Dr.jovan Tucakov - Lecenje Biljem

Dr JOV AN TUCAKOV

LE(;ENJE BILJEM

Dr JOV AN TUCAKOV

LECENJE BILJEM
FITOTERAPUA
Predgovor Akademik prof. dr KOSTA TODOROVIC

IZDAVACKA RADNA ORGANIZACIJA BEOGRAD 1984.

.RAD.

PREDGOVOR
Zanim ljiv, duho vit i originalan nac in i zlaganja, bogata i sves trarza na£lena i strucna do ku ll1 entacija i cist narodni j ezik poznatog slnicnjaka i oclusevljenog istra zivaca prof. dra Jovana Tucakova, naseg najboljeg poznavaoca l ek o vil og bilja, vee na prvim stranicama potpuno osvajaju svakog i3i taoca, a osobilo ljubil elja prirocle i priroclnih lekova. Takvo sveslrano delo Ila Il asem j czi ku nemamo, pa ce ovaj savrem eno obraden enciklopeclijski p r irucnik popunili oselnu prazninu £I nasoj oskudnoj strucnoj i rzau crLOj fa n nakogrzozijsku j lit eraturi. N eospomo j e da ce ovo kapitalrzo zivotno cl elo neul17omog trudb enilca rza proucavanju nase medicirzske flore doprirzeti urzapretlenju pravilnije i .{ire upotr ebe lekovitog bilja i biljrzih lekova kod nas. N e samo siroka javl70st v ee i zdravstveni radnici dobiee ovim deLom t!ragocen praktical! prirucnik i odlican ucltbenik. To je iSlovremerzo i veoma zanill1ljiva l ektira koja se cila bez predaha, jer je cela materija izrzeserza vrio i ivo i na svoj slven rzacin. Pisac lIa rz eposr edarz, vrlo pristupacan i razumijiv rzacirz pruia ogromarz broj dragocenih podataka 0 poznavarzju, bmrzju, susenju, cuvanju, hemijskom saslavu, d ej stvu, upo/rebi, gajerzju, zas liti, razmnoi avanju i preradi lekovitog bilja i i zradi prostih lekova od sveg naseg lekovitog bilja. Sve je ovo zaSnOVQl10 Ila naucnim podacima najboljih domaeih i inostranih slruenjaka, tako da ovo clelo predstavlja poslednju re e nauke 0 lekovilom bilju. N e samo mnogobrojni dragoceni podaci, slike i crtei i vee, pre svega, toplina, i arka Ijubav, entu zijazam, stiL i nacin na koji na/11 sve 10 pisac p m i a, a ista taka i njegovo ogromno iivotno iskuslvo i objeklivnost bude u CitaoeLl neodoljivu ielju i volju da se i sam posveti istraZiva/·zju Iek ovilog bilja ne bi Ii coveeanslvo dobilo nove, bolje i jevtinije, svakom pristupaen e lekove od bilja, preparate koji bi jos blagotvomije uticali na radnu sposobnost i na produktivnost i produietak aklivnog iivola eoveka, vecite zeLje svih ~e lleraeija kro z vekove. Ta humana, ljudska, soeijalna i prosvetil eljska nit provlaci se kroz celo delo ovog neobienog pisea, prijatelja i pOZl1avaoea prirode. Biljni lekovi kro z v ekove, od prvih pisanih spomenika do danas, imaju (lgroman znacaj £I profilaksi i lerapiji. U najnovije vreme, islovremeno sa sint e/skim, svak e gorline se u naucnoj medicini i farmaeiji javljaju i mrlOgobrojni novi biljni l eleovi. Meltu njima ima i biljaka koje raslu na naSem tlu i od velikog su znacaja za eoveeanslvo. Tako je, na primer, buhac iz naseg

6

LECENJE BrUEM

Primorja jos uvek lIajbolji hueklicid, jer nije otrovan za coveka i iivotillje ;ople krvi, ne iza ziva naviku i d el uje vrlo brzo. VU/wsti digitalis iz istoclle Sl'bije najbolji j e l ek za sree. Opij£l1t1 iz Makedonije ima najvise mortina, a kall1il iea iz Bannia najvise etarskog ulja tamnoplave boje. Bosna daje na jbolji lipov evet, a Deliblatsk i pesak goroevet najboljeg kvaliteta. Slotim! milioliQ ljudi boluju od malarije. Glavni lek je kinin iz kore cini1ol1e. Miliolli stallovnika tropskih krajeva boluju od srdobolje, a proliv nje sc uspe.)lIo upotrebljavaju alkaloidi emelin i konesil1, opet biljni l ekovi. Lobelin, ezeril7, stro /alllin, stri/1IIin i slotine drugih veoma vaznih lekova, o/icilw/l7ih it svim fannakopejama sveta, lakotle su biljl10g porekla. VilalIIini, provilamilli i lllllibiotici iSlo su lako proizvodi biosinteze bilja. Covek jos IlC pOZl7aje il c!m ijski sastav I71nogih prirodllih lI1aterija, pa se £I I/QUC/1/JI1I svetu s pravom ocekuje da ce 110ve, savremene, osetlj ivije melode covecanslvu pruziti jos blago;vomije lekove. Ocllika je ove llarodl7e kl7jige i to sto pisac, dobar poznavalac narod170g zivo ta, iZl70si I'le :;a.ll1O kako treba l1ego i kako ne Ireba upotrebljllvati izvesno lekovito bilje. Ovo je osob ilo vaino za bilje jakog fizioloskog dejstva jer 0110 u ruicCll71a m::ukog i neobavestel1og mo ze izazvati raZl1e vidove Irova'1ja, a ponelcad i smrl. To zdravstveno narodno prosveCival1je j e osobe17051 i velika vredllost ove kl1jige. Na IIC1sem j eziku do sada l1isl11o' imali delo 0 lekovitom bilju ovako svesl ral70 o/}r;u1eno. Pogotovo ne delo u kome je sakupljeno iskus tvo coveka koji je ovo sludirao i ceo svoj vek posvelio proucavanju medicil7ske flore kod l1as i u il7os/rallstvu, profesora /coji taj predmet predaje Ila Farmaceulskom takuitetu, covcka koji je na B eog radskolll ul7iverzilet£l 1940. godine OSIWI'ao 1705 prvi lll st itut za tarmakognoziju, a 1948. prvi Instina za prauc{tval7je lekovilog bilja £I Beograd£(. Ubetlel7 sam da ova klljiga naici lIa dobar prijem i da ce dobra doci svakom domacil1stvu, jer je pisana za l1arod da mu pOlr/oglle. Akademik prof. dr KOSTA TODOROVIC

ce

OPSTI DEO

LECENJE BILJEM U NAS

Kao sto je sloboda veeita borba za slobodu, tako je i zdravlje vecita borba za zdravlj e - samo su se metodi te bo· rbe kroz vekove m enjali i usavr· savali. Pobediti bolest maci osloboditi se straha od smrti.

Svaki narod, svaki kraj i svaka epoha imaju svoje obicaje, navike, no~­ nju, pesme, pripovetke, igre, bolesti, epidemije, lekove, nacine leeenja i veS(inu jzrade lekova. I lekovito bilje je, izmeau ostalog, zaoralo duboku brazdu u zivot svih naroda, a pogotovll onih koji su vekovima tJ.aeeni, gonjeni, porobljavani, u veCitim seobama, koji po necemu lice na vodeni evet, na svilu sto leti po lepom vremenu ili na jak i prijatan, diskretan i prolazan miris neke jedva vidljive biljciee u gustoj travi. Lekovito bilje je najsta·r iji lek i prvobitna lekovita sirovina nekad primitivnih a sada kulturni-h naroda. I danas je rllzno bilje najjevtiniji i najpristupacniji ishodni materijai za proizvodnju lckova u domacoj i inostranoj farmaceutskoj industriji. o upotrebi lekovitog bilja u medieini susednih i drugih naroda pod cijim je utieajima bila i nasa vestina lecenja i izrada lekova bice govora kasnije u ovoj knjizi. Istorija zdravstvene kulture balkanskih naroda vrlo je zanimljiva i slozena, jer se u tom delu Evrope osecaju snazni utieaji Istoka i Zapada, medieinskih pisaea mediteranskih i drugih zemalja, sve to isprepleteno i pomesano s narodnom medicinom nepismenih ratnika i pastira. U svakom slucaju, nauka a le kavitam bilju · nije skol'aSnja, n e potice ad /?as i.ivih . Ona ima duboke korenove. Sto se ranije manje znalo 0 hemijskom sastavu i farmakodinamskom dejstvu bilja i sto se na tom polju tarmakomedieinskih istrazivanja isla spor~, razlog je u tome sto nasi preci nisu raspolagali laboratorijama i drugim sredstvima koje mi danas imamo. Upotreba lekovitog bilja kao terapijskog i profilaktickog sredstva ima u nasem nal'Odu neobicno bogatu i izvanredno dugu i neprekinutu tradieiju. Najbolje svedocanstvo 0 tome pruzaju mnogobrojni stari pisani spomenici, od kojih valja pomenuti bar neke. U Hodos kom kodeksu, koji se smatra za najstarijj kodeks srpske svetovne medicine (XIV vek), navodi se, pored ostalog, i raznovrsna upotreba

10

LECENJE BIUEM

domacih i stranih b il jnih droga, najcdee kima, aloja, tamjana, lanenog i repinog se mena , smokv inog korena, korij andra, cvekli nog soka, vrbove ko re i njen og li ~ea i raznog drugog bi lja koje se i danas, pos le to liko vekova, svakodncvno i raznovrsno koris ti .
Hilanda rski I17cdici nski kodeks bro j 517, koj i je otkrio 1951. godfne

akademik D. Sp. Rauoicie u biblioteci manas ti ra Hil andara , n avod i upo trebu kam fora, peru nikc, kuk ureka i m nog ih d rugih bil jaka. Taj kodeks j e prcma rctima dr Relje Ka tiea »najd ragoce niji spom enik s rpske medici nske kult ure • . Ovo de le pOl ice iz XV iii XV I veka.

LEKOVITO I MIRISNO BlUE U NA~OJ NARODNOJ POEZIJI I MEDICINI
Otoma nska u ajezda u XV veku izaziva zastoj i pometnju , a li ne i prek id nase s redn j o'lc kovne m edicin ske kulture. Medicin ski radni ci se povlaee u pl anine , uglav nom u m anas tiTe. To, sasvim razumlj i.vo, doprinosi p rocvatu n a rod ne medi cine i k or i ~ce nju sopstvenih prirodnih sredstava za lecenje, pre svega lekovitog bilja. Za vreme petvckovnog r opstva na sve strane su sastavljane lekaruse zna nih i nezna nih m cdicin skih pisaca. I u njima je lekovito bilje naj ceSce pominj ani i najvise upotrebljavani lek. U stalnoj borbi za opstanak , hvatajuCi se na svakom koraku u kos tac sa s tihij om, bezgrani cnim i nemilosrdnim cudima prirode, bez ~kolovanih lekara i lekova, os tavlj en i zaboravljen, bez icije pomoei, jer _car je daleko - a b og j c visoko« , nail narod je posebno cenio lekovjto bilje, koje mu je uvek bilo najvaZniji i najpristupacniji lek. To se najlepse vidi i iz nasih narodnih pesama. Od 5vih lekova u njima se najce~ce pominje lekovito bilje. Njemu se ces to pridaje cudotvorna isceliteljska moc. Biljarice i vidaricc se na roCito posluju. I to bilje, i mesto gde one raste, nacin branja, vreme kad se moze i sme brati, i sve ostalo sto je u vezi s lekovitim biljem i lecenjem pomocu njega obavijeno je neznom poetskom i icom i dubokom tajar!SlveI10SC U. Taj psihosugeslivni karakter mnogih stihova nasili ep5ikJih pesama ima velik znaCaij i cesto je prectstavljao znacajan psihoterapijski laktor.
Glavni l ek nasih narodnih junaka bilo je lekovito bilje, sto se vidi i

iz pesama. Da navedemo sarno ove klasiene, svima nama dobro poznate

stihove:
... Zaslo, vilo , da te bog ubije, Z a,~ t' I1.lstreli pobratima moga? (Milosa Obiliea) Daj 1i bilje onome junalku, Jer se neee~ nanositi glave. Sla ga vila bogom bratimiti: . Daj me pustaj u plani.o.u zivu, Da naberem po Miroeu bilja, Da zagasim rane na junaku .•

LECENJE BILJEM U NAS

11

Pusti vilu u planinu fivu; Bilje bere po Miroeu vila, Bilje bere cesto se odziva. Nabra vila po MiJrOCu bilja, I zagasi rane na j unalku ...
(Kra lj cvit Marko i vila)

I zaista, rctko gde ima toliko i takvog lekovitog i mirisnog bilja kao na Miroeu. lz nekih narodnih pesama jasno se vi<l i da narod poznaje fiziolosko d ejslvo, lekovi/os/ 1 o/rovnos/ bilja. To je jasno i iz ovih stihova ostavljene devojke:
J a sam t ula, zeni mi se dragi. Bud se feni, zlosreeno mu bilo, Sto i mene ne zva na veselje, Dime bib rou ponijela dare . ..

Treeu .klitu maka bijeloga, Da se smaJme s ovoga svijeta. Ovi stihovi nam veoma mnogo kazuju. Pre svega, da oarod zna da je mak otrovan. Drugo, sto je za nauku od ogromnog znacaja, nas narod zna da jc beli rnak najotrovniji. Ima maka razne boje eveta, ali se u Makedon ij i gaji samo onaj mak kojj .ima bee evet, jer on daje najjaci opijum, tj. opijum koji irna najviSe morfina, zbog cega je nas opij um najlekovitiji na svetu. Sve dmge vrs le daju slabiji opijurn. Mak s ljubicastirn iii plavicastim evetovima, koji se u Vojvodini mnogo gaji jer daje krupne caure i mnogo semen a, daje slabiji opijum, manje je otrovan i manje lekovit, jer ima manje rnorfina. Taj plavi mak je dobar za proizvodnju semena. Da je nas narod znao za dejstvo opijuma, koj eg naziva j~ i afion, afijoYl, atjun, atijlm, bendeluk, katran d smola, vidi se i iz ovih narodnih stihova: U rakiju trave a fj j una ... Dok hajduke dobre 0 p 0 j i 0, Te ·svi pospe kano i poklam..i ... Zaista, od opijuma covek izgubi svest u tolikoj meri da n iSta ne oseca. Na taj nacin su jataei uspevali da se docepaju hajduckih u eenjenih glava i njihovog blaga, raskosnog ode la, skupoeenog oruzja, srebra, zlata i drugih dragoeenos ti. ... Na njima je gospodSko adjelo, Na onome starom Vujadinu, Na njern biil1jiii ad suvoga zlata, Na korn' paSe na divan izlaze . . . Mak i opijum spadaju u opojne droge, i to na celu eele grupe droga najjaceg dejstva na centralni nervni sistem. U rukama strucnjaka, lekara i apotekara, opijum i makove glaviee su najjaci lek za ublazavanje nepodnosljivih bolova, grceva i drugih bolesti. Opijum je jedna od najvaznijih leko itih sirovina i lekova uop s te, te je za terapiju od kapita lne vaznosti. Za opijum je danas vezana Citava jedna industrija vanredno vaz.nih lo::kova:

12

LECENIE BlUEM

morfina, kodeina, dionina, papa verina , teb ai na, narceina, heroina, pantopona i drugih. Naj vairuj a biljna droga je opijurn dob ijen iz belog maka . Poznava nj e fizioloskog dejs tva izvesnog biJj a vidi se i iz ovih narodnih stihova: Sluge sluie ervenoga vina; Nij e vino ~ to ga loza dala, No U Clj emu zclena rak ija, I u njemu bi 1j a svakojega. Svi pospase, kuk aee im majka, Pado~e im glave na trpezi.
(Ncvoljoi Alij o.
j

devet brata Vilkovita)

I tu je verovatno opijum i slicne opojne droge koje uspavljuju. U Neradinu i u nekim drugirn vinorodnim fru skogorskim se lima ima domacina i kafedzija koji u vino stavljaju plod od be/adol1 e, seme od tatule, bobice od vinobojke i druge opojne droge da bi ·im vino bilo jace i da bi se u okelini proculi, kako bi ga bolje i skuplje prodali. Beladonu, kao najotrovniju, najcesce nazivaju bun, jer Covek koji se od nje otruje govori kao da je u bunilu, ludilu. A mnogo je u nas sela Bunica i slicnih prezirnena. Nije Ii laj fruskogorski obicaj da pojacavaju vi no opojnim drogama kojih ima u Fruskoj gori, a jos viSe po balkanskim, nekad nepreglednim bukovim i hrastovim sumama, oVamo donesen s juga? Sadasnji doseljeruci u Vojvodini, naime dobro znaju za otrovnost buna i njegovu upotrebu za pojaca vanje vina. U GrliZi je i danas obicaj da se dosadni pustosvati rasteruju medenom rakijom u kojoj je skuvano seme od otrovne biljke tatule. iii ovi narodni stihovi: Jetrviee po bogu sesLriee, Ne znas kakva bilja oct omraze? Da omrazim brata i sestricu.
(Bog rtikom dubn ne oSlajc)

Pa ovi stihoyi iz narodne pesme »Srnrt cara Urosa«:
Uro~ jede ljeba bijeloga, Uros jede, ujko ga ne jede, Vee on oda po gori zelenoj, Pa prebira 0 t r 0 van a b iii a, Da otruje dijete Uro~. Otrova ga i sarani mlada ...

Po narodnom shvatanju nema gorce biljke od pe/ena. TPksikolog ~e ~ ovim divnim stihovima, punim dubokog sadrlaja i neizrnerne tuge, vldetl jos ndto, jer je pelen u vecoj dozi o.trovan: Ja bosiljak sejem meni pe/en nice. OJ, pelen pelencC?! moj~ gorko evece. Tobom ce se mOJl svatl okltll1 Kad me stanu tuinu do groba nositi.

LECENJE alUEM U NAS

13
Da j a znadem, moje !USee belo, Da ceo tebe mlacl vojno Ijubi'ti, Sve bih rufe po polju obra:1a Sve bih rute u vodu metala ' I tom bih se vodom wnivala' Kad mlad Ijubi, neka mu miri ~e.

I obra tno:

IIi to isto, ali malo drukcije: Djevojka je lice umivala, Umivajuc, licu besjeclila: »Da znam, lice, da Ce te s tar ljubit, J a bi iSla u gOIU zelenu, Say bi pelen po gori pobrala, Iz nj ega bi vodu i~ cjedila, I njom bi te svako JutJro praia Kad star ljubi, neka mu je gorko!« Pelen je usao i u posalice, malo gorke kao sto je i on, ali ih narod jos uvek rado upotreb ljava: Volelo se dvoje sta.ri Obadvoje s naoeari Pelen-baka, cemer-deka, Volelo se pola veka. Kad je praSlo poJa veka, Razbole se cemer-deka .. .

U nasim narodnim obicajima na svakom koraku se susrece pelen. Kad sc Svrljizaru uoci Durdevdana kupaju na bistrom planinskom potoku »zarad zdravlja do novog Durdevdana«, devojke se »vodom polivaju i poje<<:
OJ, ([\evene se rh nore '1e, OJ, seline bel'l'_!in( Svi te zovu bel'peJiJne, Ja te wvem omajnice, Da omaje~, da obrne~, I sve momke men' da vrncl. Nigde biJje nije tako divno opevano kao u naoodnim pesmama. Nigde mu nije tolika . vainost pripisivana. Kako nekad, tako i danas. U vozu izmedu Novog Sada i Sombora dva zdrava mlada naseljeni.ka celim putem pevaju i sale se. Pored ostalog, pevali su , i ovo:
Jo ~

da mi je Jjeba bel motike I pogaee mesto Ijeba crna, Crna Jjeba ad cern e r - k u 'k

0

I j a ...

I cemelika i kukolj su dye nase veoma otrovne biljke. Bilo bi veoma zanimljivo da neko od knjizevnika i Ijudi od pera prouci gde se i kako sc sve spominje nase Iekovito bi/je u narodnim, pa i u umetnickim pesmama. Ni pripovetke ne treba zaboraviti. Nisu one znacajne sarno

14

LECENJ E BlLJEM

za proucavanjc i poznavanje kulture naseg naroda u ranijim vckovima; u njima ce se, verovatno, naci i mnogo podataka 0 zdravstvenim prilikama koje su vladale u pojctii nim nas im krajevima . Na s svet jos uvek ide u apoteku i trazi . ruZina meda«. Cesto su me pitali prijatelji: . Sta jc to ruiin m ed? Da i to nije neka apotekarska podvala, kao ono ,ticije m leko', ,krokodil ske suze' i tome s lieno .• Ruzin med j e bio ofiei na lan u mnogim farmakopejama. U medu se na vodenoj pari iskuvaju, ekstrahuju krunicini listiCi majske ruze. Med je veoma s tari lek. I on je bio ofieina lan, i sad se jos nalazi u veCin i farrnakopeja, ali je tendencij a da sc iz farmakopeje izbaci. Donedavna se nije znalo od cega pot ice lekovitost meda. Ruzin med je lekovitiji od rneda , jer sadri i i lekovite sas tojke ruze. R u z a je nase najmilij e evece. Niko tako lepo i nezno nije opevan kao ruza. Ruza je simbol le po te, Ijubavi, mlados ti, zdravlja i svega s to je Icpo i uzviSeno. Mi uanas wamo da je ne sarno evet nego i plod ruze veoma kkovit. I to bas od one trnovite, divlje ruZe, sto raste kraj pute va, po oboclima suma i na clrugom neobra denom i nekorisnom zemljiStu. Lepota-devojka se ces to uporeduje s ruZom: l z obraza si'lne rule evatu, Iz zuba joj si-tan biser kaplje, Sa cela joj zarko sunce sjaje.

IIi ova pesma koja se dan'a s ponovo tako mnogo peva:
Imao sam jednu rum, Divnu rufu, majski evet, Nosi o je na grudima, Da je .gleda eeo svet ... Isto tako se sad mnogo peva slicna narodna: OJ moja, oj moja, ruro rumena, Sto si se, oSto si se rano razvila? Razvi me, :razvi me rano proleee ... Pa sve tako dalje, u istom duhu: De bi boa zena ko devoj-ka, Kad je zena ruia razvijena, A devojlca pupoljaik oct ruZe. KioSa pada, a rufa opada Sunce sija, pupoljak rarzvija. Slatko od ruZa je najomiljenija nasa poslastica. Pravi se od krunicnih Iistica ervene majske J"1lZe. Narod ga cuva za slueaj bo1esti i kao retku cast kad gosti naiClu.

LECENJE BrUEM U NAS

15

Divlja ruia iii sipak (Rosa cal1 il1 a, ~to ce reci pseca ruia) je trnovita. Zbog tog si lj atog, opasnog trnja sadi se kao ziva ograda. U narodu ima jedna pesma u kojoj se suparnica prokIinje: Na r vrd i se kamen naslonila, Sipkovim se granam ' pokrivala, Ni tu ona mira ne ima la. Jab u k a nij.: sa mo \'Dce. nego i lek i lekov it a si rovi na. Ne mislimo vIse na onu izrad u farmace ut skog prepara ta gvoltla ad jabuka (Ex tracl/./II/ Pomi terratum iii E.nractum terri pomatum). Taj ekstrakt se nalazi kao of icina lan ga lensk l pr.:parat u mnogim farmakopejama. U oeima starijih Ickara to je jos uvek izvrstan preparat gvozda za jacanje. VelUje se da Ijudi treba sva kodn ev no da uzi1l1aju pilule gvoida i druge gvoidevi te preparate kako bi bili zdrav i i otpomi kao gvozde, ce lik (» Bas-Ce lik «). Ili , moida, uno is to sarno nije kupljenu u apoteci: »Evo ti ova lepa rumena jabuka. u nju zabodi ce tiri eksera u obliku krsta. prosetaj se do krsta nasred sela i za to Heme c itaj triput po deset Ocenasa. Pos le toga pojedi jabuku. To cini 33 dana i ozdraviccs.'( - Ima sa ljivcina. s tarijih apotekara. kojima je posle takvog »reccpta« po nek i uobrazeni bolesnik vcoma zahvalan, jer se zaisla posle nekoliko dana iii nedelj a oseca mnogo bolje. Pre svega sugestija. vaspitanje volje i cvrsLa vera da ce covek ozdraviti. Zatim, svaki dan po jedna velika, lepa rumen a jabuka. set nja. izlazak uobraienog bolesnika iz zagusljive sobe na cist vazduh, u prirodu, na sunce, kao uno kad je Pivalica uspeo da izleci fra-Brnu, Ekseri i gvozde su tu najmanje vazni, Ali Ijudi vole da im se kaie nesto neobiC:no. da se njihovoj boljci ukaze pai nja. (»Kakav mi je LO doktor kad mi ni recep' nije na pisao. nego mi kaie: Zdrav si. prijatelju. ali moras manj c jesti i manje ra kije piLi , svaki dan po dva-tri sata prose tati ... cc), Najbolji lek i hrana. a istovremeno i najukusnija poslastica je presna, nepromenjena, nepreradena jabuka. onakva kakvu je priroda s Lvorila zajcdno S rumenom Ijuskom. jer u Ijusci ima najvise lekovi tih sas tojaka. U tim rumenim plodovima ima raznih jedinjenja koja su od ogromnog znacaja za promet materija u organizmu Coveka. Narod je jabuku vanredno lepo 'Opevao: Devojko. devojko, zlatna jabuko."
IIi ona druga:

, . ,Momce joj se s brega baca zlatnom jabukom: Uzmi. Kato. uzmi. zlalo, moja ces biti . , , Iz ove se pesme vidi da je narod znao za lekovitost jabuke: Ko je mladan. nek se Mom kili. Ko je iedan, neka vodu pije. Ko je bolan. nek jabuke jede_

Ko nju ima.>ckicu seeera iii u casicu vode piju te osobe cim se ne oseeaju dobro . U pas usivala. . tako i odoljen treba da ima svaka majka koja ima malo dete oj uvek treba da je taj koren pored deteta. da odoti..16 lECENJE BIUEM U Sajkaskoj (deo Backe). Za odoljen su u nar-odu vezana mnoga sujeverja. Ja se na nju bacah jabukama. straha i panJike cim pocnu s irene da zavijaJu besomuono. I tu bi bilo potrebno •• odvojiti fito od kukolja«. Nit' bi -seka brata odnjihala . U sklonistima je vee posle prve bombe sve mirisalo na odoljen . pesma) . u~ivenog u nekoj amajlijj itd. stiSaju se i umire. Mnogim ne rvoznim i histerjcnim zenama dovoljno je da taj lek podnesu pod nos d'a ga pomirisu. j er je odoljen zaista lek. a koji macke toliko vole da po celu noc cuce u apoteci pored fioke u kojoj se cuva koren odoljena. drii se jabuka«. idu »jabucari«. . Za vreme velikih bombardovanja u toku rata ovaj lek su nazvali •• antizortin«. (Narodnn. pa im je odmab lakse.miris koji veeina muskaraca ne podnosi. osobito u istoOnoj Srbijl. izmedu dva svetska rata. Po n arodnom shvatanju 0 dol j en iii 0 dol e n je biljka neobicna. To je veridba. pogotovu one slabih zivaca.. Ooa na me nece oi ka:menom . u dzepu. sto je. Stariji svet. To pomalo podseca na verovanje u cudotvornu zaslilml i lekovlILI moc belog luka u nas oj zenj-senja na Dalekom istoku: Da zna zenska glava Sto j' odoljen brava. Ja mu dadoh kilu bosioka. kako bi bilo zdravo i napredno. .. Uza se nosila. prinJij eno od "purgera«. Mnoge zene. . zenski svet mnogo eeni odoljen. jer je to bio najefikasruji lek od zarta. i danas veruje da j e LIvek dobra da se ima malo odoljena u pojasu.. m oze svacemu odoleti. varosana_ Leps i je bio onaj prvi narodni obicaj: ispro ~e n a devojka prima jabuku. znaci. . A on meni od zlata jabuku IIi ona 0 dragoj koja i ne haje za dragog: . Pos le dolazi svadba. Po nekoliko kapljica na kc. Prema narodnolll verovanju koje se mestimicno jos odrialo. kao i beli luk. I zaista. prista je da se uda za momka. kad isprose devojku. . uvek imaju u kuei boCicu od deset do dvadeset grama s lekom koji je izraden ad odoljena: etarna tinktura valerijane. Ne bi majka odranila sina. da se odupre svakoj bolesti i »raznim nevidljivirn zlim silarna«: Da ne ima odoljena trave. prsten «. . osobito majke. Svagda bi je brala. Ja se setah po basei zelenoj. ali mu narad pridaje mnogo veci znacaj i vrednost nego naucna m edicina.

svi se naucnici u svetu slaiu. cubra. dakle.DuIiCi«) on na vidnom mestu spominje odoljen: Snivo sam Ie. Ne bi majka sina odgajila. Divna kita mirisnog eveca i te kako ima povoljno dejstvo na psihu bolesnika.. erne misli i sve druge nedace koje prate coveka.. kao na~ besmrtni Zmaj . pa i lekovito bilje. cija je upotreba zajedno s alkoholnim picima. . otrovnom i nekorisnom bilju. narocito posle ovoga rata. Podmetnu mu trave odoljena. i odoljenom kiti svoj u nevestu. budaJ'<I je . Zanimljivo bi bilo sakupiti sve ~to su dosad n~i pesniei i na~ i pisei napi sali 0 odoljenu i 0 drugom bilju i evecu. Evo il ta kaze narod kroz stihove: Kazi. IIi kad se zeli l'eCi za nekoga da ba~ niSta ne valja: Ne vrijedi ni lule duvana. ali malo cirukcije: Da n e bude trave devesinja I trave odolina. i nematerijaJni i materijalni lek. A veliki Zmaj. belog luka. OdmaJl zmaju naudilo cvice Te li Ide glavom bez uzglavlja . koje deluju za~ titno. lbekrija je. davolske pogani (Assa foe/ida) i druge droge neprijatnog. devesilja . Koliko je narod mnogo eenio bilje od vrednosti. dakle... Bilo sti tka. . Medu cvecem I e k 0 v ita b i I j a. naromto neprijatni. Niko nije tako ctivno opevao evece. kao ~to je miris odoIjena. Narod veruje da razni minsi. Iz nekih narodnill verovanja vidi se velika za~titna moe odoljena. jer je odoljen i vrlo dekoratJivno evece i lekovita biljka. toliko je poteenjivao i podsmevao se ~kodljjvom. o do l j e n a. rdave snove i nesanicu. Protiv puscnja treba povesti ~tu efikasniju borbu .. lekar du~e i tela. Ijubice i krina.. a ti puna cveea. uzela katastrofalne razmere. Lelo. eak od zmaJ a: lCad je d. U jednoj oct svojih naJlepsih pesama (". Turem pu ~ j.o~ l a zmaju u dvorove.. koga volis Da I' Srbina jl' Turcina . pogotovu medu omladinom. »zle duhove«. Da je duvan otrovan. I evece je lek. Lela se nikako ne odlucuje: Srbin pije. Tipiean primer je d u van. odurnog mirisa mogu oterati »kugu ~ nevolju«.LECENJE BIUEM U NAS 17 Ili to isto.

odliean poznavalae na~ih narodnih pesarna. Stono sam ga u suborn brala. »Neee grom u koprivu« i mnoge druge narodne izreke koje se odnost! na boles ti Ii bolesnike. DaIa bih joj tananu kosulju. im a u ba~ti raznog evcea. koga su one odukvile i zbog kojih nas je zavole0. ViSe svile nego prec1e bjele. Evo jedne divn e narodn e pesme 0 ruzmarinu: Od sinoe sam u zavadi s dragim. . pa svaki dan pevao va~e narodne pesme. Koja bi me pomirila s dragim. To bi bila zahvalna tern a za sve one koji vole narodnu poeziju. • Uzdaj se u se i u svoje kljuse«. [lego u k rem e n . z a j e d nos bas m a map r iIi k 0 mba jan j a. narodnu medici-nu i sve druge tvorevine narodnog duha. ViSe zlata nego bjela . U nec1eJju drugom dragom dala I cmim ga okom pogledala. koju je kroz vekove prenosio s kolena na koleno . na leeenje i lekove. gubitak cars tva. devuje«. iz snobizma. NemajuCi svojih lekara i apotekara. Bez muke se pesma ne ispoja«). drlave. »Nerna smrti bez suucna dana«. »Ko ima veka. . po porudzbini ili naredenju. Neg' za jedan struCak ruzmar dna.k a men u i skI e san a n a rod n a f i 1 0 z 0 f ij a. tom ima i Icka«. L1!CENJE BIUEM Nekad je bio vrlo lep obicaj da svaka kuea.na one najlepse. T 0 j e 'll jed n 6. ne bih mogao sve ispevati jer ih vi toliko mnogo imate .Kad b~h ziveo hilj adu godma. Tu ima i proze i stihova. iz raskosi i mode. kojima se da nas divi ceo ·p rosveeeni svet. Sve je tako o~ tl:oumno i duboko saZeto da eovek mora dobra razmisliti da ih odgonetne.platna. medicinskih i farm aeeutskih ~kola. rekao je: . u Bilo bi zanlimljlvo da se sve narodne pesme koje govore 0 bilju sakupe. naro~ito zenski. Udovke po lulu duvana. Ta prva narodna kn jiievnost nije billa ispevana i sastavljena radi zabave. mislim . nezavisnosti .18 U Bosni islo to. nasusne potrebe i realnog zivota (.devojku koja vee . Ruzmarin je veoma lepo opevan u narodnim pesmam a.. opevaju muke i nevolje. na~ narod je u petvekovnom robovanju imao usmenu medicinsku ve~ti nu.. eudan bih ti adet postavila: Po gro~ momak. samo malo druk~ije: KlId bill bila paSa Sarajevu. Jedan stranac. Pa i na~e narodne pes me. n a rod n o s h vat a n j e z i v 0 t a. pogotovu ona koja ima »veliku devojku « . To jc iii zasebna bastiea sarno za eveee iii se u velikoj ba~ti kraj ulaza gajilo najlep ~e evece. b 0 I est i s m r t i. n a s a n a j s tar i jan a rod n a k n j i z e v n 0 IS t. Ruzmarin je i narodni lek. srede i protumaee. nego je proistekla iz muke i nevolje. borbu za slobodu. po dukal c1evojka. objasne. ne bih ni !alita. rusu prazne fraze.. namei to kad se o~ekuje svadba. pogibije. Pored eveea koje eveta od ranog proleea do kasne jeseni gaj i se i r u z mar i n. Da sam zas lo.

prvi otkriva srpskom narodu pojmove 0 prirodi i vaseljeni i ustaje protiv neznanja i praznoverica kojc su tada vladale. sanHetskog pukovnika iz Beograda_ Ovo dele na 470 stranica potite iz ruke strutnjaka. nesudeni lekar. Petrovicu je l'ancic bio uzor. po njegovim uputstvima radio i svoja del a mu posvetio s dubokim postovanjem. Duz: nost je. lecenja sj emena i mnogoga mjesecnoga zeltskoga. « r danas se musmula . zatim pektina.n:ih i bezahlwholinili napitaka i Ickova. farmakognozijsku i terapijsku vrednost. skolovanog u Francuskoj . bio lekar. narodni tovek i narodni lekar.osebno izdanje Lekovilo bilje u Srbiji ad dra S a v c Pet r 0 vic a. Nadovezuju6i se neposredno na tako svetle tradlieije. dostojan preteca besmrtnog Dosileja Obradovica.. Orfelin daje. se rdobolje. slicno Panticu. dakle. njegovu terapijsku vrednost i njegovu u 10 vreme dominantnu upotl'ebu u nasem narodu dobro zapazaju i nasi narodni prosvclitelji iz drugc polovine XVIII veka.LECENJE BIUEM U NAS 19 NAS PRVI FARMAKOGNOZI. kad pise 0 musmuli. mnogo ga je eenio. pa tome pitanju. Srpski arhiv za celokupno lekarstvo stJampa 'kao p. pa zbog toga suvise doekan pomoCi trazi od nautne medicine ili je rrikako i ne trazi. a u odeljku " polza i upotreblenije « t itaoeu pruza dragocene podatke iz materije medike i terapije onako kako se to radilo u to vrcme u Evropi. da ga u tom praveu obutava 1 na pravi put upucuje . koji testo propada zbog toga sto se 1I svoja domaca. I on je neurnoran zdrav- . dostojno je nastavio dele Save Petrovica i ranijih medieinskih pisaca.Zrjele musmule esu izrednoe ljekarslvo proliv bislre stolice. Na primer. a onde ocigledno propada kada bolest ne moze da raspozna. vitamina C i karotena . Orfe linov Veliki srpsk i travnik ima oko 500 bi/jakaJ Neumorni prosvetitelj sVQga roda daje svim biljkama pored latinskog i nal"Odno inze. svakoga. vocnog secera. Godine 1883. U knjizi se govori i 0 nacinu i vremenu berbe i susen ja lekovitog bilja i 0 korisnosti i lekol'itoj vrednosti s lozenih preparata izradenih od preko 200 domacih i egzoticnih lckovitih i mirisnih biljaka koje imaju realnu enolosku. osobito u dece za vreme leta. ovaj nas u javnosti malo poznati zdravstveni pisae: "Poznavanje popularne upotrebe bilja u lekarstvu nuZllo je za lekare rad pouke naseg naroda.zbog toga sto sadrli dosta tanina i drugih polifenolskih jedinjenja. radi cega mozno nih s medom iii sa secerom. Orfelinov lskusni podrumar ima nekoliko stotina reeepata za spravIjanje Iravl'lih vilta i mnogih drugih alkohol. nepouzdana sredstva oslanja. ali se potpuno odao botanici i rarmakognoziji. i ovo dragoeeno uputstvo: . posvccuju posebnu pafnju u svojim rodoljubivim spisima. koji je. Evo sta u Prislupu svog dela piSe Sava Petrovic. Narod se tesko pomaze domacim sredstvima i onde gde mu je bolest potpuno pozna la. krovopljuvana. dr R i s t a P esic Go st u ski. kako k r uske pripravili.JSKI PISAC ORFELIN - Znataj lekovitog hilja. Tako i Z a h a r i j a S I efan 0 vic 0 r f eli n (1726-1785). prirodno.uspes no koristi za sprecavanje dijareje (proliva) i ulazi u sastav raznih farmaeeutskih dijetetskih preparata koji se daju kao izvrsna sredstva u borbi protiv dosadnih i cesto smrtonosnih proLiva. sto godina posle pojave Orfelinovog Podrumara. nas naj znamenitiji pisae XVIII veka.. pored ostalog. a osobito lekara.

".... I\'. : ~ '.- \. tI • X C . tJ..'.I.. • "J \! n?.0F' ~ j :'K T )" q.\":· :'.I .\\H Ii}HAI I ~.(. 'i H .)o.\HLiw~j(( tU ~CSWTiiIAl.~. ).i -' :. 1.- . A.N!.-.-.:\. .. I\"..i'i:HO.'\A N.! 'Hll\Jp yn... .~A:T"L' ) '~T('. Byt'\'._.... l{ 'H'rEI': 'T" h ~.I.\'+'nl ."' I.-v V3 t!'! MH e . H ._ ..:OC'f31X'l> \' 'i. 1(.\'T'H t H n' KB.\ oot .' .. ISKUSNI PODRUMAR. . i:W nOI\(.rNIH .•• 'o\.' . .iti .OM"\'T"H~f" (KI'U .' ..nfl ("'tA~'('i' ::. .. r ~ GD P..Illo H h .IHU (.. ".~ '\ H ~ !l~A'h 'fPMI7i."\pb'TA j " A- ~ ~\'H .KC H. 17.1 1I .iX': P.'J.1.. " '>I \.\(!'llf! ~ H :.IlUl: I I C..Wl..· -? " .\j\6'W3 ...\ C'~ {{T E !!" l.\TW tll)ORFELINOV . ~II.J. _ .'ill·..Xtt.H~IX'b ' I H .· L " ~ "it f\. f': . I\.. H W i' .fN H £C' 'l~.~ . Clava »0 razlicnih travnih vinah« .HWm.('!!: . r • i'.3t\I!'! H~!X'h 'f~~\:. . 3AG('T' i (T ~I N N~I.d.. A nv' .\ :iI'Hl) ~ Hcnf.'.-\.\ A"r H !-l ..- r tI :1 Ii .\n~.3.

'. )- . l\f: :~·... ".\ '-. ....nc.... .~:..r"fA.lt :3... (.\ ..'3Nb. J - O.. IC'H fA "'H[. ..) [l7l ) l pA3rONAlli A A~ "Al\3 ...:...:'t\!3~'0 H 0NbJ ...\ .\f3~ l i~hl .\ .. .. .. ~ r1 (1 ... •• .M'\ N). H .1'0 '.·. " '. O T nO. ..)IitUl\. O"'X?M1h.!I\!'(.·..WT7I MTmNO( . 1l" 35r_\I~ : L\'\ fl. '""~v..\\vl . .~")Tl-f.lI.~H'j'o TAJ(0~A( ni0THGo Qiiorr• C 9':" .. 1!3 ·.."'.· ..n("'? " I> fipwWrn.. r". ~I \hd.. IIv.\ 1ft! _ •1 ~ r'.. . '1' (.._ €. J H f\ ·t!i. O..!~ T'h )f...... .. i ' ''M"..' '.. :3'' wt livl .' ' (\ Iut .._.\N .I. .-i\ ..'H.. ...!I L ..'" .O'u.!~~W:f.. • t ' ·.-' .\- • nJ{o ~1 hl.l.. .IL\hl H (...~HTi\ (1.0 1 '. .) .\\ ].lH'ril\NlS S.\KlU Scrft !.. . :tIfHI(f.. v Ii ::. ~ .-.\. ' r.\.6A OJ --¥ 1'. CG .\AI- RNI5'fiE~INh\~. I\'!(/("t M . J---.i".. 1 . '' ( t-"."'. }.0uHTf Ii rllhHni 1\.. OtrWMlI.\\. .':~~r t G. T. '.'.MA 11 H.t'k'l 1 JtC~Wi l: \.... r. f..CNAIiA . ...t~NA I\\ 1(0 fi ~f.oAiTHIP 1.f. Y Ii. -....\f~rOf XIIJ.:\HC'T'0 r' H.\ n.. .I. tl .'T" ..~f\( Ir~ AcrA '..i.. ~ .<.A TO [\ :0:'0)) . n . j:4:.'..~... fl n poH3KO. .\r :~\t.Hq.JX~'\H.\ h .\)~ · J\ .Jf.C\.-:-.f{M..\JH fi.t '.H3 r b'h AtNHO ( - -. "...I\\~ .."r..l: . ' -> -. n0*'." WL\I.4fi~~ .. C TG ~. rOuO~ fN'(-.: (011.r..\. p n....\ ~Ss'!T~ ~. ~' 'T'.\..\ '. TI- -U -. H :."i."\~C':\NM if.IO hl 3J.I r.'t{· ORFELINOV . h1'v~1 h f. In. HC1"£?b ET A N:... f. )} 3"'X"'\f.!Il.k ..\ ::!~\1) It O~I!lJMc.\ y. .J n. J . ...!.\'IH..·n .-t'..\fi..'fl Ii Tu .". ~. ... .. r). . ·.\ U\..\ YiHrl'S . NC'r7I 3.\b'1¢ H X'\A~_Nb'1O 1131> llPlfiAX7. ~ .Q.\. '1iER)' rMICT!..\ ~ :f: 'I T h TO (::(Tb..~b.. Y::: . H ~ " _. ~'!...ll()'rr..:-....I.. 'fl ri:n..'h .\O \A.\flAt H nA.. " I\CH ~. ·t ·.\1\'>' B.. \. ./~")fJJ.~'I'HI~b H (... .... I . Lekovitost travnih vina . 1 Q.\Ll((: .'E3 rH .:.3r_~N.l.W .VI'l ~..) lr~ . Tn !1. ISKUS NI POD RUMAR.. Ii r\':~f'lf .. ~ \. I~OHAblN'l:. u.\ " .1 ."'''' ~fNCI.\ H H3fiO.. A0H 1£. ~..

LEKAR I SLAVNI SRP KI BOTA ICAR XIX VEKA (I819.1839) .DR SAVA PET ROVI C.

Njegovo i ivotno dele Lecel1je lekovitim biljem treba . i Institut za prouCavanje lekov itog bilja u Beogradu od J948. j e r one treba da pomogne narodu .LECENJE BIWA . god. (kada je osnovan) prve su naucne ustanove u Srbiji koje se have iskljucivo istrazivanjem medicinske flore. Institut za farmakognoziju Farmaceutskog fakulteta Beogradskog univel-. god. pre svega. 1I Beogradu. INSTITUT ZA PROUCAVANJE LEKOV ITOG BIWA U BEOGRADU . lako j shvati~i.U NAS 23 s lveni prosvc !ite lj svoga roda . U tom kontinuitetll treba shvatiti i osnivanje B il jne apoteke 1968. One nastavIj aj u svetle tradicij e nas ih s lavnih predaka kori steci mogucnosli i tekovine savre menih prirodnih nauka. god . prve i za sada jedine na Ba lkanu.li te la od svog osnivanja J940.

riOjjevlin ijih i na. a u ratu jos veea. zivoti nj ski h L anorgansk ih sirovina razv ijali su se. pre svega. lpak ne treba preeutati einj enicu da su glavni kupci na ~eg lekovitog bilja bas zemlj e sa najjaeom farmaceu ts kom indu~trijom. Ukoliko je jedan narod primitivniji. svako plel1le.pristupacnijih 1ekovilih sirovil1a. f i ziolo~ko dejs tvo i sudbinu lekova u organizm u. i bez njih se ne moze zamisliti moderna te rapija. Poznavanj e i upotreba biljnih. U nekim zemljama farmakognozija se naziva mat eria m edica. hormona. Naziv . L ekovilo bilje j e u ml10g im zem ljama jos u vek j edl1a od IlCljpou zdrmijih. On a proucava.UPOTREBA LEKOVITOG BILlA KROZ VEKOVE / sl orija j e ucil eljica tivo la Istorija pozliavanja I upotreba lekova je dec kuItume Istorlje o!ovetansl va_ . u koliko neka zem lj a ima s lab iju hemijsko-farmaceutsku industriju. fannakognozija« prvi je upotrebio Sejdle r (Seodler) 1845.Fanllakologija je na uka 0 le kovi ma . Pokusaji da ~e lekovito bilje izbaci iz upotrebe u sav remenoj medicini os tali su bez uspeha . Fitot erapija je gra na far makologij e koja sc bavi leeenjem pomocu bilja. diza li do izvesnog uspona . jer se tek u neredovnim prilikama oseca nedos tatak mnogih sirovin a iz prekomorskih i zaraeenih zemalja.·/Oroda. Njen naziv pot ice od dYe greke reei . sulfonamidnih preparata itd. Lekovito bi/je je zao ralo elubok u bra zdu 1/ iivo ltl svii1 .. Svaki narod. otrov iIi droga i gnosis. Vai nost lekovitog. Farma kog llo zija je nauka 0 drogama. zacinskog. godine. na primer. Danas.i propadali zajed no s kulturoin tih stari h naroda. ~ to znaci znanj e iIi poznavanje. ~ to znaei lek. aromati enog i tehni ckog bilja i zivotinjski h droga velika je u miru. j on je danas prihvacen bezmalo u svim zem l iama. tako i ovde ees to vlada moda. a s tari naziv bio je pO Zl7a val1 j e droga. grana farmakologLje. sva ki kraj.fa r makon . njihovo izluciva nj (! inatin upotrebe. 0 prirod nim lekovima anorganskog (mineraln og) i orga nskog (bilj nog i zivotinjskog) porekla. Kao i u svemu drugom. Ka ko se to moze objasniti? To je zbog toga sto one to nase bilje preraduju i posle celom svetu prodaju gotove lekove. dakle. pa i svaka epoha imala je i ima svoje Iekovitc droge. lako moena i vrlo napredna farmako-hemijska indus trija sintezom proizvodi svake godine sve veei broj novih lekova pozna tog he- . premda one i proizvode vise lekovitog bilja od osta lih driava. an tibiotika. zivimo u doba vitamina. u toliko lekovito bilj e za njega ima veeu vainost. Fanl7akot erapija je -nauka 0 upotrebi lekova u lecenju bolcs ti.

kola i tlr. vucja jabuka. da je ves tina lecenja le kovitim biljem vrlo stara. . Dokaz su divna imena: majkina dusica. zna da mnoge zivotinje jedu razne otrovne biljke bez ikakvih s tetnih posledica. razena glavnica. I nas narod je osecao ne ku ufasnu odv. uvek se. To se vidi i po imenima koja mu je da~. i stremlj enju. lrazec i hran u u bo rbi za goli zivot i ops tanak . pustikara. gorocvet.mme ublazio bol. Covek je kroz veko ve s-ticao dragoceno p rakticno is kustvo. Svima je pozna to cia domace i ivot·inj e ne jedu otrovno bilje. jos uvek su to najjaci otrovi. kinin ova kora. Bolcs tine su ooveka naterale da medu zivljem i rastrinjem oko sebe trazi leka sebi i s vojim bliznjim. pored toga. pogotovo primitivni narodi. stidak.ratnost j strah od otrovnog bilja. Nevolja coveka svacemu nauci. u prvom redu. u neku ruku. probajuCi razne trave na koje j e nailazio u vecitom kretanju . ] s/orija poznavanja lekovitog bilja poklapa se sa istorijom medicine i farmacije. Naprotiv. kad god se govori 0 istoriji ves tine spravljanja lekova i 0 lekovitim sirovinama. Van svake s umnje je. besnik. i pored najusavrsenijih modernih masina. na primer: bunika. jedic. smilje. izvesni biljni otrovi (od kojih su neki vrlo vazni lekovi: strihnin i strofantin). misli na nauku 0 lekovitom bilju. Jer su biljke jakog fizioloskog dejstva vazda privlacile paznju coveka. Mnoge droge koje se dan as upotrebljavaju u naucnoj medicini primljene su iz narodne: digitalis. Na primer. Prvi poceoi upolrebe lekovitog bilj a ve rovatno su bili ins linktivni. ricinu s. Otrovnost i lekovbtost mnogog bilja covek jc upoznao i preko raznih zivotinja. ipa k upotreba biljnih i zivolinj s kih d roga ne opada.UPOTREBA LEKOVITOG BIW A KROZ VE KOVE 25 mij s kog sastava i postojanog fiziolo s kog dejs tva. Nasumce. durdevak. cemerika. ukrasnom i korisnom bilju narod je pun neznih izliva velike Ijubavi. taj covek bi se mogao. isto tako. To mracno doba. I zato. zmijak. burjan i sl. za teranje »zlih duhova« i »otkrivanje ves tica«. Ijutic. izjed. miomir. karen ipekahlQn e. jos i strahopostovanje. To mnogi cine i da nas. A bolest je velika nevolja. kukuta. cesto najvise vrecti. miloduh. kao. s matrati za pretecu istovremeno i lekara i apotekara.sciplina nije toliko vezana za istoriju 'farmacije kao n auk a 0 Ie k 0 v i t ·i m sir 0 v in a m a b i I j no g z i v 0 t i III j s k 0 gpo r e k I a. farmakogno zija. iako su mnoge od njih za coveka i smrtonosne.azivana tolika paznja i vamost i nigde mu nije pripisivano toliko magicno dejstvo kao u nasim narodnim pesmama. Ijubicica. a one otrovne ulivale su mu. Moze se bez preterivanja reci da nijedna farmaceutska di. pasje grozde. mirisnom. caulmogra. kukolj. nana. milogled. maticnjak. le kova koji imaju jos i tu p rednost s to se mogu tacno dozira ti i boles niku dava ti na vise nacina. lutanju. kukurek. dakle. krasuljak. Ali se. kovilje. sli- cni kao meuu zivolinjama. spomenak itd. prema lekovitom. u prvom redu orrih koje je najpre pripitomio. Nigde lekovitom bilju lIlije uk. dobricica. raIIvolfija. koji vekovima sluze izvesnim divljJm plemenima u tropskim predelima za trovanje strela u lovu na zveri i za medusobno ratovanje. koj e jos i dan-danas u mnogim pnil ikama. L ecenje l ek ovili m blljem slaro j e g% vo isl a koliko i samo covecansi vo. bljust. desno i levo. Onaj covek koji je bez ikakvih predrasuda prvi dosao n a misao cia na svoju ranu iii opekotinu polozi list bo kvice iIi neko drugo lisce da bi .

po red oslaJog.. U Evrop i i Si biru tat ul a je ces t krimina lni olrov. II. Hcmij sk im . Mnoge droge r(lZ vekove bile su po nekoliko pula unoSene i izbacivane iz s kolske mcd i inc.nje. killinovc korc. kao s lo su tropski vlazni predeli. k tl ra r e o ko Amazona .a lecenj e n a laze Sf. Med u p ri milivcima . pre zivolinjsk ih d roga i minera ln ih lekova. i oS la lih droga. Ves li'l1a lece nja cu val a se u po rodici kao ve lika tajna. naroci to u jliZnoj Azij i i scvt! l'Oi s locnoj Africi. rat. Print i1ivci. . Razne vrs te st ro/anlu sa u Afri ci . Nas i pl a nin ci tr uju jedan d rugom kokos i eeme rikom. Tako. vraca re i baj a lice su naj cesei naro dni lekari. Juzni Ban:lt je cenlar za l rovan je ta lu lom u Vojvod ini. <YMla6uju poeetak lIallclle fanllacij e i ujedno pozitivne nauke 0 d roga ma. I. Olkrivanjc.. /}//Ilika. raze na g/avnica. V eda u Hindusa. On i. o Poznavanje droga prcda\'alo se. o piju l1l. ill/a ju prve / isane spomellike 0 upolreb i bi/ja za l ecenje. Dava nje' i uzimanje leka obav ljalo sc najcesee uz izvesne oclreuene tajanstve ne ra dnJ(~ praeene igram a. ricil1us. li ar. ild. To vazi naroc ilo za kra jeve sa mn ogo 5um a . /ekovi zauzi mllj u vab-zo mesto i cine nerazd vojnu celil1u n j illO ve kulture. POf clak XIX veka je prekrcl n ica u poznavanju j upo tr eb i droga. u kojima su iznesena f ilozofs ka i rcli gioz na nj ihova shva tanja. le kov il im irovinama jos ni jc kazana pos led nj a rec. p rvi pisani spomenici 0 upol rebi prirodnih le kovitih sirovina 7. Kinezi su naj rar iji ku lt m ni na rod . Uops te. st i raks. mo litvama i drugim ritualnim obn:e1 im a. cC11lerik(l i d r.-uge lekovite s iTovine svoga kraja i da med u njihovim le kovima lekovilo bi lj e zauzima p rvo i najvazn ije m es LO. koj i. a za ti m izo lov:lnjc g/ikoz ida. vrba. B ib l ij a u J ew-eja . Nf. govo iscelj enje (moe sugestije). s trihnosa. zajedno sa vesl ino m lecenj a. bez obz ira no d ru. na primer Pent-Sao u Klineza. kri minalna trol'anja i 51. 5 kolena na ko leno. /l ava /a. bujnom i !'aznovrsnOI11 flo rom. oel oca l1 a s in a . kao . Na tom polju irna vise da se u rad i no sto je lo dosad ucin jeno.Pl'clposlavl ja se d:l sv i pri mili vci. U drevni m knjigam a starih naroda . sa bogatom. il10h na kraj njem Isto ku sluZili su tamosnjim stanovn icima kao olrov za s U·ele . . na primer. vinova loza i dr. II1razovac. Papi rusi u Egi pca na . lokvan j. do kazivanje i izo lovanje a/ka /oida iz opijuma.lVCI10 lu'ed(. Starim Grcim a kuku ta je bila suds ki otrov za osudenike. pe run ika. pcsma ma. nara. zajeel no 5 lekom. upotreb ljavaj u Jekol'ilO bilje i d . Go lovo sve fa r makopeje u sve lu pro pisuj u da nas ove veom a vafne droge od rea lne lekovi le vred nos ti .! Pl'osveceni vinari sta\' ljaj u bo bi ce velcb il ja u vino »da h i vino bilo jacc'.26 LECENJE BI UEM pro lkano nojeudn ijim i najprolivrecnijim verovanjima i obavijeno dubokom l ajans l ve n o~cu lraj:l lo je ne 5al110 u narodnoj vee i u sluzbenoj medicini svc clo po e l ka XIX vcka. lreba povoljn o cia uticu na bolesnika i nj e. boj u koze i mesLO koje nas lanj uj u na Zemljinoj kugli. n a bar eljefim a Egipcana i Asiraca nabze se ove b ilj ke: rioinu s . fiziolosk im i klini ck im isp ili va nj ima vraeenc su u farmaciju mnoge zaboravljenc drogc : iedic. Svaka droga imala je svoje zlalno doba . U Beogradu je sad u modi list o leandra. /{lIlt/a . Ve nd-Aves ta u Pel'Slij anaca i dr. Svaki kraj na Zem ljinoj kugli imao j e i svoje otrove za 101'.! na ISloku medu prvim kullurnim narodima .

biljne s iravine kojima su obe Indi je obiiovaJe. onda se bOl"ba za Indiju moze jos bolje shvatiti·. Ve6ina kineskih vladara pomagahu medicinu i prirodne nauke uopste. sezamovo ulje i palmovo vino. komo- . vidi se i iz akta jednog naprasitog vladara. Tl"azeCi drugi. A svel11u tome povod bile su skupocene droge. Rheum i cimet. da su pobedeni morali pobediocu placa ti (pored zlata) biberom. primorski lu'k (proNv vodene bo lcSli). medu njjma mnogo biljnih. pelen. maslinovo ulj e. spominju se. To je bila najbogatija zemlja. Tako su. dekok~i i drugi farmaoeutski oblici koji su i danas u upotrebi. pored mnogih droga. ona je odvajkada proizvodila razne skupocene droge za ceo svet. . zacine i jake mirise sa Istoka. Razumlj ivo je. Egipcani su mali za mnoge droge. IV . ZahvaljujuCi bujnoj i bogatoj flori.vo pravo da beru sveto bi lje: smokve. Induski sve!itenici bili su prvi lekari i apotekari. Ilincuru. Tu vestinu cuvali su i ostavljali najboljim i najsposobnijdm meau sobom . safran. god. irna dYe knjige posvecene b iljnim lekovima. banane. da je terapeutika jedne takve zemlje kao sto je lndija oduvek morala imati velik broj droga u upotrebi . a loe. zalfijlU. Kolumbo je otkrio Ameriku. droga i boja (indigo ili civit). dakle. imaju veoma mnogo droga. molitava. pilule. r icinus i njegovo ulje. U poce tku 'se zadovoljavahu Slrovinama iz svoje flore oko Nila. kri. ora~kom i drugim. koja je zbog toga privlacila razne zavojevace feljne bogatstva i 51 ave.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 27 Imperator Kin-Nong. poznava~e vise od stotinu lekovitih biljaka. b rsljan. seme od rena. kardamom. medu koj. III. kao i ranije induske farmakopeje. U V edama. vi~e no ma koja druga zemlja. Koliko su Kinezi u ta davnasnja vremena negovali medidnu. na primer. induskim svelim k. madija i !1ituala. I danasnja. u kome je izn e~eno sve medic insko znanje toga doba. pored 05talih. ros 2000 godina pre nase ere iz Indije su karavanima nosene droge u zemlje oko Crnog i Sredozemnog mora. vee se spominju praskovi. U tom ogromnom delu.no i dr. ukoliko su dalje sirili svoju vlast i trgovacki uticaj. sve su viSe trazUi skupocene droge. koji je naredio da se spale svi tada poznati rukopisi ~em medicinskih. Vee 2iOO. pre na~e ere. vi impepijalisticki i kolonijalni I"atovi. Kad se ima u vidu da su zacini i aroma tika nekad bili mnogo skuplji nego danas.n'F gama.una i takvih koje nisu ispitane savremenim naucnim metodama. ajovan i dr. klasicno medicinsko dele od 52 knjige. U knjizi De simpiicibus Serapion Mladi opisuje veliki broj lekovitog bilja Indije. god. 3000.Indija je vekovima bila gla'vna izvozna zemlja zacina. Bramanci su imali iskljuCi. koju je napisao imperator Sen-Nung. dmetom . u knjizi 0 lekovitom bilju. a kasnije. pored ostalog. lotos. pre nase ere. majoran i nan u. napisano 2500 godina pre nase ere. rned. 'erskih tajni. i neke koje se i danas u medicini upotrebljavaju. spominju se lekovi. Zbog Indije i oslale trop ske Azije vodeni su toliki krva. Indusi su upotrebljavali secer (nepreciscen). kao. upotrebljavali buniku. infuza. kraCi put za Indiju. Pent-Sao. Indus!. Davanje lekova obavljano je liZ primenu .

ere) spominj u se lekovite biljkc. a naroeito medu Jevrejima. . Mediko-farmaceutsku vestinu cuvali su svestenici po hramovima. cimet. ga lbanum. Egipcani su poznavali vestinu balsamova nja. vrna. Jevrcja. egipatskih piramida. destilovanja mirisnih voda i parfema. pre nase ere). medu veCinom starih naro\ da. Trgovali su i AROMATERAPIJA STARIH EG I PCANA drogama. gumu.istrazivanja dokazuju da je zahvaljujuci svakodnevnoj upotrebi lekovitog bilja uspela gradnja istorij ski h kolosa. zarazne bolesti bi pokosile sto tine hiljada radnika koji su grad iii piramide u uslovima naj1ezeg primitivizma. . mi rise i zacine iz Indije (oko 1500. na primer. zdrave vode i dr. bez osnovnih higijenskih potreba (nedostatak nuznika. da mesto lekovitu bi/jku gde raste biber euvaju krilate zmije. Fen i e ani su bHi najbolji ~ trgovai tog vremena. kao. Fenieani su droge malo upotreblj avali za sebe. uJJa. izrade lekova i na ce lokupnu kulturu Jelina i dmgih s tarih naroda: Fenieana. Verovali su i propovedali da se molitvom. postom i dobrim delima moze »zao dull«. Sve ovo vreme do Grka moze se nazvati reiigiozno. jos i opijum . tj_ bolest isterati iz Covecjeg tela. upotrebljavali su vino. pored ostalog.rl? prostih farmaceutskih formi: maceracija. gospinu las.Najnovija . infuza. asu-fetidu. vraci i madionieari u svojim bogomoljarna obavijahu vestinu lecenja i pravljenja lekova religioznim. Da nije bilo lekovitog bilja. Ijiljan.koje su "sprere~­ vale razvoj naucnog i eksperimentainog shvatanJa medlcme 1 fa'l'macIJe. da je do njega vrlo tesko dospeti i da je zbog toga skup. U Eberovil1l papirusima (1550. mokracu 09 Ijudi i zivotinja itd. god. dekokta. vlada10 je verovanje da je molitva jos uvek najvaznija pri leeenju. . '\ Ipak. Vavilonaca. magieni~ radnj. balsame. U drevnim egipcanskim grobnicama nadene su razne droge. Ovi pustinjski narodi upotrebljavahu. . 0 njima prieali ra:we izLotos je smatran za svetu misljotine. tamjan. mim. Persijanaca i dr.).a:n a . Kntickog duha nije bilo. »klasa koja se brinula i za duiiu i za :tela svoje pastve«. Stari Egipat bio je od velikog uticaja na razvoj vestine leeenja. leviti. ulje. pre nas. Svestenici. da je njeno dejstvo jaee i pouzdanije i od samog leka koji bi se eventualno dao bolesniku. god. beli luk i druge sokove suk lllentnih pustinjskih i stepskih biljaka . Pored ostalih lekova.28 LECENJE BIUEM niku (divlji pelen) . pastofod. hillmen ta i melema. VeCina droga davana je bolesnicima ~ obl!ku v.

Orfej s pominje kukurek. ku ku rek. U njima se navodi do 300 Icko\'itih bi ljaka pode lj e nih prem a fiz io los kom dejstvu: pro· tiv grozniee Grei upotreb ljava ju pe le n i ki cic u. sok od m lecike. crtde i fals ifikate jos i odoljena. prateCi kao vo jni Ie· kar rimske legij e po Evrop i. pros t ra ne rimske driave. bilo je to d e lo od ogrom nog uti eaj a na s ve leka re. Rizolomi iii herboristi imadahu duca ne u Kojima prodavahu droge koj e s u sam i brali. Hi· p okral je na jslavniij antic ki grc ki lekar. Dioskorid oznacuj e terapeutsku upotrebu. dumbira. ali koje sluzi kao gor ivo. . dras ti ka s u ricinus. s pargla. ti tri(I vck nase ero) . prirnorskog luka . Gre!. narkot ika su op ijuJl1. na r ild. kolocintis i dr. I veka. brionija. Najvazniji pi sae 0 poznavanjLl droga starog veka je Grk Pedanij c: Dioskorides iii Dioskorid. kol oe intis . reuDIOSKORID rna. s to preds lavlja znatan napredak u farm ae iji. Pored dotle poznalih droga. god. debela likva i skamo nijum.Za vr~me Grka i Rimljana farmacija se poslepeno oslobada reli gije i mislicizrna . s luzi lo j e za ugled i Llzo r Rimlj anima i Arapima. K u kuta bde s ud sk i otrov. pa cak i kroz ceo s r ednj i vek . roden Ll I veku u Maloj Aziji. slacicu i kupus. Po red drug ih droga on pominje ei· m e t i rizom perun ike i eemerike.UPOTREBA LEKOVITOG BIWA KROZ VEKOV E 29 V. Nj egova del a imaju ve li ku is torij · s ku vrednost. Hip 0 k rat 0 va de l a (459-370) pruzaju nam prve pouzdane na· uene podalke 0 mediko·farmaeeu ls kim vd linama s tarih Grka . pre nase ere) spominje ricinusovo ulj e . Bezmalo svim kasnijim medieinskim pi soima ovo de le bilo j e uzor i iz. nacin branja i cu· vanja. On j e mnogo putovao i upoznao medieinu i lekove ee le Rim· ske Imperije. bunika. protiv e rev nih paraz ita luk. To se d e lo moze sma trati za prvu materiju m e· diku. hrastove kore. ad s lrin· gc nc ija s u h rast. god. pi sano 77. beli lu k. zatim pos ta je sve vise d es k rip t i v n a i ponekad eksperimema lna. Klasie no nj ego· vo dele De Materia Medica . Azij i i Af!'ici. ve lebi lj e i mandragora. Vise od 15 vekova. emelika su kukurek i kopi· tn jak . sirom ogromne Ji. beli luk i dr" a Pitago ra primorski lu k. Pored os ta lih i slavn i fil owf Aris tolel be lie riZOLOl1l. Teo f r a 5 t (p71 -287) j e napisao i s toriju bilja i u njoj iozneo sve s to se u to doba znalo 0 lekov itom b ilju. a ne za lek. Her 0 dot (500. despika. diurelika su primors ki luk. vor i pored svake droge obavezno se i na p rvom mestu citi ra lo mi slj en jc Dioskorida. Droge se daju bo les nieima u zna~no vecem broju farmaee ulski h preparata. ee ler. persun . U V veku pre nase ere spom inju se kuk ut a.

lekovi tim sirov inama biljnog. Pod uticaj em H erakli(a opijum se dodaj e svim slozenim lekovima. Katon tvrdi da se jednom Rim s pasao od kuge zah va ljujuci preveFltivnoj upo· trebi kupusa. Svaki pobeden suvenm morae j e Rimu placati kao ratnu odstetu danak. kornjaeina krv . Uopste. anasona. jer j e i sam a slavna proroeica na kraju pod legla posle jedne takve burne seanse. u Grekoj se uveliko oseeao blagotvoran uticaj Hipokra(a. i odredenu godisnju kolicinu tih egzoticnih droga: Osvajackim ratovanjem i pokoravanjem mnogib naroda kulturnijib od sebe. za plebs. a najviSe pozna· vanje i upolrebu o trova i protivotl'Ova (terij aka i aleksifaJrmaka). bademovog. koji su tada bili u modi. Upotrebljavaju se i mnogi cudni le kovi: krokodils ki izmet. zalfije. Iz Indij e i Etiopije dolaze razni zaeini . dok je Rim bio u mraku i neznanju.000 knjiga spa lj ena je i u njoj znanje o lekovima i lekovi tom bilju toga doba. matienjaka. a kasnije i na jezike svih kulturnih naroda. e ini se da medicina prim itivnih na roda cen i u pro yom redu dras ticne. koje su i danas glavni proizvodaei ovih naj s kupljih droga. I on ga zato p repo rucuje Rimlj a nima. pored ostalog. zamovog i orahovog ulja . Kasnij e. polifannakama. I danas Egipat ima lIlajotrovniju i najlekovitiju buniku. kori jandra. one cije se dej s tvo brzo i vrlo ocevi· dno opata i is~i ee nezadrzivom silinom na sve o rgane bolesnika. na primer buni. francuski i s pan sk i. mrazovca i drugog bilj a . kamilji mozak i dr. beli i crni luk. najfinije zaeine i mirise iz pokorenih driava Alije i Afrike. treba da ublazi bol junaka.000. zdroblj en i s tavlj en na ranjenu nogu. zatim nas tupa s tagnacija.U poce tku . Ogromna bibliott:ka sa vise od 2. dok ne osvojise ze mlje i gradove jzvan male I'im ske driave i Italije. i svi drugi primitivni i siromasni narodi. Medutim. tj. mirisi i lekovite dJ'oge. majorana . i prvi Rimljani. VI. U Aleksalldriiskoj sko li osecao se velik napredak u mediumi od IV veka do do laska Rimljana. velebilje. zivotinjsk ih i mineralnih droga. »jake lekove«. Rlmljanl. koj a ima gotovo deset puta vise alkaloida od evropske bunike. uos talom. proriee su dbinu Ijudi . Snaian i blagolvoran vekove. tao tula . uticaj Dioskorida i Hipokrata oseca se kl'Oz U lIijadi (VIII vek p re nase e"e) spominje se lIleki gorak koren koji. nane. Serer iz secerne (rs ke poCinjc da po tiskuje med pri iLfadi mnogih lekova. kao. . u to vreme. se. ita lijanski . kao. jedic i dr. u moenoj Rim skoj Imperiji.ivo tinjskcg i mincralnog porek la i lekovima uops te. beli luk i crni hleb ostadose i dalje za sirotinju. Pred Pi· lij om neprekidno sc puse i gore trave i lebde mLrisi od kojih se ona zanosi i u trans u. prirnitivni i surovi Rimljani upo- . a vlastodr~ci poeese sve vise upo trebljavati i pl'ekomerno uzivati skupocene droge jakog fiziolo~kog dejstva. Opisao je v i ~e ad 500 biljnih. izvan sebe. ali posle izvesnog vre· m ena nauke su opet pocele cveta(i do VII veka kad Arapi osvojise Egipat. Njegova pojava je od is torijskog znaeaja za nauku 0 lekovi tom bilju.ka.30 LECENJE B1UEM ce. Hyo· scyamus m £ltic£ls. Bice da je tu bilo i olrovnog bilja. Svi egipatsk i \'Iadari pomagahu i negovahu m edicinu. Delo je prevedeno na arapslci. l. upotrebljavahu za lek skromne i malobrojne sirovine svoga kraja. U njiho· vi m vrtovima gajene s u otrovne biljke. Bilj ke jc svrs tao prema njihovim terapeutsk im osobinama. tzv. Znali su i upotreblj avali ugla vnom kUptlS.

iz Grc ke i A1eksandrije. Cini se da je koel svih primitivnih naroda. galbanum. isto tako ustaje protiv uvodenja stranih droga u terapiju. Od njega je ostao sarno manji broj spisa. biber.l 1 Jevrej l. 131-200). jer »taj uvoz uprepascuje ~imsku drlavnu kasu«. Uvae ursi. Medicina se pov1aei umana- . beLi luk i hrana. eemeriku i dr. Egipta i mnogih starih naroda u Aziji. naroeito starog Katona. medu njima i nekoliko novih: Aconitum. dele nije originalno. cimet. Srednji vek __ . vraeanje.. Zaslugom Dioskol'ida i Plinija skupljeno je gotovo sve tadasnje znanje o lekovitom bilju i drugim drogama. oca praktitne. Njegov savremenik S k rib 0 n i jus La r gus. pre do 50. daje dosla dobar opis mnogih droga. Slicno Dioskoridovom delu. u 37 knjiga) govori 0 lekovitom bilju. i testo su in upotrebljaovali. ali neelozvoljenog posla dos lj aci se brzo obogatise i istovremeno na sebe navukose jos veeu mrlnju rimskih patricija. VJI. ces to proelavahu. a naroei to skupih egzoticnih droga. Po njemu se veslina i nauka 0 izradi lekova naziva: »galenska farmacija«. vee je zbir verovanja i pretposlavki luga doba. pre te~no Grc. eini i madij e. Proputovao je Germaniju i Spaniju. ColocYl1this i dr.:iavn ik i vojskovoda.UPOTREBA LEKOVITOC BIWA KROZ VEKOVE 31 znase medicinu ?rcke. Cel1taurium. Poznati medic:inski pisac C e I z i jus (25. Pod vlatlavinom rim kih kraljeva lekarsk u dufnos t vr~ile su same s ta:esine p. takode lekar rimskih imperatora. robovi i os lobodeni robovi. stiraks. mendici« (prosjaci). to su bili u prvom redu cimet. Opadanjem rimske m06. . Dela mu odisu zdravim kritiekim duhom. mira i arap5'ka guma. u knjizi De re medica. mak. skamonijurn. buniku. savl'emenik Dioskorida. god ine posle nase ere). Od ovog unosnog. i lek j . manj e lZ ostahh pokorenlh zemalja. lerpe n~in . Sredstva za pobacaj i otrovne materije su u Rimu zakonom bile zabranjene. 0 cemu piSe Plinije. tragakantu. i zabranj cne Iekove. Zanirnljivo je spomenuti kako vee u to vreme ima f a lsi f i k 0 v an j a I e k 0 v a. Euphorbium. Plinije je opisao oko 1. navod'i 0100 250 lekovi·tih biljaka. pre tezno oslobodeni robovi i stranci. a nc »m e d i c i«. do Cicel'ona. god. galenske fa·rmacije. polupuslinjskih krajeva sreclnje Azije. i ovo je kroz ceo srednji vek citirano i mnogo cenjeno. U terapiju uvodi Fol. biber. pogotovo u ovom delu Evrope i stepskih. osim ostalih i aloe. Galenusovo dele prevedeno je u IX veku na arapski. leka ri. . pa i u vestini lecenja i izrade lekova. Njegov uticaj se snazno oseea do kraja srednjeg veka. U svoj im raelnjama. lincuru. On. kantaride. rimski d r. Pedese tih godina I veka PI i n i j eSt a r i j i (23-79). u svom de lu His /oria Naturalis (Islerija prirode. U svojim spisima 0 ves tini izrade lekova on opisuje mnoge droge.:aCiIl.e. SIredstvo za bajanje. koja je s tajala na mnogo vlsem s tupnju od rimske. Od glasovitijih rimskih le kara (istovremeno i apotekara) treba spomcnuti slavnog G a len usa (Galen iii Galijen. Docl1lje su dolazili lekari . kukutu i dr. lan.o:odica.000 biljaka. dunlbir. karc!amom. jer mu je pozar unistio apoteku.~ kasn i). propa~eu Rimskog Cars Iva i navalom varvara nastaje velika pometnja i nazadovanje u svim vestinama. jedie. koji ih na svakom mestu i j avno nazivase da su . amonijakum. Za afrodizijaka Rimljani su smatrali mandragoru. poreel dozvoljenih. ali je one stvarno slabije od Dioskol'idovog: opisi droga su nepotpuni. bez kritickog duha.

vralic i dr. Cilanje k'lasianih dela strogo se kaznjava. U ponoe. . mokraea od novorodenee ta iii nev ine devojke. homeopatskoj i narodnoj medicini : zalfija. islo na traske i sl. greko seme. To se jos i danas traZi po nasim apotekama. koji su kroz vekove sacuvali grcko-rimske tradicije. na primer. rnak. Vizantija pokusava nes to da spase. osnovahu velike botanicke vrtove. krokodil ske suze i sl. Benediklinci. Misticizam osvaja sve drustvene slojeve. Vestina leeenja. islo ta ko. kicica.iSe stotina izdanja. Vrednost droge nije zavisila od njene stvarne lekov ilosti. daju slike sve. amajl ije. Bolesnicima pisu zapise. Osnov terapije cinilo je sesnaest sve tih lekovit·ih biljaka koje su lekari-kaluderi po manast irima obavezno gajil i: Ijiljan. ani u terapiju unose mnogo . K a rio Ve l i k i (742-814) nareduje da . baju i vraeaju i veruju da ee im to viSe pomoei od droga. a. Bolesnici veruj u da ee ih spasti eudo. perunika. da Ii se pri tom zevalo . na Veliki petak i sl.32 LECENJE BIWEM stire. nanu. rutvicu. koja pocinje uspesno da se razvija i napreduje te k otkad su u nju prenesene arapske knjige i recepti. zalfiju. U to vreme Arapi preko Spanije i IlaJij e donose u Evropu mnoge droge sa Istoka. Koren bozura i skopan za vreme mesecevog pomracenja i obesen 0 vrat boles niku leci padavicu. Mnogo su bili cenjeni i traZcni cudni lekovi: m as t od vepra ili besnog bika. »Schola salernitana« ostavila je velik broj dela. medu kojima je ka tkad bivalo i takvih koje su bile od s tvarne lekovite vrednos ti. Velika seoba naroda uni~tava gotovo sve tekovine klasiene greke i r ims ke c ivilizacije. Najveca im je zasluga 5to su u farmakognoziju uveli primenu h em ij e i s to su celoj fa nnaciji dali nauooi pravac.se na drlavnim imanjima gaje bilj ke za boj enj e. pa i medkinu i farmaciju. Apotekari su zeleli svoju samostalnost. medu kojima veeina onih koje mi i danas upotrebljavamo u skolskoj . Flos medicinae i rozn e antidotarije. i da budu vise cenjeni u drustvu i da ih razlikuju od os talih. uglavnom droge) i prodavaca trava (herbarii). Posle krstaskih ratova oseca se veCi priliv droga sa Istoka. razne vrste luka i dr. zmijsko mleko. taca. Arapl su znatno unapredili mnoge nauke. U nekim zemljama vee u to vreme pocinju raspre izmedu apotekara (koji su izradivali i prodavali lekarij e. Citaju molitve i f ivot svetaca. Popis bilja obaveznog za gajenje nalazio se u Kapitularima. primorski luk. gaj enja lekovilog bilja i izrade lekova sve viSe prelazi u manas tire. U njima je lekov ito bilje zauzimalo vazno mesto. zacina (speciarii) i aromati'ka (aromatarii).n a. Kod nas jos ima kraj eva gde se vcruje da je lekovito samo one bilje koje je brano noeu uoci ]ovana Bilj obera (6-7 juli). ali bez nekog vidnog uspeha. kao. Tu se navodi oko sto~in u raznih biljaka. odredenog dana. titanj e recepata itd. Praznoverjc. Za vreme Karla Velikog osniva se cuvena medicinska skola U Salernu. obicnih trgovaca. ptiCije mleko. beli s lez. da Ii se pri tom eutalo iIi su pevane odredene pesme. jer je za apotekare bilo obalVezno znanje latinskog j ezika. morae. nose ih u crkve. mrak i neznanje ovladuju svetom. tako da farmacija postaje e k s per i men tal nan auk a i ve s t i. zacin i lek i razne vOCke. VIII. slaCica. vise vrsta nana . pod dt-veee sa »zapisom«. euha r. nego od toga da Ii je biljka uzabrana levom rukom. ruht. U Evropi kao da se oseca mali napredak. od kojih su neka d ozivcla ".

roden u Maroku. Umesto drastienih purgancija (kukureka. Ogromno prostranstvo arapske drfave i moma prekomorska trgovina Il1no~o dopnne~e da se arapska materija medika toliko obogati. k a f u. Arapi su visoko uzdigli buk· tinju nauke. izradu eliksira itd. Sa istoka se naueni centri pomerahu ka zapadu i Sevilja. koje su se do danas odrfale gotovo u sv im falmakopejama u svetu. Arapi upotrebl}a~ahu. U Liber magnae eoUee/ionis simplicium alimentorum el medieamelllorum on opisuje vge ad 1400 biljnih droga. Arapi su stalno donosili sve nove i nove droge. euforbijuma) arapski lekari daJu blaga laksantna sredstva. koje i mi dana. manu . daje poctatke za osnivanjc i uredenje botanickih vrtova. destilaciju i perkolaciju. sen~. kao. ad kojih je najeuvenija bila ona u Bagdadu. cilibar. naroeito sa Istoka. areka·palmu.. tam a: r I ~ d us . . Arapi su osnivali mnoge napredne trgovaeke kolonije. In a n u. Znaeajno je napomen uti da su ne· storijanci prvi 0 del iii far mac i j u 0 d m e d i c i n e. mora. izdan je njihov kodeks Krabain. kristalizacije. a I 0 j e. ve. koji se moze smatrati za p r v u s I u z· b e n u far m a k 0 p e j u u s vet '1l. zatim mnoge zaem e 1 mtrlse. godine) dao je opjginaino i za one vreme savrseno delo. Persije (lrana). Godine 850. preko Cejlona. r e ~ m. GospOdaI11 ogromnog cars tva. rap sku gum u.. obgao je i opisao ka· spijsku oblast. . bib e r. svetske trgovine i bogatstva. . upotrebljavamo.UPOTREBA LEKOVlTOG BIUA KROZ VEKOVE 33 rea I n e Ie k a vi t e v red.ie me· to de spravljanja najpoznatijih metala. Indije. nos t i. sublimacije i destilacije. a. koje se male meriti sa Dioskoridovim. tamarindus. reum i dr. kubebu. Velik je broj slavnih arapskih mediko-farmaceutskih struenjaka i pisaca. Arapi su spasli mnoge nauene tekovine Grka i RimljlliIla. Carigradski patrijarh N es t 0 r i jus (435. godine) ima mnogo droga. Prvi njihovi lekari ueili su se u nes torijanskoj akadem iji u Bagdadu. iznosi lierra origilllaina zapazan ja itd. t r ~ e ani ~ e c e r. 'c i met. umro 1248. zatim vestinu filtracije. ubrzo privuee mnogobrojne odusevljene dakc koji prevedo~e klasiene greke i rimske medicinske knjige na asirski i arapski jeliik. mosus. na primer. Tu on predavase medicinu. Javu. G e b e r (700-765) udara temelje hemiji iii alhemiji. Kordova i Grenada u Spaniji postase najcnveniji naueni centri sveta . Kroz ceo srednji vek evropski lekari se sluze izvrsnim arapskim delom De re medica od J 0 van a Me z u e (830. godine) bi izgnan kao jeretik u Libijsku pustinju. koja je stajala na najvgem s tupnju u to vreme. a posle izradge sopstvenu originalnu nauku. Ibn Bat uta h (1304-1369). I e b I I J e. bun i k u. senu. lciselina i alkalija. novih droga. ad Sundskih ostrva. koji su kasnije uticali na skole u Salernu. zemalja oko Crvenog i Sredo· zemnog mora sve do Spanije. dum b ir s t r i h nos sa f ran kurkumu z~doarij u . Geber da. zaeine i aromatike. Kinu i prodro u Afriku do Timbukta. Razidose se po celoj prednjoj Aziji do Indije i osnovase mnoge bolni ce i vrlo napredne skole. pored ostalog. koje nazivahu »akademije. soli.. Dok je hriscanska Evropa bila utonula u mrak i neznanje. U farmaciju u vode sir u pod sec era. Kanon ad Avicene (1000. On je ujedno jedan od najvecih i najpozna~ijih prirodnjaka tih vremena. Najpre su ucili iz grekih i latinslcih dela. veCinom od . godine). Indiju. Ibn B a j tar (roden u Malagi 1197. Monpeljeu i drugde u Evropi . i k a m for.

senega. tako su se i kroz XVII i XVIII vck jos uvek vrlo mnogo upotrebljavala cudna i neobi cna sreds tva za lece nje. Krompir i kukuruz l-esise problem gladi u Evropi. nisu u EVI-opi svuda primili gla. a zatim na ljudima i dok droge nisu bile hemijski isp itane i iz njih izolovani lekoviti sastojci u cistom stanju. dekokta i maceracija. iabe. tolu. sredstva za uzivanje i namirnice. lobelija. mokraca i izmet Jjudi i zivotinja. gvarana. uzrokuje pojavu skrofuloze.jskim i farmakodinam- . Jpak su caj. donose Evropi velik broj novih droga. 'Ki~u. krompir. Da nave demo sarno neke droge zivotinjskog porekla. kafa . eksperimentalnom ispitivanju na iivo tinjama. sto se to cinilo i sa ipekakuanom i dru· gim novim lekovima od vrednosti. kukuruz i druge biljne si rovine postepeno osvojilc uklls Evropljana. psi i stenci (kucici). Takve iskljucive monopole pojedinci su groznicavo cuvali i sVdm sredstvima branili. pap r i k a. Razvoj s tamparije omogucava objavljivanje zna lnog broja s lrucnjlL-f'a. zenina mleko itd.mako·med icinskih dela. nokti s Ijudskih ruku i nogu (protiv zatvora i epilepsije). a naroci to od XVI do XVII veka sve vise traze slozeni lekovi. Sve ove droge nisu odjednorn dospele u Evropu i nisu sve upotn::bljavane u iste svrhc kao danas. a kasnije karteli i trustovi imali bogate prihode i pomocu njih vrsili jak uticaj na svoje neprijatelje u drZavi i izvan nje. uostal om. kao.v. clanovi akadcmije. Novf. ipekakuana. kosa. Nepl'ijatelji egzoticnih si rovina i novotarija uopsle. nade. Osim droga biljnog porekla. Kao oj ranije.i znatnu potrosnju: zmije. od kojih su driavni iii crkveni poglavari.f'" .. osobito najugledniji lekari toga vremena. konjska griva i rep. navodno. u njima je bilo i zivotinja i minerala. guliteri.i kopaiva-balsam . caj izaziva padavicu. bajalica.34 LECENJE BIUEM IX. Droga ubrzo osvoji Englcsku. mate. n a j k vir c j. i Persiju. vanila. Polovinom XVII veka u e\"ropsku medicinu se uvodi Cort ex Cililla e (ki. od duvana se poludi itd. dotle se u sred· njem veku. pljuvacka. Kao i svaku drugu novotariju . ratanija. medu kojima su t e r i j a k a zauzimala glavno mesto. iako su protivnici upotrebe kininove kore u tcrapi ji hili vrlo uporni. jelenski rogovi. bez otpora. Mcslimicno su voc1ene zuc ne i dugotrajne ras pre. da upolreba krompira. d u van. Na primer.l. 0 hemi.td. tako i lekovi te dro· ge. Otkricem Amerike materija medika se obogatila znatnim brojem veoma vaznih droga: kininoya kora . zacinc. liarlatana. prasak od lobanje. I tu je bilo lutanja sve dok se u XIX vekll nije pristupilo naucnom. avanturista i drugih nadrilekara bila su puna sela i gradovi. kakao. peru. purs ijana. sasafras. Francusku i Nemacku. sabadila. jalapa. zatim.Putovanja Marka Pola (slavni Venccijanac. gvajak. Dok su stari narodi upotrebJjavati biljke uglavnom u obliku infuza. razni crvi. kakao. kaskalila. tko. hidrastis . Svuda u Evropi diiu se botanicki vnovi u KQjima: se pored domaceg bilja cine po k u sa ji g a j e n j a i onog donese nog IZ dal ekih ze· malja Slarog i Novog sveta. koje su uzilvale vetik ugled. dobar glas. covecja mast. sarsaparila. iznos ili su najcrnj e i najraznovrsnije pri ce. Vracara. skorpioni. matiko. otklice Amerike i putovanja Vaska de Game u Indiju oko RIa dob\·e. jer ga je prva upotrebila za lek ze na vicekralja Pcrua kontesa del Cinhon. 1254-1324) u tropsku AZlju. Droga je prodava na veoma skupo kao tajni cudolvorni lek pod raznim izmisljenim imenima. dakle. Poce tak XVI veka i za mate riju mediku cini prekretnicu i korak un apred. kao proste farmaceutske forme. ninova kora) pod nazivom »kontes in prasak «.

isoke farmaceutske skole u Parizu. Velik broj apotekara zaduzuje hemijsku nauku otkri6ima novih elemenata. »zivotni eliksir<c i »kamen mudraca«. Da spomenemo samo najpoznatije: Borne. U fitohemi j i XIX ' vek je v e k a I k a I 0 ida i pocetak naucne farmakognozije zasnovane u pn'om redu na hemiji. Nikolaus Monardes. Ukoliko j e te rijak bio slozeniji.i druge alkaloide u kori nara. To bese narkotin. iza!ila je iz farmacije. U XVIII vekll treba spomen'Uti dva slavna imena: Lin e K a r I f 0 n (Linne Ca rl fon. . Balar. kolhioin. 1742-1786). koju on naziva sel d'opium. Ipak. God-ine 1735. akonitin. god. atropin. On je svakoj biljci dao ime i prezime na latinskom jeziku. 1832. On u Francuskoj. koji se do danas od riao kao najprakticnija i najpreglednija sistematika bilja. Pel e t i j e (Pelletier) i K a van t u (Caventou). Teofrastus Paracelzus. . Peletije otkriva u opijumu narcein. iste godine Gajger otkriva akorutin. Derosn i Segon oticriSe morfin u op~jumu. god.ti i izolovati neki nov alkaloid: berbe· rin. radio je u pariskim apotekama. tada i pocinje. U novom vekn izisao je znatan broj dela 0 lekoviltim siro vinama od raznih pisaca. osnivac nove. Bercelijus. a 1878. pozitivne hemije. ezerin.ja. medu kojima se neki tvornicki proizvode. Do dana-s se uspelo da se mnogi alkaloidi sintetizuju. naucne. jos uvek su biljke glavni izvor i sirovina za proizvodnju alkaloida. Da spomenemo sarno najpoznatije: Vale rius Kordus. otkrivaju vrlo brzo znatan broj veoma vaZnih al· kaloida: 1817. Sele. La vo a z i j e (Antoine Lavoisier).UPOTR E BA LE KOV ITOG BIW A KROZ VEKOVE 35 s kim nepodn os lj ivos tima nij e se vodilo racuna nIt! se u to VTe me n e~ to 0 tome znal o.e temelje. objavia je seksualni sis tem raspodele sveg bilja. Peletije i MaZandi 1817. Zertiner uspeva da izoluje morfin. Prvi i najbolji njegovi saradnici sou apotekari. jedinjenja i clr. Tromsdorf. Tako pocinje istorija alkaloida. god. Sele u Svedskoj.iz svih delova sveta. Hemija pooinje voditi. zapravo. Line je nacinio red u botanici. U nauci nas· taje prava utakmica ko ce pre otkri. metilpeletierin . a Runge kofein. Voskresenski izdvaja teobromin.·ek. konicin. X.upotreblj eno vise bilja i r e tkih zivotinj a i mine r ala i ukoliko je bio izradivan s viSe pompe i pa rade na javnom mes tu . profesori V. Prust. Pristli u Engleskoj postavljaju hemiji cvrste i zdrav. Prvi vidljiv rezultat hemijskog pravca u farmaciji se oseca u samom pocetku XIX veka.Francuska revolucija znaci novo doba i za far~ maciju. 1820. koja je za ovih poslednjih/ 170 godina ucinila revolucijll u nauci i njenim tekovinama. kokain. Alh emi cari vekovima upomo ali uzaludno traZe »univerzalni eliksir«. hioscijamin. Lemeri. pilokarpin i 51. kodein. Linl1aeus. otkrivaju emetin. 1842. Hemi. Do kraja XIX veka izolovano je viSe od stotinu raznih alkaloida iz droga donesenih . Devi. Karolus Kluzijus. Mat·iolus i drugi. kinin. Vee 1803. Fovler. Godine 1804. 1707-1778) i S e I e K a r 1 V i I he I m (Scheele Carl Wilhelm. peletierin. Godine 1817. god. Devetnaesti . utoliko se vise ce nio i skuplj e prodavao. a iste godine Rob ike n ark 0 U n. Nallcna farmaoija. ergotinin (ergotoksin). strihnin i brucin. pariski apotekar De r 0 s n izdvaja jednu kristalnu supstanciju slabe alkalne reakcije. Francuski apotekar Sari Tame otkriva 1875. ukoliko j e za OVil nj egovu izradu .

Balar. Prvi i najbolji njegovi saradnici su apotekari. Line j e nae inio red u botanici. . 1707-1778) i S e I e K a r I V i I h e lm (Schee le Carl Wilhelm. . Ma tiolus i drugi. Karolus Kluzijus . Nikolaus Monardes. Codine 1804.jumu. nauene. Peletije otkriva u opijumu narcein. Pristli u Engleskoj postavljaju hemiji evrs te i zdrave temelje. tada i poeinje. Ukoliko je terijak bio slozeniji. Nauena farmaoij a.Francuska revolucija znaei novo doba i za farmaciju. 1832. Francuski apotekar Sari Tanre otkriva 1875. osnivae nove.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 35 s kim nepodnos ljivos lima nije se vodi lo raeuna niti se u to vre me nes to 0 tome zna lo. Peletije i MaZandi 1817. izalila je iz farm acije. kinin. god. Sele. U novom veku izisao je znatan broj dela 0 lekovirtim sirovinama od raznih pisaca. obja· via je seksua lni sistem raspodele sveg bilja. atropin. Fovler. univerzalni eliksirtt. koji se do danas odriao kao najprakticnija i najpreglednija sistematika bilja. Lemeri. otkrivaju emetin. otkrivaju vrlo brzo znatan broj veoma vaZnih alkaloida: 1817. 1820. god. profesori Visoke farmaceutske skole u Parizu. koja je za ovih poslednjib 170 godina ueinila revoluciju u nauci i njenim tekovinama. Da spomenemo samo najpoznatije: Borne. Ipak. pariski apotekar De r 0 s n izdvaja jednu kristalnu supstanciju slabe alkalne reakcije. Pmst. jos uvek su biljke glav. Sele u Svedskoj. Velik broj apotekara zaduzuje hemij sku nauku otkricima novih elemenata. peletierin. X. kolhioin. Codine 1735. Do danas se uspelo da se mnogi alkaloidi sin teiliuj u. Tako poci nje istorija alkaloida. Hem. Da spomenemo sarno najpoznatije: Valerius Kordus. On u Francuskoj. god. Devi . medu kojima se neki tvomieki proizvode. Berceli. Codine 1817. hioscijamin. a iste godine R () b ike 11 a j ' k 0 Iii n. akonitin. Pel e t i j e (Pelletier) i K a van t u (Caventou). konicin. a 1878. pozitivne hemije.n:i izvor i sirovina za proizvodnju alkaloida. ukoliko j e za ovu njegovu izradu upotrebljeno vise bi lja i retkih zivotinj a i mine rala i ukoliko je bio izradivan s viSe pompe i pa rade na javnom mes tu. U fitohemiji XIX 'vek je v e k a I k a I 0 ida i poeetak naueue farmakognozije zasnovane u pn'om redu na hemiji. Derosn i Segon otklrise morfin u opi. U nauci naslaje prava utakmica ko ce pre otkrHi i izolovati neki nov alkaloid: berberin.iJja. Vee 1803. metilpeletierin ·i dmge alkaloide u kori nara. ezerin. jedinjenja i elr. kodein. ·ek. On je svakoj biljci dao ime i prezime na latinskom jezi ku. ergotinin (ergotoksin). radio je u pariskim apotekama. kokain. Lil1l1aeus. To bese na·rkotin. a Runge kofein. 1742-1786). La vo a z i j e (Antoine Lavoisier). iste godine Gajger otkriva akoni·!i-n. utoliko se vise ccnio i skuplj e prodavao. Teofrastus Pa racelzus.jus. pilokarpin i sl. Voskresenski izdvaja leobromin. Hemija p 06inje voditi. koju on naziva sel d'opium. Devetnaesti . Z e r tin e r uspeva da izoluje m 0 r fin. Prvi vidljiv rezultat hemijskog pravca u farmaciji se oseca u samom poee tku XIX veka. Do kraja XIX veka 1zolovano je vise od stotinu raznih alkaloid a iz droga donesenih iz svih delova sveta. god. »zivo tn i eliksir« i »kamen mudraca«. 1842. U XV III veku treba spomenuti dva s lavna imena: Lin e K a r I f 0 n (Linne Carl fon. Alhemicari vekovima uporno ali uzaludno traZe . strihnin i bmcin. Tromsdorf. zapravo.

iks-zraci. - • I NSTlTUT ZA FARMAKOGNOl. i to danas cin i 11ajcvrMu podlogu d moe farmaceu llSke nauke. koja se u XX veku razvija u lolikoj meri da se bez preterivanja moze reCi da ziv.). sto nije slueaj s drogama. Organska hemija iz godine u godinu potinje ubacivati u terapiju druge polovine XIX veka sve veei broj novih organskih sintelskih jedinjenja poznate hemijske konstitucije i konstantnog fizioioskog dejstva. otkrivaju stotinu novih glikozida i mnoge nove heterozide biohemijskim pos tupcima uspevaju da sintetizuju (1912. glikozid sa l i c i n u vrbovoj kori.36 LECENJE BI1. izo!ovanje i nauku 0 alkaloidima najveca zasluga pripada farmaciji. god. g. god.JEM Za olkriee. Ta~ zamasan posao razvija se uspdno jos viSe u XX veku i traj e do danas. Otkriea u oblasti unutrasnje sekredje ubru put end 0 k r in 0 log i j i.imo u epohi hormona. dugo se cuvaju. Ovi novi iekovi -imaju mnoge prednosti: lako i tacno se mogu dozirati. Fi~er 1885. Krajem XIX veka uspeva sinteza nek ih glikozida (E. a Minor eskulin u divljem kestenu . mogu se tabletirati i davali U obiiku injekcija. prunazin). serume i fermente. . U lerapiju se uvodi radijum. a odmah zatim iste godine Robike i Button otkrivaju ami g d a i i n u gorkim bademi ma. elektricitet.. Nepune tri deccnije pos!e otkriea prvog alkaloida Leru dokazuj e 1830.lJU FARMACEUTSKOG FAKULTETA BEOGRA IJon:OG UN IVERZITETA Revolucionarni pronaiasci siavnog Pas t era (Louis Pasteur) uvode u terapiju vakcine. a Burklo i njegovi u cenici uvode u fitoh emiju b i 0 h em i j s k e me! 0 d t::.

Ali se ubrzo uvidelo da je dejstvo droge u mnogim slucajevima pot· punije i dugotrajnije.... Lekari su radije upotrebljavali morfin umesto opijuma. nastaju nova je!. A. Oesterle. Hanbury.::n.---r--. A.. 0 A ~ 700 600 ... Z 500 .. Leger. Mayer. Planchon.:' 195Z :::. Bertran.'r ~ ~ (/) !~~ '(/» 1'51 1953 GODINA UTROSAK LcKUVA U M O 00 194!1-195J. Fliickiger. E..~~~~§~~rYG. 0 ..l . O.l lzolovaru alkaloidi i glrkozidi u cis tom stanj u potcJi su u terapeutici XIX veka sve vise potiskivati droge iz kojih su izdvojeni. A NAJMANJE NA BARBITURATE . Ladenburg. Fischer. A. :. F..qoo 300 L:. ucavanju i poznavanju lekovitih siorovina: O. Hesse.:::. Greenish... Dale. Karrer.. 900 Dakle... E. O. A... Wallis.). ZATIM NA VITAMINE. E ... F. E . I jos nesto: u mnogim slucajevima dejstvo z i ve biljke i eventualno s veze i brzo osusene (stabilizovane) biljke potpunije je i jace od stare droge (tvrda razena glavnica. Pero. Kreamer. koji izazivaju dub a k e pro men e mol e k u· I a r n e r a v not e ze za vreme susenja bilja. naroeito grupa digitaiisa. Vogl. J. .000 gitalis i slicne gli kozidne . F. NAJVISE JE UTROSENO NA ANTI BlOTlKt. Berg. Wasicky. A. XI. Moeller J . Burklo. H. kardijaka).. . Schmidt E. Vitiez. K. A.. . Chevalier i ckugi.. Stra!Ssburger. Bridel. J..':'.':': ':" >::-:.. Dvadesetl vek.KCtne Serum F IiOrTnOC'Cl ZOO fOO :. Wohler. Tscltirch.i saponinske droge...---r dinjenja manje lekovita iIi potpuno indiferentna (di1. Dragendorff.-. saponinske i gliko· zidne droge. Pereira. Droge imaju mnogo nedostataka koje treba odstran iti iIi ih bar smanjiti na najmanju meru.Krajem XIX i poeetkom XX veka velika je opasnost zapretila drogama da budu potpuno izbacene iz terapije. Ha'rtwich. H. DOLARSKE VREONOSTI RAZNIH LEKOVA UTROSEN IH U SAD 00 194!1-195J..::.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 37 U XIX i XX ve kt: ne treba zaboraviti nekoliko slavnih farmakognosta: J... PamQic.: . digitalin iii digitoksin umesto digitalisa itd. g.. Leclerc. Collin... King. Goris i drugi farmako-biohemicari i farmakognosti ukazuju na r a z a rna de j s t v 0 en z i m a.uiJic ka.fOO r . Gabrijel.: . Brandt. od nacina susenja > o lekov1tog bi-lja mnogo za~ AIItibio1tci 800 Ul visi njihova lekovi tos t.:: 1~19 f9~0 ::~. R. ::. Engher A. Preobrazenski. A..: ':".. Thoms. Vitl1lnini\ .. G. D... Mnogi prvobitni prirodni molekulami kompleksi live biljke za vreme dugotrajnog susenja bilja se raspadaju. Barger.. a zatim celu plejadu hemicara i botanicara koji su mnogo doprineli proVoskresenski . Perrot. rafena g1avnica i dr..

NASE LEKOVITO BlUE I korovi mogu bili korisni - NASI ZELENI RUDNICI sve zavisi u cijim su rukama Zadatak ove knjige je vgestruk. Pre svega. Pocetkom XX veka predlozene metcde 5 tab i I·j z a c i j e 5 ve Z e g I e k 0vi to g b i 1 j a. parfimeriji. Pen i c iIi n.'. r~\ • " 82 ~ ~ '0 6 /j \ L/ ."' • Cl • c \ ~ ~I I 01 t:lL 2 ~". narocito onog cij i su lekoviti sastojci labi../. Amerika poein je proizvoditi mnoge lekove iz svezvh biljonih iIi ZIVOtinjskih sirovina e k 5 t r a k c i j 0 m n ale d u. ". iako prekidana i ometana u toku ova dva krvava svetska rata. 1z dosada~njih rezultata moze se nazreti veliki znacaj i ocekivali znatan u sper. pandigal i slicni kompleksni lekovi u modi sadrle glavne lekovite sastojke izvesnih droga.e na·~ im i stranim apotekama. od moderne b i 0 hem i j e b i I j a .38 LECENJE SIUEM Ova p roucavanja.' f.. a ubrzo zatim i mnogi drugi antibiotici.. h 0 r m 0 n i. X II ~ 4951 1~5 '841 i955 ron_ PORAST PROl ZVO ONJE I OPAOANJE CE<NE PENICILINA 00 1945.. bolnicama. domopon. farmaceutskoj i hemijskoj industriji. osvajaju Ie· ren. Danas vee ima u prometu ceo ni z stab ilizovanih droga. ona treba da upozna citaoce s lzajvai nijim lekuv. GODlNE as e p tic n 0 itd. E ~\ . DO 11953. industriji likera i slicnih alkoholnih i bezalkoholnih pica. Oni sve vise potiskuju ciste alkaloide i glikozide. .. Treba da ukaze na vainost i raznOVasnost lekovitog bHja koje Jugoslavija daj.t / ~ '0 .:. vi tam i n i i pro v ita min i ISU Iii nov>i leJrovi kJqjj osvojiSe ceo svet i u c ~ n i ~ e r e vol u c i j u u terapiji. Pantopon. 01 ~I ~ f.. u vrlo velikom va k u u m u.lni . ipak urodi~e plodom. 14 .. i da poka'Ze ~ta se izvozi u inostranstvo_ .m biljem koje raste divlje u lugoslaviju iii se u njoj gaji. kozmetioi. drogerijama. Primenjuju se pare alkohola iii vode i drugo .

a smela i c ini s telu nasoj privredi. Lekovilo bilj e Jugos lavije ce ka vredne ruke i mudre glave nase s kolovane oml adine da ga is pilaju i o blagorode. siln e i prezre ne bilj cice. iSlo kao i u Novom Sadu iii u Pan cevu. nom korov. Oni s u boga tiji i raznovrslliji no sto na prvi pogle d izgled a. jed ie. Ljublj a ni iii Zagrebu . Kumana. ko re n belog sleza pored reka i bara. Niko na sve lu ne daje ta ko ciSlu i dobru tilri cu kao Vojvodina. gde vise gde manje. GDE KOJE BlUE RASTE? Zadatak ove knji ge j e da Llpozna cilao ce s m es lima gd e Ireba da lra ie pujedin o bilje. a hemijski sastav biljnih organa zavisi od mn ogih e inilaca. na Ce linju iIi u Dubl"Ovniku . kad ude te u apotc ku i za lrazile kes icu ka milteja. bunika. maj· kinu dus icu sa suvih j suncanih kamenjara iIi sa peska i druge topIc i suve zcmlj e. ne moZe kod nas. Obili eeva. lis t i koren velebilja sa sumskih kreevina i p.. na primer. »pl acajuc i j e zezenim zl atom «. velebilje. j e r ne ma te zemlj e koj a da nas lie trai i a d nas tu le kO\·ilu biljku. znajte da to osuseno aroma'. Mo krina ili iz ne kog drugog banals kog sela i da s u ga b ral e Ba nacanke noeu za mesecine. ali o no sto m oze rasti u trops koj Afri ci. prez r e. do sadnog i itn og korova p rocul a se nasa d riava sil"O m ce le Zemljine kugle. J edino je 5 lih le rena treba brati. mrazovac. Titrica.1O bilje koje neukom i neobavestenom nicemu ne sluzi. ri zo m idiro ta iz bars kog mulja.~ ! O LEKOVITO BlUE - NASE ZLATO Prirodni izvo ri Ic kovitih sirovina Jugos lav ije su boga ti i ra znovrs ni. j e r lekovito bilje se ceni prema kolieini i vrsLi lekovi'lih sastojaka koj e ono sad d i u svojim celijama. ka milice iii i abnja ka. A kod nas rasle jos nekoliko s totina dru gih le kovitih biljaka . "jevin a.UPOTREBA LEKOV ITOG BIUA KROZ VEK OV E 39 Zbog jcdnog ko rova. r STETNO BlUE M02:E BIT! KORISNO Da lji j e zadatak: upoznati eitaoce da je najvaznije lekovito bilje uglav. Tako ee. kore n belc sapunj aee iz pes ka. digitalis i mnogi . bio logija i far· mako logija bolj e upoznaju . zbog te t it rice. berac bilja lraziti i brati li s t la lule sa dubri s ta i bunis ta. sva ka bilj"a trali i s voju zemlju i svoje drus tvo gde najbolje uspeva i gde d aje najle kovitiju drogu .': no cvece poli ce iz Me lenaca. ku i neoba ves te nom grada ninu . Ta steta iznosi godiSnje stotine miliona dinara . U Beogradu. leca . pogolovu nestrucnja. mirisne zel ell e rLidnik e pLlI1 e veo ma sloie'1ih l eko· vilill sasl o j a ka. koj a kao zla la n m m san d lim po kri va b. Lekovitog bilja ima na ce loj Ze mljinoj kugli.:s l<r aj ne ne rodn e vojvod a nske sla line u drugoj po lov ini p ro. koji jos nisu dovoljno ispitani i zbog toga se i ne e ksploati su S onim us pe ho m koji ce se postie i kad se njihov he mi za m . tatula. Divlj e i pitomo le kovito bilj e u Jugos la· viji preds tavlj a r as /( os /'I e. u Sa raj evu iii Skoplju . NA~E ZELr. S druge stra ne.

ti korovi gu ~e kulturne biljke. On·i otezavaj u ob rad u zemlje i time poskupljuju poljopri vredne proizvode. zatim protiv upotrebe korena belog sleza za izazivanje abortusa itd. oduzimaju im vlagu.ne lekovite biljke su ugrozene u prirodi. Na primer. njenom hemijskom sastavu. borba protiv upotrebe makovih caura. mes to i prenose razne bolesti na okolne useve.nije podatke 0 geogratskom rasprostranjenjlL po· jedinog vaznijeg bilja. Redak je slucaj da se neka biljka cela upotrebljava za lek. od srpka plod. Tako je. od belog sleza koren. Na primer. izgledu biljke.r je puna nazovimedicine i nazovilekara. Naj· cesce su to sarno pojectini njeni delovi. od slacice zrelo seme ' itd. . u koje doba godme se bere pojectino bilje. Narodnr~ medicinu treba ispitati. izgledu vaznijih droga (osusenih biljnih delova). ali kao i svaki drugi neprijatelj i ovaj se prethodno mora dobro upoznati ako se zeli da sto pre bude pobeden. rede list i evet. sarlatanstva i praznoverja protiv koji-h se prosvecen covek mora boriti. Zbog toga ee se i na to vazno pitanje obratit·i paz. zemlji vee se nj enim uni s lavanjem onemogucilo i otezalo vezivanje zivog peska. Neraeionalnim radom ne sarno da je upropaseeno najbolje i najbogatije nalazi ste ove vazne droge u naSoj. NISU SVI BIUNI ORGANI PODJEDNAKO LEKOVITI Zadatak se sastoji i u obavestavanju citalaea koji organ treba brati od koje biljke. od titriee evet. To je velik narodni neprijatel. I mnoge druge vaz. k a k 0 t reb a i k a k 0 n e t reb a r ad i t i s n Jam . POZNAVANJE LEKOVITOG BIUA JE VRLO SL02:ENO Citaoci ce dobiti vaz.s. Dacemo potrebna strucna uputstva na koji nacin obrano i iskopano bilje treba susili i cuvati. god. KAKO TREBA I KAKO NE TREBA KORISTITI LEKOVITO BlUE? I s to tako zadatak ove knjige je i da upozna citaoee kako Ireba pameIno. Tako se ne sme ·raditi. je. Medutim. na primer.nja i dati potrebna uputstva za njihovu zas lilu i razmno l avw1je na pri-rodnim nalaziS tima da bi si·ro masni planinci imali rada i zarade. smirivanju i pretvaranju u kulturnu zemlju od koj e ee i zajedniea i pojedinae imati koristi. sve tl ost. za vreme okupacije go· tovo potpuno uni sten a bela sapunjaca na Deliblatskom pesku. radona/no korislili nase lekovilo bilje. Kopanje sapun-korena donosilo je ranijih godina vrlo lepe zarade simmasnom svetu u jesen i zimi. Jos gore je prol:la lineura na na. od tatule se traz. da deca i trudnice ne smeju brati olrovno bilje. koji je vecita opasnos t za sva okolna sela. a i kako da se biljari zastite pri radu s otrovnim biljem. kad na selu nema drugog posla ni zarade. upot·rebi u naucnoj i naTOdnoj me· dieini. ne moze prestati sve dok se to zlo ne iskoreni. Generaeije (od 1818.40 LECENJE BIUEM drugi korovi su biljke koje daju vazne droge od kojih se prave vazni lekovi.jm planinama.i list i seme. kuvanja i davanja maloj deci. do danas) radile su i rade na njegovom vezivanju.

tatulu i os talo lekovito bilje. JE LEKUVI1Ul" UlIJ \ 00 1945. taj nikacl nece zaboraviti kako one izgleda. na primer. Deca. DRUSTVENI I PRIVREDNI ZNACAJ Branjem lekovitog bilja treba da se. je r je 10 prirodna . Ocigiedna '1aSlava u prirodi je najbo/ja. BOlaniku I reba u ci li u prirodi. (»OCi jest d a su lazljive.nici . Ko jednom vid i beli slez.1Quka.« ) Branjem lekovitog bi lja sko lska deea ce u poznati prirodu svoje najuie okoline i nCOS<:ll~U pos lali odusev ljen i mlacli b ioloz i. s lozenu glavicastu evast. P renos ice to bi lje AUSTRIJA MADARSKA GRCKA NAUCNOISTRAZIVACKE EKIPE FARMACEU I A LA PROUCAVA. GOOINE. bun iku. pomogne sl arcin!ll. Jo ~ uve k se. ali s to oko vid i to se ne zaboravlja. Tzmedu ce tiri zida niko necc nauci ti kako ce u prirod i poznati titricu i razlikovati je od drugih biljaka koje imaj u slicnu . Tatulinim semenom i listom jos uvek nes trpljivi naslednici iii nesrecni suprui. illvaiidil'11a i svi ma o nima koji nisu sposobni za teske radove. u ~ iju. . To je Jep i lak posao. DO 1970. Tatulinim semenom jo ~ uvek varaliee vade praznovernom svetu »erve iz pokvarenih zuba. veleb il je. p re svega.UPOTREBA LEKOVlTOG BIUA KROZ VEKOVE 41 TROVANJE LEKOVITIM BIUEM JAKOG DEJSTVA Proucava llj e narodne loksik%g ije taikocte ~e jedan od zada taka koji ci- taoci t reba da pn:d uzmu svaki u svom kraju . nosa i ociju «. pre svega skoiska. malo »guenu< '. treba cia se upoznaj u s lekovitim b iljem iz vise razloga. snahe i svekrve jedni druge truju . tatulino seme d n i u jakoj rakiji i njom se Ijudi trljaju . stav ljaju u ~ upaJj zub.

izvezenom negde u Ameriku. kostreti .« Niko ne moze tako mnogo i tako brzo nab rati bilj a kao ~ kol s ka deca. l ekarima i "etennarima na koje bilje . na sunee. jer se u tim vrtiCima najuspes nij e i najprijalnij e od r:i:ava nas tava iz bot an i ke. nekad u zivotu dobra doci. zemlje i druge necistoce. Branje m bilj a deca se navikavaju da idu u prirodu. golomrazicu. apot ekarima. Jedan od najce~Cih nedostataka na~ih droga je nedovoljna cistoca. mrtvih mi~eva. a kamoli u drogama. videce kad i kako cvela. Potrebno je 1. za koje bolesti i kako ih l eCi itd. ma lena i snaga. Od prihoda dobijenog za bilj e imace znatnu kori s t skolska ktlhinja. vune.42 LECENJE BIUEM u svoj e i ~ kol s ke vr tove. jer lekovito bilje sluzi kao lek i daje se bolesnicima da im pomogne.s vaki u svom kraju treba da obrati paznju. koji Ce im. velike vruCine i zime. Ne sme se vi ~ e ponavljati ona greilka da se u nasem bilju. zbirke itd. jer i o vde se moze reCi da je tacna ona Njegoseva : »Malo ruku .s tupaeniju ravnicarsku energiju. Na taj naein ona dolaze do saznanja da mogu koristiti zaj ednici.neosetno pocin j u privredivati.vaki dan iCi u pri-rodu. beldcci svaku promenu koja nastaje pod uticajem spoljnih cinilaca. u ~ umu i tako ee n eprimetno zavoleti ~ um e i livade i pres lace se boja ti svega o nog s to se u prirodi zbi va. uglavnom. Uop ste. mozda . Uops te. Za bran je lekovitog bilja treba mnogo r ucica. branjem bilja deca odmal ena . na<1e stranog bilja.ti i nemarnosti u radu. kozj v h brabonjaka. Toga n e sme biti ni u namirnicama. POZlV NA SARADNJU Ova knjiga lTeba da bude p od slrek i pulokaz prijateljima prirotie. iIi na kakav drugi kontinent. posledica aljkavo. naslavnicima botanike. miris'lOg i zacinskog bi/ja na naucl1u i struc. o POTREBI ZA GAJENJEM LEKOVITOG BILJA Kao ~to su se na~i stari ugledali na Holandane. radeei jedan posao uz pesmu i ~a lu . B ran jem lekovitog bilja na uciee se korisnom radu. razne gljivicne i druge bolesti u toku vegetacionog perioda. da beleii kako je u pojedinim godinama ta biljka podnosila susu iIi preveliku vlaznost. vetar.7U saradnju. za mlevenje zita i isu- . kl1ji i/'liea. ovo je jedna vrsta pozi"a svim /jubil e/jima l ekovitog. koja je. BORBA ZA KVALITET Obratiee se pazoJa biljarima i onima koj'i nameravaju da sakupljaju i gaje lekovito bilje da je Cisloca vr/o va i an cinilae u ovom radu. pratice nj egov zivo t i razvoj . iskod~cujuCi najjevliniju i najpri. agrol1 omima. posmatrati ga i ispitivati. podizuci impozantne vetrenjace oko svojih sela kao neke dzinovske strazare. ucil eljima. Ovo je od posebn og zn acaja za ~ko l e . hartije. Lekovito bilje se ne moze proueavati kabinetski. sumarima. koje lokalno bilje narad njihovog kraja najeesce upotreb/ja"a za lek. Citaocima ce sc dati planovi i crtezi ka ko treba pod ici i od r:i:ava ti vrtie s lekovitim biljem.

tvrda raiena glavnica i . pored ostalog. titrica.ta. destiIerija i sa racionalnim iskoriscavanjem. treba da ima za ee lu goLiinu nabranog eveta Iipe. trnjina i drugog bilj a (»Z lu ne trebalo.tamina. sto je jos vece zlo. Tatula. titriee. plantaia. rasprostran jenost svih vrsta na teritoriji Jugoslavije. I KOROV M02:E BIT! KORISTAN Cilj ove knjige je. da oi. onda i mi imamo jos vise razloga da pristupimo toj proizvodnji. Citalae cc za svaku vaznij u lekovi tu biljku dobiti sve potrebne agrotehni cke podatkc 0 gajenju i dobijanj u maksimalnog prinosa i najbo lj eg kvaliteta.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 43 s ivanje vodoplavnOb zemljista.Ovae. tj. istrule.ka. iarko sunee i uops te velik broj suncanih dana. jer mi im amo divno plavo nebo. digitalis. nane. Sve zavisi u cij-im su rukama. »A u ruke Mandusica Vuka. ruglo i sramotu. Svaka porodiea. bez tacnog poznavanja svih mesta gde se nalazi pojedino vazno lekovito bilje ne moze se doneti ni zakon za zastitu onog bilja kome preti opasnost od unistavanja. Medutim. DOMACA APOTEKA LEKOVITOG BILlA Ukazacemo pa znj u na neo /rovno lekovi/o bilje. IIi da Jugosloveni svake godine popiju milion<! taqleta i prime hiljade injekcija vi. velebilje. Hektar ze mlj e pod zumbulo m . Pomalo neverovatno izgleda da mnogi stanovnici ravnicarskih naselja idu preko eele godine u apoteku da kupuju kamiltej. ni-ti otpoceti 5 podizanjem susara.ekovitijeg voca punog vi·tamina C i drugih isto tako korisnih sas toj aka svake godill1e propadnu. a u tom zapustenom i zabarenom selu svc su uliee obrasle belim slezom u toj mer·i da se seoska deca leti po njemu igraju zmurke i skPivaliea. ledine. navala. iii. goroevet. kojeg ima kod nas vrlo Illnogo. sipka. Pa kad Hola ndani mogu da proizvode tako d ivno mirisno evece u zem lji gde je nebo uvek sivo i tui no. pas nj aci. buni. beli slez.taoeu ukaze na to da i karol' i drugo prezreno bilje mogu biti korisni. uliee. da ih pojedu svinje. nek se nacre u kuCi . iako su sve njihove njive. a dopustaju da milioni kilograma najsocnijeg i najJ. areali. nas narodni otrov. IIi kad onaj lekar i apotekar j. mra7. tako isto treba da se ugledamo na njih 1 u pogledu gajenja lekovitog bilja.« Voda i vatra u rukama prosvecena coveka i strucnjaka najvece su blago. dvorista i vrtovi puni te biljke. gde se »vise od 70'/..«).vrsiti rejonizacija lekovi/og bilja i iuadIDti ta6na fannakognozijska karla. skladgta. svaka puska bice uboji. brakova sklopi pod kisobranom «. . INVENTARIZACIJA LEKOVITOG BILlA Bez saradnje svih naprednih i prosvecenih gradana ne moze se nikad i7.z jednog velikog sela pored Dunava protestuj e sto lTlU se ne salj e dovoljno belog sleza. pretvaraju ih u rakiju. la lom iIi karanfilom n esumnjivo donosi vise koristi nego hektar f ita. al i se ne is koriscava dovoljno ni za prodaju ni za domacu potrebu. pogotovu ona 5 malom deeom.

.500. u svakoj biljci ima i nelekovilih materija.. Vi segradska 26. danas se u mnogim drfavama gaje. Sva saops tenja citaoci mogu slati In sti tutu za proucavanje lekovitog bilja u Beogradu . i Ins tilutu za farmakognoziju Farmaceutskog fakult eta u Beogradu. a neo phodnu u ratu. naslednih svojstava.1 poznavaocima i /jubile/jima /ekovi log i mirisnog bi/ja. nil i imamo nameru da ucimo »pe len-bake« i »ceme r-deke« kako se povrati cem s il-iskog grabl ia mogu povrat i ti mladosl iii ukradeni » p arado~ i « iz Ictosa. jer su za apoteke i farmaceut sku industrij u vai ne sirovine za izradu skupocenih lekova. Citalac ne treba da smat ra ovu knjigu za neku s tudiju iii konacnu rec nauke. i prirod e LlOpste. vrtovima.oje ras tu kao ko rov po na ~ im njivarna. uciee/jima i svim drugi. dak!e.80%) a lkaloida.. Ovo je samo skroman p ul okaz i poziv svim zdravst venim radn icima. OD tEGA SVE ZAVISI LEKOVITOST SVAKE BILJKE? Koj. Ovom knjigom ne mislimo da stvaramo narodne lekare koji ce druge leci ti lekov ili m biljem. tezine razene glavnice. a koj e vecina od nas uni ~ la va. za lecenje nekorislan sastojak. sredstvo za vracanje i bajanj e. od unulrasojih. je baJast. To je isti sluca j i sa velebiljem. tako vaine za porodiljstvo.44 LEC ENJE BI UEM mnoge druge otrovne i neole. /'lGjjevr iniju i najprislupacnijlt /ckovilu si r ovil1 l1. 00 CEGA ZAVISI KOLICINA LEKOVITIH SASTOIAKA U BILJU? Zavisi. (izuzetno oplemenjene vrste Imaju 0. vaznu u miTU. jer je svaka biljka vrlo sloienog hemijskog sastava. zacinskog i mirisnog bi /ja..10 do 0. Osim lckovitih. 5uOlama i li vadama . bunikom i mnogim drugim lekovilim biljem. redovno mnogo vise od lekovitih.ovne bi ljke . Sve ostalo. Tako se i moze objasniti za~to jedna te isla biljka sa raznih mesta i u raznim godinama nema uvek istu lekovitu moe. vise od 990. Na primer. nego nasu za sada jos uvek /'lG j valn iju. . nego ze limo da obul'e. smalrajuci to za svoju gractansku duznost i vrlinu . zemljis ta i drugih spoljnih cinilaca.limo najsire narodne s/o j eve 0 sevarnoj l ekovi to j vr ed/70Sl i i privrednoj vat /70sl l naseg /ekovil og. koji citaocu stoje na raspo laganju za sva obavestenja.. raiena glavnica ima svega 0. bi%zima. pre svega. ta tulom. a zatim od klime. Tadeu sa Koscuska broj I. da pocn£l pri k up/ja li gratlu za prou':aval1je naseg /ekovitrJg bi/ja . 0 svemu tome se mora voditi racuna..i sve Cinioei ulicu da jerl/7a t e ista biljka sa raznih m es ta ima ra zlicitu L ekovitu moc Velik b roj citalaca pos tavlja ovakva pitanja. koji su jed in i lekoviti sas tojci ove parazitske gljive oa razi. Na nj ih nije lako i jed nostavno odgovoriti. LEKO VITO BlUE IE SIROVINA ZA FARMACEUTSKU I NOUST RIJU U lekov ito m bilju ne vidimo cini i mactije.

T ran s p 0 r t n i t r 0 S k 0 v i divljeg bilja iz udaljenih besputnih kraj eva gotovo redovno izriose vise od same vrednosti droge p lacene beracima. bunika. Vops te. korova i bolesti. izvo(!enje rasada . ispitivanje mogucnos ti prilagodavanja i uvo(!enja u kulturu inostranog kvalitetnog bilja. Vecina se mora svake godine obnavlj ati drogom iz poslednje zetve. j ed ic i mnogo drugo b il je koje sadrzi neposlojana jedinj enja iii se tesko sus i. da bi postaia n c z a vis n a od raznih cudi prirode i nesolidnih trgovaea. koren lineure s drugim divljim korenjem. poloiaja. korijandar i allis s kukutom. a kad se osuse. treba s top r e. sorala. Sve se to izbegava gajenjem bilja pod nadzorom strucnjaka. Iz svih ovih razloga moderna farmaee utska . kao. dodavanje zemljist u raznih prirodnih i vestackih i1ubriva. duvan i neke druge droge. PAKOVANJE I CUVANJE LEKOVITOG BILJA_ UZROCI KVARENJA I GUBLJENJA LEKOVITOSTI Droge (osuseni delov i lelrovurog bilja) ne mogu se cuvali beskonacno. ka/em/jenje. nelekovitim korama. jer j e lose susenje jedan od glavnih uzroka dobijanja droga slabog kvaliteta. To vaii i za rizom perullike. na primer. vanHiju. gajenje lekovitog bilja znaci velik napredak u farmaciji i medieini za p r a v i I n 0 i po s to jan 0 obezbedenje apoteka i farmaceutske industrije potrebnim koli ci nama dobrih droga ujednacenog kvalilela. mrazovac. bunici i drugim biljkama. heterozida. otrovnost se poste·peno smanjuje i gcezava_ Osuseno lekovito bilje mora biti do b r 0 zap a k 0 van 0 i sklonjeno na s u v 0 In est 0 'koje se moze cesto provetravaJtk Mnoge droge moraju se cuvati hermeticki zapakovane_ . borba protiv raznih biljnih s tetocina. salep s mrazovcem. ekstraktivnih materija i dr. da se li st digitalisa iIi velebilja zameni s li s tom od grozboje. na primer. tatula. i sv i ostali pos lovi agrobio/ogij e i agrole/1I1ike mogu se uspes no izvoditi jedino gajenjem pod nadzorom strucnjaka_ I s to to vaii i za izbor mesta. Sasa. durdevak. Kora krusine (Frangula) treba da odlezi bar godinu dana pre upotrebe.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 45 I Z b 0 r v r s t a. tatuli. Digita li s. kamomila s drugim slicn~m kompozitama itd.Izbegavanje raznih zamena i primesa. Kora s divljih cinhona sa Anda uvek je bila pomesa na s drugim. ispitivanje upotrebe k 0 I h i c i na (alkaloid u mrazovcu) i nj egovog u tIicaja na semenje raznog lekovitog bilja radi povecanja prinosa i procenta. Cis to cad r 0 g e. goroevet i druge ranunkulaeee su otrovne. zemljista itd. Ali i tu ima izuzetaka. alkaloida u velebilju. Ph yloIocca d ecandra.industrJja proizvodi n epo S red n 0 0 k 0 s v 0 j i h tv 0 r n i e a sve s to moze dobra uspevati. ve lebi lj e. gorocvet. varijelela illi hibrida. odmah pasle b rarnlja osusili u sto tanjem sloj u u :tagrejanoj susnici na odredenoj temperaturi iIi stabilizovati . . Za mnoge klJlture je neophodno navodnjavanje za vreme suse. Opste je pravilo da su droge utoliko losije ukoliko su starije. a narocilo postojanog hemij skog sastava : visoka i stalna kolicina alkalo ida. odoIjen. Rdavo susenje je cesto jedan od glavni h uzroka nepoverenja prema lekovitom bi lju .

. nee i s toe a I nag I e pro m en e t e m p er a t u r e. ·i sto kao i n es trueno susenje. Ukoliko su pakovanja manja. neposredno pre upotrebe. uzroei su n epoverenja koje jos i danas mnogi leka ri i farmaceutska industrij a imaju prema izvesnom lekovitom bilju. Zive. m oraj u se euvati potpuno suve i hermeti(. . Mnogim drogama se dodaju razna inseklicidna sredstva. samlevene droge ne sarno da gube brzo miris. a ne u prasku. postavljene dvostrukom debelom hartijom erne Hi tamnoplave boje. diditija. tj. koji ce upiti svu zaostalu vlagu iz vazduha iii iz droge. industrijske koliCine. hloroforma i slieno.ka svojstva droge osec/jivija. plesni i bakterije napadaju mnoge droge. Osetljive droge treba pakovati (kao. j edie. Droge u prasku se mnogo brze kvare nego cele! Zbog velike usitnjenosti. mirisna i organolepti(. hermeticki zatvorene i·li u sanduke jednake. Ukoliko Stl lekovita.l jne organe najbolje je pakovati u ciste metalne kutije. Rdavo pakovanj e. utoliko treba vectl paznju obratiti na njeno pakovanje i cuvanje! eve e e. 1 i 5 {: e i druge nezne bi. goroevet. top l ot a. Po potrebi i za kraee vreme. malo bezvodnog kaloijum-hlorida iii nekog drugog sredstva za upijanje vode. Male kolicine skupoeenih i osetljivih droga treba cuvati u ernim iii mrldm posudama. primorski luk. Pre zatvaranja u sud m e tnuti kesu sveze pecenog kre(. k i s eon I i ok i z v a z d u h a. gorocvet. Tako se pakuju droge za izvoz. a semenje u manje vreee od ois1e tkanine. mogu se cuvati u vreeama i kesama od viSestruke zilave hartije. slacicno brasno). uostalom. Praskovi su viSe higroskopni (privlace vlagu) od odgovarajuCih droga . navalu i sve os tale droge eiji s e lekoviti sastojci brzo menjaju i gube pod utieajem vlage i ostalih spoljnih einilaea. ukus i boju nego i kolicinu alkaloida i drugih lekovitih sastojaka (rizOm navale. Dobre su i postavljene kartonske kutije. dvadeset iii viSe grama. Sve farmakopeje za vecinu droga propisuju da prasak treba naciniti kad zatreba. durdevak. i sve druge lekove) tako da ispune sudove da »mrtav prostor«. R a zen u g I a v n i e u. pepeina. neznalacko branje.ki zapakovan e. Digitalis. hartije natopljene lepljivom masom u kojoj ima piretrina. za medicinu veoma vazne droge. dakle. i to iii u vakuurnu iii u atmosferi nekog indiferentnog gasa (azota) . In se kti . standardne veliein. treba euvati cele.e i oblika. razena glavnica i mnoge druge.a. aunlevak. koje treba hermetieki zatvoriti (zaliti parafinom iii voskom). Zato ih treba euvati u dobro zatvorenim sudovima u koje se stavi. utoliko su bolja. u metalne sudove. otvorena ampula od dva do pet gra ma titrovanog digitalisovog lista brle potrosi i droga manj e pokvari i oslabi nego to is to lisee pakovano u tegliee od deset. aloja iii stipse. fostor-pento/csida. praznina u kojoj je vazd'llh. p renos i euvanje droga. bezvodnog gipsa iii silikagela. eventual no. digi·talis. Korenje se pakuje u veee. osobito kad se droge n e moraju nikud transportovati . s un ceva s vet l os t. na primer.46 LECENIE BIU EM Najvazniji uzroc i kvarenja droga s u v I a g a. pod utieajem svetlosti i vlage. u kesieu iii u supalj zapusac posude. bude sto manji. jer se. Treba ih pakovati u tamne staklene. poreulanske iii gledosane zemljane tegle iii.

Lekov iti sas tojei digitaIi sa i raiene glavniee brzo se menjaj u i gube pod utieajem enzima u prisustvu dovoljne koIi cine vlage. matienjak. konzistencija. Vazduh izaziva kvarenje droge. mogu izazvati zgrusnjavanjc vodenih para na unutrasnjoj strani suda. dumbir.. oks-i-do-pedukcije. Ti~ rica. na eimetnoj kori se javlj aj u crvenkas te pege itd. naglo hladenje. SvetIost s terllO ulice na vecinu droga. Smole u prasku se brze kvare nego eele. poviSena temperatura i vlaga potpomaZu oksidacije koje nastaju pod uticaj em kiseonika iz vazduha._. evet ljubiciee. Iipe i drugi eve tovi menjaju i gube prirodnu boju. beli slez poplesnivi i odaje odvra tan miris. zelatin. nana. gumi-smole . digitalis ne sme imati vise od 50. Digitali s drZan u otvorenom sudu na sve tlosti brzo gubi aktivnost u sled razlaganj a lekovitih sas toj aka.te iii manje lekovi te. izazva ti nezelj ene promene i na taj na6in smanjiti njenu lekoviru vrednost iIi je u izvesnim slueaj evima sasvim uni s titi. Kolofonijum u prasku menja sastav i postaje manje rastvo rljill u pctroletru. azafetida i dr uge aromatiene droge gube vrednost. Ponekad se te pro mene vide i po spoljnim znacima. titrice. Zato treba sve osetljive droge pakovati u neprovidne sudove ili sanduke dobro oblozene debelom harNjom. kiciea. a vodene kapljice. vlage. !:laIr mi brzo se menjaju u dodiru s vazduhom i svetloscu. Primorski luk. koje se u vlaznoj a tmo sferi brzo kvare. ukus. usled eega nastupaju hcmijske promene i gubljene lekO\ni tih sastojaka droga. Tim spoljnim einiocima treba dodati i unutrasnje. boja. lavandulino i dr.. Zato se zahteva da. narandzino. specifiena tezina i rastvorljivos t ulja usled slozenih i ponekad jos nedovoljno pozna tih uzroka oksidaeije. zatim v 0 den a par a. Zato se trazi da se ll zabrano bilj e s to pre i 5to potpunij e osu si i s to oolj e zapakuj e. Ultravioletni den suneeve svetlosti lma jako h emijsko dejstvo i moze. na primer. jer na visoj temperaturi postepeno ali stalno gube etarsko ulje. kad padnu na povrsinu droge s labilnim sastojcima.i(Zazvati menjanje lekovitih sastojaka u nelekovi. jer upij aju veliku koli6inu vlage koja je prvi u slov za razvoj plesni i ak tivnost raznrh en-zima. kondenzacije i polimerizacije. mogu pos~ati zariste odakle ce poceti kvarenjc eelog pakovanja. nameito ona koja sadrZe mnogo terpenskih u gljovodoni'ka: terpentinsko.e. VeCina enzima brZe i jace dejstvuje na visoj temperaturi (3~OO) . p olim erizacij. Zbog toga se e. Toplota takotle nepovoljno utice na mnoge sastojke droga. razne hemijske supstancije koje se nalaze u drogama i koje takode u i(Zvesnim okolnostima m cgu u drogama . pokvarena razena glavnica moze da zaudara lIa amonij ak. Tu na prvom mestu dolaze kiseonik i own. tragovi a m 0 n i j a k a i drugi gasovi u vazduhu. Na primer. . a n ekad nastaju i s tetna jedinjenja.UPOTREBA LEKOVlTOG BrU A KROZ VEKOVE 47 Vlaga je jedall od glavnih uzroka kvarenja droga. u lose zapakovanoj drogi.k ulja brzo usmole. smole. Nagle promene temperature. hidrolize itd. Etarska ulja. Por ed tih vidljivih znakova nastupaju i takve pr omene koje se n e mogu eulima lako otkriti: izomerizaeije. slae iea izgubi ljutinu .i miris. Safran. Menjaju se . limunovo. ruze. izblede. na prim er. Svetlost. skrob i vecina droga u prasku su manje-viSe hi groskopne materije.

48 LECENJE BIUEM Hladnoca je i ZVrS!al1 nacil1 konz ervi sa'1ja. ali u izvesnim ma snim i e tars kim uljima moze izazvat i promene sastava usl ed taloZenja iii kristalizacije ne kih sastojaka: riblj e. O~k!rivanje i razl. a plava plesan razgranate kondiofore u kojima su sme~tene spore. PENI CILLIUM. nanino. inulina i sluzi. MUCOR. ricinusovo. onda ce one primiti miris one droge cija je aroma najjaca i koja najlakse vetr·i.staniStu ili na samom . osim u slucajevima hromogenih vrsta koje grade crvene mrlje na skrobnim drogama.nzimi koje oni lu ce. Crvici cesro nagrizaju mnoge droge. Droge uni ~ tavaju iii sami organizm1 ili e. j er sprecava razvoj mikroorganizama i insekata. 21vi organlzm1: plesni. Plesnl su cesta zaraza vla Zl1ih droga. Zelena plesan ima nerazgranate. gume. Pojedine ples ni se medusobno razlikuju oblikom organa u kojima se nalaze spore. Najcesce se javljaju sirni cry I i brasnem crv. anisovo. Nisu sve droge ni svake godLne podjednako zarazene ovim insektima. ~ecera. 4. u nelwm primorskom pri. ruz in o. Raspoznavanje plesni vrsi se mikroskopom. 1ma godina kada se paraziti pojave u tolikom mnostVill da se mora izvrsi ti dezinsekcija. Siva i cma 2 RAZN E PLESN I: I. STERIGMATOCYSTIC plesan imaju loptast sporangijum pun sicu~nih sp~ra. Promene koje u drogama izazivaju bakterije nisu uvek vidljive.ikovanje pojedinih vrsta ovih parazita vrsi se lupom iii milk roskopom. 3. skroba i slicnih sup'sta'llcija na kojima se ove sitne koncaste gljivice razvijaju i daju mno~tvo spora razne boje.i primaju mirise svoje okoline. Retko se javljaju na korama i taninskim oporim drogama. Reavo zapakovane mirisne droge brZe iii sporije g u b e 5 v 0 j u a r 0m u . narocito on ih koje imaju mnogo sluzi. pa cak i otroViDe droge. maslinovo. ASPERGILLUS. bakterije i insekti. Lo~e zapakovana droga brzo ce primiti u skladislu. titricino i druga ulja. Ako u skladi~tu ima vise vrsta droga. Insektl nagrizaju ~ Ul1istavaju najcesCe podzemne orgal1e 5 IIl!Ilogo skroba. 2.

CALAN ORA ORYUE. pre svega. 8. efikasan. STEGOB IUM PANICUM .UPOTREBA LE KOV ITOG BIUA KROZ VEKOVE 49 2a 2b INSEKT I KO. u raienoj glavnici ima svega 0. miri s kalrana . l'TINUS BR UNNEUS . pokvarene ribe.020. 2. Na primer. FORM ICA RUFA. Biljke su upotreb ljavane na l'aznim kontinenrima na osnovu iskustva stecenog kroz vekove. A od le ka se. velik je broj c inilaca koji uticu na lekovitu moe svake biljne vrste. 6. jer po onom narod nom: "Od loseg mesa . tj. o LEKOVITIM SASTOJClMA MEDICINSKOG BILJA Glavnije hemijs ke materije od kojih pOlice lekovilost bilja Sve do kraja XVIII i pocetka XIX veka gotovo se rusta ni~ e znalo 0 hemijskom sastavu lekovitog bilja i bilja uops te. LY CTUS BR UNN EUS .RANAR IA . . U V I a z nom skI a dis t u rdavo zapakovana droga ee se za kratko vreme ovlalili. Nas ovde interesuju sarno Ie· koviti sastojoi. da uvek i svakom moze pomoei. lekovitih . Biljke su vrlo slozenog hemijskog sastava. Zato ne kupujte lekovito bilje od svakog. BOR KHAUSENIA PSEUDO SP RETELLA brodu . petroleuma i drugih materija ja kog i posIoj a nog mi-risa. Nelckovite sastojke nauka 0 drogarna nazi va balastnim rnaterijama.« Od lo~eg lekovitog bilja ne moze se nac initi dobar lek. 3.2ool. N IPT US HOLOLECES . 5. CAlANDRA (. nafta lina . do 0. Zato velike svetske firmc ku· puju lekovito bilje sarno od solidnih proizvodaca prvoklas nih droga.. APADAJU DROGE I. Tada pocinj e eksperimen talna farmakognozija.Kao s to se vidi iz ovog izlaganj a . koze. 7. a ponekad i poplesnivi·ti.l I .corba 0 plot« iii uno drugo : »Nisam do· voljno bogat da nosim ode le od loseg s tofa. Budava droga se mora unist iti! ZakIjueak. 4. trazi da budc dobrog kvaliteta. egzaktna nauka 0 lekovitorn bilju.

balastne materije. ipak se jo ~ uvek javljaju nove biljke u narodnoj medicini raznih kontinenata eiji hemij ski sastav nije poznat. Preskot (Prescott) je 1847. saponini. avijatica'r i koji ne smeju zaspati na kakvom dalekom napornom letu. glad. kao i pre mnogo . Pokusaeu da to izncsem najjednostavnije. da bi bilo razumlji. Premda je u XIX i XX veku analjzirano nekoliko hiljada biljnih vrsta i otkriveno mnogo lekov itih sas toj aka r azn ih hem ijskih grupa. crnci stalno zvaeu svezu kolu i us led toga postaju neobicno izddljivi. malo ameI1i. ne zamore se. Starosedeoci kaZu da je to nekad bila privilegija Inka i plemenskih glavara. ne oseeajuCi teret. vo svakom citaocu. a te biljke se ipak u spe~no upo treblj avaj u u medicini. znaei vBe od 99 0/ 0 svih sastojaka cine nelekovite. Sta su 10 alkaloidi. god. Posto se oni cesto i na mnogo mesta spominju u ovoj knjizi. Pos le prvih cigareta zaboIi coveka glava.50 LECENJE BIUEM sastojaka (a lkaloida). Dotle. neki povraeaju (osobito deca) . To su strueni. Istrazivaeki m etodi u hemiji lekovitog bilja iz godine u godin u se sve bne usavrsavaj u. na zivi sa kojima ee se citaoci u knji. elarska ulja i druge biljllc materije. ne zaduvaju se i mogu da izdne takav napor koji je belcu bio neshvatljiv dok nije i sam okusio kolu i upoznao njeno dejstvo. antibiotici.ake trave lobelije i kineske trave efedre. Kad popuse cigaretu. Kad studenti spremaju ispite. neee biti zgoreg dati bar bledu definkiju tih sastojaka.je sad moda. medu njima i ta kve koj e preds ta\'ljaju pravu prekre tnicu u medicini i farmaciji (vitam ini. veCina gubi apetit. To . piju kafu ili caj. prosto. Evropljani nisu mogIi shvatiti izdnljiiVost starosedelaca. zed i san. a dugogodisnji pusaci pocinju sve jace kasljati.zi slalno susr e/ati? Ima eitalaca kojima su ovi nazivi strani i nepoznati. Ove droge okrepljuju.). uopste. Puse j deca. jer od njih potice lekovitost i otrovnost droga. Sheno je i sa mn ogim drugim lekovitim biljkama. Oni koji zvaeu kotiledone africke droge kole mogu cia podnesu veoma veIik napor. NoseCi na glavama ogromne terete dese tine kilometara. uglj eni hidrati i dr. hormoni. a naroeito naporno prelazenje preko visokih Anda. biva im lakse. I danas. Nelti tome primesaju jos i bi's ta bunike. svi koji treba da podnesu kakav velik napor. naueni termini za delotvome sastojke droga. ALKALOIDNE BILJKE Mnogi puse dLLvan. zabelezio da Indijanci mogu da podnesu veoma dug put noseci pri tom ogroman teret bez vidJjivih znakova umora. Oni koji imaju zagus (astmu) puse cigarete napravljene od lalulil10g liSla. oni koji treba da prevale kakav tezak put na visokoj planini i. Kasnije se to uZivanje rasirilo na sve drustvene slojeve. fitoncidi i dr. zahvaljujuei s talnom zvakanju kokinog IiSea. »jacaju tela i duh«. lanini. a sve ostalo (masno u1je. glikozidi (h etero zidi). tako da se stalno o tkrivaj u nove materij e. Od starosedelaca tu naviku primili su vee prvi doseljenici iz Evrope. U JuZnoj Americi kokino LiSee zvaeu od najdavniJih vremena.) .

kad imaju greeve. pUNic". u Jui noj Americi potrosi se svake godine ogromna.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE S1 vekova.fLE ~ ECALE C O!i.injana.~TR.f . Njome je otrovan slavni filozof Sokral. "'ico t't COJJirtJH JlQPfll ".Alutu ALKALOION E BIU K."'1 h ./JUTUN II.tl/~ A L II viol . Neki su dobijali kinin i u obliku injekcija.l DA T ' u lV '" ~ ~o . 'dta.tCU V"I1. Kukuta je bila sudski otrov At. Cobaneici i goroseee prevare se ponekad pa se najcdu primamljivih i soenih bobica od iste biljke.A'!Joe . Stariji svet je mnogo bolovao od malarije. a naroeito kad pesice treba preci visoke Ande. Ml/adoN~ 8EllaD AeoNitu" Y'R.e~ .clOM COAJiuAJ IoIlreuiA-tllJ. gorei od eemera«. N dI/. koje se zvacu svuda i svakom prilikom. Naroeito oni koji su nekad sluiili vojsku u Makedoniji.:::. kad pustaju u prolece decu s guseicima na ledine. 0 NIJ. tI • i4 • fA p" IIft i J DArU~A IU IaN" TIt!ACUJ( #:lOlCYIIJ.Ii!!l.. GuseiCi su naroeito osetljivi. kreea i vode. . Svi oni znaju za gorki kinin. T. STR. crnci u Africi uiivaju u zvakanj u kole. U mnogim vojvodanskim kucama jos se odrfao ruzan i opasan obicaj . pa i do smrti.{US Nige~ ~C. Ciji je glavni sastojak tinktura od kininove kore. 101. Kukuta je velik otrov.kuvanja maka« i davanja maloj deci ka-d plaeu. eellacioNNQ.E U JUGOSLAV IJI Vojvodanske majke. Oni koji boluju od eira u stomaku piju praskove u kojima je glavni lek ekstrakt dobijcn od b eladone. Mnogi s labunjavi piju kina-vi no iii kapljice za jaeanje. ec. GVt". usled eega dolazi do pojave teskog trovanja.t.4rUH 1119£UH CO!ch .J AP . cL//oi AUTUH/J. Isto tako. a li za sada jos uvek n cpozn ata ko lici na kokinog li sca za zva kanj e..4Le cOf. carJ/loLfco.S C~ licloNiw( MAJw . kad ne mogu da spavaju.. pa se naCi ne loptice. ..4-a. kad ih boli trbuh.~ <.A /01 0 loll UH A. a Indonezan i u betelu. Scopolia. po desetak puta im s krecu paznju da se ne zaigraju kako ne bi gusciCi otisli nekud u korov da se najedu kukule. Smrvlj enom liscu koke doda se -oesto malo biljnog pepela.

alkalnog karaktera. skopolamina Ij dru~. Kokino lisee izaziva ono cudno dusevno raspolozenje usled prisustva alkaloida kokailla. manje vainih alkaloida (kinidin. a teze u vodi. ta/we i bunike pOlice od aLkaloida hiuscijamina.).kaloida. Najva7. Kad ozlediite rusu (Chelidonium majus). ergoloksina. U bilju ima jos mnogo drugih supstancija koje su gorke. U rnakovim caurama ima j kodeina. U makovim caurama lima !'a!lJ1ih alkaloida. hemijske i fizioloske osobine. Otuda tako veli>ka vaznost alkalo1dnih droga u terapiji.mortin. Mrazovac je lekoviit i otrovan 2ibog alkaloida holhicina. OtrowlOst cemerike potice od prolovera/rina. a pored njega ima jos nekih dvadesetak drugih. Otrovnost i lckovitost velebilja. otrovnost. Mnogi alkaloidi su vee toliko ispitani da im se zna hemijska konstitucija. najotrovniji i najlekovitiji . u jednoj pariskoj apoteci. Mnogi su veoma vazni lekovd. Gotovo svi su manje ili vise 0 t r 0 v n i. To je najvainiji opojni alkaloid. kristalne iii amorfne supstancije bele boje. Svi navedeni. Glavni lekoviti sastojak kate. fizicke. Neki se poeinju i polusinteticki proizvoditi u fabrikama lekova. Alkaloidi se obicno lako ras1varaju u alkoholu.njih viSe od stotilllu poznatih i mnogo jos nepoznatih .dr. ergom elrina i . Raiena glavnica je lekoV/ita j otrovna zbog alka'loi'da ergotamina. Co· niwn maculalum). I nisu sve gorke biljke otrovne. i jos mnoge druge biljke su otrovne i le kovite zbog toga sto sadrie razne a I k a I 0 ide. cinhonin. eaja. Kukula je otrovna jer irna nekoliko alkaloida. Mi imamo fabriku opijumovih alkaloida u Skoplju. Jedie je otrovan i lekovit. od kojih je naj vazniji i najotrovniji konin (od latinskog naziva kukute.w. stavske. narceina. i onih koje su otrovne. jz nje curi narandzasti mlecni sok ljutog ~ gorkog ukusa. vezane u bilju za razne organske kiseline i za tanine. Sve su to supstancije slabo baznog. Ali nisu svi podjednako toksicni. lrole i matea jeste atlkWoid kotein. Vee ina alkaloida je go r k 0 g uk usa. na jeziku ·izaziva peckanje i utrnutost zbog pl'i's utnog alkaloida akonilina.nije droge se dobijaju od bilja koje ima alkaloide. Danas ih je poznato vise od 500. Nikotin i koniin su tecnosti. cinhonidin ii dr. Nauena farrnacija pocinje otkrieem morfina u opijurnu 1803.52 Kad covek oka~ ljavi . opore materije. LECENJE BlUEM traii od apotekara praskove kodeina. U kininovoj kori glavni lekoviti sastojak je onaj gorak alkaloid kinin. Zbog koruna ~ukuta zaudara na rnisevinu. Paprika je Ijuta zbog alkaloida piperi.nalaze se u raznom bilju sirom cele Zemljine kugle. U fabrikama lekova alkaloidi se ekstrahuju i'z droga na razlicite nacine i preciSeavaju komplikovanim metodama dok se ne dobiju ciste. Sve te. narko/ina i jos dvadesetak drugih alkaloida manje medicinske vaznosti. a medu njirna je najvazniji. Tokom nekoliko narednih godma XIX veka otkriveno je desetak drugih alkaloida. papaverina. . Cemerikom planinci trujru jedan drugom kokosi da im ne cine s tetu u zitu. ali se u terapiji ne upotrebljavaju svi alkaloidi. ljutina i gore ina ovog soka poticu od alkaloida helidonina. Lekovitost. Cemerikom i duvanom lece sugavu i vasljivu stoku. na misiju mokracu. heleritrrina. god. Duvan je Ljlll1t i otJrovan zbog alkaloida niko/ina. nui im gorcina potice jedino od alkaloida. jervilla ~ drugih al. i rnnogi drugi a'lkaloidi . alropilla.

kao sto su srce. Mus karin (Amanita muscana). dejstvo koje se ocituj e pojacanim lueenjem znojnih (dijaforetika. krvni sudO\'i. . Kokain (Co ca) paralise senzitivne nervne zavrsetke. s pecifiene fizioloske osobenosti. suiavanjem zenice (rniotika). Pojavom vitamina. skopolamin i drugi tropanolni derivati midrijatienih solanacea (Belladonna. Alkaloidne droge se sve viSe koriste u farmaceutskoj industriji kao sir ovine za ekstrakciju eistih alkaloida.Hn (hormon nadbubrezne zlezde) deluju kao s imp a t j k 0 m i met i c i. prosirenju bronhija. Izvesni alkaloidi draZe iii paralisu vegetativni i autonomni nervni sistern (parasimpatikus i simpatikus). pre svega. tinktura. Efedrin (Ephedra). ali je njiho y broj iz godine u godinu sve veci. odnosno hioscijamin. draZe parasimpatikus. pojaeanju peristaltike zeluca i creva itd. arekohin (Areca) i dr. Strychnos) i kol1!in (Conium) paraliSu motome zavrsetke. Na primer. tj . ezerin fiizostigmin (Physos tigma). organe koji rade bez upliva nMe volje.tiska. Kurare (Chondrodendran. m Atropin. jezik otela i pos· t ane neosetljiv. u usporavanju srcanog ·rada i snizenju krvnog pri. alkaloidi koji deluju kao narkotika.Gotovo sve a lkaloidne bilj ke su tako jako aktivne da se smeju u potrebljavati sarno po uputstvu i pod nadzorom lekara. sedativa (skopolamin) iii analgetika (morfin) u terapijskim dozama paralisu funkcije 1110zga i mozdine.UPOTREBA LEKOVlTOC BIUA KROZ VEKOVE 53 Upotreba alkaIoldnlh blljaka I ~Istih alkalolda. U interesu narodnog zdravlj a. U terapijskim dozama alkaloidi su dragoceni lekovi . AlkaIoidi deluju na jednu ili vise funkdja organizma utieuCi. pilokarpin (Pilo carpus). tiramin (Secale cornutum) . ekstrakta i drugih galenskih preparata. tj. najzad. Neki alkaloidi deluju na periferni nervni: sistem. ovi lekovi se zbog toga mogu do biti sarno u apoteci na recept lekara. Datura. na nervni sis tern. i sve m anj e u apotekam a za izradu praskova. kofei!l1 i strihnin u terapij skim dozama nadrazuju razne funkcije centralnog nervnog sistema (analeptika). par a li s u par a s imp a t i k u s. . iilluza. alkaloida i nj ihovih derivata veoma je raznovrsna . antibiotika i si ntetsk ih lekova upotreba alkalo ida i alkaloidnih droga jc poslednjih nekoliko decenija nesto smanjena. u proHvnom su skodljivi i opasni. deluju kao par a s imp a t i k 0 m i met i k a. usporavanju peristaltike i ublazavanju greeva creva (spazmolitika). 0 kojima terapeut mora voditi raeuna priliokom prepisivanja i upotrebe ovih vaznih lekova. jer su i u malim dozama jaki otrovi. Scopolia i dr) deluju suprotno. Medicinska upo treba alkaloidnih droga. sudorifika) i pljuvaenih ilezda (sijalagoga). draZe simpa- . zlezde itd. u prosirenj u zenica ~ para·lizi a komodacije (midrijatika). hipnotik-a. zbog eega odredeni dec tela moze postati neosetljiv na bol (lokalna anestetika) . tj. jer svaki alkaloid ima svojstveno farm akod ina msko dejstvo. dekokta. ubrzanju sreanog rada i pulsa. Hyoscyamus.Akonitin (Aconitum) izaziva na jeziku peckanje i utmutost i. Naprotiv.j adren". dejstvo koje se oeitujc u smanjenju lueenja znojnih (antidijaforeNka) i pljuvaenih zlezda (antisij alagoga). tako da i dalj e spadaju u vrlo vaine prirodne lekove koji se koriS>te u savremenoj terapiji.

a i kao ekspektorans. usled cega dolazi do ubrzanog rada srca .n i arekaidin (Areca catechu) deluju Ipno~iv crevnih paraztta (anthelmintika). . pros irenja bronhija i zenica i usporava nj a peristaltike. U ve60j dO'lJi deluje kao sredstvo za povracanje (emetik). . Peletierin i drugi alkaloidi nara (Punica granatum). Ergotamin (S ecale carnu/um) I i jorumbLn (Yallimba) delu:ju supratno efedrinu . · Hinidin (Cincha/la) daje se kao lek protiv srcane aritmije.opasnost da'se disanje zaustavi. paralizatori ma. Od alkaloid. osobina koja se koristi za vreme porodaja kada grcenje materice oslabi iii prestane. supl'otno efedrinu i adrenalinu koji suzavaju krvne sudove i time poveeavaju krvni pritisak (vazakonstrukcija) . a ko fein (Ca· dejstva. Slieno deluje i kofein.Sabadilla. lekovito sredstva koje potpomaze izbacivanje sluzi iz pluca. zbog cega se daje protiv akutnog napada uloga (gihta. alkaloidi cemerike (V eratrum) i pa paverin (Opium) smanjuju krvni pritisak time sto izazivaju sirenje krvnih sudova (vazodilatatorija). sredstva koja poboljsavaju izlucivanje mokrace iz organizma. kao antagonisti. Nicotiana. Kolhicin (Colchicum) deluje na metabolizam mokraene kiseline.terice. a atropin ublazuje i prekida napad bronhijalne astme. upotrebljavaju se neki alkaloidi opijuma (papaverin. pojacava i poboljsava disanje (respiratorni analeptik). a kofein(Ca. ergotamin i druge alkaloide razene glavnice (Secale carr-Hlll/m) koji deluju kao uterotonika. iii posle porodaja kad ne dolazi do skupljanja materice. teobromin i teofilin (Theabrallza). tj . Slicno deluju i hinin i hidrastin (Hydrastis).Naprotiv. podagre) . a donekle i kofein deluju kaa diuretika. Veratrum. N. Rezerpin (Rauwolfia). Hinidin (C i nch o /1a) daj e se kao lek pro tiv s rcane aritmij e. flea) kao sreani analeptik. sredstva koja stisavaju suvise jake grceve materice. sredstvo koje pojacava rad srca u slucajevima kada do de do nJegovog naglog popustanja. ar~koli. . parali ~ u simpatikus i zbog toga spadaju u grupu s imp a t i· k 0 lit i k a. Medu alkaloidima koji deluju na matericu treba. Emetin (I pecacuanlla) deluje kao specificno sredstvo protiv amebne dizenterije. on deluje i kao hemoterapeutik na plazmodije malarije (paraziI icid).ikQtin (Nicatina) najpre nadrazuje. morfin) i atropin. a zatim paralise ga nglij e vege tativnog sis tema. tj. pojacavaju grcenje materice. pre svega. Staphisagria.54 LECENJE B LUEM tikus. sto je od osobitog znacaja u slucajevima kada preti . spomenuti ergometrin. Purinski alkaloidi. tj.! koji deluju na organe za disanje t·reba spomenuti lobelion (Labelia) koji nadrazuje. jer svojom ogrom· nom gorcinom pojacavaju apetit slabim i iznurenim. bronhija i u'aheja. rj. skopolamin i atropin deluju protiv povracanja (antiemetici). Kodein (Opiul7I} upotrebljava se radi ublazavanja i stisavanja kaslja (antitusik). Anabasis i neke druge biljke sa- . Strihin i brucin deluju i kao tonika iii roborancija. derivati ksantina.Naprotiv. suzenja krvnih sudova time povi ~enja krvnog pritiska.

Mladi pupoljci s topole i Jablana upotrebljavaju se za lek uglav· nom zbog jednog slicnog glikozida. Kad nekoga »uhvati u krstima«. i to bas oni divni sitni cvetiCi s to lice na sitan biser.to kao i onaj cr~'e l!i digitalis sa Vogeza i iz Svarevalda. upotrebe u tera piji. A . Ali seijaei. rotkve i rotkvice. U rukama nestrucnjaka. Eto. eremus (Allium ursil1um. cobani i drugi Ijudi bliski prirodi dobro vele kad tvrde da ne Rlirise svako seno podjednako prijatno. Svi se njime kitimo. sve te.d ne biljke im aj u vrlo vdik znacaj za Coveka. Nije prazna prica cia je najlepse spavati na mirisnom senu. . i uli digitalis sa Rudnika. Jastrepca i dui eele Fmske gore.lk a lo i. kukurek I i onaj diiVIl!i. GLIKOZOIDNE BILJKE Svi po7.UPOTREBA LEKOVITOG B IUA KROZ VEKOVE 55 drZe alkaloid e koji ta kode deluju kao paraziticidi. a li sarno spol j a {protiv vasiju i slicnih inseka!a-parazita}. Po gradovima mnoge domaCiee znaju da prave senf iii mutar od bele slacice. O S In1 eeste I.iblats kog peska i iz Cortanovacke sume nisu lekovi ni lekovite skovine. toliko yam suze oci da morate iziCi iz sobe. stavljaju mu na bolna mesta slaCicinu kartu iii eievaru od slacicinog brasna. Jecl m za um s !avan j e raznih parazita na kuJturnom bilju (nikotin. Stari narodi su kukurekom trovali strele kad su iSli u loy iii kad su medusobno ratovali. a dmgi za 'Povecanje zetvenih prinosa stvaranj em pO'liploida (kolhicin) . a b rucin kao vanredno osetljiv reaktiv u a na litickoj hemiji za dokaziva nj e minimalnih kolicina nitrata. To im je prva prolecna salata j ujedno prva vitaminska hrana. anabazin).naju divno evece l1url1evak iii l1urtlic (Col!vallaria majalis). durdevak i razne vrste cligitalisa. divlji iIi medvedi luk) zbog ljutog ukusa slienog luku. a malo ko od nas zna da je durdevak lek za sree is. gorocvet sa Det. a strofantus je takode lek za sree u ·rukama -apotekara i lekara.nim sumama. Durdevak jc u rukarna lekara i apotekara spasonosan lek. nego otrovi. za njegov f ivot i rad. Sve navedeno bilje je lekovito i otrovno zbog prisustva raznih k a r d i 0 ton i c nih g I i k 0z ida. i jos mnoge druge biljke sadrZe sum po r neg I i k 0 z ide. Brdani u prolece jedu sremuS. Peyotl sc koristi u eksperimenta lnoj b iologiji. Jedno vreme se vrbova kora upotrebljavala kao lek proti'" maiarije. Kod nas se j ede mnogo luka. nazebe. raz!10vrsne. Kad struzete ren ili seckate luk. a kumarin je proizvod nastao razlaganjem . iijander. vunasti digitalis iz istoene Srbije. koji se pod utieajem fermenata sto se nalaze u tim biljkama i u prisusivu vode razlaiu na secere i na etarska ulja ljutog mirisa i ukusa. I danas razni narodi zarke Afrike truju strele strofant usom. nek i alkaloidi se koriste i u poIJ opnvred l. Poznato je da su sve te biljke Ijutog ukusa. Pianinari znaju i divlji durdevak po mracnim i vlaz. U tu svrhu ona je u XIX veku ispitivana i iz njene kore izolovan je glikozid sa i i e i n. Seno zaista mirise. Miris sena potice od raznih etarskih ulja i od k u mar ina. Mnogi vole ren. Stotine vagona ovih droga potrosi se svake godme u fabrikama Iekova i u apotekama za proizvodnju raznih lekova za jacanje srea.

UN oL Dig .· PoLY~+L. tj.trava od grozn·ice.travu od gromice« (EryiJraea cenlallriul11) . .. kajsije) upotrebljavaju se za proizvodnju lekovite gorke vode. ~I/Ul>IFLollo4 )lfLIIOrtls PltllNIIS SPINOS4 ~. ali nije otrovna. Fruskogorci j e sasvim ispravno nazivaju . gorCicu iii . Besnoj kobili. glavni narodni lek tog kraja protiv groznice. Kumarinom parfimi ~ u skupocene duvane. U cvetovima ZOve i lipe irna g 1 i k 0 z ida k 0 j i i z a z i v a j u z n oj en j e. L4NHi . za i7. iako je gorka kao kininova kora i druge alkaloidne droge. poticu od c i jan 0 g e net ski It g 1 i k 0 z ida. Kad leti berete ukusne ~umske jagode na mestu gde je okupator isekao divnu borovu s umu. a na prekookeanskim brodovima pacove da ne bi preneli kugu iz Indije. cijan. breskve. organs&ih materija koje hidrolizom daju secere i cijanovodonik iii. gorke kao pelen iJi cemer.UNlIS ~NVU>lt'1JS LIQ<lIT/ITlot PIlIMUL. Kumarinskih glikozida ima u raznom divJjem bilju koj e raste po senokosima. poznati otrov kojim dezinsekcioni zavodi po stanovirna truju stenice.sl Pil. Njena lekovitost pot ice od go r k i h g 1 i k 0 Z ida: eritaurina i eritrocen taurina. u Belom Potoku ispod Avaie.'AI~ lei" ~ONI$ T!Jg.56 LECENJE BIUEM jednog glikozida. kao i u vreme -kad je Dositej planoinario po SIN-+PfS j"". Zbog toga se ove dye droge upotrebljavaju u obliku toplog caja protiv nazeba. jer j e to i danas.. Kicica je lekovita. Slatke jagode rastu 'pored same gOl'ke k icice.f HETEROZIDNE BlUKE U JUGOS LAVIJI Fruskoj god. "!.4 'N~e..azivanje ~to jaceg znojenja. Gorcina ovog semenja i 's pecifican miris »na gOl'ke bademe.uv~ lifl.4 Ell. prosto. Gorki badcni i semenje iz kosticavog divJjeg i nekaiemljenog naseg voca (viSnje.. u Iablanici ispod Prenja i Cvrsnici na Neretvi.I to< I{ Lot 0 FF . naici cete i na kicicu. a najviSe u zdraljevini i1Ii kokocu (Meli lo/us officinalis). Za Jecenje groznice kicicu upotrebljavaju i na Durmitoru.

Is ti glikoziLii se 'l1alaze i u plodovima pasdrena (Rhamnus cathart ica). Tu se ponekad nalazi . kao kad uzmete najbolji sapun. upropascuje vlakna i tkani'l1u). »aglikoni<c. dobija se obilna . daju mu da zvace ovaj :lut i sladak koren. U seoskim bastama jos se nailazi na mali kutak s evecem.mali jos stari Rimljani i upotrebljavali su je za pranje vune. »slajer-trava« . Heterozidi iii glikozidi su slozena organska jedinjenja koja se lako razlaZu pod utieajcm razblaZenih hselina iii hidroliticnih enzima dajuci pri tom jedan iJi viSe secera (. Ti·se i drugih reka raste sib krusina (Rlw- vanJe stoh ee.ka iz"ozi se svake godine po nekoliko vagona korena bele saponarij e. cuvaJi smo ovee i zvakali bilj e dok nam ne ud ari pena na us ta«. Kukoljevo seme je otrovno zbog saponina zvanog gitagin. bde sapunjaee Hi. Isto tako. "rio le po evece. »Kad smo bili deea. . za urC!di- Po sumama po red Dunava. ovaj saponin trljate medu dlanovima s vodom. jer joj evece i granciee sa semenjem podsecaju na slajer (veo) (Gypsopltila panzculata) . purpurni i neke druge vrste dIg I t a I I s a.glikoni«) . Daninoc se zbog saponina upotreblj ava za lakse iskaSljavanje. Slankamenci ovaj koren nazivaju »bilj e«. Ova grupa se naziva jos i digitalisova iii digitaloidna. go roe vet.i belonoga . I saponini. dakle. dobijen ekstrakeijom iz sapun-korena. Divizmom deea truju u plicaeima ribu i onda je rukama hvataju i nose kuci da spreme rucak jli veceru.ls fral5. pricaju stariji Ijudi iz Siankamena.j postojana pena kao sapuniea (sapo na latinskom znaci sapun). nego raznim preparatima. Vunasti. jagorcevin e. fine vunene i druge skupoeene tkanine o d zivotinjskih vlakana ne smeju se prati sapunom (jer je em alkalan i najeda.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 57 mm.kolicin a kakve saponinske droge 'prokuva u vodi i malo duze mucka. dakle. Ii jan d e r. kukurek i neke druge biljke sadde heterozide koji u terapijskoj dOli deluju ton ie n 0 n a s r e e i spadaju u s t e r 0 i d ned e r i vat e. kao i glikozidi i alkaloidi mogu.iJ1!j sapun-trava (Saponaria officinalis).s utnih saponina. Zbog osobine da daju penu slicnu sapunima. Ako sc mala . Sa Deliblatskog pes. jer je purpurni digitalis prvi usao u terapiju.ge koje del£ljU na srce. To rni i danas cinimo. Sve zavisi u cijim su rukama. jos bolje. kako je tamo nazivaj u. divizmc i mnogih drugih biljaka. bioti i lek i otrov.na vachl se IS a po n i n . a ne znamo da je u n j ima glavni sastojak saponin.jJene. I ona se peru kad se sa vodom t rlja. To su . Sv. Glavru leko-lltl sastoj ei u ovoj kori su a n t r a h i non ski g I i k 0 z i d i. koji 'Uma raznovrsnu tehnicku upotrC!bu. ove supstancije nazvane su »saponini«. Iz IOga kon:. S nj~ se s~ i? a kora i upotreblj ava protiv zatvora.i jedan iii vise molekula jedinjenja koja ne pripadaju secerima. pojavice se obilna i postojana pena.ng (William Withering) . Ako sapunjacu Hi. Cim neko okasljavi. I brezov list je lekavit zbog saponina. Upotreba.ula). razne vrste s t r 0 fan t usa. Slatki koren pored slankamenackog grobl ja olaksava iskasljavanje zbog pri. divljeg kestena. Divizma je o t rovna zbog saponina.e dro. d u r d e v a k. razni samponi i druga sredstva za pranje kose sadde uglavnom saponin iz korena ove nase biljke.Za medicinu su najvaznije one glikoz~dn. Zbog toga su je i nazvali H erba lanaria. uveo ga je engleski lekar Vilijem Viteri. Istu takvu penu dobicete i od semena kukolja.

momju se cuvatU pod kljucem odvojeI1lO (rem edia separanda). rastavie. Ove biljke pri Jadaju razn im biljnim [amilijama (Scrophu lariaceae. . a lek "je znatno jev. posto su otrovne.talisa deluje !>poro i dugotrajno. Ranije su za lek upotreblj avane d roge. njihova prasina izaziva neizcldljivo kijanje.. Osim toga.. melju iIi tueaju. a uzeti u vecoj kolicini su o trovJ za sree. moze doci do upale organa za disanje i ociju_ Sitniea. ali ne duie od jedne godilfle. Svojstva i upoh·eba. breza i neke druge saponozidne dToge izazivaj u pojacanu diurezu. jos s u Arapi upo lreb ljava li primorski luk za trovanj e pacova. terapij skoj dozi kardiotonicne droge pojacavaju rad srca kad ovaj postane nepravilan j nedovoljan usled raznih oboljenja. . di'V izma. a s razvojem far maceutske industrije u novije vreme sve se cesce koriste cisti hete rozidi . osobito u slucajevima srcanih edema. tako da dolazi do nagomilavanja iii kumulacij e. jer 's aponozidi jako draze sluznicu organa za disanje (sternutatorno dejstvo). Apocynaceae. 2-3 g digitalisovog lisea Hi 15 m g digitoksozida) . zeluea i ereva i izazivaju pojacano lucenje zlezda. jer stUffilu%raju bronhijalnu sekreciju. u malim dozama kao ekspektorancija. njegovo dejslvo pocinje tek nakon ne koliko casova i traje i vise od 24 casa. Strofantozid G iii uabajozid deluje jos brie. pi:revina. Ove droge pojacavaju i normalizuju rad srea u slucajevima kad su njegove kontrakeij e oslabile i postale nepravilne_ Ove droge deluju i diureticno.58 LECE JE BrUEM 1785. zbog cega se daj e u slucaju akutne srcane slabostL Cuvanje. U veCoj dozi uzete digitaloidne droge deluju otrovno i mogu izazvati smrt (npr. Lanata-heterozidi vunastog digitalisa lI1emaju kumulativno dejstvo i deluju bde. a ernacka plemena u A[rici razne strofantuse i druge apoeinaeee za trovanje strela i kao s udski olrov. List purpurnog digi. sporo 's e eliminisu i nove doze digitalisa zaticu stare. Senega. Kao prvi znaci nepodnosljivosti i trovanja javlja se gadenj e. jer se ovi heterozidi cvrsto vezuju za srcani mi sic. slatki koren i neke druge saponozidne droge upotrebljavaju se.u laceae. U maloj. Ral7£tI1(. zecji tro. adonorm Ii dr. Sva kardiotonika koja se prakticno upotreblj avaj u u terapiji su biljnog porekla. poj edinacno iIi u smeSi.tiniji od ci'S tog heterozida. daninoe. zbog toga. Inace. Kad se suve saponozidne droge drabe. . jagorcevina. hermeticki zapakovane u tamnim mrkim ncprozirnim posudama na suvom i hladnom mestu. dijatorezu j jace lucenje iuCi. cime se postize kompleksno dejstvo. ali im je zajed ni cko da sadrZe vrlo srodna s t e I' 0 i dna h e t e r 0 z i dna j ed i n j e n j a (genoli sa C1!3 i C24 ) i da sv i deluju na srca ni mi sic : u te ra pij skoj dozi su lekov i za sree. Ako se ova prasina duze vremena udiSe. god in e.Zbog nepostojanosti heterozida sve kardijaooe droge moraju se cuvati slo suvlje.Razni saponozidi u razliCitoj meri draze sluzokozu usta. U poslednje vreme upo't rebljavaj u se i koneentrovani ekstrakti droga bez balastnih materija: totadigitalis. povraeanje i nepravilan puIs. Liliaceae) i raznim rodovima i vrs tam a i policu sa raznih kontinenata. vee posle nekoLiko trenutaka.

U vrtovima ga negujerno i pazimo kao s to cuvarno ma lo dete. mast·i i drugih materija mnogo brze i potpunije. Sto se. rulvica. rad i cega mueka nj em 5 vodom mnogo pe l7e i imaju svojS lvo da emulgiraju tecnosti. pa lime olakSavaju i ubrlavaju upijallje tarmakodil7amski akti vn ih supstancija. Mirisemo ga i kit. osobito ako se upotrebc parenteralno. Saponozidi se mnogo koriste u indus lri j i. o lrova. sa mpona i drugi h kozmetickih i higij enskih proizvoda. Miri5 eveea je oduvek privlacio covekovu paznju. zabe. anis. Iii rica ----' .obralno. toksina. hmeIj. oman. nana. razna eta r s k a u I j a sadr2c i takve sastojke koji su stvaran lek. To su. odo/jen. Na sluzokozi izazivaju oseeaj tapline. draze nje i obilno lucenje tecnosti. Ribe su izvanredno osetlj ive i podleZu vee i od veoma slabih koneentracija saponozida. tripa nozome. Imaj u ogromnu moe adsorpcije. mogu biti skodljiva. Saponozidi su protoplazmatski otrovi. a jos vise sluznieu. od nj ih se izraduj u penusavi ras tvori za gasen je pozara. malicl1jak. MIRISNO LEKOVITO BILJE Svi volimo mirisno cveee. kao s lo su svilene i vun ene. Saponinski preparati se osobito eene za pranje osetljivih lkani na. kao sto je to slucaj sa di gitaliso m . uzrok lezi u znatnoj otrovnosti saponozida i prema coveku i zivotinjama tople krvi . . za izradu penusavih Iimun ada.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVL 59 Saponozidi poveeavaju propU!Stljivos t ee l1ja G poveeaMaij'll lucenje tccnos ti u raznim organima i tkivim a. Vee nekoliko rng/kg deluju smrtonosno a ko se upotrebe int ravenozno. Pozna to je da cesto de/uje kao Iek i Iepa rei:. uha . Zbog svoj ih tenzia-ak tivnih osobina saponozidi smanj uj u povrsinski napon. Zato se razoe saponozidne biljke od najdavnijih vremena upotreb ljavaj u za pranje meS lO sap una. pogotovu oka. peekanje. pored svega toga. pa rameeij e i mnoge druge zivotinj e hladne krvi saponozicli su mnogo veti otrovi nego za zivo tinje tople krvi. el-ve.i omiljena pesma 1 kita divnog mirisnog cveca dUl1esena teskom bolesni ku. jer saponozidi draze kozu. nosa. Na laj naci n se moze objasniti zasto je dej s tvo cis tih a lk aloida. pre svega. he tcrozida i dru gi h c is lih hemijskih sup s lancij a drukcij e u izvesnim prilikama od delovan ja iSlih u prisustvu saponozida . Gotovo svi losioni. Kar:lkteristicno je za sve saponozide da izazivaju hemolizu. Pored toga sugestivnog dejstva. i dobra vest. saponozidne droge i saponozidi ipak ne upotrebljavaju protiv raznih parazita hladne krvi. DULom stalnom upotrebom ova. Za ribe. i . vagine i rektuma.imo se njirne. inace izvrsna higij enska sredstva. pogo lovu one koje inace Lesko mogu preve ti u emul ziju. samponi i slicna kozmeticka -srecLstva sadrze saponozid e. morac. Zbog toga je u prisustvu saponozida u o rganima za varenj e upij anjc lekova. Ova osobina se kori5ti kao reaktiv: ribice za dokazivanje i doziranje saponozida. gorocvetom i ne kim drugim drogama . majkina dusica. Zbog toga su osobito otrovni ako se u zivotinj ski organizam unesu paren teralilo . Narod upotrebljava razno cveee ne sarno za kieenje nego i za lecenJe_ I zato ga gaji i voli.

kih mirisa. Miris im potice od etarskog ulja raznog hemijskog sastava .iniji. 5toga nema opasnoS'ti od hiperprodukcije mirisnog bilja i prirodnih etarskih ulja. smesom prirodnog ill sintetskog mentola i rnentilacetata (cak i u istoj razmeri kao u prirodnorn ulju) ostali su bez us-peha.{IX veku postojala opasnost da ce vestacki proizvodi potisnuti prirodne. Pinen. eugenol.i razmovrsnih yes· tackih mirisa kao ishodne supstancije. citronelal. I NDUSTRJJSKE BOCE.NU: ZA ETARSKA UWA TEZA UD VODE Premda iz godine u godinu sintetska organska hemija daje sve veci broj vrlo raznovrsnih veiitac. komed icinski i privrcdni znacaj u svetu. iako je pojavom prvih sintetskih mirisa u J. ipak proizvodnja prirodnih aromaticnih m a te rija sve vise raste i po kolicinama A I c D VAKUUM OESTLLACIONI APARAT i po vrstama. diskretniji i zbog toga vise traieni i skuplje placeni od sintetskih. Na primer. LEVO: BOCA ZA HVATA NJE ETARSKIH UWA LAKSrH 00 VODE DE!. . ve6inom poznate hemijske grade. linalol i bezbroj drugih sastojaka prirodnih etarskih ulja sve viSe i raznovrsnije sluze sintetskoj industrij. u r~ preparatirna.60 LECENJE BIWEM i drugo lekovito bilje. Prolzvodnja mirisnog bllja i etarsklh ulja. a u XIX i XX veku osobi to e tarska ulj a i njihovi derivati dobijaju sve veCi famla- FLORENTINSKE BOCE ZA HVATANJE ETARSKOG UWA PRILIKOM DESTILACIJE. Aromaticno bilje. jer su prirodni mirisi f. svi pokusaji da se prirodno ulje ad pitorne nane zameni.

UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 61 Farmakomedicinskl I prlvrednl zna~j. Zbog prijatnog mirisa mnoge aromaticne droge i etarska ulja sluie kao korig encija.. Aromatizacija vecine s intetskih proizvoda danas je neo· phodna.. uop ste. Racuna se da j e njihova god isnj a proi zvodnj a u sve tu veca o d 30 rniliona kilograma.+-.. Mnoge mirisne biljke. Vlja ad timijana. par· fimerijskih i drugih proizvoda.J PARNI lJE!:>TlLACIUNI A~AR. kozmetolosk ih. Osim toga. zbog svojih lekovitih sastojaka.AT potrebe proizvounjc lekova. majkine du!lice. mehurove i rane (ulja sa sumporomJ. imaju jaca iii slabija anlisepli(. oko 3 miliona kilograma raznih derivata izoluje se iz elarski h ulja za SIGURNOSNA CEV . belog luka i drugih droga izlucuju se preko organa za disanje i na taj nacin vrSe njihovu dezinfekciju. Mnoga etarska ulja. maraca. RAZBIJAC PARE . I.icnih lekova za spoljnu upotrebu. uopste.. Mnoga etarska ulja draze kozu. stvaranje vecih i guscih naselja i. . Izvesna ulja ulaze 1I saslav raznih melema. higijenskih. upotrebljavaju se za izradu raznih galenskih preparata..Jica. lla (alllibiolicna) svojstva.allo lucenje pljuvacke. sredsta· va za uiivanje i dr. Industrijalizacija. anisa. alkoholnih i bezalkoholnih .napitaka. osobito ana koja imaju fenola i estara. a pogotovu sluzokozu.. Ulje od san tala . . V terapijskoj dozi etarska ulja iza· zivaju u us tima poja(.Etarska ulj a imaju svetski farmakomedicinsk i i. linimenata i sJ.escu i raznovrsniju upotrebu sve slozenijih »kompozicija«. profilakticnih. dejstvo I upotreba. sredstva za popravljanje mirisa i ukusa mnogih neprijatnih lekova. za razliku ad masnih ulja koja deluju suprotno. ne uracunavaj uCi ovde oko ISO miliona k ilograma terpentinskog ulja. privredni znacaj. tj. Znatno vece kolicine mirisnih bi· Ij aka potrosi industrija etarskih ulj a .. V vecoj dozi neka etar· ska ulja izazivaj u zapaljenje koze. a reflektol'llo i jacu sekreciju zeludacnog soka i na taj nacin povecavaju apetit i bolje varenje hrane (siroka i svakodnevna upotreba bibera i drugih zacina).. izazivajuci pri· liv krvi ~ crvenilo na mestu aplikacije. c. moder· nizacija i povecanje :livotnog standarda zahtevaju svakim danom sve vecu. karanfj..

. 9 .\ " "' \ :.SEKREClONI KA· N AL U PLODU STITARICA .ht o· 1~ :g. r u tvice i belog luka deliuje umirujuce.SEK'R. !J2 .SBKREClONA DLAKA NA LlSTU PELARGONIUMA.7 . perslma. "b ~2 3 6 9 RAZNl TIPOVI SEKRECIONOG AlPARATA: I SEKRECIONA SUPWINA U EPI· KARPU POMORANDZE I DRUGI H AURANCIACEA.CELIJE S ETARSKJM UWEM U LlSTU KAMFORA. hmelj a. . 6 CEN TI FOLIA) . kamfor j e analeptik.SEKREClONA D'-""A NA Ll'STU POGOSTEMUM.SEKREClON'l KANAL U BORU. vrsi dezinfekciju uro-genitalnih organa..SE· KREC I'ONA DLAKlA NA LlSTU LAVAINDULE. ulje od odoljena. 2 .~ '. 8 .'.2 .l ' t<.'\ .SEKRECIONA DLAKA NA L1STU MAJKINE DUSICE . illje od t itrice je izvrstan sedativ. 3 . celera i kopilnja'kia deluje diureticno. Etaa-ska ulj a od gorkih ba- 1 2 1. 10 .62 LECE NJE BlWE M i nekih dmgih biljaka. 5 SEKRECIONA DLAKA NA LIST U ClSTU. ulje od kleke.ECIO NA SUPWLNA U LlSTU EUKALIPTUSA" 4 CELI1E EPIDERME S ETARSKIM UWEM U K1RUN ICNOM Ll5TICU RUZE (ROSA SEKRECIONA ZLEZDASTA DLAKA NA LISTICU NANE . al1tiflogistik i an tihistamirzik iiltd. ". II .S.

Na primer. Na ~ a . za ulj e od pitome nane na ~a farmakopeja traZi da "mora sadrZavati najmanje 50"/0 ukupnog mentola od toga ni manje od 5"10 ni vi~e od 21"10 etarski vezanog mentola . dotle su etaTska ulj a vrlo slozene s me~e alifatskih i ciklicnih jedinjenja. jer su vrl o s lozenog hemij skog sastava. izves na ulj a im aju po 30 i vi~e sas tojaka koji ni sll uvek farm a kodinam sk i sinergis ti . da Ille sme Jrnati manj e od 35"10 ni vise od 62"io linalil-acetata. ali se po tradicij i ovaj naziv do danas odrZao. Od masnih ulja razlikuju se isparljivoscu i aromaticnim mrrisom. Etal"ska ulja su isparljivi proizvodi prijatnog mirisa dobijeni iz raznog bilja.ie i bio povod da im se u XVIII veku da naziv »e tarska ulja«. zeleniceta i erne slacice vrlo su jakog fizi olo~kog dejstva i mogu izazva ti sm rt. pored ostalog. VAZNIJE M. hemijski heterogene sme~e. Etarska ulja nemaju gotovo niceg zajednickog sa masnim uljima.i glavnih sastojaka.. a za ulja granicne vrednost. « Za ulje od lavandule.. svrstane u jednu prakticnu tehnolo~ku grupu.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 63 dema. Uop~ l e. 15parljivost. elarska u lja imaj u veoma raznovrsno farmakodinam sko dej stvo. trazi koliko najmanje mora imati etarskog ulja. miTis i jo ~ neke druge fizicke osobine ucinHe su da su ove. ~to .lRrSNO LEKOVITO B LUE U JUGOSLAVlJI i inostrane farmakopeje dalju obavezne standardne metode ispitivanja i ocenjivanja kvaliteta oficinalnih aromaticnih droga i e tarskih ulja_ Za svaku drogu se. Dok su masna ulja smese gLieerida mas nih kiselina.

CORMNDtflN 51T' PINUS 1>1r. Jugoslove nsk a Ullja od za l· fije.<t1l.000 vrsta. uboj i opekotinu stavlja se sluz od lane l10g Hi dunjinog semena. Kad se preko leta medu decom jave dosadni prolivi.S HfNT1f. a kasnije se poce lo gajiti razno mirisno b ilje . Kasnijc su se javile mirisne vode. CQRJo1NJ?P UH dFi&US f1 L6HY.1 'lilg . izepa i drugog mirisnog bilja. NENT1/" bit · MAT'(.t pr· GlHNOHILL TII"NUf YUI9~1!'S fOfNICUllJlI JUIiIPFrlt/S eO"'HU~/5 /'OF/i lcU<UII VULgur HEW. fQfAlICUlUH 1)ulCe PlAJut PIN" s. zacin. a nasona i nekih drugih biljaka poznata su u svetu. korijandra (oko 3. BlUE SA SLUZlMA. Poslednj ih godina se pre lazi na planta· zno gajenje nane (oko 5.000 hal. a u XVI veku u Evropi se proizvodilo desti lacijom s vodenom parom dest!tak vrsta etarsk·ih ulja.! pp . kamilice. nane.000 hektaral. moraca. kamilice. grglja i pije beli sl ez. ruzmarina. cvet i list crnog sleza i druge droge ciji je glavni lekoviti sastojak 5 I u z. . lavandulc. Protiv kaslja daje se i list podbela. Taj broj j e iz godine u godi nu sve vec i. GUMAMA I PEKTINlMA Kad neko okasljavi iii promukne. korijandra .64 lECENJE. daje im se da piju salep. BIUEM Aromaticno bilje je od najdavnijih vremena privlacilo painju coveka i on ga je poceo upotrebljavati za lek. tako da se danas upotrebljava vise ad 2. za aromatizaciju raznih napi· taka. idirota. Kod HrNT"'" pp . Na cir. bIt· Le"c~beVIIS HEAlTH"" GLAVNA PODRUCJA PRUIL VUUNJE cTARSK l1-I UUA U JUGOSLAV IJI nas raste nckoliko <s totina vrsta mirisnog bilja. kozmetickih ulj a i smola za ulepsavanje i u druge svrhe. :Jl/NI1'E8J!5 /IJN![ . U pocelku se koristi lo sarno divlje. kleke.

oskoru~a. i . Vlaieci s luzokozu ereva. zeluea i oreva. oporog su ukusa. jer mebanicki aktiviraju peris taltiku ereva. protiv raznib katara i proliva (salcp.U bi'Jju ima . U farmaceutskoj praksi gume i sluzi se koriste pri izradi tableta. Neke su slobodne. za bde zarasCivanje rana. viskoZl1e teenosti. TANINSKA I SRODNA POLIFENOLSKA JEDINJENJA Hrastova. protiv opekotina. IS lu~ pokrivaju. Musmule. divlje kruske. oblaiu i stite sluzokoiu ublazujuci razna zapaljenja. koprivin list. ~to je od znacaja za lecenje hronicne konstipaeije (zatvora). uj eda.dekst·r anu«. 2lbog cega se koristi za bezbolno prosirivanje rana i drugih otvora na telu i time lak ~eg vadenja stranih predmeta. cerova. koren trave od srdobolje (TonnenI ilia).i omekSavanje. Morfin. Ollada hrastova kora.). koja je. sluzi i pektina i droga koje sadrze ove supstancije zasniva se na njihovom 6vOjstvu da upijaju znalnu kolicinu vode i time bubre datiu6i koloidne. kora i list. Deluju Ikao blagi i ne~lrod. karagen. jabuke. KUlllarion. sluze kao izvrsni emulgatori. a neke su (arapska gum a i '5luz iz bamje. orahove ljuske. siSarke d "'a2nl drugi biJjni organi su oporog ukusa. sluzi se 'kori:SJte za lecenje katara organa za disanje J zdrela. seme lana i sitne bokviee).Upotreba guma. po~to u erevima bubre i tako svoj im volumenom podstrekavaju ereva oa zivlje pokrete. za jacanje i '51. jer imaju svojstva slicna . jabuke i drugo divlje voce. agar. ielea. psihotrin i neki drugi alkaloidd imaju <i fenolske funkcije. sisarke sa hrasla. Hibiscus esculentus L.razlicitih fenolskih supstancija.i kao da je )'podmazana«. plodovi borovniee. pihlijasfe. biljni mukoidi olak~avaju i ublazuju svoje laksativno dejstvo (pektini. Najti- . hajdu{. beli i erni slez. Njihova oporost J lekov itost poticu od tih ~tavskih materija. Droge s fenolskim jedinjenjima. koren od srcenjaka. jer unutra ~ nja povr~ilna ereva postaje skliska . maskiraju Ileprijatan ukus lekova. dajuCi s vodom Zilave koloidne rastvore. Mukoidne (sluzne) droge deluju kao emolijentna topika. Zbog te oporosti razni bi. za bojenje i za lek. osobinom da na sluzokozi obrazuju ncprekil1ut film. koje sc u nauci 'l1azivaju tan i n u. uostalom. Gume imaju ~iroku primenu u tekstiJnoj industriji. opore jabuke. . laminarija desetostruko nabubri a da pri tom ne izgubi svoju zi lavost (viskoznost). jasenova.ka Imva. ruzin evet.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 65 Dejstvo I upotreba bilja sa sluzima. SvojoOl viskoznoscu. Upijajuci vodu. orahova d druge kore ~eg drveca i voca stezu usta kad ih zvace te. uboda. pilula. dunja. glavni potro~ac guma. kao i za lak~e iskasljavanje. gumama I pektlnlma. a neke vezane na razna druga jedinjenja. emulzija i drugih lekova. dunje.) predlagane kao zamene za krvl1u plazmu.ljivi laksallsi. cefelin. srdobolje.Jjni organi upotrebljavaju se za ~ tavlj enje koze. dunj e i dr. zbog cega su se od najdavnijih vremena upotrebljavale u medieini za lecenje upala sluzokoze usta. ro~cic i ramo drugo oporo biJje slilZe u medieini kao lekovi protiv proliva. Svojim izrazitim koloidnim svojstvima mukoidne supstancije »pok rivaju«. Kao sredstvo la vlaienje . .

laloie soli Idkih melala i vec5inu alka· loida. maj. bIag miris i lekovitost ulja od moraca . topoIama i drugom oporom drvecu·. PirogaIoI i eIagna kiseI. Zbog toga je farmakodinamsko dejstvo . a sa hromalima smetle laloge. U medicini se za ·s ada koristi jedino tan in dobijen od alepsk~h sisarkL Dejstvo tanina je drukcije od delovanja taninsk·ih droga. Pirokatehol je vezan u obliku he terozida u raznim vrbama. Eugenol je gla· vni mirisni i antisepticni sastoj ak ulja od karanfilica. Polifenoli kao redukcione sups ta ncije imaju antioksidacio na svoj s tva i tako u biljnoj celij-i imaju izves nu zastitnu ulogu. slave koiu. TimoI i karvakroI su gIavni miris-ni i lekovi·ti (antisepticni. cubra. fizicka i hemijska svojstva: oporog ukusa. tehnicki naziv zadrZan do da· nas. Od anetola poticu prijatan sladak ukus. stipticne iIi adstringentne droge. To je vise jedan zbirni organolepticki. cia· juci nerastvorijivo. S belancevinama (npT. Taninske: opore. Euge· nol. floroglucinol. nepromocivo postojano jedinjenje koje ne Iruli i ne bu· bri (princip stavIjenja koza).Tanini iii stavske materije su polifenolna. .ina su sastojci »pirogalnih tao nina«.ili zelen talog). Sa feri solima daju bojene reakcije (najcesce play . Hidrohinol je glavni lekoviti sastojak Iisca izvesnih erikacea. sa feri·solinta daju plave iii zelene.).pomocu nestavljene koze u prasku. hemijski takode vrIo heterogenih. hidro hinol. karvakrol i mnogi drugi miris ni i le ko viti sas loj ci razn ih e la rs kih ulja su fenolL Mnogi fenoli sa secerom grad e he ter ozide (a rbutozid.66 LECENJE BIUEM picnija i najrasprostra njenija poli fe nols ka j edinj enj a s u tan ini. Glavni deo tanina potrosi se za stavljenje kola.. Najizrazenija imaju hidrohinol. jer u biIjnim organima osim tao nina ima i mnogih drugih sastojaka. kao sto je i ime etarskih ulja. ga l· na i neke druge kiseline. Salicilna kiselina se cesto nalazi u obIiku mirisnih estara iii heterozida. antihelmin· ticni) sastojci tlmijana. smola. Imaju slabija iii j aca anti· septicna svojstva. izrada tanalbina od tao nina i beIanceta iz jajela i dokazivanje tanina pomocu zeIat·ina. Antioks idaciona svoj s tva raznih fenola su !·azlicila. rne tilar· butozid. timol. floroglucinoI je vezan i u mnogim tani· nima i heterozidima. bezazotna. takode imaju fenol ske funk cije.i anisa. . gde se nalazi u obliku heterozida ar· butozida i metiIarbutozida. pirogalol i piro· katehol. salikozid i dr. koja imaju izvesna zajednicka organolepticka.Taninske droge sluZe za proizvodnju tanina i za lecenje. sa zelatinom) tanini se jedine talozeci ih. slozena i raznovrsna jedinjenja biljnog porekla. Derivati floroglucinola u nava1i i nekim drugim drogama deluju kao anthelmintika. Fenoli sa alkalijama daju u vodi ras tvorljive fenolate. koj e s u same po sebi lek iii ul aze u sastav raznih lekovitih prepara ta .kine dusice. smole (rezina·ta noli) i dr. Salic il na. razni an tra hinonski de· rivati i mnoge druge prirodne sups tancije. saponozida i drugih supstancija. Na· ziv »t ani n« ne oznacava neko poznato i tacno defini'5ano hemijsko jedi· njenje. vranHovke i nekih drugih biljaka iz porodice usnatica. Vecina zajednickih hemijskih i farmakodinamskih svojstava tan ina zasniva se na pri· sustvu fenalnih junkc(ja u njihovim molekulima. Upotreba taninskih droga. Na ovom principu se osniva i kvantitativno is· pitivanje tanina .

d ugotrajn ije i r edovno blale zbog prisus tva sluzi. Oni doprinose postepenom mehanickom odstranjenju klica iz erevne sluzokoze.voj il. U dodiru s kozom. Tanini imaju i slaba anestelicna svojS>tva ~ time ublaza_jru bolove III oJ1gam~ma za va.am. Na amino-grupu u polipeptidnom laneu belaneevine vezuje se umesto karbonilne (aldehidne) iz formaldehida. a delovanje droge spo rij e. Tanini deluju wltidijaroicno. zbog eega mogu da se upotrebljavaju kao antidoti pri trovanju ovim supstancijama jakog fizioloskog dejstva.UPOTREBA LE KOVlTOG Br UA KROZ VEKOVE 67 cis tog tanina b rie. taloge.ama bel. eime se moze objasniti vekovna upotreba oporih droga za ublaiavanje i leeenje baeilarne dizenterije. tanini blokiraju.ih orgallil. properdin. jer j~vaJju suiavanje krvnih sudova i stvaraju eep od zgrusane belaneevine krvnog seruma. aktinomieete i bakterije.infekciona moe fonnaldehida i lanina.. kao i druga polifenolska jedinjenja. a pogotovu sa sluznieom.n ina. pomocu tanina se moze naeiniti jedna vrsta zastitnog filma od nagradenog kompleksa protein-tanata. Tanini. imobilisu razne kliee i toksine i tako zaustavljaju i lokalizuju njihovu aktivnost. Tanini deluju i hemoslalicno.utieu na mikrobe.vesnilz vrsta mikroorganil. raznih f. Antibiotici su hemolerapijski .i organil. imaju redukciona svojs. eritrin) koje . kao sto su izvesne gljivice.ama.renje. Na ovom svojstvu osniva se del. Tanini su ads tringenlni.olovane il. pektina. oevrscuju epidermu i smanjuju njenu osetljivost i sekreciju (npr. pre svega. Slavljenje koze zasniva se na talozenju belan eevine pomocu tan ina. vezuju se na aminokiseline dajuci tanate (»Albuminum tannicum « i:l:i »Tannalbil1um «). zbog cega suse slumieu. hidroksilna (fenolska) iz ta. ne bubri. Taniru. Taloze6i belaneevine na oboleloj ozledenoj sluznici iii kozi. Ispod te »vestaeke pokoZice« postepeno s e s tvara nov epitel.i ma razne zastitne supstancije (Iizozim. skroba i drugib balas tnih 'S astojaka.ivilz. taloze alkaloide stvarajuci nerastvorljiva jedinjenja. rede lisaji. smanjenje znojenja nogu i drugih delova tela). oseca se oporost i suvoca koze i sluznice. alge i viSe bilje. ne truli itd. neras tvorljiva evrs ta jedinjenja koja cine da us tavlj ena koza ne upija vodu. komplekse sliene onima koji se javljaju pri stavljenju koze. Talozeci belaneevine u sluzokozi usta. stete po covec. i tanini imaju izrazen afinitet p rema bela neevinama. Zivotinje stvaraju u svojoj krvi. Slieno formaldehidu. zbog cega deluju kao antio~sidaI1lSli. U slueaju opekotina tela. zlezdama i drugim organ. ANTIBAKTERIJSKI SASTOJCI VISEG BILlA Antibiotici u visem bilju (fitoncidi) Antibiotici su lekovite hemijske supstancije il. tanini grade nerastvorljiva jedinjenja velikih molekuJa. nif. Ziva bica su sposobna da stvaraju hemijske sastojke koji mogu da sprecavaju razmnozavanje skodljivih i neskodljivih mikroba. gurna. neposrecinije.tva. jedinjenja koja su sposobna da unWe iii sprece ral.

ivih organiZllma. I sam . etarska ulja) vee i mnoge neisparljive materije. na viruse. kasice i ekstrakte za lecenje raznih bolesti. Ti ogledi u humanoj. pored ostalog. velerinskoJ i biljnoj medicini dali su izvesne po~itivne rezultate koji su ohrabriH pionire ovih istrazivackih radova da nastave i produte zapocete ogle de. ISPARLJIVI I NEISPARlJIVI FITONCIDI lako sve veei broj naucnih radnika na Zapadu prihvata naziv titOllcidi. Veliki i brzi uspesi u terapij. Poslednjih god-ina se·i na ovo polje hemije i farmakodinamije bilja obraca sve veea paznja. god. bakteriofage.iseg bilja) jos prilicno malo zna. ipak se vee do sada moglo utvrdi. insolacija. onda nam to uliva nade da ce se u medicinskoj praksi pojaviti i fitoncidni preparati. tako da su antibakterijski sastojci viSeg bllja ispitivani i u poljoprivredi i stocars·tvu. Proucavano je delovanje antibakterijskih sastojaka iz viSeg bilja na mikroorganizme. osobito tanini i druga polifenolska jedinjcnja. a u novije vreme cak ni u SSSR-u nije jasno iskristalisana definicija antibakterijskih materija viseg bilja.68 lECENJE BIUEM aktivne supstancije koje nastajlU Icaio proizvodi metabolizma l. i mehanizam bioloske aktivnosti je veoma srodan. Pozna to je da se za svaki lek trati da nije otrovan za coveka. da se ti sastojci nalaze u raznim delovima biljke i da antibakterijska svojstva biljaka zavise od Inllogih spoljnih i unutrasnjih cinilaca. Covek je na osnovu vekovnog iskustva upotrebljavao biljne sokove. Dokazano je da antibakterijska svojstva imaju ne sarno isparljive (oa primer. ne znajuei za hemijski sastav tih prirodnih lekova. kao sto su nasledne osobine. podloga i dr.i privremeno su zapostavili proucavanje antibakterijskih svojstava viseg bilja i uops te bilja sa hlorofilom. Otkriee antibiotika u gljivicama i mikrobima unelo je jos viSe svetlosti.oje je pokazivao in-vitro. a pogotovu 0 njihovoj hemijskoj konstituciji. M: . Tokin je 1928.ti da izmedu klasicnih antibiotika i fitoncida nema velike razlike.im antagonistirna iii su tako otrovni da su svi pokusaji da se uvedu u terapiju za sada propali. Osim toga. ipak. Odmah treba pri'ZIlati da najaktivniji antibakterijski sastojci dobijeni iz viSeg bilja iii gube antibioticna svojstva hoad u k. na domaee i laboratorijske zivotinje i na coveka. a za lek koji se daje u obliku injekcije (dakle. Pojedine zivotinjskc eelije imaju sposobnost da unistavaju mikroorganizme. na nize i viSe bilje. temperatura. koje je dao Tokin. Kad se . Laboratorijski je prouceno nekoliko hiljada vrsta viseg bilja i dokazano da je mali broj analiziranih biljaka koje ne bi imale bar .j nekim dntg.izvesne mini maine antibioticne osobine. klima.rvi dodu u dodir sa enzimima j).i ma u vidu da je u pocetku i sa klasicnim antibioticima takode bilo mnogo muke. P. ni na Zapadu. postoji analogija Iwmijske grade izvesnih antibiotika izolovanih iz viseg bilja i klasicnih antibiotika. i antibiotici) da in-vivo sacLLva (terapijske) osobine I. lake se 0 titollcidima (B. dao naziv fitoncidi antimikrobnim materijama v. Tako. mesto. Od otkriea morfina poCetkom XIX veka do danas ucinjen je na polju biohemije bilja veliki napredak.i danas uspesno karistimo izvesne prirodne lekove ne poznavajuei im hemizam.

ISPARLJIVI FITONCIDI Mirisno bilje je oduvek privlacilo covekovu painju.). Nesumnjivo je da prijatan miris sarenog eveea ima uvek sugestivni i psihoterapijski efekt i da svaki lekar mora racunati stirn.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 69 Tokin. borom i drugim biljnim materijalom koji im a etarskog ulj a . . primeeuje se da fitoneidna moe nimalo ne opada. izmima i dr. ovaj caj (infuz) ima bakterieidna svoj stva prema Salmonella para typhi A i B. pre svega.Takvih i slicnili primera se u novije vreme sve vise navodi. Tek kasnije. za vreme velikih epidemija kuge.. dakle. Do Pasterovih epohalnih otkriea 0 sterilnosti i stel"ilizaeiji namirnica. Neke mirisne biljke koje imaju fitoncidna svojstva ne gube svoju aktivnost ako im se odstrani etarsko ulje. osobito protiv zaraznih bolesti. obraea se sve veea paznja na proucavanje hemijskog sastava raznih mirisnih biljaka.) J postepeno odstranjuje ulje destilaeijom s vodenom parom. sto znaci da pored isparljivih u toj biljei ima i neisparljivih antibakte rij skih sastojaka. karanfilie i sanlalovo drvo u Aziji itd. Ebertovom bacilu dizenterije . i to u toku od svega nekoliko minuta avo dejstvo je POtpWlO. breze . sacuva namirniee. Prvi pisani spomenici 0 leku i lecenju ukazuju na to da je covek oduvek smatrao da izvesno aromaticno (mirisno) bilje ima »zastitnu«.to nji'hovih etarskih ulja. covek se borio s velikim teskoeama da konzerviSe.isanje namirniea i balsamovanje mrtvaea osniva se na antisepticnoj moCi raznih mi-risnih sastojaka biljaka. Do Pastera. osobi. . izvadenog u jesen. smatrao je da su fitoneidi is parljive supsta ncije. rad eCi u pocetku s belim lukom. profilakticnu moe. erne ribizle itd . raznih aromaticnih (mirisnih) smola (tamjan. Osnivaci mnogih religija (vera) koristili su antisepticnu moe mirisnog bilja (bosiljak oko Mediterana. a zatim drugi narodi).iz cinjeniee sto je covek to mirisno lekovito bilje poceo gajiti. kao smrvIj en svez list hrasta. covek je solio. etarskim uljem treba. od otkrica antibiotika. osobito meso. topole. Na primer.iii moze hidrolizom pomoeu enzima dati izvesne ispa rljive mate rij e koje prelaze sa vodenom parom iii vetre na ob icnoj temp era turi . Medutim. tifusa i drugih . Aromaterapija u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi uzima sve veeeg maha i sve vise bazira na cksperimen talni m ispi ti van j ima. one blvaju ubij ene vee posle 20-25 minuta. ako se simo iseeka i zgnj ec i list breze (Betu la) oj kad se toj kasici priblizi na 2-3 mm kap vode koja visi na staklenom prutieu i u kojoj se nalaze posejane protozoe. dimio i oblagao meso raznim zacinima koji svojim mirisom. kolere. Anticko konzerv. kad se nacini kasiea od svcie rut vice (Rilla graveolens L. etarskih ulja (Arapi. Na primer.) i balsama. bozura. IIi ovaj drugi primer: kad se nacini caj od iseekanog svezeg korena luben icarke (Sal1guisorba officinalis L. u novije vreme. i Tokin i mnogi drugi istrazivac i prime tge da neke biljke imaju antibioticna svojstva iako u njima nema etarsk ih ulj a iii drugih isparlji vi h materij a. biljka koju nasi pl a ninei upotrebljavaju protiv uj eda zmije). da odS1rane razne insekte koji prenose zarazu (insektifugno dejstvo) i da svojim antisepticnim svojstvima sprece kvarenje namirniea koje nastaje pod uticajem raznih fermenata. To sc vidi i .

Na taj naCin je : naucnim metodima dokazana opravdanost vekovne upolTebe izvesnog mirisnog bilja u zastitne (profilakticne) i kurativne svrhe. Proucavajuei komparativnu (uporednu) etnomedieinu raznih naroda. lake alicin ima tako sirok spektar anlibakterijskog i fungicidnog dejstva. Uostalom. Potrebno je naglasiti da je drugacije dejstvo alidna. koji se nalazi u crooj slacioi.Ljutina i lekovi tost b ele i erne slaciee poticu od senevola. Osim alieina. Kinezi i drugi narodi mnogo cenili kao »zdravu hranu« presno bilje ljutog ukusa. garlic in. Iz lista dragoljuba dobijeno je sumporno etarsko ulje. isparljiv. Premda je poslcdnjih godina mnogo radeno na proucavanju hemijskog sastava raznih vrsla luka. epoha i kontinenata. sluze odavno kao antiseptiei i konzervansi. Ren je lek zbog istog saslojka. afiHwt. njegovog etarskog ulja i raznih proizvoda dobijenih enzimatskom hidrolizom.000 prema grampozitivnim i gramnegativnim bakterijama. Neosporno je da su . upotrebljavaju se i neki drugi preparati dobijeni iz belog luka. a pogo(ovo u vremenima velikih epidemija. medu kojima najveeu antibioticnu moe irna alicin. Industrija ga je nazvala tromalit _ Ima veliku bakteriostaticnu moe na gramnega tivne i bakterieidnu moe na grampozitivne bakter. . dakle..r iajvise i najpolpunije proucavane antibaktedjske materije i osobine belog luka (Allium sativum L.000.). pre svega e tarsk ih ulja borova i drugog ernogoricnog drveea. Tromalit se upotrebljava za lecenje organa za disa nje i mokrenje. senevolima. Grei. Antibakterijska moe alicina ide od razblazenja 1 : 85. a dragoljub u iste svrhe kao salata od svdeg lisea kao dijetalna hrana. Svi sencvoli irnaju jace iIi slabije antibioticne osob~ne.i je.iooij anida. rotkVd i mnogom drugom bilju koje nam sluzi kao hrana iii zacin i u ci ju zastitnu moe go tovo svi narodi imaju tako veliko poverenj e. Svi senevoli. njihovih isparJjivih sastojaka. Biljke sa sumpornim jedinjenjima.000. cak i u razblazenj u 1 : 1. ernog i neki h drugih vrs ta luka koj i hidrolizom daju isparJjive ant ibakterijske sastojke. To isto vazi i za sve os tale preparate belog i dru- .70 lECENJE BrUEM Pos lednj ih dvadesetak godina eksperimentalno je dokazano bakteriosta ticno i bakterieidno dejstvo mnogih mirisnih biljaka. ali je njihova antibioticna moe znatno slabija. a zatim belog. u Nemackoj se pocinju upotrebljavati u obliku salate i druge biljke iz iste porodiee. god . on nije mogao dobiti neku siru primenu u terapiji. isto kao i danas mi . Osim dragoljuba. smalrajuci 10 kao najbolju predohranu i u normalnim prilikama.000 do 1 : 125. nekad Rimlj ani.i i neisparIjivi . gorusiai. Tek poslednjih godi na ob raca se veea paznja i na proucavanj e antibioticnih materija koj e ne velre. Jedan mHigram (mg) alicina odgovara oko 15 internaeionalnih jedinica penicilina.) proucavanj em antibioticne m06i isparljivih sastojaka bilja. jer je otrovan. a drugacije samlevenog luka. sativin i drugi. jer i one imaju zastitnu moe. kao sto su alizatin. do!azi se do zanimljivog zakljucka da su. Iz njega je dosad izolovano nekoliko isparljivih fitoneida. a zatim osusenog luka u prahu itd. tzv. nauka 0 fitoneidima je i poeela (oko 1928. ipak se jos ne poznaju svi sastojei ni belog luka. pogotovu ako se daje parenleralno (u obliku injekcije).

kolhieina. alkohola. emetina. nadmorska vis ina. Primeeeno je da etarsko ulje od iste biljne vrste nt:ma istu ant ibakterijsku moe i da to zavisi od mnogih cinilaca. da se aktivnost menja u toku vegetacije itd. Juglon iz lista i Ijuske oraha i njegovi metilirani derivati takode imaju antimikrobnu moe. cubra i nekih drugih biljaka koje imaju timola ill karvakrola. ne treba zaboraviti da su etarska ulja vrlo s lozene smese alifatskih. U nasoj naroc. bosiIjka.lnoj medicini se i danas. vranilovke. Problem mirisnog bilja i etarskih ulja j e veoma slozen zbog velikog broja sastojaka. arenarin. a izgubio olrovnost. ketoni i es tri imaju najizrazitija antimikrobna s\"Ojstva. da se resi krupno farmae eulsko pitanje izrade prepa rata koji bi sai5// vao s lo POlpul1ije i s la duze svo ja prvobitna antibiotiena i fungieidna svo jstva. fenola. oporih materija hrasta.i oticnu moe apomortina. jove. Tallini i srodna polifenolska jedinjenja su nosioci te antibakterijske moei.1a i nekih drugih aLkaloida koji imaju vel'fk medicinski znacaj. Za sada se cini da fenoli. estara . stimulira nicanje par"Jajza i s titi biljke od napada bakterioza. treba naglasiti da je ozlette'1a ziva biljka najaktivllija i da antibioticnost opada susenjem i starenj em . . vrsena su uporedna proucavanja antibakterijske moei etarskih ulja i pojedinih njihovih sastojaka. trave od srdobolje i mnogih drugih biljaka. Osim celih i samlevenih. I drugi fenoli u etarskim ulj ima.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 71 gih vrsta luka.Mnogobrojni laboratorij ski radovi poslednjih god ina ukazuju na to da ne koliko stotina vrsta proucenih etarskih ulja poseduju jace iIi slabij e antimikropne osobine. kao sto su hemi jske iIi fiz ioloske rase Hi varij eteti bilj aka (na primer. bosiljak i dr. srcenjaka. njihove saro likos ti i nepos tojanosti. NEISPARLJIVI FITONCIDI Iz smilja je dobijen smolast mirisan ekstrakt tzv. preventivi i dijetetici. berberina. Zbog toga se arenarin trazi u poIjoprivredi i cveearstvu (hortikulturi) . aldehida. Najzad. Osim toga. cera. ali da ni dYe vrste ulj a nemaju is ti spektar i istu antimikrobnu moe. nasa majkina du§ica. tlo. kao i pre mnogo vekova. eefaranti. Odavno je poznata antibakterijska moe stavskih. Os laje. ketona. zivih i osusenih rnirisnih biljaka. koji ima osobinu da zaustavlja razvoj mnogih mikroorganizama. Kao i u slucaju drugih fitoncida i u slucaju mirisnih biljaka. hinil1a. ima veliko poverenje u zastitnu i lekovitu moe majkine dusice. vreme berbe i nacin destilacije itd. kao sto su eugenol u. etaR'Skog ulja karanfiliea.i z moraca i anisa obj'as!l1ljavaju vekovnu neprekJidnu upotrebu ovih droga u narodnoj i skolskoj medicini. nc bi trebalo zaboraviti ni antib. anetal . dva fenola. Etarska ulja. dakle. a zaltim aldehidi. klima. Stephania eepharal1fha postal"<l je odjednom . kiselina i drugih supstancija. aromatskih i hidroaromatskih jedinjenja i da se sastoje od raznih ugljovodon ika. vranilovka.). za koje se odavno zna da su moena antisepticna sredstva. I ne sarno to.

ispitujuCi razno bilje. Mnogi au tori iz raznih zemalja. takode. a to je. Antibrucelozno dej s tvo imaju osobito neki katehinski ta nini. opisane su im fizicke i hemijske osobine. u vreme najburnijeg razvoja. i ovde. dokazano da veCina biljaka ima najvi se a ntibakterij sk ih sastojaka u doba cvetanja. dakle. stanovima i na svim drugim m es tima gde se covek za d riava. Medutirn. primenjuju razlicite m etode rada i. dakle. ukoliko j e vise umbeliferona hidrolizom oslobodeno. mnogo je teie i sloienije proucavanje evolucije biosinleze anlibiolika u toku geoloskih epoha. zbog cega je delovanje biljke utoliko jace ukoliko je biljni organ sitnije samleven. Morska flora je slabo proucena.72 LECENJE BrWEM veoma trazena biljka za ekstrakc iJu cefarantina. Ni bilje iz tropskih i suptropskih kraj eva nij e prouceno . Osim pomen utog are narina. po parkovima. dobili su razlicite rezultate. Umbeliferon iz Ii ~aj i vi ce upotrebljava se od pre nekoliko godina u Francuskoj kao lek protiv bruceloze. Mnogi fitoncidi su izolovani. kao i u vecini s lucaj eva. treba naglas iti da dej s tvo b ilj ke zavisi i od naci na pripreme leka: u celoj. zbog cega se po nekad javIjaju veoma kontradiktorni rezultati. a zivot je potekao iz mora. . a jos izrazitije umbelife ron izdvojen iz mnogih biljaka. tretiranja i dr. Radi se i na primeni fitoncida u poljoprivredi. jer u toplim delovima Zemljine kugle bilje daje i vise i raznovrsnijih materija nego u umerenom i hladnom klimatu. Dokazano je da je halofitsko bilje sa stepa u Evropi aktivnije od onog sa nezaslanjenog zemljista. Nisu ret ki s lucajevi neopreznosti od infekcije materijala. konce rtnim i drugim velikim dvoranam a . neozledenoj biljci umb eli feron je veCim delom u obliku heterozida. Na kraju treba naglasiti cinjenicu da vise bilje ima izvesna anlibioricna svojstva i da se ona ispoljavaju u s redini gde I e biljke i ive. od pocetka iil'ota na zemlji do pojave morske flore. Tako je pored ostalog. Medutim. nacinjeni su i drugi preparati . razne metode branja. velik nedostatak. a lkaloida koji se poslednjih 15 godina tako mnogo upotrebljava na Dalekom istoku protiv gube i tuberkuJoze. jer se zeli ovim biljem postici preciscavanje zagadenog vazduha. rad ion icama. Proucava se mogucnost gajenja biljaka bogatih fitonci dima na javnim mestima.

jer je one zaista sunceva hrana. koji imaju bolesnu zuenu besiku i druge bolcsti pomaze se vocnim sokovima. a lek . imaju vrlo veliku vaZnost za pravilan rad svih organa naseg orgarnzma. sva biljna hrana je baznog karaktera. Zeleno povrce i voce tu zauzimaju najvaZnije mesto. lani11a . masli i elarskih ulja. LekarJ ih danas sve vise preporucuju. osobito od otkrica vitamina i boljeg upoznavanja fermenata. Voce i povrce. pre svega vocni. provitamina i drugih poznatih sastojaka velikog biolos kog znaeaja. vocne kure iii vocne. baklerioslalicnih supslancija. auksina. secera J drugih ugljenih. pre svega meso. vaZllih mineralnih soli i organomineralnih jedinjenja. sluzi. hidrala. provilamina. glikokillina i raznih drugih materija. vitamina. on je zivo bice.. dijetom. I onima cija jetra nije u redu. . Nanlirnice zivotinjskog pore kia."ocni dam su uopste raS>terecenje svih organa. sve se veca vaZnost pr. odllosno biljne dijete su koris-TIe i za zdrave. Kuvanjem i pecenjem mnogi korisni sastojci biljnih eelija bivaju manje iIi viSe potpuno ra:wreni i unisteni ili su. presnu biljnu hranu. skladiste hlorofila. pa je sasvim logicno slo Ireba da upotrebljava prirodnu hranu. i 10 prvenstveno iivu. peklina. promenjeni u takva hemijska jedinjenja koja se ni u eemu ne slazu sa prvobitnim jedinjenjima u zivoj biljci. Upotrebom voca i voenih sokova postignuti su dobri uspesi u leeenju prekomerne gojaznosti i secerne bolesti. Covek je dec prirode. rekao je jos pre dYe hiljade godine slavni grcki lekar Hipokrat. u najboljem slueaju. Mnoge bolesti se mogu spreeiti i leciti narocitom ishranom.i drugih prostih fenolskih jedinjenja. Mnogi lekari Ieee uloge (giht). belancevina. Vocni dani. srca i krvnih sudova. gwne.LEKOVITOST VOCA I POVRCA BlUNI SOKOVI KAO LEK. vitamina. Vocne dijete omogucavaju smanjirvanje preopterecenosti bubrega. HRANA I POSLASTICA Vocni dani Hrana treba da bude lek. povecavaju . koje svaka za sebe. pruzaju veliku pomoc licirna koja pate od hronienih zatvora i raznih autointoksikacija koje odatle proizlaze. Najnovijim naucnim isrrazi\'anjima.hrana.i daje ishrani presnim biljem. Ova velika misao postala je veeita istina u borbi za odrzavanje covekovog dobrog zdravlja kroz vekove. Diljni sokovi. visok krvni pritisak i malaksalost srca vocnim dijetama. i sve zajedno. a pre svega organa za varenje. pre svega onom koje ima mnogo hlorofila. Tako se i moze objasniti dobro zdraV'lje i dug zivot mnogih Ijudi koji u jelu ne preteruju i koji redovno jedu svezu.

Svuda preovIaduje invertni secer.no ni racionalno. Obicnorn ishranorn covek unos i mnogo vise so li u orga niza m nego s to mu je to. zapravo. Svakodnevn irn unosenjern s veze b il jne hrane srnanjuj e se ta pretera na k iselost na norrn alu .74 LECEN JE BIWEM ki selos t tkiva u nasem o rgani zrn u. Do pre tridesetak godina gIikoza je smatrana sarno kao dobra posiastica i hrana. . otrov i zio pojedinca i drustva. ali se ono ne iskoriscava l1i dovol. za rniSice. veoma varna. Zbog toga je vocna ishrana veliko ola ksanj e i odrnor za bubrege.irna hirurskih intervencija. tj. U mnogirn zernljarna proizvodnja vocnih sokova je uzeia velikog rnaha. MUS MULA Sve voce sadrii znatne kolicine secera.i su izvrsna i najiakse svarijiva hrana. Osirn toga. Ovi secer. nego i druge soli . kojih u biIjnoj hrani irn a mnogo vise nego u zivo tin j koj. pretvararno u alkoholna pica. narocito u teskirn slucajev. umes to 3 do 5 gra ma) . srnesa od jednakih delova glikoze i fruktoze. Danas se gIikoza veoma ce ni i naveliko trosi po boinicama sirorn sveta kao le k. Ogromne kolicine divnih plodova u kojirna je koncentrisana silna energija S£ll1ca jos uvek propadaju. sto je od ve likog znacaja za praviino funkcioni sa nj e i odi grava nj e raznih b io hernij skih procesa. pre svega ka lijurnove. tu najsvarljiviju hranu i izvrstan lek. $ecer. iIi se pretvaraju u alkoholna pica. U nas nije dovoljna proizvodnja i upotreba vocnih sokova. Jugoslavija ima divno voce i povrce. ne unos i se pre tezno kuhinj ska so (natrijurn-hlorid). pa ipak proizvodnja i upotreba u raznirn delovirna Jugoslavij e nije dovoljna i nije uvek najparnetnija. pre svega. One ne sarno da preraduje svoje voce u neprevrele vocne sokove vec ga uvoze stotinama vagona iz drugih zernalja. Malo je zernalja koje irnaju toliki broj suncanih dana i takvo zern ljiste za proizvodnju ogrornnih koIici~a prvoklasnog voca i povrca. po trebno (oko 30 gra rna .

1 I.3% organskih kiselina.4 0. Tim Ijudima seeer najbrZe nadoknaduje izgubljenu snagu i omogueava im veeu izdrZljivos t na radu. slobodnih.7%. a na rocilo onima koji rade po red parnih kotlova. a zatim saharoza iii obi can seeer.0 18. "'" tO~ . visnja oko 1.7 0.4%.9%._ . pre svega glikoza i fruktoza. u loi ionicama.0 8. Vocni sokovi sadrie znatne kolicine vrlo korisnih kiselina: najceSee jabucne.~ co > 81 79 82 83 84 85 85 84 92 0 '" Sljive GroMe Tresnje Kru ske Jabuke Kajsije Jagode Maline Dinje 17. a jagoda oko 0...7 0. svi ti radnici koji rade tes ke poslove gube vrlo mnogo vode.. ..~ OJ. dobiju proliv. 5asl av vaznijih vrsla voclli" sokova izgleda ovako: . kad su »Ii vasi beskrajni vocnjaci Ilajveci rudl1ici i najjevlinije Ivornice vilamina C«_ Voelli sokovi Ireba da poslanu pice sirek i" l1arodni" slojeva. . Cilibarne. secer je i !trana i lek.8 0.0 6.> @. Vocni sokovi su kudikamo prijalniji ad vade. a medu njima preovladuju seeeri. Pozna to je da nasi Ijudi za vreme najtei ih letnjih poljskill radova izbegavaju hranu koja iziskuje mnogo vode. pored pee i.-ala strand smeJ-ali i cudili zas to smo uvozili milione i milione tab lela vilamina C.8 0.1 0. limunove i vinske.4 0...8 0. Osi m toga. vezanih i poluvezanih kiselina. koji se nalazi u sece rn oj repi i sece rnoj trsci_ Masti nema.8"io. svih rad"Jih ljlldi.i'l !'l ::l." :lEE co . Radnicima na teskom poslu.4 0.S 0.0 9.0 14.6 0. n.. rede i manje mravlje. Ribizla je vrlo ki se la..c Vrs la voea .. Te kiselinc daju .. jer gotovo svi pokvare stomak.c . Najbolje prolaze i najduie izdrZe te radovc oni koji iive od lake biljne hrane i koji tek uvece jedu jaku. ani moraju da piju mnogo vode i opterete i prehlade stomak.eme letnjih iega i drugim.4 0. poslaju tromi i najcesee za dan-dva nesposobni za rad.S D. pa im je pOlrebno da nadoknade izgublj enu vodu. salidlne. jer se za sve vreme rada jako znoje. benzoeve i drugih neisparijivih i isparljivih..0 12. jer svojim ki selinama osvezavaju.5 D. Procellll/alll. "0 ·c 0 ~ .7 0.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 75 Nije.. ogrozd oko 1. dakle.5 0.D ' OJ ..5 73 76 69 58 59 53 48 38 35 Kao sto se vidi. Najgore prolaze oni ieteoci koji se u podne najedu slanine i suve ~ unke.. Malina ima oko 1.0 12. svi voeni sokovi sadrie najv. masnu hranu..c: .4 0. pa je i to vaino zna ti pri ishrani osoba kojima mast lteba svesti na najmanju meru. posle dugog pesacenja i podnosenja zedi na putu i za vreme tesk~ h radova..0 16.S D . .. c:Q ·U " :lE '" c:"'" . ::akvo cudo ~lO su nam se pre . Svakom je dobro poznato sa koliko se naslade i uzivanja popije casa maline iii limunade za vreme letnjih pripeka.~ '2 co _ . jer ima oko 2.i ~e ugljenih hidra la. jevliniji i prislllpaclli ji od rakije i dmgog skodl jivog pica.. kosacima za v .

Kad se ti lekovi izmesaju i promuckaju s malinovim. pored ostalog.76 LECENIE BIUEM Linocu i osvezavajuCi ukus vocu. Na primer. draze creva na jaee kretanje i tako izazivaj u jacu peristalliku i uredivanje stolice u osoba s lenj im crevima neu rednom s toli coTll. ricinusovo ulje i druge lekove koji kod dece ~ osetljivih osoba izazivaju nagon na povracanje. mnogi ne mogu da piju riblj e ulje. upotrebljava za prikrivanje neprijatnog ukusa i mirisa izvesnih lekova. Mnoge farmakopeje u svetu propisuju razne vocne sokove kao obavezne lekove. viSnjevim iii nekim drugim vocnim sokom. Zbog prija tnog mirisa i ukusa vocni sokovi su naj prijatn iji napitak RIBI ZLA koji se. Te kiseli ne s u vezane za razne alkohole i daj u estre vrlo prij all10g mir isa.iz apoteke kuCi stizali jos topli i na kojima je . U nas je najpoznatiji malinov sirup. Od svdih vocnih sokova izraduju se po apotekama sirupi kuvanjem iii rastvaranjem secera u vocnom soku na obicnoj temperaturi. prikrije se neprijatan miris i lek se moze piti. lekova u bocicarna koji su . Svi se secamo iz detinjs· t va onih crvenih »medicina-.

treba da pOl11ogne boles niku. mora dobro otvoriti bei da ne bi pogresio. povrcu i sokovima dobijenim od njih ima mnogo mineralnih soli: kalcijuma. Biljni. u zurbi moze na receptu i da pogresi u jednoj decirnali. Kalcijum daje materijal za izgradnju kostiju. neutralizuju razne otrove.2%) i jabukovom soku. . jer omogueavaju razne slozene hemijske reakcije u nasem organizmu od bitnog bioloskog znaeaja. jer deca vrlo tesko 'i nerado lIzimaju lekove. One. sumpornu i razne organske kiseline. U sokovima ostalog voea ima manje od jednog procenta od celokupne kolieine mineralnih matenija.5%).cd koga ee -nekom maliSanu spasti temperatura. Naprotiv.5--9 0/0. Apotekar mora imati dva oka. Svi ti lekovi su zasladivani sirupom od maline iii. sve to. vee da se vezuju na razna organska jedinjenja. crvenih krvnih zrnaca. prijatan miris. s ladak ukus i ono pozna to »svaka dva sata po jedna mala kasika«. paradajz i drugo povrce u tudiji imaju znatnu kolieinu vitamina C. zajedno sa lekovitim sastojcima u toj boeici. Eto zbog eega apotekar pri i21radi leka ne sme pogresiti. Taj sIrup dodavan je naroeito lekovima za decu.« Tu se misli da apotekar. U vocu. a pogotovu voeni sokovi su manje iii vise kisele reakcije. jer je deset puta veea od terapijske doze. Susenjem voca gubi se kisela reakcija i zajedno 5 tim nestaje vrlo brzo i vitamin C. a ta je kolieina za mnoge ljude smrtonosna. mala boca. Magnezijuma ima od 2. Stara k. paprika i ostalo vo':e i povree vrlo brzo gube ovaj vitamin. jer »ko u lek veruje. na primer. Najvise gvoida ima u grozdanom (1. Sve te soli imaju veoma vaznu ulogu u metabolizmu. lekar moze biti 5 jednim. gvozae je sastavni dec hemoglobina. dajuCi organomineralne supstancije. premoren. da umesto 0.LEKOVlTOST VOCA I POVRCA 77 pisalo »svaka dva sata po jedna mala kasika«.02 morfina ill kodeina u brzini napise 0. pored toga. Mnogi fermenti ne mogu delovati bez prisustva izvesnih elemenata u minimalnim kolieinama. najvise u ribizlama i malinama. magnezijuma. ribizla i dr. Vaino je jos napomenuti da se navedeni i drugi elementi u biljnim sokovima ne nalaze vezani uvek onako kao u mrtvoj prirodi. najviSe u jagodama. jer k~·sela reakcija . u nekim drugim zemljama. pre svega kiseline koje nastaju pri unutrasnjoj razmeni materija. najvise u jagodama. Veoma je vazno to znati prilikom izrade zimnice. Oni gorki sastojci rastvoreni u vodi su stvarni lek. kad uzme lekarski recept. a fosfor je vazan sasrojak nervnog sistema. jer se pretpostavlja da lekar. kalijuma. a sve ostalo treba na nj ega da deluje sugestivl1o. gvoil1a i drugih redih elemenata vezanih za fosfornu.2 grama po dozi. a b olesnik mora biti slep. Ka\cijuma ima od 3 do 190/0. pozna to je da kiseo kupus i paprika. Fosfora ima 8-20 0/0. tome ee i pomoei«. ukusno pakovanje. Od svih soli u voenim sokovima ima naj V'ise kalijuma. da ne bi dao neki otrov iii neki jak lek u preve\'ikoj kolieini. crvena. tj. sonu. a da osusen kupus. jer slep mora verovati da ee mu lek pomoei. a poznatno je cia se askorbinska kiselina ili vitamin C u kiseloj sredini mllogo bolje i duie OCUV<I 11ego u neutralnoj iii alkalnoj. nocu. Uostalom. oskorusinom (1.ineska poslovica kaze: . vrlo lepa boja. oko 500/0. koje za metabolizanl imaju veliki znacaj. Medutim. vitaminskih koncentrata i vitaminskih konzervi. bolesnik mora imati krajnje poverenje i uopste ne sme ni sumnjati da mu lek neee pomoei. i sirupom cd visanja.

mladih oraha. Nikako se nije znalo objasniti sta je to u krompiru sto leCi skorbut. ali samo u njihovom prisustvu zivotinjski organizam m oze celishodno da iskoristi primljenu hranu. Proucavanje vitamina je direktno vezano za sveie bilje.ulogu u regulisanju unutrasnjeg rada eclija p l'i sagorevanju hranljivih mater ija i njihov uticaj na razne biohemijske reakcije. 2ivotinjski organizam prima s biljnom hranom male. zivcanu ravnoteZu. A pod takvim okolnostima vitamin C se vrlo brzo gubi. ribizla. kupina.78 lECENJE BIUEM eelijskog soka postepeno jde prema neut ralnoj. B2 . bolesti. BI . mrkve. Vitamini s u hetero- gene organske supstanc ije koje se nalaze u ma lim kolicinama u biljnim i zivotinjskim tkivima. otkrila njihov znacaj i . D. iii se uspeva dokazati da neki raniji vitamin nije jedinstven. D). ali ipak drukcijeg dejstva na nas organizam i da je druge hemijske grade (grupa vitarnina B. Nedostatak vitamina u hrani izaziva u nasem organizmu patoloske promene. pomorandze. Vi tam in 0 log i j a se razvija u zasebnu veliku naucunu granu bio logije i svih disciplina koje se od nj e izvode. Nauka j e pos lednjih godi na o tkri la i dokazala ogromnu ulogu koju imaju vi tamini u dijetetici i ishrani. persuna.rincane rnekinje. slavni poljski hemicar K a z im i r Fun k (Funk Caszimir) otkrio je te supstancije i nazvao ih vitaminima (tj. K i drugi. Vocni i drugi bi/jni sokovi sadrze razne vita m ine. zapravo . mladu koprivu. god. koji su napravili revoluciju u terapiji. koji nemaju nikakve vaznosti sto se Vice hranljive vrednosti. primeeeno je da se na Dalekom istoku javlja jedna zivcana bolest medu Ijudima koji jedu svakodnevno iskljucivo oljusten pirinac i da se bolesnik moze izleciti jeduCi pi. zivotnim aminima) . B 6 . pa cak i njihovo postojanje. Postojanje vitamina u bilju otkriveno je tek pre nekoliko decenija. medutim. ziva zelena biljna hrana uops te jedini lek protiv skorbuta. razmnozavanj e. Oni u malim kolicinama obezbeduju njihovo rastenje i razvoj. Savremena nauka 0 ishrani utvrdila je veoma vafnu ulogu vitamina u razvijanju i rastenju organizma. Cak ni penicilin. Vitamini su neophodni faktori za oddavanje zivota i zdravlja coveka i raznih zivotinja. E. ishranu. sipka i drugih biljnih i zivotinjskih s. C. Zeleno povrce i rum eni plodovi bili su prvr i vitaminski izvori koji su nam otkrili izvanr edan znacaj namirnica biljnog porekla u ishrani i dijetetici. nego da je smesa od dva ili viSe vitamin a slicnog. osobito mnogo vilamina C. Proucavanje vitamina je u punom zamahu i svake godine se u terapiji javlja po neki novootkriveni vitamin. Mi. zivimo danas u doba vitamina. Istina je da se odavno znalo da sru limunov sok i sveza. do danas uspelo je ne sarno da se izdvoje mnogi vitamini u cis tom stanju vee i da im se odredi hemijski sastav i da se sintezom nacine vdtamini: A.irovina. krompir. ali dovoljne 'kolicine vitamina i provitamina. Do otkrica vitamina nije se moglo objasniti otkud potice lekovitost limuna. a kasnije i pre ma baznoj. u svesem mleku i rnaslacu sto . vee da pnpadaju raznim hemijskim grupama. nisu umanjili vaznost vitarnina. neoljusten pirinac. ribljeg ulja. S druge strane. borove iglice i drugu presnu biljnu hra nu. Hemijska konstitucija mnogih vitamina je vee poznata i neki od njib su nacinj enr i i sin teMki. tzv. zna da nisu svi vitamini amini. Danas se. kompl eksa l'ilamina B i provilamina A (karol ena). za limunov sok. a v ita min 0 z e. Od 1928. streptornicin i drugi vafni antibiotici. Godine 1911.

i lekovi ili lekovite sirovin e naucne m edicin e. Na taj nacin su mnogi narodni lekovi postali . odredena je hemijska formula i izvrsena sinteza toga vitamina. pre svega. astenije. gih bil jaka i zivotinj skih organa. U crnom psenionom brasnu ga ima vise nego u belom. D.' Zajednicka osobina im je ta sto se u vodi ras tvaraju. 1885. u svim slucajevima kad je metabolizam ugljenih hidTata poremecen.iz neoljus tenog pirinca izdvoji supstanciju koja se moze suprotstaviti poj avi beriberija i nazvao je vitaminom.Jigram ovog vitamina. Holandski lekar Ejkman zapazio je 1897. da se beriberi javlja na Dalekom istoku s arno medu siromasnim svetom. anoreksije. autointoksikacija. pored os talih m anje vaznih. neke salate. koji se hrani iskljucivo oljustenim pirineem i da se ta bolest moze spreeiti kad se jedu mekinje od phinca. Vitamin B1 sluz. veterine i far macij e. gastrointestinahnih oboljenja. mi sli. K i drugi. manje kJrompir i drugo. Zato je bolji crni bleb od b elog. Godine 1912. o d kojih je dan as pozna to vise od sedam . god. a medusobno se razlikuju razlieitirn farmakoloskim dej stvima i h emijskom gradom. zitna zrna. a u uljima se rastvaraju vi tamin i A. i biljke su glavni rezervoari ovih vaZnih supstancija. kupus . j er su u njima otkriveni vi tamini. . . zitne klice i mekinje. god. 1. vi se slicnih vitamina. Nema ga u maslacu. patlidzan. ·s uvom i hladnom mestu. Posle dugih ispiHvanja.Io se da je r ee 0 jednom vi taminu B. razno voce i plodovi. Jos pre toga je. Cist vitamin B1 treba euvati od svetlosti i vlage na mraenom. neuroze. Surnpordioksid unistava vitamin B 1. VITAMINJ RASTVORLJIVI U VODI (HIDROSOLUBILNI) U doba otkric'a vitamina. pomorandza. svezorn biljnom. tlamin) Glavni izvori vitamina B1 su: pivarski kvasac. Coveku je potrebno dnevno da uzima oko 1 mi. pre svega. spanac. lesnik.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 79 leci englesku bolest itd. ulceracija i drugih bolesti.i za lecenje beriberija i svih polineuritisa. Novija is trazivanja pokazala su da se prvobitno pozna ti vi tam in B sas toji iz vise komponenata . Tek j e otkricem vita mina objas njena lekovitost mno. Japanac Takaki primetio da be!1iberi u japanskoj mornarici iScezava ako se kuvanom pirineu dodaje sveie meso. U vo di se rastvaraj u . vitamin C i kompleks vitamin a B. a malo ga je u mleku . orah. 1935. To je vazno znati pr1 konzervisanju voca i vocnih ·i biljnih sokova sumporastom kiselinom i njenim solima. E. sto je sasvim dovoljno ako se hranimo mesovitom hranom. Vitamin B1 (aneurin. Poljak Kazimir Funk je uspeo da . Vitamine dele prema njihovoj rastvorlj ivosti u vodi i masrima i uljima na hidrosolubilne i li poso lubiLn e. Svi su oni veoma raspros tranjeni u bilju. arahis.

3 Brasno 60"/.1 Osusene kajsije.8 Grasak.2 Rotkvice 0.5 Pseni cne mekinje Bras no 95% 0. jabuka. kruske 0. a kod izvesnih zivotinja pozitivno utice na rastenje.6 Zob 0.2.07 2. dinje. pre svega u psenicnim klieama.15 Cmi luk 0. pornorandza.je ostalih vilamina B.1 Mlad krompir 0.8. a belo ispod 0.03 0.4 Detelina AraJlis (zemno orasce.8 Rai 0. Pivarski kvasae je i ia ovaj vitamin glavni izvor. Daje se po 5 do 10 mg dnevno.3 KarfioI Kupus 0. !imun.1-4.2 0.2 Jecmene klice 0.4-0. psenicne klice do 1.6-0.12 Pa1lidzan Kr<llStavci 0. riboflavin) Ovaj vitamin je \'eoma rasprostranjen u bilju i hvotinjama. kikiriki) 3. Ima ga i u drugom bilju bez hlorofila. U zelenom bilju je (prema Kunu) vezan u obliku kompleksa velikih molekula i verovatno deluje kao dijastaza.1 Soja Boranija 0. narocito u slucajevima poremeeaja u rastenju odojcadi.15 Salata 0. . u belom luku. 0. ekstrakt iz slada ima oko 0. U oSLlzenim kajsijama ·ima ovog vitamina do 2 mg. ra! do 1. pseniea oko I.5 mg. kliei semenja. cak i u baktel'ijama. i sa svim drugim vitaminima.3 Grasak.25 Badem Banana.12 0.1 Rotkva 0.5-0.15 Stari krompir 0.18 0.4. Od bilja i uopste najvise ovog vitamina .5 Brasno 82% 0.5 Raiene kliee 2. insektima. zelen Vitamin B2 (laktoflavin. Ovaj vitamin je sastojak zutog fermenta u nasem organizmu i kao takay aktivno uceslvuje u eelokupnoj respiraciji.25 Spana': 0. jedino ga u grozdu ima malo.6-2.6-7 Lesnik 0. Povoljno utice i na metabolizam ugljenih hidra-ta. soja do 1. boraniji.3 Pasulj 0. suv 0.7 Omh 0. mandarina.3-0.7 Pirmcane mekinje 1.7 Be!i kukuruz 0. sIjiva 0.3 Soeivo 0.6 4 Pirincane klice 4. u plodovima i mnogim drugim namirnicama. soji. u drobu sis'a ra. a u svezem voeu oko 0.80 KaliCina v itamina BI U LECENJ E BIW EM 1'azn om bili u (mili gram u 100 grama biljke) Pivarski kvasac.25 Mrkva 0. Biljke ga sintel. zatim u raznim algama. erno psenicno brasno do I. mladom krompirLl i dr.izuju i verovatno da u zivotinjski organizam 'dospeva zivotinjskom hranom.5 Pseniene klice 4.ima torula (oko 4 mg u lOa g).3 2 -2.6 Jecmeno zrno 2uti kukuruz 0. Oel zelenog povrea ima ga najvise u salati. Manje ga ima osusen pivarski kvasae (oko 3 mg). osusen oko 8 Peka rski kvasac 1-5 Slad 0. uostalom.3 Suve sljive.1 0. kupusu. kao sto je. kesten 0.7. Njegovo dejstvo vezano je za delovan.

Naredne godine je sintetizovana. uopste. Adermin ima opsti bi olosk i m aca j . pogotovu zelenog povrca. Vitamin C (askorbinska kiselina) Nedostatak askorbinske kiseline u hra ni dovodi do pojave $Ikorbuta . Taj koristan obieaj primile su i druge momariee. U XVII veku se naslucuje da je uzrok pojavi skorbuta verovatno nedostatak svezeg povrea u hrani. ugljenih hidrata. Iz borovih igliea se neloo vreme vadila cista askorbinska kiselina i pravili vitaminski ekstrakti. ali je sva hrana bila hemijski cista i sterilna. Jos Hipokrat spominje skorbut. koji nisu mogli do6i do ze lenog povrca. ova supstancija naziva se vi1aminom C. a bora ima tama dosta. Od polovine XIX veka engleska mornariea obavezno mora nosit·i na brodovima limunov sok i upotrebljavati ga za vreme plovidbe. vojnicima opsednutim u tvrdavama i svima onima koj i su silom prilika morali jesti suvu hranu. Skorbut je stara bolest koja je kroz vekove ulivala stra h pomoreima na dugim putovanj-ima na galijama. Za vreme zime citave borove grane su euvane pod snegom i s njih igliee brane i davane vojnicima da svakodnevno kuvaju caj. jer je na krajnjem Severn vajkada~nji obieaj da se kuvaju igliee od bora kako se ne bi javilo pueanje vena i krvavljenje iz desn"I. god. pi r in cu i drugoj biljnoj hrani. Njegovi Ijudi su kuvali ove igliee i pili taj odvar. inace najduze poznate avitaminoze. Sentderdi izO'luje iz 2. ispadanje zuba.000 kilograma paprike 500 grama heksuronske kiseline koju identifilmje sa vitaminom C. slabog sunea. Na taj naein su spreeili pojavu skorbuta i uspeli da osvoje ogromnu zemlju. Vee naredne godine Holst i Hrolih izazi\'aju vestackim putem skorbut na zamorcetu dajuei mu hranu koja ima dovoljono belancevina. Desetak godina kasnije drugi jedan nauenik utv. Antipe\agra vitamin (RR faktor) I ovog vitamina ima n aj vi ~e u pivars kom kvaseu.rduje da ne samo limun vee i sve sveze povrce i voce ima antiskorbutiene osobine. Tamo su starosedeoci zbog velike hladnoce. voca i svezeg mesa. malo kulturnog bilja i. 2ak Kartije je 1534. zatim u pekarskom kvaseu. Gocline 1932 .to u poslednjem ratu ovaj ekstrakt je odigrao vaznu ulogu u sprecavanju i leeenju skOl'buta u nekim zemljama. nedostatka bilja sa hlorofilom. uspeo da osvoji Kanadu zahvaljujuCi upotrebi borovih igliea. kuk uruzu. robovima i zatvorenieima.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 81 Vitamin Ba (adennin) Pi varsk i kvasae j e n aj bogati ji rezervoar i ovog vitamina . a Karer jste go dine naziva ovu antiskorbuticnu supstanciju leva askorbinska kiselina. da je skorbut bolest koja nastaje usled nedostatka nekih materija u hrani. soli i vode. masti. Danas se zna da su borove iglice vaian izvor vitamina C. pirincu. . 1ma ga i u krompiru . To su narocito upotrebljavali sovjetski vojnici. Godine 1912. spanacu. otpadanje mesa i smrt. god. Funk ovu »antiskorbuticnu supstancijll« svrstava medu vitamine. Hopkins otkriva 1906. kukul"Uzu. doSli do saznanja da su za suzbijanje te strasne bolesti najbolje borove tigliee. NaroCi. Tek 1918. soji. Pocetkom XVIII veka Kramer zapaza da se skorbut moze spreeiti limunom. god. u neprosejanom psenicnom brasnu.

onda je on jedna cd najjevtinijih i najpristupacnijih namirnica u borbi protiv skorbuta.82 LECENJE SIUEM Vitamina C ima u bilju i zivotinjama. Spanac se. Dugo se tvrdiIo da je spanac lekovit i da daje s nagu zbog toga s to ima gvoida. u crvenoj paprici isto [oliko. karoteni (provitamin A) i vitamin C. Ukoliko se ide bliie liScu i ukoliko j e liSce zelenije. On je veoma rasprostranjen u zivoj prirodi. narandzas ti i zuli plodovi. Vitamin C je najosetljiviji od svih hidrosolubilnih vitamina. Radnicima koji obavljaju teie poslove treba oko 70. malo i retko trosi. pomorandie.ija. uto· liko ima vise askorb inske kiseline. uglavnom.i se od 1. u mesu oko 4 mg. Tako.000 mg). od pre nekolli ko goclina otkako se i hlorofil smatra za lek. Nairne. vidi se da u nasoj svakodnevnoj hrani ima dovoljno askorbinske ki seline ako je hl'ana mesovita i ako je povrce i voce sveie. Tako. limunovi. dok u 100 g sipaka ima v. Najvise je potreban trudnicama. IiSce perunike i persuna. Domacicama je poznato da ni iz jedne biljke. vinovo lisce i drugo voce i povrce. Otud i postoji danas pretpostavka 0 izvesnom odnosu izmeau hlorofila i vitami na C. ali kako se on go tovo svakodnevno jede u dosta velikim kolicinama u svakom obroku. karfiol i razne salate.Gljive nemaju vitamina C. u krvi svega 0. ne izlazi tako zelen sok kao iz spanaca. danas stranci od nas traze stotine vagona koprivinog lista. To isto vai i. dakle. kad se cedi. dotle u vecini namirnica zivotinjskog porekla ima najcesce od 1 do 20 mg. . a koja se u nas. onima koji se bave laksim poslovima 50. kao sto je svima pozna to. kupus. crvena paprika. ovaj vitamin j e direkotno veza n svojim postankom na hlorofil. vise od ostalih namirnica. mandarine. To mnogi misle i danas. Kupus ima oko pet puta vise askorbinske kiseline. zeleni orasi Cija su jezgra jos meka. mnogo ceni kao zdrava h ra na koju va lja sto cesce iznositi na nasu trpezu. Totkvice i drugo povrce. Kad se pogledaju kolioine vitamina C iznesene u tabeli. Vitamin C je vrlo rasprostranjen. Ni jedna te ista biljka nema u svi m organima isti procenat ovog vitamina. U semenju kad klija ima mnogo vitamina C. oko 85 mg dnevno. U zivim b iCima koja imaju hlorofila. Medutim. Vrlo bogati izvori vitamina C su crne i crvene ribizle. U krompiru nema mnogo askorbinske ki seline.5 mg. veruje se da je i u spanacu glavna lekovita stvar hlorofiI . koj e ima velik zna·caj kao zdrava i jevtina hrana. Najvise ga ima u zelenom bilju. i za kelj. u mleku ima 2-3 mg. narocito na selima. a u persunovom listu do 200 mg. u kupusu vise od 100 mg. paradajz. gloginje. Oksidacijom ne sarno na vi- . ren. Na primer. kelerabu. primeceno je da jedna namirnica ima utoliko vise vitamina C ukoliko ima vise hlorofila i kal'otenoida. u gloginjama oko 500 mg. mrkvu. Tesko je odrediti minimalnu dnevnu dozu vitamina C potrebnu za coveka. kao li to su sipci. Dakle. da neke zem lje izvoze koprivu koja ima vise hlorofila i da je zbog toga lekovit. ali tvrde da ona nij e iz svake d rtave j ednako lekovita.000 m g vitamina C (a cesto i do 3. ali ga nema u svim biljkama u jednakim kolicinama . najvise vitamina C ima u divljim crve nim plodovima i u zelenom liscu. U namirnicama zivotinjskog porekla ima mnogo manje vitamina C. a deci oko 60 mg dnevno. borove iglice. U podzemnim organima ima ga najmanje. Tako se danas ispostav ilo da najvise vitamina C imaju crveni. Kao sto se vidi. na primer. kupine.

Posle tri dana cuvanja spanae izgubi gotovo say vitamin C. mandarina do 3. Ni na niskoj temperaturi se ne cuva dobro. samim dodirom 5 vazduhom. Tepa Borove iglice Bel. Na primer. Zato je najbolje upotrebljavati sveie i presno voce. a ako se sva tri udruze. on biva razoren. kuvana Topinambur (cieoka) Celer 10 15 5 11 8 sokoj vee i na obicnoj temperaturi. a u alkalnoj sredini vi- . perunika Orab Persun Vinov list Celer. kiseonik i druga oksidaciona sredstva i toplota su tl1i najveca neprijatelja askorbins'ke kiseline. Susenjem voea i povrea takode se gubi veti dec vitamin a u mnogim slucajevima. kuvan 8-30 45 40 25 25 20 10 5 6 III.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 83 Kolicina vitamina C LI svezem bilju (Rando en) (m iligrama LI 100 grama svezeg mat erijala) I. grozde Lubenica Kruska 40 40 40 12 20 20 10 2 4 5 4 4 II. gubi se i ta kiselost. svez Crni luk. Plodovi ~ipak Gloginja Crvena paprika Slalka zelena paprika Limunova Ijuska Pomorandza ljuska Crvene ribizle Kupine Sumske jagode Borovnice PomorandZa Cimun. rotkvica Kiseljak Kupus MaslaCak. a kad se biljni organi osuse. Krtol e i korenje Ren Crvene rotkvice Repa Rotkva Krompir mlad Krompir stari 70 46 40 30 20 8 Kuvan ikrompir Mrkva Mrkva. a po moguestvu u neko povree. vitamin C biva razoren vee na 600 (suva toplota) iii u vodenoj pari pod pritiskom na 120 0. Listovi Kupina. orab KJrastavac. kuvan Salata. praziluk Karfiol. kopriva oko 800 250 150 100 90 60 50 115 ISO Kiseli kupus Spanae. Osetljiv je i na povisenu temperaturu. Svaki od njih je brzo razara. breskva Slj'iVa. luk Cmi luk. Boranija i maslacak izgube za to vreme do 80%. svez Spanae. paradajz Maline Boranrja KuvaJlla boranija Koruzervisana boranija Dinja KaJsija. Baze. a i alkalije ga takode uniStavaju. 't reSnja. onda su gubici vrlo veliki i brzi. dok svi ostali vitamini pl'ilicno dobro izdrzavaju temperaturu od 1000. jer se vitamin C nalazi rastvoren u eelijskom soku koji je kiseo. konzervisan Crni luk.000 oko 500 450 100 do 400 450 160 100 80 80 50 50 PHome jagode Kes ten.

Nij e dobar obicaj nasih domacica u ne kim kraj evima s to pre kuvanj a dodaju ma lo sode bikarbone. Islo tako. raznih gadusa. VITAMINI RASTVORLJIVI U MASTIMA (LlPOSOLUBILNI) Vitamin A i provitamin A (karoteni) U bilju se ne nalazi vitamin A. Te k u zivotinj skom organizmu karoteni se pretvaraju u vitamin A. To je danas najbolji rezervoar vitamina A i D. i kome treba i kome ne treba. Najvise vitamina A ima u namirnicama zivo·tinjskog porekla. bolje je zlo spreciti nego leci ti. ali 'tu irna i preterivanja. ikarotni (Dal1cus cQI·ola). a masti pecen krompir gubi do 500/ 0.lnjem izgubi sa rn o l OOt. jer je ona alkalne reakcij e us led cega su gubici as korbin s ke ki seline vrlo veli ki. od januara do ap- . Tako je krompir ohladen i cuvan na 3-5 0 posle ses t mes eci jos u vek imao vise od 900{0 vi tamina C. Riblje ulje piju deca. kozlaca. Vreme ee i tu uciniti svoje. uvrefilo se miSljenje da je dobar sarno onaj leka r koji daj e inj ekcij e. ljoskavca. Na prvo mesto dolazi u/je oct nekih morskih riba. m a ndarin e. nego razni karoteni. vitamina C. Neo lj us ten krompir ku v.iba. . Karoteni su dobili ime po mrkvi. bljusta. purgiranjem i pusta nj em krvi (cela medicina toga doba uglavnom se bila sve la na to). tako i u doba u kome zivimo rnnogi lekari preteruju davanjem injekcija svakom. drena. Kao 5tO se za vreme Molijera prete rivalo sa klistiranjem. U tezim slucajevima daje se u obliku injekcija. zutike. Davanje injekcija je uzelo veliki zamah. Upotreba askorbinske kiseline i vitam in a C je velika i raznovrsna. Us led primene s le rilizacij e. spanae 25-80. Jer u narodu. negat'ivno uti ce sumpordioksid. pomorandze. II . crvene paprike. Kuva njcm u roku od ee tvrt sa ta povree gubi izvesnu koli cinu vi tami na C: kupus 70-90./. borovnice i druge vitamin ske sokove nego primati injekcije. ne sarno medu neprosveeenima vee i medu skolova nim Ijudima pred ovaj rat . potice od karotena i njima slicnih supstancija nazvanih karotenoidima. Za vreme zime. A bolesti su veliko zlo i nevolja. Ona raste svakog dana. zatim za leccnje Melerove i Barlove bo lest i. a o lj us len m nogo vise. plodova. paradajza i drugog divljeg i pitornog voea. jarebike. Divna boja sipka u jesen. Nema sumnj e. Riblje ulje se dobija iz jetre ruorskih r. Mnogo je prij a tnije uzimati svakog dana u obliku prijatnog napitka sok od limuna. slabi i bolesnici. kupine. rum ene boje bilja . vit a mina C. Zato se riblje ulje sve viSe trosi u svim prosveeenim zemljama. sumporas ta kisclina. To su ribe vel ike oko 1 metar u dufinu i teske viSe od 20 kilograma. brusnice. pre svega. V'isnje . ribizle. gloginja. maline. natrijum-bisul(it i druga jedilljenja su mporas te kiseline upotreb ljena za konzervisanje. vOCe i povree u konzervama vee na poce tku izgubi do 5OO/.84 LECENJ E BIU EM tamin C se vrlo brzo gubi us led oks id ac ij e pod uticajem kiiseon ika iz vazduha. kao specifican lek protiv skorbuta. Daje se. boranija i mrkva 50-6oo/ •. Karoterui 'S U na randzas te. Brzo smrzavanj e voea i povrea najmanje s kodi. bundeve. divlje tikve.

kao i covek snabdevaju se provitaminom A jeduCi biljnu hranu. Nasa koza propus ta ult ravio letne zra ke do duzine 3.000 angstrema. diigerice_ SVeZe meso od zdravih i debelih zivotinja ima vi se ovih vitamina nego konzervisana iii aka potice od mrsave iii bolesne stoke_ . koje se s lozen im biohemi j skim reak cij a ma u jetri morskih rib a p retvaraju u vitamin A. Ne sa rno ribe vee i sve nase domace i druge zivotinje. uops te. Pod uticaj e m ultraviole tnih zrakova sun ca. pos to sadrzi i vitamin A. Drob svih domaCih zivotinja ima mnogo vitamina A. u mors kim a lga ma stvor eni su provita mini i vita mini . a najvise jetra. Mleko i maslac dobijeni od krava koje su bile na pasi ima viSe vitamina AiD od mleka dobijenog od krava hranjenih suvim senom. drenjine. s to znaci pod uticaj em sunceve svetlos ti. U toku trazenj a s inteze antirahitic nog vitamina D (zraceni ergostero l) otk rivena je vaina cinjenica da se ovaj vi tamin moze s tvoriti i u nascm organizmu pod d ej s tvo m ultravioletnih zrakova. Tu. Zbog vel ike kolicin e vita mina D riblj e ulj e se dan as smatra za na jbolj e sreds tvo pro biv rahiti sa (engles ke bo les ti). i D. pri cemu fotohemijsko dejstvo na sterol e u nasim crvenim krvnim zrncima izaziva stvaranje vitamina D. U Japanu su odvajkada suvocu koze. kajsijc. jer ne moze izazva ti hiperv ita minozu D. pilece jetre. treba spome nuti spanac. Do avitaminoze A De moze doci medu osobama koje se svakodnevrio hrane zelenom. Ti sitniji stan ovnic i mora hrane se razn im m rkim i crvenim a lgama. borove iglice. opadanje kose. kao jedno od najboljih prirodnih neskodljivih sredstava za jacanje i narocito kao pl'edohrana protiv raznih boles~i koje se javljaju najvise medu decom i omladinom krajem zime i pocetkom proleca. ka ko za lecenj e ta ko i za sp recavanje ove teske i dos ta ceste dec je boles ti. koje im sluze za hra nu . maslacak. breskve. mrkvu. zatim zbog arsena i fo sfora. Najvise vitamina ima mleko ako se krave hrane zelenom detelinom (lucerkom). perSun. mnos tvo gadusa. Vi1amin A je naden u krvi i mleku sisara_ U tom pogledu su najbolji rumeni plodovi i zeleno bilje. Te alge su izlozene uticaju suncevih zra kova i sad de mnogo ka rotena i d rugih slicnih zutih i cr venih biljnih boja. salate. Riblj e ulje je bo lj e od sin te tskih prepa rata. Tako se uspos tavila spona koja vezuje dva nacina uspesnog lecenja rahitisa: r iblje ulj e i ultraviole mi zraci. a veI'ova (no i u vita min /I. sljive i drugo voce i povrce. koji se zat im nagomilavaju u masnom tkivu je tre raznih rlba koje se hrane tim a lgama. za pravilniji p ro met kalcijuma. na glo s labljenje dece i oboljenje ooiju lecili dajuci bolesnicima. protiv izvesnih vrsta tuberkuloze 'i.LEKOVITOST VOCA [ POVRCA 85 r il a. kupus. 1I10 r s kim bilj kam a koj e zive na morskoj povrS ini i koj e nose mors ke s truj e iii pl ivaju blizu oba le. trose sveze mleko (ne konzervisano). p ra teCi druge sitnij e r ibe. c itava jata pl ove prema Lofotsk im ostrvima i severnim obala ma No rves ke. maslac i skorup. detelinu (lucerku). pre svega. Riblj e ulj e se da je i za rastenje (vitamin A). Tek o tk r icem vita min a A i vitamin d D u tom ul ju obj as njena j e nj egova lekovitos t. narocito deci. jer detehlna ima vrlo mnogo karotena koji se u jetri i krvi prctvara u vitamin A. Dugo se mi slilo da j e r iblje ul je lekovito zbog j oda i brom a. za razvijanje i jacanje kostiju. svezom biljnom hranom. glogi'l1je. sipak. crvenu papriku.

i 1923. Kad se on pod izvesnim okolnostima zraci ultravioletnim zracima. Jos polovinom XVII veka jedan e ngles ki lekar tac no j e opisao rahitis. vitamin D j e dugo smatran za vitamin A. parazitu nasih zita.86 LECE J E BIU EM Uopste. Kuvanjem. i zas to se moglo podic. Manje ga ima u mesu domaCih i divljih zivotinja. koji je otporan prem a kiseoniku iz vazduha i oksidaciji. jer ni s ka temperatura ne razara ovaj vitamin. jer je vrlo teSko spreCi ti razorno dej s tvo svetlosti i kis(. pa se moraju prehranjivati kravljim mlekom. nalazi se jedan sterol (supstancije slicne mastima) nazvan ergosterol. dobija antirahiticne osobine kao vitamin D. jace i lekovitij e od zims kog. Danas se vee zna da ima vise vrsta vilamina D. ad bi ljnih namirnica.onika iz vazduha. da pre pocrnimo .ih vitamin a u mlcku i mesu.to je letnj e ml e ko bolje. ulvrdeno j e da riblje ulje ima pored vitamina A i vitamina D. U nasoj zemlji ima nekoliko lecilista za one koji boluju od tubel'kuloze kostiju. HJ auenje namirnica i drzanje na led u je vrlo dobro. a kod odras lih u obliku osteomalacije (o me ksava nj a kos tiju) . daleko od gradova i prasine. ali je trebalo da proc1e gotovo d va i po veka pa da se sazna da je ullrok te bo les ti nedosta tak vitamina D. Pre suncanja se mazemo raznim uljima da nc dode do upale koze. To je od ogromnog znacaja za ishranu male dece. . god. I ovaj vitamin je u direktnoj vezi sa hlorofilom. Mi se suncamo da bismo u krvi povecali kolicinu ovog vi tamina. Isto to vazi i za cove ka . jer se njegov nedostatak u hrani pokazuj e medu deco m u obliku tzv.i uzorno stocars tvo u sve tu tck otkako su Ijudi shvat il i va i nost deteline i pocel i je gaji ti naveliko. kao sto su morske alge. a manje u j etri slatkovodnih riba. Zbog toga je veoma vazno upotrebljavati sa rno potpuno sveze voce i povrce. jer i njega imaju vise one zivotinje koje se hrane vecito zelenom travom. U tvr<loj razenoj glavnici. Vitamin /\ je ot po ran na povisenu temperaturu. ergosterol bi bio provitamin D. Letnje mleko ima mnogo viSe vitamina D od zimskog ili u mleku krava hranjenih suvom hranom. Vitamin D (kalciferol) Vitamin D se naz iva jos i antirahiticnim vitaminom. Prema tome. najvise ga ima u Ijuskama od kakaoa. Kako sc ispos tavilo da je riblje ulje odlican lek protiv rahitisa. koji se zl-acenjem mogu prevesti u vitamin D. a li je vr lo osetlji v na oksidaciona srcdstva i sve tl os t. Tek izmedu 1920. Ovaj vita min se dosta dobro odrzi prilikom konzervisanja. dima i magIe. pogotovu dojencadi cije majke nemaj-u mleka. mrkva izgubi oko 35"/0 vitamina A. engleske bolest i iii rahitisa. od biljne h rane domacih zivo tinj a umn ogome zavisi koli cina ov. sa zelenim biljem. gde suncevi zraci nesmetano dopiru do zemljine povrsine i deluju kao lek.jJj na morskoj obali iii negde u brdima i planinama. jer je tel mos tab ilan. Na taj nacin moze se objasniti za!. ana se nalaze . Kolicina ovog vitamina u biljnim i zivotinjskim organima zavisi od kolicine sterola. I ovaj vitamin se nalazi najvi se u jetri morskih.i da se u nasem telu stvori sto vise vitamina D.

Biljke su glavni ·rezervoari ovog vaznog vitamina.300 mg. soji i nekom drugom uljevnom semenju.lava sc u misicima i potkoznoj masli. U nedostatku ovog vitamina u hrani.koje <. oporih. dakle. u spanacu. Utvrdeno j e da je za normaIan tok trudnoce i za p ostignuce zdravog narastaja. paradajzu. kukuruzne i kliee ostalih nasih zita se pre mlevenja vade 1 u obliku griza daju deci i bolesnicima kao jevtina. 'pa je mnogo prijatnije uzirnati taj vitamin u mleku nego u obliku injekcija. gorkih.ocito u salati. soji.ivih. o troVJlih. direktno je vezan za zelenu boju bilja. kupusu. mrkvi. U podzemnim organima ima ga mnogo manje nego u zelenim nadzemnim. Nagomi. U neosapunjivom delu pseni cnog .000 mg u 100 g ulja. Za krave muzare ta ishrana je od osobitog . . mladom grasku i pamucnom semenu. PSenicne. Misli se da su zivot~nje nesposobne da s int e~i zuju ovaj vitam in. sposobnog za zivot i dalji normaJan razvoj i rasplod. a to je od ogromnog znacaja za ishraonu stoke preko zime. U plodovima ga ima manje' nego u liscu. jelovim igliicama.J. Nalazi se najviSe u zelenom liScu lokalizovan . malokrvnost i druge bolesti. kao i vitamin A 'i D. Bilje je izvor ovog vitamina. Tokoferol iIi vitamin E (antisterilitetni) Vitamin E je otkriven tek 1922. Zato su po1Jpu:no upucene na billje. mrtve prirode. godine. minerala.ulja iz klice ima oko 1. Najvise ga ima u mastima zuto obojenim. sto se dovodi u vezu sa karotenoiclima. karfiolu. da kle. lako svarljiva i dobra hrana i lek. 1ma ga i u orahu. Pomocu sunceve energije i 11lorofila. zitirna. Najvise ga ima u indijskoj lucerki (alfaf a) Iistu pitomog i divljeg kestena. detelini (svezoj i suvoj). I ovde treba spomenuti detelinu kao vrlo vaznu hranu s velikim kolicinama vitamina E. U zeninom mleku ima ga viSe nego u kravljem. a u ulju od kukuruznih klica oko 1. meuu kojima ima hranlj. jer vitamin E prelazi u mleko. u ml a dom zelenom liscu. kikirikiju i drugim semenkama. u masti dobijenoj iz svinjske jetre i u drobu drugih doma6h zivotinja. u prvom re du klice p senice i drugih nasih zita. Ijutih i drugih jedinjenja. Ovaj vitamin je potreban za razvoj seksualnih celija. javljaju se ~zlivi krvi . Mnogo ga ima nar. algarna. s druge strane. • Vitamin K (antihemoragicni) Vitamin K je antihemoragicni vi·tamin. a narocito se mn. lekovitih.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 87 Ziva biljka j e posrednik izm edu zivotinja i coveka. U bezbojnim mastima ga nema. koprivi.ogo nagomila u zenskom organizmu. ona u zivoj biljnoj ce liji s inte tizuj e ve liki broj najraznovr snijih sup s tancija. mirisnih.u hloroplastima. i stena. avo utoliko pre s to se veci deo ovog vitamina oeuva i u suvoj detelini.u pocele truliti. krompiru. grasku. ad zivotinjskih il1amirnica najviSe ga ima u brasnu od ~iba . za hlorofi. 5 jedne strane. potrebna jedna ·supstancija koja se nalazi u ulju n ekog semenja (neosapunjivi dec m asti i ulja). kiseoniku i oksidaciji i ultravioletnim zracima. ad svih liposolubilnih vitamina ovaj je najotporniji prema toploti.znaeaja.

U njima nesto nedostaje. od psenicnog zrna odstranjuju se klice i mekinje. U tu svrhu angazovani su najbolji strucnjaci sveta. a pre svega vojnika.u klinikama. godine. bcli hleb i os tale glavnijc svakidas nj e namirnice. Na osnovu i2veStaja dobijenih iz raznih zemalja uvidelo se da je veoma redak slucaj pravHne i dovoljne i. Proizvodnja belog brasna u Evropi uzeia je veceg maha tek posle franeuske revoIucije. Naprotiv. hleb je ukusniji. u to vreme naj cuvenijeg bromatologa u svetu. Pr. beli bleb postepeno potiskuje omi u eeloj Evropi.s hrane. ipak nije say naucni svet u potpunosti primio Parmantjeovu tezu da je bel>i hleb bolji od ernog. zavisi umnogome od nacina ishrane. Do prvog takvog napada doslo je 1826. istina.im problemom se danas bavi i higijenska sekcija Ujeclinjcnih nacija. lake su siroke potrosacke mase traZile beli hleb. tako da se brasno dobija sarno od sredine zrna gde ima najvise skroba.nacaj tih proucavanja u raznim naucnim inst itucijama sirom celog sveta. Do 1796. da Ii odgovara otkriCima moderne nauke 0 ishrani iii ne. lakse pravi hleb. elemenata potrebnih svakoj jedill1ki za normala!l1 zivot i rad. Akademije nauka i druge na ucne usta nove raznih driava godinama vecaj u i kontroliSu sve dosadasnje pr. Franeuski fiziolog Fransoa MaZandi ogledom je dokazao da pas hranjen belim hlebom i vo- . krajem proslog i u ovom veku.iJikom izrade belog brasna.onalaske ·iz domena ishrane stanovniStva kako bi se moglo saznati da Ii je sadasnji nacin ishrane pravilan. Od beJog brasna se. na Ijudima i zivotinjama. Zbog toga se jos uvek svuda u svetu teii medu sirokim potrosackim ·s lojevima za iskljuciyom upotrebom belog hJeqa. izdrZlj'ivost. oljusten piril!1ac. ZdravJje. kad se proizvodi erno brasno. Tako. Ispitivanja se vrse . institutima i laboratorijama. Ispit uju se kolicine i vrste supstancija. kao s to su secer i poliran. jer je u tvrdeno da zdravstveno stanje stanovniStva. Parmantjeova teza. pod utieajem franeuskog vojnog apotekara Parmantjea. T. jer je za!pareno da je jedini pravi put naucnoistraZivacki r ad i na ovom tako vaznom polju. nervna konstitucija i intelektualni ra:d mogu biti uplivis ani veoma mnogo nac inom ishrane i vrs tom hrane. propagirana je i tokom XIX veka i u drugim zemljama u koje su prodrle ideje franeuske revolucije. Ceo problem proucavanja ishrane postavlja se sve vise na naucne osnove. godione (raneuska vojska je jela -crni hleb. Mnoge drZave su vrS ile ispit-ivanja hranljive i bioJoske vrednosp belog i crnog hleba. snaga. U mnogim zemljama pI'imeceno je prilikom regrutacije vojnika da je nepotpuna i 'l1e<racionama ishrana cest uzrok veIikom procentu nesposobnih mladica. mekinja. onda se jos jasnije moze shvatibi z. U toku poslednjih sto pedeset godina cesto je veoma snaZno napadana njegova teza. Poslednjih goclina moderna nauka 0 ishrani pokazala je na ocigledan nacin da bela brasno. u brasnu se nalaze i klice i mekinje. Jedni su za bell a drugi za crni hleb. a od te go dine vojnicki bleb je pravljen od brasna iz koga je odstranjeno 15'/. ne predstavljaju punu hranu.88 LECENJE BIUEM o BELOM I CRNOM HLEBU bra~na Vitaminlzaclja belog i belog bleb a U svetu se vekovima raspravlja 0 upotrebi belog ili crnog hleba. Kad se ima u vidu da je hleb gJavna i 05novna nasa hrana. prema kojoj je bell hleb boIji od ernog.

Dokazavsi nepobitn im cin jen ieama da je h leb oel potpu nog. ipak se upo lreba be log hl cba we bde ~ iril a ne samo u Franeuskoj vee i izvan njenih gra ni ca.e se reeepti za najbolju ishranu prosecnog gradanina. Naroe ito j e koi icin a ka/cijulIla mala . testa i ostale namirniee. ovaj ocigledan hemij ski na laz ut ieao je u izves noj meri na naucni sve t u pogled u vraca nja na erni hleb . Godine 1913. Treci snazni n apa d dosao je otkricem vitamil1a u zmu pseniee. Daljim ispitiva njima je utvrdeno da ovih vazn ih vitamina ima utoliko manje ukoliko je brasno belje. secer. Ovaj napad posluzio je kao po vod za de taljnu analizu ernog i belog bras na u pogled u saeldaja vitamina. da oS lavlja mnogo manj . mineralne i organomil1erahw supstancije.. pcpcla od e rn og bras na: e rno pse ni cno brasno os tav lja I . U izgledu su i vitaminiziran pirinac. Tako je dokazano lekovito dejstvo ernog psenicnog bra· sna. Imajuci u vidu ogro mnu vaznost izvesnih min era lnih sas toj aka namirniea za normalan razvoj cove ka . Dokazano je da u mekinjama ima mnogo ovih hidrosolubilnih vitamina. i koji je trajao oko pedese L godina. voden je u vezi 5 ma li m sad rlajem lIlillera/llih so li u belom brasnu.koji ~e veoma bogat biljnim beiancevinama vaznim za nasu ishranu. a narocito usled finog i dugo ~rajnog preciscavanja izgubile vitamine. l7aprotiv. ~a one koji imaju sece rnu bolest. Tako su se u svetu pojavili vitaminiziral70 brasl1o. a posle toga dodavati . oSlaj e zdrav. Oel ovih mekinja izraduje se . koje su usled fabrickog preradivanja. Ova raspra zavr~ena je tek 1903. hran ljiviji i zelraviji oel be log. vitaminiziran hleb i vilaminizirani ko/aci. Obican covek se mora pitati: da Ii ce se to stanje moCi odrlati? I cia Ii je sve to potrebno i korisno? Zasto trositi toliko vremena i truda oko uniStavanja prirodnih jedinjenja prilikom meljave. Trai. p~enienih mekinja i kliea. sejanja. radnog coveka. margarin. mnoge vlade pocele su forsirati upotrebu ernog hleba. tim naoko veoma Iepim i ukusn im namimieama dodaj u vestacke. . a drugi. provitamina i liposo/ubi/nih vi/am ina.'o dom.izvrstan hleb za dijabeticare. pro[esor Sifner iz Amsterdama prvi je pod vukao ein jenieu da bcli hlcb ocigledno mora imati manj e vitamina protiv obo lj enja beribe ri nego erni. a mestimicno i u hlcb za gradane dodavati one vitamine koji se nalaze u ernom psenicnom brasnu. Kolicina lepka u brasnu je od ogromnog znacaja. Ilarocito vitamil1a E. preciScavanja. beljenja i drugih manipulaoija. u mekinjama ima /epka. cesto bez ikakvog uspcha. kukuruz. god . Ogledima je dokazano da be/o brasl10 ill1a za 75'/0 mal1je vitamil1a B" B2 i Ilikotinske kise /ill e II ego erno braSllo (brasno s mekinjama). hral1jel1 cmill1 h/ebom i . koji se daje protiv neuro-muskularnih poremecaja . Na tim istrazivanjima najviSe je ueinjeno izmedu I i II svetskog rata. pirinea i drugih Zita. Iz prirodnih hranIjivih sirovina jedni proizvodaci odstranjuju. opet. Osim toga. nalazom da bela bra ~ no ima mnogo manje minera lnih sastojaka. ernog p~e­ nicnog brasna bolji. a be lo pseni cno brasno sa rno 0. sinteticke i razne soli. ali su s iroki potrosacki s loj evi jos uvek lrazi li sa mo beli hleb. tako vazne i neophodne za normalan razvoj naseg organizma.'. neke drlave za vreme ovog rata pocele su u vojnicki. a u klici mnogo ulja s velikim proeentom fitost erola.S0. ali bez velikog. svesno iii nesvesno. koji je o tpoceo oko 1846. bacaju iii pri radu unistavaju vaine biohemijske faktore .52"10. Drugi jedan napad. pepe la. god. l ake je rezu ll a t ogleda bio talko jasan i oeigledan. Da bi koliko-toliko nadoknadile izgubljene vitamine u belom hlebu.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 89 dOIll propada i IIgine u toku pedeset dana.

ina. Ne zaboravimo da su te industrije preko svoje moene strucne stampe za poslednjih nekoliko godina pred rat htele sasvim potisnuti upotrebu ribljeg ulja i drugih vitaminskih sirov. primenjujuei razne agrotehnicke i agrobioloske mere za poveeavanje glutena u pse'Ilici. jer ne moze izazvati hipervitaminozu D.90 LECENJE BIUEM te iste supstancije ve~tackim putem? To je jedno. vitamina u zelenom povreu? Nema sumnje da ee ra1Jne fabrike vitamina u svetu svim svojim moenim reklamnim aparatom uticati na sve moguee nacine na mnoge vlade da sto pre pristupe proizvodnji vitaminiziranih namirnica. Trnoviti su putevi koji vode ~stini.vratiti se prirodi upotrebom namirnica u onom obliku kako ih je ona dala. .e bu cistih vitamina. mineralne soli i retki elementi jedini sastojci kdje treba takvim »prebelim« namimicama dodavati? I da Ii ' a vestacka jedinjenja svojom hemijskom konsfitucijom i mei1usobnim odnosima odgovaraju u pOIpunosti prirodnim molckulamim kompleksima i rasporedu u nasim namirnicama? Nije Ii mnogo jednostavnije ceo taj problem uprostiti . preporucujuei kao jedino ispravnu upotr. na primer. riblje ulje bolje od cis tog vitamina D i A. Tek je poslednjih godi·na uspela prava nauka da dokaze da je. A drugo pitanje je ovo: da li su vitamini. Vreme ee pokazati da Ii je sve to bilo ispravno.

sirce. su pozitorij e i dr. a drugi put se stavi u hladnu pa se kuva. u kome obliku treba lek zgotoviti i upotrebiti. Prilikom spravlj anja le kova mora se. pogotovu ako su to mirisne biljke i ako se etalI"sko . ekstrakti. Terapeut ce na osnovu poznavanja fal'makodinamskih svojstJava biljoke i ka~ak­ tera bolesti boles nika odrediti koja droga iJi smesa droga maze doCi u obzir i. tinkture. Posto je ova knjiga namenj ena upo trebi lekovitog bilj a u domacinstvirna koja nemaju tehnolosku opremu koju imaju apoteke i farmaeeutska industrija.IZRADA I UPOTREBA BILJNIH LEKOVA Od bilja se spravljaj u razni lekovi . anda se koristi alkohol razne jaeine. Hemij ski sastav bilja . tueanjcm u avanu iii jednos tavno mrvljenjem medu dlanovima gde je to moguce.i sastojei nisu ~astvorljivi u vodi. rizomi.ulje nalazi spolja u zlezdovitim dlakama. navescemo sarno naj p rostij e naeine izrade biljnih lekova. Napr:otiv. je vrlo slozen. U industriji lekova far maeeut koristi jos sloren ije metode i vece aparate za serijsku proizvodnju lekova na veliko. etar. globu le. . pilule. krtote. kima i slieno) onda je usitnjavanje pre upotrebe neophodno. Pored lekOVbtih ima i nelekovitih sastojaka koji poneka d smetaju pri spravljanju lekova. iii da hladna voda izvuce i:zvesne lekovite sastojke. UsilnjelZosl droge ima znatan utieaj na lekovitu vrednost dobijenog pri- pravka. nekad se droga sarno popari kljuealom vodom. prema tome. pa eak i kljueala voda. plodovi. Zato nae~n iizrade leka od svake biljne vrs te zavisi ad svojstva nj enih hemijskih sastojaka. U apotekama se gotove mnogi galenski obliei. Za svu s lozeniju tehnologij u eitalae maze dobiti bliza obaves tenja i uputstva od farmaeeuta u svojoj apoteci i naCi u struenoj farmaeeutskoj literaturi. ulje i drugo. Hi se pre kuvanja ostavi neko vremc da bubri. Zbog toga se nekad upotrebljava hladna iii tapia. kao sto s u praskovi. Zato sc mnoge droge pre upotrebe moraju dovoljno usitniti rezanjem. Cve tove i vecinu i:istova nije potrebno usitnjavati. voditi raeuna a hemijskom saslavu wake biljke i a tome koji hcmij ski sastojaik zelimo da eks trahujemo i na koji naein. Aka lekovit. a kuvanjem se posle toga izvlace druge materije. ako j e biljni organ krupan (korenje. semenje) i ako su lekoviti sastojei duboko u tkivima zatvoreni (unutrasnji sekretorni aparat za ctarska ulja u plodovima anisa. pre svega.

Zbog toga se droge moraj u cuvati cele i 510 bolj e zapakovane.. a taj psihosugeslivni mo· menal nik'a ko ne srnemo potcenjivati. svaka biljka iIi grupa bilja· ka iii organa na drugi nac in otpustaju svoje le kovite sastojke pri pripremi le kova. drugacij e fa nnakodi· narnsko dejstvo i. mikroskop· ski sitnim zlezdama 1 1a povrsini lista i cveta ne smeju se kuvati. Vekovni obicaj je u apotekama da se. evet je najnezniji deo biljke. prema tome. Terapeut mora 1I0diti racuna ne samo 0 izboru odredene biljke za Ie· cenje odredene bolesli nego i 0 tome koje bilj'ke srneju uci u rnesan caj. sli· cnog dejstva i one se rnedusobno dopunjuju. a pogotovu farmakognost mora paziti koja se bilj· ka s kojom smc i moze mesati. na primer. lepa rec i Ijudsko ophodenje i te kako irnaju velik uticaj na uznemirenu psi· hu zbunjenog i uplasenog bolesnika. na jbolje presovane iii hermel icki zapakol'ane. Naprotiv. cvetni caj spravlja mesanjem cvetova i da se drugi biljni organi ne dodaju.Za lek j e najbolje naciniti caj od jedne je· dine biljne vrs te.na povrsini. YO' deci racuna 0 njillOvom farmakodinamskom dejstvu. biljaka. sa tehnolos ke tacke gledan o. Ima. nego se sarno popare kljucalom vodom. Naprotiv. Farmakodinamska podela lekovitog bilja). cvetni pigmenti) i mirislli sas· lojci koj~ na uplasenog bolesnika deluju i prijalno. pornazu i pojacavaju sopstveno lekovito dejstvo. Ie· koviti sastojci ce izvetriti zajedno s vodenom parom. na primer. Ako se ovi plo· dovi pomesaju sa listom nane i maticnjaka iii cve tom kamilice i drugim bil} kama cije se etarsko ulje nalazi . to su farmakodinamski sin erg i 5 t i. gub lj enje Ie· k ovitih sastojak a b rie . sale pa. jer se za 5-10 minuta ne moze ekslrahovati etarsko ulje iz tih plodova. zato s to svaka biljka ima d rugi hemijski sas tav. . Higijensko i estetsko pakovanje. najlakse i najbde moguce izvuci. jer se ml cvenj em zna tno povecava povrs in a b iljnih ces lica i otva raju' putevi razornog u t icaja kiseon ika. lz njega je. znalac ki nacin izrade i kulturnog serviranja caja.s a. Prosti i mesani cajevi. Ukoliko je us itnjenos l d roge veca . . neee doci do potpune ekstrakcije lekovilih sastojaka. Mesanje ovakvih biljaka ne sarno da je rnoguce nego je. jer je ekstrakcija lekovitih sastojaka iz takvih biljaka laka i vrlo brza. pa l ek ne· posredno pre upot re b e usill1javati do pOlreb ne velicine V ·I1a. Zbog toga se pri izradi mesanih cajeva 0 svemu tome mora voditi ra· cuna. moraca. lekoviti saslojci cvetova su vrlo osellji· va. utoliko je k varenj e.92 LECENJE BIUEM Usi tn j ava'1/e d roga t reba vrSi l i "eposredno p r e upotrebe. stavise vrl0 korisno i neophodno (vid. odmah poklope i posle 5-10 minuta mogu se upotrebiti kao lek. Osim toga. Eto zasto farmaceut. sarno od k arnilice iii sarno od sleza . Droge c iji se mirisni lekoviti sastojci nalaze u ndnim . na su vo m i hladnom mes lu. miri sni lekoviti sastojci u plodovima ani. jer ako se tak va smesa sarno po pari i ostavi kratko vreme. zbog cega ove plodove pre upotrebe treba zdrobiti. nairne. razlazu i menjaju ako bi se cvetovi dugo kuvali: to su razne boje (biljni. kim a itd. takva smesa nije dobra. kima i nekih drugih aromatic nih droga nalaze se duboko zalvoreni u cvrstim tki· virna. nepostojana jedinjenja koja se brzo gube. ekstra· hovati lekovite sastojke. zato slo se lekoviti sas tojci bolj e i du ze cuva ju u celin i nego u rezani m iii sam leveni m d rogama. ako se dllie kuva. pri· jatan miris i ziva boja. vlage i dr ugi h negativnih cin ilac Ci.

n osa i pol nih organa . oksidacije. Modema far maceul ska industrija proizvodi neposredno oko svojih Ivorl1ica sve ono bilje koje je va zno za izradu kvalitetnih lekova od svezeg bilja. caj ce otkloniti gasove. nlse i sla tkog ko rena ublaZava bolove osoba .sa cirom na zelucu. razne hemikalije i d rugi ciniooi izazivaju u bilju hidrolize. tek uzabranoj. sluzi.ic h emij s kog sas tava i farrn akodinams kog dej s tva hiljaka ornogucava te rapeutu da kornbinuje smese lekovitih cajeva. Ako Sl: smeS i kamilice inane do da zdrobljenog ploda ani sa. kamilica j e odlican t onik. srean ika iii neke druge tanin ske. m oraca iii kima. dakle. I najbolji nac ini susenja. p a samirn ti m i n j eno farmakodina msko dejs tvo. antiflogist icl1o dej s tvo azul ena. Enzimi. Ovo se osobito n egat-ivno odrazava u onim biljkarna u kojima su lekoviti sastojci nepostojana jedinjenja. nadimanj e i t egobe u trbuhu. me teo ri zm e. opore droge ko ja za tvara . Op ~ te urnirujuce dejstvo ove s mese povecace se ako joj se dodaju listovi rna ticnj aka. Kamilica se n aj cesce upotreblj ava sarna. zbo g cega ti ~ric a ima tako siroku i raznovrsnu prirnenu. hmelja iii od olj ena. Zbog toga su zive biljke fiziol oski najaktivnije. p re svega. plod ova oel pasdrena iii n eke druge an trah inonske droge koj a deluje p rotiv za tvora . prenosa . ima i takvih bil jaka koje imaju suprotno dejstvo. kiseonik. proti v proli va . to su farl71 akodinam ski ant a go n i s t i. tako da je potreba za osusenirn lekovitirn biljern i gotovirn Jeko\'irna iz godine u godinu sve veca. pogotovu za lecenj e decjih proliva i bolova u trbuhu. kao sto je slucaj sa digitalisorn. Karnilica i lan eno serne daju dobro sredstvo za lecenj e opekotina itd. Sarno covek blizak prirodi uvek rnoze upotrebljavati sveze lekovito bilje. pojacace se nj eno holagogno i urnirujuce d ej stvo na zucni rne hur. tr ave od srdobolje. izornerizacije i dTuge duboke promene grade i njenih aktivnih sastojaka. Osirn toga. plavog uglj ovodonika . durdevkorn. gorocvetom. razenorn glavnicorn i rnnogirn drugirn lekovitim bilj ern veorna vaznirn za terapiju. Tu dolazi do izraia ja. u glavnom upa le sJuznice n ajosetljivijih i najnefnijih d elova tela. Mesavdna kamilice. cuvanja i prerade lekovitog bilja n e mogu spreCiti sporije iii b rZe razlaganj e nekih lekovitih sas toj aka. vlaga.i kore od k rusin e i zest. ali i to sarno u tropskirn i suptropskirn krajevirna. dobija se dobar caj pro tiv proli. U drugirn delovirna sve ta rnogucnos t upotrebe svefeg bilja je sve rnanja ukoliko se vise ide prerna hladnirn delovirna. smoIe i drugih lekovitih sas tojaka. .Neosporno je da je upotreba sveze biljke iii nj enog soka najbolja i najcelishodnija. Poznavan. primors kim lukorn. sve je vise ljudi koji napustaju prirodu i p r e laze u industriju i gradove . Ali ova biljka ima jos i fl avonoida.Kao i druge droge i nj en sas tav j e v rlo slozen. Na primer. pa kovanja. Pomesana sa ivom-travom. U nas jc na jvBe u upo4eb l evet kamiliee. za ur ed ivanj e neuredne stolice. a kad se ovoj smesi doda n an a. Ako se ka milica p o rnesa s lis torn pitorne na'ne . Sveze bilje i biljni sokovi. vi soka temperatura.I ZRADA I UPOTREBA BIUN IH LEKOVA 93 Naprotiv.ike. . jer se ispostavilo cia su takvi lekovi potpunijeg i boljeg dejstva od onih dobijcnih od osusenill biljnih organa. deluj e st ip ticno. boJesnih ociju. . u va. jer su u svezoj. pogre~ no bi b ilo spravit i caj od smese h ras tove kore .va. od kojeg potice modropl ava boj a ulj a k arnilice. bezmalo zivoj biljci svi lekovini sas tojci ostali nepromenjeni. svetlost. i najlekovi1ije.

Mora se raditi pazlji vo i cis to. Dobij ene sokove razliti u male ciste suve boc ice j cuvati na hladnom mes tu. Posle dovrsene maceracije teenost se procedi. enzirne.94 LECENJE B1UEM S veze bilje i biljl1 i sokovi sad rze prirodl1 e. vita mine. mogu koris titi sarno one cime raspolazu: mlin za meso. fitonc ide i m noge d ruge pozna te i za sada jos nepozna te farmakod in am sk i ak ti vne ma le rij c "aine za pro fil a1ksu i terapij u. lugoslovenska fannakopeja daje ovaj propis: Maceracija je eks~rakcija droga odredene usitnjenosti na obicnoj temperaturi. ekstrakta i drugih galenskih oblika lekova. Mlevenjem se dobijaju praskov. a ekstrakti sjedine. Posle toga teenost se ostavi nekoliko dana na hladnom mestu. Maceruje se odredeno vreme. umesto da pomafe takvo brasno. tablete. Praskovi se upotrebljavaju uzimanjem navrh noza. osobito one koji se trose pre jela. ostatak ispresuje.izraduju pilule. tinktura. Pretpos tavlja se da ce i ovi sokovi. U preduzeeima za proizvodnju i prome t lekovitog bilja postoje seckalice raznih tipova. Laneno bralino se brzo uiegne. one odmaze. Droge se rezu na razlicire nacine i u raznim duzinama. Ukoliko se droga sitnije izreze. Diljari moraju 0 tome voditi racuna. razume se. na jbolj e u fri i id eru . sto zavisi. sokovnike. da se izbistri i onda filtruje. ali sarno neposredno pred upotrebu. Ovo se cini radi taenog doziranja. presc i sl. . p rovita min e. Za duzu upotrebu bocice sa sokovima mogu se pasterizovati zagrevanjem J sat na 70-80 oC. a ' one posle jeJa moze svako prema svom ukusu zasladiti. VrSi se 5 propisanim rastvaracem jednom i'li viSe puta. Droge neprijatnog ukusa i mirisa piju se razmucene u mleku. tc k uzabra nog le kovi tog bilja sadrie sve lekovitc sas tojke bilj ke i zbog toga je to fa rm aceuls ki oblik koj i osvaja terapiju. pre svega. po kafenu kasicicu i slieno. 00macins tva. jer se brzo kvare i gube lekovitost. Treba ih piti bez ikakvih dodataka. jer ima mnogo Olasnog ulja. sapo nine. rnedu iii voenom soku. samlevel1e droge spravljaJju 5e od osusenih organa lekovitog bilja. Sokovi isced el1i iz sarnl eve nog svezeg. Zbog toga se sma· tra da le kovi proizvedeni od svezeg bilj a imaju najbo lju perspekti vu i d a ce farmaceuts ka indus lrij a u skoroj buducnos ti biti usme rena u tom pravcu . Najcesee se razmute u vodi i piju. u zatvorenom sudu od stakla iii porculana. Za spravljanje cajeva u domaCins tv ima droge treba rezati neposredno pre upotrebe. Praskovi. 1 1epromel1 jel1 e komplekse svih lek ovitih m alerija: a lka loide. od grade i hemijskog sastava droge. utoliko ee caj biti bolji. jer otkupna biljarska preduzeea imaju standardne propise 0 duzinri izrezane droge. s licno voenim. he terozide. Farma kopeja propisuje velieinu otvora sita i rcSeta za svaku rezanu drogu pre upotrebe za izradu cajeva. cesce rnuekajuei. zasticena od svetlosti. jogurtu. u sko roj buducnosti osvojiti uku s potrosaca. zasticeno od svetlosti. od nekoliko milimetara do vise santimetara. Samlevene droge treba odmah potrositi. najjednostavnije os trim nozem. daju se u zelatinoznim kapsulama i u drugim vidovima.i razne krupnoce. osobito sa drogama jakog dejstva. jer ee iz sitnijih delica biti bria i potpunija ekstrakcija lekovitih sastojaka. Izrada lekova ekstrakcijom vriii se na razne nacine. Rezal1 e drogc se upotrebljavaju za spravljanje lekova. j er su oni najp·r irodniji oblik leka. U apotekama i farmaceutskoj industriji ad praskova se .

Perko lacija je ko ntinuirana e ks trakeija droga odredene us itnjenos ti na obi cnoj tempera turi i vriii se u perkola torima. Prema kolicini droge koja se mora ekstrahova ti uzima se pri izradi ekstrakta per· kola tor odrec1enog precnika: do 100 g droge uzima se perkolator prec nika oko 2 em. slavina se zatvori i dr-oga ostavi da se maeeruje 12 sati. a za iz· radu tinktura mogu se upo trebiti i perkolatori od 40 do 60 em duzine. Isto· vremeno se iz rezervoara dodaje u perko lator toliko rastvaraca da se nad drogom nalazi uvek sloj visok 2-3 em.000 g droge najvise 60 kapi u minutu. a za 1. iii se u malim kolicinama doliva tako da droga bude uvek 'pokrivena slojem 1'3stvaraca od 2 do 3 em visine. i ostavi da stoji ce tiri sata zasticeno od svetlo~ti. a to se postize lagani m ispustan jem vazduha kroz slavinu na dnu perkolatora. Na dno perko latora stavi se sta· klena s lavina iIi druga naprava za otieanje i perkolator vertikalno pricvrsti na stativu. koja se moze dobro za· tvoriti. Perkol ae ija se nastavlja sve dok droga ne bude gotovo potpuno ekstrahovana. filtrat srne sarno opa· lizovati. Posle ovog vremena teenost se is pus ta tako da na svak·ih 100 g droge istece 5 kapi u minutu. Kad se bistrom filtratu doda 3 kapi Majerova reagensa. . do 300 g droge uzima se perkolator precnika oko 3 em. Tecnost zaostala u drogi ispresuje se i sjedini s ekstraktnorn tecnoscu. do 1. Gornji sloj droge malo se nabije i pokrije slojem hartij e za filtrovanje iIi slojem pamuka. Ispitivanje da Ii je droga dovoljno ekstrahovana vrSi se ovako: a) Kod alkaloidnih droga: odredena kolicina perkolata koji istece pri zavrsetku perkolacije (a koja je kolicina naznacena za svaki pojedini ekst· rakt) zakiseli se sa 2-3 kapi razblazene hlorovodonicne kiseline i is pari na vodenoj pari do suva. Za izradu ekstrakta moraju se upotrebiti pe l'kola LOr i od stakla iIi poreulana 80-100 em duzine. Zatim se lako nabije u podesnu bocu ~ irokog grlica. Pre punjenja stav i se malo pamuka na dno perkolatora. U ovako priprernljen perkolator pusta se rastvarac iz podesno name· stenog rezervoara.000 g droge uzima se perkolator prec nika oko 5 em. Svaka frakcija perkolata treba da bude po tezini priblizno jednaka kolicini droge koja se ekstrahuje. Kad pocnu izlaziti prve kapi perkolata.IZRADA 1 UPOTRE BA BIUN IH LEKOVA 95 Diges lija je CkS lrake ij a droga odredene usiLnj enosti na povi ~e noj tern· pera turi (40 0-50 0). Perkolacija se vrs i ovako: propisno usitnjena droga nakvasi se jednoliko odredenim ras tvarace m (menstruumom). Dobro se izmesa. Punje· njt: se vrsi s malo droge i pri tom lako potresa. Vr ~ i se s propisanim ras tva race m jednako kao i mace· l'acija. Ostatak se rastvori u 5 eem vode i rastvor filtruje. izgnjeci i protera kroz s it o (III). tako da se na 100 g drogc upo· trebi 40-50 g rastvaraca. Ekstrahovanje se vrsi s toli· korn kolicinom rastvaraca da se dobije onoliko frake ija perkolata koliko je za svaki pojedini ekstrakt odredeno. Rastvarac mora prolaziti kroz drogu veoma lagano. tako da pre kola tor bude dl'ogom jednoliko ispunjen. Ovako natop ljena i delimicno nabubrena droga pl'otera se jos jednom kroz sito (III) i stavi u perkolator.

sa srnrdIjivirn gasovima. porculana iI i od drugog in diferenlnog mate rij a la. 5-1 0 g d roge prelije se sa 100 g kljueale vode. Posto mnoga domaCinstva lie mogu da nabave destilova nu vodu. tj . . a ponekad i od vode.i tetan infuz. a posle toga odlije se od taloga . Osobito su nepoPOSUDA ZA SPRAVWANJE CAJEVA doone tvrde. 111fuz ii i oparak je eks trak t dobijen najeesce prelivanjem droge klju calom vodoln. do propisane kolieine. kao i kisnica. cesce mesaju6i.og toga nasa i s~rane farmakopeje dozvoIjavaju jcdino upotrebu destilovane vode. ali isto tako i od vei5 tine izrade. sarno sto se droga kvasi i gnjeci s vodenim rastvorom limunske kiseline. moze se upotrebiti i Cisla prokuvana kis1'lica. Infuzi od alkaloidnih droga jzraduju se na isti nacin. gipsom i dr. Da bi se dobio kval. kojorn je ispran ispresovani ostatak ekstrahovane droge. kreene vode. Mnoge vode ni su podobne za . jer je i ona vrIo m eka. nasa farmakopeja (od 1951) daje ovaj propis: VISI Izrada. od kvaliteta same droge. Naj eesce se spravlj a 5-10 % -niinfuz. desetak minuta prokuva u otvorenom sudu. pre svega. Kvalitet zgo tovlj enog infuza zaod mnogih cini laca. ali se pre upotrebe. a jos su gore one sa mnogo gvozdevih soli. Sitno isecena (sito III). eesce mesajuci. Zb. mIrlsa i ukusa . Ekstrakti i tinklUre a lkaloidnih droga moraju se razb lai iti do normir ane sad rz. Posle toga se izvadi iz vode i. Koncen lrovanje ekslraktnih teenosti vrsi se is parava nj em u vakuumu na le mpe ra turi najvi se od 600 do propisa ne kon sis tencije. odnosno sveze usitnjena (sito IV) dro- ga prognjeei se u porculanskom tarioniku s toliko hIadne destilovane vode da bude jednoliko prokvasena.96 LECENJE BIWEM b) Kod os l alih droga ispilivanjem boj e. Obicno se izraduj e od droga neznije grade i od p nih koj e imaju termo labilne Illaterije i one koje is paravaj u (eta rska ulja).ine. blago presujuCi ostata. Kiseline se uzima pribliino toliko koliko je propisano da droga minimalno sadrZava alkaloida. izradu lekova. Zatim se teenost proced i. ostavi oko pola sata da se ohladi. a sme imal i sa mo slab m iris i ukus na drogu koja se ekslrahuj e. Poslednji deo poslednj e frakcij e pe rko la la mora bili gotovo bez boje. Sudov i u kojim a se vrsi isparavanje moraju biti od slakla. Posle toga prenese se u podesnu pos udu za infundiranje i prelij e propisanom kolieinom kljucale destilovane vode i zagreva pet minuta u vodi na temperaturi od 90 0 .k na cediIu. a isparena voda dopuni se vrucom destilovanom vodom. iIi se upotrebi voda kojom se raspolaze. To je naj cesci oblik spravlj anja bi ljnih lekova u domaci nstvima i u svakidasnj em zivotu se naziva »spravljanje caja «. Teenost se ostavi krace vreme da se slegne.

kojom se ispere ostatak eks1rahovane droge. ostavi da se potpuno o hl adi. Duzina kuvanja je oznacena za svaku drogu. jer imaju mleka. Mlecna kasica od kamilice sa sluzavim drogama je izvrstan narodni lek za lecenje opekotina (osobito ad suncanja). za sazrevanje cireva "potkoznjaka«. pa se oceuena gusta. celo iii samleveno. Zatim se prenese u pocl esan sud za infundiranje iii u bocicu iii tikvicu./ ZRADA I UPOTREBA B/UNIIi LEKOVA 97 Pri izracti 1l1fL/sum radicis Jpecacuc/l1hae mora se za svakih' 05 g droge doclati I kap razb lazcne hlorovodonic ne kiseline. Infuz se mora izdavati u tamnom sudu. u drugi sud se s-tavi laneno seme u mlako mleko da stoji 2-3 sata. 1I1fusu1I1 Sennae mora se procediti tek kad se potpuno ohladi. Umesto lanenog. Ovaj jevtin i svakom pristupacan lek svima se preporucuje. Posle toga do cia se drllga polovina kljucale des tilovane vade u hladni macerat i zagreva pet minuta u vodi na temperaturi ad pribli zno 650. prelije polovinom propisane kolicine hl aclne des tiLova ne vade i ce~ce m e~a iii mucka cetvrt sata. Moraju se izdavati u sudovima s natpisom "Pre upot·rebe promuckaj« i "Cuvaj na hladnom mestu «. Napomena: Infuzi se ne smeju filtrovati kroz hartiju za filtrovanje. Posle toga se pazlj iva odlije kroz tanak sloj destilovanom vodom nakvasenog pamuka i dopuni potrebnom kolicinom destilovane vade. osobito domaCinstvima na selu. kojom se ispere ostatak ekstrahovane droge. uboja i upala koze i sluzokoze uoplite: potrebna koliCina u prah smrvljene kamilice popa'r i se neophodnom kolicinom kljucalog mleka.isi ad grade i svojstava lekovitih sastojaka same droge. pola sa ta ceSce mesajuci. do propisane koliicne. . aka nije drukcije propisano. izraduj e se ovako: Droga u pulusitnom prasku (V) prog nj eci se u tarioniku s toliko hladne destilovane vade cia bude jednoliko pokva~ena. . u dvori~tu raste kamilica. Zatim se procedi. blago pritiskujuci. aka nije drukcije propisano. Infuz od sluzastih droga izraduje se ovako: Isecena droga (Radix Althaeae) (I-II). kao lito je. do propisane kolicine. Posle toga prelije se. 20-strukom kolicinom destiLovane vade i maceruje hladno. cesce mesaj uci. sluzava teenost pomelia s mlakom kamilicom i time' ablaze bolna mesto. Za tim se izvacli iz vocle i. a na njivi treba posejati malo lana. Infuzi od droga s termolabilnim materijama. ' Infuzi s dodatkom kiselina izraduju se u sudu od stakla iii od porcu lana. na primer. Za svaku vazniju drogu naveden je nacin spravljanja i upotrebe infuza. cesce mesajuCi. maze se na isti nacin upotrebiti dunjino seme. kroz ta nak sloj pamuka i dopuni potrebnom koliCinom hladne destilovane vode. 111fusuI17 Digitalis. iii cela droga (Semen Lini) brzo se ispere na cedilu iii na situ s malo hladne vode. a zav. Dekokt iLl odvarak je ekstrakt dobijen kuvanjem droge £I vodi. 1nfusurn SaZep izraduje se ~ao Mucilago SaZep. U gotov infuz mora se dodati l{)<1/o eta nola.Jos bolje deluje laneno seme koje se maze (za nuzdu) popariti zajedno s kamilicom u prasku.

Dekokti s dodatkom kiselina izraduju se u sudu za kuvaJl1je od stakla ili porculana. Kiseline se uzima priblizno toliko koliko je propisano da droga minimalno sadriava alkaloida. Ponekad se za spravljanje tinktuTa upotrebljavaju i ekstTakti droga. 500/ 0 i 700f0-ni alkohol. Naj eesce se koristi 40 0 / 0 . Sitno isecena (s ito III). a posle toga odlije se od taloga. najeesce u obliku kapljica. ad droga jakog dejstva dekokti se s pravlj aju u apotec i pre ma propisu lekara. od nosno svde usitnjena (sito IV) droga prognjeei se u porculanskom tarioniku s tolilko hladne des tilovane vode da bude jednoliko prokvasena. Teenost se os lav i krace vreme da se slegne. Zatim se prenese u sud za kuvanje i prelije propisanom kolieinom hladne desti lovane vode. Za izradu Decoctum corticis Cinchonae treba umesto limunske kiseline upotrebiti na svaki gram kore 0. i za dekokte j e najbolje upotrebiti des tilovanu vodu. rede iznutra. u zima se prokuvana ki ~ ni ca iii obiena voda. Kao i za spravljanje infuza. Izraduju se 3-5%. Napomena: Decoctum radicis Althaeae izraduje -se kao sto je opisano u elanku Infu zi. Dekokti se moraju izdavati u sudovima s natpisom "Pre up. 3-5 g droge n a 100 g vode. sarno ~to se droga kvasi i gnjeei 5 voden im rastvorom limunske kiseline. etilnim ili obienim a'l koholom) ·razne koncentracijc ili mesavinom alkohola i etra. Posle toga se zagreva u vodenom kupatilu dok se ne postigne temperatura najmanje 90 0 i greje dalje pola sata na toj temperaturi ee~ce me~aj u ci.3 g razblazene hlorovodoniene kiselinc.otrebe promuckaj« i "Cuvaj na hladnom mestu«.r astvaraju lekoviti sastojci odredene biljke. tj . dekokti se izraduju od droga evrsce grade i od onih koje imaju lermoslabilne materij e. tj. ove tinkture se izdaju i upotrebljavaju sarno prema lekarskom receptu i uputstvu! VeCina tinktura se primenjuje za unutrasnju upotrebu. ad droga jakog dejstva u apotekama se spravljaju tinkture perkolacijom. Tinkture su teeni. a i~ parena voda dopuni V'fUcom deslilovanom vodom . pogotovo u hitnim slueajevima: odredena kolieina ekstrakta razblaii se potrebnom kolieinom alkohola da se dobije ieljena koncentracija tinkture (200/ 0 iii 10%).98 lECENJE BIUEM Za razliku od infuza. slabo presujuCi ostatak na cedilu . Jo~ vruca teenost procedi se. Jugoslovenska farmakop eja II (1951) daje ovaj propis : I zrada. Dekokti od alkaloidnih droga izraduju se na is ti naein. le kovite sas lojk e koj i se ne razlaiu na povisenoJ temperatu r i. obojeni oblici lekova dobijeni ekstrahovanjem droga alkoholom (etanolom. vodeci raeuna u kojoj se koncentraciji najbolje . pogotovu one jakog dejstva. i to 1 dec droge ekstrahuje se sa 10 delova rastvaraea (100/o-ne tJinkture). Dekokti se ne smeju filtrovati kroz hartiju. Medutim. do propisane kolieine. tinktura od ljute paprike upotrebljava se spolja. Decoctum Salep izraduje se kao Mucilago Sa/ep. a u nemogucnosti iii nedostatku. . k ojom je ispran isp resova ni ostatak ekstrahovane droge. Obieno se uzima 1 dec droge i 5 delova rastvaraea (200f0-ne tinkture).

To su vrlo dobri suvi biljni ekstrakti standardnog sastava koji se mogu cuvati i tacno dozirati o Osobito su traZeni disperti izradeni od svezeg lekovitog bilja.10 dana cesce mesaj uCi. Dispertl su posebni farmaceuts~i oblici u obliku pra. pod snizenim vazdusnim pritiskom. da bi se spreeilo razlaganje nepostojanih materija. zivo bilje za spravljanje ekstrakata. tinkture se izraduju maceracijom (mocenjem. U novije vreme farmaceutska industrija sve viSe koristi sveze. Prop isno us ilnj ena i prosejana droga s lavi se u s lakl enu leglu i prelije odredenom kolicinom rastvaraca. tablete. rastresitih komada. Da bi se s to potpunije eks tra hova li lekoviti saslojci iz clroga. obe leenos ti pomesaj u.IZRADA I UPOTREBA BIUNIH LEKOVA 99 Aka ni je drukcijl:! propisano. zitki ekstrakti imaju gustinu meda. U farmaceutskoj industriji se proizvode dijalizom. fi llruj e kroz harliju za fill rovanje . To su teoni preparati koji se izraduju me· sanjem lekova s vinom. zitki ekstraktoi sadde vise aktivnih saslojaka.ska. Mediclnska iii lekovita vina se spravljaju na razlicite nacme i koriste u naucnoj i u narodnoj medicini. ostavi da se s legne i izb is tri. raz li je u bocice. a suvi najvise. a suvi su iii u prasku iii u obliku lakih. sve se vise primenjuj e uparava nj e u vakuumu. Ponekad je vinu potrebno prethodno oduzeti tan in. 0 cemu lekar vodi racuna kad ih prepisuje bolesniku. tako da se na svaki litar vina doda 10 grama vodenog rastvora cis tog zelatina (1 deo na 9 delova vade) . poklopi i drii u podrumu 8. sirupi i dr. Dijallzati su teeni ekstrakti svezeg. Suvi ekstrakti ne smeju imati vise od 5'/0 vlage. dobijeni u industriji centrifugalnim rasprsivanjem biljnih ekstrakata. tek uzabranog bilja. taka da se sve ova obavlja na relativno niskoj tempera turi (20-40 0 ). rastvaranjem cvrstih lekova u vinu iii ekstrakcijom lekovitih sastojaka maceracijom lekovitog bilja u vinu. Zilki i suvi ekstrakti. drazeji. I zrada. - . Od ekstrakata se izraduju razni galenski pTeparati: pilule. Taskiseljavanjem) na obienoj lemperaturi . Jedan deo dobijenog dijalizata treba da odgovara jednom delu droge. cuvaju se potpuno suvi u boCicama zalivenim parafinom iii voskom. osobito onih jakog dejstva. Pos le toga se odlije. ostatak se dobro iscedi. ekstrakti se spravljaju rede maceracijofll. taka da se u farmaciji sp ravIjaju: teeni. dobra zapu si drzi na hladnom i mracnom meSlu. Uzabrani biljni organ se samelje u kasu i metodom dijalize ekstrahuje vodom iii vrlo razblazenim alkoholom razlicite koncentracije. zbog cega nemaju mineralnih soli. U nedostatku cis tog apotekarskog a lko hola maze se kris titi rakija od 40 do 50 0/ 0 _ Ekstrakti se izraduju s lie no tinkturama. Teeni ekstrakti se izraduju taka da 1 deo ekstrakta sadrzi le kovite sastojke jednog dela suve droge. Pos ta ukuvava nj e traje dugo. ali se posle e kst rakcije droge i filtrovanja uparavaju do zelj ene konzistencije. a l:esce perkolacijom.

ka taplazma sprav lj a se na razne nacinc. Fina emulzij a mao snih kapljica i kazein mleka deluju kao farmakodinamski sinergist i. konzislencij l!. Maceracija obicno traje oko mesec dana. Masti mo· raju biti sve:le. ovas. bolje je upotrebi ti crno vi no. To je naj eesce dijetalna hrana i lek koji se krace iii duze kuva da bi se dobio s to slu zaviji proizvod : salep . Lekovite masti se izraduju u emajliranim. cicvarica. u knjizi su opisani i naC lnt o izradi ka sa za w l ulrasllju upolrebu. flegm ona i apscesa) . svinjskoj masti. dunje. i diges liju u toploj vodi odredene tem perature. neu:lezene. po· trebno je ce~cc mllcka ti da se ~ t o pOlpunije izvuku lekov iti sastojci droga. Medicinska vina treba sprav lja li i cuva ti u s lak lenim sudovima u mracllom i hladl1oll1 podmmu. Maksimalna doza je najveca koIicina lelca koja se moze podne ti bez znakova' nepodnosljivosti i trovanja. je r i e isto mle ko deluje kao dob ro s'l'ed s t~·o za ubla:iavanje bolova i posledica od upale koze i s lulmice. melem. Doziranje lekovitog bilja zavisi od hemijskog sas tava droge. vosku. terapijske svrhe i bolesnika . belog sleza. Osim navede nih kasica za spoljrzu prim el'nl. kao sto su e tars ka ulj a i njihovi sastojci u miri s nom bUju. a nekad hladna kasica. Kod odnosnih bi· Ijaka je opisan postllpak spravljanja. Vrela ka~ica se I'azma:ie na cis to bela lane no ii i VlI· neno pla tno i po laze na bolno ili ozledeno mes lO na telu . p revij e cis tim platnom. Ka~ica. jer bi se unis tili enz imi i na taj nacin sp rec ili os lobodenje i dej s tvo le kovi· tog sastojka droge. nekad se s la\' lja sto toplija . a isto tako .100 lECENJE BIUEM Upotreb ljava se najbo lje bela vin~. . Masnu podlogu treba ras top iti na yo· denoj pari. Ovo je potpuno opmvdano. sredrzja iii terapijska doza nalazi se izmedu maksimal· ne i minima-Ine i predstavlja ikohiOinu leka Ioojom se postiie najJ bo1je dejstvo. minimalna doza je najmanja kolicina leka kojom se postize odre· dena lekovito dejstvo. Stari i oprobani nacin je spravljanj e kas ica u mleku umesto u vodi. Zato se ova kataplazma sprav lj a m esa nj em s laeic inog b ras na s pOlrebno m kolieinom vode o d 20 do 300 na ob icnoj te mpcraluri. Bliza upulstva 0 izradi i upolrebi poj edinih lekoviLih vina iznesena su kod odnosn ih droga. gaveza i drugih mucilaginozn ih droga. To isto vazi i za izradu kasice od crnog i belog luk a i drugih biljaka sa sum· pornim h e teruzidima. a a ko droge imaju tanina (opore). pre ko toga se s tavi loplo. Ma· terije koje lako vetre . njenog fa r· makodinamskog dejstv a . Doza je odredena ko· !ieina leka koju treba m:eti odjednom iii u toku dana. dodajll se na kraju kad se ras topljena masa na pola ohladi. stakle· nim m porculanskim posudama i cuvaju dobro zatvorene na hladnom i mra· cnom mestu. Kasica od sl aCice rz i kako se rze slll e spravljati na visoko j tempera tll ri. ~ to je opisano kod pojedinih bi ljaka. vun eno p la tno (ka· ta plazma od lanenog bras na koja se prime njuj e za lecenj e zapa lj enja lint f· nih sudova. pirinac i dr. lanolinu i drugim podlogama. S iln o sam levena dmga u obliku bras na najceSce se popari s pOII'cb nom ko li cinom kljucale vo dc da se dobij e kasa ze lj ene gus tin e. poma· zu dejstvo sluzi lana. IIi se kuva s malo vode. Lekovite masti se najcesce izraduju diges tijom biljnih droga u ma snom ulju. IIi se smlacena kasica razmaze na bolno meslo.

a nem aJ ~ vagu koja moze da meri male koli~ine.i mo u umerenom klimatu. stavljanje lista bokvice na posekotine . jer se susenjem mnogi lekoviti sastojci menjaju i gube. Najjednostavniji i najprimitivniji na~in le~enja je upotreba pojedinih delova bilja. na primer.i'Vosti izvesnih osoba na odredelle lekove. stanje uhranjenos ti. Blib obave~tenja 0 nacinu izrade lekova od bilja ~italac moze dobiti od mesnog apotekara. Po~to mi Ziov. razna fiziolo~ka stanja (menstruacija. Evo pribliznih pojectina~nih doza za boles nike od 1 2.n prsta. ond a se naj~e~ce droga uz~ma u t. Praskove je najbolje i'Zradivati neposredno pre upotrebe. Tim poslom se bave apotekari (fa'lTIlaceuti). trudnoca) i dr.jli !ista repusine na ope~ena iii ubijena mesta na telu.izraduju razni lekovi. Sokovi iz voca i povrca mogu se uzimati i u veCim dozama. Gorki lekovi se uzimaju pre jela. ili 6 do 9 grama k?re. Kao ni pica. PRAKTltNA UPUTSTVA 0 UPOTREBI LEKOVITOG BIllA U DOMACINSTVU Upotreba lekovitog bilja je raznovrsna. sirovo i osu~eno bilje. u vi~e doza da ne bi opteretili zeludac i da bi lek bolje delovao.3 3. ~to prose~no iznosi 1 supen u ka~iku. Suve d. treba \'oditi ra ~un a i 0 individualnoj preosetl~. osu~imo i dobro zapakujemo. ni lekove ne treba naglo. 1 koren Ja I 2-5 g cvetova i listova. nego postepeno. Za lek se koristi zivo.iii supena ka~ika vise puta dnevno. Praskovi se upotrebljavaju za le~enje unutrasnjih i spoljnih boles'ti. U vecini slu~a. Iii kad se listiCi hajdu~ice medu prstima uvaljaju u loptice i to guta pre jela za dobijanje apetita.7 7-14 14-20 20-70 godine godine godine godina godina godina godina 1/ 12-1/10 doze 1/8 -1/ 6 doze 1/ 6 -1/4 doze 1/ 3 doze 1/ 2 doze 2/3 doze 1 doza Osim lIzrasta. odjednom pOptti.4 4. to nemamo preko cele godine zivog bilja kao oni u tropskim predeiima. 0 ~e mu lckar s trogo vodi ra~una.IZRADA I UPOTREBA BIUNIH LEKOVA 101 Srednja doza sokova iz svezeg bilja je po 1 ~ajna . tezinu bolesti. . protiv smetnji u zelucu itd.roge se dozi. ili slme za izradu raznih prostih iii slozenih lekova u apoteci. ali kako je to ~esto zametno. Pre svega. a neka domacm stv. zavisi od uznista bolesnika. Od njega se . jer duzim stajanjem gube lekovitost. na pol.raju u gra mov ima. polako. Od osusenog bilja se tucanjem i mlevenjem prave praskovi. Bilje se upotrebljava spolja i iznutra. Zbog toga se u toku leta moramo pobrinuti da od svega ~to nam je potrebno naberemo.ie­ va zivo bilje je lekovitije od osusenog. Na doziranje droga uti ~u mnogi ~i­ nlOCl.

u poklopljenom sudu. To nije dovoljno. los go re j e ako se kuva u otvorenom. zavo mjaka. j er se time uni~ tavaju njegovi lekoviti sastojci. liSee i druge n eke biljne de love nikad n e treba kuvati. sto psihicki. To pomalo lici na madiju. stavi u cistu teglu i prelije desetostrukom kolieinom vina iii rakije. pored ostalog.i be li slez. Listovi i cvetovi bde otpustaju lekovite sas tojke nego kore i drugi cvrs ti i debeli orgaru . Gotovo je redovna poj ava da se na pola litra vode stavi nekoliko cvetica lipe iii kamilice. U nas se koren belog sleza sve viSe upotrebljava. DOMACA APOTEKA LEKOVITOG BILJA Zasto pesaei ti desetine kilometara do apoteke za dvadesetak grama titrice. majkinu dus icu iii ne ku drugu mirisnu lekovitu b iljku. Tim mesanim cajevima ces to se dodaje razno cveee zivih boja i prijatnog rnirisa da bi caj imao leps i i privlacniji miris . Droga se sto bolje isitn i. Pogresno je kuvat. eesce meSajuci . ali se moze ponekad ostaviti i duze da bi u vodu preS lo s to vise lekovitih sastojaka. treba ostavit. zasladiti medom i piti. nepoklopljenom sudu. poklope i ostave krace iii dll ze vreme. Bilje !!reba tek: prilikom pravljenja caja u avan u iii medu dlanovima isitniti . sve do nove . j er kuvanj em gube. lipu. rakiji. vee prema tome da Ii se zeli slab iii jak caj. treba da ima u dovoljnoj kolicini preko cele godine.i lekoviti zejtini i masti. Za to je pogresno kuvati kamilicu. nanu. poveze platnom i jakom hartijom i ostavi desetak dana. jer je to I/ajbolje slu zno sredstvo za lecenje organa za disanje. razblazenom alkoholu i tome slieno. lavande. VeCina cajeva se tako spravlja. ali ne odjednom. zatim treba procediti . U vecini slucajeva treba na pol a litra vode staviti 3 do 5 kas ika iseckane iii zdrobljene biljke. uvek se mora dobro izmesat i. mogu se izradivati i u dobrom cmom vinu. cesce mesajuci. Cvece. jer se iz ce log biljnog orga na teze i nepotpunij e iscrpljuju lekoviti sastojci nego iz is itnjenih. Na isti nacin mogu se spravljati . nije dobro sto svi taj koren kuvaju .102 LECENJE BIUEM NajcesCi narodni lekovi od bilja su cajevi. turcinka. a osobito sa decom. Iedan od naj cesCih uzroka nepoverenja prema lekov itom bilju je. Dajemo ovde spisak vaznijeg lekovitog bilja koje svaka kuca. belog sleza iii nekog drugog bilja koje gotovo svuda u nas raste u izobilju? Svaka prosvecena majka ima u kuci »Iekove za nuzdu«. nego se stave u cist sud i preliju kljucalom vodom. n evena.i 30 do 40 minuta da se biljka kiseli u vreloj vodi. pozitivno utice na bolesnika. osobito za jacanje i za leeenj e organa za varenje. ruze. Medutim . dodaje se cvet razlicka. Ako se za kucu izrad uj e mesan caj od vise vrsta bilja. ali se oni greju na vodenoj pari. Izvesni lekovi. majkine dusice. smilja i dr. izvetre gotovo sv i lekoviti sastojci (etal'ska ulja). To je dobro. da bi se iz nj ega sva sluz izvukla. nego svaka cetvrt sata po jednu ka ~ iku. Uglavnom. cmog sleza. Kas iku iseckanog korena belog sleza (velicine kukuruznog zma) treba preliti sa dva decilitra hladne vode i ostaviti oko dva do tri sata. pored aspirina i kombinovanih tableta jos i raznog bilja. nestru cna izrada ca jeva i suvise mala kolicirw bi/jke koja se upotrebljava pri tom e. Na primer.

pasdrena. vranilovke. bre· ze.0 jedna vrsta. 6.lZRADA 1 UPOTREBA BIUNIH lEKOVA 103 zetve. bosiljka. ruzmarina. trave·ive. korijandra. Icpo osu. tao tul e. bij'lls ta i drugog bilja jakog fiZlioio s kog dej stva. treba cll va ll u nov im kesa ma od jake harl ij e iii . turcinka i drugog neotrovnog bilja. 3. o~. Zato se bilje mora cuvati ~to bolje zapakovano i sk lon jeno na suvo m es to. K 0 r e n J e (i drugi podzemni organi) belog sleza. kupine. pallcini . maline. iznad sta le. Razumljivo je da domaca apoteka ne sme imati velebilja. misevima. sapu njace. kisi. ruze. supe iii na nekom drugom mestu izlozenom pras ini. skim kutijama. l oplole. Na svak u kuliju treba mao s tilom c itko napi sa ti koja se biljka u njoj n a lazi i da lum kad je bra na. 2. podubice. jablana. lipe. Lis l 0 v i pitome i divljih vrsta nane. kantaliona. 4. Osobito treba paziti cIa se bilje n e cuva blizu katrana. pticama. jo ~ b olj e. iii vrhovi grancica u cvetu) od majkine dusice. kolomasti. breze i belog bora. pitomog kestena. zalfije. crne i bele slaclce. divizme. ocJoljena. a novo s lavlj ali u nove kutije. ha jducice. s pa liti . Vecina se mora svake godine obnavljali: sta. . oraha. podbela. jagorcevine. u karton. Ravni· cari n e mogu imati lincure. ali mora biti zaklonjeno od sun ca. nu . crvi i drugih s leloci na. trave od srcJobolje. Ne treba gubi ti iz vida da se i naj le kovitij e bilj e moze brzo pokvariti i izgubiti le ko. gumske jagode. m oljaca. koje se potpuno za lvaraj u. rastavica. Ne moze svaka domaCica imati sve bilje koje se ovde navodi. maslacka. Mnoge droge napadaj u in· sekti. . kal"bola. sen u. to je za brdane i pJanince oman itd. vranilovke. crne topole. pirevine. Svaku bi ljku. sve sk lonjeno u cist orman iii sand uk na suvom. podbela i dr. jer u rukama nestrucnjaka one moze biti otrov. cubra. S e men j e bundeve (duleka). o . Lo~ je obicaj u nas da se razno bilje pome!la ~ tako c. idirota. ali zato mogu nabrati kicice. jos bolje. moraca ali anasona. bokvice. na prasnjavom tava. drena. eve to v i tin'ice iii kamilice. 7. Evo najvaznijeg bilja koje treba da imaju domacice u kuCi (domaca apoteka): 1. cemerikc. matienjaka. dunJe 1 lu· ben ice. ogrozda. perunike. svinjca. zubace i dr. Ovo bilj e ne treba cuvati obe~eno pod st rehom . suncu i s l. kima. T r a v e (cele nadzemne biljke u cvetu. vetru. anisa.uva. borovnice. Sto je za stanovnike pored velikih nasih reka beli slez. ro treba bac ili ili. jer ove dYe biljke imaju isto dejstvo. Pup 0 I j c i majske ruZe. koje sc moze ceS lo prove travati. jer se moze desi ti da u starim ima ples ni. Plod 0 v i sipka iii ~ ipurka (divlje ruze) . bunike. pitome i divljih vrsta nane. sunceve sve /loSli. sladica. To ne va lja. pitomog i di· vljeg kestena. zove. trna (trnjine). S. hajducice. mracnom i hlad nom meslu. trandavilja. saJepa. gloga. sreenjaka. U j ednoj kesici iii kutiji sme se c uvarti 1SaI11. gaveza. vitost pod razornim dejstvom vlage. belog i crnog sleza. lana. ~umske jagode i maline. Ijubicice. belog i crnog sleza. lincure. sitnice i dr. troskota. Ijubicice. lavandule. trna. ribizle. gorke deteline. persuna. kieice. Bilje se ne moze cuvati bes konacno. koze i druge robe jakog i dugotrajnog mirisa koji se L esko iii nikako ne mo· ze kasnije ocIstraniti. necistoce i /lagle promen e temperature. kiseol1ika i z vazduha.koru~e i dr. kukureka .

kasika sipka prelije se sa dva do tri decilitra kJjucale vode. Caj od sipaka je nesumnjjvo najprijatniji. list kupine. sv ila od kuku ruza i drugo. jarebike). jer se bilje u apoteci tako cuva. Umesto caja mogu se upotrebiti domaee sirovine: sipak. oskoruse. ogrozda. a u mnogim predelima je Josa voda. kiselina.104 LECENJE BIUEM 8. vrlo skupo plaeena. jer se u celom. tanina i drugih korisnih sastojaka. poklopi i ostavi preko noei da se kiseli.Naprotiv. vee prema tome sta se zeli dobiti. 10. nesumnjivo. Caj je. DOMACI NARODNI CAJEVI Zamena za kineski caj Upotreba kineskog caja (Thea chin ensis) iz godine u godinu raste. Najbolji strucnjaci rade ovako : u cajnik (posuda sa poklopcem koja sluii sarno za kuvanje caja) stavi se 2-3 pune kasike zdrobljenog sipka i prelije sa pola litra hladne vode. provitamina. U toj bi/jnoj dOl11acoj apot eci treba da bude u ve k CiSlo j da bude reda. Bolja je meka nego tvrda. ako se zell da u caju bU'fie ~to viSe vitamina. Caju od sipka ne treba dodavati limunove ni jabucne kiseline iii limunovog soka. krecna i gvoZdevita voda. . U nekim nasim krajevima vladaju leti nesnosne zege. kru sa ka i dinj a. u I i II svetskom ratu caja je postepeno nestajalo na svetskom trZis tu i vee od polovine rata to je bila retkost. 9. mlak i hladan caj. Caj od sipaka moze se izraditi na nekoliko nacina. treba napomenuti kao vrlo vaZno da sipak treba cuvati ceo i tek pre upotrebe ga zdrobiti. Mozda bi se mogao primiti i ovaj r aspored kako je ovde navede no. u poklopljenom sudu. U hitnim slucajevima i kad se zeli sarno prijatan napitak. zbog cega je nepristupacan sirokim nar. najzdraviji i najlekovitiji. Sutradan se pusti da prokljuca svega 2-3 minuta. procedi. Moze se piti topao. Pre svega. sumske jagode. veoma prijatan. jer rastu najcesee kao prezren korov na »nicijoj zemlji«. Caj ima vrlo lepu boju i prijatan miris i ukus. Stotine miliona Jjudi sirom sveta koriste caj kao prijatan napitak. pa tek onda procedi. Zbog toga nijedna kuea ne treba da bude bez nabranog sipka. svakom su pristupacne i uvek se mogu koristiti. I u mimo vreme caj je vrlo skup. . Slab caj od sipaka u tim prili'kama moze biti od velike koristi. osladi i pije. razume se. glavni lekoviti sastojci sipka.odnim slojevima. lipov cVe! i dr. neozledenom sipku mnogo bolje i duie sacuvaju vitamini i provitamini. K 0 r e hrasta i kru ~ in e . mal~ne. lek i sredstvo za osvezenje. Pet e I j k e isanj a i tresanja. R a z n 0: osuseno neo lrovno divlj e voce (divlje jabuke. a u ratu jos skuplji. jer Sam sipak ima dovoljnu kolicinu Iimunove i jabucne kiseline. Osim toga. ribiz)e. poklopi i drii ukraj stednjaka 15-20 minuta. tanina i drugih korisnih sastojaka sipka.i tamina. ljuske od ja buka. caj od sipaka je ne samo prijatan napitak koji osvezava nego je i lekovit. onda se ostavi 1 do 2 sata. kru skc. ali je skup. Ovako nacinjen. Sve te biljke rastu u izobilju kod nas. jer saddi v.

gloginja. sva ki za sebe iii u smesi. Nazi- . a s usenj e se obavlja u te rmickim susara ma na stalnoj temperaturi. tj. jer uk olik o se duze ku va . kru s ke. a zatim dosu s i II peci iii stednjaku.asto i zuto vo. Sve dska i All1crika su glavni uvozni ci i pOlrosac i s ipka na svetu. bolnice. raz nih ko ri s nih soli i mnogih drugih lek ovitih sastojaka. Mnoge zemljt: kupuju s lol in e vagona s ipa ka za izradu lzv. mus mula iii nekih drugih pl odova . Ovi sokovi su danas u velikoj upotrehi u svim prosveeenim zemljama i slu'le kao jedno od najboljih sredstava u borbi protiv alkoholizma. Mn ogo j e kori snijc i prijalnije svak i dan pojes li na pa rce lu hl eba malo ma s la (b u tera) sa neko liko ka s ika pekmeza od s ipaka nego gUl a ti s kupe uvczene tab le te vitamina C. vilalllinskilz kO/lcenlrala. U sva kom slucaj u. savrem eni prirodl1i l11ullivitamini. . Vocni ~jcvi. pl-edsta vlja citav j edan arse nal.IZRADA I UPOTREBA BIU IH LEKOVA 105 Jos lepsu boju (k. zapravo. jer se izra duju od vitaminskog hilj a. Cim se izvadi . sipak izgubi jedan d ec vilam ina. erveno. biljnih kise lina. samo uno koje nij e otrovno. Divlje jabuke.i h i vitaminskim ca j evil11a. musmule . pl odov i. Ti pekmezi su. nl! treba ga du go kuva li . ali e pogresno nazivaju se menkama): c im se uzaberc.:'e. Najvi se se ceni rumeno. Iscedeni sok je voeno vino kad prevri. Sumsko iii uivlje voce. 051rim noze m iii narac itill1 m a~inama s ipa k se uzduz raspori. Is to tako se ceni oporo i kiselo voce. Dobra s ku van pe kmez od s ipa ka je n ajzdrav ija hrana i najprijatnija pos las ti ca. pravo bogatstvo raznih vitamina. divljih jabuka. narandi. m a lin a. decj i domov i. Svaki ovakav koneentrat (pekmez). U mnogim zemljama s ipak je pos ta o narodni caj. bo rovnica. brekinja . izbace cek in java zrna i »polll tke« OSllSC. jer one ima mnogo vitamin a i provila mina (be ta-karotina) .Od pre deset do dvade et godina ovi cajevi su u sve veeoj meri u upotrebi . lIt oliko vise vil a min\! izgub i. na poseba n naci n izradenog pekmeza od sipaka. drenjina. stavskih i drugih oporih matcrija (tanina). i one se zbog toga dodaje za popravlja nje kvali teta pekmeza od pitomog voea. Peklll ez od sipll ka se izraduje na razne nacinc. U veCim preduzecima ovaj rad je mehanizovan. trnjina. dobro zap us i i c uva do upolrebe.i: oSll se n sipak e ddi 1I peCi posle pecenja hl eba dok ne dobij e sve tlu smedc-mrku boju. Ovaj pekmez se daj e kao lek vrl o prijatnog uku sa deci. Jos bolje je ovaj sok sacuvati da ne prevri : prokuva se da kljuca 5-10 minuta iii mu se dod a I gram natrijum-benzoata na litar slatkog vocnog soka i razlije u ciste boce. internali za s kolsku decu i vojska. divljih krusa ka. Najvi 5e caja od sipaka potrose oporm. boles nic im a. dunje i drugo voce se istruze na trenici. provitamina. iscedi. Najcesee se prave od raznog divljeg voca. u tankom sloju susi ne koliko d ana na suncu. a li dobije prijalniji miris. dojiljama i sv im s labunja vim osobama. jos dok je mlak. saspe se u mlake teg le ii i boec. Prie njcm. sumskih jagoda. trudnica ma. bez obzira na to da Ii je izraden od s ipaka. pazeCi pri tom da ne pregori. osko rusa. .1O sta re zla lo) i prijatniju arom u ima ca j od s ipka koji se mal o ispi"l. razume se. oskoruse.Za izrad u vitaminskih koneenll-a ta u 111nogim prosvece nim ze mljama poslednjih dvadesetak godina sve se vi se trazi i sve skuplje plata razno di vlj e iii s um sko voce . pijanstva.ilis ta. Moze se upo lrc bl java ti i s ipak b ez on ih ce kinj avi h se menki (to su zapravo. Nazivaju .

jer privlaci vlagu i usled toga brzo puplesnivi i pokvari se. a rak ij a j e nase narodno i naeionalno zlo i nesreea. Lipov evet je najcesCi narodni caj. pojede stoka iii istruli. Osuseni voeni caj mora se herme[. parenje i vrenje ponovi se jos dva puta. Uvijanje. Izrada zamene za kineski caj. Preporucuj emo ovaj isprobani reeept: lisra lista lista lista lista ribizle kupine maline sumske jagode ogrozda 200 100 100 10 10 grama grama grama grama grama Maljavi listovi sa vrhova grancica beru se potpuno mladi. 'kamilica i drugo. sumske jagode i ogrozda. . Isto tako se pije [ nana. Racli prijatnij eg ukusa. drZi se oko pola sata. a najcesee vitamins kim VOGI11m sokovima iii teen.ick i zapakovati . Jos mlak caj se zapakuje u hermeticki za tvorene sudove (tegle. Milioni kilograma najpl e menitijeg voea svake god in e se kod nas pretvore u rakiju. Potom se marame s liseem pritisnu izmedu dYe daske i ostave prekonoe u toploj odaji da prevri. Na kraju se IistiCi ponovo uvrnu kao erni kineski caj i brzo osuse na sunell iii na jakoj promaji. preporucuj emo dodavanj e osusen ih sum sk ih j agoda i proplienih s ipaka sme!li prevrelog J. sarplaninski caj.106 LECENJE BIUEM vaj u ih raznim imenima. Zatim se lis tiei na stolu rukom uvrell.isea od kupine. sve sa eiljem da se dobije prijatan miris slican kineskom caju. nego tiho i postepeno. . Najcesce s u upotrebljavane smese u kojima je uvek bilo kupinovog lis ta. Drie se jedan do dva dana na gomiliea ma da svenu i za to vreme se cesee prevreu da se ne bi ugrejaIi. maline.U poslednja dva svetska rata u Evropi su izradivane razne zamene za kineski caj. me talne sudove) da ne bi izgubio prijatan miris i privukao vlagu i stran mirrs. sa sto manje d rZaka. Nasi bnlani i planinei. tj.ise koristi od ovih cajeva i voen ih sokova nego od Takije sto je peku od sveg voea. U II sve tskom ratu redovno je dod ava n i s ipak. zova. Njima se lece mnoge bolesti. da vrenje ne bude suvi se burno. ribizle. Uvijeni listiei se svezlI u veIike marame i to se obesi iznad lonaca iz kojih izlazi vodena para. Oni se toee u svim javnim lokalima. osobito u sumovitim i siro mas nim krajevima. vrani lovka. »upalili «.m voccln. imali bi v.

lekoviti sastojei nisu do sada izdvojeni iz biljke. To nikako. Ovom knjigol11 ne ze limo da sirimo nazovilekarstvo..sllsi «. Ipak. ren i slaeica lzazivaju osecaj topline. onom sa pokvarenim stomakom eaj od kamilice inane.nega lditi. ne treba izgubiti iz vida da ima i takvog lekovitog bilja koje ima suprotno dejslvo. Ali ipak priznajemo da je u izvesnim slucajevima tesko postaviti ostru granieu izmedu nauene i nenauene medioine. jer se zbog toga najc':esce zakasni. a zatim crvenilo i plikove na kozi (ako se ne pazi) dok kamilica deluje pOl'puno suprotno slisavajuCi i ublaiavajuCi svaku upalu koie i sluzokoze. pre svega. Uostalom. Isto tako. uglavnom preventivna blaga sredslva. -ta!ko da je redak s lueaj da u njoj deluje sarno jcdna hemijska materija. Koren Ijubicice izaziva gadcnje i povracanje.nane i matienjaka i tome slieno. tj . pogotovu za neke trudnicc_ . sto je za mnoge osobe vrlo vaino. a matienjak. Zbog toga ce ovde biti navedene sarno one biljke koje su lekari klinieari decenijama iIi vekovima upotrebljavali i imali uspeha. i lekar u tom slueaju ne moze nista da uCini. Lekovito bilje se lIpOtrebljava ne sarno u nauenoj vee I i u narodnoj medieini. utoli'ko eesce upotreblj ava ova. Cesto se cuje da »ne postoji bolest . Zanimljivo je utvrditi da ukoliko je jedan eovek civi/izovaniji. na brodll iIi stani. na·na i limun deluju protiv povracanja. . jer mnogo bilje koje se upotrebljava u narodnoj. sto je od velikog znaeaja kad se sastavljaju eajevi. a neko cak i u nauenoj medicini nije dovoljno proueeno. Nazeblom pulniku ee zimskih dana u vow. Iipo\' i zovin evet izazivaju jako znojenje. dunjino seme i druge sluzne (mucilaginozne) biIjke. deluje zaustavljajuCi proliv.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLAZITI MEDICINSKIM BILJEM Pogresno je shvatanje da se biljem mogu leeiti sve bol es ti. ne poznaje se tacan hemijski sastav. ona . kora krusine otvara. i 0 tome se mora vodili raeUlla.i glavna. Za svaki slueaj (bolesnika) lekar mora da trazi i nade najbolji lek. Daleko od toga. uzbuaenoj putni oi slab ih zivaea ponudice lek od odoIjena. saIep. ne treba preeulati da je upotreba lekovitog bilja u domaCinstvu mnogo veca i raznovrsnija u induslrijskim zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike nego u nas. slieno kao beli slez. Ianeno seme. jer su biljke slai. U slueaju zaraznih i drugih teskih oboljenja. Na primer.ci tamo ponuditi eaj od lipe i zove. nego obieno njih povise.« Podela bilja po njegovoj lekovitosti (terapijska podela) nije laka ni jednostavna.el1ag sasrava. po onome nasem narodnom: »Bolje je zlo spreCiri . avionu. a hrastova kora zatvara. a zalfija deluje potpuno suprotno. slepo poverenje i iskljuei\'a upolreba lekovitog bilja moze biti veoma opasna.nego bolesni'k«. jedna od lih materija je pretezna .

Zbog toga us ta treba drzati cisto. Posebno je ovaj eaj dobar za slucajeve zalpaljenja zdrela. osobito hronicnim bolesnicima. kupi'l1e i rrave od srdobolje popari se kljuealoll1 vodom (pola litra). Dve kasike kamiJ. Sto se tiee ishrane. paprena i ljuta jela. koren crnog gaveza. Za ispiranj. tj. 6. procediti i time ispirati usta i grgljati. crnog i belog sleza. preporucuje da budu istrajni i strpljivi prilikom upotrebe ovih lekova. ostaviti 1 sat u ·poklopIjenom sudu.reko usta se prenose razne zarazne bolesti. k iseia. ne piti s drugima iz iste case. bun ikom. moze se i popiti eaj od kamilice i posle toga pojes ti nastrugana jabuka. U istu svrhu i na isti naein kao b eli slez mogu se upotrebljavati i druge sluzne biljke: laneno seme. Proliv upale usne supljine: po 1 kasiku titrice. zdravac. opijumom. bunom. 3. za grgljanje i protiv promuklosti dobre su one bilj ke koje imaju nmogo slu zi. Ovo oboljenje je naroeito rasprostranjeno u osoba koj e ne postuju lienu higijenu. izbegavati slana. Zbog toga se. dunjino se me. one koje sadde ~ tavsk e ili taninske materije: stela. Umesto jabuke moze se upotrebiti dunja.oa 200 g vode) i tom vodom ispirati usta. strugane jabuke. trava od srdobolj e. 2 kasi'ke ove smese popariti sa 200 g kljucale vode. zube redovno prati posle svakog j ela. a li d ugotraj nij e i stoga se i znaoi pobo l j~anja boles ti javljaju kasnije. mu~mule. salep i drugo. hrastova kora i sisarke. Opore biljk e. pre svega beli sl ez: moze se zvakati iii ddati 2-3 sata u hladnoj vodi (l supena kasika korena . zalfije i lista crnog sleza pomesati i popa riti sa pola !itra kljucale vode. 1. zalfije i dunjinog semena preliti sa cetvrt litra kljueale vode. Usta su jedan od najvazniJj ih puteva za preno ~en. odliti i grgljati. 2. sreenjak. dunj e i drugo oporo voce bogato taninima i pekNnima. naprotiv. . Iak caj od kamilice sa dosta limunovog soka. Zbog toga je potrebna stalna I i br izlj iva higij ena u sne ~ upljine. jedieem i drugim bilj em jakog dejstva . stoji pola sata. bedrinac i dr. kopriva. U ustima im a mnogo mikroorganizama. 8. Iednake delove !ista podbela. BOLESTI USTA P. birajuCi sarno oporu i kiselu zukvaru. zalfije. ostaviti 2 sata. 4. tatulom. grgljati i naj zad popiti. podubica. 7. onih koji mogu prouzrokova ti razna opasna oboljenja.e usIa. Ovo blago bilje deluje spor ij e. s lucaj s velebilj em. Po 2 supene ka~ike titrice.108 LECENJE BIWEM Bilje koje se ovde navocLi nema jako iizi olo~ko delovanj e i zbog toga one ne deluje brzo. ocediti i time ispirati usta. jesti sto viSe kasastu i sluzastu h ranu .ie mnogih bolesti. S.ice (titrice). kao ~ to je to. U nas je vrlo eesta pojava zapa ljena slu zn ice usne duplje. Razumljivo je da bolesnik treba da zatrazi pomoe lekara. odmah poklopiti i posle pola sata. gde se znaci javIj aj u vee posle nekoliko minuta ili najdalje posle ce tvrt iIi pola sata. m edu kojima ima i patogenih. odlije i time ispiraju usta. usJed eega nastaju razne komplikacije. kad se prohladi d ekstrallUje. zalfije i sumske jagode s itno izrezati i dobro pomeSati. oso bito zaraznih. tj .

J ednake delove idirota. Po 20 g hrastove kore. Po 5 g lista kupine. 17. ocediti i time ispirati us ta. kao pod 18. 18. o s koru ~a. hrastovih ~iSaraka (stu· canih u prahl i zalfije. Cajem od ove smese ispirat·i usta i zatim caj popiti. Ovim ca· jem mogu se masirati des ni. Dva deset grama miloduh a. 11. koprivinog lis ta i kamilice. !ista pitome nane i maticnjaka. Za iecenie desni: 2 k a~ ike za lfije popariti sa 300 g kljuca le vode. ribizle i pi tome nane. kao pod 18. Jednaki delov i kamilice.J 25. Ovo je dobro i za decu. kao pod 18. kao pod 18. biti kao pod 8.i kore na zdravca i srcenj aka i IS g korena belog sleza. 20. !ista nane. kao pod 18. 12. Caj treba ddati sto dille u llstima. za lfij e i kupine. kao pod 18. Jednake delove cve ta majske ruze. 2 ka ~ ike ove smese kuvati 5 mi· nuta u 300 g vode. pome ~a ti i 1 ka ~ iku ove sme~e kuvati 10 minuta u 200 g vode. kao pod 18. Po 10 g planinskog cubra i semena buacka. Jednu kasiku salepa u pra~ku kuvati 1 sat u 200 g mleka i u toku kuvanja dolivati ml e ka. pitome nane i zalfije. na kraju. nane i planill'sk<>g /5ubra. 16. Po 10 g korena ratanije i zdravca. Caj je dobar protiv zapa lj enj a s luzn ice usta i idrela. miloduha. procediti i tim caj em ispirati usIa. kamilice i nane pome ~at i i upo tre. 27. poklopiti i. 13. tako da na kraju bude oko 200 g tecnosti. maline. Po 5 g zdravca. procediti J time mazati desni i ispi· rati usta. Po 5 g musmula. 14. kad se ohladi. Po 10 g rizoma zdravca. 22. 15. kao pod 8. kamilice J zdravca. limunove i narandzine kore i moraca i 5 g karanfilica. 10. popiti. Po 5 g riwma trave od srdobolje i zdravca. kao pod 18 . Po 10 g hrastove kore . belog i crnog sleza. divljih Jcru~aka i lista pitome nane. na ne i slatkog korena i po 5 g karanfi· [ica. maticnjaka. kao pod 18. 19. Od ove smese moze se naciniti i tinktura u razblazenom cis tom alkoholu (apotekarskom): 20 g sme~e na 100 g alkohola. . kad se ohladi. jatnog zadaha i z /Isla i ze luca. Po 25 g n ane. kamilice. kao pod 8. Po 10 g korena ratanije (kupiti u apoteci) i [i's ta zalfije popariti sa 200 g kljucale vode. 21. pa time ispirati usta (grgljati ~to duze). Upot reblj ava se izj utra i u vece i protiv lI epri. Posebno se spravi jak caj od kamilice: 2 ka~ike kamilice popariti sa 200 g kljucale vode. kao pod 8. poklopiti i posle 4 sata ocediti. Po 5 g bedrinca. Po 5 g dunjinih i hrastovih pupoljaka (vrhovi grancica). dobra iscediti i pome~ati sa salepom. maticnjaka i zalfije. Po 10 g moraca i anisa i 'Po 20 g Zalfije. korena srcenja ka i trave od srdobolje i ko· rena koprive i zdravca sitno izrezati. 23. 29. posle svakog grgljanja. podbela i ka· milice pomesa ti i upot rebiti kao pod 8. .KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2ITI MEDlCINSKIM BIUEM 109 9. puklopiti i posle 6 sati ocediti. J ed na ka ~ ika na 200 g kljucale vode. 26. kad se ohladi. iscediti i tom vodicom ispirati usta i mazati desni. i. podubice. j er je mirisno i nije mnogo oporo. idirot a i gaveza sitno izrezati. da bi lekoviti sastojci za lfije s to duze delovali. kao pod 18. 24. 28. zdravca. Po 5 g :lalfije. cimeta i anisa.

gasova. Za lecenje ove boles ti rarmaceutska industrija proizmdi neke veoma sk upe lekove koji se prodaju pod zas ti ce nilll i iZlllisljenim im enilll a. ovi boles nici piju Ullles to vode razne caj evc s prav lj ene o d miri s nog bilja. ali. smrad iz usIa veoma nelagod no uti ce i na onog koji pati od ovog oholj enja i na sredi nu u kojoj takva osoba zivi i radi. Po 3 zrna kardamoma i najkvirca. Bolesnik mora traziti savet i pomoc lekara.ima lekari i apotekari za nasu kamilicu kazu : "Vasa kamilica je zaista izvrsna. Po I kasika slatkog korena i kore od limuna i pod I. pravilna is hrana sveiilll. hajd ucica i neko dr ugo aromaticno <. uop s te . kao pod I. pre svega. To je. 5. kao pod I. U nas manje. nikom nismo bile dosadne. tegoba i smetnji u trbuhu ima matan broj mirisnih (aromaticnih) biljaka. donek le prikrije . .10 III ace bilje. 2. slatkog korena i osusenih sumskih jagoda. slllesla poklopiti i posle pola sata ocediti. 1ma vec i broj naseg i s tra n. sma nji. sial ki koren. najkvirc. 7. miloduh. 6. a u in os trans tvu zna lno vise. uredna s tol ica. SMETNJE U ORGANIMA ZA VARENJE Protiv n a dim a n j a. Dccje klinike i porodilista u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi sve vise upotrcbljavaju kamilicu.110 NEPRJJATAN ZADAH IZ USTA LECENJE BIUEM Neprijatan zadall. kao pod I. jer smo celim putem umesto vode pile jak caj od vase kamilice" .og bilja koje moze ma nj e iii vise da ubl azi. a drugu uvece posle obeda. ocajanja. rekose: "Mi smo na kongres u Pariz dosle avionom. 3. medu kojima prvo mesto zauzima litriea. pomorand ze. Po 1 kasika miloduha. zasladiti medo m i popiti 1 casu izjutra. nane i mati cnjaka. putovale smo dva dana i dYe no~i i nismo imale nikakvih smetnji . uredan zivot moze da ublazi ovu neprijatnu boles t. god. uopste. hi gijena usta i. Medutilll. Po 1 kasika miloduhaa i korena omana i 2 karanfilica. Po 1 kas iku sitno stucanog lis ta i cveta llliloduh a i sla tkog korena i 2 pupoljka kara ntilica popariti sa 300 g kljuca le vode. kao pod I. presni m povrcem i vocem. na zalost. izb egava nje dru stva i. kao 4. sa mocu i potis tenost. Na osetljiva li ca ova upoma i dugotrajna bolest ces to ostavlja dubok e i neprijatne posledice: depresije. limunova i pomorandzina kora. U Londonu.u organima za varenje. Pari:w i drugim velikim medicinskim centr. !cardamom i dr. Po 1 kasika tveta hajducice i lista nane i 3 zrna (stucana) najkvirca. nikad je nemarno dovoljno«. a od inostranog karanfilic. kao pod I. maskira neprijalan zada h iz usta. a dYe profesorke Univerziteta sa Filipina 1954. 1. 2 karanfilica i 1 kasika lista nane. eugenolni bosiljak. Po 1 kasika pupoljaka majske ruze.

a s to je n ajvaznij e. Kim je opstepoznato sredstvo protiv nadimanja. potrebno je da se pre upolrebe zdrobe u avanu. To je na mirni ca koja se veoma tesko var. 3. Iednaki delovi kamilice. pitome nane i matienjaka. bolje je eaj zasladiti m edom nego secerom. kao pod 5. a sladak posle obeda. najbolji nac in je dati svakoj m ajci kamilicu i pokazati joj kako treba st rucno da spravi caj svoj oj bebi. 8. kao sto su morae i anis. 3 sLlpene kasike smese stucati u prah i uzimati u toku dana posle jela na vrh noza i piti jak caj od kanlilice (caj pod 1).KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA 2 1TI MEDI CI NSK IM BIUEM III Nail narod danas manje. Po 20 g moraca.i u cis t sud i preliti sa 2 decili- tra kljucale vade. Kad se preliju kljLlcalom vodom. ostaviti 15 minuta. treba ih ostaviti 2-3 sata u poklopljenom sudu. a li jos uvek mnogo jede kao glavnu hranu pasul j. Bebe koje ces to imaju bolove i grceve u trbuhu s mire sc i zaspe vee pos le nekoliko kasieica »kamilteja«. 1. pitome nane. Kamilica je ta n asa sp aso nosna biljka koja maze potpuno zameniti makove came.ti i upotrebiti kao pod 7.i i izaziva nadimanj e i velike lcgobe i neugodnosli us led razvija nj a gasova neprij atnog mirisa. a na nij e otrovna i ne izaziva nav iku ni duiom svakodn evno m upotreb om. Po 1 supenu kasiku maraca i korijandra stuea. 1 supena kasika smek na 2 decilitra kljuca le vade. rastavica i pelena. nes to s to je bolj e a d njih i s to dcletu neee skod iti . 9. Iednaki delovi anisa. a nekad 2 i vise casova aka se zeli sto j aci. odmah poklopiti i posle 2 sata oeediti. I ovde. kao i u drugim slucajevima. smes ta pok lopiti i ostaviti aka 1 sa t. Daje se Sam iii u smesi sa isto tako dobrirn lekovima. Ponekad se toj smesi doda i kori jandar. gasova. kima i maticnjaka i po ' 10 g nane i majkine dusice. Posto ovi plodovi imaju lekovite sastojke cvrsto zatvorene u unutrasnjosti. protiv opasne upOlrebe makovih caura u nekim nasim krajevima. Iednaki delovi kicice. . Osobe koje pate ad hronic l1ih poremeca ja organa za varen j e takoue se hval e da im kamili ca najvise pomaze. kao pod I . 3 supene kasike ove smese popariti sa pola litra kljucale vade. zasladiti medom iii nekim sokom i piti posle obeda. nane i siSarica hmelja. Nije dovoljno jedno te is to govoriti : m akove eaure s u opasne i m ogu izazva ti smrt deteta! Pot rebno je majkama dati za menu za m akove eaure.s laden caj piti pre jela. 7. maticnjaka. Caj ad kaIllil ice i piro m e 1 1ane je jecLno a d naj boljih sredstava da se te nepr ijalnosti sm anje i ubl aze. neka pije caj ad ave smese: pomesati jednake delove titrice. kolicina se odreouj e prema uzrastu. majkine dusiee. maticnjaka. anisa. ocajnice i majkine dusice. jer je i med lekovit. Po 30 g moraca. kima . 5. ocajnice. 4.i korij a ndra i 10 g korena angelike. lekovitiji caj . Ko ne maze da podnese miris tHrice. 2. Dve plodove narod pogresno naziva »seme«. U bo rbi protiv mraka i neznanja. Punu su penu kasiku titrice s tavit. Morac. Maze se zasladivati i vocrum sokovima iii sirupima. anis i kim se moraju prethodno stucati u prah. Punu supenu kasiku smeSe preliti sa 200 g kljucale vode. kuvati 1-2 minuta u poklopljenom sudu. ocediti i nezasladeno piti pre jela. 6. Neza. Deci se stavlja m anj e titrice n ego odrasHma.

2. oblaZu i tako s tite obolelu sluznicu. prokisne. Po 20 g nane. 16. kao pod 9. naljblaii le kovi. 15-20 minuta. Za ublaZavanje zapalj enj a ovog organa koriste se razne biljke.ja koie i sluznice i na laj nacin ublazuju upalu i smanjuju boll tegobe u jednj aku. Razumljivo je da bolesnik mora voditi racun a 0 ishra ni i da iz svog j elovn ika izbaci sve one s to mu pricinj ava legobe u organima za varenj e. koj'i lakode dduju pro ti'V za palje n. 3. kao pod 9. kada se ohladi. Po 25 g m ajo ran a. Svi ovi caj evi ne sarno da smanj uju gasove vee is tovremeno vraeaj u apetit i deluj u kao lekovi za j aca nj e. 3 s upcn e kas ike isiln jenc smese s pravi ti i upo trebiti kao pod 9. Po 25 g vra nilovke. U tera piji ovog organa koriste se ponekad i taninsk e biljk e. jer se brzo kvari. 18. oni koji pokrivaju. lincu re i na ne. pi tome na ne i jdi ro ta i 10 g cveta lavandul e. da omeksa i. Slicnim le kovima se dodaje i bilje sa azule17 ima. lipe . a one koji nisu gorki posle jela. Po 20 g kicice. zasladene m edom ili voenim sirupom. Sto g dU/ljinog semena pokvasi se sa 2 li tra destilovane vode (moze se upotrebiti i obicna veda. Uzroci zapalj enj a jednjaka su r aznovrsni. moraca. d rii 12 sati cesce m eliajuCi i posle toga se procedi kroz fl anel iii cisto platno. moze za nuidu nacinili sluzaste kasice kuvajuCi 1-2 sata kasiku pirin ca u 200300 g vode. ali nezaslaeleno pili pre j ela . kao pod 9. 14. U nedostatku pirinca mogu koristi t·i ovas iii psenicu. ZAPALJENJE JEDNJAKA (Ezotagit is) . Ovu sluz treba cuvati u cistoj zapusenoj boci na hladnom mestu. 11. dakle. Po 30 g na ne. idirota i kud rave nane. kore gorke pomora ndze. pogotovu kada je u zapaljenju. kao pod 9. 12. ali se u ta kvim cajnim mesavina ma one nalaze u manjoj kolicini.112 LECENJE BIWEM 10. kao pod 9. a kiselina drazi sluznicu. kao pod 9. 13. 19. m e tvice. Po 40 g lincure i kicice i po 10 g ocajn ice inane. . Po 25 g hajd ucice. majkine d usice i mo raca 5 g selena i angelike. pre svega one koje u sebi imaju slu zi. id iro ta i odoljena. Piti kao dunjinu sluz preko celog dana kad god se ozedni. Sve gorke caj eve piti nezas ladene pre j ela. 15. 17. kao pod 9. ali se pre thodno mora prokuvMi. lincure. angeli ke i vidovc ice i 10 g kamilice. 1. majora na. 0 svemu se posavetova ti s leka rom . Sok od dunja taJrode pomafe: oljustene dunje se sHno izrendaju (nastrufu) i iz njih iscedi sok. Po 30 g kam ilice.i timij a na i 10 g m at ic njaka. mo raca i raslaviea. kao pod 9. karnilice. Ako domaein s tvo u pla nini iii na selu nema nikakvih lekova. on e opo rog ukusa. Bolesnik mora traziti po moe lekara. Po 30 g vranilovke. jer tanini taloi e belancevine i tako sllse sluznicu. idirota . Po 30 g 'nane. odlije se od taloga) . Pije se svakog sala po 1 kasika. ka mili ce i vra nilovke. kao pod 9.

') g lista belog . podbela i bokviee pomesati i upotrebljavati kao pod 7.Sluzi su bijutavog. 10. crnog gaveza. slucaj odrediti lek. Po 20 g eveta kamiliee. jer su uzroci zapaljenja jednjaka razliciti. 5. 14. popariti sa pola litra kljucale vode. iseediti u 6i\Stu boeu i cuvati na hladnome mestu . islandskog lisaja i 5 g cveta divizme pomesati i upotreblja'Vati kao pod 7. lato se ovim sl'llZima neposr edllo p re upotrebe do daj e ma lo soka od limuna. Pedeset grama sernena buacka (Plantago psyllium) i po 25 g dunjinog . 15. Nij e re dak slucaj da boles nik povra ti ne sarno popijenu lekovitu sluz vee i hranu . pogotovu bolesnici koji dugo boluju. popariti jednim litrom kljuca le vode. podbela i crnog sleza i kon~na omana rpomesati i upotrebljavati kao pod 7. pomesati. 7. jabuka i drugog voea. ernog ·i belog sleza i trandavilja pomesa ti ·i upotrebljavati kao pod 7. Ovako dobijena sluz je veoma lekovita. Razumljivo je da osobe koje pate od zapaljenja jednjaka moraju strogo pazi ti na lUenu higijenu i ishranu. 6. kamiliee. podbela. kamilice i podbela. pre svega od l11at ic njaka ili od kamilice. Piti svakog sata po 1 kaSiku sa nekim sredstvom za osvezavanje k ao pod 5. piti po 1 supenu kasiku svakog sata. Po 1 supenu kasiku cveta kamilice. leze i ne k reeu se na ciMom vazduhu . pirevine i belog sleza pomesati i upotrebljavati kao pod 7.i lanenog semena pomesati i upotrebljavati kao pod 2. odmah poklopiti i posle 2 sata odliti. Pedeset grama korena belog sl eza . zbog ('ega ih mnoge osobe ne podnose. pomorandZe. otufnog.UlTi MEDICINSK IM BIUEM 113 4. . Da se m i r-~s i ukus poprave. neprij atnog uJeusa. lista hajduci"Ce. . eveta ernog sleza i tJrandavilja i lista mati 6njaka. Po 10 g piskavice ili grckog semena. .preli. kiselih visanja. 13. navedenih ra nije pod 5. crnog i belog sleza i trandavilja pomes ati i upotrebljavati kao pod 7.i ernog sleza. jer im drazi organe za disanje. 9. M iri:ma dUl1ji na i l anena slu z. zasladiti dunjinim ili slezovim sirupom i piti sVaikog sata po 1 kasiku. lekar ee za svakJ.ti sa 300 g hladne vode i posle 3 sata odliN i iscediti. cveta nevena. 'usta ~ jednjak. vee 'prema tome s ta bolesniku najvise prija i cega u kuei ima.I ova sluz je bljutava i otuzna. Lanena sl uz: 100 g lanenog semena ddi se 12 sa ri u 2 litra des rilovane iii prokuvan e i ohladen e obicne vode i 'Ilpotrebi ·kao dunj ina sIuz. Ovde je naveden veCi broj recepata. prema ukusu bolesnika. BOl ESTi MOGU IZl EC ITI III UBL. malina. nevena. 12. Neke osobe ne podnose evet divizme. zbog toga ga one ne smeju upotrebljavati. pre upotrebe u solju pom esati kasiku sluzi sa isto toliko caja od pitome nane. smesu biljaka koja ee tom bolesniku pomoei. Po 109 cveta brdanke. kamilice. odmah poklopiti i posle 3 sata oeediti. 8. ribizla. Po 10 g korena omana. maticnjaka i bokvice pomeSati. 11. pa se moze piti uz dodata:k sredstava za osvezenje. Tome treba dodati i cinjenicu da svaki bolesnik drukcije reaguje na isti lek. Po 10 g eveta ernog i belog sleza. tako zbog toga jos viSe slabi i postaje sve manje otporan. Po 20 g korena i cveta be log sleza. Po 2.KOl E SE . Prema tome.

kao pod 4. kao pod 4. lipovog cveta. petrovca i kima. . ocajnice i cveta trandavilja.icice. Nezasladen'o piti na pola sata pre jela. Jednaki delovi hajducice. kao pod 1. vidovcice i korena angelike i 10 g sladiea.114 lECENJE BIUEM ZAPALJENJE ZELUDACNE SLUZNICE. selena. 3. Piti 2-3 puta dnevno. ruse. orahovo lisee. B. kamilicu. Osobe koje ne podnose gorko. 6. od verema travu. crnog sleza i kamilice. Po 10 g cveta kamilice. 4. Ove biljke mogu se kori· stiti i tako sto se Iistovi zguZvaju izmedu prstiju i naCirri lopti ca koja se proguta. pe t rovac. belog sleza i slatkog korena i 25 g cveta trandavilja. Zimi se kuva caj od os usenih listova. kao pod 2. dunjinog semen a i lista zalfije i bokvice. gastroenteritis) Hronicni katar organa za varenje cesto se i caj evima moze vrlo us· pes no leciti. I ovde eemo navesti veei broj smesa. 5. 2. od kojih ee lekar odabrati onu koja najvi se odgovara svakom pojedinom boles ni ku: 1. ali da ne vri. kao pod 2. selena. k. crnog gaveza i reuma. 10. nanu . kinu dus icu i neke druge gorke i opore biljke. Cetiri supene kasike kamilice i 4 kasike lista hajd uc ice prelili sa Iitar i po kljucale vode. steze. skinuti. Jednake delove hajducke trave. cesee promesati i posle 1 sata ocediti i popiti neza· sladeno na pola sata pre jela. odmah poklopiti i dna ti 15 minuta u kraj s tednjaka da bude toplo. kao pod 2. orahovog \ista i majkine dusice: 3 supene kasike smese popariti sa pola Iitra kljucale vode i posle 2 sata ocelliti. smilja. kao pod 2. kao pod 2. piti u toku dana umesto vode. lista bokvice. crnog gaveza. Po kafenu kasilw lianenog ~ dWljrinog semena prelilti soLjom hlad· nog eaja od kamiJice. Supena kasika u prah zdrobljenog cmog gaveza i jedna kafena ka· sika lanenog semen a. CIR zELUCA I DVANAESTOPALACNOG CREVA (Ulcus ventriculi et duodeni) 1. Po 30 g lista pitome nane. Po 20 g majkine dusice. buacka i dunje. vodopij e. Po 20 g kamilice. kao pod 4. kamilice. debelu koku. podbela. 11. lravu·ivu. dana kad god se ozedni. hajducice. slatkog korena i pirevine. KATAR ZELUCA (Ga stritis. Po 20 g korena crnog omana i belog sleza. 7. 9. Od lekovitih b ilj aka vredno j e pomenu!li: haj ducicu . anisa i porno· randzine kore. ostaviti 2-3 sata da se ohl adi i caj piti u toku. Po 10 g korena omana. maj. Iista pitome nane. Po 10 g korena selena. korena belog sleza. Ovo Cil1iti po nekoliko puta dnevno. 2. kao pod 4. Po 25 g korena crnog gaveza. belog sleza i pirevine. mogu za· sladiti caj medom.

angelike. koja je posledica povecanog lucenja zeludacne sone (hlorovodonicne) kiseline. kami!ice i moraca. kamiIice. crnog gaveza. Po 25 g korena crnog ga veza. zalfije. koji se uspesno upotrebljavaju protiv suvisnog lucenja sone kiseline ~ pos ledica koje zbog toga nastaju: I. Medutim. maticnjaka. !is la be tog i crn og steza i rusomace. Po 20 g lanenog i dunjinog semena i po 15 g !ista ialfije inane. s latke paprati i s lavelja . kao pod I. kao pod I. kao pod I. 3 supene kasike smese popariti sa pol a Iitra kljucale vode i posle 2 sata ocediti i popiti u toku dana. Po 15 g kore na crnog gavcza. bo kvice. Po 25 g cve la podbeta. 3. Po 10 g ki cice. betog steza. stadi ca i lrave od srdobolj e. Boiest se javlja usted hronicnog zapaljenja sluznice zeluca (gastritis) iii cira zeluca. beli bun i mandragora. kao pod 1. a narocito cira dvanaestopalacnog creva. k ao pod 1. Po 20 g kantariona.KOl E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2 1TI MED ICINSK I M BIUEM 115 3. 9. ove biljke su vrlo jakog fizioloskog dejstva i zbog toga se ne preporucuje njihova upotreba u domac instvu. angelike. ma lic nj a ka . kao pod 1. Navescemo neko!iko recepata mesanih cajeva. Po 15 g korena crnog gaveza. iatfije i ruse. kao pod I. Po 15 g kantariona. kamilice. ka mili ce. hajducice. oma na i pirevine i po 10 g moraca. hiperhlorhidrija) Mnoge osobe boluju od ove bolesti. 4. odnosno sa hioscijaminom. Po 40 g ko rena crnog gaveza i belog sleza i 20 g sla lkog korena. betog steza. kao s to su: velebilje. sladica. 4. 6. pa i smrt! Lekove od ovih biljaka spravljaju farmaceuti u apotckama i farmaceutskoj industriji. Medutim. cve la tra ndavi tja i lrave ruse. OBOLJENJA 2ELUCA Povecano lucenje zeludacne sone kiseline (Hiperacidit et. Najjace dejslvo imaju biljke sa atropinom. !ipovog cve ta . 8. rusomace. kao pod 1. lipovog cveta i slatkog korena. jer lake mogu izazvati teska trovanja. Po 20 g ka m iti ce. a ni sa i cve ta tra nda vitja. postoje vrlo pouzdani biljni leko"i koji smanjuju lucenje ove kiseline. kao pod I. Po 25 g kore na crn og gaveza. sacinjenih od neotrovnih biljaka. kao pod I. neprijatno podrigivanje i mnoge tegobe. idirota i moraca i 10 g kamilice. po 10 g majkine dusice i blazenog ckalja i 5 g lanenog semena. 7. Po 30 g ko rena crn og gaveza i sladica i po 10 g korena i lis ta belog s teza. Bolesnik oseca dosadnu gorus icu. Upotrebljava se magnezijum-oksid iii soda bikarbona za neutralizaciju slobodne sone kiseline. kao pod I. . korena mas lacka i kore krusine. 2. bunika. s ladica. a dobijaju se jedino na Ickarski recept. cvela lava ndute . talula. 10. 5. omana i idirota.

kima. . kicice. h ajducice. lincure i rudinskog pelina. 1ma i · drugih vrsta dispepsije. 9.. kicice i h ajducice i 10 g idirota isitni ti i dobro pomesa ti. po 10 g hajducice i 5 g m ajkine dusice. ostavi·ti da se ohladi i pi ti u toku dana 3-4 puta po 1 solj u na pola sa la p re jela.116 Smanjeno lu~enje zeluda~ne LECENJE BfUEM sone Idsellne (H ipoacid i tet iIi hipohlorhidrij a) Ova cesta bolest j e pretezno posled ica hronicnog 2lapaljenj a zeludacne sluznice u sled preterane upot rebe alkoho lnih pica. zove. Po 25 g pelena . 3. angelike i lincure. Po 25 g korena idkota. Po 20 g korena selena. 8. m oraca i korij andra i po 10 g lincure. 2. kicice i komoniJke . u p redelu zeluca gotovo posle svakog obroka. Po 25 g blazenog ckalja. Klasican nacin lecenja j e uziman je propisan ih kolicioa r azblaZene sone ili hlorovodonicne kiseline kako bi se nadoknadio nedos tatak ove ki seli ne u zeludacnom soku. _ 5. po 10 g ruse inane i 5 g ljute paprike . E\'o nekoli ko ispitanih cajeva koji se vee vekovima svak od nevoo koriste u na ucnoj medicini raznih zem alj a : 1. 4. Bolesnik oseea potmuo i tup bol »ispod grud i. Po red razn ili tegoba u trbuhu. podubice. kao pod 1. Po 20 g trave-ive. Osobito veliku p aznju treba obrati t i na ishranu. Po 25 g kokoca. U avesnih osoba nagomilavaju se velike koli6 ne gasova. 6. nepravi lne ish rane i hronicnih zaraznih boles ti. idirota. k ao pod 1. trave-ive i grcice. kao pod 1. angelike i ruse. Po 30 g lincure. POREMECAJ VARENJA (Dispepsija) Uzroci ovog oboljenja su razlici ti. 7. ko moni ke. trave-ive podubice.ive h rane boga te celulozom . omana. kao pod 1. hmelja. Razumljivo da ce p om oei sa rno kva litel no lekovito bil je i zbog toga bolesnik mor a voditi racuna od koga ga krupuje. po 10 g kantaI'io na i trave daninoCa i 5 g ljute paprike. Po 20 g gor k e deteline. ko re od gorke pomorandze. Na primer. u slucajevima dispepsije truljenja treba upotrebljavati mnogo bill . kao pod 1. j er j e varenje o teZaoo i uspore no. Naveseemo sa rno do maee lekovit o b il je do koga bolesnici mogu lako doei. naj cesee zbog nedost-atka fermenata creva ili gusterace. 3 supene kasike ove smese kuvati 5 min uta u pola litra vode u pokloplj enom sudu . pogOlovu posle upo trebe pasulja i d ruge kabaste i tesko svarlj. kao pod 1. kima i idirota. 1ma izves tan broj bilj aka koj e povecavaju lucenje zeludacne sone kiseline. Po 15 g idi rota. kao pod 1. kao pod 1. Atonicna dispepsija je prouzrokovana mlitavoscu miS1ca zeluca i creva. cesto se j avljaj u proli vi koji se dosta tesko Ieee. kim a. Takozvana acidna dispepsija izazvana je suvisnim lui::enj em zeludacne sone kiseline. Bolesnik se mora obratiti lekaru za savet i pomoe.

ZAPALJENJE TANKOG CREVA (Enteritis) Zapaljenje tankog creva moze bili akutno ·i hroni~no. 2. Po 30 g hajdu ~i ce. omana i 10 g pirevine. tan ina (oporih materija). kao pod 1. 3 supene kasike ove smese preliti jednim lit rom hladne vode. ko rijandra. hajduOice i po 10 g trave-iove. poklopiti i posle 2 sata ocediti. Po 15 g kamilice. Po 50 g podubice i vranilovke pomdati i 3 kasike ove smese popariti jednim Htrom kljucale vode. jer ublaiuju zapaljenje i tako smanjuju tegobe. Po 50 g rizoma sr~enjaka i rizoma trave od srdobolje dobro isitniti i pomdati. Osobita painja se obraca na ishranu. Bolesnik se mora obratiti lekaru za savet i pomoe. 3. lista koprive i korena pirevi'l1e. smanjuju tegobe bolesnika. lanenog i dunjinog semen a. kr~anje u crevima i druge tegobe. nadutost. k ima i anis a i 10 g nane. sa ml e~i iii stuca ti u fini prah i uzi. Po 40 g korijandra i idirota i po 10 g plodova pasdrena i kleke.mati 3-4 puta po I kafenu k asicicu na pola sata pre jela. 30 g dunji nog semen a i po 15 g trave od srdobo lj e i na ne. »voeni dani« iii »vocne kure« (v. kao pod 1. pre svega. Od vehke pomoei su tzv.KOJ E SE BOLESTI MOG U IZLEC IT I ILl UBLA t ITI MEDICINSKIM BIU EM 117 ne h rane. gr~evi 1I trbuhu. Po 50 g idirota i oman a. . 15 g kamilice i 5 g kQre krusine. idirota.-4 puta po 1 casicu pola sa ta p re jela. Po 40 g korena idir ota i lincure.i di pogJavlj e Voce i povrce kao lek ). Znaci oboljenja su proliv. 3 supene kasike sm ese d rlati 3 sata u pola li tra hJ adne v<Y. kao pod 1. sve dobro isitniti . zagrejati do klju~anja i kuvati 15 minuta. odliti i toplo piti umesto vode u toku dana. sitno 'l1astrugane jabuke i dunje i topli cajevi umesro ·vode. 8. 10. kao pod 1. I ovde pomazu sluzavi lekovi i sluzave ~orbice i kasice. Piti umesto vode. pi-ti 3.Ie. prtome nane. Topli oblozi na trbuhu. Bilje za spravljanje ovih ~ajeva treba da ima. 1. 4. Po 15 g lis ta pitome nane. gorcice. kao pod 1. 7. ma ticnjaka i h ajduoice. kao pod 1. id irota i maj kine d usice i 10 g kima. Po 40 g !ista zalfije i belog sleza i po 10 g kamilice i mati~njaka. osobito posle jela. 11. 5. ostaviti ukraj stednjaka 1 sat. k ao pod 1. PomaZu i biljke sa sluzima i azulenom. kao pod 1. pored os talog i razni biljni leko vi: 1. anisa i moraca i po 20 g lista pitome nane i plodova p asdrena. za tim k uvati u pok lopljenom su du 5 minuta i. a kim u a vanu s tu ca ti . Po 15 g kima. Po 30 g moraca. is landskog lisaja i 10 g trave-ive. maticnjaka. osob ito presne i sitno ·samlevene iIi nastrugane. lincure. Po 20 g la nenog i gr~ kog semena . 9. kada se s ml a~ i. U nas i u inos tl-an s tvu ko r is te se. 2. Po 15 g kieice. podubice. gorke deteline. kao pod 1. 6. Uzroci ovog oboljenja su raznovrsni.

koprive i hajdutice. Pre svega. kamilice. Po 20 g trave std e. Prolivi su vdo cesto sluzavi. rizoma srtenjaka i trave od srdobolje i korena od koprive dobro isitniti. kao pod 1.ce. ostaviti da stoji 3 sata tesce mesajuci. Po 25 g !ista koprive. 9. sve pome~a. Daju se i raz:ni lekovi.ifenolska jedinjenja). zbog cega pate od naizmemcnih zatvora i proliva koji mogu biti ponekad cak . kao pod 2.ti i upotreblj ava ti kao pod 1.ice. 10. nane. srtenjaka i trave od srdobolje. 2. trandavilja. vranilovke i rusomate. 4. Po 20 g troskota. 4. zatim zagrejat: do kljucallja u poklopljenom sudu. lis ta borovnice i bokvice. Po 30 g lanenog i dunjinog semena i korena crnog gaveza i 10 g troskota. pa ih z:bog toga treba piti sa raznim vocllim sokovima koji osvefavaju. potrebno je omoguCiti uredno varenje uzete hrane. 8. kao pod 2. nane i t·roskota . po 10 g cveta majske ruZe. kao pod 1. timij ana i kam hlice porne~a ti i upotrebljavaN. 12. Uzroci zapaljenja sluznice su raznovr9ni. Po 50 g lubenicarke i steze. kao pod 2. pa se bolesnici upucuju da traze savet i pomoc lekara. Ovi cajevi nisu uvek prijatnog ukusa. nane. ocajnice. Po 25 g srcenjaka.ke dobro isitnjene sme~e preliti sa pola litra hladne vode. nane i cveta kamilice.i: 1. protiv upale sluznice) i poliuronske supstancije (sluzi. bokvice. kao pod 1. 20 g grckog semena (piskavice) i 10 g orahovog lista. To se postize posebnom dijetom.i krvavi . Smtenje su pracene jakim bolovima i grtevima u trbuhu. kao pod 2. vranilovke i karnil. trave od srdobolje. pod bela i kflmilice. koristeCi hranu koja se lako vari. Po 25 g majkine du ~ ice. posto je kolitis dugotrajna bolest. Po 20 g srcenjaka. Po 25 g kamilice. kao pod 1. trave od srdobolje i steze i po 10 g kamilice. bokvice. U nas i u inostranstvu upotrebljavaju se ovi cajev. uzimajuCi uvek neku drugu smesu.ti da se ohladi i piti 3-4 puta dnevno po J casicu na pola sata pre jela. 3. ZAPALJENJE DEBELOG CREVA (Kolitis) Mnoge osobe boluju od akutnog i-li hronicnog zapaljenja sluznice debelog creva. Po 15 g lanenog i dunjinog semena. kao pod 2.118 LECENJE BIU EM 3. azulenogene materije (antiflogistika. steze. 3 supene kasi. . Po 20 g korena repuha. Hronicni kolitis je te~ka i upoma bolest koja se sporo leCi. kao pod 2. Po 25 g lista oraha. kao pod 2. otajnice. Da ne bi doslo do navikavanja. potrebno je menjati cajeve. lis ta bokvice. tj. pektini). ostaVli. 7. 6. Po 25 g hrastove kore. kima i rnorata. 5. kao pod 2. Od biljnih lekova najce~ce se daj-u oni koji sadrie w1tisepticne sastojke i tanine (fenolska i poI. prvenstveno namimice s malo celuloze. trave-ive i rusomace. 11. vranilovke. Po 25 g islandskog liSaj a. hajducice i borovn-i.

miloduha. Po 10 g dunjinog. Po 10 g planinskog cubra. samlevenih hrastovih siSa-l'ld inane. 22. borovih pupoIjaka. Po 10 g eveta kamilice. rizoma idirota. kao pod 16. Po 20 g s teze. 26. Trideset grama kOl-ena trave od sl'dobolj e i po 10 g lista nane. kao pod 1. Po 10 g majkine dusice. Po 30 g Iineul'e. Po 10 g stde. nane. Po 10 g planinskog cubra. pirevine i emog gaveza. belog sleza. m aline i kupine. dodati 1 kasi·ku korena selena. trandavj. kuva-ti jos 5 minuta. 25. sumske jagode. Po 15 g maticnjaka. miloduha i islandskog lisaja. kao pod I. majkine dusic e. kada se ohladi. 11. hrastove kore (u prall stucane). trosko ta i bokviee. Kas iku salepa. hrastove kore i majkine dusice -i 10 g orahovog Iista. drunje. kruske i hrasta i po 15 g salepa u prahu i semen a dunje. kao pod 16. dolivajuCi isparenu vodu. nane i odoljena. lanenog. pirevine. po 15 g kamiliee i ernog gaveza i 10 g vranilovke. majkine dusice i kamiliee pomesati. Po 30 g idirota. kao pod 16. kao pod 16. Po 20 g lanenog -i dunjinog se mena.3 doze. Sezdeset gram a rusom ace i po 20 g ko rena lubeI1licarke trave od s rdo bolje. 12. b. 6. 7. emog gaveza. kao pod 16. kao pod 16. kao pod 1. 19. 10. odmah poklopi·ti i posle 4 sata oeediti. . 14. kao pod 1. buackovog i grckog (piskavice) semena i ploda pasdrcna. 18. ocediti i. 8. borovniee. 9.Jja i divizme. Po 10 g odoljena. rusomace. kao pod I. vranilovke. lineure.KOJ E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2ITI MEDICINSK IM BllJEM 119 5. Po 15 g korena belog sleza i cmog gaveza i po 5 g maticnjaka i borovih pupoljaka.ena. srcanika. lavandule. ocajniee i pitome nane. srcenjaka. u prasku kuvaoti 2 sata u 200 g vode. idirota i kore krusine. 13. maticnjaka inane. srcenjaka i zrelih borovniea. 21. 20. kao pod 16.j srcenjaka. kao pod 1. vranilovke. poparit-i jednim litrom kljuca·le vode. majkine dusice i hajduciee. dodati 10 g rizoma pirevine. kao pod I. planinskog cubra. pitome nane. oraha. kao pod 16. ocajniee. kao pod 1. popiti u 2. korena angelike. mravinea. Po 10 g ploda pasdrena.o pod 16. Moze se za-sladiti medom od planinskog mcdonosnog eveca. Piti u toku dana umesto vode. po 20 g lanenog i grckog scmena i po 10 g korcna angelike. trave od srdobolje. jabuke. kao pod 16. 28. Po 10 g planinskog cubra. kao pod 1. koprive. 16. Po 15 g kore krusine i plodova pasd. Po 20 g ocajniee. 20 g kamilice i 5 g maslacka. Po 30 g kantariona. 24. Po 40 g bokviee i kamilice i po 5 g is'l andskog lisaja. podubice. Po 25 g korena maslacka i repusine i po 5 g kantariona i korena lokvanja. 17. odoljena i ruse i 10 g trave od srdobolje. kao pod 1. kao pod 16. 23. kao pod 1. i·s landskog lisaj a i plodova borovniee. Po 5 g pupoljaka od erne topole. 15. 27. nane .

dunj e. ogrozda. borovruee i oraha. eveta ernog i belog sleza i lista podhela. 3 kasike smese preliii sa pola litra hladne vode. hras ta . taninskih materi ja. 10. Ova smesa daje vrlo dobre rezultate. l iva trava. al i ne l1ekuvallu vodu. 14. kruske. kamiliea. zir i ~isarke. Ovaj caj deluje kao blago sluzavo sredstvo. Po 25 g lista od nane. nego blage caj eve od l1al1e. Holesniku se daje da pije mn ogo t ecnos ti. maticnjak. oporih. Za takve bolesnike pos toj i odredena di jeta. Ova smesa brzo zaustavlja i jaci proliv. hrastove kore i srcenjaka. Tome se obicno dod a manje iIi vise titriee. lis t i koren koprive. lista iii ploda borovnice ·ili IU'astove kore. s rcenj a k. ribizle. Strugane jabuke. 13. lormenlilla). stueano dunjino seme i drugo. Kad se ohladi. Po 30 g stde. 5. koren srcenjaka. .1 g eveta kamiliee i lista nane. 6. za. To je ces lo znak mnogih ak utnih i hro nic nih bolesti. 4. 12. kao pod 9. Smesi pad I dodati I kasiku prZenog i samlevenog l ira hrasta. lalfij e. trava od srdobolj e. kao pod 9. idirota. ma line. pogo tovu kod deee. srcenjaka (P. semena dunje i lana i lista nane. bokvice. Protiv proliva pomazLI.guisorba) i 10 g majkine dusiee. cera. 1. oeediti i piti u toku dana urnes to vode. biljke koje imaju stavoSkih. Koren trave od srdobolje i stefa cesto uklanjaju i krv u stolici. trave od srdobolj e zdravea. koprive. osobi to dece. list m edvedeg grolaa. zdravae. kao pod 9. pre svega. zecje stope i kamiliee. Po 20 g trave od srdobolje. bokviee i troskota i 10 g nane. 15. beli luk. Po 25 g majkme dusice. Cubar. bislorla) i lubenicarke (San. bolesnik mora traziti pomoc lekara. lednaki delovi zdrobljenog dunjinog semen a. maticnjakom i t ~tricom. 11. Za dojerzead i decu preporucuje se ova s mesa: po 2 kasike maticnjaka i pi tome nane i 3 kasike kamiliee. hrastova kora. list kupine. roscica. razne vrste stavolja (Rumex). 2. Us pes no deluje kantarion. Vrlo efikasno sredstvo je caj od smese 1 kasike zdrobljenog korena trave od Hdobolje i 2 kasike hrastove kore. U svako m slucajli. Samlevene hrastove sisa rke. plod zesljike i kantarion a. Po 2. narocito opore i kisele izvrstan su lek protiv proliva. 7. S. trava-iva. kamilice. 9. kao pod 9. nana. list i plod borovn iee. kao pod 9. Ima i biljnih lekova koji su vrlo efikasni . petrovae. jabuka itd. vranilovka. kao pod 9. Osobito su opasni letnji prolivi deee pogotovu na selu. ostaviti preko noei i sutradan izjutra u poklopljenom sudu zagrejati da prokljuca. slu zi i pektina: OPOTO divlje i pitomo voce. 3. list ernog sleza. stefa. rule.120 PROLIV (Dijareja) LECENJE BIUEM Proliv ie cesto i vrlo rasireno obolj enje. Po ~O g rizoma trave od srdobolje (P. Slum i caj protiv krvavog pro/iva: po 25 g korena ernog gaveza. Lecenj e proliva moze biti uspes no ako se blagovre rneno otkriju i odstrane uzroci ove boles ti.tim da j ede presne strugane kisele i opore j a buke i drugo. kil1eskog ca ja. sam iii zajedno sa nanom. kruske i bokvice. s umske jagode.

Po 25 g cVI. 17. zdravca. island skog lisaja i tim ijana. po 20 g vra nilovke i kamilice. smilja i vranilovke. divljih jabuka krusaka i sipuraka. hras lovc kore. oskorusa. kao pod 9. Po 20 g lis la k up ine. Po 25 g k Ol'c na crn og gaveza. U lecenju zatvora najvise pomaze licna higijena i pravilna ishrana. Cett'dese t grama vrhova grancica s liscem ruja. plivanje. konstipacija) Zbog neuredn e stolice javljaju se u organizmu rami poremecaji. zdravca. Po 25 g zrelih osusenih borovnica. Po 30 g lis la crnog i belog sleza i ka mili ce i 10 g dunjinog semena. Vocni caj pro[ iv pro/iva: po 20 g drenj ina. 25. migrena. svakodnevno uzimanje presnog povrca i voea bogatog celulozom (kupus) j uPQtreba lekovitog bilja pomazu bolesnicima koji pate o d zatvora. kao pod 9. kao pod 9.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLAllTI MEDICINSKIM BIUEM 121 16. . Salep (vid i clanak 0 sa lep u) daje se vrlo uspesno. kao pod 9. 29. koprive i osusenih divljih kru. sum ske jagode. a jos vise deci oboleloj od proliva. zbog cega se javljaju ceste glavobolje. Po 20 g petrovca. ogrozda. a osobito na mozak. NEUREDNA STOLICA (Opslipacija. 23. eve/Hi caj protiv proliva: po 25 g pupoljaka majske ruze i cvetova Iipe. maline inane. kao 19. ocediti. osobito deci. Zt\TVOR. Po 30 g cvela trandavilja. 28. Po 20 g korena zecj e stope. kad se ohladi.aka. 24. kao pod 9. 20. gimnastika. lista crnog s leza i cvetnih pupuljaka majske ruze. pod 9. TVRDA. Po 30 g ri zorna zdravca. opsta slabost. zaliva se jakim cajem od ka mili ce . kao pod 9. kam ili ce. virka. kao pod 9. dunja i musmula dobro isitr. kamilice i hajducice. koji vrlo ste tno deluju na razne organe. majske ruze i belog sleza i 10 g malicnjaka.! ta i li sta podbela.ili i od te smese uzeti 3 supene kasike i kuvati 10 minuta u pob lilra vode. kao pod 9. 21. Kao kafa ispJ'Le n hraslOv zir ame lj e se u fini prah i uzima vise pula dnev no navrh noza. Po 20 g ornhovog i koprivinog li sla. 18. Kretanje. nadutost. iscedi~i i piti umesto vode u toku dan a . 30. neraspolozenje. 27. kao pod 9. kao pod 9. borovnice. zive lrave i kantariona i 10 g majkine dus ice. 26. grcev·i u trbuhu i mnoge druge tegobe i neugodnosti. Kompot od drenjina je vrlo prijatan i koristan i odraslima. s ipuraka. Daje se deci i vrIo osetljivim osobama. po mQgucnost>i nesladeno. srce nj a ka inane. kao pod 9. 31. 22. Bolesnik se mora obratiti lekaru za pomoc' i savel. Tr·i-cetiri kasike osusenih drenjina kuvati kao kompot u j ed nom litru vode i mlako jesti i piti.

kad se ohladi. Propis jugoslo venske tarmakopeje. 7. m eteonzma. Osobe koje dugo vrernena pate od hronicnog zatvora moraju i cesCe u toku dana uzimati ovaj lek bez bojazni. plodova pasdrena. kao pod 3. 5. kao pod 3. Po 30 g plodova lOve. sapunjace i lanenog semena. nadutosti. Caj se. 3. 16. Ovaj caj se preporucuje. Po 25 g kore krusine (ili zestike). purgansi).i crnog sleza. osobama koje pate i od gasova. kima i moraca. kima i cveta crnog trna. pasdrena ·i ani sa i 10 g korena selena. 9. 8. Po 15 g kore zestike i plodova pasdrena. kao pod 3. belog . trna i zove. pre svega. kao pod 3. 12. kao pod 3. 14. cveta kamilice. bele mrtve koprive. kao pod 1. ani sa. kao pod 3. plodova kima. korena selena i amana. kao pod 3. . lealijum-natrijuOl-tartarata i vode. To ponoviti 2-3 puta dnev no. Ovo ponoviti 2-3 puta u toku dana. 30 g kore krusine i po 10 g moraca. odjednom popiti. Po 30 g kore krusine i plodova zestike i po 20 g korena selena i sladica. 10. Cetrdeset grarna kore zestike (Rhamnus tal/ax). jer lanena sluz nije skodljiva i ne izaziva navik u. zasladiti m edom i popiti . 11. Za decu: po 25 g kamilice. lOve. kao pod 3. Po 15 g moraca. korena omana. Jednu supenu kasiku smeSe prokuvati 3 minuta u 200 g vode i. plodova klima i zove. . za ciscenje (Iaksansi.122 LECENJE BIUEM Evo ncko liko cajeva i drugih lekova biljnog porekla koji se korisle u nas i u svelu na osnovu vekovnog isk ustva i novijih klinickLh ispitivanja protiv zatvora. Po 20 g gorke deteline. po 15 g pirevine i zubace i po 10 g lista pitome nane. zatim ga osusiti na 50-60oC i pomesati sa ostalim biljem. 4. Laneno seme: punu kasiku semena stucati u avanu. anisa. anisa i zove i po 10 g rizoma reuma i cve-ta kamilice. kima i korijandra stucati i upotrebiti kao pod 3. 6. kamilice. kad se ohladi. 15 g kore krusike i 15 g plodova pasdrena. Po 15 g kore krusine i plodova pasdrena i po 10 g moraca. Cvetni caj za ciscenje: po 10 g cveta od crnog trna. preporucuje za decu i vrlo osetljive odrasle osobe. 13. zove. kao pod 3. Po 30 g sla tkog korena. 15.Caj za ciscenje: po 20 g seninog lisca i zovinog cveta. pJ odova pasdre na i korena sladica stucati u prah i tome dodati 10 g cveta crnog trna. preliti sa 200 g mlakog caja od ~ami li ce i odjednom popiti. plodova pasdrena i moraca i 10 g korc od krusi ne isitniti. 2. Po 30 g kore kmsine iii zes tike. turcinka. jednu supenu kasiku ove smese kuva·ri 2-3 mLnuta u 200 g vode. sladica. kao pod 3. kima. angelike. za uredivanje s tolice. 1. moraca. plod ova pasdrena i korena selena i 10 g moraca. Po 20 g kore zestike. pre svega. blaienog ckalja i korena crnog gaveza i po 10 g plodova krusine. senino lisce ravnomerno nakvasiti kljucalim rastvorom kalijuOl-natrijum-tartarata U destilovanoj vod-i. kao pod 3. Po 30 g kore krusine. po 10 g bele mTtve koprive.

Po 20 g grckog semena i plodova pasd rena. ke l eraba. Ricin usovo ulj e ni je o lrovno i moze .ku rnaticnjaka. . prerna potrebi 'i zelji bolesnika. Spravljaju se razni napici prijatnog mirisa. Po kafenu kasik'll rniloduha. kao pod 1. mi'l oduha i cveta lavandule. pitorne nane i lirnunove kore popariti s 200 g kljucale vode. al1 posto je vrlo neprijatnog ukusa i olut oog mi risa.risa i ki-selog ukusa koji osvezava. Dve supene kasike maticnjaka i po 1 supenu kasiku pitome nane i titr1ce preliti 5 pola !itra kljucale vode. srnesta poklopiti i.j postupi'ti kao pod 1. 11. 9. posto iz njega ni6u odst ranjeni o trovni sastojci (smrtonosni to ksalburnin ricin) ! Razurnljivo je da bolesni ci ko j-i pa te od za tvora treba da paze i na ishranu. poklopiti . kao pod 3. 10.KOl E SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA2ITI MEDICINSKIM BILIEM 123 17. ribizle. presan i kiseo kupu s. zasladeno visnjevim ili nekim drugim sokom prijatnog mi. Po kafenu kasiku lirnunove i pornorandZine kore i osusenih malina. jagode i drugo voee kiselog ukusa i plijatnog mirisa. PROTIV GABENJA. kad se ohladi. Najcesee se daje caj od maticnjaka: punu supenu kasilku lisca maticnjaka preliti dccilitrom klju cale vade. kao pod 1. kirna i kleke. PODR1G1VANJA 1. 7. 8. raso. odliti. Po kafenu kasiku maHonjaka. Pije se po 1 kasika svakog sata. 4. v-isnja. toplo iIi hladno. pomorandZa. POVRACANJA.i t: i one vrlo opas no. 18. se dobi ti 1I svakoj apo teci. osusenih ribizla i cveta rnaj ske ruZe. kao pod 1. 3. ne sme se upo treblj avati l ehnicko l'ioinusovo ulje . kelj i slicna sred stva su a probani narodni lekovi koji se u nas i u inostranstvu u spesno koris te protiv za tvora . lirnuna. U tu svrhu mogu se koristiti limun. ulj u doda li limunovog iIi nekog drugog soka prij a'lnog uku sa i mir isa. rotkva i rotkv-ice. jabuke iii nekog drugog voea. lirnunove kore i surnskih jagoda. pa moze izazvati i smrl! ). smesta poklopit. pomorandze. kao pod 1. Jedno-dve kasike r icinusovog ulj a (ali nika ko rioinusovo seme. Po kafenu kasi.i i poslJe pola sata pro cediti. Po ka fenu kasiku I·i sta rnaticnjaka i osusenih zrelih ribizla i surnskih jagoda. 6. kao pod 1. jer j e one vrlo otrovno. 1ma osoba kojima pornaze strugan ren. 1zvesnirn oso barna dobro cini casa soka od patIidzana (paradajza) . Po kafenu kasiku rnaticnjaka. 5. ribizla i kupi na. jer . zasladiti 50korn (sirupom) ad visanja Hi ribizle i dati bolesniku da pije kad god je zedan. nacinjeno kao sala ta sa ma lo stucana bela luka. Kompo t od sljiva i smokava. Meuutim . kore gorke pornorandze. 2. Ovo ponoviti vise puta dnevno. ukusa i izgleda. moraca. soli i sireeta iii Hmunovog soka.

pre ma tome. preliju rakijom i posle 8-10 dana procede i piju pre jela kao »stomaklije«. do koj eg svako moze lako doti .ljive bolove od upala vena. dobro se sud zatvori i dr:l. povremenD se svakodnevno jace promucka. ono ces to sadrii i mnoge druge lekovite i nelekovite m a terije. Zatim se odlije i iscedi.i desetak dana. Gorko bilje se moze uzimati stucano u prah. Poslednje 2 godine najviSe lincure pot~e osobe. Vama napomcna. da ne bi do~lo do neZeljenih posledica koje mogu nastati usled nepravilne upotrebe lekovitog bilja. oporo i sluzavo_ 1.ja se ceni svuda u svetu. a najbolja je gorka rakija i gorko vino: 200 g lincure isecka se i zdrobi u grub prah krupno~e zitnog zrna. ali mnoge bolesnice se hvale da im je lincura pomogla. po 1-2 kasi:ke piju izjutra i uvece pre jela. tako da se ti le kol'i mogu upot reblj avati jedino i is kljucivo po savelu i pod n adzorom lekara. oblazu noge iii tom rakijom protrljaju bolna mesta.124 GORKA SRE DST VA ZA JACANJE (Amara tonica) LE CENJ E BIWEM Za ja~anj e apetita i za j afe Jufenje zeJudafnog soka Gorko bilj e 0 kome ce ovde bili govo ra nij e ~ k o dlji vo i ne izaziva naviku ni duzom sva kodn evnom upolrebom _ 0 sl r ihn os u. svima poznatom i siroko ras prostranjenom lekovitom bilju. stavi u sud i prelije najboljom komovom rak. obicno oko pol a sat a pre obroka! Nikako posle jela! Isto tako. utoliko je bolji! Gorko bilje svojom gorcinom dra zi culo ukusa i tako refleksnim putem preko sluznice jezika izaziva pojacano lucenje pljuvacke. mec1u kojim ima i takvog koje je ne sarno gorko vee je i mirisno. tinkture iii ekstrakta (ovi preparati se spravljaju u apoteci).Gorki lekoV'i se lTIOTaju piti sarno i iskljuci vo pre jela. pogotovu kad se spravljaju sme~e sas tavlj cne od raznog bilja razlicitog hemijskog sastava. u obl·LIm caja. koje osecaju neizdr:l. Vrlo je vaino naglasiti da se pre upotrebe ovih lekova bolesnik mora posavelovati s lekarom. 0 cemu strucnj aci u Biljnoj apoteci strogo vode racuna. Nesumnjivo da je jedno od najbol}il1 sredstava nasa Iincura. Ovde cemo govorit i sarno 0 nase m . Pije se 3 puta na dan pola sata pre jela po 1 rakijska Ca~ica_ . . U narodu se gotove razne gorke »Iravarice« na taj nacin sto se gorke trave dobro isitne.ijom iii najboljim starim crnim vinom. pa. o sim toga. vrlo s u j a kog fizi oloskog dej s lva . vazno je znali da se gorki lekovL ne smeju zasladivati! Ukohi lro je lek gorci. p ikrOl oks inu i drugim vrl o go rkim biljnim le kov ima uop ~ te necemo ovde govoriti. Ovo nije naucno ispitano. lako je sve ovo bilje manje iIi vi ~ e gorkog ukusa. Ima viSe nacina izrade lekova od lincure. podstice prohtev za jelom i na taj naCin 013lksava varenje hrane. Gorka s'r edstva za jacanje zeluca i uopste za jacanje i vracanje izgubIjenog apetita spravljaju se od mnogobrojnog naseg gorkog bilja. i svojstvenog farmakodinamskog dejstva i odrec1e nog te rapijskog efekta. hin inovoj ko ri . a osobito zeludacnog soka. naroeito zene. ko. jer su to uvozne droge .

Obariti glavicu belog luka (pre thodno ocistiti i iseckati) u dec iIitru vode iii mleka i to upotreb iti za jednu klizmu (klistir) protiv okruglih decjih glista. kici ce. ostrugati i nastrugati. osim bundevinih semenki. ali njih (reba upo trebljava ti samo pod kO Il/rol om lekara. Na is ti nac in se moze naciniti gorkovaca od kicice. mogrnnj . mogu s koditi covekovom zdra vlju ! Na primer. Irave.Punica granalum). semen a bundeve i ploda pasdrena. Manje uspesan lek je bUl1devilw se l1l e. kore od gorke pOllloral1Cl ze. uvek u razmaku od 3 dana. Upotrebljava se i ovaj caj: po 5 g (jednu kasiku) cve ta buhaca i titrice (kamilice). iscediti sok i odjednom popiti. CREVNI PARA ZITI (Panlljica ra. posto se ohladi. pel ena. vranilovke. 4. preliti sa cetvrt litra vrele vode. I kasiku cveta vratica i po 2 kasike pelena i majkine dusice. 6. jer je nar otrovan! . odnosno sve dok se glava pantljicare ne izbaci. 5.KOlE SE BOLEST I MOGU IZLEC ITl ILl UBLA2 lTl MEDICINSK IM BIUEM 125 2. Umesto gorke soli moze se uzet i ricinusovo ulje za ciscenje. Ovo se ponavlja nekoliko puta. Proti v deejih glisla (crva) upotrebljava se. poklopili. hajducice. Caj od cu bra. koga ima mnogo na nasem juznom primorju. Posle 2 sa ta uzeti kasiku gorke soli iii ricinusovog ulja radi ciscenja. ali nes trucnom upotrebom covek m OLe prolaz no iIi stalno da os lepi. Za to se prilikom upotrebe lekova protiv crevnih parazita mora biti veo ma op reza n! 1. hm elja (sisarice). prokuvati i. podubice. pa i da umre. j er ako se nepravilno upotrebe. limijalw. i to se odjedno m pojede kao obrok. ali se njegova kora moze spravljati za le k samo u apoteci i davati pod kontrolom iekara. Nar (sipak. sirup iI'i tablete koje se prave u fabrikama le kova. 2.i ve . izvrsLan je lek protiv izvesnih crevnib parazita. glisl e i dru gi para zili) Protiv crevllih parazila (pantljicare i drugih) ima nekoliko lekova. i ro la i mn ogi h drug ih biljaka. sve pomeSati. ali je o ne potpuno bewpasno i moze se upOltrcbljava ti u \'ec im ko li cinama bez boj azni od trovanja: oljusti se jedan tanjir sirovih seme nki. Po p o la kafcne kasi h : Jincure. Posle dva sa ta uze ti gorku so za c iscenje. uzeti 2 kasike ove smese. njcgov sok. 3. procediti i popiti u toku jednog sala. Posle 1-2 sata uzeti 1-2 kasike ricinusovog ulja za ciscenje_ Istovremeno se pripremi i caj za kIistiranje: 100 g be log luka prokuvati u 1 litru vode. obicno po mesa no s pekmezom od sljiva. To se ponavlja u razm ak u od 3 dana nekoliko puta. gorke delelille. it1. ri ZOI11 navaie j e na se najbolje srcds tvo protiv panlljica re. bosiljka i majkine dusice dosta cesto da je dobre rezultate. 3. os tav ili 2 sala. ta ko da se dobije 60-100 g (jedna pregrSt) cistih o ljus tenih semenki. Kada se sve ohladi do temperature covecjeg tela. Kilogram IIIrkve (sargarepe) oprati. ocediti i dati kao klizmu. procediti i p ili 3 puta na da n pre j ela po I kas iku . i beli luk. idirota i kore gorke pomorandze preliti sa 2 dec ilitra kljucalc vodc.

a za ehil1Okokus (klobucaru) pas. Prenosi se jajima koja zaraiena osoba izbacuje &metom u ogromnoj kolicini.. naduvenost. da bi se utv. pogotovu one koja zive u neprosveeenim krajevima gde su higijenske prilike lose. uopste. kao pod 1. Ova glista je dugacka oko 20 em (zenke i do 30 cm. javljaju se grcevi. kada se ohladi. Zato je neophodno da se bolesniJk obrati za savet i pomoc lekaru i da redovno kon trol ise izmet. zbog cega je od ovog crevnog parazita vrlo velika opasnost u krajevima zdravstveno zaostalim i neprosvecenim. popariti jed· nim litrom kljucale vode. 1. Zbog toga se izmet mora redovno kontrolisati mikroskopom. ocediti i popiti u toku dana. pro· liv. Ovo se mora ciniti 8-10 dana i posle toga dati stolicu na pregled. Pored raznih poremeeaja u organima za varenje. . obo· lela deca imaju teske bolove u trbuhu. Za svin j sk£l pantljicaru su posrednici svinja i covek. Najvise stradaju deca od 3 do 10 godina. neuobicajenu glad i vrtoglavicu. Ona ima po dva iii tri domacina i zbog toga mora da prode kroz jednog iIi dva pos rednika do ko· nacnog razvitka. Crevna glista (Askaris) Prisustvo glista u stolici (askaridoza) vrlo se cesto javlja u dece. ukoliko nalaz i tada bude pozitiva-n. bterivanje ovih parazita je vrlo tes ko i spo r~.ti preko noCi da se kiseli (ekstra· huj e) . T'O su rizomi navale. ista terapija se mora ponoviti. gde nema kanalizacije i. Dobro je da se uzima beli luk u svim obrocima u toku dana. gde su zdravstvene p l'ilike n'lave. najbolje je piti izjutra i uvece pre jela.126 Pantljl~ra LECENJE BIUEM (Tenija) Pan tlji cara je parazit coveka i zivotinj a. 2. Posle 8 dana redovnog lecenja izmet dati na mikroskopsku kontrolu i. gadenje. Najefikasnijc su istovremeno i najot'r ovnije. noene strave. ostavi. ali mora biti pod kontrolom lekara. Ima izves tan broj lekovitih biljaka koje se upotrebljavaju protiv pa n· tljica re. jer su jaja vrlo sieu sna i sarno se mi· kroskopom mogu otkriti. Cetrdeset grama kore od krusine i po 20 g semena od bundeve. Lecenje je jednostavno. koso (iz Etiopije) i druge. kamala (sa Filipina). Neka deca postaju nervozna. Po 25 g cveta kamilice. poremeeaji vida i sluha. vra-tica i pelena i 25 g ociSeenog istucanog belog Iuka. Sto grama ociseenog belog luka stucati i prokuvati u jednom Iitru vode Hi mleka. 2. kora nara iii sipka. Po 25 g rudinskog pelina. As· karis je obao parazitski cry koji se najcesee prenosi izmetom. za gO\ledu goveee. procediti. povraeanje. J. a muzjaci nesto kraCi). 2 supene kasike ove mesa vine popariti sa 300 g kljucale vode i. Istovremeno uzeti kIizmu na naCin kako je na· vedeno pod 1.rdilo je Ii osoba potpuno izlecena. poklopiti. pa time bolesnika klilsti'r ati. medom zasladiti i u 2 doze popiti. Posle 3 dana avo ponoviti. po· vratica i mdinskog pelina. kamilice i pelena pomeSati.

eubra. 8. korena omana u prahu i s tucanih zrelih bo rovni ca pomeSati i poj esti na prazan zeludac u dYe doze u r azm a·k u od 2 sata. kao pod 2. see 5e primenjuju kl·izme i zapiranje cmara belim lukom kuvanim u mleku I uzimanjem istih lekova koji se upotrebljavaju protiv askarisa. ----' . kraljevca i odoljena. stoji poklopljeno 2 sMa. kao pod I. svega 2-3 mm dugaeke. posle pola sata popiti kasiku gorke soli u easi vode radi eiScenja. 5. JI1aj kine dusice. povratica i 60 g plodova pasdrena stucati u prah. Po 20 g pelena.ih crew:hih glista). Sezdeset grama pelena i 40 g kieice. to pojesti izjutra na prazan zelud ac. vraniloVlke i planinskog cubra. Sitne su i tanke. kao pod I. vratiea 1 lin cure. kamilice. lincure. Najce. lincure i 60 grama kore kru5ine. Sitne gliste (Oksiure) crvici NaJaze 5e u cmaru. Jedan do dva grama u prah stucanih plodova rutvice odjednom popiti sa ea50m jakog caja od majkine dusice (20 g na 100 g vode). 2.j 20 g meda dobro izmesati i odjednom pojesti. Po 25 g pelena. kieice. Po 20 g plodova borovnice. Po 5 g povratiea. 7. 11. Uzimati triput dnevno u toku nekoliko dana. Po 10 g cubra. 5. jer je prasak neprijatan. Dvesta do trista gram a (zavisno od uzrasta dece) oeiseenih i oljus tenih presni h semenki od bundeve stucati i pomesati sa 10 g oeiseenog stucanog belog luka. Tako einiti 8-10 dana i posle toga obavezno kontrolisati stolicu. Sezdeset grama plodova borovnice i 40 g povratiea. 3. Po 25 g s tucanog belog luka. 7. pomesati s medom i pojesti. vratica.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA21T1 MEDICINSKJM BIUEM 127 3. omana i borovnice stucati u prah. 4. Po 25 g pelena. kao pod 2. posle toga oceiliti. UpotrebIjavaju se ism lckovi kao j protiv aska·risa (srednj. Sedamdeset grama povratiea i 30 g timijana. Po pola grama cveta povratiea i braeica (F£lCUS vesiculosus) stucati u prah i dati deci staroj od 4 do 8 godina u toku 3 uzastopna dana (svega 3 g na 3 dana). vranilovke. Po 20 g eubra. sve dobro izmeSati i pomesati sa 200 g najboljeg meda. zasladiti medom i popiti u toku dana u nekoliko doza. bozjeg drvca (Artemisia aborlanum) i planinskog cubra. kao pod I. svaki dan izjutra i uveee uzimati pre je la i posle 8 dana dati izmet na kontrolu. moze se pomesati i s medom. dobro izmeSati i spraviti eaj: 3 supene kasike smese na 400 g kljueale vode. 5 g agara . 9. . 6. Po 10 g kamilice.kao pod 2. kao pod I. kao pod 1. cveta vratiea. kieice. Piju se i ovi cajevi: I. 4. Sve isi tniti i dobro izmesa ti. cveta povratica i planinskog eubra i 40 g kore kruSine. U to~u nekoliko dana uzimati triput dnevno po ovakvu dozu. Pet grama omana u prahu. 10. pelena. povratiea. 6. kao pod I.

zapaljenja i ucne kesice (holecistitis). Moze se piti nesladen i ii zas laden eaj u toku celog dana u mes to vode . Razum ljivo je da bez pravilne dijete ovi leko vi neee pomoei. ruse i k rusine. odm ah dob ro poklo piti i ostaviti 2. kru ~ine .tome nane. Njena uloga j e ogr omna . Medutim. Jednak i delovi n a ne. najbol je rezultate dala piloma nana. poponca i nekih drugih domac ih gorkih. Izgleda da se sve drugo lekovito biJj e koje se ovde spomin je ne moze meriti s pitomom nanom. 1. . vodopije. kao pod 1. kao pad 1. titr ice i hajducice pom e~a t i sa toliko nane koliko j e ovih zajedn o. trave-ive. tr ave-ive. Otud tako veli ka vaznost pravilnc ishrane ovih bolesnika i osoba naklonje nih ovim bolestima. Istim kolicinama pelena. t itrice i hajducice.1 naliem organizmu. pa od te smese kuvati i pit. popariti sa litar i po kljucale vode. ovo bilje ne sme upotrebljavati laik. i fabricki preparati koji imaju ekstraktivne materije dobij ene od pi. velebilje. trave-ive. rusa. Cetiri dela nane i po 1 deo p elena. podubice. pored drugih lekova. m a ticnj a'k a. kao pod 1. kao pod 1. lone se bez posledice mogu svakodnevno koristiti dufe vreme. podubice. koris ti i izves no lekovito biIje za lecenj e zapaljenja jetre (hepati'tilS).k. smilja. U naucnoj i narodnoj medicini se. ocajni ce i t r ave-'ive. izgleda. 4. 2. maslacka. Zbog toga se ona javlja gotovo u svim poznati m iI i paten tiranim domacim i inos tranim fa bri ckim lekovima. Od rnirisnih biljaka cesto se upotrebljavaju galenskJ. ~to je vaZno za hronicne bolesni ke. kao pod 1. Dvesta grama lista pi to me nane »Micam« staviti u cist su d. Jednaki delovi nan e. Jedna ki delovi pitome nane. ali neotrovnih biljaka. maJt>ienjaka. smir l ja. haoj ducice. tatula.oliko lekova b il jnog porekla koji se upotrebljavaj u s manj e iii vi~e uspeha. omana. j er vrlo lako moze doei do t rovanja. J ednake delove maticnja ka. Od domaeeg le kov i tog bilj a zasada je. 3.128 OBOlJ ENJA JETRE I 2. ruse. 5.i caj kao pod 1. 6. 7. za rasl varanje kam ena u i ucnoj k esici (holelititijaza) i d rugo. Mnogi preparati za lecenje jet·r e i zucnih puteva sadrle ekstraktivne materije od pitomc nane. Za lecenje jet re i zucnih puleva rna ne. Lecenje traje duze vremena. masl acka i zen etrge dodati toliko lista nane koli'k o je ovih· u kupno. steze. tj . Od biljaka jakog fizioloskog dej s tva u n aucnoj m edicini se upotrebljava bunika. zuti trn (B erb eris) i ne ko drugo n aSe i strano bilje.UCN IH PUTEVA LECENJE BIUEM J etra ili crna dzigerica j e najveea zlezda 1\. cesto po nekaliko meseci pa i d uze. moraca i krusine. trave-ive.3 sata da se »kiseli «. Mesecima se mora piti sva ki d an j ak caj od pitome nane. pod ubice. Za leeenj e je tre i zucnih puteva bolesnik mor a traziti pomoe lekara. ocajnice. petrovca. kraljevca i nekih drugih biljaka koj e uspevaju i kod nas i bez bojazni se mogu kor i·stiti i dilZe vremena. da bi list otpus tio iz sebe ~ to vise le kovitih sa·s toj aka.

kao pod 8. 11.ITl MEDlCINSKIM BIUEM 129 Zbog velike raznovrsnosti i slozenosti hemij skog sastava raznih biljaka koje se koriste u smesama za leeenje zuei. nane i kantariona. Po 25 g resnika. smilja. bHo da po jacClvaju pral. moraca i plodova pasdrena. mora se strogo vod iti racuna prilikom donosenj a recepture da bi se dobio dobar lek. hmelja. nane. Pedeset g ram a nane i po 10 g trave-ive. 20. podubice I maslacka. kanta riona. Bez saglasnosti i saveta lekara ovi se lekov i ne smej u upotrebljava ti. trave-ive i podubice i 10 g moraea. kore zutog trna i korena vodoplje. nane. kao pod 8. 22. ruse i orahovog lista. Po 30 g kantariona. komonike. maticnjaka i kore krusine. pOjacavCljll lucel1je zuci (holereticni lekovi). posle 8 sati ocedioi i pi ~i po jednu casu 3 puta dnevno na pola sata pre jela (neza'sladeno). Cetrdeset grama trave-ive rj po 15 g maslaeka. giogovog cveta i kamilice. 10. 16. kieice i matienjaka i 10 g kore zutog trna. vodopije. . petrovca (ranjeni· ka). Pedeset grama nane i po 15 g smilja. 13.KOlE SE BOLESTJ MOCU IZLEClTI III UBLA2. 18. brezovog i kruskinog lista inane. hajducice. bilo da podstieu. odoljena. masiacka. E vo jos nekoliko r ecepa ta eajnih smesa koje se koriste u naucnoj medic ini za lecenj e jetre i zucnih puteva: Upala jetre (Hepatitis) 8. kao pod 8. resnilka inane i 10 g piodova pasdrena. Po 30 g nane. 9. kao pod 8. Po 15 g ocajnice. 14. oeajnice. ruse i semen a gujine trave i 5 g plodova pasdrena (Rhamnu s cathartica). kao pod 8. Pedeset pet grama nane i po 15 g odoljena. lincure. kao pod 8. kao pod 8. dimnjaee i kieice. Po SO g lazarkinj e inane. 30 g 1rave-ive i po 10 g kore krusine i korena masiaeka. kao pod 8. Pedeset grama 'l1ane i po 10 g kieice. kao pod 8. Po 20 g resnika. Pedeset grama nane. hajducice.njenje zucne besike tholekinetici. kao pod 8. Po 20 g peiena. orahovog lista. poklopiti. 12. 17. holagogna sredstva). 3 supene kasike ove meSavine popantl sa pola litra kljucale vode. Po 20 g pelena. kao pod 8. komonike. Zapaljenje zuene kesice (Ho/ecistitis) 19. kao pod 8. kao pod 8. kao pod 8. Cetrdeset grama nane i po 10 g kantariona. hajduCice. 15. 21.

32. plod ova pasdrena.iti 3 puta dnevno pre jela po 1 kasiku svde isce denog soka ad rotkve. m a ti cnjaka i kim a. Cetrd ese t grama nan e 'i po IS g ruse. Pedese t gTam a nane. Umes to svin jske m ast i i loj a upotrebl javati ulj e i m aslac (puter) . k ao pod 8.ka 2 uzastopna dan a ciniti pauzu ad jednog dana . ka ntarion a i vodopi je i 10 g plodova pasdrena. ko ri s ti kao lek. Mlado lisce od d r ago ljuba u obli ku sala te iIi stucano seme od is te biljke u novije vr eme se. 30 g trave· ive i 109 ruse. petelj a ka od visa nja. kao pod 8. takode. Piti 2-3 puta dnevno pre jela po 1 kafenu kas iku iseedenog soka iz cveta i !ista kantariona iii iz korena mas lacka. ruse i ocaj nice. P.. pe trovca. . kao pod 8. 34. cesto vrlo masna hrana ! Zbog toga se prep orucuj e. kao pod 8. tim je bolja. Sezdeset gra rn a lis ta pi tome nane i po 10 g r izom a reuma. iscediti i popiti u 3 doze pre jela (dnevna doza). trave·i ve. podu bice. 3. moraju se piti Ilezasladeni. 24. ma ti cnjaka i kore od zes tike. Jesti s to vise povrca i voca. 28.130 RaSlvaranje kamena u zu ~noj LEC ENJ E BIW EM kesJci (H ol elilijaza) 23. 27. Po 20 g na ne . ROlkva je ve kovni narodni le k za lecenje je tre i zuci. Sezdeset grama nane. Izbegavati tes ka. Piti 2. i to na pola sala p re je la! Ciroza jetre 1. Zbog toga svaki dan t reba jes ti sala tu od nastruga ne ro tkve. Preporuka. pogo tovu osobama nak lo njenim ovim obolje· njima . 29. trave ru se. ru se . 4. k ao pod 8. posle 6 sati ocediti. Po 20 g na ne. 30 g smilj a i po 10 g ruse i m oraca. 30. a li i to sto manj e. kao pod 8. Svi navedeni cajevi od 1 do 33 manj e-vlse su go rkog i neprija tnog uku· sa. Nastruganu rotkvu jesti kao saJa tu 2-3 puta dnevno. . 2. kami lice. pasdrena i kamilice.U nas ima mnogo osoba obolelih od p oremecaja jetre i zucnih puteva. Posle sva. 31. ruse. J es ti sa1 latu n acinjenu od mladog liSea maslacka. Po 15 g kukuruzne sv ile.3 puta dnevno pre jela po 10-15 kapi soka izcedenog iz Ii· stova ~ kOf(:!na trave ruse. 26. Po 25 g semena gujine trave. vodopije i ma slacka. tros ko ta. kan ta ri ona i ka mili ce. kao pod 8. Jedan od cestih uzroka je ner azumna . ruse. da umes to vode bar jednom dnevno popiju po solju caj a od pi tome nane. kao pod 8. 33. kao pod 8. Cetr deset grama cveta i lista kantariona i po 20 g troskota. 3 kasike ove smese kuvati 3 minuta u pol a litra vode. kao pod 8. p ngotovu m asna jela. K ol ik e. ruse i smilja. 25 . petrovca . bolovi U zuc'1O j kes i: po 20 g na ne. Po 50 g vodo pij e i stde. sto je rotkva Ij uca. pre svega presnog.

biljke zdraljevine i drugih vr- . o sobito masnu hranu. rnzurne se. insulin. kako to narod kaie.j manj a iii veca kolicina glikoze u m okraci. kao pod 4. . <is to tako. a kao dopunska terapija vekovirna se uspesno koristi izvesno lekovito bilje. dijabeticari se obavezno moraju drlat i i odredene dijetalne ishrane. To je. Medutim. kao pod 4. insulin se ne daje u svim slucajevima dijabetesa. kor ena maslacka i troskola i 10 g kore od pasd rena. bubrefnih 1 l110zdanih arterija i dr. Sezdeset grama korena vodopije i po 20 g ruse i Dane. slucaj evi kad viSe clanova u nekoliko generacija obolevaju od ove dugotrajne bolesti. 7. II. i »od seki racije«. Ova boles·t potice od oboljenja same gus terace (pankreasni dij abetes) iii zbog povecanog rada drugih endo krinih zlezda (hipofi zni i nadbub rezni dijabetes). kao pod 4. Dana'S postoje efikasni lekovi 'Protiv dij a betesa . Po 30 g ruse.pre svega. kao pod 4. zute hajducice. SECERNA BOLEST (Dijabeles) Dijabetes se k arakterise povecanom kolicino m secera (gIi. sm iI j a. zatim osobe koje prelefe izvesne boles ti i dr. fami. 6. Pre svega biljike koje sadrle arginina d druga. Seda md eset gra ma trosko ta i 15 g kan tario na i klekinj a. koju ce odredJi bi lekar za svakog bolesnika ponaosob. lica koja se malo kreoo. Novijim hemij skim i farmakodinamskim istrazivanjima objasnjeno je antidijabeticno dej stvo raznog bilja koje se na ·r aznim ko ntinentima kroz vekove koristi.Jno leci. . 10. UlZ obaveznu dijetalnu ishranu. Pojava secerne boles ti j e nasledna.ki lekovi. 8. Bez pravilne dijete nijedan lek neee pomoci. Po 20 g ras tavica. Ako se secerna bolest zapusti iii nepravi. prema vrsti i tezini dijabetesa. Po 20 g r izoma ad reuma i lista pil1:ome nane i po 20 g cveta i lis ta kantariona i trave ruse S korenom. skle roza srcanih krvn:ih sudova.lijarna. jer deluju kao dobri lekovi u slucajevima laksih oblika dijabetesa. kao pod 4. Po 40 g sipur ka i r izoma pi revine i 20 g !ista koprive. Po IS g ruse . U laksim oblicima daju se neki noviji sintets. gvanidinska jedinjenja. jer j e uzrok ove teSke bolesti razlicit. kao pod 4.koze ili groi danog secera) u krvi .KOlE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI III UBLAZI Tl MEDIC INSK IM B1U EM 131 5. cveta od zute hajducice. Dijabetes se j avlja zbog nedovoljnog lucenj a insulina (hormona gus te r ace) u organizmu. nane. . Gvanidinski deriva ti iz mahuna pasulja. Osim uzimanja lekova. kantariona i korena vodopij e. ruse. I neki spoljni cimoci mogu biti uzrok pojave dij abetesa. hajd ucice i nane i 10 g klekinja . pogotovu medu osobama koje mnogo jedu. U oboleli h j av·Ij a se. Bolesnik ob avezno mora traziti savet lekara specij al iste za dij abetes. moze doCi do mnogobrojnih komplikacija : slepilo. kao pod 4. U nekith osoba javlja se ova bolest. 9.

~ecera~a. j e r je skrob i zvor glikoze. zbog cega se glikoza i naziva »grozdani secer«. dobar ajvar od crvenih paprika. osobillo ~eCer. zeleni grah. zbog cega se mora menjati na~in njene pripreme dodajuci razne zaCi-ne. Grozde je gJavni izvor glikoze. nije pomogao iii sasvim neznatno. Os'lalo voce. ma. beli i crni luk. vec prema ukusu bolesnika. govede. U ovoj knjizi. koje pretezno saddi vocni ~ecer iii fruktozu.132 LECENJE BIUEM n au~ni c i ma s ta iz familije L egumhlOsae (osob:ito PapilioMaceae) posluZili su kao model za s·intezu izvesnih leJrova za le~nj e dij abe tesa. Iincura. . Kad se u mokraCi pojavi aceton. pei"Sunovo lisee. levulozu. nekima taj isti pelen. Smanjiti.reme potpuno izbaciti iz ishmne.lzbor namirni ca koje dij ab eti~ri smeju da koris te u ishrani nije jcdnostavan.9ti ii ulja treba mesno v. razm. a zimi smrznutu. zbog ~ega se medu bolesnicima testo ~uje »svaki seceras je slucaj za sebe«. telece. stalna upotreba boranije ce dosaditi bolesnicima. pre svega. kiselo mleko. nego sarno po savetu lekara. trava-iva. Prema tome. naveli smo velik broj recepata raznih 'Iekovi'tih trava koje ulaze u slozene kompozicije nau~ne medicilIle. Masne materije ta. Objasnjenje lezi u tome. ovi bolesnici mogu jesti bez ikakve opasnosti. U toku leta i jeseni koristiti sVcZu boraniju. Bolesnrka ne treba da buni to sto se ~esto iSla biljka javlja u recepturi raznih 610zenih ~ajeva. Po~to je secerna bolest dugotrajna. gr~ica (gorka detelina).e &latfkiSe. Medutim. pravHna dij etalna ishrana . mesana povrce itd. Medutim . Bezuslovno je potrebno smanjiti sve sto povecava koli~inu ~ecera u krvi. hajdutica i dr. a nekad i vafnija od uzimanja le kova. testa. i to sveieg. Umesto krompira u mnogim zemljama se u piJjarnicama prodaje cicoka iii topiMambur (HeliaMthus tuberosus). Boranija se spravlja kao svako drugo povrce. Mnogim bolesnicima je pomoglo razno gorko bilje: lciCica. posno. mahune) mora bili gJavna hrana veCine dijabeticara. pele~lOm su mnogi bolesnioi uspe!Ji cia znatno smanje koli~inu secera u krvi i da se oporave. krompir i sve druge namirnice koje sadde s kroba. Bliza obaveStenja 0 ovoj bHjci nati ce ~itaoci u ovo j kn j izi. Dijeta. je isto toliko vazna . Jesti sto posnije: mMogo povrca. uziman u istim kolicinama tri puta dnevno pre jela.ki bolesnik drukcije reaguje na odredene lekovite bHjkc. Nije suvise ako ~itaocima ponovo skrenemo paznju na to da se za letenje Secerne bolesti bolesnici ne smeju letit·i na svoj. Bolesnici od ove boles ti moraju paziti kako na kolicinu t<llko i na sas tav hrane. Boranija (zeleni pasulj. krto meso (zivinsko. . pre svega. paradajz u obliku pirea iIi na drugi nacin. hleb. Na primer. salata s belim Iukom i na mnoge druge nacine. presMog (kad god je to moguee). posnu ribu).u ruku. ugljeMe hidr at e. osu~enu iIi iz konzervi. dijabeticari ne smeju jes~i groide i drugo voce bogato gJikozom.kode negarivno utiou na osobe obolele od ~ecerne bolesti. sto gotovo sva.

koprive i borovnice i 5 g korena maslaeka isi. 13. borovnice i duda. rnahuna pasulja i zdraljevine. kao pod 1. 16. ostaviti cta se ohl adi . kao pod 1. Po 20 g korena i cveta maslaeka. od gujine trave i piskavice i po 5 g cveta pelena i maslaeka. Pedeset grama !ista borovnice i po 10 g virka (Alchernilla).ta pitome nane. korena vodopije i rnaslaeka i 10 g li. 14.s.~ elog i c rnog luka kao predjelo i ubedeni su da j e to dob ro preve ntivno s red s tvo protiv mnogih boles ti. 3. zdraljevine. Po 30 g semena od lana. 10. drlati celu noc da se ekstrahuje i sutradan zagrejati da kljuea 5 minuta. ocediti i popiti u toku dana na pola sata pre svakog obroka po jednu ea ~ u. 5.oki te« si tno iseckanirn lis tom per~ una . lista boravnice. SLanovnioi Ba lkana. kao pod 1. kao pod 1. dobro pomesati. Po 20 g mahuna od zrelog pasulja. zdraljevine i dudovog lista i po 10 g korena crnog gaveza i repusine (Arctiurn lappa). pa tri supene kasike sme~e preliti 5 pola litra hladne vode . Po 40 g zdraljevine i lista boroY-nice i po 5 g belog luka. kao pod 1. 12. Po 30 g zdraljevine. kao pod 1. pa i protiv dij abetesa. kao pod 1. Po 30 g zdraljevine i lista borovnice i po 20 g lista rnedvedeg grozda i korena odoljena. venje (klckinja) j zdraljevme. . cajevi za lecenje ~eceme bolesti 1. 11. kao pod 1. vekovirn a koris te presnu salatu od . kao <pod 1. 2. a u n a~ list c r nog rltlda ~td . Da bi se neprija tan miri~ luka k oliko-toliko ublazio. kao pod 1. kao pod 1. po 15 g lista duda. osim p er~unovog !is ta. li·sta duda i borovnice i po 5 g lista koprive i zalfije i korena vodopije (cigure) i maslaeka. Po 30 g be10g luka. 4. Sezdeset grama !ista borovnice. Po 30 g trave i semen a zdraljevine i -semen a lana i 10 g dudovog !ista. Po 20 g trave daninoca. korena maslaeka i cveta kantaTiona i 10 g dudovog li. Po 40 g korena vodopije i maslaeka i po 10 g belog Iuka inane. 6. Po 30 g semena zdraljevine. gujine trave i piskavice (Trigonella foenurn graecurn) i 10 g lista borovnice. poponca. 8. osobito is tocnog i jufuog dela. !ista pitome nane.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI I Ll UB LAZITI MEDICINSKIM BI LJEM 133 Na Zapa du se u fito terapiji ceni list borovnice i t draljevin a.tniti. 7. Sezdeset grama zdralj evine i po 20 g lista duda i cveta pelena.s ta. 9. 15. sala tu zaeine dodatkom male ko!ieine pra~ ka od stucanog suvog !ista majkill1e dusice. kao pod 1. kao pod 1. lanenog semena. Tu salatu zakisele limunovirn soko rn (Grci) iii s ircetom i . kao pod 1. Po 40 g zdraljevine i !ista boravnice i po 10 g !ista breze i kore kru~ine. kao pod 1. 20 g !ista breze i po 10 g koprivinog lis·ta i mahuna pasulja. Po 25 g mahuna od pasulja i zdraljevine (Calega officinalis).

vodoJ!ije i crnog gaveza. . Po 25 g mahuna od pasulja. uopstc. koriste se razni neskodljivi lekov·i od neotrovnog bilja za mrsavljenje.Po 25 g korena maslacka. 21.gojiti se . kao pod I. 30. CAJEVI ZA MRSAVLJENJE Uzroci gojaznosti (adiposilas) su raznovrsni. 29. 25 . po 15 g ploda krusine i korena maslacka. 35 g mahuna od pasulja. kao pod I. repusine. maslacka i zdraljevine. gujine trave. 20. Najuspesniji nacin lecenja gojaznosti je disciplinovano sprovodenje dijete. Ipak. 26. Plivanje. 24. 20 g zdraljevine. kao pod 1. Po 5 g korena maslacka i repusine ·i !ista od duda i zalfije. kao pod I. Po 40 g lista i korena borovnice i po 10 g pitome n a ne i zdraljevine. Po 30 g trave-ive. kao pod 1. Posto . Po 35 g zdraljevine i mahuna pasulj a i po 15 g lis la borovnicc i Irave-ive.znati stariti«. Svesti na najmanju meru upotrebu slatkisa. kao pod I. namirnica koje sadrZe mnogo ugljenih hidrata i mas nih materija. Gojaznost treba leciti. kao pod I. krlo meso i mnogo povrca i voca treba da bude glavila hrana osoba nakl0l1jenih gojaznosti. 22. po 10 g lista koprive i borovnice i po 30 g zdraljevine i mahuna od pasulja. zdraljevine.Cajev·i protiv secerne bolesti moraju se piti nezasladeni. kao pod I. 19. 27. Po 20 g semena zdraljevine. kao pod I . lista nane i duda. kao pod 1. kao pod I. kao pod 1. Po 40 g zdralj evine i pasulj evih mahuna i po 10 g korena crnog gaveza i repusine. 18. piskavice. i :to pre jela! Sarno ko ne moze da pije gorke lekove moze navedene cajeve da . U mnogim zemljama. masti i. . Po 25 g kantariona. kicice. jer oni bolje deluju. kao pod 1.s u uzroci prekomeme gojaznosti raznovrsni. jer . ko god moze. Po 50 g pasuljevih mahuna i zdraljevine. pirevine i lincure i po 10 g cveta hajducice. potrebno je rtraziti pomoc Ii savet 'iekara. pije zasladene saharinom Hi nekim drugim slicnim sintet~kqm slatkim sredstvom. ploda pasdrena. Po 30 g korena vodopije i lincure i po 20 g pelena i Iroskota. . Po 30 g cvcta i lista pelena i zute h ajducice (ruti ravan. zdralj evi ne i pelena i 10 g lis la borovnice. neka pije nezasladene eajeve. planinarenje. pre oSvega bogatim i industrijS'ki razV'ijenim. Posna hrana. Po 20 g korena belog sleza. hleba. dudovog lista i pelena. 23.134 LECENJE BIUEM 17. ali nikako secerom ni medom. Achillea c/ypeola/a) i 10 g nane. Po 5 g cveta bele i zute hajducice i cveta lipe. lana i dunje. 28. kretanje i raznovrstan tizicki rad neophodna je potreba za sve ove osobe. Napomena. kao pod I.

pasdrena.acka . ploclova pasdrena i sene. 4. Po 10 g kore krusi ne i plodova pasdrena. .Lecenje traje duze vremena. Za l eecl1 j e upale mokracnih put eva n ajcesee se upotrebljava caj od [Io ta m edveueg groztla i sitl1ice sa iii bez dodatka brezovog lisea. maslacka. pas drena i zutog tma i po 5 g plodova ki ma. Zbog toga pri upotrebi ovih lekova (osobito venje) treba biti veoma oprezan i uvek se obra-titi lekaru za savet i po moe. 2. slatki koren i kukuruzna svila. brezov list i koren selena. kao pod L BOLESTI ORGANA ZA MOKRENJE Za lecenje obolclih bubrega boles nik se mora obratiti lekaru. kao p od 1. U apotekama se nalaze ovi cajevi: j ednaki delovi lisea medved eg grozda. korena selena i zecjeg trna i po 10 g kl e kinja. bele I11rtve koprive i hajd uciee. sitnice. Po 25 g p\oelova pasclrena. kao pod I. cve ta l11as lacka i li sta maline. Dvadesc t pc t grama plodova sene. sv ile od k uku ruza i trave dani noea . ces to smese u kojima ima. kima i moraca. . dobro je da jede beli luk i S vremena na vreme pije caj oel sofore.i korijanelra i cvela kami li ce . Po 10 g kore krusin e i pas drena i 5 g plodova moraca.ecjeg lrn a. kore bele topole. brac iea i cveta be le mrtve koprive i tma. kao pod 1. anisa. imele i rutvice. Caj piti nezasladen. dodati na vrh noza sode bikarbone i piti nekoliko puta dnevno po I kasiku. 3. brac i':a. poreel breze. li s la mas lacka i vinove loze. 5. zbog cega se bolest pogoda i boles nik pocne da mokri krv. cve lova tma. 6. kamilice. Sto gra ma kOl'e krusine koja j e odlezala l1ajmanje god inu dar1a iii je po ~ l c gUljcnja 'a clrvC la hila :agrejana 1 sal Ila 1 JOoe. evcta rn a· s lacka i braCica (morska a lga). U novije vrem e javlja se i ovaj caj: peteljke od v. s iadiea i zccjeg tma . bos io ka. S uspehom se elaje i drugo bilj e. kao pod 1. Po 15 g ko re kru sine. cveta belog sleza i lista od zalfij e. trna.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLAZITI MEDICI SK IM BIUEM 135 1. kima. Kora se isitni i pomesa sa Sl11eSOlll koj a se sas loji od 10 g korena se lena. bracica i kami li ee. B. korena site i odoljena. Celrclcset gral11a kore kru sine i po 10 g korena se lena. U slucaju cia bolesnik ima i visok krvni pritisa k. Od biljnih lekova s na jvise uspeha se daje mla d brewv list u obliku siltnog pras ka (3 do 4 puta dnevno po J d ecj u ka siku) iii u obliku caja: punu supenu kasiku isitnjenog brezovog lisca popariti sa 2 dec ilitra kljucale vode. rastaviea. Po 30 g cve la hajduci ce i kan tari ona i po 20 g braciea i moraca. moraca . cesto se uzima previse. U nas se u narodu cesto upotrebljava venja iii klekinje i posto se obicno ne zna doza (korisna kolicina). a ni sa i korij a ndra. i medvecleg grozda. 7 . procedi li i ta j caj pOpili u toku dana u 3 doze posle jela umcs lo vode.:anog mokrenja daju se cajevi koji se sastoje uglavnom od i kukuruzna svila. U slucaju ole. 3 kasike isitnjene smeSe kuva ti 10 minuta u pola lilra vode. kao 'Pod I. 7. masL. kao p od 1. medvede grozde. persuna .isanja. U novije vreme javlja se i ovaj caj: peteljke od viSanja. tros kota i imele. klekinja.i bele mrlve koprive. kacl se proh ladi. IIi ovaj: breza.

tj. Po 25 g korena vodopije (eikorije). odmah poklopiti. omana. Mdal1 br~zo" caj: pomesa se po 30 g brezovih pupoljaka i liSea i po 10 g brezove kore i korena zecjeg trna. persuna. k!ruske j nane pomesati i upotrebljavati kao pod 4. Ra· zumljivo je da lekove treba uzi mati sarno po uputstvu lekara. posle 2 sata ocediti i popi ti u toku dana u 3 iii 4 doze.ti. po 10 g korena celera i selena pomesati i dalje spravljati i upotrebljavati kao caj pod 4. persuna i idirota. Uzima se 3 puta dn ev no pre jela po 1 kasika silno stuca nog mca breze. 7. najbolje sokom od borovnice. . popariti s pol a litra kljucale vode. ostaviti polclopljeno 3 sata. pa ce urolog odrediti koji caj od· govara za koga bolesnika. Po 25 g 'isitnjenog lkorena sapunjace i zecjeg trna dobro izmesa. moze ovaj prasak uzimati i u oblandama il·i pom esan sa medom iii nekim vocnim sokom. Zato se i ovde daje velik broj raznih smesa. Tri kasike zdrobljenog brezovog mca prokuva~i (1-2 minuta) u pol a litra vode i. dobro p\'Omesa ti da se bikarbona rastvori i posle 6 sati ocediti i popiti u toku dana u 3 doze pre jela. kao pod 11. 1. idirota i pirevine (ill zubace) isitniti. Po 25 g korena maslacka. moraca i kima se pomesa.upotrebe. lista pitome nane i klekinja. Po 20 g ploda eelera. kao pod 9. Lisni brezovi pupo/jci. 3 kasike smese prokuvati u pola litra vode. dodati navrh noza sode bi· karbone. Ako neko ne podnosi uk us bre· zovog lista. List stucati neposredno pre . 3 kafene kasike smese stueati u avanu. borovniee. II. dodati vrlo malo. Po 25 g brezovog lisea i pupoljaka. kada se smlaci oa priblizno 40 oC. zecjeg trna. upotrebljavaju se na i5ti naein kao cajevi pod 1 i 2. brezovih pupoljaka i lista breze. ku· vati 5 minuta u pola Iitra vode i u kljucalu smesu dodati 5 g klekinja i lista pitome nane. 12. procediti i piti u toku dana u 3 doze pre jela. nikako na svo· ju ruku. sapunjace i eelera: 3 kafene kasike kuvati 2-3 minuta. navrh siljatog noza sode bikarbone. 9. 2. a sto j e vazno za osobe koje imaju teskoce pr i mokrenju. Ovi pupoljci su lekovitiji od li§ea. plodova persuna i moraca pome· sati i upotrebljavati kao pod 4. od· Imah :poklopiti i posle 3 's ata odliti Ii popiti u toku dana u 3 doze !pre jela. poj a~avaju i olaksavaju nor· malno izlucivanj e mokraee. 5.136 Cajevi za lak§e mokreoje LECENJE BJU ElM (Diuret ika - diureticni cajeviJ Ima biljaka koje poveeavaju diurezu.prolece pre nego sto ee breza prblistati. jer kako se u medicini kaze »svaki bolesnik je slucaj za sebe«. skinuti s vatre. mrkve. posle 6 sati odliti i popiti u toku dana u 3 doze pre jela. sapunjace. 3. Po 40 g brezovih pupoljaka i liSea. 10. Cetrdeset grama zdrobljenih sipuraka kuvati 5 minuta u pola litra vode i pri kraju kljucanja dodati po 5 g zovinog eveta. . 4. Po 10 g . Mokraeo m se odstranjuju iz covecjeg organizma nepotrebne ko· licine tecnosti i mnogi nekorisni i s uvisn i proizvodi prometa materija. ostaviti da se prohladi (oko 40 oC) . 8. brani ranD u . jer sadrze vise aktivnih sastojaka i oko 4% etarskog ulja prijatnog balsamitnog i svojstvenog mirisa. 6.

kao pod 8. kao pod B. Po 25 g r as tavica (preslice iii konjorepa) . Po 25 g srdacca. semena od lubenice. Po 25 g korena ad site. zbog cega se bolesnicima preporucuje da lekovito bilje koje im se ovde daje ne uzimaju na svoju ruku. jer se kuvanjem gube i menjaju lekoviti sastojoi. kao pod B. mrkvom i persunom. sipurka i lis ta breze. selena. kao pod 8. selena i maslacka i po 10 g !ista breze i koprive. Lekar ce odrediti caj koji treba da se koristi. zubace (iii pirevine) zecjeg trna. Po 25 g semena lana i dunj e. kao pod B. 14. Po 20 g sipur ka. klekimj a . 24 . persuna i mrkve (sargarepe). mrkve i eelera i po 10 g klekinja i gorocveta . cveta crnog sleza i lOve. Sve 'Se isitni. korena crnog gaveza i ploda p erslma. semena od lubenice (s tucanog). dunjinog semena. nego sarno po savetu lekara urologa. omana. Po 30 g brezovog lista i lanenog semena i po 10 g l'i sta koprive. Po 25 g lanenog i dunjinog semena. Po 25 g koren a zecjeg trna. eel era i perslIna. 20. 30. Cajevi koji se najcesce upotreblja·v aju na nasim i inostranim k!inikama protiv bubreznih bolesti: 1. jos b eE pupoljci spargle. 15. sami iii zajedno sa eelerom. breze i kantariona. 23 . 26. Po 20 g s ipurka. Po 15 g korena vodopije. sve nastrugati na rende i tu smesu pojesti pre jela. Bolest je vrlo teska i ozbiljna. Po 20 g svile ad kukuruza. 16. idirota i sapunjace i 10 g nanc. kao pod B. sladica i ploda mo raca. kao pod 8. 25. 21. po 10 g korena gaveza. Slieno se upotrebljavaju i mladi. Po 50 g sV eZeg ko rena celera. maraca. troskota. kao pod 9. 17. 19. Po 20 g ploda kima. 27. Po 25 g daninoca. Po 25 g lis ta m edvedeg grozda. sladica. kao pod 8. 28. po 10 g kore bele topole i brelOvog !ista i 5 g gorocveta. sumske jagode. kao pod B. dobricice. maline i kupine. kukuruzne svile 1 ploda (semena) persuna i maraca. odoljena i gaveza. Maze se doda~i sok ad lim una radi popravlj anja ukusa. Po 25 g lista koprive. korena ad r epusine. Ova smesa se maze i prakuvati i pojesti kao povrce. kao pod B. kao pod 8. Po 20 g peteljki ad visanja. ZAPAUENJE BUBREGA (Nefritis) Zapaljenje bubrega maze biti akutno i hronicno. brelOvog lista i pupoljaka i kor ena zecjeg trna i idirota. kao pod B. kao pod B. kao pod B. nane i kima. h ajducice. 29. meki.KOJ E SE BOLESTl MOGU I ZLEC ITI ILl UBLAZ ITl MEDI CI NSKJM BIUEM 137 13. ali je bolje up 0trebiti je s vezu. daninoca i korena broCa. petrovca. Tri supene kaSike ove mesavine . Po 25 g korena selena. 22. kao pod B. ruzma l'ina i pers una. selena. maslacka. Razumljivo je da avo korenje treba prethodno dobra oprati i oguliti. lB . breze.

kao pod IS. pomorandze i dr.i cveta ernog sleza. Po 30 g lanenog semena i korena crnog gaveza i po 10 g eveta zove i kantariona . Po 30 g lis la breze i krus ke. 30 g brezovog lista i 10 g ras tav ica is lo lolik o boslOka i korena zecjeg trn a. najbolje medom. kao pod 1. kao pod 15. procediti i piti umesto vode u loku dana. ostaviti da se ekstrahuje 8 sati. povralica i zove. Cetrdeset g rama pupoljaka breze i po 30 g korena selena i zecjeg lrna. 20 g brezovih pupoljaka i 5 g semena buacka. rastavica i trave d aninoca. kao pod I. Po 10 g IIsta breze.tniee i selena. tra ve daninoca i zlatniee. kao pod 15. proeediti. 17. 30 g lista bosioka i po 10 g cveta nevena i razlicka. kao pod I. 10. zecjeg trna. Po 30 g lista breze i kruske i po 20 g zlatniee i selena. po 10 g korena selena. 19. rastavica i p e telj. Po 50 g brezovih pupoljaka i lisla hajduciee. ogrozda. rizoma pirevine i 5 g sitniee. pirevjne. persuna i zubace. preliti I litrom destilovane vode iii prethodno prokuvane i ohladene kiSniee. (uremija. korena c rnog gaveza i zecj eg trna. 14. kao pod l. 18. kiao pod I. 20. srd acca. kiselih visanja. lanenog semena . Po 15 g korena selena. navedene cajeve zasladene sokovima i sirupima od kiselog voca: ribizla. 4. Trideset gram a brezovog lista. zecjeg trna. kao pod I. Sezdeset grama brezovog lis·ta i po 20 g zla. poklopili. kao pod I. kao pod 15. Po 25 g pupoljaka. i kada se oh lacLi. Kada se ohladi. 8. tes ko izbacivanje mokrace). po 10 g pupoljaka erne topole i brezovog lista i pupoljaka i po 20 g cveta sunucice. posle obeda. virka. kao pod l. a cetvrtog ci ni ti pauzu. zatim kuvati u poklopljenom sudu 5 minuta.seedili i pomesati sa I kilogramom najboljeg lipovog meda. . Po 20 g bosioka. po 15 g lanenog sernena i li sta bosioka JO g rastavi ca. Tri uzastopna dana pi Ii. Bolesn ici koji dugo leze i n erado uzimaju lekove neprijatnog ukusa mogu piti. 5. bosioka i medved eg grozda i po 10 g cve ta <. i. selena i beclrinca. kao pod IS. tako ponavljati du ze vremena. Po 15 g lis la breze i km sk e. Uzimati po I vinsku casu vise puta dnevno. 13. Cetrclesc t grama lanenog semena. lipe i pupoljaka iii kore vrbc dobro isitniti. [ista i soka od breze. zutilice (Gellista tinctorial i razgona (V eronica) . ploda pe rsun a i sipurka i korena pirevine. kao pod 1. limuna. IS.ki od visanja. 6. kao pod I. kao pod I. Moze sc zas laditi. Pedese t grama bre:wvih pupoljaka. 2. 12. po 20 g korena selena i trave sitniee i po 10 g medvedeg groZda. Po 20 g sipurka. sumskih jagoda. kao p od 1. 11. 16. Po 40 g brezovih pupoljaka i korena ernog gaveza i po 10 g cveta zove i belog sleza. Kao pod 6 uz dodatak 20 g !is ta sofore . CVC la vra I ica i kan tariona i 10 g srdacca. 3.: rnog sleza.138 LECENJE BlUEM kuvati 5 minuta u pola lil ra vode (po mogucstvu destilovane iii prelhodno prokuvane ki ~ l1i ce). (hronicni nefritis). 9. Po 20 g brczovog lis ta i petrovca (Agrimo nia) i po IS g tro ~kola. Po 5 g kamiliee i osusenih plodova maline. 7. kantariona.

Po 25 g brezovih pupoljaka i sitnice i po 10 g korena selena. zutilice i pupoljaka breze i 10 g eve ta hajduciee. Po 30 g li s ta breze i medvedeg grozda i rastavica i 10 g eve ta podbela. kao pod I. Po 30 g lanenog semena. kao pod I. 3. Po 30 g lista breze. podbela. Po 15 g korena belog sleza i pirevine. ernog gaveza. kao pod I. 8. os tavi poklopIjeno 3 sata. kao pod I. bosioka i koprive. hajduCiee. pomesati i uzimati 40-50 kapi izjutra i uvece. pupoljaka breze i lista kupine i sum ~ ke jagode. Boles niei treba da piju mnogo tecnos ti . 4. ocedi i pije toplo. vrbove kore i pupoljaka erne top ole i 5 g srdacca i rutvice. 9. pa se preporucuj e bolesni eima da traze save t i pomoc urologa i da nij edan lek ne kori s te na svoju ruku. kao pod I. Iedna kas ika sl1leSe kuva se 4-5 minuta u 200 g vode. Zbog toga se uzimaju i izvesni biljni blagi i nes kodljivi lekovi u obliku toplih caj eva. Bolest j e teS ka i dugo traj na . pupoljaka erne topole. Sezdesct grama lanenog semena i po 20 g trave futiliee i klekinja. idirota. Lista rutviee.ista breze i koprive i cveta hajducice.APALJ ENIE B UBRE2: N E KARLICE (Pijel i t is) Zapaljenje tkiva bubrega (Pi je l onefril is) U nekim slucaj evima antibi o ti ci i . kantariona i lista podbela. breze i maline. medvedeg grozda i kruske i 10 g ras. kao pod I. kao pod I. lista borovnice i maline. 13. NaveScemo vec i broj kompozicija mesanih caj eva od razn og domaceg bilja kako bi lekar l11ogao odrediti koju mesavinu bolesnik treba da upo· trebi. Po 20 g borovnice. I. i sladica. kao pod I. vrbove kore i evetnih pupoljaka majske 'ruZe. vrbove kore. l. 5. Po 40 g lista i pupoljaka breze i po 10 g pupoljaka vrbe i lista nane. 14. Ovo ponoviti 2-3 puta dnevno pre jela. kruske i breze. 2. kao pod I. 6. 7. kao pod I. crnog gaveza i klekinja. po 10 g srdacea i hajducice i 5 g gorocveta. . 12. 11. Po 20 g viciovciee.tavica. Dvacleset pet grama lista od podbela i po 15 g vidovcice i kantariona. trave claninoca. 10. kao pod I. Po 20 g korena belog sleza. kao pod I. Po 15 g korella pirevine. Po 20 g lista koprive. Cetrdeset grama soka od breze ~ po 30 g soka od korena maslacka i repusine. kao pod I. Po 30 g korena maslacka i repusine.KOlE SE BOLEST! MOGU IZLEC IT I ILl UBLA2 1T! MED le l NSK IM BIUEM 139 ·!. 15.drugi le kovi mnogim boles ni cim a n e pomazu. pupoljaka breze i 10 g goroeveta.

Po 20 g brezovih pupoljaka. kao pod I. Bolj e je piti nezas laden ca j. moraca. kao pod I. Pone kacl mokl'aca posla. kao pod I. kao pod I. lista koprive i cveta zove i lipe. kao pod I. S ve se do- bro is itni i po mesa . slalkog korena i lisea vinove loze (crvenog) i 10 g kopitnjaka. Pedeset grama lanenog semena. kao pod I. Po 15 g korena zecjeg trna i selena. 3. kao pod I . jer se lekov iti sastojci nalaze u unutra ~­ njosti ovih plodova. kore n3 se lena i zcc jcg trn a i 10 g kl ek inj a. Po 30 g dobricice. kao pod I.ka i plodova persuna. 7.ine dusice. kao pod I. p ersuna. procedi se i pij e u tok u dana umes to vode. Pre porucuj emo ove kompozicije raznog lekov itog bil ia: l. IIro/ilijaza) LECENJE SIUEM Bole t je vdo teSka. sve plodove u avanu dobro stucati. Bolcs nik ces to m okd. Po 25 g vranilovke. ruzmarina i medvedeg grozda i 10 g s itnice. idirota. Bolesn ik se mora ob ra titi za p o moe u ro logu. po 10 g korena zecjeg trna. Po 40 g b rezovi h pupoljaka i ru se i p o 10 g kantariona i majkine dusice. Po 25 g korena zecjeg trna. pa se s ire na tloJc. po IS g troskota. 8. sipurka i klekinja. Po 30 g brezovih pupoljaka. Po 30 g si tn ice . kao pod I. . celera i sladica. Po 20 g k o rena zecjeg trn a i s ladica. us led cega na staj u neizd d ljivi bo lovi u s labinama. kao pod I. a m okrenje je bolno. Po 20 g sipurka. rastaviea. 6. kantariona i ruse. Po IS g kOl-ena maslacka. Po 30 g brezovih pupoljaka. selena. pirevine. 4. 9. da bi se m ogao u stanoviti rezultat lecenja i odredi ti p rav ilna terapija. lista krus ke . Po 25 g kore na selena. 12.140 K AMEN U BUBREGU I MOKRA NO] BESler (Nefro /iliia za. pl odova divlje ru ze (si purka) i kleke iii venje i po 10 g li s la c rne ribizle 'i ko pitnj a ka (korena). II. Sas tav eaja ee odred iti le ka r uro log. Kao i u s lucaju mnogih drugi h boles ti. za tim naci niti pauzu od jednog dan a i o pe t produzi ti na is ti nac in . kao pod I. IS. 5. a li ko ne m oze da pij e go ra k caj. Ka da se oh la Lii. kao pod I. 16. 10. Pedescl gra m a rastaviea. brs ljana i ruzmarina. i ovde je vrlo vazno povremeno konlroli ati mokracu u toku lecenja. os tavi ce lu noe d a se eks tra huj e i sutrada n izjutra zagrej e do kljuca nj a i kuva 2-3 minuta. borovih pupolja. sladica i pirevine i 25 g trave daninoca. 13.ie Cl-vena od krvi. Caj piti uzas topno 3 dana. m edulim. kao pod I. m oze ga i zas ladili medom iii nekim ki se lim voenim soko m (sirupom). broea i sladica i 10 g gorocveta. si purka i zutilice i 5 g anisa. ta d a ga piti po Ie j e la i izmeClu obroka. zecjeg trna i s ladiea i po 15 g rusomace. 2. Bol es nik treba da pije velike ko li cine lec nos ti u o bliku raznih cajeva. 14. a to se moze utvrditi he mij s ko m ana li zom izbacenog ka m ena. Po 25 g plod ova (semena) kima. po topi u I lil ar vode. sitni ce i pl odova (se me n a) persuna i 10 g !'Use. majk. klekinja. kao pod I. mrkve (karotne) j celera. U hrani izbegavali one so li od kojih je kamen u bubregu na s tao.

Po 30 g celera. izmesati i upo trebiti kao pod 1. kao pod 1. procediti i popiti u toku dana u 3 doze pre je la. Po 25 g r use. kao pod 1. li sta ruzmarina. 3 kasike ove smeSe kuvati 5 minuta u pola litra vade.1a upotrebljavan za nrazbi· janje« kamenca u bubrezima. rizoma vodene perunike i trave troskota.ti 7 dana u oblandi ili pomeSan s medom. 29. Po 30 g s ipu rka i plodova selena i celera i 10 g ruse. 27. Po 40 g lista breze i rastaviea i 20 g imele. (kad se pojavi krv u mokraCi). 3 kasike ave smese drlati 4 sata u pola'litra hladne vade. kao pod 1. rizoma pirevine svHe od kukuruza i korena 's elena. popariti sa 150 g kljucale vode. 26. Osamdeset grama tr ave lisaj ivice i po 10 g plodova ljos kavca i kima dobro isitniti i upotrebi·ti 'kao pod 1. 31. 'love. (upala bubrega i povisen pritisak). ZAPALJENJE MOKRACNE BESIKE (Cistitis) 1. (krv u mokraei). 25. Sezcleset gram a lista belog jasena. 19. 22. selena i celera dobra stucati i upotrebi kao pod 1. Po 25 g lista koprive i medvedeg grozda. ru se pirevine.i i. Po 40 g vreska (Erica) i brezovih pupoljaka i po 10 g karen a selena i zecj eg trna. kao pod 29. kao pod 1. posle toga 5 minuta ~U'vat. posle 2 sata ocediti i popiti u 3 doze u toku dana pre jela (protiv uratnog kamenca). 20 g cveta surucice i 10 g Ii sta breze i medvedeg groi.KalE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI III UBLA2. Deset grama plodova ljoskavca ·s i. kao pod 29. Po 20 g pluenjaka i kra. 32. 23 . 'klleke . Tri puta dnevllo po 1 g korena broea u prasku pi. Po 30 g lista i pupoljaka breze i po 20 g imele i belog luka. sve dobra isi tniti. kao pod 33.Ua. 24. 34. 3 kasike ove smese popariti sa pola litra kljucale vade i posIe 4 cas a ocediti i PQpiti u 3 doze pre jela (upala bubrega i povisen pritisak).suljka i 60 g rizoma trave od srdobolje. grceV'i u besici. os· taviti 3 sata i popiti u 3 doze pre jela (tegobe. 18. kao pod 1. 21. kao pod l. persu na i selena i 10 g br6Zovih pupol jaka.tno istucati. Po 20 g plodova Ijoskavca (Physalis). 1rave od srdobolje i zukve (site) i kore od bele topole. Po 20 g ras tav iea i troskota. Sedamdeset grama trave ruse i po 10 g cveta kantariona i trave sitnice i dobri cice. plodova kleke Hi venje i 'trave zutili ce. ITI MED ICINSK IM BIUEM 141 17. 28 . 20.) 30. Pre upot rebe dodBiti malo limunovog soka i meda. 33. Po 50 g rizoma kostrike i cele r a na rende nastrugati i jesti jedanput dnevno kao sala tu. peteljaka ad viSanja i sit nice. . Ovaj lek je vekovir. Cetrdeset gra ma borovih pupolj aka i po 15 g stele. Po 30 g lista breze i kruske i po 10 g slatkog korena. ruwice . svile ad kulwruza. Po 25 g korena odoljena. kad se ohladi. kao pod 1.

Po 20 g rastavica. lista kupi. steza. 10. 4. 7. kao pod l. kao pod l. kao p od l.trandavUl~e. morae i neko drugo bilje. po 20 g !ista zalfij e. hajducice i nekih drugih bilja· ka tamnije pI ave boje. trave daninoca i klekinja i 10 g cveta tran· davilja. malina. 19. Po 20 g stde. Pecese t grama hsta bokvice i 'po 25 g rast avica i rizoma trave od srdobolje. k ima. IS . beli i crni slez. 18. trava od srdobolje. persuna. kao pod 1. plodova selena i lista breze i medveueg grozda. lista medvedeg grozda i lipovog cveta. hras ta i krus ke. Po 30 g korena selena.o je etarsko ulje od kamilice. lan. kao pod 1. 3. hrastova ikJora. utoliko se u medicihi viSe ceni. Sezdeset grama lista breze i po 20 g korena mas laeka i selena. zbog cega su ova etarska ulja plm:a iii zelel1a. To su. Po 25 g semc:na lana. Po 20 g !ista koprive. 11. hajdueica. Sezdeset grama lista medvedeg grozda i po 20 g sitnice plodova persuna. peklina. kao pod 1. kore na selena i ploda mirodije i po 5 g trave ruse (s koreno m) i mahuna pas ulja. 12. Ian ina i nekih elar· skih ulja. kao pod I . Po 30 g !is ta i pupoljaka breze. pre svega. kao pod l. kao pod 1. 16. Sezdeset grama !ista breze. UkOl!ik. rastavica. Po 20 g plodova selena . ja· goda. UPALA GRLA I KRAJNlKA (Faringilis i laringilis) Proth. Po 30 g !ista breze i korena selena i po 20 g klekinja plodova selena. breze i veron ike i 10 g cveta belog s\eza. 13. mirouije i celera u avanll dob ro stucati . od kojih pri· !ikom destilacije nastaju azuleni. 10 g hmelja. petrovac. nana. borovnica. kao pod I . brusnica. rizoma odolj ena i cveta i !ista j agorcevine. sreenja!k. Seda:medese t grama petrovca i po IS g lista hajducice i cveta br· danke. osobito ono koje ima sluzi. 17. breze.142 LECENJE BIUEM 2. kao pod l. Tri kasikc kore na selena. kupina. kao pod 1. ovih akutnih i hrOll1licn'ih oboljenja upotrebLjava se lekovito bilje blagog dejstva. zalfi'j a. po 15 g lis ta pi tome nane i cve ta kan· tariona i 10 g trave ruse (s korenom). jer ima viSe ugljo· . sitn ice. kao pod 1. 6. kamilica. Po 30 g rutvice i stde i po 20 g odoljena i matienjaka. Wi· rot. rutvice i krus ke i koren a sele na. kao pod l. 9. Po 20 g pllpolj a ka breze. gavez. lipe i zove. Po 20 g cveta kamilice. 14. podbel. 5. Osobito se ceni aroma'tieno bilje u kome ima proazulena. kao pod 1. kao pod 1. lis ta koprive i rute i seme na dllnj e.ne i cveta kantariona. dunja. kao pod 1. kao pod l. 8. Trideset grama rastavica.

Po 1 k afena kas iciea ka mili ee i zaifij e.s mlaci. Po 30 g korena trave od s rdobolj e i srcenjaka i po 10 g Zalfije. 3. to ciniti cesto u t oku d ana. Po 1 ka fe na k a~ i c i e a zalfij e. 9. 11. zalfij e i anisa. kao poel 4. kao pod 11. nane ~ timijana i trave od maj1 k ine du~iee i vra nil ovke. kao pod 4. 17 . Po 1 ka fenu kasicieu ka rnili ee i haj duciee po rnesati i pos tupi ti kao p od 1. kao poel 4. nekih heterozida i saponozida ekspeMorantnih svoj s tava. ZA LAKSE ISKASLJAVANJE Akutan i hronican bronhitis (Zapalj enje ogranaka dusnica) Za lecenje ovi11 oboljenja. m a jkine e1us iee i kamiliee. . Blag slu zr. Punu s u pen u kas iku kamil iee po pari-ti sa 200 g kljuca le vod e. ITI MED ICINSK IM BIWEM 143 vodon ika azulena i zbog toga bo lje i pouzdan ij e de luj e kao ant iflogisl i k. k ao pod 4. Po 25 g lista jagode. 6. Po 40 g korena belog sleza j sladica i po 10 g lista zalfije i pitome nane. Po 25 g steze. kao pod 4. 1 k a~ iku mesav ine sprem iti i upotrebiti kao pod 4. i ca j: po 20 g eve ta m ajske ruze . ernog sleza. kad se smlaci. 16. Po 25 g karniliee. petrovea. hrastove kore (isitnjene) i hajduCiee. prot iv u pa la s luznke i koze. ocediti i iseediti i tim caje m grgljati i pos le svakog gl'glj a nj a popi ti. trandavilja. 12. s ilikata i drugih korisnih hemijskih jedinjenja. prijatnog mirisa i antisepticne moci. ka miliee i idirota. jabuke. 7. kao pod 4. Po 20 g Jista dunje. ima dosta domaceg lekovitog bilja blagod d ej s tva. Po 25 g k a mili ee. 4. kao pod 4. ka rniHce i pe trovea. tj . Evo neko liko cajeva i cajn ih rn e~av in a koje se u n aucnoj med ieini u potreb ljavaj u za lecenje upale s luz niee grla i kraj n ika: 1. 8. 13. kao pod 4. srnes ta pokl opiti i.KOl E SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI ILl UBLA2. 15. 10. Po 35 g ka miliee i za lfij e i po 15 g pe trovea inane. kao pod 4. 5. grglj a ti i piti. cestih osobHo u jesen po zagus\jivim industrijskim eentrirna i velikim gradovima. nane. 2. kao pod 1. maline i ribiZlle. kao pod 4. izvesnih etarskih ulja. Po 50 g idirota i belog s leza . kupine . Po 20 g lista zalfije. Punu kasiku zal fij e p op a riti sa 200 g kljucale vode. odmah poklopiti p os le 2 sa ta ocediti. eve ta be log i e rnog s leza i podbela. Upotrebljava se . 14. k ao p od 4. podbela 1 zalfije. n a n e. Po 1 k afen a kas ic iea za lfi je. one lekovito bilje koje u sebi ima slu zi i slicnih mueilaginoznih materija. kad se . 18. pre s vega. belog i ernog sleza i p oelbe la . Po 40 g pupoljaka od majske ruze i eveta trandavilja i po 10 g kamiliee i maticnjaka. punu ka~iku ove smese kuvati 5 minuta u 200 g vode. oeediti i grgljati.

144 LECENJE BIU1!M Za lakse iskasljavanje upotrebljava se ovo bilje: beli i crni slez. island&kog lisaja i belog s'ieza. majkinom dusicom i nekim drugim mirisnim biljem . nane. bokvieom. Po 20 g korena omana. majoran. plucnjaka. islandski !isaj. 5. bokviea i podbel. 10 g eveta divizme i pod bela i 5 g anisa. sapunjaca. vrlo je prijatan caj od smese jednakih delova moraca i anisa. Po 20 g miloduha. Ijubiciea. brsljana. iii od eveta pod bela. 2. Caj zasladiti medam. Ijubiciee iii milovanke. a u nedostatku meda moze i secerom. el1llog i belog sleza. Ovo ponavljati 4-5 puta dnevno. morae. 8. divizma i neko drugo bilje. brsljan. ernog gaveza i idirota. podbela i ploda moraca. kao pod I. iii smesa od jednakih delova moraca. Evo nekoliko cajnih smesa koje se upotrebljavaju u naucnoj medieini: 1. klekinje. a njegov list i evet u smeSi sa podbelom. anis. Piti svakog sata po 1 kasiku ovog leka. plucnjak. lipovog i bagremovog eveta. Po 30 g lista i eveta belog sleza. erne topole i bora. kao pod 1. slatke paprati. zova. s'la tka paprat. nana. zovom. dunjino seme. nane i moraca. Po 25 g korena belog sleza. majorana. daninoc. podbel. najbolje !ipovim iii planinskim medom iz borov. podbela i lista crnog sleza. po jedna i po kasika zove i podbela i jedna kasika korena Ijubiciee. 6. U ovoj grupi cajeva preovladuju biljke koje sadde mirisna (etarska) ulja i' saponine (materije koje muckanjem pene kao sapun). turcinak.sm esa koje se vrlo uspesno upotrebl'j avaju za lakse iskasljavanje. plucnjaka i ploda moraca. eveta trandavilja i 10 g trave daninoca. nane. Po 15 g semen a dunje i lana. itlirol . Cajevi za lakse iskasljavanje i stisavanje kaslja piju se zal5ladeni. kada se smlaci.ucale vode. pljucnjak.ih suma. Na primer. majkine dusi'ce. sa iii bez dodatka nesto malo titriee iii nane. 3. Po 25 g !ista belog i ernog sleza. oeediti i toplo popiti.j topole i majorama (iii vranilovke). I kasiku smese popariti sa 200 g klj. jagorcevina. pupoljaka bora . nane. oman. ruze. Koren belog sleza se najcesce upotrebljava sa m. Vrlo je prijatan cvelni caj pootiv kaslJa: jednaki delovi eveta od belog i ernog sleza. Po 25 g lista belog i ernog sleza. sIal ki koren. . kao pod 1. 7. bokvice. korena omana i 10 g klekinja. bagremov i lipov evet. beli luk. Mogu se koristiti i razni vocni sokovi (sirupi) prijatnog ukusa i mirisa. Ima veLik broj raznovrs nih . trandavilja. kao pod 1. U apotekama se cesto spravlja ova smesa: morae. Po 15 g miloduha. kozlae. divizme i 10 g korena ernog gaveza. sapunjace. kao pod 1. Za izbaeivanje gustog slajma (sluzi) u prometu je i ovaj caj: po 2 kasike ani's a i jagorcevine. miloduh. jagorcevine. kao pod 1. Cesto upotrebljavano sredstvo za ublazavanje kaslja je i mesavina sacinjena od jednakih delO\'a moraca. bokviea. pupoljci od jab lana. poklopiti i. 4. kao pod I.

Cetrdeset grama bagremova cveta i po 10 g miloduha inane. 50 g !ista timijana iii majkine dusice. 19. Po 10 g plucnjaka. majorana. kao pod 16. pod bela. Po 25 g sladica i vranilovke i po 5 g majorana i kopitnjaka. 25. Po 25 g vra nilovke. anisa inane. majkine dusice. cveta podbela i divizme. 23 . 15. Jwrena be log sleza i cmog gaveza. kao pod L 12. kao pod L 13. 33. Po 20 g bagremovog i !ipovog cv~ta i korena slatke paprati. Po 20 g majorana. majki!l1e dusice. pupoljaka od jablana i !isla nane i po 5 g cveta belog i cmog sleza i podbela. lista podbela. sve trave osim belog IUka popar<iti i u svemu postupiti kao pod 16. moraca i majorana i po 5 g belog luka i pupoljaka erne topole i klekinja. belog sleza i pitomog kestena. 22_ Po 20 g kamilice i !ipe i po 5 g nane i maticnjaka. kao pod 16. kao pod I. Po 20 g korena sapunjace i sladica. Trideset gram a :islandskog !isaja . kao pod 16_ 30. 10. kao pod 16_ 20. a be!i luk posebno istucati u drvenom avanu. Po 20 g podbcla. moraca inane. sprema se i urotrebJjava kao pod 16. kao pod 16. pupoljaka topole i islandskog lisaja. i korena idirota i po 10 g cveta zove turcinka. crnog gaveza i sladica i po 5 g kozlaca. Po 25 g lista timijana i anisa i 10 g korena sapunjace. anisa. Po 15 g korena slatke paprati. kao pod L 14. kao pod 16. dunjinog semena. 18. kao pod I. kao pod 16_ 28. Po 25 g sJatkog korena. podbela i belog sleza i !ista timijana. kao pod 16_ 31. korena s ladica i lista belog sleza. po 10 g timijana i cveta trandavilja i po 5 g pupoJjaka bora i erne 'lopole. 29. bokvice. Po 20 g cveta i !ista podbela i stucanog pJoda anisa. kao pod L lL Po 20 g korena sladica.i po 5 g plucnja:ka. kao pod 1. kao pod 16_ n. 21. kao pod 16. kao pod 16. Po 20 g cveta podbeJa i trandavilja i korena cmog gaveza. omana i cveta belog i cmog sleza i turcinka. kao pod 16. Cetrdeset grama cveta turcinka i po 5 g omana i sladica. kao pod 16_ 34_ Po 15 g pitome nane. kao pod 16. Pedeset grama stucanog moraca popariti sa pola !itra kljucale vode. isJandskog lisaja i trave daninoca. 32_ Po 15 g korena bela sleza. iscediti . kao pod 16. Po 40 g korena omana i idirota i po 10 g cveta trandavilja i brsIjana (stabljika). Trideset grama idirota. 26. cmog gaveza i idirota i po 10 g pupoljaka bora i jab lan a. kao pod 16. pupoJjaka topole i podbela. 16. belog sleza. Po 15 g cveta jagorcevine. poklopiti i posle R sa ti ocediti i pomesati sa pola kilograma lipovog iii planinskog cvetnog meda i to piti svakog sata po kasiku_ li _ Po 30 g isitnjenog korena cmog gaveza i sladica.KOJE SE BOLESTl MOGU IZlECITl III UBLAtlTl MEDICINSKIM BILJEM 145 9. Po 25 g maraca. 24.

Prema tome. strofan tusa. Nikada ne treba popiti odjednom. u toku terapije obavezno ciniti pauze: dva dana piti. Napomcna. 2. Dve kasike sitno stueanog korena odolj ena (valerijane) preliti sa 400 g hladne vode. kao pod 16.ti i ostaviti preko noei da se ekstrahuje. 2 iIi 3. Dve kasike ove smese pripremiti i upotrebiti kao pod 4. Pedeset grama odoljena i po 10 g metviee. plucnjaka. Po 2S g odoljena. Po 10 g korena belog sleza. Pedeset grama glogovog eveta i po 10 g metvice. poklopi. 4. kima. Po 20 g lis la bokviee. moraca. goroeveta moraea. lek je efikasniji od drugih. metviee i goroeveta. 8. Po 15 g eve la podbel a. kompozieije cajeva koje su ovde navedene treba smatrati sarno kao dopunsku terapiju.146 LECENJE BIUEM i taj sok doda ti gO lovom zas latlenom lek u. Sutradan zagrejati do kljucanja i kuvati 2-3 minuta u poklopljenom sudu i. zasladiti medom i piti u toku dana vise puta po 1 vinsku casu. metviee. pa ce lekar odabrati mesavinu za odgovarajuei slucaj. 36. eveta gloga i hajducice. 3. podbela. kao pod 1. kao pod 1. jer goroevet takotle ima kardiotonicnih heterozida jakog dejstva. ako je to. kao pod 1. oeediti. a zatim dva dana ne uzim2ti ovaj caj. Po 1 kasiku odoljena. kao pod 16. Osim toga. u kome ima kardiotonicnih heterozida jakog fizioloskog dejstva. kamHiee. jer vrlo lako moze dod do trova nj a. metviee i eveta durtlevka. . Bolesniei moraju traziti savet i pomoe od kardiologa. eveta hajduciee i trave metviee (Mentha pui egillmJ. Razum lj ivo je da se u domaeinstvim a ovo bilj e ne sme upo treblj avaLi u vidu cajeva. Po 1 kasik u olleljena. tj. hmelja i gloginja (zrelih i zdrobljenih plodova gloga). OBOLJENJA SRCA Neuroza srea U farmaeeulskoj induslriji i apotekama spravljaju se i isk ljucivo na lekarski reee pt izdaju go tovi lekovi od di gilali sa. kao pod 1. dobra izmeSati i upotrebiti kao pod 1. potrebno. 35. 7. Po 1 kas iku odoljena. maticnjaka inane i's itniti. kao pod 4. durdevka i dru gi h ka rdi otonicni h biljaka jakog fi zioloskog dejs tva. trandavi lj a i pupoljaka maj ske ruze i 5 g korena Ijub iciee. Ovo se cini iz toga razloga !ito se kuvanjem i uopste na visokoj temperaturi ak li vn i sas toj ci belog luka razlazu i on tad a gubi lekovi lost. piti caj pod I. svaki put po nekoliko gutljaja. I. kao pod 16. a u celom sve tu lekove od bilja digitalisove grupe smej ll spravljati sarno i j edino farm aeeuti. sladiea i ernog gaveza i po 5 g korena Ijllbiciee i bele sapun jace. 5. o mana. Zbog toga se ove biljke moraj u i smej u upotreb ljavati j ed ino pod nadzo ro m lekara. 37. itlirola. Dac'e mo vcd broj preskripeija s raznim neotrovnim bilj em . belog sleza. neki od onih cajeva koji nemaju durdevka. a bolesnik ga mora piti opreznije i pod nadzorom leka'r a. nego postepeno.Posto se u ovoj smesi nalazi i durdevak. nego. Po 1 kasiku odoljena. 6. nane. ernog sleza i pitome nane. . kau se ohladi.

. Po 30 g cveta zove. kao pod 1. brdanke i gloga i 109 lis-ta ruzmarina. kao pod 4. srdacca i :lute metle. Po 30 g odoljena. Pedeset grama od verema-trave. Po 30 g gorocveta. kao pod 1. korena angelike. spravljati i upotrebljavati kao pod 1. Po 40 g srdacca i odoljena i po 5 g lista ruzmarina. Po 20 g srdacca. !isla i ploda gloga. 21. 22. kao pod 4 i 14. gorocveta. 24. srdacca (Leonurus cardiaca). kima i odoljena. 19. korena lokvanja i 10 g glogovog cveta. Po 20 g odoljena. 10 g s rdacca i po 5 g lavandule i gorocveta. kao pod 4 i 14. a zat im nacin iti trodnev. lista pHome nane i metvice i glogovog cvcta. hmelj a. piti 2 dana. 18.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLAZITI MEDICINSKIM IlIUEM 147 9. rute metle (Sarothamnus scoparius). Po 20 g odoljena. zIatice (Solidago virga aurea). Kardiolog ce izabrati najbolju kombinaciju caja koja odgovara za odreden slucaj. kao pod 1. Po 20 g odoljena. kao pod 4. trave troskota i rastavica. kao pod 4 i 14. 20. Po 20 g anisa. Pomoc i savet traziti od lekara. Po 25 g cveta. kao pod 1. 13. 12. 17. 23. Pedeset grama korena odoljena. kao pod 1. 1<. po 10 g korena bedrinca i lista maticnjaka i 5 g kamilice. korena selena. cveta gloga 1 lrave ocajnice (Ma r rubium). Po 40 g gorocveta i metvice i po 10 g glogovog cveta i rutvice. kao pod 1. metvice i hmelja i '1'0 5 g cveta durdevka i trna. brezovog i naninog !ista. po 20 g maticnjaka i hajducice i 10 g hrnelja. !i~ta ruzmarina i rut'Vice i po 10 g cveta lavandule i gloga. kao pod 4 i 14. 14. po 30 g Iista ruzmarina i rutvice i 20 g korena odoljena.nu pauzu! 15. po 20 g !ista nane i maticnja. nane maticnjaka. I !llpotrebu ovih cajeva treba smatrati sarno kao pomocnu terapiju. lista i ploda gloga. Po 20 g cveta. Zapaljenje srcanog misiea (M iokarditis) Zapaljenje unutrasnje srcane opne (Endokarditis) Zapaljenje srcane kese (Perikarditis) Sve sto je receno za lecenje neuroza srca biljnim lekovima Vazl 1 za lecenje ovih oboljenja. moraca. Po 20 g korena zecjeg ·trna i odoljena.ka i po 5 g plodova moraca i cveta durdevka. 10. Smeju se koristiti sarno biljke blagog dejstva. zbog pris utnog gorocveta. kao pod 14. Po 10 g gorocveta. gorocveta. metvice. 1 J. kao pod 1. kor~ s~bikovine. 16.30 pod 1.

majkine dusice. Po 20 g plodova mrkve. a~koholna pica i svaki telesni i dusevni napor. Po 20 g maticnjaka. Po 20 g trave daninoca. 36. lista hajducice i cveta b rdanke. kao pod 4 i 14. 25. Po 20 g cveta kantariona. sofore i gloga. 28. !ista maticnjaka. !ista koprive i pitome nane. po 20 g odoljena i glogovog cveta i 10 g pri morskog \luka. kao pod I. . kao pod 1. gloga. 30. zirnzelena i rutvice i 10 g ploda mrkve. pa se 6me upotrebljavati sarno pod nadzorom lekara! 27. !ista hajducice i maticnjaka i korena odoljena.ti pusenje. imele i rastavica i po 5 g rutvice i cveta gloga. Za vreme napada. Po 20 g kukuruzne svi. Po 30 g !ista hajducice. kao pod I. steze (Potentilla anserina). Primo!1Ski luk u vecoj dozi je otrovan. stenokardija Bolest je veoma ozbiljna i zbog toga se preporucuje obavezno postovanje lekarskih saveta. Po 10 g imele. Plodovi se moraju prethodno stucati u avanu. glogovog cveta. korena lokvanja. 35. anisa i moraca i po 10 g korena 10kvanja i cveta gloga. odoljena i cveta gloga. rutvice. a li isklj ucivo pod nadzorom lekara . Po 20 g srdacca. steie . Po 15 g imele. kao pod 1. 32. Po 30 g srdacca. rastavica i alge bracica. kao pod I. upotrebljava se nitrog!icerin. Kao dopunska terapija moze koristiti i ova. kao pod I. Kao dopunska terapija u medicini se koriste ovi cajevi: .kao pod 4 i 14. Treba izbegava. odoljena i sapunjace.i maticnjaka i 10 g odolj ena. zute metIe. kao pod I. 37. 34. Zakreceni krvni sudovi i povilien krvni prltisak (Art erioskleroza i hipert enz ija) 29. 31. imele. mahuna od pasulja. pa se zbog toga i ovde preporucuj. Po 20 g cveta gloga i sofore. odoljena. Angina pektoris. Pedeset grama maticnjaka. kao pod 1. lista maticnjaka i po 10 g hmelj a i lis ta ruzmarina. kao pod 4 i 14. 33. cveta gloga i lipe. rusomace i sipul1ka. Napadi su cesto toli:ko jaki da bolesnik oseca strah od smrti. Po 20 g glogovog cveta. glogovog cveta i li!sta hajducice i rutvice. cveta gloga.u droge koje imaju takvo dejstvo. Bolesnici uzimaju lekove koji sire krvne sudove. kao pod I. lista i ploda i po 10 g korena lokvanja i !ista zimzelena (Villca .minor). 26.148 Nepravilnost u rltmu sr~ LECENJE BrWEM otkucaja ( Aritmija) Ova bolest leci se raznim lekovima . kao pod I.le.

boluju cd prosirenja i upa!la vena u najniZern delu pravog ereva i crnara. kore diV'ljeg kestena i cveta brdanke i kamilice. zas laditi bagremovim medom i u toku dana piti Ul11eslo vode. ru tvice. kao pod L 7. s·taviti u Iitarsku bocu i naliti jednim litrom 300/o-nog cis tog alkohola iii rakije osrednje jacine. maLienjaika. kao pod L 5. 3. 39. !ista rutvice i hajduCice i vrbove kore i po 10 g kOl'e i cveta divljeg kestena. rastavica. majkine dus ice i melvice. kao pod 38. Po 20 g cveta od gloga. sutradan zagrejat i i kuvali 3-4 m inu ta . Kao pOl11oena terapija koriste se ovi cajevi: 1. bagrema. Bolesnici se ne smeju lec iti na svoju ruku . 2.ije.ti 8-10 dana cesce l11uckajuci da bi se lekoviti sastojci iz lincure sto potpunije izvukli. brdanke . Po IS g cveta majske ruze. poklopi ti. kamilice i cveta majske ruZe. Po 20 g cveta i kore divljeg kestena. Neophodno je zatraziti savet i pomoc lekara. surcice. 40. sve dobro isitnili. zasladiti bagremovim medom i pili u toku dana umesto vode. ostaviti d a se ohladi. Po 20 g korena cmog gaveza IT belog sleza.KOJE SE BOLEST! MOGU IZLECIT! ILl UBLA2lTI MEDICINSKIM BIU EM 149 38. Ovaj lek je pomogao rnnogirn osobarna koje pate od ovih oboljenja. srdacca. kima i odoljena. kao pod L 6. Po 15 g imele. kao pod 1. kao pod 38. srdacca. i zove i !i's ta rutvice. Pedeset gral11a korena lincure u avanu stucati u prah. Po 20 g tra\'e veremnjace (CaiamiI1tha). belog l-uka i cveta gloga. SULJEVI (H emoroidi) Mnoge osobe. Tridescl grama lrave steze. kad se ohladi. po 15 g maticnjaka. 4 supene kaSike Sl11ese preliti s pola litra hladne vode. gloga. pa od te smese 3 supene kasike preliti s pola lilra hladne vode. pogotovu star. bocu zapusiti i d rla. drzati celu noe i sutrada'l1 zagrejati do kljllcanja. Po 25 g lis ta l11aticnjaka. brekinje. kao pod L 4. Od ove dosadne bolesti najcdce obolevaju osobe koje mnogo sede. procediti. limijana i trave verel11nj ace i 10 g rutvice. ZAPALJENJE VENA (Fl ebitis) PROSIRENJE VENA (V arikozit eli) Bolest je teska i dugotrajna. belog luka. Posle toga ocediti i piti 3 puta dnevno po 1 malu rakijsku casicu na pola sata pre jela. poklopiti i lako ostaviti da 'se preko noCi ekstrahuje. Po 29 g troskota. div lj eg kestena i 10 g cveta trandavilja. kubure sa sto!icom 'lIsled dugotrajnih i .

koje . pre svega. cesce muckajuCi. hajducica.u nas rastu u izobilju. divljeg kestena i trandavilja i 10 g rastavica. posto se sve dobro is itni i pomesa. s luzi i neka etarska ulja u kojima ima ugljovodonika azu /ena. zasladiti rnedol11 i popili u 3-4 doze u loku dana.150 LECENJE BIWEM upomih zatvora. 5. kao pod 4. cemeriku i neko drugo bilje). kore pomorandze i kamilice. Cajevi prot iv zalvo ra. 1. po 10 g cveta i !ista kantariona. Po 35 g ploda pasdrena i kore krus ine i po 10 g kima . posle toga prokuvati i drZati da kljuca 5 minuta u poklopljcnom sudu. kao s to su kami!ica. koje mnogo piju a lkoholna pica i drugo. Po 40 g cvela kamilice i !ista ·hajducice i po 10 g cveta brdanke i korena odoljena (pre upotrebe treba ga u avanu dobro istucati). drzati 4 sata. . kukurek. amsa i po 10 g cve ta karnilice. Razu mljivo je da osobe koje pa le od zatvora i hemoro ida moraju. U nas i u svetu upotrebljavaj u se i izves ni biljni le kov i za lece nj e hemoroida . !ista hajducice i cveta brdanke. Razumljivo je da boles nik mora lraziti save t lekara kako hi znao koji caj treba da upotrebi. odoljen i neke druge mirisn e lekovite biljke . kima. karnilice i sibikovine (Viburnum opu[us) . U mnogim s lucajevima je jedino rese nj e hirurska inte rve nc ija . kao pod 4. 1 3. kao pod 4. Po 40 g kore krus ine i plo dova pas drena. 6. 10 g kima i po 5 g cveta crnog trna i karnilice. divljeg kestena. crnog trna i brdanke i po 5 g mati cnj a ka i hajducice. cesto cak i ll1epismenih samozvanih narodnih lekara. Po 25 g cveta kamilice. Bez kvalitetnog lekovitog bilja ni najstruc niji farmaceut ne moze izraditi dobar lek. 7. 2. Kad se ohladi. Po 30 g cve ta divljeg kestena (onog koj·i se kao ukrasno drvo sad i po gradovima i parkovima). Po 20 g cveta divljeg kestena. cija je jet ra obole la.Uglavnom se upotrebljavaju biljke koj e sadrze taJline i slicna polifenolska jedinjenja. protiv tvrd e slo/ice obavezno moraju c initi glavni dec biljne apoteke svakog domac ins tva u kom e neki c lan bo luje od hemoroida. Skrece se paznja bolesnicima da nikako n e kupuju bilje od raznih sarlalana. kao pod 1. kamilice i hajducice i 10 g lis ta zalfije. Borba za kva lite t lekovitog bilja je stalna i vecna. trandavilja i majske ruze. mo raca 4. paziti na is hranu da bi im s toli ca bi la u redna i meka. procediti i u tu vodicu natapati c istu gazu ili meko i cisto flanelsko platno i s tavljati na cmar kao oblog. Za osetljivije osobe: po 15 g plodova pasd rena. napone i tegobe u trbuhu. kao pod 4. 3 pune supene kas ike smese kuvati 3 minuta u po la litra vode u pokloplj enom sudu. ostaviti da se smlaci. Nisu retki s lu cajevi komplikacija koje nastaju od ove bolesti. Prepo rucuju se oni laksantni ca jevi koji ne izazivaj u grceve. 3 supene kasike ove smese pre!iti sa pol a litra hladn e vode i. Ob/ozi (tarnponi) i k/izme (klistiranja). koji na pijacama i kod svojih kuca prodaju ponekad i trave veorna jakog fizioloskog dejstva koje mogu izazvati razna trovanja (blju5t. kao pod 1. ima ih svuda i citaoci ill poznaju. Po 30 g cveta karnilice. . 8.

dnati 4 sata da se kiseli i za to vreme ceSce promesati. Po 25 g eveta kamiliee i belog sleza. semena lana i divljeg !testena. korena ernog gaveza i lanenog semera i II) g kamiliee. Upotrebljava se i za leeenje katara nosne sluznlee. 20. 18. Sto gra ma metviee (Mentha pulegium) sl'a'Villi u pPgodan sud (nocni). kao pod 16. Grizlica gnjata (ulcus cruris). S obzirom na to da u Jugoslaviji ne ras te Hamamelis j Hydrastis i da su to skupe uvozne droge iz Severne Amerike . 12. kao pud 16. kao pod 16.iti da se kiseli 6 sa ti i posle toga prokuvati. zatim kuvati 5 minuta. kao pod 4. katara bronhija.ti kao pod 4. Po 30 g semena divljeg kestena i lana I eveta kamiliee i 10 g hrastove kore. 14. Kad se teenost smlaCi. oeedi-ti. dakle. reumati·z ma i isijasa. Po 30 g korena ernog gaveza. os ta". 13. 19. 17. namazati ga cis tim uljem. topiti Cisto meko platno i njime oblagati. 50 g &ibno iseokane vueje ja buOiee (Aristolochia c/ematitis) u evetu i zametnutim plodovima preliti sa pota litra hladne vode. Taj ekstrakt od svezih s tabi'l izovanih (vrelim alkoholom) se menih jezgTi pije se od 8-10 puta dnevno po 50 kapi za vreme akutn ih napada. Pedese t grama bamije i po 25 g korena ernog gaveza i eveta divljeg kestena. Ekstrakt iz semenki divljeg kestena spravlja se u apoteci od oljustenih . bolova od hemoroida. dunjinog semena i eveta divlj eg kes ten a i 10 9 evela e rnog trna . 16. gavez i dun~lino seme <pre th odno tre ba u avan u dobro isi tni t i. preporucuje se upotreba ovog biljnog leka. 2 kasike ove smese preliti sa pola litra hladne vode. iseediti i u tako dobijenom caju dri.inog semena i 20 g evetnih pupolj a ka ma jske fuZe .KOI E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA21TI MEDlCINSK IM BIUEM 151 9. Po 40 g korena ernog gaveza i dunj. Kad se smlaei na 37-3!!OC. dobra is itniti i upotrebi. Po 25 g korena trave od s rdobolje i s rcenj aka i hrastove kore. IS. da kljuea u poklopljenom sudu 1 minut.. Pedeset grama kamiliee i po 25 g stueanog lanenog semena i hrastove kore. . popariti 1 litrom kljueale vode i bolesnik sedne da se na tome napari. tromboflebita. Po 20 g kamiliee. kao pod 4. oeajniee. grizliee gnj a ta (ulcu s cruris). zatim posuti cistim tanlnom u prahu kupljenim u apoteci i zaviti sterilnom gazom. upotreblj ava ti kao bmj 4. ostaviti da se ohladi. Posle toga u isti eaj n . Po 30 g cvela i lista kantariona i lista hajduciee i 10 g kamilice. Oblog dnati eelu noc i. kao tonicno i adstringentno sredstvo itd. na eovekovu temperaturu. 10. avo se e ini nekoliko dana uveee. 20 g korena odoljena i 5 g kore divljeg kestena dobro isitniti i upotrebili kao pod 4. podagre.ati obolelo mesto 20-30 minuta. 21. a da se na osnovu ~westra­ nih is traZivanja u Zapadnoj i Srednjoj Evropi tokom poslednja dva svetska rata ut vrdilo da od sveg evropskog bilja i rastinja divlji kesten ima najblizi hem ijski sastav i farmakodinamsko dejstvo · hamamelis'll i hidrastisu. natopi se paree cistog i mekog platna i stavi kao oblog. kad se boles no mesto osusi. Po 30 g petrovea. ovu teenost upotrebiti u 2-3 klizme u razmaku od po 5 minuta. tek obramh semenki. m aslacka i pirevine. korena odoljena. kao pod 16. 11.

bosiljak. nane i korena ange!ike. sisarica hmelja. mi· rouija. nane. odoljena i lincure. 2. pre svega. ani. celer. hajdueice i cveta trandavilja i 10 g maticnjaka. Lek najvge trose zene sla bih zivaca. 'k ao pod 1. selen. neposredno pre spava nja. Protiv nesanice se preporueuj e ovakva veeera: paree hleba pre· mazano m aslom (buterom) i pekmezom od sipaka pojes ti uz eaj od sisarica hmelja.s. 10. staviti u teglu i prel iti jednim litrom jake komovi ce. (veta maj ske ruze i neven a. 2 kasike matienjaka. odoljena. 1 kasika odoIjena . kami lica i neko drugo bilje. matie njaka i lavandule. Po 20 g matie njaka. 3. matienjaka. ostaviti deseta k dana i po nekoliko puta dnevno promesati. 7. Ovo se naroeito oseca posle II svetskog rata meau najnaprednijim lekarima koji se opravdano bore protiv upotrebe bar biturata i s lienill lekova jakog dejstva. dobricice. Po 25 g lista matienjaka i sisarica hmelja i po 10 g odoljena. Pedeset grama od verema trave (Calamintha) i po 10 g hmelja. 3 kasike ti trice i po 1 kasika odoljena i hrnelja. 5. maticnjaka inane i po 5 g jasenka i cveta nevena. posle toga ocediti i piti po 20 kapi na kocku secera vise puta dnev no. u nedostatku mnogih lekova. preliti sa 2 decilitra kljueale vode. kao pod 1. dobricice i oeajnice i po 5 g cveta lavandule i go· rocveta. 8. vranilovke. histerija i nesanlca LECENJ E BIUEM Kao l eko l'i za umirivanje daje se. matienjak. pa i neki leka ri su davali proliv izostale menstruacije (meseenog pranja) kamilicu. pojesti jabuku. 6. Po 30 g cveta kamilice. odolj en. odoljena i matie njaka i po 5 g gorke deteline (greice) i !ista ruzmarina. Zatim ova smesa: 6 kasika matienjaka. kao pod 1. Po 30 g kamilice. lli ovaj: jednaki delovi odoljena. bosiljka i hmelja. selena i idirota i po 15 g cveta gloga crnog trna. nane.152 2IVCANE BOLESTI Neuroze. a posle toga. 4. morae. Po 30 g siSarica od hmelja. najbolje po 1 easu izjutra i uvece. zatim vra nil ovka. n ane i maticnjaka. Protiv Ilesanice naj cesce se daje eaj od hmelja. kao pod 1. Evo nekoliko slozenih eajeva koji se koriste u medicini: 1. nana. zasladiti medom i piti. 2 kas ike sisarica. 11. odoljena i dobrieice. ikao pod 1. U upotrebi se cesto n alaze ov i cajevi: 5 kasika nane. kam ilic(. lazal'kinje. babice. slaeica.iona i lista kupine i 5 g cveta vreska i nevena. Po 20 g odoljena. Za vreme poslednjeg rata. kao pod 1. matienj a k. hmelja. nanu . Slieno dejstvo imaju i hmelj. Po 20 g maticnjaka. Po 25 g matienjaka. ostaviti 2 sata. 4 supe-ne kas ike ove mesavine popariti jednim litrom kljueale vode. nane. Po 30 g odoljena. celer i persun. new'astenija. kao pod 1. kantar. kao pod 1. 9. poklopiti i posle 1 sa ta ocediti. beli lu k. rutvicu. 4 kasike naTIe. ren. m ajkine dusice. kJOren odolje'1a : 200 g korena sitno iseckati. kao pod 1.. Za leeenje razni h ziveanih bolesti na Zapadu se sve vise kori s te biljni lekovi blagog dejstva. r uzmarin. . persun . zasladiti medom i u toku dana piti. majkina dusica i eubar. Po 15 g maticnjaka. ocediti. matienjaka. kao pod 1.

Pedeset grama misinca (CYl1og1ossum) ~ po 25 g odoLjtma i moraca dobro isitni li i pomesati. odoljena i pJodova (semena) mirodije i 10 g maticnjaka. 5. kao pod 1. iscelli. nevena. korena lokvanj a i matioojaka . 3. kao 510 su visnjev. kamiiice. !ista ruzma r-ina i mi loduha. Po 20 g cveta oSurucice i lavandule. Po 20 g cveta lipe. belog i cmog sleza i lista maticnjaka. Jeduu supenu kasiku odoljena popariti sa 200 g kljucale vode.ti. 12. pomesati i dobro izmesati. kao pod 1. kao pod 6. Pedeset gran1a odoljena i po 10 g maticnjaka. 9. smesta pokJopiti i posle 4 sata ocediti. kao pod 6. zasladit~ medam i poviti posle vecere umesto voce. 11. 4. lazar k inj e i majkine dusice. kao pod 6. poklopi ti i posle 6 sati ocedi ti i piti. Po 20 g !ista malicnjaka. brdanke. dodati i neki vocni sok za osvezavanje. Po 45 g maticnjaka i kamilice i po 5 g plodova mirodije i moraca. 4. Po 50 g odo ljc na i hmeJja. 14.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECIT I ILl UBLAt lTI MEDlCINS KIM BrUEM 153 Nesanica (Tnso l11l1ija) I.i 10 g mirodije (semena). zas laditi medom i popiti.usa moze se. 8. anisa. IS. lazarkinje i majkine dusice. ribizlov. m oraca i kima. Ovom. kao pod 1. kao pod 6. kamilice j vreska i po 40 g hmeija i odoljena. 7. kad se ohladi. Po 30 g monica. Po 30 g odoljena. pomorandie i lavandule i po 20 g mali c njaka i hmelja.j trave ruse 1 kantariona. 'korena zecjeg trna . Po 10 g p lodova mirodij e i anisa u avanu 'stucali u sitan prall i kuvati 5 minuta u 300 g belog vina. zas ladili m edom i piti 2-3 pilla dnevno. . posle 2 sata od!ili. 2 s upene kas i'ke ove mesan. kao pod 6. puzmarina. kao pod 1. popiti pre spavanja. Po 20 g taifije. Po 20 g lisla malic njaka. anisa i majorana i 10 g sase. Po 10 g cveta gloga. pored meda. po I casu izjutra i uvece pre spavanja. 6. 3 supene OOas. gloga. 2. kao pod 1. 3. kao pod 6. m etvice. Neuralgija 1. kao i slicnim cajevima neprijatnog mirisa i uk. pelena. Jednu supenu kasiku hmelja popariti sa 200 g vode. bosiljka. hmelja i odoijena. kao pod 6. 10. dobro iSltlliti i upotrebi ti kao pod 1. kao pod 6. komonike. iimunov i slicno.ice kuvati 3 minuta u 300 g vode. Po 30 g hmelja. Po 20 g hmelj a i cveta gloga. vreska. Po 25 g plodova (semena) mirodije. Po 5 g cvela nevena. nane i miloduha. nane.iJ<:e mesavime popariti sa 400 g k ljucale vode. 1 supenu kasiku ove smese stucali u avanu i caj spraviti i upotrebi ti kao pod 6. kokoca. 13. 2.

brdanke i hajducice i po 10 g gloga i ruse. nevena i kamilice i 10 g hm elja. Sezdeset grama lista hajducice. kao pod 1. brdanke. 16. Po 25 g cveta turcinka i hmelja. Svak i dan pojes ti uz obroke po ne koli ko glav ica salate (LaelL/ca saLiva) zajedno s korenom . kao pod 1. IS. Po 15 g lista kupine. pa 1 supenu kasiku ove m esavi ne poparit i sa 200 g kljucale vode. kao pod 1. kao pod 1. metvice i hmelja. ruse. zasladiti medom i toplo popiti uvece na 2-3 lSata pre spava nja. paprenog lilSca i gloga i 10 g odoljena. 14. 21. cveta gloga i kanta r iona i korena odolj ena. 8. breze. Osamdese t grama lista hlfije i po 10 g odoljena i hmelja. 3. nane. kao pod 6. ma. Po 40 g cveta hajducice i brda. 12. 30 g lista za1 lfije i 10 g cveta brdanke. Sedamdeset grama cveta lokvanja i po 15 g lista za lfij e i ma ti cnjaka. 11. kao pod 1. 1 supenu kasi'ku ove smese popariti sa 200 g kljucale vode. 17. 10. kao pod l. 19. maticnjaka. kao pod 6. odoljena i vodopije. 18. kao pod 1. po 15 g kantariona. Deset grama cvt:ta lokvanja upo tre biti k ao pod 6. kamilice i hajducice dobro izmesati . ruse i pastirske torbice i 10 g odoljena i troskota . Po 30 g odoljena i hmelja i po 10 g maticnjaka. kao pod 1.l ine. cveta brdanke i pupoljaka breze. Po 30 g korena selena i angelike i po 10 g hmelja. Po S g cveta lavandule i nevena i po 30 g korena omana. cveta nevena i kamilice i li'5ta maticnjaka. kao pod 1. leao pod l. lim un ovog soka iii sirceta i ulj a. kao pod 1. 4. smesta poklopiti i posle 4 sata ocedioti i piti kao pod 1. Po 30 g brezovog lista.nke i 20 g lista gloga. PROTIV NOCNOG MOKRENJA PODA SE (Enuresis noelL/mal 1. sumske jagode i ogrozda i po 10 g hmelja.154 LECENJE BIUEM 16. posle 4 sata ocediti. maticnjaka. lista mat icnjaka i majorana. Po 40 g cve ta lokvan ja i hmelj a i po 10 g cve ta pasiflore i s milj a. Po 30 g cveta turcinka. maticnjaka. rusomace i troskota. . 7. Sediundeset grama lista hajducice i po 15 g cveta brdanke i korena odo ljena dobro isitniti. 2. kao pod 6. Po 25 g hajducice. kao pod 1. uz dod a tak soli . Po 25 g nane. Po 25 g vodenog lisca. Po 20 g odoljena. odoIjeDa i gloga. kantariona. 5. Dvadeset grama hajducice. 20 . kao pod 6. Devedeset grama hmelja i po S g mMicnjaka inane. 13. Po 20 g odoljena. kao pod 1. 9. 6. kao pod 1.

nego da traze pomoc i savet lekara koji ee odrediti terapiju. kao pod 1. Biljke 0 kojima ee ovde biti govora samo su dopunska terapija. ali i ona mora biti sprovodena pod nadzorom lekara. Po . kantarion. kao pod 1. pre svega. lavandule. moraju obratiti lekaru za savet i po moe. pitoma nana. Za ublaiaval1je i smanjivanje bolova i odliva pnj[. petrovac. biljke koje imaju manje iii viSe etarskog ulja raznog hemijskog sastava i svojstvenog farmakodinamskog dejstva. U iste svrhe upotrebljavaju se i neke druge domaee biljke u kojima ima izvesnih aminskih jedinjenja. ali se tu mora biti oprezan. zas ladi ti medom i pi. a korenje sitno isee i. 1. 0 kojima lekar voui racuna pri lizradi kompozicija za svalku bolesnicu ponaosob. Po 25 g c. 4. morae. smesta poklopili. j er nem a hemij s kih sas tojaka jakog fizioloskog dejs tva.10 g maticnjaka inane i po 20 g odo lj ena i angelike. Naveseemo. ocajnica i neko drugo bilje. odo lj ena. Po 25 g cveta i li s ta durdevka. upotrebi ti kao pod 1. iscediti. jer ova biljka nije bezazlena i izvesne osobe je iii ne podnose ili im izaziva odliv krvi. kao pod 1. korena perunike. Od domaceg aromaticnog bilja za ureaivQl1je menstruacije najeesee se upotrebljava uno koje ima blago dejstvo: kamilica. steza. 3.kom menstruacije najeesee se koriste opore biljke. hajdueica. srcanik. Koristi se i sedef iii rutvica. oman. lista nane i korena odoljena. Razumljivo je da ove biljke osim etarsk ih ulj a sadrZe i mnoge druge sastojke. 6. lista i cveta jagorcevine. klao sto su ziva trava. po 10 g majorana. To su. lisac. jagorcev ine i gloga. hmelj. kao pod 1. anis. Plodove pre upotrebe u avanu iSlUcati. 0 onima jakog fizioloskog dej stva ovde neee biti gov~ra . trava od srdobolje. papreni lisac. moze izazvati i pobaeaj. stavolj i neke druge biljke oporog ukusa. one koje sadrZe manje iii veee kolieine tarlinskih materija. tj. selena i angelike i 5 g cveta durdevka.KOlE SE BOlESTl MOGU IZlECITl III UBLA2 ITI MEDICINSKIM BIUEM 155 MIGRENA (H emik ranija) Premdrt je sve navedeno bilje bezopas no. 2. matic njaka i kamilice i 10 g li s la ruzmarina pomesa ti i od te smese uzcti 3 supene kas ike. selen. mirodije i anisa i po 5 g korena selena i angelike. odoljen. matienjak. hrastova kora. ipak se sv im boles nicima toplo preporucuj e da ovo bilj e ne upotrcbljavaju na svoju ruku. Po 30 g nane. posle 4 sala oced iti. kim. ru- . vcta kamilice . ruzmarin. pre svega. 5. ZENSKE BOLESTI Za leeenje zenskih bolesti bolesnice se. a ukoliko se uzme u veeoj kolieini. pre svega.ti umeslo vode.j. komonika. list kupinc i sumske jagode. popariti sa 400 g kljucale vode. U svelskoj medicil1skoj 'Iilemturi navodi se izves tan broj biljaka za lecenje zenskih bolesti. Po 15 g korena. Po 30 g plod ova korijandra.

U istu hem ijsku i farmakodinamsku grupu dolazi i razena glavni ea (Secal e corn u/urn) . mlJl1e. ocajniea i neko drugo bilje . pije l5e caj od za:lfije. pl'e svega tanine i etarska ulj a : zalfija. rniloduh . ruzm ar in. orahov list. bosilj ak . dobriciea. borovnica. jova. Ovo poceti pHi na 5-6 dana pre pocetka menstruacije i prestati cim ona krene. Za jace lucen j e mleka dojilja upottrebLjalVaju se u obliku eaja rnirisne biljke s etarskirn uljim a: anis.e tao nine. Pro/iv belog p ranja (I e ukoreja) korilSlle se biljke koje irnaju antisep· ticne s astojke. Za regulisanje menstruacije L Po 20 g kore zestike i lista maticnjaka i po 30 g rizoma odoljena i trave od srdobolje. kao pod L 9. Zdraljevina. trave od srdobolje. 2. Za ispiranje kns kog polnog organa koriste se biiljke koje sadri. rutvice. eveta vreska. mleka dojilja. maticnj ak i resnik. bela mrtva kopriva. dragusiea iIi dragusae (S el1 ecio vu lgaris) i druge. bedrinae. lista hajdueice i maline. metviea. matioojaka. zelenika (V inca). !ista pitome nane i odoljena i 10 g p<llprenog Iisea. majoran. posle 3 sata oeediti i proeediti i u 4 doze popiti u toku dana. timij an. poponae (Convolvulus arvensis). korijandar. vranilovka. kim. vi· rak. beli i erni slez. . hajdu eiea. eveta kamilice. zuta i bela haj· ducica. 10. Ona je najaktivnija. U tu svrhu se spravljaju jaki caj evi (oko 50 g suvog bilja na pola litra vode) . oeajnice i paprenog lisca. a lek uzimati iskljucivo onaj koji j e pripremlj en u apoteei. kao pod L 8. Od glikoz idn ih biljaka naj cesce se upo t reblj ava daninoc. kopriva. Cetrdeset grama paprenog lisca i po 15 g rizoma zdravea. mirodija. Po 25 g plodova pasdrena. po 20 g kamiliee i miloduha i 10 g lutvice. kao pod L 4. orahovog Ii· sta i hmelja i jedc rogac. krasuljak. Pedeset grama kamiliee i po 25 g odoljena inane. S. kao pod 1. kao pod L 7. dobrieiea. jet· sadri. kao pod 1. Najvise se koriste: kamiliea. Medutim. kopriva i neko drugo bilje. petl"Ovae. 4 Sllpene kasike ove smese popariti sa 700 g kljucale vode. Sezdeset grama paprenog lisca i po 20 g kore od cibukovine i eveta kamilice. sme se upo tre bljavati samo po reeeptu lekara. lista breze i kupine i kore krusine. hrastova kora .i razne a lka loide i am ine koji veoma efikas no de· luju na uredivanje menstruaeije. sluzi i neka etarska ulja. poklopiti.156 LECENJE BIUEM so maca. zalfij a. Po 30 g kamiliee. Cetrdesct grama odoljena i po 10 g hajdueice. Pedeset grama paprenog lisea. Da se 5manji lucen j e. Po 10 g kantariona. korena odoljena i kore od cibukovine (VIburnum opulus). eesce promesati. mo rae. kako j e razena glavniea otrovna. kao pod L 3. vresa k i laza rkinj a. Po 30 g odoljena i steze i po 20 g matienjaka i kore krusine. kao pod L 6. kao pod 1.

po 20 g biserka (Alchem iUa) kamilice i 10 g cve ta b ele mr tve koprive. ocaj ni ce. ren i slicne biljke iii 1ekovi izradeni od njih. m aticnj aka 1 pa prenog lisca. obloge i sl. 18. Koviljaca i druge). p itome nane. Po 50 g paprenog lisca i Cibuk ovine. Medutim. Tako. i l1a taj nacin izazivaju manji priliv krvi u oblimjim unutrasnjim organima. kupanje.od duzine aplikacije upotrebljenog leka. gi'ht) Sredstva za draienje koze (Flogistika iii revu1 ziva) Sva ova obol jenja su teska i lecenje traje dugo. ISIJAS. Zbog toga se ova sredstva koriste. Po 40 g trave veremnj ace i cveta kamilice 20 g odoljena. Za umirenje bolova najcesce se upotrebljava aspirin . 14. kantariona. 15. rutvice. kao pod 1. treba ih uzimati sto toplije. u narodnoj i u naucnoj medicini raznih kontinenata kroz vekove se koristi izvesno bilje koje ima takvo delovanje da izazove draienje i crvenila kai e.ste luka.nih posledica. 12. T rideset gr am a cveta neven a i po 10 g ploda pa·sdrena. u kozu. Po 25 g paprenog lisca. kao pod 1. kako u bolnicama.tika privlace krv na periferiju. kao pod 1. kao pod 1. Po 20 g miloduha. odolje na. Mataruska.s. s manje iIi vise uspeha. za lecenje ovih bolesti koriste se i razni cajevi za pice. Zbog toga pri upotrebi ovih· biljaka treba biti vrlo oprezan! Flogi. 'Pre svega onih od nazeba. u slucajevima zapaljenja pluca i plucne maramice. 16. slacica. cveta bele mrtve koprive i ka milice. kore ci bukovine i r izoma p irevine. protiv reumatizma 'i slienih bolesti. ploda pasdrena. masazu. na primer. Po 15 g kamiIice. dolazi do jacih ili blazih nepozelj. beli i druge vr. kao pod 1. kicice i timij ana. Pedeset gra ma paprenog lisca. odmah treba skrenuti paznju na to da ave biljke mogu brzo i lako prouzrokovati zapaljenje koze i izazvati plikove. najbolje uvece pre spavanja. Ukoliko se piju. jer nestrucnon! upotrebom bilja moze doCi i do tezih astecenja koze.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2 ITI MEDI CINS KIM Bt UEM 157 11. Pored toga. nan e. Zavisno od biljne vrste. ARTRITIS I ULOZI (podagra. od koncentracije aktivnih materija u spravljenom leku i . kao pod 1. p a cak i rane. 13. REUMATfZAM. da bi se bolesnik sto vise preznojio. 17. Za lecenje izvesnih bolesti. treba traliti pomoc i savet lekara. Dobro je pi ti caj zajedno sa 1-2 aspirina. kamtariona i pap renog lisca i 10 g gorke deteline. kao pod 1. U svakom slucaju. tako i u domaCinstvima. Osobe obolele od hronicnog reumatizma najcesce se lece u banjama (Melenci. upotrebljeni u slaboj koncentraciji iii drZani na kozi . rutv ice. kao p od 1. Po 50 g rusomace i p ap renog lisca.

kantariona i brezovih pupoIjaka. po 10 g zovinog cveta i koprivinog lista i po 5 g cveta nevena. brezovog lista i trave srdacca. Po 20 g kore be Ie vrbe. 2. jer j e uzrok bolova vrlo raznovrstan : 1. Po 20 g lista belog jasena. Cesto se u domacins tvu koris ti nastrugan ren . korena zecjeg trna. ali mora biti cis to i sveze) ! Za drazenje koze upotrebljava se seme bele i crne slac ice. kao pod I. Po 20 g rizoma idirota i pirevine. trave sitnice.iaka ocediti i s to top!ije piti. razlicka. Po 30 g korc bele vrbe. Po 20 g korena zdravca i zecjeg trna. vec i zapalje nj e koze i poj avu m ehurova i rana.top!ijeg caja. sapunjace i lincure i 10 g pupoljaka belog bora. kao pod 1. rede terpentinsko ulje. . kao pod 1. iste te biljke u jacoj koncen t rac iji. U slucaju jakih bolova uzeti 4 kasike smese. i2azvace ne sarno crvenilo. kuvati 5 min uta u pola litre vode. 14. zove i lipe. persunovog korena i lista koprive i 10 g pupoljaka breze. !ista koprive i trave rastavica. Po 30 g stabljika l'azvodnika. trske i maslacka i !ista belog jasena i po 10 g plodova mOl'aca i anisa. trave daninoca i korena sapunjace. Zbog toga ova sredstva t reba upotre blj ava ti vrlo op rezno! Cim bolesnik oseti j aku toplinu i peckanj e. 9. 11. kao pod 1. upotreblj ene duZe. 8. kao pod 1. oblog 1reba odmah skinuti i to mes to namazati svezim 1I1jem (moze se u po treb htJi ulje iii m as t za jelo. kao pod 1. 12. vrbove kore i kamilice i 10 g pupoljaka be log bora. Ij uta paprika i brda nka. kao pod I. kao pod 1. dragoljub i mnoge druge bilj'ke koj e sad rZe tzv. zaosladiti medom i piti svaka 2 sata po jednu solju sto . rotkva . 5. brezovog lisca i pupoljaka i po 10 g cveta zove i lipe. lista belog jasena. dakl e. korena angelike. trave sitnice. 3. senevolne i!i tioheterozide. Po 20 g pupoljaka i lista breze i mahuna od pasulja i 40 g !ista crne ribizle. korena zutog trna i pupoljaka belog bora i breze. kao pod I. dobro se i·s itni i pomesa. kore kru sine i rastavica. 4. one s to se traz i od le ka .0vih pupolja1 ka. Po 25 g brc7. 'Procediti. Po 20 g lista breze i belog jase. 13.158 LECENJE BIWEM krace vreme izazivaju sarno p rosirenje kapilara i m alih arterija i pojavu blazeg crvenila koze. 10. kao pod I.na i po 10 g pupoljaka i kore bele vrbe i kore krusine. Medutim. 1 kaiiiku smese kuvati 5 minuta u 200 g vode u poklopljenom sudu i posle 10 minuta drzanja izvan stedn. Protiv pomenutih obolj enja naveScemo veci broj kompozic ija caj cva. 7. Po 20 g korcna vodopije. Po 20 g brezovih pupoljaka. Po 20 g vrbove kore. koprivinog !ista. kore bele vrbe i trave rastavica. ako se d rZe duze vreme na obolelom m estu. I k ao pod 1. sumporne. kore bele vrbe i semena divljeg kestena i 109 zovinog cveta. Po 20 g brezovog lista. kao pod 1. Po 20 g cvcta surucice. kao pod 1. bozura i kamilice. 6.

trave troskota 'i vrbove kore i po v reum a10 g r as tav ica i cve ta surucice. Po 45 g podubice i lis ta borovn ice 10 g lista belog jasena. kao pod 1. na ne iii neke druge lekovite biljke. zas la dit i m edom i toplo pi. 17. 26. 23. 25. teenos t u suli u kadu sa top 1 0m vodom. kao pod 1. ~kinuti i. tizm a. kao p od 1. Po 50 g majki ne du ~ i ce . o s tavi 2 sata.KOJ E SE BOLESTI MOGU IZLE CIT I ILl UBLA t lTI MEDI CI NSK IM BIW EM 159 I S. troskota i orahovih Ijusaka. sa 1-2 table te aspirina i te kako ce pomoci i spreciti mnoge komplikacije koje mogu nastati od nazeb a . zas ladi t i medom i toplo piti izjutra i u vece. Po 100 g ka mi lice. drlati oko 2 minuta da kljuea. o ne se 'i pak korilS te vi's e hiljada godina i ne Il a pu ~ taju ni da nas . doda mu se 50 g samlevenog iii istucanog seme na erne slacice zam o tane u pla t no.koza pocrveni. trs ke i pirevine 10 g nane. Oni .ka koji nikada i nikome nisu skodili. kao pod 26. kroz pla lno procediti i sipati u kad u s toplorn vodorn u koj oj treba bolesn ik da se kupa. J ednu kasik u pupo ljaka belog bo r a popariti sa 200 g kl jueale vode i posle 2 sa ta ocedi ti. kad se smlaei. Tris ta gr am a borovih pupolj aka i po 100 g vranilovke i majkine dusice. Tri puta dnevno piti p o 1 kafenu kasiku svdeg soka iseedenog iz sarnlevene presne kas ikare (Cochlearia officinalis). vrani love trave i pupoljaka b elog bora. 22 . Ako boles nika pocne ped. kesa sa s laeicom izvadi i 5 litara tog leka s tavi u kadu s vodom za kupanj e. ~tu ca n og grc kog semena i korena idirota i Iista ruzrnarina. majk ine du ~ i ce . obriSe se i n a m aze t elo eistim svezim ulj em iii m ascu . 2 kasike ove sme ~e popariti sa 400 g kljuca le vode i p osle 2 sala oeedi ti. s tav iti u retko platno i spusti'ti u lonae u kom e kljuea 5 Ii tara vode. 30 g vrbove kor e i 10 g plodova Ijos ka vca . Ovaj eaj se ceni proti. majlkine dusiee i idirota. 20. kao pod 15. Dvesta grama p upo lja ka belog bora i 100 g rnajkine du~ i ce kuvat i 3 min u la u 5 litara vode u po kloplj en orn lS udu. Prozeblom putniku i namerniku eaj od zove. kao pod 1. CAJEVl ZA ZNOJENJE. 18. Po 20 g lisla breze i kopr ive. metvice. Po 30 g vranilovke. Po 30 g ko rena si te. u kojoj se bolesnik kupa.sta belog jasena. kao pod IS . To s u lekovi nasih p reda. Po 30 g razvodnika . Kad se ovaj eaj ohladi. 24. PROTIV NAZEBA (Sudorifika iii dijaforetika) l ako na uc na rnedieina i fa rmacij a jo ~ nisu objasnile fiziolos ko dejstvo rnnog ih bilj a ka koj e izazivaju :zmoje nj e. 16. 100 g stucanog grekog sem ena i 200 g k a miliee pomesa ti . neka izade iz kade. 19. pok lopioti i posle pola sa ta ocedi ti i tu teenos t doda ti u toplu vodu u kojoj se bolesnik kupa . 21. lipe. 27 . Sto gram a slucani h kl ek inj a i po 50 g !i sta pitome n aDe i lovQJ-ike popar iti sa 2 lilra k ljucale vo de. a ko mu .ti: najbolje I ~olju izjutra i drugu uveee (protiv uloga). Po 20 g kore divljeg kes tena. m iloo uha i paprenog lisca j 10 g Ji.

160

LECENJE BIU EM

koriste ne samo varosanim a koj ima 'Su nadomak lekari i apotckari vee, pre svega, bn'lanima i planineima koji ponekad treba da prepesace dcsetine kilometara po snegu i nevremenu do prve pomoei, a na tom putu bolest moze jos vi "e cia se komp likuje i cia se lose zavrsi. Za vreme ra tova i beza nij a dobar caj je cesto pasonosan lek. Navescemo nekoliko reeepa ta 0 slozen im cajevima od lekov itog bi lja, m esavi ne rawih bezaz leni h bilj nih droga koj e se watno vise koriste u inc1ustrij ski razv ij enim zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike nego u nerazvi j enim koje obicno obi luju lekovitim bi lj em , j er ga one slabo iIi nikako ne koris te, naj cesee zbog neznanja, zaosta los ti i zdravstvene neprosvecenosli.
Posl ednjih l1ekoliko godil1a zdravs l veni radnici daju sve veei olpo r, r eakciju na pl'el el'alllL i ne uvek opravdal1u upolrebu antib iolika za spreeavall j e i leeellie l1a j ob i{;lI ij ilz svak idasl1ji h obolj en ja. Pogotovo u n'ordijsk,im zem-

Ij ama, Kanad i, AustraIiji, Japanu, Engleskoj , SSSR i drugde, sve vise izbegavaj u lIpotrebll anlibiol ika (daju ih sa rno kada 1e to zaista neo phod no i opravdano) i bolesnieima preporucuju prirodne lekove, koristeei, pre svega, lIeskodlj ivo l ekovi l o bilj e, sunce, voc/£{ , eist vazduh l , s ve drugo sto ne moze coveku s koditi , nego sarno koristiti. Protiv gripa, nazeba i tome slicno koristi se kao preventivna mera bilje koje sadd i t7.V. filol'lcide (antibakterijske sastojke viseg bilja), 0 kojirna se govori u ovoj knjizi. Evo nekoliko m esavina cajeva koj e moze svako pripremiti:
1. Po 1 ka siku lipovog i zovinog eveta pomesati i popariti sa 400 g kljucale vode, smesta poklopiti i sto IOplije p opiti zasladeno medom iIi nekim sokom prija tnog sla tkog i nakiselog ukusa. 2. Po 20 g trave daninoca, bo, r az ine, pomocnice, vrbove i bres tove kore, kao pod 1. 3. Po 30 g lipovog Ii zovinog eveta ~ I pupoljaka erne topole i 10 g pupoljaka breze, kao pod 1. 4. Po 25 g kore od vrbe, erne topole i si msira i klekinja, kao pod 1. 5. Po 25 g korena repusine, koprive, sapunjace i zecjeg trna; sve se mora pre thodno dobro isitniti; 3 kasike ove mesavine kuvati 5 minuta u pola litra vode i zasladeno sto toplij e popiti u nekoliko doza. 6. Po 20 g lipovog i zovinog eveta, pupoljaka erne topole i vrbe i po 5 g eveta razlicka, nevena, suruciee i ernog trna, kao pod I. 7. Po 25 g korena sapunjace, angelike, dikiee iIi bele boee (Xanthium spil10sumJ i .trske, kao pod 1. Caj piti sto topliji, kao i sve ostale cajeve za izazivanje znojenja. S. Po 20 g vranilovke, majkine dusiee, kamiliee, zove i lipe, kao pod 1. 9. Po 2" g kamiliee, zove, lipe i pupoljaka erne top ole, kao pod I. 10. Po 20 g majorana, ad verema trave, metviee, lipe i zove, kao pod I. 11. Po 25 g dab ric ice, vrbovih pupoljaka i eveta zove i suruciee, kao pod 1. 12. Po 25 g korena kraljevea, angelike, selena i sapunjace, kao pod I. 13. Po 25 g dimnjace, pupoljaka vrbe i topole i metviee, kao pod 1. 14. Po 40 g lista pitome nane i dbizle i po 10 g vl'bove kore i pupoljaka ad erne topole, kao pod 1.

KOlE SE BOLESTl MOGU IZLECITl III UBLAZITl MEDICINSKIM BUJEM

161

PROTIV ZNOJENJA Velebilj e, tatulil i bunika deluju kao energiana sredstva protiv znoj enja, ali su te biljke vrlo j akog dejs tva i nepafnjom i nepravilnom upotrebom mogu izazvati teska trovanja, pa i smrt! Zbog toga se one mogu dobiti sarno u apoteei na lekarski recept. Sreeom, ima i neotrovnog bilja, i~tina, slabi jeg dejstva, ali one takode smanjuje prekomerno znoj enj e. To su zal fija ili kadulja, b eli luk, ariseva gljiva, ocajniea, miloduh, orahove Ijuske i liSee i dr.
1. Dve kasike zdrobljenog zalfijinog lisea popariti sa 200 g kljucale vode, poklopiti j posle 1 sata odliti, zasladiti medom i popiti pre spavanja. 2. Kasika zalfijinog li6ta i kasika miloduha, kao pod 1. 3. Po 40 g zalfije i rniloduha i 20 g orahovih ljusaka isitniti i pornesa~ i; 2 kasike ove smese popariti sa 200 g kljucale vode i upatrebiti kao pod 1. 4. Po 25 g ocajnice, miloduha, zalfije i orahovth ljusaka (i ovde kao i u svim drugim slueajevima treba kori·s titi sarno i iskljucivo zelene ora h we Ijuske) isi>tniti , pomcsati i upotrebiti kao pod 1. 5. Cetrdeset grama lista zalfije i po 30 g lista hajducice i pola anisa, J,.l·~ pod 1. Po potrebi, moze se piti i u toku dana po 1-2 caSe caja. 6. Cetrdest grama rastavica i po 20 g zelenih orahovih Ijusaka, lista 7.alfije j korena odoljena, kao pod 5.

PROTIV GROZNICE I NAZEBA Pored sintetskih lekova, upotrebljava se kininova kora i drugi Iekovi. Od domaceg bilja upotrebljavaju se bilJke sa salicilnim derivatima, kao sto su pupoljci erne topole, vrbova kora i neko drugo bilje. OSlim toga, vekovima se upatrebljavaju razne gorke bHjke, pre svega Iineura, kicica, gorka detelina (grciea) i druge domaee biljke. Ovi cajevi se piju sa aspirinom.

1. Sezdeset grama vrbove kore i po 10 g lineure, kiciee i trave-ive isitniti i pomesati. Kasiku ove mesavine kuva,ti 2-3 minruta sa 200 g wdc, proeediti i topio popiti u podne i uvece. 2. Po 25 g kiciee, lista belog jasena, grciee i hrastove kore, kao pod 1. 3. Po 50 g kore vrbe i erne topole isitniti, dobro izmesati i od te mesavine 1 kasiku kuvati 10 minuta u 200 g wde, procediti i topio piti 3-4 puta dnevno. 4. Po 50 g pupoljaka erne topole i Lista belog jasena, kao pod 1. 5. Sedamdeset grama vraniIovke i po 15 g !ista belog jasena i vrbove kore, kao pod 1. 6. Po 40 g kore vrbe i erne topole i ,po 10 g Iilsta belog jasena i vranilovke, kao pod 1. 7. Po 30 g gorke deteline i lista belog jasena i pupoljaka erne topole i 10 g lineure, kao pod 1.

162
K02NE BOLESTI

LECENJE BIWEM

Leeenje koznih bolesti je vrlo s lozeno i obieno veoma dugo trajno. lako je na ucna medicina i na ovom polju ostvari la krupne nap re tke, jos uvek ima znatnih teSkoca u lecen ju izvesnih hronienih i upo rnih oboljenj a koze. Zbog toga se bolesnicima preporueuje da se n e Ieee samouck i, na svoj).l ruku, nego da se za savet i pomoc obra te dermatologu. Narodno leeen je koznih bolesti vrlo "je raznovrsno i staro, kako u nas tak"O i u drugih n aroda na raznim kontinentima kroz vekove, jer su higijenske prilike don edavna bile vrlo lose. Zato je, narocito za zaostale krajeve, od posebnog znacaja zdravstveno prosvecivanje. Ukoliko su uslovi zivota losiji, utoliko ima vise oboljenja, osobi10 koznih. Prema tome, svakodnevno kupanje, presvlacenje ~ cis/Dca, pre svega i iznad svega, najbolje mere su predohrane proti v vecine koznih bolesti. Najvise je kozl1Iih oboljenja za vreme ra'tova, bezanija i drugih nenormalnih prilika. Zbog toga je neophodno poznavanje onih mogucnosti i sredstava koje nam primda u svako doba pruza. U miru ih ,treba dob ro upoznati da bismo ih u slueaju rata mogli uspesno koristilli, pogotovu ako se nademo daleko od zdravstvenog centra. Za lecenje komih oboljenja ima ramih lekova. U terapiji se kori sti, cesto s dobrim uspehom, velik broj biljaka i biljnih derivata. Jedni se primenjuju spolja, a drugi iznutra. lma prostih i slozenih takvih lekova. 1. Spolja se upotrebljava bilje koje sadrZi ulja i masti, zatim sluzi i srodnlh poliuronskih jedinjenja, tanina i drugih polifenolskih materija, azulena i proazulena, vitamina .i provitamina, hinona i antrahinona, antiseptiebh etarskih ulja, zatim se koriste biljni katrani, balsami ~ drugo. Samleveno bademovo, laneno, buaokovo, leSnikovo, btmdevino i drugo llijeno semenje upotrebljava se viSe hlljada godina kao veoma blago sredstvo za lecenje raznih upala i ozleda koze i sluzokoze. Osim ulja, koje je glavni Jekoviti sastojak ovog semenja, deluju i drugi korisni sastojci (vidi poblize 0 tome u ovoj knjizi gde se govori 0 -svakoj od ovih biljaka). Za lecenje se koristi i cisto ulje ovih biljaka, bilo za mazanje, bilo kao podloga za spJ-avljanje ramih obloga, cicvara, kasica, melema, lekovitih masti i drugih lekovitih preparata. Medutim, treba naglasiti da lekovitost samlevenog uljenog semenja i njihovih ulja nijc ista. Tako, na primer, sveze sarnJeveno laneno seme ima viSestruko dejstvo, jer osim ulja, blagoVvorno deluju i drugi kori·s ni sastojci tog semena (vidi »laneno seme«) koji dopunjuju dejstvo Cistog ulja. Od uljevnog semenja, pogotovu onog u kome ima i sluzi (Ian, dunja, buaca~), spravljaju se u dermatologiji, nauenoj kozmetologiji i sLienim specijalnostima razne.maske iIi oblozi za lice i za druge delove tela da se koza »podmladi«, osvezi, ovlaZi, omeksa. Za leeenje opekotina od sunca, 'k ljueale vode i drugo koriste se masne materije, pre svega, razna susiva ulja sa mnogo glicerida nezasicenih masnih kiseii1'!a, provitamina i vitamina (Janeno, riblje i dr.). Sve te masne materije (masti i ulja) moraju 'biti potpuno sveze, neuiezene i neutralne reakcije. Stara, u,zegnuta i kisela ulja i masti vise skode bolesniku nego sto mu koriste. Zbog toga se nikako ne smeju upotrebljavati za lek.

KOJE SE BOlEST! MOGU IZlllclT! III UBLAZIT! MEDICINSKIM BIUEM

163

Beli i crni slez, trandavilje, dunjino seme, islandski lisaj i druge lekovite biljke bogate sluzinza uspeSno se koris te za l e~enj e zapa lj enja koze. Kao i ulja, tako i s luzi n a kozi grade neprekinut za·s titni film. Kamilica, bela i zuta hajdunca, odoljen i druge miri~me lekovite biljke sa azulenima takode ulaze u sas tav ra'Zllih lekova i kozmellickih prep arata za negu koze i protiv raznih upala koze i s luznice (antiflogis tika). Vranilovka, timijan, majkina dus ica i neke druge mirisne biljke sadrzc timola i karvakrola, dva fenolska jedinjenja j <llkog anllisepti~nog dejstva. Neke vI'ste bosiljka i ze~ja stopa imaju eugenola, jednog fenola vel ike antisepti~ne moei i jakog, prijatnog i dugotrajnog mirisa. Trava od srdobolje, srcanik, steza, petrovac, pupoljci od dunje, kruske, hrasta i jabuke, hrastova kora, lubeni~arka, ze~ja stopa, zdravac i druge biljke oporog ukusa sadrZe tanine i dmga, polifenolska jedin:jenja, zbog cega se upotrebljavaju za 'Ie~e nje rana, ekcema, krasta i drugih oboljenja. Kori5te se u obliku obloga ili kao doda;tak kupkama. Slicno dejstvo je i liSea, 'Pupoljaka, kore i zelenih Ijusaka oraha, u kome ima jug/ona i drugih materija. Daninoe, brsljan, rastavic, sapunja~a i neke druge saponinske biljke koriste se 5polja (kupke, oblozi) i ~znutra (~ajevi) za le~enje izvesnih upornih hroni~nih koznih bolesti nastalih kao rezultat poremecaja prometa materija (metabolizma). Za le~enje psorijaze narod jede bundevu. Za le~enje ekcema i psorijaze koriste se peruvijanski balsam, stiraks i araToba (hrizarobin). Za sazrevaHje i'ireva pot ko znjaka (ruicina) prave se kaSice i melemi od samlevenog semena lana, dunje i bua~ka, crnog luka, pivarskog i domaceg (kiselo testo) kvasca i drugo. Osim toga, svaki dan se pojede po 25 do 30 g pivarskog iii pekarskog kvasca. IIi se od kvasca pravi jedna vrsta boze (poblize vidi »kvasac«). Za lecenje ogrebotina, posekotina i rana narod lkonisti razno opore bilje, najviSe bokvicu, ranjenik, petrovac, neven, brestovu kOTU, hajdu~icu, be1i i crni luk, bosiljak i dru'go bilje bogato anti'5 epti~nim sastojcima (vidi poglavlje »fitoncidi «). Protiv peruti, za porast kose, za jacanje korena kose, protiv opadanja kose koriste se koren kopnive, ricinusovo ulje, brsljan, sapunja~a, daninoc, kamilica, brezov sok, katran od bora, jele i bukve i drugi biljni lekovi. Protiv suge upotrebljavajuse perubalsam, stirak,s i ,katr<lllli a u narodnoj medicni cemerika, durvan, buhac, hmelj i 'I1eko drugo bilje. II. hnutra. Za lecenje koznih bolesti, istovremeno sa kupkama i oblozima, piju 5e razni cajevi i drugi lekoviti pripravci. Za leeenje raznih derma'toza koristi se daninoe, sok od krastavaca, bundeve, opuncije, breze, nekih vr.slta aloje, jabuka, repuSine, maslacka, ruse, Cuva'I1kuce i drugog soenog bilja. Veoma su korisne tzv. »proleene kure«, dijete upotrebom svezih, presnih mladih Iistova maslaCka, bokvice, salate, moraca, dragoljuba, lubenicarke i 'I1ekih drugih biljaka s prav,ljenih u obliilku salate. Korist·i se i sok od breze i kupusa, koren od repusine, lisni pupoljci od artiSoke, ~esljuge i lipe, sasvim mladi beli pupoljci od spargle i drugo. U novije vreme, otkako je,

164

LECENJE alWEM

srecom, pocela industrijska 'PrOiZlvodnja vocnih sokova, sve 'je veci broj 0 50ba koje svakodnevno umesto alko holnih napitaka piju razne vocne sokove (pobJiZe vJdi Voce i povrce - lek i hrana). Nadamo se da ce se i kod nas poceti proizvoditi kvalitetan i ukusan lekovit sok dobiJ en cedenjem presnog, svezeg kupusa, a, eventual no, i sokovi od drugog povrca, ,!conzervisani bez dodataka skodlji vi h za zdravlje potrosaca. U lJiljnim sokovima koncen lrisani su svi aklivni saslojci od velikog bi% s kog znacaja. Celijske membrane su cd celuloze iii od drugih indiferentnih matel'ija, zbog cega one predstavljaju balast, sastojke neko risne za ~oveka . Prema tome, proizvodnja i upotreba higijenskih biljnih sokova imaju opsti bioloski znacaj.

Da kola bude vlafnija, mek§a i sveZija
1. Po 25 g miloduha, ruzmarina i kamiliee popar·iti jednim litrom klju-

cale vode, poklopiti i, kad se ohJadi, dcdati 5 g sveze stucanog semena slacice, ostaviti 1 sat i zatim proeedHi. U dobijeni caj natopiti meko cisto platno i stavljati kao oblog iii caj dodati u kupku. 2. Po 5 g cveta lavandule, kamHice i pomorandze dobro izmesati i dodati 5 g s lacicinog semena, kao pod 1. 3. Po 5 g cveta muskat'l1e zalfije, kamiliee i lava;ndule i 5 g slacicnog semena, kao pod 1. 4. Po 5 . g !ista zalfij e, ruzmarina i lavanduJie i 5 g slacicinog semena, kao pod 1. 5. Po 5 g miloduha, borovih pupolja ka i kamilice pomesati i spraviti &j kao pod I, pa tome, umesto slaCice dodati 1 kasi ku sveze nastruganog rena. Napomena. - Ako bolesniku ,k oza pocrveni posle upotrebe ovih cajeva, posle kupke iii obloga, kozu treba namazati svdim uljem iii cis tom ispranom mascu. Dsim ovih lekova za spoljnu terapiju, bolesnici treba istovremeno da piju &jeve za znojenje u kojima ima cveta zove, lipe, trna, kamilice, divizme, vrbove kore, pupoljaka od erne topoJe i sl. Dve cajeve piti 5to toplije, da bi se postiglo sto obilnije znojenje.

Zapaljenje koie i li§aji

I. Cajevi za kupke i ob/oge
1. 5to grama kamilke popariti jednirn litrom kljucale vode, poklopiti, s vremena na vreme promesati i posle 6 sati ocediti, iscediti. i taj caj dodati vodi za kupanje iii u njemu nakvasiti cisto flanelsko platno i njime oblagati kolu. Ukoliko se caj koristi za kupanje, U · kadi treba ostati bar t sat. 2. Sezdeset grama kamilice i 40 g Iista hajducice, kao pod 1.

KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA21TI MEDICINSKIM BIUEM

165

3. Pedeset gra ma kamilice i po 2S g lista haj,flucice j bokvice, kao pod 1. 4. Po 50 g kami li ce i pe trovca, kao pod 1. 5. Po 30 g rizoma trave od srdobolje i pupoljaka (vrhova grancica) od hrasta i vrbe, kao pod I. 6. Po 50 g vrhova, ml adi h grancica oraha i kru~ke, kao pod 1. 7. Po 30 g ml ad ih vrhova oraha, kru~ke i hrasta, kao pod 1. 8. Po 30 g vrhova grancica oraha, dunje i kamilice, kao pod 1. 9. Po 25 g samlevenog semena lana i grckog semena i cveta kamilice, kao pod 1. 10. Po 20 g samlevenog grckog semena i cve ta kamil-ice, hajdu?ice, nevena i trandavilja, kao pod 1. 11. Sezdeset grama kantariona i 40 g kamilice, kao pod 1. 12. Po 30 g rastaviea, kantariona i kamilice i 10 g orahovog mea, kao pod I. 13. Po 30 g hras tove kore, pupoljaka majske ruze i rizoma idirota i 10 g petroYca, kao pod I. 14. Sezdeset grama bokvice i po 20 g petrovca i hajduCice kao pod 1. IS. S to gra ma vucje ja bucice kuva ti IS minuta u 1 litru vode, posle 6 sati ocediti i tom vodicom ispira-ti iii u njoj natopiti flanelsko platno i stavljati obloge (ovim se mogu leciti i ra ne koje te~ko zaceljuju, ulcus cruris
i sl.).

II. Cajevi za pice
1. Po 20 g kicice, gorke de teline, cveta kamilice i bele mrtve koprive i obrezovog lisea; 3 kasi ke ove sme~e poparHi sa pola litra kljucale vode, poklopiti i posle 4 sa ta ocediti i nezas ladeno pitJi pre jela. 2. Po 20 g pelena, klekinja, bokvice, lista oraha i trave daninoea, kao pod I. 3. Piti 3 puta dnevno po pola kafene kasike svezeg soka iscedenog iz presnog korena repusine iii maslacka.

Ekcemi
I. Po 25 g korena maslacka .i vodopije, orahovog lista i pupoljaka spar-

gle; 3 ka~ike ove sme~e kuvati 2 minuta u pola litra vode i posle 2 sata ocediti i piti nezasladeno pre jela. 2. Po 25 g korena i trave vodopije, orahovog Usta i pupoljaka spargle, kao pod 1. 3. Cetiri kasike trave daninoca, .kao pod 1. 4. Cetrdeset gram a plodova pasdrena i po 20 g trave daninoca, !ista gorke deteline i plodova moraca, kao pod 1. 5. Sezdest grama trave !i~ajivice i po 20 g kamilice i trave daninoca. kao pod 1.

166

l ECENJE BIU EM

6. Pedese t gra ma kamilice i po 25 g majkine dus iee 1 rusomace, kao pod 1. 7. Po 50 g eveta brdanke i ka miLiee, kao pod I. 8. Po 30 g trave ruse (zajedno s korenoml , korena mas lacka i repusine 10 g trave daninoca, kao pod 1. 9. Tri p u1a dnevno pre jela popi·ti po 2 kasike svezeg soka iseedenog iz svezih krastavaea. Promrzl1ne
1. Sto grama h rastove kore iii 50 g hras tovih sisaraka stueati u sita n prah, 10 minu ta ku va ti u 2 lit ra vode i posle 4 sa ta ocediti. Ovim cajem natopiti fl anelsko pla tno i n j ime oblaga ti prom rzia meS1a. 2. Po 50 g eveta nevena i k am iIiee i 30 g !ista oraha, kao pod 1. 3. Po 50 g u p rah stueanih h rastovih sisarki i rizoma trave od srdobo Ije, kao pod 1. 4. Po 40 g eve ta brdan ke i kamiliee i nizoma trave od srdoboIje, kao pod I. 5. Po 50 g pupoIjaka od erne topole i m ajske ruze s tavi1i u litar svezeg ruIj a, tegiu U1mota ti ru ciste .krpe i drtMi 8 sati na vodenoj pari; tim ulj em kas nij e mazati promrzia m es ta. 6. Sto grama vrhova granciea s IiScem od ruja, kao pod 1.

MALOKRVNOST
(Anemija)

Koris ti se razno bilje ne bas prijatnog ukusa. Ovi cajevi se moraju piti pre jela i nezasladeni. 1. Po 25 g Iistakoprive i trave-i·ve preliti sa pola 1i<tra hrIadne vode, poklopiti i ostaviti preko n06 da se kiseli. Srurtradan izjutra kuvati 2 minuta i, kad se ohiadi, oeediti, iseediti i piti po 1 casu 3 puta dnevno pre jela. Posle 3 dana jedan dan ne piti , cpa opet nas taviti. 2. Po 25 g lista koprive i trave petrovca, kao pod 1. 3. Po 25 g Iista koprive i pupoljaka majske rue, kao pod 1. 4. Po 10 g trave-ive, petrovca, Iincure i sipurka, kao pod 1. 5. Po 20 g sipuraka, plodova maline i oskoruse, kao pod 1. 6. Po 20 g oskoruse, maline i lista koprive, kao 'Pod 1. 7. Po 15 g !ista koprive, hajducice, ribizle i sipuraka, kao pod 1. 8. Po 25 g korena lincure i sladi ca, kao pod 1. 9. 15 g korena idirota i lincure, po 10 g sipuraka, kupine i oskoruse, kao pod 1. 10. Po 10 g cveta 1rna, gloga, majske rue i trandavilja, kao pod 1. 11. Cetrdeset grama pupoljaka majske rue i po 10 g sipuraka i sumskih jagoda, kao pod 1.

KOlE SE BOLEST! MOGU IZLECIT! ILl UBLAt IT! MEDIelNSKIM BIlJEM

167

12. Po 20 g drenjina, kupina J Sipuraka, kao pod I. 13. Po 10 g trave·ive, podubiee i hajduciee i po 30 g ~ip uraka, kao pod 1. 14. Cetrdeset grama idirota i po 10 g Iineure i malina, kao pod 1. 15. Cetrdeset grama drenjina i po 10 g korena maslacka i glogovog eveta, kao pod 1.

LEKOVl ZA JACANJE ORGANlZMA
(To lli ka iIi roborarzcija)

Za leccnje oplite slabost i, iznemoglos ti ,i slicni h oboIj enj a nas talih kao poslediea p re leza nih ralOih hronicn ih, dugo traj nih bolesti, vekovima se unarodnoj i naucnoj ntedieini koristi ralOO lekovito b ilj e. Najvi~ e se eeni bilje oporog ukusa, tj. one koje ima mnogo lanirza iIi ~ ta vsk ih mate rij a. Za popravljanj e apetita, pa prema to me i za j acanj e, upotreblj ava se mnogobrojno neot rovno gorko bilje. Naucna, a pogo tovu n~a narodna medicina mnogo eeni izvesno domace billj e koj e sad rfi po red tanina j o~ i gorkih i mirisl1ih sastojaka. Ponekad se u toj bogatoj reeepturi nadu i biljke koje istovremeno sadrie i neo trovne ljul e materJje Iooje, takode, popravlja.iu apetit, j er d raze organe za varenje i time pojacavaju lucenj e pljuvac ke , zeludacnog i drugih sokova bogatih raznim enzimima n eophodnim 7-ll var enj e hrane. lako lecenj e ovim sredstvima za jacanje jo~ nije dovoljno prouceno i naucno objas njeno, ovi lekovi se ipak -svuda i svakodnevno koriste u nas i u inost rans tvu . Njihova upotreb a vekovima n e pres taje. Naprotiv, ona poslednjih godina sve vise raste. Najvise upotrebljavano do m ace oporo i gorko bilje za jacanje bilo bi: list i koren koprive, troskot, lisae, ziva trava , emi gavez, mrtva kopriva, petrovae, hajduc iea, podubiea, trava-iva, stavolj, verbena, vodopija, xuti tm, hrastova kora , :tir i sisarka, orahova ljuska, pupoljci i list, evet, list i plod raznill vrsta ruia i brusniee, lis t i plod kupine, ma line, rihlzle, ~umske i pitome jagode, ogrozda, dunje, jabukc i musmule, kora pitomog i divljcg kestena i jove, suruciea, ocajniea, drenova kora i drenjine, tmjine, zecja stopa, trava od srdobolje, lubenicarka, srcenjak, steza, koren i list borovniee i drugo oporo voce i bilje. Ono se spravlja na ralOe '!lacine, a najbolje ga je kiseliti desetak dana u starom emom vinu. Pije se 3 puta dnevno po jedna casica na pola sata pre jela. Najcesce korisceno do mace gorko i mirisrzo bilje za jacanje je: kicica, lirzcura, gorka de telina, I ra va-iva, podubica, hajducica, pelen, pupoljci od erne topole, rizom od zdravca, evet od kaline, vinovo lisee, evet od suneokreta, kora od gorke pomorandze, idirot, ocajnica, bl3iZeru 6katj , artiSoka, odoljen, maslacak, hmelj, rudinski pelion, cempresove siSarice, komonika i drugo. U najnovije vreme sve ,s e vi~e koristi bilje koje ima pektirza, kao ~IO su dunja, mus mula, divlja jabuka i kru~ka, ljuska od pomorandze i limuna i drugo. NajviSe pektina ima u nekim nasim zrelim plodovima, U vocu, 050bite u Ijusei. Na primer u Ijusci jabuke ima 17, a u ljusci pomorandze do

168

LECENJE BIUEM

25% pektina, zbog I:ega se koristi za ekstratkciju pelctina u industrijskim razmerama, j er se pcktini (poliuronske slofene koloidne materije) sve vi~e i raznovrsnije koriste u borbi protiv dosadnih letnjih proliva i op ~ te slabosti, osobit o u dece. Ranije navedenc biljke upotrebljavaju se I.l raznim vidovima, u obliku raznovrsnih preparata: pra ~kova, I:ajeva, tinktura, ekstrakata, tonil:nih vina i drugo. Uvek se uzimaju pre jela! SloZenrl:jd lelrovi se spremaju u apote· kama. Gorko bilje za jacanje apetita, zeluca i uopste za jacan je je mnogobrojno. Najvise se ceni ono ikoje je ne sarno garko vee .i·s towemeno i oporo, mirisno i sluzavo, jer takvo b.ilje ima J<ompieksno delovanje. 1. Nesumnjivo je da je jedno od najboljih sredstava za jaeanje nasa lincura, koja se ceni svuda u svetu kao vrlo kvalitetna. Lekovi od lincure mogu se izraditi na vi~e naeina, a najbolje je gorko vino i gorka rakija: 200 g lincw'c i'Seokati i zdrobi·ti u gu-ub prah krupnoee pSecianog staviti u sud i preliti jednim litrom najbolje komove rakije iii najboljim starim crnim vinom, zatvoriti i drZati desetak dana, a za to vreme po nekoliko puta dnevno dobro promuekati. Posle toga odliti, sto bolje i'Scediti, razliti u manje, I:iste boce, dobro zapusiti i ouvati na hladnom mestu. Pije se tri puta dnevno na poJa sata pre jela po jedna raki:jska iii manja vinska casica. 2. Isto tako se moze nacn iti i gorkovaca travarica od Jci.Cice, hajdul:ice, gorke deteline, kore gor,ke pomorandZe, hmelja (~isarice), pelena, podubice, trave-ive, idirot"a i mnogog drugog gorkog bilja . . 3. Mnogim bolesnicima pomaze eaj od ove smese: po pola kasil:ice lincure, kieice, idlrota i kore gor·ke pomorandZe dobro isitni.ti, preliti sa dva decilitra kljueale vode, pokJopiti, ostaviti 2 sata, procediti i pi't i 3 puta· dnevno pre jela po 1 kasiku. Gorki Jekovi za apetit se ne smeju zasladivati i uvek se piju pre jela! Zanimljivo je i vaZno napomenuti da fi.toterapeutti, najellveniji lekari pobornici za upotrebu bilja u -leeenju u FTancuskoj, Engleskoj, Nemaekoj i drugim zemljama Zapadne Evrope, veoma mnogo cene oporo i gorko bilje za jal:anje slabunjavih i malokrvnih. Od domaeeg bilja vredno je spomenuti, pre svega, one kojeg u nas ima u izobilju, a koje se u Zapadnoj Evropi mnogo koristi za izradu prostih i slozenih lekova za jal:anje, osobito raznih tonicnih vina, eikstrakata i tome slieno. Medu gorkim biljem najvise se ceni naSa lincura i 'kil:ica, a zatim blazeni I:kalj, grl:ica (gorka detelina), vodopija (cikorija) , zuti tm, dimnjal:a, maslatak, artisoka, razne vrste stavolja, broe, podubica, pe\en, ocajnica, cvet suncokreta, siSarice hmelja, verbena, komonika i neko drugo gorko bilje. Ovo bilje se uzima iii pojedinal:no iii u smesama. Posto se smese I:ajeva ne mogu spravljati nestrul:no, odoka, nego na osnovu poznavanja hemijskog sastava i sinergil:nog farmakodinarnskog dejstva, bolesnici se moraju obratiti lekaru za savet i pomoe.

=,

KAKO I KAD TREBA BRA TI LEKOVITO BILlE

S[a l110raju mati citaoci kojz zele da se posvete sakupljanju, susen ju,
unovcenju i upolrebi lekovitog bilja

U Jugoslavi ji ima vise desetina hiljada vrsta biljaka, ali one ni su sve lekovite. Zato se ne moze brati rna koja biljka, sve sto nam dode pod ruku. Treba prikupljati sarno one medicinsko bilje koje se te go dine trazi za ot· kup. Biljari se mogu stalno obavestavati u zadrugama i preduzeCima za lekovito bilje, raspitujuCi se sta se trazi, koliko, po kojoj ceni, kakvog kvaliteta itd. , Svaka biljka trazi l11esto i zemlju na kojoj najbolje uspeva. Zato je treba brati sarno tamo gde je najbujnija, najlepsa i najzdravija, jer je droga dobijena od takvih biljaka najboljeg kvaliteta, posto sadrii najviSe lekovitih sastojaka. - Isto tako, svaka biljka ima svoje vreme kad I je ·treba brati, jer u to doba ima najviSe lekovitih sastojaka. Retko kad se upotrebljava cela biljka. Najcesce. da ne kazemo gotovo redovno, koriste se sarno pojedini biljni organi, sarno oni u kojima biljka nagomilava najviSe lekovilih
sasf.ojaka.

Velik je broj problema 0 kojima svaki iskusan biljar mora voditi racuna. Uopste, tesko je dati neko po~puno uputstvo za rad na terenu, propise koji bi sve obuhvatili, sta sve jedan biljar mora da zna. Ipak, postoje izvesni obicaji, kroz vekove stecena is'k ustva, potvrdena naucnim ogledima i analizama u laboratodjama, ponekad cak i nepisani »biljarski zakoni« kojih se svaki napredan sakupljac lekovittog bilja u na's i u inos·transtvu strogo drii i koje postuje. Ta opsta pravi'la bila bi, uglavnom, ova:

1. J edllo lice iii jedna odredena druzina treba i sme da sakuplja u toku jednog dana iii seZOl1e samo jednu vrstu medicinskog bi/ja. Tek kad one
procveta, »prode«, onda se moZe .j sme preCi na sakupljanje druge vrs'te. Ako jedno isto lice istog dana, u istu korpu stavlja vise vrsta bilja, stalno preti opasnost da se one pomesa. Osobito treba paziti da se otrovno bilje ne pomeSa Sia neotrovnim. U toku poslednjih godina bilo je mnogo slucajeva kada su beraci nehotice mesali list koprive sa listom bun·ike, tatule iii velebilja, zbog cega je sva roba morala biti spaljena, posto se kopriva daje kao dijetalna hrana deci i bolesnicima koJi se oporavljaju, dok i najmanja primesa ranije pomenuiih otrovnica moze izazvati nesrecu. Borba za cislocu ct.roga mora bibi staina. Na falost, cinjenica je da je najveCi nedostatak robe dobijene iz naroda bas necisroca. Prastari narodn,i

170

LECENJE BIU E.\\

obicaj je da se u kitice vde po nekoliko vrsta lekovitog bilja, to ddi ne gdc obese no i, kad zatreba, uzima e ona biljka koju ze le da koriste za lek. Kad jt! rec 0 proclaji, to nije d obro. McSano bilje niko u ve tu nt! pnima . Tral.. i se sa rn o j edna vrs ta, cis ta bez ika kvih primesa. Los je obicaj sto se ponegcle jos uvek u korpu iii u vrecu bere sve lekovilO bi lje na kojt! se u polju naide, pa se po povratk u , kocl kucc vrs i odabiranje. To je zas tal'eo, pl-imitivan nacin rada koji su odavno napustili sv i napredn i biljari. Lekar, apo tek:ll- i veteri nar traze sa rn o ciSlu kamilicu, ci I beli slez, cis tu lineuru i dru go bi lj e, a kad im zatreba neka s me sa, oni je sami naci ne, rukovodeci se pozna tim pravi lima recepture i farmako logij e. Dese t inc vagona Iekovitog bilj a sva ke godine biva vraceno, oclb ijeno iii je ponekacl moralo bili cak i uni ste no, s pa ljeno, jer roba nije bila cis la, a odabira nj e je btio nemog uce izvesti . 2. Napredni i iskusni bilj ar i lIikad neee obrati i i skopa li sve medicin sko bilje na jedl70nz meslu, nego ee u vek tu ostavlj al i i zvesta n bro j wljl epsih prim eraka 7. (1 se me, za samo ra zmnozavanje. To je od ogrom nog zna-

caja za sa me bilj are , j er se na taj naci n najlakse c uvaj u od uni stavanja bogate plantaze najvaznij eg m ed icinskog bilja u prirodi. Bilj ari ne smej u misliti sarno na trenutnu korist od bilja. Oni moraj u racunati i na butiucnost, na svoju decu , da se ne bi i za bilj are govori lo »posle nas potop«, kao sto se to danas svuda g:ovori za nase pre tke gorosece , zbog kojih su nam najlep si nasi krajevi ogoleli i osiromasili. Bez dobrih sum a nema dobrih medicinskih biljaka . Naj vaznije lekovito bilje raste bas po sum a ma i uops te na sum skom zemljis tu. Divlje bilje nij e i ne sme biti »nicija prcija«, li cna svojina_ Ono je opstenarodno dobro svih naras taja. Nase su m e i nase livatlc S it
opsta narodna njiva kojll priroda diie , neguje, obrai1uje i seje, a covek Ireba da razumno karisti bilje koje nije sejao ni sadio, da ga ne unista va, da ga stili od onih kOji ga uniSlavaju. Pametan biljar moze svake godine na tzv_

»nicijoj zemLji,( da nabere hiljade kilograma najskupocenijeg lekovitog bilja a da pri tom ne mora ni da ore, ni da drlja, vlaci, valja, seje, nego samo da bere_
3. lskusni bi/jari vrlo dobro znaju i uvek strogo vode ra cun a cIa se lI1edicinsko bilji! lIlo ~e i sme brati samo po l epom i pOlp£ll1O suvom vremenu, kad nema I"Ose, a nikako po kisi iii neposredno posle kise. - Ako se

bere rosno i vlazno bilje, uno ubrzo potamni, pocrni, uplesnivi se, ugreje, »upali« (zbog vrenja) i pokvari, tako da se najceSce mora baciti, jer u njemu propadnu svi lekoviti sastojci, a plesan sa pokvarenog bilja prenosi se u skladistu na zdravo. Tako je bilo mnogo slucajeva da je jedna jedina kOTpa buc1avog bilja upropastila u skladis·tu po nekoliko vagona ispravne robe. Na taj nacin ceo tmd postaje uzaludan i biljari gube volju i povercnje u zapoceti rad i konacan uspeh, posto budavu robu niko ne prima_ Najosetljivije je cvece zivih boja, a gotovo isto tako i Iisce i os tali nezni nadzemni delovi biljaka, Bilje ne treba brati po selima i gradovima, pored puteva, zeleznickih pruga i na drugim mestima gde ima mnogo prasine i druge necistoce, a pre svega ne tamo gde bilje moze biti zagadeno mokracom iii izmetom, jer bi takvim biljem bolesnike mogli izloziti raznim zaraznim bolestima_ Staro oprobano pravHo je da biljc treba salrupljat poslc kise, jer je tad a najsoo

KAKO I KilO TREBA BRAT! LEKOVlTO BlUE

171

cnije i najlekovitije, a osim toga , kisa ga je ok upa la pa je cisto i zdravo, sarno ga ne treba brati dok je jos vlazno.

4. Cveee, lik e i ostale '1 ezne nadzemne delove bilja treba susili na promaji, u hladvvini, '1ik ako na SW1CU. - Gde postoje termicke susare za bilje iii voce i druge polj oprivredne proizvode, treba njih koristiti, jer j e u nj ima susenj e najbrze. Za biljare je veo ma vazno da uzbrano bilje s to pre os use, j er je vlaga glavni uzrok kvarenja bUja i gub lj enja farmaeeu.~ske i trgovacke vred nosti. U susarama treba imati lermometar nadi regulisanja temperature susenja, jer svaka biljka iii grupe biljaka imaju svoj u op lima lnu tempera turu susenja do koj e se s me ie i. Bilje se ne sme susiti na gomi lama, nego u sto tanjem sloju na lesama iii asurama, hart iji, das kama iii na necem drugom . Promaja u su sari mora biti s to vee a da bi isparavanj e i odvodenje vlage, dak le, susenje, tek lo s to brie. U veeini slucajeva bil jari nemaju zidane susare, nego moraju koristiti s to imaju. Najbo/ji su tavani sa melalnim krovom, j cr se oni preko dana leti brzo i j ako ugreju, osobito ako je meta l em i talasas t. Za sve vreme susenja bilj e treba prcvrtati. Treba ractiti cislo i pazljivo, sa puno samopregora i Ijubavi, da se bilje ne bi ozledilo, pokvarilo i izgubilo prirodnu boju. VeCinu lekovitih sastojaka u biljkama cine veoma osetljiva organska jedinj enj a , koj a se poct ra:lI1im utica jlima brzorazlazu, dajuoi nel ekov·i1te sas tojkc. Ne mogu se sve biljke susiti na istoj tem peraturi. Tu nema ops teg pravila. Ipak treba napomenuti da sve mirisno bilje, a to je gotovo 5{)% nasih izvoznih droga, ne treba susiti na tempera·turi visoj od 350, najvise 40. Ostalo bilje uglavnom se susi do 500, a samo izuzetno neko bilje SlUsi se i do 60, 65 iii 70 Q (neko korenje, plodov·i i semenje). Korenje i drugi podzemni organi, semenje, plodovi i kore mogu se susiti i na suneu. 5. Susare za voce, povrce, hmelj, kukuru z iii za neke druge ratarske proizvode, zalim ravani, cardaci, supe, skladista iIi neke druge pokrivene prostorije najbo/ja su mesta za susenje blja. - Ove prostorije moraju biti ciste, j er necistocom ne -samo sto se dol::xija los a roba vee se njome prenose razne bolestL Provetravanje svih 'Prostorija mora biti sto bolje. 6. Osusene delave lekovitog bilja (droge) treba cuvati u dobro zatvorenim sudovima, u sanducima iznutra oblozenim tamnom jakom hartijom za pakovanje, u vrecama od viSestruke debele hartije, u vrecama od gus tog tkanja, u limenim kUlijama, zemljanim gledosanim sudovima i tome slicno, vee pre;ma tome time se raspolaZe. Svaka vrsta bilja cuva se na drugi nacin. Osim toga, i velika preduzeca daju propisnu ambalazu i postavljaju svoje zahteve, 0 cemu biljari moraju voditi rncuna i uvek se blagovremeno obavestitL VaZno je da sve bude cisto, po mogucstvu novo, bez nekog stranog mirisa ('lla naftalin, petroleum, kolomast, .karbol, kozu itd.) i da se upakovana droga sto potpunije sacuva od razornog dejstva vlage, sunceve sve.tlosti, kiseonika iz vazduha, insekata, plesni, miseva, pacova i drugih stetocina. Odaja u kojoj se bilje cuva mora biti SlUva, cista, okrecena i mora se lako provetravatL Zarazena -skladiSta treba letiJti ci'klonizacijorn na naOin kako se to Cini u stanovima za unistavanje stenica. Ovo mogu rad-iti sarno strucnjaei, jer su to smrtonosni otrovi. Biljni i zivotinjski paraziti mogu na-

172

LECENJE BIWEM

c initi veJike ste te i I'esto upropa scuju vagone najskupocenij eg medicinskoa bilja ako su sk la dista neispravna. Zbog toga biljar mora u vek biti opreza; 7. Dobre obavesteni bilj ari ne drle droge dugo kod svoj ih kuca, nego

ih sto pre prodaj/(, ne cekaj uc i vlaino jesenje vreme. avo je potreb no uciniti zato sto re tko da ima bilj ara koji bi imao dovo ljno prostrana i s uva skladis ta za duie cuvanje vecih kolicina bilja.

8. U svetu najbolje prolaze oni biljari koji su udruzeni u zadntge za lekovito bilje.

9. Botar1icko pOZllavanje lekovitog bilja i razlikovanje od slicnog nelekovitog iii otrovnog, preka je potreba bez koje se uopste ne mogu zal1l1sliti pravilan rad i uspeh. - Ne treba zaboraviti da su izvesne biljke vrlo slicne, a druge su polimorfne, imaju mnogo podvrsta, a za lek se, me<1utim, upotrebljava sarno jedna od njih. Osobitu paznju treba obratiti na otrovno bilje, jer su i kod nas i u tudini zabeldeni cesti slucajevi nenamernih trovanja iz neznanja i neobavdtenosti.
10. Razmnoi (lvanje lekovitog bi/ja u prirodi je od velikog znacaja za

Na vodopJavnom, krsevitom i golom zernlji·s tu, po ll)edama, pored puteva, u sumi, na slatinama i na drugorn neproduktivnorn zernljistu, od koga ni poj edi nac ni zajednica nemaju bezrnalo nikakve koristi, moze se lako i uspesno razmnozavati izvesno lekovito bilje, i to zemljiSte rnoze jos iste iii narednih godina postati bogata njiva, najbogatije nalaziSte za branje bilja. To osobito vazi za one bilje koje se rnnogo trali za izvoz: odoljen, bel1 slez i krusina pored reka i potoka, karnilioa na 5latinarna, Iincura na suvatima itd. 11. atravna bi/je ne smeju brati deca, dojilje i trudnice. - Biljari koji rade s otrovnim 'biljern ne smeju za vreme 'rada jesti, pusiti, a u mnogirn slucajevima ni lice dirati. Nos i usta treba zastit·iti rnaskorn, a ako toga nema, onda cis tom vlainom krporn . Sapunjaca, cernerika, sitnica i druge saponinske biljke, kad se melju ill tucaju, jmzllvatiu neizdrlJjivo kdljanje, kasljanje i upalu organa za disanje. U prostoriji gde se cuvaju droge jakog dejstva (velebilje, tatula, jediC, cernerika, bunika i dr.) [Ie srne se cuvati neotrovno bilje i mora bit! pod kljucem. 12, Svako i najmanje pakovanje lekovitog bilja mora biti obelei.el1o mastilom i/i mastil/avom olovkom. - avo je osobito vazno za otrovno bilje.

odriavanje bogacill /w!azisla, gustih sastojina na rnalom prostoru. -

13. Posle rada sa otrovnim bi/jem t·reba se presvuCi i oprati ruke i lice mlakom vodom i sapunom, a, gde god je moguce, dobro je posle rada okupati se. Treba imati apoteku za hitnu pomoe.

VREME BERBE
1. Rano u prolece iii vee krnjern time, beru se pupoljci bora, breze, jablana i topole. Imela se bere od decembra do februara, sve dok je hladno. 2. Cvece se bere cim biljka procveta. Precvetalo, oploc:teno i klonulo cvece nema miris, boju, lekovitu i trgovacku vrednos't kao ono koje se toga

KAKO 1 KAD TREBA BRATl LEKOVITO BlWE

173

j u tra rasevetalo. Od majske ruze beru se potpuno razvijeni, ali neotvoreni p upoljei.

3. Lisee i cele biljke (trave ·tzv. he rbe) treba sakupljati u tren u tku kada se na njima pojavi prvi evet. Medu tim, i tu ima izuzetaka. Na primer, list ma ti cnj aka se bere p re evetan ja, jer je u to vreme najrnirisni ji i najkrupnij i. .~d pe~ena se dobijaju dYe droge: za fabrike Ukera i gorklh rakija bere se bllJ ka vlsoka svega 1-2 pedlja, kad je »kao du sa meka«, a za farm aeeutsku upotrebu traze se vrhovi grancica u evetu, tj. kad je bilj ka visoka oko metaT. Kad se trai:e »trave« (»herb e«), uvek se m is li n a nadzemni dec bilj ke u evetu, ali i tu ima izuzetaka , 0 cemu se mora voctiti r acun a. U mnogim slucajev.jma se, zapravo, traze sarno vrhovJ gra-nciea u evetu, jer na njima ima najviSe eveea i lisCa. Treba izbegavati donj e, gole, odTvenj ene delove biljke, j er u njim a nema Iekovitih sastoj aka.
4. Plodovi i sem enje beru se kad su potpuno zrel-i. Medutim , i . tu ima

izuzetaka. Na primer, sipak ili sipurak ne treba brati zreo, ne sme se cekati da omeksa , nego ga treba brati cim zarudi, dok ima ervenonarandiastu boju i dok je potpuno tvrd, jer zreo sipak ima manj e vitamina C, IoSije se susi, hoee da se pokvari, zgnjeci se i slepi, i uopste , daje drogu koja izgledom nije ni izbliza onako Iepa i privlaona kao ona dobijena od nedozrelih, tvrdih sipkova. Ovo j e vaZno znati, jer se i druge droge prodaju prema izgledu, »liee« im se eeni, t j .. boja, opsti izgled, cis toea i ostalo sto je »za oko lepo i privlacno~ . Zbog lepog »liea« sipka, koprive, trnjina, sIjiva, drenjina, klekinja i drugih droga u tudini cesto dobijamo 30-1000/0 vise deviza.
S. Kore treba gulilt i u Tano proleee, kad ima najviSe sokova, jer je u to "Teme koru najlakse sklidati. Rede 's e kora guli u jesen posle opadanja lisea. Ljusti s e sarno zdrava i ziva, mlada, glatka kora koja nije ispueana, rapava. Ovo zbog toga sto stara, mrtva kora ima manje Iekovitih sastojaka iii ih uop5te nema.
6. Korenjc i druge podzemne organe treba vaditi u jesen, rede u proIeee, ali i tu ima izuzetaka, 0 kojima biljar mora voditi racuna. Na primer, od zeljastih jednogodiSnjih biljaka podzemni organi se vade kad je biljka u evetu, jer se tada najlak5e mogu .naCi. Od viSegodiSnjih biljaka treba sakupljati sarno krupno, potpuno razvijeno korenje. Uvek treba odstraniti suve, mrtve, trule delove, ocistiti ih od zemlje i druge necis-toee, opratli hladnom vodom da se otkloni sva zemlja i 5to pre osusiti, u sto tamjem sloju, u za· grejanoj susniei, u peCi posle pecenja hleba (do 70 oC), na SlUneu kad ga ima Oeti). - Steta je vaditi mlado tanko i vodeno korenje, jer one nema ni trgovacku ni farmaceutsku vrednost odraslog korenja. - Korenovu glavu uvek treba vra·t-iti u zemlju da bi iduce godine iz nje izrasla nova biljka. Visekrake glave, kao, na primer, od belog sleza, Iineure, velebilja i drugih biIjaka, Ttreba ost rim nozem uzdui ra's poriti na onoliko delova koliko ima pupoljaka i svaki pupoljak vratiti u zemlju u uspravnom polozaju, na rastojanju oko pola metra. Tako ee za nekoliko godina na »nicijoj zemlji« postati bogata plantaza medicinskog bilja koja ee biljaru vraHti stostruku 1Iagradu. Ovakav nacin razmnoZavanja mogu osobito dobro organizovati ucitelji sa svojim ucenicima, a pre svega strucni biljari. ~------~----------~--~

174 ZASTITA BILJARA Biljar je i zloien mnogim opasnostima lECENIE BIUEM Kao slu je porrebl1O -akonom zas litiIi izvesno re rko i Vaz. moze ozepsti i tesko oboleti. Najvainijc lekovito biIje obieno ne raste u blizini naselja. Njemu na svakom koraku preti opasnost od otrovnih zmija i raznih zveri. snegu. gradu. Biljar se zbog toga veoma mnogo udaljuje od svoga mesta stanovanja i eesto je izlozen iznenadnoj kisi. seckanjem i mlevenjem veZebilja.1O lekovir o bilje prirodi. ani koji beru hmelj i koji oko njega rade. a za medvede grozde jos vise. Dovoljno je da takvi radnici prestanu raditi s ov. Nije redak slueaj da biljar strada od sumskog drveea. Dakle. Veleb-ilje treba ·traziti po sumskim kreevinama i pozaristima. oluji . bela i ervena sapunjaea. buj-ica i drugih nepogoda.iJcoj meri draii da redovno izaziva hronicnu upalu i oboljenje organa za disanje i oeiju. odvaljenih stena. u prvom redu onim 'k oje . Za jedie se treba penjati iznad 1. nego pros to radniku dati drugi posao i na taj nacin ga odvojiti i . One zbog toga ne smeju raditi s ovim biljem. a pogotovo susenjem. On to moze postiCi jedino ako strogo vodi raeuna 0 svakom bogatom nalazistu. Kad se podzemni organi cemerike sedkaju i melju. Biljaru i njegovoj porodici preti opasnost od trovanja otrovnim biIjem. rnaterija koje izazivaju plikove i rane. drobe. prokisao biljar.500 m. zbog eega se tako nazivaju) u tol. izazivaju neizdrzljivo kijanje i lueenje sluzi iz nosa i usta u toj meri da se odmah mora napustiti rad i smesta iziea van odaje na cist vazduh.700 m. dakle . jer noeu ne vide.t rovanjima: prosirene zenice. a one bar iz razloga s to niko bolje od bi£I. NemajuCi u blizini naselja. da u svom rejonu ima sto vise i s to redeg i skupoeenijeg bilja. Ijutih sastojaka. jagoreevina.irma a1kaloida. Islandski maj bjJjar ee naei tek na oko 2.1O zas til iti i sve profesionaln e sakuplj ace roga bllJa . promuklos-t i dr.d aleko. J er ne treba gubiti iz vida da je za biljara eel a okolina nekog mesta nj egova nji va koju on ne ore i ne seje. najeesee u planini u bukovim sastojinama. U nj egovom sops tvenom interesu je. noeu vode kuCi. Ima osoba preosetlj'ivih na saponine i koje se od te prasine formalno guse. a to je obieno imad 1. Biljari zaposleni berbom. Njih obieno uvece. i otrovna. najviSe na suvatima. pre svega. sitniea i dr. melju i pakuju osusene biljke koje oSadrle saponinske materije (u vodi muekane pene kao sapun. To su.im biljkarna. nego ponajeeSee vrlo . nikakvo lecenje. kao da 's u oboleli od »kokosijeg slepila«. Cemerika je. lalule. pogotovo u planini. ukoeen pogled. osim toga. Ako nl zbog eega drugog. I lincuru treba traziti na velikim visinama. is. redovno oboljevaj u od upale oonih kapaka. nadrazljivih etarskih ulja i sl. Prasina koja se dize kad se seku. bez ikakvih posledica. vee sarno zbira nj ene plodove. na tesko prJstupaenim mestima. glikozida. pa da vee posle 2-3 dana sve bude normalno.i dl'Ugom nevremenu. Ijal'a ne poznaje retka mesta vainog bilj a i niko kao biljar nece vodi ti raeuna da se zakon 0 zas titi bilja za is ta prav ilno sprovede. bUllike i beZog buna ·s vakodnevno su izlozeni .000 m na najkrsevitijim i najnepristupaenijim stenama i liticama. avo utoliko pre s'to izvesno bilje moze sakupljati sarno po vlaznom vremenu.lo tako j e nuz.

plikove i ra n ~. gorke m a te rije koje draze i izazi vaju e rve nilo. kad se kod nas osposobi dovoljan broj samostalnih biljara. kanta ri on. grcevi. Zbog vazno s ti ovog poznava nj a .KAKO I K AD TRE BA B RAT I LEKOV ITO B l UE 175 o lobodi ti od uzrocnika 'trova nj a . Bo biee velebilj a su s taln a opas nos t za bilj a ra . kao i za ostale . vilama. Biljarev stan mora biti suv. Dakle. svaki profesionalni biljar lreb a ela 'im a uza ose i se rum protiv ujeela zmija. zdrav i mora se dobro provetravati. brdanka . beli luk i dL Skodljiv je sok iz rosopasa. e rn a s lac iea.« Svaki samostalan biljar mora dobiti oel lokalnih narodnih vlasti pismenu dozvolll za slobodan i ni od koga neometan rad na terenu. Im a jos ne koliko dese tin a d rugi h bi lj a ka koj e mogu izazva'li razne nelagod nosl'i i nezgode. a sovcicima. Oni ce verovatno organizova'ti svoje u d ru i. . odece i opste opreme. Znaci trovanja su raznovrsni. Svaki oel tih hiljara je odgovoran za racionalno gazdovanje lekovitim biljem u rejonu za koji je zaduzen. Svi ovi i mnogi drugi nepredvideni slucajevi nalazu potrebu da se biljari kao zasebna protes ija zakonom zas tit e i da se Ireliraju kao i oslali kvalitikovQni radnici. po v e can j e pro i z v 0 d n j e lekovitih sira. u s led svakodnevnog dod ira s ovim bilj ka ma svaki cove k p05laj e m a nj e iii viSe osetljiv i neotpora n. hladan znoj.l a'kse ce se moci svaki pojedinac iii zadruga 'snabdevati odelom. da je to prilicno individua l no .v ina i pop r a v I jan j e k val i t eta d r 0 g a. Slicne otrovne sa s tojke sadrzi i kozl ac . grozni cavo stanj e. Plata i stalnost u sluzbi su dva v rIo v a z n a f a ktora za sto brze podizanje kadrova b j I jar a. U tom slucaju bilj a r mora m enjati profesiju i mora se leciti. a nekad se jave i tdi znaci trovanja: povraca nje . sa sa i druge biljke iz iSle po rodi ee sad rie Ijute s mol e i otrovne. le kove za prvu pomoc u nes recnim slucajevima. ad rug e b i I jar a . pijueima. Od bilja s e ta rs kim uljima cove ku m ogu s koditi ove biljke : vra ti c iii povrati c . satorsko platno i 05talo za terenski rad. haj du Ciea. s vre meno m. To je is ti s lucaj i s bobi ca m a m as'\in iee. jer ima otrova koji na kozu ne eleillju. de be la tikva iii debeli ca . pos tepe no s lablj enje. jer su vrl o o trovne i uve k marne biljarevu dt:cu da ih uzabe ru i pojedu . ali se na ruke zaJepe. Nekad se sve zav riii dosadnim kas ljanj em i kijanj e m . s jedne strane. elobar i velik ranac. Razne vrste Ijuti ca. Nema sumnje da ce se jednog dana. Pored dobre obuce . jer su mnoga biljna isparenja skodljiva za zdravlje. gublj e nje ape tita. maslinica i dL Ne ma sumnj e da svi Ijudi ni su podj edn a ko ose tlji vi p re ma svim s kodJjivim biljkama . a osobito ml ec ni $Ok iz raznih ml ec ika. morati doneti u red b a iii z akon C koji ce tacno i jasno odrediti njihova prava U du z nos t i. ne kad sarno gla vobolj o m i klonuloscu. Pre ko udruzenja iii 7. a s druge. Ali ipak. nos. pa 5e takvim rukama ne sme jes ti . ne smeju se dirati oei. grabljieama i dru·gim potrebama.profesije tako i za biljare vazi ona narodna: »Bez alata . I to pi tanje ceka na svoje pravilno resenje. rulviea iii sedefcic. mal okrvnos t i sl. e n j e. usi i drugi osetljivi organi. po red svake takve bil j ke bi ce ta c na uputs lva kako se treba za s titi ~i . Ovde obicno n i mas ka ne pomaze.nema ni zanata. Uvek posJe rada mora sapunom i top 10m vodom opra'ti ruke. Za branje koprive i drugog Ijutog i otrovnog bilja biljar treba da ima rukavice. jednom reci. bl edil o . usta.

LESA 1. Dna istovremeno moze positiZiti i za susenje \'oca. zrnaste hrane i drugih ratarskih proizvoda.. ~ r- t 0 ~ 1 ~ --r . a li traje 3 do 15 dana. naboja. a u pea se mOlt: peei hleb. bez zagrevanja i u tzv.::: PRAKTICNE MALE SUSlONICE ZA SUSENJE LEKOVITOG BIUA ..ti. Moze se gradi1i u razmm veHeinama i od raznog materijala: od cigie. vee prema tome sta se '" ~ ~ _____ c. ali traj e svega 2-6 sati i dobija se u jednaeena roba.A SUSENJ E BIUA Ima mnogo tipova i velie ina termiekih susara. Naveseemo jednu praktienu susaru koju moze svako sagracli. tj . s to zav isi od vremena i vrste biljke i biljnog organa. mazu. dasaka. termiekim susarama. cerpiea. Susenj e na promaj i je jevtinije.::~ 1" ~ 0 -0 0 0 I C o - - t • L- 0 I _-'-----L--. o nim koje se grej u drvetom .- l t .. Susenj e u termiekim susarama j e sk uplj e. kamena. uglj em.176 PRAKTICNA SUSARA ZA LEKOVITO BlUE LECENJE BIU EM Bilje se moze susiti u vazdusnim susarama na promaji. .. povrea. grozda. tom i tome slieno.

jer se bez nj ega ne moze kontrolisati temperatura susenja.a svemu tome napredan . U XIX i XX veku nauka je pritekla u po moe. u doba cvet~nja biljka. lekovitost i hranljivos. Susara treba da ima ventilatore za odvodenje vlafnog vazduha.ica. on.a i plani~. reljef i biljni svet. nekih godina podbel cveta vee u januaru. Krov susare treba da bude t alasast i obojen katranom da bi se susara sto jace grejala.t raznog bilja sa kojim se svakodnevno sretao u vecitom lrutanju i borbi za bolji. od vremena berbe umnogome zavisi lekovitost biljke. a da se za sve vrem e suSen ja bilje ne mora vadili sa lesa. Sa svih strana susa'r e mogu se podiei nastresruice ·kao zas tita od nevremena. neophodno je znati kad koje bilje treba brat!. . osobito porodicama brdan. Hemijskim ispitivanjirna utvrdeno je u kojoj je fazi razvoja izvesna biljka najbogatija lekovitim sastojcima. dotle u Dubrovniku cve·t a ruzmarin. otkrio je otroW1ost. a na kraJu vegetacIJe u podzemnim organirna. od najvlat nijeg prema llajsuvIjem i najtoplijem delu susare.nosti. covek je kroz vekove i pokolenja sticao dragoceno iskustvo. Dok se mi u BeogradJu ru februaru mrznemo od hladnog severca i snega. dok u Beogradu lipa cveta obicno u junu. koji se nalazi na suprotnoj strani od peeL Pored os talih pr ed. po pravilu.irna najviSe lekovitih sastojaka u listovima i cvetovima. sto se rutk:om ubacuju na gornj a vra tanca i u toku s~e nja krecu odozgo nadole. ali j akih letv. Takode je otkriveno da lekoviti sastojci nisu uvek podjednako rasporedeni u svim biljnim organima.aca . dakle.KAKO I KAD TREBA BRAT! LEKOVITO BlUE 177 u pojedinirn krajevima irna na raspolaganju.sa mn~~o dece. ova susara ima i tu dobru stranu sto su rarnovi za lese na produfnim zi dovima. ad p eCi se odvajaj u toplotni c. a kad se popnemo na RudnLk. Ram na lesama treba da bude od tankih. Pee i toplotni kanali moraju biti od crepa iii cigle. a pOgOtOViU oni koji rese da sakupljaju bilje na veliko za trgovinu. zbuni nas i obraduje Jipa koja cveta tek u julu. avo moraju znati i oni koji beru bilje za domaeu potrosnju. Po pravilu. cveta tek u martu iii u aprilu. Lese se pomeraju nadole pomoCu jedne caklje u toku susenja. semenju i korL Prema tome. Posto lekovito bilje moze doneti prilicne pl"ihode. dok znamo da . Susara mora biti s nabdevana t ermomet rom . Na primer. RazurnlJIVO Je da nIJedan biljarski kalendar ne bi mogao biti potpuno tacan.. plodovirna. Loziste treba da bude ukopano u zemlji da bi se lese m ogle lakse ubaci vati u toku susenj a . Tako.iLkcak hodnici sa izvesnim usponorn prerna dirn nj aku. u primorju ona cveta vee pocetkom maja. jer je nasa otadZbina prostrana i ima vrlo raznovrsnu klimu. one ne t reb a da budu veee od 1 X 1 m. slu se lese pune spolja. Zbog lakseg rukovanja lesarna. BIUARSKI KALENDAR Sve u svoje vreme ZiveCi u prirodi. Pored ostalog. Pee se nalazi spolja pri dnu susnice. Ispod krova n alaze se otvori za izlaz p are. . a izmedu okvira da bude razapeta sargija ili zicana mrefa. laksi zivot.Vreme cvetanja zavisi i od godine.

kokotae. vidae. majoran. borovi. sitniea. maslaeak. zavornjak. dobrieiea. Marta: zubaca. kopriva. stalno u prirodi da ga ne bi nespremnog iznenadilo ranG pr olece. r epusina. divizma. maticnjak. troskot. hajducka trava. S eptembra: cemerika. gorka detelina. maticnjak. nana. virak. divlja mfa. pelen. ljubieica. kiCica. vratie. durdevak. slez beli i erni. gorka detelina. majkina dusiea. pupoljci topole. nana. kupina. Zbog toga ovaj kalendar i ne moze bi ~i taean za sve nase kraj eve oj za sve godine. velika bedrenika. timijan. jagoreevina. trandavilje. lavandula. virak. pasulj. klekinje. sitnica. petrovac. ivanjsko evece. oman. tureinak. Aprila: bozu r. velebilje. podbel (evet i list). morae. vranilovka. evet pod bela i drugo. brusnica. vrbova kora i dr. navala. kantarion. ervotoeina. rosulja. tm. pelen. digitalis vunasti. kleka. podbel.. zavomjak i dr. digitalis vunasti. majska mfa. tatula. kokotae. bunika. slez emi. vidae. smilje. jer ako sa berbom zakasni. razlicak. kupina. rusomaca. digitalis . breza. sitnica. slez erni. podbel. breza. bunika. Iipa. titrica iIi kamiIiea. dobrieica. maticnjak. podbel. luna: beIi slez. mrazovae. majoran. rusa. rosulja. uvek m ora biti na opreru. goroevet. hrnelj. velika bedrenika i dr. jagoreevina. nana. glog. milogled. borovnica. dananoe. brusniea. vrarnilovka. lula: Bokviea. ipluenjak. zova. kopriva mrtva bela. hrastova i druge kore. hrastova kora oj zi'r . neven. hajducica. neven. orab. rastav-ie. kamiliea. jagoda. kantarion. kopriva. sapunja- . bunika. tatula. smrdusa. bunika. nar. maslaeak. pluenjak. sreenjak.izma. trandavilje. zavornjak i dr. breza. glog. oskorusa. breze i drugog drveca. kamiliea. razgon. Zalfija i dr. rastavie. di. miloduh. Maja: bozurov i bagremov evet. zova. islandski liSaj. plucnjak. ali ipak moze kor isno posluiiti n asim vrlim biljarima kao pu tokaz i grub a orijen tacija u radu. nar. mrazovae. mrazovae. krusina. sreopue. eemerika. velebilje. bokviea. majkina dusiea.178 LBCENJE BllJBM biljar mor a vodit i raeuna. borovniea. erv. crvotoeina. maslaeak. zova. jagoda. pasdren. islandski liSaj. kesten pitomi. kim. Februara: imela. kopriva bela mrtva. glog. sasa. hmelj. zubaea i pirevina. orah. divlji kesten. repusina. kopriva. drenjine. lazarkinja. kopriva. rusomaea. perSun. turcinak. kopriva. zetva j e izgublj ena i godina propala za tu bilj ku . pel en. brdanka. daninoc. maslacak. rastavic. repusina. divlja ruZa (sipak). buhac. rutvica. islandski J. kesten pitomi. kantarion. buhae.isaj. dobrieica. goroevet. kupina. pelen. pirevina. jagoda. slez beIi. maj-kina dusiea. velebilje. kupina. pasulj . vratic. rusa. surucica. oman. islandski lisaj. jagoreevana. titriea. divizma. brc:1anka. dupeae. pirevina. medvede grozae. lineura. miloduh. KAD KOJE Bl UE TREBA BRATI? lanuara: imela. odoljen. malina. virak. divizma. tatula. islandski liSaj. Ijubieiea. neven. borovniea. kadulja iii falfija. lipa. hajduciea. vodopija. razIitak. lazarkinja. orab. troskot. kim. krusina. kopriva mrtva. gOJ1ka detelina. rutviea. podbel. brewvi i drugi pupoljci. Avgusta: bokviea.owCina. sreenjak. bokviea. kruska.

'Slatki koren. dunja. ~ . br(ianka. linoura. apta. (\emerika. odoljen. jedic. tmjine. pasulj. opstini i na svakom mestu gde se narod okuplja. Ovaj biljarski kaiendar treba kao neki plakat krupnim slovima da bude prepisan i da bude na zidu u svakoj skoli. zuba(\a. zubata i dr. glog. slez beli. trava od srdobolje. trava od srca. i(iirot. pasdren. repu~ina. slatki koren. sapunja(\a. sitnica. i<tirot. trandavilje. per~un. zova i dr. navaia. vrati(\. masla(\ak. futika i dr. klekinje.KAKO I !CAD TREBA BRAT! LEKOVITO BlUE 179 ta (crvena i bela). trava od srdobolje. ze(\ji tm. kopriva. Decembra: i:mela. odoljen. ze(\ji tm. slez beli. repuSina. mora(\. zadruzi. selen. tatula. I to je jedan od na(\ina obave~tavanja. sr(\enjak. klekinje. ze(\ji tm. Oktobra: angelika. masla(\ak. Novembra: gloginje. velebilje. bundevino seme. tatula. narodnog prosvecivanja i staian podsetnik ~ta 'Se kog meseca mwe sakupljati.

· ·· ·· Quercus · · · · SaUcis . Menthae piperitae · . · Rosarum ·. · . · . . ·. Lavandulae . ··· Cardui benedicti · · Digitalis · .·. · . · ··· Farfarae . 8 2 7 4 1 1 1 1 1 5 7 5 7 5 5 5 8 3 5 5 4 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 5 5 7 4 5. · . . .180 LBCI!NIE BIWI!M GUBITAK U TEZINI LEKOVITOG BIUA PRILIKOM SUSENJA NA VAZDUHU (LUCAS) Pre Posle Pre Posle DROGA su~enja DROGA su~enja BULBUS Colchici Scillae · · · · 3 6 1 1 · · CORTEX Hippocastani . . · . · · . · · . . · · · 4 4 5 2 5 7 2 1 2 3 Paeoniae ·. · · Sambuci · .· · Rhoeados . . Hyoscyami · . · ·· Mez. · · . . · Violae odoratae · · . Menthae crispae · · · . · . · · . . . .erei . · . · . . ·· Malvae vulgaris · · · · · Millefolii · . . 6 9 8 6 · 3 8 5 1 1 1 1 1 1 1 FOLIUM Althaeae · · .·. · · . · · . · · . Cyani . . · · · · · · FLOS Acaciae · · . · · Malvae · · . . · · .·· · · · Malvae arboreae · . .5 5 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 5 4 4. . · · Carthami · · . · . · . · · . · Belladonnae · . · . · · · · · Arnicae · · · · · · Aurantii . · . Rosmarini · . · · · · . . ·· Melissae · . . · · Aurantii · · · · · · . Verbasci · · . Rutae . · · . . ·. Millefolii · . · . · . · · Lamii albi · · · . 4. ·. · · · . · · . · ] uglandis regii . · · . Salviae · · . · · Chamomillae romanae . · . · · · · . · . Chamomillae vulg.· Tiliae · · ··. · ·. · . · Calendulae · · · . . Farfarae · · .5 . . Nicotianae · .5 8 8 7. · . .

· 4 5 3. · · · Thymi ·· Veronicae · · · · · Violae tricoloris · RADIX · 4. · Chelidonii majoris · Cochleariae · Conii . .5 Uvae ursi · · · · 5 Verbasci 5 ··· FRUCTUS Cydoniae · · Cynosbati .5 7 · 3 1 1 1 1 · · · · · · 7 4 · 3.5 5 3 4.5 Trifolii fibrini · · 4. ····· Imperatoriae · · · Iridis florentinae · · Levistici · Liquiritiae · · · · · Onollidis spinosae · Paeoniae · · · · · · · Polypodii · · · · · · · · · Rubiae tinctoriae · · · · Saponariae · Taraxaci · · ····· Tormentillae · · · · · · Valerianae · · · · · · · · Stipites Dulcamarae · 4 5 2.5 3 4.5 3 3 3 3 3 2. · ·· Carlinae · Cichorii · · · Consolidis · ·· Ebuli . Myrtillorum · Gemmae Populi HERB A Abrotani Absinthii · ·· Agrimoniae ··· Artemisiae vulgaris · Cardui benedicti ·· Centaurii minoris . 9 Toxicodendri 3.5 · · 3 3 3.5 5.5 5 4 4 4 8 5. Euphrasiae · · · · Fumariae ··· Gratiolae · Hyperici · · Hyssopi · · Lactucae · · Majoranae ··· Marrubii · · . Meliloti ··· Millefolii · · Origani .5 5 1 1 1 1 1 ··· 5 2.5 2.. .5 8 3. .5 4 4 3 4 3 2.5 5 3 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 . · Pulsatillae · · Rutae .5 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Althaeae · · · · Angelicae Ari maculati Artemisiae · · Asari · · Bardanae · · · · · · · · Belladonnae ··· Bryoniae · · · Ca lami.5 2. 1 1 . ·· Sabinae · Serpylli .5 3 4. .GUBITAK U TE1 I NI LEKOVITOG BIUA PRILIKOM SUSENJA NA VAZDUHU 181 Pre Posle Pre Posle DROGA susenja DROGA su~enja Stramonii .5 5 4 3 4 5.5 4 1 1 1 1 1 Tanaceti Taraxaci .5 4.5 4 3 4.5 · 4 3 3. · · · · · ·· Filicis massis · · Graminis · · · ·· Helenii ·· · · H ellebori nigri .

seoske peele ne izbijaju iz nasih vrtica. matienjak. sargarepa. majkina dusica. . pastrnak. sipak. na primer. 2. povratic. oblika i rasporeda. korijandar. mrkva. nar. U ostale leje staviti bilje po podeli kako je ranije navedeno. za kozne bolesti ito. morae. bullae. navala. timijan i dr. drugu leju zacinsko · lekovito bilje: Ijuta paprika. zemlju . bell luk.. kamilicu. Svaki prema svojim mogucnostima. perunika. anis. eeler. savetom i uputstvima kako treba i kako ne treba gajiti pitomu nanu »Micarn«. cetvrtu leJu bilje protiv crevnih parazita: bundeva. anis.par fimerijska i kao industrijska sirovina. beli slez i mnogo drugo korisno bilje koje se traii i kao m edioinska. . kim. kim. Mnogobrojni vrtiCi koje smo osnovali po raznim skolama postali su ne sarno najprija tniji kutak za izueavanje lekovitog bilja vee su to danas rasadnici odakle se cela okolina snabdeva semCllom.OGLEDNO-UGLEDNI VRTIC ZA LEKOVITO BILJE Nis ta lepseg ni plemenitijeg nema nego posle teorijskih easova iziCi u mirisan vrtie pun sarenog eveea. u 1. anis. kaiu nastavniei koji imaju ove vrtove. . persun. barnija i dr. persun. prvu leju moze posaditi i posejati vitaminsko bilje: slatka babura paprika. farmaeeutska. prirodu. beli luk i dr.. korijandar za peela re i fabrikante lekova. 4. odoljen. pa tek postepeno siriti leje i povecati broj vrsta bilja. tre6u leju bilje protiv nadimanja :i smemji U organima za varenje: kamiliea.«. pelen. eubar. kupus. 3. Vrtici mogu biti razlieite velieine. Miloduh cveta skoro stalno i on je odusevio peelare. ali nam se eini da su najbolji uspeh prufili oni koji imaju bilje rasporedeno prema upotrebi: bilje za organe za varenjc. majkina dusica. ribizla. nana. korijandar i dr. digitalis. morae. organe za disanje. higij enska. Kad slaeica i kim evetaju. . nan a. GradiLi smo razne v·rtice. rasadom. morae. Savetujemo da treba poeeti tiho i skromno. sto je najvaznije. Tako se. »ViSe vredi jedan dan rada u nasem vrtieu mega mesee dana ueenja botanike u cetiri zida: Deea u vrtu sve brfe i lakse shvate i. kim. zavole bilje. lukovi.

matienjaka. trnjine. koprive i dr. Ovakve vitrine eitaoci mogu videti. razena glavnica i dr . lineure. Taj red je najJepsi.U peti red metne se ' korenje belog sleza. . a ako zele . .OGLEDNO·UGLEDNI VRTIC ZA LEKOVITO BlUE 183 VITRINA - IZLOZBA LEKOVITOG BIUA Sve opstine. Tadeusa Koseuskog 1. jaglaea.U eetvrti Ted stave se plodovi i semenje sipka. . ljubiciee. Dubina da bude oko 2 em.ti. majkine dusiee. kim. maslacka. trave od srdobolje. hmelj. lavande. Na svakoj pregradi se oznaei koja je biljka unu tra. lznutra se naeine pregrade u koje se . slaeiea. podbela. . u Biljnoj apoteei Instituta za proueavanje lekovitog bilja u Beogradu. metviee. skole i druge ustanove mogu imati na zidu stalnu izlozbu lekovitog bilj a koju mogu ' dobiti od Instituta za ispitivanje lekovitog bilja u Beogradu. korijandar. buhaea i drugog bilja. .U sesti red moze se staviti kora krusine i hrasta. gaveza. divizme. imela i dr. odoljena. Od tankih daseica napTavi se plitak sanduk oko 50 em sirok i isto toliko dugaeak. vee ona na sve ostavlja veoma prijatan i jak utisaik i svakog Ijubitelja prirode zaista odusevljava. a mogu je i sami naeiniti. bokvice. Kad se sve napuni. medveeeg groZda. .breze. . hajdueice. Dobro opremljena vitrina one sarno da je jedna od najboljih metoda za pruZanje ocigledne nastave i davanja uputstava kakva treba da izgleda roba. morae. vranilovke. Obieno ·s e u gornjd red stavi eveee od kamilice. vee prema tome sta u tom kraju ima. zalfije. lipe.U treCi red pregrade metnu se trave od sitnice. stde i dr.U drugi red moze se staviti razno lekovito lisee: pitome nane.stav. gorocveta. poklopi 's e staklenom ploCom i obesi na zid tako da slliZi kao najlepsa i najbolja izlozba i ueilo ne sarno za ueenike vee i za sve mestane.i razno bilj e kojeg u toj opstini ima najviSe i koje treba da se sakuplja.j nabavi. zove. jer ima Jepo obojenog eveea i one 'Privlaei pa!nju Ii oduseVtiee svakog prolaznika. belog i ernog sleza. anis. podbela.

Be 11 s I e z. Arctium lappa. (/J = od biljke se dobija droga koj.k a t r a v a. VB: septembar-{)ktobar. S 5 : 1. Achillea millefolium. = = = = --- . Jed i c .u propisuj e Jugoslovenska farmakopeja . VB: jesen iIi prolece. VB: leto. VB: leta. Asperula ado rata. (/J Agropyrum repens. Cvet (Althaeae roseae flos). 4 : 1. List (Betulae folium). T ran d a v i I j e. S 5: 1. + Cj) Aconitulll napellus. gornji dec stabIjike (Agrimoniae herba).PREGLED VAZNIJIH PODATAKA o DOMACEM LEKOVITOM BILJU Znacenje skracenica: + = otrovna biljka. Pi or e vi n a. VB: jesen. S = 4:1. s p 0 r i s. Pap rat. Biljka u cvetu (Adonidis herbal. obieno je oguljen (Calami rhizoma). Plod (Apii fructus). VB: leto. Mlade krtole bez korenja (Acol1iti tuber). S=6:1. 4 : 1 znaoi da se od 4 dela sirove dobije 1 dec suve biljke. List (Uvae Lirsi folium). Koren od 3--4 godiSnje biljke (Belladonnae radIx). Betula alba. Anethum gravcolens. VB: leto. La z ark ~ n j a. navaJa. S = 3 do 4 : 1. Koren (Althaeae radix). + (/J Atropa belladonna. S = 4 : 1. S = 5: 1. S = odnos sirove prema sllvoj biljoi (na primer. C e I e r. Trava (Asperulae herba). S 2. Apium graveolens. VB: jesen. Achillea clypeolata. S = 7: 1. VB: maj-juni. (Lappae radix). VB: prolece. S=4:1. S = 4: 1. VB = vreme berbe. ¢ Arctostaphylos uva ursi. Zrelo seme (Sinapis nigrae semen). VB: leto. Cvet (Althaeae flos). Me d v e d e g r 0 Z d e. Vel e b i 1 j e. Pet . VB: leto. llgrimonia eupaloria.5: 1. Go roc vet. S = 3: 1. VB: leta. VB: jesen iii prolece. Biljka u cvetll bez donjih delova stabljike (Absinthii her bal. Koren.r 0 v a c. List (Belladonnae tolium). . . VB: leta. VB: leto. zlita hajducica . ern a s 1 a Ci c a. Cvet (Achilleae cly. (/J Adonis vernalis. S = 5 : 1. Rep u 5 ina. S = . (/J Artemisia absinthium. Plod (Anethi fructus). VB: leta. ¢ Brassica nigra. VB: leto. (/) Acarus calamus I d iii' 0 t. Rizom (pilicis rhizoma). S = 4: 1. Biljka u cve tu. H a j d u c . VB: april-juli. Althaea rosea. M i rod i j a. Z uti r a van. S 5 : 1. . VB: jesen. Rizom (Graminis rhizoma). B r e z a. Pel e n. S = 3: 1. S = 4: 1. VB: l ei'<>. Rizom bez korenja. Biljka u cvetu. List (Folium). (/J Althaea officinalis. (/J Aspidium filix mas. gomji dec s1abljike sa cvasCu (Mill efolli herbal. peolalae flos) .

VB: maj. S = 7: 1. Be s n i k. Go r s k a met vic a. S = 4: 1. Cela biljka po ·suvom vremenu brana (Lichen islandicus) . Z u b a c a. Seme (Colchici semen). S = 5 : 1. Cvet (Cyani flos). Plod (Carvi fructus.3: 1. G log. S 7: 1. R a z Ii c a k. S = 4: 1. "hrastova mahovina« ). Chrysanthcmum cinerariaefolium . mOl1ogYl1a. (/) Equisetum arvense. S = 4: 1. Trava (Calaminthae herba). Tat u I a. Cichorium il1t)'bus. (/) COl1vallaria majalis. z m 1 J 1 nom I e k o. Capsicum amzuuln. T v r d a r a zen a g 1 a v n ~ c a (Secale cornu tum). S = 7 : 1. D elphinium cOP1solida. Mas l!i n i ca. Cvet (Conval/ariae flos).PREGLED VA-tNIJIH PODATAKA 0 DOMACEM LEKOVITOM BlUU 185 Calamintha officinalis. VB: maj-juni. VB: apr. Biljka u cvetu bez korena (Bursae pastoris herba). Plod (Corial1dri fruclus). Seme (Cucurbitae semen). prunastri.5: 1. Evernia furfltracea. VB: leto. od verema trava. S 3: 1. Cvet (Crataegi flos). VB : kraj proleca i u leto. Rizom (Gramini majoris rhizoma). VB: krajem leta. VB: leto. Seme (Stramonii semen) . Lukovica. VB: pl'olece ill jesen. B u hac. Dun j a. Centaurea cyanus. Cela biljka bez korena (Convallariae herbal. :2. VB: JUDi-julio Cralaegus oxyacanlha. List (Digitalis lanatae folium) . S = 1. R us 0 mac a. q) E p ·ythraea centaurium. a v 0 r n j a k. S = 4: 1. Capsel/a bursa pastoris. S = 5 : 1. Sterilna stabljika (Equiseti herbaY. VB: leto. VB: za vreme zetve raZi. = = = = . + cp Colchicum autumnale. Chelidonium majus. Cvet bez ca~ice (CaIendulae flos). + Digitalis lanala. Bun d eva. S = 4: 1. Kora (Mezerei cortex). + (j) Datura stramonium. H r as to v i i ~ a j (tzv. VB: maj. D £I r 11 e v a k. S = 4: 1+ (/) Claviceps purpurea. Poluzatvorene i zatvorene cvetne glavicc (P). V 0 d 0 P a j a. VB: april-{). Calendula officiP1alis. S Cucurbita pepo. Seme. . S = 4: 1. VB: juliavgust. VB: septembar-{)ktobar. R usa.) VB: leta. List (Stramonii folium). I s I and ski I i ~ a j. VB: maj-j uni.i<tobar. Koren (Cichorii radix) . oJju~tena i u kI'iSke isecena (Colchici tuber). VB: leto. leto. (/) Cydonia vulgaris. Kim. Ceo lisaj (Lichen quercus). (/J Corial1dmm sativum.i!-juni. VB: leto. VB: leto. VB : 5: 1. K 0 r i jan dar. Pap r i k a (I juta). M r a Z 0 v a c. R a s t a vic. Cvet (Col1solidae flos). VB: leto. S = 6: 1. VB : jesen.rethri flos). C. Biljka u cvetu bez korena (Centaurii herbal. E. VB: leto. S = 2: 1. VB: februar~a:rt. S = 5 : 1. (/) Carum carvi. Daphne mezereum. KJ c i c a. S = 4: 1. Cetraria islandica. Cela biljka s korenom (Chelidul1ii herba). S = 5: 1. Zreo crven plod (CapsiCi fructus). (Cydoniae semen). N eve n. S 5 : 1. S = 3. VB: leto UUDijuli). Cynodon dactylon.

¢ Matricaria chamomilla.j list (lvlarmbii herba et folium). 8 = 4 : 1. VB: ¢ 8 5: 1. Lisnate granciee sa evecem (Hysso· pi herba). Hyssopus officinulis. 8 5 : 1. Zenske rese (Strobili lupuli). List (Malvae folium). ¢ Herniaria glabra. 8 = 4 : 1. VB: juni~vgust. VB: jesen ill prolece. VB: juni -oktobar. K I e k a. + (j) Hyoscyamus niger. List (Fragariae folium). Bun i k a. Zrele bobice (Juniperi fructus). VB : leto. Sum s k a jag 0 d a. Cvetne glavice bez drr~ke (Chamomiilae II0s) . ¢ Melissa officinalis. K u k u r e k. ¢ Malva silvestris. Lst (Fraxini folium). = = = = = = = . Biljka u evetu (Basilici herba). 8 5: 1. VB: jesen. C r n i s I e z. 1'rava u evetu . M. M a ~ k 0 v b r k. 8 = 5: 1.avgus·t. VB: leto-jesen. go s p in eve t. Plod (Foeniculi fructus) . k ami 1i e a. ¢ Linum usitatissimum. 8eme (Nigellae semen): VB: leto. Fragaria vesca. ti herha). 8 = 7 : 1. peregrinum. Bel a m r t v a k 0 P r iva. List (Menthae crispae folium) . Lamium album. Ocimun basilicum. Marrubium candidissimum. ¢ Hypericum perforatum. 8 = 4 : 1. 8 = 4: 1. Mentha crispa. Cela biljka u evetu (Hemiariae herba). 0 man. VB: letJO. List (Hyoscyami f olium) . Cvet bez dr~ke (Malvae flos). VB: proleee i leto. ¢ Mentha piperita. VB: juni-juli. 8 5: 1. VB: maj-juni. 8eme (Hyoscyami semen). Nigella damascel1a. VB: lelJO. VB: juni . VB : juli.186 L£CI!NIB BIUI!M (/) Foeniculum vulgare. + Heileborus odorus. Z e ~ j i t r D. Met vie a. J a sen (b e I i). vulgare. List (Melissae folium). VB: avgust~ktobar . Lan. B 0 S i I j a k. 8 = 4 do 5 : 1. Lisnati dec stablpke u cvetu (Pulegii herba). 0 r a h. septembar~Lobar. Koren (Ononidis radix). = 8=4:1. Mentha pulegium. ¢ Onol1is spinosa. VB: jesen. VB: avgust-septembar. ¢ Humulus lupulus. Zlezde (Lupuli glandulae. List (Juglandis folium). M 0 r a~. 8 = 4 : 1.juli o 8 = 5: 1. Rizom s korenjem (Heilebori rhi. VB: leto. Tit r i e a. 8eme (Lini semen). H mel j. K ant a rio n. List (Menhae crispae folium). VB: juni~ktobar. Cvet. pallida j dr. Olju~ten rizom (lri~ dis rhizoma). Iris germanica (I. ¢ Juniperus communis. Lupulinum). List (Menthae piperitae folium). 8 = 3: 1. Fraxinus exelsior. 8 = 3: 1. 8 it n i e a. 8 5: 1. zoma cum radicib us). Juglans regia. 8 4: 1. 0 c a j n i e a. VB: juni-septembar. Inula Ilelenium. VB: maj-septembaT. 8 5: 1. Melltha crispa. 8 = 5 : 1. VB: leto. Ku d r a v a n ana. Koren (Enulae radix) . VB: avgust-septembar. Nan a. 8 4 : 1. 8=7:1. Milo d u h. K u d ir a v a n aDa. VB: septembar. Gomji deo stabljike u evetu (Hyperici herba). Per u n i k a. VB: maj-avgust. VB: leto.). M. Mat i c n j a k.

prolece. VB: maj . off icinalis. Zrele bobiee (Rhamni catharticae fructus). Rizom (B istortae rhizom a). S = 4 do 5 : 1.<omniferum. Pinus silvesrris. H T as t. Plantago lanceo/ata. VB: proleee. Pulm onaria officinalis. A ni s.jesen. Seme (Papave ris semen). PI u c n j a k. Mlada krtola (Salep tuber). R.5 : 1. Populus nigra. S = 4 : 1. Cb Quercus robur. Lisnati dec stabljike u evetu. S = 4: 1. S = 4 : 1. K a c u n. Origanum majoralla. VB: mart . Nedozrele caure (Papaveris immaturi fructus ). S= 3 : 1. S = 2. VB : jesen . List (Plantaginis folium) . Pas d r e n . Kora (Fra ngulae cortex.izom (Tormentillae rhi· zoma). gallica. VB: leto. S = 8 : 1.jund. Polypodium vulgare. VB : ma:j . P. B 0 k v i e a . Pupoljci i krunicni Ii· stovi (Rosae flos). Prunus spinosa. S = 5 : 1. VB : juni-juli. S = 5 : 1. VB: le to. Prunus cerasus. (j) Potentilla fo rm entilla. Olju~ten tir (Quercus semen). Potentilla anserilla. VB: evet u pr olece. S = 3: 1. folium et flos). Jag 0 r C e v i na. VB: jesen. Polygonum bisto rta. Cb Papaver . Cvet (Acacia e flos). T r 0 s k 0 t. B o t u r. T r a v a 0 d 5 rea. Cb Rhamnus frall gula. VB: jesen . D i v J j a r uta. BiI}ka u evetu (Polygoni herbal. Peteljke (Cerasorum stipites). Rosa centifolia. M a j 0 ran. VB : februar . Osusen sok (Opium). VB: jesen .mart. Cb Papaver rhoeas.jurui. Krunicni listi6i (Rhoeados flos). V ran i I 0 v k a.proleee. Mladi pupoljoi (Populi gem mae). Cela biljka u evetu (Majoranae her. S = 4 : 1. S = 4 : 1. T r n. VB: ok· tobar.PREGlED VAtNlJIH PODATAKA 0 DOMACI!M lBKOVITOM BlUU 187 Cb Orchis morio (i drugi). Vis n j a. List (Anserinae folium) . VB: leta. S t eta. S = 3 : 1. VB: kraj leta . Koren (Primulae ra· dix). Koren (Petroselini radix). elatior. Upotrebljava se i evet bez ca~ice. VB: februa r apri l. Polygonum aviculare. R. S = 4: 1. VB: maj . Rhamnus cathartica. VB: jesen . VB: le to. S = 5: 1. P. Petroselinum sativum. s a I e p. Plod (Petroselini fruc tus). bal. Glatka kora sa mlaCiih grana (Quercus cortex).julio S=4 : 1. Mladi pupoLjQi (Pini turiones). S t 0 I Ii s t a rut a. S = 4: 1. VB: leto. VB : kraj leta. S = 4: 1. S I a t k a pap rat. Plod. VB : prolece. . Primulla officinal is. ern a top a I a. sipak (Cynosbati fructus). Rosa canina. Biljka 'U evet u bez korena (Pul· monariae herbal. Cb Pimpinel/a anisum. list i evet (Origani herba. major. VB : maj-oktobar. Origanum vulgare. P. Cvet i krtole (Paeoniae flo s et· tubera). VB: leto. Rizom bez korena i stab· Ijike (Polypodii rhizoma).prolece. M a k.april. VB: je· sen .prolece. K r u ~ ina. S = 5 : 1. a krto le p o ~tko m jeseni. B 0 r. . S r c e n j a k. Paeonia decO/·a. S = 4: 1. S = 8 : 1. Zreo plod (Anis i fru ctus). VB : maj-septembar. VB: j uni-juli. P er ~ u n. T u r c ~ n a k.pr olece.

(/) Valeriana officinalis. Tim i jan. Symphytum officinale. (/) Sambucus nigra. (/) Saponaria officinal is. VB: jam . Koren (Valerianae radix). Biljka u evetu (Saturejae herbal. B I jus t. VB: u ranD prolece il~ u kasnu jesen ('k ad nema JiSea). Rubus idaeus. 5 = 5: 1. 5 = 3 : 1. VB: juni . Mas I a c a k. !<. (/) Tussilago tarfara. VB: juni . V rat i c. platyphyllos. Po moe n oj ea. Koren (Urticae radix). Bobiee (Sambuci fructus). 5 = 5: 1. List i plod (kao malina). Koren (Symphyti radix). Urtica dioica. M a j kin a duoS i c a. VB: juli septembal!'. Bobica (Myrtilli fructus). 5eme (Sinapis albae semen). Vacciniwn myrtillus. bljuc. VB: juli . G a v e z. K 0 prJ v a. Biljka u evetu (Serpylli herbal. S = 7: 1. Teucrium chamaedrys. VB: jesen . Satureja horterlsis. Rut vie a. Cvet (Sambuci flos). List (Rutae folium). Thymus serpyllum. S 4 : 1. 5 a 'P u n j a c a . Bel a s I a c i c a. VB: maj . (/) Thymus vulgaris. Cvct (Farfarae flos). Lisnate stabljike u evetu (Teu· crii herbal. . Cela biljka (Urticae herbal. B 0 r 0 v n i e a. VB: maj . VB: leto. VB: juni . Biljka u evetu (Thymi herbal. 5=5:1. List (Rubi idaei folium) . VB: jesen.julio 5 = 6: 1. List (Myrtilli folium) . VB: mart . Teucrium mon/allum.juni.i -cleo bUljke u evetu (Tanaceti her:bal.p 0 dub i e a .juli.prolece. Cub a r. S = 4 : 1. erni gavez. S = 3: 1. 2: a If i j a.apr11.a~Tgust. Gornj. LI!CI!NJI! BILJI!M 5: 1. 5 = 5: 1.juni. (/) Sinapis alba. Pod bel. Cvet sa priperkom (Tiliae flos). R u z mar i n.septembar. 5=5:1. Tamus commu11is. 0 dol j en. VB: septcmbar . Koren (Saponariae radix) . VB: jesen. M a l j n a. Koren (Tami radix). VB: leto.avgust.novembar. 5 = 3: 1. S 4: 1. 5 = 4:1. Plod (Rubi idaei fructus). 5 5: 1. Rubus fmticosus. List (Farfarae folium). S = r:b Rosmarinus officinalis.avgust. VB: leto. VB: septembar . VB: jesen. Salvia officinalis.188 leto. 5 = 5: 1. Tanacetum vulgare. T r a va . K u 'P j n a. 5tablj i!ka bez IisCa (Dulcamarae stipes). 5 = 5: 1. S 5: 1. 5 = 3: 1. VB: maj . S = 4: 1. VB: juni juli.ora (Sambuci cortex).juni. VB : = = = = = . VB: leta. Z 0 v a.oktobar. (/) Ruta graveolens.maj. 5 = 4: 1. List (Rosmarini folium).avgust. S 5: 1. Taraxacum officinale. VB: leto. List (Salviae folium). Koren (Taraxaci radix). VB: maj . (/) Tilia parvifolia i T. + Solanum dulcamara. VB: maj . S = 4: 1. Lip a. S=3:1. VB: mart-. Lisnate stabljike u ovetu (Teucrii montani herbal. VB: prolece. S = 4: 1.oj v a .

Viola odorata. L j ubi tic a. S=7:1.ok.PREGLBD VAZNIJIH PODATAKA 0 DOMACEM LEKOVITOM BILJU 189 + (/) Veratrum album.avgust. Zea mays. S = 7: 1. Viola tricolor.prolece. Naglo osu~eni krunitni listici (Verbasci tlos). Koren (Violae odoraiae radix). S = 8 : 1. Rizom s korenjem (Veratri rhi· zoma).uruza (Maydis stigma). Mla<1e grantice 5 liscem (Visci stipites). (/) Verbascum plliomoides d V. . VB: juni . Svila od kuk. S = 5: 1. D i viz m a. K u kuru Z. VB: proIeee.jUlio S = 5: 1. VB: maj . 1m e 1 a. thapsiforme. Dan i n 0 c (poljski). VB: septombar . S = 5: 1. Cvet bez tasioe (Violae tlos). C e rri e T i k a.tobar. Viscum album. VB: mart-april. VB: jesen . VB: leto. Biljka III cvetu (Violae tricoloris herba). S = 4: 1.

ina meClueeJijskog tkiva. suve pare. mikrob) u prisustvu kiseonika u vazduhu Aerosol . Aklimatizacija . uslovljene preosetljivo~cu organizma prema njima Alopatija . belanCevina Alergija .trbuh AbdominaIan . trbu~an Abortivna sredstva (abortiva) .).sposobnost oka da vidi jasno j precizno udaljene i bli· ske predmete Akrija .bolesti izazvane delimi~im ~li potpunim nedostatkom pojedinih vitamina iii vi~e vitamina u organizmu Aglutinacija . nasuprot hronionim koje traju duZe od 40 dana Akuserstvo . u vidu fine. talozeCi povr~in5k.nerastvorljive materije koje na povr~inu svojih ~estica vezuju otrovne i druge ~tetne supstancije: medicinski ugalj.prilagoc1avanje Akomodacija oka . soli bizmuta.promenjena osetljivost organizma prema ponovnom dejstvu iz· vesnih alergena (klice.i sloj belan~ev.koju treba le~iti . Upotrebljavaju se u le~enju zapaljenja koze i sluznica i za zaustavljanje malih krvavljenja.stru~ni naziv za pobaeaj Avitaminoze .zgomilavanje baeila iii ervenih krvnih zrnaca Adaptacija . Deluju izrazitije na zapaljenu sluznicu i kofu nego na zdravo tkivo.prilagodavanje novim klimatskim uslovima Akomodacija . Aeroban _ .porodjJjstvo Albumen . lekovi. SuZavaju prosirene krvne sudove.gojaznost Adsorptivna sredstva (adsorbensi) .RECNIK MEDICINSKIH NAZI VA Abdomen .beJance..lekovi Ijutog ukusa (paprika) Akumulacija .magla od sitnih ~estica mikronske razmere.sredstva koja izazivaju povrSinsko skupljanje tkiva.one ~to pripada trbuhu. ~estice iz vazduha i dr.upotreba lekova koji u organizmu izazivaju dejstva suprotna od onih koje stvara bolest.pctlagoc1avanje Adipoznost . . hrana.sredstva za izazivanje pobaeaja Abo/·tus . smanjuju lu~enje tkiva i zgusnjavaju povrsinski sloj. koji moze da zivi (npr. . kaolin i dr. Adstringentna sredstl'a (adstringensi ~Ii astringensi) .kaie se za bolesne pojave koje se naglo pojavljuju i brzo proti~u.nagomilavaDje Akutan .

mu~ki polni harmon Anemija .sredstva sposobna da otklone.prestanak mokrenja Apepsija . nemanje alpetita.neje~nost.a771 . a neophodnu energiju dobiju putem razlaganja organ· skih materija.lekovi lroji sniZavaju pov2enu telesnu temperaturu (kinin) Antisepsa .malokrvnost Aneste'lija . kolekcija gnoja u ~upljini.lekovi protiv povra~ja Antineuralgici .zagnoj.kroorganizama m dvaju anti· biotika Antacidi -lekovi koji neutralgu kiselinu Anti .protiv (anti dot = protivotrov) Antidijaroitka sredstva . Analgeticka sredstva . akutno za~ oboljenje sluznice debelog creva u kojem postoje reste krvavo-sluzave stolice.lekovi koji uniStavaju za:razne klice Antispazmodici .vid.neosetljivost Anoreksija .amebna srdobolja.suprotno delovanje dvaju mi.gorka sredstva Amebna dizenterija .lekovd kojoi 'Ilblabvaj u iii otldanjaju bol Analepticka sredstva .ita Anurija . godine starosti Amorfan . lupulin i dr. koju je on sam stvorio Aritmija . struCni naziv za ~elavost Alnara .sredstva promv ~va Antiflogisticka sredstva .degenerativna bolest al'terija koja dovodi do njihovog ot· vrdnu~ Asistolija - sImp pojava nastallih usled slabosti srtanog mig~ . do 45.mi:kroorganizmi koj:i zive b ez s10· bodnog kiseonika. ~ to nema odredenog oblika ' Anaerobni mikroorganizmi (anaerobi) .rellli protliv mfekcije Antiseptici .postupci Jroji su usme.mo~dana kap Apsorbensi .sredstvo za otvaranje ape1lita Apopleksija mO'lga . nedostatak volje za jelom Antagol1i:z. prouzrokovane histolitit kom amebom Amenoreja .izostanak menstruacije u ~ene u zrelo doba .nepmvUnost u ritmu sr6mih otlrucaja Arterije .koji upijaju Apsces .bezoblit an.jedinjenja koja mogu potpuno da zamene prirodni hormon mu~kih polnih fiezda u u~kopljenih eksperimentnih livotinja Androsteron .lekovi protiv crevnili paraz.supstancija koja neutra1d~ dejstvo otrova Antiemetici .RECNIK MEDICINSKIH NAZIVA 191 Alopecija .krvni sudovi koji odvode Jav u srca Arterioskleroza .sredstlla Jtoja podsticu disanje i krvotok iii direk· tnim dejstvom na krvne sudove iii preko centra u centralnom ~iv~om sistemu Anafrodi'lijaci .nedostatak funkcije varenja Aperitiv . tj. analgetitka sredstva Antipiretici .lekovita sred:stva za lerenje proliva Antidot ..lekovii kojima se suzbija iii ublafava zapaljenje Anthelmintici .) Androgene supstancije . ubl~e i spre~ polni proh· tev (kamfor. od 17.

pO'tpuni iii delirnicni gub.grupa od dYe zarazne bolesti: ma'lts'ke groznice i" Bangove bolesti.i titracija) lekova . J1aIjcdee na laboratorijskim fivetinjama Bronhilis .s tanje tzv.smanjenje Hi odsu stvo nonnallIle napetosti (tonusa) jednog organa 'ko j i se grti Atonii'na dispepsija .vodena bolest Atonija .bradavic:e Volatilan . avitaminoza Biokatalizatori .zapaljenje du~nica Bronhopneumonija .napadi oteianog disanja. a s tim .pres tanak d isanja.plik.gre krvWh sudova Vezika.odre~i vanje vrednost i Ie-kova bjolo~kjm metodima.brucelama Vazodilalalorska sredslva .o~ta slabost organizroa Astma .sirenje kI'VlIlih sudova Vazokonstrikcija .besika.zapaljenje pluea B ruceloza (m elitok oksija) . mokraena '(l ezikans kojti izaziva plikove Vez ikula .isparljiv Vornitiva . mehur Vene .lekovi koji izazivaju pro~irenje k'r vnih sudova Vazodilatacija .mlitavost m i ~ ica zeluca i creva Autointoksikaci ja .j sposobinost za dzvr~enj e polnog cina Acelonemi ja .stezanje krvnih sudova Vaporizacija .prisustvo povecan ih kolicina acetona u krvi (~ece rn a bolest) Acidoza . uguk nje Ascit . tJrova nja organizma lkiselinama.trovanje organilZma materijlaIIla koje se u njemu stvaraju A10nija .povracanje Vulnerarija .sredstva koja ungtavaju bakterije B enigni . horrnoni.organske supstanoije (enzimi.nesvestica.tak glasa Afrodizijaci .blag.krvni sudovi kroz koje se krv vraea u srce v·enenum . ~tamini) koje svojim prisustvom u vrlo malim kolicinama uticu na tok reakcije u organizmu BioloSka standardizacija (normalizacija il.sredstva koja sprecavaju razmnoiavanje bakterija.a kojlll se u potrebljavaju oSIll cilj em da se podstakne i poveca polni proh tev. vrtoglavica Veruke .nedos ~aJtak vitamina Bl u organizmu. izazvane specijalnim klicama .sredstva za zaceljivanje rana . a ne ubjjaju ih (antibiotici) Bak tericidi .srcdstva za izaziVlalIlje povracanja Vomitus .sredstvo koje ubija crve Vertigo .sredstv.pretvaranje u paru Vaskularni spazam . bezopasan B eriberi .192 LBCBNJ B BIUBM Astenija .i. zagu~ivanja Asfiksija .otrov Vermicid . urinama . srece se u kce>rnoj bolesti i praceno je pnisust'Vom a cetona u mokraOi Bakterioslacici . Z'alptivanja.

stomacno-crevno 2lllpaljenje Gastrointes tinalna oboljen ja .grana medicine koja proucava bolesti koze Decergensi .prisuslvo secera u mokraci Glositis . oseeaj otezanog disanja Distonija poremeeaj tonus a vegetativnih nerava iii miSica Diureza .secerna bolest Dijagnoza .sredstva za Ciscenje Dehidracija .sredstvo koje poma:ze varenje Digestija .zapalj enj e zglobova Glandula .zapaljenjc zglobova (giht.mlekotvo.RECNIK MEDICI NSKIH NAZIVA 193 Galaktagog .zlezda Glau kom . tuga Deratizacija .izumi ranj e tkiva u vecoj iii manjoj oblasti tela Gastritis (gas/ril ) .grana medicine looja se bavi postavljanjem dijagnoze Dijareja .unistavanje insekata Oezilltekcija .ooilno znojenje Dismenoreja .polm organi Gingivit .l1aIl Ga71grena .zapaljenje jezJka Gral'idnost .koji dovodi mleko Galaktogen .lek dobijen kuvanjem droge u vow Dekoloracija . Izazivaju je dYe vrste klica: 1. i nepotrebIlli suvisni proizvodi prometa materije u organizmu Diureticka sredstva (diuretici) . histoliticka ameba.zapaljcnj e zeluca Gas troen teritis .utucenost.zapaljenje koze Dermalologija .utvrdivanje VoI1&te i karaktera nekog oboljenja Dijagnostika .je mokrace ikojom se otklanjaju iz organizma nepotre· bne kohlcjne teCnosm.zaptiv.akutno zarazno oboljenje sluznice debelog creva sa cestim krvavo-sluznim stolicama.izluCivaln. Stoga se razlikuju bacilna i amebna srdobolja. Dijabetes . bacili dizenterije i 2.nauka 0 nas ledu Genitalije .trudnoCa Gltt .obezv:odnjavanje Digestiv .sredstvo za CiScenje j negu zuba De pilacija .ivanje dlaka sa tela Depresija .varenje Dizenterija (srdobolja) .proliv Dijato reza .lekovi koji poveeavaju kolicinu izluCivanja mokraee .zapaljenj e desni Giht .povecanj e pIlitiska u oku Glikozurija .obezbojavanje Delirijum . uLozi) Dezinsekcija .poremecaj varenja Dis pneja .uniStavanje zaraznih klica Dekokl .s tomacno-crevna oboljenja Genet ika .kola Dermatit .bolovi u krstima i malam trbuhu za vreme menstruacije Dispepsija .unistavanje pacova i ostalih glodara Derma .bunilo Del1trifik .ods tranj.

Terapijska doza se nalazi izmedu maksimalne i minimalne doze i predstavlja onu kolicinu leka kojom se postize najbolje dejstvo u lecenju.otok zhog prozimanja vazduhom organa (pluea) iIi vezivnog tkiva (potkoznog iii miSicnog) Endogen .odredena kolicina leka koju treba uzeti odjednom. najcesce destilacijom vodenom parom.:. a minimalna doza najmanja kolicina leka koja ima odredeno lekovito dejstvo. stvaranje krasta i na kraju ljuspanje. jer je mnogo korisnij e ispiranje zeluca sondom Empirijska mediciJl(l .vrlo za razna boles t prouzrokovana bacilom di fteri je Doza leka . iIi su od poeetka zamucenog sadrlaja (gnoj).kozno oboljenje koje se odlikuje crvenilom.snaina sredstva za Ciscenje Droga . moze biti razlicitog izgleda i sastava Edem . Dobijaju se iz Taznog mirisnog bilja. parfimeriji i kozmetici Euforija . koji sluze za lek Duodenum . Maksimalna doza je najveca kolicina leka koja se moze podneti bez znakova trovanja. u hroll'lcnoj faz·i dolazi do zadebljanja pokozice Emeticka sredstva .eoma . nastaju kraste karakteristicne boje (kao med). Impoteneija.padavica Eritroeiti .mirisne.infekc.dvanaestopalacno crevo Egzantem .supstancije koje u uskopljenih zenki prouzrokuju nagon za parenje Etarska ulja (isparljiva ulja) .otporan. Drastika .onaj koji je ·u nutrasnjeg porekla. koriste se u slucaju akutnog ll'OVanja.izliv..otpomost organizma protiv zaraznih bolesti uslovljena prisustyom specificnih antitela .lekovi koji prouzrokuju povracanje. danas . Pucanjem mehuriea. mehuricima koji svojim prskanjem izazivaju vlaienje.zu1ica Impetigo .194 LECENJE BIUEM Difterija (gllsobo/ja) . cime patpomazu njeno i·s kasljavanje Eksudat .lecenje iskljucivo same na osnovu stecenog isj.zapaljenje unut:mSnje sreane opne Enteritis . izlivena tecnost rna u kojoj duplji organizma Ekcem (egzem) .polna nemoe Imun .zapaljenje tankog creva Epilepsija .osuseni delovi biljke.crvena krvna zrnca Estrogene supstancije .osip po kozi.lekovi koj~ povecavaju lucenje sluzi u dusniku i dusnicama i cine je tecnijom. bez poznavanja naucnih teorija i hemizma leka Emfizem .retko. nasuprot onome sto je e g z 0 g en 0. 'k oji potite iz -samog organizma. vrlo slozene smese raznih organskih jedinjenja. Upotrebljavaju se u medicini. neosetljiv Imunitet . seksualna . nenormalno iIi preJromerno OObro TaSpoLozenje Zagno j apsces Ikterus . sto dolazi iz spoljasnjeg sveta Endokarditis .ija koze u vidu pojave mehurica s bistrom tecnoscu koja se uskoro zamuti.otok Ekspektorancija .:ustva.

oj ed lntoksikacija . koji je posledica snainih grceva supIjih trbuilnih organa.ovi koji 'Pojacavaju snagu oslabljenog srcanog mBiea Karminativna sredstva .nagla slabost i nemoc organizma pracena slabljenjem i ubrzanjem sl"eanog rada. kJizma Kokainizam . 'n esvesticom. najcesce zbog prepreke u prainjenju njihovog sadrlaja Kolit (kolitis) .slab vdd pri smanjenoj sve~losti. zaustavljanje iIi tlroCenje neke rn.vrsta lecenja medikamentima (lekovima) koji se U!Ilose udisanjem u disajne organe lnhibicija .zapaljellje.oboljenja .zapaljenje Intut .najee~ca balest pex1ilfernog zivoanQg 'si'9tema Kancer .medicinski naziv za sunCanicu lnsomnija .nje msek.lek.akutan. padom krvnog pritiska.ala (buhac) lnsolacija .ubrizgavanje nekog leka u mil. Klizma . ekstrakt dobijen prellivanjem kljucalom vodom inhalacija .-sredstva za UIlIi~tava.zapaljenje debelog creva . koje pojaeava norma1no lucenje sluznice Kafeizam .te~ka akutna sreana bolest koja nastaje usled zacepljena (tromboze) arterioskleroticnih srcanih (keronarnih) arterija Inflamacija .ice Infarkt srca (»srcana kap«.bolesna -sklonost ka hronianom una~enju kokaina da bi se postigla euforija Kokosje slepilo (hemeralopija) . hronicno ill alkutno.dnje. melem) .RECNIK MEDICINSKIH NAZIV.prel= doba zene Klistil' . 195 lnsekticidna sredstva (insekticidi) .unoseDJe teenosti u gufnje crevo.lekovi koji olaksavaju ods't ranjivanje gasova iz creva Kataplazma (cicvarica. jak bol u trbuhu.koZe looja se odlikuju prekomer.zracenje Ishijas (»isijas«) .oparak.rak Kardiotonicka sredstva (kardiotonici) .nim bujlaIljem roIasrog sloja pokoZice .kafe se za nacin uno~enja leka ubrizgavanjem u venu Intrakardi jalna injekcija .nesanica Intertrigo .Wa za leeenje spoljnom upatreb'o m Katar . Izraz Je usporenog prilagoc1avanja mreinjaee u mraku Kolaps . nekog de} stva ill pojave Jradijacija . infar kt miokarda) . koje se vrsi irigatorom Klimakterijum .javlja se u osoba koje svakodnevno dufe vreme unose velike kolicine kafe. a ponekad i potpuDim gubitkom svesti Kolika .trovanje oIW'!Il1zma lntravenski -.davanje nekog leka ubrizgavanjein direktno u ~ upljinu srcanih komora Intramuskularna injekcija ..sprecavanje..vid. Osobito su nervozni ljudi osetljjvi na ovo hroDicno trevanje Keratoze .

a ne izazivaju stetne posledice Laklagog . poreme~j svesti najdubljeg stepena u kome bolesnik ne reaguje ni na najjaee spoljne nadrafaje.1rus Ii milris neprijatnog leka Korneja . naroeito po 1111 e Labijatus ..besvesnost.) Luksacija - iScaSenje .stepen cVI1stine iii gustine neke materije Konjunktivitis .prolazna pojava na kozi u vidu crvenkastih uzvi~enja koja jako svrbe i lice na oteklinu od zare KOrigens .prilepCiv Kontraindikacija . tj. ke kad nisu dovoljno izra!eni Lezija .prooena kojom lekar odreduj e sreds tva i postupke koji se ne smeju upotrebiti.besnilo Litijaza . skuplj anje (npr.promrzHna Kongenitalan .usnat Labilan .lekovi koji izazivaju prolaznu neosetljivost (anesteziju) izvesnog predela tela (kokain.oterivaJIJje pojedinih delova tela Ksantopsija .nelm bolest j. sudova) Koprivnjaca (urtikarija) . prvi stepn poremecaja svesti Leukemija (leukoza) .(~ njene zna. nestalan Laksantna srestva (la ksancija) .usnice.bolest krvi prouzrokovana zlim bujanjem belih krvnih celija (Ieukocita) Leukoplast .. misaca.uroden Konzis rencija .pospanost.generalizovani tra jni i isprekidani trzaji mm~ koji se vide u epiIeptickom iii eklamptickom napadu Kongelacija .teska zarazna bolest izazvana klicom. tvorevine u vidu kamenci~.sredstva koja pomafu ill izazivaju pra!njenje creva. prokain i dr.zlucivanje mleka jz mlecnih zlezda Larinks .zatvor Konlagiozan . odnosno vr~ iti u leeenju odredenog bolesnika iIi bolesti Konlrakcija .specijalne celije (»ZTIlca«) U krvi. tkivim·a illi organima Lepra (guba) .sredstvo koje povecava oi. stanje uga~ene svesti u kome zivi organizam ne prima nikakve utiske Kombustija .196 LECEN11! BlL1EM Koma .llepos Loj an.grcenj e.os tecenje koj e nastaje pod uticajem raznih faktora u celij ama.melem Leukociti . pritajen. izgoretina Konvulzija .ulep ~ avanje J d.zutica Labije .kamen.promene na kozi u vidu manjdh did ve6ih crvenkastih peeata i ploea.grklj an Latentan . cije se dejstvo vecinom ogranicava na kozu i p eriferne Zivce Letargija .opekotina. obieno Ijuspastih nasla~ Lok alna anestcticka sredstva (lokalni anestetici) . koja se nazivaju jo~ i bel a k r v n a z r n c a za razliku od c r v e nih (eritrocita) Lisa .zapalj enje vefn jace Konstipacija .skriven . neizrazen: ka!e se za .kojli popravlja u.roznjaca Kosmetika . koje najcesce nastaju u ~u­ pljim organima taloienjem razlicitih soli iz telesnih tecnosti Li~aj .

vid.vid.kate se za osobinu koja se. upotrebljava se kao adsorbentno sredstvo. aiJkoholom .bolest izazvama smanjenim radom stitaste 7:lezde (tireoidne zlezde) Miksture . krvavlj enj e iz ma terace van vremena menstruaaije Migrena . crni pra~ ak bez mmsa i ukusa u obliku tableta i granula.kate se za osoblnu koja se moze ot1criti sarno mikroskoporn Miksedem .lek Medicinski ugalj .zapaljenje miSicnog tkiva materice Me troragija _ . te se mogu prilepiti na kozu. kaie se obicno za tumor (rak) Maltska groznica . Iroji posredno iii neposredno moze da prouzrokuje smr t.kozno oboljenje karakterisano mnogobrojnoscu svojih oblika i dugim trajanjem Mikroskopski . nasuprot mikroskopskoj .sreani miSic Miokarditis . blagi tumOIli miSi6nog tkiva . perioda) .suZenost zenice Miokard .nategnutost I t rbuha zbog nagomilavanja gasova u zelucu 1 crevima pracena osecajem nadutosti Metritis . koj e na svojoj povr· sini moze da veze otrovne supstancije 'I. mast. moze videti go lim okom Maligni .klica zapaljenj a mozdane opne Menopau za . Me ningitis . ~berkulozno oboljenje koze u vidu crvenkastomodrih ~voriCa koji na pntlsak staklom pokazuj u boj u piTea od jabuka Makroskopski .vid. m enstruacija Me tabolizam . ulja. vosak.opal<.m esnati. etrom na temperaturi od IS d o 20 0 e.zapaljenje mozdanJih opni Men ingitis epidcmicki .s mesa takvih rastvora s nekom te~nos6u Mioza . bruceloza Man dule .period kada je zena bez menstruaoije Me noragija .krajnici Mastit is .krvavljenje iz sluznice materice u odredenim vremenskim razmacima u vezi sa sazrevanjem i izbacivanj em jaj a iz jajnika (0 v u I a c i j a) Meseeno pranje . smole. kako bi se iz droge isc11pla lekovita sups ta<n cija M edikam ent .j u ~l'Stima Lupus .bolovi u mi ~ i Cim a s laOOna ..z.rastvari dveju iili vise le lrovitih supstanoija u nekom rastvara~ iii .ekst:rakt koji se dobij a p relivaJlJjem droga vodom.lek.po koliCini poja~ana i po trajanju produZena nienstruacija Me nstruacija (mesecno pranje.zarazno kocenje vrata Meningokok .RECNIK MEDICINSKIH NAZlVA 197 Lumbago .zapaljenj e dojke Macerat .zapaljenje 's rOainog miSica Miomi . koj ima mogu bi·ti p rime~ ani i drugi Ie· kovi. Na obicnoj temperaturi melemi su ~vrsti .promet materija u orgaJIl'i. ka taplazma Me lemi (flasteri) .prosirenost zenice Mikoza fungoid na .sadrze kao osnovnu materij u olovne soli ma-snih kiselina.bolest koja se javlja u vidu povremenih napada glavobolje Midrijaza .l organizmu Me/em . zao. a na temperaturi tela postaju meki i plasticni.mu Metcorizam .

198

LECENJE BlUEM

Miopija - kratkovidost Mo t duna kap (apopleksij a mozga) - nagli prekid funkcije pojedi nih delova iii celog mozga usled os tecenja sopstvenog krvotoka, naj t esce usled zapu. enja kr vnih sudova (tromboza iH embollija) iii us led pr5kanja krvnog suda (hemoragija) Mo ns trum - strucni naziv za nakazu MOljinizam - bolesna sklonost ka hronit noj upotreb i morfina iii njegovih derivata sa ciljem postizanja euforije Mukus - sluz Mucilaginoza - sluzava sredstva Narkomanija - bolesna sklonost ka upotrebi opojnih sredstava sa eiljem postizanja euforije (morfij um, kokain, heroin, haSiS itd.) Narkolicka sredstvll (narkotici) - sredstva za izazivanje opste narkoze (hi· rurske anestezije). Pod njihovim dejstvom dolazi do p rolazne paralize cen tralnog zivcanog sistem a, koja se m ani fest uje gubitkom svesti i iskljucenj em svih osecaja Nauzeja - gadenj e, muka Nek roza - izurniranje neklog tkiva Nervni cenlraini sis/em - sastavljen od veJikog i malog mozga, izdciene (bul busa) i kicmene mozdine Neuralgija - hoI u oblasti ozivcenoj od nekog perifernog uvea iii nj egovih organa Neurastenija - razdTaZljliva ~ 1abost (zivcana) N euritis - zapalj enje zivca N euron - nervna c'elija sa svojim produi.eaima Nefritis - zapaljenje bubTega N efroza - obolj cnje bubrega prouzrokovano degeneratiWlim promenama U celij ama bubreznih ·kanaliea Nukleus - jedro (u c:eliji) Oiigurija - smanjeno izlucivanj e mokrace Opoterapija - lecenje sokov>ima (hormonima) zlezda s unutrasnjim 1ucenjem, njihovim ekstraktima, iii sarnim osusenim zlezdama Opsoletan - za·s.tareo (npr., 1ek) Opstipacija - zatvor Otitis - zapa1jenje uva Oftaim%gija - grana medicine koja se bavi proucavanjem 1 lecenjem ocnih bolesti mit (dijafragma) - preeaga Paludizam - barska groznica (mala:riti·a) Panace ja - 1ek za sve i sva Pandemija - stanje kad zarazna bo1est obuhvati 5tanovniStvo ne sarno jedn og vec dvaju iii viSe konlinenata. Takav je bio s koro slucaj s pandemijom gnpa Pankreas - 'g usteraca Paraziticid -- s rcdstvo koje ubija paa-azite Paraliza - uzetost

RECNIK MEDICINSKIH NAZIVA

199

Pa renl era lall - koj i je van diges bivnog kanala (creva) Par/us - poroda j Pas te - Ickov i za spoljasnju upot rebu, slicni lekovitim mastima, sa srazmerno . ~ec im ko l ~ c in ama praskastih ma terija koje im daj u cvdcu kon· zlstencIJu. l zraduJu se mesanjem talka, ci nkoksida, skroba i sl. 5 nekom lekovi tom mas ti u jednoliku smesu . . Pas te se uglamo m primenj uj u u leeenj u raznih kom>ih oboljenja koja vlaze. BolesnI k treba da maze pastu u 't an kom sloju, koj i tada delu jc kao polup ropustlj iva opna i zasus uje. Pa togell .- kale se za svoj stvo n ekog faktora da izazove odn-edeno oboljenje Pedolog Lja - nauka 0 zemljistu Pekt oralall - grudni, kojj umiruje kaSaij Pelagra - avi tami noza prouzrokovana nedostatkom cinioca RR (niacina) u ish rani Penelracija - prodiranje; probijanje Perikard (osrde) - spoljaSn.a srcana opna Perikarditis - z:a,palj enje srcane kese Peris taltika - sporo, crvoliko poKretanj e creva od oblizn jeg ka udaljenom kra ju, sto omogucava .p renosen je s adrzaja u njima. 2ivlj e i preterano perista'l ticko p ok retanje (narocito u dece) moze da izazove bolne grceve. Permeabilan - p ropustljiv Perniciozan - vrlo opasan, wlo teZaik Peroralno - kroz usta Pertusis - velik.i kasalj Pestis - kuga, vrio zarazno obolj enje koje se prenosj s pacova na Ijude (bu· varna, doclirom), iIi s bolesnqka (gnoj em , izlucevin ama) . Prouzrakovac -bo l es ~i je Iersinov bacil ·kuge Piemija - prisustvo klica u krvi koje prouzrokuju gnojenje. Zbog toga na· staju mnogobrojna gnojna ognjista (apscesi) u raznim organima. Pijelitis - zapalj enj e bubrezne kar Licke Pijelon efritis - zapaljenje bubrez.ne karliCice oj bubrega Pilule - lekovi loptastog obl~ka, teZine od 0,1 do 0,2 g, narocito podesni za duze davanje lekova. Spravljaju se narocitom masinom, od propisanog Ie· ka i pilularne mase. Piogen - koji stvara gnoj Pire - vrlo pogodan oblik spremanj a nekih variva (krompir a, sociva, graska, pasulja, i dr.). Preporucuje se za m alu decu, iznemogle starce i osobe s nedostatkom zuba Plazmoliza - raspadanje plazme (krvne tecnos.ti) Place.nta - pos teL jica Pleura - plu6na m aramica Pleuritis - zapaljenje pluene maramice Pneurnol1ija - zapaljenje pluta Pobacaj (abo rtus ) - prelcid trudnoce do 28 nedelja starosti, dok plod jos n ije sposoban za vanmatenianri' Zlivot Podagra (ulozi, giht) - zapaljenje zglobova Poliartritis - zapaljenje veceg broja zglobova Polineuritis - zapaljenje ve6eg broja Zivaca Polinoza - polcnSoka groznica Polioencefalitis - zapaljenje sive moidaIne mase

200

LECENJE BILJEM

Poliomielitis - akutno zarazrtO oboljenje centralnog zivCanog sistema (d e. c j a par a liz a) Poliurija - izlucivanje velike .koLioine mokraee Pozologija - nauka 0 odredivanju kolicine (doze) lekova koje treba dati Porodaj - partus Posteljica - placenta Preventivna medicina - meclicinski rad usmeren unapredenju zdravlja sta· novniStva i suzIYijanju j sprecavanju oboljenja podizanjem op~tih higijenskih us lova Zivo ta, kao i preduzimanjem svih mera predohrane I i za~tite zdravlj a Predohrana (profilaksa) - sve m ere koje se preduzimaju u borbi protiv pojave i sirenja bolesti Preparacija - postavljanje, pripremanje, izrada Preskripcija - nalog, »recept« (lekarskl naLog) Precipitat - talog Precaga (oSit) - dija£ragma, mi~icna p regrada izmedu grudne i trbu§ne duplje Prognoza - predvirtanje kraja bolesti Profilaksa - predohrana Prohibicija - mbrana Psihijatar - specijalist za du~evne bolestIi Psihoza - du§evna bolest; poremeeajd u oblasti svestIi, nagona, afekta, opazanja, misljenja, volje i inteligencije Psorijaza - koina bolest koja se odlikuje obrazovanjem manjih ill veCih poIja s nagomilanim suvim i belicastim Ijuspicama na crvenkastoj podlozi Ptijalin - ferment u pljuvacki Puerperalna sepsa (babinja groznica) - te~ka infekcija babinjare koja nastaje preko porodajnih puteva Pu/verzacija - pretvaranje u pTah Puis - bilo Pupila - zenica Purgativa - sredstva za protiSeavanje (prollv, zatvor) Purfikacija - precHcavanje (purus = cist) Putrefakcija - Lruljenje (putridan = truo) Rahitis (engleska bolest) - avitaminoza prouzrokovana nedostatkom vitamina D u hrani Reverzibilan - obnovljiv, povratljiv Revulzivan - odvodni, koji odvodi krv Regeneracija - stvaranje nOVlOg dela u razvicu; obnova delova koji se norroalo trose; zacelji'v anje ,d efekata koj-i \Sill nastaii us'l ed nekog patoloskog procesa Rezistencija - otpornost Rekonvalescencija - oporavljanje posie mike bolesti Rektifikacija - ispravka, preCiscavanje Rektum - pravo crevo . Relaksantna sredstva - lekoVli koji se upotr.e bljavaju za olabavljenje mi· siCa za vreme operacije, u bolesnika od tetanusa i raznih sokova da ne bi doslo do preloma 'k ostiju illsled grceva. Najglavniji lek dZ ove grupe je k u r are, odnosno njegovi aktivni sastojci Renalni - bubrezni

RECNIK MEOICINSKIH NAZIVA

201

Reprodukcija - razmnoZavanje. umnoZavanje Resorpcija - upy anje. u&isavanje Respiratoran - disajni R etencija - zadrlavanje neeega sto treba da se izbaci iz duplje nekih organa (npr. retencija mokraee. retencija pIacente itd.) R etina - mreznjaca Recidiv - povrat. ponovna pojava iii vraeanje vee prelezane bolesti iii nekih njenih znakova Rinitis - kijavica R oborans - koji snazi. okrepljuje (,toni·k) Rubefacijel1tna sredstva - lekiovu koji izazivaju crvenilo blago zapaljenje koze Saliva - pljuvacka Salivacija - lucenjc. a JIaroeiro lizluOivanje pljuvaCke SatLLTacija - zasieenost Sehoreja - prckornerno lucenje lojne rnaterije (sebum=loj) Sedativna sredstva - lekovita sredstva ko'}a u odredenim kolicinarna sluze za umirenje psihicke i rnotorne prenadrafenosti. Upotrebljavaju se u Iecenju oboljenja s poj acanorn ne rvnorn razdrazlj'ivoseu S edimentacija - talozenje S ekTecija - lucenje Zlezda Selekcija - odabiranje. izbor; oplernenjjvanje S el1zibilan - osctljiv. ima sposobnost lake nadraflj:ivosti. odnosno osetlji· vosN na nadrafaje Sel1 zitivan - koji je u stanju da prirni iii prenese neki oseeaj Sepsa (»trovanje krvi«) - bolesno stanje prouzrokovano dejstvom raznih klica iii njihovih otrova u krvi i raznirn organima Sija/agog - koji tera na lucenje pljuvacke Sikativ - koji susi Simptom - znak bolesti Sindrom - grupa simp1x>ma koja je karakteristiena za odredenu bolest Sinergija - saradnja Sinkopa - stanje gubitka svesti koje se karakteriSe prividnirn jJi stvarnim prestankom rada srca i disanja Sirup - gust raslvor seeera u vodi (16 delova seeera kuvati u 10 delova de· stilovane vode - obican sirup) s dodatkorn nekih arornaticnih tecnosti (sirup rnajkine dusice; 15 delova seeera j 10 delova rnentine yodice; si· rup od narand zine kore; sirup od rnalina itd.). Sirupi se dodaju raznim lekovirna da bi im popravili ukus i miris. . Sistola - stanje srca kada se one u svorn radu zgrci da bi i-stisnulo krv Skabijes - sllga Skleroza - stvrdnjavanje tkUva ·k ao posledica buja.nja veziWlog tkiva posle zapa\jenja ill posle dejstva nekih supstancija Skorbut - avitaminoza izazvana nedostatkorn vitamina C u organizrnu Sluz (rnukus) - lepljiv. manje-viSe gust proizvod sluznih ilezda u sluzni· cama Sluzava sredstva (mucilaginoza) - lekovi koji se daju u onim oblicirna kaslja koji su izazvani prenadrafeI10rn idrelnorn sluznicom. Ova sredstva deluju rnehanicki. oblafuei obolelu sluznicu. time je stite i na taj nacin ublaiuju kasalj

202

LECE.NIE BJUEM

Solucije - rastvori neke lekovite supstancije u vodi iii nekom drugom ra. stvaraeu Somnifer - koji dovodi san S0l111101encija - sanji\IQst, naj brli s tepen pomucenja svesti Spazam - grC SpazmodicQ/1 - grecvH Spazmoliticka sredstva (spazmoLiitici) - leikovi koji k)1:kJanjaju greevc glat. kih misit a (atropin, papaverin) S perma - seme S putum - ispljuva.k S tenoza - suZenest pejedinih o tvora lili supljdh 'o rgana St el10kardija (peklora lna angina) - napadi jaeih Hi .slab ijih bolova u vidu stezanja u predel u grudne kosti koji se sire (zraee) u levu i u desnu 'ruku, u obe ruke ili u vr'a t. Napadi, su praceni osecanjem straha od smrti Sternlltatorija - sredstva ia kijanje Stiptika - sredstva koja zaustavljaju, stem (tanini) Stomatitis - zapaljenje usne sluznice Stomahika - sredstva za podsticanje funkaije reluca S truma - gusavost Stupefakcija - zaprepascenost, omamljeno.st Subakutan .- bolest keja 5e pO' toku lI1aoJazi izmedu ·akutndJh i hronicnih bolesti Sukllientan - soean Supozilorije - tepiCi Suprarenalan - nadbubrezan Supstrat - osnovica, podloga i, Sire, m:a.terlija na koju dejstvuje ferment Supuracija - stvaranje gneja kae pesledica zapaljenja Tablete - lekovi u obliku okrugJih ploCica Taksonomija - klasif.ikacija o.rganizma Tahika rdija (aritmija) - nepra'V'i lnost u ritmu srcaIJiih otkucaja Tenezam - n apon, teranje, napinjanje; naroeite belan napon u predelu emara i rnokracne bdike, 'b ez izbacivanja stoIice Terapeutika - vestina lecenja Terapija (lecenje) - skup postupaka, mera i 'sredstava koji imaju za cilj suzbijanje i izJecenje belesti. Postoje mnogebrojrn obIici leeenja. Termolabilal'l - n epos tojan prema toploti Termostat - aparat 'k oji sluZi za stalno odrlavanje odredene temperature Tennofor - spljosten meta]an sud ill gumena kesa koji se pune top 10m vodom i s]uZe za zagrevanje balnih predeJa (pri napadu fuenog ill bu· breznog kamena, cre\'nih keIika) iii ,i zazivanje ,r azmeksaovanja Cira ill ap· scesa Tetanus (zli grc, sklopai) - opasna zarazna bolest ~ bacilom teta· nus a Tinkture - teeni, obojeni oblici lekova, dobijeni ekstrahovanjem biljnih ill zivotinjskih droga vodem , v,i nom, alkoholom dli mt:\savinom etra i alkohola. Tinkture obicno predstavljaju 100/0 ekstrakta. Primenjuje se za unutra~nju upotrebu u obliku kapljica.

RECNI K ME DICINSKIH NAZIVA

203

trovanj e u toku te~kih proliva, i to prvenstveno u odoj ~adi na . ishrani. Toksikomal1i ja stanje hrorriCnio,g trovanja prouzrokovanog ponavljanim uzimanj ern nekog opojnog sredstva radi postizanja euforuje. ToksikomaIlija se kankterise: neodoljivom po treoom ili zeljom d a se uzmu no ve koli~ine ovog sredstva, ~im prestane dej6tvo vee unete koli~ine, potreoom da se unete koli ~ine poveeavaju zavisno od toga da li ova 6redstva uslovljavaju sarno psihieku ill i oiolosku potrebu za njim. NajCe~ ee toksikomanije su: morfini zam, kokainizam i alkoholizam mada su opisane i' druge kao: taoatizam, kafeizam itd. Tol erancija - naroOi ta osooina pojedinih orgall1izama da ipodnose vece kolieine nekog leka ili otrova negodrugi organizmi. Qna moze biti urodena ili stecena Tonzile - krajnici Tonicka sredstva (Ionici) - lekovi za jaeanje; upotreoljavaju se u leeenju oplite slaoosti, u osooa sa slaoim apetitom. VeCina -toniekih lekova sadrzi jedinjenja arsena i fosfora, kofein, <strihnin i gorka sredstva, ooieno u malim koliCinama Torefakcija - przenje Trans (zanos) - s uzenje svesti, pri cernu je preostal,i deo svesnog du~evnog zivota koncentrisan sarno jednom cilju. Pojam oznaeava i duSevno stanje u dubokoj rupnozi Trauma - ozlede izazvall1e mehaniekom povredom tkiva i organa. Slieno tome, »dusevnorn traumom« nazivaju se tezi poremecaji u du~evnom zivotu izazvani nekim stetnim faktorom Trbuh - abdomen Tremor - drhtanje Tripsin - ferment koji vaTi belaneevine, a koji izlueuje zlezda gu~teraea; dejstvuje u alkalnoj sredini Trovanje - intoksikacija Trovanje krvi - sepsa Trombin - sredstvo za lokalno zaustavljanje krvavljenja Tromboza - zacepljenje krvnog suda komadom zgru~ane krvi (trombusoril), nastupa u toku zapaljenja zida krvnog suda, povreda i dr. Tumor - izrastaj, izrasIina u vidu samonikle guke, evorova, koji se moze nalaziti na povrsini nekog organa iIi u dubini njegovog tkiva u raznim oblicima i razlici te velicine. 6vi rtumori se dele na b I age (benigne) tum 0 r e i z 1 e ill 0 p a k e (maligne) tum 0 r e. Turgor - jedrina iIi evrstina potkoznog i miSicnog tkiva
Toksiko za ve~ ta~ko j

Celavost -

alopecija

Ulkus ventrikulusa - OII zeluca Ulku5 duodenuma - Ci:r dvarraestopaliaCnJog creva Ungventum - lekovita mast Uremija - povecanje azotnih jedinjenja u krvi, koja se normalno izlueu~u

mokracom (ureja, mokracna kiselina, kreatin, izvesna druga organska Jenjenja azota) zbog akutnog ili hronitnog oboljenja bubrega Uretra - mokracovod, mokracna izvodna cev Urin - mokraca Urogenitalni organi - mokracIlii polnoi organi

204
Urtikarija - koprivnjaea Uterus - materica

LECE NJE BIUEM

Fagocitoza - sposobnost izvesnih celija (pre svega, leukocita Hi belih krv. nih zrnaca) da W10se .i svaruju strane Cestice (zarazne klice, deUce celije itd.) Faringitis - zapaljenje zdrela Farin ks - zdreto Farmakognozija _. nauka 0 Jekovitim sUrovinama Farmakodinamija - grruna farmakologije koja proucava dejstvo lekova na zivi organizam Farmakologija - nauka 0 lekovima Farmakopeja - knjiga koj a sadrZi spisak lekova koji se stalno moraju na. laziti na skladiStu ill apo teci, s opisom porekla leka, nj egovih hemijskih osobina, propi sa 0 ispitivanju njegovog kvaliteta, kao i nj egovog cuvanja i spravljanja. U nas vaie propisi Jugoslovenske fa rmakopeje. Farmakoterapija - grana farmakologije lroja prolleava upotrebu lekova u lecenju bolesti Febrilan - gro:micav Fekalije - izmet Fenotip - vidlj.iv merljiv sastav organizma Fertilan - plodan Feces - izmet Fibrilacija srca - . treperenje srca Fi ziologija - nauka koja proucava Tadnje i funkcije organa i organizma Fistula - steceni, r ede urodeni abnormalni kanal, kroz koji se luCi sluzavi ill gnojni saddaj Fitoterapija - lecenje biljnim lekovima Fitofannacija - nauka 0 lekovima za lecenje bolesti bilja Flatulencija - nadimanje zeluca i creva vazduhom iii gasovima izazvano hra· nom koja sadrZi mnogo celuloze i skroba, iii poremecajima u organima za varenje Flegmona - gnojno zapaJjenje koje se javlja u rastresiotom vezivnom tkivu u povrsinskim iii dubljim delovima tela Fob ija - prisilni strah Fotoliza - raspadanje pod uticajem svetlosti Fototerapija - lecenje svetloscu Fotofobija - strah od svetlostd Fras - grcevi u odojcadi Frikcija (trljanje) - postupak u lecenju koji se sastoji u brzim pokretima trljanja veceg ili manjeg predela koze. Cilj mu je da izazove priliv krvi u kozu iii da se utrlja neki lek kroz i5tU. Ftiza - tuberkuloza, narocito plucna tuberkuloza, koja je vrlo izraiena i brzo napreduje; u nas postoji izraz susica, jektika Fungi - gljivice Furunkul - cir Habitualan - uobicajen, ustaljen, obican Habitus - opsti spoljni izgled neke zdrave ill boleSille osobe

----------------~

RECNIK MEDIelNSKIH NAZIVA

205

HalLlcinacija (eulna obmana) - predstavlja opaianje bez odgovarajuceg spoljnog nadraiaja. Pojavljuje se u oblasti svih eula; ubraja se u poremeeaj opaianja. 1ma ih vise vrsta i predstavljaju obieno znak dusevne bolesti Helioterapija _ . leeenje koje se sas toji u izlaganju golog tela dejstvu SUDeevih zrakoV'a IIeliofobija - neopravdana bojazan od suneanja i suneeve svetlosti H elminti (ervi) - paraziti Coveka i zivotJinja. Orvj (paraziti) Coveka spadaju u eve rodove: metilji, pantljiCare i obli crvi. Hematoza - razmena galSOva izmedu vazduha i krvi koja se vrsi u plucima Hematologija - grana medicine koja se bavi izucavanjem krvi i njenih bo'lesti H ematurija - mokrenje krvave mokrace Hemoglobin - krvna boja (»krvno ervenilo«), koja se nalazi u crvenim krv· nim zrncima i koja igra glavnu ulogu u disanju H emoliza - oslobadanje hemoglobina iz crven.ih krvnih zrnaea i njegovo prisustvo u plazmi bolesnika, koja dobija orvenu boju H emoragija - krvavljenje Hemoroidi (suIjeviJ - cesto oboljenje posle tridesete godine zivota, koje se sastoji od prosirenja vena u najnizem delu pravog ereva i emara. U mu· skaraca je cesce nego u lena. Hemosta za - spontano iii veStacko zaustavljanje krvavljenja Hemofilija - !Ilasledna bolest iz grupe bolesti sa sklonoscu ka krvavljenju Hepar - jetra Hepatitis - zapaIjenje jetre H ereditarQ/1 - nasledan Hereditet - naslede Hernija - kila Hibrid - melez Hidrops - vodena bolest, nagomilavanje transudata u trbusnoj duplji usled poremeca ja krvotoka u teskim srcanim manama Hidroterapija - koriScenje temperature j mehllillJiCkog dejstva vode na ljudske tela sa ci1jem leeenja Hidrofilija - pozudnost za vodom Hijalin - staklast Hiperacid llOs - prekomerna kiselost Hiperemija - prepunjenost Jcrvlju, izobilnost krvi (»navaIa krvi«) u nekom delu tela gde normaIno treba da je ·ima manj e Hip ertenzija arterijska - poveeanje krvnog pritiska Hipertonija - povisen ... napet<>st miSiea Hipertrofi ja - prekomerno rastenje jednog organa iii jednog dela organa bez promene u nj egovom sastavu Hiperllidroza - povecanje izluCivanja 2lIloja Hi perhlorhidrija (hiperacidit et) - preterana kiselost zeludaenog soka kao posledica povecanog lueenja zeludacne sone kiseline . Hipnoticka s redslva (hlpnobici) - lekovi koji izaziivaju san iii ola ksavaju njegovo nastupanjc Hipolenzivna sredstl'a - lekovJ koji smanjuju arterijski pritisak Hipotonija - stanje sniZene miSicne napetosti

206

Ll!CI!NIE BI1.JI!M

Histerija - du~evno oboljenje koje spada u grupu lJ>Sihoneuroza a dspoljava se du~e\'n i m i telesn im poremecajima u oblast i motornog senzitivnog i vegetativnog sistema Holagogna sredstva (holagoga) - lekoVii podstieu lueenje zuCi Holelilijaza - kamcn u zuenoj kesdci Hol ecistit is - zapalj ell je zucne kesice Hom eopa tija - specijalni sistem leeenja cije je osnovno ueenje da neku bolest treba leeiti onim lekom koj i, dat u veCim 'k olieinama, izaziva u organizmu znake sliene znaci ma bolesti koju treba leeiti. U homeopatij,i se lekovi upotrebljavaju eesto u tako rnaLim koliCinama koje iskljueuju rna kakvo dejstvo na oboleli organizarn Hronican - koji dugo traje, koji se 9poro ra'Zvij a iii koji ima u9poren tok: hroniena bolest, hronieni alkohol<i.zam oj dr. HlIInan - dobar, eovekoljubiv; koji je poreklom od eoveka (npr., hurnana medicinal Cijano za - plavetnilo (pomodrelost) .!core i 9luznica, naroeito u snica, vrha nosa i krajeva prstiju. Javlja se naroeito u bolestima srca, pluta i u raznim trovanjima Cikatrizacija - proces zara~C:iV'allja rane stvaranjern oZ.iljatnog tkiva Cistitis - zapaljenje mokracne be~ke Citologija - nauka koja se bavi proucavanjem cel-ija Crvi - hell11'inti Cepici (supozitorije) - ovaj oblik lekova sluzi za U'vlacenje u razne prirodne telesnc otvore Cmar - anus Sarenica - duZica Secerna bolest - dijabetes Sok - stanje koje se karakterise porernecajem krvotoka Stitnjaca (stitas-ta zlezda) - tireoidina zlezda Suga - skabijes Suljevi - hemoroidi

POSEBNI DEO

A

AGAR-AGAR tELOZA,GELOZA Na narociti nacin izdvojena sluz iz raznih crvenih alga rasprostranje. ~ po morima 01<0 istocne i jmne Azije. To su bezbojne iii zuckaste, pro. zlme ~:ake ili plocice bez mirisa i ukusa. U vodi veoma nabubri, jer je mno. ~o uplJa, ~.bog cega se u medicini upotrebljava kao blago, lako podnosljivo I neskodlJlVO sredstvo za suzbijanje hronicnog zatvora. Upijajuci mnogo vode i jako bubreci, agar-agar mehanicki nadrafuje creva, te ih podstre. kava na zivlje pokrete. Osim toga, pomesan 5 kiselim mlekom sluzi kao di. jetalna hrana u lecenju stomacnih i crevnih bolesti. U farmaciji sImi pri izradi globula, supozitorija, prutica, melema ita. bleta. U mikrobiologiji agar-agar se upotrebljava kao hranljiva podloga (hra· niliste). .

AZULENSKE DROGE Kamilica, pelen. odoljen, oman . hajducica, razne vrste eukaliptusa, elemi, ·v etiver i mnoge druge droge daju p I a v 0 b oj e n a eta r 5 k a u I j a. Boja potice -:d azuJena, plavo obojenih ugljovodonika. Zahvaljujuci pri,sustvu azuJcna, ova uJj a deluju antiflogistieno, tj. protiv· U1pala 'koze i sluznice. U drogama se azuleni ne nalaze slobodni, nego se javljaju u etarskom ulju tek duiom destilacijom s vodenom parom, sto se vidi i iz pojave da je 5 pocetka dobijeno ulje, npr. od kamHice, bezbojno i ukoliko destilncija dme traje (18-24 sata), utoliko ono postaje tarnnije plavo. AzuJeni, nairne, poticu od slozenijih jedinjenja, tzv. pro a z u len a iii a z u 1 e n 0 g e nih 5 e 5 k v i t e r pen a. Na primer mat r.i c i n, gorka supstancija kamilice (Matricaria chamomilla), proazuJen je ham a z u 1 e n a, jer ·s e pod uticajem alkalne reakcije, a zatim destilacije u kiseloj sredini u prisustvu kiseonika iz vazduha otvara laktonski prsten u molekuJu matricina, gubi karboksilna grupa i tako dobija hamazulen. A psi n tin iii artapsin, gorak sastojak pelena (Artemisia absinthium), pod istim uslovima kao u slueaju matricina razlaZe.se na azuJen i lakton.

°

210

Ll!CI!NJB BIUI!M

Vet i va z u J en se dobiija debidrogenacijom pomoeu selelllijuma seskviteIpena u etarskom ulju IOd tropske biljke Vetiver zizanioides. E uk a 7. u 1 e n se dobija debidrogenacijom pomoeu sumpora seskviter· pena u etarskom ulju od raznih eukaliptusa. Na tom prineipu debidrogenaeije osniva se polil.lSintetska industrijska proizvodnja ve~ta~kih azulena od mnogih prirodnih seskviterpena. Najpre Ru.Zi~ka, a zatim Fau (Pfau) i Platner (Plattner) najvi~e su doprineli razja~njenju hemijske grade,i uop~te boJjem poznavanju azulena. Ustanovili su da azuleni imaju biciklicnu gradu, pri ~emu je jedaIi prsten peto~l;m, a drugi sedmo~lan. . Osim matricina i apsintina u mnogim drugim b.iljkama ima sli~nih t e r pen 0 i d nih go r k i h '5 ups tan e i j a od kojih potiee lekovitost mnogih biljaka koje kao tonika i stomahika vekov,ima koristi medieina.

AJCICA, GORKACA, BAGRENAK, DIVUA GRASICA

Coronilla varia L. -

Papitlionaeeae

Zeljasta biljka, visoka 20-70 em, Obrasla retkim dlakama. Stabljike su ~uplje. Listovi su vrlo dugacki i sitno perasto deljeni. Cvetovi su duga~ki 8-14 em, a siroki oko 3 em, u druzeni .i. po 10-15 u loptaste evasti na vrhovima gran~ica. Kruniea je bela i prosarana ru£casto, ljubieasto i pur-

AJCICA

ALKANA. RUMBNILO. ALOJ DRVOUKJ . . .

211
~iroka 2 do 2,5 mm. Cveta od

purno. Plod je mahuna, dugatka 4-5 cm, a maja do juna. Raste svuda. ~jtica je ?tro1ma. Deluje na srce slitno nekohko matenJa, a pre svega od heterozida tome, ovu biljku treba ,izbegavati. Narotito

dig1talisu. Otrovnost potite od koronilina i koronizida. Prema je seme otrovno.

. O~tala narodna Imena: gluvara, gorka trava, gortiljavka, grahorica, gr. klca, IJuta trava, ~areni gra~ar. .. Slitnog. sastava .j dejstva je i srodna, takode rasprostranjena zeljasta bllJka Coromlla emerus L. (koJutica, berg~, gluhovet, Z3(jatkovina, zetja tilovina, ruta Sibika).

ALKANA, RUMENILO, CRVENI KOREN, K'NA, NEMACKA K'NA, STRU2KAVAC
Alkanna tinctoria Tausch Boraginaceae

Alkana raste na pesku u severnim de· lovima Vojvodine ,i mestimitno u Dalma· ciji. Upotrebljavaju se podzemni . delovi biljke, koji su crveni od alkanina. Osim toga, droga sadrli jo~ i tanina i smole. Nekad se upotrebljavala u ~kolskoj medi· cml, a danas uglavnom za ekstrakciju crvene .boje koja je vrlo lepa i nije otrov· na, pa se dozvoljava upotreba za bojenje u1ja, masti, likera, lekova, kozmetitkih i hi· gijenskih sredstava, za bojenje svile, mi· kroskopskih preparata i slitno.

ALOJ DRVOLIKI, BIJELA SABLJICA
Aloe arborescens Mill. -

Liliaceae

Do 4 m visoko oSukulentno drvo iz jui:ne Afrike. U SSSR·u, Poljskoj i u nekim drugim zemljama gaji se posle II svetskog rata kao jednogodgnja zeljasta biljka radi dobijanja sveleg soka, emulzije i preparata »biogenilz stimulatora« po V. P. FilatoVll. U toku leta zakidaju se mnogobrojni mladi izdanci s biljke i stavljaju u rasadnike - staklene vrtove - da se ozile. U prole~e ih rasaduju na stalna mesta, gde se u toku leta i polovine jeseni pod·

212

LBCI!NJI! BIUI!M

biraju krupni, sotni . zuravi listovi, a vrmi mladi listovi \Se koriste za ozi· ljavanje u staklenicima za narednu godinu. S ve z i so k, koj-i iscuri iz svezih, tek odsetenih listova, kon· zervge se alkoholom (80 g soka i 20 g alkohola) . Deluje baktericidno na razne grope mikroba. Primenjuje Sf spolja za letenje opekotina, gnojnih zapaljivih procesa u obliku obloga i za zapiranje rana, a iznutra protiv zatvora, anacicinih gastrita i kotita. V 0 den i ~ k s t r a k t i z s t i· m u 1 ira n 0 g lis C a a 1 0 j a, na· cinjen po Filatovljevom metodu, sa· drli biogene stimulatore koji pove· eavaju zastitne funkcije bolesnog organ.izma. Primenju je se uglavnom za lecenje oenih bolesti, a i protiv hro· AAO] AP BOAHKH nicnog artrita, cira u zelucu i u dvanaestopalacnom crevu, u kozmetologiji i drugue. Filatov, znarneniti' sovjetski oftalmolog (ocni lekar) , posao je od hipoteze da se posle smrti zivotinja .~ bilja ' u tkivima odigravaju suo protni biohemijski procesi, ,i da se pri torn javlja sinteza hemijskih supstancija koje treba da pobude, stimulisu zivotne procese tkiva koja se gase. Te supstancije je nazvao »biogeni stimulatori«. Odseceni socni listovi aloja mogu da izdrle dugo pod nepovoljnMn uslovima i da za to vreme sinteti· zuju znatnu kolicinu biogenih stimulatora. Preparat se izraduje na ovaj nacin: mlado. neozledeno, soeno liSee eim se odsece s biljke, da bi se iz· beglo curenje soka, drZi se 12 dana u tamnoj odaji na 4-8 0 • Zatim se udalje bodlje, izreze na komade, sterilizuje u staklenim posudama u autoklavu na 1200 i pod sterilnim uslovima komadi se cuvaju za implantaciju, tj. usivanje pod koZu. Osim toga, od [Jjih se izraduje ekstrakt za parenteralnu upotrebu: deli6i se samelju, pomesaju s destilovanom vodom ili fiziolos· kim rastvorom (l: 5), sve se ostavi 1-2 sata, zagreje do klj-ueanja, procedi, ponovo prokuva da 'kljuea 2 minuta, filtruje, razlije u ampule, za· topi. steriliruje u autoklavu 1 eas na 1200. Ovaj ekstrakt se tipotrebljava potkoZno po 1 ml cinevno u toku od 30 do 35 dana. Emu 1 z i j a a 1 0 j a, izradena od ' stimuliranih listova i r,icinusovog i eukaliptusovog ulja, upotrebljava se zaspreeavanje i letenje suvog i via· znog epiderrnita 1 opekotina II i III stepena nastalih posle zratenja.

ALOJE, ALOJ, SABUR
Vrsta ekstrakta izrac:iena [Ja mestu proizvocinje ukuvanjem soka iz mea raznih vrsta Aloe. To je tvrda i mrka smolasta masa s-ta~astog pre· lorna, vrlo gorkog i neprijatnog ukusa. To joe spor, ali pouzdan purgans u dozi od 0,2 do 0,6 g. U maloj dozi (0,05-0,20 g) aloje se upotrebljava kao sredstvo za jacanje i popravku apetita. U velikim dozama je skodljiv: iz· nad 8 g moze izazvati smrt. Deci 5e ne sme davati.

Gajenje i berba. vrlo su krupne i imaju mnogo evetova zelenkaste jJi fuekaste boje. oko UNo masnog ulja.Vee nekoliko hiljada godina angelika se koristi za lek i zacin. U apotekama se izraduju razni galenski preparati. do 2 m visoka zeljasta biljka. Mora se cesto okopavati i obilno navodnjavati. jer brzo gubi klijavost. oCiste. raznih kiselina i drugih materija.30-1"10 etarskog ulja. najviSe u Zapadnoj Evropi. destilacijom samlevenih plodova. vrlo krupni (donji 60-80 em) i na osnovi mehuTasto obuhvataju stabljiku. . kumarina. . Rizomi se ' vade prve godine pre nego ~to list otpadne. . pljosnat i kri· lat.iku. vezujou u snopice i odmah prodaju. pektina. ekstrakti i dTUgO. alkoholature.5-1.5"10 etarskog ulja. jer je veoma aromatican i povoljno utice na raspolozenje bolesnika. Ulje je vrlo skupo. Umbelliferae Izg\ed blIjke. operu. Glavni sastojak ulja je felandren. seku se vee od prve go dine. rastresitom. Gaji se po moevarnim mestima.Angelika uspeva na lakom. ANDELlKA.Cela biljka ima svojstven prijatan aromatican miris. Zbog prijatnog mirisa svi je rado uzimaju. odsecaju 5e u nelroliko naVTata od avgusta do septembra. Stitovi sa zrelim plodovima.ANGELIKA. Etarsko ulje se u svetu proizvodi u industrijskim kolicinama. . U tu svrhu uzima se 5-10 g pra ~ka iLi 5% caj ·spravljen od plodova iii korenja.Rizomi i korenje sadrie 0. U plodovima ima 0. oko 6'10 smole. su~e na asurama na suneu. Caj je jo~ prijatniji od sveiih driaka i korenja. Deluje povoljno na ieludacno-erevne organe. Najvi~e ulja potro~e fabrike raznib desertnili piCa. Sastav. Ukusa je najpre os!atkog. omlate i plodovi se pakuju u vreee. kumarina i drugib sastojaka. Rasprostranjenost. Stitaste cvasti se nalaze na vrhu stabljike i ogranka. KRAVOJAC Angelica archangelica L. na osnovi kao rU'ka debelo i crvenkasto. kratak d gusto obrastao dugackim korenjem . plodnom i mocvarnom zemljiStu. sitosterola. do 7 mm dugacak i do 5 mm ~irok. pre sVl!ga tinkture 1200fo). Listovi su triput perasto useceni. a zatim aromaticno ljutog. Cveta jula i avgusta. (bez evasti). odstranjuje gasove i te~koee koje zbog toga nastaju. rizoma i korenja. iuekastobelicaste boje. snaina i lepa. Stabljike i drske. namenjene poslasticarima. pri vrhu razgranato. Biljka eveta druge Hi treee godine. Nije ~kodljiva i ne izaziva nav. Upotreba: . Plod je jajolik. lazi divlja biljka. od maja do septembra (5-6 berbi). Prinos oko 25 hiljada kilogram a sa hektara. . Stablo je ' pravo. Rlzom je mesn~·t. KRA VOJAe 213 ANGELIKA. uzdui na tetvoro raseku i su~e na jakoj promaji. Seme se mora posejati cim sazri. ANDELIKA. Dobijeni rasad se rasaduje na stalna mesta pocetkom jeseni na rastojanju 80 X 80 em.Angelika je vrlo krupna. ~uplje. Retko se na- Svojstva. olak~ava varenje. . oblo.k!rupan.

4. Seje se u mal'tu Hi apl'Uu na rastojanju 30 x 30 em. beli i udruzen~ u ~titaste evasti. lroren 'Svetoga duha. kravojec. - Umbelliferae Anis je jednogodgnja zeljasta biljka. toplu. BILJBM U -domatinstvu se mogu spraviti ovi ~jevi: 1. anisa. kandiranog voca i tkornpota. 2-3 srut. Gajenje anisa je slicno moracu.000 kg. Topla i suva sredozemna klima primorja i Povardarja. ANIZ.214 LECENIP. grteva i drugih smetnji: 30 g korena angelike j po 15 g karnilice. arzdelski (andeoski) koren. tru1Jru. borstna ange!ika. poklopiti. . Na )1e:ktar je potrebno dko 14 kg semena.p rijatne poslaostice koje moze svako domacinstvo da spremi za zimu.Anis raste divlje oko istoenog dela Sredozemnog mora. baljka. klima Vojvo· dine i istocne Srbije i laka propustljiva zemlja oko velikih reka daju najbolju drogu. Droga potice sarno od gajene biljke. 2. Trubalika (Angelica Pantiei Vand. vrtna "Melka. T'razi jaku. ove biljkc ni'Su medicinski proucene. divlja andelika. visoka 2~O em. Boji se hladnih vetrova.) i divlja andelika (Angelica Si/vestris L. SLATKI KOPAR Pimpinella anisum L. Narodna imena: angelika (Orfelin). zlahtna angelitka. mora~ i kirna pome~ati i od te srne~e uzeti 2 supene ka~ike. popariti sa 100 g kljucale vode. To 'SU veoma . kadlinae. dobro obmdenu zemlju.belj. kravogaz. One su takode Iekovite. Uzirnaju se posle jela. poklopiti. Rasprostranjenost_ . Koren je tanak. aIIlgebica. a li~ce trojako: donje liSce je na dugackim tankim dr~karna na kojim je okruglasta levkasta liska po obodu krupno 2iUp~sta. Protiv gasova. Treba vr~iti propagandu za gajenje anisa kod nas.i po 15 g linoure. andelski korell. andeosko drvo.pome~ati i od te sme~ 3 supene ka~ike popariti sa pola li. nadimanja. pa ~m je zato i lekovitost manja.slatkog. srednje liSee je trojno klinasto deljeno i po obodu zupcasto. kicice. Osim toga. Kvalitet droge zavis-i od sOI'te. kllime i zemIjiSta. Cvetovi 'Su sitni. Mlade sveze stabljike ange!ike slufe za spravljanje .) rastu kod nas po !ivadarna i vlaZnim ~umama.pome~ati i ~j naciniti i piti kao pod 2. kravojac. siri~. Za bolje varel1je: po 25 g plodova angelike. jer se traZi u vagonskim kolicinama za destilaciju etarskog ulja. nane. Angelica silvestris u namodu se nazJilVa: aJrlgeldka. ali sadne manje etarskog ulja. stabljika valjkasta. ali da ne vri. za zirnu. Polrebno je ungtavati korovsko bilje da se prilikom mlacenja ne nade u drogi. 3. laku. ANI:2:. Za apetil: 30 g korena ange1ike . ANASON. pelena i blatenog ckalja . a rodi oko 1. Banat proizvodi vrlo dobar anis. piti posle jela. ostaviti ukraj ~tednjaka. andelika. gornje liSce je sedece i vl'lo sitno deljeno. ostaviti ukraj ~tednjaka i posle 2 sata piti po 1 ca~u 3-4 puta dnevno pre jela. - ANIS. mora~ i kima . gozdni koren.t ra klju~le vode.

A NA TRBUSNO] 2-3 MASN[CE . taJasasto povijena rebra.Anis se bere kao i morae!.~% eta r s k 0 g u I j a. bradavic!asto.Anis sadrfi 1. a treti put se eela biljka odseCe. a potpuno je teeno izmeiiu 18 i 200. put se arezuju zreli ~titovi 5 plodovima. slic!nog morac!u. jakog aromaticnog mirisa na anetal.Plod anisa ne sme biti pome~an s plodovima ostalih ~tita· rica. • . Vodenog ekstrakta mora dati najmanje 12%. a. masnog ulja. koja jako prelama svetlost. U perikarpu ima vrlo mnogo masnica sa etarskim uljem. Ima sitnih druza kalcijum-oksaJata. Plod ku· kute poznaje se po tome ~to je gladak. Sivo-zelenkaste boje. oko tOOl. Anisi fructus je kru~kastog oblika i sa strane maJo spljo~ten. oe!istiti od zemlje 1 kohko god je mogu<'e bolje od peteljaka. a narocito ne s plodovima k u k ute (Conium maculatum). 215 Berba. Anis je vrlo prijatnog.ANIS. Droga. vlage ne sme biti vi~e od 90/ •. . Poznaje se i po neprijatnom zadahu na kukutu (na mgju mokratu). To je bezbojna iii bledozuckasta tee!nost. nezna i bleda. . POPRECAN PRESEK KROZ DVA SPOJENA .~lod (shizokarpijal.KUKUTA Plod je sastavljen iz dva plodnika (merikarpije). e!esto prevrtati.PLODA ANISA . . iii je bezbojna kristalna mas a prijatnog mirisa na anis i slatkog aromatie!nog ukusa.ANIS. Rebra su jednaka. Nad podJogom je do 3 mm ~irok. b .5%. taekasto. . koji su obie!no spojeni i svaki ima po 5 rebara. Skroba nema. belaneevine i ~ecera. Sastav. ANIZ. NA LEDNO] STRANI SE VIOl PO 15. . Poe!inje se 10piti na 150. ~to ima vrlo istaknuta. ko}i se razvija kad se plod ovlaZi rastvorom kalijum·hidroksida i zagreje (oslobada se ' k 0 n in). Plod?ve treb. sitnije. Bere se u leto. Primese. ali berba ne traje tako dugo: dva. a ukusa s!atkog. 2oo/. . . . Anisi aetheroleum dobija se destilacijom pomocu vodene pare iz zrelih svezih plod ova. toplog i naljuoog. Dugae!ak je 4-5 mm. bradavieastim d I a k a rna debelih zidova i ima m n 0 g 0 5 i t nih mas n i c a. K 0 r i· jan dar i per sun nisu slatki i drugog su oblika·.a su~iti kao zito na tavanu. gusto m a I j a v od prileglih e!ekinja. SLATKI KOPAR . . Mora mrznuti izmedu 15 i 190. nema etarskog ulja. a ima aJkaJoida. Anis se razlikuje od plodova ostaJih ~titariea po tome ~to je obrastao maJim jednoceJijskim. aromati6nog. ANACON. hrapav. Bun i· kin 0 s e m e (Hyoscyamus niger) je bubrezasto. etarskog ulja najmanje 1. a izmedu rebara nema masnica. Semena jezgra puna je kapljica masnog ulja i zrna aJeurona. Pepela ne sme ostati vge od 10"10. gorko i neprijatno.

veronike i saponarije. Vekovj ma se Evropa snabdevala iz zemalja oko istocnog del a Mediterana_ Etarsko ulje dobija se jo§ od XVI veka. kima i kamilice. metilkavikola. stomahik (spazmoliti·k l. Pod uticajem svetlosti i vazduha ulje se menja. Tri supene kasike zdrobljenih plod ova poparitzi sa pola Htra kljuCale vode. an e t 0 I a. kao pod 5. Za smirivanje kaSlja i iskaSljavanje sluzi: po 5 g anisa. Mnogo se upotrebljava u veterini za drafenje peristalti~lcih pokreta.Anticki narodi su upotrebljavali anis kao sredstvo za lecenje trbusnih oboljenja i nazivali su ga Solamen intestinorum_ Dioskorid i Plinije navode da najbolji anis raste na Kritu i u Egiptu_ Karlo Veliki je naredio da se anis gaji. Staro ulje je otrovnije od sveteg. Poremecaj srtanog rada usled nagomilavanja vazduha u l. Plod dodaju hlebu i kola~ima kao kim_ Anisovo etal'sko ulje deluje na centralni nervni sistem_ Petnaest kapi ulja izazivaju san od 12 sati. mora~a. slatkgg korena i majorana. likeri i druga sredstva za ufivanje.216 LECENJE BIUIlM Anisovo ulje arna 80-900/. preparati za rube i usta i dr. kao pod 1. poklopiti i posle 2 sata o-dliti i popiti posle jela_ Moze se piti triput dnevno. kima. upotrebljava kao lek i zacin_ MeAant t!ajevl sa anisorn. drhtavicu i dr. moraca. nekad vi§e nekad manje. Upotreba i dejstvo sli~ni su zvezdastom anisu i mora~u: ekspektorans. Zbog toga se ovo ulje u novije vreme zabranjuje pri izradi raznih aromati~nih rakija i likera. Upotreba anisa i njegovog ulja je ~esta i raznovrsna. 3_ Za lakse iskaSljavanje: po 20 g anisa. Za jate izlut ivanje mokrace: _ p o 20 g anisa. narocito muzarama da bi davale viSe mleka. a u vecoj dozi izaziva pijanstvo. pije se topao ~aj. Istorlja. jer se pod uticajem vazduha i svetlosti stvaraju jo§ otrovnije materije_ Uljane pogace imaju mnogo belancevine i masti. kao pod 2_ 5. U malim dozama ulje olak§ava respiraciju. zbog rega se na hladno6 smrzne_ Sadrfi jo~ i estragola. Za lak se iskasl java nje oSuSene sluzi iz pluca: po 25 g anisa. narocito u narodnoj medicini i decjoj praksi. po 15 g zove i podbela (lista) i 10 g korena Jjubicice. po 10 g nane i veronike i po 20 g lista podbela i korena belog sleza. galaktagog i korigens mirisa i ukusa mnogih neprijatnih lekova_ Stimuli§e sekreciju tu~i i pljuvacke_ Dejstvo ulja na neuro-muskularni sistem obja§njava njegovo uspe§no dejstvo protiv gastralgije j ·kolika. poklopiti i posle 3 sata popiti u 3 obroka pre jeJa. karminativ. isJandskog IBaja i cveta podbela. ali se pije posle jela_ . gubi moe kristalizacije i raste otrovnost (stvara se difenil-metoksi-stilbenl _ Anetol je oficinalan u nekim farmakopejama_ Iz ulja se odvaja rashladivanjem. takode sadrfe anisovog ulja. majkine du§ice i kamilice.n ijih vremena do danas stalno. Anisovo ulje koje je dufe vremena u dodiru s vazduhom iii viSe puta zagrevano mote imati niht ta~ku smrzavanja i vecu specifi~nu tezinu. 1. maraca. Ulje treba ~uvati na tamnorn i hladnorn mestu u napunjenim i dobro zapa· kovanim staklenirn sudovima tamne boje.elucu iii crevima: po 10 g anisa. te se daju kao vrlo jaka sto~na hrana. celera. po 25 g nane i maticnjaka i 5 g kore kru§ine_ Jednu supenu ka§iku ove me~avine popariH sa 200 g klju cale vode. aktivira cirkulaciju i ja~ srce. Anis je jedna od onih droga koja se od najdav. anizaldehida i anisove kiseline. . Razne pastile i bombone. 6_ Prociv gasova i nadimanja u organima za varenje: po 20 g anisa. mora~. mrkve i kima. perruna. kao pod 2_ 4. 2.

anjez. poklopiti. sirupi i mnogi drugi preparati siroke potrosnje.APTA. Od anisa se u apotekama spravljaju ne sarno razni l!ajevi ve6 i pra~­ kovi. Listovi su naspramni. AVTlKA. anez. 10. Cvetovi su beli (retko kad ruiil!asti). slatki kumin. slatki janus. ribizla i kiselih vganja. 9. suvjh i kore kru~ine. udrliZeni u evast slil!nu stitu na vrhu stabljike. Cveta juna i jula. razijan. mirisa na gorke bademe.1O APTA . moral!a. sol!na. Ostala narodna Imena: anaton. drenjina. - Caprifoliaeeae Trajna zeljasta biljka. onliz. ostaviti eelu noc i sutradan piti umesto vade. Plod je okrugla. morski janez. slatkog korena. visoka 1-2 m . Za jace lucen je mleka: po 2S g anisa. ostaviti 3 sata i odjednom popiti. Proliv zal vo ra: po 20 g anisa. APTA. slatki komoral!. Raste svuda k. AVTUGA. moral!a.AVTlKA. anis. ekstrakti. kao pod 8. 8. onajs. Caj za osvezavanje (osobito krajem zime a ranD u prole6e) : po 20 g anisa . kao pod 8. BURJAN 217 ~Ijiva 7. miroClije i majorana. tinkture. erna bobica.BURJAN Sambucus ebulus L .AVTUGA. ~i pu raka . Tri supene ka~ike ove smese kuvati 10 minuta u pola litra vode. Caj proliv aslme: po 20 g anisa i eveta podbela i 60 g lista podbela. Dve supene ka~ike ove me~avine popariti sa 300 g kljul!ale vode. sastavljeni od 7 do 11 dugulj astih i siljastih listica.

Koren se u narodnoj medicini upotreblj ava spolja i iznutra protiv reumatizma: 1 kg iseckanog korena kuva se 2 sata u 10 Iitara vode i u top 10m dekoktu drli ruka i·Ii noga. ncprij a mog mirisa. stenicnik. zovina. koji curi iz ozleltenih drveta i grana raznih vrsta Acacia. . aptovina. ARIS Larix decidua Mill. avta. abzovina. pupoljak i list (Laricis cortex. pri 6emu se odigra vrenje. raznih secera. egipatska akadja). avdika. anta. ARAPSKA GUMA Gummi arabicum Arapska guma iii gumarabika je na vazduhu osuseni i stvrdnut sok. ap tovnjak. zilavu i lepljiru masu. optovina. od koje bolri glava. posle cega se i·s ced i i profiltruje. bazg. e meno se pije 2-3 case dnevno. jabuc ne i vinske kiseIine. habdovina. Upotrebljava se koren. bez mirisa. za proizvodnju lepka i dr. kao i deejih proliva.sok se izb istri. sluzastog i bljutavog ukusa. emul. pastila itd. is tavr. gemma et folium) . najviSe u Sudanu od Crvenog mora do Senegala. U vodi nabubri i rastvori se dajuci gustu. OISObito Acacia Senegal WHld. (=Lardx europaea DC. bujad. a1dum-tra· va. a u plodu ima valerijanske. pasta. fo lium et fructus). aptika. list i plod (Ebuli radix. U celoj biljci ima malo etarskog ulja. abdika. . habad. UIazi u sastav pastila i raznih bombona protiv kaslj a. aftika. . U korenu 'ima cijanogenetskJih heterozida i gorkih materija.218 LECBNJE BILJBM smrdljiv korov neprijatnog ukusa. haptJika. kokosije groz(!e. Upotrebljavajou se kora. U tehnieke svrhe upotrebljava se mnogo vise: za izradu bombona.Svi delovi biljke deluju purgativno. Komadi razne veIieine i oblika. hobed. hapta. Zrele bobice se izgnjeee i ostave 2-5 dana. . bazdika. ditfreticno i izazivaj u znojenje. kurjaeki rep. Upotrebljava se i u lecenju zapaljenja zeludacne i crevne sluznice i gornjih disajnih puteva. smrdljiva zova. gorkJh materija. antocijana (modra boj a sokal i pektina. U ratu se od zreIih plodova apte kuvao pekmez i pekla rakija svojstvenog. Raste u visokim planinama i sadi se kao ukrasno drvo. Dobro sredstvo za vezivanje pri izradi pilula. aptuga. habdika. u farmaciji poznat pod imenom venecijanski terpentin (Terebinthina veneta) koj i se proi·zvodi u Tiralu busenjem 5tarijih stabala.Mimosaceae (bijela akacija. tanina. bozovina. Ovaj sok (zasladenl izaziva znojenje i egcenje. zija. a naj6esce terpentin.) - Abietaceae Do 35 m visoko crnogoricno drvo eije eetine opadaju u jesen. Druga narodna imena: abad.

tis.U terpentinu ima 20-22<>/0 etarskog ulja. Larix dahurica Turcz. ari~evina. Upo/reba arga je slitna boru i drugim crnogoricama. a ostatak tine smola. lomljivu masu i rastvara se u alkoholu. najce~ce za spravljanje slozenih f1astera.U li~cu ima do 130 mgOfo vitamina C. bojene i gorke materije i tragovi cilibarne d rnravlje lkise~ine. etru i hloroformu. i Larix pcndula Salisb. argevo etarsko ulje se upotrebljava i za inhalaciju: nekoliko kapi se stavi u lontic vade koja kljuta i ta para udik AriSevb drvo se upotrebljava u gradevinarstvu.). najce~Ce u obliku aerosola. ARISEV TRUD.ARl9EVA GUBA. Sarno iii pome~ano sa drugim etarskim uljima (eukaliptusovo.U semenu ima 9-12<>/0 rnasnog ulja i 7% azotnih jedinjenja. ali se za lek upotrebljava sarno njen srednji deo. ali sarno na Iekarski recept.2<>/0 etarskog ulja prijatnog rnirisa od prisutnog borneola i bornilacetata. iz Japana. Zbog prijatnog mi·risa etarsko ulje se upotrebljava za osvezavanje mesta gde se mnogo sveta okuplja. . list- Slienog sastava i upotrebe su i neke strane vrste arga koje se gaje kao ukrasne: Larix americana Michx.. planinskog bora i dr.. po~to se pre su~enja odstrane kora i donji meki deo. . . svojstvenog ~e· Cera melezitoze i drugili sastojaka. ARIS ARISEVA GUBA.U kori ima tanina i koniferozida. Gljiva liei na velika konjsko kopito i maZe biti te~ka po viSe ki· lograma.Polyporaceae). sa Karntatke i Larix leptolepis hort. 219 Sastav. Larix occidentalis Nutt. ariZ. . arit. Upotrebljava se protiv nOCnog znojenja tuberkuloznih. PECURKA NA DUBU ARISU. 0. venica. Narodna Imena: arez. jer je droga otrovna! . osobi to tamo gde su velika vlaZilost i voda. ARlSBVA GUIVA . Terpentin ulazi u sastav lekova za spoljnu upotrebu.0 sma I e koja gradi crveno-nasmedu. Ima 50--800. ARISEVA GUIVA Laricis fungus Ogromna g\jiva koja raste na stablu ari~a. ARl9EV TRUD. ad jele. liz Amenilke. Glavni sastojak etarskog ulja je pinen i borneol. Bere se cela gljiva (Polyporus otticinalis Fries . sosna.

Moze se uspe~no gajiti i kod nas. bolova u be~ici. . U etarskom ulju ima sumpornih jedinjenja. smanjuju ureu u krvi povetavajuci izbacivanje uree mokraeom. nevesilj) i drugih Ferula . Asa-fetida se upotrebljava kao sredstvo za umirivanje.u varenju masti i dr. - LECBN1B BUJEM Cornpositae Gaji se ·kao povrte u ZapadIliQj Evropi . Zato tame danas svako ko moZe gaji u svom vrtu arti~oku. holeretik i holagog: povoljno uticu na jetru. ASA-FETIDA. lma veld. pd10ma boca. Kod nas je upotreba artiSoke gotovo nepoznata. u sastavu pojedinih slozenih lekova.i dlrugde. za iska~ljavanje. raticok. Narodna imena: ardecovka. pomaf. JUTROKLEK Assa foetida Asa-fetida iIi asant je na vazduhu stvrdnut m lee n i so k (Oleo-gummi-resina). ARTICOKA Cynara scolimus L. kongcstija jetre. zbog cega zaudaxa na beli luk. ASANT. protiv nadimanja u crevima i. devesilj.ke cvetne glavice sa mesnatim socnim cveti~tem i dlSto ltako mesnate ovojne listove sa socnom bazom. To su dugovecne sukulentne zeljaste biljke iz Irana i Avganistana. Ti socni delovi se 'koriste kao omiljeno povrce.Umbelliferae. ciroze i dr. italijanski osat. pomafu varenju. koji curi iz ozlec:tenog iii presecenog rizoma i korena Ferula assa foe/ ida L. a na Zapadu se upotrebljava protiv zu tice. gardun. Sadrli garke i druge sastojke koji vraeaju apetit. (smrdljJva vitina. AZANT-SMOLA.220 ARTISOKA. articovka. dJraguSica. DAVOUA SMOLA. deluju kao blag' diuretik.

robinija. Medu njima nema razlike osim ~to u semenu gorkog badema ima heterozida amigdalozida. prvim vesnicima proleea. U ko~tunici (endokarp) ima jedna. akacija. rede dYe semenke. nerod. Badem je poreklom iz Male Azije i Mesopotamije. voska. Narodna tmena: akacija. ima zelen. bagren. U Srednjoj Evropi cesto strada od mraza. . krunciea. bagra. U evetu ima flavonskih heterozida. stambolska draCa. amara) i s 1 a t k i iii pit 0 m i (var.B BAGREM Robinia pseudacacia L. signojka. bela bagrena. akac. Otrovnost potice od toksalbumina robina. zbog cega je ne treba koristiti kao lek. morska draCa. s duguljastim. a list jo~ dok je mlad. dulcis). bijela kapiniku. Badem je oko 5 m visoko drvo. - P3ipiHonaceae Bagrem je poreklom iz Kanade. asparagina. gospodinov tm. U narodu se upotrebljava evet. BADEM. egiptonska tmina. Zabelezeni su slucajevi trovanja deee ovom koram. bela evece. rede list (Robiniae pseudacaciae flas ef folium). bijela draca. kra· Ijegac. Kod nas se mnogo gajL Drvo je visoko oko 20 m. hacija. bijela bagrena. Plod je duguljasta ko~tunica. Zato je seme gorkog badema lekovito :i otrovllo. List (5 nu 100) izaziva jace lucenje zucL Bagremova kora je otrovna. a u slatkom nema. Cveta u maju. bagrema. BAJAM. po rubu o~tro testerastim listovirna i vrlo lepim ruiicastim cvetovima. kraljevo drvo. odakle se ra~irio svuda oko SredQzemnog mora. beli bugrem. ma!ljav epi·karp i slabo mesnat mezokarp koji se osu~i i otpadne jo~ dok badem stoji na drvetu. Cvet se upotrebljava U obliku caja (5 na 100) za lak~e iskasljuvanje i protiv nazeba. etarskog ulja i fitosterola. Cvet treba brati neposredno pre otvaranja.) - R05aceae Kod nas su poznati go r k i bad em (var. bela drvo. MINDAL Prunus amygdalus StJOdkes ( = Amygdalus communis L. kralj. Kod nas na jugu raste poludivalj. sluzi. ~iljastim.

Bademovo uJjc. a mirisa nema.Masno ulje dobijeno ce(ienjem zrelog semena slatkog i gorkog badema. bojarn. pitomi badem. ali kad se zvace. pa se zatim pogace s vodenom parom destiluju. Sastav. . Aqua Amygdalae amarae. migdal. bledozuckasta te~nost gotovo bez mirisa i vrlo blagog ukusa. koja je uzdut brazdovito naborana. . Mnogo se ceni u ·kozmetologiji. do 5% ~ecera. mjendula. deluje kao narkotik i sedativ. Kotiledoni moraju biti potpuno beli. Jezgra se sastoji od dva velika. mandala. omendula. tzv. Cijanovodonitna kiselina je fudroajantan otrov. U k usa JC gorkog i uljastog. Voda od gorkih badema. Seme je obavijeno k 0 z a s tom I j us k 0 m sme(ie boje. Najpre se . koji se lako razdvajaju i daju se seci kao vosak. bela. gume. »miris na gorki badem • . Seme slatkog badema sluzi za izradu Emulsio Amygdalarum dulcium. U topJoj vodi Ijuska omek~a i lako se skida s jezgre. sluti kao blaga masna podloga za izradu melema i kao rastvarac za sprav· Ijanj e kamforovog ulja. a od ulja se spravlja Emulsio oleosa. Semenke gorkog badema su otrovne zbog arnigdalozida. okrugla halaza (kotvica. bajarna. 2. Na vrhu kotiledona vide se korentic i pupoljtic (p I u m u 1 a). . mendula. posto se prethodno dne izvesno vreme u hladnoj vodi da dode do hidroJ. Ne susi se.U semenu gorkog badema ima 40-55% mas n 0 g u I j a. bezbojnog kristainog heterozida. od koga 'Potite gortina. nikako zuckasti. U prisustvu vode i enzima emu I z ina amigdalozid se hidrolizuje na cijanovodoni~nu kiselinu i benzaldehid (Oleum Amygdalae amarae aethereum ill etarsko ulje gorkih badema) i dva molekula gli. do 25 mm dugatko. sp ljo~teno. Veea kolicina moie izazvati i smrt. a na podlozi velika. pri vrhu suzeno u mali ~ iljak. uljasto-mesnata k 0 til e d 0n a. trioleina. Na -looC ostaje tetno i bistro. oseea se m i r i s na cijanovodonitnu kiselinu i benzaldehid. .2-4% ami g d a lin a (a migdaJozida) .Seme gorkog badema (Amygdalae amarae semen) je nesimetritno jajasto.ilScedi masno ulje. Cesto se prepisuje s morfinom. testo je talsifikovano. Kao jedno od najboljih biljruh ulja. Za farmaceutske svrhe upotrebljava se sarno najbolje ulje. Najveca dnevna doza je 6 g. dobija se emulzija mirisa na c i jan 0 v 0 don i k j ben z a Ide hid.Seme gorkog badema sluti za izradu »vode od gorkog ba· dema«. u zezene. hladnim ce(ienjem (»prvenac«).i!Ze amigdalozida. ono dobijeno prvim. ali onema cijanogenetskih heterozida.222 Ll!CBNJ1! BlL11!M Droga. Voda mora sadrlati 10f0 cijanovodonicne kisellile. Bistra. pljosnato-ispupt ena. bajan. rapava i p r a ~ n a.koze. skoro trenutno dejstvuje. Ostala narodna lmena: arnendula. nagriZene iii zdrobljene semenke. Ne smeju se upotrebljavati stare. okica). 15 mm ~iroko i 10 mm debelo. Sadrii oko Boo/. sluzi. k> kovitost i otrovnost gorkog badema. oko 25% belan~evine . Po~o je skupo. U slatkom bademu ima malo vise secera iulja. Upotreba . etarskog i masnog ulja. Pod vrhom je sm esten pupak. Kad se semenke rastrljaju sa h I a dono m vodom. men· dalj.

bell. BEDRINAC.. tan miris. Cela LEvo: BEDRINAC. Za jelo se beru nezreIi plodovi ve licine prsta. BOBOSARA. Cveta leti. U SREDlNI: PLOD BEDRINCA. Cvetovi su sitni. zbog cega se ovi plodovi ponekad skupo prodaju preko nesavesnih nakupaca i ~arlatana. BOBNJA. MALA BEDRENIKA. CRNPURA Pimpinella saxifraga L - Umbelliferae Trajna zeljasta biljka. BAMNJE. 223 BAMIJA. Imaju mnogo sluzi i upotrebljavaju se kao i sve druge slu· zne droge iz iste familije. koriste lSe presni Hi se nanizu na kanap i suse za zimu. Stabljika je visoka oko 20 cm i razgranata. Rizom je vretenast. ( = Abelmoschus esculent us Moench Malvaceae) U nas se barnija gaji u jufnim delowma zemlje 'kao povree. BEDRNICA. SILJEVINA. BABNJE.BAMI1A. BAMIAT. Li· stovi su perasto deljeni. Praznoveran svet veruje da bamija ima cudotvor· nu moe da jaca i vraea mu~ku snagu. DESHO: MALI BEDRINAC . razgranat i ima jak i neprija. BAMJA Hibiscus esculentus L. BEDRlNAC . uciruZeni III ~titaste cvasti.. BAMNJA. TRAVA OD PUPKA.

biberu~a. ciklicni alkohol koji se oksiduje usalicilnu kiselinu. zaduh. a pola uvece pre jela. diva mirudija. toplog i pali. U jesen guljena kora ima znatno manje salikozida. etarskog ulja. ostaviti 2 sata i toplo piti na 2 sata po 1 ka~iku. procediti i grgljati. urnbeliferona. div-ana1ion. Saligenol snizava povgenu temperaturu i deluje kao lokalni anestetik. Raste po suvim mestima. gume. pimpanela). silj. 3. goveda trava. Jednu supenu ka~iku caja popariti sa 200 g kljucale vode i posle 2 sata ocediti i uvece popiti. zalfije . za znojenje: uzima se tnput dnevno pre jela po 2-3 g u prah samlevene kore iii se nacini caj (10 g kore kuva se 15 minuta u 200 g vode) i pij e u 3 obroka pre jela. 4. karnilice. U istu svrhu upotreblj avaju se i m1adi lisni pupoljci bele vrbe. be· drinica. (veliki bedrinac. Pro t i v u log a i re u mat i z m a: 40 g vrbove kore i po 15 g rasta"iea. Slicnog sastava i dejstva je J Pimpinella major Huds. Protiv Itazeba. jarcija trava. Ostala narodna bnena: bedranica. katehinskog tan ina. heterozida 's a I i k a z ida koji se pod uticajem enzima razlaie na glikozu i sal i g e n 0 I. Dve ka~ike ove sme~e prokuvati 5 minuta u 400 g vode i·. bedrenik. ostaviti 2 sata. [zostaltak menstruacije: po 20 g bedrinca i omana. Ijoskavca.. ialfije i trave od srdobolje. kestenove kore i orahoVlih Ijusaka. 2. Ukusa je oporog (od tanina) i gorkog (od heterozida). visoke temperature. ocaj nice i cveta od trna i 30 g hajducice. smole. bedrnac. Upotrebljava se koren (Pimpinellae radix) izvacjen u proleee iii u jesen. izob ergaptena. velika bedrenika. i bedrJnac povoljno deluje na organe za varenje i disanje. lma jo~ i 10-140. reska. kad se prohladi.224 LECEN1I! BlUHM biljka je svojstvenog mirisa. vrbova kora je upotrebljavana i protiv malarij e. hajducice. BELA VRBA Salix alba L. bedrenicak. Do otkriea cinhona (hinin). 1. gurne. Bronhijalna astma: po 35 g b edrinca i steie 1 po 15 g Usta breze i rute. Tri supene ka~ ike ove sme~e prokuvati 10 minuta u pola litra vode. bedrenac. . smole. hazman trava. po 10 g kamilice. voska i kalcijum-oksalata. - Sa!licaceae Rano u proleee guli se glatka kora sa gr ana (Salicis cortex) starih 2-3 godine i osusi. Dve supene kasike ove sme~e kuvati IS minuta u 400 g vode i popiti pola izjutra. a ukusa je Ijutog. b edrica. saponozida . Pije se ~to topliji caj. kamilice i hajducice. Tri supene ka~ ike caja prokuvati u pola litra vode 10 minuta na blagoj vatr i. pupcajivica. Sadrfi aka So. procediti i mlakim eajem ispirati nos i usta. Sadrii gorku materiju pimpinelin. Upa/a usia: po 20 g bedrinca.. gorka komoracika. Kao i druge srodne biljke iz iste porodice. tan ina i kumarina. Katar nosa i idrela: po 25 g bedJrinca.

b rani ran o u prole~e . ali ama drvenih vlakana. riae albae) je ogroman: dugaeak 12 m.. debeo do 10 em. Biljka je u obliku grmi~. aromaticnog i balsamicnog m i r i s a . Draga. odakle se i izvozi u vagonskim kolicinama in· dustriji saponina. Srlni znaci su od 3 do 5 redova. sto racvast. valjkasti lepljivi i futo-mrki. Droga je smolas tog. iznutra skoro beo. Stabljika je pokrivena sitnim <Jis tiCim a ko ji su smolom slepljeni 'll pupoljak. Su~enje Da obicnoj temperamri traje vrlo dugo.) iz Egipta.BIlU. jab lana i jasike. Italije i drugih zemalja oko Mediterana sadrZe mnogo sapollozida i slute za iste svrhe. U narodu se najvBe cene nabrekli. B ELA SAPONARIJ A BELl BOR Pinus ~ ilvestris L. G. Simi za izradu Saponinum album. arrostii . . Gipsofila je Da} bogatija doma~ saponozidna droga. . Nema likinih. j o~ neotvoreni lisni pupoljci. aromaticnog i smolastog uk usa. KRUPNA ILl LEVANTSKA SAPONARIJA. 225 Slicriog hemijskog sastava i dejstva su i druge vrste vrbe.Koren (Radix Sap~na. Kod nas je ima. . 1-2 meseca. Rdavo osu~ena droga je bez vrednosti. narocito Da Deliblatskom zivom pesku. gorkog. - Caryophyllaeeae" Gipsofila spada u panonsku floru. poredanih u koneentricne slojeve. . Pluta i kora zajedno su de· setak puta uti od drveta. BELA. cireva. Upotreblj avaju se za lecenje proliva . - Pinaeeae U rano prole~e uzabrani i oS!U~end mladi pupoljci bora (Pini turio). I druge Gypsophila vrste (Gypsophi/a struthium. spolja sivo-rut. SadIii do 200/0 saponozida. SLAJER-TRAVA Gypsophila paniculata L. a debeli oko 4 mp1. topole. . psorijaze i drugih komih· bole sti u o blik u melem a iIi ulja: 100 g sitno iseckanih pupoljaka drzi se 40 dan a u maslinovom ulju i time m aZe i oblaZe cis tim belim platnom na topljenim u ovaj lek. . a Da vrhu glaviea. Dugack:i su 3-5 c m . KRUPNA ILl L1!VANTSKA SAPONARlJA .

U IiJcu raznih borova ima (zimi) 100-170 mf!}'/o vitamina C. bor. pa se zbag 'toga upotrebljavaju za inhalaciju. KRANJSKI VUCJAK Scopolia carniolica Jacq. Borove igliee mogu se upotrebiti kao i pupoljei. U obliku ulja iJj ekstrakta dodaje se vodi za kupanje kao sredstvo za dralenje koZe. pre svega. gorkih materija i fIavonskih je· . Raste na KarpatiIna. masnog ulja . Seme primorskog bora (Pinus pinaster Sol. za mesta gde se sakupljaju i kreeu velike mase Ijudi. koje se sastoji iz aUa-pinena. smrok. dinjenja. osveZavaju i povoljno deluju na covekovu psihu. belobor. Narodna !mena: avtica. Pije se protiv hronicnog bronhita 4-5 ka~ika dnevno. U kori borova ima 20-500/0 tanina. dipentena: silvestrena i kadinena. divlji bor. . Voli mracne vlalne ~ume i humoznu krecnu zemJju. Katran dobijen suvom destilacijom raznih vrsta bora upotrebljava se za lecenje koznih bolesti.. hvoja. zbog cega se upotrebljava kao tonik. jer isparljivi sastojci (etarsko ulje) ne same da prijatno miriSu.226 L1!CI!NJE BIUEM SadrZl smole. ocedi. obieni bor. Zimi su one cesto jedini izvor vitamina C. berika. mogu se koristiti i pupoljei drugih barova. bijeH bor. maritima Lam.) je vrlo hranljivo. Cajem od ig!ica uspe~no su se borili protiv skorbuta u ratovima (cak i u II svetskom ratu): vrh grancice sa 10-20 igliea prokuva se u pola !itra vode. dezodorizaciju i ozonizaciju. Upotrebljava se u obliku infuza. U nedostatku be log.i oko 22'10 belancevina. Sirup: 100 g borovih pupoljaka popariti sa pala litra kljutale vode i dr"ati na toplom mestu (uk raj ~tednjaka) 1-2 sata. bjelobor. Borovi se sade svuda gde covek zivi i radi. . KRANJSKA BUNIKA. = P. pinitola (izomer manitola) i eta r s k 0 g <u 1 j a. vee ti sastojei imaju i antimikrobna. Dodatak vodi za kupanje: 150 g pupoljaka prokuvati 10 minuta u 1 Ii· tru vode i do dati vodi za kupanje obolelih od reumatizma. procediti i pome~ati sa 1 kg meda. odakle se najvi~e i izvozi za industriju rnidrijaticnih alkaloida. Plod je dvopregracilla taura. u Srbiji na Mirocu i Kucajskim planinama. Zato treba svuda saditi borove i I kao ukras i kao sanitarnu meru ~irokog Zid!1aJVstvenog znaCa~a pogorovo danas kad je zagadenost vazduha sve veca. jer una oko 230. autea. etarskog ulja i drugih korisnih sastojaka. LEUKOVAC. ~umski bor. sirupa itd. zaslad! i pije. karotena. Svi delovi bora sadrle etarskog ulja (terpentinsko u/je) i smole. Ovo je vaZoo. Naraste do 80 em. et Ait. - Solanaceae U trgovini beli bun ponekad nazivaju i mandragorom. ~eeera tzv. gorke materije. pa sarnim tim i bole~tine u velikim industrijskim eentrima i gradovima. antisepticna svojstva. vitamina C. 1ma ga i u nas u Sloveniji i Hrvatskoj. cam. BELl BUN.

BBLI BUN VRH STABlJlKB U CVETU. Beladonin plod je soena bobica. slozeno perasti. PLOD I SBME KOREN BELl JASEN Fraxinus excelsior L. Izgled I ostal0 je kao u beladone.Raste svuda. rede kora i seme (Fraxini folium. su~i i upotrebljava isto kao i koren velebilja. . Cela b ilj ka je vrlo otrovna. Koren se korn. . hermafroditni. Ukus. bOJ a. Cvetovi sak uplj eni u metlice su crvenkastll. - Oleaceae Drvo visoko do 40 m.List. duguljastih listica. U korenu belog buna irna 0. mu~ k. sastavljeni od 7 do 13 uskih. Listovi su naspramni. Plod je vrlo krJlata ora~ica. . Droga.BBLI JASBN 227 Upotrebljavaju se koren i mom belog buna (Scopoliae radix et rhizoma). a najvge na vlainim mestima. Rasprostranjenost. cortex et semen). po obodu nazubljenih ~ il:iastih. Cveta u aprilu i maju.5% alkaloida s k 0 p o l am i n a. naroeito u ovoj s Karpata. zbog toga u beladoni uvek ima prime~ane skopolije.i i zenskii. Mnogi biljari ne rallli'ku ju beladonu od skopolije.

zastitnu i madijsku moe belog luka zaoralo je duboku brazdu u materijainom i duhovnom 'livotu na~eg naroda. lu~kojasen . tanina. U tome gotovo fan aticnom iskonskom verovanju i de se ~esto . . Kad je majka spremala sina u vojnike. keer medu mladd. g!ikoze. gume.t ako daleko da se beli luk i danas u Dekim domaCinstvima na selu upotrebljava De sarno kao pre v eDt i vno vee i kao madijsko zastitno sredstvo protiv »zlih duhova« i drugih .U listu ima flavonskog heterozida kvercitrozida. 1. U ulju ima oko g% neosapunjivih supstancija. zelenom galieom) za intenzivno i trajno erno bojenje vune. tinktura i sirup. Deluje diureti ~no . ~iDi i rnadije. U narodu. a osapunjive se sastoje uglavnom (93"10) od glieerida nezasieenih masnih kise· lina: oleinske. zenskojasen. pre svega. poklopiti. Upotreba.Na Zapadu se list mnogo koristi za l e~enje artTita. gripa i uopste kad god se javIjao velik pomor Daroda ad zaraznih bolesti. - Liliaceae Beli luk je nas univerzaini narodni z a ~ i n. . jasen. . artiSoke i breze i zuba~e. slobodne i vezane jabu~De kiseline. kao pod 1. manitola. beli Iuk je lek za sve. uvek je kao pre v eDt i v n 0 i k u r a· t i v n 0 sredstvo preporu~ivan i svakodnevno upotrebljavan. 2. MeSQ/1 caj : po 40 g lista od jasena i ribizla i 20 g eveta suruciee porne~ati. a jedro dete Da ulicu. Zbog velike kolicine tanina kora se upotrebijava za ~tavljenje. veliki jasen. dizenterije. reu· matizrna i uloga. MeJan caj: po 25 g lista jasena. prema kome se ima vrlo veliko i nepokoiebijivo poverenje. Beli luk se gotovo redovno jede i stavlja kao za~in u razDa jela. sirotinjska h ran a I najvazniji p r t v c! n t i v nil e k. oko 17"10 belance· vinastih i drugih materija. Iskonsko verovanje u lekovitu. nes to fitostcrola i kumarinski heterozid fraksozid.U kori su nadem gotovo isti sastojei. Iu· BELl LUK Allium sativum L.U olju~te· nom semenu (jezgri) ima oko 220/0 su~ivog masnog ulja. al i vge tan ina. !inolne i linolenske (svojstvo vitamiDa F) . elar· skog ulja (svega oko 0. vra~anje. poljski jasen. U proleee i za vreme nekada~njih dugotrajnih postova beli luk se obavezno morao jesti uz svaki obrok. dijafore ti~no i Iaksantno.228 LI!CI!NIB BIUI!M Sastav. a una· rodu kod nas sa kara-bojorn (ferosulfatorn.nevidljivih opasDih sila«. kao sredstvo za bajaDje. ~ki Narodna lmena: bijeli jasen.itola. dakIe. beli luk.1"10) i dr. Za vreme raznih epidemija titiusa. uvek se negde u odelu iii oko tela 'krilo malo belog luka (amajJija). Od lista se spravIjaju ekstrakt. . Caj ad /isla: 2 supene kasike sitna zdrobij enog lista popariti sa 400 g vode. ostaviti 2-3 sata i popiti u toku dana pre jela u viSe doza . kolere. I danas mnogi na put ne kreeu bez belog luka. kIj u ~le 3. . ino7. kao pod l. Nema u nas seoske kuee koja De sadi luk. obi~ni jasen. kuge.

a narocito u XIX veku gotovo potpuno izba~en iz farmakopeja. kicica. u farmaceutskoj industriji i na klinikama. Jer naj pre treba da ispitarno do mace lekovite sirovine. Pred narodnom medici· nom se ne smeju zatvarati oei i. ali je u poslednjim vekovima.i tacniji i objektivniji sud 0 njoj i preduzetJi uspe~nije korake prot. videcemo da su mnoge droge. A dotle ce svi nasi napori biti sarno nagadanja i dosta eesto pogre~no mmje. veterinare i farmaceute . narodnoj ishrani. a naro~ito u II svetskom ratu i posle njega poeinje pravo naueno prouCavanje belog luka zajedno sa izvan· rednim radovima na izueavanju i otkrivanju bakteriostatienih lekova tipa pe· nicilina. i una· rodnoj i u nau~noj medicini poslednjih godina beli luk se upotrebljava za le~enje znatnog broja vrlo raznovrsnih bolesti. Nairne. . eaulmogra od Indusa. iako usmena. nego ga je vekovima upomo i tvrdoglavo euvala i prenosila s kolena na koleno. a pre svega u narodnoj m edicini.. bez nauenih pretenzija. nana. moei eerno donet. nepisana. streptomicina. gorocvet ad ukr ajinskih seljaka . nikacl nije napustala beli luk. Kad se ima u vidu da se u novije vreme beli luk i nau~no ispituje u hemijskim i mikrobiolo~ kim laboratorijama. kao ~to su beli luk. Naprotiv. p rimlj ene iz narodne medicine : digitalis iz Engleske. trava-iva. kao ono noj. ipeka. narodna medicina. Tek od onoga dana kad budemo d ob ro upoznali nasu na rodnll medicinll. dakle. zabadati glavu u pesak. Tome treba dodati jo~ i onu ~ iroku pol i val e n t nos t bel 0 g I u k a.BEU LUK 229 Malo je naJih domacih biljaka kojima se pridaje tolika vatnost i " koje se ima tako nepokolebljivo poverenje kao prema be/om luku. zacin. nje. tvrda razena glavnica ad naroda u Srednjoj Evropi. tako ni u narodnoj nije sve rdavo i pogreSno. pogotovu one koje na· rod ve kovima uspesno upotrebljava i u koje je stekao veliko i nepokolebljivo poverenje. nauenoj m edicini i farmaciji nije sve jasno i nepogreSivo. lek. odoIj en . a ' ponekad i kao madija. tako bogate riznice vekovnog iskustva steeenog u bedi i nevolji.. koje se danas upotrebljavaju u nauenoj medicini i koje Jmaju ogroman znaeaj za terapiju. kako iznutra tako i spolja. to nikako! Ali smatramo da je vee krajnje vreme da se pristupi naucnom prouCavanju na~e narodne medicine. neko pomislio da je sve ispravno ~to je u njoj . lekovito dejstvo vrlo mnogostruko. kininova kora od starosedelaca Perna. Kad se ima u vidu jo~ i ta okolnost da je beli luk svima nama vrlo dobro poznat i pristupacan. Kao sto u skolskoj. antibiotika (vid. vee i zbog toga ~to je Ii njegovo fi~ iolos ko. Uosta!om . lincura. mozda. Ne zelimo ovde da hvalimo sve ~to je u narodnoj medicini da ne bi. ne sarno kao biljke koja se istovremeno u nas upotrebljava i kao svakida snj a hrana. Tek u I.iv nadrilekarstva. da su dobijeni rezultati u le~enju mnogih bolesti. poglavlje Fitoncidi). a ko otvorimo dana~ nje knjJge i udzbenike za medicinare. onda ima jo~ vi~e razloga da se on prouci. karnilica. Ne. onda se jo~ vge nameee potreba za prou~avanje upotrebe ove biljke u narodnom zivotu. kantarion i druge. kuana od starosedelaca juZnog Brazila. Iz istorijskih podataka vidi se da su i u starom i u srednjem i dugo vremena u novom veku beli luk prJznavale za lek i sluZbene medicine raz· nih naroda . od kojih su se i narodi na raznim kontinentima hiljadama godina ~ titili i leeili na primitivan na· ~in belim lukom.

barske groznice.. . ~to se vidi j po tome ~to ga propisuju njihove farmakopeje kao obavezan lek u apotekama za izradu tinkture i drugih gaIenskih preparata. na front. poeev od raznih sosova. ba~ kao pravi lek (tinktura) kupljen u apoteci na lekarski recept. nervoze srca. tvrde na~i planinci i brdani. . pa sve do potapanja iseckanog belog luka u rakiju iii u alkohol. odmah se po vozovima. cim luk izgub i miris. UPOTREBA BELOG LUKA U NARODNOJ 1y1EDICINI . .'. MasJi. Godinama sam pio vodu iz Dunava. »Kad sam ja bio soldat u prvom svetskom ratu. Da n<ije bi~o belog luka i 's lanine. Osim toga. rutvica. Upotrebljavaju ga na razne naeine. Beli luk upotrebljavaju i za leeenje organa za disaltje. nesvestice. Beli luk je dobar protiv svake bolesti. ne bi mene danas posle osamdeset i toliko godina sunce grejalo. gotovo svi stanovnici tih krajeva tvrde da je dobro jesti beli luk kao preventivno sredstvo protiv maIarije. manje vaZni razlozi su nas rukovodili da pristupimo up 0 red nom pro u c a van j u up 0 t r eb e una rod u jed n e t a k 0 va z n e 5 i r 0 v i n e k a 0 ~ t 0 j e bel i I u k. U sremskoj Posavini. Smiljanic iz Kaca. Najzad. jendeka i ritskih jama. Tu se ddi desetak dana i pije u obliku kapljica.tvrdi stari P.nov list. uvek ce se naCi neko od starijih i iskusnijih da mu preporuei da jede bell luk: stucan beli luk se pome~a sa sircetom ili s medom. imela ·i beli 'I uk su danas u mnogim nasim gradovima narodni le kovi protiv arterioskleroze. spanaca i drugih jela s mnogo belog luka. tifusa i svih drugih bolesti koje se javljaju kao posledica poplave i nezdrave vode. ne treba precutati cinjenicu da beli luk kao lek priznaje i naucna medicina nekih ddava. ocedi i pije zajedno s mlekom . tramvajima i skupovima mnogo oseca miris belog luka. Neki daju bolesniku da pojede maio od te smese. Mlada hrastova kora se ceo dan kuva u vodi u novom loncu.230 LBCBNm BlUBM Svi navedeni i mnogi drugi. koje prodaju mnogim zemljama pod iz· mi~ljen. euvajuci kao dete tude ovce i svinje. eim neko poene kijati i ka~ljati. iz jugoistocne Evrope vagonske kolicine belog laka za proizvodnJu raznih patentiranih preparata od belog luka. Protiv kolere i tifusa dobro je svaki dan jesti beli luku . iz bara. uvek mi je moja baba slaIa slanine i belog luka na Pijavu..« oNema tog proliva i sl'dobolje koji se ne mogu jzleeiti belim lukom i hrastovom korom. lupanja srca itd. velike fabrike lekova u tuc1ini kupuju. U gradovima znaju za upotrebu belog luka za leeenje obolelog srca i krvnih sudova. Leti kod nll!S u ritoVlirna bilo je mnogo trbobolje i groznice i deca su mnogo umirala od te rdave vode. Oim se kod 'n as pojavi :neka zaraza. i nikad nisam bio bo1estan. ta smesa se stavlja bolesniku na tabane i cesto menja.im imenima. Narocito ga je debro jesti izjutra na gladno srce zajedno sa kiselim mlekom: u ovcije kiselo mleko natuca se belog luka d to jede s lebiom. koja -je cesto plavljena i zbog toga ima mnogo moevara i nezdravih bunara.

»NiSta nije gore nego kad se za vreme zetve neko prevari pa se najede sunke iii liZezene slanine. I naucna medicina dajl" posle anthelmintika gorku so iii. U raznim selima u Sajkaskoj ovaj lek se razlic ito spravlja i upotrebljava: . kalu pOljski radniei. U to se umatu tiste bele krpe i stavljaju bolesniku na teme i relo. subase (poljski cuvari) i poljski radnici. Dobar apetit se vrata upotrebom belog luka. Srbiji. Slicnu upotrebu belog luka zabelezio sam u mnogim selima u Batkoj. Coban i.. najkrupnije i najjedrije glaviee belog luka (iii devet najsitnijih glavica.. tim je bolji. Bun· devine seme je jedini nas anthelmintik koji nije otrovan za toveka i domace zivotinje. mena. bezbolno i vrlo prijatno sredstvo za ciSce· nje . muke. Za dan·dva svi ti Ijud i dobiju takve prolive da postaju potpuno nesposobni za rad . lek koji pocinje da priznaje i nautna medicina. Ako glava pantljieare ne izade.specijom« celog treba dotle snazno trljati dok mu koza ne pocrveni. ali je raso mnogo prijatniji. ricinusovo ulje za ci scenje. Raso je odlicno. vra t i celo telo. ra. tabane i dlanove. is ti lek na isti nacin treba ponoviti kroz dva do tri dana . prelije cistim vinskim sircetom i kupovnim zejtinom i izjutra odjedanput na gladno sree sve pojede. Posle pola sata se popije sto viSe rasola. eventualno. a onda ga po celom telu nan1aza ti finim zejtinom. tri iii tri puta tri . pas tiri.« . Zatim se dYe pune sake bunde· vinog semen a oljus ti i isto tako sitno istuca. U sajka~kim selima u Batkoj ovako se leci g/avobo/ja i nesvestica: dYe ~ ake belog luka utucati i pomesati 5 dovoljnom kolitinom blagog vinskog sirceta. narotito za vrem e velikih lelnj ih zega smatraju salatu od krastavaea 5 belim lukom i ki· selim ml ekom za najzuraviju hranu. vratne file. Banatu. Mora jedno tel jade po vaseeli dan da mu vuce vodu za pice. n a njivi prokisne. Ovaj natin je veoma blizak upotrebi anthelmintika u naucnoj medicini. Bundevino seme je narodni lek protiv crevnih p arazita. To i skolska medicina 5 uspehom prime· njuj e za lecenje detjih glista (oksiura). onda ga tom . treba mu odmah dati ca· sieu vina iii rakije da ne bi lek povratio. To radi i skol· - . Ako je oboleli gadljiv. upotrebljava se pro t i v ere \' nih par a zit a.. dobro utopliti i dati mu pola litra kuvanog toplog cmog vina 5 biberom da se u postelji preznoji. Deci se daju manje kolicine ovog leka. Protiv glavobolje. Jos viSe se beli luk sma· tra kao preventivno sredstvo za jacanje trbuSnih organa. dakle. Belim lukom Ieee 0 r g a n e z a va r e n j e. ncsves tice. Ovo je dobro da se miri ~e . Beli luk upotrebljavaju i protiv neuredne st~· lice.SEW LUK 231 I ne ke z i v t an e b 0 I est i lete belim lukom. Gradani i skolovani ljudi u selima cesto znaju i za klistiranje dece mlekom u kome je prokuvano nekoliko tesnjeva belog luka. Beli luk. gadenj a (trudnih zena) i sipnj e upotrebljavao se ovaj lek: u tuca se dos ta belog luka i zeze (!is ta koprive) i pome~a 5 blagim sireetom. pa ga boli glava i celo telo. a dobro j e tom s mesom protrljati slepootnice i vrat i stavljati je pod nos da j e bolesnik duboko udiSe. Jedno 5 drugim se pomesa. Luk se oljuSti i is tuea u tucaniku . Bosni j u drugim krajevima. tako mora biti da bi bilo leka). da se njim trlj aj u slepoot nice. Kad n eko mnogo nazebe. Niko ga ne moze napoj iti. trojstvo. Sto je luk ljuci. sam iii zajedno s drugim narodnim lekovima.i zaberu se tri najlepse. da se stavlja na glavu.

kao i cesta upotreba belog luka. presnog ili kao zacina u svim jelima. Pre toga se u tom sircetu rastvori parce plavog kamena. pa 5e uhvati krasta (verovatno je to impetigo). a nikakav drugi lek mi nije mogao pomoCi« . le~e i razne k 0 1. kao ~to je naj~e~Ci slucaj s decom na selu i 5 Ijudima koji rade u pra~ini. poreklom sa Cakora iznad Peei. Da mu to ne bi dosadilo i da rnu se jelo ne ogadi. Drugog leka za njih 11a selu nije bilo. cubra i drugih zacina koji svi manje ili vise deluju kao lekovi protiv crevnih parazita. Posle nekoliko dana kraste pol::nu opadati. tvrdi da bolj e vidi otkako jede beli luk: . Na svakom oprelu i selu .drugoj dangubi i veselju« svi gosti 1 domaei vade iz dZepova semenke od bundeva. na suncu ili pored vatre osu~e i zatim peru onom smesom od belog luka. sede lj'-i i . umesto vode da pije I::aj od hajducke trave. mi ponesemo bocu tog leka i svakom volu dobro . eto. po nekoliko puta dnevno mesto na glavi sa koje mi je kosa po~ela naglo opadati. I to je jedno pitanje koje treba u nas prouciti. Nekad je u Voj\'odini i drugim ravnil::arskim vodoplavnim krajevima bilo mnogo \' i~e oboljenja od crevnih parazita. To isto. Sitno se utuca dosta belog luka i pome~a sa sircetom od crnog vina. Kafu tame kod mene. Belim lukom. I danas se na gradskim ulicama prodaju semenke od bundeva. a stoka je sva i ~ la na pa u. izade tuta voda. .u prvom svetskom ratu CUO da je beli luk lekovit 1 da starijim ljudima popravlja vid. »Kosopad sam zaustavio i izlecio mafuei belim lukom nekoliko dana. Leti mu davati salatu od mladih krastavaca 5 kiselim rnlekom i belirn lukorn. ne javljaju. neb 0 Ie 5 t i. jo~ ponegde i danas. jer niko nije imao nuznik. .veti jedan stari Bal::vanin. Kraste se pafljivo operu vodom u kojoj je iskuvana orahova Ijuska. nesvesna predohrana protiv crevnih parazita. To bolesniku otvara apetit. igericu ovako lece: bolesnik treba svaki dan izjutra.Meni je 83 godine i jo~ dobro vidim i sve mogu da radim. u zajednici 5 nekim drugim n arodnim lekovima. a to je. da se preko zime jedu pe~ene semenke od bundeva. bolesniku treba davati i kiselog mleka.tvrdi jedan inzenjer . Jedan 'n aseljenik iz okoline Novog Sada.232 LECI!Nll! BILII!M ska medicina. Tako su se fekalije (izmet) nesmetano raznosile i zarazavale ljude i domace zivotinje.« Bolesnu d l. radili su i u onim mestima gde je nekad bilo mnogo pa~njaka i rogate stoke. pa se opet su~e na isti nacin ina· maf u ulj em iii ma~eu . to bila neka preventivna mera. kazu. konjskog bosiljka. i smatra se da je to najefikasniji i najmanje opasan na~in isterivanja decjih [(lista. jer sam . zatim majkine dusice. Mozda je. nove se . rosi rj sini se. a na m estima gde su bile kraste javlja se mlada lepa koza. da beli luk obnavlja i jal::a krv. Nekad je bio obicaj. bolje jede i brle ozdravi. a ne kupaju se: mehur pukne. sa ili bez plavog kamena. u Nov~icima. Kad god podemo u voliju u rit. Jer higijenske prilike bile su nekad u nas jadne i mizerne. plavog kamena i vinskog sirceta.natrljamo celu nju ~ku tim lekorn. Iju~te ih i jedu zajedno 5 belim lukom. • Ustobolju na Ijudima i na domacim zivotinjarna leCili smo belim lukom u sircetu i plavim kamenGm. Ovaj lek pomaze onima koji se leti okra stave. uvel::e i u podne da jede pomalo belog luka i slanine.

raznim dmgim vrstama luka i mnogim drugim biljkama koje ne· m aj u mirisa dok su cele. 2:ivimo od hleba. rotkvicom. nepostojana supstancij a koju su nazvali alicin. dobij eno vodenorn des tilacijorn posle vrenja smrvljenih glavica. u najboljem sIueaju. To je sIueaj ne sarno sa zrelim glavicama belog Iuka nego i sa celom zelenom biljkom. otpu~taju Ijut miris sumpornih jedinjenja. daju joj da pije sirce u kome ima malo belog luka i plavog kamena . tzv. ren. zbog eega se ona i \l. Iomiti. a zatim destilacijom pomocu vodene pare pod smanj enim pritiskom. iz belog luka je pomoeu vode i alkohola. god. Na· protiv. onda se ta sme~a zagu~i mekinjama i dll zivini da jede. »Mi cobani malo j edemo kuvanja. je r proizvod hidrolize sumpornog heterozida bele ~Iacice. Celog veka smo pored ovaca pa mnogi od nas ne mogu da piju mleko . I beli Iuk i druge vrste luka. sla· cicom. riblja eorba i mnoga druga gunnanska jela uvek imaju i belog luka. dakle. Kobasice i drugi kobasiearski proizvocli. sastoji od r aznih alifatskih nezasiCenih sumpornih jedinjenja.« . Kad se dde na koti. imaju manje iii vi~e I jut u k u s. izazivaju najpre osecaj top lin e na mestu amp Ii· kacije. kolena. izdvojena jedna uljasta. kao i os tale droge slicnog hemijskog sas· tava. Odavno je poznato da se iz belog luka destilacijom pornocu vodene pare moze dobiti etarsko ulje karakteristicnog i svojstvenog Ijutog rnirisa na beli luk.Beli luk ima vrio slab. rotkvom. nakapIju prlenu slaninu i przenicu namaZu belim lukom. kidati iii tucati. Posna jela se u vek zaeine beljm lukom. slacica iii neka druga sliena sum· pornoglikozid na droga zaboravi da skine s ramena. . bezbojna. nije isparljiva sups tancij a i zbog t oga se ne oseca Ijuti rniris. Beli luk dugo zadrii svoju Ijutinu. Ogledima je utvn1eno da v 0 den ira· stvor alicina ima veliku baktericidnu moe prema iz· ve s n i m m i k r" 0 r g an i z rn i m a. kad se zv a cui jed u. jer su verovali da ce ih to saeuvati od bole~ tina i da ee se vratiti svojim domovima. krsta ili kog dru· gog bolnog mesta. samleven iIi stucan beli luk. To je za njih prava poslastica. Hemljsld sastav. jako c r v e nil 0 iii me h u r (piik). brzo gube Jj uti miris i ukus . postoji slienost belog luka s renom. zatim b 0 I. narocito zuti pasulj. pocinje proueavanje hemijskog sastava tog Iju· tog ulj a. nego sarno Jjut ukus kad se seme bele slacice samelje i vodom pokvasi iii kad se zvace. Na~i Ijudi u zaroblj eni ~ tvu najvge su traZiIi da im se ~alje slanina i beli luk.BEll LUK 233 U 2:ablju r u okolnim selima. e a k [ u r a z b I a ze· . ren i druge sliene. sin a I b 0 z i d. god. Godine 1892. sve dok se ne ozledi. Na primer.pritajll pastiri u Baekoj i Banatu. Cim se poene rezati. . sirotinjska hrana . dokle se ne osu~i iii ne proklija u toiik oj meri da nova biljeica iz njega izvuee svu hranu i vodu. a kad se ozlede. a ako se beli luk. IZiUzetak je bela slacica. Ako neee da pije. Od 1844. sokove.. slacica. Cobani i ratari peku prienice od hleba. i kasnije ustanovljeno je konaeno da se etarsko ulje.p otrebajava za izradu »slacice«. karakteristienih za sve droge koje sadrle sum p 0 r neg I i k 0Z ide iii sumporne heterozide. slanine i belog i crnog luka. moze se pojaviti manja iii veea ran a iii. senfa iii rnutarda. U tom pogledu. gotovo neprimetan miris. Piktije bez belog luka rrisu nikakve. Tek 1944. odmah poene otpu~tati k a r a k t e ri s tie a n I jut m i r i s. cia ne bi tivina lipsavala.

Ulazi u sas tav raznih prepar ata za izazivanje apeti-ta. 1947. odmah se javlj a jako baktericidno dejstvo. vee da je jedan od meduproizvoda fermentativnog raspadanja nekog veeeg jedinjenja. bacili litusa. ona nema an tibakterijsko dejstvo. protiv hronicnog bronhitisa.I uka nacirui vodena supstancija. neozleden. protiv p eruti i opadanja kose i dr. Aliin nema antibakterij ske osobine.. iz luka 5e ne moze dobi ti alicin. 1023).Pea esel gram a belog luka se isitni i maceruje 10 dana u 100 g sir6eta. dakle. Macerat. Iste. i ranij e su ana lLticari primet ili ovo: 'kad sc svez.Dvesta grama osusenog istucanog belog luka prelije se 1 Iitrom 900/o-nog a lkohola i posle 20 dana. difterija. UPOTREBA U NAUCNOJ MEDICINI Beli luk se sve viS" i razi:J. grip. ceo luk p rethodno s tabiliizuj e aLkoholnim parama (uniSti se time enzim ali7Jinaza).e antibakte. da je oksidacioni proizvod dialildisulfida.ri. Dokazano je takode da alicin ni je prvobitna supstancija belog luka. go d. odlije 5e i profiltruj e.ovrsnije upotrebljava u naucnoj medicini. . dizienteri. godine. enzima . LEKOVI IZRADENI U APOTECI I FARMACEUTSKOJ INDUSTRIJI Lekovi od belog luka . koj i je glavni sastojak ulja b elog luka. Dobija 5e tecnoS1 rota kao 6ilibar. (Propis Fram:uske farmakopeje od 1937. al'i ako ·s e njegovom rastvoru dod a ferment a l i n a z a iz svezeg luka. izolovano je iz glavica belog luka novo jedinjenje Ii nazvano aliin..234 LECBNJE BlUHM n j u 1: 85. mirisa na beli luk. '11 o bliku 'iglicastih kri stala bez mirisa.000 do 1 : 125.sko de.000 grama 600/o-nog alkohola. . u obllku kasice za leeenje cireva i uboja. ako se 10j suspenziji doda ma lo ~u spenzij e nes tab ilizovanog sam levenog luka. kolera). Upo treba u nau cnoj m edicim uglavnom ·s e poklapa sa primenom u narodnoj. Tinktura je 2()<>: . Uost a lom. protiv visokog krvnog pritiska.ni alkoholni ekstrakt. za jacanje.e i kolere. velikog i obicnog kaslja kao ekspektorans. god. bacila tifusa i dizente rije. a za vrem e II svetskog rata i za sprecavanje zagnojavanja rana. koli-bacila.stvo prerna nekirn grampozitivnirn i gramnegativnim mikroorganizmima: stafi lokoke. Kad se o d ovako 's tabilizovanog . Sirce. Dvesta grama oljustenog i iseckanog belog luka se drzi deset dana u 1. neprijatnog mirisa i n i·s ke tacke -klj<ucan ja. kao cfikasno antisepticno preventivno sredstvo protiv raznih zaraznih boles ti (ti fus. Vee 1947. piogenesa. kao stimulans zivcanog sistema (u SAD). antibakterijsko dej stvo je vrlo veliko p rotiv streptokoKusa. . str. uzimaju se pre jela. u tvrdena je hemijska grada. formula alicina. streptokoke. izraduju se i preparati '11 farmaceutskoj indwotniji.000 alicin pokazu. uz cesee mesanje. Osim galens kih . Posl!! toga se iscedi i filtruj e. arterioskleroze i decjih glista.

odllje se. . . 3-5 puta dnevno.sa na bell luk. Prednost mu je u tome ~to nema neprijatan miris i ukus. a narocito u slueajevima di· zenterije i prekomernog pu~enja kad nas. dobija se destilacijom pomotu vodene pare iz sve!ih glavica belog luka. pa se taj 's ok pome~a sa 1 litrom 90%-nog alkohola. macerata iii alkoholature 2-3 put a dnevno. Po 20 g soka dvaput dnevno. hronicni katar creva sa svim posledicama koje usled toga proiz· laze: nemanje apetita. Posle svakih sedam dana uzimanja daje se gorka so na cgcenje. SVeZeg luka iii pra§ka ~ g.500 g meda i procedri kroz flanelsko platno. sirupa iii ~ecerleme.Pedeset grama belog luka se sitno stuca i zatim dobro pome~a sa 100 g ~ecera u prahu. . doda 1. jakog miri. Alkoholafura. pa se posle mesec dana pre kine.lmn i na blagoj toploti (do 50oC) osu~en beli luk se samelje u prah i odmah hermeticki zapakuje.Maoaus« iz Drezdena.Iz zemlje izval1ena. Skuvan za klistiranje 7-30 g. Daje se u zelatinoznim kapsulama zbog neprijatnog mi-risa i ukusa.O~gcen.O~~~n i ~seckan beli luk se pom~a s jednakom koli~inom alkoh?la i ostavi da se macerira 8 dana. isec. Po navodima te fabrike. DOZE BELOG LUKA Po 20-30 kapi tinkture.tanu 'PoremecajJ u crevima. . Po 30 kapi ekstrakta triput dnevno. ne uzima se nedelju dana i opet nastavi kao prvi put. po~to je higroskopan (privlaci vlagu) . Za lecenje oksiura (decjih glista) daje se u toku tri nedelje deci 3-4 puta dnevno po 1 tableta. za lecenje arterioskleroze iz pocetka se uzima 10-12 draieja dnevno. Alizatin je specijalitet ~vajcarske fabrike lekova . Po 30 g u obliku infuza.i i filtruje. ungtava crevne otrove i cisti crevnu floru. Indikacije: akutni katar creva nastao usled hrane. Seeeriema. jer se alicin bolje saoova u kiseloj sredini. Posle mesec dana kura se ponavlja.BIlU LUI( 235 Etarsko ulje. Sirup se moze spravHi i na ovaj na~in: 80 g smrvljenog belog luka greje se 1 sat u zapu~enoj boci sa 650 g vode na 36-380C. Aliokaps je etarsko uJje belog luka koje pod tim patentiranim imenom prodaje tvomica biljnih lekova . toksina. sirceta. Pet grama ove tmkture pome~ane sa 95 g obi~nog sirupa daje dobar i postojan preparat. pa cim se ovla!i. nadimanje usled gas ova. gubi lekovitost. Zatim se isced. Daje se u obliku draieja (tableta oblozenih ~ecerom) i to za lecenje crevno-zeludacnih oboljenja po dye dra!eje. sve!a biljka (200 g) u avanu se zdrobi i \Sok iscedi. ako posle prve ne bi do§lo do izlecenja.Sandoz«.300 g ~ecera iii 1. osu~i na blagoj toploti do 400c i cuva na hladnom mestu u dobro zatvorenoj posudi. Lekovitiji sirup se dobija ako se umesto alkohola iii vode upotrebi sirce (oko 6% sircetne kiseline). Po preporukama same tvomice alizatin umiruje creva. a starijima po 2 tablete. zaraze. Prasak. preparat sadrli sve lekovite sastojke belog luka vezane na ak· tivni ugalj. . Sirup. a posle nekoliko dana po 6 komada dnevno.

izazvace rane i zagnojavanje. tj. spominju se lekovi. vrste. Svi ovi pustinjski iii polupustinjski narodi. Jevreji. kao i sla~ica i druga sli~na sredstva koja imaju swnporna etarska ulja. a u jacoj d01li i ako se duic drle. . beli luk je bio cenjen kao lek protiv raznovrsnih bolesti. Beli luk dolazi u farmakolo~ku grupu lekova koji izazivaju d r a z en je k 0 z e. sredstvo za ja~nje u slucajevima velikog broja bolesti: nemanja apetita. protiv nastupa i proliva konja. tj. lo~eg varenja.uz primellu tajni. Fcni~ana. lIkoIiko su dalje ~irili svoju vlast i trgova~ki uticaj. kad se stave na koZu. pre na~c ere) spominju se razne lekovite hiljke. JaCina te nadrafljive reakcije zavisi od koll~ine. U pocetku. beli luk. prema ispitivanjima mnogih nau~nih istraiiva'. Na taj lla~in. vremena koliko se na jeduom mestu drli. upotrebljavali su gotovo redovno beli luk. za lak~e i bolje prezivanje preZivara.a. zbog koje su vodeni toliki krvavi imperJjalisti~ki ratovi. jer se u sir~tu alicin najbolje drli. god. od njene osetljivosti. upotrebljavan je kao op~ti tonik. jake zacine i mirise sa Istoka. N a u c n a vet e r ina. crvenilo i upalu. protiv smrdljivog bronhi tisa i plu~ne gangrene. za~inske i otrovne droge. U Eberovim Papirusima (oko 1500. karanfilica. hemoroida (Suljeva) i dr. manjc-vBe sto~rski i nomadski. Jevreja. mr~avosti i op~te slabosti. kao proizvodi hidrolize sumpornih glikozida. molitava. delova~c kao v e z i k a nc i j a. pa je razumljivo da je le~enje i davanje lekova obavljeno . U Vedama. To su sredstva koja prouzrokuju. slozenog ritual a i rasko~ne ceremonije. E g i pea n i su znali za mnoge lekovite. a upotrebljavali su ga i kao Ijubavni napitak. tj. zacinsku i lekovitu biljku. sve u zelji da se evropske sile doeepaj u bibera. zadovoljavahu se Iekovitim sirovinama iz svoje flore. pa je takav lek i najaktivniji. induskim svetim knjigama. cimeta. Induski sve~tenici bili su prvi lekari i apotekari. a beli luk je os tao za sirotinju. izazvace na kozi phlkovc i najzad kao pus t u I a n c i j a. dok su bili mali i sjroma~ni. Kasnije. Taj njihov ulicaj osecao se i kasnije kroz ceo srednji i novi vek na sve narode oko Sredozemnog mora do dana~njeg dana. Najvi~e su upotrebljavall luk. Na~ narod i narodni lekari: svcz luk uz svako jelo 5vaki dan. U toj daJekoj zemlji. avo je sasvim opravdano. nekrozu tkiva. za radni svet.236 ll!CI!NJI! BIUI!M U2!ima sc malo sirupa od vBanja iii ribizla iii sa mlckom. Stari Kinezi. morskog ora~Ceta i drugih skupocenih za~ina. veoma s tar a k u 1 t urn a b i I j k a. koji su bili neposredan povod otkricu Amerike. Pre svega. u Indiji. naj~e~~e stucan u sircctu.Bell luk je.Beli luk se daje protiv crevnih parazita u obliku klistira. U s tar 0 j in d u s k 0 j me die i n i beli luk jc bio vrlo cenjcn lek. izazvati crvenilo na kozi. kMlja. jer vidimo ida· . koznih belesti. protiv vrenja pri aku· tnom nadimanju goveda. aromati~e. Indusi. Istorija_ . sve su vBe traWi skupocene droge jakog fiziolo~kog dejstva. uglavnom oko Nila. madija. Egipcani i drugi narodi gajili su bell luk vge vekova pre na~e ere kao hran· Ijivu. medu njima i beli luk. mogu prema ja~ini delovati kao rub e f a c i j e n c i j a. Starj Egipat bio je od ogromnog uticaja na cclokupnu kulturu Jelina i drugih starih naroda. Vavilonaca. Persijanaca i drugih. gde je flora tako bujna j raznovrsno i rasko~no bogata i gde je zbog toga i njihova materija medika mnogo bogatija od na~ih evropskih. cd vrste zivotinje i uzrasta. reurnatizma. pored ostalih i mnogo cenjeni beli luk.

~san-luk. a vlastodrsci pocese sve vise upotrebljavati i prekomemo ui. jer su sprecene zarazne bolesti. ~njak. ~snjak. j svi drugi primitivni i siroma§ni naredi..a mnoge druge droge za koje do tie nije mala tada~nja nazadna Zapadna ~vropi1. --_. uostalom. za urec:tivanje stoliee i poj aeavanje mokrenja.U po~etku. preventivno sredstvo..cesan.. najviSe fine aromatic!:ne za~ine i mirise iz pokorenih zemalja Azije i Afrike. U Bibliji se spominje jedno jelo od belog luka i sireeIa koje se davalo kosa~ima. kukurek i druge biljke kao lek. ~ni luk. A rap ski Ie k a r i u S'I"ednjem veku mnogo 's u doprineli sirenju upotrebe belog luka za lek. pa kaZc da je malo bolesti koje mu mogu odoleti i da je narocito dobar za zaustavljanje ka ~lja. lukac. I on ga zato preporu~uje Rimljanima (i u kupusu. ipak je malo lekovitih droga koje su toliko po~tovali kao beli luk. Rim I jan i. Narodna Imena za beli luk: bijeli luk. Galenus navodi beli luk kao najomiljeniji narodni lek protiv svih bolesti i zato ga naziva »seljaC!:ki terijaku. luk. . u renu isla~ici jma sumpomih Ijutih sastojaka sli~nog sastava i fizioloskog dejstva) . Za Plinija Starijeg (23-79) beli luk je univerzalni lek. Katon tvrdi da se Rim jednom spasao cd kuge zahvaljujuci preventivnoj upotrebi kupusa. ~oviti luk. On ga upotrebljava kao sredstvo za urcc:tivanje stolice i protiv kolika. ). dok ne osvojise zemlje i gradove izvan male rimske drlave i Italije. u~inili j 7. Dioskorid navodi beli luk kao lek protiv erevnih parazita. Stari Egipcani su mnogo eenili bell luk. godine) preporu~je beli luk protiv glista.. jer ih onda zmije nece ujedati. beli luk i emi hleb ostadose i dalje za sirotinju. kao. za~in. G rei su takoc:te mnogo eenili luk. . kao i raznim vrstama luka.ivali skupocene droge jakog fizioloskog dej stva.smrdljiva ruza. luk-Ce~ njak. uostalom. Hipokrat 'll svojim de lima navodi beli luk kao lek protiv erevnih parazita.. Plinije piSe da Egipcani pol a z u z a k let v u spominjuci pri tom beli i crill luk. rotkve. Lonicerus (1564. ZahvaIjujuCi preventivnoj moci belog luka. OIaC prakti~ne iii galenske (-armacije. a s medom. za~in i hranu skromne i malobrojne sirovine svog kraja.. luk. kao dYe s vet e i ~ u dot v 0 r neb i I j k e. najvi~e uptrebljavaju beli luk kao svakida~nju hranu. utonula u mrak i neznanje. Kasnije. dakle. Kolumel (I vek) spominje upotrebu belog luka kao Ijubavnog napitka (afrodizijak). u mocnoj i ogromnoj Rimskoj Imperiji. Celzijus ga upotrebljava protiv tuberkuloze i groznice. dobar je protiv ospica. a spolja za Je~enje raznih kolnih bolesti i peruti na glavi. smatraju ih. Orfej spominje beli luk. kao sto su. Virgilije spominje upotrebu iscedenog soka iz belog luka i majkine dusice: zeteoci kosa~i treba da se namaZu time ako zele mimo i bezbriZno da se u podne odmore i otpo~inu. a naro~ito oni oko njegovog isto~ng dela. bel i i ern i I u k. Pome~an s uljem i solj u. i prvi Rimljani. Slavni medicinski pisac i lekar rimskih legija. Znali su i upotrebljavali uglavnom k upus. protiv lisaja i nekih drugih bolesti. upotrebljavahu za lek. za plebs. lako su zabranjivali pristup u hramove onima koji su j eli beli luk (nazivali su ga . saransak. uspelo je grac:tenje piramida.BELl LUK 237 nas da narodi oko Mediterana. srcdstvo za uredivanje menstruacije i protiv ujeda zmija (beli luk se pije u vinu) i protiv uj eda besnog psa (polaZe se na ranu) . C!:ini i madije. lek.

dakle. sjajnih. BERGENUA BIBER Oswen nepotpuno zreo plod biljke Piper l1igrum L. . cmi papar. ekcema i drugih koznih bolesti. Cela biljka je opora zbog obilja tanina i drugih polifenolskih jedinjenja. U listu ima do 15% arbutozida. Br. kao i u ostalim tropskim predelima. dvaput vBe nego u Listu medvec:teg grozc:ta. skoro srcolikih listova i. ljutog i toplog ukusa. zbog cega se moze upotrebiti za dezinfekciju mokracnih puteva. Saxifragaceae Trajna zeljasta biljka sa Altaja i Dalekog istoka. vrlo prijatnog i aromaticnog mirisa. a osobitog.Piperaceae (crni ·biber. To je dugovecna poviju~a koja raste u tropskoj Aziji. lepih Micastih cvetova koji se javljaju vee u februaru. ali se sme uzimati upola manje. Biber je svojstvenog. gde se i gaji.238 Ll!CBNII! BUJEM BERGENIJA Bergel1ia cordifolia A. zbog cega se upotrebJjava u narodnoj medicini za lecenje proliva. koji se jace oseti kad se plod samelje i pra~ak stavi u klju· . Gaji se kao cvere zbog veoma krupnih. socnih. karabiber).

Rasprostranjenost. na Zapadu se znatno te~ce i raznovrsnije korFstli koo omi· ---_.Gornja polovina biljke u cvetu (Cardui benedicti herbal. VBe ga ?otro~. Kad se tuca i melje. rede u drugim delovima zemlje. Naprotiv.Nedovoljno prouteni gorki heterpzidi (kniein i drugi). BLAZENI CKALl malo sluzi. smole. Aroma bibera potice od etarskog ulja. U biberu ima 1-2. etarskog ulja i razne soli. ali se bere potpuno zreo plod i oguli sem~niea i srednji sloj .BLAZENl CKAU. a Ijutina od piperina.. nazi va kij an je. visoka do 40 em. . duboko perasto deljeni. Droga_ . Cveta po~etkom leta. Alkaloid piperin ima svojstvo da sniZava ternperaturu. SIKAUNA 239 talu vodu. obavijene su kruprum ovojnim listovirna. . jedri. zbog cega je biber nekad upotrebljavan protiv grozniee. Biber je i danas jedan od najvafnijih i najskupljih z a ~ ina.Raste u primorj-u. od kojih UDU' tra~nji i!Oaju duga~ke bodlje. po povr~ini mrezasti a po obodu o~tro nazub ljeni i bodljikavi. . ~iljasti. BLAtENI CKALJ.5% eta r s k 0 g u I j a. - Composi. Beli biber ili bijeli papar poti~e od iste biljke.. Prvoklasan biber u zrnu. Upotreba.Kod nas se vrlo retko upotrebljava. Cvetne glavice su pojedina~ne. na vrhovirna ogranaka.tae DvogodBnja iii jednogodBnja zeljasta.8% s mol e (kavicina). odmah padne na dno. oko 5% tanina. . Spolja se ponekad daje s Ijutom paprikom (Linimentum Capsid compositum) kao sredstvo za drafenje koze. naj~e~ce po suvirn mestima.i na~a industrija gorkih alkoholnih desertnih napitaka nego apoteke I fabnke Ie· kova. 5-9<>/0 kristalnog alkaloida pip e r ina i 0. zatim ima malo masnog ulja i mnogo skroba. SIKALINA Cnicus benedictus L... Cvetovi su ruti. Cela biljka je sivkasto-ruckasta od obilja dlaka. Listovi su duguljasti. Sastav. vrlo bodljikava. ali kao poludivlja biljka. veoma raz· granata biljka. a lo~ lebdi ili pliva. Kao lek se malo upotrebljava: za povecanje apetita i kao stomahik. kad se spusti u vodu.

odstranjuje modI1ice od podlivene . . Piti u obliku nezasladenog eaja (10 g Da 200 g yodel na pol a sata pre jela. kraljevac. Plod je jajolika. mesnatim. tinkture. nepdjatnog i toplog je ukusa. koja se penje po drvecu. pun lepljivog soka neprijatnog mirisa. trave-ive. rastresito i plod no zemlj gte.BLJU1D. Dioscoreaceae BUUST Trajna poviju~a sa vrlo debelim. tako da se posle toga obavezno maZe uljem. limunove kore i oeajnice.l hladu na promaji. Seje se krajem april a. krtolastim rizomom iz koga izbija tanka stabljika. bozja plahta. mesnata. Rizom moze biti tezak ponekad i vBe kilograma. pelena i lincure. vezu u kitice ~ su ~e '1. Daje se u obliku ~aja. U redove od 60 do 70 cm. Listovi su srcoliki i Siljasti. dugacka 3--4 m . Raste po zivicama i obodima ~uma.240 LECENJP.KUKA T amus communis L. Traii lako. Ili se rizom Da trenici nastruze. Gorak aromatican stomahik: po 20 g blaienog ekalja. pa se to stavlja kao oblog sa rakijom iIi bez nje. korenom se trlja mesto. ne eekajuci da se svi otvore. sveta sikaviea. pli"kova i rana. Strugan rizom se stavlja na uboje. vina i drugih galenskih preparata. Narodna imena: babino zelje. biskupova brada. BLJUST. Bere se eim se pojave prvi cvetovi. U n arodu se upotrebljava svez rizorn. Rizom je spolja sivocm. Ijutog. ckalj . Gajenje 1 berba. sjajna bobiea zive crvene boje. Rizom je cesto upotrebljavan narodni lek protJiv reumatizma i i~jjasa. 1. zelenkasto-zuckastirn jednospolnim cvetovima. 2.Kod nas se De gaji. masCu Hi mlelrom cia ne dode do upale. eesto u zajednici s drugim gorkim drogarna slienog dejstva. a Da Zapadu obavezno. na udalj eDju oko 30 cm struk od struka. neupadljivjm. rede mladi pupoljci (Tami rhizoma et gemma). benediMa. gorkog. meki tm. benediktova Toza. pitomi ckalj. Gorak stomahik: po 25 g blaienog ekalja. na dugim peteljkama. Pije se kao pod 1. a na prelomu beo. BllJEM ljeno gorko sredstvo za le~nje organa za varenje. pri eemu se javljaju osecaj topline i crvenilo. Bubrezni bolesnici ga n e smeju piti. Iz pazuha listova izbijaju cvasti sa sitnim. kielce. hajducice.

prijatnog je mirisa i zbog toga se lak~e uzima. crne kuke. Poreklom je iz Azije. blju~c. bobae. pije se pre jela. Caj spravIjen od 30 g vrhova grancica u cvetu (Abro/ani herbal. gork'ih matenija.Isto tako. u narodnoj medici'lli koristi se caj zelenih mahuna (250 g kuva ·se IS minuta u I litru vode ~ popije u toku dana) za lecenje upale be~ike. tanina i flavonskih jedinjenja. Neoprezni daju pijancima iseecien sok blju~ta. Verovatno da ima i sleroidnih saponozida. Nije dovoljno istralen ni hemijski ni farmakodinamski. tirozina. Bljus/ je o/rovan. zmijino grozde. ali je manje gorak. Zabelezeni su smrtni slutajevi trovanjem i2 neznanja. Moze se potopiti u ja'k u rakiju (200 g u litar rakije). zuli. poparen 1 litrom kljucale vode u po· klopljenom sudu. BOllE DRVCE 241 krvi. - Papimnaceae JednogodiSnja zeljasta biljka. BOB Vicia taba L.BOB. drlati 10 dana. - Compositae Trajna mirisna i gorka biljka. Dmga narodna imena: ble. Sadrii skroba i sluzi u kojoj se nalaze vrlo krupni i vanredno o~tri knstali kalcijum-oksalata koji ozleduju kof u kad se korenom trlja bolno mesto na telu. veliki bob. beb. Dvadeset pet grama eveta popari se sa pola litra kJ}ucale vode i posle 2 sata oeedi. IYljust. naj cesce po grobljima. kukovina. a kod nas se gaji slicno pasulju i gra~ku. jer ublazava bolove i pomale izbacivanje kamena iz bubrega. leucina. sakupljeni u malene glavicaste evasti. od tega se javljaju jako povracanje i proliv. i piti po 1 rak!ij- B021E DRVCE . Cvetovi su sitni. Najlak ~e se gaji deljenjem starijih busenova u jesen na rastojanju 70 x 70 em. iseedi i pije protiv akutnog pielonelrita i nefriticnih kolika. . I bobice su otrovne (otud narodno ime zmijino grotae). ce~ce muckaju6i. Upotrebljava se sli cno pelenu. Lislovi su tanki i usko perasto deljeni. asparagina. Miri~e istovremeno na limun i pelen. erna loza.. B02:JE DRVCE Artemisia abrotanum L. alkaloida abrotina. bluz. Imena: bakla. Cveta od juna do oktobra. konjski bob. Gaji se (i podivlja) kao narodno evece. pa ga zbog toga treba izbegavati. U zeienim mahunama je nadeno dioksifenilalanina. blju~tina. Narodna. a u eve!u bojena materija antofein. bjJu~tan. Stabljika je skora odrvenjena. visoka 60 do 120 em. oksitiramina i proteolitskih enzima. visoka 60-140 em. Sadrii etarskog uJja.

Nije redak slu~aj da neka baka iz nekog sela salje bofurov evet i seme nekoj svojoj rodaei i prijateljiei u grad »kolko da se pri ruci nade. P. rede krtola i seme (Paeoniae tlos. TEGAVAC. BOlURI Paeonia officinalis (L. na livadama i pasnjacima. Narodna imena: bozja metiea. a danas jos ponegde protiv gr· ~evitog kasija i kao sastojak ~aja za dimljenje i kadenje astmati~ara. U semenu ima masnog ulja. za umirivanje uzbudenog nervnog sistema.242 LECENIB BIlJI!M sku Casicu 3 puta dnevno na pol a sata pre jela. . rutviea. I ono se nekad u-'Jtreoljavalo protiv epilepsije. planinski bozur. bozur. trava od tri rozciea. za lecenje padavice. U cvelu ima lanina i peonidina (jedna glikozidna an toeijanska boja). roida i dr. secera. muski bozur. pitomi ohsjenae. za le~enje hema. bozuric. Za vreme ratova i gladnih godina jeo se mlad . decora Anders . kraljev evijet. crljeni bozur. bozji drvak. tunkarica. On se' upotrebljavao nekad protiv epiJepsije. bofuraJ\c. brozg. Za P. Piallltaginaceae Kod nas raste dvadesetak vrsta bokvice po naseljima. drevinka. nekih alkaloida i drugih nepoznatih sastojaka. secera. Nisu otrovne ni skodljive. duhovska ruza. Za vreme ratova i nestasiee lekova bozje drvee su upotreb lj avali protiv d~jih glista i groznice (abrotin sniZava temperaturu). tuber et sem en). zlu ne trebalo«. eba bozura za l~enje. srCano zelj e. kosovski bozur. Kod nas ga upotreblja· vaj~ . velikog kaslja. broda nj. tenuifolia L. trojaska rozica.Ranunculaceae Razne vrste bozura rastu divlje i gaje se kao nase omiljeno narodno evece. jer nes tru~njaci ne znaju ni dozu ni nacin upotrebe bozura. lrava od guja. miri.• P. Homeopatska medicina upotrebljava svez koren. ' 0" z" uredivanje menstruacije. VUCAC Plantago L. Izaziva povraeanje. Biljka je otrovna d nij e dovoljno is pitana ni hemijski ni klini· ~ki. po sumama i na drugim mestima. pored puteva. U korel1u ima tanina. brozgva. pro stenik. \ Za P. Nisu retki slll~ajevi trovanja.) Gouan . corallina Retz. a i zbog pri· jatnog mirisa. macur. etarskog ulja . Ima ih svuda. Narodna lmena za Paeonia otticinalis: arap~e. tanina. kao lek za ja~anje i protiv akutne upale ereva. Zbog toga bi trebalo da lekari. mosur. devetak. Nekad 1I skolskoj. zenski bozur. lILOVLAK. corallil1a: bozur. va. troj acke roze. kurjak. Stavlja se u vunene i svilene tkanine i krzno protiv moljaca. i tako najlakse dolazi do trovanja.sni muski pelino pelinak. obrate patnju na bofur. masti . smole i boje. narocito na selu. Ne preporucujc se <uP( . BOKVICA. decora: bUur. Z. TRPUTAC. a danas sarno u narodnoj medicini upotrebljava se evet. turski neven. Narocito ga eene zene. di· vlji ciper. U narodu se jos ponegd~ upotrebljava bozur kao lek. bozja plahtica.

tek uzabrano !isee bokvice oprati u ne- .ica. ima fuoike jajaste.stu lma oko 40/0 tan ina. sta. eir na dvanaestopalacnom crevu i na zelucu. dlakava je. katar. TRPUTAe . . sirokolista bokvica (Plantago major L. pojacava lucenje tecnosti u plueima i time a laksava . Domaeinstva mogu za zimu za svoje potrebe naeiniti s!iean sirup: mlado. za leeenje rnnogih bolesti a i kao profilaktieno sredstvo lzelen li st i sok iz lista kao proleena vitarninska kura). Sve't i suv list. Sa5tav.BOKVlCA. jer to zah· teva i medwlarodna drogistieka i farmaceutska trgovina. . masnog ulja.List bokv. limunove kiseline. MuSka bokvica jrna uske duguljaste iiiljaste li stove koji se poste· peno sufavaju u siroku kratku peteljku. Ne smeju se mesati navedene tri vrste bokvice. 2. raste 'po pasnjacima . susiti. lisee je iii· roko ovalno.). ~ List se bere sve dok biljka cveta. kru· niea je gola. tirozinaze i koagulaze. emulzina. smanjuje ueestano mokrenje i povoljno deluje na organe za varenje: proliv. cvetna stabljika dugaeka je koliko i list. rnnogo vise u narodu nego u skolskoj medicini. svuda gde se sliva voua. iako su obe hermafroditne.) . Zen ska bokvica (po hrvatskoj terminologiji »muska«. saponozida i fitoncida.ice deluje protiv raznih upala koze i sluznice. Upotreba. dine. 'cveta ju od proleea do zime. 243 list. . usko[is ta bokv-ica (P. 2. Berba. a na sva· kom Hstu se isticu lueno poViijenJi nervi koji se pri vrhu lrista spajaIju. U veCi ni vrsta boo kviee lisee se razvija u obliku rozete u dnu stab ljike koja nije granata i nerna mea. 3. jajolika iii okruglas ta. Droga. a koren se vadi cele go- h erba et radix) . SvaKa se mora odvojeno brati. Cvetna s tabljika je dufa od Iistova i ima 5 dubokih brazda. p ektina. soeno.iskasljavanje gU "5 te suve sluzi iz organa za disanje . srednja bokviea (P.U svim organima biIjke ima heterozida aukubozida i enzi· rna invertaze. krupna iii zenska bokv. 3. Sve tri vrste su trajne zeljaste biljke sa Iistovima u rozeti. zensk~. izraden od !i. U semenu ima sluzi. Plantakod je farmaceutski fabricki sirup protiv kaslja.). evast je kratka. I. nerna ienskih j muskih bokvica). osobito od velike ili zenske bokviee (Plantago major L. hemijski sa· stay i dejstvo sve tri vrste bokvice gotovo su isti. eve t je belicas t. %ILOVLAK. cvast je dugaeka i srebrnobela. sivkasta ili ruzieasta evast je valjka. muska. tj .). raste na vlafnim me· stima.. sta bokv. Neke sc od najdavn ijih vremena upotrebljavaju kao lek. U Ji. tako da se za potrebe domacinstva sve tri mogu koristiti posebno iii pomesane. cvetna stab· ljika je oko 5 puta dufa od lista. Srednja bokvica raste na suvim mestima.naee . rede cela biIjka i koren (Plantaginis folium.itamina C. dugaeka. 1.ice i drugih lekova. pakovati i svaka pod svojim imenom prodavati. belaneevina i secera. greevi. v. Prema obliku listova i evasti razlikuj u se medu soborn neke dornaee vrste koje su najraspros tranjenije i koriste se kao lek: 1. nego se zavrsava zb ijenorn evascu od neuglednih si tnih evetova. media L. U narodu se naj· viSe ceni i naj eesee upotrebljava sirokolista. sjaj· ne i debele Iistove na sirokoj peteljci. mala. pored ugazenih put eva i ispod strehe. lal1ceolata L.

brzo zara~cuj e i ostaj e mali oZiljak. doda 50 g vode i pola kilograma ~Cera. celnik. gume tragakante i samlevenog rizoma oJ perunike. Kao prethodni eaj. da se ne bi necistoeom s lista rana zarazila. kazati da je za posekotine najbolje priviti list bokvice. pitoma bokvica.riveni fitoncidi (Felklova). dugoliste). evo jo~ nekoliko narodnih imena za zensku bokvieu: vela bokvica. 'pra~ in e i drugih izvora zaraze). Seme je si· tno. VeCina zna da list prethodno treba dobro oprati da bude cist.) je jedna vrsta granate bokvice koja raste u Primorju. Godine 1958. Tri supene kasike ove smese popari se sa pola litra k1jucale vode. sve pome~ a . crnog secera (od sladiea). tarpotac. Ako se slueajno posecete dok ste na selu. iii list bokvice stucaju iii na ploci malo opeku i tek tako omek~an stavljaju na ranu. Za ublazavallje napada kaSlja i lak! e izbaeivanje sluzi: po 20 g lista bokvice (muske. faringit. Ruzicastu akrzu na lieu Leklerk leci ovim melemom: 15 g soka od bok· vice pome~a se sa 5 g bezvodnog lanolina i 10 g belog vazelina i na kraju doda kap ruzinog ulja radi prijatnijeg mirisa. zilavac. Svako ce yam odmah. ne zagnoji. tarpudac. Veoma se ceni. cveta belog sleza. B u a c a k (Plantago psyllium L. zamesi i nacine pas tile prij a tnog ukusa i dobar lek za organe za varenje (cir ie· luca i dvanaes topalacnog creva) i disanje (hronicni bronhit. koristan osobito za osobe obolele od hronicnog zatvora: 1 supena kasika semen a potopi se u 200 g caja od kamilice. Narodna medfclna. cveta zove i trave daninoc. Deluje kao blag laksans. jer sadrfi do 12<>/0 sluzL Sluz se vadi kao sluz iz lanenog semena. . Ovo je sasvim opravdano. veliki trpotec. I 'kg tog soka pome ~ati sa 2 kg meda iii prokuvati 10 minuta sa 2 kg ~ecera . prva pomoc je list od bokvice. rosulje. Uzima se 4-5 puta dnevno po 1 ka~ika. a u juinoj Francuskoj i nekim drugim zemljama se na veliko gaji za proizvodnju mdustrijskih kolicina semena koje se koristi kao 51uzna droga u terapiji i u tekstilnoj industriji za apretiranje. ~iroki trputac. terput. poklopi i posle 3 sa ta ocedi. pitomog kestena. muska bokvica (Ku~an). veliki trputac.Osim navedenih. jer psyl/a na grckom znaci buva). zasladi medom i pije svaka 2 sata po 1 ka~ika. Mnogi opran list obriSu i namaiu ma~eu iii ·u ljem i tek onda prilepe na ranjeno mesto. Cini mi se da nijednu drugu domacu lekovitu biljku tako cesto i gotovo redovno ne upotrebljavaju kao bokvicu. bez okoli~enja.Bokvica je omiljen narodni lek. . jer su -u njoj otk. Pasti/e se prave u apotekama i farmaceutskoj industriji: po 5 g soka od bokvice. prome~a i posle pola sala popije. Za nju gotovo svi znaju i mnogi je upotrebljavaju kao lek. pije se topao.244 LECI!NJI! BJUI!M koliko voda Uer bokvica cesto raste po naseljima gde ima razne prljav~ ti· ne. Narodna imena. paskvica. Protiv velikog (magareceg) kaSlja: po 20 g lista muske bokvice. dokazana je znama antibakte· rij ska moe bokvice. samletri maSinom za meso i stiskanjem kroz pla tno iscedi ti zelen sok. Umesto vode i sec era bolje je dodati 600 g meda. larin· git) . piti uvece pre spavanja da bi se izjutra imala uredna stolica. marina bokva. Korisno je za osobe obolele oct upale hemoroida (~uljeva) i zatvora. zenski zi· lovlak. cveta i lista podbela i moraca. lici na buvu (otud i nauCno ime. . jer posekotina ne krvari.

POREC. LISICINA. boBinee. konjsko rebro. Donji listovi su u rozeti. ali su talasasto naborani. Svez sok iseeden iz eele biljke ubrzava izbacivanje hlorida iz organizma. Sastav_ . grubo eeki[ljasto dlakava biljka. Svojstva. fenska bokvica (Ku~an). deluje i protiv erevnih parazita. Monimaeeae. diuretieno i se· dativno. sredn. visoka 30 do 60 em. rede beli ill purpurni.Prisustvo znatne kolicine kalijum-nitrata objasnjava svo} stvo boraiine da izaziva pojaeano mokrenje i znojenje. Velike kolicine sluzi opravdavaju upolrebu !ista kao blagog sluznog sredstva koje deluje s!ieno belom slezu i drugim mueilaginoznim (sluznim) drogama. dugi trputae. . Stabljika je ~uplja . Borag~naceae JednogodiSnja zeljasta. triputae. svuda gde ima mnogo azotnih jedinjenja. Ulazi u sastav raz· nih lekova za jetru i zuc. 245 Za musku bokvicu: bukviea. sedeCi ti obuhvataju 'Stabljiku.Seje se u martu iii aprilu na lako. debela i sadrhi mnogo sluzastog soka.Ukusa je na krastavee.Oko 25% sluzi. bolhnjak. BORMINA. bu~ika. . popova lozica. ernoglavae. razgranata. BORAlINA. Bere se kad je biljka u pUllom evetu. a kasnije se proredi da struk od struka bude u redu oko 35 em..Nitrofilna biljka po vrtovima i poljima. LISICINA . masnih i smonih kiselina i mnogo kalcijum-malata i naroeito kalijum-'1. List. BORAC Baraga officinalis L. Cvet ulazi u sastav evetnih plucnih eajeva za lak~e iskasljavanje zapecene sluzi. glavor. Za srednju bokvicu: bokva. saponina. udrruiem u povijene evasti na vrhu grancica. flos et herbal. Glavni lekoviti sas tojak je alkaloid boldin. bu(h)aeica. treputae. troputae.BOLDO. . krupni. obieno juna-jula. . duga bokva. Gajenje i berba. Zilovljak. Za buacak: blesnik. Neprijatno. tripotee. Listovi su po obodu eeli. Rasprostranjenost. evet i eela biljka (Boraginis folium. U mladim biljkama ima malo alantoina. mu~ki zilovlak. a gornji duguljasti. srednja bukviea. Slabog i svojstvenog mirisa. troputae. zenska bokviea. Upotreba. na dugaekim drskama i elipticni. malo etarskog ulja. 25% tanina. tako da eoveka odbija. mala bukviea. Cvetovi su plavi. BOLDO List (Boldo folium) eileanskog mirisnog drveta PeUmtlS boldus Mol. . rastresito i pIadno zemljiSte u redove oko 70 em rastojanja.ja OOkva. . krepotee.iIrata. pasja noga. Cveta od maja do avgusta. skoro bodljikavo dlakava. lisnati tr· putae. siroki prpotee. Droga.

inog cveta. Listovi su naizmenicni. boraidina. nekoliko flavonskih heterozida. cni i obe~eni. 2-3 em dugacki i ima· ju perastu nervaturu. jabuonc i cilibarne.i osu~eni plod (Myrtilli folium et fructus). sok iz zrelih babica. do 1. Ako neko ne moze da podnese miris pore~a. visok do 50 em. Preneli su ga Arapi u Spaniju. Cveta u prolece. na vrhu se vidi krunicni prsten. protiv decjih proliva i akutnog enterokolita odraslih..J h he t e r 0 z ida boja borovnicinog soka. Narodna imena: boraga. rw. . krastavica. . oko 27'/. list deluje slieno listu medvedeg' gro!<!a i diureticno. Kod nas raste u velikom mnogradeCi prizemnu floru mnogih na~ih vlaznih i hladnih planinskih bu· kovih i cetinarskih ~uma i cis tina. borazde. duguljasto·jajasti. pektina.. Plod treba susiti u susniei na 65. nakiselo-slatkog i malo oporog ukusa. di· vizme. Plod je modro·erna.50. Zbog prisutnog arbutozida. kozmelj.e. reumatizma i drugih bolesti.70 0C. okrugla. Sazreva u leto. ·bore· tina. Upotreba. ~tvu Erieaeeae Borovniea je grmic. i n v e r t n 0 g sec era. Anticki narodi nisu poznavali porec. volovski jezik.Osu~ene bobice sadrle ako 7-11 0 / 0 flo bat ani n a. Bob ice su dosta prijatnog. do 220 mft'/o vitamina C . pirokatehinskih tan ina.u cale vode.td.246 LI!CI!NIl! BIUEM Caj za mokrenje i zno jenje: 20 g cveta popa riti sa 300 g klju~ale vode i posle ~etvrt sata toplo popiti u nekoliko navrata. ekstrakt i vino. poraga. Zbog tanina i pektina borovniea deluje kao blago sredstvo proti\' dijareja i katara ereva. tanki. Upotrebljava se i protiv seeerne bolesti. Sastav. pojedina. burai. U listu ima do ISo. Osu~ena bobica je srilezurana i velika kao biser. krastava. Zrele borovniee su prijatno dijetetsko ~redstvo za jaeanje. pa se upotrebljava iii kao salata iii kao povrce slicno spanacu i ko· privi. bora~a. Droga. raznih upala sluzniee j. oko 1 mgOfo ka· rotena i dr. Cvetovi su ruZicasto·beli . Caj za iskaSijavanje: pom e~ati jednake delove eveta pore~a. U narodnoj medicini boraiina se upotreblj a va za lecenje bubreznih i zeludacno-crcvnih oboljenja. BOROVNICA Vacoinium myrtillus L. smesu raznih ant 0 e i jan 5 k.List . boraziniea. Lst se bere u prolece sve dok biljka eveta. organskih kiselina. tako da se i danas u mnogim zemljama gaji zbog ukusa koji je sliean kra· stavcu. . soena bobica sa vge semenki. popariti ca· som klj. belog sleza i podbela i od toga uzeti I supenu ka~iku. . oko 6'/. uglavnom H:mu· nove. treba do dati malo lipovog i rw. oko 6 mgOfo vitamina C. zvonasto·eevasti. razume se sarno mlado li ~ce pre cvetanja biljke. a plod sasvim zreo.Za lek se upotrebljava sveza i suva bobica. buraiina.i dr. poklopiti i posle pola sata p iti svakih IS minuta po I ka~iku. arb u t 0 z i· d a.

linalola. To su evece i miris starijeg sveta. 1. Narodna imena: barovniea. Tako se moze objasniti z. boribnica. Tri s upene kasike ove sme~ e popan se sa pola lJtra kljuCale vode. Ukusa je gorkog i ammat! cn~ Ijutog.b~g tega se bosiljak nosi na groblje. Ranije nije bilo ku~e bez bosioka iii bosiljka. Bosiljak nije naSa biljka. crvena borovnica (Vaccinium vitis idaea L. poklopi. mecje grozde. u listu ima gotovo iste sastojke.iznosi svega 0. troskota i rastavi~a se pome~a. kuvaju se kao i svako drugo suvo vo~e. 2. zbog cega se pokoJnik . neprevreo i nefalsifikovan sok. tako da se pocinje ve~ tacki razmnoZavati u ~urnama i gajiti. ostavi 2 sata i pije mesta vode. - Labiatae Bosiljak je nase narodno omiljeno eve~e. za farmaceutsku industriju. jer divlja biljka ne moze da zadovolji sve ve~ u traznju ovih plodova. toliko opevano u narodnoj. za industrij sku proizvodnju soka. strus ljinke. dudov list.8% . brusnik. B r usn i e a.). dunjinog semena i nane se pomesa. sitnice. Sadrli eta r s k 0 g u I j a. kad se ide mrtvaeu. najeelishadnije je piti cist.to vi. Donesen je iz Indije.ali biljka ipak ima vrlo jak miris. Bere se nadzemni deo biljke u evetu (Basilici herba) i sus i u hladu na promaji. 1 za religiozne obrede. zdrav. eineola i drugih ant is e p tic k i h sa s to j a k a koji slufe kao konzervans. U etarskom ulju ima est rag 0 I a iii metilkavikola. dobricica i dr. Kolicina etarskog ulja nije velika . Po~to je taj lek patentiran i skup. ostavi 2 sata. Cela biljka je prijalnog mir isa. erna jagoda. erna borovnica. brosniea. burum. brasnjaca. borovinka. Iz zrelih plodova borovniee spravlja se narociti ekstrakt koji sadrii veliku kolicinu antocijans kih boja (od njih potice modra baja soka). divo-grozje. ne sarno kao evece u evecnjacima nego i na veliko. Kod nas se gaji od davnina ne sarno kao ukras ve~ i kao zacm. sap 0n ina i go r k i h mat e r i j a. ofinki. brosniCak. Secerna balest (vid. jer povoljno deluje na vidni purpur. za destilaciju etarskog ulja. pa se u nedostaltku borovnice moze upotrebiti kao diuretik i za lecenje upale bubrega i besike.BOSlUAK 247 Poslednjih godina naglo je poraslo interesovanje za plod borovnice. jer spreeavaju razvoj mnogih mikroorganizama i unistavaju ih. s jedne strane. a s druge. BOSIUAK Ocimum basilicum L. Protiv proliva: po 25 g lista i ploda borovnice.4 do 0. Sada se gaji u mnogim evropskim i vanevropskim zemljama. tan ina. Cetiri supene ka~ike sme~e kuva se 15 minuta u 1 litru vode. mahune od pasulja.). a m'a jv-Be ILs. borovnjaea. Umesto soka svako doma~instvo maze da spravi kampot od osu~enih zrelih borovnica. borovaca. Ta j lek naj vge tro~ e voza ci koji voze no~u i radnici koji rade nofu. brusovnica. Od ovog ekstrakta izr aduj u se drazeji za j acanje ocn og vida. Diureticni caj: po 20 g Lisba bOTovniee i breze. oeedi i pije umesto vode. pa i u umetnickoj poeziji. jer je to najzdraviji napitak. Borovniea nije ~kodljiva i moze se stalno upatrebljavati. ervenozrna borovnica. 3.

ica montana L. lima iii u obliku ~aja pos le jela. Jezicasti. livadama i ~umarna brdskog i planinskog podrucja. mislodin. a si'roki ako 4 mm.. RasproslranJenost. den. vasleden.5 cm. ne sarno suvog. ~vrstom. Narod ima veliko poverenje prema bosiljku. . Nekad nije bilo ni jedne kuce koja nije imala malo bosiljka.Compositae Brdanka je dugovecna biIjka. za uredivanje menstruacije itd. ~to pre osu~iti i cuvati na suvom mestu dobro zapakovane. . murtela. Ukoliko se kod nas ide vi~e na jug i istok utoliko je veea i raznovrsnija upotreba bosiljka. bosilje. faslid~an. bosiljak sarma~ . rapave ahenije zakieene belom. Sastoji se iz krupnih. protiv zapaljenja bub rega. pa bi trebalo ispitati i ustanoviti ~ta je u njemu madija. koji se nalaze po obodu cvctne glavice. tako da su ga imale sve~eg preko cele godine. i nosi kad se ide te~kom bolesniku. valjkaste. kao retko koja druga biljka. itd. na njemu su usadene sitne. dlaka· vim listiCima poredanim u dva reda. vezanog u ki· tieu vee i u vrtu. zatim za ja~e mokrenje. zbog tega se daje da se one pokvari . Narodna Imena: ba~ilek. Upotrebljavaju ga i protiv nekih crevnih parazita. pitomi vesligen. ~esto zajedno sa belim lukom. . Unutra~nji cvetovi su cevasti i petozubi. bosilek. naspramni. valjkastog i debelog rizoma izbija po jedna slabo razgranata stabljika sa jednim iii viSe 1amnozutih glavicastih cvetova na vrhu. listovi na stabljici su sitniji. zrakastih. baselak. uzaruim . Droga. C vet.Raste na siIikatnom. po obodu celi. Berba. . basiljak. BRDANKA. b~ulek. jezi· ~ak je trozub i ima 7 do 12 nerava. fesli~an. basilje. pe~~anom. krtom i v I a s a s· t 0 un per n i com. fesligen. Rizom sa korenjem poene se vaditi cim biljka precveta. kao pamuk. bosilj . Bosiljak treba prou~iti vee i zbog toga ~ to se on. koja je glavni proizvoaa~ droge u Jugoslaviji. protiv gasova. humoznom i via· ~nom zemljiStu. sasvim opravdano. MORAVKA. u obliku za~ina u je. Iz kratkog. Listovi su slo~eni u rozetu pri dnu stabljike. dugacki su do 2. upotreb.bogojavlJenska vodiea« . TRAVA OD MAJASILA Arn. tako mnogo spominje u narodnoj poeziji i pripovetkama. pa ~esto i u loncu. Narod. ~iljas tim. za izazi· vanje bolj eg ape tita. po obodu malo nazubljeni. pup~aslo. Francuska i neke druge farmakopeje i danas propisuju bosiljak kao oficinalnu drogu.248 LECBNJE BIU1!M njime kiti. duguljasto·jajasti. krupan bosiljak. Ima je na planinama severnog dela Balkanskog poluostrva.. feslidan. . na pasnjacima. Ijava bosiljak kao sredstvo za umirivanje uzbudenog nervnog sistema. ba~elak. Nekad su ga propisivale gotovo sve farmakopeje u svetu. visoka 20-60 cm.l. zenski cvetici. a ~ta stvarna lekovita vrednost. za poveeanje mle~nosti majki koje imaju malo mleka. nadimanja i tegoba u organima za varenje. ocistiti od crnih larva. sitno jarnicasto i maljavo. ~ u ton a ran· d z a 5 t i h g I a vic a oblozenih mnogobrojnim .Treba brati potpuno rascvetale. Kod nas je najvi~e ima u Sioveniji. ali ne precvetale cvetne gla· vice. besiljak. CveiBte je malo. zbog koje je droga sivobela i v rio I a k a. jer cvet brzo pocrni pod uticajem vi age.

do 9 em dugaeak.' inulina.1% eta r s k 0 g u 1 j a nepoznatog sa· stava. a ukusa nagorkog zivaju kijanje. OBA CVETA IMAW PERJANI CU (PAPUS). jako aromatienog. R i zorn i k 0 r e n. II. smole. jer i tu e tarsko ulje deluje kao an· tiseptik.DLAKE BLlZNAKINJE Sastav.JEZ ICAST 1 CEVAST CVET . Rizom s korenjem je slabog aromaticnog mirisa. kristalnu materiju a r n i C i n. Vodom razbla· 'lena tinktura upotrebljava se kao domaee sredstvo za leeenje uboja i mno· gih rana. Ij uskav. tvrd i mrkocr· yen. a tanin steze. 3-5 mm debeo. iza. MORAVKA. skoro \'al} kast. . . . B. Cvetovi su slabo aromaticnog mirisa. svega oko 1 mm debelim Z iii cas tim k 0 r e n j em. malo kvrgav. jaea sluzokozu.CEKINJASTE DLAKE NA PERJAN ICI. gorku j Ijutu. Infuz od droge narod upotrebljava za ispiranje usta i grla. tan ina. puno je obrastao lako lomljivim. obicno povij en u obliku luka iii zavrnut kao slovo S. flavono· ida. U korenu ima istih sastojaka i joS oko !()o. c CVET BRDANKE : A . TRAVA 00 MAJASILA • 249 naljutog. B . Stavi. Spolja je rapav. gor· kog i I iUl og ukusa . a na donjem pot. C .Rizom je vodoravan iii kos.Cvet sadrli oko 0. Upotreba . boje i arnidiola ill arnisterola. neglikozidnu. slieno zalfiji.CV ETN A GLAVICA . narocito u ova dva svetska rata kad se do joda teSko moglo doei.BRDANKA.Til1c/ul'a Arnicae daje se najviSe u narodnoj medicini kao sredstvo za draicnje koze protiv neuralgije i reumatizma. Na gornjem delu vide se ostaci od stabljike i mea. Iznutra se daje kao sredstvo . eesto umesto skupe jodne tinkture.

BREZA Betula L.Bere se mlado brezovo li~ee u proleee i su§i u hladu na promaji. Lis t brdanke upotrebljavaju za pu~enje kao zamenu za duvan. mali divlji neven. ti~ji neven.250 LECENIE BJUBM • za ummvanje nervnog sistema. lenla L . Cortex Betulae (Icntae) saddi jedan fenolni' heterozid. Narod upotrebIjava protiv najrazli~itijih bolesti b r e z a v 0 I i ~ e e. tan kim graneicama. zlatenica.Beru se lisni pupoljd breze i brzo su~e. naj~esce u obliku infuza. Jedna supena ka ~ ika ave sme~e popari se sa 200 g klju~ale vade i posle 2 sara popije na 2-3 sata pre spavanja. za snif avanje krvnog pritiska. arank. rastu po ~umama Evrope i Azije i prostiru se na sever ~k do 65 0 i vg e.. kao emenagog i abortiv. breza crepu§a. Danas se najvi~e upotrebljava kao narodni lek u Zapadnoj Evropi. Krajem XVIII veka be~e!11nogo cenjena kao lek protiv groznice. konjski petrovac. metlovina. 0. Protiv decjeg nocnog mokrenja u krevetu: 30 g cveta brc1anke i 70 g lista hajdu~ice . koji hidrolizom daje po jedan molekul glikoze. Saddi oko 8% katehinskog tan ina i is to toUko ~ecera. . Betulaceae B etula verrucosa Ehrh. nepoznatog sap 0 n 0 z ida.Izgleda da je brc1anka upotrebljavana za lek jo~ u srednjem veku. jadika. . eta r s k 0 g u I j a. brizovina. Kasnije je prili ~no zaboravljena i gotovo napu~tena. smole. pravi ukras svetlih ~uma. S'adde oko 4% eta r S k 0 g u I j a. Ehrh. V sluibenu medidnu je uvedena krajem XVI ill po~etkom XVII veka. metlika. . pap rica.Taste u Severnoj Americi. gorkog i oporog ukusa. severna breza. obicna breza. gorska potres. briza. ruta brc1anka.050. na niskoj temperaturi se izdvajaju krjstali. bescens. saddi 42-46% slobod· nog i 30-400/ 0 vezanog bidklienog seskviterpenskog alkohola bet u I a I a. gorke materije i dr. Istorija. ksiloze i met i I n 0 gsa lie i I a t a. .ezov list je jedan od najboljih biljnih lekova za lecenje mokraenih puteva. Sveza kora sadrli do 0. Droga je svojstvenog mirisa. List i pupoljd upotrebljavaju se kao diuretici i antiseptici urogenital· nih puteva. Betulae folium. B. B. metla. .2'10 heterozida. obi~a breza i B. veprina. (= B. za le~enje or· gana za disanje i varenj e. k 0 r u ~ s v e z b r e· z 0 v S 0 k dobijen rano u proleee. koje sadrli metiinog salicilata i upotrebljava se kao miris. falosna breza. veprovac. Saddi nedovoljno proucene supstan. to je zuta gusta teenost prijatnog balsami~nog mirisa. puba6ta breza. pendula Roth). OstaIa narodna imena: arnika. pu. Betulae gemmae. U vecini zemalja oficinalan je b r e z 0 v kat ran. Breze su zivopisna vitka drveta s belom korom i vitkim. pubescens: breza. Destilacijom pomocu vodene pare u SAD vade ulje. dje koje imaju antibakterijsku moe. a B. Narodna lmena za Betula verrucosa: bela breza. brez.

Danas se koren broca (Ribiae radix) koristi ponegde kao narodni lek: laksans.iS eampestris L. brijest. zirnzelen. ocedi i time oblazu obolela mesta i pije po I ca~a izjutra i uveee. plod i tanke stabljike. krap. Cveta leti. Raste najce~ee po naseljima i po zivicarna. najce~ee u obliku 3% infuza. ru~ten. pra~ka (3-5 g dnevno) iii ekstrakta. broce. Rizom je dugacak. Narodna imena: barst. uloga. BRSTAN. poljski brest. plju~t. baSt ran. barScan. br~lin. bers/jan. - Araliaeeae Trajna drvenasta zimzelena 1J. pijelita. Upotrebljava se unutra~nja i srednja kora sa mladih (1-2 godine) gTana (U/mi cortex interior) oguljena rano u prole. bres. Sadrli antrahinonske heterozide. clankovit i erven. erni brest. pitomi broe. BRSLJAN. rudecina. visoko do 35 m . brstovina. i to sarno kao narodni lek za lecenje koinih bolesti. ervenae. za lecenje nefrita. relIe kora i gumi·rezina koja euri i ocvrsne na ozledenom stablu. Stabljike su do 50 m ' dugacke. br~ean. Listovi su raz· licitog oblika. erveni brijest. Kostl bolesnika koji upotrebljavaju broe pocrvene. Upotrebljavaju se svez i osu~en list. Narodna imena: brojue. Listovi su u pr~ljenovima udruZeni po 4-6. oko 3% katehinskog tanina i fitosterola. brocevina. 10m. ce i oslobodena plute. visoka do 1 m. brist. 251 BREST UII11!. zelengora. alizarin i druge bojene materije. Ostala narodna Imena: barsijan. razgranat. izmrzlina i raznih koznih bolesti: 150 g isitnjene kore kuva se 1 sat u 2 litra vode (ill mleka). Ponekad se trafi za izvoz. Stablo je cetvorouglasto. BRSLJIKA Hedera helix L. katara be~ike i kamena u bubregu. Ima saponozidne materije od kojih potice otrovnost i lekovitost brsljana. reumatizma. broeanka.. brgtanj. - Ulmaceae Snafno drvo. Kod nas se retko upotrebljava. BRoe .iljka koja se penje uz drveee J kamenje pomocu adven't ivnog korenja. U kori ima sluzi. holeretik. Cela bilj· ka je gorka i otrovna. za lak~e iska~ljavanje . Narodni lek za lecenje opekotina. roci. cistita. . vezovina. veliki broe. best rail. bradaviea. brstran. - Rubiaeeae Trajna zeljasta biljka.BREST. BRSUAN . poleglo ili se penje uz druge biljke pomocu o~trih zubaea okrenutih nadole po uglovima sta· bljike. ostavi 5 sati. BRoe Rubia tinetarum L. do 1 em debeo. Cvetovi su sitni i roti. . Do sinteze alizarina broe se gajio za bojadisanje.

Droga. BUK LIlCBNJI! BIUIlM Fagus silvatica L. mek. 38% masnog ulja. 8-20 mm dugaeko. oeisti od vezivnog tkiva. vrlo malo ulja. zilava ljuska tamnije boje. Rasprostranjenost. DULEK. tzv. Ponegde jedu priene bukvice. Ljuska se sastoji iz dva sloja: spoljill je vrlo tanak. 1% belaneevine. a deci 200-300 g svefe oljustenih semenki isitnjenih i pomesanih s medom da ih odjednom pojedu. U bukvi· cama ima fagina. Po1a sata posle toga daje se ricinusovo ulje za ciScenje. enzima. visoko do 35 m. Sastav. mno· go manganovih soli i dr. Cvetovi su zuti. Seme se iz· vadi. Bukova kora se upotreblj ava kao taninska droga. 5'10 smole i dr. Olju. Je~ra se sastoji iz dva mesnata. bukvicama ima 20-26'10 susivog masnog ulj a eij i je sastav sliean maslinovom. U celom semenu ima oko 300/0 belaneevina. pLitki petodelni. a na preseku narandzasta. . a sazreva septembra-oktobra. Seme je belo. Smola je lokalizovana u klici i zelenom omotaeu oko semena aspod ljuske. a oko 24% na ljusku. pljosnato. Ustovi osu ogromni. po obodu able zadebljano. srcolikii. Plod je ogromna okrugla boba. zbog eega se moze davati i deci. vitamina C. lspod ljuske je vrlo tanak.Poreklom je iz tropske Ameri-ke. J3undevine semenke su brana i poslastica u istocnim delovima Juga·slavije.Zreo plod i seme (Cucurbitae fructus et semen). BELOKORKA. a ispod njega je debela. pektina itd. se· cera. Kod nas se gaji u bezbroj sorti po vrtovima i po njivama. dobro zapakovano. plankonveksna kotiledona. kao meduusev po kukuruzu. hartijast i lako otpada. Cveta jula i avgusta. .U semenu na jezgru otpada oko UNo. masna.252 BUKVA. BUCA Cucurb ita pepo L. jajasto i na jednoj strani zasiljeno. u supljini su semenke. sivkasto iIi belo·zuckasto. vrlo priljubljen za semenu jezgru i uvek se nalazi na oljustenom semenu. teska i viSe od 10 kilograma. BUKA. Upotreba. spolja belo·sivkasta. . I'a se moze umesto njega koristiti za hranu i kao podloga za lekovite masti. . zato treba Guvati sarno neolju· steno seme. U zrelim plodovima. - Fagaceae Sumsko drvo . na hladnom mestu. U pulpi (»mesu«) i ma oko 93% vode. po obodu nazubljeni. Odraslima se daj e oko 400 g. BELA BUNDEVA. BUNDEVA. mesnata i soena. LUDAJA. steno seme se brZe pokvari i izgubi lekovitost. bodljikavim stabIjikama dugaokim do 10 m. muski su krupniji od zenskih. karotenoida. smole.Bundevino seme je neotrovan anthelmintik. U uljanim pogaearna (posle cedenja) ima oko 90/0 ulja. belieasta. materije otrovne za eoveka i domace zivotinje. - Cucurbitaceae JednogodiSnja zeljasta biljka sa puzavim. 5% bezazotnih ekstrakt·ivnih materija. rebrastim. . oko 10 mm siroko i 2-4 mm debelo. zelenkast tegumen. opere i sto pre osusi da se ne pokvari.

uspavljiva trava. zub· njaca. Po· stoji jednogodisnji i dvogodiSnji varijetet. bendeluk. prekruporn i drugom stocnorn hranom. svinjarac. spravlj enu na ra· zne nacine da se bolesniku ne ogadi. veliko bilje. crna bunika. zubna trava. vi~e od 98'10. bela tikva. Pecenc i ku· vane bundeve su valna hrana za Ijude. - Solanaceae Ova nasa otrovna biljka irna rnnogo narodnih irnena: balam. mekokorka. bunjica. Upotrebljava se za ishranu i u indu· striji. Narodna lmena: .BUNIKA 253 Bundevino ulje je tamnozeleno sa crvenom f1uorescencijom. Zuta boja bundeve potice od k a rot e n a. budimka. bugarka. voja. u Jugo.Osirn spornenutih. mska dinja. beskorka. dugara. duganja. bun· dava. Stucano. dumlek. Njen nazi v potpuno odgovara fizioloskom dej· stvu koje bunika izaziva u otrovanorn coveku. trava od bunila. Sastoji se iz 45% linoleinske. Pulpa. 25% oleinske i 300/ 0 palmitinske i stearinske kiseline. pecenka. a presne za do mace zivotinj e. bIen. tikvelj. svinjorec. kao da je poludeo. svinjarna 80-130 g. crvivec. kaba k. dulek. divlji zobnik. vojka. cuka. svinski bob. krvavog proliva i te~koCa u organirna za rnokrenje: diuretik. misiraca. blern. zu ta tikva. Pecene i kuvane bundeve (pire) i svez sok isceden iz struganih bun· deva. rede seme o<i buniike . Istovremeno suncanje. frio genjaea. tikvanja. rnackama 20-30 g. Obolele osobe od ove ruzne i uporne kozne bolesti svaki dan jedu bundevu pecenu iii kuvanu. bunjika. sarno se u raznim krajevima razlicito nazi va. crvinc. Bunika je lekovita i otrovna. hronicni ne· frit. Uljane pogace se cene vi~e od svih ostalih vrsta uljanih pogaca jet su naj hranljivije. bunika« . • Govori kao da se bunike najeo«. presna i kuvana. bez srnisla i veze. crni zobnik. bonica. Ulje je lako svarljivo. Skolska medicina i farmaceutska industrij a koriste list. bundevka. svuda rasprostranjena zeljasta biljka. balan. i za njega kalu da . i isceden sok koris te se poslednjih god ina za lecenje psorija~c. Koliko se meni cini. serne se porne~a s brasnom . ludara. prerna tezini. psima 30-60 g. . lunas i u svetu bunika je dobro poznata kao otrovna biljka. na Zapadu daju za lecenje zapaljenja tankog creva. trabunja kao da su ga bunikorn nahranili«. bun. kale se u nas za coveka koji govori kojesta. zubnjak. evo jo~ nekoliko narodnih irne· na: bela ludaja. blnika. boravak na moru i zracenje ultraljubicastim zracirna ubrzava isceljenje. Bunika je slovenska roc. svirnjak. BUNIKA H yoscyamus niger L. bunica. svinjorak. konjski zub. slaviji se naj ce~ce upotrebljava naziv . rnacvanka. Bundevino serne se daje protiv crevnih parazita dornacih zivotinja: ko· ko~irna 1-2 g. trava od zuba. baunika. Kad neko ima veliku vatru i pocne da bunca. bana. budimlija. slanu iii zasladenu. artriticna dijateza. On je primljen i u na~oj farrna kopeji i u sluzbenoj botanickoj terminologiji.

5 metra i iseveta. U novije vreme sve se vBe pocinje gajiti i egipa tska bunika. Sporim susenjem Ii~ee pobledi i poplesnivi i mora se baciti. a jo~ nile zelenih i poluzelenih caura. U Vojvodini je najvBe ima po napu~te­ nim torinama i popaljenim sel1ma. o 1P B .\ _ BIU KA U CVE T U. I bunika traii jaku zemlju. na vrhu petorube.Bunika se gaji kao i tatula. U mnogim zemljama se gaji. Druge godine izraste razgranata stabljika. veliCine naprstka. kru~kaste. pored puteva i ograda. li~ee je duguljasto-jajasto. iz Jugoslavije i Madarske. sivazelena. ima nerazgranjenu stabljiku. Na1azl~ta. ispod njega cvetova. Siljasto i krupno zupcasto. Cela biljka je vrlo a/ravna. Gajenjc. odakle joj a ime potice. .PLOD. . sedeee i osnovom obuhvata stabljiku. Prizemno ]gee je dugacko 10 do 30 em i suiava se u dr~ku. 2 DO 6 . I RAZV lJ EN CV ET. . ali ipak ne kao tatula. . narocito u SAD. NajvBe se sakuplja i izvozi iz Srednje Evrope. BUN IKA U CVET L . najviSe na zgariStima. Li~ee na stabljici je sitnije.SEME risa Jwj<i Bcezava su~enjem. Krunica je blec1e rute boje. Cvetovi se razvijaju postepeno. neprijatnog i gorkog ukusa. nike ima na vrhu pupoljaka. tako da na jednom jedinom struku bu. . Listovi su bez dr~ke. visoka do 1.List bunike se bere preko celog leta dok god biljka cveta. lute. ali je najlekovitije prvo kolo. Hyoscya mus muticus L.254 LI!CI!NJI! BIUI!M DvagadiJl1ji varijete/ bunlke prve godine obrazuje sarno rozetu od IBea na zemlji. narocito iz zitorodnih podunavskih zemalja. odozgo imaju ispupcen poklo~o . Ima je po celoj Evropi. visoku svega do pola metra. U cauri ima oko 500 sitnih semenki mBije boje. Krajem zime seme se poseje u tople leje J u proIeee rasaduje na stalna mesta. evetavi su mnogobrojni i nago• milani pri vrhu stabljike i granciea. ~' QI jer nema tako istaknutu ljubieastu l mrezu lilica. Obrano lisce treba vrlo brzo asusili. koja ima vi~e od 1% alkaloida.i/ica. zapu~ tenim i neobradenim mestima. pac koji spadne kad plod sazri. Bunika je smrdljiv karav koji raste pojedinacno iii u manjim grupicama po naseljima i oko njih. nagorkog i naljutog ukusa. a iz nje je prenesena i u Ameriku. jer daje viSe ]gea. Vla- ~ y J ednagadisnji varijetet bunike o . Cela biljka je vunasta dlakava. najbolje u sclndai zagrejanoj na 40-S0oC. ruJevil1ama. na suvim ocednim suncanim m eslima i buniJlima. Caure su duguljaste. neprijatnog. Bolje je gajiti dvogodBnji varijetet. Berba I susenje. tako da nas izvoz svake godine sve viSe dolazi u pitanje. branD neposredno pre cvetanja bunike il: kad se na njoj pojavi prvi cvet. lepljiva i neprijatnag mi7 I 8 ..Krunica je zuckasta i Barana gustom neznom mrezom Ijubicasto-ervenkastih l.

Upotreba. alkaloida. Jer . Najvge alkaloida irna u drki i nervirna. Oleum Hyoscyami coelum.Dejstvo bunike je isto kao i dejstvo beladone i tatuie. utohko ima manje alkaloida.050.. ali znatno slabije.DUZNI PRESEK KROZ CAURU 1 - Hemljsld sastav. Najbolje je ~to pre prodati. od kojih najvge hioscijamina. jer sadrli manje alkaloida. 1 BUN IKA SE.15% alkaloida. kuvanjem liUa u ulju.BUNlKA 255 zno. ne .IE: CELO I NA UZDUZNOM PRESEKU. . sme cuvati dufe od gOdinu dana . Droga privlaci vlagu. Slufbeno se trazi da droga mora imati ~ajmanje 0. 1ma malo skopolamina i atropina.:a suvom i hladnom mestu. 1zraltuje se ulje. a manje u liski i stabljici. sabijeno i u debelom sloju su~eno IiUe se uplesnivi.U IiUu bunike ima 0. Ukoliko je droga stanJa 1 I O~'Je cuvaoa . . su~e na. pozuti iii postane smelte. ~potec .s.e ~' u .045-0. GORE : CAURA SA KOJE JE PAO POKLOPAC I U7.>. Spravljaju se i razni drugi melemi - I . rosoo. te se mora jo~ mlaka posle su ~enja dobro zapakovati i cuvati .

Konj. lunas i u svetu lekovi od bUl1ike se spravljaju same u apoleci i mogll se dobiti isklju civo na l ekarski recept. tj. Istorlja. CUVAJTE SE BUNIKE Bunika je vrlo lekovita. Re"e se izra"uju ekstrakt. Cesto s lradaju bolesnici od srcane astme upotrebljavajuCi cigarete i druge lekove spravljene od bunikinog lista. Naj~e§ce intoksikacije su od neprav. a do nje se lako dolazi i gotovo je svako seosko dete poznaje. na kraj zara stave posudu 5 vadom i njome 5 vremena na vreme ~krope nesrecnika da ne bi pao u nesvest i kad su ube"ene da je »musterija pe~ena«. u§iju. Zbog toga se bunika ne . to se moze vrlo lako otkriti i dokazati. koje je u mak dospelo prilikom vr~idbe zrelih makovih ~aura. Mnogo je sitnije od tatulinog semena.Izgleda da su buniku u starom veku najvi~e upotrebljavaJi.ilne upotrebe. narede mu da zmuri. rana« itd. Otrovani ima utisak kao da ne dodiruje zemlj u. Nad zar nadnesu bolesnika. kao da visi u vazduhu. od ~ega najvge hioscijamina. Ukusa je nepri. sad vid· dis ko ti jede mozak.« Iz semen a na raspaljenom zaru izbija belicasta klica. . BUNIKINO SEME Bunikino seme je donekle bubreZasto. a koza i krava mnogo manje. a isto tako i otrovna. po savetu nekog saputnika u VOLU iLi autobusu Ii . da je bolesnik potpuno ube"en da ce mu na volSeban na~in vra~ka pomoCi. Veliko je svega oko 1 mm_ Boje je sivozuckaste. U narodnoj medicini se biljka ~esto upotrebljava i kao lek i za trovanje.sme upotrebljavati na svoju ruku. .256 LECENJ1! BIWEM za trljane i mazanje protiv reumatizma i 51.14% alkaJoida.jatnog i gorkog. Trovanja hunikom u nas nisu retka. a jo~ bolje mikroskopom. Seme po~ne na visokoj temperaturi da pucketa. Bilo je slucajeva trovanja makovim semenom u kome je bilo i bunikinog semena. Bunika se daje kao sedativ zajedno 5 morfinom. Lupom se vidi kako je jamasto naborano. Moze izazvati i smrt. dobro ga pokriju. pra~ak i drugi galenski oblicL Ulazi u sastav cigareta protiv astme i nekih purgativnih pilula.1. Varalica udari blago bolesni· ka i strogo mu podvikne. da se otvara. Srecom. Kriminalna trovanja iz koristoljublja u nas su dosta retka. U bunikinom semenu ima jo ~ i 20-30 0/0 masnog ulja i oko 300/0 skroba. pas i koko~ osetJjivi su kao ~ovek. NajviSe strada lakoveran svet kome Ciganke »vade crve iz o~iju. govore neke nerazumljive re~i. U tu svrhu naj~e§ce koriste samleveno bunikino seme u kafi. naredi da otvori o~i: »Eto sinko (cerko). okretna i lukava bajalica hitro i ve§to iz trskc izbaci bunikino seme na raspaljeni far . vidi se embrion u obliku velikog latinskog slova G_ Bunikino seme saddi 0. Na uzduznom preseku lupom. 51. Spominju je Dioskorid j Plinije kao lek i sredstvo za vra~anje_ Od srednjeg veka pa sve do danas bunika se upotrebljava u narodnoj i ~kolskoj medicini kao sredstvo za umirivanje. jer je ima svuda. mi~ije.06-0.

jer tada ima najvJSe piretrina.BRAKTEJA DALMATINSKOG I E . Lisee je duboko i veoma kitnjasto deljeno. . Cela biljka je srebrnozelena zbog obilja dlaka. a ne za novae_ Napomena i opomena! lebiljern. jer se delatni sastojci brle kvare u prasku i prasak je vrlo res to falsifikovan. visok do 1 m i sirok do pola metra s mnogobrojnim evetnirn drskarna sa po jednom evetnom glavicom na vrhu. kao i dJuge kseroterrnne vTste sa primorskog krsa. Ista opreznost kao pri radu s tatulom i ve- BUMAC PYI'ethrum cinerariaefolium Trev. T reb a k uP 0 vat ice Iud r 0 g u. eevastih cvetiea otvoreno. . nasred kuce na ognjgtu. a u sredini 200-300 zutih eevastib cvetova.BUllAe 257 evj}j i uvija se tako da i svakom drugom.Buhal:: treba brati kad je dYe treCine tutili. A vral::ka stalno ubec1uje da radi iz .. a pogotovu zbunjenom i preplasenom bolesniku. 5-6 em u prorneru.KAVKASKOG "UHACA Biljka se razvije u rnocan busen. tako da lire na prave margarete (Chrysanthemum leucanthemum Lamarck). .UZDUZAN PRESEK <KROZ CVETNU GLAVleu. Odatle je u XIX i XX veku prenesen radi gajenja na sve kontinente. Berba. B . Cvetne glaviee su vrlo lepe i krupne.Ijubavi. ali margarete nernaju insekticidnih sastojaka. CEVASTI CVETIC. Biljka izdrlava dugotrajne suse. . a primese u praSku je moogo tde otkriti nego kad je droga cela. Izgled droge. a ne samlevenu. c C E D evET BUHACA A . Bubal:: divlje raste sarno u Dalmaciji i u primorskim delovima Crne Gore i Hereegovine.U prornet dolazi cela droga. do tie nJena druga vadi jaja iz nasada i sve drugo sto se moze iz kuce odneti. Cornpositae Droga je osusena evast dugovel::ne dornaee biljke buha/::a. Korenov sis tern je vrlo razvijen. D . ali se za unistavanje insekata upotrebljava sarno droga samlevena u vrlo sitan prasak.CVETNA GLAVICA. izgleda da su to ervL D~k bajaliica Dbolniku vadi erve iz mozga. imaju 15-23 bela jezi/::asta eveta.

dlakavim zuckastim listicima poredanim u 2-3 reda. Cinerin I je estar cinerolona sa hrizantemum-monokarbonskom kiselinom.258 LECENJI! BlUl!M Pupoljci su oko 8---9 mm u pretniku. Takav pra~ak ima mnogo mehanitkih (sklerenhimskih i kolenhimskih) i zelenih tkiva. v I a k a n a 5 kalcijum-oksalatom. Zuti evetiCi su petozubi. Prahk. Upadljiva su mnogobrojna zrna p~o 1 e n a loptastog oblika. marchalli (Pyr.Samleven buhat je svetle. roseum Bieb. Pepela ne sme ostati vge od 80/0. Cinerolon je takode keto-alkohol. U k usa je gorkog i naljutog. Droga najte~ce dolazi u promet u obliku vrlo sitnog pra~ka. dugatki do 6 mm. velika 30-45 mikrona. Dr~ka je kratka i uzdui prugasta. Sastav. Cevasti evetovi su iuti. Zuckasto-sivkaste boje sa zelenkastim prelivom. a persijski od Chr. a jezitasti su CTveni iii r u i. a otvorene glavice 12-14 nun.5 puta aktivniji od piretrina II.). Insekticidna svojMva piretrina prdpisuju 'se ovdm dvema kiselinama iketonskom alkoholu piretrolonu. 5 mol e. Droga ima jo~ i eta r s k 0 g u I j a. zbog cega su kulture kavkaskog buhata napustene. . Piretrin I je 2. Jermenije i Persije. Samleven evet od vratica. Etarnog ekstrakta mora dati najmanje 7%. .500 m i spusta se do Kaspijskog mora. spolja grubo bodljikavo-trnovita: imaju tri pore. Dejstvo mu je slabije od naseg buhata. Cvetgte je oblozeno duguljastirn. slabo aromatitnog mirisa.500 do 2. .Falsifikam mlevenog buhata su V\rlo cesti i raznovrsni. Cinerini imaju slabije insektieidno dejstvo nego piretrini. Po obodu evetne glavice nalazi se oko 20 belosivkastih zenskih jezitastih evetica. . Raste na Kavkazu na Vlisini od 1. svojstvenog i dra!i sluzokoZu nosa kad se droga melje. zbog tega je viSe zelene boje. ali ne sme bi ti skroba. d I a k a u obliku slova T. a sve ostalo poknivaju mnogobrojni zuti eevasti herrnafroditni evetici. M i r is a je slabog. Z 1 e z d a tipa kompozita i delica e p ide r m e tija je kutikula pap i 1 0 z n a i uzdu! gusto prugasta. a cinerin II je estar cinerolona i metalona sa hrizantemum-dikarbonskom kiselinom.). gorkog i Ijutog ukusa. e i n e ri n a l i e i n e r ina II. . zbog cega se prilikam oplemenjivanja buhaca odabiraju sorte koje imaju ~to vge piretrina 1. Druge vrste. Ima inulina. Ima sklereida. Samlevene dr~ke su sive boje. Falslftkati. a) Piretrin 1 je estar hrizantemum-monokarbonske ltiseline sa piretrolonom i metanolom. b) Piretrin II je estar hrizantemum-dikarbonske I k iseline sa piratrolom i metanoloru. i cas t i. NajtclCi falsifikat je prisustvo prevelike kolitine samlevenih evetnih drlaka i listova. veoma blizak piretrolonu. margarete i drugih slitnih kompozita dosta je te~ko mikroskopski dokazati. danas SSSR gaji sarno dalmatinski buhac.Insekticidna svojstva buhata potieu od tetiri estra: p iret Tin a l i p ire t r ina II. Krunica jezitastih evetiea dugatka je od 10 do 20 mm i trozuba. jedan he t e r 0 z i d i a I k a I 0 i d. Dodatak mineralnih materija pozna se po poveeanom procentu pepela. krasuljka.Kavkaski iii ruski buhac se dobija od eveta Chrysanthemum roseum Adam (Pyrethrum carneum Bieb.

sto je od velike vainosti kad se zna da je buhac neotrovan. osobi10 aerosol-bombi za individualnu zastitu protiv vasiju. buvarica. Za zivotinje hladne krvi buha~ (piretrin) je lO~ektJcldnoJ Buhal! nije otrovan! - neuromuskularni otrov_ Piretrin spada u grupu kontaktnih otrova vanredno brzog dejstva_ Standardizaclja. Danas se primenjuje metod Svetskc zdravstvene organizacije_ I bioloskih metoda ima nekoUko: od redivanjc anthelminti6ne mo6i na zivotinjama iii insekticidne na iitnom ili pasuljevom ziSku.BUHAC 259 Ispitlvanje. divlji pelin. ekstraktu (sa 20-3Q<l/o piretrina) dodaju se izvesna sredstva za konzervaciju. kartonima. brminja. bubar-ica.Buha~ mora imati najmanje 1% piretrina (oplemenj ene sorte imaju i viSe od 2%). divlja barutica. buha~ deJuje brzo. a smrtonosal! je za iit'Otil!je hladlle krvi. jer se dejstvo buha~a i ovih sintetskih insekticidnih sredstava dopunjuje. buhara. Narodna imena: berica trava. a diditi dugotrajno. dalmatinsm buhac. U kesicama. Da bi se spre~ilo gubJjenje piretrina. ls~itivanje buha~a vrsi se hemijski i bioloski. vra tic. od kojih se prvi osnivaju na izolovanju hnzantemum-karbonskih kiselina. osjenac. buva~. a drugi na ketonskoj funkciji. Treba ga cuvati u metaJnim ili tamnim staklenim hermeti~ki zatvorenim posudama. Hemijsko ?dredl.v~nJe plret~lOa Je dosta slozeno i ne odgovara u potpunosti njegovoj moC!. mora dati 7-1Q<l/o etamog ekstrakla i ne sme ostaviti viSe od 9% pepela_ Upotreba. . deluje veoma brzo i efikasno i ne izaziva navikaval1je i pojavu orpomih formi insekata_ Zbog toga se buhae za sada smatra za najbolji il1sekticid. a u povrtarstvu i uopstc u privredi naj~esce ~e primenjuje u obliku pen u s avog sapunskog ekstrakta izradenog sa crnim sapunom. . Upotrebljava se i u obliku praska i ekstrakta. koji se ~uva ·kao rezcrva za izradu raznih 'preparata. -. buharica. . U novije vreme buhac u prasku se mesa sa diditijem u prasku ili pepeinom. vrecama brzo gubi dejstvo. muvama i dr_ Buhac ima veliku prednost pred drugim insekricidima sto nije atroval'] za coveka. matrikolda. Poslednjih godina buha~ se po~inje 'llpotrcbljavati protiv suge i kao anthelmintik.NajviSe buha~ se potrosi za ekstrakciju piretrina. buvara. Zivotinje tople krvi i biljke. Buha~ u prasku je utoliko bolji insekticid ukoliko je s v e z i j i i ukoliko je b 0 J j e zap a k 0 van. a gotovo sva os tala biljna anthelminti'k a su manje ili viSe toksicna. buva i drugih parazita. lma viSe metoda. Dokazano je da se piretrin u crevima ne resorbuje.

ekstrakt. sirup. epilepsije. Atro pinov sulfat (glavrui alkaloid velebilja) upotrebljava se u okulistici (nauka 0 oenim bolestima) kao lek i pri ispitivanju ocne duzice i roznjace. Kopa se u jesen. grceva od zucnog iii bubreznog kamena. vece glave treba uzduf deliti na onoliko sadnica Jroliko ima pupoljaka. ocisti od zemlje i natrulih delova. Glavu s pupoljcima i sitnim korenjem treba vratiti u zemlju da bi iduCe godine nikla nova biljka. pilokarpinom i muskarinom. dializat i dr. sam iii zajedno s kokainom. Iznutra se daj e za umirivanje zeludacno-crevnih bolova (smanjuje zeludacnu sekreciju). pilule (s podofilinom). Koren velebilja se upotrebljava Icao i list. his terije. Radi razmnozavanj a. par kins onizma i drugih neuroza. protiv nocnog znojenja tuberkuloznih bolesnika i uop~te za umirivanje bolova i napada raznih bolesti. kao protivotrov pri trovanju morfinom. Daje se i spolja u obliku masti. opere i VI!LEBIUE su~i. za umirivanje ka~lja i bronhijalne astme (antiastmaticne cigarete). u humanoj i veterinarskoj medicini. Solanaceae Velebilje jt! vrlo vai na droga. zatim za smanjenje sekrecije (izlueevine) zlezda.v VELEBIUE ILl BELADONA Atropa -belladonna L. . Od I i ~ case pravi pra~ak . Rede se upotrebljavaju vrhovi grancica u cvetu. tinktura.

U XVII veku velebilje se ce~ce spominje kao lck u medicinskoj literaturi toga doba. xlll. C - AILANTHUS GLANOULQSA. D . ali 0 tome nema jasnih i pouzdanih pisanih dokumenata. VELlC\NA LlSTOVA SMANJENA NA POLQVI NU UPOTREBA VELEBIUA KROZ VEKOVE Misli se da su anticki narodi znali za otrovnost i lekovitost velebilja. upotreblja- BELADONIN BUVAC A . B - SCOPOLIA CARN IOLl CA .PHYTOLACCA OECA NORA . godine. LIST IZJEOEN 00 BUVACA.DVA BUVACA BEZ NOGU vahu jedno kozmeticko sredstvo izradeno od bobica velebija.DEWVI BUVACA.VELEBIWE ILl BELAOONA 261 A D OBLIK l 15TA VELEB IUA I NJEGOV IH PRIMESA I' FALSJFIKATA: A - VELEBI U E. 2loog cega bilj ka i nosi naziv Bella-Donna (lepa gospa).EPITHRIX ATROPAE.5. Lepe Italijanke. narocito Venecijanke. B .ATROPA BEU-ADONA . 0 . C . Prvi zapis potice iz 1504. Pocetkom XIX veka . x O.

a drugi je od jedne ili dye bobice povraeao. sto znaei da bi u jedan gram isla oko cetiri suve ili jedna sirova bobiea. kako zivom. umorni i zedni. taka i osu~enom biljkom. 1825. a malo ili nimalo atrop ina. odredujuei Cas na ~e smrti (atropos znaei neumitan). Susenjem. Cela biljka je vrlo otrovna.5 mg. ziva biljka je najotrovnija. koji je oko 6 puta manje otrovan. najedo~e se jed· nag lepog topl og septembarskog dana bobdca velebilja da bi ugas ili zed i da bi se osvezili. dakle. Naziv Atropa je ime jedne od tri parke. nenamerna. SveZa. Najeesea trovanja su slucajna. go· MJ()LA l':OKMAL'JA ZEN ICi\ MIDRIlAZA dine. Suva. Jedni pomrese u najveCim mukama u ~umi i na putu za bolnicu.262 LECENJE BIUEM poslepeno sve fannakopeje unose beladonu (velebilje) kao obaveznu drogu i njena vainost u medicini ni do danas nije opala. Prema tome. Otrovnost velebilja potiee ad alkaloida. Maksimalna dnevna doza za coveka iznosi oko 1. cija kolicina u biljci zavisi ad soja same biljke. I rna i namernih trovanja bobicama velebilja. J edna bobiea ima oko 1-2 mg alkaloida. Prosecna teziDa osusene bobice je oko 0. jer se hi· drolizuju (razlaiu).23 grama. Deca i pastiri po 5umama su cesto htve til! ukusnih »pasjih tre~anja « . a najvise njen koren. tri mitolo~ke boginje koje po verovanju starih J elina seku konce na~eg zivota. Trovanja velebiljem nisu retka. dugotrajnim euva· njem i kuvanjem <osobito u alkalnoj sredini) gube se alkaloidi. a drugi prezivese posle stra~nih muka. i to bobieama. Na taj naein se i moze objasniti da je neko mogao pojesti i po nekoliko bobiea pa da je preziveo. a pogotovu dugo cu· vana i dugo kuvana biljka manje je otrovna zbog prelaska hioscijamina u atrapin . zemlji· ~ta. Sto ~ezdeset vojnika na vezbi u ~umi. TROVANJA VELEBILJEM . najce~ee mlevenjem i potajnim davanjem u crnoj kafi ili crnom vinu da se ne bi osetio neprijatan ukus semena. klime i drugih okolnosti. nego je jo~ porasla. U toksikolo~koj Ii· teraturi se kao klasican primer trovanja bobicarna velebilja iz neznanja na· vo di slueaj kolektivne intoksikacije jedne cete francuskih vojnika. vee i jedna jedina bobiea prelazi maksimalnu dozu at· ropina i moze. jer sadrfi najvi§e hioscijamina. . biti skodljiva.

sIal' nim. koji su shvatili velik zdravstveni i prosvetarski znacaj proucavanja narodne medi· cine. na ove predmete obracala veea palnja u nas i stari lekari su vge znali 0 biljnim lekovima i 0 bilju uop~te.tacne dijagnoze iii se navodi da je u pitanju »mla· dalacko ludilo. a li i medu pt icama ima razlike.0 ' da j edu . hemijski i na zivotinjama. Tek u novije vreme neki mlac1i lekari. losi! Pancie i Sava Petrovic. TROVANJA VELEBIUEM U NAS Ni u nas nisu relki slucajevi Irovanja veZebiZjem. Zec. PuZevi jedll velebilje.st . U zemljama Zapadne Evrope medicinari moraju poznavati valruje Ie· kovito i otrovno bilje.skoro redovno se otpu~ta iz bolnict:: be2.'an 1 ot ru je beladonom. poceli su da u svojoj svakodnevnoj praksi obraeaju palnju i na na· rodni fivot u zabacenim planinskim gorovitim krajevima. pre. klasicne primere nenamernih. Kozje m leko poslaj e o /ro vno od koza koj e su j el e beladonu. bili Zekari. COI'ek j e najosetijiviji. Ranije se. mer. u nas mnogo veei nego ~to sam to ranije mislio. a is to ta ko i mnogi drugi pre!i· va ri mog. pti ce i pas. Ot romos t \"eleb ilja za ra· zne zivotinj. ali je njihovo meso otrovno za coveka. Tako je. ·na zalo. na primer. Meolltim. Maga rac i konj mogu II tOkli nekoliko dana dobijati II hrani dnevno i po jedan kilogram zelenog mea ve· lebilja bez 2. psihoza i sl. pa zbog toga i ne mogu znati ne~to vge 0 trovanju biljem jakog fiziolo~kog dejstva. ali uginu a ko im se alkaloidi dajll II venu. ali sami postaju otrovni za coveka. j eT Ie veCina t ivolin ja manje ose ll j iva prema l'e lebiljLI. njima one ugta ne ~kodi . gol ub je. vrlo otporan. NaSi studenti med icine ne uce botaniku ni farmakognoziju. . na pri. Sirokom anketom i neposrednim belezenjem u narodu u raznirn na· ~im krajevima u toku vBe decenija do~ao sam do zakJjucka da je broj trovanja velebiljem. Maj mlln j e mnogo otporni j i od cove ka . Tako se i mogu objasniti tacni podaci za svaku godinu 0 trovanjima velebiljem i drugim biljem jakog dejstva.: toli ko je razliCita da je nemoguce uporedi ti njego\"o dejstvo prema Coveku i d omacim zivotin jama.6 grama (Hekel). .VE LEBIU E ILl BELADONA 263 Mo!da su i ncke !ivotinje uzrok ~to se co\"ek polakomi . za njega je beladona i najot rovnija. Uostalom. mt::dlltim. ukusnim i privlacnim bobicama. oko 0. delice klltikule i dlake. Mikroskopom treba tra· ziti celije s peskom. zamorce i pacov mogu biti hranjeni iskljucivo velebilj em a da pri tom ne pokazuju znake trovan j a . Kod nas . Zec koj i se hrani ve· lebiljem pos tajc imun i moze podneti velike doze ove droge. U slucajevima trovanja iii toksikolo~kih ekspertiza velebilje se moze dokazati mikroskopski. Posle coveka . 0 tome se kod nas vrlo malo zna.I1akova trovanj a. ne treba izgubiti iz vida da su naSi najcuveniji botanicari u Srbiji.c . najosetljivija bi bila macka. slucajnih trovanja pastira i goroseca zre· lim bobicama velebilja u okolini Pirota (Bonjinci) opisao dr Kostadin Tri· ckovic. medutim. Ovca i koza . ako bolesni'k ne umre od velebilja. 'clcbilje . 0 Irovanjima veIcbiljem u nas za sada niko ne vodi racuna. 11ajcefee zrelim.

a kad ga upotrebi neznalica iIi zao covek. veCinom iz neznanja. ali ne bobicama. zabelezio sam 1954. sekiraciju) [reba svaki eovek bar dvaput godgnje iz sebe da istera: . pred rat nekoli'ko goroseta jc umrlo. Zdravslvel10 prosvecivanje naroda mora biti vecita i stain a briga svih zdravstvenih pos/enika.vodicu« u kojoj je danima bio potopljen koren »jarba naroda« (Iuda trava). nego korenom velebilja. Bili su potpuno izobliteni. ispoganjeni. Kad sc tome doda da stotine porodica planinaca i brital1a s mnogo dece zive od branja Ii~ca i vaitcl1ja korenja ve/ebilja. Ne manji broj trovanja je i mec1u goroseeama. miraz) samlevenim osu ~ enim zreIim bobicama velebilja kuvanim svakodnevno u crnoj kafi. is tina. . uvo nimalo bezazleno narodno . a drugog eetvrtog dana blizu Kraljeva. u Gvozdatkoj reci na GQeu. deca. Ako ne crknem.« Medutim. Prema tome. nije od manjeg znataja. onda jo~ vge ima razloga da se ovoj tako vaznoj medicinskoj biljci obrati veea pafnja i da SP. znao koja je biljka u pitanju. a mozda i iz koristoljublja. O~trelja. lako je dosad prikupljen bogat materijal 0 raznovrsnoj nepravilnoj upotrebi velebilja u narodnoj medicini.. za inat pojede jednu ili vge bobica. dakle. posle mi je nekoliko meseci lak~e i podmladim se. veCina trovanja velebiljem se nije zavr~avala smrcu.Ietenjem« oslobac1ala znatno mlac1eg muza koji se bio upustio u nedozvoljene odnose s mladom snahom soldatuSom. tako da mi je olak~ao rad po tamo~njim selima da brzo doc1em do »eudotvornog korena« i naeina kako ga rnatrone spremaju da .venin« (otrov). seljaci iz Krivelja. Obojica su prenesena u besvesnom stanju u bolnicu. CuvajuCi stoku na ~umskim pozarBtima i krtevinama (gde uvek ima mnogo velebilja). apotekara i veterinara velebilje je spasonosan lek.264 ~to LECENJE 8[UEM Srecom. U Bosni su pre i pasle rata zabelezena kriminalna trovanja (nasledstvo. Ali su to sasvim izolovani slutajevi. ako mogu da izdrlim. dosad nepozllatih nacina upotrebe i puteva trovanja iz neznanja i neobave~tenosti. osvetli iz svih aspek_ a ta.izlece« nesta~ne muzeve i nepokorne zetove (svoje sinove ovako nikad ne »Ieee«). izuzev nekoIiko slutajeva kriminalnih trovanja iz koris/oljublja. god. da pokafe da nije kukavica i mali. Na ova kriminalna. Sarbanovca i drugih sela piju . Slut ajnih trovanja bobicama 1ma. to je eesto 5111rtonosan olrov. Zlota. veoma podmukla hronitna trovanja prvi mi je (1954) obratio pafnju dr Petrovski. sva ostala su bila iz neznanja. vrlo mnogo. jednog su na~li treceg dana blizu u~ca pored lbra.podmlac1ivanje« koristi se i u kriminalne svrhe. nedaleko od u~ca lbra u Moravu. svima nam je dliZnost i obaveza da se protiv ove nemani borimo. mec1u odraslim ljudima. IIi jedno ' drugo zatikuje i onaj najmanji u eobanskoj drufini. Na primer. Osim toga. slueajeve medikamelltozniiz trovanja. A vel1in (jed. U istoenoj Srbiji. ipak se pretpostavlja da ima i drugih. To su jedinstveni slueajevi na Balkanu. Nije. prevare se i pojedu poneku bobicu. osobito po selima oko Bora. naprotiv. ali mi je podrobno i tacno opisao karakteristicne simp tome trovanja. Takva straviena trovanja belde svake gudine u planinama saradnici lnstituta za proucavanje lekovitog bilja j lnstituta za farmakognoziju u Beogradu. Da bi iz sebe isterali . Najce~ce se nekad zena ovim . zedna i gladna. dugogodgnji upravnik bolnice u Boru. U rukama lekara.

nacina susenja. pomamnica (otrovani skace. gorsko bilje. ZNACI TROVANJA VELEBIUEM Znaci trovanja. jako ra. Nadeni su primerci lista sa 1. veliki bun. bunika. prilikom susenja. U alkalnoj sredini hioscijamin prelazi u atropin. krccvinama i na mestima gde su sume izgorele.sirene zen ice. Najvise ga ima po svetlim bukovim. decu i do mace zivotinje. veliko bilje. golemo biljc. tia. OD CEGA POTICE TO NEOBICNO I SNAZNO DEJSTVO VELEBIUA? Lekovitost i otrovnost velebilja poticu od alkaloida (organskih azotnih jedinjenja) atropina. neuracunljivost.3% alkaloida. racemican izomer-atropin. GDE SE VELEBIUE MOZE NAJCESCE NACI? Velebije raste po nasim brdskim i planinskim sumama. vilinsko bilje. nastupaju vee posle 20-30 minuta: suSenje usta i idrela. U . Medutim. veei dec opticki aktivnog hioscijamina prelazi u opticki inaktivan. mandragora i dr. luda trava (otrovani izgleda kao da je poludeo).32% alkaloida. Kao ~to se viodi. Odavno je na dobrom glasu velebilje s bal- . Voli jaku sumsku zemlj u. a najviSe po sumskim prosecima. rede po hrastovim sumama. pasja viSnja itd. Kolicina alkaloida zavisi od mnogih cinilaca: vrste biljke. vilino bilje. gadenje na ' povraeanje (ko povrati taj je spasen). kurjacija treSnja. gorski bun. Glavni alkaloid je levogirni hioscijamin. buna (otrovani je kao u nekom bunilu). ekstrakcije alkaloida i izrade galenskih preparata. viljebilje. vremena berbe. poremccaj vida. crni bun. bes. kurjacija jabucica. Velebilje je oduvek uliva lo strah i po~tovanje coveku bliskom prirodi. ukocen pogled. jer je one bilo stalna opasnost za njegovo blago. vrgti. promuklost . zanesenost. Na sumskim paljevinama se mestimicno javlja u tako velikoj mnozini kao da ga je neko posejao. kurjaca. odnosno racemicni atropin. cuvanja i prerade. Vecina farmakopeja traZi najmanje 0. srecom.VELEBlUl! ILl BI!LADONA 265 NARODNA IMENA UKAZUJU NA OTROVNOST VELEBIUA I NA MNOGE ZNAKE TROVANJA U raznim na~im krajevima beladona ima razlicita n a rod n aim e n a: velebilje. neosetljivost na svetlost. sto cini hemijsku i farmakodinamicku homogenost solanacea: tatula. svi ovi nazivi ukazuju na to da narod poznaje otrovnOSI ove biljke. ludilo. veljebilje. odnosno hioscijamina. starosti :droge i dr. Zaj ednicko im je jos i to ~to se nalaze u mnogim drugim biljkama iz isle porodice. cini svakojake ludosti kao da se pomamio). ludaca. pasja jagoda. neizdrzljiva zed. bun. klime. Svi ovi alkaloidi imaju slicno fiziolo~ko dejstvo: sire zenicu. Oni cine do 990/0 svih alkaloida. zivom listu ima vrlo malo atropina ili ga mozda i nema.

tako da za prodano bilje kupuju hleb.aka va'i. odelo i obucu.I . Kad sazri. Bobica je mnogosemena. Velebilje eveta preko eelog leta. PRIMESE I FALSIFlKATI Zbog n epoznavanja i nerazlikovanja. jer . lepa tarnnoljubicasto-nasmeda. Dna . krupnim. Cvetovi su pojedinacni.e crnomodra. na bazi bleua. A velebilje se svake godine moze brati pa da se nc unisti. U svakom pr~ljenu ima po dva lisla.266 LECENII! BILJEM kanskih brda i plan ina. po povr~ini rapave. Ima ga 4 u ostaloj Evropi do Kavkaza. Da bukva. Kruniea je ·krupna. a d rug i m a Ii. Jugoslavija godgnje izveze desetine vagona ove vaine biljke. One su gusto obrasle tamnozelenim mcern. najvge u Englesku. irna tamnoljubicast sok. Prema tome. KAKO IZGLEDA VELEBIUE? OPIS BIUKE Velebilje je dugovecna zeljasta biljka. rede je kruniea zutosmede boje. Listovi su 10--30 em dugacki i do 15 em ~iroki. i to vek stogodi ~ njaka. bor i drugo drvece stasaju za secu. Branjem velebilja ne ~kodi se ~umi. Ova impozantna zeljasta -. Franeusku i druge zemlje Evrope i Amerike. Semenke su okruglaste. mrke. smrtonosan korov nasih ~uma danas gaji u SAD i Zapadnoj Evropi. veliCine vi~nje.. svega do 2 mm u precniku. a velcbilje baS tu nalazi optimalne uslove za svoj razvilak i daj e list i koren Sa Jlajvise lekovitih saslo. izbijaju ·iz pazuha Iistova. Zapadna Evropa). neobave~teni i nestrucni biljari cesto beru list vinobojke (Phytolacca americana). a na jug se pros tire do severne Afrike. Velebilje je oko stotinu puta skuplje od bukovog i dmgog drveta. velioine naprstka. Od branja velebilja u na~im ~umovitim krajevima imaju znatnu korist osobito gorosece s mnogo deee. lugoslavija jc godi. od kojih je jed a n vel i k. sjajna zelena bobica. Eto zbog cega se ovaj opasan.nih za ekstraklivnu farmaceulsku induscriju (SAD. hrast. I jo~ nesto .guk ih sllma. sitne. Plod je vrlo lepa. nego se ~uma tim leci. Iz mnogoglavog rizoma s mnogobrojnim. socna nakiselo-slat ka.e okupator popalio i posekao hiljade hektara naSih na. ukusna (ali vrlo o/rovna). i velebilje je ocit primer i dokaz da i korov moze biti koristan. !taliju.tama posle rata bila u svetu najveci izvo znik prvoklasnog velebil. Holandiju. SAD. PRIVREDNI I DRUSTVENI ZNACAJ VELEBIUA Farmaeeutska ekstraktivna industrija godi~nje tro~i stotine vagona korena i jo~ viSe !is ta velebilja za proizvodnju atropina i drugih lekova. visokih 1-2 m. zatim u Iranu i zapadnim Himalajima. Dole je bobica oblozena ~elenom petozubom ca~icom. treba cekati covekol' vek.a. razgranatim korenjem izbija jedna iii vi~e snainih razgranatih stabljika. jer je velebilje sumski korov.

List vinobojke nije dozvoljen u trgovac!kom velebilju. sunCanom i suvom vremenu. jer list privlaC!i vlagu i brzo se kvari. Na njima osim evetova ima i mladih. obodima ~uma i na nekim mestima gde se i velebilje javlja. Ako se brzo ne osusi. SUSENJE. nagorkog i naljutog ukusa. To moraju ZDati svi biljari. odse6i glavu i vratiti je u zemlju zajedno sa sitnim korenjem. Najbolje je osu~eno liSee odmah presovati i zapakovati u viSestruku Zilavu. u velebilja su evetovi pojedinac!ni. Uredcno korenje mora se odmah suSiti u zagrejanoj susari . Najlekovitiji SLl vrSni lis/ovi. jer takvo li~ee ima manje lekovitih sastojaka. rupa i drugih o~teeenja. Najbolja droga se dobija branjem !ista oko podne po lepom. BERBA. brano kad se na biljei pojave prvi evetovi. U novije vreme za industrijsku ekstrakciju atropina sve se vge traze vrhol'i grancica. jer je atropin vrlo nepostojano organsko jedinjenje. jos mlako se pafljivo pakuje da se ne izlomi i cuva na suvom mestu.i krajem leta. Povadeno korenje treba o~ah ocistiti ad zemlje. natruUh i mrtvih delova. Treba vaditi samo krupno korenje (cesto kao ruka debelo) od odras!ih biljaka starih v. Korenje 5C vadi dok sneg ne zaveje. ko nema su~ruiou. a nikako u vreeama. jer su heIoijski sastav i dejstvo potpuno drugaciji. Korenje se vadi u jesen. moze ga su~iti u hladu (na tavanu) na velikoj promaji da se ~to pre osusi. ad 2 do 3 em. u zagrejanoj susnici na 50-6()oC Hi. da bi iduce godine bilo dovoljno debelo i sposobno za vadenje. Odmah posle branja Igee treba osusiti u ~to tanjem sloju. daje losu drogu i tesko sc moze prodati. krupni i Ijubic!astt.VELEBILJE ILl BElADONA 267 biljka poreklom i7. Koren velebilja je vrlo mesnat. zelenih plodova. ali je najbolje prvo kolo. vrlo velik. nepromoeivu emu hartiju.i godine. debelu. Korenje se odmah opere hladnom vodom. beJoZuckast. mek. a plodovi su krupne madre pojedinac!ne bobice. tim biljka prestane evetati i poenu izbijati novi izdanei. PAKOVANJE I CUVANJE List se bere eelog leta sve dok velebilje eveta. Amerike ~iroko je rasprostranjena u m:nogim na ~im krajevima. Mlado korenje treba vraeati zajedno s glavom i pupoljelma u zemlju. sitne plodove modre boje u grozdovima. Glava i tanka korenje imaju manje alkaloida m smanjuju vrednost drogi. odnese kuci i iseee na komade dugacke 20 em. Cim se lisce osuili. Iskopavanje moze poc!eti . vee od druge polovine avgusta. Treba brati same zdravo i mlado liSee zelene boje. Zato se mora pafljivo bi-ati i prenositi u korpama. najc!e~ee po llaseljima. Lisee velebilja je neprijatnog. onda' brzo gubi lekovitost. razgranat i ponekad tdak vge od 2 kg. Lisee velebi\ja je vrlo tanka i nezno. soean.ire ad tr. Razlike izmedu ove dYe biljke su uglavnom ove: vinobojka ima grozdaste evasti s vrlo mnogo sitnih evetova bledozute boje i kad sazri. bez pega.

Od 3 kg sirovog dobija se oko 1 kg suvog korena. Ovo su glavni razlozi zasto je na§a droga iz nekih krajeva bivala lo§a.i velikih kolicina ve· lebilja nekoliko posleratnih godina. a jo§ vi§e susne 1946. gJavu U2du! raseci 1Ia onoliko delova koliko na njoj ima pupoljaka i rasaditi na rastojanju od 50 em.i mora se uni§tiIti. glavu sa sitnirn kor enjern vratiti u zemlju.o zapakuje i cuva na vla7. beladonu treba sto pre osu§iti. a j mi smo odlazili na ta mesta i brali beladonu i u njoj nalazill velik procenat lekovitih sastojaka.iti da bi se §to pre osusilo. Farmaeeutska industrija svake go dine trali desetine vagona ove droge za ekstrakeiju hioseijamina. Tako ce se na goJorn pozaristu za nekoliko godina imati prava plantala beJadone u prirodi. pre nego sto pocne vlalno i ki§ovito jesenje i zim· sko doba. Zato se na ove okoir!osti mora obratiti najveea pamja. napomene i opomenel . godine. Uopste. Deca i trudniee ne smeju brati velebilje. U nas sumari treba da razrnnozavaju j gaje ovu biljku. Zato treba raciollaJno eksploatisati biljku: ne kopati rnlado bilje i na onirn mestirna gde ga malo ima.nom mestu. iako se od davnina zna za nju. vla!n. U apoteci se od velebilja izraduju razni galenski preparati. nasli smo prave divlje plantale ove valne lekovite biljke. . sporo i nebatno su§i. uplesrrivi se . AIm je vreme toplo i suntano. mi smo . dok na pozari§tima nije izrasla suma. Iz istib razloga beraci bilja ne treba da cuvaju velebilje kod kute. najvge na mestima' gde je okupat. a time i lekovitu i trgovin· sku "rednost. Ako se is· kopano korenje ostavi na gOmili. Preporuke. nego ga treba §to pre prodati. Od velebilja smeju spravljati lekove sarno farmaeeuti u apotekama i industriji lekova.268 LECi!NJi! BIUi!M ill iznad peci do sooe. zbog cega se mora dobro pakovati i cuvati na suvom mestu. a ostali posle branja moraju dobra oprati ruke toplom vodom i sapunom. i 1947. Prema tome. Korenje velebilja je higroskopno (privlaci vlagu). Debelo korenje se mora U2du! raspor. jer su njeni lekoviti sastojci nepostojani u vlalnoj drogi. jer ce od nje imati vecu korist nego od §umskog drveca.jmal.Cela bilj'ka je vrlo otrovna. pa se zbog toga velebiJje ne sme upotrebJjavati u domacinstvu i ne sme ga biti u domacoj apoteei. mole se susiti i na SUDeu nanizano na kanap i obe§eno ispod strebe. one brzo gubi alkaloide. Pravilo je da na pofari§tirna irna najvise i najbolje beladone. jer niko nete da ga kupi. Velebilje je vrlo valna lekovi·ta biljka. zbog cega se u rnnogim zemljama (naroeito SAD) sve vise gaji.or sekao surne i gde su bili veliki pozari za vreme rata. ZASTITA I RAZMNOZAVANJE VELEBILJA U PRIRODI ProuCavajuci godinama beladonu po nasirn brdskim i planinskim sumama.

visoka 30-80 em. 1 kaSika lanenog i 1 ka~ika stucanog grckog se- .VERBENA. heterozid verbenozid. rana. Raste svuda po zapu~tenim mestima i pored puteva do 1. Narodni lek za jaeanje.(J/ . duguljasti. Stabljika je cetvorouglasta.. LJUTOVNICA Verbena officinalis L. grla.. protiv nesanice i nervoze. popari sa 200 g kljueale vode i posle 1 sata ocedi i pije 3 puta dnevno pre jela. uspravna i na gornjem delu razgranata. Sadrii neproucen al· kaloid. Povecava mlecnost. grubo dlakavi. dvousnati. 269 VERBENA.500 m nadmorske VIS me. nadole okrenuti i na vrhu ~iljasti. taDina. Upotrebljava se gornja polovina biljke u evetu (Verbenae herbal. : VERBENA dnevno pre jela. Upotrebljava se i protiv groznice. bledoljubicas ti. VRBENA . gorke materije.Za spoljnu upatrebu. sakupljeni u dugim klasovima na vrhu granciea. za lecenje jetre i mCi. . Uzima se po 1 ka~ika isitnjene droge. isti eaj simi i za ispiranje i grgljanje u slucajevima upale usta . Cveta od juna do oktobra. pa se daje dojiljama po 3 caSe Verbenaceae . Cvetovi su sitni. Trajna iii jednogod l~nja zeljasta biljka. .IQ-/ " . manje iii vi~e dubokodeljeni. za obloge uzima se: 4 supene ka~ike sitno narezanc verb ene. sluzi i etarskog ulja. Listovi su naspramni. VRBENA. DlVUA VRBENA . DIVUA VRBENA. otoka i drugih oboIjenja. jer sniZava visoku temperaturu.' .

nani i maticnjaku. konju ~ ara. OstaJa narodna Imcna: bori~. »bola pod grudima«. vrbica . ze! ezenka. MARULKA Calamintha ryfficinalis Moench - Labiatae Bere se !Bee iii vrhevi grancica biljke u cvetu (Calaminthae herbal i brzo susi da sacuva prirodnu boju i prijatan miris na maticnjak i nanu. popari se I litrom klju~ale vode. spo l'i ~ . cvrstac. vrbina. VEREMNJACA. Pije se kao caj (10 g na 100 g kljucale vode) 3--4 puta dnevno. ostavi poklopljeno 4 sata. ocedi i mlako upoLrebi. jezicar. spe riS. trava ed dlaka. VEREM·TRAVA . verbina. Sadrii vrlo malo etarskog ulja. nesanice. GORSKA METVICA. zbeg kojeg se droga sve viSe sakuplja. jer »od verema veceg jada nema«. uglavnom za jacanje i umirivanje.270 LECENJE BIUEM mena. TRAVA OD VEREMA. jer sluZi za destilaciju. Upotrebljava se kao narodni lek slicno zalfiji. brstica. sporiSak. VEREM-TRAVA. bosotica. rede za lecenje rana. U predelima s obc strane Drine ova biljka se mnogo ceni za lecenje »jada i cemera • • tuge.

Narouna imena: bela boca. KOTRLJAN. Ima dugacak rizom.5-1%.~I STRIC Eryngium campestre L.Koren (E ryngi radix) iskopan u j esen iii ranD u proleee. su tvrdl.12% etarskog ulja i mnogo seeera. KOTRlJAN . valjavac. . brmak. L1StoVI ERYN GIUM CAMPESTRE Rasprostranjenost. oko 0. . kapinska trava.5%. . vakas. Droga. bodeci trpotec. skolobad.Diuretik.ljikava biljka. Cvetovi su grupisani u glavicaste cvasti bele iii plavicaste bOJe. Zilavl . beTmak. Upotreba. .oma jako deljeni i svaki vrh se zavr~ava o~trim k~pmm tmom. Cveta celog leta. skulab. be li tm. ovci cicak. tan ina 1. skolab. Upotrebljava se i prot'iv velikog kaslja: caj (10 g na 200 g vode) zasladi se LOlu-sirupom i pije svakog sata po 1 kafena ka~icica. visoka do 70 cm.Saponozida 0. Sastav. Daje se sam iii sa drugim bi.Bodljikav korov sus nih mesta.ljkama koje deluju diureloicno.. na pesku i sllvim poljanama. bermelj. VETROVAC. 271 VETROVALJ. ali se kasnije oseea gorcina i ljutina. nalaze se na vrhovima grancica. fi'rOgon . najcesce u obliku caja. sikavcina. Koren je svojstvenog mirisa. osobito po kame· njarima. . brmec. . kolotrk. ple~ec.VETROVAC. bermez. vekes. bela sikavica.VETROVAU. V(. Mladi izdanci u pro Ieee koriste sa kao salata i povrce . a ukusa slicnog mrkvi. . . - Umbelliferae ViSegodgn)a ?od. bermec.

VIDOVCEVICA Euphrasia officina. pored puteva. Sve su to poluparazitske biljke. lim sumama. kapinika. planum L. svega 10. Cveta od leta do jeseni. Droga. Stabljika je neZna. Rasprostranjenost. po svet- Cela biljka brana u cvetu (Euphrasiae herba). Scrophulariaeeae Sibna jednogodisnja zeljasta bi ljka.20 em visoka. sve se one rnogu koristiti kao lekovite.600 m. donji su klinasti. ostri badelj). prava i sarno u gornjem delu malo razgranata. (glatki sikavae) i dr. a gornji jajasti i nazubljeni. morski sikavae. do 2.lis L. VIDOVA TRAVA. (kapin. Raste svuda po livadama. bledoruti iIi bell. kemerak. Vidae obuhvata viSe samostalnih vrsta. Sakupljeni su u klasaste evasti u pazuscima gornjih listova. tamnozeleni. Cvetovi su raznobojni: ervenkasti.272 LECEN1l! BIlJEM Gotovo istog sastava d dej stva su i neke druge vrste istog roda koje rastu kod nas: Eryngium maritimum L. ruZiCasto-ljubi~asti. ERYNGIUM MARITL\1UM VIDICAK. Listovi su sedeci.l. VIDAC. E. . VIDOVACA.

spada poklopaC'. viea): 2 supene ka~ike droge popa· riti sa 200 g kljutale vade. na dugackoj drki. Caj za ispiranje nasa (kija.Nadzemni deo biljke u cvetu (Anaga/lidis herbal. visoka 10-30 cm. Cveta celoga leta. heterozid aukubozid i smolaste materije za koje se pretpastavlja da su gla'Vl1i lekoviti sast:>· jci droge. VIDAC 273 Sastav. prosti.150/0 etarskog ulja. upalu usta i zdrela i uop~te deluje kao i druge taninske droge. VIDAC Anagallis arvensis L. Upotrebljava se i za letenje upala oka. Od pet do ~est puta dnevno staviti pomalo ove masti u svaku nozdrvu. Upotreba. 2. Siljasti. proteolitski enzimi. Narodni lek. kraj puteva.Gorkog ukusa. VIDICAK VIDOVCICA. konjunktivit. najvge po njivama. sa 5 g lano!ina j 15 g belog vazelina. Narodna lmena: vidica. sa crnkastim tat· kama na nalitju. 50/0 galotanina. .JednogodiSnja sitna biljka. Plod je okruglasta taura sa koje. ota· niea. . Oko 0. leti proliv. Svojstva. Otrovna. 1. oslenica. cak i za lecenje otnih bolesti (da se pojata oeni vid. . . na uga· ru. Iz pazuha Usta izbija po jedan sitan evet crvene boje. Rasprostranjenost. Listovi su sitni. Droga. blefarit. tija je stabljika na bazi po zemlji polegla pa se postepeno uspravlja. grizov. Sastav. ka. Narodni lek: sma· njuje upalu i lutenje nosnica. vidavita trava. .VlDOVClCA. plavu boju. preve· liko lutenje zeludatnog soka. po obodu celi. jajoliki. ostaviti celu noc i sutradan nos ispirati procedenim tajem. vidoka ~arena. Lekavita mast: 5 g alkohoiature od vidove 1irave i 2 kapi ulja od kamilice pomeSart». poklopiti. zornica.Vidovcica oije dovoljno proucena. kad sazri. VIDOVA TRAVICA.Raste kod nas svuda. Bez rnirisa . - Primulaceae IzgJed blljke. Upotreba. imaju 3-5 nerava. dragonka. VIOOVA TRAVICA. naspramni. . malo tanina i drugih sastojaka. ~to moze imati kobnih .Saponini. gorke materije.

O· sim vee spomenutih. . nitrata i benzoeve kiseline. Narodni lek za Jecenje organa za disanje. neobave~teo svet je upotrebljava za le~enje raznih oboljenja OCiju. VODENA PAPRAT Adiantum capillus Veneris L. divji baselak. vidoviea. kokosiji slijep. vanilina. visoka 10-40 em. kurje oko. vidovka. o~iea. PRILEP. kurja cesnica. PAPRAC. Povodeei se za narodnim imenom . v. Imroslep. rana (u obliku melema sa lanolinom i vazelinom). . zelenkasti. - U~ticaeeae Trajna zeljasta. vid.i die. visoka do 80 em. ova biljcica ima jo~ mnogo narodnih imena: abronek. kumarina. konje. sumpora i kalcijum-oksalata. krivi~ica. GOSPINE ILl VENERINE "LASI. abronka. VILlNE. ovce i ptice. zeleoika. krika. mokraenih puteva i uredivanje menstruaeije. Narodna imena. CRKVINA. - Polypodiaeeae Kitnjasta pap rat vlaZnih stena i pecina. vidooka. vidova travac. Cvetovi su sitni. vidovska trava. VIJOSNICA. za olak~a­ vanje isk~ljavanja sluzi i dr. erljena vida. vrlo dlakava biljka. mi· sakinja. Na Zapadu se upotrebljava kao oarodni lek za le~enje astme.274 LECENJE BrUEM posledica. ~r­ VIDOV CICA vi~nik. ~to objasnjava upotrebu vijo~niee u narodnoj medicini za izbacivanje kamena iz mokracoe be~ike i za olaksavanje mokrenja. skupljeni u lop taste evasti. DRENAK. zeoica. okaoee. MRTVA KOPRIVA Parietaria oficinalis L. Otrovna je za ribe. gume. Ima kalijum-nitrata. sluzi. Ima i sluzi. Ima gorkih i taninskih materija. skrika.

Upotreba. Varijet et vinove loze bogat tarunima i bojama (u jesen erven list). alpina Jaeq. prostriljavica. vulgaris L. KRAVLJAK. Cve tna glaviea je crvenkasto·belicas ta. dijaforetik. Sastav_ . toniok i holagog. pupavae. i dr. corymbosa L. .. C. l anina. KRAVUAK . Protiv j akog odliva upotreblj ava se i tinktura iii ekstrakt: 100 g osusenog ¥1novog li~ca iseeka . hranljiv je zbog inulina.ino sito ne ma stab ljike.. Spolja u obliku ka~iee stavlja se na cireve. sjekavae. ima antibakterijska svojstva. s uvi pa~njaei u brdima i planinarna. leii na rozen od duguljastih ca~ icn ih Iis tova. a ispod njih je rozeta od bodljikavih. evo jo ~ i ovih imena: beli tm..Osim spomenutih. PUPAVA. mesnat. ~to obja~­ n java vekovnu upotrebu ove stare kulturne biljke kao hemostatika. os taviti pola sata i popiti u 3 doze pre jela u toku da na. okrugla. - Compositae Vil. vretenas t. kompava. a u pLodovirna ernog groida Mltocijanskih je"njenja. VI NOVA !. koristi se i danas kao lek za uredivanje mens truacij e. U gladnim godinama koren se jede.Etarsko ulje je smede boje. . Tri supene ka~ike popariti sa pola litra kljucale vode. ostaje sarno »si t o« 'koje vetar nosi. protiv preteranog i produienog mesecnog pranja i kad se desi da menstruaeija izostane: 60 g vinovog lista i po 20 g dimnjace i majorana se pome~a . vina (30 g na 1 litar vinal i ekstrakta daje se kao diuretik. debelih. . . koji se do kraja XIX veka upotrebljavao za bojadisanje. KRALJEVAC. Koren j e okamit . 275 VIUNO SITO. Po~to je . rane i za lecenje koznih bole sti u narodnoj medicini. voska. peraslO deljenih. ukusa koji podseca na koren kupusa: malo ljutne d ima svoj stven miris. ta'ko da ogromna bodlji'kava rozeta 5 Ii ~ce m i glavicasta evas t leze na zemlji.Mr~avi. smole. narkoticnog mirisa. koren kravljaka moze se davati kao dijetalna hrana dijabeticarima. . u precniku oko 12 em. .ita svojstva vitamina P (flavonoidi) . raznih soli i drugill korlsnih sastojaka. . Dugovecna zeljasta biljka. Rasprostranjcnost. C. jakog. Slicnog h em ijskog sastava i dejstva su srodne do mace biljke istog roda: Carlina acantilitolia All. Kad sazri.iljkama iz iste farni'Ii'j e: Compositae). flavonoida i leukoantocijana.Sadrzi 1-2% etarskog ulja. Vinova loza ima izraz. grubih Iistova. zatim vinske i drugih kiseLIa . na preseku beo.i nulin levulozan. C. Cveta eelog leta. RESETKA Carlina acaulis L.VILI NO SITO..protak.U obliku caja (20 g na 1 Iitar vode). Brzo poplesnivi pa se mora naglo os u~ iti i p aZJjivo cuvati na suvom mestu. U li~cu ima boje ne materije enozida. Droga. oko 20 0/ 0 inulina (rezervna hrana ·kao i u drugim b.Koren (Carinae radix) se vadi u jesen. U zrcli m plodovima ima mnogo glikoze. kao palae debeo. Narodna imena. belotrn.QZA . - Vitaceae U eeloj biljci i vinu ·i ma tanina. VINOVA LOZA Vilis vinifera L. sastoji se iz raznih terpena. oko 30 em dugackih.

ostaviti celu noc i sutradan piti umesto vode_ Narodna tmena. Listovi su naizmenicni. navodimo i ova: verkuta. ovoj sme~i dodati 10 g oinkoksida. krupni. cokot. vinika. Spolja se daje u obliku jakog caja (200 g na litar vade) za zapiranje u slucajevima krvavljenja iz materiee van vremena menstruacije. lako se vari i korisno deluje na organizam (vid. . lekovitih vina. drl i 8 dana uz cdce muckanj e i pije 5 puta dnevno po I ka~i ka pre jela_ Ista ova tinktura koristi i protiv hemoroida. Sira (slatko vi no) u svetu se sve vi ~e ostavlja za zimu i pije kao neprevreo vocni sok. Vocni daniJ. jer groide je vrlo hranljivo . lavska noga. oporog i malo nagorkog ukusa. Narodna imena: vina [oza. goveda trava. oboIjenja jetre i uop ~te za jacanje. . - Rosaceae Opis biljke.Bez mirisa. Na Iistovima virka dugo se zadrlavaju kapljice rose. .Raste svuda do 2. zvizdenjak.Osim spomenutih narodnih imena. 3 supene ka~ike caja popariti sa pola litra kljucale vade. VRKUTA.500 m. Dobar adstringens i tonik.Virak je mnogogodi ~nja zeljasta domaca biljka. trave-ive. magle i kiSe kao divni sjajni biseri. pije se 3-4 ka~ike soka dnevno_ Istim sokom peru i oblafu upa/jene oei. vinoloza. 10 g vodenog ekstrakta rnZinog eveta. Rasprostranjenost . Suvo groide je veoma hranljivo. Upotreba. U slucaju da je pruritus pracen ekcemom. ROSANICA. Droga_ . krga. sluzi u apotekama za eks trakeiju trava za izradu raznih tzv. upotrebljava se i protiv ka~lja i zatvora. u eelini okruglasti. plascek device Marije. Grozt1ane kllre se preporucuju protiv hron'icnog zatvora.Virak je tipicna taninska droga. gospin pla~t.pome~ati da se dobije lekovita mast i time mazati stidnicu. po obodu zupcasti i obrasli trepavicastim dlakama. najviSe po suvatima. . Voce i povrce. Vino. capa oroslanova_ . trs. Daje se u obliku caja (10 g na 200 g vode) iii u formi ekstrakta (po 3 grama dva puta dnevno) protiv proliva. . Cveta od maja do avgusta neug[ednim zuckasto-zelenim sitnim evetovima. izmedu stena i drugde. gastrita.Dva grama vodenog ekstrakta virka. osobito erno. vinja loza. visoke 10-40 em. kamilice i majkine du~ice. viric.Bere se list u doba evetanja (Alchemillae foliumJ _ Sastav_ . Kamen u bubregll ~arod leci sokom koji euri (»suzi «) kad se u prolecc vinova [oza orezuje. izdeljeni na 7-11 pli~kih reznjeva. Svrab stidmce (pruritis vulve).Ima 6---90/ 0 tanina (galnog i elagnog). 10 g lanolina i 20 g vazelina . BISERAK Alchemilla vulgaris L. dunjinog semena. vinska [oza. drago kamenje pastirica«. VIRAK. Caj protiv proliva: pome~a se po 25 g virka. c:apa lava. na dr~kama. .LECENJE B1UEM se i pre~ije sa pola litra 550f0-ne prepecenice. Podzemno stablo je razgranato i iz nj ega izbijaju nadzemne prave stabljike. »nakit i. Svojstva. osobito krvavog.

limunove i Cilibarnel. vi tam ina itd. Leucojum aestivum L. VISNJA Prunus cerasus L. Z\'once. kunjavac). azotnih jedinjenja. Raste na ~umskim kreevinama i na pus torn zemljiStu. DRlJEMAK. Vitaminski vocni sokovt). dnevna doza) iii se sprenn kao povrce. DREMIDEDA. U narodu se sveze ]gee stuca i stavlja na uboje i eireve. BAPKA . mineral-nih soli. pekmez.50 i 1".e alkaloide derivate izohinolina.'0 sterilnih rastvora za injekcije u ampulama od 1 ml za leeenje poliomielita i traumatienih o~tecenja nerava. (dremovac. Glavni alkaloid je g a I ant ami n. U obliku eaja (2 ka~ike suvog li ~ca na 300 g kljucale vode. Daje se u obliku hidrohlorida i hidrobromida. Cvasti su svetlozute boje. U novije vrerne sve se viSe gaji ki's ela viSnja za proi'ZVodnju v. 5-10% ~ e c era (uglavnom invertnog). pog_ nuti cvetovi su prvi vesnici proleca. V1SNJA . 0. - Compositae JednogodiSnja zeljasta biljka. BAPKA.. VUSKA SALATA . Cveta od maja do septembra. 277 VISIBABA. VISIGAC. pomaiu izbacivanju kamena iz bubrega i mokracne be~ike i zaustavljaju proliv. Manje je otrovan od ezerina (fiziostigmina). Daje se u obliku 0. SISAVAC. U lukovicama ga ima oko 1%. visibaba i neke druge biljke iz familije Amaryllidaceae sadrt. U vi~njevirn peteljkama (Cerasi stipites) ima tanina i drugih sastojaka koji deluju diuretieno.Rosaceae Od zre[og ploda (Cerasi fructus) 'k i I> e led c 'r n e viSnje pTavi se vrlo ukusan i zdrav sok i sirup. zajedno s razbijenom ko~ticom d semenom. pravi se Sirupus cerasorum. Kao sneg bell.ZALATNICA. VLASKA SALATA. Od zrelog p[oda. . SKRBINKA Lapsana communis 1. DREMUUKA Galanthus nivalis 1. OGNJICINA. U p[odovima viSnje i tre~nje ima slobodnih 0-2%) i vezanih organskih k i s eli n a Uabuene.25. . . Slieno fizostigminu deluje kao miotik i kao antagonist kurareu . Galanthus woronowii Los. visoka do 1 m. - Amaryllidaceae Do 20 cm visoka trajna zeljasta biljka na~ih ~uma. Iz lukovica visibabe izdvojen je j stavljen u promet poslednjih godina srodan alkaloid n i val i n.[1lo ukusnog i svakodnevno upotrebljavanog vocnog soka koji osvezava prijatnim mirisom i ugodnim kiselim ukusom (vic!. drem. REPUNJACA. Cvetovi se zatvaraju eim prode podne. . Use men k a m a ima glikozida amigdalozida i enzima emulzina. VISIPATKA. vino ·i dr.V1SIBABA.

za jaeanje. divlji lilijum. LECENJE BILJEM kao dijetalna hrana bolesnika od " I VLAS!<A SALATA VODENA PERUNIKA. izaziva grceve u trbuhu i povracanje. Vodenu peruniku treba izbegavati kao lek. Sok sveze biljke izaziva draZenje sluzniee i kijanje. Os tala narodna imena: vodeni bozur. Sadrzi do 200/0 tanina.) koje nisu ~kodljive. z. Raste svuda po stajacim vodama.278 upotreb lj ava se za jace lucenje mokrace ~ecerne bolesti. a mi imamo izvrsne taninske biljke (srcenjak. Lici na peruniku. zuta lilija. . voeni ~ecer). vodeni krin. glutamina. kuva 15 minuta u 1 litru vode. breze i medvedeg groZda ·i troskota. jer je otrovna. uzeta u vecoj koJ. ponekad i krvavo.Upotrebljava se i protiv proliva. ali JOJ je evet zut. vodeni macic.50f0 belancevina. U svezem stanju. za lecenje desni ~ zuba i u druge svrhe. oko 22% ugljenih hidrata (hidrolizom daju uglavnom fruktozu. hrastova kora i dr. trava od srdobolje.7% ulja. lista koprive.icini. visoka 60-110 em. Cl'eta od maja do jula. arginina i holina. divlja perunika. BARSKA III lUTA PERUNIKA Iris pseudacorus L. Vodena perunika je olrovna.uti vo- . a lekovitost im je veea i pouzdanija. zuti bozurak. 2. vodeni evijet. 1. - Iridaceae Trajna zeljasta barska biljka. Ima debeo zut rizom oporog ukusa. Osu~en rizom se upotrebljava u sme~i sa nekim taninskim biljkama protiv krvavog mokrenja: pome~a se po 20 g rizoma vodene perunike.

Hronicni kalar ze luca: po 20 g korena vodopije. osobito mlada.Cikorietol. majkine dusiee i oraha. povodna peru· nika. po 20 g korena vodopije i !ista hajducice i 10 g ocajnice. osta. Ponegde se zapustena mesta izjutra plave od isevetale vodopije. Cveta obilno preko eelog leta. Rede se koristi nad· zemna biljka brana u evetu (Cichorii herba). a oni na stabljici su kraei. krinka. lENETRGA. dugacki. trave. i u nasem organizmu) daje sarno levulozu (fl1Uk:tozu ill voeni secer). Pos to je inulin polisaharid koji hidrolizom (dakle.5 m. ponekad . Prizemru Iistov. dodatak kafi i »sirotinjska ili ratna kata« je ispr· zen i samleven koren oplemeojene vodopije sa krupnim mesoatim korenom bogatim il'lulin. vrlo lepi i upadljivi.i su u obliku rozete. CIKORIJA Cichorium intybus L. 2. cvrst. u gornjem delu razgranata. gorak 'k umarinski derivat vezan u biljci u obliku heterozida. lazni macinae.Koren (Cichorii radix) kopan u jesen kad je najdeblji i irna najviSe lekovitih sastojaka i "nulina (rezervna hrana). za pojaea· vanje apetita.ViSe se kol'isti u narodnoj nego u naucnoj rnedicini kao neotrovna gorka droga za lecenje organa za varenje. Spravlja se J pije kao pod 1. pre svega. udnrleni u pojedinacne iIi udIlUzene evasti oko 3 em u promeru. Svojstva. visoka do 1. U po ran kalar creva i nemanje apetita: 50 g trave·ive. za obilnije lucenje rnokraee i zuci i dr.om. . bolje varenje hrane. »Frankova cigura«. 1. Tri supene kasike ove mesavine uvece popariti sa pola litra kljucale vade. uvece popari sa 300 g kljucale vode. manje delj eni. poklopi i sutradan odLije i nezasladeno pije izjutra pre dorucka i uvece pre vetere. Upotreba. slobodnog voenog secera. po obodu duboko i nejednako urezani. na os novj do polovJne obuhvata~u stabljiku.Cela biljka je gorka i vrlo cvrsta tako da se tesko kida i cupa. kao pod 1. 4. Sastav. Cvetovi su svetloplavi. po pasnjacima i livadama. vrlo tvrda. Za bolje varenje: po 25 g korena vodopije. . Za ciscenje zucnih puleva: po 40 g korena vodopije i maslacka. maslacka i idirota. spolja tamne boje. Cela biljka ima mlecnog soka. . VODOPIJA. . 15 g trave·ive i po 5 g anisa i moraca. avo je . Koren joj je valjkasto-vretenast. pektina i dr. - Compositae Dugovecna zeljasta biljka. sarica. Rasprostranjenost. CIKORIJA 279 deni Ijilj an. po obodima surna i drugde. krupni. zut i Iilijum.Raste svuda kao kor~Y.VODOPIJA. Droga. Stabljika i Hstovi su pokriveni kratkim tvrdim dlakama. Stabljika je prava. za jacanje zeltica. a iznutra gotovo beo. i po JOg trave·ive i pitome nane. zecja nrliea. razurnljivo je zas to kod oas u narodnoj rnedicini ciguru koriste dijabeticari. svi su jezieasti.ive. Inulina i drugih derivata voenog seeera ima oko 25%. i \ista hajducice. duguljasto-koplja· sti. poklopiti. ad ove · smese se uzme 2 supene kasike. ~ENETRGA . najviSe pored staza i puteva.i viSa.viti celu noe i sutradan odlHi i piti nezasladeno umesto vode. . 3.

zumenica. jer sve biljke iz familije glavoc!ika (Compositae).imenom: and~bija. a njih ima vrlo mnogo. goliea. modriea. osobe obolele od ~ecerne bolesti mogu koristiti sve biljke iz te porodiee kao dijetalnu hranu. indivija. PACJE GNJEZDO. vodoplav.000 vrsta. Oplemenjena cikorija se u Evropi gaji od XVII veka. konjska trava. plavulja. jandreSiea. suncevo cvece. - Boraginaceae VOLOVSKJ JEZIK . ~urlin. cihura-rezaniea. andivija. divlja 10Cika. umesto skroba kao rezervnu hranu imaju inulin. kairiput. zelteniea. eilkorija. kudrava salata. Narodna !mena: vgnjev regrad. VOLNJAK. podroznik. cihora. gologuza. oko 23. VOLOVSKI JEZIK. zutka. zutinica pi-toma. endivija kreculja. RUNJAVA TRAVA Anchusa officinalis L. cikora. Cichorium endivia L. ~an· toga. ~trpka. radic. je ba~tenska biljka koja se kod nas gaji u vge hortikulturnih odlika kao zeleno povrce i upotrebljavaju je kao salatu osobito u Slovenijoi. VOLUJAK.280 LECENJE BIWEM sasvim opravdano. plavoevet. cigura. Prema tome. Narod je naziva ovim . vrtna zu· tenica. zucaniea.

holina i alantoi na. lui. konsolidina i konsolici na. 1947. S lienog sastava i dej stva je i Lycopsis arvensis L. Ostala narodna imena: vra· nemilj. ras te na kamenjaru u Primorju. al.M IL VRANILOVA TRAVA Origanum vulgare L. svincenka. visok 30--1 20 em. jer je preduzeea za otkup lekovltog bllJa ne pn· .AJ~ E. vra nj emil. lovku s belim evetovima. Ako se proguta. poglavlje .intravenskili inj ekeija za lecenj e furunkuloze (cireva) i akne.ke u eve· tu (Plumbaginis herbal. Arom ati cnog mi risa i ukusa. Zbog toga je vranemil napu· ~ ten. (zavratIriea. a danas r ebko nadzemni deo bilj. ekspe· rimentalno je dokazano da glav. visoka 20--80 em. VRAN lLOVA TRAVA. Ima kalijurn·Iri trata. olovniea. vo~ij a) . BLITVINA Plumbago europaea L. Dugovecna zeljasta biljka koja kao razgranat zbun. Cela biljka. bagon (izolovan jo~ 1828) ima bakteriostaticna svoj stva (vid. za znojenje i iska~ lj avanje. obral1enom zem lj gtu . vezu u kitiee i na j akoj prom aji. izaziva ervenilo i plikove. oko 20 em dugacki. Upotreb ljavaju se evet i list slieno po'recu. kaloida einoglos ina. vranjena. V R.VRANEMI L. Cveta leti purpurnim ill plavim evetovima . povra· canje i druge znake trovanja. U obliku caja (5%). izaziva gaClenje. . VRANJENlKA. !iiru pa ii i eks trakta upotrebljava se za l ak~e 1z1ueivanj e mokrace. ni aktivni sastojak bilj ke plum. Fitoncidi«) i da su dobijeni dobri r ezultati dava· njem . god. lip· ka. a osobHo koren. Ne t:eba ~~ati vra~.. Cvetovi su ljubi· Casti i udruZeni u grozdaste evasti. VRANEMIL. VRANI ENlKA. 281 Grubo d lakava trajna zeljasta biljka koj a raste pored puteva i na ne. Plumbagi n aceae MeClutim. su ~e Labiatae Seku se vrhovi granCica u evetu . Neka d se upotrebljavao koren (Dentariae radix).

Tamo vranilovku cesto nazivaju taj . timola. Po ~ to se ponekad vranilovka trati u industr. mravlinjak. mravinac. Po~to u stab lj ici vranilovke nema lekovitih sastoj aka. rehogan. za lecenje boles ti organa za varen je (osobito proliva) i disanje. Vranilovka Ie znatno krupnij a i vi~a od majkine du ~ ice. a spolja se upo trebljava prot iv raznih zapaljenja koze i sluznica. cela livada se oboji divnim tamnim lju. dusica i sl. mravinjac. cuva i pakuj e kao i majkina du ~i ca . ernovrh. erljena meta. Cvetovi su na vrhu stab· Ijika udruieni u kompaktne okruglaste evasti. i jskim kolicinama za destilaciju e tarskog ulja i za izvoz.i m etvica. pa kad iscve ta. ernovr. bolja dusica. rigan. cober. Na taj nacin se moze i objasniti ve- . Cveta od jula do oktobra. U nas je ima svuda na neobra(!enom zem· Ij istu.iSljavac. s u ~ i . Etars ko ulje vranilovke je vrlo antiseptitno. zabrta. gorkih neotrovnih droga koj e se u nas mnogo cene. potrebno je da oitaooi znaju da se ova biljka u raznim nasim k rajevima razlicito naziva: divlji caj. timola. dZodzan. U SandZaku i susednim VRAN"ILOVKA oblastima to je mesHmieno glavni narodni lek. sovr. dobra misu. vrigan. narocito u Crnoj Gori i Sandzaku. najbolj e je posle su ~enj a ru kom ski nu ti sve Ii ~ce q cvece i sarno to koristiti. zbog cega ima veorna izrazena antibakterijska svojstva. maturan. goeman. Mes timieno se javlja u velikoj masi. bicastim cvastima. Hemijski sastav i farmakodinamsko dejs tvo vr anilovke j e vrlo blisko i slicno majkinoj d u ~ici pa se na isti naCin moze upo trebiti. mir. sovre. susica. Spada u grupu aromaticnih oporih. mravic ? (Vuk). Ima uspravne evrste drske. obojene crvenkasto i obrasle dosta krupnim listovima. gorka meta. crnovrska. dobrovoljka. zavrta. jer ima 500/. Ukusa je oporog i gorkog. Etar sko ulje od vranilovke sadrii oko 500/.282 LECENI E BIUl!M maj u. vi· soke oko pola metra. majoran. U Botanit kom retl1iku navode se jos i ova narodna imena: babina duo bcica. ksaberta. prijatnog mirisa i 4zvanredno lepog izgleda. origanj. koji se osobito Zlm1 upotrebljava u obliku eaja protiv nazeba. crlJena metvka. bolmet. Omi· ljena je u narodu kao caj i lek za jacanje. to~ ta. I sto tako se bere. Vranilovka je dugoveena zeljasta biljka sun· canih i suvih s trana. dobra misel.

Zuckasto·belieasti i pojedinacni. DIVlJA PROJA . U zelenoj biljci ima crvene boje slicne alkan. iz njega izbija prava. ListoVii su bez dr~ ke .ao i druge silikatne droge. gruba. . visoka do I m. Cvetovi su sitni. . neupadJjivi. dodaju61 kap po kap pol a litra caja od cveta crnog sleza. Nazivaju je vranilovkom zato ~ to je do otkriea sintetskih boja upotreblj avana za crno boj enj e vune uz doda tak kara-boje (zelene galice) . DlVLJA PROJA. Plod je si·tan.Deluje diurelicno ]{. pa se up?tre~ljava u narodnoj mcdicini protiv zapaJjenja i kamena i peska u bubreztma 1 ~o: kracnoj besici: 20 g semena i 30 g secera stuca se u prah u avan~. evrsta. Bilj'ka nije hemijski do~oljno istraiena. sjajan i vrlo tVI'd. VRAPCIJE PROSO Lithospermum officinale L. VRAPSEME Ci~ tinama neobradenom i kamen>itom tlu i po obalama reka. . (30 g ~a p~la .I~tra mlake vode). 283 lrovna upotreba i ogromno poverenj e u lekovitu moe ove biljke u nekim na~ im krajevima. grubo dlakavi. Raste obilno svuda po ~umama. ocedi i doda 5 g kalijum-nitrata. ostav. odozdo svetlije boje sa istaknutim nervima. . VRAPSEME. - Boraginaceae Trajna zeljasta biljka. Cveta od maja do jula. duguljasti. beliCast. . i silikata.inu. vrlo razgranata stabljJka. VRAPCIJE SEME.VRAPSEME. 3 sa ta ·i pije oSvako jutro pre jela po 2 Case. VRAPe IJE S EME.IIi se 50 g gl'aneica u cvetu od vrapsemena: ~secka ·1 kuva 20 minuta u 1 litru vode. Rizom je debeo. rastvon me~anjem 1 'plje s~aka 3 sata po 1 ka~jka.

zdravlje. zecje seme. Otud mu i ime pot ice. lzaziva konvulzije kao kamfor. vratie. prosti iii kitnjasto dvojno perasto deljeni. . Svojstva.Gde se vratic pojavi. obratic. sitne. kao gorko sredstvo za jacanje. farmakodinamskog dejstva. vrabseme. pored reka i p otoka i uopste po vlainim mestima. pticje proso. a pre svega zdravstvenim radnicima. zatim smole. .5 m_ Stabljika je prava.5% etarskag ulja i drugill manje vafnih supstancija. Narodna lmeDa: abrata. umanika. ticje zrno_ VRATIC. Cveta leLi. Zbog nepoznavanja hemijskog sastava. pticja trava. hoee da ujeda is!. ribciCi. posle cega su se pojavili simptomi slieni besnilu (iivotinja 7. Cvetne glavice su zute. pticje seme. ra· ste obicno u veli-kom mnostvu. Eta r s k 0 u 1 j e ima oko 70% tan ace to D a (isto sto i tujon u tuji). vrabcije seme. Listovi su krupni. crvinjek. divlja proha. Osabita su cesta travanja iena prilikam upatrebe vratica za izazivanje izastqle menstruacijc i za pabacaj. RasprostranjeDost. proulja. kome se uglavDom pripisuje lekovitost. POVRATIC. rede vrhow stabljika sa cvastima (Tanaceti herbal. l1inl1uvak. vratika. vrapcevina. Compositae Dugovecna. najvise po lugovirna. konopljika. povratic. izgubljena sDaga itd. bozje oko. Ukusa je gorkog i neprijatnog. do \. Srecom danas je sve manje seoskog sveta u planiDi koji veruje da se povraticem moze sve vratiti: mladost. vrapcje sjeme. U vreme cvetanja vratic siri syojstven ostar miris.Vratic se u mnogim zemljarna upoVRATIC trebljava protiv crevnih parazita (oksiure). a joil viSe 0 t r 0 v nos t biljke. gral1ene sarno cd cevastih cvetova. doze i nacina upotrebe. ukradeni volovi. vrlo lepa zeljasta biljka. jarabinje zelje. jer je bilo cesLih trovanja. da se na svakom karaku bore prativ upatrebe ave atravne biljke. Zato se skrece patnja sl'ima. Droga.). biserka. Sastav.Cvast bez drske (Tanaceti flos). Upotreba povratiea u narodu vezana je za razna sujeverja. Kod nas se vratic jos uvek cesto i raznovrsno upotrebljava kao Darodni lek za lecenje mnogih bolesti. 2:ivotinjama je davan intravenozno. skupljene 11 stitove na vrhovima stabljike.apeni. grlieek. cesto dolazi do slabijih iii jacih trovanja. . slabo razgranata i cesto crvenkasta. Svi de lavi biljke su otravni. mosak.284 LECENII! BlUEM Ostala narodDa Imena: bilozrnac. .Ima arnorfne gorke materije tanacetina. ali je vee i u malim dozarna opasan. jarebinjak. . POVRATA Tanacetum vulgare L. bujna. vratieelja. tamnozeleni. a najvise cvasti. visoka do \. bratie. Upotreba.

Stabljika je uspravna. zelello-zuckasta. KOKOTINJA. . ruia. Cvetovi su erveni i okuplj eni oko vr~nog dela stab lji ke i ogranaka. sitni. - Lythraceae Do 180 em visoka zelj asta trajna biljka. visoka do 80 em. . potocnjak. nerazgranata. pektina i drugih mater. Cveta od maja do jula.VRBICICA . potoeni klasic. drenak. Cvetovi su zuckasti. Najvge je ima na vlainim mestima. VRBICA Lythrum salicaria L. skupljen1 po 3-8 u pr~lj enovima listova. VUCJA JABUCICA . Listovi su na dnu srcasto useeeni.. Rasprostranjenost. gola. Sadrle tanina. Raste po moevarama. Ostala narodna Imena: vrenica. eesto kao zilav smrdljov korov koji se vrlo te~ko iskorenjuje. VUCJA JABUCICA. kao i druge opore i sluzne droge. Plod je zelena CRura ablika i velieine araha. DESNO: CVET ~Hja sti. VRBICA . erljena iva. Upotrebljavaju se vrhovi sa evecem (Salicariae summitas). prema vrhu suzen i. 285 VRBICICA. VUCJA STOPA Aristolochia clematitis L. karotenoida.ja koje povoljno deluju protiv raznih upala koze i' sluzniee. Stabljika je razgranata. a na vrhu LEvo: \f\JCJA JABUCICA.Raste svuda. Listovi su duguljasti. - Aristolochiaceae Trajna zeljasta biljka. . sedec i. eibrije. na osnovi sreasti.

jer je biljka otrovna. vucja jabuka. Rede se upotrebljava za lecenj e upornih ekeema. ali je u tom obliku droga jos opasnija. izomer eskuletina. ~ eeer i drugi sastojci. pre nego sto se pojavi evet. Narodni lek protiv reumatizma. Upotreba. tako da je danas skoro potpuno napus tena. a iznutra je ruekasta. zbog cega je koru gotovo nemoguce prelomiti. Zelenu biljku stavljaju u postelju da odgoni buve i druge insekte.Narodni lek za lecenj e rana. jer je jako savitlj'. Plod je jednosemena jajasta bobica. tako da je i Covek i zivotinja izbegavaju. Sastav. Najcesce potope svefu koru u sirce.Rizom. jabolcina.Dugacke v r pee 1-2 em siroke i do 1 mm debele. skrob . zoma et herbal. guli se kora i susi. drZe oko pola sa ta.Alkaloid aristolohi. .kans (izaziva plikove). etarsko ulje.·ni caj ili tinktura (20 g na 100 delova jake rakije) za ispi· ranje i obloge. odvratnog ukusa i vrlo neprijatnog rrtirisa. Upotreba vucje jabuciee za u rec:!ivanje menstruacije je opasna. . . pre Iistanja. vrlo glatka i svilasto sjajna.j lek. LIKOVAC Daphne mezereum L. Vee u februaru. Spolja je kora glatka.. grmie visok do I m . u loga. Protkana je dugackim i vrlo j a kim v I a k n i m a. Druga narodna !mena: volk. Berba. zeeja aubeniea. Ulazi u sastav Emplastrum Mezerei cantharidatum. Sastav.eel a biljka je gorkog. posta se prethodno savije u snopiee. a pogotovo za vreme ratova. rufieasti mirisni evetovi. cireva i slicnih boles ti coveka i jos vise domaCih zivotinj a. Kad se duie ZvaCe. kur· jacka jabucica.U drogi ima oko 8% zelenkaste. jer suva kora izaziva neizdrlljivo peekanj e u grlu. erveno-mrka iIi ruto-mrka. . na vrhovima grancica javljaju se divn'. tim vreme dopusti. VUCJA OPUTA. . rec:!e eela biljka iii sarno jabucica (Aristolochiae rhi. zeceva lubenica. jablcina. Thymelaeaceae Vucja oputa je trajna biljka. Vucja oputa je vezi. Upotreba. sa pravim grancicama poredanim kao pruee iii metliea. Nema mirisa. najpre zelena. To je anhidrid mezerinske kiseline.t (aristolohija kiselina). divlja jabuka. koja deluje drasticno. vucja jabucica je uspesno upotrebljavana tako da je nazivana »na· rodni jod«: 100. . paketiCe i veze sarnom korom kao povesmo kudelje. . I u miru . jabutnjak. s ovom drogom . Sakuplja se u jesen i ~ to brle osusi. Droga.U januaru i\<i februaru. Upotrebljavaju je i kao unutrasnj. koznih bolesti. Uopste. neotrovnog glikozida dafnina . Ima jos i zute boje. izaziva kijanje i mehurove slicne kantaridinu. tackasto i prugasto garana prisutnim Iisajevima. smola. Ijute d gorke smole me z erei n a. posekotina. jabucina. pali i pece oizazivajuCi opasne p I i k 0 v e. Savija se i tesko kida. Droga.286 LECENJE BlUEM Svojstva. tanin. a zatim je stave na kozu. rute boje. gorak sastojak. izomer eskulina. Pri susenju treba biti oprezan. Listovi su uski i ovaln1. hidrolizuje se na glikozu i dafnetin. a zrenjem poerveni kao skerlet. AJDUCKA OPUTA. MASLINICA.va. VUCJA LIKA. kao sreds tvo za izazi\dnje pobacaja itd. vutja noga. Raste po vlainim i mraCruim sumama.

bes. posle rada ruke dobro oprati toplom vodom i sapunom. serne od groMa i rned i tako davali bolesnicirna. VUCIA OPUTA . veliki. Daphne laureola L. 2:ivotinje ne jedu vucju oputu.ina trava. liCica. Koru guliti u rukavicarna. Cocca Gnidiae. 287 treba biti vrlo ' oprezan i treba proueiti njenu upotrebu u na~oj narodnoj rnecticini. (vucje uho.Ne upotrebljavajte vueju oputu za lek ni spolja ni iznu· tra! Ovde je spolllenuta da bi se citaoci upoznali s njenom velikom otrovno~cu. evo jo~ nekoliko narodnih irn~na: ajducka lika.. Neke farmakopeje ne propisuju koru od Daphne mezereum. li~ac. Interno uzeta izazi·v a opekotJine u zelucu. likovina. lovorCica. divlja lavorika. ljubcac vazdazelen. . bol. gat1enje i povracanje. Da bi sprecili i ublafili delovanje. Opomena! . licac. aida bi planinci mogli njenu koru prodati ako se zatrazi. u veeoj dozi upalu zeluca i creva. ~maslinica).VUCIA LlKA.Ponekad se u falsifikovanoro biberu naide na plodove vucje opute. plodove su upotrebljavali uvaljane u bra~no. Na kozi izaziva vrlo jako crvenilo. zmij. Narodna imena. Zabele!eno je nekoliko slueajeva trovanja plodovirna i kororn vueje opute. rnehurove. meeja lika. nego koru ad srodnih i vrlo slicnih vrsta: Daphne gnidium L. . . plodovi od Daphne gnidiwn slufili su Grcirna kao drastiean purgans.. vazdazelena rnasl~nica. zimzeleni likovac. =~. Sve su one otrovne j vezikanlne. zuti jeremicak.Osirn navedenih. vutji rep. a posle dufeg drzanja i gnojno zapaljenje . zelenika. . u~a­ tak) i dr.

moze se zasladiti. Pluclli caj: po 50 g gaveza i bamij e popariti sa 400 g kljucale vade. . 1. spolja ern a iZl1utra belicast.je se slieno bclom slezu za lakse ~skasljavanje i lecenje upale usne supljine. 3. oslaviti 5-6 sati i proeediti. a s rednji " gornji su sedcci i duguljas ti. Boraginaceae Trajna zeljasta biljka. . debeo. U obliku sirupa da. Cveta u prolece. izrere u komade oct 2 em duzine i ~to pre osusi na suneu da ne poplesniV'i. Droga. U nasoj narodnoj medieini. razgranata stab ljika. zvonastJi. secer i ipurinsk i derivat alan/oin (0. gavez pomaze rast i razmnozavanje celija i obnavljanje tkiva. Cvclo vi su ljubicas ti iIi ruzieasti. Proliv proliva: po 50 g gaveza i dunjinog semena i 20 g nane pornesati i popari li sa pola litra kljucale vade. aspar31gin (1-3%). Svojstvenog rnirisa.Tipicna sluzna i donekle taninska droga.000 m nadmor ske visine. tanin (5-6%). ostaviti 8-10 sati i taka dobij enu sluzastu teenost popiti u 3 obroka posle jela. eRNI GAVEZ. poklopi ti i posle 8-10 sati acediti i popi Ii urnes to vade.Koren (Symphy /i ill CO/'lSo/idae radix) izvaden u jesen iii u prolcce eim biljka por ne lis lati. SiTOV karen je soean. uboja. smola.007%). sakupljcni u povijenim evastima u pazuhu gornjih lis tova. ~uplja. ZahvaljujuCi prisustvu alantoina. Opere sc. Iz korena izbija uspravna. VELIKI GA VEZ S ymphytwn officilwle L. visoka do 1 m. starih i gnojavih rana i sl. Lis tovi su pod prstima grubi o d mnostva krupnih dlaka.Svuda po rovovima. mesnat.G GA VEZ.70/0). donj i su clipti cni i na kra lkoj drsei. Sastav. Koren je snaian. . pa sc lako m a ze objasniti vekovna u-potreba u narodnoj medicini za lecenje p reloma kostiju. kuvati 20 minuta. 2. etarsko ul je. nmogo slu zi. socna. najbolje sirupo-m ill zeleom ad dunja. guma. pored reka ·i po vlaznim Iivadama i iznad 1. . sluzavog i poma lo oporog ukusa.Otrovan a lkaloi d simfi/o-cinoglosi n (svega 0. Rasprostranjenost. . Upotrcha. glikoa lkaloid konsolidin (0. ostruZc.002%). Za ispiranje i obloge: 100 g gaveza popariti 1 litrom kljucale vade. a osusen roznate konzisteneije. cireva. dlakava.

1ma gorku materiju Iikopin. vanilina i dr. . 289 umesto vode upotrebljava se mleko u kome se svef stuean koren gao veza dugo kuva do gustine f itke ka!~ice. CASNO DRVO Gvajakovo drvo i smola (Guajaci lignum et resina) dobijaju se cd Gua· jacum offici'1ale L. - Lab iatae Trajna zeljasta biljka. Cir zelllca I. U narodnoj medicini se biljka u evetu upotrebljava za lecenje tahikar· ddje i drugih slabosti srca. GVAJAK·DRVO . SVETO DRVO. cesto u zajednici s jcdom i beladonom. Ima jos i gume. / . voluj jezieae. zbog Ce· ga se upotrebljava kao adstringens i tonik. a najvise u korL Pos to je saponozid glavni lekoviti 'sas tojak.. plju~c. Jedrae ima oko 22'/0. popariti 1 litrom kljucale vode. Ijeni u pr~ ljenove u pazuhu Iistova. visoka do 1 m. svatovci. GVAJAK. GVAJAK. erni koren . GAGRICA. i kao i druge sa· ponozidne droge sredstvo za popravljanje prometa ma ~e rija u obtiku caja (Species lignorum). U vecoj doti deluje kao purgans. VUCJA STAPKA.GAGAMIIA. malo etarskog ulj a. pa se to stav> na platno i oblafe prelom kosti. GAGAMIJA. sudorifik. vise u belici nego u jedraeu. beli 5 ervenim pegama. dunjinog i la· nenog semen a . a nc clrvo. Raste po moevarama.-DRVO. kilnjak. Cvetovi su sitni. GVAJAK. d Guajacum sanctum L. trebalo bi za lei< upotrebljavati koru.Zygophyllaeeae. . 4. U drogi ima 5 a p 0 n 0 Z ida. opasica. malo etarskog u{ja i tan ina. dijaforetik. U homeopatiji se upotrebljava u iste svr· he. skup. Gvajakovo drvo jc di-uretik. DIVONANE Lycopus europaeus 1. konjski rep. GAGALlCA. a belika svega 2-3'10 5 mol e (Resina Guajaci). OstaIa narodna lmena: velika so- dula. vrani gavez. tJvQl1aestopalal!nog creva: 50 g gaveza. poklopiti i posle 6 sati oeediti i u toku dana piti umesto vode. i po 20 g slatkog korena i lista hajduciee pome~ati. GAGALICA. . preko 10ga se stave zgodno nacinjene da§ciee i cvrsto poveze. GAGAMIJA . VUCJA NOGA.

panaksozid A i B. a Ginseng iii. na kineskom zen znaei eovek. malo mesnata ko~tunica sa 1-3 semenke. sakupljeni u mirisne cvasti slicne ~titu. '- Caesalpinoiaceae Do 40 ru visoko drvo s perasto deljenim mcem. slieno reumu i kru~ini. Seme ima do 400/ 0 poliuronskih derivata koji mogu zarneniti uvoznu arapsku gumu i tragantu. dakle. SVELIJEK koren biljke Panax ginseng Meyer . Daje se za leeenje eira zeluea i dvanaestopalacnog ercva. Upotreba. J apanu i svim zemljama pod utieajem kineske medieinske kulture vekovima ·se upotrebljava kao lek za sve.Mahune deluju protiv hrorucnog zatvora. Panacea znaOi lek prot-iv svih bolesti. do 0. nadrafuje centar za elisanje i snizava krvrn pritisak.sap 0 n 0 z i d. Plod je okruglasto-duguljasta cr· vena. koren koji liCi na eoveka (kao u nas ~to se verovalo za eudotvornu mandragoru iii alraunu). Bl i B.05"10 etarskog ulja. smole. lENJ-SENJ. . sluzi. saharoza. Istiee se mno~tvom pra~nika crvene boje. i suvim mestima. alkaloid nepoznate graae. vitamini C. pravilno graaeni. reae malo ruZieasti. CvetoVii su beli. Listovi su podeljeni u 3-5 reznjeva i po obodu testerasti. CRVENI GLOG Crataegus oxyacantha L. Raste svuda. fitosteroli.U evropskoj medioini poeinje se upotrebljavati. krupnim trnjem i do 40 em dugaekim rnahunama. Pan a k s . Cesto se saeli kao ziva ograda. Rasprostranjenost. kamenitim . U mahunama irna flavonslcih. »f e n . i dr. GLEDIC.290 LECENJE BILJEM GINSENG. rota supstancija rasSastav_ tvorljiva u voeli J alkoholu. a i\ e n = koren. Cveta u maju. - Rosaceae Trnovit. . 3-4 m visoko. Osu~en GLEDACUA. GLOG. a i skupo se prodaje kao eudotvoran lek.Araliaeeae. Triakal1tin deluje spazmolitieno na glatku muskulaturu. GINZENGOV KOREN. Hemijski sastav droge jo~ nije dovoljno poznat i ni jedan naaeni sastojak ne moze da objasni farmakodinamska svojstva droge. osobito po ogoljenim. Kini i drugim zemljama na Dalekom istoku. Potpuno rnlaeli listovi brani u trenutku otvaranja sadrle oko 1'10 alkaloida triakantina i do 400 mg'lo vitamina C. TRNOVEC Gleditschia triacantha L. GLEDIC. U Kini. gde se i gaji zbog velike upotrebe u medicini . kako se neis pravno kaze. vrlo razgranat i otporan grm iii nisko drvo. antrahinonskih (3'10) i saponinskih jedinjenja.5 e n «. koja raste u Mandluriji. Koreji. PANAKS. amorfna.

Od ove sme~e spravi se caj i pije kao caj pod 2. CRVENl GLOO 291 Gajenje 1 berba. trnka. belog luka. Moze se upotrebiti i taj: 1 supena kasika eyeta gloga na 1 ca~ u kljutale 'Vode . gu~enja (za· duhe) . 4. Druge vrste gloga koj e ras tu u Jugoslaviji i maju slitan sastav i dej· stvo. rna· slinovog lis ta. aromat· skih aminokiselina. et fru ctus). izoamiIamina. Arterios kleroza i visok pritisak: po 25 g cveta gloga. kao srtani sedativ. posle dYa sata se odliije i pij e u dYe doze pre jela. kao pod 2. glogie.Bere se mlad list i su~i kao i evet. Cve· tovi se bem kad je u evasti polovina evetova otvorena.Osu~en evet se mora ~llva ti dobro zapakovan. Beru se eele evasti po suvom i suntanom vremenu. Zbog 10ga se posle 5-7 dana moraju tiniti pauze od 2-3 dana. Cvast. bijeli trn.Glogov evet i list se od pre pola veka na Zapadu koriste kao blag lek za umirivanj e. . Narodna lmena: beli glog. . trimetiIamina i drugih alkiIamina. l. Prijatan miris svclih evetova su~enj em se izgubi. da se ne izlome. paflj ivo u korpama prenose i u ~to tanj em sloju na promaji u hladu su ~ bez prevrtanja. Razumljivo je da bolesnik mora biti pod stalnom kontrolom lekara.U nekim zemlj ama gaji se kao fiva ograda. Nekih godina se traZe velike kolioine glogovog eveta i lista za izvoz. triterpenoida. . saponozida. ostri tm. bijela drata. raznih uzbudenja. folium Sastav. . Kod nas je najrasprostranjeniji beli g/og (Cra· . tanina i drugih sastojaka.i belog luka. Smanjel10st srcanog rada (dekompenzacija srea): po 50 g cveta i lista gloga i Lista matitnjaka pome~ati i praviti taj : 2 supene kasike ove smese popari se sa 300 g kljutale vode. glo. Nepravilrzost u ritmu srcarzih otkucaja (aritmija): uzima se 3-5 puta dnevno pre jela na koeku seeera po 15 kapi tink· ture (20 g na 100 g alkohola) od eveta i lista iIi 5 kapi tinkture (20 g na 100 g alkohola) od zdroblj enih gloginja. Nekim osobama pomaZe ovaj t aj: po 20 g eveta gloga i kamiliee. list. evasti s meem i zreo plod (Crataegi tlos. .GLOG.DuZom svakodnevnom upotrebom glog moze izazvati ne· podnosljivost i trovanje. medvedova hr usica. 2. sitosterola. osobHo srt ani i nervni bolesnici. . Smanjuje tonus i pokrete materiee i ereva. poklopi i posle 2 sata odlije i popij e u toku dana pre jela. ~ecera. Droga. odoljena i maticltjaka. vinske i drugih kiselina. imele .U evetu i Iistu ima flavonskih i antocijanskih heterozida. Upotreba. Kod nas tek u novije vrerne sve vi~e upotrebljavaju lekove od gloga. pasji trn.U gloginja· rna ima masnog ulja. rastaviea i imele. a druga polovina jo~ u pupoljku.Plodovi se b eru kad sazru. Za umirivanje: po 25 g glogovog eveta. guan ina. adenina i drugih purinskiih denivata. drugi. . glah.cie. kao pod 2. a u kori al· kaloida bliskih berberinu. za snizavanje krvnog pritiska (siri krvne sudove). aH su manjc ispitane. glogovka . Napomena! . 3. osobe u k1imakterijumu i . aeetiiholina. limunske. hmelja. cobanciea. protv nesaniee. tiolin a.

tamnoplavi ili ernkasti. Saddi jos i Secera. prilegli jedan na drugog uz grancicu kao crepovi po krovu. tan ina. (garcaroJa. Li s tic i su sitni. visoko 2-6 m. s mol e i gorke mater-ije. naspramni . ovalno·rombieni. Grn! iii malo drvo.292 laegus monogYl1a Jacq. a ukusa gorkog i ljutog. Cvet i list ovog gloga se kod nas najeeUe be ru i prodaju pod imenom ervenog gloga. azarolus L. Sabinu . piramidalno. Upotreba. terpentin. u preeniku najviSe 5 mm. K. Zastareo. danas go· tovo potpuno napusten lek. Eta r s k 0 g u 1 j a u liseu ima 2-5% a · u plodovima mnogo viSe. binae summitas). okruglo·duguljasta. Plodovi su pojedinalfui. Upotreb1javaju se osuseni v r· h 0 v i najm1adih g ran e i e a (Sa. skog. Na lednoj strani lista vidi se velika oleo-rezinozna ~lezda. ponekad otverena usled trljanja. svega 1. Kod nas rastu i ove vrste: eralaegus nigra W.5 do 5 mm dugi. Kod nas jc rasprostraniena po sumam a primorskog krsa sve do mora.). pa na sever i istok do u subalpijsko podrueje. u sve~em stanju vrlo savitljive. posuti be· lieastom vostanom prevlakom. GLUVA SMREKA. ste. pitomi glog). SOMINA Juniperus sabina L. hrapa. (erTli glog). naearole. silja. ima pepeljastu koru koja se vrlo lako odlup1juje. potpuno pokrivene tamnozelenim li· stieima. 10ptasti. - Cupressineae Raste po bregovima Srednje i Juzne Evrope. penlagyna W. vrlo gusto i zbijeno razgranato. K. galne kiseline. GLUSAe G ran e i e e su valjkaste. GLUSAC. va zrna 3-4 mm velika. mekim mesom. u Oi jem se plodu LECENJE BIUEM nalazi sarno jedna semenka. poredani u eetiri reda. opkoljena ro· tim . Negde se i gaji po par· kovima i drugde. neprijatnog (otud »smrdljiva brina«). Sastav. e. imaju 1-3 sitna. M i r i s a je jakog. (erni glog) i C. 1azaro1. na vrhu zasiljeni. noseei ponekad evetove j p 1 0 d 0 v e.

~ to je najcelishodnije. Po jedan cvet se nalazi na vrhu stab ljike. . glu~ak. Spolja se ponegde daje kao melem protiv koznih bolesti. po brdima oko Timoka " na dru~ m mestima. Otud se u drogi uvek nalazi ·i plodova. Ne~to st! vge upo trebljava u veterinarskoj medicin. Naj vge ga ima na deliblatskom pesku. stomahik i diuretik. koji je na donjoj s trani obrastao mnogobrojnim. U homeopatskoj medicini se upotrebljava samo sveza biljka u cvetu. jagodna s~mina. ali pri tom treba biti vrlo oprczan . mestimicno u znatnoj kolicini. Zabelezeni su smrtni slucajevi usled trovanja sabinom. zilicastim korenjem. Najvge ga ima u Ukrajini. gluvi smric. . drugi je u cvetu. peskovitim zemlji~tima obraslim travom iii izmedu grmlja i po retkim ~umama. koju jo~ uvek mnoge zene upotrebljavaju za izazivanje pobacaja. gluhi smrc. smrdelika. plitkim. I pored svih mera u pogledu branja. Raste po zemljama oko Crnog mora. Rano u prolece. smrd· Ijiva brina. Gorocvet je jedan od prvih vesnika proleCa. viSeglavog. kao. na Krimu. a manj. Kao abortiv surnnjiva je i opasna. Ccla biljka je otrovna. U1je j e najotrovnije.i broj ih je bez cveta. kamenilim brezuljcima i padinama. smrdelj ika. Iznutra j o~ same u homeopatsko. zenska klekovina. odakle se mestimicno ra~irio i na Zapad. savina. vretenastim. ljutog i neprijatnog uk usa. Ranunculaceae Gorocvet je 5 t e p 5 k a b i I j k a. Ponegde se upotrebljavaju same podzemni delovi gorocveta ili cela biljka u cvetu zajedno sa rizomom i korenjem. kad su nasi suvi pa~njaci jos goli . gorkog.GOROCVET 293 je vredelo spomenuti vge kao domaeu opasnu i 0 t r 0 v n u b i I j k u. zeleni bokori gorocveta 5 divnim. kao emenagog. na severnom Kavkazu i jugozapadnom Sibiru. tlostalom. Ima ga u jugoistocnoj i Srednjoj Evropi. Bila je sas· tavni deo mnogih starnl lekova. crnim. jer su najbolji preparati izradeni od svezeg gorocveta. rano u proleee razviju se mnogobrojne cupavo obrasle stabljike. dok je jedan precvetao. Neke stab ljike su sa cvetom. tako. na Fruskoj gori. bradavica i sl. Domace livotinje je ne jedu. razmnozavati. Iz krupnog. GOROCVET Adonis vernalis L. abortiv. i svi drugi ljutici. mr~avim. medicinL Daju je . Ima strukova sa vge cvetova. Stoka ga ne pase. Cesto po stotinu strukova u busenu. kao em e nag 0 g. smri c·glu~ac. mrkog rizoma gorocveta. Cela biljka j e jake zelene boje. kad se osusi (droga) postaje sivkasta. suvim. varunac. Gorocvet raste kao otrovan korov po suncanim. Ostala narodna Imena: blazeno drevce. Berba. tako da se moZe eksploatisa-ti i gajiti. glavieastim. odnosno. krupnim. Na kOli izaziva plikove. kao zlato lutim cvetovima na vrhovima stabljicica pravi su ukras naSih ogolicenih predela. Kod nas ima gorocveta u severoistocnim delovima drfave.Vecina farmakopeja trati nadzemni deo biljke u cvetu.

Ne sme imati supljih stabljika (druge vrste gorocveta). jer eim biljka preeveta i zametne plodove. plesnive droge i emih Ii· stiea sa baze. a naroeito saponozidne droge.Ima dva kardiotoniena heterozida: a) ado nit 0 k s 0 z i d. i mnoge druge hetero1lidne.r. U k usa je gorkog i ljutog. bez dr~ke. i ukoHko su stariji. Cvetov i su vrlo krupni (3':. drvenastih stabljika. Ima pet jaja· stili. i u ti i glaviCasti. koji su oa vrnu nazubljeni. Siljasti i mnognbrojni (15-18). S tab I j i k a je do 30 em dugaeka i 2-5 mm debela. . Droga.Drogu treba hermetiCki zaPLOO GOROeVET/\ pakovati u malim neprovidnim sudo vima i euvam na mracnom i hladnom mestu naJ' vge godinu dana.Ima mnogo delova sitnog iglieastog H~ca. Na dno suda treba staviti malo sveze peeenog kreea. donekle obavi· jaju stabljiku i perasto su izdeljeni na tn iii vi~e duguljastih. b) c i· . evetovi su saeuvali svoju kao zlato rutu boju. da bi se ~to vge jzbeglo razlag·. plodova zrelih koji se drobe i raspadaju sme biti vrlo malo. g}jastih Iistiea. Goroevet bi trebalo odmah posle berbe stabilizovati i brzo osusiti. LECENIE BILIEM euvanj a i izrade lekova od gorocveta. U drogi se dozvoljava 8% stabljika s pladovima. droga vrlo brzo gubi lekovi· tost. izomer konvalatoksozida. crnih Hstica koji potieu sa baza stabljike. ne sme biri stabljJka bez Ii~ca. . Naroeito se istieu zuti delovi eveta. hidrolizuje se na strofantidin i rarnnozu.294 su~eni a . Prilikom branja treba paziti da bude sto manje plodova. Rezana droga.je heterozida. Semenice su zelene i slol. za· tim titrovati i. mrkih. Listovi su goli m slabo dla· kavi. duguljasti. Naj· bolj e bi hil o titrovanu i potpuno osu~enu drogu euvati u zatopljenim am· pulama ad 5 do 10 g 5 nekim indiferentnim gasom (azotom. autumnalis). Lis t 0 v i su vrlo sitni i gotovo i g lie a s t i. plemenitim gao sovima ili C02) kao list digitalisa. "ge od polovine stabljika imaju evetove. a u prvoklasnoj drogi nimalo. uzduf naborana. uop~te. gola. Siljastih liski eelog ruba. postupiti kao sa digitalisom.Dobra i sveza droga poznaje se po ovim znacima: boja je jednoliko zelenosiva. . Ne sme biti plodova. utoHko su krupniji i drobniji. do 7 em u preCniltu) . . siva. Plodovi su slieni dudinji. pogotovu ove iz porodice Ijutica. 1llanje je lekovita. CaSica je spolja dlakava. pri vrhu dlakava ~ nije ~uplja (Adonis aestivalis i A. KnIDji:ni IistiCi su goli. Sastav. Odreru se stabljieiee u evetu i ~to bne su~e vezane koneem u male kite. Cuvanje. kao uostalom. Na vrlm stabljike se mIni po jedan cvet.ene u dndinju.

angine pektoris. kod nas su mnogo Cesci. Druge vrste adonisa. godine Bubnov na kliniei Botkina. i A. pa se moze davati u hronicnim slu· cajevima. u prolece mestimicno ima vge crvenog gorocveta nego zobi iii nekog drugog jarog zita. Opornena! . akon4tne kiseline. goraevet . .j ungten (cupan s koren om). zecji mak. gorocvijece. trovanja nikotinom.GOROCVET 295 mar 0 z i d. a vernalis na latinskom maci prolecni. po nekim autorima isto. fitosterola i masti. Deluju slicno kao gorocvet. Istorlja. Goroevet je jedna od onih mnogobrojnih biljaka koja je 1Z narodne medicine primljena u ~kol­ sku. goroevijet. Z~tlta . Pre pu~tanja u promet doogu bi trebalo. Daje se u obliku infuza (4-8 g na 250 g vode.ioloska ispi·tivanja i racionalnu upotrebu u terapiji vrsio je 1880.Zbog nagle i neracionalne posleratne eksploataelje gr ocvet je mestimicno proreden. Treba uciniti sve da se ova izvrsna droga vge upo· trebljava kod nas. . odmah u prolece iz sveze bi'ijke izraditi galenske preparate bez balastnih materija. flammeus Jaeq. smole.Adonis aestivalis L. pentahidroksilnog alkehola adonitola. . . zuta sasa. Ove vrste adonisa su jos manje . . gorovcvet. RazLikuje se od dJigitalisa po tome ~to nema kumulativno dejstvo. holina. gorocvet. Izgleda da imaju vHe heterozida i cia su zbog toga podzemni delovi aktivniji. Rastu kao dosadan korov po strnim zitnim usevima. a po Sevalijeu slicno primorskom luku (diuretik). Za Adonis aes tivalis: zeeja salata. IkaO digitalis. za jcji mak. Prva fiz. Ponekad ga je toli ko da se moze kositi. ne sarno lekovita nego i veoma dekorativna i dosta retka biljka. »Adonidin« je me~avina glikozida i saponina.Za Adonis vernalis zabelezena su ova narodna imena: go rae. narocito na mestima gde raste najbolja psenica. U rizomu i korenju ima istih sastojaka. Narodna Imena. Uzrok tome je u 'Oestalnosti hemijskog sastava i ~iziolo~kog dejstva droge.Goroevet je otrovan. zecji mak. Daje se u novije vreme kao dobar lek za jacanje s rea u sl'llcaj evima gde se ne moze dati digitalis. evet im je sitan i c r v e n kio vatra. a negde i potpu no zasticen. Ne izaziva naviku. koji se hidrolizuje na strofantidin i cimarozu. Kod nas se droga nedovoljno upotrebljava. Daje se i kao diuretik u slucaju vodene boo lesti. Upotreba. . goroevet je na mnogo mesta delimicno.U juznoj Rusiji se odvajkada upotrebIjava u narodu kao lek protiv vodene bolesti. Ima jo~ i sap 0 no z ida. pa cak .Goroevet deluje slieno digitalisu. a jo~ bolje. zecji turcmak. titrevati.i spHane. Nenamerno iii namerno Oesto ih dodaju goroevetu. I spitivanje se vr~ biolo~ki. Po Vojvodini. gu~nica. Sadrfi jo~ neke nedovoljno pomate heterozide. pa se mora biti vrlo obazriv! u prlrodl. kao sto je gornji Banat. . a po drugima nesto slabije.Adonis potice od imena lepog grckog boga Adonisa. Pos to je to vazna. kao digitalis. Adonis flammeus sluzi u Gruziji umesto zutog goroeveta za izradu galenskih preparata za srce. On je prvi zabelezio sLicnost digitalisu. popiti sve za 1 dan u 3 do 6 obroka).

takoc!e vrlo lepe ukrasne biljke istog roda: Rhododendroll hirsutullt L. sitni. ali ima i nedovoljno iSlrazenih sastojaka (andro· metoksin) od kojih potice otrovnost slicna digitalisu.NJE BIUEM Rhododendron ferrugineum L. a kas· nije perutavi i n'tasti. s nalicja belicasti. azaleja) i dr. pjeni sn ik. crveni. crvena alpska rufa. Droga narodnu imena: a lpinska ruza. Kao i druge biljke iz iste familije. slec). donet sa Kavkaza i Pirineja (azalea. jer je opasna i otrovna.296 GORSKA RUlA LECP. s lica sjajni i zeleni. zvonasti. GORSKA RUIA . Upotrebljava se list (RhododcI1' drol1i folium) kao narodni lek protiv reumatizma. visok 30-90 em. Cvetovi su vrlo lepi. sakupljeni po 4 do 8 u kralke grozdaste cvasti. Rhododel1dron pOllticum L. kozasti. uloga i kamena u bubre· zima. Listovi su zimzeleni. Cveta leti. (divlji sim sir. i gorska ruza sadrZi fenolne hetero· zide (arb u tozid) i tanjne . Zbog toga ovu biljku ne treba upotrebljavati za lek. Slicnog hemijskog sastava i fizioloskog dejstva su i droge.. - Ericaceae Visokoplaninski gusto razgranat grmic.

(= Trifolium fibrinum 1. wtnd bobovnjak). DIVLJA GORUSICA. ali slabije. (grbica. grbaStica. GRCICA. renika). GRONICA . visoka do 30 crn. L. (velika grbastica. ARDALJ " Sinapis arvensis 1. BELJUSKA.. zbog eega je Ijutog ukusa i deluje slieno slaeici. Upotrebljava se cela biljka u cvetu i seme. Istog sasta\'a i dejstva su i srodne vrste: Lepidium campestre L. Cruciferae Jednogodi~nja iii dvogodiSnja zeljasta biljka. GRCICA . Ljutina. lUTAN SINAP UGOSICA. (krecava salata. L. sitni. sativum L.GORUSICA . dimberika). kres.) . U tresetis tu lezi snliZan. L. valjkast. Gentianaceae GrCica je dugoveena zeljasta vadena biljka. visoka do 40 cm. GORUSICA GRONICA. a najvi~e kao bujan korov u jarim usevima tako da se nekih godina cele njive zute od iscvetale goru~ice. Raste na zaslanjenom i nadubrenom zemljiStu. GORKA DETELINA. lacitvlium L. GORKI TROLIST Menyanthes trifoliata 1. - Cruciferae JednogodiSnja iii dvogodiSnja zeljasta biljka Ijutog ukusa i neprijatnog mirisa. gronica. do 1 m dugaeak. jer ima manje tog sumpornog hetero· zida u semenu do 1% . TRAVA on GRONICE. grbanj. razgranat rizom iz koga izbija izoad ogledala vode uspravna stabljika s t I' 0 per n i m 1 i s t 0 v'i m a (»vodena detelina«) i ru!ieastim cve- . najcesce pored puteva i na slatinama. slieno kao i druge krstasice. antiseptiena svojstva i lekovitost potieu od sumpornog heterozida. . sakupljeni u cvasti na vrhu graneica. BELA TRAVA. U semenu ima oko 26% masnog ulja koje se koris ti za ishranu. :i dr. cvorast. BELJUSA Lepidium ruderale 1. oka 15 mm deb eo. Cvetovi su zelenkasto-beli. biberika. lUTAJA. ~ gorusica ima sinigro~ida. cartilagineum L. draba L. Kao i druge krsta~ice (Cruciterae). Raste svuda. 297 GORUSICA. visoka do 80 cm.. kupusac. Cveta od maja do jula. L.

. meke. gorka trava. Vlasotin skoj tresavi. . . mrzlitnik. na vrhu zatubaste.Grtica je nedovoljno ispitana. Su~iti u s to tanjem sloju u hladu na pro· maji da se heterozidi. Gorak tonik kao lincura d druge gencianacee. u rukavae produZenu drsku uzdu! naboranu. Raste po h I a d n i rn rn 0 t v a r a rn a. Cela biljka je vrlo go r k 0 g uk usa. ali krupnije i nasac1eno na dugacku. Zaitita. ali retko. nepristupatnim tresavama. Pojedine Iiske su dugatke 3-10 em. eelog ruba iii malo -izvijugano-reckaste. Upotreba. nepostojani lekoviti sastojci ne bi razlozili. sto podseea na emenagogno delovanje biljke. Lisee je troperno. trolistina. MenyanI hes znaci mesdni evet. sarno po visokoplanins kim. groznitni trilisnik. s ir 0 k. Liske su pomalo sotne. na lieu tamnozelene. t res e t i ~ t i rn a u Plavskorn jezeru. uzdu! naboran. UJazi u sastav Extraetum amarum. Sastav.Ci troJJista. Droga. - GRClCA Grtica je va!na lekovita biljka. zbog tega je zakonom zaSticena. deteljiea. a na nalicju svetlije. s to znaCi groznica. SadrZi gorke heterozide nepoznate hemijske grac1e. trifolia 2lIla. Bere se list (MenyantIJidis ill Trifolii fibrini folium) krajem proleca i potetkom leta kad grtiea eveta i brzo su~i da sacuva prirodnu boju i lekovitost. gole. fibrinum od febris. duguljaste ili kopljaste. a siroke 2-5 em. s!ieno liscu deteline. jer je grtica do otkriea hlninove 'kore upotrebljavana u Evropi protiv raznih vrsta groznice. Moze se j gaJiti polaganjem rizoma. prema vrhu se suZava.298 LECENIE BIUEM tovirna sabranirn u gustu uspravnu evast slitnu zumbulu. Glavni nerv je na nalitju !ista istaknut. - Ostala narodna lmena: vodena bokvica. u prirodi vrlo prorec1ena. . na Zvijezdi kod Vare~ a i na nekirn drugirn rnestirna.

3 supene kasike SUlek popariti sa pola litra kljuCaJe vode. U plodu ima 0. Cveta celog leta. 21% raznili ~cera i drugib ugljenih hidrata i smole. Protiv !eCerne bolesti: po 25 g z.IIi 30 g zdrobljenih plo. divji articok. plod badelja povecava krvni pritisak. bolji apetit: po 10 g.n a. koja lie! na ~aren bujan ekalj. senske groznice. lincw'e i trave-ive po~ti.) Gaertn. Cvasti su krupne i cr. preko noci poklop ljeno i sutradan piti po 1 CaSu pre jela. Raste kraj puteva i naselja u jilZ. 299 GUJINA ILl ZMIJINA TRAVA. Za jacanje. i koprivnjaee. cesCe muCkajuei. kit ice. snalna Jmpozantna dvogodHnja zeljasta biJjka. Protiv niskog pritiska: po 50 kapi tinkture (20 na 100 g razblalenog alkohola) na kocku ~ecera tri puti dnevno pre jela. re4e list (SUybi fructus et folium). 3.Osim navedenih . Narodna imena..GUIINA ILl ZMlJlNA TRAVA . Glavni lekoviti sastojci su tiramin i histamin.ICi (. Upotrebljava se zreo plod. . Protiv morske bolesti: 100 g zdrobljenih plodova badelja staviti u pela litra najbolje komovice. flavonoida. vene. Daje se protiv astme. Cetiri supene kaSike o ve smek kuvati 15-20 minnta u 600 g vode. U narodu se upotrebljava za ubla· zavanje napada zuci.ti. 24-26<1/. za lecenje hemoroida d dr.. 15 g lista borovnice 1 W g dwiovog lista pomeSsti. 2.drobljenih plodava badelja. glavobolje .kamen. 1 supenu ka· silw SIlleSe prokuvati 15 minn ta u pola I1tra vode. 5. os:aviti.NA VRHU ost aviti poklopljeno 3 sata i piti 3--4 puta dnevno pre TRNOVI Slt AKTEJA jela po 1 CaSu. BADEU. magareca salata. semena idraljeviue i grekog semena.1% etarskog ulja. poklopiti i ostaviti celu DOC. protiv ~ecerne bolesti. bocu zapuSiti i. u drugoj godini. trav&oive. visoka do 150 cm. masnog ulja. bolovi): po 20 g badelja. gospin trn. pitome nane i cikorije (ZeDetrge) pomeb. KARAKTE&lSUCNI . 4. Cvetovi i listovi su bodljikavi. osobito posle te~kih operacija i bolesti. sjekavica. SIKAVICA. Listov. ZahvaljujuCi prisustvu tirami. o~ba1j . SARENI CKAU Silybum marianum (L. evo jos nekoliko narodrnih irnena: bijeli strieak. 1. - Coimpositae Krupna. ploda badelja. osljebad. JDlI5 1aCka . Smetltje u iJ. nim krajevima i u Primorju.i su tigrasto pro~arani belim prugama. Upotrebljava se i kao gorko sredstvo za jaeanje. pa sutradan to popiti u 4 obroka na pola sata pre je la. malo tanina. drZati 8 dana Dw dana pre ukrcavanja u brod ill avron piti 3--4 puta dnevno pre jela po 1 easicu. dova kuvati 15 minuta u 200 g vode i to pili svaka 2 sata po 1 kaSiku. sarena badeljka. . . 17% belaneevine. za· tvora.

U Holandiji i nekim drugim zemljarna na Zapadu daninoc se gaji za domace potrebe i izvoz. . Sadrli jos . za jate izlucivanje mokrace i protiv upale rnokracne be~ike. nadzemni dec divljeg dani'noca u evetu) kuva se 15 minuta u 400 g vode i to popije u 3-4 obroka u toku dana. trobojni (ijubitasti. lista pitomog kestena i !ista bokvice pome~ati.Saponozidna droga. prosta ili razgranata. tanin. Gajenje_ . Sirup: 100 g droge kuva se 2 sata u poklopljenom sudu u 1. gaje se kao omiljeno evece koje eveta od kraja zirne do jeseni. MACUHICA. ribizla. tij i su evetovi sitni.j rutozid (ruta heterozidna boja violakverci trozid). reumatizma.5 kg secera. auroksantin. vi~anja iii limuna. - Violaceae Sitna jednogodgnja zeljasta biljka. Za lek se upotrebljava sarno d i v 1 j a. do 250 rng"/. u1oga.14 mm dugatki. odJije i doda 2. varijeteta i formi ove vrlo rasprostranjene biljke_ Neke. osobi-to one krupnoevetne. Osobe koje ne podnose ukus mogu zasladiti sirupom od malina. Pije se 3-4 puta dnevno po 1 ka~ika posle jela. po obodu zuptasti. visoka do 40 em. ~eCera. . antocijansku plavu heterozidnu boju violanozid. Tri kasike smese prokuvati 5 minuta u pola lit ra vode u poklopljenom sudu. 8. etarsko u1je (0. Stabljika je uglasta. pol j s k a podvrsta: Viola arvensis Murray. U nas raste mnogo podvrsta. Cveta od proleca do leta. donji su sreoliki. slobodnu salieilnu kiselinu. SARENA LJUBICICA Viola tricolor L. Protiv ve/ikog kaslja : po 20 g daninoea. obitnog i velikog kaslja. SIROTICA. Li stovi su ~iri nego dun. rosulje. po usevirna . Caj: 3 supene ka~ike droge (herbe.01%) sa metilsalieilatom.Za letenje raznih komih bolesti (ekcema).i su pojedinatni. Sastav_ . MILOVANKA. 'vilamina C i razne karotenoidne boje: violaksantin. oeedi. suvirn i karnenitirn mestima. sluz.D DANINOC.i propusti kroz flanelsko platno. soli magnezijuma i kalcijuma. zuti " beli). futi.800 m nadmorske visine). Raste po napu~tenirn planinskirn njivarna (do 1. bela ruckasti sa jatirn iii slabijim ljubicastim prelivom. svraba. proeedi. a gomji duguljasti.5 litru vode. zove. na dugim peteljkarna. flavoksantin i zeaksan tin_ Upotreba. Cvetov. salieilni hete'r ozid. zas ladi'~i medom i piti svakog sata po 1 kasiku (deea kafenu kaSitieu). prokuva 10 minuta .

CvasN su velike. me s n at 0 i s 0 ~ n 0 (sukulentna biljka) gotovo kao u cuvarkucc. macvica. modra iskrk:a. na vrhovima ogranaka. udovice ad zbora. saksijama . Viola arvellsis narod naziva: darnnoc. viola . . polj~ ka Ijubi cica:. zbornice. belo-ruzieaste boje. ma~uha.Dl!Bl!LA KOKA 301 Narodna Irnena. Gaji se i jedna vrsta sa beloprugastlm h~cem (pana§iTa). poljska Ijubiea. Mnogo se eeni ·kao naradni lek protiv Cira u zelueu . Iz gradova se ova biljka sve viSe sil'i po selima ~a? ~~~s i kao lek. Naraste 30-50 em . Slabljike su <prave i razgranate. Poreklom je iz Kine i Japana. . sedmiBca. - Crassulaceae Debela koka dan as je omiljen lek u na~im gradovima . sliean re pi. gospina Ijub iea. koko§ja Ijubiea. Cini se da je Beograd centar odakle se unulrasnjos t snabdeva rasadom ove bil jke i odakle se dobijaju BOBOVNJAK obaves lenja kako biljku treba gajiti i u potrebljavali. dikino oko.Osim navedenih. lrobojna Ij ubica . DEBELA KOKA Sedum spectabile Bor. poljska Ijubica. Lisee JOJ Je vrlo deb e I 0. Biljka se vrlo lako gaj i i le!. Uzela je loliko maha da se gaji i na grob ljrma. udoviea . Koren je elebeo.o u~peva i u loncima. evo jo§ nekoliko narodnih imena za Viola tricolor: bo~ji evil.

bilo bi potrebno ovu biljku ispilali. penjaCica s debelim. tu~c. bradavnjaca. DEBELA TIKVA. Listovi su na kratkim dr~ka ma . Mnogi bolesnici tvrde da su njome izleeili svoj aciditet u zelucu i od toga vremena im se vi~e ne podriguje kiselo i nem aju nikak\'ih smelnj i III organima za varenje. alkaloida. jer se susenjem aktivrn sastojei brzo razlaiu. bobovujak. upala bubrega i dr. malo etarskog ulja.) koj~ raste po stenama i borovim ~urnama. .6"10). piju. Muski cvetovi su krupniji i na dugim ddkama. Svez koren je aktivniji od 's usenog. Stabljika je tanka. - Oucurbi1aceae Dugovecna zeljasta poviju~a. a zen ski su sitnij i i sakup ljeni u cvast slienu stitu. DEBELICA. Secera. a iznutra beo. Narod ga naziva jos i ovim imenima: babin tabolac. kuvaju 2-3 sveza lista u loncetu vode da uvri na polovinu i to piju 30 dana. bobovnjata. debeli list. U nasoj narodnoj medicini upotrebljava se za leeenje opekotina. Otrovna je! Droga. . bobovac. zatim glikozida. DEBEUACA. petodelni i naizmenJcni. kad uvri na polovinu. ritosterola i drugih sastojaka. 8vojstva_ . bobonjak. trava od udarca. ali za sada jo~ nema nikakvih objavljenih rezultata. kravlja sisa. 8astav_ . a pogotovu koren je gorkog ·i vrlo neprijatnug ukusa. bobovnjaka (Sedum tc/ephium L. Drugi kuvaju tr. soena.300 m nadrnorske visine. naraste do 5 m. ~uljevak.302 LECENIE BIUEM Za lek se upotrebljava sarno s v e! li s t. bobnjak. balan.eel a biljka. Ovde je spomenuta sarno kao otrovna biljka koje se treba kloniti.Dcbela tikva je otrovna! Upotrebljava se u narodnoj me· dicini protiv zatvora i za pojacanje mokrenja. pa nisu retki slueajevi trovanja: trbobolja. i to vecina.Raste svuda po vlainim ~urnama. skroba. List se upotrebljava na razne nacine.Mnogo kalijum-nitrata (ako 0. Rasprostranjenost. Cvetovi su sitni i relenkasto-beli. tri put dnevno pre jela. ema. bobika. . cirnik. smole briorezina koja deluje kao drastiean purgans. Da ne bi tripul dnevno marali kuvati. gusto je obrasla grubim o~trim dlakama i penje se po drvecu kao puzavica pomocu ra~ljika. c rnjak. S obzirom na tako velika poverenje mnogih bolesnika. jak proliv. Droga se upotrebljava i u crnoj kafi. po zivim ogradama i pored reka do 1. prosti. Drugi. eireva i raznih upala koze i sluzn~ce iscedeni sok iz lista bobovnika. Neki cede so k i piju. Zato ga preporu<!uju da ga svako ko ima cir u zeJucu gaji u svojoj kuci da bi uvek imao sveze Ii ~Ce za spravljanje leka. repastim kor enom. izjutra skuvaju tri doze za ceo dan.Koren (Bryoniae radix) iskopan u jesen. debela koko~ka. a i na mnoge druge nacine. DEBELOTIKVA. Upotreba_ . koji je spolj a popreeno naboran i sivkasto-zuckast. mesnatim. Cveta od maja do avgusta. Svet se toliko hvali tim lekom pa je biljka bila ispitivana i na nekim klinikam a. kOlolog. LUDA TIKVA Bryonia alba L. Plod je okrugJa. gola bobica velicine oko 6 mm. Zbog toga se svima savetuje da OYU biljku ne koriste za lek. podkisula.i Iista u lOa g crnog vina i.

I ovom biljkom nisu retki slucajevi trovanja. bljuzak. ali se zna da hidrolizom daju ~eeere i hidroksi masne kise/ine. osim spomenutih narodnih imena. crvena debelica. i fiziolo ~ kog dejstva je i d i v I j a t ik v a iIi d a v 0 15k a r e p a (Bryonia dioica Jacq. 303 Slicnog hemij skog sastava . To su tzv. kosopadavica.. Bryol1ia alba. Ove droge i njihove 5 mol e smeju se upatrebljavati same po uputstvu lekara. takode puzavica. . vucja stopa. tuber et resina Ipomoea orizabensis Convolvulaceae Meksiko Colocynthi pulpa Citrullus colocynthis Cucurbitaceae Azija.DEBELA TIKVA . '1m elaterium A. aH je lako rastvorljiv vee i u vrlo maloj kolicini baza dajuei rastvorljive alkalne soli. Glavni predstavnik ovih smola je k 0 n v 0 I v u I 0 zd d jZdvojen ·iz jalape (Tuber Jalapae). DE BELI CA . . Hemijski sastav ovih smola jo~ nije potpuno poznat. Droge 5 glikorezinama Droga P'ljka Heterozid Jalapozid (skamonin) 1O-2oo/.Cucurbitaceae) i neke biljke iz familije pop () n a c a (Convolvulacea) sa raznih kontinenata. crveni blju~tac. zemaljska bu~a. ad kojih se dobijaju droge oficinalne u na~oj i drugim farmakopejama. Jalapae tuber et resina Exogonium purga Convolvulaceae Meksiko Scammon. tu~ika. HETEROZIDNE PURGATIVNE SMOLE. DROGE S GLIKOREZINAMA Mnoge COl1volvulaceae imaju mlecni sok sa purgativnom heterozidnom smolom koja se ne rastvara u vodi. radix Convolvulus scammonium Konvolvulozid If}-ISO/. . crveni bljuzak. a lako u etanolu. tikvenjaca. naziva se u narodu jo~ i: bijeli blj u ~ tac. U narodu je nazivaju jo~ i divje kuke. Afrika Kolocintin 2f}-250/. ugojka. ali ima crvene bobice. Rich.). divja repa. U istu farmakodinamsku grupu spadaju i d i v 1 j i iH d a vol 5 k i k r as t a v a c (Ecbal.. Do·b ijaju se u apoteci. Ove smole se dobijaju ekstrakcijom droga pomoeu etanola (alkohola) i talozenjem iz tog njstvora dodavanjem vode. ludo groZde. nerastvorljiv je u vodi.. malo u etilacetatu. Mala Azija Skamonin 3-13°/. kukovina . Scammon.

~ci flos) od Verbascum thapsiforme Schrader. eim rosa spadne. a ~to se ide navi~e. pored puteva i uop~te po neobraClenom zemljBtu. Ulaze u sastav lekova protiv vodene bolesti da bi se pomoglo izlutivanje tetnosti. skamonijuma. suntaniI"!l. phlomoides L. sve su manji i bez dr~ke. 1spod stabljike treba prostrti platno i stapieem blago udariti po njoj. Izgled droge. Krunica je zlatnorota. Dva gornja 'su manja od ona tri donja. Na dnu stabiljke su listovi vrlo krupni i ·imaju debele dr~ke .i vise su jajastog oblika. debeli. narotito po napustenim kamenolomima. pod e I j e n a na pet n e jed n a k i h del 0 v a i pri dnu izduzena u kratku cev. Prve godine obrazuju veliku rozetu od krupnog Ii~ca na povr~in:i zemlje. najbolje u su~nici zagrejanoj na 40-500. uvek pod kontrolom lekara. Vece doze izazivaju ga(\enje. 1 mnoge Cucurbitaceae sadrZe heterozidne smole koje deluju kao drastitni purgansi. nerodnim zemljistima. Obrano cveee ne sme se nabijati u korpe iii vrece i mora se sto brle osusiti u vrlo tankom sloju. zbog tega se ove droge moraju davati vrlo oprezno. a u prolece rasaduje na stalna mesta na rastojanju 60x60 cm. . Mestimieno irna divizme u velikim kolieinama. Na taj naein opadaju sarno k run i t n i l i s tic'. DIVIZMA Droga se sastoji od osurene krun-ice 5 priraslim praSnicima d'. Za sve vreme cvetanja oko divizma na zemlji uvek se nalazi mnos t\"o cveta od rote do mrke boje. U jesen se seje u leje. Kod nas je to najobienijd korov. Gajenje. ru~evinama. Krunieni 'l isti6 su jajas ti. Berba. jer se cvet na stabljici slabo drli i vee drugog dana opada.Divizma raste po suvim. peskovitim. nalik na toeak. a od Verbascum phlomoides listovi manje obuhvataju stablj-iku . Z uti m.izmu sto~a ne pase. bolove u zelucu i krv u stolici usled zapaljenja creva. Heterozidne smole deluju kao drastitni purgansi jer drale i tanka i debelo crevo.evet se bere preko celog leta i jednog dela jeseni sve dok biljka cveta. sap r a S n i c im a. Divizma cveta preko celog leta.Droga mora biti lepe svetle zute boje i sastojati se od ·k run ice s a p r ira s lim p r a s n i c i m a. Divizmu treba brati po suvom i sun can om vremenu. Za nuzdu. u precniku oko 4-5 cm siroka. viz m e (Verba. Listovi su vrlo gusto vunasto maljavi. povraeanje. i drugih krupnocvetnih vrsta divizme (Scrophulariaceae). divizma se moze susHi i na vrelom letnjem suncu. kolocintisa i srodnih droga iwlovane su druge hidroksi-kiseline heterozidno vezane. Rasprostranjenost. . a od donjih . Divizme su impozantne dvogodBnje zeljaste biljke. . plitkim. krtevinama. Raste po celoj Evropi.304 L1!CBNJE BIUBM 1z jalape. a drugog leta izraste kao sveca prava vretenasta J snaina stabljika. V. Najbolje je divizmu bran svaki dan oko podne iii ne~to ranije. U nekim drlavama je g a j e. Gornja polovina stabljike je gusto okicena kao klas mnogobrojnim krupnim. gotovo sedeeim cvetovima. Div. jajasto-duguljasti i na vrhu Wjasti. Srednji i gornji list u Verbascum thapsiforme svojom bazom obuhvata stabljiku skoro do narednog donjeg lista. visoka do 2 m.

. tako da se desava da ih stara droga uopste i nema. Spolja su obras li belicastim run 0 m. U 10 g droge treba da ima oko 350 evetova. silaze niz konce. U novije vreme vr~e se poku~aji medicinske upotrebe lis t a i k 0r e n a. od kojih je jedan neutralan. neujedna· cen puis i paraliza srca.Br. o~lji pelino DIVLJA PAPRIKA. Plucni caj (za iskasljavanje): po 25 g cveta od divizme. poklopi. Ukoliko je droga sta· rija. a osuseno ima prijatan m i r iss I i· can medu. aM ni oni n i s u j e d n a k i: tri gornja su kraca i bela runov. belog i crnog sleza i podbela se pome~a.Devizmin evet ulazi u sastav grudnog caja. i to-dlakava. Izbledela iIi potamnela i vlafna droga mora se odbaciti. zutocvijet. Iz· gleda da ih u semenu ima najv.Verbascum thapsiforme narod naziva: beloperka. utoliko ima manje saponozida. List deluje ekspektorarttno kao ·i cvet. svakom je dostupna. lepusae. svi· jecnjak. lepu~ae. LASTAVINA. ~su. . Pra~nice su duo guljaste i jednoeelij ske. ostavi 1 sat. duzih. LISTAVINA . oko loo/. lucnik. Ima i s I u z d (2. 305 je srednji najveci. zasladi medom i pije toplo na 2 sata po I ka~ika. kostnik. Tri supene ka~ike sme~e popari se sa pola Ii· tra kljueale vode.utra. divizma. povracanje. Upotreba. One lrod gornjih pra~nika nasadene su popreko na koncicu. P r a ~ n i c i s u p r ir a s Ii .sluca. i otrovna domaca biljka koja se ponegde upotrebljava u narodnoj medicini spolja i izn. a covek se ponekad prevarl 1 upo- . KRVNIK Cynanchum vincetoxicum R. Narodna !mena. i vrlo malo etarskog ulja. ocelli. Normalizovana droga sme cia 's adrzi: naj vise 13'10 vlage i ne ISme ostati vise od 6'/. retki . Sastav. iseedi. Svojom sluzi deluje i kao emoliens. lepuh. rute boje kroce tina i flavonoida. . secera. V. . ~ iroki lopuh. jer se list moze vrlo lako nabrati u veli·kim koliCinama. a pra~ nice kod donjih. (= Vincetoxicum officinale Moench) Asclepiadaceae Ovde se navodi sarno kao opasna . PASJI KUPUS. na krunicu . Divlja paprika mestimic no pokriva velike povr~me po na~lm ~u~ama. .5"10) . a drugi kiseo. stoka je ne jede. vunavka. phlomoides: divizma krupnoevetna. Zato farmakopeja propisuje da se droga mora obnavljati sva· ke godine. Uk usa j e najpre sladunjavog. lepuh. jevi trovanja: smetnje u disanju. malo gume. 'Pepela. kraljevska sviea. a dva donj a su dtda i skoro gola.. Listom divizme falsifikuju mnoge droge. a kasnije pece u grlu (nadrafaj od saponozida). Species pec· torales. Glavni nedostaci droge su prevelika vlainost i tamna baja. volov rep. Sveze cveee nema prij atan miris. lopen..jSe. Saponozida ima ne sarno u divizminom cvetu vee i u celoj biljci.DIVLJA PAPRIKA.U drogi ima s a p 0 n 0 z ida. gusenje. znOjenje.

U XIX veku upotrebljavan je kao lek protiv groznice. S obzirorn na veIiki procenat skroba u divljern kestenu.306 LI!CENJI! BJUEM trebi za lek. u mnogim zemljama skolska deca ga obal'ezno £I jesen sakupljaju. Zato . Vrlo Je korisno ·i veoma lepo drvo. dekstrin i drugi YazDi tehnicki proizvodi. svilni dubac. kosara. Ukusa je gorkog i neprijatnog. Divlja salata je olrovna :M 60veka i domace zivotinje! DIVLJI KESTEN Aesculus hippocastanum L. laktukopikrina i drugih sastojaka koji deluj u umirujuce. cortex et flos). Iz njega se u novije vrerne vadi masno ulje i saponin za farrnaceutske ·i tehnicke svrhe. s t e r 0 I a. flavona. od koga se danas pravi alkohol. lastavicnjak. GORSKA OTROVNICA Lactuca virosa L. Ponekad se za izvoz traii rizorn s kore njem (Vince/oxici rhizoma). U jezgri (kotiledonima) ima 40--60"10 s k rob a. Pocetkorn veka pocela je ekstrakcija skroba. Semenje treba odmah sakupljati da se ne bi kvarilo na vlaznoj zemlji. aceton. najcesce zajedno s opijumom.U Ijusci irna 2"10 tanina (katehinskih). ljuska se odbacuje. iz biljke izlazi gorak sok bele boje koji stajanjern pornrci. Kad se odsece. pasja riga. rnanj e opasni lekovi. Kraj ern XVIII ve ka Parrnantje preporucuje da se . rede i cver (Hippocastani semen. 5-8% sap 0 n ina. OTROVNA LOCIKA. Sa jednog drveta moze se nakupiti viSe od 100 kg kestena. gIikozida e sku lin a. . - Hippocastanaceae Divlji kesten je visoko drvo. kesten gubi lekovitost. DIVLJA SALATA. a u industI'iji za izradu lepka. U industriji lekova se upotrebljava sarno semma jezgra. Stajanjern. Ovaj osuseni sok (Lactucarium) irna laktucina. kad opada sa drveta. Evo jos nekoliko narodnih irnena: astoklep. jer ga niko ne sakuplja. C i K. vitarnina B1 . Raste svuda. protiv nesanice i za umirivanje. Pocetkorn tog veka divlji kesten je preporucivan kao lek. strasnica. Za bubrege i srce postoje bolji. S e m e se sakuplja u jesen. Kod nas svake godine p ropadnu desetine vago na divljeg kestena. neprijatDirn rnirisorn i gorkirn ukusorn i bodljama na nalicju listova dui glavnog nerva. Homeopatska farm a kopeja propisuje s . 6--7% belan6evine.Od divljeg kestena se koristri seme i kora. koje se kao ukras sadi po parkovima i drvoredima. lupulinom (hmeljom) i slicnim lekovima. zbog 6ega je ranije upotrebljavan za ublazavanje bolova. eze oljustene kestene. Droga_ . g 0 r k i h rn ate r 1 J a. pored ostalog.). Seme je vrlo lepe kestenjaste boje i sjajno kao da je lakovano. u septembru i oktobru. - Oompositae Razlikuje se od obicne salate (Lac/tlCa saliva L.jz divljeg kestena vadi skrob. 5-8"10 u I j a. Steta je lito se viSe ne sadi.

prrsustvom znatne koliCine vitamina P: povecanje otpornosti kapilara i smanjivanje njihove propustljivosti. gde se uspesno. tromboflebita. Konacno je utvrdeno da ga bez ika:kvih losih posledica jedu divlj e zivotinje. lJpotrebljava ·se .ti slamom i travom. pa se tim sme~ama dodaje za ublaiavanje bolova Belladonna.ill ulje na na~in opisan kod hajdu~ice. Posle seste nedelje nacini se pauza od 3 nedelje. a u narodnoj medicirui za lecenje lupusa. protiv proliva i proHv pega na lieu. Protiv opekotina ad suncanja spravlja se porn ada .i'kavom ljuskorn. kao toni~no i adstringentno sredstvo itd. U k 0 r . Stramonium ili SCOpO/ilL ad svib sme~a se spravljaju -supozitorije (sveCiee) za le~enje hernoroida. koja se izrad uje na taj nacm ~ to se sveze. Upotrebljava se kao naradni lek za ja~anje . katara bronhij a. ali se redoVDo dodaje i karnilice. avo se ~ini krajem leta i po~etkom jeseni sa sVeZim semenom. dolazi do izraiaja.ostepeno u klju~ali alkohol. stabilizovana alkoholatura. grizlice gnjata (ulcus cruris). Na taj na~in se ungte fermenti .'~e~c~ upotrebljava tzv. Prema tome.i za le~enje katara nosne sluznice. U mnogobrojnim industrijskim farrnaceutskim preparatima u prometu ekstraktivne materije divljeg kestena ~esto se daju sa ovim drogama: Hamamelis. koze i krave se poprave i ugoje. najceMe zajedno s beladonom. reuma-t-izma i i~ijasa.. Viburnum opulus. o ot rovnosti semen a divljeg kestena decenijarna se raspravljaJo u nau~­ nom svetu. a zatim tan ina. ima vBe stoke nego hrane (piCe). a od domacih ovce. sadrii mnogo katehinskih tanina i flavonskih heterozida. podagre.DIVUI KESTEN 307 se d~as naj. pre svega. dejstvo tlavonoida. Kora i Pl1IPOljci u deeembru im aj u najviSe eskulina. Ekstrakt od olju~lenih. Daje se za leeenje izvesnih koznih bolesti. pre svega. Itek ubranih sernenki spravlja se na dosta slozen na~in u apoteei. vlja p. Pri torn se konsti evet divljeg kestena. stocarskim. U humanoj medicini se daje za letenje venoznog sistema. Imajuti oil vidu da kod nas u mnogim 'k'rajevima. koja spada sa semena 'kad sazri. Da se divlji kesten sacuva svei. od koga se spravljaju razni lekovi za lecenje prosirel}ih vena. dobro bi bilo da se divlji kesten . Najnovijim ispitivanj-ima eksperimentaino je utvrdeno da divlji kesten deluje. od koga se uraduju supozitorije. Bodljikava ljuska. Kora je dobar ads tringens . Emtizem kOl1ja u Francuskoj le~e dajuci 6 nedelja po 100 do 300 g oljustenog semen a divljeg kestena. Kod nas je upotreba divljeg kestena gotovo nepoznata za razliku ad Zapadne Evrope. U eve t u ima tan ina ·i kvercitrina. Zbog gorcine narod je upo treblj ava protiv grozniee umes to kininove kore. na~ito protiv hemoroida. ~esto i raznovrsno upotrebljava u nau~noj i narodnoj rnedicini umesto americke droge hamamelis.i dobija se pos:ojana droga (slabil>izovana) . Taj ekstrakt od svezih stabilizovanih (vrelim alkoholorn) -semenih jezgri pije se 8-10 puta dnevno po 50 kapi za vreme akutnih napada. tr~ba ga obrati sa badlj. neolju ~ teno i krupno iseeeno kestenje sta. Hypericum i dr. Hydras tis. bolova od hemoroida. osobito u planinskim. eskulina i eskuletina. smestiti u neku hladnu odaju i dobro pokri.i ima tanina. ad oVaJkve droge pravi 'se ekstrakt. pa se lecenje ponovi jos sest nedelja na isti na~in.

Za nuidu.reko polovine sitnih cupavih krastavciea. »Bolesnik legne.govorili su nam. mada!. PIPUNIC. pa ga inostrani botanicari i Ijubitelji prirode nazivaju . DIVLJI KRASTAVAC. Rich. i drugde u Banatu). Ulje je ruto zbog velike kolicine karotenoida (provitarnina AJ. Divlji kesteIl vrlo brzo raste. dobije stra~an dijare i ima utisak »da te svu utrobu povratiti i da ee umreti . slamom i drugom mr~avom pitom). narodni lekar mu kafe da to taka mora biti i da se niSta ne bojL Neki se bolesnici hvale da im je taj lek pomogao. Pre 20 godina. Divrui krupni evetovi udruZeni u jedre kupaste evasti duga6ke do 30 em. Divlji kesten je rasprostranjen sarno na Balkanskom poluostrvu. Vainost div/jeg keslena za ishranu u gladnim godinama i ratovima nije mala. NiSu i drugim na~im gradovima ima n~k01iko narodnih lekara koji Ieee kamen u zuci. To je jo~ jedan razlog viSe da ovo svestrano korisno drvo sadimo svuda. povraea. Te~kom mukom smo dom do jednog Ilnra tog leka. utoliko se bolesnik vecma preznoji.k estena. Ukoliko se viSe tog leka uzme. u nestasici hrane. iz samlevenog kestena moze se vaditi skrob i· koristiti za ishranu.. a narodni lekar mu pod nos podmetne jedan takav cupav krastavoic. Naraste do 30 m visoko. Ovo je jedan od zadataka na~e omladine. - Cucurbitaceae U Beogradu. Najzad sam prona~ao i narodne lekare koji Ieee ovim divljim krastavtitima. zapaljenje zucnih kanala. a stablo do 2 m u precniku. Narodna Imena: beli divlji kesten. Seme nikne za mesee dana. najviSe iz Varne. Da Ii je ko od njega umro. jer je to vrlo korisno drvo. Medutim. gorki kesten.. «. U kestenovom semenu ima skroba j proteina kao u na~im zitima. nisam dosad mogao otkriti.. a masnog ulja znatno viSe. jelo~. Drugi su dobijali gotov lek od tih narodnih lekara. pritisne ga i iz njega s velikom silinom izleti u bolesnikovu nozdrvu sok i seme« .balkanski lepotan«. a do grliea jaka rakija .. konjski kesten. Vee ". ispitujuti lekovHo bilje u okolini Siankamena i tra- . banja kod Melenaea. U boci od litra i po bHo je ". Stotine hiljada kilometara drumova u svetu okiteno je motnim stablima sadenog divljeg . obolelu jetru i malariju »nekim krastaveima ~to li<::e na davolciee« iIi »krastavcitima ~to izbacuju sok i seme kao torpedo«. STRKALJ Ecballium elaterium A.rve godine izraste oko pola metra.308 LECENJB BUJEM ostavi za zimsku ishranu (samleti i meSati kao bra~no s plevom. Uspeva eak i na zaslanjenom zemljiStu (Rusanda. Svi su govorili da su pre rata lek dobijali iz Bugarske. pozeleni. divlji kastanj. Tu tecnost uzimaju bolesnici na razne nacine. DAVOLSKI KRASTAVCICI. Sadite div/ji kesten.

god. elateridin. a u svakoj pregradi ima mnogo semenja obavijenog zelenkastirn sluzavim sokom. na NiSkoj tvrdavi i drugde. Prilikom branja Oovek mora biti oprezan da mu sok i seme ne ~trenu u oCi. 0 tome da li ih neko upotrebljava kao lek saznao sam tek druge jeseni. 1z divljih krastavaea je 1958. divlji krastavac je hio u punom evetu i okieen isto tako mnogobrojnim plodovima koji li~e na male. koja su. Jedino se neuka deca hoce njome da igraju rata i podmornica. ~upave. 309 zeCi mesta gde raste slatki koren. eekinjavosivo dlakava. SadrZi jednu drasticnu materiju zvanu elaterin.) s kojima su vr~eni ogledi na eksperimentalnim zivotinjama J utvrl!eno da se uz njihovu primenu i istavremeno zracenje moze zaustaviti razvoj izvesnih pocetnfu oblika eksperi- . rutazeleni. Cvet joj je rut. Meni je to bilo dovoljno. nego iz Slankamena i.DIVLTI KRASTAVAC. DAVOLSKI KRASTAVCICI.. Biljka nije dovoljno hemijski ispitana. Dugovecna biljka sa vrlo razgranatom stabljikom gusto obraslom srcastim listovima. god. Elalerium album iii Elaterillm anglicum. Donedavna je u engleskoj farmakapeji bio ofieinalan lek nazvani Elaterium Iili Elalerin. naime da se on ne »dobija vrlo skupo i tajno preko poverljivih ljudi iz Bugarske«. a narocito njihov sok i ekstrakt. drasti~na su sredstva za ciScenje. Tom prilikom niko mi nJ~ta nije mogao reci za !ita 51! ti krastav~ici upotrebljavaju. jer sam kona~no saznao poreklo beogradskog leka. ~im se dodirnu. . limunove i drugih kiselina. enzima. kad je sve bilo sprteno i sivo ad dugotrajne su~e i velikih vrucina. Biljka je polegla po zemlji i lozi lSe kao krastavae. izolovano nekoliko interesantnih jedinjenja (elaterin. ali viSe l!ici na dinju. jendecima koje je bujica udubila u zemlji. Zreli kra. ne propisuje viSe elaterijum. Poreklom je iz zemalja oko Sredozemnog i Crnog mora. verovatno. ugljenih hidrata.krastavaca. pa ga je skolska medicina napustila. NajviSe ga ima tame gde se dubre baca u te jendeke. trooki. dlakave krastavciee. Krastav~iCi su dugi do 5 em. Nepotpuno zreli krastav~ici beru se u septembru zajedno s drskom. smole i drugih sastojaka. verovatno. Engleska farmakopeja ad 1948. Isto tako i u Makedoniji. Divlji krastavci. naglo i silovito izbace iz sebe sok i seme kao torpedo. ali niko ne zna kome i za~to.kodljiva. kao i drugi sli~n~ drasticni lekovi. naidem ispod ru~evina grada Zmaj Ognjenog Vuka na taj divljJ krastavac. stavcici pucaju sami od sebe. i iz drugih mesta u Srbiji. koja je. svuda pored mostova i po rupama i kanalima. Cela biljka je grubo. duguljasta-jajasti. Biljka spada u biljnu porodicu bundeva. a deb eli do 3 em. elatericin i dr. To je nekorisna biljka koju ni stoka ne pase. Kasnije sam ga na~ao od Uldnja na sever u primorju svuda gde se baca l!ubre i sliva prljava gradska voda. Lek je nepouzdan i opasan. ali im roditelji zabranjuju jer znaju da je biljka s. tako da se covek trgne. Cucurbitaceae. a neki od njih. nekad bili u velikoj modi. U septembru i oktobru. Bilo ga je sve do prvih kuCa blizu Dunava. Gaji se kao lekov·ita biljka jos mestimi~no u Engleskoj i Francuskoj. Jedna zena bere te krastav~i'ce i nosi ih nekome u Beograd. To je ekstraM dobijen iz svezih . ~im ih dodimete. 1ma jos i vinske. smesa raznih hemijskih supstancija.

Koren i list (Calyslegiae radix et folium). divlja bu~a .rkavae. a najviSe po vlaZnim sumama i senovitim mestima. beli ladolet.Raste svuda. Cvetovi su futi kao sumpor. Br. mlunic. DIVLJILADOLE2. DVOREDAC Diplotaxis tenuifolia DC. netikalo. pa je tako otpala nada da se ova bUjka upotrebi u borbi protiv raka. Ima i tanina. bljuja. Cveta od maja do novembra. nedirae. Narodna lmena. ostaje posIe opadanja kruniee. divjo krastavice. . Upotreba. Raste svuda kao zilav i smrdljiv korov ljutog ukusa od prisutnog sinigrozida. DIVLJA SALATA. sliCno jalapi. strkaviea. Cveta oelog leta. pluiee. petozuba. jer tanin deluje suprotno smolL U biljci ima mnogo raznih soli. - Convolvulaceae Dugovecna zeljasta povijU§a cija stabljika. Droga. o dejstvu lista ne slam se miSljenja terapeuta.SLAK Calystegia sepium R . zgoncek.Smola korena deluje kao laksans i holagog. flavonoida.Osim navedenih.BI". pojedinaeni. tikvic. Upotrebljavaju se seme i sveza eela biljka u evetu. Narodna !mena. sjajna. . biljka moze biti otrovna od prisutnog alkaloida nepoznate grade. divj a dinja. 4-6 em dugacki. izbijaju iz pazuha lista na dugackim drskama. Medutim. Sastav_ . Uzeta u vecoj kolieini. Plod je sitna eaura s mnogo semena. DIVLJA RIGA. izgleda da ova jedinjenja deluju ubita~no i na normalne celije. §ti.Evo jo§ nekoliko narodnih imena: veliki slak. beli. evo jo§ nekoliko narodnih imena: bljuzak. - Orucifcrae Trajna zeljasta biljka. . Listovi su krupni: liska je do 6 em dugacka. . u obHku potikoviee iii strele. eadorcic. slatkovina. Slicnog sastava i dejstva su dye srodne domace biljke iz ·i ste familije: Calystegia soldanella R. Rasprostranjcnost. . . Ca§ica je mala. silvestris R. §atorce. visoka do 80 em. Cvetovi su vrlo lepi. S. hladolez. osobito u korenju (oko 5-JOO/o). zbog eega deluje diureticno. ali je vrlo duga i §iljata. krupni. sarno na osnovl srasla. i divlji ladolez sadrli smole. petodelna. gola. DIVLJI KUPUS. upadljivi.morsko zelje. cesto delimicno po zemlji polegla. divji kukumarici.Kao i druge biljke iz porodice poponaea (Convolvulaceae). strk. Kod nas je upotreba divljeg ladoleZa nepoznata. jednu materiju koja izaziva zgrusnjavanje krvi (antihermoragik) i dr.KOSULJARKA. . zbog eega deluje sli~no sla~ici i renu. raste na pesku uz more ' i C. . moze da bude dugacka do 5 m. u obliku levka.310 l ECENII! BIUEM mentalno izazvanog raka.

DIGITALIS PURPURNI. - Umbelliferae Traj na zeljasta stitarica 'planins'kih pasnjaka. Koriste se koren. VRH STABUIKE U CVETU. plod i cela biljka. suplja i na osnovi ·ima cup ave koncaste ostatke otpalog lisea.80 m.i su beli ili ruzi- DIVUI MORAe . DIVUI /COMORAC .. KOREN. NAPRSTAK Digitalis purpurea L. HADRUAN. Planinci s matraju d a poveeava mlecnost domacih zivotinja.DIVUI MORAC. Cela biljka mirise na angeliku i kao i ona upotrebljava se u istu svrhu. Cvetov.50 do 1. KRAUICA. dlakava stabljika. - Scrophulariaceae Digitalis j e dvogodisnja iii viSegodiSnja bHjka_ Prve godine izbije sarno rozeta od p rizemnog lisea. Irna oko O/:fJlo etarskog ulja. Lisee je vBestruko sitno cleljeno. pektina. smole. mantiola i do 27% skroba (u korenu). visoka od 0. vrlo Iepirn. voska. DIVLJI KOMORAC. STRBAC Meum athamanticum Jack. Stabljika je do 50 em visoka.. PLOD casti i sakupljeni u nejednake stitove. Lisee je 'krupno i naspramno. prava. a druge izraste visoka. upadljivirn evetovirna pore4anirn s . Gornja polovina stabljike je obrasla krupnirn. 311 DIVLJI MORAC. kao u mirollije i moraca.

Berba. pot pun 0 s u v 0 I i ~ c e. Vlage ne sme biti vge od 3%. datum kad je izvr~ena bioloska titraeija i jatina (Valor) droge.Purpurni digitalis je biljka atlantske.g orkog i neprijatnog. Seje se u prolece iii s jeseni seme koje je sabrano hste godine. Jo~ bolje je obrano !Bce odmah stabilizovati. pecenog kreta iii nekog drugog sredstva za upijanje vlage.312 LECBNJE BlUEM jedne strane. a ukusa . Naprotiv. . ambigua i D. mangana i ' gvozda. isprepletena je j a· k 0 m m r e zorn Z iii c a.5--{)Oo iii.ima skore uporedne t ere i jar n e n e r v e. u staroj ISnaZli. ~umam a koje se proreduju i na neobradenom tIu . Zemlja treba da bude 5 iii k ~ t n a. u Vogezima ga ima vrlo mnogo. Za jedan hektar treba oko 100 g semena iii oko 140. Za nut du. Otvorenu ampulu treba odmah potro~iti. ugljendioksidu iii u nekom indiferentnom gasu. f osfata. . /urea imaju nazubljen rub). Krunica je u obliku naprstka iii zvontiea. Klijavost semen a traje svega 2-3 godine. koji se proteru u prostoru koji je ograc1en sekundarnim jako povijenim nerv·ima.nazubljeno (D. Gajenje. a donja je svetlija. Li~ce je nejednako iii gotovo dvostruko . jer je pokrivena retkom belo-sivom dlakavom navlakom. od m r k 0 g s t a k I a. srednje je na kratkim dr~kama. k i s e I a. Obrano liUe treba sarno ~to pre i ~to brle osu§iti na 5. koje vetar lako raznosi kad taura pukne.Seme je vrlo sitno. Vla!nost i toplota su najva!niji uzroci kvarenja droge. Na svakoj ampuli treba da stoji: ime proizvoc1ata. puna humusa. si~na. u a z 0 t u. odmah zapakovano u ampule od jednog Hi vge grama. . jer tame u gvofdevitom tIu ima oko 0. Sa gajenih biIjaka bere se vee prve go dine. a prizemno je najkrupnije i suteno u dugatke krilate dr~ke. Na jesen.000 sadnica. zbog tega se pre setve mora pomclati s 'peskom. . u vakuumu na nizoj temperaturi. Seme bolje klija i nikne u poluosvetljenim lejarna. Rasprostrnnjenost. Gornje je najmanje i . droga se moze cuvati i u zalivenim posudama u koje se stavi malo siIikagela. jo~ bolje. Kod nas i u zemlj ama oko Sredozemnog mora nema purpurnog digitalisa. Rasle od POrlugalije do Svedske. pur pur n 0 c r v e· n a i ima na donjoj usni dlake i okruglaste pege kao krv crvene. poluvezana. Vcltatka azotna dubriva i dobro pregorelo dubre takode povi~avaju pronos i procenat lekovitih sastojaka. Mirisa je slabog. a manje srednj e Evrope. odnosno na prolece biljciee se rasade na stalna mesta na rastojanju 30 X 30 cm. a siroko do 15 em. zu6kasto mrkog semena.scdece. veoma je naborana i .Bere se list sa divlje biljke u cvetu po lepom i suvom vremenu. a procenat klijavosti iznosi oko 75. U Alpima ga nema.Li ~ce je jajasto-duguljasto. jer nema opasnosti da se me~a sa drugim bHjem. S tab i -I i z 0 van 0. Gornja strana je tamnozelena Ii malo maljava. a ostatak baciti ako se droga ne bi mogla brzo potro~iti. . Rasle na s iii kat nom z e m I j i ~ t u po novim krtevinama. Droga. Kulturom su dobijeni i drugi varijeteti digilalisa sa bl edim listovima. Purpurni digitalis n e pod nos i k r e c. Plod je dvopre· gradna tau ra puna vrlo sitnog. I a k a.5% mangana. moze na hladnom mestu satuvati aktivnost po n e k 0 I i k 0 god ina. tak ni na sili katnom terenu. Dugatko je do 30 em. jer tame nema mangana. Na nalitju se nervi veorna istiCu. Najbolja zemljgta za gajenje digitalisa su tek proredene iii iskrtene Sume.

Krunica je s i v 0 bel a. (1933) sa svojim saradnieima izolovao prvobitne heterozidne komplekse iz svetih listova oba digitaIisa i nazvao one iz D. sirtelna.ani svuda unaokolo stabljike. Kod nas ga ima vrlo mnogo na krcevinama. purpurea. najvi~ pri dnu . mravlja. lanata. Siljast bezrnalo go ·ili retko trepavieasto dlakav. .u D. a na gornjoj. Vunasti digitalis daje oko 35"10 vodenog ill oko 32</0 etalnog ekstrakta. a narocito u jugoistocnoj Evropi. po karnenjarima (tercijarni slojevi). ostaje 7"10 pepela. Serophulariaeeae v una s t i d i g ita li s raste na krecnj ackom zemlji~tu u sredl1joj . istaknuta. abod lista je ceo ili malo talasast i cesto je trepav1casto dlakav. ZUBACICA. gorci je od purpurnog digitalisa.4) Hidrolaze. selekcije i ukr~tal1ja izmed.List dugoliste bokviee (Plantago lanceolata) je tanji i 10mljiviji.DIGITALIS VUNASTI . List je cvrst i zilav. . Falslflkatl_ . Vunasti digitalis se sve vi~e tra:!:i i zbog toga se gaji kod nas i u mnogim drugim zemljama. tanini. eaure pune vrlo sitnog semena retaste boje. oksidaze 'i peroksidaze. kafena i ferula kiselina. sva j e v un a s to. a nervi na prvi pogled izgledaju k a 0 d a sup ar a I e I n i: isticu se g I a v nan e r v i d va s a s t ran e kao . Sastav_ . Gotovo je bez mirisa. jer postepeno razlafu kardiotonicne heterozide i na taj nacin prouzrokuju opadanje lekovitosti lista.2) Razne kiseline: digitalinska.5 em ~iroko.List je dug u I j a. BESNIK . Cvetovi su vrlo zbijeno pored. oporog. BESNICE. Dlake su krute d lako opadaju. belieasta i jajasta. Donje mte je 15-25 em dugacko i 3. Za poslednje dYe decenije vr~eni su u srednj oj Evropi opsezni ogledi gajenja. ambigua i lutea i ispitivanja vunastog digitalisa. 10-12 em dugacko i do 2 em ~iroko. BESNIK. kao sveca prava. enzirni koji igraju negativnu ulogu prilikom su~enja i cuvanja droge. sve u zelji da zameni purpurni digitalis koji se uvozi iz zapadne E vrope.j. PUSTlKARA. gornja usna je kratka.s t. Dok se na vrhu klasa nalaze mnogobrojni evetni pupoljci. gde ima evetova. Seme treba sabirati zbog gajenja ove vrlo vafne biljke. na donjoj polovini gola. Ima ga i po retkim ~umama. propionska. purpurea purpur ea· g I i k 0 z i dim A i B. a ispod njih plodoy. a segmenti su joj lancasti i ~iljasti. najvi~e na Balkanu.. PONJAVICi\ Digitalis lanata Ehrh. . U terapiji i farmaeeutskoj industriji sve vi~e potiskuje purpurni digitalis. a donja dvaput dufa. u sredini su evetovi. laneetast . lanata dig i 1 ani dim a (la- . v rIo go r k 0 g i neprijatnog ukusa. ima 5 gotovo paralelnih nerava. nema heterozida. a one iz D. 313 DIGITALIS VUNASTI. . a na nalicju svetle boje. Ca~ica je vunasta. Stabljika je visoka oko I m. List . Cvetni klas je vrlo gust. Stol je.d I a k a v a (lana = vuna) .lz digitalisa su izdvojeni ovi sastojci : 1) Supstancije koje se boje sa FeCI s ' tj. VoU suncan polozaj. pro~arana gustim mrkim zilieama i maljavo-vunasta.e na lieu lamnozelene. slanog i sluzavog ukusa. Cveta u leto. 5) Kardiotonicrti het erozidi i saponozidi. Li~te sa stabljike je sedeee. Gaji se isto kao purpurni digitalis. buterna. izovalerijanska i droge.elva luka. Droga. svedeno na kratku dr~ku. 3) Mineralne soli.

.. jer iih enzimi razlaiu i dobijaju se sarno sekundarni heterozidi. Hidrolizom daju jedan iii secera (glikozu. . vi~e Iz semena su izolovana dva saponozida: digitonozid (digitonin) i gitonozid (gitonin). Osirn toga.. Vunasti.. zbog eega ih je donedavna bilo tesko razdvojiti klasicnim hemijskim metodima. a uzeti u veeoj 'kolicini su otrovi za srce. pa ih je zatim podvrgao hidrolizi pod uticajem enzima . purpurni i neke druge vrste dig ita 1 i s a. terruginea L. jo~ su Arapi upotrebljavali primorski luk za trovanje pacova. Sva tri lanatozida su dobijena u kristalnom stanju. D. Premda se ove droge upotrebljavaju kao lekovi u merucini vee viSe od jednog veka. narofito za jafanje srcanog miSiea. D. viriditlora Lindl. D. D. Svi lanatoziru su 2-3 puta kardioaktivniji 0d purpidozida. Iz lista vunastog rugitalisa izdvojen je tigonozid (tigonin). jafa rad srca. B. Mnoge kardioaktivne droge sadrle po nekoliko vrlo slicnih heterozida. Ove biljke pripadaju raznirn biljnim familijarna (Scrophul(1. . . galaktozu i jednu pentozu) i stereoidne sapogenole. C.Na raznim kontinentima raste nekoliko desetina vrsta digitalisa. Svojirn dejstvom se razlikuje ne sarno od heterozida purpurnog rugitalisa vee i od digilanozida A i B. usporava i reguli~e ritam. ali nilSu dovoljno proucene. tuscescens Vel. Stol i Krajs dobili su 1933. a cmafka plemena u Africi razne strofantuse za trovanje strela i kao sudski otrov.j D. i narednih godina digilanozide i utvrruli da se u svezem listu vunastog digitalisa ova tri heterozida nalaze u ovoj srazmeri: 45% A. Apocynaceae. oriel1lalis Lam. Sve su otrovne i lekovite.) i da svi deluju na srcani mme: u terapijskoj dozi su lekovi. rame vrste s t r 0 fan t U 'S a. U terapijskoj dozi digitalis je kardiotonik. K. zbog fega Sf ovaj sve vi~e traii. ali im je zajednicko da sadrze vrIo srodna s t e r 0 i dna he t e r 0 z i dna jed i n j en j a (genoli sa Cu i C!.riaceae. digilanid C ill cedilanid. njihov hemijski sastav i grada lekovitih sastojaka rasvetljellfi su tek posledn j ih nekoliko d ecenJj a. lut ea L. Pre ekstrakcije oslobodio se enzima i tako sprefio ~tetno hidrolitif no dejstvo na praheterozide. go roc vet. kukurek i neke druge biljke sadrle heterozide koji u terapijskoj dozi deluju ton i fnon a s r c e i spadaj u u s t e r 0 i d ned e r i vat e. d u r d e v a k. Za vrerne rata. ali se u terapiji za sada kor-iste sarno dva: vunasti i purpumi. 17% B i 37% C. Stoka ih ne pase. laevigata W. Sapono zidi se nalaze u semenu i listu. ' Ova grupa se naziva jos i digitalisova dJi digitaloidna. godne. jer je purpurni digi1alis prvi uSao u terapiju. Upotreba.314 lEeENJE BIUEM nata-glikozid) A. a osobito lanatozid C. kiselina i baza. reele D. u svim tim drogarna na'laze se specificni enzimi koji otezavaju izdvajanje i dobijanje primarnih heterozida iz droge. koriSeen je i [.. uveo ga je engleski lekar Vilijem Vitering 1785. i dr. Druge vrstc dJgltallsa.. Digilanozid C je za terapiju najvafniji i najbolji karcliotonitni heterozid digitalisa. 1 i jan d e r. Inafe.Digitalis je jedan od najvafnijih lekova za srce. usled nestasice.ist ovih domaeih vrsta koje kod nas rastu obilno: Digitalis ambigua Murr. Uliaceae) i raznim l'odovima i vrstarna i potitu sa raznih kontinenata.

OBiCNA DLAKA NA L1STU D.DIGITALIS PURPUREA. B .GLAVICASTE DLAKE NA LIS'rU D. LANAl'A. ..DONJA I DGORNJA EPlDERMA LlSTA D.DLAKE I DEWVI EPlDERME SU UVELICANI . PURPUREA. LANATA. BESNIK . LANATA. C . F H .D.Di'gitalis se sme upotrebljavati jedino na recept i pod kontrolom lekara! U vecoj dozi je smrtonosan srcani otrovl Prilikom branja. 315 Vama napomena! . .DIGIT ALlS VUNASTI. LANATA E _ GLAVICASTA DLAKA NA L1STU D. G . . su~enja i rukovanja digita14som treba biti vrlo oprezan i posle rada ruke dobro oprati loplom vodom i sapunom! I· ! /C A Q o L1STOVI DIGITALlSA: A .

Upotrebljava se i u obliku tinkture. gla tki naprstee. crvive. tuscescens: zubacica. rmeni babji p rstee. udruZeni u grozdaste evastL Cveta od aprila do oktobra_ Gorkog ukusa_ Rasprostranjenost. bumbareeija. Stabljika je cesto polegla. oko 10f0 kalijum-nitrata i hlo· rida. pustena pustiikara. nan e. secera gorke materije. pustikara. debeli troY. D. razgranala. tanina. r meni prstnek. zuti na prstak. najviSe kao rana proletnja salata zajed.lus tikara. ROSOPAST. D. Za bolje varenje: po 20 g dimnjace. Po njivarna. Nadzemni dec biljke u evetu (Fumariae herbal. Papaveraceae JednogodiSnj a nezna zeljasta biljka. zuekas ta pus tikara. Sastav _ . .316 LECENJE aIUBM Narodna Intena za Digitalis purpurea: babin naprstak. trava od fume. hi·p otensav i tonik. naprs tak. DIMNJACA jutra pre jela. do 60 em dugacka. . crviue. orientalis): besnik. naprslnj ak. Cvetovi su IjubiCasto-ruZieasti si· tni. velikli troy . korena sapunjace i sladiea. zatvora i cira u zelucu. ponjavica. os tavi preko noci i popije . . D. _ . anisa.iz. fumarnu kOselinu. D. ekstrakta i sirupa. Upotrebljava se i za poboljsa. D. ambigua (= D. na prs tak. rusevinarna. nje prom eta materija. m a r ijin prs ten. ponjavjca. besniee. besnice. J edna supena k a~ ka smese se popari sa 200 g kljucale vade. cama . Drogs. medic. smole. ve leevetni naprs tee. laevigata: besnice. alkoholature. napos tnji k. skripavae. kitnjasto obr asla dvostruko iii trostruko pe· rasto deljenirn listovima. di· jaforetik. zuekasti naprstak. U narodnoj medi cini se upotreblj ava za lecenj e zuci i jetre. erlj e ni naper~ nJ ak. lanala nazivaju j o~ i maljava zubacica. zubaCica . bokarcic. lutea: zuti naprstak. Upotreba. te lemcina. viridiflora 1 D. D. pustikara. ROSNICA Fu maria officina lis L. ervena pustikara. ostavi pola sata i popije pre dorucka. pored puteva. mali fingare t.Diuretik. pije se i u obU· ku caja: 1 supena kasika pre· lije se Caoom mlake vode. ferruginea: bes nik. DIMNJACA. no sa drugim gorkim raznim zelenim biljkama.Sadrli alkaloi· de fumarin (Hi protopin) i aurotensin. kostobolja. tolemcina.

j er ublazava bol.m navedenih . Slicnog hemijskog sastava i dejstva je i Sanguisorba officinaiis L. a i spolja protiv opekotina. visoka do 80 em. Li· stovi s u pera~ti. Jednogodi~nja Cucurbitaeeae zelj asta biljka sa dugackim poleglim vrezama. Narodna irnena: vreia. Obe biljke narod upotreblj ava protiv zmijskog ujeda. . DINJA Cucumis melo L. pek tina. lubeniea. i ilinjaca. oseca se miris na zelenu lubenicu. Cveta od aprila do avgusta . mater-iju koja iza· ziva proliv i povracanje. 3. rosno zelj e. dumlek. . jagodica. krovosnica. a osomto l'i21om (Sanguisorbae rhizoma) imaju mnogo tanina. lub enicarka.500/0 belancevina. fimfulja. semc i koren. seme daje emuJziju koj a povoljno deluj e protiv raznih upala organa za varenje. lubenieje. Seme je blagog uljas tog ukusa. Kad se biljka protrlja. mlon. Svi delovi biljke. rosulj a. zeleni i crveno p rosarani. 3% secera.Os. . melon. Raste po livadama. milun. ZMIJSKA TRAVA Sanguisorba minor Seop. dinju iIi krastavac. OSKORUSICA. ervena d 'mnjaca. DINJleA . LUBENICICA. Upotrebljava se kao tipicna taninska droga slicno srcenj aku. limunove kiseline. rusnica. U listu ima oko 200 m~/o vitamina C. 1. erven i rosopas. krvara. oko 0. zbog cega se zrela dinja koristi kao p r ij atna i zdrava letnja i jesenja poslastiea koja osveiava i povolj no deluje na llpaljenu sluznieu organa za varenje. vitamina C i mirisnih sastojaka. - Rosaceae Trajna zeljasta biljka. 270/0 masnog ulja. 4. pipun. mlun. sakuplj eni u guste okruglaste evasti na vrhovirna stabljika.U narodnoj medicini se upotreblj ava plod.DINJA . dimljaca. evo jo~ nekoliko narodnih imena: dimea.50f0 fitina i drugih korisnih sastoj aka. u rizomu oko 130/0. 317 Narodna Imena. dinjusa. LUBENIClCA. dina. travi od srdobolje i slicnim oporim drogama. Gaj i se u velikom broju varijeteta kao u kusno slatko voce. a spolja llpotrebljen a ublazava bol uboja i opekotina. pclinae. voska. zbog cega se mlada dinjica moie koristiti kao zeleno povrce. Cvetovi su sitni. U semenu ima oko 10'10 vode. . kaJeijum-malata (1. DINJlCA . . (j arcij a trava. soli bakra.S0f0 azotnih materija.. KRVARA. Ijubeniea.Koren ima smole. pipon. krvoloka) . sitno stueano s vodom. krvokapka. DINJICA. Druga narodna imena: bozja b rada.50/0) i melonemetin. lubenice.U plodu ima 95-960/0 vode. ona je cesto zelena ' i pod snegom. pepen. lubencica. gvozda i cinka. mi· lon .30/0 bezawtnih ekstraktivnih materija. karotena. runjavae. dunjica.

Uglavnom narodni lek za lecenje organa za disanje (bronhit). gorke materije marubina. Cvetovi su ljubicasto-plavi sa purpurnim tackama. Rasprostranjenost. na nalicju ervenkasti. ostavili da stoji pola sata) . u obliku caja (20 g na Ii. Cveta maja juna. . na vlaZnim livadama i drugim mestima. '!\ . DOBRICAVKA LBCENJE BIUEM Glechoma hederacea L. eela nadzemna biljka i sok iz sveze biljke (Glechonzae 11i Hederae lerreslris summitas. Upotreba.03-0. po obodu nazubljeni. Spolja 'se upo- . holina i mnogo kalijumovih soli.Vrhovi granciea u evetu. herba et succus) svojstvenog prijatnog mirisa i gorkog i oporog ukusa.tar kljucale vode.Raste ooilno svuda u ~umama.Oko 6% tanina.06% etarskog ulja. . SAMOBAJKA. 0. Sastav. Listovi su na dugackim dr~kama. smole. za apetit. 30-50 g soka iscedenog iz sveze biljke. zuci. mirisna biljka. li'St. Donji dec stabljike puzi.318 DOBRICICA. voska.i delovi soka i ~ecera). protiv proliva. - Labiatae Trajna. a gornji je uspravan i razgranat. Od soka se spra vlja sirup (jednak. . za pojacanje mokrenja./0 secera. oko 3. D O BRI C i CA Droga_ . visoka 20-40 em. folium. naborani . zeljasta. protiv histerije i neurastenije. Uzima se 2-5 g droge u pra~ku. sreoliki iii bub rezasti .

DRAGOUUB

319

trebljava za le~enj e katara nosa, ozleda i rana. Pome~ana sa ovsenim bra~ n om daje se protiv e revnih paraz ita konja. Oslala narodna imena: br~ tan po zemlji, br~ tan-trava, br~tran, vrednjak, grosic, dobricava trava, dobri ~av ica, dobri~anova trava, dobriearica, dobri~evica, dobreanova trova, kotur, mese~njak, niski br~ ljan, okrugljak, rasturi~e, samobaj, stravna trava.

DRAGOLJUB
Tropaeolum majus L. -

TropaeoJaceae

JednogodiSnj a zeljasta biljka oporeldom iz Pema i Meksika. Kod nas se gaji kao ukrasna biljka, omiljeno narodno evece, ~to se i po imenu vidi. Listovi su gotovo okrugli, na dugim drskama i izrazenom nervaturom. Cve-

DRAGOUIIB

lovi su krupni , naroci tog oblika, upadl}ive zuto-narandzaste .boje, prosarani ervenirn prugama. Plod je suv, deH se na 3 ~ela; u svakom Ima po. 1 se.rn~. Cveta leri. Upotrebljavaju se svez list i evet I zrelo serne (Tropaeoll ma}a/ts folium, flos el semen). Sadrzi sumporni heterozid gli~olropeol.o zld I ,:nzlln m irozin pod ~ijim se dejstvom, u prisustvu vade, ovaJ hete~ozld ~azlaze na benzil-izotiocijanid, kiseli kalijum-sulfat i glikozu. U dragolJubu ~rna JOs i smole, pektina, gume, tan ina, razni h secera i do 300 mtl, vllamtna C.

320

LECENJB BIUBM

Poslednjih godina je dokazano da dragoljub ima antibiotska svojstva (vid. FitoncideJ. Dragoljub deluje slieno drugim biljkama koje tako~e imaju sumpornih heterozida, kao ~ to su ren, rotkva, slal:ica i dr. U industrijskim zemljama sve se vi~e koristi kao prijatna vitaminska 1 antiskorbutska proletnja kura u obliku svakodnevne salate m soka (10-15 g dnevno) isce~enog iz sve7.eg iBea dragoljuba. Mlado Ii~ce se isecka, poseli i moze se takvo je$ti Hi se duda sirceta, .limunovog soka ·i bibera, vee prema uklllSU potro~aea .

S vako domacinstvo treba da gaji dragoljub, Calk Q oni Jooj i nemaju ba· ~tu, jer se on moze gaji ti i na balkonu i u sobi pored prozora (zimi) tako da se uvek moze imati zelene salate. Kao i sve druge biljke sa sumpornim heterozidima i vitaminom C, i dragoljub ima velik znaeaj kao preventivl10 sredstvo, jer isparljivo sumporno etarsko ulje od dragoljuba ungtava mnoge zarazne klice. U istu svrhu moze se upotrebiti i seme: 5-10 g semen a se sitno stuca, doda vode i posle 2 sata popije sa nekim vocnim sokom. Dragoljub se up otreblj ava za leeenje hronienog bronhitisa, emfizema, astme, zuei i protiv opadanja kose, jer tonieno deluje na koZu i koren kose: nasecka se po lOa g svezeg lista dragoljuba, koprive i ~im~ira i prelije sa pola litra alkohola; posle 15 dana se ocedi ,i iscedi i tom tinkturom trlja koza na glavi. Ostala narodna lmena: alea~ica, veci dragoljub, dragomilje, lazibube, la tince, latifa , Ijubidrag, penjalica, slak.
DRAGU8ICA, DRAGUSAC, 2:ABLJA TRAVA, GOLU2:DRAVKA

Senecio vulgaris L. -

Campositae

Jednogodgnja, re~e dvogodgnja zeljasta biljka, visoka do 60 em. Stab· Ijika je uspravna i razgranata, obrasla duboko deljenim duguljastim listovi· rna. Cvetne glavice su 10 mm dugaeke i 4-5 mm debele. Cvetovi su zuti, vecinom eevasti, retko kad, sarno po obodu, ima i jezieastih cvetova. Cveta od proleca do jeseni. Plod je sitan, svega 1,5 do 2 mm dug i ima perjanieu. Dragu~ae raste kao korov po usevima, na zapu~tenirn mestima, starim zi· dinarna, na razvalil1ama i slicnim mestima. Upotrebljayaju se list i cela biljka u evetu (Senecionis folium et her· baJ. Sadrli nekoliko alkaloida (ukupno do O,5OO/o) nedovoljno proueenih: senecina, senecionina i dr. Ima i inulina, voska, smale, flavonoida, tanina i sluzi. - Narodni lek za uredivanje menstruacije u obliku eaja (10 g na 200 g kljucale vode, dnevna doza) i jo~ ce~ce 2-3 g suvog ekstrakta dnevno. U Engleskoj se upolrebl java -rrotiv erevnih parazita dornacih zivotinja. Slieno se upotrebljava i svez sok iseeden iz presne biljke. Druga narodna imena: badeljeac, goluZdraka, gu~eernjak, divlji bliS· njak, dragucae, kostPieic, krstovnik, mali kostrg, mlijeenjak, mrzlienjak, staracae. Slicnog hemijsk.og sastava i terapijske prirnene su i s,odne domace vrste istog roda, blIjke kod nas vrlo rasprostranjene: S enecio jacobaea L. (ve· liki kostri~, velika goluzdravka, kresnica, krizni koren), Senecio silvaticus L. (paucinjava zablj a trava) i dr.

DREN. DUVAN

321

DREN
Comus mas L. -

Cornaceae

Grm ill nisko drvo, visoko 5--8 m. Grane su mu dlakave, zelenkaste iIi -sivkaste. Listovi su naspramni, odozdo svetliji, elipticni ~ po obodu celio Cvetovi su zuti, javljaju se ranD, pre li.stanja, vec u martu, sakupljeni u ~titaste kitice, pravilni su i eetvoroelani. Rasprostranjenost. - Raste svuda, a <lajviSe po suvim, sunCanim, kamenitim stranama svetlih listopadnih ~umo. zajedno s drugim grmljem i
~ibljem.

Droga. - Svezi i osu~eni plodovi, rede kora. Sastav. - U plodovima ima tanina, organskih kiselina, pektina, §ecera, sluzi i glioksalne kiseline, a u korl ima i smole. Upotreba. - Opore (tanini) i poliuronske (pektini) materije povoljno deluju na sluznicu creva, zbog eega se sok, pekmez, caj i drugi proizvodi spravljeni od zreIih drenjina daju kao vrlo prijatan lek za leeenje proliva i drugih oboljenja organa za varenje. Slicnog je dejstva i kora. Slatko, kompot, dZem i pogotovo sDk od zrelih drenjina su jedna od najprijatnijih poslastica a istovremeno su i lek koji svako rado uzirna. Steta je ~to se kod nas drenjine malo koriste. Narodna irnena: bila svibovina, drenak, drenic, drenka, drenovina, drenj, drijen, drijenak, drinika, drin, drinovina, dmjulic, ruti drenak, kuroslipnik, rumeni dren, tvrdi drijen, crveni drijenak. - Plod drena narod naziva: drenka, drenjina, drenjka, drenjula.

DUVAN

Nicotiana tabacum L. -

Solaneceae

Duvan je zeljasta jednogodgnja biljka, visoka 1-2 m. Listovi su veliki, na kratkoj drki , po obodu ceiL Cvetovi su ruZicastobeli i mnogobrojni. Droga. - Osu~eni nefermentirani listovi duvana. Poreklo. - Duvan je poreklom iz JuZne Aroerike, odakie se posle otkrica Amerike naglo raSirio po celom svetu. Gajenje. - Jugoslavija je proizvoc:!ac prvoklasnog duvana za pu~enje, osobito u Makedoniji i Hercegovini. To je velik izvozni artiki. Izgle,d llsta. - List duvana je do 60 cm dugacak i do 15 cm §irok, tanak, zlezdovito dlakav, duguljasto-Iancetan 1 skoro bez dr§ke. Uk usa je neprijatnog, Ijutog, l1agorkog i pomalo slanog. M i r i s a je opojnog i neprijatnog. Cela biljka je otrovna. Sastav. - Glavni sastojak duvana je alkaloid n i k 0 tin. Kolicina n1kotina u raznim vrstama duvana koleba se u vrlo ~ir'Okirn granicama: od 0,3 do 100/0. Ima malo i drugih alkaloida: nor-nikotina, anabazina koji je izomer nikotina, n i k 0 t e Ii n a, koji je cvrst, n i k 0 t e ina, koji miriSe na per§un, n i k 0 tin a i i z 0 nit: 0 tin a. Alkaloidi su vezani na jabucnu i limunsku kiselinu.

322

LI!CENJl! BIUEM

U duvanu ima i smole, etarskog ulja , masti, sterola, voska, gume, §ec~ra, dva heterozida, mnogo soli: fosfata, nitra ta , malat!l, cLtrata itd.; kal· cijuma i kalijuma. Nikotin je t e ~ a n a I k a I 0 i d. Sveze destilovan nikotin je bezboj· na, ulj asta, prozirna t~nost, teza od vode (specificne tefine 1,027), Ijutog mirisa koji gu~i, vrlo Ijutog i neprij atnog ukusa koji pe~ i nagriza sluzokoZu. Na svetlosti se boji mrko i raspada se. Nikotin je j aka baza. Rast· vara ~e u vodi i organskim r astvaraOima. Destiluj e se vadenim p arama, pa se na. taj na~in i vadi iz li§ta i ostalih delova zelene biljke. U biljci se na· lazi vezan U obliku malata i citraia. S e m e duvana ima 36 do 40% mas n 0 g s u §j v 0 g u I j a, koje je po sastaoo sli~no pamu6nom ·u lju i upotreblj ava se za izr adu firnajza i boja. Sadr.zi C1ko 6oo/o linoleinske i oko 27% oleinske kiseline. Uljane poga~e imaju oko 40"10 belan~vine. Iz cveCa i li§ca jedne vrste duvana s belim mirisavim cvetovima dobija se vrlo cenjeno eta r s k 0 u I j e, koje se mnogo tran u parfimeriji za izradu me§anih, kombinovanih mirisa . • Upotreba, - Naj"ge duvanase potro§i za pusenje. U medicini duvan se danas ne upotrebljava za lek. Jedina u veterinskoj medicini simi pokat· kad jak infuz duvana protiv va§iju i drugih insekata. Ekstrakt duvana dobijen maceracijom li§ca, a jo§ ~e§ce cele biljke, upotrebljava se vrlo mnogo u poljoprivredi za uni§tavanje insekata . §teto~ina !I1a gajenim biljkama. U istu svrhu upotrebljavaju se i soli nikotina. Preko tr ahej a (dusnika) nikotJi!l1 prodire u ~kiva i!l1sekata i, .delruju6i na nervni sistem, izaziva smrt usled paralize. Nicotina rustica L. - mahorka, ima mnogo limunove kiseline (do ISOio), pa se upotrebljava za dobijanje ove i nikotinske (faktor PP) kiseline. Duvall je otrovan ne sarno za ~oveka vee, jo§ vise, i za mnoge domace Zivotinje. Osim h ron i ~ nih t r 0 van j a, koja su naj~esea i redovna pojava strasnih pu§aea, ~esto se doga~aju i akutna trovanja, koja se ponekad zavrsavaju smreu. Pored nikotina, koji je nosilac otrovnosti duvana, u prepark anom duvanu ima i drugih Ito~simih sastojaka, zbog eega je ovaj otrovniji od obienog, nefermentiranog duvana. Narodna imena: amerikanski duhan, virginijski duhan, virdZinija-duvan, obi~an duvan, tobak, tatun. Nicotiana rllstica naziva se u narodu: bagov, brazilijski duhan, divlj.i tabak, kereus duhan, kmetski robak, krlak, krdia, madiarski duhan, prdosija, selja~ki duhan.

DUD
Marus nigra L. i M. alba L. Moraceae

Iz dudinja cmog duda, !I1aro~ito onog koji ima viSe kiseo ukus, cedi se sok i od njega kuvaju s i ru p i p e k m e z, kaji sluze kao hrana, poslastica i blag lek protiv zapaljenja grla i usta. Sirup se upotrebljava slieno kao s.irup ad m alina. Sveze dudinje su sla tko-nakiselog ukusa. Same oka loo/o invertnog seeera, ako !% slobodnih organskih kiselina (limunove i jabu~ne), vi tam ina C, sluzi, mnogo pektinskih materija i drugih ko-

n UNJA. GUNJA. DGUNJA

323

risnih sastoj aka. Dudinje su zdrava hrana kako za toveka tako i za doma~e zivotinje. Listom od duda narod leti ~~ernu boles t i obolele organe za mokrenje. Zbog velike kolit ine ~e~era dudinj e su izvrsna hrana. Narodna imena. - Crni dud narod naziva jo~ i ovim imenima: murgav dud, erna murva, ernica, ernit ka, ~amdud, ~andud, ~anduda. Beli dud: bela murba, bijela murva, bijeli dud, morva, murva, murvae.

DUNJA, GUNJA, DGUNJA

Cydonia oblonga Mill. -

Rosaceae

Dunja je poreklom verovatno iz jugozapadne Azije, a danas se gaJI I raste poludivlja u juinoj .j Srednjoj Evropi. Krupni, zuti, mirisni, slatki i opori, jabuei Hi kru~ki slitni plodovi jedu se svezi kao vo~e i slufe za iz· radu izvrsnih vo~nih konzervi: pekmeza, slatka, kompota, marmelade i ze· lea (. kitnkez« ). Sok iz vo~ i skuvano voCe imaju vIlo prij atan miris i ukus i upotrebljavaju se u narodu kao lek protiv proliva, plu~nih bolesti itd. Kod nas je dunja vrlo omiljeno vo~e, mnogo se sadi, dobro uspeva i mnogo tro~i osobito u jufnim toplijim krajevima. Izg\ed droge. - Semenke (Cydoniae semen) su vecinom udrufene (5-20) i 5 I e pi j en e u s I u z. Oblika su donekle knl~kasto-jajastog i trouglastog. Na tanjem kraju nalazi se pupak. Seme je mrko-erveno, tvrdo, do 1 em dugatko; kad se potopi u vodu, postaje sklisko ad velike kolitine sluzi, koja muckanjem spada sa semena. Ispod tanke, sluzave, vrlo lomljive Ijuske nalazi se mali endosperm i dva debela masna kotiledona. U k usa je najpre s]uzavog, a kad se zvace, oseca se slab ukus i mi· r oj s gorkih badema (HeN, eijanovodonitna kiselina). Falsiftkati. - Semenje od ;kru~ke -i jabuke je glatko, sjajno, tarnnomrko, vge je okruglo, nije slepljeno i u vodi potopljeno ne otpu~ ta sluz. Sastav. - Ima oko 200/0 s I u z i, p e k t j n a, oko 8"10 raznih ~ecera, oko 1% jabutne kiseline, 15"10 mas n 0 g u I j a, ami g d a lin a (0,5"10). emulzina, protida i tanina. . Upotreba. - Upotrebljava se kao sluzavo sredstvo (Muci/ago Cydoniae) za izradu emulzija i m ikstura protiv ka~lja, kao voda za obloge, protiv opekotina, za kozmetiku (Iosioni) i u industr.iji. Danas se bez razloga mnogo manje upotrebljava no ranije. Grei i Rimljani su dunju mnogo eenili kao blago sredstvo protiv proliva (tanin . i sluz). Pr.isutna cijanovodonitna ki· selina u 'semenu tini da lokalno anestezira. Ako se za izradu sluzi upotrebi zdrobljeno seme, u njemu moze biti toliko ove kiseline da se mogu pojaviti i slutaj evi trovanja. Zato sluz treba praviti od celog semena ako se ne feli istovremeno dejstvo sluzi i cijanovodonit ne kiseline. U industrijskim zemljama dunjino seme se sve vise upotrebljava, tako da se na~ a proizvodnj a uglavnom izveze. Od dunjinog semena se izraduju lekovi na isti nacin kao i od lanenog semena.

324
Sok ad dunjo slu!i kao prijatan i leko,'it napilAk ko]l O$vdav& i jab sluznicu uSla, leluca i ct'eva , a Zap du :Ie daje protlv do!\adnih i upornJh prolh'a dece, Sok se pravlja oe<I~nj em struganih z.relih 1 :tdravib dunja. Fa. brike soka-a spravljaju mutan i bistar (fiHrovaniJ SOL Od dunjinog sob svaka ku~a u jesen mole za celu godinu spraviti sirup: J kg bistrog, profillrovanog soka prokuva se sa 2 kg ~era , procedi kro:t tist l1anel, razlije u omanje tiste boce, zapusi i tuva na h1adnom mestu, Ovaj sirup je odlitno sredstvo za zasladivanje gorkih i oporih lekova, osobito onih protiv detjih proliva, Dunjirto ,s/u;:' 100 g dunjinog semena pokvasi se sa litrom i po desti, lovane vode, drli 12 sali i kroz flanel procedi, Mole se upotrebiti s;vefa, a mole se na vodeno j pari osusi ti.

Ostala narodna Imena: vunja , gdunja, dunjac, kunja, kuta, kutinja, kula tunja, tkunja, runja, turundia, funja, aunja, na, mrk.

D

DUMBIR

Zingiber offioinale Rose. -

Zi'l1giberaceae

Droga (Zingiberis rhizoma) se sastoji od oljustenih i nooljustenih, pljo. snatih i nepravilno racvastih komada rizoma. Rasprostranjenost. -;- Poreklom je iz tropske Azije, ali se danas gaji ne sarno u svojoj postojbini (od Indije do Japana) vee i u zapadnoj i Jmnoj Americi. Izgled droge. - Rizom ima izgled sake s nepravilnim kvrgastirn prstima. U celini je dugaCak 8-12 cm. Ogranci su dugacki 3 do 6 cm, Siroki 1,5-2 cm, a debeli prosecno 1 cm i s v i . 1e z e u i s to j ravni; po rubovima su zaobljeni, a na sredini siri. Rizom je grubog opipa kad je neoljusten. Pokorica je prugasta J siva. OljuDUMBIR steni l1izom je boo i gladak. Dumbir je tVl1d, dosta tezak i kompaktan. Na prelomu je zmast, belo.sivkast, s retkim ne!nim vlaknima.
J

RIZOMI ZINGIBERACEA. SHEMA POPREC NOG PRESEKA. OBELEZENA IE ENDODERMA I SUo OOVNI SNOPICI OKO NJE . 1. DUMBIR (ZINGIBER). 2. KURKUMA (CURCUMA). J. GALANGA (GALANGA). 4. ISIOT (ZEDOARIA)

Sastav. - Dumbir sadrli 0,25 do 3% eta r s k 0 g u 1 j a, 5-8% s mol e, g.j n g e r 0 1 a, skroba i sluzi. Aroma droge ponce od etarskog ulja, koje se sastoji od t e r pen a (d-kamfen.i beta-felandren) , s e s k v i t e r pen a (z i ng i b ere n), c i n e 0 1 a, cit r a 1 a 1 boroneola. Ljuti!lla dumbira potice od jedne oleorezine, uljaste, guste tecno. sti Ijutog ukusa, bez mirisa, gingerola. Upotreba dumbira u medicini je neznatna kad se uporedi s ogromnom potrosnjom droge kao zacina,

326

LEel!NJ1! BIlJEM

koji mivaju milioni ljudi na raznim kontinentima. Dumbir je karminativ i stimulans. Kao ljuto-aromati~no sredstvo upotrebljava se kao korigens mi· risa i ukusa neprijatnih lekova. Daje se i kao sredstvo za ja~je apetita u obliku tinkture ili gor.kih preparata. Narodna fmena: vruca trava, gingibar, dindibar, dumber, fumbir, zen· zer, zendZefil, zindefil, imbor, indiber, isiot, isjet, mrki ingver, pravi ing. ver, eencer, emi ingver, diumbir.

BURDEVA;K IU BURDle

Convallaria majalis L. -

Convallariaceae

Mnogi misle da se t1urdevak same gaji i da je poznat sarno kao kul· turna bastenska biljka nasih evetnjaka. Medutim, durdevak pokriva hiljade he'ktara gustih mra~nih suma, osobito onih, u svetu naji5uveniJih, hrastovih suma u Sremu i Slavoniji. To \SU prave prirodneeplantafe, nezaboravni mi· risni cilimi pro tkani divnim belim biserima. Upotrebljava \Se kao 'kardiotonilk, -Iek za sree. Durdeva·k propisuju mnoge farmakopeje u svetu kao oficinalnu drogu koju mora imati skoro svaka apoteka. Durdevak se, srecom, kod nas ne upotrebljava kao narodni Iek. I zato po selima nisu zabelezena trovanja. Medutim, po gradovima i industrijskim eentrima bilo je i kod nas trovanja zOOg neznala~ke upotrebe ove lekovite i otrovne biljke. Citajuci knjige i novine, neki sr~ani bolesnici su na svoju ruku kuvaIi list i evet durdevka i pili. Nekoliko slufujeva sam zabeleZio u Beogradu, Zeniei, Zagrebu i Suo ·OOtici. Ne upotrebljav'ajte tlurtlevak bez saveta lekara. Ne spravljajte sami kod kuce lek od tlrm:1evka. Znaci trovanja su 1Sti kao i od digitalisa. Deluje, pre svega, na srce i organe za varenje: jak proliv, povracanje, opsta slabos·t, iznemoglost i dr. Svi delovi tlurdevka su gorki, Ijuti i otrovni. Zabelezeni su slufujevi trovanja dece njegovirn cvetorn (SSSR) i plodovirna (Nerna~ka). Plodovi su vrlo lepe, pnivla~n e bob iee. Kod nas, na zalost, .niko nije obracao <paZnju na trovanja durdevkorn. Lekovl od durdevka. - U apotekama, osobito u SSSR·u i Zapadnoj Evropi, izraduje se tinktura (lOOt. alkoholni ekstrakt) od lisCa, rede od eele nadzernne biljkc. Posto u korenju najvise ima lekovitih sastojaka, u novije . vreme se i one koristi. U farmaceutskoj industriji proizvodi se velik broj mahom sloZenih patentiranih preparata. Mnogi industrijski lekovi za \Srce imaju pored kar· diotoni ~nih heterozida ClurClevka jos i lekovite sastojke glogovog eveta. Svi lekovi od durClevka srneju se upotrebljavati samo po savetu lekara i uzimati jedino u apoteei. Nikako ih ne smete spravljati kod kuce i piti bez kontrole kardiologal U horneopatskoj medicini se od XIX veka, a u farmaceutskoj industriji tek u XX veku koristi jedino sveza, tek uzabrana biljka, jer se na taj na~in dobijaju bolji lekovi, postojanijeg i ja~eg dejstva nego od osusenog lista i

DURDEVAK ILl DURDle

327

eveta. Ovo za to,. jer IS U srtani glbkozidi c1urc1evka " rio nepostojane materije, brzo se raspadaJu na nelekovi1e sastojke pod uticajem enzima vlage i dru. gih spoljnih tinilaca. ' U novije vreme izrac1uju se preparati od svel ih evetova ill od svere ti.~v~e stabilizovane droge. So k i z eve t a c1urc1evka je najaktiv. ruJI. LIst Je skoro dvaput lekovitiji od rizoma, a evet oko tetiri puta. Sta. bilizovana droga bolje deluje i duZe sacuva lekovite sastojke od nestabi. lizovane. U novije vreme u medicini se koris ti sarno biolo~ki titrovan c1ur. 4evak. Sastav. - U m~u i podzemnim organima ,ima asparagina, limWlove i jabutne kiseline. U l1urc1evku ·i ma tri kardiotonitna heterozida: konvalalok. sozid, konvalarozid i konvalamarozid. U evetu ima, pored toga, joo i 0,05% etarskog ulja prijatnog mirisa futo-zelenkaste boje nepoznatog herrujskog sastava. Glavni lekoviti sastojak je kristalni heterozid konvaJatoksozid. Berba i swenje. - U SSSR·u, odakle je droga, is to kao i gorocvet, do~la u medicinu (1880), izrac1uju se eetiri vrste droge: uzabrani listovi sa evastima, listovi, evasti i odvojeni eveti~i. Durc1evak treba brati pailjivo i ~to pre osu~iti u zagrejanoj su~nici da evetovi ne bi potamneli. Kao i druge biljke, j c1urdevak u raznim fazama vegetacije nagomilava u raznim organima razlitite kolitine srtanih glikozida, 0 temu beraci bilja moraju voditi raeuna ako fele da dobiju kvalitetnu drogu. Lisl treba brati najpre, neposredno pre nego ~to 's e pojave evetni pu· poljci, jer u to vreme je li~~e najkrupnije i, ~to je najvainije, u toj fazi list ima najvi~e lekovitih sastojaka. evel brati kad je u evasti donja polovina otvorOlla, a gomja jo~ u pu· poljku. Ako se traii cela bi/jka (herba), brati na potetku cvetanja. Korenje vaditi u jesen, po~ to tada ima najviSe lekovitili sastojaka. Pakovanje I cuvanje. - Posto su lekoviti sastojci c1urc1evka vrlo nepostojani, suvu drogu treba cuvati presovanu u bale ~ dobro zapakovanu u visestruku debelu zilavu hartiju. Cuvati u cis tom, hlaelnom magazinu, ali ne duZe ad godlnu danal NAPOMENA! - Durdevak je otrovan, pa ge ne smeju brati deca i tru· elnice. Posle rada s durl1evkom , ruke i liee dobro oprati toplom vadom i sa· punom. Raelniei zaposleni u preradi moraju se posle rada okupati i pre·

!

SViU~i.

Gajenje. - Durc1evak se gaji vegetativno, a ne semenom. Sa moma u zemlji skidaju se pupoljci i sade u zemlju na 20 em rastojanja. Gajenje c1ur· c1evka je lako i vrlo korisno. Ne treba zabora'Viti da se c1urc1evak moze gao jiti po vo~njacima i sumarna kao mel!ukullura, jer je to biljka koja precveta dok drve~e ne olista, a i kasnije dobro poelnosi, pa Cak i traii senovita mesta. Na taj nacin se ima viSestruka korist. Zaltlta u prirodi. - Zbog izuzetne vaZnosti 4ur4evak je u prirodi za· konom zasti~en. Ljubitelji prirode treba da ga razmnoZavaju, a ne da ga ·u niStavaju. Narodna lmena: baber, bijeli dragoljub, biseri, bisemi evijet, bokari~, gorski Ijer, gumbala, devicica, dolinski Ij ilj an, c1urc1ev evit, c1urc1evo cve~e, c1urc1iea, zvoncek, jurjevka, carevo evijece.

E

EUKALIPTUS

Eucalyptus globulus Lab. -

Myrtaceace

Eukaliptus se danas gaji u mnogim toplim zemljama, Cak i u jufnoj Evropi ; ~ma ga u Jla~em Primorju. U tropima se ne gajL Drvo raste do 80 m. Ovaj, kao, uostalom, i druge vrste eukaliptusa, koje su takO<1e gotovo sve ·iz istog podrucja, raste vrlo brzo. Vee desete godine drvo dostigne visinu od 25 m. To je ujedno i najvBe poznato drvece. E. amygda/ina nanste do 150 m! Zbog svega toga pocelo se ad druge polovine XIX veka na sve strane saditi radi isu~ivanja barovitib malaricnih krajeva, i na taj nacin uspe~no je pocela borba protiv ove te~ke bolesti malarije, jer biljka svojom vrlo intenzivnom transpiracijom trajnim li~eem upija iz zemlje i tako uklanja ogromnu kolicinu vode (pumpa). Osim toga, primeeeno je da je i isparavanje etarskog ulja, pogotovu za vreme letnjih zega korisno, jer komarci beze valjda zato ~to im ne proja miris eukaliptusa. Drvo je otkrio u Tasmaniji Labijardijer (1792), a!i je sve do polovine XIX veka bilo retkost i vidano je sarno po botanickim vrtovima. Godine 1854. Ramel preko Milera uspeva da dot1e do dovoljne kolicine semena i da nacini prve oglede gajenja drveta oko Sredozemnog mOra sa ciljem asanacije bara i mocvara. Od toga doba biljka se naglo ra~irHa u svim zemljama gde dobro uspeva !imun i ,naranciZa. U medieini se upotrebljava od 1865. godine. Berba, - Bere se odraslo, ne prevge mlado Ii~ce, osu~i u hladu i cuva u dobra zatvorenim sudovima. Droga. - Li~ee je dvojako: a) Sa starijih grana !Bce je kopljasto-jajasto, najceUe s r pas t o. pri dnu koso. Dugacko je oko 20 em, ~iroko do 5 em, debelo, kruto, kozasto, golo, "5 i t n o-b r a d a vic a.s to, na nalicju zeleno-plavo. ~ko se prema svetlo· sti gleda lupom, vide se (osobito u srednjem delu I-ista) tackiee koje poticu od ~ u P I j ina s e t a r ski m u I j e m. b) S m I a d i h g ran c i e a !Bee je krace (do 15 em), a §ire (do 8 em) i bez dr~ke, j a j a s t 0, pri dnu s rea s to, tanje i mek~e. Upotrebljava se !Bee sa starijih grana. Mirisa je osobitog, aromaticnog, na eukaliptol, a ukusa aromaticnog, oporog i nagorkog. Sastav. - Ima 1,5-3'/0 eta r s k a g u I j a (sveze mce 3-50/.), t an ina, gorke materije, smale i voska. Vadi se iz svezeg IBca i evetnih pu·

BUKALIPTUS

329

poljaka destilacijom s vodenom parom, najvi~e u Australiji, oko Sredozemnog mora i u Americi. Etarsko ulje se dobija destilaoijom svezeg m61. Bezbojna ill svetlo zelenkasto-zuta teenost karakteristienog svezeg ukusa koji hladi, mirisa na kamfor, ali ipak posebnog. GlavJll sastojak mu je oksid c i n e 0 I (6080% ) (ill eukaliptol, kajeputol) . Zatim ima pinena, kamfena, fenhena, raznih aJdehida, terpineola i dr.

BUKALlPTUS. A - GRANCICA S MLADIM LlSCEM . B - STARIJA GRANCICA 5 CVErOVIMA. C - PUPOIJAK s POKLOPCEM. D - UZDUZAN PRBSEK KROZ PUPOIJAK. E - PLOn

Upotreba. - U1je i Ii~ce od euka'liprusa 'sluZe za leeenje organa za disanje, najedce u obliku inhalacija. Svojim taninom ]gee je tonik i alstringens, a zbog .u lja one je antiseptik. Glavni lekoviti, antisepticki sastojak ulja je cineol. Daje se protiv bronhitisa i astme. Mnogo se upotrebljavaju eukaliptusove bombone, ulje za nos, razne me~aVline za inhalaciju pri oboIjenju usta, grla i nosa. Daje se i protiv izvesnih kataralnih oboljenja urogenitalnih organa. U iste svrhe upotrebljavaju se i druge vrste roda Eucalyptus. U istu botanieku familiju spada i drvo sa Nove Kaledonije Malaleuca viridiflora Gaert., od cijeg se ]g61 dobija etarsko ulje vrlo slicnog sastava i dejstva, koje se prodaje pod za~ticenirn imenorn Gomenol. Narodna lmena: gumi-drvo, gumino drvo, eukalipt, rastegovo drvo.

330

LECENJE BIlJI!M

EFEDRA
Grancice raznih vrsta roda Ephedra (Gnetaceae) beru se za vreme eveIlanja (Ephedrae herbal, suse, presuju u bale i dostavljaju industriji za ekstrakciju efedrilla. NajviSe droge proizvodi Kina, Mongolija i Pakistan. Efedre su kserofitne biljke ikoje rastu na kamenjaru u planini. Droga se sastoji od zelenih valjkastih, clankovitih grancica, dugackih 10--20 em i debclih 1-2 mm, bez mirisa i garkog ukusa. Sadrli aka 1.4010 aIkalaida, od kojih je najvalniji e fed r i n. 1ma 7-9'/. tanina. Glavnina drage se koristi za va<1enje efedrina, a sasvim mala za izradu galenskih preparata. Efedrin deluje slicno adrenalinu, ali dugotrajlIlije, manje je otrovan i deluje preka usta. Upatrebljava se cesto, raznovrsno i mnogo. Godisnje se u svetu potrase tone efedrina. Upotrebljava se protiv bronhijalne astrne, velikog kaslja, emfizema, urtikarije, senske groznice i nekih drugih bolesti. Narodna Imena za domace vrste: vilina brada, gulibrada, kosi·t ernica, gulibradina, metlina, popova brada, somina.

lABICA, OPUNCIJA, SVEKRVIN JEZIK, NANIN JEZIK, GOSPINA POGACA

Opuntia ficus indica Mill. -

Cactaceae

Trajna zeljasta biljka. visoka do 2 rn. Stablo joj je soeno, rnesnato, debelo, O\'a!no, plotasto, razgranato i manje-vise obraslo sitnirn iglitastirn trnjem. evet je krupan. nrliCast iii zuckast. Plod je ruZi~asta iii fuckasta, jajolika, socna bobica. 5-9 ern duga~ka, prijatnog kiselog ukusa. Poreklorn je lZ Meksika, a u nas u Prirnorju se odorna6ila i raste po kamenjaru. U narodnoj medieini se upotrebljavaju plod, evet, stabljika i koren. U 'tabici irna vrlo mnogo vode. oko 92"/•. U soku iz ploda irna 11"10 secera. 7"10 belancevina. sl~ i organskih kiseli<na. Sok iz stabljike je izvrstan oblog za orneksavanje i sazrevanje ~ire\'a, za uboje, protiv opekotina i upala koze i sluzniee. Svi delovi biljke upotrebljavaju se kao narodni lek protiv proliva.

ZABICA

332

LECI!NJ1! BILJ1!M

srdobolje i bolova u trbuhu, najW~ u obliku lOO/o-nog taja. Caj ad korena je dobar diuretik. Zreli plodovi osveZavaju svojom kiselo~61. Cvetovi se 'Ilpotreblj avaju kao ~pargla. U novije vreme sok iz stabljike se koristi u kozmetici za spravljanj e maski za vJaienje i osveZavanje kofe na lieu. Zabica se usperoo suprotstavlja eroziji i slcli kao ·s toana hrana, QSObite sorte iii vrste bez troja (Opuntia inermis DC.).

2IVORNJAK, KOKOTIC, VID, GRANCICA, SAMOROTKA

Delphinium consolida L. Jednogodi~nja

Ranunculaceae

zeljasta, vrlo razgranata biljka, visoka 10--50 em. Li~~ je vrlo sitno izdeljeno. Cvetovi su tamnoplavi, si<tni, udruZeni u grozdaste evasti. Cveta od juna do polovine jeseni. Daje mnogo semena erne boje. Ra· ste svuda, najcesce na strnjikama posle zetve. Droga. semen).

Nadzemni dec biljke <u

evetu i seme (Consolidae herba et

Sastav. - U semenu ima oko 1% abkaloida delsolina, delkozina, delfi· na i dr. i oko 28% masnog ulja. - U evetu ima antocijanskih heterozida, od kojih potice tamnoplava boja, zatim alkaloida i rute boje kemferola. Upotreba. - Cela biljk" je vrlo otrovna! Zbog toga je ne treba upotrebljavati; koristi se ponegde 'Il naradnoj mecJ.icini za ola'k~avanje poroc1aja, urec1ivanje menstruaeije, teranje mokra~, protiv vodene bolesti i dr. Ponekad se traii za izvoz evet zavoI1Iljaka (pod latins kim nazivom Cal· catrippae flos). - Treba ga brzo osu~ iti , n a promaji u hladu da ~to bolje sa· cuva divnu tamnoplavu boju, jer se ova droga placa prema izgledu. Ovaj evet ·u lazi u neke evetne cajeve viSe zbog lepe boje nego lekovitosti. Narodna imena. - Osim navedenih, evo jo~ narodnih imena: ajdovsko zele, velika sodula, vranini nokti, Zavoronak, zejne-bostan, zelen·bostan, rna· muzica, modri celebi·percin.
I druge vrste roda Delphinium koje rastu kod nas, takoc1e su otrovne zbog istih sastojaka. To su Delphinium halteratum S. S. ~kozjaCica), D. orien· tale Gay. (zene·bostan, erveni celebi·perCin, eelebin·perCin), D. tissum W. K. (zelenika, ribaree, kozjacica), D. staphisagria L. (vaSljivka, vu~nica, granulja, ~Ijivacica) i dr. Ova poslednja vrsta je najotrovnija. Njeno seme se jo~ po.negde upotrebljava, u obliku finag pra~ka iii masti, prativ v~iju i drugih insekata. Za vreme rata stucano seme je mano nekoliko dana u sir~, pa su time trovane v~i.

Sve su ove biljke otrovne i treba ih se kloniti. Stoka ih ne pase. Seme stafisagrije je gorkog, ljutog i neprijatnog ukusa, pece i pati. Pri mlevenju se oseca neprijatan miris.

pelin. pttomi pelin. u istotnoj Srbiji kalaver i dziger-trava. zalvija. List se bere. lekovitu d medonosnu bil'jku nazivaju naj ce~ce pelim. favbej. tajbl. '11 sevemom Primorju kuJ. u srednjoj Dalmacijd kadulja. jer i zalfija spada u istu biljnu familiju usnatica. vrtni fajbel. kaduna.nako paZljivo kao i list nane. zalfa. ~alvija. kriZna kadulja. nemacki kaloper.ZALFIIA 333 tALFIJA Salvia otficinalis L. kaluper. kaduja. zbog cega se i na i. slavulja. krastatica. a to je najceUe u maju. janovdente. su~i i tuva islo o. irna i drugih narodnih imena. a varo~ani zaltija_ Osim ovih. kao ~to suo beli dziger. UPOTREBLJAVA SE SAMO LIST Najlekovitlji list se dobija kad zaltija pocne evetati. MADARSKA ZAGREB o °0 R f2 PODRUCJA ZALFlJE U JUGOSLAVIIl . ljekovita kadulja. - Labiatae U crnoj Gori i Hercegovini ovu aromatitnu. kadilja. goloper. peru~ina.alfijinom listu nalaze sitne sekretorne zlezde sa mirisnim isparljivim uljem od kojeg potite svojstven prijatan miris i lekovitost zalfije. ljekovita slavulja. kadulja-krifatiea. slavlja. cmogorski pelen. uzani kaloper. prava kadulJa. crni kaloper. kaloper.

334
00 CEGA POnCE LEKOVITOST ZALFIJE?

LECI!NJI! BIUI!M

Glavni IekovIti sastojak !is la Zalfije je isparljivo mirisno etars ko ulje, koga ima ad 1,5 do 2,5'10. Oporost i lekovitos t !isla potit e ad tanina (~ tav. skih materija). I gorke ma terij e u Zalfij i deluju lekovito. UPOTREBA U NAUCNOJ I NARODNOJ MEDICINI
Zalfija je iedna od najstarijih medicinsk ih biljaka. Navode je svi an· tieki medicinski pisc i. Izgleda da 's e najvi ~e upotrebljava u na~im primorskim gradovima, gde i danas n a~ i primorci imaju ogromno poverenje u lekovitu moc zalfije. Uostalom, lu ima i opravdanja, jer ne treba izgubiti iz vida da naSe primorje daje najbolju zalfiju na svetu ~ da se ~ izvoz nekih godina penje i do 2 miliona kg osu~enog lista. Glavni kupac je SAD, ali se tamo ne tro~i za lek, nego kao aromatit an zaein za mesne konzerve. ZaJfij a ulazi -u sastav velikog br oja lekova, koji se upotrebljavaju za ispiranje usta i gr1a kad nastanu upale i katari, jer su to dobra i bezopasna sredstva koja jaeaj u sluzokofu (dejstvo tanina) i deluju antiseptieno (dej· stvo etarskog ulja). Do otkrica antibiotika zalfiju su vekovima upotrebljavali u obliku taja protiv znojenja tuberkuloznih, jer smanjuje lueenje znojnih zlezda. Caj i drugi Iekovi natinjeni ad zalfije upotrebljavaju se i za jatanje organizma, jer sadrle tanina i gorkih rnaterija.

CAJ 00 ZALFIJE Tri supene kasike falfijinog lista se popari s pola litra kljuCale vode, odmah dobro poklopi, ostavi da stoji preko noci, ujutru ocedi i tom smede· ·crvenom teenoscu ispiraju se obolele desni i usta. Caj treba sto daZe dr· fam u ustima. CAJ PROTIV UPALE MOKRACNIH PUTEVA Po 50 g !ista zalfije, breze i rnedvedeg groZila se pornesa, zatirn doda 50 g cveta od belog sleza i 50 g rastavica. Sve se dobro izmesa da dobije jednoobrazan eaj . Tri supene kasike te smese se popari s pola tra kljuCale vode, odrnah poklopi, ostavi da stoji cele noci i sutradan ocedena teenost pije u rnalim dozama celog dana umesto vade. ZNACAJ LATINSKOG IMENA ZALFIJE Latinski naziv Salvia potice ad RimIjana oct latinslrog salvare, sto znati spasti, spasavati, izletiti, jer su je Rimljani jos pre 2.000 godina veorna ceo nili i na razne naeine upotrebljavali za leeenje. Latinski naziv officinalis znati lekovit. Dakle, oba latinska irnena vezana su za lek, lekovitost, sto se ne moze ni za jednu drugu biljku reci. se se Ii· se

2.ALFlJA

335
KARLO VELIKI I 2.ALFIJA

Od sveg lekovitog bUja Karlo Veliki je najvg e cenio !aJfiju. To se vidi i po onom njegovom s trogom i"Storijskom zakonu, Kapilularima, u KOjima veliki vladar nareduje svim drlavnim imanjima (a to su uglavnom bili manastiri) da moraju gajiti stotinak raznih vrsta lekovitog bilja od kojih je na prvom mestu bila Zalfija. Od kolikog je to uticaja bilo i ostalo kroz vekove vi di se po cinjenki ~ to i danas svaki katolicki manastir mora imati posadenu zalfiju kao neku vrstu svete biljke. lunas, s jedne i s druge slrane Nisave (Sicevska klisura), gde raste divlja ialfija iSlo unako lekovila kao ona u primorju, narod ima ogromno i nepokolebljivo poveren je u i scelitelj~ku moc 'kala,v era iii dZiger·trave. I na~i Sopovi, naseljeni ispod Avale oko Beograda, cesto imaju u svojim vrtovima po neki busen kaJavera, pored rufe i bosioka.

INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA ZALFIJE Nekoliko s totina hiljada kilograma poznjevene zalfije predestiluje se na na~em Jadranu i godiSnje 'Proizvede do 30 hiljada kilograma mirisnog etarskog ulja, koje se takode izveze uglavnom u SAD za aromatizaciju konzervi mesa. PRIVREDNI ZNACAJ Od branja zaJiije five mnoge porodice u Primorju. Zalfija prekriva stotine hiljada hektara golog karsta od Ulcinja do Trsta. Mestimicno to je neprekinut cilim sivo-belicaste boje, a kad Zalfija procveta i zarniriSe, sve se oboji divnom tamnoljubieastom bojom. Od svih Iekovilih biljaka na ltaSem karstu zalfija ima najveci znaeaj u borbi protiv erozije.

To je retko otporna biljka koja izdrlava dugotrajne letnje s~e i pripeke i zadovoljava se rninimalnom koliOinom hranljivih materi~a na Ijutom kdu. Zbog toga je ova tako vaina biljka na mnogim mestima u nas zakonom zaSticena. KADUUIN MED JE LEKOVIT
vi~e

U primorskim krajevima, Hercegovini i Crnoj Gori ovaj med se uvek ceni od ostaJih. IZGLED BIUKE

Zalfija je dugoveean, razgra'11at, zbijen grrnic, visok S{}-90 cm. StabIjika je drvenasta, vi~egodiSnja i cetvorouglasta. Listovi su srebmozeleni zbog obilja dlaka. Cvetovi su plavo·ljubieasti, ponekad rufieasto-belicasti, izrazito dvousnati i nalaze se udruzeru u klasaste pr~ ljenove na vrhovima stablj ika i ogranaka. Cela biljka j e vrlo aromaticnog i svojstvenog mirisa.

336

LECENJE BlUEM

WRAUEVINA, IDRAUlKA, PISKAVICA, PISKAVAC

Galega otficinalis L. -

Papilionaceae

Dugovefua zeljasta biljka, visoka do 1 m. Stabljika joj je uspravna, uzdui; naborana i ~uplja. Listovi su perasto deljeni i dugaeld. Cvetovi su plavieastobeli, skupljeni u guste evasti. Cveta leti. Raste na vlatnim mestima.

Droga. - Vrhovi grancica u evetu i seme (Galegae summitas et semen). Sastav. - Alkaloid galegin (gvanidinov derivat), galuteozid (f1avonski heterozid), saponini, tanini i gorke materije; list ima do 100 mf!1'/. vi1amina C.
Upotreba. - Prisustvo gvanidinskih derivata objasnjava opravdanu upotrebu zdraljevine za leeenje laksih oblika secerne bolesti. Pojaeava lueenje mokrace, znoja i rnleka. Ulazi u samav antidijabetiCnih eajeva. Opomenal - Biljka je otrovna zbog galegina. Zbog toga se ne sme uper trebljavati bez kontrole lekara.

Narodna tmena: garingal, zdralika, zdralinje, zervinjak, jastrebina, ker zja ruta, kozjaca, luda trava, orlina, orlovae, piskovina, rujavae, skovral, harlina, silj.

tIVA TRAVA

Erodium cicutarium L'H6rit. - Geraniaceae
Trajna zeljasta dlakava biljka, visoka do 60 em. Ima dugaeke, perasto deljene listove i ruiicaste, crvenkaste, ljubieaste, ponekad i bele ' evetove na kratkim drskama. Od roda Geranium razl&uje se izduienlm 'l istovima i spiralno uvijenim klju'n om na plodieu, koji, kad se ovlali, patne da se odvija i kao burgija zavlaci u zemlju. Cveta od aprila do septembra. Raste svuda, a najviSe na suvim, suneanim mestima. UpotrebIjava se cela biljka brana u evetu (E rodii cicutarii herba), vise u narodnoj nego u .n aucnoj medieiru zbog nedovoljno poznatog hemijskog sastava i protivrecnih misljenja terapeuta o lekovitoj vrednosti live trave. Po nekima, deluje brie, ali slabije nego Hydrastis (a donekle i kao razen a gIavnica), a po . drugima, deluje 1.IVA TRAVA slieno rusomaci, draguscu j koprivi, pa se s tim drogama daje u obliku eaja kao hemostatik. Za suzbijanje metroragije i menoragije uzima se svaka 2 sata caj spravljen ad 20 g iseekane suve droge kuvane 10 min uta u 200 g vade. Tek u novije vreme (1952. do 1957) u zivoj travi su nadeni nekd amini, pirokatehol i cilibarna kiselina,

WTl ZECJI TRN. ZUTIKA ...

337

sast?jci (a mini) koji donekle mogu da objasne vekovno poverenje u hemostat u~ku moe ove vrlo rasprostranjene biljke . . Narodll~ lrnena: mala ziva trava, iglica, kacnjak, maeak, poludnevnica, tekhca, caplJan. crvene nofice, eapljina.

2UTI ZECJl TRN, 2UTA METLA, 2UKA-METLOVICA, ZECEVAC,BRNESTRA

Sarothamnus scoparius Koch -

Papilionaceae

Do 2 m visok grm. Raste na silikatnom zemJji§tu po vri§tinama i §umama. Stabljike i grancice su zelene i gole. Cvetovi su krupni. futi i leptiraslI; donJa usna Je trozuba, a gornja dvozuba. Seku se vrhovi grancica u cvetu, Sarothamni scoparii herba (oko 20 em) u maju i junu i brzo sU§e da sacuvaju zutu boju. Droga se mora cuvati hermeticki zatvorena u limenim sudovima, odvojena od ostalih droga, jer je otrovna! Sadrli alkaloide spartein, sarotamnin. genis tein i citizin. U farmaceutskoj industriji upotrebljava se za vadenj e sparteina. Cela biljka je vrlo o/rovna! SuI fat sparteina se daje kao lek za sree, ali sarno na lekarski recept.

2UTlKA, SIMSIRIKA, 2UTA SIMSIRlKA, ZUTOTRN

Berberis vulgaris L. -

Berberidaceae

Sim§irika je trnovit grrn, visok oko 2 m. Kora je sivo-zelena. U prlIjenu ima nekoliko listova, a po neki list je pretvoren u tm. Listovi su Dbratno jajasti, po obodu sitno nazubljeni, debeli i po povr§ini mrefasti. Cvetovi su zuti, sitni, skuplj eni u grozdaste obe§ene cvasti. Plodovi su ervenonarandzaste, duguJjaste bobice nakiselog ukusa, prijatne za jelo, a slufe i za spravljanj e kompota, slatkog, sirupa i drugih poslastica. Cveta u junu. Rasprostranjenost. - Ra~te po f ivUn ogradama, medama, svetlim ~u­ mama, pored puteva i drugde po suvim mestima. Svojstva. - Cvet je neprijatnog miri~a. Cela biljka je gorka i na prelomu futa. Droga. - Kora, koren i zreo plod (Berberidis cortex, radix et fructus) . - Plodovi se beru kad sazru, obicno krajem leta, brzo su§e na suncu u tankom s loju da s to bolje sacuvaju 'l epu prirodnu boju. - Kora i korenje se sakupljaju u jesen. Najvge se ceni kora s korena. Sastav. - Glavni sastojak je berberin (izohlnolinski derivat), oko 1"10. 1ma i drugih alkaloida: bcrberamina, berberubina, oksiakantina i dr. U plodovima ima oko bUfo jabucne kiseline, oko 50/0 §ecera i drugih sastojaka. Upotreba. - Za zaustavljanje krvavljenja iz mate rice van vremena menstruacij e, a li samo pod kontrolom lekara. Daje se u obliku infuza: 20 g

338

LECENJE BlUEM

kore 'I1a pol a litra kljueale vode, ostavi se 7-8 sati poklopljeno i ,uzirna 2 do 3 solje dnevno . U apoteci se spravljaju ekstrakt, sirup i drugi Ie· kovi. Britanska farmakopeja daje cist berberin kao gorak stomahik protiv proliva i povraeanja trudnica. Daje se i za demorfinizaciju. U narodnoj medicini koren i kora simsirike se upotrebljavaju za jaeanje, za leeenje jetre, za izbacivanje bubreznog kamena, protiv zutice, podagre i 'Slicnih bolesti. . Narodna Imena: babkovina, babotrsovina, bobkovina, breber, breberika, breberovina, divlji simsir, ruta siba, Zilta suma, rutelinka, Zilti sib, zuti si,p ak, rutikovina, ruto drvo, zutovina, zutokora, ki· sljen, ocetka, sutekovina, trpka ru· tika, cigansko grozde, cesmina, cesminje, simsiraca, simsirovo drvo .


ZUTILICA, 1:UTILOVKA, 1:UTILOVA TRAVA

Genista tinctoria L.
PapiHonaceae Razgranat grm, visok od 50 cm do 2 m. Grane su mu uspravne, pru· gaste i zelene, obrasle naizmenicnim, prostim, duguljastim liscem, a na Yr· hovima su male grozdaste cvasti od zutih cvetova. Cveta od aprila do avgusta. Raste na suvim livadama i u 'hrastovirn i borovim sumama do 1.800 m nadmorske visine. K<miste se cvet i seme (Genistae tlos et semen). Sadrli oko 0,3"10 alkaloida: anagi· ZlTTlLICA rina, citizina i metilcitizina, flavon· skog heterozida luteolozida, malo etarskog ulja i vitamina C. Narodni diuretik, dijaforetik i laksans.
Narodna Imena. - Osim navedenih, evo jos nekoUko narodnih imena: zuteljica, obicna zutica, zanovet, trava od futice, drenk.

z
ZDRAVAC, 2:DRALICA, PRIBOJ

Geranium macrorrhiztlm L. -

Geraniaceae

Dugovecna mirisna zeljasta planinska biljka. Ima do 1 m dugacke, kao prst debele rizome koji puze skoro 'Po povrsini zem'lje. Cvet je crvenkasto-ljubieast, oblikom podseea na rorun ili zdralov kljun. Cveta od aprila do juna. Sadrli etarskog ulja, tanina i flavonskih heterozida. Tipicna taninska droga, osobito rizom, gde ima najvge oporih jedinjenja. Narodni lek za lecenje upala sluznice organa za varenje. I druge domace Geranium-wste sadrZe mnogo tanina. Tako, naroeilto Geranium sanguineum L. (devojacko oko, zdravinjak, krvavac) ima u rizomu oko 160/0, a G. pratense L. (Iivadna igliea, ilja, materniea) i G. silvaticum L. (~urnska igliea, gorska ljubieasta ilja, lisicka) vi~ od 200/0 tanina. Geranium Robertianum L. (ziva .t rava, ·kacja trava, Irrvniea, pastirska iglica) ZDRAVAC u nadzemnim delovima ima oko 300/0 tanina i ceni se, osobito u Zapadnoj Evropi, kao jedna od najvaZn:ijih taninskih droga. Ove biljke nisu otrovne, rastu svuda, svakom su pristupacne i mogu se koristiti kao dobra tonika i adstringencija umesto skupih uvomih droga istog sastava i dejstva.

340

LECEN1l! BIL1l!M

ZELENIKA, ZIMSKO ZEllE
Pirola umbel/ala L. -

PIiIrolaceae

ZELENlKA

Mala, trajna, zeljasta biljka, visoka oko 20 cm. Li~ee je trajno, prezimljuje, koznato, u dnu stabIjike. Cvetovi su beli iii ruZicasti. Cveta leti. Naj~Ce raste po peskovitim borovim ~umama. Upotrebljava se list (Pirolae iIi Chimaphilae folium). Sadrii oko 40 / 0 tanina, fenoInm heterozida arbutozida, metilarbutozida i enkolozida, Ijute supstancije himafilina, gume, skroba i ulja. Hemijskim sastavom zelenika je slic.. na medvec1em groZc1u, pa su joj i dejstvo i upotreba gotovo , i ste: antiseptik mokraenih puteva. U SAD se cooi kao toniik i ads tringens i .upotrebljava se za leeenje reumatizma, upale bubrega, proliva i skrofuloze. Narodna imena: vrist, zelenika, zelencic, kru~cica, hrclec. Istog hemijskog sastava i dejstva je i srodna vrsta Pirola rotundifolia L. (gru~6ica, zimsko zelje, kruscica, hostna pesa, hru~cica).

ZELENKADA, 1UTI SINOVRAT, 1UTI NARCIS, ZERINKADE, LAZARICA

Narcissus pseudonarcissus L. -

Amaryllidaeeae

Trajna zeljasta biljka, visoka do 40 cm. Iz krupne lukovice rano u proIeee izbiju po dva sabljasta !ista i divan rut, krupan evet. Zelenkada je ukras p'ianinskih livada. Gajli se kao omiljeno cveee. Upotreb1java se cela biljka 5 lukovicom. Sakuplja se dok cveta. Lukovica je gorka i Iju~a od alkaloida narcisil1a j likol'ina. U lukovici ima jo~ i sluzi, inulina, mnogo ig!ica kalcijum-oksalata, malo ~eeera i voska. U !istu i cvetu ima vrlo malo etarskog i masnog ulja, fitosterola i karotena. U maloj ko!icini (2 g suvog cveta na 200 g kljueale vode) olaksava iska~ljavanje, a u veeoj dozi izaziva povraeanje. Spravlja se i sirup: 100 g svezeg cveta kuva ·se 5 minuta sa 250 g vode, ocedi, iscedi i pomesa sa 500 g meda; u zima se 2-3 kasike dnevno protiv obi6nog i velikog kaslja, tkatara pluea i astme. Stucane lukovice se stavljaju kao oblog na opekotinu.

ZECJA LOBODA. LISAJIVICA . ..

341
cus L. (bell narcIs: blj eh sunovra t, ov~ica, gorska ruZa, zerlin) , N . radiflorLIs Sa hsb. (narclS, belocva t, dokolj enica, di vlja zerina) i dr.

Sll~no~ sasta:-a i .~ejs lva su i druge vrs te is tog roda: Narcissus poeti-

ZECJA LOBODA, LISAJIVICA, TRAVA OD LISAJA, RUNJIKA KOSMURA •

Hieracium pilosella 1. -

Compositae

. Trajna, mala .zeljasta, vrlo dlakava biljka visoka do 25 em. Na zemlj i je rozeta ou dugu~jastih, ?bratno jajas tih lis tova . Na vrhu s ta blj~ke j e glavi~asta cvast svetlozute bOje. Cve ta od maja do septembra. · Raste na suvorn

ZECJA LOBODA

zemljgtu. Upotrebljava se cela biljka s korenom (Hieracii herbal. Sadrii gorke materije, tanina, smole, sluzi, f1avonske deriva1e (boja cveta) i Ilmbeliferon (vict. Ncisparljivi filOncidi) . Narodni lek za le~enje "gaja, upale mokracne be~ ike, izbacivanje peska i karnena iz bubrega i mokracne be~ike i za poja~ano mokrenje.

mr~avom

05tala narodna imena: zlatni·k , sje uho, ov~ija brada, proljetnica,

jandra~ika,

runjavi~ina,

kosmatica, mgja ov~ica, mislavak, trava od po1ja~ine.

342

LECENJE BILJEM

ZECJA SOCA

Oxalis acetose/la L. Oxalidaceae Sitna, nezna biljcica, visoka 10-15 cm. Po zemlji je polegla i svojim Hstovima podseca na deteIinu, ali su vrlo kiselog ukusa ,i na nalicj u purpurnocrveni. Listovi se sklapaju kad se dodimu. Raste po vlaZnim gus tim ~umama. Cvetovi su beli Hi Ijubieasti. List zecje soce je prijatnog kiselog ukusa koji osvezava, ali je otrovan zbog veHkog sadriaja oksaine kiseline: 0,80-0,900/0. Narodna Imena: boiji kruhek, deteI,i nka, zuta detelina, zajcja deteljica, zajcja sol, zecja detelina, zecja kiselica, zecja so, zecji kiselj, zecji kiseljak, zecji kupus, kisela djetelina, kiseljak s tri lista, kiseljaca, kozji kiselj, kukovacina sol, slanica, socica, ceZECJA SOCA

celj,

so~ka.

ZECJA ILl ZECIJA STOPA

Geum urbamtm 1. -

Rosaceae

Trajna zeljasta bHjka, visoka do 90 cm. Rizom je kratak, nasmed i obrastao debelim adventivnim korenjem ;
prijatno mirise Ita karanfilie.

Sta-

blo je malo ·razgranato, dlakavo i pod prstima grubo. Prizemni listovi su u rozeti i perasto deljeni , a oni na stabljici 'su trodelni. Svi Iistovi su po obodu nejednako nazubljeni. Cvast je grozdasta metlica. Cvetovi su zute boje, dosta sitni, <Ila dugim dr~kama. Plod je 6upava loptica. Cveta leti. Rasprostranjenost. Raste svuda, a najvge po obodima ~uma i ~um­ skim cistinama, pored puteva, ograda i drugde. Droga. - Rizom s korenjem (Gei
urbani, Caryophyllatae rhizoma) .
ZECJA STOPA

ZECJI TRN . GLADIS . . .

343

~~st~v. - Oko 300/ 0 tan ina, rna'lo flavonskih heterozida, jednu gorku rnatenJu I o ko 0,35'10 etarskog ulja svojstvenog prijatnog rnirisa na karan. filie , jer sadrii eugenola. . Upotreba .. - Tonik, adstringens, antiflogistik i antiseptik zbog tan ina I ellgenola. DaJe se pro t·iv di spep.sije, hronicnog proliva i dizenterije. 1. Za i.a~anj e desll; (krvav/jenje): 2 supene Wilke sitno izrezanog rizoma popantl sa 300 g klJucale vode, poklopiti, ostaviti da prenoCi, pa sutradan tom vodom ispirati usta. . . 2. Upa/a ~ e~ l1i i tlsla: po 50 g s itno izrezanog rizoma zeeje stope i karnlllce pome~a tl I od toga spraviti i upotrebiti eaj kao pod 1. 3. Tinktura:' 20 g si tn~ .re.=og rizoma driati 8 dana u 100 g 700/ o-nog a1kohola, ocedltl I upotrebltJ 10-15 kapi u kafenoj ka~ieici vode za ispiranje usta 4 do 5 puta dnevno. Narodna Imena: benedieica, blaienak, garanfilaea, gariofilata, garufala, grebnik, zecja noga, zecja s tllpa, kararndil, koncae, mitroviea. SHeno se upotrebljava i rizom od srodne biljke Geum rivale L. (grebie), koja ima zuckaste iii svetloorvene cvetove, raste pored vode, a l' rizomu ima do 400; 0 tanina.

ZECJI TRN, GLADIS, GLADUSAC

Ononis spinosa L. -

Papilionaceae

Zecji tm raste na mr~avom i suvom zapu~tenom zemljgtu i pa~nja­ cima kao dugovecan, zelj ast, nizak (do 50 em), vrlo otporan i veoma bodljikay korov po ccloj Evropi, zapadnoj Aziji i sevemoj Africi. Cvetovi su najeeUe ruficasti iii Ijubieasti. Koren se kopa u jesen. Droga. - Koren je vrlo zi I a v, vanredno tv r d, z b i j en, d r v e n, razdeljen na viSe glava, skoro valjkast, eesto je pljosnat, kriv, vijugav i oko svoje osovine u v I J en. Debeo je najviSe do 2 em. Katkad je uzdm raspuknut i raseupan u vlakna. Uk u 's a je najpre sladunjavog, a zatim pomalo oporog i naljutog. Sa amonijakom drveni dec poruti. L u porn se vidj karakteristiena gmda korena. Osobito je cesta nepravilnost, usled koje se s r z n i z rae i naizmence sa drvenim delovima ekscentrieno sire kao Ie p e z a s to z r a k a s t i, povijeni kraci n e j e dn a k e 5 i r i n e i d u z i n e. Godovi se vide kao manje-vge istaknuti svetliji iii tamniji, koncentricni iii ekscentrieni krugovi. Sastav_ - U drogi ima t r i t e r pen s k 0 gsa p 0 n 0 z ida zbog koga koren deluje diuretieno. Ima nekoliko izoflavonskih heterozida. Sadrii a1kohola 0 no k 0 I a, tanina, secera, etarskog ulja i jednu 'Slatku materiju slienu glicirizinu 0 non j d, koji ima slaba hernolitieka svojs tva saponozida. Upotrebll. Zecji tm ulazi u sastav raznih diureticnih eajeva. Ostala narodna Imena: agler, bijeJi tm, bodez, vodotirka, volea, vucitm, ~'u eji tm, gladiz, gladisevina, gladiSina, gladiska, grebenika, grmotrn, ig· lica, kokorovo zelje, kraljevska salata, milotm, rupni tmie.

344

LECENJI! BILJEM

ZIMZELEN, MALI ZIMZELEN, 2ENSKA PAVENKA

Vinca minor L -

Apocynaceae

Trajna, mala, zimzelena biljka, sa poleglim, tankim, sterilnim stabljikama koje su dugaeke 2-3 m i evetnim uspravnim graneieama visokim 10-20 em_ Listovi su naspramni, sjajn.i, goli, oval no ,izduieni, kozasti i po obodu ceIL Cvetovi su vrlo lepi, modri, na dugackim drskama, pojedinaeni i levkasti_ Cveta od marta do juna, ponekad i u jesen_ Ukusa je gorkog i oporog_ Raste po abodima suma, u zivicama, pored stena i zidova; gaji se kao c.:veee, naj eesce po grobljima. Upotrebljava se list (Vincae minoris folium) bran sve dok biljka eveta. lma 0,3'10 alkaloida vinkamina i drugih sradnih alkaloida, heterozida vinkozida, urealne i drugih kiselina, sitosterola, tan ina, oko 205 mg"/o vitamina C i drugih sastojaka. Vinkamin snizava krvni pritisak slieno rezerpinu. List se upotrebljava u narodnoj medicini kaa gorko i oparo sredstvo za jaeanje: 1 kaSika zdrobIjenog liSea kuva se 15 minuta u 200 g vode, ostavi 2 sata i pije po I kasika 3-4 puta dnevno pre jela. Moze se uzimati i u obliku praska (3-6 g dnevno). Spravlja se i /ollicno vino: 100 g zdrobljenog lisCa prelije se 1 litrom najboljeg crnog vina, dr:zi 10 dana eesce muckajuci, oeedi, iscedi i pije 3-4 puta dnevno po 1 kasika pre je la. Smanjuje zeCI i kolieinu seeera u mokraCi dijabeticara. Smanjuje lucenje mleka:. Ostala narodna imena: amantil, breenova trava, venka, vineica, granieka ljubica, zelengora, zelenika, zirnzelenka, zimizelen, zimolezovina, krvoloenjak, letenka, ljubiea, ljupcac, morska ljubiea, pavinka, pavlovsko cvece, plavet, povinka, privinae, svedre. Gotovo istog hemijskog sastava i dejstva su i dYe srodne bHjke iz istog roda: Vinca herbacea W. K. (plavicasti zirnzelen, letenga) i V. major L. (zimzelen, muska pavenka).

ZLATICA, LEDINJAK, ZLATOUSTA MASLACNICA, PSENICICA, 2UJA

Ranunculus licaria L Rammeulaceae Gola zeljasta biljka, visoka 1525 em. Cvetovi su zlatnozuti j javIjaju se pre no sto gora olista. Korenje je pretvoreno u duguljaste soene krtole, koje se u narodu upotrebljavaju (Ficariae radix) za leeenj e hemoroida bilo da se sveze krtolice stueaju i stavljaju kao oblog, bilo da se 'k uvaju u mleku pa se dobijenom kasieom oblaze. IIi se 20g krtoHca zlatice i 20g pupoljaka erne topale stavi u 200 g ulja iIi masti,

ZLATNICA. CELEBI·GRANA

345

umota u krpe, stavi u lonac 5 vodom i kuva 5 sati, posle cega se toplo is· cedi. s tav i u su ve tegle i svako veee se tom lekovitom maMu maZe. Osim toga mora se paziti na stoiicu, da bude uredna i da ne bude tvrda. Istovre· meno se pij e caj od zlalice (10 g na 100 g yodel ili eks trakt u obliku pi· lula (0,20 g ekstrak ta) 2-3 puta dnevno. - Ziatica ima f erlolski heterozid, saponin, etarsko ulje i ureazu . .

ZLATNICA, CELEBI·GRANA
Solidago virga·aurea L. -

Compositae

ZU\TN ICA

Trajna zeljasta biljka, visoka od 10 do 100 cm (zavisi gde raste). Stabljika je us· pravna, tanka, skoro gola i sarno na gor· njem delu razgranata. Listovi su dJakavi, duguljasto-<>valni; donji Ii stovi su na dr· skama i po obodu testerasti, a gornji su sedeei. Cvetovi su sitn.i, zlat notuti, sa· kupljeni u male glavicaste cvasti 10 do 15 mm visoke i 15-20 mm siroke; cvasti su metlicasto rasporedene na vrhu stab· Ijike. Obodni cvetovi su jezicasti, zen· ski, a oni u sredini su cevasti, hermafroditni. Cveta od jula do oktobra. Rasprostranjenost. - Suve svetle suo me, sumske cis tine i obodi, stene, do 2.700 m nadmorske visine. Ima viSe Yari· jeteta i rasa zlatnice: na planinama (Soli· dago mirluta L. ·i S. alpestris W. K:) i obal· nom podI1ucju Sredozemnog mora (S. mao crorrhiza Lange) su sitne, niske, a u nj· tim predelima (S. vulgaris Lam.) su vi· soke. Iz Amerike su kao ukrasne prenesene u parkove S. gigarltea Wild., S. gramirlifolia Elliot i druge. One su najkrupnije. Sve su slicnog hemij skog sastava i terapijske vrednosti, ali se ipak u medicini najviSe ceni S. Virga·aurea L. Droga. - Vrhovi grana u cvetu (Solidagirlis virga.aureae herbal. Sastav. - Elarskog ulja dma (u "!o): u podzemrum organima 1,2, u meu 0,70, u cvecu 0,50, U stabljici 0,30. Tanirla Ima (u O{o): u cvetu 16, U li stu 11-15, u podzero· nim organ ima 8-10, u stabljici 4-9, a U semenu 6. Tanin je katehinski. Saponozida ima najvJse u stablj'ci, manje u listu i cvetu, a najmanje u korenu. Iroa i fla· vOrloida i ocganskih kiselina.

346

LECI!NJE BIlJEM

Upotrcba. - Narodni lek za leeenje hronienih oboljenja bubrega, be· ~ike i fuei, za leeenje rana, proliva i raznih zapaljenja koze i sluzniee. Ulazi u sastav diuretienih cajeva za leeenje pielonefrita, cishta i hernoragienog ne· frita. 1. Hronitni Ilefrit: po 15 g zlatnice i lista bosiljka i 70 g brezovog li· sta se pernesa; 3 supene ka~ike srne~e popari se sa pol a litra kljueale vode, poklopi , ostavi 3 sata i popije pre je la u toku dana. 2. Pro lit', krv u stolici: 100 g zlatniee popari se 1 litrorn kljuCale vode, poklopi, ostavi eelu noc, ocedi i pije umesto vode u toku dana. Moze se za· sladiti, najbolje ruzinim medom. Na isti nacin se moze spraviti i upotrebljavati eaj od 50 g zlatnice i 50 g rizoma trave od s rdobolje (Tormentilla), ali se trava od srdobolje mora prethodno kuvati pol a sata, pa na kraju kuvanja staviti unutra i zlatnicu. 3. Uremija, teskoce pri mokrenju: po 20 g zlatmce, korena selena, o~· trike (Carex) i sapunjaee i brezovog lista se pome~a; 5 supenih ka~ika sme~e prokuva se 10 minuta u 1 litru vode u poklopljenom sudu, ostavi preko n06i i sutradan pije wnesto vode. Moze se piti i zasladeno, najbolje sirupom od ribizla ili od kiselih viSanja. 4. Reumatizam, upala zglobova: po 20 g zlatnice, breze, OOpa, t.rave-ive i paprenog lisea se pome~a i postupi kao pod 3. 5. Rane: po 25 g zlatn-ice, petrovea, Zaifije, rusomaee i zmijske trave (Sal1guisorba) prokuva se 15 minuta u pokJopljenom sudu u 1 li1ru vode, ostavi 8 sati, oeedi, iseedi i time ispiraju rane iii se oblaiu natopljenim plat. nom (ovo je u spesno koriSceno u II svetskom ratu u nedostatku drugih lekova). Ostala narodna Im.ena: fudinska trava, zlata ~iba, krkiea, poganska tra· va, trebuhovka, ~tapika.

ZOVA,BZOVA,BAZGA,BAZ
Sambucus nigra L. Caprifoliaceae

Zova je grm iii manje drvo, vis oko do 5 m. Ona vrlo ranD olista. Grane su joj ispunjene bel om srZi. Ima naspramne, neparno peraste listove. Cvetovi su sitni, mleenobeli, jakog mirisa, udrureni u vrlo krupne lepe, raevaste cvasti sliene Wtu. Plodovi su sime, zeljaste, a kad sazru tamnoljubieaste bobice s crve· nomodrim sokom. Cveta od maja do jl,lla. Rasprostranjenost. - Zova raste svuda, naj vge po vlafnim i zapu· ~tenim mes tima, po naseljima i oko njih, po obodu ~uma i ~umskim pro· secima. Berba. - Beru se cele zovine cvetne kite po lepom i suvom vremenu, eim se cvetici poenu otvarati. Precvetale cvasti se ne srneju brati, jer daju drogu koja nema tako pl1ijatan i jak miris i mrke je boje. Cvetne kite se pazljivo odrefu i u korpi odmah nose kuCi, nanizu na konac kao duvan, i obese negde pod krovom na tavanu ili u su~nici da se ~to pre osu~e. IIi se jedna po jedna naretko poredaju na lese. Promaja treba da bude ~to j aea da bi se evet ~ to b r e 0 s u ~ i 0 i sto manje potamneo. Sa rno u slueaj u rdavog, vlaznog vrernena, susnicu treba grejati

z

ZOVA, BZOVA, BAZGA ...

347

ali ne iznad 40·C. Kad se cvasti potpuno osu§e, k run e sen a d r e § etom, tako da na re§etu ostanu peteljke, a kroz njega produ sarno cvetici. Pre.thodno se pregleda svaka cvast i jz nje izbace cvetici koji su potam. nelI, posme~~1. Suva . droga mora biti jednolike svetlozute boje. Cvet zute, mrke III crne bo]e treba odbaciti. Do prodaje cvet se moze cuvati krace vreme u platnenim vreCicarna obe§enim na tavanu iii na 'l1ekom drugom suvom mestu. Za duze cuvanje mora se zapakovati u sanduke oblozene tamnom hartijom iii u dvostruke kese ad hartije, jer cvet privlaci vlagu i poplesnivi, pa se mora baciti. Droga. - CvetiCi (Sambuci tlos) su belo-zuckaste boje i vrlo sitni, svega 3 do 5 mm u precniku. Imaju petodeonu toe. kastu krnnicu, pet pra§nika s velikirn zutim antera,ma (Sambucus ebulus, apta, burjan, smrdljiva zova ima crvene an· tere) i kratke, sedece, zelene iigove (S. racemosa, crvena zova, divlja bazga, planinska zova ima Ijubicaste). Droga je osobitog, dosta prijatnog m i r i s a, auk usa je najpre sluzavo-sladunjavog, a kasnije maJo Ijutog i nagorkog. ZOVA Sastav, Hemij ski sastav zovinog cveta jo§ nije tacno poznat. Sadrii he t e r 0 z ide k 0 j i i z a· z i v a j u z n 0 j e n j e, 5 am bun i g r 0 zi d (cijanogenetski heterozid), f I a von ski he t e r 0 z i d rut 0 z i d, tan ina, svega oko 0,025'10 eta r· 5 k 0 g u I j a konzistencije masla nepozna10g sastava, zatim ·ima smole, §e· cera, holina, organskih kiselina i dr. Upotreba. ·- Zova se daje u obliku toplog caja za znojenje protiv na· zeba, zatim kao diuretik i emoliens. Vlazi u sastav laksantnog eaja. V nared· noj medicini se upotrebljava mnogo vi§e nego u §kolskoj za leeenje sVdh bolesti ad nazeba, organa za mokrenje, disanj e itd. I. Caj za znojenje: 10 g zovinog cveta popariti 1 htrom kljucaJe vode, poklopiti i posle pola sata toplo piti na 2 sata po 1 ca§u; zasladiti vBnje. vim si rupom. Na ·isti nacin se moze spraviti i upotrebiti caj od sme§e: 4 g cveta zove po 3 g lipe i kamilice. 2. Za ;acc izluciva nje mokrace: 'Po 30 g cveta zove, ploda per§una i kleke i 10 g moraca. Tri supene ka§ike smde popariti sa pola litra kljucale vode, poklopiti i os ta-viti preko noei. Piti tri puta dnevno po I ca§u pre jela. 3. Za lakse iskas/javanje sluzi: po 30 g cveta zove i podbela i po 20 g cveta belog sleza i moraca. Tri supene ka§ike sme§e popariti sa 400 g klju. cale vode, poklopiti i posle 2 sata piti toplo na 2 sata po I ka§j,ku.

zovljika. U kori i listu ima. bzovka. Io~ su Teofras t i Plinij e znali za lekovitos t zove. Kora je najpre blagog uk u sa. abdovina. Ostala narodna Imena za Sambucus 11igm: abzov. rosulje. belika. pitomi boz. a u veeoj dozi i diureticno i izaziva proliv. ZUBACA Cynodon dactylon PeI'S. grozna zova. U kori . Iedino ~to se ce~ee koristi protiv r eumatizma korenje od apte i pekmez od zrelih plodova.v vclikog kaslja: po 20 g cveta zove. 1ista pitomog kes tena.) i apIa. zoha. bazag. tanina i holina.). pored ostll!log. obzovka. budzova. socnHl plod01la peku rak iju.348 LECBNII! BIUEM 4. zovik . avtuga. bezgovJna. bazgovina. erni bazag. cmi bezeg. buzvoka . eb ulus L.ima sap6n ina. crna zova. sambunigrina . Pro/. bazdov. li s t i p I 0 d Z 0 v e. b'zga. ern a zovika. burjal1 (S . Slicnog hem ij skog sastava cr dejstva su i crvel1a i1i planinska lDva. ali se rede upotreblj avaj u ponegde kao narodni lek. zaovlji ka. bazovika. zofa. bozovina. Gramineae I I ZUBACA U CVETU ZUBACIN CVET . koji deluju kao jak purgans. a zatim gorkog i izaziva gadenje na povracanje. U bobicama. U narodnoj medicini upotrebljavaju se kao lek i unutra~nja k 0 r a. ima jabucne kiseline i mnogo crveno-Ijubicaste boje . Nekad se od soka izradivao gust ekstrakt (Roob Sambuci) i upotrebljavao kao la ksans. divja zovika.jednog alkaloid a i pu rgativne smole. bok\' ice i majkine du ~ ice. kao pod 3. Od zrelih. bujad. boz. abzo· vina. ovzovina. U narodu se svi delovi zove upotrebl javaj u za lecenj e mnogih bol esti. Dcluje purgativno. bazovina. pored ~eCera. pi ~ta ljnik (Sambucu s racemosa L.

Droga nije dovoljno ispitana. Upotrebljava se rizom (Rhizoma graminis major). krvavica. Brzo se razmnozava veoma zilavim rizomima. troska [rava.ZUBACA 349 Zubaca je najotporniji korov na~ih zitorodnih krajeva. troskocic. krvokopica. Ulazi u sastav diureticnih cajeva. Cveta od proleca do jeseni. SluZi i za falsifikovanje pirevirrle (Triticum rep ens L.). Sadrzi asparagina. . Ponckad se trazi za izvoz. wbenka. raznih soli i dr. zubovina. skroba. trosko[. Naraste 30 do 50 cm. Narodna imena: bermudska trava.

jovandance. antiskorbutik Narodna imena: banj~cak. divlji broe. divlji slajer. zuti. prihvat. slipavka. bela dremota. prikrp. ~ilja­ sbi 1 sakupljem u .p rsljenove (6-12). pup cae. mracnica. zuto ivanjsko evijeee. broeae. meku~ica. crni maj). saponozida. lepaee. Sadrli heterozida asperulozida i primeverozida. Raste svuda. ervenu boju. brocae. bijelo ivanjsko evijeee. visoka do 80 em. Narodni lek za urnirivanje. sakupljeni u metlicaste evasti na vrhovima granciea. krpelj. Galium mollugo L. brocae. ivan-evet. priljepaca. vrlo malo etarskog ulja. Iecenje koznih bolesti. vitamina C i dr. tanina. gospina stelja. (bejIDvka. divIji broe. prikrp. siri~tica. dremovka. voska. gospin prostirac. jovanova travica. jovansko eveee. stomahik. lepu ~a. - Rubiaceae Trajna zeljasta biljka. Galiun1 lVANJSKO CVECE . Cvetovi su mirisni. hvatavae). Slicnog sastava i dejstva su i druge do mace vrste istog roda: Galium aparine L. ivanova trava. zivboza. prava broeika.I IVANJSKO CVECE Galium vert/m L. obicna broCika. ivanovo eveee. Cveta leti. Listovi su duguljasti. rumena lakota. zuta bro6ka. krpiguz. Bere se gornja polovina bHjke u evetu (Galii veri herbal. (broearua. ivandance. kao tonik.

na prelomu belieast. simi i d .Droga sadrn 1. t an ina. s m 01 e. malo spljo~ten iii skoro valjkast. do 1 m dugaekim 1 do 3 em ~irok. jer pokorica spreeava isparavanje. m a I 0 0 r g a nski h b a z a (holina i metilamina). Pepela ne .KORENJE. zuti primak. jgca i trulih delova. amorfne. Na gomjoj strani vide se naizmence trouglasti i pomalo opali 0 z i I j e i 0 d I i ~ c a i mrkoervenkasti izbrazdani cIanci od stabljike. zmast i me k k a 0 sun d er.im listovima. koji su na donjoj strani obrasli mnogobrojnim Ziloicastim korenjem. Scirpus) ima1u valj. c1urc1evsko evece. aromatienog i pomalo Ijutog uk usa. U vodi rizom postaje sunderast. c1urc1evee zueanica krizarica. olju~ti mrka pokorica.p remda u njemu ima vge etarskog alja.Rizom idirota (Carami rhizoma) je ako 20 em dugacak i 2-3 em debeo. Stabljika je pri dnu ervenkasta. Berba. 's abljasbim. - Araeeae Ic1irot je dugoveena zeljasta bj. Raste u mno~tvu po na~im blatima i moevarama svuda pored Dunava.5010 eta r s k 0 g u I j a. Na poprecnom preseku tad a se lupom mogu videti sitne ~upljine. spolja smed. stravna trava) i Galium p~lustre L. 3 . Idirot ne treba zameniti s nekim drugim biljkama.Rizom se kopa iii krajem leta ill pocetkom jeseill.stvenog.BOCNI PUPOUCI. aromaticnog md r i s a. R 0 g 0 z i vezljika (Typha. 2 . . IDIROT Acarus calamus L. ocisti od korenja.5-3. ali ima :lut cvet. uzdu! rasece i ~to pre osu~i u su~nici do 40oC. Vam se iz mulja naVRSNI PUPOUAK.a. a od gore pravim. (krstata broCika. gonkog. gubitak ulja. zute gorke supstancije a k 0 r ina. maslenik. Svoj. a na vrhu se zavr§ava zbijenim evetnim Zuckasto-zelenim klipom okrenutim u stranu. eim se voda povuce iz bara RIZOM lDIROTA U JESEN : 1 i mocvara. a odozdo male okruglaste udubljene belege od k 0 r en j a. duguljasta crvena bobica.mlROT 351 cruciafa Scop. koje su u luk porellane u 1 iii 2 reda. Droga_ . V 0 den ape r un i k a (Iris pseudacorus) ima slieari list. mnogo skroba. dobro opere. Cela biljka prijatno mirge. 4 . . Cveta juna i julao Plod je . R1zom obeju ovih vrsta nema prijatan miris Jdirot. Sastav_ . razgranatim rizomima.' (beli primak) .kast i deb eo klip.Jjka s vrlo razvijenim. Save i drugih reka.LlSNI ozruCI roeitim vilama. Tise. Neoguljen koren se manje ceni. zelenim.

babji stapi. Osim toga . mirisavi s as. proliv i smanj uju kiselos t u zelucu. zutomrka go rka teenos t kam· foras tog. igirot. 2. kicice. svak e godine se izvezc po vise desetina vagona (s totine hiljada kilograma) osu senog idirota u industrijske zemlje Zapadne Evrope i Severne Ame ri ke. Cir i eillea (upotrebljavaju u Holandiji i SSSR-u): ldirot i slatki koren samelju i uzimaju triput dnevno pre jela po 1 kafenu ka§icicu 'll jakom caju od kamilice. Zeludacl1i caj (za apetit): Jdirota. poklopiti i. Idirot ulazi u sastav raznih preparata za spravljanje likera i drugih desertnih pica. komus. 4. je r nij e b ilo skupocenih zacina iz tropskih ze malja. §iroki locek.i stvenog mirisa. vodeni bozur. 3. temi~varka. Etarsko ~lje i akorin izazivaju apetit i poboljsavaju varenje hrane. pa se trosio kao »ratni biber« i »ratni cimet«. Na ialos t. poklopi i posle dva sata pij e 3 puta dnevno pre jela. Caj. etanolu. vodena sabljica. Sadrfi aza rona (l-propenil 2. odstranj uju gasove. E t anolnog ekstr akta m ora da ti najmanje 18'10. 5-trime tok sibenzen). kalmus.'Po 20 g pomesati.352 LI!CI!Nll! BIUl!M s me os ta-tri vi§e od 6' /. a za vreme rata bio je vaza n aroma t ican zacin. vodeni . osobito u tropskoj Aziji. u na s se sas vim m alo trosi zbog neobavestenosti.po 25 g pomesati. iciTOt. zuti lj i1jan. vodeni cmin. . Narodna lmena: babad.Id iro t je lekovi ta i vaina do maca a romaticna biljka za indus tri j sku p roizvodnju mi ri s nog e tarskog ulja. balad. ldirot je nes kodljiv i ne izaziva naviku ni dufom svakodnevnom upot rebom . m nogo seskviterpena i azarilnog a ldehida . vodeni min. nane. maticnjaka . stavrti u jedan litar prepecenice i pos le 8 dana (uz cesce muckanje) poceti piti triput dnevno po 1 kas iku na pola sata pre jela. I danas j e to u sve tu cenj en »s i'rotinj s ki zacin«. sa§a. Od te sme§e uzme se 3 pune supene kasike.vake godine kod nas predestiluju i dobija skupoceno mirisno etarsko ulje (Calami aetheroleum). aromatienih i gorkih rakija i sl. vodeni macic. Upotrcba. ldirot ulazi u sastav brasna za tovljenje stoke. miri sava trska. Vrlo lako se ras tvara u 9()<J/. koje se izveze na Zapad proizvodacima kozmetike i parfema. . Caj za bolje t'arel1je: idirota. lincure. To je jedno od lIajboljih ze luda cno-cr evnih aromaticno-ljutih biljl1ih sreds tava. Medutim . kamHice i moraca . . gorke deteline i kore (lju. baban. Ima jo§ i raznih terpena. temgvarska sasa. (OrfeLin).kmin. 4. ola ksavaju iskasljavanje s luzi obolelih od bronhitisa. nane. tatarsko zelje. popari sa pola litra kljucaIe vode. E ta rsko ulje . vodeni futi lilijum. kad se ohladi.ske) od gorke 'Pomorandie . Konjima sc daje po 10-15 g idirota u prahu u mekinjama kao stomahik. Evo kako se mogu spremiti lekoviti cajevi od ic:Lirota: 1. tin ktura i ekstrakt od idirota ublaiavaju i eludacno-crevne grceve. jakog. id·iret. svo.po 20 g pomesati. Najce§ce je me§an s korijandrom. popiti posle jela. klekinja (zdrobljenih) i pers unovog lis ta . Punu supenu ka siku popaT-iti sa 200 g kljucale vode. kolmez. Diureticl1i caj (da se pojaca mokrenje): idirota. sabljar. vagonske ·kCllicine idirota se ~. Ae thcroleum Calam i je nagus ta.

SMIRNA Resina Benzoe Tzmirna je balsamicna smola dobijena iz zaseeenog stabla raznlh vrsta Styrax (Styracaceae). stipes et folium) . koji kao poluparazit zivi na raznom belogorienom i crnogorie nom drveeu. a jo~ manje sa oskoru~e. ~ to pre osusiti u tankom sloju. Plod je bela. Droga. sarno se prethodno mora raspitati da Ii se traZi posebno odvojen list iii cela biljka. koja se duze sacuva od kvara nego obicna svinjska mast.Imela dobro deluje protiv visokog krvnog pritiska i arlerioskleroze . Upotreba. Primeceno je da hemijski sastav i lekovitost zavise i od tirve ta domacina na kome imela zivi. obla i dihotoms'ki se grana. pa se sme upotrebiti sarno pod nadzorom lekara da ne bi do~lo do trovanja . preporucuje se njeno branje. - Loranthaceae Mali. Listovi su debeli. koje rastu divlje. Kod nas se imela malo tro~i. drvenasta. . U apotekama se spravljaju: . jodidima. Isto tako i hipotensivl1a svojstva nisu ista: najjaea su u imele sa kru~ke. j er j e primeceno da je sijamska iz. Kod nas je obieaj da se bere zimi. kozasti. uretritisa i katara organa za disanje. Cveta od mar ta do maja. . Tzmirna deluje kao antiseptik i ek>spektorans. manje s jabuke. holin i drugi sastojci. ali je jakog i neujednaeenog fiziolo~kog dejstva. IMELA. Za planince ovo moze biti dobar izvor zarade preko zime jer tad a na selu nema poljskih poslova. prozirna bobica puna lepljive mase. . Stabljilka je zeleno-Zucka sta. . Benzoe se daje kao ekspektorans u slueajevima hronienog bronhitisa s obilnim i gustirn sekretom.IZMIRNA . IMBLA. ali kako je ima svuda mnngo i po ~ to se trazi za izvoz. izmirna i 'l1jena tinktura se upotrebljavaju za inhalaciju i kao blaga aromatiena antisepticna sredstva spolja u sastavu raznih voda za negu usta i za druge higijenske i kozmeticke preparate (los i 0n i) . uvek zelen grmic. Daje se i protiv bdienog katara. ipak joj hemijski sastav nij e dovoljno poznat. Misli se da je glavni konzervans u smoli koniberilni benzoa t. rede biljka (Visci albi herba. a plodi od avgusta do novembra. sluz. amilnitritom. Zbog vrlo prijatnog mirisa. Premda je imera mnogo istl'aZivana. U farrnaciji se upotrebIjava za izradu Adeps benzoa tus. 353 IZMIRNA. inozitoli. BELZUIN. Tako je utvrdeno da je imeJa s jabuke i jele otrovnija od one sa topole.List i mJada grana. naroeito deci i starijim osobarna.Alkaloid viskotoksin. . ·sedeci. soena. Sastav. Ima odvojene mu~ ke i zenske cve tove. a u Francuskoj od avgusta do septembra. zeleno-zuckasti. BELA lMELA Viscum album L. a mestimicno se i gaje u indomalajskom podrucju. BENZOE.mirna bolja od sumatranske. vosak. visok do I rn. sarna iii u zajednici sa drugim lekovima slienog dejstva (sinergisti): s primorskim lukom. vrl o razgranat. 'okrugla. flavonski heterozidi. Imela se daje u obliku raznih preparata. po obodu celi i imaju 3-5 nerava. be lim lu· kom i drugim lekovima.

a pola uvece pre jela. tatule. Konoplj-a je vrlo polimorfna b hljka. SlliZi za iz· radu raznih. ima mnogo varijeteta. 2. Vlakno joj nij e tako dobro kao u obiene konoplje. Najbolju drogu daje Bengal. omelj. U avgustu se seje. Tripolisu. Gajena u hJadnijim predelima. Pu~i se u narocitim lulama u Indiji. omela. drii 10 dana uz cesce muckanje. pa se 2 supene ka~ike sme~e prokuva 10 minuta u 400 g vode. mela. Ra· zJikuje se od obicne Ikonoplje mnogo vecom sadriinom narkoticnih smolastih materija. u j. 4. 3. tako da su vrhovi grancica slepljeni. odakle se 5 vremenom rasirila po celom svetu. kOlja se u Backoj i okolini Leskovca gaji kao vaZna tekstilna industrij5ka biljka zbog odlicnog v I a k n a za izradu kanapa. melina. iscedi. Tinktura: 200 g svde imele i 100 g oCiScenog belog luka isecka se i prelije 1 litrom jake komovice. lepak. cveta i ploda (zdrobljenog) gloga i rastaviea se pumesa. indijska konoplja se izmetne u obicnu. Indijska konoplja se gaji i u drugim pokrajinama Indije. Minisa je vrlo jakog. prof. duboku. ostavi 2 sata i popije pola izjutra. plal1l1a i drugog tekstila.354 LECENJE B\UEM I. Cai: po 25 g imele. viSce. (. jer je tamo gajenje konoplje pod strucnom i strogom kontrolom vlasti. Vino: 20 g sitno zdrobljene ·imele drii se 4 dana u 1 litru dobrog belog vina i pije 3 puta dnevno po I casica pre jela. u juinoj Africi.anja ihl Guaza je jaea vrsta jer sadrii viSe smole. U ravnici biljka naraste 2-3 m. Druga narodna Imena: amelje. kudelja. 2.mabis indica Lamarck. Bhang se dobija 5 use n j em j 0 s z e len e konoplje. najviSe u Indiji. jos bolje se oseea kad se droga rastrlja iii zagreje. dobro nadubrenu zemlju. SAD (Teksas) i dlUgde. .. sa iIi b ez dodataka opijuma. 5. veska.stocnoj Afrioi (Zanzibar). ocedi. Proizvodi se i liZiva II Indiji kao afrodizijak. hrastova imela. Persije i Kine. ad indijskc konoplje dobija se viSe droga: 1. vrlo slozenih opojnih napitaka mocenjem droge u razblazenom aJkoholu. jeste Ca. a u brdima 1-2 m visoko. Vrlo je opojna. uzarije. Cai pro/iv hrollicllog nefrita sa hipertoniiom: po 25 g imele i rastaviea ·i 50 g brewvog lisea se pomesa i upotrebi kao pod 2. Jedna njena odlika. Uvece pojesti 2-3 cena belog luka. koja interesuje farmakognoziju. melje. INDIJSKA KONOPLJA Cannbis indica LamaTok - Cannahinaceae Za dobijanje droge upotrebljavaju se vrhovi zenske konoplje u cvetu sa zametnutim plodovima (Cannabinis summitas). himela. kod nas i po visokim plan L nama. Na~a obicna konoplja. visk. mudra). PraSak mlevenjem lista: 1-2 g u toku dana. Guniah.illruje i pije 3 puta dnevno po 1 kaSika pre jela. DoJazi u raznim oblicima. zbog kojih se gaji. Cannabis sativa L. Obicpo se sastoji iz vrhova stabljika u cvetu sa nesto malo !isea i ploda. postaje inaktiv· na ili vrlo slabo aktivna. d uvana (lutki. verovatno je poreklom iz Indije. hmelina. a u septembru rasaduje u jaku. zanje se fe· bruara i marta.

Lisee pm evetu je jednostavno. zemlje i druge netistoee. . k a nab 0 I i k ani n . antispazmodik. C21 H. kao antido t pri trovanju strihninom itd. HemlJsld sastav.3 0 / 0 ). Smola je mrka.05 do 0. vrlo aromaticne tecnosti. Droga mora biti zelena. Taj opojni preparat nazivaju h a f i j u m iii h a f i jun. izolovano je jos nekoJi. Posle dYe godine objcnog cuvanja droga je potpuno neaktivna. slicoo bodlji. veli'kog ka~lja. .ske konoplje su neaktivne. Na Istoku se upotrebljava za stomaeno-erevna oboljen1a. U rvodi rastvorijive 'SupSianoije indij.10 g suvog a\koholnog ekstrakta ili u obliku smole. neuralgije. aromaticnog. U Meksiku i juf nim delovima SAD ufivaju mar i h u a 0 u spravlje. k a· nab i n 0 I..ko aktivnih sastojaka: k a nab i· d i 0 I. protiv grteva. boje kao eilibar. dosta teeno. Svi se oni rastvaraju u uljima. Uspela je sinteza kanabinola i na taj natin dokazana njegova hemijska konstitueija. gorkog i neprijatnog uk usa. levogirno. Izaziva vrtoglavieu.O• . duguljasto.kana· .05 do 0. 0. . U Turskoj izraduju vodeni ekstrakt od indijske konoplje. trigonelina i kalcijum-karbonata. Etarsko ulje je lak ~e od vode. nu od vodenog ekstrakta indijske konoplje i duvana. kome posle toga dodaju razne aromatitne i afrodizij acne bHjke. Ova sirova smola dobija se trljanj em medu rukama i'li eedenjem smolastih vrhova pomoeu grubih tkanina iii .Vrhovi zenske koooplje u evetu s deli-mitno zamet· nutim plodovima. amorfna i polutecoa masa (Smith. pa se posle smola krivim oozevima sastruze s koze. po rubu testerasto-zupcasto.Nedovoljno je poznat i pored mnogobrojnih analiza. Daje 10 do 18% alkoholnog ekstrakta.INDlJSKA KONOPUA 355 3. sastoji se iz terpena i seskviterpena (kanabena) . skoro pljosoate grudve zelene boje. etm i sumporugljefl'i. . Izgleda da je glavni sastojak smole i nosilae narkoticnog dejstva konoplje i hasiSa jedan kristalni aldehid-fenol jakog mirlsa na konoplju: . Ima jos i holina. U Tunisu od indijske konoplje spravljaju na poseban natin opojnu drogu pod nazivom kit. Charas. ok· siduje na vazduhu pod 'lltieajem enzi ma oks. Gla\'Ili sastojei su s mol a (do 2fJ'J/ o) i eta r ·s k 0 u 1 j e (oko 0. reurne. migrene. U Arabiji d Egiptu upotrebljava se h a ~ i ~ spravljen na svojstven natin. Sastoji se gotovo od ciste s mo l e sa ne ~ to malo deliea biljke. po s e boo g n a rk 0 tit 00 g m i r is a koji se jate oseti kad se droga trlja iii zagreje. gihta. Izgled droge. koja posle omotava jednosemeni plod dugatak do 5 a sirok do 2 mm.lndijska konoplja slufi kao narkotik. 1845). Ostavlja do 15% pepela. se· dativ i hipnotik.jdaze. Rastvara se u alkoholu. jedne be21bojne. Kanabinol se vrlo brzo kvari. Oni su grubo dlakavi i s I e p I j e 0 ism 0 I a 5 i 0 m m aso m u rapave.20 g) iii mrkog . Pazu~ne zbijeoe cimozne evasti imaju duguljaste zallske a sVaki evetic obuhvata po jedna jajasto-duguljasta plevica.k u. Daje se do I gram 100f0-ne alkoholne tink~ure. Na ovaj natin se moze objasniti zasto se droga mora obnavljati svake godine i cuvati hermeticki zatvorena. Godine 1940.se pusti da kroz redove konoplje u evetu prolaze Ijudi odeveni u komo odelo. Upotreba. zelenog (0. Charrus JJj Churus je najaktivnija trgovatka forma. histerije.

Od toga doba do danas iz· vr~ena su mnogobrojna hemijska. Izgleda da Egipcani. Ha~1A . vizija j ekstaze. Od Maroka do Indije ha~iS vekovima uzivaju milioni ljudi. masla. fana· tiei. god. fiziol~ka i terapeutska ispitivanja. siSa. govor bez veze <i smis'la. .stoku znali su odvajkada za opojnost konoplje. umobolnih po bolnicama i zavodima su bivsi uiivaoei haM~a ili opijuma. Iud om mahnitom igrom. zanosa. vriskom. Jedino se tako mogu protumaciti neshvatljiva bra· brost i uzasna svirepost koja je krstasima (XII i XIII veka) utivala toliko straha. nastupa neuravnotezenost. Tom prilikom se medu francus·kim vojnieima brzo ra~irHo uzivanje ha~i~a. najviSe muslim ani. prilikom Napoleo· novog pohoda u Egipat. Jevreji. Smoli za w.2.Pra~ak se ne daje. koji je razLieit u raznim zemljama. Zanimljivo je napomenuti da opijeni ne osecaju nikakve belove. asketi. strihnina i drugih sredstava. ali bez mnogo uspeha i izgleda da se konoplja i njena smola uvedu u medicinu. smehom. kao kad neko bunca iii >·kao da se najeo bunike«. nije se znalo od cega se pravi ha~g. Za strah ne znaju . Tada. Sve do 1809. eudnog pijanstva i pri. bede i nevolje. ubicama i kradljivcima.v anje. Ij. a mnogi tvrde da im mucenja. proroei). buduei da se u njemu kanabino! mnogo brfe oksidiSe. Ha~iS puse i piju.ivanje dodaju meda. je prera(1ena smola -dobijena od indijske konoplje (Cannabis If1dica). Najpre se javlja drazenje (potreba za bukom. zivci su ustreptali. tromost i sanjivost. Jer duie uiivanje hasiSa veoma je skodljivo i najeesee dovodi do uiasnog funioznog ludila. batine d druga zlostavljanja prijaju (fakiri. galamom. gooine. eovek od hasiSa. pa su vojne vlasti morale strogo intervenisati drakonskim kaznama.n dus. jer je skoro uvek neaktivan. Lamark je opisao drogu.3.05 g). Period fantazije. . Najbo!ji su oni proizvodi koji su izra(1eni na mestu proizvodnje od potpuno sveze droge pouzdanog porek!a. Narodi na I. do 1839. bra~na. Alkohol smanjuje dejstvo ha. Arapima je do~la iz Persije i brzo se ra~irBa pod imenom -hasiS«. . ~eeera. pokretima.4. VaZnost i upotreba indijske konoplje u medicini su sasvim neznatne. bunike Hi tatute. Ha~i~ se spominje u sanskritu i u jednoj kineskoj !botanici toga doba. a isti je procenat i medu teskim prestupnicima. raznih afrodizijaka. Moisli se da francuska rec assassin (svirep ubica) potice od reci ha· ~i~in. jer su ga vee tada Kinezi i I. Period halucinaeija. Grci i Rimljani nisu poznavali indijsku konoplju. Jo~ uvek se najveei dec indijske konoplje upotrebljava za uii.356 LBCBNJE BIUBM bina« (0. Skiti su preneli upotrebu konoplje u Evropu otprilike 1. mo~usa. Arapi i Turei davali su svojim vojnicima pre borbe ha~iSa. ~to zavisi od ukusa potro~aca. a redovno i do oSiromasenja. uiivali. raspikucstva i uniStenja porodice. zbog cega se oni daju kao protuotrov u slucaju trovanja (Planchon). jatnog osecanja. Prema Herodotu. covek se ose· ea neobicno lak i cio). urlikanjem. a kiseli napici istrezne opijenog.1.500 godina pre na~e ere. Od Maroka do Indije viSe od SOOt. . eimeta i drugih aromaticnih zacina. 'P0gotovu kad se uporedi s ogromnim kohcinama koje se potro~e za uzivanje ·po raznim muslimanskim zemljama. opijuma. U zapadnoevropsku medicinu uvedena je posle ogleda O'Shaughnessy 1838. Dejstvo basiSa moglo bi se podeLi'li na 4 perioda: .Q3 do 0. Umor. Deca i zene su veoma oselljivi prema hasiSu.

Sibiru i Severnoj Americi. U hladnim arktickim krajevima raste i u raVDlCl. kakuana se upotrebljava ne sarno za le6enje tropske srdobolje vee i kao ek· spektorans i emetik. osobito na ne· pristupacnim i vetrovima izlozenim vrletima i goletima. ali se od toga odustalo vee prve godine gajenja. . U dooi od 0. a kod nas u Srednjoj Evropi i Spanij.IPEKJUKUAJiA. ru~i sebe. GLAVISICA. Zrtva propada psihitki i fizi6ki. tableta. tinkture i. Ipe.) Raspros tranjen je pretezno na severnoj polukugli: u Severnoj Evropi.Osobe zaposlene oko prerade ipekakuane treba da budu oprezne.i. ISLANDSKI LISAJ Catraia islandica Ach. Cini se da je ipekakuana najmanje ~kodljiv vomitiv. jer ona ima 2 do 3 puta vi~e cefelina nego rio-ipekakuana. jer se protiv amebne dizenterije daje sarno emetin hidrohlorid u obliku potkoznih injekcija. vee prve godine uginule su sve peele u tom kraju. veoma je vazna.Ji Doverovog pra~ka (Pulvis I pecacllaahae opiatus). mehurove i rane. U prvom redu treba za~tititi l<ice. ~letna za pojedinca i za dru~tvo. gde je bilo zasejano mnogo hektara indijskom konopljom. neizdriljivu potrebu za slalnim uzimanjem i povecavanjem doza da bi se postigao zeljeni efekt. Napomena! .i po svima planinama. Ova mala trajna zeljasta bHjka. (= Lichen islandicus L. vd koje jo~ i danas u tropskim predelima boluje oko 800 miliona lica. Ovaj poslednji se prevodi u emetin.komanija drogama izradenim od indijske konoplje uzima sve vge maha u svetu.5 do 2 g (uzeto u dva do tri pu ta za cetvrt sata) izaziva najdalje posle jednog sata povracanje. CefeJ. BLJUVNJAK. sirupa. . ne~to zbog nerentabilnosti (skupoea radne snage). porodicu i okolinu. U malim dozama (PO 0. Osobe koje ne pod nose ipekakuanu (idiosinkrazija) mogu dobiti jake napade slicne astmi. draZi i izaziva upalu oCiju i organa za disanje. visoka svega 2~0 cm. a jo~ vi~e zbog slabijeg kvaliteta ad indijske droge. jer pra~ina od ·i pekakuane draZi kozu. ISLA1(OSKl LISA] 357 Posle I svetskog rata poteli su i kad nas gajiti indijsku konoplju. KontroJn Svetske zdravstvene organizaclJe prJ ~UN. jer se njen alkaloid upotrebljava protiv amebne dizenterije. Zbog toga je medunarodna konlrola vrlo stroga. IPEKAKUANA. KORIJEN ZA BLJUVANJE Ipekakuana je osu~en koren jufnoameritke biljke Uragoga ipecacuanha Baillon-Rubiaceae.05 g desetak puta dnevno) droga se daje kao ekspektorans u obliku infuza.02 do 0. Iz ipekakuane se vade alkaloidi emetin i cefelin.Tok!. Trovanja su akutna i hronicna. Najgore je ~to ha~i~ i drugi preparaN izazivaju naviku. U okolini Bitolja.in (fenolni alkaloid) de· luje dvaput jate vomitivno nego emetin i zato je kao emetik bolje upotrebiti karlagena-ipekakuanu. a jo~ vgc sluzokozu 1 izaziva upalu.

pa se' brasno upotrebljava za ishranu. . Mirisa je vrlo 's labog. ohladeni rastvor (l : 19) se uhvati u piktije gorkog ukusa. promuklosti. Laponeima . U vodi raskvaSen manje je gorak. praska (3-10 g) i sirupa .jer ga je tad l ak~e oc!vojiti sa podloge .Islandski lisaj odvajkada sluzi za hranu narodima krajnjeg Severa.i Islandanima. Na strani okrenutoj svetlos ri liSaj je dosta tamnomaslinastozelen . islandska lihena. paste. operu i osu~e. Na vrhovima krpica vide se vrlo retki apotencijumi kao mrka. prstasto razgran a t i 5 obe strane go . gvotda. ma!lo etarskog ulja. Ima jo~ oko l()<l/o dek· strolihenina iii izolibenina. Visok je do 10 em. osetJi se miri5 na morske aige. a u medicini ocl kraja XVIII veka kao amarum muci/aginosum (gorko sluzn9 sredstvo). Ukusa je sluzavo-gorkog i bljutavog. jer se liheni·n teze vari od skroba. kao tonik i stomahik (dejstvo gorke eetrarne kiseline). stitu sliena udubljenja. gume. tisajskog skroba koji sa jodom ne poplavi. Sastav. Osu~e ni lisaj j e sasvim svetle. planinska mahovina. koji je izomer lihenina i koji s jodom poplavi (aH i'p ak slabije no skrob). borjanski mah.Ima do 50% Ii hen ina.rhotomsk>i. Membrane hifa su pretezno od lihenina. pluenik. U Norveskoj i Irskoj Hsaj se prethodno ddi 24 's ata u vodi da bi mu oclstranili gorCinu (eetrarin). a na vrhu su ra ~ ireni . a de beo svega do 0. Najvi~e medicinskog li~aja se skupi u Skandinaviji i Srednjoj Evropi. nazublj eni i kovreasti. tinkture (30-50 kapil. U hlaclnoj vodi lihenin slabo nabubri. a na suprotnoj strani je svetlije b 0 j e.zatJim ga oeiste. islandska pletika. zelea. ponekad gotovo bele boje. osusi i samelje. Upotreba. skoro u cev zavij en i. Hranljiva vrednost je upola manja od psenienog brasna. nepravilno d. . Naroeito je krajem tog veka bio u modi. . islandska mahovina. osobito za vreme trudnoce. plueni mah. U lisaju jma i oko 2-3% cetrarina iii cetrannske kiseline. a tek u toploj se rastvori. Dekstrolihenin se rastvara i u hladnoj vodi. stitarka. zbog svoje goreine. Talus je manje-vise uspravan i svojom razgranato~eu donekle tiei na mali grm (otud »lisaj gr m a~ « ). ispiran alkoholom iIi l %-nom pota som potpuno izgubi goreinu. tek 'kad se sitni. ki~nog vremena . Poj edini ogranei su pri dnu zlebasti. Narodna Imena: bohinski mah. seeera itd. daje se protiv povraeanja i muke. Daje se u obliku dekokta (10-25 g na ' 1. sa belica· stirn mrljarna. ertenska trava.(30-100 g). Svez liSaj je mek i 'kozasto Wav. oko 1% lihensterinske kiseline. U narodu sluZi i protiv bronicnog proliva. a najce~ce wazi u sastay grudnih cajeva.000). oba ova ugljena hidrata hidrolizom pomocu razblaZene sumporne kiseline daju glikozu i druge secere (do 7()<l/o) koji mogu prevreti u alkohol.Droga iz koje je odstranjena goreina daje se u narodnoj medicini i kao sluzavi ekspektorans protiv ka~lja.5 mm. a osu~en je closta krt i lomljiv. sivkasto Hi zelenka· stosmed i uopste ~aren. Po obodu je h saj reckast. Neki lekal'i ga preporuouju dijabeticarima u ob· liku dijetalnog hleba. UblaZuje kasalj. pa zato severni narodi mnogo upotrebljavaju lisaj za izradu alkoholnih pica. .358 LECENIE BlUEM Sablraju ga pl"venstveno noeu iii za vlaznog. Tinktura. nepravilno trepavicasti. u vodi se razmeksa i postane savitljiv i kozasto-rskavieav.

veljenduh. Upotreba. deluje kao dobar an· tiseptrk. Droga. vusak. milas). Stabljike su u donjem delu odrvenjene. BLAGOVAN.. mmsan. IZOP.Hronican bronhit. izop.[SOP. 359 ISOP. 'ilajce~ee na krecnjackim stenama. sluzi. M1LODUH \lRH GRA/iCICE U CVETU .5-1% etarskog ulja. Cvetovi su plavi. Pored vee navedenih.Na suvim i toplim mestima. IZOP. parfimeriji i kozmetici. Cvetovi su sakupljeni u klasaste evasti u gornjem delu stabljike i granciea. . MILODUH . Spravlja se . sirup. s obe strane pokrivenim sitnim zlezdama s etarskim uljem. i~op. re<1e ruzicasti ill bell. MINDRAK Hyssopus officinaUs L. . ekstrakt i tinktura.:aj. Obrasle su duguljastim. tanina. oko 0. eva jos nekoliko: blagovanj. Cveta od june do septembra. hisop. laneetastim naspramnim listovima 3-3. sipan. Narodna !mena. Flavonski heterozid diosmozid. pravi vrisak. RasprostranJenost. saponozid marubiin. . ~ipa!ITt. - Labiatae lbunast. fitosterola. os obi-to kalijum-nitrata i 0. ljubicasti. dekorativan polugrm. giagoran. osipant. visok do 60 em. raznih soli. pektina. i kao stomahik. astma. MILODUH. ~eeera.5 em dugackim i 67 mm ~irokim. NajviSe isopa se potrosi za destilaeiju etarskog ulja koje se koristi u farmaciji. ~atrajka.2"/0 holdna. Cvetne grancice (Hyssopi sum- Sastav. erkvi'iljak.

pektina od ostalog dela' ploda.) Hruds. (P. retkim sumama. prijatna i zdrava hrana (vi('!. U plodu jabuke (Mali fructus) ama pektina. Pektini i drugi sastojci jabuke 's u blago i neskodljivo sre<istvo protiv hronicnog zatvora (bubre u crevima) i proliva.lad same zemlje rozeta od nekoliko Iistova. Vacni dan i). .) raste po suo mama. pa se zbog toga upotrebljavaju za lecenje proliva i uredivanje stolice: Ijuske se osuse i sa· melju u prah. secera. a zatim drska. vitamina A. Ljuske ad jabllke ~maju vise . divljaka. B i C i malo etarskog ulja prijatnog mirisa koji potice od amilnih estara sil'cetne. po lugovima. pre svega. Jabukav sak (l1eprevreo) je poslastica. JAGORCEVINA. divlja jabuka. Jaglika je dugoveena zeljasta oiljka. officinal is Hill. Cvetna drska j nalicje Iista su dlakay!. visoka 15-30 em.J JABUKA Pirus malus L. JAGLAC Primula veris (L. Gaje se mnoge sorte jabuke ciji sastav nije isti: kisela. JAGLIKA. JAGLICE. proizvodi njeguve hidrolize u zelucu i crevima uticu na smanjivanje lI'ezidualnog azota i povecanje alkalne rezerve u serumu a koncentracija vodonikovih jona se povecava. geraniola. jabucic. . Narodna Imena: diva jabolka.Jabuka je. jabucne kiseline. - Rosaceae Vocka visoka do 10 m. njen plod je najoporiji i najki~eliji jer ima najwse tan ina i kiselina. medu grmljem i na padinama u Evropi i Aziji. a najvi§e od acetaldehida. Upotreba. mravlje i kapronske kiseline. Pektin jabuke dobro deluje na sluznicu creva.) - Primulaceae Raste po suncanim i suvim livadama. Divlja jabuka (Malus silvestris Mill. kosog r~oma izbija iz. pa se 1 kasika kuva 15 minuta u 200 g vode i'li mleka i mlako pije umesto vode. jedan od prvih vesnika proleca. vl'lo dobra. slatka itd. JAGORCIKA. galata· "~na. divlja· kinja. divjaca. na cijem se vrhu nalazi po nekoliko divnih levkastih zutih eve t 0 v a. hrana i lek. osobito opasnih letnjih krvavih dijareja dece. Iz kratkog. opora. oa dnu levka ima mrlja zutih kao safran. .

Rizorn je mrk.000). SveZ ·koren je bez mirisa.k i 5 eli n e a u P.. uzan. a na dnu cvetnog levka vicli se tarnno:lut krst. dugackim.JACUX. a beracirna skrenuti pafnju da vrh rizoma s pupoljcima ostrim nozern odseku i vrate u zemlju. otficinalis na anason. na bogatijirn nalazBtima dozvoliti delirnicnu eksploataciju svakih 3-5 godina. Za jedne vrste je najbolje vreme berbe pre i za vreme evetanja.) racunano na suvu drogu. U listu ·ima do 3 mg'/. list jaglike ima do 20. jer tada imaju najvise saponozida. svezem korenu ·ima najviSe saponozida. Upotreba_ . Zbog toga ju je potrebno zMtititi: na veoma proredenirn mestima ne dozvoliti vadenje podzernnih organa. saponozida. kolicina se koleba u vrlo sirokim granieama u raznim vrstama i podvrstama jaglike i u razno doba gocline. Za§t1ta. Najbolje je izraditi lekove od svezeg korena iii iskopano korenje odmah su~iti u su~nici od 50' i posle toga drogu titrovati: odrediti hemoli1Jicki indeks i ostalo ~to se trafi za sve saponozidne droge... U saponozidu od P. Berba. pra~nicima i tucku ih nema.Podzernni organi (Primulae rhizoma et radices) se vade u jesen. Ove dYe saponozidne supstancije su vrlo slicne. Primulae flos. Oni su prijatnog mirisa na med i sladunjavog ukusa. Na poprecnom preseku rizoma lupom se vidi vrlo ~roka. veris izolova· ni su heterozicli bez mirisa: p rim v e r i n (primverozid) i p rim u I a v er i n (primulaverozid). Hemoliticki indeks je visok (do 7. manje u evetnoj drki. U zivom.i ma p rim u I a . ali karakteristican miris: P. Droga ima slab. a P. evet je slabijeg mir·isa. Primulae folium. primverin se hidroIizuje na jedan molekul primveroze i na metilni estar para-metoksisali· cilne kiseline. Uk usa je neprijat'nog . JAGORCBVlNA. elatior na metilni salicilat.70. karotena. a u krunici. ociste od zernlje.Daje se u obli~u dekokta ill tecnog ekstrakta kao izvrstan ekspektorans umesto americke senege. slicnog ostalim saponozidnim drogarna. do 10 em dugacak i do 5 em debeo. lornljivim. bela kora puna skroba (probati jodom). Pod utieajem enzima primverozidaze. evet jaglike sadrii manje saponozida_ U ca~iei ga ima oko 20/0. Jos nije poznat tacan sastav jaglike. zut pojas sudovnih snopiea i u sredini mala svetla srz bez skroba. utoliko postaje manje lekovit.Zbog preterane i nerazumne eksploatacije jagl. JAGORCIXA .ije boje. Iz Zivog rizoma P.Ima 5-100/.. Korenje je mrkozuto. tankim korenjem svetJ. . kao surnpor fut. Ukoliko je koren lo~ije susen i duze cuvan. a za druge u jesen ili pocetkom zime. U evetu ima i flavorlOida. U svim organima jaglike ima mnogo vitamina C (askorbinske kisetil1e). . a primulavel'in daje primverozu i metilni estar meta-metoksi· salieilne kiseline.i ka je kod nas poslednjih godina na mnogim rnestirna vrlo prorellena i ungtena. Po tpun 0 j e 0 bra s tao mnogobrojnim. 361 Primula elatior je slicna. Treba brati e e 0 evet sa drskom (cum calycibus). veris . a u P. veris je svetloZuto. Sastav_ . raste po vlafnim mestima. elatior e I a e i 0 r . brzo operu u hladnoj vodi i ~to pre osu~ na suneu iii u zagrejanoj su~nici na 45-500. . . sap 0 n 0 z ida.i Ijutog. Droga. ali je veta. a najviSe u listu (do 6"10) i evetu (do 4.sap 0 n 0 z ida. Cvetove treba dobro i brzo osusiti.

jagortevina .k . s uncanim. jer imil.jeva . jagortina. veris: bijela bukvica. sunake. S tab lj ika je vrlo razgranata i po zemlji polegla gradeCi gust 6i1 im. obli.LECBNIl! BlUBM Cvet se daje umesto divizminog cveta iii zajedno s njim u lazi u sastav plucnih a. jaglica. Ima nekoli ko a lkaloida jos nedovoljno istraZenih. :2:EDNJAK Sedum acre L. kl'stato iglice. evieae. - Crassulaceae Mala. karnenL tim mes tima. sotna . kra tki. prvi evit. kunjavae. petoprs. . piskaliea. gajcin . vrlo debeli. sit ni. dugu lja sti . JARIC. vesnaa. a P. sotni . grm ul jica. J ARI C Ijutog ukusa. Li stovi su naizmen itni . trajna. od njih poHce Jjut ukus ja· .ke u evetu (Sedi aeris herbal. jer ima neke zlezdovite dlake sa sadrlajem koji drazi. Cvetovi su . . visoka 5-1 2 cm. Jedna vrsta. Upo treblj ava se na dzernni deo bilj. i2aZiva upalu koze. galtina. Sve vrste jagortevine i jaglike su u veeoj dozi otrovne. os lje· par. lroja se gajj kao \ ultras.luti i sakuplj en i u cvasti na vrhu stabljike. gola zeljasta biljka.Osim vee navedenih imena. Primula obeorriea. Rasle na suvim. Cve ta od m aja do sep tembra . Oslala narodna Imena. jagotac. krstato jeglice. krstato jaglite. lestedaj. Primula elatior ima jo~ i ova: krstata jaglika i lestegin. pramaliee. bez driike. j agudac.i u sa· ponozida.

visoka do 120 em. JASENAK. . VILINO CVECE. a ako se pije moze doci do povraeanja. oduzetosti i gu ~enj a. a na osetljivirn osobama pliko· vel Zato ' treba biti opre· zan. 120/0 ~ecera i organSlkih kisclina. hmelja i korena jasenka. kopnice.2010 smole. 0. tanina. Sadrfi vrlo mnogo flavonskih heterozida (oko 120/. oko 30% sluzi Ii gume. Kad se bere. Na primer.. - Ru taceae Trajna zeljasta biljka. po 10 g maticnjaka. Opomemi! . b ol. a zaslac1en posle jela. JASENCE.. JASJENICA. 1 supena ka~ika ove sme~e se po· JASENAK pari sa 200 g kljucale vode. o~· ·tri zednjak.15010). Sok i ekstrakL jarica imaju znatnu antiba kterij.). neurastenije i ner· voze upotrebljava se ova sme~a: 70 g odolje(la. osobito rutozida iii rutina. sakupljeni u uspravne krupne evasti. obicno pred spavanje). oko 100/. Zato se jaric sme upotrebljavati samo pod kontrolom lekara. tako da se ne moze reci da Ii u tim sme~ama dolazi do izraiaja i delovanje ja· senka. Ima listove slicne jasenu. sisaea. 363 rica.Sok i ziva biljka mogu izazvati upalu koze ako se upo· trebe spolja.JASENAK. JESENAK. za umi· rivanje osobito protiv h i· sterije. RUSTEN Dictamnus albus L. Nije dovoljno ispitan. Upotrebljava se u narodnoj medkini za lecenje mno· gih bolesti. ali najce~ce s drugim biljem poznatog i pouzdanog dejstva. JASENCE. jasenak izaziva na kozi crvenilo. Prisustvo znMne kolicin e rutozida obja~njava opravdanost upotrebe jarica za jace izlucivanje mokrace i 1eeenje vi50kog krvnog pritiska. Ostala narodna !mena: kopnez. poklopi i posle 1 sata oeedi <i pije (nezaslac1en caj pre. Daje se protiv he moroida i za lecenje upale i svraba anusa (5010 caj za pice i zapiranje). Cela bilj· ka je svojstvenog mm· sa od prisutnog etarskog u1ja (0. Cvetovi su belicasti ·ili ruzicasto·1jubieasti. JESENAK .10--0. ljuti zednjak.s ku moe. kukuru~Cie.

Ima vrlo mnogo varij e teta jed i c a. . - Salicaceae Vrlo lepo. nazeba i re· umatizma u dozi od 2 do 5 g dnevno u obliku sto toplijeg eaja da se bolesnik preznoji. do 30 m visoko drvo glatke.LI ST . bojom eveta. protiv grozniee. MLADA ""TOLA znati. Gornja polovina stab1jike je gusto obrasla divnim cvetovima. B . slieno drugim vrs tama is tog rod a (topole) i porodice (vrbe. Lekovite i orrovne su sarno one v .KOREN. Listovi su dla· nasti.STARA KRTOLA. TREPETUIKA. sadrle neaktivan alkaloid at i z i n i ponegde slufe kao tonik. - Ranrunculaceae JediC raste po vlaznim i humoznim mestima plaoma Srednje Evrope. tako da ih je pokat kad tesko raspo· 2 A JEDIC. 5 . vrlo lepa biljka.BoeN I PUPOUAK. I lisee joj je vrlo glatko i nezno. JANJA Populus trernula L. graCiom. a na is tok do Sib ira i Himalaja. de luju promv groznioe. Upo· trebljava se kora (Populi tremulae cortex) u kojoj . duboko i kltnjasto de ljeni. JEDIC ILl JADIC Aconitum napellus L.iea koje imaju plavo-modar evet. Najvazniji meCiu njima i ujedno i najotrovniji i najlekovitiji je Aconitum napellus. ZUBORIKA. a naTocito prirodom alkaloida koje sadrze . 1 4 . Jedie je dugoveena zeljasta.rste jed. MeCiusobno se razlikuju izgledom.364 LECENIE BILJI!M JASIKA. zbog eega i jasika. visoka 1-1. JAGNJEDA. 6 - B PUPOUA~~ 3 . TREPTELIKA. A U PROLECE. Neki jedi6i nisu otrovni. Rasiren je na sever do Skandinavije. treped pri najmanjem povetareu. ima divne mod r 0 p I a vee vet 0 v e os obi tog oblika 'koji lice na starinske slemove. kitnjasta.i ma salicilnih heterozida salikozida i populozida.5 m.U JESEN: 1 . kaslja itd. Trebalo bi zabraniti gajenje jediea po cvecnjacima i vrto· virna za ukras. Salicaceae). zelenkasto-sivkaste kore. j er je cela biljka vanredno otrovna.

Kad se krlolica popreko preseee . potpuno je bela. pojacava se lucenje pljuvacke (dejslvo akonitina) .Vadi se krtola (Aconiti tuber). . Iduceg leta ciklus se ponavlja. pol u 0 s vetI j e n j proplanci iznad 1.Jedh~ treba prvenstveno razmnoiavati na mestima gde raste najaklivnija divlja biljka: v I a zn i. kad se presece. a debele 2-3 em. dugacke su 5-10. Sveza krtola. JEDIC : LIST .i vodom pokvasi. KRTOLE Izrada droge. socnij a i ima na vrhu pupoljak iz koga Ce se naredne godine razviti stabljika. brasnjava i nije vlaknasta. . jedra. pee k a n j e i utrnutost i najzad jezi k oteia. CVAST. cesto je suplja i ima znatno manje alkaloida. a mlada je puna. Prema Briselskoj konvenciji sme se upotrebljavati samo mlada krtola. hum 0 z n i.600 m. vidi se spolja mrk prSlen (endoderma) a dalje unutra kara'kteristi6na z v e z d a s t a linija k a m b i j u m a. J edic ima dYe krtole. vece izbija stabljika.Krtole su slicne maloj repi. Uk u s droge je najpre malo sladak. . na jeziku se oseti g o li e a n j e.JBDIC ILl JADIC 365 Rorinnoiavanje. smezuravati se i najzad izumre. Ona je deblja i mesnatija. jer starija je lak ~a i rastresitija. ali presek brzo poerveni pod uti eajem oksidaza. s tara krtola pocinje venuti. . Kad biljka preeveta. a zatim Ijut. a manja je vezana na vecu kratkom dr~kom na gornjem delu. ·Berba. I7. Meslimicno se vide kolutovi belicastih oii ljaka od korenja. Slara krtola je na prelomu mrko-ervenkasta i suplja.

Ulazi u sastav caja za leeenje rana. Akonitin je a n a I get i k. sadrzi oko ~OO/. pa· sja smrt. lz proklijalog jecma vadi se alkaloid hordenin lroj-i se u obHku soli (sulfata hordenina) daje u obllku injekcija. . \/Ucji cemer. 'g toga se daje bledim i slabunjavim. Os tali. sluz. - PoJypodiaceae Vrlo rasproslranjena paprat vlafnih mracnih ~uma i stena.ih bi'l jaka. . deci. od kojih je najvaznlji kristalni alkaloid a k 0 nil i n. JELENJAK. krupica. jedic. preobj ed. Listovi su u grupama. preobj eda. ostaV'i 10-15 minuta i procedi kroz platno. Opomcna! . Ijutie. - Gramineae Jednogodgnja zeljasta biljka. holina i vitamina C. Od zrna (Hordei fructus) spravljaju se razni dije· talni preparati: oljusten jecam. Dvadeset grama kuva se 3-4 sata u 200 g vode.i Gelsemillm semperllircl1s Aiton.Jedie je jedna od najotroWlij. griz. pesja smrt. jer pojacava lueenje zlezda za varenje i dopooosi boljem i brzem iskoriseavanju unesene hrane. B. enzima i drugih korisnih sastojaka. . Jecmeni s!ad. ceo veljcek. krupica i griz kuvanjem daju sluzastu kasicu koja vrlo blagotvorno deluje na organe za varenje. Otrovnost akonilina je ogromna. Diu· retik i adstringens u narodnoj medicini. f leni klobuk. krupi~.Droge se upotreb lj avaju uglavnom za ekstrakciju akoni· tina. dragoljub. U i·stu farmakodinamsku grupu spadaju i kukuta (Conium macuia/ul11 L. Susiti ga odvojeno od ostalog bilja i sto pre ga prodati. pasje zelje. saharifikovanih ugljenih hidrata. kupris. Sluz: oljusteno uno. omej lisj ak. riga. mineralnih soli. nalijep.) . iznemoglim starijim osobama i n::konvalescentirna. nalep. Zbog toga se mora biti veoma oprezan. 100/. protiv proliva i promuklosti. piena i hranljiva biljka. modri klobuciC:. Zb. u spravni. . lisjak. marijini ~o l· nicki. vee I mg peroralno moze izazvat i smrt. vrajnica. Gaji se kao industr. belancevina.U farmaceutskoj industrtji se iz proklijalog i osuse· nog jecma spravlja bra ~ no velike hranljive i dijetetske vrednosti. amorfnl alkaloidi: pi k r 0 a k 0 nit i n ill ben z 0 i I a k 0 n i 11 i a k 0 n i n su proizvodi hidroLize akonitina kojih ima utoliko vge ukoliko je droga lo~ija. tableta i sirupa protiv proliva. Ima tanina. zelezni klobuk.ijska. do 50 em dugi. DiE. jer se lako vari. preobjedna. JELENSKI JEZIK. slad (male) i ekstrakt i1 s lada. modri nalep. jer su galenski preparati nepouzdani zbog nestalnosti sastava usled razlaganja akonitina u druge. ilka. JELENAK. Krlole jediea mogu vaditi sarno strucni biljari. Narodna imena: volina.366 LI!CI!NJI! BlUI!M Sastav. MACJI JEZIK Scolopendrium vulgare Sm. Upotreba. JECAM Hordeum vulgare L.Ima vi~e alkaloida. JEZICAC. osobito decjih. klobucie. vi· tamina A. nelekovite alkaloide. visoka do 1 m. naLijen.

joSie. jea. erna joha. jeia. jecmak. JOHA. 367 Ekslrak( i z jecmenog slada se jos iaklSe vari. JOSIKA Alnus glutinosa Gealrtn. Zb og veli kog sadriaj a tan ina jovova kora deluje kao jak adsbrimgens. Za vreme rata kora od jove je upotrebijavana i protiv grozniee kao zamena za korn cinhone (kinakora). Druga narodna imena: eifa. jecam viSeredae.JOVA.. jahovina. »karabojom« (ferosulfatom) ova kora siuzi za erno bojadisanje vune. lORA . jesika. ima i emodina i malo masnog ulja. ozimae. jovovina. jeja. raste pored reka i potoka. - Betulaceae Do 20 m visoko drvo. s lieno hras tovoj kori. CRNA lOVA. CRNA JOVA. zbog cega kora. jacmen. jeemi. erna josa. cim se oziedi. jelsa . ehla. Narodna imcna: arpa. uskoro poerveni od nagradenog tanioskog crvenila. jacmica!k. jeemen. joskovina. . jeeam ozimac. jeusa. jevia.k. jah. JOVA. Sa tzv. U narodnoj medicini se upotreb ljavaj u kora i list . U koni ima do 200/ 0 mesovitog taoina u kome preoviaduje flobatanin. jalSa. bijelo f ito. Spravija se u farmaceut- skoj industriji p oseboim nac inom. .

k a (1-3 g dnev. . jos cesce. Cesto se izraduje i postan »ras tvor· Ijivi prasak« pomocu vodene pare pod pritiskom iii. 5 tim u I a n 5. Malo je otrovan i brzo se eliminise. jer je ona najskuplji i najbolji sastojak cokolade. kakaov prasak i mlevene kostice daju se protiv bronhijalne astme. karanfilica. do 0. dodatka m. U 5emenu ima 1-3'/' tebromina. KAKAOVO DRVO Upotreblj ava se prevrelo i isprieno seme tropskog gajenog drveta Th eobroma cacao L. tako da se ima tacna doza za jedan obrok. C 0 k 0 I a d a i p r a s a ok 0 d co k 0 I a d e su smesa kakaove paste i secera sa iii be. Nekad ovaj prasak granuliraju iii prodaju u tabletama odredenog oblika i velicine. a kakaove paste mora biti najmanje 30'io (tj.n o). slabog mirisa i pomalo sluzavog ukusa. 50-53 0/ 0 Ikakaova maJSla. sto zavisi od zemlje i ukusa njenih potro· saca. Teobromin je tip direktnih diureti. ali se svi oni u prometu moraju kao takvi taCno oznaciti. cimeta. Ako ·ih u pasti ima vise. Teobromin.. kostice (Testae cacao) sastoje se od krutih har· tij as tih delica kakaove boje. najmanje 150.i diu ret i k. P r a 5 a k 0 d k a k a 0 a.35 kofeina. onda je ona pod prstima gruba i grudvicasta. 3-5% ka·ka. Secera ne sme biti viSe od 68'10 (najcesce ga ima 40-60'io) . Teobromin se proizvodi ekst· rakcijom iz kakaovih ljusa ka i I kostica . Kakaova p as ta normalno sadrii oko 20 / 0 kakaovih kostica. Naj cesCi fal sifikat co kola de je dodavanJe manje kolicine kakaove rnase. ton i k (tonicna vina) . S adrzi n ajmanje 16'io mas la. . kao.J e k a u prasku i aromatika. 12-140/0 belancevine i drugih sastojaka. dodavanjem alkalnih karbonata.ovag orvenila. vanile. M I e· c n a c o k 0 I a d a mora imati najmanje 12'io mlecnog praha i najmanje 25'io kakaoa. . na pri· mer.Kakao je izvrsna h ran a. kakaovog masIa). angine pektoris (Theobrominum natrium salicylicum) i raznih skleroza.K KAKAO.. KAKAO-BOB. sredstvo za u zi van j e p o 5 I a 5 tic a. Upotreba. Izraduje se mlevenjem prlenog i oljustenog semena. Izraduju se i razne jevtin~je Cokolade i drugi prOlilzvodi s drodatkom arahisa. a jos viSe fosfata (do 6'io). K a k a 0 ve l ju s k e .Slerculiaceae. ako 2'io tao rdna. meda i dr. KAKAOVAC PRAVI.

IMA DRUZA SA KALClJUM-OKSALATOMJ 10 KOTILEDON. 0.ENDOKARP.SEME TIP KALABACILO.SEMENI OMOTAC 3 CELlJE SA SLUZI.MEZOKARP.OSTATAK MEZOKARPA. C . 2 .UNUTRA.NEOUUSTENO SEME. B" .A KAKAO : A _ GRANA S LISCEM.SEME TIp FERISTERO C .POPREC· Nl PRESEK KROZ KAKAOVO SEME: 1 .. 2 .OUUSTENO SEME: VIDE SE fEZGRA 1 KORENCIC ( I). . G _ PRESEK KROZ ENDOKARP: I .STABAOCE.MICERLIHOVO TELASCE. I D. 3 . 7 .SEMENI OMOTAC .SUDOVNI SNOPIC. 4 .UZOUZ I POPREKO PRESECENO SEME: 1 .CELlI!! SA SLUZI . 5 _ SLOJ CELIIA ODEBUANIH U OBLIKU POTKOVI.PLOD U KOME SE VIDE MNOGQBROINE SEMENKE.ENDOSPERM . F .NII OMOTAC. F.V1JUGAVI KOTILEDONI. CE o 6 .Ml.SEME TIP CRIOLLO .KuRENCIC. 2 . . 3 . C .ADO DRVO OBRASLO PLODOVIMA. E I E~ . 4 . CVECEM I JEDNIM OBESENIM PLODOM B . D .

Plod je okrugla. Najveci dec kakaoa u svetu potro~i se za izradu ~oko lade. Listovi su uski. U slu~ajevima ka~ lj a. bronhltisa. na kratklm dr~kama. (ljuske). KALINA Ligustrum vulgare L. ·i sakupljeni u vr~ne evas ti. proliva i plikova u ustima . tonik i erneliens. elipti~ni. g/Oli Ii po obodu celL Cvetovi su sitni. U mnogim zemljama pije se . Spravlja se kao i lekovi od drugih taninskih droga. ~anim . beli. Ove Ijuske dodaju raznim me~anim ~ajevi m a za popravljanje ukusa. jer deluju kao blago sredstvo. svecica. globula.370 LECENJE BIUEM Kakaovo maslo sluZi kao najbolja baza za izradu raznih s upozitorija. pra ~ka od cokoJade. Raste po toplim. suvim. upotrebljavaju se kao opora i gorka droga u narodnoj mecliein~ za l~enje 'koznih bolesti. masti i slicnih galenskih oblika za uvlacenje u otvore tela. erna i sjajna bobica.RE LIM PLODOVIMA stranama.kakaov ~aj. raznih vrsta bra~na za decu j bolesnike i slicnih hranljivih sred· stava. rede i plod. sun· KALINA U CVETU 1 SA ({. jer se topi na ~ove~joj temperaturJ i ne drafi sluzokofu. .Oleaceae Sib visok clo 4 m. Mnogim lekovima neprijatnog miorisa i ukusa dodaju kakaov prasak jlli ih oblazu ~okoladom (razni drazej i) . katara i drugih oboljenja organa za disanje daju se pilule izradene s kakaovim maslom. List i kora. mirisni.

Deluje kao dobar lek protiv erev· nih parazita. KAMALA Crvenomrk prasak koji se sastoji od zlezda i dlaka biljke Mallotus philippinensis Mill!. pas·leskovina. bijeli jorgovan. Kamfor je vrlo popularan lek ·koji se upotrebljava najviSe u obliku kamfor·spiritusa. kozje gro!(!e. pasji samba!k. sveza i osusena bilJka i sok iseeden iz sveze biljke (Aquilegiae semen. KAMFOR Kamfor je cvrsti dec etarskog ulja dobijenog iz drveta Cinnamomum camphora Nees et Eberm. kamfor· njak. kozjak. - Ranuneulaeeae Trajna zeljasta biljka. livadama i kamenjaru. kamforovo drvo) iii sintetski od pinena (borcvo. Upotrebljava se seme. Sterilni rastvor kamfora (2S or. Posle davanja kamale nije potrebno uzimati sredstva za ~iS· eenje. To su kristalni komadi ·svojstvenog mirisa. zelenika. pasjakovina. biser. zimozelen. erna boba. sibovina. Raste po sumama. terpentinsko ulje). . Brzo vetri. ponekad ruZicas·ti i vise. zimolozina.. Sadrli floroglucinolske derivate. zinlaslika. neprika. siba. kalinica. golo. zimolez. visoka 40--80 em. KANDlLKA 371 Narodnn Imena: bijeli jergovan. piskovina. Cveta od m'a ja d o jula. Donjm listovi su na duga~kim drskama i visestruko deljcni. obraslo mekim dlakama. jer sarna kamala deluje laksantno. od koga potifu lekovitost i otrovnost kan· .KAMALA. U zubarstvu se upotrebljava protiv rubobolje. svib. pa se mora her· meticki zapakovati i cuvati na hladnom mestu. lfi· serovo drvo. bisemi cvijet. mrle~a. ljubi~asti ili beli. . razgra· nato. meokovac.Lauraeeae (japanski kanfor. Arg. kozjaoica. Stablo je uspravno. lek koji drafi i jaCa rad centralnog nervnog sistema i <5rea (sli~no kafi i caju). koje raste u tropskoj Aziji i Au· straliji.ni) u neutralnom masnom ulju donedavna je davan kao analeptik. KAl\!FOR . kamfor.Euphorbiaeeae. zimzelen. herba et succus). kamforovog ulja i raznih galenskih preparata spolja kao antisepti·k i za drazenje koze. U eeOOij bUjci irna cijanogenelskog heterozida. Cvetovi su vrlo lepi. KANDILKA Aquilegia vulgaris L. zimolist. pasja leska.

karakteristicno tackasti. srmenik. svetlozelene boje. holina. oporog. skorbuta.ja. cin. za znojenje. kampavka. Sastav.t ani n a u kome preovladuje kate· hinski. a na vrhovima kitnjaste evasti sa zuti m evetovima.Bere se gornja polovina biljke u evetu (HYperici herbal. antocijana. srednja rosapast. po obodu nes10 zupea· KANDILKA . Upotreba. karotena i flavonoidnih heterozida (hiperozida oko 0. Droga je svoJstvenog mirisa. v. KANTARION. trolistJnjak. visoka 30-100 em. sa!ltojli se od kadinena i drug'h seskviterpena. Cela biljika je otrovna. Rasprostranjenost. kokotieek. pakujac. goli.Ranije je kandilka upatrebljavana u naucnoj. . GOSPIN. . . U svezoj biljci ima oko 16C mg'lo vitamina C. estara izovalerijanske kiseLine i malo azulena. naspramni.372 LECBNTI! BlUBM dilke. grli· cek.Ima 9-11'/0 mesovitog .8 em siroki.1-0. bez drske. popina ikapica. tamnozutih.itamina C (oko 30 mg'l/o) i 'lTagove alkaloida. za zarascivanje rana i .4-0. :tUTA KANTARIJA. sadrli 0. sa pet listica easice. a najviSe po napustenim njivama. rutozida. hrlica. Etarsko ulje miri§e na crnogoricna ulja. jace izlueivanje mokrace. kan· dilijca. Berba.\ TRAVA Hypericum perforatum L. razgranatu stabljiku.5%. uglastu. smole. zbog cega prema svetlosti izgledaju kao da su i z bus en i (perforatum). duguljasto-jajasti. Ima vrlo evrstu. U semenu ima mas· nog Uil. Hypericaceae Kantarion je dugovecna zeljasta i korovska biljka. orlicek. . Cveta od maja do septembra. a dan as sarno u narodnoj medidni za lecenje fuei. to su zlezde 5 uljem.stih listica kruniee i oko 50 pYas· n~ka sraslih u 3 snopica iznad kojib se dize trostruk tueak tamnocrvene boje. hemoroida. nagorkog i aromaticnog uk usa. . Zbog toga se ne preporueuje upotreba kandilke za leeenje. kver· citrozida i drugih od kojih potice zuta boja). pet koso jajastih.Kantarion se odvaj'kada u narodu ceni i mnogo upotreb· ljava spolja protiv posekotina. Lis tic i su 1-3 em dugaeki. kome i druge bolesti.2'10 etarskog ulja. ervenu boju hiperi. BOGORODICNA TRAVA. zveckavac.Raste svuda. opekotina. oko 0. a najviSe seme. Narodna Imena: asibaear. zvonce.

greotaljka. Tinktura i ekstrakc od kantJamiona spravlj aju se po propisima farma· kopeje. vaniH-na.. 10--13°/. marina ruCica. vaju se evetni pupoljci (Caryophy/li flos). KARANFILIC. l!potreblja. opekotine i druge ozlede iii se tim uljem natopi gaza ili cisto platno pa se ozledeno mesto oblozi. Oba ova ulja se koriste na taj nacin sto se njima maiu rane. Fenolska jedin jenja koja se nalaze u kantarionu imaju izraienu antibakterijsku moe (vid . KARANFIC. U evetu ima saponozida. smole. krvavae. gospin evet. Kantarionovo ulje s belim vinom: 500 g eveta i iseckanog lista sveze uzabranog potopi se u litar najboljeg ulja (od klica) i pola litra belog vina. »Kontarionov zejtin. prelije jednim litrom najboljeg ulja (po mogucstvu od Iwkuruznih klica) . a iznutra protiv bolova jetre. veterinu i kozmetologiju. KARAMFIU. KARAMFIL. 'kantarijon.ARANPIL. 1. z&. trava od poseka. zvekae.. KARANPlLIC . VRTNI Bas tenski iii vrtni karanfil (Dianthus caryophy/lus L. gospino zelje. KLINCIC.sekliva treva. vraiji beg. »Fitoncide«). Iseedi se i proeedi da bude bistro. :lucernea.Caryophyl. gorae. antocijana i vrlo malo etar· skog ulj a. vekovni narodni lek za Ijude i domace Zivotinje.i da vino ispari. ivanova trava. gume. Dejstvo droge je mnogostruko zbog slo!enog hemijskog sastava. Najvge se karanfilica potrosi kao vrlo aromatJCan za· . voska ~ oko 3'/.U Botanickom recniku navedena su ova narodna imena: bljuzga . Kancarionove ulje (po Francuskoj farmakopeji): 100 g eveta stavi se u teglu. laeeae) i mnoge divlje vrste karanhla kori6te se u narodnoj medicini za Iecenje srcanih mana i za znojenje: spravlja se i pije topao caj (5 g eveta na 200 g kljuc3!le vode). KARANFIL.lC. GAROFAN. ruti kantarion . KLINCIC.. gorcan .. ivanjciea. trava od izdati. smaknez. - Myrtaceae Tropsko drva s moluckih i jui:nih FiHpinskih ostrva . :luta metlica. poslednjih godina je u~ao i u naucnu medicinu. bogorodicina ruka. bljuzgavae. . . proliva itd. KARAMFIL. poklopi i drli 2 sata na vodenoj pari. posekotine. Narod drogu stavi u ulj e i drli na suneu 30-40 dana da ~ to jace poerveni. tanina. zasekn iea. Sadde ogromnu kohbnu. Etarsko ulJe cd kantariona deluje protiv erevnih parazita. pa se ddi na vodenoj par. 373 kao antiseptik. zvoncae. tantur. pljuskaviea. 14 do 24% etarskog uLja. 2. KARAVIUE. Narodna hnena. KLINCAC Eugenia caryophyllata Thrunb. !eluca. kariofilina. smiealjka. izda· tljivica.

Karanfili6i i ulje sluie za izradu raznih aromaticnih voda. u zubar· stvu sluii . proizvodaci su poceli traZiti drugu. ostavi se da plod sazri i da se ljuska . liberica Hiem. dovoljno vlaznu zemlju.ma veliku moe maskiranja drugih mi· risa. Dobar je antis eptik zbog velike kolicine eu· genola. U desetoj godin'i drvo moze dati 1-2 kg kafe godisnje. U njemu ima 2-8% etarskog ulja. isti s lueaj kao i sa cajem. KAFA Seme dobijeno od raznih Vl"Sta Coffea: CQffea arabica L. . za proiZVQdnju etaTslrog ulj a i u indu· 5triji likera i parfema. C. gde raste divlje. arabica. C. Poreklo.000 m) od one iz nizija. Kad je 1868. stomahik. Cejlonu i drugim zemljama oko Indij skog okeana. Ulazi u sastav raznih lekova za ieludac i kao sredstvo za jacanje apetita. Kafa traZi duboku. Berba. arabica ne potJiCe liz Arabije. Kafa je na· zvana araops kom. U svojoj postojbini. Ulje se u izvesnim prilikarna upotrebljava za dezinfekciju r uku. da· kle. Ulazi u sastav mnogih voda. jer ulje . pasta i pilula za negu mba i u & ta.Prvu berbu kafa daje tek posle tri do pet godina. KARDAMOM Elettaria cardamomum Whi. u zemljama oko juznog dela Crvenog mora.kao analgetik i kaustik. god. nego iz juine Etiopije. dugotrajan i snaiaD. Bolja je kafa s brda i s planina (600-2. Gaji se u svim trapskim zemljama: u Americi od 28 0 seveme do 30 0 jufue §trine.te et Maton - Zingiberaceae Tropska biljka od koje se koristi seme. Jaok i postojan kOI'igens.374 I. tin. dakle. Misli se da je oko XIV veka prenese na u Arabiju. Stimulans . . KARANFILIC SA POPRECNIM PRESEKOM I UZDU2NlM tin velike antiseptitne moei. : i . Jer su je Evropljani upoznali preko Airapa. Stotine miliona ljudi koriste kardamom kao omiljen zacin svojstve· nog prijatnog mirisa i ukusa.. robusta Linden ~ drugih iz porodice Rubiaceae. unistila sve kulture arapske kafe na Javi. Gajenje. a u Aziji od 25 0 seveme do 100 juine ~kine. aromatik i ekscitans za varenje. .. U tom pogledu se pokazala kao najizdrzljivija Cottea !ibe· rica. maJo :dm· zeleno drvo. a mms karanfilieevog ulja je vrlo postojan. laku. He· mileia vastatri.ECBNJE BIUBM . visoko oko 5 m.C. ali njen ukus nije tako prijatan kao u C. Do druge p olovine XIX veka gajila se sarno Coffea arabica. otpor· niju vrstu kafe. tada najveeih trgovaca u svetu. jedna paraz·ittska gljivica.>:.ktura i sl.Danas je Brazil glavni proizvodac kafe.

da su glatka. Zrno je vrlo tvrdo i r 0 Z a s to.Zrelo seme (Coffeae se· men). tesko. a u brazdi da imaju ostatak od »srebrnog seme . Zrno je ovalno. kad se baoe na gomilu. kad su teska. 8-120/0 vlage. . drobna masa sivo-smed:e boje. . na resetima odvoje zma po krupnoci i sortiraju po kvalitetu. zelena kafa je bez mirisa i gorkog u k usa. Pnenjem se izgubi nesto rna'lo slobodnog kofeina. rukom se bere zreo. posle dYe godine letanja ista ta kafa Sf-ME KAFE _ UVECAN POPRECAN PRESEK bire teska svega oko 600 g. Droga. ispari voda. Sastav. Zrna ne smeju biT! plesniva. sircetne kiseline. Dejstvo i upotreba. finoca i aroma pnene kafe. Ne lepi se za prste. ana} vise kao osveZavajuCi napitak. 1iurfurilnog alkohola. oblika i boje. sa rena i sl.Kafa se ceni po mirisu. . ukusu. homogenosti i sl. prijatnog. Od kolieine i kvaliteta kofeina zavise vrednost. Na pljosnato j s trani pruZa se uzdulna brazda u kojoj se krije ostatak karakteristienog »srebrnog semenog omotaea • . Obmnu kafu suse na suncu iii u zagrejanim susnicama. naborana. ni'kako gorkog iii ki5elog uk usa i S v 0 j s tv e n 0 g m i r i s a.Dve tn. Kvasac vrlo brzo izaziva .Kafa je tipiena kofeinska droga: nadrazu:je cen· tralni nervni sis tern. vlalna. da jasno z von e.Nepdena kafa ima 0. Za kafu se kale da je dobra kad su joj zrna podjednake veliCine. Nepnena. do 400/0 celuloze . ali ce zato aroma postati veoma prijatna posle pnenja. u . izveju.k ome ima acetona. u trijeru oeiste. eistoci. Jedar litar nove kafe tezack je 01<:0 700 g. furana. 7-14 mm duo gaoko. Prtenjem (torefakcijom) donekle se menja sastav kafe. 5-70/0 secera. nagrizena. pa se onda drvo trese. . sjajna. KVASAC Saccharomyces cerevisiae Meyen - Saccharomycetaceae Kvasac je meka.nog omotaea«. Kvasac je posebnog. Pri tome se proizvodi isparljivo. a s druge ispupeeno. Stara kafa se viSe ceni od nove. Lako se moze razmutiti u vodi i talog mora biti pokretljiv (mineralne primese su teske) . 10-11% mas t i. sivkasto-zu6kasto. karamelizu· ju se seceri. ali neosusen plod.KVASAC 375 osusi.7 do 1. U drugim krajevima. laka.. gola. pipidina i drugih proizvoda nastalih pnenjern kafe. oljus te. v rio a rom a tie n 0 i veoma cenjeno u I j e nazvano k 0 f e i n. Ocenjlvanje kvallteta.. furfurala. mrko. naroeito na njegove julne pokrajine. Proizvodnja. sreani analeptik.·cine svets'ke proizvodnje kafe dolazi na Bra· zil. starosti. zelenkasto iii nasmede. suva i tv r d a u toj meri da se zubima tesko lome. protiv proliva i raznrh trovanja.8% kofe~na. Glavne izvozne luke su Rio Santos. razlozi se slo'lena tanozidno kofeinsko jedinjenje sa hlorogenskom kisel~nom. . s jedne strane raYno.

. Sastoji se iz sFtnih. Lip i d i.i:d. vitamine i raienu gJavnicu). Najvafuiji je e 'r g os t e r 0 I. ali: fiU je moe vrenja manja i sporija od svezeg kvasca. 1ma i estara heksoza 5 fosfomom ki· · selinom. 3. pro· teaza.Osim glicerida palmitinske 1 stearinske kiseIine. moze se o/:uvati godinu dana. Pro ti d i. dobijen takode od sVeZeg. C. 5. U suvom kvascu ima oko 5()O/. Kvasac je vrlo vai. To je farmakognOZlijski jedna od najvafuijih droga najslozenijeg sastava i vanredno velike biohemijske. preventivne i kurativne vamos'li. . .i malo yitarnma A.ih. zbog ~ega je sladak kao i druge gljive u 'k ojima je. Kad je dobro za~ticen od vI age. glavna glicidna rezervna hrana polisaharid glikogen. poglavlje 0 vitaminima). gl~kogenaza. osobito B. DiE (v. Naden je i tripeptid gluta'lion. pmka od slatkog korena i drugih indiferen tnm pra§kova. vii ami n a i pro v Jt ami n a. . Za izradu pilula sme se upotrebljavati sarno k vas a c s t e r iii z 0van dva sata na 103-1050 C (Faex sterilisata. U svezem kvascu ima 70-750 / 0 vlage. 4. ali susenjem u tankom sIoju u vakuumu ispod 40°C. Feax inactivata). n u k 1e 0 prole ide.Kvasac je vrlo hranljiv ne sarno zbog prisustva tako vainih protJda nego i zbog sadrlaja ve1ioke koli~ine g I i k 0 g e n a (do 40'/0). maltaza. U kvascu ima i drughlJ proteina: zimokazeina (fosforprotein) i cerevizina {sadrii lizina i triptofana). jer kvasac sadrZi raznih enzima koji mogu u-sIed fermentacije u pilulama izazvati najrazlicitije promene. Kvasac je gIavna industrijska sirovina za ekstrakciju ergosteroIa. jednoeelijskih gljivica koje se na mikroskopu vide u obliku podjednako velikih. lipaza. Suv kvasac ostavlja 810% pepela. Mineralne materije kvasca tkara'Meri~e prisustvo vrlo velike koli~ine fosforne kiscline. takode. pomalo jajastih celija. G lie i d i.an izvor n u k 1e ins k e k is eli n e.Kvasac je ~itav arsenal vrlo raznolikih i veoma vainih lekovitih sastojaka: en z i m a. u neosapunjivom delu masne matel'ije kvasca nadena je znama koli~ina slero/a (oko 1%). 6. Sastav. i B2 . Da bi olak~li i ubrzali s~enje svezeg kvasca. Mora se /: u vat i od svetJosti i va7Jduha na hladnom i suvom mestu pod staklenim zvonom i dobro zamotan u nepromociv papir. vih gIjiwca. jer se njegovim zrueenjem ultravioletnim zracima dohlja kalciferol (wtamilll D2 ) (vid. Oni su lokaLizovani u eelijskom jezgru kva~/:e. Rede se upotrebIjava s u v i kvasac u praslcu (Faex siccata).376 LECI!NJ1! BIUl!M vrenje ~ecernih ras tvora. kvarenje i raspadanje pilula. proteina. 8-10 mikrona ~rokih i 8-12 mikrona duga/:k.Kvasac je najbo/ji izvor grupe vitamina B. okrugllil.Kvasac ima veoma veHk broj vainih enzima razne aktivnosti: invertin. neki proizvoda~i pretbodno daju laktoze. En z i m i. koji nemaju terapijski zna/:aj. dekstrinaza. . Sadrl. zimaza (alkoholaza. . . arnilaza. koja sa karbosHazom ucestvuje u alkoholnom vrenjul i dr. K 0 z i m a z a (koenzim zimaze) i k 0 'k arb 0 k 5 i I a z a (koenzim karboksilaze) igraju glavnu ulogu u a1lkoholnom vrenju.Kvasac -sadrZi znatnu koli~inu veoma vainih belan~e· vina. nukleozidaza. Vi tam i n i. 1. pro tid a. 1 i P ida i g 1 i c ida. Te veoma vame beIan~evine su mikromolekularna jedinjenja proteina i nukIeinskih kiseHna. u pepelu kvasca ima je 52-55%. loptastih. 2.

Glavni lekoviti sastojak je k e loj n.~nja Umbelliferae zeljasta biijka koja kao korov raSlte u zemljama oko isto~nog dela Sredozemnog mora. sJi(~an . Visnagin je kelinu (0.0 mm debeli.20"10. azotnim i kalijumovim l1ubrivom. Gajenje I berba_ . go. . zbog ~ega se ostaoi od destilaeije i ekstrakcije eene kao izvI'sna sto~na hrana. u drugim delovima biljke: u Hstovima 0. Merikarp je plan-konveksan. Prolecna setva je bolja. podseca na mrkvu. kvasna gljivica. na vrhu nose piramida:lan stilopod.Najbolji prinosi dobtjaju se na plodnoj zemlji. . Ima slabo laksll!Iltno dejstvo.5 m i svojim izgledom. oko 10/0. osobito svojirn vgestruko i sitno deljenim listovima i krupnim belim evastima. pivarski kvasae. pogotovu ako se uz to dubri fosfoI1Ilim. kvasnica. ali nejednako. Po~to je seme sitno. kao i sam Iwasac ako je steriHzovan. pivski kvasac. ali se seme mora 1-2 meseca stratifikovati. preliv. dnevno do 75 grama razmucen u viSnjevom ill malinovom soku_ Narodna imena: zestin kvasac.100/0. Na Zapadu se sve vge upotrebljava zraceni kvasae. pre setve sc pome~a 5-6 kg sa 30 kg granulovanog superfosfata. Sastav. Biljoka je visoka I do 1. Daje se po 2 do 3 ka~ike . olova kvasovka. i u ovom ima mnogo masnog ulja (oko 180J0) i belan~evina (12"/0). a U stabljikama i 'korenju sasvim malo. Extraeturn Faeeis. Kela je dvogod. . a <I sekundarna mrka.20-1'10. Jzgled droge_ . zbog ~ega u drogi uvek ima zrelih i zelenih plodova. Kvasac iroa op~ti biolo~ki zna~aj.Kvasac je jedno od najboljih sredstava za s u z b i jan j e a v ita min 0 z a. Kelina ima i.5-2 em ·n a rastojanju 60-70 em red cd reda. Kao oj u plodovima drugib ~titarica. zelenkasto-ml'k.81. 'Povl~enu temperaturu i druge ozbiljnije znake trovanja.k vasca dnevno 'Posle jela. ·kvas.Zreli izvijeni plodovi svega 2-2. gladak. Upotrebljava se za suzbijanje dermatoza. Seje se u jesen na dubinu 1. kva~ KELA Ammi visnaga L.1%).8-1. Uzet u veeoj kolieni kvasac je ~kodljav i moze izazvati povracanje. Zbog toga se sme uzimati samo po upu ts tvima lekara. oko 0.Prinos sa hektara je 600-1.2 mm ~iroki i 0. furunkuloze. .000 kg ploda. Berba se mora vr~iti kad pm ~titovi sazru.377 Upotreba. Pilule izral1ene s kvascem vrlo se lako raspadaju u erevima. a u novije vreme se sve vi~e gaji za proizvodnju ploda koji sluzi kao industrij's. Sazrevanje je septembra i oktobra. slufi kao najbolja masa za izradu pilula.5 mm dugacki. i to izjutra po tihom vremenu i resi da se ~to vi~e izbegne opadanje plodova na 7emlju. cev okrek. 0. Kvasac je vaZan izvor proteina i Slufi za val1enje nukleinske kiseline i ergosterola. u Wtovima 0.90-1.k a sirovina za ekstrakciju kiselina. 5 primamih rebara su :luckasti.

Na hektar treba oko 10 kg -semena. Listovi su Ilekoliko puta perasto izdeljeni. prvi medu ~titono~ama . Novijim proueavanjima ~e utvn1eno da plod mrkve (Daucus carola L. S obzirom na bolju zernlju i yeti broj suneanih dana. morae. Kim trazi humoznu ilovacu zakJonjenu od vetra. jer je ona eista. - Umbelliferae Kim je dvogodi~nja biljka.500 kg. Gajenje kima u mnogim zemljama je vafua pl1ivredna grana. KIM Carum carvi L. Raste kao korov -svuda po livadama. Stabljika je razgranata. vlaZnih i I kiOOvitih zemalja severozapadne Evrope. a pradaja je uvek obezbedena. Severozapadna Evrapa. naroeito Holandija i zemlje Skandinavije imaju hiljade hektara pod kimom. Mi imamo sve uslQve za proiz· vodnju najboljcg kima. visoka 50--90 cm. ali draga poHCe sarno od gajene bilj'ke.378 Ll!CI!N11! BILJl!M Upotreba. najvi~ po KlM PLOD STiTARICA planinskim.Kelin se daje peroralno (ikroz usta) u tabletama za leanje s tenokardije i bronhijalne aslme. Kim procveta vet u aprilu.( 40 cm. tmurnih. . na~ kim. a rodi oko 1. selekcionisana i boljeg kvaliteta. eel a hiljka je mirFsna. Kim treba gajiti kod nas vee i zbog toga ~to ga uvozimo. anason i druge mirrsne biIJke boljeg su kvaliteta od onih iz hladnih. .) ima slieno uejstvo: spazmoliticno i vazodilatatorno. Seje se u martu i aprilu iii u junu na rastojanju 40 . maglovitih.

voska. U vellkoj dozi etarsko ulje deluje ot· rovno. Glavni sastojci ulja su . 4 2 5 6 Q • D SHl!MA POPREONIH PRl!SEKA VA2NIJIH TlPOVA PLODOVA STITA'RICA. Za Iikere i sapune upotreb· ljavaju se karvon i ulje iz koga je odstranjen karvon . bezbojna iii slabo ruckasta tecnost iz. sluzi. Etarsko ulje od kima je bistra. boje i kalcijum-oksalata.KUKUTA. D . Pe. koji se svakodnevno tro§i u znat· nim kolicinama u svim jelima. E .KIM. . Ima j~s i mas no g u I j a (8-20"10). Spiritus Carvi m dr.KORlJANDAR. i kim je k arm ina t i v. Vecina farmakopeja traZi da u1je mora imaH ni manje od 50'10 n1 vise od 65 volumnih procenata 'karvona. bel a n ~ e v i n e. hlebu i picima u zemljama Zapadne.'ela protiv gasova i nadimanja. zatim . do 8"10 t a. Kim je uglavnom doma· ci i narodni lek.MORAe. Etarsko ulje se dobija destilacijom pomocu vodene pare iz sveze poz. n 1 n a. ViSe se upotrebljava u veterinskoj medicini. razitog mirisa na karvon i aromati~nog ukusa. a narocito z a c i n. ANGELlKA. . pela ostaje oko 7. A B .i ma malo dihidrokarvona. digestiv. diureti. C .kima je eta r s k 0 u I j e (3-7"10). smole.KUMIN. F . njevenih i zdrobljenih plodova.Glavni sastojak .k eton k a r von (53-65"10) i terpen lim 0n en (oko 30'10). Upotreba. Naj"iSe ulja potrosi industrija likera. Aqua carmirzativae. celuloze. oko 2eN.5"10. . jer sadl-ze mnogo protida. Daje se i kao eupeptik. secera.k i galaktagog u c>l>liku caja.KIM 379 Sastav. Severne i Srednje Evrope. Uzima se oko 1 gram samlevenih plodova kima dva puta dnevno posle . Zaostale uljane poga~e upotrebljavaju se za ishrallu stoke. kobasicarskim praizvodima. karveola i dihidrokar· veola. najviSe 9"10.Kao i ostali plodovi stitarica.

kamilicom. a pogotovu gvotltevite vode daju caj neprijat· nog ukusa. Dobro nacinjen infuz (»caj «) je vrlo prijatan napitak koji osvezava. Tvrde. povoljno uliee zbog ikofeina. pre svega sa anisom.Theaceae Stotine miliona Jjudi uzivaju u pijenju Caja. kao slimuIans. caj izaziva vrIo ugodno raspoIozenje. dobrodo~ao u sIucajevima trovanja aIkaloidima i te· skim metaJima. koprov. nanom. a to je ~teta. krccne. kmin. odakle je verovamo u XIII veku uveden u Evropu. teIo i duh« da moze podneti veM. . Kod nas je u potreba kima neznatna.k nap or (dejstvo kofeina). To je danas najv1~e upotrebljavana kofeinska (puninska) <!roga. protiN izvesnih zeIudacnih oboJjenja. kimin. mirodijom i drugim drogama mahom prijatinog mirisa i uk usa. Na~i planinci treba da gaje kim. dakIe. smesta poklopiti i posIe 5. Narodna irnena: bela cemena.380 LECBNJ1! BlUBM Cesto se daje zajedno sa drugirn drogama koje deluju kao stomahika i karminamva. nadrafuje i jaca . Uzivanje caja u svetu razviJo se uporedo s razvojem industrijske proizvodnje ~ecera iz ~eceme repe u umerenim predelima. ali se kuvanjem gube gasovi rastvoreni u vodi. komin. s jedne slrane. jel'. Zimi se njim Ijudi greju. kimijen. SAMO JE UMERENA UPOTREBA CAJA DOBRA Umereno i razumno upotrebIjen. . jer ga mi uvozimo. karun. a njihovo prisustvo popravlj a kvalitet infuza. divlji kumin. Caj je protuotrov. osobito u ·i sto6nim i ju~nirn krajevima. Takve vode potre bno je prethodno prokuva ti. KINE SKI ILl RUSKI CAJ Thea sinensis L. Treba ga poparili kljucalom vodom. ndkodIjivog jedinjenja.felin). Dejstvo caja tie uglavnom deIovanje kofeina i tanina. KAKO TREBA SPREMITI CAJ PA DA BUDE PRIJATAN NAPITAK? Kvalitet infuza (caja) zavisi i od vode. Pogotovu u otvorenom Ioncu.10 minuta pili. To ndkako ne Ciniti. 'mmelj. poljski 'mm (Or. slab diuretik itd. Daje se i IkilO tonik. a uz to sadriJi tan ina koji vezuj e i talozi alkaloide i te~ke meta1e u obIiiku nerastvor· Ijivog. Najukusniji caj se dobija s me· kim vodama. Kim su poznavali i upotrebljavali arapski lekari. podstice na rad. moraoom. Zato se pri izradi caja voda naglo zagreje da bi ~ to brle prokljucaIa i time ~to manj e gasova izgubila. Caj se ne sme kUllali. a za vreme nepodno~ljivih Ietnjih rega hladnim Cajem gase zed i osveZavaju se. kuminak. pitomi kim.

jer je ko· fein glavni sastojak caja koj4 draii ove centre. guo bljenje apetita. dosadne zatvore.TRN NA OBODU USTA. kofein ga na· draiuje. severnoj Africi oj drugde. te~ko varenje. CAJ DELUJE NA MOZAK. jer ih bodri i krepi. SRCE. javlja se balji rad miSica i refleksi su bdi i potpuniji. radnicima. Caj suzbioja [ smanjuje zamor i sanjivost. Korejoi i Japanci gaje kombuhu. Caj svojim kofeinom (ranije se kofein nazivao teinom. nefermentisani caj izgleda da je ma~je otrovan. Ipak. slabljenje ltd. C . Preteranirn i dutim svak~ dnevnim uZivanjem caj izaziva nesanicu. Engleskoj . D .CEO LIST U PRIRODNOJ VEL/ClNI. a kasruje se is· postavilo da je ree 0 jednom istom a!lka10idu u 'kafi i caju) draZi korn veli· kog mozga. caj je manje opasan od kafe. tj.DLAKE 200 PUTA UVECANE SportisNma. ra~ireni oso· bite u Kini. B . . osobito ako je zamOtI' nastao od intenzivnog urnnog na· prezanja. a drugi riarodi piju jak caj . U nas je obicaj da se posle uzimanja veCih kolicina alkohdlnih pica pije jaka kafa. To su sluCajevi hroniCnog tei:mna.KINESKI lU RUSKI CAl 381 HRONICNO TROVANJE CAJEM TEIZAM - U velikoj dozi caj je otrovan kao i 'kafa. dok allkohol deluje depresivno na centralni nervni sistem. ManclZurci. avijaticarima. soferima i drugim osobama Caj pomaie. zbog cega osoba 'Iak~e shvata i b):'Ze povezuje misli. UST KINESKOG CAJA: A . intelektualni rad je Ia:ksi i uspesniji. Time se objasnjava i poveeanje moti ueenja. Zeleni. jer kofein deluje suprotno alkoholu . Na osladenom caju Rusi.POPRECNI PRESEK KROZ GLAWll NERV. pamcenja i razume· vanja i. KRVNE SUDOVE I CENT AR ZA DISANJE Dejstvo Caja je utoliko jace ukol1ko Caj irna vHe kofeina. eovek postaje lucidniji. uopste.

nikatinske i pantotenske kiseline. Na svakoj zeleznickaj ili autabuskoj stanici pije se druga voda. ran~eniku i svakom teskom bolesniku bolje je dati eaj nego 'Vodu. stavske materije) i prostija fenolska jedinjenja tLpa katehina i njihovih derivata. masti i drugih balastnih materija_ Dobar caj mora dati n a j man j e 30% v . U caju ima \jo~ i gume. v 1age sme biti n a j vis e 'JO/. usled eega se i rad s rca poboljsava.1o je kulturnih biJjaka Jooje su taiko svestra-no ispitli. opekotina. trimetilksantina). upale sluzruice i 'koze.382 L1!CENJP. usled eega je srem rad pravilniji. za jaeanje organizma itd. jer po onoj mudroj narodnoj izreci . teo f iii n a. zdravstvena staruica i druge zdravstvene ustanove moraju imaJti. jaei i bolji. pre svega. povecava ventil acij u pluca. B I . A dalje od puteva pije se ~to se stigne. Glavni lekoviti sastojci caja su purinski alkalaidi.5-1 0/0 eta r s k 0 g u I j a i 2-3% legumina. 8. rotina.vane kao caj. 0. .ma ve!ik profilakticni (zaStitni) znacaj. moraju ±mati znatne zalihe dobra zapakovanog prvoklasnog caja. KoliCina vlage se normalna krece ad 3-6010. U zelenam caju ima vitamina C.0 b a fen i. a den ·i n a i k san tin a. jer drliZi respiratorni centar. Prema tome. caj '. malo teo b r 0min a. Hemijski sastav cajevag !ista je vrlo slozen. Ako se sarno vrlo malo caja stavi u vodu dok kJjuea. srodnih polifenolskih jedinjenja eaj deluje i kao tipiena taninska lekovita biljka protiv proliva. a pre svega Crveni krst. BILJEM Caj svojim kofeinom pobolj~ava disanje.opore. Medu tim. ~to je presudno u hitnim slueajevima_ CAJ JE NEOPHODNA RATNA REZERVA SVAKOG SANITETA Za vreme rata milioni Ijudi su u pokretu. u nufdi i voda iz reka. Za poslednj<ih 150 godina u caju je nadeno nekoliko desetina raznih hernijskih jedinjenja. jezera i bara. B 2 . pepeo je zelen od man g a n a. Caj irna 1-5% k 0 f e ina (teina. dekstrina. kofein i tanini (.34% tan ina. pa se 'Ia~de dBe i prijatnije oseca.ode n 0 g e k s t r a k t a. Otrovanom. nerastvorljiva mtka tela. U zelenom caj-u ima v. Zbog ogromne kolieine tanina (najbolje sorte eaja irnaju viSe od 300/0) i drugill . dobija se zdrava i pitka voda. vaska. Svojirn kofeinom eaj nadrazu~e i centar za krvotok.bolje je zlo spreciti nego leciti«. srdobolja (d<izeruterija). SrCani mi§ic se bolje ishranjuje i 'tako jaea. Caj je vaian prot!votrov. kolera i dr. jer caj jaea cell'tralni nervni sistem i srce . Za vreme fermentacije caja nastaju f 1.ge ta- . ali sva nernaju isti terapijski znaeaj. OD CEGA POTICE LEKOVITOST CAJA? Ma.Zato ga svaka apoteka. To su putevi zaraze najopasnijim bolestirna: trbuS ~li tifus. a p e pel a n i vis e od 6. proizvodi kondenzacije i oksidacije katehinskog tanina. kuvana voda je neukusna i vecina osoba ne moze da je pije. Eto zasto svaki civilni i vojni sanitet. Kuvanje vode je najpouzdaniji nacin sterilizacije. Epika tehin ima svojstva vitamina P (pe).5~/o ni man j e od 5%. . Cajev tan in je -sme~a epi1 katehina i ga-\okatehina. U pepelu 's e ne smeju naci teski metali (ve~tacki ate· zavan Hi bojadisan caj)..

a u crnom caju. budaY. ono ide u nekoli'ko pravaca. ali se vrednost I'. gus lO. Na vlafnom mestu caj ·porpI1i. a vrlo malo za lek. tzv. caj 5e pakuje odmah posle pdenja. oplemenjivanje I'.. jer je ~rebalo godinu i . jer se gotovo say proizvedeni caj u svetu potro~i kao svakodnev:ni prijatan napitak za osveiavanje. Ne'kada~nji »karavanski. iii »Tuski caj " eenio se 'kao najbolji. odnosno prijem caja. a prima miris sredine u kojoj 5e nalazi i tako gubi vrednost. otporne na bolesti i ~tetocine. Da hi imao sto bolju aromu.aja nego rezultati. citronelola. ali pre svega se cene i iznalaze takve sorte tkoje daju najaromaticniji caj s najvise tanina. jedne peroksidaze.! CAJ 383 nina.K. U cajevom listu ima tea z e.ini kofeina nego prvenstveno po uk UIS u i m i r i 5 u.kofein. vrlo osetijiNe i vicne probate caja. DEGUSTACIJA CAJA Mada je u caju nosilac lekovitosti . n 0. Zbog toga je za ocenu kvaliteta I'. Fer men t a c i j 0 m 5 e j a v I j a z u lo. enzim koji pretvara jedan deo flobatanina u flobafen. To je zbog toga ~to se najvici deo proizvedenog I'. koi'i dnevno ponekad moraju da probaju po 100 do 200 puta razne vrste caja i da daJu ocenu 0 vrsti i kvalitetu caja. deo etarskog ulja izve· trL Nestrucnim i nehatnim cuvanjem caj gubi aromu.aja ne celli sarno po kolil'.ke kompanije i trgovci na veliko imaju narocite eksperte. nepovoljne klimalske i druge nepogode itd. on se ip. premda se lekovita vrednost caja OSIIli. nego pre i iznad svega prema svojim organolepti6kim svojstvima. I e p I j i v 0.. U zivom Iism 'kofein i ostali alka· loidi se nalaze vezani na lanine. Tek posie njihove ocene vr~i se kJasifi· kacija i pakovanje. 5 mol a· 5 toe tar 5 k 0 u I j e 0 d k 0 j e gpo til'. a u crnom vi ~e 'slobodnog kofeina. Odabiranje. podaci 0 nj<!govom hemijskom sastavu. vrlo malo geraniola i dr. tj. Ovo ulje ima mnogo metilsalicilata i feniletil·alkohola. ISPITIVANJE I CUVANJE CAJA Vel ike uvozne i izvozne drogisticke trgoval'. Mladi listovi i pupoljci sadde vire tkofeina (i tanma) nego stariji. pa se moze direktno hloroformom ekostrahovatL Oslatak kofeina moze 5e ekstrahovati tek posle tretiranja amonijakom. v rio a rom a til'. Traie 5e sorte 5 mnogo mca. Zato 5e mora brizljivo cuvati na suvom mestu i her met i c k i zap a k 0 van u 5 tan i 0 1. Thea Tasters.mi meroljiv. a sasvim malo kao lek. pro zenja i uvrtanja raspao se k 0 f e i Jl • tan a t.aja na planlaZama je vrlo slozeno. s ud osetljivih profesionalnih probaca (degustatora) I'. zbog cega se u drogi skoro say kofein nalazi slobodan. prema tinoei mirisa i ukusa. nje.aja potrosi u svetu za uZivanje. Najbo/je vrste caja imaju najvise tan ina. Za vreme nepafljivog pdenja l1stiea I'.lk ne ceni i ne plaea prema procentu tog alkaloida. e m i r i s c a j a.aja varnije mBije. dok je j 0 ~ m I a k. Zbog toga ani gotovo reo dovno boluju ad hronicllog teizma.INESKI ILl RUSK. za vreme fermenlacije.aja vee. neprijalan miris.va prvenstveno na kofeinu.

U nas je nepoznat. tremja. kofeina i onih zupeastih kandza razlikuje od caja. direktno 51! \'ezuje na vunu. jagoda itd. Tako se mogu poznati i drske. 3. ni kofeina i dr. grancice i druge primese. a s kiselJinama se povrati na zuto. prisustvo iii odsustvo idioblasta.pak se u svetu cajev evet malo upotrebljava. berlinsko plavetnilo i kurkuma (u zelenom caju). dlakavost. jer manje drazi. razvijenosl vlakana oj dr. Nerna oi poznatu arom'll caja. K u r k u rna: caj se izmucka s a}koholom. vimja. Cesto ga oboje karamelom. Fi· noca arome je drugacija.20. Min era I n e materije povecavaju procenat pepela (pesak. Epilobium angusti· folium (osobito u SSSR). rufa. crvenomrk infuz. ali se i to moze dokazati. 1. H~ce je veee. pomaio oporag ukusa. S t ran 0 I i ~ c e: Salix alba j diITuge vrste vrbe. Danas je dClkazano da je bolj i caj koji j e odlezao godinu dana.aJj) od mea. 'llgodnog. s bazama ce se obojiti mrkocrvenkas>to. Z arne n j i van j e U NAS JE NEPOZNATA UPOTREBA CVETNIH PUPOLJAKA CAJA Cvetni pupoljci <'aja imaju mnogo prednosti i steta je ~to ih nasa uvo· zna preduzeca ne nabavljaju u proizvodackim zemljama.).bere li~ce. raz· aim taninskim ekstraktima i sl. je r se eaj vrlo eestp falsiRkuje.i formiraju u oblike s·liooe pravom caju. i tako je obja ~ njeno za~to je rusk! caj to llko bio trazen. aromalicniii i bo/ji nego infuz (c.. omogucice raspoznavanje slabijih vrsta. Vellcina listova. jer nllje u modi. Cvetni pupoljci od caja daju blag i vrlo prijatan. Pa J. kao i sva ka druga skupa droga. hemij s>ka i os tala ispitivanja treba dapuniti jos nekim istrafivani'ima. Up 0 t reb I j a van i c a j nema odre~eni postotak ekstrakta. voda Jrojom je eaj paparen (1 +9) mora bin bis~ra i sjajna. Pregled ouiima . tvr· c1e.me. Pekoe sa Souchong cajcm. B 0 j e: indigo. jasen. posto sadrii manje kofeioa (0. Osim toga. zova. glina i dr. zemlja. odsustvom idioblasta. 0 t pat k e i sitneZ nasta!le za vreme prerade eaja raznim sredstvi· rna slepe . jevtiniji je i njegovim branjem drvo lIle oslabi kaa kad se . na primer.Ji oni se ne pruzaju od uedne do druge epider. Jedino Hsce izvesnih Camellia ima idi· oblasta. . evet se skoro ne maze faIsafikovati.. nema kofeina <ni ouih 'kandZa na rubu itd. FALSIFIKATI CAJA SU CESTI I RAZNOVRSNI boljih eaj eva 10Sijim vrstama. 2.384 LECBNJB BIUEM po da na dok iz Kine s tigne u Nif nji Novgorod. alkohol pozuti. lepe f ute boje kao zlato. lupom i mikroskopom. grafit i sl.). 4. tm. a. Na primer. 6. hro· mno zutilo. gips. S. imaju lisce koje se oblikom i veHcin'Om. Taj »Iafni eaj « se u vodi raspadne. aromaticnog mirisa i nagonkog. zilavije. Uvek se proba sarno nezasla~en caj.

:sen a iz Kine u Japan. a i od ka. tako da je »tRj o bio pl'ivilegija same po· "lascenih j imucnih staleZa. Mongolski kan poklonio je 1638. ruskom Cant maIo eaja kao skupocenu retkost.ca. Hol a nc1ani. Vee krajem istog veka eaj se paCeo ~iri ti i u nekim evrops'kim zemljama slutiti kao pice za uz)vanje. pre nase ere. godi· ne. Caj je dugo vremena ikaravanirna dolazlo u Evropu iz Kine prcko Ru· sije. Ipak. .J _ GRAN C[CA U CVETU kafe.jdZjnica«. U Japanu je u XV ve. a isto tako i IS e C e r. u cvelu Sirenju upotrebe eaja za pice u nas najvise su doprineli Ru· si posle I svetskog rata. Prvi put u martu iii aprilu (P ek 0 e..je zlo. k. lunas na Balkanu am-a javrrih eajatra. c1ani uvoziti u Evropu veee kolicine caja. feizma. Otuda se u oas i danas vise ouje »ruski caj« oego kineski.K[N ESK[ u. Tada je caj bio vrlo skup.500 god. Polovinom XVII veka spominje se up 0 t reb a c a j a k a 0 1 e k a u nekim zemljama Zapada i u RusijL Oko 1660. s belim ta6kamal. Nazivali su ga i »karavanski caj«. drugi put u maju (Soucllong) i Ire- . poceli su Holan. U Evro pu je prenesen tek polovinom XVI veka kao lek.000 javnih cajara. U Englesku je uvezen 1665. svilasto dlakav. Prelipostavlja se da j e pre nekih 12 vekova upotre ba caj a pren.ku gajenje OaJa uzelo vere l'3mne re. primIjen je sa odu~vljenjem i vee posle nekoliko decenija bilo je oko 3. uz[vanje caja r~irilo se tek u XIX veku. U Kini i u J apanu se bere 3-4 puta godisnje. jer je sve dotle bio v r l o s k u p. Spominje se na 2. U nekim zemljama je drlavna vlast otvarala jayne cajare i favorizo· vala privatne u borbi protiv prekomernog uZivanja aIkoholnih pica (Rusija). Ako se IffiIOra bWrati jzmec1u dva zla ma!l1. onda je svakako uZivanje eaja mrrogo manje zlo od Bllilroholizma.qje toCe sarno eaj. Mong olije i Sibira. Ali caj jos nije uspeo da u nas po· tisne prekomerno uzivanje erne C. god. god.A. kao sto kafane tote sarno ·kafu. najviSe su ga uvozili i doprine li ~ irenju nj egove upotrebe u Evropi. lIlajbolji moreplovci i trgovci. ZBOG CEGA SU VA2:NI VREME I NACIN BERBE CAJEVOG LISCA Cajevo lBee se bere 6-8 n edelja posle orezivanja oajevog drveta. ruski« ? Mi sLi se da su za caj Kinezi znali od najdavnijih vremena.) RUSK) CAJ 385 BURNA JE ISTORlJA CAJA Zbog cega se u nas kineski eaj naziva .

) i ostavi 'i zvesno vreme. tatno po utvrtlenim propisima zasnovanim na iskustvu i nauci. Ovo se ponavlja nekoliko puta sve dok lisce ne postane tamno i sivkasto. poslednjd kvalitet). same tvornic!ki modernim metodima zasnovanim na nauci i iskustvu. ne razara se hlorofil. Obit no se here pupoljak i 3-4 Usta ispod njega. oprezno p r z i u sudovima od tuta iznad zara. izvadi. Englezi i Holandani su u svojim 'kolonijarna radili slieno. Ponovo se razvi:je. Od 100 kg sirovog dobija se oko 22 kg suvog lista.386 6i put u julu (Congou. zavija i razvija. gardenija i sl. inac!e listovi omatore. pa se ukloni. U nas se najviSe trosi erni c!aj. Berba se mora vrSiti blagovremeno. vee se odmah brzo isprli. jer je c!aj u prvom redu s red s t v 0 z a u z i van j e . 150r- . tj. To se ponavlja nekoliko puta. Zatirn l5e SUS1 j prz. Obrano lisce se drfoi oko 18 sati da svene na lesama u ta~om sloju na 25-35 0 C. baci u kazan za prlenje.i. Caj za domacu upotrebu Kine1!i v~tatki raznovrsno namiriSu prema ukusu svojih potrosata. ali cemo navesti sarno najvainije momente.s e tanak sloj raznog mirisnog cveca (jasmin.k orpama da s v e n e. Kvahtet taja zavisi od vrste biljke. I to je jedan od raz.i j e. Z a v rem e fer men t a e i j era z v 1 J a s e p r i j a t n a a rom a c a j a. bnizljivo 0 dab ere i odstrani sve sto ne valja. Istovremeno se obere i sve cvece i plodovi da ne bi smetali novim Ie· torastima.Kinezi ostave obrano IBce oko 2 sata na suneu u velikim . ali jos vise od vestine prerade. sve dok iz asta ·ne prestane da izlazi zelenkast sok. Z e len i c! a j izratluje se u Kini na slitan natm.da~e drvo sarno od svoje ses'te godine pa nadalje. jed n a I e p I j i'V a mas a. C r n i c a j. skine s vatre i izruc!i u korpu da se na promaji ohladi. osusi nad zarorn. Orezivanje i sabiranje vr~ se strutno i briZljivo. Zatim ga rasire da se ohladi. i jos toplo hermeNcki p a k u j e u gledosane iii 1akovane metalne kutije oblozene metalnim (llcalajnim) listovima. razvija i ponovo uvija i razvija. Prve dYe vrste su vainije od druge dye. rukarna savijaju i g n j e c! e nekih desetak rninuta u hladu. Posle pol a sMa (nekad treba 3-6 sati) pre· mne se vrenje. z e len i. stavlja u mamnu za uvijanje (20-30 minuta). sarno 5e n e p uS t i fer men t a e i j i (vrenju). izdufe se i roba ima mnogo otpadaka. z uti iii c r v e n i c! a j. proseje. 2. • PRERADA LISTA JE PRESUDNA ZA KVALITET CAJA 1ma vise nac!ina prerade. posle c!ega ga razastru na asure oko pola sata. 1. Zatim se u v i j a metlu dlanovima. dalcle. To se ponavlja nekoliko dana dok taj ne primi miris dotitnog eveca. Odmah posle toga. Oko gajenja taja ima dvaput vise posJa nego oko kafe i kauc!uka. potom se uvrnuto liSce prenosi u odaju za fermentaciju zagrejanu na 35-400C u slojevima debelim 4--15 em. a kasnije od nac!ina pakovanja i tuvanja.loga zasto je c!aj jos uvek skup i zasto se plantaie ne poveeavaju. Rasiri . posle fer men t a e . lisce se grej e. Zatim se pusta struja top log vazduha. M i r i s i uk u s s u va z n i j i o d pro c e n t a k 0 f e ina. a na njegovo mesto rasiri se sloj prlenog taja. . LI!CI!N1B BIL1BM P e k 0 e taj . Od dlacina prerade zavlsi da Ii ce se dobi ti ern i.

i Jugoslavija je pokusavala sa uvodenjem caja u kulturu. M~mski rad je jevtmiji od kineskog domaceg rucnog. UvidajuCi sve veCi maeaj caja. vrlo prijatnog m i T~S a i oporog i gorkog uk usa. vide se jakom lupom.k omade mrkocrne boje.trafivanjima U sVThu poveeanja prinosa i poboljsanja kvaliteta cajellOg ·lista. Dr mi. Problem orezivanja je u stalnom usavrsavanju_ Proizvodnja caja sve viSe prelazi S privatnog sektora na drlavni.i je osobitog. Pretpostavlja se da u svetu ima vise od milion hektara pod eajevim drvetom. 'krive iii zguZvane . KAKO SE CAJ MOZE POZNATI GOLIM OKOM I LUPOM? Caj na prvi pogled ne lici na list. Javi. Pre liven kljuealom vodom listie omeksa.k om i svim drugim is.KINESKI ILl RUSK! CAJ 387 tira. Te zemlje su i najveei izvoznici caja_ OREZIVANJE CAJEVOG DRVETA IMA VELIK ZNACAJ Ore z i van j e j e n a j v a z n i j i P 0 5 a 0 0 k 0 g a j e n j a c a j a. agrotehni.ka. U Indiji. sva'ka trops. Sumatri i u drugim tropslcim predelima gde je klima uvek podjednako zarka. U Indonezijoj oj drugim zem1jama.k a i suptropska zeml.ja cini napore da gaji cajevo drvo 'kako bi time 'spreei'la uvoz i odliv deviza. na Cejlonu. Zato se na to polaze mnogo pafnje. Orezivanje ·se vrsi na kraju susne sezone. Otpatke i sitnez presuju u opeke ili tablete. Sekundarni nervi se odvajaju od glavnog pod uglom od 450 i dalje granaju u gustu mrefu. CEJLON JE OD POCETKA XX VEKA POSTAO PROIZVODAC I IZVOZNIK NAJBOUEG CAJA NA SVETU. ispi-ruje i pakuje. Caj je postao prava kulturna bilj.U zelji za ekonomskom samostalnoSCu i da bi sto vge bila nezavisna od mostranstva. Ti z up c i lice na rope cmkasto-mrke pticje kandie. Na donjoj cewrtini i1i treei-nJ obod lista nije nazubljen. . pro je i to jedan od razloga s1'o ova moderna proizvodnja sve viSe potiskuje kineski eaj na svetskom trfiStu. NajviSe se gaji u Ki-ni. Razumljivo je da se industrijskim standardnim metodima dobija jednolicna J tipizirana droga. su~en u kratku drsku. . razvije se (na staklenu ploCu) i tada se vidi njegova velicina i oblik: duguljast iIi duguljasto-kopljast. na velike plan1afe. nego je ceo. ~to je za ukus poLrooaea od prvorazredne vafnosti. Sve je veCi broj naucnib mstitucija koje se sve mtenzivnije bave agrobiologijom. na Cejlonu. Indiji. Ca. Marko UlieeV':ie postavio je pre desetak godina manje kulture radi ispitivanja moguenosti gajenja caja na nekoli'ko mesta u Crnogorskom prmlOrju. Li'stiCi caja su pazljivo uvijeni u vretenaste. orezivanje se vrsi svakih 15 dana. zatubas1'o-siljast. po obodu soitno reokasto-zupeast. JER SE SVE RADI NA NAUCNOJ OSNOVI GaJenJe eaja.

Seje se na 2 m rastojanja i ne dopusta se da nara-ste vise od jednog metra. Listovi od Th ea sinensis su duguljasto-jajasti i najviSe 12 om d'llgooki. Plod j e drvenasta. pod stalnim nadzorom stru~njaka . Srednjoj Americi i u mnogim drugim zemljama. u Indonezi· ji. Rusiji oko Batumija (1848). gde je gajenje novijeg datum a. S planina je ~aj bolji nego iz nizija. to je v·r lo briZ· Ijivo prou~eno i postal'ljeno na n a'll C n e i industrijske 05nove. ipak je celokupno tamosnje poslovanje sa cajem ostalo dosta printitiv. lake se caj gaji u Kini od pamtiveka. Caj ima naizmenicne. peskovi to. dakle. Hladnoeu lakse podnosi.no. lako.000 m. vrlo 'lepe cvetove veoma prijatnog mirisa ria jasmin . . is pod Ka vkaza i u drugim zemlOama. struenim potkresivanje~ u od· redeno doba godine i uzrasta dobio sto veCi broj mladih letorasta i sto vise mladog liSea. Jav·i. a oni od Thea assamica su viSe j aljas·t:i i clio 25 em dugi.j see m 1a c:I e. izrazito kiselo zemljiste. Prvi je nizi. u ·kulturi proizvodaci ne dozvoIj avaju da caj naraste vise od jednog metra. Inace. Od XIX veka pro~iTilo se gajenje ~aja po mnogim tropskim predelima: u Indij i (1840) . Vee nekoliko hiljada godina kako se 6lj gaj i <u Kmi. u t 0 1 i k 0 s e ~ a j vis e c e n i. isti s lu ~aj kao s kafom. Uglavnom ima dye vrste ~ajevog drveta: Thea sinensis (= chinensis) i Th ea assamica. gde temperatura pada ispod OOC. na Cejlonu. KAKO IZGLEOA CAJEVO ORVO? Caj je vrlo otporno.-uIture caj a penj u do 2. SVETSKA PROIZVOONJA CAJA Indija i Cejlon podmiruju dye tre6ine svetske potrosnje caja. trouglasta i mnka caura sa tl'i semenke. rene do 10 m etara visoko.5 m voderwg taloga godisnje.. zimzelene lis tove bez mirisa i be Ie iii pomalo ruficaste. u driavn im nLkama iJoi svojina trustova i veliidh preduzeea. Caj izis kuj e najmanje 1. 00 CEGA ZAVISI KVALITET CAJA? Caj st rada od duge suse. Na Hima<lajima se J. Naprotiv. list mu je upola sitniji i grana se od zemlje. zaSticeno od jakih vetrova prirodnim iii vestackim zaklonima. Poslednjih nekoliko decenija poteo se gajiti i u Africi. Burme i 5a ostIVa Hajnana. velik u vlaznost vazduha. a mnogo kasnije u Japanu. na Cejlonu (1875). jako i lepo zimzeleno drvo Hi grm koji naraste 3-5 m. Suma~ri. tamnozelene. Kvalitet raste s porastom vi sine planine. a od njih se odvaja velik broj varijeteta i prelaznih oblika. Brazilu itd. jer u k 0 1 i k 0 j e l . c3ak i u krajevima oko Sredozemnog mora.388 GEOGRAFSKO POREKLO CAJEVOG ORVETA LECBNJE BrUBM Caj je verovatno poreklom 1Z Asama. Austra· liji. da oi se lisee mogro ~to lakse rukom sa lemlje brati i da bi se stalnim. krupne.

. flavonoida. i do 210 mgOfo vitamina C. KISELO DRVD gorke m ruteuije ai/Glltina. ~esto perasto deljeni. list. Upotre. U nas se sadi.KISELO DRVO.. Lislovi su 1a bIlJka. pa se u Kini upotrebljava protiv tropske (amebne) srdobolje i nekih erevnih parazi1a (kao nar). MORSKI JASEN. U kori ima katehinskog tanina. ~eS ce mesajuci. poreklom I za p?s umIJava l~j e goleti. . Sirnarubaceae u: iz istoene Azije. tera insekte): I kg svefeg lisca se simo lse~e i prelije 5 50 litara klju~aJe vode i. oksikumarinsJoog heterozida. AJLANTUS. Do 30 ~ visoko drvo. drli 24 sata. 389 KISELO DRVO. elagne i galne . SMRDUlVO DRVO .kiseline. siri jak i neprijatan miris. dugat'ki do 50 em. Ocedena teenost od liUa j rastvor sapuna se pomesaju j tom teenoscu se prska voce i povrce protiv napada insekata. U listu ima do 12<>/0 tanina. RUS Ailanthus glandulosa Desf. SMRDLJIVO DRVO. PAJASEN. Kiselo drvo se upotrebljava i kao insekticid (ungtava insekte) i insektitug (gom. U drugom sudu se rastvori I kg crnog mekog sapuna u 50 litara klju~ale vode. OSObllO u Julu kad cveta. Deluje sHeno ipekakuarti . blJavaJu se kora s gra na i s kore na 1 . saponozida i rnasnih jedinjenja.

) KJeica je dvogodisnja iii jednogodgnja. Deluje kao cist arnarum sli· cno lincuri. eritarurozid. suplj e. drLi 8-10 dana eesce rnuckajuCi i p1'j e na pala sata pre jela. Gorak stomahik: po 20 g 'ki~ice. po rubu celo. Droga.000 do 1 : 3. Lis c e je sirno. U stare i na 's uncu S'Usene droge cvetovi su izbledeli. fino sarnlevenog osusenog IBca pa radajza i dijatomita i sve se dobro pomesa. Na isti nacin se maze karistiti i ova smesa: po 25 g kielce.ima 3-5 nerava. vezabi u kit ice i susiti u hladu na promaji. TRAVA - on GROZNICE. a najmanje u listu. Rasprostranjenost. skoro sedece. Sastav. . eve t 0 v i su slozeni u racvastu evast na vrhu stabla i imaju levkastu. (Centaurium umbellatum GiI Hb. praska. gotovo eetvrtasto.Kicicu treba brati dok je u evetu. . Svojstva_ . s labokrvnost'i itd. Berba. gorke deteline i kore od gorke . idirota.000). protiv groznice. vodenog ekstrakta. eritrocentaurozid i dr. S tab 1 0 je cvrsto. Nadeno je oko 0.Kicica je vrlo gorka. protiv smetnji u organirna za varenje. u raznim krajevima sve ta na rod stavlja sveze li sce kiselog drveta u . . duguljasto-jajasto.Raste svuda. zeljasta bi'ljeica sa sitaim cveticima vatrene boje. . sjajno. petozubu krunicu rliZicaste Hi svetle e r v e neb 0 j e. . Od ove srnese moze se spravljati caj Hi se stavi u litar komovice. Upotreba. cesto i uspesno upotrebljava kao kiciea: za otvaranje apetita. lin· cure i blafenag ckalja. njime se trlj a.500.Sadrii gorke heteroZlide: g en i e i 0 pi k . mala.postelju. Jacina gorcine droge je od 1: 2. Najvise gorcine ima u s ta b I j i c i. . Malo je naseg lekovitog bilja kaje se u narodu tako mnogo. a debelo je do 3 mm i naretko obraslo si tnim listicima. KICICA. vina i tinkture. a isto to eint i sa stokom. tako da se u leta mnogi senokosi rumene od iscvetale kieice. golo. trave-ive. a najvge po vlafnim brdskim i planinskim livadama. medu kojima je glavni gencijanin.Kicica je dobar gorak tonik. Cveta celog leta. Prizemno Iisee poredano je unakrsno u prsljenove i sedece.6 do 10/0 a~kaloida. mesHmieno U ogromnirn koliehnama. naspramno.390 LI!CENJE BIUEM Na Zapadu se upotreb lj ava pra~ak kojim se zapra~uju vocke u vreme cvetanja protiv raznih insekata: po 10 kg fino samlevene osu ~ene kore s korena kiselog drveta. 1. manje u cvetu. Upolrebljava se u obHku inliuza (10 do 20 g na 1. do 4 em dugacko.pomorandze. Ulazi u sastav gor-kih cajeva za stomak. golo. pri vrhu razgranato. visoko od 30 do 40 em. a nije otrovna. GORCICA. Da bi odstranio razne insekte.r a z i d. retko. KANTARIJA CRVENA Gentinaceae Erythraea centaurium Pel's . lincure.

Poroaju se po mrkoj boji . kao pod I. Opomcnal . ta:l<. BOROVICA Juniperus communis L. Na taj oacin. rna. nane. Oupressineae K1eka je zimzelen. jer se uVe'k mnogo trafi. Berba. ona se gcupa ·i na taj na('in ungti. dupcJ(~. . Ima i privredni znacaj. Naro~ imena: ger. ervena kicica. prevucene su beIicastim v 0 ~ tan imp e pel j k 0 m. 'kinin. kantiliee i majkine du~ice . gorka kio!ica. Jeee. Najbolje je pod drvo ra~iriti ponjavu iii asuru i motkom pazljivo tresti zrele kllekinje. od centum = stotma i aurum = ZIMO. .KLEKA. BOROVICA 391 2. ~uplji. a najvBe po brdskim i planms1cirn' krce· vinama. postaj'll rdasto-Ijubicaste. kiticica.Plod dozreva tek druge godine. manje aromatiCni i nisu tako slatki kao zreli plodovi. . '1atinsko l'ITle dolazl od centaura Hirsna. Bern se potpuno zrele bobice okrajem leta sve do duboko u jesen. zlatna ruc. a mestimicno i potpune za~tite za vi~e uzastopnih godma dok se sarna od sebe oe razmno~i. od kojih svaki ima tIi trouglasta priperka mrke boje. Za~~ta u P?r0dl.ljivo odsece ostrim makazama. Is~orija . pa~njacima. tj. drago evi.Naglom i nerazumnom eksploatacijom kiCica je na mnogun mestlrna proredena. lak~i su. Zbog wga se namece pre~o potreba delimicne. 'gorko zelje. Alrilovog ucitelja.koristi i u narodnoj i u naucnoj medicini. a pIi dnu dva prs\jena.Kiciea ima vrlo sitno i plitko korenje. . nane i maHenjaka.o da cim se ru· korn ·u hvati. vrlo otporan. Kicica se ne sme cupati. Na temenu trnaju t r i ~ a v a i tn 'kvrZiee. a po drugima. OI'IlO zelje. a zelene born· bice naroeitim s'trojevima. ~to zavisi od nadmorske vi sine i godine. '1"etkim ~umama i po zapu~tenim i neobradenim mestima. Protiv gasova.nice. lei<: koji vredi stotinu zlatnika. OCaj. groroicavka. Droga. okru· glaste i m e 5 nat e. . jezernica. gusto i nepravhlno razgranat dvodoman grm. jer se zelene kasni je moraju odstraniti. na jednom dr· vetu istovremeno ima i zrelih i zelenih klekinja. Druge godine pocinju tamniti. Kod nas je ima mnogo. svedre. dobro plaes i ni· kad se ne nabere dovoljno kvalitetne droge za do mace potrebe i za izvoz. sunceni evit. nego se gomja polovina stabljike u cvetu pai. nadimanja: po 20 g kiiCiee.t1i nflgo sirova. Suva droga se lak ~e c i '5. Upotrebljava se i ova sme~a: po 20 g kiCiee.Zrele bobiee (Juniperi fructus) su velike kao gra~ak. VENIA.Kicic~ kao lek spominjru jo~ Plinije ~ DioskoIid. latnik. Prve godine su bobice ze· lene. Igliee. grancice i slicna necistoca najbolje se odstranjruJu vetrenjacom i'li trijerom. IUciea se podjednako cesto i ramovrsno . VENJA. pa cak i iskorenjena. .. kamilice. Po jedni. Sure se kao zito na tavanu u tanJrom sloj'll Ii ('e~ce prevrcu drvenom lopatom. a krajem leta i poeetkom jeseni oboje se tamnoplavo-Ijubieasto pod tlticajem 0 k 5 ida z a n a t ani n 5 k e ism 0 I a 5 tern ate r i j e u bobici. po ~ to n is'll lekovite. gorke de teline. mala semenCina. Zelenih plodova ne sme biti. . KLEKA. mali stoz.

pri dnu su srasle za mezokarp. Najbolja droga dalazi sa Deliblatskog peska. Sastav. A 1 ¥. ~up1ja J cesta je ucrvIjana.k e c e vas t e ~ u pI j i n e s a leo . SVeZa droga je meka i meS'Ilata.r e z ina z n' m s e. prijama balsamienog. Najvge klekinja se patro~ za destilaciju eta r s k a g u I j a .SEME . svetlazcleno-mrka boja pastaje mrko-zeleGkasta. U bobici ima t rim r 'k e s e IIIl en 'k e. G . One su kaa kost tvrde. tupo piramidalne. Na ispupcenaj strani svaka semenka ima sa obeju strana lednog rebra po nekoliko ne· jednakih ulegnu'. zatim aromatienag. a u 'k usa najpre slatkog. iz Srbije i Bosne.:.a u kojirn su velike (do 1 rnm). M i r is a je svojstvenag. stara je krta. docnije postaje sun(terast i ~uplj1kast i potamni. m r .~_:2 1 G F - KLI!KA: POPRECNI PRI!SEK K!ROZ ZRl!O PLOD. jajasto-duguljaste.392 U!CBNJI! BlUl!M Mezokarp je mek i pun.k ret a m.

Imaju vrlo malo etar-skog ulja i smole. 3. za spoljnu i unutrasnju upotrebu: kao diureli.. Succus Jw~iperi il1spissatus (Roob Juniperi). Od kJekinja se izraduje sok. Klekinje. zida . kaslja. lekovite biljke bez kojih se nase kuce ne mogu zami~liti.ka. kad se zagreju. KOZALAC. skoJ med'lOI~1.. Upotrebljavaju je i kao domaci lek 'i dez'nfekciono sredstvo. U malim dozama elarsko ulje kle·ke. Zato. da osteti bubrege i dr. odaju miris na klekinje. grana i korena kleke.. len ·i kiciea. protiv nazeba. a spolja u obliku spiritusa (Spiritus Jurziperi) iii u jakoj rakiji za obloge i trljanje protriv nazeba. pe. Ima jo§ i oko. 393 jer saddi do 2. zatim jednog gorkog tanoglikozida juniperozida.. Narod naziva plodove kleke avim imemma: venja. . Venja se mnogo viSe upotrebljava u narodnoj nego u §kol. Diuretlcni cajevi: I. . Po 25 g klekinja. Rano u prolece izbij e njegovo k.~pn~ li·s. Juniper! llgnwn. inhalaci~u prilikom obolj enja organa za di sanje i kao srcdslvo za drazenje koze. Klekinje ulaze u diureticne cajeve (Species diureticae).Belo-ervenkasti komadR drveta od stabla. ast· me. Jednu supenu kasiku smese popariti sa 200 g kljucale vode.. smrekovina.Etarsko ulje dobijeno iz zrelih i sa· mlevenih klekinja destilaeijom pomocu vodene pare. erna smrekva. smri. JO<>/o smole. za s~omak. Ulaze u sastav diureticnih eajeva.. smrca. gonoreje. trnju. voska. jakim krtolama. brinje. kova za tovlJenJe. zubace i idirota. smrekva. 2110jenje i s1. pored ostalog.. reumatizma i slicI1ih bol esti. sipurka i sitniee. smrekinje. organskih kiselina i njihovih soli i flavonskih hetero. Aetheroleum fructus Juniper!. fenja . obi· cna borovica. K I e k 0 v a c a je nadaleko poznata veoma aromatiena raldja koju proizvode u velikim kolicinama uglavnom naSi dinaroi Ere. kJekinje su kod nas i u drugim baJikanskim zem· Ijama jedan od najpoznatijih i najviSe upotrebLjavanih narodnih oj domaCih Jekova. i izvoze. kao pod I. Upot!~b~. smrek. ola'k§ava i-skaSljavanje .Zenim u okJip1ce. VINO I R~I(JJA Arum maculatum L - Araceae Dugovecna zeljasta biljka sa. boroviee. brika. . smrijekinja. gume. osta· viti 2 sa ta i popi ti u 3 doze pTe jela. Ostala narodna imena: barovica. Raste najviSe u grm lju . 2. kantarion.k. Po 25 g klekinja. . tamna. KOZLAC. a jo§ cesce etarsko ulJe sluii za kadenje.ce . vodene bolesti. smnca. rastavica. moraca i kima. ~eli~im kop. klekinje.Cela biljka. smricka. kao pod I. KOZALAe . U veCim dozama kleka moze biti skodlj-iva. smrekovina. a narocHo k rIo leo t r 0 v n e su dok su sveze ~ ImaJu IJut 1 ne- . ~esto vIse se trosi u veterinarstvu kao sastavni deo pra§. Una· rodu se upotrebljava za lecenje mnogih bolesti.lj~sttm Ii· s tovima i crvenim lepim bobicavlm p/odovlma udru. erna smrekinja. borovac. isto tako vafan· i omiljen kao §to su hajducka Irava.50. Po 25 g klekinja i persunovog ploda i po 10 g peteljki od visanja. klekoV'ina. smrkva.KOZlAe. smreka. Inace. zove i ploda od anisa. smrec. u I j a i do 33% in v e r t n 0 g § e ~ era. korena od zeojeg trna.

Uk u sa je gorkog. kacje zelje. kravos. konjska blitva. koz lic. 'kozas-li. natragulja. List raznih vrsta koke je raznog oblika. gujin kuruz.Kokino !iSce se danas retko upotreb>ljava za izradu gao lenskih preparata. Erythroxylaceae Koka je zimzelen grm. Skoro sva droga se potro~i za ekstra>kciju alka10ida. tanki.na se za sada od cega potice otrovnost kozJaca. Duzom upotrebom izaziva neizlecivu naviku. ali su svi oni jajasto-duguljasti. gastralgija. Higrini su isparljive haze i mogu se izdvojiti destilaeijom s vodenom parom. 2lmijdn ce~a lj. zmij ski kukuruz.7-2. S obe strane glavnog nerva pruzaju se na nalicju od baze lista pa sve do vrha d van abo r a e p ide I' m e kao dva luka. zmijino groZde. majasil. . Iz tih .5% a I k a I 0 i da i raznih bala· stnih materija: tanina . Otrovnost susenjem izvetri. fitosterola dr. Kcr kain hidrohlorid se upotrebljava ·kao . malo etal'skog ulja.krajeva prenesena je kas:nije na Javu. Cejlon i dru· ge trops ke krajeve.GJavni nerv se vrlo jako istice. po obodu eeli. anestezija jezika (dejstvo k 0 k a i n a). zrninae. Upotreba. Druga narodna imena: aronae. J ava je danas glavni proizvodac koke. 'k okain deluje kao 10kalni anestetik. vi. Sekundarni nervi cine gustu mrezu. Zabelezeni su sluca· jevi trovanja svezim krwlama. Ne z. a 2-4 em ~ iroki. kozJee.:ira u stomaku. bula. zmijin kuruz . nos. Truksilini su ot· rovi za sree. savitljivi.se upo treblj ava sarno kao narodni lek. Kozlae . zakcr zlik. a ixnutra proHv ~ tueanja. 4-8 em dugacki. toplog i Ijutog.394 LECENIE BlUEM prijatan u kus. masti. beriket. ka·lenda r . t r 0 p a k 0 k a i n i truksilini. Lmaju skroba kao i krompir. onda deJuje na centra:lni neI'V'Ili sistem nadraZujuci ga i izaziva· koje ·traZe kokainomaru. Kokain je vrlo jak juCi euforiju. Anesteticne os ob~ne imaju sarno kokain i tropakokairn. . Na nalicju je list svetHje boje.i se od najdavnijiih vremena u Boliviji i Peruu. kacja kuruza. Su~enjem nestaju otrovnost ·i Ij utina . Nervatura li s ta je ka ra kteristicna i jasno istaknuta. bleja. ParalguCi senzitivne nervne zavr~etke. Sastav. lisionjak. Jzgled Usta. povracanje i &1. Peeene iii kuva· ne krto le (rkrompirici) nisu otrovne. psihieko stanje I i opasan otrov.ca. knegic. . majasil-treva . Gaj. smole.Kokin list sadrfi 0. voska. a mirisa prijamog na caj. ali cvrsH. KOKA Erythoxylon Coca Lam. ali je to opasno sredstvo.sok 2-4 m. teleca stopa. zmij in kolomboc.ldka'l ni anestetik za oei. zmiji!l1a trava. Posle izvesnog vremena javlja se prolazha n e 0 set I j i v 0 s t. Ako dode do njegove r esorpcije. mali strkae. Glavni alkaloidi suo k 0 k a i 'n. pa ih za vreme gladnih godina jedu u siroma~nim krajevima. grlo. . U prometu je poZllata jo~ i bolivijska i peruanska i k oka. a deea su se trovala plodovima: natecen je· zik i usne. . obolele desni.

tanina i dr. suva biljka ima i slobodne melillotne lk1seline smoIe. ne zna se kolika je iJegalna proizvodnja. Sluzi za aromatizaciju krdZana i drugih lo~·ih vrsta duvana. Jos u starom veku sluiila je. Tropakokain je manje otrovan od kokaina. U Kanadi i SAD zabelezeni su 1931.KOKOTAC. Dikumarol je antagonist v·i1amdnu K. zbog cega ova ne moze da se zgru~a. ZDRALJlKA 395 Zbog opijuma. . Ima 1istove . agJiikon gor- . sarno su po obodu zupcasti. - Papilionaceae Do 1 m visoka dvogodgnja zeljasta biljka.List koke i njeni alkaloidi smeju se upotrebljavati samo pod kontrolom lekara! KOKOTAC.rhovi granOica biljke u cvetu. Droge s kumarlnskim heterozldJrna. Prema podacima UN. aH se racuna da je svakako veca od Jegalne. Raste i izvan Evrope. U homeopatskoj medicini daju je protiv migrene. pa cak i smrtnih hemoragija stoke koja je jela sene u kame je bilo trulog kokoca. U k usa je najpre malo sluzavog. Cvetovi su zuti. ZDRALJIKA Melilotus officinalis (Moo. Godine 1941. puteva i dr.Razne Vl's'te sena imaju slabiji iii jaci prijatan miris na kuma rin.Trgovina kokinim li~cem ·i proizvodnja i promet kokaina su pod kontrolom Ujedinjenih nacija. jer prilikom susenja nastupa fermentacija. Komisija za opojne droge Ujedinjenih nacija predvida ograriicenje proizvodnje i regulisanje prometa koke i kokaina. je utvrdeno da trovanje izaziva di·kumarol koji nastaje od kumarina pod uticajem gljivice na trulom kokocu. vinograda. ima svojstva da se suprotstavlja antihemoraglenom dejstvu ovog vitami·na. Cveta preko celog leta. Osu~ena biljlka prijatno mirise na med. godi ~nje se preradi oko 8 miliona kilogram a kokinog li~Ca za proizvodnju kokaina (prinos oko 1% kokaina 12. Upotrebljava se kao narodni lek spolja. Kokotac je trava koja kod nas . nestace hemoragije prouzrokovane trulim kokocem. . lakton orliO·hidroksi-cimetne kiseline ili kumarins'ke kiseline. Kontrola. zatim gorkog i pomalo Ij u tog i oporog. suvog liUa). dosta zbi~enim grozdovima. Stabljika je prava i vrlo razgranata. steze i sl. Jedno vreme vaZHa je kao lek za o ei. Medutim. tera vodu. za razliku od ostalih mirisnih biljaka koje imaju spoljni ill unutra~njd sekTecioni aparat s uljem. Sabiraju se ". hi'd roliza jednog glikozida i pri tom se oslobada k u mar i n (oko 4'10). Opomena! . Jer spreCava stvaranje protrombaze u krvi. na dugackim. Kumarin je proizvod hidrolize heterozida.s liene detelini. 'kao ·i druge opojne droge. Kokotac je aromatiena droga 'koja nema etarskog ulja.) Lam.raste svuda i redovan je sastojak sena. 's lucajevi teskih. anesteticno dejstvo mu je duie: daje se pri lumbalnoj anesteziji. kao lek koji ublaZuje bolove. grceva dece itd. u raastima i melemima. koke i indijske konoplje odrfavane su mnoge meuunarodne kOllferencije sa ciljem da se smanj'i i spreCi ~irenje uzivanja ovih opasnih opojnih droga. Ako se staci daje hrana bogata vitaminom K (Jucerka). god . Osim kumarina. Nekad se droga mnogo vge upotrebljavala. koja kao korov raste po pustim mestima ukraj njiva.

noktec. pre svega . kao. p~enicica. mala pototna gra~ka) j M. vodnika. kao kod nas dinar. kokotac (Melilotus otticinalis). ne oseeajuei umor. orlov nokat. de· se tine kilometara na dan. zbog tega se izvesne kumarinske droge upotrebljavaju i kao gorka lonika i slomahika. nokata trava. zed. farmakodinamiju i pravilniju primenu i terapijsku upotrebu bi/ja u lecelljll . zdralika.396 LECBNIE BIUEM kog ukusa. MALO ISTORIJE 0 OVOM SPASONOSNOM ORAHU Nenaucno je i neprihvatljivo shvatanje da je sarno evropska medicin· ska vestina lecenja tacna i da ve~tina i nauka 0 leku i leeenju poticu i po· cinju od nas. Suvu. zutka. Ona se tame upotrebljava za zvakanje od najdavnijih vremena. crnci . i sluii im za raznovrsne verske i druge ob· rede i svecanosti.. mrku.. (bela kominika. alb us (Mcd. Oko dvadeset mHiona Afrikanaca fvaee kolu. prevrelu oni neee podiei sa zemlje. lazark1nja (Asperula odorala).stalno zvaeu svezu kolu d u sled toga postaju neobicno izdrzljivi. Schwn. Najvi~e '1rumarina imaju Faba Tonco (oko 30/0). na primer. ne sme se potcenjdvati. a kasnije i drugih lekovitih bHjaka. hemijskog sastava i dejstva su i Melilotus altissimus Thuill. ana im je moneta. Narodna imena za biJjku Ikokotac: velika djetelina. klesano i kovano u S1aInoj bo1'oo za bolji zivot i dobro zdravlje. na kolu sve do kraja proslog veka.) Desr. Slicnog mirisa i ukusa. Da su helci 5 manje oholosti i potcenjivanja gledali na ve~tinu lecenja i izradu I. et End!. Oni koji 'lvaeu kolu mogu da podnesu veoma velik nap~r. Svaki narod je ~iroko koristio i danas upotrebljava one sto mu priroda na svakom koraku pruza. idraljika. glad. 5vinduh. (zu ta zdralji'ka. To je uskogrudo i netacno. nokatac. i Cola acuminata Schott. KOLA Cola vera ·K. ne bi se moralo vekovima cekati. Anticki narodi i Arapi izgleda da nisu poznavali kolu. To je bio povod mnogim istrafivanjima koja su objasnila fiziolosko dejstvo. teret. kumanika.kova naroda druge boje koze. micisavka (Anlhoxantum odoralum) i dr. iuti kokotac. NoseCi ogromne terete na glavama. Narodno iskustvo. prirodnih proizvoda koje je covek kroz vekove uspe~no koristio u borbi protiv zaraza i bolcltina. konjska detelina. veliilci zuti kokotac. razni ka~uni (Orchis). ne zaduvaju se i mogu da izdrle takav napor koji je belcu uvek bio ncshva tljiv. U tropskoj Af· rici kola ima ogromnu va'lnost. - Sterculiaceae KOLA JE USLA IZ NARODNE U NAUCNU MEDICINU Kola-orasi su jedan od najtipicnijih primera koj<i ukazuje na potrebu stalnog proucavanja narodnog iskustva. Na primeru kole mogu i treba da se 'lice generacije zdravstvenih radnika svih zemalja i vremena kako nije trebalo raditi. beli kokotac). Bern i fva6u sarno potpuno svezu kolu! Ovo je iskustvo posluzilo za veHko otkriee 0 boljem poznavanju hemijskog saSlava kole.

1 .L. J MLADA KOu.K.GRANCICA U CVETU. C _ PRASNICI. I .PERlKARy.PLOD. F .BEu.~ DVA KOTILEDONA.N _ MALE I I~KLIJALE KOLE SA VISE KOTILEOONA.arvOREN PLOD SA CETIRI SEI\IENA (2).KOu.PLOD NA UZDUZNOM PRESEKU: VIDE SE PET SEMENKI.TUCAK. D . SA VISE OD DVA KOTLLEDONA J. E .PETQKRA!( PLOD. M . H . c K I KOLA : A . KOu. G .MLADA KOu.. 397 N L .ZENSKI CVET. IZNIKLA IZ VRSTE KOJA IMA DVA KOTILEDONA . B .

Mnogi ambiciozni sportisti u zelji da po svaku cenu budu prvi d nepobedivi u tome preteruj u . a za tim tanina. do dan as. i ovde se moze reci da svako dobro ima i svoje zlo. Kola j<! bila povod da se opseznim eksperimenti ma utvrdi da svei e bilje deluje drukc je i bolje od osuJenog. da mu je dejstvo dugotrajnije i pot punije. od velikih doza smrt nastupa zbog para li. Njenu upotrebu prvi su videli Portugalci u zapadnoj Afriei. redovno sadrie kao glavni 's astojak kola-orahe zbog njihovog vanredno ene rgi~nog dejs l'va za i zdr~ava nj e velikih napora u kratkom vremenu. Deluj e i diuretieno. U Evropi je kola bila nepolJOa ta do XVI veka. Sveza kola deluje sporije ali dugotrajnije. Tako j<! do~kl ·i do zna~aj nih radova Burkeloa. flobafen. Uzbuduje eentralni nervni sistem i ja~a delatnost srca. Ove patentirane napitke p od za~ticenim i izmi~ljenim imen ima proizvode razne fabrike u sve tu. s tabilizovanog pra ~ ka . stab ilizacija ill sterilizacija sve!eg. Dodaju im razna sredstva za »ulep ~avanje« .398 LECENJE BILJEM mnogih boles!i. Sve do kraja XVIII veka nije se malo od kog drveta poti~e seme. a u vecoj otrav. jer je u njoj kofein vezan za taninska jed:injenja odakle se u organizmu postepeno oslobada. Tek krajem XIX i po~etkom XX veka droga je ispitana i utvrden hemij ski sastav. I edino lekari. Sveza kola je bolja i zbog punog dejstva tanina. god. iako to nije potrebno.ro~nog prolJiva). I kola je u maloj . Dejs1vo kole je sri~no delovanju kafe i caja. To je tzv. imaju kao glavni sastojak pre· . UPOTREBA KOLE U NAUCNOJ MEDICINI Sveza iii stabilizovana k ola daje se u obliku alkoholature. jer u mrkoj. franeuski daci. jer strucno isprzena 'kola ~ma ta ko prijatan miri's i svojstven ukus da joj nikakva korigencija i nije potrebna. terapij skoj dozi lek. Peroa i drugih naurnika na Farmaceutskom fakuJ. fermet·iranoj ikoli veCi deo tanina pretvoren je u nerastvorljivo kola-crvenilo. Medutim. KOLA - GLAVNI SASTOJAK NAPITKA ZA SPORTISTE Prijatni napici koje sve ~eSce piju sportisti pre i za vreme takmicenja. naj~e~ce kao stimulans. vina iii tinkture. tek uzabranog lekovitog bilja unBtavanjem enzima na temperaturi oko BODC.tak ranije. zbog cega irn a akutnih i hronicnih trovan ja kolom! U KOKA-KOLI GLAVNI SASTOJAK SU KOLA-ORASI pObro ~nje koji su Koka-kola i s lieni napici ~ iro'ke posle rata osvoj ili ukus po trosa~a svih kon1:inenata i brzo poplavili svetsko trli· s te kao retko koji drugi napi. poreklo i lekovita vrednost.kole za ja~anje .tetu u Parizu od 1900. Kod nas se kola jo~ uvek vrlo malo upotrebljava. tonik (erveni) J1000rans j adstringens (pnotliv hro. teenog ekstrakta. Dejstvo kole je u prvom redll dej stvo kofeina.ze srca. pre pisuju ponekad ekstrakt i vino .

glad i nemaslina. Kola·eliksir: 50 g . zatvori i dusevne bolnice p repuni i na sve strane beda. Zato se navocti 5amo one sto se zna. buke. CesCi su slucajevi mectika mentoznih trovanja.KOU. Kad rodoljub . Popularizacija kole umnogome podseca na sirenje upotrebe kineskog caja u nekim zernljama. osobito u Rusiji. . ton« 'i .« E. sve je podvrgnuto alkoholnom vrenju: rai. Koka-koli i svim sHcnim napIClma kola·orasi daju mnogo traieni ukus i miris. livade nepokosene.ih je sve vise i sve su raznavrsnij[. malo· -pomalo. TROVANJA KOLOM Kola je tipicna kofelnska droga U svernu se mora bi~ umeren. psenica i drugo .ve su ostajale u korovu.ve s to je moglo bili pre tvoreno u votku. To vazi i za kolu. manje zlo. Njj. Najcesca SLI hronicna travanja osoba koje svalrodnevno. poseban . dod a 100 g obicnog farmaceutskog sirupa i na kraju. zdravstveni i prosvetni radIllik zeli da irna uspeha u borbi protiv alkoholizma i slicnih poroka. pa bolje je lazljivi jezik lagati bez· alkoholnim napicima od kole nego r akijom i drugim opasnim alJcoholnim napicima. sto se spravlja po apotekama. Renki su slucajevi da je neko popia neki preparat kole da se namerno otruje.. 399 vrele i sl rucrzo priel1e kola-orahe. neobradene i neposejanje. on mora nam zamenu. jer su svi pili. Znaci trovanja su 'kao od 'kafe i caja. tj . ostavi da .reCnog kolinog ekstrakta pomesa se sa 100 g aI· kohola (60 0/0-nog). 2. I. tj . I najbolj-i lek moze bilti otrov ako se uzme vise nego sto je potrebno. pre jela. kao nabuj a la reka poplavila sve kontinente . jecam. odlije i pije po jedna rakijska casica triput dnevno. ostavi da 5e slegne i izbistri. bez narocite potrebe piju vece kolicine 'kale. manje opasno sredstvo za uzi1 v anje. dobra promesa. 750 g najboJjeg cmag v-ina. KOLA NAPIer U BORBI PROTIV ALKOHOLIZMA Nasa narodna filozofija ima i ovu mudru izreku : . Fabrike dne u 1ajnosli svoje recepte. Covek mora negde da dangubi i da laze laz ljivi jezi'k. gde je sarna dnavna vlast otva· rala javne cajare i favorizovala peivatne cajdiinice u borbi protiv preterane upotrebe alkoholnih pica. osobi<to u SAD i Zapadnoj Evropi.s e izbistri i pij e po jedna kasika 1riput dnevna posle jela. N'ije dovoljno prosto i jednostavno nesto za· braniti. Re~ko je lroja lekovita biljka tako brzo.j asvojila ukus po· trosaca raznih naroda. \. PREPARATI OD KOLA-ORAHA Nj. upotrebom kole kao leka u vecim od propisanih terapij skili doza. koji osvajaju vecinu potrosaca. Kola·vil1o: 60 g teenog ekstrakta kola-oraha pomesa se i rastvori u 940 g najboljeg cmog vina.

prevrelu kol u crnci bacaju. skoro bele semenke oj primeceno je da su nji'hov sasta'V ·i dejstvo drukciji od osusenili. Go· dine 1896. na J avu i u Brazoil. GDE RASTE KOLA-DRVECE? Kole rastu u tropskim vlaznim ~umama zapadne Afrike. jer staru. Pije se po jedn a ka ~ ika posle je la.400 LECI!NII! BlUHM ' Ovaj elik sir neke apoteke namiri ~u cimetom. m ali nov iii neki drugi si· rup po zelji potro ~aca. malo saharoze. enzima. Crnci zapadne tropske Afr. jer su sterilizacijom urui~lene oksidaze i tIla taj nacin spreCeno razlaganje kompleksa ·kolatin-kofeina.nim alkoholom uni~tio u sVeZem semenu kole enzim 0 k sid a z u i posle toga iz ·s terilizovane i osusene kole dobio beli ekstrakt. Cejlon.5% k 0 f e· ina i oko 0. Afri6ka plemena upotrebljavaju jedino sveze neobojene. koj. Goris 1 SevaJije (1908) izolovali su iz svezeg semen a Jrole fenolsku supstanciju 'kolatin. vanilom ili drugim aromaticnim drogama. Goris i Amu su driali sveze semenke 5-10 rninu'ta u autoklavu na lloac i zatim ih osu~ili. OD CEGA POTICE LEKOVITOST KOLE? Hemijski sastav kola-oraha je vrlo slozen. lozovace iii vinjaka od 55% alkohola .ike brizljivo Cuvaju sveze semenke kole u korpama oblozenim zeleninl i ovlazenim li~cem nekili biljaka iz porodke Marm1taceae. Umesto sirupa moze se upotremt i med. ove semenke su imale isti sastav i dejstvo kao sveze.07% teo b rom ina. 5. Kola 1ma 1-2. betaina i malo masti. Xola-rakija: 20 g tecnog kolinog e kstrakta pome~ a se sa 80 g najbolje pr epece l k e. g Ii k 0 z u i ok 0 I a . ne upotrebljavaju. Burkelo je vrelim 900/ . Tako »stabiHzovane« semenke ostaju u sredini· bele. t1umbimm.c r v e nil o. ~IX> sve zaYis i od ukusa potro~aCa. ali ne mrkoorveno. oko 30'10 skroba. za razliku od dotada~njih mrkocrvenih ekstrakata. Maurici~us. Obe ove fenolske materije imaju osobine flob atanina. kao da je radeno sa sVeZim semenkama. a delom vezani. u . Li~ce se menja oj kvasi da bi kola ~to duie ostala sveza. mrku. 3. Kola-sirup: 10 g tecnog kolinog ekstrakta pom e~a se sa 90 g obicnol? sirupa. kao sto to redovno biva sa semenkama obieno osu~enim. na Madagarskar. T ecni ekstrakt kola-oraha spravlja farmaceutska industrija iii vece apoteke po propisima farmakopeje. kolakatehina i kola-crvenilo. God·ine 1911.i su delimieno slobodni. Pije se po pola kafene ka ~ ic ice triput dnevno pre jela. Sadrzi oko 1% kofeina. Sveze i susene semenke nemaju isti sasta'V i fiziolo~ko dejstvo. Po Kneblu (1892) sveze seme sadrii glikozkl k 0 I ani n koji se ~azlaZe pri· likom su~enja semen a na 'k 0 f e in. Pije se po jedna kafena ka~ icica triput dnevno pre jela. odakle su pre· nesene u Indiju. 4. Goris je izo· lovao jednu drugu fenolsku materiju i nazvao je kolatein. Ko la inw io~ i oko 4% flobatanina "iIi kolatanina.. a crvene vrste kole obojc se manje-v-iSe 'Ijrubicasto. koja se pret· vara pri obicnom su~enju 5emena u kola-crvenilo.

jer je to korisno za nacionalnu ekonomiju.KOLA 401 Kon~in~inu. Drvo ra~a tek posle petnaeste godine i daje plod do svoje 75 godine. . Kole spadaju u onu grupu vafnog drveca ~ije kulture stalno rastu. Meksiko i dr. duguljasto-tetvorostrani iii obratno jajasti. U novije vreme svefe semenke se prenose u zelenorn mcu brifljivo zapakovane da bi 's tigle u Evropu ~to manje promenjene. a pogotovu za one u tropskim nezdravim krajevima. sarno da se d~e do cilja. on bi raznokola-drvece nazvao plantae bellicosae. n ejed n a k eve I i ~ i n e i 0 b Ii k a: ovalni. upotreba pijace vode 'prokuvane sa malo kole ima velik profilakti~ni zna~aj. Oporog i nagorkog ukusa. po povr~ini ne~to malo rapavi. jer se dizenterija prenosi zarafenom neprokuvanorn vodom. bez mirisa.Beru se plodovi n~to pre potpunog sazrevanja. Donedavna su kolonijaJne sHe ~inile sve da se 1Z ekvatorijalne zapadne Afrike. gde se ra~una da godi~nje oboli oko 700 miliona lica od dizenterije (srdobolje) i gde milioni unriru od ove strasne zarazne bolesti.il!i d~vljeg kestena.ispod zita«. Danas gotovo i nerna tropske zern1j e koja ne ~ini napore da podigne kulture kole. postojbine raznih vrsta 'kola. ve~ta~ki razmnozavaju. Kotiledoni su veorna tvrdi. PROFILAKTICNI ZNACAJ KOLE Za sve stanovnike Zemljine kugle. Berba. Mestimi~no se sve vge gaje ili. To su privredni ratovi. gor~e KOLA JE POSTALA PRAVA PLANTA BELIKOZA Da je slavni ~vedski botani~r Line (1707-1778) dan as nv. do~epaju 05'Obito semena onih koje mnogo rode i daju kvalitetne kola-orahe. Duga~ki su 20-40 mm. Svefe seme je opoI'ije i nego osuseno. U donjern delu nalazi se supljina i u njoj pupolj~ic i koren~ic iii sarno ostaci od klice. Kola trafi tropske vlafne ~ume isto kao i kakao. Jedno drvo daje prose~no 5-8 kg svezeg semena godi§nje. Je· dna francuska firma 5 tab i l'i z u j e k 0 I u u mestu berbe u Gvineji. na unulra~njoj strani ·ravni iii udubljeni. Svefe iii stabilizovano seme je bela do run~asto. ali se pri tom sredstva ne biraju. jer se zbog njih vode ratovi. Radi se . sernenke i'l:vade iz ~ure i su~e. okrugla~ti. a 15-30 mm ~iroki. KAKO IZGLEDAJU KOLA ORASI? Osusena i olju~tena semena jezgra je veli~ine oraha . a na prelomu je crvenomrke boje. a na obi~an na~in su~eno je tarnnomrko. obi~no rastavljena na svoja dva (Cola vera) ili ~ k 0 til e don a (Cola acuminata). . Kolumbiju. plankonveksni. bolje reci.

KONOPUA Cannabis sativa L. vitamina K i dru· gih sastojaka. ugijene. ernojka. prvica. kao blago sredstvo za tis· eenje. Ponekad se traZe sarno listovi. Upotrebijava se kao pelen. Za iensku stabljiku: zenska konoplja. .kiseline). seme· njajka. gl'snica. izbomiea. iz· birnjata. belica. DIVLJI PELIN. konople. koja lImo korov raste svuda. domaee konoplje. koja se posle nekoliko dana razvije u tolikoj meri da zaista liti na neku pravu gljivu. TRLOMET. a najvise pored puteva. Beru se vrhovi grantiea u evetu (Artemisiae herba. poskon. a na nalitju beli i vrlo dlakavi. edestin). semenjak. 14"10 belantevina (osobito jednog giobulina. oslac:tenog taja i ostavi 2-3 dana da prevri. Samleveno seme se daje u obliku taja (6-8 g na tasu kljutale yodel za letenje ra'znih upala besike i prostate. jer sadrli. zivica. kudelja. UMJET Artemisia vulgaris L. Narodna imena za biljku: alja. trnica. Sadrli i nesto vitamina B. kudeija. zenska 'kudeija. konaplje. stabljata. vem u kitiee i brzo suse u hiadu na promaji. prvoj. zbirnica. Za musku stabljiku: bela ikonopija. nesto viSe glikuronske . Manje je gorka i aromatitna od peiena. to je najupadljivija razHka od pravog pelena. beLka. mletne i sireetne kiseline. Razvijaju se mehuriei ugljene kiseline i taj dabija pri· jatan. nakiseo i osvezavajuei ukus. kineska iii ruska cajna iii kvasJ gljiva To je mesavina s lapitastih bakterijai nekih vrsta kvasca. mandiurska. tekstilne konoplje (Cannabinis semen) sa· drzi oko 30"10 sl15ivog masnog ulja (gliceridi linolne i linoleinske . beiojka. semenjaka. tao nina i kofeina . KOMOTLJIKA. KOMONIKA. Deluje osveZavajuee. muska konopija. konop.ka. eRNI PELIN. sluzi. Spolja se upotrebljava 11 obliku kasiee (kuvanjem u vodi) kao oblog na uboje i otoke. i pored neprevreiog seeera. - Cannabinaeeae Zrelo seme od nase obitne.JBM Japanska. cma konoplja.• 402 KOMBUHA LBCENJE BD. pitome konoplje. Vee prvog dana na povrsini se uhvati belo-sivkasta kozasta skramica.ve« stavi se u tasu smlatenog.jos i malo alkohola. Za to vreme tetnost ispod nje postaje sve bleda. semenjata. Malo parte »glji. - Compositae Komonika je dugovetna zeljasta brljka. evetocice.kiseline i druge proizvode alkoholnog i kiseiog vrenja. Listovi su na 'lieu goli i tamnozeieni. Gaji se na zaseeerenom t aju .

LI~ce Je sheno konoplji. vltlJlve. lupanja srca. kora mu je sivozu6kasta. alkaloida.a Je . narocito plodovi.4% etarskog ulja. vrlo rasprostranjen u primorju. eetvorouglaste. velika konopljika. naspram no. ljubicasti (rede ruiicasti iii beli). noplika. straha i drugih Ziveanih obo. KONOPWIKA zdo belieasti i vunasti. im a 5-7 duguljastih listica. heterozida agnozida. udruZeni u guste vr~ne cvasti. konopina. ljenja. U etarskom ulju ima cineola.KONOPUlKA ~ 403 KONOPUIKA Vitex agnus castus L. Cvetovi su sitni. KonoplJ1ka je narodni lek za leeenje rana (dejstvo tanina i cineola). Plod je sitna I k ostunica od 3 do 4 mm sa 4 semenke. odozgo tamnozeleni i bez dlaka. nesaIllice. tanina. grane su belieaste. o~tra ~ibika. neurovegetativnih poremeeaja (dejstvo etarskog ulja). Konopljika se sadi i kao ukras . cistila. . SadrZi oko 0. Upotrebljavaju se vrhovi ·g rancica u cvetu i plod (Agni casti herba et fructus). Cveta leti.vrl~ razgranata. poljski biber. s labe i sa. otocka ko. odo. gorkih materija. . osobito jufnom. Narodna lmena: divlji biber. Ko~?pIJ lk. Stablo je pravo. Do 2 m visok grm. Plod se upotreblja'Va wnesto bibera 'k ao zatin oj prot. . - Verbcnaceae Mm~e ~a bIber.iv l1egoba varenja hrane.

. Pra§ak izaziva krjanje. ~eeera.zne tamne ~ume. terpena I seskviterpena. Mirisa i ukusa je jakog. krij'll se na bazi listova. iako je kopitnjak bio jedini emetik do uvodenj a ilpekakuane u farmakopej'll. Rasprostranjcnost. ima nezgodno sporedno de[ovanje i posledice od toga. 15-20% metil-eugenola.Suv rizom sadrZi oko 1% eta r s k 0 g u I j a. KOPITNIK Asarum europaeum L.5-1. SadrZi oko 32% a z a ron a (propenil-trimetoksibenzol). 2-3% azaril-aldehida. slicnog biberu i kamforu. Upotrebljava se eela biljka: rizom s nadzemnim delom biljke s li~eem ·i zelenim plodovima (Asari rhizoma cum herba). kopitnica. temjanuga. Danas je kopitnjak nacpu~ten. kozasti .' VH!. kopitnjatic. nagorkog. Rizom puzi p L itko u zemlji. toplog. Upotrebljava se jo~ jedino u narodu. a na nalitju mutni. Cvetovi su purpurno·lamnomodri. slu'li. za kijanje itd. tera na mokrenje itd. Upotreba. menegled. tamnjanac. Ostala narodna Imena: gorski kopitae. Stoka ne pase kopitnjak. gijas. mrezasti. mala biljka. Droga je otrovna (azaran u etarskom ulju). Riwm se mora ~to brZe osu~iH. toplog i paprenog ukusa i terpentinskog mirisa. Spominju ga jos Dioskorid i Plinije da leci groznieu. - Ari·s tolochiaceae Trajna zelj asta. aromatitnog.404 L1!CI!NII! BIUl!M KOPITNJAK. tamnjanite. Sastav. te zato nije primlj ena u sluzbenu medicinu kao ekspektorans umesto ipekakuane. Cveta aprila i maja.Kopitnjak je vrlo stari lek. katin drat. tanina. mrko-erven sa sivom nijansom. s liea tamnozeleni. Droga. sjajni.0 g kao infuz) . donekle tetvorouglast. kopito. temjanice. gihta. . Ijutog. Daju ga u rakiji pijancima da im se ogadi alkohol (0. protiv poViratne grozniee. organskih kiselina ~ nepoznatih gJikozida. mastJiea. a deb eo 1-2 mm. Sabira se u avgustu. smole. Na riwmu obitno ima korentiea i mladih prizemnih listiea. skroba. J ezik postaje neko vreme neosetJjiv kao od kokaina. KOPITNJAK Etarsko ulje je mrko obojeno. osobito bukove. . . Dug je oko 1 decimetar. ka~lja. Listovi su u obliku kopila. tlankovit. obit no prezimljuju. 10-15% bornH-aeetata. Izaz~va po v rae a n j e i proJiv.

kt iz trave (hel'be. 'da osuseni lis t sacuva jasnu i lepu zelenu boju. z d r a V 0.Kopriva je narodni Iek. cela nadzemna biljka u cvetu iii sarno karen. inace. pa sto brie osusiti u tankom sloju.k iseline. Treba ga brati u korpe i ne nabijati ga. VELIKA KOPRIVA. mnogo so11 (IS-2oot. vrseni su ogledi na labora· torijskim 'livotinjama i na bolesnioima sa listom koprive. Danas se u prosveeenim zemljama !rose desetine i stot-ine vagona koprive za vadenja hlorofila. a i protiv drugih anemija. jer je pnimeceno da onda deca mnogo brie ozdrave. a jos viSe sa njenom z e len a m b 0 j 0 m (hlorofilom).000 mg 'lare i peku. Za Iek se belU vrhovi grancica s liseem. iz korena upotrebljavaju se za porast kose. koje bi bilo zanimljivo sakupiti i prouciti. soc n 0. rnravlje. Iecitina. Caj iii alkoholni ekstra. Stranci ad nas -Iraze vagonske kolicine osU'senog k apr i V i n 0 g I is t a. u sobu Hi negde drugde pod krov.U listu dma tan ina. URA 405 KOPRIVA. Upotreba. pepela) i hi 0r of i I a. na tavan.u speSno se daje protiv raznih zaraza. najcesce raste. verovanja.narocito za vreme rata. Za koprivu su vezana mnoga narodna lecenja. Treba brati sarno mlado.KOPRIVA. kao sto varosani !rose spanae. Za vreme gladi kopriva je oj za Ijude i za domaee zivotinje prva i najzdravija hrana. iSijasa i neuralgije. belog pranja. U najnovije vreme najviSe se ceni mlad list (Ur· ticae folium). voska i Jcremene . jer je tu cesto zagadena m dkracorn i iz metom i moze doCi do teskih zaraza. jos ce~cc. U svojim ZaTama kopriva -Ima acetilholina i ' histamma koji vee u kolicini od 1/ 10. Caj od koprive daje se protiv proliva. . pore mecaja nastalih us led loseg prometa materija i anemija nastalih posle prirnene duboke radioterapije. mnogo viotamina C i K. Cenili su je jos Rimljani. Rahitienoj deci koju zrace ultravioletnim zracima iii 'koja primaju zraceni ergosterol (vdtarnin D) daju u najnovije vreme hlorofil ·iz koprive ili njeno liSee. zato se poslednjih godina daje kao dodatak pri lecenju srcanih balesni'ka digitalisom. ZARA Urlica dioca L. . Rezultati su bili vrlo povoljni. VELIKA KOPRIVA. fitosterola . Zato njega treba brati. sam lis t. s luzi. Ponegde se joS upotrebljava sveze uzbrana kopriva za »'larenje" mesta :na telu obolelih ad reumatJizma. a . prezren korov pO prljavim i zapustemm mcstlma. Hlorofil iz koprive povecava snizen krvni pritisak i dovodi ga na normalu. najcesCi seoski korov koji siromasam svet vekovima upotrebljava kao prvu prolecnu »zdravu zelenu hranu«. . koji se daje preventivno i za lecenje teske kolonijalne anemije. nadzemni deo biljke) ili. krvavljenja iz hemoroida i uopste za zaustavljanje krv·i spolja i iznutra (ta· ninsko dejstvo). Sastav. sujeverja 1 obicaji. sireetne i maslacne Idseline. protiv opadanja kose i proliv peruti. nego rastresito !ito pre preneti u susaru.. celo lisce po suvom i Iepom vremenu kad se digne rosa.vima dobro poznat. Hlorofil iz kopnive .. cesto prevrcuCi. Prisustvo glikokinina bi moglo objasniti i opravda1-i upotrebu koprive proti v secernc bolesti. preventivno sredstvo i hrana. - Urticaceae K~riva je ?osadan . Koprivu ne treba brati u blizini naselja i pored puteva gde ana. Pred ovaj rat. karotena. .

U toku od 20--30 dana dete treba da pojede svako vece jedan ·kolaCic. pa ih ve~tackj hrane kravljim iii nekim drugim mlekom. Sok: I kg svezeg mladog i opranog liSca samelje se ma~inom za mlevenje mesa i iscedi sok. pogotovu sa mnogo dece. i za grgljanje i ispiranje us1a protiv angine i upale desni. osu~iti u hladu i poskidati liUe pre no sto se potpuno osusi. Da hi se ~to potpunije sacuvali lekoviti sastojci. nove vrece oct vgestruke debele hartije. cede ieleni sok iz svezih kopriva iii im daju. rasac1ivati pomoCu rizoma (razgranate podzemne stabljike). protiv malokrvnosti. uglavnom preventivl1o. zutice. Caj protiv anemije (malokrvnosti): punu saku mladih lisnih pupolja· ka . Kopriva se moze lSeja1i ali. Cim se pokosi. list koprive treba dobro nabiti u ciste. . kao predohrana. 3. Hlorofil i kopriva 5e upotrebljavaju i protiv raznih drugih bolesti. Domacinstva. danas u naprednim zemljama dajll zelene tablete hlorofila.. jo~ hde i bolje. Zimi se mogu koristiti i osuseni pupoljci. Najbolje je 'koprivu rasaditi u jesen kad pocnu kise. poparenu i sarnlevenu koprivu nekoliko puta dnevno. .5 kg ~ecera i kuva 15 minuta. 2. Najvge je traZe SAD. Nemacka i Svedska. rute groznice. Caj: 50 g isimjenog liSca kuva se 15 minuta u 1 litru vode. 6. Traznja koprivinog lista sve je veca. Uzima se 3-4 ka~ike dnevno. ostavi preko n06 i u toku dana pije umesto vode kao sredstvo za jaeanje. na razmaku 40 x 40 cm.406 U!CBNJl! BlUEM Oeci tije majke nemaju mleka iii onoj deci koja ostanu bez majke. Sve narn to nalaZe potrebu za proucavanjem hemijskog salStava i fiziolo~kog dejstva koprive i njene upotrebe kao dijetetske hrane i leka. Protiv nocnog mokrenja dece u postelji: 20 g zdrobljenog koprivinog semena i 60 g raZellog bra~na pome~a se i doda malo vode i meda da se dobije testo. jer je sarno mlad list dobar. Uzinla se 5-10 g dnevno s medom. 1. karnena ·u be~ici i vodene bolesti. kao hranu u ob1iku povrea. treba je pokesiti. Velike fabrike lekova iz inostranstva traze od nas stotine vagona ove droge. Zbog toga se poslednjih godina kopriva pocinje gajiti kao kulturna biljka. Ekscrakt: Sok se isparava na vodenoj pari u plitkoj posudi do guo stine meda. kala-azara. nacini 5 kolacica i u stednjaku ispece. Pije se IS medom po 3-4 ka~ike dnevno za lecenje bolesti navedenih pod I. ostaviti jedan dan da svene da manje zali. -treba da ostave za zimu nekoliko vreca osu~enog iJsta. ali se upotrebi sarno pol a ~ake pupoljaka. npr. Sirup: 1 kg soka prokuva se i procedi kroz flanelsko platno da bude bistar i pome~a sa 2 kg meda Hi se doda 1. zucnih oboljenja i dr. Za izvoz lSe list cvrsto presuje u velike bale. razume sene dozvoli1i da iz· raste vge ad pedlja. kopriYu treba nac1ubri1i azotnim dubrivom i dobro zaliti. Koliko se kopriva ceni vidi se i po zvucnim reklarnnim nazi virna raznih specijaliteta nacinjenih od koprive. Tako se moze znjeti do 10 puta godgnje.koprive prokuvati 15 minuta u 1 litru vode i to piti mesec dana umesto.eliksir zivota«. Cim u prolece izraste za pedalj visoko. 5. Svajcarska. naroeito protiv kolonijalnih bolesti: denge Hi papatacija. 4. kao. vode.

obicna kopriva. borneola. Etarsko ulj e u vecoj dozi je otrovno i deluje slicno moracevom. listovi su krupni.Sadrfi do 1% eta r s ·k 0 g u I j a. 10. a narocito zeleni plodovi. ocedi i iscedi i toj tecnosti doda se 200 g vinskog sirceta. U veterinskoj medicini sluzi kao karminativ. neprJjatno z a u d araj una s ten ice (na grckom k 0 r is znaci stenical. Stablji· ka je gola i na vrhu razgranata. Linalol se upotrebljava za pro- .JatkHa i piva.n u p a ~ u zap c eI e. ldpe i topolovih pupoIjaka. sladunjavog ukusa. Plod je okruglast (sastavljen od dva simetricna ploda. . kad se trljaju medu prstima. . Cveta pocetkom leta. pa se i zbog toga preporucuje njegovo gajenje. 8. K 0 r i jan dar d a j e 0 d I i c . a ima ga i podivljalog po zitntm poljima gde raste kao korov. ali malo slabije.hiSierik. zeza. a gorn}i su sitniji. a da i ne govorimo 0 velikoj potrainji u zemlji i inostranstvu. peteljki od vi~anja i lista hajdutice pome~a se i prokuva 10 minuta u 1 litru vode. ostavi 8 sati i pije u toku dana umesto vode. Ostatak od destilacije ulja izvrsna je hrana za stoku. zegavica. Kamen 11 besici: po 10 g koprJve.Ulazi u sastav Aqua carminativa i Spiritus aromaticus. perasto deljeni i duguljasti. Caj protiv proliva i slabosti: po 15 g osu~enog koprivinog lista. zove. Nas selekciorrisani sitnozrni kor·i jandar ima oko 1% elarskog ulja. pitoma kopriva. stimulans i digestiv. Proliv reumatizma: po 20 g lista koprive i breze kuva se 15 minuta u poJa Ii tra vode. geraniola i dr. rastavica. doda 25 g kamilice. Ostavlja 5 do 7% pepela. Ulje dobijeno destilacijom iz nezrelih plodova neprijatnog je mirisa na stenice. na dugim dr~karna i vrlo izrezani. izaziva jednu vrstu pijanstva i dubok san. Za medicinske svrhe korsti se sarno gajena bi1 ljika. NajvBe korijandra trosi ·industrija J:jlkera. visoka 50-80 cm.KORIJANDAR 407 7. limonena. s. akruglasii. stomahik. vranilovke ·i majkine du~ice pome~a se i popari sa pola litra kljutale vode. sastavljene od sitnih cvetova. KORIJANDAR Cor. Ostala narodna imena: koprva. Korijandrovo ulje je glavni izvor iz koga se varn linalol. doda po 20 g cveta surutice. ostavi 8 sati. dva merikarpa cvrsto spojena). Protiv npadanja kose: 100 g lista koprive kuva se 20 m inuta u pol a Iitra ki~nice (iii destilovane vode) . ostavi da prokljuca. Korijandar je jednogodisnja zeljasta biljka. a mnogo se tr~i i kao zamena za biber. Cela biljka. a11t. pokJopi i posle 4 sata pije u toku dana. jer sadrfi mnogo belancevine i masti.i andrum sativum L - Umbelhiferae Kod nas se gaji. poklopi i posle 3 sara pije u toku dana umesto vode. a zreli i osuseni plodovi su p r i j a t n 0 g i a rom a tic n 0 g m i r i s a i naljutog. Ovom sme~om trlja se glava (koren kose) svako vete. Upotreba. poklopi. 'peciva. 9. paklopi. Cvasti su bele. 13 do 18% masnog ulja i 16 do 18'10 belancevine. pasja kupina. Donj. Sastav. U ulju ima jos i· pinena.

ervene. pre potpunog sazrevanja da se ne bi omlalio.Rizom (Rusci aculeati rhizoma) se vadi poeetkom jeseni.i. Plodove donosi od oktobra do maja. Odavno se gaji u Rusij'i. Narodna Irnena: zivica. sitnoj. do 2 em duga~ki i oko 2 em ~irok. Kosi se u Ie to pre izlaska sunea. sjajne. Gaji se kao i kim i ostale ~titare. korijandr. Gajenje korijandra uzelo je maha 'll Evropi i kod nas naro~ito u ova dva svetska rata. Korijandar ne bira zemlju. SIMSIRIKA (Ruscus aculeatus L. Su~enjem . ali bolje uspeva na kre~noj. korion. Indiji i SAD. opere. bodljikava biljka. ~v rste. Egiptu. Malti.Korijandar se gaji u SSSR. Jesenji usev je bujniji i daje vi~e prinosa. vrlo otporna zimzelena.i ohladi. Sam Maroko izvozi oko 3. Italiji. Gajenje I berba. propustljivoj. a donekle i cimet. Seje se u martu iii aprilu na rastojanju 30 x 30 em. ki~nee. U Englesku je uveden posle pobedc Normanc:Iana. ko. svetloj §umi U martu se sade ri:r. Gajenje. pravi listov. upadljive. filave. ali ipak ne podnosi glinu~u i kiselu zemlju. pljosnate.lporec:Iivanje mane sa zmom korijandra).drobljenog rizoma prokuva 15 mhnuta u 100 g vode . Nema~koj. toploj i dobroj zemlji i na suneanoj strani. riandula. ·Rasprostranjenost. jer je 'kollijandar mnogo traten kao zamena za biber. oeec:Iena voda muekanjem daje obilnu penu (saponozidi). god. Maroku. Kod nas se gaji u Banatu i Ba~ koj. cimavica. . Zreli plodovi su vrlo lepe. spolja zuekasto-siv i prstenasto nabora'll.000. a i gaJili su gao Plinije hvali korijandar iz Egipta. visoka 30-90 em. ali ~esto strada od mrazeva.000 kg korijandra godBnje. KOSTRIKA. ~ije su grane naspramne. droga. 6-8 mm debeo.400 kg ploda. Istorija. iseee i osuSi.iJandar je jedna od onih biljaka koja se gajila po narec:Ienju Ka'rla Velikog.omi s pupoljcima u lako zemlji~te u . Raste kao zbijen razgranat grmie tamnozelene boje.i se vide na njihovoj bazi kao vrlo sitne ljuspe. Osu~eni l1izom jc elankovit. Cveta od septembra do aprila neuglednim zelenkastim cvetieima. .408 LECBNIE BIUEM izvodnju linalil-acetata. . Engleskoj. Raste po ~umama do 700 m nadmorske visine. koriandol. - Liliaeeae Trajna. paprie. VEPRINA. Na jedan heklar treba posejati 20 >kg korijandra. kornikovee. korijandar gubi smrad na steniee i poene prijatno mirisati.Korijandar se spominje u Eberovim Papirusima (1550. korijander. Spominje se i u Bibliji (l\. Holandiji. Kad se 1 ka~ika sitno 7. Grci i Rimljani ga upotrebljavaju 'kao zacin i lek. dok ima rose. Manje je osetljiv od anasona. Ulje slufi i 'kao zamena za lavandulino i bergamotovo ulje. Berba. papriea. ocisti od adventivnog korenja. Na hektaru rodi oko 1. okrugle bobice sa 1-2 zuekasta semena. jajaste i na vrhu ~e zavr~avaju tmom tako da izgledaju 'k ao Iistovi. I kor. pre na~e en::). dva vazna aromati~na zaeina koje Evropa nije mogla tada dobijati iz lndije.

I k otoro§ka. KRASTAVICA. 300 do 400 g stucanog semen a od krastavaca daje se ded protiv glista. vampiraea. Prisustvo kalijum-rutrata. kroz gusto flanelsko platno procedi i pomesa sa 2 kg cvetnog (livadskog) meda. lista hajdueice i cveta kamilice se pomesa. posle 12 sati ocedi. Saponozid. popari 1 litrom kljueale vode. pektina. jezevac. KUKUMAR. hajduCice. Protiv hemoroida u apoteQj se spravljaju supozitorije od kaokaovog masla u koje se primesa 0. holin. KRASTAVAC. kamHice i kantariona drzi se 8 dana u llitru najbolje komovice. ves-prinjak. isced'i i tom vodicom se zapira i oblaZe mekim flanelskim platnom natopljenim ovom vodicom.VUGOREK. scepkovina. lobodika. iscedi. KOSTRlKA ostavi 2 sata. pasja kita. osobito protiv ojeda. . razlije u manje boce i euva na hladnom mestu. i's cedi. leprin. KUMOR. UGORAK. divlji simsir. zelenika. »mleko od kritstavca« koje stavLjaju na lice kao masku za vlai:enje posne i obolele koze. - Cucurbi1aceae U krastavcu ima oko 96"10 vode i vrlo malo hranljivih materija. smoetarsko ulje. arginina. ocedi. KRASTAVICA. popari 1 litram kljueale vode. karotena. tanin. a donekle i saponozida. 409 Za§t1ta. procedi kroz hartiju za filtrovanje i euva na hladnom mestu. Istovremeno se pije tink1ura (po 1 kasika 3 puta dnevno pre jela): po 50 g kos-trike. Uzima se 4--5 kasika dnevno posle jela. ceprlika. Kostrika se nemilosrdno sete za pravljenje pogrebnih venaca. miSji tm. zimozelen. KUKUMAR . metlika. §pargle i celera se pome§a. vitamina C. veprika. tmobor. peska u beMci i za leeenje zutice: 100 g sitno zdrobljene droge kuva se pola sata u I litru vode. eesanja. trigonelina. enzima i raznih soli. U nedostatlm tog leka moze se kod kuce spraviti ovaj lek: po 50 g rizoma ad kostri.10 g ekstrakta od kostrike. paklopi. kasljiear. Druga narodna imena: bobice. Sastav. Upotreba. aderuna. . poklopi i posle 12 cas ova ocedi. objasnjava diureticna svojstva kostrike i njenu upmrebu protiv uloga (gi'hta). zbog tega je za§ticena u prirodi i mora se gaji1i i razmnozavati na prirodnim nalazi~ tima. pirokatehol i neki drugi fenoli. Pulpa (samleven oljuSten krastavac) i sok se upotrebljavaju u narodnoj medidni za leeenje upala sluznice i koze. breberina. kostrika. Mesani diureticni ca.MURKA Cucumis sativus L. §eceri i kalijum-nitrat. fHosterol. la.KRASTAVAC. veprinac. ocedi i pije 3-4 ka§ike dnevno pre jela. .ke. persuna.j: po 30 g sitno zdrobljenog riwma od kostrike i korena od moraca. usled svral:la. U kozmetici prave tzv.

a moze biti lek i otrov Krampir je postao na§a svakida§nja hrana. U severnim. poreklom iz zemalja oko istocnog dela Sredozemnog mora_ Kod nas se gaji kao omiljeno. (fucena trava. KROMPIR Solanum tuberosum L - Solanaceae Krompir je svakidaSnja narodna hrana i valna industrijska sirovina.) . krona). visoka 80--120 em. IZLatnoglav. bela lilja. pelrovaca. pWloglavica. NOVCIC. ·k rompir je najvafnija hrana za Ijude i za domace zivotinje. BELl UIUAN Lilium candidum L - L'iliaeeae Trajna zeljasta biljka. lir. Krompir je. ciganske min au· §ice) i dr. istog sastojka kao u p§eniei. gorkrh materija i tanina_ Ulazi u sastav grudnih Cajeva_ KRIN. kao §to je deteHna re§ila pitanje gladi domacih zivotinja i stoearstvo podigla na zavidnu visinu. (divljd '~jdljan. kren. naboj i 51. leluja.k ida§nji hleb. BELl KRIN. bijeli lijer. hladnim i via· znim evropskim zemljama. lilj. Druga narodna !mena: bela aleluja. jecmu. Evropljane je stalno morila glad sve dok gajenje krompira nije uzeLo veee razmere. (boikalie. zuti krin. zanbak. krstic. beli zambak. rec1e oka. turska Calma). zlata!l1.410 LECBNJI! BIUBM KRASUUAK. u narodnoj medidni su i druge vrste roda Lilium: Lilium bulbiferum L. Cvet se drZi 3 dana u komovici i tim ispiraju posekotine i rane_ Cvet kuvan u ulju upotrebljavaju za lecenje krasta i upaJa nosa i uha. dakle. limbar. re~io problem gladi u Evropi. DIKINO OKO Bellis perennis L - Compositae Cvece (Bellidis f[os) se bere sve dok biljka eveta. Ali to nije bilo odmah posle otkriea Amerike.i upotrebe. veoma dekorativno eveee_ U narodnoj medicini se upotrebljavaju lukoviea.KRAJCARICA. beli zuJj. 'su§i se i cuva kao kamHica_ SadrZi etarskog ulja. opekotina. bijela bogga. ·kukuruzu. :claroglav. Vekovima su prosveceni i mipredni . Slicnog hemijskog sastava . pirineu i drugim zitima. bela liJija. TRATICNICA. Lilium earniolieum Bernh. to je za stanovnike hladnih i vlafnih zemalja krompir. Ono §to je za nas sva. petrov krst. . gde ne uspeva kukuruz. BELA RADA. vojniako bilje. list i evet_ U svim organima ima sluzL U Hstu ima do 70 mg'l/. liljan. trava od fuei. promrzlina i ozleda. zilj. vitamina C_ Sluzava lukevica se kuva u voni Hi mleku i U obliku ka§iee stavlja na upaljena mesta da smanji bol (cir. posle ot· krica Amerike. Hranljivost krompira pociva na velikoj kolicini skroba. petrov evet. Lilium martagon L. liUa. oveja trava.

kulturna biljka. pir. reCi ce: »Vive la France et les .su mogH ratovati. Najupomiju borbu za upotrebu i za gajenje krompira u Francuskoj vodio je pariski vojni apotekar Parmantje u drugoj polovini XVIII veka. Medutim. onda su mu obieno dobacivaH da je bio na »krompir. PodsmevaIi se mi krompk·balu iii ne. Taka su ti najotmeniji balovi u svetu malo-pomalo dobili naziv »krompir·balovi«. Nekad su u Francuskoj stalno harale glad i nemastina. 0 . odakle je krompir poreklom. gde je krompir glavna narodna hrana. nije to uvek tako bilo. radoznale kao i sve druge zene. a danas ih je poznato preko 1. dobiee gubu«. sve one i njihove keeri budu zakieene evetom te skupoeene i retke biljke donesene iz daleldh zemalja. prestali su glad i skorbut. vodiIi bor. Dolaskom u eile. jer su sve zelele da imaju isti ukras. kad neko hoee da s e nasali. Sve prisutne zene vIas tel ina. Posle toga njego vom sirenju u Evropi najvise je doprineo botaniear Kluzijus. na primer. kad dodu na bal. To se vidi i po ogromnim povrsinama koje se nalaze pod krompirom i koje iz godine u godinu rastu. i pocelo blagostanje. pored ostalog. Francuz Francuzu. I iz toga se vidi da vaznost krompira do danasnjeg dana ne prestaje. U Evropu je donesen oka 1580. Jedan njihov vladar doznao je da u susednoj drzavi nema gladi.. rodoJjubi. tek on je ueinio svoje. u dvoru u Parizu).l etnjem go· diSnjem dvorskom balu vladar je zakitio svoju zenu cvetom od krompira. bio proneo glas da .na ·kakvom balu na koone su se slwpljale siromasne devojke. godine. ~ta da ti kaZem kako je bilo. na primer. sa visokih ameriekih planina. gleska oko 1585. Tako. bal na kraljevskom dvoru. Pravi krompir·bal« . Sirenje je iSlo sporo i veoma teo sko. U Fran· cuskoj se gajenje krompi'l'a brzo ·m irilo.spitivanje. Tako i dan as.' pa jos ·i pre ovoga rata. zivo se zaino teresovase kakav je to evet. u Franeuskoj se. godine. aH je . I danas Franeuzi prieaju da je krom· pir·bal bio najotmeniji bal u Franeuskoj. oplemenjivanje i stvaranje novih vrsta pomoeu mutacija ne prestaje ni danas kako u Evropi tako i u drugim delovima sveta sa umerenorn klirnorn. Nasi star. jer se tame seje mnogo krompira. novost i skupoeenost da je slufen sarno za kraljevskim tl'pezama (1616. prieaee yam mnogi duhoviti Francuzi. Poole Spanije upmnala ga je En. kost. U XVII i XVIII veku krompir se poeeo siriti i po Srednjoj Evropi kao . Na rastanku svaka od njih dobl po nekoIiko krompira s naredenjem da ga poseju i da naredne godine na isti dan. Mnoge vlade slale su nauone ekspedicije da istrazuj II visoke Ande.u d" ubede i tadasnje vlasti i narod u veliku hranljivu vrednost i n eotrovnost krompira. bal na koji su magli i6 sarno pozvani vladari i vlastela. Evropljani su zatekli gajeni krom.govorio je prijatelj prijatelju kada se lose oseeao na nekoj igrand.krompir jos dugo posle toga bio takva ret. gladni seljaci su se stalno bllnili. gde se gaji od najdavJ1ijih vremena. On je eeo svoj zivot posvetio ispitivanju krompira. Kako je to bilo. Znao je 13 varijeteta.p edicija bilo je ne sarno u XIX veku vee i pred sam II svetski rat.ko jede krompir. nisu nista radHi i sl. kada je nekoliko ev· ropskih vI ada slalo svoje najbolje naueni.700. Tih eks. iii stranci ako hoee da im se malo narugaju. kad su nekom hteli da se narugaju i da se $ njim nasa Ie sto je bio .KROMPIR 411 ljudi. »gde dosad nije stupila noga Evropljana«.k e u Juznu Ameri'ku da ispitaju sve us love pod kojima krompir najbolje uspeva u svojoj postajbini. »Tja. To . ·balu«. Krompir je porekJom 1Z zapadnih delova Jufne Amerike. S gladnom vojskom kraljevi n.

Plebs se lecio kako je znao i umeo. ne stvori se mehur ni rana. krornpir deluje kao »alkalna kura« pri suzbijanju prevelike kiselosti u ceJijama covekovog organizma. Azotne materije se sastoje od peptona i raznih aminokiselina: turozina. istina u malim kOlicinama. smanjenju lucenja zeludaenog soka pod uticajem solanina. vinske i cilibarne kiseline i raznih enzima. i to ti je najboljJ seljacki lek koji 5am primi. 17-23"10 skroba. bel s kolovanih lekara i apotekara dovijao se kako je mao i umeo. asparagina. Kao i sve ostale vitaminske sirovine. To je narodna medicina 0 kojoj se kod nas malo zna. U osu~enom krompiru nema vitamina C. koja se pravi od krompira kao zamena za egzoti~nu ili pravu tapioku. • Evropska tapiokae. pa se preporucuje protiv hronicnog hiperaeiditela. Presan sok od nastruganog krompira (200-300 g dnevno u nekoliko doza popiti) suzbija preveliku kiselost u zelucu. ger~lom. Kuvanjem se jedan dec vitamina C uniSti. odmah su lekari i staresine pristupali kuvanju krompira. iako je vrlo ukusna kao hrana.4% secera. 1 dana s tame nema nij ednog obroka u kojem ne bi bilo oj malo krompira.iabu~ne. a ~esto i p r v a porn 0 C. Krompir je sirolinjski lek koji dobro dode u nufdi i nevolji. -Smanjuje secer u mokraci i kolicinu mokrace. Razni na· rodi u Jugosla viji upo trebljavaju krompir za lecenje razlicitih bolesti. makaronama i drugom suvom hranom. U krompiru su nadene i male koli~ine acetilhoHna. 2. K rom p i r m 0 Z e bit i i i e k. dete zaspi. mi ga oblazemo kaSicom napra'Vljenom od nastruganog krompira.reci ce vam svaka starija zena. U njemu je naden ovaj vitamin. Cim se u nekoj jediniei pojavi skorbut. jer se krompir jede u velikirn kolieinama i skoro svakodnevllo. Covel< blizak prirodi. Hemijs ki sasrav krompira je vrlo sloZen. Najvise vilamina se oeuva 'll krompiru koji se bari neoljuSten. i skorbuta je za nekoliko nedelja nestalo. limunove. Objasnjenje ovog blagotvornog dejstva na:lazi se u delovanju soli ka lijuma (tampon svojstva). 10' 0 celuloze. 2% azotnih jedinjenja. pa donekle i dejstvu vitamina C.412 LECBNIB BIUBM pommes de terre [rit es«. U njemu ima u proseku: 75"0 vode. »Kad se neko dete ili neki drugi uku· canin opece iii oSLtri. To se naro~ito jasno uvidelo u poslednja dva rata u na~oj vojsei i u vojskama drugih zemalja. gubljenja kisele reakcije i drugih okolnosti koje negativno uti~u na askorbinsku kiselinu prilikom susenja ..la od moje babe kad 5am bila dete. fizickoj zastiti pektina i skroba. . takode nema vi tao mina C. Verovatno zbog prisustva soli kalijuma. leucina. To mi i danas raelimo ako se neko opece ukazujuci mu prvu pomoce . histidina. vitamina C i B.15 0' 0 masnog ulja. On je i pre v e n t i v n 0 sredstvo. 0. ~to zna~i -Da zivi Francuska i pdeni krompiri«. Ono sto mi ucimo kao istoriju medicine i farmacije. Bol limine. U mineralnim solima preovladuje kalijum. To je i bio povod da se posle I svetskog rata u krompiru potraii vitamin C. glutamina. . NajviSe vitamina C i B ima u ljuskama krompira. svakorn pristupacno i prijatno hranljivo s redslvo za suzbijanjc skorbuta. Koristio je one sto je bilo oko njega i njegovog doma. i kronlI'ir susenjem gubi vitamin C pod uticajem kiseonika iz vazduha. ali ipak dovoljnim za normalnu ishranu i svakodnevnu potrebu naseg organizma.5% pek~ina. pasuljem. do 0. to je medic ina vlastele i drugih povlascenih klasa. . 1% mineralnih soli. arginina i lizina. Tako se krompir pokazao kao vrlo jevtino. lIsled jednostrane ishrane konzervama.

SHeno postupaju i kad nekog boli uvo. sakupi se na §to nizoj temperaturi. Solanin j e jedan gli koa lka loid koji irna i izvesne slabe hemolHieke 050bine saponina . gde se gaj i najvise krompira. osu§i i samelje_ Vadenje skroba iz' krompira je mnogo lak§e nego iz eerealija. iii kako se cesto neispravno naziva . pomocnica ili kerece groZde (Solanullt nigrum). U razvodn i'ku i u klicama krompira naden je jo§ jedan sliean glikoalkaloid. koja je uzela nevidene razmere u mnogim zemljama. re(!e i odraslima. Poznato je da su krompiri koji su na njivi u kucici (odiaku) bili razgoliceni i izlozeni suneu manj e ili vi§e zelene boje. za proiZ\'odnju dekstrina. e bit i i 0 t r 0 v. skrob pada na dno. so /anein. U apotekama i fa rmaeeulskoj indllstriji dodaje se lekovitim tabletama kao sredstvo za bubrenje.KROMPIR 413 U mnogim selima euo sam jo§ i avo: kad nekog boli zub. Solanina ima i u mladom krompiru. Kuvan 5 glieerolom daje gliceril1sku masl za mazanje ispueanih r. kolicina solanina brzo raste zajedno sa pojavom hlorotila. koja manje iii vge cvrsto dni slepljena zrnea skroba. najvge se razvila u umerenom po jasu. Tvrde da bol ubrzo pro(!e i covek posle dllgOg nespavanja moze mirno da zaspi i da se odmori. K rom p i r m 07. Krompirov skrob irna raznovl'Snu primenu. upale pit/ca. reumatizma i slicnih bolesti od nazeba i vlage. proizvodi se svake godine sve vge u velikim fabrikama u Evropi i izvan nj e. . U ljusci i u celijama spoljnog tkiva krompira ima vrlo malo so I ani n a (aka 2-10 mg u 100 g krompira). koje omogucava da se tablete u zelueu brzo raspadnu. Industrija alkohola. Ljudi su odavno pri metili da je pozeleneo krompir §kodlj iv i da krompirove klice slOka ne jede. dok. CUO sam da presnu illi kljllcalorn vodom popan-enu krompirovu kaJu stavljaju kao obloge na bolna mesta na telu . Ijoskavae (Physalis alkekengi). nj krompirovo stablo ITi Ii§ce domace zivotinje ne jedu. naprotiv. ali u vrlo malim kolieinama. svega na nekoliko mesta u vojvo(!a nskim selima. ISlO tako. s tavljaju obloge oko grudi u sillcaju velikog nazeba.uku. kao isolanin. oboljenja tako cestih II Vojvodini zbog vlaznih stanova. krompirovo bra§no«. Hidrolizom pod uticajem kiselina i fermenata daje alkaloid . jer zita imaju mnogo vi§e I belaneevin e (oko 8'10). Za apreti:ramje platna. Kad se krompir d rfi na 's uneu. dij etetskih hranljivih preparata. K rompir se dobro opere i ocisti. Krompir je vrlo vazna sirovina za ekstrakciju s k r o b a . Danas se zna da ne sarno u krompirovim nadzemnim zelenim delovima ima olrova solanina vee da ga ima i u zelenim delovima mnogih drugih biljaka iz isle porod iee (Solanaceae) i da ih zbog te otrovnosti domaee zivot inj e ne jedu: razvodnik (Solanum dulcamara). potro§i se najvge skroba. bronhitisa. aikohola. jer je to najjevtinija sirovina za tu industriju. akulnog zapa lj enja zglobova. glikoze. u krompiru ima vrlo malo proteina (2'10) i skrobna zrnea plivaj u slobodno po celiji.n i sm e§u §ecera. bolova £I donjem delu Irbuha. i uop§te u tekstilnoj indus lri ji. Rede. Krompirov skrob. Deci. koji hidrolizom takode daje solanidi. kristalnog §ecera. Kao tezi od vode. paradajz (Solam/m /ycopers icLll n) i druge Solanaceae. uvuce se m alo parte presnog krompira u §upalj wb . Mnogo vi§e skroba se upotrebi za stirkanje ruhlj a. samelje iii simo isecka i ta ka§a ispira na si tima velikom kolicinom vode.

tromesecno bar jedanput ti jadnici su to morali ces to upotrebljavati dok im ne dodija iH dok se zaista ne razbole i ne pomru. vojska je bila puna simulanata.dakle. proklijalim i pokvaremm krompirom i 'onim koji je pozeleneo zbog toga §to se razvijao 'izvan zemlje. Poziti vno se zna da je to labilno je di. od koj ih su dvojica umrla. Slicnih primera ima mnogo_ U mnogim prilikama tesko je.k akvu svrhu. kako se i u kojoj kolicini upotrebi.lz- . podzemljica. i op§ta potBtenost. ·rasak. kJrumpiS.ja su: glavobolje. Za sada se jo§ ne primenjuje u terapiji. pneumonije itd. kolike. Na koZi izaziva toplinu. kumpir. bezazlenoj biljci. proliv. cesta povraeanja. Eto ne§to malo 0 krompiru. tatuie.otrova. divizme. duvana. Znaci trovan.i trovanju srodl1lim biljkama iz iste familije: bunika. 'krumpi-r. ipak pokusaji da se ei5t solanin uvede u terapiju kao analgetik do sada nisu uspeJi . jer je solanin mnogo manje otrovan od hioscijamina i atropina. uloga. Da bi otrov biD §to jaci. - Euphorbiaceae Seme je slieno ricinusovom semenu ali je sitnije.nelim krompirom §estori. Kako su se komisijski pregledi sumnjivih i privremeno otpus te nih vojnika cesto ponavljali. ne§kodljiv. mnogi su u pivo dodavali jo§ i §aku soli.kristalnog praSka. lako solanin ima slabe midrijati6ne i analgetiene osobine hioscijamina i atropina. krtula. krtola. maIo duvana iii piavog ·kamena. Oni su upotrebljavali naj razlicrtija sredstva da ne sluze vojsku i da ne idu na front. KROTON Croton tiglium L. postaviti ostru Ii jasnru grandcu ·izme<iu hrane. ·slieno kao pr. pitanje solanina i njegove otrovnosti jo§ je nerazja§njeno. SluiZokoza je jo§ osetljivija_ . mlecike i drugih biljaka. Nekad u Austriji. kompijer. Pored kukolja. Zabelezeni su s lucajevi trovanja mladim klicama od krompira. tatula i velebilje). Od njega se dobija masno ulje. a svaki obrok zaliva pivom.414 LI!CI!NJI! BIUEM solanidin i tri §ecera: glikazu. jednoj obicnoj. kome se daje i u . ricinusa. jer mu je dejstvo nesigurno i nestalno. dakle. midrijaza (§irenj e zenice. Uop§te. lzolovan je u obliku belog . klice se moraju prethodno potpuno odstraniti). Krotonovo ulje je jedan od najjacih poznatih revulziva u slucajevima reumatizma. Narodnn imena: burbulka. krtulja. narocito u I svetskom ratu. pasulja. krompir. krurnpijer. Izgleda da solanin u krompiru nij e identican sa solaninom u razvodniku . pa rna i proklijao (is tina. Sve zavisli u cijim je mkama sirovina. U Uteraturi je zabeleien slucaj trovanja pozele. zabusanata. na trenicu. korun. Problem je jo§ u proucavanju. da se brzo i lako rasp ada i da se tako moze objamiti za§ to je kuvan krompir. leka ·i . namirnici koju svi poznajemo i svakodnevno jedemo. opekotine. Za to vreme ne jede niSta drugo. Pre izlaska pred sani tetsku komi's iju simulant jede dan-dva presan krompir nas trugan na rende.njenje. zima·k. grunbir zemljak. kesten. ramnozu i galaktozu. crvenilo i m e h u r 0 v e. Kuva!njem se veCi deo solanina i solaneina razore. »da bi lupanje srca bilo §to upadljivije«. upotrebljavali su i presan krompir.ce.

obi~o sa slabijim iii ja~im grcevima.Svefa biljka u cvetu. Rasprostranjenost. Jednoj kapi krotonovog ulja odgovara 30 g ricinusovog ulja..iljaca cveta. Raste po suvim peskovitim nizijskim. I1!TIU!NKA. nik. Vge od dye 'kapi ulja izazivaju vrlo jaku upalu creva i trovanje (ufasna povraeanja. Sastav. duli·leb. jeter. bez mirisa je. zbog ~ega ~iljka. proliv. visoka 5-15 cm. sumarica. trojica. brdskim i pIa· ninskim Iivadama i svetlim ~urnarna u Severnoj i Srednjoj Evropi do sevemih delova Bal· kanskog poluostnoa. Listovi ostaju i preko zime do proleea. . Cveta u aprilu i maju. Jedna jedina kap. ma~ka. plemeni'li dzigeri~njak. Droga. (Hepatica triboa Gilib. saponini. pojedina~ni. hoton. JETRENKA Anemone hepatica L. .) - Ranunculaceae Izgled bUjke. dugacki 6-7 cm . . hladan woj i s\.JCRSTASTI ICOPITNJAX. debe!i. Po/yga/ae amarae ~erba. U k usa je vrlo gorkog. . odozdo modropurpurni. zlatni trilistnik (Orfelin). velika zlatna ditelina.k. koji pro~isti i onda kada sva os tala purgancija podbace. OPUTINA Polygala amara L. KRESTUSAC. Za lek se upotrebljava cela zajedno 5 korenom. Ulje od krotona u narodu nazivaju prolist. biljka je otrovna. KRSTASTI KOPITNJAK.Tanini. . sasa p I a v a. Oni su sjajni.. 415 nutra deluej kao najenergi~niji poznati drasti~ pur gat i v. koje se Cesto za· vr~ava smreu. Narodna Imena. ma~kina ocesa. Upotreba. glatki. KRSTUSAC . pa i manja koli~ina ponekad deluje purgatiVlIlo vee posle pola sata.Vgegodi~nja zeljasta biljka. iskopana i osu~ena u proleee kad . Cvetovi su plavi. . jatrenka. Gor~ina droge poti~e od pol i gam a r ina. Opomena. .Brdske i planinske ~ume. Visoka je do W cm. Polygalaceae KRSTUSAC . razdeljeni na 3 reznja. K r stu ~ a c je dugove~· ~a zeljasta biljka sa vBe sa· mostalnih oblika. KUA.Ovu biljku narod naziva razli~itim imenima: alen· ~ik. acrstasti kopitnjak.Narodni lek: adstringens. Ima sit'lle plave iii bele :vetiee. tonik i diureti. na tankim dr~kama.U veeoj 'k o!icini uzeta. na duga~koj drki koja izbija iz samog rizoma. .). KRSTUSAC.

svega je do 1. i z o· e mod ina. Od pasdrena (Rhamnus cathartica L.Kora se skida s mlaclih stabala i debljih grana krajern zime i poeelkorn proleea pre nego ~to kru~ina oHsta i odmah se su~i. po lugovima. sekundarni nervi na listu n i 5 U par a I e I n i 5 obodom lista.Kru~ina se vrlo lako gaji. vrbi i jablanu. neugledni i belo-zelenkasti. gorski krstu~ac. Plodovi su okrugli. u Iisnim pazusima nema tako mnogo plodova. KRKOVINA. Poku~aji u oba svetska rala da se umesto americke senege u-potrebi domaci krstu~ac ostali su bez uspeha. koji je odavno poznat kao sastojak droge. Meslimicno se javlja u znatnoj kolicini pored Dunava i drugih nasih reka u nizijskim ~ umama. U drogi ima malo tanina. pa crveni i najzad crni. secera i masti. bresinjaea. (=Frangula alnus Mill.Jl!M se krstu~ac upotrebljava ·i kao amarum i slomahi-k. U drogi ima jo~ i tan ina.U kori -ima s lob 0 d nih i v e zan i han t r a h i n 0 n5 k ih del' i vat a. najpre zeleni. zbog I\ega se u narodu upotrebljava protiv proliva kao i ostala blaga adstringen cija. oko 7 mm u precniku. Berba. k ozu i f ran· g u lin . po svoj prilici. Kad se zvace. Glavni antraglikozid je jedan vrlo purgativan. g I i k 0 f ran g u lin koji se za vreme su ~ enja i dugotrajnog cuvanja kore postepeno razlafe na gli. Kora je glatka i sjajna. SMRDLJIKA Rhamnus frangula L. najaktivnijih sastojaka droge. amorfan ramno-glikozid. Cvetovi su sitni. Raste po celoj Evropi i severozapadnoj Aziji. najbrle i najjednostavnije vegetativnim putem: mladicarna.) se razli1ruje IIime ~to se vrhovi grancica n e z a v rS a V a j u t I' n j e m. go r k e mat e r i j e. Gajenje. Sastav. listovi su po obodu celi. poticu od hidrolize prvobitnih visokomolekularnih korn· pleksnih antraglikozida. Kod nas je dosta ima po vlafnim ~umama. lisni pupoljci 5U be z I jus a k a. zbog ~ega se draga upotrebIjava i kao ekspektorans. Iseku se u vrpee dugacke oko 30 ern i lju~te. . crnkaS1a iii sivo-rnrka i 'karakteristicno ukra~ena mnogobrojnim vodoravnim. rnladim grancieama. KRUSINA. h r i z 0 fan 5 k e k i s eli n e i drugih antrahinonskih derivata koji. 5 lob 0 d nih em 0 din a. nego su menusobno paraJelni i ima 'ih dvaput vge. Na~a reena ostr