Dr JOV AN TUCAKOV

LE(;ENJE BILJEM

Dr JOV AN TUCAKOV

LECENJE BILJEM
FITOTERAPUA
Predgovor Akademik prof. dr KOSTA TODOROVIC

IZDAVACKA RADNA ORGANIZACIJA BEOGRAD 1984.

.RAD.

PREDGOVOR
Zanim ljiv, duho vit i originalan nac in i zlaganja, bogata i sves trarza na£lena i strucna do ku ll1 entacija i cist narodni j ezik poznatog slnicnjaka i oclusevljenog istra zivaca prof. dra Jovana Tucakova, naseg najboljeg poznavaoca l ek o vil og bilja, vee na prvim stranicama potpuno osvajaju svakog i3i taoca, a osobilo ljubil elja prirocle i priroclnih lekova. Takvo sveslrano delo Ila Il asem j czi ku nemamo, pa ce ovaj savrem eno obraden enciklopeclijski p r irucnik popunili oselnu prazninu £I nasoj oskudnoj strucnoj i rzau crLOj fa n nakogrzozijsku j lit eraturi. N eospomo j e da ce ovo kapitalrzo zivotno cl elo neul17omog trudb enilca rza proucavanju nase medicirzske flore doprirzeti urzapretlenju pravilnije i .{ire upotr ebe lekovitog bilja i biljrzih lekova kod nas. N e samo siroka javl70st v ee i zdravstveni radnici dobiee ovim deLom t!ragocen praktical! prirucnik i odlican ucltbenik. To je iSlovremerzo i veoma zanill1ljiva l ektira koja se cila bez predaha, jer je cela materija izrzeserza vrio i ivo i na svoj slven rzacin. Pisac lIa rz eposr edarz, vrlo pristupacan i razumijiv rzacirz pruia ogromarz broj dragocenih podataka 0 poznavarzju, bmrzju, susenju, cuvanju, hemijskom saslavu, d ej stvu, upo/rebi, gajerzju, zas liti, razmnoi avanju i preradi lekovitog bilja i i zradi prostih lekova od sveg naseg lekovitog bilja. Sve je ovo zaSnOVQl10 Ila naucnim podacima najboljih domaeih i inostranih slruenjaka, tako da ovo clelo predstavlja poslednju re e nauke 0 lekovilom bilju. N e samo mnogobrojni dragoceni podaci, slike i crtei i vee, pre svega, toplina, i arka Ijubav, entu zijazam, stiL i nacin na koji na/11 sve 10 pisac p m i a, a ista taka i njegovo ogromno iivotno iskuslvo i objeklivnost bude u CitaoeLl neodoljivu ielju i volju da se i sam posveti istraZiva/·zju Iek ovilog bilja ne bi Ii coveeanslvo dobilo nove, bolje i jevtinije, svakom pristupaen e lekove od bilja, preparate koji bi jos blagotvomije uticali na radnu sposobnost i na produktivnost i produietak aklivnog iivola eoveka, vecite zeLje svih ~e lleraeija kro z vekove. Ta humana, ljudska, soeijalna i prosvetil eljska nit provlaci se kroz celo delo ovog neobienog pisea, prijatelja i pOZl1avaoea prirode. Biljni lekovi kro z v ekove, od prvih pisanih spomenika do danas, imaju (lgroman znacaj £I profilaksi i lerapiji. U najnovije vreme, islovremeno sa sint e/skim, svak e gorline se u naucnoj medicini i farmaeiji javljaju i mrlOgobrojni novi biljni l eleovi. Meltu njima ima i biljaka koje raslu na naSem tlu i od velikog su znacaja za eoveeanslvo. Tako je, na primer, buhac iz naseg

6

LECENJE BrUEM

Primorja jos uvek lIajbolji hueklicid, jer nije otrovan za coveka i iivotillje ;ople krvi, ne iza ziva naviku i d el uje vrlo brzo. VU/wsti digitalis iz istoclle Sl'bije najbolji j e l ek za sree. Opij£l1t1 iz Makedonije ima najvise mortina, a kall1il iea iz Bannia najvise etarskog ulja tamnoplave boje. Bosna daje na jbolji lipov evet, a Deliblatsk i pesak goroevet najboljeg kvaliteta. Slotim! milioliQ ljudi boluju od malarije. Glavni lek je kinin iz kore cini1ol1e. Miliolli stallovnika tropskih krajeva boluju od srdobolje, a proliv nje sc uspe.)lIo upotrebljavaju alkaloidi emelin i konesil1, opet biljni l ekovi. Lobelin, ezeril7, stro /alllin, stri/1IIin i slotine drugih veoma vaznih lekova, o/icilw/l7ih it svim fannakopejama sveta, lakotle su biljl10g porekla. VilalIIini, provilamilli i lllllibiotici iSlo su lako proizvodi biosinteze bilja. Covek jos IlC pOZl7aje il c!m ijski sastav I71nogih prirodllih lI1aterija, pa se £I I/QUC/1/JI1I svetu s pravom ocekuje da ce 110ve, savremene, osetlj ivije melode covecanslvu pruziti jos blago;vomije lekove. Ocllika je ove llarodl7e kl7jige i to sto pisac, dobar poznavalac narod170g zivo ta, iZl70si I'le :;a.ll1O kako treba l1ego i kako ne Ireba upotrebljllvati izvesno lekovito bilje. Ovo je osob ilo vaino za bilje jakog fizioloskog dejstva jer 0110 u ruicCll71a m::ukog i neobavestel1og mo ze izazvati raZl1e vidove Irova'1ja, a ponelcad i smrl. To zdravstveno narodno prosveCival1je j e osobe17051 i velika vredllost ove kl1jige. Na IIC1sem j eziku do sada l1isl11o' imali delo 0 lekovitom bilju ovako svesl ral70 o/}r;u1eno. Pogotovo ne delo u kome je sakupljeno iskus tvo coveka koji je ovo sludirao i ceo svoj vek posvelio proucavanju medicil7ske flore kod l1as i u il7os/rallstvu, profesora /coji taj predmet predaje Ila Farmaceulskom takuitetu, covcka koji je na B eog radskolll ul7iverzilet£l 1940. godine OSIWI'ao 1705 prvi lll st itut za tarmakognoziju, a 1948. prvi Instina za prauc{tval7je lekovilog bilja £I Beograd£(. Ubetlel7 sam da ova klljiga naici lIa dobar prijem i da ce dobra doci svakom domacil1stvu, jer je pisana za l1arod da mu pOlr/oglle. Akademik prof. dr KOSTA TODOROVIC

ce

OPSTI DEO

LECENJE BILJEM U NAS

Kao sto je sloboda veeita borba za slobodu, tako je i zdravlje vecita borba za zdravlj e - samo su se metodi te bo· rbe kroz vekove m enjali i usavr· savali. Pobediti bolest maci osloboditi se straha od smrti.

Svaki narod, svaki kraj i svaka epoha imaju svoje obicaje, navike, no~­ nju, pesme, pripovetke, igre, bolesti, epidemije, lekove, nacine leeenja i veS(inu jzrade lekova. I lekovito bilje je, izmeau ostalog, zaoralo duboku brazdu u zivot svih naroda, a pogotovll onih koji su vekovima tJ.aeeni, gonjeni, porobljavani, u veCitim seobama, koji po necemu lice na vodeni evet, na svilu sto leti po lepom vremenu ili na jak i prijatan, diskretan i prolazan miris neke jedva vidljive biljciee u gustoj travi. Lekovito bilje je najsta·r iji lek i prvobitna lekovita sirovina nekad primitivnih a sada kulturni-h naroda. I danas je rllzno bilje najjevtiniji i najpristupacniji ishodni materijai za proizvodnju lckova u domacoj i inostranoj farmaceutskoj industriji. o upotrebi lekovitog bilja u medieini susednih i drugih naroda pod cijim je utieajima bila i nasa vestina lecenja i izrada lekova bice govora kasnije u ovoj knjizi. Istorija zdravstvene kulture balkanskih naroda vrlo je zanimljiva i slozena, jer se u tom delu Evrope osecaju snazni utieaji Istoka i Zapada, medieinskih pisaea mediteranskih i drugih zemalja, sve to isprepleteno i pomesano s narodnom medicinom nepismenih ratnika i pastira. U svakom slucaju, nauka a le kavitam bilju · nije skol'aSnja, n e potice ad /?as i.ivih . Ona ima duboke korenove. Sto se ranije manje znalo 0 hemijskom sastavu i farmakodinamskom dejstvu bilja i sto se na tom polju tarmakomedieinskih istrazivanja isla spor~, razlog je u tome sto nasi preci nisu raspolagali laboratorijama i drugim sredstvima koje mi danas imamo. Upotreba lekovitog bilja kao terapijskog i profilaktickog sredstva ima u nasem nal'Odu neobicno bogatu i izvanredno dugu i neprekinutu tradieiju. Najbolje svedocanstvo 0 tome pruzaju mnogobrojni stari pisani spomenici, od kojih valja pomenuti bar neke. U Hodos kom kodeksu, koji se smatra za najstarijj kodeks srpske svetovne medicine (XIV vek), navodi se, pored ostalog, i raznovrsna upotreba

10

LECENJE BIUEM

domacih i stranih b il jnih droga, najcdee kima, aloja, tamjana, lanenog i repinog se mena , smokv inog korena, korij andra, cvekli nog soka, vrbove ko re i njen og li ~ea i raznog drugog bi lja koje se i danas, pos le to liko vekova, svakodncvno i raznovrsno koris ti .
Hilanda rski I17cdici nski kodeks bro j 517, koj i je otkrio 1951. godfne

akademik D. Sp. Rauoicie u biblioteci manas ti ra Hil andara , n avod i upo trebu kam fora, peru nikc, kuk ureka i m nog ih d rugih bil jaka. Taj kodeks j e prcma rctima dr Relje Ka tiea »najd ragoce niji spom enik s rpske medici nske kult ure • . Ovo de le pOl ice iz XV iii XV I veka.

LEKOVITO I MIRISNO BlUE U NA~OJ NARODNOJ POEZIJI I MEDICINI
Otoma nska u ajezda u XV veku izaziva zastoj i pometnju , a li ne i prek id nase s redn j o'lc kovne m edicin ske kulture. Medicin ski radni ci se povlaee u pl anine , uglav nom u m anas tiTe. To, sasvim razumlj i.vo, doprinosi p rocvatu n a rod ne medi cine i k or i ~ce nju sopstvenih prirodnih sredstava za lecenje, pre svega lekovitog bilja. Za vreme petvckovnog r opstva na sve strane su sastavljane lekaruse zna nih i nezna nih m cdicin skih pisaca. I u njima je lekovito bilje naj ceSce pominj ani i najvise upotrebljavani lek. U stalnoj borbi za opstanak , hvatajuCi se na svakom koraku u kos tac sa s tihij om, bezgrani cnim i nemilosrdnim cudima prirode, bez ~kolovanih lekara i lekova, os tavlj en i zaboravljen, bez icije pomoei, jer _car je daleko - a b og j c visoko« , nail narod je posebno cenio lekovjto bilje, koje mu je uvek bilo najvaZniji i najpristupacniji lek. To se najlepse vidi i iz nasih narodnih pesama. Od 5vih lekova u njima se najce~ce pominje lekovito bilje. Njemu se ces to pridaje cudotvorna isceliteljska moc. Biljarice i vidaricc se na roCito posluju. I to bilje, i mesto gde one raste, nacin branja, vreme kad se moze i sme brati, i sve ostalo sto je u vezi s lekovitim biljem i lecenjem pomocu njega obavijeno je neznom poetskom i icom i dubokom tajar!SlveI10SC U. Taj psihosugeslivni karakter mnogih stihova nasili ep5ikJih pesama ima velik znaCaij i cesto je prectstavljao znacajan psihoterapijski laktor.
Glavni l ek nasih narodnih junaka bilo je lekovito bilje, sto se vidi i

iz pesama. Da navedemo sarno ove klasiene, svima nama dobro poznate

stihove:
... Zaslo, vilo , da te bog ubije, Z a,~ t' I1.lstreli pobratima moga? (Milosa Obiliea) Daj 1i bilje onome junalku, Jer se neee~ nanositi glave. Sla ga vila bogom bratimiti: . Daj me pustaj u plani.o.u zivu, Da naberem po Miroeu bilja, Da zagasim rane na junaku .•

LECENJE BILJEM U NAS

11

Pusti vilu u planinu fivu; Bilje bere po Miroeu vila, Bilje bere cesto se odziva. Nabra vila po MiJrOCu bilja, I zagasi rane na j unalku ...
(Kra lj cvit Marko i vila)

I zaista, rctko gde ima toliko i takvog lekovitog i mirisnog bilja kao na Miroeu. lz nekih narodnih pesama jasno se vi<l i da narod poznaje fiziolosko d ejslvo, lekovi/os/ 1 o/rovnos/ bilja. To je jasno i iz ovih stihova ostavljene devojke:
J a sam t ula, zeni mi se dragi. Bud se feni, zlosreeno mu bilo, Sto i mene ne zva na veselje, Dime bib rou ponijela dare . ..

Treeu .klitu maka bijeloga, Da se smaJme s ovoga svijeta. Ovi stihovi nam veoma mnogo kazuju. Pre svega, da oarod zna da je mak otrovan. Drugo, sto je za nauku od ogromnog znacaja, nas narod zna da jc beli rnak najotrovniji. Ima maka razne boje eveta, ali se u Makedon ij i gaji samo onaj mak kojj .ima bee evet, jer on daje najjaci opijum, tj. opijum koji irna najviSe morfina, zbog cega je nas opij um najlekovitiji na svetu. Sve dmge vrs le daju slabiji opijurn. Mak s ljubicastirn iii plavicastim evetovima, koji se u Vojvodini mnogo gaji jer daje krupne caure i mnogo semen a, daje slabiji opijum, manje je otrovan i manje lekovit, jer ima manje rnorfina. Taj plavi mak je dobar za proizvodnju semena. Da je nas narod znao za dejstvo opijuma, koj eg naziva j~ i afion, afijoYl, atjun, atijlm, bendeluk, katran d smola, vidi se i iz ovih narodnih stihova: U rakiju trave a fj j una ... Dok hajduke dobre 0 p 0 j i 0, Te ·svi pospe kano i poklam..i ... Zaista, od opijuma covek izgubi svest u tolikoj meri da n iSta ne oseca. Na taj nacin su jataei uspevali da se docepaju hajduckih u eenjenih glava i njihovog blaga, raskosnog ode la, skupoeenog oruzja, srebra, zlata i drugih dragoeenos ti. ... Na njima je gospodSko adjelo, Na onome starom Vujadinu, Na njern biil1jiii ad suvoga zlata, Na korn' paSe na divan izlaze . . . Mak i opijum spadaju u opojne droge, i to na celu eele grupe droga najjaceg dejstva na centralni nervni sistem. U rukama strucnjaka, lekara i apotekara, opijum i makove glaviee su najjaci lek za ublazavanje nepodnosljivih bolova, grceva i drugih bolesti. Opijum je jedna od najvaznijih leko itih sirovina i lekova uop s te, te je za terapiju od kapita lne vaznosti. Za opijum je danas vezana Citava jedna industrija vanredno vaz.nih lo::kova:

12

LECENIE BlUEM

morfina, kodeina, dionina, papa verina , teb ai na, narceina, heroina, pantopona i drugih. Naj vairuj a biljna droga je opijurn dob ijen iz belog maka . Poznava nj e fizioloskog dejs tva izvesnog biJj a vidi se i iz ovih narodnih stihova: Sluge sluie ervenoga vina; Nij e vino ~ to ga loza dala, No U Clj emu zclena rak ija, I u njemu bi 1j a svakojega. Svi pospase, kuk aee im majka, Pado~e im glave na trpezi.
(Ncvoljoi Alij o.
j

devet brata Vilkovita)

I tu je verovatno opijum i slicne opojne droge koje uspavljuju. U Neradinu i u nekim drugirn vinorodnim fru skogorskim se lima ima domacina i kafedzija koji u vino stavljaju plod od be/adol1 e, seme od tatule, bobice od vinobojke i druge opojne droge da bi ·im vino bilo jace i da bi se u okelini proculi, kako bi ga bolje i skuplje prodali. Beladonu, kao najotrovniju, najcesce nazivaju bun, jer Covek koji se od nje otruje govori kao da je u bunilu, ludilu. A mnogo je u nas sela Bunica i slicnih prezirnena. Nije Ii laj fruskogorski obicaj da pojacavaju vi no opojnim drogama kojih ima u Fruskoj gori, a jos viSe po balkanskim, nekad nepreglednim bukovim i hrastovim sumama, oVamo donesen s juga? Sadasnji doseljeruci u Vojvodini, naime dobro znaju za otrovnost buna i njegovu upotrebu za pojaca vanje vina. U GrliZi je i danas obicaj da se dosadni pustosvati rasteruju medenom rakijom u kojoj je skuvano seme od otrovne biljke tatule. iii ovi narodni stihovi: Jetrviee po bogu sesLriee, Ne znas kakva bilja oct omraze? Da omrazim brata i sestricu.
(Bog rtikom dubn ne oSlajc)

Pa ovi stihoyi iz narodne pesme »Srnrt cara Urosa«:
Uro~ jede ljeba bijeloga, Uros jede, ujko ga ne jede, Vee on oda po gori zelenoj, Pa prebira 0 t r 0 van a b iii a, Da otruje dijete Uro~. Otrova ga i sarani mlada ...

Po narodnom shvatanju nema gorce biljke od pe/ena. TPksikolog ~e ~ ovim divnim stihovima, punim dubokog sadrlaja i neizrnerne tuge, vldetl jos ndto, jer je pelen u vecoj dozi o.trovan: Ja bosiljak sejem meni pe/en nice. OJ, pelen pelencC?! moj~ gorko evece. Tobom ce se mOJl svatl okltll1 Kad me stanu tuinu do groba nositi.

LECENJE alUEM U NAS

13
Da j a znadem, moje !USee belo, Da ceo tebe mlacl vojno Ijubi'ti, Sve bih rufe po polju obra:1a Sve bih rute u vodu metala ' I tom bih se vodom wnivala' Kad mlad Ijubi, neka mu miri ~e.

I obra tno:

IIi to isto, ali malo drukcije: Djevojka je lice umivala, Umivajuc, licu besjeclila: »Da znam, lice, da Ce te s tar ljubit, J a bi iSla u gOIU zelenu, Say bi pelen po gori pobrala, Iz nj ega bi vodu i~ cjedila, I njom bi te svako JutJro praia Kad star ljubi, neka mu je gorko!« Pelen je usao i u posalice, malo gorke kao sto je i on, ali ih narod jos uvek rado upotreb ljava: Volelo se dvoje sta.ri Obadvoje s naoeari Pelen-baka, cemer-deka, Volelo se pola veka. Kad je praSlo poJa veka, Razbole se cemer-deka .. .

U nasim narodnim obicajima na svakom koraku se susrece pelen. Kad sc Svrljizaru uoci Durdevdana kupaju na bistrom planinskom potoku »zarad zdravlja do novog Durdevdana«, devojke se »vodom polivaju i poje<<:
OJ, ([\evene se rh nore '1e, OJ, seline bel'l'_!in( Svi te zovu bel'peJiJne, Ja te wvem omajnice, Da omaje~, da obrne~, I sve momke men' da vrncl. Nigde biJje nije tako divno opevano kao u naoodnim pesmama. Nigde mu nije tolika . vainost pripisivana. Kako nekad, tako i danas. U vozu izmedu Novog Sada i Sombora dva zdrava mlada naseljeni.ka celim putem pevaju i sale se. Pored ostalog, pevali su , i ovo:
Jo ~

da mi je Jjeba bel motike I pogaee mesto Ijeba crna, Crna Jjeba ad cern e r - k u 'k

0

I j a ...

I cemelika i kukolj su dye nase veoma otrovne biljke. Bilo bi veoma zanimljivo da neko od knjizevnika i Ijudi od pera prouci gde se i kako sc sve spominje nase Iekovito bi/je u narodnim, pa i u umetnickim pesmama. Ni pripovetke ne treba zaboraviti. Nisu one znacajne sarno

14

LECENJ E BlLJEM

za proucavanjc i poznavanje kulture naseg naroda u ranijim vckovima; u njima ce se, verovatno, naci i mnogo podataka 0 zdravstvenim prilikama koje su vladale u pojctii nim nas im krajevima . Na s svet jos uvek ide u apoteku i trazi . ruZina meda«. Cesto su me pitali prijatelji: . Sta jc to ruiin m ed? Da i to nije neka apotekarska podvala, kao ono ,ticije m leko', ,krokodil ske suze' i tome s lieno .• Ruzin med j e bio ofiei na lan u mnogim farmakopejama. U medu se na vodenoj pari iskuvaju, ekstrahuju krunicini listiCi majske ruze. Med je veoma s tari lek. I on je bio ofieina lan, i sad se jos nalazi u veCin i farrnakopeja, ali je tendencij a da sc iz farmakopeje izbaci. Donedavna se nije znalo od cega pot ice lekovitost meda. Ruzin med je lekovitiji od rneda , jer sadri i i lekovite sas tojke ruze. R u z a je nase najmilij e evece. Niko tako lepo i nezno nije opevan kao ruza. Ruza je simbol le po te, Ijubavi, mlados ti, zdravlja i svega s to je Icpo i uzviSeno. Mi uanas wamo da je ne sarno evet nego i plod ruze veoma kkovit. I to bas od one trnovite, divlje ruZe, sto raste kraj pute va, po oboclima suma i na clrugom neobra denom i nekorisnom zemljiStu. Lepota-devojka se ces to uporeduje s ruZom: l z obraza si'lne rule evatu, Iz zuba joj si-tan biser kaplje, Sa cela joj zarko sunce sjaje.

IIi ova pesma koja se dan'a s ponovo tako mnogo peva:
Imao sam jednu rum, Divnu rufu, majski evet, Nosi o je na grudima, Da je .gleda eeo svet ... Isto tako se sad mnogo peva slicna narodna: OJ moja, oj moja, ruro rumena, Sto si se, oSto si se rano razvila? Razvi me, :razvi me rano proleee ... Pa sve tako dalje, u istom duhu: De bi boa zena ko devoj-ka, Kad je zena ruia razvijena, A devojlca pupoljaik oct ruZe. KioSa pada, a rufa opada Sunce sija, pupoljak rarzvija. Slatko od ruZa je najomiljenija nasa poslastica. Pravi se od krunicnih Iistica ervene majske J"1lZe. Narod ga cuva za slueaj bo1esti i kao retku cast kad gosti naiClu.

LECENJE BrUEM U NAS

15

Divlja ruia iii sipak (Rosa cal1 il1 a, ~to ce reci pseca ruia) je trnovita. Zbog tog si lj atog, opasnog trnja sadi se kao ziva ograda. U narodu ima jedna pesma u kojoj se suparnica prokIinje: Na r vrd i se kamen naslonila, Sipkovim se granam ' pokrivala, Ni tu ona mira ne ima la. Jab u k a nij.: sa mo \'Dce. nego i lek i lekov it a si rovi na. Ne mislimo vIse na onu izrad u farmace ut skog prepara ta gvoltla ad jabuka (Ex tracl/./II/ Pomi terratum iii E.nractum terri pomatum). Taj ekstrakt se nalazi kao of icina lan ga lensk l pr.:parat u mnogim farmakopejama. U oeima starijih Ickara to je jos uvek izvrstan preparat gvozda za jacanje. VelUje se da Ijudi treba sva kodn ev no da uzi1l1aju pilule gvoida i druge gvoidevi te preparate kako bi bili zdrav i i otpomi kao gvozde, ce lik (» Bas-Ce lik «). Ili , moida, uno is to sarno nije kupljenu u apoteci: »Evo ti ova lepa rumena jabuka. u nju zabodi ce tiri eksera u obliku krsta. prosetaj se do krsta nasred sela i za to Heme c itaj triput po deset Ocenasa. Pos le toga pojedi jabuku. To cini 33 dana i ozdraviccs.'( - Ima sa ljivcina. s tarijih apotekara. kojima je posle takvog »reccpta« po nek i uobrazeni bolesnik vcoma zahvalan, jer se zaisla posle nekoliko dana iii nedelj a oseca mnogo bolje. Pre svega sugestija. vaspitanje volje i cvrsLa vera da ce covek ozdraviti. Zatim, svaki dan po jedna velika, lepa rumen a jabuka. set nja. izlazak uobraienog bolesnika iz zagusljive sobe na cist vazduh, u prirodu, na sunce, kao uno kad je Pivalica uspeo da izleci fra-Brnu, Ekseri i gvozde su tu najmanje vazni, Ali Ijudi vole da im se kaie nesto neobiC:no. da se njihovoj boljci ukaze pai nja. (»Kakav mi je LO doktor kad mi ni recep' nije na pisao. nego mi kaie: Zdrav si. prijatelju. ali moras manj c jesti i manje ra kije piLi , svaki dan po dva-tri sata prose tati ... cc), Najbolji lek i hrana. a istovremeno i najukusnija poslastica je presna, nepromenjena, nepreradena jabuka. onakva kakvu je priroda s Lvorila zajcdno S rumenom Ijuskom. jer u Ijusci ima najvise lekovi tih sas tojaka. U tim rumenim plodovima ima raznih jedinjenja koja su od ogromnog znacaja za promet materija u organizmu Coveka. Narod je jabuku vanredno lepo 'Opevao: Devojko. devojko, zlatna jabuko."
IIi ona druga:

, . ,Momce joj se s brega baca zlatnom jabukom: Uzmi. Kato. uzmi. zlalo, moja ces biti . , , Iz ove se pesme vidi da je narod znao za lekovitost jabuke: Ko je mladan. nek se Mom kili. Ko je iedan, neka vodu pije. Ko je bolan. nek jabuke jede_

. (Narodnn. stiSaju se i umire. To je veridba. izmedu dva svetska rata. Po nekoliko kapljica na kc. Pos le dolazi svadba. Za odoljen su u nar-odu vezana mnoga sujeverja. i danas veruje da j e LIvek dobra da se ima malo odoljena u pojasu. m oze svacemu odoleti. varosana_ Leps i je bio onaj prvi narodni obicaj: ispro ~e n a devojka prima jabuku.>ckicu seeera iii u casicu vode piju te osobe cim se ne oseeaju dobro . Ja mu dadoh kilu bosioka. Svagda bi je brala. Ooa na me nece oi ka:menom . Ja se setah po basei zelenoj.. drii se jabuka«. tako i odoljen treba da ima svaka majka koja ima malo dete oj uvek treba da je taj koren pored deteta. .. Nit' bi -seka brata odnjihala . prinJij eno od "purgera«. . kako bi bilo zdravo i napredno. kad isprose devojku. zenski svet mnogo eeni odoljen. ali mu narad pridaje mnogo veci znacaj i vrednost nego naucna m edicina. sto je. To pomalo podseca na verovanje u cudotvornu zaslilml i lekovlILI moc belog luka u nas oj zenj-senja na Dalekom istoku: Da zna zenska glava Sto j' odoljen brava. Uza se nosila. Ja se na nju bacah jabukama. prsten «. osobito u istoOnoj Srbijl. a koji macke toliko vole da po celu noc cuce u apoteci pored fioke u kojoj se cuva koren odoljena. idu »jabucari«. u dzepu. Stariji svet. Prema narodnolll verovanju koje se mestimicno jos odrialo. Po n arodnom shvatanju 0 dol j en iii 0 dol e n je biljka neobicna. . pogotovu one slabih zivaca. da odoti. pesma) . I zaista. . Mnoge zene. kao i beli luk. U pas usivala. jer je to bio najefikasruji lek od zarta. osobito majke. uvek imaju u kuei boCicu od deset do dvadeset grama s lekom koji je izraden ad odoljena: etarna tinktura valerijane. Mnogim ne rvoznim i histerjcnim zenama dovoljno je da taj lek podnesu pod nos d'a ga pomirisu. u~ivenog u nekoj amajlijj itd. da se odupre svakoj bolesti i »raznim nevidljivirn zlim silarna«: Da ne ima odoljena trave. Za vreme velikih bombardovanja u toku rata ovaj lek su nazvali •• antizortin«. prista je da se uda za momka. Ne bi majka odranila sina. I tu bi bilo potrebno •• odvojiti fito od kukolja«... .16 lECENJE BIUEM U Sajkaskoj (deo Backe). znaci. Ko nju ima. . pa im je odmab lakse. j er je odoljen zaista lek. U sklonistima je vee posle prve bombe sve mirisalo na odoljen . straha i panJike cim pocnu s irene da zavijaJu besomuono.miris koji veeina muskaraca ne podnosi. A on meni od zlata jabuku IIi ona 0 dragoj koja i ne haje za dragog: .

pa i lekovito bilje.. naromto neprijatni. IIi kad se zeli l'eCi za nekoga da ba~ niSta ne valja: Ne vrijedi ni lule duvana. Ijubice i krina.DuIiCi«) on na vidnom mestu spominje odoljen: Snivo sam Ie. ali malo cirukcije: Da n e bude trave devesinja I trave odolina. davolske pogani (Assa foe/ida) i druge droge neprijatnog. Medu cvecem I e k 0 v ita b i I j a.. narocito posle ovoga rata. Divna kita mirisnog eveca i te kako ima povoljno dejstvo na psihu bolesnika.o~ l a zmaju u dvorove. pogotovu medu omladinom.. Bilo sti tka. OdmaJl zmaju naudilo cvice Te li Ide glavom bez uzglavlja . Da je duvan otrovan. dakle. devesilja . koje deluju za~ titno. lbekrija je. jer je odoljen i vrlo dekoratJivno evece i lekovita biljka. Evo il ta kaze narod kroz stihove: Kazi. a ti puna cveea. erne misli i sve druge nedace koje prate coveka.. rdave snove i nesanicu. Podmetnu mu trave odoljena. Turem pu ~ j. Lelo. . A veliki Zmaj. Narod veruje da razni minsi. Lela se nikako ne odlucuje: Srbin pije. kao na~ besmrtni Zmaj . lekar du~e i tela. Niko nije tako ctivno opevao evece. U jednoj oct svojih naJlepsih pesama (". i nematerijaJni i materijalni lek. Ne bi majka sina odgajila.. belog luka. Iz nekih narodnill verovanja vidi se velika za~titna moe odoljena. eak od zmaJ a: lCad je d. I evece je lek. koga volis Da I' Srbina jl' Turcina . dakle. Protiv puscnja treba povesti ~tu efikasniju borbu . otrovnom i nekorisnom bilju. . budaJ'<I je . cija je upotreba zajedno s alkoholnim picima. Zanimljivo bi bilo sakupiti sve ~to su dosad n~i pesniei i na~ i pisei napi sali 0 odoljenu i 0 drugom bilju i evecu. svi se naucnici u svetu slaiu. cubra. toliko je poteenjivao i podsmevao se ~kodljjvom.LECENJE BIUEM U NAS 17 Ili to isto.. uzela katastrofalne razmere. Tipiean primer je d u van. Koliko je narod mnogo eenio bilje od vrednosti. kao ~to je miris odoIjena. o do l j e n a.. odurnog mirisa mogu oterati »kugu ~ nevolju«. »zle duhove«. i odoljenom kiti svoj u nevestu.

rusu prazne fraze. Stono sam ga u suborn brala. koga su one odukvile i zbog kojih nas je zavole0.k a men u i skI e san a n a rod n a f i 1 0 z 0 f ij a. po dukal c1evojka. objasne. naro~ito zenski. Evo jedne divn e narodn e pesme 0 ruzmarinu: Od sinoe sam u zavadi s dragim. [lego u k rem e n .platna. L1!CENJE BIUEM Nekad je bio vrlo lep obicaj da svaka kuea. Ruzmarin je i narodni lek. Jedan stranac. borbu za slobodu. gubitak cars tva. nego je proistekla iz muke i nevolje. nasusne potrebe i realnog zivota (. z a j e d nos bas m a map r iIi k 0 mba jan j a. Bez muke se pesma ne ispoja«).na one najlepse. opevaju muke i nevolje. drlave.. To jc iii zasebna bastiea sarno za eveee iii se u velikoj ba~ti kraj ulaza gajilo najlep ~e evece. . Ruzmarin je veoma lepo opevan u narodnim pesmam a. devuje«. na~ narod je u petvekovnom robovanju imao usmenu medicinsku ve~ti nu.18 U Bosni islo to. narodnu medici-nu i sve druge tvorevine narodnog duha. koju je kroz vekove prenosio s kolena na koleno . pa svaki dan pevao va~e narodne pesme. Da sam zas lo. »Ko ima veka. Neg' za jedan struCak ruzmar dna. »Nerna smrti bez suucna dana«. n a s a n a j s tar i jan a rod n a k n j i z e v n 0 IS t. po porudzbini ili naredenju.devojku koja vee . NemajuCi svojih lekara i apotekara. nezavisnosti . kojima se da nas divi ceo ·p rosveeeni svet. Pa i na~e narodne pes me. iz raskosi i mode.. eudan bih ti adet postavila: Po gro~ momak. »Neee grom u koprivu« i mnoge druge narodne izreke koje se odnost! na boles ti Ii bolesnike. Udovke po lulu duvana. n a rod n o s h vat a n j e z i v 0 t a. Koja bi me pomirila s dragim. Ta prva narodna kn jiievnost nije billa ispevana i sastavljena radi zabave. Tu ima i proze i stihova. im a u ba~ti raznog evcea. ViSe zlata nego bjela . na leeenje i lekove. To bi bila zahvalna tern a za sve one koji vole narodnu poeziju. srede i protumaee. iz snobizma. u Bilo bi zanlimljlvo da se sve narodne pesme koje govore 0 bilju sakupe. mislim . medicinskih i farm aeeutskih ~kola. • Uzdaj se u se i u svoje kljuse«. pogotovu ona koja ima »veliku devojku « . samo malo druk~ije: KlId bill bila paSa Sarajevu.. U nec1eJju drugom dragom dala I cmim ga okom pogledala. . odliean poznavalae na~ih narodnih pesarna.Kad b~h ziveo hilj adu godma. rekao je: . Sve je tako o~ tl:oumno i duboko saZeto da eovek mora dobra razmisliti da ih odgonetne. namei to kad se o~ekuje svadba. T 0 j e 'll jed n 6. ne bih mogao sve ispevati jer ih vi toliko mnogo imate . pogibije. DaIa bih joj tananu kosulju. ViSe svile nego prec1e bjele. b 0 I est i s m r t i. ne bih ni !alita. Pored eveea koje eveta od ranog proleea do kasne jeseni gaj i se i r u z mar i n. tom ima i Icka«.

krovopljuvana. ali se potpuno odao botanici i rarmakognoziji.osebno izdanje Lekovilo bilje u Srbiji ad dra S a v c Pet r 0 vic a. sanHetskog pukovnika iz Beograda_ Ovo dele na 470 stranica potite iz ruke strutnjaka. radi cega mozno nih s medom iii sa secerom. skolovanog u Francuskoj . dostojno je nastavio dele Save Petrovica i ranijih medieinskih pisaca. U knjizi se govori i 0 nacinu i vremenu berbe i susen ja lekovitog bilja i 0 korisnosti i lekol'itoj vrednosti s lozenih preparata izradenih od preko 200 domacih i egzoticnih lckovitih i mirisnih biljaka koje imaju realnu enolosku. a u odeljku " polza i upotreblenije « t itaoeu pruza dragocene podatke iz materije medike i terapije onako kako se to radilo u to vrcme u Evropi. zatim pektina. Godine 1883. svakoga.. Tako i Z a h a r i j a S I efan 0 vic 0 r f eli n (1726-1785). koji je. Nadovezuju6i se neposredno na tako svetle tradlieije.uspes no koristi za sprecavanje dijareje (proliva) i ulazi u sastav raznih farmaeeutskih dijetetskih preparata koji se daju kao izvrsna sredstva u borbi protiv dosadnih i cesto smrtonosnih proLiva.. a osobito lekara.LECENJE BIUEM U NAS 19 NAS PRVI FARMAKOGNOZI. dakle. vitamina C i karotena . pored ostalog. da ga u tom praveu obutava 1 na pravi put upucuje . ovaj nas u javnosti malo poznati zdravstveni pisae: "Poznavanje popularne upotrebe bilja u lekarstvu nuZllo je za lekare rad pouke naseg naroda.zbog toga sto sadrli dosta tanina i drugih polifenolskih jedinjenja. osobito u dece za vreme leta. Orfe linov Veliki srpsk i travnik ima oko 500 bi/jakaJ Neumorni prosvetitelj sVQga roda daje svim biljkama pored latinskog i nal"Odno inze. nepouzdana sredstva oslanja. narodni tovek i narodni lekar. po njegovim uputstvima radio i svoja del a mu posvetio s dubokim postovanjem. njegovu terapijsku vrednost i njegovu u 10 vreme dominantnu upotl'ebu u nasem narodu dobro zapazaju i nasi narodni prosvclitelji iz drugc polovine XVIII veka.JSKI PISAC ORFELIN - Znataj lekovitog hilja. Orfelinov lskusni podrumar ima nekoliko stotina reeepata za spravIjanje Iravl'lih vilta i mnogih drugih alkohol. se rdobolje. vocnog secera.Zrjele musmule esu izrednoe ljekarslvo proliv bislre stolice. kako k r uske pripravili. prvi otkriva srpskom narodu pojmove 0 prirodi i vaseljeni i ustaje protiv neznanja i praznoverica kojc su tada vladale. nas naj znamenitiji pisae XVIII veka. Evo sta u Prislupu svog dela piSe Sava Petrovic. posvccuju posebnu pafnju u svojim rodoljubivim spisima. I on je neurnoran zdrav- . farmakognozijsku i terapijsku vrednost. koji testo propada zbog toga sto se 1I svoja domaca. a onde ocigledno propada kada bolest ne moze da raspozna. mnogo ga je eenio. Srpski arhiv za celokupno lekarstvo stJampa 'kao p. pa tome pitanju. i ovo dragoeeno uputstvo: . Duz: nost je. nesudeni lekar. Na primer. Petrovicu je l'ancic bio uzor. kad pise 0 musmuli. lecenja sj emena i mnogoga mjesecnoga zeltskoga. Narod se tesko pomaze domacim sredstvima i onde gde mu je bolest potpuno pozna la. « r danas se musmula . pa zbog toga suvise doekan pomoCi trazi od nautne medicine ili je rrikako i ne trazi. prirodno. slicno Panticu. Orfelin daje. sto godina posle pojave Orfelinovog Podrumara. dostojan preteca besmrtnog Dosileja Obradovica. bio lekar. dr R i s t a P esic Go st u ski.n:ih i bezahlwholinili napitaka i Ickova.

\n~.-\. I\'.. Clava »0 razlicnih travnih vinah« .3.~ . ~II..Xtt.-. I\..i -' :. tI • X C .. 17._. l{ 'H'rEI': 'T" h ~.\(!'llf! ~ H :. _ .Illo H h . A.~. i:W nOI\(. " '>I \.fN H £C' 'l~... ..'.- r tI :1 Ii .\ A"r H !-l . ).3t\I!'! H~!X'h 'f~~\:..\'+'nl .1. H W i' .\'T'H t H n' KB.:OC'f31X'l> \' 'i.I.KC H.Wl. ....0F' ~ j :'K T )" q.IHU (..\ :iI'Hl) ~ Hcnf. tJ.OM"\'T"H~f" (KI'U .'ill·.H~IX'b ' I H . ".)o..('!!: .\TW tll)ORFELINOV ...! 'Hll\Jp yn.rNIH .:\.. 1(.iti . r • i'..N!. .\HLiw~j(( tU ~CSWTiiIAl.d. H . 1. ...- \.· L " ~ "it f\..'.IlUl: I I C. • "J \! n?.i'i:HO.' . ..I."' I. : ~ '. 'i H ._ .~ '\ H ~ !l~A'h 'fPMI7i.•• 'o\.1 1I .(.\":· :'. Byt'\'... ". 3AG('T' i (T ~I N N~I."\pb'TA j " A- ~ ~\'H .-v V3 t!'! MH e .~A:T"L' ) '~T('.J. ..-.'\A N.' .\\H Ii}HAI I ~.HWm.I . r ~ GD P.nfl ("'tA~'('i' ::.\ oot ..- . I\". f': ..· -? " .'J..iX': P.\ C'~ {{T E !!" l.' . A nv' . ISKUSNI PODRUMAR.\j\6'W3 .

...Jf..JX~'\H.k .\ .. I~OHAblN'l:.l.. O." WL\I.\b'1¢ H X'\A~_Nb'1O 1131> llPlfiAX7.lI.:\HC'T'0 r' H.\Ll((: . v Ii ::.\flAt H nA..-...\KlU Scrft !.'E3 rH . i ' ''M".)IitUl\..~f\( Ir~ AcrA '...\ n.. H :. ~'!."i.~:.. ~ .IO hl 3J.\.:-. IC'H fA "'H[.0 1 '. -.~")Tl-f.W .. ~ \...nc. )} 3"'X"'\f. ~.' ' (\ Iut .\ . :tIfHI(f.. f. I .:'t\!3~'0 H 0NbJ ..I\\~ .. . fl n poH3KO..WT7I MTmNO( .\fi.. H ~ " _.. }...M'\ N). C TG ~..l..lt :3.~.:....\ '-..Hq.<. • t ' ·.!~~W:f. ~' 'T'. ~.IL\hl H (. ..' '.\ h ..\.i.lH'ril\NlS S."'.'.'" . . :3'' wt livl . l\f: :~·..\ YiHrl'S . ..\'IH.\ ::!~\1) It O~I!lJMc...t'k'l 1 JtC~Wi l: \.'fl Ii Tu . \.J n... h1'v~1 h f. '' ( t-"."'''' ~fNCI.-t'. )- . ' -> -...!~ T'h )f.. rOuO~ fN'(-.. ~I \hd.\ ~Ss'!T~ ~..... Y::: . .. T. .: (011. ~ .. J - O.."'.f... .\ ~ :f: 'I T h TO (::(Tb. . '1iER)' rMICT!.I.1'0 '.. '.\)~ · J\ .!I\!'(. .\ '. r).. n .. ".."r.3r_~N..I r.0uHTf Ii rllhHni 1\. OtrWMlI. .\ y._.. 1!3 ·.\f3~ l i~hl .\\vl . ·.:.MA 11 H..) lr~ .t '.\- • nJ{o ~1 hl.f{M.....-' ...~HTi\ (1. •• ."\~C':\NM if.. J . HC1"£?b ET A N:..·.·n .. .. u. ISKUS NI POD RUMAR.~H'j'o TAJ(0~A( ni0THGo Qiiorr• C 9':" .\O \A..!. O"'X?M1h. " '.l: . p n. 1 .I.'..!I L . H .'H...A TO [\ :0:'0)) .· . .. ".r"fA.\ " .\. A0H 1£..\ U\...O'u.. Lekovitost travnih vina .\AI- RNI5'fiE~INh\~.. ... ..H3 r b'h AtNHO ( - -.\ 1ft! _ •1 ~ r'. . ~ .-:-.CNAIiA .. 'fl ri:n.. 1l" 35r_\I~ : L\'\ fl. ..'. ' r.. (..". ....4fi~~ .!Il. . Ii r\':~f'lf .1 . .\ . ·t ·. '""~v.. .\.C\..\. In.'T" ... Y Ii.\r :~\t.) . j:4:. ~ r1 (1 .t~NA I\\ 1(0 fi ~f..i"...\\... r". ./~")fJJ. O T nO.\N . 1 Q.\JH fi...~'I'HI~b H (.·..'h .r.-i\ .ll()'rr..6A OJ --¥ 1'. .n("'? " I> fipwWrn. CG . f.. TI- -U -.~b..'t{· ORFELINOV . tl . . .\1\'>' B.oAiTHIP 1. NC'r7I 3... " I\CH ~.':~~r t G..'3Nb.I._ €. I\'!(/("t M ... Tn !1..\f~rOf XIIJ.. J H f\ ·t!i.. '1' (..) [l7l ) l pA3rONAlli A A~ "Al\3 .\\ ]. n0*'. IIv.Q... J---. r..... .\ H H3fiO.VI'l ~.

1839) .DR SAVA PET ROVI C. LEKAR I SLAVNI SRP KI BOTA ICAR XIX VEKA (I819.

(kada je osnovan) prve su naucne ustanove u Srbiji koje se have iskljucivo istrazivanjem medicinske flore. U tom kontinuitetll treba shvatiti i osnivanje B il jne apoteke 1968.LECENJE BIWA . One nastavIj aj u svetle tradicij e nas ih s lavnih predaka kori steci mogucnosli i tekovine savre menih prirodnih nauka. god. INSTITUT ZA PROUCAVANJE LEKOV ITOG BIWA U BEOGRADU . lako j shvati~i. i Institut za prouCavanje lekov itog bilja u Beogradu od J948. Njegovo i ivotno dele Lecel1je lekovitim biljem treba .U NAS 23 s lveni prosvc !ite lj svoga roda .li te la od svog osnivanja J940. prve i za sada jedine na Ba lkanu. god . Institut za farmakognoziju Farmaceutskog fakulteta Beogradskog univel-. god. 1I Beogradu. j e r one treba da pomogne narodu . pre svega.

a s tari naziv bio je pO Zl7a val1 j e droga. Pokusaji da ~e lekovito bilje izbaci iz upotrebe u sav remenoj medicini os tali su bez uspeha . Danas.fa r makon . lako moena i vrlo napredna farmako-hemijska indus trija sintezom proizvodi svake godine sve veei broj novih lekova pozna tog he- . L ekovilo bilje j e u ml10g im zem ljama jos u vek j edl1a od IlCljpou zdrmijih. i bez njih se ne moze zamisliti moderna te rapija. f i ziolo~ko dejs tvo i sudbinu lekova u organizm u. Poznavanj e i upotreba biljnih. fannakognozija« prvi je upotrebio Sejdle r (Seodler) 1845. grana farmakologLje. 0 prirod nim lekovima anorganskog (mineraln og) i orga nskog (bilj nog i zivotinjskog) porekla.pristupacnijih 1ekovilih sirovil1a. Ka ko se to moze objasniti? To je zbog toga sto one to nase bilje preraduju i posle celom svetu prodaju gotove lekove. ~ to znaci znanj e iIi poznavanje.·/Oroda. Vai nost lekovitog. sva ki kraj. Fanl7akot erapija je -nauka 0 upotrebi lekova u lecenju bolcs ti. u koliko neka zem lj a ima s lab iju hemijsko-farmaceutsku industriju. j on je danas prihvacen bezmalo u svim zem l iama. Svaki narod. dakle. premda one i proizvode vise lekovitog bilja od osta lih driava. pa i svaka epoha imala je i ima svoje Iekovitc droge.Fanllakologija je na uka 0 le kovi ma . ~ to znaei lek. diza li do izvesnog uspona . an tibiotika. Naziv . zacinskog. Lekovito bi/je je zao ralo elubok u bra zdu 1/ iivo ltl svii1 . na primer. aromati enog i tehni ckog bilja i zivotinjski h droga velika je u miru. hormona. svako plel1le. Kao i u svemu drugom. pre svega. otrov iIi droga i gnosis. godine.i propadali zajed no s kulturoin tih stari h naroda. tako i ovde ees to vlada moda. zivimo u doba vitamina. sulfonamidnih preparata itd. On a proucava. njihovo izluciva nj (! inatin upotrebe. jer se tek u neredovnim prilikama oseca nedos tatak mnogih sirovin a iz prekomorskih i zaraeenih zemalja. riOjjevlin ijih i na. Fitot erapija je gra na far makologij e koja sc bavi leeenjem pomocu bilja. u toliko lekovito bilj e za njega ima veeu vainost. zivoti nj ski h L anorgansk ih sirovina razv ijali su se. lpak ne treba preeutati einj enicu da su glavni kupci na ~eg lekovitog bilja bas zemlj e sa najjaeom farmaceu ts kom indu~trijom. Farma kog llo zija je nauka 0 drogama.UPOTREBA LEKOVITOG BILlA KROZ VEKOVE / sl orija j e ucil eljica tivo la Istorija pozliavanja I upotreba lekova je dec kuItume Istorlje o!ovetansl va_ . Ukoliko je jedan narod primitivniji.. Njen naziv pot ice od dYe greke reei . U nekim zemljama farmakognozija se naziva mat eria m edica. a u ratu jos veea.

isto tako. Svima je pozna to cia domace i ivot·inj e ne jedu otrovno bilje. cemerika. karen ipekahlQn e. kad god se govori 0 istoriji ves tine spravljanja lekova i 0 lekovitim sirovinama. kukurek. krasuljak. koj e jos i dan-danas u mnogim pnil ikama. Jer su biljke jakog fizioloskog dejstva vazda privlacile paznju coveka. Moze se bez preterivanja reci da nijedna farmaceutska di. kukuta. kao. To mnogi cine i da nas. da je ves tina lecenja le kovitim biljem vrlo stara. Ali se. cesto najvise vrecti. ] s/orija poznavanja lekovitog bilja poklapa se sa istorijom medicine i farmacije. pored toga. Nasumce. misli na nauku 0 lekovitom bilju. miloduh. taj covek bi se mogao. Onaj covek koji je bez ikakvih predrasuda prvi dosao n a misao cia na svoju ranu iii opekotinu polozi list bo kvice iIi neko drugo lisce da bi . durdevak. a one otrovne ulivale su mu. nana.sciplina nije toliko vezana za istoriju 'farmacije kao n auk a 0 Ie k 0 v i t ·i m sir 0 v in a m a b i I j no g z i v 0 t i III j s k 0 gpo r e k I a. besnik. pogotovo primitivni narodi. u prvom redu orrih koje je najpre pripitomio. L ecenje l ek ovili m blljem slaro j e g% vo isl a koliko i samo covecansi vo. Dokaz su divna imena: majkina dusica.ratnost j strah od otrovnog bilja. jos i strahopostovanje. ricinu s. prema lekovitom. koji vekovima sluze izvesnim divljJm plemenima u tropskim predelima za trovanje strela u lovu na zveri i za medusobno ratovanje. na primer: bunika. ukrasnom i korisnom bilju narod je pun neznih izliva velike Ijubavi. jedic. maticnjak. razena glavnica. pustikara. Nevolja coveka svacemu nauci. dakle. raIIvolfija. izjed. Ijubicica. uvek se. kinin ova kora. caulmogra. ipa k upotreba biljnih i zivolinj s kih d roga ne opada. i stremlj enju. u prvom redu. Na primer. farmakogno zija. u neku ruku. burjan i sl. le kova koji imaju jos i tu p rednost s to se mogu tacno dozira ti i boles niku dava ti na vise nacina. A bolest je velika nevolja. Covek je kroz veko ve s-ticao dragoceno p rakticno is kustvo. Nigde lekovitom bilju lIlije uk. Naprotiv. stidak. I zato. spomenak itd. desno i levo. jos uvek su to najjaci otrovi. To se vidi i po imenima koja mu je da~. kukolj. Van svake s umnje je. za teranje »zlih duhova« i »otkrivanje ves tica«. kola i tlr. iako su mnoge od njih za coveka i smrtonosne. i pored najusavrsenijih modernih masina. zmijak. pasje grozde. probajuCi razne trave na koje j e nailazio u vecitom kretanju . I nas narod je osecao ne ku ufasnu odv. sli- cni kao meuu zivolinjama.mme ublazio bol.UPOTREBA LEKOVITOG BIW A KROZ VE KOVE 25 mij s kog sastava i postojanog fiziolo s kog dejs tva. Ijutic. lrazec i hran u u bo rbi za goli zivot i ops tanak . lutanju. izvesni biljni otrovi (od kojih su neki vrlo vazni lekovi: strihnin i strofantin). milogled. zna da mnoge zivotinje jedu razne otrovne biljke bez ikakvih s tetnih posledica. Otrovnost i lekovbtost mnogog bilja covek jc upoznao i preko raznih zivotinja. miomir. vucja jabuka. Bolcs tine su ooveka naterale da medu zivljem i rastrinjem oko sebe trazi leka sebi i s vojim bliznjim. . Mnoge droge koje se dan as upotrebljavaju u naucnoj medicini primljene su iz narodne: digitalis. kovilje. gorocvet. To mracno doba. s matrati za pretecu istovremeno i lekara i apotekara. Prvi poceoi upolrebe lekovitog bilj a ve rovatno su bili ins linktivni. smilje. mirisnom. bljust. dobricica.azivana tolika paznja i vamost i nigde mu nije pripisivano toliko magicno dejstvo kao u nasim narodnim pesmama.

killinovc korc.! na ISloku medu prvim kullurnim narodima .Pl'clposlavl ja se d:l sv i pri mili vci. Tako. a za ti m izo lov:lnjc g/ikoz ida. Nf. pre zivolinjsk ih d roga i minera ln ih lekova. lreba povoljn o cia uticu na bolesnika i nj e.nje. Med u p ri milivcima . U drevni m knjigam a starih naroda . Kinezi su naj rar iji ku lt m ni na rod . Nas i pl a nin ci tr uju jedan d rugom kokos i eeme rikom. upotreb ljavaj u Jekol'ilO bilje i d .! Pl'osveceni vinari sta\' ljaj u bo bi ce velcb il ja u vino »da h i vino bilo jacc'. kri minalna trol'anja i 51.-uge lekovite s iTovine svoga kraja i da med u njihovim le kovima lekovilo bi lj e zauzima p rvo i najvazn ije m es LO. Na tom polju irna vise da se u rad i no sto je lo dosad ucin jeno. Starim Grcim a kuku ta je bila suds ki otrov za osudenike. pcsma ma. k tl ra r e o ko Amazona . Dava nje' i uzimanje leka obav ljalo sc najcesee uz izvesne oclreuene tajanstve ne ra dnJ(~ praeene igram a. ricil1us.a lecenj e n a laze Sf. p rvi pisani spomenici 0 upol rebi prirodnih le kovitih sirovina 7. na primer. n a bar eljefim a Egipcana i Asiraca nabze se ove b ilj ke: rioinu s . /l ava /a. ild. Papi rusi u Egi pca na . Razne vrs te st ro/anlu sa u Afri ci . mo litvama i drugim ritualnim obn:e1 im a. /{lIlt/a . o piju l1l. oel oca l1 a s in a . fiziolosk im i klini ck im isp ili va nj ima vraeenc su u farmaciju mnoge zaboravljenc drogc : iedic. kao .26 LECENJE BI UEM pro lkano nojeudn ijim i najprolivrecnijim verovanjima i obavijeno dubokom l ajans l ve n o~cu lraj:l lo je ne 5al110 u narodnoj vee i u sluzbenoj medicini svc clo po e l ka XIX vcka. i oS la lih droga. Ves li'l1a lece nja cu val a se u po rodici kao ve lika tajna.. U Beogradu je sad u modi list o leandra. To vazi naroc ilo za kra jeve sa mn ogo 5um a . lokvan j. vraca re i baj a lice su naj cesei naro dni lekari. rat. boj u koze i mesLO koje nas lanj uj u na Zemljinoj kugli. Uops te. vinova loza i dr. II1razovac. raze na g/avnica. /ekovi zauzi mllj u vab-zo mesto i cine nerazd vojnu celil1u n j illO ve kulture. . o Poznavanje droga prcda\'alo se. pe run ika. nara. Mnoge droge r(lZ vekove bile su po nekoliko pula unoSene i izbacivane iz s kolske mcd i inc. po red oslaJog. li ar. s trihnosa. na primer Pent-Sao u Klineza. cC11lerik(l i d r. POf clak XIX veka je prekrcl n ica u poznavanju j upo tr eb i droga. vrba. naroci to u jliZnoj Azij i i scvt! l'Oi s locnoj Africi.lVCI10 lu'ed(. bujnom i !'aznovrsnOI11 flo rom. st i raks. Juzni Ban:lt je cenlar za l rovan je ta lu lom u Vojvod ini. Olkrivanjc. zajeel no 5 lekom. II. il10h na kraj njem Isto ku sluZili su tamosnjim stanovn icima kao olrov za s U·ele . Print i1ivci. Svaki kraj na Zem ljinoj kugli imao j e i svoje otrove za 101'. Svaka droga imala je svoje zlalno doba . kao s lo su tropski vlazni predeli. koj i. . ill/a ju prve / isane spomellike 0 upolreb i bi/ja za l ecenje. <YMla6uju poeetak lIallclle fanllacij e i ujedno pozitivne nauke 0 d roga ma. govo iscelj enje (moe sugestije). I. Hcmij sk im . bez obz ira no d ru. sa bogatom. B ib l ij a u J ew-eja . zajedno sa vesl ino m lecenj a. V eda u Hindusa. u kojima su iznesena f ilozofs ka i rcli gioz na nj ihova shva tanja. Ve nd-Aves ta u Pel'Slij anaca i dr. /}//Ilika. 5 kolena na ko leno.. le kov il im irovinama jos ni jc kazana pos led nj a rec. Go lovo sve fa r makopeje u sve lu pro pisuj u da nas ove veom a vafne droge od rea lne lekovi le vred nos ti . U Evrop i i Si biru tat ul a je ces t krimina lni olrov. On i. do kazivanje i izo lovanje a/ka /oida iz opijuma.

pored ostalog.Indija je vekovima bila gla'vna izvozna zemlja zacina. U tom ogromnom delu. I danasnja. zalfijlU. Indusi su upotrebljavali secer (nepreciscen). koji je naredio da se spale svi tada poznati rukopisi ~em medicinskih. lotos. u kome je izn e~eno sve medic insko znanje toga doba.una i takvih koje nisu ispitane savremenim naucnim metodama. III. da je terapeutika jedne takve zemlje kao sto je lndija oduvek morala imati velik broj droga u upotrebi . U V edama. ros 2000 godina pre nase ere iz Indije su karavanima nosene droge u zemlje oko Crnog i Sredozemnog mora. ora~kom i drugim. spominju se. primorski lu'k (proNv vodene bo lcSli). koja je zbog toga privlacila razne zavojevace feljne bogatstva i 51 ave. Egipcani su mali za mnoge droge. Rheum i cimet. medu koj. kao i ranije induske farmakopeje. kraCi put za Indiju. Pent-Sao. IV . 3000. da su pobedeni morali pobediocu placa ti (pored zlata) biberom. komo- . medu njjma mnogo biljnih. induskim svelim k. . vi impepijalisticki i kolonijalni I"atovi. Vee 2iOO. madija i !1ituala. molitava. U poce tku 'se zadovoljavahu Slrovinama iz svoje flore oko Nila. napisano 2500 godina pre nase ere. Davanje lekova obavljano je liZ primenu . dekok~i i drugi farmaoeutski oblici koji su i danas u upotrebi. sezamovo ulje i palmovo vino. 'erskih tajni. U knjizi De simpiicibus Serapion Mladi opisuje veliki broj lekovitog bilja Indije.vo pravo da beru sveto bi lje: smokve. imaju veoma mnogo droga. Indus!. pilule. ukoliko su dalje sirili svoju vlast i trgovacki uticaj. kao. droga i boja (indigo ili civit). Tako su. poznava~e vise od stotinu lekovitih biljaka. Razumlj ivo je. b rsljan. maslinovo ulj e. onda se bOl"ba za Indiju moze jos bolje shvatiti·. Induski sve!itenici bili su prvi lekari i apotekari. vee se spominju praskovi. pre nase ere. god. pre na~e ere. A svel11u tome povod bile su skupocene droge. banane. pelen. biljne s iravine kojima su obe Indi je obiiovaJe. To je bila najbogatija zemlja. pored 05talih. safran. dmetom . ZahvaljujuCi bujnoj i bogatoj flori. vidi se i iz akta jednog naprasitog vladara. Ilincuru. irna dYe knjige posvecene b iljnim lekovima. Bramanci su imali iskljuCi. na primer. upotrebljavali buniku. dakle. rned. kri. a kasnije. vi~e no ma koja druga zemlja. ona je odvajkada proizvodila razne skupocene droge za ceo svet. klasicno medicinsko dele od 52 knjige. majoran i nan u. zacine i jake mirise sa Istoka.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 27 Imperator Kin-Nong. Tl"azeCi drugi. spominju se lekovi.n'F gama. Ve6ina kineskih vladara pomagahu medicinu i prirodne nauke uopste. ajovan i dr. Zbog Indije i oslale trop ske Azije vodeni su toliki krva. a loe. pored mnogih droga. Tu vestinu cuvali su i ostavljali najboljim i najsposobnijdm meau sobom . Kad se ima u vidu da su zacini i aroma tika nekad bili mnogo skuplji nego danas.no i dr. god. sve su viSe trazUi skupocene droge. r icinus i njegovo ulje. Koliko su Kinezi u ta davnasnja vremena negovali medidnu. u knjizi 0 lekovitom bilju. infuza. koju je napisao imperator Sen-Nung. seme od rena. Kolumbo je otkrio Ameriku. kardamom. i neke koje se i danas u medicini upotrebljavaju.

Mediko-farmaceutsku vestinu cuvali su svestenici po hramovima. hillmen ta i melema. Fenieani su droge malo upotreblj avali za sebe. medu veCinom starih naro\ da. leviti. Egipcani su poznavali vestinu balsamova nja. zarazne bolesti bi pokosile sto tine hiljada radnika koji su grad iii piramide u uslovima naj1ezeg primitivizma. tj_ bolest isterati iz Covecjeg tela. Svestenici. Verovali su i propovedali da se molitvom.istrazivanja dokazuju da je zahvaljujuci svakodnevnoj upotrebi lekovitog bilja uspela gradnja istorij ski h kolosa. da mesto lekovitu bi/jku gde raste biber euvaju krilate zmije. 0 njima prieali ra:we izLotos je smatran za svetu misljotine. tamjan. balsame. infuza. Ovi pustinjski narodi upotrebljavahu. mim. da je do njega vrlo tesko dospeti i da je zbog toga skup. »klasa koja se brinula i za duiiu i za :tela svoje pastve«. magieni~ radnj. U Eberovil1l papirusima (1550. bez osnovnih higijenskih potreba (nedostatak nuznika. Stari Egipat bio je od velikog uticaja na razvoj vestine leeenja. VeCina droga davana je bolesnicima ~ obl!ku v. mi rise i zacine iz Indije (oko 1500. mokracu 09 Ijudi i zivotinja itd.28 LECENJE BIUEM niku (divlji pelen) . vlada10 je verovanje da je molitva jos uvek najvaznija pri leeenju. Da nije bilo lekovitog bilja. zdrave vode i dr. upotrebljavali su vino.Najnovija . kao. pored ostalog. U drevnim egipcanskim grobnicama nadene su razne droge. ere) spominj u se lekovite biljkc. Kntickog duha nije bilo.a:n a . . beli luk i druge sokove suk lllentnih pustinjskih i stepskih biljaka . a naroeito medu Jevrejima. pre nas. pastofod. gumu. Persijanaca i dr. Jevrcja. . asu-fetidu. egipatskih piramida. Pored ostalih lekova. Ijiljan.). god. Vavilonaca. cimet. ulje. vraci i madionieari u svojim bogomoljarna obavijahu vestinu lecenja i pravljenja lekova religioznim.koje su "sprere~­ vale razvoj naucnog i eksperimentainog shvatanJa medlcme 1 fa'l'macIJe. uJJa. jos i opijum . ga lbanum. god. Trgovali su i AROMATERAPIJA STARIH EG I PCANA drogama. da je njeno dejstvo jaee i pouzdanije i od samog leka koji bi se eventualno dao bolesniku. na primer. dekokta. destilovanja mirisnih voda i parfema. . postom i dobrim delima moze »zao dull«. . '\ Ipak. Fen i e ani su bHi najbolji ~ trgovai tog vremena.rl? prostih farmaceutskih formi: maceracija. gospinu las. pre nase ere). vrna. izrade lekova i na ce lokupnu kulturu Jelina i dmgih s tarih naroda: Fenieana. Sve ovo vreme do Grka moze se nazvati reiigiozno.

debela likva i skamo nijum. pi sano 77. sok od m lecike. Po red drug ih droga on pominje ei· m e t i rizom perun ike i eemerike. Azij i i Af!'ici. ad s lrin· gc nc ija s u h rast. Droge se daju bo les nieima u zna~no vecem broju farmaee ulski h preparata. prirnorskog luka . ee ler.Za vr~me Grka i Rimljana farmacija se poslepeno oslobada reli gije i mislicizrna . s to preds lavlja znatan napredak u farm ae iji. pre nase ere) spominje ricinusovo ulj e . On j e mnogo putovao i upoznao medieinu i lekove ee le Rim· ske Imperije. brionija. dumbira. Orfej s pominje kukurek. . kol oe intis . pros t ra ne rimske driave. god. narkot ika su op ijuJl1. dras ti ka s u ricinus. Najvazniji pi sae 0 poznavanjLl droga starog veka je Grk Pedanij c: Dioskorides iii Dioskorid. Pored dotle poznalih droga. a ne za lek. crtde i fals ifikate jos i odoljena. K u kuta bde s ud sk i otrov. s luzi lo j e za ugled i Llzo r Rimlj anima i Arapima. diurelika su primors ki luk. roden Ll I veku u Maloj Aziji. hrastove kore. Hip 0 k rat 0 va de l a (459-370) pruzaju nam prve pouzdane na· uene podalke 0 mediko·farmaeeu ls kim vd linama s tarih Grka .UPOTREBA LEKOVITOG BIWA KROZ VEKOV E 29 V. ku ku rek. Vise od 15 vekova. Nj egova del a imaju ve li ku is torij · s ku vrednost. Pored os ta lih i slavn i fil owf Aris tolel be lie riZOLOl1l. Rizolomi iii herboristi imadahu duca ne u Kojima prodavahu droge koj e s u sam i brali. Gre!. ve lebi lj e i mandragora. I veka. s pargla. ali koje sluzi kao gor ivo. Hi· p okral je na jslavniij antic ki grc ki lekar. prateCi kao vo jni Ie· kar rimske legij e po Evrop i. U V veku pre nase ere spom inju se kuk ut a. god. vor i pored svake droge obavezno se i na p rvom mestu citi ra lo mi slj en jc Dioskorida. reuDIOSKORID rna. To se d e lo moze sma trati za prvu materiju m e· diku. sirom ogromne Ji. kolocintis i dr. pa cak i kroz ceo s r ednj i vek . Dioskorid oznacuj e terapeutsku upotrebu. protiv e rev nih paraz ita luk. beli lu k. nacin branja i cu· vanja. Bezmalo svim kasnijim medieinskim pi soima ovo de le bilo j e uzor i iz. Her 0 dot (500. Teo f r a 5 t (p71 -287) j e napisao i s toriju bilja i u njoj iozneo sve s to se u to doba znalo 0 lekov itom b ilju. bilo je to d e lo od ogrom nog uti eaj a na s ve leka re. despika. zatim pos ta je sve vise d es k rip t i v n a i ponekad eksperimema lna. U njima se navodi do 300 Icko\'itih bi ljaka pode lj e nih prem a fiz io los kom dejstvu: pro· tiv grozniee Grei upotreb ljava ju pe le n i ki cic u. na r ild. Klasie no nj ego· vo dele De Materia Medica . emelika su kukurek i kopi· tn jak . bunika. persun . slacicu i kupus. ti tri(I vck nase ero) . beli luk i dr" a Pitago ra primorski lu k.

ali posle izvesnog vre· m ena nauke su opet pocele cveta(i do VII veka kad Arapi osvojise Egipat. e ini se da medicina prim itivnih na roda cen i u pro yom redu dras ticne. nane. Delo je prevedeno na arapslci. beli luk i crni hleb ostadose i dalje za sirotinju. zalfije. zamovog i orahovog ulja . i svi drugi primitivni i siromasni narodi. l. kao. a vlastodr~ci poeese sve vise upo trebljavati i pl'ekomerno uzivati skupocene droge jakog fiziolo~kog dejstva. na primer buni. zdroblj en i s tavlj en na ranjenu nogu. uticaj Dioskorida i Hipokrata oseca se kl'Oz U lIijadi (VIII vek p re nase e"e) spominje se lIleki gorak koren koji. a najviSe pozna· vanje i upolrebu o trova i protivotl'Ova (terij aka i aleksifaJrmaka). mrazovca i drugog bilj a . prirnitivni i surovi Rimljani upo- .30 LECENJE B1UEM ce. koj a ima gotovo deset puta vise alkaloida od evropske bunike. izvan sebe. Bilj ke jc svrs tao prema njihovim terapeutsk im osobinama. zivotinjsk ih i mineralnih droga. koji su tada bili u modi. se. treba da ublazi bol junaka. bademovog. jedic i dr. VI. Hyo· scyamus m £ltic£ls. uos talom. najfinije zaeine i mirise iz pokorenih driava Alije i Afrike. u moenoj Rim skoj Imperiji. zatim nas tupa s tagnacija. u to vreme. Ogromna bibliott:ka sa vise od 2. koje su i danas glavni proizvodaei ovih naj s kupljih droga. tj. dok je Rim bio u mraku i neznanju. matienjaka. Katon tvrdi da se jednom Rim s pasao od kuge zah va ljujuci preveFltivnoj upo· trebi kupusa.U poce tku . lekovi tim sirov inama biljnog. Znali su i upotreblj avali ugla vnom kUptlS. Serer iz secerne (rs ke poCinjc da po tiskuje med pri iLfadi mnogih lekova. kamilji mozak i dr. i prvi Rimljani. Njegova pojava je od is torijskog znaeaja za nauku 0 lekovi tom bilju. za plebs. Pred Pi· lij om neprekidno sc puse i gore trave i lebde mLrisi od kojih se ona zanosi i u trans u.ka. anasona. Iz Indij e i Etiopije dolaze razni zaeini . dok ne osvojise ze mlje i gradove jzvan male I'im ske driave i Italije. kori jandra. U Aleksalldriiskoj sko li osecao se velik napredak u mediumi od IV veka do do laska Rimljana. mirisi i lekovite dJ'oge. u Grekoj se uveliko oseeao blagotvoran uticaj Hipokra(a. Opisao je v i ~e ad 500 biljnih. tzv. one cije se dej s tvo brzo i vrlo ocevi· dno opata i is~i ee nezadrzivom silinom na sve o rgane bolesnika. Medutim. polifannakama. i odredenu godisnju kolicinu tih egzoticnih droga: Osvajackim ratovanjem i pokoravanjem mnogib naroda kulturnijib od sebe. kao. Bice da je tu bilo i olrovnog bilja. Pod uticaj em H erakli(a opijum se dodaj e svim slozenim lekovima. U njiho· vi m vrtovima gajene s u otrovne biljke. proriee su dbinu Ijudi . »jake lekove«. Upotrebljavaju se i mnogi cudni le kovi: krokodils ki izmet. Snaian i blagolvoran vekove. tao tula . majorana . Svaki pobeden suvenm morae j e Rimu placati kao ratnu odstetu danak. jer j e i sam a slavna proroeica na kraju pod legla posle jedne takve burne seanse.000. pored ostalog.000 knjiga spa lj ena je i u njoj znanje o lekovima i lekovi tom bilju toga doba. velebilje. francuski i s pan sk i. Kasnij e. Svi egipatsk i \'Iadari pomagahu i negovahu m edicinu. I on ga zato p repo rucuje Rimlj a nima. . a kasnije i na jezike svih kulturnih naroda. upotrebljavahu za lek skromne i malobrojne sirovine svoga kraja. ita lijanski . Rlmljanl. I danas Egipat ima lIlajotrovniju i najlekovitiju buniku. beli i crni luk. Uopste. kornjaeina krv .ivo tinjskcg i mincralnog porek la i lekovima uops te.

pa i u vestini lecenja i izrade lekova. mendici« (prosjaci). Za afrodizijaka Rimljani su smatrali mandragoru. jedie. lincuru. i ovo je kroz ceo srednji vek citirano i mnogo cenjeno. Galenusovo dele prevedeno je u IX veku na arapski. oca praktitne. tragakantu. Srednji vek __ .iz Grc ke i A1eksandrije. i zabranj cne Iekove. On. bez kritickog duha. rimski d r. beLi luk i hrana. poreel dozvoljenih. Opadanjem rimske m06. Slicno Dioskoridovom delu.:iavn ik i vojskovoda. Cel1taurium. manj e lZ ostahh pokorenlh zemalja. Plinije je opisao oko 1. savl'emenik Dioskorida.~ kasn i). ali je one stvarno slabije od Dioskol'idovog: opisi droga su nepotpuni. stiraks. Od ovog unosnog.UPOTREBA LEKOVITOC BIWA KROZ VEKOVE 31 znase medicinu ?rcke. osim ostalih i aloe. kukutu i dr. Zanirnljivo je spomenuti kako vee u to vreme ima f a lsi f i k 0 v an j a I e k 0 v a. koji ih na svakom mestu i j avno nazivase da su . navod'i 0100 250 lekovi·tih biljaka. lan. eini i madij e. jer »taj uvoz uprepascuje ~imsku drlavnu kasu«. Euphorbium. vraeanje. U svojim spisima 0 ves tini izrade lekova on opisuje mnoge droge. Njegov uticaj se snazno oseea do kraja srednjeg veka. Proputovao je Germaniju i Spaniju. jer mu je pozar unistio apoteku. Uvae ursi. u svom de lu His /oria Naturalis (Islerija prirode. Pod vlatlavinom rim kih kraljeva lekarsk u dufnos t vr~ile su same s ta:esine p. amonijakum. i lek j . Poznati medic:inski pisac C e I z i jus (25. eemeriku i dr. god.o:odica.:aCiIl. Egipta i mnogih starih naroda u Aziji. god ine posle nase ere). SIredstvo za bajanje. 131-200). u knjizi De re medica. to su bili u prvom redu cimet. U svoj im raelnjama. dunlbir. ces to proelavahu. U terapiju uvodi Fol. mira i arap5'ka guma. Medicina se pov1aei umana- . lerpe n~in . Zaslugom Dioskol'ida i Plinija skupljeno je gotovo sve tadasnje znanje o lekovitom bilju i drugim drogama. kantaride. 0 cemu piSe Plinije. . daje dosla dobar opis mnogih droga.l 1 Jevrej l. karc!amom. VJI. pre do 50. Po njemu se veslina i nauka 0 izradi lekova naziva: »galenska farmacija«. buniku. propa~eu Rimskog Cars Iva i navalom varvara nastaje velika pometnja i nazadovanje u svim vestinama. biber. Od glasovitijih rimskih le kara (istovremeno i apotekara) treba spomcnuti slavnog G a len usa (Galen iii Galijen. Pedese tih godina I veka PI i n i j eSt a r i j i (23-79). polupuslinjskih krajeva sreclnje Azije. isto tako ustaje protiv uvodenja stranih droga u terapiju. cimet. koja je s tajala na mnogo vlsem s tupnju od rimske. medu njima i nekoliko novih: Aconitum. naroeito starog Katona. Od njega je ostao sarno manji broj spisa. dele nije originalno. galbanum. Njegov savremenik S k rib 0 n i jus La r gus. skamonijurn. . pre tezno oslobodeni robovi i stranci.e. a naroei to skupih egzoticnih droga. i testo su in upotrebljaovali. pogotovo u ovom delu Evrope i stepskih. mak. galenske fa·rmacije. Docl1lje su dolazili lekari . leka ri. ColocYl1this i dr. biber. do Cicel'ona. pre te~no Grc. Dela mu odisu zdravim kritiekim duhom. ali neelozvoljenog posla dos lj aci se brzo obogatise i istovremeno na sebe navukose jos veeu mrlnju rimskih patricija. robovi i os lobodeni robovi. Sredstva za pobacaj i otrovne materije su u Rimu zakonom bile zabranjene. takode lekar rimskih imperatora. u 37 knjiga) govori 0 lekovitom bilju. vee je zbir verovanja i pretposlavki luga doba.. Cini se da je koel svih primitivnih naroda. a nc »m e d i c i«.000 biljaka.

od kojih su neka d ozivcla ". Praznoverjc. slaCica. U njima je lekov ito bilje zauzimalo vazno mesto. vralic i dr. homeopatskoj i narodnoj medicini : zalfija. da Ii se pri tom zevalo . Kod nas jos ima kraj eva gde se vcruje da je lekovito samo one bilje koje je brano noeu uoci ]ovana Bilj obera (6-7 juli). Posle krstaskih ratova oseca se veCi priliv droga sa Istoka. medu kojima veeina onih koje mi i danas upotrebljavamo u skolskoj . Citaju molitve i f ivot svetaca. K a rio Ve l i k i (742-814) nareduje da . Osnov terapije cinilo je sesnaest sve tih lekovit·ih biljaka koje su lekari-kaluderi po manast irima obavezno gajil i: Ijiljan. . Vrednost droge nije zavisila od njene stvarne lekov ilosti. pod dt-veee sa »zapisom«. uglavnom droge) i prodavaca trava (herbarii). razne vrste luka i dr. obicnih trgovaca. Tu se navodi oko sto~in u raznih biljaka. perunika. vise vrsta nana . kao. Flos medicinae i rozn e antidotarije. Misticizam osvaja sve drustvene slojeve. Za vreme Karla Velikog osniva se cuvena medicinska skola U Salernu. rutvicu. »Schola salernitana« ostavila je velik broj dela. mokraea od novorodenee ta iii nev ine devojke. na primer. amajl ije.n a. Benediklinci. ruht. nego od toga da Ii je biljka uzabrana levom rukom. rnak. krokodil ske suze i sl. islo na traske i sl. a. Cilanje k'lasianih dela strogo se kaznjava. zacin i lek i razne vOCke. daju slike sve. zacina (speciarii) i aromati'ka (aromatarii). greko seme. zmijsko mleko. Bolesnici veruj u da ee ih spasti eudo. nose ih u crkve. baju i vraeaju i veruju da ee im to viSe pomoei od droga. nanu. ali bez nekog vidnog uspeha. i da budu vise cenjeni u drustvu i da ih razlikuju od os talih. U to vreme Arapi preko Spanije i IlaJij e donose u Evropu mnoge droge sa Istoka. Popis bilja obaveznog za gajenje nalazio se u Kapitularima. Vestina leeenja. U nekim zemljama vee u to vreme pocinju raspre izmedu apotekara (koji su izradivali i prodavali lekarij e. koja pocinje uspesno da se razvija i napreduje te k otkad su u nju prenesene arapske knjige i recepti. kicica. Najveca im je zasluga 5to su u farmakognoziju uveli primenu h em ij e i s to su celoj fa nnaciji dali nauooi pravac. koji su kroz vekove sacuvali grcko-rimske tradicije. jer je za apotekare bilo obalVezno znanje latinskog j ezika. euha r.32 LECENJE BIWEM stire. gaj enja lekovilog bilja i izrade lekova sve viSe prelazi u manas tire. Arapl su znatno unapredili mnoge nauke. Velika seoba naroda uni~tava gotovo sve tekovine klasiene greke i r ims ke c ivilizacije. osnovahu velike botanicke vrtove. Vizantija pokusava nes to da spase.se na drlavnim imanjima gaje bilj ke za boj enj e. taca. na Veliki petak i sl. ani u terapiju unose mnogo . da Ii se pri tom eutalo iIi su pevane odredene pesme. ptiCije mleko.iSe stotina izdanja. Koren bozura i skopan za vreme mesecevog pomracenja i obesen 0 vrat boles niku leci padavicu. islo ta ko. beli s lez. VIII. U ponoe. U Evropi kao da se oseca mali napredak. medu kojima je ka tkad bivalo i takvih koje su bile od s tvarne lekovite vrednos ti. Bolesnicima pisu zapise. titanj e recepata itd. Apotekari su zeleli svoju samostalnost. zalfiju. Mnogo su bili cenjeni i traZcni cudni lekovi: m as t od vepra ili besnog bika. pa i medkinu i farmaciju. To se jos i danas traZi po nasim apotekama. tako da farmacija postaje e k s per i men tal nan auk a i ve s t i. primorski luk. odredenog dana. morae. mrak i neznanje ovladuju svetom.

UPOTREBA LEKOVlTOG BIUA KROZ VEKOVE 33 rea I n e Ie k a vi t e v red. U Liber magnae eoUee/ionis simplicium alimentorum el medieamelllorum on opisuje vge ad 1400 biljnih droga. G e b e r (700-765) udara temelje hemiji iii alhemiji. In a n u.. naroeito sa Istoka. umro 1248. godine) ima mnogo droga. kristalizacije. koje nazivahu »akademije. Kinu i prodro u Afriku do Timbukta. na primer.. sublimacije i destilacije. lciselina i alkalija. 'c i met. . koji se moze smatrati za p r v u s I u z· b e n u far m a k 0 p e j u u s vet '1l. Indije. Kordova i Grenada u Spaniji postase najcnveniji naueni centri sveta . soli. izdan je njihov kodeks Krabain. U farmaciju u vode sir u pod sec era. roden u Maroku. destilaciju i perkolaciju. Sa istoka se naueni centri pomerahu ka zapadu i Sevilja. upotrebljavamo. Arapi upotrebl}a~ahu. GospOdaI11 ogromnog cars tva. Carigradski patrijarh N es t 0 r i jus (435. a. godine) bi izgnan kao jeretik u Libijsku pustinju. iznosi lierra origilllaina zapazan ja itd. daje poctatke za osnivanjc i uredenje botanickih vrtova. ad kojih je najeuvenija bila ona u Bagdadu. godine). euforbijuma) arapski lekari daJu blaga laksantna sredstva. mora. Kanon ad Avicene (1000. Ogromno prostranstvo arapske drfave i moma prekomorska trgovina Il1no~o dopnne~e da se arapska materija medika toliko obogati. t r ~ e ani ~ e c e r. Arapi su visoko uzdigli buk· tinju nauke. On je ujedno jedan od najvecih i najpozna~ijih prirodnjaka tih vremena. Javu. areka·palmu. Znaeajno je napomen uti da su ne· storijanci prvi 0 del iii far mac i j u 0 d m e d i c i n e. a I 0 j e. Razidose se po celoj prednjoj Aziji do Indije i osnovase mnoge bolni ce i vrlo napredne skole. r e ~ m. reum i dr. pored ostalog. sen~. k a f u. Ibn Bat uta h (1304-1369). zaeine i aromatike. ad Sundskih ostrva. senu. preko Cejlona. Arapi su osnivali mnoge napredne trgovaeke kolonije. Arapi su spasli mnoge nauene tekovine Grka i RimljlliIla. i k a m for. mosus. izradu eliksira itd. a posle izradge sopstvenu originalnu nauku. koje i mi dana. zemalja oko Crvenog i Sredo· zemnog mora sve do Spanije. Geber da. dum b ir s t r i h nos sa f ran kurkumu z~doarij u . novih droga. bun i k u. ve. . Velik je broj slavnih arapskih mediko-farmaceutskih struenjaka i pisaca. Najpre su ucili iz grekih i latinslcih dela. Ibn B a j tar (roden u Malagi 1197. .ie me· to de spravljanja najpoznatijih metala. Dok je hriscanska Evropa bila utonula u mrak i neznanje. bib e r. koje su se do danas odrfale gotovo u sv im falmakopejama u svetu. koji su kasnije uticali na skole u Salernu. zatim mnoge zaem e 1 mtrlse. tamarindus. Arapi su stalno donosili sve nove i nove droge. kubebu. Kroz ceo srednji vek evropski lekari se sluze izvrsnim arapskim delom De re medica od J 0 van a Me z u e (830. svetske trgovine i bogatstva. rap sku gum u. cilibar. nos t i. Indiju. tam a: r I ~ d us . I e b I I J e.. Monpeljeu i drugde u Evropi . kao. Umesto drastienih purgancija (kukureka. koje se male meriti sa Dioskoridovim. koja je stajala na najvgem s tupnju u to vreme. Tu on predavase medicinu. ubrzo privuee mnogobrojne odusevljene dakc koji prevedo~e klasiene greke i rimske medicinske knjige na asirski i arapski jeliik. veCinom od . zatim vestinu filtracije. Prvi njihovi lekari ueili su se u nes torijanskoj akadem iji u Bagdadu. Godine 850. godine) dao je opjginaino i za one vreme savrseno delo. manu . obgao je i opisao ka· spijsku oblast. Persije (lrana).

uzrokuje pojavu skrofuloze. I tu je bilo lutanja sve dok se u XIX vekll nije pristupilo naucnom.34 LECENJE BIUEM IX. nokti s Ijudskih ruku i nogu (protiv zatvora i epilepsije). ratanija. kaskalila. u njima je bilo i zivotinja i minerala. peru. liarlatana. lobelija. Na primer. guliteri.jskim i farmakodinam- . iako su protivnici upotrebe kininove kore u tcrapi ji hili vrlo uporni. clanovi akadcmije. sabadila. Takve iskljucive monopole pojedinci su groznicavo cuvali i sVdm sredstvima branili. sto se to cinilo i sa ipekakuanom i dru· gim novim lekovima od vrednosti.f'" . medu kojima su t e r i j a k a zauzimala glavno mesto. hidrastis . 1254-1324) u tropsku AZlju. kao. Kao i svaku drugu novotariju . ipekakuana. kosa. kao proste farmaceutske forme. Novf. Dok su stari narodi upotrebJjavati biljke uglavnom u obliku infuza. Sve ove droge nisu odjednorn dospele u Evropu i nisu sve upotn::bljavane u iste svrhc kao danas. d u van. bez otpora. tko. vanila. i Persiju. senega. kakao. tako su se i kroz XVII i XVIII vck jos uvek vrlo mnogo upotrebljavala cudna i neobi cna sreds tva za lece nje. Svuda u Evropi diiu se botanicki vnovi u KQjima: se pored domaceg bilja cine po k u sa ji g a j e n j a i onog donese nog IZ dal ekih ze· malja Slarog i Novog sveta. sredstva za uzivanje i namirnice.i kopaiva-balsam . otklice Amerike i putovanja Vaska de Game u Indiju oko RIa dob\·e. pap r i k a. prasak od lobanje. tako i lekovi te dro· ge. Da nave demo sarno neke droge zivotinjskog porekla. Mcslimicno su voc1ene zuc ne i dugotrajne ras pre. da upolreba krompira. bajalica. dakle. gvarana. nade. Droga je prodava na veoma skupo kao tajni cudolvorni lek pod raznim izmisljenim imenima. Kao oj ranije. iabe. Polovinom XVII veka u e\"ropsku medicinu se uvodi Cort ex Cililla e (ki. 'Ki~u. krompir.l. jer ga je prva upotrebila za lek ze na vicekralja Pcrua kontesa del Cinhon. jalapa. Francusku i Nemacku. kakao. iznos ili su najcrnj e i najraznovrsnije pri ce.v. gvajak. mokraca i izmet Jjudi i zivotinja. Jpak su caj.Putovanja Marka Pola (slavni Venccijanac. dotle se u sred· njem veku. caj izaziva padavicu. mate. purs ijana. kafa .i znatnu potrosnju: zmije.mako·med icinskih dela. avanturista i drugih nadrilekara bila su puna sela i gradovi.. Poce tak XVI veka i za mate riju mediku cini prekretnicu i korak un apred. Osim droga biljnog porekla. dobar glas. pljuvacka. osobito najugledniji lekari toga vremena. zatim. Nepl'ijatelji egzoticnih si rovina i novotarija uopsle. jelenski rogovi. n a j k vir c j. skorpioni. donose Evropi velik broj novih droga. sarsaparila. tolu. razni crvi. sasafras. a naroci to od XVI do XVII veka sve vise traze slozeni lekovi. ninova kora) pod nazivom »kontes in prasak «. Vracara. zacinc. zenina mleko itd. Krompir i kukuruz l-esise problem gladi u Evropi.td. uostal om. Droga ubrzo osvoji Englcsku. matiko. dekokta i maceracija. a kasnije karteli i trustovi imali bogate prihode i pomocu njih vrsili jak uticaj na svoje neprijatelje u drZavi i izvan nje. covecja mast. a zatim na ljudima i dok droge nisu bile hemijski isp itane i iz njih izolovani lekoviti sastojci u cistom stanju. psi i stenci (kucici). nisu u EVI-opi svuda primili gla. eksperimentalnom ispitivanju na iivo tinjama. od duvana se poludi itd. Otkricem Amerike materija medika se obogatila znatnim brojem veoma vaznih droga: kininoya kora . od kojih su driavni iii crkveni poglavari. 0 hemi. konjska griva i rep. navodno. koje su uzilvale vetik ugled. Razvoj s tamparije omogucava objavljivanje zna lnog broja s lrucnjlL-f'a. kukuruz i druge biljne si rovine postepeno osvojilc uklls Evropljana.

Godine 1804. jedinjenja i clr. ukoliko j e za OVil nj egovu izradu . Da spomenemo samo najpoznatije: Borne. utoliko se vise ce nio i skuplj e prodavao. Fovler. jos uvek su biljke glavni izvor i sirovina za proizvodnju alkaloida. kodein. Alh emi cari vekovima upomo ali uzaludno traZe »univerzalni eliksir«. konicin. tada i pocinje. U XVIII vekll treba spomen'Uti dva slavna imena: Lin e K a r I f 0 n (Linne Ca rl fon. a 1878.Francuska revolucija znaci novo doba i za far~ maciju. Do dana-s se uspelo da se mnogi alkaloidi sintetizuju. Da spomenemo sarno najpoznatije: Vale rius Kordus. Ukoliko j e te rijak bio slozeniji. Voskresenski izdvaja teobromin. profesori V. Lemeri. Peletije otkriva u opijumu narcein. god. pilokarpin i 51. koju on naziva sel d'opium. U novom vekn izisao je znatan broj dela 0 lekoviltim siro vinama od raznih pisaca. Balar. Sele u Svedskoj.iz svih delova sveta. God-ine 1735. Mat·iolus i drugi. pariski apotekar De r 0 s n izdvaja jednu kristalnu supstanciju slabe alkalne reakcije. U fitohemi j i XIX ' vek je v e k a I k a I 0 ida i pocetak naucne farmakognozije zasnovane u pn'om redu na hemiji. Sele. Peletije i MaZandi 1817.ti i izolovati neki nov alkaloid: berbe· rin. kokain.·ek. zapravo. osnivac nove. a Runge kofein. »zivotni eliksir<c i »kamen mudraca«. Ipak. 1842. ergotinin (ergotoksin). Tromsdorf. otkrivaju emetin. Nikolaus Monardes. On je svakoj biljci dao ime i prezime na latinskom jeziku. 1820. god. Nallcna farmaoija.i druge alkaloide u kori nara. medu kojima se neki tvornicki proizvode. Francuski apotekar Sari Tame otkriva 1875. hioscijamin. 1707-1778) i S e I e K a r 1 V i I he I m (Scheele Carl Wilhelm. Prvi vidljiv rezultat hemijskog pravca u farmaciji se oseca u samom pocetku XIX veka. otkrivaju vrlo brzo znatan broj veoma vaZnih al· kaloida: 1817. Hemi.isoke farmaceutske skole u Parizu. Hemija pooinje voditi. Velik broj apotekara zaduzuje hemijsku nauku otkri6ima novih elemenata. ezerin. atropin. Prvi i najbolji njegovi saradnici sou apotekari. To bese narkotin. . objavia je seksualni sis tem raspodele sveg bilja. 1742-1786). Devetnaesti . koja je za ovih poslednjih/ 170 godina ucinila revolucijll u nauci i njenim tekovinama. pozitivne hemije. strihnin i brucin. Tako pocinje istorija alkaloida. Pel e t i j e (Pelletier) i K a van t u (Caventou). Line je nacinio red u botanici. god. Devi. metilpeletierin . On u Francuskoj. 1832. Godine 1817. Pristli u Engleskoj postavljaju hemiji cvrste i zdrav. radio je u pariskim apotekama. Linl1aeus. Do kraja XIX veka izolovano je viSe od stotinu raznih alkaloida iz droga donesenih . X. kinin. akonitin. La vo a z i j e (Antoine Lavoisier). Prust. Zertiner uspeva da izoluje morfin. god. iza!ila je iz farmacije. Derosn i Segon oticriSe morfin u op~jumu. Bercelijus.UPOTR E BA LE KOV ITOG BIW A KROZ VEKOVE 35 s kim nepodn os lj ivos tima nij e se vodilo racuna nIt! se u to VTe me n e~ to 0 tome znal o. a iste godine Rob ike n ark 0 U n. kolhioin. naucne.ja. . peletierin.upotreblj eno vise bilja i r e tkih zivotinj a i mine r ala i ukoliko je bio izradivan s viSe pompe i pa rade na javnom mes tu . Vee 1803. Karolus Kluzijus.e temelje. koji se do danas od riao kao najprakticnija i najpreglednija sistematika bilja. iste godine Gajger otkriva akorutin. U nauci nas· taje prava utakmica ko ce pre otkri. Teofrastus Paracelzus.

Pel e t i j e (Pelletier) i K a van t u (Caventou). . pilokarpin i sl. Pmst. kokain. U nauci naslaje prava utakmica ko ce pre otkrHi i izolovati neki nov alkaloid: berberin. Lemeri. ezerin. profesori Visoke farmaceutske skole u Parizu. koja je za ovih poslednjib 170 godina ueinila revoluciju u nauci i njenim tekovinama. »zivo tn i eliksir« i »kamen mudraca«. utoliko se vise ccnio i skuplj e prodavao. Hemija p 06inje voditi. Codine 1817. Prvi i najbolji njegovi saradnici su apotekari. pariski apotekar De r 0 s n izdvaja jednu kristalnu supstanciju slabe alkalne reakcije.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 35 s kim nepodnos ljivos lima nije se vodi lo raeuna niti se u to vre me nes to 0 tome zna lo. Karolus Kluzijus . Z e r tin e r uspeva da izoluje m 0 r fin.n:i izvor i sirovina za proizvodnju alkaloida. Lil1l1aeus. 1707-1778) i S e I e K a r I V i I h e lm (Schee le Carl Wilhelm. atropin.jumu. jedinjenja i elr. U novom veku izisao je znatan broj dela 0 lekovirtim sirovinama od raznih pisaca. nauene. tada i poeinje.jus. 1842. peletierin.Francuska revolucija znaei novo doba i za farmaciju. kinin. kodein. Codine 1735. Peletije otkriva u opijumu narcein. Derosn i Segon otklrise morfin u opi. jos uvek su biljke glav. 1742-1786). metilpeletierin ·i dmge alkaloide u kori nara. Sele. otkrivaju emetin. Fovler. U XV III veku treba spomenuti dva s lavna imena: Lin e K a r I f 0 n (Linne Carl fon. konicin. On je svakoj biljci dao ime i prezime na latinskom jezi ku. Devetnaesti . Prvi vidljiv rezultat hemijskog pravca u farmaciji se oseca u samom poee tku XIX veka. a iste godine R () b ike 11 a j ' k 0 Iii n. medu kojima se neki tvomieki proizvode. izalila je iz farm acije. 1832. otkrivaju vrlo brzo znatan broj veoma vaZnih alkaloida: 1817. Berceli. . koju on naziva sel d'opium. Ma tiolus i drugi. Hem. god. univerzalni eliksirtt. Da spomenemo samo najpoznatije: Borne. god.iJja. hioscijamin. Ukoliko je terijak bio slozeniji. To bese na·rkotin. Velik broj apotekara zaduzuje hemij sku nauku otkricima novih elemenata. 1820. La vo a z i j e (Antoine Lavoisier). X. Ipak. ergotinin (ergotoksin). On u Francuskoj. a Runge kofein. Do kraja XIX veka 1zolovano je vise od stotinu raznih alkaloid a iz droga donesenih iz svih delova sveta. Alhemicari vekovima uporno ali uzaludno traZe . a 1878. Do danas se uspelo da se mnogi alkaloidi sin teiliuj u. Tromsdorf. strihnin i bmcin. U fitohemiji XIX 'vek je v e k a I k a I 0 ida i poeetak naueue farmakognozije zasnovane u pn'om redu na hemiji. obja· via je seksua lni sistem raspodele sveg bilja. Teofrastus Pa racelzus. ukoliko j e za ovu njegovu izradu upotrebljeno vise bi lja i retkih zivotinj a i mine rala i ukoliko je bio izradivan s viSe pompe i pa rade na javnom mes tu. god. Peletije i MaZandi 1817. koji se do danas odriao kao najprakticnija i najpreglednija sistematika bilja. iste godine Gajger otkriva akoni·!i-n. god. osnivae nove. kolhioin. Francuski apotekar Sari Tanre otkriva 1875. radio je u pariskim apotekama. Balar. Tako poci nje istorija alkaloida. Sele u Svedskoj. Codine 1804. Line j e nae inio red u botanici. Devi . Nauena farmaoij a. zapravo. pozitivne hemije. Voskresenski izdvaja leobromin. Da spomenemo sarno najpoznatije: Valerius Kordus. Pristli u Engleskoj postavljaju hemiji evrs te i zdrave temelje. akonitin. ·ek. Vee 1803. Nikolaus Monardes.

koja se u XX veku razvija u lolikoj meri da se bez preterivanja moze reCi da ziv. Nepune tri deccnije pos!e otkriea prvog alkaloida Leru dokazuj e 1830. iks-zraci. god. glikozid sa l i c i n u vrbovoj kori. otkrivaju stotinu novih glikozida i mnoge nove heterozide biohemijskim pos tupcima uspevaju da sintetizuju (1912. prunazin). mogu se tabletirati i davali U obiiku injekcija. U lerapiju se uvodi radijum. izo!ovanje i nauku 0 alkaloidima najveca zasluga pripada farmaciji. Ovi novi iekovi -imaju mnoge prednosti: lako i tacno se mogu dozirati. elektricitet. a Minor eskulin u divljem kestenu ..). Organska hemija iz godine u godinu potinje ubacivati u terapiju druge polovine XIX veka sve veei broj novih organskih sintelskih jedinjenja poznate hemijske konstitucije i konstantnog fizioioskog dejstva. sto nije slueaj s drogama. a odmah zatim iste godine Robike i Button otkrivaju ami g d a i i n u gorkim bademi ma.JEM Za olkriee. Fi~er 1885. g.imo u epohi hormona.36 LECENJE BI1. Otkriea u oblasti unutrasnje sekredje ubru put end 0 k r in 0 log i j i. dugo se cuvaju. a Burklo i njegovi u cenici uvode u fitoh emiju b i 0 h em i j s k e me! 0 d t::. Ta~ zamasan posao razvija se uspdno jos viSe u XX veku i traj e do danas. i to danas cin i 11ajcvrMu podlogu d moe farmaceu llSke nauke.lJU FARMACEUTSKOG FAKULTETA BEOGRA IJon:OG UN IVERZITETA Revolucionarni pronaiasci siavnog Pas t era (Louis Pasteur) uvode u terapiju vakcine. god. . Krajem XIX veka uspeva sinteza nek ih glikozida (E. - • I NSTlTUT ZA FARMAKOGNOl. serume i fermente.

qoo 300 L:. Pereira. Wasicky. F. ucavanju i poznavanju lekovitih siorovina: O. . A.: ':".. Fliickiger. F. R. ::. rafena g1avnica i dr.. a zatim celu plejadu hemicara i botanicara koji su mnogo doprineli proVoskresenski . Barger.i saponinske droge. Stra!Ssburger.. Hesse.. A..: . Kreamer. J. A. A. Dale. Bridel.. Dvadesetl vek. King.. E. Z 500 . PamQic. E. digitalin iii digitoksin umesto digitalisa itd.). Mayer..000 gitalis i slicne gli kozidne . E .. 900 Dakle. Vogl. Ladenburg... D. Vitiez. Schmidt E. Fischer.~~~~§~~rYG.uiJic ka. Droge imaju mnogo nedostataka koje treba odstran iti iIi ih bar smanjiti na najmanju meru.. 0 .:: 1~19 f9~0 ::~.. H. saponinske i gliko· zidne droge. Greenish.. Karrer... Leger. K. Pero. O.. Thoms.-. Oesterle. ZATIM NA VITAMINE. A. Chevalier i ckugi. Wallis. G.fOO r . kardijaka). DOLARSKE VREONOSTI RAZNIH LEKOVA UTROSEN IH U SAD 00 194!1-195J.':': ':" >::-:...---r--.. Gabrijel. Brandt.. Preobrazenski. Moeller J . A.. Ha'rtwich. g. Perrot. koji izazivaju dub a k e pro men e mol e k u· I a r n e r a v not e ze za vreme susenja bilja. Berg.Krajem XIX i poeetkom XX veka velika je opasnost zapretila drogama da budu potpuno izbacene iz terapije.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 37 U XIX i XX ve kt: ne treba zaboraviti nekoliko slavnih farmakognosta: J. :.. Ali se ubrzo uvidelo da je dejstvo droge u mnogim slucajevima pot· punije i dugotrajnije. Leclerc. 0 A ~ 700 600 . Burklo. F.. od nacina susenja > o lekov1tog bi-lja mnogo za~ AIItibio1tci 800 Ul visi njihova lekovi tos t. I jos nesto: u mnogim slucajevima dejstvo z i ve biljke i eventualno s veze i brzo osusene (stabilizovane) biljke potpunije je i jace od stare droge (tvrda razena glavnica.... Hanbury..KCtne Serum F IiOrTnOC'Cl ZOO fOO :.. Tscltirch.: . Dragendorff.. NAJVISE JE UTROSENO NA ANTI BlOTlKt. Engher A.l . Bertran. Wohler...---r dinjenja manje lekovita iIi potpuno indiferentna (di1. A NAJMANJE NA BARBITURATE . J.:::. Vitl1lnini\ . XI...::n.. naroeito grupa digitaiisa.. H. Planchon. Goris i drugi farmako-biohemicari i farmakognosti ukazuju na r a z a rna de j s t v 0 en z i m a. .:' 195Z :::.::... E . . Lekari su radije upotrebljavali morfin umesto opijuma. O.'r ~ ~ (/) !~~ '(/» 1'51 1953 GODINA UTROSAK LcKUVA U M O 00 194!1-195J.':'. A. Collin. nastaju nova je!.l lzolovaru alkaloidi i glrkozidi u cis tom stanj u potcJi su u terapeutici XIX veka sve vise potiskivati droge iz kojih su izdvojeni.. Mnogi prvobitni prirodni molekulami kompleksi live biljke za vreme dugotrajnog susenja bilja se raspadaju.

... industriji likera i slicnih alkoholnih i bezalkoholnih pica.. Pantopon./. bolnicama.' f. iako prekidana i ometana u toku ova dva krvava svetska rata. vi tam i n i i pro v ita min i ISU Iii nov>i leJrovi kJqjj osvojiSe ceo svet i u c ~ n i ~ e r e vol u c i j u u terapiji.m biljem koje raste divlje u lugoslaviju iii se u njoj gaji.'."' • Cl • c \ ~ ~I I 01 t:lL 2 ~".t / ~ '0 . Pre svega. ..:. parfimeriji. Amerika poein je proizvoditi mnoge lekove iz svezvh biljonih iIi ZIVOtinjskih sirovina e k 5 t r a k c i j 0 m n ale d u.lni . domopon.. GODlNE as e p tic n 0 itd. drogerijama.38 LECENJE SIUEM Ova p roucavanja. Pocetkom XX veka predlozene metcde 5 tab i I·j z a c i j e 5 ve Z e g I e k 0vi to g b i 1 j a. Danas vee ima u prometu ceo ni z stab ilizovanih droga. r~\ • " 82 ~ ~ '0 6 /j \ L/ . 14 . h 0 r m 0 n i. Primenjuju se pare alkohola iii vode i drugo . 1z dosada~njih rezultata moze se nazreti veliki znacaj i ocekivali znatan u sper. NASE LEKOVITO BlUE I korovi mogu bili korisni - NASI ZELENI RUDNICI sve zavisi u cijim su rukama Zadatak ove knjige je vgestruk. a ubrzo zatim i mnogi drugi antibiotici. osvajaju Ie· ren. ipak urodi~e plodom. ona treba da upozna citaoce s lzajvai nijim lekuv.e na·~ im i stranim apotekama. Treba da ukaze na vainost i raznOVasnost lekovitog bHja koje Jugoslavija daj. od moderne b i 0 hem i j e b i I j a . i da poka'Ze ~ta se izvozi u inostranstvo_ . DO 11953. narocito onog cij i su lekoviti sastojci labi. ". u vrlo velikom va k u u m u. E ~\ .. Pen i c iIi n. X II ~ 4951 1~5 '841 i955 ron_ PORAST PROl ZVO ONJE I OPAOANJE CE<NE PENICILINA 00 1945. pandigal i slicni kompleksni lekovi u modi sadrle glavne lekovite sastojke izvesnih droga. 01 ~I ~ f. farmaceutskoj i hemijskoj industriji. kozmetioi. Oni sve vise potiskuju ciste alkaloide i glikozide.

Tako ee. velebilje. j e r lekovito bilje se ceni prema kolieini i vrsLi lekovi'lih sastojaka koj e ono sad d i u svojim celijama. Mo krina ili iz ne kog drugog banals kog sela i da s u ga b ral e Ba nacanke noeu za mesecine. maj· kinu dus icu sa suvih j suncanih kamenjara iIi sa peska i druge topIc i suve zcmlj e. Divlj e i pitomo le kovito bilj e u Jugos la· viji preds tavlj a r as /( os /'I e.': no cvece poli ce iz Me lenaca.. A kod nas rasle jos nekoliko s totina dru gih le kovitih biljaka . bio logija i far· mako logija bolj e upoznaju . digitalis i mnogi . prez r e. ka milice iii i abnja ka. zbog te t it rice. "jevin a. mrazovac. r STETNO BlUE M02:E BIT! KORISNO Da lji j e zadatak: upoznati eitaoce da je najvaznije lekovito bilje uglav. koj a kao zla la n m m san d lim po kri va b. J edino je 5 lih le rena treba brati. ri zo m idiro ta iz bars kog mulja. Niko na sve lu ne daje ta ko ciSlu i dobru tilri cu kao Vojvodina.~ ! O LEKOVITO BlUE - NASE ZLATO Prirodni izvo ri Ic kovitih sirovina Jugos lav ije su boga ti i ra znovrs ni. j e r ne ma te zemlj e koj a da nas lie trai i a d nas tu le kO\·ilu biljku. ku i neoba ves te nom grada ninu . mirisne zel ell e rLidnik e pLlI1 e veo ma sloie'1ih l eko· vilill sasl o j a ka. gde vise gde manje. kore n belc sapunj aee iz pes ka. siln e i prezre ne bilj cice. Oni s u boga tiji i raznovrslliji no sto na prvi pogle d izgled a.UPOTREBA LEKOV ITOG BIUA KROZ VEK OV E 39 Zbog jcdnog ko rova. »pl acajuc i j e zezenim zl atom «. Obili eeva. Ta steta iznosi godiSnje stotine miliona dinara . kad ude te u apotc ku i za lrazile kes icu ka milteja. Lekovilo bilj e Jugos lavije ce ka vredne ruke i mudre glave nase s kolovane oml adine da ga is pilaju i o blagorode. jed ie. bunika. a smela i c ini s telu nasoj privredi. sva ka bilj"a trali i s voju zemlju i svoje drus tvo gde najbolje uspeva i gde d aje najle kovitiju drogu . berac bilja lraziti i brati li s t la lule sa dubri s ta i bunis ta. Kumana. ko re n belog sleza pored reka i bara. lis t i koren velebilja sa sumskih kreevina i p. U Beogradu. na primer. koji jos nisu dovoljno ispitani i zbog toga se i ne e ksploati su S onim us pe ho m koji ce se postie i kad se njihov he mi za m . ne moZe kod nas. leca . pogolovu nestrucnja. ali o no sto m oze rasti u trops koj Afri ci. a hemijski sastav biljnih organa zavisi od mn ogih e inilaca. iSlo kao i u Novom Sadu iii u Pan cevu. S druge stra ne. Titrica. Lekovitog bilja ima na ce loj Ze mljinoj kugli. tatula. u Sa raj evu iii Skoplju . do sadnog i itn og korova p rocul a se nasa d riava sil"O m ce le Zemljine kugle.1O bilje koje neukom i neobavestenom nicemu ne sluzi.:s l<r aj ne ne rodn e vojvod a nske sla line u drugoj po lov ini p ro. na Ce linju iIi u Dubl"Ovniku . nom korov. GDE KOJE BlUE RASTE? Zadatak ove knji ge j e da Llpozna cilao ce s m es lima gd e Ireba da lra ie pujedin o bilje. Ljublj a ni iii Zagrebu . znajte da to osuseno aroma'. NA~E ZELr.

Neraeionalnim radom ne sarno da je upropaseeno najbolje i najbogatije nalazi ste ove vazne droge u naSoj. Na primer. Tako je. radona/no korislili nase lekovilo bilje. Redak je slucaj da se neka biljka cela upotrebljava za lek. Generaeije (od 1818.nja i dati potrebna uputstva za njihovu zas lilu i razmno l avw1je na pri-rodnim nalaziS tima da bi si·ro masni planinci imali rada i zarade. rede list i evet. Naj· cesce su to sarno pojectini njeni delovi.s.jm planinama. kuvanja i davanja maloj deci. borba protiv upotrebe makovih caura. od titriee evet. sve tl ost. na primer. On·i otezavaj u ob rad u zemlje i time poskupljuju poljopri vredne proizvode. Na primer. mes to i prenose razne bolesti na okolne useve. za vreme okupacije go· tovo potpuno uni sten a bela sapunjaca na Deliblatskom pesku. I mnoge druge vaz. da deca i trudnice ne smeju brati olrovno bilje. Medutim. upot·rebi u naucnoj i naTOdnoj me· dieini. zatim protiv upotrebe korena belog sleza za izazivanje abortusa itd. od srpka plod.ne lekovite biljke su ugrozene u prirodi. u koje doba godme se bere pojectino bilje. Dacemo potrebna strucna uputstva na koji nacin obrano i iskopano bilje treba susili i cuvati. POZNAVANJE LEKOVITOG BIUA JE VRLO SL02:ENO Citaoci ce dobiti vaz. . a i kako da se biljari zastite pri radu s otrovnim biljem. izgledu biljke. zemlji vee se nj enim uni s lavanjem onemogucilo i otezalo vezivanje zivog peska. k a k 0 t reb a i k a k 0 n e t reb a r ad i t i s n Jam . od belog sleza koren.r je puna nazovimedicine i nazovilekara. Tako se ne sme ·raditi. KAKO TREBA I KAKO NE TREBA KORISTITI LEKOVITO BlUE? I s to tako zadatak ove knjige je i da upozna citaoee kako Ireba pameIno. njenom hemijskom sastavu. god. Zbog toga ee se i na to vazno pitanje obratit·i paz. ti korovi gu ~e kulturne biljke. kad na selu nema drugog posla ni zarade. Jos gore je prol:la lineura na na. od tatule se traz. Narodnr~ medicinu treba ispitati. NISU SVI BIUNI ORGANI PODJEDNAKO LEKOVITI Zadatak se sastoji i u obavestavanju citalaea koji organ treba brati od koje biljke.nije podatke 0 geogratskom rasprostranjenjlL po· jedinog vaznijeg bilja. od slacice zrelo seme ' itd. ne moze prestati sve dok se to zlo ne iskoreni. je. oduzimaju im vlagu. do danas) radile su i rade na njegovom vezivanju. sarlatanstva i praznoverja protiv koji-h se prosvecen covek mora boriti. ali kao i svaki drugi neprijatelj i ovaj se prethodno mora dobro upoznati ako se zeli da sto pre bude pobeden.i list i seme. To je velik narodni neprijatel. Kopanje sapun-korena donosilo je ranijih godina vrlo lepe zarade simmasnom svetu u jesen i zimi.40 LECENJE BIUEM drugi korovi su biljke koje daju vazne droge od kojih se prave vazni lekovi. koji je vecita opasnos t za sva okolna sela. smirivanju i pretvaranju u kulturnu zemlju od koj e ee i zajedniea i pojedinae imati koristi. izgledu vaznijih droga (osusenih biljnih delova).

nosa i ociju «. Tatulinim semenom jo ~ uvek varaliee vade praznovernom svetu »erve iz pokvarenih zuba. illvaiidil'11a i svi ma o nima koji nisu sposobni za teske radove. DO 1970. ali s to oko vid i to se ne zaboravlja.UPOTREBA LEKOVlTOG BIUA KROZ VEKOVE 41 TROVANJE LEKOVITIM BIUEM JAKOG DEJSTVA Proucava llj e narodne loksik%g ije taikocte ~e jedan od zada taka koji ci- taoci t reba da pn:d uzmu svaki u svom kraju . To je Jep i lak posao. taj nikacl nece zaboraviti kako one izgleda. BOlaniku I reba u ci li u prirodi. JE LEKUVI1Ul" UlIJ \ 00 1945. je r je 10 prirodna . pre svega skoiska. Tzmedu ce tiri zida niko necc nauci ti kako ce u prirod i poznati titricu i razlikovati je od drugih biljaka koje imaj u slicnu . Ocigiedna '1aSlava u prirodi je najbo/ja. Tatulinim semenom i listom jos uvek nes trpljivi naslednici iii nesrecni suprui. Jo ~ uve k se. veleb il je. malo »guenu< '. s lozenu glavicastu evast. treba cia se upoznaj u s lekovitim b iljem iz vise razloga.1Quka. DRUSTVENI I PRIVREDNI ZNACAJ Branjem lekovitog bilja treba da se. Ko jednom vid i beli slez. Deca. tatulino seme d n i u jakoj rakiji i njom se Ijudi trljaju . u ~ iju.« ) Branjem lekovitog bi lja sko lska deea ce u poznati prirodu svoje najuie okoline i nCOS<:ll~U pos lali odusev ljen i mlacli b ioloz i. . snahe i svekrve jedni druge truju . pomogne sl arcin!ll. tatulu i os talo lekovito bilje. na primer. P renos ice to bi lje AUSTRIJA MADARSKA GRCKA NAUCNOISTRAZIVACKE EKIPE FARMACEU I A LA PROUCAVA. (»OCi jest d a su lazljive. GOOINE. bun iku. p re svega.nici . stav ljaju u ~ upaJj zub.

velike vruCine i zime. BORBA ZA KVALITET Obratiee se pazoJa biljarima i onima koj'i nameravaju da sakupljaju i gaje lekovito bilje da je Cisloca vr/o va i an cinilae u ovom radu.vaki dan iCi u pri-rodu. Citaocima ce sc dati planovi i crtezi ka ko treba pod ici i od r:i:ava ti vrtie s lekovitim biljem. zemlje i druge necistoce. na<1e stranog bilja. Na taj naein ona dolaze do saznanja da mogu koristiti zaj ednici. Ne sme se vi ~ e ponavljati ona greilka da se u nasem bilju. agrol1 omima. koje lokalno bilje narad njihovog kraja najeesce upotreb/ja"a za lek. Toga n e sme biti ni u namirnicama. ovo je jedna vrsta pozi"a svim /jubil e/jima l ekovitog. Potrebno je 1. za mlevenje zita i isu- . l ekarima i "etennarima na koje bilje . jer lekovito bilje sluzi kao lek i daje se bolesnicima da im pomogne. o POTREBI ZA GAJENJEM LEKOVITOG BILJA Kao ~to su se na~i stari ugledali na Holandane. izvezenom negde u Ameriku. golomrazicu. posmatrati ga i ispitivati. kozj v h brabonjaka. mozda . jer i o vde se moze reCi da je tacna ona Njegoseva : »Malo ruku . mrtvih mi~eva. koji Ce im. nekad u zivotu dobra doci. naslavnicima botanike. sumarima. Uops te. da beleii kako je u pojedinim godinama ta biljka podnosila susu iIi preveliku vlaznost.42 LECENJE BIUEM u svoj e i ~ kol s ke vr tove. Od prihoda dobijenog za bilj e imace znatnu kori s t skolska ktlhinja.s vaki u svom kraju treba da obrati paznju. vetar. ma lena i snaga. Lekovito bilje se ne moze proueavati kabinetski. pratice nj egov zivo t i razvoj . POZlV NA SARADNJU Ova knjiga lTeba da bude p od slrek i pulokaz prijateljima prirotie. kl1ji i/'liea.« Niko ne moze tako mnogo i tako brzo nab rati bilj a kao ~ kol s ka deca.neosetno pocin j u privredivati. ucil eljima. B ran jem lekovitog bilja na uciee se korisnom radu.7U saradnju. branjem bilja deca odmal ena . koja je. apot ekarima. posledica aljkavo. iIi na kakav drugi kontinent. a kamoli u drogama. iskod~cujuCi najjevliniju i najpri.s tupaeniju ravnicarsku energiju. razne gljivicne i druge bolesti u toku vegetacionog perioda. Za bran je lekovitog bilja treba mnogo r ucica. radeei jedan posao uz pesmu i ~a lu . za koje bolesti i kako ih l eCi itd. podizuci impozantne vetrenjace oko svojih sela kao neke dzinovske strazare. zbirke itd. kostreti . hartije. vune. beldcci svaku promenu koja nastaje pod uticajem spoljnih cinilaca. Branje m bilj a deca se navikavaju da idu u prirodu. jer se u tim vrtiCima najuspes nij e i najprijalnij e od r:i:ava nas tava iz bot an i ke. na sunee. Jedan od najce~Cih nedostataka na~ih droga je nedovoljna cistoca. Ovo je od posebn og zn acaja za ~ko l e . miris'lOg i zacinskog bi/ja na naucl1u i struc. Uop ste. uglavnom. u ~ umu i tako ee n eprimetno zavoleti ~ um e i livade i pres lace se boja ti svega o nog s to se u prirodi zbi va.ti i nemarnosti u radu. videce kad i kako cvela.

pored ostalog.ka. titrica.taoeu ukaze na to da i karol' i drugo prezreno bilje mogu biti korisni. dvorista i vrtovi puni te biljke. INVENTARIZACIJA LEKOVITOG BILlA Bez saradnje svih naprednih i prosvecenih gradana ne moze se nikad i7.tamina. areali. velebilje. IIi kad onaj lekar i apotekar j. Svaka porodiea. titriee. svaka puska bice uboji. da ih pojedu svinje. istrule. tj.«). pas nj aci. IIi da Jugosloveni svake godine popiju milion<! taqleta i prime hiljade injekcija vi. brakova sklopi pod kisobranom «. Medutim. Tatula. tvrda raiena glavnica i . uliee. treba da ima za ee lu goLiinu nabranog eveta Iipe.ekovitijeg voca punog vi·tamina C i drugih isto tako korisnih sas toj aka svake godill1e propadnu. nek se nacre u kuCi . tako isto treba da se ugledamo na njih 1 u pogledu gajenja lekovitog bilja. Sve zavisi u cij-im su rukama. pogotovu ona 5 malom deeom. goroevet. mra7. jer mi im amo divno plavo nebo.z jednog velikog sela pored Dunava protestuj e sto lTlU se ne salj e dovoljno belog sleza.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 43 s ivanje vodoplavnOb zemljista. a u tom zapustenom i zabarenom selu svc su uliee obrasle belim slezom u toj mer·i da se seoska deca leti po njemu igraju zmurke i skPivaliea. Hektar ze mlj e pod zumbulo m . trnjina i drugog bilj a (»Z lu ne trebalo. DOMACA APOTEKA LEKOVITOG BILlA Ukazacemo pa znj u na neo /rovno lekovi/o bilje. Pomalo neverovatno izgleda da mnogi stanovnici ravnicarskih naselja idu preko eele godine u apoteku da kupuju kamiltej.« Voda i vatra u rukama prosvecena coveka i strucnjaka najvece su blago. pretvaraju ih u rakiju. nas narodni otrov. beli slez. al i se ne is koriscava dovoljno ni za prodaju ni za domacu potrebu. nane. ledine. rasprostran jenost svih vrsta na teritoriji Jugoslavije. ni-ti otpoceti 5 podizanjem susara. sipka. I KOROV M02:E BIT! KORISTAN Cilj ove knjige je. digitalis. la lom iIi karanfilom n esumnjivo donosi vise koristi nego hektar f ita.ta. kojeg ima kod nas vrlo Illnogo. plantaia. Citalae cc za svaku vaznij u lekovi tu biljku dobiti sve potrebne agrotehni cke podatkc 0 gajenju i dobijanj u maksimalnog prinosa i najbo lj eg kvaliteta.Ovae. iako su sve njihove njive. sto je jos vece zlo. onda i mi imamo jos vise razloga da pristupimo toj proizvodnji. bez tacnog poznavanja svih mesta gde se nalazi pojedino vazno lekovito bilje ne moze se doneti ni zakon za zastitu onog bilja kome preti opasnost od unistavanja. a dopustaju da milioni kilograma najsocnijeg i najJ.vrsiti rejonizacija lekovi/og bilja i iuadIDti ta6na fannakognozijska karla.. da oi. . skladgta. destiIerija i sa racionalnim iskoriscavanjem. »A u ruke Mandusica Vuka. gde se »vise od 70'/. iii. navala. ruglo i sramotu. buni. iarko sunee i uops te velik broj suncanih dana. Pa kad Hola ndani mogu da proizvode tako d ivno mirisno evece u zem lji gde je nebo uvek sivo i tui no.

Citalac ne treba da smat ra ovu knjigu za neku s tudiju iii konacnu rec nauke. uciee/jima i svim drugi.80%) a lkaloida. Vi segradska 26. nego nasu za sada jos uvek /'lG j valn iju. Na nj ih nije lako i jed nostavno odgovoriti. LEKO VITO BlUE IE SIROVINA ZA FARMACEUTSKU I NOUST RIJU U lekov ito m bilju ne vidimo cini i mactije.. zacinskog i mirisnog bi /ja. 0 svemu tome se mora voditi racuna. jer je svaka biljka vrlo sloienog hemijskog sastava. Tadeu sa Koscuska broj I. nil i imamo nameru da ucimo »pe len-bake« i »ceme r-deke« kako se povrati cem s il-iskog grabl ia mogu povrat i ti mladosl iii ukradeni » p arado~ i « iz Ictosa.i sve Cinioei ulicu da jerl/7a t e ista biljka sa raznih m es ta ima ra zlicitu L ekovitu moc Velik b roj citalaca pos tavlja ovakva pitanja. bunikom i mnogim drugim lekovilim biljem. Tako se i moze objasniti za~to jedna te isla biljka sa raznih mesta i u raznim godinama nema uvek istu lekovitu moe. 00 CEGA ZAVISI KOLICINA LEKOVITIH SASTOIAKA U BILJU? Zavisi. OD tEGA SVE ZAVISI LEKOVITOST SVAKE BILJKE? Koj. Osim lckovitih. /'lGjjevr iniju i najprislupacnijlt /ckovilu si r ovil1 l1..1 poznavaocima i /jubile/jima /ekovi log i mirisnog bi/ja.500. Sva saops tenja citaoci mogu slati In sti tutu za proucavanje lekovitog bilja u Beogradu . (izuzetno oplemenjene vrste Imaju 0. a neo phodnu u ratu. koji citaocu stoje na raspo laganju za sva obavestenja. Na primer. vaznu u miTU. bi%zima.10 do 0. od unulrasojih. tezine razene glavnice.. a zatim od klime.. Sve ostalo. i prirod e LlOpste. da pocn£l pri k up/ja li gratlu za prou':aval1je naseg /ekovitrJg bi/ja . vrtovima. To je isti sluca j i sa velebiljem. vise od 990.. raiena glavnica ima svega 0.limo najsire narodne s/o j eve 0 sevarnoj l ekovi to j vr ed/70Sl i i privrednoj vat /70sl l naseg /ekovil og. zemljis ta i drugih spoljnih cinilaca. dak!e. smalrajuci to za svoju gractansku duznost i vrlinu . ta tulom. za lecenje nekorislan sastojak.. tako vaine za porodiljstvo. Ovo je samo skroman p ul okaz i poziv svim zdravst venim radn icima. pre svega.44 LEC ENJE BI UEM mnoge druge otrovne i neole. je baJast. i Ins tilutu za farmakognoziju Farmaceutskog fakult eta u Beogradu. 5uOlama i li vadama . danas se u mnogim drfavama gaje. jer su za apoteke i farmaceut sku industrij u vai ne sirovine za izradu skupocenih lekova. Ovom knjigom ne mislimo da stvaramo narodne lekare koji ce druge leci ti lekov ili m biljem. koji su jed in i lekoviti sas tojci ove parazitske gljive oa razi.oje ras tu kao ko rov po na ~ im njivarna. naslednih svojstava. sredstvo za vracanje i bajanj e. a koj e vecina od nas uni ~ la va. u svakoj biljci ima i nelekovilih materija. redovno mnogo vise od lekovitih. nego ze limo da obul'e. .ovne bi ljke .

PAKOVANJE I CUVANJE LEKOVITOG BILJA_ UZROCI KVARENJA I GUBLJENJA LEKOVITOSTI Droge (osuseni delov i lelrovurog bilja) ne mogu se cuvali beskonacno. goroevet i druge ranunkulaeee su otrovne. odmah pasle b rarnlja osusili u sto tanjem sloj u u :tagrejanoj susnici na odredenoj temperaturi iIi stabilizovati . mrazovac. alkaloida u velebilju. duvan i neke druge droge. jer j e lose susenje jedan od glavnih uzroka dobijanja droga slabog kvaliteta. Opste je pravilo da su droge utoliko losije ukoliko su starije. ekstraktivnih materija i dr. salep s mrazovcem. bunika. vanHiju. korijandar i allis s kukutom. gajenje lekovitog bilja znaci velik napredak u farmaciji i medieini za p r a v i I n 0 i po s to jan 0 obezbedenje apoteka i farmaceutske industrije potrebnim koli ci nama dobrih droga ujednacenog kvalilela. dodavanje zemljist u raznih prirodnih i vestackih i1ubriva. ispitivanje upotrebe k 0 I h i c i na (alkaloid u mrazovcu) i nj egovog u tIicaja na semenje raznog lekovitog bilja radi povecanja prinosa i procenta. odoIjen. Rdavo susenje je cesto jedan od glavni h uzroka nepoverenja prema lekovitom bi lju . gorocvet. otrovnost se poste·peno smanjuje i gcezava_ Osuseno lekovito bilje mora biti do b r 0 zap a k 0 van 0 i sklonjeno na s u v 0 In est 0 'koje se moze cesto provetravaJtk Mnoge droge moraju se cuvati hermeticki zapakovane_ . Vops te. bunici i drugim biljkama. Iz svih ovih razloga moderna farmaee utska . ve lebi lj e. da se li st digitalisa iIi velebilja zameni s li s tom od grozboje.Izbegavanje raznih zamena i primesa. zemljista itd. i sv i ostali pos lovi agrobio/ogij e i agrole/1I1ike mogu se uspes no izvoditi jedino gajenjem pod nadzorom strucnjaka_ I s to to vaii i za izbor mesta. tatuli. a kad se osuse. To vaii i za rizom perullike. Kora krusine (Frangula) treba da odlezi bar godinu dana pre upotrebe. Ali i tu ima izuzetaka. na primer. ka/em/jenje.industrJja proizvodi n epo S red n 0 0 k 0 s v 0 j i h tv 0 r n i e a sve s to moze dobra uspevati.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 45 I Z b 0 r v r s t a. na primer. sorala. tatula. Ph yloIocca d ecandra. varijelela illi hibrida. Cis to cad r 0 g e. Za mnoge klJlture je neophodno navodnjavanje za vreme suse. da bi postaia n c z a vis n a od raznih cudi prirode i nesolidnih trgovaea. borba protiv raznih biljnih s tetocina. Vecina se mora svake godine obnavlj ati drogom iz poslednje zetve. Digita li s. izvo(!enje rasada . korova i bolesti. koren lineure s drugim divljim korenjem. Sve se to izbegava gajenjem bilja pod nadzorom strucnjaka. . poloiaja. kamomila s drugim slicn~m kompozitama itd. j ed ic i mnogo drugo b il je koje sadrzi neposlojana jedinj enja iii se tesko sus i. treba s top r e. T ran s p 0 r t n i t r 0 S k 0 v i divljeg bilja iz udaljenih besputnih kraj eva gotovo redovno izriose vise od same vrednosti droge p lacene beracima. Kora s divljih cinhona sa Anda uvek je bila pomesa na s drugim. Sasa. nelekovitim korama. kao. heterozida. a narocilo postojanog hemij skog sastava : visoka i stalna kolicina alkalo ida. ispitivanje mogucnos ti prilagodavanja i uvo(!enja u kulturu inostranog kvalitetnog bilja. durdevak.

u kesieu iii u supalj zapusac posude. a ne u prasku. ukus i boju nego i kolicinu alkaloida i drugih lekovitih sastojaka (rizOm navale. poreulanske iii gledosane zemljane tegle iii. industrijske koliCine. Pre zatvaranja u sud m e tnuti kesu sveze pecenog kre(.l jne organe najbolje je pakovati u ciste metalne kutije. koje treba hermetieki zatvoriti (zaliti parafinom iii voskom). standardne veliein. osobito kad se droge n e moraju nikud transportovati . goroevet. Po potrebi i za kraee vreme. za medicinu veoma vazne droge. mogu se cuvati u vreeama i kesama od viSestruke zilave hartije. ·i sto kao i n es trueno susenje. gorocvet. utoliko su bolja. Ukoliko Stl lekovita. hartije natopljene lepljivom masom u kojoj ima piretrina. Zato ih treba euvati u dobro zatvorenim sudovima u koje se stavi. eventual no. k i s eon I i ok i z v a z d u h a. u metalne sudove. Osetljive droge treba pakovati (kao. m oraj u se euvati potpuno suve i hermeti(. i to iii u vakuurnu iii u atmosferi nekog indiferentnog gasa (azota) . j edie. dvadeset iii viSe grama. neznalacko branje. treba euvati cele. bude sto manji. otvorena ampula od dva do pet gra ma titrovanog digitalisovog lista brle potrosi i droga manj e pokvari i oslabi nego to is to lisee pakovano u tegliee od deset. hloroforma i slieno. fostor-pento/csida. R a zen u g I a v n i e u. Mnogim drogama se dodaju razna inseklicidna sredstva. diditija. p renos i euvanje droga.ka svojstva droge osec/jivija. samlevene droge ne sarno da gube brzo miris. In se kti . jer se. Rdavo pakovanj e. Ukoliko su pakovanja manja. Praskovi su viSe higroskopni (privlace vlagu) od odgovarajuCih droga . tj.46 LECENIE BIU EM Najvazniji uzroc i kvarenja droga s u v I a g a. primorski luk. neposredno pre upotrebe. dakle. Droge u prasku se mnogo brze kvare nego cele! Zbog velike usitnjenosti.a. na primer. plesni i bakterije napadaju mnoge droge. a semenje u manje vreee od ois1e tkanine. uzroei su n epoverenja koje jos i danas mnogi leka ri i farmaceutska industrij a imaju prema izvesnom lekovitom bilju. s un ceva s vet l os t. pepeina. Male kolicine skupoeenih i osetljivih droga treba cuvati u ernim iii mrldm posudama. Korenje se pakuje u veee. malo bezvodnog kaloijum-hlorida iii nekog drugog sredstva za upijanje vode. Treba ih pakovati u tamne staklene. nee i s toe a I nag I e pro m en e t e m p er a t u r e. navalu i sve os tale droge eiji s e lekoviti sastojci brzo menjaju i gube pod utieajem vlage i ostalih spoljnih einilaea. koji ce upiti svu zaostalu vlagu iz vazduha iii iz droge. Sve farmakopeje za vecinu droga propisuju da prasak treba naciniti kad zatreba. utoliko treba vectl paznju obratiti na njeno pakovanje i cuvanje! eve e e. uostalom. slacicno brasno). aloja iii stipse. . Tako se pakuju droge za izvoz. mirisna i organolepti(. postavljene dvostrukom debelom hartijom erne Hi tamnoplave boje. bezvodnog gipsa iii silikagela. aunlevak. razena glavnica i mnoge druge.e i oblika. Digitalis. Dobre su i postavljene kartonske kutije. 1 i 5 {: e i druge nezne bi. i sve druge lekove) tako da ispune sudove da »mrtav prostor«.ki zapakovan e. top l ot a. praznina u kojoj je vazd'llh. hermeticki zatvorene i·li u sanduke jednake. durdevak. Zive. digi·talis. pod utieajem svetlosti i vlage. .

a vodene kapljice. usled eega nastupaju hcmijske promene i gubljene lekO\ni tih sastojaka droga. smole. . izazva ti nezelj ene promene i na taj na6in smanjiti njenu lekoviru vrednost iIi je u izvesnim slueaj evima sasvim uni s titi. hidrolize itd. Primorski luk. digitalis ne sme imati vise od 50. Digitali s drZan u otvorenom sudu na sve tlosti brzo gubi aktivnost u sled razlaganj a lekovitih sas toj aka. zatim v 0 den a par a._. SvetIost s terllO ulice na vecinu droga. Menjaju se . koje se u vlaznoj a tmo sferi brzo kvare. Zbog toga se e. vlage. zelatin. !:laIr mi brzo se menjaju u dodiru s vazduhom i svetloscu. Smole u prasku se brze kvare nego eele.. Lekov iti sas tojei digitaIi sa i raiene glavniee brzo se menjaj u i gube pod utieajem enzima u prisustvu dovoljne koIi cine vlage.te iii manje lekovi te. izblede. specifiena tezina i rastvorljivos t ulja usled slozenih i ponekad jos nedovoljno pozna tih uzroka oksidaeije.i miris. Zato se zahteva da.. Tu na prvom mestu dolaze kiseonik i own. Kolofonijum u prasku menja sastav i postaje manje rastvo rljill u pctroletru. kiciea. dumbir. Nagle promene temperature. kad padnu na povrsinu droge s labilnim sastojcima. Ti~ rica. gumi-smole . Svetlost. tragovi a m 0 n i j a k a i drugi gasovi u vazduhu. azafetida i dr uge aromatiene droge gube vrednost. nameito ona koja sadrZe mnogo terpenskih u gljovodoni'ka: terpentinsko. Safran. p olim erizacij. beli slez poplesnivi i odaje odvra tan miris. a n ekad nastaju i s tetna jedinjenja. razne hemijske supstancije koje se nalaze u drogama i koje takode u i(Zvesnim okolnostima m cgu u drogama . na prim er. nana. Toplota takotle nepovoljno utice na mnoge sastojke droga. Por ed tih vidljivih znakova nastupaju i takve pr omene koje se n e mogu eulima lako otkriti: izomerizaeije. Vazduh izaziva kvarenje droge. boja. slae iea izgubi ljutinu . titrice. ukus. Iipe i drugi eve tovi menjaju i gube prirodnu boju. Zato treba sve osetljive droge pakovati u neprovidne sudove ili sanduke dobro oblozene debelom harNjom. jer upij aju veliku koli6inu vlage koja je prvi u slov za razvoj plesni i ak tivnost raznrh en-zima. ruze. VeCina enzima brZe i jace dejstvuje na visoj temperaturi (3~OO) . limunovo. konzistencija. mogu izazvati zgrusnjavanjc vodenih para na unutrasnjoj strani suda. skrob i vecina droga u prasku su manje-viSe hi groskopne materije. na primer. narandzino.k ulja brzo usmole. kondenzacije i polimerizacije. na eimetnoj kori se javlj aj u crvenkas te pege itd.UPOTREBA LEKOVlTOG BrU A KROZ VEKOVE 47 Vlaga je jedall od glavnih uzroka kvarenja droga. lavandulino i dr. matienjak. Tim spoljnim einiocima treba dodati i unutrasnje.e. Etarska ulja. oks-i-do-pedukcije. evet ljubiciee. u lose zapakovanoj drogi. pokvarena razena glavnica moze da zaudara lIa amonij ak. Ponekad se te pro mene vide i po spoljnim znacima. Ultravioletni den suneeve svetlosti lma jako h emijsko dejstvo i moze. mogu pos~ati zariste odakle ce poceti kvarenjc eelog pakovanja. Zato se trazi da se ll zabrano bilj e s to pre i 5to potpunij e osu si i s to oolj e zapakuj e.i(Zazvati menjanje lekovitih sastojaka u nelekovi. Na primer. naglo hladenje. jer na visoj temperaturi postepeno ali stalno gube etarsko ulje. poviSena temperatura i vlaga potpomaZu oksidacije koje nastaju pod uticaj em kiseonika iz vazduha.

Najcesce se javljaju sirni cry I i brasnem crv. osim u slucajevima hromogenih vrsta koje grade crvene mrlje na skrobnim drogama. Nisu sve droge ni svake godLne podjednako zarazene ovim insektima. nanino. 3. Retko se javljaju na korama i taninskim oporim drogama. ali u izvesnim ma snim i e tars kim uljima moze izazvat i promene sastava usl ed taloZenja iii kristalizacije ne kih sastojaka: riblj e. Crvici cesro nagrizaju mnoge droge. titricino i druga ulja. Raspoznavanje plesni vrsi se mikroskopom. pa cak i otroViDe droge. inulina i sluzi. ricinusovo. Plesnl su cesta zaraza vla Zl1ih droga.48 LECENJE BIUEM Hladnoca je i ZVrS!al1 nacil1 konz ervi sa'1ja. skroba i slicnih sup'sta'llcija na kojima se ove sitne koncaste gljivice razvijaju i daju mno~tvo spora razne boje. onda ce one primiti miris one droge cija je aroma najjaca i koja najlakse vetr·i. u nelwm primorskom pri. STERIGMATOCYSTIC plesan imaju loptast sporangijum pun sicu~nih sp~ra. j er sprecava razvoj mikroorganizama i insekata. Siva i cma 2 RAZN E PLESN I: I. 1ma godina kada se paraziti pojave u tolikom mnostVill da se mora izvrsi ti dezinsekcija. ASPERGILLUS. a plava plesan razgranate kondiofore u kojima su sme~tene spore. 21vi organlzm1: plesni. Promene koje u drogama izazivaju bakterije nisu uvek vidljive. ~ecera. gume. MUCOR. narocito on ih koje imaju mnogo sluzi. PENI CILLIUM. Lo~e zapakovana droga brzo ce primiti u skladislu. Zelena plesan ima nerazgranate.i primaju mirise svoje okoline.nzimi koje oni lu ce. maslinovo. 4. Insektl nagrizaju ~ Ul1istavaju najcesCe podzemne orgal1e 5 IIl!Ilogo skroba. O~k!rivanje i razl. bakterije i insekti.staniStu ili na samom . 2. Ako u skladi~tu ima vise vrsta droga.ikovanje pojedinih vrsta ovih parazita vrsi se lupom iii milk roskopom. anisovo. Reavo zapakovane mirisne droge brZe iii sporije g u b e 5 v 0 j u a r 0m u . ruz in o. Droge uni ~ tavaju iii sami organizm1 ili e. Pojedine ples ni se medusobno razlikuju oblikom organa u kojima se nalaze spore.

020. tj. da uvek i svakom moze pomoei. 5. pre svega. u raienoj glavnici ima svega 0. Nelckovite sastojke nauka 0 drogarna nazi va balastnim rnaterijama.RANAR IA . nafta lina . CAlANDRA (. do 0. 7. STEGOB IUM PANICUM . jer po onom narod nom: "Od loseg mesa . 3. efikasan.« Od lo~eg lekovitog bilja ne moze se nac initi dobar lek.UPOTREBA LE KOV ITOG BIUA KROZ VEKOVE 49 2a 2b INSEKT I KO. 6. velik je broj c inilaca koji uticu na lekovitu moe svake biljne vrste. LY CTUS BR UNN EUS . Budava droga se mora unist iti! ZakIjueak. CALAN ORA ORYUE. Biljke su upotreb ljavane na l'aznim kontinenrima na osnovu iskustva stecenog kroz vekove. APADAJU DROGE I. lekovitih . U V I a z nom skI a dis t u rdavo zapakovana droga ee se za kratko vreme ovlalili.2ool. 4. Tada pocinj e eksperimen talna farmakognozija. Zato ne kupujte lekovito bilje od svakog. miri s kalrana . l'TINUS BR UNNEUS .l I . petroleuma i drugih materija ja kog i posIoj a nog mi-risa. a ponekad i poplesnivi·ti. FORM ICA RUFA. Nas ovde interesuju sarno Ie· koviti sastojoi.corba 0 plot« iii uno drugo : »Nisam do· voljno bogat da nosim ode le od loseg s tofa. . Zato velike svetske firmc ku· puju lekovito bilje sarno od solidnih proizvodaca prvoklas nih droga. BOR KHAUSENIA PSEUDO SP RETELLA brodu . koze. N IPT US HOLOLECES . 8. A od le ka se. o LEKOVITIM SASTOJClMA MEDICINSKOG BILJA Glavnije hemijs ke materije od kojih pOlice lekovilost bilja Sve do kraja XVIII i pocetka XIX veka gotovo se rusta ni~ e znalo 0 hemijskom sastavu lekovitog bilja i bilja uops te. egzaktna nauka 0 lekovitorn bilju. pokvarene ribe. Na primer.. 2. trazi da budc dobrog kvaliteta.Kao s to se vidi iz ovog izlaganj a . Biljke su vrlo slozenog hemijskog sastava.

Oni koji imaju zagus (astmu) puse cigarete napravljene od lalulil10g liSla. uglj eni hidrati i dr. Sta su 10 alkaloidi. Puse j deca. zahvaljujuei s talnom zvakanju kokinog IiSea. To . biva im lakse. neki povraeaju (osobito deca) . Kad popuse cigaretu. ne zaduvaju se i mogu da izdne takav napor koji je belcu bio neshvatljiv dok nije i sam okusio kolu i upoznao njeno dejstvo. zabelezio da Indijanci mogu da podnesu veoma dug put noseci pri tom ogroman teret bez vidJjivih znakova umora. avijatica'r i koji ne smeju zaspati na kakvom dalekom napornom letu. crnci stalno zvaeu svezu kolu i us led toga postaju neobicno izddljivi. uopste. jer od njih potice lekovitost i otrovnost droga. Pos le prvih cigareta zaboIi coveka glava. naueni termini za delotvome sastojke droga.50 LECENJE BIUEM sastojaka (a lkaloida).). neee biti zgoreg dati bar bledu definkiju tih sastojaka. Sheno je i sa mn ogim drugim lekovitim biljkama. To su strueni. a dugogodisnji pusaci pocinju sve jace kasljati. piju kafu ili caj.) . lanini. malo ameI1i.zi slalno susr e/ati? Ima eitalaca kojima su ovi nazivi strani i nepoznati. Oni koji zvaeu kotiledone africke droge kole mogu cia podnesu veoma veIik napor. zed i san. Dotle. Kad studenti spremaju ispite. fitoncidi i dr. a sve ostalo (masno u1je. glad. Istrazivaeki m etodi u hemiji lekovitog bilja iz godine u godin u se sve bne usavrsavaj u.je sad moda. Preskot (Prescott) je 1847. veCina gubi apetit. Posto se oni cesto i na mnogo mesta spominju u ovoj knjizi.ake trave lobelije i kineske trave efedre. glikozidi (h etero zidi). antibiotici. Pokusaeu da to izncsem najjednostavnije. Nelti tome primesaju jos i bi's ta bunike. a naroeito naporno prelazenje preko visokih Anda. elarska ulja i druge biljllc materije. hormoni. Evropljani nisu mogIi shvatiti izdnljiiVost starosedelaca. da bi bilo razumlji. god. a te biljke se ipak u spe~no upo treblj avaj u u medicini. vo svakom citaocu. svi koji treba da podnesu kakav velik napor. medu njima i ta kve koj e preds ta\'ljaju pravu prekre tnicu u medicini i farmaciji (vitam ini. ne oseeajuCi teret. na zivi sa kojima ee se citaoci u knji. kao i pre mnogo . saponini. znaei vBe od 99 0/ 0 svih sastojaka cine nelekovite. balastne materije. tako da se stalno o tkrivaj u nove materij e. ne zamore se. oni koji treba da prevale kakav tezak put na visokoj planini i. Ove droge okrepljuju. Premda je u XIX i XX veku analjzirano nekoliko hiljada biljnih vrsta i otkriveno mnogo lekov itih sas toj aka r azn ih hem ijskih grupa. I danas. ALKALOIDNE BILJKE Mnogi puse dLLvan. prosto. Od starosedelaca tu naviku primili su vee prvi doseljenici iz Evrope. »jacaju tela i duh«. ipak se jo ~ uvek javljaju nove biljke u narodnoj medicini raznih kontinenata eiji hemij ski sastav nije poznat. U JuZnoj Americi kokino LiSee zvaeu od najdavniJih vremena. Starosedeoci kaZu da je to nekad bila privilegija Inka i plemenskih glavara. Kasnije se to uZivanje rasirilo na sve drustvene slojeve. NoseCi na glavama ogromne terete dese tine kilometara.

a Indonezan i u betelu.{US Nige~ ~C. kad ne mogu da spavaju.t. STR.:::. u Jui noj Americi potrosi se svake godine ogromna. . Kukuta je velik otrov. 101.J AP . Ml/adoN~ 8EllaD AeoNitu" Y'R. GuseiCi su naroeito osetljivi. tI • i4 • fA p" IIft i J DArU~A IU IaN" TIt!ACUJ( #:lOlCYIIJ.~ <.~TR. U mnogim vojvodanskim kucama jos se odrfao ruzan i opasan obicaj . carJ/loLfco. Njome je otrovan slavni filozof Sokral.. Cobaneici i goroseee prevare se ponekad pa se najcdu primamljivih i soenih bobica od iste biljke. Ciji je glavni sastojak tinktura od kininove kore. pUNic". 0 NIJ.4-a. Smrvlj enom liscu koke doda se -oesto malo biljnog pepela. kad pustaju u prolece decu s guseicima na ledine."'1 h . po desetak puta im s krecu paznju da se ne zaigraju kako ne bi gusciCi otisli nekud u korov da se najedu kukule. kreea i vode. Kukuta je bila sudski otrov At. Isto tako..A /01 0 loll UH A..tl/~ A L II viol . GVt".Alutu ALKALOION E BIU K. crnci u Africi uiivaju u zvakanj u kole. eellacioNNQ.4Le cOf. Neki su dobijali kinin i u obliku injekcija. Oni koji boluju od eira u stomaku piju praskove u kojima je glavni lek ekstrakt dobijcn od b eladone. gorei od eemera«.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE S1 vekova. usled eega dolazi do pojave teskog trovanja. Naroeito oni koji su nekad sluiili vojsku u Makedoniji. N dI/. "'ico t't COJJirtJH JlQPfll ".E U JUGOSLAV IJI Vojvodanske majke. koje se zvacu svuda i svakom prilikom.. Scopolia. 'dta.clOM COAJiuAJ IoIlreuiA-tllJ. .f . kad imaju greeve. a li za sada jos uvek n cpozn ata ko lici na kokinog li sca za zva kanj e./JUTUN II.injana. kad ih boli trbuh.fLE ~ ECALE C O!i.kuvanja maka« i davanja maloj deci ka-d plaeu.e~ .Ii!!l. Stariji svet je mnogo bolovao od malarije. ec. pa se naCi ne loptice. cL//oi AUTUH/J.l DA T ' u lV '" ~ ~o .S C~ licloNiw( MAJw . pa i do smrti. T.4rUH 1119£UH CO!ch . Svi oni znaju za gorki kinin. Mnogi s labunjavi piju kina-vi no iii kapljice za jaeanje. a naroeito kad pesice treba preci visoke Ande.tCU V"I1.A'!Joe .

manje vainih alkaloida (kinidin. god. a pored njega ima jos nekih dvadesetak drugih. ergoloksina.nije droge se dobijaju od bilja koje ima alkaloide. Neki se poeinju i polusinteticki proizvoditi u fabrikama lekova. Jedie je otrovan i lekovit. eaja. OtrowlOst cemerike potice od prolovera/rina. na jeziku ·izaziva peckanje i utrnutost zbog pl'i's utnog alkaloida akonilina. a medu njirna je najvazniji. lrole i matea jeste atlkWoid kotein.52 Kad covek oka~ ljavi .dr. na misiju mokracu. ta/we i bunike pOlice od aLkaloida hiuscijamina. Cemerikom planinci trujru jedan drugom kokosi da im ne cine s tetu u zitu. papaverina.mortin. ali se u terapiji ne upotrebljavaju svi alkaloidi. Ali nisu svi podjednako toksicni. Kad ozlediite rusu (Chelidonium majus). stavske. ergom elrina i . i jos mnoge druge biljke su otrovne i le kovite zbog toga sto sadrie razne a I k a I 0 ide. Raiena glavnica je lekoV/ita j otrovna zbog alka'loi'da ergotamina. Danas ih je poznato vise od 500. ljutina i gore ina ovog soka poticu od alkaloida helidonina. Otrovnost i lckovitost velebilja. Duvan je Ljlll1t i otJrovan zbog alkaloida niko/ina. . Nikotin i koniin su tecnosti. fizicke. Nauena farrnacija pocinje otkrieem morfina u opijurnu 1803. narko/ina i jos dvadesetak drugih alkaloida manje medicinske vaznosti. LECENJE BlUEM traii od apotekara praskove kodeina. heleritrrina.). To je najvainiji opojni alkaloid. Paprika je Ijuta zbog alkaloida piperi.kaloida. Mnogi su veoma vazni lekovd. Otuda tako veli>ka vaznost alkalo1dnih droga u terapiji. Zbog koruna ~ukuta zaudara na rnisevinu. alkalnog karaktera. cinhonidin ii dr. od kojih je naj vazniji i najotrovniji konin (od latinskog naziva kukute. skopolamina Ij dru~. U rnakovim caurama ima j kodeina. Mrazovac je lekoviit i otrovan 2ibog alkaloida holhicina. Lekovitost. U makovim caurama lima !'a!lJ1ih alkaloida. jz nje curi narandzasti mlecni sok ljutog ~ gorkog ukusa. Sve su to supstancije slabo baznog.njih viSe od stotilllu poznatih i mnogo jos nepoznatih . alropilla. vezane u bilju za razne organske kiseline i za tanine. i onih koje su otrovne. Co· niwn maculalum). Sve te. U kininovoj kori glavni lekoviti sastojak je onaj gorak alkaloid kinin. U fabrikama lekova alkaloidi se ekstrahuju i'z droga na razlicite nacine i preciSeavaju komplikovanim metodama dok se ne dobiju ciste.nalaze se u raznom bilju sirom cele Zemljine kugle. nui im gorcina potice jedino od alkaloida. Kokino lisee izaziva ono cudno dusevno raspolozenje usled prisustva alkaloida kokailla. narceina. jervilla ~ drugih al. i rnnogi drugi a'lkaloidi . Tokom nekoliko narednih godma XIX veka otkriveno je desetak drugih alkaloida.w. Alkaloidi se obicno lako ras1varaju u alkoholu. Glavni lekoviti sastojak kate. Svi navedeni. Cemerikom i duvanom lece sugavu i vasljivu stoku. cinhonin. Vee ina alkaloida je go r k 0 g uk usa. Najva7. a teze u vodi. kristalne iii amorfne supstancije bele boje. u jednoj pariskoj apoteci. Kukula je otrovna jer irna nekoliko alkaloida. I nisu sve gorke biljke otrovne. hemijske i fizioloske osobine. Mnogi alkaloidi su vee toliko ispitani da im se zna hemijska konstitucija. Gotovo svi su manje ili vise 0 t r 0 v n i. U bilju ima jos mnogo drugih supstancija koje su gorke. otrovnost. Mi imamo fabriku opijumovih alkaloida u Skoplju. najotrovniji i najlekovitiji . opore materije.

sedativa (skopolamin) iii analgetika (morfin) u terapijskim dozama paralisu funkcije 1110zga i mozdine. Alkaloidne droge se sve viSe koriste u farmaceutskoj industriji kao sir ovine za ekstrakciju eistih alkaloida. Datura. odnosno hioscijamin. i sve m anj e u apotekam a za izradu praskova. draZe simpa- . prosirenju bronhija.j adren". s pecifiene fizioloske osobenosti. u proHvnom su skodljivi i opasni. pre svega. u usporavanju srcanog ·rada i snizenju krvnog pri. m Atropin. U terapijskim dozama alkaloidi su dragoceni lekovi . suiavanjem zenice (rniotika). tj. na nervni sis tern. zbog eega odredeni dec tela moze postati neosetljiv na bol (lokalna anestetika) . arekohin (Areca) i dr. Izvesni alkaloidi draZe iii paralisu vegetativni i autonomni nervni sistern (parasimpatikus i simpatikus). Kurare (Chondrodendran. tj. tinktura. ekstrakta i drugih galenskih preparata. Hyoscyamus. pilokarpin (Pilo carpus). ovi lekovi se zbog toga mogu do biti sarno u apoteci na recept lekara.UPOTREBA LEKOVlTOC BIUA KROZ VEKOVE 53 Upotreba alkaIoldnlh blljaka I ~Istih alkalolda. jer svaki alkaloid ima svojstveno farm akod ina msko dejstvo.tiska. tako da i dalj e spadaju u vrlo vaine prirodne lekove koji se koriS>te u savremenoj terapiji. Mus karin (Amanita muscana). skopolamin i drugi tropanolni derivati midrijatienih solanacea (Belladonna. sudorifika) i pljuvaenih ilezda (sijalagoga). kofei!l1 i strihnin u terapij skim dozama nadrazuju razne funkcije centralnog nervnog sistema (analeptika). alkaloidi koji deluju kao narkotika. draZe parasimpatikus. deluju kao par a s imp a t i k 0 m i met i k a. U interesu narodnog zdravlj a. usporavanju peristaltike i ublazavanju greeva creva (spazmolitika). tiramin (Secale cornutum) . AlkaIoidi deluju na jednu ili vise funkdja organizma utieuCi.Hn (hormon nadbubrezne zlezde) deluju kao s imp a t j k 0 m i met i c i. krvni sudO\'i. pojaeanju peristaltike zeluca i creva itd. Scopolia i dr) deluju suprotno. tj . iilluza. alkaloida i nj ihovih derivata veoma je raznovrsna . Strychnos) i kol1!in (Conium) paraliSu motome zavrsetke. Naprotiv. par a li s u par a s imp a t i k u s. u prosirenj u zenica ~ para·lizi a komodacije (midrijatika). 0 kojima terapeut mora voditi raeuna priliokom prepisivanja i upotrebe ovih vaznih lekova. kao sto su srce. Efedrin (Ephedra). Kokain (Co ca) paralise senzitivne nervne zavrsetke. jer su i u malim dozama jaki otrovi. zlezde itd. ubrzanju sreanog rada i pulsa. ezerin fiizostigmin (Physos tigma). jezik otela i pos· t ane neosetljiv. Medicinska upo treba alkaloidnih droga. organe koji rade bez upliva nMe volje. Pojavom vitamina. . dekokta. dejstvo koje se ocituj e pojacanim lueenjem znojnih (dijaforetika. Neki alkaloidi deluju na periferni nervni: sistem. najzad. antibiotika i si ntetsk ih lekova upotreba alkalo ida i alkaloidnih droga jc poslednjih nekoliko decenija nesto smanjena. . Na primer. ali je njiho y broj iz godine u godinu sve veci. hipnotik-a.Gotovo sve a lkaloidne bilj ke su tako jako aktivne da se smeju u potrebljavati sarno po uputstvu i pod nadzorom lekara. dejstvo koje se oeitujc u smanjenju lueenja znojnih (antidijaforeNka) i pljuvaenih zlezda (antisij alagoga).Akonitin (Aconitum) izaziva na jeziku peckanje i utmutost i.

Veratrum. N. a kofein(Ca.54 LECENJE B LUEM tikus. sredstvo koje pojacava rad srca u slucajevima kada do de do nJegovog naglog popustanja. tj. zbog cega se daje protiv akutnog napada uloga (gihta. Strihin i brucin deluju i kao tonika iii roborancija. rj. Peletierin i drugi alkaloidi nara (Punica granatum).! koji deluju na organe za disanje t·reba spomenuti lobelion (Labelia) koji nadrazuje. a donekle i kofein deluju kaa diuretika. U ve60j dO'lJi deluje kao sredstvo za povracanje (emetik). morfin) i atropin. paralizatori ma. Rezerpin (Rauwolfia). sto je od osobitog znacaja u slucajevima kada preti . alkaloidi cemerike (V eratrum) i pa paverin (Opium) smanjuju krvni pritisak time sto izazivaju sirenje krvnih sudova (vazodilatatorija). iii posle porodaja kad ne dolazi do skupljanja materice. a i kao ekspektorans. derivati ksantina. · Hinidin (Cincha/la) daje se kao lek protiv srcane aritmije. . Ergotamin (S ecale carnu/um) I i jorumbLn (Yallimba) delu:ju supratno efedrinu .ikQtin (Nicatina) najpre nadrazuje.terice. Slicno deluju i hinin i hidrastin (Hydrastis). usled cega dolazi do ubrzanog rada srca . flea) kao sreani analeptik. Emetin (I pecacuanlla) deluje kao specificno sredstvo protiv amebne dizenterije. spomenuti ergometrin. parali ~ u simpatikus i zbog toga spadaju u grupu s imp a t i· k 0 lit i k a. skopolamin i atropin deluju protiv povracanja (antiemetici). . a ko fein (Ca· dejstva. Nicotiana. Kolhicin (Colchicum) deluje na metabolizam mokraene kiseline. upotrebljavaju se neki alkaloidi opijuma (papaverin. pre svega. tj . osobina koja se koristi za vreme porodaja kada grcenje materice oslabi iii prestane.Naprotiv. pojacavaju grcenje materice. Purinski alkaloidi. Anabasis i neke druge biljke sa- . lekovito sredstva koje potpomaze izbacivanje sluzi iz pluca.Naprotiv. ar~koli. ergotamin i druge alkaloide razene glavnice (Secale carr-Hlll/m) koji deluju kao uterotonika. jer svojom ogrom· nom gorcinom pojacavaju apetit slabim i iznurenim. sredstva koja stisavaju suvise jake grceve materice. suzenja krvnih sudova time povi ~enja krvnog pritiska. Hinidin (C i nch o /1a) daj e se kao lek pro tiv s rcane aritmij e. on deluje i kao hemoterapeutik na plazmodije malarije (paraziI icid). pros irenja bronhija i zenica i usporava nj a peristaltike. pojacava i poboljsava disanje (respiratorni analeptik). . Medu alkaloidima koji deluju na matericu treba. Slieno deluje i kofein. podagre) . a atropin ublazuje i prekida napad bronhijalne astme. Kodein (Opiul7I} upotrebljava se radi ublazavanja i stisavanja kaslja (antitusik). tj. bronhija i u'aheja. supl'otno efedrinu i adrenalinu koji suzavaju krvne sudove i time poveeavaju krvni pritisak (vazakonstrukcija) . sredstva koja poboljsavaju izlucivanje mokrace iz organizma. a zatim paralise ga nglij e vege tativnog sis tema.n i arekaidin (Areca catechu) deluju Ipno~iv crevnih paraztta (anthelmintika).Sabadilla. kao antagonisti. teobromin i teofilin (Theabrallza). Od alkaloid. Staphisagria.opasnost da'se disanje zaustavi.

Kad struzete ren ili seckate luk. To im je prva prolecna salata j ujedno prva vitaminska hrana. koji se pod utieajem fermenata sto se nalaze u tim biljkama i u prisusivu vode razlaiu na secere i na etarska ulja ljutog mirisa i ukusa. Eto. rotkve i rotkvice. anabazin). a strofantus je takode lek za sree u ·rukama -apotekara i lekara. nazebe. O S In1 eeste I. Jedno vreme se vrbova kora upotrebljavala kao lek proti'" maiarije. i to bas oni divni sitni cvetiCi s to lice na sitan biser. GLIKOZOIDNE BILJKE Svi po7.iblats kog peska i iz Cortanovacke sume nisu lekovi ni lekovite skovine. nego otrovi. Stotine vagona ovih droga potrosi se svake godme u fabrikama Iekova i u apotekama za proizvodnju raznih lekova za jacanje srea. a dmgi za 'Povecanje zetvenih prinosa stvaranj em pO'liploida (kolhicin) . Peyotl sc koristi u eksperimenta lnoj b iologiji. Nije prazna prica cia je najlepse spavati na mirisnom senu. toliko yam suze oci da morate iziCi iz sobe. Miris sena potice od raznih etarskih ulja i od k u mar ina.UPOTREBA LEKOVITOG B IUA KROZ VEKOVE 55 drZe alkaloid e koji ta kode deluju kao paraziticidi. Brdani u prolece jedu sremuS.nim sumama. eremus (Allium ursil1um. Poznato je da su sve te biljke Ijutog ukusa. Kod nas se j ede mnogo luka. nek i alkaloidi se koriste i u poIJ opnvred l. sve te. Seno zaista mirise. Po gradovima mnoge domaCiee znaju da prave senf iii mutar od bele slacice. a li sarno spol j a {protiv vasiju i slicnih inseka!a-parazita}. iijander. stavljaju mu na bolna mesta slaCicinu kartu iii eievaru od slacicinog brasna. Mladi pupoljci s topole i Jablana upotrebljavaju se za lek uglav· nom zbog jednog slicnog glikozida.lk a lo i.naju divno evece l1url1evak iii l1urtlic (Col!vallaria majalis).d ne biljke im aj u vrlo vdik znacaj za Coveka. a b rucin kao vanredno osetljiv reaktiv u a na litickoj hemiji za dokaziva nj e minimalnih kolicina nitrata. kukurek I i onaj diiVIl!i. gorocvet sa Det. raz!10vrsne. U rukama nestrucnjaka. Durdevak jc u rukarna lekara i apotekara spasonosan lek. Ali seijaei. Jecl m za um s !avan j e raznih parazita na kuJturnom bilju (nikotin. divlji iIi medvedi luk) zbog ljutog ukusa slienog luku. a kumarin je proizvod nastao razlaganjem . Stari narodi su kukurekom trovali strele kad su iSli u loy iii kad su medusobno ratovali. za njegov f ivot i rad. upotrebe u tera piji. Svi se njime kitimo. Sve navedeno bilje je lekovito i otrovno zbog prisustva raznih k a r d i 0 ton i c nih g I i k 0z ida. durdevak i razne vrste cligitalisa. A . i uli digitalis sa Rudnika. Pianinari znaju i divlji durdevak po mracnim i vlaz. U tu svrhu ona je u XIX veku ispitivana i iz njene kore izolovan je glikozid sa i i e i n. I danas razni narodi zarke Afrike truju strele strofant usom. a malo ko od nas zna da je durdevak lek za sree is. Mnogi vole ren.to kao i onaj cr~'e l!i digitalis sa Vogeza i iz Svarevalda. i jos mnoge druge biljke sadrZe sum po r neg I i k 0 z ide. cobani i drugi Ijudi bliski prirodi dobro vele kad tvrde da ne Rlirise svako seno podjednako prijatno. . Kad nekoga »uhvati u krstima«. Jastrepca i dui eele Fmske gore. vunasti digitalis iz istoene Srbije.

kajsije) upotrebljavaju se za proizvodnju lekovite gorke vode. gorCicu iii . ali nije otrovna. Kad leti berete ukusne ~umske jagode na mestu gde je okupator isekao divnu borovu s umu. L4NHi .4 'N~e. glavni narodni lek tog kraja protiv groznice.uv~ lifl. Besnoj kobili. organs&ih materija koje hidrolizom daju secere i cijanovodonik iii... kao i u vreme -kad je Dositej planoinario po SIN-+PfS j"". a najviSe u zdraljevini i1Ii kokocu (Meli lo/us officinalis). Gorcina ovog semenja i 's pecifican miris »na gOl'ke bademe. poticu od c i jan 0 g e net ski It g 1 i k 0 z ida. breskve. za i7.56 LECENJE BIUEM jednog glikozida. gorke kao pelen iJi cemer. ~I/Ul>IFLollo4 )lfLIIOrtls PltllNIIS SPINOS4 ~. prosto.trava od grozn·ice. iako je gorka kao kininova kora i druge alkaloidne droge.'AI~ lei" ~ONI$ T!Jg. UN oL Dig .. u Belom Potoku ispod Avaie.UNlIS ~NVU>lt'1JS LIQ<lIT/ITlot PIlIMUL. Njena lekovitost pot ice od go r k i h g 1 i k 0 Z ida: eritaurina i eritrocen taurina.azivanje ~to jaceg znojenja. cijan. U cvetovima ZOve i lipe irna g 1 i k 0 z ida k 0 j i i z a z i v a j u z n oj en j e. Slatke jagode rastu 'pored same gOl'ke k icice. Kicica je lekovita.sl Pil. naici cete i na kicicu.f HETEROZIDNE BlUKE U JUGOS LAVIJI Fruskoj god. Fruskogorci j e sasvim ispravno nazivaju . Kumarinskih glikozida ima u raznom divJjem bilju koj e raste po senokosima. Za Jecenje groznice kicicu upotrebljavaju i na Durmitoru.4 Ell.· PoLY~+L. Zbog toga se ove dye droge upotrebljavaju u obliku toplog caja protiv nazeba. poznati otrov kojim dezinsekcioni zavodi po stanovirna truju stenice. jer j e to i danas.travu od gromice« (EryiJraea cenlallriul11) . u Iablanici ispod Prenja i Cvrsnici na Neretvi. Gorki badcni i semenje iz kosticavog divJjeg i nekaiemljenog naseg voca (viSnje.. Kumarinom parfimi ~ u skupocene duvane. . "!. a na prekookeanskim brodovima pacove da ne bi preneli kugu iz Indije. tj.I to< I{ Lot 0 FF .

ls fral5. Tu se ponekad nalazi . Divizma je o t rovna zbog saponina. Sve zavisi u cijim su rukama. jos bolje.kolicin a kakve saponinske droge 'prokuva u vodi i malo duze mucka. Is ti glikoziLii se 'l1alaze i u plodovima pasdrena (Rhamnus cathart ica).e dro. razni samponi i druga sredstva za pranje kose sadde uglavnom saponin iz korena ove nase biljke. I brezov list je lekavit zbog saponina. Vunasti. Zbog osobine da daju penu slicnu sapunima.ka iz"ozi se svake godine po nekoliko vagona korena bele saponarij e. Ti·se i drugih reka raste sib krusina (Rlw- vanJe stoh ee. jagorcevin e. Zbog toga su je i nazvali H erba lanaria. dobijen ekstrakeijom iz sapun-korena. pojavice se obilna i postojana pena. »aglikoni<c. kukurek i neke druge biljke sadde heterozide koji u terapijskoj dOli deluju ton ie n 0 n a s r e e i spadaju u s t e r 0 i d ned e r i vat e. dakle.glikoni«) . d u r d e v a k. Ova grupa se naziva jos i digitalisova iii digitaloidna. ovaj saponin trljate medu dlanovima s vodom. dobija se obilna . jer je purpurni digitalis prvi usao u terapiju. kao kad uzmete najbolji sapun. Glavru leko-lltl sastoj ei u ovoj kori su a n t r a h i non ski g I i k 0 z i d i. go roe vet. . Upotreba. bde sapunjaee Hi. »Kad smo bili deea.iJ1!j sapun-trava (Saponaria officinalis). Istu takvu penu dobicete i od semena kukolja.na vachl se IS a po n i n .i jedan iii vise molekula jedinjenja koja ne pripadaju secerima. Ii jan d e r. razne vrste s t r 0 fan t usa. jer joj evece i granciee sa semenjem podsecaju na slajer (veo) (Gypsopltila panzculata) . dakle. kako je tamo nazivaj u. "rio le po evece. pricaju stariji Ijudi iz Siankamena. nego raznim preparatima. Ako sc mala . I ona se peru kad se sa vodom t rlja. S nj~ se s~ i? a kora i upotreblj ava protiv zatvora. Daninoc se zbog saponina upotreblj ava za lakse iskaSljavanje. Heterozidi iii glikozidi su slozena organska jedinjenja koja se lako razlaZu pod utieajcm razblaZenih hselina iii hidroliticnih enzima dajuci pri tom jedan iJi viSe secera (. fine vunene i druge skupoeene tkanine o d zivotinjskih vlakana ne smeju se prati sapunom (jer je em alkalan i najeda.Za medicinu su najvaznije one glikoz~dn. daju mu da zvace ovaj :lut i sladak koren. a ne znamo da je u n j ima glavni sastojak saponin. bioti i lek i otrov. cuvaJi smo ovee i zvakali bilj e dok nam ne ud ari pena na us ta«. To rni i danas cinimo. »slajer-trava« . Cim neko okasljavi.ge koje del£ljU na srce.ula). Isto tako. Iz IOga kon:. Ako sapunjacu Hi.j postojana pena kao sapuniea (sapo na latinskom znaci sapun). za urC!di- Po sumama po red Dunava. Slatki koren pored slankamenackog grobl ja olaksava iskasljavanje zbog pri.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 57 mm.i belonoga . Divizmom deea truju u plicaeima ribu i onda je rukama hvataju i nose kuci da spreme rucak jli veceru.ng (William Withering) . koji 'Uma raznovrsnu tehnicku upotrC!bu.s utnih saponina. purpurni i neke druge vrste dIg I t a I I s a. Kukoljevo seme je otrovno zbog saponina zvanog gitagin. I saponini. Sv.jJene.mali jos stari Rimljani i upotrebljavali su je za pranje vune. divizmc i mnogih drugih biljaka. upropascuje vlakna i tkani'l1u). Sa Deliblatskog pes. ove supstancije nazvane su »saponini«. uveo ga je engleski lekar Vilijem Viteri. divljeg kestena. kao i glikozidi i alkaloidi mogu. Slankamenci ovaj koren nazivaju »bilj e«. U seoskim bastama jos se nailazi na mali kutak s evecem. To su .

Ako se ova prasina duze vremena udiSe. adonorm Ii dr.Zbog nepostojanosti heterozida sve kardijaooe droge moraju se cuvati slo suvlje. njegovo dejslvo pocinje tek nakon ne koliko casova i traje i vise od 24 casa. Kad se suve saponozidne droge drabe. Inace. tako da dolazi do nagomilavanja iii kumulacij e. Kao prvi znaci nepodnosljivosti i trovanja javlja se gadenj e. jer se ovi heterozidi cvrsto vezuju za srcani mi sic. Lanata-heterozidi vunastog digitalisa lI1emaju kumulativno dejstvo i deluju bde. Apocynaceae. a uzeti u vecoj kolicini su o trovJ za sree. jos s u Arapi upo lreb ljava li primorski luk za trovanj e pacova. pi:revina. melju iIi tueaju. slatki koren i neke druge saponozidne droge upotrebljavaju se. . Strofantozid G iii uabajozid deluje jos brie. jagorcevina. moze doci do upale organa za disanje i ociju_ Sitniea. u malim dozama kao ekspektorancija. U poslednje vreme upo't rebljavaj u se i koneentrovani ekstrakti droga bez balastnih materija: totadigitalis. jer stUffilu%raju bronhijalnu sekreciju. Ove biljke pri Jadaju razn im biljnim [amilijama (Scrophu lariaceae. breza i neke druge saponozidne dToge izazivaj u pojacanu diurezu. Osim toga. zbog cega se daj e u slucaju akutne srcane slabostL Cuvanje. U veCoj dozi uzete digitaloidne droge deluju otrovno i mogu izazvati smrt (npr. . dijatorezu j jace lucenje iuCi.u laceae. daninoe. cime se postize kompleksno dejstvo.tiniji od ci'S tog heterozida. U maloj. hermeticki zapakovane u tamnim mrkim ncprozirnim posudama na suvom i hladnom mestu. Senega. zbog toga. 2-3 g digitalisovog lisea Hi 15 m g digitoksozida) . povraeanje i nepravilan puIs. ali im je zajed ni cko da sadrZe vrlo srodna s t e I' 0 i dna h e t e r 0 z i dna j ed i n j e n j a (genoli sa C1!3 i C24 ) i da sv i deluju na srca ni mi sic : u te ra pij skoj dozi su lekov i za sree.talisa deluje !>poro i dugotrajno. Ral7£tI1(. List purpurnog digi. jer 's aponozidi jako draze sluznicu organa za disanje (sternutatorno dejstvo). god in e. a lek "je znatno jev. momju se cuvatU pod kljucem odvojeI1lO (rem edia separanda).. zecji tro. Ove droge pojacavaju i normalizuju rad srea u slucajevima kad su njegove kontrakeij e oslabile i postale nepravilne_ Ove droge deluju i diureticno. osobito u slucajevima srcanih edema. njihova prasina izaziva neizcldljivo kijanje. Sva kardiotonika koja se prakticno upotreblj avaj u u terapiji su biljnog porekla. terapij skoj dozi kardiotonicne droge pojacavaju rad srca kad ovaj postane nepravilan j nedovoljan usled raznih oboljenja. a s razvojem far maceutske industrije u novije vreme sve se cesce koriste cisti hete rozidi .Razni saponozidi u razliCitoj meri draze sluzokozu usta. di'V izma. vee posle nekoLiko trenutaka. Ranije su za lek upotreblj avane d roge. rastavie. Svojstva i upoh·eba. .58 LECE JE BrUEM 1785.. ali ne duie od jedne godilfle. zeluea i ereva i izazivaju pojacano lucenje zlezda. a ernacka plemena u A[rici razne strofantuse i druge apoeinaeee za trovanje strela i kao s udski olrov. Liliaceae) i raznim rodovima i vrs tam a i policu sa raznih kontinenata. posto su otrovne. sporo 's e eliminisu i nove doze digitalisa zaticu stare. poj edinacno iIi u smeSi.

UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVL 59 Saponozidi poveeavaju propU!Stljivos t ee l1ja G poveeaMaij'll lucenje tccnos ti u raznim organima i tkivim a. Saponinski preparati se osobito eene za pranje osetljivih lkani na. razna eta r s k a u I j a sadr2c i takve sastojke koji su stvaran lek. U vrtovima ga negujerno i pazimo kao s to cuvarno ma lo dete. oman. Ribe su izvanredno osetlj ive i podleZu vee i od veoma slabih koneentracija saponozida. kao s lo su svilene i vun ene. a jos vise sluznieu. To su. Zbog toga su osobito otrovni ako se u zivotinj ski organizam unesu paren teralilo . Sto se. Gotovo svi losioni. el-ve. rad i cega mueka nj em 5 vodom mnogo pe l7e i imaju svojS lvo da emulgiraju tecnosti. Pozna to je da cesto de/uje kao Iek i Iepa rei:. draze nje i obilno lucenje tecnosti. hmeIj. he tcrozida i dru gi h c is lih hemijskih sup s lancij a drukcij e u izvesnim prilikama od delovan ja iSlih u prisustvu saponozida . vagine i rektuma. saponozidne droge i saponozidi ipak ne upotrebljavaju protiv raznih parazita hladne krvi. pogo lovu one koje inace Lesko mogu preve ti u emul ziju. mast·i i drugih materija mnogo brze i potpunije. uzrok lezi u znatnoj otrovnosti saponozida i prema coveku i zivotinjama tople krvi .i omiljena pesma 1 kita divnog mirisnog cveca dUl1esena teskom bolesni ku. Na laj naci n se moze objasniti zasto je dej s tvo cis tih a lk aloida. Iii rica ----' . Imaj u ogromnu moe adsorpcije. anis. gorocvetom i ne kim drugim drogama . samponi i slicna kozmeticka -srecLstva sadrze saponozid e. inace izvrsna higij enska sredstva. DULom stalnom upotrebom ova. Narod upotrebljava razno cveee ne sarno za kieenje nego i za lecenJe_ I zato ga gaji i voli. Saponozidi su protoplazmatski otrovi. toksina. mogu biti skodljiva. peekanje. od nj ih se izraduj u penusavi ras tvori za gasen je pozara. sa mpona i drugi h kozmetickih i higij enskih proizvoda. Kar:lkteristicno je za sve saponozide da izazivaju hemolizu. jer saponozidi draze kozu. nosa. MIRISNO LEKOVITO BILJE Svi volimo mirisno cveee. odo/jen. Miri5 eveea je oduvek privlacio covekovu paznju. Pored toga sugestivnog dejstva. Zbog svoj ih tenzia-ak tivnih osobina saponozidi smanj uj u povrsinski napon. tripa nozome. nana. malicl1jak. pre svega. zabe. Na sluzokozi izazivaju oseeaj tapline.imo se njirne. pa lime olakSavaju i ubrlavaju upijallje tarmakodil7amski akti vn ih supstancija. majkina dusica.obralno. osobito ako se upotrebc parenteralno. Zbog toga je u prisustvu saponozida u o rganima za varenj e upij anjc lekova. za izradu penusavih Iimun ada. rulvica. i dobra vest. Ova osobina se kori5ti kao reaktiv: ribice za dokazivanje i doziranje saponozida. Saponozidi se mnogo koriste u indus lri j i. kao sto je to slucaj sa di gitaliso m . Zato se razoe saponozidne biljke od najdavnijih vremena upotreb ljavaj u za pranje meS lO sap una. pa rameeij e i mnoge druge zivotinj e hladne krvi saponozicli su mnogo veti otrovi nego za zivo tinje tople krvi. Vee nekoliko rng/kg deluju smrtonosno a ko se upotrebe int ravenozno. uha . pored svega toga. i . morac. . o lrova. Za ribe. pogotovu oka. Mirisemo ga i kit.

svi pokusaji da se prirodno ulje ad pitorne nane zameni. Miris im potice od etarskog ulja raznog hemijskog sastava . jer su prirodni mirisi f. 5toga nema opasnoS'ti od hiperprodukcije mirisnog bilja i prirodnih etarskih ulja. komed icinski i privrcdni znacaj u svetu. u r~ preparatirna. Na primer. Aromaticno bilje.{IX veku postojala opasnost da ce vestacki proizvodi potisnuti prirodne.iniji. diskretniji i zbog toga vise traieni i skuplje placeni od sintetskih. linalol i bezbroj drugih sastojaka prirodnih etarskih ulja sve viSe i raznovrsnije sluze sintetskoj industrij. Prolzvodnja mirisnog bllja i etarsklh ulja. ve6inom poznate hemijske grade. . I NDUSTRJJSKE BOCE. iako je pojavom prvih sintetskih mirisa u J. eugenol. Pinen. ipak proizvodnja prirodnih aromaticnih m a te rija sve vise raste i po kolicinama A I c D VAKUUM OESTLLACIONI APARAT i po vrstama.i razmovrsnih yes· tackih mirisa kao ishodne supstancije. citronelal.60 LECENJE BIWEM i drugo lekovito bilje. a u XIX i XX veku osobi to e tarska ulj a i njihovi derivati dobijaju sve veCi famla- FLORENTINSKE BOCE ZA HVATANJE ETARSKOG UWA PRILIKOM DESTILACIJE. LEVO: BOCA ZA HVATA NJE ETARSKIH UWA LAKSrH 00 VODE DE!. smesom prirodnog ill sintetskog mentola i rnentilacetata (cak i u istoj razmeri kao u prirodnorn ulju) ostali su bez us-peha.kih mirisa.NU: ZA ETARSKA UWA TEZA UD VODE Premda iz godine u godinu sintetska organska hemija daje sve veci broj vrlo raznovrsnih veiitac.

moder· nizacija i povecanje :livotnog standarda zahtevaju svakim danom sve vecu. Znatno vece kolicine mirisnih bi· Ij aka potrosi industrija etarskih ulj a . a reflektol'llo i jacu sekreciju zeludacnog soka i na taj nacin povecavaju apetit i bolje varenje hrane (siroka i svakodnevna upotreba bibera i drugih zacina). V vecoj dozi neka etar· ska ulja izazivaj u zapaljenje koze. a pogotovu sluzokozu. mehurove i rane (ulja sa sumporomJ.+-. Mnoga etarska ulja. Mnoga etarska ulja draze kozu. belog luka i drugih droga izlucuju se preko organa za disanje i na taj nacin vrSe njihovu dezinfekciju. privredni znacaj.icnih lekova za spoljnu upotrebu.AT potrebe proizvounjc lekova..Etarska ulj a imaju svetski farmakomedicinsk i i.. Ulje od san tala . par· fimerijskih i drugih proizvoda.. Mnoge mirisne biljke.Jica. imaju jaca iii slabija anlisepli(.. sredsta· va za uiivanje i dr. osobito ana koja imaju fenola i estara. uopste. izazivajuci pri· liv krvi ~ crvenilo na mestu aplikacije.. Osim toga. .escu i raznovrsniju upotrebu sve slozenijih »kompozicija«. higijenskih. V terapijskoj dozi etarska ulja iza· zivaju u us tima poja(..napitaka. tj. c. majkine du!lice.allo lucenje pljuvacke. upotrebljavaju se za izradu raznih galenskih preparata. karanfj. ne uracunavaj uCi ovde oko ISO miliona k ilograma terpentinskog ulja. Zbog prijatnog mirisa mnoge aromaticne droge i etarska ulja sluie kao korig encija.J PARNI lJE!:>TlLACIUNI A~AR. Racuna se da j e njihova god isnj a proi zvodnj a u sve tu veca o d 30 rniliona kilograma. profilakticnih. sredstva za popravljanje mirisa i ukusa mnogih neprijatnih lekova. lla (alllibiolicna) svojstva. kozmetolosk ih. za razliku ad masnih ulja koja deluju suprotno.. RAZBIJAC PARE . I. stvaranje vecih i guscih naselja i. alkoholnih i bezalkoholnih . linimenata i sJ. maraca. zbog svojih lekovitih sastojaka. Industrijalizacija.. oko 3 miliona kilograma raznih derivata izoluje se iz elarski h ulja za SIGURNOSNA CEV . Vlja ad timijana.. Aromatizacija vecine s intetskih proizvoda danas je neo· phodna. uop ste. dejstvo I upotreba. Izvesna ulja ulaze 1I saslav raznih melema. anisa. .UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 61 Farmakomedicinskl I prlvrednl zna~j.

ulje od kleke. 8 .SEKREClONA D'-""A NA Ll'STU POGOSTEMUM. II .ht o· 1~ :g.S.'.7 .SEKRECIONA DLAKA NA L1STU MAJKINE DUSICE .\ " "' \ :.ECIO NA SUPWLNA U LlSTU EUKALIPTUSA" 4 CELI1E EPIDERME S ETARSKIM UWEM U K1RUN ICNOM Ll5TICU RUZE (ROSA SEKRECIONA ZLEZDASTA DLAKA NA LISTICU NANE .SEK'R.l ' t<. illje od t itrice je izvrstan sedativ. ".SEKREClONI KA· N AL U PLODU STITARICA .. 6 CEN TI FOLIA) . vrsi dezinfekciju uro-genitalnih organa. "b ~2 3 6 9 RAZNl TIPOVI SEKRECIONOG AlPARATA: I SEKRECIONA SUPWINA U EPI· KARPU POMORANDZE I DRUGI H AURANCIACEA. 5 SEKRECIONA DLAKA NA LIST U ClSTU. r u tvice i belog luka deliuje umirujuce. hmelj a.. kamfor j e analeptik.'\ . Etaa-ska ulj a od gorkih ba- 1 2 1.CELIJE S ETARSKJM UWEM U LlSTU KAMFORA. 3 . al1tiflogistik i an tihistamirzik iiltd.SE· KREC I'ONA DLAKlA NA LlSTU LAVAINDULE. 2 . celera i kopilnja'kia deluje diureticno. .2 . perslma. 10 .SBKREClONA DLAKA NA LlSTU PELARGONIUMA.62 LECE NJE BlWE M i nekih dmgih biljaka.~ '. ulje od odoljena. 9 .SEKREClON'l KANAL U BORU. !J2 .

i glavnih sastojaka. Etarska ulja nemaju gotovo niceg zajednickog sa masnim uljima. jer su vrl o s lozenog hemij skog sastava. miTis i jo ~ neke druge fizicke osobine ucinHe su da su ove. hemijski heterogene sme~e. Na primer. Uop~ l e. Etal"ska ulja su isparljivi proizvodi prijatnog mirisa dobijeni iz raznog bilja.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 63 dema. Dok su masna ulja smese gLieerida mas nih kiselina. za ulj e od pitome nane na ~a farmakopeja traZi da "mora sadrZavati najmanje 50"/0 ukupnog mentola od toga ni manje od 5"10 ni vi~e od 21"10 etarski vezanog mentola . ali se po tradicij i ovaj naziv do danas odrZao.lRrSNO LEKOVITO B LUE U JUGOSLAVlJI i inostrane farmakopeje dalju obavezne standardne metode ispitivanja i ocenjivanja kvaliteta oficinalnih aromaticnih droga i e tarskih ulja_ Za svaku drogu se. pored ostalog. Na ~ a . dotle su etaTska ulj a vrlo slozene s me~e alifatskih i ciklicnih jedinjenja. « Za ulje od lavandule. a za ulja granicne vrednost. Od masnih ulja razlikuju se isparljivoscu i aromaticnim mrrisom. trazi koliko najmanje mora imati etarskog ulja. VAZNIJE M. svrstane u jednu prakticnu tehnolo~ku grupu. ~to . 15parljivost.. da Ille sme Jrnati manj e od 35"10 ni vise od 62"io linalil-acetata. izves na ulj a im aju po 30 i vi~e sas tojaka koji ni sll uvek farm a kodinam sk i sinergis ti . zeleniceta i erne slacice vrlo su jakog fizi olo~kog dejstva i mogu izazva ti sm rt. elarska u lja imaj u veoma raznovrsno farmakodinam sko dej stvo.ie i bio povod da im se u XVIII veku da naziv »e tarska ulja«..

GUMAMA I PEKTINlMA Kad neko okasljavi iii promukne. :Jl/NI1'E8J!5 /IJN![ . moraca. daje im se da piju salep. bIt· Le"c~beVIIS HEAlTH"" GLAVNA PODRUCJA PRUIL VUUNJE cTARSK l1-I UUA U JUGOSLAV IJI nas raste nckoliko <s totina vrsta mirisnog bilja. fQfAlICUlUH 1)ulCe PlAJut PIN" s. cvet i list crnog sleza i druge droge ciji je glavni lekoviti sastojak 5 I u z. Kasnijc su se javile mirisne vode.t pr· GlHNOHILL TII"NUf YUI9~1!'S fOfNICUllJlI JUIiIPFrlt/S eO"'HU~/5 /'OF/i lcU<UII VULgur HEW. Taj broj j e iz godine u godi nu sve vec i. tako da se danas upotrebljava vise ad 2.<t1l. kozmetickih ulj a i smola za ulepsavanje i u druge svrhe. a kasnije se poce lo gajiti razno mirisno b ilje . korijandra (oko 3.1 'lilg . CORMNDtflN 51T' PINUS 1>1r. Na cir.000 hektaral. zacin. a nasona i nekih drugih biljaka poznata su u svetu. Jugoslove nsk a Ullja od za l· fije. za aromatizaciju raznih napi· taka.000 hal. kamilice. CQRJo1NJ?P UH dFi&US f1 L6HY. . korijandra . ruzmarina. Protiv kaslja daje se i list podbela.64 lECENJE. kleke. lavandulc. izepa i drugog mirisnog bilja. uboj i opekotinu stavlja se sluz od lane l10g Hi dunjinog semena. nane. kamilice. idirota. NENT1/" bit · MAT'(. grglja i pije beli sl ez. Kad se preko leta medu decom jave dosadni prolivi. U pocelku se koristi lo sarno divlje.! pp . Kod HrNT"'" pp .000 vrsta. BIUEM Aromaticno bilje je od najdavnijih vremena privlacilo painju coveka i on ga je poceo upotrebljavati za lek.S HfNT1f. a u XVI veku u Evropi se proizvodilo desti lacijom s vodenom parom dest!tak vrsta etarsk·ih ulja. Poslednj ih godina se pre lazi na planta· zno gajenje nane (oko 5. BlUE SA SLUZlMA.

koren trave od srdobolje (TonnenI ilia). Droge s fenolskim jedinjenjima. oporog su ukusa. protiv opekotina. Kao sredstvo la vlaienje . emulzija i drugih lekova. za jacanje i '51. Svojim izrazitim koloidnim svojstvima mukoidne supstancije »pok rivaju«. Gume imaju ~iroku primenu u tekstiJnoj industriji. seme lana i sitne bokviee). protiv raznib katara i proliva (salcp. U farmaceutskoj praksi gume i sluzi se koriste pri izradi tableta. hajdu{. uostalom. uboda. Musmule. jasenova. Zbog te oporosti razni bi. gumama I pektlnlma. 2lbog cega se koristi za bezbolno prosirivanje rana i drugih otvora na telu i time lak ~eg vadenja stranih predmeta.U bi'Jju ima . pilula. beli i erni slez. jer unutra ~ nja povr~ilna ereva postaje skliska .dekst·r anu«. sisarke sa hrasla. IS lu~ pokrivaju. cefelin. Najti- . sluzi se 'kori:SJte za lecenje katara organa za disanje J zdrela.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 65 Dejstvo I upotreba bilja sa sluzima. po~to u erevima bubre i tako svoj im volumenom podstrekavaju ereva oa zivlje pokrete. Vlaieci s luzokozu ereva. laminarija desetostruko nabubri a da pri tom ne izgubi svoju zi lavost (viskoznost). jabuke. dunje. Mukoidne (sluzne) droge deluju kao emolijentna topika.Upotreba guma. Ollada hrastova kora. a neke vezane na razna druga jedinjenja. sluze kao izvrsni emulgatori. divlje kruske. Njihova oporost J lekov itost poticu od tih ~tavskih materija. . cerova. koja je. Deluju Ikao blagi i ne~lrod. siSarke d "'a2nl drugi biJjni organi su oporog ukusa. TANINSKA I SRODNA POLIFENOLSKA JEDINJENJA Hrastova. zeluea i oreva. pihlijasfe. dajuCi s vodom Zilave koloidne rastvore. jer mebanicki aktiviraju peris taltiku ereva.ljivi laksallsi. dunj e i dr.i omekSavanje. koren od srcenjaka. karagen. agar. opore jabuke. za bde zarasCivanje rana. ro~cic i ramo drugo oporo biJje slilZe u medieini kao lekovi protiv proliva. Hibiscus esculentus L. Neke su slobodne. glavni potro~ac guma. plodovi borovniee. maskiraju Ileprijatan ukus lekova. dunja. biljni mukoidi olak~avaju i ublazuju svoje laksativno dejstvo (pektini. koprivin list. psihotrin i neki drugi alkaloidd imaju <i fenolske funkcije. Morfin. orahova d druge kore ~eg drveca i voca stezu usta kad ih zvace te.i kao da je )'podmazana«. koje sc u nauci 'l1azivaju tan i n u.ka Imva. i . Upijajuci vodu. osobinom da na sluzokozi obrazuju ncprekil1ut film. sluzi i pektina i droga koje sadrze ove supstancije zasniva se na njihovom 6vOjstvu da upijaju znalnu kolicinu vode i time bubre datiu6i koloidne. oblaiu i stite sluzokoiu ublazujuci razna zapaljenja.Jjni organi upotrebljavaju se za ~ tavlj enje koze.razlicitih fenolskih supstancija. orahove ljuske. SvojoOl viskoznoscu. kao i za lak~e iskasljavanje. ruzin evet. srdobolje. a neke su (arapska gum a i '5luz iz bamje. uj eda. KUlllarion. zbog cega su se od najdavnijih vremena upotrebljavale u medieini za lecenje upala sluzokoze usta. kora i list. jer imaju svojstva slicna . ~to je od znacaja za lecenje hronicne konstipaeije (zatvora).). za bojenje i za lek. ielea. jabuke i drugo divlje voce.) predlagane kao zamene za krvl1u plazmu. viskoZl1e teenosti. oskoru~a. .

). slozena i raznovrsna jedinjenja biljnog porekla. bezazotna. sa zelatinom) tanini se jedine talozeci ih. Sa feri solima daju bojene reakcije (najcesce play . Hidrohinol je glavni lekoviti sastojak Iisca izvesnih erikacea. Fenoli sa alkalijama daju u vodi ras tvorljive fenolate. Pirokatehol je vezan u obliku he terozida u raznim vrbama. . topoIama i drugom oporom drvecu·. Eugenol je gla· vni mirisni i antisepticni sastoj ak ulja od karanfilica. hidro hinol. Upotreba taninskih droga. PirogaIoI i eIagna kiseI. tehnicki naziv zadrZan do da· nas. TimoI i karvakroI su gIavni miris-ni i lekovi·ti (antisepticni. S belancevinama (npT. koj e s u same po sebi lek iii ul aze u sastav raznih lekovitih prepara ta . sa feri·solinta daju plave iii zelene. slave koiu. Vecina zajednickih hemijskih i farmakodinamskih svojstava tan ina zasniva se na pri· sustvu fenalnih junkc(ja u njihovim molekulima. izrada tanalbina od tao nina i beIanceta iz jajela i dokazivanje tanina pomocu zeIat·ina. stipticne iIi adstringentne droge. cia· juci nerastvorijivo. kao sto je i ime etarskih ulja. smola.i anisa. rne tilar· butozid.. vranHovke i nekih drugih biljaka iz porodice usnatica.kine dusice. Salicilna kiselina se cesto nalazi u obIiku mirisnih estara iii heterozida. antihelmin· ticni) sastojci tlmijana. Euge· nol. Zbog toga je farmakodinamsko dejstvo . floroglucinoI je vezan i u mnogim tani· nima i heterozidima. . Imaju slabija iii j aca anti· septicna svojstva. jer u biIjnim organima osim tao nina ima i mnogih drugih sastojaka. Najizrazenija imaju hidrohinol. Glavni deo tanina potrosi se za stavljenje kola. timol. floroglucinol. Na ovom principu se osniva i kvantitativno is· pitivanje tanina . maj. ga l· na i neke druge kiseline. U medicini se za ·s ada koristi jedino tan in dobijen od alepsk~h sisarkL Dejstvo tanina je drukcije od delovanja taninsk·ih droga. gde se nalazi u obliku heterozida ar· butozida i metiIarbutozida. laloie soli Idkih melala i vec5inu alka· loida. salikozid i dr.Taninske droge sluZe za proizvodnju tanina i za lecenje.pomocu nestavljene koze u prasku. razni an tra hinonski de· rivati i mnoge druge prirodne sups tancije. cubra. Antioks idaciona svoj s tva raznih fenola su !·azlicila. koja imaju izvesna zajednicka organolepticka.ili zelen talog). smole (rezina·ta noli) i dr. nepromocivo postojano jedinjenje koje ne Iruli i ne bu· bri (princip stavIjenja koza). Salic il na. karvakrol i mnogi drugi miris ni i le ko viti sas loj ci razn ih e la rs kih ulja su fenolL Mnogi fenoli sa secerom grad e he ter ozide (a rbutozid. saponozida i drugih supstancija. To je vise jedan zbirni organolepticki. takode imaju fenol ske funk cije. Na· ziv »t ani n« ne oznacava neko poznato i tacno defini'5ano hemijsko jedi· njenje.66 LECENJE BIUEM picnija i najrasprostra njenija poli fe nols ka j edinj enj a s u tan ini. Derivati floroglucinola u nava1i i nekim drugim drogama deluju kao anthelmintika. pirogalol i piro· katehol. fizicka i hemijska svojstva: oporog ukusa. Taninske: opore.Tanini iii stavske materije su polifenolna. hemijski takode vrIo heterogenih. a sa hromalima smetle laloge. Polifenoli kao redukcione sups ta ncije imaju antioksidacio na svoj s tva i tako u biljnoj celij-i imaju izves nu zastitnu ulogu. Od anetola poticu prijatan sladak ukus. bIag miris i lekovitost ulja od moraca .ina su sastojci »pirogalnih tao nina«.

d ugotrajn ije i r edovno blale zbog prisus tva sluzi.i organil.vesnilz vrsta mikroorganil. eime se moze objasniti vekovna upotreba oporih droga za ublaiavanje i leeenje baeilarne dizenterije. Antibiotici su hemolerapijski . ANTIBAKTERIJSKI SASTOJCI VISEG BILlA Antibiotici u visem bilju (fitoncidi) Antibiotici su lekovite hemijske supstancije il. Oni doprinose postepenom mehanickom odstranjenju klica iz erevne sluzokoze. zbog cega suse slumieu.i ma razne zastitne supstancije (Iizozim. a delovanje droge spo rij e. kao i druga polifenolska jedinjenja. pre svega. ne truli itd. aktinomieete i bakterije. properdin. Ziva bica su sposobna da stvaraju hemijske sastojke koji mogu da sprecavaju razmnozavanje skodljivih i neskodljivih mikroba. oevrscuju epidermu i smanjuju njenu osetljivost i sekreciju (npr.n ina.ivilz. pektina.UPOTREBA LE KOVlTOG Br UA KROZ VEKOVE 67 cis tog tanina b rie. i tanini imaju izrazen afinitet p rema bela neevinama. rede lisaji. Taloze6i belaneevine na oboleloj ozledenoj sluznici iii kozi. Tanini imaju i slaba anestelicna svojS>tva ~ time ublaza_jru bolove III oJ1gam~ma za va.am. hidroksilna (fenolska) iz ta. jer j~vaJju suiavanje krvnih sudova i stvaraju eep od zgrusane belaneevine krvnog seruma. Tanini su ads tringenlni. pomocu tanina se moze naeiniti jedna vrsta zastitnog filma od nagradenog kompleksa protein-tanata.voj il. jedinjenja koja su sposobna da unWe iii sprece ral. ne bubri. Tanini deluju wltidijaroicno. eritrin) koje . U slueaju opekotina tela. Na ovom svojstvu osniva se del. Slieno formaldehidu. Ispod te »vestaeke pokoZice« postepeno s e s tvara nov epitel.ih orgallil. Talozeci belaneevine u sluzokozi usta. kao sto su izvesne gljivice. taloze alkaloide stvarajuci nerastvorljiva jedinjenja.ama bel. vezuju se na aminokiseline dajuci tanate (»Albuminum tannicum « i:l:i »Tannalbil1um «). Tanini deluju i hemoslalicno. gurna. nif. Tanini.ama. smanjenje znojenja nogu i drugih delova tela). tanini blokiraju. raznih f. zbog eega mogu da se upotrebljavaju kao antidoti pri trovanju ovim supstancijama jakog fizioloskog dejstva. Taniru. skroba i drugib balas tnih 'S astojaka. alge i viSe bilje. taloge. U dodiru s kozom. stete po covec. tanini grade nerastvorljiva jedinjenja velikih molekuJa. zbog cega deluju kao antio~sidaI1lSli.olovane il.renje. imobilisu razne kliee i toksine i tako zaustavljaju i lokalizuju njihovu aktivnost. komplekse sliene onima koji se javljaju pri stavljenju koze. Zivotinje stvaraju u svojoj krvi.tva. oseca se oporost i suvoca koze i sluznice. a pogotovu sa sluznieom. Slavljenje koze zasniva se na talozenju belan eevine pomocu tan ina. Na amino-grupu u polipeptidnom laneu belaneevine vezuje se umesto karbonilne (aldehidne) iz formaldehida.utieu na mikrobe. imaju redukciona svojs.infekciona moe fonnaldehida i lanina.. neposrecinije. zlezdama i drugim organ. neras tvorljiva evrs ta jedinjenja koja cine da us tavlj ena koza ne upija vodu.

ni na Zapadu.oje je pokazivao in-vitro. Osim toga. Od otkriea morfina poCetkom XIX veka do danas ucinjen je na polju biohemije bilja veliki napredak. dao naziv fitoncidi antimikrobnim materijama v. na viruse. lake se 0 titollcidima (B. bakteriofage. ne znajuei za hemijski sastav tih prirodnih lekova. Tokin je 1928.i privremeno su zapostavili proucavanje antibakterijskih svojstava viseg bilja i uops te bilja sa hlorofilom. a za lek koji se daje u obliku injekcije (dakle. M: . kasice i ekstrakte za lecenje raznih bolesti. pored ostalog. Covek je na osnovu vekovnog iskustva upotrebljavao biljne sokove. podloga i dr. na nize i viSe bilje. P. Tako. postoji analogija Iwmijske grade izvesnih antibiotika izolovanih iz viseg bilja i klasicnih antibiotika. kao sto su nasledne osobine. I sam . Dokazano je da antibakterijska svojstva imaju ne sarno isparljive (oa primer. klima. mesto.j nekim dntg. i mehanizam bioloske aktivnosti je veoma srodan.68 lECENJE BIUEM aktivne supstancije koje nastajlU Icaio proizvodi metabolizma l. Pozna to je da se za svaki lek trati da nije otrovan za coveka.ti da izmedu klasicnih antibiotika i fitoncida nema velike razlike.rvi dodu u dodir sa enzimima j). ipak se vee do sada moglo utvrdi. Kad se . i antibiotici) da in-vivo sacLLva (terapijske) osobine I. osobito tanini i druga polifenolska jedinjcnja. god.ivih organiZllma. ipak. onda nam to uliva nade da ce se u medicinskoj praksi pojaviti i fitoncidni preparati.i ma u vidu da je u pocetku i sa klasicnim antibioticima takode bilo mnogo muke. koje je dao Tokin. temperatura. Pojedine zivotinjskc eelije imaju sposobnost da unistavaju mikroorganizme. Poslednjih god-ina se·i na ovo polje hemije i farmakodinamije bilja obraca sve veea paznja. velerinskoJ i biljnoj medicini dali su izvesne po~itivne rezultate koji su ohrabriH pionire ovih istrazivackih radova da nastave i produte zapocete ogle de. Otkriee antibiotika u gljivicama i mikrobima unelo je jos viSe svetlosti. Ti ogledi u humanoj. Laboratorijski je prouceno nekoliko hiljada vrsta viseg bilja i dokazano da je mali broj analiziranih biljaka koje ne bi imale bar .i danas uspesno karistimo izvesne prirodne lekove ne poznavajuei im hemizam. etarska ulja) vee i mnoge neisparljive materije. a u novije vreme cak ni u SSSR-u nije jasno iskristalisana definicija antibakterijskih materija viseg bilja. tako da su antibakterijski sastojci viSeg bllja ispitivani i u poljoprivredi i stocars·tvu. na domaee i laboratorijske zivotinje i na coveka. insolacija.iseg bilja) jos prilicno malo zna. a pogotovu 0 njihovoj hemijskoj konstituciji. Odmah treba pri'ZIlati da najaktivniji antibakterijski sastojci dobijeni iz viSeg bilja iii gube antibioticna svojstva hoad u k.im antagonistirna iii su tako otrovni da su svi pokusaji da se uvedu u terapiju za sada propali.izvesne mini maine antibioticne osobine. da se ti sastojci nalaze u raznim delovima biljke i da antibakterijska svojstva biljaka zavise od Inllogih spoljnih i unutrasnjih cinilaca. Veliki i brzi uspesi u terapij. Proucavano je delovanje antibakterijskih sastojaka iz viSeg bilja na mikroorganizme. ISPARLJIVI I NEISPARlJIVI FITONCIDI lako sve veei broj naucnih radnika na Zapadu prihvata naziv titOllcidi.

kolere. bozura. pre svega. Osnivaci mnogih religija (vera) koristili su antisepticnu moe mirisnog bilja (bosiljak oko Mediterana. topole. karanfilie i sanlalovo drvo u Aziji itd. kad se nacini kasiea od svcie rut vice (Rilla graveolens L. one blvaju ubij ene vee posle 20-25 minuta. Do Pasterovih epohalnih otkriea 0 sterilnosti i stel"ilizaeiji namirnica. primeeuje se da fitoneidna moe nimalo ne opada. ISPARLJIVI FITONCIDI Mirisno bilje je oduvek privlacilo covekovu painju. borom i drugim biljnim materijalom koji im a etarskog ulj a . tifusa i drugih . Neke mirisne biljke koje imaju fitoncidna svojstva ne gube svoju aktivnost ako im se odstrani etarsko ulje. smatrao je da su fitoneidi is parljive supsta ncije. covek je solio. etarskih ulja (Arapi. sto znaci da pored isparljivih u toj biljei ima i neisparljivih antibakte rij skih sastojaka.iii moze hidrolizom pomoeu enzima dati izvesne ispa rljive mate rij e koje prelaze sa vodenom parom iii vetre na ob icnoj temp era turi . osobito meso. breze . biljka koju nasi pl a ninei upotrebljavaju protiv uj eda zmije). covek se borio s velikim teskoeama da konzerviSe. da odS1rane razne insekte koji prenose zarazu (insektifugno dejstvo) i da svojim antisepticnim svojstvima sprece kvarenje namirniea koje nastaje pod uticajem raznih fermenata. .Takvih i slicnili primera se u novije vreme sve vise navodi. sacuva namirniee. Anticko konzerv.isanje namirniea i balsamovanje mrtvaea osniva se na antisepticnoj moCi raznih mi-risnih sastojaka biljaka. rad eCi u pocetku s belim lukom. dimio i oblagao meso raznim zacinima koji svojim mirisom.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 69 Tokin. Medutim. izmima i dr. osobi. Na primer. a zatim drugi narodi). etarskim uljem treba. Nesumnjivo je da prijatan miris sarenog eveea ima uvek sugestivni i psihoterapijski efekt i da svaki lekar mora racunati stirn. izvadenog u jesen. za vreme velikih epidemija kuge. Aromaterapija u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi uzima sve veeeg maha i sve vise bazira na cksperimen talni m ispi ti van j ima. obraea se sve veea paznja na proucavanje hemijskog sastava raznih mirisnih biljaka. erne ribizle itd . Prvi pisani spomenici 0 leku i lecenju ukazuju na to da je covek oduvek smatrao da izvesno aromaticno (mirisno) bilje ima »zastitnu«. ako se simo iseeka i zgnj ec i list breze (Betu la) oj kad se toj kasici priblizi na 2-3 mm kap vode koja visi na staklenom prutieu i u kojoj se nalaze posejane protozoe. IIi ovaj drugi primer: kad se nacini caj od iseekanog svezeg korena luben icarke (Sal1guisorba officinalis L. od otkrica antibiotika. dakle.). Na primer. profilakticnu moe. u novije vreme. i Tokin i mnogi drugi istrazivac i prime tge da neke biljke imaju antibioticna svojstva iako u njima nema etarsk ih ulj a iii drugih isparlji vi h materij a. Tek kasnije. raznih aromaticnih (mirisnih) smola (tamjan.to nji'hovih etarskih ulja. Do Pastera. osobito protiv zaraznih bolesti. ovaj caj (infuz) ima bakterieidna svoj stva prema Salmonella para typhi A i B.) J postepeno odstranjuje ulje destilaeijom s vodenom parom.) i balsama.. kao smrvIj en svez list hrasta. To sc vidi i . . i to u toku od svega nekoliko minuta avo dejstvo je POtpWlO.iz cinjeniee sto je covek to mirisno lekovito bilje poceo gajiti. Ebertovom bacilu dizenterije .

Na taj naCin je : naucnim metodima dokazana opravdanost vekovne upolTebe izvesnog mirisnog bilja u zastitne (profilakticne) i kurativne svrhe. Proucavajuei komparativnu (uporednu) etnomedieinu raznih naroda. isparljiv. u Nemackoj se pocinju upotrebljavati u obliku salate i druge biljke iz iste porodiee.000 do 1 : 125.000 prema grampozitivnim i gramnegativnim bakterijama.). Potrebno je naglasiti da je drugacije dejstvo alidna. lake alicin ima tako sirok spektar anlibakterijskog i fungicidnog dejstva. Iz lista dragoljuba dobijeno je sumporno etarsko ulje. afiHwt. medu kojima najveeu antibioticnu moe irna alicin. tzv. do!azi se do zanimljivog zakljucka da su. Tromalit se upotrebljava za lecenje organa za disa nje i mokrenje. cak i u razblazenj u 1 : 1. Jedan mHigram (mg) alicina odgovara oko 15 internaeionalnih jedinica penicilina.000. a zatim belog. ernog i neki h drugih vrs ta luka koj i hidrolizom daju isparJjive ant ibakterijske sastojke. nekad Rimlj ani.r iajvise i najpolpunije proucavane antibaktedjske materije i osobine belog luka (Allium sativum L. garlic in. To isto vazi i za sve os tale preparate belog i dru- . njihovih isparJjivih sastojaka. a zatim osusenog luka u prahu itd. sluze odavno kao antiseptiei i konzervansi. Uostalom. pogotovu ako se daje parenleralno (u obliku injekcije). nauka 0 fitoneidima je i poeela (oko 1928. dakle. jer je otrovan.Ljutina i lekovi tost b ele i erne slaciee poticu od senevola. Premda je poslcdnjih godina mnogo radeno na proucavanju hemijskog sastava raznih vrsla luka. Antibakterijska moe alicina ide od razblazenja 1 : 85. Industrija ga je nazvala tromalit _ Ima veliku bakteriostaticnu moe na gramnega tivne i bakterieidnu moe na grampozitivne bakter. a drugacije samlevenog luka. koji se nalazi u crooj slacioi.000. pre svega e tarsk ih ulja borova i drugog ernogoricnog drveea..iooij anida. Svi senevoli. isto kao i danas mi . .70 lECENJE BrUEM Pos lednj ih dvadesetak godina eksperimentalno je dokazano bakteriosta ticno i bakterieidno dejstvo mnogih mirisnih biljaka. Ren je lek zbog istog saslojka. a dragoljub u iste svrhe kao salata od svdeg lisea kao dijetalna hrana. kao sto su alizatin.i i neisparIjivi . jer i one imaju zastitnu moe. njegovog etarskog ulja i raznih proizvoda dobijenih enzimatskom hidrolizom. Biljke sa sumpornim jedinjenjima. a pogo(ovo u vremenima velikih epidemija. senevolima. Svi sencvoli irnaju jace iIi slabije antibioticne osob~ne. sativin i drugi.) proucavanj em antibioticne m06i isparljivih sastojaka bilja. rotkVd i mnogom drugom bilju koje nam sluzi kao hrana iii zacin i u ci ju zastitnu moe go tovo svi narodi imaju tako veliko poverenj e. ali je njihova antibioticna moe znatno slabija. Tek poslednjih godi na ob raca se veea paznja i na proucavanj e antibioticnih materija koj e ne velre. god . on nije mogao dobiti neku siru primenu u terapiji. epoha i kontinenata. Grei. Osim alieina.i je. gorusiai. Iz njega je dosad izolovano nekoliko isparljivih fitoneida. Osim dragoljuba. Kinezi i drugi narodi mnogo cenili kao »zdravu hranu« presno bilje ljutog ukusa. Neosporno je da su . ipak se jos ne poznaju svi sastojei ni belog luka. upotrebljavaju se i neki drugi preparati dobijeni iz belog luka. smalrajuci 10 kao najbolju predohranu i u normalnim prilikama.

bosiIjka. preventivi i dijetetici. Zbog toga se arenarin trazi u poIjoprivredi i cveearstvu (hortikulturi) . ketona. I ne sarno to. Osim celih i samlevenih.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 71 gih vrsta luka. trave od srdobolje i mnogih drugih biljaka. a zaltim aldehidi. tlo. I drugi fenoli u etarskim ulj ima. ketoni i es tri imaju najizrazitija antimikrobna s\"Ojstva. vranilovke. cera. Za sada se cini da fenoli. da se resi krupno farmae eulsko pitanje izrade prepa rata koji bi sai5// vao s lo POlpul1ije i s la duze svo ja prvobitna antibiotiena i fungieidna svo jstva. koji ima osobinu da zaustavlja razvoj mnogih mikroorganizama. . klima.i oticnu moe apomortina. Juglon iz lista i Ijuske oraha i njegovi metilirani derivati takode imaju antimikrobnu moe. berberina. nc bi trebalo zaboraviti ni antib. etaR'Skog ulja karanfiliea.lnoj medicini se i danas. vrsena su uporedna proucavanja antibakterijske moei etarskih ulja i pojedinih njihovih sastojaka. njihove saro likos ti i nepos tojanosti. ali da ni dYe vrste ulj a nemaju is ti spektar i istu antimikrobnu moe. vreme berbe i nacin destilacije itd. zivih i osusenih rnirisnih biljaka. nasa majkina du§ica. kao sto su hemi jske iIi fiz ioloske rase Hi varij eteti bilj aka (na primer. cubra i nekih drugih biljaka koje imaju timola ill karvakrola. kolhieina. ima veliko poverenje u zastitnu i lekovitu moe majkine dusice. stimulira nicanje par"Jajza i s titi biljke od napada bakterioza. bosiljak i dr. kao i pre mnogo vekova. Tallini i srodna polifenolska jedinjenja su nosioci te antibakterijske moei. anetal . estara . oporih materija hrasta. ne treba zaboraviti da su etarska ulja vrlo s lozene smese alifatskih. eefaranti. treba naglasiti da je ozlette'1a ziva biljka najaktivllija i da antibioticnost opada susenjem i starenj em . Os laje. Problem mirisnog bilja i etarskih ulja j e veoma slozen zbog velikog broja sastojaka. Stephania eepharal1fha postal"<l je odjednom .). emetina.1a i nekih drugih aLkaloida koji imaju vel'fk medicinski znacaj. kao sto su eugenol u. arenarin. da se aktivnost menja u toku vegetacije itd. srcenjaka. fenola. jove. Etarska ulja. aldehida. Kao i u slucaju drugih fitoncida i u slucaju mirisnih biljaka. a izgubio olrovnost. Primeeeno je da etarsko ulje od iste biljne vrste nt:ma istu ant ibakterijsku moe i da to zavisi od mnogih cinilaca. dakle. Odavno je poznata antibakterijska moe stavskih.i z moraca i anisa obj'as!l1ljavaju vekovnu neprekJidnu upotrebu ovih droga u narodnoj i skolskoj medicini. Osim toga. za koje se odavno zna da su moena antisepticna sredstva.Mnogobrojni laboratorij ski radovi poslednjih god ina ukazuju na to da ne koliko stotina vrsta proucenih etarskih ulja poseduju jace iIi slabij e antimikropne osobine. vranilovka. Najzad. hinil1a. nadmorska vis ina. U nasoj naroc. dva fenola. kiselina i drugih supstancija. NEISPARLJIVI FITONCIDI Iz smilja je dobijen smolast mirisan ekstrakt tzv. aromatskih i hidroaromatskih jedinjenja i da se sastoje od raznih ugljovodon ika. alkohola.

velik nedostatak. Mnogi au tori iz raznih zemalja. u vreme najburnijeg razvoja. jer se zeli ovim biljem postici preciscavanje zagadenog vazduha. tretiranja i dr. a lkaloida koji se poslednjih 15 godina tako mnogo upotrebljava na Dalekom istoku protiv gube i tuberkuJoze. treba naglas iti da dej s tvo b ilj ke zavisi i od naci na pripreme leka: u celoj. Medutirn. nacinjeni su i drugi preparati . Mnogi fitoncidi su izolovani. i ovde. Ni bilje iz tropskih i suptropskih kraj eva nij e prouceno . razne metode branja. Antibrucelozno dej s tvo imaju osobito neki katehinski ta nini. dakle. dakle. a to je. po parkovima. ukoliko j e vise umbeliferona hidrolizom oslobodeno. jer u toplim delovima Zemljine kugle bilje daje i vise i raznovrsnijih materija nego u umerenom i hladnom klimatu. Medutim. a zivot je potekao iz mora. Na kraju treba naglasiti cinjenicu da vise bilje ima izvesna anlibioricna svojstva i da se ona ispoljavaju u s redini gde I e biljke i ive. Tako je pored ostalog. . zbog cega se po nekad javIjaju veoma kontradiktorni rezultati. primenjuju razlicite m etode rada i. ispitujuCi razno bilje. Dokazano je da je halofitsko bilje sa stepa u Evropi aktivnije od onog sa nezaslanjenog zemljista. kao i u vecini s lucaj eva. takode. Radi se i na primeni fitoncida u poljoprivredi. zbog cega je delovanje biljke utoliko jace ukoliko je biljni organ sitnije samleven. Proucava se mogucnost gajenja biljaka bogatih fitonci dima na javnim mestima.72 LECENJE BrWEM veoma trazena biljka za ekstrakc iJu cefarantina. a jos izrazitije umbelife ron izdvojen iz mnogih biljaka. opisane su im fizicke i hemijske osobine. Osim pomen utog are narina. Morska flora je slabo proucena. konce rtnim i drugim velikim dvoranam a . stanovima i na svim drugim m es tima gde se covek za d riava. Nisu ret ki s lucajevi neopreznosti od infekcije materijala. neozledenoj biljci umb eli feron je veCim delom u obliku heterozida. Umbeliferon iz Ii ~aj i vi ce upotrebljava se od pre nekoliko godina u Francuskoj kao lek protiv bruceloze. od pocetka iil'ota na zemlji do pojave morske flore. mnogo je teie i sloienije proucavanje evolucije biosinleze anlibiolika u toku geoloskih epoha. rad ion icama. dobili su razlicite rezultate. dokazano da veCina biljaka ima najvi se a ntibakterij sk ih sastojaka u doba cvetanja.

visok krvni pritisak i malaksalost srca vocnim dijetama. pre svega vocni. Diljni sokovi. pre svega meso. lani11a . HRANA I POSLASTICA Vocni dani Hrana treba da bude lek. hidrala. pre svega onom koje ima mnogo hlorofila. i sve zajedno. jer je one zaista sunceva hrana. i 10 prvenstveno iivu. auksina. koji imaju bolesnu zuenu besiku i druge bolcsti pomaze se vocnim sokovima. pa je sasvim logicno slo Ireba da upotrebljava prirodnu hranu. provilamina. dijetom. a lek . skladiste hlorofila. belancevina. Nanlirnice zivotinjskog pore kia. u najboljem slueaju. imaju vrlo veliku vaZnost za pravilan rad svih organa naseg orgarnzma. sve se veca vaZnost pr. baklerioslalicnih supslancija. Covek je dec prirode. pruzaju veliku pomoc licirna koja pate od hronienih zatvora i raznih autointoksikacija koje odatle proizlaze. vitamina. vitamina. osobito od otkrica vitamina i boljeg upoznavanja fermenata.hrana. sva biljna hrana je baznog karaktera. Voce i povrce. povecavaju . masli i elarskih ulja.LEKOVITOST VOCA I POVRCA BlUNI SOKOVI KAO LEK. odllosno biljne dijete su koris-TIe i za zdrave. secera J drugih ugljenih.. Mnoge bolesti se mogu spreeiti i leciti narocitom ishranom. Najnovijim naucnim isrrazi\'anjima. Tako se i moze objasniti dobro zdraV'lje i dug zivot mnogih Ijudi koji u jelu ne preteruju i koji redovno jedu svezu."ocni dam su uopste raS>terecenje svih organa. provitamina i drugih poznatih sastojaka velikog biolos kog znaeaja. koje svaka za sebe. vocne kure iii vocne. glikokillina i raznih drugih materija. on je zivo bice.i daje ishrani presnim biljem. vaZllih mineralnih soli i organomineralnih jedinjenja. sluzi. LekarJ ih danas sve vise preporucuju. Mnogi lekari Ieee uloge (giht). .i drugih prostih fenolskih jedinjenja. Ova velika misao postala je veeita istina u borbi za odrzavanje covekovog dobrog zdravlja kroz vekove. I onima cija jetra nije u redu. rekao je jos pre dYe hiljade godine slavni grcki lekar Hipokrat. peklina. promenjeni u takva hemijska jedinjenja koja se ni u eemu ne slazu sa prvobitnim jedinjenjima u zivoj biljci. Vocne dijete omogucavaju smanjirvanje preopterecenosti bubrega. Zeleno povrce i voce tu zauzimaju najvaZnije mesto. presnu biljnu hranu. a pre svega organa za varenje. gwne. srca i krvnih sudova. Vocni dani. Kuvanjem i pecenjem mnogi korisni sastojci biljnih eelija bivaju manje iIi viSe potpuno ra:wreni i unisteni ili su. Upotrebom voca i voenih sokova postignuti su dobri uspesi u leeenju prekomerne gojaznosti i secerne bolesti.

One ne sarno da preraduje svoje voce u neprevrele vocne sokove vec ga uvoze stotinama vagona iz drugih zernalja. zapravo. za rniSice. Jugoslavija ima divno voce i povrce. U nas nije dovoljna proizvodnja i upotreba vocnih sokova. pre svega. nego i druge soli . Ovi secer. Osirn toga. ali se ono ne iskoriscava l1i dovol. MUS MULA Sve voce sadrii znatne kolicine secera. pretvararno u alkoholna pica. pre svega ka lijurnove.i su izvrsna i najiakse svarijiva hrana. otrov i zio pojedinca i drustva. Obicnorn ishranorn covek unos i mnogo vise so li u orga niza m nego s to mu je to. srnesa od jednakih delova glikoze i fruktoze. Zbog toga je vocna ishrana veliko ola ksanj e i odrnor za bubrege.74 LECEN JE BIWEM ki selos t tkiva u nasem o rgani zrn u. Ogromne kolicine divnih plodova u kojirna je koncentrisana silna energija S£ll1ca jos uvek propadaju. narocito u teskirn slucajev. Do pre tridesetak godina gIikoza je smatrana sarno kao dobra posiastica i hrana. pa ipak proizvodnja i upotreba u raznirn delovirna Jugoslavij e nije dovoljna i nije uvek najparnetnija. Svakodnevn irn unosenjern s veze b il jne hrane srnanjuj e se ta pretera na k iselost na norrn alu . . umes to 3 do 5 gra ma) . Malo je zernalja koje irnaju toliki broj suncanih dana i takvo zern ljiste za proizvodnju ogrornnih koIici~a prvoklasnog voca i povrca. kojih u biIjnoj hrani irn a mnogo vise nego u zivo tin j koj. ne unos i se pre tezno kuhinj ska so (natrijurn-hlorid). iIi se pretvaraju u alkoholna pica. sto je od ve likog znacaja za praviino funkcioni sa nj e i odi grava nj e raznih b io hernij skih procesa. $ecer.no ni racionalno. Danas se gIikoza veoma ce ni i naveliko trosi po boinicama sirorn sveta kao le k. tu najsvarljiviju hranu i izvrstan lek. tj.irna hirurskih intervencija. veoma varna. po trebno (oko 30 gra rna . U mnogirn zernljarna proizvodnja vocnih sokova je uzeia velikog rnaha. Svuda preovIaduje invertni secer.

. n. secer je i !trana i lek. Svakom je dobro poznato sa koliko se naslade i uzivanja popije casa maline iii limunade za vreme letnjih pripeka. dobiju proliv.4 0..9%.> @. Najbolje prolaze i najduie izdrZe te radovc oni koji iive od lake biljne hrane i koji tek uvece jedu jaku. pa je i to vaino zna ti pri ishrani osoba kojima mast lteba svesti na najmanju meru. Pozna to je da nasi Ijudi za vreme najtei ih letnjih poljskill radova izbegavaju hranu koja iziskuje mnogo vode.i ~e ugljenih hidra la.8 0. visnja oko 1.~ '2 co _ . jer gotovo svi pokvare stomak. pored pee i. svi voeni sokovi sadrie najv. Radnicima na teskom poslu. a na rocilo onima koji rade po red parnih kotlova.. koji se nalazi u sece rn oj repi i sece rnoj trsci_ Masti nema.1 I. masnu hranu. . svih rad"Jih ljlldi..8 0.._ .S D .4 0.0 9. "'" tO~ .-ala strand smeJ-ali i cudili zas to smo uvozili milione i milione tab lela vilamina C.. posle dugog pesacenja i podnosenja zedi na putu i za vreme tesk~ h radova.4 0. jer se za sve vreme rada jako znoje..S 0.i'l !'l ::l.. Ribizla je vrlo ki se la. Najgore prolaze oni ieteoci koji se u podne najedu slanine i suve ~ unke..0 12.~ co > 81 79 82 83 84 85 85 84 92 0 '" Sljive GroMe Tresnje Kru ske Jabuke Kajsije Jagode Maline Dinje 17. a medu njima preovladuju seeeri. Osi m toga..eme letnjih iega i drugim.~ OJ. limunove i vinske.7 0....c Vrs la voea .. svi ti radnici koji rade tes ke poslove gube vrlo mnogo vode.c: .5 0.5 73 76 69 58 59 53 48 38 35 Kao sto se vidi. 5asl av vaznijih vrsla voclli" sokova izgleda ovako: . kosacima za v . Procellll/alll. jer svojim ki selinama osvezavaju.0 12.3% organskih kiselina.0 16.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 75 Nije.6 0. kad su »Ii vasi beskrajni vocnjaci Ilajveci rudl1ici i najjevlinije Ivornice vilamina C«_ Voelli sokovi Ireba da poslanu pice sirek i" l1arodni" slojeva. salidlne. Vocni sokovi su kudikamo prijalniji ad vade. benzoeve i drugih neisparijivih i isparljivih.. Cilibarne. jer ima oko 2.4%. .5 D.4 0.7 0.D ' OJ .. poslaju tromi i najcesee za dan-dva nesposobni za rad.0 6.S D. Tim Ijudima seeer najbrZe nadoknaduje izgubljenu snagu i omogueava im veeu izdrZljivos t na radu.4 0.0 18. . ogrozd oko 1. jevliniji i prislllpaclli ji od rakije i dmgog skodl jivog pica. pre svega glikoza i fruktoza." :lEE co . rede i manje mravlje.8"io.c ..7 0. Te kiselinc daju . "0 ·c 0 ~ . a jagoda oko 0. pa im je pOlrebno da nadoknade izgublj enu vodu.8 0.. a zatim saharoza iii obi can seeer. Malina ima oko 1. ani moraju da piju mnogo vode i opterete i prehlade stomak. Vocni sokovi sadrie znatne kolicine vrlo korisnih kiselina: najceSee jabucne. c:Q ·U " :lE '" c:"'" .1 0. vezanih i poluvezanih kiselina. dakle.0 8.0 14. ::akvo cudo ~lO su nam se pre .7%. slobodnih. u loi ionicama.

Zbog prija tnog mirisa i ukusa vocni sokovi su naj prijatn iji napitak RIBI ZLA koji se. mnogi ne mogu da piju riblj e ulje. lekova u bocicarna koji su . upotrebljava za prikrivanje neprijatnog ukusa i mirisa izvesnih lekova. draze creva na jaee kretanje i tako izazivaj u jacu peristalliku i uredivanje stolice u osoba s lenj im crevima neu rednom s toli coTll.iz apoteke kuCi stizali jos topli i na kojima je . Mnoge farmakopeje u svetu propisuju razne vocne sokove kao obavezne lekove.76 LECENIE BIUEM Linocu i osvezavajuCi ukus vocu. viSnjevim iii nekim drugim vocnim sokom. Svi se secamo iz detinjs· t va onih crvenih »medicina-. pored ostalog. Na primer. Te kiseli ne s u vezane za razne alkohole i daj u estre vrlo prij all10g mir isa. prikrije se neprijatan miris i lek se moze piti. Kad se ti lekovi izmesaju i promuckaju s malinovim. Od svdih vocnih sokova izraduju se po apotekama sirupi kuvanjem iii rastvaranjem secera u vocnom soku na obicnoj temperaturi. U nas je najpoznatiji malinov sirup. ricinusovo ulje i druge lekove koji kod dece ~ osetljivih osoba izazivaju nagon na povracanje.

jer deca vrlo tesko 'i nerado lIzimaju lekove. Magnezijuma ima od 2. premoren. Uostalom. sumpornu i razne organske kiseline. ukusno pakovanje. sonu. tj. oko 500/0. gvoil1a i drugih redih elemenata vezanih za fosfornu. a fosfor je vazan sasrojak nervnog sistema. Naprotiv. Biljni. crvena. Medutim. Susenjem voca gubi se kisela reakcija i zajedno 5 tim nestaje vrlo brzo i vitamin C. a sve ostalo treba na nj ega da deluje sugestivl1o.2%) i jabukovom soku. zajedno sa lekovitim sastojcima u toj boeici. lekar moze biti 5 jednim. crvenih krvnih zrnaca. najviSe u jagodama. mora dobro otvoriti bei da ne bi pogresio. Apotekar mora imati dva oka. U sokovima ostalog voea ima manje od jednog procenta od celokupne kolieine mineralnih matenija.ineska poslovica kaze: . dajuCi organomineralne supstancije. One. kad uzme lekarski recept. magnezijuma. pre svega kiseline koje nastaju pri unutrasnjoj razmeni materija. Sve te soli imaju veoma vaznu ulogu u metabolizmu. a ta je kolieina za mnoge ljude smrtonosna. neutralizuju razne otrove. na primer. Veoma je vazno to znati prilikom izrade zimnice. ribizla i dr. najvise u jagodama. Taj sIrup dodavan je naroeito lekovima za decu. Vaino je jos napomenuti da se navedeni i drugi elementi u biljnim sokovima ne nalaze vezani uvek onako kao u mrtvoj prirodi. prijatan miris.« Tu se misli da apotekar. kalijuma. jer se pretpostavlja da lekar. jer k~·sela reakcija . paprika i ostalo vo':e i povree vrlo brzo gube ovaj vitamin. vee da se vezuju na razna organska jedinjenja. u nekim drugim zemljama. Svi ti lekovi su zasladivani sirupom od maline iii. Od svih soli u voenim sokovima ima naj V'ise kalijuma. Najvise gvoida ima u grozdanom (1. a poznatno je cia se askorbinska kiselina ili vitamin C u kiseloj sredini mllogo bolje i duie OCUV<I 11ego u neutralnoj iii alkalnoj. i sirupom cd visanja. pored toga.02 morfina ill kodeina u brzini napise 0. Kalcijum daje materijal za izgradnju kostiju. oskorusinom (1.5--9 0/0. Ka\cijuma ima od 3 do 190/0. gvozae je sastavni dec hemoglobina. Fosfora ima 8-20 0/0. Oni gorki sastojci rastvoreni u vodi su stvarni lek.cd koga ee -nekom maliSanu spasti temperatura. treba da pOl11ogne boles niku. U vocu. paradajz i drugo povrce u tudiji imaju znatnu kolieinu vitamina C. a pogotovu voeni sokovi su manje iii vise kisele reakcije. tome ee i pomoei«. jer slep mora verovati da ee mu lek pomoei. pozna to je da kiseo kupus i paprika. da umesto 0. . a b olesnik mora biti slep. jer omogueavaju razne slozene hemijske reakcije u nasem organizmu od bitnog bioloskog znaeaja. Eto zbog eega apotekar pri i21radi leka ne sme pogresiti. jer je deset puta veea od terapijske doze. s ladak ukus i ono pozna to »svaka dva sata po jedna mala kasika«. koje za metabolizanl imaju veliki znacaj. mala boca.5%). u zurbi moze na receptu i da pogresi u jednoj decirnali. vitaminskih koncentrata i vitaminskih konzervi. a da osusen kupus. vrlo lepa boja. Stara k. jer »ko u lek veruje. Mnogi fermenti ne mogu delovati bez prisustva izvesnih elemenata u minimalnim kolieinama. najvise u ribizlama i malinama. povrcu i sokovima dobijenim od njih ima mnogo mineralnih soli: kalcijuma. da ne bi dao neki otrov iii neki jak lek u preve\'ikoj kolieini. nocu.LEKOVlTOST VOCA I POVRCA 77 pisalo »svaka dva sata po jedna mala kasika«.2 grama po dozi. sve to. bolesnik mora imati krajnje poverenje i uopste ne sme ni sumnjati da mu lek neee pomoei.

Godine 1911. Nikako se nije znalo objasniti sta je to u krompiru sto leCi skorbut. zna da nisu svi vitamini amini. koji nemaju nikakve vaznosti sto se Vice hranljive vrednosti. god. iii se uspeva dokazati da neki raniji vitamin nije jedinstven.78 lECENJE BIUEM eelijskog soka postepeno jde prema neut ralnoj. krompir. A pod takvim okolnostima vitamin C se vrlo brzo gubi. Mi. razmnozavanj e. borove iglice i drugu presnu biljnu hra nu. Vi tam in 0 log i j a se razvija u zasebnu veliku naucunu granu bio logije i svih disciplina koje se od nj e izvode. Vitamini s u hetero- gene organske supstanc ije koje se nalaze u ma lim kolicinama u biljnim i zivotinjskim tkivima. Nauka j e pos lednjih godi na o tkri la i dokazala ogromnu ulogu koju imaju vi tamini u dijetetici i ishrani. u svesem mleku i rnaslacu sto . BI . zapravo . neoljusten pirinac. Savremena nauka 0 ishrani utvrdila je veoma vafnu ulogu vitamina u razvijanju i rastenju organizma. Danas se. za limunov sok. Proucavanje vitamina je direktno vezano za sveie bilje. B 6 . ribizla. Zeleno povrce i rum eni plodovi bili su prvr i vitaminski izvori koji su nam otkrili izvanr edan znacaj namirnica biljnog porekla u ishrani i dijetetici. vee da pnpadaju raznim hemijskim grupama. sipka i drugih biljnih i zivotinjskih s. pomorandze. nego da je smesa od dva ili viSe vitamin a slicnog. kupina.rincane rnekinje. Hemijska konstitucija mnogih vitamina je vee poznata i neki od njib su nacinj enr i i sin teMki. Cak ni penicilin. osobito mnogo vilamina C. ziva zelena biljna hrana uops te jedini lek protiv skorbuta. tzv. Istina je da se odavno znalo da sru limunov sok i sveza. D). streptornicin i drugi vafni antibiotici. ribljeg ulja.ulogu u regulisanju unutrasnjeg rada eclija p l'i sagorevanju hranljivih mater ija i njihov uticaj na razne biohemijske reakcije. ali dovoljne 'kolicine vitamina i provitamina. B2 . D. koji su napravili revoluciju u terapiji. zivcanu ravnoteZu. do danas uspelo je ne sarno da se izdvoje mnogi vitamini u cis tom stanju vee i da im se odredi hemijski sastav i da se sintezom nacine vdtamini: A. nisu umanjili vaznost vitarnina. Postojanje vitamina u bilju otkriveno je tek pre nekoliko decenija. Proucavanje vitamina je u punom zamahu i svake godine se u terapiji javlja po neki novootkriveni vitamin. ishranu. a v ita min 0 z e.irovina. Do otkrica vitamina nije se moglo objasniti otkud potice lekovitost limuna. C. kompl eksa l'ilamina B i provilamina A (karol ena). ali ipak drukcijeg dejstva na nas organizam i da je druge hemijske grade (grupa vitarnina B. a kasnije i pre ma baznoj. zivotnim aminima) . medutim. S druge strane. 2ivotinjski organizam prima s biljnom hranom male. Nedostatak vitamina u hrani izaziva u nasem organizmu patoloske promene. pa cak i njihovo postojanje. E. persuna. bolesti. otkrila njihov znacaj i . Vitamini su neophodni faktori za oddavanje zivota i zdravlja coveka i raznih zivotinja. Od 1928. zivimo danas u doba vitamina. primeeeno je da se na Dalekom istoku javlja jedna zivcana bolest medu Ijudima koji jedu svakodnevno iskljucivo oljusten pirinac i da se bolesnik moze izleciti jeduCi pi. Oni u malim kolicinama obezbeduju njihovo rastenje i razvoj. ali samo u njihovom prisustvu zivotinjski organizam m oze celishodno da iskoristi primljenu hranu. slavni poljski hemicar K a z im i r Fun k (Funk Caszimir) otkrio je te supstancije i nazvao ih vitaminima (tj. mrkve. mladu koprivu. mladih oraha. Vocni i drugi bi/jni sokovi sadrze razne vita m ine. K i drugi.

tlamin) Glavni izvori vitamina B1 su: pivarski kvasac. patlidzan. sto je sasvim dovoljno ako se hranimo mesovitom hranom.' Zajednicka osobina im je ta sto se u vodi ras tvaraju. U crnom psenionom brasnu ga ima vise nego u belom. manje kJrompir i drugo. koji se hrani iskljucivo oljustenim pirineem i da se ta bolest moze spreeiti kad se jedu mekinje od phinca. To je vazno znati pr1 konzervisanju voca i vocnih ·i biljnih sokova sumporastom kiselinom i njenim solima.i za lecenje beriberija i svih polineuritisa. mi sli. spanac.i lekovi ili lekovite sirovin e naucne m edicin e. god. Poljak Kazimir Funk je uspeo da . U vo di se rastvaraj u . god. ulceracija i drugih bolesti. i biljke su glavni rezervoari ovih vaZnih supstancija. VITAMINJ RASTVORLJIVI U VODI (HIDROSOLUBILNI) U doba otkric'a vitamina. Nema ga u maslacu. pored os talih m anje vaznih. pre svega. arahis. veterine i far macij e. neke salate. o d kojih je dan as pozna to vise od sedam . a u uljima se rastvaraju vi tamin i A. E.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 79 leci englesku bolest itd. anoreksije. Japanac Takaki primetio da be!1iberi u japanskoj mornarici iScezava ako se kuvanom pirineu dodaje sveie meso. Holandski lekar Ejkman zapazio je 1897. pre svega. Godine 1912. vitamin C i kompleks vitamin a B. lesnik. Vitamin B1 (aneurin. 1935. Cist vitamin B1 treba euvati od svetlosti i vlage na mraenom. K i drugi. . astenije. Posle dugih ispiHvanja. Svi su oni veoma raspros tranjeni u bilju. . neuroze. u svim slucajevima kad je metabolizam ugljenih hidTata poremecen. da se beriberi javlja na Dalekom istoku s arno medu siromasnim svetom. a malo ga je u mleku . a medusobno se razlikuju razlieitirn farmakoloskim dej stvima i h emijskom gradom. Surnpordioksid unistava vitamin B 1. Jos pre toga je. gastrointestinahnih oboljenja. zitne klice i mekinje. Vitamin B1 sluz. autointoksikacija.Jigram ovog vitamina.iz neoljus tenog pirinca izdvoji supstanciju koja se moze suprotstaviti poj avi beriberija i nazvao je vitaminom. ·s uvom i hladnom mestu. kupus . orah. Zato je bolji crni bleb od b elog.Io se da je r ee 0 jednom vi taminu B. Na taj nacin su mnogi narodni lekovi postali . 1. Coveku je potrebno dnevno da uzima oko 1 mi. D. Vitamine dele prema njihovoj rastvorlj ivosti u vodi i masrima i uljima na hidrosolubilne i li poso lubiLn e. j er su u njima otkriveni vi tamini. zitna zrna. vi se slicnih vitamina. Novija is trazivanja pokazala su da se prvobitno pozna ti vi tam in B sas toji iz vise komponenata . Tek j e otkricem vita mina objas njena lekovitost mno. razno voce i plodovi. odredena je hemijska formula i izvrsena sinteza toga vitamina. 1885. svezorn biljnom. gih bil jaka i zivotinj skih organa. pomorandza.

6 4 Pirincane klice 4. soja do 1. a kod izvesnih zivotinja pozitivno utice na rastenje. U oSLlzenim kajsijama ·ima ovog vitamina do 2 mg.5 Pseni cne mekinje Bras no 95% 0. sIjiva 0. Pivarski kvasae je i ia ovaj vitamin glavni izvor. U zelenom bilju je (prema Kunu) vezan u obliku kompleksa velikih molekula i verovatno deluje kao dijastaza.8 Grasak. riboflavin) Ovaj vitamin je \'eoma rasprostranjen u bilju i hvotinjama.2 Jecmene klice 0.18 0. Njegovo dejstvo vezano je za delovan.1 Mlad krompir 0.1-4. Povoljno utice i na metabolizam ugljenih hidra-ta.4-0. soji.7 Be!i kukuruz 0. uostalom.6-2. kao sto je.6-0.07 2.ima torula (oko 4 mg u lOa g). u belom luku.6 Jecmeno zrno 2uti kukuruz 0. pornorandza.25 Badem Banana.6-7 Lesnik 0.8 Rai 0. a u svezem voeu oko 0.25 Mrkva 0. insektima. !imun. Daje se po 5 do 10 mg dnevno.1 Rotkva 0. jedino ga u grozdu ima malo. Ovaj vitamin je sastojak zutog fermenta u nasem organizmu i kao takay aktivno uceslvuje u eelokupnoj respiraciji.5 Raiene kliee 2.3 Brasno 60"/.5 mg. pseniea oko I. Od bilja i uopste najvise ovog vitamina . Biljke ga sintel. a belo ispod 0.4 Detelina AraJlis (zemno orasce.3 KarfioI Kupus 0.4.7 Omh 0.15 Salata 0. suv 0. . pre svega u psenicnim klieama.izuju i verovatno da u zivotinjski organizam 'dospeva zivotinjskom hranom. osusen oko 8 Peka rski kvasac 1-5 Slad 0. Manje ga ima osusen pivarski kvasae (oko 3 mg). kliei semenja. i sa svim drugim vitaminima.03 0. kupusu.3 Pasulj 0.5-0.3-0. psenicne klice do 1.6 Zob 0. cak i u baktel'ijama.5 Pseniene klice 4.7 Pirmcane mekinje 1.8.1 Soja Boranija 0. narocito u slucajevima poremeeaja u rastenju odojcadi. u drobu sis'a ra.2.7. ra! do 1.3 Soeivo 0.1 Osusene kajsije.12 0.1 0. mladom krompirLl i dr.15 Cmi luk 0. 0.3 Suve sljive. zatim u raznim algama.3 Grasak.80 KaliCina v itamina BI U LECENJ E BIW EM 1'azn om bili u (mili gram u 100 grama biljke) Pivarski kvasac. zelen Vitamin B2 (laktoflavin.15 Stari krompir 0. u plodovima i mnogim drugim namirnicama. kruske 0. erno psenicno brasno do I.5 Brasno 82% 0. Ima ga i u drugom bilju bez hlorofila. mandarina. kesten 0.je ostalih vilamina B. Oel zelenog povrea ima ga najvise u salati.2 Rotkvice 0.2 0. jabuka. kikiriki) 3. ekstrakt iz slada ima oko 0. boraniji.3 2 -2. dinje.25 Spana': 0.12 Pa1lidzan Kr<llStavci 0.

Tamo su starosedeoci zbog velike hladnoce. Adermin ima opsti bi olosk i m aca j . otpadanje mesa i smrt. kuk uruzu. zatim u pekarskom kvaseu. god. 2ak Kartije je 1534. a bora ima tama dosta. uopste. soji. god. Taj koristan obieaj primile su i druge momariee. ispadanje zuba. da je skorbut bolest koja nastaje usled nedostatka nekih materija u hrani. U XVII veku se naslucuje da je uzrok pojavi skorbuta verovatno nedostatak svezeg povrea u hrani.to u poslednjem ratu ovaj ekstrakt je odigrao vaznu ulogu u sprecavanju i leeenju skOl'buta u nekim zemljama. Sentderdi izO'luje iz 2.000 kilograma paprike 500 grama heksuronske kiseline koju identifilmje sa vitaminom C. inace najduze poznate avitaminoze. Skorbut je stara bolest koja je kroz vekove ulivala stra h pomoreima na dugim putovanj-ima na galijama. Vitamin C (askorbinska kiselina) Nedostatak askorbinske kiseline u hra ni dovodi do pojave $Ikorbuta . pirincu. vojnicima opsednutim u tvrdavama i svima onima koj i su silom prilika morali jesti suvu hranu. Na taj naein su spreeili pojavu skorbuta i uspeli da osvoje ogromnu zemlju. Godine 1912. koji nisu mogli do6i do ze lenog povrca. a Karer jste go dine naziva ovu antiskorbuticnu supstanciju leva askorbinska kiselina. . god. Gocline 1932 . Vee naredne godine Holst i Hrolih izazi\'aju vestackim putem skorbut na zamorcetu dajuei mu hranu koja ima dovoljono belancevina. nedostatka bilja sa hlorofilom. spanacu. Antipe\agra vitamin (RR faktor) I ovog vitamina ima n aj vi ~e u pivars kom kvaseu. masti. Funk ovu »antiskorbuticnu supstancijll« svrstava medu vitamine. Od polovine XIX veka engleska mornariea obavezno mora nosit·i na brodovima limunov sok i upotrebljavati ga za vreme plovidbe. slabog sunea. voca i svezeg mesa.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 81 Vitamin Ba (adennin) Pi varsk i kvasae j e n aj bogati ji rezervoar i ovog vitamina . Njegovi Ijudi su kuvali ove igliee i pili taj odvar. Pocetkom XVIII veka Kramer zapaza da se skorbut moze spreeiti limunom. pi r in cu i drugoj biljnoj hrani. malo kulturnog bilja i. Iz borovih igliea se neloo vreme vadila cista askorbinska kiselina i pravili vitaminski ekstrakti. 1ma ga i u krompiru . u neprosejanom psenicnom brasnu. jer je na krajnjem Severn vajkada~nji obieaj da se kuvaju igliee od bora kako se ne bi javilo pueanje vena i krvavljenje iz desn"I.rduje da ne samo limun vee i sve sveze povrce i voce ima antiskorbutiene osobine. Jos Hipokrat spominje skorbut. Danas se zna da su borove iglice vaian izvor vitamina C. robovima i zatvorenieima. Tek 1918. Za vreme zime citave borove grane su euvane pod snegom i s njih igliee brane i davane vojnicima da svakodnevno kuvaju caj. Naredne godine je sintetizovana. kukul"Uzu. ali je sva hrana bila hemijski cista i sterilna. Desetak godina kasnije drugi jedan nauenik utv. uspeo da osvoji Kanadu zahvaljujuCi upotrebi borovih igliea. ova supstancija naziva se vi1aminom C. NaroCi. doSli do saznanja da su za suzbijanje te strasne bolesti najbolje borove tigliee. pogotovu zelenog povrca. Hopkins otkriva 1906. ugljenih hidrata. soli i vode. To su narocito upotrebljavali sovjetski vojnici.

U semenju kad klija ima mnogo vitamina C. Nairne. U krompiru nema mnogo askorbinske ki seline. kao li to su sipci.5 mg. ovaj vitamin j e direkotno veza n svojim postankom na hlorofil. Ukoliko se ide bliie liScu i ukoliko j e liSce zelenije. Najvise je potreban trudnicama. U zivim b iCima koja imaju hlorofila. U podzemnim organima ima ga najmanje. Domacicama je poznato da ni iz jedne biljke. u krvi svega 0. kad se cedi. uto· liko ima vise askorb inske kiseline. oko 85 mg dnevno. narandzas ti i zuli plodovi. vinovo lisce i drugo voce i povrce. u crvenoj paprici isto [oliko. Oksidacijom ne sarno na vi- . On je veoma rasprostranjen u zivoj prirodi. karoteni (provitamin A) i vitamin C. ali kako se on go tovo svakodnevno jede u dosta velikim kolicinama u svakom obroku. Dugo se tvrdiIo da je spanac lekovit i da daje s nagu zbog toga s to ima gvoida. dakle. vise od ostalih namirnica. a koja se u nas. danas stranci od nas traze stotine vagona koprivinog lista.Gljive nemaju vitamina C. Na primer. dok u 100 g sipaka ima v. onima koji se bave laksim poslovima 50. mrkvu. Tako se danas ispostav ilo da najvise vitamina C imaju crveni. u kupusu vise od 100 mg. IiSce perunike i persuna.000 m g vitamina C (a cesto i do 3. od pre nekolli ko goclina otkako se i hlorofil smatra za lek. Tesko je odrediti minimalnu dnevnu dozu vitamina C potrebnu za coveka.ija. pomorandie. zeleni orasi Cija su jezgra jos meka. u mesu oko 4 mg. mandarine. u gloginjama oko 500 mg. kupus. Totkvice i drugo povrce. da neke zem lje izvoze koprivu koja ima vise hlorofila i da je zbog toga lekovit. najvise vitamina C ima u divljim crve nim plodovima i u zelenom liscu. a deci oko 60 mg dnevno. ren.i se od 1. karfiol i razne salate. ali ga nema u svim biljkama u jednakim kolicinama . i za kelj. Otud i postoji danas pretpostavka 0 izvesnom odnosu izmeau hlorofila i vitami na C. vidi se da u nasoj svakodnevnoj hrani ima dovoljno askorbinske ki seline ako je hl'ana mesovita i ako je povrce i voce sveie. kao sto je svima pozna to.000 mg). To isto vai i. veruje se da je i u spanacu glavna lekovita stvar hlorofiI . dotle u vecini namirnica zivotinjskog porekla ima najcesce od 1 do 20 mg. a u persunovom listu do 200 mg. Kad se pogledaju kolioine vitamina C iznesene u tabeli. Kupus ima oko pet puta vise askorbinske kiseline. Spanac se. narocito na selima. kupine. onda je on jedna cd najjevtinijih i najpristupacnijih namirnica u borbi protiv skorbuta. To mnogi misle i danas. Vitamin C je vrlo rasprostranjen. Ni jedna te ista biljka nema u svi m organima isti procenat ovog vitamina. koj e ima velik zna·caj kao zdrava i jevtina hrana. na primer. Medutim. Radnicima koji obavljaju teie poslove treba oko 70. U namirnicama zivotinjskog porekla ima mnogo manje vitamina C. kelerabu. uglavnom. Vrlo bogati izvori vitamina C su crne i crvene ribizle. ne izlazi tako zelen sok kao iz spanaca. Tako. gloginje. ali tvrde da ona nij e iz svake d rtave j ednako lekovita. mnogo ceni kao zdrava h ra na koju va lja sto cesce iznositi na nasu trpezu. limunovi. primeceno je da jedna namirnica ima utoliko vise vitamina C ukoliko ima vise hlorofila i kal'otenoida. malo i retko trosi. Kao sto se vidi. crvena paprika. Najvise ga ima u zelenom bilju. . Dakle. paradajz. Tako. u mleku ima 2-3 mg. Vitamin C je najosetljiviji od svih hidrosolubilnih vitamina. borove iglice.82 LECENJE SIUEM Vitamina C ima u bilju i zivotinjama.

Krtol e i korenje Ren Crvene rotkvice Repa Rotkva Krompir mlad Krompir stari 70 46 40 30 20 8 Kuvan ikrompir Mrkva Mrkva. a i alkalije ga takode uniStavaju. Posle tri dana cuvanja spanae izgubi gotovo say vitamin C. svez Crni luk. a u alkalnoj sredini vi- . Svaki od njih je brzo razara. samim dodirom 5 vazduhom. a kad se biljni organi osuse. 't reSnja. kuvana Topinambur (cieoka) Celer 10 15 5 11 8 sokoj vee i na obicnoj temperaturi. mandarina do 3. kuvan 8-30 45 40 25 25 20 10 5 6 III. perunika Orab Persun Vinov list Celer. gubi se i ta kiselost.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 83 Kolicina vitamina C LI svezem bilju (Rando en) (m iligrama LI 100 grama svezeg mat erijala) I. kiseonik i druga oksidaciona sredstva i toplota su tl1i najveca neprijatelja askorbins'ke kiseline. on biva razoren. a po moguestvu u neko povree. breskva Slj'iVa. kuvan Salata. Ni na niskoj temperaturi se ne cuva dobro. grozde Lubenica Kruska 40 40 40 12 20 20 10 2 4 5 4 4 II. Listovi Kupina. vitamin C biva razoren vee na 600 (suva toplota) iii u vodenoj pari pod pritiskom na 120 0. praziluk Karfiol. Plodovi ~ipak Gloginja Crvena paprika Slalka zelena paprika Limunova Ijuska Pomorandza ljuska Crvene ribizle Kupine Sumske jagode Borovnice PomorandZa Cimun. luk Cmi luk. Susenjem voea i povrea takode se gubi veti dec vitamin a u mnogim slucajevima. dok svi ostali vitamini pl'ilicno dobro izdrzavaju temperaturu od 1000. Osetljiv je i na povisenu temperaturu. Tepa Borove iglice Bel. orab KJrastavac. rotkvica Kiseljak Kupus MaslaCak. paradajz Maline Boranrja KuvaJlla boranija Koruzervisana boranija Dinja KaJsija. Zato je najbolje upotrebljavati sveie i presno voce. Baze. kopriva oko 800 250 150 100 90 60 50 115 ISO Kiseli kupus Spanae. jer se vitamin C nalazi rastvoren u eelijskom soku koji je kiseo.000 oko 500 450 100 do 400 450 160 100 80 80 50 50 PHome jagode Kes ten. onda su gubici vrlo veliki i brzi. Boranija i maslacak izgube za to vreme do 80%. Na primer. a ako se sva tri udruze. konzervisan Crni luk. svez Spanae.

pomorandze. . Jer u narodu. ali 'tu irna i preterivanja. Islo tako. Riblje ulje piju deca. paradajza i drugog divljeg i pitornog voea.lnjem izgubi sa rn o l OOt. Neo lj us ten krompir ku v. Najvise vitamina A ima u namirnicama zivo·tinjskog porekla. U tezim slucajevima daje se u obliku injekcija. Davanje injekcija je uzelo veliki zamah. boranija i mrkva 50-6oo/ •. crvene paprike. natrijum-bisul(it i druga jedilljenja su mporas te kiseline upotreb ljena za konzervisanje. Tako je krompir ohladen i cuvan na 3-5 0 posle ses t mes eci jos u vek imao vise od 900{0 vi tamina C. V'isnje . Za vreme zime. plodova. ljoskavca. a o lj us len m nogo vise. Riblje ulje se dobija iz jetre ruorskih r. Mnogo je prij a tnije uzimati svakog dana u obliku prijatnog napitka sok od limuna.iba. Upotreba askorbinske kiseline i vitam in a C je velika i raznovrsna. vOCe i povree u konzervama vee na poce tku izgubi do 5OO/. divlje tikve. a masti pecen krompir gubi do 500/ 0. nego razni karoteni. kozlaca. potice od karotena i njima slicnih supstancija nazvanih karotenoidima. sumporas ta kisclina. Divna boja sipka u jesen. negat'ivno uti ce sumpordioksid. To je danas najbolji rezervoar vitamina A i D. ne sarno medu neprosveeenima vee i medu skolova nim Ijudima pred ovaj rat . Karoterui 'S U na randzas te. Zato se riblje ulje sve viSe trosi u svim prosveeenim zemljama. rum ene boje bilja . zutike. Karoteni su dobili ime po mrkvi. spanae 25-80. zatim za leccnje Melerove i Barlove bo lest i. tako i u doba u kome zivimo rnnogi lekari preteruju davanjem injekcija svakom. VITAMINI RASTVORLJIVI U MASTIMA (LlPOSOLUBILNI) Vitamin A i provitamin A (karoteni) U bilju se ne nalazi vitamin A. raznih gadusa. Kao 5tO se za vreme Molijera prete rivalo sa klistiranjem. drena. jer je ona alkalne reakcij e us led cega su gubici as korbin s ke ki seline vrlo veli ki. kao specifican lek protiv skorbuta. maline. od januara do ap- . kupine. Na prvo mesto dolazi u/je oct nekih morskih riba. borovnice i druge vitamin ske sokove nego primati injekcije. jarebike. A bolesti su veliko zlo i nevolja. purgiranjem i pusta nj em krvi (cela medicina toga doba uglavnom se bila sve la na to). ikarotni (Dal1cus cQI·ola). Us led primene s le rilizacij e. To su ribe vel ike oko 1 metar u dufinu i teske viSe od 20 kilograma. vitamina C. vit a mina C. gloginja. pre svega. brusnice.84 LECENJ E BIU EM tamin C se vrlo brzo gubi us led oks id ac ij e pod uticajem kiiseon ika iz vazduha. Nema sumnj e. Ona raste svakog dana. II . bolje je zlo spreciti nego leci ti. Vreme ee i tu uciniti svoje. slabi i bolesnici. bundeve./. uvrefilo se miSljenje da je dobar sarno onaj leka r koji daj e inj ekcij e. i kome treba i kome ne treba. bljusta. Kuva njcm u roku od ee tvrt sa ta povree gubi izvesnu koli cinu vi tami na C: kupus 70-90. Nij e dobar obicaj nasih domacica u ne kim kraj evima s to pre kuvanj a dodaju ma lo sode bikarbone. m a ndarin e. ribizle. Brzo smrzavanj e voea i povrea najmanje s kodi. Te k u zivotinj skom organizmu karoteni se pretvaraju u vitamin A. Daje se.

drenjine. c itava jata pl ove prema Lofotsk im ostrvima i severnim obala ma No rves ke. koje im sluze za hra nu . Te alge su izlozene uticaju suncevih zra kova i sad de mnogo ka rotena i d rugih slicnih zutih i cr venih biljnih boja. i D. svezom biljnom hranom. Riblj e ulj e se da je i za rastenje (vitamin A). Nasa koza propus ta ult ravio letne zra ke do duzine 3. U toku trazenj a s inteze antirahitic nog vitamina D (zraceni ergostero l) otk rivena je vaina cinjenica da se ovaj vi tamin moze s tvoriti i u nascm organizmu pod d ej s tvo m ultravioletnih zrakova. Dugo se mi slilo da j e r iblje ul je lekovito zbog j oda i brom a.000 angstrema. U Japanu su odvajkada suvocu koze. pilece jetre. Zbog vel ike kolicin e vita mina D riblj e ulj e se dan as smatra za na jbolj e sreds tvo pro biv rahiti sa (engles ke bo les ti). sljive i drugo voce i povrce. sipak. s to znaci pod uticaj em sunceve svetlos ti. 1I10 r s kim bilj kam a koj e zive na morskoj povrS ini i koj e nose mors ke s truj e iii pl ivaju blizu oba le. Ti sitniji stan ovnic i mora hrane se razn im m rkim i crvenim a lgama. kajsijc. uops te. kao jedno od najboljih prirodnih neskodljivih sredstava za jacanje i narocito kao pl'edohrana protiv raznih boles~i koje se javljaju najvise medu decom i omladinom krajem zime i pocetkom proleca. kao i covek snabdevaju se provitaminom A jeduCi biljnu hranu. trose sveze mleko (ne konzervisano). Pod uticaj e m ultraviole tnih zrakova sun ca. a najvise jetra. salate. mrkvu. perSun. breskve. kupus. na glo s labljenje dece i oboljenje ooiju lecili dajuci bolesnicima. Ne sa rno ribe vee i sve nase domace i druge zivotinje. Riblj e ulje je bo lj e od sin te tskih prepa rata. Tako se uspos tavila spona koja vezuje dva nacina uspesnog lecenja rahitisa: r iblje ulj e i ultraviole mi zraci. za pravilniji p ro met kalcijuma. Najvise vitamina ima mleko ako se krave hrane zelenom detelinom (lucerkom). pri cemu fotohemijsko dejstvo na sterol e u nasim crvenim krvnim zrncima izaziva stvaranje vitamina D. Tek o tk r icem vita min a A i vitamin d D u tom ul ju obj as njena j e nj egova lekovitos t. ka ko za lecenj e ta ko i za sp recavanje ove teske i dos ta ceste dec je boles ti. jer ne moze izazva ti hiperv ita minozu D. Vi1amin A je naden u krvi i mleku sisara_ U tom pogledu su najbolji rumeni plodovi i zeleno bilje. maslac i skorup. koje se s lozen im biohemi j skim reak cij a ma u jetri morskih rib a p retvaraju u vitamin A. opadanje kose. Tu. Mleko i maslac dobijeni od krava koje su bile na pasi ima viSe vitamina AiD od mleka dobijenog od krava hranjenih suvim senom. Do avitaminoze A De moze doci medu osobama koje se svakodnevrio hrane zelenom. p ra teCi druge sitnij e r ibe. crvenu papriku. zatim zbog arsena i fo sfora. diigerice_ SVeZe meso od zdravih i debelih zivotinja ima vi se ovih vitamina nego konzervisana iii aka potice od mrsave iii bolesne stoke_ . detelinu (lucerku). za razvijanje i jacanje kostiju. borove iglice. u mors kim a lga ma stvor eni su provita mini i vita mini . glogi'l1je. koji se zat im nagomilavaju u masnom tkivu je tre raznih rlba koje se hrane tim a lgama. jer detehlna ima vrlo mnogo karotena koji se u jetri i krvi prctvara u vitamin A. Drob svih domaCih zivotinja ima mnogo vitamina A. protiv izvesnih vrsta tuberkuloze 'i. treba spome nuti spanac. a veI'ova (no i u vita min /I. mnos tvo gadusa. pre svega. pos to sadrzi i vitamin A.LEKOVITOST VOCA [ POVRCA 85 r il a. maslacak. narocito deci.

jace i lekovitij e od zims kog. Letnje mleko ima mnogo viSe vitamina D od zimskog ili u mleku krava hranjenih suvom hranom. daleko od gradova i prasine. dobija antirahiticne osobine kao vitamin D. Jos polovinom XVII veka jedan e ngles ki lekar tac no j e opisao rahitis. Kuvanjem. Kad se on pod izvesnim okolnostima zraci ultravioletnim zracima. jer se njegov nedostatak u hrani pokazuj e medu deco m u obliku tzv. U nasoj zemlji ima nekoliko lecilista za one koji boluju od tubel'kuloze kostiju. god. ali je trebalo da proc1e gotovo d va i po veka pa da se sazna da je ullrok te bo les ti nedosta tak vitamina D.onika iz vazduha. Vitamin D (kalciferol) Vitamin D se naz iva jos i antirahiticnim vitaminom. koji se zl-acenjem mogu prevesti u vitamin D. Mi se suncamo da bismo u krvi povecali kolicinu ovog vi tamina. I ovaj vitamin se nalazi najvi se u jetri morskih.ih vitamin a u mlcku i mesu. Tek izmedu 1920. jer je vrlo teSko spreCi ti razorno dej s tvo svetlosti i kis(. Kolicina ovog vitamina u biljnim i zivotinjskim organima zavisi od kolicine sterola. engleske bolest i iii rahitisa. U tvr<loj razenoj glavnici. Kako sc ispos tavilo da je riblje ulje odlican lek protiv rahitisa. I ovaj vitamin je u direktnoj vezi sa hlorofilom. Pre suncanja se mazemo raznim uljima da nc dode do upale koze. gde suncevi zraci nesmetano dopiru do zemljine povrsine i deluju kao lek. jer je tel mos tab ilan. pa se moraju prehranjivati kravljim mlekom.to je letnj e ml e ko bolje. ulvrdeno j e da riblje ulje ima pored vitamina A i vitamina D. Danas se vee zna da ima vise vrsta vilamina D. Vitamin /\ je ot po ran na povisenu temperaturu.i da se u nasem telu stvori sto vise vitamina D. Na taj nacin moze se objasniti za!. HJ auenje namirnica i drzanje na led u je vrlo dobro. Zbog toga je veoma vazno upotrebljavati sa rno potpuno sveze voce i povrce. dima i magIe. kao sto su morske alge. Isto to vazi i za cove ka . jer ni s ka temperatura ne razara ovaj vitamin.i uzorno stocars tvo u sve tu tck otkako su Ijudi shvat il i va i nost deteline i pocel i je gaji ti naveliko. ana se nalaze . a manje u j etri slatkovodnih riba. da pre pocrnimo . od biljne h rane domacih zivo tinj a umn ogome zavisi koli cina ov. Prema tome. a kod odras lih u obliku osteomalacije (o me ksava nj a kos tiju) . Manje ga ima u mesu domaCih i divljih zivotinja. jer i njega imaju vise one zivotinje koje se hrane vecito zelenom travom. a li je vr lo osetlji v na oksidaciona srcdstva i sve tl os t. i zas to se moglo podic. ad bi ljnih namirnica. i 1923. koji je otporan prem a kiseoniku iz vazduha i oksidaciji. mrkva izgubi oko 35"/0 vitamina A. Ovaj vita min se dosta dobro odrzi prilikom konzervisanja. nalazi se jedan sterol (supstancije slicne mastima) nazvan ergosterol. sa zelenim biljem. ergosterol bi bio provitamin D. To je od ogromnog znacaja za ishranu male dece.jJj na morskoj obali iii negde u brdima i planinama. . pogotovu dojencadi cije majke nemaj-u mleka. najvise ga ima u Ijuskama od kakaoa. parazitu nasih zita.86 LECE J E BIU EM Uopste. vitamin D j e dugo smatran za vitamin A.

za hlorofi. Najvise ga ima u mastima zuto obojenim. meuu kojima ima hranlj.ogo nagomila u zenskom organizmu. 5 jedne strane. jelovim igliicama. U zeninom mleku ima ga viSe nego u kravljem. kukuruzne i kliee ostalih nasih zita se pre mlevenja vade 1 u obliku griza daju deci i bolesnicima kao jevtina. kupusu. krompiru. a to je od ogromnog znacaja za ishraonu stoke preko zime. Bilje je izvor ovog vitamina. oporih. mrtve prirode. algarna. detelini (svezoj i suvoj). • Vitamin K (antihemoragicni) Vitamin K je antihemoragicni vi·tamin. javljaju se ~zlivi krvi . U neosapunjivom delu pseni cnog . a narocito se mn. mladom grasku i pamucnom semenu. zitirna. kikirikiju i drugim semenkama. lekovitih. 'pa je mnogo prijatnije uzirnati taj vitamin u mleku nego u obliku injekcija. o troVJlih.u hloroplastima. PSenicne.300 mg.lava sc u misicima i potkoznoj masli. jer vitamin E prelazi u mleko. gorkih. kiseoniku i oksidaciji i ultravioletnim zracima.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 87 Ziva biljka j e posrednik izm edu zivotinja i coveka. Ovaj vitamin je potreban za razvoj seksualnih celija. direktno je vezan za zelenu boju bilja. sposobnog za zivot i dalji normaJan razvoj i rasplod. ad zivotinjskih il1amirnica najviSe ga ima u brasnu od ~iba . mrkvi. lako svarljiva i dobra hrana i lek. Mnogo ga ima nar.000 mg u 100 g ulja. . ad svih liposolubilnih vitamina ovaj je najotporniji prema toploti. u masti dobijenoj iz svinjske jetre i u drobu drugih doma6h zivotinja. Tokoferol iIi vitamin E (antisterilitetni) Vitamin E je otkriven tek 1922. Ijutih i drugih jedinjenja. Misli se da su zivot~nje nesposobne da s int e~i zuju ovaj vitam in. minerala. da kle. i stena. I ovde treba spomenuti detelinu kao vrlo vaznu hranu s velikim kolicinama vitamina E. avo utoliko pre s to se veci deo ovog vitamina oeuva i u suvoj detelini. Nagomi. 1ma ga i u orahu. Utvrdeno j e da je za normaIan tok trudnoce i za p ostignuce zdravog narastaja. potrebna jedna ·supstancija koja se nalazi u ulju n ekog semenja (neosapunjivi dec m asti i ulja). Najvise ga ima u indijskoj lucerki (alfaf a) Iistu pitomog i divljeg kestena. paradajzu.ulja iz klice ima oko 1. u prvom re du klice p senice i drugih nasih zita. Nalazi se najviSe u zelenom liScu lokalizovan . Za krave muzare ta ishrana je od osobitog . U podzemnim organima ima ga mnogo manje nego u zelenim nadzemnim. u ml a dom zelenom liscu. dakle. a u ulju od kukuruznih klica oko 1. grasku. karfiolu. kao i vitamin A 'i D. U nedostatku ovog vitamina u hrani. Zato su po1Jpu:no upucene na billje. U plodovima ga ima manje' nego u liscu. malokrvnost i druge bolesti.ivih.J.znaeaja. godine. u spanacu. U bezbojnim mastima ga nema.u pocele truliti. koprivi. ona u zivoj biljnoj ce liji s inte tizuj e ve liki broj najraznovr snijih sup s tancija. sto se dovodi u vezu sa karotenoiclima. soji i nekom drugom uljevnom semenju. mirisnih.koje <. soji.ocito u salati. Pomocu sunceve energije i 11lorofila. s druge strane. Biljke su glavni ·rezervoari ovog vaznog vitamina.

beli bleb postepeno potiskuje omi u eeloj Evropi. prema kojoj je bell hleb boIji od ernog. ipak nije say naucni svet u potpunosti primio Parmantjeovu tezu da je bel>i hleb bolji od ernog. oljusten piril!1ac.onalaske ·iz domena ishrane stanovniStva kako bi se moglo saznati da Ii je sadasnji nacin ishrane pravilan. institutima i laboratorijama. snaga. na Ijudima i zivotinjama.u klinikama. Zbog toga se jos uvek svuda u svetu teii medu sirokim potrosackim ·s lojevima za iskljuciyom upotrebom belog hJeqa. Mnoge drZave su vrS ile ispit-ivanja hranljive i bioJoske vrednosp belog i crnog hleba. jer je u tvrdeno da zdravstveno stanje stanovniStva. kad se proizvodi erno brasno. Parmantjeova teza. godione (raneuska vojska je jela -crni hleb. U tu svrhu angazovani su najbolji strucnjaci sveta. krajem proslog i u ovom veku. lake su siroke potrosacke mase traZile beli hleb. hleb je ukusniji.iJikom izrade belog brasna. Ispitivanja se vrse . onda se jos jasnije moze shvatibi z. od psenicnog zrna odstranjuju se klice i mekinje. Naprotiv. Akademije nauka i druge na ucne usta nove raznih driava godinama vecaj u i kontroliSu sve dosadasnje pr. propagirana je i tokom XIX veka i u drugim zemljama u koje su prodrle ideje franeuske revolucije. U njima nesto nedostaje. Franeuski fiziolog Fransoa MaZandi ogledom je dokazao da pas hranjen belim hlebom i vo- .s hrane. da Ii odgovara otkriCima moderne nauke 0 ishrani iii ne. zavisi umnogome od nacina ishrane. ne predstavljaju punu hranu.88 LECENJE BIUEM o BELOM I CRNOM HLEBU bra~na Vitaminlzaclja belog i belog bleb a U svetu se vekovima raspravlja 0 upotrebi belog ili crnog hleba. lakse pravi hleb. Ispit uju se kolicine i vrste supstancija. Ceo problem proucavanja ishrane postavlja se sve vise na naucne osnove. pod utieajem franeuskog vojnog apotekara Parmantjea. godine. mekinja. Do 1796. Jedni su za bell a drugi za crni hleb. Proizvodnja belog brasna u Evropi uzeia je veceg maha tek posle franeuske revoIucije. Od beJog brasna se. Na osnovu i2veStaja dobijenih iz raznih zemalja uvidelo se da je veoma redak slucaj pravHne i dovoljne i. jer je za!pareno da je jedini pravi put naucnoistraZivacki r ad i na ovom tako vaznom polju. U mnogim zemljama pI'imeceno je prilikom regrutacije vojnika da je nepotpuna i 'l1e<racionama ishrana cest uzrok veIikom procentu nesposobnih mladica. a od te go dine vojnicki bleb je pravljen od brasna iz koga je odstranjeno 15'/. kao s to su secer i poliran. Tako. istina. Kad se ima u vidu da je hleb gJavna i 05novna nasa hrana. tako da se brasno dobija sarno od sredine zrna gde ima najvise skroba. izdrZlj'ivost. U toku poslednjih sto pedeset godina cesto je veoma snaZno napadana njegova teza. Pr.nacaj tih proucavanja u raznim naucnim inst itucijama sirom celog sveta. Poslednjih goclina moderna nauka 0 ishrani pokazala je na ocigledan nacin da bela brasno. ZdravJje.im problemom se danas bavi i higijenska sekcija Ujeclinjcnih nacija. bcli hleb i os tale glavnijc svakidas nj e namirnice. u to vreme naj cuvenijeg bromatologa u svetu. nervna konstitucija i intelektualni ra:d mogu biti uplivis ani veoma mnogo nac inom ishrane i vrs tom hrane. u brasnu se nalaze i klice i mekinje. a pre svega vojnika. T. Do prvog takvog napada doslo je 1826. elemenata potrebnih svakoj jedill1ki za normala!l1 zivot i rad.

~a one koji imaju sece rnu bolest. cesto bez ikakvog uspcha. Dokazano je da u mekinjama ima mnogo ovih hidrosolubilnih vitamina. Tako je dokazano lekovito dejstvo ernog psenicnog bra· sna.e se reeepti za najbolju ishranu prosecnog gradanina. secer. tim naoko veoma Iepim i ukusn im namimieama dodaj u vestacke. mnoge vlade pocele su forsirati upotrebu ernog hleba. Imajuci u vidu ogro mnu vaznost izvesnih min era lnih sas toj aka namirniea za normalan razvoj cove ka . voden je u vezi 5 ma li m sad rlajem lIlillera/llih so li u belom brasnu. pepe la. ovaj ocigledan hemij ski na laz ut ieao je u izves noj meri na naucni sve t u pogled u vraca nja na erni hleb . u mekinjama ima /epka. da oS lavlja mnogo manj . Naroe ito j e koi icin a ka/cijulIla mala . a be lo pseni cno brasno sa rno 0. Tako su se u svetu pojavili vitaminiziral70 brasl1o. svesno iii nesvesno. koji se daje protiv neuro-muskularnih poremecaja . a posle toga dodavati .izvrstan hleb za dijabeticare. kukuruz. U izgledu su i vitaminiziran pirinac. Treci snazni n apa d dosao je otkricem vitamil1a u zmu pseniee. Daljim ispitiva njima je utvrdeno da ovih vazn ih vitamina ima utoliko manje ukoliko je brasno belje. ipak se upo lreba be log hl cba we bde ~ iril a ne samo u Franeuskoj vee i izvan njenih gra ni ca.S0.'.koji ~e veoma bogat biljnim beiancevinama vaznim za nasu ishranu. sinteticke i razne soli. nalazom da bela bra ~ no ima mnogo manje minera lnih sastojaka. a narocito usled finog i dugo ~rajnog preciscavanja izgubile vitamine. vitaminiziran hleb i vilaminizirani ko/aci. Trai. a u klici mnogo ulja s velikim proeentom fitost erola. a mestimicno i u hlcb za gradane dodavati one vitamine koji se nalaze u ernom psenicnom brasnu. i koji je trajao oko pedese L godina.'o dom. opet. radnog coveka. oSlaj e zdrav. god. hral1jel1 cmill1 h/ebom i . Osim toga. Obican covek se mora pitati: da Ii ce se to stanje moCi odrlati? I cia Ii je sve to potrebno i korisno? Zasto trositi toliko vremena i truda oko uniStavanja prirodnih jedinjenja prilikom meljave. sejanja. mineralne i organomil1erahw supstancije. Drugi jedan napad. koji je o tpoceo oko 1846. Dokazavsi nepobitn im cin jen ieama da je h leb oel potpu nog. neke drlave za vreme ovog rata pocele su u vojnicki. ali bez velikog. bacaju iii pri radu unistavaju vaine biohemijske faktore . Ova raspra zavr~ena je tek 1903. Iz prirodnih hranIjivih sirovina jedni proizvodaci odstranjuju. l ake je rezu ll a t ogleda bio talko jasan i oeigledan. pirinea i drugih Zita. tako vazne i neophodne za normalan razvoj naseg organizma. ali su s iroki potrosacki s loj evi jos uvek lrazi li sa mo beli hleb. god . pro[esor Sifner iz Amsterdama prvi je pod vukao ein jenieu da bcli hlcb ocigledno mora imati manj e vitamina protiv obo lj enja beribe ri nego erni. provitamina i liposo/ubi/nih vi/am ina. testa i ostale namirniee. Godine 1913. pcpcla od e rn og bras na: e rno pse ni cno brasno os tav lja I .LEKOVITOST VOCA I POVRCA 89 dOIll propada i IIgine u toku pedeset dana. l7aprotiv. Ogledima je dokazano da be/o brasl10 ill1a za 75'/0 mal1je vitamil1a B" B2 i Ilikotinske kise /ill e II ego erno braSllo (brasno s mekinjama).52"10. margarin. Oel ovih mekinja izraduje se . beljenja i drugih manipulaoija. Da bi koliko-toliko nadoknadile izgubljene vitamine u belom hlebu. a drugi.. preciScavanja. koje su usled fabrickog preradivanja. p~enienih mekinja i kliea. hran ljiviji i zelraviji oel be log. Na tim istrazivanjima najviSe je ueinjeno izmedu I i II svetskog rata. . Ovaj napad posluzio je kao po vod za de taljnu analizu ernog i belog bras na u pogled u saeldaja vitamina. Kolicina lepka u brasnu je od ogromnog znacaja. ernog p~e­ nicnog brasna bolji. Ilarocito vitamil1a E.

mineralne soli i retki elementi jedini sastojci kdje treba takvim »prebelim« namimicama dodavati? I da Ii ' a vestacka jedinjenja svojom hemijskom konsfitucijom i mei1usobnim odnosima odgovaraju u pOIpunosti prirodnim molckulamim kompleksima i rasporedu u nasim namirnicama? Nije Ii mnogo jednostavnije ceo taj problem uprostiti .ina.vratiti se prirodi upotrebom namirnica u onom obliku kako ih je ona dala. preporucujuei kao jedino ispravnu upotr. Tek je poslednjih godi·na uspela prava nauka da dokaze da je. primenjujuei razne agrotehnicke i agrobioloske mere za poveeavanje glutena u pse'Ilici. . jer ne moze izazvati hipervitaminozu D. riblje ulje bolje od cis tog vitamina D i A. A drugo pitanje je ovo: da li su vitamini. vitamina u zelenom povreu? Nema sumnje da ee ra1Jne fabrike vitamina u svetu svim svojim moenim reklamnim aparatom uticati na sve moguee nacine na mnoge vlade da sto pre pristupe proizvodnji vitaminiziranih namirnica.e bu cistih vitamina. na primer. Ne zaboravimo da su te industrije preko svoje moene strucne stampe za poslednjih nekoliko godina pred rat htele sasvim potisnuti upotrebu ribljeg ulja i drugih vitaminskih sirov. Vreme ee pokazati da Ii je sve to bilo ispravno.90 LECENJE BIUEM te iste supstancije ve~tackim putem? To je jedno. Trnoviti su putevi koji vode ~stini.

UsilnjelZosl droge ima znatan utieaj na lekovitu vrednost dobijenog pri- pravka. Terapeut ce na osnovu poznavanja fal'makodinamskih svojstJava biljoke i ka~ak­ tera bolesti boles nika odrediti koja droga iJi smesa droga maze doCi u obzir i. sirce. plodovi. voditi raeuna a hemijskom saslavu wake biljke i a tome koji hcmij ski sastojaik zelimo da eks trahujemo i na koji naein. a kuvanjem se posle toga izvlace druge materije. U industriji lekova far maeeut koristi jos sloren ije metode i vece aparate za serijsku proizvodnju lekova na veliko. Pored lekOVbtih ima i nelekovitih sastojaka koji poneka d smetaju pri spravljanju lekova. je vrlo slozen. Prilikom spravlj anja le kova mora se. nekad se droga sarno popari kljuealom vodom. Napr:otiv. tinkture. pre svega. a drugi put se stavi u hladnu pa se kuva. . globu le. kao sto s u praskovi. Zbog toga se nekad upotrebljava hladna iii tapia. su pozitorij e i dr. pilule. prema tome.i sastojei nisu ~astvorljivi u vodi. u kome obliku treba lek zgotoviti i upotrebiti. pa eak i kljueala voda. anda se koristi alkohol razne jaeine.IZRADA I UPOTREBA BILJNIH LEKOVA Od bilja se spravljaj u razni lekovi . Za svu s lozeniju tehnologij u eitalae maze dobiti bliza obaves tenja i uputstva od farmaeeuta u svojoj apoteci i naCi u struenoj farmaeeutskoj literaturi. U apotekama se gotove mnogi galenski obliei. ako j e biljni organ krupan (korenje. tueanjcm u avanu iii jednos tavno mrvljenjem medu dlanovima gde je to moguce. iii da hladna voda izvuce i:zvesne lekovite sastojke. ulje i drugo. Aka lekovit. pogotovu ako su to mirisne biljke i ako se etalI"sko . rizomi. krtote. Hemij ski sastav bilja . ekstrakti. kima i slieno) onda je usitnjavanje pre upotrebe neophodno. etar. Zato nae~n iizrade leka od svake biljne vrs te zavisi ad svojstva nj enih hemijskih sastojaka. Zato sc mnoge droge pre upotrebe moraju dovoljno usitniti rezanjem. semenje) i ako su lekoviti sastojei duboko u tkivima zatvoreni (unutrasnji sekretorni aparat za ctarska ulja u plodovima anisa.ulje nalazi spolja u zlezdovitim dlakama. Hi se pre kuvanja ostavi neko vremc da bubri. navescemo sarno naj p rostij e naeine izrade biljnih lekova. Cve tove i vecinu i:istova nije potrebno usitnjavati. Posto je ova knjiga namenj ena upo trebi lekovitog bilj a u domacinstvirna koja nemaju tehnolosku opremu koju imaju apoteke i farmaeeutska industrija.

neee doci do potpune ekstrakcije lekovilih sastojaka. mikroskop· ski sitnim zlezdama 1 1a povrsini lista i cveta ne smeju se kuvati. drugacij e fa nnakodi· narnsko dejstvo i. to su farmakodinamski sin erg i 5 t i. Farmakodinamska podela lekovitog bilja). na jbolje presovane iii hermel icki zapakol'ane. lepa rec i Ijudsko ophodenje i te kako irnaju velik uticaj na uznemirenu psi· hu zbunjenog i uplasenog bolesnika. Naprotiv.na povrsini. YO' deci racuna 0 njillOvom farmakodinamskom dejstvu. pa l ek ne· posredno pre upot re b e usill1javati do pOlreb ne velicine V ·I1a. na primer. najlakse i najbde moguce izvuci.. ekstra· hovati lekovite sastojke. sarno od k arnilice iii sarno od sleza . razlazu i menjaju ako bi se cvetovi dugo kuvali: to su razne boje (biljni. Ie· koviti sastojci ce izvetriti zajedno s vodenom parom. kim a itd. lz njega je. Prosti i mesani cajevi. kima i nekih drugih aromatic nih droga nalaze se duboko zalvoreni u cvrstim tki· virna. a taj psihosugeslivni mo· menal nik'a ko ne srnemo potcenjivati. sa tehnolos ke tacke gledan o. zbog cega ove plodove pre upotrebe treba zdrobiti. gub lj enje Ie· k ovitih sastojak a b rie . Zbog toga se pri izradi mesanih cajeva 0 svemu tome mora voditi ra· cuna. odmah poklope i posle 5-10 minuta mogu se upotrebiti kao lek. moraca. lekoviti saslojci cvetova su vrlo osellji· va. ako se dllie kuva. Naprotiv. pri· jatan miris i ziva boja. takva smesa nije dobra. Zbog toga se droge moraj u cuvati cele i 510 bolj e zapakovane. pornazu i pojacavaju sopstveno lekovito dejstvo. . Ako se ovi plo· dovi pomesaju sa listom nane i maticnjaka iii cve tom kamilice i drugim bil} kama cije se etarsko ulje nalazi . evet je najnezniji deo biljke. Ima. utoliko je k varenj e. sale pa.Za lek j e najbolje naciniti caj od jedne je· dine biljne vrs te. biljaka. cvetni caj spravlja mesanjem cvetova i da se drugi biljni organi ne dodaju. Ukoliko je us itnjenos l d roge veca . jer se ml cvenj em zna tno povecava povrs in a b iljnih ces lica i otva raju' putevi razornog u t icaja kiseon ika. stavise vrl0 korisno i neophodno (vid. cvetni pigmenti) i mirislli sas· lojci koj~ na uplasenog bolesnika deluju i prijalno. nairne. Mesanje ovakvih biljaka ne sarno da je rnoguce nego je.92 LECENJE BIUEM Usi tn j ava'1/e d roga t reba vrSi l i "eposredno p r e upotrebe. Osim toga. na primer. svaka biljka iIi grupa bilja· ka iii organa na drugi nac in otpustaju svoje le kovite sastojke pri pripremi le kova. sli· cnog dejstva i one se rnedusobno dopunjuju. jer ako se tak va smesa sarno po pari i ostavi kratko vreme. prema tome. Higijensko i estetsko pakovanje. jer se za 5-10 minuta ne moze ekslrahovati etarsko ulje iz tih plodova. vlage i dr ugi h negativnih cin ilac Ci. na su vo m i hladnom mes lu. zato s to svaka biljka ima d rugi hemijski sas tav. a pogotovu farmakognost mora paziti koja se bilj· ka s kojom smc i moze mesati. miri sni lekoviti sastojci u plodovima ani.s a. nepostojana jedinjenja koja se brzo gube. nego se sarno popare kljucalom vodom. Terapeut mora 1I0diti racuna ne samo 0 izboru odredene biljke za Ie· cenje odredene bolesli nego i 0 tome koje bilj'ke srneju uci u rnesan caj. Vekovni obicaj je u apotekama da se. znalac ki nacin izrade i kulturnog serviranja caja. Eto zasto farmaceut. . jer je ekstrakcija lekovitih sastojaka iz takvih biljaka laka i vrlo brza. zato slo se lekoviti sas tojci bolj e i du ze cuva ju u celin i nego u rezani m iii sam leveni m d rogama. Droge c iji se mirisni lekoviti sastojci nalaze u ndnim .

sa cirom na zelucu. Ovo se osobito n egat-ivno odrazava u onim biljkarna u kojima su lekoviti sastojci nepostojana jedinjenja. nadimanj e i t egobe u trbuhu. U drugirn delovirna sve ta rnogucnos t upotrebe svefeg bilja je sve rnanja ukoliko se vise ide prerna hladnirn delovirna. ima i takvih bil jaka koje imaju suprotno dejstvo. bezmalo zivoj biljci svi lekovini sas tojci ostali nepromenjeni. antiflogist icl1o dej s tvo azul ena. pogotovu za lecenj e decjih proliva i bolova u trbuhu. hmelja iii od olj ena. boJesnih ociju. kamilica j e odlican t onik. Poznavan. prenosa . Ako se ka milica p o rnesa s lis torn pitorne na'ne .ike. za ur ed ivanj e neuredne stolice. Mesavdna kamilice. vlaga. sve je vise ljudi koji napustaju prirodu i p r e laze u industriju i gradove . Tu dolazi do izraia ja. vi soka temperatura. u va. U nas jc na jvBe u upo4eb l evet kamiliee. proti v proli va . srean ika iii neke druge tanin ske. jer su u svezoj. . izornerizacije i dTuge duboke promene grade i njenih aktivnih sastojaka. tek uzabranoj. deluj e st ip ticno. jer se ispostavilo cia su takvi lekovi potpunijeg i boljeg dejstva od onih dobijcnih od osusenill biljnih organa. Osirn toga. zbo g cega ti ~ric a ima tako siroku i raznovrsnu prirnenu. .I ZRADA I UPOTREBA BIUN IH LEKOVA 93 Naprotiv. nlse i sla tkog ko rena ublaZava bolove osoba . m oraca iii kima. Ako Sl: smeS i kamilice inane do da zdrobljenog ploda ani sa.Neosporno je da je upotreba sveze biljke iii nj enog soka najbolja i najcelishodnija. tako da je potreba za osusenirn lekovitirn biljern i gotovirn Jeko\'irna iz godine u godinu sve veca. Sveze bilje i biljni sokovi. Pomesana sa ivom-travom. Karnilica i lan eno serne daju dobro sredstvo za lecenj e opekotina itd. tr ave od srdobolje. pa kovanja. Kamilica se n aj cesce upotreblj ava sarna. dakle. smoIe i drugih lekovitih sas tojaka. gorocvetom. oksidacije. p a samirn ti m i n j eno farmakodina msko dejs tvo. p re svega. Ali ova biljka ima jos i fl avonoida. od kojeg potice modropl ava boj a ulj a k arnilice. Zbog toga su zive biljke fiziol oski najaktivnije. ali i to sarno u tropskirn i suptropskirn krajevirna. kiseonik. Modema far maceul ska industrija proizvodi neposredno oko svojih Ivorl1ica sve ono bilje koje je va zno za izradu kvalitetnih lekova od svezeg bilja. kao sto je slucaj sa digitalisorn. u glavnom upa le sJuznice n ajosetljivijih i najnefnijih d elova tela. pojacace se nj eno holagogno i urnirujuce d ej stvo na zucni rne hur. n osa i pol nih organa . primors kim lukorn.va.i kore od k rusin e i zest. caj ce otkloniti gasove. pogre~ no bi b ilo spravit i caj od smese h ras tove kore . I najbolji nac ini susenja. razne hemikalije i d rugi ciniooi izazivaju u bilju hidrolize. . dobija se dobar caj pro tiv proli.Kao i druge droge i nj en sas tav j e v rlo slozen. Op ~ te urnirujuce dejstvo ove s mese povecace se ako joj se dodaju listovi rna ticnj aka. Enzimi. plod ova oel pasdrena iii n eke druge an trah inonske droge koj a deluje p rotiv za tvora . to su farl71 akodinam ski ant a go n i s t i. durdevkorn. Sarno covek blizak prirodi uvek rnoze upotrebljavati sveze lekovito bilje. plavog uglj ovodonika .ic h emij s kog sas tava i farrn akodinams kog dej s tva hiljaka ornogucava te rapeutu da kornbinuje smese lekovitih cajeva. svetlost. opore droge ko ja za tvara . i najlekovi1ije. a kad se ovoj smesi doda n an a. Na primer. sluzi. razenorn glavnicorn i rnnogirn drugirn lekovitim bilj ern veorna vaznirn za terapiju. me teo ri zm e. cuvanja i prerade lekovitog bilja n e mogu spreCiti sporije iii b rZe razlaganj e nekih lekovitih sas toj aka.

pre svega. Izrada lekova ekstrakcijom vriii se na razne nacine. vita mine. Ukoliko se droga sitnije izreze. jer otkupna biljarska preduzeea imaju standardne propise 0 duzinri izrezane droge. Droge se rezu na razlicire nacine i u raznim duzinama. u sko roj buducnosti osvojiti uku s potrosaca. ali sarno neposredno pred upotrebu.izraduju pilule. Pretpos tavlja se da ce i ovi sokovi. tinktura. osobito sa drogama jakog dejstva. od grade i hemijskog sastava droge. lugoslovenska fannakopeja daje ovaj propis: Maceracija je eks~rakcija droga odredene usitnjenosti na obicnoj temperaturi. Dobij ene sokove razliti u male ciste suve boc ice j cuvati na hladnom mes tu. utoliko ee caj biti bolji. tablete. jer se brzo kvare i gube lekovitost. Treba ih piti bez ikakvih dodataka. ekstrakta i drugih galenskih oblika lekova. tc k uzabra nog le kovi tog bilja sadrie sve lekovitc sas tojke bilj ke i zbog toga je to fa rm aceuls ki oblik koj i osvaja terapiju. sokovnike. rnedu iii voenom soku. U apotekama i farmaceutskoj industriji ad praskova se . 00macins tva. Mora se raditi pazlji vo i cis to. a ' one posle jeJa moze svako prema svom ukusu zasladiti. Za duzu upotrebu bocice sa sokovima mogu se pasterizovati zagrevanjem J sat na 70-80 oC. zasticeno od svetlosti. fitonc ide i m noge d ruge pozna te i za sada jos nepozna te farmakod in am sk i ak ti vne ma le rij c "aine za pro fil a1ksu i terapij u. p rovita min e. ostatak ispresuje. Farma kopeja propisuje velieinu otvora sita i rcSeta za svaku rezanu drogu pre upotrebe za izradu cajeva. samlevel1e droge spravljaJju 5e od osusenih organa lekovitog bilja. 1 1epromel1 jel1 e komplekse svih lek ovitih m alerija: a lka loide. a ekstrakti sjedine. Sokovi isced el1i iz sarnl eve nog svezeg. razume se. Laneno bralino se brzo uiegne. u zatvorenom sudu od stakla iii porculana. sto zavisi.94 LECENJE B1UEM S veze bilje i biljl1 i sokovi sad rze prirodl1 e.i razne krupnoce. Droge neprijatnog ukusa i mirisa piju se razmucene u mleku. j er su oni najp·r irodniji oblik leka. Posle toga teenost se ostavi nekoliko dana na hladnom mestu. Mlevenjem se dobijaju praskov. presc i sl. he terozide. Najcesee se razmute u vodi i piju. . Diljari moraju 0 tome voditi racuna. enzirne. jer ee iz sitnijih delica biti bria i potpunija ekstrakcija lekovitih sastojaka. sapo nine. VrSi se 5 propisanim rastvaracem jednom i'li viSe puta. zasticena od svetlosti. s licno voenim. na jbolj e u fri i id eru . po kafenu kasicicu i slieno. U preduzeeima za proizvodnju i prome t lekovitog bilja postoje seckalice raznih tipova. one odmaze. osobito one koji se trose pre jela. najjednostavnije os trim nozem. od nekoliko milimetara do vise santimetara. jogurtu. Maceruje se odredeno vreme. daju se u zelatinoznim kapsulama i u drugim vidovima. Ovo se cini radi taenog doziranja. Zbog toga se sma· tra da le kovi proizvedeni od svezeg bilj a imaju najbo lju perspekti vu i d a ce farmaceuts ka indus lrij a u skoroj buducnos ti biti usme rena u tom pravcu . Posle dovrsene maceracije teenost se procedi. Za spravljanje cajeva u domaCins tv ima droge treba rezati neposredno pre upotrebe. Praskovi. Samlevene droge treba odmah potrositi. mogu koris titi sarno one cime raspolazu: mlin za meso. da se izbistri i onda filtruje. umesto da pomafe takvo brasno. jer ima mnogo Olasnog ulja. cesce rnuekajuei. Praskovi se upotrebljavaju uzimanjem navrh noza. Rezal1 e drogc se upotrebljavaju za spravljanje lekova.

Prema kolicini droge koja se mora ekstrahova ti uzima se pri izradi ekstrakta per· kola tor odrec1enog precnika: do 100 g droge uzima se perkolator prec nika oko 2 em. filtrat srne sarno opa· lizovati. tako da pre kola tor bude dl'ogom jednoliko ispunjen. Na dno perko latora stavi se sta· klena s lavina iIi druga naprava za otieanje i perkolator vertikalno pricvrsti na stativu. izgnjeci i protera kroz s it o (III). Vr ~ i se s propisanim ras tva race m jednako kao i mace· l'acija. Perko lacija je ko ntinuirana e ks trakeija droga odredene us itnjenos ti na obi cnoj tempera turi i vriii se u perkola torima. . Perkol ae ija se nastavlja sve dok droga ne bude gotovo potpuno ekstrahovana. slavina se zatvori i dr-oga ostavi da se maeeruje 12 sati. Ovako natop ljena i delimicno nabubrena droga pl'otera se jos jednom kroz sito (III) i stavi u perkolator.000 g droge najvise 60 kapi u minutu. Dobro se izmesa. Zatim se lako nabije u podesnu bocu ~ irokog grlica.IZRADA 1 UPOTRE BA BIUN IH LEKOVA 95 Diges lija je CkS lrake ij a droga odredene usiLnj enosti na povi ~e noj tern· pera turi (40 0-50 0). Ekstrahovanje se vrsi s toli· korn kolicinom rastvaraca da se dobije onoliko frake ija perkolata koliko je za svaki pojedini ekstrakt odredeno. Posle ovog vremena teenost se is pus ta tako da na svak·ih 100 g droge istece 5 kapi u minutu. Ispitivanje da Ii je droga dovoljno ekstrahovana vrSi se ovako: a) Kod alkaloidnih droga: odredena kolicina perkolata koji istece pri zavrsetku perkolacije (a koja je kolicina naznacena za svaki pojedini ekst· rakt) zakiseli se sa 2-3 kapi razblazene hlorovodonicne kiseline i is pari na vodenoj pari do suva. Tecnost zaostala u drogi ispresuje se i sjedini s ekstraktnorn tecnoscu. Za izradu ekstrakta moraju se upotrebiti pe l'kola LOr i od stakla iIi poreulana 80-100 em duzine. Perkolacija se vrs i ovako: propisno usitnjena droga nakvasi se jednoliko odredenim ras tvarace m (menstruumom). koja se moze dobro za· tvoriti. Pre punjenja stav i se malo pamuka na dno perkolatora. Rastvarac mora prolaziti kroz drogu veoma lagano. a za 1. Svaka frakcija perkolata treba da bude po tezini priblizno jednaka kolicini droge koja se ekstrahuje.000 g droge uzima se perkolator prec nika oko 5 em. Isto· vremeno se iz rezervoara dodaje u perko lator toliko rastvaraca da se nad drogom nalazi uvek sloj visok 2-3 em. Punje· njt: se vrsi s malo droge i pri tom lako potresa. Ostatak se rastvori u 5 eem vode i rastvor filtruje. tako da se na 100 g drogc upo· trebi 40-50 g rastvaraca. a za iz· radu tinktura mogu se upo trebiti i perkolatori od 40 do 60 em duzine. do 1. Kad se bistrom filtratu doda 3 kapi Majerova reagensa. Kad pocnu izlaziti prve kapi perkolata. U ovako priprernljen perkolator pusta se rastvarac iz podesno name· stenog rezervoara. iii se u malim kolicinama doliva tako da droga bude uvek 'pokrivena slojem 1'3stvaraca od 2 do 3 em visine. i ostavi da stoji ce tiri sata zasticeno od svetlo~ti. Gornji sloj droge malo se nabije i pokrije slojem hartij e za filtrovanje iIi slojem pamuka. a to se postize lagani m ispustan jem vazduha kroz slavinu na dnu perkolatora. do 300 g droge uzima se perkolator precnika oko 3 em.

blago presujuCi ostata. eesce mesajuci. desetak minuta prokuva u otvorenom sudu. Mnoge vode ni su podobne za . Posle toga se izvadi iz vode i. jer je i ona vrIo m eka. Sitno isecena (sito III). Kvalitet zgo tovlj enog infuza zaod mnogih cini laca. mIrlsa i ukusa . ali se pre upotrebe. moze se upotrebiti i Cisla prokuvana kis1'lica. Zatim se teenost proced i. pre svega. Obicno se izraduj e od droga neznije grade i od p nih koj e imaju termo labilne Illaterije i one koje is paravaj u (eta rska ulja). Ekstrakti i tinklUre a lkaloidnih droga moraju se razb lai iti do normir ane sad rz. tj . a sme imal i sa mo slab m iris i ukus na drogu koja se ekslrahuj e. od kvaliteta same droge. 111fuz ii i oparak je eks trak t dobijen najeesce prelivanjem droge klju calom vodoln. porculana iI i od drugog in diferenlnog mate rij a la. a posle toga odlije se od taloga . Da bi se dobio kval. kreene vode. Kiseline se uzima pribliino toliko koliko je propisano da droga minimalno sadrZava alkaloida.og toga nasa i s~rane farmakopeje dozvoIjavaju jcdino upotrebu destilovane vode. nasa farmakopeja (od 1951) daje ovaj propis: VISI Izrada. do propisane kolieine. kao i kisnica.k na cediIu. ostavi oko pola sata da se ohladi. Zb. ali isto tako i od vei5 tine izrade. Sudov i u kojim a se vrsi isparavanje moraju biti od slakla.ine.96 LECENJE BIWEM b) Kod os l alih droga ispilivanjem boj e. Naj eesce se spravlj a 5-10 % -niinfuz. 5-1 0 g d roge prelije se sa 100 g kljueale vode. a ponekad i od vode. Poslednji deo poslednj e frakcij e pe rko la la mora bili gotovo bez boje. To je naj cesci oblik spravlj anja bi ljnih lekova u domaci nstvima i u svakidasnj em zivotu se naziva »spravljanje caja «. . a jos su gore one sa mnogo gvozdevih soli. a isparena voda dopuni se vrucom destilovanom vodom. Posto mnoga domaCinstva lie mogu da nabave destilova nu vodu. cesce mesaju6i. Teenost se ostavi krace vreme da se slegne. odnosno sveze usitnjena (sito IV) dro- ga prognjeei se u porculanskom tarioniku s toliko hIadne destilovane vode da bude jednoliko prokvasena.i tetan infuz. izradu lekova. sa srnrdIjivirn gasovima. kojorn je ispran ispresovani ostatak ekstrahovane droge. Koncen lrovanje ekslraktnih teenosti vrsi se is parava nj em u vakuumu na le mpe ra turi najvi se od 600 do propisa ne kon sis tencije. Osobito su nepoPOSUDA ZA SPRAVWANJE CAJEVA doone tvrde. Infuzi od alkaloidnih droga jzraduju se na isti nacin. Posle toga prenese se u podesnu pos udu za infundiranje i prelij e propisanom kolieinom kljucale destilovane vode i zagreva pet minuta u vodi na temperaturi od 90 0 . sarno sto se droga kvasi i gnjeci s vodenim rastvorom limunske kiseline. iIi se upotrebi voda kojom se raspolaze. gipsom i dr.

kao lito je. Mlecna kasica od kamilice sa sluzavim drogama je izvrstan narodni lek za lecenje opekotina (osobito ad suncanja). maze se na isti nacin upotrebiti dunjino seme. blago pritiskujuci. kojom se ispere ostatak ekstrahovane droge. Posle toga prelije se. jer imaju mleka. u dvori~tu raste kamilica. Moraju se izdavati u sudovima s natpisom "Pre upot·rebe promuckaj« i "Cuvaj na hladnom mestu «. u drugi sud se s-tavi laneno seme u mlako mleko da stoji 2-3 sata. 1nfusurn SaZep izraduje se ~ao Mucilago SaZep. na primer. uboja i upala koze i sluzokoze uoplite: potrebna koliCina u prah smrvljene kamilice popa'r i se neophodnom kolicinom kljucalog mleka. Za tim se izvacli iz vocle i. U gotov infuz mora se dodati l{)<1/o eta nola. kroz ta nak sloj pamuka i dopuni potrebnom koliCinom hladne destilovane vode. . do propisane koliicne. Ovaj jevtin i svakom pristupacan lek svima se preporucuje. Za svaku vazniju drogu naveden je nacin spravljanja i upotrebe infuza. pa se oceuena gusta. celo iii samleveno. do propisane kolicine. izraduj e se ovako: Droga u pulusitnom prasku (V) prog nj eci se u tarioniku s toliko hladne destilovane vade cia bude jednoliko pokva~ena. a na njivi treba posejati malo lana. sluzava teenost pomelia s mlakom kamilicom i time' ablaze bolna mesto. aka nije drukcije propisano. Zatim se procedi. kojom se ispere ostatak eks1rahovane droge. Posle toga do cia se drllga polovina kljucale des tilovane vade u hladni macerat i zagreva pet minuta u vodi na temperaturi ad pribli zno 650. iii cela droga (Semen Lini) brzo se ispere na cedilu iii na situ s malo hladne vode./ ZRADA I UPOTREBA B/UNIIi LEKOVA 97 Pri izracti 1l1fL/sum radicis Jpecacuc/l1hae mora se za svakih' 05 g droge doclati I kap razb lazcne hlorovodonic ne kiseline. aka nije drukcije propisano. . osobito domaCinstvima na selu. Umesto lanenog.Jos bolje deluje laneno seme koje se maze (za nuzdu) popariti zajedno s kamilicom u prasku. 20-strukom kolicinom destiLovane vade i maceruje hladno. Infuzi od droga s termolabilnim materijama. 1I1fusu1I1 Sennae mora se procediti tek kad se potpuno ohladi. Infuz se mora izdavati u tamnom sudu. a zav. cesce mesajuCi. Napomena: Infuzi se ne smeju filtrovati kroz hartiju za filtrovanje. ostavi da se potpuno o hl adi. prelije polovinom propisane kolicine hl aclne des tiLova ne vade i ce~ce m e~a iii mucka cetvrt sata. Dekokt iLl odvarak je ekstrakt dobijen kuvanjem droge £I vodi. Duzina kuvanja je oznacena za svaku drogu. Posle toga se pazlj iva odlije kroz tanak sloj destilovanom vodom nakvasenog pamuka i dopuni potrebnom kolicinom destilovane vade. Zatim se prenese u pocl esan sud za infundiranje iii u bocicu iii tikvicu. Infuz od sluzastih droga izraduje se ovako: Isecena droga (Radix Althaeae) (I-II). ' Infuzi s dodatkom kiselina izraduju se u sudu od stakla iii od porcu lana. cesce mesaj uci. za sazrevanje cireva "potkoznjaka«.isi ad grade i svojstava lekovitih sastojaka same droge. 111fusuI17 Digitalis. pola sa ta ceSce mesajuci.

pogotovo u hitnim slueajevima: odredena kolieina ekstrakta razblaii se potrebnom kolieinom alkohola da se dobije ieljena koncentracija tinkture (200/ 0 iii 10%). dekokti se izraduju od droga evrsce grade i od onih koje imaju lermoslabilne materij e. rede iznutra. od nosno svde usitnjena (sito IV) droga prognjeei se u porculanskom tarioniku s tolilko hladne des tilovane vode da bude jednoliko prokvasena. Posle toga se zagreva u vodenom kupatilu dok se ne postigne temperatura najmanje 90 0 i greje dalje pola sata na toj temperaturi ee~ce me~aj u ci. Dekokti s dodatkom kiselina izraduju se u sudu za kuvaJl1je od stakla ili porculana. etilnim ili obienim a'l koholom) ·razne koncentracijc ili mesavinom alkohola i etra. obojeni oblici lekova dobijeni ekstrahovanjem droga alkoholom (etanolom. tinktura od ljute paprike upotrebljava se spolja. do propisane kolieine. k ojom je ispran isp resova ni ostatak ekstrahovane droge. Napomena: Decoctum radicis Althaeae izraduje -se kao sto je opisano u elanku Infu zi. Teenost se os lav i krace vreme da se slegne. Decoctum Salep izraduje se kao Mucilago Sa/ep. . Medutim. Sitno isecena (s ito III). Zatim se prenese u sud za kuvanje i prelije propisanom kolieinom hladne desti lovane vode. Izraduju se 3-5%. tj. Dekokti se moraju izdavati u sudovima s natpisom "Pre up. i za dekokte j e najbolje upotrebiti des tilovanu vodu.98 lECENJE BIUEM Za razliku od infuza. ad droga jakog dejstva u apotekama se spravljaju tinkture perkolacijom. Jo~ vruca teenost procedi se. tj . ad droga jakog dejstva dekokti se s pravlj aju u apotec i pre ma propisu lekara. Dekokti od alkaloidnih droga izraduju se na is ti naein. Obieno se uzima 1 dec droge i 5 delova rastvaraea (200f0-ne tinkture). pogotovu one jakog dejstva. Jugoslovenska farmakop eja II (1951) daje ovaj propis : I zrada. Kiseline se uzima priblizno toliko koliko je propisano da droga minimalno sadriava alkaloida. a posle toga odlije se od taloga. a i~ parena voda dopuni V'fUcom deslilovanom vodom . Tinkture su teeni. slabo presujuCi ostatak na cedilu . 3-5 g droge n a 100 g vode. Naj eesce se koristi 40 0 / 0 . u zima se prokuvana ki ~ ni ca iii obiena voda. najeesce u obliku kapljica. i to 1 dec droge ekstrahuje se sa 10 delova rastvaraea (100/o-ne tJinkture).otrebe promuckaj« i "Cuvaj na hladnom mestu«. Ponekad se za spravljanje tinktuTa upotrebljavaju i ekstTakti droga. 500/ 0 i 700f0-ni alkohol.r astvaraju lekoviti sastojci odredene biljke. Za izradu Decoctum corticis Cinchonae treba umesto limunske kiseline upotrebiti na svaki gram kore 0. le kovite sas lojk e koj i se ne razlaiu na povisenoJ temperatu r i. sarno ~to se droga kvasi i gnjeei 5 voden im rastvorom limunske kiseline. Dekokti se ne smeju filtrovati kroz hartiju.3 g razblazene hlorovodoniene kiselinc. a u nemogucnosti iii nedostatku. vodeci raeuna u kojoj se koncentraciji najbolje . ove tinkture se izdaju i upotrebljavaju sarno prema lekarskom receptu i uputstvu! VeCina tinktura se primenjuje za unutrasnju upotrebu. Kao i za spravljanje infuza.

zivo bilje za spravljanje ekstrakata. a suvi najvise. raz li je u bocice. Ponekad je vinu potrebno prethodno oduzeti tan in. Od ekstrakata se izraduju razni galenski pTeparati: pilule. Mediclnska iii lekovita vina se spravljaju na razlicite nacme i koriste u naucnoj i u narodnoj medicini. zbog cega nemaju mineralnih soli. Jedan deo dobijenog dijalizata treba da odgovara jednom delu droge. rastvaranjem cvrstih lekova u vinu iii ekstrakcijom lekovitih sastojaka maceracijom lekovitog bilja u vinu. a l:esce perkolacijom. U novije vreme farmaceutska industrija sve viSe koristi sveze. tablete. fi llruj e kroz harliju za fill rovanje . zitki ekstrakti imaju gustinu meda.IZRADA I UPOTREBA BIUNIH LEKOVA 99 Aka ni je drukcijl:! propisano. tek uzabranog bilja. Dijallzati su teeni ekstrakti svezeg. cuvaju se potpuno suvi u boCicama zalivenim parafinom iii voskom. pod snizenim vazdusnim pritiskom. taka da se u farmaciji sp ravIjaju: teeni. ostavi da se s legne i izb is tri.10 dana cesce mesaj uCi. a suvi su iii u prasku iii u obliku lakih. Prop isno us ilnj ena i prosejana droga s lavi se u s lakl enu leglu i prelije odredenom kolicinom rastvaraca. obe leenos ti pomesaj u. ekstrakti se spravljaju rede maceracijofll. sve se vise primenjuj e uparava nj e u vakuumu. Suvi ekstrakti ne smeju imati vise od 5'/0 vlage. Pos ta ukuvava nj e traje dugo. ali se posle e kst rakcije droge i filtrovanja uparavaju do zelj ene konzistencije. Da bi se s to potpunije eks tra hova li lekoviti saslojci iz clroga. ostatak se dobro iscedi. Taskiseljavanjem) na obienoj lemperaturi . drazeji. osobito onih jakog dejstva. tako da se na svaki litar vina doda 10 grama vodenog rastvora cis tog zelatina (1 deo na 9 delova vade) . Dispertl su posebni farmaceuts~i oblici u obliku pra. poklopi i drii u podrumu 8. tinkture se izraduju maceracijom (mocenjem. dobijeni u industriji centrifugalnim rasprsivanjem biljnih ekstrakata. Teeni ekstrakti se izraduju taka da 1 deo ekstrakta sadrzi le kovite sastojke jednog dela suve droge. rastresitih komada. To su teoni preparati koji se izraduju me· sanjem lekova s vinom. - . Zilki i suvi ekstrakti. U nedostatku cis tog apotekarskog a lko hola maze se kris titi rakija od 40 do 50 0/ 0 _ Ekstrakti se izraduju s lie no tinkturama. 0 cemu lekar vodi racuna kad ih prepisuje bolesniku. Uzabrani biljni organ se samelje u kasu i metodom dijalize ekstrahuje vodom iii vrlo razblazenim alkoholom razlicite koncentracije. zitki ekstraktoi sadde vise aktivnih saslojaka. dobra zapu si drzi na hladnom i mracnom meSlu. sirupi i dr. I zrada.ska. taka da se sve ova obavlja na relativno niskoj tempera turi (20-40 0 ). da bi se spreeilo razlaganje nepostojanih materija. Pos le toga se odlije. To su vrlo dobri suvi biljni ekstrakti standardnog sastava koji se mogu cuvati i tacno dozirati o Osobito su traZeni disperti izradeni od svezeg lekovitog bilja. U farmaceutskoj industriji se proizvode dijalizom.

cicvarica. dodajll se na kraju kad se ras topljena masa na pola ohladi. i diges liju u toploj vodi odredene tem perature. sredrzja iii terapijska doza nalazi se izmedu maksimal· ne i minima-Ine i predstavlja ikohiOinu leka Ioojom se postiie najJ bo1je dejstvo. bolje je upotrebi ti crno vi no. Masnu podlogu treba ras top iti na yo· denoj pari. pre ko toga se s tavi loplo. To isto vazi i za izradu kasice od crnog i belog luk a i drugih biljaka sa sum· pornim h e teruzidima.100 lECENJE BIUEM Upotreb ljava se najbo lje bela vin~. vosku. neu:lezene. Ka~ica. flegm ona i apscesa) . Doziranje lekovitog bilja zavisi od hemijskog sas tava droge. Lekovite masti se najcesce izraduju diges tijom biljnih droga u ma snom ulju. gaveza i drugih mucilaginozn ih droga. Ma· terije koje lako vetre . Osim navede nih kasica za spoljrzu prim el'nl. po· trebno je ce~cc mllcka ti da se ~ t o pOlpunije izvuku lekov iti sastojci droga. p revij e cis tim platnom. Stari i oprobani nacin je spravljanj e kas ica u mleku umesto u vodi. IIi se kuva s malo vode. u knjizi su opisani i naC lnt o izradi ka sa za w l ulrasllju upolrebu. vun eno p la tno (ka· ta plazma od lanenog bras na koja se prime njuj e za lecenj e zapa lj enja lint f· nih sudova. kao sto su e tars ka ulj a i njihovi sastojci u miri s nom bUju. melem. poma· zu dejstvo sluzi lana. Lekovite masti se izraduju u emajliranim. a nekad hladna kasica. lanolinu i drugim podlogama. minimalna doza je najmanja kolicina leka kojom se postize odre· dena lekovito dejstvo. Kasica od sl aCice rz i kako se rze slll e spravljati na visoko j tempera tll ri. jer bi se unis tili enz imi i na taj nacin sp rec ili os lobodenje i dej s tvo le kovi· tog sastojka droge. a isto tako . njenog fa r· makodinamskog dejstv a . je r i e isto mle ko deluje kao dob ro s'l'ed s t~·o za ubla:iavanje bolova i posledica od upale koze i s lulmice. To je naj eesce dijetalna hrana i lek koji se krace iii duze kuva da bi se dobio s to slu zaviji proizvod : salep . ka taplazma sprav lj a se na razne nacinc. dunje. Ovo je potpuno opmvdano. . ovas. ~ to je opisano kod pojedinih bi ljaka. Maceracija obicno traje oko mesec dana. Bliza upulstva 0 izradi i upolrebi poj edinih lekoviLih vina iznesena su kod odnosn ih droga. a a ko droge imaju tanina (opore). nekad se s la\' lja sto toplija . terapijske svrhe i bolesnika . Fina emulzij a mao snih kapljica i kazein mleka deluju kao farmakodinamski sinergist i. Medicinska vina treba sprav lja li i cuva ti u s lak lenim sudovima u mracllom i hladl1oll1 podmmu. Vrela ka~ica se I'azma:ie na cis to bela lane no ii i VlI· neno pla tno i po laze na bolno ili ozledeno mes lO na telu . Maksimalna doza je najveca koIicina lelca koja se moze podne ti bez znakova' nepodnosljivosti i trovanja. svinjskoj masti. Doza je odredena ko· !ieina leka koju treba m:eti odjednom iii u toku dana. Kod odnosnih bi· Ijaka je opisan postllpak spravljanja. Zato se ova kataplazma sprav lj a m esa nj em s laeic inog b ras na s pOlrebno m kolieinom vode o d 20 do 300 na ob icnoj te mpcraluri. belog sleza. Masti mo· raju biti sve:le. konzislencij l!. stakle· nim m porculanskim posudama i cuvaju dobro zatvorene na hladnom i mra· cnom mestu. pirinac i dr. S iln o sam levena dmga u obliku bras na najceSce se popari s pOII'cb nom ko li cinom kljucale vo dc da se dobij e kasa ze lj ene gus tin e. IIi se smlacena kasica razmaze na bolno meslo.

roge se dozi.4 4. zavisi od uznista bolesnika. . trudnoca) i dr. Praskove je najbolje i'Zradivati neposredno pre upotrebe. odjednom pOptti. Od njega se . Evo pribliznih pojectina~nih doza za boles nike od 1 2. protiv smetnji u zelucu itd. Blib obave~tenja 0 nacinu izrade lekova od bilja ~italac moze dobiti od mesnog apotekara. U vecini slu~a. Po~to mi Ziov. Praskovi se upotrebljavaju za le~enje unutrasnjih i spoljnih boles'ti. Zbog toga se u toku leta moramo pobrinuti da od svega ~to nam je potrebno naberemo.raju u gra mov ima. 0 ~e mu lckar s trogo vodi ra~una. ~to prose~no iznosi 1 supen u ka~iku. Najjednostavniji i najprimitivniji na~in le~enja je upotreba pojedinih delova bilja.i'Vosti izvesnih osoba na odredelle lekove. u vi~e doza da ne bi opteretili zeludac i da bi lek bolje delovao.7 7-14 14-20 20-70 godine godine godine godina godina godina godina 1/ 12-1/10 doze 1/8 -1/ 6 doze 1/ 6 -1/4 doze 1/ 3 doze 1/ 2 doze 2/3 doze 1 doza Osim lIzrasta. Za lek se koristi zivo.3 3.iii supena ka~ika vise puta dnevno. Suve d.n prsta. ond a se naj~e~ce droga uz~ma u t. ili 6 do 9 grama k?re. Od osusenog bilja se tucanjem i mlevenjem prave praskovi. polako. na primer. Pre svega. stavljanje lista bokvice na posekotine . Iii kad se listiCi hajdu~ice medu prstima uvaljaju u loptice i to guta pre jela za dobijanje apetita. treba \'oditi ra ~un a i 0 individualnoj preosetl~. ni lekove ne treba naglo. ili slme za izradu raznih prostih iii slozenih lekova u apoteci. Bilje se upotrebljava spolja i iznutra. sirovo i osu~eno bilje.IZRADA I UPOTREBA BIUNIH LEKOVA 101 Srednja doza sokova iz svezeg bilja je po 1 ~ajna . stanje uhranjenos ti. Tim poslom se bave apotekari (fa'lTIlaceuti). Kao ni pica. to nemamo preko cele godine zivog bilja kao oni u tropskim predeiima. tezinu bolesti. 1 koren Ja I 2-5 g cvetova i listova. osu~imo i dobro zapakujemo. ali kako je to ~esto zametno. Na doziranje droga uti ~u mnogi ~i­ nlOCl. a neka domacm stv. Sokovi iz voca i povrca mogu se uzimati i u veCim dozama.izraduju razni lekovi. jer duzim stajanjem gube lekovitost. na pol.ie­ va zivo bilje je lekovitije od osusenog.a nem aJ ~ vagu koja moze da meri male koli~ine.i mo u umerenom klimatu.jli !ista repusine na ope~ena iii ubijena mesta na telu. razna fiziolo~ka stanja (menstruacija. PRAKTltNA UPUTSTVA 0 UPOTREBI LEKOVITOG BIllA U DOMACINSTVU Upotreba lekovitog bilja je raznovrsna. jer se susenjem mnogi lekoviti sastojci menjaju i gube. nego postepeno. Gorki lekovi se uzimaju pre jela.

lavande. nego se stave u cist sud i preliju kljucalom vodom. Medutim . ruze. j er se time uni~ tavaju njegovi lekoviti sastojci. jer se iz ce log biljnog orga na teze i nepotpunij e iscrpljuju lekoviti sastojci nego iz is itnjenih. poveze platnom i jakom hartijom i ostavi desetak dana. stavi u cistu teglu i prelije desetostrukom kolieinom vina iii rakije. Za to je pogresno kuvati kamilicu. zavo mjaka. nanu. pored ostalog. ali se moze ponekad ostaviti i duze da bi u vodu preS lo s to vise lekovitih sastojaka. osobito za jacanje i za leeenj e organa za varenje. To pomalo lici na madiju. Tim mesanim cajevima ces to se dodaje razno cveee zivih boja i prijatnog rnirisa da bi caj imao leps i i privlacniji miris . Kas iku iseckanog korena belog sleza (velicine kukuruznog zma) treba preliti sa dva decilitra hladne vode i ostaviti oko dva do tri sata. To nije dovoljno. Listovi i cvetovi bde otpustaju lekovite sas tojke nego kore i drugi cvrs ti i debeli orgaru . pozitivno utice na bolesnika. poklope i ostave krace iii dll ze vreme. majkine dusice. rakiji. DOMACA APOTEKA LEKOVITOG BILJA Zasto pesaei ti desetine kilometara do apoteke za dvadesetak grama titrice.i 30 do 40 minuta da se biljka kiseli u vreloj vodi. cesce mesajuci. smilja i dr. To je dobro. sto psihicki. zasladiti medom i piti. uvek se mora dobro izmesat i. Na primer. da bi se iz nj ega sva sluz izvukla. razblazenom alkoholu i tome slieno.i be li slez. treba da ima u dovoljnoj kolicini preko cele godine. pored aspirina i kombinovanih tableta jos i raznog bilja. dodaje se cvet razlicka. Dajemo ovde spisak vaznijeg lekovitog bilja koje svaka kuca. mogu se izradivati i u dobrom cmom vinu. Na isti nacin mogu se spravljati . Cvece. ali se oni greju na vodenoj pari. VeCina cajeva se tako spravlja. jer je to I/ajbolje slu zno sredstvo za lecenje organa za disanje. Iedan od naj cesCih uzroka nepoverenja prema lekov itom bilju je. nepoklopljenom sudu. j er kuvanj em gube.i lekoviti zejtini i masti. majkinu dus icu iii ne ku drugu mirisnu lekovitu b iljku. lipu. Uglavnom. Ako se za kucu izrad uj e mesan caj od vise vrsta bilja.102 LECENJE BIUEM NajcesCi narodni lekovi od bilja su cajevi. ali ne odjednom. Pogresno je kuvat. Izvesni lekovi. los go re j e ako se kuva u otvorenom. izvetre gotovo sv i lekoviti sastojci (etal'ska ulja). cmog sleza. nije dobro sto svi taj koren kuvaju . zatim treba procediti . n evena. U vecini slucajeva treba na pol a litra vode staviti 3 do 5 kas ika iseckane iii zdrobljene biljke. U nas se koren belog sleza sve viSe upotrebljava. turcinka. Gotovo je redovna poj ava da se na pola litra vode stavi nekoliko cvetica lipe iii kamilice. sve do nove . nestru cna izrada ca jeva i suvise mala kolicirw bi/jke koja se upotrebljava pri tom e. vee prema tome da Ii se zeli slab iii jak caj. Droga se sto bolje isitn i. nego svaka cetvrt sata po jednu ka ~ iku. belog sleza iii nekog drugog bilja koje gotovo svuda u nas raste u izobilju? Svaka prosvecena majka ima u kuci »Iekove za nuzdu«. Bilje !!reba tek: prilikom pravljenja caja u avan u iii medu dlanovima isitniti . a osobito sa decom. u poklopljenom sudu. treba ostavit. eesce meSajuci . liSee i druge n eke biljne de love nikad n e treba kuvati.

bij'lls ta i drugog bilja jakog fiZlioio s kog dej stva. belog i crnog sleza. bosiljka. skim kutijama. ruzmarina. saJepa. maslacka. jo ~ b olj e. trna. pallcini . koze i druge robe jakog i dugotrajnog mirisa koji se L esko iii nikako ne mo· ze kasnije ocIstraniti. matienjaka. jer u rukama nestrucnjaka one moze biti otrov. bre· ze. borovnice. rastavica. necistoce i /lagle promen e temperature. drena. s pa liti . jer ove dYe biljke imaju isto dejstvo. podbela. sitnice i dr. a novo s lavlj ali u nove kutije. lincure.koru~e i dr. vranilovke. zalfije. sunceve sve /loSli. Na svak u kuliju treba mao s tilom c itko napi sa ti koja se biljka u njoj n a lazi i da lum kad je bra na. turcinka i drugog neotrovnog bilja. podubice. ruze. 3. podbela i dr. iznad sta le. sladica. cemerikc. pitomog kestena. kukureka . u karton. misevima. lipe. maline. na prasnjavom tava. 7. pasdrena. supe iii na nekom drugom mestu izlozenom pras ini. kisi. Osobito treba paziti cIa se bilje n e cuva blizu katrana. kieice. idirota. nu . Bilje se ne moze cuvati bes konacno. Mnoge droge napadaj u in· sekti. 2. belog i crnog sleza. . kiseol1ika i z vazduha. eve to v i tin'ice iii kamilice. pirevine. suncu i s l.lZRADA 1 UPOTREBA BIUNIH lEKOVA 103 zetve. jer se moze desi ti da u starim ima ples ni. to je za brdane i pJanince oman itd. kal"bola. trave od srcJobolje. gaveza. ribizle. dunJe 1 lu· ben ice. ~umske jagode i maline. To ne va lja.uva.0 jedna vrsta. Ovo bilj e ne treba cuvati obe~eno pod st rehom . sapu njace. perunike. vitost pod razornim dejstvom vlage. crne i bele slaclce. o . ogrozda. bunike. m oljaca. breze i belog bora. ali zato mogu nabrati kicice. jagorcevine. mracnom i hlad nom meslu. svinjca. Plod 0 v i sipka iii ~ ipurka (divlje ruze) . gloga. troskota. Vecina se mora svake godine obnavljali: sta. trna (trnjine). ali mora biti zaklonjeno od sun ca. vranilovke. Ne treba gubi ti iz vida da se i naj le kovitij e bilj e moze brzo pokvariti i izgubiti le ko. pticama. Ne moze svaka domaCica imati sve bilje koje se ovde navodi. pitomog i di· vljeg kestena. Zato se bilje mora cuvati ~to bolje zapakovano i sk lon jeno na suvo m es to. Razumljivo je da domaca apoteka ne sme imati velebilja. Evo najvaznijeg bilja koje treba da imaju domacice u kuCi (domaca apoteka): 1. zubace i dr. zove. cubra. Icpo osu. sreenjaka. hajducice. crvi i drugih s leloci na. S. korijandra. kima. lavandule. Lo~ je obicaj u nas da se razno bilje pome!la ~ tako c. gorke deteline. o~. S e men j e bundeve (duleka). oraha. Ijubicice. kantaliona. vetru. kupine. Ravni· cari n e mogu imati lincure. Ijubicice. 4. persuna. . koje sc moze ceS lo prove travati. Pup 0 I j c i majske ruZe. kolomasti. Lis l 0 v i pitome i divljih vrsta nane. U j ednoj kesici iii kutiji sme se c uvarti 1SaI11. jos bolje. anisa. ha jducice. bokvice. sve sk lonjeno u cist orman iii sand uk na suvom. koje se potpuno za lvaraj u. treba cll va ll u nov im kesa ma od jake harl ij e iii . 6. jablana. divizme. ro treba bac ili ili. ocJoljena. K 0 r e n J e (i drugi podzemni organi) belog sleza. tao tul e. moraca ali anasona. Svaku bi ljku. iii vrhovi grancica u cvetu) od majkine dusice. trandavilja. lana. gumske jagode. crne topole. trave·ive. l oplole. pitome i divljih vrsta nane. T r a v e (cele nadzemne biljke u cvetu. sen u. Sto je za stanovnike pored velikih nasih reka beli slez.

mal~ne. osladi i pije. ako se zell da u caju bU'fie ~to viSe vitamina.i tamina. lipov cVe! i dr. list kupine. Slab caj od sipaka u tim prili'kama moze biti od velike koristi. tanina i drugih korisnih sastojaka. Ovako nacinjen. . poklopi i drii ukraj stednjaka 15-20 minuta. kru sa ka i dinj a. vee prema tome sta se zeli dobiti. jer rastu najcesee kao prezren korov na »nicijoj zemlji«. U toj bi/jnoj dOl11acoj apot eci treba da bude u ve k CiSlo j da bude reda. Caju od sipka ne treba dodavati limunove ni jabucne kiseline iii limunovog soka. K 0 r e hrasta i kru ~ in e . mlak i hladan caj. jer saddi v. pa tek onda procedi. Sutradan se pusti da prokljuca svega 2-3 minuta. Stotine miliona Jjudi sirom sveta koriste caj kao prijatan napitak. jer se bilje u apoteci tako cuva. provitamina. Pet e I j k e isanj a i tresanja. najzdraviji i najlekovitiji. caj od sipaka je ne samo prijatan napitak koji osvezava nego je i lekovit. 9. a u ratu jos skuplji. kiselina. treba napomenuti kao vrlo vaZno da sipak treba cuvati ceo i tek pre upotrebe ga zdrobiti. jarebike). zbog cega je nepristupacan sirokim nar. nesumnjivo. lek i sredstvo za osvezenje. . kasika sipka prelije se sa dva do tri decilitra kJjucale vode. jer Sam sipak ima dovoljnu kolicinu Iimunove i jabucne kiseline. procedi. svakom su pristupacne i uvek se mogu koristiti. ali je skup. ogrozda. vrlo skupo plaeena. u I i II svetskom ratu caja je postepeno nestajalo na svetskom trZis tu i vee od polovine rata to je bila retkost. U nekim nasim krajevima vladaju leti nesnosne zege. U hitnim slucajevima i kad se zeli sarno prijatan napitak. Caj od sipaka je nesumnjjvo najprijatniji.104 LECENJE BIUEM 8. onda se ostavi 1 do 2 sata. Sve te biljke rastu u izobilju kod nas. poklopi i ostavi preko noei da se kiseli.odnim slojevima. glavni lekoviti sastojci sipka. Umesto caja mogu se upotrebiti domaee sirovine: sipak. Osim toga. I u mimo vreme caj je vrlo skup.Naprotiv. Caj ima vrlo lepu boju i prijatan miris i ukus. Zbog toga nijedna kuea ne treba da bude bez nabranog sipka. veoma prijatan. R a z n 0: osuseno neo lrovno divlj e voce (divlje jabuke. razume se. sv ila od kuku ruza i drugo. Pre svega. tanina i drugih korisnih sastojaka sipka. DOMACI NARODNI CAJEVI Zamena za kineski caj Upotreba kineskog caja (Thea chin ensis) iz godine u godinu raste. sumske jagode. krecna i gvoZdevita voda. a u mnogim predelima je Josa voda. Najbolji strucnjaci rade ovako : u cajnik (posuda sa poklopcem koja sluii sarno za kuvanje caja) stavi se 2-3 pune kasike zdrobljenog sipka i prelije sa pola litra hladne vode. neozledenom sipku mnogo bolje i duie sacuvaju vitamini i provitamini. Caj od sipaka moze se izraditi na nekoliko nacina. Caj je. Bolja je meka nego tvrda. jer se u celom. ribiz)e. Moze se piti topao. 10. ljuske od ja buka. kru skc. u poklopljenom sudu. Mozda bi se mogao primiti i ovaj r aspored kako je ovde navede no. oskoruse.

Najvi 5e caja od sipaka potrose oporm. savrem eni prirodl1i l11ullivitamini. a li dobije prijalniji miris. stavskih i drugih oporih matcrija (tanina). Mn ogo j e kori snijc i prijalnije svak i dan pojes li na pa rce lu hl eba malo ma s la (b u tera) sa neko liko ka s ika pekmeza od s ipaka nego gUl a ti s kupe uvczene tab le te vitamina C. divljih krusa ka. jer se izra duju od vitaminskog hilj a. saspe se u mlake teg le ii i boec. ali e pogresno nazivaju se menkama): c im se uzaberc. Sve dska i All1crika su glavni uvozni ci i pOlrosac i s ipka na svetu. na poseba n naci n izradenog pekmeza od sipaka.asto i zuto vo. izbace cek in java zrna i »polll tke« OSllSC. pl-edsta vlja citav j edan arse nal. U veCim preduzecima ovaj rad je mehanizovan. nl! treba ga du go kuva li .IZRADA I UPOTREBA BIU IH LEKOVA 105 Jos lepsu boju (k. trnjina. bolnice. oskoruse. boles nic im a. Najcesee se prave od raznog divljeg voca. u tankom sloju susi ne koliko d ana na suncu. Vocni ~jcvi. dunje i drugo voce se istruze na trenici. tj. iscedi. i one se zbog toga dodaje za popravlja nje kvali teta pekmeza od pitomog voea. 051rim noze m iii narac itill1 m a~inama s ipa k se uzduz raspori. trudnica ma. Najvi se se ceni rumeno. Ti pekmezi su.ilis ta. Cim se izvadi . jer one ima mnogo vitamin a i provila mina (be ta-karotina) . bez obzira na to da Ii je izraden od s ipaka. sva ki za sebe iii u smesi. Prie njcm. razume se. provitamina. Svaki ovakav koneentrat (pekmez). internali za s kolsku decu i vojska. kru s ke. U sva kom slucaj u. sumskih jagoda. a s usenj e se obavlja u te rmickim susara ma na stalnoj temperaturi. Nazivaju . bo rovnica. jer uk olik o se duze ku va .i: oSll se n sipak e ddi 1I peCi posle pecenja hl eba dok ne dobij e sve tlu smedc-mrku boju. m a lin a. Mnoge zemljt: kupuju s lol in e vagona s ipa ka za izradu lzv. musmule . Divlje jabuke.i h i vitaminskim ca j evil11a. Is to tako se ceni oporo i kiselo voce. samo uno koje nij e otrovno. vilalllinskilz kO/lcenlrala. narandi. zapravo. dojiljama i sv im s labunja vim osobama. U mnogim zemljama s ipak je pos ta o narodni caj. jos dok je mlak. pl odov i. osko rusa. Iscedeni sok je voeno vino kad prevri. a zatim dosu s i II peci iii stednjaku. Nazi- . raz nih ko ri s nih soli i mnogih drugih lek ovitih sastojaka. decj i domov i. Jos bolje je ovaj sok sacuvati da ne prevri : prokuva se da kljuca 5-10 minuta iii mu se dod a I gram natrijum-benzoata na litar slatkog vocnog soka i razlije u ciste boce. erveno. pijanstva. dobro zap us i i c uva do upolrebe.Za izrad u vitaminskih koneenll-a ta u 111nogim prosvece nim ze mljama poslednjih dvadesetak godina sve se vi se trazi i sve skuplje plata razno di vlj e iii s um sko voce . Moze se upo lrc bl java ti i s ipak b ez on ih ce kinj avi h se menki (to su zapravo. gloginja. . lIt oliko vise vil a min\! izgub i. . Sumsko iii uivlje voce. sipak izgubi jedan d ec vilam ina. mus mula iii nekih drugih pl odova . Ovaj pekmez se daj e kao lek vrl o prijatnog uku sa deci.Od pre deset do dvade et godina ovi cajevi su u sve veeoj meri u upotrebi . drenjina. pravo bogatstvo raznih vitamina. biljnih kise lina. brekinja . divljih jabuka. Dobra s ku van pe kmez od s ipa ka je n ajzdrav ija hrana i najprijatnija pos las ti ca. Peklll ez od sipll ka se izraduje na razne nacinc.1O sta re zla lo) i prijatniju arom u ima ca j od s ipka koji se mal o ispi"l.:'e. pazeCi pri tom da ne pregori. Ovi sokovi su danas u velikoj upotrehi u svim prosveeenim zemljama i slu'le kao jedno od najboljih sredstava u borbi protiv alkoholizma.

»upalili «. Na kraju se IistiCi ponovo uvrnu kao erni kineski caj i brzo osuse na sunell iii na jakoj promaji. Uvijanje. Lipov evet je najcesCi narodni caj. sarplaninski caj. pojede stoka iii istruli. Njima se lece mnoge bolesti. U II sve tskom ratu redovno je dod ava n i s ipak. da vrenje ne bude suvi se burno. Nasi bnlani i planinei. Izrada zamene za kineski caj. sve sa eiljem da se dobije prijatan miris slican kineskom caju.ick i zapakovati . imali bi v. nego tiho i postepeno. me talne sudove) da ne bi izgubio prijatan miris i privukao vlagu i stran mirrs. Uvijeni listiei se svezlI u veIike marame i to se obesi iznad lonaca iz kojih izlazi vodena para. Isto tako se pije [ nana. Najcesce s u upotrebljavane smese u kojima je uvek bilo kupinovog lis ta. tj. drZi se oko pola sata. sa sto manje d rZaka.m voccln. Zatim se lis tiei na stolu rukom uvrell.U poslednja dva svetska rata u Evropi su izradivane razne zamene za kineski caj. preporucuj emo dodavanj e osusen ih sum sk ih j agoda i proplienih s ipaka sme!li prevrelog J.ise koristi od ovih cajeva i voen ih sokova nego od Takije sto je peku od sveg voea. 'kamilica i drugo.isea od kupine. Milioni kilograma najpl e menitijeg voea svake god in e se kod nas pretvore u rakiju. Potom se marame s liseem pritisnu izmedu dYe daske i ostave prekonoe u toploj odaji da prevri. osobito u sumovitim i siro mas nim krajevima. Preporucuj emo ovaj isprobani reeept: lisra lista lista lista lista ribizle kupine maline sumske jagode ogrozda 200 100 100 10 10 grama grama grama grama grama Maljavi listovi sa vrhova grancica beru se potpuno mladi. . ribizle. sumske jagode i ogrozda. jer privlaci vlagu i usled toga brzo puplesnivi i pokvari se.106 LECENJE BIUEM vaj u ih raznim imenima. Racli prijatnij eg ukusa. Drie se jedan do dva dana na gomiliea ma da svenu i za to vreme se cesee prevreu da se ne bi ugrejaIi. vrani lovka. Osuseni voeni caj mora se herme[. zova. . a rak ij a j e nase narodno i naeionalno zlo i nesreea. maline. Jos mlak caj se zapakuje u hermeticki za tvorene sudove (tegle. a najcesee vitamins kim VOGI11m sokovima iii teen. Oni se toee u svim javnim lokalima. parenje i vrenje ponovi se jos dva puta.

. a zatim crvenilo i plikove na kozi (ako se ne pazi) dok kamilica deluje pOl'puno suprotno slisavajuCi i ublaiavajuCi svaku upalu koie i sluzokoze. Iipo\' i zovin evet izazivaju jako znojenje. nego obieno njih povise. saIep. Ianeno seme. uzbuaenoj putni oi slab ih zivaea ponudice lek od odoIjena. ne poznaje se tacan hemijski sastav. slepo poverenje i iskljuei\'a upolreba lekovitog bilja moze biti veoma opasna. tj . -ta!ko da je redak s lueaj da u njoj deluje sarno jcdna hemijska materija. a matienjak. Ovom knjigol11 ne ze limo da sirimo nazovilekarstvo. uglavnom preventivna blaga sredslva.nega lditi. pre svega.nego bolesni'k«.i glavna. ona . Isto tako. pogotovu za neke trudnicc_ . jer se zbog toga najc':esce zakasni. Ipak. jedna od lih materija je pretezna . onom sa pokvarenim stomakom eaj od kamilice inane. lekoviti sastojei nisu do sada izdvojeni iz biljke.el1ag sasrava. Za svaki slueaj (bolesnika) lekar mora da trazi i nade najbolji lek. a hrastova kora zatvara. po onome nasem narodnom: »Bolje je zlo spreCiri . jer su biljke slai. To nikako. avionu. kora krusine otvara. Ali ipak priznajemo da je u izvesnim slucajevima tesko postaviti ostru granieu izmedu nauene i nenauene medioine. ne treba izgubiti iz vida da ima i takvog lekovitog bilja koje ima suprotno dejslvo. dunjino seme i druge sluzne (mucilaginozne) biIjke. deluje zaustavljajuCi proliv.ci tamo ponuditi eaj od lipe i zove. Lekovito bilje se lIpOtrebljava ne sarno u nauenoj vee I i u narodnoj medieini. utoli'ko eesce upotreblj ava ova.. jer mnogo bilje koje se upotrebljava u narodnoj. na·na i limun deluju protiv povracanja. Nazeblom pulniku ee zimskih dana u vow. sto je za mnoge osobe vrlo vaino. U slueaju zaraznih i drugih teskih oboljenja. na brodll iIi stani.sllsi «. a zalfija deluje potpuno suprotno. ne treba preeulati da je upotreba lekovitog bilja u domaCinstvu mnogo veca i raznovrsnija u induslrijskim zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike nego u nas. Koren Ijubicice izaziva gadcnje i povracanje.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLAZITI MEDICINSKIM BILJEM Pogresno je shvatanje da se biljem mogu leeiti sve bol es ti. i 0 tome se mora vodili raeUlla. Zbog toga ce ovde biti navedene sarno one biljke koje su lekari klinieari decenijama iIi vekovima upotrebljavali i imali uspeha. Cesto se cuje da »ne postoji bolest . Uostalom.nane i matienjaka i tome slieno. a neko cak i u nauenoj medicini nije dovoljno proueeno. Daleko od toga.« Podela bilja po njegovoj lekovitosti (terapijska podela) nije laka ni jednostavna. sto je od velikog znaeaja kad se sastavljaju eajevi. ren i slaeica lzazivaju osecaj topline. Na primer. i lekar u tom slueaju ne moze nista da uCini. slieno kao beli slez. Zanimljivo je utvrditi da ukoliko je jedan eovek civi/izovaniji.

kad se prohladi d ekstrallUje. za grgljanje i protiv promuklosti dobre su one bilj ke koje imaju nmogo slu zi. 6. trava od srdobolj e. onih koji mogu prouzrokova ti razna opasna oboljenja. 2 kasi'ke ove smese popariti sa 200 g kljucale vode.ice (titrice). Po 2 supene ka~ike titrice. Posebno je ovaj eaj dobar za slucajeve zalpaljenja zdrela. odmah poklopiti i posle pola sata. Zbog toga us ta treba drzati cisto. kopriva. Ovo oboljenje je naroeito rasprostranjeno u osoba koj e ne postuju lienu higijenu. Usta su jedan od najvazniJj ih puteva za preno ~en. zalfije i sumske jagode s itno izrezati i dobro pomeSati.oa 200 g vode) i tom vodom ispirati usta. tatulom. pre svega beli sl ez: moze se zvakati iii ddati 2-3 sata u hladnoj vodi (l supena kasika korena . Za ispiranj. Iak caj od kamilice sa dosta limunovog soka. 3. podubica. . Ovo blago bilje deluje spor ij e. preporucuje da budu istrajni i strpljivi prilikom upotrebe ovih lekova. ostaviti 1 sat u ·poklopIjenom sudu. bun ikom. stoji pola sata.ie mnogih bolesti. sreenjak. Iednake delove !ista podbela. Opore biljk e.reko usta se prenose razne zarazne bolesti. U nas je vrlo eesta pojava zapa ljena slu zn ice usne duplje. paprena i ljuta jela. odlije i time ispiraju usta. a li d ugotraj nij e i stoga se i znaoi pobo l j~anja boles ti javljaju kasnije. kupi'l1e i rrave od srdobolje popari se kljuealoll1 vodom (pola litra). salep i drugo. odliti i grgljati. ne piti s drugima iz iste case. Dve kasike kamiJ. koren crnog gaveza. bunom. oso bito zaraznih. k iseia. Sto se tiee ishrane. izbegavati slana. grgljati i naj zad popiti. zalfije i lista crnog sleza pomesati i popa riti sa pola !itra kljucale vode. gde se znaci javIj aj u vee posle nekoliko minuta ili najdalje posle ce tvrt iIi pola sata. U istu svrhu i na isti naein kao b eli slez mogu se upotrebljavati i druge sluzne biljke: laneno seme. dunjino se me. birajuCi sarno oporu i kiselu zukvaru. procediti i time ispirati usta i grgljati. ocediti i time ispirati usta. 8. ostaviti 2 sata. tj. Zbog toga se. hrastova kora i sisarke. Razumljivo je da bolesnik treba da zatrazi pomoe lekara. S. Umesto jabuke moze se upotrebiti dunja.e usIa. crnog i belog sleza. zalfije. 1. 4. bedrinac i dr. osobito hronicnim bolesnicima. zalfije i dunjinog semena preliti sa cetvrt litra kljueale vode. U ustima im a mnogo mikroorganizama. BOLESTI USTA P. moze se i popiti eaj od kamilice i posle toga pojes ti nastrugana jabuka. mu~mule. jesti sto viSe kasastu i sluzastu h ranu . Proliv upale usne supljine: po 1 kasiku titrice. tj .108 LECENJE BIWEM Bilje koje se ovde navocLi nema jako iizi olo~ko delovanj e i zbog toga one ne deluje brzo. zube redovno prati posle svakog j ela. kao ~ to je to. opijumom. 7. zdravac. dunj e i drugo oporo voce bogato taninima i pekNnima. strugane jabuke. usJed eega nastaju razne komplikacije. naprotiv. jedieem i drugim bilj em jakog dejstva . Zbog toga je potrebna stalna I i br izlj iva higij ena u sne ~ upljine. 2. s lucaj s velebilj em. one koje sadde ~ tavsk e ili taninske materije: stela. m edu kojima ima i patogenih.

17. !ista nane. 14. korena srcenja ka i trave od srdobolje i ko· rena koprive i zdravca sitno izrezati. Caj treba ddati sto dille u llstima. kao pod 18 . podubice. idirot a i gaveza sitno izrezati. Po 20 g hrastove kore. Cajem od ove smese ispirat·i usta i zatim caj popiti. J ednake delove idirota. kad se ohladi. poklopiti i posle 4 sata ocediti. procediti i tim caj em ispirati usIa. kao pod 8. 21. biti kao pod 8. o s koru ~a. 26. kamilice. 19. Po 25 g n ane. Za iecenie desni: 2 k a~ ike za lfije popariti sa 300 g kljuca le vode. . !ista pitome nane i maticnjaka. . 2 ka ~ ike ove smese kuvati 5 mi· nuta u 300 g vode. 12. 15. 13. popiti. cimeta i anisa. Jednaki delov i kamilice. pome ~a ti i 1 ka ~ iku ove sme~e kuvati 10 minuta u 200 g vode. 10. dobra iscediti i pome~ati sa salepom. Po 5 g lista kupine. kao pod 18. Po 10 g hrastove kore . Caj je dobar protiv zapa lj enj a s luzn ice usta i idrela. ocediti i time ispirati us ta. 22. Jednu kasiku salepa u pra~ku kuvati 1 sat u 200 g mleka i u toku kuvanja dolivati ml e ka. iscediti i tom vodicom ispirati usta i mazati desni. zdravca. kao pod 18. za lfij e i kupine. koprivinog lis ta i kamilice. 23. poklopiti i. Upot reblj ava se izj utra i u vece i protiv lI epri. podbela i ka· milice pomesa ti i upot rebiti kao pod 8. kamilice i nane pome ~at i i upo tre. Posebno se spravi jak caj od kamilice: 2 ka~ike kamilice popariti sa 200 g kljucale vode. kad se ohladi. Ovo je dobro i za decu. na kraju. miloduha. Jednake delove cve ta majske ruze. Po 10 g rizoma zdravca. j er je mirisno i nije mnogo oporo. Po 5 g musmula. 29. maticnjaka i zalfije. na ne i slatkog korena i po 5 g karanfi· [ica. kao pod 18. belog i crnog sleza. nane i planill'sk<>g /5ubra. Po 10 g korena ratanije i zdravca. kao pod 8. kamilice J zdravca. limunove i narandzine kore i moraca i 5 g karanfilica. 24. Po 5 g bedrinca. posle svakog grgljanja. Po 5 g zdravca. ribizle i pi tome nane. i.J 25. kao pod 18. jatnog zadaha i z /Isla i ze luca. hrastovih ~iSaraka (stu· canih u prahl i zalfije. Po 10 g korena ratanije (kupiti u apoteci) i [i's ta zalfije popariti sa 200 g kljucale vode. kao pod 18. pa time ispirati usta (grgljati ~to duze). maticnjaka. kao pod 18.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2ITI MEDlCINSKIM BIUEM 109 9. 11. 27. pitome nane i zalfije. Od ove smese moze se naciniti i tinktura u razblazenom cis tom alkoholu (apotekarskom): 20 g sme~e na 100 g alkohola. kad se ohladi. J ed na ka ~ ika na 200 g kljucale vode. kao pod 18. Po 5 g dunjinih i hrastovih pupoljaka (vrhovi grancica). Ovim ca· jem mogu se masirati des ni. Dva deset grama miloduh a. 18. Po 5 g :lalfije. puklopiti i posle 6 sati ocediti. Po 10 g planinskog cubra i semena buacka. Po 5 g riwma trave od srdobolje i zdravca. 28. kao pod 18. procediti J time mazati desni i ispi· rati usta. maline. da bi lekoviti sastojci za lfije s to duze delovali. Po 10 g moraca i anisa i 'Po 20 g Zalfije. tako da na kraju bude oko 200 g tecnosti. kao pod 8. divljih Jcru~aka i lista pitome nane. kao pod 18. 20. 16.i kore na zdravca i srcenj aka i IS g korena belog sleza.

hajd ucica i neko dr ugo aromaticno <. smrad iz usIa veoma nelagod no uti ce i na onog koji pati od ovog oholj enja i na sredi nu u kojoj takva osoba zivi i radi. pomorand ze. pre svega. a u in os trans tvu zna lno vise. U Londonu.ima lekari i apotekari za nasu kamilicu kazu : "Vasa kamilica je zaista izvrsna. Po 1 kas iku sitno stucanog lis ta i cveta llliloduh a i sla tkog korena i 2 pupoljka kara ntilica popariti sa 300 g kljuca le vode. Po I kasika slatkog korena i kore od limuna i pod I. gasova. slllesla poklopiti i posle pola sata ocediti.110 NEPRJJATAN ZADAH IZ USTA LECENJE BIUEM Neprijatan zadall. izb egava nje dru stva i. kao pod I. !cardamom i dr. kao pod I. Po 1 kasika pupoljaka majske ruze. najkvirc. ovi boles nici piju Ullles to vode razne caj evc s prav lj ene o d miri s nog bilja. a dYe profesorke Univerziteta sa Filipina 1954. Po 1 kasika miloduhaa i korena omana i 2 karanfilica. eugenolni bosiljak. presni m povrcem i vocem. slatkog korena i osusenih sumskih jagoda. Po 1 kasika tveta hajducice i lista nane i 3 zrna (stucana) najkvirca. sma nji. nikad je nemarno dovoljno«. maskira neprijalan zada h iz usta. SMETNJE U ORGANIMA ZA VARENJE Protiv n a dim a n j a. donek le prikrije .10 III ace bilje. kao 4. uop s te . kao pod I. Bolesnik mora traziti savet i pomoc lekara. Na osetljiva li ca ova upoma i dugotrajna bolest ces to ostavlja dubok e i neprijatne posledice: depresije. Po 1 kasika miloduha. 5. kao pod I. na zalost. medu kojima prvo mesto zauzima litriea. nane i mati cnjaka. Medutilll. uopste. jer smo celim putem umesto vode pile jak caj od vase kamilice" . 2. uredna s tol ica. miloduh. god. 1ma vec i broj naseg i s tra n. sa mocu i potis tenost. 6. 2 karanfilica i 1 kasika lista nane. sial ki koren. hi gijena usta i. limunova i pomorandzina kora. ali. Po 3 zrna kardamoma i najkvirca. zasladiti medo m i popiti 1 casu izjutra. a drugu uvece posle obeda. To je. Za lecenje ove boles ti rarmaceutska industrija proizmdi neke veoma sk upe lekove koji se prodaju pod zas ti ce nilll i iZlllisljenim im enilll a.u organima za varenje. kao pod I. tegoba i smetnji u trbuhu ima matan broj mirisnih (aromaticnih) biljaka. pravilna is hrana sveiilll. rekose: "Mi smo na kongres u Pariz dosle avionom. U nas manje. 3. nikom nismo bile dosadne. putovale smo dva dana i dYe no~i i nismo imale nikakvih smetnji . ocajanja. uredan zivot moze da ublazi ovu neprijatnu boles t. 7. Dccje klinike i porodilista u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi sve vise upotrcbljavaju kamilicu. Pari:w i drugim velikim medicinskim centr. . a od inostranog karanfilic.og bilja koje moze ma nj e iii vise da ubl azi. 1.

s laden caj piti pre jela. ostaviti 15 minuta. bolje je eaj zasladiti m edom nego secerom. a sladak posle obeda. rastavica i pelena. anisa. potrebno je da se pre upolrebe zdrobe u avanu. Dve plodove narod pogresno naziva »seme«.ti i upotrebiti kao pod 7. 8. To je na mirni ca koja se veoma tesko var. ocediti i nezasladeno piti pre jela. maticnjaka.i i izaziva nadimanj e i velike lcgobe i neugodnosli us led razvija nj a gasova neprij atnog mirisa. jer je i med lekovit. Iednaki delovi anisa. a na nij e otrovna i ne izaziva nav iku ni duiom svakodn evno m upotreb om. Punu supenu kasiku smeSe preliti sa 200 g kljucale vode. ocajnice. majkine dusiee. Po 1 supenu kasiku maraca i korijandra stuea. Bebe koje ces to imaju bolove i grceve u trbuhu s mire sc i zaspe vee pos le nekoliko kasieica »kamilteja«. a li jos uvek mnogo jede kao glavnu hranu pasul j. U bo rbi protiv mraka i neznanja. nane i siSarica hmelja. Osobe koje pate ad hronic l1ih poremeca ja organa za varen j e takoue se hval e da im kamili ca najvise pomaze. 7. 2. neka pije caj ad ave smese: pomesati jednake delove titrice. pitome nane. anis i kim se moraju prethodno stucati u prah. Daje se Sam iii u smesi sa isto tako dobrirn lekovima. Iednaki delovi kicice. lekovitiji caj . protiv opasne upOlrebe makovih caura u nekim nasim krajevima. 1 supena kasika smek na 2 decilitra kljuca le vade. 6. 4. Ponekad se toj smesi doda i kori jandar. Ko ne maze da podnese miris tHrice. 3. kao pod I . odmah poklopiti i posle 2 sata oeediti. treba ih ostaviti 2-3 sata u poklopljenom sudu. Kad se preliju kljLlcalom vodom. 1. kao sto su morae i anis. 3 supene kasike ove smese popariti sa pola litra kljucale vade. zasladiti medom iii nekim sokom i piti posle obeda. kao i u drugim slucajevima. Maze se zasladivati i vocrum sokovima iii sirupima. I ovde. kima i maticnjaka i po ' 10 g nane i majkine dusice. kuvati 1-2 minuta u poklopljenom sudu. kolicina se odreouj e prema uzrastu. kao pod 5. Kamilica je ta n asa sp aso nosna biljka koja maze potpuno zameniti makove came.i korij a ndra i 10 g korena angelike. a s to je n ajvaznij e. Deci se stavlja m anj e titrice n ego odrasHma. Nije dovoljno jedno te is to govoriti : m akove eaure s u opasne i m ogu izazva ti smrt deteta! Pot rebno je majkama dati za menu za m akove eaure. nes to s to je bolj e a d njih i s to dcletu neee skod iti . Kim je opstepoznato sredstvo protiv nadimanja. Punu su penu kasiku titrice s tavit. 5. Caj ad kaIllil ice i piro m e 1 1ane je jecLno a d naj boljih sredstava da se te nepr ijalnosti sm anje i ubl aze.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA 2 1TI MEDI CI NSK IM BIUEM III Nail narod danas manje. Posto ovi plodovi imaju lekovite sastojke cvrsto zatvorene u unutrasnjosti. a nekad 2 i vise casova aka se zeli sto j aci. 9. Morac. ocajnice i majkine dusice. Po 30 g moraca. Neza. smes ta pok lopiti i ostaviti aka 1 sa t. pitome nane i matienjaka. najbolji nac in je dati svakoj m ajci kamilicu i pokazati joj kako treba st rucno da spravi caj svoj oj bebi. Iednaki delovi kamilice. kima . maticnjaka. . gasova. Po 20 g moraca. 3 sLlpene kasike smese stucati u prah i uzimati u toku dana posle jela na vrh noza i piti jak caj od kanlilice (caj pod 1).i u cis t sud i preliti sa 2 decili- tra kljucale vade.

ja koie i sluznice i na laj nacin ublazuju upalu i smanjuju boll tegobe u jednj aku. karnilice. kao pod 9. 19. angeli ke i vidovc ice i 10 g kamilice. 2. on e opo rog ukusa. Bolesnik mora traziti po moe lekara. ali se u ta kvim cajnim mesavina ma one nalaze u manjoj kolicini. Ako domaein s tvo u pla nini iii na selu nema nikakvih lekova. mo raca i raslaviea. Po 30 g vranilovke. lincu re i na ne. naljblaii le kovi. pi tome na ne i jdi ro ta i 10 g cveta lavandul e. Slicnim le kovima se dodaje i bilje sa azule17 ima. pre svega one koje u sebi imaju slu zi. Sve gorke caj eve piti nezas ladene pre j ela. majora na. 1. ka mili ce i vra nilovke. 14. ali se pre thodno mora prokuvMi. kao pod 9. ali nezaslaeleno pili pre j ela . moraca. Sok od dunja taJrode pomafe: oljustene dunje se sHno izrendaju (nastrufu) i iz njih iscedi sok. kao pod 9. Za ublaZavanje zapalj enj a ovog organa koriste se razne biljke. Po 25 g hajd ucice. da omeksa i. 13. . Svi ovi caj evi ne sarno da smanj uju gasove vee is tovremeno vraeaj u apetit i deluj u kao lekovi za j aca nj e. kao pod 9. jer se brzo kvari. lipe . Po 30 g 'nane. Pije se svakog sala po 1 kasika. Ovu sluz treba cuvati u cistoj zapusenoj boci na hladnom mestu. Po 20 g nane. lincure. kao pod 9. Po 30 g kam ilice. oni koji pokrivaju. kore gorke pomora ndze. 15.i timij a na i 10 g m at ic njaka. zasladene m edom ili voenim sirupom. Po 40 g lincure i kicice i po 10 g ocajn ice inane. Piti kao dunjinu sluz preko celog dana kad god se ozedni. idirota . Uzroci zapalj enj a jednjaka su r aznovrsni. moze za nuidu nacinili sluzaste kasice kuvajuCi 1-2 sata kasiku pirin ca u 200300 g vode. 3. a one koji nisu gorki posle jela. koj'i lakode dduju pro ti'V za palje n. idirota i kud rave nane. 3 s upcn e kas ike isiln jenc smese s pravi ti i upo trebiti kao pod 9. 17. kao pod 9. 0 svemu se posavetova ti s leka rom . kao pod 9. odlije se od taloga) . id iro ta i odoljena. prokisne. oblaZu i tako s tite obolelu sluznicu. Sto g dU/ljinog semena pokvasi se sa 2 li tra destilovane vode (moze se upotrebiti i obicna veda. U tera piji ovog organa koriste se ponekad i taninsk e biljk e.112 LECENJE BIWEM 10. m e tvice. 11. majkine d usice i mo raca 5 g selena i angelike. U nedostatku pirinca mogu koristi t·i ovas iii psenicu. Po 30 g na ne. 16. 12. Po 25 g m ajo ran a. Po 20 g kicice. Razumljivo je da bolesnik mora voditi racun a 0 ishra ni i da iz svog j elovn ika izbaci sve one s to mu pricinj ava legobe u organima za varenj e. a kiselina drazi sluznicu. d rii 12 sati cesce m eliajuCi i posle toga se procedi kroz fl anel iii cisto platno. Po 25 g vra nilovke. kao pod 9. jer tanini taloi e belancevine i tako sllse sluznicu. ZAPALJENJE JEDNJAKA (Ezotagit is) . 18. pogotovu kada je u zapaljenju. 15-20 minuta. kao pod 9. dakle. kada se ohladi.

12. pomorandZe. Ovako dobijena sluz je veoma lekovita. tako zbog toga jos viSe slabi i postaje sve manje otporan. crnog gaveza. podbela. ribizla.') g lista belog . neprij atnog uJeusa. Po 20 g eveta kamiliee.i ernog sleza. 9. navedenih ra nije pod 5. pre svega od l11at ic njaka ili od kamilice. 11.KOl E SE . Razumljivo je da osobe koje pate od zapaljenja jednjaka moraju strogo pazi ti na lUenu higijenu i ishranu. odmah poklopiti i posle 2 sata odliti. 14.preli. eveta ernog sleza i tJrandavilja i lista mati 6njaka. pre upotrebe u solju pom esati kasiku sluzi sa isto toliko caja od pitome nane. popariti jednim litrom kljuca le vode. piti po 1 supenu kasiku svakog sata. podbela i crnog sleza i kon~na omana rpomesati i upotrebljavati kao pod 7. zbog toga ga one ne smeju upotrebljavati. Pedeset grama sernena buacka (Plantago psyllium) i po 25 g dunjinog . popariti sa pola litra kljucale vode. odmah poklopiti i posle 3 sata oeediti. smesu biljaka koja ee tom bolesniku pomoei. Po 109 cveta brdanke. kamiliee. cveta nevena. jer im drazi organe za disanje. islandskog lisaja i 5 g cveta divizme pomesati i upotreblja'Vati kao pod 7. otufnog. podbela i bokviee pomesati i upotrebljavati kao pod 7.Sluzi su bijutavog. pa se moze piti uz dodata:k sredstava za osvezenje. zbog ('ega ih mnoge osobe ne podnose. . Piti svakog sata po 1 kaSiku sa nekim sredstvom za osvezavanje k ao pod 5. 6. zasladiti dunjinim ili slezovim sirupom i piti sVaikog sata po 1 kasiku. 10. Po 20 g korena i cveta be log sleza.ti sa 300 g hladne vode i posle 3 sata odliN i iscediti. . 8. slucaj odrediti lek. pomesati. Po 10 g korena omana. pirevine i belog sleza pomesati i upotrebljavati kao pod 7. Po 2.UlTi MEDICINSK IM BIUEM 113 4. Pedeset grama korena belog sl eza . ernog ·i belog sleza i trandavilja pomesa ti ·i upotrebljavati kao pod 7. Nij e re dak slucaj da boles nik povra ti ne sarno popijenu lekovitu sluz vee i hranu . 'usta ~ jednjak. Lanena sl uz: 100 g lanenog semena ddi se 12 sa ri u 2 litra des rilovane iii prokuvan e i ohladen e obicne vode i 'Ilpotrebi ·kao dunj ina sIuz. 5. pogotovu bolesnici koji dugo boluju. Tome treba dodati i cinjenicu da svaki bolesnik drukcije reaguje na isti lek. Po 10 g eveta ernog i belog sleza. iseediti u 6i\Stu boeu i cuvati na hladnome mestu . lekar ee za svakJ. jabuka i drugog voea. 15. prema ukusu bolesnika. Ovde je naveden veCi broj recepata. Prema tome. kiselih visanja. 7. lista hajduci"Ce. vee 'prema tome s ta bolesniku najvise prija i cega u kuei ima. Neke osobe ne podnose evet divizme. lato se ovim sl'llZima neposr edllo p re upotrebe do daj e ma lo soka od limuna. M iri:ma dUl1ji na i l anena slu z.i lanenog semena pomesati i upotrebljavati kao pod 2. . maticnjaka i bokvice pomeSati. crnog i belog sleza i trandavilja pomes ati i upotrebljavati kao pod 7. leze i ne k reeu se na ciMom vazduhu . Da se m i r-~s i ukus poprave. nevena. kamilice i podbela. Po 10 g piskavice ili grckog semena. jer su uzroci zapaljenja jednjaka razliciti.I ova sluz je bljutava i otuzna. malina. Po 1 supenu kasiku cveta kamilice. BOl ESTi MOGU IZl EC ITI III UBL. kamilice. 13.

Po 10 g korena omana. 3. ostaviti 2-3 sata da se ohl adi i caj piti u toku. piti u toku dana umesto vode. Piti 2-3 puta dnevno. dunjinog semen a i lista zalfije i bokvice. steze. Cetiri supene kasike kamilice i 4 kasike lista hajd uc ice prelili sa Iitar i po kljucale vode. KATAR ZELUCA (Ga stritis. kao pod 2. 7. kamilice. ocajnice i cveta trandavilja. od verema travu. kinu dus icu i neke druge gorke i opore biljke. vidovcice i korena angelike i 10 g sladiea. Po 20 g majkine dusice. 5. kamilicu. Po 10 g cveta kamilice. od kojih ee lekar odabrati onu koja najvi se odgovara svakom pojedinom boles ni ku: 1. Po 10 g korena selena. kao pod 2. Jednaki delovi hajducice. Po 30 g lista pitome nane. I ovde eemo navesti veei broj smesa. CIR zELUCA I DVANAESTOPALACNOG CREVA (Ulcus ventriculi et duodeni) 1. Ove biljke mogu se kori· stiti i tako sto se Iistovi zguZvaju izmedu prstiju i naCirri lopti ca koja se proguta. petrovca i kima. buacka i dunje. 11. kao pod 4.icice. lista bokvice. selena. mogu za· sladiti caj medom. belog sleza i pirevine. 4. Iista pitome nane. Supena kasika u prah zdrobljenog cmog gaveza i jedna kafena ka· sika lanenog semen a. orahovog \ista i majkine dusice: 3 supene kasike smese popariti sa pola Iitra kljucale vode i posle 2 sata ocelliti. lipovog cveta. Jednake delove hajducke trave. ruse. hajducice. cesee promesati i posle 1 sata ocediti i popiti neza· sladeno na pola sata pre jela. Po kafenu kasilw lianenog ~ dWljrinog semena prelilti soLjom hlad· nog eaja od kamiJice. odmah poklopiti i dna ti 15 minuta u kraj s tednjaka da bude toplo. kao pod 4. debelu koku. orahovo lisee. Osobe koje ne podnose gorko. Zimi se kuva caj od os usenih listova. . Po 25 g korena crnog gaveza. 9. Nezasladen'o piti na pola sata pre jela. Ovo Cil1iti po nekoliko puta dnevno. slatkog korena i pirevine. selena. podbela. pe t rovac. belog sleza i slatkog korena i 25 g cveta trandavilja. smilja. B. kao pod 4. korena belog sleza. 10. anisa i porno· randzine kore. kao pod 2. 6. maj. kao pod 4. k. Po 20 g kamilice. nanu . 2. gastroenteritis) Hronicni katar organa za varenje cesto se i caj evima moze vrlo us· pes no leciti. vodopij e. skinuti. crnog gaveza i reuma. crnog gaveza. crnog sleza i kamilice. dana kad god se ozedni. Po 20 g korena crnog omana i belog sleza. kao pod 2. ali da ne vri. lravu·ivu.114 lECENJE BIUEM ZAPALJENJE ZELUDACNE SLUZNICE. kao pod 2. 2. kao pod 1. Od lekovitih b ilj aka vredno j e pomenu!li: haj ducicu .

kao pod 1. 4. odnosno sa hioscijaminom. Po 15 g kantariona. 8. s latke paprati i s lavelja . stadi ca i lrave od srdobolj e. kao s to su: velebilje. cvela lava ndute . Po 15 g kore na crnog gavcza. beli bun i mandragora. kao pod I. Po 20 g kantariona. Po 10 g ki cice. Po 20 g lanenog i dunjinog semena i po 15 g !ista ialfije inane. zalfije. cve la tra ndavi tja i lrave ruse. a dobijaju se jedino na Ickarski recept. Boiest se javlja usted hronicnog zapaljenja sluznice zeluca (gastritis) iii cira zeluca. ma lic nj a ka . Medutim. kao pod I. 6. Po 25 g kore na crn og gaveza. !ipovog cve ta . bo kvice. 2. Najjace dejslvo imaju biljke sa atropinom. kamilice. kami!ice i moraca. kao pod I. 7. hiperhlorhidrija) Mnoge osobe boluju od ove bolesti. k ao pod 1. talula. kao pod I. po 10 g majkine dusice i blazenog ckalja i 5 g lanenog semena. 3. Po 25 g korena crnog ga veza. betog steza. bunika. omana i idirota.KOl E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2 1TI MED ICINSK I M BIUEM 115 3. kao pod 1. rusomace. betog steza. crnog gaveza. kao pod 1. postoje vrlo pouzdani biljni leko"i koji smanjuju lucenje ove kiseline. kamiIice. Po 20 g ka m iti ce. jer lake mogu izazvati teska trovanja. ove biljke su vrlo jakog fizioloskog dejstva i zbog toga se ne preporucuje njihova upotreba u domac instvu. s ladica. angelike. Po 30 g ko rena crn og gaveza i sladica i po 10 g korena i lis ta belog s teza. pa i smrt! Lekove od ovih biljaka spravljaju farmaceuti u apotckama i farmaceutskoj industriji. 5. kao pod I. 4. hajducice. Navescemo neko!iko recepata mesanih cajeva. ka mili ce. korena mas lacka i kore krusine. Bolesnik oseca dosadnu gorus icu. angelike. Po 15 g korena crnog gaveza. Medutim. koja je posledica povecanog lucenja zeludacne sone (hlorovodonicne) kiseline. !is la be tog i crn og steza i rusomace. OBOLJENJA 2ELUCA Povecano lucenje zeludacne sone kiseline (Hiperacidit et. Po 40 g ko rena crnog gaveza i belog sleza i 20 g sla lkog korena. kao pod I. 9. a ni sa i cve ta tra nda vitja. neprijatno podrigivanje i mnoge tegobe. Po 25 g cve la podbeta. koji se uspesno upotrebljavaju protiv suvisnog lucenja sone kiseline ~ pos ledica koje zbog toga nastaju: I. a narocito cira dvanaestopalacnog creva. . iatfije i ruse. oma na i pirevine i po 10 g moraca. Upotrebljava se magnezijum-oksid iii soda bikarbona za neutralizaciju slobodne sone kiseline. lipovog cveta i slatkog korena. 10. kao pod I. sacinjenih od neotrovnih biljaka. maticnjaka. 3 supene kasike smese popariti sa pol a Iitra kljucale vode i posle 2 sata ocediti i popiti u toku dana. idirota i moraca i 10 g kamilice. sladica.

POREMECAJ VARENJA (Dispepsija) Uzroci ovog oboljenja su razlici ti. kao pod 1. hmelja. Bolesnik se mora obratiti lekaru za savet i pomoe. kima i idirota. kima.116 Smanjeno lu~enje zeluda~ne LECENJE BfUEM sone Idsellne (H ipoacid i tet iIi hipohlorhidrij a) Ova cesta bolest j e pretezno posled ica hronicnog 2lapaljenj a zeludacne sluznice u sled preterane upot rebe alkoho lnih pica. trave-ive podubice. po 10 g hajducice i 5 g m ajkine dusice. podubice. . Po red razn ili tegoba u trbuhu. Po 20 g korena selena. 4. kao pod 1. 8. Po 25 g kokoca. Po 25 g korena idkota. 3 supene kasike ove smese kuvati 5 min uta u pola litra vode u pokloplj enom sudu . h ajducice. po 10 g kantaI'io na i trave daninoCa i 5 g ljute paprike. Razumljivo da ce p om oei sa rno kva litel no lekovito bil je i zbog toga bolesnik mor a voditi racuna od koga ga krupuje. ko re od gorke pomorandze. kao pod 1. nepravi lne ish rane i hronicnih zaraznih boles ti. kicice i komoniJke . u slucajevima dispepsije truljenja treba upotrebljavati mnogo bill . kao pod 1. naj cesee zbog nedost-atka fermenata creva ili gusterace. kicice i h ajducice i 10 g idirota isitni ti i dobro pomesa ti. 9. kao pod 1. m oraca i korij andra i po 10 g lincure. 1ma izves tan broj bilj aka koj e povecavaju lucenje zeludacne sone kiseline. Osobito veliku p aznju treba obrati t i na ishranu. Naveseemo sa rno do maee lekovit o b il je do koga bolesnici mogu lako doei. 1ma i · drugih vrsta dispepsije. Atonicna dispepsija je prouzrokovana mlitavoscu miS1ca zeluca i creva. pogOlovu posle upo trebe pasulja i d ruge kabaste i tesko svarlj. k ao pod 1. u p redelu zeluca gotovo posle svakog obroka. 6. Po 15 g idi rota. kim a. Na primer. angelike i ruse. Po 30 g lincure. j er j e varenje o teZaoo i uspore no. ostavi·ti da se ohladi i pi ti u toku dana 3-4 puta po 1 solj u na pola sa la p re jela. ko moni ke. 7.ive h rane boga te celulozom . Po 20 g gor k e deteline. _ 5. cesto se j avljaj u proli vi koji se dosta tesko Ieee. 2. lincure i rudinskog pelina. omana. 3. kao pod 1. U avesnih osoba nagomilavaju se velike koli6 ne gasova. Takozvana acidna dispepsija izazvana je suvisnim lui::enj em zeludacne sone kiseline. kicice. idirota. zove. E\'o nekoli ko ispitanih cajeva koji se vee vekovima svak od nevoo koriste u na ucnoj medicini raznih zem alj a : 1. kao pod 1. po 10 g ruse inane i 5 g ljute paprike . angelike i lincure. trave-ive i grcice. Po 25 g blazenog ckalja. Bolesnik oseea potmuo i tup bol »ispod grud i. Po 25 g pelena . Klasican nacin lecenja j e uziman je propisan ih kolicioa r azblaZene sone ili hlorovodonicne kiseline kako bi se nadoknadio nedos tatak ove ki seli ne u zeludacnom soku.. Po 20 g trave-ive.

4. is landskog lisaja i 10 g trave-ive. idirota. PomaZu i biljke sa sluzima i azulenom. za tim k uvati u pok lopljenom su du 5 minuta i. kao pod 1. k ao pod 1. Po 15 g kamilice. podubice. hajduOice i po 10 g trave-iove. a kim u a vanu s tu ca ti . kada se s ml a~ i. Osobita painja se obraca na ishranu. omana i 10 g pirevine. Po 50 g podubice i vranilovke pomdati i 3 kasike ove smese popariti jednim Htrom kljucale vode. odliti i toplo piti umesto vode u toku dana. 3 supene kasike sm ese d rlati 3 sata u pola li tra hJ adne v<Y. kao pod 1. maticnjaka. Uzroci ovog oboljenja su raznovrsni. gr~evi 1I trbuhu. sa ml e~i iii stuca ti u fini prah i uzi. Topli oblozi na trbuhu. Po 30 g hajdu ~i ce. 2. 11. Po 50 g rizoma sr~enjaka i rizoma trave od srdobolje dobro isitniti i pomdati. 9. id irota i maj kine d usice i 10 g kima. zagrejati do klju~anja i kuvati 15 minuta. prtome nane. osob ito presne i sitno ·samlevene iIi nastrugane. 30 g dunji nog semen a i po 15 g trave od srdobo lj e i na ne.-4 puta po 1 casicu pola sa ta p re jela. tan ina (oporih materija). ostaviti ukraj stednjaka 1 sat. anisa i moraca i po 20 g lista pitome nane i plodova p asdrena. kao pod 1. Bolesnik se mora obratiti lekaru za savet i pomoe. k ima i anis a i 10 g nane. pi-ti 3. kao pod 1. gorke deteline. Znaci oboljenja su proliv. 15 g kamilice i 5 g kQre krusine. Po 40 g korijandra i idirota i po 10 g plodova pasdrena i kleke. Po 20 g la nenog i gr~ kog semena . »voeni dani« iii »vocne kure« (v. lista koprive i korena pirevi'l1e. kao pod 1. Po 15 g kima. 8. smanjuju tegobe bolesnika. pored os talog i razni biljni leko vi: 1. lincure. kr~anje u crevima i druge tegobe.Ie. 1. Po 30 g moraca. ko rijandra. I ovde pomazu sluzavi lekovi i sluzave ~orbice i kasice. jer ublaiuju zapaljenje i tako smanjuju tegobe. 3. Po 15 g kieice. U nas i u inos tl-an s tvu ko r is te se. lanenog i dunjinog semen a. kao pod 1. osobito posle jela. sve dobro isitniti . sitno 'l1astrugane jabuke i dunje i topli cajevi umesro ·vode. 10. Po 50 g idirota i oman a. . ma ticnjaka i h ajduoice. 2. Po 40 g !ista zalfije i belog sleza i po 10 g kamilice i mati~njaka. 3 supene kasike ove smese preliti jednim lit rom hladne vode. poklopiti i posle 2 sata ocediti. Od vehke pomoei su tzv. 5. ZAPALJENJE TANKOG CREVA (Enteritis) Zapaljenje tankog creva moze bili akutno ·i hroni~no. gorcice.mati 3-4 puta po I kafenu k asicicu na pola sata pre jela. 6. Bilje za spravljanje ovih ~ajeva treba da ima. Po 15 g lis ta pitome nane. pre svega. nadutost. Po 40 g korena idir ota i lincure. kao pod 1.i di pogJavlj e Voce i povrce kao lek ). Piti umesto vode. kao pod 1. 7.KOJ E SE BOLESTI MOG U IZLEC IT I ILl UBLA t ITI MEDICINSKIM BIU EM 117 ne h rane.

pa ih z:bog toga treba piti sa raznim vocllim sokovima koji osvefavaju. kao pod 1. bokvice. 11. azulenogene materije (antiflogistika. Po 25 g islandskog liSaj a.ti da se ohladi i piti 3-4 puta dnevno po J casicu na pola sata pre jela. kao pod 2. Smtenje su pracene jakim bolovima i grtevima u trbuhu. . kao pod 1. nane i cveta kamilice. prvenstveno namimice s malo celuloze. ostaVli. potrebno je menjati cajeve. posto je kolitis dugotrajna bolest. lis ta bokvice. 7. zatim zagrejat: do kljucallja u poklopljenom sudu. Po 25 g srcenjaka. uzimajuCi uvek neku drugu smesu. ostaviti da stoji 3 sata tesce mesajuci. protiv upale sluznice) i poliuronske supstancije (sluzi. nane. kao pod 2. ZAPALJENJE DEBELOG CREVA (Kolitis) Mnoge osobe boluju od akutnog i-li hronicnog zapaljenja sluznice debelog creva. kao pod 2. pektini). pa se bolesnici upucuju da traze savet i pomoc lekara. 12. hajducice i borovn-i. kao pod 2. Ovi cajevi nisu uvek prijatnog ukusa. rizoma srtenjaka i trave od srdobolje i korena od koprive dobro isitniti. 9. kao pod 2. Prolivi su vdo cesto sluzavi. Hronicni kolitis je te~ka i upoma bolest koja se sporo leCi. trandavilja. Po 25 g lista oraha.ice. Po 25 g !ista koprive. bokvice. trave-ive i rusomace. Pre svega. timij ana i kam hlice porne~a ti i upotrebljavaN. Po 50 g lubenicarke i steze. 4. tj.i: 1. Uzroci zapaljenja sluznice su raznovr9ni. kamilice. Od biljnih lekova najce~ce se daj-u oni koji sadrie w1tisepticne sastojke i tanine (fenolska i poI. 8.ti i upotreblj ava ti kao pod 1. koprive i hajdutice. Po 20 g trave std e.118 LECENJE BIU EM 3. vranilovke. zbog cega pate od naizmemcnih zatvora i proliva koji mogu biti ponekad cak . 10. Po 25 g kamilice. pod bela i kflmilice. U nas i u inostranstvu upotrebljavaju se ovi cajev. nane i t·roskota .ce. Da ne bi doslo do navikavanja. 3 supene kasi. Po 25 g majkine du ~ ice. kao pod 1. kima i rnorata. otajnice. To se postize posebnom dijetom. Po 15 g lanenog i dunjinog semena. kao pod 2. trave od srdobolje. kao pod 1. 20 g grckog semena (piskavice) i 10 g orahovog lista. Po 20 g korena repuha. ocajnice. trave od srdobolje i steze i po 10 g kamilice.ifenolska jedinjenja). 6. po 10 g cveta majske ruZe.ke dobro isitnjene sme~e preliti sa pola litra hladne vode. kao pod 2. Po 25 g hrastove kore. lis ta borovnice i bokvice. vranilovke i karnil. vranilovke i rusomate. steze. potrebno je omoguCiti uredno varenje uzete hrane. Po 30 g lanenog i dunjinog semena i korena crnog gaveza i 10 g troskota. kao pod 2.i krvavi . Po 20 g troskota. 5. koristeCi hranu koja se lako vari. 2. srtenjaka i trave od srdobolje. nane. Daju se i raz:ni lekovi. sve pome~a. 4. 3. Po 20 g srcenjaka.

22. nane. odoljena i ruse i 10 g trave od srdobolje. . 13. majkine dusice i kamiliee pomesati. buackovog i grckog (piskavice) semena i ploda pasdrcna. kao pod 16. samlevenih hrastovih siSa-l'ld inane. pitome nane. kao pod 16. trandavj. m aline i kupine. Po 10 g majkine dusice. odmah poklopi·ti i posle 4 sata oeediti. belog sleza. miloduha. majkine dusic e. kao pod 16. 18. 21.Jja i divizme. kao pod 16. korena angelike. 6. mravinea. kao pod 16. jabuke. 27. 20. majkine dusice i hajduciee. Po 25 g korena maslacka i repusine i po 5 g kantariona i korena lokvanja. Kas iku salepa. ocajniee i pitome nane. Po 15 g maticnjaka. ocediti i. Po 20 g ocajniee. Po 30 g idirota. kao pod 1. kao pod 16. dodati 1 kasi·ku korena selena. hrastove kore (u prall stucane). 9. kao pod 16. maticnjaka inane. Po 10 g ploda pasdrena. rizoma idirota. Po 20 g lanenog -i dunjinog se mena. pirevine. kao pod I. Piti u toku dana umesto vode.j srcenjaka. popiti u 2. Po 20 g s teze. Po 10 g odoljena. borovniee. po 20 g lanenog i grckog scmena i po 10 g korcna angelike. drunje. u prasku kuvaoti 2 sata u 200 g vode. nane . miloduha i islandskog lisaja.KOJ E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2ITI MEDICINSK IM BllJEM 119 5. lavandule. Trideset grama kOl-ena trave od sl'dobolj e i po 10 g lista nane. emog gaveza. vranilovke. 24. Po 30 g kantariona. srcenjaka. idirota i kore krusine. ocajniee. kao pod 1. pirevine i emog gaveza. Po 30 g Iineul'e. 10. kao pod 1. 26. 16. 11. hrastove kore i majkine dusice -i 10 g orahovog Iista. kada se ohladi. 28. nane i odoljena. Po 15 g kore krusine i plodova pasd. b. 25. 15. oraha. rusomace. 7. Po 10 g planinskog cubra. lineure. Po 10 g planinskog cubra. kao pod 16. sumske jagode. kao pod 1. 8. Po 5 g pupoljaka od erne topole. Po 10 g eveta kamilice. poparit-i jednim litrom kljuca·le vode. trave od srdobolje. dolivajuCi isparenu vodu. i·s landskog lisaj a i plodova borovniee. po 15 g kamiliee i ernog gaveza i 10 g vranilovke. kao pod I. 19. kao pod 1. 23. kuva-ti jos 5 minuta. koprive. Moze se za-sladiti medom od planinskog mcdonosnog eveca. trosko ta i bokviee. kao pod 1. kao pod 1. 12. vranilovke.3 doze. kao pod 16. kao pod 1. srcenjaka i zrelih borovniea. Po 10 g stde. podubice. planinskog cubra. 17.o pod 16. Po 10 g planinskog cubra. 20 g kamilice i 5 g maslacka. Po 15 g korena belog sleza i cmog gaveza i po 5 g maticnjaka i borovih pupoljaka. lanenog. srcanika. kao pod I. Sezdeset gram a rusom ace i po 20 g ko rena lubeI1licarke trave od s rdo bolje.ena. kao pod 16. Po 40 g bokviee i kamilice i po 5 g is'l andskog lisaja. dodati 10 g rizoma pirevine. Po 10 g dunjinog. borovih pupoIjaka. kruske i hrasta i po 15 g salepa u prahu i semen a dunje. 14.

vranilovka. pre svega. plod zesljike i kantarion a. list ernog sleza. oeediti i piti u toku dana urnes to vode. kil1eskog ca ja. To je ces lo znak mnogih ak utnih i hro nic nih bolesti. Osobito su opasni letnji prolivi deee pogotovu na selu. hrastova kora. idirota. list kupine.1 g eveta kamiliee i lista nane. zecje stope i kamiliee. Smesi pad I dodati I kasiku prZenog i samlevenog l ira hrasta. zdravae. ogrozda. taninskih materi ja. Vrlo efikasno sredstvo je caj od smese 1 kasike zdrobljenog korena trave od Hdobolje i 2 kasike hrastove kore. Samlevene hrastove sisa rke. kao pod 9. 9. narocito opore i kisele izvrstan su lek protiv proliva. borovruee i oraha. kamilice. Za takve bolesnike pos toj i odredena di jeta. Kad se ohladi. Protiv proliva pomazLI. Ovaj caj deluje kao blago sluzavo sredstvo. U svako m slucajli. 6. 3. s umske jagode. Ova smesa brzo zaustavlja i jaci proliv. S. Tome se obicno dod a manje iIi vise titriee. 13. Po ~O g rizoma trave od srdobolje (P. lalfij e. 11. nana. pogo tovu kod deee. 10. Us pes no deluje kantarion. slu zi i pektina: OPOTO divlje i pitomo voce. oporih. Po 25 g majkme dusice. 1. trava-iva. semena dunje i lana i lista nane. list i plod borovn iee. kao pod 9. maticnjak. jabuka itd. bolesnik mora traziti pomoc lekara. trave od srdobolj e zdravea. 12. nego blage caj eve od l1al1e. koprive. hrastove kore i srcenjaka. Koren trave od srdobolje i stefa cesto uklanjaju i krv u stolici. lormenlilla). razne vrste stavolja (Rumex). roscica. lis t i koren koprive. koren srcenjaka. Za dojerzead i decu preporucuje se ova s mesa: po 2 kasike maticnjaka i pi tome nane i 3 kasike kamiliee. 5. . lista iii ploda borovnice ·ili IU'astove kore.120 PROLIV (Dijareja) LECENJE BIUEM Proliv ie cesto i vrlo rasireno obolj enje. petrovae. trava od srdobolj e. Po 2. s rcenj a k. 14. ribizle.tim da j ede presne strugane kisele i opore j a buke i drugo. 15. sam iii zajedno sa nanom. za. maticnjakom i t ~tricom. bokvice. 3 kasike smese preliii sa pola litra hladne vode. ma line. al i ne l1ekuvallu vodu. dunj e. cera. Po 25 g lista od nane. kamiliea. Slum i caj protiv krvavog pro/iva: po 25 g korena ernog gaveza. Po 30 g stde. Po 20 g trave od srdobolje. list m edvedeg grolaa. biljke koje imaju stavoSkih. eveta ernog i belog sleza i lista podhela. lednaki delovi zdrobljenog dunjinog semen a. osobi to dece. 4. srcenjaka (P. bislorla) i lubenicarke (San. Strugane jabuke. hras ta . Ima i biljnih lekova koji su vrlo efikasni . 2. kruske. stefa. Lecenj e proliva moze biti uspes no ako se blagovre rneno otkriju i odstrane uzroci ove boles ti.guisorba) i 10 g majkine dusiee. Holesniku se daje da pije mn ogo t ecnos ti. kao pod 9. l iva trava. ostaviti preko noei i sutradan izjutra u poklopljenom sudu zagrejati da prokljuca. bokviee i troskota i 10 g nane. beli luk. kao pod 9. kao pod 9. kruske i bokvice. kao pod 9. 7. zir i ~isarke. rule. Ova smesa daje vrlo dobre rezultate. stueano dunjino seme i drugo. Cubar.

gimnastika. kao pod 9. kao pod 9. s ipuraka. opsta slabost. zbog cega se javljaju ceste glavobolje. zdravca. TVRDA. po 20 g vra nilovke i kamilice. island skog lisaja i tim ijana. kao 19. zdravca. 17. 20. oskorusa. konstipacija) Zbog neuredn e stolice javljaju se u organizmu rami poremecaji. Salep (vid i clanak 0 sa lep u) daje se vrlo uspesno. eve/Hi caj protiv proliva: po 25 g pupoljaka majske ruze i cvetova Iipe. kao pod 9. plivanje. neraspolozenje. Kao kafa ispJ'Le n hraslOv zir ame lj e se u fini prah i uzima vise pula dnev no navrh noza. grcev·i u trbuhu i mnoge druge tegobe i neugodnosti. Bolesnik se mora obratiti lekaru za pomoc' i savel.ili i od te smese uzeti 3 supene kasike i kuvati 10 minuta u pob lilra vode. dunja i musmula dobro isitr. 28. hras lovc kore. koji vrlo ste tno deluju na razne organe. migrena. iscedi~i i piti umesto vode u toku dan a . Tr·i-cetiri kasike osusenih drenjina kuvati kao kompot u j ed nom litru vode i mlako jesti i piti.! ta i li sta podbela. kao pod 9. kao pod 9. 24. Kompot od drenjina je vrlo prijatan i koristan i odraslima. Po 25 g zrelih osusenih borovnica. sum ske jagode. Kretanje. pod 9. 26. Vocni caj pro[ iv pro/iva: po 20 g drenj ina. Po 25 g cVI. kao pod 9. a osobito na mozak. 22. srce nj a ka inane. U lecenju zatvora najvise pomaze licna higijena i pravilna ishrana. 27. 23. 31. Po 30 g ri zorna zdravca. 21. 25. Zt\TVOR. ocediti. kad se ohladi. .aka. nadutost. divljih jabuka krusaka i sipuraka. ogrozda. Po 30 g lis la crnog i belog sleza i ka mili ce i 10 g dunjinog semena. 30. Po 25 g k Ol'c na crn og gaveza. po mQgucnost>i nesladeno. Po 20 g petrovca. svakodnevno uzimanje presnog povrca i voea bogatog celulozom (kupus) j uPQtreba lekovitog bilja pomazu bolesnicima koji pate o d zatvora. Po 30 g cvela trandavilja.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLAllTI MEDICINSKIM BIUEM 121 16. kao pod 9. a jos vise deci oboleloj od proliva. koprive i osusenih divljih kru. kao pod 9. Po 20 g lis la k up ine. 18. Cett'dese t grama vrhova grancica s liscem ruja. NEUREDNA STOLICA (Opslipacija. zaliva se jakim cajem od ka mili ce . kao pod 9. lista crnog s leza i cvetnih pupuljaka majske ruze. 29. kam ili ce. smilja i vranilovke. maline inane. Daje se deci i vrIo osetljivim osobama. majske ruze i belog sleza i 10 g malicnjaka. virka. borovnice. kao pod 9. zive lrave i kantariona i 10 g majkine dus ice. Po 20 g korena zecj e stope. Po 20 g ornhovog i koprivinog li sla. kamilice i hajducice. kao pod 9. osobito deci.

kao pod 3. Cvetni caj za ciscenje: po 10 g cveta od crnog trna. 3. kima i korijandra stucati i upotrebiti kao pod 3. odjednom popiti. blaienog ckalja i korena crnog gaveza i po 10 g plodova krusine. po 10 g bele mTtve koprive. Ovaj caj se preporucuje. 7. kao pod 1. Jednu supenu kasiku smeSe prokuvati 3 minuta u 200 g vode i. Po 20 g gorke deteline. kad se ohladi. 9. purgansi). Po 15 g kore zestike i plodova pasdrena. kao pod 3. 5. . kima. kao pod 3. kao pod 3. anisa.122 LECENJE BIUEM Evo ncko liko cajeva i drugih lekova biljnog porekla koji se korisle u nas i u svelu na osnovu vekovnog isk ustva i novijih klinickLh ispitivanja protiv zatvora. po 15 g pirevine i zubace i po 10 g lista pitome nane. lealijum-natrijuOl-tartarata i vode. sapunjace i lanenog semena. 6. Po 30 g kore krusine. kao pod 3. bele mrtve koprive. Propis jugoslo venske tarmakopeje. 10. turcinka. Osobe koje dugo vrernena pate od hronicnog zatvora moraju i cesCe u toku dana uzimati ovaj lek bez bojazni. 2. Po 25 g kore krusine (ili zestike). . Cetrdeset grarna kore zestike (Rhamnus tal/ax). plodova pasdrena i moraca i 10 g korc od krusi ne isitniti. nadutosti. kima i cveta crnog trna. pasdrena ·i ani sa i 10 g korena selena. Ovo ponoviti 2-3 puta u toku dana. kao pod 3. 8.i crnog sleza. plodova kima. kad se ohladi. plodova pasdrena. 13. kao pod 3. 4. trna i zove. 15. Po 15 g moraca. 16. Po 30 g plodova lOve. kao pod 3. 1. angelike. lOve. Po 20 g kore zestike. Po 15 g kore krusine i plodova pasdrena i po 10 g moraca. pre svega. pJ odova pasdre na i korena sladica stucati u prah i tome dodati 10 g cveta crnog trna. za ciscenje (Iaksansi. korena selena i amana. 11. Laneno seme: punu kasiku semena stucati u avanu. zove. plodova klima i zove. To ponoviti 2-3 puta dnev no. belog . ani sa. osobama koje pate i od gasova. korena omana. kao pod 3. zasladiti m edom i popiti . Caj se. Po 30 g kore kmsine iii zes tike. 15 g kore krusike i 15 g plodova pasdrena. plod ova pasdrena i korena selena i 10 g moraca. moraca. Za decu: po 25 g kamilice. m eteonzma. preporucuje za decu i vrlo osetljive odrasle osobe. Po 30 g sla tkog korena. jednu supenu kasiku ove smese kuva·ri 2-3 mLnuta u 200 g vode. jer lanena sluz nije skodljiva i ne izaziva navik u. kamilice. kao pod 3. Po 30 g kore krusine i plodova zestike i po 20 g korena selena i sladica. kima i moraca. pre svega. 14. za uredivanje s tolice. cveta kamilice. sladica. zatim ga osusiti na 50-60oC i pomesati sa ostalim biljem. preliti sa 200 g mlakog caja od ~ami li ce i odjednom popiti. kao pod 3. anisa i zove i po 10 g rizoma reuma i cve-ta kamilice. senino lisce ravnomerno nakvasiti kljucalim rastvorom kalijuOl-natrijum-tartarata U destilovanoj vod-i. 12. 30 g kore krusine i po 10 g moraca.Caj za ciscenje: po 20 g seninog lisca i zovinog cveta.

ribizla i kupi na.KOl E SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA2ITI MEDICINSKIM BILIEM 123 17. ulj u doda li limunovog iIi nekog drugog soka prij a'lnog uku sa i mir isa. . ne sme se upo treblj avati l ehnicko l'ioinusovo ulje . zasladeno visnjevim ili nekim drugim sokom prijatnog mi. kao pod 1. jabuke iii nekog drugog voea. Spravljaju se razni napici prijatnog mirisa. prerna potrebi 'i zelji bolesnika.j postupi'ti kao pod 1. kad se ohladi. lirnunove kore i surnskih jagoda. Po 20 g grckog semena i plodova pasd rena. pitorne nane i lirnunove kore popariti s 200 g kljucale vode. kao pod 1. ukusa i izgleda. posto iz njega ni6u odst ranjeni o trovni sastojci (smrtonosni to ksalburnin ricin) ! Razurnljivo je da bolesni ci ko j-i pa te od za tvora treba da paze i na ishranu. Jedno-dve kasike r icinusovog ulj a (ali nika ko rioinusovo seme. kao pod 1. 5. kirna i kleke. 3. se dobi ti 1I svakoj apo teci. 6. pomorandZa. al1 posto je vrlo neprijatnog ukusa i olut oog mi risa.i t: i one vrlo opas no. 9. Po kafenu kasiku rnaticnjaka. 8. toplo iIi hladno. Ricin usovo ulj e ni je o lrovno i moze . kao pod 1. 2. Po ka fenu kasiku I·i sta rnaticnjaka i osusenih zrelih ribizla i surnskih jagoda. jer j e one vrlo otrovno. Najcesee se daje caj od maticnjaka: punu supenu kasilku lisca maticnjaka preliti dccilitrom klju cale vade. zasladiti 50korn (sirupom) ad visanja Hi ribizle i dati bolesniku da pije kad god je zedan. poklopiti . Ovo ponoviti vise puta dnevno. POVRACANJA. nacinjeno kao sala ta sa ma lo stucana bela luka. Po kafenu kasiku maHonjaka. 4. 1zvesnirn oso barna dobro cini casa soka od patIidzana (paradajza) . PROTIV GABENJA.risa i ki-selog ukusa koji osvezava. kao pod 3.i i poslJe pola sata pro cediti. Kompo t od sljiva i smokava. kore gorke pornorandze. Pije se po 1 kasika svakog sata. osusenih ribizla i cveta rnaj ske ruZe. 11. Po kafenu kasiku lirnunove i pornorandZine kore i osusenih malina. jagode i drugo voee kiselog ukusa i plijatnog mirisa. odliti. soli i sireeta iii Hmunovog soka. 18. Po kafenu kasik'll rniloduha. ke l eraba. U tu svrhu mogu se koristiti limun. PODR1G1VANJA 1. presan i kiseo kupu s. jer . 10. smesta poklopit.ku rnaticnjaka. srnesta poklopiti i. ribizle. kelj i slicna sred stva su a probani narodni lekovi koji se u nas i u inostranstvu u spesno koris te protiv za tvora . pomorandze. Meuutim . kao pod 1. mi'l oduha i cveta lavandule. rotkva i rotkv-ice. 1ma osoba kojima pornaze strugan ren. 7. Po kafenu kasi. pa moze izazvati i smrl! ). raso. Dve supene kasike maticnjaka i po 1 supenu kasiku pitome nane i titr1ce preliti 5 pola !itra kljucale vode. lirnuna. v-isnja. moraca.

Gorko bilje se moze uzimati stucano u prah. utoliko je bolji! Gorko bilje svojom gorcinom dra zi culo ukusa i tako refleksnim putem preko sluznice jezika izaziva pojacano lucenje pljuvacke. pa. svima poznatom i siroko ras prostranjenom lekovitom bilju.ijom iii najboljim starim crnim vinom. vrlo s u j a kog fizi oloskog dej s lva . po 1-2 kasi:ke piju izjutra i uvece pre jela. Zatim se odlije i iscedi. p ikrOl oks inu i drugim vrl o go rkim biljnim le kov ima uop ~ te necemo ovde govoriti. vazno je znali da se gorki lekovL ne smeju zasladivati! Ukohi lro je lek gorci. Gorka s'r edstva za jacanje zeluca i uopste za jacanje i vracanje izgubIjenog apetita spravljaju se od mnogobrojnog naseg gorkog bilja. Ovo nije naucno ispitano. tinkture iii ekstrakta (ovi preparati se spravljaju u apoteci). Vama napomcna. Ovde cemo govorit i sarno 0 nase m . o sim toga. do koj eg svako moze lako doti . obicno oko pol a sat a pre obroka! Nikako posle jela! Isto tako.Gorki lekoV'i se lTIOTaju piti sarno i iskljuci vo pre jela.ja se ceni svuda u svetu. preliju rakijom i posle 8-10 dana procede i piju pre jela kao »stomaklije«. jer su to uvozne droge . u obl·LIm caja. ono ces to sadrii i mnoge druge lekovite i nelekovite m a terije. da ne bi do~lo do neZeljenih posledica koje mogu nastati usled nepravilne upotrebe lekovitog bilja. tako da se ti le kol'i mogu upot reblj avati jedino i is kljucivo po savelu i pod n adzorom lekara. ko. Pije se 3 puta na dan pola sata pre jela po 1 rakijska Ca~ica_ . Ima viSe nacina izrade lekova od lincure.i desetak dana. Poslednje 2 godine najviSe lincure pot~e osobe.ljive bolove od upala vena. pogotovu kad se spravljaju sme~e sas tavlj cne od raznog bilja razlicitog hemijskog sastava. U narodu se gotove razne gorke »Iravarice« na taj nacin sto se gorke trave dobro isitne. pre ma tome. dobro se sud zatvori i dr:l. Nesumnjivo da je jedno od najbol}il1 sredstava nasa Iincura. a najbolja je gorka rakija i gorko vino: 200 g lincure isecka se i zdrobi u grub prah krupno~e zitnog zrna. 0 cemu strucnj aci u Biljnoj apoteci strogo vode racuna. . mec1u kojim ima i takvog koje je ne sarno gorko vee je i mirisno. ali mnoge bolesnice se hvale da im je lincura pomogla. a osobito zeludacnog soka. Vrlo je vaino naglasiti da se pre upotrebe ovih lekova bolesnik mora posavelovati s lekarom. oblazu noge iii tom rakijom protrljaju bolna mesta. i svojstvenog farmakodinamskog dejstva i odrec1e nog te rapijskog efekta. hin inovoj ko ri . podstice prohtev za jelom i na taj naCin 013lksava varenje hrane. lako je sve ovo bilje manje iIi vi ~ e gorkog ukusa. oporo i sluzavo_ 1. koje osecaju neizdr:l. stavi u sud i prelije najboljom komovom rak. naroeito zene.124 GORKA SRE DST VA ZA JACANJE (Amara tonica) LE CENJ E BIWEM Za ja~anj e apetita i za j afe Jufenje zeJudafnog soka Gorko bilj e 0 kome ce ovde bili govo ra nij e ~ k o dlji vo i ne izaziva naviku ni duzom sva kodn evnom upolrebom _ 0 sl r ihn os u. povremenD se svakodnevno jace promucka.

i to se odjedno m pojede kao obrok. 5. obicno po mesa no s pekmezom od sljiva. hm elja (sisarice). procediti i p ili 3 puta na da n pre j ela po I kas iku . Obariti glavicu belog luka (pre thodno ocistiti i iseckati) u dec iIitru vode iii mleka i to upotreb iti za jednu klizmu (klistir) protiv okruglih decjih glista. podubice. 4. Irave. iscediti sok i odjednom popiti. I kasiku cveta vratica i po 2 kasike pelena i majkine dusice. ali njih (reba upo trebljava ti samo pod kO Il/rol om lekara. i beli luk. ali je o ne potpuno bewpasno i moze se upOltrcbljava ti u \'ec im ko li cinama bez boj azni od trovanja: oljusti se jedan tanjir sirovih seme nki. Posle 1-2 sata uzeti 1-2 kasike ricinusovog ulja za ciscenje_ Istovremeno se pripremi i caj za kIistiranje: 100 g be log luka prokuvati u 1 litru vode. 2. ri ZOI11 navaie j e na se najbolje srcds tvo protiv panlljica re. pel ena. sve pomeSati. 3. os tav ili 2 sala. pa i da umre. kore od gorke pOllloral1Cl ze.KOlE SE BOLEST I MOGU IZLEC ITl ILl UBLA2 lTl MEDICINSK IM BIUEM 125 2. gorke delelille. jer je nar otrovan! . ali se njegova kora moze spravljati za le k samo u apoteci i davati pod kontrolom iekara. prokuvati i.i ve . sirup iI'i tablete koje se prave u fabrikama le kova. i ro la i mn ogi h drug ih biljaka. mogrnnj . To se ponavlja u razm ak u od 3 dana nekoliko puta. posto se ohladi. limijalw. kici ce. mogu s koditi covekovom zdra vlju ! Na primer. ta ko da se dobije 60-100 g (jedna pregrSt) cistih o ljus tenih semenki. Manje uspesan lek je bUl1devilw se l1l e.Punica granalum). ostrugati i nastrugati. Nar (sipak. koga ima mnogo na nasem juznom primorju. semen a bundeve i ploda pasdrena. Posle dva sa ta uze ti gorku so za c iscenje. odnosno sve dok se glava pantljicare ne izbaci. Po p o la kafcne kasi h : Jincure. preliti sa cetvrt litra vrele vode. it1. osim bundevinih semenki. 3. Proti v deejih glisla (crva) upotrebljava se. bosiljka i majkine dusice dosta cesto da je dobre rezultate. Umesto gorke soli moze se uzet i ricinusovo ulje za ciscenje. ali nes trucnom upotrebom covek m OLe prolaz no iIi stalno da os lepi. ocediti i dati kao klizmu. izvrsLan je lek protiv izvesnih crevnib parazita. Upotrebljava se i ovaj caj: po 5 g (jednu kasiku) cve ta buhaca i titrice (kamilice). uvek u razmaku od 3 dana. Ovo se ponavlja nekoliko puta. CREVNI PARA ZITI (Panlljica ra. Na is ti nac in se moze naciniti gorkovaca od kicice. vranilovke. procediti i popiti u toku jednog sala. poklopili. 6. glisl e i dru gi para zili) Protiv crevllih parazila (pantljicare i drugih) ima nekoliko lekova. Za to se prilikom upotrebe lekova protiv crevnih parazita mora biti veo ma op reza n! 1. Posle 2 sa ta uzeti kasiku gorke soli iii ricinusovog ulja radi ciscenja. Kilogram IIIrkve (sargarepe) oprati. Caj od cu bra. uzeti 2 kasike ove smese. hajducice. njcgov sok. idirota i kore gorke pomorandze preliti sa 2 dec ilitra kljucalc vodc. j er ako se nepravilno upotrebe. Kada se sve ohladi do temperature covecjeg tela.

poremeeaji vida i sluha. uopste. za gO\ledu goveee. Posle 8 dana redovnog lecenja izmet dati na mikroskopsku kontrolu i. medom zasladiti i u 2 doze popiti. Ona ima po dva iii tri domacina i zbog toga mora da prode kroz jednog iIi dva pos rednika do ko· nacnog razvitka. ukoliko nalaz i tada bude pozitiva-n. procediti. vra-tica i pelena i 25 g ociSeenog istucanog belog Iuka. jer su jaja vrlo sieu sna i sarno se mi· kroskopom mogu otkriti. kada se ohladi. Zbog toga se izmet mora redovno kontrolisati mikroskopom. koso (iz Etiopije) i druge. ocediti i popiti u toku dana. J.rdilo je Ii osoba potpuno izlecena. ostavi. Sto grama ociseenog belog luka stucati i prokuvati u jednom Iitru vode Hi mleka. 1. ista terapija se mora ponoviti. naduvenost. As· karis je obao parazitski cry koji se najcesee prenosi izmetom.. Ima izves tan broj lekovitih biljaka koje se upotrebljavaju protiv pa n· tljica re. noene strave. kamala (sa Filipina). kao pod 1. popariti jed· nim litrom kljucale vode. kora nara iii sipka. da bi se utv. a muzjaci nesto kraCi). Ovo se mora ciniti 8-10 dana i posle toga dati stolicu na pregled. 2. gde su zdravstvene p l'ilike n'lave. pogotovu one koja zive u neprosveeenim krajevima gde su higijenske prilike lose. Zato je neophodno da se bolesniJk obrati za savet i pomoc lekaru i da redovno kon trol ise izmet. Cetrdeset grama kore od krusine i po 20 g semena od bundeve. ali mora biti pod kontrolom lekara. Crevna glista (Askaris) Prisustvo glista u stolici (askaridoza) vrlo se cesto javlja u dece. povraeanje. pa time bolesnika klilsti'r ati. Najefikasnijc su istovremeno i najot'r ovnije. obo· lela deca imaju teske bolove u trbuhu. najbolje je piti izjutra i uvece pre jela. 2 supene kasike ove mesa vine popariti sa 300 g kljucale vode i. po· vratica i mdinskog pelina. Pored raznih poremeeaja u organima za varenje. Po 25 g rudinskog pelina. 2. Za svin j sk£l pantljicaru su posrednici svinja i covek. Prenosi se jajima koja zaraiena osoba izbacuje &metom u ogromnoj kolicini. zbog cega je od ovog crevnog parazita vrlo velika opasnost u krajevima zdravstveno zaostalim i neprosvecenim. gadenje. gde nema kanalizacije i. Neka deca postaju nervozna. T'O su rizomi navale. Dobro je da se uzima beli luk u svim obrocima u toku dana.126 Pantljl~ra LECENJE BIUEM (Tenija) Pan tlji cara je parazit coveka i zivotinj a. Ova glista je dugacka oko 20 em (zenke i do 30 cm. Najvise stradaju deca od 3 do 10 godina. poklopiti. pro· liv. bterivanje ovih parazita je vrlo tes ko i spo r~. Po 25 g cveta kamilice. Istovremeno uzeti kIizmu na naCin kako je na· vedeno pod 1. Posle 3 dana avo ponoviti. . Lecenje je jednostavno. neuobicajenu glad i vrtoglavicu. kamilice i pelena pomeSati. javljaju se grcevi. a za ehil1Okokus (klobucaru) pas.ti preko noCi da se kiseli (ekstra· huj e) .

vranilovke. kao pod I. vratiea 1 lin cure. kraljevca i odoljena. svega 2-3 mm dugaeke. bozjeg drvca (Artemisia aborlanum) i planinskog cubra. moze se pomesati i s medom. ----' . U to~u nekoliko dana uzimati triput dnevno po ovakvu dozu. Po 10 g cubra. Po pola grama cveta povratiea i braeica (F£lCUS vesiculosus) stucati u prah i dati deci staroj od 4 do 8 godina u toku 3 uzastopna dana (svega 3 g na 3 dana). pelena. kao pod I. lincure i 60 grama kore kru5ine. Pet grama omana u prahu. 9. pomesati s medom i pojesti. 7.j 20 g meda dobro izmesati i odjednom pojesti. 10. povratiea. kao pod I. kao pod I. povratica i 60 g plodova pasdrena stucati u prah. Po 20 g eubra. Najce. Po 20 g plodova borovnice. 8. Po 25 g pelena. kieice. 4. Sezdeset grama plodova borovnice i 40 g povratiea. UpotrebIjavaju se ism lckovi kao j protiv aska·risa (srednj. Dvesta do trista gram a (zavisno od uzrasta dece) oeiseenih i oljus tenih presni h semenki od bundeve stucati i pomesati sa 10 g oeiseenog stucanog belog luka. to pojesti izjutra na prazan zelud ac. 6. 5 g agara . vraniloVlke i planinskog cubra. Piju se i ovi cajevi: I. 5. lincure. Sedamdeset grama povratiea i 30 g timijana. cveta vratiea. 7. Sitne gliste (Oksiure) crvici NaJaze 5e u cmaru. 4. cveta povratica i planinskog eubra i 40 g kore kruSine.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA21T1 MEDICINSKJM BIUEM 127 3. kamilice. posle toga oceiliti. Jedan do dva grama u prah stucanih plodova rutvice odjednom popiti sa ea50m jakog caja od majkine dusice (20 g na 100 g vode). Uzimati triput dnevno u toku nekoliko dana. sve dobro izmeSati i pomesati sa 200 g najboljeg meda. 3. omana i borovnice stucati u prah. . kao pod 2. 5. vratica. korena omana u prahu i s tucanih zrelih bo rovni ca pomeSati i poj esti na prazan zeludac u dYe doze u r azm a·k u od 2 sata. dobro izmeSati i spraviti eaj: 3 supene kasike smese na 400 g kljueale vode. posle pola sata popiti kasiku gorke soli u easi vode radi eiScenja. eubra.kao pod 2. Sitne su i tanke. JI1aj kine dusice. jer je prasak neprijatan. 11. kieice. svaki dan izjutra i uveee uzimati pre je la i posle 8 dana dati izmet na kontrolu. see 5e primenjuju kl·izme i zapiranje cmara belim lukom kuvanim u mleku I uzimanjem istih lekova koji se upotrebljavaju protiv askarisa.ih crew:hih glista). Tako einiti 8-10 dana i posle toga obavezno kontrolisati stolicu. kao pod I. kao pod 1. stoji poklopljeno 2 sMa. Sve isi tniti i dobro izmesa ti. Po 25 g pelena. Sezdeset grama pelena i 40 g kieice. Po 25 g s tucanog belog luka. kao pod 2. Po 20 g pelena. Po 10 g kamilice. Po 5 g povratiea. zasladiti medom i popiti u toku dana u nekoliko doza. 2. 6.

Mnogi preparati za lecenje jet·r e i zucnih puteva sadrle ekstraktivne materije od pitomc nane. 4. masl acka i zen etrge dodati toliko lista nane koli'k o je ovih· u kupno. steze. za rasl varanje kam ena u i ucnoj k esici (holelititijaza) i d rugo. Otud tako veli ka vaznost pravilnc ishrane ovih bolesnika i osoba naklonje nih ovim bolestima. cesto po nekaliko meseci pa i d uze. ~to je vaZno za hronicne bolesni ke. J ednake delove maticnja ka. pod ubice. Jednaki delovi nan e.i caj kao pod 1. Za lecenje jet re i zucnih puleva rna ne. smir l ja. Dvesta grama lista pi to me nane »Micam« staviti u cist su d. maslacka. kao pad 1. kao pod 1. Lecenje traje duze vremena. tatula. Razum ljivo je da bez pravilne dijete ovi leko vi neee pomoei. Istim kolicinama pelena. m a ticnj a'k a. tr ave-ive. Medutim. 7.1 naliem organizmu. Zbog toga se ona javlja gotovo u svim poznati m iI i paten tiranim domacim i inos tranim fa bri ckim lekovima. ocajnice. Cetiri dela nane i po 1 deo p elena. moraca i krusine. kao pod 1. popariti sa litar i po kljucale vode. zapaljenja i ucne kesice (holecistitis). U naucnoj i narodnoj medicini se. poponca i nekih drugih domac ih gorkih. pa od te smese kuvati i pit. ali neotrovnih biljaka. Moze se piti nesladen i ii zas laden eaj u toku celog dana u mes to vode . vodopije. kraljevca i nekih drugih biljaka koj e uspevaju i kod nas i bez bojazni se mogu kor i·stiti i dilZe vremena. trave-ive. haoj ducice.oliko lekova b il jnog porekla koji se upotrebljavaj u s manj e iii vi~e uspeha. Za leeenj e je tre i zucnih puteva bolesnik mor a traziti pomoe lekara. Od rnirisnih biljaka cesto se upotrebljavaju galenskJ.UCN IH PUTEVA LECENJE BIUEM J etra ili crna dzigerica j e najveea zlezda 1\. omana. izgleda. ruse i k rusine. odm ah dob ro poklo piti i ostaviti 2. Od domaeeg le kov i tog bilj a zasada je. trave-ive. ovo bilje ne sme upotrebljavati laik. Izgleda da se sve drugo lekovito biJj e koje se ovde spomin je ne moze meriti s pitomom nanom. smilja. .3 sata da se »kiseli «. Mesecima se mora piti sva ki d an j ak caj od pitome nane.128 OBOlJ ENJA JETRE I 2. t itrice i hajducice.tome nane. tj . rusa. maJt>ienjaka. Njena uloga j e ogr omna . Jednak i delovi n a ne. 1. ocajni ce i t r ave-'ive. najbol je rezultate dala piloma nana. 2. podubice. j er vrlo lako moze doei do t rovanja. petrovca. Jedna ki delovi pitome nane. 6. zuti trn (B erb eris) i ne ko drugo n aSe i strano bilje. titr ice i hajducice pom e~a t i sa toliko nane koliko j e ovih zajedn o. velebilje. podubice. kru ~ine . i fabricki preparati koji imaju ekstraktivne materije dobij ene od pi. koris ti i izves no lekovito biIje za lecenj e zapaljenja jetre (hepati'tilS). kao pod 1. 3. 5. pored drugih lekova. Od biljaka jakog fizioloskog dej s tva u n aucnoj m edicini se upotrebljava bunika. trave-ive. kao pod 1. da bi list otpus tio iz sebe ~ to vise le kovitih sa·s toj aka. lone se bez posledice mogu svakodnevno koristiti dufe vreme. ruse.k.

15. E vo jos nekoliko r ecepa ta eajnih smesa koje se koriste u naucnoj medic ini za lecenj e jetre i zucnih puteva: Upala jetre (Hepatitis) 8. Po SO g lazarkinj e inane. 13. bilo da podstieu. kao pod 8. kao pod 8. Cetrdeset grama nane i po 10 g kantariona. Pedeset grama nane i po 15 g smilja. lincure. bHo da po jacClvaju pral. masiacka. Po 20 g pelena. 11. Pedeset g ram a nane i po 10 g trave-ive. nane. 18. pOjacavCljll lucel1je zuci (holereticni lekovi). Cetrdeset grama trave-ive rj po 15 g maslaeka. ruse i orahovog lista. 9. Zapaljenje zuene kesice (Ho/ecistitis) 19. Po 20 g peiena. kao pod 8. resnilka inane i 10 g piodova pasdrena. hajducice. orahovog lista. brezovog i kruskinog lista inane. Bez saglasnosti i saveta lekara ovi se lekov i ne smej u upotrebljava ti. Po 15 g ocajnice. poklopiti. kao pod 8. kao pod 8. kao pod 8. vodopije. kao pod 8. 16. Pedeset grama 'l1ane i po 10 g kieice. hajduCice. petrovca (ranjeni· ka). Pedeset grama nane. 17. ruse i semen a gujine trave i 5 g plodova pasdrena (Rhamnu s cathartica). podubice I maslacka. 3 supene kasike ove meSavine popantl sa pola litra kljucale vode. komonike. kao pod 8. kore zutog trna i korena vodoplje. komonike. kieice i matienjaka i 10 g kore zutog trna. kao pod 8. posle 8 sati ocedioi i pi ~i po jednu casu 3 puta dnevno na pola sata pre jela (neza'sladeno). dimnjaee i kieice. nane i kantariona. 30 g 1rave-ive i po 10 g kore krusine i korena masiaeka. Pedeset pet grama nane i po 15 g odoljena. Po 25 g resnika. kanta riona. kao pod 8. holagogna sredstva). oeajnice. hmelja. mora se strogo vod iti racuna prilikom donosenj a recepture da bi se dobio dobar lek.njenje zucne besike tholekinetici.KOlE SE BOLESTJ MOCU IZLEClTI III UBLA2. smilja. 21. moraca i plodova pasdrena. 14. 22. 12. odoljena. 10. maticnjaka i kore krusine. .ITl MEDlCINSKIM BIUEM 129 Zbog velike raznovrsnosti i slozenosti hemij skog sastava raznih biljaka koje se koriste u smesama za leeenje zuei. giogovog cveta i kamilice. kao pod 8. Po 20 g resnika. kao pod 8. 20. trave-ive i podubice i 10 g moraea. kao pod 8. hajducice. Po 30 g nane. nane. Po 30 g kantariona. kao pod 8.

podu bice. 26. moraju se piti Ilezasladeni.U nas ima mnogo osoba obolelih od p oremecaja jetre i zucnih puteva. kao pod 8. Sezdeset grama nane.. tim je bolja. Umes to svin jske m ast i i loj a upotrebl javati ulj e i m aslac (puter) . ROlkva je ve kovni narodni le k za lecenje je tre i zuci. 31. 4. m a ti cnjaka i kim a. sto je rotkva Ij uca. da umes to vode bar jednom dnevno popiju po solju caj a od pi tome nane. k ao pod 8. Cetrd ese t grama nan e 'i po IS g ruse. kami lice. petrovca . Posle sva. pe trovca. Piti 2. 3. pasdrena i kamilice. 27. kao pod 8. pre svega presnog. kao pod 8. bolovi U zuc'1O j kes i: po 20 g na ne. Jedan od cestih uzroka je ner azumna . 2. Pedese t gTam a nane. plod ova pasdrena. ko ri s ti kao lek. Jesti s to vise povrca i voca. 25 . tros ko ta. 30 g trave· ive i 109 ruse. k ao pod 8. kao pod 8. Po 20 g na ne. ka ntarion a i vodopi je i 10 g plodova pasdrena. Svi navedeni cajevi od 1 do 33 manj e-vlse su go rkog i neprija tnog uku· sa. Mlado lisce od d r ago ljuba u obli ku sala te iIi stucano seme od is te biljke u novije vr eme se. iscediti i popiti u 3 doze pre jela (dnevna doza). P. 32. Nastruganu rotkvu jesti kao saJa tu 2-3 puta dnevno. takode. Piti 2-3 puta dnevno pre jela po 1 kafenu kas iku iseedenog soka iz cveta i !ista kantariona iii iz korena mas lacka. kao pod 8. Sezdeset gra rn a lis ta pi tome nane i po 10 g r izom a reuma. kao pod 8. . p ngotovu m asna jela. cesto vrlo masna hrana ! Zbog toga se prep orucuj e. Po 25 g semena gujine trave. 30 g smilj a i po 10 g ruse i m oraca. 30. Po 20 g na ne . . vodopije i ma slacka. Zbog toga svaki dan t reba jes ti sala tu od nastruga ne ro tkve. ruse i ocaj nice. Po 50 g vodo pij e i stde. ruse. posle 6 sati ocediti. Izbegavati tes ka.ka 2 uzastopna dan a ciniti pauzu ad jednog dana . trave ru se. K ol ik e. trave·i ve. pogo tovu osobama nak lo njenim ovim obolje· njima .3 puta dnevno pre jela po 10-15 kapi soka izcedenog iz Ii· stova ~ kOf(:!na trave ruse. ruse i smilja. ma ti cnjaka i kore od zes tike. i to na pola sala p re je la! Ciroza jetre 1. a li i to sto manj e. kan ta ri ona i ka mili ce. kao pod 8.iti 3 puta dnevno pre jela po 1 kasiku svde isce denog soka ad rotkve. petelj a ka od visa nja. Preporuka.130 RaSlvaranje kamena u zu ~noj LEC ENJ E BIW EM kesJci (H ol elilijaza) 23. ru se . ruse. 34. 24. J es ti sa1 latu n acinjenu od mladog liSea maslacka. Po 15 g kukuruzne sv ile. Cetr deset grama cveta i lista kantariona i po 20 g troskota. 3 kasike ove smese kuvati 3 minuta u pol a litra vode. 29. 33. 28. kao pod 8.

a kao dopunska terapija vekovirna se uspesno koristi izvesno lekovito bilje.ki lekovi. . 7.j manj a iii veca kolicina glikoze u m okraci. jer deluju kao dobri lekovi u slucajevima laksih oblika dijabetesa. insulin. Medutim. nane. U laksim oblicima daju se neki noviji sintets. Pre svega biljike koje sadrle arginina d druga. kao pod 4. i »od seki racije«. jer j e uzrok ove teSke bolesti razlicit. biljke zdraljevine i drugih vr- . <is to tako. Osim uzimanja lekova. kao pod 4. skle roza srcanih krvn:ih sudova. Sezdeset grama korena vodopije i po 20 g ruse i Dane. kao pod 4. Po 40 g sipur ka i r izoma pi revine i 20 g !ista koprive. koju ce odredJi bi lekar za svakog bolesnika ponaosob.pre svega. rnzurne se. zatim osobe koje prelefe izvesne boles ti i dr. zute hajducice. insulin se ne daje u svim slucajevima dijabetesa. bubrefnih 1 l110zdanih arterija i dr. sm iI j a. Pojava secerne boles ti j e nasledna. Bolesnik ob avezno mora traziti savet lekara specij al iste za dij abetes. kako to narod kaie. 10. I neki spoljni cimoci mogu biti uzrok pojave dij abetesa. ruse. hajd ucice i nane i 10 g klekinja . dijabeticari se obavezno moraju drlat i i odredene dijetalne ishrane. U oboleli h j av·Ij a se. prema vrsti i tezini dijabetesa. lica koja se malo kreoo. Bez pravilne dijete nijedan lek neee pomoci. slucaj evi kad viSe clanova u nekoliko generacija obolevaju od ove dugotrajne bolesti. Dijabetes se j avlja zbog nedovoljnog lucenj a insulina (hormona gus te r ace) u organizmu. Po 30 g ruse.koze ili groi danog secera) u krvi . kao pod 4. U nekith osoba javlja se ova bolest. Po IS g ruse . . 6. Novijim hemij skim i farmakodinamskim istrazivanjima objasnjeno je antidijabeticno dej stvo raznog bilja koje se na ·r aznim ko ntinentima kroz vekove koristi. Po 20 g ras tavica. Dana'S postoje efikasni lekovi 'Protiv dij a betesa .lijarna. Ako se secerna bolest zapusti iii nepravi. kao pod 4. Ova boles·t potice od oboljenja same gus terace (pankreasni dij abetes) iii zbog povecanog rada drugih endo krinih zlezda (hipofi zni i nadbub rezni dijabetes). Seda md eset gra ma trosko ta i 15 g kan tario na i klekinj a. cveta od zute hajducice. gvanidinska jedinjenja. fami.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI III UBLAZI Tl MEDIC INSK IM B1U EM 131 5. kor ena maslacka i troskola i 10 g kore od pasd rena. Gvanidinski deriva ti iz mahuna pasulja. kantariona i korena vodopij e. Po 20 g r izoma ad reuma i lista pil1:ome nane i po 20 g cveta i lis ta kantariona i trave ruse S korenom. To je.Jno leci. 8. pogotovu medu osobama koje mnogo jedu. UlZ obaveznu dijetalnu ishranu. kao pod 4. II. o sobito masnu hranu. moze doCi do mnogobrojnih komplikacija : slepilo. SECERNA BOLEST (Dijabeles) Dijabetes se k arakterise povecanom kolicino m secera (gIi. 9. . kao pod 4.

ma. j e r je skrob i zvor glikoze. Po~to je secerna bolest dugotrajna. Nije suvise ako ~itaocima ponovo skrenemo paznju na to da se za letenje Secerne bolesti bolesnici ne smeju letit·i na svoj. hleb. testa. gr~ica (gorka detelina). razm. osu~enu iIi iz konzervi. Prema tome. . dijabeticari ne smeju jes~i groide i drugo voce bogato gJikozom. Umesto krompira u mnogim zemljama se u piJjarnicama prodaje cicoka iii topiMambur (HeliaMthus tuberosus). trava-iva. Iincura. uziman u istim kolicinama tri puta dnevno pre jela. Medutim . a zimi smrznutu. posno. Smanjiti. Os'lalo voce.reme potpuno izbaciti iz ishmne. Bliza obaveStenja 0 ovoj bHjci nati ce ~itaoci u ovo j kn j izi. ugljeMe hidr at e. stalna upotreba boranije ce dosaditi bolesnicima. Grozde je gJavni izvor glikoze. . hajdutica i dr. mahune) mora bili gJavna hrana veCine dijabeticara. zbog cega se glikoza i naziva »grozdani secer«. nekima taj isti pelen.e &latfkiSe. pei"Sunovo lisee. zbog ~ega se medu bolesnicima testo ~uje »svaki seceras je slucaj za sebe«. Bolesnici od ove boles ti moraju paziti kako na kolicinu t<llko i na sas tav hrane. koje pretezno saddi vocni ~ecer iii fruktozu. sto gotovo sva. krompir i sve druge namirnice koje sadde s kroba. Bolesnrka ne treba da buni to sto se ~esto iSla biljka javlja u recepturi raznih 610zenih ~ajeva.~ecera~a. Boranija (zeleni pasulj. Masne materije ta. pele~lOm su mnogi bolesnioi uspe!Ji cia znatno smanje koli~inu secera u krvi i da se oporave. zeleni grah. Jesti sto posnije: mMogo povrca. je isto toliko vazna . telece. levulozu. pravHna dij etalna ishrana . Medutim. ovi bolesnici mogu jesti bez ikakve opasnosti. Na primer. nije pomogao iii sasvim neznatno. salata s belim Iukom i na mnoge druge nacine. Boranija se spravlja kao svako drugo povrce.132 LECENJE BIUEM n au~ni c i ma s ta iz familije L egumhlOsae (osob:ito PapilioMaceae) posluZili su kao model za s·intezu izvesnih leJrova za le~nj e dij abe tesa. Kad se u mokraCi pojavi aceton.kode negarivno utiou na osobe obolele od ~ecerne bolesti. a nekad i vafnija od uzimanja le kova. mesana povrce itd.ki bolesnik drukcije reaguje na odredene lekovite bHjkc. presMog (kad god je to moguee). paradajz u obliku pirea iIi na drugi nacin. posnu ribu). dobar ajvar od crvenih paprika. U toku leta i jeseni koristiti sVcZu boraniju. pre svega. nego sarno po savetu lekara. i to sveieg. Dijeta. Bezuslovno je potrebno smanjiti sve sto povecava koli~inu ~ecera u krvi. zbog cega se mora menjati na~in njene pripreme dodajuci razne zaCi-ne. U ovoj knjizi. osobillo ~eCer. pre svega. Mnogim bolesnicima je pomoglo razno gorko bilje: lciCica.9ti ii ulja treba mesno v. beli i crni luk.u ruku. naveli smo velik broj recepata raznih 'Iekovi'tih trava koje ulaze u slozene kompozicije nau~ne medicilIle. vec prema ukusu bolesnika. govede. kiselo mleko. Objasnjenje lezi u tome. krto meso (zivinsko.lzbor namirni ca koje dij ab eti~ri smeju da koris te u ishrani nije jcdnostavan.

kao pod 1. gujine trave i piskavice (Trigonella foenurn graecurn) i 10 g lista borovnice. 12. kao pod 1. pa i protiv dij abetesa. Po 40 g zdraljevine i !ista boravnice i po 10 g !ista breze i kore kru~ine. ocediti i popiti u toku dana na pola sata pre svakog obroka po jednu ea ~ u. kao <pod 1. 8. 4. poponca. 6. rnahuna pasulja i zdraljevine. 3. Po 30 g zdraljevine i lista borovnice i po 20 g lista rnedvedeg grozda i korena odoljena. kao pod 1. kao pod 1. kao pod 1. Tu salatu zakisele limunovirn soko rn (Grci) iii s ircetom i . Po 20 g korena i cveta maslaeka. pa tri supene kasike sme~e preliti 5 pola litra hladne vode . Po 30 g be10g luka. !ista pitome nane. vekovirn a koris te presnu salatu od . zdraljevine. 2. Pedeset grama !ista borovnice i po 10 g virka (Alchernilla). zdraljevine i dudovog lista i po 10 g korena crnog gaveza i repusine (Arctiurn lappa). Po 30 g semena od lana. 11. borovnice i duda. li·sta duda i borovnice i po 5 g lista koprive i zalfije i korena vodopije (cigure) i maslaeka. korena vodopije i rnaslaeka i 10 g li. a u n a~ list c r nog rltlda ~td . lanenog semena. Po 20 g trave daninoca. Da bi se neprija tan miri~ luka k oliko-toliko ublazio. SLanovnioi Ba lkana. kao pod 1. drlati celu noc da se ekstrahuje i sutradan zagrejati da kljuea 5 minuta. .KOJE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI I Ll UB LAZITI MEDICINSKIM BI LJEM 133 Na Zapa du se u fito terapiji ceni list borovnice i t draljevin a. Sezdeset grama zdralj evine i po 20 g lista duda i cveta pelena. 15. Po 30 g semena zdraljevine. Po 40 g korena vodopije i maslaeka i po 10 g belog Iuka inane. sala tu zaeine dodatkom male ko!ieine pra~ ka od stucanog suvog !ista majkill1e dusice. 14. kao pod 1. ostaviti cta se ohl adi . 9.s. 16. 7.ta pitome nane. osobito is tocnog i jufuog dela. dobro pomesati.~ elog i c rnog luka kao predjelo i ubedeni su da j e to dob ro preve ntivno s red s tvo protiv mnogih boles ti.s ta. cajevi za lecenje ~eceme bolesti 1. Sezdeset grama !ista borovnice. lista boravnice. kao pod 1. kao pod 1. Po 30 g trave i semen a zdraljevine i -semen a lana i 10 g dudovog !ista. 13. korena maslaeka i cveta kantaTiona i 10 g dudovog li. kao pod 1.tniti. od gujine trave i piskavice i po 5 g cveta pelena i maslaeka. kao pod 1. Po 40 g zdraljevine i lista boroY-nice i po 5 g belog luka. Po 30 g zdraljevine. Po 25 g mahuna od pasulja i zdraljevine (Calega officinalis). 10. kao pod 1.oki te« si tno iseckanirn lis tom per~ una . osim p er~unovog !is ta. po 15 g lista duda. koprive i borovnice i 5 g korena maslaeka isi. Po 20 g mahuna od zrelog pasulja. 5. kao pod 1. venje (klckinja) j zdraljevme. 20 g !ista breze i po 10 g koprivinog lis·ta i mahuna pasulja. kao pod 1.

Po 5 g korena maslacka i repusine ·i !ista od duda i zalfije. Plivanje. planinarenje. 18. Po 50 g pasuljevih mahuna i zdraljevine. 19. Po 40 g lista i korena borovnice i po 10 g pitome n a ne i zdraljevine. . Najuspesniji nacin lecenja gojaznosti je disciplinovano sprovodenje dijete. i :to pre jela! Sarno ko ne moze da pije gorke lekove moze navedene cajeve da . jer . koriste se razni neskodljivi lekov·i od neotrovnog bilja za mrsavljenje. . ali nikako secerom ni medom. 20. hleba. repusine. Po 25 g mahuna od pasulja. Ipak. po 10 g lista koprive i borovnice i po 30 g zdraljevine i mahuna od pasulja. kao pod 1. pije zasladene saharinom Hi nekim drugim slicnim sintet~kqm slatkim sredstvom. zdraljevine. Po 25 g kantariona. 24. Po 30 g trave-ive. kao pod I. piskavice. ko god moze. kao pod I. 22. Po 20 g semena zdraljevine. kao pod I. 28.134 LECENJE BIUEM 17.Po 25 g korena maslacka. 26. kao pod I.Cajev·i protiv secerne bolesti moraju se piti nezasladeni. neka pije nezasladene eajeve. 27. kao pod I . kao pod 1. Achillea c/ypeola/a) i 10 g nane. 21. kao pod 1. maslacka i zdraljevine. dudovog lista i pelena. kao pod 1. masti i. kicice. Napomena. Po 20 g korena belog sleza. Po 30 g cvcta i lista pelena i zute h ajducice (ruti ravan. Po 30 g korena vodopije i lincure i po 20 g pelena i Iroskota. 25 . uopstc. 30. pirevine i lincure i po 10 g cveta hajducice.s u uzroci prekomeme gojaznosti raznovrsni. pre oSvega bogatim i industrijS'ki razV'ijenim. U mnogim zemljama. ploda pasdrena. Po 40 g zdralj evine i pasulj evih mahuna i po 10 g korena crnog gaveza i repusine. potrebno je rtraziti pomoc Ii savet 'iekara. po 15 g ploda krusine i korena maslacka.gojiti se . gujine trave. zdralj evi ne i pelena i 10 g lis la borovnice. Posto . 23. Gojaznost treba leciti. kao pod I. Posna hrana.znati stariti«. Po 35 g zdraljevine i mahuna pasulj a i po 15 g lis la borovnicc i Irave-ive. lana i dunje. namirnica koje sadrZe mnogo ugljenih hidrata i mas nih materija. kao pod 1. 35 g mahuna od pasulja. lista nane i duda. vodoJ!ije i crnog gaveza. kao pod I. . Svesti na najmanju meru upotrebu slatkisa. jer oni bolje deluju. 29. kao pod I. CAJEVI ZA MRSAVLJENJE Uzroci gojaznosti (adiposilas) su raznovrsni. kao pod I. Po 5 g cveta bele i zute hajducice i cveta lipe. krlo meso i mnogo povrca i voca treba da bude glavila hrana osoba nakl0l1jenih gojaznosti. kretanje i raznovrstan tizicki rad neophodna je potreba za sve ove osobe. 20 g zdraljevine.

imele i rutvice. 3. korena selena i zecjeg trna i po 10 g kl e kinja. dodati na vrh noza sode bikarbone i piti nekoliko puta dnevno po I kasiku.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLAZITI MEDICI SK IM BIUEM 135 1. cve ta l11as lacka i li sta maline. Po 10 g kore krusin e i pas drena i 5 g plodova moraca. Dvadesc t pc t grama plodova sene. U slucaju ole. . trna. anisa. U novije vrem e javlja se i ovaj caj: peteljke od v. moraca . 4. kao pod L BOLESTI ORGANA ZA MOKRENJE Za lecenje obolclih bubrega boles nik se mora obratiti lekaru. Po 15 g ko re kru sine. kima. kacl se proh ladi. Zbog toga pri upotrebi ovih lekova (osobito venje) treba biti veoma oprezan i uvek se obra-titi lekaru za savet i po moe.acka . bele I11rtve koprive i hajd uciee. cve lova tma. 7 . 3 kasike isitnjene smeSe kuva ti 10 minuta u pola lilra vode. . 6. cveta belog sleza i lista od zalfij e. kao p od 1. poreel breze. i medvecleg grozda. bos io ka. IIi ovaj: breza. ploclova pasdrena i sene. procedi li i ta j caj pOpili u toku dana u 3 doze posle jela umcs lo vode. Kora se isitni i pomesa sa Sl11eSOlll koj a se sas loji od 10 g korena se lena. a ni sa i korij a ndra. dobro je da jede beli luk i S vremena na vreme pije caj oel sofore. kore bele topole. s iadiea i zccjeg tma . masL. Po 10 g kore krusi ne i plodova pasdrena. slatki koren i kukuruzna svila. medvede grozde. li s la mas lacka i vinove loze. persuna . U slucaju cia bolesnik ima i visok krvni pritisa k. pasdrena.ecjeg lrn a. korena site i odoljena. kima i moraca. pas drena i zutog tma i po 5 g plodova ki ma. Celrclcset gral11a kore kru sine i po 10 g korena se lena. bracica i kami li ee. sv ile od k uku ruza i trave dani noea . kamilice. U nas se u narodu cesto upotrebljava venja iii klekinje i posto se obicno ne zna doza (korisna kolicina). kao pod 1.i korijanelra i cvela kami li ce . kao p od 1. Sto gra ma kOl'e krusine koja j e odlezala l1ajmanje god inu dar1a iii je po ~ l c gUljcnja 'a clrvC la hila :agrejana 1 sal Ila 1 JOoe. kao 'Pod I. Za l eecl1 j e upale mokracnih put eva n ajcesee se upotrebljava caj od [Io ta m edveueg groztla i sitl1ice sa iii bez dodatka brezovog lisea.Lecenje traje duze vremena. brac iea i cveta be le mrtve koprive i tma. kao pod 1. cesto se uzima previse. brezov list i koren selena.isanja. evcta rn a· s lacka i braCica (morska a lga). U apotekama se nalaze ovi cajevi: j ednaki delovi lisea medved eg grozda. sitnice. klekinja. S uspehom se elaje i drugo bilj e. 7.:anog mokrenja daju se cajevi koji se sastoje uglavnom od i kukuruzna svila.i bele mrlve koprive. kao pod I. U novije vreme javlja se i ovaj caj: peteljke od viSanja. zbog cega se bolest pogoda i boles nik pocne da mokri krv. maslacka. brac i':a. 2. tros kota i imele. Od biljnih lekova s na jvise uspeha se daje mla d brewv list u obliku siltnog pras ka (3 do 4 puta dnevno po J d ecj u ka siku) iii u obliku caja: punu supenu kasiku isitnjenog brezovog lisca popariti sa 2 dec ilitra kljucale vode. B. Po 30 g cve la hajduci ce i kan tari ona i po 20 g braciea i moraca. Caj piti nezasladen. rastaviea. Po 25 g p\oelova pasclrena. ces to smese u kojima ima. 5.

lista pitome nane i klekinja. Po 20 g ploda eelera. 3. Po 40 g brezovih pupoljaka i liSea. kada se smlaci oa priblizno 40 oC. Po 25 g korena maslacka. 5. ostaviti da se prohladi (oko 40 oC) . posle 6 sati odliti i popiti u toku dana u 3 doze pre jela. 3 kasike smese prokuvati u pola litra vode. 2. sapunjace i eelera: 3 kafene kasike kuvati 2-3 minuta. po 10 g korena celera i selena pomesati i dalje spravljati i upotrebljavati kao caj pod 4. omana. Zato se i ovde daje velik broj raznih smesa. Ako neko ne podnosi uk us bre· zovog lista.ti. borovniee. 9. persuna i idirota. kao pod 9. jer kako se u medicini kaze »svaki bolesnik je slucaj za sebe«.upotrebe. Po 25 g korena vodopije (eikorije). 10. Po 25 g 'isitnjenog lkorena sapunjace i zecjeg trna dobro izmesa. Po 25 g brezovog lisea i pupoljaka. skinuti s vatre. pa ce urolog odrediti koji caj od· govara za koga bolesnika. Mdal1 br~zo" caj: pomesa se po 30 g brezovih pupoljaka i liSea i po 10 g brezove kore i korena zecjeg trna. . od· Imah :poklopiti i posle 3 's ata odliti Ii popiti u toku dana u 3 doze !pre jela. upotrebljavaju se na i5ti naein kao cajevi pod 1 i 2. jer sadrze vise aktivnih sastojaka i oko 4% etarskog ulja prijatnog balsamitnog i svojstvenog mirisa. ku· vati 5 minuta u pola Iitra vode i u kljucalu smesu dodati 5 g klekinja i lista pitome nane. a sto j e vazno za osobe koje imaju teskoce pr i mokrenju. plodova persuna i moraca pome· sati i upotrebljavati kao pod 4. persuna. moraca i kima se pomesa. dodati navrh noza sode bi· karbone. posle 2 sata ocediti i popi ti u toku dana u 3 iii 4 doze. brezovih pupoljaka i lista breze. tj. II. List stucati neposredno pre . procediti i piti u toku dana u 3 doze pre jela. 3 kafene kasike smese stueati u avanu. 4. Tri kasike zdrobljenog brezovog mca prokuva~i (1-2 minuta) u pol a litra vode i. 12. Cetrdeset grama zdrobljenih sipuraka kuvati 5 minuta u pola litra vode i pri kraju kljucanja dodati po 5 g zovinog eveta. navrh siljatog noza sode bikarbone. 7. Uzima se 3 puta dn ev no pre jela po 1 kasika silno stuca nog mca breze. mrkve. popariti s pol a litra kljucale vode. najbolje sokom od borovnice. idirota i pirevine (ill zubace) isitniti. sapunjace. Mokraeo m se odstranjuju iz covecjeg organizma nepotrebne ko· licine tecnosti i mnogi nekorisni i s uvisn i proizvodi prometa materija. 6. Po 10 g . . dobro p\'Omesa ti da se bikarbona rastvori i posle 6 sati ocediti i popiti u toku dana u 3 doze pre jela. Ra· zumljivo je da lekove treba uzi mati sarno po uputstvu lekara. ostaviti polclopljeno 3 sata. nikako na svo· ju ruku. dodati vrlo malo. odmah poklopiti. brani ranD u . zecjeg trna. k!ruske j nane pomesati i upotrebljavati kao pod 4. Ovi pupoljci su lekovitiji od li§ea.prolece pre nego sto ee breza prblistati. Lisni brezovi pupo/jci. 1. kao pod 11. 8. moze ovaj prasak uzimati i u oblandama il·i pom esan sa medom iii nekim vocnim sokom. poj a~avaju i olaksavaju nor· malno izlucivanj e mokraee.136 Cajevi za lak§e mokreoje LECENJE BJU ElM (Diuret ika - diureticni cajeviJ Ima biljaka koje poveeavaju diurezu.

kao pod B. Po 20 g ploda kima. kao pod 8. po 10 g kore bele topole i brelOvog !ista i 5 g gorocveta. troskota. 27. Po 25 g r as tavica (preslice iii konjorepa) . ZAPAUENJE BUBREGA (Nefritis) Zapaljenje bubrega maze biti akutno i hronicno. Ova smesa se maze i prakuvati i pojesti kao povrce. 17. daninoca i korena broCa. maline i kupine. sladica. cveta crnog sleza i lOve. idirota i sapunjace i 10 g nanc. 28. kao pod 8. Po 50 g sV eZeg ko rena celera. kao pod B. breze i kantariona. Po 30 g brezovog lista i lanenog semena i po 10 g l'i sta koprive. kao pod B. dunjinog semena. 15. Lekar ce odrediti caj koji treba da se koristi. kao pod B. meki. mrkve i eelera i po 10 g klekinja i gorocveta . sami iii zajedno sa eelerom. omana. kao pod B. jer se kuvanjem gube i menjaju lekoviti sastojoi. Maze se doda~i sok ad lim una radi popravlj anja ukusa. ali je bolje up 0trebiti je s vezu. kao pod B. kao pod B. odoljena i gaveza. nane i kima. 22.KOJ E SE BOLESTl MOGU I ZLEC ITI ILl UBLAZ ITl MEDI CI NSKJM BIUEM 137 13. kao pod 8. maslacka. Po 20 g svile ad kukuruza. 16. Po 15 g korena vodopije. Bolest je vrlo teska i ozbiljna. 20. 19. mrkvom i persunom. kao pod 8. 14. Po 25 g lis ta m edvedeg grozda. Po 25 g korena ad site. petrovca. eel era i perslIna. lB . kukuruzne svile 1 ploda (semena) persuna i maraca. semena od lubenice (s tucanog). selena. h ajducice. selena. kao pod 8. Po 25 g koren a zecjeg trna. brelOvog lista i pupoljaka i kor ena zecjeg trna i idirota. nego sarno po savetu lekara urologa. Tri supene kaSike ove mesavine . Po 20 g peteljki ad visanja. breze. selena i maslacka i po 10 g !ista breze i koprive. semena od lubenice. 29. Po 25 g daninoca. kao pod B. Cajevi koji se najcesce upotreblja·v aju na nasim i inostranim k!inikama protiv bubreznih bolesti: 1. ruzma l'ina i pers una. korena ad r epusine. kao pod 9. 25. Sve 'Se isitni. Po 25 g lanenog i dunjinog semena. Po 25 g semena lana i dunj e. Po 25 g lista koprive. korena crnog gaveza i ploda p erslma. klekimj a . 21. 30. zbog cega se bolesnicima preporucuje da lekovito bilje koje im se ovde daje ne uzimaju na svoju ruku. sipurka i lis ta breze. jos b eE pupoljci spargle. 23 . sve nastrugati na rende i tu smesu pojesti pre jela. 26. Po 25 g srdacca. kao pod B. persuna i mrkve (sargarepe). Slieno se upotrebljavaju i mladi. kao pod B. sumske jagode. po 10 g korena gaveza. dobricice. Po 20 g s ipurka. Razumljivo je da avo korenje treba prethodno dobra oprati i oguliti. Po 25 g korena selena. zubace (iii pirevine) zecjeg trna. maraca. Po 20 g sipur ka. sladica i ploda mo raca. 24 .

kao pod 1. (hronicni nefritis). tes ko izbacivanje mokrace). pirevjne. srd acca. rizoma pirevine i 5 g sitniee. i kada se oh lacLi. Po 40 g brezovih pupoljaka i korena ernog gaveza i po 10 g cveta zove i belog sleza.seedili i pomesati sa I kilogramom najboljeg lipovog meda. ogrozda. Po 25 g pupoljaka.138 LECENJE BlUEM kuvati 5 minuta u pola lil ra vode (po mogucstvu destilovane iii prelhodno prokuvane ki ~ l1i ce). i. kao pod I. 6. [ista i soka od breze. procediti i piti umesto vode u loku dana. virka. 16. 8. Cetrdeset g rama pupoljaka breze i po 30 g korena selena i zecjeg lrna. 14. navedene cajeve zasladene sokovima i sirupima od kiselog voca: ribizla. zecjeg trna. bosioka i medved eg grozda i po 10 g cve ta <. kao pod IS. Tri uzastopna dana pi Ii. Po 10 g IIsta breze. 3. limuna. zutilice (Gellista tinctorial i razgona (V eronica) . Moze sc zas laditi. zatim kuvati u poklopljenom sudu 5 minuta. Po 20 g brczovog lis ta i petrovca (Agrimo nia) i po IS g tro ~kola. 4. ploda pe rsun a i sipurka i korena pirevine. kantariona. povralica i zove. kao p od 1. zecjeg trna. kao pod I. kao pod l. 18. Pedese t grama bre:wvih pupoljaka. . 2. kao pod I.tniee i selena. Kada se ohladi. po 10 g pupoljaka erne topole i brezovog lista i pupoljaka i po 20 g cveta sunucice. posle obeda. ostaviti da se ekstrahuje 8 sati. 12. 30 g lista bosioka i po 10 g cveta nevena i razlicka. Po 15 g korena selena. Trideset gram a brezovog lista. 5. Kao pod 6 uz dodatak 20 g !is ta sofore . a cetvrtog ci ni ti pauzu. kao pod 15. sumskih jagoda. tra ve daninoca i zlatniee. 10. 11. IS. persuna i zubace. po 15 g lanenog sernena i li sta bosioka JO g rastavi ca. 20 g brezovih pupoljaka i 5 g semena buacka. rastavica i trave d aninoca. Cetrclesc t grama lanenog semena. kao pod I. selena i beclrinca. po 20 g korena selena i trave sitniee i po 10 g medvedeg groZda. kao pod I. kao pod IS. 7. 20. Bolesn ici koji dugo leze i n erado uzimaju lekove neprijatnog ukusa mogu piti. lipe i pupoljaka iii kore vrbc dobro isitniti. poklopili.ki od visanja. kiao pod I. 9. 30 g brezovog lista i 10 g ras tav ica is lo lolik o boslOka i korena zecjeg trn a. Po 20 g sipurka. Sezdeset grama brezovog lis·ta i po 20 g zla. Po 30 g lista breze i kruske i po 20 g zlatniee i selena. tako ponavljati du ze vremena. Uzimati po I vinsku casu vise puta dnevno. po 10 g korena selena. 19. lanenog semena . Po 50 g brezovih pupoljaka i lisla hajduciee. rastavica i p e telj. preliti I litrom destilovane vode iii prethodno prokuvane i ohladene kiSniee. Po 15 g lis la breze i km sk e. (uremija.: rnog sleza. Po 5 g kamiliee i osusenih plodova maline. kao pod l. Po 20 g bosioka. kao pod I. proeediti. kao pod 15. kao pod 1. Po 30 g lis la breze i krus ke. 13. CVC la vra I ica i kan tariona i 10 g srdacca. korena c rnog gaveza i zecj eg trna. Po 30 g lanenog semena i korena crnog gaveza i po 10 g eveta zove i kantariona . najbolje medom. kiselih visanja. kao pod 15. 17.i cveta ernog sleza. pomorandze i dr.

Po 20 g borovnice. trave claninoca. Ovo ponoviti 2-3 puta dnevno pre jela. 9. kao pod I. Po 20 g korena belog sleza. bosioka i koprive. Po 20 g viciovciee.tavica. 11. hajduCiee. kao pod I. Po 30 g korena maslacka i repusine. Lista rutviee. 14. ernog gaveza. ocedi i pije toplo. vrbove kore. 10. crnog gaveza i klekinja. Po 30 g li s ta breze i medvedeg grozda i rastavica i 10 g eve ta podbela. Po 25 g brezovih pupoljaka i sitnice i po 10 g korena selena. vrbove kore i evetnih pupoljaka majske 'ruZe. kao pod I. Po 20 g lista koprive. kruske i breze. kao pod I. kao pod I. 7. kantariona i lista podbela. I. kao pod I. kao pod I.ista breze i koprive i cveta hajducice. idirota. Po 15 g korena belog sleza i pirevine. 8. Cetrdeset grama soka od breze ~ po 30 g soka od korena maslacka i repusine.KOlE SE BOLEST! MOGU IZLEC IT I ILl UBLA2 1T! MED le l NSK IM BIUEM 139 ·!. 12. pupoljaka erne topole. kao pod I. pa se preporucuj e bolesni eima da traze save t i pomoc urologa i da nij edan lek ne kori s te na svoju ruku. l. Po 30 g lanenog semena. 6. NaveScemo vec i broj kompozicija mesanih caj eva od razn og domaceg bilja kako bi lekar l11ogao odrediti koju mesavinu bolesnik treba da upo· trebi. Sezdesct grama lanenog semena i po 20 g trave futiliee i klekinja. zutilice i pupoljaka breze i 10 g eve ta hajduciee. po 10 g srdacea i hajducice i 5 g gorocveta. pupoljaka breze i lista kupine i sum ~ ke jagode. Po 15 g korella pirevine. 5. Iedna kas ika sl1leSe kuva se 4-5 minuta u 200 g vode. medvedeg grozda i kruske i 10 g ras.drugi le kovi mnogim boles ni cim a n e pomazu. kao pod I. 2. Po 40 g lista i pupoljaka breze i po 10 g pupoljaka vrbe i lista nane. pomesati i uzimati 40-50 kapi izjutra i uvece. Boles niei treba da piju mnogo tecnos ti . 4.APALJ ENIE B UBRE2: N E KARLICE (Pijel i t is) Zapaljenje tkiva bubrega (Pi je l onefril is) U nekim slucaj evima antibi o ti ci i . podbela. vrbove kore i pupoljaka erne top ole i 5 g srdacca i rutvice. pupoljaka breze i 10 g goroeveta. 13. kao pod I. 15. Dvacleset pet grama lista od podbela i po 15 g vidovcice i kantariona. kao pod I. os tavi poklopIjeno 3 sata. Zbog toga se uzimaju i izvesni biljni blagi i nes kodljivi lekovi u obliku toplih caj eva. Bolest j e teS ka i dugo traj na . breze i maline. kao pod I. 3. kao pod I. i sladica. Po 30 g lista breze. lista borovnice i maline. .

po 10 g korena zecjeg trna. IIro/ilijaza) LECENJE SIUEM Bole t je vdo teSka. 2. 4. 7. kao pod I. Bolesn ik se mora ob ra titi za p o moe u ro logu. a to se moze utvrditi he mij s ko m ana li zom izbacenog ka m ena.ine dusice. Sas tav eaja ee odred iti le ka r uro log. kao pod I. Po 30 g brezovih pupoljaka. moraca. Po 25 g kore na selena. ta d a ga piti po Ie j e la i izmeClu obroka. si purka i zutilice i 5 g anisa. kao pod I. ruzmarina i medvedeg grozda i 10 g s itnice. Bolj e je piti nezas laden ca j. kore n3 se lena i zcc jcg trn a i 10 g kl ek inj a.140 K AMEN U BUBREGU I MOKRA NO] BESler (Nefro /iliia za. pirevine. Po 15 g korena zecjeg trna i selena. kao pod I. Po 25 g plod ova (semena) kima. 8. Po 25 g korena zecjeg trna. klekinja. i ovde je vrlo vazno povremeno konlroli ati mokracu u toku lecenja. po topi u I lil ar vode. sve plodove u avanu dobro stucati. Po IS g kOl-ena maslacka. us led cega na staj u neizd d ljivi bo lovi u s labinama. za tim naci niti pauzu od jednog dan a i o pe t produzi ti na is ti nac in . 16. pl odova divlje ru ze (si purka) i kleke iii venje i po 10 g li s la c rne ribizle 'i ko pitnj a ka (korena). Caj piti uzas topno 3 dana. kao pod I. kao pod I. da bi se m ogao u stanoviti rezultat lecenja i odredi ti p rav ilna terapija. 6. Pre porucuj emo ove kompozicije raznog lekov itog bil ia: l. lista koprive i cveta zove i lipe. Po 20 g sipurka. kao pod I. 10. kao pod I. 5. broea i sladica i 10 g gorocveta. po IS g troskota. jer se lekov iti sastojci nalaze u unutra ~­ njosti ovih plodova. Po 40 g b rezovi h pupoljaka i ru se i p o 10 g kantariona i majkine dusice.ka i plodova persuna. Po 30 g si tn ice . lista krus ke . majk. Po 20 g brezovih pupoljaka. borovih pupolja. zecjeg trna i s ladiea i po 15 g rusomace. Pedeset grama lanenog semena. pa se s ire na tloJc.ie Cl-vena od krvi. Po 30 g dobricice. S ve se do- bro is itni i po mesa . sipurka i klekinja. a m okrenje je bolno. rastaviea. kao pod I. Pone kacl mokl'aca posla. Ka da se oh la Lii. . os tavi ce lu noe d a se eks tra huj e i sutrada n izjutra zagrej e do kljuca nj a i kuva 2-3 minuta. 12. slalkog korena i lisea vinove loze (crvenog) i 10 g kopitnjaka. kao pod I. celera i sladica. kao pod I . kao pod I. procedi se i pij e u tok u dana umes to vode. Po 25 g vranilovke. II. mrkve (karotne) j celera. selena. kantariona i ruse. m edulim. Po 30 g brezovih pupoljaka. kao pod I. kao pod I. 9. brs ljana i ruzmarina. IS. p ersuna. Pedescl gra m a rastaviea. 14. m oze ga i zas ladili medom iii nekim ki se lim voenim soko m (sirupom). kao pod I. sladica i pirevine i 25 g trave daninoca. sitni ce i pl odova (se me n a) persuna i 10 g !'Use. Po 20 g k o rena zecjeg trn a i s ladica. Kao i u s lucaju mnogih drugi h boles ti. idirota. Bolcs nik ces to m okd. 3. Bol es nik treba da pije velike ko li cine lec nos ti u o bliku raznih cajeva. U hrani izbegavali one so li od kojih je kamen u bubregu na s tao. 13. a li ko ne m oze da pij e go ra k caj.

27. Po 25 g r use. Po 30 g lista i pupoljaka breze i po 20 g imele i belog luka.tno istucati.suljka i 60 g rizoma trave od srdobolje. popariti sa 150 g kljucale vode. plodova kleke Hi venje i 'trave zutili ce. 29. 22. Deset grama plodova ljoskavca ·s i.1a upotrebljavan za nrazbi· janje« kamenca u bubrezima. 'love. izmesati i upo trebiti kao pod 1. Po 30 g celera. Po 30 g lista breze i kruske i po 10 g slatkog korena. posle 2 sata ocediti i popiti u 3 doze u toku dana pre jela (protiv uratnog kamenca). Po 25 g lista koprive i medvedeg grozda. Osamdeset grama tr ave lisaj ivice i po 10 g plodova ljos kavca i kima dobro isitniti i upotrebi·ti 'kao pod 1. 32. Cetrdeset gra ma borovih pupolj aka i po 15 g stele. kao pod l. kao pod 1. 19. sve dobra isi tniti. ruwice . Pre upot rebe dodBiti malo limunovog soka i meda. Po 40 g vreska (Erica) i brezovih pupoljaka i po 10 g karen a selena i zecj eg trna. kao pod 29. 18. Po 20 g ras tav iea i troskota. 28 . ru se pirevine. 3 kasike ove smese popariti sa pola litra kljucale vade i posIe 4 cas a ocediti i PQpiti u 3 doze pre jela (upala bubrega i povisen pritisak). . Po 30 g s ipu rka i plodova selena i celera i 10 g ruse. posle toga 5 minuta ~U'vat. 25. ITI MED ICINSK IM BIUEM 141 17.ti 7 dana u oblandi ili pomeSan s medom. kao pod 1. 'klleke . kao pod 1. Sezcleset gram a lista belog jasena. ZAPALJENJE MOKRACNE BESIKE (Cistitis) 1.i i.Ua. Po 40 g lista breze i rastaviea i 20 g imele. selena i celera dobra stucati i upotrebi kao pod 1. 34. kao pod 1. 20. 3 kasike ove smeSe kuvati 5 minuta u pola litra vade. 26. grceV'i u besici. (upala bubrega i povisen pritisak). Po 25 g korena odoljena. 31. persu na i selena i 10 g br6Zovih pupol jaka. os· taviti 3 sata i popiti u 3 doze pre jela (tegobe.) 30.KalE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI III UBLA2. Po 20 g plodova Ijoskavca (Physalis). peteljaka ad viSanja i sit nice. 23 . 1rave od srdobolje i zukve (site) i kore od bele topole. (kad se pojavi krv u mokraCi). Po 50 g rizoma kostrike i cele r a na rende nastrugati i jesti jedanput dnevno kao sala tu. rizoma pirevine svHe od kukuruza i korena 's elena. 20 g cveta surucice i 10 g Ii sta breze i medvedeg groi. 3 kasike ave smese drlati 4 sata u pola'litra hladne vade. svile ad kulwruza. Ovaj lek je vekovir. kad se ohladi. Sedamdeset grama trave ruse i po 10 g cveta kantariona i trave sitnice i dobri cice. Tri puta dnevllo po 1 g korena broea u prasku pi. 33. Po 20 g pluenjaka i kra. kao pod 1. rizoma vodene perunike i trave troskota. kao pod 1. kao pod 29. procediti i popiti u toku dana u 3 doze pre je la. 21. li sta ruzmarina. 24. kao pod 33. (krv u mokraei).

trave daninoca i klekinja i 10 g cveta tran· davilja. Pecese t grama hsta bokvice i 'po 25 g rast avica i rizoma trave od srdobolje. lan.ne i cveta kantariona. osobito ono koje ima sluzi. kao pod 1. 9. pre svega. brusnica. ovih akutnih i hrOll1licn'ih oboljenja upotrebLjava se lekovito bilje blagog dejstva. 12. lista kupi. kao pod l. To su. Po 25 g semc:na lana. kao pod 1. dunja. IS . kao pod 1. sreenja!k. plodova selena i lista breze i medveueg grozda. kore na selena i ploda mirodije i po 5 g trave ruse (s koreno m) i mahuna pas ulja. Po 20 g rastavica. Po 30 g !is ta i pupoljaka breze. rastavica. 16. po 20 g !ista zalfij e. petrovac. utoliko se u medicihi viSe ceni. jer ima viSe ugljo· . 14. ja· goda. steza. Ian ina i nekih elar· skih ulja. Tri kasikc kore na selena. Wi· rot. po 15 g lis ta pi tome nane i cve ta kan· tariona i 10 g trave ruse (s korenom). breze i veron ike i 10 g cveta belog s\eza. 5. zalfi'j a. 13. lista medvedeg grozda i lipovog cveta. Po 20 g cveta kamilice. breze. mirouije i celera u avanll dob ro stucati . Po 30 g korena selena. kao pod I . malina. peklina. Po 20 g !ista koprive. kao pod l. k ima. UkOl!ik. Sezdeset grama !ista breze. kao pod l. kao pod 1. 6. kao p od l. lis ta koprive i rute i seme na dllnj e. hras ta i krus ke. 11.o je etarsko ulje od kamilice. Po 20 g pllpolj a ka breze. rizoma odolj ena i cveta i !ista j agorcevine. Osobito se ceni aroma'tieno bilje u kome ima proazulena. Po 30 g rutvice i stde i po 20 g odoljena i matienjaka. 7. kupina. 3. lipe i zove. 18. Po 30 g !ista breze i korena selena i po 20 g klekinja plodova selena. kao pod l. podbel. Trideset grama rastavica. trava od srdobolje. kao pod I . 17. UPALA GRLA I KRAJNlKA (Faringilis i laringilis) Proth. nana. hrastova ikJora.142 LECENJE BIUEM 2. 10 g hmelja. kao pod 1. 10. kao pod 1. beli i crni slez. Sezdeset grama lista breze i po 20 g korena mas laeka i selena. gavez. hajducice i nekih drugih bilja· ka tamnije pI ave boje. 19. rutvice i krus ke i koren a sele na. Po 20 g stde. Sezdeset grama lista medvedeg grozda i po 20 g sitnice plodova persuna.trandavUl~e. kao pod 1. kao pod l. kao pod 1. borovnica. morae i neko drugo bilje. od kojih pri· !ikom destilacije nastaju azuleni. 4. hajdueica. Po 20 g plodova selena . Seda:medese t grama petrovca i po IS g lista hajducice i cveta br· danke. 8. zbog cega su ova etarska ulja plm:a iii zelel1a. kao pod 1. kao pod l. kamilica. persuna. sitn ice.

zalfij e i anisa. 6. Po 1 ka fenu kasicieu ka rnili ee i haj duciee po rnesati i pos tupi ti kao p od 1. cestih osobHo u jesen po zagus\jivim industrijskim eentrirna i velikim gradovima. 1 k a~ iku mesav ine sprem iti i upotrebiti kao pod 4. trandavilja. i ca j: po 20 g eve ta m ajske ruze . Po 25 g karniliee. ima dosta domaceg lekovitog bilja blagod d ej s tva. maline i ribiZlle. 5. nane. Blag slu zr. ITI MED ICINSK IM BIWEM 143 vodon ika azulena i zbog toga bo lje i pouzdan ij e de luj e kao ant iflogisl i k. Po 20 g Jista dunje. . kao pod 4. 14. kao pod 4. Punu kasiku zal fij e p op a riti sa 200 g kljucale vode. Po 30 g korena trave od s rdobolj e i srcenjaka i po 10 g Zalfije. ka rniHce i pe trovea. 16. 15. kao poel 4. 7. 10. s ilikata i drugih korisnih hemijskih jedinjenja. ZA LAKSE ISKASLJAVANJE Akutan i hronican bronhitis (Zapalj enje ogranaka dusnica) Za lecenje ovi11 oboljenja. podbela 1 zalfije. 17 . prijatnog mirisa i antisepticne moci. kao pod 4. Po 35 g ka miliee i za lfij e i po 15 g pe trovea inane. Po 25 g steze. kupine . k ao p od 4. prot iv u pa la s luznke i koze. jabuke. kao pod 4. n a n e. kao poel 4. 11. nekih heterozida i saponozida ekspeMorantnih svoj s tava.s mlaci. 12. 13. Po 1 k afena kas iciea ka mili ee i zaifij e. Upotrebljava se . hrastove kore (isitnjene) i hajduCiee. Evo neko liko cajeva i cajn ih rn e~av in a koje se u n aucnoj med ieini u potreb ljavaj u za lecenje upale s luz niee grla i kraj n ika: 1. pre s vega. kao pod 4. Po 40 g pupoljaka od majske ruze i eveta trandavilja i po 10 g kamiliee i maticnjaka. punu ka~iku ove smese kuvati 5 minuta u 200 g vode. odmah poklopiti p os le 2 sa ta ocediti. 9. to ciniti cesto u t oku d ana. kao pod 4. ka miliee i idirota. Po 20 g lista zalfije. Punu s u pen u kas iku kamil iee po pari-ti sa 200 g kljuca le vod e. ernog sleza. oeediti i grgljati. Po 50 g idirota i belog s leza . 2. 4. tj . m a jkine e1us iee i kamiliee. 18. petrovea. 8. ocediti i iseediti i tim caje m grgljati i pos le svakog gl'glj a nj a popi ti. k ao pod 4. kad se . belog i ernog sleza i p oelbe la . kao pod 1. eve ta be log i e rnog s leza i podbela. grglj a ti i piti. Po 1 k afen a kas ic iea za lfi je. Po 25 g k a mili ee. kao pod 4. izvesnih etarskih ulja. Po 40 g korena belog sleza j sladica i po 10 g lista zalfije i pitome nane.KOl E SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI ILl UBLA2. one lekovito bilje koje u sebi ima slu zi i slicnih mueilaginoznih materija. kad se smlaci. kao pod 11. Po 25 g lista jagode. nane ~ timijana i trave od maj1 k ine du~iee i vra nil ovke. srnes ta pokl opiti i. Po 1 ka fe na k a~ i c i e a zalfij e. 3.

Po 15 g semen a dunje i lana. 5. Evo nekoliko cajnih smesa koje se upotrebljavaju u naucnoj medieini: 1. bokvice.sm esa koje se vrlo uspesno upotrebl'j avaju za lakse iskasljavanje. dunjino seme. Caj zasladiti medam. sapunjaca. U apotekama se cesto spravlja ova smesa: morae. miloduh. pljucnjak. plucnjaka i ploda moraca. kao pod I. majoran. itlirol . . brsljana. bagremov i lipov evet. Po 30 g lista i eveta belog sleza. sapunjace. bokviea. majkine dusi'ce. pupoljaka bora . najbolje !ipovim iii planinskim medom iz borov. Po 15 g miloduha. brsljan. kozlae.j topole i majorama (iii vranilovke). 8. daninoc. el1llog i belog sleza. poklopiti i.144 LECENJE BIU1!M Za lakse iskasljavanje upotrebljava se ovo bilje: beli i crni slez. plucnjak. I kasiku smese popariti sa 200 g klj. Po 20 g miloduha. a njegov list i evet u smeSi sa podbelom. Vrlo je prijatan cvelni caj pootiv kaslJa: jednaki delovi eveta od belog i ernog sleza. podbela i lista crnog sleza. Cajevi za lakse iskasljavanje i stisavanje kaslja piju se zal5ladeni. korena omana i 10 g klekinja. Po 25 g lista belog i ernog sleza. kao pod 1. Ovo ponavljati 4-5 puta dnevno. trandavilja. podbela i ploda moraca. island&kog lisaja i belog s'ieza. Koren belog sleza se najcesce upotrebljava sa m.ucale vode. iii od eveta pod bela. Na primer. Ijubiciea. podbel. Po 20 g korena omana. s'la tka paprat. kao pod 1. 6. divizme i 10 g korena ernog gaveza. 10 g eveta divizme i pod bela i 5 g anisa. jagorcevina. 7. bokviea i podbel. plucnjaka. Po 25 g !ista belog i ernog sleza. Po 25 g korena belog sleza. pupoljci od jab lana. a u nedostatku meda moze i secerom. Piti svakog sata po 1 kasiku ovog leka. oman. ernog gaveza i idirota. ruze. Cesto upotrebljavano sredstvo za ublazavanje kaslja je i mesavina sacinjena od jednakih delO\'a moraca. anis. eveta trandavilja i 10 g trave daninoca. lipovog i bagremovog eveta. slatke paprati. 2. Ijubiciee iii milovanke. zovom. Ima veLik broj raznovrs nih . sa iii bez dodatka nesto malo titriee iii nane. turcinak. oeediti i toplo popiti. vrlo je prijatan caj od smese jednakih delova moraca i anisa. klekinje. iii smesa od jednakih delova moraca. divizma i neko drugo bilje. kao pod 1. majorana.ih suma. nane. jagorcevine. morae. beli luk. nane. majkinom dusicom i nekim drugim mirisnim biljem . kao pod 1. islandski !isaj. Mogu se koristiti i razni vocni sokovi (sirupi) prijatnog ukusa i mirisa. sIal ki koren. zova. kada se smlaci. erne topole i bora. kao pod I. nane. nana. 3. po jedna i po kasika zove i podbela i jedna kasika korena Ijubiciee. bokvieom. Za izbaeivanje gustog slajma (sluzi) u prometu je i ovaj caj: po 2 kasike ani's a i jagorcevine. nane i moraca. kao pod 1. U ovoj grupi cajeva preovladuju biljke koje sadde mirisna (etarska) ulja i' saponine (materije koje muckanjem pene kao sapun). 4.

Po 20 g majorana. kao pod 16. 21. Po 25 g sladica i vranilovke i po 5 g majorana i kopitnjaka. isJandskog lisaja i trave daninoca. Po 15 g korena slatke paprati. iscediti .KOJE SE BOLESTl MOGU IZlECITl III UBLAtlTl MEDICINSKIM BILJEM 145 9. lista podbela. kao pod 16. dunjinog semena. Cetrdeset grama cveta turcinka i po 5 g omana i sladica. kao pod 16_ 28. kao pod L 14. kao pod I. Po 25 g vra nilovke. 32_ Po 15 g korena bela sleza. Po 20 g cveta podbeJa i trandavilja i korena cmog gaveza. Trideset gram a :islandskog !isaja . sve trave osim belog IUka popar<iti i u svemu postupiti kao pod 16.i po 5 g plucnja:ka. kao pod 16. cveta podbela i divizme. moraca i majorana i po 5 g belog luka i pupoljaka erne topole i klekinja. majkine dusice. kao pod 16. pod bela. korena s ladica i lista belog sleza. 18. Po 20 g bagremovog i !ipovog cv~ta i korena slatke paprati. 22_ Po 20 g kamilice i !ipe i po 5 g nane i maticnjaka. Jwrena be log sleza i cmog gaveza. kao pod 16. Po 20 g podbcla. kao pod 16. kao pod 16_ 30. Po 10 g plucnjaka. 50 g !ista timijana iii majkine dusice. kao pod 16. Po 20 g cveta i !ista podbela i stucanog pJoda anisa. sprema se i urotrebJjava kao pod 16. i korena idirota i po 10 g cveta zove turcinka. kao pod I. pupoljaka topole i islandskog lisaja. kao pod 1. 23 . kao pod 16_ 31. kao pod 16. kao pod L 12. majorana. Cetrdeset grama bagremova cveta i po 10 g miloduha inane. 10. Trideset grama idirota. 25. kao pod 16. pupoJjaka topole i podbela. poklopiti i posle R sa ti ocediti i pomesati sa pola kilograma lipovog iii planinskog cvetnog meda i to piti svakog sata po kasiku_ li _ Po 30 g isitnjenog korena cmog gaveza i sladica. 33. kao pod L lL Po 20 g korena sladica. majki!l1e dusice. anisa inane. 16. belog sleza. Po 25 g sJatkog korena. po 10 g timijana i cveta trandavilja i po 5 g pupoJjaka bora i erne 'lopole. Po 20 g korena sapunjace i sladica. bokvice. crnog gaveza i sladica i po 5 g kozlaca. 15. belog sleza i pitomog kestena. Pedeset grama stucanog moraca popariti sa pola !itra kljucale vode. Po 40 g korena omana i idirota i po 10 g cveta trandavilja i brsIjana (stabljika). omana i cveta belog i cmog sleza i turcinka. kao pod L 13. 24. 19. anisa. kao pod 16. 29. podbela i belog sleza i !ista timijana. kao pod 16_ n. Po 25 g maraca. moraca inane. pupoljaka od jablana i !isla nane i po 5 g cveta belog i cmog sleza i podbela. kao pod 16_ 20. cmog gaveza i idirota i po 10 g pupoljaka bora i jab lan a. kao pod 16_ 34_ Po 15 g pitome nane. 26. a be!i luk posebno istucati u drvenom avanu. Po 15 g cveta jagorcevine. Po 25 g lista timijana i anisa i 10 g korena sapunjace.

nego. strofan tusa. podbela.146 LECENJE BIUEM i taj sok doda ti gO lovom zas latlenom lek u. trandavi lj a i pupoljaka maj ske ruze i 5 g korena Ijub iciee. metviee i eveta durtlevka. pa ce lekar odabrati mesavinu za odgovarajuei slucaj. potrebno. a u celom sve tu lekove od bilja digitalisove grupe smej ll spravljati sarno i j edino farm aeeuti.ti i ostaviti preko noei da se ekstrahuje. Po 1 kasiku odoljena. Pedeset grama glogovog eveta i po 10 g metvice. metviee. Prema tome. Napomcna. 2 iIi 3. 36. Po 1 kasiku odoljena. tj. Po 1 kasik u olleljena. sladiea i ernog gaveza i po 5 g korena Ijllbiciee i bele sapun jace. Osim toga. Po 2S g odoljena. Nikada ne treba popiti odjednom. plucnjaka. kao pod 16. svaki put po nekoliko gutljaja. o mana. nane. ako je to. eveta gloga i hajducice. Bolesniei moraju traziti savet i pomoe od kardiologa. kao pod 1. lek je efikasniji od drugih. Zbog toga se ove biljke moraj u i smej u upotreb ljavati j ed ino pod nadzo ro m lekara. OBOLJENJA SRCA Neuroza srea U farmaeeulskoj induslriji i apotekama spravljaju se i isk ljucivo na lekarski reee pt izdaju go tovi lekovi od di gilali sa. Po 20 g lis la bokviee. hmelja i gloginja (zrelih i zdrobljenih plodova gloga). Ovo se cini iz toga razloga !ito se kuvanjem i uopste na visokoj temperaturi ak li vn i sas toj ci belog luka razlazu i on tad a gubi lekovi lost. 7. metviee i goroeveta. 6. jer goroevet takotle ima kardiotonicnih heterozida jakog dejstva. Sutradan zagrejati do kljucanja i kuvati 2-3 minuta u poklopljenom sudu i. oeediti. 4. Pedeset grama odoljena i po 10 g metviee. . Po 15 g eve la podbel a. Dve kasike sitno stueanog korena odolj ena (valerijane) preliti sa 400 g hladne vode. kompozieije cajeva koje su ovde navedene treba smatrati sarno kao dopunsku terapiju. kao pod 1. u kome ima kardiotonicnih heterozida jakog fizioloskog dejstva. u toku terapije obavezno ciniti pauze: dva dana piti. kao pod 4. ernog sleza i pitome nane. a zatim dva dana ne uzim2ti ovaj caj. Dve kasike ove smese pripremiti i upotrebiti kao pod 4. kao pod 16. neki od onih cajeva koji nemaju durdevka. Dac'e mo vcd broj preskripeija s raznim neotrovnim bilj em . 5. itlirola. eveta hajduciee i trave metviee (Mentha pui egillmJ. 2. Razum lj ivo je da se u domaeinstvim a ovo bilj e ne sme upo treblj avaLi u vidu cajeva. kao pod 1. Po 10 g korena belog sleza. kao pod 16. moraca.Posto se u ovoj smesi nalazi i durdevak. kao pod 1. I. nego postepeno. Po 1 kas iku odoljena. dobra izmeSati i upotrebiti kao pod 1. piti caj pod I. belog sleza. zasladiti medom i piti u toku dana vise puta po 1 vinsku casu. maticnjaka inane i's itniti. kamHiee. 37. poklopi. goroeveta moraea. 8. kau se ohladi. durdevka i dru gi h ka rdi otonicni h biljaka jakog fi zioloskog dejs tva. . kima. 35. jer vrlo lako moze dod do trova nj a. a bolesnik ga mora piti opreznije i pod nadzorom leka'r a. 3.

21. korena lokvanja i 10 g glogovog cveta. Po 30 g odoljena. piti 2 dana. 19. trave troskota i rastavica. 24. . Po 20 g odoljena. 20. !i~ta ruzmarina i rut'Vice i po 10 g cveta lavandule i gloga. srdacca (Leonurus cardiaca). kao pod 4. korena angelike. kima i odoljena. 14. kao pod 4 i 14. Po 30 g gorocveta. a zat im nacin iti trodnev. Po 20 g odoljena. 23. nane maticnjaka. Po 20 g korena zecjeg ·trna i odoljena. Po 30 g cveta zove. kao pod 1. kao pod 4 i 14. Pedeset grama korena odoljena. 18.30 pod 1.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLAZITI MEDICINSKIM IlIUEM 147 9. Kardiolog ce izabrati najbolju kombinaciju caja koja odgovara za odreden slucaj. rute metle (Sarothamnus scoparius). Smeju se koristiti sarno biljke blagog dejstva. Po 40 g gorocveta i metvice i po 10 g glogovog cveta i rutvice. 12. Pomoc i savet traziti od lekara. kao pod 4 i 14. 16. po 20 g maticnjaka i hajducice i 10 g hrnelja. po 20 g !ista nane i maticnja. po 10 g korena bedrinca i lista maticnjaka i 5 g kamilice. kao pod 1. metvice. Po 25 g cveta. spravljati i upotrebljavati kao pod 1. cveta gloga 1 lrave ocajnice (Ma r rubium). I !llpotrebu ovih cajeva treba smatrati sarno kao pomocnu terapiju. 10 g s rdacca i po 5 g lavandule i gorocveta. Po 20 g cveta. !isla i ploda gloga. kao pod 1. kao pod 1. srdacca i :lute metle. zIatice (Solidago virga aurea). brezovog i naninog !ista. kao pod 14. lista pHome nane i metvice i glogovog cvcta. kao pod 1. 1 J. metvice i hmelja i '1'0 5 g cveta durdevka i trna. kao pod 1. 10.ka i po 5 g plodova moraca i cveta durdevka. lista i ploda gloga. korena selena. zbog pris utnog gorocveta. Pedeset grama od verema-trave. gorocveta. Po 20 g srdacca. Po 10 g gorocveta. moraca. 13. Zapaljenje srcanog misiea (M iokarditis) Zapaljenje unutrasnje srcane opne (Endokarditis) Zapaljenje srcane kese (Perikarditis) Sve sto je receno za lecenje neuroza srca biljnim lekovima Vazl 1 za lecenje ovih oboljenja. brdanke i gloga i 109 lis-ta ruzmarina. kao pod 1. Po 40 g srdacca i odoljena i po 5 g lista ruzmarina. gorocveta. kao pod 4. Po 20 g odoljena. 22. kor~ s~bikovine. kao pod 4 i 14. hmelj a. Po 20 g anisa. 17. 1<.nu pauzu! 15. po 30 g Iista ruzmarina i rutvice i 20 g korena odoljena.

zirnzelena i rutvice i 10 g ploda mrkve. kao pod I. Po 15 g imele. Kao dopunska terapija u medicini se koriste ovi cajevi: . . a li isklj ucivo pod nadzorom lekara . upotrebljava se nitrog!icerin. sofore i gloga.minor). steze (Potentilla anserina). !ista hajducice i maticnjaka i korena odoljena. glogovog cveta i li!sta hajducice i rutvice. kao pod 4 i 14.148 Nepravilnost u rltmu sr~ LECENJE BrWEM otkucaja ( Aritmija) Ova bolest leci se raznim lekovima . !ista maticnjaka. Po 20 g srdacca. 37. Po 20 g plodova mrkve. Po 30 g !ista hajducice. kao pod I. anisa i moraca i po 10 g korena 10kvanja i cveta gloga. Angina pektoris. 34. Po 20 g cveta kantariona. Bolesnici uzimaju lekove koji sire krvne sudove. lista maticnjaka i po 10 g hmelj a i lis ta ruzmarina. Primo!1Ski luk u vecoj dozi je otrovan. imele i rastavica i po 5 g rutvice i cveta gloga. rastavica i alge bracica. cveta gloga i lipe. Za vreme napada. mahuna od pasulja. Pedeset grama maticnjaka. odoljena. 30. Po 20 g glogovog cveta. Po 20 g maticnjaka. 31. kao pod 1. glogovog cveta.kao pod 4 i 14. 32. gloga. cveta gloga. kao pod 1. rutvice.ti pusenje.i maticnjaka i 10 g odolj ena. Plodovi se moraju prethodno stucati u avanu. 36. kao pod I. lista hajducice i cveta b rdanke. pa se zbog toga i ovde preporucuj. kao pod I. Po 30 g srdacca. Zakreceni krvni sudovi i povilien krvni prltisak (Art erioskleroza i hipert enz ija) 29. Treba izbegava. Napadi su cesto toli:ko jaki da bolesnik oseca strah od smrti. majkine dusice. rusomace i sipul1ka. kao pod I. a~koholna pica i svaki telesni i dusevni napor. 33. Po 20 g kukuruzne svi. kao pod 4 i 14. po 20 g odoljena i glogovog cveta i 10 g pri morskog \luka. odoljena i cveta gloga. Kao dopunska terapija moze koristiti i ova. Po 20 g trave daninoca.u droge koje imaju takvo dejstvo. pa se 6me upotrebljavati sarno pod nadzorom lekara! 27. Po 10 g imele. 28. !ista koprive i pitome nane. korena lokvanja. zute metIe. stenokardija Bolest je veoma ozbiljna i zbog toga se preporucuje obavezno postovanje lekarskih saveta. Po 20 g cveta gloga i sofore.le. imele. lista i ploda i po 10 g korena lokvanja i !ista zimzelena (Villca . kao pod I. kao pod 1. odoljena i sapunjace. 25. kao pod I. steie . 26. 35.

procediti. !ista rutvice i hajduCice i vrbove kore i po 10 g kOl'e i cveta divljeg kestena. poklopi ti. boluju cd prosirenja i upa!la vena u najniZern delu pravog ereva i crnara. ostaviti d a se ohladi. bagrema. kamilice i cveta majske ruZe.ti 8-10 dana cesce l11uckajuci da bi se lekoviti sastojci iz lincure sto potpunije izvukli. brdanke . div lj eg kestena i 10 g cveta trandavilja. Neophodno je zatraziti savet i pomoc lekara. kao pod 1.ije. zasladiti bagremovim medom i pili u toku dana umesto vode. Po 20 g tra\'e veremnjace (CaiamiI1tha). Bolesnici se ne smeju lec iti na svoju ruku . Ovaj lek je pomogao rnnogirn osobarna koje pate od ovih oboljenja. majkine dus ice i melvice. Po IS g cveta majske ruze. pa od te smese 3 supene kasike preliti s pola lilra hladne vode. Po 15 g imele. kao pod 38. po 15 g maticnjaka. zas laditi bagremovim medom i u toku dana piti Ul11eslo vode. pogotovu star. Po 25 g lis ta l11aticnjaka. kore diV'ljeg kestena i cveta brdanke i kamilice. srdacca. srdacca. kad se ohladi. Posle toga ocediti i piti 3 puta dnevno po 1 malu rakijsku casicu na pola sata pre jela. kao pod L 4. ru tvice. kao pod 38. 2. Kao pOl11oena terapija koriste se ovi cajevi: 1. kima i odoljena. kao pod L 5. surcice. belog l-uka i cveta gloga. Tridescl grama lrave steze. Po 20 g cveta od gloga.KOJE SE BOLEST! MOGU IZLECIT! ILl UBLA2lTI MEDICINSKIM BIU EM 149 38. SULJEVI (H emoroidi) Mnoge osobe. maLienjaika. Pedeset gral11a korena lincure u avanu stucati u prah. Po 29 g troskota. Od ove dosadne bolesti najcdce obolevaju osobe koje mnogo sede. poklopiti i lako ostaviti da 'se preko noCi ekstrahuje. 4 supene kaSike Sl11ese preliti s pola litra hladne vode. sve dobro isitnili. brekinje. limijana i trave verel11nj ace i 10 g rutvice. sutradan zagrejat i i kuvali 3-4 m inu ta . Po 20 g cveta i kore divljeg kestena. bocu zapusiti i d rla. gloga. kubure sa sto!icom 'lIsled dugotrajnih i . Po 20 g korena cmog gaveza IT belog sleza. 39. drzati celu noe i sutrada'l1 zagrejati do kljllcanja. belog luka. kao pod L 6. kao pod L 7. 3. ZAPALJENJE VENA (Fl ebitis) PROSIRENJE VENA (V arikozit eli) Bolest je teska i dugotrajna. 40. s·taviti u Iitarsku bocu i naliti jednim litrom 300/o-nog cis tog alkohola iii rakije osrednje jacine. i zove i !i's ta rutvice. rastavica.

protiv tvrd e slo/ice obavezno moraju c initi glavni dec biljne apoteke svakog domac ins tva u kom e neki c lan bo luje od hemoroida. Nisu retki s lu cajevi komplikacija koje nastaju od ove bolesti. Bez kvalitetnog lekovitog bilja ni najstruc niji farmaceut ne moze izraditi dobar lek. Po 30 g cve ta divljeg kestena (onog koj·i se kao ukrasno drvo sad i po gradovima i parkovima). !ista hajducice i cveta brdanke. Cajevi prot iv zalvo ra. cemeriku i neko drugo bilje). po 10 g cveta i !ista kantariona. kao pod 1.Uglavnom se upotrebljavaju biljke koj e sadrze taJline i slicna polifenolska jedinjenja. 6. kao pod 4. Po 40 g kore krus ine i plo dova pas drena. ostaviti da se smlaci. hajducica. ima ih svuda i citaoci ill poznaju. divljeg kestena. Po 40 g cvela kamilice i !ista ·hajducice i po 10 g cveta brdanke i korena odoljena (pre upotrebe treba ga u avanu dobro istucati). 3 supene kasike ove smese pre!iti sa pol a litra hladn e vode i. kima. procediti i u tu vodicu natapati c istu gazu ili meko i cisto flanelsko platno i s tavljati na cmar kao oblog. Po 20 g cveta divljeg kestena. kao s to su kami!ica. kao pod 1. amsa i po 10 g cve ta karnilice. mo raca 4. posto se sve dobro is itni i pomesa.150 LECENJE BIWEM upomih zatvora. cesce muckajuCi. Za osetljivije osobe: po 15 g plodova pasd rena. 7. Skrece se paznja bolesnicima da nikako n e kupuju bilje od raznih sarlalana. kamilice i hajducice i 10 g lis ta zalfije. pre svega. karnilice i sibikovine (Viburnum opu[us) . crnog trna i brdanke i po 5 g mati cnj a ka i hajducice. Po 35 g ploda pasdrena i kore krus ine i po 10 g kima . Razumljivo je da boles nik mora lraziti save t lekara kako hi znao koji caj treba da upotrebi. s luzi i neka etarska ulja u kojima ima ugljovodonika azu /ena. trandavilja i majske ruze. 3 pune supene kas ike smese kuvati 3 minuta u po la litra vode u pokloplj enom sudu. Prepo rucuju se oni laksantni ca jevi koji ne izazivaj u grceve. Kad se ohladi. 1. . 5. U nas i u svetu upotrebljavaj u se i izves ni biljni le kov i za lece nj e hemoroida . kukurek.koje . napone i tegobe u trbuhu. 2. kao pod 4. Borba za kva lite t lekovitog bilja je stalna i vecna. kore pomorandze i kamilice. cesto cak i ll1epismenih samozvanih narodnih lekara. U mnogim s lucajevima je jedino rese nj e hirurska inte rve nc ija . cija je jet ra obole la. Ob/ozi (tarnponi) i k/izme (klistiranja). divljeg kestena i trandavilja i 10 g rastavica. Razu mljivo je da osobe koje pa le od zatvora i hemoro ida moraju. . 8. paziti na is hranu da bi im s toli ca bi la u redna i meka. Po 25 g cveta kamilice. koji na pijacama i kod svojih kuca prodaju ponekad i trave veorna jakog fizioloskog dejstva koje mogu izazvati razna trovanja (blju5t. drzati 4 sata. 1 3. kao pod 4. Po 30 g cveta karnilice. koje mnogo piju a lkoholna pica i drugo.u nas rastu u izobilju. kao pod 4. zasladiti rnedol11 i popili u 3-4 doze u loku dana. posle toga prokuvati i drZati da kljuca 5 minuta u poklopljcnom sudu. odoljen i neke druge mirisn e lekovite biljke . 10 g kima i po 5 g cveta crnog trna i karnilice.

oeedi-ti. Posle toga u isti eaj n . Po 30 g petrovea. podagre. 2 kasike ove smese preliti sa pola litra hladne vode. tromboflebita. dnati 4 sata da se kiseli i za to vreme ceSce promesati. IS. reumati·z ma i isijasa. Po 30 g semena divljeg kestena i lana I eveta kamiliee i 10 g hrastove kore. 19. 14. tek obramh semenki. 12. zatim kuvati 5 minuta.ati obolelo mesto 20-30 minuta. korena odoljena. 17. kao pod 16.. natopi se paree cistog i mekog platna i stavi kao oblog. zatim posuti cistim tanlnom u prahu kupljenim u apoteci i zaviti sterilnom gazom. kao tonicno i adstringentno sredstvo itd. iseediti i u tako dobijenom caju dri.inog semena i 20 g evetnih pupolj a ka ma jske fuZe . 16. Po 30 g korena ernog gaveza. Oblog dnati eelu noc i. 20 g korena odoljena i 5 g kore divljeg kestena dobro isitniti i upotrebili kao pod 4. Po 25 g eveta kamiliee i belog sleza. dakle. kao pod 4.ti kao pod 4. avo se e ini nekoliko dana uveee. Kad se smlaei na 37-3!!OC. 13. preporucuje se upotreba ovog biljnog leka. Ekstrakt iz semenki divljeg kestena spravlja se u apoteci od oljustenih . 10. kao pod 4. bolova od hemoroida. Po 20 g kamiliee. dunjinog semena i eveta divlj eg kes ten a i 10 9 evela e rnog trna . Pedese t grama bamije i po 25 g korena ernog gaveza i eveta divljeg kestena. kad se boles no mesto osusi. kao pud 16. dobra is itniti i upotrebi. kao pod 16. 20. Pedeset grama kamiliee i po 25 g stueanog lanenog semena i hrastove kore. Kad se teenost smlaCi.iti da se kiseli 6 sa ti i posle toga prokuvati.KOI E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA21TI MEDlCINSK IM BIUEM 151 9. semena lana i divljeg !testena. . ostaviti da se ohladi. Po 30 g cvela i lista kantariona i lista hajduciee i 10 g kamilice. Po 25 g korena trave od s rdobolje i s rcenj aka i hrastove kore. Taj ekstrakt od svezih s tabi'l izovanih (vrelim alkoholom) se menih jezgTi pije se od 8-10 puta dnevno po 50 kapi za vreme akutn ih napada. 50 g &ibno iseokane vueje ja buOiee (Aristolochia c/ematitis) u evetu i zametnutim plodovima preliti sa pota litra hladne vode. Sto gra ma metviee (Mentha pulegium) sl'a'Villi u pPgodan sud (nocni). 18. Grizlica gnjata (ulcus cruris). ovu teenost upotrebiti u 2-3 klizme u razmaku od po 5 minuta. namazati ga cis tim uljem. korena ernog gaveza i lanenog semera i II) g kamiliee. gavez i dun~lino seme <pre th odno tre ba u avan u dobro isi tni t i. kao pod 16. da kljuea u poklopljenom sudu 1 minut. S obzirom na to da u Jugoslaviji ne ras te Hamamelis j Hydrastis i da su to skupe uvozne droge iz Severne Amerike . oeajniee. katara bronhija. Po 40 g korena ernog gaveza i dunj. a da se na osnovu ~westra­ nih is traZivanja u Zapadnoj i Srednjoj Evropi tokom poslednja dva svetska rata ut vrdilo da od sveg evropskog bilja i rastinja divlji kesten ima najblizi hem ijski sastav i farmakodinamsko dejstvo · hamamelis'll i hidrastisu. m aslacka i pirevine. topiti Cisto meko platno i njime oblagati. os ta". 21. popariti 1 litrom kljueale vode i bolesnik sedne da se na tome napari. upotreblj ava ti kao bmj 4. 11. na eovekovu temperaturu. grizliee gnj a ta (ulcu s cruris). Upotrebljava se i za leeenje katara nosne sluznlee.

3 kasike ti trice i po 1 kasika odoljena i hrnelja. kao pod 1. babice. odoljena i matie njaka i po 5 g gorke deteline (greice) i !ista ruzmarina. odoljena i dobrieice. n ane i maticnjaka. Protiv nesanice se preporueuj e ovakva veeera: paree hleba pre· mazano m aslom (buterom) i pekmezom od sipaka pojes ti uz eaj od sisarica hmelja. ikao pod 1. selen. histerija i nesanlca LECENJ E BIUEM Kao l eko l'i za umirivanje daje se. m ajkine dusice. 4. U upotrebi se cesto n alaze ov i cajevi: 5 kasika nane. slaeica. lazal'kinje. nane. Po 20 g matie njaka. pa i neki leka ri su davali proliv izostale menstruacije (meseenog pranja) kamilicu. celer i persun. hmelja. matienjaka. ocediti. Protiv Ilesanice naj cesce se daje eaj od hmelja. pre svega. 2.. kao pod 1. kao pod 1. staviti u teglu i prel iti jednim litrom jake komovi ce. preliti sa 2 decilitra kljueale vode. sisarica hmelja. mi· rouija. kam ilic(. 5. 3.s. Evo nekoliko slozenih eajeva koji se koriste u medicini: 1. kao pod 1. matienjaka. kao pod 1. 10. kao pod 1. dobricice. 'k ao pod 1. 11. Po 30 g kamilice. Ovo se naroeito oseca posle II svetskog rata meau najnaprednijim lekarima koji se opravdano bore protiv upotrebe bar biturata i s lienill lekova jakog dejstva. bosiljka i hmelja. Po 20 g maticnjaka. Po 25 g matienjaka. persun . beli lu k. majkina dusica i eubar. 9. zasladiti medom i u toku dana piti. Po 30 g odoljena. kami lica i neko drugo bilje. nane. Zatim ova smesa: 6 kasika matienjaka. odolj en. nane. .iona i lista kupine i 5 g cveta vreska i nevena. najbolje po 1 easu izjutra i uvece. poklopiti i posle 1 sa ta ocediti. 2 kas ike sisarica. kao pod 1. Za vreme poslednjeg rata. Po 20 g odoljena. rutvicu. 2 kasike matienjaka. 8. nane i korena ange!ike. vranilovke. u nedostatku mnogih lekova. celer. Za leeenje razni h ziveanih bolesti na Zapadu se sve vise kori s te biljni lekovi blagog dejstva. Po 30 g siSarica od hmelja. posle toga ocediti i piti po 20 kapi na kocku secera vise puta dnev no. ostaviti 2 sata. zasladiti medom i piti. ren. odoljena i lincure. 7. odoljena. 4 kasike naTIe. ani. 6. new'astenija. 1 kasika odoIjena . Po 25 g lista matienjaka i sisarica hmelja i po 10 g odoljena. (veta maj ske ruze i neven a. Po 30 g cveta kamilice. kantar. zatim vra nil ovka. nana. Lek najvge trose zene sla bih zivaca. bosiljak. a posle toga. neposredno pre spava nja. matienjak. kao pod 1. lli ovaj: jednaki delovi odoljena. r uzmarin. morae. nanu . Pedeset grama od verema trave (Calamintha) i po 10 g hmelja. Slieno dejstvo imaju i hmelj. kJOren odolje'1a : 200 g korena sitno iseckati. matie njaka i lavandule. ostaviti deseta k dana i po nekoliko puta dnevno promesati.152 2IVCANE BOLESTI Neuroze. selena i idirota i po 15 g cveta gloga crnog trna. hajdueice i cveta trandavilja i 10 g maticnjaka. dobricice i oeajnice i po 5 g cveta lavandule i go· rocveta. maticnjaka inane i po 5 g jasenka i cveta nevena. Po 15 g maticnjaka. pojesti jabuku. matienj a k. 4 supe-ne kas ike ove mesavine popariti jednim litrom kljueale vode.

pomesati i dobro izmesati. 8.iJ<:e mesavime popariti sa 400 g k ljucale vode. zas laditi medom i popiti. 11.ice kuvati 3 minuta u 300 g vode. kao pod 6. kad se ohladi. Po 20 g lisla malic njaka. kao 510 su visnjev. kao pod 1. Jeduu supenu kasiku odoljena popariti sa 200 g kljucale vode. nevena. odoljena i pJodova (semena) mirodije i 10 g maticnjaka. smesta pokJopiti i posle 4 sata ocediti. popiti pre spavanja.j trave ruse 1 kantariona. kao pod 6. Po 30 g odoljena. 4. pelena. kokoca. Po 20 g !ista malicnjaka. kao pod 6. posle 2 sata od!ili. 13. 9. zas ladili m edom i piti 2-3 pilla dnevno. 12. kao pod 6. Po 30 g monica. lazar k inj e i majkine dusice. kao pod 6. ribizlov. iscelli. brdanke. kamilice j vreska i po 40 g hmeija i odoljena. anisa. nane i miloduha. kamiiice. kao pod 1.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECIT I ILl UBLAt lTI MEDlCINS KIM BrUEM 153 Nesanica (Tnso l11l1ija) I. Po 45 g maticnjaka i kamilice i po 5 g plodova mirodije i moraca. 1 supenu kasiku ove smese stucali u avanu i caj spraviti i upotrebi ti kao pod 6. IS. 3 supene OOas. Ovom. hmelja i odoijena. poklopi ti i posle 6 sati ocedi ti i piti. 5. Po 10 g cveta gloga. 3. 2 s upene kas i'ke ove mesan. po I casu izjutra i uvece pre spavanja. zasladit~ medam i poviti posle vecere umesto voce. kao pod 1. 3. Pedeset gran1a odoljena i po 10 g maticnjaka. anisa i majorana i 10 g sase. Po 20 g cveta lipe. Po 20 g hmelj a i cveta gloga. Po 10 g p lodova mirodij e i anisa u avanu 'stucali u sitan prall i kuvati 5 minuta u 300 g belog vina. 7. m oraca i kima. 10. kao pod 1. kao pod 1. kao i slicnim cajevima neprijatnog mirisa i uk. Jednu supenu kasiku hmelja popariti sa 200 g vode. Pedeset grama misinca (CYl1og1ossum) ~ po 25 g odoLjtma i moraca dobro isitni li i pomesati.usa moze se. komonike. bosiljka. kao pod 6. . dobro iSltlliti i upotrebi ti kao pod 1. pomorandie i lavandule i po 20 g mali c njaka i hmelja. dodati i neki vocni sok za osvezavanje. Neuralgija 1. gloga. Po 50 g odo ljc na i hmeJja. puzmarina. 2. m etvice. 'korena zecjeg trna . Po 30 g hmelja. 4. belog i cmog sleza i lista maticnjaka. 2.i 10 g mirodije (semena). kao pod 6. iimunov i slicno. 14. !ista ruzma r-ina i mi loduha. lazarkinje i majkine dusice. korena lokvanj a i matioojaka . Po 20 g cveta oSurucice i lavandule. Po 25 g plodova (semena) mirodije. Po 20 g taifije. pored meda. nane.ti. vreska. 6. kao pod 6. Po 5 g cvela nevena.

pa 1 supenu kasiku ove m esavi ne poparit i sa 200 g kljucale vode. odoljena i vodopije. 3. Sedamdeset grama cveta lokvanja i po 15 g lista za lfij e i ma ti cnjaka. maticnjaka. kao pod 6. cveta gloga i kanta r iona i korena odolj ena. uz dod a tak soli . leao pod l. 11. Po 20 g odoljena.l ine. maticnjaka. 21. 17. Po 30 g korena selena i angelike i po 10 g hmelja. Po 25 g cveta turcinka i hmelja. odoIjeDa i gloga. Po 25 g hajducice. Po 20 g odoljena.154 LECENJE BIUEM 16. lim un ovog soka iii sirceta i ulj a. 1 supenu kasi'ku ove smese popariti sa 200 g kljucale vode. kao pod 6. 13. kantariona.nke i 20 g lista gloga. posle 4 sata ocediti. Sezdeset grama lista hajducice. 7. 14. cveta brdanke i pupoljaka breze. Po S g cveta lavandule i nevena i po 30 g korena omana. 9. Po 30 g cveta turcinka. Svak i dan pojes ti uz obroke po ne koli ko glav ica salate (LaelL/ca saLiva) zajedno s korenom . po 15 g kantariona. kao pod 1. . Po 30 g odoljena i hmelja i po 10 g maticnjaka. Po 25 g vodenog lisca. Deset grama cvt:ta lokvanja upo tre biti k ao pod 6. brdanke. paprenog lilSca i gloga i 10 g odoljena. rusomace i troskota. Po 30 g brezovog lista. kamilice i hajducice dobro izmesati . breze. IS. maticnjaka. kao pod 1. metvice i hmelja. 20 . kao pod 1. zasladiti medom i toplo popiti uvece na 2-3 lSata pre spava nja. lista mat icnjaka i majorana. kao pod 1. 2. 5. kao pod 6. nane. 6. Osamdese t grama lista hlfije i po 10 g odoljena i hmelja. kao pod 6. Po 15 g lista kupine. 16. Po 40 g cve ta lokvan ja i hmelj a i po 10 g cve ta pasiflore i s milj a. sumske jagode i ogrozda i po 10 g hmelja. 19. ma. kao pod 1. 12. PROTIV NOCNOG MOKRENJA PODA SE (Enuresis noelL/mal 1. 4. kao pod 1. kao pod 1. Po 40 g cveta hajducice i brda. cveta nevena i kamilice i li'5ta maticnjaka. Dvadeset grama hajducice. kao pod 1. smesta poklopiti i posle 4 sata ocedioti i piti kao pod 1. kao pod 1. 18. Po 25 g nane. nevena i kamilice i 10 g hm elja. 30 g lista za1 lfije i 10 g cveta brdanke. 10. 8. Sediundeset grama lista hajducice i po 15 g cveta brdanke i korena odo ljena dobro isitniti. ruse. ruse i pastirske torbice i 10 g odoljena i troskota . kao pod l. kao pod 1. kao pod 1. Devedeset grama hmelja i po S g mMicnjaka inane. kao pod 1. brdanke i hajducice i po 10 g gloga i ruse.

papreni lisac. korena perunike. nego da traze pomoc i savet lekara koji ee odrediti terapiju. Za ublaiaval1je i smanjivanje bolova i odliva pnj[. Po 30 g plod ova korijandra. a ukoliko se uzme u veeoj kolieini. Naveseemo. U svelskoj medicil1skoj 'Iilemturi navodi se izves tan broj biljaka za lecenje zenskih bolesti. ZENSKE BOLESTI Za leeenje zenskih bolesti bolesnice se. jer ova biljka nije bezazlena i izvesne osobe je iii ne podnose ili im izaziva odliv krvi. lista i cveta jagorcevine. mirodije i anisa i po 5 g korena selena i angelike. j er nem a hemij s kih sas tojaka jakog fizioloskog dejs tva. odoljen. pre svega. Po . 3.kom menstruacije najeesee se koriste opore biljke. To su. one koje sadrZe manje iii veee kolieine tarlinskih materija. ali se tu mora biti oprezan. pre svega. kao pod 1. oman. kim. ru- . matienjak. anis. U iste svrhe upotrebljavaju se i neke druge domaee biljke u kojima ima izvesnih aminskih jedinjenja. pitoma nana. selen. kao pod 1. petrovac. matic njaka i kamilice i 10 g li s la ruzmarina pomesa ti i od te smese uzcti 3 supene kas ike. list kupinc i sumske jagode. Razumljivo je da ove biljke osim etarsk ih ulj a sadrZe i mnoge druge sastojke. 5. Po 25 g cveta i li s ta durdevka. Po 15 g korena. komonika. 6. iscediti. klao sto su ziva trava. tj. Po 25 g c. ipak se sv im boles nicima toplo preporucuj e da ovo bilj e ne upotrcbljavaju na svoju ruku. vcta kamilice . kao pod 1.10 g maticnjaka inane i po 20 g odo lj ena i angelike. jagorcev ine i gloga. stavolj i neke druge biljke oporog ukusa.KOlE SE BOlESTl MOGU IZlECITl III UBLA2 ITI MEDICINSKIM BIUEM 155 MIGRENA (H emik ranija) Premdrt je sve navedeno bilje bezopas no. kantarion. moraju obratiti lekaru za savet i po moe. hmelj. 1. odo lj ena. Od domaceg aromaticnog bilja za ureaivQl1je menstruacije najeesee se upotrebljava uno koje ima blago dejstvo: kamilica. upotrebi ti kao pod 1. pre svega.j. hrastova kora. ocajnica i neko drugo bilje. 0 onima jakog fizioloskog dej stva ovde neee biti gov~ra . popariti sa 400 g kljucale vode. kao pod 1. morae. Po 30 g nane. lista nane i korena odoljena. 4. lisac. ruzmarin. Plodove pre upotrebe u avanu iSlUcati. biljke koje imaju manje iii viSe etarskog ulja raznog hemijskog sastava i svojstvenog farmakodinamskog dejstva. 2. po 10 g majorana. steza.ti umeslo vode. hajdueica. lavandule. a korenje sitno isee i. Biljke 0 kojima ee ovde biti govora samo su dopunska terapija. selena i angelike i 5 g cveta durdevka. moze izazvati i pobaeaj. Koristi se i sedef iii rutvica. trava od srdobolje. srcanik. smesta poklopili. posle 4 sala oced iti. zas ladi ti medom i pi. 0 kojima lekar voui racuna pri lizradi kompozicija za svalku bolesnicu ponaosob. ali i ona mora biti sprovodena pod nadzorom lekara.

eesce promesati. . kao pod L 7. orahovog Ii· sta i hmelja i jedc rogac. hrastova kora . kao pod 1. mlJl1e. majoran. rniloduh . lista hajdueice i maline. bedrinae. sme se upo tre bljavati samo po reeeptu lekara. kako j e razena glavniea otrovna. hajdu eiea. Ona je najaktivnija. Za regulisanje menstruacije L Po 20 g kore zestike i lista maticnjaka i po 30 g rizoma odoljena i trave od srdobolje. maticnj ak i resnik. rutvice. dragusiea iIi dragusae (S el1 ecio vu lgaris) i druge. ruzm ar in. Ovo poceti pHi na 5-6 dana pre pocetka menstruacije i prestati cim ona krene. U tu svrhu se spravljaju jaki caj evi (oko 50 g suvog bilja na pola litra vode) . vresa k i laza rkinj a. borovnica. matioojaka. Da se 5manji lucen j e. ocajniea i neko drugo bilje . petl"Ovae. trave od srdobolje. kao pod L 3. 4 Sllpene kasike ove smese popariti sa 700 g kljucale vode. Pedeset grama kamiliee i po 25 g odoljena inane. zuta i bela haj· ducica. a lek uzimati iskljucivo onaj koji j e pripremlj en u apoteei. sluzi i neka etarska ulja.e tao nine. !ista pitome nane i odoljena i 10 g p<llprenog Iisea. Medutim. vranilovka. posle 3 sata oeediti i proeediti i u 4 doze popiti u toku dana. kao pod L 8. kao pod L 9. lista breze i kupine i kore krusine. zelenika (V inca). Pedeset grama paprenog lisea. Po 30 g odoljena i steze i po 20 g matienjaka i kore krusine. orahov list. mleka dojilja. poponae (Convolvulus arvensis). kao pod L 4. jet· sadri. Cetrdeset grama paprenog lisca i po 15 g rizoma zdravea. poklopiti. kopriva i neko drugo bilje. vi· rak. kao pod 1. U istu hem ijsku i farmakodinamsku grupu dolazi i razena glavni ea (Secal e corn u/urn) . jova. eveta kamilice. pije l5e caj od za:lfije. Po 25 g plodova pasdrena. beli i erni slez. bela mrtva kopriva. Najvise se koriste: kamiliea. timij an. Od glikoz idn ih biljaka naj cesce se upo t reblj ava daninoc. kao pod L 6. mo rae. bosilj ak .i razne a lka loide i am ine koji veoma efikas no de· luju na uredivanje menstruaeije. pl'e svega tanine i etarska ulj a : zalfija. korena odoljena i kore od cibukovine (VIburnum opulus). korijandar. 10. 2. Za jace lucen j e mleka dojilja upottrebLjalVaju se u obliku eaja rnirisne biljke s etarskirn uljim a: anis. Sezdeset grama paprenog lisca i po 20 g kore od cibukovine i eveta kamilice. Po 30 g kamiliee. kao pod 1. eveta vreska. krasuljak. dobrieiea. kim. Cetrdesct grama odoljena i po 10 g hajdueice. S. mirodija. po 20 g kamiliee i miloduha i 10 g lutvice. dobriciea. Za ispiranje kns kog polnog organa koriste se biiljke koje sadri. Pro/iv belog p ranja (I e ukoreja) korilSlle se biljke koje irnaju antisep· ticne s astojke. Po 10 g kantariona. metviea. Zdraljevina. kopriva. oeajnice i paprenog lisca. zalfij a.156 LECENJE BIUEM so maca.

Medutim. Za umirenje bolova najcesce se upotrebljava aspirin . treba ih uzimati sto toplije. m aticnj aka 1 pa prenog lisca. ISIJAS. 12. kako u bolnicama. masazu. Koviljaca i druge). Zavisno od biljne vrste. cveta bele mrtve koprive i ka milice.ste luka. rutvice. na primer. ren i slicne biljke iii 1ekovi izradeni od njih. obloge i sl. nan e. kao pod 1. Osobe obolele od hronicnog reumatizma najcesce se lece u banjama (Melenci. kao pod 1. jer nestrucnon! upotrebom bilja moze doCi i do tezih astecenja koze.od duzine aplikacije upotrebljenog leka. 18. gi'ht) Sredstva za draienje koze (Flogistika iii revu1 ziva) Sva ova obol jenja su teska i lecenje traje dugo. Po 15 g kamiIice.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2 ITI MEDI CINS KIM Bt UEM 157 11. Po 20 g miloduha. slacica. U svakom slucaju. za lecenje ovih bolesti koriste se i razni cajevi za pice. u slucajevima zapaljenja pluca i plucne maramice. najbolje uvece pre spavanja. tako i u domaCinstvima. beli i druge vr. Po 50 g rusomace i p ap renog lisca. kao pod 1. 16. Po 50 g paprenog lisca i Cibuk ovine. 13. 17. protiv reumatizma 'i slienih bolesti. i l1a taj nacin izazivaju manji priliv krvi u oblimjim unutrasnjim organima. 14. p a cak i rane. T rideset gr am a cveta neven a i po 10 g ploda pa·sdrena. kupanje. REUMATfZAM. kao pod 1. s manje iIi vise uspeha. 15. Ukoliko se piju. kao pod 1. ocaj ni ce. Po 25 g paprenog lisca. odolje na. u kozu. po 20 g biserka (Alchem iUa) kamilice i 10 g cve ta b ele mr tve koprive. ploda pasdrena. u narodnoj i u naucnoj medicini raznih kontinenata kroz vekove se koristi izvesno bilje koje ima takvo delovanje da izazove draienje i crvenila kai e. kao p od 1. 'Pre svega onih od nazeba. upotrebljeni u slaboj koncentraciji iii drZani na kozi . kicice i timij ana. kao pod 1.s. kao pod 1. Mataruska. treba traliti pomoc i savet lekara. Zbog toga se ova sredstva koriste. Dobro je pi ti caj zajedno sa 1-2 aspirina. rutv ice. Tako. dolazi do jacih ili blazih nepozelj. da bi se bolesnik sto vise preznojio. Zbog toga pri upotrebi ovih· biljaka treba biti vrlo oprezan! Flogi. odmah treba skrenuti paznju na to da ave biljke mogu brzo i lako prouzrokovati zapaljenje koze i izazvati plikove. Pedeset gra ma paprenog lisca. od koncentracije aktivnih materija u spravljenom leku i . kamtariona i pap renog lisca i 10 g gorke deteline.nih posledica.tika privlace krv na periferiju. Za lecenje izvesnih bolesti. kore ci bukovine i r izoma p irevine. Pored toga. Po 40 g trave veremnj ace i cveta kamilice 20 g odoljena. ARTRITIS I ULOZI (podagra. p itome nane. kantariona.

'Procediti. Po 20 g pupoljaka i lista breze i mahuna od pasulja i 40 g !ista crne ribizle. !ista koprive i trave rastavica. kao pod 1. sumporne.iaka ocediti i s to top!ije piti. persunovog korena i lista koprive i 10 g pupoljaka breze. kore bele vrbe i semena divljeg kestena i 109 zovinog cveta. 3. 7. koprivinog !ista. Ij uta paprika i brda nka. 1 kaiiiku smese kuvati 5 minuta u 200 g vode u poklopljenom sudu i posle 10 minuta drzanja izvan stedn. Protiv pomenutih obolj enja naveScemo veci broj kompozic ija caj cva. 8. 14. . zove i lipe.158 LECENJE BIWEM krace vreme izazivaju sarno p rosirenje kapilara i m alih arterija i pojavu blazeg crvenila koze. trave sitnice. razlicka. kao pod I. Po 30 g korc bele vrbe. dakl e. senevolne i!i tioheterozide. Po 20 g rizoma idirota i pirevine. korena zecjeg trna. upotreblj ene duZe. rotkva . Medutim.0vih pupolja1 ka. brezovog lista i trave srdacca. Po 20 g korena zdravca i zecjeg trna. korena angelike. 4. trske i maslacka i !ista belog jasena i po 10 g plodova mOl'aca i anisa. lista belog jasena. one s to se traz i od le ka .na i po 10 g pupoljaka i kore bele vrbe i kore krusine. i2azvace ne sarno crvenilo. Zbog toga ova sredstva t reba upotre blj ava ti vrlo op rezno! Cim bolesnik oseti j aku toplinu i peckanj e. po 10 g zovinog cveta i koprivinog lista i po 5 g cveta nevena. Po 20 g cvcta surucice. Po 20 g brezovog lista. trave sitnice. 12. kao pod 1. kore bele vrbe i trave rastavica. bozura i kamilice. 13. iste te biljke u jacoj koncen t rac iji. Po 20 g brezovih pupoljaka. 6.top!ijeg caja. 10. kao pod 1. kao pod 1. ali mora biti cis to i sveze) ! Za drazenje koze upotrebljava se seme bele i crne slac ice. korena zutog trna i pupoljaka belog bora i breze. Cesto se u domacins tvu koris ti nastrugan ren . vrbove kore i kamilice i 10 g pupoljaka be log bora. rede terpentinsko ulje. vec i zapalje nj e koze i poj avu m ehurova i rana. 11. trave daninoca i korena sapunjace. oblog 1reba odmah skinuti i to mes to namazati svezim 1I1jem (moze se u po treb htJi ulje iii m as t za jelo. jer j e uzrok bolova vrlo raznovrstan : 1. sapunjace i lincure i 10 g pupoljaka belog bora. Po 20 g lista belog jasena. ako se d rZe duze vreme na obolelom m estu. Po 20 g korcna vodopije. U slucaju jakih bolova uzeti 4 kasike smese. kao pod I. kao pod I. 2. kao pod 1. Po 20 g lista breze i belog jase. Po 30 g stabljika l'azvodnika. kuvati 5 min uta u pola litre vode. Po 20 g kore be Ie vrbe. Po 20 g vrbove kore. zaosladiti medom i piti svaka 2 sata po jednu solju sto . 5. 9. brezovog lisca i pupoljaka i po 10 g cveta zove i lipe. kao pod 1. kao pod 1. kantariona i brezovih pupoIjaka. kore kru sine i rastavica. dragoljub i mnoge druge bilj'ke koj e sad rZe tzv. kao pod 1. Po 25 g brc7. I k ao pod 1. dobro se i·s itni i pomesa. kao pod I.

18. o s tavi 2 sata. zas ladi t i medom i toplo piti izjutra i u vece. majk ine du ~ i ce . 25. kad se smlaei. 26. kao pod 1. vrani love trave i pupoljaka b elog bora. pok lopioti i posle pola sa ta ocedi ti i tu teenos t doda ti u toplu vodu u kojoj se bolesnik kupa . kesa sa s laeicom izvadi i 5 litara tog leka s tavi u kadu s vodom za kupanj e.KOJ E SE BOLESTI MOGU IZLE CIT I ILl UBLA t lTI MEDI CI NSK IM BIW EM 159 I S.ti: najbolje I ~olju izjutra i drugu uveee (protiv uloga). kao pod 15. Tris ta gr am a borovih pupolj aka i po 100 g vranilovke i majkine dusice. Po 100 g ka mi lice. 100 g stucanog grekog sem ena i 200 g k a miliee pomesa ti . na ne iii neke druge lekovite biljke.sta belog jasena. kao pod IS . sa 1-2 table te aspirina i te kako ce pomoci i spreciti mnoge komplikacije koje mogu nastati od nazeb a . o ne se 'i pak korilS te vi's e hiljada godina i ne Il a pu ~ taju ni da nas . Ako boles nika pocne ped. kao pod 1. obriSe se i n a m aze t elo eistim svezim ulj em iii m ascu . 20. teenos t u suli u kadu sa top 1 0m vodom. Po 30 g razvodnika . 22 . doda mu se 50 g samlevenog iii istucanog seme na erne slacice zam o tane u pla t no. To s u lekovi nasih p reda. 27 . Po 20 g lisla breze i kopr ive. ~kinuti i. Sto gram a slucani h kl ek inj a i po 50 g !i sta pitome n aDe i lovQJ-ike popar iti sa 2 lilra k ljucale vo de. tizm a. trs ke i pirevine 10 g nane. 30 g vrbove kor e i 10 g plodova Ijos ka vca . CAJEVl ZA ZNOJENJE. Tri puta dnevno piti p o 1 kafenu kasiku svdeg soka iseedenog iz sarnlevene presne kas ikare (Cochlearia officinalis). Kad se ovaj eaj ohladi. Ovaj eaj se ceni proti. metvice. 16. J ednu kasik u pupo ljaka belog bo r a popariti sa 200 g kl jueale vode i posle 2 sa ta ocedi ti.koza pocrveni. kroz pla lno procediti i sipati u kad u s toplorn vodorn u koj oj treba bolesn ik da se kupa. ~tu ca n og grc kog semena i korena idirota i Iista ruzrnarina. Po 45 g podubice i lis ta borovn ice 10 g lista belog jasena. PROTIV NAZEBA (Sudorifika iii dijaforetika) l ako na uc na rnedieina i fa rmacij a jo ~ nisu objasnile fiziolos ko dejstvo rnnog ih bilj a ka koj e izazivaju :zmoje nj e. a ko mu . s tav iti u retko platno i spusti'ti u lonae u kom e kljuea 5 Ii tara vode. Po 30 g ko rena si te. Dvesta grama p upo lja ka belog bora i 100 g rnajkine du~ i ce kuvat i 3 min u la u 5 litara vode u po kloplj en orn lS udu. 2 kasike ove sme ~e popariti sa 400 g kljuca le vode i p osle 2 sala oeedi ti. Prozeblom putniku i namerniku eaj od zove. Po 50 g majki ne du ~ i ce . trave troskota 'i vrbove kore i po v reum a10 g r as tav ica i cve ta surucice. Po 30 g vranilovke. Oni . 21.ka koji nikada i nikome nisu skodili. zas la dit i m edom i toplo pi. 23. kao p od 1. u kojoj se bolesnik kupa. troskota i orahovih Ijusaka. m iloo uha i paprenog lisca j 10 g Ji. kao pod 1. Po 20 g kore divljeg kes tena. 19. neka izade iz kade. lipe. 24. kao pod 26. drlati oko 2 minuta da kljuea. majlkine dusiee i idirota. 17.

160

LECENJE BIU EM

koriste ne samo varosanim a koj ima 'Su nadomak lekari i apotckari vee, pre svega, bn'lanima i planineima koji ponekad treba da prepesace dcsetine kilometara po snegu i nevremenu do prve pomoei, a na tom putu bolest moze jos vi "e cia se komp likuje i cia se lose zavrsi. Za vreme ra tova i beza nij a dobar caj je cesto pasonosan lek. Navescemo nekoliko reeepa ta 0 slozen im cajevima od lekov itog bi lja, m esavi ne rawih bezaz leni h bilj nih droga koj e se watno vise koriste u inc1ustrij ski razv ij enim zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike nego u nerazvi j enim koje obicno obi luju lekovitim bi lj em , j er ga one slabo iIi nikako ne koris te, naj cesee zbog neznanja, zaosta los ti i zdravstvene neprosvecenosli.
Posl ednjih l1ekoliko godil1a zdravs l veni radnici daju sve veei olpo r, r eakciju na pl'el el'alllL i ne uvek opravdal1u upolrebu antib iolika za spreeavall j e i leeellie l1a j ob i{;lI ij ilz svak idasl1ji h obolj en ja. Pogotovo u n'ordijsk,im zem-

Ij ama, Kanad i, AustraIiji, Japanu, Engleskoj , SSSR i drugde, sve vise izbegavaj u lIpotrebll anlibiol ika (daju ih sa rno kada 1e to zaista neo phod no i opravdano) i bolesnieima preporucuju prirodne lekove, koristeei, pre svega, lIeskodlj ivo l ekovi l o bilj e, sunce, voc/£{ , eist vazduh l , s ve drugo sto ne moze coveku s koditi , nego sarno koristiti. Protiv gripa, nazeba i tome slicno koristi se kao preventivna mera bilje koje sadd i t7.V. filol'lcide (antibakterijske sastojke viseg bilja), 0 kojirna se govori u ovoj knjizi. Evo nekoliko m esavina cajeva koj e moze svako pripremiti:
1. Po 1 ka siku lipovog i zovinog eveta pomesati i popariti sa 400 g kljucale vode, smesta poklopiti i sto IOplije p opiti zasladeno medom iIi nekim sokom prija tnog sla tkog i nakiselog ukusa. 2. Po 20 g trave daninoca, bo, r az ine, pomocnice, vrbove i bres tove kore, kao pod 1. 3. Po 30 g lipovog Ii zovinog eveta ~ I pupoljaka erne topole i 10 g pupoljaka breze, kao pod 1. 4. Po 25 g kore od vrbe, erne topole i si msira i klekinja, kao pod 1. 5. Po 25 g korena repusine, koprive, sapunjace i zecjeg trna; sve se mora pre thodno dobro isitniti; 3 kasike ove mesavine kuvati 5 minuta u pola litra vode i zasladeno sto toplij e popiti u nekoliko doza. 6. Po 20 g lipovog i zovinog eveta, pupoljaka erne topole i vrbe i po 5 g eveta razlicka, nevena, suruciee i ernog trna, kao pod I. 7. Po 25 g korena sapunjace, angelike, dikiee iIi bele boee (Xanthium spil10sumJ i .trske, kao pod 1. Caj piti sto topliji, kao i sve ostale cajeve za izazivanje znojenja. S. Po 20 g vranilovke, majkine dusiee, kamiliee, zove i lipe, kao pod 1. 9. Po 2" g kamiliee, zove, lipe i pupoljaka erne top ole, kao pod I. 10. Po 20 g majorana, ad verema trave, metviee, lipe i zove, kao pod I. 11. Po 25 g dab ric ice, vrbovih pupoljaka i eveta zove i suruciee, kao pod 1. 12. Po 25 g korena kraljevea, angelike, selena i sapunjace, kao pod I. 13. Po 25 g dimnjace, pupoljaka vrbe i topole i metviee, kao pod 1. 14. Po 40 g lista pitome nane i dbizle i po 10 g vl'bove kore i pupoljaka ad erne topole, kao pod 1.

KOlE SE BOLESTl MOGU IZLECITl III UBLAZITl MEDICINSKIM BUJEM

161

PROTIV ZNOJENJA Velebilj e, tatulil i bunika deluju kao energiana sredstva protiv znoj enja, ali su te biljke vrlo j akog dejs tva i nepafnjom i nepravilnom upotrebom mogu izazvati teska trovanja, pa i smrt! Zbog toga se one mogu dobiti sarno u apoteei na lekarski recept. Sreeom, ima i neotrovnog bilja, i~tina, slabi jeg dejstva, ali one takode smanjuje prekomerno znoj enj e. To su zal fija ili kadulja, b eli luk, ariseva gljiva, ocajniea, miloduh, orahove Ijuske i liSee i dr.
1. Dve kasike zdrobljenog zalfijinog lisea popariti sa 200 g kljucale vode, poklopiti j posle 1 sata odliti, zasladiti medom i popiti pre spavanja. 2. Kasika zalfijinog li6ta i kasika miloduha, kao pod 1. 3. Po 40 g zalfije i rniloduha i 20 g orahovih ljusaka isitniti i pornesa~ i; 2 kasike ove smese popariti sa 200 g kljucale vode i upatrebiti kao pod 1. 4. Po 25 g ocajnice, miloduha, zalfije i orahovth ljusaka (i ovde kao i u svim drugim slueajevima treba kori·s titi sarno i iskljucivo zelene ora h we Ijuske) isi>tniti , pomcsati i upotrebiti kao pod 1. 5. Cetrdeset grama lista zalfije i po 30 g lista hajducice i pola anisa, J,.l·~ pod 1. Po potrebi, moze se piti i u toku dana po 1-2 caSe caja. 6. Cetrdest grama rastavica i po 20 g zelenih orahovih Ijusaka, lista 7.alfije j korena odoljena, kao pod 5.

PROTIV GROZNICE I NAZEBA Pored sintetskih lekova, upotrebljava se kininova kora i drugi Iekovi. Od domaceg bilja upotrebljavaju se bilJke sa salicilnim derivatima, kao sto su pupoljci erne topole, vrbova kora i neko drugo bilje. OSlim toga, vekovima se upatrebljavaju razne gorke bHjke, pre svega Iineura, kicica, gorka detelina (grciea) i druge domaee biljke. Ovi cajevi se piju sa aspirinom.

1. Sezdeset grama vrbove kore i po 10 g lineure, kiciee i trave-ive isitniti i pomesati. Kasiku ove mesavine kuva,ti 2-3 minruta sa 200 g wdc, proeediti i topio popiti u podne i uvece. 2. Po 25 g kiciee, lista belog jasena, grciee i hrastove kore, kao pod 1. 3. Po 50 g kore vrbe i erne topole isitniti, dobro izmesati i od te mesavine 1 kasiku kuvati 10 minuta u 200 g wde, procediti i topio piti 3-4 puta dnevno. 4. Po 50 g pupoljaka erne topole i Lista belog jasena, kao pod 1. 5. Sedamdeset grama vraniIovke i po 15 g !ista belog jasena i vrbove kore, kao pod 1. 6. Po 40 g kore vrbe i erne topole i ,po 10 g Iilsta belog jasena i vranilovke, kao pod 1. 7. Po 30 g gorke deteline i lista belog jasena i pupoljaka erne topole i 10 g lineure, kao pod 1.

162
K02NE BOLESTI

LECENJE BIWEM

Leeenje koznih bolesti je vrlo s lozeno i obieno veoma dugo trajno. lako je na ucna medicina i na ovom polju ostvari la krupne nap re tke, jos uvek ima znatnih teSkoca u lecen ju izvesnih hronienih i upo rnih oboljenj a koze. Zbog toga se bolesnicima preporueuje da se n e Ieee samouck i, na svoj).l ruku, nego da se za savet i pomoc obra te dermatologu. Narodno leeen je koznih bolesti vrlo "je raznovrsno i staro, kako u nas tak"O i u drugih n aroda na raznim kontinentima kroz vekove, jer su higijenske prilike don edavna bile vrlo lose. Zato je, narocito za zaostale krajeve, od posebnog znacaja zdravstveno prosvecivanje. Ukoliko su uslovi zivota losiji, utoliko ima vise oboljenja, osobi10 koznih. Prema tome, svakodnevno kupanje, presvlacenje ~ cis/Dca, pre svega i iznad svega, najbolje mere su predohrane proti v vecine koznih bolesti. Najvise je kozl1Iih oboljenja za vreme ra'tova, bezanija i drugih nenormalnih prilika. Zbog toga je neophodno poznavanje onih mogucnosti i sredstava koje nam primda u svako doba pruza. U miru ih ,treba dob ro upoznati da bismo ih u slueaju rata mogli uspesno koristilli, pogotovu ako se nademo daleko od zdravstvenog centra. Za lecenje komih oboljenja ima ramih lekova. U terapiji se kori sti, cesto s dobrim uspehom, velik broj biljaka i biljnih derivata. Jedni se primenjuju spolja, a drugi iznutra. lma prostih i slozenih takvih lekova. 1. Spolja se upotrebljava bilje koje sadrZi ulja i masti, zatim sluzi i srodnlh poliuronskih jedinjenja, tanina i drugih polifenolskih materija, azulena i proazulena, vitamina .i provitamina, hinona i antrahinona, antiseptiebh etarskih ulja, zatim se koriste biljni katrani, balsami ~ drugo. Samleveno bademovo, laneno, buaokovo, leSnikovo, btmdevino i drugo llijeno semenje upotrebljava se viSe hlljada godina kao veoma blago sredstvo za lecenje raznih upala i ozleda koze i sluzokoze. Osim ulja, koje je glavni Jekoviti sastojak ovog semenja, deluju i drugi korisni sastojci (vidi poblize 0 tome u ovoj knjizi gde se govori 0 -svakoj od ovih biljaka). Za lecenje se koristi i cisto ulje ovih biljaka, bilo za mazanje, bilo kao podloga za spJ-avljanje ramih obloga, cicvara, kasica, melema, lekovitih masti i drugih lekovitih preparata. Medutim, treba naglasiti da lekovitost samlevenog uljenog semenja i njihovih ulja nijc ista. Tako, na primer, sveze sarnJeveno laneno seme ima viSestruko dejstvo, jer osim ulja, blagoVvorno deluju i drugi kori·s ni sastojci tog semena (vidi »laneno seme«) koji dopunjuju dejstvo Cistog ulja. Od uljevnog semenja, pogotovu onog u kome ima i sluzi (Ian, dunja, buaca~), spravljaju se u dermatologiji, nauenoj kozmetologiji i sLienim specijalnostima razne.maske iIi oblozi za lice i za druge delove tela da se koza »podmladi«, osvezi, ovlaZi, omeksa. Za leeenje opekotina od sunca, 'k ljueale vode i drugo koriste se masne materije, pre svega, razna susiva ulja sa mnogo glicerida nezasicenih masnih kiseii1'!a, provitamina i vitamina (Janeno, riblje i dr.). Sve te masne materije (masti i ulja) moraju 'biti potpuno sveze, neuiezene i neutralne reakcije. Stara, u,zegnuta i kisela ulja i masti vise skode bolesniku nego sto mu koriste. Zbog toga se nikako ne smeju upotrebljavati za lek.

KOJE SE BOlEST! MOGU IZlllclT! III UBLAZIT! MEDICINSKIM BIUEM

163

Beli i crni slez, trandavilje, dunjino seme, islandski lisaj i druge lekovite biljke bogate sluzinza uspeSno se koris te za l e~enj e zapa lj enja koze. Kao i ulja, tako i s luzi n a kozi grade neprekinut za·s titni film. Kamilica, bela i zuta hajdunca, odoljen i druge miri~me lekovite biljke sa azulenima takode ulaze u sas tav ra'Zllih lekova i kozmellickih prep arata za negu koze i protiv raznih upala koze i s luznice (antiflogis tika). Vranilovka, timijan, majkina dus ica i neke druge mirisne biljke sadrzc timola i karvakrola, dva fenolska jedinjenja j <llkog anllisepti~nog dejstva. Neke vI'ste bosiljka i ze~ja stopa imaju eugenola, jednog fenola vel ike antisepti~ne moei i jakog, prijatnog i dugotrajnog mirisa. Trava od srdobolje, srcanik, steza, petrovac, pupoljci od dunje, kruske, hrasta i jabuke, hrastova kora, lubeni~arka, ze~ja stopa, zdravac i druge biljke oporog ukusa sadrZe tanine i dmga, polifenolska jedin:jenja, zbog cega se upotrebljavaju za 'Ie~e nje rana, ekcema, krasta i drugih oboljenja. Kori5te se u obliku obloga ili kao doda;tak kupkama. Slicno dejstvo je i liSea, 'Pupoljaka, kore i zelenih Ijusaka oraha, u kome ima jug/ona i drugih materija. Daninoe, brsljan, rastavic, sapunja~a i neke druge saponinske biljke koriste se 5polja (kupke, oblozi) i ~znutra (~ajevi) za le~enje izvesnih upornih hroni~nih koznih bolesti nastalih kao rezultat poremecaja prometa materija (metabolizma). Za le~enje psorijaze narod jede bundevu. Za le~enje ekcema i psorijaze koriste se peruvijanski balsam, stiraks i araToba (hrizarobin). Za sazrevaHje i'ireva pot ko znjaka (ruicina) prave se kaSice i melemi od samlevenog semena lana, dunje i bua~ka, crnog luka, pivarskog i domaceg (kiselo testo) kvasca i drugo. Osim toga, svaki dan se pojede po 25 do 30 g pivarskog iii pekarskog kvasca. IIi se od kvasca pravi jedna vrsta boze (poblize vidi »kvasac«). Za lecenje ogrebotina, posekotina i rana narod lkonisti razno opore bilje, najviSe bokvicu, ranjenik, petrovac, neven, brestovu kOTU, hajdu~icu, be1i i crni luk, bosiljak i dru'go bilje bogato anti'5 epti~nim sastojcima (vidi poglavlje »fitoncidi «). Protiv peruti, za porast kose, za jacanje korena kose, protiv opadanja kose koriste se koren kopnive, ricinusovo ulje, brsljan, sapunja~a, daninoc, kamilica, brezov sok, katran od bora, jele i bukve i drugi biljni lekovi. Protiv suge upotrebljavajuse perubalsam, stirak,s i ,katr<lllli a u narodnoj medicni cemerika, durvan, buhac, hmelj i 'I1eko drugo bilje. II. hnutra. Za lecenje koznih bolesti, istovremeno sa kupkama i oblozima, piju 5e razni cajevi i drugi lekoviti pripravci. Za leeenje raznih derma'toza koristi se daninoe, sok od krastavaca, bundeve, opuncije, breze, nekih vr.slta aloje, jabuka, repuSine, maslacka, ruse, Cuva'I1kuce i drugog soenog bilja. Veoma su korisne tzv. »proleene kure«, dijete upotrebom svezih, presnih mladih Iistova maslaCka, bokvice, salate, moraca, dragoljuba, lubenicarke i 'I1ekih drugih biljaka s prav,ljenih u obliilku salate. Korist·i se i sok od breze i kupusa, koren od repusine, lisni pupoljci od artiSoke, ~esljuge i lipe, sasvim mladi beli pupoljci od spargle i drugo. U novije vreme, otkako je,

164

LECENJE alWEM

srecom, pocela industrijska 'PrOiZlvodnja vocnih sokova, sve 'je veci broj 0 50ba koje svakodnevno umesto alko holnih napitaka piju razne vocne sokove (pobJiZe vJdi Voce i povrce - lek i hrana). Nadamo se da ce se i kod nas poceti proizvoditi kvalitetan i ukusan lekovit sok dobiJ en cedenjem presnog, svezeg kupusa, a, eventual no, i sokovi od drugog povrca, ,!conzervisani bez dodataka skodlji vi h za zdravlje potrosaca. U lJiljnim sokovima koncen lrisani su svi aklivni saslojci od velikog bi% s kog znacaja. Celijske membrane su cd celuloze iii od drugih indiferentnih matel'ija, zbog cega one predstavljaju balast, sastojke neko risne za ~oveka . Prema tome, proizvodnja i upotreba higijenskih biljnih sokova imaju opsti bioloski znacaj.

Da kola bude vlafnija, mek§a i sveZija
1. Po 25 g miloduha, ruzmarina i kamiliee popar·iti jednim litrom klju-

cale vode, poklopiti i, kad se ohJadi, dcdati 5 g sveze stucanog semena slacice, ostaviti 1 sat i zatim proeedHi. U dobijeni caj natopiti meko cisto platno i stavljati kao oblog iii caj dodati u kupku. 2. Po 5 g cveta lavandule, kamHice i pomorandze dobro izmesati i dodati 5 g s lacicinog semena, kao pod 1. 3. Po 5 g cveta muskat'l1e zalfije, kamiliee i lava;ndule i 5 g slacicnog semena, kao pod 1. 4. Po 5 . g !ista zalfij e, ruzmarina i lavanduJie i 5 g slacicinog semena, kao pod 1. 5. Po 5 g miloduha, borovih pupolja ka i kamilice pomesati i spraviti &j kao pod I, pa tome, umesto slaCice dodati 1 kasi ku sveze nastruganog rena. Napomena. - Ako bolesniku ,k oza pocrveni posle upotrebe ovih cajeva, posle kupke iii obloga, kozu treba namazati svdim uljem iii cis tom ispranom mascu. Dsim ovih lekova za spoljnu terapiju, bolesnici treba istovremeno da piju &jeve za znojenje u kojima ima cveta zove, lipe, trna, kamilice, divizme, vrbove kore, pupoljaka od erne topoJe i sl. Dve cajeve piti 5to toplije, da bi se postiglo sto obilnije znojenje.

Zapaljenje koie i li§aji

I. Cajevi za kupke i ob/oge
1. 5to grama kamilke popariti jednirn litrom kljucale vode, poklopiti, s vremena na vreme promesati i posle 6 sati ocediti, iscediti. i taj caj dodati vodi za kupanje iii u njemu nakvasiti cisto flanelsko platno i njime oblagati kolu. Ukoliko se caj koristi za kupanje, U · kadi treba ostati bar t sat. 2. Sezdeset grama kamilice i 40 g Iista hajducice, kao pod 1.

KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA21TI MEDICINSKIM BIUEM

165

3. Pedeset gra ma kamilice i po 2S g lista haj,flucice j bokvice, kao pod 1. 4. Po 50 g kami li ce i pe trovca, kao pod 1. 5. Po 30 g rizoma trave od srdobolje i pupoljaka (vrhova grancica) od hrasta i vrbe, kao pod I. 6. Po 50 g vrhova, ml adi h grancica oraha i kru~ke, kao pod 1. 7. Po 30 g ml ad ih vrhova oraha, kru~ke i hrasta, kao pod 1. 8. Po 30 g vrhova grancica oraha, dunje i kamilice, kao pod 1. 9. Po 25 g samlevenog semena lana i grckog semena i cveta kamilice, kao pod 1. 10. Po 20 g samlevenog grckog semena i cve ta kamil-ice, hajdu?ice, nevena i trandavilja, kao pod 1. 11. Sezdeset grama kantariona i 40 g kamilice, kao pod 1. 12. Po 30 g rastaviea, kantariona i kamilice i 10 g orahovog mea, kao pod I. 13. Po 30 g hras tove kore, pupoljaka majske ruze i rizoma idirota i 10 g petroYca, kao pod I. 14. Sezdeset grama bokvice i po 20 g petrovca i hajduCice kao pod 1. IS. S to gra ma vucje ja bucice kuva ti IS minuta u 1 litru vode, posle 6 sati ocediti i tom vodicom ispira-ti iii u njoj natopiti flanelsko platno i stavljati obloge (ovim se mogu leciti i ra ne koje te~ko zaceljuju, ulcus cruris
i sl.).

II. Cajevi za pice
1. Po 20 g kicice, gorke de teline, cveta kamilice i bele mrtve koprive i obrezovog lisea; 3 kasi ke ove sme~e poparHi sa pola litra kljucale vode, poklopiti i posle 4 sa ta ocediti i nezas ladeno pitJi pre jela. 2. Po 20 g pelena, klekinja, bokvice, lista oraha i trave daninoea, kao pod I. 3. Piti 3 puta dnevno po pola kafene kasike svezeg soka iscedenog iz presnog korena repusine iii maslacka.

Ekcemi
I. Po 25 g korena maslacka .i vodopije, orahovog lista i pupoljaka spar-

gle; 3 ka~ike ove sme~e kuvati 2 minuta u pola litra vode i posle 2 sata ocediti i piti nezasladeno pre jela. 2. Po 25 g korena i trave vodopije, orahovog Usta i pupoljaka spargle, kao pod 1. 3. Cetiri kasike trave daninoca, .kao pod 1. 4. Cetrdeset gram a plodova pasdrena i po 20 g trave daninoca, !ista gorke deteline i plodova moraca, kao pod 1. 5. Sezdest grama trave !i~ajivice i po 20 g kamilice i trave daninoca. kao pod 1.

166

l ECENJE BIU EM

6. Pedese t gra ma kamilice i po 25 g majkine dus iee 1 rusomace, kao pod 1. 7. Po 50 g eveta brdanke i ka miLiee, kao pod I. 8. Po 30 g trave ruse (zajedno s korenoml , korena mas lacka i repusine 10 g trave daninoca, kao pod 1. 9. Tri p u1a dnevno pre jela popi·ti po 2 kasike svezeg soka iseedenog iz svezih krastavaea. Promrzl1ne
1. Sto grama h rastove kore iii 50 g hras tovih sisaraka stueati u sita n prah, 10 minu ta ku va ti u 2 lit ra vode i posle 4 sa ta ocediti. Ovim cajem natopiti fl anelsko pla tno i n j ime oblaga ti prom rzia meS1a. 2. Po 50 g eveta nevena i k am iIiee i 30 g !ista oraha, kao pod 1. 3. Po 50 g u p rah stueanih h rastovih sisarki i rizoma trave od srdobo Ije, kao pod 1. 4. Po 40 g eve ta brdan ke i kamiliee i nizoma trave od srdoboIje, kao pod I. 5. Po 50 g pupoIjaka od erne topole i m ajske ruze s tavi1i u litar svezeg ruIj a, tegiu U1mota ti ru ciste .krpe i drtMi 8 sati na vodenoj pari; tim ulj em kas nij e mazati promrzia m es ta. 6. Sto grama vrhova granciea s IiScem od ruja, kao pod 1.

MALOKRVNOST
(Anemija)

Koris ti se razno bilje ne bas prijatnog ukusa. Ovi cajevi se moraju piti pre jela i nezasladeni. 1. Po 25 g Iistakoprive i trave-i·ve preliti sa pola 1i<tra hrIadne vode, poklopiti i ostaviti preko n06 da se kiseli. Srurtradan izjutra kuvati 2 minuta i, kad se ohiadi, oeediti, iseediti i piti po 1 casu 3 puta dnevno pre jela. Posle 3 dana jedan dan ne piti , cpa opet nas taviti. 2. Po 25 g lista koprive i trave petrovca, kao pod 1. 3. Po 25 g Iista koprive i pupoljaka majske rue, kao pod 1. 4. Po 10 g trave-ive, petrovca, Iincure i sipurka, kao pod 1. 5. Po 20 g sipuraka, plodova maline i oskoruse, kao pod 1. 6. Po 20 g oskoruse, maline i lista koprive, kao 'Pod 1. 7. Po 15 g !ista koprive, hajducice, ribizle i sipuraka, kao pod 1. 8. Po 25 g korena lincure i sladi ca, kao pod 1. 9. 15 g korena idirota i lincure, po 10 g sipuraka, kupine i oskoruse, kao pod 1. 10. Po 10 g cveta 1rna, gloga, majske rue i trandavilja, kao pod 1. 11. Cetrdeset grama pupoljaka majske rue i po 10 g sipuraka i sumskih jagoda, kao pod 1.

KOlE SE BOLEST! MOGU IZLECIT! ILl UBLAt IT! MEDIelNSKIM BIlJEM

167

12. Po 20 g drenjina, kupina J Sipuraka, kao pod I. 13. Po 10 g trave·ive, podubiee i hajduciee i po 30 g ~ip uraka, kao pod 1. 14. Cetrdeset grama idirota i po 10 g Iineure i malina, kao pod 1. 15. Cetrdeset grama drenjina i po 10 g korena maslacka i glogovog eveta, kao pod 1.

LEKOVl ZA JACANJE ORGANlZMA
(To lli ka iIi roborarzcija)

Za leccnje oplite slabost i, iznemoglos ti ,i slicni h oboIj enj a nas talih kao poslediea p re leza nih ralOih hronicn ih, dugo traj nih bolesti, vekovima se unarodnoj i naucnoj ntedieini koristi ralOO lekovito b ilj e. Najvi~ e se eeni bilje oporog ukusa, tj. one koje ima mnogo lanirza iIi ~ ta vsk ih mate rij a. Za popravljanj e apetita, pa prema to me i za j acanj e, upotreblj ava se mnogobrojno neot rovno gorko bilje. Naucna, a pogo tovu n~a narodna medicina mnogo eeni izvesno domace billj e koj e sad rfi po red tanina j o~ i gorkih i mirisl1ih sastojaka. Ponekad se u toj bogatoj reeepturi nadu i biljke koje istovremeno sadrie i neo trovne ljul e materJje Iooje, takode, popravlja.iu apetit, j er d raze organe za varenje i time pojacavaju lucenj e pljuvac ke , zeludacnog i drugih sokova bogatih raznim enzimima n eophodnim 7-ll var enj e hrane. lako lecenj e ovim sredstvima za jacanje jo~ nije dovoljno prouceno i naucno objas njeno, ovi lekovi se ipak -svuda i svakodnevno koriste u nas i u inost rans tvu . Njihova upotreb a vekovima n e pres taje. Naprotiv, ona poslednjih godina sve vise raste. Najvise upotrebljavano do m ace oporo i gorko bilje za jacanje bilo bi: list i koren koprive, troskot, lisae, ziva trava , emi gavez, mrtva kopriva, petrovae, hajduc iea, podubiea, trava-iva, stavolj, verbena, vodopija, xuti tm, hrastova kora , :tir i sisarka, orahova ljuska, pupoljci i list, evet, list i plod raznill vrsta ruia i brusniee, lis t i plod kupine, ma line, rihlzle, ~umske i pitome jagode, ogrozda, dunje, jabukc i musmule, kora pitomog i divljcg kestena i jove, suruciea, ocajniea, drenova kora i drenjine, tmjine, zecja stopa, trava od srdobolje, lubenicarka, srcenjak, steza, koren i list borovniee i drugo oporo voce i bilje. Ono se spravlja na ralOe '!lacine, a najbolje ga je kiseliti desetak dana u starom emom vinu. Pije se 3 puta dnevno po jedna casica na pola sata pre jela. Najcesce korisceno do mace gorko i mirisrzo bilje za jacanje je: kicica, lirzcura, gorka de telina, I ra va-iva, podubica, hajducica, pelen, pupoljci od erne topole, rizom od zdravca, evet od kaline, vinovo lisee, evet od suneokreta, kora od gorke pomorandze, idirot, ocajnica, bl3iZeru 6katj , artiSoka, odoljen, maslacak, hmelj, rudinski pelion, cempresove siSarice, komonika i drugo. U najnovije vreme sve ,s e vi~e koristi bilje koje ima pektirza, kao ~IO su dunja, mus mula, divlja jabuka i kru~ka, ljuska od pomorandze i limuna i drugo. NajviSe pektina ima u nekim nasim zrelim plodovima, U vocu, 050bite u Ijusei. Na primer u Ijusci jabuke ima 17, a u ljusci pomorandze do

168

LECENJE BIUEM

25% pektina, zbog I:ega se koristi za ekstratkciju pelctina u industrijskim razmerama, j er se pcktini (poliuronske slofene koloidne materije) sve vi~e i raznovrsnije koriste u borbi protiv dosadnih letnjih proliva i op ~ te slabosti, osobit o u dece. Ranije navedenc biljke upotrebljavaju se I.l raznim vidovima, u obliku raznovrsnih preparata: pra ~kova, I:ajeva, tinktura, ekstrakata, tonil:nih vina i drugo. Uvek se uzimaju pre jela! SloZenrl:jd lelrovi se spremaju u apote· kama. Gorko bilje za jacanje apetita, zeluca i uopste za jacan je je mnogobrojno. Najvise se ceni ono ikoje je ne sarno garko vee .i·s towemeno i oporo, mirisno i sluzavo, jer takvo b.ilje ima J<ompieksno delovanje. 1. Nesumnjivo je da je jedno od najboljih sredstava za jaeanje nasa lincura, koja se ceni svuda u svetu kao vrlo kvalitetna. Lekovi od lincure mogu se izraditi na vi~e naeina, a najbolje je gorko vino i gorka rakija: 200 g lincw'c i'Seokati i zdrobi·ti u gu-ub prah krupnoee pSecianog staviti u sud i preliti jednim litrom najbolje komove rakije iii najboljim starim crnim vinom, zatvoriti i drZati desetak dana, a za to vreme po nekoliko puta dnevno dobro promuekati. Posle toga odliti, sto bolje i'Scediti, razliti u manje, I:iste boce, dobro zapusiti i ouvati na hladnom mestu. Pije se tri puta dnevno na poJa sata pre jela po jedna raki:jska iii manja vinska casica. 2. Isto tako se moze nacn iti i gorkovaca travarica od Jci.Cice, hajdul:ice, gorke deteline, kore gor,ke pomorandZe, hmelja (~isarice), pelena, podubice, trave-ive, idirot"a i mnogog drugog gorkog bilja . . 3. Mnogim bolesnicima pomaze eaj od ove smese: po pola kasil:ice lincure, kieice, idlrota i kore gor·ke pomorandZe dobro isitni.ti, preliti sa dva decilitra kljueale vode, pokJopiti, ostaviti 2 sata, procediti i pi't i 3 puta· dnevno pre jela po 1 kasiku. Gorki Jekovi za apetit se ne smeju zasladivati i uvek se piju pre jela! Zanimljivo je i vaZno napomenuti da fi.toterapeutti, najellveniji lekari pobornici za upotrebu bilja u -leeenju u FTancuskoj, Engleskoj, Nemaekoj i drugim zemljama Zapadne Evrope, veoma mnogo cene oporo i gorko bilje za jal:anje slabunjavih i malokrvnih. Od domaeeg bilja vredno je spomenuti, pre svega, one kojeg u nas ima u izobilju, a koje se u Zapadnoj Evropi mnogo koristi za izradu prostih i slozenih lekova za jal:anje, osobito raznih tonicnih vina, eikstrakata i tome slieno. Medu gorkim biljem najvise se ceni naSa lincura i 'kil:ica, a zatim blazeni I:kalj, grl:ica (gorka detelina), vodopija (cikorija) , zuti tm, dimnjal:a, maslatak, artisoka, razne vrste stavolja, broe, podubica, pe\en, ocajnica, cvet suncokreta, siSarice hmelja, verbena, komonika i neko drugo gorko bilje. Ovo bilje se uzima iii pojedinal:no iii u smesama. Posto se smese I:ajeva ne mogu spravljati nestrul:no, odoka, nego na osnovu poznavanja hemijskog sastava i sinergil:nog farmakodinarnskog dejstva, bolesnici se moraju obratiti lekaru za savet i pomoe.

=,

KAKO I KAD TREBA BRA TI LEKOVITO BILlE

S[a l110raju mati citaoci kojz zele da se posvete sakupljanju, susen ju,
unovcenju i upolrebi lekovitog bilja

U Jugoslavi ji ima vise desetina hiljada vrsta biljaka, ali one ni su sve lekovite. Zato se ne moze brati rna koja biljka, sve sto nam dode pod ruku. Treba prikupljati sarno one medicinsko bilje koje se te go dine trazi za ot· kup. Biljari se mogu stalno obavestavati u zadrugama i preduzeCima za lekovito bilje, raspitujuCi se sta se trazi, koliko, po kojoj ceni, kakvog kvaliteta itd. , Svaka biljka trazi l11esto i zemlju na kojoj najbolje uspeva. Zato je treba brati sarno tamo gde je najbujnija, najlepsa i najzdravija, jer je droga dobijena od takvih biljaka najboljeg kvaliteta, posto sadrii najviSe lekovitih sastojaka. - Isto tako, svaka biljka ima svoje vreme kad I je ·treba brati, jer u to doba ima najviSe lekovitih sastojaka. Retko kad se upotrebljava cela biljka. Najcesce. da ne kazemo gotovo redovno, koriste se sarno pojedini biljni organi, sarno oni u kojima biljka nagomilava najviSe lekovilih
sasf.ojaka.

Velik je broj problema 0 kojima svaki iskusan biljar mora voditi racuna. Uopste, tesko je dati neko po~puno uputstvo za rad na terenu, propise koji bi sve obuhvatili, sta sve jedan biljar mora da zna. Ipak, postoje izvesni obicaji, kroz vekove stecena is'k ustva, potvrdena naucnim ogledima i analizama u laboratodjama, ponekad cak i nepisani »biljarski zakoni« kojih se svaki napredan sakupljac lekovittog bilja u na's i u inos·transtvu strogo drii i koje postuje. Ta opsta pravi'la bila bi, uglavnom, ova:

1. J edllo lice iii jedna odredena druzina treba i sme da sakuplja u toku jednog dana iii seZOl1e samo jednu vrstu medicinskog bi/ja. Tek kad one
procveta, »prode«, onda se moZe .j sme preCi na sakupljanje druge vrs'te. Ako jedno isto lice istog dana, u istu korpu stavlja vise vrsta bilja, stalno preti opasnost da se one pomesa. Osobito treba paziti da se otrovno bilje ne pomeSa Sia neotrovnim. U toku poslednjih godina bilo je mnogo slucajeva kada su beraci nehotice mesali list koprive sa listom bun·ike, tatule iii velebilja, zbog cega je sva roba morala biti spaljena, posto se kopriva daje kao dijetalna hrana deci i bolesnicima koJi se oporavljaju, dok i najmanja primesa ranije pomenuiih otrovnica moze izazvati nesrecu. Borba za cislocu ct.roga mora bibi staina. Na falost, cinjenica je da je najveCi nedostatak robe dobijene iz naroda bas necisroca. Prastari narodn,i

170

LECENJE BIU E.\\

obicaj je da se u kitice vde po nekoliko vrsta lekovitog bilja, to ddi ne gdc obese no i, kad zatreba, uzima e ona biljka koju ze le da koriste za lek. Kad jt! rec 0 proclaji, to nije d obro. McSano bilje niko u ve tu nt! pnima . Tral.. i se sa rn o j edna vrs ta, cis ta bez ika kvih primesa. Los je obicaj sto se ponegcle jos uvek u korpu iii u vrecu bere sve lekovilO bi lje na kojt! se u polju naide, pa se po povratk u , kocl kucc vrs i odabiranje. To je zas tal'eo, pl-imitivan nacin rada koji su odavno napustili sv i napredn i biljari. Lekar, apo tek:ll- i veteri nar traze sa rn o ciSlu kamilicu, ci I beli slez, cis tu lineuru i dru go bi lj e, a kad im zatreba neka s me sa, oni je sami naci ne, rukovodeci se pozna tim pravi lima recepture i farmako logij e. Dese t inc vagona Iekovitog bilj a sva ke godine biva vraceno, oclb ijeno iii je ponekacl moralo bili cak i uni ste no, s pa ljeno, jer roba nije bila cis la, a odabira nj e je btio nemog uce izvesti . 2. Napredni i iskusni bilj ar i lIikad neee obrati i i skopa li sve medicin sko bilje na jedl70nz meslu, nego ee u vek tu ostavlj al i i zvesta n bro j wljl epsih prim eraka 7. (1 se me, za samo ra zmnozavanje. To je od ogrom nog zna-

caja za sa me bilj are , j er se na taj naci n najlakse c uvaj u od uni stavanja bogate plantaze najvaznij eg m ed icinskog bilja u prirodi. Bilj ari ne smej u misliti sarno na trenutnu korist od bilja. Oni moraj u racunati i na butiucnost, na svoju decu , da se ne bi i za bilj are govori lo »posle nas potop«, kao sto se to danas svuda g:ovori za nase pre tke gorosece , zbog kojih su nam najlep si nasi krajevi ogoleli i osiromasili. Bez dobrih sum a nema dobrih medicinskih biljaka . Naj vaznije lekovito bilje raste bas po sum a ma i uops te na sum skom zemljis tu. Divlje bilje nij e i ne sme biti »nicija prcija«, li cna svojina_ Ono je opstenarodno dobro svih naras taja. Nase su m e i nase livatlc S it
opsta narodna njiva kojll priroda diie , neguje, obrai1uje i seje, a covek Ireba da razumno karisti bilje koje nije sejao ni sadio, da ga ne unista va, da ga stili od onih kOji ga uniSlavaju. Pametan biljar moze svake godine na tzv_

»nicijoj zemLji,( da nabere hiljade kilograma najskupocenijeg lekovitog bilja a da pri tom ne mora ni da ore, ni da drlja, vlaci, valja, seje, nego samo da bere_
3. lskusni bi/jari vrlo dobro znaju i uvek strogo vode ra cun a cIa se lI1edicinsko bilji! lIlo ~e i sme brati samo po l epom i pOlp£ll1O suvom vremenu, kad nema I"Ose, a nikako po kisi iii neposredno posle kise. - Ako se

bere rosno i vlazno bilje, uno ubrzo potamni, pocrni, uplesnivi se, ugreje, »upali« (zbog vrenja) i pokvari, tako da se najceSce mora baciti, jer u njemu propadnu svi lekoviti sastojci, a plesan sa pokvarenog bilja prenosi se u skladistu na zdravo. Tako je bilo mnogo slucajeva da je jedna jedina kOTpa buc1avog bilja upropastila u skladis·tu po nekoliko vagona ispravne robe. Na taj nacin ceo tmd postaje uzaludan i biljari gube volju i povercnje u zapoceti rad i konacan uspeh, posto budavu robu niko ne prima_ Najosetljivije je cvece zivih boja, a gotovo isto tako i Iisce i os tali nezni nadzemni delovi biljaka, Bilje ne treba brati po selima i gradovima, pored puteva, zeleznickih pruga i na drugim mestima gde ima mnogo prasine i druge necistoce, a pre svega ne tamo gde bilje moze biti zagadeno mokracom iii izmetom, jer bi takvim biljem bolesnike mogli izloziti raznim zaraznim bolestima_ Staro oprobano pravHo je da biljc treba salrupljat poslc kise, jer je tad a najsoo

KAKO I KilO TREBA BRAT! LEKOVlTO BlUE

171

cnije i najlekovitije, a osim toga , kisa ga je ok upa la pa je cisto i zdravo, sarno ga ne treba brati dok je jos vlazno.

4. Cveee, lik e i ostale '1 ezne nadzemne delove bilja treba susili na promaji, u hladvvini, '1ik ako na SW1CU. - Gde postoje termicke susare za bilje iii voce i druge polj oprivredne proizvode, treba njih koristiti, jer j e u nj ima susenj e najbrze. Za biljare je veo ma vazno da uzbrano bilje s to pre os use, j er je vlaga glavni uzrok kvarenja bUja i gub lj enja farmaeeu.~ske i trgovacke vred nosti. U susarama treba imati lermometar nadi regulisanja temperature susenja, jer svaka biljka iii grupe biljaka imaju svoj u op lima lnu tempera turu susenja do koj e se s me ie i. Bilje se ne sme susiti na gomi lama, nego u sto tanjem sloju na lesama iii asurama, hart iji, das kama iii na necem drugom . Promaja u su sari mora biti s to vee a da bi isparavanj e i odvodenje vlage, dak le, susenje, tek lo s to brie. U veeini slucajeva bil jari nemaju zidane susare, nego moraju koristiti s to imaju. Najbo/ji su tavani sa melalnim krovom, j cr se oni preko dana leti brzo i j ako ugreju, osobito ako je meta l em i talasas t. Za sve vreme susenja bilj e treba prcvrtati. Treba ractiti cislo i pazljivo, sa puno samopregora i Ijubavi, da se bilje ne bi ozledilo, pokvarilo i izgubilo prirodnu boju. VeCinu lekovitih sastojaka u biljkama cine veoma osetljiva organska jedinj enj a , koj a se poct ra:lI1im utica jlima brzorazlazu, dajuoi nel ekov·i1te sas tojkc. Ne mogu se sve biljke susiti na istoj tem peraturi. Tu nema ops teg pravila. Ipak treba napomenuti da sve mirisno bilje, a to je gotovo 5{)% nasih izvoznih droga, ne treba susiti na tempera·turi visoj od 350, najvise 40. Ostalo bilje uglavnom se susi do 500, a samo izuzetno neko bilje SlUsi se i do 60, 65 iii 70 Q (neko korenje, plodov·i i semenje). Korenje i drugi podzemni organi, semenje, plodovi i kore mogu se susiti i na suneu. 5. Susare za voce, povrce, hmelj, kukuru z iii za neke druge ratarske proizvode, zalim ravani, cardaci, supe, skladista iIi neke druge pokrivene prostorije najbo/ja su mesta za susenje blja. - Ove prostorije moraju biti ciste, j er necistocom ne -samo sto se dol::xija los a roba vee se njome prenose razne bolestL Provetravanje svih 'Prostorija mora biti sto bolje. 6. Osusene delave lekovitog bilja (droge) treba cuvati u dobro zatvorenim sudovima, u sanducima iznutra oblozenim tamnom jakom hartijom za pakovanje, u vrecama od viSestruke debele hartije, u vrecama od gus tog tkanja, u limenim kUlijama, zemljanim gledosanim sudovima i tome slicno, vee pre;ma tome time se raspolaZe. Svaka vrsta bilja cuva se na drugi nacin. Osim toga, i velika preduzeca daju propisnu ambalazu i postavljaju svoje zahteve, 0 cemu biljari moraju voditi rncuna i uvek se blagovremeno obavestitL VaZno je da sve bude cisto, po mogucstvu novo, bez nekog stranog mirisa ('lla naftalin, petroleum, kolomast, .karbol, kozu itd.) i da se upakovana droga sto potpunije sacuva od razornog dejstva vlage, sunceve sve.tlosti, kiseonika iz vazduha, insekata, plesni, miseva, pacova i drugih stetocina. Odaja u kojoj se bilje cuva mora biti SlUva, cista, okrecena i mora se lako provetravatL Zarazena -skladiSta treba letiJti ci'klonizacijorn na naOin kako se to Cini u stanovima za unistavanje stenica. Ovo mogu rad-iti sarno strucnjaei, jer su to smrtonosni otrovi. Biljni i zivotinjski paraziti mogu na-

172

LECENJE BIWEM

c initi veJike ste te i I'esto upropa scuju vagone najskupocenij eg medicinskoa bilja ako su sk la dista neispravna. Zbog toga biljar mora u vek biti opreza; 7. Dobre obavesteni bilj ari ne drle droge dugo kod svoj ih kuca, nego

ih sto pre prodaj/(, ne cekaj uc i vlaino jesenje vreme. avo je potreb no uciniti zato sto re tko da ima bilj ara koji bi imao dovo ljno prostrana i s uva skladis ta za duie cuvanje vecih kolicina bilja.

8. U svetu najbolje prolaze oni biljari koji su udruzeni u zadntge za lekovito bilje.

9. Botar1icko pOZllavanje lekovitog bilja i razlikovanje od slicnog nelekovitog iii otrovnog, preka je potreba bez koje se uopste ne mogu zal1l1sliti pravilan rad i uspeh. - Ne treba zaboraviti da su izvesne biljke vrlo slicne, a druge su polimorfne, imaju mnogo podvrsta, a za lek se, me<1utim, upotrebljava sarno jedna od njih. Osobitu paznju treba obratiti na otrovno bilje, jer su i kod nas i u tudini zabeldeni cesti slucajevi nenamernih trovanja iz neznanja i neobavdtenosti.
10. Razmnoi (lvanje lekovitog bi/ja u prirodi je od velikog znacaja za

Na vodopJavnom, krsevitom i golom zernlji·s tu, po ll)edama, pored puteva, u sumi, na slatinama i na drugorn neproduktivnorn zernljistu, od koga ni poj edi nac ni zajednica nemaju bezrnalo nikakve koristi, moze se lako i uspesno razmnozavati izvesno lekovito bilje, i to zemljiSte rnoze jos iste iii narednih godina postati bogata njiva, najbogatije nalaziSte za branje bilja. To osobito vazi za one bilje koje se rnnogo trali za izvoz: odoljen, bel1 slez i krusina pored reka i potoka, karnilioa na 5latinarna, Iincura na suvatima itd. 11. atravna bi/je ne smeju brati deca, dojilje i trudnice. - Biljari koji rade s otrovnim 'biljern ne smeju za vreme 'rada jesti, pusiti, a u mnogirn slucajevima ni lice dirati. Nos i usta treba zastit·iti rnaskorn, a ako toga nema, onda cis tom vlainom krporn . Sapunjaca, cernerika, sitnica i druge saponinske biljke, kad se melju ill tucaju, jmzllvatiu neizdrlJjivo kdljanje, kasljanje i upalu organa za disanje. U prostoriji gde se cuvaju droge jakog dejstva (velebilje, tatula, jediC, cernerika, bunika i dr.) [Ie srne se cuvati neotrovno bilje i mora bit! pod kljucem. 12, Svako i najmanje pakovanje lekovitog bilja mora biti obelei.el1o mastilom i/i mastil/avom olovkom. - avo je osobito vazno za otrovno bilje.

odriavanje bogacill /w!azisla, gustih sastojina na rnalom prostoru. -

13. Posle rada sa otrovnim bi/jem t·reba se presvuCi i oprati ruke i lice mlakom vodom i sapunom, a, gde god je moguce, dobro je posle rada okupati se. Treba imati apoteku za hitnu pomoe.

VREME BERBE
1. Rano u prolece iii vee krnjern time, beru se pupoljci bora, breze, jablana i topole. Imela se bere od decembra do februara, sve dok je hladno. 2. Cvece se bere cim biljka procveta. Precvetalo, oploc:teno i klonulo cvece nema miris, boju, lekovitu i trgovacku vrednos't kao ono koje se toga

KAKO 1 KAD TREBA BRATl LEKOVITO BlWE

173

j u tra rasevetalo. Od majske ruze beru se potpuno razvijeni, ali neotvoreni p upoljei.

3. Lisee i cele biljke (trave ·tzv. he rbe) treba sakupljati u tren u tku kada se na njima pojavi prvi evet. Medu tim, i tu ima izuzetaka. Na primer, list ma ti cnj aka se bere p re evetan ja, jer je u to vreme najrnirisni ji i najkrupnij i. .~d pe~ena se dobijaju dYe droge: za fabrike Ukera i gorklh rakija bere se bllJ ka vlsoka svega 1-2 pedlja, kad je »kao du sa meka«, a za farm aeeutsku upotrebu traze se vrhovi grancica u evetu, tj. kad je bilj ka visoka oko metaT. Kad se trai:e »trave« (»herb e«), uvek se m is li n a nadzemni dec bilj ke u evetu, ali i tu ima izuzetaka , 0 cemu se mora voctiti r acun a. U mnogim slucajev.jma se, zapravo, traze sarno vrhovJ gra-nciea u evetu, jer na njima ima najviSe eveea i lisCa. Treba izbegavati donj e, gole, odTvenj ene delove biljke, j er u njim a nema Iekovitih sastoj aka.
4. Plodovi i sem enje beru se kad su potpuno zrel-i. Medutim , i . tu ima

izuzetaka. Na primer, sipak ili sipurak ne treba brati zreo, ne sme se cekati da omeksa , nego ga treba brati cim zarudi, dok ima ervenonarandiastu boju i dok je potpuno tvrd, jer zreo sipak ima manj e vitamina C, IoSije se susi, hoee da se pokvari, zgnjeci se i slepi, i uopste , daje drogu koja izgledom nije ni izbliza onako Iepa i privlaona kao ona dobijena od nedozrelih, tvrdih sipkova. Ovo j e vaZno znati, jer se i druge droge prodaju prema izgledu, »liee« im se eeni, t j .. boja, opsti izgled, cis toea i ostalo sto je »za oko lepo i privlacno~ . Zbog lepog »liea« sipka, koprive, trnjina, sIjiva, drenjina, klekinja i drugih droga u tudini cesto dobijamo 30-1000/0 vise deviza.
S. Kore treba gulilt i u Tano proleee, kad ima najviSe sokova, jer je u to "Teme koru najlakse sklidati. Rede 's e kora guli u jesen posle opadanja lisea. Ljusti s e sarno zdrava i ziva, mlada, glatka kora koja nije ispueana, rapava. Ovo zbog toga sto stara, mrtva kora ima manje Iekovitih sastojaka iii ih uop5te nema.
6. Korenjc i druge podzemne organe treba vaditi u jesen, rede u proIeee, ali i tu ima izuzetaka, 0 kojima biljar mora voditi racuna. Na primer, od zeljastih jednogodiSnjih biljaka podzemni organi se vade kad je biljka u evetu, jer se tada najlak5e mogu .naCi. Od viSegodiSnjih biljaka treba sakupljati sarno krupno, potpuno razvijeno korenje. Uvek treba odstraniti suve, mrtve, trule delove, ocistiti ih od zemlje i druge necis-toee, opratli hladnom vodom da se otkloni sva zemlja i 5to pre osusiti, u sto tamjem sloju, u za· grejanoj susniei, u peCi posle pecenja hleba (do 70 oC), na SlUneu kad ga ima Oeti). - Steta je vaditi mlado tanko i vodeno korenje, jer one nema ni trgovacku ni farmaceutsku vrednost odraslog korenja. - Korenovu glavu uvek treba vra·t-iti u zemlju da bi iduce godine iz nje izrasla nova biljka. Visekrake glave, kao, na primer, od belog sleza, Iineure, velebilja i drugih biIjaka, Ttreba ost rim nozem uzdui ra's poriti na onoliko delova koliko ima pupoljaka i svaki pupoljak vratiti u zemlju u uspravnom polozaju, na rastojanju oko pola metra. Tako ee za nekoliko godina na »nicijoj zemlji« postati bogata plantaza medicinskog bilja koja ee biljaru vraHti stostruku 1Iagradu. Ovakav nacin razmnoZavanja mogu osobito dobro organizovati ucitelji sa svojim ucenicima, a pre svega strucni biljari. ~------~----------~--~

nikakvo lecenje. na tesko prJstupaenim mestima. pogotovo u planini. bela i ervena sapunjaea. Ima osoba preosetlj'ivih na saponine i koje se od te prasine formalno guse. i otrovna.lo tako j e nuz.d aleko. najeesee u planini u bukovim sastojinama.1O zas til iti i sve profesionaln e sakuplj ace roga bllJa . Biljar se zbog toga veoma mnogo udaljuje od svoga mesta stanovanja i eesto je izlozen iznenadnoj kisi.t rovanjima: prosirene zenice. I lincuru treba traziti na velikim visinama. Prasina koja se dize kad se seku. J er ne treba gubiti iz vida da je za biljara eel a okolina nekog mesta nj egova nji va koju on ne ore i ne seje. seckanjem i mlevenjem veZebilja. kao da 's u oboleli od »kokosijeg slepila«. pre svega. najviSe na suvatima. vee sarno zbira nj ene plodove. Ijutih sastojaka. bez ikakvih posledica. a one bar iz razloga s to niko bolje od bi£I. prokisao biljar. odvaljenih stena. glikozida. nadrazljivih etarskih ulja i sl. avo utoliko pre s'to izvesno bilje moze sakupljati sarno po vlaznom vremenu. Cemerika je. zbog eega se tako nazivaju) u tol. a pogotovo susenjem. Veleb-ilje treba ·traziti po sumskim kreevinama i pozaristima. Islandski maj bjJjar ee naei tek na oko 2. ani koji beru hmelj i koji oko njega rade. pa da vee posle 2-3 dana sve bude normalno. osim toga.000 m na najkrsevitijim i najnepristupaenijim stenama i liticama. NemajuCi u blizini naselja. moze ozepsti i tesko oboleti. jagoreevina.174 ZASTITA BILJARA Biljar je i zloien mnogim opasnostima lECENIE BIUEM Kao slu je porrebl1O -akonom zas litiIi izvesno re rko i Vaz. promuklos-t i dr.irma a1kaloida. drobe. sitniea i dr. redovno oboljevaj u od upale oonih kapaka. One zbog toga ne smeju raditi s ovim biljem. dakle .500 m. melju i pakuju osusene biljke koje oSadrle saponinske materije (u vodi muekane pene kao sapun. da u svom rejonu ima sto vise i s to redeg i skupoeenijeg bilja. rnaterija koje izazivaju plikove i rane. buj-ica i drugih nepogoda.700 m. jer noeu ne vide. Njemu na svakom koraku preti opasnost od otrovnih zmija i raznih zveri. nego ponajeeSee vrlo . Najvainijc lekovito biIje obieno ne raste u blizini naselja. Dovoljno je da takvi radnici prestanu raditi s ov.im biljkarna. Biljari zaposleni berbom. gradu. Njih obieno uvece. nego pros to radniku dati drugi posao i na taj nacin ga odvojiti i . lalule. U nj egovom sops tvenom interesu je. is. On to moze postiCi jedino ako strogo vodi raeuna 0 svakom bogatom nalazistu.1O lekovir o bilje prirodi. Biljaru i njegovoj porodici preti opasnost od trovanja otrovnim biIjem. To su. Nije redak slueaj da biljar strada od sumskog drveea. a to je obieno imad 1. Dakle. izazivaju neizdrzljivo kijanje i lueenje sluzi iz nosa i usta u toj meri da se odmah mora napustiti rad i smesta iziea van odaje na cist vazduh.iJcoj meri draii da redovno izaziva hronicnu upalu i oboljenje organa za disanje i oeiju.i dl'Ugom nevremenu. Ako nl zbog eega drugog. Kad se podzemni organi cemerike sedkaju i melju. oluji . noeu vode kuCi. Za jedie se treba penjati iznad 1. u prvom redu onim 'k oje . a za medvede grozde jos vise. ukoeen pogled. bUllike i beZog buna ·s vakodnevno su izlozeni . Ijal'a ne poznaje retka mesta vainog bilj a i niko kao biljar nece vodi ti raeuna da se zakon 0 zas titi bilja za is ta prav ilno sprovede. snegu.

pijueima. Bo biee velebilj a su s taln a opas nos t za bilj a ra .KAKO I K AD TRE BA B RAT I LEKOV ITO B l UE 175 o lobodi ti od uzrocnika 'trova nj a . kao i za ostale . le kove za prvu pomoc u nes recnim slucajevima. Uvek posJe rada mora sapunom i top 10m vodom opra'ti ruke. a s druge. U tom slucaju bilj a r mora m enjati profesiju i mora se leciti. jer su vrl o o trovne i uve k marne biljarevu dt:cu da ih uzabe ru i pojedu .v ina i pop r a v I jan j e k val i t eta d r 0 g a. zdrav i mora se dobro provetravati. Biljarev stan mora biti suv. ne smeju se dirati oei. elobar i velik ranac.« Svaki samostalan biljar mora dobiti oel lokalnih narodnih vlasti pismenu dozvolll za slobodan i ni od koga neometan rad na terenu. haj du Ciea. Ali ipak. e rn a s lac iea. a osobito ml ec ni $Ok iz raznih ml ec ika. grcevi. kanta ri on. jednom reci. . odece i opste opreme. kad se kod nas osposobi dovoljan broj samostalnih biljara. ad rug e b i I jar a . e n j e. Pored dobre obuce . po red svake takve bil j ke bi ce ta c na uputs lva kako se treba za s titi ~i . ne kad sarno gla vobolj o m i klonuloscu. Dakle.nema ni zanata. Za branje koprive i drugog Ijutog i otrovnog bilja biljar treba da ima rukavice. Oni ce verovatno organizova'ti svoje u d ru i. Pre ko udruzenja iii 7. Od bilja s e ta rs kim uljima cove ku m ogu s koditi ove biljke : vra ti c iii povrati c . satorsko platno i 05talo za terenski rad. po v e can j e pro i z v 0 d n j e lekovitih sira. Nekad se sve zav riii dosadnim kas ljanj em i kijanj e m . Zbog vazno s ti ovog poznava nj a . mal okrvnos t i sl. beli luk i dL Skodljiv je sok iz rosopasa. gorke m a te rije koje draze i izazi vaju e rve nilo. usta. jer su mnoga biljna isparenja skodljiva za zdravlje. nos.l a'kse ce se moci svaki pojedinac iii zadruga 'snabdevati odelom. bl edil o . Razne vrste Ijuti ca. usi i drugi osetljivi organi. Ovde obicno n i mas ka ne pomaze. de be la tikva iii debeli ca . da je to prilicno individua l no . I to pi tanje ceka na svoje pravilno resenje. rulviea iii sedefcic. plikove i ra n ~. Svi ovi i mnogi drugi nepredvideni slucajevi nalazu potrebu da se biljari kao zasebna protes ija zakonom zas tit e i da se Ireliraju kao i oslali kvalitikovQni radnici.profesije tako i za biljare vazi ona narodna: »Bez alata . svaki profesionalni biljar lreb a ela 'im a uza ose i se rum protiv ujeela zmija. Nema sumnje da ce se jednog dana. s vre meno m. Znaci trovanja su raznovrsni. Slicne otrovne sa s tojke sadrzi i kozl ac . gublj e nje ape tita. u s led svakodnevnog dod ira s ovim bilj ka ma svaki cove k p05laj e m a nj e iii viSe osetljiv i neotpora n. jer ima otrova koji na kozu ne eleillju. To je is ti s lucaj i s bobi ca m a m as'\in iee. pa 5e takvim rukama ne sme jes ti . pos tepe no s lablj enje. grozni cavo stanj e. morati doneti u red b a iii z akon C koji ce tacno i jasno odrediti njihova prava U du z nos t i. s jedne strane. sa sa i druge biljke iz iSle po rodi ee sad rie Ijute s mol e i otrovne. vilama. brdanka . a nekad se jave i tdi znaci trovanja: povraca nje . hladan znoj. maslinica i dL Ne ma sumnj e da svi Ijudi ni su podj edn a ko ose tlji vi p re ma svim s kodJjivim biljkama . a sovcicima. grabljieama i dru·gim potrebama. Svaki oel tih hiljara je odgovoran za racionalno gazdovanje lekovitim biljem u rejonu za koji je zaduzen. Plata i stalnost u sluzbi su dva v rIo v a z n a f a ktora za sto brze podizanje kadrova b j I jar a. ali se na ruke zaJepe. Im a jos ne koliko dese tin a d rugi h bi lj a ka koj e mogu izazva'li razne nelagod nosl'i i nezgode.

ali traj e svega 2-6 sati i dobija se u jednaeena roba.::~ 1" ~ 0 -0 0 0 I C o - - t • L- 0 I _-'-----L--.- l t . a li traje 3 do 15 dana. termiekim susarama. naboja. ~ r- t 0 ~ 1 ~ --r . grozda.::: PRAKTICNE MALE SUSlONICE ZA SUSENJE LEKOVITOG BIUA . a u pea se mOlt: peei hleb. o nim koje se grej u drvetom .. vee prema tome sta se '" ~ ~ _____ c..A SUSENJ E BIUA Ima mnogo tipova i velie ina termiekih susara. Susenj e u termiekim susarama j e sk uplj e. Naveseemo jednu praktienu susaru koju moze svako sagracli. tj . povrea.176 PRAKTICNA SUSARA ZA LEKOVITO BlUE LECENJE BIU EM Bilje se moze susiti u vazdusnim susarama na promaji. Susenj e na promaj i je jevtinije.. dasaka. bez zagrevanja i u tzv. tom i tome slieno. zrnaste hrane i drugih ratarskih proizvoda. s to zav isi od vremena i vrste biljke i biljnog organa. LESA 1. kamena. Dna istovremeno moze positiZiti i za susenje \'oca. . mazu. Moze se gradi1i u razmm veHeinama i od raznog materijala: od cigie.ti. cerpiea. uglj em..

. avo moraju znati i oni koji beru bilje za domaeu potrosnju.irna najviSe lekovitih sastojaka u listovima i cvetovima.t raznog bilja sa kojim se svakodnevno sretao u vecitom lrutanju i borbi za bolji. Ispod krova n alaze se otvori za izlaz p are. u doba cvet~nja biljka. od najvlat nijeg prema llajsuvIjem i najtoplijem delu susare. one ne t reb a da budu veee od 1 X 1 m. od vremena berbe umnogome zavisi lekovitost biljke.sa mn~~o dece. po pravilu. Takode je otkriveno da lekoviti sastojci nisu uvek podjednako rasporedeni u svim biljnim organima. ad p eCi se odvajaj u toplotni c. Pored ostalog. dotle u Dubrovniku cve·t a ruzmarin. a da se za sve vrem e suSen ja bilje ne mora vadili sa lesa. dok znamo da . Lese se pomeraju nadole pomoCu jedne caklje u toku susenja. Krov susare treba da bude t alasast i obojen katranom da bi se susara sto jace grejala. a na kraJu vegetacIJe u podzemnim organirna. plodovirna. Tako. Posto lekovito bilje moze doneti prilicne pl"ihode. jer se bez nj ega ne moze kontrolisati temperatura susenja. U XIX i XX veku nauka je pritekla u po moe. zbuni nas i obraduje Jipa koja cveta tek u julu. a kad se popnemo na RudnLk. a pOgOtOViU oni koji rese da sakupljaju bilje na veliko za trgovinu. slu se lese pune spolja. Dok se mi u BeogradJu ru februaru mrznemo od hladnog severca i snega. a izmedu okvira da bude razapeta sargija ili zicana mrefa. Ram na lesama treba da bude od tankih. osobito porodicama brdan. semenju i korL Prema tome.aca . covek je kroz vekove i pokolenja sticao dragoceno iskustvo. Po pravilu. nekih godina podbel cveta vee u januaru.ica. neophodno je znati kad koje bilje treba brat!. . lekovitost i hranljivos. ova susara ima i tu dobru stranu sto su rarnovi za lese na produfnim zi dovima. jer je nasa otadZbina prostrana i ima vrlo raznovrsnu klimu.iLkcak hodnici sa izvesnim usponorn prerna dirn nj aku. cveta tek u martu iii u aprilu.nosti. BIUARSKI KALENDAR Sve u svoje vreme ZiveCi u prirodi. Susara mora biti s nabdevana t ermomet rom . Sa svih strana susa'r e mogu se podiei nastresruice ·kao zas tita od nevremena. dakle.a i plani~. u primorju ona cveta vee pocetkom maja.KAKO I KAD TREBA BRAT! LEKOVITO BlUE 177 u pojedinirn krajevima irna na raspolaganju. Zbog lakseg rukovanja lesarna. laksi zivot. Loziste treba da bude ukopano u zemlji da bi se lese m ogle lakse ubaci vati u toku susenj a . Na primer. Pee se nalazi spolja pri dnu susnice..a svemu tome napredan . Hemijskim ispitivanjirna utvrdeno je u kojoj je fazi razvoja izvesna biljka najbogatija lekovitim sastojcima. ali j akih letv. on. RazurnlJIVO Je da nIJedan biljarski kalendar ne bi mogao biti potpuno tacan. otkrio je otroW1ost. koji se nalazi na suprotnoj strani od peeL Pored os talih pr ed. dok u Beogradu lipa cveta obicno u junu. Pee i toplotni kanali moraju biti od crepa iii cigle. sto se rutk:om ubacuju na gornj a vra tanca i u toku s~e nja krecu odozgo nadole.Vreme cvetanja zavisi i od godine. reljef i biljni svet. Susara treba da ima ventilatore za odvodenje vlafnog vazduha.

sitnica. pasdren. Iipa. rusomaca. navala. neven. goroevet. sasa. kamiliea. divizma. velika bedrenika. trandavilje. pirevina. rosulja. tm. glog. kesten pitomi. divizma. brewvi i drugi pupoljci. kupina. sitnica. divizma. glog. troskot.isaj. podbel.izma. kantarion. jer ako sa berbom zakasni. mrazovae. slez emi. nar. evet pod bela i drugo. kleka. lazarkinja. kadulja iii falfija. smrdusa. Marta: zubaca. titrica iIi kamiIiea. miloduh. hajducica. majoran. mrazovae. borovnica. kopriva. rastav-ie. S eptembra: cemerika. lazarkinja. smilje. bunika. rusa. jagoda. pluenjak. divlja mfa. kesten pitomi. pel en. bunika. gOJ1ka detelina. stalno u prirodi da ga ne bi nespremnog iznenadilo ranG pr olece. breza. bokviea. rastavic. maticnjak. rutvica. razgon. bunika. kopriva.178 LBCENJE BllJBM biljar mor a vodit i raeuna. trandavilje. Ijubieiea. zova. neven. pirevina. breza. podbel (evet i list). divlji kesten. virak. zova. razlicak. oman. kim. ervotoeina. velebilje. vranilovka. hajduciea. hrnelj.. ali ipak moze kor isno posluiiti n asim vrlim biljarima kao pu tokaz i grub a orijen tacija u radu. drenjine. vratic. vidae. vodopija. Aprila: bozu r. zavornjak. Avgusta: bokviea. vrbova kora i dr. bunika. Februara: imela. morae. borovniea. nana. dupeae. kruska. timijan. islandski J. ljubieica. rusomaea. ivanjsko evece. rastavie. oman. oskorusa. velika bedrenika i dr. zavornjak i dr. pasulj . maslacak. podbel. divlja ruZa (sipak). kantarion. kamiliea. buhac. perSun. luna: beIi slez. crvotoeina. breze i drugog drveca.owCina. bokviea. jagoreevina. surucica. lavandula. brusnica. brdanka. vratie. zova. nana. Maja: bozurov i bagremov evet. slez beIi. rusa. majkina dusiea. majska mfa. breza. borovniea. jagoda. velebilje. kopriva mrtva. malina. lula: Bokviea. neven. zavomjak i dr. orab. krusina. durdevak. islandski lisaj. pelen. tatula. jagoreevina. lineura. rutviea. brc:1anka. r epusina. pupoljci topole. jagoreevana. dobrieica. kokotae. kupina. zetva j e izgublj ena i godina propala za tu bilj ku . nar. maslaeak. hmelj. sapunja- . kopriva mrtva bela. maslaeak. tatula. virak. pelen. islandski liSaj. borovi. podbel. krusina. islandski liSaj. petrovac. islandski liSaj. pelen. plucnjak. dobrieica. jagoda. kiCica. uvek m ora biti na opreru. repusina. kokotae. goroevet. zubaea i pirevina. erv. odoljen. klekinje. mrazovae. vrarnilovka. orab. brusniea. digitalis vunasti. maj-kina dusiea. eemerika. virak. kopriva. lipa. KAD KOJE Bl UE TREBA BRATI? lanuara: imela. razIitak. daninoc. di. miloduh. repusina. Zalfija i dr. kopriva. kupina. digitalis vunasti. sreenjak. slez beli i erni. kupina. maticnjak. kim. titriea. kantarion. digitalis . kopriva. vidae. dobrieiea. sreopue. Zbog toga ovaj kalendar i ne moze bi ~i taean za sve nase kraj eve oj za sve godine. ipluenjak. majkina dusiea. pasulj. podbel. nana. orah. milogled. hajducka trava. hrastova i druge kore. hrastova kora oj zi'r . medvede grozae. gorka detelina. tureinak. glog. maslaeak. sreenjak. troskot. tatula. turcinak. slez erni. rosulja. gorka detelina. velebilje. majoran. kopriva bela mrtva. buhae. sitniea. maticnjak. dananoe.

br(ianka. Oktobra: angelika. klekinje. 'Slatki koren. i(iirot. tatula. zova i dr.KAKO I !CAD TREBA BRAT! LEKOVITO BlUE 179 ta (crvena i bela). kopriva. dunja. zuba(\a. ze(\ji tm. selen. (\emerika. i<tirot. trandavilje. sr(\enjak. repuSina. ze(\ji tm. futika i dr. per~un. velebilje. linoura. narodnog prosvecivanja i staian podsetnik ~ta 'Se kog meseca mwe sakupljati. navaia. tmjine. odoljen. repu~ina. opstini i na svakom mestu gde se narod okuplja. jedic. klekinje. sapunja(\a. slez beli. slatki koren. zubata i dr. Decembra: i:mela. sitnica. ~ . masla(\ak. Ovaj biljarski kaiendar treba kao neki plakat krupnim slovima da bude prepisan i da bude na zidu u svakoj skoli. slez beli. trava od srca. pasdren. masla(\ak. odoljen. I to je jedan od na(\ina obave~tavanja. pasulj. bundevino seme. trava od srdobolje. apta. tatula. glog. ze(\ji tm. Novembra: gloginje. trava od srdobolje. zadruzi. mora(\. vrati(\.

· · . Lavandulae . . · · . ·· Melissae · . · Rosarum ·. Rosmarini · . Menthae crispae · · · . Farfarae · · .5 5 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 5 4 4. . Chamomillae vulg. · ··· Farfarae . · . · · · · . · · . ·· Malvae vulgaris · · · · · Millefolii · . . · . · . Nicotianae · . · . · . · ·.5 . · · · · · · FLOS Acaciae · · .·.5 8 8 7. Salviae · · .erei .·· · · · Malvae arboreae · . · . · · .· · Rhoeados . · . . . . · . · · . .180 LBCI!NIE BIWI!M GUBITAK U TEZINI LEKOVITOG BIUA PRILIKOM SUSENJA NA VAZDUHU (LUCAS) Pre Posle Pre Posle DROGA su~enja DROGA su~enja BULBUS Colchici Scillae · · · · 3 6 1 1 · · CORTEX Hippocastani . · . · · . · · . . · ] uglandis regii . · ·· Mez. · · . . · · Sambuci · . · Calendulae · · · . · . . ·. · · · · .· Tiliae · · ··. · . . · Belladonnae · . · · Lamii albi · · · . . Menthae piperitae · . · . · · Malvae · · . · · · . ·. ··· Cardui benedicti · · Digitalis · . · · Chamomillae romanae . 6 9 8 6 · 3 8 5 1 1 1 1 1 1 1 FOLIUM Althaeae · · . · . . · Violae odoratae · · . . · . . Rutae . 8 2 7 4 1 1 1 1 1 5 7 5 7 5 5 5 8 3 5 5 4 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 5 5 7 4 5. . · . Millefolii · . 4. Cyani . . · · . · ·· ·· Quercus · · · · SaUcis . · . . · · . · . ·. . · · · · · Arnicae · · · · · · Aurantii . . · · . · · Carthami · · . . · · Aurantii · · · · · · . · · · 4 4 5 2 5 7 2 1 2 3 Paeoniae ·. Hyoscyami · . · · .·. · . Verbasci · · . .

· · · Thymi ·· Veronicae · · · · · Violae tricoloris · RADIX · 4.5 2. Euphrasiae · · · · Fumariae ··· Gratiolae · Hyperici · · Hyssopi · · Lactucae · · Majoranae ··· Marrubii · · .GUBITAK U TE1 I NI LEKOVITOG BIUA PRILIKOM SUSENJA NA VAZDUHU 181 Pre Posle Pre Posle DROGA susenja DROGA su~enja Stramonii .5 5 4 3 4 5. · · · · · ·· Filicis massis · · Graminis · · · ·· Helenii ·· · · H ellebori nigri .5 2. ·· Sabinae · Serpylli .5 5. .5 4 1 1 1 1 1 Tanaceti Taraxaci . .5 Trifolii fibrini · · 4. .5 4 4 3 4 3 2.5 8 3.5 5 3 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 . · ·· Carlinae · Cichorii · · · Consolidis · ·· Ebuli .5 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Althaeae · · · · Angelicae Ari maculati Artemisiae · · Asari · · Bardanae · · · · · · · · Belladonnae ··· Bryoniae · · · Ca lami.5 3 4.5 · · 3 3 3..5 · 4 3 3.5 4.5 5 1 1 1 1 1 ··· 5 2. .5 7 · 3 1 1 1 1 · · · · · · 7 4 · 3. 9 Toxicodendri 3. Meliloti ··· Millefolii · · Origani . · Pulsatillae · · Rutae .5 Uvae ursi · · · · 5 Verbasci 5 ··· FRUCTUS Cydoniae · · Cynosbati . · 4 5 3. · Chelidonii majoris · Cochleariae · Conii .5 4 3 4. 1 1 .5 3 3 3 3 3 2.5 3 4. Myrtillorum · Gemmae Populi HERB A Abrotani Absinthii · ·· Agrimoniae ··· Artemisiae vulgaris · Cardui benedicti ·· Centaurii minoris .5 5 3 4. ····· Imperatoriae · · · Iridis florentinae · · Levistici · Liquiritiae · · · · · Onollidis spinosae · Paeoniae · · · · · · · Polypodii · · · · · · · · · Rubiae tinctoriae · · · · Saponariae · Taraxaci · · ····· Tormentillae · · · · · · Valerianae · · · · · · · · Stipites Dulcamarae · 4 5 2.5 5 4 4 4 8 5.

pelen. . bullae. Tako se. kamilicu. morae. Kad slaeica i kim evetaju. zemlju . Savetujemo da treba poeeti tiho i skromno.OGLEDNO-UGLEDNI VRTIC ZA LEKOVITO BILJE Nis ta lepseg ni plemenitijeg nema nego posle teorijskih easova iziCi u mirisan vrtie pun sarenog eveea. organe za disanje. u 1. morae. korijandar i dr. prvu leju moze posaditi i posejati vitaminsko bilje: slatka babura paprika. anis. rasadom. . morae. eubar. kupus. cetvrtu leJu bilje protiv crevnih parazita: bundeva. higij enska. sto je najvaznije. majkina dusica. sargarepa. Miloduh cveta skoro stalno i on je odusevio peelare. tre6u leju bilje protiv nadimanja :i smemji U organima za varenje: kamiliea. Mnogobrojni vrtiCi koje smo osnovali po raznim skolama postali su ne sarno najprija tniji kutak za izueavanje lekovitog bilja vee su to danas rasadnici odakle se cela okolina snabdeva semCllom. kaiu nastavniei koji imaju ove vrtove. pa tek postepeno siriti leje i povecati broj vrsta bilja. sipak. drugu leju zacinsko · lekovito bilje: Ijuta paprika. kim. 2. na primer. prirodu. mrkva. beli luk i dr. farmaeeutska. persun.. eeler. matienjak. nana. odoljen.«. ali nam se eini da su najbolji uspeh prufili oni koji imaju bilje rasporedeno prema upotrebi: bilje za organe za varenjc. Svaki prema svojim mogucnostima. 4. kim. persun. . Vrtici mogu biti razlieite velieine. korijandar za peela re i fabrikante lekova. »ViSe vredi jedan dan rada u nasem vrtieu mega mesee dana ueenja botanike u cetiri zida: Deea u vrtu sve brfe i lakse shvate i. . povratic. ribizla. U ostale leje staviti bilje po podeli kako je ranije navedeno. beli slez i mnogo drugo korisno bilje koje se traii i kao m edioinska. barnija i dr. pastrnak. kim. anis. lukovi. majkina dusica. nar. seoske peele ne izbijaju iz nasih vrtica. oblika i rasporeda. za kozne bolesti ito. nan a. digitalis. bell luk. zavole bilje. anis. GradiLi smo razne v·rtice. navala. savetom i uputstvima kako treba i kako ne treba gajiti pitomu nanu »Micarn«.par fimerijska i kao industrijska sirovina. 3.. perunika. korijandar. timijan i dr.

.ti. trave od srdobolje. buhaea i drugog bilja. slaeiea. Dubina da bude oko 2 em. anis. majkine dusiee. lineure.U peti red metne se ' korenje belog sleza. jaglaea. belog i ernog sleza.U sesti red moze se staviti kora krusine i hrasta. morae. gaveza. zove. imela i dr. Taj red je najJepsi. podbela. vee prema tome sta u tom kraju ima. hmelj. Tadeusa Koseuskog 1. divizme. poklopi 's e staklenom ploCom i obesi na zid tako da slliZi kao najlepsa i najbolja izlozba i ueilo ne sarno za ueenike vee i za sve mestane.OGLEDNO·UGLEDNI VRTIC ZA LEKOVITO BlUE 183 VITRINA - IZLOZBA LEKOVITOG BIUA Sve opstine. . gorocveta. zalfije. bokvice. a mogu je i sami naeiniti. maslacka. Na svakoj pregradi se oznaei koja je biljka unu tra. Obieno ·s e u gornjd red stavi eveee od kamilice. . metviee.breze. podbela.j nabavi. hajdueice. Kad se sve napuni. medveeeg groZda. odoljena. Dobro opremljena vitrina one sarno da je jedna od najboljih metoda za pruZanje ocigledne nastave i davanja uputstava kakva treba da izgleda roba. . vranilovke. lavande. . stde i dr. u Biljnoj apoteei Instituta za proueavanje lekovitog bilja u Beogradu. ljubiciee. trnjine. a ako zele . kim. .i razno bilj e kojeg u toj opstini ima najviSe i koje treba da se sakuplja. koprive i dr. lznutra se naeine pregrade u koje se . Ovakve vitrine eitaoci mogu videti. vee ona na sve ostavlja veoma prijatan i jak utisaik i svakog Ijubitelja prirode zaista odusevljava. skole i druge ustanove mogu imati na zidu stalnu izlozbu lekovitog bilj a koju mogu ' dobiti od Instituta za ispitivanje lekovitog bilja u Beogradu. Od tankih daseica napTavi se plitak sanduk oko 50 em sirok i isto toliko dugaeak. jer ima Jepo obojenog eveea i one 'Privlaei pa!nju Ii oduseVtiee svakog prolaznika. lipe.stav.U drugi red moze se staviti razno lekovito lisee: pitome nane.U eetvrti Ted stave se plodovi i semenje sipka. korijandar. razena glavnica i dr .U treCi red pregrade metnu se trave od sitnice. . matienjaka.

VB: april-juli. VB: jesen iIi prolece. S=4:1. Asperula ado rata. Cvet (Althaeae flos). VB: leta. Biljka u cvetu. S 2. VB: jesen iii prolece. S = 4: 1. Arctium lappa. B r e z a. VB: leta. VB: jesen. T ran d a v i I j e. Cvet (Achilleae cly. S 5: 1. Achillea millefolium. S = 4: 1. (Lappae radix). Koren. obieno je oguljen (Calami rhizoma). VB = vreme berbe. (/J Adonis vernalis. Vel e b i 1 j e.5: 1. VB: l ei'<>. List (Belladonnae tolium). llgrimonia eupaloria. Biljka u cve tu. S = 3: 1. ern a s 1 a Ci c a. VB: leto. Pi or e vi n a. Mlade krtole bez korenja (Acol1iti tuber). Plod (Anethi fructus). Apium graveolens. Anethum gravcolens. gornji dec stabIjike (Agrimoniae herba). (/) Acarus calamus I d iii' 0 t. Rizom (pilicis rhizoma). VB: prolece. S=6:1. (/J Althaea officinalis. Cvet (Althaeae roseae flos). ¢ Arctostaphylos uva ursi. navaJa. Pap rat. + Cj) Aconitulll napellus. S = . S = 4: 1. VB: jesen. Trava (Asperulae herba). Zrelo seme (Sinapis nigrae semen). Biljka u cvetll bez donjih delova stabljike (Absinthii her bal. S = 5 : 1. S = 5: 1. Rep u 5 ina.u propisuj e Jugoslovenska farmakopeja . ¢ Brassica nigra. Koren od 3--4 godiSnje biljke (Belladonnae radIx). Rizom bez korenja. Achillea clypeolata. . S = 3 do 4 : 1. H a j d u c . List (Folium). Be 11 s I e z. Pel e n. (/J Aspidium filix mas. S 5 : 1. List (Betulae folium). . S = 4 : 1. 4 : 1. List (Uvae Lirsi folium). (/J = od biljke se dobija droga koj. VB: leta. VB: leto.r 0 v a c. (/J Artemisia absinthium. Biljka u cvetu (Adonidis herbal. Z uti r a van. VB: leto. M i rod i j a. VB: leto. Plod (Apii fructus). VB: leto. C e I e r. VB: leta. Betula alba. (/J Agropyrum repens. VB: jesen. . gomji dec s1abljike sa cvasCu (Mill efolli herbal. 4 : 1 znaoi da se od 4 dela sirove dobije 1 dec suve biljke. Jed i c . VB: leto. VB: maj-juni. Go roc vet. S 5 : 1. VB: septembar-{)ktobar. La z ark ~ n j a. VB: leto. S = 7: 1. + (/J Atropa belladonna. Me d v e d e g r 0 Z d e. S = 4:1. s p 0 r i s. = = = = --- . S = 3: 1. Rizom (Graminis rhizoma). Pet . zlita hajducica . Koren (Althaeae radix).PREGLED VAZNIJIH PODATAKA o DOMACEM LEKOVITOM BILJU Znacenje skracenica: + = otrovna biljka. Althaea rosea. S = odnos sirove prema sllvoj biljoi (na primer. peolalae flos) .k a t r a v a.

mOl1ogYl1a. "hrastova mahovina« ). S = 4: 1+ (/) Claviceps purpurea. M r a Z 0 v a c. S = 7: 1. R a s t a vic. Chrysanthcmum cinerariaefolium . leto. Go r s k a met vic a. Cela biljka po ·suvom vremenu brana (Lichen islandicus) . T v r d a r a zen a g 1 a v n ~ c a (Secale cornu tum). Mas l!i n i ca. VB: leto UUDijuli). S = 1. Seme. I s I and ski I i ~ a j. Cvet bez ca~ice (CaIendulae flos). Plod (Carvi fructus.) VB: leta. Biljka u cvetu bez korena (Bursae pastoris herba). (/J Corial1dmm sativum. VB : jesen. V 0 d 0 P a j a. (Cydoniae semen). a v 0 r n j a k. Centaurea cyanus. S = 5 : 1. Rizom (Gramini majoris rhizoma). (/) Cydonia vulgaris. Cvet (Cyani flos). VB: leto. Cela biljka bez korena (Convallariae herbal. Sterilna stabljika (Equiseti herbaY. + cp Colchicum autumnale. S = 5 : 1. VB: za vreme zetve raZi. S = 2: 1. S 5 : 1. E. VB: krajem leta. R usa. Capsicum amzuuln. C. Seme (Stramonii semen) . Z u b a c a. Capsel/a bursa pastoris. . VB : 5: 1. Seme (Cucurbitae semen). Zreo crven plod (CapsiCi fructus). (/) COl1vallaria majalis. Cynodon dactylon. Tat u I a. Pap r i k a (I juta). S = 4: 1. VB: maj. Cichorium il1t)'bus. prunastri. VB: juliavgust. VB: leto. Cvet (Crataegi flos). List (Digitalis lanatae folium) . Cela biljka s korenom (Chelidul1ii herba). = = = = . S = 4: 1. VB: maj. S = 3. z m 1 J 1 nom I e k o. List (Stramonii folium). VB: april-{).i!-juni. VB: leto. Biljka u cvetu bez korena (Centaurii herbal. VB: leto. S = 4: 1. S = 5 : 1. R us 0 mac a. od verema trava. VB: pl'olece ill jesen. S = 4: 1. Cvet (Col1solidae flos). Kim. oJju~tena i u kI'iSke isecena (Colchici tuber). K 0 r i jan dar. Be s n i k. S = 4: 1. G log. Seme (Colchici semen).5: 1. S 3: 1. q) E p ·ythraea centaurium. VB: februar~a:rt. S = 6: 1.PREGLED VA-tNIJIH PODATAKA 0 DOMACEM LEKOVITOM BlUU 185 Calamintha officinalis. Ceo lisaj (Lichen quercus). Lukovica. Daphne mezereum. S 7: 1. KJ c i c a. Cetraria islandica. Trava (Calaminthae herba). VB : kraj proleca i u leto. VB: maj-juni. R a z Ii c a k. :2.rethri flos). D elphinium cOP1solida. H r as to v i i ~ a j (tzv. VB: leto. + Digitalis lanala. Koren (Cichorii radix) . N eve n. Cvet (Conval/ariae flos).i<tobar. (/) Carum carvi. (/) Equisetum arvense. S Cucurbita pepo. VB: maj-j uni. Poluzatvorene i zatvorene cvetne glavicc (P). D £I r 11 e v a k. VB: apr. Evernia furfltracea. VB: septembar-{)ktobar. Plod (Corial1dri fruclus). + (j) Datura stramonium.3: 1. S = 7 : 1. Dun j a. S = 4: 1. Calendula officiP1alis. VB: leto. VB: leto. Kora (Mezerei cortex). S = 4: 1. Chelidonium majus. S = 5: 1. B u hac. VB: JUDi-julio Cralaegus oxyacanlha. VB: leto. Bun d eva.

j list (lvlarmbii herba et folium). Juglans regia. 8 4 : 1. septembar~Lobar. K u k u r e k. VB: juni~vgust. Bel a m r t v a k 0 P r iva. K u d ir a v a n aDa. pallida j dr. Koren (Enulae radix) . Biljka u evetu (Basilici herba). VB: jesen. Rizom s korenjem (Heilebori rhi. List (Menthae crispae folium) . Lisnati dec stablpke u cvetu (Pulegii herba). 8 = 4 : 1. ¢ Matricaria chamomilla. List (Melissae folium). Marrubium candidissimum. Lisnate granciee sa evecem (Hysso· pi herba). = 8=4:1. ¢ Linum usitatissimum. VB: juni~ktobar. ¢ Malva silvestris. Inula Ilelenium.186 L£CI!NIB BIUI!M (/) Foeniculum vulgare. List (Juglandis folium). Ocimun basilicum. VB: avgust~ktobar . Cvet. K I e k a. + (j) Hyoscyamus niger. M 0 r a~. VB: jesen ill prolece. Cela biljka u evetu (Hemiariae herba). VB: maj-septembaT. M a ~ k 0 v b r k. Z e ~ j i t r D. Fraxinus exelsior. VB: juni-septembar. 8=7:1. Lamium album. Met vie a. VB: jesen. zoma cum radicib us). 8 = 4 : 1. Cvet bez dr~ke (Malvae flos).). VB: leto. Lupulinum). Hyssopus officinulis. ¢ Hypericum perforatum. 0 man. Koren (Ononidis radix). Zlezde (Lupuli glandulae. VB: avgust-septembar. VB : leto. ¢ Humulus lupulus. ti herha). Plod (Foeniculi fructus) . 8 = 4 do 5 : 1. J a sen (b e I i).avgus·t. ¢ Onol1is spinosa. VB: ¢ 8 5: 1. VB: proleee i leto. VB: juni . VB: leto. Milo d u h. ¢ Mentha piperita. 8 = 4: 1. Mat i c n j a k. Per u n i k a. peregrinum. M. ¢ Herniaria glabra. 8 it n i e a. K ant a rio n.juli o 8 = 5: 1. Olju~ten rizom (lri~ dis rhizoma). k ami 1i e a. VB: septembar. Fragaria vesca. Cvetne glavice bez drr~ke (Chamomiilae II0s) . 8 = 4 : 1. VB: maj-avgust. VB: lelJO. 8 5: 1. Lst (Fraxini folium). H mel j. Zrele bobice (Juniperi fructus). 8eme (Hyoscyami semen). 8 = 5 : 1. VB: leto-jesen. 8 = 5: 1. VB: maj-juni. Ku d r a v a n ana. C r n i s I e z. Tit r i e a. VB: juni -oktobar. Mentha pulegium. 8 = 7 : 1. Iris germanica (I. List (Menthae piperitae folium). 0 c a j n i e a. M. 8 = 3: 1. 8 5: 1. ¢ Melissa officinalis. Nan a. 0 r a h. 8 5: 1. Mentha crispa. 8 = 3: 1. go s p in eve t. VB: juni-juli. 8eme (Lini semen). Gomji deo stabljike u evetu (Hyperici herba). List (Hyoscyami f olium) . 8 5: 1. = = = = = = = . B 0 S i I j a k. 1'rava u evetu . VB: letJO. Sum s k a jag 0 d a. Zenske rese (Strobili lupuli). vulgare. Bun i k a. 8 5 : 1. List (Fragariae folium). List (Menhae crispae folium). + Heileborus odorus. ¢ Juniperus communis. VB: avgust-septembar. List (Malvae folium). Nigella damascel1a. Lan. VB : juli. VB: leto. 8 = 4 : 1. Melltha crispa. 8eme (Nigellae semen): VB: leto. 8 4: 1.

VB : prolece. elatior. V ran i I 0 v k a. Lisnati dec stabljike u evetu. VB: leto. Rosa centifolia. S = 4: 1. Cela biljka u evetu (Majoranae her. s a I e p. B 0 r. BiI}ka u evetu (Polygoni herbal. Pinus silvesrris. (j) Potentilla fo rm entilla. major. P. VB: jesen . S = 5 : 1. off icinalis. Koren (Petroselini radix). VB : ma:j . S = 8 : 1.mart. Potentilla anserilla. sipak (Cynosbati fructus). VB : jesen . Zreo plod (Anis i fru ctus). Plod. T r 0 s k 0 t. folium et flos). Glatka kora sa mlaCiih grana (Quercus cortex). Prunus spinosa. list i evet (Origani herba. Pupoljci i krunicni Ii· stovi (Rosae flos). VB : juni-juli. P.jurui. D i v J j a r uta. Biljka 'U evet u bez korena (Pul· monariae herbal. B 0 k v i e a . VB: proleee. Jag 0 r C e v i na. S = 8 : 1. Koren (Primulae ra· dix).prolece. Cvet i krtole (Paeoniae flo s et· tubera). Petroselinum sativum. S = 5 : 1. P er ~ u n.proleee. S t 0 I Ii s t a rut a. S t eta. K r u ~ ina. Paeonia decO/·a. VB: leto. Olju~ten tir (Quercus semen). S = 5 : 1. S = 4 do 5 : 1. bal.<omniferum. List (Plantaginis folium) . S = 2.prolece. S = 4: 1. VB : maj-septembar. S= 3 : 1. Polypodium vulgare. VB: j uni-juli.julio S=4 : 1. S = 3: 1. VB: jesen . M a j 0 ran. S r c e n j a k.PREGlED VAtNlJIH PODATAKA 0 DOMACI!M lBKOVITOM BlUU 187 Cb Orchis morio (i drugi). VB: maj .jesen. Pulm onaria officinalis. VB: jesen. Upotrebljava se i evet bez ca~ice. VB: ok· tobar.april. Osusen sok (Opium). Primulla officinal is. Rizom (B istortae rhizom a). a krto le p o ~tko m jeseni. Polygonum aviculare. Plod (Petroselini fruc tus). VB: le to. S = 4 : 1. Origanum majoralla. List (Anserinae folium) . Polygonum bisto rta.prolece. Zrele bobiee (Rhamni catharticae fructus). Cvet (Acacia e flos). Cb Rhamnus frall gula. S = 4 : 1. VB: kraj leta . B o t u r. VB: mart . PI u c n j a k. Peteljke (Cerasorum stipites). VB: evet u pr olece. Populus nigra. Vis n j a. Cb Papaver . VB: jesen . R. Origanum vulgare. VB : maj-oktobar. R. T r a v a 0 d 5 rea. S = 4 : 1.5 : 1. VB: februa r apri l. S = 4: 1. ern a top a I a. Mladi pupoLjQi (Pini turiones). VB: leto. Pas d r e n . Plantago lanceo/ata. A ni s. Cb Quercus robur. .jund. T u r c ~ n a k. H T as t. Rhamnus cathartica. Cb Pimpinel/a anisum. S = 4 : 1. Nedozrele caure (Papaveris immaturi fructus ). S = 3 : 1. T r n. VB: leta. S = 5: 1. S I a t k a pap rat. VB : februar . S = 4: 1. . Mlada krtola (Salep tuber). Rosa canina. P. Krunicni listi6i (Rhoeados flos). M a k. Prunus cerasus. Mladi pupoljoi (Populi gem mae).pr olece. Rizom bez korena i stab· Ijike (Polypodii rhizoma). Seme (Papave ris semen). K a c u n. VB : kraj leta. Cb Papaver rhoeas.izom (Tormentillae rhi· zoma). S = 4: 1. VB: je· sen . gallica. VB: maj . Kora (Fra ngulae cortex. VB: le to.

5 a 'P u n j a c a . VB: prolece. G a v e z. 5 = 4:1. (/) Valeriana officinalis. VB: jesen. Cvct (Farfarae flos). Cub a r.avgust. S = 4: 1. 5 5: 1. Koren (Taraxaci radix). erni gavez. bljuc. 5 = 4: 1.oktobar. Rubus fmticosus. VB: leto. 5=5:1. (/) Saponaria officinal is. (/) Tilia parvifolia i T. List (Farfarae folium). !<. VB: leto. B 0 r 0 v n i e a. Thymus serpyllum. S 4 : 1. VB: maj . (/) Tussilago tarfara. M a j kin a duoS i c a.juli.188 leto.oj v a . VB: maj . List i plod (kao malina). Cela biljka (Urticae herbal. VB: juli septembal!'. Teucrium mon/allum. R u z mar i n. VB: septembar . VB: leto. List (Salviae folium). Koren (Saponariae radix) . Cvet (Sambuci flos). Urtica dioica. 2: a If i j a. Koren (Tami radix). VB: u ranD prolece il~ u kasnu jesen ('k ad nema JiSea). (/) Sambucus nigra. VB: juni . VB: jesen . VB: mart .septembar. 5=5:1.juni. 5eme (Sinapis albae semen). K u 'P j n a. S = 4: 1.ora (Sambuci cortex). VB: juni . 5 = 5: 1. 5 = 5: 1. Koren (Urticae radix).juni. Lisnate stabljike u ovetu (Teucrii montani herbal. platyphyllos.apr11. LI!CI!NJI! BILJI!M 5: 1. 5 = 3 : 1. VB: mart-. 5 = 3: 1. Mas I a c a k. VB: maj . S = 4 : 1. List (Rosmarini folium). VB: leta. VB: jesen. VB: juni . . List (Myrtilli folium) . M a l j n a. Lisnate stabljike u evetu (Teu· crii herbal. 5tablj i!ka bez IisCa (Dulcamarae stipes). S 5: 1. K 0 prJ v a. Taraxacum officinale. Bobica (Myrtilli fructus). Vacciniwn myrtillus. Bobiee (Sambuci fructus). (/) Ruta graveolens. Koren (Valerianae radix).avgust. Rut vie a. 5 = 3: 1.a~Tgust. Satureja horterlsis. Plod (Rubi idaei fructus). Koren (Symphyti radix). S 4: 1. Tanacetum vulgare. (/) Sinapis alba.julio 5 = 6: 1. 5 = 5: 1. B I jus t. VB: maj .avgust. S = 4: 1. Teucrium chamaedrys. 5 = 5: 1. Cvet sa priperkom (Tiliae flos). Bel a s I a c i c a. S = r:b Rosmarinus officinalis. VB : = = = = = . S = 3: 1. (/) Thymus vulgaris. Rubus idaeus.i -cleo bUljke u evetu (Tanaceti her:bal. V rat i c. VB: leto. Gornj. T r a va . S = 7: 1. Salvia officinalis. S=3:1.prolece. Tamus commu11is. S 5: 1.juni. List (Rubi idaei folium) . Tim i jan. Pod bel.maj. VB: juni juli. Biljka u evetu (Thymi herbal.novembar. 0 dol j en. Z 0 v a. VB: jam . + Solanum dulcamara. Biljka u evetu (Serpylli herbal. VB: juli . Biljka u evetu (Saturejae herbal. VB: jesen. 5 = 5: 1. Symphytum officinale. List (Rutae folium). VB: maj .p 0 dub i e a . Po moe n oj ea. VB: septcmbar . Lip a.

S = 7: 1. VB: proIeee. S = 8 : 1. S=7:1. S = 5: 1. VB: jesen . . VB: mart-april. Naglo osu~eni krunitni listici (Verbasci tlos). Mla<1e grantice 5 liscem (Visci stipites).PREGLBD VAZNIJIH PODATAKA 0 DOMACEM LEKOVITOM BILJU 189 + (/) Veratrum album. D i viz m a.tobar. Viscum album. VB: juni .prolece. Svila od kuk.avgust.jUlio S = 5: 1. 1m e 1 a. L j ubi tic a. VB: septombar . (/) Verbascum plliomoides d V. S = 5: 1. Viola tricolor. Zea mays. K u kuru Z. Koren (Violae odoraiae radix). C e rri e T i k a.ok. Biljka III cvetu (Violae tricoloris herba). S = 4: 1. thapsiforme. VB: leto. Dan i n 0 c (poljski). Viola odorata. Cvet bez tasioe (Violae tlos). Rizom s korenjem (Veratri rhi· zoma).uruza (Maydis stigma). VB: maj .

magla od sitnih ~estica mikronske razmere. Upotrebljavaju se u le~enju zapaljenja koze i sluznica i za zaustavljanje malih krvavljenja.prilagoc1avanje Akomodacija oka ..prilagodavanje novim klimatskim uslovima Akomodacija .porodjJjstvo Albumen .nerastvorljive materije koje na povr~inu svojih ~estica vezuju otrovne i druge ~tetne supstancije: medicinski ugalj.lekovi Ijutog ukusa (paprika) Akumulacija . Aklimatizacija .bolesti izazvane delimi~im ~li potpunim nedostatkom pojedinih vitamina iii vi~e vitamina u organizmu Aglutinacija .ina meClueeJijskog tkiva. belanCevina Alergija . kaolin i dr.zgomilavanje baeila iii ervenih krvnih zrnaca Adaptacija . hrana. mikrob) u prisustvu kiseonika u vazduhu Aerosol . lekovi.gojaznost Adsorptivna sredstva (adsorbensi) .trbuh AbdominaIan .). SuZavaju prosirene krvne sudove. trbu~an Abortivna sredstva (abortiva) .koju treba le~iti .promenjena osetljivost organizma prema ponovnom dejstvu iz· vesnih alergena (klice. Adstringentna sredstl'a (adstringensi ~Ii astringensi) . Deluju izrazitije na zapaljenu sluznicu i kofu nego na zdravo tkivo.beJance.sposobnost oka da vidi jasno j precizno udaljene i bli· ske predmete Akrija . .kaie se za bolesne pojave koje se naglo pojavljuju i brzo proti~u.stru~ni naziv za pobaeaj Avitaminoze .i sloj belan~ev. uslovljene preosetljivo~cu organizma prema njima Alopatija .upotreba lekova koji u organizmu izazivaju dejstva suprotna od onih koje stvara bolest. koji moze da zivi (npr.pctlagoc1avanje Adipoznost . smanjuju lu~enje tkiva i zgusnjavaju povrsinski sloj.nagomilavaDje Akutan . . nasuprot hronionim koje traju duZe od 40 dana Akuserstvo .one ~to pripada trbuhu. talozeCi povr~in5k.sredstva za izazivanje pobaeaja Abo/·tus .sredstva koja izazivaju povrSinsko skupljanje tkiva. ~estice iz vazduha i dr. Aeroban _ . suve pare. soli bizmuta. u vidu fine.RECNIK MEDICINSKIH NAZI VA Abdomen .

lekovi protiv crevnili paraz.lekovita sred:stva za lerenje proliva Antidot .rellli protliv mfekcije Antiseptici . tj. a neophodnu energiju dobiju putem razlaganja organ· skih materija. koju je on sam stvorio Aritmija .suprotno delovanje dvaju mi.lekovii kojima se suzbija iii ublafava zapaljenje Anthelmintici . od 17.supstancija koja neutra1d~ dejstvo otrova Antiemetici . lupulin i dr.ita Anurija .krvni sudovi koji odvode Jav u srca Arterioskleroza .mo~dana kap Apsorbensi ..RECNIK MEDICINSKIH NAZIVA 191 Alopecija .malokrvnost Aneste'lija . Analgeticka sredstva .nedostatak funkcije varenja Aperitiv . nedostatak volje za jelom Antagol1i:z.sredstva sposobna da otklone.bezoblit an.) Androgene supstancije .nepmvUnost u ritmu sr6mih otlrucaja Arterije .postupci Jroji su usme.a771 .prestanak mokrenja Apepsija .lekovd kojoi 'Ilblabvaj u iii otldanjaju bol Analepticka sredstva .izostanak menstruacije u ~ene u zrelo doba . prouzrokovane histolitit kom amebom Amenoreja .neosetljivost Anoreksija .lekovi koji uniStavaju za:razne klice Antispazmodici . analgetitka sredstva Antipiretici . do 45. kolekcija gnoja u ~upljini. akutno za~ oboljenje sluznice debelog creva u kojem postoje reste krvavo-sluzave stolice.koji upijaju Apsces .zagnoj.protiv (anti dot = protivotrov) Antidijaroitka sredstva .neje~nost. nemanje alpetita. struCni naziv za ~elavost Alnara .gorka sredstva Amebna dizenterija .lekovi protiv povra~ja Antineuralgici .mi:kroorganizmi koj:i zive b ez s10· bodnog kiseonika. ~ to nema odredenog oblika ' Anaerobni mikroorganizmi (anaerobi) .mu~ki polni harmon Anemija .amebna srdobolja.jedinjenja koja mogu potpuno da zamene prirodni hormon mu~kih polnih fiezda u u~kopljenih eksperimentnih livotinja Androsteron .sredstvo za otvaranje ape1lita Apopleksija mO'lga .vid. godine starosti Amorfan .degenerativna bolest al'terija koja dovodi do njihovog ot· vrdnu~ Asistolija - sImp pojava nastallih usled slabosti srtanog mig~ .lekovi lroji sniZavaju pov2enu telesnu temperaturu (kinin) Antisepsa . ubl~e i spre~ polni proh· tev (kamfor.sredstva promv ~va Antiflogisticka sredstva .kroorganizama m dvaju anti· biotika Antacidi -lekovi koji neutralgu kiselinu Anti .sredstlla Jtoja podsticu disanje i krvotok iii direk· tnim dejstvom na krvne sudove iii preko centra u centralnom ~iv~om sistemu Anafrodi'lijaci .

organske supstanoije (enzimi.tak glasa Afrodizijaci . mokraena '(l ezikans kojti izaziva plikove Vez ikula .j sposobinost za dzvr~enj e polnog cina Acelonemi ja . zagu~ivanja Asfiksija . mehur Vene .192 LBCBNJ B BIUBM Astenija .odre~i vanje vrednost i Ie-kova bjolo~kjm metodima. uguk nje Ascit .mlitavost m i ~ ica zeluca i creva Autointoksikaci ja . srece se u kce>rnoj bolesti i praceno je pnisust'Vom a cetona u mokraOi Bakterioslacici .a kojlll se u potrebljavaju oSIll cilj em da se podstakne i poveca polni proh tev.povracanje Vulnerarija .isparljiv Vornitiva .nedos ~aJtak vitamina Bl u organizmu.lekovi koji izazivaju pro~irenje k'r vnih sudova Vazodilatacija . J1aIjcdee na laboratorijskim fivetinjama Bronhilis . a s tim .plik.s tanje tzv.otrov Vermicid . a ne ubjjaju ih (antibiotici) Bak tericidi . ~tamini) koje svojim prisustvom u vrlo malim kolicinama uticu na tok reakcije u organizmu BioloSka standardizacija (normalizacija il.smanjenje Hi odsu stvo nonnallIle napetosti (tonusa) jednog organa 'ko j i se grti Atonii'na dispepsija . izazvane specijalnim klicama .sredstva koja ungtavaju bakterije B enigni . urinama .pres tanak d isanja.prisustvo povecan ih kolicina acetona u krvi (~ece rn a bolest) Acidoza .bradavic:e Volatilan .blag.sredstva koja sprecavaju razmnoiavanje bakterija.gre krvWh sudova Vezika. bezopasan B eriberi .vodena bolest Atonija .pretvaranje u paru Vaskularni spazam .besika.sredstvo koje ubija crve Vertigo .pO'tpuni iii delirnicni gub.sredstv.o~ta slabost organizroa Astma .srcdstva za izaziVlalIlje povracanja Vomitus . avitaminoza Biokatalizatori .sirenje kI'VlIlih sudova Vazokonstrikcija .brucelama Vazodilalalorska sredslva . tJrova nja organizma lkiselinama.krvni sudovi kroz koje se krv vraea u srce v·enenum .sredstva za zaceljivanje rana .trovanje organilZma materijlaIIla koje se u njemu stvaraju A10nija .i. horrnoni.zapaljenje du~nica Bronhopneumonija .stezanje krvnih sudova Vaporizacija .napadi oteianog disanja.nesvestica.grupa od dYe zarazne bolesti: ma'lts'ke groznice i" Bangove bolesti.i titracija) lekova .zapaljenje pluea B ruceloza (m elitok oksija) . vrtoglavica Veruke . Z'alptivanja.

unistavanje insekata Oezilltekcija . Izazivaju je dYe vrste klica: 1.zapaljenje jezJka Gral'idnost .zlezda Glau kom .secerna bolest Dijagnoza .zapaljenjc zglobova (giht. Dijabetes . bacili dizenterije i 2.izumi ranj e tkiva u vecoj iii manjoj oblasti tela Gastritis (gas/ril ) . uLozi) Dezinsekcija .lekovi koji poveeavaju kolicinu izluCivanja mokraee .sredstva za Ciscenje Dehidracija .akutno zarazno oboljenje sluznice debelog creva sa cestim krvavo-sluznim stolicama.l1aIl Ga71grena . Stoga se razlikuju bacilna i amebna srdobolja.uniStavanje zaraznih klica Dekokl .zapalj enj e zglobova Glandula .RECNIK MEDICI NSKIH NAZIVA 193 Galaktagog .sredstvo koje poma:ze varenje Digestija .ivanje dlaka sa tela Depresija .s tomacno-crevna oboljenja Genet ika .ods tranj.obezv:odnjavanje Digestiv .utvrdivanje VoI1&te i karaktera nekog oboljenja Dijagnostika .zapaljenje koze Dermalologija .koji dovodi mleko Galaktogen .trudnoCa Gltt .prisuslvo secera u mokraci Glositis .polm organi Gingivit . tuga Deratizacija . histoliticka ameba. oseeaj otezanog disanja Distonija poremeeaj tonus a vegetativnih nerava iii miSica Diureza .grana medicine looja se bavi postavljanjem dijagnoze Dijareja .grana medicine koja proucava bolesti koze Decergensi .proliv Dijato reza .zapaljenj e desni Giht . i nepotrebIlli suvisni proizvodi prometa materije u organizmu Diureticka sredstva (diuretici) .sredstvo za CiScenje j negu zuba De pilacija .nauka 0 nas ledu Genitalije .zaptiv.zapaljcnj e zeluca Gas troen teritis .unistavanje pacova i ostalih glodara Derma .utucenost.povecanj e pIlitiska u oku Glikozurija .ooilno znojenje Dismenoreja .izluCivaln.mlekotvo.bolovi u krstima i malam trbuhu za vreme menstruacije Dispepsija .poremecaj varenja Dis pneja .lek dobijen kuvanjem droge u vow Dekoloracija .stomacno-crevno 2lllpaljenje Gastrointes tinalna oboljen ja .obezbojavanje Delirijum .varenje Dizenterija (srdobolja) .bunilo Del1trifik .kola Dermatit .je mokrace ikojom se otklanjaju iz organizma nepotre· bne kohlcjne teCnosm.

otok zhog prozimanja vazduhom organa (pluea) iIi vezivnog tkiva (potkoznog iii miSicnog) Endogen .osuseni delovi biljke. neosetljiv Imunitet .padavica Eritroeiti . Upotrebljavaju se u medicini.supstancije koje u uskopljenih zenki prouzrokuju nagon za parenje Etarska ulja (isparljiva ulja) . nastaju kraste karakteristicne boje (kao med). nenormalno iIi preJromerno OObro TaSpoLozenje Zagno j apsces Ikterus . koriste se u slucaju akutnog ll'OVanja. bez poznavanja naucnih teorija i hemizma leka Emfizem .lecenje iskljucivo same na osnovu stecenog isj. mehuricima koji svojim prskanjem izazivaju vlaienje. a minimalna doza najmanja kolicina leka koja ima odredeno lekovito dejstvo.dvanaestopalacno crevo Egzantem . Maksimalna doza je najveca kolicina leka koja se moze podneti bez znakova trovanja. moze biti razlicitog izgleda i sastava Edem . vrlo slozene smese raznih organskih jedinjenja. nasuprot onome sto je e g z 0 g en 0.mirisne.zapaljenje unut:mSnje sreane opne Enteritis . parfimeriji i kozmetici Euforija . iIi su od poeetka zamucenog sadrlaja (gnoj).otok Ekspektorancija .odredena kolicina leka koju treba uzeti odjednom.osip po kozi.. Drastika . u hroll'lcnoj faz·i dolazi do zadebljanja pokozice Emeticka sredstva .onaj koji je ·u nutrasnjeg porekla. cime patpomazu njeno i·s kasljavanje Eksudat .lekovi koj~ povecavaju lucenje sluzi u dusniku i dusnicama i cine je tecnijom. izlivena tecnost rna u kojoj duplji organizma Ekcem (egzem) .infekc.polna nemoe Imun .eoma .lekovi koji prouzrokuju povracanje. 'k oji potite iz -samog organizma. koji sluze za lek Duodenum . stvaranje krasta i na kraju ljuspanje.:ustva. sto dolazi iz spoljasnjeg sveta Endokarditis . Dobijaju se iz Taznog mirisnog bilja.zapaljenje tankog creva Epilepsija . najcesce destilacijom vodenom parom.retko. seksualna .snaina sredstva za Ciscenje Droga . danas . Terapijska doza se nalazi izmedu maksimalne i minimalne doze i predstavlja onu kolicinu leka kojom se postize najbolje dejstvo u lecenju. Impoteneija. Pucanjem mehuriea.izliv.crvena krvna zrnca Estrogene supstancije . jer je mnogo korisnij e ispiranje zeluca sondom Empirijska mediciJl(l .194 LECENJE BIUEM Difterija (gllsobo/ja) .otporan.vrlo za razna boles t prouzrokovana bacilom di fteri je Doza leka .ija koze u vidu pojave mehurica s bistrom tecnoscu koja se uskoro zamuti.:.otpomost organizma protiv zaraznih bolesti uslovljena prisustyom specificnih antitela .zu1ica Impetigo .kozno oboljenje koje se odlikuje crvenilom.

najee~ca balest pex1ilfernog zivoanQg 'si'9tema Kancer . padom krvnog pritiska.nagla slabost i nemoc organizma pracena slabljenjem i ubrzanjem sl"eanog rada.lek.-sredstva za UIlIi~tava. koje pojaeava norma1no lucenje sluznice Kafeizam .ovi koji 'Pojacavaju snagu oslabljenog srcanog mBiea Karminativna sredstva .zapaljellje. Klizma .medicinski naziv za sunCanicu lnsomnija .oj ed lntoksikacija . koje se vrsi irigatorom Klimakterijum .lekovi koji olaksavaju ods't ranjivanje gasova iz creva Kataplazma (cicvarica. jak bol u trbuhu.akutan. kJizma Kokainizam . 195 lnsekticidna sredstva (insekticidi) .zapaljenje Intut . infar kt miokarda) . melem) .nim bujlaIljem roIasrog sloja pokoZice . a ponekad i potpuDim gubitkom svesti Kolika .vrsta lecenja medikamentima (lekovima) koji se U!Ilose udisanjem u disajne organe lnhibicija .trovanje oIW'!Il1zma lntravenski -. hronicno ill alkutno.Wa za leeenje spoljnom upatreb'o m Katar .unoseDJe teenosti u gufnje crevo. 'n esvesticom.javlja se u osoba koje svakodnevno dufe vreme unose velike kolicine kafe.slab vdd pri smanjenoj sve~losti.zracenje Ishijas (»isijas«) .rak Kardiotonicka sredstva (kardiotonici) .zapaljenje debelog creva .oparak.sprecavanje. najcesce zbog prepreke u prainjenju njihovog sadrlaja Kolit (kolitis) .dnje. Osobito su nervozni ljudi osetljjvi na ovo hroDicno trevanje Keratoze ..ice Infarkt srca (»srcana kap«. ekstrakt dobijen prellivanjem kljucalom vodom inhalacija .RECNIK MEDICINSKIH NAZIV.. zaustavljanje iIi tlroCenje neke rn.bolesna -sklonost ka hronianom una~enju kokaina da bi se postigla euforija Kokosje slepilo (hemeralopija) .nesanica Intertrigo .davanje nekog leka ubrizgavanjein direktno u ~ upljinu srcanih komora Intramuskularna injekcija .nje msek.prel= doba zene Klistil' . koji je posledica snainih grceva supIjih trbuilnih organa.oboljenja .koZe looja se odlikuju prekomer.te~ka akutna sreana bolest koja nastaje usled zacepljena (tromboze) arterioskleroticnih srcanih (keronarnih) arterija Inflamacija .kafe se za nacin uno~enja leka ubrizgavanjem u venu Intrakardi jalna injekcija . nekog de} stva ill pojave Jradijacija . Izraz Je usporenog prilagoc1avanja mreinjaee u mraku Kolaps .vid.ala (buhac) lnsolacija .ubrizgavanje nekog leka u mil.

(~ njene zna.promene na kozi u vidu manjdh did ve6ih crvenkastih peeata i ploea.grcenj e.nelm bolest j.kojli popravlja u. izgoretina Konvulzija .zlucivanje mleka jz mlecnih zlezda Larinks . prvi stepn poremecaja svesti Leukemija (leukoza) .lekovi koji izazivaju prolaznu neosetljivost (anesteziju) izvesnog predela tela (kokain. tj.promrzHna Kongenitalan . obieno Ijuspastih nasla~ Lok alna anestcticka sredstva (lokalni anestetici) .) Luksacija - iScaSenje . tkivim·a illi organima Lepra (guba) .llepos Loj an. tvorevine u vidu kamenci~.generalizovani tra jni i isprekidani trzaji mm~ koji se vide u epiIeptickom iii eklamptickom napadu Kongelacija .prolazna pojava na kozi u vidu crvenkastih uzvi~enja koja jako svrbe i lice na oteklinu od zare KOrigens ..prooena kojom lekar odreduj e sreds tva i postupke koji se ne smeju upotrebiti. neizrazen: ka!e se za .ulep ~ avanje J d..stepen cVI1stine iii gustine neke materije Konjunktivitis .uroden Konzis rencija .usnice.sredstva koja pomafu ill izazivaju pra!njenje creva. koje najcesce nastaju u ~u­ pljim organima taloienjem razlicitih soli iz telesnih tecnosti Li~aj .196 LECEN11! BlL1EM Koma . odnosno vr~ iti u leeenju odredenog bolesnika iIi bolesti Konlrakcija .zatvor Konlagiozan .kamen.opekotina. nestalan Laksantna srestva (la ksancija) .teska zarazna bolest izazvana klicom.zapalj enje vefn jace Konstipacija . sudova) Koprivnjaca (urtikarija) . prokain i dr.1rus Ii milris neprijatnog leka Korneja .roznjaca Kosmetika . koja se nazivaju jo~ i bel a k r v n a z r n c a za razliku od c r v e nih (eritrocita) Lisa . poreme~j svesti najdubljeg stepena u kome bolesnik ne reaguje ni na najjaee spoljne nadrafaje.zutica Labije .skriven .prilepCiv Kontraindikacija .pospanost. a ne izazivaju stetne posledice Laklagog .usnat Labilan .melem Leukociti .besvesnost.sredstvo koje povecava oi.oterivaJIJje pojedinih delova tela Ksantopsija . skuplj anje (npr. naroeito po 1111 e Labijatus .specijalne celije (»ZTIlca«) U krvi. cije se dejstvo vecinom ogranicava na kozu i p eriferne Zivce Letargija . misaca.grklj an Latentan .os tecenje koj e nastaje pod uticajem raznih faktora u celij ama.besnilo Litijaza . stanje uga~ene svesti u kome zivi organizam ne prima nikakve utiske Kombustija .bolest krvi prouzrokovana zlim bujanjem belih krvnih celija (Ieukocita) Leukoplast . pritajen. ke kad nisu dovoljno izra!eni Lezija .

.nategnutost I t rbuha zbog nagomilavanja gasova u zelucu 1 crevima pracena osecajem nadutosti Metritis .vid.zapaljenje mozdanJih opni Men ingitis epidcmicki .vid. krvavlj enj e iz ma terace van vremena menstruaaije Migrena .kate se za osoblnu koja se moze ot1criti sarno mikroskoporn Miksedem . nasuprot mikroskopskoj .vid. Na obicnoj temperaturi melemi su ~vrsti . perioda) .prosirenost zenice Mikoza fungoid na .l organizmu Me/em . moze videti go lim okom Maligni .zarazno kocenje vrata Meningokok . kako bi se iz droge isc11pla lekovita sups ta<n cija M edikam ent . aiJkoholom .s mesa takvih rastvora s nekom te~nos6u Mioza .RECNIK MEDICINSKIH NAZlVA 197 Lumbago . crni pra~ ak bez mmsa i ukusa u obliku tableta i granula. smole. Me ningitis . ulja.sreani miSic Miokarditis .bolest koja se javlja u vidu povremenih napada glavobolje Midrijaza .lek. ka taplazma Me lemi (flasteri) .klica zapaljenj a mozdane opne Menopau za . koj e na svojoj povr· sini moze da veze otrovne supstancije 'I.ekst:rakt koji se dobij a p relivaJlJjem droga vodom.zapaljenj e dojke Macerat . te se mogu prilepiti na kozu.zapaljenje 's rOainog miSica Miomi . a na temperaturi tela postaju meki i plasticni.krajnici Mastit is . blagi tumOIli miSi6nog tkiva . Iroji posredno iii neposredno moze da prouzrokuje smr t.po koliCini poja~ana i po trajanju produZena nienstruacija Me nstruacija (mesecno pranje.suZenost zenice Miokard . kaie se obicno za tumor (rak) Maltska groznica .opal<.m esnati. upotrebljava se kao adsorbentno sredstvo.bolovi u mi ~ i Cim a s laOOna . etrom na temperaturi od IS d o 20 0 e.z. zao.mu Metcorizam . vosak.bolest izazvama smanjenim radom stitaste 7:lezde (tireoidne zlezde) Miksture .krvavljenje iz sluznice materice u odredenim vremenskim razmacima u vezi sa sazrevanjem i izbacivanj em jaj a iz jajnika (0 v u I a c i j a) Meseeno pranje .lek Medicinski ugalj .zapaljenje miSicnog tkiva materice Me troragija _ . m enstruacija Me tabolizam .kate se za osobinu koja se. koj ima mogu bi·ti p rime~ ani i drugi Ie· kovi.promet materija u orgaJIl'i.sadrze kao osnovnu materij u olovne soli ma-snih kiselina.j u ~l'Stima Lupus .period kada je zena bez menstruaoije Me noragija . mast. ~berkulozno oboljenje koze u vidu crvenkastomodrih ~voriCa koji na pntlsak staklom pokazuj u boj u piTea od jabuka Makroskopski .kozno oboljenje karakterisano mnogobrojnoscu svojih oblika i dugim trajanjem Mikroskopski . bruceloza Man dule .rastvari dveju iili vise le lrovitih supstanoija u nekom rastvara~ iii .

198

LECENJE BlUEM

Miopija - kratkovidost Mo t duna kap (apopleksij a mozga) - nagli prekid funkcije pojedi nih delova iii celog mozga usled os tecenja sopstvenog krvotoka, naj t esce usled zapu. enja kr vnih sudova (tromboza iH embollija) iii us led pr5kanja krvnog suda (hemoragija) Mo ns trum - strucni naziv za nakazu MOljinizam - bolesna sklonost ka hronit noj upotreb i morfina iii njegovih derivata sa ciljem postizanja euforije Mukus - sluz Mucilaginoza - sluzava sredstva Narkomanija - bolesna sklonost ka upotrebi opojnih sredstava sa eiljem postizanja euforije (morfij um, kokain, heroin, haSiS itd.) Narkolicka sredstvll (narkotici) - sredstva za izazivanje opste narkoze (hi· rurske anestezije). Pod njihovim dejstvom dolazi do p rolazne paralize cen tralnog zivcanog sistem a, koja se m ani fest uje gubitkom svesti i iskljucenj em svih osecaja Nauzeja - gadenj e, muka Nek roza - izurniranje neklog tkiva Nervni cenlraini sis/em - sastavljen od veJikog i malog mozga, izdciene (bul busa) i kicmene mozdine Neuralgija - hoI u oblasti ozivcenoj od nekog perifernog uvea iii nj egovih organa Neurastenija - razdTaZljliva ~ 1abost (zivcana) N euritis - zapalj enje zivca N euron - nervna c'elija sa svojim produi.eaima Nefritis - zapaljenje bubTega N efroza - obolj cnje bubrega prouzrokovano degeneratiWlim promenama U celij ama bubreznih ·kanaliea Nukleus - jedro (u c:eliji) Oiigurija - smanjeno izlucivanj e mokrace Opoterapija - lecenje sokov>ima (hormonima) zlezda s unutrasnjim 1ucenjem, njihovim ekstraktima, iii sarnim osusenim zlezdama Opsoletan - za·s.tareo (npr., 1ek) Opstipacija - zatvor Otitis - zapa1jenje uva Oftaim%gija - grana medicine koja se bavi proucavanjem 1 lecenjem ocnih bolesti mit (dijafragma) - preeaga Paludizam - barska groznica (mala:riti·a) Panace ja - 1ek za sve i sva Pandemija - stanje kad zarazna bo1est obuhvati 5tanovniStvo ne sarno jedn og vec dvaju iii viSe konlinenata. Takav je bio s koro slucaj s pandemijom gnpa Pankreas - 'g usteraca Paraziticid -- s rcdstvo koje ubija paa-azite Paraliza - uzetost

RECNIK MEDICINSKIH NAZIVA

199

Pa renl era lall - koj i je van diges bivnog kanala (creva) Par/us - poroda j Pas te - Ickov i za spoljasnju upot rebu, slicni lekovitim mastima, sa srazmerno . ~ec im ko l ~ c in ama praskastih ma terija koje im daj u cvdcu kon· zlstencIJu. l zraduJu se mesanjem talka, ci nkoksida, skroba i sl. 5 nekom lekovi tom mas ti u jednoliku smesu . . Pas te se uglamo m primenj uj u u leeenj u raznih kom>ih oboljenja koja vlaze. BolesnI k treba da maze pastu u 't an kom sloju, koj i tada delu jc kao polup ropustlj iva opna i zasus uje. Pa togell .- kale se za svoj stvo n ekog faktora da izazove odn-edeno oboljenje Pedolog Lja - nauka 0 zemljistu Pekt oralall - grudni, kojj umiruje kaSaij Pelagra - avi tami noza prouzrokovana nedostatkom cinioca RR (niacina) u ish rani Penelracija - prodiranje; probijanje Perikard (osrde) - spoljaSn.a srcana opna Perikarditis - z:a,palj enje srcane kese Peris taltika - sporo, crvoliko poKretanj e creva od oblizn jeg ka udaljenom kra ju, sto omogucava .p renosen je s adrzaja u njima. 2ivlj e i preterano perista'l ticko p ok retanje (narocito u dece) moze da izazove bolne grceve. Permeabilan - p ropustljiv Perniciozan - vrlo opasan, wlo teZaik Peroralno - kroz usta Pertusis - velik.i kasalj Pestis - kuga, vrio zarazno obolj enje koje se prenosj s pacova na Ijude (bu· varna, doclirom), iIi s bolesnqka (gnoj em , izlucevin ama) . Prouzrakovac -bo l es ~i je Iersinov bacil ·kuge Piemija - prisustvo klica u krvi koje prouzrokuju gnojenje. Zbog toga na· staju mnogobrojna gnojna ognjista (apscesi) u raznim organima. Pijelitis - zapalj enj e bubrezne kar Licke Pijelon efritis - zapaljenje bubrez.ne karliCice oj bubrega Pilule - lekovi loptastog obl~ka, teZine od 0,1 do 0,2 g, narocito podesni za duze davanje lekova. Spravljaju se narocitom masinom, od propisanog Ie· ka i pilularne mase. Piogen - koji stvara gnoj Pire - vrlo pogodan oblik spremanj a nekih variva (krompir a, sociva, graska, pasulja, i dr.). Preporucuje se za m alu decu, iznemogle starce i osobe s nedostatkom zuba Plazmoliza - raspadanje plazme (krvne tecnos.ti) Place.nta - pos teL jica Pleura - plu6na m aramica Pleuritis - zapaljenje pluene maramice Pneurnol1ija - zapaljenje pluta Pobacaj (abo rtus ) - prelcid trudnoce do 28 nedelja starosti, dok plod jos n ije sposoban za vanmatenianri' Zlivot Podagra (ulozi, giht) - zapaljenje zglobova Poliartritis - zapaljenje veceg broja zglobova Polineuritis - zapaljenje ve6eg broja Zivaca Polinoza - polcnSoka groznica Polioencefalitis - zapaljenje sive moidaIne mase

200

LECENJE BILJEM

Poliomielitis - akutno zarazrtO oboljenje centralnog zivCanog sistema (d e. c j a par a liz a) Poliurija - izlucivanje velike .koLioine mokraee Pozologija - nauka 0 odredivanju kolicine (doze) lekova koje treba dati Porodaj - partus Posteljica - placenta Preventivna medicina - meclicinski rad usmeren unapredenju zdravlja sta· novniStva i suzIYijanju j sprecavanju oboljenja podizanjem op~tih higijenskih us lova Zivo ta, kao i preduzimanjem svih mera predohrane I i za~tite zdravlj a Predohrana (profilaksa) - sve m ere koje se preduzimaju u borbi protiv pojave i sirenja bolesti Preparacija - postavljanje, pripremanje, izrada Preskripcija - nalog, »recept« (lekarskl naLog) Precipitat - talog Precaga (oSit) - dija£ragma, mi~icna p regrada izmedu grudne i trbu§ne duplje Prognoza - predvirtanje kraja bolesti Profilaksa - predohrana Prohibicija - mbrana Psihijatar - specijalist za du~evne bolestIi Psihoza - du§evna bolest; poremeeajd u oblasti svestIi, nagona, afekta, opazanja, misljenja, volje i inteligencije Psorijaza - koina bolest koja se odlikuje obrazovanjem manjih ill veCih poIja s nagomilanim suvim i belicastim Ijuspicama na crvenkastoj podlozi Ptijalin - ferment u pljuvacki Puerperalna sepsa (babinja groznica) - te~ka infekcija babinjare koja nastaje preko porodajnih puteva Pu/verzacija - pretvaranje u pTah Puis - bilo Pupila - zenica Purgativa - sredstva za protiSeavanje (prollv, zatvor) Purfikacija - precHcavanje (purus = cist) Putrefakcija - Lruljenje (putridan = truo) Rahitis (engleska bolest) - avitaminoza prouzrokovana nedostatkom vitamina D u hrani Reverzibilan - obnovljiv, povratljiv Revulzivan - odvodni, koji odvodi krv Regeneracija - stvaranje nOVlOg dela u razvicu; obnova delova koji se norroalo trose; zacelji'v anje ,d efekata koj-i \Sill nastaii us'l ed nekog patoloskog procesa Rezistencija - otpornost Rekonvalescencija - oporavljanje posie mike bolesti Rektifikacija - ispravka, preCiscavanje Rektum - pravo crevo . Relaksantna sredstva - lekoVli koji se upotr.e bljavaju za olabavljenje mi· siCa za vreme operacije, u bolesnika od tetanusa i raznih sokova da ne bi doslo do preloma 'k ostiju illsled grceva. Najglavniji lek dZ ove grupe je k u r are, odnosno njegovi aktivni sastojci Renalni - bubrezni

RECNIK MEOICINSKIH NAZIVA

201

Reprodukcija - razmnoZavanje. umnoZavanje Resorpcija - upy anje. u&isavanje Respiratoran - disajni R etencija - zadrlavanje neeega sto treba da se izbaci iz duplje nekih organa (npr. retencija mokraee. retencija pIacente itd.) R etina - mreznjaca Recidiv - povrat. ponovna pojava iii vraeanje vee prelezane bolesti iii nekih njenih znakova Rinitis - kijavica R oborans - koji snazi. okrepljuje (,toni·k) Rubefacijel1tna sredstva - lekiovu koji izazivaju crvenilo blago zapaljenje koze Saliva - pljuvacka Salivacija - lucenjc. a JIaroeiro lizluOivanje pljuvaCke SatLLTacija - zasieenost Sehoreja - prckornerno lucenje lojne rnaterije (sebum=loj) Sedativna sredstva - lekovita sredstva ko'}a u odredenim kolicinarna sluze za umirenje psihicke i rnotorne prenadrafenosti. Upotrebljavaju se u Iecenju oboljenja s poj acanorn ne rvnorn razdrazlj'ivoseu S edimentacija - talozenje S ekTecija - lucenje Zlezda Selekcija - odabiranje. izbor; oplernenjjvanje S el1zibilan - osctljiv. ima sposobnost lake nadraflj:ivosti. odnosno osetlji· vosN na nadrafaje Sel1 zitivan - koji je u stanju da prirni iii prenese neki oseeaj Sepsa (»trovanje krvi«) - bolesno stanje prouzrokovano dejstvom raznih klica iii njihovih otrova u krvi i raznirn organima Sija/agog - koji tera na lucenje pljuvacke Sikativ - koji susi Simptom - znak bolesti Sindrom - grupa simp1x>ma koja je karakteristiena za odredenu bolest Sinergija - saradnja Sinkopa - stanje gubitka svesti koje se karakteriSe prividnirn jJi stvarnim prestankom rada srca i disanja Sirup - gust raslvor seeera u vodi (16 delova seeera kuvati u 10 delova de· stilovane vode - obican sirup) s dodatkorn nekih arornaticnih tecnosti (sirup rnajkine dusice; 15 delova seeera j 10 delova rnentine yodice; si· rup od narand zine kore; sirup od rnalina itd.). Sirupi se dodaju raznim lekovirna da bi im popravili ukus i miris. . Sistola - stanje srca kada se one u svorn radu zgrci da bi i-stisnulo krv Skabijes - sllga Skleroza - stvrdnjavanje tkUva ·k ao posledica buja.nja veziWlog tkiva posle zapa\jenja ill posle dejstva nekih supstancija Skorbut - avitaminoza izazvana nedostatkorn vitamina C u organizrnu Sluz (rnukus) - lepljiv. manje-viSe gust proizvod sluznih ilezda u sluzni· cama Sluzava sredstva (mucilaginoza) - lekovi koji se daju u onim oblicirna kaslja koji su izazvani prenadrafeI10rn idrelnorn sluznicom. Ova sredstva deluju rnehanicki. oblafuei obolelu sluznicu. time je stite i na taj nacin ublaiuju kasalj

202

LECE.NIE BJUEM

Solucije - rastvori neke lekovite supstancije u vodi iii nekom drugom ra. stvaraeu Somnifer - koji dovodi san S0l111101encija - sanji\IQst, naj brli s tepen pomucenja svesti Spazam - grC SpazmodicQ/1 - grecvH Spazmoliticka sredstva (spazmoLiitici) - leikovi koji k)1:kJanjaju greevc glat. kih misit a (atropin, papaverin) S perma - seme S putum - ispljuva.k S tenoza - suZenest pejedinih o tvora lili supljdh 'o rgana St el10kardija (peklora lna angina) - napadi jaeih Hi .slab ijih bolova u vidu stezanja u predel u grudne kosti koji se sire (zraee) u levu i u desnu 'ruku, u obe ruke ili u vr'a t. Napadi, su praceni osecanjem straha od smrti Sternlltatorija - sredstva ia kijanje Stiptika - sredstva koja zaustavljaju, stem (tanini) Stomatitis - zapaljenje usne sluznice Stomahika - sredstva za podsticanje funkaije reluca S truma - gusavost Stupefakcija - zaprepascenost, omamljeno.st Subakutan .- bolest keja 5e pO' toku lI1aoJazi izmedu ·akutndJh i hronicnih bolesti Sukllientan - soean Supozilorije - tepiCi Suprarenalan - nadbubrezan Supstrat - osnovica, podloga i, Sire, m:a.terlija na koju dejstvuje ferment Supuracija - stvaranje gneja kae pesledica zapaljenja Tablete - lekovi u obliku okrugJih ploCica Taksonomija - klasif.ikacija o.rganizma Tahika rdija (aritmija) - nepra'V'i lnost u ritmu srcaIJiih otkucaja Tenezam - n apon, teranje, napinjanje; naroeite belan napon u predelu emara i rnokracne bdike, 'b ez izbacivanja stoIice Terapeutika - vestina lecenja Terapija (lecenje) - skup postupaka, mera i 'sredstava koji imaju za cilj suzbijanje i izJecenje belesti. Postoje mnogebrojrn obIici leeenja. Termolabilal'l - n epos tojan prema toploti Termostat - aparat 'k oji sluZi za stalno odrlavanje odredene temperature Tennofor - spljosten meta]an sud ill gumena kesa koji se pune top 10m vodom i s]uZe za zagrevanje balnih predeJa (pri napadu fuenog ill bu· breznog kamena, cre\'nih keIika) iii ,i zazivanje ,r azmeksaovanja Cira ill ap· scesa Tetanus (zli grc, sklopai) - opasna zarazna bolest ~ bacilom teta· nus a Tinkture - teeni, obojeni oblici lekova, dobijeni ekstrahovanjem biljnih ill zivotinjskih droga vodem , v,i nom, alkoholom dli mt:\savinom etra i alkohola. Tinkture obicno predstavljaju 100/0 ekstrakta. Primenjuje se za unutra~nju upotrebu u obliku kapljica.

RECNI K ME DICINSKIH NAZIVA

203

trovanj e u toku te~kih proliva, i to prvenstveno u odoj ~adi na . ishrani. Toksikomal1i ja stanje hrorriCnio,g trovanja prouzrokovanog ponavljanim uzimanj ern nekog opojnog sredstva radi postizanja euforuje. ToksikomaIlija se kankterise: neodoljivom po treoom ili zeljom d a se uzmu no ve koli~ine ovog sredstva, ~im prestane dej6tvo vee unete koli~ine, potreoom da se unete koli ~ine poveeavaju zavisno od toga da li ova 6redstva uslovljavaju sarno psihieku ill i oiolosku potrebu za njim. NajCe~ ee toksikomanije su: morfini zam, kokainizam i alkoholizam mada su opisane i' druge kao: taoatizam, kafeizam itd. Tol erancija - naroOi ta osooina pojedinih orgall1izama da ipodnose vece kolieine nekog leka ili otrova negodrugi organizmi. Qna moze biti urodena ili stecena Tonzile - krajnici Tonicka sredstva (Ionici) - lekovi za jaeanje; upotreoljavaju se u leeenju oplite slaoosti, u osooa sa slaoim apetitom. VeCina -toniekih lekova sadrzi jedinjenja arsena i fosfora, kofein, <strihnin i gorka sredstva, ooieno u malim koliCinama Torefakcija - przenje Trans (zanos) - s uzenje svesti, pri cernu je preostal,i deo svesnog du~evnog zivota koncentrisan sarno jednom cilju. Pojam oznaeava i duSevno stanje u dubokoj rupnozi Trauma - ozlede izazvall1e mehaniekom povredom tkiva i organa. Slieno tome, »dusevnorn traumom« nazivaju se tezi poremecaji u du~evnom zivotu izazvani nekim stetnim faktorom Trbuh - abdomen Tremor - drhtanje Tripsin - ferment koji vaTi belaneevine, a koji izlueuje zlezda gu~teraea; dejstvuje u alkalnoj sredini Trovanje - intoksikacija Trovanje krvi - sepsa Trombin - sredstvo za lokalno zaustavljanje krvavljenja Tromboza - zacepljenje krvnog suda komadom zgru~ane krvi (trombusoril), nastupa u toku zapaljenja zida krvnog suda, povreda i dr. Tumor - izrastaj, izrasIina u vidu samonikle guke, evorova, koji se moze nalaziti na povrsini nekog organa iIi u dubini njegovog tkiva u raznim oblicima i razlici te velicine. 6vi rtumori se dele na b I age (benigne) tum 0 r e i z 1 e ill 0 p a k e (maligne) tum 0 r e. Turgor - jedrina iIi evrstina potkoznog i miSicnog tkiva
Toksiko za ve~ ta~ko j

Celavost -

alopecija

Ulkus ventrikulusa - OII zeluca Ulku5 duodenuma - Ci:r dvarraestopaliaCnJog creva Ungventum - lekovita mast Uremija - povecanje azotnih jedinjenja u krvi, koja se normalno izlueu~u

mokracom (ureja, mokracna kiselina, kreatin, izvesna druga organska Jenjenja azota) zbog akutnog ili hronitnog oboljenja bubrega Uretra - mokracovod, mokracna izvodna cev Urin - mokraca Urogenitalni organi - mokracIlii polnoi organi

204
Urtikarija - koprivnjaea Uterus - materica

LECE NJE BIUEM

Fagocitoza - sposobnost izvesnih celija (pre svega, leukocita Hi belih krv. nih zrnaca) da W10se .i svaruju strane Cestice (zarazne klice, deUce celije itd.) Faringitis - zapaljenje zdrela Farin ks - zdreto Farmakognozija _. nauka 0 Jekovitim sUrovinama Farmakodinamija - grruna farmakologije koja proucava dejstvo lekova na zivi organizam Farmakologija - nauka 0 lekovima Farmakopeja - knjiga koj a sadrZi spisak lekova koji se stalno moraju na. laziti na skladiStu ill apo teci, s opisom porekla leka, nj egovih hemijskih osobina, propi sa 0 ispitivanju njegovog kvaliteta, kao i nj egovog cuvanja i spravljanja. U nas vaie propisi Jugoslovenske fa rmakopeje. Farmakoterapija - grana farmakologije lroja prolleava upotrebu lekova u lecenju bolesti Febrilan - gro:micav Fekalije - izmet Fenotip - vidlj.iv merljiv sastav organizma Fertilan - plodan Feces - izmet Fibrilacija srca - . treperenje srca Fi ziologija - nauka koja proucava Tadnje i funkcije organa i organizma Fistula - steceni, r ede urodeni abnormalni kanal, kroz koji se luCi sluzavi ill gnojni saddaj Fitoterapija - lecenje biljnim lekovima Fitofannacija - nauka 0 lekovima za lecenje bolesti bilja Flatulencija - nadimanje zeluca i creva vazduhom iii gasovima izazvano hra· nom koja sadrZi mnogo celuloze i skroba, iii poremecajima u organima za varenje Flegmona - gnojno zapaJjenje koje se javlja u rastresiotom vezivnom tkivu u povrsinskim iii dubljim delovima tela Fob ija - prisilni strah Fotoliza - raspadanje pod uticajem svetlosti Fototerapija - lecenje svetloscu Fotofobija - strah od svetlostd Fras - grcevi u odojcadi Frikcija (trljanje) - postupak u lecenju koji se sastoji u brzim pokretima trljanja veceg ili manjeg predela koze. Cilj mu je da izazove priliv krvi u kozu iii da se utrlja neki lek kroz i5tU. Ftiza - tuberkuloza, narocito plucna tuberkuloza, koja je vrlo izraiena i brzo napreduje; u nas postoji izraz susica, jektika Fungi - gljivice Furunkul - cir Habitualan - uobicajen, ustaljen, obican Habitus - opsti spoljni izgled neke zdrave ill boleSille osobe

----------------~

RECNIK MEDIelNSKIH NAZIVA

205

HalLlcinacija (eulna obmana) - predstavlja opaianje bez odgovarajuceg spoljnog nadraiaja. Pojavljuje se u oblasti svih eula; ubraja se u poremeeaj opaianja. 1ma ih vise vrsta i predstavljaju obieno znak dusevne bolesti Helioterapija _ . leeenje koje se sas toji u izlaganju golog tela dejstvu SUDeevih zrakoV'a IIeliofobija - neopravdana bojazan od suneanja i suneeve svetlosti H elminti (ervi) - paraziti Coveka i zivotJinja. Orvj (paraziti) Coveka spadaju u eve rodove: metilji, pantljiCare i obli crvi. Hematoza - razmena galSOva izmedu vazduha i krvi koja se vrsi u plucima Hematologija - grana medicine koja se bavi izucavanjem krvi i njenih bo'lesti H ematurija - mokrenje krvave mokrace Hemoglobin - krvna boja (»krvno ervenilo«), koja se nalazi u crvenim krv· nim zrncima i koja igra glavnu ulogu u disanju H emoliza - oslobadanje hemoglobina iz crven.ih krvnih zrnaea i njegovo prisustvo u plazmi bolesnika, koja dobija orvenu boju H emoragija - krvavljenje Hemoroidi (suIjeviJ - cesto oboljenje posle tridesete godine zivota, koje se sastoji od prosirenja vena u najnizem delu pravog ereva i emara. U mu· skaraca je cesce nego u lena. Hemosta za - spontano iii veStacko zaustavljanje krvavljenja Hemofilija - !Ilasledna bolest iz grupe bolesti sa sklonoscu ka krvavljenju Hepar - jetra Hepatitis - zapaIjenje jetre H ereditarQ/1 - nasledan Hereditet - naslede Hernija - kila Hibrid - melez Hidrops - vodena bolest, nagomilavanje transudata u trbusnoj duplji usled poremeca ja krvotoka u teskim srcanim manama Hidroterapija - koriScenje temperature j mehllillJiCkog dejstva vode na ljudske tela sa ci1jem leeenja Hidrofilija - pozudnost za vodom Hijalin - staklast Hiperacid llOs - prekomerna kiselost Hiperemija - prepunjenost Jcrvlju, izobilnost krvi (»navaIa krvi«) u nekom delu tela gde normaIno treba da je ·ima manj e Hip ertenzija arterijska - poveeanje krvnog pritiska Hipertonija - povisen ... napet<>st miSiea Hipertrofi ja - prekomerno rastenje jednog organa iii jednog dela organa bez promene u nj egovom sastavu Hiperllidroza - povecanje izluCivanja 2lIloja Hi perhlorhidrija (hiperacidit et) - preterana kiselost zeludaenog soka kao posledica povecanog lueenja zeludacne sone kiseline . Hipnoticka s redslva (hlpnobici) - lekovi koji izaziivaju san iii ola ksavaju njegovo nastupanjc Hipolenzivna sredstl'a - lekovJ koji smanjuju arterijski pritisak Hipotonija - stanje sniZene miSicne napetosti

206

Ll!CI!NIE BI1.JI!M

Histerija - du~evno oboljenje koje spada u grupu lJ>Sihoneuroza a dspoljava se du~e\'n i m i telesn im poremecajima u oblast i motornog senzitivnog i vegetativnog sistema Holagogna sredstva (holagoga) - lekoVii podstieu lueenje zuCi Holelilijaza - kamcn u zuenoj kesdci Hol ecistit is - zapalj ell je zucne kesice Hom eopa tija - specijalni sistem leeenja cije je osnovno ueenje da neku bolest treba leeiti onim lekom koj i, dat u veCim 'k olieinama, izaziva u organizmu znake sliene znaci ma bolesti koju treba leeiti. U homeopatij,i se lekovi upotrebljavaju eesto u tako rnaLim koliCinama koje iskljueuju rna kakvo dejstvo na oboleli organizarn Hronican - koji dugo traje, koji se 9poro ra'Zvij a iii koji ima u9poren tok: hroniena bolest, hronieni alkohol<i.zam oj dr. HlIInan - dobar, eovekoljubiv; koji je poreklom od eoveka (npr., hurnana medicinal Cijano za - plavetnilo (pomodrelost) .!core i 9luznica, naroeito u snica, vrha nosa i krajeva prstiju. Javlja se naroeito u bolestima srca, pluta i u raznim trovanjima Cikatrizacija - proces zara~C:iV'allja rane stvaranjern oZ.iljatnog tkiva Cistitis - zapaljenje mokracne be~ke Citologija - nauka koja se bavi proucavanjem cel-ija Crvi - hell11'inti Cepici (supozitorije) - ovaj oblik lekova sluzi za U'vlacenje u razne prirodne telesnc otvore Cmar - anus Sarenica - duZica Secerna bolest - dijabetes Sok - stanje koje se karakterise porernecajem krvotoka Stitnjaca (stitas-ta zlezda) - tireoidina zlezda Suga - skabijes Suljevi - hemoroidi

POSEBNI DEO

A

AGAR-AGAR tELOZA,GELOZA Na narociti nacin izdvojena sluz iz raznih crvenih alga rasprostranje. ~ po morima 01<0 istocne i jmne Azije. To su bezbojne iii zuckaste, pro. zlme ~:ake ili plocice bez mirisa i ukusa. U vodi veoma nabubri, jer je mno. ~o uplJa, ~.bog cega se u medicini upotrebljava kao blago, lako podnosljivo I neskodlJlVO sredstvo za suzbijanje hronicnog zatvora. Upijajuci mnogo vode i jako bubreci, agar-agar mehanicki nadrafuje creva, te ih podstre. kava na zivlje pokrete. Osim toga, pomesan 5 kiselim mlekom sluzi kao di. jetalna hrana u lecenju stomacnih i crevnih bolesti. U farmaciji sImi pri izradi globula, supozitorija, prutica, melema ita. bleta. U mikrobiologiji agar-agar se upotrebljava kao hranljiva podloga (hra· niliste). .

AZULENSKE DROGE Kamilica, pelen. odoljen, oman . hajducica, razne vrste eukaliptusa, elemi, ·v etiver i mnoge druge droge daju p I a v 0 b oj e n a eta r 5 k a u I j a. Boja potice -:d azuJena, plavo obojenih ugljovodonika. Zahvaljujuci pri,sustvu azuJcna, ova uJj a deluju antiflogistieno, tj. protiv· U1pala 'koze i sluznice. U drogama se azuleni ne nalaze slobodni, nego se javljaju u etarskom ulju tek duiom destilacijom s vodenom parom, sto se vidi i iz pojave da je 5 pocetka dobijeno ulje, npr. od kamHice, bezbojno i ukoliko destilncija dme traje (18-24 sata), utoliko ono postaje tarnnije plavo. AzuJeni, nairne, poticu od slozenijih jedinjenja, tzv. pro a z u len a iii a z u 1 e n 0 g e nih 5 e 5 k v i t e r pen a. Na primer mat r.i c i n, gorka supstancija kamilice (Matricaria chamomilla), proazuJen je ham a z u 1 e n a, jer ·s e pod uticajem alkalne reakcije, a zatim destilacije u kiseloj sredini u prisustvu kiseonika iz vazduha otvara laktonski prsten u molekuJu matricina, gubi karboksilna grupa i tako dobija hamazulen. A psi n tin iii artapsin, gorak sastojak pelena (Artemisia absinthium), pod istim uslovima kao u slueaju matricina razlaZe.se na azuJen i lakton.

°

210

Ll!CI!NJB BIUI!M

Vet i va z u J en se dobiija debidrogenacijom pomoeu selelllijuma seskviteIpena u etarskom ulju IOd tropske biljke Vetiver zizanioides. E uk a 7. u 1 e n se dobija debidrogenacijom pomoeu sumpora seskviter· pena u etarskom ulju od raznih eukaliptusa. Na tom prineipu debidrogenaeije osniva se polil.lSintetska industrijska proizvodnja ve~ta~kih azulena od mnogih prirodnih seskviterpena. Najpre Ru.Zi~ka, a zatim Fau (Pfau) i Platner (Plattner) najvi~e su doprineli razja~njenju hemijske grade,i uop~te boJjem poznavanju azulena. Ustanovili su da azuleni imaju biciklicnu gradu, pri ~emu je jedaIi prsten peto~l;m, a drugi sedmo~lan. . Osim matricina i apsintina u mnogim drugim b.iljkama ima sli~nih t e r pen 0 i d nih go r k i h '5 ups tan e i j a od kojih potiee lekovitost mnogih biljaka koje kao tonika i stomahika vekov,ima koristi medieina.

AJCICA, GORKACA, BAGRENAK, DIVUA GRASICA

Coronilla varia L. -

Papitlionaeeae

Zeljasta biljka, visoka 20-70 em, Obrasla retkim dlakama. Stabljike su ~uplje. Listovi su vrlo dugacki i sitno perasto deljeni. Cvetovi su duga~ki 8-14 em, a siroki oko 3 em, u druzeni .i. po 10-15 u loptaste evasti na vrhovima gran~ica. Kruniea je bela i prosarana ru£casto, ljubieasto i pur-

AJCICA

ALKANA. RUMBNILO. ALOJ DRVOUKJ . . .

211
~iroka 2 do 2,5 mm. Cveta od

purno. Plod je mahuna, dugatka 4-5 cm, a maja do juna. Raste svuda. ~jtica je ?tro1ma. Deluje na srce slitno nekohko matenJa, a pre svega od heterozida tome, ovu biljku treba ,izbegavati. Narotito

dig1talisu. Otrovnost potite od koronilina i koronizida. Prema je seme otrovno.

. O~tala narodna Imena: gluvara, gorka trava, gortiljavka, grahorica, gr. klca, IJuta trava, ~areni gra~ar. .. Slitnog. sastava .j dejstva je i srodna, takode rasprostranjena zeljasta bllJka Coromlla emerus L. (koJutica, berg~, gluhovet, Z3(jatkovina, zetja tilovina, ruta Sibika).

ALKANA, RUMENILO, CRVENI KOREN, K'NA, NEMACKA K'NA, STRU2KAVAC
Alkanna tinctoria Tausch Boraginaceae

Alkana raste na pesku u severnim de· lovima Vojvodine ,i mestimitno u Dalma· ciji. Upotrebljavaju se podzemni . delovi biljke, koji su crveni od alkanina. Osim toga, droga sadrli jo~ i tanina i smole. Nekad se upotrebljavala u ~kolskoj medi· cml, a danas uglavnom za ekstrakciju crvene .boje koja je vrlo lepa i nije otrov· na, pa se dozvoljava upotreba za bojenje u1ja, masti, likera, lekova, kozmetitkih i hi· gijenskih sredstava, za bojenje svile, mi· kroskopskih preparata i slitno.

ALOJ DRVOLIKI, BIJELA SABLJICA
Aloe arborescens Mill. -

Liliaceae

Do 4 m visoko oSukulentno drvo iz jui:ne Afrike. U SSSR·u, Poljskoj i u nekim drugim zemljama gaji se posle II svetskog rata kao jednogodgnja zeljasta biljka radi dobijanja sveleg soka, emulzije i preparata »biogenilz stimulatora« po V. P. FilatoVll. U toku leta zakidaju se mnogobrojni mladi izdanci s biljke i stavljaju u rasadnike - staklene vrtove - da se ozile. U prole~e ih rasaduju na stalna mesta, gde se u toku leta i polovine jeseni pod·

212

LBCI!NJI! BIUI!M

biraju krupni, sotni . zuravi listovi, a vrmi mladi listovi \Se koriste za ozi· ljavanje u staklenicima za narednu godinu. S ve z i so k, koj-i iscuri iz svezih, tek odsetenih listova, kon· zervge se alkoholom (80 g soka i 20 g alkohola) . Deluje baktericidno na razne grope mikroba. Primenjuje Sf spolja za letenje opekotina, gnojnih zapaljivih procesa u obliku obloga i za zapiranje rana, a iznutra protiv zatvora, anacicinih gastrita i kotita. V 0 den i ~ k s t r a k t i z s t i· m u 1 ira n 0 g lis C a a 1 0 j a, na· cinjen po Filatovljevom metodu, sa· drli biogene stimulatore koji pove· eavaju zastitne funkcije bolesnog organ.izma. Primenju je se uglavnom za lecenje oenih bolesti, a i protiv hro· AAO] AP BOAHKH nicnog artrita, cira u zelucu i u dvanaestopalacnom crevu, u kozmetologiji i drugue. Filatov, znarneniti' sovjetski oftalmolog (ocni lekar) , posao je od hipoteze da se posle smrti zivotinja .~ bilja ' u tkivima odigravaju suo protni biohemijski procesi, ,i da se pri torn javlja sinteza hemijskih supstancija koje treba da pobude, stimulisu zivotne procese tkiva koja se gase. Te supstancije je nazvao »biogeni stimulatori«. Odseceni socni listovi aloja mogu da izdrle dugo pod nepovoljnMn uslovima i da za to vreme sinteti· zuju znatnu kolicinu biogenih stimulatora. Preparat se izraduje na ovaj nacin: mlado. neozledeno, soeno liSee eim se odsece s biljke, da bi se iz· beglo curenje soka, drZi se 12 dana u tamnoj odaji na 4-8 0 • Zatim se udalje bodlje, izreze na komade, sterilizuje u staklenim posudama u autoklavu na 1200 i pod sterilnim uslovima komadi se cuvaju za implantaciju, tj. usivanje pod koZu. Osim toga, od [Jjih se izraduje ekstrakt za parenteralnu upotrebu: deli6i se samelju, pomesaju s destilovanom vodom ili fiziolos· kim rastvorom (l: 5), sve se ostavi 1-2 sata, zagreje do klj-ueanja, procedi, ponovo prokuva da 'kljuea 2 minuta, filtruje, razlije u ampule, za· topi. steriliruje u autoklavu 1 eas na 1200. Ovaj ekstrakt se tipotrebljava potkoZno po 1 ml cinevno u toku od 30 do 35 dana. Emu 1 z i j a a 1 0 j a, izradena od ' stimuliranih listova i r,icinusovog i eukaliptusovog ulja, upotrebljava se zaspreeavanje i letenje suvog i via· znog epiderrnita 1 opekotina II i III stepena nastalih posle zratenja.

ALOJE, ALOJ, SABUR
Vrsta ekstrakta izrac:iena [Ja mestu proizvocinje ukuvanjem soka iz mea raznih vrsta Aloe. To je tvrda i mrka smolasta masa s-ta~astog pre· lorna, vrlo gorkog i neprijatnog ukusa. To joe spor, ali pouzdan purgans u dozi od 0,2 do 0,6 g. U maloj dozi (0,05-0,20 g) aloje se upotrebljava kao sredstvo za jacanje i popravku apetita. U velikim dozama je skodljiv: iz· nad 8 g moze izazvati smrt. Deci 5e ne sme davati.

Sastav. Zbog prijatnog mirisa svi je rado uzimaju. Caj je jo~ prijatniji od sveiih driaka i korenja.30-1"10 etarskog ulja. su~e na asurama na suneu.Angelika uspeva na lakom. Nije ~kodljiva i ne izaziva nav. operu.Cela biljka ima svojstven prijatan aromatican miris.k!rupan. plodnom i mocvarnom zemljiStu. Stablo je ' pravo.ANGELIKA. U tu svrhu uzima se 5-10 g pra ~ka iLi 5% caj ·spravljen od plodova iii korenja. sitosterola. jer brzo gubi klijavost. kumarina i drugib sastojaka. do 2 m visoka zeljasta biljka. . do 7 mm dugacak i do 5 mm ~irok. rastresitom.Angelika je vrlo krupna. . KRAVOJAC Angelica archangelica L. oko 6'10 smole. . . (bez evasti). raznih kiselina i drugih materija. Listovi su triput perasto useceni. oblo. Rasprostranjenost. Gaji se po moevarnim mestima. Cveta jula i avgusta. Stitaste cvasti se nalaze na vrhu stabljike i ogranka. olak~ava varenje. seku se vee od prve go dine. Ukusa je najpre os!atkog.5-1. Rlzom je mesn~·t. Ulje je vrlo skupo.iku.Vee nekoliko hiljada godina angelika se koristi za lek i zacin. jer je veoma aromatican i povoljno utice na raspolozenje bolesnika. odsecaju 5e u nelroliko naVTata od avgusta do septembra. kratak d gusto obrastao dugackim korenjem . Glavni sastojak ulja je felandren. omlate i plodovi se pakuju u vreee. U plodovima ima 0. najviSe u Zapadnoj Evropi. KRA VOJAe 213 ANGELIKA. Etarsko ulje se u svetu proizvodi u industrijskim kolicinama. oCiste. pljosnat i kri· lat. ANDELlKA. U apotekama se izraduju razni galenski preparati. rizoma i korenja.5"10 etarskog ulja. pre sVl!ga tinkture 1200fo). iuekastobelicaste boje. snaina i lepa. . ekstrakti i dTUgO. pektina. lazi divlja biljka. namenjene poslasticarima. Upotreba: . Deluje povoljno na ieludacno-erevne organe. Najvi~e ulja potro~e fabrike raznib desertnili piCa. ~uplje. Rizomi se ' vade prve godine pre nego ~to list otpadne. na osnovi kao rU'ka debelo i crvenkasto. . kumarina. Mora se cesto okopavati i obilno navodnjavati. Umbelliferae Izg\ed blIjke. vrlo krupni (donji 60-80 em) i na osnovi mehuTasto obuhvataju stabljiku. pri vrhu razgranato. vezujou u snopice i odmah prodaju. Biljka eveta druge Hi treee godine. destilacijom samlevenih plodova.Rizomi i korenje sadrie 0. Dobijeni rasad se rasaduje na stalna mesta pocetkom jeseni na rastojanju 80 X 80 em. Plod je jajolik. Gajenje i berba. Stitovi sa zrelim plodovima. oko UNo masnog ulja. od maja do septembra (5-6 berbi). vrlo su krupne i imaju mnogo evetova zelenkaste jJi fuekaste boje. Prinos oko 25 hiljada kilogram a sa hektara. a zatim aromaticno ljutog. alkoholature. Stabljike i drske. Retko se na- Svojstva. Seme se mora posejati cim sazri. odstranjuje gasove i te~koee koje zbog toga nastaju. uzdui na tetvoro raseku i su~e na jakoj promaji. ANDELIKA.

kandiranog voca i tkornpota. To 'SU veoma . poklopiti. Protiv gasova. andelika. ali sadne manje etarskog ulja. arzdelski (andeoski) koren. kllime i zemIjiSta. visoka 2~O em. Treba vr~iti propagandu za gajenje anisa kod nas. andeosko drvo. Narodna imena: angelika (Orfelin). BILJBM U -domatinstvu se mogu spraviti ovi ~jevi: 1. toplu. Za bolje varel1je: po 25 g plodova angelike. 2. Cvetovi 'Su sitni. tru1Jru. Gajenje anisa je slicno moracu.t ra klju~le vode. Droga potice sarno od gajene biljke. nadimanja. a li~ce trojako: donje liSce je na dugackim tankim dr~karna na kojim je okruglasta levkasta liska po obodu krupno 2iUp~sta. popariti sa 100 g kljucale vode. vrtna "Melka. za zirnu. aIIlgebica. Koren je tanak. nane. kadlinae. 3. baljka. kravojac. 2-3 srut. Osim toga. gornje liSce je sedece i vl'lo sitno deljeno. anisa. Banat proizvodi vrlo dobar anis. klima Vojvo· dine i istocne Srbije i laka propustljiva zemlja oko velikih reka daju najbolju drogu.p rijatne poslaostice koje moze svako domacinstvo da spremi za zimu. laku. ali da ne vri. poklopiti. zlahtna angelitka. dobro obmdenu zemlju. grteva i drugih smetnji: 30 g korena angelike j po 15 g karnilice. Za apetil: 30 g korena ange1ike . kravogaz. 4. jer se traZi u vagonskim kolicinama za destilaciju etarskog ulja.Anis raste divlje oko istoenog dela Sredozemnog mora. andelski korell. pelena i blatenog ckalja . Angelica silvestris u namodu se nazJilVa: aJrlgeldka. pa ~m je zato i lekovitost manja. - ANIS. - Umbelliferae Anis je jednogodgnja zeljasta biljka. mora~ i kirna pome~ati i od te srne~e uzeti 2 supene ka~ike. Uzirnaju se posle jela. Boji se hladnih vetrova. ANI:2:.pome~ati i od te sme~ 3 supene ka~ike popariti sa pola li. stabljika valjkasta. Trubalika (Angelica Pantiei Vand. siri~. ANASON. gozdni koren. a rodi oko 1.) rastu kod nas po !ivadarna i vlaZnim ~umama. Topla i suva sredozemna klima primorja i Povardarja. divlja andelika.) i divlja andelika (Angelica Si/vestris L. ostaviti ukraj ~tednjaka i posle 2 sata piti po 1 ca~u 3-4 puta dnevno pre jela. kicice. Mlade sveze stabljike ange!ike slufe za spravljanje . ostaviti ukraj ~tednjaka.slatkog.214 LECENIP. ove biljkc ni'Su medicinski proucene. Na )1e:ktar je potrebno dko 14 kg semena. Polrebno je ungtavati korovsko bilje da se prilikom mlacenja ne nade u drogi. Rasprostranjenost_ . Seje se u mal'tu Hi apl'Uu na rastojanju 30 x 30 em.belj. beli i udruzen~ u ~titaste evasti. SLATKI KOPAR Pimpinella anisum L.pome~ati i ~j naciniti i piti kao pod 2. One su takode Iekovite. borstna ange!ika. ANIZ. piti posle jela. srednje liSee je trojno klinasto deljeno i po obodu zupcasto. kravojec. . T'razi jaku. lroren 'Svetoga duha.i po 15 g linoure.000 kg. mora~ i kima . Kvalitet droge zavis-i od sOI'te.

a. Bere se u leto.5%. SLATKI KOPAR . oe!istiti od zemlje 1 kohko god je mogu<'e bolje od peteljaka. Skroba nema. koja jako prelama svetlost. To je bezbojna iii bledozuckasta tee!nost. e!esto prevrtati.Anis sadrfi 1. . A NA TRBUSNO] 2-3 MASN[CE . a treti put se eela biljka odseCe. POPRECAN PRESEK KROZ DVA SPOJENA . iii je bezbojna kristalna mas a prijatnog mirisa na anis i slatkog aromatie!nog ukusa. • . Nad podJogom je do 3 mm ~irok. Vodenog ekstrakta mora dati najmanje 12%. ko}i se razvija kad se plod ovlaZi rastvorom kalijum·hidroksida i zagreje (oslobada se ' k 0 n in). Poe!inje se 10piti na 150. aromati6nog. belaneevine i ~ecera. U perikarpu ima vrlo mnogo masnica sa etarskim uljem. bradavieastim d I a k a rna debelih zidova i ima m n 0 g 0 5 i t nih mas n i c a. Mora mrznuti izmedu 15 i 190. b . Anis je vrlo prijatnog. Pepela ne sme ostati vge od 10"10. a potpuno je teeno izmeiiu 18 i 200. a ukusa s!atkog. ANIZ. Rebra su jednaka.KUKUTA Plod je sastavljen iz dva plodnika (merikarpije). a izmedu rebara nema masnica. Anis se razlikuje od plodova ostaJih ~titariea po tome ~to je obrastao maJim jednoceJijskim.ANIS.a su~iti kao zito na tavanu. toplog i naljuoog.Plod anisa ne sme biti pome~an s plodovima ostalih ~tita· rica. jakog aromaticnog mirisa na anetal.ANIS. gusto m a I j a v od prileglih e!ekinja. taJasasto povijena rebra. . Anisi aetheroleum dobija se destilacijom pomocu vodene pare iz zrelih svezih plod ova. Primese. Bun i· kin 0 s e m e (Hyoscyamus niger) je bubrezasto. . put se arezuju zreli ~titovi 5 plodovima. Plod ku· kute poznaje se po tome ~to je gladak. slic!nog morac!u. ANACON.PLODA ANISA . K 0 r i· jan dar i per sun nisu slatki i drugog su oblika·.Anis se bere kao i morae!. bradavic!asto. NA LEDNO] STRANI SE VIOl PO 15. hrapav. . etarskog ulja najmanje 1. nezna i bleda. Sivo-zelenkaste boje. . . ~to ima vrlo istaknuta. a narocito ne s plodovima k u k ute (Conium maculatum). ali berba ne traje tako dugo: dva. Ima sitnih druza kalcijum-oksaJata. Droga. 2oo/. vlage ne sme biti vi~e od 90/ •. Poznaje se i po neprijatnom zadahu na kukutu (na mgju mokratu). gorko i neprijatno. Dugae!ak je 4-5 mm. taekasto. Sastav. a ima aJkaJoida. . nema etarskog ulja.~lod (shizokarpijal.~% eta r s k 0 g u I j a. oko tOOl. koji su obie!no spojeni i svaki ima po 5 rebara. . . Anisi fructus je kru~kastog oblika i sa strane maJo spljo~ten. 215 Berba. sitnije. Semena jezgra puna je kapljica masnog ulja i zrna aJeurona. Plod?ve treb. masnog ulja.

1. an e t 0 I a. Tri supene kasike zdrobljenih plod ova poparitzi sa pola Htra kljuCale vode. takode sadrfe anisovog ulja. anizaldehida i anisove kiseline. mrkve i kima. Upotreba i dejstvo sli~ni su zvezdastom anisu i mora~u: ekspektorans. po 15 g zove i podbela (lista) i 10 g korena Jjubicice. kao pod 2_ 5. Upotreba anisa i njegovog ulja je ~esta i raznovrsna. veronike i saponarije. pije se topao ~aj. Mnogo se upotrebljava u veterini za drafenje peristalti~lcih pokreta. moraca. po 25 g nane i maticnjaka i 5 g kore kru§ine_ Jednu supenu ka§iku ove me~avine popariH sa 200 g klju cale vode. kima i kamilice. maraca. Pod uticajem svetlosti i vazduha ulje se menja. mora~a. Razne pastile i bombone. galaktagog i korigens mirisa i ukusa mnogih neprijatnih lekova_ Stimuli§e sekreciju tu~i i pljuvacke_ Dejstvo ulja na neuro-muskularni sistem obja§njava njegovo uspe§no dejstvo protiv gastralgije j ·kolika. kao pod 5.elucu iii crevima: po 10 g anisa. poklopiti i posle 3 sata popiti u 3 obroka pre jeJa. po 10 g nane i veronike i po 20 g lista podbela i korena belog sleza. slatkgg korena i majorana. preparati za rube i usta i dr. 3_ Za lakse iskaSljavanje: po 20 g anisa. Vekovj ma se Evropa snabdevala iz zemalja oko istocnog del a Mediterana_ Etarsko ulje dobija se jo§ od XVI veka. Zbog toga se ovo ulje u novije vreme zabranjuje pri izradi raznih aromati~nih rakija i likera. Plod dodaju hlebu i kola~ima kao kim_ Anisovo etal'sko ulje deluje na centralni nervni sistem_ Petnaest kapi ulja izazivaju san od 12 sati. aktivira cirkulaciju i ja~ srce. a u vecoj dozi izaziva pijanstvo. stomahik (spazmoliti·k l. mora~.Anticki narodi su upotrebljavali anis kao sredstvo za lecenje trbusnih oboljenja i nazivali su ga Solamen intestinorum_ Dioskorid i Plinije navode da najbolji anis raste na Kritu i u Egiptu_ Karlo Veliki je naredio da se anis gaji. Za lak se iskasl java nje oSuSene sluzi iz pluca: po 25 g anisa. narocito muzarama da bi davale viSe mleka. kima. Ulje treba ~uvati na tamnorn i hladnorn mestu u napunjenim i dobro zapa· kovanim staklenirn sudovima tamne boje. Anis je jedna od onih droga koja se od najdav. Anisovo ulje koje je dufe vremena u dodiru s vazduhom iii viSe puta zagrevano mote imati niht ta~ku smrzavanja i vecu specifi~nu tezinu. majkine du§ice i kamilice. ali se pije posle jela_ . jer se pod uticajem vazduha i svetlosti stvaraju jo§ otrovnije materije_ Uljane pogace imaju mnogo belancevine i masti. U malim dozama ulje olak§ava respiraciju. Poremecaj srtanog rada usled nagomilavanja vazduha u l. nekad vi§e nekad manje. isJandskog IBaja i cveta podbela. poklopiti i posle 2 sata o-dliti i popiti posle jela_ Moze se piti triput dnevno. Za jate izlut ivanje mokrace: _ p o 20 g anisa. gubi moe kristalizacije i raste otrovnost (stvara se difenil-metoksi-stilbenl _ Anetol je oficinalan u nekim farmakopejama_ Iz ulja se odvaja rashladivanjem.n ijih vremena do danas stalno. karminativ. perruna. celera. metilkavikola. kao pod 2_ 4. 2. . Istorlja. te se daju kao vrlo jaka sto~na hrana. zbog rega se na hladno6 smrzne_ Sadrfi jo~ i estragola. 6_ Prociv gasova i nadimanja u organima za varenje: po 20 g anisa.216 LECENJE BIUIlM Anisovo ulje arna 80-900/. narocito u narodnoj medicini i decjoj praksi. upotrebljava kao lek i zacin_ MeAant t!ajevl sa anisorn. kao pod 1. likeri i druga sredstva za ufivanje. Staro ulje je otrovnije od sveteg. drhtavicu i dr. Za smirivanje kaSlja i iskaSljavanje sluzi: po 5 g anisa.

anis.BURJAN Sambucus ebulus L . APTA. 10. miroClije i majorana. tinkture. kao pod 8. ~i pu raka . Plod je okrugla. Tri supene ka~ike ove smese kuvati 10 minuta u pola litra vode. slatki janus. Raste svuda k. ribizla i kiselih vganja. Dve supene ka~ike ove me~avine popariti sa 300 g kljul!ale vode. 8.1O APTA . 9. suvjh i kore kru~ine. Za jace lucen je mleka: po 2S g anisa. poklopiti. sol!na. Proliv zal vo ra: po 20 g anisa. drenjina.AVTUGA. moral!a. anez. - Caprifoliaeeae Trajna zeljasta biljka. erna bobica.AVTlKA. BURJAN 217 ~Ijiva 7. slatki kumin. ostaviti eelu noc i sutradan piti umesto vade. Od anisa se u apotekama spravljaju ne sarno razni l!ajevi ve6 i pra~­ kovi. Ostala narodna Imena: anaton. udrliZeni u evast slil!nu stitu na vrhu stabljike.APTA. AVTUGA. Cveta juna i jula. sastavljeni od 7 do 11 dugulj astih i siljastih listica. Listovi su naspramni. slatki komoral!. sirupi i mnogi drugi preparati siroke potrosnje. ostaviti 3 sata i odjednom popiti. visoka 1-2 m . Caj za osvezavanje (osobito krajem zime a ranD u prole6e) : po 20 g anisa . razijan. mirisa na gorke bademe. onajs. AVTlKA. moral!a. morski janez. kao pod 8. slatkog korena. ekstrakti. onliz. anjez. Cvetovi su beli (retko kad ruiil!asti). Caj proliv aslme: po 20 g anisa i eveta podbela i 60 g lista podbela.

anta.sok se izb istri. aptika. kurjaeki rep. Dobro sredstvo za vezivanje pri izradi pilula. kokosije groz(!e. . list i plod (Ebuli radix. . raznih secera. avta. ap tovnjak. U korenu 'ima cijanogenetskJih heterozida i gorkih materija. (=Lardx europaea DC. aftika. . zovina. od koje bolri glava. aptovina. bozovina. stenicnik. egipatska akadja). bujad. gorkJh materija. zilavu i lepljiru masu. bez mirisa. optovina. za proizvodnju lepka i dr. a1dum-tra· va. Upotrebljava se i u lecenju zapaljenja zeludacne i crevne sluznice i gornjih disajnih puteva. gemma et folium) . pupoljak i list (Laricis cortex. kao i deejih proliva. pasta.Svi delovi biljke deluju purgativno. najviSe u Sudanu od Crvenog mora do Senegala. Upotrebljavajou se kora. u farmaciji poznat pod imenom venecijanski terpentin (Terebinthina veneta) koj i se proi·zvodi u Tiralu busenjem 5tarijih stabala. UIazi u sastav pastila i raznih bombona protiv kaslj a. Komadi razne veIieine i oblika. OISObito Acacia Senegal WHld. habdovina. bazdika. fo lium et fructus). tanina. Koren se u narodnoj medicini upotreblj ava spolja i iznutra protiv reumatizma: 1 kg iseckanog korena kuva se 2 sata u 10 Iitara vode i u top 10m dekoktu drli ruka i·Ii noga. aptuga. Raste u visokim planinama i sadi se kao ukrasno drvo. posle cega se i·s ced i i profiltruje. hobed. habdika. Upotrebljava se koren. antocijana (modra boj a sokal i pektina. a naj6esce terpentin.Mimosaceae (bijela akacija. smrdljiva zova. koji curi iz ozleltenih drveta i grana raznih vrsta Acacia. abdika. U vodi nabubri i rastvori se dajuci gustu. pastila itd. pri 6emu se odigra vrenje. ditfreticno i izazivaj u znojenje. U ratu se od zreIih plodova apte kuvao pekmez i pekla rakija svojstvenog. sluzastog i bljutavog ukusa. Druga narodna imena: abad. emul. Ovaj sok (zasladenl izaziva znojenje i egcenje.) - Abietaceae Do 35 m visoko crnogoricno drvo eije eetine opadaju u jesen. ARIS Larix decidua Mill. abzovina. U tehnieke svrhe upotrebljava se mnogo vise: za izradu bombona. e meno se pije 2-3 case dnevno.218 LECBNJE BILJBM smrdljiv korov neprijatnog ukusa. hapta. haptJika. jabuc ne i vinske kiseIine. U celoj biljci ima malo etarskog ulja. . Zrele bobice se izgnjeee i ostave 2-5 dana. zija. avdika. ARAPSKA GUMA Gummi arabicum Arapska guma iii gumarabika je na vazduhu osuseni i stvrdnut sok. a u plodu ima valerijanske. is tavr. bazg. ncprij a mog mirisa. habad.

sosna. argevo etarsko ulje se upotrebljava i za inhalaciju: nekoliko kapi se stavi u lontic vade koja kljuta i ta para udik AriSevb drvo se upotrebljava u gradevinarstvu. Glavni sastojak etarskog ulja je pinen i borneol. Narodna Imena: arez. Ima 50--800.2<>/0 etarskog ulja prijatnog rnirisa od prisutnog borneola i bornilacetata. ariZ. 219 Sastav. Larix dahurica Turcz. ARlSBVA GUIVA .). i Larix pcndula Salisb. arit. svojstvenog ~e· Cera melezitoze i drugili sastojaka. Zbog prijatnog mi·risa etarsko ulje se upotrebljava za osvezavanje mesta gde se mnogo sveta okuplja. Larix occidentalis Nutt. najce~ce za spravljanje slozenih f1astera. planinskog bora i dr. . Upotrebljava se protiv nOCnog znojenja tuberkuloznih..U kori ima tanina i koniferozida.U terpentinu ima 20-22<>/0 etarskog ulja. 0. PECURKA NA DUBU ARISU. sa Karntatke i Larix leptolepis hort.Polyporaceae). ad jele. a ostatak tine smola. bojene i gorke materije i tragovi cilibarne d rnravlje lkise~ine.. liz Amenilke. Upo/reba arga je slitna boru i drugim crnogoricama. osobi to tamo gde su velika vlaZilost i voda. ARIS ARISEVA GUBA. iz Japana. Terpentin ulazi u sastav lekova za spoljnu upotrebu. ali se za lek upotrebljava sarno njen srednji deo. Sarno iii pome~ano sa drugim etarskim uljima (eukaliptusovo. Gljiva liei na velika konjsko kopito i maZe biti te~ka po viSe ki· lograma. ARl9EV TRUD. venica. ARISEVA GUIVA Laricis fungus Ogromna g\jiva koja raste na stablu ari~a. najce~Ce u obliku aerosola.0 sma I e koja gradi crveno-nasmedu. Bere se cela gljiva (Polyporus otticinalis Fries . po~to se pre su~enja odstrane kora i donji meki deo. tis. . .ARl9EVA GUBA. .U semenu ima 9-12<>/0 rnasnog ulja i 7% azotnih jedinjenja. lomljivu masu i rastvara se u alkoholu. ali sarno na Iekarski recept. ARISEV TRUD. ari~evina. etru i hloroformu. jer je droga otrovna! . list- Slienog sastava i upotrebe su i neke strane vrste arga koje se gaje kao ukrasne: Larix americana Michx.U li~cu ima do 130 mgOfo vitamina C.

Narodna imena: ardecovka. ciroze i dr. (smrdljJva vitina.220 ARTISOKA. zbog cega zaudaxa na beli luk.Umbelliferae. a na Zapadu se upotrebljava protiv zu tice. U etarskom ulju ima sumpornih jedinjenja. gardun. pd10ma boca. Ti socni delovi se 'koriste kao omiljeno povrce. - LECBN1B BUJEM Cornpositae Gaji se ·kao povrte u ZapadIliQj Evropi . nevesilj) i drugih Ferula . raticok. Sadrli garke i druge sastojke koji vraeaju apetit. Moze se uspe~no gajiti i kod nas. DAVOUA SMOLA. ASANT. lma veld. pomafu varenju. JUTROKLEK Assa foetida Asa-fetida iIi asant je na vazduhu stvrdnut m lee n i so k (Oleo-gummi-resina). u sastavu pojedinih slozenih lekova. koji curi iz ozlec:tenog iii presecenog rizoma i korena Ferula assa foe/ ida L. holeretik i holagog: povoljno uticu na jetru. Asa-fetida se upotrebljava kao sredstvo za umirivanje. pomaf. AZANT-SMOLA.u varenju masti i dr. dJraguSica. ASA-FETIDA. italijanski osat. . kongcstija jetre. Zato tame danas svako ko moZe gaji u svom vrtu arti~oku. protiv nadimanja u crevima i. ARTICOKA Cynara scolimus L. Kod nas je upotreba artiSoke gotovo nepoznata. deluju kao blag' diuretik. To su dugovecne sukulentne zeljaste biljke iz Irana i Avganistana. devesilj. bolova u be~ici.i dlrugde. articovka. smanjuju ureu u krvi povetavajuci izbacivanje uree mokraeom.ke cvetne glavice sa mesnatim socnim cveti~tem i dlSto ltako mesnate ovojne listove sa socnom bazom. za iska~ljavanje.

odakle se ra~irio svuda oko SredQzemnog mora. U ko~tunici (endokarp) ima jedna. Zato je seme gorkog badema lekovito :i otrovllo.) - R05aceae Kod nas su poznati go r k i bad em (var. ~iljastim. ma!ljav epi·karp i slabo mesnat mezokarp koji se osu~i i otpadne jo~ dok badem stoji na drvetu. kra· Ijegac. bagra. MINDAL Prunus amygdalus StJOdkes ( = Amygdalus communis L. U Srednjoj Evropi cesto strada od mraza. gospodinov tm. - P3ipiHonaceae Bagrem je poreklom iz Kanade. egiptonska tmina. akacija. bagrema. a u slatkom nema. sluzi. Badem je poreklom iz Male Azije i Mesopotamije. rede list (Robiniae pseudacaciae flas ef folium). s duguljastim. bela drvo. . hacija. List (5 nu 100) izaziva jace lucenje zucL Bagremova kora je otrovna. Plod je duguljasta ko~tunica. ima zelen. BADEM. kraljevo drvo. prvim vesnicima proleea.B BAGREM Robinia pseudacacia L. etarskog ulja i fitosterola. akac. Cveta u maju. beli bugrem. bijela bagrena. bela bagrena. U evetu ima flavonskih heterozida. signojka. amara) i s 1 a t k i iii pit 0 m i (var. Kod nas se mnogo gajL Drvo je visoko oko 20 m. Medu njima nema razlike osim ~to u semenu gorkog badema ima heterozida amigdalozida. Zabelezeni su slucajevi trovanja deee ovom koram. krunciea. po rubu o~tro testerastim listovirna i vrlo lepim ruiicastim cvetovima. Otrovnost potice od toksalbumina robina. bela evece. voska. Narodna tmena: akacija. bagren. bijela kapiniku. zbog cega je ne treba koristiti kao lek. rede dYe semenke. dulcis). stambolska draCa. BAJAM. robinija. U narodu se upotrebljava evet. Kod nas na jugu raste poludivalj. Cvet treba brati neposredno pre otvaranja. asparagina. nerod. a list jo~ dok je mlad. Badem je oko 5 m visoko drvo. bijela draca. morska draCa. Cvet se upotrebljava U obliku caja (5 na 100) za lak~e iskasljuvanje i protiv nazeba. kralj.

migdal. mendula. Semenke gorkog badema su otrovne zbog arnigdalozida. Kao jedno od najboljih biljruh ulja. bela. Cijanovodonitna kiselina je fudroajantan otrov. nikako zuckasti. sluzi. Sadrii oko Boo/. pri vrhu suzeno u mali ~ iljak. a od ulja se spravlja Emulsio oleosa. pljosnato-ispupt ena. Bademovo uJjc.koze. . k> kovitost i otrovnost gorkog badema. mjendula. 15 mm ~iroko i 10 mm debelo. okica). Ne smeju se upotrebljavati stare. U topJoj vodi Ijuska omek~a i lako se skida s jezgre. Ostala narodna lmena: arnendula. omendula. bajarna. Aqua Amygdalae amarae. men· dalj. Voda od gorkih badema.ilScedi masno ulje. rapava i p r a ~ n a. U slatkom bademu ima malo vise secera iulja. a mirisa nema. Mnogo se ceni u ·kozmetologiji. etarskog i masnog ulja.Seme gorkog badema sluti za izradu »vode od gorkog ba· dema«. oko 25% belan~evine . Sastav. Cesto se prepisuje s morfinom. . hladnim ce(ienjem (»prvenac«). dobija se emulzija mirisa na c i jan 0 v 0 don i k j ben z a Ide hid. Za farmaceutske svrhe upotrebljava se sarno najbolje ulje. U prisustvu vode i enzima emu I z ina amigdalozid se hidrolizuje na cijanovodoni~nu kiselinu i benzaldehid (Oleum Amygdalae amarae aethereum ill etarsko ulje gorkih badema) i dva molekula gli. do 25 mm dugatko. od koga 'Potite gortina. bojarn. ali onema cijanogenetskih heterozida.i!Ze amigdalozida. Seme je obavijeno k 0 z a s tom I j us k 0 m sme(ie boje. gume. koji se lako razdvajaju i daju se seci kao vosak. skoro trenutno dejstvuje.Seme gorkog badema (Amygdalae amarae semen) je nesimetritno jajasto. Seme slatkog badema sluzi za izradu Emulsio Amygdalarum dulcium. testo je talsifikovano. Kotiledoni moraju biti potpuno beli. do 5% ~ecera. Kad se semenke rastrljaju sa h I a dono m vodom. okrugla halaza (kotvica. Na vrhu kotiledona vide se korentic i pupoljtic (p I u m u 1 a). Na -looC ostaje tetno i bistro.U semenu gorkog badema ima 40-55% mas n 0 g u I j a. . Najpre se . mandala. Upotreba . ono dobijeno prvim. pitomi badem. uljasto-mesnata k 0 til e d 0n a.2-4% ami g d a lin a (a migdaJozida) .222 Ll!CBNJ1! BlL11!M Droga. tzv. Veea kolicina moie izazvati i smrt. a na podlozi velika. u zezene. sluti kao blaga masna podloga za izradu melema i kao rastvarac za sprav· Ijanj e kamforovog ulja. bajan. deluje kao narkotik i sedativ. sp ljo~teno. bledozuckasta te~nost gotovo bez mirisa i vrlo blagog ukusa. . ali kad se zvace. Pod vrhom je sm esten pupak. trioleina. koja je uzdut brazdovito naborana.Masno ulje dobijeno ce(ienjem zrelog semena slatkog i gorkog badema. bezbojnog kristainog heterozida. oseea se m i r i s na cijanovodonitnu kiselinu i benzaldehid. Po~o je skupo. posto se prethodno dne izvesno vreme u hladnoj vodi da dode do hidroJ. Ne susi se. nagriZene iii zdrobljene semenke. U k usa JC gorkog i uljastog. Jezgra se sastoji od dva velika. »miris na gorki badem • . Bistra. Najveca dnevna doza je 6 g. pa se zatim pogace s vodenom parom destiluju. Voda mora sadrlati 10f0 cijanovodonicne kisellile. 2.

BABNJE. Rizom je vretenast.. Cela LEvo: BEDRINAC. bell. uciruZeni III ~titaste cvasti. MALA BEDRENIKA. BEDRNICA.BAMI1A. koriste lSe presni Hi se nanizu na kanap i suse za zimu. Cvetovi su sitni. BOBOSARA.. BAMIAT. SILJEVINA. zbog cega se ovi plodovi ponekad skupo prodaju preko nesavesnih nakupaca i ~arlatana. tan miris. DESHO: MALI BEDRINAC . BAMNJE. Imaju mnogo sluzi i upotrebljavaju se kao i sve druge slu· zne droge iz iste familije. BOBNJA. Cveta leti. BAMJA Hibiscus esculentus L. TRAVA OD PUPKA. ( = Abelmoschus esculent us Moench Malvaceae) U nas se barnija gaji u jufnim delowma zemlje 'kao povree. BAMNJA. U SREDlNI: PLOD BEDRINCA. Stabljika je visoka oko 20 cm i razgranata. BEDRlNAC . razgranat i ima jak i neprija. BEDRINAC. CRNPURA Pimpinella saxifraga L - Umbelliferae Trajna zeljasta biljka. 223 BAMIJA. Za jelo se beru nezreIi plodovi ve licine prsta. Praznoveran svet veruje da bamija ima cudotvor· nu moe da jaca i vraea mu~ku snagu. Li· stovi su perasto deljeni.

Dve supene kasike ove sme~e kuvati IS minuta u 400 g vode i popiti pola izjutra. toplog i pali. U istu svrhu upotreblj avaju se i m1adi lisni pupoljci bele vrbe. bedrenicak. kad se prohladi. Ukusa je oporog (od tanina) i gorkog (od heterozida). gorka komoracika. gurne. Ostala narodna bnena: bedranica. katehinskog tan ina. kamilice i hajducice. izob ergaptena. diva mirudija. Tri supene ka~ ike caja prokuvati u pola litra vode 10 minuta na blagoj vatr i. zaduh. jarcija trava. saponozida . i bedrJnac povoljno deluje na organe za varenje i disanje. vrbova kora je upotrebljavana i protiv malarij e. hajducice.224 LECEN1I! BlUHM biljka je svojstvenog mirisa. Sadrfi aka So. Ijoskavca. urnbeliferona. procediti i mlakim eajem ispirati nos i usta. ostaviti 2 sata i toplo piti na 2 sata po 1 ka~iku. heterozida 's a I i k a z ida koji se pod uticajem enzima razlaie na glikozu i sal i g e n 0 I. (veliki bedrinac. Bronhijalna astma: po 35 g b edrinca i steie 1 po 15 g Usta breze i rute. smole. goveda trava. Sadrii gorku materiju pimpinelin. gume. hazman trava. Dve ka~ike ove sme~e prokuvati 5 minuta u 400 g vode i·. ostaviti 2 sata.. be· drinica.. pupcajivica. Kao i druge srodne biljke iz iste porodice. ocaj nice i cveta od trna i 30 g hajducice. silj. po 10 g kamilice. pimpanela). karnilice. div-ana1ion. 1. smole. bedrenik. bedrnac. BELA VRBA Salix alba L. Katar nosa i idrela: po 25 g bedJrinca. a ukusa je Ijutog. Slicnog sastava i dejstva je J Pimpinella major Huds. procediti i grgljati. a pola uvece pre jela. Upa/a usia: po 20 g bedrinca. b edrica. etarskog ulja. reska. visoke temperature. 3. lma jo~ i 10-140. kestenove kore i orahoVlih Ijusaka. Tri supene ka~ ike ove sme~e prokuvati 10 minuta u pola litra vode. ciklicni alkohol koji se oksiduje usalicilnu kiselinu. zalfije . ialfije i trave od srdobolje. Protiv Itazeba. . velika bedrenika. voska i kalcijum-oksalata. Upotrebljava se koren (Pimpinellae radix) izvacjen u proleee iii u jesen. 2. Saligenol snizava povgenu temperaturu i deluje kao lokalni anestetik. Jednu supenu ka~iku caja popariti sa 200 g kljucale vode i posle 2 sata ocediti i uvece popiti. za znojenje: uzima se tnput dnevno pre jela po 2-3 g u prah samlevene kore iii se nacini caj (10 g kore kuva se 15 minuta u 200 g vode) i pij e u 3 obroka pre jela. 4. Do otkriea cinhona (hinin). Pije se ~to topliji caj. [zostaltak menstruacije: po 20 g bedrinca i omana. bedrenac. - Sa!licaceae Rano u proleee guli se glatka kora sa gr ana (Salicis cortex) starih 2-3 godine i osusi. Pro t i v u log a i re u mat i z m a: 40 g vrbove kore i po 15 g rasta"iea. Raste po suvim mestima. biberu~a. tan ina i kumarina. U jesen guljena kora ima znatno manje salikozida.

. arrostii . . Biljka je u obliku grmi~. . poredanih u koneentricne slojeve.Koren (Radix Sap~na. Italije i drugih zemalja oko Mediterana sadrZe mnogo sapollozida i slute za iste svrhe. G. b rani ran o u prole~e . . BELA. KRUPNA ILl L1!VANTSKA SAPONARlJA . debeo do 10 em. SLAJER-TRAVA Gypsophila paniculata L. . I druge Gypsophila vrste (Gypsophi/a struthium. aromaticnog i smolastog uk usa. Nema likinih. iznutra skoro beo. topole. Kod nas je ima.) iz Egipta. Gipsofila je Da} bogatija doma~ saponozidna droga. riae albae) je ogroman: dugaeak 12 m. B ELA SAPONARIJ A BELl BOR Pinus ~ ilvestris L. Upotreblj avaju se za lecenje proliva . gorkog. a debeli oko 4 mp1. Stabljika je pokrivena sitnim <Jis tiCim a ko ji su smolom slepljeni 'll pupoljak.. Su~enje Da obicnoj temperamri traje vrlo dugo. cireva. ali ama drvenih vlakana. 1-2 meseca. Draga. aromaticnog i balsamicnog m i r i s a . jab lana i jasike. Rdavo osu~ena droga je bez vrednosti. valjkasti lepljivi i futo-mrki. sto racvast. . odakle se i izvozi u vagonskim kolicinama in· dustriji saponina. spolja sivo-rut. Droga je smolas tog. - Pinaeeae U rano prole~e uzabrani i oS!U~end mladi pupoljci bora (Pini turio). Srlni znaci su od 3 do 5 redova. - Caryophyllaeeae" Gipsofila spada u panonsku floru. Dugack:i su 3-5 c m . narocito Da Deliblatskom zivom pesku.BIlU. KRUPNA ILl LEVANTSKA SAPONARIJA. a Da vrhu glaviea. Pluta i kora zajedno su de· setak puta uti od drveta. SadIii do 200/0 saponozida. Simi za izradu Saponinum album. 225 Slicriog hemijskog sastava i dejstva su i druge vrste vrbe. j o~ neotvoreni lisni pupoljci. U narodu se najvBe cene nabrekli. psorijaze i drugih komih· bole sti u o blik u melem a iIi ulja: 100 g sitno iseckanih pupoljaka drzi se 40 dan a u maslinovom ulju i time m aZe i oblaZe cis tim belim platnom na topljenim u ovaj lek.

dinjenja. pre svega. U obliku ulja iJj ekstrakta dodaje se vodi za kupanje kao sredstvo za dralenje koZe. antisepticna svojstva. etarskog ulja i drugih korisnih sastojaka. smrok. gorkih materija i fIavonskih je· . za mesta gde se sakupljaju i kreeu velike mase Ijudi. berika. belobor. Voli mracne vlalne ~ume i humoznu krecnu zemJju. Narodna !mena: avtica. U kori borova ima 20-500/0 tanina. KRANJSKI VUCJAK Scopolia carniolica Jacq. . - Solanaceae U trgovini beli bun ponekad nazivaju i mandragorom. u Srbiji na Mirocu i Kucajskim planinama. ~umski bor. . LEUKOVAC. sirupa itd. vee ti sastojei imaju i antimikrobna.226 L1!CI!NJE BIUEM SadrZl smole. procediti i pome~ati sa 1 kg meda. zaslad! i pije. Ovo je vaZoo. Svi delovi bora sadrle etarskog ulja (terpentinsko u/je) i smole. Borovi se sade svuda gde covek zivi i radi. koje se sastoji iz aUa-pinena. ~eeera tzv. masnog ulja . Pije se protiv hronicnog bronhita 4-5 ka~ika dnevno. dezodorizaciju i ozonizaciju. cam. ocedi. gorke materije. KRANJSKA BUNIKA. Cajem od ig!ica uspe~no su se borili protiv skorbuta u ratovima (cak i u II svetskom ratu): vrh grancice sa 10-20 igliea prokuva se u pola !itra vode. Zato treba svuda saditi borove i I kao ukras i kao sanitarnu meru ~irokog Zid!1aJVstvenog znaCa~a pogorovo danas kad je zagadenost vazduha sve veca. osveZavaju i povoljno deluju na covekovu psihu. Dodatak vodi za kupanje: 150 g pupoljaka prokuvati 10 minuta u 1 Ii· tru vode i do dati vodi za kupanje obolelih od reumatizma. = P. 1ma ga i u nas u Sloveniji i Hrvatskoj. Seme primorskog bora (Pinus pinaster Sol. et Ait. bijeH bor. pa sarnim tim i bole~tine u velikim industrijskim eentrima i gradovima. Upotrebljava se u obliku infuza. dipentena: silvestrena i kadinena. Sirup: 100 g borovih pupoljaka popariti sa pala litra kljutale vode i dr"ati na toplom mestu (uk raj ~tednjaka) 1-2 sata.) je vrlo hranljivo. autea. divlji bor. bor. Borove igliee mogu se upotrebiti kao i pupoljei. BELl BUN. U nedostatku be log. maritima Lam.i oko 22'10 belancevina. odakle se najvi~e i izvozi za industriju rnidrijaticnih alkaloida. Naraste do 80 em. Katran dobijen suvom destilacijom raznih vrsta bora upotrebljava se za lecenje koznih bolesti. mogu se koristiti i pupoljei drugih barova. U IiJcu raznih borova ima (zimi) 100-170 mf!}'/o vitamina C. jer una oko 230. vitamina C. obieni bor. Plod je dvopregracilla taura. Raste na KarpatiIna. Zimi su one cesto jedini izvor vitamina C. hvoja. bjelobor. pinitola (izomer manitola) i eta r s k 0 g <u 1 j a. pa se zbag 'toga upotrebljavaju za inhalaciju. jer isparljivi sastojci (etarsko ulje) ne same da prijatno miriSu. zbog cega se upotrebljava kao tonik.. karotena.

Beladonin plod je soena bobica. Plod je vrlo krJlata ora~ica. su~i i upotrebljava isto kao i koren velebilja. rede kora i seme (Fraxini folium. naroeito u ovoj s Karpata. po obodu nazubljenih ~ il:iastih.BBLI JASBN 227 Upotrebljavaju se koren i mom belog buna (Scopoliae radix et rhizoma). zbog toga u beladoni uvek ima prime~ane skopolije. Ukus. bOJ a. Cvetovi sak uplj eni u metlice su crvenkastll. . cortex et semen). Cela b ilj ka je vrlo otrovna. Izgled I ostal0 je kao u beladone. . BBLI BUN VRH STABlJlKB U CVETU. . Droga. mu~ k. Koren se korn. Listovi su naspramni. slozeno perasti. a najvge na vlainim mestima.i i zenskii. - Oleaceae Drvo visoko do 40 m. Mnogi biljari ne rallli'ku ju beladonu od skopolije. Cveta u aprilu i maju. duguljastih listica.Raste svuda.List.5% alkaloida s k 0 p o l am i n a. sastavljeni od 7 do 13 uskih. hermafroditni. U korenu belog buna irna 0. Rasprostranjenost. PLOD I SBME KOREN BELl JASEN Fraxinus excelsior L.

elar· skog ulja (svega oko 0. kao sredstvo za bajaDje. I danas mnogi na put ne kreeu bez belog luka. artiSoke i breze i zuba~e. manitola. - Liliaceae Beli luk je nas univerzaini narodni z a ~ i n. oko 17"10 belance· vinastih i drugih materija. dijafore ti~no i Iaksantno. reu· matizrna i uloga. .U kori su nadem gotovo isti sastojei. uvek se negde u odelu iii oko tela 'krilo malo belog luka (amajJija). g!ikoze.t ako daleko da se beli luk i danas u Dekim domaCinstvima na selu upotrebljava De sarno kao pre v eDt i vno vee i kao madijsko zastitno sredstvo protiv »zlih duhova« i drugih . MeJan caj: po 25 g lista jasena. poljski jasen. U tome gotovo fan aticnom iskonskom verovanju i de se ~esto . Iu· BELl LUK Allium sativum L. gripa i uopste kad god se javIjao velik pomor Daroda ad zaraznih bolesti. 2. ino7. Za vreme raznih epidemija titiusa. MeSQ/1 caj : po 40 g lista od jasena i ribizla i 20 g eveta suruciee porne~ati. Kad je majka spremala sina u vojnike. Deluje diureti ~no . . poklopiti. ~ki Narodna lmena: bijeli jasen. ~iDi i rnadije. kolere. a jedro dete Da ulicu. ostaviti 2-3 sata i popiti u toku dana pre jela u viSe doza . zastitnu i madijsku moe belog luka zaoralo je duboku brazdu u materijainom i duhovnom 'livotu na~eg naroda. a una· rodu kod nas sa kara-bojorn (ferosulfatorn. .Na Zapadu se list mnogo koristi za l e~enje artTita. kIj u ~le 3.U olju~te· nom semenu (jezgri) ima oko 220/0 su~ivog masnog ulja. U ulju ima oko g% neosapunjivih supstancija. Od lista se spravIjaju ekstrakt. tanina. tinktura i sirup. al i vge tan ina. dizenterije. lu~kojasen . prema kome se ima vrlo veliko i nepokoiebijivo poverenje. kao pod l. veliki jasen.U listu ima flavonskog heterozida kvercitrozida. Caj ad /isla: 2 supene kasike sitna zdrobij enog lista popariti sa 400 g vode. a osapunjive se sastoje uglavnom (93"10) od glieerida nezasieenih masnih kise· lina: oleinske. zenskojasen. beli luk. . Iskonsko verovanje u lekovitu. U narodu. uvek je kao pre v eDt i v n 0 i k u r a· t i v n 0 sredstvo preporu~ivan i svakodnevno upotrebljavan. sirotinjska h ran a I najvazniji p r t v c! n t i v nil e k. Beli luk se gotovo redovno jede i stavlja kao za~in u razDa jela. Upotreba. obi~ni jasen. kuge. U proleee i za vreme nekada~njih dugotrajnih postova beli luk se obavezno morao jesti uz svaki obrok. nes to fitostcrola i kumarinski heterozid fraksozid. zelenom galieom) za intenzivno i trajno erno bojenje vune.itola. jasen. gume. beli Iuk je lek za sve. !inolne i linolenske (svojstvo vitamiDa F) .1"10) i dr. slobodne i vezane jabu~De kiseline. 1. vra~anje. Nema u nas seoske kuee koja De sadi luk. dakIe.228 LI!CI!NIB BIUI!M Sastav. . pre svega. Zbog velike kolicine tanina kora se upotrebijava za ~tavljenje. keer medu mladd. kao pod 1.nevidljivih opasDih sila«.

kao ~to su beli luk. tako bogate riznice vekovnog iskustva steeenog u bedi i nevolji.iv nadrilekarstva.i tacniji i objektivniji sud 0 njoj i preduzetJi uspe~nije korake prot. antibiotika (vid. lincura. videcemo da su mnoge droge. bez nauenih pretenzija. . a naro~ito u II svetskom ratu i posle njega poeinje pravo naueno prouCavanje belog luka zajedno sa izvan· rednim radovima na izueavanju i otkrivanju bakteriostatienih lekova tipa pe· nicilina. kininova kora od starosedelaca Perna. A dotle ce svi nasi napori biti sarno nagadanja i dosta eesto pogre~no mmje. a ko otvorimo dana~ nje knjJge i udzbenike za medicinare. lek. od kojih su se i narodi na raznim kontinentima hiljadama godina ~ titili i leeili na primitivan na· ~in belim lukom. odoIj en . p rimlj ene iz narodne medicine : digitalis iz Engleske. kantarion i druge. iako usmena. zacin.BEU LUK 229 Malo je naJih domacih biljaka kojima se pridaje tolika vatnost i " koje se ima tako nepokolebljivo poverenje kao prema be/om luku. Nairne. karnilica. narodnoj ishrani. nepisana. Kad se ima u vidu jo~ i ta okolnost da je beli luk svima nama vrlo dobro poznat i pristupacan. Kad se ima u vidu da se u novije vreme beli luk i nau~no ispituje u hemijskim i mikrobiolo~ kim laboratorijama. Naprotiv. a ' ponekad i kao madija. moei eerno donet. nje. Tome treba dodati jo~ i onu ~ iroku pol i val e n t nos t bel 0 g I u k a. to nikako! Ali smatramo da je vee krajnje vreme da se pristupi naucnom prouCavanju na~e narodne medicine. ne sarno kao biljke koja se istovremeno u nas upotrebljava i kao svakida snj a hrana. dakle.. Iz istorijskih podataka vidi se da su i u starom i u srednjem i dugo vremena u novom veku beli luk prJznavale za lek i sluZbene medicine raz· nih naroda . Kao sto u skolskoj. u farmaceutskoj industriji i na klinikama. Jer naj pre treba da ispitarno do mace lekovite sirovine. Pred narodnom medici· nom se ne smeju zatvarati oei i. a pre svega u narodnoj m edicini. vee i zbog toga ~to je Ii njegovo fi~ iolos ko. tako ni u narodnoj nije sve rdavo i pogreSno. ipeka. lekovito dejstvo vrlo mnogostruko. Ne. kicica. kuana od starosedelaca juZnog Brazila. onda se jo~ vge nameee potreba za prou~avanje upotrebe ove biljke u narodnom zivotu. eaulmogra od Indusa. zabadati glavu u pesak. narodna medicina. nauenoj m edicini i farmaciji nije sve jasno i nepogreSivo. pogotovu one koje na· rod ve kovima uspesno upotrebljava i u koje je stekao veliko i nepokolebljivo poverenje. streptomicina. a narocito u XIX veku gotovo potpuno izba~en iz farmakopeja.. Ne zelimo ovde da hvalimo sve ~to je u narodnoj medicini da ne bi. Tek u I. gorocvet ad ukr ajinskih seljaka . tvrda razena glavnica ad naroda u Srednjoj Evropi. kao ono noj. trava-iva. onda ima jo~ vi~e razloga da se on prouci. poglavlje Fitoncidi). neko pomislio da je sve ispravno ~to je u njoj . nego ga je vekovima upomo i tvrdoglavo euvala i prenosila s kolena na koleno. koje se danas upotrebljavaju u nauenoj medicini i koje Jmaju ogroman znaeaj za terapiju. i una· rodnoj i u nau~noj medicini poslednjih godina beli luk se upotrebljava za le~enje znatnog broja vrlo raznovrsnih bolesti. mozda. nana. ali je u poslednjim vekovima. nikacl nije napustala beli luk. da su dobijeni rezultati u le~enju mnogih bolesti. Uosta!om . kako iznutra tako i spolja. Tek od onoga dana kad budemo d ob ro upoznali nasu na rodnll medicinll. veterinare i farmaceute .

Mlada hrastova kora se ceo dan kuva u vodi u novom loncu.'. cim luk izgub i miris. ne treba precutati cinjenicu da beli luk kao lek priznaje i naucna medicina nekih ddava. ~to se vidi j po tome ~to ga propisuju njihove farmakopeje kao obavezan lek u apotekama za izradu tinkture i drugih gaIenskih preparata. Da n<ije bi~o belog luka i 's lanine. U gradovima znaju za upotrebu belog luka za leeenje obolelog srca i krvnih sudova.tvrdi stari P.nov list. ocedi i pije zajedno s mlekom . odmah se po vozovima. U sremskoj Posavini. velike fabrike lekova u tuc1ini kupuju. »Kad sam ja bio soldat u prvom svetskom ratu. ne bi mene danas posle osamdeset i toliko godina sunce grejalo. Smiljanic iz Kaca. Tu se ddi desetak dana i pije u obliku kapljica. poeev od raznih sosova.. koje prodaju mnogim zemljama pod iz· mi~ljen. uvek ce se naCi neko od starijih i iskusnijih da mu preporuei da jede bell luk: stucan beli luk se pome~a sa sircetom ili s medom.« oNema tog proliva i sl'dobolje koji se ne mogu jzleeiti belim lukom i hrastovom korom. ta smesa se stavlja bolesniku na tabane i cesto menja. jendeka i ritskih jama. Narocito ga je debro jesti izjutra na gladno srce zajedno sa kiselim mlekom: u ovcije kiselo mleko natuca se belog luka d to jede s lebiom. Beli luk je dobar protiv svake bolesti. gotovo svi stanovnici tih krajeva tvrde da je dobro jesti beli luk kao preventivno sredstvo protiv maIarije. ba~ kao pravi lek (tinktura) kupljen u apoteci na lekarski recept. euvajuci kao dete tude ovce i svinje. iz jugoistocne Evrope vagonske kolicine belog laka za proizvodnJu raznih patentiranih preparata od belog luka. Oim se kod 'n as pojavi :neka zaraza. nervoze srca. Najzad. uvek mi je moja baba slaIa slanine i belog luka na Pijavu. Upotrebljavaju ga na razne naeine. Leti kod nll!S u ritoVlirna bilo je mnogo trbobolje i groznice i deca su mnogo umirala od te rdave vode. Protiv kolere i tifusa dobro je svaki dan jesti beli luku . . rutvica. iz bara. tifusa i svih drugih bolesti koje se javljaju kao posledica poplave i nezdrave vode. MasJi. Osim toga. spanaca i drugih jela s mnogo belog luka. tvrde na~i planinci i brdani. barske groznice. Neki daju bolesniku da pojede maio od te smese. lupanja srca itd.. . manje vaZni razlozi su nas rukovodili da pristupimo up 0 red nom pro u c a van j u up 0 t r eb e una rod u jed n e t a k 0 va z n e 5 i r 0 v i n e k a 0 ~ t 0 j e bel i I u k.230 LBCBNm BlUBM Svi navedeni i mnogi drugi. Beli luk upotrebljavaju i za leeenje organa za disaltje. imela ·i beli 'I uk su danas u mnogim nasim gradovima narodni le kovi protiv arterioskleroze. Godinama sam pio vodu iz Dunava. nesvestice. eim neko poene kijati i ka~ljati. na front. UPOTREBA BELOG LUKA U NARODNOJ 1y1EDICINI . koja -je cesto plavljena i zbog toga ima mnogo moevara i nezdravih bunara. i nikad nisam bio bo1estan.im imenima. . tramvajima i skupovima mnogo oseca miris belog luka. pa sve do potapanja iseckanog belog luka u rakiju iii u alkohol.

Bundevino seme je narodni lek protiv crevnih p arazita. pa ga boli glava i celo telo.. sam iii zajedno s drugim narodnim lekovima. vra t i celo telo. vratne file. dobro utopliti i dati mu pola litra kuvanog toplog cmog vina 5 biberom da se u postelji preznoji. ricinusovo ulje za ci scenje. Ovaj natin je veoma blizak upotrebi anthelmintika u naucnoj medicini. Zatim se dYe pune sake bunde· vinog semen a oljus ti i isto tako sitno istuca. da se stavlja na glavu. To i skolska medicina 5 uspehom prime· njuj e za lecenje detjih glista (oksiura).specijom« celog treba dotle snazno trljati dok mu koza ne pocrveni. muke. gadenj a (trudnih zena) i sipnj e upotrebljavao se ovaj lek: u tuca se dos ta belog luka i zeze (!is ta koprive) i pome~a 5 blagim sireetom. tako mora biti da bi bilo leka). Beli luk upotrebljavaju i protiv neuredne st~· lice. a dobro j e tom s mesom protrljati slepootnice i vrat i stavljati je pod nos da j e bolesnik duboko udiSe. Banatu. Kad n eko mnogo nazebe. To radi i skol· - . najkrupnije i najjedrije glaviee belog luka (iii devet najsitnijih glavica. subase (poljski cuvari) i poljski radnici. tim je bolji. Ovo je dobro da se miri ~e . Luk se oljuSti i is tuea u tucaniku . is ti lek na isti nacin treba ponoviti kroz dva do tri dana .i zaberu se tri najlepse. Jos viSe se beli luk sma· tra kao preventivno sredstvo za jacanje trbuSnih organa. tri iii tri puta tri .. ra. pas tiri.SEW LUK 231 I ne ke z i v t an e b 0 I est i lete belim lukom. Jedno 5 drugim se pomesa. Protiv glavobolje. Ako je oboleli gadljiv. eventualno. I naucna medicina dajl" posle anthelmintika gorku so iii. prelije cistim vinskim sircetom i kupovnim zejtinom i izjutra odjedanput na gladno sree sve pojede. Dobar apetit se vrata upotrebom belog luka. Raso je odlicno. treba mu odmah dati ca· sieu vina iii rakije da ne bi lek povratio. ncsves tice. Za dan·dva svi ti Ijud i dobiju takve prolive da postaju potpuno nesposobni za rad . Deci se daju manje kolicine ovog leka. Bosni j u drugim krajevima.. U raznim selima u Sajkaskoj ovaj lek se razlic ito spravlja i upotrebljava: . U sajka~kim selima u Batkoj ovako se leci g/avobo/ja i nesvestica: dYe ~ ake belog luka utucati i pomesati 5 dovoljnom kolitinom blagog vinskog sirceta. trojstvo. Srbiji. tabane i dlanove. n a njivi prokisne. bezbolno i vrlo prijatno sredstvo za ciSce· nje . Belim lukom Ieee 0 r g a n e z a va r e n j e. Sto je luk ljuci. dakle. »NiSta nije gore nego kad se za vreme zetve neko prevari pa se najede sunke iii liZezene slanine. Ako glava pantljieare ne izade. mena. upotrebljava se pro t i v ere \' nih par a zit a. da se njim trlj aj u slepoot nice. Niko ga ne moze napoj iti. ali je raso mnogo prijatniji. Coban i. onda ga tom . U to se umatu tiste bele krpe i stavljaju bolesniku na teme i relo. Posle pola sata se popije sto viSe rasola. Gradani i skolovani ljudi u selima cesto znaju i za klistiranje dece mlekom u kome je prokuvano nekoliko tesnjeva belog luka. Slicnu upotrebu belog luka zabelezio sam u mnogim selima u Batkoj. Mora jedno tel jade po vaseeli dan da mu vuce vodu za pice. a onda ga po celom telu nan1aza ti finim zejtinom.« . lek koji pocinje da priznaje i nautna medicina. Bun· devine seme je jedini nas anthelmintik koji nije otrovan za toveka i domace zivotinje. kalu pOljski radniei. Beli luk. narotito za vrem e velikih lelnj ih zega smatraju salatu od krastavaea 5 belim lukom i ki· selim ml ekom za najzuraviju hranu.

mi ponesemo bocu tog leka i svakom volu dobro . u Nov~icima. zatim majkine dusice. Pre toga se u tom sircetu rastvori parce plavog kamena. neb 0 Ie 5 t i. radili su i u onim mestima gde je nekad bilo mnogo pa~njaka i rogate stoke. Tako su se fekalije (izmet) nesmetano raznosile i zarazavale ljude i domace zivotinje.tvrdi jedan inzenjer . bolje jede i brle ozdravi. kazu. da beli luk obnavlja i jal::a krv. a na m estima gde su bile kraste javlja se mlada lepa koza. Iju~te ih i jedu zajedno 5 belim lukom. I to je jedno pitanje koje treba u nas prouciti. u zajednici 5 nekim drugim n arodnim lekovima. plavog kamena i vinskog sirceta. kao ~to je naj~e~Ci slucaj s decom na selu i 5 Ijudima koji rade u pra~ini. le~e i razne k 0 1.232 LECI!Nll! BILII!M ska medicina.« Bolesnu d l. a nikakav drugi lek mi nije mogao pomoCi« . To bolesniku otvara apetit. sa ili bez plavog kamena. I danas se na gradskim ulicama prodaju semenke od bundeva.natrljamo celu nju ~ku tim lekorn. jo~ ponegde i danas. bolesniku treba davati i kiselog mleka. kao i cesta upotreba belog luka. i smatra se da je to najefikasniji i najmanje opasan na~in isterivanja decjih [(lista. eto. igericu ovako lece: bolesnik treba svaki dan izjutra. Jedan 'n aseljenik iz okoline Novog Sada. Sitno se utuca dosta belog luka i pome~a sa sircetom od crnog vina. Ovaj lek pomaze onima koji se leti okra stave. Jer higijenske prilike bile su nekad u nas jadne i mizerne. presnog ili kao zacina u svim jelima. na suncu ili pored vatre osu~e i zatim peru onom smesom od belog luka. Kafu tame kod mene. a to je. To isto. • Ustobolju na Ijudima i na domacim zivotinjarna leCili smo belim lukom u sircetu i plavim kamenGm.Meni je 83 godine i jo~ dobro vidim i sve mogu da radim. pa se opet su~e na isti nacin ina· maf u ulj em iii ma~eu . sede lj'-i i . Belim lukom. tvrdi da bolj e vidi otkako jede beli luk: . konjskog bosiljka. jer niko nije imao nuznik.drugoj dangubi i veselju« svi gosti 1 domaei vade iz dZepova semenke od bundeva. cubra i drugih zacina koji svi manje ili vise deluju kao lekovi protiv crevnih parazita. uvel::e i u podne da jede pomalo belog luka i slanine. izade tuta voda. Kad god podemo u voliju u rit. nesvesna predohrana protiv crevnih parazita. umesto vode da pije I::aj od hajducke trave. jer sam . a stoka je sva i ~ la na pa u. pa 5e uhvati krasta (verovatno je to impetigo). Leti mu davati salatu od mladih krastavaca 5 kiselim rnlekom i belirn lukorn. . poreklom sa Cakora iznad Peei. rosi rj sini se.veti jedan stari Bal::vanin.u prvom svetskom ratu CUO da je beli luk lekovit 1 da starijim ljudima popravlja vid. Da mu to ne bi dosadilo i da rnu se jelo ne ogadi. »Kosopad sam zaustavio i izlecio mafuei belim lukom nekoliko dana. Mozda je. Posle nekoliko dana kraste pol::nu opadati. nove se . to bila neka preventivna mera. Na svakom oprelu i selu . Kraste se pafljivo operu vodom u kojoj je iskuvana orahova Ijuska. da se preko zime jedu pe~ene semenke od bundeva. Drugog leka za njih 11a selu nije bilo. a ne kupaju se: mehur pukne. Nekad je bio obicaj. Nekad je u Voj\'odini i drugim ravnil::arskim vodoplavnim krajevima bilo mnogo \' i~e oboljenja od crevnih parazita. ne javljaju. . po nekoliko puta dnevno mesto na glavi sa koje mi je kosa po~ela naglo opadati.

Cobani i ratari peku prienice od hleba. rotkvom. slacica. ren i druge sliene. jer su verovali da ce ih to saeuvati od bole~ tina i da ee se vratiti svojim domovima.. daju joj da pije sirce u kome ima malo belog luka i plavog kamena . riblja eorba i mnoga druga gunnanska jela uvek imaju i belog luka. slanine i belog i crnog luka. Piktije bez belog luka rrisu nikakve. Odavno je poznato da se iz belog luka destilacijom pornocu vodene pare moze dobiti etarsko ulje karakteristicnog i svojstvenog Ijutog rnirisa na beli luk. tzv. kolena. rotkvicom.BEll LUK 233 U 2:ablju r u okolnim selima. IZiUzetak je bela slacica. god. Na primer. bezbojna. Iomiti. u najboljem sIueaju. To je sIueaj ne sarno sa zrelim glavicama belog Iuka nego i sa celom zelenom biljkom. dokle se ne osu~i iii ne proklija u toiik oj meri da nova biljeica iz njega izvuee svu hranu i vodu. onda se ta sme~a zagu~i mekinjama i dll zivini da jede. postoji slienost belog luka s renom. sla· cicom. e a k [ u r a z b I a ze· . . a ako se beli luk. iz belog luka je pomoeu vode i alkohola. Cim se poene rezati.p otrebajava za izradu »slacice«. cia ne bi tivina lipsavala. a kad se ozlede. sirotinjska hrana .« . Od 1844. »Mi cobani malo j edemo kuvanja. nije isparljiva sups tancij a i zbog t oga se ne oseca Ijuti rniris. dakle. sve dok se ne ozledi. I beli Iuk i druge vrste luka. dobij eno vodenorn des tilacijorn posle vrenja smrvljenih glavica. narocito zuti pasulj. . Na· protiv. Posna jela se u vek zaeine beljm lukom. raznim dmgim vrstama luka i mnogim drugim biljkama koje ne· m aj u mirisa dok su cele. je r proizvod hidrolize sumpornog heterozida bele ~Iacice. To je za njih prava poslastica. Beli luk dugo zadrii svoju Ijutinu. otpu~taju Ijut miris sumpornih jedinjenja. Ako neee da pije. kao i os tale droge slicnog hemijskog sas· tava. samleven iIi stucan beli luk. brzo gube Jj uti miris i ukus . U tom pogledu. sokove. kidati iii tucati. imaju manje iii vi~e I jut u k u s. izazivaju najpre osecaj top lin e na mestu amp Ii· kacije. god. moze se pojaviti manja iii veea ran a iii. zatim b 0 I. krsta ili kog dru· gog bolnog mesta. Godine 1892. odmah poene otpu~tati k a r a k t e ri s tie a n I jut m i r i s. Celog veka smo pored ovaca pa mnogi od nas ne mogu da piju mleko . izdvojena jedna uljasta. jako c r v e nil 0 iii me h u r (piik). 2:ivimo od hleba. Kad se dde na koti. slacica iii neka druga sliena sum· pornoglikozid na droga zaboravi da skine s ramena. Kobasice i drugi kobasiearski proizvocli. Ogledima je utvn1eno da v 0 den ira· stvor alicina ima veliku baktericidnu moe prema iz· ve s n i m m i k r" 0 r g an i z rn i m a. nakapIju prlenu slaninu i przenicu namaZu belim lukom. Tek 1944. zbog eega se ona i \l. nego sarno Jjut ukus kad se seme bele slacice samelje i vodom pokvasi iii kad se zvace.pritajll pastiri u Baekoj i Banatu. kad se zv a cui jed u. nepostojana supstancij a koju su nazvali alicin. sastoji od r aznih alifatskih nezasiCenih sumpornih jedinjenja. a zatim destilacijom pomocu vodene pare pod smanj enim pritiskom. karakteristienih za sve droge koje sadrle sum p 0 r neg I i k 0Z ide iii sumporne heterozide. senfa iii rnutarda. pocinje proueavanje hemijskog sastava tog Iju· tog ulj a. sin a I b 0 z i d.Beli luk ima vrio slab. i kasnije ustanovljeno je konaeno da se etarsko ulje. ren. Hemljsld sastav. gotovo neprimetan miris. Na~i Ijudi u zaroblj eni ~ tvu najvge su traZiIi da im se ~alje slanina i beli luk.

Vee 1947.234 LECBNJE BlUHM n j u 1: 85. LEKOVI IZRADENI U APOTECI I FARMACEUTSKOJ INDUSTRIJI Lekovi od belog luka . arterioskleroze i decjih glista. 1947.sko de. dakle. da je oksidacioni proizvod dialildisulfida.. str. godine. izolovano je iz glavica belog luka novo jedinjenje Ii nazvano aliin.e i kolere. Tinktura je 2()<>: . '11 o bliku 'iglicastih kri stala bez mirisa. kao cfikasno antisepticno preventivno sredstvo protiv raznih zaraznih boles ti (ti fus. izraduju se i preparati '11 farmaceutskoj indwotniji. Dokazano je takode da alicin ni je prvobitna supstancija belog luka.000 alicin pokazu. mirisa na beli luk. 1023). koli-bacila. go d. u tvrdena je hemijska grada. streptokoke. ako se 10j suspenziji doda ma lo ~u spenzij e nes tab ilizovanog sam levenog luka. bacili litusa. bacila tifusa i dizente rije.000 do 1 : 125. . (Propis Fram:uske farmakopeje od 1937. u obllku kasice za leeenje cireva i uboja.e antibakte. Osim galens kih . Aliin nema antibakterij ske osobine. neprijatnog mirisa i n i·s ke tacke -klj<ucan ja. odlije 5e i profiltruj e. Kad se o d ovako 's tabilizovanog . ceo luk p rethodno s tabiliizuj e aLkoholnim parama (uniSti se time enzim ali7Jinaza). koj i je glavni sastojak ulja b elog luka.ni alkoholni ekstrakt. velikog i obicnog kaslja kao ekspektorans. enzima . god.ri. difterija.Pea esel gram a belog luka se isitni i maceruje 10 dana u 100 g sir6eta. antibakterijsko dej stvo je vrlo veliko p rotiv streptokoKusa. Upo treba u nau cnoj m edicim uglavnom ·s e poklapa sa primenom u narodnoj. vee da je jedan od meduproizvoda fermentativnog raspadanja nekog veeeg jedinjenja. UPOTREBA U NAUCNOJ MEDICINI Beli luk se sve viS" i razi:J. Ulazi u sas tav raznih prepar ata za izazivanje apeti-ta. i ranij e su ana lLticari primet ili ovo: 'kad sc svez. Iste. Posl!! toga se iscedi i filtruj e. al'i ako ·s e njegovom rastvoru dod a ferment a l i n a z a iz svezeg luka.. dizienteri.ovrsnije upotrebljava u naucnoj medicini. formula alicina. Dobija 5e tecnoS1 rota kao 6ilibar. Sirce. Macerat. neozleden. a za vrem e II svetskog rata i za sprecavanje zagnojavanja rana. protiv hronicnog bronhitisa. Dvesta grama oljustenog i iseckanog belog luka se drzi deset dana u 1. Uost a lom. kolera). ona nema an tibakterijsko dejstvo. protiv p eruti i opadanja kose i dr. protiv visokog krvnog pritiska. iz luka 5e ne moze dobi ti alicin. uz cesee mesanje.Dvesta grama osusenog istucanog belog luka prelije se 1 Iitrom 900/o-nog a lkohola i posle 20 dana.000 grama 600/o-nog alkohola.stvo prerna nekirn grampozitivnirn i gramnegativnim mikroorganizmima: stafi lokoke. odmah se javlj a jako baktericidno dejstvo. grip. . uzimaju se pre jela. za jacanje. . piogenesa.I uka nacirui vodena supstancija. kao stimulans zivcanog sistema (u SAD).

odllje se. . jer se alicin bolje saoova u kiseloj sredini. . pa se taj 's ok pome~a sa 1 litrom 90%-nog alkohola.Pedeset grama belog luka se sitno stuca i zatim dobro pome~a sa 100 g ~ecera u prahu. Sirup. osu~i na blagoj toploti do 400c i cuva na hladnom mestu u dobro zatvorenoj posudi. Za lecenje oksiura (decjih glista) daje se u toku tri nedelje deci 3-4 puta dnevno po 1 tableta. Aliokaps je etarsko uJje belog luka koje pod tim patentiranim imenom prodaje tvomica biljnih lekova .BIlU LUI( 235 Etarsko ulje. Posle mesec dana kura se ponavlja.O~gcen. nadimanje usled gas ova. a starijima po 2 tablete. macerata iii alkoholature 2-3 put a dnevno. a narocito u slueajevima di· zenterije i prekomernog pu~enja kad nas. hronicni katar creva sa svim posledicama koje usled toga proiz· laze: nemanje apetita. Sirup se moze spravHi i na ovaj na~in: 80 g smrvljenog belog luka greje se 1 sat u zapu~enoj boci sa 650 g vode na 36-380C.tanu 'PoremecajJ u crevima.500 g meda i procedri kroz flanelsko platno. gubi lekovitost.sa na bell luk. jakog miri. Prasak. 3-5 puta dnevno. pa se posle mesec dana pre kine. DOZE BELOG LUKA Po 20-30 kapi tinkture. Daje se u zelatinoznim kapsulama zbog neprijatnog mi-risa i ukusa. pa cim se ovla!i. Skuvan za klistiranje 7-30 g. dobija se destilacijom pomotu vodene pare iz sve!ih glavica belog luka. Pet grama ove tmkture pome~ane sa 95 g obi~nog sirupa daje dobar i postojan preparat.O~~~n i ~seckan beli luk se pom~a s jednakom koli~inom alkoh?la i ostavi da se macerira 8 dana. sirupa iii ~ecerleme. . SVeZeg luka iii pra§ka ~ g. Seeeriema. Prednost mu je u tome ~to nema neprijatan miris i ukus. za lecenje arterioskleroze iz pocetka se uzima 10-12 draieja dnevno. doda 1. Alizatin je specijalitet ~vajcarske fabrike lekova . Indikacije: akutni katar creva nastao usled hrane. Posle svakih sedam dana uzimanja daje se gorka so na cgcenje. toksina.Iz zemlje izval1ena.Sandoz«. sve!a biljka (200 g) u avanu se zdrobi i \Sok iscedi. Po preporukama same tvomice alizatin umiruje creva.i i filtruje. . preparat sadrli sve lekovite sastojke belog luka vezane na ak· tivni ugalj. isec.300 g ~ecera iii 1. ako posle prve ne bi do§lo do izlecenja. Po 30 kapi ekstrakta triput dnevno. Po navodima te fabrike.Maoaus« iz Drezdena. Daje se u obliku draieja (tableta oblozenih ~ecerom) i to za lecenje crevno-zeludacnih oboljenja po dye dra!eje.lmn i na blagoj toploti (do 50oC) osu~en beli luk se samelje u prah i odmah hermeticki zapakuje. . Lekovitiji sirup se dobija ako se umesto alkohola iii vode upotrebi sirce (oko 6% sircetne kiseline). a posle nekoliko dana po 6 komada dnevno. po~to je higroskopan (privlaci vlagu) . zaraze. Zatim se isced. ungtava crevne otrove i cisti crevnu floru. Alkoholafura. ne uzima se nedelju dana i opet nastavi kao prvi put. Po 30 g u obliku infuza. sirceta. Po 20 g soka dvaput dnevno.

gde je flora tako bujna j raznovrsno i rasko~no bogata i gde je zbog toga i njihova materija medika mnogo bogatija od na~ih evropskih. izazvace rane i zagnojavanje. vrste. u Indiji. Starj Egipat bio je od ogromnog uticaja na cclokupnu kulturu Jelina i drugih starih naroda. Istorija_ . Najvi~e su upotrebljavall luk. karanfilica. zbog koje su vodeni toliki krvavi imperJjalisti~ki ratovi. Na taj lla~in. beli luk je bio cenjen kao lek protiv raznovrsnih bolesti. za~inske i otrovne droge. morskog ora~Ceta i drugih skupocenih za~ina. od njene osetljivosti. manjc-vBe sto~rski i nomadski. upotrebljavan je kao op~ti tonik. induskim svetim knjigama. crvenilo i upalu. Vavilonaca. god. JaCina te nadrafljive reakcije zavisi od koll~ine. protiv nastupa i proliva konja. lo~eg varenja. kao proizvodi hidrolize sumpornih glikozida. nekrozu tkiva. kMlja. Pre svega. pa je razumljivo da je le~enje i davanje lekova obavljeno . Fcni~ana. Beli luk dolazi u farmakolo~ku grupu lekova koji izazivaju d r a z en je k 0 z e. mogu prema ja~ini delovati kao rub e f a c i j e n c i j a. koznih belesti. tj. izazvati crvenilo na kozi. hemoroida (Suljeva) i dr.236 ll!CI!NJI! BIUI!M U2!ima sc malo sirupa od vBanja iii ribizla iii sa mlckom. sve u zelji da se evropske sile doeepaj u bibera. pored ostalih i mnogo cenjeni beli luk. lIkoIiko su dalje ~irili svoju vlast i trgova~ki uticaj. N a u c n a vet e r ina. sredstvo za ja~nje u slucajevima velikog broja bolesti: nemanja apetita. za lak~e i bolje prezivanje preZivara. To su sredstva koja prouzrokuju. aromati~e. a upotrebljavali su ga i kao Ijubavni napitak. sve su vBe traWi skupocene droge jakog fiziolo~kog dejstva. madija. spominju se lekovi. Kasnije. U s tar 0 j in d u s k 0 j me die i n i beli luk jc bio vrlo cenjcn lek. Stari Kinezi. molitava. delova~c kao v e z i k a nc i j a. beli luk. Svi ovi pustinjski iii polupustinjski narodi. mr~avosti i op~te slabosti. cimeta. zacinsku i lekovitu biljku. prema ispitivanjima mnogih nau~nih istraiiva'. reurnatizma. naj~e~~e stucan u sircctu. protiv smrdljivog bronhi tisa i plu~ne gangrene. Persijanaca i drugih. dok su bili mali i sjroma~ni. cd vrste zivotinje i uzrasta. Jevreja. pre na~c ere) spominju se razne lekovite hiljke. . a u jacoj d01li i ako se duic drle. Induski sve~tenici bili su prvi lekari i apotekari. Indusi. kad se stave na koZu. tj. pa je takav lek i najaktivniji. U Vedama. izazvace na kozi phlkovc i najzad kao pus t u I a n c i j a.a. koji su bili neposredan povod otkricu Amerike. veoma s tar a k u 1 t urn a b i I j k a. za radni svet. jake zacine i mirise sa Istoka. Taj njihov ulicaj osecao se i kasnije kroz ceo srednji i novi vek na sve narode oko Sredozemnog mora do dana~njeg dana.Bell luk je. kao i sla~ica i druga sli~na sredstva koja imaju swnporna etarska ulja. upotrebljavali su gotovo redovno beli luk. slozenog ritual a i rasko~ne ceremonije. U Eberovim Papirusima (oko 1500. jer vidimo ida· . uglavnom oko Nila.Beli luk se daje protiv crevnih parazita u obliku klistira. Jevreji. protiv vrenja pri aku· tnom nadimanju goveda. zadovoljavahu se Iekovitim sirovinama iz svoje flore. Egipcani i drugi narodi gajili su bell luk vge vekova pre na~e ere kao hran· Ijivu. tj. vremena koliko se na jeduom mestu drli. E g i pea n i su znali za mnoge lekovite. Na~ narod i narodni lekari: svcz luk uz svako jelo 5vaki dan. jer se u sir~tu alicin najbolje drli. medu njima i beli luk. a beli luk je os tao za sirotinju.uz primellu tajni. avo je sasvim opravdano. U toj daJekoj zemlji. U pocetku.

On ga upotrebljava kao sredstvo za urcc:tivanje stolice i protiv kolika. dok ne osvojise zemlje i gradove izvan male rimske drlave i Italije. dakle. u mocnoj i ogromnoj Rimskoj Imperiji. lek. kukurek i druge biljke kao lek. srcdstvo za uredivanje menstruacije i protiv ujeda zmija (beli luk se pije u vinu) i protiv uj eda besnog psa (polaZe se na ranu) . za~in i hranu skromne i malobrojne sirovine svog kraja. saransak. --_.. kao i raznim vrstama luka. lukac. rotkve. Rim I jan i. A rap ski Ie k a r i u S'I"ednjem veku mnogo 's u doprineli sirenju upotrebe belog luka za lek. Orfej spominje beli luk. Plinije piSe da Egipcani pol a z u z a k let v u spominjuci pri tom beli i crill luk. j svi drugi primitivni i siroma§ni naredi. a naro~ito oni oko njegovog isto~ng dela. luk-Ce~ njak. Znali su i upotrebljavali uglavnom k upus. Celzijus ga upotrebljava protiv tuberkuloze i groznice. uspelo je grac:tenje piramida.cesan.smrdljiva ruza. Virgilije spominje upotrebu iscedenog soka iz belog luka i majkine dusice: zeteoci kosa~i treba da se namaZu time ako zele mimo i bezbriZno da se u podne odmore i otpo~inu. U Bibliji se spominje jedno jelo od belog luka i sireeIa koje se davalo kosa~ima. Kasnije. za urec:tivanje stoliee i poj aeavanje mokrenja.a mnoge druge droge za koje do tie nije mala tada~nja nazadna Zapadna ~vropi1. Galenus navodi beli luk kao najomiljeniji narodni lek protiv svih bolesti i zato ga naziva »seljaC!:ki terijaku. kao dYe s vet e i ~ u dot v 0 r neb i I j k e. ~san-luk. . dobar je protiv ospica. OIaC prakti~ne iii galenske (-armacije. u renu isla~ici jma sumpomih Ijutih sastojaka sli~nog sastava i fizioloskog dejstva) . ~oviti luk. smatraju ih. utonula u mrak i neznanje. ). G rei su takoc:te mnogo eenili luk. najviSe fine aromatic!:ne za~ine i mirise iz pokorenih zemalja Azije i Afrike. a s medom. ~snjak.ivali skupocene droge jakog fizioloskog dej stva. jer su sprecene zarazne bolesti.U po~etku.. luk. Kolumel (I vek) spominje upotrebu belog luka kao Ijubavnog napitka (afrodizijak). ~njak. . jer ih onda zmije nece ujedati. godine) preporu~je beli luk protiv glista. kao. Za Plinija Starijeg (23-79) beli luk je univerzalni lek. ~ni luk. I on ga zato preporu~uje Rimljanima (i u kupusu. u~inili j 7.BELl LUK 237 nas da narodi oko Mediterana. za~in. pa kaZc da je malo bolesti koje mu mogu odoleti i da je narocito dobar za zaustavljanje ka ~lja. protiv lisaja i nekih drugih bolesti. ZahvaIjujuCi preventivnoj moci belog luka. uostalom.. ipak je malo lekovitih droga koje su toliko po~tovali kao beli luk. Lonicerus (1564. za plebs. luk. Pome~an s uljem i solj u... Katon tvrdi da se Rim jednom spasao cd kuge zahvaljujuci preventivnoj upotrebi kupusa. Slavni medicinski pisac i lekar rimskih legija. preventivno sredstvo. najvi~e uptrebljavaju beli luk kao svakida~nju hranu. bel i i ern i I u k. a vlastodrsci pocese sve vise upotrebljavati i prekomemo ui. Hipokrat 'll svojim de lima navodi beli luk kao lek protiv erevnih parazita. C!:ini i madije. i prvi Rimljani. a spolja za Je~enje raznih kolnih bolesti i peruti na glavi.. Stari Egipcani su mnogo eenili bell luk. Dioskorid navodi beli luk kao lek protiv erevnih parazita. Narodna Imena za beli luk: bijeli luk. beli luk i emi hleb ostadose i dalje za sirotinju. uostalom. lako su zabranjivali pristup u hramove onima koji su j eli beli luk (nazivali su ga . upotrebljavahu za lek. kao sto su.

238 Ll!CBNII! BUJEM BERGENIJA Bergel1ia cordifolia A. dvaput vBe nego u Listu medvec:teg grozc:ta. To je dugovecna poviju~a koja raste u tropskoj Aziji. BERGENUA BIBER Oswen nepotpuno zreo plod biljke Piper l1igrum L. koji se jace oseti kad se plod samelje i pra~ak stavi u klju· . ali se sme uzimati upola manje. zbog cega se moze upotrebiti za dezinfekciju mokracnih puteva. a osobitog. gde se i gaji. vrlo prijatnog i aromaticnog mirisa. cmi papar. Cela biljka je opora zbog obilja tanina i drugih polifenolskih jedinjenja. Saxifragaceae Trajna zeljasta biljka sa Altaja i Dalekog istoka. lepih Micastih cvetova koji se javljaju vee u februaru. U listu ima do 15% arbutozida. Gaji se kao cvere zbog veoma krupnih. dakle. . skoro srcolikih listova i. socnih. Biber je svojstvenog. ekcema i drugih koznih bolesti. zbog cega se upotrebJjava u narodnoj medicini za lecenje proliva.Piperaceae (crni ·biber. karabiber). kao i u ostalim tropskim predelima. sjajnih. Br. ljutog i toplog ukusa.

visoka do 40 em. BLAtENI CKALJ. zatim ima malo masnog ulja i mnogo skroba. kad se spusti u vodu. vrlo bodljikava. Prvoklasan biber u zrnu. na vrhovirna ogranaka. . a lo~ lebdi ili pliva.Raste u primorj-u. ali kao poludivlja biljka. obavijene su kruprum ovojnim listovirna. Sastav. naj~e~ce po suvirn mestima. Beli biber ili bijeli papar poti~e od iste biljke.tae DvogodBnja iii jednogodBnja zeljasta. jedri... Listovi su duguljasti.8% s mol e (kavicina). . Cvetne glavice su pojedina~ne. U biberu ima 1-2. .. - Composi.Gornja polovina biljke u cvetu (Cardui benedicti herbal.Nedovoljno prouteni gorki heterpzidi (kniein i drugi). Spolja se ponekad daje s Ijutom paprikom (Linimentum Capsid compositum) kao sredstvo za drafenje koze. Droga_ . Kad se tuca i melje. ali se bere potpuno zreo plod i oguli sem~niea i srednji sloj . Upotreba. rede u drugim delovima zemlje. duboko perasto deljeni. SIKALINA Cnicus benedictus L. po povr~ini mrezasti a po obodu o~tro nazub ljeni i bodljikavi.BLAZENl CKAU.i na~a industrija gorkih alkoholnih desertnih napitaka nego apoteke I fabnke Ie· kova. Cela biljka je sivkasto-ruckasta od obilja dlaka. . na Zapadu se znatno te~ce i raznovrsnije korFstli koo omi· ---_. Aroma bibera potice od etarskog ulja. a Ijutina od piperina. etarskog ulja i razne soli. 5-9<>/0 kristalnog alkaloida pip e r ina i 0.Kod nas se vrlo retko upotrebljava. ~iljasti. Cvetovi su ruti. nazi va kij an je. Cveta po~etkom leta. BLAZENI CKALl malo sluzi. veoma raz· granata biljka. Kao lek se malo upotrebljava: za povecanje apetita i kao stomahik. Naprotiv. odmah padne na dno. Biber je i danas jedan od najvafnijih i najskupljih z a ~ ina. oko 5% tanina. VBe ga ?otro~. zbog cega je biber nekad upotrebljavan protiv grozniee. smole.5% eta r s k 0 g u I j a. SIKAUNA 239 talu vodu.. Rasprostranjenost. Alkaloid piperin ima svojstvo da sniZava ternperaturu. od kojih UDU' tra~nji i!Oaju duga~ke bodlje.

rede mladi pupoljci (Tami rhizoma et gemma). na udalj eDju oko 30 cm struk od struka. nepdjatnog i toplog je ukusa. BLJUST. BllJEM ljeno gorko sredstvo za le~nje organa za varenje. zelenkasto-zuckastirn jednospolnim cvetovima. koja se penje po drvecu. Plod je jajolika. tako da se posle toga obavezno maZe uljem. ne eekajuci da se svi otvore. krtolastim rizomom iz koga izbija tanka stabljika. sjajna bobiea zive crvene boje. Ili se rizom Da trenici nastruze. Listovi su srcoliki i Siljasti. pelena i lincure. Pije se kao pod 1. Iz pazuha listova izbijaju cvasti sa sitnim. na dugim peteljkama. Gorak stomahik: po 25 g blaienog ekalja. Dioscoreaceae BUUST Trajna poviju~a sa vrlo debelim. benediMa.Kod nas se De gaji. masCu Hi mlelrom cia ne dode do upale. sveta sikaviea. hajducice. Gorak aromatican stomahik: po 20 g blaienog ekalja. pri eemu se javljaju osecaj topline i crvenilo. pa se to stavlja kao oblog sa rakijom iIi bez nje. pun lepljivog soka neprijatnog mirisa. mesnatim. U redove od 60 do 70 cm. kielce. rastresito i plod no zemlj gte. 2. trave-ive. Rizom je cesto upotrebljavan narodni lek protJiv reumatizma i i~jjasa. korenom se trlja mesto. Daje se u obliku ~aja. pitomi ckalj. Rizom moze biti tezak ponekad i vBe kilograma. neupadljivjm.l hladu na promaji. tinkture. vezu u kitice ~ su ~e '1.BLJU1D. Ijutog. ckalj . pli"kova i rana. Traii lako. bozja plahta. benediktova Toza. mesnata. gorkog. 1. Rizom je spolja sivocm. a na prelomu beo. a Da Zapadu obavezno. U n arodu se upotrebljava svez rizorn. Gajenje 1 berba. biskupova brada. Bubrezni bolesnici ga n e smeju piti. dugacka 3--4 m . Strugan rizom se stavlja na uboje. Piti u obliku nezasladenog eaja (10 g Da 200 g yodel na pol a sata pre jela. Raste po zivicama i obodima ~uma. . Narodna imena: babino zelje. kraljevac.KUKA T amus communis L. Seje se krajem april a.240 LECENJP. vina i drugih galenskih preparata. limunove kore i oeajnice. meki tm. Bere se eim se pojave prvi cvetovi. odstranjuje modI1ice od podlivene . eesto u zajednici s drugim gorkim drogarna slienog dejstva.

bjJu~tan. Cveta od juna do oktobra. erna loza. u narodnoj medici'lli koristi se caj zelenih mahuna (250 g kuva ·se IS minuta u I litru vode ~ popije u toku dana) za lecenje upale be~ike. alkaloida abrotina. jer ublazava bolove i pomale izbacivanje kamena iz bubrega. Miri~e istovremeno na limun i pelen. Cvetovi su sitni. Dmga narodna imena: ble. Sadrii skroba i sluzi u kojoj se nalaze vrlo krupni i vanredno o~tri knstali kalcijum-oksalata koji ozleduju kof u kad se korenom trlja bolno mesto na telu. Najlak ~e se gaji deljenjem starijih busenova u jesen na rastojanju 70 x 70 em. Caj spravIjen od 30 g vrhova grancica u cvetu (Abro/ani herbal. zuli. zmijino grozde. pa ga zbog toga treba izbegavati. Sadrii etarskog uJja. poparen 1 litrom kljucale vode u po· klopljenom sudu. a kod nas se gaji slicno pasulju i gra~ku. pije se pre jela.Isto tako. prijatnog je mirisa i zbog toga se lak~e uzima. veliki bob. Nije dovoljno istralen ni hemijski ni farmakodinamski. i piti po 1 rak!ij- B021E DRVCE . ali je manje gorak. kukovina. BOllE DRVCE 241 krvi. bobae. B02:JE DRVCE Artemisia abrotanum L. visoka 60-140 em. . blju~tina. Upotrebljava se sli cno pelenu. crne kuke. iseedi i pije protiv akutnog pielonelrita i nefriticnih kolika. beb. a u eve!u bojena materija antofein. od tega se javljaju jako povracanje i proliv. BOB Vicia taba L. Imena: bakla. oksitiramina i proteolitskih enzima. Bljus/ je o/rovan.BOB. tanina i flavonskih jedinjenja. ce~ce muckaju6i. drlati 10 dana. leucina. Poreklom je iz Azije. Moze se potopiti u ja'k u rakiju (200 g u litar rakije). visoka 60 do 120 em. Zabelezeni su smrtni slutajevi trovanjem i2 neznanja. bluz. tirozina. konjski bob. IYljust. asparagina. Narodna. Gaji se (i podivlja) kao narodno evece. Lislovi su tanki i usko perasto deljeni. Dvadeset pet grama eveta popari se sa pola litra kJ}ucale vode i posle 2 sata oeedi. - Compositae Trajna mirisna i gorka biljka.. gork'ih matenija. Stabljika je skora odrvenjena. Neoprezni daju pijancima iseecien sok blju~ta. Verovatno da ima i sleroidnih saponozida. blju~c. I bobice su otrovne (otud narodno ime zmijino grotae). naj cesce po grobljima. U zeienim mahunama je nadeno dioksifenilalanina. - Papimnaceae JednogodiSnja zeljasta biljka. sakupljeni u malene glavicaste evasti.

kraljev evijet. bozji drvak. decora Anders .• P. di· vlji ciper. macur. i tako najlakse dolazi do trovanja. za umirivanje uzbudenog nervnog sistema. Ne preporucujc se <uP( . Nisu retki slll~ajevi trovanja. TEGAVAC. pored puteva. P. secera. corallina Retz. Z. Nekad 1I skolskoj. a danas jos ponegde protiv gr· ~evitog kasija i kao sastojak ~aja za dimljenje i kadenje astmati~ara. rutviea. planinski bozur. Stavlja se u vunene i svilene tkanine i krzno protiv moljaca. zenski bozur. Izaziva povraeanje. srCano zelj e. On se' upotrebljavao nekad protiv epiJepsije. tanina. Narodna lmena za Paeonia otticinalis: arap~e. mosur. . a danas sarno u narodnoj medicini upotrebljava se evet. Za vreme ratova i gladnih godina jeo se mlad . na livadama i pasnjacima. po sumama i na drugim mestima. zlu ne trebalo«.) Gouan . trojaska rozica. VUCAC Plantago L. Za P. lILOVLAK. smole i boje. \ Za P. nekih alkaloida i drugih nepoznatih sastojaka. obrate patnju na bofur. Nisu otrovne ni skodljive. za le~enje hema. rede krtola i seme (Paeoniae tlos. Nije redak slu~aj da neka baka iz nekog sela salje bofurov evet i seme nekoj svojoj rodaei i prijateljiei u grad »kolko da se pri ruci nade. corallil1a: bozur. BOKVICA. tunkarica. a i zbog pri· jatnog mirisa. Biljka je otrovna d nij e dovoljno is pitana ni hemijski ni klini· ~ki. Narodna imena: bozja metiea. crljeni bozur. eba bozura za l~enje. za lecenje padavice. kurjak. I ono se nekad u-'Jtreoljavalo protiv epilepsije. troj acke roze. duhovska ruza. bozuric. pro stenik. drevinka. bozur. Ima ih svuda. secera. jer nes tru~njaci ne znaju ni dozu ni nacin upotrebe bozura. Piallltaginaceae Kod nas raste dvadesetak vrsta bokvice po naseljima. turski neven. brozg. trava od tri rozciea. bozja plahtica. roida i dr. Narocito ga eene zene. kao lek za ja~anje i protiv akutne upale ereva. kosovski bozur. va. U korel1u ima tanina. decora: bUur. masti . brozgva. tuber et sem en). ' 0" z" uredivanje menstruacije. devetak. muski bozur. pitomi ohsjenae. etarskog ulja . Homeopatska medicina upotrebljava svez koren. TRPUTAC. lrava od guja. BOlURI Paeonia officinalis (L.Ranunculaceae Razne vrste bozura rastu divlje i gaje se kao nase omiljeno narodno evece. broda nj. U cvelu ima lanina i peonidina (jedna glikozidna an toeijanska boja). velikog kaslja. Za vreme ratova i nestasiee lekova bozje drvee su upotreb lj avali protiv d~jih glista i groznice (abrotin sniZava temperaturu). U semenu ima masnog ulja. bofuraJ\c. miri. Zbog toga bi trebalo da lekari.sni muski pelino pelinak. Kod nas ga upotreblja· vaj~ . narocito na selu. U narodu se jos ponegd~ upotrebljava bozur kao lek. tenuifolia L.242 LECENIB BIlJI!M sku Casicu 3 puta dnevno na pol a sata pre jela.

Sa5tav. nerna ienskih j muskih bokvica). lisee je iii· roko ovalno. Sve't i suv list. Srednja bokvica raste na suvim mestima. . cvetna stabljika dugaeka je koliko i list. 243 list. a na sva· kom Hstu se isticu lueno poViijenJi nervi koji se pri vrhu lrista spajaIju.. smanjuje ueestano mokrenje i povoljno deluje na organe za varenje: proliv. rede cela biIjka i koren (Plantaginis folium. kru· niea je gola. 3.naee .ice i drugih lekova. %ILOVLAK. Prema obliku listova i evasti razlikuj u se medu soborn neke dornaee vrste koje su najraspros tranjenije i koriste se kao lek: 1. U semenu ima sluzi. svuda gde se sliva voua.itamina C. srednja bokviea (P. dlakava je. nego se zavrsava zb ijenorn evascu od neuglednih si tnih evetova. osobito od velike ili zenske bokviee (Plantago major L. jer to zah· teva i medwlarodna drogistieka i farmaceutska trgovina. MuSka bokvica jrna uske duguljaste iiiljaste li stove koji se poste· peno sufavaju u siroku kratku peteljku. . Ne smeju se mesati navedene tri vrste bokvice. krupna iii zenska bokv. pored ugazenih put eva i ispod strehe. sivkasta ili ruzieasta evast je valjka. 'cveta ju od proleea do zime. evast je kratka. raste 'po pasnjacima . tj . tek uzabrano !isee bokvice oprati u ne- . sta. iako su obe hermafroditne.ice deluje protiv raznih upala koze i sluznice. Plantakod je farmaceutski fabricki sirup protiv kaslja. Zen ska bokvica (po hrvatskoj terminologiji »muska«. ima fuoike jajaste. Droga.iskasljavanje gU "5 te suve sluzi iz organa za disanje .stu lma oko 40/0 tan ina. katar. tirozinaze i koagulaze. muska. saponozida i fitoncida.List bokv. dugaeka. susiti. pojacava lucenje tecnosti u plueima i time a laksava .BOKVlCA. sirokolista bokvica (Plantago major L. v. I.). mala. masnog ulja. a koren se vadi cele go- h erba et radix) . Domaeinstva mogu za zimu za svoje potrebe naeiniti s!iean sirup: mlado. dine. tako da se za potrebe domacinstva sve tri mogu koristiti posebno iii pomesane. eve t je belicas t. Berba. raste na vlafnim me· stima. Neke sc od najdavn ijih vremena upotrebljavaju kao lek.ica. hemijski sa· stay i dejstvo sve tri vrste bokvice gotovo su isti. emulzina. SvaKa se mora odvojeno brati. media L. zensk~. cvetna stab· ljika je oko 5 puta dufa od lista. 2. Upotreba. 2. lal1ceolata L. U Ji. belaneevina i secera. pakovati i svaka pod svojim imenom prodavati.U svim organima biIjke ima heterozida aukubozida i enzi· rna invertaze. soeno. usko[is ta bokv-ica (P. U veCi ni vrsta boo kviee lisee se razvija u obliku rozete u dnu stab ljike koja nije granata i nerna mea.). izraden od !i. greevi. za leeenje rnnogih bolesti a i kao profilaktieno sredstvo lzelen li st i sok iz lista kao proleena vitarninska kura). U narodu se naj· viSe ceni i naj eesee upotrebljava sirokolista. jajolika iii okruglas ta. cvast je dugaeka i srebrnobela.). eir na dvanaestopalacnom crevu i na zelucu. 1. p ektina. limunove kiseline. TRPUTAe .) . Sve tri vrste su trajne zeljaste biljke sa Iistovima u rozeti. ~ List se bere sve dok biljka cveta. sta bokv. . Cvetna s tabljika je dufa od Iistova i ima 5 dubokih brazda. rnnogo vise u narodu nego u skolskoj medicini. sjaj· ne i debele Iistove na sirokoj peteljci. 3.

terput. pije se topao.244 LECI!NJI! BJUI!M koliko voda Uer bokvica cesto raste po naseljima gde ima razne prljav~ ti· ne. rosulje. Deluje kao blag laksans. VeCina zna da list prethodno treba dobro oprati da bude cist. larin· git) . a u juinoj Francuskoj i nekim drugim zemljama se na veliko gaji za proizvodnju mdustrijskih kolicina semena koje se koristi kao 51uzna droga u terapiji i u tekstilnoj industriji za apretiranje. tarpotac. doda 50 g vode i pola kilograma ~Cera. Ovo je sasvim opravdano. cveta i lista podbela i moraca. gume tragakante i samlevenog rizoma oJ perunike. Korisno je za osobe obolele oct upale hemoroida (~uljeva) i zatvora. prome~a i posle pola sala popije. veliki trputac. poklopi i posle 3 sa ta ocedi. Tri supene kasike ove smese popari se sa pola litra k1jucale vode. Za ublazavallje napada kaSlja i lak! e izbaeivanje sluzi: po 20 g lista bokvice (muske. Uzima se 4-5 puta dnevno po 1 ka~ika. . piti uvece pre spavanja da bi se izjutra imala uredna stolica. kazati da je za posekotine najbolje priviti list bokvice. samletri maSinom za meso i stiskanjem kroz pla tno iscedi ti zelen sok. paskvica. 'pra~ in e i drugih izvora zaraze). pitoma bokvica. evo jo~ nekoliko narodnih imena za zensku bokvieu: vela bokvica. koristan osobito za osobe obolele od hronicnog zatvora: 1 supena kasika semen a potopi se u 200 g caja od kamilice. . brzo zara~cuj e i ostaj e mali oZiljak. Kao prethodni eaj. jer posekotina ne krvari. Veoma se ceni. B u a c a k (Plantago psyllium L.Bokvica je omiljen narodni lek. cveta belog sleza. marina bokva.Osim navedenih.riveni fitoncidi (Felklova). tarpudac. zilavac. jer sadrfi do 12<>/0 sluzL Sluz se vadi kao sluz iz lanenog semena. ~iroki trputac. veliki trpotec. ne zagnoji. Narodna imena. jer psyl/a na grckom znaci buva). sve pome~ a . Mnogi opran list obriSu i namaiu ma~eu iii ·u ljem i tek onda prilepe na ranjeno mesto. Narodna medfclna. lici na buvu (otud i nauCno ime. prva pomoc je list od bokvice. cveta zove i trave daninoc. Pasti/e se prave u apotekama i farmaceutskoj industriji: po 5 g soka od bokvice. Svako ce yam odmah. Seme je si· tno. Ako se slueajno posecete dok ste na selu. zenski zi· lovlak. Godine 1958. bez okoli~enja. I 'kg tog soka pome ~ati sa 2 kg meda iii prokuvati 10 minuta sa 2 kg ~ecera . da se ne bi necistoeom s lista rana zarazila. Za nju gotovo svi znaju i mnogi je upotrebljavaju kao lek. dokazana je znama antibakte· rij ska moe bokvice. zasladi medom i pije svaka 2 sata po 1 ka~ika. iii list bokvice stucaju iii na ploci malo opeku i tek tako omek~an stavljaju na ranu. Cini mi se da nijednu drugu domacu lekovitu biljku tako cesto i gotovo redovno ne upotrebljavaju kao bokvicu. crnog secera (od sladiea). Ruzicastu akrzu na lieu Leklerk leci ovim melemom: 15 g soka od bok· vice pome~a se sa 5 g bezvodnog lanolina i 10 g belog vazelina i na kraju doda kap ruzinog ulja radi prijatnijeg mirisa.) je jedna vrsta granate bokvice koja raste u Primorju. jer su -u njoj otk. dugoliste). Umesto vode i sec era bolje je dodati 600 g meda. celnik. zamesi i nacine pas tile prij a tnog ukusa i dobar lek za organe za varenje (cir ie· luca i dvanaes topalacnog creva) i disanje (hronicni bronhit. . pitomog kestena. muska bokvica (Ku~an). faringit. Protiv velikog (magareceg) kaSlja: po 20 g lista muske bokvice.

. BORAC Baraga officinalis L. krupni. mu~ki zilovlak. lisnati tr· putae. na dugaekim drskama i elipticni.Nitrofilna biljka po vrtovima i poljima. bu~ika. . Gajenje i berba. . skoro bodljikavo dlakava. Sastav_ . BORMINA. 245 Za musku bokvicu: bukviea. Monimaeeae.ja OOkva. obieno juna-jula. Zilovljak. List. ali su talasasto naborani. krepotee. popova lozica. srednja bukviea. a gornji duguljasti. Cvetovi su plavi. fenska bokvica (Ku~an). LISICINA . Borag~naceae JednogodiSnja zeljasta. rede beli ill purpurni. flos et herbal. konjsko rebro.Prisustvo znatne kolicine kalijum-nitrata objasnjava svo} stvo boraiine da izaziva pojaeano mokrenje i znojenje. udrruiem u povijene evasti na vrhu grancica. POREC.iIrata.Ukusa je na krastavee. rastresito i pIadno zemljiSte u redove oko 70 em rastojanja.. Ulazi u sastav raz· nih lekova za jetru i zuc. boBinee. Za buacak: blesnik. bu(h)aeica. 25% tanina. duga bokva. Droga. tripotee.BOLDO. LISICINA. mala bukviea. tako da eoveka odbija. Za srednju bokvicu: bokva. . BORAlINA. ernoglavae. triputae.Seje se u martu iii aprilu na lako. debela i sadrhi mnogo sluzastog soka. grubo eeki[ljasto dlakava biljka. dugi trputae. Velike kolicine sluzi opravdavaju upolrebu !ista kao blagog sluznog sredstva koje deluje s!ieno belom slezu i drugim mueilaginoznim (sluznim) drogama. BOLDO List (Boldo folium) eileanskog mirisnog drveta PeUmtlS boldus Mol. Neprijatno. deluje i protiv erevnih parazita. troputae. pasja noga. Cveta od maja do avgusta. treputae. Svez sok iseeden iz eele biljke ubrzava izbacivanje hlorida iz organizma. Upotreba. Donji listovi su u rozeti. evet i eela biljka (Boraginis folium.Oko 25% sluzi. Stabljika je ~uplja . zenska bokviea. Slabog i svojstvenog mirisa. glavor. troputae. masnih i smonih kiselina i mnogo kalcijum-malata i naroeito kalijum-'1. diuretieno i se· dativno. bolhnjak. Cvet ulazi u sastav evetnih plucnih eajeva za lak~e iskasljavanje zapecene sluzi. Glavni lekoviti sas tojak je alkaloid boldin. sredn. malo etarskog ulja. visoka 30 do 60 em. U mladim biljkama ima malo alantoina. svuda gde ima mnogo azotnih jedinjenja. razgranata. Svojstva. Rasprostranjenost. Listovi su po obodu eeli. siroki prpotee. saponina. . sedeCi ti obuhvataju 'Stabljiku. Bere se kad je biljka u pUllom evetu. . a kasnije se proredi da struk od struka bude u redu oko 35 em.

U narodnoj medicini boraiina se upotreblj a va za lecenje bubreznih i zeludacno-crcvnih oboljenja. zvonasto·eevasti. Osu~ena bobica je srilezurana i velika kao biser.u cale vode. a plod sasvim zreo.Za lek se upotrebljava sveza i suva bobica. Sazreva u leto. Kod nas raste u velikom mnogradeCi prizemnu floru mnogih na~ih vlaznih i hladnih planinskih bu· kovih i cetinarskih ~uma i cis tina.Osu~ene bobice sadrle ako 7-11 0 / 0 flo bat ani n a. tako da se i danas u mnogim zemljama gaji zbog ukusa koji je sliean kra· stavcu. oko 6 mgOfo vitamina C. i n v e r t n 0 g sec era. 2-3 em dugacki i ima· ju perastu nervaturu. kozmelj. jabuonc i cilibarne. oko 27'/. belog sleza i podbela i od toga uzeti I supenu ka~iku. duguljasto·jajasti. BOROVNICA Vacoinium myrtillus L.50. . Sastav. . na vrhu se vidi krunicni prsten.246 LI!CI!NIl! BIUEM Caj za mokrenje i zno jenje: 20 g cveta popa riti sa 300 g klju~ale vode i posle ~etvrt sata toplo popiti u nekoliko navrata. nakiselo-slatkog i malo oporog ukusa. krastavica. . uglavnom H:mu· nove. poraga. pektina. ekstrakt i vino. boraziniea. protiv decjih proliva i akutnog enterokolita odraslih. Upotreba. tanki. Upotrebljava se i protiv seeerne bolesti. arb u t 0 z i· d a. volovski jezik. Bob ice su dosta prijatnog. Cvetovi su ruZicasto·beli . soena bobica sa vge semenki. pa se upotrebljava iii kao salata iii kao povrce slicno spanacu i ko· privi. krastava. sok iz zrelih babica. smesu raznih ant 0 e i jan 5 k. do 220 mft'/o vitamina C . Zbog tanina i pektina borovniea deluje kao blago sredstvo proti\' dijareja i katara ereva. Plod treba susiti u susniei na 65. Zrele borovniee su prijatno dijetetsko ~redstvo za jaeanje.e.. buraiina. popariti ca· som klj. reumatizma i drugih bolesti. Plod je modro·erna. borazde. Cveta u prolece. raznih upala sluzniee j. bora~a. di· vizme. U listu ima do ISo. Ako neko ne moze da podnese miris pore~a. ·bore· tina. Caj za iskaSijavanje: pom e~ati jednake delove eveta pore~a. pojedina. nekoliko flavonskih heterozida. Preneli su ga Arapi u Spaniju. cni i obe~eni. organskih kiselina.inog cveta. visok do 50 em. do 1. poklopiti i posle pola sata p iti svakih IS minuta po I ka~iku. burai. Lst se bere u prolece sve dok biljka eveta. Listovi su naizmenicni. list deluje slieno listu medvedeg' gro!<!a i diureticno.J h he t e r 0 z ida boja borovnicinog soka. oko 6'/. Droga. razume se sarno mlado li ~ce pre cvetanja biljke.. ~tvu Erieaeeae Borovniea je grmic. boraidina. oko 1 mgOfo ka· rotena i dr.70 0C.td.i dr. pirokatehinskih tan ina.i osu~eni plod (Myrtilli folium et fructus). rw. treba do dati malo lipovog i rw. .List . okrugla. Zbog prisutnog arbutozida. Narodna imena: boraga. Anticki narodi nisu poznavali porec.

za destilaciju etarskog ulja. erna jagoda. Diureticni caj: po 20 g Lisba bOTovniee i breze. borovinka. ostavi 2 sata. Ranije nije bilo ku~e bez bosioka iii bosiljka. brusovnica.iznosi svega 0. najeelishadnije je piti cist. a m'a jv-Be ILs.BOSlUAK 247 Poslednjih godina naglo je poraslo interesovanje za plod borovnice. BOSIUAK Ocimum basilicum L. Bere se nadzemni deo biljke u evetu (Basilici herba) i sus i u hladu na promaji.4 do 0. burum. Umesto soka svako doma~instvo maze da spravi kampot od osu~enih zrelih borovnica. eineola i drugih ant is e p tic k i h sa s to j a k a koji slufe kao konzervans. Tri s upene kasike ove sme~ e popan se sa pola lJtra kljuCale vode. mecje grozde. 3. sitnice. jer je to najzdraviji napitak. crvena borovnica (Vaccinium vitis idaea L. brosniCak. - Labiatae Bosiljak je nase narodno omiljeno eve~e. mahune od pasulja. Sadrli eta r s k 0 g u I j a.8% . sap 0n ina i go r k i h mat e r i j a. poklopi.ali biljka ipak ima vrlo jak miris. kad se ide mrtvaeu. neprevreo i nefalsifikovan sok. Protiv proliva: po 25 g lista i ploda borovnice. kuvaju se kao i svako drugo suvo vo~e. zbog cega se pokoJnik . za farmaceutsku industriju. Narodna imena: barovniea. tan ina.). Ukusa je gorkog i ammat! cn~ Ijutog. Cela biljka je prijalnog mir isa. ostavi 2 sata i pije mesta vode. borovnjaea. strus ljinke. s jedne strane. a s druge. ofinki. Od ovog ekstrakta izr aduj u se drazeji za j acanje ocn og vida. U etarskom ulju ima est rag 0 I a iii metilkavikola. pa se u nedostaltku borovnice moze upotrebiti kao diuretik i za lecenje upale bubrega i besike. dobricica i dr. Ta j lek naj vge tro~ e voza ci koji voze no~u i radnici koji rade nofu. brasnjaca. toliko opevano u narodnoj. ne sarno kao evece u evecnjacima nego i na veliko. ervenozrna borovnica. borovaca.to vi. tako da se pocinje ve~ tacki razmnoZavati u ~urnama i gajiti. brosniea. Tako se moze objasniti z. Kod nas se gaji od davnina ne sarno kao ukras ve~ i kao zacm. jer divlja biljka ne moze da zadovolji sve ve~ u traznju ovih plodova. divo-grozje. brusnik. Po~to je taj lek patentiran i skup. dunjinog semena i nane se pomesa. Iz zrelih plodova borovniee spravlja se narociti ekstrakt koji sadrii veliku kolicinu antocijans kih boja (od njih potice modra baja soka). dudov list.b~g tega se bosiljak nosi na groblje. troskota i rastavi~a se pome~a. To su evece i miris starijeg sveta. erna borovnica. u listu ima gotovo iste sastojke. jer povoljno deluje na vidni purpur. B r usn i e a. boribnica. Secerna balest (vid. 1. Borovniea nije ~kodljiva i moze se stalno upatrebljavati. 2. pa i u umetnickoj poeziji. oeedi i pije umesto vode. Kolicina etarskog ulja nije velika . 1 za religiozne obrede. linalola.). Bosiljak nije naSa biljka. za industrij sku proizvodnju soka. zdrav. jer spreeavaju razvoj mnogih mikroorganizama i unistavaju ih. Sada se gaji u mnogim evropskim i vanevropskim zemljama. Donesen je iz Indije. Cetiri supene ka~ike sme~e kuva se 15 minuta u 1 litru vode.

bosilek. Bosiljak treba prou~iti vee i zbog toga ~ to se on. ~vrstom. a ~ta stvarna lekovita vrednost. i nosi kad se ide te~kom bolesniku. ali ne precvetale cvetne gla· vice.Treba brati potpuno rascvetale. BRDANKA. Ima je na planinama severnog dela Balkanskog poluostrva. za uredivanje menstruacije itd. tako mnogo spominje u narodnoj poeziji i pripovetkama. . murtela. bosiljak sarma~ . fesligen. RasproslranJenost. sasvim opravdano. CveiBte je malo. za poveeanje mle~nosti majki koje imaju malo mleka. zbog tega se daje da se one pokvari . ocistiti od crnih larva. pa ~esto i u loncu. visoka 20-60 cm. za izazi· vanje bolj eg ape tita.l. vezanog u ki· tieu vee i u vrtu. baselak. C vet. b~ulek. faslid~an. . rapave ahenije zakieene belom. Listovi su slo~eni u rozetu pri dnu stabljike. krtom i v I a s a s· t 0 un per n i com. Jezicasti.Compositae Brdanka je dugovecna biIjka. listovi na stabljici su sitniji. tako da su ga imale sve~eg preko cele godine. valjkaste. Kod nas je najvi~e ima u Sioveniji. bosilje. lima iii u obliku ~aja pos le jela. basilje. Francuska i neke druge farmakopeje i danas propisuju bosiljak kao oficinalnu drogu. bosilj . a si'roki ako 4 mm. . Iz kratkog. protiv zapaljenja bub rega. pup~aslo.248 LECBNJE BIU1!M njime kiti. Nekad su ga propisivale gotovo sve farmakopeje u svetu. jer cvet brzo pocrni pod uticajem vi age.Raste na siIikatnom. Unutra~nji cvetovi su cevasti i petozubi. koji se nalaze po obodu cvctne glavice. jezi· ~ak je trozub i ima 7 do 12 nerava. Droga. Upotrebljavaju ga i protiv nekih crevnih parazita. kao retko koja druga biljka. MORAVKA. fesli~an. vasleden.bogojavlJenska vodiea« . u obliku za~ina u je. . krupan bosiljak. basiljak. den. itd. Narodna Imena: ba~ilek. zrakastih. koja je glavni proizvoaa~ droge u Jugoslaviji. humoznom i via· ~nom zemljiStu. ne sarno suvog. zenski cvetici. zbog koje je droga sivobela i v rio I a k a. ~iljas tim. Berba. ~ u ton a ran· d z a 5 t i h g I a vic a oblozenih mnogobrojnim .ica montana L. zatim za ja~e mokrenje. sitno jarnicasto i maljavo. ~esto zajedno sa belim lukom. Narod ima veliko poverenje prema bosiljku. livadama i ~umarna brdskog i planinskog podrucja. protiv gasova. Narod. . Ijava bosiljak kao sredstvo za umirivanje uzbudenog nervnog sistema. na njemu su usadene sitne. besiljak. pitomi vesligen. feslidan. dugacki su do 2.. TRAVA OD MAJASILA Arn. duguljasto·jajasti. ba~elak.. na pasnjacima. po obodu celi. uzaruim . naspramni. Ukoliko se kod nas ide vi~e na jug i istok utoliko je veea i raznovrsnija upotreba bosiljka.5 cm. mislodin. Sastoji se iz krupnih. Rizom sa korenjem poene se vaditi cim biljka precveta. ~to pre osu~iti i cuvati na suvom mestu dobro zapakovane. nadimanja i tegoba u organima za varenje. pe~~anom. pa bi trebalo ispitati i ustanoviti ~ta je u njemu madija. po obodu malo nazubljeni. upotreb. dlaka· vim listiCima poredanim u dva reda. valjkastog i debelog rizoma izbija po jedna slabo razgranata stabljika sa jednim iii viSe 1amnozutih glavicastih cvetova na vrhu. Nekad nije bilo ni jedne kuce koja nije imala malo bosiljka. kao pamuk.

puno je obrastao lako lomljivim. kristalnu materiju a r n i C i n.Rizom je vodoravan iii kos. a tanin steze. slieno zalfiji. jako aromatienog. c CVET BRDANKE : A . do 9 em dugaeak. Rizom s korenjem je slabog aromaticnog mirisa. tan ina. Na gornjem delu vide se ostaci od stabljike i mea. Iznutra se daje kao sredstvo . tvrd i mrkocr· yen. . Spolja je rapav. 3-5 mm debeo. B. a ukusa nagorkog zivaju kijanje. MORAVKA. svega oko 1 mm debelim Z iii cas tim k 0 r e n j em. gor· kog i I iUl og ukusa . C . iza.1% eta r s k 0 g u 1 j a nepoznatog sa· stava. B . R i zorn i k 0 r e n. malo kvrgav. Vodom razbla· 'lena tinktura upotrebljava se kao domaee sredstvo za leeenje uboja i mno· gih rana. skoro \'al} kast. Ij uskav.' inulina. eesto umesto skupe jodne tinkture. jer i tu e tarsko ulje deluje kao an· tiseptik. II. TRAVA 00 MAJASILA • 249 naljutog.Cvet sadrli oko 0.CV ETN A GLAVICA . . gorku j Ijutu.Til1c/ul'a Arnicae daje se najviSe u narodnoj medicini kao sredstvo za draicnje koze protiv neuralgije i reumatizma. OBA CVETA IMAW PERJANI CU (PAPUS). Upotreba .JEZ ICAST 1 CEVAST CVET . obicno povij en u obliku luka iii zavrnut kao slovo S. narocito u ova dva svetska rata kad se do joda teSko moglo doei. neglikozidnu.CEKINJASTE DLAKE NA PERJAN ICI. smole.BRDANKA. . flavono· ida. Stavi. Cvetovi su slabo aromaticnog mirisa. boje i arnidiola ill arnisterola. a na donjem pot. jaea sluzokozu.DLAKE BLlZNAKINJE Sastav. U korenu ima istih sastojaka i joS oko !()o. Infuz od droge narod upotrebljava za ispiranje usta i grla.

Saddi nedovoljno proucene supstan. pravi ukras svetlih ~uma.Beru se lisni pupoljd breze i brzo su~e. V sluibenu medidnu je uvedena krajem XVI ill po~etkom XVII veka. S'adde oko 4% eta r S k 0 g u I j a.ezov list je jedan od najboljih biljnih lekova za lecenje mokraenih puteva. 0. Istorija. a B. jadika. eta r s k 0 g u I j a. Saddi oko 8% katehinskog tan ina i is to toUko ~ecera. . Protiv decjeg nocnog mokrenja u krevetu: 30 g cveta brc1anke i 70 g lista hajdu~ice . Ehrh. List i pupoljd upotrebljavaju se kao diuretici i antiseptici urogenital· nih puteva. na niskoj temperaturi se izdvajaju krjstali. . gorska potres. (= B.250 LECENIE BJUBM • za ummvanje nervnog sistema.Bere se mlado brezovo li~ee u proleee i su§i u hladu na promaji. obicna breza. obi~a breza i B. B. koji hidrolizom daje po jedan molekul glikoze. pendula Roth). mali divlji neven. Betulae gemmae. gorkog i oporog ukusa.Taste u Severnoj Americi. pap rica. Lis t brdanke upotrebljavaju za pu~enje kao zamenu za duvan. brez. OstaIa narodna imena: arnika. metlovina. rastu po ~umama Evrope i Azije i prostiru se na sever ~k do 65 0 i vg e. Droga je svojstvenog mirisa. Breze su zivopisna vitka drveta s belom korom i vitkim. Destilacijom pomocu vodene pare u SAD vade ulje. saddi 42-46% slobod· nog i 30-400/ 0 vezanog bidklienog seskviterpenskog alkohola bet u I a I a.Izgleda da je brc1anka upotrebljavana za lek jo~ u srednjem veku. briza. kao emenagog i abortiv. Jedna supena ka ~ ika ave sme~e popari se sa 200 g klju~ale vade i posle 2 sara popije na 2-3 sata pre spavanja. brizovina. pubescens: breza. . breza crepu§a. .2'10 heterozida. severna breza. za le~enje or· gana za disanje i varenj e. puba6ta breza. Cortex Betulae (Icntae) saddi jedan fenolni' heterozid. Kasnije je prili ~no zaboravljena i gotovo napu~tena. veprina. falosna breza. naj~esce u obliku infuza. ruta brc1anka. ksiloze i met i I n 0 gsa lie i I a t a..050. ti~ji neven. smole. Sveza kora sadrli do 0. dje koje imaju antibakterijsku moe. bescens. nepoznatog sap 0 n 0 z ida. Betulae folium. za snif avanje krvnog pritiska. arank. koje sadrli metiinog salicilata i upotrebljava se kao miris. Krajem XVIII veka be~e!11nogo cenjena kao lek protiv groznice. metla. gorke materije i dr. zlatenica. tan kim graneicama. Betulaceae B etula verrucosa Ehrh. veprovac. to je zuta gusta teenost prijatnog balsami~nog mirisa. pu. U vecini zemalja oficinalan je b r e z 0 v kat ran. Narod upotrebIjava protiv najrazli~itijih bolesti b r e z a v 0 I i ~ e e. B. . Narodna lmena za Betula verrucosa: bela breza. konjski petrovac. k 0 r u ~ s v e z b r e· z 0 v S 0 k dobijen rano u proleee. metlika. Danas se najvi~e upotrebljava kao narodni lek u Zapadnoj Evropi. BREZA Betula L. lenla L .

brocevina. relIe kora i gumi·rezina koja euri i ocvrsne na ozledenom stablu. . bers/jan. bradaviea. pra~ka (3-5 g dnevno) iii ekstrakta. barScan. plju~t. brgtanj. zirnzelen. BRSUAN .. clankovit i erven. ce i oslobodena plute. plod i tanke stabljike. BRoe Rubia tinetarum L. Cveta leti. brstran. brijest. vezovina. Raste najce~ee po naseljima i po zivicarna.iS eampestris L. - Ulmaceae Snafno drvo. 251 BREST UII11!. U kori ima sluzi. poleglo ili se penje uz druge biljke pomocu o~trih zubaea okrenutih nadole po uglovima sta· bljike. alizarin i druge bojene materije. holeretik. i to sarno kao narodni lek za lecenje koinih bolesti. broeanka. erveni brijest. Narodni lek za lecenje opekotina. Stabljike su do 50 m ' dugacke. br~lin. ervenae. BRSTAN. visoka do 1 m. visoko do 35 m . za lecenje nefrita. pijelita. . Cela bilj· ka je gorka i otrovna. Stablo je cetvorouglasto. Danas se koren broca (Ribiae radix) koristi ponegde kao narodni lek: laksans. Kod nas se retko upotrebljava. oko 3% katehinskog tanina i fitosterola. veliki broe. Cvetovi su sitni i roti. Listovi su raz· licitog oblika. brstovina. erni brest. Upotrebljava se unutra~nja i srednja kora sa mladih (1-2 godine) gTana (U/mi cortex interior) oguljena rano u prole. - Rubiaeeae Trajna zeljasta biljka. do 1 em debeo. krap. izmrzlina i raznih koznih bolesti: 150 g isitnjene kore kuva se 1 sat u 2 litra vode (ill mleka). rudecina. pitomi broe. - Araliaeeae Trajna drvenasta zimzelena 1J. Ima saponozidne materije od kojih potice otrovnost i lekovitost brsljana. Kostl bolesnika koji upotrebljavaju broe pocrvene. najce~ee u obliku 3% infuza. Ostala narodna Imena: barsijan. baSt ran. best rail. br~ean. uloga. roci. BRoe . reumatizma. Listovi su u pr~ljenovima udruZeni po 4-6. ostavi 5 sati. 10m. ru~ten. katara be~ike i kamena u bubregu. Rizom je dugacak. broce.BREST. cistita. Upotrebljavaju se svez i osu~en list. razgranat. Narodna imena: brojue. ocedi i time oblazu obolela mesta i pije po I ca~a izjutra i uveee. Narodna imena: barst. BRSLJAN. Do sinteze alizarina broe se gajio za bojadisanje. Sadrli antrahinonske heterozide. Ponekad se trafi za izvoz. bres. BRSLJIKA Hedera helix L. brist.iljka koja se penje uz drveee J kamenje pomocu adven't ivnog korenja. zelengora. poljski brest. za lak~e iska~ljavanje .

jajasto i na jednoj strani zasiljeno. Rasprostranjenost. rebrastim. plankonveksna kotiledona. pljosnato. se· cera. Smola je lokalizovana u klici i zelenom omotaeu oko semena aspod ljuske. bukvicama ima 20-26'10 susivog masnog ulj a eij i je sastav sliean maslinovom. mesnata i soena. Bukova kora se upotreblj ava kao taninska droga. U celom semenu ima oko 300/0 belaneevina. dobro zapakovano. Kod nas se gaji u bezbroj sorti po vrtovima i po njivama. BUCA Cucurb ita pepo L. a sazreva septembra-oktobra. steno seme se brZe pokvari i izgubi lekovitost. Sastav. 5'10 smole i dr. zato treba Guvati sarno neolju· steno seme. karotenoida. 5% bezazotnih ekstrakt·ivnih materija.Poreklom je iz tropske Ameri-ke. vrlo priljubljen za semenu jezgru i uvek se nalazi na oljustenom semenu. a oko 24% na ljusku. U uljanim pogaearna (posle cedenja) ima oko 90/0 ulja. LUDAJA. muski su krupniji od zenskih. sivkasto iIi belo·zuckasto. zbog eega se moze davati i deci. Cvetovi su zuti. BELA BUNDEVA. Cveta jula i avgusta. 1% belaneevine. - Cucurbitaceae JednogodiSnja zeljasta biljka sa puzavim. Upotreba.252 BUKVA. oko 10 mm siroko i 2-4 mm debelo. Ustovi osu ogromni. po obodu nazubljeni. enzima. U zrelim plodovima. belieasta. a na preseku narandzasta. smole.U semenu na jezgru otpada oko UNo. U pulpi (»mesu«) i ma oko 93% vode. bodljikavim stabIjikama dugaokim do 10 m. srcolikii. kao meduusev po kukuruzu. mek. Plod je ogromna okrugla boba. vrlo malo ulja. a ispod njega je debela. mno· go manganovih soli i dr. Ponegde jedu priene bukvice. - Fagaceae Sumsko drvo . Seme se iz· vadi. BELOKORKA. Po1a sata posle toga daje se ricinusovo ulje za ciScenje. tzv. Droga. opere i sto pre osusi da se ne pokvari. pLitki petodelni. BUKA. Olju. teska i viSe od 10 kilograma. . masna. . I'a se moze umesto njega koristiti za hranu i kao podloga za lekovite masti. . u supljini su semenke. J3undevine semenke su brana i poslastica u istocnim delovima Juga·slavije. zilava ljuska tamnije boje. spolja belo·sivkasta.Bundevino seme je neotrovan anthelmintik. 38% masnog ulja. po obodu able zadebljano. BUNDEVA. hartijast i lako otpada. zelenkast tegumen. na hladnom mestu. BUK LIlCBNJI! BIUIlM Fagus silvatica L. visoko do 35 m. vitamina C. Ljuska se sastoji iz dva sloja: spoljill je vrlo tanak. 8-20 mm dugaeko. Je~ra se sastoji iz dva mesnata. materije otrovne za eoveka i domace zivotinje. lspod ljuske je vrlo tanak. oeisti od vezivnog tkiva. DULEK. . pektina itd. . Seme je belo.Zreo plod i seme (Cucurbitae fructus et semen). U bukvi· cama ima fagina. a deci 200-300 g svefe oljustenih semenki isitnjenih i pomesanih s medom da ih odjednom pojedu. Odraslima se daj e oko 400 g.

pecenka. rnacvanka. budimlija. bez srnisla i veze.BUNIKA 253 Bundevino ulje je tamnozeleno sa crvenom f1uorescencijom. Koliko se meni cini. psima 30-60 g. bunjika. uspavljiva trava. • Govori kao da se bunike najeo«. Po· stoji jednogodisnji i dvogodiSnji varijetet. On je primljen i u na~oj farrna kopeji i u sluzbenoj botanickoj terminologiji. trava od bunila. Bundevino serne se daje protiv crevnih parazita dornacih zivotinja: ko· ko~irna 1-2 g. artriticna dijateza. bun. bunika« . spravlj enu na ra· zne nacine da se bolesniku ne ogadi. trava od zuba. mekokorka. Njen nazi v potpuno odgovara fizioloskom dej· stvu koje bunika izaziva u otrovanorn coveku. beskorka. ludara. kao da je poludeo. svinjarac. svuda rasprostranjena zeljasta biljka. frio genjaea. bunjica. dugara. Stucano. svinjorec. bunica. blern. trabunja kao da su ga bunikorn nahranili«. prerna tezini. budimka. crvinc. vi~e od 98'10. zub· njaca. tikvanja. konjski zub. blnika. vojka. Pulpa. baunika.Osirn spornenutih. balan. sarno se u raznim krajevima razlicito nazi va. tikvelj. bonica. i isceden sok koris te se poslednjih god ina za lecenje psorija~c. kaba k. Skolska medicina i farmaceutska industrij a koriste list. bana. - Solanaceae Ova nasa otrovna biljka irna rnnogo narodnih irnena: balam. bendeluk. Pecenc i ku· vane bundeve su valna hrana za Ijude. zubnjak. svirnjak. bela tikva. Istovremeno suncanje. Obolele osobe od ove ruzne i uporne kozne bolesti svaki dan jedu bundevu pecenu iii kuvanu. Kad neko ima veliku vatru i pocne da bunca. crvivec. 25% oleinske i 300/ 0 palmitinske i stearinske kiseline. dulek. voja. crni zobnik. BUNIKA H yoscyamus niger L. na Zapadu daju za lecenje zapaljenja tankog creva. svinski bob. cuka. krvavog proliva i te~koCa u organirna za rnokrenje: diuretik. duganja. bugarka. . slaviji se naj ce~ce upotrebljava naziv . Upotrebljava se za ishranu i u indu· striji. bIen. dumlek. Sastoji se iz 45% linoleinske. hronicni ne· frit. Zuta boja bundeve potice od k a rot e n a. lunas i u svetu bunika je dobro poznata kao otrovna biljka. prekruporn i drugom stocnorn hranom. zu ta tikva. Ulje je lako svarljivo. bundevka. u Jugo. bun· dava. serne se porne~a s brasnom . divlji zobnik. presna i kuvana. crna bunika. Pecene i kuvane bundeve (pire) i svez sok isceden iz struganih bun· deva. svinjarna 80-130 g. mska dinja. boravak na moru i zracenje ultraljubicastim zracirna ubrzava isceljenje. Narodna lmena: . svinjorak. slanu iii zasladenu. veliko bilje. Uljane pogace se cene vi~e od svih ostalih vrsta uljanih pogaca jet su naj hranljivije. rede seme o<i buniike . Bunika je slovenska roc. kale se u nas za coveka koji govori kojesta. evo jo~ nekoliko narodnih irne· na: bela ludaja. i za njega kalu da . zubna trava. misiraca. Bunika je lekovita i otrovna. a presne za do mace zivotinj e. rnackama 20-30 g.

. ima nerazgranjenu stabljiku. Bolje je gajiti dvogodBnji varijetet. Na1azl~ta.Bunika se gaji kao i tatula. o 1P B . ali ipak ne kao tatula. ~' QI jer nema tako istaknutu ljubieastu l mrezu lilica. Cela biljka je vunasta dlakava.5 metra i iseveta. najbolje u sclndai zagrejanoj na 40-S0oC. Bunika je smrdljiv karav koji raste pojedinacno iii u manjim grupicama po naseljima i oko njih. odakle joj a ime potice. nagorkog i naljutog ukusa. neprijatnog i gorkog ukusa.PLOD. Caure su duguljaste. lepljiva i neprijatnag mi7 I 8 . Druge godine izraste razgranata stabljika. pac koji spadne kad plod sazri. li~ee je duguljasto-jajasto.List bunike se bere preko celog leta dok god biljka cveta.254 LI!CI!NJI! BIUI!M DvagadiJl1ji varijete/ bunlke prve godine obrazuje sarno rozetu od IBea na zemlji. Gajenjc.Krunica je zuckasta i Barana gustom neznom mrezom Ijubicasto-ervenkastih l. narocito iz zitorodnih podunavskih zemalja. . Obrano lisce treba vrlo brzo asusili. Listovi su bez dr~ke. . Li~ee na stabljici je sitnije. Hyoscya mus muticus L. sedeee i osnovom obuhvata stabljiku. ruJevil1ama. Prizemno ]gee je dugacko 10 do 30 em i suiava se u dr~ku.. zapu~ tenim i neobradenim mestima. Berba I susenje. Siljasto i krupno zupcasto. 2 DO 6 . tako da na jednom jedinom struku bu. na suvim ocednim suncanim m eslima i buniJlima.\ _ BIU KA U CVE T U. tako da nas izvoz svake godine sve viSe dolazi u pitanje. visoka do 1. neprijatnog. ispod njega cvetova. branD neposredno pre cvetanja bunike il: kad se na njoj pojavi prvi cvet. narocito u SAD. Sporim susenjem Ii~ee pobledi i poplesnivi i mora se baciti. najviSe na zgariStima. BUN IKA U CVET L . evetavi su mnogobrojni i nago• milani pri vrhu stabljike i granciea. lute. pored puteva i ograda.SEME risa Jwj<i Bcezava su~enjem. I RAZV lJ EN CV ET. a jo~ nile zelenih i poluzelenih caura. na vrhu petorube. U Vojvodini je najvBe ima po napu~te­ nim torinama i popaljenim sel1ma. jer daje viSe ]gea. U cauri ima oko 500 sitnih semenki mBije boje. U mnogim zemljama se gaji. I bunika traii jaku zemlju. a iz nje je prenesena i u Ameriku. odozgo imaju ispupcen poklo~o . Ima je po celoj Evropi. Cela biljka je vrlo a/ravna. visoku svega do pola metra. koja ima vi~e od 1% alkaloida. Cvetovi se razvijaju postepeno. iz Jugoslavije i Madarske. sivazelena. Krunica je blec1e rute boje. kru~kaste. Vla- ~ y J ednagadisnji varijetet bunike o . NajvBe se sakuplja i izvozi iz Srednje Evrope. U novije vreme sve se vBe pocinje gajiti i egipa tska bunika. .i/ica. ali je najlekovitije prvo kolo. Krajem zime seme se poseje u tople leje J u proIeee rasaduje na stalna mesta. veliCine naprstka. nike ima na vrhu pupoljaka. .

~potec .Dejstvo bunike je isto kao i dejstvo beladone i tatuie. te se mora jo~ mlaka posle su ~enja dobro zapakovati i cuvati . rosoo.:a suvom i hladnom mestu.DUZNI PRESEK KROZ CAURU 1 - Hemljsld sastav. utohko ima manje alkaloida.. GORE : CAURA SA KOJE JE PAO POKLOPAC I U7. alkaloida. Jer . Ukoliko je droga stanJa 1 I O~'Je cuvaoa . a manje u liski i stabljici.BUNlKA 255 zno. ali znatno slabije.15% alkaloida. 1zraltuje se ulje. ne . jer sadrli manje alkaloida. pozuti iii postane smelte.e ~' u . . Droga privlaci vlagu. Spravljaju se i razni drugi melemi - I . Upotreba.s. Najbolje je ~to pre prodati.045-0. . Oleum Hyoscyami coelum.IE: CELO I NA UZDUZNOM PRESEKU.050.>.U IiUu bunike ima 0. Najvge alkaloida irna u drki i nervirna. Slufbeno se trazi da droga mora imati ~ajmanje 0. 1 BUN IKA SE. kuvanjem liUa u ulju. od kojih najvge hioscijamina. sme cuvati dufe od gOdinu dana . su~e na. 1ma malo skopolamina i atropina. sabijeno i u debelom sloju su~eno IiUe se uplesnivi.

to se moze vrlo lako otkriti i dokazati.14% alkaJoida. Bilo je slucajeva trovanja makovim semenom u kome je bilo i bunikinog semena.ilne upotrebe. mi~ije.« Iz semen a na raspaljenom zaru izbija belicasta klica. Bunika se daje kao sedativ zajedno 5 morfinom. govore neke nerazumljive re~i. Srecom. Lupom se vidi kako je jamasto naborano. narede mu da zmuri. rana« itd. Cesto s lradaju bolesnici od srcane astme upotrebljavajuCi cigarete i druge lekove spravljene od bunikinog lista.jatnog i gorkog. U tu svrhu naj~e§ce koriste samleveno bunikino seme u kafi. Kriminalna trovanja iz koristoljublja u nas su dosta retka. U bunikinom semenu ima jo ~ i 20-30 0/0 masnog ulja i oko 300/0 skroba. Spominju je Dioskorid j Plinije kao lek i sredstvo za vra~anje_ Od srednjeg veka pa sve do danas bunika se upotrebljava u narodnoj i ~kolskoj medicini kao sredstvo za umirivanje. Zbog toga se bunika ne . kao da visi u vazduhu. Na uzduznom preseku lupom. Istorlja.1. Mnogo je sitnije od tatulinog semena. jer je ima svuda. sad vid· dis ko ti jede mozak.sme upotrebljavati na svoju ruku. tj. Naj~e§ce intoksikacije su od neprav. BUNIKINO SEME Bunikino seme je donekle bubreZasto. Nad zar nadnesu bolesnika. a koza i krava mnogo manje. . Moze izazvati i smrt. Ukusa je nepri. 51. a isto tako i otrovna. CUVAJTE SE BUNIKE Bunika je vrlo lekovita. od ~ega najvge hioscijamina. Otrovani ima utisak kao da ne dodiruje zemlj u. na kraj zara stave posudu 5 vadom i njome 5 vremena na vreme ~krope nesrecnika da ne bi pao u nesvest i kad su ube"ene da je »musterija pe~ena«.06-0.256 LECENJ1! BIWEM za trljane i mazanje protiv reumatizma i 51. u§iju. Seme po~ne na visokoj temperaturi da pucketa. . pra~ak i drugi galenski oblicL Ulazi u sastav cigareta protiv astme i nekih purgativnih pilula. po savetu nekog saputnika u VOLU iLi autobusu Ii . U narodnoj medicini se biljka ~esto upotrebljava i kao lek i za trovanje. Konj. a jo~ bolje mikroskopom. naredi da otvori o~i: »Eto sinko (cerko). dobro ga pokriju. Varalica udari blago bolesni· ka i strogo mu podvikne. vidi se embrion u obliku velikog latinskog slova G_ Bunikino seme saddi 0. okretna i lukava bajalica hitro i ve§to iz trskc izbaci bunikino seme na raspaljeni far .Izgleda da su buniku u starom veku najvi~e upotrebljavaJi. da je bolesnik potpuno ube"en da ce mu na volSeban na~in vra~ka pomoCi. pas i koko~ osetJjivi su kao ~ovek. koje je u mak dospelo prilikom vr~idbe zrelih makovih ~aura. Veliko je svega oko 1 mm_ Boje je sivozuckaste. Trovanja hunikom u nas nisu retka. NajviSe strada lakoveran svet kome Ciganke »vade crve iz o~iju. Re"e se izra"uju ekstrakt. a do nje se lako dolazi i gotovo je svako seosko dete poznaje. lunas i u svetu lekovi od bUl1ike se spravljaju same u apoleci i mogll se dobiti isklju civo na l ekarski recept. da se otvara.

Cela biljka je srebrnozelena zbog obilja dlaka. Bubal:: divlje raste sarno u Dalmaciji i u primorskim delovima Crne Gore i Hereegovine. imaju 15-23 bela jezi/::asta eveta. nasred kuce na ognjgtu. Korenov sis tern je vrlo razvijen. visok do 1 m i sirok do pola metra s mnogobrojnim evetnirn drskarna sa po jednom evetnom glavicom na vrhu.Ijubavi. . 5-6 em u prorneru. a u sredini 200-300 zutih eevastib cvetova.Buhal:: treba brati kad je dYe treCine tutili. eevastih cvetiea otvoreno. . a pogotovu zbunjenom i preplasenom bolesniku. Berba.BUllAe 257 evj}j i uvija se tako da i svakom drugom. T reb a k uP 0 vat ice Iud r 0 g u. Cornpositae Droga je osusena evast dugovel::ne dornaee biljke buha/::a. Lisee je duboko i veoma kitnjasto deljeno. Odatle je u XIX i XX veku prenesen radi gajenja na sve kontinente..U prornet dolazi cela droga. A vral::ka stalno ubec1uje da radi iz . kao i dJuge kseroterrnne vTste sa primorskog krsa. c C E D evET BUHACA A . jer tada ima najvJSe piretrina.BRAKTEJA DALMATINSKOG I E . Cvetne glaviee su vrlo lepe i krupne. tako da lire na prave margarete (Chrysanthemum leucanthemum Lamarck). CEVASTI CVETIC. jer se delatni sastojci brle kvare u prasku i prasak je vrlo res to falsifikovan.UZDUZAN PRESEK <KROZ CVETNU GLAVleu. D . a ne za novae_ Napomena i opomena! lebiljern. do tie nJena druga vadi jaja iz nasada i sve drugo sto se moze iz kuce odneti. izgleda da su to ervL D~k bajaliica Dbolniku vadi erve iz mozga. . B . ali margarete nernaju insekticidnih sastojaka. a ne samlevenu.KAVKASKOG "UHACA Biljka se razvije u rnocan busen.CVETNA GLAVICA. Biljka izdrlava dugotrajne suse. Ista opreznost kao pri radu s tatulom i ve- BUMAC PYI'ethrum cinerariaefolium Trev. a primese u praSku je moogo tde otkriti nego kad je droga cela. Izgled droge. ali se za unistavanje insekata upotrebljava sarno droga samlevena u vrlo sitan prasak. .

d I a k a u obliku slova T. Samlevene dr~ke su sive boje. Jermenije i Persije. slabo aromatitnog mirisa. . Z 1 e z d a tipa kompozita i delica e p ide r m e tija je kutikula pap i 1 0 z n a i uzdu! gusto prugasta.500 do 2.500 m i spusta se do Kaspijskog mora. krasuljka. a jezitasti su CTveni iii r u i. svojstvenog i dra!i sluzokoZu nosa kad se droga melje. Ima sklereida. NajtclCi falsifikat je prisustvo prevelike kolitine samlevenih evetnih drlaka i listova. Cevasti evetovi su iuti. b) Piretrin II je estar hrizantemum-dikarbonske I k iseline sa piratrolom i metanoloru. Cvetgte je oblozeno duguljastirn. a persijski od Chr. . Dejstvo mu je slabije od naseg buhata. jedan he t e r 0 z i d i a I k a I 0 i d. Etarnog ekstrakta mora dati najmanje 7%. Piretrin I je 2. v I a k a n a 5 kalcijum-oksalatom. Po obodu evetne glavice nalazi se oko 20 belosivkastih zenskih jezitastih evetica. Cinerolon je takode keto-alkohol. a cinerin II je estar cinerolona i metalona sa hrizantemum-dikarbonskom kiselinom.). Raste na Kavkazu na Vlisini od 1. marchalli (Pyr. . Insekticidna svojMva piretrina prdpisuju 'se ovdm dvema kiselinama iketonskom alkoholu piretrolonu. Cinerin I je estar cinerolona sa hrizantemum-monokarbonskom kiselinom. Ima inulina.Insekticidna svojstva buhata potieu od tetiri estra: p iret Tin a l i p ire t r ina II. Dr~ka je kratka i uzdui prugasta. velika 30-45 mikrona. zbog tega je viSe zelene boje. Samleven evet od vratica.).5 puta aktivniji od piretrina II. Takav pra~ak ima mnogo mehanitkih (sklerenhimskih i kolenhimskih) i zelenih tkiva.Falsifikam mlevenog buhata su V\rlo cesti i raznovrsni. a otvorene glavice 12-14 nun. Druge vrste. margarete i drugih slitnih kompozita dosta je te~ko mikroskopski dokazati. Zuckasto-sivkaste boje sa zelenkastim prelivom. U k usa je gorkog i naljutog.Kavkaski iii ruski buhac se dobija od eveta Chrysanthemum roseum Adam (Pyrethrum carneum Bieb. roseum Bieb. Pepela ne sme ostati vge od 80/0. a) Piretrin 1 je estar hrizantemum-monokarbonske ltiseline sa piretrolonom i metanolom. Zuti evetiCi su petozubi. 5 mol e. a sve ostalo poknivaju mnogobrojni zuti eevasti herrnafroditni evetici. dugatki do 6 mm. Droga najte~ce dolazi u promet u obliku vrlo sitnog pra~ka. spolja grubo bodljikavo-trnovita: imaju tri pore. gorkog i Ijutog ukusa. dlakavim zuckastim listicima poredanim u 2-3 reda.Samleven buhat je svetle. Droga ima jo~ i eta r s k 0 g u I j a. Sastav. Dodatak mineralnih materija pozna se po poveeanom procentu pepela. Cinerini imaju slabije insektieidno dejstvo nego piretrini. i cas t i. Upadljiva su mnogobrojna zrna p~o 1 e n a loptastog oblika. veoma blizak piretrolonu.258 LECENJI! BlUl!M Pupoljci su oko 8---9 mm u pretniku. e i n e ri n a l i e i n e r ina II. danas SSSR gaji sarno dalmatinski buhac. Falslftkati. M i r is a je slabog. zbog cega su kulture kavkaskog buhata napustene. . Krunica jezitastih evetiea dugatka je od 10 do 20 mm i trozuba. Prahk. ali ne sme bi ti skroba. . zbog cega se prilikam oplemenjivanja buhaca odabiraju sorte koje imaju ~to vge piretrina 1.

-. . Upotrebljava se i u obliku praska i ekstrakta. a u povrtarstvu i uopstc u privredi naj~esce ~e primenjuje u obliku pen u s avog sapunskog ekstrakta izradenog sa crnim sapunom. jer se dejstvo buha~a i ovih sintetskih insekticidnih sredstava dopunjuje. bubar-ica. dalmatinsm buhac. Poslednjih godina buha~ se po~inje 'llpotrcbljavati protiv suge i kao anthelmintik. buva~. brminja. ekstraktu (sa 20-3Q<l/o piretrina) dodaju se izvesna sredstva za konzervaciju. a gotovo sva os tala biljna anthelminti'k a su manje ili viSe toksicna. U kesicama. Da bi se spre~ilo gubJjenje piretrina. Narodna imena: berica trava. U novije vreme buhac u prasku se mesa sa diditijem u prasku ili pepeinom. vra tic. buvara. buha~ deJuje brzo. a smrtonosal! je za iit'Otil!je hladlle krvi. osobi10 aerosol-bombi za individualnu zastitu protiv vasiju.v~nJe plret~lOa Je dosta slozeno i ne odgovara u potpunosti njegovoj moC!.Buha~ mora imati najmanje 1% piretrina (oplemenj ene sorte imaju i viSe od 2%). matrikolda. Zivotinje tople krvi i biljke. . koji se ~uva ·kao rezcrva za izradu raznih 'preparata. buvarica. osjenac. buva i drugih parazita. divlja barutica. a diditi dugotrajno. buhara. buharica. Danas se primenjuje metod Svetskc zdravstvene organizacije_ I bioloskih metoda ima nekoUko: od redivanjc anthelminti6ne mo6i na zivotinjama iii insekticidne na iitnom ili pasuljevom ziSku. kartonima. muvama i dr_ Buhac ima veliku prednost pred drugim insekricidima sto nije atroval'] za coveka. vrecama brzo gubi dejstvo. Buha~ u prasku je utoliko bolji insekticid ukoliko je s v e z i j i i ukoliko je b 0 J j e zap a k 0 van. . divlji pelin. ls~itivanje buha~a vrsi se hemijski i bioloski. lma viSe metoda.BUHAC 259 Ispitlvanje. Treba ga cuvati u metaJnim ili tamnim staklenim hermeti~ki zatvorenim posudama. a drugi na ketonskoj funkciji. sto je od velike vainosti kad se zna da je buhac neotrovan.NajviSe buha~ se potrosi za ekstrakciju piretrina. mora dati 7-1Q<l/o etamog ekstrakla i ne sme ostaviti viSe od 9% pepela_ Upotreba. deluje veoma brzo i efikasno i ne izaziva navikaval1je i pojavu orpomih formi insekata_ Zbog toga se buhae za sada smatra za najbolji il1sekticid. od kojih se prvi osnivaju na izolovanju hnzantemum-karbonskih kiselina. Hemijsko ?dredl. Za zivotinje hladne krvi buha~ (piretrin) je lO~ektJcldnoJ Buhal! nije otrovan! - neuromuskularni otrov_ Piretrin spada u grupu kontaktnih otrova vanredno brzog dejstva_ Standardizaclja. Dokazano je da se piretrin u crevima ne resorbuje.

ekstrakt. u humanoj i veterinarskoj medicini. pilule (s podofilinom). zatim za smanjenje sekrecije (izlueevine) zlezda. grceva od zucnog iii bubreznog kamena. Glavu s pupoljcima i sitnim korenjem treba vratiti u zemlju da bi iduCe godine nikla nova biljka. dializat i dr. sam iii zajedno s kokainom. vece glave treba uzduf deliti na onoliko sadnica Jroliko ima pupoljaka. Iznutra se daj e za umirivanje zeludacno-crevnih bolova (smanjuje zeludacnu sekreciju). kao protivotrov pri trovanju morfinom. Radi razmnozavanj a. opere i VI!LEBIUE su~i.v VELEBIUE ILl BELADONA Atropa -belladonna L. Atro pinov sulfat (glavrui alkaloid velebilja) upotrebljava se u okulistici (nauka 0 oenim bolestima) kao lek i pri ispitivanju ocne duzice i roznjace. ocisti od zemlje i natrulih delova. za umirivanje ka~lja i bronhijalne astme (antiastmaticne cigarete). Kopa se u jesen. Daje se i spolja u obliku masti. pilokarpinom i muskarinom. protiv nocnog znojenja tuberkuloznih bolesnika i uop~te za umirivanje bolova i napada raznih bolesti. Rede se upotrebljavaju vrhovi grancica u cvetu. tinktura. epilepsije. sirup. par kins onizma i drugih neuroza. Od I i ~ case pravi pra~ak . Koren velebilja se upotrebljava Icao i list. . Solanaceae Velebilje jt! vrlo vai na droga. his terije.

Prvi zapis potice iz 1504. Lepe Italijanke. 0 .5. B . C .VELEBIWE ILl BELAOONA 261 A D OBLIK l 15TA VELEB IUA I NJEGOV IH PRIMESA I' FALSJFIKATA: A - VELEBI U E.PHYTOLACCA OECA NORA . VELlC\NA LlSTOVA SMANJENA NA POLQVI NU UPOTREBA VELEBIUA KROZ VEKOVE Misli se da su anticki narodi znali za otrovnost i lekovitost velebilja. narocito Venecijanke.DVA BUVACA BEZ NOGU vahu jedno kozmeticko sredstvo izradeno od bobica velebija. upotreblja- BELADONIN BUVAC A . xlll. U XVII veku velebilje se ce~ce spominje kao lck u medicinskoj literaturi toga doba. ali 0 tome nema jasnih i pouzdanih pisanih dokumenata. C - AILANTHUS GLANOULQSA.ATROPA BEU-ADONA . D .DEWVI BUVACA. godine.EPITHRIX ATROPAE. x O. Pocetkom XIX veka . LIST IZJEOEN 00 BUVACA. B - SCOPOLIA CARN IOLl CA . 2loog cega bilj ka i nosi naziv Bella-Donna (lepa gospa).

Suva. jer sadrfi najvi§e hioscijamina. nenamerna. Jedni pomrese u najveCim mukama u ~umi i na putu za bolnicu. sto znaei da bi u jedan gram isla oko cetiri suve ili jedna sirova bobiea.262 LECENJE BIUEM poslepeno sve fannakopeje unose beladonu (velebilje) kao obaveznu drogu i njena vainost u medicini ni do danas nije opala. Prema tome. Na taj naein se i moze objasniti da je neko mogao pojesti i po nekoliko bobiea pa da je preziveo. kako zivom. a najvise njen koren. J edna bobiea ima oko 1-2 mg alkaloida. 1825. nego je jo~ porasla. . a drugi prezivese posle stra~nih muka. vee i jedna jedina bobiea prelazi maksimalnu dozu at· ropina i moze. najedo~e se jed· nag lepog topl og septembarskog dana bobdca velebilja da bi ugas ili zed i da bi se osvezili. Otrovnost velebilja potiee ad alkaloida. I rna i namernih trovanja bobicama velebilja. a pogotovu dugo cu· vana i dugo kuvana biljka manje je otrovna zbog prelaska hioscijamina u atrapin . dugotrajnim euva· njem i kuvanjem <osobito u alkalnoj sredini) gube se alkaloidi. biti skodljiva. koji je oko 6 puta manje otrovan. Maksimalna dnevna doza za coveka iznosi oko 1. zemlji· ~ta.23 grama. taka i osu~enom biljkom. SveZa. odredujuei Cas na ~e smrti (atropos znaei neumitan). U toksikolo~koj Ii· teraturi se kao klasican primer trovanja bobicarna velebilja iz neznanja na· vo di slueaj kolektivne intoksikacije jedne cete francuskih vojnika. tri mitolo~ke boginje koje po verovanju starih J elina seku konce na~eg zivota. a drugi je od jedne ili dye bobice povraeao. najce~ee mlevenjem i potajnim davanjem u crnoj kafi ili crnom vinu da se ne bi osetio neprijatan ukus semena. Naziv Atropa je ime jedne od tri parke. Najeesea trovanja su slucajna. go· MJ()LA l':OKMAL'JA ZEN ICi\ MIDRIlAZA dine.5 mg. ziva biljka je najotrovnija. jer se hi· drolizuju (razlaiu). a malo ili nimalo atrop ina. Sto ~ezdeset vojnika na vezbi u ~umi. dakle. Prosecna teziDa osusene bobice je oko 0. cija kolicina u biljci zavisi ad soja same biljke. TROVANJA VELEBILJEM . umorni i zedni. Trovanja velebiljem nisu retka. i to bobieama. Deca i pastiri po 5umama su cesto htve til! ukusnih »pasjih tre~anja « . Susenjem. klime i drugih okolnosti. Cela biljka je vrlo otrovna.

. losi! Pancie i Sava Petrovic. Sirokom anketom i neposrednim belezenjem u narodu u raznirn na· ~im krajevima u toku vBe decenija do~ao sam do zakJjucka da je broj trovanja velebiljem. Uostalom. hemijski i na zivotinjama. ·na zalo. COI'ek j e najosetijiviji.tacne dijagnoze iii se navodi da je u pitanju »mla· dalacko ludilo. za njega je beladona i najot rovnija. poceli su da u svojoj svakodnevnoj praksi obraeaju palnju i na na· rodni fivot u zabacenim planinskim gorovitim krajevima. Kozje m leko poslaj e o /ro vno od koza koj e su j el e beladonu. Zec koj i se hrani ve· lebiljem pos tajc imun i moze podneti velike doze ove droge.'an 1 ot ru je beladonom. Posle coveka . 0 Irovanjima veIcbiljem u nas za sada niko ne vodi racuna. psihoza i sl. ako bolesni'k ne umre od velebilja. koji su shvatili velik zdravstveni i prosvetarski znacaj proucavanja narodne medi· cine. NaSi studenti med icine ne uce botaniku ni farmakognoziju. na pri. njima one ugta ne ~kodi . ukusnim i privlacnim bobicama. mt::dlltim. U slucajevima trovanja iii toksikolo~kih ekspertiza velebilje se moze dokazati mikroskopski. ne treba izgubiti iz vida da su naSi najcuveniji botanicari u Srbiji. . zamorce i pacov mogu biti hranjeni iskljucivo velebilj em a da pri tom ne pokazuju znake trovan j a .6 grama (Hekel). Tako se i mogu objasniti tacni podaci za svaku godinu 0 trovanjima velebiljem i drugim biljem jakog dejstva. Meolltim. vrlo otporan. ali uginu a ko im se alkaloidi dajll II venu. Ovca i koza . najosetljivija bi bila macka. 'clcbilje . u nas mnogo veei nego ~to sam to ranije mislio. U zemljama Zapadne Evrope medicinari moraju poznavati valruje Ie· kovito i otrovno bilje. klasicne primere nenamernih. a is to ta ko i mnogi drugi pre!i· va ri mog.0 ' da j edu . slucajnih trovanja pastira i goroseca zre· lim bobicama velebilja u okolini Pirota (Bonjinci) opisao dr Kostadin Tri· ckovic. ali sami postaju otrovni za coveka. medutim.st . 11ajcefee zrelim. TROVANJA VELEBIUEM U NAS Ni u nas nisu relki slucajevi Irovanja veZebiZjem. Maga rac i konj mogu II tOkli nekoliko dana dobijati II hrani dnevno i po jedan kilogram zelenog mea ve· lebilja bez 2. Kod nas . Ranije se. ali je njihovo meso otrovno za coveka. Mikroskopom treba tra· ziti celije s peskom.skoro redovno se otpu~ta iz bolnict:: be2. Tek u novije vreme neki mlac1i lekari.c . 0 tome se kod nas vrlo malo zna. mer. Maj mlln j e mnogo otporni j i od cove ka .VE LEBIU E ILl BELADONA 263 Mo!da su i ncke !ivotinje uzrok ~to se co\"ek polakomi . gol ub je. bili Zekari. pre. Tako je.I1akova trovanj a. na primer. PuZevi jedll velebilje. a li i medu pt icama ima razlike. oko 0. j eT Ie veCina t ivolin ja manje ose ll j iva prema l'e lebiljLI. pa zbog toga i ne mogu znati ne~to vge 0 trovanju biljem jakog fiziolo~kog dejstva. pti ce i pas. Ot romos t \"eleb ilja za ra· zne zivotinj. delice klltikule i dlake. na ove predmete obracala veea palnja u nas i stari lekari su vge znali 0 biljnim lekovima i 0 bilju uop~te. sIal' nim. Zec.: toli ko je razliCita da je nemoguce uporedi ti njego\"o dejstvo prema Coveku i d omacim zivotin jama.

venin« (otrov). Najce~ce se nekad zena ovim . u Gvozdatkoj reci na GQeu. sva ostala su bila iz neznanja. U Bosni su pre i pasle rata zabelezena kriminalna trovanja (nasledstvo. Zdravslvel10 prosvecivanje naroda mora biti vecita i stain a briga svih zdravstvenih pos/enika. dugogodgnji upravnik bolnice u Boru. uvo nimalo bezazleno narodno . U istoenoj Srbiji. Nije.264 ~to LECENJE 8[UEM Srecom. is tina. osvetli iz svih aspek_ a ta. god. znao koja je biljka u pitanju. svima nam je dliZnost i obaveza da se protiv ove nemani borimo. ako mogu da izdrlim.Ietenjem« oslobac1ala znatno mlac1eg muza koji se bio upustio u nedozvoljene odnose s mladom snahom soldatuSom. Takva straviena trovanja belde svake gudine u planinama saradnici lnstituta za proucavanje lekovitog bilja j lnstituta za farmakognoziju u Beogradu. O~trelja. posle mi je nekoliko meseci lak~e i podmladim se. nedaleko od u~ca lbra u Moravu. Na primer. ipak se pretpostavlja da ima i drugih. To su jedinstveni slueajevi na Balkanu. U rukama lekara. Da bi iz sebe isterali . Osim toga. Ako ne crknem. apotekara i veterinara velebilje je spasonosan lek. Prema tome. Slut ajnih trovanja bobicama 1ma. veoma podmukla hronitna trovanja prvi mi je (1954) obratio pafnju dr Petrovski. da pokafe da nije kukavica i mali. osobito po selima oko Bora.vodicu« u kojoj je danima bio potopljen koren »jarba naroda« (Iuda trava). Na ova kriminalna. dakle. a kad ga upotrebi neznalica iIi zao covek.. pred rat nekoli'ko goroseta jc umrlo. sekiraciju) [reba svaki eovek bar dvaput godgnje iz sebe da istera: . nije od manjeg znataja. Sarbanovca i drugih sela piju . Bili su potpuno izobliteni. veCina trovanja velebiljem se nije zavr~avala smrcu. ispoganjeni. jednog su na~li treceg dana blizu u~ca pored lbra. IIi jedno ' drugo zatikuje i onaj najmanji u eobanskoj drufini. veCinom iz neznanja. za inat pojede jednu ili vge bobica. vrlo mnogo. A vel1in (jed. to je eesto 5111rtonosan olrov. tako da mi je olak~ao rad po tamo~njim selima da brzo doc1em do »eudotvornog korena« i naeina kako ga rnatrone spremaju da . ali ne bobicama. . izuzev nekoIiko slutajeva kriminalnih trovanja iz koris/oljublja. onda jo~ vge ima razloga da se ovoj tako vaznoj medicinskoj biljci obrati veea pafnja i da SP. Kad sc tome doda da stotine porodica planinaca i brital1a s mnogo dece zive od branja Ii~ca i vaitcl1ja korenja ve/ebilja. a mozda i iz koristoljublja. dosad nepozllatih nacina upotrebe i puteva trovanja iz neznanja i neobave~tenosti. zabelezio sam 1954. nego korenom velebilja. zedna i gladna. a drugog eetvrtog dana blizu Kraljeva. Obojica su prenesena u besvesnom stanju u bolnicu.izlece« nesta~ne muzeve i nepokorne zetove (svoje sinove ovako nikad ne »Ieee«). deca. prevare se i pojedu poneku bobicu.podmlac1ivanje« koristi se i u kriminalne svrhe. seljaci iz Krivelja. mec1u odraslim ljudima. ali mi je podrobno i tacno opisao karakteristicne simp tome trovanja. slueajeve medikamelltozniiz trovanja. CuvajuCi stoku na ~umskim pozarBtima i krtevinama (gde uvek ima mnogo velebilja). Ne manji broj trovanja je i mec1u goroseeama. lako je dosad prikupljen bogat materijal 0 raznovrsnoj nepravilnoj upotrebi velebilja u narodnoj medicini. miraz) samlevenim osu ~ enim zreIim bobicama velebilja kuvanim svakodnevno u crnoj kafi. Zlota.« Medutim. naprotiv. Ali su to sasvim izolovani slutajevi.

vilino bilje. krccvinama i na mestima gde su sume izgorele. U alkalnoj sredini hioscijamin prelazi u atropin. poremccaj vida. rede po hrastovim sumama. Glavni alkaloid je levogirni hioscijamin. vremena berbe. OD CEGA POTICE TO NEOBICNO I SNAZNO DEJSTVO VELEBIUA? Lekovitost i otrovnost velebilja poticu od alkaloida (organskih azotnih jedinjenja) atropina. ukocen pogled. srecom. GDE SE VELEBIUE MOZE NAJCESCE NACI? Velebije raste po nasim brdskim i planinskim sumama. kurjaca. ludaca. nacina susenja. bes. tia. gadenje na ' povraeanje (ko povrati taj je spasen). Odavno je na dobrom glasu velebilje s bal- . veliki bun. mandragora i dr. jer je one bilo stalna opasnost za njegovo blago. klime. starosti :droge i dr. veljebilje. crni bun. sto cini hemijsku i farmakodinamicku homogenost solanacea: tatula. Voli jaku sumsku zemlj u. vrgti. veei dec opticki aktivnog hioscijamina prelazi u opticki inaktivan. Oni cine do 990/0 svih alkaloida. ludilo. Svi ovi alkaloidi imaju slicno fiziolo~ko dejstvo: sire zenicu. Velebilje je oduvek uliva lo strah i po~tovanje coveku bliskom prirodi. prilikom susenja. buna (otrovani je kao u nekom bunilu). odnosno hioscijamina. viljebilje.32% alkaloida. Kao ~to se viodi. Na sumskim paljevinama se mestimicno javlja u tako velikoj mnozini kao da ga je neko posejao. neizdrzljiva zed.3% alkaloida. vilinsko bilje. jako ra. veliko bilje. bun. Medutim. neuracunljivost. Vecina farmakopeja traZi najmanje 0. nastupaju vee posle 20-30 minuta: suSenje usta i idrela. pasja viSnja itd.VELEBlUl! ILl BI!LADONA 265 NARODNA IMENA UKAZUJU NA OTROVNOST VELEBIUA I NA MNOGE ZNAKE TROVANJA U raznim na~im krajevima beladona ima razlicita n a rod n aim e n a: velebilje. Najvise ga ima po svetlim bukovim. a najviSe po sumskim prosecima. ZNACI TROVANJA VELEBIUEM Znaci trovanja. luda trava (otrovani izgleda kao da je poludeo). zanesenost. pasja jagoda. U . odnosno racemicni atropin. zivom listu ima vrlo malo atropina ili ga mozda i nema. kurjacija treSnja. gorski bun.sirene zen ice. svi ovi nazivi ukazuju na to da narod poznaje otrovnOSI ove biljke. Kolicina alkaloida zavisi od mnogih cinilaca: vrste biljke. decu i do mace zivotinje. pomamnica (otrovani skace. Zaj ednicko im je jos i to ~to se nalaze u mnogim drugim biljkama iz isle porodice. golemo biljc. bunika. ekstrakcije alkaloida i izrade galenskih preparata. kurjacija jabucica. cini svakojake ludosti kao da se pomamio). gorsko bilje. neosetljivost na svetlost. cuvanja i prerade. racemican izomer-atropin. promuklost . Nadeni su primerci lista sa 1.

izbijaju ·iz pazuha Iistova. I jo~ nesto . lugoslavija jc godi. nego se ~uma tim leci. zatim u Iranu i zapadnim Himalajima. sitne. krupnim. Prema tome. od kojih je jed a n vel i k.a. Da bukva. Holandiju. treba cekati covekol' vek. velioine naprstka. svega do 2 mm u precniku. visokih 1-2 m. rede je kruniea zutosmede boje. Od branja velebilja u na~im ~umovitim krajevima imaju znatnu korist osobito gorosece s mnogo deee. Franeusku i druge zemlje Evrope i Amerike. !taliju.nih za ekstraklivnu farmaceulsku induscriju (SAD. Kad sazri. Semenke su okruglaste. Jugoslavija godgnje izveze desetine vagona ove vaine biljke. najvge u Englesku.tama posle rata bila u svetu najveci izvo znik prvoklasnog velebil. jer je velebilje sumski korov. hrast. mrke. Dole je bobica oblozena ~elenom petozubom ca~icom. irna tamnoljubicast sok. veliCine vi~nje. a velcbilje baS tu nalazi optimalne uslove za svoj razvilak i daj e list i koren Sa Jlajvise lekovitih saslo. a d rug i m a Ii. Ima ga 4 u ostaloj Evropi do Kavkaza. Eto zbog cega se ovaj opasan. neobave~teni i nestrucni biljari cesto beru list vinobojke (Phytolacca americana). SAD. Cvetovi su pojedinacni. lepa tarnnoljubicasto-nasmeda.guk ih sllma. Bobica je mnogosemena. U svakom pr~ljenu ima po dva lisla. Kruniea je ·krupna. smrtonosan korov nasih ~uma danas gaji u SAD i Zapadnoj Evropi.I . i velebilje je ocit primer i dokaz da i korov moze biti koristan. tako da za prodano bilje kupuju hleb. Iz mnogoglavog rizoma s mnogobrojnim. bor i drugo drvece stasaju za secu. po povr~ini rapave. Dna . Listovi su 10--30 em dugacki i do 15 em ~iroki. Zapadna Evropa). Plod je vrlo lepa. PRIVREDNI I DRUSTVENI ZNACAJ VELEBIUA Farmaeeutska ekstraktivna industrija godi~nje tro~i stotine vagona korena i jo~ viSe !is ta velebilja za proizvodnju atropina i drugih lekova. A velebilje se svake godine moze brati pa da se nc unisti. jer . Ova impozantna zeljasta -. Velebilje je oko stotinu puta skuplje od bukovog i dmgog drveta. socna nakiselo-slat ka.. Velebilje eveta preko eelog leta.e okupator popalio i posekao hiljade hektara naSih na.e crnomodra. odelo i obucu.aka va'i. PRIMESE I FALSIFlKATI Zbog n epoznavanja i nerazlikovanja. na bazi bleua. sjajna zelena bobica. razgranatim korenjem izbija jedna iii vi~e snainih razgranatih stabljika. a na jug se pros tire do severne Afrike. Branjem velebilja ne ~kodi se ~umi. ukusna (ali vrlo o/rovna). i to vek stogodi ~ njaka. KAKO IZGLEDA VELEBIUE? OPIS BIUKE Velebilje je dugovecna zeljasta biljka. One su gusto obrasle tamnozelenim mcern.266 LECENII! BILJEM kanskih brda i plan ina.

Korenje se vadi u jesen. ad 2 do 3 em. Najlekovitiji SLl vrSni lis/ovi.i krajem leta. SUSENJE. u zagrejanoj susnici na 50-6()oC Hi. vrlo velik. To moraju ZDati svi biljari. Povadeno korenje treba o~ah ocistiti ad zemlje. moze ga su~iti u hladu (na tavanu) na velikoj promaji da se ~to pre osusi. Treba brati same zdravo i mlado liSee zelene boje. Koren velebilja je vrlo mesnat. nagorkog i naljutog ukusa. da bi iduce godine bilo dovoljno debelo i sposobno za vadenje. a plodovi su krupne madre pojedinac!ne bobice. ko nema su~ruiou. Najbolje je osu~eno liSee odmah presovati i zapakovati u viSestruku Zilavu. List vinobojke nije dozvoljen u trgovac!kom velebilju. BERBA. onda' brzo gubi lekovitost. Korenje se odmah opere hladnom vodom. debelu. nepromoeivu emu hartiju. Korenje 5C vadi dok sneg ne zaveje. zelenih plodova.VELEBILJE ILl BElADONA 267 biljka poreklom i7. daje losu drogu i tesko sc moze prodati. vee od druge polovine avgusta. Iskopavanje moze poc!eti . odse6i glavu i vratiti je u zemlju zajedno sa sitnim korenjem. Treba vaditi samo krupno korenje (cesto kao ruka debelo) od odras!ih biljaka starih v. jos mlako se pafljivo pakuje da se ne izlomi i cuva na suvom mestu. obodima ~uma i na nekim mestima gde se i velebilje javlja. Odmah posle branja Igee treba osusiti u ~to tanjem sloju. U novije vreme za industrijsku ekstrakciju atropina sve se vge traze vrhol'i grancica. beJoZuckast. PAKOVANJE I CUVANJE List se bere eelog leta sve dok velebilje eveta. razgranat i ponekad tdak vge od 2 kg. Ako se brzo ne osusi. soean. jer je atropin vrlo nepostojano organsko jedinjenje. sunCanom i suvom vremenu. u velebilja su evetovi pojedinac!ni. jer list privlaC!i vlagu i brzo se kvari. brano kad se na biljei pojave prvi evetovi. Na njima osim evetova ima i mladih.i godine. rupa i drugih o~teeenja. Zato se mora pafljivo bi-ati i prenositi u korpama. jer takvo li~ee ima manje lekovitih sastojaka. tim biljka prestane evetati i poenu izbijati novi izdanei. Mlado korenje treba vraeati zajedno s glavom i pupoljelma u zemlju. najc!e~ee po llaseljima. a nikako u vreeama. Cim se lisce osuili. odnese kuci i iseee na komade dugacke 20 em. Razlike izmedu ove dYe biljke su uglavnom ove: vinobojka ima grozdaste evasti s vrlo mnogo sitnih evetova bledozute boje i kad sazri. Lisee velebilja je neprijatnog. mek. sitne plodove modre boje u grozdovima. Lisee velebi\ja je vrlo tanka i nezno. ali je najbolje prvo kolo. bez pega. jer su heIoijski sastav i dejstvo potpuno drugaciji. krupni i Ijubic!astt.ire ad tr. Uredcno korenje mora se odmah suSiti u zagrejanoj susari . natruUh i mrtvih delova. Najbolja droga se dobija branjem !ista oko podne po lepom. Amerike ~iroko je rasprostranjena u m:nogim na ~im krajevima. Glava i tanka korenje imaju manje alkaloida m smanjuju vrednost drogi.

ZASTITA I RAZMNOZAVANJE VELEBILJA U PRIRODI ProuCavajuci godinama beladonu po nasirn brdskim i planinskim sumama. Od velebilja smeju spravljati lekove sarno farmaeeuti u apotekama i industriji lekova. Korenje velebilja je higroskopno (privlaci vlagu). Debelo korenje se mora U2du! raspor. jer su njeni lekoviti sastojci nepostojani u vlalnoj drogi. uplesrrivi se . godine.or sekao surne i gde su bili veliki pozari za vreme rata. vla!n. a j mi smo odlazili na ta mesta i brali beladonu i u njoj nalazill velik procenat lekovitih sastojaka. Od 3 kg sirovog dobija se oko 1 kg suvog korena. nego ga treba §to pre prodati. zbog cega se u rnnogim zemljama (naroeito SAD) sve vise gaji. iako se od davnina zna za nju. AIm je vreme toplo i suntano. a time i lekovitu i trgovin· sku "rednost. Velebilje je vrlo valna lekovi·ta biljka. Prema tome. Ako se is· kopano korenje ostavi na gOmili. U nas sumari treba da razrnnozavaju j gaje ovu biljku.i velikih kolicina ve· lebilja nekoliko posleratnih godina. Farmaeeutska industrija svake go dine trali desetine vagona ove droge za ekstrakeiju hioseijamina.i mora se uni§tiIti. gJavu U2du! raseci 1Ia onoliko delova koliko na njoj ima pupoljaka i rasaditi na rastojanju od 50 em.iti da bi se §to pre osusilo. Tako ce se na goJorn pozaristu za nekoliko godina imati prava plantala beJadone u prirodi. jer ce od nje imati vecu korist nego od §umskog drveca. pa se zbog toga velebiJje ne sme upotrebJjavati u domacinstvu i ne sme ga biti u domacoj apoteei. . pre nego sto pocne vlalno i ki§ovito jesenje i zim· sko doba. a jo§ vi§e susne 1946. zbog cega se mora dobro pakovati i cuvati na suvom mestu.jmal. i 1947. U apoteci se od velebilja izraduju razni galenski preparati. najvge na mestima' gde je okupat. Ovo su glavni razlozi zasto je na§a droga iz nekih krajeva bivala lo§a. glavu sa sitnirn kor enjern vratiti u zemlju. Deca i trudniee ne smeju brati velebilje. jer niko nete da ga kupi. beladonu treba sto pre osu§iti.268 LECi!NJi! BIUi!M ill iznad peci do sooe. dok na pozari§tima nije izrasla suma.nom mestu. Zato se na ove okoir!osti mora obratiti najveea pamja. sporo i nebatno su§i.Cela bilj'ka je vrlo otrovna.o zapakuje i cuva na vla7. nasli smo prave divlje plantale ove valne lekovite biljke. Iz istib razloga beraci bilja ne treba da cuvaju velebilje kod kute. mi smo . Uopste. a ostali posle branja moraju dobra oprati ruke toplom vodom i sapunom. napomene i opomenel . one brzo gubi alkaloide. Pravilo je da na pofari§tirna irna najvise i najbolje beladone. Zato treba raciollaJno eksploatisati biljku: ne kopati rnlado bilje i na onirn mestirna gde ga malo ima. mole se susiti i na SUDeu nanizano na kanap i obe§eno ispod strebe. Preporuke.

Listovi su naspramni.. Uzima se po 1 ka~ika isitnjene droge. VRBENA. Raste svuda po zapu~tenim mestima i pored puteva do 1. isti eaj simi i za ispiranje i grgljanje u slucajevima upale usta . Trajna iii jednogod l~nja zeljasta biljka. DIVUA VRBENA. za obloge uzima se: 4 supene ka~ike sitno narezanc verb ene. bledoljubicas ti. . rana. pa se daje dojiljama po 3 caSe Verbenaceae . Stabljika je cetvorouglasta. uspravna i na gornjem delu razgranata. jer sniZava visoku temperaturu. 1 kaSika lanenog i 1 ka~ika stucanog grckog se- . otoka i drugih oboIjenja. DlVUA VRBENA . Cveta od juna do oktobra.VERBENA. nadole okrenuti i na vrhu ~iljasti. Cvetovi su sitni. LJUTOVNICA Verbena officinalis L. visoka 30-80 em.' . grubo dlakavi. Upotrebljava se i protiv groznice. heterozid verbenozid. : VERBENA dnevno pre jela. duguljasti. 269 VERBENA.(J/ . . gorke materije. grla. Upotrebljava se gornja polovina biljke u evetu (Verbenae herbal.. za lecenje jetre i mCi. manje iii vi~e dubokodeljeni. sakupljeni u dugim klasovima na vrhu granciea. sluzi i etarskog ulja.500 m nadmorske VIS me. popari sa 200 g kljueale vode i posle 1 sata ocedi i pije 3 puta dnevno pre jela.IQ-/ " . VRBENA . taDina. dvousnati. Narodni lek za jaeanje. protiv nesanice i nervoze. Povecava mlecnost.Za spoljnu upatrebu. Sadrii neproucen al· kaloid.

trava ed dlaka. VEREM-TRAVA. cvrstac. ostavi poklopljeno 4 sata. ocedi i mlako upoLrebi. verbina. nani i maticnjaku. jer sluZi za destilaciju. zbeg kojeg se droga sve viSe sakuplja. spo l'i ~ . jezicar. brstica. VEREM·TRAVA . U predelima s obc strane Drine ova biljka se mnogo ceni za lecenje »jada i cemera • • tuge. TRAVA OD VEREMA. OstaJa narodna Imcna: bori~. spe riS. Sadrii vrlo malo etarskog ulja. konju ~ ara. Pije se kao caj (10 g na 100 g kljucale vode) 3--4 puta dnevno. VEREMNJACA. MARULKA Calamintha ryfficinalis Moench - Labiatae Bere se !Bee iii vrhevi grancica biljke u cvetu (Calaminthae herbal i brzo susi da sacuva prirodnu boju i prijatan miris na maticnjak i nanu. popari se I litrom klju~ale vode. nesanice. jer »od verema veceg jada nema«. GORSKA METVICA. vrbina. sporiSak. bosotica. ze! ezenka. vrbica .270 LECENJE BIUEM mena. uglavnom za jacanje i umirivanje. rede za lecenje rana. »bola pod grudima«. Upotrebljava se kao narodni lek slicno zalfiji.

kapinska trava. bermelj.5%. . Daje se sam iii sa drugim bi. . Zilavl .Saponozida 0.ljikava biljka. VETROVAC. brmak. na pesku i sllvim poljanama. vakas. Mladi izdanci u pro Ieee koriste sa kao salata i povrce . be li tm. Upotrebljava se i prot'iv velikog kaslja: caj (10 g na 200 g vode) zasladi se LOlu-sirupom i pije svakog sata po 1 kafena ka~icica. L1StoVI ERYN GIUM CAMPESTRE Rasprostranjenost. sikavcina. . Upotreba.Diuretik. vekes.Koren (E ryngi radix) iskopan u j esen iii ranD u proleee. Koren je svojstvenog mirisa. . Sastav.oma jako deljeni i svaki vrh se zavr~ava o~trim k~pmm tmom. Narouna imena: bela boca. valjavac..~I STRIC Eryngium campestre L.VETROVAU. Cvetovi su grupisani u glavicaste cvasti bele iii plavicaste bOJe. . V(. kolotrk. . KOTRlJAN . skolobad. 271 VETROVALJ. Droga. a ukusa slicnog mrkvi. KOTRLJAN. oko 0. osobito po kame· njarima. . . bermez.12% etarskog ulja i mnogo seeera.5-1%. ple~ec. visoka do 70 cm. bela sikavica. Cveta celog leta. ovci cicak.Bodljikav korov sus nih mesta. - Umbelliferae ViSegodgn)a ?od. skolab. bermec. tan ina 1. beTmak. nalaze se na vrhovima grancica. fi'rOgon .VETROVAC. bodeci trpotec.ljkama koje deluju diureloicno. su tvrdl. skulab. ali se kasnije oseea gorcina i ljutina. brmec. najcesce u obliku caja. Ima dugacak rizom.

600 m. kapinika. (glatki sikavae) i dr. VIDAC. a gornji jajasti i nazubljeni. ruZiCasto-ljubi~asti. Rasprostranjenost. Cveta od leta do jeseni. tamnozeleni. pored puteva.lis L.272 LECEN1l! BIlJEM Gotovo istog sastava d dej stva su i neke druge vrste istog roda koje rastu kod nas: Eryngium maritimum L. svega 10.20 em visoka. donji su klinasti. Droga. Listovi su sedeci. do 2. (kapin. Vidae obuhvata viSe samostalnih vrsta. prava i sarno u gornjem delu malo razgranata. kemerak. Stabljika je neZna. E. bledoruti iIi bell. . VIDOVACA. sve se one rnogu koristiti kao lekovite. Raste svuda po livadama. Cvetovi su raznobojni: ervenkasti. VIDOVA TRAVA. Sve su to poluparazitske biljke. Scrophulariaeeae Sibna jednogodisnja zeljasta bi ljka. morski sikavae. VIDOVCEVICA Euphrasia officina. ostri badelj). po svet- Cela biljka brana u cvetu (Euphrasiae herba). lim sumama. planum L. ERYNGIUM MARITL\1UM VIDICAK.l. Sakupljeni su u klasaste evasti u pazuscima gornjih listova.

dragonka. gorke materije. Iz pazuha Usta izbija po jedan sitan evet crvene boje. grizov. Upotreba. ~to moze imati kobnih . 2. spada poklopaC'. naspramni. plavu boju. 50/0 galotanina. najvge po njivama. VIDAC 273 Sastav. VIOOVA TRAVICA. Sastav. Siljasti. leti proliv. Rasprostranjenost. imaju 3-5 nerava. jajoliki. ota· niea. Oko 0. Od pet do ~est puta dnevno staviti pomalo ove masti u svaku nozdrvu. oslenica.150/0 etarskog ulja. Otrovna. . Droga. proteolitski enzimi. kad sazri. Upotrebljava se i za letenje upala oka. malo tanina i drugih sastojaka. viea): 2 supene ka~ike droge popa· riti sa 200 g kljutale vade. zornica. po obodu celi. Bez rnirisa . Narodna lmena: vidica. VIDICAK VIDOVCICA. Svojstva. vidoka ~arena.VlDOVClCA. heterozid aukubozid i smolaste materije za koje se pretpastavlja da su gla'Vl1i lekoviti sast:>· jci droge. upalu usta i zdrela i uop~te deluje kao i druge taninske droge. kraj puteva.Saponini. Narodni lek: sma· njuje upalu i lutenje nosnica. . sa crnkastim tat· kama na nalitju. VIDAC Anagallis arvensis L.JednogodiSnja sitna biljka. na dugackoj drki. - Primulaceae IzgJed blljke. ka.Raste kod nas svuda. poklopiti. . Narodni lek. cak i za lecenje otnih bolesti (da se pojata oeni vid. blefarit. VIDOVA TRAVICA. . . sa 5 g lano!ina j 15 g belog vazelina.Vidovcica oije dovoljno proucena. ostaviti celu noc i sutradan nos ispirati procedenim tajem. preve· liko lutenje zeludatnog soka. na uga· ru.Gorkog ukusa. tija je stabljika na bazi po zemlji polegla pa se postepeno uspravlja. Lekavita mast: 5 g alkohoiature od vidove 1irave i 2 kapi ulja od kamilice pomeSart». Listovi su sitni. Caj za ispiranje nasa (kija. 1.Nadzemni deo biljke u cvetu (Anaga/lidis herbal. visoka 10-30 cm. Upotreba. vidavita trava. Plod je okruglasta taura sa koje. konjunktivit. . Cveta celoga leta. prosti.

rana (u obliku melema sa lanolinom i vazelinom). Narodna imena. skupljeni u lop taste evasti. divji baselak. PRILEP. Cvetovi su sitni. krivi~ica. Ima gorkih i taninskih materija. sumpora i kalcijum-oksalata. visoka do 80 em. CRKVINA. o~iea. Ima kalijum-nitrata. visoka 10-40 em.i die. za olak~a­ vanje isk~ljavanja sluzi i dr. VIJOSNICA. - U~ticaeeae Trajna zeljasta. konje. . abronka. vrlo dlakava biljka. mokraenih puteva i uredivanje menstruaeije. skrika. . kurje oko. v. vidoviea. Povodeei se za narodnim imenom . vidova travac. gume. ~to objasnjava upotrebu vijo~niee u narodnoj medicini za izbacivanje kamena iz mokracoe be~ike i za olaksavanje mokrenja. vidooka. ovce i ptice. kurja cesnica.O· sim vee spomenutih. mi· sakinja. vidovska trava. ~r­ VIDOV CICA vi~nik. Imroslep. sluzi. zeoica. ova biljcica ima jo~ mnogo narodnih imena: abronek. Na Zapadu se upotrebljava kao oarodni lek za le~enje astme. okaoee. erljena vida. vidovka. DRENAK. VILlNE. vanilina. zelenkasti. neobave~teo svet je upotrebljava za le~enje raznih oboljenja OCiju. Ima i sluzi. kumarina. VODENA PAPRAT Adiantum capillus Veneris L. PAPRAC. zeleoika. kokosiji slijep. krika. vid. Narodni lek za Jecenje organa za disanje.274 LECENJE BrUEM posledica. GOSPINE ILl VENERINE "LASI. - Polypodiaeeae Kitnjasta pap rat vlaZnih stena i pecina. nitrata i benzoeve kiseline. Otrovna je za ribe. MRTVA KOPRIVA Parietaria oficinalis L.

U gladnim godinama koren se jede.Koren (Carinae radix) se vadi u jesen. koji se do kraja XIX veka upotrebljavao za bojadisanje. KRAVUAK . Slicnog h em ijskog sastava i dejstva su srodne do mace biljke istog roda: Carlina acantilitolia All. vina (30 g na 1 litar vinal i ekstrakta daje se kao diuretik. smole.Sadrzi 1-2% etarskog ulja. Narodna imena. C.VILI NO SITO. Varijet et vinove loze bogat tarunima i bojama (u jesen erven list). protiv preteranog i produienog mesecnog pranja i kad se desi da menstruaeija izostane: 60 g vinovog lista i po 20 g dimnjace i majorana se pome~a . jakog. grubih Iistova. flavonoida i leukoantocijana. a ispod njih je rozeta od bodljikavih. narkoticnog mirisa. sjekavae. . VINOVA LOZA Vilis vinifera L. mesnat. - Vitaceae U eeloj biljci i vinu ·i ma tanina.U obliku caja (20 g na 1 Iitar vode). . raznih soli i drugill korlsnih sastojaka. debelih.ino sito ne ma stab ljike. s uvi pa~njaei u brdima i planinarna. Brzo poplesnivi pa se mora naglo os u~ iti i p aZJjivo cuvati na suvom mestu.ita svojstva vitamina P (flavonoidi) . l anina. voska. zatim vinske i drugih kiseLIa . Tri supene ka~ike popariti sa pola litra kljucale vode. Upotreba. os taviti pola sata i popiti u 3 doze pre jela u toku da na. peraslO deljenih. KRAVLJAK.i nulin levulozan. dijaforetik. na preseku beo. evo jo ~ i ovih imena: beli tm. Droga. Kad sazri. Cve tna glaviea je crvenkasto·belicas ta. PUPAVA. VI NOVA !. vulgaris L.Etarsko ulje je smede boje.QZA . toniok i holagog.. Vinova loza ima izraz. . . . - Compositae Vil.. vretenas t. U zrcli m plodovima ima mnogo glikoze. Dugovecna zeljasta biljka. okrugla. C. koristi se i danas kao lek za uredivanje mens truacij e. oko 30 em dugackih. ta'ko da ogromna bodlji'kava rozeta 5 Ii ~ce m i glavicasta evas t leze na zemlji. Sastav_ . U li~cu ima boje ne materije enozida.iljkama iz iste farni'Ii'j e: Compositae). kao palae debeo. oko 20 0/ 0 inulina (rezervna hrana ·kao i u drugim b. koren kravljaka moze se davati kao dijetalna hrana dijabeticarima. u precniku oko 12 em. ostaje sarno »si t o« 'koje vetar nosi. rane i za lecenje koznih bole sti u narodnoj medicini. leii na rozen od duguljastih ca~ icn ih Iis tova.Mr~avi.Osim spomenutih. . a u pLodovirna ernog groida Mltocijanskih je"njenja.. 275 VIUNO SITO. belotrn. Po~to je . hranljiv je zbog inulina. kompava. ukusa koji podseca na koren kupusa: malo ljutne d ima svoj stven miris. Koren j e okamit . RESETKA Carlina acaulis L. i dr.. alpina Jaeq. . Cveta eelog leta. Spolja u obliku ka~iee stavlja se na cireve. sastoji se iz raznih terpena. C. KRALJEVAC. Rasprostranjcnost. Protiv j akog odliva upotreblj ava se i tinktura iii ekstrakt: 100 g osusenog ¥1novog li~ca iseeka .protak. ~to obja~­ n java vekovnu upotrebu ove stare kulturne biljke kao hemostatika. corymbosa L. pupavae. ima antibakterijska svojstva. prostriljavica.

pije se 3-4 ka~ike soka dnevno_ Istim sokom peru i oblafu upa/jene oei. Listovi su naizmenicni.Bez mirisa. trs. oboIjenja jetre i uop ~te za jacanje. capa oroslanova_ . Caj protiv proliva: pome~a se po 25 g virka. Grozt1ane kllre se preporucuju protiv hron'icnog zatvora. VRKUTA. kamilice i majkine du~ice. vinoloza.Raste svuda do 2. krupni.500 m. osobito erno.Bere se list u doba evetanja (Alchemillae foliumJ _ Sastav_ . vinja loza. Na Iistovima virka dugo se zadrlavaju kapljice rose. dunjinog semena. - Rosaceae Opis biljke. . Upotreba. osobito krvavog. . lavska noga. Svrab stidmce (pruritis vulve). ostaviti celu noc i sutradan piti umesto vode_ Narodna tmena. jer groide je vrlo hranljivo .Dva grama vodenog ekstrakta virka. ROSANICA.Osim spomenutih narodnih imena. . izdeljeni na 7-11 pli~kih reznjeva.pome~ati da se dobije lekovita mast i time mazati stidnicu. Podzemno stablo je razgranato i iz nj ega izbijaju nadzemne prave stabljike. po obodu zupcasti i obrasli trepavicastim dlakama. u eelini okruglasti. BISERAK Alchemilla vulgaris L. vinika. lako se vari i korisno deluje na organizam (vid. Droga_ . na dr~kama. Narodna imena: vina [oza. gastrita. visoke 10-40 em. . vinska [oza. Vino. cokot. Kamen u bubregll ~arod leci sokom koji euri (»suzi «) kad se u prolecc vinova [oza orezuje. drago kamenje pastirica«. Svojstva. Rasprostranjenost . gospin pla~t. najviSe po suvatima.LECENJE B1UEM se i pre~ije sa pola litra 550f0-ne prepecenice. magle i kiSe kao divni sjajni biseri.Ima 6---90/ 0 tanina (galnog i elagnog). c:apa lava. krga. 10 g vodenog ekstrakta rnZinog eveta. goveda trava. navodimo i ova: verkuta. Voce i povrce. upotrebljava se i protiv ka~lja i zatvora. zvizdenjak. Vocni daniJ. Daje se u obliku caja (10 g na 200 g vode) iii u formi ekstrakta (po 3 grama dva puta dnevno) protiv proliva. 10 g lanolina i 20 g vazelina . sluzi u apotekama za eks trakeiju trava za izradu raznih tzv. oporog i malo nagorkog ukusa. Cveta od maja do avgusta neug[ednim zuckasto-zelenim sitnim evetovima. izmedu stena i drugde.Virak je mnogogodi ~nja zeljasta domaca biljka. U slucaju da je pruritus pracen ekcemom. . Dobar adstringens i tonik. trave-ive. Sira (slatko vi no) u svetu se sve vi ~e ostavlja za zimu i pije kao neprevreo vocni sok. plascek device Marije.Virak je tipicna taninska droga. ovoj sme~i dodati 10 g oinkoksida. drl i 8 dana uz cdce muckanj e i pije 5 puta dnevno po I ka~i ka pre jela_ Ista ova tinktura koristi i protiv hemoroida. . lekovitih vina. VIRAK. Spolja se daje u obliku jakog caja (200 g na litar vade) za zapiranje u slucajevima krvavljenja iz materiee van vremena menstruacije. 3 supene ka~ike caja popariti sa pola litra kljucale vade. viric. Suvo groide je veoma hranljivo. »nakit i.

drem. SISAVAC. Raste na ~umskim kreevinama i na pus torn zemljiStu. Cvetovi se zatvaraju eim prode podne. U obliku eaja (2 ka~ike suvog li ~ca na 300 g kljucale vode.e alkaloide derivate izohinolina. VUSKA SALATA .V1SIBABA. OGNJICINA.'0 sterilnih rastvora za injekcije u ampulama od 1 ml za leeenje poliomielita i traumatienih o~tecenja nerava. 5-10% ~ e c era (uglavnom invertnog). Glavni alkaloid je g a I ant ami n. Vitaminski vocni sokovt). VLASKA SALATA. U narodu se sveze ]gee stuca i stavlja na uboje i eireve. . - Amaryllidaceae Do 20 cm visoka trajna zeljasta biljka na~ih ~uma. pekmez. Use men k a m a ima glikozida amigdalozida i enzima emulzina.Rosaceae Od zre[og ploda (Cerasi fructus) 'k i I> e led c 'r n e viSnje pTavi se vrlo ukusan i zdrav sok i sirup. limunove i Cilibarnel. Daje se u obliku hidrohlorida i hidrobromida. zajedno s razbijenom ko~ticom d semenom.[1lo ukusnog i svakodnevno upotrebljavanog vocnog soka koji osvezava prijatnim mirisom i ugodnim kiselim ukusom (vic!. U lukovicama ga ima oko 1%. dnevna doza) iii se sprenn kao povrce. VISIPATKA. BAPKA. . DRlJEMAK. DREMUUKA Galanthus nivalis 1. Leucojum aestivum L. Slieno fizostigminu deluje kao miotik i kao antagonist kurareu . V1SNJA . 277 VISIBABA. 0. azotnih jedinjenja. .ZALATNICA. Manje je otrovan od ezerina (fiziostigmina). Daje se u obliku 0. VISNJA Prunus cerasus L. pomaiu izbacivanju kamena iz bubrega i mokracne be~ike i zaustavljaju proliv. visoka do 1 m.. Z\'once. Cveta od maja do septembra. pravi se Sirupus cerasorum. DREMIDEDA. U vi~njevirn peteljkama (Cerasi stipites) ima tanina i drugih sastojaka koji deluju diuretieno. vi tam ina itd. pog_ nuti cvetovi su prvi vesnici proleca. . Galanthus woronowii Los. (dremovac. Cvasti su svetlozute boje. visibaba i neke druge biljke iz familije Amaryllidaceae sadrt. vino ·i dr. SKRBINKA Lapsana communis 1. - Compositae JednogodiSnja zeljasta biljka. Iz lukovica visibabe izdvojen je j stavljen u promet poslednjih godina srodan alkaloid n i val i n.25. BAPKA . Kao sneg bell. Od zrelog p[oda.50 i 1". U novije vrerne sve se viSe gaji ki's ela viSnja za proi'ZVodnju v. VISIGAC. kunjavac). mineral-nih soli. REPUNJACA. U p[odovima viSnje i tre~nje ima slobodnih 0-2%) i vezanih organskih k i s eli n a Uabuene.

zuti bozurak. Lici na peruniku.278 upotreb lj ava se za jace lucenje mokrace ~ecerne bolesti. za jaeanje. Osu~en rizom se upotrebljava u sme~i sa nekim taninskim biljkama protiv krvavog mokrenja: pome~a se po 20 g rizoma vodene perunike. jer je otrovna. divlji lilijum. Cl'eta od maja do jula. Os tala narodna imena: vodeni bozur. voeni ~ecer). U svezem stanju. a lekovitost im je veea i pouzdanija. a mi imamo izvrsne taninske biljke (srcenjak. z. glutamina. divlja perunika. vodeni krin.Upotrebljava se i protiv proliva. 1. Vodena perunika je olrovna. oko 22% ugljenih hidrata (hidrolizom daju uglavnom fruktozu. - Iridaceae Trajna zeljasta barska biljka. arginina i holina. 2. Ima debeo zut rizom oporog ukusa. hrastova kora i dr.) koje nisu ~kodljive. zuta lilija.7% ulja. . LECENJE BILJEM kao dijetalna hrana bolesnika od " I VLAS!<A SALATA VODENA PERUNIKA. za lecenje desni ~ zuba i u druge svrhe. vodeni macic. Sadrzi do 200/0 tanina. Vodenu peruniku treba izbegavati kao lek. Raste svuda po stajacim vodama. Sok sveze biljke izaziva draZenje sluzniee i kijanje.uti vo- . vodeni evijet. breze i medvedeg groZda ·i troskota. lista koprive. visoka 60-110 em. ali JOJ je evet zut. trava od srdobolje. kuva 15 minuta u 1 litru vode. BARSKA III lUTA PERUNIKA Iris pseudacorus L. izaziva grceve u trbuhu i povracanje. uzeta u vecoj koJ.icini.50f0 belancevina. ponekad i krvavo.

Cela biljka je gorka i vrlo cvrsta tako da se tesko kida i cupa. 1. Inulina i drugih derivata voenog seeera ima oko 25%. spolja tamne boje. 3. zecja nrliea. za obilnije lucenje rnokraee i zuci i dr. razurnljivo je zas to kod oas u narodnoj rnedicini ciguru koriste dijabeticari. u gornjem delu razgranata. U po ran kalar creva i nemanje apetita: 50 g trave·ive. Droga. duguljasto-koplja· sti. . Rede se koristi nad· zemna biljka brana u evetu (Cichorii herba). po 20 g korena vodopije i !ista hajducice i 10 g ocajnice. Tri supene kasike ove mesavine uvece popariti sa pola litra kljucale vade. 4. po obodu duboko i nejednako urezani.i su u obliku rozete. Spravlja se J pije kao pod 1.Raste svuda kao kor~Y. ~ENETRGA . pektina i dr. za jacanje zeltica. a oni na stabljici su kraei. Rasprostranjenost. udnrleni u pojedinacne iIi udIlUzene evasti oko 3 em u promeru. osobito mlada. po pasnjacima i livadama. sarica. krupni. Cvetovi su svetloplavi.ViSe se kol'isti u narodnoj nego u naucnoj rnedicini kao neotrovna gorka droga za lecenje organa za varenje. Za bolje varenje: po 25 g korena vodopije. i u nasem organizmu) daje sarno levulozu (fl1Uk:tozu ill voeni secer). maslacka i idirota. za pojaea· vanje apetita. 2. lENETRGA. Stabljika i Hstovi su pokriveni kratkim tvrdim dlakama. i \ista hajducice. Prizemru Iistov. visoka do 1.om. 15 g trave·ive i po 5 g anisa i moraca. Upotreba. najviSe pored staza i puteva. CIKORIJA 279 deni Ijilj an. majkine dusiee i oraha. Stabljika je prava.i viSa. poklopiti.Cikorietol.Koren (Cichorii radix) kopan u jesen kad je najdeblji i irna najviSe lekovitih sastojaka i "nulina (rezervna hrana). dodatak kafi i »sirotinjska ili ratna kata« je ispr· zen i samleven koren oplemeojene vodopije sa krupnim mesoatim korenom bogatim il'lulin. Pos to je inulin polisaharid koji hidrolizom (dakle. dugacki.5 m. vrlo lepi i upadljivi. poklopi i sutradan odLije i nezasladeno pije izjutra pre dorucka i uvece pre vetere. na os novj do polovJne obuhvata~u stabljiku. zut i Iilijum. a iznutra gotovo beo. Za ciscenje zucnih puleva: po 40 g korena vodopije i maslacka. Hronicni kalar ze luca: po 20 g korena vodopije. cvrst. bolje varenje hrane. Cveta obilno preko eelog leta. gorak 'k umarinski derivat vezan u biljci u obliku heterozida. povodna peru· nika. svi su jezieasti. lazni macinae. ad ove · smese se uzme 2 supene kasike. Ponegde se zapustena mesta izjutra plave od isevetale vodopije. . Koren joj je valjkasto-vretenast. manje delj eni. vrlo tvrda. . VODOPIJA. Sastav.VODOPIJA. slobodnog voenog secera. osta. CIKORIJA Cichorium intybus L. Svojstva. Cela biljka ima mlecnog soka.viti celu noe i sutradan odlHi i piti nezasladeno umesto vode. i po JOg trave·ive i pitome nane. kao pod 1. - Compositae Dugovecna zeljasta biljka. uvece popari sa 300 g kljucale vode.ive. avo je . »Frankova cigura«. trave. pre svega. krinka. po obodima surna i drugde. . . ponekad .

zucaniea. plavulja. kairiput. vodoplav. Cichorium endivia L. gologuza. kudrava salata.000 vrsta. konjska trava. jer sve biljke iz familije glavoc!ika (Compositae). zutka. divlja 10Cika. indivija. zumenica.280 LECENJE BIWEM sasvim opravdano. endivija kreculja. andivija. goliea. jandreSiea. VOLOVSKI JEZIK. - Boraginaceae VOLOVSKJ JEZIK . ~urlin. a njih ima vrlo mnogo.imenom: and~bija. je ba~tenska biljka koja se kod nas gaji u vge hortikulturnih odlika kao zeleno povrce i upotrebljavaju je kao salatu osobito u Slovenijoi. VOLNJAK. podroznik. modriea. zelteniea. cikora. plavoevet. vrtna zu· tenica. Narod je naziva ovim . ~trpka. ~an· toga. oko 23. Prema tome. Narodna !mena: vgnjev regrad. cigura. umesto skroba kao rezervnu hranu imaju inulin. zutinica pi-toma. cihora. PACJE GNJEZDO. eilkorija. VOLUJAK. cihura-rezaniea. radic. RUNJAVA TRAVA Anchusa officinalis L. suncevo cvece. osobe obolele od ~ecerne bolesti mogu koristiti sve biljke iz te porodiee kao dijetalnu hranu. Oplemenjena cikorija se u Evropi gaji od XVII veka.

Cvetovi su ljubi· Casti i udruZeni u grozdaste evasti. a danas r ebko nadzemni deo bilj. holina i alantoi na. Cela biljka.intravenskili inj ekeija za lecenj e furunkuloze (cireva) i akne. konsolidina i konsolici na. VRANEMIL. ni aktivni sastojak bilj ke plum. bagon (izolovan jo~ 1828) ima bakteriostaticna svoj stva (vid. (zavratIriea. Ima kalijurn·Iri trata. Plumbagi n aceae MeClutim. a osobHo koren. vranjena. izaziva ervenilo i plikove. VRAN lLOVA TRAVA. Neka d se upotrebljavao koren (Dentariae radix).M IL VRANILOVA TRAVA Origanum vulgare L. Dugovecna zeljasta biljka koja kao razgranat zbun. Ostala narodna imena: vra· nemilj. vra nj emil. Ako se proguta. povra· canje i druge znake trovanja. VRANJENlKA. !iiru pa ii i eks trakta upotrebljava se za l ak~e 1z1ueivanj e mokrace. BLITVINA Plumbago europaea L. vezu u kitiee i na j akoj prom aji. su ~e Labiatae Seku se vrhovi granCica u evetu . Fitoncidi«) i da su dobijeni dobri r ezultati dava· njem . Arom ati cnog mi risa i ukusa.VRANEMI L. al. Ne t:eba ~~ati vra~. Zbog toga je vranemil napu· ~ ten. kaloida einoglos ina. 281 Grubo d lakava trajna zeljasta biljka koj a raste pored puteva i na ne. Upotreb ljavaju se evet i list slieno po'recu. oko 20 em dugacki. visoka 20--80 em. ekspe· rimentalno je dokazano da glav. . svincenka. visok 30--1 20 em.ke u eve· tu (Plumbaginis herbal. izaziva gaClenje. ras te na kamenjaru u Primorju. lovku s belim evetovima. vo~ij a) . S lienog sastava i dej stva je i Lycopsis arvensis L. U obliku caja (5%). V R. olovniea.AJ~ E. poglavlje . obral1enom zem lj gtu . jer je preduzeea za otkup lekovltog bllJa ne pn· . VRANI ENlKA.. lui. lip· ka. Cveta leti purpurnim ill plavim evetovima . 1947. za znojenje i iska~ lj avanje. god.

dusica i sl. timola. ernovr. gorkih neotrovnih droga koj e se u nas mnogo cene. prijatnog mirisa i 4zvanredno lepog izgleda. Etars ko ulje vranilovke je vrlo antiseptitno. ernovrh. Spada u grupu aromaticnih oporih. sovr. s u ~ i . dobra misel. majoran. za lecenje boles ti organa za varen je (osobito proliva) i disanje. bolja dusica. cuva i pakuj e kao i majkina du ~i ca . rehogan. potrebno je da oitaooi znaju da se ova biljka u raznim nasim k rajevima razlicito naziva: divlji caj. vrigan. maturan. Na taj nacin se moze i objasniti ve- . mravic ? (Vuk). zavrta. najbolj e je posle su ~enj a ru kom ski nu ti sve Ii ~ce q cvece i sarno to koristiti. Cveta od jula do oktobra. crnovrska. Tamo vranilovku cesto nazivaju taj . Vranilovka je dugoveena zeljasta biljka sun· canih i suvih s trana. bicastim cvastima. i jskim kolicinama za destilaciju e tarskog ulja i za izvoz. Cvetovi su na vrhu stab· Ijika udruieni u kompaktne okruglaste evasti. U Botanit kom retl1iku navode se jos i ova narodna imena: babina duo bcica. narocito u Crnoj Gori i Sandzaku. jer ima 500/. timola. zabrta. mir. Po~to u stab lj ici vranilovke nema lekovitih sastoj aka. bolmet.i m etvica. to~ ta. Mes timieno se javlja u velikoj masi. Po ~ to se ponekad vranilovka trati u industr. ksaberta. a spolja se upo trebljava prot iv raznih zapaljenja koze i sluznica. susica. dobra misu. Vranilovka Ie znatno krupnij a i vi~a od majkine du ~ ice. obojene crvenkasto i obrasle dosta krupnim listovima. dZodzan. vi· soke oko pola metra. pa kad iscve ta. Etar sko ulje od vranilovke sadrii oko 500/. cober.iSljavac. U nas je ima svuda na neobra(!enom zem· Ij istu. Hemijski sastav i farmakodinamsko dejs tvo vr anilovke j e vrlo blisko i slicno majkinoj d u ~ici pa se na isti naCin moze upo trebiti. origanj. mravlinjak. Ima uspravne evrste drske. I sto tako se bere. sovre. cela livada se oboji divnim tamnim lju. U SandZaku i susednim VRAN"ILOVKA oblastima to je mesHmieno glavni narodni lek. Ukusa je oporog i gorkog. Omi· ljena je u narodu kao caj i lek za jacanje. gorka meta. mravinac. crlJena metvka. erljena meta. rigan. zbog cega ima veorna izrazena antibakterijska svojstva. dobrovoljka. mravinjac. koji se osobito Zlm1 upotrebljava u obliku eaja protiv nazeba.282 LECENI E BIUl!M maj u. goeman.

Plod je si·tan. dodaju61 kap po kap pol a litra caja od cveta crnog sleza. Raste obilno svuda po ~umama. sjajan i vrlo tVI'd. visoka do I m. evrsta. VRAPCIJE SEME. . VRAPe IJE S EME. ListoVii su bez dr~ ke . DIVlJA PROJA . DlVLJA PROJA. neupadJjivi. grubo dlakavi. rastvon me~anjem 1 'plje s~aka 3 sata po 1 ka~jka.Deluje diurelicno ]{. Zuckasto·belieasti i pojedinacni. Cvetovi su sitni. 283 lrovna upotreba i ogromno poverenj e u lekovitu moe ove biljke u nekim na~ im krajevima. i silikata. Nazivaju je vranilovkom zato ~ to je do otkriea sintetskih boja upotreblj avana za crno boj enj e vune uz doda tak kara-boje (zelene galice) .I~tra mlake vode). .VRAPSEME. VRAPCIJE PROSO Lithospermum officinale L. Bilj'ka nije hemijski do~oljno istraiena. .inu. duguljasti. . . pa se up?tre~ljava u narodnoj mcdicini protiv zapaJjenja i kamena i peska u bubreztma 1 ~o: kracnoj besici: 20 g semena i 30 g secera stuca se u prah u avan~. VRAPSEME. vrlo razgranata stabljJka. VRAPSEME Ci~ tinama neobradenom i kamen>itom tlu i po obalama reka. ocedi i doda 5 g kalijum-nitrata. iz njega izbija prava. - Boraginaceae Trajna zeljasta biljka. ostav. beliCast. odozdo svetlije boje sa istaknutim nervima. gruba. U zelenoj biljci ima crvene boje slicne alkan. (30 g ~a p~la . 3 sa ta ·i pije oSvako jutro pre jela po 2 Case. Cveta od maja do jula. Rizom je debeo.ao i druge silikatne droge.IIi se 50 g gl'aneica u cvetu od vrapsemena: ~secka ·1 kuva 20 minuta u 1 litru vode.

farmakodinamskog dejstva.Gde se vratic pojavi. jarebinjak. Upotreba povratiea u narodu vezana je za razna sujeverja.5% etarskag ulja i drugill manje vafnih supstancija. ukradeni volovi.apeni. . doze i nacina upotrebe. obratic.5 m_ Stabljika je prava. ribciCi. bratie. . Zbog nepoznavanja hemijskog sastava. Listovi su krupni. prosti iii kitnjasto dvojno perasto deljeni. Upotreba. a pre svega zdravstvenim radnicima. ticje zrno_ VRATIC. Cvetne glavice su zute. vratika. Svi de lavi biljke su otravni. grlieek. tamnozeleni. biserka. najvise po lugovirna. . posle cega su se pojavili simptomi slieni besnilu (iivotinja 7. pticje proso. ra· ste obicno u veli-kom mnostvu. Osabita su cesta travanja iena prilikam upatrebe vratica za izazivanje izastqle menstruacijc i za pabacaj. Srecom danas je sve manje seoskog sveta u planiDi koji veruje da se povraticem moze sve vratiti: mladost. zecje seme. a joil viSe 0 t r 0 v nos t biljke. skupljene 11 stitove na vrhovima stabljike.). pticja trava. ali je vee i u malim dozarna opasan. proulja. vrapcje sjeme. POVRATA Tanacetum vulgare L. vratieelja. izgubljena sDaga itd. 2:ivotinjama je davan intravenozno. vrlo lepa zeljasta biljka. cesto dolazi do slabijih iii jacih trovanja. U vreme cvetanja vratic siri syojstven ostar miris. do \. crvinjek. da se na svakom karaku bore prativ upatrebe ave atravne biljke. vratie. konopljika. vrabseme. gral1ene sarno cd cevastih cvetova. slabo razgranata i cesto crvenkasta. Eta r s k 0 u 1 j e ima oko 70% tan ace to D a (isto sto i tujon u tuji). Otud mu i ime pot ice. jer je bilo cesLih trovanja. jarabinje zelje.284 LECENII! BlUEM Ostala narodDa Imena: bilozrnac. .Vratic se u mnogim zemljarna upoVRATIC trebljava protiv crevnih parazita (oksiure). rede vrhow stabljika sa cvastima (Tanaceti herbal. povratic. zatim smole. Narodna lmeDa: abrata. hoee da ujeda is!. bozje oko. vrabcije seme. mosak. pored reka i p otoka i uopste po vlainim mestima. kao gorko sredstvo za jacanje. Kod nas se vratic jos uvek cesto i raznovrsno upotrebljava kao Darodni lek za lecenje mnogih bolesti. Ukusa je gorkog i neprijatnog. Zato se skrece patnja sl'ima. Cveta leLi. Droga. kome se uglavDom pripisuje lekovitost. l1inl1uvak.Ima arnorfne gorke materije tanacetina. POVRATIC. lzaziva konvulzije kao kamfor. zdravlje. visoka do \. sitne. Compositae Dugovecna. RasprostranjeDost. divlja proha. bujna.Cvast bez drske (Tanaceti flos). umanika. a najvise cvasti. pticje seme. Sastav. Svojstva. vrapcevina. .

Ostala narodna Imena: vrenica. eesto kao zilav smrdljov korov koji se vrlo te~ko iskorenjuje. Stabljika je razgranata. VUCJA JABUCICA. gola.ja koje povoljno deluju protiv raznih upala koze i' sluzniee. kao i druge opore i sluzne droge. Rasprostranjenost. 285 VRBICICA. - Aristolochiaceae Trajna zeljasta biljka. na osnovi sreasti. ruia.Raste svuda. skupljen1 po 3-8 u pr~lj enovima listova. potoeni klasic. . drenak. Cvetovi su zuckasti. Plod je zelena CRura ablika i velieine araha. nerazgranata. DESNO: CVET ~Hja sti. Sadrle tanina. sedec i. KOKOTINJA. VRBICA Lythrum salicaria L.. VRBICA . a na vrhu LEvo: \f\JCJA JABUCICA. Cveta od maja do jula. potocnjak. Upotrebljavaju se vrhovi sa evecem (Salicariae summitas). Stabljika je uspravna. - Lythraceae Do 180 em visoka zelj asta trajna biljka. Listovi su na dnu srcasto useeeni.VRBICICA . prema vrhu suzen i. Najvge je ima na vlainim mestima. zelello-zuckasta. erljena iva. karotenoida. VUCJA STOPA Aristolochia clematitis L. . sitni. . visoka do 80 em. Cvetovi su erveni i okuplj eni oko vr~nog dela stab lji ke i ogranaka. eibrije. pektina i drugih mater. Listovi su duguljasti. Raste po moevarama. VUCJA JABUCICA .

LIKOVAC Daphne mezereum L. koja deluje drasticno. jabutnjak. Rede se upotrebljava za lecenj e upornih ekeema. izomer eskuletina. tako da je danas skoro potpuno napus tena. divlja jabuka. rute boje. posta se prethodno savije u snopiee. AJDUCKA OPUTA. Sakuplja se u jesen i ~ to brle osusi. . Pri susenju treba biti oprezan. hidrolizuje se na glikozu i dafnetin. I u miru . Nema mirisa.Narodni lek za lecenj e rana. a iznutra je ruekasta. a zatim je stave na kozu. Upotreba vucje jabuciee za u rec:!ivanje menstruacije je opasna. odvratnog ukusa i vrlo neprijatnog rrtirisa. Protkana je dugackim i vrlo j a kim v I a k n i m a.Rizom. erveno-mrka iIi ruto-mrka. Sastav. Kad se duie ZvaCe. cireva i slicnih boles ti coveka i jos vise domaCih zivotinj a. . etarsko ulje. Plod je jednosemena jajasta bobica. Druga narodna !mena: volk. guli se kora i susi. ali je u tom obliku droga jos opasnija. . Vee u februaru.va. vucja jabucica je uspesno upotrebljavana tako da je nazivana »na· rodni jod«: 100. grmie visok do I m . pali i pece oizazivajuCi opasne p I i k 0 v e. jer je biljka otrovna. Raste po vlainim i mraCruim sumama. pre nego sto se pojavi evet. To je anhidrid mezerinske kiseline. smola. s ovom drogom . tim vreme dopusti. Ima jos i zute boje. a zrenjem poerveni kao skerlet..U januaru i\<i februaru. Droga. skrob . Zelenu biljku stavljaju u postelju da odgoni buve i druge insekte. Savija se i tesko kida. Listovi su uski i ovaln1.t (aristolohija kiselina). vucja jabuka.j lek. najpre zelena. sa pravim grancicama poredanim kao pruee iii metliea. VUCJA OPUTA. Spolja je kora glatka. jablcina.eel a biljka je gorkog. kur· jacka jabucica. . jer suva kora izaziva neizdrlljivo peekanj e u grlu. jabucina. tanin. drZe oko pola sa ta. Berba. tackasto i prugasto garana prisutnim Iisajevima. a pogotovo za vreme ratova.kans (izaziva plikove). jer je jako savitlj'. zeeja aubeniea. rufieasti mirisni evetovi. gorak sastojak. izaziva kijanje i mehurove slicne kantaridinu. Sastav. Thymelaeaceae Vucja oputa je trajna biljka.·ni caj ili tinktura (20 g na 100 delova jake rakije) za ispi· ranje i obloge.286 LECENJE BlUEM Svojstva. Narodni lek protiv reumatizma. jabolcina. ~ eeer i drugi sastojci.U drogi ima oko 8% zelenkaste. zoma et herbal. Ulazi u sastav Emplastrum Mezerei cantharidatum. izomer eskulina. Upotreba. VUCJA LIKA. neotrovnog glikozida dafnina . Uopste. paketiCe i veze sarnom korom kao povesmo kudelje. vrlo glatka i svilasto sjajna. koznih bolesti. MASLINICA. Najcesce potope svefu koru u sirce. . Droga. tako da je i Covek i zivotinja izbegavaju. u loga. .Dugacke v r pee 1-2 em siroke i do 1 mm debele. vutja noga. Vucja oputa je vezi. rec:!e eela biljka iii sarno jabucica (Aristolochiae rhi. . zbog cega je koru gotovo nemoguce prelomiti. zeceva lubenica. na vrhovima grancica javljaju se divn'. Upotrebljavaju je i kao unutrasnj. Ijute d gorke smole me z erei n a. pre Iistanja.Alkaloid aristolohi. kao sreds tvo za izazi\dnje pobacaja itd. Upotreba. posekotina.

rnehurove. bol. Koru guliti u rukavicarna. liCica. licac. . plodove su upotrebljavali uvaljane u bra~no. zuti jeremicak. . evo jo~ nekoliko narodnih irn~na: ajducka lika. aida bi planinci mogli njenu koru prodati ako se zatrazi. u veeoj dozi upalu zeluca i creva.Ne upotrebljavajte vueju oputu za lek ni spolja ni iznu· tra! Ovde je spolllenuta da bi se citaoci upoznali s njenom velikom otrovno~cu. zmij. gat1enje i povracanje. Cocca Gnidiae. . zelenika. a posle dufeg drzanja i gnojno zapaljenje . bes. ~maslinica). plodovi od Daphne gnidiwn slufili su Grcirna kao drastiean purgans.VUCIA LlKA.Ponekad se u falsifikovanoro biberu naide na plodove vucje opute. . divlja lavorika. li~ac.. vazdazelena rnasl~nica. posle rada ruke dobro oprati toplom vodom i sapunom. Da bi sprecili i ublafili delovanje. Na kozi izaziva vrlo jako crvenilo. Zabele!eno je nekoliko slueajeva trovanja plodovirna i kororn vueje opute. vutji rep. Interno uzeta izazi·v a opekotJine u zelucu. VUCIA OPUTA . Narodna imena. (vucje uho. 287 treba biti vrlo ' oprezan i treba proueiti njenu upotrebu u na~oj narodnoj rnecticini.Osirn navedenih. lovorCica. nego koru ad srodnih i vrlo slicnih vrsta: Daphne gnidium L. =~. likovina. Sve su one otrovne j vezikanlne. zimzeleni likovac. Daphne laureola L. u~a­ tak) i dr.ina trava. meeja lika. Opomena! . serne od groMa i rned i tako davali bolesnicirna. 2:ivotinje ne jedu vucju oputu. ljubcac vazdazelen. Neke farmakopeje ne propisuju koru od Daphne mezereum.. veliki.

secer i ipurinsk i derivat alan/oin (0. tanin (5-6%). ~uplja. sakupljcni u povijenim evastima u pazuhu gornjih lis tova.G GA VEZ. U nasoj narodnoj medieini. VELIKI GA VEZ S ymphytwn officilwle L. . U obliku sirupa da. visoka do 1 m. Boraginaceae Trajna zeljasta biljka. guma. Cveta u prolece. debeo. ostaviti 8-10 sati i taka dobij enu sluzastu teenost popiti u 3 obroka posle jela. ZahvaljujuCi prisustvu alantoina. glikoa lkaloid konsolidin (0. 3. razgranata stab ljika. . Opere sc. oslaviti 5-6 sati i proeediti. ostruZc. Proliv proliva: po 50 g gaveza i dunjinog semena i 20 g nane pornesati i popari li sa pola litra kljucale vade.Tipicna sluzna i donekle taninska droga. aspar31gin (1-3%). Lis tovi su pod prstima grubi o d mnostva krupnih dlaka.Koren (Symphy /i ill CO/'lSo/idae radix) izvaden u jesen iii u prolcce eim biljka por ne lis lati. Iz korena izbija uspravna. Cvclo vi su ljubicas ti iIi ruzieasti. uboja. dlakava. gavez pomaze rast i razmnozavanje celija i obnavljanje tkiva. Za ispiranje i obloge: 100 g gaveza popariti 1 litrom kljucale vade. .70/0). 2. Sastav. nmogo slu zi. zvonastJi.007%). a s rednji " gornji su sedcci i duguljas ti. sluzavog i poma lo oporog ukusa. Svojstvenog rnirisa. poklopi ti i posle 8-10 sati acediti i popi Ii urnes to vade. Upotrcha. pored reka ·i po vlaznim Iivadama i iznad 1. cireva.je se slieno bclom slezu za lakse ~skasljavanje i lecenje upale usne supljine. najbolje sirupo-m ill zeleom ad dunja.Otrovan a lkaloi d simfi/o-cinoglosi n (svega 0. etarsko ul je. donj i su clipti cni i na kra lkoj drsei.000 m nadmor ske visine. a osusen roznate konzisteneije. eRNI GAVEZ. Rasprostranjenost. smola. starih i gnojavih rana i sl. kuvati 20 minuta. moze se zasladiti. .002%). Koren je snaian. 1. spolja ern a iZl1utra belicast. socna. Pluclli caj: po 50 g gaveza i bamij e popariti sa 400 g kljucale vade. pa sc lako m a ze objasniti vekovna u-potreba u narodnoj medicini za lecenje p reloma kostiju.Svuda po rovovima. . mesnat. Droga. SiTOV karen je soean. izrere u komade oct 2 em duzine i ~to pre osusi na suneu da ne poplesniV'i.

plju~c. CASNO DRVO Gvajakovo drvo i smola (Guajaci lignum et resina) dobijaju se cd Gua· jacum offici'1ale L. malo etarskog u{ja i tan ina. a nc clrvo. voluj jezieae. . . cesto u zajednici s jcdom i beladonom. VUCJA NOGA. U narodnoj medicini se biljka u evetu upotrebljava za lecenje tahikar· ddje i drugih slabosti srca. 4. visoka do 1 m. GAGALlCA. Cir zelllca I. dunjinog i la· nenog semen a . - Lab iatae Trajna zeljasta biljka. malo etarskog ulj a. Jedrae ima oko 22'/0. konjski rep. a najvise u korL Pos to je saponozid glavni lekoviti 'sas tojak. kilnjak. 289 umesto vode upotrebljava se mleko u kome se svef stuean koren gao veza dugo kuva do gustine f itke ka!~ice. i po 20 g slatkog korena i lista hajduciee pome~ati. GVAJAK. GAGAMIJA. Raste po moevarama. zbog Ce· ga se upotrebljava kao adstringens i tonik.-DRVO.GAGAMIIA. GVAJAK·DRVO . U homeopatiji se upotrebljava u iste svr· he. DIVONANE Lycopus europaeus 1. dijaforetik. OstaIa narodna lmena: velika so- dula. GVAJAK. GAGALICA. GAGRICA. U drogi ima 5 a p 0 n 0 Z ida. svatovci. VUCJA STAPKA. GAGAMIJA . pa se to stav> na platno i oblafe prelom kosti. Gvajakovo drvo jc di-uretik. / . popariti 1 litrom kljucale vode. Cvetovi su sitni. GVAJAK. 1ma gorku materiju Iikopin. vrani gavez. vise u belici nego u jedraeu. Ijeni u pr~ ljenove u pazuhu Iistova. preko 10ga se stave zgodno nacinjene da§ciee i cvrsto poveze. poklopiti i posle 6 sati oeediti i u toku dana piti umesto vode. d Guajacum sanctum L. a belika svega 2-3'10 5 mol e (Resina Guajaci). erni koren . . U vecoj doti deluje kao purgans. tJvQl1aestopalal!nog creva: 50 g gaveza. trebalo bi za lei< upotrebljavati koru. vanilina i dr. i kao i druge sa· ponozidne droge sredstvo za popravljanje prometa ma ~e rija u obtiku caja (Species lignorum).. SVETO DRVO. opasica. Ima jos i gume. beli 5 ervenim pegama. sudorifik. skup.Zygophyllaeeae.

Hemijski sastav droge jo~ nije dovoljno poznat i ni jedan naaeni sastojak ne moze da objasni farmakodinamska svojstva droge. a Ginseng iii. i dr. smole. Seme ima do 400/ 0 poliuronskih derivata koji mogu zarneniti uvoznu arapsku gumu i tragantu.Mahune deluju protiv hrorucnog zatvora. saharoza. Osu~en GLEDACUA. CRVENI GLOG Crataegus oxyacantha L. sakupljeni u mirisne cvasti slicne ~titu. slieno reumu i kru~ini. - Rosaceae Trnovit. osobito po ogoljenim. dakle. rota supstancija rasSastav_ tvorljiva u voeli J alkoholu. Plod je okruglasto-duguljasta cr· vena. SVELIJEK koren biljke Panax ginseng Meyer . a i\ e n = koren. .05"10 etarskog ulja. panaksozid A i B. antrahinonskih (3'10) i saponinskih jedinjenja.sap 0 n 0 z i d. Daje se za leeenje eira zeluea i dvanaestopalacnog ercva. Koreji. '- Caesalpinoiaceae Do 40 ru visoko drvo s perasto deljenim mcem. Bl i B. reae malo ruZieasti.5 e n «. J apanu i svim zemljama pod utieajem kineske medieinske kulture vekovima ·se upotrebljava kao lek za sve. GLOG. CvetoVii su beli. Rasprostranjenost. TRNOVEC Gleditschia triacantha L. Upotreba. Istiee se mno~tvom pra~nika crvene boje. kako se neis pravno kaze. pravilno graaeni. Pan a k s . GLEDIC. a i skupo se prodaje kao eudotvoran lek. vrlo razgranat i otporan grm iii nisko drvo. Triakal1tin deluje spazmolitieno na glatku muskulaturu. nadrafuje centar za elisanje i snizava krvrn pritisak. gde se i gaji zbog velike upotrebe u medicini . i suvim mestima. na kineskom zen znaei eovek. kamenitim . Potpuno rnlaeli listovi brani u trenutku otvaranja sadrle oko 1'10 alkaloida triakantina i do 400 mg'lo vitamina C. amorfna. »f e n . Panacea znaOi lek prot-iv svih bolesti. GINZENGOV KOREN. malo mesnata ko~tunica sa 1-3 semenke. . fitosteroli. alkaloid nepoznate graae. Raste svuda.U evropskoj medioini poeinje se upotrebljavati. Listovi su podeljeni u 3-5 reznjeva i po obodu testerasti. U mahunama irna flavonslcih. krupnim trnjem i do 40 em dugaekim rnahunama. do 0. GLEDIC. U Kini. Kini i drugim zemljama na Dalekom istoku. Cveta u maju. vitamini C. lENJ-SENJ. koren koji liCi na eoveka (kao u nas ~to se verovalo za eudotvornu mandragoru iii alraunu). PANAKS.290 LECENJE BILJEM GINSENG. Cesto se saeli kao ziva ograda. koja raste u Mandluriji. 3-4 m visoko. sluzi.Araliaeeae.

pasji trn. Smanjel10st srcanog rada (dekompenzacija srea): po 50 g cveta i lista gloga i Lista matitnjaka pome~ati i praviti taj : 2 supene kasike ove smese popari se sa 300 g kljutale vode. izoamiIamina. aromat· skih aminokiselina. . bijela drata. aH su manjc ispitane.i belog luka. Cve· tovi se bem kad je u evasti polovina evetova otvorena. trnka. Nepravilrzost u ritmu srcarzih otkucaja (aritmija): uzima se 3-5 puta dnevno pre jela na koeku seeera po 15 kapi tink· ture (20 g na 100 g alkohola) od eveta i lista iIi 5 kapi tinkture (20 g na 100 g alkohola) od zdroblj enih gloginja.U nekim zemlj ama gaji se kao fiva ograda. kao srtani sedativ.Glogov evet i list se od pre pola veka na Zapadu koriste kao blag lek za umirivanj e. sitosterola. odoljena i maticltjaka. raznih uzbudenja.Osu~en evet se mora ~llva ti dobro zapakovan.DuZom svakodnevnom upotrebom glog moze izazvati ne· podnosljivost i trovanje. vinske i drugih kiselina. Beru se eele evasti po suvom i suntanom vremenu. Za umirivanje: po 25 g glogovog eveta. 2. belog luka. evasti s meem i zreo plod (Crataegi tlos. . glo. gu~enja (za· duhe) . paflj ivo u korpama prenose i u ~to tanj em sloju na promaji u hladu su ~ bez prevrtanja. . et fru ctus). a druga polovina jo~ u pupoljku. folium Sastav. CRVENl GLOO 291 Gajenje 1 berba. Druge vrste gloga koj e ras tu u Jugoslaviji i maju slitan sastav i dej· stvo.U evetu i Iistu ima flavonskih i antocijanskih heterozida. bijeli trn.GLOG. Cvast. Kod nas je najrasprostranjeniji beli g/og (Cra· . Moze se upotrebiti i taj: 1 supena kasika eyeta gloga na 1 ca~ u kljutale 'Vode . 3.Bere se mlad list i su~i kao i evet. ostri tm. posle dYa sata se odliije i pij e u dYe doze pre jela. kao pod 2. za snizavanje krvnog pritiska (siri krvne sudove). list. trimetiIamina i drugih alkiIamina. . rna· slinovog lis ta. . a u kori al· kaloida bliskih berberinu. tiolin a. . Zbog 10ga se posle 5-7 dana moraju tiniti pauze od 2-3 dana. guan ina. glah. osobe u k1imakterijumu i . cobanciea. adenina i drugih purinskiih denivata. Droga. Upotreba. drugi. poklopi i posle 2 sata odlije i popij e u toku dana pre jela. kao pod 2. Razumljivo je da bolesnik mora biti pod stalnom kontrolom lekara. protv nesaniee. Napomena! . saponozida. rastaviea i imele. Od ove sme~e spravi se caj i pije kao caj pod 2.U gloginja· rna ima masnog ulja. Arterios kleroza i visok pritisak: po 25 g cveta gloga. aeetiiholina.cie. glogie. . triterpenoida. limunske. tanina i drugih sastojaka. l. osobHo srt ani i nervni bolesnici. glogovka . imele . Kod nas tek u novije vrerne sve vi~e upotrebljavaju lekove od gloga. Narodna lmena: beli glog. Smanjuje tonus i pokrete materiee i ereva. ~ecera. Nekim osobama pomaZe ovaj t aj: po 20 g eveta gloga i kamiliee. 4. Nekih godina se traZe velike kolioine glogovog eveta i lista za izvoz.Plodovi se b eru kad sazru. Prijatan miris svclih evetova su~enj em se izgubi. da se ne izlome. medvedova hr usica. hmelja.

Sastav. M i r i s a je jakog. penlagyna W. Cvet i list ovog gloga se kod nas najeeUe be ru i prodaju pod imenom ervenog gloga. okruglo·duguljasta. Saddi jos i Secera. SOMINA Juniperus sabina L. Na lednoj strani lista vidi se velika oleo-rezinozna ~lezda. galne kiseline. (garcaroJa. poredani u eetiri reda. posuti be· lieastom vostanom prevlakom. tan ina. silja. Eta r s k 0 g u 1 j a u liseu ima 2-5% a · u plodovima mnogo viSe. mekim mesom. pitomi glog). danas go· tovo potpuno napusten lek. e. K. Li s tic i su sitni. u sve~em stanju vrlo savitljive. a ukusa gorkog i ljutog. va zrna 3-4 mm velika. pa na sever i istok do u subalpijsko podrueje. Zastareo. tamnoplavi ili ernkasti. Upotreba. noseei ponekad evetove j p 1 0 d 0 v e. Plodovi su pojedinalfui. ima pepeljastu koru koja se vrlo lako odlup1juje. GLUSAe G ran e i e e su valjkaste. binae summitas). Kod nas rastu i ove vrste: eralaegus nigra W. Upotreb1javaju se osuseni v r· h 0 v i najm1adih g ran e i e a (Sa. vrlo gusto i zbijeno razgranato.5 do 5 mm dugi. Kod nas jc rasprostraniena po sumam a primorskog krsa sve do mora. opkoljena ro· tim . ste. u Oi jem se plodu LECENJE BIUEM nalazi sarno jedna semenka. s mol e i gorke mater-ije. 10ptasti. naearole. ponekad otverena usled trljanja. imaju 1-3 sitna. naspramni .292 laegus monogYl1a Jacq. (erTli glog). 1azaro1.). GLUVA SMREKA. na vrhu zasiljeni. u preeniku najviSe 5 mm. terpentin. Negde se i gaji po par· kovima i drugde. Sabinu . - Cupressineae Raste po bregovima Srednje i Juzne Evrope. svega 1. piramidalno. visoko 2-6 m. azarolus L. GLUSAC. prilegli jedan na drugog uz grancicu kao crepovi po krovu. potpuno pokrivene tamnozelenim li· stieima. skog. neprijatnog (otud »smrdljiva brina«). hrapa. ovalno·rombieni. Grn! iii malo drvo. K. (erni glog) i C.

suvim. zenska klekovina. mrkog rizoma gorocveta. medicinL Daju je . razmnozavati. U homeopatskoj medicini se upotrebljava samo sveza biljka u cvetu. Neke stab ljike su sa cvetom. mr~avim.Vecina farmakopeja trati nadzemni deo biljke u cvetu. kao. tako. bradavica i sl. gluvi smric. dok je jedan precvetao. Iznutra j o~ same u homeopatsko. odakle se mestimicno ra~irio i na Zapad. odnosno. jer su najbolji preparati izradeni od svezeg gorocveta. Zabelezeni su smrtni slucajevi usled trovanja sabinom. Cela biljka j e jake zelene boje. Ccla biljka je otrovna. a manj. koju jo~ uvek mnoge zene upotrebljavaju za izazivanje pobacaja. kad su nasi suvi pa~njaci jos goli . jagodna s~mina. ali pri tom treba biti vrlo oprczan . smrd· Ijiva brina. kao emenagog. Naj vge ga ima na deliblatskom pesku. kao em e nag 0 g. zilicastim korenjem. Ne~to st! vge upo trebljava u veterinarskoj medicin. crnim. i svi drugi ljutici. plitkim. drugi je u cvetu. smri c·glu~ac. Rano u prolece. gorkog. smrdelj ika. tako da se moZe eksploatisa-ti i gajiti. Otud se u drogi uvek nalazi ·i plodova. Spolja se ponegde daje kao melem protiv koznih bolesti. Bila je sas· tavni deo mnogih starnl lekova. Ostala narodna Imena: blazeno drevce. tlostalom. po brdima oko Timoka " na dru~ m mestima. savina. vretenastim. varunac. . Iz krupnog. kao zlato lutim cvetovima na vrhovima stabljicica pravi su ukras naSih ogolicenih predela. abortiv. U1je j e najotrovnije. Raste po zemljama oko Crnog mora. zeleni bokori gorocveta 5 divnim. smrdelika. Najvge ga ima u Ukrajini. kamenilim brezuljcima i padinama. glavieastim. viSeglavog. na severnom Kavkazu i jugozapadnom Sibiru. Ponegde se upotrebljavaju same podzemni delovi gorocveta ili cela biljka u cvetu zajedno sa rizomom i korenjem. stomahik i diuretik. GOROCVET Adonis vernalis L. krupnim. Ima strukova sa vge cvetova. Stoka ga ne pase. Cesto po stotinu strukova u busenu. peskovitim zemlji~tima obraslim travom iii izmedu grmlja i po retkim ~umama. I pored svih mera u pogledu branja. Ima ga u jugoistocnoj i Srednjoj Evropi. gluhi smrc. koji je na donjoj s trani obrastao mnogobrojnim. Kao abortiv surnnjiva je i opasna. ljutog i neprijatnog uk usa.GOROCVET 293 je vredelo spomenuti vge kao domaeu opasnu i 0 t r 0 v n u b i I j k u. rano u proleee razviju se mnogobrojne cupavo obrasle stabljike. . mestimicno u znatnoj kolicini.i broj ih je bez cveta. Na kOli izaziva plikove. ~ to je najcelishodnije. Ranunculaceae Gorocvet je 5 t e p 5 k a b i I j k a. kad se osusi (droga) postaje sivkasta. Berba. Gorocvet je jedan od prvih vesnika proleCa. na Krimu. Po jedan cvet se nalazi na vrhu stab ljike. Kod nas ima gorocveta u severoistocnim delovima drfave. Gorocvet raste kao otrovan korov po suncanim. na Fruskoj gori. glu~ak. Domace livotinje je ne jedu.

a u prvoklasnoj drogi nimalo. 1llanje je lekovita. Naroeito se istieu zuti delovi eveta.294 su~eni a . Ne sme biti plodova. Odreru se stabljieiee u evetu i ~to bne su~e vezane koneem u male kite. Ima pet jaja· stili. Goroevet bi trebalo odmah posle berbe stabilizovati i brzo osusiti.Dobra i sveza droga poznaje se po ovim znacima: boja je jednoliko zelenosiva.je heterozida. droga vrlo brzo gubi lekovi· tost. Naj· bolj e bi hil o titrovanu i potpuno osu~enu drogu euvati u zatopljenim am· pulama ad 5 do 10 g 5 nekim indiferentnim gasom (azotom. U k usa je gorkog i ljutog. . Na dno suda treba staviti malo sveze peeenog kreea. donekle obavi· jaju stabljiku i perasto su izdeljeni na tn iii vi~e duguljastih. Plodovi su slieni dudinji. uzduf naborana. Sastav. i ukoHko su stariji. izomer konvalatoksozida. gola.Ima dva kardiotoniena heterozida: a) ado nit 0 k s 0 z i d. Semenice su zelene i slol. mrkih. Siljastih liski eelog ruba. duguljasti. ne sme biri stabljJka bez Ii~ca. autumnalis). jer eim biljka preeveta i zametne plodove. Droga. crnih Hstica koji potieu sa baza stabljike. pogotovu ove iz porodice Ijutica. Rezana droga. evetovi su saeuvali svoju kao zlato rutu boju. drvenastih stabljika. da bi se ~to vge jzbeglo razlag·. do 7 em u preCniltu) .Ima mnogo delova sitnog iglieastog H~ca. KnIDji:ni IistiCi su goli.ene u dndinju. Ne sme imati supljih stabljika (druge vrste gorocveta). postupiti kao sa digitalisom. Prilikom branja treba paziti da bude sto manje plodova. i u ti i glaviCasti. . plesnive droge i emih Ii· stiea sa baze. siva. uop~te. a naroeito saponozidne droge.r. . i mnoge druge hetero1lidne. Cvetov i su vrlo krupni (3':. Lis t 0 v i su vrlo sitni i gotovo i g lie a s t i. Cuvanje. Siljasti i mnognbrojni (15-18). Na vrlm stabljike se mIni po jedan cvet. "ge od polovine stabljika imaju evetove.Drogu treba hermetiCki zaPLOO GOROeVET/\ pakovati u malim neprovidnim sudo vima i euvam na mracnom i hladnom mestu naJ' vge godinu dana. plodova zrelih koji se drobe i raspadaju sme biti vrlo malo. utoHko su krupniji i drobniji. b) c i· . plemenitim gao sovima ili C02) kao list digitalisa. kao uostalom. koji su oa vrnu nazubljeni. bez dr~ke. pri vrhu dlakava ~ nije ~uplja (Adonis aestivalis i A. S tab I j i k a je do 30 em dugaeka i 2-5 mm debela. hidrolizuje se na strofantidin i rarnnozu. Listovi su goli m slabo dla· kavi. U drogi se dozvoljava 8% stabljika s pladovima. CaSica je spolja dlakava. za· tim titrovati i. . LECENIE BILIEM euvanj a i izrade lekova od gorocveta. g}jastih Iistiea.

smole. Ove vrste adonisa su jos manje . angine pektoris. U rizomu i korenju ima istih sastojaka.ioloska ispi·tivanja i racionalnu upotrebu u terapiji vrsio je 1880. a negde i potpu no zasticen. popiti sve za 1 dan u 3 do 6 obroka). Pre pu~tanja u promet doogu bi trebalo. Kod nas se droga nedovoljno upotrebljava. Daje se i kao diuretik u slucaju vodene boo lesti. pa cak . . odmah u prolece iz sveze bi'ijke izraditi galenske preparate bez balastnih materija. fitosterola i masti. »Adonidin« je me~avina glikozida i saponina. evet im je sitan i c r v e n kio vatra. Sadrfi jo~ neke nedovoljno pomate heterozide. . . u prolece mestimicno ima vge crvenog gorocveta nego zobi iii nekog drugog jarog zita. Izgleda da imaju vHe heterozida i cia su zbog toga podzemni delovi aktivniji.U juznoj Rusiji se odvajkada upotrebIjava u narodu kao lek protiv vodene bolesti. Ima jo~ i sap 0 no z ida. Uzrok tome je u 'Oestalnosti hemijskog sastava i ~iziolo~kog dejstva droge. holina. zecji mak. I spitivanje se vr~ biolo~ki. Daje se u obliku infuza (4-8 g na 250 g vode. Ne izaziva naviku.GOROCVET 295 mar 0 z i d. za jcji mak. zuta sasa. gorovcvet. pa se mora biti vrlo obazriv! u prlrodl. titrevati.Za Adonis vernalis zabelezena su ova narodna imena: go rae. gu~nica. ne sarno lekovita nego i veoma dekorativna i dosta retka biljka. akon4tne kiseline.j ungten (cupan s koren om). Treba uciniti sve da se ova izvrsna droga vge upo· trebljava kod nas. Pos to je to vazna.Zbog nagle i neracionalne posleratne eksploataelje gr ocvet je mestimicno proreden. zecji turcmak. Upotreba. Opornena! . flammeus Jaeq. gorocvet. kao sto je gornji Banat. pentahidroksilnog alkehola adonitola. po nekim autorima isto. Narodna Imena. Nenamerno iii namerno Oesto ih dodaju goroevetu. gorocvijece.Goroevet deluje slieno digitalisu.Goroevet je otrovan. RazLikuje se od dJigitalisa po tome ~to nema kumulativno dejstvo. Daje se u novije vreme kao dobar lek za jacanje s rea u sl'llcaj evima gde se ne moze dati digitalis.Adonis potice od imena lepog grckog boga Adonisa. trovanja nikotinom. kao digitalis. Deluju slicno kao gorocvet. godine Bubnov na kliniei Botkina. goroevijet. Druge vrste adonisa. Rastu kao dosadan korov po strnim zitnim usevima. a jo~ bolje. . On je prvi zabelezio sLicnost digitalisu. i A. goroevet je na mnogo mesta delimicno. Z~tlta . narocito na mestima gde raste najbolja psenica. Adonis flammeus sluzi u Gruziji umesto zutog goroeveta za izradu galenskih preparata za srce. Goroevet je jedna od onih mnogobrojnih biljaka koja je 1Z narodne medicine primljena u ~kol­ sku. a po Sevalijeu slicno primorskom luku (diuretik). a po drugima nesto slabije. Za Adonis aes tivalis: zeeja salata. goraevet . . Prva fiz.Adonis aestivalis L. a vernalis na latinskom maci prolecni. Po Vojvodini. IkaO digitalis. . Ponekad ga je toli ko da se moze kositi.i spHane. koji se hidrolizuje na strofantidin i cimarozu. zecji mak. pa se moze davati u hronicnim slu· cajevima. Istorlja. . kod nas su mnogo Cesci.

s lica sjajni i zeleni. GORSKA RUIA . Listovi su zimzeleni. sitni. Cvetovi su vrlo lepi. sakupljeni po 4 do 8 u kralke grozdaste cvasti. donet sa Kavkaza i Pirineja (azalea.296 GORSKA RUlA LECP. pjeni sn ik. slec). kozasti. ali ima i nedovoljno iSlrazenih sastojaka (andro· metoksin) od kojih potice otrovnost slicna digitalisu. Kao i druge biljke iz iste familije. Zbog toga ovu biljku ne treba upotrebljavati za lek. (divlji sim sir. uloga i kamena u bubre· zima. crveni. Upotrebljava se list (RhododcI1' drol1i folium) kao narodni lek protiv reumatizma. takoc!e vrlo lepe ukrasne biljke istog roda: Rhododendroll hirsutullt L. Slicnog hemijskog sastava i fizioloskog dejstva su i droge. crvena alpska rufa. Rhododel1dron pOllticum L. - Ericaceae Visokoplaninski gusto razgranat grmic. Droga narodnu imena: a lpinska ruza. jer je opasna i otrovna. Cveta leti. a kas· nije perutavi i n'tasti. zvonasti.NJE BIUEM Rhododendron ferrugineum L. visok 30-90 em. i gorska ruza sadrZi fenolne hetero· zide (arb u tozid) i tanjne . azaleja) i dr. s nalicja belicasti..

valjkast. razgranat rizom iz koga izbija izoad ogledala vode uspravna stabljika s t I' 0 per n i m 1 i s t 0 v'i m a (»vodena detelina«) i ru!ieastim cve- . biberika. grbaStica. zbog eega je Ijutog ukusa i deluje slieno slaeici. antiseptiena svojstva i lekovitost potieu od sumpornog heterozida. - Cruciferae JednogodiSnja iii dvogodiSnja zeljasta biljka Ijutog ukusa i neprijatnog mirisa. cvorast.) . BELJUSA Lepidium ruderale 1. najcesce pored puteva i na slatinama. Istog sasta\'a i dejstva su i srodne vrste: Lepidium campestre L. kupusac. BELJUSKA. grbanj. Gentianaceae GrCica je dugoveena zeljasta vadena biljka. lacitvlium L. oka 15 mm deb eo. GRCICA. dimberika). kres. L. (krecava salata. gronica. L. BELA TRAVA. GRONICA . draba L. visoka do 80 cm. renika). 297 GORUSICA. do 1 m dugaeak. Kao i druge krsta~ice (Cruciterae). Cruciferae Jednogodi~nja iii dvogodiSnja zeljasta biljka.. L.GORUSICA . lUTAJA. GORKA DETELINA. Cvetovi su zelenkasto-beli. L. sativum L. . visoka do 40 cm.. (= Trifolium fibrinum 1. a najvi~e kao bujan korov u jarim usevima tako da se nekih godina cele njive zute od iscvetale goru~ice. wtnd bobovnjak). sakupljeni u cvasti na vrhu graneica. TRAVA on GRONICE. GORKI TROLIST Menyanthes trifoliata 1. Ljutina. visoka do 30 crn. jer ima manje tog sumpornog hetero· zida u semenu do 1% . U tresetis tu lezi snliZan. U semenu ima oko 26% masnog ulja koje se koris ti za ishranu. GORUSICA GRONICA. slieno kao i druge krstasice. cartilagineum L. Upotrebljava se cela biljka u cvetu i seme. lUTAN SINAP UGOSICA. ali slabije. ARDALJ " Sinapis arvensis 1. sitni. (grbica. Cveta od maja do jula. ~ gorusica ima sinigro~ida. (velika grbastica. Raste na zaslanjenom i nadubrenom zemljiStu. :i dr. Raste svuda. GRCICA . DIVLJA GORUSICA.

na vrhu zatubaste. - GRClCA Grtica je va!na lekovita biljka.. Zaitita. Glavni nerv je na nalitju !ista istaknut. Moze se j gaJiti polaganjem rizoma. zbog tega je zakonom zaSticena. uzdu! naboran. prema vrhu se suZava. Pojedine Iiske su dugatke 3-10 em. na lieu tamnozelene. sto podseea na emenagogno delovanje biljke. ali retko. Sastav. . duguljaste ili kopljaste. Su~iti u s to tanjem sloju u hladu na pro· maji da se heterozidi. a siroke 2-5 em. u prirodi vrlo prorec1ena. trolistina. fibrinum od febris. ali krupnije i nasac1eno na dugacku. deteljiea. gole. sarno po visokoplanins kim. meke. Cela biljka je vrlo go r k 0 g uk usa. a na nalicju svetlije. s ir 0 k. mrzlitnik.Ci troJJista. na Zvijezdi kod Vare~ a i na nekirn drugirn rnestirna. SadrZi gorke heterozide nepoznate hemijske grac1e. . Raste po h I a d n i rn rn 0 t v a r a rn a. u rukavae produZenu drsku uzdu! naboranu. Upotreba.Grtica je nedovoljno ispitana. Lisee je troperno. MenyanI hes znaci mesdni evet. - Ostala narodna lmena: vodena bokvica. Liske su pomalo sotne. Vlasotin skoj tresavi. . eelog ruba iii malo -izvijugano-reckaste. gorka trava. t res e t i ~ t i rn a u Plavskorn jezeru. groznitni trilisnik. nepostojani lekoviti sastojci ne bi razlozili. jer je grtica do otkriea hlninove 'kore upotrebljavana u Evropi protiv raznih vrsta groznice.298 LECENIE BIUEM tovirna sabranirn u gustu uspravnu evast slitnu zumbulu. nepristupatnim tresavama. trifolia 2lIla. Droga. UJazi u sastav Extraetum amarum. Bere se list (MenyantIJidis ill Trifolii fibrini folium) krajem proleca i potetkom leta kad grtiea eveta i brzo su~i da sacuva prirodnu boju i lekovitost. s to znaCi groznica. s!ieno liscu deteline. Gorak tonik kao lincura d druge gencianacee.

bolovi): po 20 g badelja. . JDlI5 1aCka . 299 GUJINA ILl ZMIJINA TRAVA. za· tvora. bolji apetit: po 10 g. ZahvaljujuCi prisustvu tirami.Osim navedenih . 17% belaneevine. Protiv niskog pritiska: po 50 kapi tinkture (20 na 100 g razblalenog alkohola) na kocku ~ecera tri puti dnevno pre jela. 2. Upotrebljava se zreo plod. BADEU. malo tanina. evo jos nekoliko narodrnih irnena: bijeli strieak. magareca salata. sjekavica. Protiv morske bolesti: 100 g zdrobljenih plodova badelja staviti u pela litra najbolje komovice. Cvasti su krupne i cr. flavonoida. bocu zapuSiti i. - Coimpositae Krupna. Cvetovi i listovi su bodljikavi. re4e list (SUybi fructus et folium). dova kuvati 15 minuta u 200 g vode i to pili svaka 2 sata po 1 kaSiku.ICi (. drZati 8 dana Dw dana pre ukrcavanja u brod ill avron piti 3--4 puta dnevno pre jela po 1 easicu. snalna Jmpozantna dvogodHnja zeljasta biJjka. vene. Daje se protiv astme. SARENI CKAU Silybum marianum (L. semena idraljeviue i grekog semena. KARAKTE&lSUCNI .) Gaertn. Glavni lekoviti sastojci su tiramin i histamin. u drugoj godini. Cetiri supene kaSike o ve smek kuvati 15-20 minnta u 600 g vode. Smetltje u iJ. kit ice. poklopiti i ostaviti celu DOC. 3. . preko noci poklop ljeno i sutradan piti po 1 CaSu pre jela.kamen. visoka do 150 cm.NA VRHU ost aviti poklopljeno 3 sata i piti 3--4 puta dnevno pre TRNOVI Slt AKTEJA jela po 1 CaSu.ti. Upotrebljava se i kao gorko sredstvo za jaeanje. masnog ulja. plod badelja povecava krvni pritisak. Listov. 1. o~ba1j . 15 g lista borovnice 1 W g dwiovog lista pomeSsti. trav&oive. Cveta celog leta. divji articok. cesCe muCkajuei. Protiv !eCerne bolesti: po 25 g z. 5.. os:aviti. 4.GUIINA ILl ZMlJlNA TRAVA . koja lie! na ~aren bujan ekalj. nim krajevima i u Primorju. SIKAVICA. gospin trn.1% etarskog ulja. sarena badeljka. protiv ~ecerne bolesti. 21% raznili ~cera i drugib ugljenih hidrata i smole.n a. 24-26<1/. 3 supene kasike SUlek popariti sa pola litra kljuCaJe vode. Za jacanje.i su tigrasto pro~arani belim prugama. glavobolje .drobljenih plodava badelja. U plodu ima 0. za lecenje hemoroida d dr. ploda badelja. senske groznice. lincw'e i trave-ive po~ti. osljebad..IIi 30 g zdrobljenih plo. pa sutradan to popiti u 4 obroka na pola sata pre je la. . Raste kraj puteva i naselja u jilZ. 1 supenu ka· silw SIlleSe prokuvati 15 minn ta u pola I1tra vode. U narodu se upotrebljava za ubla· zavanje napada zuci. pitome nane i cikorije (ZeDetrge) pomeb. Narodna imena. i koprivnjaee. osobito posle te~kih operacija i bolesti.

Tri kasike smese prokuvati 5 minuta u pola lit ra vode u poklopljenom sudu. Sirup: 100 g droge kuva se 2 sata u poklopljenom sudu u 1. ribizla. suvirn i karnenitirn mestima. zuti " beli). 'vilamina C i razne karotenoidne boje: violaksantin. Caj: 3 supene ka~ike droge (herbe. bela ruckasti sa jatirn iii slabijim ljubicastim prelivom.01%) sa metilsalieilatom. lista pitomog kestena i !ista bokvice pome~ati. obitnog i velikog kaslja. SIROTICA. salieilni hete'r ozid. oeedi. u1oga. Gajenje_ . - Violaceae Sitna jednogodgnja zeljasta biljka. pol j s k a podvrsta: Viola arvensis Murray. po obodu zuptasti. osobi-to one krupnoevetne.5 litru vode. za jate izlucivanje mokrace i protiv upale rnokracne be~ike. prokuva 10 minuta . flavoksantin i zeaksan tin_ Upotreba. MACUHICA. futi. MILOVANKA. na dugim peteljkarna. slobodnu salieilnu kiselinu. po usevirna . vi~anja iii limuna. tanin. Pije se 3-4 puta dnevno po 1 ka~ika posle jela. zove. . do 250 rng"/. prosta ili razgranata. Osobe koje ne podnose ukus mogu zasladiti sirupom od malina.800 m nadmorske visine). sluz. Li stovi su ~iri nego dun. visoka do 40 em.i propusti kroz flanelsko platno. varijeteta i formi ove vrlo rasprostranjene biljke_ Neke. trobojni (ijubitasti. rosulje. zas ladi'~i medom i piti svakog sata po 1 kasiku (deea kafenu kaSitieu).Za letenje raznih komih bolesti (ekcema).D DANINOC. Cvetov. nadzemni dec divljeg dani'noca u evetu) kuva se 15 minuta u 400 g vode i to popije u 3-4 obroka u toku dana. Protiv ve/ikog kaslja : po 20 g daninoea. 8. SARENA LJUBICICA Viola tricolor L. Sastav_ . gaje se kao omiljeno evece koje eveta od kraja zirne do jeseni. tij i su evetovi sitni. reumatizma. Sadrli jos . soli magnezijuma i kalcijuma. a gomji duguljasti.Saponozidna droga. donji su sreoliki.j rutozid (ruta heterozidna boja violakverci trozid). proeedi.5 kg secera. antocijansku plavu heterozidnu boju violanozid. .U Holandiji i nekim drugim zemljarna na Zapadu daninoc se gaji za domace potrebe i izvoz. U nas raste mnogo podvrsta.14 mm dugatki. auroksantin. odJije i doda 2. Za lek se upotrebljava sarno d i v 1 j a. ~eCera.i su pojedinatni. Raste po napu~tenirn planinskirn njivarna (do 1. etarsko u1je (0. svraba. Stabljika je uglasta. Cveta od proleca do leta.

poljska Ijubica. Viola arvellsis narod naziva: darnnoc. Uzela je loliko maha da se gaji i na grob ljrma. belo-ruzieaste boje. DEBELA KOKA Sedum spectabile Bor. . Cini se da je Beograd centar odakle se unulrasnjos t snabdeva rasadom ove bil jke i odakle se dobijaju BOBOVNJAK obaves lenja kako biljku treba gajiti i u potrebljavali. evo jo§ nekoliko narodnih imena za Viola tricolor: bo~ji evil. saksijama . Koren je elebeo. Gaji se i jedna vrsta sa beloprugastlm h~cem (pana§iTa). Lisee JOJ Je vrlo deb e I 0. Naraste 30-50 em .o u~peva i u loncima. koko§ja Ijubiea. Iz gradova se ova biljka sve viSe sil'i po selima ~a? ~~~s i kao lek. ma~uha. udovice ad zbora. dikino oko. Biljka se vrlo lako gaj i i le!. Mnogo se eeni ·kao naradni lek protiv Cira u zelueu . na vrhovima ogranaka. macvica. modra iskrk:a. sedmiBca. zbornice.Dl!Bl!LA KOKA 301 Narodna Irnena. viola .Osim navedenih. Poreklom je iz Kine i Japana. - Crassulaceae Debela koka dan as je omiljen lek u na~im gradovima . Slabljike su <prave i razgranate. me s n at 0 i s 0 ~ n 0 (sukulentna biljka) gotovo kao u cuvarkucc. CvasN su velike. gospina Ijub iea. lrobojna Ij ubica . . poljska Ijubiea. udoviea . polj~ ka Ijubi cica:. sliean re pi.

Stabljika je tanka. penjaCica s debelim. ema. Svez koren je aktivniji od 's usenog. DEBELOTIKVA. - Oucurbi1aceae Dugovecna zeljasta poviju~a. debela koko~ka. Zbog toga se svima savetuje da OYU biljku ne koriste za lek. Upotreba_ . Listovi su na kratkim dr~ka ma . a i na mnoge druge nacine. smole briorezina koja deluje kao drastiean purgans. Otrovna je! Droga. Zato ga preporu<!uju da ga svako ko ima cir u zeJucu gaji u svojoj kuci da bi uvek imao sveze Ii ~Ce za spravljanje leka. bobovujak. ritosterola i drugih sastojaka. jer se susenjem aktivrn sastojei brzo razlaiu. eireva i raznih upala koze i sluzn~ce iscedeni sok iz lista bobovnika. prosti. Secera.302 LECENIE BIUEM Za lek se upotrebljava sarno s v e! li s t. Droga se upotrebljava i u crnoj kafi. ali za sada jo~ nema nikakvih objavljenih rezultata. cirnik.) koj~ raste po stenama i borovim ~urnama. malo etarskog ulja. Cvetovi su sitni i relenkasto-beli. DEBELA TIKVA. DEBEUACA. DEBELICA.Mnogo kalijum-nitrata (ako 0. soena. bobonjak. . a pogotovu koren je gorkog ·i vrlo neprijatnug ukusa. Cveta od maja do avgusta. Plod je okrugJa. Muski cvetovi su krupniji i na dugim ddkama. upala bubrega i dr. 8astav_ .Raste svuda po vlainim ~urnama.6"10). Mnogi bolesnici tvrde da su njome izleeili svoj aciditet u zelucu i od toga vremena im se vi~e ne podriguje kiselo i nem aju nikak\'ih smelnj i III organima za varenje. gola bobica velicine oko 6 mm. izjutra skuvaju tri doze za ceo dan. kad uvri na polovinu. debeli list. bobnjak. Da ne bi tripul dnevno marali kuvati. kOlolog. zatim glikozida. gusto je obrasla grubim o~trim dlakama i penje se po drvecu kao puzavica pomocu ra~ljika. podkisula. LUDA TIKVA Bryonia alba L.Dcbela tikva je otrovna! Upotrebljava se u narodnoj me· dicini protiv zatvora i za pojacanje mokrenja. petodelni i naizmenJcni. trava od udarca. Drugi kuvaju tr. c rnjak. bilo bi potrebno ovu biljku ispilali.300 m nadrnorske visine. koji je spolj a popreeno naboran i sivkasto-zuckast. 8vojstva_ . . bobovnjaka (Sedum tc/ephium L. ~uljevak. piju. a zen ski su sitnij i i sakup ljeni u cvast slienu stitu. kuvaju 2-3 sveza lista u loncetu vode da uvri na polovinu i to piju 30 dana.i Iista u lOa g crnog vina i. balan. bobika. pa nisu retki slueajevi trovanja: trbobolja. a iznutra beo. jak proliv. Rasprostranjenost. Narod ga naziva jos i ovim imenima: babin tabolac. naraste do 5 m. Drugi. Ovde je spomenuta sarno kao otrovna biljka koje se treba kloniti.eel a biljka. S obzirom na tako velika poverenje mnogih bolesnika. U nasoj narodnoj medicini upotrebljava se za leeenje opekotina. kravlja sisa. bobovac. List se upotrebljava na razne nacine. bobovnjata. mesnatim. . i to vecina. tu~c. Svet se toliko hvali tim lekom pa je biljka bila ispitivana i na nekim klinikam a. bradavnjaca. Neki cede so k i piju. tri put dnevno pre jela. alkaloida. po zivim ogradama i pored reka do 1.Koren (Bryoniae radix) iskopan u jesen. repastim kor enom. skroba.

. Afrika Kolocintin 2f}-250/.. ludo groZde. divja repa. crvena debelica. radix Convolvulus scammonium Konvolvulozid If}-ISO/. DROGE S GLIKOREZINAMA Mnoge COl1volvulaceae imaju mlecni sok sa purgativnom heterozidnom smolom koja se ne rastvara u vodi. Mala Azija Skamonin 3-13°/. bljuzak. malo u etilacetatu. vucja stopa. .. nerastvorljiv je u vodi. Jalapae tuber et resina Exogonium purga Convolvulaceae Meksiko Scammon. Ove smole se dobijaju ekstrakcijom droga pomoeu etanola (alkohola) i talozenjem iz tog njstvora dodavanjem vode. Scammon. Bryol1ia alba. To su tzv.Cucurbitaceae) i neke biljke iz familije pop () n a c a (Convolvulacea) sa raznih kontinenata. osim spomenutih narodnih imena. Ove droge i njihove 5 mol e smeju se upatrebljavati same po uputstvu lekara. kukovina . aH je lako rastvorljiv vee i u vrlo maloj kolicini baza dajuei rastvorljive alkalne soli. Do·b ijaju se u apoteci. DE BELI CA . . ali se zna da hidrolizom daju ~eeere i hidroksi masne kise/ine. I ovom biljkom nisu retki slucajevi trovanja. '1m elaterium A. Droge 5 glikorezinama Droga P'ljka Heterozid Jalapozid (skamonin) 1O-2oo/. ali ima crvene bobice. zemaljska bu~a. takode puzavica. tuber et resina Ipomoea orizabensis Convolvulaceae Meksiko Colocynthi pulpa Citrullus colocynthis Cucurbitaceae Azija. Glavni predstavnik ovih smola je k 0 n v 0 I v u I 0 zd d jZdvojen ·iz jalape (Tuber Jalapae). i fiziolo ~ kog dejstva je i d i v I j a t ik v a iIi d a v 0 15k a r e p a (Bryonia dioica Jacq. HETEROZIDNE PURGATIVNE SMOLE. Hemijski sastav ovih smola jo~ nije potpuno poznat. 303 Slicnog hemij skog sastava .). tikvenjaca. U narodu je nazivaju jo~ i divje kuke. a lako u etanolu..DEBELA TIKVA . ugojka. tu~ika. kosopadavica. ad kojih se dobijaju droge oficinalne u na~oj i drugim farmakopejama. U istu farmakodinamsku grupu spadaju i d i v 1 j i iH d a vol 5 k i k r as t a v a c (Ecbal. crveni blju~tac. naziva se u narodu jo~ i: bijeli blj u ~ tac. Rich. crveni bljuzak.

DIVIZMA Droga se sastoji od osurene krun-ice 5 priraslim praSnicima d'. Divizme su impozantne dvogodBnje zeljaste biljke. ru~evinama.i vise su jajastog oblika. povraeanje. a od donjih . Rasprostranjenost. Berba. . jer se cvet na stabljici slabo drli i vee drugog dana opada. narotito po napustenim kamenolomima. Listovi su vrlo gusto vunasto maljavi. sve su manji i bez dr~ke. Najbolje je divizmu bran svaki dan oko podne iii ne~to ranije. i drugih krupnocvetnih vrsta divizme (Scrophulariaceae). Za sve vreme cvetanja oko divizma na zemlji uvek se nalazi mnos t\"o cveta od rote do mrke boje. najbolje u su~nici zagrejanoj na 40-500. . Ulaze u sastav lekova protiv vodene bolesti da bi se pomoglo izlutivanje tetnosti. u precniku oko 4-5 cm siroka.304 L1!CBNJE BIUBM 1z jalape. peskovitim. Za nuzdu. debeli. divizma se moze susHi i na vrelom letnjem suncu. Krunica je zlatnorota. jajasto-duguljasti i na vrhu Wjasti. a od Verbascum phlomoides listovi manje obuhvataju stablj-iku . Gornja polovina stabljike je gusto okicena kao klas mnogobrojnim krupnim.~ci flos) od Verbascum thapsiforme Schrader. Divizmu treba brati po suvom i sun can om vremenu. Dva gornja 'su manja od ona tri donja. pored puteva i uop~te po neobraClenom zemljBtu. Div. Na dnu stabiljke su listovi vrlo krupni i ·imaju debele dr~ke . U jesen se seje u leje. Srednji i gornji list u Verbascum thapsiforme svojom bazom obuhvata stabljiku skoro do narednog donjeg lista. Krunieni 'l isti6 su jajas ti. Kod nas je to najobienijd korov. nerodnim zemljistima. skamonijuma. suntaniI"!l. Vece doze izazivaju ga(\enje. U nekim drlavama je g a j e. sap r a S n i c im a. kolocintisa i srodnih droga iwlovane su druge hidroksi-kiseline heterozidno vezane. bolove u zelucu i krv u stolici usled zapaljenja creva. krtevinama. phlomoides L. nalik na toeak. Z uti m. Prve godine obrazuju veliku rozetu od krupnog Ii~ca na povr~in:i zemlje. Mestimieno irna divizme u velikim kolieinama.Divizma raste po suvim. a u prolece rasaduje na stalna mesta na rastojanju 60x60 cm. .Droga mora biti lepe svetle zute boje i sastojati se od ·k run ice s a p r ira s lim p r a s n i c i m a. 1spod stabljike treba prostrti platno i stapieem blago udariti po njoj. Gajenje. Heterozidne smole deluju kao drastitni purgansi jer drale i tanka i debelo crevo. eim rosa spadne. uvek pod kontrolom lekara. V. Izgled droge. Na taj naein opadaju sarno k run i t n i l i s tic'. a drugog leta izraste kao sveca prava vretenasta J snaina stabljika.evet se bere preko celog leta i jednog dela jeseni sve dok biljka cveta. visoka do 2 m. a ~to se ide navi~e.izmu sto~a ne pase. Raste po celoj Evropi. Divizma cveta preko celog leta. zbog tega se ove droge moraju davati vrlo oprezno. gotovo sedeeim cvetovima. viz m e (Verba. 1 mnoge Cucurbitaceae sadrZe heterozidne smole koje deluju kao drastitni purgansi. plitkim. Obrano cveee ne sme se nabijati u korpe iii vrece i mora se sto brle osusiti u vrlo tankom sloju. pod e I j e n a na pet n e jed n a k i h del 0 v a i pri dnu izduzena u kratku cev.

ostavi 1 sat. oko loo/. svi· jecnjak. PASJI KUPUS. ~su. U 10 g droge treba da ima oko 350 evetova. Divlja paprika mestimic no pokriva velike povr~me po na~lm ~u~ama. Svojom sluzi deluje i kao emoliens. a dva donj a su dtda i skoro gola. svakom je dostupna. Iz· gleda da ih u semenu ima najv. kraljevska sviea.Br. Izbledela iIi potamnela i vlafna droga mora se odbaciti. neujedna· cen puis i paraliza srca. poklopi. . lepusae. KRVNIK Cynanchum vincetoxicum R. Tri supene ka~ike sme~e popari se sa pola Ii· tra kljueale vode. jevi trovanja: smetnje u disanju.jSe. o~lji pelino DIVLJA PAPRIKA. lucnik. zutocvijet. kostnik. Sveze cveee nema prij atan miris. Ukoliko je droga sta· rija. LISTAVINA . 'Pepela. rute boje kroce tina i flavonoida. vunavka. povracanje. divizma. duzih. ~ iroki lopuh.U drogi ima s a p 0 n 0 z ida.sluca. utoliko ima manje saponozida. List deluje ekspektorarttno kao ·i cvet. .DIVLJA PAPRIKA. gusenje.Devizmin evet ulazi u sastav grudnog caja. zasladi medom i pije toplo na 2 sata po I ka~ika.utra. a pra~ nice kod donjih. Saponozida ima ne sarno u divizminom cvetu vee i u celoj biljci. tako da se desava da ih stara droga uopste i nema. aM ni oni n i s u j e d n a k i: tri gornja su kraca i bela runov. Listom divizme falsifikuju mnoge droge. secera. 305 je srednji najveci. retki . Normalizovana droga sme cia 's adrzi: naj vise 13'10 vlage i ne ISme ostati vise od 6'/. jer se list moze vrlo lako nabrati u veli·kim koliCinama. i otrovna domaca biljka koja se ponegde upotrebljava u narodnoj medicini spolja i izn. Sastav. na krunicu . a osuseno ima prijatan m i r iss I i· can medu. znOjenje. i to-dlakava. lepu~ae. volov rep. Narodna !mena. (= Vincetoxicum officinale Moench) Asclepiadaceae Ovde se navodi sarno kao opasna .Verbascum thapsiforme narod naziva: beloperka. malo gume. lepuh. a drugi kiseo. a covek se ponekad prevarl 1 upo- . i vrlo malo etarskog ulja. lepuh. Ima i s I u z d (2. od kojih je jedan neutralan. phlomoides: divizma krupnoevetna. Pra~nice su duo guljaste i jednoeelij ske. ocelli. silaze niz konce. Plucni caj (za iskasljavanje): po 25 g cveta od divizme. Spolja su obras li belicastim run 0 m. iseedi.5"10) . lopen. One lrod gornjih pra~nika nasadene su popreko na koncicu.. Glavni nedostaci droge su prevelika vlainost i tamna baja. P r a ~ n i c i s u p r ir a s Ii . Zato farmakopeja propisuje da se droga mora obnavljati sva· ke godine.. belog i crnog sleza i podbela se pome~a. Uk usa j e najpre sladunjavog. . stoka je ne jede. LASTAVINA. U novije vreme vr~e se poku~aji medicinske upotrebe lis t a i k 0r e n a. Upotreba. V. . a kasnije pece u grlu (nadrafaj od saponozida). . Species pec· torales.

u septembru i oktobru. najcesce zajedno s opijumom. strasnica. Homeopatska farm a kopeja propisuje s . . Divlja salata je olrovna :M 60veka i domace zivotinje! DIVLJI KESTEN Aesculus hippocastanum L. - Oompositae Razlikuje se od obicne salate (Lac/tlCa saliva L. - Hippocastanaceae Divlji kesten je visoko drvo. od koga se danas pravi alkohol. kad opada sa drveta. iz biljke izlazi gorak sok bele boje koji stajanjern pornrci. DIVLJA SALATA. dekstrin i drugi YazDi tehnicki proizvodi. rede i cver (Hippocastani semen. 5-8% sap 0 n ina. lastavicnjak. gIikozida e sku lin a. Pocetkorn tog veka divlji kesten je preporucivan kao lek. pasja riga. g 0 r k i h rn ate r 1 J a. Kod nas svake godine p ropadnu desetine vago na divljeg kestena. zbog 6ega je ranije upotrebljavan za ublazavanje bolova. Seme je vrlo lepe kestenjaste boje i sjajno kao da je lakovano. Ovaj osuseni sok (Lactucarium) irna laktucina. laktukopikrina i drugih sastojaka koji deluj u umirujuce. a u industI'iji za izradu lepka. C i K. S obzirorn na veIiki procenat skroba u divljern kestenu. svilni dubac. Zato . OTROVNA LOCIKA. Vrlo Je korisno ·i veoma lepo drvo. kesten gubi lekovitost. protiv nesanice i za umirivanje. vitarnina B1 . Kraj ern XVIII ve ka Parrnantje preporucuje da se .306 LI!CENJI! BJUEM trebi za lek. U industriji lekova se upotrebljava sarno semma jezgra. cortex et flos). rnanj e opasni lekovi. u mnogim zemljama skolska deca ga obal'ezno £I jesen sakupljaju. pored ostalog. Ponekad se za izvoz traii rizorn s kore njem (Vince/oxici rhizoma).jz divljeg kestena vadi skrob. flavona. Evo jos nekoliko narodnih irnena: astoklep. neprijatDirn rnirisorn i gorkirn ukusorn i bodljama na nalicju listova dui glavnog nerva. Droga_ . Semenje treba odmah sakupljati da se ne bi kvarilo na vlaznoj zemlji. Ukusa je gorkog i neprijatnog. Raste svuda. Kad se odsece.Od divljeg kestena se koristri seme i kora. Pocetkorn veka pocela je ekstrakcija skroba. Za bubrege i srce postoje bolji. lupulinom (hmeljom) i slicnim lekovima. Sa jednog drveta moze se nakupiti viSe od 100 kg kestena. Stajanjern. Iz njega se u novije vrerne vadi masno ulje i saponin za farrnaceutske ·i tehnicke svrhe. eze oljustene kestene.). Steta je lito se viSe ne sadi.U Ijusci irna 2"10 tanina (katehinskih). s t e r 0 I a. 6--7% belan6evine. ljuska se odbacuje. jer ga niko ne sakuplja. 5-8"10 u I j a. U jezgri (kotiledonima) ima 40--60"10 s k rob a. aceton. GORSKA OTROVNICA Lactuca virosa L. koje se kao ukras sadi po parkovima i drvoredima. U XIX veku upotrebljavan je kao lek protiv groznice. S e m e se sakuplja u jesen. kosara.

~esto i raznovrsno upotrebljava u nau~noj i narodnoj rnedicini umesto americke droge hamamelis. Itek ubranih sernenki spravlja se na dosta slozen na~in u apoteei. neolju ~ teno i krupno iseeeno kestenje sta. Ekstrakt od olju~lenih. Bodljikava ljuska. grizlice gnjata (ulcus cruris). tromboflebita. Upotrebljava se kao naradni lek za ja~anje .i ima tanina. Imajuti oil vidu da kod nas u mnogim 'k'rajevima. Kora je dobar ads tringens .i'kavom ljuskorn. Viburnum opulus. koze i krave se poprave i ugoje. gde se uspesno. dobro bi bilo da se divlji kesten . stabilizovana alkoholatura. Emtizem kOl1ja u Francuskoj le~e dajuci 6 nedelja po 100 do 300 g oljustenog semen a divljeg kestena. dejstvo tlavonoida. pre svega. bolova od hemoroida.ostepeno u klju~ali alkohol. ima vBe stoke nego hrane (piCe). sadrii mnogo katehinskih tanina i flavonskih heterozida. U k 0 r . kao toni~no i adstringentno sredstvo itd. Zbog gorcine narod je upo treblj ava protiv grozniee umes to kininove kore. Pri torn se konsti evet divljeg kestena. Konacno je utvrdeno da ga bez ika:kvih losih posledica jedu divlj e zivotinje. Daje se za leeenje izvesnih koznih bolesti. od koga se uraduju supozitorije. Prema tome. stocarskim. reuma-t-izma i i~ijasa. U eve t u ima tan ina ·i kvercitrina. tr~ba ga obrati sa badlj.. lJpotrebljava ·se . Protiv opekotina ad suncanja spravlja se porn ada . katara bronhij a.DIVUI KESTEN 307 se d~as naj. Hydras tis.i za le~enje katara nosne sluznice. U mnogobrojnim industrijskim farrnaceutskim preparatima u prometu ekstraktivne materije divljeg kestena ~esto se daju sa ovim drogama: Hamamelis. Da se divlji kesten sacuva svei. U humanoj medicini se daje za letenje venoznog sistema. a od domacih ovce. Kod nas je upotreba divljeg kestena gotovo nepoznata za razliku ad Zapadne Evrope. koja spada sa semena 'kad sazri. Najnovijim ispitivanj-ima eksperimentaino je utvrdeno da divlji kesten deluje. eskulina i eskuletina. Hypericum i dr. dolazi do izraiaja. vlja p. na~ito protiv hemoroida. najceMe zajedno s beladonom.ill ulje na na~in opisan kod hajdu~ice. Posle seste nedelje nacini se pauza od 3 nedelje. o ot rovnosti semen a divljeg kestena decenijarna se raspravljaJo u nau~­ nom svetu. pa se lecenje ponovi jos sest nedelja na isti na~in. podagre. a u narodnoj medicirui za lecenje lupusa. a zatim tan ina. smestiti u neku hladnu odaju i dobro pokri.i dobija se pos:ojana droga (slabil>izovana) .'~e~c~ upotrebljava tzv.ti slamom i travom. ad oVaJkve droge pravi 'se ekstrakt. od koga se spravljaju razni lekovi za lecenje prosirel}ih vena. osobito u planinskim. pa se tim sme~ama dodaje za ublaiavanje bolova Belladonna. Kora i Pl1IPOljci u deeembru im aj u najviSe eskulina. pre svega. Taj ekstrakt od svezih stabilizovanih (vrelim alkoholorn) -semenih jezgri pije se 8-10 puta dnevno po 50 kapi za vreme akutnih napada. prrsustvom znatne koliCine vitamina P: povecanje otpornosti kapilara i smanjivanje njihove propustljivosti. Stramonium ili SCOpO/ilL ad svib sme~a se spravljaju -supozitorije (sveCiee) za le~enje hernoroida. avo se ~ini krajem leta i po~etkom jeseni sa sVeZim semenom. ali se redoVDo dodaje i karnilice. Na taj na~in se ungte fermenti . protiv proliva i proHv pega na lieu. koja se izrad uje na taj nacm ~ to se sveze.

Pre 20 godina. slamom i drugom mr~avom pitom). Seme nikne za mesee dana. i drugde u Banatu).reko polovine sitnih cupavih krastavciea. povraea. Te~kom mukom smo dom do jednog Ilnra tog leka. Naraste do 30 m visoko. Stotine hiljada kilometara drumova u svetu okiteno je motnim stablima sadenog divljeg . Divrui krupni evetovi udruZeni u jedre kupaste evasti duga6ke do 30 em. Rich. Da Ii je ko od njega umro. pozeleni. konjski kesten. Narodna Imena: beli divlji kesten. jelo~. Medutim. Sadite div/ji kesten. U kestenovom semenu ima skroba j proteina kao u na~im zitima. Ovo je jedan od zadataka na~e omladine. Vee ". najviSe iz Varne. Divlji kesteIl vrlo brzo raste. DAVOLSKI KRASTAVCICI. u nestasici hrane. divlji kastanj.. Za nuidu.rve godine izraste oko pola metra.. dobije stra~an dijare i ima utisak »da te svu utrobu povratiti i da ee umreti . Ulje je ruto zbog velike kolicine karotenoida (provitarnina AJ. a masnog ulja znatno viSe. obolelu jetru i malariju »nekim krastaveima ~to li<::e na davolciee« iIi »krastavcitima ~to izbacuju sok i seme kao torpedo«. pa ga inostrani botanicari i Ijubitelji prirode nazivaju . Uspeva eak i na zaslanjenom zemljiStu (Rusanda. NiSu i drugim na~im gradovima ima n~k01iko narodnih lekara koji Ieee kamen u zuci. pritisne ga i iz njega s velikom silinom izleti u bolesnikovu nozdrvu sok i seme« . mada!. Najzad sam prona~ao i narodne lekare koji Ieee ovim divljim krastavtitima.govorili su nam. STRKALJ Ecballium elaterium A. »Bolesnik legne. ispitujuti lekovHo bilje u okolini Siankamena i tra- . - Cucurbitaceae U Beogradu.. a narodni lekar mu pod nos podmetne jedan takav cupav krastavoic.k estena. zapaljenje zucnih kanala. banja kod Melenaea. PIPUNIC. gorki kesten. DIVLJI KRASTAVAC..308 LECENJB BUJEM ostavi za zimsku ishranu (samleti i meSati kao bra~no s plevom. a do grliea jaka rakija . «. Divlji kesten je rasprostranjen sarno na Balkanskom poluostrvu. Ukoliko se viSe tog leka uzme. Svi su govorili da su pre rata lek dobijali iz Bugarske. U boci od litra i po bHo je ".balkanski lepotan«. iz samlevenog kestena moze se vaditi skrob i· koristiti za ishranu. jer je to vrlo korisno drvo. To je jo~ jedan razlog viSe da ovo svestrano korisno drvo sadimo svuda. narodni lekar mu kafe da to taka mora biti i da se niSta ne bojL Neki se bolesnici hvale da im je taj lek pomogao. Tu tecnost uzimaju bolesnici na razne nacine. utoliko se bolesnik vecma preznoji. nisam dosad mogao otkriti. a stablo do 2 m u precniku. Drugi su dobijali gotov lek od tih narodnih lekara. Vainost div/jeg keslena za ishranu u gladnim godinama i ratovima nije mala.

verovatno. Isto tako i u Makedoniji. Prilikom branja Oovek mora biti oprezan da mu sok i seme ne ~trenu u oCi. Gaji se kao lekov·ita biljka jos mestimi~no u Engleskoj i Francuskoj. god. Bilo ga je sve do prvih kuCa blizu Dunava. Cucurbitaceae. koja su. Jedna zena bere te krastav~i'ce i nosi ih nekome u Beograd. 1z divljih krastavaea je 1958. tako da se covek trgne. NajviSe ga ima tame gde se dubre baca u te jendeke. Jedino se neuka deca hoce njome da igraju rata i podmornica. duguljasta-jajasti. izolovano nekoliko interesantnih jedinjenja (elaterin.DIVLTI KRASTAVAC. drasti~na su sredstva za ciScenje. enzima. divlji krastavac je hio u punom evetu i okieen isto tako mnogobrojnim plodovima koji li~e na male. Lek je nepouzdan i opasan. Kasnije sam ga na~ao od Uldnja na sever u primorju svuda gde se baca l!ubre i sliva prljava gradska voda. ~upave.) s kojima su vr~eni ogledi na eksperimentalnim zivotinjama J utvrl!eno da se uz njihovu primenu i istavremeno zracenje moze zaustaviti razvoj izvesnih pocetnfu oblika eksperi- .. ne propisuje viSe elaterijum. Zreli kra. Cvet joj je rut. ali viSe l!ici na dinju. a neki od njih. Nepotpuno zreli krastav~ici beru se u septembru zajedno s drskom. verovatno. Dugovecna biljka sa vrlo razgranatom stabljikom gusto obraslom srcastim listovima. Tom prilikom niko mi nJ~ta nije mogao reci za !ita 51! ti krastav~ici upotrebljavaju. Cela biljka je grubo. Biljka spada u biljnu porodicu bundeva. Donedavna je u engleskoj farmakapeji bio ofieinalan lek nazvani Elaterium Iili Elalerin. U septembru i oktobru. To je ekstraM dobijen iz svezih . jendecima koje je bujica udubila u zemlji. Krastav~iCi su dugi do 5 em. a deb eli do 3 em.krastavaca. DAVOLSKI KRASTAVCICI. stavcici pucaju sami od sebe. Elalerium album iii Elaterillm anglicum. naglo i silovito izbace iz sebe sok i seme kao torpedo. smole i drugih sastojaka. 309 zeCi mesta gde raste slatki koren. nekad bili u velikoj modi. kad je sve bilo sprteno i sivo ad dugotrajne su~e i velikih vrucina. svuda pored mostova i po rupama i kanalima. na NiSkoj tvrdavi i drugde. naime da se on ne »dobija vrlo skupo i tajno preko poverljivih ljudi iz Bugarske«. dlakave krastavciee. jer sam kona~no saznao poreklo beogradskog leka. trooki. i iz drugih mesta u Srbiji.kodljiva. ali im roditelji zabranjuju jer znaju da je biljka s. smesa raznih hemijskih supstancija. nego iz Slankamena i. ~im ih dodimete. eekinjavosivo dlakava. a u svakoj pregradi ima mnogo semenja obavijenog zelenkastirn sluzavim sokom. naidem ispod ru~evina grada Zmaj Ognjenog Vuka na taj divljJ krastavac. Engleska farmakopeja ad 1948. Poreklom je iz zemalja oko Sredozemnog i Crnog mora. limunove i drugih kiselina. ugljenih hidrata. god. pa ga je skolska medicina napustila. ~im se dodirnu. kao i drugi sli~n~ drasticni lekovi. Divlji krastavci. To je nekorisna biljka koju ni stoka ne pase. Biljka nije dovoljno hemijski ispitana. ali niko ne zna kome i za~to. rutazeleni. elatericin i dr. 0 tome da li ih neko upotrebljava kao lek saznao sam tek druge jeseni. . Biljka je polegla po zemlji i lozi lSe kao krastavae. a narocito njihov sok i ekstrakt. elateridin. SadrZi jednu drasticnu materiju zvanu elaterin. koja je. 1ma jos i vinske. Meni je to bilo dovoljno.

u obliku levka. Droga. ostaje posIe opadanja kruniee. sjajna.Osim navedenih. pojedinaeni.SLAK Calystegia sepium R . Medutim. §ti. divj a dinja. . osobito u korenju (oko 5-JOO/o). Ca§ica je mala. Slicnog sastava i dejstva su dye srodne domace biljke iz ·i ste familije: Calystegia soldanella R. slatkovina. Narodna !mena. DIVLJILADOLE2. DIVLJI KUPUS. Ima i tanina. . a najviSe po vlaZnim sumama i senovitim mestima. sliCno jalapi. flavonoida. 4-6 em dugacki. Raste svuda kao zilav i smrdljiv korov ljutog ukusa od prisutnog sinigrozida. beli. zbog eega deluje sli~no sla~ici i renu. DVOREDAC Diplotaxis tenuifolia DC. gola. jednu materiju koja izaziva zgrusnjavanje krvi (antihermoragik) i dr. . moze da bude dugacka do 5 m. raste na pesku uz more ' i C.rkavae. strk.Raste svuda. silvestris R. . Sastav_ . i divlji ladolez sadrli smole. visoka do 80 em. Br. Upotrebljavaju se seme i sveza eela biljka u evetu.morsko zelje. eadorcic.Kao i druge biljke iz porodice poponaea (Convolvulaceae). tikvic. §atorce. netikalo.BI". petodelna. izgleda da ova jedinjenja deluju ubita~no i na normalne celije. divjo krastavice. ali je vrlo duga i §iljata. zgoncek. petozuba. Rasprostranjcnost.Evo jo§ nekoliko narodnih imena: veliki slak.Smola korena deluje kao laksans i holagog. evo jo§ nekoliko narodnih imena: bljuzak. Cveta od maja do novembra. S.KOSULJARKA. zbog eega deluje diureticno. Listovi su krupni: liska je do 6 em dugacka. Cvetovi su vrlo lepi. o dejstvu lista ne slam se miSljenja terapeuta. nedirae. izbijaju iz pazuha lista na dugackim drskama. strkaviea. upadljivi. Plod je sitna eaura s mnogo semena. sarno na osnovl srasla. divlja bu~a . pluiee. DIVLJA SALATA. cesto delimicno po zemlji polegla. u obHku potikoviee iii strele. biljka moze biti otrovna od prisutnog alkaloida nepoznate grade. Upotreba.310 l ECENII! BIUEM mentalno izazvanog raka. Cveta oelog leta. pa je tako otpala nada da se ova bUjka upotrebi u borbi protiv raka. mlunic. divji kukumarici. - Convolvulaceae Dugovecna zeljasta povijU§a cija stabljika. . beli ladolet. Narodna lmena. DIVLJA RIGA. Kod nas je upotreba divljeg ladoleZa nepoznata. krupni.Koren i list (Calyslegiae radix et folium). Uzeta u vecoj kolieini. - Orucifcrae Trajna zeljasta biljka. . Cvetovi su futi kao sumpor. hladolez. jer tanin deluje suprotno smolL U biljci ima mnogo raznih soli. . bljuja. .

prava. a druge izraste visoka. KRAUICA. Cvetov. - Umbelliferae Traj na zeljasta stitarica 'planins'kih pasnjaka. vrlo Iepirn. STRBAC Meum athamanticum Jack. Lisee je 'krupno i naspramno.i su beli ili ruzi- DIVUI MORAe .50 do 1. 311 DIVLJI MORAC. suplja i na osnovi ·ima cup ave koncaste ostatke otpalog lisea. smole. KOREN. DIVLJI KOMORAC. Stabljika je do 50 em visoka. Koriste se koren..DIVUI MORAC. VRH STABUIKE U CVETU. PLOD casti i sakupljeni u nejednake stitove. visoka od 0.80 m. mantiola i do 27% skroba (u korenu). Planinci s matraju d a poveeava mlecnost domacih zivotinja. - Scrophulariaceae Digitalis j e dvogodisnja iii viSegodiSnja bHjka_ Prve godine izbije sarno rozeta od p rizemnog lisea. kao u mirollije i moraca. pektina. Cela biljka mirise na angeliku i kao i ona upotrebljava se u istu svrhu. HADRUAN. plod i cela biljka. upadljivirn evetovirna pore4anirn s . DIVUI /COMORAC . dlakava stabljika. NAPRSTAK Digitalis purpurea L.. Lisee je vBestruko sitno cleljeno. Irna oko O/:fJlo etarskog ulja. DIGITALIS PURPURNI. Gornja polovina stabljike je obrasla krupnirn. voska.

Kulturom su dobijeni i drugi varijeteti digilalisa sa bl edim listovima. droga se moze cuvati i u zalivenim posudama u koje se stavi malo siIikagela. a prizemno je najkrupnije i suteno u dugatke krilate dr~ke. Purpurni digitalis n e pod nos i k r e c. Vcltatka azotna dubriva i dobro pregorelo dubre takode povi~avaju pronos i procenat lekovitih sastojaka. . jer nema opasnosti da se me~a sa drugim bHjem. u a z 0 t u. Gornje je najmanje i . Rasle od POrlugalije do Svedske. u Vogezima ga ima vrlo mnogo. Rasle na s iii kat nom z e m I j i ~ t u po novim krtevinama. si~na. k i s e I a. jo~ bolje. a manje srednj e Evrope. Droga. moze na hladnom mestu satuvati aktivnost po n e k 0 I i k 0 god ina. odnosno na prolece biljciee se rasade na stalna mesta na rastojanju 30 X 30 cm. . Naprotiv. . Plod je dvopre· gradna tau ra puna vrlo sitnog. a donja je svetlija. Za jedan hektar treba oko 100 g semena iii oko 140. pur pur n 0 c r v e· n a i ima na donjoj usni dlake i okruglaste pege kao krv crvene. Otvorenu ampulu treba odmah potro~iti. a ukusa . Kod nas i u zemlj ama oko Sredozemnog mora nema purpurnog digitalisa.Li ~ce je jajasto-duguljasto.5--{)Oo iii.ima skore uporedne t ere i jar n e n e r v e. Krunica je u obliku naprstka iii zvontiea.Purpurni digitalis je biljka atlantske. a procenat klijavosti iznosi oko 75. zu6kasto mrkog semena. Dugatko je do 30 em. Vlage ne sme biti vge od 3%. jer je pokrivena retkom belo-sivom dlakavom navlakom. puna humusa. . /urea imaju nazubljen rub). Sa gajenih biIjaka bere se vee prve go dine. tak ni na sili katnom terenu. Berba.nazubljeno (D.000 sadnica. koje vetar lako raznosi kad taura pukne. Rasprostrnnjenost. zbog tega se pre setve mora pomclati s 'peskom. Li~ce je nejednako iii gotovo dvostruko . pecenog kreta iii nekog drugog sredstva za upijanje vlage.5% mangana. S tab i -I i z 0 van 0. U Alpima ga nema. Klijavost semen a traje svega 2-3 godine. Seme bolje klija i nikne u poluosvetljenim lejarna.312 LECBNJE BlUEM jedne strane. isprepletena je j a· k 0 m m r e zorn Z iii c a. . I a k a. jer tame u gvofdevitom tIu ima oko 0. Na svakoj ampuli treba da stoji: ime proizvoc1ata. Najbolja zemljgta za gajenje digitalisa su tek proredene iii iskrtene Sume. u staroj ISnaZli. pot pun 0 s u v 0 I i ~ c e. Obrano liUe treba sarno ~to pre i ~to brle osu§iti na 5. Mirisa je slabog.Bere se list sa divlje biljke u cvetu po lepom i suvom vremenu.g orkog i neprijatnog. ugljendioksidu iii u nekom indiferentnom gasu. jer tame nema mangana. poluvezana. u vakuumu na nizoj temperaturi. srednje je na kratkim dr~kama. datum kad je izvr~ena bioloska titraeija i jatina (Valor) droge. Seje se u prolece iii s jeseni seme koje je sabrano hste godine. mangana i ' gvozda. Gajenje. odmah zapakovano u ampule od jednog Hi vge grama. koji se proteru u prostoru koji je ograc1en sekundarnim jako povijenim nerv·ima. Gornja strana je tamnozelena Ii malo maljava. f osfata.Seme je vrlo sitno. Jo~ bolje je obrano !Bce odmah stabilizovati. veoma je naborana i . od m r k 0 g s t a k I a. ~umam a koje se proreduju i na neobradenom tIu .scdece. Zemlja treba da bude 5 iii k ~ t n a. Za nut du. ambigua i D. a ostatak baciti ako se droga ne bi mogla brzo potro~iti. Vla!nost i toplota su najva!niji uzroci kvarenja droge. Na jesen. a siroko do 15 em. Na nalitju se nervi veorna istiCu.

purpurea purpur ea· g I i k 0 z i dim A i B. . ZUBACICA. Serophulariaeeae v una s t i d i g ita li s raste na krecnj ackom zemlji~tu u sredl1joj . (1933) sa svojim saradnieima izolovao prvobitne heterozidne komplekse iz svetih listova oba digitaIisa i nazvao one iz D. sve u zelji da zameni purpurni digitalis koji se uvozi iz zapadne E vrope. pro~arana gustim mrkim zilieama i maljavo-vunasta. a ispod njih plodoy. PUSTlKARA.d I a k a v a (lana = vuna) .j. ostaje 7"10 pepela. Vunasti digitalis se sve vi~e tra:!:i i zbog toga se gaji kod nas i u mnogim drugim zemljama. selekcije i ukr~tal1ja izmed.5 em ~iroko. .List je dug u I j a. BESNICE. Vunasti digitalis daje oko 35"10 vodenog ill oko 32</0 etalnog ekstrakta. sva j e v un a s to. oksidaze 'i peroksidaze. a narocito u jugoistocnoj Evropi. sirtelna. Cvetovi su vrlo zbijeno pored. a na gornjoj.. najvi~ pri dnu . a na nalicju svetle boje. PONJAVICi\ Digitalis lanata Ehrh. 3) Mineralne soli. svedeno na kratku dr~ku. po karnenjarima (tercijarni slojevi). Seme treba sabirati zbog gajenja ove vrlo vafne biljke.4) Hidrolaze.s t. istaknuta.DIGITALIS VUNASTI . Falslflkatl_ . a donja dvaput dufa. Kod nas ga ima vrlo mnogo na krcevinama. Gotovo je bez mirisa. 313 DIGITALIS VUNASTI. U terapiji i farmaeeutskoj industriji sve vi~e potiskuje purpurni digitalis. Dok se na vrhu klasa nalaze mnogobrojni evetni pupoljci. propionska. a one iz D. tanini. belieasta i jajasta. a segmenti su joj lancasti i ~iljasti. eaure pune vrlo sitnog semena retaste boje.2) Razne kiseline: digitalinska. Cveta u leto.elva luka. Siljast bezrnalo go ·ili retko trepavieasto dlakav. gornja usna je kratka. najvi~e na Balkanu. laneetast . abod lista je ceo ili malo talasast i cesto je trepav1casto dlakav. Za poslednje dYe decenije vr~eni su u srednj oj Evropi opsezni ogledi gajenja. purpurea. 10-12 em dugacko i do 2 em ~iroko. BESNIK . Sastav_ . Gaji se isto kao purpurni digitalis. lanata dig i 1 ani dim a (la- . jer postepeno razlafu kardiotonicne heterozide i na taj nacin prouzrokuju opadanje lekovitosti lista.List dugoliste bokviee (Plantago lanceolata) je tanji i 10mljiviji. Ima ga i po retkim ~umama. kao sveca prava. gorci je od purpurnog digitalisa. lanata. izovalerijanska i droge.e na lieu lamnozelene. Li~te sa stabljike je sedeee. buterna.u D. oporog. Cvetni klas je vrlo gust. Krunica je s i v 0 bel a. Donje mte je 15-25 em dugacko i 3.lz digitalisa su izdvojeni ovi sastojci : 1) Supstancije koje se boje sa FeCI s ' tj. kafena i ferula kiselina. nema heterozida. . v rIo go r k 0 g i neprijatnog ukusa. Droga. VoU suncan polozaj. Ca~ica je vunasta. na donjoj polovini gola. u sredini su evetovi. Stabljika je visoka oko I m. ima 5 gotovo paralelnih nerava.ani svuda unaokolo stabljike. List . BESNIK. mravlja. Dlake su krute d lako opadaju. List je cvrst i zilav. ambigua i lutea i ispitivanja vunastog digitalisa. Stol je. . enzirni koji igraju negativnu ulogu prilikom su~enja i cuvanja droge. a nervi na prvi pogled izgledaju k a 0 d a sup ar a I e I n i: isticu se g I a v nan e r v i d va s a s t ran e kao . slanog i sluzavog ukusa. 5) Kardiotonicrti het erozidi i saponozidi. gde ima evetova.

i narednih godina digilanozide i utvrruli da se u svezem listu vunastog digitalisa ova tri heterozida nalaze u ovoj srazmeri: 45% A. Vunasti. a uzeti u veeoj 'kolicini su otrovi za srce. galaktozu i jednu pentozu) i stereoidne sapogenole. Uliaceae) i raznim l'odovima i vrstarna i potitu sa raznih kontinenata. U terapijskoj dozi digitalis je kardiotonik. B. 1 i jan d e r. reele D.ist ovih domaeih vrsta koje kod nas rastu obilno: Digitalis ambigua Murr. Inafe. usporava i reguli~e ritam.. laevigata W. d u r d e v a k. godne. ali se u terapiji za sada kor-iste sarno dva: vunasti i purpumi. a osobito lanatozid C. C. D. usled nestasice. Stol i Krajs dobili su 1933. . Upotreba. jafa rad srca.. Mnoge kardioaktivne droge sadrle po nekoliko vrlo slicnih heterozida. Sva tri lanatozida su dobijena u kristalnom stanju. a cmafka plemena u Africi razne strofantuse za trovanje strela i kao sudski otrov. jo~ su Arapi upotrebljavali primorski luk za trovanje pacova.. digilanid C ill cedilanid. u svim tim drogarna na'laze se specificni enzimi koji otezavaju izdvajanje i dobijanje primarnih heterozida iz droge. Premda se ove droge upotrebljavaju kao lekovi u merucini vee viSe od jednog veka. pa ih je zatim podvrgao hidrolizi pod uticajem enzima . D. ali im je zajednicko da sadrze vrIo srodna s t e r 0 i dna he t e r 0 z i dna jed i n j en j a (genoli sa Cu i C!. . Stoka ih ne pase. rame vrste s t r 0 fan t U 'S a. D. i dr. jer je purpurni digi1alis prvi uSao u terapiju. Druge vrstc dJgltallsa. Osirn toga. zbog eega ih je donedavna bilo tesko razdvojiti klasicnim hemijskim metodima. viriditlora Lindl. kukurek i neke druge biljke sadrle heterozide koji u terapijskoj dozi deluju ton i fnon a s r c e i spadaj u u s t e r 0 i d ned e r i vat e. Sapono zidi se nalaze u semenu i listu. njihov hemijski sastav i grada lekovitih sastojaka rasvetljellfi su tek posledn j ih nekoliko d ecenJj a. jer iih enzimi razlaiu i dobijaju se sarno sekundarni heterozidi. K. Svojirn dejstvom se razlikuje ne sarno od heterozida purpurnog rugitalisa vee i od digilanozida A i B.) i da svi deluju na srcani mme: u terapijskoj dozi su lekovi.j D. Svi lanatoziru su 2-3 puta kardioaktivniji 0d purpidozida. purpurni i neke druge vrste dig ita 1 i s a. terruginea L. Digilanozid C je za terapiju najvafniji i najbolji karcliotonitni heterozid digitalisa. Apocynaceae. ' Ova grupa se naziva jos i digitalisova dJi digitaloidna. . oriel1lalis Lam. Hidrolizom daju jedan iii secera (glikozu.Na raznim kontinentima raste nekoliko desetina vrsta digitalisa. Ove biljke pripadaju raznirn biljnim familijarna (Scrophul(1.314 lEeENJE BIUEM nata-glikozid) A. narofito za jafanje srcanog miSiea. Iz lista vunastog rugitalisa izdvojen je tigonozid (tigonin).riaceae. uveo ga je engleski lekar Vilijem Vitering 1785. kiselina i baza.Digitalis je jedan od najvafnijih lekova za srce. lut ea L. koriSeen je i [. D. 17% B i 37% C. tuscescens Vel.. vi~e Iz semena su izolovana dva saponozida: digitonozid (digitonin) i gitonozid (gitonin). zbog fega Sf ovaj sve vi~e traii. Za vrerne rata.. . Sve su otrovne i lekovite. ali nilSu dovoljno proucene. Pre ekstrakcije oslobodio se enzima i tako sprefio ~tetno hidrolitif no dejstvo na praheterozide. go roc vet.

Di'gitalis se sme upotrebljavati jedino na recept i pod kontrolom lekara! U vecoj dozi je smrtonosan srcani otrovl Prilikom branja. . PURPUREA. 315 Vama napomena! . BESNIK . G .OBiCNA DLAKA NA L1STU D. LANATA. LANAl'A. F H . B . LANATA E _ GLAVICASTA DLAKA NA L1STU D.DLAKE I DEWVI EPlDERME SU UVELICANI .GLAVICASTE DLAKE NA LIS'rU D. C .DONJA I DGORNJA EPlDERMA LlSTA D.DIGITALIS PURPUREA.D.. LANATA. su~enja i rukovanja digita14som treba biti vrlo oprezan i posle rada ruke dobro oprati loplom vodom i sapunom! I· ! /C A Q o L1STOVI DIGITALlSA: A . . .DIGIT ALlS VUNASTI.

ekstrakta i sirupa.lus tikara. nan e. ervena pustikara. pustikara. DIMNJACA. D. _ . os tavi preko noci i popije . alkoholature. korena sapunjace i sladiea. lanala nazivaju j o~ i maljava zubacica. Upotrebljava se i za poboljsa. J edna supena k a~ ka smese se popari sa 200 g kljucale vade. zuekas ta pus tikara. ponjavjca. Drogs. debeli troY. zuti na prstak. tuscescens: zubacica. gla tki naprstee.Diuretik. Nadzemni dec biljke u evetu (Fumariae herbal. Papaveraceae JednogodiSnj a nezna zeljasta biljka. . do 60 em dugacka.Sadrli alkaloi· de fumarin (Hi protopin) i aurotensin. ostavi pola sata i popije pre dorucka. r meni prstnek. naprslnj ak. te lemcina. D. fumarnu kOselinu. Stabljika je cesto polegla. crviue.iz. ve leevetni naprs tee. . razgranala. medic. nje prom eta materija. crvive. pustena pustiikara. rusevinarna. . D. pored puteva. ROSNICA Fu maria officina lis L. U narodnoj medi cini se upotreblj ava za lecenj e zuci i jetre. Sastav _ . besnice. na prs tak. rmeni babji p rstee. D.316 LECENJE aIUBM Narodna Intena za Digitalis purpurea: babin naprstak. pustikara. m a r ijin prs ten. mali fingare t. kostobolja. cama . najviSe kao rana proletnja salata zajed. pije se i u obU· ku caja: 1 supena kasika pre· lije se Caoom mlake vode. udruZeni u grozdaste evastL Cveta od aprila do oktobra_ Gorkog ukusa_ Rasprostranjenost. naprs tak. di· jaforetik. secera gorke materije. viridiflora 1 D. zuekasti naprstak. erlj e ni naper~ nJ ak. trava od fume. bumbareeija. ambigua (= D. kitnjasto obr asla dvostruko iii trostruko pe· rasto deljenirn listovima. D. Cvetovi su IjubiCasto-ruZieasti si· tni. Upotrebljava se i u obliku tinkture. smole. velikli troy . ponjavica. D. Upotreba. zubaCica . zatvora i cira u zelucu. napos tnji k. anisa. orientalis): besnik. laevigata: besnice. skripavae. DIMNJACA jutra pre jela. besniee. Za bolje varenje: po 20 g dimnjace. tanina. tolemcina. Po njivarna. bokarcic. ROSOPAST. hi·p otensav i tonik. oko 10f0 kalijum-nitrata i hlo· rida. ferruginea: bes nik. no sa drugim gorkim raznim zelenim biljkama. lutea: zuti naprstak.

500/0 belancevina.Koren ima smole. mlon.50f0 fitina i drugih korisnih sastoj aka. 3% secera. Raste po livadama. Svi delovi biljke.S0f0 azotnih materija. kaJeijum-malata (1. OSKORUSICA. melon. Li· stovi s u pera~ti. DINJleA . pek tina. krovosnica.U plodu ima 95-960/0 vode. zbog cega se mlada dinjica moie koristiti kao zeleno povrce. krvoloka) . Cveta od aprila do avgusta . U semenu ima oko 10'10 vode. oko 0.30/0 bezawtnih ekstraktivnih materija. 1. 4. dimljaca. Ijubeniea. a spolja llpotrebljen a ublazava bol uboja i opekotina. DINJICA. dumlek. rusnica. krvokapka. Seme je blagog uljas tog ukusa. karotena. LUBENIClCA. DINJlCA . mi· lon . erven i rosopas.DINJA . . rosulj a. 317 Narodna Imena. 270/0 masnog ulja. Obe biljke narod upotreblj ava protiv zmijskog ujeda. Upotrebljava se kao tipicna taninska droga slicno srcenj aku. i ilinjaca. Narodna irnena: vreia. dunjica. Jednogodi~nja Cucurbitaeeae zelj asta biljka sa dugackim poleglim vrezama. lubeniea. lubencica. visoka do 80 em. Druga narodna imena: bozja b rada. Slicnog hemijskog sastava i dejstva je i Sanguisorba officinaiis L.50/0) i melonemetin. semc i koren. fimfulja. DINJA Cucumis melo L. . krvara. dinju iIi krastavac. ona je cesto zelena ' i pod snegom. lub enicarka. dinjusa. sakuplj eni u guste okruglaste evasti na vrhovirna stabljika. a i spolja protiv opekotina. . . ervena d 'mnjaca. pipun. KRVARA.m navedenih . limunove kiseline. pipon. milun. pclinae. . ZMIJSKA TRAVA Sanguisorba minor Seop. evo jo~ nekoliko narodnih imena: dimea. Cvetovi su sitni. pepen. lubenieje. seme daje emuJziju koj a povoljno deluj e protiv raznih upala organa za varenje. (j arcij a trava. mater-iju koja iza· ziva proliv i povracanje. LUBENICICA. a osomto l'i21om (Sanguisorbae rhizoma) imaju mnogo tanina. voska. j er ublazava bol.Os. u rizomu oko 130/0. mlun. dina. Gaj i se u velikom broju varijeteta kao u kusno slatko voce. soli bakra. gvozda i cinka. sitno stueano s vodom.U narodnoj medicini se upotreblj ava plod. vitamina C i mirisnih sastojaka. 3. oseca se miris na zelenu lubenicu. travi od srdobolje i slicnim oporim drogama. zbog cega se zrela dinja koristi kao p r ij atna i zdrava letnja i jesenja poslastiea koja osveiava i povolj no deluje na llpaljenu sluznieu organa za varenje. U listu ima oko 200 m~/o vitamina C. jagodica. - Rosaceae Trajna zeljasta biljka. Kad se biljka protrlja. lubenice.. rosno zelj e. runjavae. zeleni i crveno p rosarani.

zuci. visoka 20-40 em. Uzima se 2-5 g droge u pra~ku./0 secera. na nalicju ervenkasti. li'St.Uglavnom narodni lek za lecenje organa za disanje (bronhit). . folium. D O BRI C i CA Droga_ . gorke materije marubina. Cvetovi su ljubicasto-plavi sa purpurnim tackama.03-0. u obliku caja (20 g na Ii. oko 3. . '!\ . Sastav. Cveta maja juna. protiv histerije i neurastenije. sreoliki iii bub rezasti . . holina i mnogo kalijumovih soli.318 DOBRICICA. herba et succus) svojstvenog prijatnog mirisa i gorkog i oporog ukusa. za pojacanje mokrenja. voska. zeljasta.i delovi soka i ~ecera).06% etarskog ulja. Listovi su na dugackim dr~kama.tar kljucale vode. DOBRICAVKA LBCENJE BIUEM Glechoma hederacea L. na vlaZnim livadama i drugim mestima. 30-50 g soka iscedenog iz sveze biljke. SAMOBAJKA. Upotreba. Spolja 'se upo- . naborani . za apetit.Raste ooilno svuda u ~umama. - Labiatae Trajna.Vrhovi granciea u evetu.Oko 6% tanina. Rasprostranjenost. mirisna biljka. po obodu nazubljeni. smole. eela nadzemna biljka i sok iz sveze biljke (Glechonzae 11i Hederae lerreslris summitas. a gornji je uspravan i razgranat. protiv proliva. ostavili da stoji pola sata) . 0. Od soka se spra vlja sirup (jednak. Donji dec stabljike puzi.

DRAGOUUB

319

trebljava za le~enj e katara nosa, ozleda i rana. Pome~ana sa ovsenim bra~ n om daje se protiv e revnih paraz ita konja. Oslala narodna imena: br~ tan po zemlji, br~ tan-trava, br~tran, vrednjak, grosic, dobricava trava, dobri ~av ica, dobri~anova trava, dobriearica, dobri~evica, dobreanova trova, kotur, mese~njak, niski br~ ljan, okrugljak, rasturi~e, samobaj, stravna trava.

DRAGOLJUB
Tropaeolum majus L. -

TropaeoJaceae

JednogodiSnj a zeljasta biljka oporeldom iz Pema i Meksika. Kod nas se gaji kao ukrasna biljka, omiljeno narodno evece, ~to se i po imenu vidi. Listovi su gotovo okrugli, na dugim drskama i izrazenom nervaturom. Cve-

DRAGOUIIB

lovi su krupni , naroci tog oblika, upadl}ive zuto-narandzaste .boje, prosarani ervenirn prugama. Plod je suv, deH se na 3 ~ela; u svakom Ima po. 1 se.rn~. Cveta leri. Upotrebljavaju se svez list i evet I zrelo serne (Tropaeoll ma}a/ts folium, flos el semen). Sadrzi sumporni heterozid gli~olropeol.o zld I ,:nzlln m irozin pod ~ijim se dejstvom, u prisustvu vade, ovaJ hete~ozld ~azlaze na benzil-izotiocijanid, kiseli kalijum-sulfat i glikozu. U dragolJubu ~rna JOs i smole, pektina, gume, tan ina, razni h secera i do 300 mtl, vllamtna C.

320

LECENJB BIUBM

Poslednjih godina je dokazano da dragoljub ima antibiotska svojstva (vid. FitoncideJ. Dragoljub deluje slieno drugim biljkama koje tako~e imaju sumpornih heterozida, kao ~ to su ren, rotkva, slal:ica i dr. U industrijskim zemljama sve se vi~e koristi kao prijatna vitaminska 1 antiskorbutska proletnja kura u obliku svakodnevne salate m soka (10-15 g dnevno) isce~enog iz sve7.eg iBea dragoljuba. Mlado Ii~ce se isecka, poseli i moze se takvo je$ti Hi se duda sirceta, .limunovog soka ·i bibera, vee prema uklllSU potro~aea .

S vako domacinstvo treba da gaji dragoljub, Calk Q oni Jooj i nemaju ba· ~tu, jer se on moze gaji ti i na balkonu i u sobi pored prozora (zimi) tako da se uvek moze imati zelene salate. Kao i sve druge biljke sa sumpornim heterozidima i vitaminom C, i dragoljub ima velik znaeaj kao preventivl10 sredstvo, jer isparljivo sumporno etarsko ulje od dragoljuba ungtava mnoge zarazne klice. U istu svrhu moze se upotrebiti i seme: 5-10 g semen a se sitno stuca, doda vode i posle 2 sata popije sa nekim vocnim sokom. Dragoljub se up otreblj ava za leeenje hronienog bronhitisa, emfizema, astme, zuei i protiv opadanja kose, jer tonieno deluje na koZu i koren kose: nasecka se po lOa g svezeg lista dragoljuba, koprive i ~im~ira i prelije sa pola litra alkohola; posle 15 dana se ocedi ,i iscedi i tom tinkturom trlja koza na glavi. Ostala narodna lmena: alea~ica, veci dragoljub, dragomilje, lazibube, la tince, latifa , Ijubidrag, penjalica, slak.
DRAGU8ICA, DRAGUSAC, 2:ABLJA TRAVA, GOLU2:DRAVKA

Senecio vulgaris L. -

Campositae

Jednogodgnja, re~e dvogodgnja zeljasta biljka, visoka do 60 em. Stab· Ijika je uspravna i razgranata, obrasla duboko deljenim duguljastim listovi· rna. Cvetne glavice su 10 mm dugaeke i 4-5 mm debele. Cvetovi su zuti, vecinom eevasti, retko kad, sarno po obodu, ima i jezieastih cvetova. Cveta od proleca do jeseni. Plod je sitan, svega 1,5 do 2 mm dug i ima perjanieu. Dragu~ae raste kao korov po usevima, na zapu~tenirn mestima, starim zi· dinarna, na razvalil1ama i slicnim mestima. Upotrebljayaju se list i cela biljka u evetu (Senecionis folium et her· baJ. Sadrli nekoliko alkaloida (ukupno do O,5OO/o) nedovoljno proueenih: senecina, senecionina i dr. Ima i inulina, voska, smale, flavonoida, tanina i sluzi. - Narodni lek za uredivanje menstruacije u obliku eaja (10 g na 200 g kljucale vode, dnevna doza) i jo~ ce~ce 2-3 g suvog ekstrakta dnevno. U Engleskoj se upolrebl java -rrotiv erevnih parazita dornacih zivotinja. Slieno se upotrebljava i svez sok iseeden iz presne biljke. Druga narodna imena: badeljeac, goluZdraka, gu~eernjak, divlji bliS· njak, dragucae, kostPieic, krstovnik, mali kostrg, mlijeenjak, mrzlienjak, staracae. Slicnog hemijsk.og sastava i terapijske prirnene su i s,odne domace vrste istog roda, blIjke kod nas vrlo rasprostranjene: S enecio jacobaea L. (ve· liki kostri~, velika goluzdravka, kresnica, krizni koren), Senecio silvaticus L. (paucinjava zablj a trava) i dr.

DREN. DUVAN

321

DREN
Comus mas L. -

Cornaceae

Grm ill nisko drvo, visoko 5--8 m. Grane su mu dlakave, zelenkaste iIi -sivkaste. Listovi su naspramni, odozdo svetliji, elipticni ~ po obodu celio Cvetovi su zuti, javljaju se ranD, pre li.stanja, vec u martu, sakupljeni u ~titaste kitice, pravilni su i eetvoroelani. Rasprostranjenost. - Raste svuda, a <lajviSe po suvim, sunCanim, kamenitim stranama svetlih listopadnih ~umo. zajedno s drugim grmljem i
~ibljem.

Droga. - Svezi i osu~eni plodovi, rede kora. Sastav. - U plodovima ima tanina, organskih kiselina, pektina, §ecera, sluzi i glioksalne kiseline, a u korl ima i smole. Upotreba. - Opore (tanini) i poliuronske (pektini) materije povoljno deluju na sluznicu creva, zbog eega se sok, pekmez, caj i drugi proizvodi spravljeni od zreIih drenjina daju kao vrlo prijatan lek za leeenje proliva i drugih oboljenja organa za varenje. Slicnog je dejstva i kora. Slatko, kompot, dZem i pogotovo sDk od zrelih drenjina su jedna od najprijatnijih poslastica a istovremeno su i lek koji svako rado uzirna. Steta je ~to se kod nas drenjine malo koriste. Narodna irnena: bila svibovina, drenak, drenic, drenka, drenovina, drenj, drijen, drijenak, drinika, drin, drinovina, dmjulic, ruti drenak, kuroslipnik, rumeni dren, tvrdi drijen, crveni drijenak. - Plod drena narod naziva: drenka, drenjina, drenjka, drenjula.

DUVAN

Nicotiana tabacum L. -

Solaneceae

Duvan je zeljasta jednogodgnja biljka, visoka 1-2 m. Listovi su veliki, na kratkoj drki , po obodu ceiL Cvetovi su ruZicastobeli i mnogobrojni. Droga. - Osu~eni nefermentirani listovi duvana. Poreklo. - Duvan je poreklom iz JuZne Aroerike, odakie se posle otkrica Amerike naglo raSirio po celom svetu. Gajenje. - Jugoslavija je proizvoc:!ac prvoklasnog duvana za pu~enje, osobito u Makedoniji i Hercegovini. To je velik izvozni artiki. Izgle,d llsta. - List duvana je do 60 cm dugacak i do 15 cm §irok, tanak, zlezdovito dlakav, duguljasto-Iancetan 1 skoro bez dr§ke. Uk usa je neprijatnog, Ijutog, l1agorkog i pomalo slanog. M i r i s a je opojnog i neprijatnog. Cela biljka je otrovna. Sastav. - Glavni sastojak duvana je alkaloid n i k 0 tin. Kolicina n1kotina u raznim vrstama duvana koleba se u vrlo ~ir'Okirn granicama: od 0,3 do 100/0. Ima malo i drugih alkaloida: nor-nikotina, anabazina koji je izomer nikotina, n i k 0 t e Ii n a, koji je cvrst, n i k 0 t e ina, koji miriSe na per§un, n i k 0 tin a i i z 0 nit: 0 tin a. Alkaloidi su vezani na jabucnu i limunsku kiselinu.

322

LI!CENJl! BIUEM

U duvanu ima i smole, etarskog ulja , masti, sterola, voska, gume, §ec~ra, dva heterozida, mnogo soli: fosfata, nitra ta , malat!l, cLtrata itd.; kal· cijuma i kalijuma. Nikotin je t e ~ a n a I k a I 0 i d. Sveze destilovan nikotin je bezboj· na, ulj asta, prozirna t~nost, teza od vode (specificne tefine 1,027), Ijutog mirisa koji gu~i, vrlo Ijutog i neprij atnog ukusa koji pe~ i nagriza sluzokoZu. Na svetlosti se boji mrko i raspada se. Nikotin je j aka baza. Rast· vara ~e u vodi i organskim r astvaraOima. Destiluj e se vadenim p arama, pa se na. taj na~in i vadi iz li§ta i ostalih delova zelene biljke. U biljci se na· lazi vezan U obliku malata i citraia. S e m e duvana ima 36 do 40% mas n 0 g s u §j v 0 g u I j a, koje je po sastaoo sli~no pamu6nom ·u lju i upotreblj ava se za izr adu firnajza i boja. Sadr.zi C1ko 6oo/o linoleinske i oko 27% oleinske kiseline. Uljane poga~e imaju oko 40"10 belan~vine. Iz cveCa i li§ca jedne vrste duvana s belim mirisavim cvetovima dobija se vrlo cenjeno eta r s k 0 u I j e, koje se mnogo tran u parfimeriji za izradu me§anih, kombinovanih mirisa . • Upotreba, - Naj"ge duvanase potro§i za pusenje. U medicini duvan se danas ne upotrebljava za lek. Jedina u veterinskoj medicini simi pokat· kad jak infuz duvana protiv va§iju i drugih insekata. Ekstrakt duvana dobijen maceracijom li§ca, a jo§ ~e§ce cele biljke, upotrebljava se vrlo mnogo u poljoprivredi za uni§tavanje insekata . §teto~ina !I1a gajenim biljkama. U istu svrhu upotrebljavaju se i soli nikotina. Preko tr ahej a (dusnika) nikotJi!l1 prodire u ~kiva i!l1sekata i, .delruju6i na nervni sistem, izaziva smrt usled paralize. Nicotina rustica L. - mahorka, ima mnogo limunove kiseline (do ISOio), pa se upotrebljava za dobijanje ove i nikotinske (faktor PP) kiseline. Duvall je otrovan ne sarno za ~oveka vee, jo§ vise, i za mnoge domace Zivotinje. Osim h ron i ~ nih t r 0 van j a, koja su naj~esea i redovna pojava strasnih pu§aea, ~esto se doga~aju i akutna trovanja, koja se ponekad zavrsavaju smreu. Pored nikotina, koji je nosilac otrovnosti duvana, u prepark anom duvanu ima i drugih Ito~simih sastojaka, zbog eega je ovaj otrovniji od obienog, nefermentiranog duvana. Narodna imena: amerikanski duhan, virginijski duhan, virdZinija-duvan, obi~an duvan, tobak, tatun. Nicotiana rllstica naziva se u narodu: bagov, brazilijski duhan, divlj.i tabak, kereus duhan, kmetski robak, krlak, krdia, madiarski duhan, prdosija, selja~ki duhan.

DUD
Marus nigra L. i M. alba L. Moraceae

Iz dudinja cmog duda, !I1aro~ito onog koji ima viSe kiseo ukus, cedi se sok i od njega kuvaju s i ru p i p e k m e z, kaji sluze kao hrana, poslastica i blag lek protiv zapaljenja grla i usta. Sirup se upotrebljava slieno kao s.irup ad m alina. Sveze dudinje su sla tko-nakiselog ukusa. Same oka loo/o invertnog seeera, ako !% slobodnih organskih kiselina (limunove i jabu~ne), vi tam ina C, sluzi, mnogo pektinskih materija i drugih ko-

n UNJA. GUNJA. DGUNJA

323

risnih sastoj aka. Dudinje su zdrava hrana kako za toveka tako i za doma~e zivotinje. Listom od duda narod leti ~~ernu boles t i obolele organe za mokrenje. Zbog velike kolit ine ~e~era dudinj e su izvrsna hrana. Narodna imena. - Crni dud narod naziva jo~ i ovim imenima: murgav dud, erna murva, ernica, ernit ka, ~amdud, ~andud, ~anduda. Beli dud: bela murba, bijela murva, bijeli dud, morva, murva, murvae.

DUNJA, GUNJA, DGUNJA

Cydonia oblonga Mill. -

Rosaceae

Dunja je poreklom verovatno iz jugozapadne Azije, a danas se gaJI I raste poludivlja u juinoj .j Srednjoj Evropi. Krupni, zuti, mirisni, slatki i opori, jabuei Hi kru~ki slitni plodovi jedu se svezi kao vo~e i slufe za iz· radu izvrsnih vo~nih konzervi: pekmeza, slatka, kompota, marmelade i ze· lea (. kitnkez« ). Sok iz vo~ i skuvano voCe imaju vIlo prij atan miris i ukus i upotrebljavaju se u narodu kao lek protiv proliva, plu~nih bolesti itd. Kod nas je dunja vrlo omiljeno vo~e, mnogo se sadi, dobro uspeva i mnogo tro~i osobito u jufnim toplijim krajevima. Izg\ed droge. - Semenke (Cydoniae semen) su vecinom udrufene (5-20) i 5 I e pi j en e u s I u z. Oblika su donekle knl~kasto-jajastog i trouglastog. Na tanjem kraju nalazi se pupak. Seme je mrko-erveno, tvrdo, do 1 em dugatko; kad se potopi u vodu, postaje sklisko ad velike kolitine sluzi, koja muckanjem spada sa semena. Ispod tanke, sluzave, vrlo lomljive Ijuske nalazi se mali endosperm i dva debela masna kotiledona. U k usa je najpre s]uzavog, a kad se zvace, oseca se slab ukus i mi· r oj s gorkih badema (HeN, eijanovodonitna kiselina). Falsiftkati. - Semenje od ;kru~ke -i jabuke je glatko, sjajno, tarnnomrko, vge je okruglo, nije slepljeno i u vodi potopljeno ne otpu~ ta sluz. Sastav. - Ima oko 200/0 s I u z i, p e k t j n a, oko 8"10 raznih ~ecera, oko 1% jabutne kiseline, 15"10 mas n 0 g u I j a, ami g d a lin a (0,5"10). emulzina, protida i tanina. . Upotreba. - Upotrebljava se kao sluzavo sredstvo (Muci/ago Cydoniae) za izradu emulzija i m ikstura protiv ka~lja, kao voda za obloge, protiv opekotina, za kozmetiku (Iosioni) i u industr.iji. Danas se bez razloga mnogo manje upotrebljava no ranije. Grei i Rimljani su dunju mnogo eenili kao blago sredstvo protiv proliva (tanin . i sluz). Pr.isutna cijanovodonitna ki· selina u 'semenu tini da lokalno anestezira. Ako se za izradu sluzi upotrebi zdrobljeno seme, u njemu moze biti toliko ove kiseline da se mogu pojaviti i slutaj evi trovanja. Zato sluz treba praviti od celog semena ako se ne feli istovremeno dejstvo sluzi i cijanovodonit ne kiseline. U industrijskim zemljama dunjino seme se sve vise upotrebljava, tako da se na~ a proizvodnj a uglavnom izveze. Od dunjinog semena se izraduju lekovi na isti nacin kao i od lanenog semena.

324
Sok ad dunjo slu!i kao prijatan i leko,'it napilAk ko]l O$vdav& i jab sluznicu uSla, leluca i ct'eva , a Zap du :Ie daje protlv do!\adnih i upornJh prolh'a dece, Sok se pravlja oe<I~nj em struganih z.relih 1 :tdravib dunja. Fa. brike soka-a spravljaju mutan i bistar (fiHrovaniJ SOL Od dunjinog sob svaka ku~a u jesen mole za celu godinu spraviti sirup: J kg bistrog, profillrovanog soka prokuva se sa 2 kg ~era , procedi kro:t tist l1anel, razlije u omanje tiste boce, zapusi i tuva na h1adnom mestu, Ovaj sirup je odlitno sredstvo za zasladivanje gorkih i oporih lekova, osobito onih protiv detjih proliva, Dunjirto ,s/u;:' 100 g dunjinog semena pokvasi se sa litrom i po desti, lovane vode, drli 12 sali i kroz flanel procedi, Mole se upotrebiti s;vefa, a mole se na vodeno j pari osusi ti.

Ostala narodna Imena: vunja , gdunja, dunjac, kunja, kuta, kutinja, kula tunja, tkunja, runja, turundia, funja, aunja, na, mrk.

D

DUMBIR

Zingiber offioinale Rose. -

Zi'l1giberaceae

Droga (Zingiberis rhizoma) se sastoji od oljustenih i nooljustenih, pljo. snatih i nepravilno racvastih komada rizoma. Rasprostranjenost. -;- Poreklom je iz tropske Azije, ali se danas gaji ne sarno u svojoj postojbini (od Indije do Japana) vee i u zapadnoj i Jmnoj Americi. Izgled droge. - Rizom ima izgled sake s nepravilnim kvrgastirn prstima. U celini je dugaCak 8-12 cm. Ogranci su dugacki 3 do 6 cm, Siroki 1,5-2 cm, a debeli prosecno 1 cm i s v i . 1e z e u i s to j ravni; po rubovima su zaobljeni, a na sredini siri. Rizom je grubog opipa kad je neoljusten. Pokorica je prugasta J siva. OljuDUMBIR steni l1izom je boo i gladak. Dumbir je tVl1d, dosta tezak i kompaktan. Na prelomu je zmast, belo.sivkast, s retkim ne!nim vlaknima.
J

RIZOMI ZINGIBERACEA. SHEMA POPREC NOG PRESEKA. OBELEZENA IE ENDODERMA I SUo OOVNI SNOPICI OKO NJE . 1. DUMBIR (ZINGIBER). 2. KURKUMA (CURCUMA). J. GALANGA (GALANGA). 4. ISIOT (ZEDOARIA)

Sastav. - Dumbir sadrli 0,25 do 3% eta r s k 0 g u 1 j a, 5-8% s mol e, g.j n g e r 0 1 a, skroba i sluzi. Aroma droge ponce od etarskog ulja, koje se sastoji od t e r pen a (d-kamfen.i beta-felandren) , s e s k v i t e r pen a (z i ng i b ere n), c i n e 0 1 a, cit r a 1 a 1 boroneola. Ljuti!lla dumbira potice od jedne oleorezine, uljaste, guste tecno. sti Ijutog ukusa, bez mirisa, gingerola. Upotreba dumbira u medicini je neznatna kad se uporedi s ogromnom potrosnjom droge kao zacina,

326

LEel!NJ1! BIlJEM

koji mivaju milioni ljudi na raznim kontinentima. Dumbir je karminativ i stimulans. Kao ljuto-aromati~no sredstvo upotrebljava se kao korigens mi· risa i ukusa neprijatnih lekova. Daje se i kao sredstvo za ja~je apetita u obliku tinkture ili gor.kih preparata. Narodna fmena: vruca trava, gingibar, dindibar, dumber, fumbir, zen· zer, zendZefil, zindefil, imbor, indiber, isiot, isjet, mrki ingver, pravi ing. ver, eencer, emi ingver, diumbir.

BURDEVA;K IU BURDle

Convallaria majalis L. -

Convallariaceae

Mnogi misle da se t1urdevak same gaji i da je poznat sarno kao kul· turna bastenska biljka nasih evetnjaka. Medutim, durdevak pokriva hiljade he'ktara gustih mra~nih suma, osobito onih, u svetu naji5uveniJih, hrastovih suma u Sremu i Slavoniji. To \SU prave prirodneeplantafe, nezaboravni mi· risni cilimi pro tkani divnim belim biserima. Upotrebljava \Se kao 'kardiotonilk, -Iek za sree. Durdeva·k propisuju mnoge farmakopeje u svetu kao oficinalnu drogu koju mora imati skoro svaka apoteka. Durdevak se, srecom, kod nas ne upotrebljava kao narodni Iek. I zato po selima nisu zabelezena trovanja. Medutim, po gradovima i industrijskim eentrima bilo je i kod nas trovanja zOOg neznala~ke upotrebe ove lekovite i otrovne biljke. Citajuci knjige i novine, neki sr~ani bolesnici su na svoju ruku kuvaIi list i evet durdevka i pili. Nekoliko slufujeva sam zabeleZio u Beogradu, Zeniei, Zagrebu i Suo ·OOtici. Ne upotrebljav'ajte tlurtlevak bez saveta lekara. Ne spravljajte sami kod kuce lek od tlrm:1evka. Znaci trovanja su 1Sti kao i od digitalisa. Deluje, pre svega, na srce i organe za varenje: jak proliv, povracanje, opsta slabos·t, iznemoglost i dr. Svi delovi tlurdevka su gorki, Ijuti i otrovni. Zabelezeni su slufujevi trovanja dece njegovirn cvetorn (SSSR) i plodovirna (Nerna~ka). Plodovi su vrlo lepe, pnivla~n e bob iee. Kod nas, na zalost, .niko nije obracao <paZnju na trovanja durdevkorn. Lekovl od durdevka. - U apotekama, osobito u SSSR·u i Zapadnoj Evropi, izraduje se tinktura (lOOt. alkoholni ekstrakt) od lisCa, rede od eele nadzernne biljkc. Posto u korenju najvise ima lekovitih sastojaka, u novije . vreme se i one koristi. U farmaceutskoj industriji proizvodi se velik broj mahom sloZenih patentiranih preparata. Mnogi industrijski lekovi za \Srce imaju pored kar· diotoni ~nih heterozida ClurClevka jos i lekovite sastojke glogovog eveta. Svi lekovi od durClevka srneju se upotrebljavati samo po savetu lekara i uzimati jedino u apoteei. Nikako ih ne smete spravljati kod kuce i piti bez kontrole kardiologal U horneopatskoj medicini se od XIX veka, a u farmaceutskoj industriji tek u XX veku koristi jedino sveza, tek uzabrana biljka, jer se na taj na~in dobijaju bolji lekovi, postojanijeg i ja~eg dejstva nego od osusenog lista i

DURDEVAK ILl DURDle

327

eveta. Ovo za to,. jer IS U srtani glbkozidi c1urc1evka " rio nepostojane materije, brzo se raspadaJu na nelekovi1e sastojke pod uticajem enzima vlage i dru. gih spoljnih tinilaca. ' U novije vreme izrac1uju se preparati od svel ih evetova ill od svere ti.~v~e stabilizovane droge. So k i z eve t a c1urc1evka je najaktiv. ruJI. LIst Je skoro dvaput lekovitiji od rizoma, a evet oko tetiri puta. Sta. bilizovana droga bolje deluje i duZe sacuva lekovite sastojke od nestabi. lizovane. U novije vreme u medicini se koris ti sarno biolo~ki titrovan c1ur. 4evak. Sastav. - U m~u i podzemnim organima ,ima asparagina, limWlove i jabutne kiseline. U l1urc1evku ·i ma tri kardiotonitna heterozida: konvalalok. sozid, konvalarozid i konvalamarozid. U evetu ima, pored toga, joo i 0,05% etarskog ulja prijatnog mirisa futo-zelenkaste boje nepoznatog herrujskog sastava. Glavni lekoviti sastojak je kristalni heterozid konvaJatoksozid. Berba i swenje. - U SSSR·u, odakle je droga, is to kao i gorocvet, do~la u medicinu (1880), izrac1uju se eetiri vrste droge: uzabrani listovi sa evastima, listovi, evasti i odvojeni eveti~i. Durc1evak treba brati pailjivo i ~to pre osu~iti u zagrejanoj su~nici da evetovi ne bi potamneli. Kao i druge biljke, j c1urdevak u raznim fazama vegetacije nagomilava u raznim organima razlitite kolitine srtanih glikozida, 0 temu beraci bilja moraju voditi raeuna ako fele da dobiju kvalitetnu drogu. Lisl treba brati najpre, neposredno pre nego ~to 's e pojave evetni pu· poljci, jer u to vreme je li~~e najkrupnije i, ~to je najvainije, u toj fazi list ima najvi~e lekovitih sastojaka. evel brati kad je u evasti donja polovina otvorOlla, a gomja jo~ u pu· poljku. Ako se traii cela bi/jka (herba), brati na potetku cvetanja. Korenje vaditi u jesen, po~ to tada ima najviSe lekovitili sastojaka. Pakovanje I cuvanje. - Posto su lekoviti sastojci c1urc1evka vrlo nepostojani, suvu drogu treba cuvati presovanu u bale ~ dobro zapakovanu u visestruku debelu zilavu hartiju. Cuvati u cis tom, hlaelnom magazinu, ali ne duZe ad godlnu danal NAPOMENA! - Durdevak je otrovan, pa ge ne smeju brati deca i tru· elnice. Posle rada s durl1evkom , ruke i liee dobro oprati toplom vadom i sa· punom. Raelniei zaposleni u preradi moraju se posle rada okupati i pre·

!

SViU~i.

Gajenje. - Durc1evak se gaji vegetativno, a ne semenom. Sa moma u zemlji skidaju se pupoljci i sade u zemlju na 20 em rastojanja. Gajenje c1ur· c1evka je lako i vrlo korisno. Ne treba zabora'Viti da se c1urc1evak moze gao jiti po vo~njacima i sumarna kao mel!ukullura, jer je to biljka koja precveta dok drve~e ne olista, a i kasnije dobro poelnosi, pa Cak i traii senovita mesta. Na taj nacin se ima viSestruka korist. Zaltlta u prirodi. - Zbog izuzetne vaZnosti 4ur4evak je u prirodi za· konom zasti~en. Ljubitelji prirode treba da ga razmnoZavaju, a ne da ga ·u niStavaju. Narodna lmena: baber, bijeli dragoljub, biseri, bisemi evijet, bokari~, gorski Ijer, gumbala, devicica, dolinski Ij ilj an, c1urc1ev evit, c1urc1evo cve~e, c1urc1iea, zvoncek, jurjevka, carevo evijece.

E

EUKALIPTUS

Eucalyptus globulus Lab. -

Myrtaceace

Eukaliptus se danas gaji u mnogim toplim zemljama, Cak i u jufnoj Evropi ; ~ma ga u Jla~em Primorju. U tropima se ne gajL Drvo raste do 80 m. Ovaj, kao, uostalom, i druge vrste eukaliptusa, koje su takO<1e gotovo sve ·iz istog podrucja, raste vrlo brzo. Vee desete godine drvo dostigne visinu od 25 m. To je ujedno i najvBe poznato drvece. E. amygda/ina nanste do 150 m! Zbog svega toga pocelo se ad druge polovine XIX veka na sve strane saditi radi isu~ivanja barovitib malaricnih krajeva, i na taj nacin uspe~no je pocela borba protiv ove te~ke bolesti malarije, jer biljka svojom vrlo intenzivnom transpiracijom trajnim li~eem upija iz zemlje i tako uklanja ogromnu kolicinu vode (pumpa). Osim toga, primeeeno je da je i isparavanje etarskog ulja, pogotovu za vreme letnjih zega korisno, jer komarci beze valjda zato ~to im ne proja miris eukaliptusa. Drvo je otkrio u Tasmaniji Labijardijer (1792), a!i je sve do polovine XIX veka bilo retkost i vidano je sarno po botanickim vrtovima. Godine 1854. Ramel preko Milera uspeva da dot1e do dovoljne kolicine semena i da nacini prve oglede gajenja drveta oko Sredozemnog mOra sa ciljem asanacije bara i mocvara. Od toga doba biljka se naglo ra~irHa u svim zemljama gde dobro uspeva !imun i ,naranciZa. U medieini se upotrebljava od 1865. godine. Berba, - Bere se odraslo, ne prevge mlado Ii~ce, osu~i u hladu i cuva u dobra zatvorenim sudovima. Droga. - Li~ee je dvojako: a) Sa starijih grana !Bce je kopljasto-jajasto, najceUe s r pas t o. pri dnu koso. Dugacko je oko 20 em, ~iroko do 5 em, debelo, kruto, kozasto, golo, "5 i t n o-b r a d a vic a.s to, na nalicju zeleno-plavo. ~ko se prema svetlo· sti gleda lupom, vide se (osobito u srednjem delu I-ista) tackiee koje poticu od ~ u P I j ina s e t a r ski m u I j e m. b) S m I a d i h g ran c i e a !Bee je krace (do 15 em), a §ire (do 8 em) i bez dr~ke, j a j a s t 0, pri dnu s rea s to, tanje i mek~e. Upotrebljava se !Bee sa starijih grana. Mirisa je osobitog, aromaticnog, na eukaliptol, a ukusa aromaticnog, oporog i nagorkog. Sastav. - Ima 1,5-3'/0 eta r s k a g u I j a (sveze mce 3-50/.), t an ina, gorke materije, smale i voska. Vadi se iz svezeg IBca i evetnih pu·

BUKALIPTUS

329

poljaka destilacijom s vodenom parom, najvi~e u Australiji, oko Sredozemnog mora i u Americi. Etarsko ulje se dobija destilaoijom svezeg m61. Bezbojna ill svetlo zelenkasto-zuta teenost karakteristienog svezeg ukusa koji hladi, mirisa na kamfor, ali ipak posebnog. GlavJll sastojak mu je oksid c i n e 0 I (6080% ) (ill eukaliptol, kajeputol) . Zatim ima pinena, kamfena, fenhena, raznih aJdehida, terpineola i dr.

BUKALlPTUS. A - GRANCICA S MLADIM LlSCEM . B - STARIJA GRANCICA 5 CVErOVIMA. C - PUPOIJAK s POKLOPCEM. D - UZDUZAN PRBSEK KROZ PUPOIJAK. E - PLOn

Upotreba. - U1je i Ii~ce od euka'liprusa 'sluZe za leeenje organa za disanje, najedce u obliku inhalacija. Svojim taninom ]gee je tonik i alstringens, a zbog .u lja one je antiseptik. Glavni lekoviti, antisepticki sastojak ulja je cineol. Daje se protiv bronhitisa i astme. Mnogo se upotrebljavaju eukaliptusove bombone, ulje za nos, razne me~aVline za inhalaciju pri oboIjenju usta, grla i nosa. Daje se i protiv izvesnih kataralnih oboljenja urogenitalnih organa. U iste svrhe upotrebljavaju se i druge vrste roda Eucalyptus. U istu botanieku familiju spada i drvo sa Nove Kaledonije Malaleuca viridiflora Gaert., od cijeg se ]g61 dobija etarsko ulje vrlo slicnog sastava i dejstva, koje se prodaje pod za~ticenirn imenorn Gomenol. Narodna lmena: gumi-drvo, gumino drvo, eukalipt, rastegovo drvo.

330

LECENJE BIlJI!M

EFEDRA
Grancice raznih vrsta roda Ephedra (Gnetaceae) beru se za vreme eveIlanja (Ephedrae herbal, suse, presuju u bale i dostavljaju industriji za ekstrakciju efedrilla. NajviSe droge proizvodi Kina, Mongolija i Pakistan. Efedre su kserofitne biljke ikoje rastu na kamenjaru u planini. Droga se sastoji od zelenih valjkastih, clankovitih grancica, dugackih 10--20 em i debclih 1-2 mm, bez mirisa i garkog ukusa. Sadrli aka 1.4010 aIkalaida, od kojih je najvalniji e fed r i n. 1ma 7-9'/. tanina. Glavnina drage se koristi za va<1enje efedrina, a sasvim mala za izradu galenskih preparata. Efedrin deluje slicno adrenalinu, ali dugotrajlIlije, manje je otrovan i deluje preka usta. Upatrebljava se cesto, raznovrsno i mnogo. Godisnje se u svetu potrase tone efedrina. Upotrebljava se protiv bronhijalne astrne, velikog kaslja, emfizema, urtikarije, senske groznice i nekih drugih bolesti. Narodna Imena za domace vrste: vilina brada, gulibrada, kosi·t ernica, gulibradina, metlina, popova brada, somina.

lABICA, OPUNCIJA, SVEKRVIN JEZIK, NANIN JEZIK, GOSPINA POGACA

Opuntia ficus indica Mill. -

Cactaceae

Trajna zeljasta biljka. visoka do 2 rn. Stablo joj je soeno, rnesnato, debelo, O\'a!no, plotasto, razgranato i manje-vise obraslo sitnirn iglitastirn trnjem. evet je krupan. nrliCast iii zuckast. Plod je ruZi~asta iii fuckasta, jajolika, socna bobica. 5-9 ern duga~ka, prijatnog kiselog ukusa. Poreklorn je lZ Meksika, a u nas u Prirnorju se odorna6ila i raste po kamenjaru. U narodnoj medieini se upotrebljavaju plod, evet, stabljika i koren. U 'tabici irna vrlo mnogo vode. oko 92"/•. U soku iz ploda irna 11"10 secera. 7"10 belancevina. sl~ i organskih kiseli<na. Sok iz stabljike je izvrstan oblog za orneksavanje i sazrevanje ~ire\'a, za uboje, protiv opekotina i upala koze i sluzniee. Svi delovi biljke upotrebljavaju se kao narodni lek protiv proliva.

ZABICA

332

LECI!NJ1! BILJ1!M

srdobolje i bolova u trbuhu, najW~ u obliku lOO/o-nog taja. Caj ad korena je dobar diuretik. Zreli plodovi osveZavaju svojom kiselo~61. Cvetovi se 'Ilpotreblj avaju kao ~pargla. U novije vreme sok iz stabljike se koristi u kozmetici za spravljanj e maski za vJaienje i osveZavanje kofe na lieu. Zabica se usperoo suprotstavlja eroziji i slcli kao ·s toana hrana, QSObite sorte iii vrste bez troja (Opuntia inermis DC.).

2IVORNJAK, KOKOTIC, VID, GRANCICA, SAMOROTKA

Delphinium consolida L. Jednogodi~nja

Ranunculaceae

zeljasta, vrlo razgranata biljka, visoka 10--50 em. Li~~ je vrlo sitno izdeljeno. Cvetovi su tamnoplavi, si<tni, udruZeni u grozdaste evasti. Cveta od juna do polovine jeseni. Daje mnogo semena erne boje. Ra· ste svuda, najcesce na strnjikama posle zetve. Droga. semen).

Nadzemni dec biljke <u

evetu i seme (Consolidae herba et

Sastav. - U semenu ima oko 1% abkaloida delsolina, delkozina, delfi· na i dr. i oko 28% masnog ulja. - U evetu ima antocijanskih heterozida, od kojih potice tamnoplava boja, zatim alkaloida i rute boje kemferola. Upotreba. - Cela biljk" je vrlo otrovna! Zbog toga je ne treba upotrebljavati; koristi se ponegde 'Il naradnoj mecJ.icini za ola'k~avanje poroc1aja, urec1ivanje menstruaeije, teranje mokra~, protiv vodene bolesti i dr. Ponekad se traii za izvoz evet zavoI1Iljaka (pod latins kim nazivom Cal· catrippae flos). - Treba ga brzo osu~ iti , n a promaji u hladu da ~to bolje sa· cuva divnu tamnoplavu boju, jer se ova droga placa prema izgledu. Ovaj evet ·u lazi u neke evetne cajeve viSe zbog lepe boje nego lekovitosti. Narodna imena. - Osim navedenih, evo jo~ narodnih imena: ajdovsko zele, velika sodula, vranini nokti, Zavoronak, zejne-bostan, zelen·bostan, rna· muzica, modri celebi·percin.
I druge vrste roda Delphinium koje rastu kod nas, takoc1e su otrovne zbog istih sastojaka. To su Delphinium halteratum S. S. ~kozjaCica), D. orien· tale Gay. (zene·bostan, erveni celebi·perCin, eelebin·perCin), D. tissum W. K. (zelenika, ribaree, kozjacica), D. staphisagria L. (vaSljivka, vu~nica, granulja, ~Ijivacica) i dr. Ova poslednja vrsta je najotrovnija. Njeno seme se jo~ po.negde upotrebljava, u obliku finag pra~ka iii masti, prativ v~iju i drugih insekata. Za vreme rata stucano seme je mano nekoliko dana u sir~, pa su time trovane v~i.

Sve su ove biljke otrovne i treba ih se kloniti. Stoka ih ne pase. Seme stafisagrije je gorkog, ljutog i neprijatnog ukusa, pece i pati. Pri mlevenju se oseca neprijatan miris.

kaduja. pttomi pelin. slavlja.nako paZljivo kao i list nane. kadulja-krifatiea. kaduna. krastatica. goloper. kaloper. zbog cega se i na i. MADARSKA ZAGREB o °0 R f2 PODRUCJA ZALFlJE U JUGOSLAVIIl . kao ~to suo beli dziger. nemacki kaloper. janovdente. zalfa. u istotnoj Srbiji kalaver i dziger-trava. a to je najceUe u maju. ljekovita slavulja. UPOTREBLJAVA SE SAMO LIST Najlekovitlji list se dobija kad zaltija pocne evetati. kriZna kadulja. List se bere. ~alvija. u srednjoj Dalmacijd kadulja. '11 sevemom Primorju kuJ. crni kaloper. pelin. kadilja. tajbl. ljekovita kadulja. cmogorski pelen. slavulja. favbej. zalvija. irna i drugih narodnih imena. peru~ina.ZALFIIA 333 tALFIJA Salvia otficinalis L. kaluper. lekovitu d medonosnu bil'jku nazivaju naj ce~ce pelim. - Labiatae U crnoj Gori i Hercegovini ovu aromatitnu. jer i zalfija spada u istu biljnu familiju usnatica. su~i i tuva islo o. uzani kaloper.alfijinom listu nalaze sitne sekretorne zlezde sa mirisnim isparljivim uljem od kojeg potite svojstven prijatan miris i lekovitost zalfije. a varo~ani zaltija_ Osim ovih. vrtni fajbel. prava kadulJa.

334
00 CEGA POnCE LEKOVITOST ZALFIJE?

LECI!NJI! BIUI!M

Glavni IekovIti sastojak !is la Zalfije je isparljivo mirisno etars ko ulje, koga ima ad 1,5 do 2,5'10. Oporost i lekovitos t !isla potit e ad tanina (~ tav. skih materija). I gorke ma terij e u Zalfij i deluju lekovito. UPOTREBA U NAUCNOJ I NARODNOJ MEDICINI
Zalfija je iedna od najstarijih medicinsk ih biljaka. Navode je svi an· tieki medicinski pisc i. Izgleda da 's e najvi ~e upotrebljava u na~im primorskim gradovima, gde i danas n a~ i primorci imaju ogromno poverenje u lekovitu moc zalfije. Uostalom, lu ima i opravdanja, jer ne treba izgubiti iz vida da naSe primorje daje najbolju zalfiju na svetu ~ da se ~ izvoz nekih godina penje i do 2 miliona kg osu~enog lista. Glavni kupac je SAD, ali se tamo ne tro~i za lek, nego kao aromatit an zaein za mesne konzerve. ZaJfij a ulazi -u sastav velikog br oja lekova, koji se upotrebljavaju za ispiranje usta i gr1a kad nastanu upale i katari, jer su to dobra i bezopasna sredstva koja jaeaj u sluzokofu (dejstvo tanina) i deluju antiseptieno (dej· stvo etarskog ulja). Do otkrica antibiotika zalfiju su vekovima upotrebljavali u obliku taja protiv znojenja tuberkuloznih, jer smanjuje lueenje znojnih zlezda. Caj i drugi Iekovi natinjeni ad zalfije upotrebljavaju se i za jatanje organizma, jer sadrle tanina i gorkih rnaterija.

CAJ 00 ZALFIJE Tri supene kasike falfijinog lista se popari s pola litra kljuCale vode, odmah dobro poklopi, ostavi da stoji preko noci, ujutru ocedi i tom smede· ·crvenom teenoscu ispiraju se obolele desni i usta. Caj treba sto daZe dr· fam u ustima. CAJ PROTIV UPALE MOKRACNIH PUTEVA Po 50 g !ista zalfije, breze i rnedvedeg groZila se pornesa, zatirn doda 50 g cveta od belog sleza i 50 g rastavica. Sve se dobro izmesa da dobije jednoobrazan eaj . Tri supene kasike te smese se popari s pola tra kljuCale vode, odrnah poklopi, ostavi da stoji cele noci i sutradan ocedena teenost pije u rnalim dozama celog dana umesto vade. ZNACAJ LATINSKOG IMENA ZALFIJE Latinski naziv Salvia potice ad RimIjana oct latinslrog salvare, sto znati spasti, spasavati, izletiti, jer su je Rimljani jos pre 2.000 godina veorna ceo nili i na razne naeine upotrebljavali za leeenje. Latinski naziv officinalis znati lekovit. Dakle, oba latinska irnena vezana su za lek, lekovitost, sto se ne moze ni za jednu drugu biljku reci. se se Ii· se

2.ALFlJA

335
KARLO VELIKI I 2.ALFIJA

Od sveg lekovitog bUja Karlo Veliki je najvg e cenio !aJfiju. To se vidi i po onom njegovom s trogom i"Storijskom zakonu, Kapilularima, u KOjima veliki vladar nareduje svim drlavnim imanjima (a to su uglavnom bili manastiri) da moraju gajiti stotinak raznih vrsta lekovitog bilja od kojih je na prvom mestu bila Zalfija. Od kolikog je to uticaja bilo i ostalo kroz vekove vi di se po cinjenki ~ to i danas svaki katolicki manastir mora imati posadenu zalfiju kao neku vrstu svete biljke. lunas, s jedne i s druge slrane Nisave (Sicevska klisura), gde raste divlja ialfija iSlo unako lekovila kao ona u primorju, narod ima ogromno i nepokolebljivo poveren je u i scelitelj~ku moc 'kala,v era iii dZiger·trave. I na~i Sopovi, naseljeni ispod Avale oko Beograda, cesto imaju u svojim vrtovima po neki busen kaJavera, pored rufe i bosioka.

INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA ZALFIJE Nekoliko s totina hiljada kilograma poznjevene zalfije predestiluje se na na~em Jadranu i godiSnje 'Proizvede do 30 hiljada kilograma mirisnog etarskog ulja, koje se takode izveze uglavnom u SAD za aromatizaciju konzervi mesa. PRIVREDNI ZNACAJ Od branja zaJiije five mnoge porodice u Primorju. Zalfija prekriva stotine hiljada hektara golog karsta od Ulcinja do Trsta. Mestimicno to je neprekinut cilim sivo-belicaste boje, a kad Zalfija procveta i zarniriSe, sve se oboji divnom tamnoljubieastom bojom. Od svih Iekovilih biljaka na ltaSem karstu zalfija ima najveci znaeaj u borbi protiv erozije.

To je retko otporna biljka koja izdrlava dugotrajne letnje s~e i pripeke i zadovoljava se rninimalnom koliOinom hranljivih materi~a na Ijutom kdu. Zbog toga je ova tako vaina biljka na mnogim mestima u nas zakonom zaSticena. KADUUIN MED JE LEKOVIT
vi~e

U primorskim krajevima, Hercegovini i Crnoj Gori ovaj med se uvek ceni od ostaJih. IZGLED BIUKE

Zalfija je dugoveean, razgra'11at, zbijen grrnic, visok S{}-90 cm. StabIjika je drvenasta, vi~egodiSnja i cetvorouglasta. Listovi su srebmozeleni zbog obilja dlaka. Cvetovi su plavo·ljubieasti, ponekad rufieasto-belicasti, izrazito dvousnati i nalaze se udruzeru u klasaste pr~ ljenove na vrhovima stablj ika i ogranaka. Cela biljka j e vrlo aromaticnog i svojstvenog mirisa.

336

LECENJE BlUEM

WRAUEVINA, IDRAUlKA, PISKAVICA, PISKAVAC

Galega otficinalis L. -

Papilionaceae

Dugovefua zeljasta biljka, visoka do 1 m. Stabljika joj je uspravna, uzdui; naborana i ~uplja. Listovi su perasto deljeni i dugaeld. Cvetovi su plavieastobeli, skupljeni u guste evasti. Cveta leti. Raste na vlatnim mestima.

Droga. - Vrhovi grancica u evetu i seme (Galegae summitas et semen). Sastav. - Alkaloid galegin (gvanidinov derivat), galuteozid (f1avonski heterozid), saponini, tanini i gorke materije; list ima do 100 mf!1'/. vi1amina C.
Upotreba. - Prisustvo gvanidinskih derivata objasnjava opravdanu upotrebu zdraljevine za leeenje laksih oblika secerne bolesti. Pojaeava lueenje mokrace, znoja i rnleka. Ulazi u samav antidijabetiCnih eajeva. Opomenal - Biljka je otrovna zbog galegina. Zbog toga se ne sme uper trebljavati bez kontrole lekara.

Narodna tmena: garingal, zdralika, zdralinje, zervinjak, jastrebina, ker zja ruta, kozjaca, luda trava, orlina, orlovae, piskovina, rujavae, skovral, harlina, silj.

tIVA TRAVA

Erodium cicutarium L'H6rit. - Geraniaceae
Trajna zeljasta dlakava biljka, visoka do 60 em. Ima dugaeke, perasto deljene listove i ruiicaste, crvenkaste, ljubieaste, ponekad i bele ' evetove na kratkim drskama. Od roda Geranium razl&uje se izduienlm 'l istovima i spiralno uvijenim klju'n om na plodieu, koji, kad se ovlali, patne da se odvija i kao burgija zavlaci u zemlju. Cveta od aprila do septembra. Raste svuda, a najviSe na suvim, suneanim mestima. UpotrebIjava se cela biljka brana u evetu (E rodii cicutarii herba), vise u narodnoj nego u .n aucnoj medieiru zbog nedovoljno poznatog hemijskog sastava i protivrecnih misljenja terapeuta o lekovitoj vrednosti live trave. Po nekima, deluje brie, ali slabije nego Hydrastis (a donekle i kao razen a gIavnica), a po . drugima, deluje 1.IVA TRAVA slieno rusomaci, draguscu j koprivi, pa se s tim drogama daje u obliku eaja kao hemostatik. Za suzbijanje metroragije i menoragije uzima se svaka 2 sata caj spravljen ad 20 g iseekane suve droge kuvane 10 min uta u 200 g vade. Tek u novije vreme (1952. do 1957) u zivoj travi su nadeni nekd amini, pirokatehol i cilibarna kiselina,

WTl ZECJI TRN. ZUTIKA ...

337

sast?jci (a mini) koji donekle mogu da objasne vekovno poverenje u hemostat u~ku moe ove vrlo rasprostranjene biljke . . Narodll~ lrnena: mala ziva trava, iglica, kacnjak, maeak, poludnevnica, tekhca, caplJan. crvene nofice, eapljina.

2UTI ZECJl TRN, 2UTA METLA, 2UKA-METLOVICA, ZECEVAC,BRNESTRA

Sarothamnus scoparius Koch -

Papilionaceae

Do 2 m visok grm. Raste na silikatnom zemJji§tu po vri§tinama i §umama. Stabljike i grancice su zelene i gole. Cvetovi su krupni. futi i leptiraslI; donJa usna Je trozuba, a gornja dvozuba. Seku se vrhovi grancica u cvetu, Sarothamni scoparii herba (oko 20 em) u maju i junu i brzo sU§e da sacuvaju zutu boju. Droga se mora cuvati hermeticki zatvorena u limenim sudovima, odvojena od ostalih droga, jer je otrovna! Sadrli alkaloide spartein, sarotamnin. genis tein i citizin. U farmaceutskoj industriji upotrebljava se za vadenj e sparteina. Cela biljka je vrlo o/rovna! SuI fat sparteina se daje kao lek za sree, ali sarno na lekarski recept.

2UTlKA, SIMSIRIKA, 2UTA SIMSIRlKA, ZUTOTRN

Berberis vulgaris L. -

Berberidaceae

Sim§irika je trnovit grrn, visok oko 2 m. Kora je sivo-zelena. U prlIjenu ima nekoliko listova, a po neki list je pretvoren u tm. Listovi su Dbratno jajasti, po obodu sitno nazubljeni, debeli i po povr§ini mrefasti. Cvetovi su zuti, sitni, skuplj eni u grozdaste obe§ene cvasti. Plodovi su ervenonarandzaste, duguJjaste bobice nakiselog ukusa, prijatne za jelo, a slufe i za spravljanj e kompota, slatkog, sirupa i drugih poslastica. Cveta u junu. Rasprostranjenost. - Ra~te po f ivUn ogradama, medama, svetlim ~u­ mama, pored puteva i drugde po suvim mestima. Svojstva. - Cvet je neprijatnog miri~a. Cela biljka je gorka i na prelomu futa. Droga. - Kora, koren i zreo plod (Berberidis cortex, radix et fructus) . - Plodovi se beru kad sazru, obicno krajem leta, brzo su§e na suncu u tankom s loju da s to bolje sacuvaju 'l epu prirodnu boju. - Kora i korenje se sakupljaju u jesen. Najvge se ceni kora s korena. Sastav. - Glavni sastojak je berberin (izohlnolinski derivat), oko 1"10. 1ma i drugih alkaloida: bcrberamina, berberubina, oksiakantina i dr. U plodovima ima oko bUfo jabucne kiseline, oko 50/0 §ecera i drugih sastojaka. Upotreba. - Za zaustavljanje krvavljenja iz mate rice van vremena menstruacij e, a li samo pod kontrolom lekara. Daje se u obliku infuza: 20 g

338

LECENJE BlUEM

kore 'I1a pol a litra kljueale vode, ostavi se 7-8 sati poklopljeno i ,uzirna 2 do 3 solje dnevno . U apoteci se spravljaju ekstrakt, sirup i drugi Ie· kovi. Britanska farmakopeja daje cist berberin kao gorak stomahik protiv proliva i povraeanja trudnica. Daje se i za demorfinizaciju. U narodnoj medicini koren i kora simsirike se upotrebljavaju za jaeanje, za leeenje jetre, za izbacivanje bubreznog kamena, protiv zutice, podagre i 'Slicnih bolesti. . Narodna Imena: babkovina, babotrsovina, bobkovina, breber, breberika, breberovina, divlji simsir, ruta siba, Zilta suma, rutelinka, Zilti sib, zuti si,p ak, rutikovina, ruto drvo, zutovina, zutokora, ki· sljen, ocetka, sutekovina, trpka ru· tika, cigansko grozde, cesmina, cesminje, simsiraca, simsirovo drvo .


ZUTILICA, 1:UTILOVKA, 1:UTILOVA TRAVA

Genista tinctoria L.
PapiHonaceae Razgranat grm, visok od 50 cm do 2 m. Grane su mu uspravne, pru· gaste i zelene, obrasle naizmenicnim, prostim, duguljastim liscem, a na Yr· hovima su male grozdaste cvasti od zutih cvetova. Cveta od aprila do avgusta. Raste na suvim livadama i u 'hrastovirn i borovim sumama do 1.800 m nadmorske visine. K<miste se cvet i seme (Genistae tlos et semen). Sadrli oko 0,3"10 alkaloida: anagi· ZlTTlLICA rina, citizina i metilcitizina, flavon· skog heterozida luteolozida, malo etarskog ulja i vitamina C. Narodni diuretik, dijaforetik i laksans.
Narodna Imena. - Osim navedenih, evo jos nekoUko narodnih imena: zuteljica, obicna zutica, zanovet, trava od futice, drenk.

z
ZDRAVAC, 2:DRALICA, PRIBOJ

Geranium macrorrhiztlm L. -

Geraniaceae

Dugovecna mirisna zeljasta planinska biljka. Ima do 1 m dugacke, kao prst debele rizome koji puze skoro 'Po povrsini zem'lje. Cvet je crvenkasto-ljubieast, oblikom podseea na rorun ili zdralov kljun. Cveta od aprila do juna. Sadrli etarskog ulja, tanina i flavonskih heterozida. Tipicna taninska droga, osobito rizom, gde ima najvge oporih jedinjenja. Narodni lek za lecenje upala sluznice organa za varenje. I druge domace Geranium-wste sadrZe mnogo tanina. Tako, naroeilto Geranium sanguineum L. (devojacko oko, zdravinjak, krvavac) ima u rizomu oko 160/0, a G. pratense L. (Iivadna igliea, ilja, materniea) i G. silvaticum L. (~urnska igliea, gorska ljubieasta ilja, lisicka) vi~ od 200/0 tanina. Geranium Robertianum L. (ziva .t rava, ·kacja trava, Irrvniea, pastirska iglica) ZDRAVAC u nadzemnim delovima ima oko 300/0 tanina i ceni se, osobito u Zapadnoj Evropi, kao jedna od najvaZn:ijih taninskih droga. Ove biljke nisu otrovne, rastu svuda, svakom su pristupacne i mogu se koristiti kao dobra tonika i adstringencija umesto skupih uvomih droga istog sastava i dejstva.

340

LECEN1l! BIL1l!M

ZELENIKA, ZIMSKO ZEllE
Pirola umbel/ala L. -

PIiIrolaceae

ZELENlKA

Mala, trajna, zeljasta biljka, visoka oko 20 cm. Li~ee je trajno, prezimljuje, koznato, u dnu stabIjike. Cvetovi su beli iii ruZicasti. Cveta leti. Naj~Ce raste po peskovitim borovim ~umama. Upotrebljava se list (Pirolae iIi Chimaphilae folium). Sadrii oko 40 / 0 tanina, fenoInm heterozida arbutozida, metilarbutozida i enkolozida, Ijute supstancije himafilina, gume, skroba i ulja. Hemijskim sastavom zelenika je slic.. na medvec1em groZc1u, pa su joj i dejstvo i upotreba gotovo , i ste: antiseptik mokraenih puteva. U SAD se cooi kao toniik i ads tringens i .upotrebljava se za leeenje reumatizma, upale bubrega, proliva i skrofuloze. Narodna imena: vrist, zelenika, zelencic, kru~cica, hrclec. Istog hemijskog sastava i dejstva je i srodna vrsta Pirola rotundifolia L. (gru~6ica, zimsko zelje, kruscica, hostna pesa, hru~cica).

ZELENKADA, 1UTI SINOVRAT, 1UTI NARCIS, ZERINKADE, LAZARICA

Narcissus pseudonarcissus L. -

Amaryllidaeeae

Trajna zeljasta biljka, visoka do 40 cm. Iz krupne lukovice rano u proIeee izbiju po dva sabljasta !ista i divan rut, krupan evet. Zelenkada je ukras p'ianinskih livada. Gajli se kao omiljeno cveee. Upotreb1java se cela biljka 5 lukovicom. Sakuplja se dok cveta. Lukovica je gorka i Iju~a od alkaloida narcisil1a j likol'ina. U lukovici ima jo~ i sluzi, inulina, mnogo ig!ica kalcijum-oksalata, malo ~eeera i voska. U !istu i cvetu ima vrlo malo etarskog i masnog ulja, fitosterola i karotena. U maloj ko!icini (2 g suvog cveta na 200 g kljueale vode) olaksava iska~ljavanje, a u veeoj dozi izaziva povraeanje. Spravlja se i sirup: 100 g svezeg cveta kuva ·se 5 minuta sa 250 g vode, ocedi, iscedi i pomesa sa 500 g meda; u zima se 2-3 kasike dnevno protiv obi6nog i velikog kaslja, tkatara pluea i astme. Stucane lukovice se stavljaju kao oblog na opekotinu.

ZECJA LOBODA. LISAJIVICA . ..

341
cus L. (bell narcIs: blj eh sunovra t, ov~ica, gorska ruZa, zerlin) , N . radiflorLIs Sa hsb. (narclS, belocva t, dokolj enica, di vlja zerina) i dr.

Sll~no~ sasta:-a i .~ejs lva su i druge vrs te is tog roda: Narcissus poeti-

ZECJA LOBODA, LISAJIVICA, TRAVA OD LISAJA, RUNJIKA KOSMURA •

Hieracium pilosella 1. -

Compositae

. Trajna, mala .zeljasta, vrlo dlakava biljka visoka do 25 em. Na zemlj i je rozeta ou dugu~jastih, ?bratno jajas tih lis tova . Na vrhu s ta blj~ke j e glavi~asta cvast svetlozute bOje. Cve ta od maja do septembra. · Raste na suvorn

ZECJA LOBODA

zemljgtu. Upotrebljava se cela biljka s korenom (Hieracii herbal. Sadrii gorke materije, tanina, smole, sluzi, f1avonske deriva1e (boja cveta) i Ilmbeliferon (vict. Ncisparljivi filOncidi) . Narodni lek za le~enje "gaja, upale mokracne be~ ike, izbacivanje peska i karnena iz bubrega i mokracne be~ike i za poja~ano mokrenje.

mr~avom

05tala narodna imena: zlatni·k , sje uho, ov~ija brada, proljetnica,

jandra~ika,

runjavi~ina,

kosmatica, mgja ov~ica, mislavak, trava od po1ja~ine.

342

LECENJE BILJEM

ZECJA SOCA

Oxalis acetose/la L. Oxalidaceae Sitna, nezna biljcica, visoka 10-15 cm. Po zemlji je polegla i svojim Hstovima podseca na deteIinu, ali su vrlo kiselog ukusa ,i na nalicj u purpurnocrveni. Listovi se sklapaju kad se dodimu. Raste po vlaZnim gus tim ~umama. Cvetovi su beli Hi Ijubieasti. List zecje soce je prijatnog kiselog ukusa koji osvezava, ali je otrovan zbog veHkog sadriaja oksaine kiseline: 0,80-0,900/0. Narodna Imena: boiji kruhek, deteI,i nka, zuta detelina, zajcja deteljica, zajcja sol, zecja detelina, zecja kiselica, zecja so, zecji kiselj, zecji kiseljak, zecji kupus, kisela djetelina, kiseljak s tri lista, kiseljaca, kozji kiselj, kukovacina sol, slanica, socica, ceZECJA SOCA

celj,

so~ka.

ZECJA ILl ZECIJA STOPA

Geum urbamtm 1. -

Rosaceae

Trajna zeljasta bHjka, visoka do 90 cm. Rizom je kratak, nasmed i obrastao debelim adventivnim korenjem ;
prijatno mirise Ita karanfilie.

Sta-

blo je malo ·razgranato, dlakavo i pod prstima grubo. Prizemni listovi su u rozeti i perasto deljeni , a oni na stabljici 'su trodelni. Svi Iistovi su po obodu nejednako nazubljeni. Cvast je grozdasta metlica. Cvetovi su zute boje, dosta sitni, <Ila dugim dr~kama. Plod je 6upava loptica. Cveta leti. Rasprostranjenost. Raste svuda, a najvge po obodima ~uma i ~um­ skim cistinama, pored puteva, ograda i drugde. Droga. - Rizom s korenjem (Gei
urbani, Caryophyllatae rhizoma) .
ZECJA STOPA

ZECJI TRN . GLADIS . . .

343

~~st~v. - Oko 300/ 0 tan ina, rna'lo flavonskih heterozida, jednu gorku rnatenJu I o ko 0,35'10 etarskog ulja svojstvenog prijatnog rnirisa na karan. filie , jer sadrii eugenola. . Upotreba .. - Tonik, adstringens, antiflogistik i antiseptik zbog tan ina I ellgenola. DaJe se pro t·iv di spep.sije, hronicnog proliva i dizenterije. 1. Za i.a~anj e desll; (krvav/jenje): 2 supene Wilke sitno izrezanog rizoma popantl sa 300 g klJucale vode, poklopiti, ostaviti da prenoCi, pa sutradan tom vodom ispirati usta. . . 2. Upa/a ~ e~ l1i i tlsla: po 50 g s itno izrezanog rizoma zeeje stope i karnlllce pome~a tl I od toga spraviti i upotrebiti eaj kao pod 1. 3. Tinktura:' 20 g si tn~ .re.=og rizoma driati 8 dana u 100 g 700/ o-nog a1kohola, ocedltl I upotrebltJ 10-15 kapi u kafenoj ka~ieici vode za ispiranje usta 4 do 5 puta dnevno. Narodna Imena: benedieica, blaienak, garanfilaea, gariofilata, garufala, grebnik, zecja noga, zecja s tllpa, kararndil, koncae, mitroviea. SHeno se upotrebljava i rizom od srodne biljke Geum rivale L. (grebie), koja ima zuckaste iii svetloorvene cvetove, raste pored vode, a l' rizomu ima do 400; 0 tanina.

ZECJI TRN, GLADIS, GLADUSAC

Ononis spinosa L. -

Papilionaceae

Zecji tm raste na mr~avom i suvom zapu~tenom zemljgtu i pa~nja­ cima kao dugovecan, zelj ast, nizak (do 50 em), vrlo otporan i veoma bodljikay korov po ccloj Evropi, zapadnoj Aziji i sevemoj Africi. Cvetovi su najeeUe ruficasti iii Ijubieasti. Koren se kopa u jesen. Droga. - Koren je vrlo zi I a v, vanredno tv r d, z b i j en, d r v e n, razdeljen na viSe glava, skoro valjkast, eesto je pljosnat, kriv, vijugav i oko svoje osovine u v I J en. Debeo je najviSe do 2 em. Katkad je uzdm raspuknut i raseupan u vlakna. Uk u 's a je najpre sladunjavog, a zatim pomalo oporog i naljutog. Sa amonijakom drveni dec poruti. L u porn se vidj karakteristiena gmda korena. Osobito je cesta nepravilnost, usled koje se s r z n i z rae i naizmence sa drvenim delovima ekscentrieno sire kao Ie p e z a s to z r a k a s t i, povijeni kraci n e j e dn a k e 5 i r i n e i d u z i n e. Godovi se vide kao manje-vge istaknuti svetliji iii tamniji, koncentricni iii ekscentrieni krugovi. Sastav_ - U drogi ima t r i t e r pen s k 0 gsa p 0 n 0 z ida zbog koga koren deluje diuretieno. Ima nekoliko izoflavonskih heterozida. Sadrii a1kohola 0 no k 0 I a, tanina, secera, etarskog ulja i jednu 'Slatku materiju slienu glicirizinu 0 non j d, koji ima slaba hernolitieka svojs tva saponozida. Upotrebll. Zecji tm ulazi u sastav raznih diureticnih eajeva. Ostala narodna Imena: agler, bijeJi tm, bodez, vodotirka, volea, vucitm, ~'u eji tm, gladiz, gladisevina, gladiSina, gladiska, grebenika, grmotrn, ig· lica, kokorovo zelje, kraljevska salata, milotm, rupni tmie.

344

LECENJI! BILJEM

ZIMZELEN, MALI ZIMZELEN, 2ENSKA PAVENKA

Vinca minor L -

Apocynaceae

Trajna, mala, zimzelena biljka, sa poleglim, tankim, sterilnim stabljikama koje su dugaeke 2-3 m i evetnim uspravnim graneieama visokim 10-20 em_ Listovi su naspramni, sjajn.i, goli, oval no ,izduieni, kozasti i po obodu ceIL Cvetovi su vrlo lepi, modri, na dugackim drskama, pojedinaeni i levkasti_ Cveta od marta do juna, ponekad i u jesen_ Ukusa je gorkog i oporog_ Raste po abodima suma, u zivicama, pored stena i zidova; gaji se kao c.:veee, naj eesce po grobljima. Upotrebljava se list (Vincae minoris folium) bran sve dok biljka eveta. lma 0,3'10 alkaloida vinkamina i drugih sradnih alkaloida, heterozida vinkozida, urealne i drugih kiselina, sitosterola, tan ina, oko 205 mg"/o vitamina C i drugih sastojaka. Vinkamin snizava krvni pritisak slieno rezerpinu. List se upotrebljava u narodnoj medicini kaa gorko i oparo sredstvo za jaeanje: 1 kaSika zdrobIjenog liSea kuva se 15 minuta u 200 g vode, ostavi 2 sata i pije po I kasika 3-4 puta dnevno pre jela. Moze se uzimati i u obliku praska (3-6 g dnevno). Spravlja se i /ollicno vino: 100 g zdrobljenog lisCa prelije se 1 litrom najboljeg crnog vina, dr:zi 10 dana eesce muckajuci, oeedi, iscedi i pije 3-4 puta dnevno po 1 kasika pre je la. Smanjuje zeCI i kolieinu seeera u mokraCi dijabeticara. Smanjuje lucenje mleka:. Ostala narodna imena: amantil, breenova trava, venka, vineica, granieka ljubica, zelengora, zelenika, zirnzelenka, zimizelen, zimolezovina, krvoloenjak, letenka, ljubiea, ljupcac, morska ljubiea, pavinka, pavlovsko cvece, plavet, povinka, privinae, svedre. Gotovo istog hemijskog sastava i dejstva su i dYe srodne bHjke iz istog roda: Vinca herbacea W. K. (plavicasti zirnzelen, letenga) i V. major L. (zimzelen, muska pavenka).

ZLATICA, LEDINJAK, ZLATOUSTA MASLACNICA, PSENICICA, 2UJA

Ranunculus licaria L Rammeulaceae Gola zeljasta biljka, visoka 1525 em. Cvetovi su zlatnozuti j javIjaju se pre no sto gora olista. Korenje je pretvoreno u duguljaste soene krtole, koje se u narodu upotrebljavaju (Ficariae radix) za leeenj e hemoroida bilo da se sveze krtolice stueaju i stavljaju kao oblog, bilo da se 'k uvaju u mleku pa se dobijenom kasieom oblaze. IIi se 20g krtoHca zlatice i 20g pupoljaka erne topale stavi u 200 g ulja iIi masti,

ZLATNICA. CELEBI·GRANA

345

umota u krpe, stavi u lonac 5 vodom i kuva 5 sati, posle cega se toplo is· cedi. s tav i u su ve tegle i svako veee se tom lekovitom maMu maZe. Osim toga mora se paziti na stoiicu, da bude uredna i da ne bude tvrda. Istovre· meno se pij e caj od zlalice (10 g na 100 g yodel ili eks trakt u obliku pi· lula (0,20 g ekstrak ta) 2-3 puta dnevno. - Ziatica ima f erlolski heterozid, saponin, etarsko ulje i ureazu . .

ZLATNICA, CELEBI·GRANA
Solidago virga·aurea L. -

Compositae

ZU\TN ICA

Trajna zeljasta biljka, visoka od 10 do 100 cm (zavisi gde raste). Stabljika je us· pravna, tanka, skoro gola i sarno na gor· njem delu razgranata. Listovi su dJakavi, duguljasto-<>valni; donji Ii stovi su na dr· skama i po obodu testerasti, a gornji su sedeei. Cvetovi su sitn.i, zlat notuti, sa· kupljeni u male glavicaste cvasti 10 do 15 mm visoke i 15-20 mm siroke; cvasti su metlicasto rasporedene na vrhu stab· Ijike. Obodni cvetovi su jezicasti, zen· ski, a oni u sredini su cevasti, hermafroditni. Cveta od jula do oktobra. Rasprostranjenost. - Suve svetle suo me, sumske cis tine i obodi, stene, do 2.700 m nadmorske visine. Ima viSe Yari· jeteta i rasa zlatnice: na planinama (Soli· dago mirluta L. ·i S. alpestris W. K:) i obal· nom podI1ucju Sredozemnog mora (S. mao crorrhiza Lange) su sitne, niske, a u nj· tim predelima (S. vulgaris Lam.) su vi· soke. Iz Amerike su kao ukrasne prenesene u parkove S. gigarltea Wild., S. gramirlifolia Elliot i druge. One su najkrupnije. Sve su slicnog hemij skog sastava i terapijske vrednosti, ali se ipak u medicini najviSe ceni S. Virga·aurea L. Droga. - Vrhovi grana u cvetu (Solidagirlis virga.aureae herbal. Sastav. - Elarskog ulja dma (u "!o): u podzemrum organima 1,2, u meu 0,70, u cvecu 0,50, U stabljici 0,30. Tanirla Ima (u O{o): u cvetu 16, U li stu 11-15, u podzero· nim organ ima 8-10, u stabljici 4-9, a U semenu 6. Tanin je katehinski. Saponozida ima najvJse u stablj'ci, manje u listu i cvetu, a najmanje u korenu. Iroa i fla· vOrloida i ocganskih kiselina.

346

LECI!NJE BIlJEM

Upotrcba. - Narodni lek za leeenje hronienih oboljenja bubrega, be· ~ike i fuei, za leeenje rana, proliva i raznih zapaljenja koze i sluzniee. Ulazi u sastav diuretienih cajeva za leeenje pielonefrita, cishta i hernoragienog ne· frita. 1. Hronitni Ilefrit: po 15 g zlatnice i lista bosiljka i 70 g brezovog li· sta se pernesa; 3 supene ka~ike srne~e popari se sa pol a litra kljueale vode, poklopi , ostavi 3 sata i popije pre je la u toku dana. 2. Pro lit', krv u stolici: 100 g zlatniee popari se 1 litrorn kljuCale vode, poklopi, ostavi eelu noc, ocedi i pije umesto vode u toku dana. Moze se za· sladiti, najbolje ruzinim medom. Na isti nacin se moze spraviti i upotrebljavati eaj od 50 g zlatnice i 50 g rizoma trave od s rdobolje (Tormentilla), ali se trava od srdobolje mora prethodno kuvati pol a sata, pa na kraju kuvanja staviti unutra i zlatnicu. 3. Uremija, teskoce pri mokrenju: po 20 g zlatmce, korena selena, o~· trike (Carex) i sapunjaee i brezovog lista se pome~a; 5 supenih ka~ika sme~e prokuva se 10 minuta u 1 litru vode u poklopljenom sudu, ostavi preko n06i i sutradan pije wnesto vode. Moze se piti i zasladeno, najbolje sirupom od ribizla ili od kiselih viSanja. 4. Reumatizam, upala zglobova: po 20 g zlatnice, breze, OOpa, t.rave-ive i paprenog lisea se pome~a i postupi kao pod 3. 5. Rane: po 25 g zlatn-ice, petrovea, Zaifije, rusomaee i zmijske trave (Sal1guisorba) prokuva se 15 minuta u pokJopljenom sudu u 1 li1ru vode, ostavi 8 sati, oeedi, iseedi i time ispiraju rane iii se oblaiu natopljenim plat. nom (ovo je u spesno koriSceno u II svetskom ratu u nedostatku drugih lekova). Ostala narodna Im.ena: fudinska trava, zlata ~iba, krkiea, poganska tra· va, trebuhovka, ~tapika.

ZOVA,BZOVA,BAZGA,BAZ
Sambucus nigra L. Caprifoliaceae

Zova je grm iii manje drvo, vis oko do 5 m. Ona vrlo ranD olista. Grane su joj ispunjene bel om srZi. Ima naspramne, neparno peraste listove. Cvetovi su sitni, mleenobeli, jakog mirisa, udrureni u vrlo krupne lepe, raevaste cvasti sliene Wtu. Plodovi su sime, zeljaste, a kad sazru tamnoljubieaste bobice s crve· nomodrim sokom. Cveta od maja do jl,lla. Rasprostranjenost. - Zova raste svuda, naj vge po vlafnim i zapu· ~tenim mes tima, po naseljima i oko njih, po obodu ~uma i ~umskim pro· secima. Berba. - Beru se cele zovine cvetne kite po lepom i suvom vremenu, eim se cvetici poenu otvarati. Precvetale cvasti se ne srneju brati, jer daju drogu koja nema tako pl1ijatan i jak miris i mrke je boje. Cvetne kite se pazljivo odrefu i u korpi odmah nose kuCi, nanizu na konac kao duvan, i obese negde pod krovom na tavanu ili u su~nici da se ~to pre osu~e. IIi se jedna po jedna naretko poredaju na lese. Promaja treba da bude ~to j aea da bi se evet ~ to b r e 0 s u ~ i 0 i sto manje potamneo. Sa rno u slueaj u rdavog, vlaznog vrernena, susnicu treba grejati

z

ZOVA, BZOVA, BAZGA ...

347

ali ne iznad 40·C. Kad se cvasti potpuno osu§e, k run e sen a d r e § etom, tako da na re§etu ostanu peteljke, a kroz njega produ sarno cvetici. Pre.thodno se pregleda svaka cvast i jz nje izbace cvetici koji su potam. nelI, posme~~1. Suva . droga mora biti jednolike svetlozute boje. Cvet zute, mrke III crne bo]e treba odbaciti. Do prodaje cvet se moze cuvati krace vreme u platnenim vreCicarna obe§enim na tavanu iii na 'l1ekom drugom suvom mestu. Za duze cuvanje mora se zapakovati u sanduke oblozene tamnom hartijom iii u dvostruke kese ad hartije, jer cvet privlaci vlagu i poplesnivi, pa se mora baciti. Droga. - CvetiCi (Sambuci tlos) su belo-zuckaste boje i vrlo sitni, svega 3 do 5 mm u precniku. Imaju petodeonu toe. kastu krnnicu, pet pra§nika s velikirn zutim antera,ma (Sambucus ebulus, apta, burjan, smrdljiva zova ima crvene an· tere) i kratke, sedece, zelene iigove (S. racemosa, crvena zova, divlja bazga, planinska zova ima Ijubicaste). Droga je osobitog, dosta prijatnog m i r i s a, auk usa je najpre sluzavo-sladunjavog, a kasnije maJo Ijutog i nagorkog. ZOVA Sastav, Hemij ski sastav zovinog cveta jo§ nije tacno poznat. Sadrii he t e r 0 z ide k 0 j i i z a· z i v a j u z n 0 j e n j e, 5 am bun i g r 0 zi d (cijanogenetski heterozid), f I a von ski he t e r 0 z i d rut 0 z i d, tan ina, svega oko 0,025'10 eta r· 5 k 0 g u I j a konzistencije masla nepozna10g sastava, zatim ·ima smole, §e· cera, holina, organskih kiselina i dr. Upotreba. ·- Zova se daje u obliku toplog caja za znojenje protiv na· zeba, zatim kao diuretik i emoliens. Vlazi u sastav laksantnog eaja. V nared· noj medicini se upotrebljava mnogo vi§e nego u §kolskoj za leeenje sVdh bolesti ad nazeba, organa za mokrenje, disanj e itd. I. Caj za znojenje: 10 g zovinog cveta popariti 1 htrom kljucaJe vode, poklopiti i posle pola sata toplo piti na 2 sata po 1 ca§u; zasladiti vBnje. vim si rupom. Na ·isti nacin se moze spraviti i upotrebiti caj od sme§e: 4 g cveta zove po 3 g lipe i kamilice. 2. Za ;acc izluciva nje mokrace: 'Po 30 g cveta zove, ploda per§una i kleke i 10 g moraca. Tri supene ka§ike smde popariti sa pola litra kljucale vode, poklopiti i os ta-viti preko noei. Piti tri puta dnevno po I ca§u pre jela. 3. Za lakse iskas/javanje sluzi: po 30 g cveta zove i podbela i po 20 g cveta belog sleza i moraca. Tri supene ka§ike sme§e popariti sa 400 g klju. cale vode, poklopiti i posle 2 sata piti toplo na 2 sata po I ka§j,ku.

li s t i p I 0 d Z 0 v e. zofa. U kori i listu ima. socnHl plod01la peku rak iju. Od zrelih. burjal1 (S . cmi bezeg. Gramineae I I ZUBACA U CVETU ZUBACIN CVET . bazgovina. ern a zovika. obzovka. belika. erni bazag. buzvoka . 1ista pitomog kes tena. budzova. U narodu se svi delovi zove upotrebl javaj u za lecenj e mnogih bol esti. ima jabucne kiseline i mnogo crveno-Ijubicaste boje . bok\' ice i majkine du ~ ice. sambunigrina .ima sap6n ina. ZUBACA Cynodon dactylon PeI'S. bazdov. abzo· vina.). zaovlji ka. Nekad se od soka izradivao gust ekstrakt (Roob Sambuci) i upotrebljavao kao la ksans. eb ulus L. koji deluju kao jak purgans. bazovina. divja zovika. avtuga. U narodnoj medicini upotrebljavaju se kao lek i unutra~nja k 0 r a.jednog alkaloid a i pu rgativne smole. zoha.) i apIa.v vclikog kaslja: po 20 g cveta zove. boz. grozna zova. pitomi boz. Slicnog hem ij skog sastava cr dejstva su i crvel1a i1i planinska lDva. zovljika. Dcluje purgativno. bzovka. Io~ su Teofras t i Plinij e znali za lekovitos t zove. b'zga.348 LECBNII! BIUEM 4. a u veeoj dozi i diureticno i izaziva proliv. Ostala narodna Imena za Sambucus 11igm: abzov. ovzovina. tanina i holina. Kora je najpre blagog uk u sa. U bobicama. bazag. a zatim gorkog i izaziva gadenje na povracanje. zovik . bujad. ali se rede upotreblj avaj u ponegde kao narodni lek. bozovina. U kori . bazovika. Pro/. kao pod 3. rosulje. bezgovJna. crna zova. pored ostll!log. pi ~ta ljnik (Sambucu s racemosa L. abdovina. pored ~eCera. Iedino ~to se ce~ee koristi protiv r eumatizma korenje od apte i pekmez od zrelih plodova.

trosko[. Ponckad se trazi za izvoz. Naraste 30 do 50 cm. krvokopica. Upotrebljava se rizom (Rhizoma graminis major). Brzo se razmnozava veoma zilavim rizomima. SluZi i za falsifikovanje pirevirrle (Triticum rep ens L.ZUBACA 349 Zubaca je najotporniji korov na~ih zitorodnih krajeva. troskocic. Droga nije dovoljno ispitana. zubovina. Sadrzi asparagina. . krvavica. raznih soli i dr. Cveta od proleca do jeseni. Ulazi u sastav diureticnih cajeva. Narodna imena: bermudska trava.). troska [rava. wbenka. skroba.

Iecenje koznih bolesti. Raste svuda. Cvetovi su mirisni. dremovka. jovandance. tanina. prava broeika. zivboza. vitamina C i dr. Sadrli heterozida asperulozida i primeverozida. Narodni lek za urnirivanje. krpelj. meku~ica. jovansko eveee. - Rubiaceae Trajna zeljasta biljka. jovanova travica. kao tonik. divIji broe. ivanova trava. vrlo malo etarskog ulja.I IVANJSKO CVECE Galium vert/m L. bela dremota. prihvat. mracnica. voska. sakupljeni u metlicaste evasti na vrhovima granciea. lepu ~a. antiskorbutik Narodna imena: banj~cak. Bere se gornja polovina bHjke u evetu (Galii veri herbal. hvatavae). stomahik. saponozida. lepaee. ivan-evet. obicna broCika. priljepaca. gospina stelja. broeae. siri~tica. Slicnog sastava i dejstva su i druge do mace vrste istog roda: Galium aparine L. (bejIDvka. rumena lakota. zuta bro6ka. Listovi su duguljasti.p rsljenove (6-12). brocae. zuto ivanjsko evijeee. ervenu boju. ~ilja­ sbi 1 sakupljem u . gospin prostirac. slipavka. visoka do 80 em. Galiun1 lVANJSKO CVECE . krpiguz. prikrp. Cveta leti. bijelo ivanjsko evijeee. zuti. crni maj). Galium mollugo L. pup cae. ivandance. (broearua. divlji slajer. divlji broe. prikrp. ivanovo eveee. brocae.

. eim se voda povuce iz bara RIZOM lDIROTA U JESEN : 1 i mocvara.5-3.Jjka s vrlo razvijenim.stvenog. m a I 0 0 r g a nski h b a z a (holina i metilamina). 4 .p remda u njemu ima vge etarskog alja.Droga sadrn 1. jer pokorica spreeava isparavanje. Berba. na prelomu belieast. simi i d .a. uzdu! rasece i ~to pre osu~i u su~nici do 40oC.Rizom se kopa iii krajem leta ill pocetkom jeseill. ali ima :lut cvet. Scirpus) ima1u valj. 3 .' (beli primak) . 's abljasbim. Sastav_ . Svoj.mlROT 351 cruciafa Scop. do 1 m dugaekim 1 do 3 em ~irok. Save i drugih reka.LlSNI ozruCI roeitim vilama. t an ina. malo spljo~ten iii skoro valjkast. koji su na donjoj strani obrasli mnogobrojnim Ziloicastim korenjem. maslenik. IDIROT Acarus calamus L.Rizom idirota (Carami rhizoma) je ako 20 em dugacak i 2-3 em debeo. (krstata broCika.im listovima. duguljasta crvena bobica. R 0 g 0 z i vezljika (Typha. aromatienog i pomalo Ijutog uk usa. Cela biljka prijatno mirge. ocisti od korenja. zute gorke supstancije a k 0 r ina. 2 . dobro opere. c1urc1evsko evece. Stabljika je pri dnu ervenkasta. spolja smed. zelenim. a na vrhu se zavr§ava zbijenim evetnim Zuckasto-zelenim klipom okrenutim u stranu. c1urc1evee zueanica krizarica. V 0 den ape r un i k a (Iris pseudacorus) ima slieari list. Droga_ . Na poprecnom preseku tad a se lupom mogu videti sitne ~upljine. . Cveta juna i julao Plod je . Na gomjoj strani vide se naizmence trouglasti i pomalo opali 0 z i I j e i 0 d I i ~ c a i mrkoervenkasti izbrazdani cIanci od stabljike. a odozdo male okruglaste udubljene belege od k 0 r en j a. zuti primak. olju~ti mrka pokorica. Raste u mno~tvu po na~im blatima i moevarama svuda pored Dunava. Vam se iz mulja naVRSNI PUPOUAK. Tise. amorfne. Idirot ne treba zameniti s nekim drugim biljkama. stravna trava) i Galium p~lustre L. razgranatim rizomima.BOCNI PUPOUCI. mnogo skroba. zmast i me k k a 0 sun d er. R1zom obeju ovih vrsta nema prijatan miris Jdirot. gubitak ulja. a od gore pravim. Pepela ne . U vodi rizom postaje sunderast. jgca i trulih delova.5010 eta r s k 0 g u I j a. aromaticnog md r i s a.kast i deb eo klip. Neoguljen koren se manje ceni. s m 01 e. gonkog. koje su u luk porellane u 1 iii 2 reda. - Araeeae Ic1irot je dugoveena zeljasta bj.KORENJE.

. . jakog. vodeni cmin. I danas j e to u sve tu cenj en »s i'rotinj s ki zacin«. vodeni futi lilijum. proliv i smanj uju kiselos t u zelucu. babji stapi. ldirot ulazi u sastav brasna za tovljenje stoke. 4. sabljar. tin ktura i ekstrakt od idirota ublaiavaju i eludacno-crevne grceve. Caj za bolje t'arel1je: idirota. komus. 3. ldirot je nes kodljiv i ne izaziva naviku ni dufom svakodnevnom upot rebom . Konjima sc daje po 10-15 g idirota u prahu u mekinjama kao stomahik.vake godine kod nas predestiluju i dobija skupoceno mirisno etarsko ulje (Calami aetheroleum). 5-trime tok sibenzen). Sadrfi aza rona (l-propenil 2. poklopiti i. vagonske ·kCllicine idirota se ~. . kamHice i moraca . svo. balad. Etarsko ~lje i akorin izazivaju apetit i poboljsavaju varenje hrane. vodeni min. u na s se sas vim m alo trosi zbog neobavestenosti. Idirot ulazi u sastav raznih preparata za spravljanje likera i drugih desertnih pica. Osim toga . Vrlo lako se ras tvara u 9()<J/. Medutim . kalmus. aromatienih i gorkih rakija i sl. vodeni macic. gorke deteline i kore (lju. baban. mirisavi s as.ske) od gorke 'Pomorandie . klekinja (zdrobljenih) i pers unovog lis ta .kmin. nane.po 20 g pomesati. popiti posle jela. Ima jo§ i raznih terpena.352 LI!CI!Nll! BIUl!M s me os ta-tri vi§e od 6' /. zuti lj i1jan. Diureticl1i caj (da se pojaca mokrenje): idirota. tatarsko zelje. temgvarska sasa. id·iret. poklopi i posle dva sata pij e 3 puta dnevno pre jela. kolmez. vodeni bozur. Caj. E ta rsko ulje . nane. svak e godine se izvezc po vise desetina vagona (s totine hiljada kilograma) osu senog idirota u industrijske zemlje Zapadne Evrope i Severne Ame ri ke.i stvenog mirisa. ola ksavaju iskasljavanje s luzi obolelih od bronhitisa. m nogo seskviterpena i azarilnog a ldehida . §iroki locek. Najce§ce je me§an s korijandrom. sa§a. kad se ohladi. maticnjaka . lincure. vodena sabljica. Zeludacl1i caj (za apetit): Jdirota. (OrfeLin). Od te sme§e uzme se 3 pune supene kasike. Evo kako se mogu spremiti lekoviti cajevi od ic:Lirota: 1.Id iro t je lekovi ta i vaina do maca a romaticna biljka za indus tri j sku p roizvodnju mi ri s nog e tarskog ulja. popari sa pola litra kljucaIe vode. Cir i eillea (upotrebljavaju u Holandiji i SSSR-u): ldirot i slatki koren samelju i uzimaju triput dnevno pre jela po 1 kafenu ka§icicu 'll jakom caju od kamilice. osobito u tropskoj Aziji. a za vreme rata bio je vaza n aroma t ican zacin. pa se trosio kao »ratni biber« i »ratni cimet«. Punu supenu ka siku popaT-iti sa 200 g kljucale vode. etanolu. Upotrcba.po 25 g pomesati. odstranj uju gasove. To je jedno od lIajboljih ze luda cno-cr evnih aromaticno-ljutih biljl1ih sreds tava. kicice. Ae thcroleum Calam i je nagus ta. stavrti u jedan litar prepecenice i pos le 8 dana (uz cesce muckanje) poceti piti triput dnevno po 1 kas iku na pola sata pre jela. temi~varka. iciTOt. zutomrka go rka teenos t kam· foras tog. je r nij e b ilo skupocenih zacina iz tropskih ze malja. vodeni .'Po 20 g pomesati. igirot. 4. koje se izveze na Zapad proizvodacima kozmetike i parfema. 2. Narodna lmena: babad. miri sava trska. Na ialos t. E t anolnog ekstr akta m ora da ti najmanje 18'10.

sarno se prethodno mora raspitati da Ii se traZi posebno odvojen list iii cela biljka. Premda je imera mnogo istl'aZivana. Tako je utvrdeno da je imeJa s jabuke i jele otrovnija od one sa topole. ~ to pre osusiti u tankom sloju. U farrnaciji se upotrebIjava za izradu Adeps benzoa tus. Droga. vosak. be lim lu· kom i drugim lekovima. manje s jabuke. stipes et folium) . preporucuje se njeno branje. ali kako je ima svuda mnngo i po ~ to se trazi za izvoz. . a mestimicno se i gaje u indomalajskom podrucju. vrl o razgranat. izmirna i 'l1jena tinktura se upotrebljavaju za inhalaciju i kao blaga aromatiena antisepticna sredstva spolja u sastavu raznih voda za negu usta i za druge higijenske i kozmeticke preparate (los i 0n i) . Misli se da je glavni konzervans u smoli koniberilni benzoa t. Daje se i protiv bdienog katara. amilnitritom. Kod nas se imela malo tro~i.IZMIRNA . rede biljka (Visci albi herba. pa se sme upotrebiti sarno pod nadzorom lekara da ne bi do~lo do trovanja .Imela dobro deluje protiv visokog krvnog pritiska i arlerioskleroze . Plod je bela. IMBLA. koja se duze sacuva od kvara nego obicna svinjska mast. Kod nas je obieaj da se bere zimi.List i mJada grana. BENZOE. po obodu celi i imaju 3-5 nerava.mirna bolja od sumatranske. . jodidima. Za planince ovo moze biti dobar izvor zarade preko zime jer tad a na selu nema poljskih poslova. koje rastu divlje. 'okrugla. visok do I rn. drvenasta. ·sedeci. naroeito deci i starijim osobarna. Listovi su debeli. j er j e primeceno da je sijamska iz. Tzmirna deluje kao antiseptik i ek>spektorans. Benzoe se daje kao ekspektorans u slueajevima hronienog bronhitisa s obilnim i gustirn sekretom. SMIRNA Resina Benzoe Tzmirna je balsamicna smola dobijena iz zaseeenog stabla raznlh vrsta Styrax (Styracaceae). IMELA. a plodi od avgusta do novembra. flavonski heterozidi. . uvek zelen grmic. sarna iii u zajednici sa drugim lekovima slienog dejstva (sinergisti): s primorskim lukom. inozitoli. sluz. Cveta od mar ta do maja. Upotreba. Ima odvojene mu~ ke i zenske cve tove. a u Francuskoj od avgusta do septembra. . koji kao poluparazit zivi na raznom belogorienom i crnogorie nom drveeu. U apotekama se spravljaju: . ipak joj hemijski sastav nij e dovoljno poznat. BELZUIN. a jo~ manje sa oskoru~e. holin i drugi sastojci. Zbog vrlo prijatnog mirisa. Stabljilka je zeleno-Zucka sta. zeleno-zuckasti. - Loranthaceae Mali. 353 IZMIRNA. uretritisa i katara organa za disanje. Imela se daje u obliku raznih preparata. . Primeceno je da hemijski sastav i lekovitost zavise i od tirve ta domacina na kome imela zivi. kozasti.Alkaloid viskotoksin. ali je jakog i neujednaeenog fiziolo~kog dejstva. Isto tako i hipotensivl1a svojstva nisu ista: najjaea su u imele sa kru~ke. obla i dihotoms'ki se grana. BELA lMELA Viscum album L. soena. Sastav. prozirna bobica puna lepljive mase.

pa se 2 supene ka~ike sme~e prokuva 10 minuta u 400 g vode. uzarije. zanje se fe· bruara i marta. melje. Vrlo je opojna. Uvece pojesti 2-3 cena belog luka. Konoplj-a je vrlo polimorfna b hljka. Cai: po 25 g imele. Jedna njena odlika. viSce. u juinoj Africi. SlliZi za iz· radu raznih. najviSe u Indiji. 3. jer je tamo gajenje konoplje pod strucnom i strogom kontrolom vlasti. duboku. zbog kojih se gaji. Tinktura: 200 g svde imele i 100 g oCiScenog belog luka isecka se i prelije 1 litrom jake komovice. Druga narodna Imena: amelje. a u brdima 1-2 m visoko. vrlo slozenih opojnih napitaka mocenjem droge u razblazenom aJkoholu. Indijska konoplja se gaji i u drugim pokrajinama Indije. prof.stocnoj Afrioi (Zanzibar). mela. d uvana (lutki. ad indijskc konoplje dobija se viSe droga: 1. tako da su vrhovi grancica slepljeni. dobro nadubrenu zemlju.anja ihl Guaza je jaea vrsta jer sadrii viSe smole. kOlja se u Backoj i okolini Leskovca gaji kao vaZna tekstilna industrij5ka biljka zbog odlicnog v I a k n a za izradu kanapa. a pola uvece pre jela. Najbolju drogu daje Bengal. u j. 2. indijska konoplja se izmetne u obicnu. Vlakno joj nij e tako dobro kao u obiene konoplje. lepak. DoJazi u raznim oblicima. (. omelj.. Tripolisu. hrastova imela. Cannabis sativa L. U ravnici biljka naraste 2-3 m. 2. ocedi. Na~a obicna konoplja. omela. veska. odakle se 5 vremenom rasirila po celom svetu. ostavi 2 sata i popije pola izjutra.mabis indica Lamarck. sa iIi b ez dodataka opijuma. . verovatno je poreklom iz Indije. mudra). Obicpo se sastoji iz vrhova stabljika u cvetu sa nesto malo !isea i ploda. plal1l1a i drugog tekstila. postaje inaktiv· na ili vrlo slabo aktivna. a u septembru rasaduje u jaku. U avgustu se seje. Cai pro/iv hrollicllog nefrita sa hipertoniiom: po 25 g imele i rastaviea ·i 50 g brewvog lisea se pomesa i upotrebi kao pod 2. visk. drii 10 dana uz cesce muckanje. jos bolje se oseea kad se droga rastrlja iii zagreje. Bhang se dobija 5 use n j em j 0 s z e len e konoplje. himela. Persije i Kine. INDIJSKA KONOPLJA Cannbis indica LamaTok - Cannahinaceae Za dobijanje droge upotrebljavaju se vrhovi zenske konoplje u cvetu sa zametnutim plodovima (Cannabinis summitas). iscedi. tatule. Guniah. melina. 5.354 LECENJE B\UEM I. ima mnogo varijeteta. hmelina. kod nas i po visokim plan L nama. jeste Ca. cveta i ploda (zdrobljenog) gloga i rastaviea se pumesa. PraSak mlevenjem lista: 1-2 g u toku dana. koja interesuje farmakognoziju. Vino: 20 g sitno zdrobljene ·imele drii se 4 dana u 1 litru dobrog belog vina i pije 3 puta dnevno po I casica pre jela. Pu~i se u narocitim lulama u Indiji. Proizvodi se i liZiva II Indiji kao afrodizijak. Gajena u hJadnijim predelima.illruje i pije 3 puta dnevno po 1 kaSika pre jela. 4. kudelja. SAD (Teksas) i dlUgde. Ra· zJikuje se od obicne Ikonoplje mnogo vecom sadriinom narkoticnih smolastih materija. Minisa je vrlo jakog.

protiv grteva. Oni su grubo dlakavi i s I e p I j e 0 ism 0 I a 5 i 0 m m aso m u rapave. . sastoji se iz terpena i seskviterpena (kanabena) . Sastoji se gotovo od ciste s mo l e sa ne ~ to malo deliea biljke.lndijska konoplja slufi kao narkotik. kao antido t pri trovanju strihninom itd. Gla\'Ili sastojei su s mol a (do 2fJ'J/ o) i eta r ·s k 0 u 1 j e (oko 0. po s e boo g n a rk 0 tit 00 g m i r is a koji se jate oseti kad se droga trlja iii zagreje. Upotreba. Daje se do I gram 100f0-ne alkoholne tink~ure.3 0 / 0 ). boje kao eilibar. . etm i sumporugljefl'i. vrlo aromaticne tecnosti.ske konoplje su neaktivne.10 g suvog a\koholnog ekstrakta ili u obliku smole. Droga mora biti zelena.. . Na ovaj natin se moze objasniti zasto se droga mora obnavljati svake godine i cuvati hermeticki zatvorena. gorkog i neprijatnog uk usa. gihta. nu od vodenog ekstrakta indijske konoplje i duvana. po rubu testerasto-zupcasto.05 do 0.O• . veli'kog ka~lja. U Turskoj izraduju vodeni ekstrakt od indijske konoplje. reurne. Godine 1940. antispazmodik. neuralgije. U Arabiji d Egiptu upotrebljava se h a ~ i ~ spravljen na svojstven natin.k u. Etarsko ulje je lak ~e od vode. pa se posle smola krivim oozevima sastruze s koze. Rastvara se u alkoholu.Lisee pm evetu je jednostavno. zemlje i druge netistoee. Ova sirova smola dobija se trljanj em medu rukama i'li eedenjem smolastih vrhova pomoeu grubih tkanina iii . levogirno. Posle dYe godine objcnog cuvanja droga je potpuno neaktivna. Charas. trigonelina i kalcijum-karbonata. . Svi se oni rastvaraju u uljima. Uspela je sinteza kanabinola i na taj natin dokazana njegova hemijska konstitueija. ok· siduje na vazduhu pod 'lltieajem enzi ma oks.20 g) iii mrkog . Smola je mrka. U Meksiku i juf nim delovima SAD ufivaju mar i h u a 0 u spravlje. Pazu~ne zbijeoe cimozne evasti imaju duguljaste zallske a sVaki evetic obuhvata po jedna jajasto-duguljasta plevica. kome posle toga dodaju razne aromatitne i afrodizij acne bHjke. Izaziva vrtoglavieu. U rvodi rastvorijive 'SupSianoije indij. duguljasto. Ima jos i holina. k a nab 0 I i k ani n . skoro pljosoate grudve zelene boje. Ostavlja do 15% pepela. 0. Taj opojni preparat nazivaju h a f i j u m iii h a f i jun. Izgleda da je glavni sastojak smole i nosilae narkoticnog dejstva konoplje i hasiSa jedan kristalni aldehid-fenol jakog mirlsa na konoplju: . zelenog (0.Vrhovi zenske koooplje u evetu s deli-mitno zamet· nutim plodovima. Na Istoku se upotrebljava za stomaeno-erevna oboljen1a. C21 H. koja posle omotava jednosemeni plod dugatak do 5 a sirok do 2 mm. 1845). aromaticnog.kana· . Daje 10 do 18% alkoholnog ekstrakta.jdaze. Izgled droge. HemlJsld sastav.se pusti da kroz redove konoplje u evetu prolaze Ijudi odeveni u komo odelo. se· dativ i hipnotik.Nedovoljno je poznat i pored mnogobrojnih analiza. histerije. Kanabinol se vrlo brzo kvari.ko aktivnih sastojaka: k a nab i· d i 0 I. migrene. izolovano je jos nekoJi.05 do 0. Charrus JJj Churus je najaktivnija trgovatka forma. jedne be21bojne.INDlJSKA KONOPUA 355 3. amorfna i polutecoa masa (Smith. slicoo bodlji. k a· nab i n 0 I. U Tunisu od indijske konoplje spravljaju na poseban natin opojnu drogu pod nazivom kit. dosta teeno.

stoku znali su odvajkada za opojnost konoplje. batine d druga zlostavljanja prijaju (fakiri. fiziol~ka i terapeutska ispitivanja. a isti je procenat i medu teskim prestupnicima. eimeta i drugih aromaticnih zacina. proroei). Tom prilikom se medu francus·kim vojnieima brzo ra~irHo uzivanje ha~i~a. pa su vojne vlasti morale strogo intervenisati drakonskim kaznama. Dejstvo basiSa moglo bi se podeLi'li na 4 perioda: . prilikom Napoleo· novog pohoda u Egipat. Jer duie uiivanje hasiSa veoma je skodljivo i najeesee dovodi do uiasnog funioznog ludila.v anje. najviSe muslim ani. Arapima je do~la iz Persije i brzo se ra~irBa pod imenom -hasiS«.Q3 do 0. . god. Jo~ uvek se najveei dec indijske konoplje upotrebljava za uii. jer su ga vee tada Kinezi i I.Pra~ak se ne daje. bede i nevolje. koji je razLieit u raznim zemljama. vriskom. bra~na.2.n dus.3. smehom. eudnog pijanstva i pri. Period fantazije. masla. Najpre se javlja drazenje (potreba za bukom. asketi. vizija j ekstaze. Moisli se da francuska rec assassin (svirep ubica) potice od reci ha· ~i~in. Arapi i Turei davali su svojim vojnicima pre borbe ha~iSa. Od toga doba do danas iz· vr~ena su mnogobrojna hemijska. umobolnih po bolnicama i zavodima su bivsi uiivaoei haM~a ili opijuma. . mo~usa. jatnog osecanja. ali bez mnogo uspeha i izgleda da se konoplja i njena smola uvedu u medicinu. siSa. a redovno i do oSiromasenja. Lamark je opisao drogu.4. 'P0gotovu kad se uporedi s ogromnim kohcinama koje se potro~e za uzivanje ·po raznim muslimanskim zemljama. Izgleda da Egipcani. Sve do 1809. eovek od hasiSa. jer je skoro uvek neaktivan. Umor. Deca i zene su veoma oselljivi prema hasiSu. fana· tiei. . nije se znalo od cega se pravi ha~g. Ha~i~ se spominje u sanskritu i u jednoj kineskoj !botanici toga doba.ivanje dodaju meda. Smoli za w.1. zanosa. Alkohol smanjuje dejstvo ha. do 1839. Ha~iS puse i piju. ~eeera. je prera(1ena smola -dobijena od indijske konoplje (Cannabis If1dica). raznih afrodizijaka. U zapadnoevropsku medicinu uvedena je posle ogleda O'Shaughnessy 1838. kao kad neko bunca iii >·kao da se najeo bunike«.356 LBCBNJE BIUBM bina« (0. a kiseli napici istrezne opijenog. Ij. Narodi na I. Skiti su preneli upotrebu konoplje u Evropu otprilike 1. Jevreji. buduei da se u njemu kanabino! mnogo brfe oksidiSe. urlikanjem.500 godina pre na~e ere. galamom. opijuma. Najbo!ji su oni proizvodi koji su izra(1eni na mestu proizvodnje od potpuno sveze droge pouzdanog porek!a. Ha~1A . govor bez veze <i smis'la. ubicama i kradljivcima. Od Maroka do Indije ha~iS vekovima uzivaju milioni ljudi. covek se ose· ea neobicno lak i cio). nastupa neuravnotezenost. uiivali. Za strah ne znaju . zivci su ustreptali. Prema Herodotu. strihnina i drugih sredstava. raspikucstva i uniStenja porodice. gooine. a mnogi tvrde da im mucenja.05 g). Iud om mahnitom igrom. Zanimljivo je napomenuti da opijeni ne osecaju nikakve belove. Period halucinaeija. Jedino se tako mogu protumaciti neshvatljiva bra· brost i uzasna svirepost koja je krstasima (XII i XIII veka) utivala toliko straha. ~to zavisi od ukusa potro~aca. VaZnost i upotreba indijske konoplje u medicini su sasvim neznatne. tromost i sanjivost. Od Maroka do Indije viSe od SOOt. zbog cega se oni daju kao protuotrov u slucaju trovanja (Planchon). bunike Hi tatute. Grci i Rimljani nisu poznavali indijsku konoplju. Tada. pokretima. .

GLAVISICA. Ipe. . .i. U malim dozama (PO 0. (= Lichen islandicus L. tinkture i. Ovaj poslednji se prevodi u emetin. ne~to zbog nerentabilnosti (skupoea radne snage). KORIJEN ZA BLJUVANJE Ipekakuana je osu~en koren jufnoameritke biljke Uragoga ipecacuanha Baillon-Rubiaceae. a jo~ vgc sluzokozu 1 izaziva upalu. tableta. jer pra~ina od ·i pekakuane draZi kozu. Ova mala trajna zeljasta bHjka. neizdriljivu potrebu za slalnim uzimanjem i povecavanjem doza da bi se postigao zeljeni efekt.in (fenolni alkaloid) de· luje dvaput jate vomitivno nego emetin i zato je kao emetik bolje upotrebiti karlagena-ipekakuanu.Osobe zaposlene oko prerade ipekakuane treba da budu oprezne. veoma je vazna. a kod nas u Srednjoj Evropi i Spanij. CefeJ. Zrtva propada psihitki i fizi6ki.Ji Doverovog pra~ka (Pulvis I pecacllaahae opiatus). visoka svega 2~0 cm. IPEKAKUANA. U dooi od 0. Zbog toga je medunarodna konlrola vrlo stroga. Trovanja su akutna i hronicna. ali se od toga odustalo vee prve godine gajenja. KontroJn Svetske zdravstvene organizaclJe prJ ~UN. porodicu i okolinu. U hladnim arktickim krajevima raste i u raVDlCl. ISLANDSKI LISAJ Catraia islandica Ach.05 g desetak puta dnevno) droga se daje kao ekspektorans u obliku infuza. BLJUVNJAK. Osobe koje ne pod nose ipekakuanu (idiosinkrazija) mogu dobiti jake napade slicne astmi.02 do 0.Tok!. a jo~ vi~e zbog slabijeg kvaliteta ad indijske droge.IPEKJUKUAJiA. jer se protiv amebne dizenterije daje sarno emetin hidrohlorid u obliku potkoznih injekcija. Iz ipekakuane se vade alkaloidi emetin i cefelin. vee prve godine uginule su sve peele u tom kraju. ISLA1(OSKl LISA] 357 Posle I svetskog rata poteli su i kad nas gajiti indijsku konoplju. Cini se da je ipekakuana najmanje ~kodljiv vomitiv. draZi i izaziva upalu oCiju i organa za disanje.i po svima planinama. Sibiru i Severnoj Americi. ru~i sebe. Napomena! . U okolini Bitolja.komanija drogama izradenim od indijske konoplje uzima sve vge maha u svetu. mehurove i rane. jer se njen alkaloid upotrebljava protiv amebne dizenterije. vd koje jo~ i danas u tropskim predelima boluje oko 800 miliona lica. U prvom redu treba za~tititi l<ice. ~letna za pojedinca i za dru~tvo. gde je bilo zasejano mnogo hektara indijskom konopljom.) Raspros tranjen je pretezno na severnoj polukugli: u Severnoj Evropi. jer ona ima 2 do 3 puta vi~e cefelina nego rio-ipekakuana. kakuana se upotrebljava ne sarno za le6enje tropske srdobolje vee i kao ek· spektorans i emetik. Najgore je ~to ha~i~ i drugi preparaN izazivaju naviku. sirupa. osobito na ne· pristupacnim i vetrovima izlozenim vrletima i goletima.5 do 2 g (uzeto u dva do tri pu ta za cetvrt sata) izaziva najdalje posle jednog sata povracanje.

U lisaju jma i oko 2-3% cetrarina iii cetrannske kiseline. tek 'kad se sitni.(30-100 g). u vodi se razmeksa i postane savitljiv i kozasto-rskavieav. sa belica· stirn mrljarna.rhotomsk>i. Narodna Imena: bohinski mah. ohladeni rastvor (l : 19) se uhvati u piktije gorkog ukusa. planinska mahovina. osusi i samelje. Svez liSaj je mek i 'kozasto Wav. zelea. zbog svoje goreine. Talus je manje-vise uspravan i svojom razgranato~eu donekle tiei na mali grm (otud »lisaj gr m a~ « ). Osu~e ni lisaj j e sasvim svetle. jer se liheni·n teze vari od skroba. koji je izomer lihenina i koji s jodom poplavi (aH i'p ak slabije no skrob). pluenik. Laponeima .Droga iz koje je odstranjena goreina daje se u narodnoj medicini i kao sluzavi ekspektorans protiv ka~lja.Islandski lisaj odvajkada sluzi za hranu narodima krajnjeg Severa. Ukusa je sluzavo-gorkog i bljutavog. a de beo svega do 0. nazublj eni i kovreasti. pa se' brasno upotrebljava za ishranu. seeera itd. tinkture (30-50 kapil. U vodi raskvaSen manje je gorak. pa zato severni narodi mnogo upotrebljavaju lisaj za izradu alkoholnih pica. Neki lekal'i ga preporuouju dijabeticarima u ob· liku dijetalnog hleba. tisajskog skroba koji sa jodom ne poplavi. borjanski mah. Po obodu je h saj reckast. sivkasto Hi zelenka· stosmed i uopste ~aren. oko 1% lihensterinske kiseline. Mirisa je vrlo 's labog. Hranljiva vrednost je upola manja od psenienog brasna. gume. paste. Membrane hifa su pretezno od lihenina. daje se protiv povraeanja i muke. Upotreba. Na vrhovima krpica vide se vrlo retki apotencijumi kao mrka. nepravilno trepavicasti. islandska lihena. a tek u toploj se rastvori. Dekstrolihenin se rastvara i u hladnoj vodi. operu i osu~e. plueni mah.i Islandanima.358 LECENIE BlUEM Sablraju ga pl"venstveno noeu iii za vlaznog. ispiran alkoholom iIi l %-nom pota som potpuno izgubi goreinu. a najce~ce wazi u sastay grudnih cajeva. . Na strani okrenutoj svetlos ri liSaj je dosta tamnomaslinastozelen .Ima do 50% Ii hen ina. oba ova ugljena hidrata hidrolizom pomocu razblaZene sumporne kiseline daju glikozu i druge secere (do 7()<l/o) koji mogu prevreti u alkohol. .zatJim ga oeiste. osobito za vreme trudnoce. U narodu sluZi i protiv bronicnog proliva. osetJi se miri5 na morske aige. a na suprotnoj strani je svetlije b 0 j e. islandska mahovina. a na vrhu su ra ~ ireni . Poj edini ogranei su pri dnu zlebasti. skoro u cev zavij en i. U hlaclnoj vodi lihenin slabo nabubri. Ima jo~ oko l()<l/o dek· strolihenina iii izolibenina. gvotda. . Najvi~e medicinskog li~aja se skupi u Skandinaviji i Srednjoj Evropi. ki~nog vremena . stitu sliena udubljenja. prstasto razgran a t i 5 obe strane go . . promuklosti. Tinktura. praska (3-10 g) i sirupa .000).jer ga je tad l ak~e oc!vojiti sa podloge . ertenska trava.5 mm. stitarka. Visok je do 10 em. Daje se u obliku dekokta (10-25 g na ' 1. nepravilno d. Naroeito je krajem tog veka bio u modi. a osu~en je closta krt i lomljiv. ma!lo etarskog ulja. ponekad gotovo bele boje. Sastav. islandska pletika. kao tonik i stomahik (dejstvo gorke eetrarne kiseline). UblaZuje kasalj. a u medicini ocl kraja XVIII veka kao amarum muci/aginosum (gorko sluzn9 sredstvo). U Norveskoj i Irskoj Hsaj se prethodno ddi 24 's ata u vodi da bi mu oclstranili gorCinu (eetrarin).

re<1e ruzicasti ill bell. erkvi'iljak. osipant. Upotreba. ekstrakt i tinktura. ~ipa!ITt. s obe strane pokrivenim sitnim zlezdama s etarskim uljem. Cveta od june do septembra. i kao stomahik. Stabljike su u donjem delu odrvenjene. 'ilajce~ee na krecnjackim stenama. - Labiatae lbunast. IZOP. izop. sluzi..:aj.[SOP. Droga. sirup. . os obi-to kalijum-nitrata i 0. Cvetne grancice (Hyssopi sum- Sastav. RasprostranJenost. Spravlja se . Obrasle su duguljastim. Cvetovi su sakupljeni u klasaste evasti u gornjem delu stabljike i granciea. . pravi vrisak. pektina. parfimeriji i kozmetici. giagoran. MILODUH . Pored vee navedenih. visok do 60 em. tanina.Na suvim i toplim mestima. laneetastim naspramnim listovima 3-3. deluje kao dobar an· tiseptrk. dekorativan polugrm. BLAGOVAN. i~op. mmsan. fitosterola. ~eeera. ~atrajka. oko 0. raznih soli.2"/0 holdna. M1LODUH \lRH GRA/iCICE U CVETU . MILODUH.Hronican bronhit. sipan. ljubicasti. 359 ISOP. NajviSe isopa se potrosi za destilaeiju etarskog ulja koje se koristi u farmaciji. Narodna !mena.5 em dugackim i 67 mm ~irokim. eva jos nekoliko: blagovanj. . saponozid marubiin. astma. Cvetovi su plavi. veljenduh. hisop. IZOP. vusak. milas).5-1% etarskog ulja. MINDRAK Hyssopus officinaUs L. Flavonski heterozid diosmozid.

njen plod je najoporiji i najki~eliji jer ima najwse tan ina i kiselina. divljaka. officinal is Hill.J JABUKA Pirus malus L. Divlja jabuka (Malus silvestris Mill. oa dnu levka ima mrlja zutih kao safran. divlja jabuka. JAGLICE. divjaca. Pektin jabuke dobro deluje na sluznicu creva. (P. jabucic. pre svega. Gaje se mnoge sorte jabuke ciji sastav nije isti: kisela. Narodna Imena: diva jabolka. a zatim drska. - Rosaceae Vocka visoka do 10 m. kosog r~oma izbija iz. JAGORCIKA.) raste po suo mama. Jaglika je dugoveena zeljasta oiljka. osobito opasnih letnjih krvavih dijareja dece. mravlje i kapronske kiseline. JAGLIKA. medu grmljem i na padinama u Evropi i Aziji.pektina od ostalog dela' ploda. Pektini i drugi sastojci jabuke 's u blago i neskodljivo sre<istvo protiv hronicnog zatvora (bubre u crevima) i proliva. secera. .) - Primulaceae Raste po suncanim i suvim livadama.Jabuka je. JAGORCEVINA. visoka 15-30 em. galata· "~na. Ljuske ad jabllke ~maju vise . proizvodi njeguve hidrolize u zelucu i crevima uticu na smanjivanje lI'ezidualnog azota i povecanje alkalne rezerve u serumu a koncentracija vodonikovih jona se povecava. divlja· kinja. pa se zbog toga upotrebljavaju za lecenje proliva i uredivanje stolice: Ijuske se osuse i sa· melju u prah. jabucne kiseline. na cijem se vrhu nalazi po nekoliko divnih levkastih zutih eve t 0 v a. prijatna i zdrava hrana (vi('!. retkim sumama. a najvi§e od acetaldehida. hrana i lek. Cvetna drska j nalicje Iista su dlakay!. slatka itd.) Hruds. geraniola. pa se 1 kasika kuva 15 minuta u 200 g vode i'li mleka i mlako pije umesto vode. opora. Jabukav sak (l1eprevreo) je poslastica. B i C i malo etarskog ulja prijatnog mirisa koji potice od amilnih estara sil'cetne. Vacni dan i). vitamina A. Iz kratkog. vl'lo dobra. . po lugovima. jedan od prvih vesnika proleca.lad same zemlje rozeta od nekoliko Iistova. . U plodu jabuke (Mali fructus) ama pektina. Upotreba. JAGLAC Primula veris (L.

U svim organima jaglike ima mnogo vitamina C (askorbinske kisetil1e). elatior e I a e i 0 r . a najviSe u listu (do 6"10) i evetu (do 4. a beracirna skrenuti pafnju da vrh rizoma s pupoljcima ostrim nozern odseku i vrate u zemlju. tankim korenjem svetJ. veris je svetloZuto.Ima 5-100/. Korenje je mrkozuto. veris . U evetu ima i flavorlOida. U zivom.i ma p rim u I a . 361 Primula elatior je slicna. kolicina se koleba u vrlo sirokim granieama u raznim vrstama i podvrstama jaglike i u razno doba gocline. evet je slabijeg mir·isa. pra~nicima i tucku ih nema.Zbog preterane i nerazumne eksploatacije jagl.i Ijutog. Uk usa je neprijat'nog . ociste od zernlje. Za§t1ta.. ali karakteristican miris: P. JAGORCBVlNA. SveZ ·koren je bez mirisa. Primulae folium. a na dnu cvetnog levka vicli se tarnno:lut krst. Droga ima slab. Upotreba_ . Najbolje je izraditi lekove od svezeg korena iii iskopano korenje odmah su~iti u su~nici od 50' i posle toga drogu titrovati: odrediti hemoli1Jicki indeks i ostalo ~to se trafi za sve saponozidne droge..i ka je kod nas poslednjih godina na mnogim rnestirna vrlo prorellena i ungtena. Iz Zivog rizoma P. bela kora puna skroba (probati jodom). Treba brati e e 0 evet sa drskom (cum calycibus). evet jaglike sadrii manje saponozida_ U ca~iei ga ima oko 20/0. list jaglike ima do 20. sap 0 n 0 z ida. a u krunici. Sastav_ . utoliko postaje manje lekovit. Pod utieajem enzima primverozidaze. uzan. raste po vlafnim mestima. JAGORCIXA . . na bogatijirn nalazBtima dozvoliti delirnicnu eksploataciju svakih 3-5 godina. Oni su prijatnog mirisa na med i sladunjavog ukusa. Primulae flos. a za druge u jesen ili pocetkom zime. saponozida. jer tada imaju najvise saponozida. U listu ·ima do 3 mg'/. Hemoliticki indeks je visok (do 7. a primulavel'in daje primverozu i metilni estar meta-metoksi· salieilne kiseline. dugackim.sap 0 n 0 z ida.Rizorn je mrk. manje u evetnoj drki. svezem korenu ·ima najviSe saponozida. zut pojas sudovnih snopiea i u sredini mala svetla srz bez skroba. U saponozidu od P. Po tpun 0 j e 0 bra s tao mnogobrojnim. Berba. . . Ove dYe saponozidne supstancije su vrlo slicne. Jos nije poznat tacan sastav jaglike.Podzernni organi (Primulae rhizoma et radices) se vade u jesen. Na poprecnom preseku rizoma lupom se vidi vrlo ~roka. lornljivim. slicnog ostalim saponozidnim drogarna. a P. veris izolova· ni su heterozicli bez mirisa: p rim v e r i n (primverozid) i p rim u I a v er i n (primulaverozid). elatior na metilni salicilat.Daje se u obli~u dekokta ill tecnog ekstrakta kao izvrstan ekspektorans umesto americke senege.ije boje. Zbog toga ju je potrebno zMtititi: na veoma proredenirn mestima ne dozvoliti vadenje podzernnih organa. do 10 em dugacak i do 5 em debeo.JACUX. kao surnpor fut. brzo operu u hladnoj vodi i ~to pre osu~ na suneu iii u zagrejanoj su~nici na 45-500.k i 5 eli n e a u P. otficinalis na anason. primverin se hidroIizuje na jedan molekul primveroze i na metilni estar para-metoksisali· cilne kiseline.. a u P. Cvetove treba dobro i brzo osusiti.000). Za jedne vrste je najbolje vreme berbe pre i za vreme evetanja. ali je veta. ..) racunano na suvu drogu. Ukoliko je koren lo~ije susen i duze cuvan. karotena. Droga.70.

Li stovi su naizmen itni . jagortevina .luti i sakuplj en i u cvasti na vrhu stabljike. petoprs. evieae. jer ima neke zlezdovite dlake sa sadrlajem koji drazi. Oslala narodna Imena. piskaliea. a P. veris: bijela bukvica. lroja se gajj kao \ ultras. od njih poHce Jjut ukus ja· . pramaliee. j agudac. - Crassulaceae Mala. jagortina. Ima nekoli ko a lkaloida jos nedovoljno istraZenih. Cvetovi su . kra tki. os lje· par. galtina. sotna . .k . Sve vrste jagortevine i jaglike su u veeoj dozi otrovne. sit ni. visoka 5-1 2 cm. jaglica.i u sa· ponozida. karnenL tim mes tima. kl'stato iglice. vesnaa. sunake. lestedaj. sotni . Rasle na suvim. obli. dugu lja sti . trajna.Osim vee navedenih imena. s uncanim.ke u evetu (Sedi aeris herbal. Primula elatior ima jo~ i ova: krstata jaglika i lestegin. gajcin . i2aZiva upalu koze. Upo treblj ava se na dzernni deo bilj. Cve ta od m aja do sep tembra . J ARI C Ijutog ukusa. jagotac. bez driike. krstato jaglite. JARIC. . Jedna vrsta. kunjavae. vrlo debeli. prvi evit. jer imil. grm ul jica. Primula obeorriea.jeva . :2:EDNJAK Sedum acre L.LECBNIl! BlUBM Cvet se daje umesto divizminog cveta iii zajedno s njim u lazi u sastav plucnih a. krstato jeglice. gola zeljasta biljka. S tab lj ika je vrlo razgranata i po zemlji polegla gradeCi gust 6i1 im.

. tako da se ne moze reci da Ii u tim sme~ama dolazi do izraiaja i delovanje ja· senka. jasenak izaziva na kozi crvenilo.s ku moe. a ako se pije moze doci do povraeanja. tanina. Nije dovoljno ispitan. JASENCE. 0. Cela bilj· ka je svojstvenog mm· sa od prisutnog etarskog u1ja (0. obicno pred spavanje). po 10 g maticnjaka.. JESENAK .JASENAK. a zaslac1en posle jela. VILINO CVECE. kopnice. JESENAK. JASENCE. JASENAK.10--0. JASJENICA. hmelja i korena jasenka. b ol. Daje se protiv he moroida i za lecenje upale i svraba anusa (5010 caj za pice i zapiranje). Ostala narodna !mena: kopnez. Opomemi! . osobito rutozida iii rutina. RUSTEN Dictamnus albus L.. ljuti zednjak. 1 supena ka~ika ove sme~e se po· JASENAK pari sa 200 g kljucale vode.15010). - Ru taceae Trajna zeljasta biljka. neurastenije i ner· voze upotrebljava se ova sme~a: 70 g odolje(la.). ali najce~ce s drugim biljem poznatog i pouzdanog dejstva. sisaea. a na osetljivirn osobama pliko· vel Zato ' treba biti opre· zan. za umi· rivanje osobito protiv h i· sterije. o~· ·tri zednjak. oko 30% sluzi Ii gume. Sadrfi vrlo mnogo flavonskih heterozida (oko 120/. Kad se bere. kukuru~Cie. oduzetosti i gu ~enj a. Upotrebljava se u narodnoj medkini za lecenje mno· gih bolesti. 363 rica. Prisustvo znMne kolicin e rutozida obja~njava opravdanost upotrebe jarica za jace izlucivanje mokrace i 1eeenje vi50kog krvnog pritiska.2010 smole. Na primer. visoka do 120 em.Sok i ziva biljka mogu izazvati upalu koze ako se upo· trebe spolja. 120/0 ~ecera i organSlkih kisclina. oko 100/. Ima listove slicne jasenu. Sok i ekstrakL jarica imaju znatnu antiba kterij. Zato se jaric sme upotrebljavati samo pod kontrolom lekara. Cvetovi su belicasti ·ili ruzicasto·1jubieasti. poklopi i posle 1 sata oeedi <i pije (nezaslac1en caj pre. sakupljeni u uspravne krupne evasti.

treped pri najmanjem povetareu.rste jed. a naTocito prirodom alkaloida koje sadrze . Jedie je dugoveena zeljasta.iea koje imaju plavo-modar evet. do 30 m visoko drvo glatke. JAGNJEDA. JANJA Populus trernula L.364 LECENIE BILJI!M JASIKA. Neki jedi6i nisu otrovni. zbog eega i jasika. graCiom. Listovi su dla· nasti.5 m. Najvazniji meCiu njima i ujedno i najotrovniji i najlekovitiji je Aconitum napellus. ima divne mod r 0 p I a vee vet 0 v e os obi tog oblika 'koji lice na starinske slemove. Trebalo bi zabraniti gajenje jediea po cvecnjacima i vrto· virna za ukras. Lekovite i orrovne su sarno one v . vrlo lepa biljka.STARA KRTOLA. B . 1 4 . MeCiusobno se razlikuju izgledom. 6 - B PUPOUA~~ 3 . a na is tok do Sib ira i Himalaja.BoeN I PUPOUAK. TREPETUIKA. A U PROLECE.U JESEN: 1 . Rasiren je na sever do Skandinavije. I lisee joj je vrlo glatko i nezno. - Salicaceae Vrlo lepo. . de luju promv groznioe. ZUBORIKA. Gornja polovina stab1jike je gusto obrasla divnim cvetovima. - Ranrunculaceae JediC raste po vlaznim i humoznim mestima plaoma Srednje Evrope. visoka 1-1. protiv grozniee. duboko i kltnjasto de ljeni. 5 . slieno drugim vrs tama is tog rod a (topole) i porodice (vrbe.i ma salicilnih heterozida salikozida i populozida. JEDIC ILl JADIC Aconitum napellus L. j er je cela biljka vanredno otrovna. TREPTELIKA.KOREN.LI ST . kaslja itd. Ima vrlo mnogo varij e teta jed i c a. sadrle neaktivan alkaloid at i z i n i ponegde slufe kao tonik. Salicaceae). Upo· trebljava se kora (Populi tremulae cortex) u kojoj . tako da ih je pokat kad tesko raspo· 2 A JEDIC. nazeba i re· umatizma u dozi od 2 do 5 g dnevno u obliku sto toplijeg eaja da se bolesnik preznoji. zelenkasto-sivkaste kore. bojom eveta. MLADA ""TOLA znati. kitnjasta.

pol u 0 s vetI j e n j proplanci iznad 1. vidi se spolja mrk prSlen (endoderma) a dalje unutra kara'kteristi6na z v e z d a s t a linija k a m b i j u m a. Kad se krlolica popreko preseee . cesto je suplja i ima znatno manje alkaloida. pee k a n j e i utrnutost i najzad jezi k oteia. dugacke su 5-10. KRTOLE Izrada droge. na jeziku se oseti g o li e a n j e. a mlada je puna. Kad biljka preeveta. . jer starija je lak ~a i rastresitija. jedra. . smezuravati se i najzad izumre. JEDIC : LIST . Iduceg leta ciklus se ponavlja. .600 m. ·Berba. a debele 2-3 em.i vodom pokvasi. a zatim Ijut. vece izbija stabljika. Slara krtola je na prelomu mrko-ervenkasta i suplja.Krtole su slicne maloj repi. Meslimicno se vide kolutovi belicastih oii ljaka od korenja.JBDIC ILl JADIC 365 Rorinnoiavanje. pojacava se lucenje pljuvacke (dejslvo akonitina) . CVAST. Sveza krtola. hum 0 z n i.Jedh~ treba prvenstveno razmnoiavati na mestima gde raste najaklivnija divlja biljka: v I a zn i. ali presek brzo poerveni pod uti eajem oksidaza. I7. J edic ima dYe krtole. . a manja je vezana na vecu kratkom dr~kom na gornjem delu. s tara krtola pocinje venuti. Prema Briselskoj konvenciji sme se upotrebljavati samo mlada krtola. Uk u s droge je najpre malo sladak. socnij a i ima na vrhu pupoljak iz koga Ce se naredne godine razviti stabljika. kad se presece. brasnjava i nije vlaknasta. Ona je deblja i mesnatija. potpuno je bela.Vadi se krtola (Aconiti tuber).

ostaV'i 10-15 minuta i procedi kroz platno. Ima tanina. griz. B. f leni klobuk. Od zrna (Hordei fructus) spravljaju se razni dije· talni preparati: oljusten jecam.) . JELENSKI JEZIK. - PoJypodiaceae Vrlo rasproslranjena paprat vlafnih mracnih ~uma i stena. klobucie. jedic. kupris. visoka do 1 m. iznemoglim starijim osobama i n::konvalescentirna. . Narodna imena: volina.Jedie je jedna od najotroWlij.366 LI!CI!NJI! BlUI!M Sastav. 100/. jer pojacava lueenje zlezda za varenje i dopooosi boljem i brzem iskoriseavanju unesene hrane. protiv proliva i promuklosti. Zbog toga se mora biti veoma oprezan. MACJI JEZIK Scolopendrium vulgare Sm. Ijutie. enzima i drugih korisnih sastojaka.ih bi'l jaka. vi· tamina A. vrajnica. Akonitin je a n a I get i k. Jecmeni s!ad. vee I mg peroralno moze izazvat i smrt. pa· sja smrt. pasje zelje. riga. tableta i sirupa protiv proliva. belancevina. slad (male) i ekstrakt i1 s lada. Diu· retik i adstringens u narodnoj medicini. Upotreba. nelekovite alkaloide. holina i vitamina C.Ima vi~e alkaloida. 'g toga se daje bledim i slabunjavim. omej lisj ak. Opomcna! .i Gelsemillm semperllircl1s Aiton. JELENJAK. lisjak. saharifikovanih ugljenih hidrata. osobito decjih. do 50 em dugi. JECAM Hordeum vulgare L. ilka. lz proklijalog jecma vadi se alkaloid hordenin lroj-i se u obHku soli (sulfata hordenina) daje u obllku injekcija. Krlole jediea mogu vaditi sarno strucni biljari. Sluz: oljusteno uno. Susiti ga odvojeno od ostalog bilja i sto pre ga prodati. JEZICAC. Os tali. marijini ~o l· nicki. Otrovnost akonilina je ogromna.Droge se upotreb lj avaju uglavnom za ekstrakciju akoni· tina. Gaji se kao industr. amorfnl alkaloidi: pi k r 0 a k 0 nit i n ill ben z 0 i I a k 0 n i 11 i a k 0 n i n su proizvodi hidroLize akonitina kojih ima utoliko vge ukoliko je droga lo~ija. od kojih je najvaznlji kristalni alkaloid a k 0 nil i n. piena i hranljiva biljka. modri klobuciC:. jer se lako vari. krupi~. nalijep. krupica. u spravni. sluz. U i·stu farmakodinamsku grupu spadaju i kukuta (Conium macuia/ul11 L. preobj ed. jer su galenski preparati nepouzdani zbog nestalnosti sastava usled razlaganja akonitina u druge. Dvadeset grama kuva se 3-4 sata u 200 g vode. sadrzi oko ~OO/. preobjedna. naLijen. preobj eda. zelezni klobuk. modri nalep. ceo veljcek. krupica i griz kuvanjem daju sluzastu kasicu koja vrlo blagotvorno deluje na organe za varenje. pesja smrt.ijska. . . \/Ucji cemer. DiE. deci. Ulazi u sastav caja za leeenje rana. mineralnih soli. dragoljub. Listovi su u grupama. . JELENAK. Zb. nalep.U farmaceutskoj industrtji se iz proklijalog i osuse· nog jecma spravlja bra ~ no velike hranljive i dijetetske vrednosti. - Gramineae Jednogodgnja zeljasta biljka.

»karabojom« (ferosulfatom) ova kora siuzi za erno bojadisanje vune. jeemen. ima i emodina i malo masnog ulja. CRNA lOVA. CRNA JOVA. erna joha. jelsa . - Betulaceae Do 20 m visoko drvo. zbog cega kora. joskovina. uskoro poerveni od nagradenog tanioskog crvenila. bijelo f ito. jalSa. jovovina. jesika. jeja. jeia. JOHA. U narodnoj medicini se upotreb ljavaj u kora i list . Zb og veli kog sadriaj a tan ina jovova kora deluje kao jak adsbrimgens. Sa tzv. jeemi. raste pored reka i potoka. Spravija se u farmaceut- skoj industriji p oseboim nac inom. U koni ima do 200/ 0 mesovitog taoina u kome preoviaduje flobatanin. s lieno hras tovoj kori.k. . ehla. jah.. jacmica!k. . Druga narodna imena: eifa.JOVA. jea. jecam viSeredae. JOVA. jevia. Za vreme rata kora od jove je upotrebijavana i protiv grozniee kao zamena za korn cinhone (kinakora). jahovina. Narodna imcna: arpa. jecmak. cim se oziedi. jeusa. 367 Ekslrak( i z jecmenog slada se jos iaklSe vari. lORA . jeeam ozimac. erna josa. joSie. JOSIKA Alnus glutinosa Gealrtn. ozimae. jacmen.

Upotreba. kao. ali se svi oni u prometu moraju kao takvi taCno oznaciti. kakaov prasak i mlevene kostice daju se protiv bronhijalne astme. Secera ne sme biti viSe od 68'10 (najcesce ga ima 40-60'io) . 12-140/0 belancevine i drugih sastojaka. onda je ona pod prstima gruba i grudvicasta. .Kakao je izvrsna h ran a.n o). ako 2'io tao rdna. Cesto se izraduje i postan »ras tvor· Ijivi prasak« pomocu vodene pare pod pritiskom iii.ovag orvenila. jer je ona najskuplji i najbolji sastojak cokolade. slabog mirisa i pomalo sluzavog ukusa. Malo je otrovan i brzo se eliminise. tako da se ima tacna doza za jedan obrok. kakaovog masIa)..J e k a u prasku i aromatika.35 kofeina. KAKAOVAC PRAVI. Nekad ovaj prasak granuliraju iii prodaju u tabletama odredenog oblika i velicine. Teobromin. karanfilica. sredstvo za u zi van j e p o 5 I a 5 tic a. meda i dr. kostice (Testae cacao) sastoje se od krutih har· tij as tih delica kakaove boje. na pri· mer. a kakaove paste mora biti najmanje 30'io (tj. KAKAOVO DRVO Upotreblj ava se prevrelo i isprieno seme tropskog gajenog drveta Th eobroma cacao L. .i diu ret i k. sto zavisi od zemlje i ukusa njenih potro· saca.. M I e· c n a c o k 0 I a d a mora imati najmanje 12'io mlecnog praha i najmanje 25'io kakaoa. 3-5% ka·ka.k a (1-3 g dnev. 50-53 0/ 0 Ikakaova maJSla. . Ako ·ih u pasti ima vise. P r a 5 a k 0 d k a k a 0 a. Kakaova p as ta normalno sadrii oko 20 / 0 kakaovih kostica. dodavanjem alkalnih karbonata. Teobromin je tip direktnih diureti. cimeta. ton i k (tonicna vina) . jos cesce. Izraduje se mlevenjem prlenog i oljustenog semena. S adrzi n ajmanje 16'io mas la. U 5emenu ima 1-3'/' tebromina. dodatka m. angine pektoris (Theobrominum natrium salicylicum) i raznih skleroza. do 0.K KAKAO. K a k a 0 ve l ju s k e . Teobromin se proizvodi ekst· rakcijom iz kakaovih ljusa ka i I kostica . Naj cesCi fal sifikat co kola de je dodavanJe manje kolicine kakaove rnase. Izraduju se i razne jevtin~je Cokolade i drugi prOlilzvodi s drodatkom arahisa. C 0 k 0 I a d a i p r a s a ok 0 d co k 0 I a d e su smesa kakaove paste i secera sa iii be.Slerculiaceae. a jos viSe fosfata (do 6'io). najmanje 150. KAKAO-BOB. vanile. 5 tim u I a n 5.

POPREC· Nl PRESEK KROZ KAKAOVO SEME: 1 . C . .SEME TIp FERISTERO C .SUDOVNI SNOPIC.STABAOCE.SEMENI OMOTAC .UNUTRA. E I E~ .ADO DRVO OBRASLO PLODOVIMA. 2 . 5 _ SLOJ CELIIA ODEBUANIH U OBLIKU POTKOVI.UZOUZ I POPREKO PRESECENO SEME: 1 .NII OMOTAC.Ml.SEME TIP KALABACILO. 2 .MEZOKARP. I D. 3 .A KAKAO : A _ GRANA S LISCEM. IMA DRUZA SA KALClJUM-OKSALATOMJ 10 KOTILEDON. F . D .V1JUGAVI KOTILEDONI.CELlI!! SA SLUZI .ENDOSPERM . G _ PRESEK KROZ ENDOKARP: I . B" . 3 .OSTATAK MEZOKARPA. F. 4 .OUUSTENO SEME: VIDE SE fEZGRA 1 KORENCIC ( I). 4 . . 2 . C . CVECEM I JEDNIM OBESENIM PLODOM B .KuRENCIC.SEME TIP CRIOLLO .PLOD U KOME SE VIDE MNOGQBROINE SEMENKE.NEOUUSTENO SEME. CE o 6 .SEMENI OMOTAC 3 CELlJE SA SLUZI.ENDOKARP. 7 .MICERLIHOVO TELASCE.. 0.

bronhltisa. beli. jer se topi na ~ove~joj temperaturJ i ne drafi sluzokofu. Najveci dec kakaoa u svetu potro~i se za izradu ~oko lade. Plod je okrugla. suvim. raznih vrsta bra~na za decu j bolesnike i slicnih hranljivih sred· stava. globula. Ove Ijuske dodaju raznim me~anim ~ajevi m a za popravljanje ukusa. ·i sakupljeni u vr~ne evas ti. tonik i erneliens. svecica. ~anim . . erna i sjajna bobica. (ljuske). Spravlja se kao i lekovi od drugih taninskih droga. proliva i plikova u ustima . Mnogim lekovima neprijatnog miorisa i ukusa dodaju kakaov prasak jlli ih oblazu ~okoladom (razni drazej i) . pra ~ka od cokoJade.Oleaceae Sib visok clo 4 m. KALINA Ligustrum vulgare L. upotrebljavaju se kao opora i gorka droga u narodnoj mecliein~ za l~enje 'koznih bolesti.kakaov ~aj. List i kora. masti i slicnih galenskih oblika za uvlacenje u otvore tela. jer deluju kao blago sredstvo. katara i drugih oboljenja organa za disanje daju se pilule izradene s kakaovim maslom. Raste po toplim.RE LIM PLODOVIMA stranama. na kratklm dr~kama. g/Oli Ii po obodu celL Cvetovi su sitni. elipti~ni. Listovi su uski. rede i plod. mirisni. sun· KALINA U CVETU 1 SA ({.370 LECENJE BIUEM Kakaovo maslo sluZi kao najbolja baza za izradu raznih s upozitorija. U mnogim zemljama pije se . U slu~ajevima ka~ lj a.

siba. Stablo je uspravno. Cvetovi su vrlo lepi. pasjakovina. bijeli jorgovan. pasji samba!k. lfi· serovo drvo. U eeOOij bUjci irna cijanogenelskog heterozida. Raste po sumama. razgra· nato.. . bisemi cvijet. zimzelen. piskovina. pa se mora her· meticki zapakovati i cuvati na hladnom mestu. sibovina. zinlaslika. visoka 40--80 em. zimolozina.KAMALA. meokovac. pas·leskovina. zimozelen. Sadrli floroglucinolske derivate. golo. terpentinsko ulje). - Ranuneulaeeae Trajna zeljasta biljka. kamfor. sveza i osusena bilJka i sok iseeden iz sveze biljke (Aquilegiae semen.ni) u neutralnom masnom ulju donedavna je davan kao analeptik. zimolez. koje raste u tropskoj Aziji i Au· straliji. KAl\!FOR . ljubi~asti ili beli. neprika. livadama i kamenjaru. kozjaoica. To su kristalni komadi ·svojstvenog mirisa. Donjm listovi su na duga~kim drskama i visestruko deljcni.Lauraeeae (japanski kanfor. kamforovog ulja i raznih galenskih preparata spolja kao antisepti·k i za drazenje koze. od koga potifu lekovitost i otrovnost kan· . Upotrebljava se seme. kalinica. kozje gro!(!e. lek koji drafi i jaCa rad centralnog nervnog sistema i <5rea (sli~no kafi i caju). erna boba. KANDlLKA 371 Narodnn Imena: bijeli jergovan. KANDILKA Aquilegia vulgaris L. U zubarstvu se upotrebljava protiv rubobolje. Arg. biser. svib. Sterilni rastvor kamfora (2S or. jer sarna kamala deluje laksantno. Cveta od m'a ja d o jula. . KAMFOR Kamfor je cvrsti dec etarskog ulja dobijenog iz drveta Cinnamomum camphora Nees et Eberm. obraslo mekim dlakama. Kamfor je vrlo popularan lek ·koji se upotrebljava najviSe u obliku kamfor·spiritusa. zelenika. KAMALA Crvenomrk prasak koji se sastoji od zlezda i dlaka biljke Mallotus philippinensis Mill!. mrle~a. ponekad ruZicas·ti i vise. herba et succus). Brzo vetri. Deluje kao dobar lek protiv erev· nih parazita.Euphorbiaeeae. kamfor· njak. pasja leska. Posle davanja kamale nije potrebno uzimati sredstva za ~iS· eenje. kamforovo drvo) iii sintetski od pinena (borcvo. kozjak. zimolist.

holina.372 LECBNTI! BlUBM dilke.2'10 etarskog ulja. oko 0.8 em siroki. U semenu ima mas· nog Uil. cin. hemoroida.itamina C (oko 30 mg'l/o) i 'lTagove alkaloida. visoka 30-100 em. BOGORODICNA TRAVA. U svezoj biljci ima oko 16C mg'lo vitamina C. KANTARION. srmenik. a najviSe po napustenim njivama. orlicek. a na vrhovima kitnjaste evasti sa zuti m evetovima. svetlozelene boje. Sastav. sadrli 0.5%. Cveta od maja do septembra. tamnozutih. sa pet listica easice.ja. Droga je svoJstvenog mirisa. duguljasto-jajasti.Kantarion se odvaj'kada u narodu ceni i mnogo upotreb· ljava spolja protiv posekotina. goli. opekotina. pet koso jajastih.Raste svuda. Rasprostranjenost. . . Upotreba. karotena i flavonoidnih heterozida (hiperozida oko 0. . Lis tic i su 1-3 em dugaeki. kan· dilijca. hrlica. karakteristicno tackasti. estara izovalerijanske kiseLine i malo azulena. a dan as sarno u narodnoj medidni za lecenje fuei. Berba. v. oporog. zveckavac.\ TRAVA Hypericum perforatum L. skorbuta. kver· citrozida i drugih od kojih potice zuta boja). kokotieek. po obodu nes10 zupea· KANDILKA . Etarsko ulje miri§e na crnogoricna ulja.Ranije je kandilka upatrebljavana u naucnoj. pakujac.t ani n a u kome preovladuje kate· hinski. jace izlueivanje mokrace. GOSPIN. nagorkog i aromaticnog uk usa.1-0. a najviSe seme. bez drske. popina ikapica. trolistJnjak. Ima vrlo evrstu. Narodna Imena: asibaear. zbog cega prema svetlosti izgledaju kao da su i z bus en i (perforatum). . :tUTA KANTARIJA. . to su zlezde 5 uljem. Cela biljika je otrovna. kome i druge bolesti. smole. uglastu. Hypericaceae Kantarion je dugovecna zeljasta i korovska biljka.stih listica kruniee i oko 50 pYas· n~ka sraslih u 3 snopica iznad kojib se dize trostruk tueak tamnocrvene boje. srednja rosapast.Bere se gornja polovina biljke u evetu (HYperici herbal.4-0. naspramni. kampavka. za znojenje. grli· cek. ervenu boju hiperi. zvonce. razgranatu stabljiku. rutozida. sa!ltojli se od kadinena i drug'h seskviterpena. za zarascivanje rana i . antocijana. Zbog toga se ne preporueuje upotreba kandilke za leeenje.Ima 9-11'/0 mesovitog .

prelije jednim litrom najboljeg ulja (po mogucstvu od Iwkuruznih klica) . VRTNI Bas tenski iii vrtni karanfil (Dianthus caryophy/lus L. KLINCIC.Caryophyl.. »Kontarionov zejtin. KARAVIUE.ARANPIL. vekovni narodni lek za Ijude i domace Zivotinje. bljuzgavae. . Iseedi se i proeedi da bude bistro. veterinu i kozmetologiju.. greotaljka. smaknez. Tinktura i ekstrakc od kantJamiona spravlj aju se po propisima farma· kopeje. Sadde ogromnu kohbnu. proliva itd. KLINCIC. pljuskaviea. Najvge se karanfilica potrosi kao vrlo aromatJCan za· . a iznutra protiv bolova jetre.i da vino ispari. Kantarionovo ulje s belim vinom: 500 g eveta i iseckanog lista sveze uzabranog potopi se u litar najboljeg ulja (od klica) i pola litra belog vina. gospin evet. KARANFIC. 1. :luta metlica. voska ~ oko 3'/. marina ruCica. Dejstvo droge je mnogostruko zbog slo!enog hemijskog sastava. zvekae. KARAMFIU. vaniH-na. kariofilina. vaju se evetni pupoljci (Caryophy/li flos).. KARANFIL. izda· tljivica. 10--13°/. :lucernea. gorcan . GAROFAN. Oba ova ulja se koriste na taj nacin sto se njima maiu rane. KARAMFIL. gume. 373 kao antiseptik. antocijana i vrlo malo etar· skog ulj a. 'kantarijon. KLINCAC Eugenia caryophyllata Thrunb. zasekn iea. ruti kantarion . posekotine.lC.U Botanickom recniku navedena su ova narodna imena: bljuzga . - Myrtaceae Tropsko drva s moluckih i jui:nih FiHpinskih ostrva . U evetu ima saponozida. laeeae) i mnoge divlje vrste karanhla kori6te se u narodnoj medicini za Iecenje srcanih mana i za znojenje: spravlja se i pije topao caj (5 g eveta na 200 g kljuc3!le vode). trava od poseka. . Kancarionove ulje (po Francuskoj farmakopeji): 100 g eveta stavi se u teglu. pa se ddi na vodenoj par. Narod drogu stavi u ulj e i drli na suneu 30-40 dana da ~ to jace poerveni. !eluca. gospino zelje. bogorodicina ruka. poslednjih godina je u~ao i u naucnu medicinu.. 2. trava od izdati. »Fitoncide«). smole. tantur. krvavae. ivanova trava. zvoncae. gorae. opekotine i druge ozlede iii se tim uljem natopi gaza ili cisto platno pa se ozledeno mesto oblozi. ivanjciea. KARANPlLIC .sekliva treva. Etarsko ulJe cd kantariona deluje protiv erevnih parazita. Fenolska jedin jenja koja se nalaze u kantarionu imaju izraienu antibakterijsku moe (vid . smiealjka. KARANFILIC. l!potreblja. z&. Narodna hnena. poklopi i drli 2 sata na vodenoj pari. 14 do 24% etarskog uLja. KARAMFIL. vraiji beg. tanina.

ostavi se da plod sazri i da se ljuska . : i . a u Aziji od 25 0 seveme do 100 juine ~kine. Dobar je antis eptik zbog velike kolicine eu· genola. aromatik i ekscitans za varenje. Ulazi u sastav mnogih voda. Berba.. Gaji se u svim trapskim zemljama: u Americi od 28 0 seveme do 30 0 jufue §trine. Stotine miliona ljudi koriste kardamom kao omiljen zacin svojstve· nog prijatnog mirisa i ukusa. Stimulans .ma veliku moe maskiranja drugih mi· risa. arabica ne potJiCe liz Arabije.Danas je Brazil glavni proizvodac kafe.te et Maton - Zingiberaceae Tropska biljka od koje se koristi seme. .ktura i sl. .ECBNJE BIUBM . stomahik.kao analgetik i kaustik. Jer su je Evropljani upoznali preko Airapa. KARANFILIC SA POPRECNIM PRESEKOM I UZDU2NlM tin velike antiseptitne moei. Jaok i postojan kOI'igens. Kafa je na· zvana araops kom. proizvodaci su poceli traZiti drugu. arabica. u zubar· stvu sluii . Do druge p olovine XIX veka gajila se sarno Coffea arabica. Karanfili6i i ulje sluie za izradu raznih aromaticnih voda. dakle. U desetoj godin'i drvo moze dati 1-2 kg kafe godisnje. Poreklo. laku. Cejlonu i drugim zemljama oko Indij skog okeana. visoko oko 5 m..C. jer ulje . u zemljama oko juznog dela Crvenog mora. Kafa traZi duboku. unistila sve kulture arapske kafe na Javi. jedna paraz·ittska gljivica. tada najveeih trgovaca u svetu. Misli se da je oko XIV veka prenese na u Arabiju. isti s lueaj kao i sa cajem. otpor· niju vrstu kafe.>:.000 m) od one iz nizija. U njemu ima 2-8% etarskog ulja. Kad je 1868. KARDAMOM Elettaria cardamomum Whi. Bolja je kafa s brda i s planina (600-2. U svojoj postojbini. Ulje se u izvesnim prilikarna upotrebljava za dezinfekciju r uku. da· kle. nego iz juine Etiopije.Prvu berbu kafa daje tek posle tri do pet godina. dugotrajan i snaiaD.374 I. dovoljno vlaznu zemlju. gde raste divlje. KAFA Seme dobijeno od raznih Vl"Sta Coffea: CQffea arabica L. tin. . He· mileia vastatri. C. god. U tom pogledu se pokazala kao najizdrzljivija Cottea !ibe· rica. pasta i pilula za negu mba i u & ta. maJo :dm· zeleno drvo. liberica Hiem. C. a mms karanfilieevog ulja je vrlo postojan. robusta Linden ~ drugih iz porodice Rubiaceae. za proiZVQdnju etaTslrog ulj a i u indu· 5triji likera i parfema. Ulazi u sastav raznih lekova za ieludac i kao sredstvo za jacanje apetita. ali njen ukus nije tako prijatan kao u C. Gajenje.

furana. nagrizena. Pri tome se proizvodi isparljivo. Sastav.. a s druge ispupeeno. 8-120/0 vlage. tesko.KVASAC 375 osusi. do 400/0 celuloze . 7-14 mm duo gaoko. karamelizu· ju se seceri. eistoci. izveju. rukom se bere zreo. Za kafu se kale da je dobra kad su joj zrna podjednake veliCine. pa se onda drvo trese. starosti. drobna masa sivo-smed:e boje. kad se baoe na gomilu. finoca i aroma pnene kafe. da su glatka.. kad su teska. a u brazdi da imaju ostatak od »srebrnog seme . u . ali ce zato aroma postati veoma prijatna posle pnenja. Ocenjlvanje kvallteta. da jasno z von e. 10-11% mas t i. homogenosti i sl. ukusu. 1iurfurilnog alkohola. pipidina i drugih proizvoda nastalih pnenjern kafe.Kafa se ceni po mirisu. v rio a rom a tie n 0 i veoma cenjeno u I j e nazvano k 0 f e i n. zelenkasto iii nasmede. Obmnu kafu suse na suncu iii u zagrejanim susnicama. Pnenjem se izgubi nesto rna'lo slobodnog kofeina.8% kofe~na. Zrna ne smeju biT! plesniva. .7 do 1. Na pljosnato j s trani pruZa se uzdulna brazda u kojoj se krije ostatak karakteristienog »srebrnog semenog omotaea • . suva i tv r d a u toj meri da se zubima tesko lome. Zrno je ovalno. oljus te. Dejstvo i upotreba. sjajna. mrko. naroeito na njegove julne pokrajine. naborana.·cine svets'ke proizvodnje kafe dolazi na Bra· zil. Droga. na resetima odvoje zma po krupnoci i sortiraju po kvalitetu. sircetne kiseline. gola. s jedne strane raYno. vlalna.Dve tn. Stara kafa se viSe ceni od nove. ni'kako gorkog iii ki5elog uk usa i S v 0 j s tv e n 0 g m i r i s a. Ne lepi se za prste. . Od kolieine i kvaliteta kofeina zavise vrednost. razlozi se slo'lena tanozidno kofeinsko jedinjenje sa hlorogenskom kisel~nom.k ome ima acetona. Kvasac je posebnog. furfurala. ispari voda. prijatnog. . oblika i boje. posle dYe godine letanja ista ta kafa Sf-ME KAFE _ UVECAN POPRECAN PRESEK bire teska svega oko 600 g. sivkasto-zu6kasto. protiv proliva i raznrh trovanja.Zrelo seme (Coffeae se· men). Prtenjem (torefakcijom) donekle se menja sastav kafe. U drugim krajevima. KVASAC Saccharomyces cerevisiae Meyen - Saccharomycetaceae Kvasac je meka. Nepnena.Kafa je tipiena kofeinska droga: nadrazu:je cen· tralni nervni sis tern. Proizvodnja. ana} vise kao osveZavajuCi napitak. Zrno je vrlo tvrdo i r 0 Z a s to. sreani analeptik. Glavne izvozne luke su Rio Santos. Kvasac vrlo brzo izaziva . 5-70/0 secera. laka. .nog omotaea«. u trijeru oeiste.Nepdena kafa ima 0. Lako se moze razmutiti u vodi i talog mora biti pokretljiv (mineralne primese su teske) . ali neosusen plod. . zelena kafa je bez mirisa i gorkog u k usa. Jedar litar nove kafe tezack je 01<:0 700 g. sa rena i sl.

nukleozidaza. jednoeelijskih gljivica koje se na mikroskopu vide u obliku podjednako velikih. vii ami n a i pro v Jt ami n a. poglavlje 0 vitaminima). .i malo yitarnma A. Rede se upotrebIjava s u v i kvasac u praslcu (Faex siccata). u neosapunjivom delu masne matel'ije kvasca nadena je znama koli~ina slero/a (oko 1%). .Osim glicerida palmitinske 1 stearinske kiseIine.Kvasac je ~itav arsenal vrlo raznolikih i veoma vainih lekovitih sastojaka: en z i m a. Sastav. Za izradu pilula sme se upotrebljavati sarno k vas a c s t e r iii z 0van dva sata na 103-1050 C (Faex sterilisata. u pepelu kvasca ima je 52-55%. U kvascu ima i drughlJ proteina: zimokazeina (fosforprotein) i cerevizina {sadrii lizina i triptofana). koja sa karbosHazom ucestvuje u alkoholnom vrenjul i dr. okrugllil. 1ma i estara heksoza 5 fosfomom ki· · selinom. . pmka od slatkog korena i drugih indiferen tnm pra§kova. dobijen takode od sVeZeg. gl~kogenaza. Pro ti d i.Kvasac je najbo/ji izvor grupe vitamina B. zbog ~ega je sladak kao i druge gljive u 'k ojima je. Sastoji se iz sFtnih. 8-10 mikrona ~rokih i 8-12 mikrona duga/:k. Mora se /: u vat i od svetJosti i va7Jduha na hladnom i suvom mestu pod staklenim zvonom i dobro zamotan u nepromociv papir. Vi tam i n i.ih. Kvasac je vrlo vai. koji nemaju terapijski zna/:aj. moze se o/:uvati godinu dana. Sadrl. osobito B. U svezem kvascu ima 70-750 / 0 vlage. Kad je dobro za~ticen od vI age. takode. . 2. 6. Najvafuiji je e 'r g os t e r 0 I. n u k 1e 0 prole ide. C. ali susenjem u tankom sIoju u vakuumu ispod 40°C. 3.an izvor n u k 1e ins k e k is eli n e. Oni su lokaLizovani u eelijskom jezgru kva~/:e. To je farmakognOZlijski jedna od najvafuijih droga najslozenijeg sastava i vanredno velike biohemijske. neki proizvoda~i pretbodno daju laktoze. loptastih. En z i m i. i B2 . Te veoma vame beIan~evine su mikromolekularna jedinjenja proteina i nukIeinskih kiseHna. pro tid a. kvarenje i raspadanje pilula. Kvasac je gIavna industrijska sirovina za ekstrakciju ergosteroIa.Kvasac je vrlo hranljiv ne sarno zbog prisustva tako vainih protJda nego i zbog sadrlaja ve1ioke koli~ine g I i k 0 g e n a (do 40'/0). . DiE (v. Lip i d i. 5. 1. . pomalo jajastih celija. 1 i P ida i g 1 i c ida.Kvasac -sadrZi znatnu koli~inu veoma vainih belan~e· vina. Feax inactivata). G lie i d i. maltaza. arnilaza. glavna glicidna rezervna hrana polisaharid glikogen. ali: fiU je moe vrenja manja i sporija od svezeg kvasca. dekstrinaza. jer kvasac sadrZi raznih enzima koji mogu u-sIed fermentacije u pilulama izazvati najrazlicitije promene. K 0 z i m a z a (koenzim zimaze) i k 0 'k arb 0 k 5 i I a z a (koenzim karboksilaze) igraju glavnu ulogu u a1lkoholnom vrenju. U suvom kvascu ima oko 5()O/. pro· teaza. Mineralne materije kvasca tkara'Meri~e prisustvo vrlo velike koli~ine fosforne kiscline. preventivne i kurativne vamos'li. jer se njegovim zrueenjem ultravioletnim zracima dohlja kalciferol (wtamilll D2 ) (vid. Da bi olak~li i ubrzali s~enje svezeg kvasca. vitamine i raienu gJavnicu).Kvasac ima veoma veHk broj vainih enzima razne aktivnosti: invertin. 4. zimaza (alkoholaza. vih gIjiwca. lipaza.i:d. . Suv kvasac ostavlja 810% pepela. proteina. Naden je i tripeptid gluta'lion.376 LECI!NJ1! BIUl!M vrenje ~ecernih ras tvora.

Pilule izral1ene s kvascem vrlo se lako raspadaju u erevima. a U stabljikama i 'korenju sasvim malo. Na Zapadu se sve vge upotrebljava zraceni kvasae. Ima slabo laksll!Iltno dejstvo. Sazrevanje je septembra i oktobra. ali nejednako. Kvasac je vaZan izvor proteina i Slufi za val1enje nukleinske kiseline i ergosterola.20"10. Po~to je seme sitno. olova kvasovka.5 mm dugacki. . Kela je dvogod.5 m i svojim izgledom. Seje se u jesen na dubinu 1. Daje se po 2 do 3 ka~ike . u drugim delovima biljke: u Hstovima 0. kva~ KELA Ammi visnaga L. Biljoka je visoka I do 1. pivarski kvasae. u Wtovima 0. 'Povl~enu temperaturu i druge ozbiljnije znake trovanja. Visnagin je kelinu (0.000 kg ploda. zbog ~ega u drogi uvek ima zrelih i zelenih plodova. gladak.~nja Umbelliferae zeljasta biijka koja kao korov raSlte u zemljama oko isto~nog dela Sredozemnog mora. furunkuloze. ali se seme mora 1-2 meseca stratifikovati. ·kvas. cev okrek. sJi(~an . Kao oj u plodovima drugib ~titarica. . osobito svojirn vgestruko i sitno deljenim listovima i krupnim belim evastima. Sastav. Berba se mora vr~iti kad pm ~titovi sazru.90-1.100/0. kao i sam Iwasac ako je steriHzovan. Kelina ima i.Glavni lekoviti sastojak je k e loj n. Uzet u veeoj kolieni kvasac je ~kodljav i moze izazvati povracanje.Prinos sa hektara je 600-1. pre setve sc pome~a 5-6 kg sa 30 kg granulovanog superfosfata. . podseca na mrkvu.5-2 em ·n a rastojanju 60-70 em red cd reda.k vasca dnevno 'Posle jela.377 Upotreba. kvasna gljivica. a <I sekundarna mrka.Kvasac je jedno od najboljih sredstava za s u z b i jan j e a v ita min 0 z a. 0. kvasnica. preliv.1%). i to izjutra po tihom vremenu i resi da se ~to vi~e izbegne opadanje plodova na 7emlju. azotnim i kalijumovim l1ubrivom.20-1'10.2 mm ~iroki i 0. Extraeturn Faeeis. oko 10/0. 5 primamih rebara su :luckasti. Gajenje I berba_ . Jzgled droge_ . zbog ~ega se ostaoi od destilaeije i ekstrakcije eene kao izvI'sna sto~na hrana. Zbog toga se sme uzimati samo po upu ts tvima lekara. oko 0. . na vrhu nose piramida:lan stilopod. i u ovom ima mnogo masnog ulja (oko 180J0) i belan~evina (12"/0). go. Prolecna setva je bolja. dnevno do 75 grama razmucen u viSnjevom ill malinovom soku_ Narodna imena: zestin kvasac.0 mm debeli. pivski kvasac.Najbolji prinosi dobtjaju se na plodnoj zemlji. Kvasac iroa op~ti biolo~ki zna~aj. Upotrebljava se za suzbijanje dermatoza.k a sirovina za ekstrakciju kiselina. Merikarp je plan-konveksan.Zreli izvijeni plodovi svega 2-2.81.8-1. pogotovu ako se uz to dubri fosfoI1Ilim. zelenkasto-ml'k. a u novije vreme se sve vi~e gaji za proizvodnju ploda koji sluzi kao industrij's. slufi kao najbolja masa za izradu pilula.

Raste kao korov -svuda po livadama. Seje se u martu i aprilu iii u junu na rastojanju 40 . maglovitih.378 Ll!CI!N11! BILJl!M Upotreba. . naroeito Holandija i zemlje Skandinavije imaju hiljade hektara pod kimom. Na hektar treba oko 10 kg -semena. anason i druge mirrsne biIJke boljeg su kvaliteta od onih iz hladnih. Kim procveta vet u aprilu. najvi~ po KlM PLOD STiTARICA planinskim. tmurnih. Severozapadna Evrapa. Listovi su Ilekoliko puta perasto izdeljeni. ali draga poHCe sarno od gajene bilj'ke. vlaZnih i I kiOOvitih zemalja severozapadne Evrope. morae.500 kg. a pradaja je uvek obezbedena.) ima slieno uejstvo: spazmoliticno i vazodilatatorno. Gajenje kima u mnogim zemljama je vafua pl1ivredna grana. KIM Carum carvi L. - Umbelliferae Kim je dvogodi~nja biljka. a rodi oko 1. visoka 50--90 cm. Kim treba gajiti kod nas vee i zbog toga ~to ga uvozimo. Novijim proueavanjima ~e utvn1eno da plod mrkve (Daucus carola L. na~ kim. prvi medu ~titono~ama . . Stabljika je razgranata. Mi imamo sve uslQve za proiz· vodnju najboljcg kima. Kim trazi humoznu ilovacu zakJonjenu od vetra.( 40 cm. S obzirom na bolju zernlju i yeti broj suneanih dana. selekcionisana i boljeg kvaliteta. eel a hiljka je mirFsna. jer je ona eista.Kelin se daje peroralno (ikroz usta) u tabletama za leanje s tenokardije i bronhijalne aslme.

koji se svakodnevno tro§i u znat· nim kolicinama u svim jelima. D . .Glavni sastojak . jer sadl-ze mnogo protida. ANGELlKA. celuloze. a narocito z a c i n.KIM.MORAe. voska. Etarsko ulje se dobija destilacijom pomocu vodene pare iz sveze poz.k eton k a r von (53-65"10) i terpen lim 0n en (oko 30'10). Ima j~s i mas no g u I j a (8-20"10). razitog mirisa na karvon i aromati~nog ukusa.KORlJANDAR.'ela protiv gasova i nadimanja.k i galaktagog u c>l>liku caja. A B . hlebu i picima u zemljama Zapadne. Aqua carmirzativae. i kim je k arm ina t i v. najviSe 9"10. n 1 n a. sluzi.Kao i ostali plodovi stitarica. Za Iikere i sapune upotreb· ljavaju se karvon i ulje iz koga je odstranjen karvon . C . kobasicarskim praizvodima. pela ostaje oko 7. diureti. bel a n ~ e v i n e.KUMIN. njevenih i zdrobljenih plodova. Severne i Srednje Evrope. digestiv.i ma malo dihidrokarvona. . U vellkoj dozi etarsko ulje deluje ot· rovno.KIM 379 Sastav. smole. Zaostale uljane poga~e upotrebljavaju se za ishrallu stoke.KUKUTA. Naj"iSe ulja potrosi industrija likera. secera. Vecina farmakopeja traZi da u1je mora imaH ni manje od 50'10 n1 vise od 65 volumnih procenata 'karvona. . Upotreba. Spiritus Carvi m dr. karveola i dihidrokar· veola. Etarsko ulje od kima je bistra. Uzima se oko 1 gram samlevenih plodova kima dva puta dnevno posle . E . oko 2eN. F . do 8"10 t a. Daje se i kao eupeptik. 4 2 5 6 Q • D SHl!MA POPREONIH PRl!SEKA VA2NIJIH TlPOVA PLODOVA STITA'RICA. boje i kalcijum-oksalata. ViSe se upotrebljava u veterinskoj medicini.5"10. zatim . Kim je uglavnom doma· ci i narodni lek.kima je eta r s k 0 u I j e (3-7"10). Pe. bezbojna iii slabo ruckasta tecnost iz. Glavni sastojci ulja su .

SAMO JE UMERENA UPOTREBA CAJA DOBRA Umereno i razumno upotrebIjen. smesta poklopiti i posIe 5.380 LECBNJ1! BlUBM Cesto se daje zajedno sa drugirn drogama koje deluju kao stomahika i karminamva. Pogotovu u otvorenom Ioncu. a za vreme nepodno~ljivih Ietnjih rega hladnim Cajem gase zed i osveZavaju se.k nap or (dejstvo kofeina). mirodijom i drugim drogama mahom prijatinog mirisa i uk usa. To je danas najv1~e upotrebljavana kofeinska (puninska) <!roga. osobito u ·i sto6nim i ju~nirn krajevima.felin). nanom. kao slimuIans. Caj se ne sme kUllali. dakIe. caj izaziva vrIo ugodno raspoIozenje. Zimi se njim Ijudi greju. a pogotovu gvotltevite vode daju caj neprijat· nog ukusa. poljski 'mm (Or. protiN izvesnih zeIudacnih oboJjenja. odakle je verovamo u XIII veku uveden u Evropu. Takve vode potre bno je prethodno prokuva ti. Na~i planinci treba da gaje kim. . kuminak. s jedne slrane. Narodna irnena: bela cemena. KAKO TREBA SPREMITI CAJ PA DA BUDE PRIJATAN NAPITAK? Kvalitet infuza (caja) zavisi i od vode. a uz to sadriJi tan ina koji vezuj e i talozi alkaloide i te~ke meta1e u obIiiku nerastvor· Ijivog. Kod nas je u potreba kima neznatna. 'mmelj. teIo i duh« da moze podneti veM. Zato se pri izradi caja voda naglo zagreje da bi ~ to brle prokljucaIa i time ~to manj e gasova izgubila. podstice na rad. dobrodo~ao u sIucajevima trovanja aIkaloidima i te· skim metaJima. KINE SKI ILl RUSKI CAJ Thea sinensis L. Tvrde. pitomi kim.10 minuta pili.Theaceae Stotine miliona Jjudi uzivaju u pijenju Caja. koprov. kmin. a njihovo prisustvo popravlj a kvalitet infuza. jer ga mi uvozimo. jel'. moraoom. karun. Caj je protuotrov. To ndkako ne Ciniti. kimin. komin. Daje se i IkilO tonik. kimijen. Najukusniji caj se dobija s me· kim vodama. povoljno uliee zbog ikofeina. divlji kumin. Uzivanje caja u svetu razviJo se uporedo s razvojem industrijske proizvodnje ~ecera iz ~eceme repe u umerenim predelima. Kim su poznavali i upotrebljavali arapski lekari. . nadrafuje i jaca . Dejstvo caja tie uglavnom deIovanje kofeina i tanina. pre svega sa anisom. kamilicom. ali se kuvanjem gube gasovi rastvoreni u vodi. a to je ~teta. krccne. Dobro nacinjen infuz (»caj «) je vrlo prijatan napitak koji osvezava. ndkodIjivog jedinjenja. slab diuretik itd. Treba ga poparili kljucalom vodom.

Caj suzbioja [ smanjuje zamor i sanjivost. pamcenja i razume· vanja i. uopste. D .KINESKI lU RUSKI CAl 381 HRONICNO TROVANJE CAJEM TEIZAM - U velikoj dozi caj je otrovan kao i 'kafa. C .TRN NA OBODU USTA. tj. ManclZurci. dosadne zatvore. te~ko varenje. a kasruje se is· postavilo da je ree 0 jednom istom a!lka10idu u 'kafi i caju) draZi korn veli· kog mozga. intelektualni rad je Ia:ksi i uspesniji. guo bljenje apetita. KRVNE SUDOVE I CENT AR ZA DISANJE Dejstvo Caja je utoliko jace ukol1ko Caj irna vHe kofeina. Na osladenom caju Rusi. kofein ga na· draiuje. CAJ DELUJE NA MOZAK. Time se objasnjava i poveeanje moti ueenja. jer ih bodri i krepi. . Zeleni. severnoj Africi oj drugde. caj je manje opasan od kafe. SRCE. radnicima. Engleskoj . dok allkohol deluje depresivno na centralni nervni sistem. nefermentisani caj izgleda da je ma~je otrovan. jer kofein deluje suprotno alkoholu . Ipak. Korejoi i Japanci gaje kombuhu.POPRECNI PRESEK KROZ GLAWll NERV. a drugi riarodi piju jak caj .CEO LIST U PRIRODNOJ VEL/ClNI. avijaticarima.DLAKE 200 PUTA UVECANE SportisNma. U nas je obicaj da se posle uzimanja veCih kolicina alkohdlnih pica pije jaka kafa. Preteranirn i dutim svak~ dnevnim uZivanjem caj izaziva nesanicu. zbog cega osoba 'Iak~e shvata i b):'Ze povezuje misli. Caj svojim kofeinom (ranije se kofein nazivao teinom. To su sluCajevi hroniCnog tei:mna. eovek postaje lucidniji. jer je ko· fein glavni sastojak caja koj4 draii ove centre. soferima i drugim osobama Caj pomaie. B . javlja se balji rad miSica i refleksi su bdi i potpuniji. UST KINESKOG CAJA: A . slabljenje ltd. ra~ireni oso· bite u Kini. osobito ako je zamOtI' nastao od intenzivnog urnnog na· prezanja.

ode n 0 g e k s t r a k t a. a pre svega Crveni krst. B 2 . caj '. pre svega. Kuvanje vode je najpouzdaniji nacin sterilizacije. kolera i dr. v 1age sme biti n a j vis e 'JO/. Prema tome. povecava ventil acij u pluca. dekstrina. malo teo b r 0min a. .opore. Za vreme fermentacije caja nastaju f 1.ge ta- . BILJEM Caj svojim kofeinom pobolj~ava disanje. U zelenom caj-u ima v. B I . usled eega se i rad s rca poboljsava. Otrovanom. vaska.34% tan ina. ali sva nernaju isti terapijski znaeaj. jer drliZi respiratorni centar. jer caj jaea cell'tralni nervni sistem i srce . Svojirn kofeinom eaj nadrazu~e i centar za krvotok.vane kao caj. zdravstvena staruica i druge zdravstvene ustanove moraju imaJti. jaei i bolji. A dalje od puteva pije se ~to se stigne. upale sluzruice i 'koze. . moraju ±mati znatne zalihe dobra zapakovanog prvoklasnog caja. a p e pel a n i vis e od 6. pepeo je zelen od man g a n a. usled eega je srem rad pravilniji.. ran~eniku i svakom teskom bolesniku bolje je dati eaj nego 'Vodu. Cajev tan in je -sme~a epi1 katehina i ga-\okatehina. To su putevi zaraze najopasnijim bolestirna: trbuS ~li tifus. Medu tim. KoliCina vlage se normalna krece ad 3-6010. masti i drugih balastnih materija_ Dobar caj mora dati n a j man j e 30% v . a den ·i n a i k san tin a. kuvana voda je neukusna i vecina osoba ne moze da je pije. Za poslednj<ih 150 godina u caju je nadeno nekoliko desetina raznih hernijskih jedinjenja. U zelenam caju ima vitamina C. 8. ~to je presudno u hitnim slueajevima_ CAJ JE NEOPHODNA RATNA REZERVA SVAKOG SANITETA Za vreme rata milioni Ijudi su u pokretu. nerastvorljiva mtka tela. trimetilksantina). Eto zasto svaki civilni i vojni sanitet.382 L1!CENJP. Ako se sarno vrlo malo caja stavi u vodu dok kJjuea. Hemijski sastav cajevag !ista je vrlo slozen. opekotina. U caju ima \jo~ i gume.1o je kulturnih biJjaka Jooje su taiko svestra-no ispitli. U pepelu 's e ne smeju naci teski metali (ve~tacki ate· zavan Hi bojadisan caj).5~/o ni man j e od 5%. 0. jer po onoj mudroj narodnoj izreci . proizvodi kondenzacije i oksidacije katehinskog tanina. Zbog ogromne kolieine tanina (najbolje sorte eaja irnaju viSe od 300/0) i drugill .Zato ga svaka apoteka. Na svakoj zeleznickaj ili autabuskoj stanici pije se druga voda. rotina. u nufdi i voda iz reka. Epika tehin ima svojstva vitamina P (pe).0 b a fen i. Glavni lekoviti sastojci caja su purinski alkalaidi. dobija se zdrava i pitka voda. stavske materije) i prostija fenolska jedinjenja tLpa katehina i njihovih derivata.ma ve!ik profilakticni (zaStitni) znacaj. srodnih polifenolskih jedinjenja eaj deluje i kao tipiena taninska lekovita biljka protiv proliva. SrCani mi§ic se bolje ishranjuje i 'tako jaea.nikatinske i pantotenske kiseline.bolje je zlo spreciti nego leciti«. pa se 'Ia~de dBe i prijatnije oseca. Caj je vaian prot!votrov. kofein i tanini (. OD CEGA POTICE LEKOVITOST CAJA? Ma.5-1 0/0 eta r s k 0 g u I j a i 2-3% legumina. jezera i bara. teo f iii n a. Caj irna 1-5% k 0 f e ina (teina. za jaeanje organizma itd. srdobolja (d<izeruterija).

nepovoljne klimalske i druge nepogode itd. Tek posie njihove ocene vr~i se kJasifi· kacija i pakovanje. podaci 0 nj<!govom hemijskom sastavu. nego pre i iznad svega prema svojim organolepti6kim svojstvima. Zbog toga je za ocenu kvaliteta I'. Zbog toga ani gotovo reo dovno boluju ad hronicllog teizma. v rio a rom a til'. caj 5e pakuje odmah posle pdenja. citronelola. on se ip. Da hi imao sto bolju aromu. 5 mol a· 5 toe tar 5 k 0 u I j e 0 d k 0 j e gpo til'. dok je j 0 ~ m I a k. otporne na bolesti i ~tetocine. Ovo ulje ima mnogo metilsalicilata i feniletil·alkohola. enzim koji pretvara jedan deo flobatanina u flobafen. Na vlafnom mestu caj ·porpI1i. premda se lekovita vrednost caja OSIIli. Za vreme nepafljivog pdenja l1stiea I'. nje. e m i r i s c a j a. a prima miris sredine u kojoj 5e nalazi i tako gubi vrednost. ono ide u nekoli'ko pravaca. iii »Tuski caj " eenio se 'kao najbolji.aja varnije mBije. vrlo malo geraniola i dr. vrlo osetijiNe i vicne probate caja.aja ne celli sarno po kolil'.INESKI ILl RUSK.ini kofeina nego prvenstveno po uk UIS u i m i r i 5 u. ISPITIVANJE I CUVANJE CAJA Vel ike uvozne i izvozne drogisticke trgoval'.aja nego rezultati.ke kompanije i trgovci na veliko imaju narocite eksperte.aja potrosi u svetu za uZivanje. Ne'kada~nji »karavanski. deo etarskog ulja izve· trL Nestrucnim i nehatnim cuvanjem caj gubi aromu. koi'i dnevno ponekad moraju da probaju po 100 do 200 puta razne vrste caja i da daJu ocenu 0 vrsti i kvalitetu caja. tzv. a u crnom vi ~e 'slobodnog kofeina. zbog cega se u drogi skoro say kofein nalazi slobodan.! CAJ 383 nina. neprijalan miris.K. Najbo/je vrste caja imaju najvise tan ina. a vrlo malo za lek. pro zenja i uvrtanja raspao se k 0 f e i Jl • tan a t. oplemenjivanje I'. pa se moze direktno hloroformom ekostrahovatL Oslatak kofeina moze 5e ekstrahovati tek posle tretiranja amonijakom. jedne peroksidaze..aja vee. Thea Tasters.lk ne ceni i ne plaea prema procentu tog alkaloida. U zivom Iism 'kofein i ostali alka· loidi se nalaze vezani na lanine. U cajevom listu ima tea z e.kofein. Odabiranje. prema tinoei mirisa i ukusa. tj. a sasvim malo kao lek. gus lO. DEGUSTACIJA CAJA Mada je u caju nosilac lekovitosti . jer je ~rebalo godinu i .va prvenstveno na kofeinu. ali pre svega se cene i iznalaze takve sorte tkoje daju najaromaticniji caj s najvise tanina. za vreme fermenlacije. I e p I j i v 0. jer se gotovo say proizvedeni caj u svetu potro~i kao svakodnev:ni prijatan napitak za osveiavanje. a u crnom caju. ali se vrednost I'.aja na planlaZama je vrlo slozeno. Mladi listovi i pupoljci sadde vire tkofeina (i tanma) nego stariji. Traie 5e sorte 5 mnogo mca. budaY. Fer men t a c i j 0 m 5 e j a v I j a z u lo. To je zbog toga ~to se najvici deo proizvedenog I'. Zato 5e mora brizljivo cuvati na suvom mestu i her met i c k i zap a k 0 van u 5 tan i 0 1. s ud osetljivih profesionalnih probaca (degustatora) I'. n 0. odnosno prijem caja..mi meroljiv.

omogucice raspoznavanje slabijih vrsta. FALSIFIKATI CAJA SU CESTI I RAZNOVRSNI boljih eaj eva 10Sijim vrstama. Nerna oi poznatu arom'll caja. aromalicniii i bo/ji nego infuz (c. Taj »Iafni eaj « se u vodi raspadne. U nas je nepoznat. 6. 0 t pat k e i sitneZ nasta!le za vreme prerade eaja raznim sredstvi· rna slepe . rufa. je r se eaj vrlo eestp falsiRkuje. vimja. grancice i druge primese. raz· aim taninskim ekstraktima i sl. Pregled ouiima .Ji oni se ne pruzaju od uedne do druge epider. jevtiniji je i njegovim branjem drvo lIle oslabi kaa kad se . hemij s>ka i os tala ispitivanja treba dapuniti jos nekim istrafivani'ima. Tako se mogu poznati i drske. pomaio oporag ukusa. Up 0 t reb I j a van i c a j nema odre~eni postotak ekstrakta. 2. tm. B 0 j e: indigo. kofeina i onih zupeastih kandza razlikuje od caja. ali se i to moze dokazati. K u r k u rna: caj se izmucka s a}koholom. Cesto ga oboje karamelom. razvijenosl vlakana oj dr. S t ran 0 I i ~ c e: Salix alba j diITuge vrste vrbe.aJj) od mea. a. na primer.. alkohol pozuti. lepe f ute boje kao zlato. prisustvo iii odsustvo idioblasta.i formiraju u oblike s·liooe pravom caju. posto sadrii manje kofeioa (0. tvr· c1e. evet se skoro ne maze faIsafikovati. grafit i sl.). Osim toga. Uvek se proba sarno nezasla~en caj. jer nllje u modi. crvenomrk infuz. i tako je obja ~ njeno za~to je rusk! caj to llko bio trazen. Jedino Hsce izvesnih Camellia ima idi· oblasta. odsustvom idioblasta. Pekoe sa Souchong cajcm. aromaticnog mirisa i nagonkog. Pa J.me. Min era I n e materije povecavaju procenat pepela (pesak. direktno 51! \'ezuje na vunu. voda Jrojom je eaj paparen (1 +9) mora bin bis~ra i sjajna. 4. jasen. ni kofeina i dr. zemlja. 3. zova. jer manje drazi. tremja.bere li~ce. dlakavost. lupom i mikroskopom.). Na primer.20. S. Cvetni pupoljci od caja daju blag i vrlo prijatan. berlinsko plavetnilo i kurkuma (u zelenom caju). .pak se u svetu cajev evet malo upotrebljava.. H~ce je veee.384 LECBNJB BIUEM po da na dok iz Kine s tigne u Nif nji Novgorod. Vellcina listova. kao i sva ka druga skupa droga. gips. s bazama ce se obojiti mrkocrvenkas>to. 1. Epilobium angusti· folium (osobito u SSSR). glina i dr. imaju lisce koje se oblikom i veHcin'Om. Z arne n j i van j e U NAS JE NEPOZNATA UPOTREBA CVETNIH PUPOLJAKA CAJA Cvetni pupoljci <'aja imaju mnogo prednosti i steta je ~to ih nasa uvo· zna preduzeca ne nabavljaju u proizvodackim zemljama. a s kiselJinama se povrati na zuto. jagoda itd. zilavije. Fi· noca arome je drugacija. 'llgodnog. Danas je dClkazano da je bolj i caj koji j e odlezao godinu dana. nema kofeina <ni ouih 'kandZa na rubu itd. hro· mno zutilo.

000 javnih cajara. lIlajbolji moreplovci i trgovci.qje toCe sarno eaj. feizma. U Kini i u J apanu se bere 3-4 puta godisnje.500 god. godi· ne. u cvelu Sirenju upotrebe eaja za pice u nas najvise su doprineli Ru· si posle I svetskog rata. Tada je caj bio vrlo skup. Vee krajem istog veka eaj se paCeo ~iri ti i u nekim evrops'kim zemljama slutiti kao pice za uz)vanje. Mong olije i Sibira. uz[vanje caja r~irilo se tek u XIX veku. Caj je dugo vremena ikaravanirna dolazlo u Evropu iz Kine prcko Ru· sije. U Evro pu je prenesen tek polovinom XVI veka kao lek.A. Nazivali su ga i »karavanski caj«. ruskom Cant maIo eaja kao skupocenu retkost. a isto tako i IS e C e r. c1ani uvoziti u Evropu veee kolicine caja. Mongolski kan poklonio je 1638. Polovinom XVII veka spominje se up 0 t reb a c a j a k a 0 1 e k a u nekim zemljama Zapada i u RusijL Oko 1660. onda je svakako uZivanje eaja mrrogo manje zlo od Bllilroholizma. kao sto kafane tote sarno ·kafu. Prvi put u martu iii aprilu (P ek 0 e. najviSe su ga uvozili i doprine li ~ irenju nj egove upotrebe u Evropi. ruski« ? Mi sLi se da su za caj Kinezi znali od najdavnijih vremena.je zlo. svilasto dlakav.ca. poceli su Holan. Ali caj jos nije uspeo da u nas po· tisne prekomerno uzivanje erne C. Spominje se na 2. s belim ta6kamal. Prelipostavlja se da j e pre nekih 12 vekova upotre ba caj a pren.ku gajenje OaJa uzelo vere l'3mne re. drugi put u maju (Soucllong) i Ire- .J _ GRAN C[CA U CVETU kafe. k. U nekim zemljama je drlavna vlast otvarala jayne cajare i favorizo· vala privatne u borbi protiv prekomernog uZivanja aIkoholnih pica (Rusija). Hol a nc1ani.) RUSK) CAJ 385 BURNA JE ISTORlJA CAJA Zbog cega se u nas kineski eaj naziva . Ako se IffiIOra bWrati jzmec1u dva zla ma!l1. jer je sve dotle bio v r l o s k u p. U Englesku je uvezen 1665. U Japanu je u XV ve.. primIjen je sa odu~vljenjem i vee posle nekoliko decenija bilo je oko 3. god. Ipak. ZBOG CEGA SU VA2:NI VREME I NACIN BERBE CAJEVOG LISCA Cajevo lBee se bere 6-8 n edelja posle orezivanja oajevog drveta. pre nase ere.:sen a iz Kine u Japan. Otuda se u oas i danas vise ouje »ruski caj« oego kineski. a i od ka. .jdZjnica«. tako da je »tRj o bio pl'ivilegija same po· "lascenih j imucnih staleZa. lunas na Balkanu am-a javrrih eajatra. god.K[N ESK[ u.

stavlja u mamnu za uvijanje (20-30 minuta). posle c!ega ga razastru na asure oko pola sata. proseje. Zatim ga rasire da se ohladi. Zatirn l5e SUS1 j prz. Z e len i c! a j izratluje se u Kini na slitan natm. U nas se najviSe trosi erni c!aj. z uti iii c r v e n i c! a j. Prve dYe vrste su vainije od druge dye. potom se uvrnuto liSce prenosi u odaju za fermentaciju zagrejanu na 35-400C u slojevima debelim 4--15 em. skine s vatre i izruc!i u korpu da se na promaji ohladi. M i r i s i uk u s s u va z n i j i o d pro c e n t a k 0 f e ina. To se ponavlja nekoliko dana dok taj ne primi miris dotitnog eveca.loga zasto je c!aj jos uvek skup i zasto se plantaie ne poveeavaju. • PRERADA LISTA JE PRESUDNA ZA KVALITET CAJA 1ma vise nac!ina prerade. razvija i ponovo uvija i razvija. poslednjd kvalitet). Od 100 kg sirovog dobija se oko 22 kg suvog lista. Ponovo se razvi:je. Odmah posle toga.k orpama da s v e n e. izdufe se i roba ima mnogo otpadaka. C r n i c a j. osusi nad zarorn. Od dlacina prerade zavlsi da Ii ce se dobi ti ern i. Caj za domacu upotrebu Kine1!i v~tatki raznovrsno namiriSu prema ukusu svojih potrosata. tj. Obit no se here pupoljak i 3-4 Usta ispod njega. vee se odmah brzo isprli. tatno po utvrtlenim propisima zasnovanim na iskustvu i nauci. Z a v rem e fer men t a e i j era z v 1 J a s e p r i j a t n a a rom a c a j a. zavija i razvija.Kinezi ostave obrano IBce oko 2 sata na suneu u velikim . pa se ukloni. a kasnije od nac!ina pakovanja i tuvanja. Obrano lisce se drfoi oko 18 sati da svene na lesama u ta~om sloju na 25-35 0 C. rukarna savijaju i g n j e c! e nekih desetak rninuta u hladu. Zatim se pusta struja top log vazduha. izvadi.s e tanak sloj raznog mirisnog cveca (jasmin. dalcle. Rasiri . LI!CI!N1B BIL1BM P e k 0 e taj . bnizljivo 0 dab ere i odstrani sve sto ne valja. jed n a I e p I j i'V a mas a. Englezi i Holandani su u svojim 'kolonijarna radili slieno. Berba se mora vrSiti blagovremeno.i j e. ali cemo navesti sarno najvainije momente. baci u kazan za prlenje. same tvornic!ki modernim metodima zasnovanim na nauci i iskustvu. jer je c!aj u prvom redu s red s t v 0 z a u z i van j e . inac!e listovi omatore. 1. Kvahtet taja zavisi od vrste biljke. Istovremeno se obere i sve cvece i plodovi da ne bi smetali novim Ie· torastima. ne razara se hlorofil.da~e drvo sarno od svoje ses'te godine pa nadalje. posle fer men t a e . To se ponavlja nekoliko puta. Oko gajenja taja ima dvaput vise posJa nego oko kafe i kauc!uka. lisce se grej e. Posle pol a sMa (nekad treba 3-6 sati) pre· mne se vrenje.) i ostavi 'i zvesno vreme. 2. Ovo se ponavlja nekoliko puta sve dok lisce ne postane tamno i sivkasto. 150r- . z e len i. oprezno p r z i u sudovima od tuta iznad zara. sarno 5e n e p uS t i fer men t a e i j i (vrenju). Orezivanje i sabiranje vr~ se strutno i briZljivo. i jos toplo hermeNcki p a k u j e u gledosane iii 1akovane metalne kutije oblozene metalnim (llcalajnim) listovima. Zatim se u v i j a metlu dlanovima.i. . sve dok iz asta ·ne prestane da izlazi zelenkast sok. a na njegovo mesto rasiri se sloj prlenog taja. ali jos vise od vestine prerade.386 6i put u julu (Congou. I to je jedan od raz. gardenija i sl.

orezivanje se vrsi svakih 15 dana. . Ti z up c i lice na rope cmkasto-mrke pticje kandie. KAKO SE CAJ MOZE POZNATI GOLIM OKOM I LUPOM? Caj na prvi pogled ne lici na list. Pretpostavlja se da u svetu ima vise od milion hektara pod eajevim drvetom.trafivanjima U sVThu poveeanja prinosa i poboljsanja kvaliteta cajellOg ·lista. UvidajuCi sve veCi maeaj caja. Sumatri i u drugim tropslcim predelima gde je klima uvek podjednako zarka. Pre liven kljuealom vodom listie omeksa. Javi. Sekundarni nervi se odvajaju od glavnog pod uglom od 450 i dalje granaju u gustu mrefu. na velike plan1afe. vrlo prijatnog m i T~S a i oporog i gorkog uk usa. U Indonezijoj oj drugim zem1jama. pro je i to jedan od razloga s1'o ova moderna proizvodnja sve viSe potiskuje kineski eaj na svetskom trfiStu. su~en u kratku drsku. zatubas1'o-siljast. na Cejlonu. razvije se (na staklenu ploCu) i tada se vidi njegova velicina i oblik: duguljast iIi duguljasto-kopljast. ispi-ruje i pakuje. nego je ceo. Problem orezivanja je u stalnom usavrsavanju_ Proizvodnja caja sve viSe prelazi S privatnog sektora na drlavni. Na donjoj cewrtini i1i treei-nJ obod lista nije nazubljen.ka. ~to je za ukus poLrooaea od prvorazredne vafnosti. NajviSe se gaji u Ki-ni. Razumljivo je da se industrijskim standardnim metodima dobija jednolicna J tipizirana droga. po obodu soitno reokasto-zupeast. CEJLON JE OD POCETKA XX VEKA POSTAO PROIZVODAC I IZVOZNIK NAJBOUEG CAJA NA SVETU. Te zemlje su i najveei izvoznici caja_ OREZIVANJE CAJEVOG DRVETA IMA VELIK ZNACAJ Ore z i van j e j e n a j v a z n i j i P 0 5 a 0 0 k 0 g a j e n j a c a j a. na Cejlonu. Otpatke i sitnez presuju u opeke ili tablete. sva'ka trops. agrotehni. U Indiji. Sve je veCi broj naucnib mstitucija koje se sve mtenzivnije bave agrobiologijom. JER SE SVE RADI NA NAUCNOJ OSNOVI GaJenJe eaja. Marko UlieeV':ie postavio je pre desetak godina manje kulture radi ispitivanja moguenosti gajenja caja na nekoli'ko mesta u Crnogorskom prmlOrju. Indiji.KINESKI ILl RUSK! CAJ 387 tira. vide se jakom lupom. i Jugoslavija je pokusavala sa uvodenjem caja u kulturu. Dr mi.ja cini napore da gaji cajevo drvo 'kako bi time 'spreei'la uvoz i odliv deviza. Orezivanje ·se vrsi na kraju susne sezone.k a i suptropska zeml.i je osobitog. Li'stiCi caja su pazljivo uvijeni u vretenaste.k om i svim drugim is.k omade mrkocrne boje. 'krive iii zguZvane . Ca.U zelji za ekonomskom samostalnoSCu i da bi sto vge bila nezavisna od mostranstva. Zato se na to polaze mnogo pafnje. . M~mski rad je jevtmiji od kineskog domaceg rucnog. Caj je postao prava kulturna bilj.

u driavn im nLkama iJoi svojina trustova i veliidh preduzeea. Caj izis kuj e najmanje 1. velik u vlaznost vazduha. gde temperatura pada ispod OOC. Vee nekoliko hiljada godina kako se 6lj gaj i <u Kmi. Suma~ri. is pod Ka vkaza i u drugim zemlOama. a od njih se odvaja velik broj varijeteta i prelaznih oblika. Prvi je nizi. rene do 10 m etara visoko. krupne. jako i lepo zimzeleno drvo Hi grm koji naraste 3-5 m. list mu je upola sitniji i grana se od zemlje. S planina je ~aj bolji nego iz nizija. Hladnoeu lakse podnosi. Brazilu itd. Poslednjih nekoliko decenija poteo se gajiti i u Africi. Srednjoj Americi i u mnogim drugim zemljama. . Kvalitet raste s porastom vi sine planine. Naprotiv.388 GEOGRAFSKO POREKLO CAJEVOG ORVETA LECBNJE BrUBM Caj je verovatno poreklom 1Z Asama. a oni od Thea assamica su viSe j aljas·t:i i clio 25 em dugi. u ·kulturi proizvodaci ne dozvoIj avaju da caj naraste vise od jednog metra.-uIture caj a penj u do 2. to je v·r lo briZ· Ijivo prou~eno i postal'ljeno na n a'll C n e i industrijske 05nove. u t 0 1 i k 0 s e ~ a j vis e c e n i. a mnogo kasnije u Japanu. struenim potkresivanje~ u od· redeno doba godine i uzrasta dobio sto veCi broj mladih letorasta i sto vise mladog liSea. tamnozelene. isti s lu ~aj kao s kafom.j see m 1a c:I e. lako. Austra· liji. KAKO IZGLEOA CAJEVO ORVO? Caj je vrlo otporno. Jav·i.no. da oi se lisee mogro ~to lakse rukom sa lemlje brati i da bi se stalnim. vrlo 'lepe cvetove veoma prijatnog mirisa ria jasmin . jer u k 0 1 i k 0 j e l . Uglavnom ima dye vrste ~ajevog drveta: Thea sinensis (= chinensis) i Th ea assamica. Na Hima<lajima se J.000 m. Rusiji oko Batumija (1848). Inace. zaSticeno od jakih vetrova prirodnim iii vestackim zaklonima. gde je gajenje novijeg datum a. zimzelene lis tove bez mirisa i be Ie iii pomalo ruficaste. Od XIX veka pro~iTilo se gajenje ~aja po mnogim tropskim predelima: u Indij i (1840) . c3ak i u krajevima oko Sredozemnog mora. Listovi od Th ea sinensis su duguljasto-jajasti i najviSe 12 om d'llgooki. Burme i 5a ostIVa Hajnana. pod stalnim nadzorom stru~njaka . Caj ima naizmenicne. na Cejlonu. dakle. 00 CEGA ZAVISI KVALITET CAJA? Caj st rada od duge suse.5 m voderwg taloga godisnje. ipak je celokupno tamosnje poslovanje sa cajem ostalo dosta printitiv. na Cejlonu (1875). peskovi to. izrazito kiselo zemljiste.. Seje se na 2 m rastojanja i ne dopusta se da nara-ste vise od jednog metra. SVETSKA PROIZVOONJA CAJA Indija i Cejlon podmiruju dye tre6ine svetske potrosnje caja. lake se caj gaji u Kini od pamtiveka. trouglasta i mnka caura sa tl'i semenke. Plod j e drvenasta. u Indonezi· ji.

flavonoida. blJavaJu se kora s gra na i s kore na 1 . list. Do 30 ~ visoko drvo. Upotre. ~eS ce mesajuci. PAJASEN. AJLANTUS. Kiselo drvo se upotrebljava i kao insekticid (ungtava insekte) i insektitug (gom. . 389 KISELO DRVO. OSObllO u Julu kad cveta. Lislovi su 1a bIlJka.KISELO DRVO.. SMRDUlVO DRVO . siri jak i neprijatan miris. pa se u Kini upotrebljava protiv tropske (amebne) srdobolje i nekih erevnih parazi1a (kao nar). oksikumarinsJoog heterozida. Deluje sHeno ipekakuarti . elagne i galne . KISELO DRVD gorke m ruteuije ai/Glltina. tera insekte): I kg svefeg lisca se simo lse~e i prelije 5 50 litara klju~aJe vode i. i do 210 mgOfo vitamina C. . U kori ima katehinskog tanina. ~esto perasto deljeni. RUS Ailanthus glandulosa Desf. U nas se sadi. SMRDLJIVO DRVO. Sirnarubaceae u: iz istoene Azije. U listu ima do 12<>/0 tanina. Ocedena teenost od liUa j rastvor sapuna se pomesaju j tom teenoscu se prska voce i povrce protiv napada insekata.kiseline. poreklom I za p?s umIJava l~j e goleti. dugat'ki do 50 em. MORSKI JASEN. U drugom sudu se rastvori I kg crnog mekog sapuna u 50 litara klju~ale vode. drli 24 sata. saponozida i rnasnih jedinjenja.

lin· cure i blafenag ckalja. Berba. po rubu celo. Cveta celog leta. s labokrvnost'i itd. . Lis c e je sirno. vodenog ekstrakta. eritrocentaurozid i dr.Raste svuda. vezabi u kit ice i susiti u hladu na promaji. a najmanje u listu. 1. . Upolrebljava se u obHku inliuza (10 do 20 g na 1. S tab 1 0 je cvrsto. fino sarnlevenog osusenog IBca pa radajza i dijatomita i sve se dobro pomesa. Upotreba. vina i tinkture. petozubu krunicu rliZicaste Hi svetle e r v e neb 0 j e. tako da se u leta mnogi senokosi rumene od iscvetale kieice. skoro sedece. . idirota. protiv smetnji u organirna za varenje. drLi 8-10 dana eesce rnuckajuCi i p1'j e na pala sata pre jela. (Centaurium umbellatum GiI Hb. Svojstva_ . a debelo je do 3 mm i naretko obraslo si tnim listicima.) KJeica je dvogodisnja iii jednogodgnja. sjajno. naspramno.6 do 10/0 a~kaloida. manje u cvetu. U stare i na 's uncu S'Usene droge cvetovi su izbledeli. KICICA. Malo je naseg lekovitog bilja kaje se u narodu tako mnogo. GORCICA. praska. KANTARIJA CRVENA Gentinaceae Erythraea centaurium Pel's . lincure. Najvise gorcine ima u s ta b I j i c i. . cesto i uspesno upotrebljava kao kiciea: za otvaranje apetita. Da bi odstranio razne insekte.Kicicu treba brati dok je u evetu. golo. Gorak stomahik: po 20 g 'ki~ice. a isto to eint i sa stokom.000 do 1 : 3. suplj e. duguljasto-jajasto. visoko od 30 do 40 em.pomorandze. njime se trlj a. .Kicica je dobar gorak tonik. Od ove srnese moze se spravljati caj Hi se stavi u litar komovice. do 4 em dugacko. a najvge po vlafnim brdskim i planinskim livadama. eritarurozid. Ulazi u sastav gor-kih cajeva za stomak. Sastav. Na isti nacin se maze karistiti i ova smesa: po 25 g kielce. golo. Nadeno je oko 0. gorke deteline i kore od gorke . protiv groznice. u raznim krajevima sve ta na rod stavlja sveze li sce kiselog drveta u . Prizemno Iisee poredano je unakrsno u prsljenove i sedece. Rasprostranjenost. Jacina gorcine droge je od 1: 2. mesHmieno U ogromnirn koliehnama. medu kojima je glavni gencijanin.390 LI!CENJE BIUEM Na Zapadu se upotreb lj ava pra~ak kojim se zapra~uju vocke u vreme cvetanja protiv raznih insekata: po 10 kg fino samlevene osu ~ene kore s korena kiselog drveta. pri vrhu razgranato. Deluje kao cist arnarum sli· cno lincuri.postelju. gotovo eetvrtasto.000). trave-ive. a nije otrovna. .500. mala. TRAVA - on GROZNICE. Droga. retko.ima 3-5 nerava.Sadrii gorke heteroZlide: g en i e i 0 pi k .r a z i d. eve t 0 v i su slozeni u racvastu evast na vrhu stabla i imaju levkastu.Kicica je vrlo gorka. zeljasta bi'ljeica sa sitaim cveticima vatrene boje.

Zelenih plodova ne sme biti.Naglom i nerazumnom eksploatacijom kiCica je na mnogun mestlrna proredena. gorke de teline.Zrele bobiee (Juniperi fructus) su velike kao gra~ak. Bern se potpuno zrele bobice okrajem leta sve do duboko u jesen. KLEKA. a krajem leta i poeetkom jeseni oboje se tamnoplavo-Ijubieasto pod tlticajem 0 k 5 ida z a n a t ani n 5 k e ism 0 I a 5 tern ate r i j e u bobici. ta:l<. Na temenu trnaju t r i ~ a v a i tn 'kvrZiee. ~uplji.o da cim se ru· korn ·u hvati. Is~orija . VENJA. VENIA.Kiciea ima vrlo sitno i plitko korenje. a zelene born· bice naroeitim s'trojevima. . Opomcnal .Plod dozreva tek druge godine. pa cak i iskorenjena. OCaj. Po jedni. Zbog wga se namece pre~o potreba delimicne. Berba. Alrilovog ucitelja. rna.t1i nflgo sirova. jer se uVe'k mnogo trafi. Prve godine su bobice ze· lene. OI'IlO zelje. Na taj oacin. a po drugima. a najvBe po brdskim i planms1cirn' krce· vinama. '1atinsko l'ITle dolazl od centaura Hirsna. Igliee. IUciea se podjednako cesto i ramovrsno . Jeee.Kicic~ kao lek spominjru jo~ Plinije ~ DioskoIid. prevucene su beIicastim v 0 ~ tan imp e pel j k 0 m. Droga. latnik. Naro~ imena: ger. na jednom dr· vetu istovremeno ima i zrelih i zelenih klekinja. Poroaju se po mrkoj boji . postaj'll rdasto-Ijubicaste.nice. jer se zelene kasni je moraju odstraniti. okru· glaste i m e 5 nat e. ervena kicica. . a pIi dnu dva prs\jena. dupcJ(~. a mestimicno i potpune za~tite za vi~e uzastopnih godma dok se sarna od sebe oe razmno~i. pa~njacima. ~to zavisi od nadmorske vi sine i godine. jezernica. BOROVICA 391 2. kantiliee i majkine du~ice . Suva droga se lak ~e c i '5. . drago evi. nadimanja: po 20 g kiiCiee. zlatna ruc. od kojih svaki ima tIi trouglasta priperka mrke boje. Druge godine pocinju tamniti. grancice i slicna necistoca najbolje se odstranjruJu vetrenjacom i'li trijerom. Za~~ta u P?r0dl. manje aromatiCni i nisu tako slatki kao zreli plodovi. tj. Kod nas je ima mnogo. 'gorko zelje. Sure se kao zito na tavanu u tanJrom sloj'll Ii ('e~ce prevrcu drvenom lopatom. gusto i nepravhlno razgranat dvodoman grm. od centum = stotma i aurum = ZIMO. mala semenCina.koristi i u narodnoj i u naucnoj medicini. lei<: koji vredi stotinu zlatnika. Kicica se ne sme cupati. po ~ to n is'll lekovite. . groroicavka. vrlo otporan.ljivo odsece ostrim makazama. Oupressineae K1eka je zimzelen. gorka kio!ica. '1"etkim ~umama i po zapu~tenim i neobradenim mestima. . sunceni evit. ona se gcupa ·i na taj na('in ungti. kamilice.. Protiv gasova. Upotrebljava se i ova sme~a: po 20 g kiCiee. BOROVICA Juniperus communis L. . .KLEKA. nane. kao pod I. 'kinin. lak~i su. kiticica. nego se gomja polovina stabljike u cvetu pai. mali stoz. Najbolje je pod drvo ra~iriti ponjavu iii asuru i motkom pazljivo tresti zrele kllekinje. svedre. nane i maHenjaka. Ima i privredni znacaj. dobro plaes i ni· kad se ne nabere dovoljno kvalitetne droge za do mace potrebe i za izvoz.

r e z ina z n' m s e. iz Srbije i Bosne. One su kaa kost tvrde.k ret a m. zatim aromatienag. jajasto-duguljaste. prijama balsamienog. Na ispupcenaj strani svaka semenka ima sa obeju strana lednog rebra po nekoliko ne· jednakih ulegnu'. M i r is a je svojstvenag.k e c e vas t e ~ u pI j i n e s a leo . m r . svetlazcleno-mrka boja pastaje mrko-zeleGkasta. tupo piramidalne.a u kojirn su velike (do 1 rnm). docnije postaje sun(terast i ~uplj1kast i potamni. A 1 ¥. Sastav.SEME .:. ~up1ja J cesta je ucrvIjana. a u 'k usa najpre slatkog. SVeZa droga je meka i meS'Ilata. pri dnu su srasle za mezokarp.~_:2 1 G F - KLI!KA: POPRECNI PRI!SEK K!ROZ ZRl!O PLOD. stara je krta.392 U!CBNJI! BlUl!M Mezokarp je mek i pun. Najbolja droga dalazi sa Deliblatskog peska. U bobici ima t rim r 'k e s e IIIl en 'k e. Najvge klekinja se patro~ za destilaciju eta r s k a g u I j a . G .

Cela biljka.ce . KOZLAC.lj~sttm Ii· s tovima i crvenim lepim bobicavlm p/odovlma udru. zida . grana i korena kleke. gume. zove i ploda od anisa. Venja se mnogo viSe upotrebljava u narodnoj nego u §kol. a jo§ cesce etarsko ulJe sluii za kadenje. organskih kiselina i njihovih soli i flavonskih hetero. osta· viti 2 sa ta i popi ti u 3 doze pTe jela. Imaju vrlo malo etar-skog ulja i smole. Ulaze u sastav diureticnih eajeva. za spoljnu i unutrasnju upotrebu: kao diureli. Rano u prolece izbij e njegovo k. smrekovina. K I e k 0 v a c a je nadaleko poznata veoma aromatiena raldja koju proizvode u velikim kolicinama uglavnom naSi dinaroi Ere. Succus Jw~iperi il1spissatus (Roob Juniperi). voska. U veCim dozama kleka moze biti skodlj-iva. Klekinje ulaze u diureticne cajeve (Species diureticae). smrekva. klekoV'ina. Una· rodu se upotrebljava za lecenje mnogih bolesti.. kao pod I. smrek. Po 25 g klekinja. odaju miris na klekinje. rastavica. Jednu supenu kasiku smese popariti sa 200 g kljucale vode. za s~omak. KOZALAC. 2110jenje i s1. borovac.ka. smrekinje. zubace i idirota.50. reumatizma i slicI1ih bol esti. a narocHo k rIo leo t r 0 v n e su dok su sveze ~ ImaJu IJut 1 ne- . smreka.. . ola'k§ava i-skaSljavanje . Ostala narodna imena: barovica. pored ostalog. len ·i kiciea. KOZALAe . obi· cna borovica. da osteti bubrege i dr. kaslja..k. moraca i kima. Raste najviSe u grm lju .. smrkva. 2. smrec. Od kJekinja se izraduje sok. smnca. Inace. Ima jo§ i oko. trnju. vodene bolesti. kantarion. pe.Belo-ervenkasti komadR drveta od stabla. Juniper! llgnwn. u I j a i do 33% in v e r t n 0 g § e ~ era. brika. brinje. i izvoze. smri.KOZlAe. zatim jednog gorkog tanoglikozida juniperozida. kJekinje su kod nas i u drugim baJikanskim zem· Ijama jedan od najpoznatijih i najviSe upotrebLjavanih narodnih oj domaCih Jekova. . lekovite biljke bez kojih se nase kuce ne mogu zami~liti.Etarsko ulje dobijeno iz zrelih i sa· mlevenih klekinja destilaeijom pomocu vodene pare. smricka. U malim dozama elarsko ulje kle·ke.Zenim u okJip1ce. erna smrekinja. Upotrebljavaju je i kao domaci lek 'i dez'nfekciono sredstvo.. gonoreje. 3. jakim krtolama. ~eli~im kop. skoJ med'lOI~1. Upot!~b~. smrekovina. Aetheroleum fructus Juniper!. kao pod I. ast· me. boroviee. korena od zeojeg trna. isto tako vafan· i omiljen kao §to su hajducka Irava. JO<>/o smole. kad se zagreju. smrca. Diuretlcni cajevi: I. kova za tovlJenJe. klekinje. Po 25 g klekinja i persunovog ploda i po 10 g peteljki od visanja. 393 jer saddi do 2.. Narod naziva plodove kleke avim imemma: venja. Klekinje. fenja . . .~pn~ li·s. erna smrekva. VINO I R~I(JJA Arum maculatum L - Araceae Dugovecna zeljasta biljka sa. a spolja u obliku spiritusa (Spiritus Jurziperi) iii u jakoj rakiji za obloge i trljanje protriv nazeba.. Po 25 g klekinja. ~esto vIse se trosi u veterinarstvu kao sastavni deo pra§. protiv nazeba. Zato. smrijekinja. inhalaci~u prilikom obolj enja organa za di sanje i kao srcdslvo za drazenje koze. sipurka i sitniee. tamna.

Cejlon i dru· ge trops ke krajeve. Sastav. 4-8 em dugacki. masti. 'k okain deluje kao 10kalni anestetik. Peeene iii kuva· ne krto le (rkrompirici) nisu otrovne. grlo. Na nalicju je list svetHje boje. voska. a ixnutra proHv ~ tueanja. ka·lenda r . . Nervatura li s ta je ka ra kteristicna i jasno istaknuta. teleca stopa. majasil. . ali je to opasno sredstvo. List raznih vrsta koke je raznog oblika. Erythroxylaceae Koka je zimzelen grm. zmiji!l1a trava. Otrovnost susenjem izvetri. Glavni alkaloidi suo k 0 k a i 'n. Ako dode do njegove r esorpcije. koz lic. zmij in kolomboc. Posle izvesnog vremena javlja se prolazha n e 0 set I j i v 0 s t.krajeva prenesena je kas:nije na Javu. ali cvrsH. KOKA Erythoxylon Coca Lam. Jzgled Usta.7-2. Higrini su isparljive haze i mogu se izdvojiti destilaeijom s vodenom parom. majasil-treva . ali su svi oni jajasto-duguljasti. kacje zelje. zmijino groZde.394 LECENIE BlUEM prijatan u kus. a 2-4 em ~ iroki.GJavni nerv se vrlo jako istice. zmij ski kukuruz.:ira u stomaku. Sekundarni nervi cine gustu mrezu. Iz tih . anestezija jezika (dejstvo k 0 k a i n a). . knegic. Zabelezeni su sluca· jevi trovanja svezim krwlama. Upotreba. fitosterola dr. psihieko stanje I i opasan otrov. natragulja. ParalguCi senzitivne nervne zavr~etke.Kokin list sadrfi 0. Druga narodna imena: aronae.5% a I k a I 0 i da i raznih bala· stnih materija: tanina . Ne z. zmijin kuruz . a deea su se trovala plodovima: natecen je· zik i usne. zrninae. povracanje i &1. lisionjak. 'kozas-li. zakcr zlik. a mirisa prijamog na caj. J ava je danas glavni proizvodac koke. Gaj. bleja. pa ih za vreme gladnih godina jedu u siroma~nim krajevima. t r 0 p a k 0 k a i n i truksilini. Anesteticne os ob~ne imaju sarno kokain i tropakokairn.i se od najdavnijiih vremena u Boliviji i Peruu. gujin kuruz. Truksilini su ot· rovi za sree. tanki. beriket. Duzom upotrebom izaziva neizlecivu naviku. U prometu je poZllata jo~ i bolivijska i peruanska i k oka. bula. . kravos.ca.ldka'l ni anestetik za oei. nos. obolele desni. Uk u sa je gorkog.na se za sada od cega potice otrovnost kozJaca. S obe strane glavnog nerva pruzaju se na nalicju od baze lista pa sve do vrha d van abo r a e p ide I' m e kao dva luka. toplog i Ijutog. 2lmijdn ce~a lj. onda deJuje na centra:lni neI'V'Ili sistem nadraZujuci ga i izaziva· koje ·traZe kokainomaru.sok 2-4 m.se upo treblj ava sarno kao narodni lek. Kcr kain hidrohlorid se upotrebljava ·kao . konjska blitva. gastralgija. Kozlae . vi. kozJee. Kokain je vrlo jak juCi euforiju. kacja kuruza. smole. savitljivi. mali strkae. Lmaju skroba kao i krompir. . Skoro sva droga se potro~i za ekstra>kciju alka10ida. Su~enjem nestaju otrovnost ·i Ij utina .Kokino !iSce se danas retko upotreb>ljava za izradu gao lenskih preparata. malo etal'skog ulja. po obodu eeli.

zbog cega ova ne moze da se zgru~a. Jedno vreme vaZHa je kao lek za o ei. anesteticno dejstvo mu je duie: daje se pri lumbalnoj anesteziji. koja kao korov raste po pustim mestima ukraj njiva. Ako se staci daje hrana bogata vitaminom K (Jucerka).rhovi granOica biljke u cvetu. Droge s kumarlnskim heterozldJrna. Osim kumarina. . ima svojstva da se suprotstavlja antihemoraglenom dejstvu ovog vitami·na. godi ~nje se preradi oko 8 miliona kilogram a kokinog li~Ca za proizvodnju kokaina (prinos oko 1% kokaina 12. Sabiraju se ". ZDRALJlKA 395 Zbog opijuma. Kontrola. Opomena! .s liene detelini. Cvetovi su zuti. puteva i dr. steze i sl. sarno su po obodu zupcasti. jer prilikom susenja nastupa fermentacija. koke i indijske konoplje odrfavane su mnoge meuunarodne kOllferencije sa ciljem da se smanj'i i spreCi ~irenje uzivanja ovih opasnih opojnih droga. u raastima i melemima.raste svuda i redovan je sastojak sena. suva biljka ima i slobodne melillotne lk1seline smoIe. Godine 1941. Nekad se droga mnogo vge upotrebljavala. dosta zbi~enim grozdovima. ne zna se kolika je iJegalna proizvodnja.Trgovina kokinim li~cem ·i proizvodnja i promet kokaina su pod kontrolom Ujedinjenih nacija. Jos u starom veku sluiila je. Cveta preko celog leta. pa cak i smrtnih hemoragija stoke koja je jela sene u kame je bilo trulog kokoca. U homeopatskoj medicini daju je protiv migrene. Dikumarol je antagonist v·i1amdnu K.Razne Vl's'te sena imaju slabiji iii jaci prijatan miris na kuma rin. Komisija za opojne droge Ujedinjenih nacija predvida ograriicenje proizvodnje i regulisanje prometa koke i kokaina. 'kao ·i druge opojne droge. U Kanadi i SAD zabelezeni su 1931. Prema podacima UN. U k usa je najpre malo sluzavog. zatim gorkog i pomalo Ij u tog i oporog. je utvrdeno da trovanje izaziva di·kumarol koji nastaje od kumarina pod uticajem gljivice na trulom kokocu. na dugackim. 's lucajevi teskih. god . tera vodu. za razliku od ostalih mirisnih biljaka koje imaju spoljni ill unutra~njd sekTecioni aparat s uljem. Kumarin je proizvod hidrolize heterozida.List koke i njeni alkaloidi smeju se upotrebljavati samo pod kontrolom lekara! KOKOTAC. Kokotac je aromatiena droga 'koja nema etarskog ulja. suvog liUa). kao lek koji ublaZuje bolove.) Lam. Sluzi za aromatizaciju krdZana i drugih lo~·ih vrsta duvana. hi'd roliza jednog glikozida i pri tom se oslobada k u mar i n (oko 4'10).KOKOTAC. Medutim. Kokotac je trava koja kod nas . grceva dece itd. aH se racuna da je svakako veca od Jegalne. - Papilionaceae Do 1 m visoka dvogodgnja zeljasta biljka. . Ima 1istove . vinograda. tanina i dr. Osu~ena biljlka prijatno mirise na med. nestace hemoragije prouzrokovane trulim kokocem. Stabljika je prava i vrlo razgranata. Raste i izvan Evrope. ZDRALJIKA Melilotus officinalis (Moo. Tropakokain je manje otrovan od kokaina. lakton orliO·hidroksi-cimetne kiseline ili kumarins'ke kiseline. Jer spreCava stvaranje protrombaze u krvi. Upotrebljava se kao narodni lek spolja. agJiikon gor- .

a kasnije i drugih lekovitih bHjaka. (bela kominika. nokata trava. Anticki narodi i Arapi izgleda da nisu poznavali kolu.. 5vinduh. i Cola acuminata Schott. razni ka~uni (Orchis). Slicnog mirisa i ukusa. Narodna imena za biJjku Ikokotac: velika djetelina. kao kod nas dinar. beli kokotac). ana im je moneta. KOLA Cola vera ·K. zed. vodnika. ne sme se potcenjdvati. Ona se tame upotrebljava za zvakanje od najdavnijih vremena. hemijskog sastava i dejstva su i Melilotus altissimus Thuill. ne bi se moralo vekovima cekati. klesano i kovano u S1aInoj bo1'oo za bolji zivot i dobro zdravlje. - Sterculiaceae KOLA JE USLA IZ NARODNE U NAUCNU MEDICINU Kola-orasi su jedan od najtipicnijih primera koj<i ukazuje na potrebu stalnog proucavanja narodnog iskustva. i sluii im za raznovrsne verske i druge ob· rede i svecanosti. Narodno iskustvo. Oni koji 'lvaeu kolu mogu da podnesu veoma velik nap~r. et End!. crnci . Oko dvadeset mHiona Afrikanaca fvaee kolu. Da su helci 5 manje oholosti i potcenjivanja gledali na ve~tinu lecenja i izradu I. kokotac (Melilotus otticinalis).) Desr. Najvi~e '1rumarina imaju Faba Tonco (oko 30/0). kao. glad. Suvu. p~enicica. farmakodinamiju i pravilniju primenu i terapijsku upotrebu bi/ja u lecelljll .. nokatac.396 LECBNIE BIUEM kog ukusa. Schwn. Bern i fva6u sarno potpuno svezu kolu! Ovo je iskustvo posluzilo za veHko otkriee 0 boljem poznavanju hemijskog saSlava kole. zbog tega se izvesne kumarinske droge upotrebljavaju i kao gorka lonika i slomahika. kumanika.stalno zvaeu svezu kolu d u sled toga postaju neobicno izdrzljivi. NoseCi ogromne terete na glavama. ne oseeajuei umor. zdralika. mala pototna gra~ka) j M. To je bio povod mnogim istrafivanjima koja su objasnila fiziolosko dejstvo. (zu ta zdralji'ka. orlov nokat. veliilci zuti kokotac. To je uskogrudo i netacno. zutka. lazark1nja (Asperula odorala). ne zaduvaju se i mogu da izdrle takav napor koji je belcu uvek bio ncshva tljiv. konjska detelina. noktec. idraljika.kova naroda druge boje koze. de· se tine kilometara na dan. MALO ISTORIJE 0 OVOM SPASONOSNOM ORAHU Nenaucno je i neprihvatljivo shvatanje da je sarno evropska medicin· ska vestina lecenja tacna i da ve~tina i nauka 0 leku i leeenju poticu i po· cinju od nas. Na primeru kole mogu i treba da se 'lice generacije zdravstvenih radnika svih zemalja i vremena kako nije trebalo raditi. prirodnih proizvoda koje je covek kroz vekove uspe~no koristio u borbi protiv zaraza i bolcltina. teret. iuti kokotac. alb us (Mcd. pre svega . prevrelu oni neee podiei sa zemlje. mrku. micisavka (Anlhoxantum odoralum) i dr. na primer. U tropskoj Af· rici kola ima ogromnu va'lnost. Svaki narod je ~iroko koristio i danas upotrebljava one sto mu priroda na svakom koraku pruza. na kolu sve do kraja proslog veka.

SA VISE OD DVA KOTLLEDONA J. J MLADA KOu.MLADA KOu.KOu.L.. c K I KOLA : A . 1 . B .arvOREN PLOD SA CETIRI SEI\IENA (2). F .GRANCICA U CVETU. IZNIKLA IZ VRSTE KOJA IMA DVA KOTILEDONA .TUCAK.ZENSKI CVET.BEu. G . 397 N L . E . I . H .K.PLOD.N _ MALE I I~KLIJALE KOLE SA VISE KOTILEOONA. M .PETQKRA!( PLOD.PLOD NA UZDUZNOM PRESEKU: VIDE SE PET SEMENKI. KOu.~ DVA KOTILEDONA.PERlKARy. D . C _ PRASNICI.

KOLA - GLAVNI SASTOJAK NAPITKA ZA SPORTISTE Prijatni napici koje sve ~eSce piju sportisti pre i za vreme takmicenja. Sveza kola deluje sporije ali dugotrajnije. I kola je u maloj . i ovde se moze reci da svako dobro ima i svoje zlo. UPOTREBA KOLE U NAUCNOJ MEDICINI Sveza iii stabilizovana k ola daje se u obliku alkoholature. Dejs1vo kole je sri~no delovanju kafe i caja. Deluj e i diuretieno. s tabilizovanog pra ~ ka . I edino lekari. franeuski daci. To je tzv. Kod nas se kola jo~ uvek vrlo malo upotrebljava. Sveza kola je bolja i zbog punog dejstva tanina. terapij skoj dozi lek. iako to nije potrebno. imaju kao glavni sastojak pre· . poreklo i lekovita vrednost. Peroa i drugih naurnika na Farmaceutskom fakuJ. Tek krajem XIX i po~etkom XX veka droga je ispitana i utvrden hemij ski sastav. a u vecoj otrav. jer je u njoj kofein vezan za taninska jed:injenja odakle se u organizmu postepeno oslobada.ro~nog prolJiva). flobafen. stab ilizacija ill sterilizacija sve!eg. da mu je dejstvo dugotrajnije i pot punije. Uzbuduje eentralni nervni sistem i ja~a delatnost srca.ze srca. pre pisuju ponekad ekstrakt i vino . vina iii tinkture. jer u mrkoj. Ove patentirane napitke p od za~ticenim i izmi~ljenim imen ima proizvode razne fabrike u sve tu. Mnogi ambiciozni sportisti u zelji da po svaku cenu budu prvi d nepobedivi u tome preteruj u . Dejstvo kole je u prvom redll dej stvo kofeina. zbog cega irn a akutnih i hronicnih trovan ja kolom! U KOKA-KOLI GLAVNI SASTOJAK SU KOLA-ORASI pObro ~nje koji su Koka-kola i s lieni napici ~ iro'ke posle rata osvoj ili ukus po trosa~a svih kon1:inenata i brzo poplavili svetsko trli· s te kao retko koji drugi napi. teenog ekstrakta. od velikih doza smrt nastupa zbog para li. jer strucno isprzena 'kola ~ma ta ko prijatan miri's i svojstven ukus da joj nikakva korigencija i nije potrebna. god. naj~e~ce kao stimulans. Kola j<! bila povod da se opseznim eksperimenti ma utvrdi da svei e bilje deluje drukc je i bolje od osuJenog. Medutim. Sve do kraja XVIII veka nije se malo od kog drveta poti~e seme. do dan as.tak ranije. Tako j<! do~kl ·i do zna~aj nih radova Burkeloa. tek uzabranog lekovitog bilja unBtavanjem enzima na temperaturi oko BODC. fermet·iranoj ikoli veCi deo tanina pretvoren je u nerastvorljivo kola-crvenilo. Njenu upotrebu prvi su videli Portugalci u zapadnoj Afriei. redovno sadrie kao glavni 's astojak kola-orahe zbog njihovog vanredno ene rgi~nog dejs l'va za i zdr~ava nj e velikih napora u kratkom vremenu. tonik (erveni) J1000rans j adstringens (pnotliv hro.tetu u Parizu od 1900. U Evropi je kola bila nepolJOa ta do XVI veka.kole za ja~anje . a za tim tanina.398 LECENJE BILJEM mnogih boles!i. Dodaju im razna sredstva za »ulep ~avanje« .

malo· -pomalo. pre jela. manje zlo. bez narocite potrebe piju vece kolicine 'kale. glad i nemaslina. ostavi da . Covek mora negde da dangubi i da laze laz ljivi jezi'k. on mora nam zamenu. manje opasno sredstvo za uzi1 v anje. sve je podvrgnuto alkoholnom vrenju: rai. Znaci trovanja su 'kao od 'kafe i caja. Najcesca SLI hronicna travanja osoba koje svalrodnevno. kao nabuj a la reka poplavila sve kontinente . dod a 100 g obicnog farmaceutskog sirupa i na kraju. Re~ko je lroja lekovita biljka tako brzo. 2. I najbolj-i lek moze bilti otrov ako se uzme vise nego sto je potrebno. KOLA NAPIer U BORBI PROTIV ALKOHOLIZMA Nasa narodna filozofija ima i ovu mudru izreku : . Koka-koli i svim sHcnim napIClma kola·orasi daju mnogo traieni ukus i miris. CesCi su slucajevi mectika mentoznih trovanja. jecam. Popularizacija kole umnogome podseca na sirenje upotrebe kineskog caja u nekim zernljama. upotrebom kole kao leka u vecim od propisanih terapij skili doza. osobi<to u SAD i Zapadnoj Evropi. ostavi da 5e slegne i izbistri. neobradene i neposejanje. Renki su slucajevi da je neko popia neki preparat kole da se namerno otruje. gde je sarna dnavna vlast otva· rala javne cajare i favorizovala peivatne cajdiinice u borbi protiv preterane upotrebe alkoholnih pica. . odlije i pije po jedna rakijska casica triput dnevno.ih je sve vise i sve su raznavrsnij[. osobito u Rusiji. poseban . tj .« E. ton« 'i .j asvojila ukus po· trosaca raznih naroda. 750 g najboJjeg cmag v-ina. Kola·eliksir: 50 g . livade nepokosene. Fabrike dne u 1ajnosli svoje recepte. Njj. Kola·vil1o: 60 g teenog ekstrakta kola-oraha pomesa se i rastvori u 940 g najboljeg cmog vina. N'ije dovoljno prosto i jednostavno nesto za· braniti. psenica i drugo . zatvori i dusevne bolnice p repuni i na sve strane beda. jer su svi pili.. dobra promesa.ve s to je moglo bili pre tvoreno u votku. zdravstveni i prosvetni radIllik zeli da irna uspeha u borbi protiv alkoholizma i slicnih poroka. Kad rodoljub . pa bolje je lazljivi jezik lagati bez· alkoholnim napicima od kole nego r akijom i drugim opasnim alJcoholnim napicima. \. To vazi i za kolu. tj . koji osvajaju vecinu potrosaca. PREPARATI OD KOLA-ORAHA Nj. Zato se navocti 5amo one sto se zna.reCnog kolinog ekstrakta pomesa se sa 100 g aI· kohola (60 0/0-nog).s e izbistri i pij e po jedna kasika 1riput dnevna posle jela. buke. TROVANJA KOLOM Kola je tipicna kofelnska droga U svernu se mora bi~ umeren.KOU. 399 vrele i sl rucrzo priel1e kola-orahe. sto se spravlja po apotekama.ve su ostajale u korovu. I.

Crnci zapadne tropske Afr. Sveze i susene semenke nemaju isti sasta'V i fiziolo~ko dejstvo. T ecni ekstrakt kola-oraha spravlja farmaceutska industrija iii vece apoteke po propisima farmakopeje. koja se pret· vara pri obicnom su~enju 5emena u kola-crvenilo. mrku. Burkelo je vrelim 900/ . Kola 1ma 1-2. OD CEGA POTICE LEKOVITOST KOLE? Hemijski sastav kola-oraha je vrlo slozen. Goris 1 SevaJije (1908) izolovali su iz svezeg semen a Jrole fenolsku supstanciju 'kolatin. enzima. jer staru. Go· dine 1896. malo saharoze. a crvene vrste kole obojc se manje-v-iSe 'Ijrubicasto. na J avu i u Brazoil. Afri6ka plemena upotrebljavaju jedino sveze neobojene. skoro bele semenke oj primeceno je da su nji'hov sasta'V ·i dejstvo drukciji od osusenili. Kola-sirup: 10 g tecnog kolinog ekstrakta pom e~a se sa 90 g obicnol? sirupa. kolakatehina i kola-crvenilo. 4.i su delimieno slobodni. ne upotrebljavaju. Pije se po pola kafene ka ~ ic ice triput dnevno pre jela. Cejlon. 5. odakle su pre· nesene u Indiju. Umesto sirupa moze se upotremt i med. jer su sterilizacijom urui~lene oksidaze i tIla taj nacin spreCeno razlaganje kompleksa ·kolatin-kofeina.ike brizljivo Cuvaju sveze semenke kole u korpama oblozenim zeleninl i ovlazenim li~cem nekili biljaka iz porodke Marm1taceae. t1umbimm. Obe ove fenolske materije imaju osobine flob atanina. ove semenke su imale isti sastav i dejstvo kao sveze. m ali nov iii neki drugi si· rup po zelji potro ~aca. God·ine 1911. Pije se po jedn a ka ~ ika posle je la. Tako »stabiHzovane« semenke ostaju u sredini· bele.5% k 0 f e· ina i oko 0. za razliku od dotada~njih mrkocrvenih ekstrakata. g Ii k 0 z u i ok 0 I a . Sadrzi oko 1% kofeina. 3. Goris je izo· lovao jednu drugu fenolsku materiju i nazvao je kolatein. Pije se po jedna kafena ka~ icica triput dnevno pre jela. na Madagarskar. Xola-rakija: 20 g tecnog kolinog e kstrakta pome~ a se sa 80 g najbolje pr epece l k e. GDE RASTE KOLA-DRVECE? Kole rastu u tropskim vlaznim ~umama zapadne Afrike. koj. kao sto to redovno biva sa semenkama obieno osu~enim. oko 30'10 skroba.400 LECI!NII! BlUHM ' Ovaj elik sir neke apoteke namiri ~u cimetom. prevrelu kol u crnci bacaju. u . ali ne mrkoorveno. vanilom ili drugim aromaticnim drogama. Po Kneblu (1892) sveze seme sadrii glikozkl k 0 I ani n koji se ~azlaZe pri· likom su~enja semen a na 'k 0 f e in. kao da je radeno sa sVeZim semenkama. Maurici~us.nim alkoholom uni~tio u sVeZem semenu kole enzim 0 k sid a z u i posle toga iz ·s terilizovane i osusene kole dobio beli ekstrakt.. a delom vezani. Goris i Amu su driali sveze semenke 5-10 rninu'ta u autoklavu na lloac i zatim ih osu~ili. ~IX> sve zaYis i od ukusa potro~aCa. lozovace iii vinjaka od 55% alkohola . Ko la inw io~ i oko 4% flobatanina "iIi kolatanina.07% teo b rom ina. Li~ce se menja oj kvasi da bi kola ~to duie ostala sveza. betaina i malo masti.c r v e nil o.

bolje reci. upotreba pijace vode 'prokuvane sa malo kole ima velik profilakti~ni zna~aj. n ejed n a k eve I i ~ i n e i 0 b Ii k a: ovalni. Donedavna su kolonijaJne sHe ~inile sve da se 1Z ekvatorijalne zapadne Afrike. Kole spadaju u onu grupu vafnog drveca ~ije kulture stalno rastu. Kotiledoni su veorna tvrdi. Mestimi~no se sve vge gaje ili.ispod zita«. jer se zbog njih vode ratovi. sarno da se d~e do cilja. Berba. sernenke i'l:vade iz ~ure i su~e.Beru se plodovi n~to pre potpunog sazrevanja. Meksiko i dr. do~epaju 05'Obito semena onih koje mnogo rode i daju kvalitetne kola-orahe. na unulra~njoj strani ·ravni iii udubljeni. To su privredni ratovi. Kola trafi tropske vlafne ~ume isto kao i kakao. Svefe seme je opoI'ije i nego osuseno. plankonveksni. U donjern delu nalazi se supljina i u njoj pupolj~ic i koren~ic iii sarno ostaci od klice. po povr~ini ne~to malo rapavi. okrugla~ti. PROFILAKTICNI ZNACAJ KOLE Za sve stanovnike Zemljine kugle. gde se ra~una da godi~nje oboli oko 700 miliona lica od dizenterije (srdobolje) i gde milioni unriru od ove strasne zarazne bolesti. Kolumbiju. ali se pri tom sredstva ne biraju. postojbine raznih vrsta 'kola. Svefe iii stabilizovano seme je bela do run~asto. U novije vreme svefe semenke se prenose u zelenorn mcu brifljivo zapakovane da bi 's tigle u Evropu ~to manje promenjene. Drvo ra~a tek posle petnaeste godine i daje plod do svoje 75 godine. Oporog i nagorkog ukusa. Radi se . ve~ta~ki razmnozavaju. . gor~e KOLA JE POSTALA PRAVA PLANTA BELIKOZA Da je slavni ~vedski botani~r Line (1707-1778) dan as nv. Jedno drvo daje prose~no 5-8 kg svezeg semena godi§nje. Danas gotovo i nerna tropske zern1j e koja ne ~ini napore da podigne kulture kole. obi~no rastavljena na svoja dva (Cola vera) ili ~ k 0 til e don a (Cola acuminata). on bi raznokola-drvece nazvao plantae bellicosae. a na prelomu je crvenomrke boje. duguljasto-tetvorostrani iii obratno jajasti. jer je to korisno za nacionalnu ekonomiju. a pogotovu za one u tropskim nezdravim krajevima. a na obi~an na~in su~eno je tarnnomrko. bez mirisa.KOLA 401 Kon~in~inu. Je· dna francuska firma 5 tab i l'i z u j e k 0 I u u mestu berbe u Gvineji. Duga~ki su 20-40 mm. . jer se dizenterija prenosi zarafenom neprokuvanorn vodom.il!i d~vljeg kestena. KAKO IZGLEDAJU KOLA ORASI? Osusena i olju~tena semena jezgra je veli~ine oraha . a 15-30 mm ~iroki.

kiseline). konople. Manje je gorka i aromatitna od peiena. UMJET Artemisia vulgaris L. DIVLJI PELIN. TRLOMET. eRNI PELIN. Upotrebijava se kao pelen. Listovi su na 'lieu goli i tamnozeieni. kao blago sredstvo za tis· eenje. nakiseo i osvezavajuei ukus. KOMOTLJIKA. pitome konoplje. - Cannabinaeeae Zrelo seme od nase obitne. semenjak. a najvise pored puteva. prvica. beLka. koja lImo korov raste svuda. koja se posle nekoliko dana razvije u tolikoj meri da zaista liti na neku pravu gljivu. domaee konoplje. a na nalitju beli i vrlo dlakavi.jos i malo alkohola. izbomiea. tekstilne konoplje (Cannabinis semen) sa· drzi oko 30"10 sl15ivog masnog ulja (gliceridi linolne i linoleinske . stabljata. beiojka.ka. - Compositae Komonika je dugovetna zeljasta brljka. gl'snica. vitamina K i dru· gih sastojaka. Beru se vrhovi grantiea u evetu (Artemisiae herba. tao nina i kofeina . kudeija. Sadrli i nesto vitamina B. Za iensku stabljiku: zenska konoplja.kiseline i druge proizvode alkoholnog i kiseiog vrenja. Deluje osveZavajuee. zbirnica. iz· birnjata. konop. edestin). evetocice.• 402 KOMBUHA LBCENJE BD. muska konopija. i pored neprevreiog seeera. to je najupadljivija razHka od pravog pelena. semenjata. . Za musku stabljiku: bela ikonopija. kudelja. Narodna imena za biljku: alja. mandiurska. cma konoplja. mletne i sireetne kiseline. semenjaka. zivica. Vee prvog dana na povrsini se uhvati belo-sivkasta kozasta skramica. ernojka. oslac:tenog taja i ostavi 2-3 dana da prevri. seme· njajka. KONOPUA Cannabis sativa L. 14"10 belantevina (osobito jednog giobulina. Samleveno seme se daje u obliku taja (6-8 g na tasu kljutale yodel za letenje ra'znih upala besike i prostate. prvoj. nesto viSe glikuronske . zenska 'kudeija. kineska iii ruska cajna iii kvasJ gljiva To je mesavina s lapitastih bakterijai nekih vrsta kvasca. Razvijaju se mehuriei ugljene kiseline i taj dabija pri· jatan. Za to vreme tetnost ispod nje postaje sve bleda. Malo parte »glji. jer sadrli. Ponekad se traZe sarno listovi. sluzi. KOMONIKA. poskon.ve« stavi se u tasu smlatenog. trnica. belica. ugijene.JBM Japanska. Spolja se upotrebljava 11 obliku kasiee (kuvanjem u vodi) kao oblog na uboje i otoke. vem u kitiee i brzo suse u hiadu na promaji. Gaji se na zaseeerenom t aju . konaplje.

KONOPUlKA ~ 403 KONOPUIKA Vitex agnus castus L. vrlo rasprostranjen u primorju. SadrZi oko 0. noplika. Narodna lmena: divlji biber. Konopljika se sadi i kao ukras . KonoplJ1ka je narodni lek za leeenje rana (dejstvo tanina i cineola). alkaloida. ljenja. LI~ce Je sheno konoplji. Plod je sitna I k ostunica od 3 do 4 mm sa 4 semenke. cistila. vltlJlve. heterozida agnozida.iv l1egoba varenja hrane.vrl~ razgranata. neurovegetativnih poremeeaja (dejstvo etarskog ulja). . udruZeni u guste vr~ne cvasti. konopina. Do 2 m visok grm. poljski biber. odozgo tamnozeleni i bez dlaka. grane su belieaste. otocka ko. o~tra ~ibika. tanina.a Je . lupanja srca. gorkih materija. nesaIllice. s labe i sa. KONOPWIKA zdo belieasti i vunasti. kora mu je sivozu6kasta. odo. straha i drugih Ziveanih obo. Cvetovi su sitni.4% etarskog ulja. Cveta leti. . im a 5-7 duguljastih listica. Upotrebljavaju se vrhovi ·g rancica u cvetu i plod (Agni casti herba et fructus). osobito jufnom. Stablo je pravo. - Verbcnaceae Mm~e ~a bIber. eetvorouglaste. Ko~?pIJ lk. U etarskom ulju ima cineola. naspram no. Plod se upotreblja'Va wnesto bibera 'k ao zatin oj prot. velika konopljika. narocito plodovi. ljubicasti (rede ruiicasti iii beli). .

tera na mokrenje itd. za kijanje itd. ima nezgodno sporedno de[ovanje i posledice od toga. kozasti . Rizom puzi p L itko u zemlji. Cvetovi su purpurno·lamnomodri. Riwm se mora ~to brZe osu~iH. slicnog biberu i kamforu. Ostala narodna Imena: gorski kopitae. toplog i paprenog ukusa i terpentinskog mirisa. menegled. mala biljka. KOPITNJAK Etarsko ulje je mrko obojeno. Ijutog. Stoka ne pase kopitnjak. kopitnjatic. KOPITNIK Asarum europaeum L. kopito. te zato nije primlj ena u sluzbenu medicinu kao ekspektorans umesto ipekakuane. toplog.0 g kao infuz) . - Ari·s tolochiaceae Trajna zelj asta. Dug je oko 1 decimetar. mrko-erven sa sivom nijansom. . katin drat. Danas je kopitnjak nacpu~ten. J ezik postaje neko vreme neosetJjiv kao od kokaina. tamnjanac. ka~lja. Izaz~va po v rae a n j e i proJiv. Cveta aprila i maja. slu'li.' VH!. krij'll se na bazi listova.zne tamne ~ume. Daju ga u rakiji pijancima da im se ogadi alkohol (0. tanina. Droga je otrovna (azaran u etarskom ulju). Spominju ga jos Dioskorid i Plinije da leci groznieu.5-1. 15-20% metil-eugenola.Suv rizom sadrZi oko 1% eta r s k 0 g u I j a. 2-3% azaril-aldehida. mrezasti. iako je kopitnjak bio jedini emetik do uvodenj a ilpekakuane u farmakopej'll. gihta. donekle tetvorouglast. SadrZi oko 32% a z a ron a (propenil-trimetoksibenzol). . . ~eeera. Upotreba. obit no prezimljuju. . Rasprostranjcnost. mastJiea. Upotrebljava se eela biljka: rizom s nadzemnim delom biljke s li~eem ·i zelenim plodovima (Asari rhizoma cum herba). Na riwmu obitno ima korentiea i mladih prizemnih listiea. skroba. Listovi su u obliku kopila. tamnjanite. sjajni. Upotrebljava se jo~ jedino u narodu. gijas. s liea tamnozeleni. terpena I seskviterpena. aromatitnog. Sastav.Kopitnjak je vrlo stari lek. Sabira se u avgustu. kopitnica.404 L1!CI!NII! BIUl!M KOPITNJAK. a na nalitju mutni. tlankovit. organskih kiselina ~ nepoznatih gJikozida. temjanice. Pra§ak izaziva krjanje. Droga. protiv poViratne grozniee. 10-15% bornH-aeetata. osobito bukove. a deb eo 1-2 mm. smole. temjanuga. nagorkog. Mirisa i ukusa je jakog.

u sobu Hi negde drugde pod krov. jer je pnimeceno da onda deca mnogo brie ozdrave. Caj od koprive daje se protiv proliva. Za koprivu su vezana mnoga narodna lecenja. Treba brati sarno mlado. krvavljenja iz hemoroida i uopste za zaustavljanje krv·i spolja i iznutra (ta· ninsko dejstvo). . Ponegde se joS upotrebljava sveze uzbrana kopriva za »'larenje" mesta :na telu obolelih ad reumatJizma. - Urticaceae K~riva je ?osadan . URA 405 KOPRIVA. prezren korov pO prljavim i zapustemm mcstlma. verovanja.U listu dma tan ina. fitosterola . inace. Hlorofil iz koprive povecava snizen krvni pritisak i dovodi ga na normalu. pore mecaja nastalih us led loseg prometa materija i anemija nastalih posle prirnene duboke radioterapije. preventivno sredstvo i hrana. karotena. pa sto brie osusiti u tankom sloju. s luzi. iSijasa i neuralgije. rnravlje. Stranci ad nas -Iraze vagonske kolicine osU'senog k apr i V i n 0 g I is t a. koje bi bilo zanimljivo sakupiti i prouciti. jos ce~cc. VELIKA KOPRIVA.. nadzemni deo biljke) ili. Koprivu ne treba brati u blizini naselja i pored puteva gde ana. nego rastresito !ito pre preneti u susaru. Rahitienoj deci koju zrace ultravioletnim zracima iii 'koja primaju zraceni ergosterol (vdtarnin D) daju u najnovije vreme hlorofil ·iz koprive ili njeno liSee. U najnovije vreme najviSe se ceni mlad list (Ur· ticae folium). 'da osuseni lis t sacuva jasnu i lepu zelenu boju.Kopriva je narodni Iek. sujeverja 1 obicaji.narocito za vreme rata. najcesCi seoski korov koji siromasam svet vekovima upotrebljava kao prvu prolecnu »zdravu zelenu hranu«. Za Iek se belU vrhovi grancica s liseem. VELIKA KOPRIVA. protiv opadanja kose i proliv peruti. sam lis t. najcesce raste. Hlorofil iz kopnive . kao sto varosani !rose spanae. cela nadzemna biljka u cvetu iii sarno karen. belog pranja. sireetne i maslacne Idseline. soc n 0. .k iseline. koji se daje preventivno i za lecenje teske kolonijalne anemije.u speSno se daje protiv raznih zaraza. Caj iii alkoholni ekstra. Pred ovaj rat. voska i Jcremene . U svojim ZaTama kopriva -Ima acetilholina i ' histamma koji vee u kolicini od 1/ 10. mnogo viotamina C i K.vima dobro poznat. Sastav.000 mg 'lare i peku. mnogo so11 (IS-2oot. jer je tu cesto zagadena m dkracorn i iz metom i moze doCi do teskih zaraza. vrseni su ogledi na labora· torijskim 'livotinjama i na bolesnioima sa listom koprive. a i protiv drugih anemija. cesto prevrcuCi. zato se poslednjih godina daje kao dodatak pri lecenju srcanih balesni'ka digitalisom. Rezultati su bili vrlo povoljni. na tavan.KOPRIVA. a jos viSe sa njenom z e len a m b 0 j 0 m (hlorofilom). Upotreba. celo lisce po suvom i Iepom vremenu kad se digne rosa. Zato njega treba brati. a .. Danas se u prosveeenim zemljama !rose desetine i stot-ine vagona koprive za vadenja hlorofila. pepela) i hi 0r of i I a. Iecitina. Treba ga brati u korpe i ne nabijati ga. Cenili su je jos Rimljani. Za vreme gladi kopriva je oj za Ijude i za domaee zivotinje prva i najzdravija hrana. z d r a V 0. . ZARA Urlica dioca L. . Prisustvo glikokinina bi moglo objasniti i opravda1-i upotrebu koprive proti v secernc bolesti.kt iz trave (hel'be. iz korena upotrebljavaju se za porast kose.

406 U!CBNJl! BlUEM Oeci tije majke nemaju mleka iii onoj deci koja ostanu bez majke. protiv malokrvnosti. razume sene dozvoli1i da iz· raste vge ad pedlja. Zimi se mogu koristiti i osuseni pupoljci. Domacinstva. Velike fabrike lekova iz inostranstva traze od nas stotine vagona ove droge. rasac1ivati pomoCu rizoma (razgranate podzemne stabljike). cede ieleni sok iz svezih kopriva iii im daju. pa ih ve~tackj hrane kravljim iii nekim drugim mlekom. Ekscrakt: Sok se isparava na vodenoj pari u plitkoj posudi do guo stine meda. osu~iti u hladu i poskidati liUe pre no sto se potpuno osusi. Tako se moze znjeti do 10 puta godgnje. nacini 5 kolacica i u stednjaku ispece. Zbog toga se poslednjih godina kopriva pocinje gajiti kao kulturna biljka. Kopriva se moze lSeja1i ali. 5. vode. Najvge je traZe SAD. jer je sarno mlad list dobar. Sirup: 1 kg soka prokuva se i procedi kroz flanelsko platno da bude bistar i pome~a sa 2 kg meda Hi se doda 1. Nemacka i Svedska. U toku od 20--30 dana dete treba da pojede svako vece jedan ·kolaCic. . naroeito protiv kolonijalnih bolesti: denge Hi papatacija.koprive prokuvati 15 minuta u 1 litru vode i to piti mesec dana umesto. kao hranu u ob1iku povrea. kao. Cim u prolece izraste za pedalj visoko. ostaviti jedan dan da svene da manje zali. Pije se IS medom po 3-4 ka~ike dnevno za lecenje bolesti navedenih pod I. kala-azara. Uzinla se 5-10 g dnevno s medom. 2. Hlorofil i kopriva 5e upotrebljavaju i protiv raznih drugih bolesti.. Sok: I kg svezeg mladog i opranog liSca samelje se ma~inom za mlevenje mesa i iscedi sok. Traznja koprivinog lista sve je veca. 4. Da hi se ~to potpunije sacuvali lekoviti sastojci. Za izvoz lSe list cvrsto presuje u velike bale. Svajcarska. danas u naprednim zemljama dajll zelene tablete hlorofila. Cim se pokosi. 6. -treba da ostave za zimu nekoliko vreca osu~enog iJsta. nove vrece oct vgestruke debele hartije. kopriYu treba nac1ubri1i azotnim dubrivom i dobro zaliti. kao predohrana. ostavi preko n06 i u toku dana pije umesto vode kao sredstvo za jaeanje. 3. Uzima se 3-4 ka~ike dnevno. i za grgljanje i ispiranje us1a protiv angine i upale desni. Najbolje je 'koprivu rasaditi u jesen kad pocnu kise. Sve narn to nalaZe potrebu za proucavanjem hemijskog salStava i fiziolo~kog dejstva koprive i njene upotrebe kao dijetetske hrane i leka. Caj protiv anemije (malokrvnosti): punu saku mladih lisnih pupolja· ka . Caj: 50 g isimjenog liSca kuva se 15 minuta u 1 litru vode. poparenu i sarnlevenu koprivu nekoliko puta dnevno. Protiv nocnog mokrenja dece u postelji: 20 g zdrobljenog koprivinog semena i 60 g raZellog bra~na pome~a se i doda malo vode i meda da se dobije testo. karnena ·u be~ici i vodene bolesti. zucnih oboljenja i dr. . na razmaku 40 x 40 cm. list koprive treba dobro nabiti u ciste. zutice. rute groznice. 1. Koliko se kopriva ceni vidi se i po zvucnim reklarnnim nazi virna raznih specijaliteta nacinjenih od koprive.5 kg ~ecera i kuva 15 minuta. npr. uglavnom preventivl1o.eliksir zivota«. pogotovu sa mnogo dece. ali se upotrebi sarno pol a ~ake pupoljaka. treba je pokesiti. jo~ hde i bolje.

Ostavlja 5 do 7% pepela. Kamen 11 besici: po 10 g koprJve. ostavi da prokljuca. 'peciva.JatkHa i piva. borneola. izaziva jednu vrstu pijanstva i dubok san. zeza. a da i ne govorimo 0 velikoj potrainji u zemlji i inostranstvu. akruglasii. zegavica. ostavi 8 sati i pije u toku dana umesto vode.n u p a ~ u zap c eI e. Sastav. ali malo slabije. NajvBe korijandra trosi ·industrija J:jlkera. a ima ga i podivljalog po zitntm poljima gde raste kao korov. . doda 25 g kamilice. Nas selekciorrisani sitnozrni kor·i jandar ima oko 1% elarskog ulja. a narocito zeleni plodovi. . vranilovke ·i majkine du~ice pome~a se i popari sa pola litra kljutale vode. doda po 20 g cveta surutice. Donj. 9. stomahik. Proliv reumatizma: po 20 g lista koprive i breze kuva se 15 minuta u poJa Ii tra vode. perasto deljeni i duguljasti. pasja kupina. Ostala narodna imena: koprva. rastavica. a mnogo se tr~i i kao zamena za biber. Caj protiv proliva i slabosti: po 15 g osu~enog koprivinog lista. ostavi 8 sati. dva merikarpa cvrsto spojena). Cveta pocetkom leta. Cela biljka. pokJopi i posle 4 sata pije u toku dana. a gorn}i su sitniji.Sadrfi do 1% eta r s ·k 0 g u I j a. 10. pa se i zbog toga preporucuje njegovo gajenje. listovi su krupni. Ulje dobijeno destilacijom iz nezrelih plodova neprijatnog je mirisa na stenice. stimulans i digestiv. Ovom sme~om trlja se glava (koren kose) svako vete. poklopi. K 0 r i jan dar d a j e 0 d I i c . geraniola i dr. 8. neprJjatno z a u d araj una s ten ice (na grckom k 0 r is znaci stenical. s. Upotreba. kad se trljaju medu prstima. Protiv npadanja kose: 100 g lista koprive kuva se 20 m inuta u pol a Iitra ki~nice (iii destilovane vode) . a zreli i osuseni plodovi su p r i j a t n 0 g i a rom a tic n 0 g m i r i s a i naljutog.Ulazi u sastav Aqua carminativa i Spiritus aromaticus. a11t. 13 do 18% masnog ulja i 16 do 18'10 belancevine. sastavljene od sitnih cvetova. ocedi i iscedi i toj tecnosti doda se 200 g vinskog sirceta.hiSierik. pitoma kopriva. zove. U ulju ima jos i· pinena. sladunjavog ukusa.KORIJANDAR 407 7. paklopi. Za medicinske svrhe korsti se sarno gajena bi1 ljika.i andrum sativum L - Umbelhiferae Kod nas se gaji. Ostatak od destilacije ulja izvrsna je hrana za stoku. Korijandrovo ulje je glavni izvor iz koga se varn linalol. Etarsko ulj e u vecoj dozi je otrovno i deluje slicno moracevom. KORIJANDAR Cor. Cvasti su bele. jer sadrfi mnogo belancevine i masti. ldpe i topolovih pupoIjaka. Korijandar je jednogodisnja zeljasta biljka. visoka 50-80 cm. obicna kopriva. na dugim dr~karna i vrlo izrezani. peteljki od vi~anja i lista hajdutice pome~a se i prokuva 10 minuta u 1 litru vode. Stablji· ka je gola i na vrhu razgranata. Linalol se upotrebljava za pro- . Plod je okruglast (sastavljen od dva simetricna ploda. U veterinskoj medicini sluzi kao karminativ. poklopi i posle 3 sara pije u toku dana umesto vode. limonena.

Spominje se i u Bibliji (l\. ko. ki~nee. iseee i osuSi. I kor. ·Rasprostranjenost. - Liliaeeae Trajna. Holandiji. bodljikava biljka. jajaste i na vrhu ~e zavr~avaju tmom tako da izgledaju 'k ao Iistovi. do 2 em duga~ki i oko 2 em ~irok. Gajenje. riandula. pre potpunog sazrevanja da se ne bi omlalio. ali bolje uspeva na kre~noj.Rizom (Rusci aculeati rhizoma) se vadi poeetkom jeseni. pravi listov. Kod nas se gaji u Banatu i Ba~ koj. Egiptu. Grci i Rimljani ga upotrebljavaju 'kao zacin i lek.400 kg ploda. dva vazna aromati~na zaeina koje Evropa nije mogla tada dobijati iz lndije. Gaji se kao i kim i ostale ~titare.i. Raste po ~umama do 700 m nadmorske visine. toploj i dobroj zemlji i na suneanoj strani. dok ima rose. VEPRINA. . Raste kao zbijen razgranat grmie tamnozelene boje. Nema~koj. Na hektaru rodi oko 1. Korijandar ne bira zemlju. Ulje slufi i 'kao zamena za lavandulino i bergamotovo ulje. korion. Seje se u martu iii aprilu na rastojanju 30 x 30 em. ervene. paprie. Maroku. . SIMSIRIKA (Ruscus aculeatus L. Istorija. vrlo otporna zimzelena.Korijandar se spominje u Eberovim Papirusima (1550. koriandol. oeec:Iena voda muekanjem daje obilnu penu (saponozidi).i ohladi. a i gaJili su gao Plinije hvali korijandar iz Egipta. pljosnate.i se vide na njihovoj bazi kao vrlo sitne ljuspe. Italiji. cimavica. ~ije su grane naspramne. Indiji i SAD.000 kg korijandra godBnje. Kad se 1 ka~ika sitno 7. Malti. ali ipak ne podnosi glinu~u i kiselu zemlju. svetloj §umi U martu se sade ri:r. opere. propustljivoj.drobljenog rizoma prokuva 15 mhnuta u 100 g vode . Manje je osetljiv od anasona.lporec:Iivanje mane sa zmom korijandra). Osu~eni l1izom jc elankovit.iJandar je jedna od onih biljaka koja se gajila po narec:Ienju Ka'rla Velikog. sitnoj. U Englesku je uveden posle pobedc Normanc:Iana. Jesenji usev je bujniji i daje vi~e prinosa. visoka 30-90 em. ocisti od adventivnog korenja. pre na~e en::). 6-8 mm debeo. korijander. a donekle i cimet. Zreli plodovi su vrlo lepe. spolja zuekasto-siv i prstenasto nabora'll.omi s pupoljcima u lako zemlji~te u . sjajne. Gajenje I berba. upadljive. papriea. Narodna Irnena: zivica. Odavno se gaji u Rusij'i. korijandr. Gajenje korijandra uzelo je maha 'll Evropi i kod nas naro~ito u ova dva svetska rata. Sam Maroko izvozi oko 3. Engleskoj. kornikovee. Su~enjem . jer je 'kollijandar mnogo traten kao zamena za biber. ~v rste. filave. korijandar gubi smrad na steniee i poene prijatno mirisati.Korijandar se gaji u SSSR. Berba. droga. god. Kosi se u Ie to pre izlaska sunea. okrugle bobice sa 1-2 zuekasta semena.000. Cveta od septembra do aprila neuglednim zelenkastim cvetieima.408 LECBNIE BIUEM izvodnju linalil-acetata. . ali ~esto strada od mrazeva. KOSTRIKA. Plodove donosi od oktobra do maja. Na jedan heklar treba posejati 20 >kg korijandra.

vitamina C. ocedi. leprin. KUKUMAR . kostrika. Uzima se 4--5 kasika dnevno posle jela. usled svral:la. metlika. Pulpa (samleven oljuSten krastavac) i sok se upotrebljavaju u narodnoj medidni za leeenje upala sluznice i koze. ceprlika.ke.KRASTAVAC. popari 1 litram kljueale vode. tanin. razlije u manje boce i euva na hladnom mestu. veprika. fHosterol. jezevac. §eceri i kalijum-nitrat. U kozmetici prave tzv. Druga narodna imena: bobice. miSji tm. holin. pektina. divlji simsir.10 g ekstrakta od kostrike. veprinac. osobito protiv ojeda. Mesani diureticni ca. popari 1 litrom kljueale vode. kasljiear. paklopi. vampiraea. - Cucurbi1aceae U krastavcu ima oko 96"10 vode i vrlo malo hranljivih materija. zelenika. Kostrika se nemilosrdno sete za pravljenje pogrebnih venaca. . Sastav. Prisustvo kalijum-rutrata. scepkovina. lista hajdueice i cveta kamilice se pomesa. poklopi i posle 12 cas ova ocedi. eesanja. Saponozid. zbog tega je za§ticena u prirodi i mora se gaji1i i razmnozavati na prirodnim nalazi~ tima.MURKA Cucumis sativus L. U nedostatlm tog leka moze se kod kuce spraviti ovaj lek: po 50 g rizoma ad kostri. hajduCice. lobodika. KRASTAVAC.VUGOREK. §pargle i celera se pome§a. tmobor. Istovremeno se pije tink1ura (po 1 kasika 3 puta dnevno pre jela): po 50 g kos-trike. ocedi i pije 3-4 ka§ike dnevno pre jela. procedi kroz hartiju za filtrovanje i euva na hladnom mestu. KUMOR. kroz gusto flanelsko platno procedi i pomesa sa 2 kg cvetnog (livadskog) meda. pasja kita. kamHice i kantariona drzi se 8 dana u llitru najbolje komovice. I k otoro§ka. Upotreba. pirokatehol i neki drugi fenoli. .j: po 30 g sitno zdrobljenog riwma od kostrike i korena od moraca. ves-prinjak. peska u beMci i za leeenje zutice: 100 g sitno zdrobljene droge kuva se pola sata u I litru vode. a donekle i saponozida. 300 do 400 g stucanog semen a od krastavaca daje se ded protiv glista. karotena. breberina. posle 12 sati ocedi. trigonelina. iscedi. . KUKUMAR. KRASTAVICA. zimozelen. »mleko od kritstavca« koje stavLjaju na lice kao masku za vlai:enje posne i obolele koze. smoetarsko ulje. enzima i raznih soli. aderuna. KRASTAVICA. persuna. la. 409 Za§t1ta. Protiv hemoroida u apoteQj se spravljaju supozitorije od kaokaovog masla u koje se primesa 0. isced'i i tom vodicom se zapira i oblaZe mekim flanelskim platnom natopljenim ovom vodicom. arginina. KOSTRlKA ostavi 2 sata. i's cedi. UGORAK. objasnjava diureticna svojstva kostrike i njenu upmrebu protiv uloga (gi'hta).

to je za stanovnike hladnih i vlafnih zemalja krompir. zanbak. ciganske min au· §ice) i dr. oveja trava. visoka 80--120 em. liUa. bijeli lijer. Krompir je. rec1e oka. poreklom iz zemalja oko istocnog dela Sredozemnog mora_ Kod nas se gaji kao omiljeno. Lilium martagon L. bela lilja. ·kukuruzu. U severnim. promrzlina i ozleda. NOVCIC. ·k rompir je najvafnija hrana za Ijude i za domace zivotinje. Vekovima su prosveceni i mipredni . istog sastojka kao u p§eniei.k ida§nji hleb. lilj. BELl UIUAN Lilium candidum L - L'iliaeeae Trajna zeljasta biljka. DIKINO OKO Bellis perennis L - Compositae Cvece (Bellidis f[os) se bere sve dok biljka eveta. hladnim i via· znim evropskim zemljama. bela liJija. vitamina C_ Sluzava lukevica se kuva u voni Hi mleku i U obliku ka§iee stavlja na upaljena mesta da smanji bol (cir. BELA RADA. Ono §to je za nas sva. krona). Cvet se drZi 3 dana u komovici i tim ispiraju posekotine i rane_ Cvet kuvan u ulju upotrebljavaju za lecenje krasta i upaJa nosa i uha. Ali to nije bilo odmah posle otkriea Amerike.KRAJCARICA. vojniako bilje. (boikalie.410 LECBNJI! BIUBM KRASUUAK. limbar.) . re~io problem gladi u Evropi. beli zuJj. KROMPIR Solanum tuberosum L - Solanaceae Krompir je svakidaSnja narodna hrana i valna industrijska sirovina. pWloglavica. pirineu i drugim zitima. Hranljivost krompira pociva na velikoj kolicini skroba. (fucena trava. gorkrh materija i tanina_ Ulazi u sastav grudnih Cajeva_ KRIN. petrov krst. . turska Calma). zilj. leluja. Druga narodna !mena: bela aleluja. IZLatnoglav. BELl KRIN. veoma dekorativno eveee_ U narodnoj medicini se upotrebljavaju lukoviea. :claroglav. bijela bogga. liljan. u narodnoj medidni su i druge vrste roda Lilium: Lilium bulbiferum L. posle ot· krica Amerike. jecmu. Slicnog hemijskog sastava . gde ne uspeva kukuruz.i upotrebe. krstic. a moze biti lek i otrov Krampir je postao na§a svakida§nja hrana. list i evet_ U svim organima ima sluzL U Hstu ima do 70 mg'l/. naboj i 51. dakle. zlata!l1. kren. zuti krin. petrov evet. lir. Lilium earniolieum Bernh. Evropljane je stalno morila glad sve dok gajenje krompira nije uzeLo veee razmere. pelrovaca. kao §to je deteHna re§ila pitanje gladi domacih zivotinja i stoearstvo podigla na zavidnu visinu. TRATICNICA. (divljd '~jdljan. opekotina. trava od fuei. beli zambak. 'su§i se i cuva kao kamHica_ SadrZi etarskog ulja.

Nasi star. »gde dosad nije stupila noga Evropljana«. pored ostalog. I danas Franeuzi prieaju da je krom· pir·bal bio najotmeniji bal u Franeuskoj.KROMPIR 411 ljudi.kulturna biljka. kad su nekom hteli da se narugaju i da se $ njim nasa Ie sto je bio . bal na kraljevskom dvoru. na primer. godine. nije to uvek tako bilo. U Fran· cuskoj se gajenje krompi'l'a brzo ·m irilo.. »Tja. aH je . To .krompir jos dugo posle toga bio takva ret. kada je nekoliko ev· ropskih vI ada slalo svoje najbolje naueni. iii stranci ako hoee da im se malo narugaju. Pravi krompir·bal« .' pa jos ·i pre ovoga rata. prieaee yam mnogi duhoviti Francuzi. vodiIi bor. prestali su glad i skorbut. Tako i dan as. Mnoge vlade slale su nauone ekspedicije da istrazuj II visoke Ande. reCi ce: »Vive la France et les . kost. nisu nista radHi i sl. To se vidi i po ogromnim povrsinama koje se nalaze pod krompirom i koje iz godine u godinu rastu. jer se tame seje mnogo krompira. oplemenjivanje i stvaranje novih vrsta pomoeu mutacija ne prestaje ni danas kako u Evropi tako i u drugim delovima sveta sa umerenorn klirnorn.u d" ubede i tadasnje vlasti i narod u veliku hranljivu vrednost i n eotrovnost krompira. Najupomiju borbu za upotrebu i za gajenje krompira u Francuskoj vodio je pariski vojni apotekar Parmantje u drugoj polovini XVIII veka. bio proneo glas da . gleska oko 1585. radoznale kao i sve druge zene. Francuz Francuzu. kad dodu na bal. u dvoru u Parizu). I iz toga se vidi da vaznost krompira do danasnjeg dana ne prestaje. kad neko hoee da s e nasali. Na rastanku svaka od njih dobl po nekoIiko krompira s naredenjem da ga poseju i da naredne godine na isti dan. Sirenje je iSlo sporo i veoma teo sko. Tako. Evropljani su zatekli gajeni krom.ko jede krompir.l etnjem go· diSnjem dvorskom balu vladar je zakitio svoju zenu cvetom od krompira. gladni seljaci su se stalno bllnili. Tih eks. Znao je 13 varijeteta. gde je krompir glavna narodna hrana. godine.spitivanje. ·balu«. ~ta da ti kaZem kako je bilo.k e u Juznu Ameri'ku da ispitaju sve us love pod kojima krompir najbolje uspeva u svojoj postajbini.na ·kakvom balu na koone su se slwpljale siromasne devojke. U Evropu je donesen oka 1580. jer su sve zelele da imaju isti ukras. U XVII i XVIII veku krompir se poeeo siriti i po Srednjoj Evropi kao . bal na koji su magli i6 sarno pozvani vladari i vlastela. Poole Spanije upmnala ga je En. Krompir je porekJom 1Z zapadnih delova Jufne Amerike. Medutim. gde se gaji od najdavJ1ijih vremena. na primer. Dolaskom u eile. u Franeuskoj se. PodsmevaIi se mi krompk·balu iii ne. sa visokih ameriekih planina. a danas ih je poznato preko 1. On je eeo svoj zivot posvetio ispitivanju krompira. Posle toga njego vom sirenju u Evropi najvise je doprineo botaniear Kluzijus. dobiee gubu«. tek on je ueinio svoje. Jedan njihov vladar doznao je da u susednoj drzavi nema gladi. S gladnom vojskom kraljevi n. odakle je krompir poreklom. Sve prisutne zene vIas tel ina. Nekad su u Francuskoj stalno harale glad i nemastina. novost i skupoeenost da je slufen sarno za kraljevskim tl'pezama (1616.govorio je prijatelj prijatelju kada se lose oseeao na nekoj igrand. onda su mu obieno dobacivaH da je bio na »krompir.700. rodoJjubi. Kako je to bilo.p edicija bilo je ne sarno u XIX veku vee i pred sam II svetski rat. zivo se zaino teresovase kakav je to evet. pir.su mogH ratovati. 0 . i pocelo blagostanje. Taka su ti najotmeniji balovi u svetu malo-pomalo dobili naziv »krompir·balovi«. sve one i njihove keeri budu zakieene evetom te skupoeene i retke biljke donesene iz daleldh zemalja.

• Evropska tapiokae. glutamina. bel s kolovanih lekara i apotekara dovijao se kako je mao i umeo. vitamina C i B. U osu~enom krompiru nema vitamina C. pa se preporucuje protiv hronicnog hiperaeiditela. takode nema vi tao mina C. i skorbuta je za nekoliko nedelja nestalo. jer se krompir jede u velikirn kolieinama i skoro svakodnevllo.15 0' 0 masnog ulja. 1% mineralnih soli. smanjenju lucenja zeludaenog soka pod uticajem solanina. 1 dana s tame nema nij ednog obroka u kojem ne bi bilo oj malo krompira. Hemijs ki sasrav krompira je vrlo sloZen. Tako se krompir pokazao kao vrlo jevtino. ali ipak dovoljnim za normalnu ishranu i svakodnevnu potrebu naseg organizma. On je i pre v e n t i v n 0 sredstvo. Kuvanjem se jedan dec vitamina C uniSti. mi ga oblazemo kaSicom napra'Vljenom od nastruganog krompira. asparagina. fizickoj zastiti pektina i skroba. Verovatno zbog prisustva soli kalijuma. istina u malim kOlicinama. To je narodna medicina 0 kojoj se kod nas malo zna. leucina. krornpir deluje kao »alkalna kura« pri suzbijanju prevelike kiselosti u ceJijama covekovog organizma. koja se pravi od krompira kao zamena za egzoti~nu ili pravu tapioku. ger~lom. 2% azotnih jedinjenja. svakorn pristupacno i prijatno hranljivo s redslvo za suzbijanjc skorbuta. -Smanjuje secer u mokraci i kolicinu mokrace. Najvise vilamina se oeuva 'll krompiru koji se bari neoljuSten. odmah su lekari i staresine pristupali kuvanju krompira. To mi i danas raelimo ako se neko opece ukazujuci mu prvu pomoce . pasuljem. arginina i lizina. Bol limine. NajviSe vitamina C i B ima u ljuskama krompira. Objasnjenje ovog blagotvornog dejstva na:lazi se u delovanju soli ka lijuma (tampon svojstva). do 0. »Kad se neko dete ili neki drugi uku· canin opece iii oSLtri. Presan sok od nastruganog krompira (200-300 g dnevno u nekoliko doza popiti) suzbija preveliku kiselost u zelucu.. U mineralnim solima preovladuje kalijum. To je i bio povod da se posle I svetskog rata u krompiru potraii vitamin C. dete zaspi. . gubljenja kisele reakcije i drugih okolnosti koje negativno uti~u na askorbinsku kiselinu prilikom susenja . Razni na· rodi u Jugosla viji upo trebljavaju krompir za lecenje razlicitih bolesti. Covel< blizak prirodi. histidina.5% pek~ina. i kronlI'ir susenjem gubi vitamin C pod uticajem kiseonika iz vazduha. U krompiru su nadene i male koli~ine acetilhoHna. to je medic ina vlastele i drugih povlascenih klasa. makaronama i drugom suvom hranom. pa donekle i dejstvu vitamina C. Cim se u nekoj jediniei pojavi skorbut.reci ce vam svaka starija zena. ~to zna~i -Da zivi Francuska i pdeni krompiri«. To se naro~ito jasno uvidelo u poslednja dva rata u na~oj vojsei i u vojskama drugih zemalja. Koristio je one sto je bilo oko njega i njegovog doma. K rom p i r m 0 Z e bit i i i e k. a ~esto i p r v a porn 0 C. limunove.la od moje babe kad 5am bila dete. Plebs se lecio kako je znao i umeo. Ono sto mi ucimo kao istoriju medicine i farmacije. 10' 0 celuloze. i to ti je najboljJ seljacki lek koji 5am primi.iabu~ne. . . iako je vrlo ukusna kao hrana. 0. Azotne materije se sastoje od peptona i raznih aminokiselina: turozina.4% secera. 2. U njemu je naden ovaj vitamin. U njemu ima u proseku: 75"0 vode. Krompir je sirolinjski lek koji dobro dode u nufdi i nevolji. lIsled jednostrane ishrane konzervama. Kao i sve ostale vitaminske sirovine.412 LECBNIB BIUBM pommes de terre [rit es«. 17-23"10 skroba. ne stvori se mehur ni rana. vinske i cilibarne kiseline i raznih enzima.

Kao tezi od vode. Ijoskavae (Physalis alkekengi). osu§i i samelje_ Vadenje skroba iz' krompira je mnogo lak§e nego iz eerealija. jer zita imaju mnogo vi§e I belaneevin e (oko 8'10).n i sm e§u §ecera. Danas se zna da ne sarno u krompirovim nadzemnim zelenim delovima ima olrova solanina vee da ga ima i u zelenim delovima mnogih drugih biljaka iz isle porod iee (Solanaceae) i da ih zbog te otrovnosti domaee zivot inj e ne jedu: razvodnik (Solanum dulcamara). Tvrde da bol ubrzo pro(!e i covek posle dllgOg nespavanja moze mirno da zaspi i da se odmori. aikohola. paradajz (Solam/m /ycopers icLll n) i druge Solanaceae. u krompiru ima vrlo malo proteina (2'10) i skrobna zrnea plivaj u slobodno po celiji. koji hidrolizom takode daje solanidi. jer je to najjevtinija sirovina za tu industriju. kolicina solanina brzo raste zajedno sa pojavom hlorotila. bolova £I donjem delu Irbuha. SHeno postupaju i kad nekog boli uvo. re(!e i odraslima. koje omogucava da se tablete u zelueu brzo raspadnu. oboljenja tako cestih II Vojvodini zbog vlaznih stanova.uku. krompirovo bra§no«. samelje iii simo isecka i ta ka§a ispira na si tima velikom kolicinom vode. nj krompirovo stablo ITi Ii§ce domace zivotinje ne jedu. skrob pada na dno. Rede. dij etetskih hranljivih preparata. Kuvan 5 glieerolom daje gliceril1sku masl za mazanje ispueanih r. ali u vrlo malim kolieinama. .KROMPIR 413 U mnogim selima euo sam jo§ i avo: kad nekog boli zub. naprotiv. proizvodi se svake godine sve vge u velikim fabrikama u Evropi i izvan nj e. uvuce se m alo parte presnog krompira u §upalj wb . Deci. e bit i i 0 t r 0 v. iii kako se cesto neispravno naziva . Za apreti:ramje platna. sakupi se na §to nizoj temperaturi. Ljudi su odavno pri metili da je pozeleneo krompir §kodlj iv i da krompirove klice slOka ne jede. Solanina ima i u mladom krompiru. bronhitisa. Hidrolizom pod uticajem kiselina i fermenata daje alkaloid . kristalnog §ecera. Krompirov skrob. najvge se razvila u umerenom po jasu. dok. koja manje iii vge cvrsto dni slepljena zrnea skroba. ISlO tako. reumatizma i slicnih bolesti od nazeba i vlage. upale pit/ca. pomocnica ili kerece groZde (Solanullt nigrum). potro§i se najvge skroba. glikoze. U apotekama i fa rmaeeulskoj indllstriji dodaje se lekovitim tabletama kao sredstvo za bubrenje. Poznato je da su krompiri koji su na njivi u kucici (odiaku) bili razgoliceni i izlozeni suneu manj e ili vi§e zelene boje. U razvodn i'ku i u klicama krompira naden je jo§ jedan sliean glikoalkaloid. akulnog zapa lj enja zglobova. za proiZ\'odnju dekstrina. Kad se krompir d rfi na 's uneu. U ljusci i u celijama spoljnog tkiva krompira ima vrlo malo so I ani n a (aka 2-10 mg u 100 g krompira). s tavljaju obloge oko grudi u sillcaju velikog nazeba. i uop§te u tekstilnoj indus lri ji. Krompirov skrob irna raznovl'Snu primenu. svega na nekoliko mesta u vojvo(!a nskim selima. so /anein. Solanin j e jedan gli koa lka loid koji irna i izvesne slabe hemolHieke 050bine saponina . Mnogo vi§e skroba se upotrebi za stirkanje ruhlj a. K rom p i r m 07. Industrija alkohola. gde se gaj i najvise krompira. Krompir je vrlo vazna sirovina za ekstrakciju s k r o b a . kao isolanin. K rompir se dobro opere i ocisti. CUO sam da presnu illi kljllcalorn vodom popan-enu krompirovu kaJu stavljaju kao obloge na bolna mesta na telu . koja je uzela nevidene razmere u mnogim zemljama.

tatuie. U Uteraturi je zabeleien slucaj trovanja pozele.i trovanju srodl1lim biljkama iz iste familije: bunika. kome se daje i u . Izgleda da solanin u krompiru nij e identican sa solaninom u razvodniku . cesta povraeanja. Sve zavisli u cijim je mkama sirovina. Krotonovo ulje je jedan od najjacih poznatih revulziva u slucajevima reumatizma. lzolovan je u obliku belog . Slicnih primera ima mnogo_ U mnogim prilikama tesko je. zima·k. od koj ih su dvojica umrla. 'krumpi-r. da se brzo i lako rasp ada i da se tako moze objamiti za§ to je kuvan krompir. ne§kodljiv. krompir. ipak pokusaji da se ei5t solanin uvede u terapiju kao analgetik do sada nisu uspeJi . pneumonije itd.k akvu svrhu. bezazlenoj biljci. zabusanata. proliv. Pored kukolja. duvana.kristalnog praSka. ·slieno kao pr. Problem je jo§ u proucavanju. kumpir.414 LI!CI!NJI! BIUEM solanidin i tri §ecera: glikazu. ·rasak. jednoj obicnoj. Uop§te. na trenicu. Za to vreme ne jede niSta drugo. Kuva!njem se veCi deo solanina i solaneina razore. proklijalim i pokvaremm krompirom i 'onim koji je pozeleneo zbog toga §to se razvijao 'izvan zemlje. kJrumpiS. pasulja. - Euphorbiaceae Seme je slieno ricinusovom semenu ali je sitnije. opekotine. kako se i u kojoj kolicini upotrebi. maIo duvana iii piavog ·kamena.ja su: glavobolje. Na koZi izaziva toplinu. upotrebljavali su i presan krompir. narocito u I svetskom ratu. Zabelezeni su s lucajevi trovanja mladim klicama od krompira. kesten. Pre izlaska pred sani tetsku komi's iju simulant jede dan-dva presan krompir nas trugan na rende. Narodnn imena: burbulka. Poziti vno se zna da je to labilno je di. tromesecno bar jedanput ti jadnici su to morali ces to upotrebljavati dok im ne dodija iH dok se zaista ne razbole i ne pomru. krtulja. ricinusa. divizme. vojska je bila puna simulanata. jer mu je dejstvo nesigurno i nestalno. lako solanin ima slabe midrijati6ne i analgetiene osobine hioscijamina i atropina. Oni su upotrebljavali naj razlicrtija sredstva da ne sluze vojsku i da ne idu na front.ce. pitanje solanina i njegove otrovnosti jo§ je nerazja§njeno. pa rna i proklijao (is tina. Da bi otrov biD §to jaci.nelim krompirom §estori. mlecike i drugih biljaka. klice se moraju prethodno potpuno odstraniti). kolike. crvenilo i m e h u r 0 v e. grunbir zemljak. »da bi lupanje srca bilo §to upadljivije«. midrijaza (§irenj e zenice. Znaci trovan. krtola. jer je solanin mnogo manje otrovan od hioscijamina i atropina.lz- .njenje. krurnpijer. korun. a svaki obrok zaliva pivom. krtula. dakle. Nekad u Austriji. Kako su se komisijski pregledi sumnjivih i privremeno otpus te nih vojnika cesto ponavljali. kompijer. Za sada se jo§ ne primenjuje u terapiji. ramnozu i galaktozu. uloga. i op§ta potBtenost. postaviti ostru Ii jasnru grandcu ·izme<iu hrane. leka ·i . SluiZokoza je jo§ osetljivija_ . Eto ne§to malo 0 krompiru.dakle. KROTON Croton tiglium L. tatula i velebilje).otrova. namirnici koju svi poznajemo i svakodnevno jedemo. podzemljica. mnogi su u pivo dodavali jo§ i §aku soli. Od njega se dobija masno ulje.

duli·leb.k.Narodni lek: adstringens. Vge od dye 'kapi ulja izazivaju vrlo jaku upalu creva i trovanje (ufasna povraeanja. saponini. koje se Cesto za· vr~ava smreu.Vgegodi~nja zeljasta biljka. Droga. visoka 5-15 cm. jeter. OPUTINA Polygala amara L. koji pro~isti i onda kada sva os tala purgancija podbace. pa i manja koli~ina ponekad deluje purgatiVlIlo vee posle pola sata. . 415 nutra deluej kao najenergi~niji poznati drasti~ pur gat i v. tonik i diureti. . . Ulje od krotona u narodu nazivaju prolist.iljaca cveta. hoton. Visoka je do W cm. I1!TIU!NKA. bez mirisa je. Cvetovi su plavi. . zbog ~ega ~iljka. Po/yga/ae amarae ~erba. (Hepatica triboa Gilib.. Sastav. Cveta u aprilu i maju. na duga~koj drki koja izbija iz samog rizoma. K r stu ~ a c je dugove~· ~a zeljasta biljka sa vBe sa· mostalnih oblika. jatrenka. Rasprostranjenost. iskopana i osu~ena u proleee kad .JCRSTASTI ICOPITNJAX.Brdske i planinske ~ume.Tanini. na tankim dr~kama. pojedina~ni.Ovu biljku narod naziva razli~itim imenima: alen· ~ik. odozdo modropurpurni. JETRENKA Anemone hepatica L. Jedna jedina kap. nik. sasa p I a v a. KRESTUSAC. ma~ka. acrstasti kopitnjak. razdeljeni na 3 reznja. . biljka je otrovna. Jednoj kapi krotonovog ulja odgovara 30 g ricinusovog ulja. ma~kina ocesa. KUA. U k usa je vrlo gorkog.. zlatni trilistnik (Orfelin). obi~o sa slabijim iii ja~im grcevima. Za lek se upotrebljava cela zajedno 5 korenom. KRSTUSAC .U veeoj 'k o!icini uzeta. Narodna Imena. dugacki 6-7 cm .) - Ranunculaceae Izgled bUjke. glatki. plemeni'li dzigeri~njak. debe!i. .Svefa biljka u cvetu. Oni su sjajni. trojica. Ima sit'lle plave iii bele :vetiee. brdskim i pIa· ninskim Iivadama i svetlim ~urnarna u Severnoj i Srednjoj Evropi do sevemih delova Bal· kanskog poluostnoa. velika zlatna ditelina. Gor~ina droge poti~e od pol i gam a r ina. Upotreba. Polygalaceae KRSTUSAC . . proliv.). hladan woj i s\. KRSTUSAC. KRSTASTI KOPITNJAK. sumarica. . Raste po suvim peskovitim nizijskim. Opomena. Listovi ostaju i preko zime do proleea.

U drogi ima jo~ i tan ina. (=Frangula alnus Mill. pljuvaCka pofuti. gorski krstu~ac. Meslimicno se javlja u znatnoj kolicini pored Dunava i drugih nasih reka u nizijskim ~ umama. secera i masti. listovi su po obodu celi. cvetovi su stalno dvospolni. Kora krusine (Frangulae cortex) slicna je kani americke pur~ijane (Purshianae cortex). Plodovi su okrugli. Sastav. lisni pupoljci 5U be z I jus a k a. Kora je glatka i sjajna. najaktivnijih sastojaka droge. . Glavni antraglikozid je jedan vrlo purgativan. . Gajenje. poticu od hidrolize prvobitnih visokomolekularnih korn· pleksnih antraglikozida. g I i k 0 f ran g u lin koji se za vreme su ~ enja i dugotrajnog cuvanja kore postepeno razlafe na gli. najbrle i najjednostavnije vegetativnim putem: mladicarna. KRUSINA.U kori -ima s lob 0 d nih i v e zan i han t r a h i n 0 n5 k ih del' i vat a. Cveta u maju i junu. . mlekaea. h r i z 0 fan 5 k e k i s eli n e i drugih antrahinonskih derivata koji. rnladim grancieama.) se razli1ruje IIime ~to se vrhovi grancica n e z a v rS a V a j u t I' n j e m.) Kru~ina Rhamnaceae je d rvolik ~ ib. svega je do 1. Glavni sastojak droge je jedan neutralan saponozid nepoznate gra<1e. Na~a reena ostrva su najbolja mesta ia razmnozavanje i gajenje kru~ine. najpre zeleni. k ozu i f ran· g u lin . koji je odavno poznat kao sastojak droge. 5 lob 0 d nih em 0 din a. Zemlja uvek treba da bude vlazna. zbog I\ega se u narodu upotrebljava protiv proliva kao i ostala blaga adstringen cija. po lugovima. Kod nas je dosta ima po vlafnim ~umama. visok 3-6 m .2 mm debela i crvena je.Jl!M se krstu~ac upotrebljava ·i kao amarum i slomahi-k. sekundarni nervi na listu n i 5 U par a I e I n i 5 obodom lista. sarno ~to je tanja. . i z o· e mod ina. pored reka i potoka. Kad se zvace. Raste po celoj Evropi i severozapadnoj Aziji. slime zovi. belicastim len tic e I a m a. nego su menusobno paraJelni i ima 'ih dvaput vge.416 L1!CIlNJIl BIl.Kora se skida s mlaclih stabala i debljih grana krajern zime i poeelkorn proleea pre nego ~to kru~ina oHsta i odmah se su~i. 5vetlim.Kru~ina se vrlo lako gaji. po svoj prilici. Berba. zbog ~ega se draga upotrebIjava i kao ekspektorans. K 0 I' a t reb a d a 0 die zig 0 din u dan a u skI a d i ~ t u iii 5 e g I' e j e 1 sat na 100oC. svetlonarandzast. Droga. go r k e mat e r i j e. bresinjaea. gorka modra. pa crveni i najzad crni. vrbi i jablanu. Iseku se u vrpee dugacke oko 30 ern i lju~te. u Iisnim pazusima nema tako mnogo plodova. Ostala narodna Imena: gomoljica. oko 7 mm u precniku. SMRDLJIKA Rhamnus frangula L. amorfan ramno-glikozid. U drogi ima malo tanina. PASJA LESKA. Od pasdrena (Rhamnus cathartica L. najvi~ po recnim ostrvima. neugledni i belo-zelenkasti. crnkaS1a iii sivo-rnrka i 'karakteristicno ukra~ena mnogobrojnim vodoravnim. Poku~aji u oba svetska rala da se umesto americke senege u-potrebi domaci krstu~ac ostali su bez uspeha. KRKOVINA. Cvetovi su sitni.

Njen ukus je manje nperLjatan od pur~ijane. Sadrii frangula-emodina i glikozid ram n i k 0 Z'i d. Dve supene ka~ike ove sme~e se popari sa 400 g kljucale vode. koji ltidrolizom daje ramnikogenol (antrahinonski derivat). narotito protiv hronicnog zatvora. ljigovina. plod a