P. 1
Dr.jovan Tucakov - Lecenje Biljem

Dr.jovan Tucakov - Lecenje Biljem

|Views: 422|Likes:
Published by Mira Trajkoska

More info:

Published by: Mira Trajkoska on Feb 09, 2014
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/09/2015

pdf

text

original

Dr JOV AN TUCAKOV

LE(;ENJE BILJEM

Dr JOV AN TUCAKOV

LECENJE BILJEM
FITOTERAPUA
Predgovor Akademik prof. dr KOSTA TODOROVIC

IZDAVACKA RADNA ORGANIZACIJA BEOGRAD 1984.

.RAD.

PREDGOVOR
Zanim ljiv, duho vit i originalan nac in i zlaganja, bogata i sves trarza na£lena i strucna do ku ll1 entacija i cist narodni j ezik poznatog slnicnjaka i oclusevljenog istra zivaca prof. dra Jovana Tucakova, naseg najboljeg poznavaoca l ek o vil og bilja, vee na prvim stranicama potpuno osvajaju svakog i3i taoca, a osobilo ljubil elja prirocle i priroclnih lekova. Takvo sveslrano delo Ila Il asem j czi ku nemamo, pa ce ovaj savrem eno obraden enciklopeclijski p r irucnik popunili oselnu prazninu £I nasoj oskudnoj strucnoj i rzau crLOj fa n nakogrzozijsku j lit eraturi. N eospomo j e da ce ovo kapitalrzo zivotno cl elo neul17omog trudb enilca rza proucavanju nase medicirzske flore doprirzeti urzapretlenju pravilnije i .{ire upotr ebe lekovitog bilja i biljrzih lekova kod nas. N e samo siroka javl70st v ee i zdravstveni radnici dobiee ovim deLom t!ragocen praktical! prirucnik i odlican ucltbenik. To je iSlovremerzo i veoma zanill1ljiva l ektira koja se cila bez predaha, jer je cela materija izrzeserza vrio i ivo i na svoj slven rzacin. Pisac lIa rz eposr edarz, vrlo pristupacan i razumijiv rzacirz pruia ogromarz broj dragocenih podataka 0 poznavarzju, bmrzju, susenju, cuvanju, hemijskom saslavu, d ej stvu, upo/rebi, gajerzju, zas liti, razmnoi avanju i preradi lekovitog bilja i i zradi prostih lekova od sveg naseg lekovitog bilja. Sve je ovo zaSnOVQl10 Ila naucnim podacima najboljih domaeih i inostranih slruenjaka, tako da ovo clelo predstavlja poslednju re e nauke 0 lekovilom bilju. N e samo mnogobrojni dragoceni podaci, slike i crtei i vee, pre svega, toplina, i arka Ijubav, entu zijazam, stiL i nacin na koji na/11 sve 10 pisac p m i a, a ista taka i njegovo ogromno iivotno iskuslvo i objeklivnost bude u CitaoeLl neodoljivu ielju i volju da se i sam posveti istraZiva/·zju Iek ovilog bilja ne bi Ii coveeanslvo dobilo nove, bolje i jevtinije, svakom pristupaen e lekove od bilja, preparate koji bi jos blagotvomije uticali na radnu sposobnost i na produktivnost i produietak aklivnog iivola eoveka, vecite zeLje svih ~e lleraeija kro z vekove. Ta humana, ljudska, soeijalna i prosvetil eljska nit provlaci se kroz celo delo ovog neobienog pisea, prijatelja i pOZl1avaoea prirode. Biljni lekovi kro z v ekove, od prvih pisanih spomenika do danas, imaju (lgroman znacaj £I profilaksi i lerapiji. U najnovije vreme, islovremeno sa sint e/skim, svak e gorline se u naucnoj medicini i farmaeiji javljaju i mrlOgobrojni novi biljni l eleovi. Meltu njima ima i biljaka koje raslu na naSem tlu i od velikog su znacaja za eoveeanslvo. Tako je, na primer, buhac iz naseg

6

LECENJE BrUEM

Primorja jos uvek lIajbolji hueklicid, jer nije otrovan za coveka i iivotillje ;ople krvi, ne iza ziva naviku i d el uje vrlo brzo. VU/wsti digitalis iz istoclle Sl'bije najbolji j e l ek za sree. Opij£l1t1 iz Makedonije ima najvise mortina, a kall1il iea iz Bannia najvise etarskog ulja tamnoplave boje. Bosna daje na jbolji lipov evet, a Deliblatsk i pesak goroevet najboljeg kvaliteta. Slotim! milioliQ ljudi boluju od malarije. Glavni lek je kinin iz kore cini1ol1e. Miliolli stallovnika tropskih krajeva boluju od srdobolje, a proliv nje sc uspe.)lIo upotrebljavaju alkaloidi emelin i konesil1, opet biljni l ekovi. Lobelin, ezeril7, stro /alllin, stri/1IIin i slotine drugih veoma vaznih lekova, o/icilw/l7ih it svim fannakopejama sveta, lakotle su biljl10g porekla. VilalIIini, provilamilli i lllllibiotici iSlo su lako proizvodi biosinteze bilja. Covek jos IlC pOZl7aje il c!m ijski sastav I71nogih prirodllih lI1aterija, pa se £I I/QUC/1/JI1I svetu s pravom ocekuje da ce 110ve, savremene, osetlj ivije melode covecanslvu pruziti jos blago;vomije lekove. Ocllika je ove llarodl7e kl7jige i to sto pisac, dobar poznavalac narod170g zivo ta, iZl70si I'le :;a.ll1O kako treba l1ego i kako ne Ireba upotrebljllvati izvesno lekovito bilje. Ovo je osob ilo vaino za bilje jakog fizioloskog dejstva jer 0110 u ruicCll71a m::ukog i neobavestel1og mo ze izazvati raZl1e vidove Irova'1ja, a ponelcad i smrl. To zdravstveno narodno prosveCival1je j e osobe17051 i velika vredllost ove kl1jige. Na IIC1sem j eziku do sada l1isl11o' imali delo 0 lekovitom bilju ovako svesl ral70 o/}r;u1eno. Pogotovo ne delo u kome je sakupljeno iskus tvo coveka koji je ovo sludirao i ceo svoj vek posvelio proucavanju medicil7ske flore kod l1as i u il7os/rallstvu, profesora /coji taj predmet predaje Ila Farmaceulskom takuitetu, covcka koji je na B eog radskolll ul7iverzilet£l 1940. godine OSIWI'ao 1705 prvi lll st itut za tarmakognoziju, a 1948. prvi Instina za prauc{tval7je lekovilog bilja £I Beograd£(. Ubetlel7 sam da ova klljiga naici lIa dobar prijem i da ce dobra doci svakom domacil1stvu, jer je pisana za l1arod da mu pOlr/oglle. Akademik prof. dr KOSTA TODOROVIC

ce

OPSTI DEO

LECENJE BILJEM U NAS

Kao sto je sloboda veeita borba za slobodu, tako je i zdravlje vecita borba za zdravlj e - samo su se metodi te bo· rbe kroz vekove m enjali i usavr· savali. Pobediti bolest maci osloboditi se straha od smrti.

Svaki narod, svaki kraj i svaka epoha imaju svoje obicaje, navike, no~­ nju, pesme, pripovetke, igre, bolesti, epidemije, lekove, nacine leeenja i veS(inu jzrade lekova. I lekovito bilje je, izmeau ostalog, zaoralo duboku brazdu u zivot svih naroda, a pogotovll onih koji su vekovima tJ.aeeni, gonjeni, porobljavani, u veCitim seobama, koji po necemu lice na vodeni evet, na svilu sto leti po lepom vremenu ili na jak i prijatan, diskretan i prolazan miris neke jedva vidljive biljciee u gustoj travi. Lekovito bilje je najsta·r iji lek i prvobitna lekovita sirovina nekad primitivnih a sada kulturni-h naroda. I danas je rllzno bilje najjevtiniji i najpristupacniji ishodni materijai za proizvodnju lckova u domacoj i inostranoj farmaceutskoj industriji. o upotrebi lekovitog bilja u medieini susednih i drugih naroda pod cijim je utieajima bila i nasa vestina lecenja i izrada lekova bice govora kasnije u ovoj knjizi. Istorija zdravstvene kulture balkanskih naroda vrlo je zanimljiva i slozena, jer se u tom delu Evrope osecaju snazni utieaji Istoka i Zapada, medieinskih pisaea mediteranskih i drugih zemalja, sve to isprepleteno i pomesano s narodnom medicinom nepismenih ratnika i pastira. U svakom slucaju, nauka a le kavitam bilju · nije skol'aSnja, n e potice ad /?as i.ivih . Ona ima duboke korenove. Sto se ranije manje znalo 0 hemijskom sastavu i farmakodinamskom dejstvu bilja i sto se na tom polju tarmakomedieinskih istrazivanja isla spor~, razlog je u tome sto nasi preci nisu raspolagali laboratorijama i drugim sredstvima koje mi danas imamo. Upotreba lekovitog bilja kao terapijskog i profilaktickog sredstva ima u nasem nal'Odu neobicno bogatu i izvanredno dugu i neprekinutu tradieiju. Najbolje svedocanstvo 0 tome pruzaju mnogobrojni stari pisani spomenici, od kojih valja pomenuti bar neke. U Hodos kom kodeksu, koji se smatra za najstarijj kodeks srpske svetovne medicine (XIV vek), navodi se, pored ostalog, i raznovrsna upotreba

10

LECENJE BIUEM

domacih i stranih b il jnih droga, najcdee kima, aloja, tamjana, lanenog i repinog se mena , smokv inog korena, korij andra, cvekli nog soka, vrbove ko re i njen og li ~ea i raznog drugog bi lja koje se i danas, pos le to liko vekova, svakodncvno i raznovrsno koris ti .
Hilanda rski I17cdici nski kodeks bro j 517, koj i je otkrio 1951. godfne

akademik D. Sp. Rauoicie u biblioteci manas ti ra Hil andara , n avod i upo trebu kam fora, peru nikc, kuk ureka i m nog ih d rugih bil jaka. Taj kodeks j e prcma rctima dr Relje Ka tiea »najd ragoce niji spom enik s rpske medici nske kult ure • . Ovo de le pOl ice iz XV iii XV I veka.

LEKOVITO I MIRISNO BlUE U NA~OJ NARODNOJ POEZIJI I MEDICINI
Otoma nska u ajezda u XV veku izaziva zastoj i pometnju , a li ne i prek id nase s redn j o'lc kovne m edicin ske kulture. Medicin ski radni ci se povlaee u pl anine , uglav nom u m anas tiTe. To, sasvim razumlj i.vo, doprinosi p rocvatu n a rod ne medi cine i k or i ~ce nju sopstvenih prirodnih sredstava za lecenje, pre svega lekovitog bilja. Za vreme petvckovnog r opstva na sve strane su sastavljane lekaruse zna nih i nezna nih m cdicin skih pisaca. I u njima je lekovito bilje naj ceSce pominj ani i najvise upotrebljavani lek. U stalnoj borbi za opstanak , hvatajuCi se na svakom koraku u kos tac sa s tihij om, bezgrani cnim i nemilosrdnim cudima prirode, bez ~kolovanih lekara i lekova, os tavlj en i zaboravljen, bez icije pomoei, jer _car je daleko - a b og j c visoko« , nail narod je posebno cenio lekovjto bilje, koje mu je uvek bilo najvaZniji i najpristupacniji lek. To se najlepse vidi i iz nasih narodnih pesama. Od 5vih lekova u njima se najce~ce pominje lekovito bilje. Njemu se ces to pridaje cudotvorna isceliteljska moc. Biljarice i vidaricc se na roCito posluju. I to bilje, i mesto gde one raste, nacin branja, vreme kad se moze i sme brati, i sve ostalo sto je u vezi s lekovitim biljem i lecenjem pomocu njega obavijeno je neznom poetskom i icom i dubokom tajar!SlveI10SC U. Taj psihosugeslivni karakter mnogih stihova nasili ep5ikJih pesama ima velik znaCaij i cesto je prectstavljao znacajan psihoterapijski laktor.
Glavni l ek nasih narodnih junaka bilo je lekovito bilje, sto se vidi i

iz pesama. Da navedemo sarno ove klasiene, svima nama dobro poznate

stihove:
... Zaslo, vilo , da te bog ubije, Z a,~ t' I1.lstreli pobratima moga? (Milosa Obiliea) Daj 1i bilje onome junalku, Jer se neee~ nanositi glave. Sla ga vila bogom bratimiti: . Daj me pustaj u plani.o.u zivu, Da naberem po Miroeu bilja, Da zagasim rane na junaku .•

LECENJE BILJEM U NAS

11

Pusti vilu u planinu fivu; Bilje bere po Miroeu vila, Bilje bere cesto se odziva. Nabra vila po MiJrOCu bilja, I zagasi rane na j unalku ...
(Kra lj cvit Marko i vila)

I zaista, rctko gde ima toliko i takvog lekovitog i mirisnog bilja kao na Miroeu. lz nekih narodnih pesama jasno se vi<l i da narod poznaje fiziolosko d ejslvo, lekovi/os/ 1 o/rovnos/ bilja. To je jasno i iz ovih stihova ostavljene devojke:
J a sam t ula, zeni mi se dragi. Bud se feni, zlosreeno mu bilo, Sto i mene ne zva na veselje, Dime bib rou ponijela dare . ..

Treeu .klitu maka bijeloga, Da se smaJme s ovoga svijeta. Ovi stihovi nam veoma mnogo kazuju. Pre svega, da oarod zna da je mak otrovan. Drugo, sto je za nauku od ogromnog znacaja, nas narod zna da jc beli rnak najotrovniji. Ima maka razne boje eveta, ali se u Makedon ij i gaji samo onaj mak kojj .ima bee evet, jer on daje najjaci opijum, tj. opijum koji irna najviSe morfina, zbog cega je nas opij um najlekovitiji na svetu. Sve dmge vrs le daju slabiji opijurn. Mak s ljubicastirn iii plavicastim evetovima, koji se u Vojvodini mnogo gaji jer daje krupne caure i mnogo semen a, daje slabiji opijum, manje je otrovan i manje lekovit, jer ima manje rnorfina. Taj plavi mak je dobar za proizvodnju semena. Da je nas narod znao za dejstvo opijuma, koj eg naziva j~ i afion, afijoYl, atjun, atijlm, bendeluk, katran d smola, vidi se i iz ovih narodnih stihova: U rakiju trave a fj j una ... Dok hajduke dobre 0 p 0 j i 0, Te ·svi pospe kano i poklam..i ... Zaista, od opijuma covek izgubi svest u tolikoj meri da n iSta ne oseca. Na taj nacin su jataei uspevali da se docepaju hajduckih u eenjenih glava i njihovog blaga, raskosnog ode la, skupoeenog oruzja, srebra, zlata i drugih dragoeenos ti. ... Na njima je gospodSko adjelo, Na onome starom Vujadinu, Na njern biil1jiii ad suvoga zlata, Na korn' paSe na divan izlaze . . . Mak i opijum spadaju u opojne droge, i to na celu eele grupe droga najjaceg dejstva na centralni nervni sistem. U rukama strucnjaka, lekara i apotekara, opijum i makove glaviee su najjaci lek za ublazavanje nepodnosljivih bolova, grceva i drugih bolesti. Opijum je jedna od najvaznijih leko itih sirovina i lekova uop s te, te je za terapiju od kapita lne vaznosti. Za opijum je danas vezana Citava jedna industrija vanredno vaz.nih lo::kova:

12

LECENIE BlUEM

morfina, kodeina, dionina, papa verina , teb ai na, narceina, heroina, pantopona i drugih. Naj vairuj a biljna droga je opijurn dob ijen iz belog maka . Poznava nj e fizioloskog dejs tva izvesnog biJj a vidi se i iz ovih narodnih stihova: Sluge sluie ervenoga vina; Nij e vino ~ to ga loza dala, No U Clj emu zclena rak ija, I u njemu bi 1j a svakojega. Svi pospase, kuk aee im majka, Pado~e im glave na trpezi.
(Ncvoljoi Alij o.
j

devet brata Vilkovita)

I tu je verovatno opijum i slicne opojne droge koje uspavljuju. U Neradinu i u nekim drugirn vinorodnim fru skogorskim se lima ima domacina i kafedzija koji u vino stavljaju plod od be/adol1 e, seme od tatule, bobice od vinobojke i druge opojne droge da bi ·im vino bilo jace i da bi se u okelini proculi, kako bi ga bolje i skuplje prodali. Beladonu, kao najotrovniju, najcesce nazivaju bun, jer Covek koji se od nje otruje govori kao da je u bunilu, ludilu. A mnogo je u nas sela Bunica i slicnih prezirnena. Nije Ii laj fruskogorski obicaj da pojacavaju vi no opojnim drogama kojih ima u Fruskoj gori, a jos viSe po balkanskim, nekad nepreglednim bukovim i hrastovim sumama, oVamo donesen s juga? Sadasnji doseljeruci u Vojvodini, naime dobro znaju za otrovnost buna i njegovu upotrebu za pojaca vanje vina. U GrliZi je i danas obicaj da se dosadni pustosvati rasteruju medenom rakijom u kojoj je skuvano seme od otrovne biljke tatule. iii ovi narodni stihovi: Jetrviee po bogu sesLriee, Ne znas kakva bilja oct omraze? Da omrazim brata i sestricu.
(Bog rtikom dubn ne oSlajc)

Pa ovi stihoyi iz narodne pesme »Srnrt cara Urosa«:
Uro~ jede ljeba bijeloga, Uros jede, ujko ga ne jede, Vee on oda po gori zelenoj, Pa prebira 0 t r 0 van a b iii a, Da otruje dijete Uro~. Otrova ga i sarani mlada ...

Po narodnom shvatanju nema gorce biljke od pe/ena. TPksikolog ~e ~ ovim divnim stihovima, punim dubokog sadrlaja i neizrnerne tuge, vldetl jos ndto, jer je pelen u vecoj dozi o.trovan: Ja bosiljak sejem meni pe/en nice. OJ, pelen pelencC?! moj~ gorko evece. Tobom ce se mOJl svatl okltll1 Kad me stanu tuinu do groba nositi.

LECENJE alUEM U NAS

13
Da j a znadem, moje !USee belo, Da ceo tebe mlacl vojno Ijubi'ti, Sve bih rufe po polju obra:1a Sve bih rute u vodu metala ' I tom bih se vodom wnivala' Kad mlad Ijubi, neka mu miri ~e.

I obra tno:

IIi to isto, ali malo drukcije: Djevojka je lice umivala, Umivajuc, licu besjeclila: »Da znam, lice, da Ce te s tar ljubit, J a bi iSla u gOIU zelenu, Say bi pelen po gori pobrala, Iz nj ega bi vodu i~ cjedila, I njom bi te svako JutJro praia Kad star ljubi, neka mu je gorko!« Pelen je usao i u posalice, malo gorke kao sto je i on, ali ih narod jos uvek rado upotreb ljava: Volelo se dvoje sta.ri Obadvoje s naoeari Pelen-baka, cemer-deka, Volelo se pola veka. Kad je praSlo poJa veka, Razbole se cemer-deka .. .

U nasim narodnim obicajima na svakom koraku se susrece pelen. Kad sc Svrljizaru uoci Durdevdana kupaju na bistrom planinskom potoku »zarad zdravlja do novog Durdevdana«, devojke se »vodom polivaju i poje<<:
OJ, ([\evene se rh nore '1e, OJ, seline bel'l'_!in( Svi te zovu bel'peJiJne, Ja te wvem omajnice, Da omaje~, da obrne~, I sve momke men' da vrncl. Nigde biJje nije tako divno opevano kao u naoodnim pesmama. Nigde mu nije tolika . vainost pripisivana. Kako nekad, tako i danas. U vozu izmedu Novog Sada i Sombora dva zdrava mlada naseljeni.ka celim putem pevaju i sale se. Pored ostalog, pevali su , i ovo:
Jo ~

da mi je Jjeba bel motike I pogaee mesto Ijeba crna, Crna Jjeba ad cern e r - k u 'k

0

I j a ...

I cemelika i kukolj su dye nase veoma otrovne biljke. Bilo bi veoma zanimljivo da neko od knjizevnika i Ijudi od pera prouci gde se i kako sc sve spominje nase Iekovito bi/je u narodnim, pa i u umetnickim pesmama. Ni pripovetke ne treba zaboraviti. Nisu one znacajne sarno

14

LECENJ E BlLJEM

za proucavanjc i poznavanje kulture naseg naroda u ranijim vckovima; u njima ce se, verovatno, naci i mnogo podataka 0 zdravstvenim prilikama koje su vladale u pojctii nim nas im krajevima . Na s svet jos uvek ide u apoteku i trazi . ruZina meda«. Cesto su me pitali prijatelji: . Sta jc to ruiin m ed? Da i to nije neka apotekarska podvala, kao ono ,ticije m leko', ,krokodil ske suze' i tome s lieno .• Ruzin med j e bio ofiei na lan u mnogim farmakopejama. U medu se na vodenoj pari iskuvaju, ekstrahuju krunicini listiCi majske ruze. Med je veoma s tari lek. I on je bio ofieina lan, i sad se jos nalazi u veCin i farrnakopeja, ali je tendencij a da sc iz farmakopeje izbaci. Donedavna se nije znalo od cega pot ice lekovitost meda. Ruzin med je lekovitiji od rneda , jer sadri i i lekovite sas tojke ruze. R u z a je nase najmilij e evece. Niko tako lepo i nezno nije opevan kao ruza. Ruza je simbol le po te, Ijubavi, mlados ti, zdravlja i svega s to je Icpo i uzviSeno. Mi uanas wamo da je ne sarno evet nego i plod ruze veoma kkovit. I to bas od one trnovite, divlje ruZe, sto raste kraj pute va, po oboclima suma i na clrugom neobra denom i nekorisnom zemljiStu. Lepota-devojka se ces to uporeduje s ruZom: l z obraza si'lne rule evatu, Iz zuba joj si-tan biser kaplje, Sa cela joj zarko sunce sjaje.

IIi ova pesma koja se dan'a s ponovo tako mnogo peva:
Imao sam jednu rum, Divnu rufu, majski evet, Nosi o je na grudima, Da je .gleda eeo svet ... Isto tako se sad mnogo peva slicna narodna: OJ moja, oj moja, ruro rumena, Sto si se, oSto si se rano razvila? Razvi me, :razvi me rano proleee ... Pa sve tako dalje, u istom duhu: De bi boa zena ko devoj-ka, Kad je zena ruia razvijena, A devojlca pupoljaik oct ruZe. KioSa pada, a rufa opada Sunce sija, pupoljak rarzvija. Slatko od ruZa je najomiljenija nasa poslastica. Pravi se od krunicnih Iistica ervene majske J"1lZe. Narod ga cuva za slueaj bo1esti i kao retku cast kad gosti naiClu.

LECENJE BrUEM U NAS

15

Divlja ruia iii sipak (Rosa cal1 il1 a, ~to ce reci pseca ruia) je trnovita. Zbog tog si lj atog, opasnog trnja sadi se kao ziva ograda. U narodu ima jedna pesma u kojoj se suparnica prokIinje: Na r vrd i se kamen naslonila, Sipkovim se granam ' pokrivala, Ni tu ona mira ne ima la. Jab u k a nij.: sa mo \'Dce. nego i lek i lekov it a si rovi na. Ne mislimo vIse na onu izrad u farmace ut skog prepara ta gvoltla ad jabuka (Ex tracl/./II/ Pomi terratum iii E.nractum terri pomatum). Taj ekstrakt se nalazi kao of icina lan ga lensk l pr.:parat u mnogim farmakopejama. U oeima starijih Ickara to je jos uvek izvrstan preparat gvozda za jacanje. VelUje se da Ijudi treba sva kodn ev no da uzi1l1aju pilule gvoida i druge gvoidevi te preparate kako bi bili zdrav i i otpomi kao gvozde, ce lik (» Bas-Ce lik «). Ili , moida, uno is to sarno nije kupljenu u apoteci: »Evo ti ova lepa rumena jabuka. u nju zabodi ce tiri eksera u obliku krsta. prosetaj se do krsta nasred sela i za to Heme c itaj triput po deset Ocenasa. Pos le toga pojedi jabuku. To cini 33 dana i ozdraviccs.'( - Ima sa ljivcina. s tarijih apotekara. kojima je posle takvog »reccpta« po nek i uobrazeni bolesnik vcoma zahvalan, jer se zaisla posle nekoliko dana iii nedelj a oseca mnogo bolje. Pre svega sugestija. vaspitanje volje i cvrsLa vera da ce covek ozdraviti. Zatim, svaki dan po jedna velika, lepa rumen a jabuka. set nja. izlazak uobraienog bolesnika iz zagusljive sobe na cist vazduh, u prirodu, na sunce, kao uno kad je Pivalica uspeo da izleci fra-Brnu, Ekseri i gvozde su tu najmanje vazni, Ali Ijudi vole da im se kaie nesto neobiC:no. da se njihovoj boljci ukaze pai nja. (»Kakav mi je LO doktor kad mi ni recep' nije na pisao. nego mi kaie: Zdrav si. prijatelju. ali moras manj c jesti i manje ra kije piLi , svaki dan po dva-tri sata prose tati ... cc), Najbolji lek i hrana. a istovremeno i najukusnija poslastica je presna, nepromenjena, nepreradena jabuka. onakva kakvu je priroda s Lvorila zajcdno S rumenom Ijuskom. jer u Ijusci ima najvise lekovi tih sas tojaka. U tim rumenim plodovima ima raznih jedinjenja koja su od ogromnog znacaja za promet materija u organizmu Coveka. Narod je jabuku vanredno lepo 'Opevao: Devojko. devojko, zlatna jabuko."
IIi ona druga:

, . ,Momce joj se s brega baca zlatnom jabukom: Uzmi. Kato. uzmi. zlalo, moja ces biti . , , Iz ove se pesme vidi da je narod znao za lekovitost jabuke: Ko je mladan. nek se Mom kili. Ko je iedan, neka vodu pije. Ko je bolan. nek jabuke jede_

i danas veruje da j e LIvek dobra da se ima malo odoljena u pojasu. Po nekoliko kapljica na kc. u dzepu. prinJij eno od "purgera«. I zaista. izmedu dva svetska rata. Po n arodnom shvatanju 0 dol j en iii 0 dol e n je biljka neobicna. prsten «. j er je odoljen zaista lek. Ja se na nju bacah jabukama.. sto je.miris koji veeina muskaraca ne podnosi. To pomalo podseca na verovanje u cudotvornu zaslilml i lekovlILI moc belog luka u nas oj zenj-senja na Dalekom istoku: Da zna zenska glava Sto j' odoljen brava. U pas usivala. Ne bi majka odranila sina. m oze svacemu odoleti.. Ko nju ima. .16 lECENJE BIUEM U Sajkaskoj (deo Backe).>ckicu seeera iii u casicu vode piju te osobe cim se ne oseeaju dobro . osobito majke. tako i odoljen treba da ima svaka majka koja ima malo dete oj uvek treba da je taj koren pored deteta. .. kao i beli luk. Pos le dolazi svadba. ali mu narad pridaje mnogo veci znacaj i vrednost nego naucna m edicina. Ja se setah po basei zelenoj. osobito u istoOnoj Srbijl. Ooa na me nece oi ka:menom . . Za vreme velikih bombardovanja u toku rata ovaj lek su nazvali •• antizortin«. kako bi bilo zdravo i napredno. . pa im je odmab lakse. Prema narodnolll verovanju koje se mestimicno jos odrialo. Uza se nosila. Mnogim ne rvoznim i histerjcnim zenama dovoljno je da taj lek podnesu pod nos d'a ga pomirisu. da se odupre svakoj bolesti i »raznim nevidljivirn zlim silarna«: Da ne ima odoljena trave. kad isprose devojku. stiSaju se i umire. znaci. pesma) . . Za odoljen su u nar-odu vezana mnoga sujeverja. straha i panJike cim pocnu s irene da zavijaJu besomuono. a koji macke toliko vole da po celu noc cuce u apoteci pored fioke u kojoj se cuva koren odoljena. . Ja mu dadoh kilu bosioka. da odoti. prista je da se uda za momka. Mnoge zene. (Narodnn. drii se jabuka«. Svagda bi je brala. zenski svet mnogo eeni odoljen. U sklonistima je vee posle prve bombe sve mirisalo na odoljen . A on meni od zlata jabuku IIi ona 0 dragoj koja i ne haje za dragog: . Stariji svet. jer je to bio najefikasruji lek od zarta. . pogotovu one slabih zivaca.. I tu bi bilo potrebno •• odvojiti fito od kukolja«. To je veridba. varosana_ Leps i je bio onaj prvi narodni obicaj: ispro ~e n a devojka prima jabuku. uvek imaju u kuei boCicu od deset do dvadeset grama s lekom koji je izraden ad odoljena: etarna tinktura valerijane. u~ivenog u nekoj amajlijj itd. idu »jabucari«. Nit' bi -seka brata odnjihala .

Lela se nikako ne odlucuje: Srbin pije. lekar du~e i tela. erne misli i sve druge nedace koje prate coveka.o~ l a zmaju u dvorove.LECENJE BIUEM U NAS 17 Ili to isto. kao ~to je miris odoIjena. Narod veruje da razni minsi.. Niko nije tako ctivno opevao evece. kao na~ besmrtni Zmaj .. i nematerijaJni i materijalni lek. Da je duvan otrovan. narocito posle ovoga rata. odurnog mirisa mogu oterati »kugu ~ nevolju«. Iz nekih narodnill verovanja vidi se velika za~titna moe odoljena. Divna kita mirisnog eveca i te kako ima povoljno dejstvo na psihu bolesnika. Koliko je narod mnogo eenio bilje od vrednosti. U jednoj oct svojih naJlepsih pesama (". davolske pogani (Assa foe/ida) i druge droge neprijatnog. koga volis Da I' Srbina jl' Turcina . Medu cvecem I e k 0 v ita b i I j a. dakle. cubra. budaJ'<I je . devesilja . jer je odoljen i vrlo dekoratJivno evece i lekovita biljka. koje deluju za~ titno. Lelo. svi se naucnici u svetu slaiu... Turem pu ~ j. . eak od zmaJ a: lCad je d. Bilo sti tka. A veliki Zmaj. lbekrija je. ali malo cirukcije: Da n e bude trave devesinja I trave odolina. I evece je lek. i odoljenom kiti svoj u nevestu. o do l j e n a. dakle. naromto neprijatni. rdave snove i nesanicu. Podmetnu mu trave odoljena. toliko je poteenjivao i podsmevao se ~kodljjvom. IIi kad se zeli l'eCi za nekoga da ba~ niSta ne valja: Ne vrijedi ni lule duvana. Zanimljivo bi bilo sakupiti sve ~to su dosad n~i pesniei i na~ i pisei napi sali 0 odoljenu i 0 drugom bilju i evecu. OdmaJl zmaju naudilo cvice Te li Ide glavom bez uzglavlja . Tipiean primer je d u van. pa i lekovito bilje. belog luka. Ijubice i krina. »zle duhove«. Evo il ta kaze narod kroz stihove: Kazi. uzela katastrofalne razmere. Ne bi majka sina odgajila.. pogotovu medu omladinom. otrovnom i nekorisnom bilju.. a ti puna cveea..DuIiCi«) on na vidnom mestu spominje odoljen: Snivo sam Ie. Protiv puscnja treba povesti ~tu efikasniju borbu . cija je upotreba zajedno s alkoholnim picima. .

odliean poznavalae na~ih narodnih pesarna. T 0 j e 'll jed n 6. To bi bila zahvalna tern a za sve one koji vole narodnu poeziju. Stono sam ga u suborn brala. medicinskih i farm aeeutskih ~kola.devojku koja vee . rekao je: . nasusne potrebe i realnog zivota (. po dukal c1evojka. Udovke po lulu duvana. DaIa bih joj tananu kosulju. Da sam zas lo. kojima se da nas divi ceo ·p rosveeeni svet. . na leeenje i lekove. Neg' za jedan struCak ruzmar dna. iz raskosi i mode.. b 0 I est i s m r t i. devuje«. • Uzdaj se u se i u svoje kljuse«. nego je proistekla iz muke i nevolje. pogotovu ona koja ima »veliku devojku « . rusu prazne fraze. Sve je tako o~ tl:oumno i duboko saZeto da eovek mora dobra razmisliti da ih odgonetne. »Nerna smrti bez suucna dana«.na one najlepse. na~ narod je u petvekovnom robovanju imao usmenu medicinsku ve~ti nu. srede i protumaee. Bez muke se pesma ne ispoja«). opevaju muke i nevolje.. koju je kroz vekove prenosio s kolena na koleno .platna. naro~ito zenski. pa svaki dan pevao va~e narodne pesme. L1!CENJE BIUEM Nekad je bio vrlo lep obicaj da svaka kuea. Koja bi me pomirila s dragim. pogibije. borbu za slobodu. U nec1eJju drugom dragom dala I cmim ga okom pogledala. Evo jedne divn e narodn e pesme 0 ruzmarinu: Od sinoe sam u zavadi s dragim. n a s a n a j s tar i jan a rod n a k n j i z e v n 0 IS t. . mislim . u Bilo bi zanlimljlvo da se sve narodne pesme koje govore 0 bilju sakupe. samo malo druk~ije: KlId bill bila paSa Sarajevu.Kad b~h ziveo hilj adu godma. ViSe svile nego prec1e bjele. objasne. ViSe zlata nego bjela . »Neee grom u koprivu« i mnoge druge narodne izreke koje se odnost! na boles ti Ii bolesnike. Jedan stranac. nezavisnosti . drlave. Ruzmarin je i narodni lek. iz snobizma. [lego u k rem e n . po porudzbini ili naredenju. NemajuCi svojih lekara i apotekara. gubitak cars tva. To jc iii zasebna bastiea sarno za eveee iii se u velikoj ba~ti kraj ulaza gajilo najlep ~e evece. Ruzmarin je veoma lepo opevan u narodnim pesmam a. Tu ima i proze i stihova. tom ima i Icka«. narodnu medici-nu i sve druge tvorevine narodnog duha. eudan bih ti adet postavila: Po gro~ momak. namei to kad se o~ekuje svadba. koga su one odukvile i zbog kojih nas je zavole0. »Ko ima veka. n a rod n o s h vat a n j e z i v 0 t a. ne bih mogao sve ispevati jer ih vi toliko mnogo imate . im a u ba~ti raznog evcea. Ta prva narodna kn jiievnost nije billa ispevana i sastavljena radi zabave. z a j e d nos bas m a map r iIi k 0 mba jan j a.. Pa i na~e narodne pes me.18 U Bosni islo to.k a men u i skI e san a n a rod n a f i 1 0 z 0 f ij a. ne bih ni !alita. Pored eveea koje eveta od ranog proleea do kasne jeseni gaj i se i r u z mar i n.

slicno Panticu.Zrjele musmule esu izrednoe ljekarslvo proliv bislre stolice. ovaj nas u javnosti malo poznati zdravstveni pisae: "Poznavanje popularne upotrebe bilja u lekarstvu nuZllo je za lekare rad pouke naseg naroda.. mnogo ga je eenio. radi cega mozno nih s medom iii sa secerom. kako k r uske pripravili. vitamina C i karotena . vocnog secera. ali se potpuno odao botanici i rarmakognoziji. a u odeljku " polza i upotreblenije « t itaoeu pruza dragocene podatke iz materije medike i terapije onako kako se to radilo u to vrcme u Evropi. po njegovim uputstvima radio i svoja del a mu posvetio s dubokim postovanjem. dostojno je nastavio dele Save Petrovica i ranijih medieinskih pisaca. sto godina posle pojave Orfelinovog Podrumara.uspes no koristi za sprecavanje dijareje (proliva) i ulazi u sastav raznih farmaeeutskih dijetetskih preparata koji se daju kao izvrsna sredstva u borbi protiv dosadnih i cesto smrtonosnih proLiva. nas naj znamenitiji pisae XVIII veka. Tako i Z a h a r i j a S I efan 0 vic 0 r f eli n (1726-1785). prvi otkriva srpskom narodu pojmove 0 prirodi i vaseljeni i ustaje protiv neznanja i praznoverica kojc su tada vladale. I on je neurnoran zdrav- . skolovanog u Francuskoj .LECENJE BIUEM U NAS 19 NAS PRVI FARMAKOGNOZI.osebno izdanje Lekovilo bilje u Srbiji ad dra S a v c Pet r 0 vic a. i ovo dragoeeno uputstvo: . Duz: nost je. da ga u tom praveu obutava 1 na pravi put upucuje . Orfelin daje. nepouzdana sredstva oslanja. Nadovezuju6i se neposredno na tako svetle tradlieije.. Godine 1883. pa tome pitanju. dr R i s t a P esic Go st u ski. Na primer. se rdobolje. kad pise 0 musmuli. pored ostalog. sanHetskog pukovnika iz Beograda_ Ovo dele na 470 stranica potite iz ruke strutnjaka. Petrovicu je l'ancic bio uzor.n:ih i bezahlwholinili napitaka i Ickova. koji je. Orfelinov lskusni podrumar ima nekoliko stotina reeepata za spravIjanje Iravl'lih vilta i mnogih drugih alkohol. njegovu terapijsku vrednost i njegovu u 10 vreme dominantnu upotl'ebu u nasem narodu dobro zapazaju i nasi narodni prosvclitelji iz drugc polovine XVIII veka. pa zbog toga suvise doekan pomoCi trazi od nautne medicine ili je rrikako i ne trazi. Orfe linov Veliki srpsk i travnik ima oko 500 bi/jakaJ Neumorni prosvetitelj sVQga roda daje svim biljkama pored latinskog i nal"Odno inze. prirodno. Narod se tesko pomaze domacim sredstvima i onde gde mu je bolest potpuno pozna la. koji testo propada zbog toga sto se 1I svoja domaca. zatim pektina. narodni tovek i narodni lekar. « r danas se musmula . farmakognozijsku i terapijsku vrednost. bio lekar. U knjizi se govori i 0 nacinu i vremenu berbe i susen ja lekovitog bilja i 0 korisnosti i lekol'itoj vrednosti s lozenih preparata izradenih od preko 200 domacih i egzoticnih lckovitih i mirisnih biljaka koje imaju realnu enolosku. posvccuju posebnu pafnju u svojim rodoljubivim spisima. lecenja sj emena i mnogoga mjesecnoga zeltskoga. krovopljuvana. Evo sta u Prislupu svog dela piSe Sava Petrovic. Srpski arhiv za celokupno lekarstvo stJampa 'kao p. a osobito lekara. a onde ocigledno propada kada bolest ne moze da raspozna. nesudeni lekar. osobito u dece za vreme leta. dostojan preteca besmrtnog Dosileja Obradovica. dakle.JSKI PISAC ORFELIN - Znataj lekovitog hilja.zbog toga sto sadrli dosta tanina i drugih polifenolskih jedinjenja. svakoga.

3AG('T' i (T ~I N N~I.3t\I!'! H~!X'h 'f~~\:.1 1I .'J. l{ 'H'rEI': 'T" h ~..\ A"r H !-l . ~II.\'T'H t H n' KB...I ..'. _ .'. . .~ . f': .fN H £C' 'l~. .\ oot . tJ.('!!: .\TW tll)ORFELINOV .\j\6'W3 ._ . : ~ '. ". I\.\\H Ii}HAI I ~.J. i:W nOI\(. 17.OM"\'T"H~f" (KI'U .KC H..i'i:HO.-.1. Byt'\'.IlUl: I I C.Wl.0F' ~ j :'K T )" q.)o..- \.. .....· L " ~ "it f\..N!.i -' :.~A:T"L' ) '~T('.iti ..- r tI :1 Ii ..Xtt. A nv' .-v V3 t!'! MH e ..:OC'f31X'l> \' 'i.I. tI • X C .Illo H h .\'+'nl ... r • i'. 'i H .' ._. 1(. . A.:\. r ~ GD P.\":· :'.."' I.' ..! 'Hll\Jp yn.\ :iI'Hl) ~ Hcnf. .\n~..iX': P.rNIH .IHU (.'\A N. H ....I.H~IX'b ' I H ."\pb'TA j " A- ~ ~\'H .. ". " '>I \. H W i' .d.\ C'~ {{T E !!" l.· -? " . ).3. ISKUSNI PODRUMAR.\(!'llf! ~ H :.nfl ("'tA~'('i' ::.-\.' ..HWm. Clava »0 razlicnih travnih vinah« .- .~. • "J \! n?.\HLiw~j(( tU ~CSWTiiIAl. 1.•• 'o\. I\"..-. I\'.(.'ill·..~ '\ H ~ !l~A'h 'fPMI7i.

WT7I MTmNO( . •• ..' ' (\ Iut . ... f.\\.!. :tIfHI(f.. .\." WL\I.MA 11 H.JX~'\H....I.:-.!~~W:f.f. ". h1'v~1 h f..\ " .4fi~~ .\KlU Scrft !. u. ·.\ .~f\( Ir~ AcrA '.. l\f: :~·..<..\ .\\ ]... rOuO~ fN'(-.:..i"...IO hl 3J."'''' ~fNCI.. 1 Q. ~..'H.. Tn !1. ~ . OtrWMlI.-' .. v Ii ::.\- • nJ{o ~1 hl."r. '..... .\f3~ l i~hl . • t ' ·.) .) [l7l ) l pA3rONAlli A A~ "Al\3 . 1!3 ·.W . T..\AI- RNI5'fiE~INh\~.\fi...oAiTHIP 1.\\vl .) lr~ .. ~ .6A OJ --¥ 1'..1'0 '.0uHTf Ii rllhHni 1\. .. . I .IL\hl H (..\ ~Ss'!T~ ~. . .CNAIiA .:. '' ( t-"..\r :~\t..VI'l ~.. )- .. CG ... ~I \hd. n .\)~ · J\ ..'3Nb....' '.t '.k . ISKUS NI POD RUMAR. ~.. O"'X?M1h. .·.1 . 1l" 35r_\I~ : L\'\ fl. n0*'. 1 .l..lI..\Ll((: ... . . :3'' wt livl . " I\CH ~. '1' (.'. ~ \... J .0 1 '... .. ...ll()'rr....'E3 rH ... . r".\. H . Y Ii.. ~ .~H'j'o TAJ(0~A( ni0THGo Qiiorr• C 9':" .)IitUl\. 'fl ri:n...\ H H3fiO.nc.. ·t ·.\ ~ :f: 'I T h TO (::(Tb.· .-t'. In.Q.\ .. . r). NC'r7I 3..". O T nO.."i. )} 3"'X"'\f.':~~r t G..\JH fi.A TO [\ :0:'0)) . p n.. }./~")fJJ. . I\'!(/("t M . .f{M..r"fA.. IIv.'t{· ORFELINOV . . H :.._ €. . .r..lt :3.!I\!'(..t~NA I\\ 1(0 fi ~f. .\ YiHrl'S . ' -> -.I r. '""~v.-:-.J n. r.'T" . Lekovitost travnih vina .l: ..~:.....~'I'HI~b H (... Y::: .!I L ...~.. J H f\ ·t!i.. C TG ~..-i\ .I.!~ T'h )f. ~ r1 (1 . ~' 'T'.\.Hq. ' r.'h .'" ... IC'H fA "'H[.. -.~b.\flAt H nA.I\\~ . .... j:4:.... A0H 1£. \.\.: (011."\~C':\NM if...'."'.\f~rOf XIIJ.\ n.. (..\ U\..\b'1¢ H X'\A~_Nb'1O 1131> llPlfiAX7.!Il.·.·n .lH'ril\NlS S.-. H ~ " _..Jf. TI- -U -.\ h .\ ::!~\1) It O~I!lJMc. J - O..\O \A.'fl Ii Tu . '1iER)' rMICT!.:\HC'T'0 r' H.O'u."'.I. I~OHAblN'l:.i.\'IH. ~'!... ". O.\ '... HC1"£?b ET A N:..'.\N ._.\ '-.t'k'l 1 JtC~Wi l: \.H3 r b'h AtNHO ( - -..\... . i ' ''M".3r_~N.. Ii r\':~f'lf .. tl .:'t\!3~'0 H 0NbJ .\ y. f. ... J---. .l....\1\'>' B. fl n poH3KO.n("'? " I> fipwWrn.\ 1ft! _ •1 ~ r'. .....M'\ N).~")Tl-f. " '..~HTi\ (1.C\.

DR SAVA PET ROVI C.1839) . LEKAR I SLAVNI SRP KI BOTA ICAR XIX VEKA (I819.

prve i za sada jedine na Ba lkanu. j e r one treba da pomogne narodu . lako j shvati~i. god .li te la od svog osnivanja J940.LECENJE BIWA . i Institut za prouCavanje lekov itog bilja u Beogradu od J948. 1I Beogradu. Institut za farmakognoziju Farmaceutskog fakulteta Beogradskog univel-. INSTITUT ZA PROUCAVANJE LEKOV ITOG BIWA U BEOGRADU . One nastavIj aj u svetle tradicij e nas ih s lavnih predaka kori steci mogucnosli i tekovine savre menih prirodnih nauka. Njegovo i ivotno dele Lecel1je lekovitim biljem treba . god. god.U NAS 23 s lveni prosvc !ite lj svoga roda . pre svega. (kada je osnovan) prve su naucne ustanove u Srbiji koje se have iskljucivo istrazivanjem medicinske flore. U tom kontinuitetll treba shvatiti i osnivanje B il jne apoteke 1968.

Naziv . diza li do izvesnog uspona . Njen naziv pot ice od dYe greke reei . Ukoliko je jedan narod primitivniji. Vai nost lekovitog. fannakognozija« prvi je upotrebio Sejdle r (Seodler) 1845. riOjjevlin ijih i na.fa r makon . na primer. L ekovilo bilje j e u ml10g im zem ljama jos u vek j edl1a od IlCljpou zdrmijih. tako i ovde ees to vlada moda. sulfonamidnih preparata itd. Farma kog llo zija je nauka 0 drogama. Danas. u koliko neka zem lj a ima s lab iju hemijsko-farmaceutsku industriju. zivoti nj ski h L anorgansk ih sirovina razv ijali su se.i propadali zajed no s kulturoin tih stari h naroda. premda one i proizvode vise lekovitog bilja od osta lih driava. Pokusaji da ~e lekovito bilje izbaci iz upotrebe u sav remenoj medicini os tali su bez uspeha . j on je danas prihvacen bezmalo u svim zem l iama.Fanllakologija je na uka 0 le kovi ma . njihovo izluciva nj (! inatin upotrebe. a s tari naziv bio je pO Zl7a val1 j e droga. dakle. Fanl7akot erapija je -nauka 0 upotrebi lekova u lecenju bolcs ti. i bez njih se ne moze zamisliti moderna te rapija. U nekim zemljama farmakognozija se naziva mat eria m edica. an tibiotika.. Ka ko se to moze objasniti? To je zbog toga sto one to nase bilje preraduju i posle celom svetu prodaju gotove lekove. zivimo u doba vitamina.UPOTREBA LEKOVITOG BILlA KROZ VEKOVE / sl orija j e ucil eljica tivo la Istorija pozliavanja I upotreba lekova je dec kuItume Istorlje o!ovetansl va_ . hormona. svako plel1le. On a proucava. grana farmakologLje. lpak ne treba preeutati einj enicu da su glavni kupci na ~eg lekovitog bilja bas zemlj e sa najjaeom farmaceu ts kom indu~trijom. sva ki kraj. a u ratu jos veea. otrov iIi droga i gnosis. jer se tek u neredovnim prilikama oseca nedos tatak mnogih sirovin a iz prekomorskih i zaraeenih zemalja. Fitot erapija je gra na far makologij e koja sc bavi leeenjem pomocu bilja. lako moena i vrlo napredna farmako-hemijska indus trija sintezom proizvodi svake godine sve veei broj novih lekova pozna tog he- . godine. Svaki narod. pre svega. aromati enog i tehni ckog bilja i zivotinjski h droga velika je u miru. ~ to znaci znanj e iIi poznavanje. u toliko lekovito bilj e za njega ima veeu vainost. Poznavanj e i upotreba biljnih. pa i svaka epoha imala je i ima svoje Iekovitc droge. zacinskog. ~ to znaei lek.·/Oroda.pristupacnijih 1ekovilih sirovil1a. Kao i u svemu drugom. f i ziolo~ko dejs tvo i sudbinu lekova u organizm u. 0 prirod nim lekovima anorganskog (mineraln og) i orga nskog (bilj nog i zivotinjskog) porekla. Lekovito bi/je je zao ralo elubok u bra zdu 1/ iivo ltl svii1 .

Na primer. dobricica. taj covek bi se mogao.mme ublazio bol. ] s/orija poznavanja lekovitog bilja poklapa se sa istorijom medicine i farmacije. izjed. da je ves tina lecenja le kovitim biljem vrlo stara. kola i tlr. kovilje. Mnoge droge koje se dan as upotrebljavaju u naucnoj medicini primljene su iz narodne: digitalis.sciplina nije toliko vezana za istoriju 'farmacije kao n auk a 0 Ie k 0 v i t ·i m sir 0 v in a m a b i I j no g z i v 0 t i III j s k 0 gpo r e k I a. cesto najvise vrecti. miloduh. ipa k upotreba biljnih i zivolinj s kih d roga ne opada. prema lekovitom. koj e jos i dan-danas u mnogim pnil ikama. iako su mnoge od njih za coveka i smrtonosne. u neku ruku. kukolj. kad god se govori 0 istoriji ves tine spravljanja lekova i 0 lekovitim sirovinama. za teranje »zlih duhova« i »otkrivanje ves tica«. sli- cni kao meuu zivolinjama. Van svake s umnje je. milogled. kao. na primer: bunika. lrazec i hran u u bo rbi za goli zivot i ops tanak . cemerika. jos i strahopostovanje. kinin ova kora. Bolcs tine su ooveka naterale da medu zivljem i rastrinjem oko sebe trazi leka sebi i s vojim bliznjim. lutanju. i pored najusavrsenijih modernih masina. probajuCi razne trave na koje j e nailazio u vecitom kretanju . burjan i sl. krasuljak. To mracno doba. dakle. a one otrovne ulivale su mu. uvek se. Naprotiv. zna da mnoge zivotinje jedu razne otrovne biljke bez ikakvih s tetnih posledica. Onaj covek koji je bez ikakvih predrasuda prvi dosao n a misao cia na svoju ranu iii opekotinu polozi list bo kvice iIi neko drugo lisce da bi . gorocvet. spomenak itd. Ijubicica. mirisnom. Nasumce. jedic. I nas narod je osecao ne ku ufasnu odv. zmijak. jos uvek su to najjaci otrovi. ukrasnom i korisnom bilju narod je pun neznih izliva velike Ijubavi. pogotovo primitivni narodi. . u prvom redu. s matrati za pretecu istovremeno i lekara i apotekara. To se vidi i po imenima koja mu je da~. miomir.azivana tolika paznja i vamost i nigde mu nije pripisivano toliko magicno dejstvo kao u nasim narodnim pesmama. Nevolja coveka svacemu nauci. durdevak. pustikara. razena glavnica. desno i levo. Moze se bez preterivanja reci da nijedna farmaceutska di. karen ipekahlQn e. bljust. Prvi poceoi upolrebe lekovitog bilj a ve rovatno su bili ins linktivni. koji vekovima sluze izvesnim divljJm plemenima u tropskim predelima za trovanje strela u lovu na zveri i za medusobno ratovanje. Ali se. To mnogi cine i da nas. pasje grozde. Ijutic.ratnost j strah od otrovnog bilja. raIIvolfija. u prvom redu orrih koje je najpre pripitomio. Nigde lekovitom bilju lIlije uk. Otrovnost i lekovbtost mnogog bilja covek jc upoznao i preko raznih zivotinja. pored toga. Jer su biljke jakog fizioloskog dejstva vazda privlacile paznju coveka. besnik. maticnjak. caulmogra. stidak. farmakogno zija. Svima je pozna to cia domace i ivot·inj e ne jedu otrovno bilje. kukuta. kukurek. vucja jabuka. isto tako. Dokaz su divna imena: majkina dusica. le kova koji imaju jos i tu p rednost s to se mogu tacno dozira ti i boles niku dava ti na vise nacina. nana. A bolest je velika nevolja. L ecenje l ek ovili m blljem slaro j e g% vo isl a koliko i samo covecansi vo. ricinu s. Covek je kroz veko ve s-ticao dragoceno p rakticno is kustvo. izvesni biljni otrovi (od kojih su neki vrlo vazni lekovi: strihnin i strofantin). misli na nauku 0 lekovitom bilju.UPOTREBA LEKOVITOG BIW A KROZ VE KOVE 25 mij s kog sastava i postojanog fiziolo s kog dejs tva. smilje. I zato. i stremlj enju.

oel oca l1 a s in a . st i raks. zajeel no 5 lekom. Ves li'l1a lece nja cu val a se u po rodici kao ve lika tajna. do kazivanje i izo lovanje a/ka /oida iz opijuma. rat.! na ISloku medu prvim kullurnim narodima . kri minalna trol'anja i 51.lVCI10 lu'ed(. Tako.a lecenj e n a laze Sf. Starim Grcim a kuku ta je bila suds ki otrov za osudenike. U Evrop i i Si biru tat ul a je ces t krimina lni olrov. kao . ild.-uge lekovite s iTovine svoga kraja i da med u njihovim le kovima lekovilo bi lj e zauzima p rvo i najvazn ije m es LO. Go lovo sve fa r makopeje u sve lu pro pisuj u da nas ove veom a vafne droge od rea lne lekovi le vred nos ti .. cC11lerik(l i d r. Print i1ivci. n a bar eljefim a Egipcana i Asiraca nabze se ove b ilj ke: rioinu s . na primer. nara. I. vinova loza i dr. li ar. Juzni Ban:lt je cenlar za l rovan je ta lu lom u Vojvod ini. Uops te. 5 kolena na ko leno. Hcmij sk im . Mnoge droge r(lZ vekove bile su po nekoliko pula unoSene i izbacivane iz s kolske mcd i inc.nje. u kojima su iznesena f ilozofs ka i rcli gioz na nj ihova shva tanja. lokvan j. sa bogatom. govo iscelj enje (moe sugestije).Pl'clposlavl ja se d:l sv i pri mili vci. naroci to u jliZnoj Azij i i scvt! l'Oi s locnoj Africi. Nf. fiziolosk im i klini ck im isp ili va nj ima vraeenc su u farmaciju mnoge zaboravljenc drogc : iedic.. U Beogradu je sad u modi list o leandra.! Pl'osveceni vinari sta\' ljaj u bo bi ce velcb il ja u vino »da h i vino bilo jacc'. II1razovac. Nas i pl a nin ci tr uju jedan d rugom kokos i eeme rikom. To vazi naroc ilo za kra jeve sa mn ogo 5um a . na primer Pent-Sao u Klineza. V eda u Hindusa. o Poznavanje droga prcda\'alo se. On i. pre zivolinjsk ih d roga i minera ln ih lekova. ricil1us. mo litvama i drugim ritualnim obn:e1 im a. k tl ra r e o ko Amazona . Dava nje' i uzimanje leka obav ljalo sc najcesee uz izvesne oclreuene tajanstve ne ra dnJ(~ praeene igram a. i oS la lih droga. upotreb ljavaj u Jekol'ilO bilje i d . po red oslaJog. il10h na kraj njem Isto ku sluZili su tamosnjim stanovn icima kao olrov za s U·ele . Med u p ri milivcima . pe run ika. /{lIlt/a . vrba. Papi rusi u Egi pca na . le kov il im irovinama jos ni jc kazana pos led nj a rec. Svaki kraj na Zem ljinoj kugli imao j e i svoje otrove za 101'. raze na g/avnica. a za ti m izo lov:lnjc g/ikoz ida. bujnom i !'aznovrsnOI11 flo rom. pcsma ma. vraca re i baj a lice su naj cesei naro dni lekari. p rvi pisani spomenici 0 upol rebi prirodnih le kovitih sirovina 7. ill/a ju prve / isane spomellike 0 upolreb i bi/ja za l ecenje. s trihnosa.26 LECENJE BI UEM pro lkano nojeudn ijim i najprolivrecnijim verovanjima i obavijeno dubokom l ajans l ve n o~cu lraj:l lo je ne 5al110 u narodnoj vee i u sluzbenoj medicini svc clo po e l ka XIX vcka. Ve nd-Aves ta u Pel'Slij anaca i dr. kao s lo su tropski vlazni predeli. . lreba povoljn o cia uticu na bolesnika i nj e. Kinezi su naj rar iji ku lt m ni na rod . U drevni m knjigam a starih naroda . koj i. Na tom polju irna vise da se u rad i no sto je lo dosad ucin jeno. /}//Ilika. II. killinovc korc. bez obz ira no d ru. POf clak XIX veka je prekrcl n ica u poznavanju j upo tr eb i droga. /ekovi zauzi mllj u vab-zo mesto i cine nerazd vojnu celil1u n j illO ve kulture. o piju l1l. . Olkrivanjc. B ib l ij a u J ew-eja . Svaka droga imala je svoje zlalno doba . zajedno sa vesl ino m lecenj a. boj u koze i mesLO koje nas lanj uj u na Zemljinoj kugli. Razne vrs te st ro/anlu sa u Afri ci . /l ava /a. <YMla6uju poeetak lIallclle fanllacij e i ujedno pozitivne nauke 0 d roga ma.

Koliko su Kinezi u ta davnasnja vremena negovali medidnu. Tu vestinu cuvali su i ostavljali najboljim i najsposobnijdm meau sobom . A svel11u tome povod bile su skupocene droge. Rheum i cimet. pre nase ere. Pent-Sao. Indus!.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 27 Imperator Kin-Nong. Egipcani su mali za mnoge droge. maslinovo ulj e. ZahvaljujuCi bujnoj i bogatoj flori. pored 05talih. pilule. seme od rena. sezamovo ulje i palmovo vino. kri. kao.una i takvih koje nisu ispitane savremenim naucnim metodama. vidi se i iz akta jednog naprasitog vladara. b rsljan. dakle.Indija je vekovima bila gla'vna izvozna zemlja zacina. Ve6ina kineskih vladara pomagahu medicinu i prirodne nauke uopste. To je bila najbogatija zemlja. droga i boja (indigo ili civit). madija i !1ituala. u knjizi 0 lekovitom bilju. ros 2000 godina pre nase ere iz Indije su karavanima nosene droge u zemlje oko Crnog i Sredozemnog mora. vi~e no ma koja druga zemlja. pored mnogih droga. spominju se lekovi.n'F gama. zacine i jake mirise sa Istoka. pelen. lotos. i neke koje se i danas u medicini upotrebljavaju. induskim svelim k. Kad se ima u vidu da su zacini i aroma tika nekad bili mnogo skuplji nego danas. Tako su. U poce tku 'se zadovoljavahu Slrovinama iz svoje flore oko Nila. koja je zbog toga privlacila razne zavojevace feljne bogatstva i 51 ave. kao i ranije induske farmakopeje. primorski lu'k (proNv vodene bo lcSli). rned. molitava. Zbog Indije i oslale trop ske Azije vodeni su toliki krva. onda se bOl"ba za Indiju moze jos bolje shvatiti·. upotrebljavali buniku. na primer. Induski sve!itenici bili su prvi lekari i apotekari. Razumlj ivo je. Vee 2iOO. U V edama. pored ostalog. Davanje lekova obavljano je liZ primenu . . U tom ogromnom delu. u kome je izn e~eno sve medic insko znanje toga doba. a loe. god. dekok~i i drugi farmaoeutski oblici koji su i danas u upotrebi. I danasnja. ukoliko su dalje sirili svoju vlast i trgovacki uticaj. Bramanci su imali iskljuCi. spominju se. imaju veoma mnogo droga.no i dr. r icinus i njegovo ulje. komo- . sve su viSe trazUi skupocene droge. irna dYe knjige posvecene b iljnim lekovima. kardamom. da su pobedeni morali pobediocu placa ti (pored zlata) biberom. Kolumbo je otkrio Ameriku. Tl"azeCi drugi. koju je napisao imperator Sen-Nung. vee se spominju praskovi. majoran i nan u. dmetom . kraCi put za Indiju. IV . klasicno medicinsko dele od 52 knjige. ora~kom i drugim. zalfijlU. biljne s iravine kojima su obe Indi je obiiovaJe. medu koj. vi impepijalisticki i kolonijalni I"atovi. 3000. U knjizi De simpiicibus Serapion Mladi opisuje veliki broj lekovitog bilja Indije. safran. a kasnije. ona je odvajkada proizvodila razne skupocene droge za ceo svet. medu njjma mnogo biljnih.vo pravo da beru sveto bi lje: smokve. 'erskih tajni. god. infuza. napisano 2500 godina pre nase ere. III. Ilincuru. banane. pre na~e ere. koji je naredio da se spale svi tada poznati rukopisi ~em medicinskih. da je terapeutika jedne takve zemlje kao sto je lndija oduvek morala imati velik broj droga u upotrebi . Indusi su upotrebljavali secer (nepreciscen). ajovan i dr. poznava~e vise od stotinu lekovitih biljaka.

medu veCinom starih naro\ da. Fen i e ani su bHi najbolji ~ trgovai tog vremena. ulje.rl? prostih farmaceutskih formi: maceracija. kao. Mediko-farmaceutsku vestinu cuvali su svestenici po hramovima. izrade lekova i na ce lokupnu kulturu Jelina i dmgih s tarih naroda: Fenieana. infuza. dekokta. bez osnovnih higijenskih potreba (nedostatak nuznika. zarazne bolesti bi pokosile sto tine hiljada radnika koji su grad iii piramide u uslovima naj1ezeg primitivizma. cimet. Fenieani su droge malo upotreblj avali za sebe. Jevrcja. da je njeno dejstvo jaee i pouzdanije i od samog leka koji bi se eventualno dao bolesniku. Pored ostalih lekova. mi rise i zacine iz Indije (oko 1500. destilovanja mirisnih voda i parfema. 0 njima prieali ra:we izLotos je smatran za svetu misljotine. zdrave vode i dr. vraci i madionieari u svojim bogomoljarna obavijahu vestinu lecenja i pravljenja lekova religioznim. Kntickog duha nije bilo. magieni~ radnj. na primer. U drevnim egipcanskim grobnicama nadene su razne droge. ga lbanum.a:n a . Egipcani su poznavali vestinu balsamova nja. . vrna. Sve ovo vreme do Grka moze se nazvati reiigiozno. Ijiljan. Da nije bilo lekovitog bilja. pored ostalog. postom i dobrim delima moze »zao dull«. a naroeito medu Jevrejima. hillmen ta i melema. Ovi pustinjski narodi upotrebljavahu. Persijanaca i dr. . da mesto lekovitu bi/jku gde raste biber euvaju krilate zmije. Verovali su i propovedali da se molitvom. mokracu 09 Ijudi i zivotinja itd. U Eberovil1l papirusima (1550. pre nase ere). '\ Ipak. balsame. . egipatskih piramida. VeCina droga davana je bolesnicima ~ obl!ku v. ere) spominj u se lekovite biljkc. Svestenici. Trgovali su i AROMATERAPIJA STARIH EG I PCANA drogama. god. gumu. pre nas. da je do njega vrlo tesko dospeti i da je zbog toga skup.Najnovija .28 LECENJE BIUEM niku (divlji pelen) . jos i opijum . god.koje su "sprere~­ vale razvoj naucnog i eksperimentainog shvatanJa medlcme 1 fa'l'macIJe. mim. beli luk i druge sokove suk lllentnih pustinjskih i stepskih biljaka . . tamjan. uJJa. upotrebljavali su vino. gospinu las. tj_ bolest isterati iz Covecjeg tela. asu-fetidu. pastofod. leviti. vlada10 je verovanje da je molitva jos uvek najvaznija pri leeenju. »klasa koja se brinula i za duiiu i za :tela svoje pastve«. Vavilonaca.istrazivanja dokazuju da je zahvaljujuci svakodnevnoj upotrebi lekovitog bilja uspela gradnja istorij ski h kolosa.). Stari Egipat bio je od velikog uticaja na razvoj vestine leeenja.

Hi· p okral je na jslavniij antic ki grc ki lekar. prirnorskog luka . hrastove kore. narkot ika su op ijuJl1. Nj egova del a imaju ve li ku is torij · s ku vrednost. diurelika su primors ki luk. On j e mnogo putovao i upoznao medieinu i lekove ee le Rim· ske Imperije. s luzi lo j e za ugled i Llzo r Rimlj anima i Arapima. U njima se navodi do 300 Icko\'itih bi ljaka pode lj e nih prem a fiz io los kom dejstvu: pro· tiv grozniee Grei upotreb ljava ju pe le n i ki cic u. . vor i pored svake droge obavezno se i na p rvom mestu citi ra lo mi slj en jc Dioskorida.UPOTREBA LEKOVITOG BIWA KROZ VEKOV E 29 V. persun . prateCi kao vo jni Ie· kar rimske legij e po Evrop i. Klasie no nj ego· vo dele De Materia Medica . Hip 0 k rat 0 va de l a (459-370) pruzaju nam prve pouzdane na· uene podalke 0 mediko·farmaeeu ls kim vd linama s tarih Grka . sok od m lecike. god. ve lebi lj e i mandragora. I veka. kol oe intis . Orfej s pominje kukurek. kolocintis i dr. despika. pros t ra ne rimske driave. pre nase ere) spominje ricinusovo ulj e . protiv e rev nih paraz ita luk. Po red drug ih droga on pominje ei· m e t i rizom perun ike i eemerike. s pargla. Azij i i Af!'ici. Najvazniji pi sae 0 poznavanjLl droga starog veka je Grk Pedanij c: Dioskorides iii Dioskorid. sirom ogromne Ji. s to preds lavlja znatan napredak u farm ae iji. crtde i fals ifikate jos i odoljena. Rizolomi iii herboristi imadahu duca ne u Kojima prodavahu droge koj e s u sam i brali. Dioskorid oznacuj e terapeutsku upotrebu. Teo f r a 5 t (p71 -287) j e napisao i s toriju bilja i u njoj iozneo sve s to se u to doba znalo 0 lekov itom b ilju.Za vr~me Grka i Rimljana farmacija se poslepeno oslobada reli gije i mislicizrna . god. ali koje sluzi kao gor ivo. ad s lrin· gc nc ija s u h rast. pi sano 77. nacin branja i cu· vanja. ee ler. dras ti ka s u ricinus. brionija. beli luk i dr" a Pitago ra primorski lu k. zatim pos ta je sve vise d es k rip t i v n a i ponekad eksperimema lna. K u kuta bde s ud sk i otrov. roden Ll I veku u Maloj Aziji. na r ild. Her 0 dot (500. debela likva i skamo nijum. ku ku rek. Pored dotle poznalih droga. Gre!. bunika. emelika su kukurek i kopi· tn jak . pa cak i kroz ceo s r ednj i vek . Vise od 15 vekova. Pored os ta lih i slavn i fil owf Aris tolel be lie riZOLOl1l. reuDIOSKORID rna. Bezmalo svim kasnijim medieinskim pi soima ovo de le bilo j e uzor i iz. a ne za lek. Droge se daju bo les nieima u zna~no vecem broju farmaee ulski h preparata. ti tri(I vck nase ero) . bilo je to d e lo od ogrom nog uti eaj a na s ve leka re. beli lu k. slacicu i kupus. dumbira. To se d e lo moze sma trati za prvu materiju m e· diku. U V veku pre nase ere spom inju se kuk ut a.

ali posle izvesnog vre· m ena nauke su opet pocele cveta(i do VII veka kad Arapi osvojise Egipat. I danas Egipat ima lIlajotrovniju i najlekovitiju buniku. prirnitivni i surovi Rimljani upo- . Pod uticaj em H erakli(a opijum se dodaj e svim slozenim lekovima. beli luk i crni hleb ostadose i dalje za sirotinju.U poce tku . Kasnij e. francuski i s pan sk i. u moenoj Rim skoj Imperiji. Rlmljanl. kornjaeina krv . VI. uos talom. u Grekoj se uveliko oseeao blagotvoran uticaj Hipokra(a. mirisi i lekovite dJ'oge. kao. Katon tvrdi da se jednom Rim s pasao od kuge zah va ljujuci preveFltivnoj upo· trebi kupusa. majorana . Bilj ke jc svrs tao prema njihovim terapeutsk im osobinama.000. uticaj Dioskorida i Hipokrata oseca se kl'Oz U lIijadi (VIII vek p re nase e"e) spominje se lIleki gorak koren koji. Snaian i blagolvoran vekove. najfinije zaeine i mirise iz pokorenih driava Alije i Afrike. kori jandra. Svi egipatsk i \'Iadari pomagahu i negovahu m edicinu. Svaki pobeden suvenm morae j e Rimu placati kao ratnu odstetu danak. tzv. Upotrebljavaju se i mnogi cudni le kovi: krokodils ki izmet. Delo je prevedeno na arapslci. Ogromna bibliott:ka sa vise od 2. a kasnije i na jezike svih kulturnih naroda. Medutim. upotrebljavahu za lek skromne i malobrojne sirovine svoga kraja. dok ne osvojise ze mlje i gradove jzvan male I'im ske driave i Italije. Iz Indij e i Etiopije dolaze razni zaeini . . ita lijanski . tj. pored ostalog. zdroblj en i s tavlj en na ranjenu nogu. zalfije.ivo tinjskcg i mincralnog porek la i lekovima uops te.30 LECENJE B1UEM ce. a vlastodr~ci poeese sve vise upo trebljavati i pl'ekomerno uzivati skupocene droge jakog fiziolo~kog dejstva. bademovog. jedic i dr. I on ga zato p repo rucuje Rimlj a nima.ka. zivotinjsk ih i mineralnih droga. U Aleksalldriiskoj sko li osecao se velik napredak u mediumi od IV veka do do laska Rimljana. dok je Rim bio u mraku i neznanju. »jake lekove«. kao. matienjaka. lekovi tim sirov inama biljnog. velebilje. treba da ublazi bol junaka. e ini se da medicina prim itivnih na roda cen i u pro yom redu dras ticne. Pred Pi· lij om neprekidno sc puse i gore trave i lebde mLrisi od kojih se ona zanosi i u trans u. proriee su dbinu Ijudi . na primer buni. koj a ima gotovo deset puta vise alkaloida od evropske bunike. l. se. a najviSe pozna· vanje i upolrebu o trova i protivotl'Ova (terij aka i aleksifaJrmaka). koje su i danas glavni proizvodaei ovih naj s kupljih droga. i svi drugi primitivni i siromasni narodi. i prvi Rimljani. Hyo· scyamus m £ltic£ls. tao tula . Serer iz secerne (rs ke poCinjc da po tiskuje med pri iLfadi mnogih lekova. jer j e i sam a slavna proroeica na kraju pod legla posle jedne takve burne seanse. U njiho· vi m vrtovima gajene s u otrovne biljke.000 knjiga spa lj ena je i u njoj znanje o lekovima i lekovi tom bilju toga doba. za plebs. mrazovca i drugog bilj a . Njegova pojava je od is torijskog znaeaja za nauku 0 lekovi tom bilju. one cije se dej s tvo brzo i vrlo ocevi· dno opata i is~i ee nezadrzivom silinom na sve o rgane bolesnika. anasona. izvan sebe. Opisao je v i ~e ad 500 biljnih. u to vreme. i odredenu godisnju kolicinu tih egzoticnih droga: Osvajackim ratovanjem i pokoravanjem mnogib naroda kulturnijib od sebe. polifannakama. nane. kamilji mozak i dr. Znali su i upotreblj avali ugla vnom kUptlS. Uopste. Bice da je tu bilo i olrovnog bilja. beli i crni luk. zamovog i orahovog ulja . zatim nas tupa s tagnacija. koji su tada bili u modi.

. U svoj im raelnjama. Galenusovo dele prevedeno je u IX veku na arapski. cimet. Od njega je ostao sarno manji broj spisa. VJI. SIredstvo za bajanje. oca praktitne. i zabranj cne Iekove. do Cicel'ona.:iavn ik i vojskovoda. Pod vlatlavinom rim kih kraljeva lekarsk u dufnos t vr~ile su same s ta:esine p. Poznati medic:inski pisac C e I z i jus (25. Slicno Dioskoridovom delu. poreel dozvoljenih. karc!amom. medu njima i nekoliko novih: Aconitum. osim ostalih i aloe. Cel1taurium. Docl1lje su dolazili lekari . Proputovao je Germaniju i Spaniju. tragakantu. a nc »m e d i c i«. Od ovog unosnog.iz Grc ke i A1eksandrije. Euphorbium. stiraks. u knjizi De re medica. Plinije je opisao oko 1. pre do 50. buniku. 0 cemu piSe Plinije. vee je zbir verovanja i pretposlavki luga doba. god. galbanum. manj e lZ ostahh pokorenlh zemalja. polupuslinjskih krajeva sreclnje Azije. On. naroeito starog Katona.. Za afrodizijaka Rimljani su smatrali mandragoru. jer »taj uvoz uprepascuje ~imsku drlavnu kasu«. Opadanjem rimske m06.UPOTREBA LEKOVITOC BIWA KROZ VEKOVE 31 znase medicinu ?rcke.~ kasn i). u svom de lu His /oria Naturalis (Islerija prirode. Njegov uticaj se snazno oseea do kraja srednjeg veka. bez kritickog duha.000 biljaka.l 1 Jevrej l. jer mu je pozar unistio apoteku. Po njemu se veslina i nauka 0 izradi lekova naziva: »galenska farmacija«. i lek j . leka ri. lan. pre tezno oslobodeni robovi i stranci. amonijakum.:aCiIl. mak. eini i madij e. lincuru. biber. Dela mu odisu zdravim kritiekim duhom. god ine posle nase ere). skamonijurn. ali neelozvoljenog posla dos lj aci se brzo obogatise i istovremeno na sebe navukose jos veeu mrlnju rimskih patricija. isto tako ustaje protiv uvodenja stranih droga u terapiju. eemeriku i dr. robovi i os lobodeni robovi. kukutu i dr. Pedese tih godina I veka PI i n i j eSt a r i j i (23-79). to su bili u prvom redu cimet. ColocYl1this i dr. . Medicina se pov1aei umana- . vraeanje. rimski d r. beLi luk i hrana. mira i arap5'ka guma. U svojim spisima 0 ves tini izrade lekova on opisuje mnoge droge. Egipta i mnogih starih naroda u Aziji. takode lekar rimskih imperatora. Sredstva za pobacaj i otrovne materije su u Rimu zakonom bile zabranjene. jedie. galenske fa·rmacije. pogotovo u ovom delu Evrope i stepskih. koja je s tajala na mnogo vlsem s tupnju od rimske. ces to proelavahu. ali je one stvarno slabije od Dioskol'idovog: opisi droga su nepotpuni. biber. pa i u vestini lecenja i izrade lekova. mendici« (prosjaci).e. 131-200). pre te~no Grc. Od glasovitijih rimskih le kara (istovremeno i apotekara) treba spomcnuti slavnog G a len usa (Galen iii Galijen. koji ih na svakom mestu i j avno nazivase da su . Zaslugom Dioskol'ida i Plinija skupljeno je gotovo sve tadasnje znanje o lekovitom bilju i drugim drogama. U terapiju uvodi Fol. Zanirnljivo je spomenuti kako vee u to vreme ima f a lsi f i k 0 v an j a I e k 0 v a. lerpe n~in . dele nije originalno.o:odica. Uvae ursi. i testo su in upotrebljaovali. navod'i 0100 250 lekovi·tih biljaka. i ovo je kroz ceo srednji vek citirano i mnogo cenjeno. propa~eu Rimskog Cars Iva i navalom varvara nastaje velika pometnja i nazadovanje u svim vestinama. savl'emenik Dioskorida. u 37 knjiga) govori 0 lekovitom bilju. Njegov savremenik S k rib 0 n i jus La r gus. a naroei to skupih egzoticnih droga. Cini se da je koel svih primitivnih naroda. dunlbir. Srednji vek __ . daje dosla dobar opis mnogih droga. kantaride.

zmijsko mleko. morae. Vizantija pokusava nes to da spase. taca. ptiCije mleko. islo ta ko. To se jos i danas traZi po nasim apotekama. Apotekari su zeleli svoju samostalnost. Praznoverjc. ruht. a. ali bez nekog vidnog uspeha. U ponoe. obicnih trgovaca. vise vrsta nana . daju slike sve. homeopatskoj i narodnoj medicini : zalfija. Tu se navodi oko sto~in u raznih biljaka. beli s lez. perunika. gaj enja lekovilog bilja i izrade lekova sve viSe prelazi u manas tire. jer je za apotekare bilo obalVezno znanje latinskog j ezika. ani u terapiju unose mnogo . Koren bozura i skopan za vreme mesecevog pomracenja i obesen 0 vrat boles niku leci padavicu. medu kojima veeina onih koje mi i danas upotrebljavamo u skolskoj . odredenog dana. islo na traske i sl. kicica. i da budu vise cenjeni u drustvu i da ih razlikuju od os talih. Najveca im je zasluga 5to su u farmakognoziju uveli primenu h em ij e i s to su celoj fa nnaciji dali nauooi pravac. Posle krstaskih ratova oseca se veCi priliv droga sa Istoka. Arapl su znatno unapredili mnoge nauke. Citaju molitve i f ivot svetaca. koji su kroz vekove sacuvali grcko-rimske tradicije. amajl ije. Za vreme Karla Velikog osniva se cuvena medicinska skola U Salernu. Osnov terapije cinilo je sesnaest sve tih lekovit·ih biljaka koje su lekari-kaluderi po manast irima obavezno gajil i: Ijiljan. Benediklinci. Vrednost droge nije zavisila od njene stvarne lekov ilosti. tako da farmacija postaje e k s per i men tal nan auk a i ve s t i. vralic i dr. U nekim zemljama vee u to vreme pocinju raspre izmedu apotekara (koji su izradivali i prodavali lekarij e.se na drlavnim imanjima gaje bilj ke za boj enj e.n a. da Ii se pri tom eutalo iIi su pevane odredene pesme. pa i medkinu i farmaciju. Bolesnicima pisu zapise. krokodil ske suze i sl. osnovahu velike botanicke vrtove. od kojih su neka d ozivcla ". mokraea od novorodenee ta iii nev ine devojke. euha r. Mnogo su bili cenjeni i traZcni cudni lekovi: m as t od vepra ili besnog bika. Kod nas jos ima kraj eva gde se vcruje da je lekovito samo one bilje koje je brano noeu uoci ]ovana Bilj obera (6-7 juli). Vestina leeenja. primorski luk. Misticizam osvaja sve drustvene slojeve. pod dt-veee sa »zapisom«. zacina (speciarii) i aromati'ka (aromatarii). Bolesnici veruj u da ee ih spasti eudo.iSe stotina izdanja. nose ih u crkve. razne vrste luka i dr.32 LECENJE BIWEM stire. Velika seoba naroda uni~tava gotovo sve tekovine klasiene greke i r ims ke c ivilizacije. . baju i vraeaju i veruju da ee im to viSe pomoei od droga. rnak. na Veliki petak i sl. na primer. koja pocinje uspesno da se razvija i napreduje te k otkad su u nju prenesene arapske knjige i recepti. nanu. slaCica. »Schola salernitana« ostavila je velik broj dela. U to vreme Arapi preko Spanije i IlaJij e donose u Evropu mnoge droge sa Istoka. greko seme. kao. Popis bilja obaveznog za gajenje nalazio se u Kapitularima. da Ii se pri tom zevalo . zalfiju. K a rio Ve l i k i (742-814) nareduje da . rutvicu. Cilanje k'lasianih dela strogo se kaznjava. U njima je lekov ito bilje zauzimalo vazno mesto. VIII. U Evropi kao da se oseca mali napredak. Flos medicinae i rozn e antidotarije. zacin i lek i razne vOCke. mrak i neznanje ovladuju svetom. nego od toga da Ii je biljka uzabrana levom rukom. medu kojima je ka tkad bivalo i takvih koje su bile od s tvarne lekovite vrednos ti. uglavnom droge) i prodavaca trava (herbarii). titanj e recepata itd.

novih droga. upotrebljavamo. sublimacije i destilacije. . i k a m for. Znaeajno je napomen uti da su ne· storijanci prvi 0 del iii far mac i j u 0 d m e d i c i n e. tamarindus. Arapi su stalno donosili sve nove i nove droge. godine) bi izgnan kao jeretik u Libijsku pustinju. r e ~ m. manu . zatim vestinu filtracije. Prvi njihovi lekari ueili su se u nes torijanskoj akadem iji u Bagdadu. koja je stajala na najvgem s tupnju u to vreme.UPOTREBA LEKOVlTOG BIUA KROZ VEKOVE 33 rea I n e Ie k a vi t e v red. U farmaciju u vode sir u pod sec era. Arapi upotrebl}a~ahu. a I 0 j e. godine) ima mnogo droga. Carigradski patrijarh N es t 0 r i jus (435. Kinu i prodro u Afriku do Timbukta. Godine 850. Kanon ad Avicene (1000. Indiju. koji se moze smatrati za p r v u s I u z· b e n u far m a k 0 p e j u u s vet '1l. mosus. veCinom od . bib e r. roden u Maroku.. Geber da. Arapi su visoko uzdigli buk· tinju nauke. senu. 'c i met. Umesto drastienih purgancija (kukureka. GospOdaI11 ogromnog cars tva. zaeine i aromatike. Monpeljeu i drugde u Evropi . tam a: r I ~ d us . pored ostalog. bun i k u. koje i mi dana. Kroz ceo srednji vek evropski lekari se sluze izvrsnim arapskim delom De re medica od J 0 van a Me z u e (830. a. rap sku gum u. I e b I I J e. ad kojih je najeuvenija bila ona u Bagdadu. Ibn Bat uta h (1304-1369). sen~. nos t i. koje nazivahu »akademije. na primer. Javu. Arapi su spasli mnoge nauene tekovine Grka i RimljlliIla. t r ~ e ani ~ e c e r. godine). kao. Najpre su ucili iz grekih i latinslcih dela. reum i dr. ubrzo privuee mnogobrojne odusevljene dakc koji prevedo~e klasiene greke i rimske medicinske knjige na asirski i arapski jeliik. soli. Ogromno prostranstvo arapske drfave i moma prekomorska trgovina Il1no~o dopnne~e da se arapska materija medika toliko obogati. cilibar.. destilaciju i perkolaciju. U Liber magnae eoUee/ionis simplicium alimentorum el medieamelllorum on opisuje vge ad 1400 biljnih droga. kristalizacije. kubebu. iznosi lierra origilllaina zapazan ja itd. a posle izradge sopstvenu originalnu nauku. koji su kasnije uticali na skole u Salernu. godine) dao je opjginaino i za one vreme savrseno delo. Indije.. On je ujedno jedan od najvecih i najpozna~ijih prirodnjaka tih vremena. zemalja oko Crvenog i Sredo· zemnog mora sve do Spanije. daje poctatke za osnivanjc i uredenje botanickih vrtova. koje se male meriti sa Dioskoridovim. naroeito sa Istoka. Tu on predavase medicinu. Kordova i Grenada u Spaniji postase najcnveniji naueni centri sveta . Sa istoka se naueni centri pomerahu ka zapadu i Sevilja. G e b e r (700-765) udara temelje hemiji iii alhemiji. obgao je i opisao ka· spijsku oblast. Persije (lrana). lciselina i alkalija. svetske trgovine i bogatstva. Velik je broj slavnih arapskih mediko-farmaceutskih struenjaka i pisaca. izdan je njihov kodeks Krabain. k a f u. mora. Dok je hriscanska Evropa bila utonula u mrak i neznanje. izradu eliksira itd. areka·palmu. dum b ir s t r i h nos sa f ran kurkumu z~doarij u . ve. Ibn B a j tar (roden u Malagi 1197. . preko Cejlona. koje su se do danas odrfale gotovo u sv im falmakopejama u svetu. . In a n u. Arapi su osnivali mnoge napredne trgovaeke kolonije. ad Sundskih ostrva. euforbijuma) arapski lekari daJu blaga laksantna sredstva. umro 1248.ie me· to de spravljanja najpoznatijih metala. zatim mnoge zaem e 1 mtrlse. Razidose se po celoj prednjoj Aziji do Indije i osnovase mnoge bolni ce i vrlo napredne skole.

'Ki~u. kafa . a zatim na ljudima i dok droge nisu bile hemijski isp itane i iz njih izolovani lekoviti sastojci u cistom stanju. dotle se u sred· njem veku. kao proste farmaceutske forme. zacinc. konjska griva i rep. liarlatana. kao. ratanija. sredstva za uzivanje i namirnice. medu kojima su t e r i j a k a zauzimala glavno mesto. caj izaziva padavicu. Svuda u Evropi diiu se botanicki vnovi u KQjima: se pored domaceg bilja cine po k u sa ji g a j e n j a i onog donese nog IZ dal ekih ze· malja Slarog i Novog sveta. lobelija. dobar glas. tolu. Jpak su caj. Kao oj ranije. Krompir i kukuruz l-esise problem gladi u Evropi. sasafras.l. Kao i svaku drugu novotariju . a naroci to od XVI do XVII veka sve vise traze slozeni lekovi. Nepl'ijatelji egzoticnih si rovina i novotarija uopsle. Novf.v. tko. Francusku i Nemacku.mako·med icinskih dela. prasak od lobanje. d u van. Da nave demo sarno neke droge zivotinjskog porekla. tako i lekovi te dro· ge. zenina mleko itd. uzrokuje pojavu skrofuloze. od duvana se poludi itd. Droga je prodava na veoma skupo kao tajni cudolvorni lek pod raznim izmisljenim imenima. kakao. I tu je bilo lutanja sve dok se u XIX vekll nije pristupilo naucnom.. otklice Amerike i putovanja Vaska de Game u Indiju oko RIa dob\·e. Otkricem Amerike materija medika se obogatila znatnim brojem veoma vaznih droga: kininoya kora . ninova kora) pod nazivom »kontes in prasak «. senega. Takve iskljucive monopole pojedinci su groznicavo cuvali i sVdm sredstvima branili. Mcslimicno su voc1ene zuc ne i dugotrajne ras pre. nade. guliteri. bez otpora. donose Evropi velik broj novih droga. i Persiju. kakao. osobito najugledniji lekari toga vremena. gvajak. dakle. 1254-1324) u tropsku AZlju. peru. skorpioni. purs ijana. ipekakuana. dekokta i maceracija. sarsaparila. avanturista i drugih nadrilekara bila su puna sela i gradovi. kosa. Na primer. tako su se i kroz XVII i XVIII vck jos uvek vrlo mnogo upotrebljavala cudna i neobi cna sreds tva za lece nje. zatim. covecja mast. jelenski rogovi.jskim i farmakodinam- . Poce tak XVI veka i za mate riju mediku cini prekretnicu i korak un apred. jalapa. Razvoj s tamparije omogucava objavljivanje zna lnog broja s lrucnjlL-f'a. a kasnije karteli i trustovi imali bogate prihode i pomocu njih vrsili jak uticaj na svoje neprijatelje u drZavi i izvan nje. nokti s Ijudskih ruku i nogu (protiv zatvora i epilepsije). krompir. vanila. iznos ili su najcrnj e i najraznovrsnije pri ce. Polovinom XVII veka u e\"ropsku medicinu se uvodi Cort ex Cililla e (ki. n a j k vir c j. kaskalila. iako su protivnici upotrebe kininove kore u tcrapi ji hili vrlo uporni. eksperimentalnom ispitivanju na iivo tinjama. 0 hemi. koje su uzilvale vetik ugled. psi i stenci (kucici). razni crvi. hidrastis . jer ga je prva upotrebila za lek ze na vicekralja Pcrua kontesa del Cinhon. Sve ove droge nisu odjednorn dospele u Evropu i nisu sve upotn::bljavane u iste svrhc kao danas. matiko. da upolreba krompira. mate. od kojih su driavni iii crkveni poglavari.i kopaiva-balsam . Osim droga biljnog porekla.td.34 LECENJE BIUEM IX. Vracara. clanovi akadcmije. Droga ubrzo osvoji Englcsku. iabe. uostal om. pap r i k a.f'" .i znatnu potrosnju: zmije. u njima je bilo i zivotinja i minerala. nisu u EVI-opi svuda primili gla. Dok su stari narodi upotrebJjavati biljke uglavnom u obliku infuza. sto se to cinilo i sa ipekakuanom i dru· gim novim lekovima od vrednosti. mokraca i izmet Jjudi i zivotinja. sabadila. navodno. bajalica. gvarana.Putovanja Marka Pola (slavni Venccijanac. kukuruz i druge biljne si rovine postepeno osvojilc uklls Evropljana. pljuvacka.

Tromsdorf.UPOTR E BA LE KOV ITOG BIW A KROZ VEKOVE 35 s kim nepodn os lj ivos tima nij e se vodilo racuna nIt! se u to VTe me n e~ to 0 tome znal o. radio je u pariskim apotekama. strihnin i brucin. 1842. utoliko se vise ce nio i skuplj e prodavao. Fovler. pozitivne hemije. Balar. ergotinin (ergotoksin). Hemi. Ipak. profesori V. Hemija pooinje voditi. 1707-1778) i S e I e K a r 1 V i I he I m (Scheele Carl Wilhelm. a iste godine Rob ike n ark 0 U n. Line je nacinio red u botanici. X. Do dana-s se uspelo da se mnogi alkaloidi sintetizuju. . Sele. zapravo. peletierin. Tako pocinje istorija alkaloida.ja. kolhioin. naucne.ti i izolovati neki nov alkaloid: berbe· rin.Francuska revolucija znaci novo doba i za far~ maciju. On je svakoj biljci dao ime i prezime na latinskom jeziku.upotreblj eno vise bilja i r e tkih zivotinj a i mine r ala i ukoliko je bio izradivan s viSe pompe i pa rade na javnom mes tu . jos uvek su biljke glavni izvor i sirovina za proizvodnju alkaloida. Peletije otkriva u opijumu narcein. La vo a z i j e (Antoine Lavoisier). god. ezerin. kokain. 1820. God-ine 1735. On u Francuskoj. U nauci nas· taje prava utakmica ko ce pre otkri. Teofrastus Paracelzus. Devi. Godine 1804. U XVIII vekll treba spomen'Uti dva slavna imena: Lin e K a r I f 0 n (Linne Ca rl fon. Ukoliko j e te rijak bio slozeniji. Peletije i MaZandi 1817. a Runge kofein. Pel e t i j e (Pelletier) i K a van t u (Caventou). Zertiner uspeva da izoluje morfin. jedinjenja i clr. U novom vekn izisao je znatan broj dela 0 lekoviltim siro vinama od raznih pisaca. god. pariski apotekar De r 0 s n izdvaja jednu kristalnu supstanciju slabe alkalne reakcije. koju on naziva sel d'opium. ukoliko j e za OVil nj egovu izradu . koji se do danas od riao kao najprakticnija i najpreglednija sistematika bilja. Prust. Da spomenemo sarno najpoznatije: Vale rius Kordus.·ek. pilokarpin i 51. Linl1aeus. »zivotni eliksir<c i »kamen mudraca«. hioscijamin. a 1878. Nikolaus Monardes. Bercelijus. Alh emi cari vekovima upomo ali uzaludno traZe »univerzalni eliksir«. atropin. U fitohemi j i XIX ' vek je v e k a I k a I 0 ida i pocetak naucne farmakognozije zasnovane u pn'om redu na hemiji. Francuski apotekar Sari Tame otkriva 1875.iz svih delova sveta. Prvi vidljiv rezultat hemijskog pravca u farmaciji se oseca u samom pocetku XIX veka. Lemeri. Sele u Svedskoj. god. otkrivaju vrlo brzo znatan broj veoma vaZnih al· kaloida: 1817. Derosn i Segon oticriSe morfin u op~jumu. akonitin.e temelje.isoke farmaceutske skole u Parizu. Do kraja XIX veka izolovano je viSe od stotinu raznih alkaloida iz droga donesenih . kodein. koja je za ovih poslednjih/ 170 godina ucinila revolucijll u nauci i njenim tekovinama. otkrivaju emetin. 1742-1786). Voskresenski izdvaja teobromin. kinin. god. Da spomenemo samo najpoznatije: Borne. iste godine Gajger otkriva akorutin. Godine 1817. metilpeletierin . Karolus Kluzijus. konicin. Devetnaesti . tada i pocinje. Vee 1803. osnivac nove. Nallcna farmaoija. objavia je seksualni sis tem raspodele sveg bilja. To bese narkotin. .i druge alkaloide u kori nara. Mat·iolus i drugi. Pristli u Engleskoj postavljaju hemiji cvrste i zdrav. iza!ila je iz farmacije. Prvi i najbolji njegovi saradnici sou apotekari. medu kojima se neki tvornicki proizvode. 1832. Velik broj apotekara zaduzuje hemijsku nauku otkri6ima novih elemenata.

1832. metilpeletierin ·i dmge alkaloide u kori nara. Do danas se uspelo da se mnogi alkaloidi sin teiliuj u. Ipak. god. Ma tiolus i drugi. Peletije i MaZandi 1817. osnivae nove. Velik broj apotekara zaduzuje hemij sku nauku otkricima novih elemenata. utoliko se vise ccnio i skuplj e prodavao. On u Francuskoj. Balar. Sele. Line j e nae inio red u botanici. Tromsdorf. atropin. U XV III veku treba spomenuti dva s lavna imena: Lin e K a r I f 0 n (Linne Carl fon. 1707-1778) i S e I e K a r I V i I h e lm (Schee le Carl Wilhelm. strihnin i bmcin. La vo a z i j e (Antoine Lavoisier). otkrivaju vrlo brzo znatan broj veoma vaZnih alkaloida: 1817. Sele u Svedskoj. a iste godine R () b ike 11 a j ' k 0 Iii n.iJja. Hemija p 06inje voditi. otkrivaju emetin. Pmst. To bese na·rkotin. jedinjenja i elr. Codine 1735. . Peletije otkriva u opijumu narcein. akonitin. Fovler.Francuska revolucija znaei novo doba i za farmaciju. Berceli. Francuski apotekar Sari Tanre otkriva 1875. god. kokain. Devetnaesti . U novom veku izisao je znatan broj dela 0 lekovirtim sirovinama od raznih pisaca. god. Prvi i najbolji njegovi saradnici su apotekari. pariski apotekar De r 0 s n izdvaja jednu kristalnu supstanciju slabe alkalne reakcije. Codine 1817. Prvi vidljiv rezultat hemijskog pravca u farmaciji se oseca u samom poee tku XIX veka. Pristli u Engleskoj postavljaju hemiji evrs te i zdrave temelje. radio je u pariskim apotekama. medu kojima se neki tvomieki proizvode. ·ek. Da spomenemo samo najpoznatije: Borne. kolhioin. profesori Visoke farmaceutske skole u Parizu. . Nauena farmaoij a. Derosn i Segon otklrise morfin u opi. Tako poci nje istorija alkaloida. Voskresenski izdvaja leobromin.jus. nauene. Codine 1804. iste godine Gajger otkriva akoni·!i-n. Alhemicari vekovima uporno ali uzaludno traZe . Vee 1803. 1842. izalila je iz farm acije. zapravo. koji se do danas odriao kao najprakticnija i najpreglednija sistematika bilja. Ukoliko je terijak bio slozeniji. »zivo tn i eliksir« i »kamen mudraca«. Nikolaus Monardes. Hem. hioscijamin. god.n:i izvor i sirovina za proizvodnju alkaloida. ergotinin (ergotoksin). U fitohemiji XIX 'vek je v e k a I k a I 0 ida i poeetak naueue farmakognozije zasnovane u pn'om redu na hemiji. 1742-1786). ezerin. X. a Runge kofein. tada i poeinje. Z e r tin e r uspeva da izoluje m 0 r fin. a 1878. peletierin. koja je za ovih poslednjib 170 godina ueinila revoluciju u nauci i njenim tekovinama. kinin. Pel e t i j e (Pelletier) i K a van t u (Caventou). obja· via je seksua lni sistem raspodele sveg bilja. kodein. U nauci naslaje prava utakmica ko ce pre otkrHi i izolovati neki nov alkaloid: berberin. Lil1l1aeus. 1820. konicin. Teofrastus Pa racelzus. univerzalni eliksirtt. Devi . Lemeri.jumu. ukoliko j e za ovu njegovu izradu upotrebljeno vise bi lja i retkih zivotinj a i mine rala i ukoliko je bio izradivan s viSe pompe i pa rade na javnom mes tu. Karolus Kluzijus . pilokarpin i sl. jos uvek su biljke glav. On je svakoj biljci dao ime i prezime na latinskom jezi ku. Da spomenemo sarno najpoznatije: Valerius Kordus. pozitivne hemije. Do kraja XIX veka 1zolovano je vise od stotinu raznih alkaloid a iz droga donesenih iz svih delova sveta.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 35 s kim nepodnos ljivos lima nije se vodi lo raeuna niti se u to vre me nes to 0 tome zna lo. koju on naziva sel d'opium.

god. koja se u XX veku razvija u lolikoj meri da se bez preterivanja moze reCi da ziv. glikozid sa l i c i n u vrbovoj kori. izo!ovanje i nauku 0 alkaloidima najveca zasluga pripada farmaciji. . Organska hemija iz godine u godinu potinje ubacivati u terapiju druge polovine XIX veka sve veei broj novih organskih sintelskih jedinjenja poznate hemijske konstitucije i konstantnog fizioioskog dejstva. prunazin).).36 LECENJE BI1. Fi~er 1885. sto nije slueaj s drogama. i to danas cin i 11ajcvrMu podlogu d moe farmaceu llSke nauke. mogu se tabletirati i davali U obiiku injekcija. a Minor eskulin u divljem kestenu .imo u epohi hormona. a odmah zatim iste godine Robike i Button otkrivaju ami g d a i i n u gorkim bademi ma. - • I NSTlTUT ZA FARMAKOGNOl.. elektricitet.lJU FARMACEUTSKOG FAKULTETA BEOGRA IJon:OG UN IVERZITETA Revolucionarni pronaiasci siavnog Pas t era (Louis Pasteur) uvode u terapiju vakcine. g. Otkriea u oblasti unutrasnje sekredje ubru put end 0 k r in 0 log i j i. a Burklo i njegovi u cenici uvode u fitoh emiju b i 0 h em i j s k e me! 0 d t::. otkrivaju stotinu novih glikozida i mnoge nove heterozide biohemijskim pos tupcima uspevaju da sintetizuju (1912. Nepune tri deccnije pos!e otkriea prvog alkaloida Leru dokazuj e 1830. iks-zraci. Ta~ zamasan posao razvija se uspdno jos viSe u XX veku i traj e do danas. dugo se cuvaju.JEM Za olkriee. Krajem XIX veka uspeva sinteza nek ih glikozida (E. god. serume i fermente. U lerapiju se uvodi radijum. Ovi novi iekovi -imaju mnoge prednosti: lako i tacno se mogu dozirati.

. A.l . digitalin iii digitoksin umesto digitalisa itd. Vitiez.. F. Pero.uiJic ka. g. ucavanju i poznavanju lekovitih siorovina: O. O.::.fOO r .. Bertran. od nacina susenja > o lekov1tog bi-lja mnogo za~ AIItibio1tci 800 Ul visi njihova lekovi tos t..:' 195Z :::. A.: . Perrot.. kardijaka). :. H. Stra!Ssburger. Z 500 .. Mnogi prvobitni prirodni molekulami kompleksi live biljke za vreme dugotrajnog susenja bilja se raspadaju. Berg. Mayer. K.. Kreamer.... O. Leger.---r dinjenja manje lekovita iIi potpuno indiferentna (di1. A. D.. Bridel.000 gitalis i slicne gli kozidne . Wasicky. J.. E. .. E.::n..---r--. Greenish. .. R. Burklo... E .. a zatim celu plejadu hemicara i botanicara koji su mnogo doprineli proVoskresenski .':': ':" >::-:. King. F. PamQic. Vitl1lnini\ . Fliickiger. 0 A ~ 700 600 . J. A. Droge imaju mnogo nedostataka koje treba odstran iti iIi ih bar smanjiti na najmanju meru.qoo 300 L:. Dale. Engher A. NAJVISE JE UTROSENO NA ANTI BlOTlKt. 0 . Schmidt E. A NAJMANJE NA BARBITURATE .KCtne Serum F IiOrTnOC'Cl ZOO fOO :. Hanbury.: . XI.. 900 Dakle.. Oesterle..).. F. G...'r ~ ~ (/) !~~ '(/» 1'51 1953 GODINA UTROSAK LcKUVA U M O 00 194!1-195J.~~~~§~~rYG. Wallis. koji izazivaju dub a k e pro men e mol e k u· I a r n e r a v not e ze za vreme susenja bilja. H.. Thoms. Collin.: ':".. Fischer. saponinske i gliko· zidne droge..:::. E .l lzolovaru alkaloidi i glrkozidi u cis tom stanj u potcJi su u terapeutici XIX veka sve vise potiskivati droge iz kojih su izdvojeni. rafena g1avnica i dr. Vogl. Ladenburg. Leclerc. Brandt.. Moeller J . Tscltirch.. Pereira. Barger. Karrer. A. naroeito grupa digitaiisa.':'.-. ZATIM NA VITAMINE. A...Krajem XIX i poeetkom XX veka velika je opasnost zapretila drogama da budu potpuno izbacene iz terapije. Ha'rtwich. Wohler.:: 1~19 f9~0 ::~.i saponinske droge. Dragendorff. Preobrazenski. Lekari su radije upotrebljavali morfin umesto opijuma.. DOLARSKE VREONOSTI RAZNIH LEKOVA UTROSEN IH U SAD 00 194!1-195J.. Planchon. A..... nastaju nova je!. I jos nesto: u mnogim slucajevima dejstvo z i ve biljke i eventualno s veze i brzo osusene (stabilizovane) biljke potpunije je i jace od stare droge (tvrda razena glavnica. Gabrijel.. ::. Dvadesetl vek.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 37 U XIX i XX ve kt: ne treba zaboraviti nekoliko slavnih farmakognosta: J. Goris i drugi farmako-biohemicari i farmakognosti ukazuju na r a z a rna de j s t v 0 en z i m a. Chevalier i ckugi. Ali se ubrzo uvidelo da je dejstvo droge u mnogim slucajevima pot· punije i dugotrajnije. .. Hesse.

E ~\ . kozmetioi. iako prekidana i ometana u toku ova dva krvava svetska rata.. GODlNE as e p tic n 0 itd. a ubrzo zatim i mnogi drugi antibiotici. Pre svega. NASE LEKOVITO BlUE I korovi mogu bili korisni - NASI ZELENI RUDNICI sve zavisi u cijim su rukama Zadatak ove knjige je vgestruk. Pantopon..e na·~ im i stranim apotekama.. ipak urodi~e plodom. Primenjuju se pare alkohola iii vode i drugo .t / ~ '0 .lni . r~\ • " 82 ~ ~ '0 6 /j \ L/ ../.:. DO 11953.. od moderne b i 0 hem i j e b i I j a . . farmaceutskoj i hemijskoj industriji. Pocetkom XX veka predlozene metcde 5 tab i I·j z a c i j e 5 ve Z e g I e k 0vi to g b i 1 j a. pandigal i slicni kompleksni lekovi u modi sadrle glavne lekovite sastojke izvesnih droga. Pen i c iIi n. h 0 r m 0 n i. industriji likera i slicnih alkoholnih i bezalkoholnih pica. i da poka'Ze ~ta se izvozi u inostranstvo_ .' f.. Treba da ukaze na vainost i raznOVasnost lekovitog bHja koje Jugoslavija daj. X II ~ 4951 1~5 '841 i955 ron_ PORAST PROl ZVO ONJE I OPAOANJE CE<NE PENICILINA 00 1945. parfimeriji.m biljem koje raste divlje u lugoslaviju iii se u njoj gaji. bolnicama. 1z dosada~njih rezultata moze se nazreti veliki znacaj i ocekivali znatan u sper. Oni sve vise potiskuju ciste alkaloide i glikozide. ". osvajaju Ie· ren. 14 . vi tam i n i i pro v ita min i ISU Iii nov>i leJrovi kJqjj osvojiSe ceo svet i u c ~ n i ~ e r e vol u c i j u u terapiji. drogerijama. domopon. u vrlo velikom va k u u m u.38 LECENJE SIUEM Ova p roucavanja. Danas vee ima u prometu ceo ni z stab ilizovanih droga. Amerika poein je proizvoditi mnoge lekove iz svezvh biljonih iIi ZIVOtinjskih sirovina e k 5 t r a k c i j 0 m n ale d u..'. 01 ~I ~ f. narocito onog cij i su lekoviti sastojci labi. ona treba da upozna citaoce s lzajvai nijim lekuv."' • Cl • c \ ~ ~I I 01 t:lL 2 ~".

berac bilja lraziti i brati li s t la lule sa dubri s ta i bunis ta. Obili eeva. ka milice iii i abnja ka. bio logija i far· mako logija bolj e upoznaju . na Ce linju iIi u Dubl"Ovniku . iSlo kao i u Novom Sadu iii u Pan cevu. Divlj e i pitomo le kovito bilj e u Jugos la· viji preds tavlj a r as /( os /'I e. "jevin a. ali o no sto m oze rasti u trops koj Afri ci. r STETNO BlUE M02:E BIT! KORISNO Da lji j e zadatak: upoznati eitaoce da je najvaznije lekovito bilje uglav. S druge stra ne.~ ! O LEKOVITO BlUE - NASE ZLATO Prirodni izvo ri Ic kovitih sirovina Jugos lav ije su boga ti i ra znovrs ni. GDE KOJE BlUE RASTE? Zadatak ove knji ge j e da Llpozna cilao ce s m es lima gd e Ireba da lra ie pujedin o bilje.1O bilje koje neukom i neobavestenom nicemu ne sluzi. zbog te t it rice. pogolovu nestrucnja. velebilje. Titrica. ne moZe kod nas.UPOTREBA LEKOV ITOG BIUA KROZ VEK OV E 39 Zbog jcdnog ko rova. ko re n belog sleza pored reka i bara. sva ka bilj"a trali i s voju zemlju i svoje drus tvo gde najbolje uspeva i gde d aje najle kovitiju drogu . tatula. »pl acajuc i j e zezenim zl atom «. znajte da to osuseno aroma'. NA~E ZELr. mirisne zel ell e rLidnik e pLlI1 e veo ma sloie'1ih l eko· vilill sasl o j a ka. koj a kao zla la n m m san d lim po kri va b. j e r ne ma te zemlj e koj a da nas lie trai i a d nas tu le kO\·ilu biljku. Oni s u boga tiji i raznovrslliji no sto na prvi pogle d izgled a. nom korov. Niko na sve lu ne daje ta ko ciSlu i dobru tilri cu kao Vojvodina.': no cvece poli ce iz Me lenaca. a hemijski sastav biljnih organa zavisi od mn ogih e inilaca. lis t i koren velebilja sa sumskih kreevina i p. ku i neoba ves te nom grada ninu . Tako ee.. digitalis i mnogi . leca . Lekovilo bilj e Jugos lavije ce ka vredne ruke i mudre glave nase s kolovane oml adine da ga is pilaju i o blagorode. Mo krina ili iz ne kog drugog banals kog sela i da s u ga b ral e Ba nacanke noeu za mesecine. ri zo m idiro ta iz bars kog mulja. siln e i prezre ne bilj cice. a smela i c ini s telu nasoj privredi. kad ude te u apotc ku i za lrazile kes icu ka milteja. kore n belc sapunj aee iz pes ka. Ljublj a ni iii Zagrebu . prez r e. gde vise gde manje. koji jos nisu dovoljno ispitani i zbog toga se i ne e ksploati su S onim us pe ho m koji ce se postie i kad se njihov he mi za m . Kumana. do sadnog i itn og korova p rocul a se nasa d riava sil"O m ce le Zemljine kugle. bunika. j e r lekovito bilje se ceni prema kolieini i vrsLi lekovi'lih sastojaka koj e ono sad d i u svojim celijama. jed ie. maj· kinu dus icu sa suvih j suncanih kamenjara iIi sa peska i druge topIc i suve zcmlj e. na primer. mrazovac.:s l<r aj ne ne rodn e vojvod a nske sla line u drugoj po lov ini p ro. Ta steta iznosi godiSnje stotine miliona dinara . U Beogradu. u Sa raj evu iii Skoplju . J edino je 5 lih le rena treba brati. A kod nas rasle jos nekoliko s totina dru gih le kovitih biljaka . Lekovitog bilja ima na ce loj Ze mljinoj kugli.

Na primer. Neraeionalnim radom ne sarno da je upropaseeno najbolje i najbogatije nalazi ste ove vazne droge u naSoj.40 LECENJE BIUEM drugi korovi su biljke koje daju vazne droge od kojih se prave vazni lekovi. Generaeije (od 1818. borba protiv upotrebe makovih caura. POZNAVANJE LEKOVITOG BIUA JE VRLO SL02:ENO Citaoci ce dobiti vaz. rede list i evet. kad na selu nema drugog posla ni zarade. Na primer. On·i otezavaj u ob rad u zemlje i time poskupljuju poljopri vredne proizvode.r je puna nazovimedicine i nazovilekara.nja i dati potrebna uputstva za njihovu zas lilu i razmno l avw1je na pri-rodnim nalaziS tima da bi si·ro masni planinci imali rada i zarade. sve tl ost. ne moze prestati sve dok se to zlo ne iskoreni. KAKO TREBA I KAKO NE TREBA KORISTITI LEKOVITO BlUE? I s to tako zadatak ove knjige je i da upozna citaoee kako Ireba pameIno. izgledu vaznijih droga (osusenih biljnih delova). da deca i trudnice ne smeju brati olrovno bilje.i list i seme. na primer. ti korovi gu ~e kulturne biljke. Zbog toga ee se i na to vazno pitanje obratit·i paz.nije podatke 0 geogratskom rasprostranjenjlL po· jedinog vaznijeg bilja. upot·rebi u naucnoj i naTOdnoj me· dieini. mes to i prenose razne bolesti na okolne useve. To je velik narodni neprijatel. Medutim. Tako se ne sme ·raditi. za vreme okupacije go· tovo potpuno uni sten a bela sapunjaca na Deliblatskom pesku. radona/no korislili nase lekovilo bilje.ne lekovite biljke su ugrozene u prirodi. od srpka plod. oduzimaju im vlagu. Redak je slucaj da se neka biljka cela upotrebljava za lek. I mnoge druge vaz. od slacice zrelo seme ' itd. koji je vecita opasnos t za sva okolna sela. Narodnr~ medicinu treba ispitati. kuvanja i davanja maloj deci. a i kako da se biljari zastite pri radu s otrovnim biljem. zemlji vee se nj enim uni s lavanjem onemogucilo i otezalo vezivanje zivog peska. zatim protiv upotrebe korena belog sleza za izazivanje abortusa itd. ali kao i svaki drugi neprijatelj i ovaj se prethodno mora dobro upoznati ako se zeli da sto pre bude pobeden.jm planinama. NISU SVI BIUNI ORGANI PODJEDNAKO LEKOVITI Zadatak se sastoji i u obavestavanju citalaea koji organ treba brati od koje biljke. sarlatanstva i praznoverja protiv koji-h se prosvecen covek mora boriti. Kopanje sapun-korena donosilo je ranijih godina vrlo lepe zarade simmasnom svetu u jesen i zimi. Naj· cesce su to sarno pojectini njeni delovi. od tatule se traz. do danas) radile su i rade na njegovom vezivanju.s. od titriee evet. k a k 0 t reb a i k a k 0 n e t reb a r ad i t i s n Jam . Dacemo potrebna strucna uputstva na koji nacin obrano i iskopano bilje treba susili i cuvati. . god. je. njenom hemijskom sastavu. Jos gore je prol:la lineura na na. u koje doba godme se bere pojectino bilje. Tako je. smirivanju i pretvaranju u kulturnu zemlju od koj e ee i zajedniea i pojedinae imati koristi. izgledu biljke. od belog sleza koren.

JE LEKUVI1Ul" UlIJ \ 00 1945.nici . DO 1970. ali s to oko vid i to se ne zaboravlja. nosa i ociju «. je r je 10 prirodna . stav ljaju u ~ upaJj zub. tatulino seme d n i u jakoj rakiji i njom se Ijudi trljaju . snahe i svekrve jedni druge truju . s lozenu glavicastu evast. veleb il je. pre svega skoiska. illvaiidil'11a i svi ma o nima koji nisu sposobni za teske radove. BOlaniku I reba u ci li u prirodi. Deca. p re svega.UPOTREBA LEKOVlTOG BIUA KROZ VEKOVE 41 TROVANJE LEKOVITIM BIUEM JAKOG DEJSTVA Proucava llj e narodne loksik%g ije taikocte ~e jedan od zada taka koji ci- taoci t reba da pn:d uzmu svaki u svom kraju .« ) Branjem lekovitog bi lja sko lska deea ce u poznati prirodu svoje najuie okoline i nCOS<:ll~U pos lali odusev ljen i mlacli b ioloz i. P renos ice to bi lje AUSTRIJA MADARSKA GRCKA NAUCNOISTRAZIVACKE EKIPE FARMACEU I A LA PROUCAVA. tatulu i os talo lekovito bilje. Tzmedu ce tiri zida niko necc nauci ti kako ce u prirod i poznati titricu i razlikovati je od drugih biljaka koje imaj u slicnu . na primer. DRUSTVENI I PRIVREDNI ZNACAJ Branjem lekovitog bilja treba da se. bun iku. . treba cia se upoznaj u s lekovitim b iljem iz vise razloga. To je Jep i lak posao. malo »guenu< '.1Quka. Jo ~ uve k se. Tatulinim semenom jo ~ uvek varaliee vade praznovernom svetu »erve iz pokvarenih zuba. taj nikacl nece zaboraviti kako one izgleda. Tatulinim semenom i listom jos uvek nes trpljivi naslednici iii nesrecni suprui. u ~ iju. Ko jednom vid i beli slez. GOOINE. pomogne sl arcin!ll. (»OCi jest d a su lazljive. Ocigiedna '1aSlava u prirodi je najbo/ja.

na<1e stranog bilja. za mlevenje zita i isu- . sumarima. koje lokalno bilje narad njihovog kraja najeesce upotreb/ja"a za lek. miris'lOg i zacinskog bi/ja na naucl1u i struc. koja je. golomrazicu. posmatrati ga i ispitivati. zbirke itd. razne gljivicne i druge bolesti u toku vegetacionog perioda. POZlV NA SARADNJU Ova knjiga lTeba da bude p od slrek i pulokaz prijateljima prirotie. B ran jem lekovitog bilja na uciee se korisnom radu.neosetno pocin j u privredivati. jer lekovito bilje sluzi kao lek i daje se bolesnicima da im pomogne.s tupaeniju ravnicarsku energiju. Lekovito bilje se ne moze proueavati kabinetski. kl1ji i/'liea. Uop ste. videce kad i kako cvela. Branje m bilj a deca se navikavaju da idu u prirodu. apot ekarima. mozda .« Niko ne moze tako mnogo i tako brzo nab rati bilj a kao ~ kol s ka deca. beldcci svaku promenu koja nastaje pod uticajem spoljnih cinilaca. pratice nj egov zivo t i razvoj . u ~ umu i tako ee n eprimetno zavoleti ~ um e i livade i pres lace se boja ti svega o nog s to se u prirodi zbi va. kostreti . vetar. BORBA ZA KVALITET Obratiee se pazoJa biljarima i onima koj'i nameravaju da sakupljaju i gaje lekovito bilje da je Cisloca vr/o va i an cinilae u ovom radu. Ovo je od posebn og zn acaja za ~ko l e . mrtvih mi~eva. Na taj naein ona dolaze do saznanja da mogu koristiti zaj ednici. Jedan od najce~Cih nedostataka na~ih droga je nedovoljna cistoca.ti i nemarnosti u radu. iIi na kakav drugi kontinent. Ne sme se vi ~ e ponavljati ona greilka da se u nasem bilju. uglavnom. nekad u zivotu dobra doci. iskod~cujuCi najjevliniju i najpri. podizuci impozantne vetrenjace oko svojih sela kao neke dzinovske strazare. posledica aljkavo. agrol1 omima. l ekarima i "etennarima na koje bilje . Citaocima ce sc dati planovi i crtezi ka ko treba pod ici i od r:i:ava ti vrtie s lekovitim biljem.vaki dan iCi u pri-rodu. jer i o vde se moze reCi da je tacna ona Njegoseva : »Malo ruku . ucil eljima. hartije. Od prihoda dobijenog za bilj e imace znatnu kori s t skolska ktlhinja. naslavnicima botanike. da beleii kako je u pojedinim godinama ta biljka podnosila susu iIi preveliku vlaznost. o POTREBI ZA GAJENJEM LEKOVITOG BILJA Kao ~to su se na~i stari ugledali na Holandane. ma lena i snaga. branjem bilja deca odmal ena . radeei jedan posao uz pesmu i ~a lu . a kamoli u drogama. izvezenom negde u Ameriku. Potrebno je 1. jer se u tim vrtiCima najuspes nij e i najprijalnij e od r:i:ava nas tava iz bot an i ke. Za bran je lekovitog bilja treba mnogo r ucica. koji Ce im. Toga n e sme biti ni u namirnicama. vune. kozj v h brabonjaka. za koje bolesti i kako ih l eCi itd. zemlje i druge necistoce.s vaki u svom kraju treba da obrati paznju.42 LECENJE BIUEM u svoj e i ~ kol s ke vr tove. velike vruCine i zime. Uops te.7U saradnju. ovo je jedna vrsta pozi"a svim /jubil e/jima l ekovitog. na sunee.

svaka puska bice uboji. Pa kad Hola ndani mogu da proizvode tako d ivno mirisno evece u zem lji gde je nebo uvek sivo i tui no.. iako su sve njihove njive.ekovitijeg voca punog vi·tamina C i drugih isto tako korisnih sas toj aka svake godill1e propadnu. nek se nacre u kuCi . iarko sunee i uops te velik broj suncanih dana. pretvaraju ih u rakiju. treba da ima za ee lu goLiinu nabranog eveta Iipe. areali. tvrda raiena glavnica i . IIi da Jugosloveni svake godine popiju milion<! taqleta i prime hiljade injekcija vi. buni. trnjina i drugog bilj a (»Z lu ne trebalo. Citalae cc za svaku vaznij u lekovi tu biljku dobiti sve potrebne agrotehni cke podatkc 0 gajenju i dobijanj u maksimalnog prinosa i najbo lj eg kvaliteta. I KOROV M02:E BIT! KORISTAN Cilj ove knjige je.ta. titrica.taoeu ukaze na to da i karol' i drugo prezreno bilje mogu biti korisni. INVENTARIZACIJA LEKOVITOG BILlA Bez saradnje svih naprednih i prosvecenih gradana ne moze se nikad i7. gde se »vise od 70'/.z jednog velikog sela pored Dunava protestuj e sto lTlU se ne salj e dovoljno belog sleza. dvorista i vrtovi puni te biljke.tamina.ka. onda i mi imamo jos vise razloga da pristupimo toj proizvodnji. pogotovu ona 5 malom deeom.«). navala. da oi. ni-ti otpoceti 5 podizanjem susara.vrsiti rejonizacija lekovi/og bilja i iuadIDti ta6na fannakognozijska karla. sipka. digitalis. »A u ruke Mandusica Vuka. tj. Svaka porodiea. al i se ne is koriscava dovoljno ni za prodaju ni za domacu potrebu. rasprostran jenost svih vrsta na teritoriji Jugoslavije.Ovae. mra7. titriee. istrule. Hektar ze mlj e pod zumbulo m . uliee. goroevet. skladgta. Pomalo neverovatno izgleda da mnogi stanovnici ravnicarskih naselja idu preko eele godine u apoteku da kupuju kamiltej. . DOMACA APOTEKA LEKOVITOG BILlA Ukazacemo pa znj u na neo /rovno lekovi/o bilje. ruglo i sramotu.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 43 s ivanje vodoplavnOb zemljista. velebilje. bez tacnog poznavanja svih mesta gde se nalazi pojedino vazno lekovito bilje ne moze se doneti ni zakon za zastitu onog bilja kome preti opasnost od unistavanja. da ih pojedu svinje.« Voda i vatra u rukama prosvecena coveka i strucnjaka najvece su blago. la lom iIi karanfilom n esumnjivo donosi vise koristi nego hektar f ita. beli slez. destiIerija i sa racionalnim iskoriscavanjem. ledine. kojeg ima kod nas vrlo Illnogo. sto je jos vece zlo. IIi kad onaj lekar i apotekar j. a u tom zapustenom i zabarenom selu svc su uliee obrasle belim slezom u toj mer·i da se seoska deca leti po njemu igraju zmurke i skPivaliea. pas nj aci. pored ostalog. nane. jer mi im amo divno plavo nebo. Tatula. a dopustaju da milioni kilograma najsocnijeg i najJ. Sve zavisi u cij-im su rukama. iii. nas narodni otrov. Medutim. plantaia. brakova sklopi pod kisobranom «. tako isto treba da se ugledamo na njih 1 u pogledu gajenja lekovitog bilja.

Tako se i moze objasniti za~to jedna te isla biljka sa raznih mesta i u raznim godinama nema uvek istu lekovitu moe.. u svakoj biljci ima i nelekovilih materija. a zatim od klime.oje ras tu kao ko rov po na ~ im njivarna. Ovom knjigom ne mislimo da stvaramo narodne lekare koji ce druge leci ti lekov ili m biljem. smalrajuci to za svoju gractansku duznost i vrlinu .. od unulrasojih. Na primer. dak!e. bi%zima. nego nasu za sada jos uvek /'lG j valn iju. zacinskog i mirisnog bi /ja. naslednih svojstava. 00 CEGA ZAVISI KOLICINA LEKOVITIH SASTOIAKA U BILJU? Zavisi.limo najsire narodne s/o j eve 0 sevarnoj l ekovi to j vr ed/70Sl i i privrednoj vat /70sl l naseg /ekovil og. za lecenje nekorislan sastojak. raiena glavnica ima svega 0.1 poznavaocima i /jubile/jima /ekovi log i mirisnog bi/ja. da pocn£l pri k up/ja li gratlu za prou':aval1je naseg /ekovitrJg bi/ja ..500.. /'lGjjevr iniju i najprislupacnijlt /ckovilu si r ovil1 l1. koji citaocu stoje na raspo laganju za sva obavestenja. a koj e vecina od nas uni ~ la va. uciee/jima i svim drugi.80%) a lkaloida. tezine razene glavnice. Ovo je samo skroman p ul okaz i poziv svim zdravst venim radn icima.10 do 0. Tadeu sa Koscuska broj I. i Ins tilutu za farmakognoziju Farmaceutskog fakult eta u Beogradu. Sva saops tenja citaoci mogu slati In sti tutu za proucavanje lekovitog bilja u Beogradu . Sve ostalo. je baJast. bunikom i mnogim drugim lekovilim biljem. 5uOlama i li vadama . vrtovima. . LEKO VITO BlUE IE SIROVINA ZA FARMACEUTSKU I NOUST RIJU U lekov ito m bilju ne vidimo cini i mactije. redovno mnogo vise od lekovitih. tako vaine za porodiljstvo. sredstvo za vracanje i bajanj e. (izuzetno oplemenjene vrste Imaju 0.i sve Cinioei ulicu da jerl/7a t e ista biljka sa raznih m es ta ima ra zlicitu L ekovitu moc Velik b roj citalaca pos tavlja ovakva pitanja. Na nj ih nije lako i jed nostavno odgovoriti.. Osim lckovitih. 0 svemu tome se mora voditi racuna. Vi segradska 26. vise od 990. i prirod e LlOpste.44 LEC ENJE BI UEM mnoge druge otrovne i neole. nil i imamo nameru da ucimo »pe len-bake« i »ceme r-deke« kako se povrati cem s il-iskog grabl ia mogu povrat i ti mladosl iii ukradeni » p arado~ i « iz Ictosa. jer je svaka biljka vrlo sloienog hemijskog sastava. jer su za apoteke i farmaceut sku industrij u vai ne sirovine za izradu skupocenih lekova. danas se u mnogim drfavama gaje. OD tEGA SVE ZAVISI LEKOVITOST SVAKE BILJKE? Koj. koji su jed in i lekoviti sas tojci ove parazitske gljive oa razi.. Citalac ne treba da smat ra ovu knjigu za neku s tudiju iii konacnu rec nauke. ta tulom. vaznu u miTU. a neo phodnu u ratu. To je isti sluca j i sa velebiljem. pre svega. zemljis ta i drugih spoljnih cinilaca.ovne bi ljke . nego ze limo da obul'e.

tatula. Sve se to izbegava gajenjem bilja pod nadzorom strucnjaka. ve lebi lj e. To vaii i za rizom perullike. korijandar i allis s kukutom. goroevet i druge ranunkulaeee su otrovne. Za mnoge klJlture je neophodno navodnjavanje za vreme suse. dodavanje zemljist u raznih prirodnih i vestackih i1ubriva. mrazovac. Rdavo susenje je cesto jedan od glavni h uzroka nepoverenja prema lekovitom bi lju . tatuli. Iz svih ovih razloga moderna farmaee utska . duvan i neke druge droge. odmah pasle b rarnlja osusili u sto tanjem sloj u u :tagrejanoj susnici na odredenoj temperaturi iIi stabilizovati . borba protiv raznih biljnih s tetocina. izvo(!enje rasada . kao. Vops te. Ph yloIocca d ecandra. na primer. a kad se osuse. korova i bolesti. bunici i drugim biljkama. Opste je pravilo da su droge utoliko losije ukoliko su starije. zemljista itd. Sasa. gajenje lekovitog bilja znaci velik napredak u farmaciji i medieini za p r a v i I n 0 i po s to jan 0 obezbedenje apoteka i farmaceutske industrije potrebnim koli ci nama dobrih droga ujednacenog kvalilela. ekstraktivnih materija i dr. otrovnost se poste·peno smanjuje i gcezava_ Osuseno lekovito bilje mora biti do b r 0 zap a k 0 van 0 i sklonjeno na s u v 0 In est 0 'koje se moze cesto provetravaJtk Mnoge droge moraju se cuvati hermeticki zapakovane_ . Kora krusine (Frangula) treba da odlezi bar godinu dana pre upotrebe. Digita li s. nelekovitim korama. durdevak.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 45 I Z b 0 r v r s t a. heterozida. Ali i tu ima izuzetaka. alkaloida u velebilju. poloiaja. treba s top r e. na primer. Kora s divljih cinhona sa Anda uvek je bila pomesa na s drugim. da bi postaia n c z a vis n a od raznih cudi prirode i nesolidnih trgovaea. jer j e lose susenje jedan od glavnih uzroka dobijanja droga slabog kvaliteta. bunika. ka/em/jenje. koren lineure s drugim divljim korenjem. vanHiju.industrJja proizvodi n epo S red n 0 0 k 0 s v 0 j i h tv 0 r n i e a sve s to moze dobra uspevati. T ran s p 0 r t n i t r 0 S k 0 v i divljeg bilja iz udaljenih besputnih kraj eva gotovo redovno izriose vise od same vrednosti droge p lacene beracima. Vecina se mora svake godine obnavlj ati drogom iz poslednje zetve. da se li st digitalisa iIi velebilja zameni s li s tom od grozboje. gorocvet. kamomila s drugim slicn~m kompozitama itd. varijelela illi hibrida. ispitivanje upotrebe k 0 I h i c i na (alkaloid u mrazovcu) i nj egovog u tIicaja na semenje raznog lekovitog bilja radi povecanja prinosa i procenta. j ed ic i mnogo drugo b il je koje sadrzi neposlojana jedinj enja iii se tesko sus i. odoIjen. salep s mrazovcem. a narocilo postojanog hemij skog sastava : visoka i stalna kolicina alkalo ida. sorala.Izbegavanje raznih zamena i primesa. ispitivanje mogucnos ti prilagodavanja i uvo(!enja u kulturu inostranog kvalitetnog bilja. Cis to cad r 0 g e. PAKOVANJE I CUVANJE LEKOVITOG BILJA_ UZROCI KVARENJA I GUBLJENJA LEKOVITOSTI Droge (osuseni delov i lelrovurog bilja) ne mogu se cuvali beskonacno. i sv i ostali pos lovi agrobio/ogij e i agrole/1I1ike mogu se uspes no izvoditi jedino gajenjem pod nadzorom strucnjaka_ I s to to vaii i za izbor mesta. .

e i oblika. In se kti . standardne veliein. Dobre su i postavljene kartonske kutije. Mnogim drogama se dodaju razna inseklicidna sredstva. Praskovi su viSe higroskopni (privlace vlagu) od odgovarajuCih droga . . mogu se cuvati u vreeama i kesama od viSestruke zilave hartije. diditija. pod utieajem svetlosti i vlage. pepeina.ka svojstva droge osec/jivija. Ukoliko su pakovanja manja. Tako se pakuju droge za izvoz. samlevene droge ne sarno da gube brzo miris. 1 i 5 {: e i druge nezne bi. top l ot a. durdevak. ·i sto kao i n es trueno susenje. goroevet. uostalom. Ukoliko Stl lekovita. aloja iii stipse. Rdavo pakovanj e. a ne u prasku. hloroforma i slieno. Treba ih pakovati u tamne staklene. otvorena ampula od dva do pet gra ma titrovanog digitalisovog lista brle potrosi i droga manj e pokvari i oslabi nego to is to lisee pakovano u tegliee od deset. Po potrebi i za kraee vreme. fostor-pento/csida. malo bezvodnog kaloijum-hlorida iii nekog drugog sredstva za upijanje vode. neznalacko branje. treba euvati cele. primorski luk. koje treba hermetieki zatvoriti (zaliti parafinom iii voskom). aunlevak. Korenje se pakuje u veee.l jne organe najbolje je pakovati u ciste metalne kutije. a semenje u manje vreee od ois1e tkanine.ki zapakovan e. razena glavnica i mnoge druge. ukus i boju nego i kolicinu alkaloida i drugih lekovitih sastojaka (rizOm navale. hermeticki zatvorene i·li u sanduke jednake. na primer. Digitalis. eventual no. m oraj u se euvati potpuno suve i hermeti(. jer se. postavljene dvostrukom debelom hartijom erne Hi tamnoplave boje. digi·talis. u metalne sudove. gorocvet. dvadeset iii viSe grama. Osetljive droge treba pakovati (kao. mirisna i organolepti(. plesni i bakterije napadaju mnoge droge. osobito kad se droge n e moraju nikud transportovati . slacicno brasno). utoliko su bolja. k i s eon I i ok i z v a z d u h a. j edie. R a zen u g I a v n i e u. praznina u kojoj je vazd'llh. i sve druge lekove) tako da ispune sudove da »mrtav prostor«. Zive. nee i s toe a I nag I e pro m en e t e m p er a t u r e. Sve farmakopeje za vecinu droga propisuju da prasak treba naciniti kad zatreba. p renos i euvanje droga. uzroei su n epoverenja koje jos i danas mnogi leka ri i farmaceutska industrij a imaju prema izvesnom lekovitom bilju. za medicinu veoma vazne droge. neposredno pre upotrebe. i to iii u vakuurnu iii u atmosferi nekog indiferentnog gasa (azota) . koji ce upiti svu zaostalu vlagu iz vazduha iii iz droge. Pre zatvaranja u sud m e tnuti kesu sveze pecenog kre(. bezvodnog gipsa iii silikagela. tj. Droge u prasku se mnogo brze kvare nego cele! Zbog velike usitnjenosti. bude sto manji. poreulanske iii gledosane zemljane tegle iii. dakle. .46 LECENIE BIU EM Najvazniji uzroc i kvarenja droga s u v I a g a. navalu i sve os tale droge eiji s e lekoviti sastojci brzo menjaju i gube pod utieajem vlage i ostalih spoljnih einilaea.a. u kesieu iii u supalj zapusac posude. utoliko treba vectl paznju obratiti na njeno pakovanje i cuvanje! eve e e. Male kolicine skupoeenih i osetljivih droga treba cuvati u ernim iii mrldm posudama. Zato ih treba euvati u dobro zatvorenim sudovima u koje se stavi. industrijske koliCine. s un ceva s vet l os t. hartije natopljene lepljivom masom u kojoj ima piretrina.

matienjak. Vazduh izaziva kvarenje droge. Ponekad se te pro mene vide i po spoljnim znacima.UPOTREBA LEKOVlTOG BrU A KROZ VEKOVE 47 Vlaga je jedall od glavnih uzroka kvarenja droga. usled eega nastupaju hcmijske promene i gubljene lekO\ni tih sastojaka droga. narandzino. hidrolize itd. u lose zapakovanoj drogi. Ultravioletni den suneeve svetlosti lma jako h emijsko dejstvo i moze. specifiena tezina i rastvorljivos t ulja usled slozenih i ponekad jos nedovoljno pozna tih uzroka oksidaeije. kondenzacije i polimerizacije.. VeCina enzima brZe i jace dejstvuje na visoj temperaturi (3~OO) . Primorski luk. Svetlost. Por ed tih vidljivih znakova nastupaju i takve pr omene koje se n e mogu eulima lako otkriti: izomerizaeije. boja. evet ljubiciee.te iii manje lekovi te. naglo hladenje. na prim er. Toplota takotle nepovoljno utice na mnoge sastojke droga. Zato se trazi da se ll zabrano bilj e s to pre i 5to potpunij e osu si i s to oolj e zapakuj e.i(Zazvati menjanje lekovitih sastojaka u nelekovi. kiciea. zelatin. Na primer. a vodene kapljice. nameito ona koja sadrZe mnogo terpenskih u gljovodoni'ka: terpentinsko. mogu izazvati zgrusnjavanjc vodenih para na unutrasnjoj strani suda. oks-i-do-pedukcije. skrob i vecina droga u prasku su manje-viSe hi groskopne materije. poviSena temperatura i vlaga potpomaZu oksidacije koje nastaju pod uticaj em kiseonika iz vazduha.. na eimetnoj kori se javlj aj u crvenkas te pege itd. na primer. dumbir. Ti~ rica. Zato treba sve osetljive droge pakovati u neprovidne sudove ili sanduke dobro oblozene debelom harNjom. ruze. azafetida i dr uge aromatiene droge gube vrednost. izblede. smole. jer upij aju veliku koli6inu vlage koja je prvi u slov za razvoj plesni i ak tivnost raznrh en-zima.i miris. Nagle promene temperature. jer na visoj temperaturi postepeno ali stalno gube etarsko ulje. Etarska ulja.e. vlage. slae iea izgubi ljutinu . kad padnu na povrsinu droge s labilnim sastojcima. p olim erizacij. Kolofonijum u prasku menja sastav i postaje manje rastvo rljill u pctroletru. Menjaju se . a n ekad nastaju i s tetna jedinjenja. Zbog toga se e. Safran. titrice. tragovi a m 0 n i j a k a i drugi gasovi u vazduhu. nana. izazva ti nezelj ene promene i na taj na6in smanjiti njenu lekoviru vrednost iIi je u izvesnim slueaj evima sasvim uni s titi. SvetIost s terllO ulice na vecinu droga. lavandulino i dr. . Smole u prasku se brze kvare nego eele.k ulja brzo usmole. ukus. Tu na prvom mestu dolaze kiseonik i own. koje se u vlaznoj a tmo sferi brzo kvare. limunovo. Iipe i drugi eve tovi menjaju i gube prirodnu boju. gumi-smole . !:laIr mi brzo se menjaju u dodiru s vazduhom i svetloscu. mogu pos~ati zariste odakle ce poceti kvarenjc eelog pakovanja. pokvarena razena glavnica moze da zaudara lIa amonij ak. konzistencija. zatim v 0 den a par a. Digitali s drZan u otvorenom sudu na sve tlosti brzo gubi aktivnost u sled razlaganj a lekovitih sas toj aka. beli slez poplesnivi i odaje odvra tan miris. Tim spoljnim einiocima treba dodati i unutrasnje. Zato se zahteva da. digitalis ne sme imati vise od 50. razne hemijske supstancije koje se nalaze u drogama i koje takode u i(Zvesnim okolnostima m cgu u drogama ._. Lekov iti sas tojei digitaIi sa i raiene glavniee brzo se menjaj u i gube pod utieajem enzima u prisustvu dovoljne koIi cine vlage.

titricino i druga ulja. 1ma godina kada se paraziti pojave u tolikom mnostVill da se mora izvrsi ti dezinsekcija. ricinusovo. osim u slucajevima hromogenih vrsta koje grade crvene mrlje na skrobnim drogama. Reavo zapakovane mirisne droge brZe iii sporije g u b e 5 v 0 j u a r 0m u . MUCOR.48 LECENJE BIUEM Hladnoca je i ZVrS!al1 nacil1 konz ervi sa'1ja. Raspoznavanje plesni vrsi se mikroskopom. 4.ikovanje pojedinih vrsta ovih parazita vrsi se lupom iii milk roskopom. ASPERGILLUS. Siva i cma 2 RAZN E PLESN I: I. ~ecera. O~k!rivanje i razl. PENI CILLIUM. Zelena plesan ima nerazgranate. nanino. STERIGMATOCYSTIC plesan imaju loptast sporangijum pun sicu~nih sp~ra.nzimi koje oni lu ce. Nisu sve droge ni svake godLne podjednako zarazene ovim insektima. Droge uni ~ tavaju iii sami organizm1 ili e. a plava plesan razgranate kondiofore u kojima su sme~tene spore. Retko se javljaju na korama i taninskim oporim drogama. anisovo. inulina i sluzi. ali u izvesnim ma snim i e tars kim uljima moze izazvat i promene sastava usl ed taloZenja iii kristalizacije ne kih sastojaka: riblj e. 21vi organlzm1: plesni. Insektl nagrizaju ~ Ul1istavaju najcesCe podzemne orgal1e 5 IIl!Ilogo skroba. Najcesce se javljaju sirni cry I i brasnem crv. ruz in o. bakterije i insekti. u nelwm primorskom pri. gume.i primaju mirise svoje okoline. Pojedine ples ni se medusobno razlikuju oblikom organa u kojima se nalaze spore. 3. maslinovo. j er sprecava razvoj mikroorganizama i insekata. Promene koje u drogama izazivaju bakterije nisu uvek vidljive. onda ce one primiti miris one droge cija je aroma najjaca i koja najlakse vetr·i. Crvici cesro nagrizaju mnoge droge. 2. narocito on ih koje imaju mnogo sluzi. Plesnl su cesta zaraza vla Zl1ih droga. skroba i slicnih sup'sta'llcija na kojima se ove sitne koncaste gljivice razvijaju i daju mno~tvo spora razne boje. pa cak i otroViDe droge.staniStu ili na samom . Lo~e zapakovana droga brzo ce primiti u skladislu. Ako u skladi~tu ima vise vrsta droga.

velik je broj c inilaca koji uticu na lekovitu moe svake biljne vrste. 6. BOR KHAUSENIA PSEUDO SP RETELLA brodu .UPOTREBA LE KOV ITOG BIUA KROZ VEKOVE 49 2a 2b INSEKT I KO. .corba 0 plot« iii uno drugo : »Nisam do· voljno bogat da nosim ode le od loseg s tofa. 4.Kao s to se vidi iz ovog izlaganj a . Budava droga se mora unist iti! ZakIjueak. Zato ne kupujte lekovito bilje od svakog. Biljke su vrlo slozenog hemijskog sastava.RANAR IA . LY CTUS BR UNN EUS . a ponekad i poplesnivi·ti. APADAJU DROGE I. Nas ovde interesuju sarno Ie· koviti sastojoi. petroleuma i drugih materija ja kog i posIoj a nog mi-risa. koze.l I . CALAN ORA ORYUE. FORM ICA RUFA. 5. 3. 7. Biljke su upotreb ljavane na l'aznim kontinenrima na osnovu iskustva stecenog kroz vekove. CAlANDRA (. pokvarene ribe. Nelckovite sastojke nauka 0 drogarna nazi va balastnim rnaterijama. A od le ka se. egzaktna nauka 0 lekovitorn bilju. lekovitih . trazi da budc dobrog kvaliteta. U V I a z nom skI a dis t u rdavo zapakovana droga ee se za kratko vreme ovlalili. da uvek i svakom moze pomoei. Zato velike svetske firmc ku· puju lekovito bilje sarno od solidnih proizvodaca prvoklas nih droga.. miri s kalrana . N IPT US HOLOLECES . STEGOB IUM PANICUM . tj.020.« Od lo~eg lekovitog bilja ne moze se nac initi dobar lek. Tada pocinj e eksperimen talna farmakognozija. 8. Na primer. l'TINUS BR UNNEUS . 2. o LEKOVITIM SASTOJClMA MEDICINSKOG BILJA Glavnije hemijs ke materije od kojih pOlice lekovilost bilja Sve do kraja XVIII i pocetka XIX veka gotovo se rusta ni~ e znalo 0 hemijskom sastavu lekovitog bilja i bilja uops te. efikasan. u raienoj glavnici ima svega 0. jer po onom narod nom: "Od loseg mesa . nafta lina . pre svega. do 0.2ool.

je sad moda. Starosedeoci kaZu da je to nekad bila privilegija Inka i plemenskih glavara.zi slalno susr e/ati? Ima eitalaca kojima su ovi nazivi strani i nepoznati. tako da se stalno o tkrivaj u nove materij e. Oni koji zvaeu kotiledone africke droge kole mogu cia podnesu veoma veIik napor. To su strueni. a te biljke se ipak u spe~no upo treblj avaj u u medicini. Kad studenti spremaju ispite. veCina gubi apetit. crnci stalno zvaeu svezu kolu i us led toga postaju neobicno izddljivi. Od starosedelaca tu naviku primili su vee prvi doseljenici iz Evrope. Evropljani nisu mogIi shvatiti izdnljiiVost starosedelaca. god. Pos le prvih cigareta zaboIi coveka glava.50 LECENJE BIUEM sastojaka (a lkaloida). ne oseeajuCi teret. Premda je u XIX i XX veku analjzirano nekoliko hiljada biljnih vrsta i otkriveno mnogo lekov itih sas toj aka r azn ih hem ijskih grupa. zahvaljujuei s talnom zvakanju kokinog IiSea. Posto se oni cesto i na mnogo mesta spominju u ovoj knjizi. ne zaduvaju se i mogu da izdne takav napor koji je belcu bio neshvatljiv dok nije i sam okusio kolu i upoznao njeno dejstvo. glikozidi (h etero zidi). Oni koji imaju zagus (astmu) puse cigarete napravljene od lalulil10g liSla. Istrazivaeki m etodi u hemiji lekovitog bilja iz godine u godin u se sve bne usavrsavaj u. avijatica'r i koji ne smeju zaspati na kakvom dalekom napornom letu. ne zamore se. elarska ulja i druge biljllc materije. Puse j deca. uopste. oni koji treba da prevale kakav tezak put na visokoj planini i. lanini. na zivi sa kojima ee se citaoci u knji. Sta su 10 alkaloidi. ALKALOIDNE BILJKE Mnogi puse dLLvan. vo svakom citaocu. svi koji treba da podnesu kakav velik napor. Preskot (Prescott) je 1847. naueni termini za delotvome sastojke droga. neki povraeaju (osobito deca) . da bi bilo razumlji. glad. znaei vBe od 99 0/ 0 svih sastojaka cine nelekovite. jer od njih potice lekovitost i otrovnost droga. medu njima i ta kve koj e preds ta\'ljaju pravu prekre tnicu u medicini i farmaciji (vitam ini. »jacaju tela i duh«. balastne materije. U JuZnoj Americi kokino LiSee zvaeu od najdavniJih vremena. Nelti tome primesaju jos i bi's ta bunike. prosto. ipak se jo ~ uvek javljaju nove biljke u narodnoj medicini raznih kontinenata eiji hemij ski sastav nije poznat. antibiotici. a sve ostalo (masno u1je. fitoncidi i dr. a naroeito naporno prelazenje preko visokih Anda. biva im lakse. saponini. Sheno je i sa mn ogim drugim lekovitim biljkama. zed i san. piju kafu ili caj. NoseCi na glavama ogromne terete dese tine kilometara. Ove droge okrepljuju. neee biti zgoreg dati bar bledu definkiju tih sastojaka. a dugogodisnji pusaci pocinju sve jace kasljati. uglj eni hidrati i dr.ake trave lobelije i kineske trave efedre. Pokusaeu da to izncsem najjednostavnije. kao i pre mnogo . Kasnije se to uZivanje rasirilo na sve drustvene slojeve. Kad popuse cigaretu. Dotle.) . I danas. malo ameI1i.). zabelezio da Indijanci mogu da podnesu veoma dug put noseci pri tom ogroman teret bez vidJjivih znakova umora. To . hormoni.

po desetak puta im s krecu paznju da se ne zaigraju kako ne bi gusciCi otisli nekud u korov da se najedu kukule. .injana.4Le cOf. cL//oi AUTUH/J. eellacioNNQ. U mnogim vojvodanskim kucama jos se odrfao ruzan i opasan obicaj .UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE S1 vekova. gorei od eemera«./JUTUN II. N dI/.~TR.fLE ~ ECALE C O!i.~ <. . tI • i4 • fA p" IIft i J DArU~A IU IaN" TIt!ACUJ( #:lOlCYIIJ. Njome je otrovan slavni filozof Sokral. Mnogi s labunjavi piju kina-vi no iii kapljice za jaeanje. kad ih boli trbuh.."'1 h .l DA T ' u lV '" ~ ~o . pa se naCi ne loptice.tCU V"I1.S C~ licloNiw( MAJw . Svi oni znaju za gorki kinin..clOM COAJiuAJ IoIlreuiA-tllJ.e~ .. ec.Alutu ALKALOION E BIU K. a li za sada jos uvek n cpozn ata ko lici na kokinog li sca za zva kanj e. 101. Neki su dobijali kinin i u obliku injekcija. GVt". kad pustaju u prolece decu s guseicima na ledine. "'ico t't COJJirtJH JlQPfll ".tl/~ A L II viol . kreea i vode. Oni koji boluju od eira u stomaku piju praskove u kojima je glavni lek ekstrakt dobijcn od b eladone. Stariji svet je mnogo bolovao od malarije. a Indonezan i u betelu.f .A /01 0 loll UH A. Naroeito oni koji su nekad sluiili vojsku u Makedoniji. Kukuta je velik otrov. Ml/adoN~ 8EllaD AeoNitu" Y'R.kuvanja maka« i davanja maloj deci ka-d plaeu. Scopolia. kad imaju greeve. kad ne mogu da spavaju. GuseiCi su naroeito osetljivi.t. a naroeito kad pesice treba preci visoke Ande. STR. Kukuta je bila sudski otrov At.:::. Ciji je glavni sastojak tinktura od kininove kore.J AP .{US Nige~ ~C. Smrvlj enom liscu koke doda se -oesto malo biljnog pepela. koje se zvacu svuda i svakom prilikom. usled eega dolazi do pojave teskog trovanja. carJ/loLfco. crnci u Africi uiivaju u zvakanj u kole. 'dta.4rUH 1119£UH CO!ch . pa i do smrti.E U JUGOSLAV IJI Vojvodanske majke.A'!Joe . Isto tako.4-a. T. 0 NIJ.Ii!!l. pUNic". u Jui noj Americi potrosi se svake godine ogromna.. Cobaneici i goroseee prevare se ponekad pa se najcdu primamljivih i soenih bobica od iste biljke.

na misiju mokracu. cinhonin.kaloida. OtrowlOst cemerike potice od prolovera/rina. Kukula je otrovna jer irna nekoliko alkaloida. Otrovnost i lckovitost velebilja. od kojih je naj vazniji i najotrovniji konin (od latinskog naziva kukute. . a pored njega ima jos nekih dvadesetak drugih.52 Kad covek oka~ ljavi . u jednoj pariskoj apoteci. Najva7. jervilla ~ drugih al. ali se u terapiji ne upotrebljavaju svi alkaloidi. ta/we i bunike pOlice od aLkaloida hiuscijamina. Sve te. alropilla. vezane u bilju za razne organske kiseline i za tanine. Jedie je otrovan i lekovit. Paprika je Ijuta zbog alkaloida piperi. Duvan je Ljlll1t i otJrovan zbog alkaloida niko/ina. Cemerikom planinci trujru jedan drugom kokosi da im ne cine s tetu u zitu. Cemerikom i duvanom lece sugavu i vasljivu stoku. stavske. ergoloksina. Lekovitost. ljutina i gore ina ovog soka poticu od alkaloida helidonina. i jos mnoge druge biljke su otrovne i le kovite zbog toga sto sadrie razne a I k a I 0 ide. Danas ih je poznato vise od 500. najotrovniji i najlekovitiji .nije droge se dobijaju od bilja koje ima alkaloide. Otuda tako veli>ka vaznost alkalo1dnih droga u terapiji. papaverina. hemijske i fizioloske osobine. Tokom nekoliko narednih godma XIX veka otkriveno je desetak drugih alkaloida. Neki se poeinju i polusinteticki proizvoditi u fabrikama lekova. Alkaloidi se obicno lako ras1varaju u alkoholu.njih viSe od stotilllu poznatih i mnogo jos nepoznatih . Svi navedeni. a teze u vodi.nalaze se u raznom bilju sirom cele Zemljine kugle. i rnnogi drugi a'lkaloidi . opore materije. Nauena farrnacija pocinje otkrieem morfina u opijurnu 1803. skopolamina Ij dru~. Co· niwn maculalum). Nikotin i koniin su tecnosti. I nisu sve gorke biljke otrovne. alkalnog karaktera. Mi imamo fabriku opijumovih alkaloida u Skoplju. LECENJE BlUEM traii od apotekara praskove kodeina. U rnakovim caurama ima j kodeina. manje vainih alkaloida (kinidin. U makovim caurama lima !'a!lJ1ih alkaloida. U kininovoj kori glavni lekoviti sastojak je onaj gorak alkaloid kinin. narceina. To je najvainiji opojni alkaloid. na jeziku ·izaziva peckanje i utrnutost zbog pl'i's utnog alkaloida akonilina.). god. Vee ina alkaloida je go r k 0 g uk usa. Glavni lekoviti sastojak kate. jz nje curi narandzasti mlecni sok ljutog ~ gorkog ukusa. Kokino lisee izaziva ono cudno dusevno raspolozenje usled prisustva alkaloida kokailla.mortin. eaja. Kad ozlediite rusu (Chelidonium majus). heleritrrina. otrovnost. Ali nisu svi podjednako toksicni. a medu njirna je najvazniji. cinhonidin ii dr. Zbog koruna ~ukuta zaudara na rnisevinu. fizicke. narko/ina i jos dvadesetak drugih alkaloida manje medicinske vaznosti. Raiena glavnica je lekoV/ita j otrovna zbog alka'loi'da ergotamina. kristalne iii amorfne supstancije bele boje. Mrazovac je lekoviit i otrovan 2ibog alkaloida holhicina. U fabrikama lekova alkaloidi se ekstrahuju i'z droga na razlicite nacine i preciSeavaju komplikovanim metodama dok se ne dobiju ciste. lrole i matea jeste atlkWoid kotein. Sve su to supstancije slabo baznog. U bilju ima jos mnogo drugih supstancija koje su gorke. Mnogi su veoma vazni lekovd. nui im gorcina potice jedino od alkaloida. Gotovo svi su manje ili vise 0 t r 0 v n i.w. i onih koje su otrovne.dr. ergom elrina i . Mnogi alkaloidi su vee toliko ispitani da im se zna hemijska konstitucija.

ovi lekovi se zbog toga mogu do biti sarno u apoteci na recept lekara. tj.UPOTREBA LEKOVlTOC BIUA KROZ VEKOVE 53 Upotreba alkaIoldnlh blljaka I ~Istih alkalolda. Medicinska upo treba alkaloidnih droga. Naprotiv.Hn (hormon nadbubrezne zlezde) deluju kao s imp a t j k 0 m i met i c i. zlezde itd. Scopolia i dr) deluju suprotno. hipnotik-a.Akonitin (Aconitum) izaziva na jeziku peckanje i utmutost i. Mus karin (Amanita muscana). skopolamin i drugi tropanolni derivati midrijatienih solanacea (Belladonna. alkaloidi koji deluju kao narkotika. sedativa (skopolamin) iii analgetika (morfin) u terapijskim dozama paralisu funkcije 1110zga i mozdine. draZe parasimpatikus. Efedrin (Ephedra). pilokarpin (Pilo carpus). Datura. ali je njiho y broj iz godine u godinu sve veci. m Atropin. Izvesni alkaloidi draZe iii paralisu vegetativni i autonomni nervni sistern (parasimpatikus i simpatikus). jer svaki alkaloid ima svojstveno farm akod ina msko dejstvo. . usporavanju peristaltike i ublazavanju greeva creva (spazmolitika). jer su i u malim dozama jaki otrovi. odnosno hioscijamin. dejstvo koje se ocituj e pojacanim lueenjem znojnih (dijaforetika. suiavanjem zenice (rniotika). . tj. Neki alkaloidi deluju na periferni nervni: sistem. organe koji rade bez upliva nMe volje. tj . Pojavom vitamina. kofei!l1 i strihnin u terapij skim dozama nadrazuju razne funkcije centralnog nervnog sistema (analeptika). pre svega. Strychnos) i kol1!in (Conium) paraliSu motome zavrsetke. zbog eega odredeni dec tela moze postati neosetljiv na bol (lokalna anestetika) . Kokain (Co ca) paralise senzitivne nervne zavrsetke. Alkaloidne droge se sve viSe koriste u farmaceutskoj industriji kao sir ovine za ekstrakciju eistih alkaloida. u usporavanju srcanog ·rada i snizenju krvnog pri. U terapijskim dozama alkaloidi su dragoceni lekovi . sudorifika) i pljuvaenih ilezda (sijalagoga). Na primer. tinktura. ekstrakta i drugih galenskih preparata. tako da i dalj e spadaju u vrlo vaine prirodne lekove koji se koriS>te u savremenoj terapiji. par a li s u par a s imp a t i k u s. dejstvo koje se oeitujc u smanjenju lueenja znojnih (antidijaforeNka) i pljuvaenih zlezda (antisij alagoga). kao sto su srce.tiska. alkaloida i nj ihovih derivata veoma je raznovrsna . 0 kojima terapeut mora voditi raeuna priliokom prepisivanja i upotrebe ovih vaznih lekova. dekokta. s pecifiene fizioloske osobenosti.j adren". pojaeanju peristaltike zeluca i creva itd. AlkaIoidi deluju na jednu ili vise funkdja organizma utieuCi. U interesu narodnog zdravlj a. prosirenju bronhija. i sve m anj e u apotekam a za izradu praskova. krvni sudO\'i. ezerin fiizostigmin (Physos tigma). na nervni sis tern. u prosirenj u zenica ~ para·lizi a komodacije (midrijatika). deluju kao par a s imp a t i k 0 m i met i k a. najzad. tiramin (Secale cornutum) . u proHvnom su skodljivi i opasni. antibiotika i si ntetsk ih lekova upotreba alkalo ida i alkaloidnih droga jc poslednjih nekoliko decenija nesto smanjena. iilluza. Hyoscyamus. arekohin (Areca) i dr.Gotovo sve a lkaloidne bilj ke su tako jako aktivne da se smeju u potrebljavati sarno po uputstvu i pod nadzorom lekara. ubrzanju sreanog rada i pulsa. Kurare (Chondrodendran. draZe simpa- . jezik otela i pos· t ane neosetljiv.

ar~koli. a atropin ublazuje i prekida napad bronhijalne astme. sto je od osobitog znacaja u slucajevima kada preti . Kolhicin (Colchicum) deluje na metabolizam mokraene kiseline. Anabasis i neke druge biljke sa- . pre svega. lekovito sredstva koje potpomaze izbacivanje sluzi iz pluca. bronhija i u'aheja. Slieno deluje i kofein. a kofein(Ca. pojacava i poboljsava disanje (respiratorni analeptik). flea) kao sreani analeptik. N. tj . U ve60j dO'lJi deluje kao sredstvo za povracanje (emetik). teobromin i teofilin (Theabrallza). spomenuti ergometrin. Od alkaloid.opasnost da'se disanje zaustavi. a ko fein (Ca· dejstva. Veratrum. zbog cega se daje protiv akutnog napada uloga (gihta. Strihin i brucin deluju i kao tonika iii roborancija. Kodein (Opiul7I} upotrebljava se radi ublazavanja i stisavanja kaslja (antitusik). tj. paralizatori ma. skopolamin i atropin deluju protiv povracanja (antiemetici). podagre) . tj. . Slicno deluju i hinin i hidrastin (Hydrastis).terice.Sabadilla.ikQtin (Nicatina) najpre nadrazuje. a donekle i kofein deluju kaa diuretika. Rezerpin (Rauwolfia).Naprotiv. a i kao ekspektorans. derivati ksantina.n i arekaidin (Areca catechu) deluju Ipno~iv crevnih paraztta (anthelmintika). . iii posle porodaja kad ne dolazi do skupljanja materice. Hinidin (C i nch o /1a) daj e se kao lek pro tiv s rcane aritmij e. Ergotamin (S ecale carnu/um) I i jorumbLn (Yallimba) delu:ju supratno efedrinu . . suzenja krvnih sudova time povi ~enja krvnog pritiska. supl'otno efedrinu i adrenalinu koji suzavaju krvne sudove i time poveeavaju krvni pritisak (vazakonstrukcija) . Staphisagria. rj. sredstvo koje pojacava rad srca u slucajevima kada do de do nJegovog naglog popustanja. Nicotiana. Purinski alkaloidi. pojacavaju grcenje materice. upotrebljavaju se neki alkaloidi opijuma (papaverin.Naprotiv. morfin) i atropin. pros irenja bronhija i zenica i usporava nj a peristaltike. alkaloidi cemerike (V eratrum) i pa paverin (Opium) smanjuju krvni pritisak time sto izazivaju sirenje krvnih sudova (vazodilatatorija). sredstva koja stisavaju suvise jake grceve materice. · Hinidin (Cincha/la) daje se kao lek protiv srcane aritmije. jer svojom ogrom· nom gorcinom pojacavaju apetit slabim i iznurenim. Emetin (I pecacuanlla) deluje kao specificno sredstvo protiv amebne dizenterije. osobina koja se koristi za vreme porodaja kada grcenje materice oslabi iii prestane.! koji deluju na organe za disanje t·reba spomenuti lobelion (Labelia) koji nadrazuje. usled cega dolazi do ubrzanog rada srca . Medu alkaloidima koji deluju na matericu treba. Peletierin i drugi alkaloidi nara (Punica granatum). on deluje i kao hemoterapeutik na plazmodije malarije (paraziI icid). a zatim paralise ga nglij e vege tativnog sis tema. sredstva koja poboljsavaju izlucivanje mokrace iz organizma. kao antagonisti. ergotamin i druge alkaloide razene glavnice (Secale carr-Hlll/m) koji deluju kao uterotonika.54 LECENJE B LUEM tikus. parali ~ u simpatikus i zbog toga spadaju u grupu s imp a t i· k 0 lit i k a.

i uli digitalis sa Rudnika.naju divno evece l1url1evak iii l1urtlic (Col!vallaria majalis). durdevak i razne vrste cligitalisa. za njegov f ivot i rad. i to bas oni divni sitni cvetiCi s to lice na sitan biser. gorocvet sa Det. koji se pod utieajem fermenata sto se nalaze u tim biljkama i u prisusivu vode razlaiu na secere i na etarska ulja ljutog mirisa i ukusa. U rukama nestrucnjaka. a dmgi za 'Povecanje zetvenih prinosa stvaranj em pO'liploida (kolhicin) . Svi se njime kitimo. vunasti digitalis iz istoene Srbije. Peyotl sc koristi u eksperimenta lnoj b iologiji. Po gradovima mnoge domaCiee znaju da prave senf iii mutar od bele slacice. Durdevak jc u rukarna lekara i apotekara spasonosan lek. A . Mladi pupoljci s topole i Jablana upotrebljavaju se za lek uglav· nom zbog jednog slicnog glikozida. nek i alkaloidi se koriste i u poIJ opnvred l. Kad struzete ren ili seckate luk. Jedno vreme se vrbova kora upotrebljavala kao lek proti'" maiarije. Brdani u prolece jedu sremuS. a malo ko od nas zna da je durdevak lek za sree is. kukurek I i onaj diiVIl!i. eremus (Allium ursil1um. Jastrepca i dui eele Fmske gore. a kumarin je proizvod nastao razlaganjem . I danas razni narodi zarke Afrike truju strele strofant usom. nego otrovi. rotkve i rotkvice. Ali seijaei. U tu svrhu ona je u XIX veku ispitivana i iz njene kore izolovan je glikozid sa i i e i n. Poznato je da su sve te biljke Ijutog ukusa.d ne biljke im aj u vrlo vdik znacaj za Coveka. Stari narodi su kukurekom trovali strele kad su iSli u loy iii kad su medusobno ratovali. Kod nas se j ede mnogo luka. Kad nekoga »uhvati u krstima«.UPOTREBA LEKOVITOG B IUA KROZ VEKOVE 55 drZe alkaloid e koji ta kode deluju kao paraziticidi. divlji iIi medvedi luk) zbog ljutog ukusa slienog luku. Sve navedeno bilje je lekovito i otrovno zbog prisustva raznih k a r d i 0 ton i c nih g I i k 0z ida. Jecl m za um s !avan j e raznih parazita na kuJturnom bilju (nikotin. a strofantus je takode lek za sree u ·rukama -apotekara i lekara. Nije prazna prica cia je najlepse spavati na mirisnom senu.nim sumama. a b rucin kao vanredno osetljiv reaktiv u a na litickoj hemiji za dokaziva nj e minimalnih kolicina nitrata. nazebe. GLIKOZOIDNE BILJKE Svi po7. Eto. O S In1 eeste I. iijander. sve te. raz!10vrsne. anabazin). toliko yam suze oci da morate iziCi iz sobe.lk a lo i. cobani i drugi Ijudi bliski prirodi dobro vele kad tvrde da ne Rlirise svako seno podjednako prijatno. To im je prva prolecna salata j ujedno prva vitaminska hrana. Miris sena potice od raznih etarskih ulja i od k u mar ina.iblats kog peska i iz Cortanovacke sume nisu lekovi ni lekovite skovine. . Seno zaista mirise. Pianinari znaju i divlji durdevak po mracnim i vlaz.to kao i onaj cr~'e l!i digitalis sa Vogeza i iz Svarevalda. i jos mnoge druge biljke sadrZe sum po r neg I i k 0 z ide. stavljaju mu na bolna mesta slaCicinu kartu iii eievaru od slacicinog brasna. Stotine vagona ovih droga potrosi se svake godme u fabrikama Iekova i u apotekama za proizvodnju raznih lekova za jacanje srea. a li sarno spol j a {protiv vasiju i slicnih inseka!a-parazita}. upotrebe u tera piji. Mnogi vole ren.

I to< I{ Lot 0 FF . Njena lekovitost pot ice od go r k i h g 1 i k 0 Z ida: eritaurina i eritrocen taurina. Slatke jagode rastu 'pored same gOl'ke k icice. gorCicu iii .· PoLY~+L. jer j e to i danas. a najviSe u zdraljevini i1Ii kokocu (Meli lo/us officinalis).4 Ell. Kicica je lekovita.sl Pil. Za Jecenje groznice kicicu upotrebljavaju i na Durmitoru. prosto. iako je gorka kao kininova kora i druge alkaloidne droge. L4NHi . organs&ih materija koje hidrolizom daju secere i cijanovodonik iii. za i7. ali nije otrovna. Zbog toga se ove dye droge upotrebljavaju u obliku toplog caja protiv nazeba.4 'N~e.UNlIS ~NVU>lt'1JS LIQ<lIT/ITlot PIlIMUL. kao i u vreme -kad je Dositej planoinario po SIN-+PfS j"".'AI~ lei" ~ONI$ T!Jg. cijan.trava od grozn·ice. Besnoj kobili. kajsije) upotrebljavaju se za proizvodnju lekovite gorke vode. Fruskogorci j e sasvim ispravno nazivaju .. Gorki badcni i semenje iz kosticavog divJjeg i nekaiemljenog naseg voca (viSnje. U cvetovima ZOve i lipe irna g 1 i k 0 z ida k 0 j i i z a z i v a j u z n oj en j e. breskve.f HETEROZIDNE BlUKE U JUGOS LAVIJI Fruskoj god. a na prekookeanskim brodovima pacove da ne bi preneli kugu iz Indije.56 LECENJE BIUEM jednog glikozida. Kumarinom parfimi ~ u skupocene duvane. glavni narodni lek tog kraja protiv groznice. poznati otrov kojim dezinsekcioni zavodi po stanovirna truju stenice.azivanje ~to jaceg znojenja.. . Kad leti berete ukusne ~umske jagode na mestu gde je okupator isekao divnu borovu s umu. "!. u Iablanici ispod Prenja i Cvrsnici na Neretvi.uv~ lifl. u Belom Potoku ispod Avaie.travu od gromice« (EryiJraea cenlallriul11) . Gorcina ovog semenja i 's pecifican miris »na gOl'ke bademe. naici cete i na kicicu.. poticu od c i jan 0 g e net ski It g 1 i k 0 z ida.. UN oL Dig . ~I/Ul>IFLollo4 )lfLIIOrtls PltllNIIS SPINOS4 ~. Kumarinskih glikozida ima u raznom divJjem bilju koj e raste po senokosima. tj. gorke kao pelen iJi cemer.

go roe vet. koji 'Uma raznovrsnu tehnicku upotrC!bu. To su .ula). razni samponi i druga sredstva za pranje kose sadde uglavnom saponin iz korena ove nase biljke. purpurni i neke druge vrste dIg I t a I I s a. Slankamenci ovaj koren nazivaju »bilj e«. Zbog toga su je i nazvali H erba lanaria.j postojana pena kao sapuniea (sapo na latinskom znaci sapun). S nj~ se s~ i? a kora i upotreblj ava protiv zatvora. Ii jan d e r. Isto tako. jagorcevin e. kako je tamo nazivaj u. bde sapunjaee Hi. Ako sc mala . Vunasti. jos bolje. Iz IOga kon:. fine vunene i druge skupoeene tkanine o d zivotinjskih vlakana ne smeju se prati sapunom (jer je em alkalan i najeda. Glavru leko-lltl sastoj ei u ovoj kori su a n t r a h i non ski g I i k 0 z i d i. pojavice se obilna i postojana pena. Sa Deliblatskog pes. pricaju stariji Ijudi iz Siankamena.i jedan iii vise molekula jedinjenja koja ne pripadaju secerima. dakle. kao i glikozidi i alkaloidi mogu. divizmc i mnogih drugih biljaka.iJ1!j sapun-trava (Saponaria officinalis). dobija se obilna . »aglikoni<c.e dro. uveo ga je engleski lekar Vilijem Viteri. Istu takvu penu dobicete i od semena kukolja.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 57 mm.jJene. jer je purpurni digitalis prvi usao u terapiju. d u r d e v a k. Ako sapunjacu Hi. »Kad smo bili deea. I brezov list je lekavit zbog saponina. Divizmom deea truju u plicaeima ribu i onda je rukama hvataju i nose kuci da spreme rucak jli veceru.glikoni«) . divljeg kestena. Zbog osobine da daju penu slicnu sapunima. Divizma je o t rovna zbog saponina. ovaj saponin trljate medu dlanovima s vodom. Tu se ponekad nalazi .ka iz"ozi se svake godine po nekoliko vagona korena bele saponarij e.ge koje del£ljU na srce. ove supstancije nazvane su »saponini«. U seoskim bastama jos se nailazi na mali kutak s evecem. dakle. bioti i lek i otrov. kao kad uzmete najbolji sapun. dobijen ekstrakeijom iz sapun-korena. a ne znamo da je u n j ima glavni sastojak saponin. Is ti glikoziLii se 'l1alaze i u plodovima pasdrena (Rhamnus cathart ica). kukurek i neke druge biljke sadde heterozide koji u terapijskoj dOli deluju ton ie n 0 n a s r e e i spadaju u s t e r 0 i d ned e r i vat e.mali jos stari Rimljani i upotrebljavali su je za pranje vune.i belonoga . I saponini. Heterozidi iii glikozidi su slozena organska jedinjenja koja se lako razlaZu pod utieajcm razblaZenih hselina iii hidroliticnih enzima dajuci pri tom jedan iJi viSe secera (.na vachl se IS a po n i n . upropascuje vlakna i tkani'l1u). Sve zavisi u cijim su rukama. Slatki koren pored slankamenackog grobl ja olaksava iskasljavanje zbog pri. za urC!di- Po sumama po red Dunava. Ti·se i drugih reka raste sib krusina (Rlw- vanJe stoh ee. »slajer-trava« . Ova grupa se naziva jos i digitalisova iii digitaloidna.Za medicinu su najvaznije one glikoz~dn. I ona se peru kad se sa vodom t rlja. nego raznim preparatima. razne vrste s t r 0 fan t usa.s utnih saponina.ls fral5. daju mu da zvace ovaj :lut i sladak koren. . cuvaJi smo ovee i zvakali bilj e dok nam ne ud ari pena na us ta«. Sv.ng (William Withering) . Kukoljevo seme je otrovno zbog saponina zvanog gitagin. "rio le po evece. Upotreba. To rni i danas cinimo. Daninoc se zbog saponina upotreblj ava za lakse iskaSljavanje. jer joj evece i granciee sa semenjem podsecaju na slajer (veo) (Gypsopltila panzculata) .kolicin a kakve saponinske droge 'prokuva u vodi i malo duze mucka. Cim neko okasljavi.

povraeanje i nepravilan puIs. Ove droge pojacavaju i normalizuju rad srea u slucajevima kad su njegove kontrakeij e oslabile i postale nepravilne_ Ove droge deluju i diureticno. Apocynaceae. Ako se ova prasina duze vremena udiSe. slatki koren i neke druge saponozidne droge upotrebljavaju se. pi:revina. U veCoj dozi uzete digitaloidne droge deluju otrovno i mogu izazvati smrt (npr. Osim toga. jer stUffilu%raju bronhijalnu sekreciju. Kad se suve saponozidne droge drabe.Razni saponozidi u razliCitoj meri draze sluzokozu usta. jer 's aponozidi jako draze sluznicu organa za disanje (sternutatorno dejstvo). tako da dolazi do nagomilavanja iii kumulacij e. zecji tro.. jos s u Arapi upo lreb ljava li primorski luk za trovanj e pacova. adonorm Ii dr. zbog toga. moze doci do upale organa za disanje i ociju_ Sitniea. . melju iIi tueaju.Zbog nepostojanosti heterozida sve kardijaooe droge moraju se cuvati slo suvlje. poj edinacno iIi u smeSi. god in e. 2-3 g digitalisovog lisea Hi 15 m g digitoksozida) . hermeticki zapakovane u tamnim mrkim ncprozirnim posudama na suvom i hladnom mestu.talisa deluje !>poro i dugotrajno. di'V izma. ali im je zajed ni cko da sadrZe vrlo srodna s t e I' 0 i dna h e t e r 0 z i dna j ed i n j e n j a (genoli sa C1!3 i C24 ) i da sv i deluju na srca ni mi sic : u te ra pij skoj dozi su lekov i za sree. rastavie. U poslednje vreme upo't rebljavaj u se i koneentrovani ekstrakti droga bez balastnih materija: totadigitalis. momju se cuvatU pod kljucem odvojeI1lO (rem edia separanda). Ral7£tI1(. Ove biljke pri Jadaju razn im biljnim [amilijama (Scrophu lariaceae. jer se ovi heterozidi cvrsto vezuju za srcani mi sic. Ranije su za lek upotreblj avane d roge. Kao prvi znaci nepodnosljivosti i trovanja javlja se gadenj e. terapij skoj dozi kardiotonicne droge pojacavaju rad srca kad ovaj postane nepravilan j nedovoljan usled raznih oboljenja.u laceae. Liliaceae) i raznim rodovima i vrs tam a i policu sa raznih kontinenata. Svojstva i upoh·eba. dijatorezu j jace lucenje iuCi. njihova prasina izaziva neizcldljivo kijanje.58 LECE JE BrUEM 1785. . Lanata-heterozidi vunastog digitalisa lI1emaju kumulativno dejstvo i deluju bde. posto su otrovne. njegovo dejslvo pocinje tek nakon ne koliko casova i traje i vise od 24 casa. cime se postize kompleksno dejstvo. osobito u slucajevima srcanih edema. Strofantozid G iii uabajozid deluje jos brie. ali ne duie od jedne godilfle. zeluea i ereva i izazivaju pojacano lucenje zlezda. a s razvojem far maceutske industrije u novije vreme sve se cesce koriste cisti hete rozidi . a lek "je znatno jev.. List purpurnog digi. zbog cega se daj e u slucaju akutne srcane slabostL Cuvanje. u malim dozama kao ekspektorancija. . sporo 's e eliminisu i nove doze digitalisa zaticu stare. jagorcevina. U maloj. a ernacka plemena u A[rici razne strofantuse i druge apoeinaeee za trovanje strela i kao s udski olrov. Inace. breza i neke druge saponozidne dToge izazivaj u pojacanu diurezu. Senega. daninoe.tiniji od ci'S tog heterozida. a uzeti u vecoj kolicini su o trovJ za sree. vee posle nekoLiko trenutaka. Sva kardiotonika koja se prakticno upotreblj avaj u u terapiji su biljnog porekla.

samponi i slicna kozmeticka -srecLstva sadrze saponozid e. Mirisemo ga i kit. odo/jen. Za ribe. Ribe su izvanredno osetlj ive i podleZu vee i od veoma slabih koneentracija saponozida. za izradu penusavih Iimun ada. MIRISNO LEKOVITO BILJE Svi volimo mirisno cveee. pre svega. Na laj naci n se moze objasniti zasto je dej s tvo cis tih a lk aloida. tripa nozome. peekanje. Pozna to je da cesto de/uje kao Iek i Iepa rei:. i dobra vest. Zbog svoj ih tenzia-ak tivnih osobina saponozidi smanj uj u povrsinski napon. nana. majkina dusica. To su. saponozidne droge i saponozidi ipak ne upotrebljavaju protiv raznih parazita hladne krvi. morac. i . . Saponozidi se mnogo koriste u indus lri j i. jer saponozidi draze kozu. Zato se razoe saponozidne biljke od najdavnijih vremena upotreb ljavaj u za pranje meS lO sap una. kao s lo su svilene i vun ene. pogotovu oka. Zbog toga je u prisustvu saponozida u o rganima za varenj e upij anjc lekova. rulvica. Imaj u ogromnu moe adsorpcije. Kar:lkteristicno je za sve saponozide da izazivaju hemolizu.imo se njirne. rad i cega mueka nj em 5 vodom mnogo pe l7e i imaju svojS lvo da emulgiraju tecnosti. uzrok lezi u znatnoj otrovnosti saponozida i prema coveku i zivotinjama tople krvi . draze nje i obilno lucenje tecnosti. sa mpona i drugi h kozmetickih i higij enskih proizvoda. od nj ih se izraduj u penusavi ras tvori za gasen je pozara. he tcrozida i dru gi h c is lih hemijskih sup s lancij a drukcij e u izvesnim prilikama od delovan ja iSlih u prisustvu saponozida . osobito ako se upotrebc parenteralno. pa rameeij e i mnoge druge zivotinj e hladne krvi saponozicli su mnogo veti otrovi nego za zivo tinje tople krvi.obralno. o lrova. Sto se. pa lime olakSavaju i ubrlavaju upijallje tarmakodil7amski akti vn ih supstancija. vagine i rektuma. el-ve. Pored toga sugestivnog dejstva. Na sluzokozi izazivaju oseeaj tapline. pogo lovu one koje inace Lesko mogu preve ti u emul ziju. a jos vise sluznieu. nosa. mogu biti skodljiva. gorocvetom i ne kim drugim drogama . Saponozidi su protoplazmatski otrovi. Ova osobina se kori5ti kao reaktiv: ribice za dokazivanje i doziranje saponozida. Zbog toga su osobito otrovni ako se u zivotinj ski organizam unesu paren teralilo . Miri5 eveea je oduvek privlacio covekovu paznju. Saponinski preparati se osobito eene za pranje osetljivih lkani na. uha . malicl1jak.i omiljena pesma 1 kita divnog mirisnog cveca dUl1esena teskom bolesni ku. Vee nekoliko rng/kg deluju smrtonosno a ko se upotrebe int ravenozno. inace izvrsna higij enska sredstva. Iii rica ----' . DULom stalnom upotrebom ova. Narod upotrebljava razno cveee ne sarno za kieenje nego i za lecenJe_ I zato ga gaji i voli. hmeIj.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVL 59 Saponozidi poveeavaju propU!Stljivos t ee l1ja G poveeaMaij'll lucenje tccnos ti u raznim organima i tkivim a. Gotovo svi losioni. toksina. razna eta r s k a u I j a sadr2c i takve sastojke koji su stvaran lek. kao sto je to slucaj sa di gitaliso m . anis. mast·i i drugih materija mnogo brze i potpunije. pored svega toga. zabe. U vrtovima ga negujerno i pazimo kao s to cuvarno ma lo dete. oman.

iniji. Aromaticno bilje. iako je pojavom prvih sintetskih mirisa u J. u r~ preparatirna. Miris im potice od etarskog ulja raznog hemijskog sastava .60 LECENJE BIWEM i drugo lekovito bilje. jer su prirodni mirisi f. . Pinen. ipak proizvodnja prirodnih aromaticnih m a te rija sve vise raste i po kolicinama A I c D VAKUUM OESTLLACIONI APARAT i po vrstama.kih mirisa. LEVO: BOCA ZA HVATA NJE ETARSKIH UWA LAKSrH 00 VODE DE!.{IX veku postojala opasnost da ce vestacki proizvodi potisnuti prirodne. svi pokusaji da se prirodno ulje ad pitorne nane zameni.i razmovrsnih yes· tackih mirisa kao ishodne supstancije. Na primer.NU: ZA ETARSKA UWA TEZA UD VODE Premda iz godine u godinu sintetska organska hemija daje sve veci broj vrlo raznovrsnih veiitac. citronelal. smesom prirodnog ill sintetskog mentola i rnentilacetata (cak i u istoj razmeri kao u prirodnorn ulju) ostali su bez us-peha. komed icinski i privrcdni znacaj u svetu. Prolzvodnja mirisnog bllja i etarsklh ulja. I NDUSTRJJSKE BOCE. a u XIX i XX veku osobi to e tarska ulj a i njihovi derivati dobijaju sve veCi famla- FLORENTINSKE BOCE ZA HVATANJE ETARSKOG UWA PRILIKOM DESTILACIJE. 5toga nema opasnoS'ti od hiperprodukcije mirisnog bilja i prirodnih etarskih ulja. eugenol. ve6inom poznate hemijske grade. linalol i bezbroj drugih sastojaka prirodnih etarskih ulja sve viSe i raznovrsnije sluze sintetskoj industrij. diskretniji i zbog toga vise traieni i skuplje placeni od sintetskih.

. izazivajuci pri· liv krvi ~ crvenilo na mestu aplikacije. osobito ana koja imaju fenola i estara. I.napitaka. higijenskih. imaju jaca iii slabija anlisepli(. moder· nizacija i povecanje :livotnog standarda zahtevaju svakim danom sve vecu.+-. Mnoga etarska ulja draze kozu.J PARNI lJE!:>TlLACIUNI A~AR. mehurove i rane (ulja sa sumporomJ. . linimenata i sJ.Jica. . uop ste. majkine du!lice. zbog svojih lekovitih sastojaka. Vlja ad timijana. Industrijalizacija. privredni znacaj. profilakticnih. dejstvo I upotreba. Ulje od san tala . Znatno vece kolicine mirisnih bi· Ij aka potrosi industrija etarskih ulj a . maraca. alkoholnih i bezalkoholnih .. kozmetolosk ih.. Racuna se da j e njihova god isnj a proi zvodnj a u sve tu veca o d 30 rniliona kilograma.. V vecoj dozi neka etar· ska ulja izazivaj u zapaljenje koze. par· fimerijskih i drugih proizvoda. lla (alllibiolicna) svojstva. anisa. c. karanfj. RAZBIJAC PARE . sredsta· va za uiivanje i dr.AT potrebe proizvounjc lekova. ne uracunavaj uCi ovde oko ISO miliona k ilograma terpentinskog ulja..icnih lekova za spoljnu upotrebu.. oko 3 miliona kilograma raznih derivata izoluje se iz elarski h ulja za SIGURNOSNA CEV .Etarska ulj a imaju svetski farmakomedicinsk i i.escu i raznovrsniju upotrebu sve slozenijih »kompozicija«. Aromatizacija vecine s intetskih proizvoda danas je neo· phodna. stvaranje vecih i guscih naselja i... tj. Zbog prijatnog mirisa mnoge aromaticne droge i etarska ulja sluie kao korig encija. Mnoga etarska ulja. a reflektol'llo i jacu sekreciju zeludacnog soka i na taj nacin povecavaju apetit i bolje varenje hrane (siroka i svakodnevna upotreba bibera i drugih zacina).. za razliku ad masnih ulja koja deluju suprotno. sredstva za popravljanje mirisa i ukusa mnogih neprijatnih lekova. belog luka i drugih droga izlucuju se preko organa za disanje i na taj nacin vrSe njihovu dezinfekciju.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 61 Farmakomedicinskl I prlvrednl zna~j.allo lucenje pljuvacke. uopste. a pogotovu sluzokozu. V terapijskoj dozi etarska ulja iza· zivaju u us tima poja(. upotrebljavaju se za izradu raznih galenskih preparata. Osim toga. Izvesna ulja ulaze 1I saslav raznih melema. Mnoge mirisne biljke.

ulje od odoljena. ulje od kleke.\ " "' \ :.SBKREClONA DLAKA NA LlSTU PELARGONIUMA.62 LECE NJE BlWE M i nekih dmgih biljaka. "b ~2 3 6 9 RAZNl TIPOVI SEKRECIONOG AlPARATA: I SEKRECIONA SUPWINA U EPI· KARPU POMORANDZE I DRUGI H AURANCIACEA. illje od t itrice je izvrstan sedativ.. perslma.SEKREClON'l KANAL U BORU. al1tiflogistik i an tihistamirzik iiltd.CELIJE S ETARSKJM UWEM U LlSTU KAMFORA.7 .SEK'R.SE· KREC I'ONA DLAKlA NA LlSTU LAVAINDULE. 3 .~ '.l ' t<.S. 8 . kamfor j e analeptik.ECIO NA SUPWLNA U LlSTU EUKALIPTUSA" 4 CELI1E EPIDERME S ETARSKIM UWEM U K1RUN ICNOM Ll5TICU RUZE (ROSA SEKRECIONA ZLEZDASTA DLAKA NA LISTICU NANE . r u tvice i belog luka deliuje umirujuce. 5 SEKRECIONA DLAKA NA LIST U ClSTU.SEKREClONA D'-""A NA Ll'STU POGOSTEMUM.ht o· 1~ :g. 9 . 10 . vrsi dezinfekciju uro-genitalnih organa.. hmelj a.SEKRECIONA DLAKA NA L1STU MAJKINE DUSICE .2 . !J2 . Etaa-ska ulj a od gorkih ba- 1 2 1.SEKREClONI KA· N AL U PLODU STITARICA . 6 CEN TI FOLIA) . ". celera i kopilnja'kia deluje diureticno. II . . 2 .'.'\ .

. Uop~ l e. a za ulja granicne vrednost. Od masnih ulja razlikuju se isparljivoscu i aromaticnim mrrisom. jer su vrl o s lozenog hemij skog sastava. ali se po tradicij i ovaj naziv do danas odrZao. VAZNIJE M. Etarska ulja nemaju gotovo niceg zajednickog sa masnim uljima. pored ostalog. da Ille sme Jrnati manj e od 35"10 ni vise od 62"io linalil-acetata. 15parljivost. Na ~ a .ie i bio povod da im se u XVIII veku da naziv »e tarska ulja«. trazi koliko najmanje mora imati etarskog ulja. Etal"ska ulja su isparljivi proizvodi prijatnog mirisa dobijeni iz raznog bilja. hemijski heterogene sme~e. miTis i jo ~ neke druge fizicke osobine ucinHe su da su ove. svrstane u jednu prakticnu tehnolo~ku grupu.. elarska u lja imaj u veoma raznovrsno farmakodinam sko dej stvo.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 63 dema.lRrSNO LEKOVITO B LUE U JUGOSLAVlJI i inostrane farmakopeje dalju obavezne standardne metode ispitivanja i ocenjivanja kvaliteta oficinalnih aromaticnih droga i e tarskih ulja_ Za svaku drogu se. zeleniceta i erne slacice vrlo su jakog fizi olo~kog dejstva i mogu izazva ti sm rt. ~to . izves na ulj a im aju po 30 i vi~e sas tojaka koji ni sll uvek farm a kodinam sk i sinergis ti .i glavnih sastojaka. dotle su etaTska ulj a vrlo slozene s me~e alifatskih i ciklicnih jedinjenja. « Za ulje od lavandule. za ulj e od pitome nane na ~a farmakopeja traZi da "mora sadrZavati najmanje 50"/0 ukupnog mentola od toga ni manje od 5"10 ni vi~e od 21"10 etarski vezanog mentola . Dok su masna ulja smese gLieerida mas nih kiselina. Na primer.

Kasnijc su se javile mirisne vode. BlUE SA SLUZlMA. korijandra . ruzmarina. . a nasona i nekih drugih biljaka poznata su u svetu. cvet i list crnog sleza i druge droge ciji je glavni lekoviti sastojak 5 I u z. uboj i opekotinu stavlja se sluz od lane l10g Hi dunjinog semena. fQfAlICUlUH 1)ulCe PlAJut PIN" s. U pocelku se koristi lo sarno divlje. Kod HrNT"'" pp . Taj broj j e iz godine u godi nu sve vec i. Na cir. kamilice. Protiv kaslja daje se i list podbela. Kad se preko leta medu decom jave dosadni prolivi.S HfNT1f. CQRJo1NJ?P UH dFi&US f1 L6HY. GUMAMA I PEKTINlMA Kad neko okasljavi iii promukne. lavandulc. tako da se danas upotrebljava vise ad 2. grglja i pije beli sl ez. idirota.1 'lilg . nane. korijandra (oko 3. za aromatizaciju raznih napi· taka.000 hektaral.t pr· GlHNOHILL TII"NUf YUI9~1!'S fOfNICUllJlI JUIiIPFrlt/S eO"'HU~/5 /'OF/i lcU<UII VULgur HEW. CORMNDtflN 51T' PINUS 1>1r. a u XVI veku u Evropi se proizvodilo desti lacijom s vodenom parom dest!tak vrsta etarsk·ih ulja. Jugoslove nsk a Ullja od za l· fije. kozmetickih ulj a i smola za ulepsavanje i u druge svrhe.! pp . daje im se da piju salep. a kasnije se poce lo gajiti razno mirisno b ilje .<t1l. BIUEM Aromaticno bilje je od najdavnijih vremena privlacilo painju coveka i on ga je poceo upotrebljavati za lek.000 hal. bIt· Le"c~beVIIS HEAlTH"" GLAVNA PODRUCJA PRUIL VUUNJE cTARSK l1-I UUA U JUGOSLAV IJI nas raste nckoliko <s totina vrsta mirisnog bilja. :Jl/NI1'E8J!5 /IJN![ . moraca.64 lECENJE. zacin. izepa i drugog mirisnog bilja. NENT1/" bit · MAT'(. kamilice. Poslednj ih godina se pre lazi na planta· zno gajenje nane (oko 5. kleke.000 vrsta.

IS lu~ pokrivaju.Jjni organi upotrebljavaju se za ~ tavlj enje koze. siSarke d "'a2nl drugi biJjni organi su oporog ukusa. . gumama I pektlnlma. jabuke.U bi'Jju ima . sluze kao izvrsni emulgatori. agar. orahove ljuske.ka Imva. cerova. plodovi borovniee. orahova d druge kore ~eg drveca i voca stezu usta kad ih zvace te.i omekSavanje. protiv opekotina. za jacanje i '51. opore jabuke. zbog cega su se od najdavnijih vremena upotrebljavale u medieini za lecenje upala sluzokoze usta.i kao da je )'podmazana«. koprivin list. Musmule. srdobolje. Hibiscus esculentus L. SvojoOl viskoznoscu. koren trave od srdobolje (TonnenI ilia). cefelin.Upotreba guma. sluzi i pektina i droga koje sadrze ove supstancije zasniva se na njihovom 6vOjstvu da upijaju znalnu kolicinu vode i time bubre datiu6i koloidne. protiv raznib katara i proliva (salcp. Upijajuci vodu. U farmaceutskoj praksi gume i sluzi se koriste pri izradi tableta. divlje kruske. a neke su (arapska gum a i '5luz iz bamje. Kao sredstvo la vlaienje .ljivi laksallsi. kao i za lak~e iskasljavanje. beli i erni slez. koje sc u nauci 'l1azivaju tan i n u. Zbog te oporosti razni bi. za bojenje i za lek. ielea. laminarija desetostruko nabubri a da pri tom ne izgubi svoju zi lavost (viskoznost). ruzin evet. 2lbog cega se koristi za bezbolno prosirivanje rana i drugih otvora na telu i time lak ~eg vadenja stranih predmeta. uboda. jabuke i drugo divlje voce. za bde zarasCivanje rana. Mukoidne (sluzne) droge deluju kao emolijentna topika. Deluju Ikao blagi i ne~lrod. uj eda. osobinom da na sluzokozi obrazuju ncprekil1ut film. sluzi se 'kori:SJte za lecenje katara organa za disanje J zdrela. hajdu{. jer mebanicki aktiviraju peris taltiku ereva. sisarke sa hrasla. Vlaieci s luzokozu ereva. TANINSKA I SRODNA POLIFENOLSKA JEDINJENJA Hrastova. oskoru~a. ~to je od znacaja za lecenje hronicne konstipaeije (zatvora). Ollada hrastova kora. biljni mukoidi olak~avaju i ublazuju svoje laksativno dejstvo (pektini. koja je.dekst·r anu«. pihlijasfe.razlicitih fenolskih supstancija. dunja. KUlllarion. pilula. Morfin. zeluea i oreva. i . karagen. uostalom. jer unutra ~ nja povr~ilna ereva postaje skliska .). dunj e i dr. glavni potro~ac guma. dunje. Neke su slobodne. oblaiu i stite sluzokoiu ublazujuci razna zapaljenja. Najti- . Svojim izrazitim koloidnim svojstvima mukoidne supstancije »pok rivaju«. Gume imaju ~iroku primenu u tekstiJnoj industriji.) predlagane kao zamene za krvl1u plazmu. kora i list. dajuCi s vodom Zilave koloidne rastvore. Njihova oporost J lekov itost poticu od tih ~tavskih materija.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 65 Dejstvo I upotreba bilja sa sluzima. jer imaju svojstva slicna . po~to u erevima bubre i tako svoj im volumenom podstrekavaju ereva oa zivlje pokrete. maskiraju Ileprijatan ukus lekova. psihotrin i neki drugi alkaloidd imaju <i fenolske funkcije. oporog su ukusa. Droge s fenolskim jedinjenjima. a neke vezane na razna druga jedinjenja. koren od srcenjaka. emulzija i drugih lekova. seme lana i sitne bokviee). ro~cic i ramo drugo oporo biJje slilZe u medieini kao lekovi protiv proliva. jasenova. viskoZl1e teenosti. .

66 LECENJE BIUEM picnija i najrasprostra njenija poli fe nols ka j edinj enj a s u tan ini. . izrada tanalbina od tao nina i beIanceta iz jajela i dokazivanje tanina pomocu zeIat·ina. Na ovom principu se osniva i kvantitativno is· pitivanje tanina . Salicilna kiselina se cesto nalazi u obIiku mirisnih estara iii heterozida. maj. cia· juci nerastvorijivo. Od anetola poticu prijatan sladak ukus. hidro hinol. Upotreba taninskih droga. pirogalol i piro· katehol. Hidrohinol je glavni lekoviti sastojak Iisca izvesnih erikacea. a sa hromalima smetle laloge. nepromocivo postojano jedinjenje koje ne Iruli i ne bu· bri (princip stavIjenja koza). karvakrol i mnogi drugi miris ni i le ko viti sas loj ci razn ih e la rs kih ulja su fenolL Mnogi fenoli sa secerom grad e he ter ozide (a rbutozid. Eugenol je gla· vni mirisni i antisepticni sastoj ak ulja od karanfilica. Na· ziv »t ani n« ne oznacava neko poznato i tacno defini'5ano hemijsko jedi· njenje. cubra. koj e s u same po sebi lek iii ul aze u sastav raznih lekovitih prepara ta . topoIama i drugom oporom drvecu·. To je vise jedan zbirni organolepticki.i anisa. Derivati floroglucinola u nava1i i nekim drugim drogama deluju kao anthelmintika. Imaju slabija iii j aca anti· septicna svojstva. slave koiu.). Taninske: opore. ga l· na i neke druge kiseline. vranHovke i nekih drugih biljaka iz porodice usnatica. floroglucinol. stipticne iIi adstringentne droge. Glavni deo tanina potrosi se za stavljenje kola. Najizrazenija imaju hidrohinol. sa feri·solinta daju plave iii zelene.Tanini iii stavske materije su polifenolna.kine dusice. tehnicki naziv zadrZan do da· nas. fizicka i hemijska svojstva: oporog ukusa. laloie soli Idkih melala i vec5inu alka· loida. Antioks idaciona svoj s tva raznih fenola su !·azlicila.ina su sastojci »pirogalnih tao nina«. U medicini se za ·s ada koristi jedino tan in dobijen od alepsk~h sisarkL Dejstvo tanina je drukcije od delovanja taninsk·ih droga. Salic il na. S belancevinama (npT.ili zelen talog). rne tilar· butozid.Taninske droge sluZe za proizvodnju tanina i za lecenje. floroglucinoI je vezan i u mnogim tani· nima i heterozidima. TimoI i karvakroI su gIavni miris-ni i lekovi·ti (antisepticni. timol. saponozida i drugih supstancija. Euge· nol. salikozid i dr. Sa feri solima daju bojene reakcije (najcesce play . Vecina zajednickih hemijskih i farmakodinamskih svojstava tan ina zasniva se na pri· sustvu fenalnih junkc(ja u njihovim molekulima. sa zelatinom) tanini se jedine talozeci ih. jer u biIjnim organima osim tao nina ima i mnogih drugih sastojaka. koja imaju izvesna zajednicka organolepticka. Zbog toga je farmakodinamsko dejstvo .. bIag miris i lekovitost ulja od moraca . antihelmin· ticni) sastojci tlmijana. Pirokatehol je vezan u obliku he terozida u raznim vrbama. PirogaIoI i eIagna kiseI. Fenoli sa alkalijama daju u vodi ras tvorljive fenolate. bezazotna. gde se nalazi u obliku heterozida ar· butozida i metiIarbutozida. takode imaju fenol ske funk cije. kao sto je i ime etarskih ulja. . slozena i raznovrsna jedinjenja biljnog porekla. hemijski takode vrIo heterogenih. smole (rezina·ta noli) i dr. razni an tra hinonski de· rivati i mnoge druge prirodne sups tancije. Polifenoli kao redukcione sups ta ncije imaju antioksidacio na svoj s tva i tako u biljnoj celij-i imaju izves nu zastitnu ulogu.pomocu nestavljene koze u prasku. smola.

oevrscuju epidermu i smanjuju njenu osetljivost i sekreciju (npr. i tanini imaju izrazen afinitet p rema bela neevinama. stete po covec.ivilz.i ma razne zastitne supstancije (Iizozim.infekciona moe fonnaldehida i lanina. eritrin) koje .voj il.i organil. kao i druga polifenolska jedinjenja. ne truli itd. a pogotovu sa sluznieom. Na ovom svojstvu osniva se del. zbog cega suse slumieu. Taniru. Oni doprinose postepenom mehanickom odstranjenju klica iz erevne sluzokoze.am. gurna. imaju redukciona svojs.ama bel. Tanini deluju wltidijaroicno. kao sto su izvesne gljivice.renje. skroba i drugib balas tnih 'S astojaka. a delovanje droge spo rij e. eime se moze objasniti vekovna upotreba oporih droga za ublaiavanje i leeenje baeilarne dizenterije. nif. tanini grade nerastvorljiva jedinjenja velikih molekuJa.ama. zbog eega mogu da se upotrebljavaju kao antidoti pri trovanju ovim supstancijama jakog fizioloskog dejstva..UPOTREBA LE KOVlTOG Br UA KROZ VEKOVE 67 cis tog tanina b rie. U dodiru s kozom. ANTIBAKTERIJSKI SASTOJCI VISEG BILlA Antibiotici u visem bilju (fitoncidi) Antibiotici su lekovite hemijske supstancije il. Zivotinje stvaraju u svojoj krvi. raznih f. jer j~vaJju suiavanje krvnih sudova i stvaraju eep od zgrusane belaneevine krvnog seruma.vesnilz vrsta mikroorganil. imobilisu razne kliee i toksine i tako zaustavljaju i lokalizuju njihovu aktivnost. Slieno formaldehidu. Ziva bica su sposobna da stvaraju hemijske sastojke koji mogu da sprecavaju razmnozavanje skodljivih i neskodljivih mikroba. neras tvorljiva evrs ta jedinjenja koja cine da us tavlj ena koza ne upija vodu. smanjenje znojenja nogu i drugih delova tela). pre svega. Antibiotici su hemolerapijski . jedinjenja koja su sposobna da unWe iii sprece ral. Tanini imaju i slaba anestelicna svojS>tva ~ time ublaza_jru bolove III oJ1gam~ma za va. oseca se oporost i suvoca koze i sluznice. zbog cega deluju kao antio~sidaI1lSli. alge i viSe bilje. Talozeci belaneevine u sluzokozi usta. Na amino-grupu u polipeptidnom laneu belaneevine vezuje se umesto karbonilne (aldehidne) iz formaldehida. pektina. rede lisaji. vezuju se na aminokiseline dajuci tanate (»Albuminum tannicum « i:l:i »Tannalbil1um «). aktinomieete i bakterije. Ispod te »vestaeke pokoZice« postepeno s e s tvara nov epitel.n ina. tanini blokiraju. Tanini deluju i hemoslalicno.tva.ih orgallil. hidroksilna (fenolska) iz ta. U slueaju opekotina tela. Slavljenje koze zasniva se na talozenju belan eevine pomocu tan ina. taloge. ne bubri. Taloze6i belaneevine na oboleloj ozledenoj sluznici iii kozi. properdin. d ugotrajn ije i r edovno blale zbog prisus tva sluzi. taloze alkaloide stvarajuci nerastvorljiva jedinjenja. Tanini su ads tringenlni. zlezdama i drugim organ. pomocu tanina se moze naeiniti jedna vrsta zastitnog filma od nagradenog kompleksa protein-tanata. Tanini.olovane il.utieu na mikrobe. komplekse sliene onima koji se javljaju pri stavljenju koze. neposrecinije.

etarska ulja) vee i mnoge neisparljive materije.i danas uspesno karistimo izvesne prirodne lekove ne poznavajuei im hemizam. P. koje je dao Tokin. ipak. podloga i dr. insolacija. Kad se . Osim toga. Veliki i brzi uspesi u terapij. Otkriee antibiotika u gljivicama i mikrobima unelo je jos viSe svetlosti. i antibiotici) da in-vivo sacLLva (terapijske) osobine I. da se ti sastojci nalaze u raznim delovima biljke i da antibakterijska svojstva biljaka zavise od Inllogih spoljnih i unutrasnjih cinilaca.ti da izmedu klasicnih antibiotika i fitoncida nema velike razlike. bakteriofage. mesto. Covek je na osnovu vekovnog iskustva upotrebljavao biljne sokove. na nize i viSe bilje. osobito tanini i druga polifenolska jedinjcnja.i privremeno su zapostavili proucavanje antibakterijskih svojstava viseg bilja i uops te bilja sa hlorofilom. dao naziv fitoncidi antimikrobnim materijama v. onda nam to uliva nade da ce se u medicinskoj praksi pojaviti i fitoncidni preparati. i mehanizam bioloske aktivnosti je veoma srodan.j nekim dntg.i ma u vidu da je u pocetku i sa klasicnim antibioticima takode bilo mnogo muke.izvesne mini maine antibioticne osobine. Od otkriea morfina poCetkom XIX veka do danas ucinjen je na polju biohemije bilja veliki napredak. ISPARLJIVI I NEISPARlJIVI FITONCIDI lako sve veei broj naucnih radnika na Zapadu prihvata naziv titOllcidi.68 lECENJE BIUEM aktivne supstancije koje nastajlU Icaio proizvodi metabolizma l. I sam . Odmah treba pri'ZIlati da najaktivniji antibakterijski sastojci dobijeni iz viSeg bilja iii gube antibioticna svojstva hoad u k. ne znajuei za hemijski sastav tih prirodnih lekova. temperatura. tako da su antibakterijski sastojci viSeg bllja ispitivani i u poljoprivredi i stocars·tvu. Laboratorijski je prouceno nekoliko hiljada vrsta viseg bilja i dokazano da je mali broj analiziranih biljaka koje ne bi imale bar . Dokazano je da antibakterijska svojstva imaju ne sarno isparljive (oa primer. Ti ogledi u humanoj. a u novije vreme cak ni u SSSR-u nije jasno iskristalisana definicija antibakterijskih materija viseg bilja. lake se 0 titollcidima (B. klima.oje je pokazivao in-vitro.im antagonistirna iii su tako otrovni da su svi pokusaji da se uvedu u terapiju za sada propali. kasice i ekstrakte za lecenje raznih bolesti. a pogotovu 0 njihovoj hemijskoj konstituciji.rvi dodu u dodir sa enzimima j). Pojedine zivotinjskc eelije imaju sposobnost da unistavaju mikroorganizme. postoji analogija Iwmijske grade izvesnih antibiotika izolovanih iz viseg bilja i klasicnih antibiotika. ipak se vee do sada moglo utvrdi. Proucavano je delovanje antibakterijskih sastojaka iz viSeg bilja na mikroorganizme. Tako.iseg bilja) jos prilicno malo zna. velerinskoJ i biljnoj medicini dali su izvesne po~itivne rezultate koji su ohrabriH pionire ovih istrazivackih radova da nastave i produte zapocete ogle de. pored ostalog. kao sto su nasledne osobine. god. M: . a za lek koji se daje u obliku injekcije (dakle.ivih organiZllma. ni na Zapadu. na domaee i laboratorijske zivotinje i na coveka. Pozna to je da se za svaki lek trati da nije otrovan za coveka. na viruse. Tokin je 1928. Poslednjih god-ina se·i na ovo polje hemije i farmakodinamije bilja obraca sve veea paznja.

a zatim drugi narodi). Na primer. Do Pasterovih epohalnih otkriea 0 sterilnosti i stel"ilizaeiji namirnica.) i balsama. Do Pastera.Takvih i slicnili primera se u novije vreme sve vise navodi. etarskim uljem treba. To sc vidi i . Anticko konzerv. izmima i dr. smatrao je da su fitoneidi is parljive supsta ncije. pre svega. osobi. ..to nji'hovih etarskih ulja. Tek kasnije. i to u toku od svega nekoliko minuta avo dejstvo je POtpWlO.iz cinjeniee sto je covek to mirisno lekovito bilje poceo gajiti. one blvaju ubij ene vee posle 20-25 minuta. etarskih ulja (Arapi.) J postepeno odstranjuje ulje destilaeijom s vodenom parom.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 69 Tokin. Aromaterapija u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi uzima sve veeeg maha i sve vise bazira na cksperimen talni m ispi ti van j ima. izvadenog u jesen. rad eCi u pocetku s belim lukom. Ebertovom bacilu dizenterije . ako se simo iseeka i zgnj ec i list breze (Betu la) oj kad se toj kasici priblizi na 2-3 mm kap vode koja visi na staklenom prutieu i u kojoj se nalaze posejane protozoe. kad se nacini kasiea od svcie rut vice (Rilla graveolens L. sacuva namirniee. primeeuje se da fitoneidna moe nimalo ne opada. topole. Na primer.isanje namirniea i balsamovanje mrtvaea osniva se na antisepticnoj moCi raznih mi-risnih sastojaka biljaka. kolere. Prvi pisani spomenici 0 leku i lecenju ukazuju na to da je covek oduvek smatrao da izvesno aromaticno (mirisno) bilje ima »zastitnu«. tifusa i drugih .iii moze hidrolizom pomoeu enzima dati izvesne ispa rljive mate rij e koje prelaze sa vodenom parom iii vetre na ob icnoj temp era turi . Nesumnjivo je da prijatan miris sarenog eveea ima uvek sugestivni i psihoterapijski efekt i da svaki lekar mora racunati stirn. IIi ovaj drugi primer: kad se nacini caj od iseekanog svezeg korena luben icarke (Sal1guisorba officinalis L.). obraea se sve veea paznja na proucavanje hemijskog sastava raznih mirisnih biljaka. ISPARLJIVI FITONCIDI Mirisno bilje je oduvek privlacilo covekovu painju. dimio i oblagao meso raznim zacinima koji svojim mirisom. borom i drugim biljnim materijalom koji im a etarskog ulj a . raznih aromaticnih (mirisnih) smola (tamjan. breze . covek se borio s velikim teskoeama da konzerviSe. biljka koju nasi pl a ninei upotrebljavaju protiv uj eda zmije). za vreme velikih epidemija kuge. Medutim. profilakticnu moe. da odS1rane razne insekte koji prenose zarazu (insektifugno dejstvo) i da svojim antisepticnim svojstvima sprece kvarenje namirniea koje nastaje pod uticajem raznih fermenata. dakle. sto znaci da pored isparljivih u toj biljei ima i neisparljivih antibakte rij skih sastojaka. od otkrica antibiotika. Neke mirisne biljke koje imaju fitoncidna svojstva ne gube svoju aktivnost ako im se odstrani etarsko ulje. u novije vreme. . osobito meso. covek je solio. i Tokin i mnogi drugi istrazivac i prime tge da neke biljke imaju antibioticna svojstva iako u njima nema etarsk ih ulj a iii drugih isparlji vi h materij a. ovaj caj (infuz) ima bakterieidna svoj stva prema Salmonella para typhi A i B. osobito protiv zaraznih bolesti. kao smrvIj en svez list hrasta. bozura. karanfilie i sanlalovo drvo u Aziji itd. Osnivaci mnogih religija (vera) koristili su antisepticnu moe mirisnog bilja (bosiljak oko Mediterana. erne ribizle itd .

Jedan mHigram (mg) alicina odgovara oko 15 internaeionalnih jedinica penicilina. smalrajuci 10 kao najbolju predohranu i u normalnim prilikama. Premda je poslcdnjih godina mnogo radeno na proucavanju hemijskog sastava raznih vrsla luka. upotrebljavaju se i neki drugi preparati dobijeni iz belog luka. a pogo(ovo u vremenima velikih epidemija. a zatim osusenog luka u prahu itd. rotkVd i mnogom drugom bilju koje nam sluzi kao hrana iii zacin i u ci ju zastitnu moe go tovo svi narodi imaju tako veliko poverenj e. nauka 0 fitoneidima je i poeela (oko 1928. u Nemackoj se pocinju upotrebljavati u obliku salate i druge biljke iz iste porodiee. Tromalit se upotrebljava za lecenje organa za disa nje i mokrenje. Kinezi i drugi narodi mnogo cenili kao »zdravu hranu« presno bilje ljutog ukusa.000. Uostalom.i i neisparIjivi . Ren je lek zbog istog saslojka. ernog i neki h drugih vrs ta luka koj i hidrolizom daju isparJjive ant ibakterijske sastojke. ipak se jos ne poznaju svi sastojei ni belog luka. koji se nalazi u crooj slacioi. nekad Rimlj ani. Tek poslednjih godi na ob raca se veea paznja i na proucavanj e antibioticnih materija koj e ne velre. epoha i kontinenata. Osim alieina.000 prema grampozitivnim i gramnegativnim bakterijama. pre svega e tarsk ih ulja borova i drugog ernogoricnog drveea. medu kojima najveeu antibioticnu moe irna alicin. Svi sencvoli irnaju jace iIi slabije antibioticne osob~ne. lake alicin ima tako sirok spektar anlibakterijskog i fungicidnog dejstva. njihovih isparJjivih sastojaka..i je.r iajvise i najpolpunije proucavane antibaktedjske materije i osobine belog luka (Allium sativum L. . Neosporno je da su . To isto vazi i za sve os tale preparate belog i dru- . Industrija ga je nazvala tromalit _ Ima veliku bakteriostaticnu moe na gramnega tivne i bakterieidnu moe na grampozitivne bakter. garlic in. Iz njega je dosad izolovano nekoliko isparljivih fitoneida. Grei. sluze odavno kao antiseptiei i konzervansi. njegovog etarskog ulja i raznih proizvoda dobijenih enzimatskom hidrolizom. Iz lista dragoljuba dobijeno je sumporno etarsko ulje. jer i one imaju zastitnu moe. cak i u razblazenj u 1 : 1. isparljiv. pogotovu ako se daje parenleralno (u obliku injekcije).) proucavanj em antibioticne m06i isparljivih sastojaka bilja. Antibakterijska moe alicina ide od razblazenja 1 : 85. jer je otrovan.).000 do 1 : 125. tzv. Potrebno je naglasiti da je drugacije dejstvo alidna. god . Biljke sa sumpornim jedinjenjima. a zatim belog. Osim dragoljuba. a dragoljub u iste svrhe kao salata od svdeg lisea kao dijetalna hrana.70 lECENJE BrUEM Pos lednj ih dvadesetak godina eksperimentalno je dokazano bakteriosta ticno i bakterieidno dejstvo mnogih mirisnih biljaka. Svi senevoli. kao sto su alizatin.000. Na taj naCin je : naucnim metodima dokazana opravdanost vekovne upolTebe izvesnog mirisnog bilja u zastitne (profilakticne) i kurativne svrhe. gorusiai.Ljutina i lekovi tost b ele i erne slaciee poticu od senevola.iooij anida. isto kao i danas mi . sativin i drugi. dakle. Proucavajuei komparativnu (uporednu) etnomedieinu raznih naroda. a drugacije samlevenog luka. afiHwt. do!azi se do zanimljivog zakljucka da su. senevolima. on nije mogao dobiti neku siru primenu u terapiji. ali je njihova antibioticna moe znatno slabija.

da se aktivnost menja u toku vegetacije itd. a zaltim aldehidi. berberina. NEISPARLJIVI FITONCIDI Iz smilja je dobijen smolast mirisan ekstrakt tzv. zivih i osusenih rnirisnih biljaka. treba naglasiti da je ozlette'1a ziva biljka najaktivllija i da antibioticnost opada susenjem i starenj em .lnoj medicini se i danas. . vranilovka. Najzad. Zbog toga se arenarin trazi u poIjoprivredi i cveearstvu (hortikulturi) . nasa majkina du§ica. Osim celih i samlevenih. bosiljak i dr. trave od srdobolje i mnogih drugih biljaka. oporih materija hrasta. njihove saro likos ti i nepos tojanosti. nadmorska vis ina.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 71 gih vrsta luka. eefaranti. kolhieina.i oticnu moe apomortina. cubra i nekih drugih biljaka koje imaju timola ill karvakrola. Tallini i srodna polifenolska jedinjenja su nosioci te antibakterijske moei. anetal . jove. srcenjaka. I drugi fenoli u etarskim ulj ima. Etarska ulja. Za sada se cini da fenoli. ima veliko poverenje u zastitnu i lekovitu moe majkine dusice. Problem mirisnog bilja i etarskih ulja j e veoma slozen zbog velikog broja sastojaka. arenarin. nc bi trebalo zaboraviti ni antib. stimulira nicanje par"Jajza i s titi biljke od napada bakterioza. vranilovke. ali da ni dYe vrste ulj a nemaju is ti spektar i istu antimikrobnu moe. tlo. bosiIjka.Mnogobrojni laboratorij ski radovi poslednjih god ina ukazuju na to da ne koliko stotina vrsta proucenih etarskih ulja poseduju jace iIi slabij e antimikropne osobine. cera. aldehida. kao i pre mnogo vekova. Osim toga. vrsena su uporedna proucavanja antibakterijske moei etarskih ulja i pojedinih njihovih sastojaka. Primeeeno je da etarsko ulje od iste biljne vrste nt:ma istu ant ibakterijsku moe i da to zavisi od mnogih cinilaca. hinil1a. alkohola. I ne sarno to. kao sto su eugenol u. a izgubio olrovnost. kao sto su hemi jske iIi fiz ioloske rase Hi varij eteti bilj aka (na primer. Odavno je poznata antibakterijska moe stavskih. koji ima osobinu da zaustavlja razvoj mnogih mikroorganizama. preventivi i dijetetici. za koje se odavno zna da su moena antisepticna sredstva. da se resi krupno farmae eulsko pitanje izrade prepa rata koji bi sai5// vao s lo POlpul1ije i s la duze svo ja prvobitna antibiotiena i fungieidna svo jstva. dakle. estara . vreme berbe i nacin destilacije itd. etaR'Skog ulja karanfiliea. fenola. kiselina i drugih supstancija. U nasoj naroc. emetina. ne treba zaboraviti da su etarska ulja vrlo s lozene smese alifatskih. dva fenola.). ketona. Os laje. ketoni i es tri imaju najizrazitija antimikrobna s\"Ojstva. Kao i u slucaju drugih fitoncida i u slucaju mirisnih biljaka. Juglon iz lista i Ijuske oraha i njegovi metilirani derivati takode imaju antimikrobnu moe. aromatskih i hidroaromatskih jedinjenja i da se sastoje od raznih ugljovodon ika.1a i nekih drugih aLkaloida koji imaju vel'fk medicinski znacaj. klima.i z moraca i anisa obj'as!l1ljavaju vekovnu neprekJidnu upotrebu ovih droga u narodnoj i skolskoj medicini. Stephania eepharal1fha postal"<l je odjednom .

opisane su im fizicke i hemijske osobine. Nisu ret ki s lucajevi neopreznosti od infekcije materijala. Proucava se mogucnost gajenja biljaka bogatih fitonci dima na javnim mestima. Medutim. dakle. Mnogi fitoncidi su izolovani. dakle. primenjuju razlicite m etode rada i. dobili su razlicite rezultate. nacinjeni su i drugi preparati . tretiranja i dr. Na kraju treba naglasiti cinjenicu da vise bilje ima izvesna anlibioricna svojstva i da se ona ispoljavaju u s redini gde I e biljke i ive. ispitujuCi razno bilje. Osim pomen utog are narina. Tako je pored ostalog. a lkaloida koji se poslednjih 15 godina tako mnogo upotrebljava na Dalekom istoku protiv gube i tuberkuJoze.72 LECENJE BrWEM veoma trazena biljka za ekstrakc iJu cefarantina. Ni bilje iz tropskih i suptropskih kraj eva nij e prouceno . Medutirn. zbog cega se po nekad javIjaju veoma kontradiktorni rezultati. konce rtnim i drugim velikim dvoranam a . od pocetka iil'ota na zemlji do pojave morske flore. jer se zeli ovim biljem postici preciscavanje zagadenog vazduha. jer u toplim delovima Zemljine kugle bilje daje i vise i raznovrsnijih materija nego u umerenom i hladnom klimatu. Antibrucelozno dej s tvo imaju osobito neki katehinski ta nini. zbog cega je delovanje biljke utoliko jace ukoliko je biljni organ sitnije samleven. Mnogi au tori iz raznih zemalja. Radi se i na primeni fitoncida u poljoprivredi. razne metode branja. takode. u vreme najburnijeg razvoja. stanovima i na svim drugim m es tima gde se covek za d riava. . dokazano da veCina biljaka ima najvi se a ntibakterij sk ih sastojaka u doba cvetanja. kao i u vecini s lucaj eva. a to je. a zivot je potekao iz mora. Dokazano je da je halofitsko bilje sa stepa u Evropi aktivnije od onog sa nezaslanjenog zemljista. neozledenoj biljci umb eli feron je veCim delom u obliku heterozida. treba naglas iti da dej s tvo b ilj ke zavisi i od naci na pripreme leka: u celoj. po parkovima. velik nedostatak. rad ion icama. i ovde. mnogo je teie i sloienije proucavanje evolucije biosinleze anlibiolika u toku geoloskih epoha. Morska flora je slabo proucena. ukoliko j e vise umbeliferona hidrolizom oslobodeno. Umbeliferon iz Ii ~aj i vi ce upotrebljava se od pre nekoliko godina u Francuskoj kao lek protiv bruceloze. a jos izrazitije umbelife ron izdvojen iz mnogih biljaka.

a pre svega organa za varenje. Mnoge bolesti se mogu spreeiti i leciti narocitom ishranom. Kuvanjem i pecenjem mnogi korisni sastojci biljnih eelija bivaju manje iIi viSe potpuno ra:wreni i unisteni ili su. visok krvni pritisak i malaksalost srca vocnim dijetama. imaju vrlo veliku vaZnost za pravilan rad svih organa naseg orgarnzma.i drugih prostih fenolskih jedinjenja. Vocni dani. HRANA I POSLASTICA Vocni dani Hrana treba da bude lek.hrana. i sve zajedno. masli i elarskih ulja. pruzaju veliku pomoc licirna koja pate od hronienih zatvora i raznih autointoksikacija koje odatle proizlaze. belancevina. on je zivo bice."ocni dam su uopste raS>terecenje svih organa. povecavaju . osobito od otkrica vitamina i boljeg upoznavanja fermenata. Covek je dec prirode. Upotrebom voca i voenih sokova postignuti su dobri uspesi u leeenju prekomerne gojaznosti i secerne bolesti. Najnovijim naucnim isrrazi\'anjima. Zeleno povrce i voce tu zauzimaju najvaZnije mesto. sluzi. hidrala. vocne kure iii vocne. Ova velika misao postala je veeita istina u borbi za odrzavanje covekovog dobrog zdravlja kroz vekove. vitamina. Vocne dijete omogucavaju smanjirvanje preopterecenosti bubrega.i daje ishrani presnim biljem. pre svega onom koje ima mnogo hlorofila. pa je sasvim logicno slo Ireba da upotrebljava prirodnu hranu. i 10 prvenstveno iivu. peklina. Mnogi lekari Ieee uloge (giht). sve se veca vaZnost pr. koje svaka za sebe. a lek . provitamina i drugih poznatih sastojaka velikog biolos kog znaeaja. presnu biljnu hranu. skladiste hlorofila. dijetom. Voce i povrce. vitamina. auksina. I onima cija jetra nije u redu. baklerioslalicnih supslancija. provilamina. jer je one zaista sunceva hrana. rekao je jos pre dYe hiljade godine slavni grcki lekar Hipokrat. secera J drugih ugljenih. . srca i krvnih sudova. pre svega vocni. odllosno biljne dijete su koris-TIe i za zdrave. LekarJ ih danas sve vise preporucuju. Tako se i moze objasniti dobro zdraV'lje i dug zivot mnogih Ijudi koji u jelu ne preteruju i koji redovno jedu svezu. Nanlirnice zivotinjskog pore kia. pre svega meso.LEKOVITOST VOCA I POVRCA BlUNI SOKOVI KAO LEK.. lani11a . gwne. sva biljna hrana je baznog karaktera. u najboljem slueaju. koji imaju bolesnu zuenu besiku i druge bolcsti pomaze se vocnim sokovima. vaZllih mineralnih soli i organomineralnih jedinjenja. promenjeni u takva hemijska jedinjenja koja se ni u eemu ne slazu sa prvobitnim jedinjenjima u zivoj biljci. glikokillina i raznih drugih materija. Diljni sokovi.

Svuda preovIaduje invertni secer. narocito u teskirn slucajev. Zbog toga je vocna ishrana veliko ola ksanj e i odrnor za bubrege. srnesa od jednakih delova glikoze i fruktoze. veoma varna. iIi se pretvaraju u alkoholna pica. Danas se gIikoza veoma ce ni i naveliko trosi po boinicama sirorn sveta kao le k. pre svega ka lijurnove.i su izvrsna i najiakse svarijiva hrana. pre svega. Obicnorn ishranorn covek unos i mnogo vise so li u orga niza m nego s to mu je to. nego i druge soli .no ni racionalno. kojih u biIjnoj hrani irn a mnogo vise nego u zivo tin j koj. U nas nije dovoljna proizvodnja i upotreba vocnih sokova. sto je od ve likog znacaja za praviino funkcioni sa nj e i odi grava nj e raznih b io hernij skih procesa. . za rniSice. po trebno (oko 30 gra rna . zapravo. $ecer. tj. Ovi secer. ali se ono ne iskoriscava l1i dovol. MUS MULA Sve voce sadrii znatne kolicine secera. One ne sarno da preraduje svoje voce u neprevrele vocne sokove vec ga uvoze stotinama vagona iz drugih zernalja. Malo je zernalja koje irnaju toliki broj suncanih dana i takvo zern ljiste za proizvodnju ogrornnih koIici~a prvoklasnog voca i povrca.74 LECEN JE BIWEM ki selos t tkiva u nasem o rgani zrn u. pa ipak proizvodnja i upotreba u raznirn delovirna Jugoslavij e nije dovoljna i nije uvek najparnetnija. Osirn toga. U mnogirn zernljarna proizvodnja vocnih sokova je uzeia velikog rnaha. otrov i zio pojedinca i drustva. Jugoslavija ima divno voce i povrce. umes to 3 do 5 gra ma) . Svakodnevn irn unosenjern s veze b il jne hrane srnanjuj e se ta pretera na k iselost na norrn alu .irna hirurskih intervencija. ne unos i se pre tezno kuhinj ska so (natrijurn-hlorid). Ogromne kolicine divnih plodova u kojirna je koncentrisana silna energija S£ll1ca jos uvek propadaju. tu najsvarljiviju hranu i izvrstan lek. Do pre tridesetak godina gIikoza je smatrana sarno kao dobra posiastica i hrana. pretvararno u alkoholna pica.

.6 0.4 0. ogrozd oko 1. limunove i vinske.4%. . pored pee i. svi ti radnici koji rade tes ke poslove gube vrlo mnogo vode.. a medu njima preovladuju seeeri. Ribizla je vrlo ki se la.. Procellll/alll.. jevliniji i prislllpaclli ji od rakije i dmgog skodl jivog pica.0 9. .5 73 76 69 58 59 53 48 38 35 Kao sto se vidi.8 0.eme letnjih iega i drugim. koji se nalazi u sece rn oj repi i sece rnoj trsci_ Masti nema. a jagoda oko 0." :lEE co .7%. Osi m toga.3% organskih kiselina..7 0.c Vrs la voea . svih rad"Jih ljlldi. u loi ionicama.. "'" tO~ . a zatim saharoza iii obi can seeer. n. vezanih i poluvezanih kiselina.7 0.. Vocni sokovi su kudikamo prijalniji ad vade.4 0. pa je i to vaino zna ti pri ishrani osoba kojima mast lteba svesti na najmanju meru.0 14. secer je i !trana i lek. visnja oko 1. Najbolje prolaze i najduie izdrZe te radovc oni koji iive od lake biljne hrane i koji tek uvece jedu jaku. Cilibarne. jer gotovo svi pokvare stomak..S 0.c .8"io. Vocni sokovi sadrie znatne kolicine vrlo korisnih kiselina: najceSee jabucne.. kad su »Ii vasi beskrajni vocnjaci Ilajveci rudl1ici i najjevlinije Ivornice vilamina C«_ Voelli sokovi Ireba da poslanu pice sirek i" l1arodni" slojeva.0 6.0 12.S D.... posle dugog pesacenja i podnosenja zedi na putu i za vreme tesk~ h radova.~ OJ.0 16. pre svega glikoza i fruktoza. jer se za sve vreme rada jako znoje.9%. Te kiselinc daju .0 8.. Malina ima oko 1... Svakom je dobro poznato sa koliko se naslade i uzivanja popije casa maline iii limunade za vreme letnjih pripeka. pa im je pOlrebno da nadoknade izgublj enu vodu._ . salidlne. Radnicima na teskom poslu. a na rocilo onima koji rade po red parnih kotlova.i ~e ugljenih hidra la. masnu hranu. c:Q ·U " :lE '" c:"'" . svi voeni sokovi sadrie najv. Pozna to je da nasi Ijudi za vreme najtei ih letnjih poljskill radova izbegavaju hranu koja iziskuje mnogo vode.4 0.4 0. benzoeve i drugih neisparijivih i isparljivih.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 75 Nije.0 12. dakle. Tim Ijudima seeer najbrZe nadoknaduje izgubljenu snagu i omogueava im veeu izdrZljivos t na radu. ::akvo cudo ~lO su nam se pre .i'l !'l ::l.1 I. ani moraju da piju mnogo vode i opterete i prehlade stomak. ..4 0.D ' OJ .-ala strand smeJ-ali i cudili zas to smo uvozili milione i milione tab lela vilamina C. 5asl av vaznijih vrsla voclli" sokova izgleda ovako: ..8 0.7 0.c: . Najgore prolaze oni ieteoci koji se u podne najedu slanine i suve ~ unke. dobiju proliv. "0 ·c 0 ~ . jer ima oko 2.0 18. rede i manje mravlje. kosacima za v .8 0.5 0.~ '2 co _ .> @.. jer svojim ki selinama osvezavaju.1 0.S D .5 D. poslaju tromi i najcesee za dan-dva nesposobni za rad. slobodnih.~ co > 81 79 82 83 84 85 85 84 92 0 '" Sljive GroMe Tresnje Kru ske Jabuke Kajsije Jagode Maline Dinje 17.

mnogi ne mogu da piju riblj e ulje. viSnjevim iii nekim drugim vocnim sokom. prikrije se neprijatan miris i lek se moze piti. draze creva na jaee kretanje i tako izazivaj u jacu peristalliku i uredivanje stolice u osoba s lenj im crevima neu rednom s toli coTll. upotrebljava za prikrivanje neprijatnog ukusa i mirisa izvesnih lekova.iz apoteke kuCi stizali jos topli i na kojima je . Svi se secamo iz detinjs· t va onih crvenih »medicina-. Od svdih vocnih sokova izraduju se po apotekama sirupi kuvanjem iii rastvaranjem secera u vocnom soku na obicnoj temperaturi. pored ostalog.76 LECENIE BIUEM Linocu i osvezavajuCi ukus vocu. lekova u bocicarna koji su . Zbog prija tnog mirisa i ukusa vocni sokovi su naj prijatn iji napitak RIBI ZLA koji se. Mnoge farmakopeje u svetu propisuju razne vocne sokove kao obavezne lekove. Te kiseli ne s u vezane za razne alkohole i daj u estre vrlo prij all10g mir isa. U nas je najpoznatiji malinov sirup. Kad se ti lekovi izmesaju i promuckaju s malinovim. ricinusovo ulje i druge lekove koji kod dece ~ osetljivih osoba izazivaju nagon na povracanje. Na primer.

gvozae je sastavni dec hemoglobina. a b olesnik mora biti slep. s ladak ukus i ono pozna to »svaka dva sata po jedna mala kasika«. mala boca. a poznatno je cia se askorbinska kiselina ili vitamin C u kiseloj sredini mllogo bolje i duie OCUV<I 11ego u neutralnoj iii alkalnoj. Oni gorki sastojci rastvoreni u vodi su stvarni lek. jer deca vrlo tesko 'i nerado lIzimaju lekove. dajuCi organomineralne supstancije. Od svih soli u voenim sokovima ima naj V'ise kalijuma. paradajz i drugo povrce u tudiji imaju znatnu kolieinu vitamina C. Taj sIrup dodavan je naroeito lekovima za decu. Biljni.5--9 0/0. povrcu i sokovima dobijenim od njih ima mnogo mineralnih soli: kalcijuma. na primer. vee da se vezuju na razna organska jedinjenja. da umesto 0. crvena. crvenih krvnih zrnaca. Susenjem voca gubi se kisela reakcija i zajedno 5 tim nestaje vrlo brzo i vitamin C. Medutim.LEKOVlTOST VOCA I POVRCA 77 pisalo »svaka dva sata po jedna mala kasika«. jer »ko u lek veruje. Mnogi fermenti ne mogu delovati bez prisustva izvesnih elemenata u minimalnim kolieinama.02 morfina ill kodeina u brzini napise 0. vitaminskih koncentrata i vitaminskih konzervi. a da osusen kupus. One. kad uzme lekarski recept. a sve ostalo treba na nj ega da deluje sugestivl1o. premoren. Najvise gvoida ima u grozdanom (1. i sirupom cd visanja. Svi ti lekovi su zasladivani sirupom od maline iii. najvise u jagodama. Kalcijum daje materijal za izgradnju kostiju. lekar moze biti 5 jednim.2 grama po dozi. Sve te soli imaju veoma vaznu ulogu u metabolizmu. nocu. Vaino je jos napomenuti da se navedeni i drugi elementi u biljnim sokovima ne nalaze vezani uvek onako kao u mrtvoj prirodi. pozna to je da kiseo kupus i paprika. mora dobro otvoriti bei da ne bi pogresio. prijatan miris. sve to. najvise u ribizlama i malinama. jer je deset puta veea od terapijske doze. a pogotovu voeni sokovi su manje iii vise kisele reakcije. Magnezijuma ima od 2. oskorusinom (1. jer se pretpostavlja da lekar. magnezijuma. sonu. treba da pOl11ogne boles niku. tome ee i pomoei«. tj. oko 500/0.ineska poslovica kaze: . U vocu. koje za metabolizanl imaju veliki znacaj. Fosfora ima 8-20 0/0.« Tu se misli da apotekar. pre svega kiseline koje nastaju pri unutrasnjoj razmeni materija.2%) i jabukovom soku. zajedno sa lekovitim sastojcima u toj boeici. u nekim drugim zemljama. najviSe u jagodama. da ne bi dao neki otrov iii neki jak lek u preve\'ikoj kolieini. Naprotiv. Stara k. kalijuma.cd koga ee -nekom maliSanu spasti temperatura. . sumpornu i razne organske kiseline. gvoil1a i drugih redih elemenata vezanih za fosfornu. Ka\cijuma ima od 3 do 190/0. ribizla i dr. a ta je kolieina za mnoge ljude smrtonosna. jer k~·sela reakcija . Eto zbog eega apotekar pri i21radi leka ne sme pogresiti. vrlo lepa boja. jer slep mora verovati da ee mu lek pomoei. paprika i ostalo vo':e i povree vrlo brzo gube ovaj vitamin. Uostalom. bolesnik mora imati krajnje poverenje i uopste ne sme ni sumnjati da mu lek neee pomoei. Apotekar mora imati dva oka. pored toga. ukusno pakovanje. Veoma je vazno to znati prilikom izrade zimnice. U sokovima ostalog voea ima manje od jednog procenta od celokupne kolieine mineralnih matenija. jer omogueavaju razne slozene hemijske reakcije u nasem organizmu od bitnog bioloskog znaeaja.5%). a fosfor je vazan sasrojak nervnog sistema. u zurbi moze na receptu i da pogresi u jednoj decirnali. neutralizuju razne otrove.

primeeeno je da se na Dalekom istoku javlja jedna zivcana bolest medu Ijudima koji jedu svakodnevno iskljucivo oljusten pirinac i da se bolesnik moze izleciti jeduCi pi.78 lECENJE BIUEM eelijskog soka postepeno jde prema neut ralnoj. ali samo u njihovom prisustvu zivotinjski organizam m oze celishodno da iskoristi primljenu hranu. zna da nisu svi vitamini amini. Zeleno povrce i rum eni plodovi bili su prvr i vitaminski izvori koji su nam otkrili izvanr edan znacaj namirnica biljnog porekla u ishrani i dijetetici. ali ipak drukcijeg dejstva na nas organizam i da je druge hemijske grade (grupa vitarnina B. u svesem mleku i rnaslacu sto . Cak ni penicilin. Proucavanje vitamina je u punom zamahu i svake godine se u terapiji javlja po neki novootkriveni vitamin.ulogu u regulisanju unutrasnjeg rada eclija p l'i sagorevanju hranljivih mater ija i njihov uticaj na razne biohemijske reakcije. za limunov sok. Vitamini s u hetero- gene organske supstanc ije koje se nalaze u ma lim kolicinama u biljnim i zivotinjskim tkivima. medutim. razmnozavanj e. E. otkrila njihov znacaj i . zivcanu ravnoteZu.rincane rnekinje. C. nego da je smesa od dva ili viSe vitamin a slicnog. do danas uspelo je ne sarno da se izdvoje mnogi vitamini u cis tom stanju vee i da im se odredi hemijski sastav i da se sintezom nacine vdtamini: A. ribljeg ulja. Danas se. persuna. bolesti. Do otkrica vitamina nije se moglo objasniti otkud potice lekovitost limuna. god. zapravo . Hemijska konstitucija mnogih vitamina je vee poznata i neki od njib su nacinj enr i i sin teMki. krompir. a kasnije i pre ma baznoj. Nauka j e pos lednjih godi na o tkri la i dokazala ogromnu ulogu koju imaju vi tamini u dijetetici i ishrani. nisu umanjili vaznost vitarnina. sipka i drugih biljnih i zivotinjskih s. mladih oraha. BI . Vocni i drugi bi/jni sokovi sadrze razne vita m ine. Savremena nauka 0 ishrani utvrdila je veoma vafnu ulogu vitamina u razvijanju i rastenju organizma. K i drugi. pa cak i njihovo postojanje. a v ita min 0 z e. Istina je da se odavno znalo da sru limunov sok i sveza. iii se uspeva dokazati da neki raniji vitamin nije jedinstven. ribizla. Postojanje vitamina u bilju otkriveno je tek pre nekoliko decenija. Oni u malim kolicinama obezbeduju njihovo rastenje i razvoj. ishranu. B 6 . 2ivotinjski organizam prima s biljnom hranom male. koji su napravili revoluciju u terapiji. zivotnim aminima) . B2 . Proucavanje vitamina je direktno vezano za sveie bilje. Nedostatak vitamina u hrani izaziva u nasem organizmu patoloske promene. koji nemaju nikakve vaznosti sto se Vice hranljive vrednosti. neoljusten pirinac. Vi tam in 0 log i j a se razvija u zasebnu veliku naucunu granu bio logije i svih disciplina koje se od nj e izvode. D. S druge strane. A pod takvim okolnostima vitamin C se vrlo brzo gubi. tzv. ziva zelena biljna hrana uops te jedini lek protiv skorbuta. mrkve. zivimo danas u doba vitamina. osobito mnogo vilamina C. slavni poljski hemicar K a z im i r Fun k (Funk Caszimir) otkrio je te supstancije i nazvao ih vitaminima (tj. D).irovina. kompl eksa l'ilamina B i provilamina A (karol ena). streptornicin i drugi vafni antibiotici. Vitamini su neophodni faktori za oddavanje zivota i zdravlja coveka i raznih zivotinja. Mi. mladu koprivu. vee da pnpadaju raznim hemijskim grupama. Nikako se nije znalo objasniti sta je to u krompiru sto leCi skorbut. borove iglice i drugu presnu biljnu hra nu. kupina. Godine 1911. pomorandze. ali dovoljne 'kolicine vitamina i provitamina. Od 1928.

Vitamin B1 (aneurin. arahis. a u uljima se rastvaraju vi tamin i A. Zato je bolji crni bleb od b elog. Jos pre toga je. Coveku je potrebno dnevno da uzima oko 1 mi. Cist vitamin B1 treba euvati od svetlosti i vlage na mraenom. autointoksikacija. Godine 1912. Japanac Takaki primetio da be!1iberi u japanskoj mornarici iScezava ako se kuvanom pirineu dodaje sveie meso. kupus . Svi su oni veoma raspros tranjeni u bilju. gih bil jaka i zivotinj skih organa. K i drugi. vitamin C i kompleks vitamin a B. Nema ga u maslacu. Vitamin B1 sluz. u svim slucajevima kad je metabolizam ugljenih hidTata poremecen. astenije.' Zajednicka osobina im je ta sto se u vodi ras tvaraju. 1885. anoreksije. god. neuroze. da se beriberi javlja na Dalekom istoku s arno medu siromasnim svetom. a medusobno se razlikuju razlieitirn farmakoloskim dej stvima i h emijskom gradom. pomorandza. U crnom psenionom brasnu ga ima vise nego u belom. 1. zitna zrna. sto je sasvim dovoljno ako se hranimo mesovitom hranom. j er su u njima otkriveni vi tamini. VITAMINJ RASTVORLJIVI U VODI (HIDROSOLUBILNI) U doba otkric'a vitamina. ·s uvom i hladnom mestu. gastrointestinahnih oboljenja. tlamin) Glavni izvori vitamina B1 su: pivarski kvasac. orah. pre svega. o d kojih je dan as pozna to vise od sedam . veterine i far macij e. . To je vazno znati pr1 konzervisanju voca i vocnih ·i biljnih sokova sumporastom kiselinom i njenim solima. manje kJrompir i drugo. mi sli. Novija is trazivanja pokazala su da se prvobitno pozna ti vi tam in B sas toji iz vise komponenata . Vitamine dele prema njihovoj rastvorlj ivosti u vodi i masrima i uljima na hidrosolubilne i li poso lubiLn e.Jigram ovog vitamina. Posle dugih ispiHvanja.i lekovi ili lekovite sirovin e naucne m edicin e. a malo ga je u mleku . U vo di se rastvaraj u . pored os talih m anje vaznih. zitne klice i mekinje. neke salate. . razno voce i plodovi. E. svezorn biljnom.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 79 leci englesku bolest itd. 1935. ulceracija i drugih bolesti. D. vi se slicnih vitamina. pre svega. Poljak Kazimir Funk je uspeo da . Tek j e otkricem vita mina objas njena lekovitost mno. Surnpordioksid unistava vitamin B 1.i za lecenje beriberija i svih polineuritisa. Na taj nacin su mnogi narodni lekovi postali . patlidzan.Io se da je r ee 0 jednom vi taminu B. koji se hrani iskljucivo oljustenim pirineem i da se ta bolest moze spreeiti kad se jedu mekinje od phinca. god. lesnik. odredena je hemijska formula i izvrsena sinteza toga vitamina.iz neoljus tenog pirinca izdvoji supstanciju koja se moze suprotstaviti poj avi beriberija i nazvao je vitaminom. i biljke su glavni rezervoari ovih vaZnih supstancija. spanac. Holandski lekar Ejkman zapazio je 1897.

U zelenom bilju je (prema Kunu) vezan u obliku kompleksa velikih molekula i verovatno deluje kao dijastaza.6 Jecmeno zrno 2uti kukuruz 0.4-0.3 Suve sljive.2 Jecmene klice 0. u drobu sis'a ra. u belom luku. ra! do 1. a u svezem voeu oko 0.25 Badem Banana. a belo ispod 0. insektima.03 0.7 Pirmcane mekinje 1.je ostalih vilamina B.12 0.6-0. uostalom. kesten 0.3 Soeivo 0.3-0. pseniea oko I. kupusu. u plodovima i mnogim drugim namirnicama.1 Mlad krompir 0. kikiriki) 3. zatim u raznim algama. Povoljno utice i na metabolizam ugljenih hidra-ta. pre svega u psenicnim klieama. mladom krompirLl i dr.6-2. riboflavin) Ovaj vitamin je \'eoma rasprostranjen u bilju i hvotinjama. Ima ga i u drugom bilju bez hlorofila. .8 Grasak.ima torula (oko 4 mg u lOa g).7 Be!i kukuruz 0. sIjiva 0.7 Omh 0. i sa svim drugim vitaminima.15 Cmi luk 0.6 4 Pirincane klice 4.3 Pasulj 0.25 Spana': 0.1 Rotkva 0.5 Raiene kliee 2. soji. mandarina.25 Mrkva 0.1-4.3 Grasak. jedino ga u grozdu ima malo.5 Brasno 82% 0.2. erno psenicno brasno do I.3 KarfioI Kupus 0. kao sto je.18 0.1 Soja Boranija 0. !imun.1 0. a kod izvesnih zivotinja pozitivno utice na rastenje. U oSLlzenim kajsijama ·ima ovog vitamina do 2 mg.2 Rotkvice 0. Oel zelenog povrea ima ga najvise u salati.80 KaliCina v itamina BI U LECENJ E BIW EM 1'azn om bili u (mili gram u 100 grama biljke) Pivarski kvasac. Daje se po 5 do 10 mg dnevno. narocito u slucajevima poremeeaja u rastenju odojcadi.6-7 Lesnik 0. soja do 1. Ovaj vitamin je sastojak zutog fermenta u nasem organizmu i kao takay aktivno uceslvuje u eelokupnoj respiraciji. boraniji.4 Detelina AraJlis (zemno orasce. Njegovo dejstvo vezano je za delovan.5 Pseni cne mekinje Bras no 95% 0. jabuka. Pivarski kvasae je i ia ovaj vitamin glavni izvor. psenicne klice do 1. pornorandza. cak i u baktel'ijama.3 Brasno 60"/.07 2.7.12 Pa1lidzan Kr<llStavci 0. Biljke ga sintel.3 2 -2. kliei semenja.2 0.1 Osusene kajsije. Od bilja i uopste najvise ovog vitamina .4.8 Rai 0.izuju i verovatno da u zivotinjski organizam 'dospeva zivotinjskom hranom.15 Salata 0. dinje.5 Pseniene klice 4.6 Zob 0.15 Stari krompir 0. ekstrakt iz slada ima oko 0. kruske 0. zelen Vitamin B2 (laktoflavin. suv 0. osusen oko 8 Peka rski kvasac 1-5 Slad 0. Manje ga ima osusen pivarski kvasae (oko 3 mg). 0.5 mg.8.5-0.

Desetak godina kasnije drugi jedan nauenik utv. pirincu. vojnicima opsednutim u tvrdavama i svima onima koj i su silom prilika morali jesti suvu hranu. U XVII veku se naslucuje da je uzrok pojavi skorbuta verovatno nedostatak svezeg povrea u hrani. voca i svezeg mesa. Za vreme zime citave borove grane su euvane pod snegom i s njih igliee brane i davane vojnicima da svakodnevno kuvaju caj. Pocetkom XVIII veka Kramer zapaza da se skorbut moze spreeiti limunom. Hopkins otkriva 1906. Tek 1918. jer je na krajnjem Severn vajkada~nji obieaj da se kuvaju igliee od bora kako se ne bi javilo pueanje vena i krvavljenje iz desn"I. soji.000 kilograma paprike 500 grama heksuronske kiseline koju identifilmje sa vitaminom C. Taj koristan obieaj primile su i druge momariee. Godine 1912. uopste.rduje da ne samo limun vee i sve sveze povrce i voce ima antiskorbutiene osobine. ispadanje zuba. Vee naredne godine Holst i Hrolih izazi\'aju vestackim putem skorbut na zamorcetu dajuei mu hranu koja ima dovoljono belancevina. Vitamin C (askorbinska kiselina) Nedostatak askorbinske kiseline u hra ni dovodi do pojave $Ikorbuta . pogotovu zelenog povrca. Od polovine XIX veka engleska mornariea obavezno mora nosit·i na brodovima limunov sok i upotrebljavati ga za vreme plovidbe. god. inace najduze poznate avitaminoze. koji nisu mogli do6i do ze lenog povrca. Funk ovu »antiskorbuticnu supstancijll« svrstava medu vitamine. otpadanje mesa i smrt. pi r in cu i drugoj biljnoj hrani. zatim u pekarskom kvaseu. Danas se zna da su borove iglice vaian izvor vitamina C. 2ak Kartije je 1534. To su narocito upotrebljavali sovjetski vojnici. . uspeo da osvoji Kanadu zahvaljujuCi upotrebi borovih igliea. Adermin ima opsti bi olosk i m aca j . kuk uruzu. Naredne godine je sintetizovana. slabog sunea. 1ma ga i u krompiru . ali je sva hrana bila hemijski cista i sterilna. nedostatka bilja sa hlorofilom. Sentderdi izO'luje iz 2. spanacu. god. Na taj naein su spreeili pojavu skorbuta i uspeli da osvoje ogromnu zemlju. Jos Hipokrat spominje skorbut. god. NaroCi.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 81 Vitamin Ba (adennin) Pi varsk i kvasae j e n aj bogati ji rezervoar i ovog vitamina . Tamo su starosedeoci zbog velike hladnoce. ugljenih hidrata. masti. da je skorbut bolest koja nastaje usled nedostatka nekih materija u hrani. a Karer jste go dine naziva ovu antiskorbuticnu supstanciju leva askorbinska kiselina. Iz borovih igliea se neloo vreme vadila cista askorbinska kiselina i pravili vitaminski ekstrakti. u neprosejanom psenicnom brasnu.to u poslednjem ratu ovaj ekstrakt je odigrao vaznu ulogu u sprecavanju i leeenju skOl'buta u nekim zemljama. Njegovi Ijudi su kuvali ove igliee i pili taj odvar. Gocline 1932 . ova supstancija naziva se vi1aminom C. soli i vode. malo kulturnog bilja i. a bora ima tama dosta. robovima i zatvorenieima. Antipe\agra vitamin (RR faktor) I ovog vitamina ima n aj vi ~e u pivars kom kvaseu. kukul"Uzu. Skorbut je stara bolest koja je kroz vekove ulivala stra h pomoreima na dugim putovanj-ima na galijama. doSli do saznanja da su za suzbijanje te strasne bolesti najbolje borove tigliee.

uglavnom. Totkvice i drugo povrce.ija. Najvise je potreban trudnicama. primeceno je da jedna namirnica ima utoliko vise vitamina C ukoliko ima vise hlorofila i kal'otenoida. danas stranci od nas traze stotine vagona koprivinog lista. mnogo ceni kao zdrava h ra na koju va lja sto cesce iznositi na nasu trpezu. kelerabu. onima koji se bave laksim poslovima 50. gloginje. mandarine. a u persunovom listu do 200 mg. ovaj vitamin j e direkotno veza n svojim postankom na hlorofil. . a koja se u nas. u gloginjama oko 500 mg. zeleni orasi Cija su jezgra jos meka. koj e ima velik zna·caj kao zdrava i jevtina hrana. veruje se da je i u spanacu glavna lekovita stvar hlorofiI . Tako. Najvise ga ima u zelenom bilju. ren. limunovi. mrkvu. Spanac se. ali kako se on go tovo svakodnevno jede u dosta velikim kolicinama u svakom obroku. IiSce perunike i persuna. kad se cedi. dotle u vecini namirnica zivotinjskog porekla ima najcesce od 1 do 20 mg. Dakle. Oksidacijom ne sarno na vi- . ali tvrde da ona nij e iz svake d rtave j ednako lekovita. Vrlo bogati izvori vitamina C su crne i crvene ribizle. ne izlazi tako zelen sok kao iz spanaca. na primer. malo i retko trosi. u krvi svega 0. Radnicima koji obavljaju teie poslove treba oko 70. a deci oko 60 mg dnevno. Medutim. Kad se pogledaju kolioine vitamina C iznesene u tabeli. dakle. Na primer. On je veoma rasprostranjen u zivoj prirodi. paradajz. U podzemnim organima ima ga najmanje. u mesu oko 4 mg. ali ga nema u svim biljkama u jednakim kolicinama . u kupusu vise od 100 mg. onda je on jedna cd najjevtinijih i najpristupacnijih namirnica u borbi protiv skorbuta. da neke zem lje izvoze koprivu koja ima vise hlorofila i da je zbog toga lekovit. karfiol i razne salate.000 mg). dok u 100 g sipaka ima v. oko 85 mg dnevno. najvise vitamina C ima u divljim crve nim plodovima i u zelenom liscu. Nairne. U krompiru nema mnogo askorbinske ki seline. uto· liko ima vise askorb inske kiseline. Vitamin C je vrlo rasprostranjen. U semenju kad klija ima mnogo vitamina C. karoteni (provitamin A) i vitamin C. Otud i postoji danas pretpostavka 0 izvesnom odnosu izmeau hlorofila i vitami na C. Tesko je odrediti minimalnu dnevnu dozu vitamina C potrebnu za coveka.i se od 1.5 mg. borove iglice. kupine. To isto vai i. vidi se da u nasoj svakodnevnoj hrani ima dovoljno askorbinske ki seline ako je hl'ana mesovita i ako je povrce i voce sveie. Ni jedna te ista biljka nema u svi m organima isti procenat ovog vitamina. To mnogi misle i danas. kao li to su sipci. kao sto je svima pozna to.82 LECENJE SIUEM Vitamina C ima u bilju i zivotinjama.000 m g vitamina C (a cesto i do 3. Kao sto se vidi. Tako. Tako se danas ispostav ilo da najvise vitamina C imaju crveni. vise od ostalih namirnica. Dugo se tvrdiIo da je spanac lekovit i da daje s nagu zbog toga s to ima gvoida. crvena paprika. pomorandie. i za kelj. Domacicama je poznato da ni iz jedne biljke. Ukoliko se ide bliie liScu i ukoliko j e liSce zelenije.Gljive nemaju vitamina C. narocito na selima. Vitamin C je najosetljiviji od svih hidrosolubilnih vitamina. u mleku ima 2-3 mg. narandzas ti i zuli plodovi. U namirnicama zivotinjskog porekla ima mnogo manje vitamina C. od pre nekolli ko goclina otkako se i hlorofil smatra za lek. vinovo lisce i drugo voce i povrce. kupus. Kupus ima oko pet puta vise askorbinske kiseline. u crvenoj paprici isto [oliko. U zivim b iCima koja imaju hlorofila.

Zato je najbolje upotrebljavati sveie i presno voce. onda su gubici vrlo veliki i brzi. orab KJrastavac. perunika Orab Persun Vinov list Celer. konzervisan Crni luk. kiseonik i druga oksidaciona sredstva i toplota su tl1i najveca neprijatelja askorbins'ke kiseline.000 oko 500 450 100 do 400 450 160 100 80 80 50 50 PHome jagode Kes ten. a ako se sva tri udruze. Listovi Kupina. kuvana Topinambur (cieoka) Celer 10 15 5 11 8 sokoj vee i na obicnoj temperaturi. Posle tri dana cuvanja spanae izgubi gotovo say vitamin C. Boranija i maslacak izgube za to vreme do 80%. a kad se biljni organi osuse. dok svi ostali vitamini pl'ilicno dobro izdrzavaju temperaturu od 1000. svez Spanae. rotkvica Kiseljak Kupus MaslaCak. praziluk Karfiol. kuvan 8-30 45 40 25 25 20 10 5 6 III. a i alkalije ga takode uniStavaju. Na primer. jer se vitamin C nalazi rastvoren u eelijskom soku koji je kiseo. Susenjem voea i povrea takode se gubi veti dec vitamin a u mnogim slucajevima. a u alkalnoj sredini vi- . Osetljiv je i na povisenu temperaturu. Baze. Ni na niskoj temperaturi se ne cuva dobro. samim dodirom 5 vazduhom. Krtol e i korenje Ren Crvene rotkvice Repa Rotkva Krompir mlad Krompir stari 70 46 40 30 20 8 Kuvan ikrompir Mrkva Mrkva. Svaki od njih je brzo razara.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 83 Kolicina vitamina C LI svezem bilju (Rando en) (m iligrama LI 100 grama svezeg mat erijala) I. luk Cmi luk. grozde Lubenica Kruska 40 40 40 12 20 20 10 2 4 5 4 4 II. svez Crni luk. 't reSnja. Plodovi ~ipak Gloginja Crvena paprika Slalka zelena paprika Limunova Ijuska Pomorandza ljuska Crvene ribizle Kupine Sumske jagode Borovnice PomorandZa Cimun. Tepa Borove iglice Bel. mandarina do 3. a po moguestvu u neko povree. on biva razoren. kuvan Salata. breskva Slj'iVa. vitamin C biva razoren vee na 600 (suva toplota) iii u vodenoj pari pod pritiskom na 120 0. gubi se i ta kiselost. kopriva oko 800 250 150 100 90 60 50 115 ISO Kiseli kupus Spanae. paradajz Maline Boranrja KuvaJlla boranija Koruzervisana boranija Dinja KaJsija.

Nema sumnj e. To su ribe vel ike oko 1 metar u dufinu i teske viSe od 20 kilograma. drena. Kuva njcm u roku od ee tvrt sa ta povree gubi izvesnu koli cinu vi tami na C: kupus 70-90. Riblje ulje piju deca.iba. borovnice i druge vitamin ske sokove nego primati injekcije./. plodova. Karoteni su dobili ime po mrkvi. tako i u doba u kome zivimo rnnogi lekari preteruju davanjem injekcija svakom. ikarotni (Dal1cus cQI·ola). boranija i mrkva 50-6oo/ •. Brzo smrzavanj e voea i povrea najmanje s kodi. Mnogo je prij a tnije uzimati svakog dana u obliku prijatnog napitka sok od limuna. jer je ona alkalne reakcij e us led cega su gubici as korbin s ke ki seline vrlo veli ki. bolje je zlo spreciti nego leci ti. nego razni karoteni.84 LECENJ E BIU EM tamin C se vrlo brzo gubi us led oks id ac ij e pod uticajem kiiseon ika iz vazduha. ali 'tu irna i preterivanja. pomorandze. negat'ivno uti ce sumpordioksid. slabi i bolesnici. maline. Divna boja sipka u jesen. ne sarno medu neprosveeenima vee i medu skolova nim Ijudima pred ovaj rat . bljusta.lnjem izgubi sa rn o l OOt. II . kozlaca. paradajza i drugog divljeg i pitornog voea. raznih gadusa. m a ndarin e. purgiranjem i pusta nj em krvi (cela medicina toga doba uglavnom se bila sve la na to). Riblje ulje se dobija iz jetre ruorskih r. natrijum-bisul(it i druga jedilljenja su mporas te kiseline upotreb ljena za konzervisanje. i kome treba i kome ne treba. spanae 25-80. Jer u narodu. rum ene boje bilja . pre svega. vOCe i povree u konzervama vee na poce tku izgubi do 5OO/. Davanje injekcija je uzelo veliki zamah. Daje se. zutike. A bolesti su veliko zlo i nevolja. Na prvo mesto dolazi u/je oct nekih morskih riba. Za vreme zime. crvene paprike. Karoterui 'S U na randzas te. Islo tako. Neo lj us ten krompir ku v. brusnice. bundeve. uvrefilo se miSljenje da je dobar sarno onaj leka r koji daj e inj ekcij e. gloginja. kupine. To je danas najbolji rezervoar vitamina A i D. Najvise vitamina A ima u namirnicama zivo·tinjskog porekla. . Us led primene s le rilizacij e. a o lj us len m nogo vise. a masti pecen krompir gubi do 500/ 0. U tezim slucajevima daje se u obliku injekcija. ribizle. Kao 5tO se za vreme Molijera prete rivalo sa klistiranjem. Nij e dobar obicaj nasih domacica u ne kim kraj evima s to pre kuvanj a dodaju ma lo sode bikarbone. potice od karotena i njima slicnih supstancija nazvanih karotenoidima. sumporas ta kisclina. Upotreba askorbinske kiseline i vitam in a C je velika i raznovrsna. kao specifican lek protiv skorbuta. vit a mina C. jarebike. vitamina C. V'isnje . Ona raste svakog dana. od januara do ap- . Tako je krompir ohladen i cuvan na 3-5 0 posle ses t mes eci jos u vek imao vise od 900{0 vi tamina C. divlje tikve. zatim za leccnje Melerove i Barlove bo lest i. Te k u zivotinj skom organizmu karoteni se pretvaraju u vitamin A. Vreme ee i tu uciniti svoje. ljoskavca. VITAMINI RASTVORLJIVI U MASTIMA (LlPOSOLUBILNI) Vitamin A i provitamin A (karoteni) U bilju se ne nalazi vitamin A. Zato se riblje ulje sve viSe trosi u svim prosveeenim zemljama.

breskve. Drob svih domaCih zivotinja ima mnogo vitamina A. borove iglice. perSun. koji se zat im nagomilavaju u masnom tkivu je tre raznih rlba koje se hrane tim a lgama. koje im sluze za hra nu . pilece jetre. pri cemu fotohemijsko dejstvo na sterol e u nasim crvenim krvnim zrncima izaziva stvaranje vitamina D. sljive i drugo voce i povrce. jer ne moze izazva ti hiperv ita minozu D. glogi'l1je. kajsijc. kao i covek snabdevaju se provitaminom A jeduCi biljnu hranu. kao jedno od najboljih prirodnih neskodljivih sredstava za jacanje i narocito kao pl'edohrana protiv raznih boles~i koje se javljaju najvise medu decom i omladinom krajem zime i pocetkom proleca. sipak. Najvise vitamina ima mleko ako se krave hrane zelenom detelinom (lucerkom). Tek o tk r icem vita min a A i vitamin d D u tom ul ju obj as njena j e nj egova lekovitos t. a najvise jetra. mnos tvo gadusa. i D. Riblj e ulj e se da je i za rastenje (vitamin A). treba spome nuti spanac. ka ko za lecenj e ta ko i za sp recavanje ove teske i dos ta ceste dec je boles ti. Pod uticaj e m ultraviole tnih zrakova sun ca.000 angstrema. detelinu (lucerku). drenjine. Mleko i maslac dobijeni od krava koje su bile na pasi ima viSe vitamina AiD od mleka dobijenog od krava hranjenih suvim senom. maslacak. diigerice_ SVeZe meso od zdravih i debelih zivotinja ima vi se ovih vitamina nego konzervisana iii aka potice od mrsave iii bolesne stoke_ . s to znaci pod uticaj em sunceve svetlos ti. U Japanu su odvajkada suvocu koze.LEKOVITOST VOCA [ POVRCA 85 r il a. c itava jata pl ove prema Lofotsk im ostrvima i severnim obala ma No rves ke. narocito deci. jer detehlna ima vrlo mnogo karotena koji se u jetri i krvi prctvara u vitamin A. koje se s lozen im biohemi j skim reak cij a ma u jetri morskih rib a p retvaraju u vitamin A. Do avitaminoze A De moze doci medu osobama koje se svakodnevrio hrane zelenom. pre svega. Te alge su izlozene uticaju suncevih zra kova i sad de mnogo ka rotena i d rugih slicnih zutih i cr venih biljnih boja. pos to sadrzi i vitamin A. p ra teCi druge sitnij e r ibe. crvenu papriku. trose sveze mleko (ne konzervisano). Ti sitniji stan ovnic i mora hrane se razn im m rkim i crvenim a lgama. protiv izvesnih vrsta tuberkuloze 'i. Nasa koza propus ta ult ravio letne zra ke do duzine 3. zatim zbog arsena i fo sfora. Dugo se mi slilo da j e r iblje ul je lekovito zbog j oda i brom a. a veI'ova (no i u vita min /I. uops te. opadanje kose. mrkvu. Vi1amin A je naden u krvi i mleku sisara_ U tom pogledu su najbolji rumeni plodovi i zeleno bilje. za razvijanje i jacanje kostiju. U toku trazenj a s inteze antirahitic nog vitamina D (zraceni ergostero l) otk rivena je vaina cinjenica da se ovaj vi tamin moze s tvoriti i u nascm organizmu pod d ej s tvo m ultravioletnih zrakova. kupus. svezom biljnom hranom. Zbog vel ike kolicin e vita mina D riblj e ulj e se dan as smatra za na jbolj e sreds tvo pro biv rahiti sa (engles ke bo les ti). Riblj e ulje je bo lj e od sin te tskih prepa rata. u mors kim a lga ma stvor eni su provita mini i vita mini . 1I10 r s kim bilj kam a koj e zive na morskoj povrS ini i koj e nose mors ke s truj e iii pl ivaju blizu oba le. maslac i skorup. za pravilniji p ro met kalcijuma. na glo s labljenje dece i oboljenje ooiju lecili dajuci bolesnicima. salate. Tu. Tako se uspos tavila spona koja vezuje dva nacina uspesnog lecenja rahitisa: r iblje ulj e i ultraviole mi zraci. Ne sa rno ribe vee i sve nase domace i druge zivotinje.

jer i njega imaju vise one zivotinje koje se hrane vecito zelenom travom. Na taj nacin moze se objasniti za!. Kuvanjem. jer se njegov nedostatak u hrani pokazuj e medu deco m u obliku tzv.i uzorno stocars tvo u sve tu tck otkako su Ijudi shvat il i va i nost deteline i pocel i je gaji ti naveliko. da pre pocrnimo . ulvrdeno j e da riblje ulje ima pored vitamina A i vitamina D. i zas to se moglo podic. dima i magIe. mrkva izgubi oko 35"/0 vitamina A. engleske bolest i iii rahitisa. ad bi ljnih namirnica.onika iz vazduha. pa se moraju prehranjivati kravljim mlekom. Kako sc ispos tavilo da je riblje ulje odlican lek protiv rahitisa. HJ auenje namirnica i drzanje na led u je vrlo dobro. jer je vrlo teSko spreCi ti razorno dej s tvo svetlosti i kis(. koji je otporan prem a kiseoniku iz vazduha i oksidaciji.jJj na morskoj obali iii negde u brdima i planinama. Jos polovinom XVII veka jedan e ngles ki lekar tac no j e opisao rahitis. Tek izmedu 1920. I ovaj vitamin je u direktnoj vezi sa hlorofilom. jace i lekovitij e od zims kog. parazitu nasih zita.to je letnj e ml e ko bolje. Vitamin /\ je ot po ran na povisenu temperaturu. jer ni s ka temperatura ne razara ovaj vitamin. Letnje mleko ima mnogo viSe vitamina D od zimskog ili u mleku krava hranjenih suvom hranom. Prema tome. daleko od gradova i prasine. Ovaj vita min se dosta dobro odrzi prilikom konzervisanja. dobija antirahiticne osobine kao vitamin D. koji se zl-acenjem mogu prevesti u vitamin D. gde suncevi zraci nesmetano dopiru do zemljine povrsine i deluju kao lek. a kod odras lih u obliku osteomalacije (o me ksava nj a kos tiju) . god. To je od ogromnog znacaja za ishranu male dece. U nasoj zemlji ima nekoliko lecilista za one koji boluju od tubel'kuloze kostiju. a manje u j etri slatkovodnih riba. jer je tel mos tab ilan. kao sto su morske alge.86 LECE J E BIU EM Uopste. Isto to vazi i za cove ka . Vitamin D (kalciferol) Vitamin D se naz iva jos i antirahiticnim vitaminom. i 1923. nalazi se jedan sterol (supstancije slicne mastima) nazvan ergosterol. a li je vr lo osetlji v na oksidaciona srcdstva i sve tl os t. Kad se on pod izvesnim okolnostima zraci ultravioletnim zracima. od biljne h rane domacih zivo tinj a umn ogome zavisi koli cina ov. ana se nalaze .ih vitamin a u mlcku i mesu.i da se u nasem telu stvori sto vise vitamina D. Zbog toga je veoma vazno upotrebljavati sa rno potpuno sveze voce i povrce. I ovaj vitamin se nalazi najvi se u jetri morskih. Danas se vee zna da ima vise vrsta vilamina D. . vitamin D j e dugo smatran za vitamin A. Pre suncanja se mazemo raznim uljima da nc dode do upale koze. sa zelenim biljem. ergosterol bi bio provitamin D. U tvr<loj razenoj glavnici. Kolicina ovog vitamina u biljnim i zivotinjskim organima zavisi od kolicine sterola. Mi se suncamo da bismo u krvi povecali kolicinu ovog vi tamina. ali je trebalo da proc1e gotovo d va i po veka pa da se sazna da je ullrok te bo les ti nedosta tak vitamina D. pogotovu dojencadi cije majke nemaj-u mleka. Manje ga ima u mesu domaCih i divljih zivotinja. najvise ga ima u Ijuskama od kakaoa.

s druge strane.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 87 Ziva biljka j e posrednik izm edu zivotinja i coveka. ad zivotinjskih il1amirnica najviSe ga ima u brasnu od ~iba . U neosapunjivom delu pseni cnog .300 mg. krompiru. kikirikiju i drugim semenkama. Nalazi se najviSe u zelenom liScu lokalizovan . mrkvi.000 mg u 100 g ulja. jelovim igliicama. kupusu.koje <. 'pa je mnogo prijatnije uzirnati taj vitamin u mleku nego u obliku injekcija. paradajzu. Bilje je izvor ovog vitamina.u pocele truliti.ivih. karfiolu. oporih. sto se dovodi u vezu sa karotenoiclima. kukuruzne i kliee ostalih nasih zita se pre mlevenja vade 1 u obliku griza daju deci i bolesnicima kao jevtina. jer vitamin E prelazi u mleko. mladom grasku i pamucnom semenu. meuu kojima ima hranlj. za hlorofi. soji i nekom drugom uljevnom semenju. a to je od ogromnog znacaja za ishraonu stoke preko zime.J. mirisnih. Misli se da su zivot~nje nesposobne da s int e~i zuju ovaj vitam in. Mnogo ga ima nar. Ovaj vitamin je potreban za razvoj seksualnih celija. • Vitamin K (antihemoragicni) Vitamin K je antihemoragicni vi·tamin. minerala.ulja iz klice ima oko 1. da kle. Zato su po1Jpu:no upucene na billje. direktno je vezan za zelenu boju bilja. u prvom re du klice p senice i drugih nasih zita. U bezbojnim mastima ga nema.ogo nagomila u zenskom organizmu. soji. Tokoferol iIi vitamin E (antisterilitetni) Vitamin E je otkriven tek 1922. U plodovima ga ima manje' nego u liscu. javljaju se ~zlivi krvi .znaeaja. U podzemnim organima ima ga mnogo manje nego u zelenim nadzemnim. detelini (svezoj i suvoj). a u ulju od kukuruznih klica oko 1. dakle. 1ma ga i u orahu. u spanacu. Najvise ga ima u indijskoj lucerki (alfaf a) Iistu pitomog i divljeg kestena. mrtve prirode.ocito u salati. ona u zivoj biljnoj ce liji s inte tizuj e ve liki broj najraznovr snijih sup s tancija. Pomocu sunceve energije i 11lorofila. grasku. Za krave muzare ta ishrana je od osobitog . Utvrdeno j e da je za normaIan tok trudnoce i za p ostignuce zdravog narastaja. PSenicne. i stena. Biljke su glavni ·rezervoari ovog vaznog vitamina. Ijutih i drugih jedinjenja. a narocito se mn.u hloroplastima. U nedostatku ovog vitamina u hrani. malokrvnost i druge bolesti. kao i vitamin A 'i D. zitirna. gorkih. Najvise ga ima u mastima zuto obojenim. I ovde treba spomenuti detelinu kao vrlo vaznu hranu s velikim kolicinama vitamina E. . koprivi. o troVJlih. 5 jedne strane. Nagomi. avo utoliko pre s to se veci deo ovog vitamina oeuva i u suvoj detelini. godine. U zeninom mleku ima ga viSe nego u kravljem.lava sc u misicima i potkoznoj masli. ad svih liposolubilnih vitamina ovaj je najotporniji prema toploti. kiseoniku i oksidaciji i ultravioletnim zracima. lekovitih. potrebna jedna ·supstancija koja se nalazi u ulju n ekog semenja (neosapunjivi dec m asti i ulja). sposobnog za zivot i dalji normaJan razvoj i rasplod. u ml a dom zelenom liscu. algarna. lako svarljiva i dobra hrana i lek. u masti dobijenoj iz svinjske jetre i u drobu drugih doma6h zivotinja.

nervna konstitucija i intelektualni ra:d mogu biti uplivis ani veoma mnogo nac inom ishrane i vrs tom hrane. zavisi umnogome od nacina ishrane. U tu svrhu angazovani su najbolji strucnjaci sveta. Do 1796. onda se jos jasnije moze shvatibi z. U mnogim zemljama pI'imeceno je prilikom regrutacije vojnika da je nepotpuna i 'l1e<racionama ishrana cest uzrok veIikom procentu nesposobnih mladica. T. Naprotiv. Ispitivanja se vrse . Akademije nauka i druge na ucne usta nove raznih driava godinama vecaj u i kontroliSu sve dosadasnje pr. a pre svega vojnika. lakse pravi hleb. prema kojoj je bell hleb boIji od ernog. Jedni su za bell a drugi za crni hleb. Tako. Na osnovu i2veStaja dobijenih iz raznih zemalja uvidelo se da je veoma redak slucaj pravHne i dovoljne i. bcli hleb i os tale glavnijc svakidas nj e namirnice. Do prvog takvog napada doslo je 1826. jer je za!pareno da je jedini pravi put naucnoistraZivacki r ad i na ovom tako vaznom polju. mekinja. krajem proslog i u ovom veku. kad se proizvodi erno brasno. institutima i laboratorijama. oljusten piril!1ac. Poslednjih goclina moderna nauka 0 ishrani pokazala je na ocigledan nacin da bela brasno. snaga. a od te go dine vojnicki bleb je pravljen od brasna iz koga je odstranjeno 15'/. Proizvodnja belog brasna u Evropi uzeia je veceg maha tek posle franeuske revoIucije. Franeuski fiziolog Fransoa MaZandi ogledom je dokazao da pas hranjen belim hlebom i vo- .nacaj tih proucavanja u raznim naucnim inst itucijama sirom celog sveta. Ispit uju se kolicine i vrste supstancija.s hrane. u brasnu se nalaze i klice i mekinje. jer je u tvrdeno da zdravstveno stanje stanovniStva. da Ii odgovara otkriCima moderne nauke 0 ishrani iii ne. Kad se ima u vidu da je hleb gJavna i 05novna nasa hrana.onalaske ·iz domena ishrane stanovniStva kako bi se moglo saznati da Ii je sadasnji nacin ishrane pravilan. Mnoge drZave su vrS ile ispit-ivanja hranljive i bioJoske vrednosp belog i crnog hleba. lake su siroke potrosacke mase traZile beli hleb. istina. pod utieajem franeuskog vojnog apotekara Parmantjea. Pr. izdrZlj'ivost. beli bleb postepeno potiskuje omi u eeloj Evropi. u to vreme naj cuvenijeg bromatologa u svetu. Od beJog brasna se. elemenata potrebnih svakoj jedill1ki za normala!l1 zivot i rad. Zbog toga se jos uvek svuda u svetu teii medu sirokim potrosackim ·s lojevima za iskljuciyom upotrebom belog hJeqa. ne predstavljaju punu hranu. propagirana je i tokom XIX veka i u drugim zemljama u koje su prodrle ideje franeuske revolucije. na Ijudima i zivotinjama. hleb je ukusniji. ipak nije say naucni svet u potpunosti primio Parmantjeovu tezu da je bel>i hleb bolji od ernog. Parmantjeova teza. Ceo problem proucavanja ishrane postavlja se sve vise na naucne osnove. tako da se brasno dobija sarno od sredine zrna gde ima najvise skroba.iJikom izrade belog brasna. ZdravJje.88 LECENJE BIUEM o BELOM I CRNOM HLEBU bra~na Vitaminlzaclja belog i belog bleb a U svetu se vekovima raspravlja 0 upotrebi belog ili crnog hleba.im problemom se danas bavi i higijenska sekcija Ujeclinjcnih nacija. godione (raneuska vojska je jela -crni hleb. od psenicnog zrna odstranjuju se klice i mekinje. kao s to su secer i poliran. U njima nesto nedostaje. godine.u klinikama. U toku poslednjih sto pedeset godina cesto je veoma snaZno napadana njegova teza.

Trai. tako vazne i neophodne za normalan razvoj naseg organizma. Obican covek se mora pitati: da Ii ce se to stanje moCi odrlati? I cia Ii je sve to potrebno i korisno? Zasto trositi toliko vremena i truda oko uniStavanja prirodnih jedinjenja prilikom meljave. l ake je rezu ll a t ogleda bio talko jasan i oeigledan. ali su s iroki potrosacki s loj evi jos uvek lrazi li sa mo beli hleb. koji se daje protiv neuro-muskularnih poremecaja . koje su usled fabrickog preradivanja. a drugi. preciScavanja. provitamina i liposo/ubi/nih vi/am ina. margarin.52"10. u mekinjama ima /epka.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 89 dOIll propada i IIgine u toku pedeset dana. Imajuci u vidu ogro mnu vaznost izvesnih min era lnih sas toj aka namirniea za normalan razvoj cove ka . Dokazano je da u mekinjama ima mnogo ovih hidrosolubilnih vitamina. sejanja.'o dom. Drugi jedan napad. tim naoko veoma Iepim i ukusn im namimieama dodaj u vestacke. Tako je dokazano lekovito dejstvo ernog psenicnog bra· sna. Iz prirodnih hranIjivih sirovina jedni proizvodaci odstranjuju. radnog coveka. vitaminiziran hleb i vilaminizirani ko/aci. p~enienih mekinja i kliea. ernog p~e­ nicnog brasna bolji. Ovaj napad posluzio je kao po vod za de taljnu analizu ernog i belog bras na u pogled u saeldaja vitamina. Da bi koliko-toliko nadoknadile izgubljene vitamine u belom hlebu.e se reeepti za najbolju ishranu prosecnog gradanina. mnoge vlade pocele su forsirati upotrebu ernog hleba.izvrstan hleb za dijabeticare. a narocito usled finog i dugo ~rajnog preciscavanja izgubile vitamine. Kolicina lepka u brasnu je od ogromnog znacaja. Osim toga. a u klici mnogo ulja s velikim proeentom fitost erola. a posle toga dodavati . voden je u vezi 5 ma li m sad rlajem lIlillera/llih so li u belom brasnu. god . mineralne i organomil1erahw supstancije. testa i ostale namirniee. ali bez velikog. . ovaj ocigledan hemij ski na laz ut ieao je u izves noj meri na naucni sve t u pogled u vraca nja na erni hleb . a be lo pseni cno brasno sa rno 0. god. nalazom da bela bra ~ no ima mnogo manje minera lnih sastojaka. kukuruz. koji je o tpoceo oko 1846. ipak se upo lreba be log hl cba we bde ~ iril a ne samo u Franeuskoj vee i izvan njenih gra ni ca. i koji je trajao oko pedese L godina. Daljim ispitiva njima je utvrdeno da ovih vazn ih vitamina ima utoliko manje ukoliko je brasno belje. pepe la. hral1jel1 cmill1 h/ebom i . opet. cesto bez ikakvog uspcha. Dokazavsi nepobitn im cin jen ieama da je h leb oel potpu nog. neke drlave za vreme ovog rata pocele su u vojnicki.koji ~e veoma bogat biljnim beiancevinama vaznim za nasu ishranu. oSlaj e zdrav. bacaju iii pri radu unistavaju vaine biohemijske faktore . Treci snazni n apa d dosao je otkricem vitamil1a u zmu pseniee.'. beljenja i drugih manipulaoija. pcpcla od e rn og bras na: e rno pse ni cno brasno os tav lja I . Tako su se u svetu pojavili vitaminiziral70 brasl1o. pro[esor Sifner iz Amsterdama prvi je pod vukao ein jenieu da bcli hlcb ocigledno mora imati manj e vitamina protiv obo lj enja beribe ri nego erni. hran ljiviji i zelraviji oel be log. ~a one koji imaju sece rnu bolest.. a mestimicno i u hlcb za gradane dodavati one vitamine koji se nalaze u ernom psenicnom brasnu.S0. Godine 1913. pirinea i drugih Zita. sinteticke i razne soli. da oS lavlja mnogo manj . Oel ovih mekinja izraduje se . Naroe ito j e koi icin a ka/cijulIla mala . Ova raspra zavr~ena je tek 1903. Ilarocito vitamil1a E. Ogledima je dokazano da be/o brasl10 ill1a za 75'/0 mal1je vitamil1a B" B2 i Ilikotinske kise /ill e II ego erno braSllo (brasno s mekinjama). svesno iii nesvesno. U izgledu su i vitaminiziran pirinac. secer. l7aprotiv. Na tim istrazivanjima najviSe je ueinjeno izmedu I i II svetskog rata.

90 LECENJE BIUEM te iste supstancije ve~tackim putem? To je jedno. jer ne moze izazvati hipervitaminozu D. preporucujuei kao jedino ispravnu upotr. mineralne soli i retki elementi jedini sastojci kdje treba takvim »prebelim« namimicama dodavati? I da Ii ' a vestacka jedinjenja svojom hemijskom konsfitucijom i mei1usobnim odnosima odgovaraju u pOIpunosti prirodnim molckulamim kompleksima i rasporedu u nasim namirnicama? Nije Ii mnogo jednostavnije ceo taj problem uprostiti . riblje ulje bolje od cis tog vitamina D i A. A drugo pitanje je ovo: da li su vitamini. primenjujuei razne agrotehnicke i agrobioloske mere za poveeavanje glutena u pse'Ilici. na primer. Tek je poslednjih godi·na uspela prava nauka da dokaze da je.e bu cistih vitamina.ina. Vreme ee pokazati da Ii je sve to bilo ispravno.vratiti se prirodi upotrebom namirnica u onom obliku kako ih je ona dala. Trnoviti su putevi koji vode ~stini. Ne zaboravimo da su te industrije preko svoje moene strucne stampe za poslednjih nekoliko godina pred rat htele sasvim potisnuti upotrebu ribljeg ulja i drugih vitaminskih sirov. . vitamina u zelenom povreu? Nema sumnje da ee ra1Jne fabrike vitamina u svetu svim svojim moenim reklamnim aparatom uticati na sve moguee nacine na mnoge vlade da sto pre pristupe proizvodnji vitaminiziranih namirnica.

sirce. prema tome. Zbog toga se nekad upotrebljava hladna iii tapia. Zato sc mnoge droge pre upotrebe moraju dovoljno usitniti rezanjem. Cve tove i vecinu i:istova nije potrebno usitnjavati.IZRADA I UPOTREBA BILJNIH LEKOVA Od bilja se spravljaj u razni lekovi . . semenje) i ako su lekoviti sastojei duboko u tkivima zatvoreni (unutrasnji sekretorni aparat za ctarska ulja u plodovima anisa. Posto je ova knjiga namenj ena upo trebi lekovitog bilj a u domacinstvirna koja nemaju tehnolosku opremu koju imaju apoteke i farmaeeutska industrija. krtote. tueanjcm u avanu iii jednos tavno mrvljenjem medu dlanovima gde je to moguce. ekstrakti. kima i slieno) onda je usitnjavanje pre upotrebe neophodno. etar. globu le. rizomi. je vrlo slozen. pogotovu ako su to mirisne biljke i ako se etalI"sko . a drugi put se stavi u hladnu pa se kuva. Napr:otiv. Pored lekOVbtih ima i nelekovitih sastojaka koji poneka d smetaju pri spravljanju lekova. su pozitorij e i dr. ako j e biljni organ krupan (korenje. kao sto s u praskovi. anda se koristi alkohol razne jaeine. U apotekama se gotove mnogi galenski obliei. a kuvanjem se posle toga izvlace druge materije. pilule. U industriji lekova far maeeut koristi jos sloren ije metode i vece aparate za serijsku proizvodnju lekova na veliko. tinkture. Zato nae~n iizrade leka od svake biljne vrs te zavisi ad svojstva nj enih hemijskih sastojaka. UsilnjelZosl droge ima znatan utieaj na lekovitu vrednost dobijenog pri- pravka. u kome obliku treba lek zgotoviti i upotrebiti. iii da hladna voda izvuce i:zvesne lekovite sastojke. pre svega. navescemo sarno naj p rostij e naeine izrade biljnih lekova. Prilikom spravlj anja le kova mora se. Za svu s lozeniju tehnologij u eitalae maze dobiti bliza obaves tenja i uputstva od farmaeeuta u svojoj apoteci i naCi u struenoj farmaeeutskoj literaturi. voditi raeuna a hemijskom saslavu wake biljke i a tome koji hcmij ski sastojaik zelimo da eks trahujemo i na koji naein. pa eak i kljueala voda. Aka lekovit.i sastojei nisu ~astvorljivi u vodi. Hi se pre kuvanja ostavi neko vremc da bubri. nekad se droga sarno popari kljuealom vodom. plodovi. Terapeut ce na osnovu poznavanja fal'makodinamskih svojstJava biljoke i ka~ak­ tera bolesti boles nika odrediti koja droga iJi smesa droga maze doCi u obzir i. ulje i drugo.ulje nalazi spolja u zlezdovitim dlakama. Hemij ski sastav bilja .

a pogotovu farmakognost mora paziti koja se bilj· ka s kojom smc i moze mesati. miri sni lekoviti sastojci u plodovima ani. YO' deci racuna 0 njillOvom farmakodinamskom dejstvu. zbog cega ove plodove pre upotrebe treba zdrobiti. jer ako se tak va smesa sarno po pari i ostavi kratko vreme. nairne. ekstra· hovati lekovite sastojke. lekoviti saslojci cvetova su vrlo osellji· va. prema tome. Mesanje ovakvih biljaka ne sarno da je rnoguce nego je. Osim toga. Ima. nego se sarno popare kljucalom vodom..Za lek j e najbolje naciniti caj od jedne je· dine biljne vrs te. cvetni pigmenti) i mirislli sas· lojci koj~ na uplasenog bolesnika deluju i prijalno. evet je najnezniji deo biljke. Eto zasto farmaceut.s a. takva smesa nije dobra. . ako se dllie kuva. na primer. pri· jatan miris i ziva boja. zato slo se lekoviti sas tojci bolj e i du ze cuva ju u celin i nego u rezani m iii sam leveni m d rogama. Farmakodinamska podela lekovitog bilja). Naprotiv. jer se za 5-10 minuta ne moze ekslrahovati etarsko ulje iz tih plodova. zato s to svaka biljka ima d rugi hemijski sas tav. sarno od k arnilice iii sarno od sleza . vlage i dr ugi h negativnih cin ilac Ci. Droge c iji se mirisni lekoviti sastojci nalaze u ndnim . biljaka. kima i nekih drugih aromatic nih droga nalaze se duboko zalvoreni u cvrstim tki· virna. razlazu i menjaju ako bi se cvetovi dugo kuvali: to su razne boje (biljni. na jbolje presovane iii hermel icki zapakol'ane. Vekovni obicaj je u apotekama da se. lz njega je. Terapeut mora 1I0diti racuna ne samo 0 izboru odredene biljke za Ie· cenje odredene bolesli nego i 0 tome koje bilj'ke srneju uci u rnesan caj. jer se ml cvenj em zna tno povecava povrs in a b iljnih ces lica i otva raju' putevi razornog u t icaja kiseon ika. moraca. sli· cnog dejstva i one se rnedusobno dopunjuju.na povrsini. sale pa. a taj psihosugeslivni mo· menal nik'a ko ne srnemo potcenjivati. drugacij e fa nnakodi· narnsko dejstvo i. pornazu i pojacavaju sopstveno lekovito dejstvo. pa l ek ne· posredno pre upot re b e usill1javati do pOlreb ne velicine V ·I1a. Ukoliko je us itnjenos l d roge veca . mikroskop· ski sitnim zlezdama 1 1a povrsini lista i cveta ne smeju se kuvati. to su farmakodinamski sin erg i 5 t i. jer je ekstrakcija lekovitih sastojaka iz takvih biljaka laka i vrlo brza. neee doci do potpune ekstrakcije lekovilih sastojaka. lepa rec i Ijudsko ophodenje i te kako irnaju velik uticaj na uznemirenu psi· hu zbunjenog i uplasenog bolesnika. kim a itd. Ie· koviti sastojci ce izvetriti zajedno s vodenom parom. stavise vrl0 korisno i neophodno (vid. svaka biljka iIi grupa bilja· ka iii organa na drugi nac in otpustaju svoje le kovite sastojke pri pripremi le kova. nepostojana jedinjenja koja se brzo gube. Zbog toga se pri izradi mesanih cajeva 0 svemu tome mora voditi ra· cuna. Zbog toga se droge moraj u cuvati cele i 510 bolj e zapakovane. sa tehnolos ke tacke gledan o. Higijensko i estetsko pakovanje. Naprotiv. na primer. gub lj enje Ie· k ovitih sastojak a b rie . odmah poklope i posle 5-10 minuta mogu se upotrebiti kao lek. na su vo m i hladnom mes lu. utoliko je k varenj e. cvetni caj spravlja mesanjem cvetova i da se drugi biljni organi ne dodaju. znalac ki nacin izrade i kulturnog serviranja caja. .92 LECENJE BIUEM Usi tn j ava'1/e d roga t reba vrSi l i "eposredno p r e upotrebe. najlakse i najbde moguce izvuci. Prosti i mesani cajevi. Ako se ovi plo· dovi pomesaju sa listom nane i maticnjaka iii cve tom kamilice i drugim bil} kama cije se etarsko ulje nalazi .

tek uzabranoj. bezmalo zivoj biljci svi lekovini sas tojci ostali nepromenjeni.ike. . Poznavan. pa kovanja. Kamilica se n aj cesce upotreblj ava sarna. jer se ispostavilo cia su takvi lekovi potpunijeg i boljeg dejstva od onih dobijcnih od osusenill biljnih organa. u glavnom upa le sJuznice n ajosetljivijih i najnefnijih d elova tela. dobija se dobar caj pro tiv proli. to su farl71 akodinam ski ant a go n i s t i. sve je vise ljudi koji napustaju prirodu i p r e laze u industriju i gradove . proti v proli va . kiseonik. u va. Osirn toga. smoIe i drugih lekovitih sas tojaka. Modema far maceul ska industrija proizvodi neposredno oko svojih Ivorl1ica sve ono bilje koje je va zno za izradu kvalitetnih lekova od svezeg bilja. Sveze bilje i biljni sokovi. vi soka temperatura. . Ako Sl: smeS i kamilice inane do da zdrobljenog ploda ani sa.va. jer su u svezoj. plavog uglj ovodonika . i najlekovi1ije. pojacace se nj eno holagogno i urnirujuce d ej stvo na zucni rne hur. cuvanja i prerade lekovitog bilja n e mogu spreCiti sporije iii b rZe razlaganj e nekih lekovitih sas toj aka. a kad se ovoj smesi doda n an a. razenorn glavnicorn i rnnogirn drugirn lekovitim bilj ern veorna vaznirn za terapiju. .i kore od k rusin e i zest. nadimanj e i t egobe u trbuhu. I najbolji nac ini susenja. pogotovu za lecenj e decjih proliva i bolova u trbuhu.Neosporno je da je upotreba sveze biljke iii nj enog soka najbolja i najcelishodnija. izornerizacije i dTuge duboke promene grade i njenih aktivnih sastojaka. od kojeg potice modropl ava boj a ulj a k arnilice. Ako se ka milica p o rnesa s lis torn pitorne na'ne . nlse i sla tkog ko rena ublaZava bolove osoba . vlaga. ali i to sarno u tropskirn i suptropskirn krajevirna. srean ika iii neke druge tanin ske. caj ce otkloniti gasove. boJesnih ociju. Ali ova biljka ima jos i fl avonoida. Sarno covek blizak prirodi uvek rnoze upotrebljavati sveze lekovito bilje. primors kim lukorn. U nas jc na jvBe u upo4eb l evet kamiliee. Pomesana sa ivom-travom. Karnilica i lan eno serne daju dobro sredstvo za lecenj e opekotina itd. Tu dolazi do izraia ja. me teo ri zm e. ima i takvih bil jaka koje imaju suprotno dejstvo. Na primer. Op ~ te urnirujuce dejstvo ove s mese povecace se ako joj se dodaju listovi rna ticnj aka. p a samirn ti m i n j eno farmakodina msko dejs tvo. gorocvetom.I ZRADA I UPOTREBA BIUN IH LEKOVA 93 Naprotiv. oksidacije. dakle. za ur ed ivanj e neuredne stolice. kao sto je slucaj sa digitalisorn.sa cirom na zelucu. antiflogist icl1o dej s tvo azul ena. Zbog toga su zive biljke fiziol oski najaktivnije. razne hemikalije i d rugi ciniooi izazivaju u bilju hidrolize. U drugirn delovirna sve ta rnogucnos t upotrebe svefeg bilja je sve rnanja ukoliko se vise ide prerna hladnirn delovirna. deluj e st ip ticno. durdevkorn. m oraca iii kima. Enzimi. svetlost. opore droge ko ja za tvara . tr ave od srdobolje. tako da je potreba za osusenirn lekovitirn biljern i gotovirn Jeko\'irna iz godine u godinu sve veca. n osa i pol nih organa . plod ova oel pasdrena iii n eke druge an trah inonske droge koj a deluje p rotiv za tvora . Ovo se osobito n egat-ivno odrazava u onim biljkarna u kojima su lekoviti sastojci nepostojana jedinjenja.ic h emij s kog sas tava i farrn akodinams kog dej s tva hiljaka ornogucava te rapeutu da kornbinuje smese lekovitih cajeva.Kao i druge droge i nj en sas tav j e v rlo slozen. pogre~ no bi b ilo spravit i caj od smese h ras tove kore . sluzi. prenosa . p re svega. zbo g cega ti ~ric a ima tako siroku i raznovrsnu prirnenu. hmelja iii od olj ena. kamilica j e odlican t onik. Mesavdna kamilice.

zasticeno od svetlosti. enzirne. s licno voenim. Posle dovrsene maceracije teenost se procedi. Dobij ene sokove razliti u male ciste suve boc ice j cuvati na hladnom mes tu. po kafenu kasicicu i slieno.94 LECENJE B1UEM S veze bilje i biljl1 i sokovi sad rze prirodl1 e. tinktura. jer otkupna biljarska preduzeea imaju standardne propise 0 duzinri izrezane droge. a ekstrakti sjedine. pre svega. lugoslovenska fannakopeja daje ovaj propis: Maceracija je eks~rakcija droga odredene usitnjenosti na obicnoj temperaturi. p rovita min e. u sko roj buducnosti osvojiti uku s potrosaca. Treba ih piti bez ikakvih dodataka. Ukoliko se droga sitnije izreze. U apotekama i farmaceutskoj industriji ad praskova se . vita mine. jogurtu. VrSi se 5 propisanim rastvaracem jednom i'li viSe puta. da se izbistri i onda filtruje. presc i sl. jer ima mnogo Olasnog ulja.izraduju pilule. umesto da pomafe takvo brasno. sto zavisi. . samlevel1e droge spravljaJju 5e od osusenih organa lekovitog bilja. Praskovi se upotrebljavaju uzimanjem navrh noza. Mlevenjem se dobijaju praskov. one odmaze. Mora se raditi pazlji vo i cis to. Sokovi isced el1i iz sarnl eve nog svezeg. 1 1epromel1 jel1 e komplekse svih lek ovitih m alerija: a lka loide. tablete. Laneno bralino se brzo uiegne. Posle toga teenost se ostavi nekoliko dana na hladnom mestu. ali sarno neposredno pred upotrebu. mogu koris titi sarno one cime raspolazu: mlin za meso. Diljari moraju 0 tome voditi racuna. Pretpos tavlja se da ce i ovi sokovi. Droge neprijatnog ukusa i mirisa piju se razmucene u mleku. najjednostavnije os trim nozem. osobito one koji se trose pre jela. od nekoliko milimetara do vise santimetara. Farma kopeja propisuje velieinu otvora sita i rcSeta za svaku rezanu drogu pre upotrebe za izradu cajeva. Najcesee se razmute u vodi i piju. U preduzeeima za proizvodnju i prome t lekovitog bilja postoje seckalice raznih tipova. Maceruje se odredeno vreme. Droge se rezu na razlicire nacine i u raznim duzinama. Izrada lekova ekstrakcijom vriii se na razne nacine. rnedu iii voenom soku. razume se. a ' one posle jeJa moze svako prema svom ukusu zasladiti. cesce rnuekajuei. Za spravljanje cajeva u domaCins tv ima droge treba rezati neposredno pre upotrebe. fitonc ide i m noge d ruge pozna te i za sada jos nepozna te farmakod in am sk i ak ti vne ma le rij c "aine za pro fil a1ksu i terapij u. jer ee iz sitnijih delica biti bria i potpunija ekstrakcija lekovitih sastojaka. sokovnike. osobito sa drogama jakog dejstva. ostatak ispresuje. u zatvorenom sudu od stakla iii porculana. Za duzu upotrebu bocice sa sokovima mogu se pasterizovati zagrevanjem J sat na 70-80 oC. 00macins tva. tc k uzabra nog le kovi tog bilja sadrie sve lekovitc sas tojke bilj ke i zbog toga je to fa rm aceuls ki oblik koj i osvaja terapiju. jer se brzo kvare i gube lekovitost. Samlevene droge treba odmah potrositi. j er su oni najp·r irodniji oblik leka. Ovo se cini radi taenog doziranja. utoliko ee caj biti bolji. Zbog toga se sma· tra da le kovi proizvedeni od svezeg bilj a imaju najbo lju perspekti vu i d a ce farmaceuts ka indus lrij a u skoroj buducnos ti biti usme rena u tom pravcu . he terozide. na jbolj e u fri i id eru . sapo nine. zasticena od svetlosti. od grade i hemijskog sastava droge. daju se u zelatinoznim kapsulama i u drugim vidovima. ekstrakta i drugih galenskih oblika lekova. Rezal1 e drogc se upotrebljavaju za spravljanje lekova. Praskovi.i razne krupnoce.

000 g droge najvise 60 kapi u minutu. Ekstrahovanje se vrsi s toli· korn kolicinom rastvaraca da se dobije onoliko frake ija perkolata koliko je za svaki pojedini ekstrakt odredeno. Ostatak se rastvori u 5 eem vode i rastvor filtruje. Perkolacija se vrs i ovako: propisno usitnjena droga nakvasi se jednoliko odredenim ras tvarace m (menstruumom). Isto· vremeno se iz rezervoara dodaje u perko lator toliko rastvaraca da se nad drogom nalazi uvek sloj visok 2-3 em. do 300 g droge uzima se perkolator precnika oko 3 em. filtrat srne sarno opa· lizovati. U ovako priprernljen perkolator pusta se rastvarac iz podesno name· stenog rezervoara. Gornji sloj droge malo se nabije i pokrije slojem hartij e za filtrovanje iIi slojem pamuka. Pre punjenja stav i se malo pamuka na dno perkolatora. tako da pre kola tor bude dl'ogom jednoliko ispunjen. i ostavi da stoji ce tiri sata zasticeno od svetlo~ti. Vr ~ i se s propisanim ras tva race m jednako kao i mace· l'acija. Ispitivanje da Ii je droga dovoljno ekstrahovana vrSi se ovako: a) Kod alkaloidnih droga: odredena kolicina perkolata koji istece pri zavrsetku perkolacije (a koja je kolicina naznacena za svaki pojedini ekst· rakt) zakiseli se sa 2-3 kapi razblazene hlorovodonicne kiseline i is pari na vodenoj pari do suva. a to se postize lagani m ispustan jem vazduha kroz slavinu na dnu perkolatora. Kad se bistrom filtratu doda 3 kapi Majerova reagensa. Prema kolicini droge koja se mora ekstrahova ti uzima se pri izradi ekstrakta per· kola tor odrec1enog precnika: do 100 g droge uzima se perkolator prec nika oko 2 em. Kad pocnu izlaziti prve kapi perkolata. slavina se zatvori i dr-oga ostavi da se maeeruje 12 sati. Rastvarac mora prolaziti kroz drogu veoma lagano. Tecnost zaostala u drogi ispresuje se i sjedini s ekstraktnorn tecnoscu. Na dno perko latora stavi se sta· klena s lavina iIi druga naprava za otieanje i perkolator vertikalno pricvrsti na stativu. iii se u malim kolicinama doliva tako da droga bude uvek 'pokrivena slojem 1'3stvaraca od 2 do 3 em visine. Perkol ae ija se nastavlja sve dok droga ne bude gotovo potpuno ekstrahovana. tako da se na 100 g drogc upo· trebi 40-50 g rastvaraca. Punje· njt: se vrsi s malo droge i pri tom lako potresa.000 g droge uzima se perkolator prec nika oko 5 em. Za izradu ekstrakta moraju se upotrebiti pe l'kola LOr i od stakla iIi poreulana 80-100 em duzine. Svaka frakcija perkolata treba da bude po tezini priblizno jednaka kolicini droge koja se ekstrahuje. Perko lacija je ko ntinuirana e ks trakeija droga odredene us itnjenos ti na obi cnoj tempera turi i vriii se u perkola torima. Dobro se izmesa. Zatim se lako nabije u podesnu bocu ~ irokog grlica. Posle ovog vremena teenost se is pus ta tako da na svak·ih 100 g droge istece 5 kapi u minutu. Ovako natop ljena i delimicno nabubrena droga pl'otera se jos jednom kroz sito (III) i stavi u perkolator. do 1. . koja se moze dobro za· tvoriti. izgnjeci i protera kroz s it o (III). a za 1.IZRADA 1 UPOTRE BA BIUN IH LEKOVA 95 Diges lija je CkS lrake ij a droga odredene usiLnj enosti na povi ~e noj tern· pera turi (40 0-50 0). a za iz· radu tinktura mogu se upo trebiti i perkolatori od 40 do 60 em duzine.

k na cediIu. mIrlsa i ukusa . To je naj cesci oblik spravlj anja bi ljnih lekova u domaci nstvima i u svakidasnj em zivotu se naziva »spravljanje caja «. od kvaliteta same droge. Koncen lrovanje ekslraktnih teenosti vrsi se is parava nj em u vakuumu na le mpe ra turi najvi se od 600 do propisa ne kon sis tencije. porculana iI i od drugog in diferenlnog mate rij a la. kojorn je ispran ispresovani ostatak ekstrahovane droge. moze se upotrebiti i Cisla prokuvana kis1'lica. 5-1 0 g d roge prelije se sa 100 g kljueale vode. kreene vode. Obicno se izraduj e od droga neznije grade i od p nih koj e imaju termo labilne Illaterije i one koje is paravaj u (eta rska ulja). Da bi se dobio kval. Sudov i u kojim a se vrsi isparavanje moraju biti od slakla.i tetan infuz. iIi se upotrebi voda kojom se raspolaze. Mnoge vode ni su podobne za . izradu lekova. tj . nasa farmakopeja (od 1951) daje ovaj propis: VISI Izrada. Posto mnoga domaCinstva lie mogu da nabave destilova nu vodu. Ekstrakti i tinklUre a lkaloidnih droga moraju se razb lai iti do normir ane sad rz. do propisane kolieine. Naj eesce se spravlj a 5-10 % -niinfuz. 111fuz ii i oparak je eks trak t dobijen najeesce prelivanjem droge klju calom vodoln. pre svega. ali se pre upotrebe. Posle toga prenese se u podesnu pos udu za infundiranje i prelij e propisanom kolieinom kljucale destilovane vode i zagreva pet minuta u vodi na temperaturi od 90 0 . . blago presujuCi ostata. Teenost se ostavi krace vreme da se slegne. Posle toga se izvadi iz vode i. Osobito su nepoPOSUDA ZA SPRAVWANJE CAJEVA doone tvrde. ali isto tako i od vei5 tine izrade. sa srnrdIjivirn gasovima. eesce mesajuci. a ponekad i od vode.og toga nasa i s~rane farmakopeje dozvoIjavaju jcdino upotrebu destilovane vode. sarno sto se droga kvasi i gnjeci s vodenim rastvorom limunske kiseline. jer je i ona vrIo m eka. a jos su gore one sa mnogo gvozdevih soli. odnosno sveze usitnjena (sito IV) dro- ga prognjeei se u porculanskom tarioniku s toliko hIadne destilovane vode da bude jednoliko prokvasena. Sitno isecena (sito III). Zatim se teenost proced i.96 LECENJE BIWEM b) Kod os l alih droga ispilivanjem boj e. Poslednji deo poslednj e frakcij e pe rko la la mora bili gotovo bez boje. Zb. Kiseline se uzima pribliino toliko koliko je propisano da droga minimalno sadrZava alkaloida. Kvalitet zgo tovlj enog infuza zaod mnogih cini laca. gipsom i dr. a isparena voda dopuni se vrucom destilovanom vodom.ine. kao i kisnica. a posle toga odlije se od taloga . ostavi oko pola sata da se ohladi. desetak minuta prokuva u otvorenom sudu. cesce mesaju6i. Infuzi od alkaloidnih droga jzraduju se na isti nacin. a sme imal i sa mo slab m iris i ukus na drogu koja se ekslrahuj e.

cesce mesajuCi. ostavi da se potpuno o hl adi. 1nfusurn SaZep izraduje se ~ao Mucilago SaZep. 111fusuI17 Digitalis. Umesto lanenog. izraduj e se ovako: Droga u pulusitnom prasku (V) prog nj eci se u tarioniku s toliko hladne destilovane vade cia bude jednoliko pokva~ena. pola sa ta ceSce mesajuci. cesce mesaj uci. do propisane kolicine. Duzina kuvanja je oznacena za svaku drogu. iii cela droga (Semen Lini) brzo se ispere na cedilu iii na situ s malo hladne vode. Posle toga prelije se. kojom se ispere ostatak eks1rahovane droge. 20-strukom kolicinom destiLovane vade i maceruje hladno. celo iii samleveno. a na njivi treba posejati malo lana. prelije polovinom propisane kolicine hl aclne des tiLova ne vade i ce~ce m e~a iii mucka cetvrt sata. Mlecna kasica od kamilice sa sluzavim drogama je izvrstan narodni lek za lecenje opekotina (osobito ad suncanja). ' Infuzi s dodatkom kiselina izraduju se u sudu od stakla iii od porcu lana. Infuz se mora izdavati u tamnom sudu. Dekokt iLl odvarak je ekstrakt dobijen kuvanjem droge £I vodi. do propisane koliicne. Ovaj jevtin i svakom pristupacan lek svima se preporucuje.isi ad grade i svojstava lekovitih sastojaka same droge./ ZRADA I UPOTREBA B/UNIIi LEKOVA 97 Pri izracti 1l1fL/sum radicis Jpecacuc/l1hae mora se za svakih' 05 g droge doclati I kap razb lazcne hlorovodonic ne kiseline. uboja i upala koze i sluzokoze uoplite: potrebna koliCina u prah smrvljene kamilice popa'r i se neophodnom kolicinom kljucalog mleka. U gotov infuz mora se dodati l{)<1/o eta nola. Napomena: Infuzi se ne smeju filtrovati kroz hartiju za filtrovanje. aka nije drukcije propisano. Posle toga se pazlj iva odlije kroz tanak sloj destilovanom vodom nakvasenog pamuka i dopuni potrebnom kolicinom destilovane vade. kojom se ispere ostatak ekstrahovane droge. jer imaju mleka. Zatim se prenese u pocl esan sud za infundiranje iii u bocicu iii tikvicu.Jos bolje deluje laneno seme koje se maze (za nuzdu) popariti zajedno s kamilicom u prasku. na primer. osobito domaCinstvima na selu. . u dvori~tu raste kamilica. kao lito je. Infuzi od droga s termolabilnim materijama. Zatim se procedi. Za svaku vazniju drogu naveden je nacin spravljanja i upotrebe infuza. sluzava teenost pomelia s mlakom kamilicom i time' ablaze bolna mesto. za sazrevanje cireva "potkoznjaka«. maze se na isti nacin upotrebiti dunjino seme. Posle toga do cia se drllga polovina kljucale des tilovane vade u hladni macerat i zagreva pet minuta u vodi na temperaturi ad pribli zno 650. Infuz od sluzastih droga izraduje se ovako: Isecena droga (Radix Althaeae) (I-II). blago pritiskujuci. a zav. . kroz ta nak sloj pamuka i dopuni potrebnom koliCinom hladne destilovane vode. pa se oceuena gusta. Moraju se izdavati u sudovima s natpisom "Pre upot·rebe promuckaj« i "Cuvaj na hladnom mestu «. aka nije drukcije propisano. Za tim se izvacli iz vocle i. u drugi sud se s-tavi laneno seme u mlako mleko da stoji 2-3 sata. 1I1fusu1I1 Sennae mora se procediti tek kad se potpuno ohladi.

sarno ~to se droga kvasi i gnjeei 5 voden im rastvorom limunske kiseline.98 lECENJE BIUEM Za razliku od infuza. . Tinkture su teeni.3 g razblazene hlorovodoniene kiselinc. a u nemogucnosti iii nedostatku. u zima se prokuvana ki ~ ni ca iii obiena voda. od nosno svde usitnjena (sito IV) droga prognjeei se u porculanskom tarioniku s tolilko hladne des tilovane vode da bude jednoliko prokvasena. Jo~ vruca teenost procedi se. dekokti se izraduju od droga evrsce grade i od onih koje imaju lermoslabilne materij e. vodeci raeuna u kojoj se koncentraciji najbolje . a posle toga odlije se od taloga.r astvaraju lekoviti sastojci odredene biljke. slabo presujuCi ostatak na cedilu . k ojom je ispran isp resova ni ostatak ekstrahovane droge. obojeni oblici lekova dobijeni ekstrahovanjem droga alkoholom (etanolom. Ponekad se za spravljanje tinktuTa upotrebljavaju i ekstTakti droga. a i~ parena voda dopuni V'fUcom deslilovanom vodom . Medutim. Zatim se prenese u sud za kuvanje i prelije propisanom kolieinom hladne desti lovane vode. Naj eesce se koristi 40 0 / 0 . Kiseline se uzima priblizno toliko koliko je propisano da droga minimalno sadriava alkaloida. Jugoslovenska farmakop eja II (1951) daje ovaj propis : I zrada. le kovite sas lojk e koj i se ne razlaiu na povisenoJ temperatu r i. najeesce u obliku kapljica. Napomena: Decoctum radicis Althaeae izraduje -se kao sto je opisano u elanku Infu zi. Dekokti od alkaloidnih droga izraduju se na is ti naein. do propisane kolieine. tj . pogotovo u hitnim slueajevima: odredena kolieina ekstrakta razblaii se potrebnom kolieinom alkohola da se dobije ieljena koncentracija tinkture (200/ 0 iii 10%). Obieno se uzima 1 dec droge i 5 delova rastvaraea (200f0-ne tinkture).otrebe promuckaj« i "Cuvaj na hladnom mestu«. Dekokti s dodatkom kiselina izraduju se u sudu za kuvaJl1je od stakla ili porculana. Za izradu Decoctum corticis Cinchonae treba umesto limunske kiseline upotrebiti na svaki gram kore 0. Sitno isecena (s ito III). Kao i za spravljanje infuza. tj. rede iznutra. Teenost se os lav i krace vreme da se slegne. Dekokti se moraju izdavati u sudovima s natpisom "Pre up. i to 1 dec droge ekstrahuje se sa 10 delova rastvaraea (100/o-ne tJinkture). Dekokti se ne smeju filtrovati kroz hartiju. 500/ 0 i 700f0-ni alkohol. ad droga jakog dejstva dekokti se s pravlj aju u apotec i pre ma propisu lekara. Posle toga se zagreva u vodenom kupatilu dok se ne postigne temperatura najmanje 90 0 i greje dalje pola sata na toj temperaturi ee~ce me~aj u ci. pogotovu one jakog dejstva. etilnim ili obienim a'l koholom) ·razne koncentracijc ili mesavinom alkohola i etra. i za dekokte j e najbolje upotrebiti des tilovanu vodu. 3-5 g droge n a 100 g vode. Izraduju se 3-5%. Decoctum Salep izraduje se kao Mucilago Sa/ep. tinktura od ljute paprike upotrebljava se spolja. ove tinkture se izdaju i upotrebljavaju sarno prema lekarskom receptu i uputstvu! VeCina tinktura se primenjuje za unutrasnju upotrebu. ad droga jakog dejstva u apotekama se spravljaju tinkture perkolacijom.

U nedostatku cis tog apotekarskog a lko hola maze se kris titi rakija od 40 do 50 0/ 0 _ Ekstrakti se izraduju s lie no tinkturama.10 dana cesce mesaj uCi. Jedan deo dobijenog dijalizata treba da odgovara jednom delu droge. Taskiseljavanjem) na obienoj lemperaturi . pod snizenim vazdusnim pritiskom. tinkture se izraduju maceracijom (mocenjem. Mediclnska iii lekovita vina se spravljaju na razlicite nacme i koriste u naucnoj i u narodnoj medicini. - . tek uzabranog bilja. poklopi i drii u podrumu 8. obe leenos ti pomesaj u. cuvaju se potpuno suvi u boCicama zalivenim parafinom iii voskom. sirupi i dr. Pos ta ukuvava nj e traje dugo. Od ekstrakata se izraduju razni galenski pTeparati: pilule. zivo bilje za spravljanje ekstrakata. I zrada. a l:esce perkolacijom. To su vrlo dobri suvi biljni ekstrakti standardnog sastava koji se mogu cuvati i tacno dozirati o Osobito su traZeni disperti izradeni od svezeg lekovitog bilja. taka da se sve ova obavlja na relativno niskoj tempera turi (20-40 0 ). osobito onih jakog dejstva. fi llruj e kroz harliju za fill rovanje . Dispertl su posebni farmaceuts~i oblici u obliku pra. dobijeni u industriji centrifugalnim rasprsivanjem biljnih ekstrakata. Prop isno us ilnj ena i prosejana droga s lavi se u s lakl enu leglu i prelije odredenom kolicinom rastvaraca. dobra zapu si drzi na hladnom i mracnom meSlu. Ponekad je vinu potrebno prethodno oduzeti tan in. rastresitih komada.IZRADA I UPOTREBA BIUNIH LEKOVA 99 Aka ni je drukcijl:! propisano. da bi se spreeilo razlaganje nepostojanih materija. Suvi ekstrakti ne smeju imati vise od 5'/0 vlage. ekstrakti se spravljaju rede maceracijofll. a suvi najvise.ska. To su teoni preparati koji se izraduju me· sanjem lekova s vinom. Pos le toga se odlije. ostavi da se s legne i izb is tri. U farmaceutskoj industriji se proizvode dijalizom. ostatak se dobro iscedi. sve se vise primenjuj e uparava nj e u vakuumu. Da bi se s to potpunije eks tra hova li lekoviti saslojci iz clroga. rastvaranjem cvrstih lekova u vinu iii ekstrakcijom lekovitih sastojaka maceracijom lekovitog bilja u vinu. drazeji. Dijallzati su teeni ekstrakti svezeg. U novije vreme farmaceutska industrija sve viSe koristi sveze. raz li je u bocice. taka da se u farmaciji sp ravIjaju: teeni. tablete. ali se posle e kst rakcije droge i filtrovanja uparavaju do zelj ene konzistencije. tako da se na svaki litar vina doda 10 grama vodenog rastvora cis tog zelatina (1 deo na 9 delova vade) . Zilki i suvi ekstrakti. zitki ekstrakti imaju gustinu meda. a suvi su iii u prasku iii u obliku lakih. zitki ekstraktoi sadde vise aktivnih saslojaka. Teeni ekstrakti se izraduju taka da 1 deo ekstrakta sadrzi le kovite sastojke jednog dela suve droge. zbog cega nemaju mineralnih soli. Uzabrani biljni organ se samelje u kasu i metodom dijalize ekstrahuje vodom iii vrlo razblazenim alkoholom razlicite koncentracije. 0 cemu lekar vodi racuna kad ih prepisuje bolesniku.

Maksimalna doza je najveca koIicina lelca koja se moze podne ti bez znakova' nepodnosljivosti i trovanja. Kasica od sl aCice rz i kako se rze slll e spravljati na visoko j tempera tll ri. pre ko toga se s tavi loplo. Stari i oprobani nacin je spravljanj e kas ica u mleku umesto u vodi. S iln o sam levena dmga u obliku bras na najceSce se popari s pOII'cb nom ko li cinom kljucale vo dc da se dobij e kasa ze lj ene gus tin e.100 lECENJE BIUEM Upotreb ljava se najbo lje bela vin~. lanolinu i drugim podlogama. IIi se kuva s malo vode. po· trebno je ce~cc mllcka ti da se ~ t o pOlpunije izvuku lekov iti sastojci droga. a isto tako . pirinac i dr. je r i e isto mle ko deluje kao dob ro s'l'ed s t~·o za ubla:iavanje bolova i posledica od upale koze i s lulmice. Zato se ova kataplazma sprav lj a m esa nj em s laeic inog b ras na s pOlrebno m kolieinom vode o d 20 do 300 na ob icnoj te mpcraluri. dunje. Doza je odredena ko· !ieina leka koju treba m:eti odjednom iii u toku dana. kao sto su e tars ka ulj a i njihovi sastojci u miri s nom bUju. Lekovite masti se najcesce izraduju diges tijom biljnih droga u ma snom ulju. sredrzja iii terapijska doza nalazi se izmedu maksimal· ne i minima-Ine i predstavlja ikohiOinu leka Ioojom se postiie najJ bo1je dejstvo. ovas. Osim navede nih kasica za spoljrzu prim el'nl. Kod odnosnih bi· Ijaka je opisan postllpak spravljanja. nekad se s la\' lja sto toplija . IIi se smlacena kasica razmaze na bolno meslo. minimalna doza je najmanja kolicina leka kojom se postize odre· dena lekovito dejstvo. Masti mo· raju biti sve:le. Masnu podlogu treba ras top iti na yo· denoj pari. gaveza i drugih mucilaginozn ih droga. To je naj eesce dijetalna hrana i lek koji se krace iii duze kuva da bi se dobio s to slu zaviji proizvod : salep . i diges liju u toploj vodi odredene tem perature. p revij e cis tim platnom. njenog fa r· makodinamskog dejstv a . Doziranje lekovitog bilja zavisi od hemijskog sas tava droge. neu:lezene. dodajll se na kraju kad se ras topljena masa na pola ohladi. Medicinska vina treba sprav lja li i cuva ti u s lak lenim sudovima u mracllom i hladl1oll1 podmmu. ka taplazma sprav lj a se na razne nacinc. Vrela ka~ica se I'azma:ie na cis to bela lane no ii i VlI· neno pla tno i po laze na bolno ili ozledeno mes lO na telu . ~ to je opisano kod pojedinih bi ljaka. Lekovite masti se izraduju u emajliranim. stakle· nim m porculanskim posudama i cuvaju dobro zatvorene na hladnom i mra· cnom mestu. Ovo je potpuno opmvdano. . konzislencij l!. svinjskoj masti. u knjizi su opisani i naC lnt o izradi ka sa za w l ulrasllju upolrebu. Ka~ica. melem. Fina emulzij a mao snih kapljica i kazein mleka deluju kao farmakodinamski sinergist i. vun eno p la tno (ka· ta plazma od lanenog bras na koja se prime njuj e za lecenj e zapa lj enja lint f· nih sudova. Maceracija obicno traje oko mesec dana. flegm ona i apscesa) . terapijske svrhe i bolesnika . poma· zu dejstvo sluzi lana. a nekad hladna kasica. Ma· terije koje lako vetre . vosku. cicvarica. Bliza upulstva 0 izradi i upolrebi poj edinih lekoviLih vina iznesena su kod odnosn ih droga. belog sleza. To isto vazi i za izradu kasice od crnog i belog luk a i drugih biljaka sa sum· pornim h e teruzidima. jer bi se unis tili enz imi i na taj nacin sp rec ili os lobodenje i dej s tvo le kovi· tog sastojka droge. bolje je upotrebi ti crno vi no. a a ko droge imaju tanina (opore).

Blib obave~tenja 0 nacinu izrade lekova od bilja ~italac moze dobiti od mesnog apotekara. 0 ~e mu lckar s trogo vodi ra~una. nego postepeno.i mo u umerenom klimatu. Pre svega. Zbog toga se u toku leta moramo pobrinuti da od svega ~to nam je potrebno naberemo.ie­ va zivo bilje je lekovitije od osusenog.iii supena ka~ika vise puta dnevno. trudnoca) i dr. Iii kad se listiCi hajdu~ice medu prstima uvaljaju u loptice i to guta pre jela za dobijanje apetita. protiv smetnji u zelucu itd. Suve d. a neka domacm stv. 1 koren Ja I 2-5 g cvetova i listova.7 7-14 14-20 20-70 godine godine godine godina godina godina godina 1/ 12-1/10 doze 1/8 -1/ 6 doze 1/ 6 -1/4 doze 1/ 3 doze 1/ 2 doze 2/3 doze 1 doza Osim lIzrasta. Od njega se .3 3.a nem aJ ~ vagu koja moze da meri male koli~ine. treba \'oditi ra ~un a i 0 individualnoj preosetl~. odjednom pOptti. na primer. U vecini slu~a. .jli !ista repusine na ope~ena iii ubijena mesta na telu. Tim poslom se bave apotekari (fa'lTIlaceuti). Na doziranje droga uti ~u mnogi ~i­ nlOCl. u vi~e doza da ne bi opteretili zeludac i da bi lek bolje delovao. Praskove je najbolje i'Zradivati neposredno pre upotrebe.n prsta. Za lek se koristi zivo. osu~imo i dobro zapakujemo. Gorki lekovi se uzimaju pre jela. stanje uhranjenos ti. tezinu bolesti. zavisi od uznista bolesnika. ili 6 do 9 grama k?re. Od osusenog bilja se tucanjem i mlevenjem prave praskovi. stavljanje lista bokvice na posekotine .4 4.raju u gra mov ima. razna fiziolo~ka stanja (menstruacija. Bilje se upotrebljava spolja i iznutra. jer se susenjem mnogi lekoviti sastojci menjaju i gube. ~to prose~no iznosi 1 supen u ka~iku. na pol. Kao ni pica. jer duzim stajanjem gube lekovitost. Sokovi iz voca i povrca mogu se uzimati i u veCim dozama. Praskovi se upotrebljavaju za le~enje unutrasnjih i spoljnih boles'ti.i'Vosti izvesnih osoba na odredelle lekove.izraduju razni lekovi. ili slme za izradu raznih prostih iii slozenih lekova u apoteci. PRAKTltNA UPUTSTVA 0 UPOTREBI LEKOVITOG BIllA U DOMACINSTVU Upotreba lekovitog bilja je raznovrsna. Najjednostavniji i najprimitivniji na~in le~enja je upotreba pojedinih delova bilja. ni lekove ne treba naglo.IZRADA I UPOTREBA BIUNIH LEKOVA 101 Srednja doza sokova iz svezeg bilja je po 1 ~ajna . ond a se naj~e~ce droga uz~ma u t. polako. sirovo i osu~eno bilje. Po~to mi Ziov. ali kako je to ~esto zametno. Evo pribliznih pojectina~nih doza za boles nike od 1 2.roge se dozi. to nemamo preko cele godine zivog bilja kao oni u tropskim predeiima.

i 30 do 40 minuta da se biljka kiseli u vreloj vodi. razblazenom alkoholu i tome slieno. ali ne odjednom. ali se moze ponekad ostaviti i duze da bi u vodu preS lo s to vise lekovitih sastojaka. To pomalo lici na madiju. Gotovo je redovna poj ava da se na pola litra vode stavi nekoliko cvetica lipe iii kamilice. liSee i druge n eke biljne de love nikad n e treba kuvati. osobito za jacanje i za leeenj e organa za varenje. u poklopljenom sudu. Pogresno je kuvat. U vecini slucajeva treba na pol a litra vode staviti 3 do 5 kas ika iseckane iii zdrobljene biljke. Iedan od naj cesCih uzroka nepoverenja prema lekov itom bilju je. cmog sleza. nego svaka cetvrt sata po jednu ka ~ iku.i lekoviti zejtini i masti. nije dobro sto svi taj koren kuvaju . a osobito sa decom. ali se oni greju na vodenoj pari. jer se iz ce log biljnog orga na teze i nepotpunij e iscrpljuju lekoviti sastojci nego iz is itnjenih. pored ostalog. zatim treba procediti . Ako se za kucu izrad uj e mesan caj od vise vrsta bilja. sve do nove . turcinka. nanu. poveze platnom i jakom hartijom i ostavi desetak dana. los go re j e ako se kuva u otvorenom. sto psihicki. rakiji. treba ostavit. belog sleza iii nekog drugog bilja koje gotovo svuda u nas raste u izobilju? Svaka prosvecena majka ima u kuci »Iekove za nuzdu«. lipu. n evena. treba da ima u dovoljnoj kolicini preko cele godine. To nije dovoljno. VeCina cajeva se tako spravlja. Droga se sto bolje isitn i. Medutim . pozitivno utice na bolesnika. izvetre gotovo sv i lekoviti sastojci (etal'ska ulja). Za to je pogresno kuvati kamilicu. To je dobro. nepoklopljenom sudu. Uglavnom. zasladiti medom i piti. majkine dusice. Tim mesanim cajevima ces to se dodaje razno cveee zivih boja i prijatnog rnirisa da bi caj imao leps i i privlacniji miris . Listovi i cvetovi bde otpustaju lekovite sas tojke nego kore i drugi cvrs ti i debeli orgaru . U nas se koren belog sleza sve viSe upotrebljava.102 LECENJE BIUEM NajcesCi narodni lekovi od bilja su cajevi. dodaje se cvet razlicka. Bilje !!reba tek: prilikom pravljenja caja u avan u iii medu dlanovima isitniti . vee prema tome da Ii se zeli slab iii jak caj. ruze. eesce meSajuci . zavo mjaka. DOMACA APOTEKA LEKOVITOG BILJA Zasto pesaei ti desetine kilometara do apoteke za dvadesetak grama titrice. Kas iku iseckanog korena belog sleza (velicine kukuruznog zma) treba preliti sa dva decilitra hladne vode i ostaviti oko dva do tri sata. Izvesni lekovi. poklope i ostave krace iii dll ze vreme. Cvece. j er se time uni~ tavaju njegovi lekoviti sastojci. nego se stave u cist sud i preliju kljucalom vodom. cesce mesajuci. lavande. j er kuvanj em gube. jer je to I/ajbolje slu zno sredstvo za lecenje organa za disanje. majkinu dus icu iii ne ku drugu mirisnu lekovitu b iljku. uvek se mora dobro izmesat i. pored aspirina i kombinovanih tableta jos i raznog bilja. nestru cna izrada ca jeva i suvise mala kolicirw bi/jke koja se upotrebljava pri tom e. Na isti nacin mogu se spravljati . Na primer.i be li slez. da bi se iz nj ega sva sluz izvukla. stavi u cistu teglu i prelije desetostrukom kolieinom vina iii rakije. mogu se izradivati i u dobrom cmom vinu. smilja i dr. Dajemo ovde spisak vaznijeg lekovitog bilja koje svaka kuca.

gaveza. na prasnjavom tava. kupine. trna (trnjine). pallcini . moraca ali anasona. a novo s lavlj ali u nove kutije. iii vrhovi grancica u cvetu) od majkine dusice. bokvice. m oljaca. zubace i dr. borovnice. svinjca. Ravni· cari n e mogu imati lincure. Na svak u kuliju treba mao s tilom c itko napi sa ti koja se biljka u njoj n a lazi i da lum kad je bra na. lavandule. . vitost pod razornim dejstvom vlage. sitnice i dr. pasdrena. Razumljivo je da domaca apoteka ne sme imati velebilja. lipe. rastavica. troskota. koze i druge robe jakog i dugotrajnog mirisa koji se L esko iii nikako ne mo· ze kasnije ocIstraniti. necistoce i /lagle promen e temperature. vranilovke. sreenjaka. kieice. zalfije. bij'lls ta i drugog bilja jakog fiZlioio s kog dej stva. kantaliona. gorke deteline. K 0 r e n J e (i drugi podzemni organi) belog sleza. bre· ze. pitome i divljih vrsta nane. o~. supe iii na nekom drugom mestu izlozenom pras ini. kisi. ro treba bac ili ili. trandavilja. mracnom i hlad nom meslu. ogrozda. bunike. koje se potpuno za lvaraj u. kima. Ne treba gubi ti iz vida da se i naj le kovitij e bilj e moze brzo pokvariti i izgubiti le ko. T r a v e (cele nadzemne biljke u cvetu. turcinka i drugog neotrovnog bilja. Osobito treba paziti cIa se bilje n e cuva blizu katrana. Ijubicice. saJepa. to je za brdane i pJanince oman itd. nu . podbela. maslacka. lincure. 7. ribizle.0 jedna vrsta. skim kutijama. kolomasti. jablana. kiseol1ika i z vazduha. 4. 6. idirota. ali mora biti zaklonjeno od sun ca. podbela i dr. drena. sapu njace. bosiljka. korijandra. oraha. ali zato mogu nabrati kicice. ~umske jagode i maline. crne i bele slaclce. l oplole. Icpo osu. persuna. lana. cubra. 3. Pup 0 I j c i majske ruZe. U j ednoj kesici iii kutiji sme se c uvarti 1SaI11. sladica. belog i crnog sleza. 2. s pa liti . sunceve sve /loSli. jos bolje.koru~e i dr. ruzmarina. jer u rukama nestrucnjaka one moze biti otrov. pitomog kestena. Zato se bilje mora cuvati ~to bolje zapakovano i sk lon jeno na suvo m es to. kal"bola. Bilje se ne moze cuvati bes konacno. trave·ive. vetru. gumske jagode. matienjaka. ruze. jo ~ b olj e. crvi i drugih s leloci na. Lis l 0 v i pitome i divljih vrsta nane. Sto je za stanovnike pored velikih nasih reka beli slez. vranilovke. dunJe 1 lu· ben ice. pticama. S. trna. Lo~ je obicaj u nas da se razno bilje pome!la ~ tako c. misevima. cemerikc. podubice. Evo najvaznijeg bilja koje treba da imaju domacice u kuCi (domaca apoteka): 1. crne topole. Vecina se mora svake godine obnavljali: sta. gloga. pitomog i di· vljeg kestena. anisa. pirevine. breze i belog bora. trave od srcJobolje. ha jducice. jer se moze desi ti da u starim ima ples ni. koje sc moze ceS lo prove travati. Mnoge droge napadaj u in· sekti. o . Svaku bi ljku. tao tul e. treba cll va ll u nov im kesa ma od jake harl ij e iii . eve to v i tin'ice iii kamilice. Ovo bilj e ne treba cuvati obe~eno pod st rehom . ocJoljena. sve sk lonjeno u cist orman iii sand uk na suvom. jagorcevine. u karton. maline. Ne moze svaka domaCica imati sve bilje koje se ovde navodi.uva. Ijubicice. . kukureka . jer ove dYe biljke imaju isto dejstvo. zove. perunike. hajducice.lZRADA 1 UPOTREBA BIUNIH lEKOVA 103 zetve. Plod 0 v i sipka iii ~ ipurka (divlje ruze) . suncu i s l. divizme. To ne va lja. sen u. belog i crnog sleza. iznad sta le. S e men j e bundeve (duleka).

. Pre svega. Najbolji strucnjaci rade ovako : u cajnik (posuda sa poklopcem koja sluii sarno za kuvanje caja) stavi se 2-3 pune kasike zdrobljenog sipka i prelije sa pola litra hladne vode. 10. . oskoruse. treba napomenuti kao vrlo vaZno da sipak treba cuvati ceo i tek pre upotrebe ga zdrobiti. Moze se piti topao. tanina i drugih korisnih sastojaka. jarebike). Sve te biljke rastu u izobilju kod nas. a u mnogim predelima je Josa voda. mlak i hladan caj. sv ila od kuku ruza i drugo. pa tek onda procedi. Bolja je meka nego tvrda. Slab caj od sipaka u tim prili'kama moze biti od velike koristi.Naprotiv. lek i sredstvo za osvezenje.104 LECENJE BIUEM 8. provitamina. vee prema tome sta se zeli dobiti. ljuske od ja buka. jer rastu najcesee kao prezren korov na »nicijoj zemlji«. Ovako nacinjen. vrlo skupo plaeena. Umesto caja mogu se upotrebiti domaee sirovine: sipak. jer Sam sipak ima dovoljnu kolicinu Iimunove i jabucne kiseline. najzdraviji i najlekovitiji. Caj je. Sutradan se pusti da prokljuca svega 2-3 minuta. kiselina. nesumnjivo. kru skc. I u mimo vreme caj je vrlo skup. razume se. lipov cVe! i dr. Caju od sipka ne treba dodavati limunove ni jabucne kiseline iii limunovog soka. Caj od sipaka je nesumnjjvo najprijatniji. 9. Caj ima vrlo lepu boju i prijatan miris i ukus. mal~ne. Zbog toga nijedna kuea ne treba da bude bez nabranog sipka. DOMACI NARODNI CAJEVI Zamena za kineski caj Upotreba kineskog caja (Thea chin ensis) iz godine u godinu raste. poklopi i ostavi preko noei da se kiseli. svakom su pristupacne i uvek se mogu koristiti. u I i II svetskom ratu caja je postepeno nestajalo na svetskom trZis tu i vee od polovine rata to je bila retkost. jer se bilje u apoteci tako cuva. Pet e I j k e isanj a i tresanja. kru sa ka i dinj a. Stotine miliona Jjudi sirom sveta koriste caj kao prijatan napitak. krecna i gvoZdevita voda. a u ratu jos skuplji. sumske jagode. K 0 r e hrasta i kru ~ in e . neozledenom sipku mnogo bolje i duie sacuvaju vitamini i provitamini.i tamina. ali je skup. jer se u celom. list kupine.odnim slojevima. U nekim nasim krajevima vladaju leti nesnosne zege. jer saddi v. ribiz)e. U toj bi/jnoj dOl11acoj apot eci treba da bude u ve k CiSlo j da bude reda. caj od sipaka je ne samo prijatan napitak koji osvezava nego je i lekovit. osladi i pije. procedi. Mozda bi se mogao primiti i ovaj r aspored kako je ovde navede no. u poklopljenom sudu. glavni lekoviti sastojci sipka. kasika sipka prelije se sa dva do tri decilitra kJjucale vode. poklopi i drii ukraj stednjaka 15-20 minuta. Osim toga. Caj od sipaka moze se izraditi na nekoliko nacina. ako se zell da u caju bU'fie ~to viSe vitamina. ogrozda. tanina i drugih korisnih sastojaka sipka. R a z n 0: osuseno neo lrovno divlj e voce (divlje jabuke. U hitnim slucajevima i kad se zeli sarno prijatan napitak. zbog cega je nepristupacan sirokim nar. onda se ostavi 1 do 2 sata. veoma prijatan.

ali e pogresno nazivaju se menkama): c im se uzaberc. nl! treba ga du go kuva li . Najvi 5e caja od sipaka potrose oporm. gloginja.asto i zuto vo. u tankom sloju susi ne koliko d ana na suncu. Nazivaju . biljnih kise lina. i one se zbog toga dodaje za popravlja nje kvali teta pekmeza od pitomog voea. dojiljama i sv im s labunja vim osobama. a li dobije prijalniji miris. dunje i drugo voce se istruze na trenici. iscedi. U veCim preduzecima ovaj rad je mehanizovan. narandi.:'e. pl-edsta vlja citav j edan arse nal. bez obzira na to da Ii je izraden od s ipaka. drenjina. boles nic im a. sumskih jagoda.i: oSll se n sipak e ddi 1I peCi posle pecenja hl eba dok ne dobij e sve tlu smedc-mrku boju. Dobra s ku van pe kmez od s ipa ka je n ajzdrav ija hrana i najprijatnija pos las ti ca. Peklll ez od sipll ka se izraduje na razne nacinc. jos dok je mlak. lIt oliko vise vil a min\! izgub i. Prie njcm. Najvi se se ceni rumeno. U mnogim zemljama s ipak je pos ta o narodni caj. pazeCi pri tom da ne pregori. Moze se upo lrc bl java ti i s ipak b ez on ih ce kinj avi h se menki (to su zapravo. Najcesee se prave od raznog divljeg voca. Ovaj pekmez se daj e kao lek vrl o prijatnog uku sa deci. Nazi- . kru s ke. Mnoge zemljt: kupuju s lol in e vagona s ipa ka za izradu lzv. Divlje jabuke. pravo bogatstvo raznih vitamina. dobro zap us i i c uva do upolrebe. Is to tako se ceni oporo i kiselo voce. raz nih ko ri s nih soli i mnogih drugih lek ovitih sastojaka. trnjina. jer one ima mnogo vitamin a i provila mina (be ta-karotina) . bo rovnica. samo uno koje nij e otrovno. Svaki ovakav koneentrat (pekmez). decj i domov i. Iscedeni sok je voeno vino kad prevri. Cim se izvadi . U sva kom slucaj u. divljih krusa ka. razume se. trudnica ma.1O sta re zla lo) i prijatniju arom u ima ca j od s ipka koji se mal o ispi"l. savrem eni prirodl1i l11ullivitamini. provitamina. zapravo. stavskih i drugih oporih matcrija (tanina). sipak izgubi jedan d ec vilam ina. vilalllinskilz kO/lcenlrala. . pl odov i.IZRADA I UPOTREBA BIU IH LEKOVA 105 Jos lepsu boju (k. mus mula iii nekih drugih pl odova . Vocni ~jcvi. jer uk olik o se duze ku va . Ovi sokovi su danas u velikoj upotrehi u svim prosveeenim zemljama i slu'le kao jedno od najboljih sredstava u borbi protiv alkoholizma. jer se izra duju od vitaminskog hilj a. Sumsko iii uivlje voce. na poseba n naci n izradenog pekmeza od sipaka. saspe se u mlake teg le ii i boec.i h i vitaminskim ca j evil11a. Mn ogo j e kori snijc i prijalnije svak i dan pojes li na pa rce lu hl eba malo ma s la (b u tera) sa neko liko ka s ika pekmeza od s ipaka nego gUl a ti s kupe uvczene tab le te vitamina C. . internali za s kolsku decu i vojska. tj.Od pre deset do dvade et godina ovi cajevi su u sve veeoj meri u upotrebi . musmule . sva ki za sebe iii u smesi. erveno. Ti pekmezi su.Za izrad u vitaminskih koneenll-a ta u 111nogim prosvece nim ze mljama poslednjih dvadesetak godina sve se vi se trazi i sve skuplje plata razno di vlj e iii s um sko voce . a zatim dosu s i II peci iii stednjaku. bolnice. izbace cek in java zrna i »polll tke« OSllSC. Jos bolje je ovaj sok sacuvati da ne prevri : prokuva se da kljuca 5-10 minuta iii mu se dod a I gram natrijum-benzoata na litar slatkog vocnog soka i razlije u ciste boce. 051rim noze m iii narac itill1 m a~inama s ipa k se uzduz raspori.ilis ta. pijanstva. oskoruse. Sve dska i All1crika su glavni uvozni ci i pOlrosac i s ipka na svetu. brekinja . osko rusa. a s usenj e se obavlja u te rmickim susara ma na stalnoj temperaturi. divljih jabuka. m a lin a.

sa sto manje d rZaka.ick i zapakovati . imali bi v. preporucuj emo dodavanj e osusen ih sum sk ih j agoda i proplienih s ipaka sme!li prevrelog J. maline.U poslednja dva svetska rata u Evropi su izradivane razne zamene za kineski caj. Isto tako se pije [ nana. Uvijanje. . Drie se jedan do dva dana na gomiliea ma da svenu i za to vreme se cesee prevreu da se ne bi ugrejaIi. Najcesce s u upotrebljavane smese u kojima je uvek bilo kupinovog lis ta. pojede stoka iii istruli. Izrada zamene za kineski caj. Osuseni voeni caj mora se herme[. sarplaninski caj. parenje i vrenje ponovi se jos dva puta.ise koristi od ovih cajeva i voen ih sokova nego od Takije sto je peku od sveg voea. Na kraju se IistiCi ponovo uvrnu kao erni kineski caj i brzo osuse na sunell iii na jakoj promaji. sve sa eiljem da se dobije prijatan miris slican kineskom caju.106 LECENJE BIUEM vaj u ih raznim imenima. 'kamilica i drugo. a najcesee vitamins kim VOGI11m sokovima iii teen. da vrenje ne bude suvi se burno. Zatim se lis tiei na stolu rukom uvrell.m voccln. »upalili «. ribizle. zova. Racli prijatnij eg ukusa. vrani lovka. drZi se oko pola sata. . sumske jagode i ogrozda. Potom se marame s liseem pritisnu izmedu dYe daske i ostave prekonoe u toploj odaji da prevri. jer privlaci vlagu i usled toga brzo puplesnivi i pokvari se. me talne sudove) da ne bi izgubio prijatan miris i privukao vlagu i stran mirrs. U II sve tskom ratu redovno je dod ava n i s ipak. osobito u sumovitim i siro mas nim krajevima. Milioni kilograma najpl e menitijeg voea svake god in e se kod nas pretvore u rakiju.isea od kupine. Njima se lece mnoge bolesti. Jos mlak caj se zapakuje u hermeticki za tvorene sudove (tegle. Preporucuj emo ovaj isprobani reeept: lisra lista lista lista lista ribizle kupine maline sumske jagode ogrozda 200 100 100 10 10 grama grama grama grama grama Maljavi listovi sa vrhova grancica beru se potpuno mladi. Uvijeni listiei se svezlI u veIike marame i to se obesi iznad lonaca iz kojih izlazi vodena para. Nasi bnlani i planinei. Oni se toee u svim javnim lokalima. a rak ij a j e nase narodno i naeionalno zlo i nesreea. tj. nego tiho i postepeno. Lipov evet je najcesCi narodni caj.

uglavnom preventivna blaga sredslva. a zatim crvenilo i plikove na kozi (ako se ne pazi) dok kamilica deluje pOl'puno suprotno slisavajuCi i ublaiavajuCi svaku upalu koie i sluzokoze. Koren Ijubicice izaziva gadcnje i povracanje. dunjino seme i druge sluzne (mucilaginozne) biIjke. po onome nasem narodnom: »Bolje je zlo spreCiri . saIep. na·na i limun deluju protiv povracanja. i 0 tome se mora vodili raeUlla. lekoviti sastojei nisu do sada izdvojeni iz biljke. Cesto se cuje da »ne postoji bolest . Ali ipak priznajemo da je u izvesnim slucajevima tesko postaviti ostru granieu izmedu nauene i nenauene medioine. Na primer. nego obieno njih povise. kora krusine otvara. . Ovom knjigol11 ne ze limo da sirimo nazovilekarstvo. Zanimljivo je utvrditi da ukoliko je jedan eovek civi/izovaniji.el1ag sasrava. ne treba preeulati da je upotreba lekovitog bilja u domaCinstvu mnogo veca i raznovrsnija u induslrijskim zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike nego u nas.« Podela bilja po njegovoj lekovitosti (terapijska podela) nije laka ni jednostavna. a neko cak i u nauenoj medicini nije dovoljno proueeno. Lekovito bilje se lIpOtrebljava ne sarno u nauenoj vee I i u narodnoj medieini. uzbuaenoj putni oi slab ih zivaea ponudice lek od odoIjena. -ta!ko da je redak s lueaj da u njoj deluje sarno jcdna hemijska materija. sto je za mnoge osobe vrlo vaino. tj . sto je od velikog znaeaja kad se sastavljaju eajevi. Ianeno seme. ne treba izgubiti iz vida da ima i takvog lekovitog bilja koje ima suprotno dejslvo. Uostalom. pre svega. Nazeblom pulniku ee zimskih dana u vow. a matienjak.ci tamo ponuditi eaj od lipe i zove. ona . U slueaju zaraznih i drugih teskih oboljenja. Zbog toga ce ovde biti navedene sarno one biljke koje su lekari klinieari decenijama iIi vekovima upotrebljavali i imali uspeha. onom sa pokvarenim stomakom eaj od kamilice inane. avionu. i lekar u tom slueaju ne moze nista da uCini.nega lditi. ren i slaeica lzazivaju osecaj topline. To nikako. Za svaki slueaj (bolesnika) lekar mora da trazi i nade najbolji lek.i glavna.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLAZITI MEDICINSKIM BILJEM Pogresno je shvatanje da se biljem mogu leeiti sve bol es ti.nane i matienjaka i tome slieno. jer se zbog toga najc':esce zakasni. a hrastova kora zatvara. utoli'ko eesce upotreblj ava ova.nego bolesni'k«. a zalfija deluje potpuno suprotno. Ipak. slieno kao beli slez.sllsi «. Daleko od toga.. deluje zaustavljajuCi proliv. na brodll iIi stani. pogotovu za neke trudnicc_ . ne poznaje se tacan hemijski sastav. jer mnogo bilje koje se upotrebljava u narodnoj. Iipo\' i zovin evet izazivaju jako znojenje. jedna od lih materija je pretezna . jer su biljke slai. slepo poverenje i iskljuei\'a upolreba lekovitog bilja moze biti veoma opasna. Isto tako.

Proliv upale usne supljine: po 1 kasiku titrice. sreenjak.oa 200 g vode) i tom vodom ispirati usta. zalfije i dunjinog semena preliti sa cetvrt litra kljueale vode. jedieem i drugim bilj em jakog dejstva . ne piti s drugima iz iste case. za grgljanje i protiv promuklosti dobre su one bilj ke koje imaju nmogo slu zi. izbegavati slana. Za ispiranj. jesti sto viSe kasastu i sluzastu h ranu . 2. k iseia. podubica. opijumom. onih koji mogu prouzrokova ti razna opasna oboljenja. Umesto jabuke moze se upotrebiti dunja. Razumljivo je da bolesnik treba da zatrazi pomoe lekara. s lucaj s velebilj em. Opore biljk e. stoji pola sata. Zbog toga se. zdravac. strugane jabuke. Usta su jedan od najvazniJj ih puteva za preno ~en. Iednake delove !ista podbela. preporucuje da budu istrajni i strpljivi prilikom upotrebe ovih lekova. 7. S. Iak caj od kamilice sa dosta limunovog soka. oso bito zaraznih. kupi'l1e i rrave od srdobolje popari se kljuealoll1 vodom (pola litra). 2 kasi'ke ove smese popariti sa 200 g kljucale vode. odmah poklopiti i posle pola sata. bunom. Ovo blago bilje deluje spor ij e. hrastova kora i sisarke.ice (titrice). m edu kojima ima i patogenih. dunjino se me. U istu svrhu i na isti naein kao b eli slez mogu se upotrebljavati i druge sluzne biljke: laneno seme. salep i drugo. U nas je vrlo eesta pojava zapa ljena slu zn ice usne duplje. . Dve kasike kamiJ. gde se znaci javIj aj u vee posle nekoliko minuta ili najdalje posle ce tvrt iIi pola sata. zube redovno prati posle svakog j ela. koren crnog gaveza. odliti i grgljati. 1. procediti i time ispirati usta i grgljati. Posebno je ovaj eaj dobar za slucajeve zalpaljenja zdrela. one koje sadde ~ tavsk e ili taninske materije: stela. zalfije i sumske jagode s itno izrezati i dobro pomeSati. grgljati i naj zad popiti. Ovo oboljenje je naroeito rasprostranjeno u osoba koj e ne postuju lienu higijenu. Po 2 supene ka~ike titrice. kopriva.ie mnogih bolesti. moze se i popiti eaj od kamilice i posle toga pojes ti nastrugana jabuka. a li d ugotraj nij e i stoga se i znaoi pobo l j~anja boles ti javljaju kasnije. zalfije. 8. BOLESTI USTA P.108 LECENJE BIWEM Bilje koje se ovde navocLi nema jako iizi olo~ko delovanj e i zbog toga one ne deluje brzo. osobito hronicnim bolesnicima. ocediti i time ispirati usta. U ustima im a mnogo mikroorganizama. dunj e i drugo oporo voce bogato taninima i pekNnima. paprena i ljuta jela. pre svega beli sl ez: moze se zvakati iii ddati 2-3 sata u hladnoj vodi (l supena kasika korena . Zbog toga us ta treba drzati cisto. 6. Sto se tiee ishrane. trava od srdobolj e. tatulom. 4. ostaviti 2 sata. Zbog toga je potrebna stalna I i br izlj iva higij ena u sne ~ upljine. odlije i time ispiraju usta. birajuCi sarno oporu i kiselu zukvaru. usJed eega nastaju razne komplikacije. kad se prohladi d ekstrallUje. mu~mule. kao ~ to je to. 3. tj. zalfije i lista crnog sleza pomesati i popa riti sa pola !itra kljucale vode. bedrinac i dr. tj .reko usta se prenose razne zarazne bolesti. bun ikom.e usIa. crnog i belog sleza. naprotiv. ostaviti 1 sat u ·poklopIjenom sudu.

Po 5 g :lalfije. Po 20 g hrastove kore. podubice. Po 10 g moraca i anisa i 'Po 20 g Zalfije. korena srcenja ka i trave od srdobolje i ko· rena koprive i zdravca sitno izrezati. i. iscediti i tom vodicom ispirati usta i mazati desni. kao pod 18. Caj je dobar protiv zapa lj enj a s luzn ice usta i idrela.i kore na zdravca i srcenj aka i IS g korena belog sleza. 16. kamilice i nane pome ~at i i upo tre. kad se ohladi. procediti i tim caj em ispirati usIa. za lfij e i kupine. hrastovih ~iSaraka (stu· canih u prahl i zalfije. 11. koprivinog lis ta i kamilice. cimeta i anisa. posle svakog grgljanja. maticnjaka i zalfije. . Po 5 g zdravca. Po 5 g dunjinih i hrastovih pupoljaka (vrhovi grancica). divljih Jcru~aka i lista pitome nane. pa time ispirati usta (grgljati ~to duze). o s koru ~a. popiti. maticnjaka. kao pod 8. kao pod 18. 24. kao pod 18. !ista pitome nane i maticnjaka. kamilice J zdravca. kao pod 18. Jednake delove cve ta majske ruze. maline. kao pod 18. 29. na ne i slatkog korena i po 5 g karanfi· [ica. 22. kao pod 8. belog i crnog sleza. kamilice. 10. pitome nane i zalfije. pome ~a ti i 1 ka ~ iku ove sme~e kuvati 10 minuta u 200 g vode. tako da na kraju bude oko 200 g tecnosti. Cajem od ove smese ispirat·i usta i zatim caj popiti. j er je mirisno i nije mnogo oporo. kao pod 18. Upot reblj ava se izj utra i u vece i protiv lI epri. 20. kao pod 18. jatnog zadaha i z /Isla i ze luca. Po 25 g n ane.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2ITI MEDlCINSKIM BIUEM 109 9. Po 5 g musmula. 13. podbela i ka· milice pomesa ti i upot rebiti kao pod 8. Od ove smese moze se naciniti i tinktura u razblazenom cis tom alkoholu (apotekarskom): 20 g sme~e na 100 g alkohola. Po 10 g rizoma zdravca. Po 10 g planinskog cubra i semena buacka. ribizle i pi tome nane. kao pod 18. puklopiti i posle 6 sati ocediti. miloduha. kao pod 18 . !ista nane. Po 5 g lista kupine. J ed na ka ~ ika na 200 g kljucale vode. Po 10 g korena ratanije i zdravca. dobra iscediti i pome~ati sa salepom. limunove i narandzine kore i moraca i 5 g karanfilica. 26. 27. 2 ka ~ ike ove smese kuvati 5 mi· nuta u 300 g vode. 14. biti kao pod 8. procediti J time mazati desni i ispi· rati usta. Ovim ca· jem mogu se masirati des ni. kao pod 8. Dva deset grama miloduh a. . kad se ohladi. Po 10 g korena ratanije (kupiti u apoteci) i [i's ta zalfije popariti sa 200 g kljucale vode. idirot a i gaveza sitno izrezati. Jednaki delov i kamilice. 17. 15. kad se ohladi. nane i planill'sk<>g /5ubra. poklopiti i posle 4 sata ocediti. na kraju. Po 5 g bedrinca. Za iecenie desni: 2 k a~ ike za lfije popariti sa 300 g kljuca le vode. 21. Posebno se spravi jak caj od kamilice: 2 ka~ike kamilice popariti sa 200 g kljucale vode. Caj treba ddati sto dille u llstima. Po 10 g hrastove kore . Po 5 g riwma trave od srdobolje i zdravca. poklopiti i. J ednake delove idirota. 28. 23. kao pod 18. zdravca. 12. 18. Jednu kasiku salepa u pra~ku kuvati 1 sat u 200 g mleka i u toku kuvanja dolivati ml e ka. 19. ocediti i time ispirati us ta. Ovo je dobro i za decu. da bi lekoviti sastojci za lfije s to duze delovali.J 25.

Na osetljiva li ca ova upoma i dugotrajna bolest ces to ostavlja dubok e i neprijatne posledice: depresije.u organima za varenje. pre svega. a dYe profesorke Univerziteta sa Filipina 1954. uredna s tol ica.110 NEPRJJATAN ZADAH IZ USTA LECENJE BIUEM Neprijatan zadall. putovale smo dva dana i dYe no~i i nismo imale nikakvih smetnji . 1ma vec i broj naseg i s tra n. uop s te . kao pod I. eugenolni bosiljak. Po 1 kas iku sitno stucanog lis ta i cveta llliloduh a i sla tkog korena i 2 pupoljka kara ntilica popariti sa 300 g kljuca le vode.10 III ace bilje. sa mocu i potis tenost. ovi boles nici piju Ullles to vode razne caj evc s prav lj ene o d miri s nog bilja. uredan zivot moze da ublazi ovu neprijatnu boles t. limunova i pomorandzina kora. 3. slllesla poklopiti i posle pola sata ocediti. gasova. 2 karanfilica i 1 kasika lista nane. Po I kasika slatkog korena i kore od limuna i pod I. kao pod I.og bilja koje moze ma nj e iii vise da ubl azi. miloduh. sma nji. Bolesnik mora traziti savet i pomoc lekara. presni m povrcem i vocem. a u in os trans tvu zna lno vise. 7.ima lekari i apotekari za nasu kamilicu kazu : "Vasa kamilica je zaista izvrsna. SMETNJE U ORGANIMA ZA VARENJE Protiv n a dim a n j a. nikad je nemarno dovoljno«. na zalost. Po 1 kasika miloduhaa i korena omana i 2 karanfilica. jer smo celim putem umesto vode pile jak caj od vase kamilice" . Po 3 zrna kardamoma i najkvirca. hajd ucica i neko dr ugo aromaticno <. najkvirc. kao 4. izb egava nje dru stva i. uopste. 6. 5. kao pod I. maskira neprijalan zada h iz usta. 1. kao pod I. pravilna is hrana sveiilll. Po 1 kasika tveta hajducice i lista nane i 3 zrna (stucana) najkvirca. a drugu uvece posle obeda. medu kojima prvo mesto zauzima litriea. . !cardamom i dr. a od inostranog karanfilic. U Londonu. rekose: "Mi smo na kongres u Pariz dosle avionom. tegoba i smetnji u trbuhu ima matan broj mirisnih (aromaticnih) biljaka. Po 1 kasika miloduha. smrad iz usIa veoma nelagod no uti ce i na onog koji pati od ovog oholj enja i na sredi nu u kojoj takva osoba zivi i radi. Pari:w i drugim velikim medicinskim centr. donek le prikrije . nikom nismo bile dosadne. ali. zasladiti medo m i popiti 1 casu izjutra. 2. god. To je. Za lecenje ove boles ti rarmaceutska industrija proizmdi neke veoma sk upe lekove koji se prodaju pod zas ti ce nilll i iZlllisljenim im enilll a. ocajanja. sial ki koren. pomorand ze. Po 1 kasika pupoljaka majske ruze. Medutilll. hi gijena usta i. slatkog korena i osusenih sumskih jagoda. U nas manje. Dccje klinike i porodilista u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi sve vise upotrcbljavaju kamilicu. kao pod I. nane i mati cnjaka.

protiv opasne upOlrebe makovih caura u nekim nasim krajevima. kima . najbolji nac in je dati svakoj m ajci kamilicu i pokazati joj kako treba st rucno da spravi caj svoj oj bebi. a sladak posle obeda. U bo rbi protiv mraka i neznanja. maticnjaka. majkine dusiee. kolicina se odreouj e prema uzrastu. Posto ovi plodovi imaju lekovite sastojke cvrsto zatvorene u unutrasnjosti. smes ta pok lopiti i ostaviti aka 1 sa t. To je na mirni ca koja se veoma tesko var. ocajnice. gasova. 3.i u cis t sud i preliti sa 2 decili- tra kljucale vade. Ponekad se toj smesi doda i kori jandar. 5. kao pod I . pitome nane i matienjaka. treba ih ostaviti 2-3 sata u poklopljenom sudu. ocajnice i majkine dusice. Dve plodove narod pogresno naziva »seme«. Maze se zasladivati i vocrum sokovima iii sirupima.ti i upotrebiti kao pod 7. 4. 6. kao sto su morae i anis. 2. anis i kim se moraju prethodno stucati u prah. Kad se preliju kljLlcalom vodom. kuvati 1-2 minuta u poklopljenom sudu. 9. maticnjaka. nes to s to je bolj e a d njih i s to dcletu neee skod iti . Punu supenu kasiku smeSe preliti sa 200 g kljucale vode. Daje se Sam iii u smesi sa isto tako dobrirn lekovima. odmah poklopiti i posle 2 sata oeediti. ostaviti 15 minuta. rastavica i pelena. bolje je eaj zasladiti m edom nego secerom. ocediti i nezasladeno piti pre jela. 1. potrebno je da se pre upolrebe zdrobe u avanu.s laden caj piti pre jela. Kim je opstepoznato sredstvo protiv nadimanja. 1 supena kasika smek na 2 decilitra kljuca le vade. anisa. a s to je n ajvaznij e. kao i u drugim slucajevima. Ko ne maze da podnese miris tHrice. I ovde. 3 sLlpene kasike smese stucati u prah i uzimati u toku dana posle jela na vrh noza i piti jak caj od kanlilice (caj pod 1).KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA 2 1TI MEDI CI NSK IM BIUEM III Nail narod danas manje. Iednaki delovi kicice. Po 30 g moraca. kao pod 5. lekovitiji caj . . Kamilica je ta n asa sp aso nosna biljka koja maze potpuno zameniti makove came. Bebe koje ces to imaju bolove i grceve u trbuhu s mire sc i zaspe vee pos le nekoliko kasieica »kamilteja«. a nekad 2 i vise casova aka se zeli sto j aci. jer je i med lekovit.i i izaziva nadimanj e i velike lcgobe i neugodnosli us led razvija nj a gasova neprij atnog mirisa.i korij a ndra i 10 g korena angelike. Punu su penu kasiku titrice s tavit. zasladiti medom iii nekim sokom i piti posle obeda. Caj ad kaIllil ice i piro m e 1 1ane je jecLno a d naj boljih sredstava da se te nepr ijalnosti sm anje i ubl aze. kima i maticnjaka i po ' 10 g nane i majkine dusice. 8. a na nij e otrovna i ne izaziva nav iku ni duiom svakodn evno m upotreb om. pitome nane. Nije dovoljno jedno te is to govoriti : m akove eaure s u opasne i m ogu izazva ti smrt deteta! Pot rebno je majkama dati za menu za m akove eaure. Deci se stavlja m anj e titrice n ego odrasHma. 3 supene kasike ove smese popariti sa pola litra kljucale vade. Iednaki delovi kamilice. neka pije caj ad ave smese: pomesati jednake delove titrice. a li jos uvek mnogo jede kao glavnu hranu pasul j. 7. Morac. Po 1 supenu kasiku maraca i korijandra stuea. Iednaki delovi anisa. Po 20 g moraca. Neza. nane i siSarica hmelja. Osobe koje pate ad hronic l1ih poremeca ja organa za varen j e takoue se hval e da im kamili ca najvise pomaze.

idirota . pogotovu kada je u zapaljenju. on e opo rog ukusa. mo raca i raslaviea. 1. kao pod 9. ali nezaslaeleno pili pre j ela . Slicnim le kovima se dodaje i bilje sa azule17 ima. kore gorke pomora ndze. ali se u ta kvim cajnim mesavina ma one nalaze u manjoj kolicini. pre svega one koje u sebi imaju slu zi. Sve gorke caj eve piti nezas ladene pre j ela. Po 25 g m ajo ran a. Po 20 g nane. Razumljivo je da bolesnik mora voditi racun a 0 ishra ni i da iz svog j elovn ika izbaci sve one s to mu pricinj ava legobe u organima za varenj e. jer tanini taloi e belancevine i tako sllse sluznicu. karnilice. 3. idirota i kud rave nane. oni koji pokrivaju. ali se pre thodno mora prokuvMi. jer se brzo kvari. 0 svemu se posavetova ti s leka rom . d rii 12 sati cesce m eliajuCi i posle toga se procedi kroz fl anel iii cisto platno. ZAPALJENJE JEDNJAKA (Ezotagit is) . 15. 2. m e tvice. a one koji nisu gorki posle jela. Pije se svakog sala po 1 kasika. a kiselina drazi sluznicu. pi tome na ne i jdi ro ta i 10 g cveta lavandul e. majora na. 18. U nedostatku pirinca mogu koristi t·i ovas iii psenicu. 13. lipe . 16. moze za nuidu nacinili sluzaste kasice kuvajuCi 1-2 sata kasiku pirin ca u 200300 g vode. Po 25 g hajd ucice. kao pod 9. Po 30 g 'nane.ja koie i sluznice i na laj nacin ublazuju upalu i smanjuju boll tegobe u jednj aku. kao pod 9. Po 25 g vra nilovke. oblaZu i tako s tite obolelu sluznicu.112 LECENJE BIWEM 10. 14. ka mili ce i vra nilovke. Piti kao dunjinu sluz preko celog dana kad god se ozedni. kao pod 9. kao pod 9.i timij a na i 10 g m at ic njaka. kao pod 9. angeli ke i vidovc ice i 10 g kamilice. 12. Ovu sluz treba cuvati u cistoj zapusenoj boci na hladnom mestu. kao pod 9. Sto g dU/ljinog semena pokvasi se sa 2 li tra destilovane vode (moze se upotrebiti i obicna veda. Ako domaein s tvo u pla nini iii na selu nema nikakvih lekova. 19. Po 40 g lincure i kicice i po 10 g ocajn ice inane. koj'i lakode dduju pro ti'V za palje n. da omeksa i. moraca. Uzroci zapalj enj a jednjaka su r aznovrsni. Svi ovi caj evi ne sarno da smanj uju gasove vee is tovremeno vraeaj u apetit i deluj u kao lekovi za j aca nj e. Po 20 g kicice. id iro ta i odoljena. 11. Po 30 g na ne. Po 30 g kam ilice. kao pod 9. kao pod 9. naljblaii le kovi. lincu re i na ne. prokisne. 15-20 minuta. kada se ohladi. Za ublaZavanje zapalj enj a ovog organa koriste se razne biljke. zasladene m edom ili voenim sirupom. dakle. Sok od dunja taJrode pomafe: oljustene dunje se sHno izrendaju (nastrufu) i iz njih iscedi sok. 17. Bolesnik mora traziti po moe lekara. majkine d usice i mo raca 5 g selena i angelike. 3 s upcn e kas ike isiln jenc smese s pravi ti i upo trebiti kao pod 9. lincure. odlije se od taloga) . . U tera piji ovog organa koriste se ponekad i taninsk e biljk e. Po 30 g vranilovke.

i ernog sleza. Po 20 g korena i cveta be log sleza. Da se m i r-~s i ukus poprave. podbela i crnog sleza i kon~na omana rpomesati i upotrebljavati kao pod 7. jer im drazi organe za disanje. 11. malina. podbela. pogotovu bolesnici koji dugo boluju. kamilice i podbela. tako zbog toga jos viSe slabi i postaje sve manje otporan. odmah poklopiti i posle 3 sata oeediti. pomorandZe. 8. pre svega od l11at ic njaka ili od kamilice. prema ukusu bolesnika. smesu biljaka koja ee tom bolesniku pomoei. Po 10 g eveta ernog i belog sleza. cveta nevena.ti sa 300 g hladne vode i posle 3 sata odliN i iscediti. popariti jednim litrom kljuca le vode. 14. lato se ovim sl'llZima neposr edllo p re upotrebe do daj e ma lo soka od limuna. Razumljivo je da osobe koje pate od zapaljenja jednjaka moraju strogo pazi ti na lUenu higijenu i ishranu. Tome treba dodati i cinjenicu da svaki bolesnik drukcije reaguje na isti lek. Piti svakog sata po 1 kaSiku sa nekim sredstvom za osvezavanje k ao pod 5.UlTi MEDICINSK IM BIUEM 113 4. pre upotrebe u solju pom esati kasiku sluzi sa isto toliko caja od pitome nane.preli. Po 20 g eveta kamiliee. Ovako dobijena sluz je veoma lekovita. Po 2. . 6. leze i ne k reeu se na ciMom vazduhu . Po 1 supenu kasiku cveta kamilice. crnog i belog sleza i trandavilja pomes ati i upotrebljavati kao pod 7. pirevine i belog sleza pomesati i upotrebljavati kao pod 7. navedenih ra nije pod 5. slucaj odrediti lek. maticnjaka i bokvice pomeSati. Pedeset grama korena belog sl eza . Ovde je naveden veCi broj recepata. odmah poklopiti i posle 2 sata odliti. . iseediti u 6i\Stu boeu i cuvati na hladnome mestu . 10. Neke osobe ne podnose evet divizme. zasladiti dunjinim ili slezovim sirupom i piti sVaikog sata po 1 kasiku. otufnog. 7. pa se moze piti uz dodata:k sredstava za osvezenje. jer su uzroci zapaljenja jednjaka razliciti. neprij atnog uJeusa. BOl ESTi MOGU IZl EC ITI III UBL.Sluzi su bijutavog. . piti po 1 supenu kasiku svakog sata. Lanena sl uz: 100 g lanenog semena ddi se 12 sa ri u 2 litra des rilovane iii prokuvan e i ohladen e obicne vode i 'Ilpotrebi ·kao dunj ina sIuz. 13. 15. 5. podbela i bokviee pomesati i upotrebljavati kao pod 7. kiselih visanja. ribizla. Pedeset grama sernena buacka (Plantago psyllium) i po 25 g dunjinog . ernog ·i belog sleza i trandavilja pomesa ti ·i upotrebljavati kao pod 7. Po 109 cveta brdanke. Po 10 g korena omana.I ova sluz je bljutava i otuzna.') g lista belog . M iri:ma dUl1ji na i l anena slu z. 'usta ~ jednjak. jabuka i drugog voea. kamilice. Nij e re dak slucaj da boles nik povra ti ne sarno popijenu lekovitu sluz vee i hranu . 9. Po 10 g piskavice ili grckog semena. pomesati. nevena. 12. Prema tome. eveta ernog sleza i tJrandavilja i lista mati 6njaka. popariti sa pola litra kljucale vode. islandskog lisaja i 5 g cveta divizme pomesati i upotreblja'Vati kao pod 7.i lanenog semena pomesati i upotrebljavati kao pod 2. zbog toga ga one ne smeju upotrebljavati. zbog ('ega ih mnoge osobe ne podnose. vee 'prema tome s ta bolesniku najvise prija i cega u kuei ima.KOl E SE . lekar ee za svakJ. lista hajduci"Ce. crnog gaveza. kamiliee.

ali da ne vri. 2. kao pod 4. pe t rovac. 4. lravu·ivu. Od lekovitih b ilj aka vredno j e pomenu!li: haj ducicu . Supena kasika u prah zdrobljenog cmog gaveza i jedna kafena ka· sika lanenog semen a. kao pod 4. . hajducice. KATAR ZELUCA (Ga stritis. slatkog korena i pirevine.114 lECENJE BIUEM ZAPALJENJE ZELUDACNE SLUZNICE. anisa i porno· randzine kore. dunjinog semen a i lista zalfije i bokvice. od verema travu. Po 10 g korena omana. debelu koku. steze. I ovde eemo navesti veei broj smesa. cesee promesati i posle 1 sata ocediti i popiti neza· sladeno na pola sata pre jela. CIR zELUCA I DVANAESTOPALACNOG CREVA (Ulcus ventriculi et duodeni) 1. lista bokvice. Piti 2-3 puta dnevno. k. podbela. Ovo Cil1iti po nekoliko puta dnevno. ruse. kao pod 4. vodopij e. belog sleza i pirevine. kao pod 2. Po 30 g lista pitome nane. kao pod 2. Osobe koje ne podnose gorko. Jednake delove hajducke trave. Iista pitome nane. dana kad god se ozedni. lipovog cveta. 10. kao pod 1. maj. crnog gaveza i reuma. 9. selena. 7. nanu . kinu dus icu i neke druge gorke i opore biljke. 2. Jednaki delovi hajducice. gastroenteritis) Hronicni katar organa za varenje cesto se i caj evima moze vrlo us· pes no leciti. selena. buacka i dunje. ocajnice i cveta trandavilja. Po 25 g korena crnog gaveza.icice. Po 10 g cveta kamilice. korena belog sleza. piti u toku dana umesto vode. crnog gaveza. kao pod 2. orahovog \ista i majkine dusice: 3 supene kasike smese popariti sa pola Iitra kljucale vode i posle 2 sata ocelliti. Ove biljke mogu se kori· stiti i tako sto se Iistovi zguZvaju izmedu prstiju i naCirri lopti ca koja se proguta. mogu za· sladiti caj medom. kao pod 2. ostaviti 2-3 sata da se ohl adi i caj piti u toku. odmah poklopiti i dna ti 15 minuta u kraj s tednjaka da bude toplo. smilja. orahovo lisee. 5. 6. Po 20 g kamilice. crnog sleza i kamilice. kamilice. skinuti. 11. kamilicu. petrovca i kima. Po 20 g korena crnog omana i belog sleza. od kojih ee lekar odabrati onu koja najvi se odgovara svakom pojedinom boles ni ku: 1. Zimi se kuva caj od os usenih listova. 3. Po kafenu kasilw lianenog ~ dWljrinog semena prelilti soLjom hlad· nog eaja od kamiJice. Po 20 g majkine dusice. Nezasladen'o piti na pola sata pre jela. B. Po 10 g korena selena. belog sleza i slatkog korena i 25 g cveta trandavilja. kao pod 4. vidovcice i korena angelike i 10 g sladiea. Cetiri supene kasike kamilice i 4 kasike lista hajd uc ice prelili sa Iitar i po kljucale vode. kao pod 2.

Po 10 g ki cice. 2. Po 25 g korena crnog ga veza. betog steza. maticnjaka. kao pod I. beli bun i mandragora. 4. Medutim. . cve la tra ndavi tja i lrave ruse. koja je posledica povecanog lucenja zeludacne sone (hlorovodonicne) kiseline. 10. zalfije. odnosno sa hioscijaminom. talula. Po 30 g ko rena crn og gaveza i sladica i po 10 g korena i lis ta belog s teza. OBOLJENJA 2ELUCA Povecano lucenje zeludacne sone kiseline (Hiperacidit et. hajducice. kao pod I. Po 25 g cve la podbeta. bo kvice. 8. pa i smrt! Lekove od ovih biljaka spravljaju farmaceuti u apotckama i farmaceutskoj industriji. lipovog cveta i slatkog korena. angelike. k ao pod 1. a ni sa i cve ta tra nda vitja. stadi ca i lrave od srdobolj e. kao pod I. neprijatno podrigivanje i mnoge tegobe. 3. hiperhlorhidrija) Mnoge osobe boluju od ove bolesti. jer lake mogu izazvati teska trovanja. Bolesnik oseca dosadnu gorus icu. po 10 g majkine dusice i blazenog ckalja i 5 g lanenog semena. Medutim. koji se uspesno upotrebljavaju protiv suvisnog lucenja sone kiseline ~ pos ledica koje zbog toga nastaju: I. 3 supene kasike smese popariti sa pol a Iitra kljucale vode i posle 2 sata ocediti i popiti u toku dana. 4. Po 40 g ko rena crnog gaveza i belog sleza i 20 g sla lkog korena. kao pod I. betog steza. Navescemo neko!iko recepata mesanih cajeva. 5. angelike. Po 20 g ka m iti ce. !ipovog cve ta . postoje vrlo pouzdani biljni leko"i koji smanjuju lucenje ove kiseline. 7. cvela lava ndute . s latke paprati i s lavelja . kao pod 1. oma na i pirevine i po 10 g moraca. kao pod I. kao pod I. Po 15 g korena crnog gaveza. kami!ice i moraca. Po 20 g kantariona. Upotrebljava se magnezijum-oksid iii soda bikarbona za neutralizaciju slobodne sone kiseline. Boiest se javlja usted hronicnog zapaljenja sluznice zeluca (gastritis) iii cira zeluca. a dobijaju se jedino na Ickarski recept. Po 25 g kore na crn og gaveza. Po 20 g lanenog i dunjinog semena i po 15 g !ista ialfije inane. kao pod 1. Najjace dejslvo imaju biljke sa atropinom. idirota i moraca i 10 g kamilice. korena mas lacka i kore krusine. rusomace. s ladica. a narocito cira dvanaestopalacnog creva. 9. ove biljke su vrlo jakog fizioloskog dejstva i zbog toga se ne preporucuje njihova upotreba u domac instvu. 6. sacinjenih od neotrovnih biljaka. ma lic nj a ka . ka mili ce. Po 15 g kantariona. crnog gaveza. kao pod 1.KOl E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2 1TI MED ICINSK I M BIUEM 115 3. bunika. omana i idirota. !is la be tog i crn og steza i rusomace. kao pod I. sladica. Po 15 g kore na crnog gavcza. iatfije i ruse. kao s to su: velebilje. kamilice. kamiIice.

Po 20 g trave-ive. hmelja. 3 supene kasike ove smese kuvati 5 min uta u pola litra vode u pokloplj enom sudu . Po 30 g lincure. Po 15 g idi rota. Atonicna dispepsija je prouzrokovana mlitavoscu miS1ca zeluca i creva. 1ma izves tan broj bilj aka koj e povecavaju lucenje zeludacne sone kiseline. trave-ive i grcice. kao pod 1. kao pod 1. cesto se j avljaj u proli vi koji se dosta tesko Ieee. naj cesee zbog nedost-atka fermenata creva ili gusterace. kao pod 1. zove. angelike i ruse. 7. 1ma i · drugih vrsta dispepsije. E\'o nekoli ko ispitanih cajeva koji se vee vekovima svak od nevoo koriste u na ucnoj medicini raznih zem alj a : 1. POREMECAJ VARENJA (Dispepsija) Uzroci ovog oboljenja su razlici ti. Po 25 g kokoca. . lincure i rudinskog pelina. pogOlovu posle upo trebe pasulja i d ruge kabaste i tesko svarlj. kicice i komoniJke . ostavi·ti da se ohladi i pi ti u toku dana 3-4 puta po 1 solj u na pola sa la p re jela. Razumljivo da ce p om oei sa rno kva litel no lekovito bil je i zbog toga bolesnik mor a voditi racuna od koga ga krupuje.ive h rane boga te celulozom . kima. m oraca i korij andra i po 10 g lincure. 9.. Bolesnik oseea potmuo i tup bol »ispod grud i. idirota. kicice i h ajducice i 10 g idirota isitni ti i dobro pomesa ti. _ 5. ko moni ke. kim a. podubice.116 Smanjeno lu~enje zeluda~ne LECENJE BfUEM sone Idsellne (H ipoacid i tet iIi hipohlorhidrij a) Ova cesta bolest j e pretezno posled ica hronicnog 2lapaljenj a zeludacne sluznice u sled preterane upot rebe alkoho lnih pica. nepravi lne ish rane i hronicnih zaraznih boles ti. omana. Osobito veliku p aznju treba obrati t i na ishranu. ko re od gorke pomorandze. Po 20 g korena selena. 2. k ao pod 1. kao pod 1. kao pod 1. po 10 g ruse inane i 5 g ljute paprike . 3. Klasican nacin lecenja j e uziman je propisan ih kolicioa r azblaZene sone ili hlorovodonicne kiseline kako bi se nadoknadio nedos tatak ove ki seli ne u zeludacnom soku. Naveseemo sa rno do maee lekovit o b il je do koga bolesnici mogu lako doei. kima i idirota. angelike i lincure. Takozvana acidna dispepsija izazvana je suvisnim lui::enj em zeludacne sone kiseline. Po red razn ili tegoba u trbuhu. 6. Po 25 g pelena . po 10 g hajducice i 5 g m ajkine dusice. 4. u p redelu zeluca gotovo posle svakog obroka. trave-ive podubice. j er j e varenje o teZaoo i uspore no. kao pod 1. U avesnih osoba nagomilavaju se velike koli6 ne gasova. u slucajevima dispepsije truljenja treba upotrebljavati mnogo bill . Bolesnik se mora obratiti lekaru za savet i pomoe. Po 20 g gor k e deteline. Na primer. kao pod 1. Po 25 g korena idkota. Po 25 g blazenog ckalja. kicice. h ajducice. 8. po 10 g kantaI'io na i trave daninoCa i 5 g ljute paprike.

gorke deteline. 10.mati 3-4 puta po I kafenu k asicicu na pola sata pre jela. ZAPALJENJE TANKOG CREVA (Enteritis) Zapaljenje tankog creva moze bili akutno ·i hroni~no. nadutost. 30 g dunji nog semen a i po 15 g trave od srdobo lj e i na ne. podubice. Bilje za spravljanje ovih ~ajeva treba da ima. »voeni dani« iii »vocne kure« (v.KOJ E SE BOLESTI MOG U IZLEC IT I ILl UBLA t ITI MEDICINSKIM BIU EM 117 ne h rane. omana i 10 g pirevine. kao pod 1. Po 30 g moraca. 2. hajduOice i po 10 g trave-iove.Ie. kao pod 1. kao pod 1. gr~evi 1I trbuhu. idirota. za tim k uvati u pok lopljenom su du 5 minuta i. Osobita painja se obraca na ishranu. 3 supene kasike sm ese d rlati 3 sata u pola li tra hJ adne v<Y. lista koprive i korena pirevi'l1e. Piti umesto vode. PomaZu i biljke sa sluzima i azulenom. 3 supene kasike ove smese preliti jednim lit rom hladne vode. Po 50 g rizoma sr~enjaka i rizoma trave od srdobolje dobro isitniti i pomdati. kr~anje u crevima i druge tegobe. kao pod 1. pored os talog i razni biljni leko vi: 1. prtome nane. Po 30 g hajdu ~i ce. ko rijandra. 2. odliti i toplo piti umesto vode u toku dana. 4. Po 15 g kieice. k ao pod 1. smanjuju tegobe bolesnika. a kim u a vanu s tu ca ti . kao pod 1. k ima i anis a i 10 g nane. id irota i maj kine d usice i 10 g kima. 6. Po 15 g kima. Bolesnik se mora obratiti lekaru za savet i pomoe. Uzroci ovog oboljenja su raznovrsni. Po 20 g la nenog i gr~ kog semena . lanenog i dunjinog semen a. zagrejati do klju~anja i kuvati 15 minuta. osobito posle jela. kao pod 1. anisa i moraca i po 20 g lista pitome nane i plodova p asdrena. osob ito presne i sitno ·samlevene iIi nastrugane. kada se s ml a~ i. Po 15 g kamilice. 3. Topli oblozi na trbuhu. 15 g kamilice i 5 g kQre krusine. tan ina (oporih materija). sa ml e~i iii stuca ti u fini prah i uzi. 8. kao pod 1. gorcice. ostaviti ukraj stednjaka 1 sat. maticnjaka. Po 40 g korijandra i idirota i po 10 g plodova pasdrena i kleke. Znaci oboljenja su proliv. Od vehke pomoei su tzv. Po 50 g podubice i vranilovke pomdati i 3 kasike ove smese popariti jednim Htrom kljucale vode. U nas i u inos tl-an s tvu ko r is te se. 5. ma ticnjaka i h ajduoice. . Po 50 g idirota i oman a. Po 40 g !ista zalfije i belog sleza i po 10 g kamilice i mati~njaka. kao pod 1.i di pogJavlj e Voce i povrce kao lek ). lincure. Po 40 g korena idir ota i lincure. is landskog lisaja i 10 g trave-ive. pre svega. 9. I ovde pomazu sluzavi lekovi i sluzave ~orbice i kasice. 1. 7. pi-ti 3.-4 puta po 1 casicu pola sa ta p re jela. 11. Po 15 g lis ta pitome nane. jer ublaiuju zapaljenje i tako smanjuju tegobe. sve dobro isitniti . poklopiti i posle 2 sata ocediti. sitno 'l1astrugane jabuke i dunje i topli cajevi umesro ·vode.

7. Ovi cajevi nisu uvek prijatnog ukusa. Po 20 g trave std e. 6. Smtenje su pracene jakim bolovima i grtevima u trbuhu. Po 50 g lubenicarke i steze. nane i cveta kamilice. kao pod 2. Po 15 g lanenog i dunjinog semena. nane. . 3. kao pod 2. bokvice. ZAPALJENJE DEBELOG CREVA (Kolitis) Mnoge osobe boluju od akutnog i-li hronicnog zapaljenja sluznice debelog creva. trandavilja. kamilice. ocajnice. 12. uzimajuCi uvek neku drugu smesu.ice. 3 supene kasi. 9. Po 25 g !ista koprive. timij ana i kam hlice porne~a ti i upotrebljavaN. Pre svega. kao pod 2.ce. zatim zagrejat: do kljucallja u poklopljenom sudu. Uzroci zapaljenja sluznice su raznovr9ni. kao pod 1. bokvice. koristeCi hranu koja se lako vari. Po 20 g troskota. Daju se i raz:ni lekovi. azulenogene materije (antiflogistika. potrebno je menjati cajeve. Da ne bi doslo do navikavanja.i krvavi . kao pod 2. Od biljnih lekova najce~ce se daj-u oni koji sadrie w1tisepticne sastojke i tanine (fenolska i poI. Hronicni kolitis je te~ka i upoma bolest koja se sporo leCi. 20 g grckog semena (piskavice) i 10 g orahovog lista.118 LECENJE BIU EM 3. Po 20 g srcenjaka. trave-ive i rusomace. tj. lis ta borovnice i bokvice. 10. hajducice i borovn-i. kima i rnorata.ti i upotreblj ava ti kao pod 1. srtenjaka i trave od srdobolje. 2. pa se bolesnici upucuju da traze savet i pomoc lekara. steze. kao pod 2. vranilovke i karnil. kao pod 2. 5. po 10 g cveta majske ruZe. Po 25 g kamilice. 4. sve pome~a. lis ta bokvice. nane. To se postize posebnom dijetom. ostaVli. prvenstveno namimice s malo celuloze. protiv upale sluznice) i poliuronske supstancije (sluzi.ifenolska jedinjenja).i: 1. kao pod 1. 11. potrebno je omoguCiti uredno varenje uzete hrane. koprive i hajdutice. otajnice. Po 25 g srcenjaka. vranilovke. Po 25 g islandskog liSaj a. kao pod 1. trave od srdobolje i steze i po 10 g kamilice. Po 25 g hrastove kore. zbog cega pate od naizmemcnih zatvora i proliva koji mogu biti ponekad cak . Prolivi su vdo cesto sluzavi. trave od srdobolje. 8. posto je kolitis dugotrajna bolest. ostaviti da stoji 3 sata tesce mesajuci. vranilovke i rusomate. Po 25 g majkine du ~ ice. pektini). Po 20 g korena repuha. Po 25 g lista oraha.ti da se ohladi i piti 3-4 puta dnevno po J casicu na pola sata pre jela. kao pod 2. 4. Po 30 g lanenog i dunjinog semena i korena crnog gaveza i 10 g troskota. nane i t·roskota . kao pod 2. U nas i u inostranstvu upotrebljavaju se ovi cajev. kao pod 1. pa ih z:bog toga treba piti sa raznim vocllim sokovima koji osvefavaju. rizoma srtenjaka i trave od srdobolje i korena od koprive dobro isitniti. pod bela i kflmilice.ke dobro isitnjene sme~e preliti sa pola litra hladne vode.

koprive. Sezdeset gram a rusom ace i po 20 g ko rena lubeI1licarke trave od s rdo bolje. 11. Po 10 g eveta kamilice. 14. Po 30 g idirota. nane i odoljena. drunje. Po 10 g majkine dusice. kao pod 1. 8. Po 10 g odoljena. mravinea. Trideset grama kOl-ena trave od sl'dobolj e i po 10 g lista nane. popiti u 2.Jja i divizme. pirevine. lavandule. i·s landskog lisaj a i plodova borovniee. Po 15 g korena belog sleza i cmog gaveza i po 5 g maticnjaka i borovih pupoljaka. kao pod 1. Po 30 g Iineul'e. korena angelike. kao pod 16. 9. 22. 20 g kamilice i 5 g maslacka. Po 20 g lanenog -i dunjinog se mena. Po 40 g bokviee i kamilice i po 5 g is'l andskog lisaja. srcanika. majkine dusice i hajduciee. dodati 10 g rizoma pirevine. samlevenih hrastovih siSa-l'ld inane. lineure. kao pod I. idirota i kore krusine. 12. 18. kao pod 16. rizoma idirota. kao pod 1. kao pod 16. Po 10 g planinskog cubra. ocajniee i pitome nane. 20. kada se ohladi. miloduha.o pod 16. jabuke. kao pod 16. dodati 1 kasi·ku korena selena. Po 20 g s teze. buackovog i grckog (piskavice) semena i ploda pasdrcna. Piti u toku dana umesto vode. srcenjaka i zrelih borovniea. trave od srdobolje. 19. kao pod 16. podubice. srcenjaka. ocajniee. hrastove kore i majkine dusice -i 10 g orahovog Iista. 15. kao pod 1. po 15 g kamiliee i ernog gaveza i 10 g vranilovke. Po 25 g korena maslacka i repusine i po 5 g kantariona i korena lokvanja. u prasku kuvaoti 2 sata u 200 g vode. 16. pirevine i emog gaveza. kao pod I. hrastove kore (u prall stucane). Po 20 g ocajniee.KOJ E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2ITI MEDICINSK IM BllJEM 119 5. b. Po 15 g kore krusine i plodova pasd.ena. kao pod I. 28. 13. 6. maticnjaka inane. Po 30 g kantariona. vranilovke. nane . 10. Moze se za-sladiti medom od planinskog mcdonosnog eveca. Po 15 g maticnjaka. majkine dusic e. kao pod 1. poparit-i jednim litrom kljuca·le vode. 27. 23. planinskog cubra. nane. Po 10 g dunjinog. dolivajuCi isparenu vodu. 7. odmah poklopi·ti i posle 4 sata oeediti. 25. trosko ta i bokviee. miloduha i islandskog lisaja. kao pod 1. odoljena i ruse i 10 g trave od srdobolje. kuva-ti jos 5 minuta. belog sleza. kao pod 1. 21. Po 10 g planinskog cubra. Po 10 g ploda pasdrena. m aline i kupine. . Kas iku salepa.3 doze. borovniee. kao pod 16. 17. lanenog. kao pod 16. Po 10 g stde. 26. vranilovke. Po 5 g pupoljaka od erne topole. majkine dusice i kamiliee pomesati. rusomace. 24. kao pod 16. po 20 g lanenog i grckog scmena i po 10 g korcna angelike. emog gaveza. borovih pupoIjaka. ocediti i. kruske i hrasta i po 15 g salepa u prahu i semen a dunje. trandavj. Po 10 g planinskog cubra. oraha. kao pod 16. kao pod 1. kao pod 16.j srcenjaka. pitome nane. sumske jagode.

Po 30 g stde. srcenjaka (P. 2. kao pod 9. Lecenj e proliva moze biti uspes no ako se blagovre rneno otkriju i odstrane uzroci ove boles ti. . nego blage caj eve od l1al1e. hrastova kora. 14. Ima i biljnih lekova koji su vrlo efikasni . za. 4. semena dunje i lana i lista nane. oporih. 11. 12. l iva trava. Po 20 g trave od srdobolje. ostaviti preko noei i sutradan izjutra u poklopljenom sudu zagrejati da prokljuca. Smesi pad I dodati I kasiku prZenog i samlevenog l ira hrasta. Strugane jabuke. lalfij e. slu zi i pektina: OPOTO divlje i pitomo voce. Po 25 g lista od nane. ma line. petrovae. Ovaj caj deluje kao blago sluzavo sredstvo.guisorba) i 10 g majkine dusiee. Koren trave od srdobolje i stefa cesto uklanjaju i krv u stolici. razne vrste stavolja (Rumex). pogo tovu kod deee. maticnjakom i t ~tricom. eveta ernog i belog sleza i lista podhela. kruske. ogrozda. Za takve bolesnike pos toj i odredena di jeta. nana. s rcenj a k. zir i ~isarke. Protiv proliva pomazLI. biljke koje imaju stavoSkih. cera. trava-iva. lednaki delovi zdrobljenog dunjinog semen a. narocito opore i kisele izvrstan su lek protiv proliva. beli luk. Po 2. 10. 13. Us pes no deluje kantarion. trava od srdobolj e. stueano dunjino seme i drugo. list i plod borovn iee. oeediti i piti u toku dana urnes to vode. U svako m slucajli. 1. maticnjak. list kupine. kruske i bokvice. borovruee i oraha. jabuka itd. list ernog sleza. kao pod 9. dunj e. hras ta . bokvice. roscica. kamilice. taninskih materi ja. Cubar. list m edvedeg grolaa. bolesnik mora traziti pomoc lekara. 7. kao pod 9. Po ~O g rizoma trave od srdobolje (P. Samlevene hrastove sisa rke. Za dojerzead i decu preporucuje se ova s mesa: po 2 kasike maticnjaka i pi tome nane i 3 kasike kamiliee. bokviee i troskota i 10 g nane. kil1eskog ca ja. idirota. Holesniku se daje da pije mn ogo t ecnos ti.120 PROLIV (Dijareja) LECENJE BIUEM Proliv ie cesto i vrlo rasireno obolj enje. kamiliea. ribizle. bislorla) i lubenicarke (San. S. kao pod 9. koprive. lis t i koren koprive. kao pod 9. stefa. Vrlo efikasno sredstvo je caj od smese 1 kasike zdrobljenog korena trave od Hdobolje i 2 kasike hrastove kore. Osobito su opasni letnji prolivi deee pogotovu na selu. pre svega. zecje stope i kamiliee.tim da j ede presne strugane kisele i opore j a buke i drugo. Kad se ohladi. lista iii ploda borovnice ·ili IU'astove kore. 15. al i ne l1ekuvallu vodu. kao pod 9. hrastove kore i srcenjaka. Slum i caj protiv krvavog pro/iva: po 25 g korena ernog gaveza. lormenlilla). vranilovka. osobi to dece. 3 kasike smese preliii sa pola litra hladne vode. Tome se obicno dod a manje iIi vise titriee. plod zesljike i kantarion a. 5. s umske jagode. trave od srdobolj e zdravea. Ova smesa daje vrlo dobre rezultate.1 g eveta kamiliee i lista nane. Ova smesa brzo zaustavlja i jaci proliv. zdravae. rule. 9. 3. To je ces lo znak mnogih ak utnih i hro nic nih bolesti. koren srcenjaka. sam iii zajedno sa nanom. Po 25 g majkme dusice. 6.

virka. 20. kao 19. zbog cega se javljaju ceste glavobolje. Po 30 g cvela trandavilja. kao pod 9. island skog lisaja i tim ijana. 24. kad se ohladi. dunja i musmula dobro isitr. osobito deci. Po 20 g petrovca. Kao kafa ispJ'Le n hraslOv zir ame lj e se u fini prah i uzima vise pula dnev no navrh noza. konstipacija) Zbog neuredn e stolice javljaju se u organizmu rami poremecaji. kao pod 9. zdravca. opsta slabost. Po 20 g lis la k up ine. 17. 27. maline inane. 28. iscedi~i i piti umesto vode u toku dan a . ogrozda. kao pod 9. po 20 g vra nilovke i kamilice. a osobito na mozak. eve/Hi caj protiv proliva: po 25 g pupoljaka majske ruze i cvetova Iipe. 30.aka. Vocni caj pro[ iv pro/iva: po 20 g drenj ina. Bolesnik se mora obratiti lekaru za pomoc' i savel. zaliva se jakim cajem od ka mili ce . Po 25 g cVI. . Cett'dese t grama vrhova grancica s liscem ruja. lista crnog s leza i cvetnih pupuljaka majske ruze. divljih jabuka krusaka i sipuraka. U lecenju zatvora najvise pomaze licna higijena i pravilna ishrana. kao pod 9. svakodnevno uzimanje presnog povrca i voea bogatog celulozom (kupus) j uPQtreba lekovitog bilja pomazu bolesnicima koji pate o d zatvora. kao pod 9. 18. zdravca. Po 20 g ornhovog i koprivinog li sla. neraspolozenje. 23. 26. Zt\TVOR. kao pod 9. kam ili ce. kao pod 9. srce nj a ka inane. NEUREDNA STOLICA (Opslipacija. zive lrave i kantariona i 10 g majkine dus ice. 22. 29.ili i od te smese uzeti 3 supene kasike i kuvati 10 minuta u pob lilra vode. kao pod 9. Po 30 g ri zorna zdravca. grcev·i u trbuhu i mnoge druge tegobe i neugodnosti. Salep (vid i clanak 0 sa lep u) daje se vrlo uspesno. s ipuraka. kamilice i hajducice. ocediti. Po 20 g korena zecj e stope. gimnastika. kao pod 9. hras lovc kore. sum ske jagode. kao pod 9. pod 9. Tr·i-cetiri kasike osusenih drenjina kuvati kao kompot u j ed nom litru vode i mlako jesti i piti.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLAllTI MEDICINSKIM BIUEM 121 16. kao pod 9. smilja i vranilovke. majske ruze i belog sleza i 10 g malicnjaka. 21. a jos vise deci oboleloj od proliva. koprive i osusenih divljih kru. borovnice. koji vrlo ste tno deluju na razne organe. TVRDA.! ta i li sta podbela. Kompot od drenjina je vrlo prijatan i koristan i odraslima. oskorusa. Daje se deci i vrIo osetljivim osobama. 31. Po 25 g zrelih osusenih borovnica. Po 25 g k Ol'c na crn og gaveza. migrena. 25. Po 30 g lis la crnog i belog sleza i ka mili ce i 10 g dunjinog semena. po mQgucnost>i nesladeno. Kretanje. nadutost. plivanje.

16. sladica. 6. jednu supenu kasiku ove smese kuva·ri 2-3 mLnuta u 200 g vode. sapunjace i lanenog semena. lealijum-natrijuOl-tartarata i vode. Po 30 g kore kmsine iii zes tike. nadutosti. 11. kad se ohladi. kao pod 3. Po 15 g moraca. moraca. kao pod 3. Po 25 g kore krusine (ili zestike). kao pod 3. korena selena i amana. zove. 10.Caj za ciscenje: po 20 g seninog lisca i zovinog cveta. pJ odova pasdre na i korena sladica stucati u prah i tome dodati 10 g cveta crnog trna. Ovo ponoviti 2-3 puta u toku dana. kao pod 3. kao pod 3. pasdrena ·i ani sa i 10 g korena selena. 15 g kore krusike i 15 g plodova pasdrena. plodova kima. 3. kao pod 3. Ovaj caj se preporucuje. po 15 g pirevine i zubace i po 10 g lista pitome nane. preliti sa 200 g mlakog caja od ~ami li ce i odjednom popiti. zasladiti m edom i popiti .122 LECENJE BIUEM Evo ncko liko cajeva i drugih lekova biljnog porekla koji se korisle u nas i u svelu na osnovu vekovnog isk ustva i novijih klinickLh ispitivanja protiv zatvora. Po 20 g kore zestike. ani sa. 2.i crnog sleza. kao pod 3. angelike. trna i zove. purgansi). za uredivanje s tolice. preporucuje za decu i vrlo osetljive odrasle osobe. belog . jer lanena sluz nije skodljiva i ne izaziva navik u. 12. Po 30 g kore krusine i plodova zestike i po 20 g korena selena i sladica. 7. kao pod 3. . lOve. Po 15 g kore zestike i plodova pasdrena. bele mrtve koprive. To ponoviti 2-3 puta dnev no. za ciscenje (Iaksansi. Propis jugoslo venske tarmakopeje. kima i korijandra stucati i upotrebiti kao pod 3. anisa i zove i po 10 g rizoma reuma i cve-ta kamilice. kima i cveta crnog trna. odjednom popiti. 15. kima i moraca. Po 30 g kore krusine. blaienog ckalja i korena crnog gaveza i po 10 g plodova krusine. plod ova pasdrena i korena selena i 10 g moraca. Za decu: po 25 g kamilice. kamilice. Osobe koje dugo vrernena pate od hronicnog zatvora moraju i cesCe u toku dana uzimati ovaj lek bez bojazni. osobama koje pate i od gasova. Laneno seme: punu kasiku semena stucati u avanu. cveta kamilice. plodova pasdrena. 1. 14. Po 15 g kore krusine i plodova pasdrena i po 10 g moraca. zatim ga osusiti na 50-60oC i pomesati sa ostalim biljem. anisa. m eteonzma. plodova klima i zove. Cetrdeset grarna kore zestike (Rhamnus tal/ax). 4. . 13. Jednu supenu kasiku smeSe prokuvati 3 minuta u 200 g vode i. kao pod 3. senino lisce ravnomerno nakvasiti kljucalim rastvorom kalijuOl-natrijum-tartarata U destilovanoj vod-i. Po 30 g sla tkog korena. kima. kad se ohladi. pre svega. kao pod 3. kao pod 1. Po 30 g plodova lOve. Caj se. turcinka. 30 g kore krusine i po 10 g moraca. Cvetni caj za ciscenje: po 10 g cveta od crnog trna. 5. Po 20 g gorke deteline. 8. po 10 g bele mTtve koprive. 9. kao pod 3. pre svega. plodova pasdrena i moraca i 10 g korc od krusi ne isitniti. korena omana.

kao pod 1. kao pod 1. 3. Jedno-dve kasike r icinusovog ulj a (ali nika ko rioinusovo seme. Po ka fenu kasiku I·i sta rnaticnjaka i osusenih zrelih ribizla i surnskih jagoda. ne sme se upo treblj avati l ehnicko l'ioinusovo ulje . poklopiti . 6.j postupi'ti kao pod 1. pitorne nane i lirnunove kore popariti s 200 g kljucale vode.risa i ki-selog ukusa koji osvezava. Ovo ponoviti vise puta dnevno. Po kafenu kasiku rnaticnjaka. se dobi ti 1I svakoj apo teci.ku rnaticnjaka. 10. jagode i drugo voee kiselog ukusa i plijatnog mirisa. 11. Po kafenu kasiku lirnunove i pornorandZine kore i osusenih malina.KOl E SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA2ITI MEDICINSKIM BILIEM 123 17. Dve supene kasike maticnjaka i po 1 supenu kasiku pitome nane i titr1ce preliti 5 pola !itra kljucale vode. ribizla i kupi na. 1ma osoba kojima pornaze strugan ren. PROTIV GABENJA. osusenih ribizla i cveta rnaj ske ruZe. POVRACANJA. 4. . Spravljaju se razni napici prijatnog mirisa. soli i sireeta iii Hmunovog soka. pa moze izazvati i smrl! ). nacinjeno kao sala ta sa ma lo stucana bela luka. jer . 1zvesnirn oso barna dobro cini casa soka od patIidzana (paradajza) . ke l eraba. ribizle. kad se ohladi. Ricin usovo ulj e ni je o lrovno i moze .i i poslJe pola sata pro cediti. 7. rotkva i rotkv-ice. Po kafenu kasiku maHonjaka. presan i kiseo kupu s. Meuutim . kao pod 1. ulj u doda li limunovog iIi nekog drugog soka prij a'lnog uku sa i mir isa. 5. lirnunove kore i surnskih jagoda. jabuke iii nekog drugog voea. kirna i kleke. zasladeno visnjevim ili nekim drugim sokom prijatnog mi. kore gorke pornorandze. raso. smesta poklopit. 18. 9. PODR1G1VANJA 1. Po kafenu kasi. Po kafenu kasik'll rniloduha. Po 20 g grckog semena i plodova pasd rena. Pije se po 1 kasika svakog sata. moraca. kao pod 1. prerna potrebi 'i zelji bolesnika. U tu svrhu mogu se koristiti limun.i t: i one vrlo opas no. pomorandZa. al1 posto je vrlo neprijatnog ukusa i olut oog mi risa. odliti. pomorandze. Najcesee se daje caj od maticnjaka: punu supenu kasilku lisca maticnjaka preliti dccilitrom klju cale vade. mi'l oduha i cveta lavandule. jer j e one vrlo otrovno. 8. kelj i slicna sred stva su a probani narodni lekovi koji se u nas i u inostranstvu u spesno koris te protiv za tvora . v-isnja. kao pod 1. ukusa i izgleda. zasladiti 50korn (sirupom) ad visanja Hi ribizle i dati bolesniku da pije kad god je zedan. Kompo t od sljiva i smokava. srnesta poklopiti i. 2. lirnuna. posto iz njega ni6u odst ranjeni o trovni sastojci (smrtonosni to ksalburnin ricin) ! Razurnljivo je da bolesni ci ko j-i pa te od za tvora treba da paze i na ishranu. kao pod 3. toplo iIi hladno.

svima poznatom i siroko ras prostranjenom lekovitom bilju. U narodu se gotove razne gorke »Iravarice« na taj nacin sto se gorke trave dobro isitne.ljive bolove od upala vena. do koj eg svako moze lako doti . Gorka s'r edstva za jacanje zeluca i uopste za jacanje i vracanje izgubIjenog apetita spravljaju se od mnogobrojnog naseg gorkog bilja. ono ces to sadrii i mnoge druge lekovite i nelekovite m a terije. .i desetak dana. da ne bi do~lo do neZeljenih posledica koje mogu nastati usled nepravilne upotrebe lekovitog bilja. i svojstvenog farmakodinamskog dejstva i odrec1e nog te rapijskog efekta. koje osecaju neizdr:l. Pije se 3 puta na dan pola sata pre jela po 1 rakijska Ca~ica_ . obicno oko pol a sat a pre obroka! Nikako posle jela! Isto tako. mec1u kojim ima i takvog koje je ne sarno gorko vee je i mirisno. po 1-2 kasi:ke piju izjutra i uvece pre jela. Gorko bilje se moze uzimati stucano u prah. stavi u sud i prelije najboljom komovom rak. Ima viSe nacina izrade lekova od lincure. o sim toga. hin inovoj ko ri . Ovde cemo govorit i sarno 0 nase m . povremenD se svakodnevno jace promucka. a osobito zeludacnog soka. Vrlo je vaino naglasiti da se pre upotrebe ovih lekova bolesnik mora posavelovati s lekarom. 0 cemu strucnj aci u Biljnoj apoteci strogo vode racuna. naroeito zene. a najbolja je gorka rakija i gorko vino: 200 g lincure isecka se i zdrobi u grub prah krupno~e zitnog zrna. oblazu noge iii tom rakijom protrljaju bolna mesta.ja se ceni svuda u svetu. podstice prohtev za jelom i na taj naCin 013lksava varenje hrane. p ikrOl oks inu i drugim vrl o go rkim biljnim le kov ima uop ~ te necemo ovde govoriti. oporo i sluzavo_ 1. jer su to uvozne droge . Ovo nije naucno ispitano.Gorki lekoV'i se lTIOTaju piti sarno i iskljuci vo pre jela. vrlo s u j a kog fizi oloskog dej s lva . preliju rakijom i posle 8-10 dana procede i piju pre jela kao »stomaklije«. u obl·LIm caja.124 GORKA SRE DST VA ZA JACANJE (Amara tonica) LE CENJ E BIWEM Za ja~anj e apetita i za j afe Jufenje zeJudafnog soka Gorko bilj e 0 kome ce ovde bili govo ra nij e ~ k o dlji vo i ne izaziva naviku ni duzom sva kodn evnom upolrebom _ 0 sl r ihn os u. utoliko je bolji! Gorko bilje svojom gorcinom dra zi culo ukusa i tako refleksnim putem preko sluznice jezika izaziva pojacano lucenje pljuvacke. Nesumnjivo da je jedno od najbol}il1 sredstava nasa Iincura. Poslednje 2 godine najviSe lincure pot~e osobe. pogotovu kad se spravljaju sme~e sas tavlj cne od raznog bilja razlicitog hemijskog sastava. pre ma tome. Vama napomcna. pa. ali mnoge bolesnice se hvale da im je lincura pomogla. dobro se sud zatvori i dr:l. tako da se ti le kol'i mogu upot reblj avati jedino i is kljucivo po savelu i pod n adzorom lekara. tinkture iii ekstrakta (ovi preparati se spravljaju u apoteci). ko. vazno je znali da se gorki lekovL ne smeju zasladivati! Ukohi lro je lek gorci. lako je sve ovo bilje manje iIi vi ~ e gorkog ukusa. Zatim se odlije i iscedi.ijom iii najboljim starim crnim vinom.

ta ko da se dobije 60-100 g (jedna pregrSt) cistih o ljus tenih semenki. pa i da umre. Posle 2 sa ta uzeti kasiku gorke soli iii ricinusovog ulja radi ciscenja. Nar (sipak. 3. j er ako se nepravilno upotrebe. hm elja (sisarice). CREVNI PARA ZITI (Panlljica ra. 4. ri ZOI11 navaie j e na se najbolje srcds tvo protiv panlljica re. Obariti glavicu belog luka (pre thodno ocistiti i iseckati) u dec iIitru vode iii mleka i to upotreb iti za jednu klizmu (klistir) protiv okruglih decjih glista. odnosno sve dok se glava pantljicare ne izbaci. koga ima mnogo na nasem juznom primorju. bosiljka i majkine dusice dosta cesto da je dobre rezultate. posto se ohladi. obicno po mesa no s pekmezom od sljiva. 3. preliti sa cetvrt litra vrele vode. procediti i popiti u toku jednog sala. osim bundevinih semenki.KOlE SE BOLEST I MOGU IZLEC ITl ILl UBLA2 lTl MEDICINSK IM BIUEM 125 2. ali nes trucnom upotrebom covek m OLe prolaz no iIi stalno da os lepi. os tav ili 2 sala. i to se odjedno m pojede kao obrok. Po p o la kafcne kasi h : Jincure. vranilovke. izvrsLan je lek protiv izvesnih crevnib parazita. poklopili. it1. mogrnnj . kici ce. i ro la i mn ogi h drug ih biljaka. kore od gorke pOllloral1Cl ze. pel ena. sirup iI'i tablete koje se prave u fabrikama le kova. Irave. Umesto gorke soli moze se uzet i ricinusovo ulje za ciscenje. 6. Kilogram IIIrkve (sargarepe) oprati. semen a bundeve i ploda pasdrena. ocediti i dati kao klizmu. podubice. Za to se prilikom upotrebe lekova protiv crevnih parazita mora biti veo ma op reza n! 1. 5. prokuvati i.i ve . Caj od cu bra. gorke delelille. sve pomeSati. iscediti sok i odjednom popiti.Punica granalum). ostrugati i nastrugati. jer je nar otrovan! . mogu s koditi covekovom zdra vlju ! Na primer. ali je o ne potpuno bewpasno i moze se upOltrcbljava ti u \'ec im ko li cinama bez boj azni od trovanja: oljusti se jedan tanjir sirovih seme nki. Proti v deejih glisla (crva) upotrebljava se. idirota i kore gorke pomorandze preliti sa 2 dec ilitra kljucalc vodc. 2. procediti i p ili 3 puta na da n pre j ela po I kas iku . ali se njegova kora moze spravljati za le k samo u apoteci i davati pod kontrolom iekara. Kada se sve ohladi do temperature covecjeg tela. uvek u razmaku od 3 dana. Ovo se ponavlja nekoliko puta. ali njih (reba upo trebljava ti samo pod kO Il/rol om lekara. Posle dva sa ta uze ti gorku so za c iscenje. njcgov sok. i beli luk. glisl e i dru gi para zili) Protiv crevllih parazila (pantljicare i drugih) ima nekoliko lekova. Na is ti nac in se moze naciniti gorkovaca od kicice. Manje uspesan lek je bUl1devilw se l1l e. Upotrebljava se i ovaj caj: po 5 g (jednu kasiku) cve ta buhaca i titrice (kamilice). Posle 1-2 sata uzeti 1-2 kasike ricinusovog ulja za ciscenje_ Istovremeno se pripremi i caj za kIistiranje: 100 g be log luka prokuvati u 1 litru vode. To se ponavlja u razm ak u od 3 dana nekoliko puta. I kasiku cveta vratica i po 2 kasike pelena i majkine dusice. hajducice. uzeti 2 kasike ove smese. limijalw.

kada se ohladi. 2. Za svin j sk£l pantljicaru su posrednici svinja i covek. Prenosi se jajima koja zaraiena osoba izbacuje &metom u ogromnoj kolicini. kamala (sa Filipina). Posle 8 dana redovnog lecenja izmet dati na mikroskopsku kontrolu i. ocediti i popiti u toku dana. obo· lela deca imaju teske bolove u trbuhu. ista terapija se mora ponoviti. pa time bolesnika klilsti'r ati. gde su zdravstvene p l'ilike n'lave. 1. . Pored raznih poremeeaja u organima za varenje. za gO\ledu goveee. gadenje. gde nema kanalizacije i. pogotovu one koja zive u neprosveeenim krajevima gde su higijenske prilike lose. poremeeaji vida i sluha. neuobicajenu glad i vrtoglavicu. zbog cega je od ovog crevnog parazita vrlo velika opasnost u krajevima zdravstveno zaostalim i neprosvecenim. Sto grama ociseenog belog luka stucati i prokuvati u jednom Iitru vode Hi mleka. Najvise stradaju deca od 3 do 10 godina. povraeanje. Ona ima po dva iii tri domacina i zbog toga mora da prode kroz jednog iIi dva pos rednika do ko· nacnog razvitka. 2 supene kasike ove mesa vine popariti sa 300 g kljucale vode i. ukoliko nalaz i tada bude pozitiva-n. Zato je neophodno da se bolesniJk obrati za savet i pomoc lekaru i da redovno kon trol ise izmet. javljaju se grcevi. koso (iz Etiopije) i druge. Po 25 g cveta kamilice. kora nara iii sipka. procediti. 2. Cetrdeset grama kore od krusine i po 20 g semena od bundeve. pro· liv. kao pod 1. Ima izves tan broj lekovitih biljaka koje se upotrebljavaju protiv pa n· tljica re. Ovo se mora ciniti 8-10 dana i posle toga dati stolicu na pregled. Istovremeno uzeti kIizmu na naCin kako je na· vedeno pod 1. bterivanje ovih parazita je vrlo tes ko i spo r~.rdilo je Ii osoba potpuno izlecena. Najefikasnijc su istovremeno i najot'r ovnije. jer su jaja vrlo sieu sna i sarno se mi· kroskopom mogu otkriti. kamilice i pelena pomeSati. najbolje je piti izjutra i uvece pre jela. Po 25 g rudinskog pelina. da bi se utv. medom zasladiti i u 2 doze popiti. Lecenje je jednostavno. Crevna glista (Askaris) Prisustvo glista u stolici (askaridoza) vrlo se cesto javlja u dece.126 Pantljl~ra LECENJE BIUEM (Tenija) Pan tlji cara je parazit coveka i zivotinj a. popariti jed· nim litrom kljucale vode. naduvenost. T'O su rizomi navale. As· karis je obao parazitski cry koji se najcesee prenosi izmetom. Neka deca postaju nervozna. ali mora biti pod kontrolom lekara. Posle 3 dana avo ponoviti. ostavi. a muzjaci nesto kraCi). po· vratica i mdinskog pelina. Dobro je da se uzima beli luk u svim obrocima u toku dana. J. poklopiti.. vra-tica i pelena i 25 g ociSeenog istucanog belog Iuka.ti preko noCi da se kiseli (ekstra· huj e) . uopste. Ova glista je dugacka oko 20 em (zenke i do 30 cm. Zbog toga se izmet mora redovno kontrolisati mikroskopom. noene strave. a za ehil1Okokus (klobucaru) pas.

JI1aj kine dusice. Jedan do dva grama u prah stucanih plodova rutvice odjednom popiti sa ea50m jakog caja od majkine dusice (20 g na 100 g vode). 4. kao pod 2. kieice. UpotrebIjavaju se ism lckovi kao j protiv aska·risa (srednj. Po 25 g pelena. jer je prasak neprijatan. Najce. omana i borovnice stucati u prah. ----' . posle toga oceiliti. lincure. cveta vratiea. eubra.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA21T1 MEDICINSKJM BIUEM 127 3. Sezdeset grama pelena i 40 g kieice. 6. kamilice. 10.j 20 g meda dobro izmesati i odjednom pojesti. 3. 5 g agara . U to~u nekoliko dana uzimati triput dnevno po ovakvu dozu. kao pod 1. vranilovke. kieice. 5. Pet grama omana u prahu. 11. povratica i 60 g plodova pasdrena stucati u prah. Tako einiti 8-10 dana i posle toga obavezno kontrolisati stolicu. povratiea. kao pod 2. svega 2-3 mm dugaeke. vratiea 1 lin cure.ih crew:hih glista). Sedamdeset grama povratiea i 30 g timijana. Dvesta do trista gram a (zavisno od uzrasta dece) oeiseenih i oljus tenih presni h semenki od bundeve stucati i pomesati sa 10 g oeiseenog stucanog belog luka. 6. Sve isi tniti i dobro izmesa ti. . Sitne gliste (Oksiure) crvici NaJaze 5e u cmaru. posle pola sata popiti kasiku gorke soli u easi vode radi eiScenja. cveta povratica i planinskog eubra i 40 g kore kruSine. Po pola grama cveta povratiea i braeica (F£lCUS vesiculosus) stucati u prah i dati deci staroj od 4 do 8 godina u toku 3 uzastopna dana (svega 3 g na 3 dana).kao pod 2. stoji poklopljeno 2 sMa. 7. kao pod I. kao pod I. moze se pomesati i s medom. to pojesti izjutra na prazan zelud ac. Po 25 g s tucanog belog luka. pomesati s medom i pojesti. vraniloVlke i planinskog cubra. Uzimati triput dnevno u toku nekoliko dana. kraljevca i odoljena. Po 20 g plodova borovnice. Po 10 g cubra. 9. 5. zasladiti medom i popiti u toku dana u nekoliko doza. Po 10 g kamilice. pelena. 8. sve dobro izmeSati i pomesati sa 200 g najboljeg meda. Po 20 g eubra. kao pod I. lincure i 60 grama kore kru5ine. 2. Po 20 g pelena. Sezdeset grama plodova borovnice i 40 g povratiea. Po 5 g povratiea. Piju se i ovi cajevi: I. kao pod I. see 5e primenjuju kl·izme i zapiranje cmara belim lukom kuvanim u mleku I uzimanjem istih lekova koji se upotrebljavaju protiv askarisa. Po 25 g pelena. bozjeg drvca (Artemisia aborlanum) i planinskog cubra. 4. korena omana u prahu i s tucanih zrelih bo rovni ca pomeSati i poj esti na prazan zeludac u dYe doze u r azm a·k u od 2 sata. Sitne su i tanke. 7. svaki dan izjutra i uveee uzimati pre je la i posle 8 dana dati izmet na kontrolu. vratica. dobro izmeSati i spraviti eaj: 3 supene kasike smese na 400 g kljueale vode. kao pod I.

ocajni ce i t r ave-'ive.1 naliem organizmu. za rasl varanje kam ena u i ucnoj k esici (holelititijaza) i d rugo.i caj kao pod 1. petrovca. kao pod 1. Otud tako veli ka vaznost pravilnc ishrane ovih bolesnika i osoba naklonje nih ovim bolestima. Razum ljivo je da bez pravilne dijete ovi leko vi neee pomoei. smilja. Lecenje traje duze vremena. velebilje. Zbog toga se ona javlja gotovo u svim poznati m iI i paten tiranim domacim i inos tranim fa bri ckim lekovima. Istim kolicinama pelena. ruse. popariti sa litar i po kljucale vode. lone se bez posledice mogu svakodnevno koristiti dufe vreme. Od rnirisnih biljaka cesto se upotrebljavaju galenskJ. Za lecenje jet re i zucnih puleva rna ne. trave-ive. cesto po nekaliko meseci pa i d uze. . rusa. 6. Od domaeeg le kov i tog bilj a zasada je. masl acka i zen etrge dodati toliko lista nane koli'k o je ovih· u kupno. i fabricki preparati koji imaju ekstraktivne materije dobij ene od pi. odm ah dob ro poklo piti i ostaviti 2. 1.k. Izgleda da se sve drugo lekovito biJj e koje se ovde spomin je ne moze meriti s pitomom nanom. da bi list otpus tio iz sebe ~ to vise le kovitih sa·s toj aka. U naucnoj i narodnoj medicini se. Dvesta grama lista pi to me nane »Micam« staviti u cist su d. J ednake delove maticnja ka. podubice. Mnogi preparati za lecenje jet·r e i zucnih puteva sadrle ekstraktivne materije od pitomc nane. ruse i k rusine. j er vrlo lako moze doei do t rovanja. vodopije. smir l ja. omana. tj . ali neotrovnih biljaka. pored drugih lekova. ~to je vaZno za hronicne bolesni ke.oliko lekova b il jnog porekla koji se upotrebljavaj u s manj e iii vi~e uspeha. trave-ive. zuti trn (B erb eris) i ne ko drugo n aSe i strano bilje. titr ice i hajducice pom e~a t i sa toliko nane koliko j e ovih zajedn o. koris ti i izves no lekovito biIje za lecenj e zapaljenja jetre (hepati'tilS). Jednak i delovi n a ne. trave-ive. Jednaki delovi nan e. 4. kao pod 1. izgleda. 3.128 OBOlJ ENJA JETRE I 2. kao pad 1. kao pod 1. poponca i nekih drugih domac ih gorkih. pa od te smese kuvati i pit. pod ubice. Njena uloga j e ogr omna . kru ~ine . zapaljenja i ucne kesice (holecistitis). tatula. moraca i krusine. Medutim. kao pod 1. t itrice i hajducice. Moze se piti nesladen i ii zas laden eaj u toku celog dana u mes to vode . tr ave-ive. 7. Za leeenj e je tre i zucnih puteva bolesnik mor a traziti pomoe lekara. ocajnice. ovo bilje ne sme upotrebljavati laik.UCN IH PUTEVA LECENJE BIUEM J etra ili crna dzigerica j e najveea zlezda 1\.3 sata da se »kiseli «. najbol je rezultate dala piloma nana. maJt>ienjaka. Mesecima se mora piti sva ki d an j ak caj od pitome nane. Cetiri dela nane i po 1 deo p elena.tome nane. haoj ducice. 5. maslacka. Jedna ki delovi pitome nane. podubice. 2. Od biljaka jakog fizioloskog dej s tva u n aucnoj m edicini se upotrebljava bunika. kraljevca i nekih drugih biljaka koj e uspevaju i kod nas i bez bojazni se mogu kor i·stiti i dilZe vremena. steze. m a ticnj a'k a.

nane i kantariona. E vo jos nekoliko r ecepa ta eajnih smesa koje se koriste u naucnoj medic ini za lecenj e jetre i zucnih puteva: Upala jetre (Hepatitis) 8. mora se strogo vod iti racuna prilikom donosenj a recepture da bi se dobio dobar lek. Pedeset grama nane i po 15 g smilja. Zapaljenje zuene kesice (Ho/ecistitis) 19. Po 20 g resnika. Po 20 g pelena. kao pod 8. ruse i semen a gujine trave i 5 g plodova pasdrena (Rhamnu s cathartica). kao pod 8. Po 20 g peiena. ruse i orahovog lista. Po 15 g ocajnice. 30 g 1rave-ive i po 10 g kore krusine i korena masiaeka. Po SO g lazarkinj e inane. 10. kao pod 8. pOjacavCljll lucel1je zuci (holereticni lekovi). 13. kao pod 8. . podubice I maslacka. vodopije. oeajnice. bilo da podstieu. kao pod 8. 3 supene kasike ove meSavine popantl sa pola litra kljucale vode. 12. kao pod 8. trave-ive i podubice i 10 g moraea. hajducice. bHo da po jacClvaju pral. 11. Pedeset grama 'l1ane i po 10 g kieice. maticnjaka i kore krusine. orahovog lista. 17. kao pod 8. 20.KOlE SE BOLESTJ MOCU IZLEClTI III UBLA2. odoljena. kao pod 8. kanta riona. 16. Pedeset pet grama nane i po 15 g odoljena. kao pod 8. komonike. 9. Pedeset g ram a nane i po 10 g trave-ive. holagogna sredstva). komonike. lincure. kao pod 8. hajducice.ITl MEDlCINSKIM BIUEM 129 Zbog velike raznovrsnosti i slozenosti hemij skog sastava raznih biljaka koje se koriste u smesama za leeenje zuei. petrovca (ranjeni· ka). Bez saglasnosti i saveta lekara ovi se lekov i ne smej u upotrebljava ti. moraca i plodova pasdrena. hajduCice. kao pod 8. Cetrdeset grama trave-ive rj po 15 g maslaeka. poklopiti. posle 8 sati ocedioi i pi ~i po jednu casu 3 puta dnevno na pola sata pre jela (neza'sladeno). 22. Po 30 g kantariona. smilja. kao pod 8. 15. Po 25 g resnika. Cetrdeset grama nane i po 10 g kantariona. brezovog i kruskinog lista inane. Pedeset grama nane. resnilka inane i 10 g piodova pasdrena. 18. nane. 21. 14. nane.njenje zucne besike tholekinetici. kao pod 8. kieice i matienjaka i 10 g kore zutog trna. Po 30 g nane. dimnjaee i kieice. masiacka. giogovog cveta i kamilice. hmelja. kore zutog trna i korena vodoplje. kao pod 8.

i to na pola sala p re je la! Ciroza jetre 1.130 RaSlvaranje kamena u zu ~noj LEC ENJ E BIW EM kesJci (H ol elilijaza) 23. podu bice. pasdrena i kamilice. 30 g trave· ive i 109 ruse. P. ruse. kao pod 8. K ol ik e. Piti 2-3 puta dnevno pre jela po 1 kafenu kas iku iseedenog soka iz cveta i !ista kantariona iii iz korena mas lacka. Izbegavati tes ka. Piti 2. iscediti i popiti u 3 doze pre jela (dnevna doza). . Po 15 g kukuruzne sv ile. 32. ma ti cnjaka i kore od zes tike. Cetrd ese t grama nan e 'i po IS g ruse. Sezdeset gra rn a lis ta pi tome nane i po 10 g r izom a reuma. 33..ka 2 uzastopna dan a ciniti pauzu ad jednog dana . 26. 24. kao pod 8. Zbog toga svaki dan t reba jes ti sala tu od nastruga ne ro tkve. Sezdeset grama nane. takode. Svi navedeni cajevi od 1 do 33 manj e-vlse su go rkog i neprija tnog uku· sa. 3. trave·i ve. kan ta ri ona i ka mili ce. vodopije i ma slacka. bolovi U zuc'1O j kes i: po 20 g na ne. 34. Pedese t gTam a nane. . 31. Mlado lisce od d r ago ljuba u obli ku sala te iIi stucano seme od is te biljke u novije vr eme se. Po 50 g vodo pij e i stde.U nas ima mnogo osoba obolelih od p oremecaja jetre i zucnih puteva. ruse i ocaj nice. k ao pod 8. ROlkva je ve kovni narodni le k za lecenje je tre i zuci. 4. Umes to svin jske m ast i i loj a upotrebl javati ulj e i m aslac (puter) . Nastruganu rotkvu jesti kao saJa tu 2-3 puta dnevno. cesto vrlo masna hrana ! Zbog toga se prep orucuj e. pre svega presnog. a li i to sto manj e. da umes to vode bar jednom dnevno popiju po solju caj a od pi tome nane. k ao pod 8. 29. kao pod 8.iti 3 puta dnevno pre jela po 1 kasiku svde isce denog soka ad rotkve. petrovca . trave ru se. ka ntarion a i vodopi je i 10 g plodova pasdrena. Jesti s to vise povrca i voca. Po 20 g na ne . posle 6 sati ocediti. kami lice. Preporuka. Po 25 g semena gujine trave. kao pod 8. Jedan od cestih uzroka je ner azumna . kao pod 8. 27. 25 . tros ko ta. 30. m a ti cnjaka i kim a. 28. kao pod 8. J es ti sa1 latu n acinjenu od mladog liSea maslacka.3 puta dnevno pre jela po 10-15 kapi soka izcedenog iz Ii· stova ~ kOf(:!na trave ruse. sto je rotkva Ij uca. petelj a ka od visa nja. ruse i smilja. ko ri s ti kao lek. Po 20 g na ne. ru se . kao pod 8. 3 kasike ove smese kuvati 3 minuta u pol a litra vode. 30 g smilj a i po 10 g ruse i m oraca. kao pod 8. tim je bolja. p ngotovu m asna jela. 2. Cetr deset grama cveta i lista kantariona i po 20 g troskota. pogo tovu osobama nak lo njenim ovim obolje· njima . plod ova pasdrena. moraju se piti Ilezasladeni. pe trovca. ruse. Posle sva.

Osim uzimanja lekova. Novijim hemij skim i farmakodinamskim istrazivanjima objasnjeno je antidijabeticno dej stvo raznog bilja koje se na ·r aznim ko ntinentima kroz vekove koristi. koju ce odredJi bi lekar za svakog bolesnika ponaosob. insulin.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI III UBLAZI Tl MEDIC INSK IM B1U EM 131 5. sm iI j a. jer deluju kao dobri lekovi u slucajevima laksih oblika dijabetesa. SECERNA BOLEST (Dijabeles) Dijabetes se k arakterise povecanom kolicino m secera (gIi. U nekith osoba javlja se ova bolest. kao pod 4.pre svega. Po 40 g sipur ka i r izoma pi revine i 20 g !ista koprive. Bez pravilne dijete nijedan lek neee pomoci. Po 20 g ras tavica. lica koja se malo kreoo. Bolesnik ob avezno mora traziti savet lekara specij al iste za dij abetes. rnzurne se. skle roza srcanih krvn:ih sudova. a kao dopunska terapija vekovirna se uspesno koristi izvesno lekovito bilje. 8. Pre svega biljike koje sadrle arginina d druga. slucaj evi kad viSe clanova u nekoliko generacija obolevaju od ove dugotrajne bolesti. biljke zdraljevine i drugih vr- . . I neki spoljni cimoci mogu biti uzrok pojave dij abetesa. kor ena maslacka i troskola i 10 g kore od pasd rena. Dana'S postoje efikasni lekovi 'Protiv dij a betesa . Po 20 g r izoma ad reuma i lista pil1:ome nane i po 20 g cveta i lis ta kantariona i trave ruse S korenom. nane. jer j e uzrok ove teSke bolesti razlicit. kao pod 4. Ova boles·t potice od oboljenja same gus terace (pankreasni dij abetes) iii zbog povecanog rada drugih endo krinih zlezda (hipofi zni i nadbub rezni dijabetes). Pojava secerne boles ti j e nasledna. 9. . Sezdeset grama korena vodopije i po 20 g ruse i Dane. bubrefnih 1 l110zdanih arterija i dr. prema vrsti i tezini dijabetesa. zatim osobe koje prelefe izvesne boles ti i dr. ruse. Medutim. cveta od zute hajducice. pogotovu medu osobama koje mnogo jedu. Seda md eset gra ma trosko ta i 15 g kan tario na i klekinj a. zute hajducice. kao pod 4. dijabeticari se obavezno moraju drlat i i odredene dijetalne ishrane. kao pod 4.Jno leci. hajd ucice i nane i 10 g klekinja . fami. moze doCi do mnogobrojnih komplikacija : slepilo. Gvanidinski deriva ti iz mahuna pasulja. Po 30 g ruse. II. kao pod 4.koze ili groi danog secera) u krvi . kako to narod kaie. Dijabetes se j avlja zbog nedovoljnog lucenj a insulina (hormona gus te r ace) u organizmu. 10. 7. kao pod 4. To je. Po IS g ruse . i »od seki racije«. kao pod 4. o sobito masnu hranu. 6. gvanidinska jedinjenja. <is to tako. U oboleli h j av·Ij a se. kantariona i korena vodopij e. insulin se ne daje u svim slucajevima dijabetesa. U laksim oblicima daju se neki noviji sintets.lijarna. .j manj a iii veca kolicina glikoze u m okraci. Ako se secerna bolest zapusti iii nepravi.ki lekovi. UlZ obaveznu dijetalnu ishranu.

a zimi smrznutu. . Objasnjenje lezi u tome. pravHna dij etalna ishrana .e &latfkiSe. Boranija (zeleni pasulj. Medutim . Nije suvise ako ~itaocima ponovo skrenemo paznju na to da se za letenje Secerne bolesti bolesnici ne smeju letit·i na svoj. naveli smo velik broj recepata raznih 'Iekovi'tih trava koje ulaze u slozene kompozicije nau~ne medicilIle. stalna upotreba boranije ce dosaditi bolesnicima. zbog cega se glikoza i naziva »grozdani secer«. Bliza obaveStenja 0 ovoj bHjci nati ce ~itaoci u ovo j kn j izi. Bolesnici od ove boles ti moraju paziti kako na kolicinu t<llko i na sas tav hrane. Na primer. pei"Sunovo lisee.reme potpuno izbaciti iz ishmne. gr~ica (gorka detelina). hleb. U toku leta i jeseni koristiti sVcZu boraniju. sto gotovo sva. vec prema ukusu bolesnika. Prema tome. Iincura.9ti ii ulja treba mesno v. i to sveieg. Os'lalo voce. a nekad i vafnija od uzimanja le kova. pre svega. Bolesnrka ne treba da buni to sto se ~esto iSla biljka javlja u recepturi raznih 610zenih ~ajeva. zbog cega se mora menjati na~in njene pripreme dodajuci razne zaCi-ne. j e r je skrob i zvor glikoze. krompir i sve druge namirnice koje sadde s kroba.~ecera~a. Mnogim bolesnicima je pomoglo razno gorko bilje: lciCica. telece. Umesto krompira u mnogim zemljama se u piJjarnicama prodaje cicoka iii topiMambur (HeliaMthus tuberosus). U ovoj knjizi. trava-iva. dobar ajvar od crvenih paprika. nije pomogao iii sasvim neznatno. Smanjiti. Bezuslovno je potrebno smanjiti sve sto povecava koli~inu ~ecera u krvi. Po~to je secerna bolest dugotrajna. zeleni grah. ugljeMe hidr at e. koje pretezno saddi vocni ~ecer iii fruktozu. Masne materije ta. testa. nego sarno po savetu lekara. osu~enu iIi iz konzervi. govede. hajdutica i dr. kiselo mleko.u ruku. salata s belim Iukom i na mnoge druge nacine. Medutim. Kad se u mokraCi pojavi aceton.lzbor namirni ca koje dij ab eti~ri smeju da koris te u ishrani nije jcdnostavan. Jesti sto posnije: mMogo povrca. posnu ribu). posno.ki bolesnik drukcije reaguje na odredene lekovite bHjkc. Dijeta.kode negarivno utiou na osobe obolele od ~ecerne bolesti. krto meso (zivinsko. je isto toliko vazna . osobillo ~eCer. zbog ~ega se medu bolesnicima testo ~uje »svaki seceras je slucaj za sebe«. dijabeticari ne smeju jes~i groide i drugo voce bogato gJikozom. beli i crni luk. uziman u istim kolicinama tri puta dnevno pre jela. mahune) mora bili gJavna hrana veCine dijabeticara. ovi bolesnici mogu jesti bez ikakve opasnosti. pele~lOm su mnogi bolesnioi uspe!Ji cia znatno smanje koli~inu secera u krvi i da se oporave. . nekima taj isti pelen. ma.132 LECENJE BIUEM n au~ni c i ma s ta iz familije L egumhlOsae (osob:ito PapilioMaceae) posluZili su kao model za s·intezu izvesnih leJrova za le~nj e dij abe tesa. levulozu. mesana povrce itd. pre svega. Boranija se spravlja kao svako drugo povrce. paradajz u obliku pirea iIi na drugi nacin. razm. presMog (kad god je to moguee). Grozde je gJavni izvor glikoze.

drlati celu noc da se ekstrahuje i sutradan zagrejati da kljuea 5 minuta. li·sta duda i borovnice i po 5 g lista koprive i zalfije i korena vodopije (cigure) i maslaeka. borovnice i duda. 5. 9. Po 40 g zdraljevine i lista boroY-nice i po 5 g belog luka. kao pod 1. kao pod 1. lista boravnice. osobito is tocnog i jufuog dela. kao pod 1. 6. SLanovnioi Ba lkana. korena vodopije i rnaslaeka i 10 g li. 3. Po 30 g semena zdraljevine. dobro pomesati. 8. Sezdeset grama zdralj evine i po 20 g lista duda i cveta pelena. koprive i borovnice i 5 g korena maslaeka isi. venje (klckinja) j zdraljevme. 15. cajevi za lecenje ~eceme bolesti 1. kao <pod 1. 14. gujine trave i piskavice (Trigonella foenurn graecurn) i 10 g lista borovnice. Po 30 g be10g luka.oki te« si tno iseckanirn lis tom per~ una . 4. !ista pitome nane. rnahuna pasulja i zdraljevine. Po 30 g zdraljevine i lista borovnice i po 20 g lista rnedvedeg grozda i korena odoljena. kao pod 1. ocediti i popiti u toku dana na pola sata pre svakog obroka po jednu ea ~ u. od gujine trave i piskavice i po 5 g cveta pelena i maslaeka. 20 g !ista breze i po 10 g koprivinog lis·ta i mahuna pasulja. Po 40 g zdraljevine i !ista boravnice i po 10 g !ista breze i kore kru~ine. Po 30 g trave i semen a zdraljevine i -semen a lana i 10 g dudovog !ista. kao pod 1.s ta. 16. kao pod 1. kao pod 1. zdraljevine.ta pitome nane. 10. 11. Tu salatu zakisele limunovirn soko rn (Grci) iii s ircetom i . a u n a~ list c r nog rltlda ~td . ostaviti cta se ohl adi . pa tri supene kasike sme~e preliti 5 pola litra hladne vode .tniti.s. po 15 g lista duda. zdraljevine i dudovog lista i po 10 g korena crnog gaveza i repusine (Arctiurn lappa). kao pod 1. 12. 7. Po 20 g korena i cveta maslaeka. kao pod 1. 13. kao pod 1.~ elog i c rnog luka kao predjelo i ubedeni su da j e to dob ro preve ntivno s red s tvo protiv mnogih boles ti. osim p er~unovog !is ta. poponca.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI I Ll UB LAZITI MEDICINSKIM BI LJEM 133 Na Zapa du se u fito terapiji ceni list borovnice i t draljevin a. 2. kao pod 1. lanenog semena. Po 40 g korena vodopije i maslaeka i po 10 g belog Iuka inane. Po 30 g semena od lana. pa i protiv dij abetesa. Da bi se neprija tan miri~ luka k oliko-toliko ublazio. Po 25 g mahuna od pasulja i zdraljevine (Calega officinalis). Po 20 g trave daninoca. Po 20 g mahuna od zrelog pasulja. korena maslaeka i cveta kantaTiona i 10 g dudovog li. Pedeset grama !ista borovnice i po 10 g virka (Alchernilla). Po 30 g zdraljevine. sala tu zaeine dodatkom male ko!ieine pra~ ka od stucanog suvog !ista majkill1e dusice. . vekovirn a koris te presnu salatu od . kao pod 1. Sezdeset grama !ista borovnice. kao pod 1. kao pod 1.

kao pod I. 24. pirevine i lincure i po 10 g cveta hajducice. Po 30 g korena vodopije i lincure i po 20 g pelena i Iroskota. Svesti na najmanju meru upotrebu slatkisa. 29.Po 25 g korena maslacka. Po 25 g mahuna od pasulja. hleba. planinarenje.s u uzroci prekomeme gojaznosti raznovrsni. zdraljevine. lana i dunje. 21. Po 30 g trave-ive. kao pod I . CAJEVI ZA MRSAVLJENJE Uzroci gojaznosti (adiposilas) su raznovrsni. 19. Gojaznost treba leciti. U mnogim zemljama. Po 5 g korena maslacka i repusine ·i !ista od duda i zalfije. kao pod I. 28. kao pod I. Achillea c/ypeola/a) i 10 g nane. jer oni bolje deluju.134 LECENJE BIUEM 17. kao pod 1. Posna hrana. kao pod I. Po 20 g korena belog sleza. kao pod 1.gojiti se . jer . po 15 g ploda krusine i korena maslacka. namirnica koje sadrZe mnogo ugljenih hidrata i mas nih materija. 35 g mahuna od pasulja. kao pod I. 26. pije zasladene saharinom Hi nekim drugim slicnim sintet~kqm slatkim sredstvom. Po 40 g zdralj evine i pasulj evih mahuna i po 10 g korena crnog gaveza i repusine. i :to pre jela! Sarno ko ne moze da pije gorke lekove moze navedene cajeve da . potrebno je rtraziti pomoc Ii savet 'iekara. kao pod I. kao pod 1. ko god moze. gujine trave. Plivanje. ali nikako secerom ni medom. Napomena. Po 25 g kantariona. koriste se razni neskodljivi lekov·i od neotrovnog bilja za mrsavljenje. kao pod 1. 18. . Ipak. Po 5 g cveta bele i zute hajducice i cveta lipe. Po 35 g zdraljevine i mahuna pasulj a i po 15 g lis la borovnicc i Irave-ive. po 10 g lista koprive i borovnice i po 30 g zdraljevine i mahuna od pasulja. 20 g zdraljevine. masti i. Po 30 g cvcta i lista pelena i zute h ajducice (ruti ravan. 25 . repusine. 27. kicice. zdralj evi ne i pelena i 10 g lis la borovnice. kretanje i raznovrstan tizicki rad neophodna je potreba za sve ove osobe. uopstc. 20. kao pod I. .Cajev·i protiv secerne bolesti moraju se piti nezasladeni. dudovog lista i pelena. ploda pasdrena. 22. piskavice. maslacka i zdraljevine. Posto .znati stariti«. Po 50 g pasuljevih mahuna i zdraljevine. kao pod 1. Po 20 g semena zdraljevine. vodoJ!ije i crnog gaveza. kao pod I. pre oSvega bogatim i industrijS'ki razV'ijenim. neka pije nezasladene eajeve. 30. lista nane i duda. krlo meso i mnogo povrca i voca treba da bude glavila hrana osoba nakl0l1jenih gojaznosti. Najuspesniji nacin lecenja gojaznosti je disciplinovano sprovodenje dijete. . 23. Po 40 g lista i korena borovnice i po 10 g pitome n a ne i zdraljevine.

Kora se isitni i pomesa sa Sl11eSOlll koj a se sas loji od 10 g korena se lena. kao p od 1. ces to smese u kojima ima. B. kore bele topole. kao pod I.isanja. 5.acka . Za l eecl1 j e upale mokracnih put eva n ajcesee se upotrebljava caj od [Io ta m edveueg groztla i sitl1ice sa iii bez dodatka brezovog lisea. Celrclcset gral11a kore kru sine i po 10 g korena se lena. U slucaju ole. S uspehom se elaje i drugo bilj e. brezov list i koren selena. tros kota i imele. U novije vreme javlja se i ovaj caj: peteljke od viSanja. kima i moraca. 7 . evcta rn a· s lacka i braCica (morska a lga). moraca . Po 10 g kore krusin e i pas drena i 5 g plodova moraca. korena site i odoljena. dobro je da jede beli luk i S vremena na vreme pije caj oel sofore. U nas se u narodu cesto upotrebljava venja iii klekinje i posto se obicno ne zna doza (korisna kolicina).KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLAZITI MEDICI SK IM BIUEM 135 1. Zbog toga pri upotrebi ovih lekova (osobito venje) treba biti veoma oprezan i uvek se obra-titi lekaru za savet i po moe. kao pod 1. kao 'Pod I. pas drena i zutog tma i po 5 g plodova ki ma. klekinja. ploclova pasdrena i sene. bracica i kami li ee. cesto se uzima previse. 7. medvede grozde. trna. dodati na vrh noza sode bikarbone i piti nekoliko puta dnevno po I kasiku. slatki koren i kukuruzna svila. Od biljnih lekova s na jvise uspeha se daje mla d brewv list u obliku siltnog pras ka (3 do 4 puta dnevno po J d ecj u ka siku) iii u obliku caja: punu supenu kasiku isitnjenog brezovog lisca popariti sa 2 dec ilitra kljucale vode. bos io ka. Po 15 g ko re kru sine. kamilice. 6. Sto gra ma kOl'e krusine koja j e odlezala l1ajmanje god inu dar1a iii je po ~ l c gUljcnja 'a clrvC la hila :agrejana 1 sal Ila 1 JOoe. Po 25 g p\oelova pasclrena. Po 30 g cve la hajduci ce i kan tari ona i po 20 g braciea i moraca. kao pod L BOLESTI ORGANA ZA MOKRENJE Za lecenje obolclih bubrega boles nik se mora obratiti lekaru. kao p od 1. U slucaju cia bolesnik ima i visok krvni pritisa k. i medvecleg grozda. 3 kasike isitnjene smeSe kuva ti 10 minuta u pola lilra vode. masL.:anog mokrenja daju se cajevi koji se sastoje uglavnom od i kukuruzna svila. Caj piti nezasladen. procedi li i ta j caj pOpili u toku dana u 3 doze posle jela umcs lo vode. rastaviea. zbog cega se bolest pogoda i boles nik pocne da mokri krv. imele i rutvice. Dvadesc t pc t grama plodova sene. U novije vrem e javlja se i ovaj caj: peteljke od v. korena selena i zecjeg trna i po 10 g kl e kinja. kima. 2.i bele mrlve koprive. . U apotekama se nalaze ovi cajevi: j ednaki delovi lisea medved eg grozda. brac iea i cveta be le mrtve koprive i tma. s iadiea i zccjeg tma . maslacka. bele I11rtve koprive i hajd uciee. kacl se proh ladi. 3.Lecenje traje duze vremena. a ni sa i korij a ndra. anisa. brac i':a. cve ta l11as lacka i li sta maline. cve lova tma. Po 10 g kore krusi ne i plodova pasdrena.i korijanelra i cvela kami li ce . sitnice. . persuna .ecjeg lrn a. li s la mas lacka i vinove loze. 4. sv ile od k uku ruza i trave dani noea . poreel breze. cveta belog sleza i lista od zalfij e. kao pod 1. IIi ovaj: breza. pasdrena.

Mdal1 br~zo" caj: pomesa se po 30 g brezovih pupoljaka i liSea i po 10 g brezove kore i korena zecjeg trna. 3 kafene kasike smese stueati u avanu. persuna i idirota. odmah poklopiti. Cetrdeset grama zdrobljenih sipuraka kuvati 5 minuta u pola litra vode i pri kraju kljucanja dodati po 5 g zovinog eveta.prolece pre nego sto ee breza prblistati. posle 2 sata ocediti i popi ti u toku dana u 3 iii 4 doze. . dodati navrh noza sode bi· karbone. Po 25 g brezovog lisea i pupoljaka. 6. plodova persuna i moraca pome· sati i upotrebljavati kao pod 4. ostaviti da se prohladi (oko 40 oC) . 5. brani ranD u . procediti i piti u toku dana u 3 doze pre jela. Po 20 g ploda eelera. persuna.136 Cajevi za lak§e mokreoje LECENJE BJU ElM (Diuret ika - diureticni cajeviJ Ima biljaka koje poveeavaju diurezu. 10. Ra· zumljivo je da lekove treba uzi mati sarno po uputstvu lekara. 9. Tri kasike zdrobljenog brezovog mca prokuva~i (1-2 minuta) u pol a litra vode i. navrh siljatog noza sode bikarbone. pa ce urolog odrediti koji caj od· govara za koga bolesnika. upotrebljavaju se na i5ti naein kao cajevi pod 1 i 2. od· Imah :poklopiti i posle 3 's ata odliti Ii popiti u toku dana u 3 doze !pre jela. mrkve. Mokraeo m se odstranjuju iz covecjeg organizma nepotrebne ko· licine tecnosti i mnogi nekorisni i s uvisn i proizvodi prometa materija. kao pod 11. 12. najbolje sokom od borovnice. Po 25 g 'isitnjenog lkorena sapunjace i zecjeg trna dobro izmesa. zecjeg trna. lista pitome nane i klekinja. dobro p\'Omesa ti da se bikarbona rastvori i posle 6 sati ocediti i popiti u toku dana u 3 doze pre jela. omana. po 10 g korena celera i selena pomesati i dalje spravljati i upotrebljavati kao caj pod 4. tj. 1. Uzima se 3 puta dn ev no pre jela po 1 kasika silno stuca nog mca breze. nikako na svo· ju ruku.ti. kao pod 9. Po 25 g korena vodopije (eikorije). a sto j e vazno za osobe koje imaju teskoce pr i mokrenju.upotrebe. Ako neko ne podnosi uk us bre· zovog lista. List stucati neposredno pre . k!ruske j nane pomesati i upotrebljavati kao pod 4. Po 25 g korena maslacka. Zato se i ovde daje velik broj raznih smesa. kada se smlaci oa priblizno 40 oC. 2. popariti s pol a litra kljucale vode. sapunjace i eelera: 3 kafene kasike kuvati 2-3 minuta. 4. II. Po 10 g . ostaviti polclopljeno 3 sata. idirota i pirevine (ill zubace) isitniti. skinuti s vatre. ku· vati 5 minuta u pola Iitra vode i u kljucalu smesu dodati 5 g klekinja i lista pitome nane. poj a~avaju i olaksavaju nor· malno izlucivanj e mokraee. Lisni brezovi pupo/jci. jer sadrze vise aktivnih sastojaka i oko 4% etarskog ulja prijatnog balsamitnog i svojstvenog mirisa. 3. 7. moraca i kima se pomesa. 8. sapunjace. brezovih pupoljaka i lista breze. borovniee. jer kako se u medicini kaze »svaki bolesnik je slucaj za sebe«. moze ovaj prasak uzimati i u oblandama il·i pom esan sa medom iii nekim vocnim sokom. dodati vrlo malo. Po 40 g brezovih pupoljaka i liSea. Ovi pupoljci su lekovitiji od li§ea. . posle 6 sati odliti i popiti u toku dana u 3 doze pre jela. 3 kasike smese prokuvati u pola litra vode.

mrkvom i persunom. 16. kao pod B. korena ad r epusine. semena od lubenice. kao pod B. kao pod B. kao pod B. po 10 g korena gaveza. Po 25 g korena ad site. kao pod B. kao pod B. Po 25 g r as tavica (preslice iii konjorepa) . sve nastrugati na rende i tu smesu pojesti pre jela. Bolest je vrlo teska i ozbiljna. kao pod 8. sladica. semena od lubenice (s tucanog). jos b eE pupoljci spargle. lB . 28. Po 25 g semena lana i dunj e. persuna i mrkve (sargarepe). selena i maslacka i po 10 g !ista breze i koprive. jer se kuvanjem gube i menjaju lekoviti sastojoi. odoljena i gaveza. Tri supene kaSike ove mesavine . Lekar ce odrediti caj koji treba da se koristi. Po 25 g koren a zecjeg trna. kao pod 8. h ajducice. dunjinog semena. 14. Po 20 g s ipurka. maline i kupine. Po 25 g daninoca. Po 30 g brezovog lista i lanenog semena i po 10 g l'i sta koprive. 29. sipurka i lis ta breze. 25. Slieno se upotrebljavaju i mladi. nego sarno po savetu lekara urologa. dobricice. Po 20 g peteljki ad visanja. breze. Po 15 g korena vodopije. 22. kao pod B. sladica i ploda mo raca. Po 25 g lista koprive. eel era i perslIna. omana. breze i kantariona. 21. Po 25 g lis ta m edvedeg grozda. Po 20 g ploda kima. kao pod 8. korena crnog gaveza i ploda p erslma. Po 20 g svile ad kukuruza. 24 . cveta crnog sleza i lOve. 27. Po 25 g korena selena. kao pod 9. daninoca i korena broCa. Po 25 g srdacca. mrkve i eelera i po 10 g klekinja i gorocveta . zbog cega se bolesnicima preporucuje da lekovito bilje koje im se ovde daje ne uzimaju na svoju ruku. meki. po 10 g kore bele topole i brelOvog !ista i 5 g gorocveta. Po 25 g lanenog i dunjinog semena. kao pod B. kukuruzne svile 1 ploda (semena) persuna i maraca. 20. ruzma l'ina i pers una. 15. brelOvog lista i pupoljaka i kor ena zecjeg trna i idirota. Po 50 g sV eZeg ko rena celera. ali je bolje up 0trebiti je s vezu. 17. kao pod 8. Razumljivo je da avo korenje treba prethodno dobra oprati i oguliti. kao pod B. Maze se doda~i sok ad lim una radi popravlj anja ukusa. Po 20 g sipur ka. idirota i sapunjace i 10 g nanc. sami iii zajedno sa eelerom. sumske jagode. 26. ZAPAUENJE BUBREGA (Nefritis) Zapaljenje bubrega maze biti akutno i hronicno. troskota. selena. 30. zubace (iii pirevine) zecjeg trna. kao pod B. Sve 'Se isitni. kao pod 8. 19. klekimj a . Ova smesa se maze i prakuvati i pojesti kao povrce.KOJ E SE BOLESTl MOGU I ZLEC ITI ILl UBLAZ ITl MEDI CI NSKJM BIUEM 137 13. petrovca. selena. 23 . maslacka. Cajevi koji se najcesce upotreblja·v aju na nasim i inostranim k!inikama protiv bubreznih bolesti: 1. maraca. nane i kima.

po 10 g pupoljaka erne topole i brezovog lista i pupoljaka i po 20 g cveta sunucice. 17. kao pod I. kao pod I. kao pod 15. Bolesn ici koji dugo leze i n erado uzimaju lekove neprijatnog ukusa mogu piti. selena i beclrinca. ogrozda. ploda pe rsun a i sipurka i korena pirevine. 19. kao pod 1. kao pod IS. Cetrdeset g rama pupoljaka breze i po 30 g korena selena i zecjeg lrna. rastavica i trave d aninoca. Po 5 g kamiliee i osusenih plodova maline. 14. Po 50 g brezovih pupoljaka i lisla hajduciee.i cveta ernog sleza. kao pod I. zecjeg trna. po 15 g lanenog sernena i li sta bosioka JO g rastavi ca. lipe i pupoljaka iii kore vrbc dobro isitniti. kiao pod I. pomorandze i dr. Po 30 g lanenog semena i korena crnog gaveza i po 10 g eveta zove i kantariona . Po 15 g lis la breze i km sk e. 4. najbolje medom. kao pod IS. Po 20 g sipurka. kantariona. lanenog semena .tniee i selena. kao pod l. Po 20 g brczovog lis ta i petrovca (Agrimo nia) i po IS g tro ~kola. 13. [ista i soka od breze. IS. 20. Trideset gram a brezovog lista. Kao pod 6 uz dodatak 20 g !is ta sofore . i kada se oh lacLi. a cetvrtog ci ni ti pauzu. zutilice (Gellista tinctorial i razgona (V eronica) . kao pod 15. Po 10 g IIsta breze. kao pod 1. 11. kao pod 15. Po 15 g korena selena. posle obeda.seedili i pomesati sa I kilogramom najboljeg lipovog meda. i. kao p od 1. kao pod I. poklopili. 2. Uzimati po I vinsku casu vise puta dnevno. kao pod I. kao pod l. srd acca. 5. persuna i zubace. 16.: rnog sleza. 9. Cetrclesc t grama lanenog semena. Moze sc zas laditi. Tri uzastopna dana pi Ii. zecjeg trna. Po 25 g pupoljaka. 30 g brezovog lista i 10 g ras tav ica is lo lolik o boslOka i korena zecjeg trn a. proeediti. preliti I litrom destilovane vode iii prethodno prokuvane i ohladene kiSniee. kiselih visanja. po 10 g korena selena. Po 30 g lis la breze i krus ke. pirevjne. 10. (uremija. tes ko izbacivanje mokrace). navedene cajeve zasladene sokovima i sirupima od kiselog voca: ribizla. povralica i zove. ostaviti da se ekstrahuje 8 sati. 7. Po 30 g lista breze i kruske i po 20 g zlatniee i selena. virka. rizoma pirevine i 5 g sitniee. CVC la vra I ica i kan tariona i 10 g srdacca. 18. tra ve daninoca i zlatniee. Sezdeset grama brezovog lis·ta i po 20 g zla. zatim kuvati u poklopljenom sudu 5 minuta. 30 g lista bosioka i po 10 g cveta nevena i razlicka. kao pod I. 6. tako ponavljati du ze vremena. . Pedese t grama bre:wvih pupoljaka. 20 g brezovih pupoljaka i 5 g semena buacka. korena c rnog gaveza i zecj eg trna. po 20 g korena selena i trave sitniee i po 10 g medvedeg groZda. Kada se ohladi. 3.138 LECENJE BlUEM kuvati 5 minuta u pola lil ra vode (po mogucstvu destilovane iii prelhodno prokuvane ki ~ l1i ce). procediti i piti umesto vode u loku dana. 12.ki od visanja. rastavica i p e telj. Po 40 g brezovih pupoljaka i korena ernog gaveza i po 10 g cveta zove i belog sleza. (hronicni nefritis). limuna. Po 20 g bosioka. sumskih jagoda. 8. bosioka i medved eg grozda i po 10 g cve ta <.

pupoljaka breze i 10 g goroeveta.ista breze i koprive i cveta hajducice. 6. ocedi i pije toplo. pomesati i uzimati 40-50 kapi izjutra i uvece.APALJ ENIE B UBRE2: N E KARLICE (Pijel i t is) Zapaljenje tkiva bubrega (Pi je l onefril is) U nekim slucaj evima antibi o ti ci i . Iedna kas ika sl1leSe kuva se 4-5 minuta u 200 g vode. 5. 13. vrbove kore i pupoljaka erne top ole i 5 g srdacca i rutvice. kao pod I. l. 15. kao pod I. kao pod I. Zbog toga se uzimaju i izvesni biljni blagi i nes kodljivi lekovi u obliku toplih caj eva. Cetrdeset grama soka od breze ~ po 30 g soka od korena maslacka i repusine. Po 25 g brezovih pupoljaka i sitnice i po 10 g korena selena. pa se preporucuj e bolesni eima da traze save t i pomoc urologa i da nij edan lek ne kori s te na svoju ruku. ernog gaveza.drugi le kovi mnogim boles ni cim a n e pomazu. i sladica. Po 20 g lista koprive. Boles niei treba da piju mnogo tecnos ti . trave claninoca. Po 30 g li s ta breze i medvedeg grozda i rastavica i 10 g eve ta podbela. 4. Po 30 g korena maslacka i repusine. kao pod I. Po 20 g viciovciee. kao pod I. hajduCiee. Po 15 g korena belog sleza i pirevine. pupoljaka erne topole. 10. os tavi poklopIjeno 3 sata. Po 20 g borovnice. lista borovnice i maline. Po 30 g lista breze. kao pod I. bosioka i koprive. I.KOlE SE BOLEST! MOGU IZLEC IT I ILl UBLA2 1T! MED le l NSK IM BIUEM 139 ·!. kao pod I. kao pod I. Po 20 g korena belog sleza. NaveScemo vec i broj kompozicija mesanih caj eva od razn og domaceg bilja kako bi lekar l11ogao odrediti koju mesavinu bolesnik treba da upo· trebi. kao pod I. vrbove kore i evetnih pupoljaka majske 'ruZe. Po 30 g lanenog semena.tavica. . medvedeg grozda i kruske i 10 g ras. Ovo ponoviti 2-3 puta dnevno pre jela. 14. Po 15 g korella pirevine. podbela. breze i maline. Bolest j e teS ka i dugo traj na . Sezdesct grama lanenog semena i po 20 g trave futiliee i klekinja. po 10 g srdacea i hajducice i 5 g gorocveta. kruske i breze. crnog gaveza i klekinja. 7. 11. vrbove kore. kantariona i lista podbela. 3. pupoljaka breze i lista kupine i sum ~ ke jagode. 2. kao pod I. zutilice i pupoljaka breze i 10 g eve ta hajduciee. 12. Lista rutviee. 8. kao pod I. 9. Dvacleset pet grama lista od podbela i po 15 g vidovcice i kantariona. kao pod I. kao pod I. Po 40 g lista i pupoljaka breze i po 10 g pupoljaka vrbe i lista nane. idirota.

14. Po 25 g plod ova (semena) kima. 5.140 K AMEN U BUBREGU I MOKRA NO] BESler (Nefro /iliia za. kao pod I. 13. kao pod I. Pre porucuj emo ove kompozicije raznog lekov itog bil ia: l. sipurka i klekinja. pa se s ire na tloJc. pirevine. Po 40 g b rezovi h pupoljaka i ru se i p o 10 g kantariona i majkine dusice. . moraca. Po 25 g vranilovke. sladica i pirevine i 25 g trave daninoca. Po 30 g si tn ice . kao pod I. kao pod I. S ve se do- bro is itni i po mesa . Po 20 g brezovih pupoljaka. Pone kacl mokl'aca posla. kao pod I. Ka da se oh la Lii. Bol es nik treba da pije velike ko li cine lec nos ti u o bliku raznih cajeva. Sas tav eaja ee odred iti le ka r uro log. kao pod I. kao pod I. i ovde je vrlo vazno povremeno konlroli ati mokracu u toku lecenja. 6. Po 30 g brezovih pupoljaka. broea i sladica i 10 g gorocveta. kao pod I. Po 20 g k o rena zecjeg trn a i s ladica. Po 15 g korena zecjeg trna i selena. brs ljana i ruzmarina. kao pod I. procedi se i pij e u tok u dana umes to vode. mrkve (karotne) j celera. IS. Po IS g kOl-ena maslacka. Po 20 g sipurka. ta d a ga piti po Ie j e la i izmeClu obroka. Po 30 g dobricice. 2. us led cega na staj u neizd d ljivi bo lovi u s labinama. os tavi ce lu noe d a se eks tra huj e i sutrada n izjutra zagrej e do kljuca nj a i kuva 2-3 minuta. po IS g troskota. p ersuna. slalkog korena i lisea vinove loze (crvenog) i 10 g kopitnjaka. Pedeset grama lanenog semena. kao pod I. pl odova divlje ru ze (si purka) i kleke iii venje i po 10 g li s la c rne ribizle 'i ko pitnj a ka (korena). idirota. Bolcs nik ces to m okd. Caj piti uzas topno 3 dana. 9. 4. po topi u I lil ar vode. Po 25 g kore na selena. kao pod I. kantariona i ruse. ruzmarina i medvedeg grozda i 10 g s itnice. klekinja. Bolj e je piti nezas laden ca j. IIro/ilijaza) LECENJE SIUEM Bole t je vdo teSka. borovih pupolja.ka i plodova persuna. celera i sladica. m oze ga i zas ladili medom iii nekim ki se lim voenim soko m (sirupom). kao pod I. a li ko ne m oze da pij e go ra k caj. lista krus ke . si purka i zutilice i 5 g anisa. kao pod I . lista koprive i cveta zove i lipe. II. za tim naci niti pauzu od jednog dan a i o pe t produzi ti na is ti nac in . Po 30 g brezovih pupoljaka. Kao i u s lucaju mnogih drugi h boles ti. Bolesn ik se mora ob ra titi za p o moe u ro logu. 3. kore n3 se lena i zcc jcg trn a i 10 g kl ek inj a.ine dusice. Pedescl gra m a rastaviea. 8. zecjeg trna i s ladiea i po 15 g rusomace. 16. sve plodove u avanu dobro stucati.ie Cl-vena od krvi. rastaviea. kao pod I. sitni ce i pl odova (se me n a) persuna i 10 g !'Use. selena. jer se lekov iti sastojci nalaze u unutra ~­ njosti ovih plodova. po 10 g korena zecjeg trna. a m okrenje je bolno. U hrani izbegavali one so li od kojih je kamen u bubregu na s tao. 12. Po 25 g korena zecjeg trna. kao pod I. a to se moze utvrditi he mij s ko m ana li zom izbacenog ka m ena. majk. 10. da bi se m ogao u stanoviti rezultat lecenja i odredi ti p rav ilna terapija. 7. m edulim.

rizoma pirevine svHe od kukuruza i korena 's elena.ti 7 dana u oblandi ili pomeSan s medom. kao pod 1.) 30. 19.KalE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI III UBLA2. . Po 20 g pluenjaka i kra. 'love. Osamdeset grama tr ave lisaj ivice i po 10 g plodova ljos kavca i kima dobro isitniti i upotrebi·ti 'kao pod 1. Ovaj lek je vekovir. kao pod l. posle 2 sata ocediti i popiti u 3 doze u toku dana pre jela (protiv uratnog kamenca). 3 kasike ove smese popariti sa pola litra kljucale vade i posIe 4 cas a ocediti i PQpiti u 3 doze pre jela (upala bubrega i povisen pritisak). svile ad kulwruza. 25. 24. kao pod 29. Po 30 g lista breze i kruske i po 10 g slatkog korena. 31. 20. Po 30 g s ipu rka i plodova selena i celera i 10 g ruse. persu na i selena i 10 g br6Zovih pupol jaka. 1rave od srdobolje i zukve (site) i kore od bele topole. 26. li sta ruzmarina. popariti sa 150 g kljucale vode. (krv u mokraei). Deset grama plodova ljoskavca ·s i. os· taviti 3 sata i popiti u 3 doze pre jela (tegobe. Po 20 g plodova Ijoskavca (Physalis). 28 . Pre upot rebe dodBiti malo limunovog soka i meda. 3 kasike ove smeSe kuvati 5 minuta u pola litra vade.suljka i 60 g rizoma trave od srdobolje. kao pod 33. kao pod 1. Po 40 g vreska (Erica) i brezovih pupoljaka i po 10 g karen a selena i zecj eg trna. kad se ohladi. 23 . Po 50 g rizoma kostrike i cele r a na rende nastrugati i jesti jedanput dnevno kao sala tu. rizoma vodene perunike i trave troskota. Cetrdeset gra ma borovih pupolj aka i po 15 g stele. 21.i i. Po 30 g lista i pupoljaka breze i po 20 g imele i belog luka. kao pod 1. ZAPALJENJE MOKRACNE BESIKE (Cistitis) 1. ITI MED ICINSK IM BIUEM 141 17.Ua. Tri puta dnevllo po 1 g korena broea u prasku pi.tno istucati. 18. Po 25 g r use. (upala bubrega i povisen pritisak). 'klleke . sve dobra isi tniti. ru se pirevine. Po 25 g lista koprive i medvedeg grozda. 33. Po 20 g ras tav iea i troskota. Sezcleset gram a lista belog jasena. 29. Po 30 g celera. ruwice . kao pod 1. 3 kasike ave smese drlati 4 sata u pola'litra hladne vade. Po 40 g lista breze i rastaviea i 20 g imele. posle toga 5 minuta ~U'vat. 27. izmesati i upo trebiti kao pod 1. 32. grceV'i u besici. 20 g cveta surucice i 10 g Ii sta breze i medvedeg groi. procediti i popiti u toku dana u 3 doze pre je la. kao pod 1. Po 25 g korena odoljena. Sedamdeset grama trave ruse i po 10 g cveta kantariona i trave sitnice i dobri cice. plodova kleke Hi venje i 'trave zutili ce. (kad se pojavi krv u mokraCi). 22. peteljaka ad viSanja i sit nice. selena i celera dobra stucati i upotrebi kao pod 1. 34.1a upotrebljavan za nrazbi· janje« kamenca u bubrezima. kao pod 29. kao pod 1.

7. pre svega. Sezdeset grama lista breze i po 20 g korena mas laeka i selena. kao p od l. UPALA GRLA I KRAJNlKA (Faringilis i laringilis) Proth. rutvice i krus ke i koren a sele na. po 20 g !ista zalfij e. zbog cega su ova etarska ulja plm:a iii zelel1a. Po 30 g !ista breze i korena selena i po 20 g klekinja plodova selena. lis ta koprive i rute i seme na dllnj e.ne i cveta kantariona. Po 20 g cveta kamilice. 6. podbel. 11. lista kupi. Sezdeset grama !ista breze. 4. 16. kao pod 1. lipe i zove. kao pod 1. kao pod l. hajdueica. hajducice i nekih drugih bilja· ka tamnije pI ave boje. Trideset grama rastavica. rastavica. kao pod I . dunja. kao pod l. plodova selena i lista breze i medveueg grozda. 12. lista medvedeg grozda i lipovog cveta. kamilica. lan.trandavUl~e. borovnica. kupina. persuna. Po 20 g !ista koprive. kao pod 1. Ian ina i nekih elar· skih ulja. hras ta i krus ke. 5. kao pod l. hrastova ikJora. kore na selena i ploda mirodije i po 5 g trave ruse (s koreno m) i mahuna pas ulja. 14. ovih akutnih i hrOll1licn'ih oboljenja upotrebLjava se lekovito bilje blagog dejstva. 17. trave daninoca i klekinja i 10 g cveta tran· davilja. breze. kao pod 1. trava od srdobolje. kao pod l. 19. Tri kasikc kore na selena. 18. od kojih pri· !ikom destilacije nastaju azuleni. kao pod 1. peklina. 10. UkOl!ik. Po 20 g pllpolj a ka breze. zalfi'j a. utoliko se u medicihi viSe ceni. ja· goda. malina. 10 g hmelja. Po 20 g rastavica. sitn ice. jer ima viSe ugljo· . Po 20 g plodova selena . 9. kao pod l. gavez. po 15 g lis ta pi tome nane i cve ta kan· tariona i 10 g trave ruse (s korenom). petrovac. osobito ono koje ima sluzi. Pecese t grama hsta bokvice i 'po 25 g rast avica i rizoma trave od srdobolje. kao pod 1. kao pod l.142 LECENJE BIUEM 2. brusnica. Po 30 g korena selena. To su. rizoma odolj ena i cveta i !ista j agorcevine. Wi· rot. Po 20 g stde. 8. kao pod 1. breze i veron ike i 10 g cveta belog s\eza. Sezdeset grama lista medvedeg grozda i po 20 g sitnice plodova persuna. 13. 3. mirouije i celera u avanll dob ro stucati . beli i crni slez. Po 30 g rutvice i stde i po 20 g odoljena i matienjaka. sreenja!k. Po 30 g !is ta i pupoljaka breze. kao pod 1. Osobito se ceni aroma'tieno bilje u kome ima proazulena. Seda:medese t grama petrovca i po IS g lista hajducice i cveta br· danke. morae i neko drugo bilje. nana. k ima. steza. kao pod I . Po 25 g semc:na lana.o je etarsko ulje od kamilice. IS . kao pod 1.

petrovea. m a jkine e1us iee i kamiliee. kao poel 4. 8. 17 . one lekovito bilje koje u sebi ima slu zi i slicnih mueilaginoznih materija. izvesnih etarskih ulja. kao pod 1. prot iv u pa la s luznke i koze. 16. kao pod 4. Po 1 k afena kas iciea ka mili ee i zaifij e. oeediti i grgljati. kao pod 4. ITI MED ICINSK IM BIWEM 143 vodon ika azulena i zbog toga bo lje i pouzdan ij e de luj e kao ant iflogisl i k. 13. Punu s u pen u kas iku kamil iee po pari-ti sa 200 g kljuca le vod e. srnes ta pokl opiti i. nekih heterozida i saponozida ekspeMorantnih svoj s tava.KOl E SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI ILl UBLA2. kao poel 4. Po 20 g lista zalfije. tj . Po 20 g Jista dunje. Upotrebljava se . Po 40 g korena belog sleza j sladica i po 10 g lista zalfije i pitome nane. Po 50 g idirota i belog s leza .s mlaci. jabuke. k ao p od 4. 18. Po 40 g pupoljaka od majske ruze i eveta trandavilja i po 10 g kamiliee i maticnjaka. kao pod 4. kad se smlaci. Evo neko liko cajeva i cajn ih rn e~av in a koje se u n aucnoj med ieini u potreb ljavaj u za lecenje upale s luz niee grla i kraj n ika: 1. kao pod 4. 15. n a n e. Po 1 k afen a kas ic iea za lfi je. ernog sleza. 10. 4. kad se . punu ka~iku ove smese kuvati 5 minuta u 200 g vode. Punu kasiku zal fij e p op a riti sa 200 g kljucale vode. 9. 6. Po 25 g k a mili ee. zalfij e i anisa. Po 35 g ka miliee i za lfij e i po 15 g pe trovea inane. 12. 1 k a~ iku mesav ine sprem iti i upotrebiti kao pod 4. to ciniti cesto u t oku d ana. eve ta be log i e rnog s leza i podbela. maline i ribiZlle. ka miliee i idirota. grglj a ti i piti. odmah poklopiti p os le 2 sa ta ocediti. 5. Po 25 g steze. cestih osobHo u jesen po zagus\jivim industrijskim eentrirna i velikim gradovima. Po 25 g lista jagode. kao pod 4. kao pod 11. nane. belog i ernog sleza i p oelbe la . Po 30 g korena trave od s rdobolj e i srcenjaka i po 10 g Zalfije. ima dosta domaceg lekovitog bilja blagod d ej s tva. prijatnog mirisa i antisepticne moci. 2. 7. i ca j: po 20 g eve ta m ajske ruze . pre s vega. kupine . 11. nane ~ timijana i trave od maj1 k ine du~iee i vra nil ovke. Po 25 g karniliee. k ao pod 4. ocediti i iseediti i tim caje m grgljati i pos le svakog gl'glj a nj a popi ti. ka rniHce i pe trovea. kao pod 4. s ilikata i drugih korisnih hemijskih jedinjenja. ZA LAKSE ISKASLJAVANJE Akutan i hronican bronhitis (Zapalj enje ogranaka dusnica) Za lecenje ovi11 oboljenja. hrastove kore (isitnjene) i hajduCiee. 3. Po 1 ka fe na k a~ i c i e a zalfij e. Blag slu zr. Po 1 ka fenu kasicieu ka rnili ee i haj duciee po rnesati i pos tupi ti kao p od 1. . podbela 1 zalfije. trandavilja. 14. kao pod 4.

korena omana i 10 g klekinja. bokvieom. Cajevi za lakse iskasljavanje i stisavanje kaslja piju se zal5ladeni. I kasiku smese popariti sa 200 g klj. slatke paprati. Po 15 g miloduha. bokviea i podbel. poklopiti i. bagremov i lipov evet. nane. Koren belog sleza se najcesce upotrebljava sa m. Cesto upotrebljavano sredstvo za ublazavanje kaslja je i mesavina sacinjena od jednakih delO\'a moraca. el1llog i belog sleza. kao pod 1. ruze. jagorcevina. lipovog i bagremovog eveta. jagorcevine. nane. Po 30 g lista i eveta belog sleza. plucnjaka. Evo nekoliko cajnih smesa koje se upotrebljavaju u naucnoj medieini: 1. kada se smlaci. podbela i ploda moraca. Po 25 g lista belog i ernog sleza. plucnjak. 8. pupoljaka bora . podbel. U ovoj grupi cajeva preovladuju biljke koje sadde mirisna (etarska) ulja i' saponine (materije koje muckanjem pene kao sapun). 6. Po 20 g miloduha. majkine dusi'ce. anis. oman. island&kog lisaja i belog s'ieza. Ovo ponavljati 4-5 puta dnevno. morae. klekinje. nane. Ijubiciee iii milovanke. 10 g eveta divizme i pod bela i 5 g anisa. podbela i lista crnog sleza. najbolje !ipovim iii planinskim medom iz borov.144 LECENJE BIU1!M Za lakse iskasljavanje upotrebljava se ovo bilje: beli i crni slez. miloduh. kao pod 1. Piti svakog sata po 1 kasiku ovog leka. brsljana. Ima veLik broj raznovrs nih . islandski !isaj. Vrlo je prijatan cvelni caj pootiv kaslJa: jednaki delovi eveta od belog i ernog sleza. 4. eveta trandavilja i 10 g trave daninoca. daninoc. dunjino seme. nana. Mogu se koristiti i razni vocni sokovi (sirupi) prijatnog ukusa i mirisa.ucale vode. s'la tka paprat. majkinom dusicom i nekim drugim mirisnim biljem . bokvice. iii od eveta pod bela. U apotekama se cesto spravlja ova smesa: morae. majorana. sapunjace. turcinak. erne topole i bora. kao pod 1. po jedna i po kasika zove i podbela i jedna kasika korena Ijubiciee. oeediti i toplo popiti. plucnjaka i ploda moraca.sm esa koje se vrlo uspesno upotrebl'j avaju za lakse iskasljavanje. divizme i 10 g korena ernog gaveza. vrlo je prijatan caj od smese jednakih delova moraca i anisa. divizma i neko drugo bilje. trandavilja. itlirol . kao pod I. kao pod I. 7. Na primer. a njegov list i evet u smeSi sa podbelom. a u nedostatku meda moze i secerom. sapunjaca. 3. sIal ki koren. brsljan. Po 25 g !ista belog i ernog sleza.ih suma. zovom. beli luk. kozlae. Po 25 g korena belog sleza. Ijubiciea. . ernog gaveza i idirota. 2. sa iii bez dodatka nesto malo titriee iii nane. iii smesa od jednakih delova moraca. zova. Caj zasladiti medam.j topole i majorama (iii vranilovke). bokviea. majoran. pljucnjak. Za izbaeivanje gustog slajma (sluzi) u prometu je i ovaj caj: po 2 kasike ani's a i jagorcevine. Po 20 g korena omana. kao pod 1. Po 15 g semen a dunje i lana. nane i moraca. 5. kao pod 1. pupoljci od jab lana.

21. 23 . belog sleza i pitomog kestena. anisa inane. 29. Po 20 g majorana. Po 20 g cveta i !ista podbela i stucanog pJoda anisa. kao pod 16_ n. kao pod 16. pupoljaka od jablana i !isla nane i po 5 g cveta belog i cmog sleza i podbela.i po 5 g plucnja:ka. Trideset gram a :islandskog !isaja . kao pod 16. omana i cveta belog i cmog sleza i turcinka. kao pod 16. Po 25 g sJatkog korena. sprema se i urotrebJjava kao pod 16. poklopiti i posle R sa ti ocediti i pomesati sa pola kilograma lipovog iii planinskog cvetnog meda i to piti svakog sata po kasiku_ li _ Po 30 g isitnjenog korena cmog gaveza i sladica. Po 25 g lista timijana i anisa i 10 g korena sapunjace. i korena idirota i po 10 g cveta zove turcinka. bokvice. Pedeset grama stucanog moraca popariti sa pola !itra kljucale vode. podbela i belog sleza i !ista timijana. majorana. kao pod L 12. Cetrdeset grama bagremova cveta i po 10 g miloduha inane. Po 15 g korena slatke paprati. 26. Po 10 g plucnjaka. Cetrdeset grama cveta turcinka i po 5 g omana i sladica. a be!i luk posebno istucati u drvenom avanu. kao pod L 13. kao pod 16. kao pod 16. Jwrena be log sleza i cmog gaveza.KOJE SE BOLESTl MOGU IZlECITl III UBLAtlTl MEDICINSKIM BILJEM 145 9. cveta podbela i divizme. kao pod 16_ 28. moraca inane. 16. kao pod 16. kao pod 16. kao pod 16. belog sleza. Po 25 g vra nilovke. kao pod I. Po 20 g cveta podbeJa i trandavilja i korena cmog gaveza. Trideset grama idirota. kao pod 16_ 34_ Po 15 g pitome nane. crnog gaveza i sladica i po 5 g kozlaca. dunjinog semena. 33. kao pod I. pod bela. isJandskog lisaja i trave daninoca. anisa. 25. pupoljaka topole i islandskog lisaja. majki!l1e dusice. 18. 32_ Po 15 g korena bela sleza. korena s ladica i lista belog sleza. iscediti . 22_ Po 20 g kamilice i !ipe i po 5 g nane i maticnjaka. kao pod 16. moraca i majorana i po 5 g belog luka i pupoljaka erne topole i klekinja. cmog gaveza i idirota i po 10 g pupoljaka bora i jab lan a. majkine dusice. sve trave osim belog IUka popar<iti i u svemu postupiti kao pod 16. po 10 g timijana i cveta trandavilja i po 5 g pupoJjaka bora i erne 'lopole. Po 40 g korena omana i idirota i po 10 g cveta trandavilja i brsIjana (stabljika). 24. 10. kao pod 1. lista podbela. Po 25 g maraca. 50 g !ista timijana iii majkine dusice. Po 20 g bagremovog i !ipovog cv~ta i korena slatke paprati. 15. pupoJjaka topole i podbela. Po 15 g cveta jagorcevine. kao pod 16_ 31. 19. kao pod 16_ 30. kao pod L lL Po 20 g korena sladica. kao pod 16. kao pod L 14. kao pod 16_ 20. Po 25 g sladica i vranilovke i po 5 g majorana i kopitnjaka. Po 20 g korena sapunjace i sladica. Po 20 g podbcla.

4. 35. Zbog toga se ove biljke moraj u i smej u upotreb ljavati j ed ino pod nadzo ro m lekara. Pedeset grama glogovog eveta i po 10 g metvice. zasladiti medom i piti u toku dana vise puta po 1 vinsku casu. Po 1 kasiku odoljena. Dve kasike sitno stueanog korena odolj ena (valerijane) preliti sa 400 g hladne vode. 3. durdevka i dru gi h ka rdi otonicni h biljaka jakog fi zioloskog dejs tva. nego postepeno. potrebno. Pedeset grama odoljena i po 10 g metviee. Po 10 g korena belog sleza. podbela. plucnjaka. kau se ohladi. jer vrlo lako moze dod do trova nj a. Prema tome. jer goroevet takotle ima kardiotonicnih heterozida jakog dejstva. Po 15 g eve la podbel a. goroeveta moraea. Osim toga. 2 iIi 3.ti i ostaviti preko noei da se ekstrahuje. 7. a u celom sve tu lekove od bilja digitalisove grupe smej ll spravljati sarno i j edino farm aeeuti. trandavi lj a i pupoljaka maj ske ruze i 5 g korena Ijub iciee. Po 20 g lis la bokviee. maticnjaka inane i's itniti. ako je to. pa ce lekar odabrati mesavinu za odgovarajuei slucaj. kao pod 1. 6. piti caj pod I. sladiea i ernog gaveza i po 5 g korena Ijllbiciee i bele sapun jace. lek je efikasniji od drugih. kamHiee. kao pod 1. Nikada ne treba popiti odjednom. a bolesnik ga mora piti opreznije i pod nadzorom leka'r a. eveta hajduciee i trave metviee (Mentha pui egillmJ. u toku terapije obavezno ciniti pauze: dva dana piti. metviee. Napomcna. kompozieije cajeva koje su ovde navedene treba smatrati sarno kao dopunsku terapiju. itlirola. dobra izmeSati i upotrebiti kao pod 1.Posto se u ovoj smesi nalazi i durdevak. 36. nego. Sutradan zagrejati do kljucanja i kuvati 2-3 minuta u poklopljenom sudu i. belog sleza. oeediti. . o mana. Ovo se cini iz toga razloga !ito se kuvanjem i uopste na visokoj temperaturi ak li vn i sas toj ci belog luka razlazu i on tad a gubi lekovi lost. u kome ima kardiotonicnih heterozida jakog fizioloskog dejstva. OBOLJENJA SRCA Neuroza srea U farmaeeulskoj induslriji i apotekama spravljaju se i isk ljucivo na lekarski reee pt izdaju go tovi lekovi od di gilali sa. Razum lj ivo je da se u domaeinstvim a ovo bilj e ne sme upo treblj avaLi u vidu cajeva. neki od onih cajeva koji nemaju durdevka. kao pod 1. kao pod 16. kao pod 16. moraca. kao pod 4. tj. Dve kasike ove smese pripremiti i upotrebiti kao pod 4. eveta gloga i hajducice. metviee i goroeveta. Dac'e mo vcd broj preskripeija s raznim neotrovnim bilj em . kao pod 16. svaki put po nekoliko gutljaja. I. hmelja i gloginja (zrelih i zdrobljenih plodova gloga). Po 2S g odoljena. nane. strofan tusa. kao pod 1. kima. Po 1 kas iku odoljena. Bolesniei moraju traziti savet i pomoe od kardiologa.146 LECENJE BIUEM i taj sok doda ti gO lovom zas latlenom lek u. metviee i eveta durtlevka. ernog sleza i pitome nane. Po 1 kasik u olleljena. 2. a zatim dva dana ne uzim2ti ovaj caj. . 37. poklopi. 8. Po 1 kasiku odoljena. 5.

Po 20 g anisa. Pomoc i savet traziti od lekara. Po 20 g odoljena. hmelj a. 1<. kao pod 1. 20. kao pod 1. zIatice (Solidago virga aurea). srdacca i :lute metle. Po 25 g cveta.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLAZITI MEDICINSKIM IlIUEM 147 9. kao pod 4 i 14. kao pod 4 i 14. 1 J. korena lokvanja i 10 g glogovog cveta. moraca. 19. po 30 g Iista ruzmarina i rutvice i 20 g korena odoljena. kor~ s~bikovine. lista pHome nane i metvice i glogovog cvcta. Pedeset grama od verema-trave. kima i odoljena. gorocveta. 21. Po 20 g korena zecjeg ·trna i odoljena. zbog pris utnog gorocveta. Smeju se koristiti sarno biljke blagog dejstva.nu pauzu! 15. po 20 g !ista nane i maticnja.ka i po 5 g plodova moraca i cveta durdevka. rute metle (Sarothamnus scoparius). !isla i ploda gloga. srdacca (Leonurus cardiaca). 22. Po 20 g srdacca. kao pod 4 i 14. 14. Kardiolog ce izabrati najbolju kombinaciju caja koja odgovara za odreden slucaj. Po 30 g odoljena. korena angelike. kao pod 14. 24. metvice i hmelja i '1'0 5 g cveta durdevka i trna. piti 2 dana. korena selena. Po 40 g gorocveta i metvice i po 10 g glogovog cveta i rutvice. a zat im nacin iti trodnev. cveta gloga 1 lrave ocajnice (Ma r rubium). Po 30 g gorocveta. Po 20 g odoljena. 17. 12. 23. kao pod 1. kao pod 4 i 14. po 20 g maticnjaka i hajducice i 10 g hrnelja. nane maticnjaka. 16. lista i ploda gloga. Zapaljenje srcanog misiea (M iokarditis) Zapaljenje unutrasnje srcane opne (Endokarditis) Zapaljenje srcane kese (Perikarditis) Sve sto je receno za lecenje neuroza srca biljnim lekovima Vazl 1 za lecenje ovih oboljenja. Po 30 g cveta zove. trave troskota i rastavica. !i~ta ruzmarina i rut'Vice i po 10 g cveta lavandule i gloga. Po 40 g srdacca i odoljena i po 5 g lista ruzmarina. kao pod 1. . I !llpotrebu ovih cajeva treba smatrati sarno kao pomocnu terapiju. brezovog i naninog !ista. 13. kao pod 1. 18. kao pod 1. 10 g s rdacca i po 5 g lavandule i gorocveta. 10. kao pod 4. kao pod 4.30 pod 1. metvice. po 10 g korena bedrinca i lista maticnjaka i 5 g kamilice. Po 20 g odoljena. brdanke i gloga i 109 lis-ta ruzmarina. spravljati i upotrebljavati kao pod 1. Po 20 g cveta. kao pod 1. gorocveta. Po 10 g gorocveta. Pedeset grama korena odoljena.

Treba izbegava. korena lokvanja. stenokardija Bolest je veoma ozbiljna i zbog toga se preporucuje obavezno postovanje lekarskih saveta. glogovog cveta i li!sta hajducice i rutvice. pa se 6me upotrebljavati sarno pod nadzorom lekara! 27. Za vreme napada. !ista maticnjaka. Po 30 g srdacca. lista hajducice i cveta b rdanke. 35. Po 20 g kukuruzne svi. cveta gloga i lipe. !ista hajducice i maticnjaka i korena odoljena. 25. sofore i gloga. 26. rusomace i sipul1ka. 30. Bolesnici uzimaju lekove koji sire krvne sudove. Zakreceni krvni sudovi i povilien krvni prltisak (Art erioskleroza i hipert enz ija) 29.148 Nepravilnost u rltmu sr~ LECENJE BrWEM otkucaja ( Aritmija) Ova bolest leci se raznim lekovima . Primo!1Ski luk u vecoj dozi je otrovan. kao pod 4 i 14. steze (Potentilla anserina). Angina pektoris. glogovog cveta. gloga. Kao dopunska terapija moze koristiti i ova. kao pod 1. 36. Pedeset grama maticnjaka. Po 10 g imele. mahuna od pasulja. kao pod I. Po 30 g !ista hajducice. kao pod 1. imele i rastavica i po 5 g rutvice i cveta gloga. kao pod I. pa se zbog toga i ovde preporucuj. lista maticnjaka i po 10 g hmelj a i lis ta ruzmarina.ti pusenje. upotrebljava se nitrog!icerin. kao pod 1.u droge koje imaju takvo dejstvo. odoljena i cveta gloga.minor). kao pod 4 i 14. Po 20 g trave daninoca. zute metIe. kao pod I. Plodovi se moraju prethodno stucati u avanu.i maticnjaka i 10 g odolj ena. po 20 g odoljena i glogovog cveta i 10 g pri morskog \luka. Po 20 g maticnjaka. rastavica i alge bracica.le. rutvice.kao pod 4 i 14. . cveta gloga. Po 20 g srdacca. majkine dusice. odoljena i sapunjace. kao pod I. a~koholna pica i svaki telesni i dusevni napor. a li isklj ucivo pod nadzorom lekara . Napadi su cesto toli:ko jaki da bolesnik oseca strah od smrti. !ista koprive i pitome nane. steie . imele. 32. kao pod I. Po 15 g imele. Po 20 g cveta gloga i sofore. Kao dopunska terapija u medicini se koriste ovi cajevi: . kao pod I. 37. zirnzelena i rutvice i 10 g ploda mrkve. Po 20 g glogovog cveta. Po 20 g plodova mrkve. anisa i moraca i po 10 g korena 10kvanja i cveta gloga. Po 20 g cveta kantariona. odoljena. kao pod I. lista i ploda i po 10 g korena lokvanja i !ista zimzelena (Villca . 28. 33. 34. 31.

kao pod 38. 40. 39. kao pod L 7.KOJE SE BOLEST! MOGU IZLECIT! ILl UBLA2lTI MEDICINSKIM BIU EM 149 38. ZAPALJENJE VENA (Fl ebitis) PROSIRENJE VENA (V arikozit eli) Bolest je teska i dugotrajna. belog luka. Pedeset gral11a korena lincure u avanu stucati u prah. belog l-uka i cveta gloga. pa od te smese 3 supene kasike preliti s pola lilra hladne vode.ti 8-10 dana cesce l11uckajuci da bi se lekoviti sastojci iz lincure sto potpunije izvukli. Po 20 g tra\'e veremnjace (CaiamiI1tha). rastavica. SULJEVI (H emoroidi) Mnoge osobe. Tridescl grama lrave steze. ostaviti d a se ohladi. pogotovu star. ru tvice. Po IS g cveta majske ruze. !ista rutvice i hajduCice i vrbove kore i po 10 g kOl'e i cveta divljeg kestena. Ovaj lek je pomogao rnnogirn osobarna koje pate od ovih oboljenja. majkine dus ice i melvice. poklopiti i lako ostaviti da 'se preko noCi ekstrahuje. bocu zapusiti i d rla. bagrema. kao pod L 4. Posle toga ocediti i piti 3 puta dnevno po 1 malu rakijsku casicu na pola sata pre jela. zas laditi bagremovim medom i u toku dana piti Ul11eslo vode. drzati celu noe i sutrada'l1 zagrejati do kljllcanja. kao pod L 6. kao pod 1. Od ove dosadne bolesti najcdce obolevaju osobe koje mnogo sede. 4 supene kaSike Sl11ese preliti s pola litra hladne vode. zasladiti bagremovim medom i pili u toku dana umesto vode. kubure sa sto!icom 'lIsled dugotrajnih i . Neophodno je zatraziti savet i pomoc lekara. Po 20 g cveta i kore divljeg kestena. 2. s·taviti u Iitarsku bocu i naliti jednim litrom 300/o-nog cis tog alkohola iii rakije osrednje jacine. kao pod 38. po 15 g maticnjaka. limijana i trave verel11nj ace i 10 g rutvice. i zove i !i's ta rutvice. kima i odoljena. brdanke . 3. sve dobro isitnili. Po 20 g korena cmog gaveza IT belog sleza. gloga. Bolesnici se ne smeju lec iti na svoju ruku . kore diV'ljeg kestena i cveta brdanke i kamilice. Kao pOl11oena terapija koriste se ovi cajevi: 1. poklopi ti. procediti. brekinje.ije. kao pod L 5. Po 25 g lis ta l11aticnjaka. Po 20 g cveta od gloga. maLienjaika. kad se ohladi. div lj eg kestena i 10 g cveta trandavilja. srdacca. kamilice i cveta majske ruZe. Po 29 g troskota. sutradan zagrejat i i kuvali 3-4 m inu ta . boluju cd prosirenja i upa!la vena u najniZern delu pravog ereva i crnara. surcice. srdacca. Po 15 g imele.

Skrece se paznja bolesnicima da nikako n e kupuju bilje od raznih sarlalana. Nisu retki s lu cajevi komplikacija koje nastaju od ove bolesti. koji na pijacama i kod svojih kuca prodaju ponekad i trave veorna jakog fizioloskog dejstva koje mogu izazvati razna trovanja (blju5t. trandavilja i majske ruze. kao pod 4. !ista hajducice i cveta brdanke. zasladiti rnedol11 i popili u 3-4 doze u loku dana. kao pod 1. 7.koje . posto se sve dobro is itni i pomesa. Prepo rucuju se oni laksantni ca jevi koji ne izazivaj u grceve. Cajevi prot iv zalvo ra. Po 35 g ploda pasdrena i kore krus ine i po 10 g kima . pre svega. mo raca 4. Po 40 g cvela kamilice i !ista ·hajducice i po 10 g cveta brdanke i korena odoljena (pre upotrebe treba ga u avanu dobro istucati). kao pod 1. odoljen i neke druge mirisn e lekovite biljke . kukurek.Uglavnom se upotrebljavaju biljke koj e sadrze taJline i slicna polifenolska jedinjenja. kao pod 4. 8. kore pomorandze i kamilice. koje mnogo piju a lkoholna pica i drugo. kamilice i hajducice i 10 g lis ta zalfije. hajducica. . U mnogim s lucajevima je jedino rese nj e hirurska inte rve nc ija . ima ih svuda i citaoci ill poznaju. divljeg kestena i trandavilja i 10 g rastavica. 5. 10 g kima i po 5 g cveta crnog trna i karnilice. Bez kvalitetnog lekovitog bilja ni najstruc niji farmaceut ne moze izraditi dobar lek. Po 30 g cveta karnilice.150 LECENJE BIWEM upomih zatvora. 3 pune supene kas ike smese kuvati 3 minuta u po la litra vode u pokloplj enom sudu. crnog trna i brdanke i po 5 g mati cnj a ka i hajducice. kima. Razumljivo je da boles nik mora lraziti save t lekara kako hi znao koji caj treba da upotrebi. amsa i po 10 g cve ta karnilice. karnilice i sibikovine (Viburnum opu[us) . cesto cak i ll1epismenih samozvanih narodnih lekara. Razu mljivo je da osobe koje pa le od zatvora i hemoro ida moraju. Za osetljivije osobe: po 15 g plodova pasd rena. 2. U nas i u svetu upotrebljavaj u se i izves ni biljni le kov i za lece nj e hemoroida . Po 30 g cve ta divljeg kestena (onog koj·i se kao ukrasno drvo sad i po gradovima i parkovima). Po 40 g kore krus ine i plo dova pas drena. Po 20 g cveta divljeg kestena. s luzi i neka etarska ulja u kojima ima ugljovodonika azu /ena. kao pod 4. drzati 4 sata. 1 3. po 10 g cveta i !ista kantariona. Ob/ozi (tarnponi) i k/izme (klistiranja). paziti na is hranu da bi im s toli ca bi la u redna i meka. cemeriku i neko drugo bilje). . kao pod 4. Kad se ohladi. 1. napone i tegobe u trbuhu. divljeg kestena. kao s to su kami!ica. 3 supene kasike ove smese pre!iti sa pol a litra hladn e vode i. procediti i u tu vodicu natapati c istu gazu ili meko i cisto flanelsko platno i s tavljati na cmar kao oblog. protiv tvrd e slo/ice obavezno moraju c initi glavni dec biljne apoteke svakog domac ins tva u kom e neki c lan bo luje od hemoroida. 6.u nas rastu u izobilju. Borba za kva lite t lekovitog bilja je stalna i vecna. cesce muckajuCi. Po 25 g cveta kamilice. posle toga prokuvati i drZati da kljuca 5 minuta u poklopljcnom sudu. ostaviti da se smlaci. cija je jet ra obole la.

kao pod 4. Grizlica gnjata (ulcus cruris). 11. katara bronhija. 12.KOI E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA21TI MEDlCINSK IM BIUEM 151 9.ti kao pod 4. kao pod 16. Pedese t grama bamije i po 25 g korena ernog gaveza i eveta divljeg kestena. Po 30 g cvela i lista kantariona i lista hajduciee i 10 g kamilice. Po 25 g eveta kamiliee i belog sleza. ovu teenost upotrebiti u 2-3 klizme u razmaku od po 5 minuta. Pedeset grama kamiliee i po 25 g stueanog lanenog semena i hrastove kore. Po 30 g petrovea. gavez i dun~lino seme <pre th odno tre ba u avan u dobro isi tni t i. Kad se smlaei na 37-3!!OC. . Po 30 g korena ernog gaveza. popariti 1 litrom kljueale vode i bolesnik sedne da se na tome napari. os ta". 16. kao tonicno i adstringentno sredstvo itd. 10.. oeedi-ti. kao pod 16. namazati ga cis tim uljem. kao pod 16. Sto gra ma metviee (Mentha pulegium) sl'a'Villi u pPgodan sud (nocni). da kljuea u poklopljenom sudu 1 minut. ostaviti da se ohladi. Po 25 g korena trave od s rdobolje i s rcenj aka i hrastove kore. semena lana i divljeg !testena.inog semena i 20 g evetnih pupolj a ka ma jske fuZe . Oblog dnati eelu noc i. dnati 4 sata da se kiseli i za to vreme ceSce promesati. kad se boles no mesto osusi. na eovekovu temperaturu. 19. 50 g &ibno iseokane vueje ja buOiee (Aristolochia c/ematitis) u evetu i zametnutim plodovima preliti sa pota litra hladne vode. 20 g korena odoljena i 5 g kore divljeg kestena dobro isitniti i upotrebili kao pod 4. 21. natopi se paree cistog i mekog platna i stavi kao oblog. dakle. Upotrebljava se i za leeenje katara nosne sluznlee. avo se e ini nekoliko dana uveee. Po 30 g semena divljeg kestena i lana I eveta kamiliee i 10 g hrastove kore. zatim kuvati 5 minuta. bolova od hemoroida. 17. korena ernog gaveza i lanenog semera i II) g kamiliee. 18. reumati·z ma i isijasa.iti da se kiseli 6 sa ti i posle toga prokuvati. m aslacka i pirevine. podagre. 13. dobra is itniti i upotrebi. Ekstrakt iz semenki divljeg kestena spravlja se u apoteci od oljustenih . preporucuje se upotreba ovog biljnog leka.ati obolelo mesto 20-30 minuta. tromboflebita. tek obramh semenki. kao pud 16. 2 kasike ove smese preliti sa pola litra hladne vode. 20. Po 40 g korena ernog gaveza i dunj. topiti Cisto meko platno i njime oblagati. iseediti i u tako dobijenom caju dri. dunjinog semena i eveta divlj eg kes ten a i 10 9 evela e rnog trna . IS. a da se na osnovu ~westra­ nih is traZivanja u Zapadnoj i Srednjoj Evropi tokom poslednja dva svetska rata ut vrdilo da od sveg evropskog bilja i rastinja divlji kesten ima najblizi hem ijski sastav i farmakodinamsko dejstvo · hamamelis'll i hidrastisu. grizliee gnj a ta (ulcu s cruris). kao pod 4. korena odoljena. oeajniee. Taj ekstrakt od svezih s tabi'l izovanih (vrelim alkoholom) se menih jezgTi pije se od 8-10 puta dnevno po 50 kapi za vreme akutn ih napada. 14. Posle toga u isti eaj n . upotreblj ava ti kao bmj 4. Kad se teenost smlaCi. Po 20 g kamiliee. zatim posuti cistim tanlnom u prahu kupljenim u apoteci i zaviti sterilnom gazom. S obzirom na to da u Jugoslaviji ne ras te Hamamelis j Hydrastis i da su to skupe uvozne droge iz Severne Amerike .

m ajkine dusice. kao pod 1. najbolje po 1 easu izjutra i uvece. 9. neposredno pre spava nja. slaeica. nane. celer. Pedeset grama od verema trave (Calamintha) i po 10 g hmelja. pa i neki leka ri su davali proliv izostale menstruacije (meseenog pranja) kamilicu. nane. persun . Lek najvge trose zene sla bih zivaca. maticnjaka inane i po 5 g jasenka i cveta nevena. new'astenija. beli lu k. matienjak. 11. kao pod 1. Za leeenje razni h ziveanih bolesti na Zapadu se sve vise kori s te biljni lekovi blagog dejstva. ren. Za vreme poslednjeg rata. matienj a k. babice. zasladiti medom i u toku dana piti. 1 kasika odoIjena . matienjaka.. Po 30 g kamilice. n ane i maticnjaka. 8. nane. kao pod 1. odoljena i lincure. Evo nekoliko slozenih eajeva koji se koriste u medicini: 1. bosiljka i hmelja. Po 20 g maticnjaka. U upotrebi se cesto n alaze ov i cajevi: 5 kasika nane. 2. 'k ao pod 1. zatim vra nil ovka. u nedostatku mnogih lekova. . zasladiti medom i piti. kJOren odolje'1a : 200 g korena sitno iseckati. 7. majkina dusica i eubar. kao pod 1. 4 kasike naTIe. nane i korena ange!ike. 3 kasike ti trice i po 1 kasika odoljena i hrnelja. Po 20 g matie njaka. Zatim ova smesa: 6 kasika matienjaka. 6. 10.152 2IVCANE BOLESTI Neuroze. 5. Po 20 g odoljena. odolj en. kao pod 1.s. lazal'kinje. Po 30 g odoljena. lli ovaj: jednaki delovi odoljena. Slieno dejstvo imaju i hmelj. morae. Po 30 g cveta kamilice. celer i persun. mi· rouija. Protiv Ilesanice naj cesce se daje eaj od hmelja. ikao pod 1. dobricice i oeajnice i po 5 g cveta lavandule i go· rocveta. dobricice. vranilovke. Po 30 g siSarica od hmelja. matie njaka i lavandule. 4.iona i lista kupine i 5 g cveta vreska i nevena. odoljena i matie njaka i po 5 g gorke deteline (greice) i !ista ruzmarina. (veta maj ske ruze i neven a. nana. selena i idirota i po 15 g cveta gloga crnog trna. staviti u teglu i prel iti jednim litrom jake komovi ce. selen. 2 kasike matienjaka. 3. pojesti jabuku. kam ilic(. ocediti. kantar. a posle toga. Po 25 g matienjaka. kao pod 1. pre svega. odoljena i dobrieice. Protiv nesanice se preporueuj e ovakva veeera: paree hleba pre· mazano m aslom (buterom) i pekmezom od sipaka pojes ti uz eaj od sisarica hmelja. matienjaka. kao pod 1. poklopiti i posle 1 sa ta ocediti. Po 15 g maticnjaka. posle toga ocediti i piti po 20 kapi na kocku secera vise puta dnev no. Ovo se naroeito oseca posle II svetskog rata meau najnaprednijim lekarima koji se opravdano bore protiv upotrebe bar biturata i s lienill lekova jakog dejstva. r uzmarin. nanu . 2 kas ike sisarica. odoljena. histerija i nesanlca LECENJ E BIUEM Kao l eko l'i za umirivanje daje se. Po 25 g lista matienjaka i sisarica hmelja i po 10 g odoljena. ani. sisarica hmelja. rutvicu. kao pod 1. preliti sa 2 decilitra kljueale vode. kami lica i neko drugo bilje. hajdueice i cveta trandavilja i 10 g maticnjaka. ostaviti 2 sata. bosiljak. 4 supe-ne kas ike ove mesavine popariti jednim litrom kljueale vode. ostaviti deseta k dana i po nekoliko puta dnevno promesati. hmelja.

2 s upene kas i'ke ove mesan. !ista ruzma r-ina i mi loduha. 11. Po 50 g odo ljc na i hmeJja. anisa. komonike. Po 20 g taifije. kokoca. Po 30 g hmelja. 2. kao pod 6. pomorandie i lavandule i po 20 g mali c njaka i hmelja. kamilice j vreska i po 40 g hmeija i odoljena. IS. lazarkinje i majkine dusice. 3 supene OOas. zas laditi medom i popiti. odoljena i pJodova (semena) mirodije i 10 g maticnjaka. kao i slicnim cajevima neprijatnog mirisa i uk. 12. Po 20 g !ista malicnjaka. Po 20 g cveta lipe. kao pod 6. 3. belog i cmog sleza i lista maticnjaka. gloga. Neuralgija 1. Po 10 g cveta gloga. Po 30 g monica. Pedeset grama misinca (CYl1og1ossum) ~ po 25 g odoLjtma i moraca dobro isitni li i pomesati. 14. 8. Po 10 g p lodova mirodij e i anisa u avanu 'stucali u sitan prall i kuvati 5 minuta u 300 g belog vina. posle 2 sata od!ili. zasladit~ medam i poviti posle vecere umesto voce. Po 20 g cveta oSurucice i lavandule. puzmarina. 9. m oraca i kima.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECIT I ILl UBLAt lTI MEDlCINS KIM BrUEM 153 Nesanica (Tnso l11l1ija) I. nane i miloduha. kao pod 1. . 4. nane. Po 45 g maticnjaka i kamilice i po 5 g plodova mirodije i moraca. 4. Po 25 g plodova (semena) mirodije. vreska. kao pod 6. bosiljka. 13. nevena. kao pod 1. Po 30 g odoljena.j trave ruse 1 kantariona. Jednu supenu kasiku hmelja popariti sa 200 g vode. Po 20 g lisla malic njaka. kao pod 6. pelena. 2. kao pod 1. smesta pokJopiti i posle 4 sata ocediti. lazar k inj e i majkine dusice. kao pod 1. 5. hmelja i odoijena. Po 5 g cvela nevena. popiti pre spavanja. Jeduu supenu kasiku odoljena popariti sa 200 g kljucale vode. anisa i majorana i 10 g sase. brdanke. 7. Pedeset gran1a odoljena i po 10 g maticnjaka. kad se ohladi. kao pod 6. kao pod 6.i 10 g mirodije (semena). kao 510 su visnjev. iimunov i slicno. 10. korena lokvanj a i matioojaka . dobro iSltlliti i upotrebi ti kao pod 1. kao pod 6. po I casu izjutra i uvece pre spavanja.ice kuvati 3 minuta u 300 g vode. dodati i neki vocni sok za osvezavanje. pored meda. pomesati i dobro izmesati. kamiiice.iJ<:e mesavime popariti sa 400 g k ljucale vode. kao pod 6. ribizlov. 6. m etvice. 1 supenu kasiku ove smese stucali u avanu i caj spraviti i upotrebi ti kao pod 6. Ovom. kao pod 1. poklopi ti i posle 6 sati ocedi ti i piti. zas ladili m edom i piti 2-3 pilla dnevno.ti. iscelli.usa moze se. 3. 'korena zecjeg trna . Po 20 g hmelj a i cveta gloga.

17. brdanke. smesta poklopiti i posle 4 sata ocedioti i piti kao pod 1. Po 40 g cveta hajducice i brda. kao pod 1. ma. kao pod 1. pa 1 supenu kasiku ove m esavi ne poparit i sa 200 g kljucale vode.nke i 20 g lista gloga. brdanke i hajducice i po 10 g gloga i ruse. odoIjeDa i gloga. Po 30 g cveta turcinka. nane. 19. maticnjaka. kao pod 1. lista mat icnjaka i majorana. kao pod 1. Po 20 g odoljena. 3. leao pod l. 13. Po 20 g odoljena. kao pod l. kao pod 1. kao pod 1. Devedeset grama hmelja i po S g mMicnjaka inane. 6. kao pod 1. Po 40 g cve ta lokvan ja i hmelj a i po 10 g cve ta pasiflore i s milj a. kao pod 1. kao pod 6. 18. nevena i kamilice i 10 g hm elja. Sediundeset grama lista hajducice i po 15 g cveta brdanke i korena odo ljena dobro isitniti. PROTIV NOCNOG MOKRENJA PODA SE (Enuresis noelL/mal 1. 5. Sedamdeset grama cveta lokvanja i po 15 g lista za lfij e i ma ti cnjaka. Po 25 g cveta turcinka i hmelja. 8. posle 4 sata ocediti. 2. Svak i dan pojes ti uz obroke po ne koli ko glav ica salate (LaelL/ca saLiva) zajedno s korenom . kao pod 6. kamilice i hajducice dobro izmesati . 1 supenu kasi'ku ove smese popariti sa 200 g kljucale vode. uz dod a tak soli . odoljena i vodopije. 20 . 14. 12. Po 25 g hajducice. lim un ovog soka iii sirceta i ulj a. 7. metvice i hmelja. 21. Osamdese t grama lista hlfije i po 10 g odoljena i hmelja. 30 g lista za1 lfije i 10 g cveta brdanke. Sezdeset grama lista hajducice. cveta gloga i kanta r iona i korena odolj ena. IS. Deset grama cvt:ta lokvanja upo tre biti k ao pod 6. kao pod 6. kao pod 1. cveta nevena i kamilice i li'5ta maticnjaka. 9. Po 15 g lista kupine. Po 30 g odoljena i hmelja i po 10 g maticnjaka. breze. 16. ruse. paprenog lilSca i gloga i 10 g odoljena. maticnjaka. maticnjaka.154 LECENJE BIUEM 16. kao pod 1.l ine. zasladiti medom i toplo popiti uvece na 2-3 lSata pre spava nja. 4. kao pod 1. Dvadeset grama hajducice. cveta brdanke i pupoljaka breze. 10. rusomace i troskota. Po S g cveta lavandule i nevena i po 30 g korena omana. Po 30 g korena selena i angelike i po 10 g hmelja. . Po 25 g nane. Po 25 g vodenog lisca. kao pod 1. Po 30 g brezovog lista. kantariona. ruse i pastirske torbice i 10 g odoljena i troskota . kao pod 6. sumske jagode i ogrozda i po 10 g hmelja. 11. po 15 g kantariona.

pre svega. ocajnica i neko drugo bilje. moze izazvati i pobaeaj. korena perunike. iscediti. morae.ti umeslo vode. ru- . odoljen. moraju obratiti lekaru za savet i po moe. kao pod 1. matic njaka i kamilice i 10 g li s la ruzmarina pomesa ti i od te smese uzcti 3 supene kas ike. zas ladi ti medom i pi. po 10 g majorana. kantarion. nego da traze pomoc i savet lekara koji ee odrediti terapiju. Koristi se i sedef iii rutvica. Po 25 g cveta i li s ta durdevka. lavandule. Po . steza. papreni lisac. klao sto su ziva trava. lista nane i korena odoljena.10 g maticnjaka inane i po 20 g odo lj ena i angelike. 3.kom menstruacije najeesee se koriste opore biljke. jagorcev ine i gloga.KOlE SE BOlESTl MOGU IZlECITl III UBLA2 ITI MEDICINSKIM BIUEM 155 MIGRENA (H emik ranija) Premdrt je sve navedeno bilje bezopas no. smesta poklopili. stavolj i neke druge biljke oporog ukusa. biljke koje imaju manje iii viSe etarskog ulja raznog hemijskog sastava i svojstvenog farmakodinamskog dejstva. kao pod 1. 0 onima jakog fizioloskog dej stva ovde neee biti gov~ra . U svelskoj medicil1skoj 'Iilemturi navodi se izves tan broj biljaka za lecenje zenskih bolesti. upotrebi ti kao pod 1. kao pod 1. Biljke 0 kojima ee ovde biti govora samo su dopunska terapija. srcanik. oman. 5. petrovac. jer ova biljka nije bezazlena i izvesne osobe je iii ne podnose ili im izaziva odliv krvi. Po 30 g nane. ali se tu mora biti oprezan.j. komonika. popariti sa 400 g kljucale vode. one koje sadrZe manje iii veee kolieine tarlinskih materija. 6. pre svega. ruzmarin. matienjak. mirodije i anisa i po 5 g korena selena i angelike. list kupinc i sumske jagode. hmelj. a ukoliko se uzme u veeoj kolieini. 1. Po 25 g c. j er nem a hemij s kih sas tojaka jakog fizioloskog dejs tva. 0 kojima lekar voui racuna pri lizradi kompozicija za svalku bolesnicu ponaosob. lista i cveta jagorcevine. To su. U iste svrhe upotrebljavaju se i neke druge domaee biljke u kojima ima izvesnih aminskih jedinjenja. ZENSKE BOLESTI Za leeenje zenskih bolesti bolesnice se. ali i ona mora biti sprovodena pod nadzorom lekara. hrastova kora. selen. anis. tj. vcta kamilice . Razumljivo je da ove biljke osim etarsk ih ulj a sadrZe i mnoge druge sastojke. Po 30 g plod ova korijandra. posle 4 sala oced iti. ipak se sv im boles nicima toplo preporucuj e da ovo bilj e ne upotrcbljavaju na svoju ruku. kao pod 1. hajdueica. kim. trava od srdobolje. lisac. 4. Naveseemo. a korenje sitno isee i. pre svega. odo lj ena. Za ublaiaval1je i smanjivanje bolova i odliva pnj[. selena i angelike i 5 g cveta durdevka. 2. pitoma nana. Od domaceg aromaticnog bilja za ureaivQl1je menstruacije najeesee se upotrebljava uno koje ima blago dejstvo: kamilica. Plodove pre upotrebe u avanu iSlUcati. Po 15 g korena.

mo rae. bedrinae. krasuljak. eesce promesati. !ista pitome nane i odoljena i 10 g p<llprenog Iisea. kao pod 1. orahov list. S. dobrieiea. bosilj ak . lista hajdueice i maline. Ona je najaktivnija. vi· rak.156 LECENJE BIUEM so maca. pl'e svega tanine i etarska ulj a : zalfija. kako j e razena glavniea otrovna. Od glikoz idn ih biljaka naj cesce se upo t reblj ava daninoc. Sezdeset grama paprenog lisca i po 20 g kore od cibukovine i eveta kamilice. borovnica. Po 30 g odoljena i steze i po 20 g matienjaka i kore krusine. Po 30 g kamiliee. Najvise se koriste: kamiliea. vresa k i laza rkinj a. matioojaka. dobriciea. posle 3 sata oeediti i proeediti i u 4 doze popiti u toku dana. Po 25 g plodova pasdrena. orahovog Ii· sta i hmelja i jedc rogac. pije l5e caj od za:lfije. Medutim. eveta kamilice.e tao nine. U tu svrhu se spravljaju jaki caj evi (oko 50 g suvog bilja na pola litra vode) . kao pod 1. Za jace lucen j e mleka dojilja upottrebLjalVaju se u obliku eaja rnirisne biljke s etarskirn uljim a: anis. Za ispiranje kns kog polnog organa koriste se biiljke koje sadri. ocajniea i neko drugo bilje . korijandar. Cetrdesct grama odoljena i po 10 g hajdueice. kim. kopriva i neko drugo bilje. poklopiti. Cetrdeset grama paprenog lisca i po 15 g rizoma zdravea. kao pod L 8. U istu hem ijsku i farmakodinamsku grupu dolazi i razena glavni ea (Secal e corn u/urn) . zuta i bela haj· ducica. jova. Zdraljevina. 4 Sllpene kasike ove smese popariti sa 700 g kljucale vode. mleka dojilja. Za regulisanje menstruacije L Po 20 g kore zestike i lista maticnjaka i po 30 g rizoma odoljena i trave od srdobolje. eveta vreska. hrastova kora . metviea. lista breze i kupine i kore krusine. mirodija. timij an. ruzm ar in. rutvice. po 20 g kamiliee i miloduha i 10 g lutvice. poponae (Convolvulus arvensis). Pedeset grama kamiliee i po 25 g odoljena inane. sluzi i neka etarska ulja. sme se upo tre bljavati samo po reeeptu lekara. mlJl1e. kao pod L 4. kopriva. rniloduh . bela mrtva kopriva. Po 10 g kantariona. . kao pod 1. trave od srdobolje. kao pod L 9. hajdu eiea. zelenika (V inca). jet· sadri. Ovo poceti pHi na 5-6 dana pre pocetka menstruacije i prestati cim ona krene. zalfij a. kao pod L 6. beli i erni slez. 10. oeajnice i paprenog lisca. kao pod L 3. korena odoljena i kore od cibukovine (VIburnum opulus). Da se 5manji lucen j e. Pro/iv belog p ranja (I e ukoreja) korilSlle se biljke koje irnaju antisep· ticne s astojke.i razne a lka loide i am ine koji veoma efikas no de· luju na uredivanje menstruaeije. a lek uzimati iskljucivo onaj koji j e pripremlj en u apoteei. majoran. vranilovka. dragusiea iIi dragusae (S el1 ecio vu lgaris) i druge. 2. kao pod L 7. Pedeset grama paprenog lisea. maticnj ak i resnik. petl"Ovae.

s.tika privlace krv na periferiju. Za umirenje bolova najcesce se upotrebljava aspirin . kako u bolnicama. REUMATfZAM. masazu. obloge i sl. 'Pre svega onih od nazeba. protiv reumatizma 'i slienih bolesti. u slucajevima zapaljenja pluca i plucne maramice. Pored toga. Po 20 g miloduha. ploda pasdrena. Medutim.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2 ITI MEDI CINS KIM Bt UEM 157 11. kupanje. Po 25 g paprenog lisca. treba traliti pomoc i savet lekara. Po 15 g kamiIice. kao pod 1. Po 50 g rusomace i p ap renog lisca.od duzine aplikacije upotrebljenog leka. kao pod 1. od koncentracije aktivnih materija u spravljenom leku i . da bi se bolesnik sto vise preznojio. jer nestrucnon! upotrebom bilja moze doCi i do tezih astecenja koze. 12. Koviljaca i druge). ren i slicne biljke iii 1ekovi izradeni od njih. odmah treba skrenuti paznju na to da ave biljke mogu brzo i lako prouzrokovati zapaljenje koze i izazvati plikove. kicice i timij ana. Dobro je pi ti caj zajedno sa 1-2 aspirina. Tako. U svakom slucaju. kamtariona i pap renog lisca i 10 g gorke deteline. ISIJAS. kao pod 1. nan e. Osobe obolele od hronicnog reumatizma najcesce se lece u banjama (Melenci. gi'ht) Sredstva za draienje koze (Flogistika iii revu1 ziva) Sva ova obol jenja su teska i lecenje traje dugo. Po 40 g trave veremnj ace i cveta kamilice 20 g odoljena. upotrebljeni u slaboj koncentraciji iii drZani na kozi . Pedeset gra ma paprenog lisca. T rideset gr am a cveta neven a i po 10 g ploda pa·sdrena. na primer. Zavisno od biljne vrste. p a cak i rane. dolazi do jacih ili blazih nepozelj.nih posledica. s manje iIi vise uspeha. treba ih uzimati sto toplije. za lecenje ovih bolesti koriste se i razni cajevi za pice. slacica. ocaj ni ce. 18. i l1a taj nacin izazivaju manji priliv krvi u oblimjim unutrasnjim organima. Zbog toga se ova sredstva koriste. beli i druge vr. kao pod 1.ste luka. 15. Ukoliko se piju. u kozu. 13. Za lecenje izvesnih bolesti. m aticnj aka 1 pa prenog lisca. cveta bele mrtve koprive i ka milice. kao pod 1. p itome nane. kao p od 1. tako i u domaCinstvima. 14. najbolje uvece pre spavanja. ARTRITIS I ULOZI (podagra. Po 50 g paprenog lisca i Cibuk ovine. kao pod 1. po 20 g biserka (Alchem iUa) kamilice i 10 g cve ta b ele mr tve koprive. Zbog toga pri upotrebi ovih· biljaka treba biti vrlo oprezan! Flogi. 16. kao pod 1. kantariona. u narodnoj i u naucnoj medicini raznih kontinenata kroz vekove se koristi izvesno bilje koje ima takvo delovanje da izazove draienje i crvenila kai e. rutv ice. rutvice. odolje na. 17. kore ci bukovine i r izoma p irevine. Mataruska.

iste te biljke u jacoj koncen t rac iji. ali mora biti cis to i sveze) ! Za drazenje koze upotrebljava se seme bele i crne slac ice. kao pod 1.0vih pupolja1 ka. trave daninoca i korena sapunjace. kao pod 1. ako se d rZe duze vreme na obolelom m estu. kao pod 1. koprivinog !ista. kao pod I. 4. 5. korena angelike. dobro se i·s itni i pomesa. one s to se traz i od le ka . 11. Po 20 g kore be Ie vrbe. Po 30 g korc bele vrbe. 8. Po 20 g korcna vodopije. 1 kaiiiku smese kuvati 5 minuta u 200 g vode u poklopljenom sudu i posle 10 minuta drzanja izvan stedn. . kore bele vrbe i trave rastavica. 7. korena zecjeg trna. kao pod 1. dakl e. upotreblj ene duZe. Po 20 g pupoljaka i lista breze i mahuna od pasulja i 40 g !ista crne ribizle. rotkva . Ij uta paprika i brda nka. razlicka. 12. kao pod 1. zove i lipe. 14. persunovog korena i lista koprive i 10 g pupoljaka breze. bozura i kamilice. !ista koprive i trave rastavica. kao pod I. sumporne. 6. kuvati 5 min uta u pola litre vode. 10. dragoljub i mnoge druge bilj'ke koj e sad rZe tzv. kantariona i brezovih pupoIjaka. zaosladiti medom i piti svaka 2 sata po jednu solju sto . vec i zapalje nj e koze i poj avu m ehurova i rana. brezovog lista i trave srdacca.na i po 10 g pupoljaka i kore bele vrbe i kore krusine. rede terpentinsko ulje. Po 30 g stabljika l'azvodnika. kao pod I. kore bele vrbe i semena divljeg kestena i 109 zovinog cveta. kao pod 1. U slucaju jakih bolova uzeti 4 kasike smese. 13. i2azvace ne sarno crvenilo. 9. kao pod I. korena zutog trna i pupoljaka belog bora i breze. po 10 g zovinog cveta i koprivinog lista i po 5 g cveta nevena. Po 20 g lista breze i belog jase. Po 20 g korena zdravca i zecjeg trna.top!ijeg caja. trske i maslacka i !ista belog jasena i po 10 g plodova mOl'aca i anisa. Po 20 g brezovog lista. kao pod 1. Zbog toga ova sredstva t reba upotre blj ava ti vrlo op rezno! Cim bolesnik oseti j aku toplinu i peckanj e. Medutim. sapunjace i lincure i 10 g pupoljaka belog bora. kao pod 1. Po 20 g vrbove kore. lista belog jasena. 2. Po 20 g cvcta surucice. Po 20 g rizoma idirota i pirevine. oblog 1reba odmah skinuti i to mes to namazati svezim 1I1jem (moze se u po treb htJi ulje iii m as t za jelo. vrbove kore i kamilice i 10 g pupoljaka be log bora.158 LECENJE BIWEM krace vreme izazivaju sarno p rosirenje kapilara i m alih arterija i pojavu blazeg crvenila koze.iaka ocediti i s to top!ije piti. Protiv pomenutih obolj enja naveScemo veci broj kompozic ija caj cva. senevolne i!i tioheterozide. 3. I k ao pod 1. trave sitnice. brezovog lisca i pupoljaka i po 10 g cveta zove i lipe. Po 20 g lista belog jasena. Po 25 g brc7. trave sitnice. kore kru sine i rastavica. jer j e uzrok bolova vrlo raznovrstan : 1. Po 20 g brezovih pupoljaka. 'Procediti. Cesto se u domacins tvu koris ti nastrugan ren .

kao pod IS . 2 kasike ove sme ~e popariti sa 400 g kljuca le vode i p osle 2 sala oeedi ti. 17. PROTIV NAZEBA (Sudorifika iii dijaforetika) l ako na uc na rnedieina i fa rmacij a jo ~ nisu objasnile fiziolos ko dejstvo rnnog ih bilj a ka koj e izazivaju :zmoje nj e.sta belog jasena. majlkine dusiee i idirota. u kojoj se bolesnik kupa. kao p od 1. Dvesta grama p upo lja ka belog bora i 100 g rnajkine du~ i ce kuvat i 3 min u la u 5 litara vode u po kloplj en orn lS udu.koza pocrveni. na ne iii neke druge lekovite biljke. metvice. 25. trs ke i pirevine 10 g nane. zas ladi t i medom i toplo piti izjutra i u vece. troskota i orahovih Ijusaka. a ko mu . 20. o s tavi 2 sata. 100 g stucanog grekog sem ena i 200 g k a miliee pomesa ti . zas la dit i m edom i toplo pi. kao pod 15. Ovaj eaj se ceni proti. Po 45 g podubice i lis ta borovn ice 10 g lista belog jasena. Tri puta dnevno piti p o 1 kafenu kasiku svdeg soka iseedenog iz sarnlevene presne kas ikare (Cochlearia officinalis). tizm a. s tav iti u retko platno i spusti'ti u lonae u kom e kljuea 5 Ii tara vode. kroz pla lno procediti i sipati u kad u s toplorn vodorn u koj oj treba bolesn ik da se kupa. kao pod 26. 30 g vrbove kor e i 10 g plodova Ijos ka vca . Po 100 g ka mi lice. teenos t u suli u kadu sa top 1 0m vodom. vrani love trave i pupoljaka b elog bora. Tris ta gr am a borovih pupolj aka i po 100 g vranilovke i majkine dusice. 23. Po 50 g majki ne du ~ i ce . kao pod 1. Oni . 19. doda mu se 50 g samlevenog iii istucanog seme na erne slacice zam o tane u pla t no. Sto gram a slucani h kl ek inj a i po 50 g !i sta pitome n aDe i lovQJ-ike popar iti sa 2 lilra k ljucale vo de. ~kinuti i. 26. Po 20 g lisla breze i kopr ive. sa 1-2 table te aspirina i te kako ce pomoci i spreciti mnoge komplikacije koje mogu nastati od nazeb a . Po 30 g vranilovke. Kad se ovaj eaj ohladi. 18. neka izade iz kade. Prozeblom putniku i namerniku eaj od zove. 21.KOJ E SE BOLESTI MOGU IZLE CIT I ILl UBLA t lTI MEDI CI NSK IM BIW EM 159 I S. kad se smlaei. J ednu kasik u pupo ljaka belog bo r a popariti sa 200 g kl jueale vode i posle 2 sa ta ocedi ti.ti: najbolje I ~olju izjutra i drugu uveee (protiv uloga). lipe. 22 . majk ine du ~ i ce . To s u lekovi nasih p reda. CAJEVl ZA ZNOJENJE. m iloo uha i paprenog lisca j 10 g Ji. ~tu ca n og grc kog semena i korena idirota i Iista ruzrnarina. Po 20 g kore divljeg kes tena. trave troskota 'i vrbove kore i po v reum a10 g r as tav ica i cve ta surucice.ka koji nikada i nikome nisu skodili. o ne se 'i pak korilS te vi's e hiljada godina i ne Il a pu ~ taju ni da nas . pok lopioti i posle pola sa ta ocedi ti i tu teenos t doda ti u toplu vodu u kojoj se bolesnik kupa . obriSe se i n a m aze t elo eistim svezim ulj em iii m ascu . 27 . drlati oko 2 minuta da kljuea. kao pod 1. 24. Po 30 g ko rena si te. Po 30 g razvodnika . kesa sa s laeicom izvadi i 5 litara tog leka s tavi u kadu s vodom za kupanj e. Ako boles nika pocne ped. 16. kao pod 1.

160

LECENJE BIU EM

koriste ne samo varosanim a koj ima 'Su nadomak lekari i apotckari vee, pre svega, bn'lanima i planineima koji ponekad treba da prepesace dcsetine kilometara po snegu i nevremenu do prve pomoei, a na tom putu bolest moze jos vi "e cia se komp likuje i cia se lose zavrsi. Za vreme ra tova i beza nij a dobar caj je cesto pasonosan lek. Navescemo nekoliko reeepa ta 0 slozen im cajevima od lekov itog bi lja, m esavi ne rawih bezaz leni h bilj nih droga koj e se watno vise koriste u inc1ustrij ski razv ij enim zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike nego u nerazvi j enim koje obicno obi luju lekovitim bi lj em , j er ga one slabo iIi nikako ne koris te, naj cesee zbog neznanja, zaosta los ti i zdravstvene neprosvecenosli.
Posl ednjih l1ekoliko godil1a zdravs l veni radnici daju sve veei olpo r, r eakciju na pl'el el'alllL i ne uvek opravdal1u upolrebu antib iolika za spreeavall j e i leeellie l1a j ob i{;lI ij ilz svak idasl1ji h obolj en ja. Pogotovo u n'ordijsk,im zem-

Ij ama, Kanad i, AustraIiji, Japanu, Engleskoj , SSSR i drugde, sve vise izbegavaj u lIpotrebll anlibiol ika (daju ih sa rno kada 1e to zaista neo phod no i opravdano) i bolesnieima preporucuju prirodne lekove, koristeei, pre svega, lIeskodlj ivo l ekovi l o bilj e, sunce, voc/£{ , eist vazduh l , s ve drugo sto ne moze coveku s koditi , nego sarno koristiti. Protiv gripa, nazeba i tome slicno koristi se kao preventivna mera bilje koje sadd i t7.V. filol'lcide (antibakterijske sastojke viseg bilja), 0 kojirna se govori u ovoj knjizi. Evo nekoliko m esavina cajeva koj e moze svako pripremiti:
1. Po 1 ka siku lipovog i zovinog eveta pomesati i popariti sa 400 g kljucale vode, smesta poklopiti i sto IOplije p opiti zasladeno medom iIi nekim sokom prija tnog sla tkog i nakiselog ukusa. 2. Po 20 g trave daninoca, bo, r az ine, pomocnice, vrbove i bres tove kore, kao pod 1. 3. Po 30 g lipovog Ii zovinog eveta ~ I pupoljaka erne topole i 10 g pupoljaka breze, kao pod 1. 4. Po 25 g kore od vrbe, erne topole i si msira i klekinja, kao pod 1. 5. Po 25 g korena repusine, koprive, sapunjace i zecjeg trna; sve se mora pre thodno dobro isitniti; 3 kasike ove mesavine kuvati 5 minuta u pola litra vode i zasladeno sto toplij e popiti u nekoliko doza. 6. Po 20 g lipovog i zovinog eveta, pupoljaka erne topole i vrbe i po 5 g eveta razlicka, nevena, suruciee i ernog trna, kao pod I. 7. Po 25 g korena sapunjace, angelike, dikiee iIi bele boee (Xanthium spil10sumJ i .trske, kao pod 1. Caj piti sto topliji, kao i sve ostale cajeve za izazivanje znojenja. S. Po 20 g vranilovke, majkine dusiee, kamiliee, zove i lipe, kao pod 1. 9. Po 2" g kamiliee, zove, lipe i pupoljaka erne top ole, kao pod I. 10. Po 20 g majorana, ad verema trave, metviee, lipe i zove, kao pod I. 11. Po 25 g dab ric ice, vrbovih pupoljaka i eveta zove i suruciee, kao pod 1. 12. Po 25 g korena kraljevea, angelike, selena i sapunjace, kao pod I. 13. Po 25 g dimnjace, pupoljaka vrbe i topole i metviee, kao pod 1. 14. Po 40 g lista pitome nane i dbizle i po 10 g vl'bove kore i pupoljaka ad erne topole, kao pod 1.

KOlE SE BOLESTl MOGU IZLECITl III UBLAZITl MEDICINSKIM BUJEM

161

PROTIV ZNOJENJA Velebilj e, tatulil i bunika deluju kao energiana sredstva protiv znoj enja, ali su te biljke vrlo j akog dejs tva i nepafnjom i nepravilnom upotrebom mogu izazvati teska trovanja, pa i smrt! Zbog toga se one mogu dobiti sarno u apoteei na lekarski recept. Sreeom, ima i neotrovnog bilja, i~tina, slabi jeg dejstva, ali one takode smanjuje prekomerno znoj enj e. To su zal fija ili kadulja, b eli luk, ariseva gljiva, ocajniea, miloduh, orahove Ijuske i liSee i dr.
1. Dve kasike zdrobljenog zalfijinog lisea popariti sa 200 g kljucale vode, poklopiti j posle 1 sata odliti, zasladiti medom i popiti pre spavanja. 2. Kasika zalfijinog li6ta i kasika miloduha, kao pod 1. 3. Po 40 g zalfije i rniloduha i 20 g orahovih ljusaka isitniti i pornesa~ i; 2 kasike ove smese popariti sa 200 g kljucale vode i upatrebiti kao pod 1. 4. Po 25 g ocajnice, miloduha, zalfije i orahovth ljusaka (i ovde kao i u svim drugim slueajevima treba kori·s titi sarno i iskljucivo zelene ora h we Ijuske) isi>tniti , pomcsati i upotrebiti kao pod 1. 5. Cetrdeset grama lista zalfije i po 30 g lista hajducice i pola anisa, J,.l·~ pod 1. Po potrebi, moze se piti i u toku dana po 1-2 caSe caja. 6. Cetrdest grama rastavica i po 20 g zelenih orahovih Ijusaka, lista 7.alfije j korena odoljena, kao pod 5.

PROTIV GROZNICE I NAZEBA Pored sintetskih lekova, upotrebljava se kininova kora i drugi Iekovi. Od domaceg bilja upotrebljavaju se bilJke sa salicilnim derivatima, kao sto su pupoljci erne topole, vrbova kora i neko drugo bilje. OSlim toga, vekovima se upatrebljavaju razne gorke bHjke, pre svega Iineura, kicica, gorka detelina (grciea) i druge domaee biljke. Ovi cajevi se piju sa aspirinom.

1. Sezdeset grama vrbove kore i po 10 g lineure, kiciee i trave-ive isitniti i pomesati. Kasiku ove mesavine kuva,ti 2-3 minruta sa 200 g wdc, proeediti i topio popiti u podne i uvece. 2. Po 25 g kiciee, lista belog jasena, grciee i hrastove kore, kao pod 1. 3. Po 50 g kore vrbe i erne topole isitniti, dobro izmesati i od te mesavine 1 kasiku kuvati 10 minuta u 200 g wde, procediti i topio piti 3-4 puta dnevno. 4. Po 50 g pupoljaka erne topole i Lista belog jasena, kao pod 1. 5. Sedamdeset grama vraniIovke i po 15 g !ista belog jasena i vrbove kore, kao pod 1. 6. Po 40 g kore vrbe i erne topole i ,po 10 g Iilsta belog jasena i vranilovke, kao pod 1. 7. Po 30 g gorke deteline i lista belog jasena i pupoljaka erne topole i 10 g lineure, kao pod 1.

162
K02NE BOLESTI

LECENJE BIWEM

Leeenje koznih bolesti je vrlo s lozeno i obieno veoma dugo trajno. lako je na ucna medicina i na ovom polju ostvari la krupne nap re tke, jos uvek ima znatnih teSkoca u lecen ju izvesnih hronienih i upo rnih oboljenj a koze. Zbog toga se bolesnicima preporueuje da se n e Ieee samouck i, na svoj).l ruku, nego da se za savet i pomoc obra te dermatologu. Narodno leeen je koznih bolesti vrlo "je raznovrsno i staro, kako u nas tak"O i u drugih n aroda na raznim kontinentima kroz vekove, jer su higijenske prilike don edavna bile vrlo lose. Zato je, narocito za zaostale krajeve, od posebnog znacaja zdravstveno prosvecivanje. Ukoliko su uslovi zivota losiji, utoliko ima vise oboljenja, osobi10 koznih. Prema tome, svakodnevno kupanje, presvlacenje ~ cis/Dca, pre svega i iznad svega, najbolje mere su predohrane proti v vecine koznih bolesti. Najvise je kozl1Iih oboljenja za vreme ra'tova, bezanija i drugih nenormalnih prilika. Zbog toga je neophodno poznavanje onih mogucnosti i sredstava koje nam primda u svako doba pruza. U miru ih ,treba dob ro upoznati da bismo ih u slueaju rata mogli uspesno koristilli, pogotovu ako se nademo daleko od zdravstvenog centra. Za lecenje komih oboljenja ima ramih lekova. U terapiji se kori sti, cesto s dobrim uspehom, velik broj biljaka i biljnih derivata. Jedni se primenjuju spolja, a drugi iznutra. lma prostih i slozenih takvih lekova. 1. Spolja se upotrebljava bilje koje sadrZi ulja i masti, zatim sluzi i srodnlh poliuronskih jedinjenja, tanina i drugih polifenolskih materija, azulena i proazulena, vitamina .i provitamina, hinona i antrahinona, antiseptiebh etarskih ulja, zatim se koriste biljni katrani, balsami ~ drugo. Samleveno bademovo, laneno, buaokovo, leSnikovo, btmdevino i drugo llijeno semenje upotrebljava se viSe hlljada godina kao veoma blago sredstvo za lecenje raznih upala i ozleda koze i sluzokoze. Osim ulja, koje je glavni Jekoviti sastojak ovog semenja, deluju i drugi korisni sastojci (vidi poblize 0 tome u ovoj knjizi gde se govori 0 -svakoj od ovih biljaka). Za lecenje se koristi i cisto ulje ovih biljaka, bilo za mazanje, bilo kao podloga za spJ-avljanje ramih obloga, cicvara, kasica, melema, lekovitih masti i drugih lekovitih preparata. Medutim, treba naglasiti da lekovitost samlevenog uljenog semenja i njihovih ulja nijc ista. Tako, na primer, sveze sarnJeveno laneno seme ima viSestruko dejstvo, jer osim ulja, blagoVvorno deluju i drugi kori·s ni sastojci tog semena (vidi »laneno seme«) koji dopunjuju dejstvo Cistog ulja. Od uljevnog semenja, pogotovu onog u kome ima i sluzi (Ian, dunja, buaca~), spravljaju se u dermatologiji, nauenoj kozmetologiji i sLienim specijalnostima razne.maske iIi oblozi za lice i za druge delove tela da se koza »podmladi«, osvezi, ovlaZi, omeksa. Za leeenje opekotina od sunca, 'k ljueale vode i drugo koriste se masne materije, pre svega, razna susiva ulja sa mnogo glicerida nezasicenih masnih kiseii1'!a, provitamina i vitamina (Janeno, riblje i dr.). Sve te masne materije (masti i ulja) moraju 'biti potpuno sveze, neuiezene i neutralne reakcije. Stara, u,zegnuta i kisela ulja i masti vise skode bolesniku nego sto mu koriste. Zbog toga se nikako ne smeju upotrebljavati za lek.

KOJE SE BOlEST! MOGU IZlllclT! III UBLAZIT! MEDICINSKIM BIUEM

163

Beli i crni slez, trandavilje, dunjino seme, islandski lisaj i druge lekovite biljke bogate sluzinza uspeSno se koris te za l e~enj e zapa lj enja koze. Kao i ulja, tako i s luzi n a kozi grade neprekinut za·s titni film. Kamilica, bela i zuta hajdunca, odoljen i druge miri~me lekovite biljke sa azulenima takode ulaze u sas tav ra'Zllih lekova i kozmellickih prep arata za negu koze i protiv raznih upala koze i s luznice (antiflogis tika). Vranilovka, timijan, majkina dus ica i neke druge mirisne biljke sadrzc timola i karvakrola, dva fenolska jedinjenja j <llkog anllisepti~nog dejstva. Neke vI'ste bosiljka i ze~ja stopa imaju eugenola, jednog fenola vel ike antisepti~ne moei i jakog, prijatnog i dugotrajnog mirisa. Trava od srdobolje, srcanik, steza, petrovac, pupoljci od dunje, kruske, hrasta i jabuke, hrastova kora, lubeni~arka, ze~ja stopa, zdravac i druge biljke oporog ukusa sadrZe tanine i dmga, polifenolska jedin:jenja, zbog cega se upotrebljavaju za 'Ie~e nje rana, ekcema, krasta i drugih oboljenja. Kori5te se u obliku obloga ili kao doda;tak kupkama. Slicno dejstvo je i liSea, 'Pupoljaka, kore i zelenih Ijusaka oraha, u kome ima jug/ona i drugih materija. Daninoe, brsljan, rastavic, sapunja~a i neke druge saponinske biljke koriste se 5polja (kupke, oblozi) i ~znutra (~ajevi) za le~enje izvesnih upornih hroni~nih koznih bolesti nastalih kao rezultat poremecaja prometa materija (metabolizma). Za le~enje psorijaze narod jede bundevu. Za le~enje ekcema i psorijaze koriste se peruvijanski balsam, stiraks i araToba (hrizarobin). Za sazrevaHje i'ireva pot ko znjaka (ruicina) prave se kaSice i melemi od samlevenog semena lana, dunje i bua~ka, crnog luka, pivarskog i domaceg (kiselo testo) kvasca i drugo. Osim toga, svaki dan se pojede po 25 do 30 g pivarskog iii pekarskog kvasca. IIi se od kvasca pravi jedna vrsta boze (poblize vidi »kvasac«). Za lecenje ogrebotina, posekotina i rana narod lkonisti razno opore bilje, najviSe bokvicu, ranjenik, petrovac, neven, brestovu kOTU, hajdu~icu, be1i i crni luk, bosiljak i dru'go bilje bogato anti'5 epti~nim sastojcima (vidi poglavlje »fitoncidi «). Protiv peruti, za porast kose, za jacanje korena kose, protiv opadanja kose koriste se koren kopnive, ricinusovo ulje, brsljan, sapunja~a, daninoc, kamilica, brezov sok, katran od bora, jele i bukve i drugi biljni lekovi. Protiv suge upotrebljavajuse perubalsam, stirak,s i ,katr<lllli a u narodnoj medicni cemerika, durvan, buhac, hmelj i 'I1eko drugo bilje. II. hnutra. Za lecenje koznih bolesti, istovremeno sa kupkama i oblozima, piju 5e razni cajevi i drugi lekoviti pripravci. Za leeenje raznih derma'toza koristi se daninoe, sok od krastavaca, bundeve, opuncije, breze, nekih vr.slta aloje, jabuka, repuSine, maslacka, ruse, Cuva'I1kuce i drugog soenog bilja. Veoma su korisne tzv. »proleene kure«, dijete upotrebom svezih, presnih mladih Iistova maslaCka, bokvice, salate, moraca, dragoljuba, lubenicarke i 'I1ekih drugih biljaka s prav,ljenih u obliilku salate. Korist·i se i sok od breze i kupusa, koren od repusine, lisni pupoljci od artiSoke, ~esljuge i lipe, sasvim mladi beli pupoljci od spargle i drugo. U novije vreme, otkako je,

164

LECENJE alWEM

srecom, pocela industrijska 'PrOiZlvodnja vocnih sokova, sve 'je veci broj 0 50ba koje svakodnevno umesto alko holnih napitaka piju razne vocne sokove (pobJiZe vJdi Voce i povrce - lek i hrana). Nadamo se da ce se i kod nas poceti proizvoditi kvalitetan i ukusan lekovit sok dobiJ en cedenjem presnog, svezeg kupusa, a, eventual no, i sokovi od drugog povrca, ,!conzervisani bez dodataka skodlji vi h za zdravlje potrosaca. U lJiljnim sokovima koncen lrisani su svi aklivni saslojci od velikog bi% s kog znacaja. Celijske membrane su cd celuloze iii od drugih indiferentnih matel'ija, zbog cega one predstavljaju balast, sastojke neko risne za ~oveka . Prema tome, proizvodnja i upotreba higijenskih biljnih sokova imaju opsti bioloski znacaj.

Da kola bude vlafnija, mek§a i sveZija
1. Po 25 g miloduha, ruzmarina i kamiliee popar·iti jednim litrom klju-

cale vode, poklopiti i, kad se ohJadi, dcdati 5 g sveze stucanog semena slacice, ostaviti 1 sat i zatim proeedHi. U dobijeni caj natopiti meko cisto platno i stavljati kao oblog iii caj dodati u kupku. 2. Po 5 g cveta lavandule, kamHice i pomorandze dobro izmesati i dodati 5 g s lacicinog semena, kao pod 1. 3. Po 5 g cveta muskat'l1e zalfije, kamiliee i lava;ndule i 5 g slacicnog semena, kao pod 1. 4. Po 5 . g !ista zalfij e, ruzmarina i lavanduJie i 5 g slacicinog semena, kao pod 1. 5. Po 5 g miloduha, borovih pupolja ka i kamilice pomesati i spraviti &j kao pod I, pa tome, umesto slaCice dodati 1 kasi ku sveze nastruganog rena. Napomena. - Ako bolesniku ,k oza pocrveni posle upotrebe ovih cajeva, posle kupke iii obloga, kozu treba namazati svdim uljem iii cis tom ispranom mascu. Dsim ovih lekova za spoljnu terapiju, bolesnici treba istovremeno da piju &jeve za znojenje u kojima ima cveta zove, lipe, trna, kamilice, divizme, vrbove kore, pupoljaka od erne topoJe i sl. Dve cajeve piti 5to toplije, da bi se postiglo sto obilnije znojenje.

Zapaljenje koie i li§aji

I. Cajevi za kupke i ob/oge
1. 5to grama kamilke popariti jednirn litrom kljucale vode, poklopiti, s vremena na vreme promesati i posle 6 sati ocediti, iscediti. i taj caj dodati vodi za kupanje iii u njemu nakvasiti cisto flanelsko platno i njime oblagati kolu. Ukoliko se caj koristi za kupanje, U · kadi treba ostati bar t sat. 2. Sezdeset grama kamilice i 40 g Iista hajducice, kao pod 1.

KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA21TI MEDICINSKIM BIUEM

165

3. Pedeset gra ma kamilice i po 2S g lista haj,flucice j bokvice, kao pod 1. 4. Po 50 g kami li ce i pe trovca, kao pod 1. 5. Po 30 g rizoma trave od srdobolje i pupoljaka (vrhova grancica) od hrasta i vrbe, kao pod I. 6. Po 50 g vrhova, ml adi h grancica oraha i kru~ke, kao pod 1. 7. Po 30 g ml ad ih vrhova oraha, kru~ke i hrasta, kao pod 1. 8. Po 30 g vrhova grancica oraha, dunje i kamilice, kao pod 1. 9. Po 25 g samlevenog semena lana i grckog semena i cveta kamilice, kao pod 1. 10. Po 20 g samlevenog grckog semena i cve ta kamil-ice, hajdu?ice, nevena i trandavilja, kao pod 1. 11. Sezdeset grama kantariona i 40 g kamilice, kao pod 1. 12. Po 30 g rastaviea, kantariona i kamilice i 10 g orahovog mea, kao pod I. 13. Po 30 g hras tove kore, pupoljaka majske ruze i rizoma idirota i 10 g petroYca, kao pod I. 14. Sezdeset grama bokvice i po 20 g petrovca i hajduCice kao pod 1. IS. S to gra ma vucje ja bucice kuva ti IS minuta u 1 litru vode, posle 6 sati ocediti i tom vodicom ispira-ti iii u njoj natopiti flanelsko platno i stavljati obloge (ovim se mogu leciti i ra ne koje te~ko zaceljuju, ulcus cruris
i sl.).

II. Cajevi za pice
1. Po 20 g kicice, gorke de teline, cveta kamilice i bele mrtve koprive i obrezovog lisea; 3 kasi ke ove sme~e poparHi sa pola litra kljucale vode, poklopiti i posle 4 sa ta ocediti i nezas ladeno pitJi pre jela. 2. Po 20 g pelena, klekinja, bokvice, lista oraha i trave daninoea, kao pod I. 3. Piti 3 puta dnevno po pola kafene kasike svezeg soka iscedenog iz presnog korena repusine iii maslacka.

Ekcemi
I. Po 25 g korena maslacka .i vodopije, orahovog lista i pupoljaka spar-

gle; 3 ka~ike ove sme~e kuvati 2 minuta u pola litra vode i posle 2 sata ocediti i piti nezasladeno pre jela. 2. Po 25 g korena i trave vodopije, orahovog Usta i pupoljaka spargle, kao pod 1. 3. Cetiri kasike trave daninoca, .kao pod 1. 4. Cetrdeset gram a plodova pasdrena i po 20 g trave daninoca, !ista gorke deteline i plodova moraca, kao pod 1. 5. Sezdest grama trave !i~ajivice i po 20 g kamilice i trave daninoca. kao pod 1.

166

l ECENJE BIU EM

6. Pedese t gra ma kamilice i po 25 g majkine dus iee 1 rusomace, kao pod 1. 7. Po 50 g eveta brdanke i ka miLiee, kao pod I. 8. Po 30 g trave ruse (zajedno s korenoml , korena mas lacka i repusine 10 g trave daninoca, kao pod 1. 9. Tri p u1a dnevno pre jela popi·ti po 2 kasike svezeg soka iseedenog iz svezih krastavaea. Promrzl1ne
1. Sto grama h rastove kore iii 50 g hras tovih sisaraka stueati u sita n prah, 10 minu ta ku va ti u 2 lit ra vode i posle 4 sa ta ocediti. Ovim cajem natopiti fl anelsko pla tno i n j ime oblaga ti prom rzia meS1a. 2. Po 50 g eveta nevena i k am iIiee i 30 g !ista oraha, kao pod 1. 3. Po 50 g u p rah stueanih h rastovih sisarki i rizoma trave od srdobo Ije, kao pod 1. 4. Po 40 g eve ta brdan ke i kamiliee i nizoma trave od srdoboIje, kao pod I. 5. Po 50 g pupoIjaka od erne topole i m ajske ruze s tavi1i u litar svezeg ruIj a, tegiu U1mota ti ru ciste .krpe i drtMi 8 sati na vodenoj pari; tim ulj em kas nij e mazati promrzia m es ta. 6. Sto grama vrhova granciea s IiScem od ruja, kao pod 1.

MALOKRVNOST
(Anemija)

Koris ti se razno bilje ne bas prijatnog ukusa. Ovi cajevi se moraju piti pre jela i nezasladeni. 1. Po 25 g Iistakoprive i trave-i·ve preliti sa pola 1i<tra hrIadne vode, poklopiti i ostaviti preko n06 da se kiseli. Srurtradan izjutra kuvati 2 minuta i, kad se ohiadi, oeediti, iseediti i piti po 1 casu 3 puta dnevno pre jela. Posle 3 dana jedan dan ne piti , cpa opet nas taviti. 2. Po 25 g lista koprive i trave petrovca, kao pod 1. 3. Po 25 g Iista koprive i pupoljaka majske rue, kao pod 1. 4. Po 10 g trave-ive, petrovca, Iincure i sipurka, kao pod 1. 5. Po 20 g sipuraka, plodova maline i oskoruse, kao pod 1. 6. Po 20 g oskoruse, maline i lista koprive, kao 'Pod 1. 7. Po 15 g !ista koprive, hajducice, ribizle i sipuraka, kao pod 1. 8. Po 25 g korena lincure i sladi ca, kao pod 1. 9. 15 g korena idirota i lincure, po 10 g sipuraka, kupine i oskoruse, kao pod 1. 10. Po 10 g cveta 1rna, gloga, majske rue i trandavilja, kao pod 1. 11. Cetrdeset grama pupoljaka majske rue i po 10 g sipuraka i sumskih jagoda, kao pod 1.

KOlE SE BOLEST! MOGU IZLECIT! ILl UBLAt IT! MEDIelNSKIM BIlJEM

167

12. Po 20 g drenjina, kupina J Sipuraka, kao pod I. 13. Po 10 g trave·ive, podubiee i hajduciee i po 30 g ~ip uraka, kao pod 1. 14. Cetrdeset grama idirota i po 10 g Iineure i malina, kao pod 1. 15. Cetrdeset grama drenjina i po 10 g korena maslacka i glogovog eveta, kao pod 1.

LEKOVl ZA JACANJE ORGANlZMA
(To lli ka iIi roborarzcija)

Za leccnje oplite slabost i, iznemoglos ti ,i slicni h oboIj enj a nas talih kao poslediea p re leza nih ralOih hronicn ih, dugo traj nih bolesti, vekovima se unarodnoj i naucnoj ntedieini koristi ralOO lekovito b ilj e. Najvi~ e se eeni bilje oporog ukusa, tj. one koje ima mnogo lanirza iIi ~ ta vsk ih mate rij a. Za popravljanj e apetita, pa prema to me i za j acanj e, upotreblj ava se mnogobrojno neot rovno gorko bilje. Naucna, a pogo tovu n~a narodna medicina mnogo eeni izvesno domace billj e koj e sad rfi po red tanina j o~ i gorkih i mirisl1ih sastojaka. Ponekad se u toj bogatoj reeepturi nadu i biljke koje istovremeno sadrie i neo trovne ljul e materJje Iooje, takode, popravlja.iu apetit, j er d raze organe za varenje i time pojacavaju lucenj e pljuvac ke , zeludacnog i drugih sokova bogatih raznim enzimima n eophodnim 7-ll var enj e hrane. lako lecenj e ovim sredstvima za jacanje jo~ nije dovoljno prouceno i naucno objas njeno, ovi lekovi se ipak -svuda i svakodnevno koriste u nas i u inost rans tvu . Njihova upotreb a vekovima n e pres taje. Naprotiv, ona poslednjih godina sve vise raste. Najvise upotrebljavano do m ace oporo i gorko bilje za jacanje bilo bi: list i koren koprive, troskot, lisae, ziva trava , emi gavez, mrtva kopriva, petrovae, hajduc iea, podubiea, trava-iva, stavolj, verbena, vodopija, xuti tm, hrastova kora , :tir i sisarka, orahova ljuska, pupoljci i list, evet, list i plod raznill vrsta ruia i brusniee, lis t i plod kupine, ma line, rihlzle, ~umske i pitome jagode, ogrozda, dunje, jabukc i musmule, kora pitomog i divljcg kestena i jove, suruciea, ocajniea, drenova kora i drenjine, tmjine, zecja stopa, trava od srdobolje, lubenicarka, srcenjak, steza, koren i list borovniee i drugo oporo voce i bilje. Ono se spravlja na ralOe '!lacine, a najbolje ga je kiseliti desetak dana u starom emom vinu. Pije se 3 puta dnevno po jedna casica na pola sata pre jela. Najcesce korisceno do mace gorko i mirisrzo bilje za jacanje je: kicica, lirzcura, gorka de telina, I ra va-iva, podubica, hajducica, pelen, pupoljci od erne topole, rizom od zdravca, evet od kaline, vinovo lisee, evet od suneokreta, kora od gorke pomorandze, idirot, ocajnica, bl3iZeru 6katj , artiSoka, odoljen, maslacak, hmelj, rudinski pelion, cempresove siSarice, komonika i drugo. U najnovije vreme sve ,s e vi~e koristi bilje koje ima pektirza, kao ~IO su dunja, mus mula, divlja jabuka i kru~ka, ljuska od pomorandze i limuna i drugo. NajviSe pektina ima u nekim nasim zrelim plodovima, U vocu, 050bite u Ijusei. Na primer u Ijusci jabuke ima 17, a u ljusci pomorandze do

168

LECENJE BIUEM

25% pektina, zbog I:ega se koristi za ekstratkciju pelctina u industrijskim razmerama, j er se pcktini (poliuronske slofene koloidne materije) sve vi~e i raznovrsnije koriste u borbi protiv dosadnih letnjih proliva i op ~ te slabosti, osobit o u dece. Ranije navedenc biljke upotrebljavaju se I.l raznim vidovima, u obliku raznovrsnih preparata: pra ~kova, I:ajeva, tinktura, ekstrakata, tonil:nih vina i drugo. Uvek se uzimaju pre jela! SloZenrl:jd lelrovi se spremaju u apote· kama. Gorko bilje za jacanje apetita, zeluca i uopste za jacan je je mnogobrojno. Najvise se ceni ono ikoje je ne sarno garko vee .i·s towemeno i oporo, mirisno i sluzavo, jer takvo b.ilje ima J<ompieksno delovanje. 1. Nesumnjivo je da je jedno od najboljih sredstava za jaeanje nasa lincura, koja se ceni svuda u svetu kao vrlo kvalitetna. Lekovi od lincure mogu se izraditi na vi~e naeina, a najbolje je gorko vino i gorka rakija: 200 g lincw'c i'Seokati i zdrobi·ti u gu-ub prah krupnoee pSecianog staviti u sud i preliti jednim litrom najbolje komove rakije iii najboljim starim crnim vinom, zatvoriti i drZati desetak dana, a za to vreme po nekoliko puta dnevno dobro promuekati. Posle toga odliti, sto bolje i'Scediti, razliti u manje, I:iste boce, dobro zapusiti i ouvati na hladnom mestu. Pije se tri puta dnevno na poJa sata pre jela po jedna raki:jska iii manja vinska casica. 2. Isto tako se moze nacn iti i gorkovaca travarica od Jci.Cice, hajdul:ice, gorke deteline, kore gor,ke pomorandZe, hmelja (~isarice), pelena, podubice, trave-ive, idirot"a i mnogog drugog gorkog bilja . . 3. Mnogim bolesnicima pomaze eaj od ove smese: po pola kasil:ice lincure, kieice, idlrota i kore gor·ke pomorandZe dobro isitni.ti, preliti sa dva decilitra kljueale vode, pokJopiti, ostaviti 2 sata, procediti i pi't i 3 puta· dnevno pre jela po 1 kasiku. Gorki Jekovi za apetit se ne smeju zasladivati i uvek se piju pre jela! Zanimljivo je i vaZno napomenuti da fi.toterapeutti, najellveniji lekari pobornici za upotrebu bilja u -leeenju u FTancuskoj, Engleskoj, Nemaekoj i drugim zemljama Zapadne Evrope, veoma mnogo cene oporo i gorko bilje za jal:anje slabunjavih i malokrvnih. Od domaeeg bilja vredno je spomenuti, pre svega, one kojeg u nas ima u izobilju, a koje se u Zapadnoj Evropi mnogo koristi za izradu prostih i slozenih lekova za jal:anje, osobito raznih tonicnih vina, eikstrakata i tome slieno. Medu gorkim biljem najvise se ceni naSa lincura i 'kil:ica, a zatim blazeni I:kalj, grl:ica (gorka detelina), vodopija (cikorija) , zuti tm, dimnjal:a, maslatak, artisoka, razne vrste stavolja, broe, podubica, pe\en, ocajnica, cvet suncokreta, siSarice hmelja, verbena, komonika i neko drugo gorko bilje. Ovo bilje se uzima iii pojedinal:no iii u smesama. Posto se smese I:ajeva ne mogu spravljati nestrul:no, odoka, nego na osnovu poznavanja hemijskog sastava i sinergil:nog farmakodinarnskog dejstva, bolesnici se moraju obratiti lekaru za savet i pomoe.

=,

KAKO I KAD TREBA BRA TI LEKOVITO BILlE

S[a l110raju mati citaoci kojz zele da se posvete sakupljanju, susen ju,
unovcenju i upolrebi lekovitog bilja

U Jugoslavi ji ima vise desetina hiljada vrsta biljaka, ali one ni su sve lekovite. Zato se ne moze brati rna koja biljka, sve sto nam dode pod ruku. Treba prikupljati sarno one medicinsko bilje koje se te go dine trazi za ot· kup. Biljari se mogu stalno obavestavati u zadrugama i preduzeCima za lekovito bilje, raspitujuCi se sta se trazi, koliko, po kojoj ceni, kakvog kvaliteta itd. , Svaka biljka trazi l11esto i zemlju na kojoj najbolje uspeva. Zato je treba brati sarno tamo gde je najbujnija, najlepsa i najzdravija, jer je droga dobijena od takvih biljaka najboljeg kvaliteta, posto sadrii najviSe lekovitih sastojaka. - Isto tako, svaka biljka ima svoje vreme kad I je ·treba brati, jer u to doba ima najviSe lekovitih sastojaka. Retko kad se upotrebljava cela biljka. Najcesce. da ne kazemo gotovo redovno, koriste se sarno pojedini biljni organi, sarno oni u kojima biljka nagomilava najviSe lekovilih
sasf.ojaka.

Velik je broj problema 0 kojima svaki iskusan biljar mora voditi racuna. Uopste, tesko je dati neko po~puno uputstvo za rad na terenu, propise koji bi sve obuhvatili, sta sve jedan biljar mora da zna. Ipak, postoje izvesni obicaji, kroz vekove stecena is'k ustva, potvrdena naucnim ogledima i analizama u laboratodjama, ponekad cak i nepisani »biljarski zakoni« kojih se svaki napredan sakupljac lekovittog bilja u na's i u inos·transtvu strogo drii i koje postuje. Ta opsta pravi'la bila bi, uglavnom, ova:

1. J edllo lice iii jedna odredena druzina treba i sme da sakuplja u toku jednog dana iii seZOl1e samo jednu vrstu medicinskog bi/ja. Tek kad one
procveta, »prode«, onda se moZe .j sme preCi na sakupljanje druge vrs'te. Ako jedno isto lice istog dana, u istu korpu stavlja vise vrsta bilja, stalno preti opasnost da se one pomesa. Osobito treba paziti da se otrovno bilje ne pomeSa Sia neotrovnim. U toku poslednjih godina bilo je mnogo slucajeva kada su beraci nehotice mesali list koprive sa listom bun·ike, tatule iii velebilja, zbog cega je sva roba morala biti spaljena, posto se kopriva daje kao dijetalna hrana deci i bolesnicima koJi se oporavljaju, dok i najmanja primesa ranije pomenuiih otrovnica moze izazvati nesrecu. Borba za cislocu ct.roga mora bibi staina. Na falost, cinjenica je da je najveCi nedostatak robe dobijene iz naroda bas necisroca. Prastari narodn,i

170

LECENJE BIU E.\\

obicaj je da se u kitice vde po nekoliko vrsta lekovitog bilja, to ddi ne gdc obese no i, kad zatreba, uzima e ona biljka koju ze le da koriste za lek. Kad jt! rec 0 proclaji, to nije d obro. McSano bilje niko u ve tu nt! pnima . Tral.. i se sa rn o j edna vrs ta, cis ta bez ika kvih primesa. Los je obicaj sto se ponegcle jos uvek u korpu iii u vrecu bere sve lekovilO bi lje na kojt! se u polju naide, pa se po povratk u , kocl kucc vrs i odabiranje. To je zas tal'eo, pl-imitivan nacin rada koji su odavno napustili sv i napredn i biljari. Lekar, apo tek:ll- i veteri nar traze sa rn o ciSlu kamilicu, ci I beli slez, cis tu lineuru i dru go bi lj e, a kad im zatreba neka s me sa, oni je sami naci ne, rukovodeci se pozna tim pravi lima recepture i farmako logij e. Dese t inc vagona Iekovitog bilj a sva ke godine biva vraceno, oclb ijeno iii je ponekacl moralo bili cak i uni ste no, s pa ljeno, jer roba nije bila cis la, a odabira nj e je btio nemog uce izvesti . 2. Napredni i iskusni bilj ar i lIikad neee obrati i i skopa li sve medicin sko bilje na jedl70nz meslu, nego ee u vek tu ostavlj al i i zvesta n bro j wljl epsih prim eraka 7. (1 se me, za samo ra zmnozavanje. To je od ogrom nog zna-

caja za sa me bilj are , j er se na taj naci n najlakse c uvaj u od uni stavanja bogate plantaze najvaznij eg m ed icinskog bilja u prirodi. Bilj ari ne smej u misliti sarno na trenutnu korist od bilja. Oni moraj u racunati i na butiucnost, na svoju decu , da se ne bi i za bilj are govori lo »posle nas potop«, kao sto se to danas svuda g:ovori za nase pre tke gorosece , zbog kojih su nam najlep si nasi krajevi ogoleli i osiromasili. Bez dobrih sum a nema dobrih medicinskih biljaka . Naj vaznije lekovito bilje raste bas po sum a ma i uops te na sum skom zemljis tu. Divlje bilje nij e i ne sme biti »nicija prcija«, li cna svojina_ Ono je opstenarodno dobro svih naras taja. Nase su m e i nase livatlc S it
opsta narodna njiva kojll priroda diie , neguje, obrai1uje i seje, a covek Ireba da razumno karisti bilje koje nije sejao ni sadio, da ga ne unista va, da ga stili od onih kOji ga uniSlavaju. Pametan biljar moze svake godine na tzv_

»nicijoj zemLji,( da nabere hiljade kilograma najskupocenijeg lekovitog bilja a da pri tom ne mora ni da ore, ni da drlja, vlaci, valja, seje, nego samo da bere_
3. lskusni bi/jari vrlo dobro znaju i uvek strogo vode ra cun a cIa se lI1edicinsko bilji! lIlo ~e i sme brati samo po l epom i pOlp£ll1O suvom vremenu, kad nema I"Ose, a nikako po kisi iii neposredno posle kise. - Ako se

bere rosno i vlazno bilje, uno ubrzo potamni, pocrni, uplesnivi se, ugreje, »upali« (zbog vrenja) i pokvari, tako da se najceSce mora baciti, jer u njemu propadnu svi lekoviti sastojci, a plesan sa pokvarenog bilja prenosi se u skladistu na zdravo. Tako je bilo mnogo slucajeva da je jedna jedina kOTpa buc1avog bilja upropastila u skladis·tu po nekoliko vagona ispravne robe. Na taj nacin ceo tmd postaje uzaludan i biljari gube volju i povercnje u zapoceti rad i konacan uspeh, posto budavu robu niko ne prima_ Najosetljivije je cvece zivih boja, a gotovo isto tako i Iisce i os tali nezni nadzemni delovi biljaka, Bilje ne treba brati po selima i gradovima, pored puteva, zeleznickih pruga i na drugim mestima gde ima mnogo prasine i druge necistoce, a pre svega ne tamo gde bilje moze biti zagadeno mokracom iii izmetom, jer bi takvim biljem bolesnike mogli izloziti raznim zaraznim bolestima_ Staro oprobano pravHo je da biljc treba salrupljat poslc kise, jer je tad a najsoo

KAKO I KilO TREBA BRAT! LEKOVlTO BlUE

171

cnije i najlekovitije, a osim toga , kisa ga je ok upa la pa je cisto i zdravo, sarno ga ne treba brati dok je jos vlazno.

4. Cveee, lik e i ostale '1 ezne nadzemne delove bilja treba susili na promaji, u hladvvini, '1ik ako na SW1CU. - Gde postoje termicke susare za bilje iii voce i druge polj oprivredne proizvode, treba njih koristiti, jer j e u nj ima susenj e najbrze. Za biljare je veo ma vazno da uzbrano bilje s to pre os use, j er je vlaga glavni uzrok kvarenja bUja i gub lj enja farmaeeu.~ske i trgovacke vred nosti. U susarama treba imati lermometar nadi regulisanja temperature susenja, jer svaka biljka iii grupe biljaka imaju svoj u op lima lnu tempera turu susenja do koj e se s me ie i. Bilje se ne sme susiti na gomi lama, nego u sto tanjem sloju na lesama iii asurama, hart iji, das kama iii na necem drugom . Promaja u su sari mora biti s to vee a da bi isparavanj e i odvodenje vlage, dak le, susenje, tek lo s to brie. U veeini slucajeva bil jari nemaju zidane susare, nego moraju koristiti s to imaju. Najbo/ji su tavani sa melalnim krovom, j cr se oni preko dana leti brzo i j ako ugreju, osobito ako je meta l em i talasas t. Za sve vreme susenja bilj e treba prcvrtati. Treba ractiti cislo i pazljivo, sa puno samopregora i Ijubavi, da se bilje ne bi ozledilo, pokvarilo i izgubilo prirodnu boju. VeCinu lekovitih sastojaka u biljkama cine veoma osetljiva organska jedinj enj a , koj a se poct ra:lI1im utica jlima brzorazlazu, dajuoi nel ekov·i1te sas tojkc. Ne mogu se sve biljke susiti na istoj tem peraturi. Tu nema ops teg pravila. Ipak treba napomenuti da sve mirisno bilje, a to je gotovo 5{)% nasih izvoznih droga, ne treba susiti na tempera·turi visoj od 350, najvise 40. Ostalo bilje uglavnom se susi do 500, a samo izuzetno neko bilje SlUsi se i do 60, 65 iii 70 Q (neko korenje, plodov·i i semenje). Korenje i drugi podzemni organi, semenje, plodovi i kore mogu se susiti i na suneu. 5. Susare za voce, povrce, hmelj, kukuru z iii za neke druge ratarske proizvode, zalim ravani, cardaci, supe, skladista iIi neke druge pokrivene prostorije najbo/ja su mesta za susenje blja. - Ove prostorije moraju biti ciste, j er necistocom ne -samo sto se dol::xija los a roba vee se njome prenose razne bolestL Provetravanje svih 'Prostorija mora biti sto bolje. 6. Osusene delave lekovitog bilja (droge) treba cuvati u dobro zatvorenim sudovima, u sanducima iznutra oblozenim tamnom jakom hartijom za pakovanje, u vrecama od viSestruke debele hartije, u vrecama od gus tog tkanja, u limenim kUlijama, zemljanim gledosanim sudovima i tome slicno, vee pre;ma tome time se raspolaZe. Svaka vrsta bilja cuva se na drugi nacin. Osim toga, i velika preduzeca daju propisnu ambalazu i postavljaju svoje zahteve, 0 cemu biljari moraju voditi rncuna i uvek se blagovremeno obavestitL VaZno je da sve bude cisto, po mogucstvu novo, bez nekog stranog mirisa ('lla naftalin, petroleum, kolomast, .karbol, kozu itd.) i da se upakovana droga sto potpunije sacuva od razornog dejstva vlage, sunceve sve.tlosti, kiseonika iz vazduha, insekata, plesni, miseva, pacova i drugih stetocina. Odaja u kojoj se bilje cuva mora biti SlUva, cista, okrecena i mora se lako provetravatL Zarazena -skladiSta treba letiJti ci'klonizacijorn na naOin kako se to Cini u stanovima za unistavanje stenica. Ovo mogu rad-iti sarno strucnjaei, jer su to smrtonosni otrovi. Biljni i zivotinjski paraziti mogu na-

172

LECENJE BIWEM

c initi veJike ste te i I'esto upropa scuju vagone najskupocenij eg medicinskoa bilja ako su sk la dista neispravna. Zbog toga biljar mora u vek biti opreza; 7. Dobre obavesteni bilj ari ne drle droge dugo kod svoj ih kuca, nego

ih sto pre prodaj/(, ne cekaj uc i vlaino jesenje vreme. avo je potreb no uciniti zato sto re tko da ima bilj ara koji bi imao dovo ljno prostrana i s uva skladis ta za duie cuvanje vecih kolicina bilja.

8. U svetu najbolje prolaze oni biljari koji su udruzeni u zadntge za lekovito bilje.

9. Botar1icko pOZllavanje lekovitog bilja i razlikovanje od slicnog nelekovitog iii otrovnog, preka je potreba bez koje se uopste ne mogu zal1l1sliti pravilan rad i uspeh. - Ne treba zaboraviti da su izvesne biljke vrlo slicne, a druge su polimorfne, imaju mnogo podvrsta, a za lek se, me<1utim, upotrebljava sarno jedna od njih. Osobitu paznju treba obratiti na otrovno bilje, jer su i kod nas i u tudini zabeldeni cesti slucajevi nenamernih trovanja iz neznanja i neobavdtenosti.
10. Razmnoi (lvanje lekovitog bi/ja u prirodi je od velikog znacaja za

Na vodopJavnom, krsevitom i golom zernlji·s tu, po ll)edama, pored puteva, u sumi, na slatinama i na drugorn neproduktivnorn zernljistu, od koga ni poj edi nac ni zajednica nemaju bezrnalo nikakve koristi, moze se lako i uspesno razmnozavati izvesno lekovito bilje, i to zemljiSte rnoze jos iste iii narednih godina postati bogata njiva, najbogatije nalaziSte za branje bilja. To osobito vazi za one bilje koje se rnnogo trali za izvoz: odoljen, bel1 slez i krusina pored reka i potoka, karnilioa na 5latinarna, Iincura na suvatima itd. 11. atravna bi/je ne smeju brati deca, dojilje i trudnice. - Biljari koji rade s otrovnim 'biljern ne smeju za vreme 'rada jesti, pusiti, a u mnogirn slucajevima ni lice dirati. Nos i usta treba zastit·iti rnaskorn, a ako toga nema, onda cis tom vlainom krporn . Sapunjaca, cernerika, sitnica i druge saponinske biljke, kad se melju ill tucaju, jmzllvatiu neizdrlJjivo kdljanje, kasljanje i upalu organa za disanje. U prostoriji gde se cuvaju droge jakog dejstva (velebilje, tatula, jediC, cernerika, bunika i dr.) [Ie srne se cuvati neotrovno bilje i mora bit! pod kljucem. 12, Svako i najmanje pakovanje lekovitog bilja mora biti obelei.el1o mastilom i/i mastil/avom olovkom. - avo je osobito vazno za otrovno bilje.

odriavanje bogacill /w!azisla, gustih sastojina na rnalom prostoru. -

13. Posle rada sa otrovnim bi/jem t·reba se presvuCi i oprati ruke i lice mlakom vodom i sapunom, a, gde god je moguce, dobro je posle rada okupati se. Treba imati apoteku za hitnu pomoe.

VREME BERBE
1. Rano u prolece iii vee krnjern time, beru se pupoljci bora, breze, jablana i topole. Imela se bere od decembra do februara, sve dok je hladno. 2. Cvece se bere cim biljka procveta. Precvetalo, oploc:teno i klonulo cvece nema miris, boju, lekovitu i trgovacku vrednos't kao ono koje se toga

KAKO 1 KAD TREBA BRATl LEKOVITO BlWE

173

j u tra rasevetalo. Od majske ruze beru se potpuno razvijeni, ali neotvoreni p upoljei.

3. Lisee i cele biljke (trave ·tzv. he rbe) treba sakupljati u tren u tku kada se na njima pojavi prvi evet. Medu tim, i tu ima izuzetaka. Na primer, list ma ti cnj aka se bere p re evetan ja, jer je u to vreme najrnirisni ji i najkrupnij i. .~d pe~ena se dobijaju dYe droge: za fabrike Ukera i gorklh rakija bere se bllJ ka vlsoka svega 1-2 pedlja, kad je »kao du sa meka«, a za farm aeeutsku upotrebu traze se vrhovi grancica u evetu, tj. kad je bilj ka visoka oko metaT. Kad se trai:e »trave« (»herb e«), uvek se m is li n a nadzemni dec bilj ke u evetu, ali i tu ima izuzetaka , 0 cemu se mora voctiti r acun a. U mnogim slucajev.jma se, zapravo, traze sarno vrhovJ gra-nciea u evetu, jer na njima ima najviSe eveea i lisCa. Treba izbegavati donj e, gole, odTvenj ene delove biljke, j er u njim a nema Iekovitih sastoj aka.
4. Plodovi i sem enje beru se kad su potpuno zrel-i. Medutim , i . tu ima

izuzetaka. Na primer, sipak ili sipurak ne treba brati zreo, ne sme se cekati da omeksa , nego ga treba brati cim zarudi, dok ima ervenonarandiastu boju i dok je potpuno tvrd, jer zreo sipak ima manj e vitamina C, IoSije se susi, hoee da se pokvari, zgnjeci se i slepi, i uopste , daje drogu koja izgledom nije ni izbliza onako Iepa i privlaona kao ona dobijena od nedozrelih, tvrdih sipkova. Ovo j e vaZno znati, jer se i druge droge prodaju prema izgledu, »liee« im se eeni, t j .. boja, opsti izgled, cis toea i ostalo sto je »za oko lepo i privlacno~ . Zbog lepog »liea« sipka, koprive, trnjina, sIjiva, drenjina, klekinja i drugih droga u tudini cesto dobijamo 30-1000/0 vise deviza.
S. Kore treba gulilt i u Tano proleee, kad ima najviSe sokova, jer je u to "Teme koru najlakse sklidati. Rede 's e kora guli u jesen posle opadanja lisea. Ljusti s e sarno zdrava i ziva, mlada, glatka kora koja nije ispueana, rapava. Ovo zbog toga sto stara, mrtva kora ima manje Iekovitih sastojaka iii ih uop5te nema.
6. Korenjc i druge podzemne organe treba vaditi u jesen, rede u proIeee, ali i tu ima izuzetaka, 0 kojima biljar mora voditi racuna. Na primer, od zeljastih jednogodiSnjih biljaka podzemni organi se vade kad je biljka u evetu, jer se tada najlak5e mogu .naCi. Od viSegodiSnjih biljaka treba sakupljati sarno krupno, potpuno razvijeno korenje. Uvek treba odstraniti suve, mrtve, trule delove, ocistiti ih od zemlje i druge necis-toee, opratli hladnom vodom da se otkloni sva zemlja i 5to pre osusiti, u sto tamjem sloju, u za· grejanoj susniei, u peCi posle pecenja hleba (do 70 oC), na SlUneu kad ga ima Oeti). - Steta je vaditi mlado tanko i vodeno korenje, jer one nema ni trgovacku ni farmaceutsku vrednost odraslog korenja. - Korenovu glavu uvek treba vra·t-iti u zemlju da bi iduce godine iz nje izrasla nova biljka. Visekrake glave, kao, na primer, od belog sleza, Iineure, velebilja i drugih biIjaka, Ttreba ost rim nozem uzdui ra's poriti na onoliko delova koliko ima pupoljaka i svaki pupoljak vratiti u zemlju u uspravnom polozaju, na rastojanju oko pola metra. Tako ee za nekoliko godina na »nicijoj zemlji« postati bogata plantaza medicinskog bilja koja ee biljaru vraHti stostruku 1Iagradu. Ovakav nacin razmnoZavanja mogu osobito dobro organizovati ucitelji sa svojim ucenicima, a pre svega strucni biljari. ~------~----------~--~

500 m. is. pa da vee posle 2-3 dana sve bude normalno. glikozida. izazivaju neizdrzljivo kijanje i lueenje sluzi iz nosa i usta u toj meri da se odmah mora napustiti rad i smesta iziea van odaje na cist vazduh. Dovoljno je da takvi radnici prestanu raditi s ov. NemajuCi u blizini naselja. najeesee u planini u bukovim sastojinama. Kad se podzemni organi cemerike sedkaju i melju.t rovanjima: prosirene zenice.lo tako j e nuz. i otrovna. kao da 's u oboleli od »kokosijeg slepila«. jagoreevina. sitniea i dr. J er ne treba gubiti iz vida da je za biljara eel a okolina nekog mesta nj egova nji va koju on ne ore i ne seje.000 m na najkrsevitijim i najnepristupaenijim stenama i liticama. odvaljenih stena. a one bar iz razloga s to niko bolje od bi£I. rnaterija koje izazivaju plikove i rane. da u svom rejonu ima sto vise i s to redeg i skupoeenijeg bilja. Biljar se zbog toga veoma mnogo udaljuje od svoga mesta stanovanja i eesto je izlozen iznenadnoj kisi. bez ikakvih posledica.1O lekovir o bilje prirodi. melju i pakuju osusene biljke koje oSadrle saponinske materije (u vodi muekane pene kao sapun. Ima osoba preosetlj'ivih na saponine i koje se od te prasine formalno guse. u prvom redu onim 'k oje . oluji . Veleb-ilje treba ·traziti po sumskim kreevinama i pozaristima. na tesko prJstupaenim mestima. gradu. drobe. Za jedie se treba penjati iznad 1.1O zas til iti i sve profesionaln e sakuplj ace roga bllJa . osim toga. redovno oboljevaj u od upale oonih kapaka.700 m. a pogotovo susenjem. pogotovo u planini. nego ponajeeSee vrlo . buj-ica i drugih nepogoda. Njih obieno uvece. bela i ervena sapunjaea. jer noeu ne vide.irma a1kaloida. promuklos-t i dr. pre svega.iJcoj meri draii da redovno izaziva hronicnu upalu i oboljenje organa za disanje i oeiju. Nije redak slueaj da biljar strada od sumskog drveea. Dakle. a to je obieno imad 1. seckanjem i mlevenjem veZebilja. vee sarno zbira nj ene plodove. ani koji beru hmelj i koji oko njega rade. Islandski maj bjJjar ee naei tek na oko 2.im biljkarna. moze ozepsti i tesko oboleti. nego pros to radniku dati drugi posao i na taj nacin ga odvojiti i . avo utoliko pre s'to izvesno bilje moze sakupljati sarno po vlaznom vremenu. On to moze postiCi jedino ako strogo vodi raeuna 0 svakom bogatom nalazistu. a za medvede grozde jos vise. Ako nl zbog eega drugog. nadrazljivih etarskih ulja i sl. nikakvo lecenje. Ijutih sastojaka. zbog eega se tako nazivaju) u tol.174 ZASTITA BILJARA Biljar je i zloien mnogim opasnostima lECENIE BIUEM Kao slu je porrebl1O -akonom zas litiIi izvesno re rko i Vaz. prokisao biljar. dakle . One zbog toga ne smeju raditi s ovim biljem. Biljari zaposleni berbom. To su. Biljaru i njegovoj porodici preti opasnost od trovanja otrovnim biIjem. Njemu na svakom koraku preti opasnost od otrovnih zmija i raznih zveri. Cemerika je. ukoeen pogled. snegu. I lincuru treba traziti na velikim visinama. Prasina koja se dize kad se seku. Ijal'a ne poznaje retka mesta vainog bilj a i niko kao biljar nece vodi ti raeuna da se zakon 0 zas titi bilja za is ta prav ilno sprovede. Najvainijc lekovito biIje obieno ne raste u blizini naselja.d aleko. najviSe na suvatima. lalule. bUllike i beZog buna ·s vakodnevno su izlozeni .i dl'Ugom nevremenu. noeu vode kuCi. U nj egovom sops tvenom interesu je.

Bo biee velebilj a su s taln a opas nos t za bilj a ra . To je is ti s lucaj i s bobi ca m a m as'\in iee.v ina i pop r a v I jan j e k val i t eta d r 0 g a. Od bilja s e ta rs kim uljima cove ku m ogu s koditi ove biljke : vra ti c iii povrati c . maslinica i dL Ne ma sumnj e da svi Ijudi ni su podj edn a ko ose tlji vi p re ma svim s kodJjivim biljkama . grcevi. Slicne otrovne sa s tojke sadrzi i kozl ac . grabljieama i dru·gim potrebama. le kove za prvu pomoc u nes recnim slucajevima.KAKO I K AD TRE BA B RAT I LEKOV ITO B l UE 175 o lobodi ti od uzrocnika 'trova nj a . gublj e nje ape tita. gorke m a te rije koje draze i izazi vaju e rve nilo.« Svaki samostalan biljar mora dobiti oel lokalnih narodnih vlasti pismenu dozvolll za slobodan i ni od koga neometan rad na terenu. elobar i velik ranac. e rn a s lac iea.nema ni zanata. rulviea iii sedefcic. beli luk i dL Skodljiv je sok iz rosopasa.l a'kse ce se moci svaki pojedinac iii zadruga 'snabdevati odelom. de be la tikva iii debeli ca . Oni ce verovatno organizova'ti svoje u d ru i. pos tepe no s lablj enje. po red svake takve bil j ke bi ce ta c na uputs lva kako se treba za s titi ~i . nos. pa 5e takvim rukama ne sme jes ti . kao i za ostale . sa sa i druge biljke iz iSle po rodi ee sad rie Ijute s mol e i otrovne. u s led svakodnevnog dod ira s ovim bilj ka ma svaki cove k p05laj e m a nj e iii viSe osetljiv i neotpora n. brdanka . Svi ovi i mnogi drugi nepredvideni slucajevi nalazu potrebu da se biljari kao zasebna protes ija zakonom zas tit e i da se Ireliraju kao i oslali kvalitikovQni radnici. Nekad se sve zav riii dosadnim kas ljanj em i kijanj e m . satorsko platno i 05talo za terenski rad. Nema sumnje da ce se jednog dana. ali se na ruke zaJepe.profesije tako i za biljare vazi ona narodna: »Bez alata . haj du Ciea. bl edil o . Ovde obicno n i mas ka ne pomaze. Pored dobre obuce . s jedne strane. Zbog vazno s ti ovog poznava nj a . jer ima otrova koji na kozu ne eleillju. da je to prilicno individua l no . Pre ko udruzenja iii 7. pijueima. s vre meno m. ne smeju se dirati oei. morati doneti u red b a iii z akon C koji ce tacno i jasno odrediti njihova prava U du z nos t i. Ali ipak. Svaki oel tih hiljara je odgovoran za racionalno gazdovanje lekovitim biljem u rejonu za koji je zaduzen. Plata i stalnost u sluzbi su dva v rIo v a z n a f a ktora za sto brze podizanje kadrova b j I jar a. a s druge. I to pi tanje ceka na svoje pravilno resenje. usta. Razne vrste Ijuti ca. . plikove i ra n ~. jednom reci. svaki profesionalni biljar lreb a ela 'im a uza ose i se rum protiv ujeela zmija. odece i opste opreme. kad se kod nas osposobi dovoljan broj samostalnih biljara. usi i drugi osetljivi organi. ne kad sarno gla vobolj o m i klonuloscu. Dakle. grozni cavo stanj e. mal okrvnos t i sl. e n j e. a osobito ml ec ni $Ok iz raznih ml ec ika. Uvek posJe rada mora sapunom i top 10m vodom opra'ti ruke. vilama. Biljarev stan mora biti suv. po v e can j e pro i z v 0 d n j e lekovitih sira. hladan znoj. kanta ri on. zdrav i mora se dobro provetravati. Znaci trovanja su raznovrsni. Za branje koprive i drugog Ijutog i otrovnog bilja biljar treba da ima rukavice. a nekad se jave i tdi znaci trovanja: povraca nje . jer su vrl o o trovne i uve k marne biljarevu dt:cu da ih uzabe ru i pojedu . Im a jos ne koliko dese tin a d rugi h bi lj a ka koj e mogu izazva'li razne nelagod nosl'i i nezgode. jer su mnoga biljna isparenja skodljiva za zdravlje. U tom slucaju bilj a r mora m enjati profesiju i mora se leciti. a sovcicima. ad rug e b i I jar a .

tj . ~ r- t 0 ~ 1 ~ --r . uglj em. .::~ 1" ~ 0 -0 0 0 I C o - - t • L- 0 I _-'-----L--. cerpiea.. a u pea se mOlt: peei hleb. dasaka. vee prema tome sta se '" ~ ~ _____ c. tom i tome slieno. s to zav isi od vremena i vrste biljke i biljnog organa. ali traj e svega 2-6 sati i dobija se u jednaeena roba. Moze se gradi1i u razmm veHeinama i od raznog materijala: od cigie. Naveseemo jednu praktienu susaru koju moze svako sagracli.::: PRAKTICNE MALE SUSlONICE ZA SUSENJE LEKOVITOG BIUA . a li traje 3 do 15 dana. termiekim susarama. Dna istovremeno moze positiZiti i za susenje \'oca. Susenj e na promaj i je jevtinije. o nim koje se grej u drvetom .- l t .. bez zagrevanja i u tzv. LESA 1. grozda. Susenj e u termiekim susarama j e sk uplj e.ti. zrnaste hrane i drugih ratarskih proizvoda..A SUSENJ E BIUA Ima mnogo tipova i velie ina termiekih susara. naboja.176 PRAKTICNA SUSARA ZA LEKOVITO BlUE LECENJE BIU EM Bilje se moze susiti u vazdusnim susarama na promaji. mazu.. kamena. povrea.

Posto lekovito bilje moze doneti prilicne pl"ihode. Loziste treba da bude ukopano u zemlji da bi se lese m ogle lakse ubaci vati u toku susenj a . u primorju ona cveta vee pocetkom maja. U XIX i XX veku nauka je pritekla u po moe. a izmedu okvira da bude razapeta sargija ili zicana mrefa. Pee se nalazi spolja pri dnu susnice. on. BIUARSKI KALENDAR Sve u svoje vreme ZiveCi u prirodi. neophodno je znati kad koje bilje treba brat!. RazurnlJIVO Je da nIJedan biljarski kalendar ne bi mogao biti potpuno tacan.. od najvlat nijeg prema llajsuvIjem i najtoplijem delu susare. Na primer. Takode je otkriveno da lekoviti sastojci nisu uvek podjednako rasporedeni u svim biljnim organima. Pored ostalog.t raznog bilja sa kojim se svakodnevno sretao u vecitom lrutanju i borbi za bolji. dok u Beogradu lipa cveta obicno u junu. lekovitost i hranljivos. Zbog lakseg rukovanja lesarna. dotle u Dubrovniku cve·t a ruzmarin. jer se bez nj ega ne moze kontrolisati temperatura susenja. zbuni nas i obraduje Jipa koja cveta tek u julu.a i plani~. . Susara treba da ima ventilatore za odvodenje vlafnog vazduha.a svemu tome napredan . ova susara ima i tu dobru stranu sto su rarnovi za lese na produfnim zi dovima. plodovirna. koji se nalazi na suprotnoj strani od peeL Pored os talih pr ed. reljef i biljni svet. u doba cvet~nja biljka. dok znamo da . nekih godina podbel cveta vee u januaru. jer je nasa otadZbina prostrana i ima vrlo raznovrsnu klimu. a pOgOtOViU oni koji rese da sakupljaju bilje na veliko za trgovinu. dakle.ica. ad p eCi se odvajaj u toplotni c. a kad se popnemo na RudnLk. a da se za sve vrem e suSen ja bilje ne mora vadili sa lesa. covek je kroz vekove i pokolenja sticao dragoceno iskustvo. osobito porodicama brdan. cveta tek u martu iii u aprilu. Tako. a na kraJu vegetacIJe u podzemnim organirna. Lese se pomeraju nadole pomoCu jedne caklje u toku susenja. Susara mora biti s nabdevana t ermomet rom . Dok se mi u BeogradJu ru februaru mrznemo od hladnog severca i snega. Ispod krova n alaze se otvori za izlaz p are. laksi zivot. Ram na lesama treba da bude od tankih. one ne t reb a da budu veee od 1 X 1 m. od vremena berbe umnogome zavisi lekovitost biljke. Pee i toplotni kanali moraju biti od crepa iii cigle. semenju i korL Prema tome. Sa svih strana susa'r e mogu se podiei nastresruice ·kao zas tita od nevremena.aca . . Po pravilu.irna najviSe lekovitih sastojaka u listovima i cvetovima. slu se lese pune spolja. po pravilu.Vreme cvetanja zavisi i od godine.sa mn~~o dece. avo moraju znati i oni koji beru bilje za domaeu potrosnju. otkrio je otroW1ost. Hemijskim ispitivanjirna utvrdeno je u kojoj je fazi razvoja izvesna biljka najbogatija lekovitim sastojcima.iLkcak hodnici sa izvesnim usponorn prerna dirn nj aku. ali j akih letv.nosti. sto se rutk:om ubacuju na gornj a vra tanca i u toku s~e nja krecu odozgo nadole. Krov susare treba da bude t alasast i obojen katranom da bi se susara sto jace grejala.KAKO I KAD TREBA BRAT! LEKOVITO BlUE 177 u pojedinirn krajevima irna na raspolaganju.

mrazovae. kantarion. miloduh. pasdren. kleka. zavomjak i dr. sasa. kupina. podbel. breze i drugog drveca. klekinje. miloduh. digitalis vunasti. kopriva. kupina. maj-kina dusiea. dobrieiea. lineura. divizma. tatula. kupina. vidae. digitalis vunasti. bokviea. pelen. slez emi. S eptembra: cemerika. dobrieica. orah.. islandski liSaj. bunika. glog. troskot. sitnica. brusnica. goroevet. majoran. neven. kopriva. slez beli i erni. hajduciea. kantarion. zavornjak. kokotae. jagoreevina. Aprila: bozu r. vrarnilovka. borovi. jagoda. buhae. divlja mfa. islandski liSaj. velika bedrenika i dr. Marta: zubaca. ervotoeina.owCina. hrastova kora oj zi'r . velebilje. velika bedrenika. kim. trandavilje. titrica iIi kamiIiea. odoljen. podbel (evet i list). rusomaca. breza. crvotoeina. zavornjak i dr. islandski liSaj. zova. ljubieica. nana. tatula. sitniea. navala. repusina. kesten pitomi. sitnica. buhac. oman. rusa. medvede grozae. daninoc. sreopue. Februara: imela. rutvica. nar. sreenjak. pelen. maslaeak. majoran. kokotae. surucica. rutviea. sapunja- .izma. divizma. kamiliea. ali ipak moze kor isno posluiiti n asim vrlim biljarima kao pu tokaz i grub a orijen tacija u radu. borovniea. gOJ1ka detelina. orab. rusomaea. maticnjak. titriea. brc:1anka. razgon. malina. virak. zetva j e izgublj ena i godina propala za tu bilj ku . pupoljci topole. vratic. eemerika. kesten pitomi. dobrieica.isaj. zova. ivanjsko evece. zova. hajducka trava. divlji kesten. podbel. rosulja. kamiliea. breza. brdanka. perSun. rosulja. drenjine. mrazovae. neven. jagoda. borovnica. kopriva. lula: Bokviea. stalno u prirodi da ga ne bi nespremnog iznenadilo ranG pr olece. podbel. maticnjak. divizma. durdevak. gorka detelina. maslaeak. kim. dananoe. smilje. lipa. kopriva. borovniea. rusa. tureinak. lavandula. kopriva mrtva bela. luna: beIi slez. rastavic. hajducica. islandski lisaj. jagoreevana. velebilje. rastavie. islandski J. nana. oskorusa. trandavilje. Zbog toga ovaj kalendar i ne moze bi ~i taean za sve nase kraj eve oj za sve godine. krusina. troskot. zubaea i pirevina. podbel. erv. kopriva bela mrtva. kantarion. bunika. divlja ruZa (sipak). maslacak. neven. pelen. jagoda. kopriva mrtva. tm. smrdusa. Ijubieiea. turcinak. kupina. pluenjak. nar. morae. Iipa. r epusina. pirevina. krusina. pasulj. gorka detelina. lazarkinja. maticnjak. razlicak. petrovac. oman. kiCica. hmelj. majkina dusiea. vranilovka. bunika. brewvi i drugi pupoljci. vrbova kora i dr. hrnelj. glog. majkina dusiea. vodopija. nana. goroevet. uvek m ora biti na opreru. velebilje. pel en. dupeae. jagoreevina. vidae. bokviea. KAD KOJE Bl UE TREBA BRATI? lanuara: imela. razIitak. bunika. Maja: bozurov i bagremov evet. majska mfa. hrastova i druge kore. ipluenjak. orab. pirevina. kadulja iii falfija. virak. slez erni.178 LBCENJE BllJBM biljar mor a vodit i raeuna. maslaeak. kopriva. di. glog. tatula. breza. repusina. Avgusta: bokviea. digitalis . vratie. slez beIi. Zalfija i dr. pasulj . virak. lazarkinja. plucnjak. milogled. brusniea. kruska. mrazovae. sreenjak. timijan. jer ako sa berbom zakasni. rastav-ie. evet pod bela i drugo.

sitnica. pasdren. pasulj. ze(\ji tm. I to je jedan od na(\ina obave~tavanja. linoura. opstini i na svakom mestu gde se narod okuplja. masla(\ak. selen. trandavilje. odoljen. navaia. dunja. 'Slatki koren. mora(\. tatula. (\emerika. br(ianka. zubata i dr. i<tirot. klekinje. tatula. repu~ina. sapunja(\a. Decembra: i:mela. kopriva. ze(\ji tm. trava od srdobolje. slatki koren. masla(\ak. ze(\ji tm. zova i dr. slez beli. trava od srdobolje. tmjine. klekinje. ~ .KAKO I !CAD TREBA BRAT! LEKOVITO BlUE 179 ta (crvena i bela). vrati(\. per~un. jedic. velebilje. Ovaj biljarski kaiendar treba kao neki plakat krupnim slovima da bude prepisan i da bude na zidu u svakoj skoli. sr(\enjak. bundevino seme. repuSina. Oktobra: angelika. glog. apta. Novembra: gloginje. zadruzi. narodnog prosvecivanja i staian podsetnik ~ta 'Se kog meseca mwe sakupljati. odoljen. i(iirot. trava od srca. zuba(\a. futika i dr. slez beli.

·. Hyoscyami · . . · · . . . Salviae · · .5 5 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 5 4 4. . · . · · . . Rosmarini · . · .5 8 8 7. · . ·. Rutae . 4. . .· Tiliae · · ··. 8 2 7 4 1 1 1 1 1 5 7 5 7 5 5 5 8 3 5 5 4 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 5 5 7 4 5. · · Sambuci · . · Belladonnae · . ··· Cardui benedicti · · Digitalis · . . · · Chamomillae romanae . . Verbasci · · . . · . · Violae odoratae · · . · . · · Lamii albi · · · . · · Aurantii · · · · · · . . 6 9 8 6 · 3 8 5 1 1 1 1 1 1 1 FOLIUM Althaeae · · . · . · · . · . ·. · · · · . · · · . · · . . · · · · · · FLOS Acaciae · · . Menthae crispae · · · . . .· · Rhoeados . · . · · .·· · · · Malvae arboreae · . ·.erei . · · . · . · Rosarum ·. Chamomillae vulg. . · ·· ·· Quercus · · · · SaUcis .·. · . . Farfarae · · . · . · · · 4 4 5 2 5 7 2 1 2 3 Paeoniae ·. ·· Melissae · . · · . · · . · . · . · · Malvae · · . · · . · · · · · Arnicae · · · · · · Aurantii . ·· Malvae vulgaris · · · · · Millefolii · . · · Carthami · · . · . Lavandulae . .5 . . . · · . . · . Menthae piperitae · . · . Nicotianae · . · ·. · . · ·· Mez. · · · · . · . Millefolii · . . Cyani . · ··· Farfarae .180 LBCI!NIE BIWI!M GUBITAK U TEZINI LEKOVITOG BIUA PRILIKOM SUSENJA NA VAZDUHU (LUCAS) Pre Posle Pre Posle DROGA su~enja DROGA su~enja BULBUS Colchici Scillae · · · · 3 6 1 1 · · CORTEX Hippocastani . · Calendulae · · · . · ] uglandis regii . · · . · · . .

5 Uvae ursi · · · · 5 Verbasci 5 ··· FRUCTUS Cydoniae · · Cynosbati .5 · · 3 3 3. · 4 5 3. ·· Sabinae · Serpylli .5 Trifolii fibrini · · 4.GUBITAK U TE1 I NI LEKOVITOG BIUA PRILIKOM SUSENJA NA VAZDUHU 181 Pre Posle Pre Posle DROGA susenja DROGA su~enja Stramonii .5 4 1 1 1 1 1 Tanaceti Taraxaci . · ·· Carlinae · Cichorii · · · Consolidis · ·· Ebuli ..5 3 4. ····· Imperatoriae · · · Iridis florentinae · · Levistici · Liquiritiae · · · · · Onollidis spinosae · Paeoniae · · · · · · · Polypodii · · · · · · · · · Rubiae tinctoriae · · · · Saponariae · Taraxaci · · ····· Tormentillae · · · · · · Valerianae · · · · · · · · Stipites Dulcamarae · 4 5 2.5 5 3 4.5 4 4 3 4 3 2.5 8 3.5 4. 9 Toxicodendri 3.5 · 4 3 3. . .5 7 · 3 1 1 1 1 · · · · · · 7 4 · 3.5 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Althaeae · · · · Angelicae Ari maculati Artemisiae · · Asari · · Bardanae · · · · · · · · Belladonnae ··· Bryoniae · · · Ca lami.5 2. · Chelidonii majoris · Cochleariae · Conii . 1 1 .5 5 1 1 1 1 1 ··· 5 2.5 5.5 3 3 3 3 3 2. · · · · · ·· Filicis massis · · Graminis · · · ·· Helenii ·· · · H ellebori nigri .5 5 4 4 4 8 5.5 2.5 4 3 4. Meliloti ··· Millefolii · · Origani . · Pulsatillae · · Rutae . · · · Thymi ·· Veronicae · · · · · Violae tricoloris · RADIX · 4. Myrtillorum · Gemmae Populi HERB A Abrotani Absinthii · ·· Agrimoniae ··· Artemisiae vulgaris · Cardui benedicti ·· Centaurii minoris . . Euphrasiae · · · · Fumariae ··· Gratiolae · Hyperici · · Hyssopi · · Lactucae · · Majoranae ··· Marrubii · · .5 5 3 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 . .5 3 4.5 5 4 3 4 5.

na primer. Kad slaeica i kim evetaju. korijandar i dr. kaiu nastavniei koji imaju ove vrtove. nan a. kim. mrkva. higij enska. farmaeeutska. GradiLi smo razne v·rtice. u 1. U ostale leje staviti bilje po podeli kako je ranije navedeno. kim. ribizla. persun. bullae. morae. zemlju . Vrtici mogu biti razlieite velieine. kamilicu. odoljen. prvu leju moze posaditi i posejati vitaminsko bilje: slatka babura paprika. timijan i dr. pa tek postepeno siriti leje i povecati broj vrsta bilja. seoske peele ne izbijaju iz nasih vrtica. barnija i dr. 3. ali nam se eini da su najbolji uspeh prufili oni koji imaju bilje rasporedeno prema upotrebi: bilje za organe za varenjc. nar. rasadom. matienjak. cetvrtu leJu bilje protiv crevnih parazita: bundeva. .. korijandar za peela re i fabrikante lekova. pelen. beli slez i mnogo drugo korisno bilje koje se traii i kao m edioinska. Mnogobrojni vrtiCi koje smo osnovali po raznim skolama postali su ne sarno najprija tniji kutak za izueavanje lekovitog bilja vee su to danas rasadnici odakle se cela okolina snabdeva semCllom. drugu leju zacinsko · lekovito bilje: Ijuta paprika. beli luk i dr. anis. kim.«. morae. oblika i rasporeda. Svaki prema svojim mogucnostima. . . majkina dusica. Tako se. sto je najvaznije. zavole bilje.. pastrnak. lukovi. sargarepa.par fimerijska i kao industrijska sirovina. povratic. »ViSe vredi jedan dan rada u nasem vrtieu mega mesee dana ueenja botanike u cetiri zida: Deea u vrtu sve brfe i lakse shvate i. savetom i uputstvima kako treba i kako ne treba gajiti pitomu nanu »Micarn«. perunika. za kozne bolesti ito. 4. bell luk. anis. eubar. eeler. kupus. tre6u leju bilje protiv nadimanja :i smemji U organima za varenje: kamiliea. prirodu. 2. organe za disanje. persun. Miloduh cveta skoro stalno i on je odusevio peelare. nana. digitalis. Savetujemo da treba poeeti tiho i skromno. navala. anis. korijandar.OGLEDNO-UGLEDNI VRTIC ZA LEKOVITO BILJE Nis ta lepseg ni plemenitijeg nema nego posle teorijskih easova iziCi u mirisan vrtie pun sarenog eveea. majkina dusica. sipak. morae. .

Kad se sve napuni. metviee. skole i druge ustanove mogu imati na zidu stalnu izlozbu lekovitog bilj a koju mogu ' dobiti od Instituta za ispitivanje lekovitog bilja u Beogradu. lavande. Tadeusa Koseuskog 1. slaeiea.U eetvrti Ted stave se plodovi i semenje sipka. Dobro opremljena vitrina one sarno da je jedna od najboljih metoda za pruZanje ocigledne nastave i davanja uputstava kakva treba da izgleda roba. podbela. Dubina da bude oko 2 em. a mogu je i sami naeiniti. vee ona na sve ostavlja veoma prijatan i jak utisaik i svakog Ijubitelja prirode zaista odusevljava. Ovakve vitrine eitaoci mogu videti. . divizme.U sesti red moze se staviti kora krusine i hrasta. u Biljnoj apoteei Instituta za proueavanje lekovitog bilja u Beogradu. kim. razena glavnica i dr . majkine dusiee. vranilovke. korijandar. odoljena. koprive i dr. . . poklopi 's e staklenom ploCom i obesi na zid tako da slliZi kao najlepsa i najbolja izlozba i ueilo ne sarno za ueenike vee i za sve mestane. lineure. Taj red je najJepsi. zove. morae. jaglaea.i razno bilj e kojeg u toj opstini ima najviSe i koje treba da se sakuplja. hmelj. maslacka. trave od srdobolje. trnjine. medveeeg groZda. belog i ernog sleza. buhaea i drugog bilja. zalfije. . bokvice.breze.U treCi red pregrade metnu se trave od sitnice. stde i dr. Obieno ·s e u gornjd red stavi eveee od kamilice. Na svakoj pregradi se oznaei koja je biljka unu tra. vee prema tome sta u tom kraju ima. jer ima Jepo obojenog eveea i one 'Privlaei pa!nju Ii oduseVtiee svakog prolaznika.U peti red metne se ' korenje belog sleza. anis.U drugi red moze se staviti razno lekovito lisee: pitome nane. imela i dr. matienjaka. .OGLEDNO·UGLEDNI VRTIC ZA LEKOVITO BlUE 183 VITRINA - IZLOZBA LEKOVITOG BIUA Sve opstine.stav.j nabavi. podbela. lipe. ljubiciee. Od tankih daseica napTavi se plitak sanduk oko 50 em sirok i isto toliko dugaeak. gorocveta.ti. hajdueice. lznutra se naeine pregrade u koje se . . gaveza. a ako zele . .

Z uti r a van. VB: leto. VB: leto. La z ark ~ n j a. VB: jesen iii prolece. VB: leta. (/J Aspidium filix mas. S = 3 do 4 : 1. Jed i c . Achillea millefolium. Althaea rosea. navaJa.u propisuj e Jugoslovenska farmakopeja . + (/J Atropa belladonna. VB: jesen. S=6:1. Zrelo seme (Sinapis nigrae semen). Achillea clypeolata. S 5 : 1. VB: leta. VB: leto. (/J Althaea officinalis. S = odnos sirove prema sllvoj biljoi (na primer. S 5: 1. VB: leto.k a t r a v a. VB: jesen iIi prolece. S 5 : 1. VB: l ei'<>. List (Folium). VB: septembar-{)ktobar. Anethum gravcolens. Rizom bez korenja. (/J = od biljke se dobija droga koj. = = = = --- . S=4:1. C e I e r. (/J Adonis vernalis. ern a s 1 a Ci c a. Biljka u cve tu. B r e z a. S 2. llgrimonia eupaloria. Cvet (Achilleae cly. S = 5: 1. VB: leto. List (Belladonnae tolium). Biljka u cvetu (Adonidis herbal. Apium graveolens. Me d v e d e g r 0 Z d e.PREGLED VAZNIJIH PODATAKA o DOMACEM LEKOVITOM BILJU Znacenje skracenica: + = otrovna biljka. S = 4 : 1. VB: maj-juni. Rep u 5 ina. List (Uvae Lirsi folium). VB: prolece. Cvet (Althaeae roseae flos). Betula alba. S = . Rizom (pilicis rhizoma). Plod (Apii fructus). (/J Agropyrum repens. S = 4: 1. 4 : 1. Koren od 3--4 godiSnje biljke (Belladonnae radIx). Pet . obieno je oguljen (Calami rhizoma). gomji dec s1abljike sa cvasCu (Mill efolli herbal. Arctium lappa. Be 11 s I e z. Cvet (Althaeae flos). Koren (Althaeae radix). Rizom (Graminis rhizoma). Pap rat.r 0 v a c. Go roc vet. ¢ Brassica nigra. ¢ Arctostaphylos uva ursi. S = 5 : 1. VB: leto. zlita hajducica . Pel e n. S = 4: 1. . Plod (Anethi fructus). H a j d u c . . (/) Acarus calamus I d iii' 0 t. S = 7: 1. Mlade krtole bez korenja (Acol1iti tuber). S = 4:1. S = 4: 1. S = 3: 1. S = 3: 1. Biljka u cvetll bez donjih delova stabljike (Absinthii her bal. + Cj) Aconitulll napellus. Biljka u cvetu. VB: april-juli. VB: jesen. gornji dec stabIjike (Agrimoniae herba). VB: jesen. VB: leta. peolalae flos) . (/J Artemisia absinthium. . VB: leta. VB: leto. 4 : 1 znaoi da se od 4 dela sirove dobije 1 dec suve biljke. Pi or e vi n a. VB = vreme berbe. List (Betulae folium). Koren. M i rod i j a. T ran d a v i I j e. Trava (Asperulae herba).5: 1. Asperula ado rata. Vel e b i 1 j e. (Lappae radix). s p 0 r i s.

Cichorium il1t)'bus. Cela biljka po ·suvom vremenu brana (Lichen islandicus) . VB: za vreme zetve raZi. S = 4: 1. S = 5 : 1. VB: krajem leta. R a s t a vic. Seme (Colchici semen). a v 0 r n j a k. Chrysanthcmum cinerariaefolium .) VB: leta. H r as to v i i ~ a j (tzv.5: 1. Biljka u cvetu bez korena (Centaurii herbal. S = 4: 1. Seme (Stramonii semen) . Cvet (Conval/ariae flos). VB: leto. = = = = . S 7: 1. (/) COl1vallaria majalis. (Cydoniae semen). Tat u I a. VB: leto. D elphinium cOP1solida. od verema trava. S = 1.3: 1. Cetraria islandica. VB: maj-j uni. (/J Corial1dmm sativum. VB: juliavgust. Calendula officiP1alis. VB: leto. :2. (/) Cydonia vulgaris. VB: april-{). T v r d a r a zen a g 1 a v n ~ c a (Secale cornu tum). VB: pl'olece ill jesen.PREGLED VA-tNIJIH PODATAKA 0 DOMACEM LEKOVITOM BlUU 185 Calamintha officinalis. Evernia furfltracea. Kora (Mezerei cortex). S = 3. Plod (Carvi fructus. VB : 5: 1. S = 6: 1. VB: leto. List (Stramonii folium). E. S = 7 : 1. Cela biljka s korenom (Chelidul1ii herba). List (Digitalis lanatae folium) . S Cucurbita pepo. Ceo lisaj (Lichen quercus). S = 4: 1. R us 0 mac a. VB: apr. S = 5: 1. Lukovica. Zreo crven plod (CapsiCi fructus). Be s n i k. Cynodon dactylon. S 5 : 1. S = 4: 1. Seme. S = 4: 1. Go r s k a met vic a. Cvet (Cyani flos). Capsicum amzuuln. VB : jesen. Cvet (Crataegi flos). . VB : kraj proleca i u leto. S = 2: 1. VB: leto. Trava (Calaminthae herba). Cvet (Col1solidae flos). VB: leto. VB: JUDi-julio Cralaegus oxyacanlha. S = 5 : 1. Cela biljka bez korena (Convallariae herbal. VB: maj. prunastri. VB: leto UUDijuli). Z u b a c a. mOl1ogYl1a. VB: februar~a:rt. VB: leto. Plod (Corial1dri fruclus). S 3: 1. Sterilna stabljika (Equiseti herbaY. q) E p ·ythraea centaurium. G log. R usa. Rizom (Gramini majoris rhizoma). Koren (Cichorii radix) . R a z Ii c a k. Pap r i k a (I juta). VB: maj-juni. S = 4: 1+ (/) Claviceps purpurea.i!-juni. (/) Equisetum arvense. Dun j a. V 0 d 0 P a j a. + (j) Datura stramonium. VB: maj. Bun d eva.rethri flos). D £I r 11 e v a k. B u hac. Mas l!i n i ca. Seme (Cucurbitae semen). "hrastova mahovina« ). z m 1 J 1 nom I e k o. S = 4: 1. S = 7: 1. S = 4: 1. VB: leto. N eve n.i<tobar. leto. I s I and ski I i ~ a j. Centaurea cyanus. + cp Colchicum autumnale. M r a Z 0 v a c. K 0 r i jan dar. C. oJju~tena i u kI'iSke isecena (Colchici tuber). VB: septembar-{)ktobar. Capsel/a bursa pastoris. + Digitalis lanala. Cvet bez ca~ice (CaIendulae flos). S = 5 : 1. Biljka u cvetu bez korena (Bursae pastoris herba). Poluzatvorene i zatvorene cvetne glavicc (P). Chelidonium majus. (/) Carum carvi. Daphne mezereum. KJ c i c a. Kim.

Iris germanica (I.j list (lvlarmbii herba et folium). VB: juni-septembar. VB: leto. 8 4 : 1. ¢ Onol1is spinosa. Bel a m r t v a k 0 P r iva. Zrele bobice (Juniperi fructus). Koren (Ononidis radix). ¢ Matricaria chamomilla. Gomji deo stabljike u evetu (Hyperici herba). 8=7:1. Mentha crispa. Milo d u h. 8 5 : 1. 8eme (Lini semen). C r n i s I e z. ¢ Mentha piperita. 0 r a h. Marrubium candidissimum. VB: maj-juni. K ant a rio n. Hyssopus officinulis. 8 5: 1. vulgare. Olju~ten rizom (lri~ dis rhizoma). 0 c a j n i e a. ¢ Humulus lupulus. ti herha). 8 = 4 : 1. K u d ir a v a n aDa. VB: juni-juli. Bun i k a. peregrinum. 8eme (Hyoscyami semen). M 0 r a~. Tit r i e a. 8 = 3: 1. Cela biljka u evetu (Hemiariae herba). K u k u r e k. 8 5: 1. Mentha pulegium. Biljka u evetu (Basilici herba). ¢ Melissa officinalis. Met vie a. Cvetne glavice bez drr~ke (Chamomiilae II0s) . List (Melissae folium). Melltha crispa. Lisnati dec stablpke u cvetu (Pulegii herba). List (Juglandis folium). VB: juni~vgust. VB: jesen. go s p in eve t. VB: avgust~ktobar . B 0 S i I j a k. 8 4: 1. 8 = 3: 1. H mel j. Ku d r a v a n ana. 8 5: 1. Z e ~ j i t r D. Nan a. 8 = 5: 1. VB: avgust-septembar. zoma cum radicib us). Lisnate granciee sa evecem (Hysso· pi herba). 1'rava u evetu . VB: ¢ 8 5: 1. List (Menthae crispae folium) . J a sen (b e I i). 8eme (Nigellae semen): VB: leto. List (Menhae crispae folium). k ami 1i e a. VB: jesen ill prolece. VB: maj-avgust. List (Malvae folium). Cvet bez dr~ke (Malvae flos). List (Fragariae folium). VB: letJO. 8 = 4 do 5 : 1. VB: lelJO. 8 it n i e a. VB: leto. Lan. List (Menthae piperitae folium).avgus·t. M. 0 man. M a ~ k 0 v b r k. = 8=4:1. Lamium album. VB: jesen. Zlezde (Lupuli glandulae. VB: leto-jesen. 8 5: 1. Rizom s korenjem (Heilebori rhi. List (Hyoscyami f olium) . VB: juni . 8 = 4: 1. Cvet. VB: leto.juli o 8 = 5: 1. VB : juli. Fragaria vesca. K I e k a. pallida j dr. M. Koren (Enulae radix) . Fraxinus exelsior. 8 = 4 : 1. Mat i c n j a k. 8 = 4 : 1. Plod (Foeniculi fructus) . ¢ Herniaria glabra.). Juglans regia. + Heileborus odorus. 8 = 5 : 1. = = = = = = = . VB: maj-septembaT. VB: juni -oktobar. ¢ Linum usitatissimum. VB : leto.186 L£CI!NIB BIUI!M (/) Foeniculum vulgare. VB: avgust-septembar. 8 = 7 : 1. ¢ Malva silvestris. ¢ Hypericum perforatum. Zenske rese (Strobili lupuli). Lupulinum). Lst (Fraxini folium). + (j) Hyoscyamus niger. Per u n i k a. septembar~Lobar. Nigella damascel1a. Ocimun basilicum. Sum s k a jag 0 d a. Inula Ilelenium. ¢ Juniperus communis. VB: septembar. VB: juni~ktobar. VB: proleee i leto. 8 = 4 : 1.

Polygonum aviculare. K r u ~ ina. Jag 0 r C e v i na. Primulla officinal is. Zreo plod (Anis i fru ctus).proleee. Plod.jesen. Mladi pupoljoi (Populi gem mae).pr olece. P. VB : februar . S = 4: 1. gallica. VB: j uni-juli. B 0 k v i e a . S = 3: 1. PI u c n j a k. VB: mart . S = 4 : 1. Cb Papaver rhoeas. Biljka 'U evet u bez korena (Pul· monariae herbal. Zrele bobiee (Rhamni catharticae fructus). Rhamnus cathartica. S = 4: 1. S = 4 do 5 : 1. S = 4 : 1. VB : jesen . Koren (Petroselini radix). VB: jesen. VB: jesen . VB : maj-septembar.jurui. ern a top a I a. M a k.<omniferum. Lisnati dec stabljike u evetu. Prunus spinosa. VB: maj . K a c u n. VB: maj . major.prolece. BiI}ka u evetu (Polygoni herbal. (j) Potentilla fo rm entilla. Mladi pupoLjQi (Pini turiones). VB : kraj leta. S = 4 : 1. Polygonum bisto rta.PREGlED VAtNlJIH PODATAKA 0 DOMACI!M lBKOVITOM BlUU 187 Cb Orchis morio (i drugi). Krunicni listi6i (Rhoeados flos). VB: kraj leta . Origanum vulgare. Peteljke (Cerasorum stipites). Paeonia decO/·a. VB: le to. s a I e p. T r a v a 0 d 5 rea. VB: leta. R. VB: evet u pr olece. List (Plantaginis folium) .prolece. Plod (Petroselini fruc tus). VB : juni-juli. S = 8 : 1. S t 0 I Ii s t a rut a. Populus nigra. Pupoljci i krunicni Ii· stovi (Rosae flos). Origanum majoralla. Vis n j a. VB: ok· tobar. P er ~ u n. Polypodium vulgare. S = 5 : 1. sipak (Cynosbati fructus). V ran i I 0 v k a.izom (Tormentillae rhi· zoma). S = 3 : 1.mart. S = 5 : 1. VB: leto. R. Cela biljka u evetu (Majoranae her. VB: je· sen . VB: proleee. VB : ma:j . Mlada krtola (Salep tuber). . Potentilla anserilla. list i evet (Origani herba. Koren (Primulae ra· dix). Rosa canina. . Cvet i krtole (Paeoniae flo s et· tubera). Plantago lanceo/ata. VB: leto. S = 4: 1. S= 3 : 1. H T as t. folium et flos). VB: jesen . Pinus silvesrris. Upotrebljava se i evet bez ca~ice. M a j 0 ran. T u r c ~ n a k. a krto le p o ~tko m jeseni. P. Osusen sok (Opium). Rizom (B istortae rhizom a). VB: februa r apri l. S = 5: 1. B o t u r. VB : maj-oktobar. S = 4: 1. A ni s. Seme (Papave ris semen). P. Cb Papaver . Rizom bez korena i stab· Ijike (Polypodii rhizoma). S t eta. S = 4: 1. Cb Quercus robur. Olju~ten tir (Quercus semen). elatior. Rosa centifolia. B 0 r. S = 2.5 : 1.april. S I a t k a pap rat. VB : prolece. S r c e n j a k. S = 8 : 1. VB: le to. VB: leto.prolece. Pas d r e n . D i v J j a r uta.julio S=4 : 1. Pulm onaria officinalis. Cvet (Acacia e flos). Nedozrele caure (Papaveris immaturi fructus ). Glatka kora sa mlaCiih grana (Quercus cortex). Kora (Fra ngulae cortex. Cb Rhamnus frall gula. S = 4 : 1. List (Anserinae folium) . T r 0 s k 0 t.jund. off icinalis. VB: jesen . Cb Pimpinel/a anisum. Petroselinum sativum. S = 5 : 1. Prunus cerasus. T r n. bal.

Cub a r. bljuc. VB: leto.avgust.julio 5 = 6: 1. S 5: 1. Cela biljka (Urticae herbal. M a l j n a. erni gavez. List i plod (kao malina). (/) Thymus vulgaris. 5 = 5: 1.188 leto. (/) Ruta graveolens. Urtica dioica. List (Salviae folium). Lisnate stabljike u evetu (Teu· crii herbal. Biljka u evetu (Saturejae herbal. VB: leto.oj v a . platyphyllos. Cvet sa priperkom (Tiliae flos). VB: septembar . VB: maj . 5 = 3: 1. VB: maj . M a j kin a duoS i c a. VB: maj .i -cleo bUljke u evetu (Tanaceti her:bal. List (Myrtilli folium) . Pod bel. 2: a If i j a. Rubus fmticosus. Z 0 v a. S = r:b Rosmarinus officinalis. VB: juni juli. VB: septcmbar . Mas I a c a k. Koren (Saponariae radix) . VB: jam . V rat i c. Biljka u evetu (Thymi herbal. Satureja horterlsis.juni. 5eme (Sinapis albae semen).a~Tgust.oktobar. VB: mart . VB: jesen. VB: u ranD prolece il~ u kasnu jesen ('k ad nema JiSea). 5 a 'P u n j a c a . B I jus t. 5 5: 1.septembar. S = 4 : 1. Rut vie a. Biljka u evetu (Serpylli herbal. Plod (Rubi idaei fructus).ora (Sambuci cortex). Koren (Symphyti radix). Taraxacum officinale.maj.juni. VB: jesen. K 0 prJ v a. Tanacetum vulgare. Koren (Valerianae radix). Thymus serpyllum. 5 = 3 : 1. VB: juni . VB: jesen. S = 4: 1. Salvia officinalis. B 0 r 0 v n i e a.p 0 dub i e a . (/) Tussilago tarfara. Koren (Urticae radix). S = 4: 1. VB: juni . List (Rubi idaei folium) . VB: maj . S=3:1. Vacciniwn myrtillus. S = 7: 1. . 5 = 5: 1. (/) Tilia parvifolia i T. Tim i jan. T r a va . R u z mar i n. 5 = 5: 1. 5 = 4:1. (/) Sinapis alba. VB: leta. S 4 : 1.juni. Teucrium chamaedrys.avgust. VB: juni . Cvct (Farfarae flos). 5=5:1. VB: mart-.avgust. Koren (Taraxaci radix). VB : = = = = = . Gornj.novembar. Bobica (Myrtilli fructus).prolece. VB: leto. VB: prolece. List (Farfarae folium). VB: jesen . List (Rutae folium). VB: leto. S = 3: 1. + Solanum dulcamara. Cvet (Sambuci flos). VB: juli . S 5: 1. G a v e z. Symphytum officinale. Bobiee (Sambuci fructus). 0 dol j en. LI!CI!NJI! BILJI!M 5: 1. Tamus commu11is. 5 = 5: 1. (/) Saponaria officinal is. 5 = 5: 1. S 4: 1. (/) Valeriana officinalis. VB: maj . List (Rosmarini folium). Lip a. Koren (Tami radix). 5 = 3: 1. Rubus idaeus. 5 = 4: 1.juli. 5tablj i!ka bez IisCa (Dulcamarae stipes).apr11. (/) Sambucus nigra. 5=5:1. S = 4: 1. Lisnate stabljike u ovetu (Teucrii montani herbal. !<. Po moe n oj ea. Bel a s I a c i c a. K u 'P j n a. Teucrium mon/allum. VB: juli septembal!'.

S = 7: 1. C e rri e T i k a. thapsiforme. VB: mart-april. Viola odorata. Svila od kuk. S = 5: 1. VB: leto. D i viz m a. Rizom s korenjem (Veratri rhi· zoma). Dan i n 0 c (poljski).PREGLBD VAZNIJIH PODATAKA 0 DOMACEM LEKOVITOM BILJU 189 + (/) Veratrum album. L j ubi tic a. Cvet bez tasioe (Violae tlos). S = 5: 1. (/) Verbascum plliomoides d V. Zea mays.prolece. Naglo osu~eni krunitni listici (Verbasci tlos).jUlio S = 5: 1. 1m e 1 a.uruza (Maydis stigma).tobar. Viscum album. . S=7:1.ok. VB: maj .avgust. Viola tricolor. S = 4: 1. S = 8 : 1. Koren (Violae odoraiae radix). K u kuru Z. Mla<1e grantice 5 liscem (Visci stipites). VB: jesen . VB: proIeee. Biljka III cvetu (Violae tricoloris herba). VB: septombar . VB: juni .

suve pare. Aeroban _ .zgomilavanje baeila iii ervenih krvnih zrnaca Adaptacija . uslovljene preosetljivo~cu organizma prema njima Alopatija . kaolin i dr.beJance.one ~to pripada trbuhu. soli bizmuta.ina meClueeJijskog tkiva.promenjena osetljivost organizma prema ponovnom dejstvu iz· vesnih alergena (klice.pctlagoc1avanje Adipoznost . trbu~an Abortivna sredstva (abortiva) .RECNIK MEDICINSKIH NAZI VA Abdomen .sposobnost oka da vidi jasno j precizno udaljene i bli· ske predmete Akrija . ~estice iz vazduha i dr.koju treba le~iti .sredstva za izazivanje pobaeaja Abo/·tus . mikrob) u prisustvu kiseonika u vazduhu Aerosol .gojaznost Adsorptivna sredstva (adsorbensi) .magla od sitnih ~estica mikronske razmere..porodjJjstvo Albumen . hrana. koji moze da zivi (npr.bolesti izazvane delimi~im ~li potpunim nedostatkom pojedinih vitamina iii vi~e vitamina u organizmu Aglutinacija .kaie se za bolesne pojave koje se naglo pojavljuju i brzo proti~u.prilagodavanje novim klimatskim uslovima Akomodacija .trbuh AbdominaIan .nagomilavaDje Akutan .upotreba lekova koji u organizmu izazivaju dejstva suprotna od onih koje stvara bolest. lekovi.stru~ni naziv za pobaeaj Avitaminoze . Deluju izrazitije na zapaljenu sluznicu i kofu nego na zdravo tkivo.i sloj belan~ev. Upotrebljavaju se u le~enju zapaljenja koze i sluznica i za zaustavljanje malih krvavljenja. belanCevina Alergija . .nerastvorljive materije koje na povr~inu svojih ~estica vezuju otrovne i druge ~tetne supstancije: medicinski ugalj.sredstva koja izazivaju povrSinsko skupljanje tkiva. . smanjuju lu~enje tkiva i zgusnjavaju povrsinski sloj. Aklimatizacija . Adstringentna sredstl'a (adstringensi ~Ii astringensi) .). nasuprot hronionim koje traju duZe od 40 dana Akuserstvo .lekovi Ijutog ukusa (paprika) Akumulacija . u vidu fine. talozeCi povr~in5k. SuZavaju prosirene krvne sudove.prilagoc1avanje Akomodacija oka .

) Androgene supstancije . godine starosti Amorfan .nepmvUnost u ritmu sr6mih otlrucaja Arterije .jedinjenja koja mogu potpuno da zamene prirodni hormon mu~kih polnih fiezda u u~kopljenih eksperimentnih livotinja Androsteron .malokrvnost Aneste'lija . lupulin i dr..amebna srdobolja.a771 .gorka sredstva Amebna dizenterija .zagnoj.kroorganizama m dvaju anti· biotika Antacidi -lekovi koji neutralgu kiselinu Anti . nemanje alpetita. a neophodnu energiju dobiju putem razlaganja organ· skih materija. ~ to nema odredenog oblika ' Anaerobni mikroorganizmi (anaerobi) . do 45. koju je on sam stvorio Aritmija .lekovi koji uniStavaju za:razne klice Antispazmodici .nedostatak funkcije varenja Aperitiv . prouzrokovane histolitit kom amebom Amenoreja .izostanak menstruacije u ~ene u zrelo doba .krvni sudovi koji odvode Jav u srca Arterioskleroza .sredstlla Jtoja podsticu disanje i krvotok iii direk· tnim dejstvom na krvne sudove iii preko centra u centralnom ~iv~om sistemu Anafrodi'lijaci .postupci Jroji su usme.mu~ki polni harmon Anemija . ubl~e i spre~ polni proh· tev (kamfor. tj. nedostatak volje za jelom Antagol1i:z.suprotno delovanje dvaju mi.neosetljivost Anoreksija .RECNIK MEDICINSKIH NAZIVA 191 Alopecija . analgetitka sredstva Antipiretici .vid.sredstva promv ~va Antiflogisticka sredstva .lekovita sred:stva za lerenje proliva Antidot .mi:kroorganizmi koj:i zive b ez s10· bodnog kiseonika.supstancija koja neutra1d~ dejstvo otrova Antiemetici . struCni naziv za ~elavost Alnara . akutno za~ oboljenje sluznice debelog creva u kojem postoje reste krvavo-sluzave stolice.lekovi protiv crevnili paraz.rellli protliv mfekcije Antiseptici .degenerativna bolest al'terija koja dovodi do njihovog ot· vrdnu~ Asistolija - sImp pojava nastallih usled slabosti srtanog mig~ .lekovi lroji sniZavaju pov2enu telesnu temperaturu (kinin) Antisepsa .lekovd kojoi 'Ilblabvaj u iii otldanjaju bol Analepticka sredstva . Analgeticka sredstva .ita Anurija .protiv (anti dot = protivotrov) Antidijaroitka sredstva .sredstva sposobna da otklone.sredstvo za otvaranje ape1lita Apopleksija mO'lga .mo~dana kap Apsorbensi .koji upijaju Apsces . od 17.prestanak mokrenja Apepsija .bezoblit an.neje~nost.lekovii kojima se suzbija iii ublafava zapaljenje Anthelmintici . kolekcija gnoja u ~upljini.lekovi protiv povra~ja Antineuralgici .

isparljiv Vornitiva . urinama .blag.krvni sudovi kroz koje se krv vraea u srce v·enenum .tak glasa Afrodizijaci . mehur Vene .o~ta slabost organizroa Astma .a kojlll se u potrebljavaju oSIll cilj em da se podstakne i poveca polni proh tev.bradavic:e Volatilan .sredstva koja ungtavaju bakterije B enigni .nesvestica.sirenje kI'VlIlih sudova Vazokonstrikcija .povracanje Vulnerarija .stezanje krvnih sudova Vaporizacija . Z'alptivanja. ~tamini) koje svojim prisustvom u vrlo malim kolicinama uticu na tok reakcije u organizmu BioloSka standardizacija (normalizacija il. izazvane specijalnim klicama .j sposobinost za dzvr~enj e polnog cina Acelonemi ja . vrtoglavica Veruke .lekovi koji izazivaju pro~irenje k'r vnih sudova Vazodilatacija . horrnoni. a ne ubjjaju ih (antibiotici) Bak tericidi .vodena bolest Atonija .besika. J1aIjcdee na laboratorijskim fivetinjama Bronhilis .sredstva koja sprecavaju razmnoiavanje bakterija.napadi oteianog disanja.odre~i vanje vrednost i Ie-kova bjolo~kjm metodima.brucelama Vazodilalalorska sredslva .sredstvo koje ubija crve Vertigo .sredstva za zaceljivanje rana . srece se u kce>rnoj bolesti i praceno je pnisust'Vom a cetona u mokraOi Bakterioslacici . zagu~ivanja Asfiksija . bezopasan B eriberi .srcdstva za izaziVlalIlje povracanja Vomitus .i.s tanje tzv.gre krvWh sudova Vezika. tJrova nja organizma lkiselinama.plik. a s tim .nedos ~aJtak vitamina Bl u organizmu.i titracija) lekova .192 LBCBNJ B BIUBM Astenija .zapaljenje du~nica Bronhopneumonija .trovanje organilZma materijlaIIla koje se u njemu stvaraju A10nija .smanjenje Hi odsu stvo nonnallIle napetosti (tonusa) jednog organa 'ko j i se grti Atonii'na dispepsija .grupa od dYe zarazne bolesti: ma'lts'ke groznice i" Bangove bolesti. mokraena '(l ezikans kojti izaziva plikove Vez ikula .zapaljenje pluea B ruceloza (m elitok oksija) .pres tanak d isanja.pO'tpuni iii delirnicni gub.mlitavost m i ~ ica zeluca i creva Autointoksikaci ja .prisustvo povecan ih kolicina acetona u krvi (~ece rn a bolest) Acidoza . avitaminoza Biokatalizatori . uguk nje Ascit .sredstv.pretvaranje u paru Vaskularni spazam .organske supstanoije (enzimi.otrov Vermicid .

bacili dizenterije i 2. i nepotrebIlli suvisni proizvodi prometa materije u organizmu Diureticka sredstva (diuretici) .izumi ranj e tkiva u vecoj iii manjoj oblasti tela Gastritis (gas/ril ) .zapaljenjc zglobova (giht.utvrdivanje VoI1&te i karaktera nekog oboljenja Dijagnostika .zapaljenje koze Dermalologija .je mokrace ikojom se otklanjaju iz organizma nepotre· bne kohlcjne teCnosm.ivanje dlaka sa tela Depresija .zapaljenj e desni Giht .zapaljenje jezJka Gral'idnost .zapalj enj e zglobova Glandula .unistavanje insekata Oezilltekcija .proliv Dijato reza .sredstvo koje poma:ze varenje Digestija .zlezda Glau kom .ooilno znojenje Dismenoreja .unistavanje pacova i ostalih glodara Derma .grana medicine koja proucava bolesti koze Decergensi .poremecaj varenja Dis pneja . Dijabetes .lekovi koji poveeavaju kolicinu izluCivanja mokraee . oseeaj otezanog disanja Distonija poremeeaj tonus a vegetativnih nerava iii miSica Diureza .prisuslvo secera u mokraci Glositis .sredstvo za CiScenje j negu zuba De pilacija .obezbojavanje Delirijum .uniStavanje zaraznih klica Dekokl .l1aIl Ga71grena .obezv:odnjavanje Digestiv .izluCivaln.nauka 0 nas ledu Genitalije .lek dobijen kuvanjem droge u vow Dekoloracija .RECNIK MEDICI NSKIH NAZIVA 193 Galaktagog .utucenost.bunilo Del1trifik .secerna bolest Dijagnoza .s tomacno-crevna oboljenja Genet ika .stomacno-crevno 2lllpaljenje Gastrointes tinalna oboljen ja .trudnoCa Gltt . tuga Deratizacija .ods tranj.kola Dermatit .zapaljcnj e zeluca Gas troen teritis .sredstva za Ciscenje Dehidracija .bolovi u krstima i malam trbuhu za vreme menstruacije Dispepsija . Stoga se razlikuju bacilna i amebna srdobolja.zaptiv.koji dovodi mleko Galaktogen . histoliticka ameba.akutno zarazno oboljenje sluznice debelog creva sa cestim krvavo-sluznim stolicama. uLozi) Dezinsekcija .povecanj e pIlitiska u oku Glikozurija .mlekotvo.polm organi Gingivit .grana medicine looja se bavi postavljanjem dijagnoze Dijareja .varenje Dizenterija (srdobolja) . Izazivaju je dYe vrste klica: 1.

jer je mnogo korisnij e ispiranje zeluca sondom Empirijska mediciJl(l . cime patpomazu njeno i·s kasljavanje Eksudat . Dobijaju se iz Taznog mirisnog bilja. Terapijska doza se nalazi izmedu maksimalne i minimalne doze i predstavlja onu kolicinu leka kojom se postize najbolje dejstvo u lecenju. Drastika . nasuprot onome sto je e g z 0 g en 0. Impoteneija.. koji sluze za lek Duodenum .infekc.otok Ekspektorancija . Maksimalna doza je najveca kolicina leka koja se moze podneti bez znakova trovanja. parfimeriji i kozmetici Euforija . nenormalno iIi preJromerno OObro TaSpoLozenje Zagno j apsces Ikterus .194 LECENJE BIUEM Difterija (gllsobo/ja) . danas .supstancije koje u uskopljenih zenki prouzrokuju nagon za parenje Etarska ulja (isparljiva ulja) . najcesce destilacijom vodenom parom. moze biti razlicitog izgleda i sastava Edem .:. u hroll'lcnoj faz·i dolazi do zadebljanja pokozice Emeticka sredstva .kozno oboljenje koje se odlikuje crvenilom.snaina sredstva za Ciscenje Droga . izlivena tecnost rna u kojoj duplji organizma Ekcem (egzem) . seksualna . Upotrebljavaju se u medicini. mehuricima koji svojim prskanjem izazivaju vlaienje.otporan. a minimalna doza najmanja kolicina leka koja ima odredeno lekovito dejstvo. koriste se u slucaju akutnog ll'OVanja.:ustva.ija koze u vidu pojave mehurica s bistrom tecnoscu koja se uskoro zamuti.odredena kolicina leka koju treba uzeti odjednom. vrlo slozene smese raznih organskih jedinjenja. Pucanjem mehuriea.crvena krvna zrnca Estrogene supstancije . sto dolazi iz spoljasnjeg sveta Endokarditis . iIi su od poeetka zamucenog sadrlaja (gnoj).lekovi koj~ povecavaju lucenje sluzi u dusniku i dusnicama i cine je tecnijom.onaj koji je ·u nutrasnjeg porekla. stvaranje krasta i na kraju ljuspanje.lecenje iskljucivo same na osnovu stecenog isj.eoma .zapaljenje unut:mSnje sreane opne Enteritis .zapaljenje tankog creva Epilepsija .polna nemoe Imun . neosetljiv Imunitet . bez poznavanja naucnih teorija i hemizma leka Emfizem . nastaju kraste karakteristicne boje (kao med).vrlo za razna boles t prouzrokovana bacilom di fteri je Doza leka .osip po kozi.otpomost organizma protiv zaraznih bolesti uslovljena prisustyom specificnih antitela .dvanaestopalacno crevo Egzantem . 'k oji potite iz -samog organizma.retko.osuseni delovi biljke.mirisne.lekovi koji prouzrokuju povracanje.otok zhog prozimanja vazduhom organa (pluea) iIi vezivnog tkiva (potkoznog iii miSicnog) Endogen .izliv.zu1ica Impetigo .padavica Eritroeiti .

slab vdd pri smanjenoj sve~losti.zracenje Ishijas (»isijas«) . padom krvnog pritiska.dnje.bolesna -sklonost ka hronianom una~enju kokaina da bi se postigla euforija Kokosje slepilo (hemeralopija) .sprecavanje.ubrizgavanje nekog leka u mil.Wa za leeenje spoljnom upatreb'o m Katar . hronicno ill alkutno. koje pojaeava norma1no lucenje sluznice Kafeizam .prel= doba zene Klistil' . zaustavljanje iIi tlroCenje neke rn.najee~ca balest pex1ilfernog zivoanQg 'si'9tema Kancer .trovanje oIW'!Il1zma lntravenski -.ice Infarkt srca (»srcana kap«.nje msek.zapaljenje Intut .. Klizma . koje se vrsi irigatorom Klimakterijum . kJizma Kokainizam .lek.te~ka akutna sreana bolest koja nastaje usled zacepljena (tromboze) arterioskleroticnih srcanih (keronarnih) arterija Inflamacija .vid.unoseDJe teenosti u gufnje crevo.vrsta lecenja medikamentima (lekovima) koji se U!Ilose udisanjem u disajne organe lnhibicija . Izraz Je usporenog prilagoc1avanja mreinjaee u mraku Kolaps .medicinski naziv za sunCanicu lnsomnija .-sredstva za UIlIi~tava.javlja se u osoba koje svakodnevno dufe vreme unose velike kolicine kafe.davanje nekog leka ubrizgavanjein direktno u ~ upljinu srcanih komora Intramuskularna injekcija .nagla slabost i nemoc organizma pracena slabljenjem i ubrzanjem sl"eanog rada.oparak.lekovi koji olaksavaju ods't ranjivanje gasova iz creva Kataplazma (cicvarica. ekstrakt dobijen prellivanjem kljucalom vodom inhalacija . Osobito su nervozni ljudi osetljjvi na ovo hroDicno trevanje Keratoze .nim bujlaIljem roIasrog sloja pokoZice .zapaljellje.koZe looja se odlikuju prekomer.akutan..rak Kardiotonicka sredstva (kardiotonici) .nesanica Intertrigo .oboljenja .zapaljenje debelog creva . jak bol u trbuhu.kafe se za nacin uno~enja leka ubrizgavanjem u venu Intrakardi jalna injekcija . 'n esvesticom. a ponekad i potpuDim gubitkom svesti Kolika . nekog de} stva ill pojave Jradijacija .RECNIK MEDICINSKIH NAZIV. infar kt miokarda) .ovi koji 'Pojacavaju snagu oslabljenog srcanog mBiea Karminativna sredstva . 195 lnsekticidna sredstva (insekticidi) .oj ed lntoksikacija . koji je posledica snainih grceva supIjih trbuilnih organa.ala (buhac) lnsolacija . najcesce zbog prepreke u prainjenju njihovog sadrlaja Kolit (kolitis) . melem) .

prilepCiv Kontraindikacija .stepen cVI1stine iii gustine neke materije Konjunktivitis .ulep ~ avanje J d.roznjaca Kosmetika .prolazna pojava na kozi u vidu crvenkastih uzvi~enja koja jako svrbe i lice na oteklinu od zare KOrigens . koja se nazivaju jo~ i bel a k r v n a z r n c a za razliku od c r v e nih (eritrocita) Lisa .bolest krvi prouzrokovana zlim bujanjem belih krvnih celija (Ieukocita) Leukoplast .teska zarazna bolest izazvana klicom.os tecenje koj e nastaje pod uticajem raznih faktora u celij ama.sredstva koja pomafu ill izazivaju pra!njenje creva. nestalan Laksantna srestva (la ksancija) . izgoretina Konvulzija .besvesnost. odnosno vr~ iti u leeenju odredenog bolesnika iIi bolesti Konlrakcija . obieno Ijuspastih nasla~ Lok alna anestcticka sredstva (lokalni anestetici) .opekotina. naroeito po 1111 e Labijatus .zatvor Konlagiozan .. tvorevine u vidu kamenci~.nelm bolest j.llepos Loj an.kamen. a ne izazivaju stetne posledice Laklagog . prokain i dr. sudova) Koprivnjaca (urtikarija) . prvi stepn poremecaja svesti Leukemija (leukoza) .uroden Konzis rencija .skriven .melem Leukociti .promrzHna Kongenitalan .generalizovani tra jni i isprekidani trzaji mm~ koji se vide u epiIeptickom iii eklamptickom napadu Kongelacija . misaca.196 LECEN11! BlL1EM Koma .kojli popravlja u.pospanost. poreme~j svesti najdubljeg stepena u kome bolesnik ne reaguje ni na najjaee spoljne nadrafaje.zutica Labije .) Luksacija - iScaSenje .1rus Ii milris neprijatnog leka Korneja .zlucivanje mleka jz mlecnih zlezda Larinks .oterivaJIJje pojedinih delova tela Ksantopsija .usnice. neizrazen: ka!e se za . tkivim·a illi organima Lepra (guba) ..besnilo Litijaza .specijalne celije (»ZTIlca«) U krvi.grcenj e. cije se dejstvo vecinom ogranicava na kozu i p eriferne Zivce Letargija .lekovi koji izazivaju prolaznu neosetljivost (anesteziju) izvesnog predela tela (kokain.prooena kojom lekar odreduj e sreds tva i postupke koji se ne smeju upotrebiti.zapalj enje vefn jace Konstipacija .promene na kozi u vidu manjdh did ve6ih crvenkastih peeata i ploea.sredstvo koje povecava oi. skuplj anje (npr. ke kad nisu dovoljno izra!eni Lezija . tj. pritajen. stanje uga~ene svesti u kome zivi organizam ne prima nikakve utiske Kombustija .usnat Labilan .grklj an Latentan .(~ njene zna. koje najcesce nastaju u ~u­ pljim organima taloienjem razlicitih soli iz telesnih tecnosti Li~aj .

kate se za osobinu koja se.suZenost zenice Miokard .lek Medicinski ugalj .rastvari dveju iili vise le lrovitih supstanoija u nekom rastvara~ iii .zapaljenj e dojke Macerat . ulja.lek. m enstruacija Me tabolizam . kako bi se iz droge isc11pla lekovita sups ta<n cija M edikam ent . koj e na svojoj povr· sini moze da veze otrovne supstancije 'I. ka taplazma Me lemi (flasteri) .krvavljenje iz sluznice materice u odredenim vremenskim razmacima u vezi sa sazrevanjem i izbacivanj em jaj a iz jajnika (0 v u I a c i j a) Meseeno pranje .krajnici Mastit is .po koliCini poja~ana i po trajanju produZena nienstruacija Me nstruacija (mesecno pranje.RECNIK MEDICINSKIH NAZlVA 197 Lumbago .opal<.zapaljenje mozdanJih opni Men ingitis epidcmicki . Na obicnoj temperaturi melemi su ~vrsti .vid.ekst:rakt koji se dobij a p relivaJlJjem droga vodom. nasuprot mikroskopskoj . ~berkulozno oboljenje koze u vidu crvenkastomodrih ~voriCa koji na pntlsak staklom pokazuj u boj u piTea od jabuka Makroskopski .bolest izazvama smanjenim radom stitaste 7:lezde (tireoidne zlezde) Miksture . kaie se obicno za tumor (rak) Maltska groznica .bolovi u mi ~ i Cim a s laOOna . upotrebljava se kao adsorbentno sredstvo.zapaljenje 's rOainog miSica Miomi . moze videti go lim okom Maligni ..promet materija u orgaJIl'i.nategnutost I t rbuha zbog nagomilavanja gasova u zelucu 1 crevima pracena osecajem nadutosti Metritis . zao. Me ningitis .bolest koja se javlja u vidu povremenih napada glavobolje Midrijaza .sadrze kao osnovnu materij u olovne soli ma-snih kiselina.m esnati. bruceloza Man dule . crni pra~ ak bez mmsa i ukusa u obliku tableta i granula. a na temperaturi tela postaju meki i plasticni.j u ~l'Stima Lupus .vid. vosak. krvavlj enj e iz ma terace van vremena menstruaaije Migrena . koj ima mogu bi·ti p rime~ ani i drugi Ie· kovi.sreani miSic Miokarditis .vid.klica zapaljenj a mozdane opne Menopau za .prosirenost zenice Mikoza fungoid na .l organizmu Me/em . etrom na temperaturi od IS d o 20 0 e. smole. aiJkoholom . perioda) .kate se za osoblnu koja se moze ot1criti sarno mikroskoporn Miksedem . mast. te se mogu prilepiti na kozu.kozno oboljenje karakterisano mnogobrojnoscu svojih oblika i dugim trajanjem Mikroskopski . blagi tumOIli miSi6nog tkiva .zarazno kocenje vrata Meningokok .s mesa takvih rastvora s nekom te~nos6u Mioza .z.mu Metcorizam .period kada je zena bez menstruaoije Me noragija .zapaljenje miSicnog tkiva materice Me troragija _ . Iroji posredno iii neposredno moze da prouzrokuje smr t.

198

LECENJE BlUEM

Miopija - kratkovidost Mo t duna kap (apopleksij a mozga) - nagli prekid funkcije pojedi nih delova iii celog mozga usled os tecenja sopstvenog krvotoka, naj t esce usled zapu. enja kr vnih sudova (tromboza iH embollija) iii us led pr5kanja krvnog suda (hemoragija) Mo ns trum - strucni naziv za nakazu MOljinizam - bolesna sklonost ka hronit noj upotreb i morfina iii njegovih derivata sa ciljem postizanja euforije Mukus - sluz Mucilaginoza - sluzava sredstva Narkomanija - bolesna sklonost ka upotrebi opojnih sredstava sa eiljem postizanja euforije (morfij um, kokain, heroin, haSiS itd.) Narkolicka sredstvll (narkotici) - sredstva za izazivanje opste narkoze (hi· rurske anestezije). Pod njihovim dejstvom dolazi do p rolazne paralize cen tralnog zivcanog sistem a, koja se m ani fest uje gubitkom svesti i iskljucenj em svih osecaja Nauzeja - gadenj e, muka Nek roza - izurniranje neklog tkiva Nervni cenlraini sis/em - sastavljen od veJikog i malog mozga, izdciene (bul busa) i kicmene mozdine Neuralgija - hoI u oblasti ozivcenoj od nekog perifernog uvea iii nj egovih organa Neurastenija - razdTaZljliva ~ 1abost (zivcana) N euritis - zapalj enje zivca N euron - nervna c'elija sa svojim produi.eaima Nefritis - zapaljenje bubTega N efroza - obolj cnje bubrega prouzrokovano degeneratiWlim promenama U celij ama bubreznih ·kanaliea Nukleus - jedro (u c:eliji) Oiigurija - smanjeno izlucivanj e mokrace Opoterapija - lecenje sokov>ima (hormonima) zlezda s unutrasnjim 1ucenjem, njihovim ekstraktima, iii sarnim osusenim zlezdama Opsoletan - za·s.tareo (npr., 1ek) Opstipacija - zatvor Otitis - zapa1jenje uva Oftaim%gija - grana medicine koja se bavi proucavanjem 1 lecenjem ocnih bolesti mit (dijafragma) - preeaga Paludizam - barska groznica (mala:riti·a) Panace ja - 1ek za sve i sva Pandemija - stanje kad zarazna bo1est obuhvati 5tanovniStvo ne sarno jedn og vec dvaju iii viSe konlinenata. Takav je bio s koro slucaj s pandemijom gnpa Pankreas - 'g usteraca Paraziticid -- s rcdstvo koje ubija paa-azite Paraliza - uzetost

RECNIK MEDICINSKIH NAZIVA

199

Pa renl era lall - koj i je van diges bivnog kanala (creva) Par/us - poroda j Pas te - Ickov i za spoljasnju upot rebu, slicni lekovitim mastima, sa srazmerno . ~ec im ko l ~ c in ama praskastih ma terija koje im daj u cvdcu kon· zlstencIJu. l zraduJu se mesanjem talka, ci nkoksida, skroba i sl. 5 nekom lekovi tom mas ti u jednoliku smesu . . Pas te se uglamo m primenj uj u u leeenj u raznih kom>ih oboljenja koja vlaze. BolesnI k treba da maze pastu u 't an kom sloju, koj i tada delu jc kao polup ropustlj iva opna i zasus uje. Pa togell .- kale se za svoj stvo n ekog faktora da izazove odn-edeno oboljenje Pedolog Lja - nauka 0 zemljistu Pekt oralall - grudni, kojj umiruje kaSaij Pelagra - avi tami noza prouzrokovana nedostatkom cinioca RR (niacina) u ish rani Penelracija - prodiranje; probijanje Perikard (osrde) - spoljaSn.a srcana opna Perikarditis - z:a,palj enje srcane kese Peris taltika - sporo, crvoliko poKretanj e creva od oblizn jeg ka udaljenom kra ju, sto omogucava .p renosen je s adrzaja u njima. 2ivlj e i preterano perista'l ticko p ok retanje (narocito u dece) moze da izazove bolne grceve. Permeabilan - p ropustljiv Perniciozan - vrlo opasan, wlo teZaik Peroralno - kroz usta Pertusis - velik.i kasalj Pestis - kuga, vrio zarazno obolj enje koje se prenosj s pacova na Ijude (bu· varna, doclirom), iIi s bolesnqka (gnoj em , izlucevin ama) . Prouzrakovac -bo l es ~i je Iersinov bacil ·kuge Piemija - prisustvo klica u krvi koje prouzrokuju gnojenje. Zbog toga na· staju mnogobrojna gnojna ognjista (apscesi) u raznim organima. Pijelitis - zapalj enj e bubrezne kar Licke Pijelon efritis - zapaljenje bubrez.ne karliCice oj bubrega Pilule - lekovi loptastog obl~ka, teZine od 0,1 do 0,2 g, narocito podesni za duze davanje lekova. Spravljaju se narocitom masinom, od propisanog Ie· ka i pilularne mase. Piogen - koji stvara gnoj Pire - vrlo pogodan oblik spremanj a nekih variva (krompir a, sociva, graska, pasulja, i dr.). Preporucuje se za m alu decu, iznemogle starce i osobe s nedostatkom zuba Plazmoliza - raspadanje plazme (krvne tecnos.ti) Place.nta - pos teL jica Pleura - plu6na m aramica Pleuritis - zapaljenje pluene maramice Pneurnol1ija - zapaljenje pluta Pobacaj (abo rtus ) - prelcid trudnoce do 28 nedelja starosti, dok plod jos n ije sposoban za vanmatenianri' Zlivot Podagra (ulozi, giht) - zapaljenje zglobova Poliartritis - zapaljenje veceg broja zglobova Polineuritis - zapaljenje ve6eg broja Zivaca Polinoza - polcnSoka groznica Polioencefalitis - zapaljenje sive moidaIne mase

200

LECENJE BILJEM

Poliomielitis - akutno zarazrtO oboljenje centralnog zivCanog sistema (d e. c j a par a liz a) Poliurija - izlucivanje velike .koLioine mokraee Pozologija - nauka 0 odredivanju kolicine (doze) lekova koje treba dati Porodaj - partus Posteljica - placenta Preventivna medicina - meclicinski rad usmeren unapredenju zdravlja sta· novniStva i suzIYijanju j sprecavanju oboljenja podizanjem op~tih higijenskih us lova Zivo ta, kao i preduzimanjem svih mera predohrane I i za~tite zdravlj a Predohrana (profilaksa) - sve m ere koje se preduzimaju u borbi protiv pojave i sirenja bolesti Preparacija - postavljanje, pripremanje, izrada Preskripcija - nalog, »recept« (lekarskl naLog) Precipitat - talog Precaga (oSit) - dija£ragma, mi~icna p regrada izmedu grudne i trbu§ne duplje Prognoza - predvirtanje kraja bolesti Profilaksa - predohrana Prohibicija - mbrana Psihijatar - specijalist za du~evne bolestIi Psihoza - du§evna bolest; poremeeajd u oblasti svestIi, nagona, afekta, opazanja, misljenja, volje i inteligencije Psorijaza - koina bolest koja se odlikuje obrazovanjem manjih ill veCih poIja s nagomilanim suvim i belicastim Ijuspicama na crvenkastoj podlozi Ptijalin - ferment u pljuvacki Puerperalna sepsa (babinja groznica) - te~ka infekcija babinjare koja nastaje preko porodajnih puteva Pu/verzacija - pretvaranje u pTah Puis - bilo Pupila - zenica Purgativa - sredstva za protiSeavanje (prollv, zatvor) Purfikacija - precHcavanje (purus = cist) Putrefakcija - Lruljenje (putridan = truo) Rahitis (engleska bolest) - avitaminoza prouzrokovana nedostatkom vitamina D u hrani Reverzibilan - obnovljiv, povratljiv Revulzivan - odvodni, koji odvodi krv Regeneracija - stvaranje nOVlOg dela u razvicu; obnova delova koji se norroalo trose; zacelji'v anje ,d efekata koj-i \Sill nastaii us'l ed nekog patoloskog procesa Rezistencija - otpornost Rekonvalescencija - oporavljanje posie mike bolesti Rektifikacija - ispravka, preCiscavanje Rektum - pravo crevo . Relaksantna sredstva - lekoVli koji se upotr.e bljavaju za olabavljenje mi· siCa za vreme operacije, u bolesnika od tetanusa i raznih sokova da ne bi doslo do preloma 'k ostiju illsled grceva. Najglavniji lek dZ ove grupe je k u r are, odnosno njegovi aktivni sastojci Renalni - bubrezni

RECNIK MEOICINSKIH NAZIVA

201

Reprodukcija - razmnoZavanje. umnoZavanje Resorpcija - upy anje. u&isavanje Respiratoran - disajni R etencija - zadrlavanje neeega sto treba da se izbaci iz duplje nekih organa (npr. retencija mokraee. retencija pIacente itd.) R etina - mreznjaca Recidiv - povrat. ponovna pojava iii vraeanje vee prelezane bolesti iii nekih njenih znakova Rinitis - kijavica R oborans - koji snazi. okrepljuje (,toni·k) Rubefacijel1tna sredstva - lekiovu koji izazivaju crvenilo blago zapaljenje koze Saliva - pljuvacka Salivacija - lucenjc. a JIaroeiro lizluOivanje pljuvaCke SatLLTacija - zasieenost Sehoreja - prckornerno lucenje lojne rnaterije (sebum=loj) Sedativna sredstva - lekovita sredstva ko'}a u odredenim kolicinarna sluze za umirenje psihicke i rnotorne prenadrafenosti. Upotrebljavaju se u Iecenju oboljenja s poj acanorn ne rvnorn razdrazlj'ivoseu S edimentacija - talozenje S ekTecija - lucenje Zlezda Selekcija - odabiranje. izbor; oplernenjjvanje S el1zibilan - osctljiv. ima sposobnost lake nadraflj:ivosti. odnosno osetlji· vosN na nadrafaje Sel1 zitivan - koji je u stanju da prirni iii prenese neki oseeaj Sepsa (»trovanje krvi«) - bolesno stanje prouzrokovano dejstvom raznih klica iii njihovih otrova u krvi i raznirn organima Sija/agog - koji tera na lucenje pljuvacke Sikativ - koji susi Simptom - znak bolesti Sindrom - grupa simp1x>ma koja je karakteristiena za odredenu bolest Sinergija - saradnja Sinkopa - stanje gubitka svesti koje se karakteriSe prividnirn jJi stvarnim prestankom rada srca i disanja Sirup - gust raslvor seeera u vodi (16 delova seeera kuvati u 10 delova de· stilovane vode - obican sirup) s dodatkorn nekih arornaticnih tecnosti (sirup rnajkine dusice; 15 delova seeera j 10 delova rnentine yodice; si· rup od narand zine kore; sirup od rnalina itd.). Sirupi se dodaju raznim lekovirna da bi im popravili ukus i miris. . Sistola - stanje srca kada se one u svorn radu zgrci da bi i-stisnulo krv Skabijes - sllga Skleroza - stvrdnjavanje tkUva ·k ao posledica buja.nja veziWlog tkiva posle zapa\jenja ill posle dejstva nekih supstancija Skorbut - avitaminoza izazvana nedostatkorn vitamina C u organizrnu Sluz (rnukus) - lepljiv. manje-viSe gust proizvod sluznih ilezda u sluzni· cama Sluzava sredstva (mucilaginoza) - lekovi koji se daju u onim oblicirna kaslja koji su izazvani prenadrafeI10rn idrelnorn sluznicom. Ova sredstva deluju rnehanicki. oblafuei obolelu sluznicu. time je stite i na taj nacin ublaiuju kasalj

202

LECE.NIE BJUEM

Solucije - rastvori neke lekovite supstancije u vodi iii nekom drugom ra. stvaraeu Somnifer - koji dovodi san S0l111101encija - sanji\IQst, naj brli s tepen pomucenja svesti Spazam - grC SpazmodicQ/1 - grecvH Spazmoliticka sredstva (spazmoLiitici) - leikovi koji k)1:kJanjaju greevc glat. kih misit a (atropin, papaverin) S perma - seme S putum - ispljuva.k S tenoza - suZenest pejedinih o tvora lili supljdh 'o rgana St el10kardija (peklora lna angina) - napadi jaeih Hi .slab ijih bolova u vidu stezanja u predel u grudne kosti koji se sire (zraee) u levu i u desnu 'ruku, u obe ruke ili u vr'a t. Napadi, su praceni osecanjem straha od smrti Sternlltatorija - sredstva ia kijanje Stiptika - sredstva koja zaustavljaju, stem (tanini) Stomatitis - zapaljenje usne sluznice Stomahika - sredstva za podsticanje funkaije reluca S truma - gusavost Stupefakcija - zaprepascenost, omamljeno.st Subakutan .- bolest keja 5e pO' toku lI1aoJazi izmedu ·akutndJh i hronicnih bolesti Sukllientan - soean Supozilorije - tepiCi Suprarenalan - nadbubrezan Supstrat - osnovica, podloga i, Sire, m:a.terlija na koju dejstvuje ferment Supuracija - stvaranje gneja kae pesledica zapaljenja Tablete - lekovi u obliku okrugJih ploCica Taksonomija - klasif.ikacija o.rganizma Tahika rdija (aritmija) - nepra'V'i lnost u ritmu srcaIJiih otkucaja Tenezam - n apon, teranje, napinjanje; naroeite belan napon u predelu emara i rnokracne bdike, 'b ez izbacivanja stoIice Terapeutika - vestina lecenja Terapija (lecenje) - skup postupaka, mera i 'sredstava koji imaju za cilj suzbijanje i izJecenje belesti. Postoje mnogebrojrn obIici leeenja. Termolabilal'l - n epos tojan prema toploti Termostat - aparat 'k oji sluZi za stalno odrlavanje odredene temperature Tennofor - spljosten meta]an sud ill gumena kesa koji se pune top 10m vodom i s]uZe za zagrevanje balnih predeJa (pri napadu fuenog ill bu· breznog kamena, cre\'nih keIika) iii ,i zazivanje ,r azmeksaovanja Cira ill ap· scesa Tetanus (zli grc, sklopai) - opasna zarazna bolest ~ bacilom teta· nus a Tinkture - teeni, obojeni oblici lekova, dobijeni ekstrahovanjem biljnih ill zivotinjskih droga vodem , v,i nom, alkoholom dli mt:\savinom etra i alkohola. Tinkture obicno predstavljaju 100/0 ekstrakta. Primenjuje se za unutra~nju upotrebu u obliku kapljica.

RECNI K ME DICINSKIH NAZIVA

203

trovanj e u toku te~kih proliva, i to prvenstveno u odoj ~adi na . ishrani. Toksikomal1i ja stanje hrorriCnio,g trovanja prouzrokovanog ponavljanim uzimanj ern nekog opojnog sredstva radi postizanja euforuje. ToksikomaIlija se kankterise: neodoljivom po treoom ili zeljom d a se uzmu no ve koli~ine ovog sredstva, ~im prestane dej6tvo vee unete koli~ine, potreoom da se unete koli ~ine poveeavaju zavisno od toga da li ova 6redstva uslovljavaju sarno psihieku ill i oiolosku potrebu za njim. NajCe~ ee toksikomanije su: morfini zam, kokainizam i alkoholizam mada su opisane i' druge kao: taoatizam, kafeizam itd. Tol erancija - naroOi ta osooina pojedinih orgall1izama da ipodnose vece kolieine nekog leka ili otrova negodrugi organizmi. Qna moze biti urodena ili stecena Tonzile - krajnici Tonicka sredstva (Ionici) - lekovi za jaeanje; upotreoljavaju se u leeenju oplite slaoosti, u osooa sa slaoim apetitom. VeCina -toniekih lekova sadrzi jedinjenja arsena i fosfora, kofein, <strihnin i gorka sredstva, ooieno u malim koliCinama Torefakcija - przenje Trans (zanos) - s uzenje svesti, pri cernu je preostal,i deo svesnog du~evnog zivota koncentrisan sarno jednom cilju. Pojam oznaeava i duSevno stanje u dubokoj rupnozi Trauma - ozlede izazvall1e mehaniekom povredom tkiva i organa. Slieno tome, »dusevnorn traumom« nazivaju se tezi poremecaji u du~evnom zivotu izazvani nekim stetnim faktorom Trbuh - abdomen Tremor - drhtanje Tripsin - ferment koji vaTi belaneevine, a koji izlueuje zlezda gu~teraea; dejstvuje u alkalnoj sredini Trovanje - intoksikacija Trovanje krvi - sepsa Trombin - sredstvo za lokalno zaustavljanje krvavljenja Tromboza - zacepljenje krvnog suda komadom zgru~ane krvi (trombusoril), nastupa u toku zapaljenja zida krvnog suda, povreda i dr. Tumor - izrastaj, izrasIina u vidu samonikle guke, evorova, koji se moze nalaziti na povrsini nekog organa iIi u dubini njegovog tkiva u raznim oblicima i razlici te velicine. 6vi rtumori se dele na b I age (benigne) tum 0 r e i z 1 e ill 0 p a k e (maligne) tum 0 r e. Turgor - jedrina iIi evrstina potkoznog i miSicnog tkiva
Toksiko za ve~ ta~ko j

Celavost -

alopecija

Ulkus ventrikulusa - OII zeluca Ulku5 duodenuma - Ci:r dvarraestopaliaCnJog creva Ungventum - lekovita mast Uremija - povecanje azotnih jedinjenja u krvi, koja se normalno izlueu~u

mokracom (ureja, mokracna kiselina, kreatin, izvesna druga organska Jenjenja azota) zbog akutnog ili hronitnog oboljenja bubrega Uretra - mokracovod, mokracna izvodna cev Urin - mokraca Urogenitalni organi - mokracIlii polnoi organi

204
Urtikarija - koprivnjaea Uterus - materica

LECE NJE BIUEM

Fagocitoza - sposobnost izvesnih celija (pre svega, leukocita Hi belih krv. nih zrnaca) da W10se .i svaruju strane Cestice (zarazne klice, deUce celije itd.) Faringitis - zapaljenje zdrela Farin ks - zdreto Farmakognozija _. nauka 0 Jekovitim sUrovinama Farmakodinamija - grruna farmakologije koja proucava dejstvo lekova na zivi organizam Farmakologija - nauka 0 lekovima Farmakopeja - knjiga koj a sadrZi spisak lekova koji se stalno moraju na. laziti na skladiStu ill apo teci, s opisom porekla leka, nj egovih hemijskih osobina, propi sa 0 ispitivanju njegovog kvaliteta, kao i nj egovog cuvanja i spravljanja. U nas vaie propisi Jugoslovenske fa rmakopeje. Farmakoterapija - grana farmakologije lroja prolleava upotrebu lekova u lecenju bolesti Febrilan - gro:micav Fekalije - izmet Fenotip - vidlj.iv merljiv sastav organizma Fertilan - plodan Feces - izmet Fibrilacija srca - . treperenje srca Fi ziologija - nauka koja proucava Tadnje i funkcije organa i organizma Fistula - steceni, r ede urodeni abnormalni kanal, kroz koji se luCi sluzavi ill gnojni saddaj Fitoterapija - lecenje biljnim lekovima Fitofannacija - nauka 0 lekovima za lecenje bolesti bilja Flatulencija - nadimanje zeluca i creva vazduhom iii gasovima izazvano hra· nom koja sadrZi mnogo celuloze i skroba, iii poremecajima u organima za varenje Flegmona - gnojno zapaJjenje koje se javlja u rastresiotom vezivnom tkivu u povrsinskim iii dubljim delovima tela Fob ija - prisilni strah Fotoliza - raspadanje pod uticajem svetlosti Fototerapija - lecenje svetloscu Fotofobija - strah od svetlostd Fras - grcevi u odojcadi Frikcija (trljanje) - postupak u lecenju koji se sastoji u brzim pokretima trljanja veceg ili manjeg predela koze. Cilj mu je da izazove priliv krvi u kozu iii da se utrlja neki lek kroz i5tU. Ftiza - tuberkuloza, narocito plucna tuberkuloza, koja je vrlo izraiena i brzo napreduje; u nas postoji izraz susica, jektika Fungi - gljivice Furunkul - cir Habitualan - uobicajen, ustaljen, obican Habitus - opsti spoljni izgled neke zdrave ill boleSille osobe

----------------~

RECNIK MEDIelNSKIH NAZIVA

205

HalLlcinacija (eulna obmana) - predstavlja opaianje bez odgovarajuceg spoljnog nadraiaja. Pojavljuje se u oblasti svih eula; ubraja se u poremeeaj opaianja. 1ma ih vise vrsta i predstavljaju obieno znak dusevne bolesti Helioterapija _ . leeenje koje se sas toji u izlaganju golog tela dejstvu SUDeevih zrakoV'a IIeliofobija - neopravdana bojazan od suneanja i suneeve svetlosti H elminti (ervi) - paraziti Coveka i zivotJinja. Orvj (paraziti) Coveka spadaju u eve rodove: metilji, pantljiCare i obli crvi. Hematoza - razmena galSOva izmedu vazduha i krvi koja se vrsi u plucima Hematologija - grana medicine koja se bavi izucavanjem krvi i njenih bo'lesti H ematurija - mokrenje krvave mokrace Hemoglobin - krvna boja (»krvno ervenilo«), koja se nalazi u crvenim krv· nim zrncima i koja igra glavnu ulogu u disanju H emoliza - oslobadanje hemoglobina iz crven.ih krvnih zrnaea i njegovo prisustvo u plazmi bolesnika, koja dobija orvenu boju H emoragija - krvavljenje Hemoroidi (suIjeviJ - cesto oboljenje posle tridesete godine zivota, koje se sastoji od prosirenja vena u najnizem delu pravog ereva i emara. U mu· skaraca je cesce nego u lena. Hemosta za - spontano iii veStacko zaustavljanje krvavljenja Hemofilija - !Ilasledna bolest iz grupe bolesti sa sklonoscu ka krvavljenju Hepar - jetra Hepatitis - zapaIjenje jetre H ereditarQ/1 - nasledan Hereditet - naslede Hernija - kila Hibrid - melez Hidrops - vodena bolest, nagomilavanje transudata u trbusnoj duplji usled poremeca ja krvotoka u teskim srcanim manama Hidroterapija - koriScenje temperature j mehllillJiCkog dejstva vode na ljudske tela sa ci1jem leeenja Hidrofilija - pozudnost za vodom Hijalin - staklast Hiperacid llOs - prekomerna kiselost Hiperemija - prepunjenost Jcrvlju, izobilnost krvi (»navaIa krvi«) u nekom delu tela gde normaIno treba da je ·ima manj e Hip ertenzija arterijska - poveeanje krvnog pritiska Hipertonija - povisen ... napet<>st miSiea Hipertrofi ja - prekomerno rastenje jednog organa iii jednog dela organa bez promene u nj egovom sastavu Hiperllidroza - povecanje izluCivanja 2lIloja Hi perhlorhidrija (hiperacidit et) - preterana kiselost zeludaenog soka kao posledica povecanog lueenja zeludacne sone kiseline . Hipnoticka s redslva (hlpnobici) - lekovi koji izaziivaju san iii ola ksavaju njegovo nastupanjc Hipolenzivna sredstl'a - lekovJ koji smanjuju arterijski pritisak Hipotonija - stanje sniZene miSicne napetosti

206

Ll!CI!NIE BI1.JI!M

Histerija - du~evno oboljenje koje spada u grupu lJ>Sihoneuroza a dspoljava se du~e\'n i m i telesn im poremecajima u oblast i motornog senzitivnog i vegetativnog sistema Holagogna sredstva (holagoga) - lekoVii podstieu lueenje zuCi Holelilijaza - kamcn u zuenoj kesdci Hol ecistit is - zapalj ell je zucne kesice Hom eopa tija - specijalni sistem leeenja cije je osnovno ueenje da neku bolest treba leeiti onim lekom koj i, dat u veCim 'k olieinama, izaziva u organizmu znake sliene znaci ma bolesti koju treba leeiti. U homeopatij,i se lekovi upotrebljavaju eesto u tako rnaLim koliCinama koje iskljueuju rna kakvo dejstvo na oboleli organizarn Hronican - koji dugo traje, koji se 9poro ra'Zvij a iii koji ima u9poren tok: hroniena bolest, hronieni alkohol<i.zam oj dr. HlIInan - dobar, eovekoljubiv; koji je poreklom od eoveka (npr., hurnana medicinal Cijano za - plavetnilo (pomodrelost) .!core i 9luznica, naroeito u snica, vrha nosa i krajeva prstiju. Javlja se naroeito u bolestima srca, pluta i u raznim trovanjima Cikatrizacija - proces zara~C:iV'allja rane stvaranjern oZ.iljatnog tkiva Cistitis - zapaljenje mokracne be~ke Citologija - nauka koja se bavi proucavanjem cel-ija Crvi - hell11'inti Cepici (supozitorije) - ovaj oblik lekova sluzi za U'vlacenje u razne prirodne telesnc otvore Cmar - anus Sarenica - duZica Secerna bolest - dijabetes Sok - stanje koje se karakterise porernecajem krvotoka Stitnjaca (stitas-ta zlezda) - tireoidina zlezda Suga - skabijes Suljevi - hemoroidi

POSEBNI DEO

A

AGAR-AGAR tELOZA,GELOZA Na narociti nacin izdvojena sluz iz raznih crvenih alga rasprostranje. ~ po morima 01<0 istocne i jmne Azije. To su bezbojne iii zuckaste, pro. zlme ~:ake ili plocice bez mirisa i ukusa. U vodi veoma nabubri, jer je mno. ~o uplJa, ~.bog cega se u medicini upotrebljava kao blago, lako podnosljivo I neskodlJlVO sredstvo za suzbijanje hronicnog zatvora. Upijajuci mnogo vode i jako bubreci, agar-agar mehanicki nadrafuje creva, te ih podstre. kava na zivlje pokrete. Osim toga, pomesan 5 kiselim mlekom sluzi kao di. jetalna hrana u lecenju stomacnih i crevnih bolesti. U farmaciji sImi pri izradi globula, supozitorija, prutica, melema ita. bleta. U mikrobiologiji agar-agar se upotrebljava kao hranljiva podloga (hra· niliste). .

AZULENSKE DROGE Kamilica, pelen. odoljen, oman . hajducica, razne vrste eukaliptusa, elemi, ·v etiver i mnoge druge droge daju p I a v 0 b oj e n a eta r 5 k a u I j a. Boja potice -:d azuJena, plavo obojenih ugljovodonika. Zahvaljujuci pri,sustvu azuJcna, ova uJj a deluju antiflogistieno, tj. protiv· U1pala 'koze i sluznice. U drogama se azuleni ne nalaze slobodni, nego se javljaju u etarskom ulju tek duiom destilacijom s vodenom parom, sto se vidi i iz pojave da je 5 pocetka dobijeno ulje, npr. od kamHice, bezbojno i ukoliko destilncija dme traje (18-24 sata), utoliko ono postaje tarnnije plavo. AzuJeni, nairne, poticu od slozenijih jedinjenja, tzv. pro a z u len a iii a z u 1 e n 0 g e nih 5 e 5 k v i t e r pen a. Na primer mat r.i c i n, gorka supstancija kamilice (Matricaria chamomilla), proazuJen je ham a z u 1 e n a, jer ·s e pod uticajem alkalne reakcije, a zatim destilacije u kiseloj sredini u prisustvu kiseonika iz vazduha otvara laktonski prsten u molekuJu matricina, gubi karboksilna grupa i tako dobija hamazulen. A psi n tin iii artapsin, gorak sastojak pelena (Artemisia absinthium), pod istim uslovima kao u slueaju matricina razlaZe.se na azuJen i lakton.

°

210

Ll!CI!NJB BIUI!M

Vet i va z u J en se dobiija debidrogenacijom pomoeu selelllijuma seskviteIpena u etarskom ulju IOd tropske biljke Vetiver zizanioides. E uk a 7. u 1 e n se dobija debidrogenacijom pomoeu sumpora seskviter· pena u etarskom ulju od raznih eukaliptusa. Na tom prineipu debidrogenaeije osniva se polil.lSintetska industrijska proizvodnja ve~ta~kih azulena od mnogih prirodnih seskviterpena. Najpre Ru.Zi~ka, a zatim Fau (Pfau) i Platner (Plattner) najvi~e su doprineli razja~njenju hemijske grade,i uop~te boJjem poznavanju azulena. Ustanovili su da azuleni imaju biciklicnu gradu, pri ~emu je jedaIi prsten peto~l;m, a drugi sedmo~lan. . Osim matricina i apsintina u mnogim drugim b.iljkama ima sli~nih t e r pen 0 i d nih go r k i h '5 ups tan e i j a od kojih potiee lekovitost mnogih biljaka koje kao tonika i stomahika vekov,ima koristi medieina.

AJCICA, GORKACA, BAGRENAK, DIVUA GRASICA

Coronilla varia L. -

Papitlionaeeae

Zeljasta biljka, visoka 20-70 em, Obrasla retkim dlakama. Stabljike su ~uplje. Listovi su vrlo dugacki i sitno perasto deljeni. Cvetovi su duga~ki 8-14 em, a siroki oko 3 em, u druzeni .i. po 10-15 u loptaste evasti na vrhovima gran~ica. Kruniea je bela i prosarana ru£casto, ljubieasto i pur-

AJCICA

ALKANA. RUMBNILO. ALOJ DRVOUKJ . . .

211
~iroka 2 do 2,5 mm. Cveta od

purno. Plod je mahuna, dugatka 4-5 cm, a maja do juna. Raste svuda. ~jtica je ?tro1ma. Deluje na srce slitno nekohko matenJa, a pre svega od heterozida tome, ovu biljku treba ,izbegavati. Narotito

dig1talisu. Otrovnost potite od koronilina i koronizida. Prema je seme otrovno.

. O~tala narodna Imena: gluvara, gorka trava, gortiljavka, grahorica, gr. klca, IJuta trava, ~areni gra~ar. .. Slitnog. sastava .j dejstva je i srodna, takode rasprostranjena zeljasta bllJka Coromlla emerus L. (koJutica, berg~, gluhovet, Z3(jatkovina, zetja tilovina, ruta Sibika).

ALKANA, RUMENILO, CRVENI KOREN, K'NA, NEMACKA K'NA, STRU2KAVAC
Alkanna tinctoria Tausch Boraginaceae

Alkana raste na pesku u severnim de· lovima Vojvodine ,i mestimitno u Dalma· ciji. Upotrebljavaju se podzemni . delovi biljke, koji su crveni od alkanina. Osim toga, droga sadrli jo~ i tanina i smole. Nekad se upotrebljavala u ~kolskoj medi· cml, a danas uglavnom za ekstrakciju crvene .boje koja je vrlo lepa i nije otrov· na, pa se dozvoljava upotreba za bojenje u1ja, masti, likera, lekova, kozmetitkih i hi· gijenskih sredstava, za bojenje svile, mi· kroskopskih preparata i slitno.

ALOJ DRVOLIKI, BIJELA SABLJICA
Aloe arborescens Mill. -

Liliaceae

Do 4 m visoko oSukulentno drvo iz jui:ne Afrike. U SSSR·u, Poljskoj i u nekim drugim zemljama gaji se posle II svetskog rata kao jednogodgnja zeljasta biljka radi dobijanja sveleg soka, emulzije i preparata »biogenilz stimulatora« po V. P. FilatoVll. U toku leta zakidaju se mnogobrojni mladi izdanci s biljke i stavljaju u rasadnike - staklene vrtove - da se ozile. U prole~e ih rasaduju na stalna mesta, gde se u toku leta i polovine jeseni pod·

212

LBCI!NJI! BIUI!M

biraju krupni, sotni . zuravi listovi, a vrmi mladi listovi \Se koriste za ozi· ljavanje u staklenicima za narednu godinu. S ve z i so k, koj-i iscuri iz svezih, tek odsetenih listova, kon· zervge se alkoholom (80 g soka i 20 g alkohola) . Deluje baktericidno na razne grope mikroba. Primenjuje Sf spolja za letenje opekotina, gnojnih zapaljivih procesa u obliku obloga i za zapiranje rana, a iznutra protiv zatvora, anacicinih gastrita i kotita. V 0 den i ~ k s t r a k t i z s t i· m u 1 ira n 0 g lis C a a 1 0 j a, na· cinjen po Filatovljevom metodu, sa· drli biogene stimulatore koji pove· eavaju zastitne funkcije bolesnog organ.izma. Primenju je se uglavnom za lecenje oenih bolesti, a i protiv hro· AAO] AP BOAHKH nicnog artrita, cira u zelucu i u dvanaestopalacnom crevu, u kozmetologiji i drugue. Filatov, znarneniti' sovjetski oftalmolog (ocni lekar) , posao je od hipoteze da se posle smrti zivotinja .~ bilja ' u tkivima odigravaju suo protni biohemijski procesi, ,i da se pri torn javlja sinteza hemijskih supstancija koje treba da pobude, stimulisu zivotne procese tkiva koja se gase. Te supstancije je nazvao »biogeni stimulatori«. Odseceni socni listovi aloja mogu da izdrle dugo pod nepovoljnMn uslovima i da za to vreme sinteti· zuju znatnu kolicinu biogenih stimulatora. Preparat se izraduje na ovaj nacin: mlado. neozledeno, soeno liSee eim se odsece s biljke, da bi se iz· beglo curenje soka, drZi se 12 dana u tamnoj odaji na 4-8 0 • Zatim se udalje bodlje, izreze na komade, sterilizuje u staklenim posudama u autoklavu na 1200 i pod sterilnim uslovima komadi se cuvaju za implantaciju, tj. usivanje pod koZu. Osim toga, od [Jjih se izraduje ekstrakt za parenteralnu upotrebu: deli6i se samelju, pomesaju s destilovanom vodom ili fiziolos· kim rastvorom (l: 5), sve se ostavi 1-2 sata, zagreje do klj-ueanja, procedi, ponovo prokuva da 'kljuea 2 minuta, filtruje, razlije u ampule, za· topi. steriliruje u autoklavu 1 eas na 1200. Ovaj ekstrakt se tipotrebljava potkoZno po 1 ml cinevno u toku od 30 do 35 dana. Emu 1 z i j a a 1 0 j a, izradena od ' stimuliranih listova i r,icinusovog i eukaliptusovog ulja, upotrebljava se zaspreeavanje i letenje suvog i via· znog epiderrnita 1 opekotina II i III stepena nastalih posle zratenja.

ALOJE, ALOJ, SABUR
Vrsta ekstrakta izrac:iena [Ja mestu proizvocinje ukuvanjem soka iz mea raznih vrsta Aloe. To je tvrda i mrka smolasta masa s-ta~astog pre· lorna, vrlo gorkog i neprijatnog ukusa. To joe spor, ali pouzdan purgans u dozi od 0,2 do 0,6 g. U maloj dozi (0,05-0,20 g) aloje se upotrebljava kao sredstvo za jacanje i popravku apetita. U velikim dozama je skodljiv: iz· nad 8 g moze izazvati smrt. Deci 5e ne sme davati.

destilacijom samlevenih plodova. oko 6'10 smole. Stabljike i drske.5-1. Gajenje i berba. Seme se mora posejati cim sazri. omlate i plodovi se pakuju u vreee.5"10 etarskog ulja. Caj je jo~ prijatniji od sveiih driaka i korenja. snaina i lepa. Deluje povoljno na ieludacno-erevne organe. Etarsko ulje se u svetu proizvodi u industrijskim kolicinama. olak~ava varenje.Rizomi i korenje sadrie 0. vrlo krupni (donji 60-80 em) i na osnovi mehuTasto obuhvataju stabljiku. Mora se cesto okopavati i obilno navodnjavati. do 2 m visoka zeljasta biljka. . plodnom i mocvarnom zemljiStu. KRAVOJAC Angelica archangelica L. vrlo su krupne i imaju mnogo evetova zelenkaste jJi fuekaste boje. ANDELlKA. Stablo je ' pravo. pri vrhu razgranato. su~e na asurama na suneu. jer je veoma aromatican i povoljno utice na raspolozenje bolesnika. najviSe u Zapadnoj Evropi. vezujou u snopice i odmah prodaju. ~uplje. uzdui na tetvoro raseku i su~e na jakoj promaji. U plodovima ima 0.ANGELIKA.Cela biljka ima svojstven prijatan aromatican miris. Plod je jajolik.Angelika je vrlo krupna. U apotekama se izraduju razni galenski preparati. Sastav. U tu svrhu uzima se 5-10 g pra ~ka iLi 5% caj ·spravljen od plodova iii korenja. Listovi su triput perasto useceni. kumarina i drugib sastojaka. ANDELIKA. Gaji se po moevarnim mestima. Glavni sastojak ulja je felandren. operu. . . alkoholature. jer brzo gubi klijavost. namenjene poslasticarima. oblo. Rizomi se ' vade prve godine pre nego ~to list otpadne. Biljka eveta druge Hi treee godine. ekstrakti i dTUgO. pljosnat i kri· lat. Rasprostranjenost.k!rupan. (bez evasti). KRA VOJAe 213 ANGELIKA. a zatim aromaticno ljutog. kumarina. lazi divlja biljka. odsecaju 5e u nelroliko naVTata od avgusta do septembra. Zbog prijatnog mirisa svi je rado uzimaju. Najvi~e ulja potro~e fabrike raznib desertnili piCa. Dobijeni rasad se rasaduje na stalna mesta pocetkom jeseni na rastojanju 80 X 80 em. odstranjuje gasove i te~koee koje zbog toga nastaju. Ukusa je najpre os!atkog. Stitaste cvasti se nalaze na vrhu stabljike i ogranka. Upotreba: . do 7 mm dugacak i do 5 mm ~irok.30-1"10 etarskog ulja. seku se vee od prve go dine. raznih kiselina i drugih materija. Retko se na- Svojstva. kratak d gusto obrastao dugackim korenjem . pre sVl!ga tinkture 1200fo). oko UNo masnog ulja. rizoma i korenja.iku. rastresitom. oCiste. Ulje je vrlo skupo. pektina. Rlzom je mesn~·t. . . . iuekastobelicaste boje. Umbelliferae Izg\ed blIjke. sitosterola.Vee nekoliko hiljada godina angelika se koristi za lek i zacin.Angelika uspeva na lakom. Prinos oko 25 hiljada kilogram a sa hektara. od maja do septembra (5-6 berbi). Cveta jula i avgusta. na osnovi kao rU'ka debelo i crvenkasto. Nije ~kodljiva i ne izaziva nav. Stitovi sa zrelim plodovima.

nane. BILJBM U -domatinstvu se mogu spraviti ovi ~jevi: 1. Treba vr~iti propagandu za gajenje anisa kod nas.214 LECENIP. One su takode Iekovite. arzdelski (andeoski) koren. gornje liSce je sedece i vl'lo sitno deljeno.) rastu kod nas po !ivadarna i vlaZnim ~umama. Za bolje varel1je: po 25 g plodova angelike.pome~ati i od te sme~ 3 supene ka~ike popariti sa pola li. divlja andelika. Osim toga. pelena i blatenog ckalja . Kvalitet droge zavis-i od sOI'te.000 kg. ANASON. a li~ce trojako: donje liSce je na dugackim tankim dr~karna na kojim je okruglasta levkasta liska po obodu krupno 2iUp~sta. grteva i drugih smetnji: 30 g korena angelike j po 15 g karnilice. ove biljkc ni'Su medicinski proucene. 2. Na )1e:ktar je potrebno dko 14 kg semena.pome~ati i ~j naciniti i piti kao pod 2. beli i udruzen~ u ~titaste evasti.Anis raste divlje oko istoenog dela Sredozemnog mora. Droga potice sarno od gajene biljke. kllime i zemIjiSta. toplu. Protiv gasova. Topla i suva sredozemna klima primorja i Povardarja. baljka. Banat proizvodi vrlo dobar anis. andelika. srednje liSee je trojno klinasto deljeno i po obodu zupcasto. Mlade sveze stabljike ange!ike slufe za spravljanje . popariti sa 100 g kljucale vode. anisa. andeosko drvo. Cvetovi 'Su sitni.p rijatne poslaostice koje moze svako domacinstvo da spremi za zimu. vrtna "Melka. kicice. lroren 'Svetoga duha. Gajenje anisa je slicno moracu. ostaviti ukraj ~tednjaka i posle 2 sata piti po 1 ca~u 3-4 puta dnevno pre jela. Rasprostranjenost_ . Polrebno je ungtavati korovsko bilje da se prilikom mlacenja ne nade u drogi. ANI:2:. aIIlgebica.i po 15 g linoure. klima Vojvo· dine i istocne Srbije i laka propustljiva zemlja oko velikih reka daju najbolju drogu. ostaviti ukraj ~tednjaka. kandiranog voca i tkornpota. siri~.) i divlja andelika (Angelica Si/vestris L. Narodna imena: angelika (Orfelin). To 'SU veoma . - Umbelliferae Anis je jednogodgnja zeljasta biljka. ali da ne vri. SLATKI KOPAR Pimpinella anisum L. kravogaz. poklopiti. kravojac. zlahtna angelitka. 3. Trubalika (Angelica Pantiei Vand. stabljika valjkasta. Koren je tanak. T'razi jaku. Seje se u mal'tu Hi apl'Uu na rastojanju 30 x 30 em. tru1Jru. pa ~m je zato i lekovitost manja. andelski korell. gozdni koren. mora~ i kirna pome~ati i od te srne~e uzeti 2 supene ka~ike.slatkog. Uzirnaju se posle jela. mora~ i kima . borstna ange!ika. poklopiti. visoka 2~O em. ANIZ. dobro obmdenu zemlju. a rodi oko 1. za zirnu. nadimanja. Za apetil: 30 g korena ange1ike . laku. Boji se hladnih vetrova.belj. kadlinae.t ra klju~le vode. kravojec. 2-3 srut. jer se traZi u vagonskim kolicinama za destilaciju etarskog ulja. Angelica silvestris u namodu se nazJilVa: aJrlgeldka. piti posle jela. . 4. ali sadne manje etarskog ulja. - ANIS.

a ukusa s!atkog. . a izmedu rebara nema masnica. vlage ne sme biti vi~e od 90/ •. Vodenog ekstrakta mora dati najmanje 12%. Sivo-zelenkaste boje. ali berba ne traje tako dugo: dva. Bun i· kin 0 s e m e (Hyoscyamus niger) je bubrezasto. hrapav. Sastav. a. . bradavic!asto. taJasasto povijena rebra.~lod (shizokarpijal.Anis sadrfi 1.PLODA ANISA . Ima sitnih druza kalcijum-oksaJata. ~to ima vrlo istaknuta. Nad podJogom je do 3 mm ~irok. a ima aJkaJoida. . Anis je vrlo prijatnog. nema etarskog ulja. put se arezuju zreli ~titovi 5 plodovima. bradavieastim d I a k a rna debelih zidova i ima m n 0 g 0 5 i t nih mas n i c a. . Anis se razlikuje od plodova ostaJih ~titariea po tome ~to je obrastao maJim jednoceJijskim. ANIZ. . To je bezbojna iii bledozuckasta tee!nost. Pepela ne sme ostati vge od 10"10. A NA TRBUSNO] 2-3 MASN[CE . Semena jezgra puna je kapljica masnog ulja i zrna aJeurona. Poe!inje se 10piti na 150. sitnije. belaneevine i ~ecera. etarskog ulja najmanje 1.a su~iti kao zito na tavanu. • .ANIS. .Plod anisa ne sme biti pome~an s plodovima ostalih ~tita· rica. b . 2oo/. Rebra su jednaka. ko}i se razvija kad se plod ovlaZi rastvorom kalijum·hidroksida i zagreje (oslobada se ' k 0 n in). nezna i bleda. Skroba nema.ANIS. aromati6nog. oe!istiti od zemlje 1 kohko god je mogu<'e bolje od peteljaka. koja jako prelama svetlost. Plod?ve treb. Anisi fructus je kru~kastog oblika i sa strane maJo spljo~ten. .5%. a potpuno je teeno izmeiiu 18 i 200. a narocito ne s plodovima k u k ute (Conium maculatum). POPRECAN PRESEK KROZ DVA SPOJENA . Mora mrznuti izmedu 15 i 190. oko tOOl. Primese. U perikarpu ima vrlo mnogo masnica sa etarskim uljem. e!esto prevrtati. jakog aromaticnog mirisa na anetal. masnog ulja. K 0 r i· jan dar i per sun nisu slatki i drugog su oblika·. Plod ku· kute poznaje se po tome ~to je gladak. slic!nog morac!u. Poznaje se i po neprijatnom zadahu na kukutu (na mgju mokratu). Dugae!ak je 4-5 mm. toplog i naljuoog. Bere se u leto. taekasto. gorko i neprijatno. ANACON.Anis se bere kao i morae!. Anisi aetheroleum dobija se destilacijom pomocu vodene pare iz zrelih svezih plod ova.KUKUTA Plod je sastavljen iz dva plodnika (merikarpije). Droga. gusto m a I j a v od prileglih e!ekinja. koji su obie!no spojeni i svaki ima po 5 rebara. SLATKI KOPAR . NA LEDNO] STRANI SE VIOl PO 15. 215 Berba. .~% eta r s k 0 g u I j a. . a treti put se eela biljka odseCe. iii je bezbojna kristalna mas a prijatnog mirisa na anis i slatkog aromatie!nog ukusa.

kao pod 1. Pod uticajem svetlosti i vazduha ulje se menja. te se daju kao vrlo jaka sto~na hrana. kima. anizaldehida i anisove kiseline. kima i kamilice. preparati za rube i usta i dr. . poklopiti i posle 3 sata popiti u 3 obroka pre jeJa. Plod dodaju hlebu i kola~ima kao kim_ Anisovo etal'sko ulje deluje na centralni nervni sistem_ Petnaest kapi ulja izazivaju san od 12 sati. isJandskog IBaja i cveta podbela. Anis je jedna od onih droga koja se od najdav.Anticki narodi su upotrebljavali anis kao sredstvo za lecenje trbusnih oboljenja i nazivali su ga Solamen intestinorum_ Dioskorid i Plinije navode da najbolji anis raste na Kritu i u Egiptu_ Karlo Veliki je naredio da se anis gaji. pije se topao ~aj. Zbog toga se ovo ulje u novije vreme zabranjuje pri izradi raznih aromati~nih rakija i likera. a u vecoj dozi izaziva pijanstvo. Istorlja. Tri supene kasike zdrobljenih plod ova poparitzi sa pola Htra kljuCale vode. zbog rega se na hladno6 smrzne_ Sadrfi jo~ i estragola. kao pod 2_ 5. narocito u narodnoj medicini i decjoj praksi. celera. Vekovj ma se Evropa snabdevala iz zemalja oko istocnog del a Mediterana_ Etarsko ulje dobija se jo§ od XVI veka. takode sadrfe anisovog ulja. Za lak se iskasl java nje oSuSene sluzi iz pluca: po 25 g anisa. Upotreba i dejstvo sli~ni su zvezdastom anisu i mora~u: ekspektorans. perruna.n ijih vremena do danas stalno. po 25 g nane i maticnjaka i 5 g kore kru§ine_ Jednu supenu ka§iku ove me~avine popariH sa 200 g klju cale vode. maraca. poklopiti i posle 2 sata o-dliti i popiti posle jela_ Moze se piti triput dnevno. jer se pod uticajem vazduha i svetlosti stvaraju jo§ otrovnije materije_ Uljane pogace imaju mnogo belancevine i masti. kao pod 5. Poremecaj srtanog rada usled nagomilavanja vazduha u l. narocito muzarama da bi davale viSe mleka. slatkgg korena i majorana.elucu iii crevima: po 10 g anisa. ali se pije posle jela_ . mora~. Upotreba anisa i njegovog ulja je ~esta i raznovrsna. galaktagog i korigens mirisa i ukusa mnogih neprijatnih lekova_ Stimuli§e sekreciju tu~i i pljuvacke_ Dejstvo ulja na neuro-muskularni sistem obja§njava njegovo uspe§no dejstvo protiv gastralgije j ·kolika. aktivira cirkulaciju i ja~ srce. gubi moe kristalizacije i raste otrovnost (stvara se difenil-metoksi-stilbenl _ Anetol je oficinalan u nekim farmakopejama_ Iz ulja se odvaja rashladivanjem. kao pod 2_ 4. drhtavicu i dr. Ulje treba ~uvati na tamnorn i hladnorn mestu u napunjenim i dobro zapa· kovanim staklenirn sudovima tamne boje. Mnogo se upotrebljava u veterini za drafenje peristalti~lcih pokreta. metilkavikola. majkine du§ice i kamilice. Za jate izlut ivanje mokrace: _ p o 20 g anisa. 1.216 LECENJE BIUIlM Anisovo ulje arna 80-900/. mora~a. an e t 0 I a. Anisovo ulje koje je dufe vremena u dodiru s vazduhom iii viSe puta zagrevano mote imati niht ta~ku smrzavanja i vecu specifi~nu tezinu. moraca. likeri i druga sredstva za ufivanje. 3_ Za lakse iskaSljavanje: po 20 g anisa. veronike i saponarije. mrkve i kima. Razne pastile i bombone. 2. nekad vi§e nekad manje. karminativ. 6_ Prociv gasova i nadimanja u organima za varenje: po 20 g anisa. po 15 g zove i podbela (lista) i 10 g korena Jjubicice. upotrebljava kao lek i zacin_ MeAant t!ajevl sa anisorn. Za smirivanje kaSlja i iskaSljavanje sluzi: po 5 g anisa. Staro ulje je otrovnije od sveteg. U malim dozama ulje olak§ava respiraciju. stomahik (spazmoliti·k l. po 10 g nane i veronike i po 20 g lista podbela i korena belog sleza.

anis.APTA. onajs. visoka 1-2 m . sirupi i mnogi drugi preparati siroke potrosnje. AVTlKA. onliz. AVTUGA. ostaviti 3 sata i odjednom popiti.1O APTA .BURJAN Sambucus ebulus L . slatki janus. sastavljeni od 7 do 11 dugulj astih i siljastih listica. morski janez. anjez. Proliv zal vo ra: po 20 g anisa. Cveta juna i jula. drenjina. anez. Dve supene ka~ike ove me~avine popariti sa 300 g kljul!ale vode. Od anisa se u apotekama spravljaju ne sarno razni l!ajevi ve6 i pra~­ kovi. moral!a. tinkture. slatkog korena. sol!na. 9. suvjh i kore kru~ine. erna bobica. Tri supene ka~ike ove smese kuvati 10 minuta u pola litra vode. Za jace lucen je mleka: po 2S g anisa. - Caprifoliaeeae Trajna zeljasta biljka. slatki kumin. mirisa na gorke bademe. Plod je okrugla. ~i pu raka . slatki komoral!. poklopiti. 10. APTA. ekstrakti. Caj proliv aslme: po 20 g anisa i eveta podbela i 60 g lista podbela. udrliZeni u evast slil!nu stitu na vrhu stabljike. kao pod 8. Raste svuda k. ribizla i kiselih vganja. Ostala narodna Imena: anaton. BURJAN 217 ~Ijiva 7. 8. moral!a. razijan. Caj za osvezavanje (osobito krajem zime a ranD u prole6e) : po 20 g anisa . miroClije i majorana. kao pod 8. Cvetovi su beli (retko kad ruiil!asti).AVTUGA.AVTlKA. ostaviti eelu noc i sutradan piti umesto vade. Listovi su naspramni.

kurjaeki rep. pupoljak i list (Laricis cortex. habdika. jabuc ne i vinske kiseIine. is tavr. U tehnieke svrhe upotrebljava se mnogo vise: za izradu bombona. Komadi razne veIieine i oblika. stenicnik. koji curi iz ozleltenih drveta i grana raznih vrsta Acacia. avta. aptuga. Upotrebljavajou se kora. ncprij a mog mirisa. bazg. Upotrebljava se i u lecenju zapaljenja zeludacne i crevne sluznice i gornjih disajnih puteva. ap tovnjak. avdika. najviSe u Sudanu od Crvenog mora do Senegala. aptovina. aftika. kokosije groz(!e. ARIS Larix decidua Mill. e meno se pije 2-3 case dnevno. UIazi u sastav pastila i raznih bombona protiv kaslj a. OISObito Acacia Senegal WHld. egipatska akadja). Upotrebljava se koren. ARAPSKA GUMA Gummi arabicum Arapska guma iii gumarabika je na vazduhu osuseni i stvrdnut sok. bez mirisa. anta. haptJika. gorkJh materija. aptika. fo lium et fructus). tanina. optovina. raznih secera.Svi delovi biljke deluju purgativno. . emul. bazdika. bujad. pasta. ditfreticno i izazivaj u znojenje. Ovaj sok (zasladenl izaziva znojenje i egcenje.218 LECBNJE BILJBM smrdljiv korov neprijatnog ukusa. Zrele bobice se izgnjeee i ostave 2-5 dana. (=Lardx europaea DC. Koren se u narodnoj medicini upotreblj ava spolja i iznutra protiv reumatizma: 1 kg iseckanog korena kuva se 2 sata u 10 Iitara vode i u top 10m dekoktu drli ruka i·Ii noga. habdovina. Raste u visokim planinama i sadi se kao ukrasno drvo. list i plod (Ebuli radix. smrdljiva zova.) - Abietaceae Do 35 m visoko crnogoricno drvo eije eetine opadaju u jesen. Druga narodna imena: abad. sluzastog i bljutavog ukusa. zovina. hobed. u farmaciji poznat pod imenom venecijanski terpentin (Terebinthina veneta) koj i se proi·zvodi u Tiralu busenjem 5tarijih stabala. bozovina. antocijana (modra boj a sokal i pektina. . gemma et folium) . habad. pastila itd. U ratu se od zreIih plodova apte kuvao pekmez i pekla rakija svojstvenog. za proizvodnju lepka i dr. od koje bolri glava. a1dum-tra· va. hapta. U celoj biljci ima malo etarskog ulja. zilavu i lepljiru masu. zija. posle cega se i·s ced i i profiltruje. a naj6esce terpentin. U vodi nabubri i rastvori se dajuci gustu. U korenu 'ima cijanogenetskJih heterozida i gorkih materija. abdika.sok se izb istri. abzovina. kao i deejih proliva. .Mimosaceae (bijela akacija. pri 6emu se odigra vrenje. a u plodu ima valerijanske. . Dobro sredstvo za vezivanje pri izradi pilula.

Sarno iii pome~ano sa drugim etarskim uljima (eukaliptusovo. Zbog prijatnog mi·risa etarsko ulje se upotrebljava za osvezavanje mesta gde se mnogo sveta okuplja. . Gljiva liei na velika konjsko kopito i maZe biti te~ka po viSe ki· lograma. PECURKA NA DUBU ARISU. venica. ad jele. Glavni sastojak etarskog ulja je pinen i borneol. ARISEVA GUIVA Laricis fungus Ogromna g\jiva koja raste na stablu ari~a. . liz Amenilke. etru i hloroformu. i Larix pcndula Salisb. a ostatak tine smola. osobi to tamo gde su velika vlaZilost i voda. Ima 50--800.2<>/0 etarskog ulja prijatnog rnirisa od prisutnog borneola i bornilacetata. list- Slienog sastava i upotrebe su i neke strane vrste arga koje se gaje kao ukrasne: Larix americana Michx. . arit. ali se za lek upotrebljava sarno njen srednji deo. iz Japana.. lomljivu masu i rastvara se u alkoholu. sa Karntatke i Larix leptolepis hort.U li~cu ima do 130 mgOfo vitamina C. po~to se pre su~enja odstrane kora i donji meki deo.Polyporaceae). svojstvenog ~e· Cera melezitoze i drugili sastojaka. ARl9EV TRUD. ARISEV TRUD. Upotrebljava se protiv nOCnog znojenja tuberkuloznih. planinskog bora i dr. tis.U terpentinu ima 20-22<>/0 etarskog ulja. bojene i gorke materije i tragovi cilibarne d rnravlje lkise~ine.. Larix dahurica Turcz. Narodna Imena: arez. jer je droga otrovna! .ARl9EVA GUBA. ariZ. Upo/reba arga je slitna boru i drugim crnogoricama. 219 Sastav. ARIS ARISEVA GUBA. argevo etarsko ulje se upotrebljava i za inhalaciju: nekoliko kapi se stavi u lontic vade koja kljuta i ta para udik AriSevb drvo se upotrebljava u gradevinarstvu. najce~Ce u obliku aerosola. Bere se cela gljiva (Polyporus otticinalis Fries .U semenu ima 9-12<>/0 rnasnog ulja i 7% azotnih jedinjenja. . ari~evina.0 sma I e koja gradi crveno-nasmedu. ARlSBVA GUIVA . Terpentin ulazi u sastav lekova za spoljnu upotrebu. Larix occidentalis Nutt. sosna.U kori ima tanina i koniferozida. najce~ce za spravljanje slozenih f1astera. 0. ali sarno na Iekarski recept.).

DAVOUA SMOLA. To su dugovecne sukulentne zeljaste biljke iz Irana i Avganistana. AZANT-SMOLA. pomafu varenju. Asa-fetida se upotrebljava kao sredstvo za umirivanje. kongcstija jetre. ASA-FETIDA. - LECBN1B BUJEM Cornpositae Gaji se ·kao povrte u ZapadIliQj Evropi .i dlrugde. gardun. Moze se uspe~no gajiti i kod nas. (smrdljJva vitina. bolova u be~ici. lma veld. holeretik i holagog: povoljno uticu na jetru. articovka. ciroze i dr. pd10ma boca. italijanski osat. U etarskom ulju ima sumpornih jedinjenja. koji curi iz ozlec:tenog iii presecenog rizoma i korena Ferula assa foe/ ida L. za iska~ljavanje. Zato tame danas svako ko moZe gaji u svom vrtu arti~oku.u varenju masti i dr. ARTICOKA Cynara scolimus L. ASANT. Kod nas je upotreba artiSoke gotovo nepoznata. JUTROKLEK Assa foetida Asa-fetida iIi asant je na vazduhu stvrdnut m lee n i so k (Oleo-gummi-resina). a na Zapadu se upotrebljava protiv zu tice. u sastavu pojedinih slozenih lekova. devesilj.ke cvetne glavice sa mesnatim socnim cveti~tem i dlSto ltako mesnate ovojne listove sa socnom bazom. protiv nadimanja u crevima i. .220 ARTISOKA. Ti socni delovi se 'koriste kao omiljeno povrce. nevesilj) i drugih Ferula . zbog cega zaudaxa na beli luk. pomaf. deluju kao blag' diuretik. Sadrli garke i druge sastojke koji vraeaju apetit. raticok.Umbelliferae. Narodna imena: ardecovka. smanjuju ureu u krvi povetavajuci izbacivanje uree mokraeom. dJraguSica.

Cveta u maju. krunciea. rede list (Robiniae pseudacaciae flas ef folium). bagren. Plod je duguljasta ko~tunica. U evetu ima flavonskih heterozida. prvim vesnicima proleea. Badem je oko 5 m visoko drvo. morska draCa. Badem je poreklom iz Male Azije i Mesopotamije. ma!ljav epi·karp i slabo mesnat mezokarp koji se osu~i i otpadne jo~ dok badem stoji na drvetu. kra· Ijegac.) - R05aceae Kod nas su poznati go r k i bad em (var. U narodu se upotrebljava evet. kralj. akacija. etarskog ulja i fitosterola. akac. nerod. voska. Kod nas se mnogo gajL Drvo je visoko oko 20 m.B BAGREM Robinia pseudacacia L. MINDAL Prunus amygdalus StJOdkes ( = Amygdalus communis L. po rubu o~tro testerastim listovirna i vrlo lepim ruiicastim cvetovima. Kod nas na jugu raste poludivalj. bagra. beli bugrem. bela evece. odakle se ra~irio svuda oko SredQzemnog mora. s duguljastim. bela drvo. hacija. egiptonska tmina. BAJAM. - P3ipiHonaceae Bagrem je poreklom iz Kanade. sluzi. Otrovnost potice od toksalbumina robina. Narodna tmena: akacija. U ko~tunici (endokarp) ima jedna. stambolska draCa. Zabelezeni su slucajevi trovanja deee ovom koram. Medu njima nema razlike osim ~to u semenu gorkog badema ima heterozida amigdalozida. List (5 nu 100) izaziva jace lucenje zucL Bagremova kora je otrovna. asparagina. ima zelen. Cvet se upotrebljava U obliku caja (5 na 100) za lak~e iskasljuvanje i protiv nazeba. bijela bagrena. robinija. Zato je seme gorkog badema lekovito :i otrovllo. bagrema. signojka. BADEM. bela bagrena. bijela draca. Cvet treba brati neposredno pre otvaranja. U Srednjoj Evropi cesto strada od mraza. amara) i s 1 a t k i iii pit 0 m i (var. a list jo~ dok je mlad. gospodinov tm. ~iljastim. . dulcis). kraljevo drvo. a u slatkom nema. rede dYe semenke. zbog cega je ne treba koristiti kao lek. bijela kapiniku.

Kotiledoni moraju biti potpuno beli. Mnogo se ceni u ·kozmetologiji. bledozuckasta te~nost gotovo bez mirisa i vrlo blagog ukusa. Aqua Amygdalae amarae. Sadrii oko Boo/. oseea se m i r i s na cijanovodonitnu kiselinu i benzaldehid. Najveca dnevna doza je 6 g. koji se lako razdvajaju i daju se seci kao vosak. Voda mora sadrlati 10f0 cijanovodonicne kisellile. ali onema cijanogenetskih heterozida. gume. k> kovitost i otrovnost gorkog badema. okica). u zezene. U topJoj vodi Ijuska omek~a i lako se skida s jezgre. Cijanovodonitna kiselina je fudroajantan otrov. posto se prethodno dne izvesno vreme u hladnoj vodi da dode do hidroJ. bajarna. pri vrhu suzeno u mali ~ iljak. Na -looC ostaje tetno i bistro. mjendula.i!Ze amigdalozida. mandala. omendula. deluje kao narkotik i sedativ. a od ulja se spravlja Emulsio oleosa.koze. U k usa JC gorkog i uljastog. nikako zuckasti. men· dalj. 2. sluzi. skoro trenutno dejstvuje. mendula. koja je uzdut brazdovito naborana. . pitomi badem. nagriZene iii zdrobljene semenke.2-4% ami g d a lin a (a migdaJozida) .222 Ll!CBNJ1! BlL11!M Droga. Jezgra se sastoji od dva velika. 15 mm ~iroko i 10 mm debelo. od koga 'Potite gortina.U semenu gorkog badema ima 40-55% mas n 0 g u I j a.Seme gorkog badema sluti za izradu »vode od gorkog ba· dema«. rapava i p r a ~ n a. Najpre se . ali kad se zvace. tzv. Sastav. Bademovo uJjc. testo je talsifikovano. Za farmaceutske svrhe upotrebljava se sarno najbolje ulje. . Semenke gorkog badema su otrovne zbog arnigdalozida. Bistra. Upotreba .Masno ulje dobijeno ce(ienjem zrelog semena slatkog i gorkog badema. pljosnato-ispupt ena. pa se zatim pogace s vodenom parom destiluju. »miris na gorki badem • . Voda od gorkih badema. do 25 mm dugatko. hladnim ce(ienjem (»prvenac«). . sp ljo~teno. sluti kao blaga masna podloga za izradu melema i kao rastvarac za sprav· Ijanj e kamforovog ulja. Ne susi se. Veea kolicina moie izazvati i smrt. dobija se emulzija mirisa na c i jan 0 v 0 don i k j ben z a Ide hid. bajan. a mirisa nema. ono dobijeno prvim. Pod vrhom je sm esten pupak. bela. Kao jedno od najboljih biljruh ulja. okrugla halaza (kotvica. trioleina. . a na podlozi velika. Cesto se prepisuje s morfinom. Seme je obavijeno k 0 z a s tom I j us k 0 m sme(ie boje. etarskog i masnog ulja.Seme gorkog badema (Amygdalae amarae semen) je nesimetritno jajasto. Ne smeju se upotrebljavati stare. Ostala narodna lmena: arnendula.ilScedi masno ulje. bojarn. Na vrhu kotiledona vide se korentic i pupoljtic (p I u m u 1 a). U slatkom bademu ima malo vise secera iulja. bezbojnog kristainog heterozida. U prisustvu vode i enzima emu I z ina amigdalozid se hidrolizuje na cijanovodoni~nu kiselinu i benzaldehid (Oleum Amygdalae amarae aethereum ill etarsko ulje gorkih badema) i dva molekula gli. Po~o je skupo. uljasto-mesnata k 0 til e d 0n a. Seme slatkog badema sluzi za izradu Emulsio Amygdalarum dulcium. migdal. oko 25% belan~evine . Kad se semenke rastrljaju sa h I a dono m vodom. do 5% ~ecera.

Cveta leti. BOBOSARA. Li· stovi su perasto deljeni. BAMNJE. SILJEVINA. U SREDlNI: PLOD BEDRINCA. Za jelo se beru nezreIi plodovi ve licine prsta. BAMNJA. CRNPURA Pimpinella saxifraga L - Umbelliferae Trajna zeljasta biljka. DESHO: MALI BEDRINAC . BEDRINAC. Imaju mnogo sluzi i upotrebljavaju se kao i sve druge slu· zne droge iz iste familije. BEDRNICA. Rizom je vretenast.. Cvetovi su sitni. TRAVA OD PUPKA. uciruZeni III ~titaste cvasti. BEDRlNAC . koriste lSe presni Hi se nanizu na kanap i suse za zimu. BOBNJA. Praznoveran svet veruje da bamija ima cudotvor· nu moe da jaca i vraea mu~ku snagu..BAMI1A. BAMIAT. MALA BEDRENIKA. Stabljika je visoka oko 20 cm i razgranata. razgranat i ima jak i neprija. zbog cega se ovi plodovi ponekad skupo prodaju preko nesavesnih nakupaca i ~arlatana. BABNJE. tan miris. BAMJA Hibiscus esculentus L. Cela LEvo: BEDRINAC. ( = Abelmoschus esculent us Moench Malvaceae) U nas se barnija gaji u jufnim delowma zemlje 'kao povree. bell. 223 BAMIJA.

etarskog ulja. po 10 g kamilice. diva mirudija. zaduh. Dve ka~ike ove sme~e prokuvati 5 minuta u 400 g vode i·.. Tri supene ka~ ike caja prokuvati u pola litra vode 10 minuta na blagoj vatr i. pupcajivica. goveda trava. reska. ialfije i trave od srdobolje. voska i kalcijum-oksalata. za znojenje: uzima se tnput dnevno pre jela po 2-3 g u prah samlevene kore iii se nacini caj (10 g kore kuva se 15 minuta u 200 g vode) i pij e u 3 obroka pre jela. Raste po suvim mestima. lma jo~ i 10-140. ostaviti 2 sata i toplo piti na 2 sata po 1 ka~iku. visoke temperature.224 LECEN1I! BlUHM biljka je svojstvenog mirisa. Ostala narodna bnena: bedranica. 2. b edrica. toplog i pali. Upa/a usia: po 20 g bedrinca. a pola uvece pre jela. gorka komoracika. ocaj nice i cveta od trna i 30 g hajducice. karnilice. velika bedrenika. Katar nosa i idrela: po 25 g bedJrinca. biberu~a. Dve supene kasike ove sme~e kuvati IS minuta u 400 g vode i popiti pola izjutra. kestenove kore i orahoVlih Ijusaka. [zostaltak menstruacije: po 20 g bedrinca i omana. Ukusa je oporog (od tanina) i gorkog (od heterozida). 3. procediti i grgljati. Upotrebljava se koren (Pimpinellae radix) izvacjen u proleee iii u jesen. Kao i druge srodne biljke iz iste porodice. Do otkriea cinhona (hinin). 1. heterozida 's a I i k a z ida koji se pod uticajem enzima razlaie na glikozu i sal i g e n 0 I. Ijoskavca. bedrenac. ciklicni alkohol koji se oksiduje usalicilnu kiselinu. Saligenol snizava povgenu temperaturu i deluje kao lokalni anestetik. Pije se ~to topliji caj. izob ergaptena. - Sa!licaceae Rano u proleee guli se glatka kora sa gr ana (Salicis cortex) starih 2-3 godine i osusi. hazman trava. bedrenik. kamilice i hajducice. ostaviti 2 sata. (veliki bedrinac. Pro t i v u log a i re u mat i z m a: 40 g vrbove kore i po 15 g rasta"iea. saponozida . smole. bedrenicak. bedrnac. Slicnog sastava i dejstva je J Pimpinella major Huds. Bronhijalna astma: po 35 g b edrinca i steie 1 po 15 g Usta breze i rute. i bedrJnac povoljno deluje na organe za varenje i disanje. Sadrii gorku materiju pimpinelin. gurne. be· drinica. urnbeliferona. BELA VRBA Salix alba L. U istu svrhu upotreblj avaju se i m1adi lisni pupoljci bele vrbe. Protiv Itazeba. katehinskog tan ina. vrbova kora je upotrebljavana i protiv malarij e. zalfije . hajducice. Sadrfi aka So. tan ina i kumarina. Jednu supenu ka~iku caja popariti sa 200 g kljucale vode i posle 2 sata ocediti i uvece popiti. U jesen guljena kora ima znatno manje salikozida. pimpanela). procediti i mlakim eajem ispirati nos i usta. smole. kad se prohladi. a ukusa je Ijutog. gume. Tri supene ka~ ike ove sme~e prokuvati 10 minuta u pola litra vode. jarcija trava. 4. .. div-ana1ion. silj.

Dugack:i su 3-5 c m . U narodu se najvBe cene nabrekli. valjkasti lepljivi i futo-mrki. SadIii do 200/0 saponozida. ali ama drvenih vlakana. . Su~enje Da obicnoj temperamri traje vrlo dugo. Pluta i kora zajedno su de· setak puta uti od drveta.) iz Egipta.Koren (Radix Sap~na. jab lana i jasike. Nema likinih. poredanih u koneentricne slojeve.. . BELA. Italije i drugih zemalja oko Mediterana sadrZe mnogo sapollozida i slute za iste svrhe. . arrostii . G. gorkog. narocito Da Deliblatskom zivom pesku. . 225 Slicriog hemijskog sastava i dejstva su i druge vrste vrbe. Biljka je u obliku grmi~. Draga. debeo do 10 em. 1-2 meseca. odakle se i izvozi u vagonskim kolicinama in· dustriji saponina. sto racvast. B ELA SAPONARIJ A BELl BOR Pinus ~ ilvestris L. aromaticnog i balsamicnog m i r i s a . cireva. Simi za izradu Saponinum album. psorijaze i drugih komih· bole sti u o blik u melem a iIi ulja: 100 g sitno iseckanih pupoljaka drzi se 40 dan a u maslinovom ulju i time m aZe i oblaZe cis tim belim platnom na topljenim u ovaj lek. iznutra skoro beo. - Caryophyllaeeae" Gipsofila spada u panonsku floru. b rani ran o u prole~e .BIlU. . Rdavo osu~ena droga je bez vrednosti. Kod nas je ima. spolja sivo-rut. I druge Gypsophila vrste (Gypsophi/a struthium. Upotreblj avaju se za lecenje proliva . SLAJER-TRAVA Gypsophila paniculata L. Gipsofila je Da} bogatija doma~ saponozidna droga. topole. Srlni znaci su od 3 do 5 redova. a debeli oko 4 mp1. KRUPNA ILl L1!VANTSKA SAPONARlJA . Droga je smolas tog. . KRUPNA ILl LEVANTSKA SAPONARIJA. aromaticnog i smolastog uk usa. Stabljika je pokrivena sitnim <Jis tiCim a ko ji su smolom slepljeni 'll pupoljak. j o~ neotvoreni lisni pupoljci. a Da vrhu glaviea. - Pinaeeae U rano prole~e uzabrani i oS!U~end mladi pupoljci bora (Pini turio). riae albae) je ogroman: dugaeak 12 m.

Plod je dvopregracilla taura. KRANJSKI VUCJAK Scopolia carniolica Jacq. antisepticna svojstva. Zimi su one cesto jedini izvor vitamina C. Upotrebljava se u obliku infuza. Borove igliee mogu se upotrebiti kao i pupoljei.i oko 22'10 belancevina. Pije se protiv hronicnog bronhita 4-5 ka~ika dnevno. procediti i pome~ati sa 1 kg meda. Katran dobijen suvom destilacijom raznih vrsta bora upotrebljava se za lecenje koznih bolesti. vitamina C. Borovi se sade svuda gde covek zivi i radi. ocedi. zbog cega se upotrebljava kao tonik. odakle se najvi~e i izvozi za industriju rnidrijaticnih alkaloida. zaslad! i pije. - Solanaceae U trgovini beli bun ponekad nazivaju i mandragorom. etarskog ulja i drugih korisnih sastojaka. Naraste do 80 em. BELl BUN. Sirup: 100 g borovih pupoljaka popariti sa pala litra kljutale vode i dr"ati na toplom mestu (uk raj ~tednjaka) 1-2 sata. dipentena: silvestrena i kadinena. Seme primorskog bora (Pinus pinaster Sol. Narodna !mena: avtica. mogu se koristiti i pupoljei drugih barova. cam. gorke materije. u Srbiji na Mirocu i Kucajskim planinama. pa sarnim tim i bole~tine u velikim industrijskim eentrima i gradovima. divlji bor. U nedostatku be log. U IiJcu raznih borova ima (zimi) 100-170 mf!}'/o vitamina C. pre svega. Dodatak vodi za kupanje: 150 g pupoljaka prokuvati 10 minuta u 1 Ii· tru vode i do dati vodi za kupanje obolelih od reumatizma. masnog ulja . autea. karotena. U obliku ulja iJj ekstrakta dodaje se vodi za kupanje kao sredstvo za dralenje koZe.226 L1!CI!NJE BIUEM SadrZl smole. ~eeera tzv. KRANJSKA BUNIKA.) je vrlo hranljivo. Voli mracne vlalne ~ume i humoznu krecnu zemJju. Raste na KarpatiIna. maritima Lam. Svi delovi bora sadrle etarskog ulja (terpentinsko u/je) i smole. obieni bor. smrok. dezodorizaciju i ozonizaciju. hvoja. koje se sastoji iz aUa-pinena. berika. osveZavaju i povoljno deluju na covekovu psihu. LEUKOVAC. dinjenja. za mesta gde se sakupljaju i kreeu velike mase Ijudi. = P. Cajem od ig!ica uspe~no su se borili protiv skorbuta u ratovima (cak i u II svetskom ratu): vrh grancice sa 10-20 igliea prokuva se u pola !itra vode. pinitola (izomer manitola) i eta r s k 0 g <u 1 j a. ~umski bor. bor. . U kori borova ima 20-500/0 tanina. bijeH bor. belobor. 1ma ga i u nas u Sloveniji i Hrvatskoj. Zato treba svuda saditi borove i I kao ukras i kao sanitarnu meru ~irokog Zid!1aJVstvenog znaCa~a pogorovo danas kad je zagadenost vazduha sve veca. bjelobor. pa se zbag 'toga upotrebljavaju za inhalaciju. vee ti sastojei imaju i antimikrobna.. sirupa itd. . et Ait. jer una oko 230. Ovo je vaZoo. jer isparljivi sastojci (etarsko ulje) ne same da prijatno miriSu. gorkih materija i fIavonskih je· .

Cela b ilj ka je vrlo otrovna. slozeno perasti. . BBLI BUN VRH STABlJlKB U CVETU.List. U korenu belog buna irna 0. Cvetovi sak uplj eni u metlice su crvenkastll.5% alkaloida s k 0 p o l am i n a. .Raste svuda. rede kora i seme (Fraxini folium. PLOD I SBME KOREN BELl JASEN Fraxinus excelsior L.BBLI JASBN 227 Upotrebljavaju se koren i mom belog buna (Scopoliae radix et rhizoma). Koren se korn. Ukus. Plod je vrlo krJlata ora~ica. hermafroditni. a najvge na vlainim mestima. su~i i upotrebljava isto kao i koren velebilja. Beladonin plod je soena bobica. zbog toga u beladoni uvek ima prime~ane skopolije.i i zenskii. Rasprostranjenost. sastavljeni od 7 do 13 uskih. - Oleaceae Drvo visoko do 40 m. . Droga. Mnogi biljari ne rallli'ku ju beladonu od skopolije. Listovi su naspramni. po obodu nazubljenih ~ il:iastih. Cveta u aprilu i maju. bOJ a. duguljastih listica. mu~ k. Izgled I ostal0 je kao u beladone. cortex et semen). naroeito u ovoj s Karpata.

kao pod 1. jasen. manitola. kolere.U olju~te· nom semenu (jezgri) ima oko 220/0 su~ivog masnog ulja. tinktura i sirup. U narodu. obi~ni jasen. gripa i uopste kad god se javIjao velik pomor Daroda ad zaraznih bolesti. zelenom galieom) za intenzivno i trajno erno bojenje vune. beli Iuk je lek za sve. . al i vge tan ina. artiSoke i breze i zuba~e.U listu ima flavonskog heterozida kvercitrozida. a jedro dete Da ulicu. sirotinjska h ran a I najvazniji p r t v c! n t i v nil e k.Na Zapadu se list mnogo koristi za l e~enje artTita. kIj u ~le 3. ~ki Narodna lmena: bijeli jasen. zenskojasen. ino7. oko 17"10 belance· vinastih i drugih materija. dakIe. U ulju ima oko g% neosapunjivih supstancija. pre svega. kao sredstvo za bajaDje. elar· skog ulja (svega oko 0. beli luk. uvek je kao pre v eDt i v n 0 i k u r a· t i v n 0 sredstvo preporu~ivan i svakodnevno upotrebljavan. zastitnu i madijsku moe belog luka zaoralo je duboku brazdu u materijainom i duhovnom 'livotu na~eg naroda. U tome gotovo fan aticnom iskonskom verovanju i de se ~esto . Zbog velike kolicine tanina kora se upotrebijava za ~tavljenje. kao pod l. dizenterije. ~iDi i rnadije. a una· rodu kod nas sa kara-bojorn (ferosulfatorn. . Upotreba. !inolne i linolenske (svojstvo vitamiDa F) . . keer medu mladd. Iskonsko verovanje u lekovitu. reu· matizrna i uloga. Caj ad /isla: 2 supene kasike sitna zdrobij enog lista popariti sa 400 g vode. poljski jasen. MeSQ/1 caj : po 40 g lista od jasena i ribizla i 20 g eveta suruciee porne~ati. Beli luk se gotovo redovno jede i stavlja kao za~in u razDa jela. Iu· BELl LUK Allium sativum L. veliki jasen. uvek se negde u odelu iii oko tela 'krilo malo belog luka (amajJija).U kori su nadem gotovo isti sastojei. a osapunjive se sastoje uglavnom (93"10) od glieerida nezasieenih masnih kise· lina: oleinske. dijafore ti~no i Iaksantno. MeJan caj: po 25 g lista jasena. poklopiti. - Liliaceae Beli luk je nas univerzaini narodni z a ~ i n.1"10) i dr. Za vreme raznih epidemija titiusa.t ako daleko da se beli luk i danas u Dekim domaCinstvima na selu upotrebljava De sarno kao pre v eDt i vno vee i kao madijsko zastitno sredstvo protiv »zlih duhova« i drugih . g!ikoze. 1. tanina. prema kome se ima vrlo veliko i nepokoiebijivo poverenje. nes to fitostcrola i kumarinski heterozid fraksozid. slobodne i vezane jabu~De kiseline. ostaviti 2-3 sata i popiti u toku dana pre jela u viSe doza . I danas mnogi na put ne kreeu bez belog luka. .228 LI!CI!NIB BIUI!M Sastav. 2. kuge. Nema u nas seoske kuee koja De sadi luk. Kad je majka spremala sina u vojnike. U proleee i za vreme nekada~njih dugotrajnih postova beli luk se obavezno morao jesti uz svaki obrok.itola. lu~kojasen .nevidljivih opasDih sila«. vra~anje. Od lista se spravIjaju ekstrakt. gume. . Deluje diureti ~no .

. kuana od starosedelaca juZnog Brazila. Uosta!om . kicica. nana. kininova kora od starosedelaca Perna. odoIj en . eaulmogra od Indusa.i tacniji i objektivniji sud 0 njoj i preduzetJi uspe~nije korake prot. Kao sto u skolskoj. Naprotiv. trava-iva. i una· rodnoj i u nau~noj medicini poslednjih godina beli luk se upotrebljava za le~enje znatnog broja vrlo raznovrsnih bolesti. ipeka. nauenoj m edicini i farmaciji nije sve jasno i nepogreSivo. . kao ono noj. nego ga je vekovima upomo i tvrdoglavo euvala i prenosila s kolena na koleno. tvrda razena glavnica ad naroda u Srednjoj Evropi. Pred narodnom medici· nom se ne smeju zatvarati oei i. a ' ponekad i kao madija. koje se danas upotrebljavaju u nauenoj medicini i koje Jmaju ogroman znaeaj za terapiju. lekovito dejstvo vrlo mnogostruko. tako bogate riznice vekovnog iskustva steeenog u bedi i nevolji. onda ima jo~ vi~e razloga da se on prouci. Jer naj pre treba da ispitarno do mace lekovite sirovine. vee i zbog toga ~to je Ii njegovo fi~ iolos ko. da su dobijeni rezultati u le~enju mnogih bolesti. Kad se ima u vidu da se u novije vreme beli luk i nau~no ispituje u hemijskim i mikrobiolo~ kim laboratorijama. moei eerno donet. a pre svega u narodnoj m edicini. karnilica. antibiotika (vid. Ne zelimo ovde da hvalimo sve ~to je u narodnoj medicini da ne bi. neko pomislio da je sve ispravno ~to je u njoj . tako ni u narodnoj nije sve rdavo i pogreSno. streptomicina. ne sarno kao biljke koja se istovremeno u nas upotrebljava i kao svakida snj a hrana. lek. pogotovu one koje na· rod ve kovima uspesno upotrebljava i u koje je stekao veliko i nepokolebljivo poverenje. Ne. to nikako! Ali smatramo da je vee krajnje vreme da se pristupi naucnom prouCavanju na~e narodne medicine. Tome treba dodati jo~ i onu ~ iroku pol i val e n t nos t bel 0 g I u k a. a narocito u XIX veku gotovo potpuno izba~en iz farmakopeja. veterinare i farmaceute . nje. od kojih su se i narodi na raznim kontinentima hiljadama godina ~ titili i leeili na primitivan na· ~in belim lukom.BEU LUK 229 Malo je naJih domacih biljaka kojima se pridaje tolika vatnost i " koje se ima tako nepokolebljivo poverenje kao prema be/om luku. mozda. kako iznutra tako i spolja. narodnoj ishrani. Kad se ima u vidu jo~ i ta okolnost da je beli luk svima nama vrlo dobro poznat i pristupacan. Tek u I.iv nadrilekarstva. onda se jo~ vge nameee potreba za prou~avanje upotrebe ove biljke u narodnom zivotu. poglavlje Fitoncidi). kao ~to su beli luk. kantarion i druge. zacin. A dotle ce svi nasi napori biti sarno nagadanja i dosta eesto pogre~no mmje. Tek od onoga dana kad budemo d ob ro upoznali nasu na rodnll medicinll. lincura. ali je u poslednjim vekovima. Nairne. zabadati glavu u pesak. nikacl nije napustala beli luk. iako usmena. videcemo da su mnoge droge. nepisana. narodna medicina. dakle. a naro~ito u II svetskom ratu i posle njega poeinje pravo naueno prouCavanje belog luka zajedno sa izvan· rednim radovima na izueavanju i otkrivanju bakteriostatienih lekova tipa pe· nicilina. bez nauenih pretenzija.. Iz istorijskih podataka vidi se da su i u starom i u srednjem i dugo vremena u novom veku beli luk prJznavale za lek i sluZbene medicine raz· nih naroda . a ko otvorimo dana~ nje knjJge i udzbenike za medicinare. u farmaceutskoj industriji i na klinikama. p rimlj ene iz narodne medicine : digitalis iz Engleske. gorocvet ad ukr ajinskih seljaka .

i nikad nisam bio bo1estan. Oim se kod 'n as pojavi :neka zaraza. tifusa i svih drugih bolesti koje se javljaju kao posledica poplave i nezdrave vode. ne treba precutati cinjenicu da beli luk kao lek priznaje i naucna medicina nekih ddava.« oNema tog proliva i sl'dobolje koji se ne mogu jzleeiti belim lukom i hrastovom korom. imela ·i beli 'I uk su danas u mnogim nasim gradovima narodni le kovi protiv arterioskleroze. uvek mi je moja baba slaIa slanine i belog luka na Pijavu. koje prodaju mnogim zemljama pod iz· mi~ljen. jendeka i ritskih jama. . eim neko poene kijati i ka~ljati. Leti kod nll!S u ritoVlirna bilo je mnogo trbobolje i groznice i deca su mnogo umirala od te rdave vode. Mlada hrastova kora se ceo dan kuva u vodi u novom loncu. U sremskoj Posavini. ~to se vidi j po tome ~to ga propisuju njihove farmakopeje kao obavezan lek u apotekama za izradu tinkture i drugih gaIenskih preparata. ta smesa se stavlja bolesniku na tabane i cesto menja. MasJi. nesvestice. barske groznice. ba~ kao pravi lek (tinktura) kupljen u apoteci na lekarski recept. Tu se ddi desetak dana i pije u obliku kapljica. Najzad. cim luk izgub i miris. uvek ce se naCi neko od starijih i iskusnijih da mu preporuei da jede bell luk: stucan beli luk se pome~a sa sircetom ili s medom. tvrde na~i planinci i brdani. Upotrebljavaju ga na razne naeine. na front. iz jugoistocne Evrope vagonske kolicine belog laka za proizvodnJu raznih patentiranih preparata od belog luka. Godinama sam pio vodu iz Dunava. iz bara. spanaca i drugih jela s mnogo belog luka. Protiv kolere i tifusa dobro je svaki dan jesti beli luku . »Kad sam ja bio soldat u prvom svetskom ratu. . Smiljanic iz Kaca. Beli luk je dobar protiv svake bolesti. Da n<ije bi~o belog luka i 's lanine. nervoze srca. .im imenima. Narocito ga je debro jesti izjutra na gladno srce zajedno sa kiselim mlekom: u ovcije kiselo mleko natuca se belog luka d to jede s lebiom. manje vaZni razlozi su nas rukovodili da pristupimo up 0 red nom pro u c a van j u up 0 t r eb e una rod u jed n e t a k 0 va z n e 5 i r 0 v i n e k a 0 ~ t 0 j e bel i I u k. euvajuci kao dete tude ovce i svinje. koja -je cesto plavljena i zbog toga ima mnogo moevara i nezdravih bunara. pa sve do potapanja iseckanog belog luka u rakiju iii u alkohol.tvrdi stari P. Neki daju bolesniku da pojede maio od te smese. ne bi mene danas posle osamdeset i toliko godina sunce grejalo. UPOTREBA BELOG LUKA U NARODNOJ 1y1EDICINI . Osim toga. gotovo svi stanovnici tih krajeva tvrde da je dobro jesti beli luk kao preventivno sredstvo protiv maIarije. ocedi i pije zajedno s mlekom .'.230 LBCBNm BlUBM Svi navedeni i mnogi drugi. Beli luk upotrebljavaju i za leeenje organa za disaltje.. rutvica. lupanja srca itd. U gradovima znaju za upotrebu belog luka za leeenje obolelog srca i krvnih sudova. odmah se po vozovima. tramvajima i skupovima mnogo oseca miris belog luka. poeev od raznih sosova.. velike fabrike lekova u tuc1ini kupuju.nov list.

tako mora biti da bi bilo leka). onda ga tom . najkrupnije i najjedrije glaviee belog luka (iii devet najsitnijih glavica. a dobro j e tom s mesom protrljati slepootnice i vrat i stavljati je pod nos da j e bolesnik duboko udiSe. pa ga boli glava i celo telo. da se njim trlj aj u slepoot nice. dakle. Ovaj natin je veoma blizak upotrebi anthelmintika u naucnoj medicini. Jedno 5 drugim se pomesa. treba mu odmah dati ca· sieu vina iii rakije da ne bi lek povratio. ricinusovo ulje za ci scenje. da se stavlja na glavu. eventualno. Luk se oljuSti i is tuea u tucaniku . tabane i dlanove. muke. U to se umatu tiste bele krpe i stavljaju bolesniku na teme i relo. n a njivi prokisne. Ovo je dobro da se miri ~e . vratne file. Zatim se dYe pune sake bunde· vinog semen a oljus ti i isto tako sitno istuca. vra t i celo telo. Ako je oboleli gadljiv. mena. Protiv glavobolje. Banatu. ra. Za dan·dva svi ti Ijud i dobiju takve prolive da postaju potpuno nesposobni za rad .. Coban i. Bundevino seme je narodni lek protiv crevnih p arazita. To radi i skol· - .SEW LUK 231 I ne ke z i v t an e b 0 I est i lete belim lukom. ncsves tice. Ako glava pantljieare ne izade. tim je bolji. Srbiji. Jos viSe se beli luk sma· tra kao preventivno sredstvo za jacanje trbuSnih organa. U raznim selima u Sajkaskoj ovaj lek se razlic ito spravlja i upotrebljava: . Bosni j u drugim krajevima. bezbolno i vrlo prijatno sredstvo za ciSce· nje . To i skolska medicina 5 uspehom prime· njuj e za lecenje detjih glista (oksiura). upotrebljava se pro t i v ere \' nih par a zit a. »NiSta nije gore nego kad se za vreme zetve neko prevari pa se najede sunke iii liZezene slanine. Gradani i skolovani ljudi u selima cesto znaju i za klistiranje dece mlekom u kome je prokuvano nekoliko tesnjeva belog luka. sam iii zajedno s drugim narodnim lekovima.specijom« celog treba dotle snazno trljati dok mu koza ne pocrveni. Sto je luk ljuci.« . a onda ga po celom telu nan1aza ti finim zejtinom. narotito za vrem e velikih lelnj ih zega smatraju salatu od krastavaea 5 belim lukom i ki· selim ml ekom za najzuraviju hranu. kalu pOljski radniei. Belim lukom Ieee 0 r g a n e z a va r e n j e. Kad n eko mnogo nazebe. Niko ga ne moze napoj iti. Slicnu upotrebu belog luka zabelezio sam u mnogim selima u Batkoj.i zaberu se tri najlepse. lek koji pocinje da priznaje i nautna medicina. is ti lek na isti nacin treba ponoviti kroz dva do tri dana . Deci se daju manje kolicine ovog leka. gadenj a (trudnih zena) i sipnj e upotrebljavao se ovaj lek: u tuca se dos ta belog luka i zeze (!is ta koprive) i pome~a 5 blagim sireetom.. Beli luk. I naucna medicina dajl" posle anthelmintika gorku so iii. tri iii tri puta tri . Mora jedno tel jade po vaseeli dan da mu vuce vodu za pice. prelije cistim vinskim sircetom i kupovnim zejtinom i izjutra odjedanput na gladno sree sve pojede.. dobro utopliti i dati mu pola litra kuvanog toplog cmog vina 5 biberom da se u postelji preznoji. Posle pola sata se popije sto viSe rasola. subase (poljski cuvari) i poljski radnici. Dobar apetit se vrata upotrebom belog luka. Bun· devine seme je jedini nas anthelmintik koji nije otrovan za toveka i domace zivotinje. ali je raso mnogo prijatniji. Raso je odlicno. trojstvo. Beli luk upotrebljavaju i protiv neuredne st~· lice. U sajka~kim selima u Batkoj ovako se leci g/avobo/ja i nesvestica: dYe ~ ake belog luka utucati i pomesati 5 dovoljnom kolitinom blagog vinskog sirceta. pas tiri.

presnog ili kao zacina u svim jelima. Da mu to ne bi dosadilo i da rnu se jelo ne ogadi. da beli luk obnavlja i jal::a krv. • Ustobolju na Ijudima i na domacim zivotinjarna leCili smo belim lukom u sircetu i plavim kamenGm. zatim majkine dusice. jo~ ponegde i danas. Ovaj lek pomaze onima koji se leti okra stave. igericu ovako lece: bolesnik treba svaki dan izjutra. nesvesna predohrana protiv crevnih parazita. jer sam . da se preko zime jedu pe~ene semenke od bundeva. kazu. Posle nekoliko dana kraste pol::nu opadati.veti jedan stari Bal::vanin. sa ili bez plavog kamena. to bila neka preventivna mera. bolje jede i brle ozdravi. . Nekad je u Voj\'odini i drugim ravnil::arskim vodoplavnim krajevima bilo mnogo \' i~e oboljenja od crevnih parazita. a ne kupaju se: mehur pukne. Iju~te ih i jedu zajedno 5 belim lukom.232 LECI!Nll! BILII!M ska medicina. Kraste se pafljivo operu vodom u kojoj je iskuvana orahova Ijuska. pa se opet su~e na isti nacin ina· maf u ulj em iii ma~eu . uvel::e i u podne da jede pomalo belog luka i slanine. Jedan 'n aseljenik iz okoline Novog Sada. »Kosopad sam zaustavio i izlecio mafuei belim lukom nekoliko dana. Pre toga se u tom sircetu rastvori parce plavog kamena. Jer higijenske prilike bile su nekad u nas jadne i mizerne. u zajednici 5 nekim drugim n arodnim lekovima.u prvom svetskom ratu CUO da je beli luk lekovit 1 da starijim ljudima popravlja vid. radili su i u onim mestima gde je nekad bilo mnogo pa~njaka i rogate stoke. a na m estima gde su bile kraste javlja se mlada lepa koza. kao ~to je naj~e~Ci slucaj s decom na selu i 5 Ijudima koji rade u pra~ini. pa 5e uhvati krasta (verovatno je to impetigo). Belim lukom.drugoj dangubi i veselju« svi gosti 1 domaei vade iz dZepova semenke od bundeva. u Nov~icima. To bolesniku otvara apetit. Drugog leka za njih 11a selu nije bilo. konjskog bosiljka. tvrdi da bolj e vidi otkako jede beli luk: . I danas se na gradskim ulicama prodaju semenke od bundeva. jer niko nije imao nuznik. izade tuta voda. umesto vode da pije I::aj od hajducke trave.Meni je 83 godine i jo~ dobro vidim i sve mogu da radim. kao i cesta upotreba belog luka. cubra i drugih zacina koji svi manje ili vise deluju kao lekovi protiv crevnih parazita. bolesniku treba davati i kiselog mleka. To isto.« Bolesnu d l. neb 0 Ie 5 t i. Kafu tame kod mene. Leti mu davati salatu od mladih krastavaca 5 kiselim rnlekom i belirn lukorn. poreklom sa Cakora iznad Peei. rosi rj sini se. . Na svakom oprelu i selu . Nekad je bio obicaj. a to je. Kad god podemo u voliju u rit. Sitno se utuca dosta belog luka i pome~a sa sircetom od crnog vina. a stoka je sva i ~ la na pa u. eto. po nekoliko puta dnevno mesto na glavi sa koje mi je kosa po~ela naglo opadati. Tako su se fekalije (izmet) nesmetano raznosile i zarazavale ljude i domace zivotinje. mi ponesemo bocu tog leka i svakom volu dobro . Mozda je. le~e i razne k 0 1. I to je jedno pitanje koje treba u nas prouciti. nove se . na suncu ili pored vatre osu~e i zatim peru onom smesom od belog luka. plavog kamena i vinskog sirceta. i smatra se da je to najefikasniji i najmanje opasan na~in isterivanja decjih [(lista. a nikakav drugi lek mi nije mogao pomoCi« .tvrdi jedan inzenjer . sede lj'-i i .natrljamo celu nju ~ku tim lekorn. ne javljaju.

Od 1844. pocinje proueavanje hemijskog sastava tog Iju· tog ulj a. zatim b 0 I. To je sIueaj ne sarno sa zrelim glavicama belog Iuka nego i sa celom zelenom biljkom. rotkvicom. bezbojna. Kobasice i drugi kobasiearski proizvocli. Beli luk dugo zadrii svoju Ijutinu. dakle. ren i druge sliene. kao i os tale droge slicnog hemijskog sas· tava. kad se zv a cui jed u. Hemljsld sastav. Piktije bez belog luka rrisu nikakve. nepostojana supstancij a koju su nazvali alicin. tzv. a zatim destilacijom pomocu vodene pare pod smanj enim pritiskom. sokove. IZiUzetak je bela slacica. . onda se ta sme~a zagu~i mekinjama i dll zivini da jede. . Posna jela se u vek zaeine beljm lukom. gotovo neprimetan miris. raznim dmgim vrstama luka i mnogim drugim biljkama koje ne· m aj u mirisa dok su cele. Cim se poene rezati. karakteristienih za sve droge koje sadrle sum p 0 r neg I i k 0Z ide iii sumporne heterozide. imaju manje iii vi~e I jut u k u s.p otrebajava za izradu »slacice«.pritajll pastiri u Baekoj i Banatu. riblja eorba i mnoga druga gunnanska jela uvek imaju i belog luka. Celog veka smo pored ovaca pa mnogi od nas ne mogu da piju mleko .Beli luk ima vrio slab. Na primer. daju joj da pije sirce u kome ima malo belog luka i plavog kamena .. Kad se dde na koti. izdvojena jedna uljasta. Tek 1944. slacica iii neka druga sliena sum· pornoglikozid na droga zaboravi da skine s ramena.BEll LUK 233 U 2:ablju r u okolnim selima. zbog eega se ona i \l. e a k [ u r a z b I a ze· . sirotinjska hrana . dokle se ne osu~i iii ne proklija u toiik oj meri da nova biljeica iz njega izvuee svu hranu i vodu. Na· protiv. otpu~taju Ijut miris sumpornih jedinjenja. izazivaju najpre osecaj top lin e na mestu amp Ii· kacije. ren. krsta ili kog dru· gog bolnog mesta. sve dok se ne ozledi. To je za njih prava poslastica. Na~i Ijudi u zaroblj eni ~ tvu najvge su traZiIi da im se ~alje slanina i beli luk. Ogledima je utvn1eno da v 0 den ira· stvor alicina ima veliku baktericidnu moe prema iz· ve s n i m m i k r" 0 r g an i z rn i m a. narocito zuti pasulj. Ako neee da pije. kidati iii tucati. jako c r v e nil 0 iii me h u r (piik). nakapIju prlenu slaninu i przenicu namaZu belim lukom. postoji slienost belog luka s renom. U tom pogledu. slacica. jer su verovali da ce ih to saeuvati od bole~ tina i da ee se vratiti svojim domovima. samleven iIi stucan beli luk. nego sarno Jjut ukus kad se seme bele slacice samelje i vodom pokvasi iii kad se zvace. kolena. je r proizvod hidrolize sumpornog heterozida bele ~Iacice. senfa iii rnutarda. i kasnije ustanovljeno je konaeno da se etarsko ulje. brzo gube Jj uti miris i ukus . sin a I b 0 z i d. cia ne bi tivina lipsavala. god. slanine i belog i crnog luka. sastoji od r aznih alifatskih nezasiCenih sumpornih jedinjenja. 2:ivimo od hleba. moze se pojaviti manja iii veea ran a iii. I beli Iuk i druge vrste luka. a kad se ozlede. sla· cicom. a ako se beli luk. iz belog luka je pomoeu vode i alkohola. Odavno je poznato da se iz belog luka destilacijom pornocu vodene pare moze dobiti etarsko ulje karakteristicnog i svojstvenog Ijutog rnirisa na beli luk.« . Godine 1892. odmah poene otpu~tati k a r a k t e ri s tie a n I jut m i r i s. dobij eno vodenorn des tilacijorn posle vrenja smrvljenih glavica. god. Iomiti. »Mi cobani malo j edemo kuvanja. u najboljem sIueaju. Cobani i ratari peku prienice od hleba. nije isparljiva sups tancij a i zbog t oga se ne oseca Ijuti rniris. rotkvom.

I uka nacirui vodena supstancija. kao cfikasno antisepticno preventivno sredstvo protiv raznih zaraznih boles ti (ti fus. izolovano je iz glavica belog luka novo jedinjenje Ii nazvano aliin. mirisa na beli luk. izraduju se i preparati '11 farmaceutskoj indwotniji. '11 o bliku 'iglicastih kri stala bez mirisa. str. Kad se o d ovako 's tabilizovanog . ceo luk p rethodno s tabiliizuj e aLkoholnim parama (uniSti se time enzim ali7Jinaza). u tvrdena je hemijska grada. Posl!! toga se iscedi i filtruj e. streptokoke. i ranij e su ana lLticari primet ili ovo: 'kad sc svez. bacili litusa. dakle. dizienteri. Tinktura je 2()<>: . . 1023). Uost a lom. protiv p eruti i opadanja kose i dr. . iz luka 5e ne moze dobi ti alicin.000 alicin pokazu. god. go d. arterioskleroze i decjih glista. za jacanje. odmah se javlj a jako baktericidno dejstvo.000 do 1 : 125.e i kolere. u obllku kasice za leeenje cireva i uboja. Iste. Vee 1947. koli-bacila. .e antibakte. Dokazano je takode da alicin ni je prvobitna supstancija belog luka. Upo treba u nau cnoj m edicim uglavnom ·s e poklapa sa primenom u narodnoj. velikog i obicnog kaslja kao ekspektorans. piogenesa.Dvesta grama osusenog istucanog belog luka prelije se 1 Iitrom 900/o-nog a lkohola i posle 20 dana. kolera). vee da je jedan od meduproizvoda fermentativnog raspadanja nekog veeeg jedinjenja. (Propis Fram:uske farmakopeje od 1937. al'i ako ·s e njegovom rastvoru dod a ferment a l i n a z a iz svezeg luka. koj i je glavni sastojak ulja b elog luka. Osim galens kih . neozleden. Ulazi u sas tav raznih prepar ata za izazivanje apeti-ta. Aliin nema antibakterij ske osobine.000 grama 600/o-nog alkohola. enzima . uzimaju se pre jela. protiv hronicnog bronhitisa. Macerat. difterija.stvo prerna nekirn grampozitivnirn i gramnegativnim mikroorganizmima: stafi lokoke. da je oksidacioni proizvod dialildisulfida.sko de. kao stimulans zivcanog sistema (u SAD). grip. bacila tifusa i dizente rije. a za vrem e II svetskog rata i za sprecavanje zagnojavanja rana. formula alicina. ona nema an tibakterijsko dejstvo..ri. protiv visokog krvnog pritiska. neprijatnog mirisa i n i·s ke tacke -klj<ucan ja.ni alkoholni ekstrakt.Pea esel gram a belog luka se isitni i maceruje 10 dana u 100 g sir6eta. Sirce.. UPOTREBA U NAUCNOJ MEDICINI Beli luk se sve viS" i razi:J. uz cesee mesanje. godine.ovrsnije upotrebljava u naucnoj medicini. Dobija 5e tecnoS1 rota kao 6ilibar. LEKOVI IZRADENI U APOTECI I FARMACEUTSKOJ INDUSTRIJI Lekovi od belog luka . antibakterijsko dej stvo je vrlo veliko p rotiv streptokoKusa. odlije 5e i profiltruj e. ako se 10j suspenziji doda ma lo ~u spenzij e nes tab ilizovanog sam levenog luka.234 LECBNJE BlUHM n j u 1: 85. Dvesta grama oljustenog i iseckanog belog luka se drzi deset dana u 1. 1947.

O~gcen.O~~~n i ~seckan beli luk se pom~a s jednakom koli~inom alkoh?la i ostavi da se macerira 8 dana. sve!a biljka (200 g) u avanu se zdrobi i \Sok iscedi. a starijima po 2 tablete. Po preporukama same tvomice alizatin umiruje creva. doda 1. ne uzima se nedelju dana i opet nastavi kao prvi put. Po navodima te fabrike. Po 30 g u obliku infuza. Alkoholafura. Za lecenje oksiura (decjih glista) daje se u toku tri nedelje deci 3-4 puta dnevno po 1 tableta. osu~i na blagoj toploti do 400c i cuva na hladnom mestu u dobro zatvorenoj posudi.500 g meda i procedri kroz flanelsko platno. Prednost mu je u tome ~to nema neprijatan miris i ukus. . . DOZE BELOG LUKA Po 20-30 kapi tinkture. .BIlU LUI( 235 Etarsko ulje. zaraze. Prasak. dobija se destilacijom pomotu vodene pare iz sve!ih glavica belog luka.i i filtruje. Lekovitiji sirup se dobija ako se umesto alkohola iii vode upotrebi sirce (oko 6% sircetne kiseline). 3-5 puta dnevno. hronicni katar creva sa svim posledicama koje usled toga proiz· laze: nemanje apetita. a posle nekoliko dana po 6 komada dnevno.sa na bell luk. Po 20 g soka dvaput dnevno. SVeZeg luka iii pra§ka ~ g. Daje se u zelatinoznim kapsulama zbog neprijatnog mi-risa i ukusa. Pet grama ove tmkture pome~ane sa 95 g obi~nog sirupa daje dobar i postojan preparat. ako posle prve ne bi do§lo do izlecenja. sirupa iii ~ecerleme. za lecenje arterioskleroze iz pocetka se uzima 10-12 draieja dnevno. po~to je higroskopan (privlaci vlagu) . ungtava crevne otrove i cisti crevnu floru.Maoaus« iz Drezdena. Po 30 kapi ekstrakta triput dnevno. pa se posle mesec dana pre kine. preparat sadrli sve lekovite sastojke belog luka vezane na ak· tivni ugalj. Alizatin je specijalitet ~vajcarske fabrike lekova . pa se taj 's ok pome~a sa 1 litrom 90%-nog alkohola. Sirup se moze spravHi i na ovaj na~in: 80 g smrvljenog belog luka greje se 1 sat u zapu~enoj boci sa 650 g vode na 36-380C. macerata iii alkoholature 2-3 put a dnevno. Zatim se isced. Posle mesec dana kura se ponavlja. Aliokaps je etarsko uJje belog luka koje pod tim patentiranim imenom prodaje tvomica biljnih lekova .lmn i na blagoj toploti (do 50oC) osu~en beli luk se samelje u prah i odmah hermeticki zapakuje. isec. Daje se u obliku draieja (tableta oblozenih ~ecerom) i to za lecenje crevno-zeludacnih oboljenja po dye dra!eje. Posle svakih sedam dana uzimanja daje se gorka so na cgcenje. .Pedeset grama belog luka se sitno stuca i zatim dobro pome~a sa 100 g ~ecera u prahu.tanu 'PoremecajJ u crevima. . a narocito u slueajevima di· zenterije i prekomernog pu~enja kad nas. nadimanje usled gas ova. jakog miri. gubi lekovitost. jer se alicin bolje saoova u kiseloj sredini.Sandoz«. pa cim se ovla!i. Seeeriema. sirceta. Sirup.Iz zemlje izval1ena. toksina. Skuvan za klistiranje 7-30 g. Indikacije: akutni katar creva nastao usled hrane. odllje se.300 g ~ecera iii 1.

protiv nastupa i proliva konja. zbog koje su vodeni toliki krvavi imperJjalisti~ki ratovi. veoma s tar a k u 1 t urn a b i I j k a. manjc-vBe sto~rski i nomadski. Stari Kinezi. Induski sve~tenici bili su prvi lekari i apotekari. upotrebljavan je kao op~ti tonik. Pre svega. delova~c kao v e z i k a nc i j a. prema ispitivanjima mnogih nau~nih istraiiva'. sredstvo za ja~nje u slucajevima velikog broja bolesti: nemanja apetita. cimeta. kMlja. jake zacine i mirise sa Istoka. za lak~e i bolje prezivanje preZivara. E g i pea n i su znali za mnoge lekovite. kad se stave na koZu. Jevreja.Bell luk je. beli luk je bio cenjen kao lek protiv raznovrsnih bolesti. pored ostalih i mnogo cenjeni beli luk.uz primellu tajni. protiv vrenja pri aku· tnom nadimanju goveda. pre na~c ere) spominju se razne lekovite hiljke. cd vrste zivotinje i uzrasta. mogu prema ja~ini delovati kao rub e f a c i j e n c i j a. U s tar 0 j in d u s k 0 j me die i n i beli luk jc bio vrlo cenjcn lek. pa je razumljivo da je le~enje i davanje lekova obavljeno . lIkoIiko su dalje ~irili svoju vlast i trgova~ki uticaj. karanfilica. lo~eg varenja.a. medu njima i beli luk. slozenog ritual a i rasko~ne ceremonije. N a u c n a vet e r ina. spominju se lekovi. vrste. zacinsku i lekovitu biljku. madija. god. koji su bili neposredan povod otkricu Amerike. Egipcani i drugi narodi gajili su bell luk vge vekova pre na~e ere kao hran· Ijivu. U toj daJekoj zemlji. kao proizvodi hidrolize sumpornih glikozida. naj~e~~e stucan u sircctu. jer vidimo ida· .Beli luk se daje protiv crevnih parazita u obliku klistira. izazvace na kozi phlkovc i najzad kao pus t u I a n c i j a. Istorija_ . Indusi. Kasnije. U pocetku. gde je flora tako bujna j raznovrsno i rasko~no bogata i gde je zbog toga i njihova materija medika mnogo bogatija od na~ih evropskih. sve u zelji da se evropske sile doeepaj u bibera. sve su vBe traWi skupocene droge jakog fiziolo~kog dejstva. uglavnom oko Nila. Najvi~e su upotrebljavall luk. JaCina te nadrafljive reakcije zavisi od koll~ine. za~inske i otrovne droge. kao i sla~ica i druga sli~na sredstva koja imaju swnporna etarska ulja. a upotrebljavali su ga i kao Ijubavni napitak. Taj njihov ulicaj osecao se i kasnije kroz ceo srednji i novi vek na sve narode oko Sredozemnog mora do dana~njeg dana. upotrebljavali su gotovo redovno beli luk. tj. molitava. mr~avosti i op~te slabosti. od njene osetljivosti. U Vedama. Fcni~ana. Persijanaca i drugih. . Jevreji. vremena koliko se na jeduom mestu drli. To su sredstva koja prouzrokuju. izazvace rane i zagnojavanje. aromati~e. dok su bili mali i sjroma~ni. a beli luk je os tao za sirotinju. crvenilo i upalu. reurnatizma. induskim svetim knjigama. Vavilonaca. hemoroida (Suljeva) i dr. morskog ora~Ceta i drugih skupocenih za~ina. Starj Egipat bio je od ogromnog uticaja na cclokupnu kulturu Jelina i drugih starih naroda. Na taj lla~in. nekrozu tkiva. Na~ narod i narodni lekari: svcz luk uz svako jelo 5vaki dan. pa je takav lek i najaktivniji.236 ll!CI!NJI! BIUI!M U2!ima sc malo sirupa od vBanja iii ribizla iii sa mlckom. u Indiji. tj. koznih belesti. beli luk. Beli luk dolazi u farmakolo~ku grupu lekova koji izazivaju d r a z en je k 0 z e. a u jacoj d01li i ako se duic drle. za radni svet. jer se u sir~tu alicin najbolje drli. avo je sasvim opravdano. Svi ovi pustinjski iii polupustinjski narodi. U Eberovim Papirusima (oko 1500. izazvati crvenilo na kozi. zadovoljavahu se Iekovitim sirovinama iz svoje flore. tj. protiv smrdljivog bronhi tisa i plu~ne gangrene.

. Celzijus ga upotrebljava protiv tuberkuloze i groznice. saransak. Galenus navodi beli luk kao najomiljeniji narodni lek protiv svih bolesti i zato ga naziva »seljaC!:ki terijaku.ivali skupocene droge jakog fizioloskog dej stva.BELl LUK 237 nas da narodi oko Mediterana. u renu isla~ici jma sumpomih Ijutih sastojaka sli~nog sastava i fizioloskog dejstva) . --_. a spolja za Je~enje raznih kolnih bolesti i peruti na glavi.a mnoge druge droge za koje do tie nije mala tada~nja nazadna Zapadna ~vropi1. u~inili j 7. Virgilije spominje upotrebu iscedenog soka iz belog luka i majkine dusice: zeteoci kosa~i treba da se namaZu time ako zele mimo i bezbriZno da se u podne odmore i otpo~inu. jer su sprecene zarazne bolesti. najviSe fine aromatic!:ne za~ine i mirise iz pokorenih zemalja Azije i Afrike. G rei su takoc:te mnogo eenili luk. ~ni luk. jer ih onda zmije nece ujedati. Orfej spominje beli luk. ). i prvi Rimljani... u mocnoj i ogromnoj Rimskoj Imperiji. Stari Egipcani su mnogo eenili bell luk. srcdstvo za uredivanje menstruacije i protiv ujeda zmija (beli luk se pije u vinu) i protiv uj eda besnog psa (polaZe se na ranu) . Znali su i upotrebljavali uglavnom k upus.U po~etku. kukurek i druge biljke kao lek. za urec:tivanje stoliee i poj aeavanje mokrenja. A rap ski Ie k a r i u S'I"ednjem veku mnogo 's u doprineli sirenju upotrebe belog luka za lek. luk. . dok ne osvojise zemlje i gradove izvan male rimske drlave i Italije. Za Plinija Starijeg (23-79) beli luk je univerzalni lek. ipak je malo lekovitih droga koje su toliko po~tovali kao beli luk. smatraju ih. Narodna Imena za beli luk: bijeli luk. Lonicerus (1564. ~njak. a naro~ito oni oko njegovog isto~ng dela. j svi drugi primitivni i siroma§ni naredi. I on ga zato preporu~uje Rimljanima (i u kupusu. luk-Ce~ njak. kao.smrdljiva ruza. dakle. lek. preventivno sredstvo. upotrebljavahu za lek. za~in i hranu skromne i malobrojne sirovine svog kraja. kao dYe s vet e i ~ u dot v 0 r neb i I j k e. OIaC prakti~ne iii galenske (-armacije.cesan. C!:ini i madije. protiv lisaja i nekih drugih bolesti. utonula u mrak i neznanje. luk. ~oviti luk. uostalom. On ga upotrebljava kao sredstvo za urcc:tivanje stolice i protiv kolika. Pome~an s uljem i solj u. kao i raznim vrstama luka. godine) preporu~je beli luk protiv glista. a s medom. dobar je protiv ospica. pa kaZc da je malo bolesti koje mu mogu odoleti i da je narocito dobar za zaustavljanje ka ~lja.. kao sto su. rotkve. Katon tvrdi da se Rim jednom spasao cd kuge zahvaljujuci preventivnoj upotrebi kupusa. lukac. ~san-luk. Plinije piSe da Egipcani pol a z u z a k let v u spominjuci pri tom beli i crill luk. uspelo je grac:tenje piramida.. ~snjak. beli luk i emi hleb ostadose i dalje za sirotinju. a vlastodrsci pocese sve vise upotrebljavati i prekomemo ui. Kolumel (I vek) spominje upotrebu belog luka kao Ijubavnog napitka (afrodizijak). Hipokrat 'll svojim de lima navodi beli luk kao lek protiv erevnih parazita. lako su zabranjivali pristup u hramove onima koji su j eli beli luk (nazivali su ga . Rim I jan i. ZahvaIjujuCi preventivnoj moci belog luka. uostalom. za~in. U Bibliji se spominje jedno jelo od belog luka i sireeIa koje se davalo kosa~ima. Slavni medicinski pisac i lekar rimskih legija. Dioskorid navodi beli luk kao lek protiv erevnih parazita. . za plebs.. Kasnije. najvi~e uptrebljavaju beli luk kao svakida~nju hranu. bel i i ern i I u k.

socnih. To je dugovecna poviju~a koja raste u tropskoj Aziji. lepih Micastih cvetova koji se javljaju vee u februaru. a osobitog. . gde se i gaji. U listu ima do 15% arbutozida. skoro srcolikih listova i. Gaji se kao cvere zbog veoma krupnih. Br. dvaput vBe nego u Listu medvec:teg grozc:ta.Piperaceae (crni ·biber. koji se jace oseti kad se plod samelje i pra~ak stavi u klju· . ekcema i drugih koznih bolesti. dakle. cmi papar. ali se sme uzimati upola manje. karabiber). vrlo prijatnog i aromaticnog mirisa. zbog cega se upotrebJjava u narodnoj medicini za lecenje proliva. sjajnih.238 Ll!CBNII! BUJEM BERGENIJA Bergel1ia cordifolia A. BERGENUA BIBER Oswen nepotpuno zreo plod biljke Piper l1igrum L. zbog cega se moze upotrebiti za dezinfekciju mokracnih puteva. ljutog i toplog ukusa. Biber je svojstvenog. Cela biljka je opora zbog obilja tanina i drugih polifenolskih jedinjenja. Saxifragaceae Trajna zeljasta biljka sa Altaja i Dalekog istoka. kao i u ostalim tropskim predelima.

. - Composi. zatim ima malo masnog ulja i mnogo skroba. duboko perasto deljeni. Kad se tuca i melje. ~iljasti. Biber je i danas jedan od najvafnijih i najskupljih z a ~ ina. odmah padne na dno.. U biberu ima 1-2. od kojih UDU' tra~nji i!Oaju duga~ke bodlje. SIKALINA Cnicus benedictus L. Droga_ . VBe ga ?otro~. Prvoklasan biber u zrnu. Upotreba. Sastav. Alkaloid piperin ima svojstvo da sniZava ternperaturu.Gornja polovina biljke u cvetu (Cardui benedicti herbal. veoma raz· granata biljka. po povr~ini mrezasti a po obodu o~tro nazub ljeni i bodljikavi. rede u drugim delovima zemlje. Cveta po~etkom leta. a Ijutina od piperina. na Zapadu se znatno te~ce i raznovrsnije korFstli koo omi· ---_. . Aroma bibera potice od etarskog ulja. kad se spusti u vodu.BLAZENl CKAU. smole. 5-9<>/0 kristalnog alkaloida pip e r ina i 0. Cvetne glavice su pojedina~ne. oko 5% tanina. etarskog ulja i razne soli. zbog cega je biber nekad upotrebljavan protiv grozniee.i na~a industrija gorkih alkoholnih desertnih napitaka nego apoteke I fabnke Ie· kova. visoka do 40 em. Rasprostranjenost. Listovi su duguljasti.5% eta r s k 0 g u I j a. . . SIKAUNA 239 talu vodu.. jedri. na vrhovirna ogranaka. BLAtENI CKALJ.Raste u primorj-u. . Kao lek se malo upotrebljava: za povecanje apetita i kao stomahik. ali kao poludivlja biljka. Spolja se ponekad daje s Ijutom paprikom (Linimentum Capsid compositum) kao sredstvo za drafenje koze.Nedovoljno prouteni gorki heterpzidi (kniein i drugi). Naprotiv. Cvetovi su ruti. Cela biljka je sivkasto-ruckasta od obilja dlaka.8% s mol e (kavicina). ali se bere potpuno zreo plod i oguli sem~niea i srednji sloj . Beli biber ili bijeli papar poti~e od iste biljke. naj~e~ce po suvirn mestima. BLAZENI CKALl malo sluzi. vrlo bodljikava.Kod nas se vrlo retko upotrebljava. obavijene su kruprum ovojnim listovirna.. nazi va kij an je. a lo~ lebdi ili pliva.tae DvogodBnja iii jednogodBnja zeljasta.

Gorak stomahik: po 25 g blaienog ekalja. korenom se trlja mesto. Seje se krajem april a. mesnata. U redove od 60 do 70 cm. hajducice. U n arodu se upotrebljava svez rizorn. masCu Hi mlelrom cia ne dode do upale. koja se penje po drvecu. pitomi ckalj. benediktova Toza. sjajna bobiea zive crvene boje. Narodna imena: babino zelje. vina i drugih galenskih preparata. Ijutog. neupadljivjm. benediMa. krtolastim rizomom iz koga izbija tanka stabljika. Piti u obliku nezasladenog eaja (10 g Da 200 g yodel na pol a sata pre jela. rede mladi pupoljci (Tami rhizoma et gemma). BllJEM ljeno gorko sredstvo za le~nje organa za varenje. Listovi su srcoliki i Siljasti. kielce. pelena i lincure. ne eekajuci da se svi otvore. Ili se rizom Da trenici nastruze. limunove kore i oeajnice. Plod je jajolika.Kod nas se De gaji. pun lepljivog soka neprijatnog mirisa. Dioscoreaceae BUUST Trajna poviju~a sa vrlo debelim. a Da Zapadu obavezno.BLJU1D. nepdjatnog i toplog je ukusa.KUKA T amus communis L. bozja plahta. Iz pazuha listova izbijaju cvasti sa sitnim. Pije se kao pod 1. sveta sikaviea. pa se to stavlja kao oblog sa rakijom iIi bez nje. Gorak aromatican stomahik: po 20 g blaienog ekalja. eesto u zajednici s drugim gorkim drogarna slienog dejstva. Rizom moze biti tezak ponekad i vBe kilograma. Bere se eim se pojave prvi cvetovi. Raste po zivicama i obodima ~uma. dugacka 3--4 m . Bubrezni bolesnici ga n e smeju piti. a na prelomu beo. mesnatim. pri eemu se javljaju osecaj topline i crvenilo. na udalj eDju oko 30 cm struk od struka. ckalj . na dugim peteljkama.l hladu na promaji. zelenkasto-zuckastirn jednospolnim cvetovima. Gajenje 1 berba. tinkture. kraljevac. . BLJUST. gorkog. odstranjuje modI1ice od podlivene . pli"kova i rana. rastresito i plod no zemlj gte. 2. trave-ive. Daje se u obliku ~aja. meki tm. vezu u kitice ~ su ~e '1. Strugan rizom se stavlja na uboje. Rizom je cesto upotrebljavan narodni lek protJiv reumatizma i i~jjasa. 1.240 LECENJP. Rizom je spolja sivocm. biskupova brada. tako da se posle toga obavezno maZe uljem. Traii lako.

konjski bob. iseedi i pije protiv akutnog pielonelrita i nefriticnih kolika. Verovatno da ima i sleroidnih saponozida. i piti po 1 rak!ij- B021E DRVCE .BOB. Neoprezni daju pijancima iseecien sok blju~ta. Bljus/ je o/rovan. Poreklom je iz Azije. Narodna. visoka 60 do 120 em. bjJu~tan. poparen 1 litrom kljucale vode u po· klopljenom sudu. Sadrii skroba i sluzi u kojoj se nalaze vrlo krupni i vanredno o~tri knstali kalcijum-oksalata koji ozleduju kof u kad se korenom trlja bolno mesto na telu. kukovina. u narodnoj medici'lli koristi se caj zelenih mahuna (250 g kuva ·se IS minuta u I litru vode ~ popije u toku dana) za lecenje upale be~ike. zmijino grozde. BOB Vicia taba L.Isto tako. pa ga zbog toga treba izbegavati. . oksitiramina i proteolitskih enzima. blju~tina. a u eve!u bojena materija antofein. sakupljeni u malene glavicaste evasti. a kod nas se gaji slicno pasulju i gra~ku. veliki bob. Miri~e istovremeno na limun i pelen. leucina. Zabelezeni su smrtni slutajevi trovanjem i2 neznanja. Najlak ~e se gaji deljenjem starijih busenova u jesen na rastojanju 70 x 70 em. jer ublazava bolove i pomale izbacivanje kamena iz bubrega. bobae. B02:JE DRVCE Artemisia abrotanum L. Dvadeset pet grama eveta popari se sa pola litra kJ}ucale vode i posle 2 sata oeedi. drlati 10 dana. tirozina. ce~ce muckaju6i. asparagina. Sadrii etarskog uJja. Imena: bakla. bluz. erna loza.. Moze se potopiti u ja'k u rakiju (200 g u litar rakije). alkaloida abrotina. gork'ih matenija. Dmga narodna imena: ble. - Compositae Trajna mirisna i gorka biljka. - Papimnaceae JednogodiSnja zeljasta biljka. BOllE DRVCE 241 krvi. Nije dovoljno istralen ni hemijski ni farmakodinamski. Caj spravIjen od 30 g vrhova grancica u cvetu (Abro/ani herbal. crne kuke. U zeienim mahunama je nadeno dioksifenilalanina. Cveta od juna do oktobra. Stabljika je skora odrvenjena. Lislovi su tanki i usko perasto deljeni. zuli. I bobice su otrovne (otud narodno ime zmijino grotae). naj cesce po grobljima. blju~c. tanina i flavonskih jedinjenja. od tega se javljaju jako povracanje i proliv. Gaji se (i podivlja) kao narodno evece. visoka 60-140 em. Upotrebljava se sli cno pelenu. Cvetovi su sitni. prijatnog je mirisa i zbog toga se lak~e uzima. beb. IYljust. ali je manje gorak. pije se pre jela.

TRPUTAC. a danas sarno u narodnoj medicini upotrebljava se evet. U narodu se jos ponegd~ upotrebljava bozur kao lek. Biljka je otrovna d nij e dovoljno is pitana ni hemijski ni klini· ~ki. tenuifolia L. BOKVICA. bofuraJ\c. Homeopatska medicina upotrebljava svez koren. brozgva. .sni muski pelino pelinak. broda nj. kraljev evijet. kao lek za ja~anje i protiv akutne upale ereva. crljeni bozur. nekih alkaloida i drugih nepoznatih sastojaka. za le~enje hema. za lecenje padavice. drevinka. Zbog toga bi trebalo da lekari. U semenu ima masnog ulja.Ranunculaceae Razne vrste bozura rastu divlje i gaje se kao nase omiljeno narodno evece. muski bozur. lrava od guja. macur. va. roida i dr. zlu ne trebalo«. pro stenik. decora Anders . corallina Retz. Nekad 1I skolskoj. Narodna imena: bozja metiea. di· vlji ciper. devetak. Z. narocito na selu. turski neven. BOlURI Paeonia officinalis (L. zenski bozur. pitomi ohsjenae. corallil1a: bozur.242 LECENIB BIlJI!M sku Casicu 3 puta dnevno na pol a sata pre jela. decora: bUur. Ima ih svuda. Ne preporucujc se <uP( . planinski bozur. masti . brozg. \ Za P. po sumama i na drugim mestima. tuber et sem en). bozuric. rede krtola i seme (Paeoniae tlos. tanina. VUCAC Plantago L. TEGAVAC. tunkarica. a danas jos ponegde protiv gr· ~evitog kasija i kao sastojak ~aja za dimljenje i kadenje astmati~ara. srCano zelj e. Nisu otrovne ni skodljive. i tako najlakse dolazi do trovanja. kurjak. eba bozura za l~enje. Izaziva povraeanje. Narodna lmena za Paeonia otticinalis: arap~e. na livadama i pasnjacima. Nije redak slu~aj da neka baka iz nekog sela salje bofurov evet i seme nekoj svojoj rodaei i prijateljiei u grad »kolko da se pri ruci nade. a i zbog pri· jatnog mirisa. lILOVLAK. secera. troj acke roze. miri. pored puteva. Piallltaginaceae Kod nas raste dvadesetak vrsta bokvice po naseljima. Nisu retki slll~ajevi trovanja. Kod nas ga upotreblja· vaj~ . P. etarskog ulja . Za vreme ratova i nestasiee lekova bozje drvee su upotreb lj avali protiv d~jih glista i groznice (abrotin sniZava temperaturu). Stavlja se u vunene i svilene tkanine i krzno protiv moljaca. U cvelu ima lanina i peonidina (jedna glikozidna an toeijanska boja). I ono se nekad u-'Jtreoljavalo protiv epilepsije. ' 0" z" uredivanje menstruacije. bozja plahtica. On se' upotrebljavao nekad protiv epiJepsije.) Gouan . smole i boje. duhovska ruza. bozur. bozji drvak. trojaska rozica. Za P. trava od tri rozciea. kosovski bozur. Narocito ga eene zene. secera. U korel1u ima tanina. rutviea.• P. obrate patnju na bofur. za umirivanje uzbudenog nervnog sistema. mosur. velikog kaslja. jer nes tru~njaci ne znaju ni dozu ni nacin upotrebe bozura. Za vreme ratova i gladnih godina jeo se mlad .

3. saponozida i fitoncida. a na sva· kom Hstu se isticu lueno poViijenJi nervi koji se pri vrhu lrista spajaIju. pored ugazenih put eva i ispod strehe.U svim organima biIjke ima heterozida aukubozida i enzi· rna invertaze. Cvetna s tabljika je dufa od Iistova i ima 5 dubokih brazda. soeno. nego se zavrsava zb ijenorn evascu od neuglednih si tnih evetova.) . greevi. %ILOVLAK. sta. limunove kiseline. 3. susiti. 243 list. sjaj· ne i debele Iistove na sirokoj peteljci. Neke sc od najdavn ijih vremena upotrebljavaju kao lek.List bokv. Plantakod je farmaceutski fabricki sirup protiv kaslja. sta bokv. I. jer to zah· teva i medwlarodna drogistieka i farmaceutska trgovina.naee . Zen ska bokvica (po hrvatskoj terminologiji »muska«.. p ektina. dine. . Sve't i suv list.ice i drugih lekova. dugaeka. ~ List se bere sve dok biljka cveta. v. Srednja bokvica raste na suvim mestima. eir na dvanaestopalacnom crevu i na zelucu. raste 'po pasnjacima . nerna ienskih j muskih bokvica). eve t je belicas t. masnog ulja. TRPUTAe . Berba. tj . Sa5tav.ice deluje protiv raznih upala koze i sluznice. 1.BOKVlCA. za leeenje rnnogih bolesti a i kao profilaktieno sredstvo lzelen li st i sok iz lista kao proleena vitarninska kura). Upotreba. katar. zensk~. belaneevina i secera. tako da se za potrebe domacinstva sve tri mogu koristiti posebno iii pomesane. srednja bokviea (P. smanjuje ueestano mokrenje i povoljno deluje na organe za varenje: proliv. krupna iii zenska bokv. kru· niea je gola. 2. tek uzabrano !isee bokvice oprati u ne- . Prema obliku listova i evasti razlikuj u se medu soborn neke dornaee vrste koje su najraspros tranjenije i koriste se kao lek: 1. U Ji. raste na vlafnim me· stima. a koren se vadi cele go- h erba et radix) . U veCi ni vrsta boo kviee lisee se razvija u obliku rozete u dnu stab ljike koja nije granata i nerna mea. svuda gde se sliva voua. .). cvetna stab· ljika je oko 5 puta dufa od lista. MuSka bokvica jrna uske duguljaste iiiljaste li stove koji se poste· peno sufavaju u siroku kratku peteljku. cvetna stabljika dugaeka je koliko i list. Sve tri vrste su trajne zeljaste biljke sa Iistovima u rozeti.stu lma oko 40/0 tan ina. pojacava lucenje tecnosti u plueima i time a laksava . SvaKa se mora odvojeno brati. . sirokolista bokvica (Plantago major L. U semenu ima sluzi. rnnogo vise u narodu nego u skolskoj medicini. sivkasta ili ruzieasta evast je valjka. 2. emulzina.itamina C. dlakava je. 'cveta ju od proleea do zime. Domaeinstva mogu za zimu za svoje potrebe naeiniti s!iean sirup: mlado. usko[is ta bokv-ica (P.ica. lisee je iii· roko ovalno. pakovati i svaka pod svojim imenom prodavati. Droga. lal1ceolata L. U narodu se naj· viSe ceni i naj eesee upotrebljava sirokolista. evast je kratka. osobito od velike ili zenske bokviee (Plantago major L. izraden od !i.). mala. Ne smeju se mesati navedene tri vrste bokvice. hemijski sa· stay i dejstvo sve tri vrste bokvice gotovo su isti. ima fuoike jajaste. iako su obe hermafroditne.iskasljavanje gU "5 te suve sluzi iz organa za disanje .). muska. rede cela biIjka i koren (Plantaginis folium. cvast je dugaeka i srebrnobela. tirozinaze i koagulaze. media L. jajolika iii okruglas ta.

jer posekotina ne krvari. da se ne bi necistoeom s lista rana zarazila. bez okoli~enja. tarpotac. koristan osobito za osobe obolele od hronicnog zatvora: 1 supena kasika semen a potopi se u 200 g caja od kamilice. cveta belog sleza. a u juinoj Francuskoj i nekim drugim zemljama se na veliko gaji za proizvodnju mdustrijskih kolicina semena koje se koristi kao 51uzna droga u terapiji i u tekstilnoj industriji za apretiranje. . gume tragakante i samlevenog rizoma oJ perunike. VeCina zna da list prethodno treba dobro oprati da bude cist.Osim navedenih.Bokvica je omiljen narodni lek. piti uvece pre spavanja da bi se izjutra imala uredna stolica. Kao prethodni eaj. zilavac. Uzima se 4-5 puta dnevno po 1 ka~ika. Ovo je sasvim opravdano.) je jedna vrsta granate bokvice koja raste u Primorju. . evo jo~ nekoliko narodnih imena za zensku bokvieu: vela bokvica. pitoma bokvica. kazati da je za posekotine najbolje priviti list bokvice. ne zagnoji. brzo zara~cuj e i ostaj e mali oZiljak. dugoliste). celnik. .riveni fitoncidi (Felklova). 'pra~ in e i drugih izvora zaraze). crnog secera (od sladiea). Veoma se ceni. samletri maSinom za meso i stiskanjem kroz pla tno iscedi ti zelen sok. I 'kg tog soka pome ~ati sa 2 kg meda iii prokuvati 10 minuta sa 2 kg ~ecera . zenski zi· lovlak. faringit. cveta i lista podbela i moraca. Mnogi opran list obriSu i namaiu ma~eu iii ·u ljem i tek onda prilepe na ranjeno mesto. ~iroki trputac. veliki trpotec. Ruzicastu akrzu na lieu Leklerk leci ovim melemom: 15 g soka od bok· vice pome~a se sa 5 g bezvodnog lanolina i 10 g belog vazelina i na kraju doda kap ruzinog ulja radi prijatnijeg mirisa. rosulje. Tri supene kasike ove smese popari se sa pola litra k1jucale vode. B u a c a k (Plantago psyllium L. dokazana je znama antibakte· rij ska moe bokvice. terput. Deluje kao blag laksans. Ako se slueajno posecete dok ste na selu. lici na buvu (otud i nauCno ime. muska bokvica (Ku~an). Narodna medfclna. jer sadrfi do 12<>/0 sluzL Sluz se vadi kao sluz iz lanenog semena. Narodna imena. jer su -u njoj otk. Za nju gotovo svi znaju i mnogi je upotrebljavaju kao lek. doda 50 g vode i pola kilograma ~Cera. marina bokva. Umesto vode i sec era bolje je dodati 600 g meda. prva pomoc je list od bokvice. Za ublazavallje napada kaSlja i lak! e izbaeivanje sluzi: po 20 g lista bokvice (muske. Svako ce yam odmah. zamesi i nacine pas tile prij a tnog ukusa i dobar lek za organe za varenje (cir ie· luca i dvanaes topalacnog creva) i disanje (hronicni bronhit. prome~a i posle pola sala popije. Protiv velikog (magareceg) kaSlja: po 20 g lista muske bokvice. paskvica. Cini mi se da nijednu drugu domacu lekovitu biljku tako cesto i gotovo redovno ne upotrebljavaju kao bokvicu. zasladi medom i pije svaka 2 sata po 1 ka~ika. larin· git) . Seme je si· tno. jer psyl/a na grckom znaci buva). pitomog kestena. iii list bokvice stucaju iii na ploci malo opeku i tek tako omek~an stavljaju na ranu.244 LECI!NJI! BJUI!M koliko voda Uer bokvica cesto raste po naseljima gde ima razne prljav~ ti· ne. cveta zove i trave daninoc. veliki trputac. Godine 1958. pije se topao. Pasti/e se prave u apotekama i farmaceutskoj industriji: po 5 g soka od bokvice. tarpudac. Korisno je za osobe obolele oct upale hemoroida (~uljeva) i zatvora. sve pome~ a . poklopi i posle 3 sa ta ocedi.

krupni. treputae.Nitrofilna biljka po vrtovima i poljima. diuretieno i se· dativno. LISICINA. obieno juna-jula. Stabljika je ~uplja . Donji listovi su u rozeti. Svez sok iseeden iz eele biljke ubrzava izbacivanje hlorida iz organizma. ernoglavae. svuda gde ima mnogo azotnih jedinjenja. boBinee. Monimaeeae. Borag~naceae JednogodiSnja zeljasta. troputae. Listovi su po obodu eeli. Za srednju bokvicu: bokva. List. glavor. grubo eeki[ljasto dlakava biljka. pasja noga. Zilovljak.Oko 25% sluzi. Cvetovi su plavi. duga bokva. visoka 30 do 60 em. Za buacak: blesnik. Ulazi u sastav raz· nih lekova za jetru i zuc. . Droga. Gajenje i berba.Seje se u martu iii aprilu na lako. a kasnije se proredi da struk od struka bude u redu oko 35 em. Neprijatno. siroki prpotee.ja OOkva. mala bukviea. Upotreba. Svojstva. razgranata. Sastav_ . BORAC Baraga officinalis L.Prisustvo znatne kolicine kalijum-nitrata objasnjava svo} stvo boraiine da izaziva pojaeano mokrenje i znojenje. sredn. udrruiem u povijene evasti na vrhu grancica. . Bere se kad je biljka u pUllom evetu. saponina. skoro bodljikavo dlakava. 245 Za musku bokvicu: bukviea. BORMINA. fenska bokvica (Ku~an). rastresito i pIadno zemljiSte u redove oko 70 em rastojanja. . evet i eela biljka (Boraginis folium. . Slabog i svojstvenog mirisa. flos et herbal. Glavni lekoviti sas tojak je alkaloid boldin. LISICINA . sedeCi ti obuhvataju 'Stabljiku. Velike kolicine sluzi opravdavaju upolrebu !ista kao blagog sluznog sredstva koje deluje s!ieno belom slezu i drugim mueilaginoznim (sluznim) drogama. masnih i smonih kiselina i mnogo kalcijum-malata i naroeito kalijum-'1. Rasprostranjenost. tripotee.iIrata. troputae. Cvet ulazi u sastav evetnih plucnih eajeva za lak~e iskasljavanje zapecene sluzi. bolhnjak. bu~ika. na dugaekim drskama i elipticni. mu~ki zilovlak. dugi trputae. lisnati tr· putae. triputae. POREC. srednja bukviea. . a gornji duguljasti. BORAlINA. zenska bokviea. 25% tanina. konjsko rebro. bu(h)aeica. malo etarskog ulja.. debela i sadrhi mnogo sluzastog soka. popova lozica. U mladim biljkama ima malo alantoina. .Ukusa je na krastavee. tako da eoveka odbija. deluje i protiv erevnih parazita. rede beli ill purpurni. krepotee. BOLDO List (Boldo folium) eileanskog mirisnog drveta PeUmtlS boldus Mol.BOLDO. ali su talasasto naborani. Cveta od maja do avgusta.

Sastav. Sazreva u leto. .J h he t e r 0 z ida boja borovnicinog soka. Plod je modro·erna. oko 27'/. Osu~ena bobica je srilezurana i velika kao biser. BOROVNICA Vacoinium myrtillus L. borazde. krastava. Narodna imena: boraga. uglavnom H:mu· nove. Bob ice su dosta prijatnog. poklopiti i posle pola sata p iti svakih IS minuta po I ka~iku. Listovi su naizmenicni. Plod treba susiti u susniei na 65. U listu ima do ISo. razume se sarno mlado li ~ce pre cvetanja biljke. pojedina. Cveta u prolece. pirokatehinskih tan ina. do 220 mft'/o vitamina C . sok iz zrelih babica. oko 6 mgOfo vitamina C. Upotreba. reumatizma i drugih bolesti. cni i obe~eni. rw. na vrhu se vidi krunicni prsten. U narodnoj medicini boraiina se upotreblj a va za lecenje bubreznih i zeludacno-crcvnih oboljenja. treba do dati malo lipovog i rw. Anticki narodi nisu poznavali porec. tako da se i danas u mnogim zemljama gaji zbog ukusa koji je sliean kra· stavcu. burai. smesu raznih ant 0 e i jan 5 k. organskih kiselina. duguljasto·jajasti. ·bore· tina. boraidina.inog cveta. a plod sasvim zreo. Zrele borovniee su prijatno dijetetsko ~redstvo za jaeanje. Cvetovi su ruZicasto·beli . tanki. popariti ca· som klj. zvonasto·eevasti. i n v e r t n 0 g sec era. . boraziniea. Lst se bere u prolece sve dok biljka eveta.u cale vode.246 LI!CI!NIl! BIUEM Caj za mokrenje i zno jenje: 20 g cveta popa riti sa 300 g klju~ale vode i posle ~etvrt sata toplo popiti u nekoliko navrata. pa se upotrebljava iii kao salata iii kao povrce slicno spanacu i ko· privi.. protiv decjih proliva i akutnog enterokolita odraslih. oko 1 mgOfo ka· rotena i dr. Zbog prisutnog arbutozida. Zbog tanina i pektina borovniea deluje kao blago sredstvo proti\' dijareja i katara ereva. jabuonc i cilibarne. ~tvu Erieaeeae Borovniea je grmic. krastavica. belog sleza i podbela i od toga uzeti I supenu ka~iku.i osu~eni plod (Myrtilli folium et fructus). Droga.50. pektina. volovski jezik. raznih upala sluzniee j. buraiina. .. list deluje slieno listu medvedeg' gro!<!a i diureticno. nakiselo-slatkog i malo oporog ukusa. oko 6'/.i dr. visok do 50 em.td. Ako neko ne moze da podnese miris pore~a. arb u t 0 z i· d a. okrugla. do 1.Za lek se upotrebljava sveza i suva bobica. 2-3 em dugacki i ima· ju perastu nervaturu.Osu~ene bobice sadrle ako 7-11 0 / 0 flo bat ani n a. bora~a. poraga. di· vizme. soena bobica sa vge semenki.70 0C. ekstrakt i vino. kozmelj. Kod nas raste u velikom mnogradeCi prizemnu floru mnogih na~ih vlaznih i hladnih planinskih bu· kovih i cetinarskih ~uma i cis tina. Upotrebljava se i protiv seeerne bolesti. . Caj za iskaSijavanje: pom e~ati jednake delove eveta pore~a.List .e. nekoliko flavonskih heterozida. Preneli su ga Arapi u Spaniju.

). troskota i rastavi~a se pome~a. Umesto soka svako doma~instvo maze da spravi kampot od osu~enih zrelih borovnica. s jedne strane. Tako se moze objasniti z. Ukusa je gorkog i ammat! cn~ Ijutog. Po~to je taj lek patentiran i skup. kad se ide mrtvaeu. Od ovog ekstrakta izr aduj u se drazeji za j acanje ocn og vida. Iz zrelih plodova borovniee spravlja se narociti ekstrakt koji sadrii veliku kolicinu antocijans kih boja (od njih potice modra baja soka). Tri s upene kasike ove sme~ e popan se sa pola lJtra kljuCale vode. Bere se nadzemni deo biljke u evetu (Basilici herba) i sus i u hladu na promaji. sap 0n ina i go r k i h mat e r i j a. Narodna imena: barovniea. erna jagoda.BOSlUAK 247 Poslednjih godina naglo je poraslo interesovanje za plod borovnice. 1 za religiozne obrede. brusnik. Donesen je iz Indije. To su evece i miris starijeg sveta. zbog cega se pokoJnik .4 do 0. mahune od pasulja. tan ina. burum. ofinki. mecje grozde. 2. crvena borovnica (Vaccinium vitis idaea L. Secerna balest (vid. 3. pa se u nedostaltku borovnice moze upotrebiti kao diuretik i za lecenje upale bubrega i besike. ostavi 2 sata. pa i u umetnickoj poeziji. Cela biljka je prijalnog mir isa. brosniCak. neprevreo i nefalsifikovan sok. jer divlja biljka ne moze da zadovolji sve ve~ u traznju ovih plodova. Kolicina etarskog ulja nije velika . Sada se gaji u mnogim evropskim i vanevropskim zemljama. toliko opevano u narodnoj.ali biljka ipak ima vrlo jak miris. B r usn i e a. BOSIUAK Ocimum basilicum L. jer spreeavaju razvoj mnogih mikroorganizama i unistavaju ih. jer je to najzdraviji napitak. jer povoljno deluje na vidni purpur. Bosiljak nije naSa biljka. erna borovnica. zdrav. poklopi. za destilaciju etarskog ulja. borovaca.b~g tega se bosiljak nosi na groblje.iznosi svega 0. divo-grozje. kuvaju se kao i svako drugo suvo vo~e. ervenozrna borovnica. dunjinog semena i nane se pomesa. strus ljinke. za industrij sku proizvodnju soka. U etarskom ulju ima est rag 0 I a iii metilkavikola. Ta j lek naj vge tro~ e voza ci koji voze no~u i radnici koji rade nofu. borovnjaea. a s druge. 1. linalola. Diureticni caj: po 20 g Lisba bOTovniee i breze.). tako da se pocinje ve~ tacki razmnoZavati u ~urnama i gajiti. Cetiri supene ka~ike sme~e kuva se 15 minuta u 1 litru vode. borovinka. boribnica. brosniea. ne sarno kao evece u evecnjacima nego i na veliko. u listu ima gotovo iste sastojke. oeedi i pije umesto vode. sitnice. Borovniea nije ~kodljiva i moze se stalno upatrebljavati. Protiv proliva: po 25 g lista i ploda borovnice. eineola i drugih ant is e p tic k i h sa s to j a k a koji slufe kao konzervans. brasnjaca. Ranije nije bilo ku~e bez bosioka iii bosiljka. brusovnica. dudov list. najeelishadnije je piti cist. Kod nas se gaji od davnina ne sarno kao ukras ve~ i kao zacm. za farmaceutsku industriju. ostavi 2 sata i pije mesta vode. Sadrli eta r s k 0 g u I j a.8% . - Labiatae Bosiljak je nase narodno omiljeno eve~e. dobricica i dr. a m'a jv-Be ILs.to vi.

po obodu celi. Droga. Bosiljak treba prou~iti vee i zbog toga ~ to se on. vezanog u ki· tieu vee i u vrtu. baselak. pitomi vesligen. . b~ulek. murtela. lima iii u obliku ~aja pos le jela. Iz kratkog. . na pasnjacima. krupan bosiljak. naspramni. bosilj . valjkastog i debelog rizoma izbija po jedna slabo razgranata stabljika sa jednim iii viSe 1amnozutih glavicastih cvetova na vrhu. Jezicasti. Francuska i neke druge farmakopeje i danas propisuju bosiljak kao oficinalnu drogu. zbog tega se daje da se one pokvari . jezi· ~ak je trozub i ima 7 do 12 nerava. koji se nalaze po obodu cvctne glavice. Berba. Unutra~nji cvetovi su cevasti i petozubi. a ~ta stvarna lekovita vrednost. ~vrstom. tako da su ga imale sve~eg preko cele godine. ali ne precvetale cvetne gla· vice. zenski cvetici. duguljasto·jajasti. protiv gasova. zatim za ja~e mokrenje. mislodin. feslidan. sasvim opravdano. ~to pre osu~iti i cuvati na suvom mestu dobro zapakovane. pup~aslo. Narod. ba~elak. kao retko koja druga biljka. vasleden. C vet. tako mnogo spominje u narodnoj poeziji i pripovetkama. Narod ima veliko poverenje prema bosiljku.5 cm. Upotrebljavaju ga i protiv nekih crevnih parazita. upotreb. Kod nas je najvi~e ima u Sioveniji. kao pamuk. bosilje. Narodna Imena: ba~ilek. pa ~esto i u loncu. Rizom sa korenjem poene se vaditi cim biljka precveta. jer cvet brzo pocrni pod uticajem vi age.248 LECBNJE BIU1!M njime kiti.Raste na siIikatnom. Listovi su slo~eni u rozetu pri dnu stabljike. protiv zapaljenja bub rega. po obodu malo nazubljeni. RasproslranJenost. basiljak. MORAVKA. faslid~an. u obliku za~ina u je. krtom i v I a s a s· t 0 un per n i com. Sastoji se iz krupnih. basilje. . besiljak. koja je glavni proizvoaa~ droge u Jugoslaviji. uzaruim . rapave ahenije zakieene belom. Ukoliko se kod nas ide vi~e na jug i istok utoliko je veea i raznovrsnija upotreba bosiljka. na njemu su usadene sitne. CveiBte je malo. bosilek.Treba brati potpuno rascvetale. visoka 20-60 cm. listovi na stabljici su sitniji. ~esto zajedno sa belim lukom. den. zbog koje je droga sivobela i v rio I a k a. a si'roki ako 4 mm. valjkaste.bogojavlJenska vodiea« . ~iljas tim. za izazi· vanje bolj eg ape tita. bosiljak sarma~ . pa bi trebalo ispitati i ustanoviti ~ta je u njemu madija. ne sarno suvog. Ima je na planinama severnog dela Balkanskog poluostrva. BRDANKA. Ijava bosiljak kao sredstvo za umirivanje uzbudenog nervnog sistema. . za poveeanje mle~nosti majki koje imaju malo mleka. sitno jarnicasto i maljavo. pe~~anom. fesligen. Nekad nije bilo ni jedne kuce koja nije imala malo bosiljka. ocistiti od crnih larva. nadimanja i tegoba u organima za varenje.. itd.ica montana L. za uredivanje menstruacije itd. Nekad su ga propisivale gotovo sve farmakopeje u svetu. zrakastih. fesli~an. livadama i ~umarna brdskog i planinskog podrucja. TRAVA OD MAJASILA Arn. . ~ u ton a ran· d z a 5 t i h g I a vic a oblozenih mnogobrojnim .Compositae Brdanka je dugovecna biIjka. i nosi kad se ide te~kom bolesniku. dlaka· vim listiCima poredanim u dva reda.l. humoznom i via· ~nom zemljiStu. dugacki su do 2..

Iznutra se daje kao sredstvo . boje i arnidiola ill arnisterola. 3-5 mm debeo.Cvet sadrli oko 0. gorku j Ijutu. iza. smole.DLAKE BLlZNAKINJE Sastav. narocito u ova dva svetska rata kad se do joda teSko moglo doei. a tanin steze. U korenu ima istih sastojaka i joS oko !()o. jer i tu e tarsko ulje deluje kao an· tiseptik. . TRAVA 00 MAJASILA • 249 naljutog. do 9 em dugaeak. MORAVKA. neglikozidnu. eesto umesto skupe jodne tinkture. malo kvrgav. gor· kog i I iUl og ukusa . C . B.1% eta r s k 0 g u 1 j a nepoznatog sa· stava. jaea sluzokozu.JEZ ICAST 1 CEVAST CVET . skoro \'al} kast.BRDANKA. Infuz od droge narod upotrebljava za ispiranje usta i grla.CV ETN A GLAVICA . Vodom razbla· 'lena tinktura upotrebljava se kao domaee sredstvo za leeenje uboja i mno· gih rana. jako aromatienog. . . puno je obrastao lako lomljivim. Spolja je rapav. Rizom s korenjem je slabog aromaticnog mirisa. c CVET BRDANKE : A . OBA CVETA IMAW PERJANI CU (PAPUS). Cvetovi su slabo aromaticnog mirisa. B . slieno zalfiji. tvrd i mrkocr· yen. tan ina. Stavi. obicno povij en u obliku luka iii zavrnut kao slovo S. R i zorn i k 0 r e n. flavono· ida.Rizom je vodoravan iii kos. kristalnu materiju a r n i C i n.' inulina. a na donjem pot. Na gornjem delu vide se ostaci od stabljike i mea.Til1c/ul'a Arnicae daje se najviSe u narodnoj medicini kao sredstvo za draicnje koze protiv neuralgije i reumatizma. Ij uskav. svega oko 1 mm debelim Z iii cas tim k 0 r e n j em. Upotreba .CEKINJASTE DLAKE NA PERJAN ICI. II. a ukusa nagorkog zivaju kijanje.

gorkog i oporog ukusa. pu. ti~ji neven. B. obicna breza.2'10 heterozida. List i pupoljd upotrebljavaju se kao diuretici i antiseptici urogenital· nih puteva. Kasnije je prili ~no zaboravljena i gotovo napu~tena.ezov list je jedan od najboljih biljnih lekova za lecenje mokraenih puteva. konjski petrovac. tan kim graneicama. . zlatenica. Danas se najvi~e upotrebljava kao narodni lek u Zapadnoj Evropi. Betulae folium. . Destilacijom pomocu vodene pare u SAD vade ulje. Breze su zivopisna vitka drveta s belom korom i vitkim. Betulae gemmae. to je zuta gusta teenost prijatnog balsami~nog mirisa. veprina. Cortex Betulae (Icntae) saddi jedan fenolni' heterozid. dje koje imaju antibakterijsku moe.Beru se lisni pupoljd breze i brzo su~e. . k 0 r u ~ s v e z b r e· z 0 v S 0 k dobijen rano u proleee. Saddi nedovoljno proucene supstan. Saddi oko 8% katehinskog tan ina i is to toUko ~ecera. Narod upotrebIjava protiv najrazli~itijih bolesti b r e z a v 0 I i ~ e e. koji hidrolizom daje po jedan molekul glikoze. metlika. Narodna lmena za Betula verrucosa: bela breza. metla. mali divlji neven. pubescens: breza. gorke materije i dr. nepoznatog sap 0 n 0 z ida. jadika. brizovina. ksiloze i met i I n 0 gsa lie i I a t a. . briza. Sveza kora sadrli do 0. za le~enje or· gana za disanje i varenj e.Bere se mlado brezovo li~ee u proleee i su§i u hladu na promaji. lenla L . Lis t brdanke upotrebljavaju za pu~enje kao zamenu za duvan. Krajem XVIII veka be~e!11nogo cenjena kao lek protiv groznice. Betulaceae B etula verrucosa Ehrh. pendula Roth). arank. a B. falosna breza. brez. ruta brc1anka. pap rica.250 LECENIE BJUBM • za ummvanje nervnog sistema. 0. Droga je svojstvenog mirisa. . naj~esce u obliku infuza. OstaIa narodna imena: arnika. BREZA Betula L. U vecini zemalja oficinalan je b r e z 0 v kat ran. B. severna breza. eta r s k 0 g u I j a. (= B. bescens. saddi 42-46% slobod· nog i 30-400/ 0 vezanog bidklienog seskviterpenskog alkohola bet u I a I a.050. pravi ukras svetlih ~uma. Protiv decjeg nocnog mokrenja u krevetu: 30 g cveta brc1anke i 70 g lista hajdu~ice . Ehrh. koje sadrli metiinog salicilata i upotrebljava se kao miris.Izgleda da je brc1anka upotrebljavana za lek jo~ u srednjem veku. rastu po ~umama Evrope i Azije i prostiru se na sever ~k do 65 0 i vg e.Taste u Severnoj Americi. obi~a breza i B. S'adde oko 4% eta r S k 0 g u I j a. puba6ta breza. metlovina. breza crepu§a.. gorska potres. veprovac. Jedna supena ka ~ ika ave sme~e popari se sa 200 g klju~ale vade i posle 2 sara popije na 2-3 sata pre spavanja. kao emenagog i abortiv. Istorija. na niskoj temperaturi se izdvajaju krjstali. V sluibenu medidnu je uvedena krajem XVI ill po~etkom XVII veka. smole. za snif avanje krvnog pritiska.

Listovi su raz· licitog oblika. brgtanj. reumatizma. vezovina. Ima saponozidne materije od kojih potice otrovnost i lekovitost brsljana. Stablo je cetvorouglasto. Narodni lek za lecenje opekotina. baSt ran. roci. . brocevina.BREST. 251 BREST UII11!. clankovit i erven. ervenae. Upotrebljavaju se svez i osu~en list. erveni brijest. ru~ten. Kostl bolesnika koji upotrebljavaju broe pocrvene. cistita. razgranat. pra~ka (3-5 g dnevno) iii ekstrakta. bers/jan. plju~t. za lak~e iska~ljavanje . bres. . Rizom je dugacak. plod i tanke stabljike. U kori ima sluzi.iS eampestris L.. pijelita. Listovi su u pr~ljenovima udruZeni po 4-6. ocedi i time oblazu obolela mesta i pije po I ca~a izjutra i uveee. veliki broe. Do sinteze alizarina broe se gajio za bojadisanje. Upotrebljava se unutra~nja i srednja kora sa mladih (1-2 godine) gTana (U/mi cortex interior) oguljena rano u prole. brstran. Ostala narodna Imena: barsijan. Sadrli antrahinonske heterozide. ce i oslobodena plute. zirnzelen. uloga. za lecenje nefrita. BRoe Rubia tinetarum L. Cvetovi su sitni i roti. alizarin i druge bojene materije. i to sarno kao narodni lek za lecenje koinih bolesti. erni brest. - Araliaeeae Trajna drvenasta zimzelena 1J. Kod nas se retko upotrebljava. Raste najce~ee po naseljima i po zivicarna. best rail. visoka do 1 m. broeanka. BRSUAN . krap. BRSLJIKA Hedera helix L. broce. Narodna imena: barst. do 1 em debeo. Ponekad se trafi za izvoz. Narodna imena: brojue. zelengora. poljski brest. holeretik. 10m. br~ean. brijest. izmrzlina i raznih koznih bolesti: 150 g isitnjene kore kuva se 1 sat u 2 litra vode (ill mleka). BRoe . - Ulmaceae Snafno drvo. pitomi broe. Danas se koren broca (Ribiae radix) koristi ponegde kao narodni lek: laksans. brstovina. Stabljike su do 50 m ' dugacke. bradaviea. Cela bilj· ka je gorka i otrovna.iljka koja se penje uz drveee J kamenje pomocu adven't ivnog korenja. visoko do 35 m . barScan. br~lin. oko 3% katehinskog tanina i fitosterola. katara be~ike i kamena u bubregu. najce~ee u obliku 3% infuza. Cveta leti. brist. rudecina. relIe kora i gumi·rezina koja euri i ocvrsne na ozledenom stablu. - Rubiaeeae Trajna zeljasta biljka. ostavi 5 sati. BRSLJAN. BRSTAN. poleglo ili se penje uz druge biljke pomocu o~trih zubaea okrenutih nadole po uglovima sta· bljike.

Kod nas se gaji u bezbroj sorti po vrtovima i po njivama. spolja belo·sivkasta. BUCA Cucurb ita pepo L. 5% bezazotnih ekstrakt·ivnih materija. 1% belaneevine. teska i viSe od 10 kilograma. BUK LIlCBNJI! BIUIlM Fagus silvatica L. a oko 24% na ljusku. dobro zapakovano. Ustovi osu ogromni. Plod je ogromna okrugla boba. steno seme se brZe pokvari i izgubi lekovitost. BELA BUNDEVA. karotenoida. lspod ljuske je vrlo tanak. LUDAJA. po obodu able zadebljano. plankonveksna kotiledona. . U bukvi· cama ima fagina. mesnata i soena. Cveta jula i avgusta. U celom semenu ima oko 300/0 belaneevina. zilava ljuska tamnije boje. Bukova kora se upotreblj ava kao taninska droga.Poreklom je iz tropske Ameri-ke. Po1a sata posle toga daje se ricinusovo ulje za ciScenje. I'a se moze umesto njega koristiti za hranu i kao podloga za lekovite masti. mno· go manganovih soli i dr. J3undevine semenke su brana i poslastica u istocnim delovima Juga·slavije.U semenu na jezgru otpada oko UNo. jajasto i na jednoj strani zasiljeno. Cvetovi su zuti.Bundevino seme je neotrovan anthelmintik. Smola je lokalizovana u klici i zelenom omotaeu oko semena aspod ljuske. oeisti od vezivnog tkiva. hartijast i lako otpada. Upotreba. rebrastim. zato treba Guvati sarno neolju· steno seme. kao meduusev po kukuruzu. Odraslima se daj e oko 400 g. Ljuska se sastoji iz dva sloja: spoljill je vrlo tanak. materije otrovne za eoveka i domace zivotinje. . DULEK. Je~ra se sastoji iz dva mesnata. U uljanim pogaearna (posle cedenja) ima oko 90/0 ulja. a sazreva septembra-oktobra. a deci 200-300 g svefe oljustenih semenki isitnjenih i pomesanih s medom da ih odjednom pojedu. - Cucurbitaceae JednogodiSnja zeljasta biljka sa puzavim. Sastav. pljosnato. zbog eega se moze davati i deci.Zreo plod i seme (Cucurbitae fructus et semen). se· cera. Olju. 5'10 smole i dr. opere i sto pre osusi da se ne pokvari. zelenkast tegumen. . U pulpi (»mesu«) i ma oko 93% vode. . vitamina C. a na preseku narandzasta. BELOKORKA. Seme se iz· vadi. mek. BUNDEVA. visoko do 35 m. tzv. 38% masnog ulja. Ponegde jedu priene bukvice. sivkasto iIi belo·zuckasto. belieasta.252 BUKVA. . bukvicama ima 20-26'10 susivog masnog ulj a eij i je sastav sliean maslinovom. pLitki petodelni. u supljini su semenke. masna. na hladnom mestu. smole. a ispod njega je debela. oko 10 mm siroko i 2-4 mm debelo. 8-20 mm dugaeko. po obodu nazubljeni. - Fagaceae Sumsko drvo . srcolikii. vrlo malo ulja. Droga. enzima. U zrelim plodovima. pektina itd. BUKA. bodljikavim stabIjikama dugaokim do 10 m. vrlo priljubljen za semenu jezgru i uvek se nalazi na oljustenom semenu. Seme je belo. muski su krupniji od zenskih. Rasprostranjenost.

krvavog proliva i te~koCa u organirna za rnokrenje: diuretik. crna bunika. spravlj enu na ra· zne nacine da se bolesniku ne ogadi. zubna trava. • Govori kao da se bunike najeo«. Uljane pogace se cene vi~e od svih ostalih vrsta uljanih pogaca jet su naj hranljivije. bunica. crni zobnik. crvivec. veliko bilje. mska dinja. bunika« . svinjarac. crvinc. Istovremeno suncanje. bunjica. svinski bob. bIen. - Solanaceae Ova nasa otrovna biljka irna rnnogo narodnih irnena: balam. vi~e od 98'10. dulek. prerna tezini. zub· njaca. On je primljen i u na~oj farrna kopeji i u sluzbenoj botanickoj terminologiji. presna i kuvana. BUNIKA H yoscyamus niger L. lunas i u svetu bunika je dobro poznata kao otrovna biljka. Ulje je lako svarljivo. bana. rede seme o<i buniike . balan. Sastoji se iz 45% linoleinske. svirnjak. Narodna lmena: . kale se u nas za coveka koji govori kojesta. bundevka. bugarka. i za njega kalu da . frio genjaea. budimlija. trabunja kao da su ga bunikorn nahranili«. svinjorak. sarno se u raznim krajevima razlicito nazi va. budimka. tikvanja. Po· stoji jednogodisnji i dvogodiSnji varijetet. Bunika je slovenska roc. baunika. misiraca. uspavljiva trava. svuda rasprostranjena zeljasta biljka. bun. Zuta boja bundeve potice od k a rot e n a. i isceden sok koris te se poslednjih god ina za lecenje psorija~c. rnacvanka. ludara. na Zapadu daju za lecenje zapaljenja tankog creva. duganja. bez srnisla i veze. dugara. beskorka. trava od bunila. bendeluk. kao da je poludeo. konjski zub. Pecenc i ku· vane bundeve su valna hrana za Ijude. dumlek. boravak na moru i zracenje ultraljubicastim zracirna ubrzava isceljenje. . evo jo~ nekoliko narodnih irne· na: bela ludaja. cuka. Pecene i kuvane bundeve (pire) i svez sok isceden iz struganih bun· deva. mekokorka. 25% oleinske i 300/ 0 palmitinske i stearinske kiseline. slanu iii zasladenu. bunjika. blern. voja.BUNIKA 253 Bundevino ulje je tamnozeleno sa crvenom f1uorescencijom. svinjorec. bela tikva. Obolele osobe od ove ruzne i uporne kozne bolesti svaki dan jedu bundevu pecenu iii kuvanu. serne se porne~a s brasnom . vojka. svinjarna 80-130 g. trava od zuba. Stucano. rnackama 20-30 g. zubnjak. u Jugo. prekruporn i drugom stocnorn hranom. Bunika je lekovita i otrovna. Upotrebljava se za ishranu i u indu· striji. Kad neko ima veliku vatru i pocne da bunca. pecenka. blnika. Koliko se meni cini. bun· dava. artriticna dijateza. Njen nazi v potpuno odgovara fizioloskom dej· stvu koje bunika izaziva u otrovanorn coveku. psima 30-60 g. a presne za do mace zivotinj e. Bundevino serne se daje protiv crevnih parazita dornacih zivotinja: ko· ko~irna 1-2 g. Pulpa. zu ta tikva.Osirn spornenutih. divlji zobnik. Skolska medicina i farmaceutska industrij a koriste list. kaba k. slaviji se naj ce~ce upotrebljava naziv . hronicni ne· frit. tikvelj. bonica.

\ _ BIU KA U CVE T U. Siljasto i krupno zupcasto. tako da na jednom jedinom struku bu. nagorkog i naljutog ukusa. ima nerazgranjenu stabljiku. U Vojvodini je najvBe ima po napu~te­ nim torinama i popaljenim sel1ma. branD neposredno pre cvetanja bunike il: kad se na njoj pojavi prvi cvet. Prizemno ]gee je dugacko 10 do 30 em i suiava se u dr~ku. odozgo imaju ispupcen poklo~o . Cela biljka je vunasta dlakava. a jo~ nile zelenih i poluzelenih caura. Hyoscya mus muticus L. evetavi su mnogobrojni i nago• milani pri vrhu stabljike i granciea. . nike ima na vrhu pupoljaka. Ima je po celoj Evropi. U cauri ima oko 500 sitnih semenki mBije boje. narocito iz zitorodnih podunavskih zemalja. I RAZV lJ EN CV ET. .Bunika se gaji kao i tatula. pac koji spadne kad plod sazri. Bolje je gajiti dvogodBnji varijetet. neprijatnog i gorkog ukusa. Caure su duguljaste. U mnogim zemljama se gaji. kru~kaste. veliCine naprstka. lute. Obrano lisce treba vrlo brzo asusili.5 metra i iseveta. Krajem zime seme se poseje u tople leje J u proIeee rasaduje na stalna mesta. Krunica je blec1e rute boje. odakle joj a ime potice.. sivazelena. Druge godine izraste razgranata stabljika.PLOD. Li~ee na stabljici je sitnije. .i/ica. ruJevil1ama. U novije vreme sve se vBe pocinje gajiti i egipa tska bunika. tako da nas izvoz svake godine sve viSe dolazi u pitanje. 2 DO 6 . o 1P B . iz Jugoslavije i Madarske. neprijatnog. . ispod njega cvetova. Na1azl~ta. a iz nje je prenesena i u Ameriku. na suvim ocednim suncanim m eslima i buniJlima. sedeee i osnovom obuhvata stabljiku. Listovi su bez dr~ke. jer daje viSe ]gea. Vla- ~ y J ednagadisnji varijetet bunike o . visoku svega do pola metra.Krunica je zuckasta i Barana gustom neznom mrezom Ijubicasto-ervenkastih l. Sporim susenjem Ii~ee pobledi i poplesnivi i mora se baciti. ali je najlekovitije prvo kolo. najbolje u sclndai zagrejanoj na 40-S0oC. li~ee je duguljasto-jajasto.254 LI!CI!NJI! BIUI!M DvagadiJl1ji varijete/ bunlke prve godine obrazuje sarno rozetu od IBea na zemlji. ~' QI jer nema tako istaknutu ljubieastu l mrezu lilica. na vrhu petorube. Gajenjc. lepljiva i neprijatnag mi7 I 8 .SEME risa Jwj<i Bcezava su~enjem. Cvetovi se razvijaju postepeno. . pored puteva i ograda. najviSe na zgariStima. Berba I susenje. visoka do 1. Bunika je smrdljiv karav koji raste pojedinacno iii u manjim grupicama po naseljima i oko njih. Cela biljka je vrlo a/ravna. koja ima vi~e od 1% alkaloida.List bunike se bere preko celog leta dok god biljka cveta. I bunika traii jaku zemlju. zapu~ tenim i neobradenim mestima. NajvBe se sakuplja i izvozi iz Srednje Evrope. BUN IKA U CVET L . narocito u SAD. ali ipak ne kao tatula.

Ukoliko je droga stanJa 1 I O~'Je cuvaoa . utohko ima manje alkaloida. pozuti iii postane smelte. kuvanjem liUa u ulju.>.15% alkaloida. 1 BUN IKA SE. rosoo. Spravljaju se i razni drugi melemi - I .DUZNI PRESEK KROZ CAURU 1 - Hemljsld sastav. su~e na. a manje u liski i stabljici.050.BUNlKA 255 zno. Najbolje je ~to pre prodati.e ~' u .045-0. 1ma malo skopolamina i atropina. 1zraltuje se ulje.s. . sme cuvati dufe od gOdinu dana . GORE : CAURA SA KOJE JE PAO POKLOPAC I U7. Jer . . Upotreba.U IiUu bunike ima 0.IE: CELO I NA UZDUZNOM PRESEKU. sabijeno i u debelom sloju su~eno IiUe se uplesnivi.:a suvom i hladnom mestu. ali znatno slabije. Droga privlaci vlagu. jer sadrli manje alkaloida.. ~potec . ne . od kojih najvge hioscijamina.Dejstvo bunike je isto kao i dejstvo beladone i tatuie. te se mora jo~ mlaka posle su ~enja dobro zapakovati i cuvati . Oleum Hyoscyami coelum. alkaloida. Slufbeno se trazi da droga mora imati ~ajmanje 0. Najvge alkaloida irna u drki i nervirna.

rana« itd. da se otvara.Izgleda da su buniku u starom veku najvi~e upotrebljavaJi. pas i koko~ osetJjivi su kao ~ovek. a koza i krava mnogo manje. okretna i lukava bajalica hitro i ve§to iz trskc izbaci bunikino seme na raspaljeni far . CUVAJTE SE BUNIKE Bunika je vrlo lekovita. BUNIKINO SEME Bunikino seme je donekle bubreZasto. U tu svrhu naj~e§ce koriste samleveno bunikino seme u kafi. Re"e se izra"uju ekstrakt. to se moze vrlo lako otkriti i dokazati. vidi se embrion u obliku velikog latinskog slova G_ Bunikino seme saddi 0.256 LECENJ1! BIWEM za trljane i mazanje protiv reumatizma i 51. Lupom se vidi kako je jamasto naborano. a do nje se lako dolazi i gotovo je svako seosko dete poznaje. u§iju. 51. Mnogo je sitnije od tatulinog semena. Zbog toga se bunika ne . a jo~ bolje mikroskopom. Bilo je slucajeva trovanja makovim semenom u kome je bilo i bunikinog semena. pra~ak i drugi galenski oblicL Ulazi u sastav cigareta protiv astme i nekih purgativnih pilula.jatnog i gorkog. Konj. narede mu da zmuri. . tj. Bunika se daje kao sedativ zajedno 5 morfinom. Kriminalna trovanja iz koristoljublja u nas su dosta retka. Veliko je svega oko 1 mm_ Boje je sivozuckaste. Srecom. Varalica udari blago bolesni· ka i strogo mu podvikne. . NajviSe strada lakoveran svet kome Ciganke »vade crve iz o~iju. a isto tako i otrovna. U narodnoj medicini se biljka ~esto upotrebljava i kao lek i za trovanje. Otrovani ima utisak kao da ne dodiruje zemlj u.« Iz semen a na raspaljenom zaru izbija belicasta klica. Istorlja. sad vid· dis ko ti jede mozak.sme upotrebljavati na svoju ruku. Ukusa je nepri. Moze izazvati i smrt. Trovanja hunikom u nas nisu retka. na kraj zara stave posudu 5 vadom i njome 5 vremena na vreme ~krope nesrecnika da ne bi pao u nesvest i kad su ube"ene da je »musterija pe~ena«. Na uzduznom preseku lupom. dobro ga pokriju. Naj~e§ce intoksikacije su od neprav. Nad zar nadnesu bolesnika. Seme po~ne na visokoj temperaturi da pucketa.ilne upotrebe.14% alkaJoida. kao da visi u vazduhu. po savetu nekog saputnika u VOLU iLi autobusu Ii . od ~ega najvge hioscijamina. lunas i u svetu lekovi od bUl1ike se spravljaju same u apoleci i mogll se dobiti isklju civo na l ekarski recept. jer je ima svuda. da je bolesnik potpuno ube"en da ce mu na volSeban na~in vra~ka pomoCi. govore neke nerazumljive re~i. mi~ije. Cesto s lradaju bolesnici od srcane astme upotrebljavajuCi cigarete i druge lekove spravljene od bunikinog lista.1. Spominju je Dioskorid j Plinije kao lek i sredstvo za vra~anje_ Od srednjeg veka pa sve do danas bunika se upotrebljava u narodnoj i ~kolskoj medicini kao sredstvo za umirivanje. U bunikinom semenu ima jo ~ i 20-30 0/0 masnog ulja i oko 300/0 skroba. koje je u mak dospelo prilikom vr~idbe zrelih makovih ~aura. naredi da otvori o~i: »Eto sinko (cerko).06-0.

5-6 em u prorneru. a pogotovu zbunjenom i preplasenom bolesniku. Cvetne glaviee su vrlo lepe i krupne. Izgled droge. B . a ne za novae_ Napomena i opomena! lebiljern. T reb a k uP 0 vat ice Iud r 0 g u. A vral::ka stalno ubec1uje da radi iz .CVETNA GLAVICA. Ista opreznost kao pri radu s tatulom i ve- BUMAC PYI'ethrum cinerariaefolium Trev. jer tada ima najvJSe piretrina. Korenov sis tern je vrlo razvijen. visok do 1 m i sirok do pola metra s mnogobrojnim evetnirn drskarna sa po jednom evetnom glavicom na vrhu. D . Biljka izdrlava dugotrajne suse. nasred kuce na ognjgtu. izgleda da su to ervL D~k bajaliica Dbolniku vadi erve iz mozga. . ali margarete nernaju insekticidnih sastojaka. Cornpositae Droga je osusena evast dugovel::ne dornaee biljke buha/::a. CEVASTI CVETIC. a u sredini 200-300 zutih eevastib cvetova. c C E D evET BUHACA A .Buhal:: treba brati kad je dYe treCine tutili. .KAVKASKOG "UHACA Biljka se razvije u rnocan busen. a primese u praSku je moogo tde otkriti nego kad je droga cela.BUllAe 257 evj}j i uvija se tako da i svakom drugom. ali se za unistavanje insekata upotrebljava sarno droga samlevena u vrlo sitan prasak. jer se delatni sastojci brle kvare u prasku i prasak je vrlo res to falsifikovan. . a ne samlevenu. kao i dJuge kseroterrnne vTste sa primorskog krsa. imaju 15-23 bela jezi/::asta eveta.. tako da lire na prave margarete (Chrysanthemum leucanthemum Lamarck). Odatle je u XIX i XX veku prenesen radi gajenja na sve kontinente. Cela biljka je srebrnozelena zbog obilja dlaka.U prornet dolazi cela droga.BRAKTEJA DALMATINSKOG I E . Lisee je duboko i veoma kitnjasto deljeno. Bubal:: divlje raste sarno u Dalmaciji i u primorskim delovima Crne Gore i Hereegovine. do tie nJena druga vadi jaja iz nasada i sve drugo sto se moze iz kuce odneti. Berba. .Ijubavi.UZDUZAN PRESEK <KROZ CVETNU GLAVleu. eevastih cvetiea otvoreno.

velika 30-45 mikrona. Etarnog ekstrakta mora dati najmanje 7%. .Kavkaski iii ruski buhac se dobija od eveta Chrysanthemum roseum Adam (Pyrethrum carneum Bieb. Z 1 e z d a tipa kompozita i delica e p ide r m e tija je kutikula pap i 1 0 z n a i uzdu! gusto prugasta. d I a k a u obliku slova T. a persijski od Chr.Insekticidna svojstva buhata potieu od tetiri estra: p iret Tin a l i p ire t r ina II. Upadljiva su mnogobrojna zrna p~o 1 e n a loptastog oblika. Samleven evet od vratica.500 m i spusta se do Kaspijskog mora. roseum Bieb.258 LECENJI! BlUl!M Pupoljci su oko 8---9 mm u pretniku. marchalli (Pyr. a sve ostalo poknivaju mnogobrojni zuti eevasti herrnafroditni evetici. Cinerini imaju slabije insektieidno dejstvo nego piretrini. a jezitasti su CTveni iii r u i. b) Piretrin II je estar hrizantemum-dikarbonske I k iseline sa piratrolom i metanoloru. slabo aromatitnog mirisa. jedan he t e r 0 z i d i a I k a I 0 i d. Cinerolon je takode keto-alkohol. Takav pra~ak ima mnogo mehanitkih (sklerenhimskih i kolenhimskih) i zelenih tkiva. ali ne sme bi ti skroba. Falslftkati.500 do 2.5 puta aktivniji od piretrina II. Dodatak mineralnih materija pozna se po poveeanom procentu pepela. svojstvenog i dra!i sluzokoZu nosa kad se droga melje. zbog cega se prilikam oplemenjivanja buhaca odabiraju sorte koje imaju ~to vge piretrina 1. . margarete i drugih slitnih kompozita dosta je te~ko mikroskopski dokazati. M i r is a je slabog. . Dr~ka je kratka i uzdui prugasta. . Jermenije i Persije. Cevasti evetovi su iuti. a cinerin II je estar cinerolona i metalona sa hrizantemum-dikarbonskom kiselinom. 5 mol e. . Cinerin I je estar cinerolona sa hrizantemum-monokarbonskom kiselinom. zbog tega je viSe zelene boje.Samleven buhat je svetle. Sastav. i cas t i. krasuljka. Cvetgte je oblozeno duguljastirn. Ima sklereida. NajtclCi falsifikat je prisustvo prevelike kolitine samlevenih evetnih drlaka i listova. Po obodu evetne glavice nalazi se oko 20 belosivkastih zenskih jezitastih evetica. Droga ima jo~ i eta r s k 0 g u I j a. dugatki do 6 mm. Insekticidna svojMva piretrina prdpisuju 'se ovdm dvema kiselinama iketonskom alkoholu piretrolonu. Pepela ne sme ostati vge od 80/0. Prahk.). danas SSSR gaji sarno dalmatinski buhac. a) Piretrin 1 je estar hrizantemum-monokarbonske ltiseline sa piretrolonom i metanolom. Raste na Kavkazu na Vlisini od 1. Druge vrste. Dejstvo mu je slabije od naseg buhata. dlakavim zuckastim listicima poredanim u 2-3 reda. e i n e ri n a l i e i n e r ina II. gorkog i Ijutog ukusa.Falsifikam mlevenog buhata su V\rlo cesti i raznovrsni. v I a k a n a 5 kalcijum-oksalatom. Zuti evetiCi su petozubi. Samlevene dr~ke su sive boje. veoma blizak piretrolonu. Zuckasto-sivkaste boje sa zelenkastim prelivom. Krunica jezitastih evetiea dugatka je od 10 do 20 mm i trozuba. U k usa je gorkog i naljutog.). a otvorene glavice 12-14 nun. Ima inulina. Droga najte~ce dolazi u promet u obliku vrlo sitnog pra~ka. Piretrin I je 2. spolja grubo bodljikavo-trnovita: imaju tri pore. zbog cega su kulture kavkaskog buhata napustene.

Dokazano je da se piretrin u crevima ne resorbuje. buhara. buva~. divlja barutica. U novije vreme buhac u prasku se mesa sa diditijem u prasku ili pepeinom. osobi10 aerosol-bombi za individualnu zastitu protiv vasiju. Buha~ u prasku je utoliko bolji insekticid ukoliko je s v e z i j i i ukoliko je b 0 J j e zap a k 0 van. vra tic. Upotrebljava se i u obliku praska i ekstrakta. buvara. Treba ga cuvati u metaJnim ili tamnim staklenim hermeti~ki zatvorenim posudama. mora dati 7-1Q<l/o etamog ekstrakla i ne sme ostaviti viSe od 9% pepela_ Upotreba. vrecama brzo gubi dejstvo.v~nJe plret~lOa Je dosta slozeno i ne odgovara u potpunosti njegovoj moC!. kartonima. -. a gotovo sva os tala biljna anthelminti'k a su manje ili viSe toksicna. . deluje veoma brzo i efikasno i ne izaziva navikaval1je i pojavu orpomih formi insekata_ Zbog toga se buhae za sada smatra za najbolji il1sekticid. Hemijsko ?dredl.NajviSe buha~ se potrosi za ekstrakciju piretrina. bubar-ica. jer se dejstvo buha~a i ovih sintetskih insekticidnih sredstava dopunjuje. a diditi dugotrajno. lma viSe metoda. a u povrtarstvu i uopstc u privredi naj~esce ~e primenjuje u obliku pen u s avog sapunskog ekstrakta izradenog sa crnim sapunom. dalmatinsm buhac. Zivotinje tople krvi i biljke. ekstraktu (sa 20-3Q<l/o piretrina) dodaju se izvesna sredstva za konzervaciju. buha~ deJuje brzo. od kojih se prvi osnivaju na izolovanju hnzantemum-karbonskih kiselina. Narodna imena: berica trava.BUHAC 259 Ispitlvanje. ls~itivanje buha~a vrsi se hemijski i bioloski. a drugi na ketonskoj funkciji. U kesicama. buharica.Buha~ mora imati najmanje 1% piretrina (oplemenj ene sorte imaju i viSe od 2%). a smrtonosal! je za iit'Otil!je hladlle krvi. brminja. buvarica. Da bi se spre~ilo gubJjenje piretrina. matrikolda. . . muvama i dr_ Buhac ima veliku prednost pred drugim insekricidima sto nije atroval'] za coveka. divlji pelin. Poslednjih godina buha~ se po~inje 'llpotrcbljavati protiv suge i kao anthelmintik. sto je od velike vainosti kad se zna da je buhac neotrovan. osjenac. Danas se primenjuje metod Svetskc zdravstvene organizacije_ I bioloskih metoda ima nekoUko: od redivanjc anthelminti6ne mo6i na zivotinjama iii insekticidne na iitnom ili pasuljevom ziSku. Za zivotinje hladne krvi buha~ (piretrin) je lO~ektJcldnoJ Buhal! nije otrovan! - neuromuskularni otrov_ Piretrin spada u grupu kontaktnih otrova vanredno brzog dejstva_ Standardizaclja. koji se ~uva ·kao rezcrva za izradu raznih 'preparata. buva i drugih parazita.

Kopa se u jesen. tinktura. ekstrakt. Rede se upotrebljavaju vrhovi grancica u cvetu. dializat i dr. sirup.v VELEBIUE ILl BELADONA Atropa -belladonna L. Koren velebilja se upotrebljava Icao i list. za umirivanje ka~lja i bronhijalne astme (antiastmaticne cigarete). Iznutra se daj e za umirivanje zeludacno-crevnih bolova (smanjuje zeludacnu sekreciju). sam iii zajedno s kokainom. Solanaceae Velebilje jt! vrlo vai na droga. vece glave treba uzduf deliti na onoliko sadnica Jroliko ima pupoljaka. protiv nocnog znojenja tuberkuloznih bolesnika i uop~te za umirivanje bolova i napada raznih bolesti. . u humanoj i veterinarskoj medicini. Radi razmnozavanj a. pilule (s podofilinom). pilokarpinom i muskarinom. ocisti od zemlje i natrulih delova. Glavu s pupoljcima i sitnim korenjem treba vratiti u zemlju da bi iduCe godine nikla nova biljka. zatim za smanjenje sekrecije (izlueevine) zlezda. Atro pinov sulfat (glavrui alkaloid velebilja) upotrebljava se u okulistici (nauka 0 oenim bolestima) kao lek i pri ispitivanju ocne duzice i roznjace. opere i VI!LEBIUE su~i. his terije. par kins onizma i drugih neuroza. Daje se i spolja u obliku masti. epilepsije. Od I i ~ case pravi pra~ak . grceva od zucnog iii bubreznog kamena. kao protivotrov pri trovanju morfinom.

0 .VELEBIWE ILl BELAOONA 261 A D OBLIK l 15TA VELEB IUA I NJEGOV IH PRIMESA I' FALSJFIKATA: A - VELEBI U E. upotreblja- BELADONIN BUVAC A .PHYTOLACCA OECA NORA . U XVII veku velebilje se ce~ce spominje kao lck u medicinskoj literaturi toga doba. Pocetkom XIX veka .ATROPA BEU-ADONA . LIST IZJEOEN 00 BUVACA. C .DVA BUVACA BEZ NOGU vahu jedno kozmeticko sredstvo izradeno od bobica velebija. xlll. VELlC\NA LlSTOVA SMANJENA NA POLQVI NU UPOTREBA VELEBIUA KROZ VEKOVE Misli se da su anticki narodi znali za otrovnost i lekovitost velebilja. C - AILANTHUS GLANOULQSA. B . ali 0 tome nema jasnih i pouzdanih pisanih dokumenata. 2loog cega bilj ka i nosi naziv Bella-Donna (lepa gospa).EPITHRIX ATROPAE.5. B - SCOPOLIA CARN IOLl CA . Lepe Italijanke. Prvi zapis potice iz 1504. x O. D .DEWVI BUVACA. narocito Venecijanke. godine.

a malo ili nimalo atrop ina. nenamerna. koji je oko 6 puta manje otrovan. go· MJ()LA l':OKMAL'JA ZEN ICi\ MIDRIlAZA dine. a najvise njen koren. cija kolicina u biljci zavisi ad soja same biljke. U toksikolo~koj Ii· teraturi se kao klasican primer trovanja bobicarna velebilja iz neznanja na· vo di slueaj kolektivne intoksikacije jedne cete francuskih vojnika. Na taj naein se i moze objasniti da je neko mogao pojesti i po nekoliko bobiea pa da je preziveo. taka i osu~enom biljkom. a pogotovu dugo cu· vana i dugo kuvana biljka manje je otrovna zbog prelaska hioscijamina u atrapin .23 grama. tri mitolo~ke boginje koje po verovanju starih J elina seku konce na~eg zivota. a drugi je od jedne ili dye bobice povraeao. Najeesea trovanja su slucajna. Naziv Atropa je ime jedne od tri parke. 1825. Maksimalna dnevna doza za coveka iznosi oko 1.5 mg. I rna i namernih trovanja bobicama velebilja. Suva. jer se hi· drolizuju (razlaiu). Cela biljka je vrlo otrovna. Prosecna teziDa osusene bobice je oko 0. sto znaei da bi u jedan gram isla oko cetiri suve ili jedna sirova bobiea.262 LECENJE BIUEM poslepeno sve fannakopeje unose beladonu (velebilje) kao obaveznu drogu i njena vainost u medicini ni do danas nije opala. Prema tome. zemlji· ~ta. . umorni i zedni. Deca i pastiri po 5umama su cesto htve til! ukusnih »pasjih tre~anja « . ziva biljka je najotrovnija. Trovanja velebiljem nisu retka. dugotrajnim euva· njem i kuvanjem <osobito u alkalnoj sredini) gube se alkaloidi. Otrovnost velebilja potiee ad alkaloida. TROVANJA VELEBILJEM . Sto ~ezdeset vojnika na vezbi u ~umi. biti skodljiva. SveZa. J edna bobiea ima oko 1-2 mg alkaloida. kako zivom. odredujuei Cas na ~e smrti (atropos znaei neumitan). dakle. najedo~e se jed· nag lepog topl og septembarskog dana bobdca velebilja da bi ugas ili zed i da bi se osvezili. klime i drugih okolnosti. Susenjem. a drugi prezivese posle stra~nih muka. jer sadrfi najvi§e hioscijamina. nego je jo~ porasla. najce~ee mlevenjem i potajnim davanjem u crnoj kafi ili crnom vinu da se ne bi osetio neprijatan ukus semena. i to bobieama. vee i jedna jedina bobiea prelazi maksimalnu dozu at· ropina i moze. Jedni pomrese u najveCim mukama u ~umi i na putu za bolnicu.

sIal' nim. Mikroskopom treba tra· ziti celije s peskom. Meolltim. . ali sami postaju otrovni za coveka. poceli su da u svojoj svakodnevnoj praksi obraeaju palnju i na na· rodni fivot u zabacenim planinskim gorovitim krajevima. 11ajcefee zrelim. bili Zekari. U slucajevima trovanja iii toksikolo~kih ekspertiza velebilje se moze dokazati mikroskopski.tacne dijagnoze iii se navodi da je u pitanju »mla· dalacko ludilo.: toli ko je razliCita da je nemoguce uporedi ti njego\"o dejstvo prema Coveku i d omacim zivotin jama. delice klltikule i dlake.I1akova trovanj a. Uostalom.0 ' da j edu . na ove predmete obracala veea palnja u nas i stari lekari su vge znali 0 biljnim lekovima i 0 bilju uop~te. ne treba izgubiti iz vida da su naSi najcuveniji botanicari u Srbiji. TROVANJA VELEBIUEM U NAS Ni u nas nisu relki slucajevi Irovanja veZebiZjem. a is to ta ko i mnogi drugi pre!i· va ri mog. na pri. Tako se i mogu objasniti tacni podaci za svaku godinu 0 trovanjima velebiljem i drugim biljem jakog dejstva. koji su shvatili velik zdravstveni i prosvetarski znacaj proucavanja narodne medi· cine. ukusnim i privlacnim bobicama. vrlo otporan. pti ce i pas. psihoza i sl. zamorce i pacov mogu biti hranjeni iskljucivo velebilj em a da pri tom ne pokazuju znake trovan j a . Ot romos t \"eleb ilja za ra· zne zivotinj. Posle coveka . Zec koj i se hrani ve· lebiljem pos tajc imun i moze podneti velike doze ove droge. 0 tome se kod nas vrlo malo zna. njima one ugta ne ~kodi . Zec. medutim. slucajnih trovanja pastira i goroseca zre· lim bobicama velebilja u okolini Pirota (Bonjinci) opisao dr Kostadin Tri· ckovic. Sirokom anketom i neposrednim belezenjem u narodu u raznirn na· ~im krajevima u toku vBe decenija do~ao sam do zakJjucka da je broj trovanja velebiljem. NaSi studenti med icine ne uce botaniku ni farmakognoziju.st . pre. Tek u novije vreme neki mlac1i lekari. . PuZevi jedll velebilje.6 grama (Hekel).c . Maj mlln j e mnogo otporni j i od cove ka . na primer. mer. najosetljivija bi bila macka.skoro redovno se otpu~ta iz bolnict:: be2. a li i medu pt icama ima razlike. gol ub je. 'clcbilje .'an 1 ot ru je beladonom. COI'ek j e najosetijiviji. ali je njihovo meso otrovno za coveka. za njega je beladona i najot rovnija. Maga rac i konj mogu II tOkli nekoliko dana dobijati II hrani dnevno i po jedan kilogram zelenog mea ve· lebilja bez 2. Tako je. oko 0. u nas mnogo veei nego ~to sam to ranije mislio. pa zbog toga i ne mogu znati ne~to vge 0 trovanju biljem jakog fiziolo~kog dejstva. hemijski i na zivotinjama. Kod nas . Ovca i koza . ·na zalo. ali uginu a ko im se alkaloidi dajll II venu. Kozje m leko poslaj e o /ro vno od koza koj e su j el e beladonu. losi! Pancie i Sava Petrovic. mt::dlltim. U zemljama Zapadne Evrope medicinari moraju poznavati valruje Ie· kovito i otrovno bilje. 0 Irovanjima veIcbiljem u nas za sada niko ne vodi racuna. ako bolesni'k ne umre od velebilja. Ranije se. j eT Ie veCina t ivolin ja manje ose ll j iva prema l'e lebiljLI.VE LEBIU E ILl BELADONA 263 Mo!da su i ncke !ivotinje uzrok ~to se co\"ek polakomi . klasicne primere nenamernih.

sekiraciju) [reba svaki eovek bar dvaput godgnje iz sebe da istera: . ali ne bobicama. Bili su potpuno izobliteni. god.podmlac1ivanje« koristi se i u kriminalne svrhe. vrlo mnogo. mec1u odraslim ljudima. U rukama lekara. dugogodgnji upravnik bolnice u Boru. slueajeve medikamelltozniiz trovanja. Ako ne crknem. zedna i gladna. znao koja je biljka u pitanju. seljaci iz Krivelja.vodicu« u kojoj je danima bio potopljen koren »jarba naroda« (Iuda trava). deca. da pokafe da nije kukavica i mali. Zlota. Na primer. U istoenoj Srbiji. Kad sc tome doda da stotine porodica planinaca i brital1a s mnogo dece zive od branja Ii~ca i vaitcl1ja korenja ve/ebilja. Najce~ce se nekad zena ovim . lako je dosad prikupljen bogat materijal 0 raznovrsnoj nepravilnoj upotrebi velebilja u narodnoj medicini. ali mi je podrobno i tacno opisao karakteristicne simp tome trovanja. Takva straviena trovanja belde svake gudine u planinama saradnici lnstituta za proucavanje lekovitog bilja j lnstituta za farmakognoziju u Beogradu.264 ~to LECENJE 8[UEM Srecom. U Bosni su pre i pasle rata zabelezena kriminalna trovanja (nasledstvo. jednog su na~li treceg dana blizu u~ca pored lbra. tako da mi je olak~ao rad po tamo~njim selima da brzo doc1em do »eudotvornog korena« i naeina kako ga rnatrone spremaju da . prevare se i pojedu poneku bobicu. pred rat nekoli'ko goroseta jc umrlo. zabelezio sam 1954. Zdravslvel10 prosvecivanje naroda mora biti vecita i stain a briga svih zdravstvenih pos/enika. Prema tome. a kad ga upotrebi neznalica iIi zao covek. ako mogu da izdrlim. Nije. Ali su to sasvim izolovani slutajevi. veCina trovanja velebiljem se nije zavr~avala smrcu. To su jedinstveni slueajevi na Balkanu. to je eesto 5111rtonosan olrov. nego korenom velebilja.. ipak se pretpostavlja da ima i drugih. O~trelja. apotekara i veterinara velebilje je spasonosan lek. nije od manjeg znataja. veoma podmukla hronitna trovanja prvi mi je (1954) obratio pafnju dr Petrovski. u Gvozdatkoj reci na GQeu. CuvajuCi stoku na ~umskim pozarBtima i krtevinama (gde uvek ima mnogo velebilja). Osim toga. Obojica su prenesena u besvesnom stanju u bolnicu. a drugog eetvrtog dana blizu Kraljeva. svima nam je dliZnost i obaveza da se protiv ove nemani borimo. naprotiv.venin« (otrov). sva ostala su bila iz neznanja. a mozda i iz koristoljublja. osvetli iz svih aspek_ a ta. posle mi je nekoliko meseci lak~e i podmladim se. Sarbanovca i drugih sela piju . Na ova kriminalna. .Ietenjem« oslobac1ala znatno mlac1eg muza koji se bio upustio u nedozvoljene odnose s mladom snahom soldatuSom. is tina. dakle. onda jo~ vge ima razloga da se ovoj tako vaznoj medicinskoj biljci obrati veea pafnja i da SP. ispoganjeni. nedaleko od u~ca lbra u Moravu. Ne manji broj trovanja je i mec1u goroseeama.izlece« nesta~ne muzeve i nepokorne zetove (svoje sinove ovako nikad ne »Ieee«).« Medutim. veCinom iz neznanja. Slut ajnih trovanja bobicama 1ma. Da bi iz sebe isterali . IIi jedno ' drugo zatikuje i onaj najmanji u eobanskoj drufini. za inat pojede jednu ili vge bobica. osobito po selima oko Bora. A vel1in (jed. uvo nimalo bezazleno narodno . miraz) samlevenim osu ~ enim zreIim bobicama velebilja kuvanim svakodnevno u crnoj kafi. dosad nepozllatih nacina upotrebe i puteva trovanja iz neznanja i neobave~tenosti. izuzev nekoIiko slutajeva kriminalnih trovanja iz koris/oljublja.

poremccaj vida. pasja viSnja itd. tia. krccvinama i na mestima gde su sume izgorele. Oni cine do 990/0 svih alkaloida. vrgti. gadenje na ' povraeanje (ko povrati taj je spasen). bunika. vilino bilje. Svi ovi alkaloidi imaju slicno fiziolo~ko dejstvo: sire zenicu. veei dec opticki aktivnog hioscijamina prelazi u opticki inaktivan.3% alkaloida. cini svakojake ludosti kao da se pomamio). veliko bilje. vilinsko bilje. bun. zanesenost. veljebilje.32% alkaloida. Nadeni su primerci lista sa 1. jako ra. starosti :droge i dr. ekstrakcije alkaloida i izrade galenskih preparata. kurjacija jabucica. rede po hrastovim sumama. Najvise ga ima po svetlim bukovim. nastupaju vee posle 20-30 minuta: suSenje usta i idrela.VELEBlUl! ILl BI!LADONA 265 NARODNA IMENA UKAZUJU NA OTROVNOST VELEBIUA I NA MNOGE ZNAKE TROVANJA U raznim na~im krajevima beladona ima razlicita n a rod n aim e n a: velebilje. Vecina farmakopeja traZi najmanje 0. kurjacija treSnja. ukocen pogled. ludilo. decu i do mace zivotinje. bes. mandragora i dr. OD CEGA POTICE TO NEOBICNO I SNAZNO DEJSTVO VELEBIUA? Lekovitost i otrovnost velebilja poticu od alkaloida (organskih azotnih jedinjenja) atropina. golemo biljc. odnosno racemicni atropin. racemican izomer-atropin. Voli jaku sumsku zemlj u. veliki bun. Glavni alkaloid je levogirni hioscijamin. Na sumskim paljevinama se mestimicno javlja u tako velikoj mnozini kao da ga je neko posejao. prilikom susenja. zivom listu ima vrlo malo atropina ili ga mozda i nema. buna (otrovani je kao u nekom bunilu). a najviSe po sumskim prosecima. kurjaca. U alkalnoj sredini hioscijamin prelazi u atropin. sto cini hemijsku i farmakodinamicku homogenost solanacea: tatula. neizdrzljiva zed. U . odnosno hioscijamina. pomamnica (otrovani skace. neuracunljivost. pasja jagoda. vremena berbe. Zaj ednicko im je jos i to ~to se nalaze u mnogim drugim biljkama iz isle porodice. gorski bun. jer je one bilo stalna opasnost za njegovo blago. cuvanja i prerade. neosetljivost na svetlost. Kolicina alkaloida zavisi od mnogih cinilaca: vrste biljke. ludaca. Odavno je na dobrom glasu velebilje s bal- . promuklost . srecom. luda trava (otrovani izgleda kao da je poludeo). gorsko bilje. Kao ~to se viodi. svi ovi nazivi ukazuju na to da narod poznaje otrovnOSI ove biljke. crni bun. nacina susenja. klime. Velebilje je oduvek uliva lo strah i po~tovanje coveku bliskom prirodi. ZNACI TROVANJA VELEBIUEM Znaci trovanja.sirene zen ice. viljebilje. GDE SE VELEBIUE MOZE NAJCESCE NACI? Velebije raste po nasim brdskim i planinskim sumama. Medutim.

veliCine vi~nje. sitne. Kruniea je ·krupna.e crnomodra. ukusna (ali vrlo o/rovna). Prema tome. Bobica je mnogosemena. zatim u Iranu i zapadnim Himalajima. svega do 2 mm u precniku. I jo~ nesto . mrke.guk ih sllma. po povr~ini rapave. a na jug se pros tire do severne Afrike. PRIVREDNI I DRUSTVENI ZNACAJ VELEBIUA Farmaeeutska ekstraktivna industrija godi~nje tro~i stotine vagona korena i jo~ viSe !is ta velebilja za proizvodnju atropina i drugih lekova. PRIMESE I FALSIFlKATI Zbog n epoznavanja i nerazlikovanja. najvge u Englesku. hrast. KAKO IZGLEDA VELEBIUE? OPIS BIUKE Velebilje je dugovecna zeljasta biljka. i to vek stogodi ~ njaka. bor i drugo drvece stasaju za secu. Holandiju.I . Franeusku i druge zemlje Evrope i Amerike. !taliju. Plod je vrlo lepa. izbijaju ·iz pazuha Iistova. Od branja velebilja u na~im ~umovitim krajevima imaju znatnu korist osobito gorosece s mnogo deee. neobave~teni i nestrucni biljari cesto beru list vinobojke (Phytolacca americana). lugoslavija jc godi. Dna . Iz mnogoglavog rizoma s mnogobrojnim. na bazi bleua. Ima ga 4 u ostaloj Evropi do Kavkaza. Jugoslavija godgnje izveze desetine vagona ove vaine biljke. Velebilje eveta preko eelog leta. Da bukva.aka va'i. Ova impozantna zeljasta -. treba cekati covekol' vek. Eto zbog cega se ovaj opasan. rede je kruniea zutosmede boje. Dole je bobica oblozena ~elenom petozubom ca~icom.tama posle rata bila u svetu najveci izvo znik prvoklasnog velebil. a d rug i m a Ii. Velebilje je oko stotinu puta skuplje od bukovog i dmgog drveta. nego se ~uma tim leci. Cvetovi su pojedinacni. jer . krupnim. od kojih je jed a n vel i k. lepa tarnnoljubicasto-nasmeda. sjajna zelena bobica. irna tamnoljubicast sok.nih za ekstraklivnu farmaceulsku induscriju (SAD. SAD. Branjem velebilja ne ~kodi se ~umi.. a velcbilje baS tu nalazi optimalne uslove za svoj razvilak i daj e list i koren Sa Jlajvise lekovitih saslo. visokih 1-2 m. odelo i obucu. socna nakiselo-slat ka. U svakom pr~ljenu ima po dva lisla. smrtonosan korov nasih ~uma danas gaji u SAD i Zapadnoj Evropi. velioine naprstka. jer je velebilje sumski korov.266 LECENII! BILJEM kanskih brda i plan ina. One su gusto obrasle tamnozelenim mcern.a. Zapadna Evropa). Semenke su okruglaste.e okupator popalio i posekao hiljade hektara naSih na. Listovi su 10--30 em dugacki i do 15 em ~iroki. i velebilje je ocit primer i dokaz da i korov moze biti koristan. razgranatim korenjem izbija jedna iii vi~e snainih razgranatih stabljika. tako da za prodano bilje kupuju hleb. Kad sazri. A velebilje se svake godine moze brati pa da se nc unisti.

Glava i tanka korenje imaju manje alkaloida m smanjuju vrednost drogi. razgranat i ponekad tdak vge od 2 kg. Korenje 5C vadi dok sneg ne zaveje. vrlo velik. U novije vreme za industrijsku ekstrakciju atropina sve se vge traze vrhol'i grancica. zelenih plodova. ad 2 do 3 em. odse6i glavu i vratiti je u zemlju zajedno sa sitnim korenjem. onda' brzo gubi lekovitost. Koren velebilja je vrlo mesnat. vee od druge polovine avgusta. natruUh i mrtvih delova. Treba vaditi samo krupno korenje (cesto kao ruka debelo) od odras!ih biljaka starih v. odnese kuci i iseee na komade dugacke 20 em. daje losu drogu i tesko sc moze prodati. Korenje se vadi u jesen. Povadeno korenje treba o~ah ocistiti ad zemlje. Mlado korenje treba vraeati zajedno s glavom i pupoljelma u zemlju. Lisee velebilja je neprijatnog. moze ga su~iti u hladu (na tavanu) na velikoj promaji da se ~to pre osusi. To moraju ZDati svi biljari. Cim se lisce osuili. najc!e~ee po llaseljima. Ako se brzo ne osusi. SUSENJE. jer takvo li~ee ima manje lekovitih sastojaka. BERBA. rupa i drugih o~teeenja. Amerike ~iroko je rasprostranjena u m:nogim na ~im krajevima. Uredcno korenje mora se odmah suSiti u zagrejanoj susari . Korenje se odmah opere hladnom vodom. sitne plodove modre boje u grozdovima. mek. Odmah posle branja Igee treba osusiti u ~to tanjem sloju. PAKOVANJE I CUVANJE List se bere eelog leta sve dok velebilje eveta. jer list privlaC!i vlagu i brzo se kvari. obodima ~uma i na nekim mestima gde se i velebilje javlja. Zato se mora pafljivo bi-ati i prenositi u korpama. nagorkog i naljutog ukusa. jer su heIoijski sastav i dejstvo potpuno drugaciji. krupni i Ijubic!astt. Iskopavanje moze poc!eti . nepromoeivu emu hartiju. Razlike izmedu ove dYe biljke su uglavnom ove: vinobojka ima grozdaste evasti s vrlo mnogo sitnih evetova bledozute boje i kad sazri. soean. da bi iduce godine bilo dovoljno debelo i sposobno za vadenje.ire ad tr. u zagrejanoj susnici na 50-6()oC Hi. Na njima osim evetova ima i mladih.i godine. Najbolje je osu~eno liSee odmah presovati i zapakovati u viSestruku Zilavu. beJoZuckast. a plodovi su krupne madre pojedinac!ne bobice. ko nema su~ruiou. List vinobojke nije dozvoljen u trgovac!kom velebilju. tim biljka prestane evetati i poenu izbijati novi izdanei. bez pega.VELEBILJE ILl BElADONA 267 biljka poreklom i7. jer je atropin vrlo nepostojano organsko jedinjenje. brano kad se na biljei pojave prvi evetovi. Najlekovitiji SLl vrSni lis/ovi. sunCanom i suvom vremenu. u velebilja su evetovi pojedinac!ni.i krajem leta. Najbolja droga se dobija branjem !ista oko podne po lepom. jos mlako se pafljivo pakuje da se ne izlomi i cuva na suvom mestu. ali je najbolje prvo kolo. Treba brati same zdravo i mlado liSee zelene boje. Lisee velebi\ja je vrlo tanka i nezno. a nikako u vreeama. debelu.

Od 3 kg sirovog dobija se oko 1 kg suvog korena. godine. . glavu sa sitnirn kor enjern vratiti u zemlju. AIm je vreme toplo i suntano. Velebilje je vrlo valna lekovi·ta biljka. Pravilo je da na pofari§tirna irna najvise i najbolje beladone.iti da bi se §to pre osusilo. Ako se is· kopano korenje ostavi na gOmili. jer niko nete da ga kupi. a ostali posle branja moraju dobra oprati ruke toplom vodom i sapunom. beladonu treba sto pre osu§iti. Zato se na ove okoir!osti mora obratiti najveea pamja.nom mestu. a j mi smo odlazili na ta mesta i brali beladonu i u njoj nalazill velik procenat lekovitih sastojaka. nego ga treba §to pre prodati. mole se susiti i na SUDeu nanizano na kanap i obe§eno ispod strebe. vla!n. uplesrrivi se . mi smo .or sekao surne i gde su bili veliki pozari za vreme rata. sporo i nebatno su§i. Tako ce se na goJorn pozaristu za nekoliko godina imati prava plantala beJadone u prirodi. Farmaeeutska industrija svake go dine trali desetine vagona ove droge za ekstrakeiju hioseijamina. Debelo korenje se mora U2du! raspor. ZASTITA I RAZMNOZAVANJE VELEBILJA U PRIRODI ProuCavajuci godinama beladonu po nasirn brdskim i planinskim sumama. Iz istib razloga beraci bilja ne treba da cuvaju velebilje kod kute. pre nego sto pocne vlalno i ki§ovito jesenje i zim· sko doba. i 1947. one brzo gubi alkaloide.jmal. jer su njeni lekoviti sastojci nepostojani u vlalnoj drogi. Od velebilja smeju spravljati lekove sarno farmaeeuti u apotekama i industriji lekova. a jo§ vi§e susne 1946. zbog cega se u rnnogim zemljama (naroeito SAD) sve vise gaji. a time i lekovitu i trgovin· sku "rednost. najvge na mestima' gde je okupat. gJavu U2du! raseci 1Ia onoliko delova koliko na njoj ima pupoljaka i rasaditi na rastojanju od 50 em. jer ce od nje imati vecu korist nego od §umskog drveca.i mora se uni§tiIti.i velikih kolicina ve· lebilja nekoliko posleratnih godina. U apoteci se od velebilja izraduju razni galenski preparati. Uopste. U nas sumari treba da razrnnozavaju j gaje ovu biljku. iako se od davnina zna za nju. Ovo su glavni razlozi zasto je na§a droga iz nekih krajeva bivala lo§a.o zapakuje i cuva na vla7.268 LECi!NJi! BIUi!M ill iznad peci do sooe. napomene i opomenel .Cela bilj'ka je vrlo otrovna. Prema tome. dok na pozari§tima nije izrasla suma. Zato treba raciollaJno eksploatisati biljku: ne kopati rnlado bilje i na onirn mestirna gde ga malo ima. Preporuke. zbog cega se mora dobro pakovati i cuvati na suvom mestu. Korenje velebilja je higroskopno (privlaci vlagu). pa se zbog toga velebiJje ne sme upotrebJjavati u domacinstvu i ne sme ga biti u domacoj apoteei. Deca i trudniee ne smeju brati velebilje. nasli smo prave divlje plantale ove valne lekovite biljke.

Cvetovi su sitni. taDina. za obloge uzima se: 4 supene ka~ike sitno narezanc verb ene. popari sa 200 g kljueale vode i posle 1 sata ocedi i pije 3 puta dnevno pre jela. Upotrebljava se gornja polovina biljke u evetu (Verbenae herbal. jer sniZava visoku temperaturu. grubo dlakavi. Raste svuda po zapu~tenim mestima i pored puteva do 1. rana. 269 VERBENA. Trajna iii jednogod l~nja zeljasta biljka. Cveta od juna do oktobra.. heterozid verbenozid. : VERBENA dnevno pre jela. sluzi i etarskog ulja. Narodni lek za jaeanje. DlVUA VRBENA . LJUTOVNICA Verbena officinalis L. za lecenje jetre i mCi. visoka 30-80 em. Sadrii neproucen al· kaloid. isti eaj simi i za ispiranje i grgljanje u slucajevima upale usta . Listovi su naspramni.IQ-/ " . Stabljika je cetvorouglasta.VERBENA.500 m nadmorske VIS me. VRBENA .(J/ . duguljasti. manje iii vi~e dubokodeljeni. .' . Uzima se po 1 ka~ika isitnjene droge. dvousnati. gorke materije.. 1 kaSika lanenog i 1 ka~ika stucanog grckog se- . protiv nesanice i nervoze. sakupljeni u dugim klasovima na vrhu granciea. VRBENA. Povecava mlecnost. grla. nadole okrenuti i na vrhu ~iljasti. pa se daje dojiljama po 3 caSe Verbenaceae . bledoljubicas ti. . Upotrebljava se i protiv groznice. uspravna i na gornjem delu razgranata.Za spoljnu upatrebu. otoka i drugih oboIjenja. DIVUA VRBENA.

zbeg kojeg se droga sve viSe sakuplja. GORSKA METVICA. spe riS. OstaJa narodna Imcna: bori~. sporiSak. verbina. bosotica. VEREM-TRAVA. nesanice. vrbina. konju ~ ara. Sadrii vrlo malo etarskog ulja. VEREM·TRAVA . spo l'i ~ . popari se I litrom klju~ale vode. U predelima s obc strane Drine ova biljka se mnogo ceni za lecenje »jada i cemera • • tuge. jer sluZi za destilaciju. trava ed dlaka. nani i maticnjaku. ze! ezenka. MARULKA Calamintha ryfficinalis Moench - Labiatae Bere se !Bee iii vrhevi grancica biljke u cvetu (Calaminthae herbal i brzo susi da sacuva prirodnu boju i prijatan miris na maticnjak i nanu.270 LECENJE BIUEM mena. cvrstac. »bola pod grudima«. ocedi i mlako upoLrebi. rede za lecenje rana. vrbica . uglavnom za jacanje i umirivanje. jer »od verema veceg jada nema«. VEREMNJACA. jezicar. Upotrebljava se kao narodni lek slicno zalfiji. ostavi poklopljeno 4 sata. Pije se kao caj (10 g na 100 g kljucale vode) 3--4 puta dnevno. brstica. TRAVA OD VEREMA.

V(. . ali se kasnije oseea gorcina i ljutina. vakas.oma jako deljeni i svaki vrh se zavr~ava o~trim k~pmm tmom. kapinska trava. . Droga. KOTRLJAN. oko 0.5-1%. bodeci trpotec. Cvetovi su grupisani u glavicaste cvasti bele iii plavicaste bOJe. sikavcina. Upotreba. Narouna imena: bela boca.ljikava biljka. Sastav. bermelj.VETROVAU. su tvrdl. . L1StoVI ERYN GIUM CAMPESTRE Rasprostranjenost.Saponozida 0. Koren je svojstvenog mirisa. Cveta celog leta. be li tm. 271 VETROVALJ. beTmak.VETROVAC. a ukusa slicnog mrkvi. skulab. skolobad. vekes. brmec. na pesku i sllvim poljanama. osobito po kame· njarima. Ima dugacak rizom. . bermez.Koren (E ryngi radix) iskopan u j esen iii ranD u proleee.5%.ljkama koje deluju diureloicno. .~I STRIC Eryngium campestre L. - Umbelliferae ViSegodgn)a ?od. skolab. bermec. valjavac. Mladi izdanci u pro Ieee koriste sa kao salata i povrce .Diuretik. nalaze se na vrhovima grancica. . Daje se sam iii sa drugim bi. brmak. . Upotrebljava se i prot'iv velikog kaslja: caj (10 g na 200 g vode) zasladi se LOlu-sirupom i pije svakog sata po 1 kafena ka~icica. ovci cicak. visoka do 70 cm. tan ina 1. . VETROVAC.Bodljikav korov sus nih mesta.. bela sikavica. Zilavl . fi'rOgon . ple~ec. kolotrk.12% etarskog ulja i mnogo seeera. KOTRlJAN . najcesce u obliku caja.

lim sumama. pored puteva. Cvetovi su raznobojni: ervenkasti. Vidae obuhvata viSe samostalnih vrsta. morski sikavae. Cveta od leta do jeseni.600 m.lis L. ERYNGIUM MARITL\1UM VIDICAK. E. (kapin. .272 LECEN1l! BIlJEM Gotovo istog sastava d dej stva su i neke druge vrste istog roda koje rastu kod nas: Eryngium maritimum L. VIDOVA TRAVA. VIDAC. Sakupljeni su u klasaste evasti u pazuscima gornjih listova. kapinika. Rasprostranjenost. po svet- Cela biljka brana u cvetu (Euphrasiae herba).l. Stabljika je neZna. VIDOVACA. do 2. svega 10. planum L. a gornji jajasti i nazubljeni. donji su klinasti. Listovi su sedeci. Droga. tamnozeleni. ruZiCasto-ljubi~asti. ostri badelj). sve se one rnogu koristiti kao lekovite. kemerak. Sve su to poluparazitske biljke. Raste svuda po livadama. (glatki sikavae) i dr. bledoruti iIi bell.20 em visoka. prava i sarno u gornjem delu malo razgranata. VIDOVCEVICA Euphrasia officina. Scrophulariaeeae Sibna jednogodisnja zeljasta bi ljka.

sa 5 g lano!ina j 15 g belog vazelina. Caj za ispiranje nasa (kija. na uga· ru. ostaviti celu noc i sutradan nos ispirati procedenim tajem. Upotreba. konjunktivit. Iz pazuha Usta izbija po jedan sitan evet crvene boje. najvge po njivama. jajoliki. sa crnkastim tat· kama na nalitju. 1. Upotrebljava se i za letenje upala oka. proteolitski enzimi. naspramni. . grizov. Listovi su sitni. kraj puteva. . dragonka. kad sazri. preve· liko lutenje zeludatnog soka. ka. Upotreba. Otrovna. tija je stabljika na bazi po zemlji polegla pa se postepeno uspravlja. heterozid aukubozid i smolaste materije za koje se pretpastavlja da su gla'Vl1i lekoviti sast:>· jci droge. imaju 3-5 nerava.VlDOVClCA. vidoka ~arena. . Sastav. po obodu celi.JednogodiSnja sitna biljka. prosti. na dugackoj drki. Cveta celoga leta. VIDAC Anagallis arvensis L. Plod je okruglasta taura sa koje. Narodni lek. VIDOVA TRAVICA. plavu boju. blefarit. viea): 2 supene ka~ike droge popa· riti sa 200 g kljutale vade. leti proliv. Droga. oslenica. spada poklopaC'. Od pet do ~est puta dnevno staviti pomalo ove masti u svaku nozdrvu. VIDAC 273 Sastav. Lekavita mast: 5 g alkohoiature od vidove 1irave i 2 kapi ulja od kamilice pomeSart». VIOOVA TRAVICA.Nadzemni deo biljke u cvetu (Anaga/lidis herbal. Bez rnirisa . .Saponini. Siljasti. ota· niea. 50/0 galotanina. 2. Narodna lmena: vidica. upalu usta i zdrela i uop~te deluje kao i druge taninske droge.Gorkog ukusa. VIDICAK VIDOVCICA. Rasprostranjenost.Vidovcica oije dovoljno proucena. Svojstva. Narodni lek: sma· njuje upalu i lutenje nosnica. vidavita trava. - Primulaceae IzgJed blljke.150/0 etarskog ulja. malo tanina i drugih sastojaka. Oko 0.Raste kod nas svuda. . visoka 10-30 cm. cak i za lecenje otnih bolesti (da se pojata oeni vid. poklopiti. zornica. gorke materije. ~to moze imati kobnih . .

vidoviea. skupljeni u lop taste evasti. ova biljcica ima jo~ mnogo narodnih imena: abronek. vidovska trava. . Otrovna je za ribe. Cvetovi su sitni. krika. . divji baselak. zelenkasti. - Polypodiaeeae Kitnjasta pap rat vlaZnih stena i pecina. Ima kalijum-nitrata. visoka 10-40 em. za olak~a­ vanje isk~ljavanja sluzi i dr. konje. VIJOSNICA. neobave~teo svet je upotrebljava za le~enje raznih oboljenja OCiju. vidova travac. kokosiji slijep. Narodna imena. vidooka.274 LECENJE BrUEM posledica. PAPRAC. okaoee. Imroslep. zeoica. rana (u obliku melema sa lanolinom i vazelinom). kumarina. ~to objasnjava upotrebu vijo~niee u narodnoj medicini za izbacivanje kamena iz mokracoe be~ike i za olaksavanje mokrenja. - U~ticaeeae Trajna zeljasta. vidovka. mi· sakinja. zeleoika.i die. Ima gorkih i taninskih materija. mokraenih puteva i uredivanje menstruaeije. VILlNE. abronka. kurje oko. o~iea. Povodeei se za narodnim imenom . sluzi. gume. DRENAK. VODENA PAPRAT Adiantum capillus Veneris L. vid. krivi~ica. kurja cesnica. visoka do 80 em. erljena vida. CRKVINA. vanilina. Ima i sluzi. ~r­ VIDOV CICA vi~nik. Narodni lek za Jecenje organa za disanje.O· sim vee spomenutih. sumpora i kalcijum-oksalata. PRILEP. Na Zapadu se upotrebljava kao oarodni lek za le~enje astme. nitrata i benzoeve kiseline. ovce i ptice. vrlo dlakava biljka. v. GOSPINE ILl VENERINE "LASI. skrika. MRTVA KOPRIVA Parietaria oficinalis L.

belotrn.U obliku caja (20 g na 1 Iitar vode). RESETKA Carlina acaulis L. . toniok i holagog. . a u pLodovirna ernog groida Mltocijanskih je"njenja. U zrcli m plodovima ima mnogo glikoze. Po~to je . Kad sazri. koji se do kraja XIX veka upotrebljavao za bojadisanje. PUPAVA. U gladnim godinama koren se jede. Varijet et vinove loze bogat tarunima i bojama (u jesen erven list). a ispod njih je rozeta od bodljikavih. VI NOVA !.. ukusa koji podseca na koren kupusa: malo ljutne d ima svoj stven miris.. alpina Jaeq. u precniku oko 12 em. s uvi pa~njaei u brdima i planinarna. prostriljavica. na preseku beo. VINOVA LOZA Vilis vinifera L. ostaje sarno »si t o« 'koje vetar nosi. C..Sadrzi 1-2% etarskog ulja. . ima antibakterijska svojstva. vretenas t. rane i za lecenje koznih bole sti u narodnoj medicini. Narodna imena. smole. jakog. vulgaris L. leii na rozen od duguljastih ca~ icn ih Iis tova.Koren (Carinae radix) se vadi u jesen. Slicnog h em ijskog sastava i dejstva su srodne do mace biljke istog roda: Carlina acantilitolia All. Brzo poplesnivi pa se mora naglo os u~ iti i p aZJjivo cuvati na suvom mestu. flavonoida i leukoantocijana.ita svojstva vitamina P (flavonoidi) .Osim spomenutih.Etarsko ulje je smede boje. pupavae.i nulin levulozan. i dr. Vinova loza ima izraz. debelih. okrugla. voska. oko 20 0/ 0 inulina (rezervna hrana ·kao i u drugim b. - Vitaceae U eeloj biljci i vinu ·i ma tanina. . . koren kravljaka moze se davati kao dijetalna hrana dijabeticarima. mesnat. peraslO deljenih.ino sito ne ma stab ljike. C.Mr~avi. Spolja u obliku ka~iee stavlja se na cireve. protiv preteranog i produienog mesecnog pranja i kad se desi da menstruaeija izostane: 60 g vinovog lista i po 20 g dimnjace i majorana se pome~a . C. grubih Iistova.iljkama iz iste farni'Ii'j e: Compositae). . hranljiv je zbog inulina. ~to obja~­ n java vekovnu upotrebu ove stare kulturne biljke kao hemostatika. Droga. evo jo ~ i ovih imena: beli tm. ta'ko da ogromna bodlji'kava rozeta 5 Ii ~ce m i glavicasta evas t leze na zemlji. os taviti pola sata i popiti u 3 doze pre jela u toku da na. corymbosa L. Sastav_ . dijaforetik. Protiv j akog odliva upotreblj ava se i tinktura iii ekstrakt: 100 g osusenog ¥1novog li~ca iseeka . zatim vinske i drugih kiseLIa . KRAVUAK .VILI NO SITO. Koren j e okamit . kompava. .protak. Cveta eelog leta. Upotreba. Dugovecna zeljasta biljka. Cve tna glaviea je crvenkasto·belicas ta. oko 30 em dugackih. vina (30 g na 1 litar vinal i ekstrakta daje se kao diuretik. U li~cu ima boje ne materije enozida. koristi se i danas kao lek za uredivanje mens truacij e. sjekavae. narkoticnog mirisa. KRAVLJAK.QZA . kao palae debeo. raznih soli i drugill korlsnih sastojaka. 275 VIUNO SITO. l anina. KRALJEVAC. - Compositae Vil.. Rasprostranjcnost. Tri supene ka~ike popariti sa pola litra kljucale vode. sastoji se iz raznih terpena.

viric. na dr~kama. gospin pla~t. oporog i malo nagorkog ukusa. osobito krvavog. plascek device Marije. ROSANICA. Podzemno stablo je razgranato i iz nj ega izbijaju nadzemne prave stabljike. goveda trava. drl i 8 dana uz cdce muckanj e i pije 5 puta dnevno po I ka~i ka pre jela_ Ista ova tinktura koristi i protiv hemoroida. navodimo i ova: verkuta. .Bez mirisa. ostaviti celu noc i sutradan piti umesto vode_ Narodna tmena. - Rosaceae Opis biljke. vinoloza. Svojstva. Daje se u obliku caja (10 g na 200 g vode) iii u formi ekstrakta (po 3 grama dva puta dnevno) protiv proliva. VIRAK. Na Iistovima virka dugo se zadrlavaju kapljice rose.LECENJE B1UEM se i pre~ije sa pola litra 550f0-ne prepecenice. Suvo groide je veoma hranljivo. Voce i povrce. lekovitih vina. Droga_ . Narodna imena: vina [oza.Virak je tipicna taninska droga. 10 g lanolina i 20 g vazelina . pije se 3-4 ka~ike soka dnevno_ Istim sokom peru i oblafu upa/jene oei.Raste svuda do 2. Rasprostranjenost . u eelini okruglasti.Dva grama vodenog ekstrakta virka. upotrebljava se i protiv ka~lja i zatvora. trave-ive. drago kamenje pastirica«. c:apa lava. 10 g vodenog ekstrakta rnZinog eveta. Dobar adstringens i tonik. kamilice i majkine du~ice.Bere se list u doba evetanja (Alchemillae foliumJ _ Sastav_ . Vino.Virak je mnogogodi ~nja zeljasta domaca biljka. visoke 10-40 em. Vocni daniJ. . Grozt1ane kllre se preporucuju protiv hron'icnog zatvora. »nakit i. magle i kiSe kao divni sjajni biseri. vinja loza. 3 supene ka~ike caja popariti sa pola litra kljucale vade. Listovi su naizmenicni. Upotreba.Ima 6---90/ 0 tanina (galnog i elagnog). Svrab stidmce (pruritis vulve). Kamen u bubregll ~arod leci sokom koji euri (»suzi «) kad se u prolecc vinova [oza orezuje. U slucaju da je pruritus pracen ekcemom. gastrita. . izmedu stena i drugde.500 m. sluzi u apotekama za eks trakeiju trava za izradu raznih tzv. Caj protiv proliva: pome~a se po 25 g virka. vinska [oza. krupni. trs. . . izdeljeni na 7-11 pli~kih reznjeva. cokot. osobito erno. . jer groide je vrlo hranljivo . lavska noga. oboIjenja jetre i uop ~te za jacanje. po obodu zupcasti i obrasli trepavicastim dlakama. Sira (slatko vi no) u svetu se sve vi ~e ostavlja za zimu i pije kao neprevreo vocni sok. dunjinog semena. vinika.pome~ati da se dobije lekovita mast i time mazati stidnicu. zvizdenjak. BISERAK Alchemilla vulgaris L. VRKUTA. Cveta od maja do avgusta neug[ednim zuckasto-zelenim sitnim evetovima.Osim spomenutih narodnih imena. najviSe po suvatima. ovoj sme~i dodati 10 g oinkoksida. capa oroslanova_ . Spolja se daje u obliku jakog caja (200 g na litar vade) za zapiranje u slucajevima krvavljenja iz materiee van vremena menstruacije. krga. lako se vari i korisno deluje na organizam (vid.

SISAVAC. Daje se u obliku 0. VISIGAC. V1SNJA .. azotnih jedinjenja. limunove i Cilibarnel. REPUNJACA. (dremovac. kunjavac).50 i 1".ZALATNICA. BAPKA. U vi~njevirn peteljkama (Cerasi stipites) ima tanina i drugih sastojaka koji deluju diuretieno. Cvasti su svetlozute boje. Manje je otrovan od ezerina (fiziostigmina). DREMIDEDA. Cveta od maja do septembra. pravi se Sirupus cerasorum. . U lukovicama ga ima oko 1%. visibaba i neke druge biljke iz familije Amaryllidaceae sadrt. . VUSKA SALATA .V1SIBABA. DREMUUKA Galanthus nivalis 1. Vitaminski vocni sokovt). Iz lukovica visibabe izdvojen je j stavljen u promet poslednjih godina srodan alkaloid n i val i n. vi tam ina itd. drem. BAPKA .25. vino ·i dr. Slieno fizostigminu deluje kao miotik i kao antagonist kurareu . U obliku eaja (2 ka~ike suvog li ~ca na 300 g kljucale vode.e alkaloide derivate izohinolina. DRlJEMAK. . 0. - Amaryllidaceae Do 20 cm visoka trajna zeljasta biljka na~ih ~uma. pekmez. Leucojum aestivum L. U narodu se sveze ]gee stuca i stavlja na uboje i eireve. zajedno s razbijenom ko~ticom d semenom.Rosaceae Od zre[og ploda (Cerasi fructus) 'k i I> e led c 'r n e viSnje pTavi se vrlo ukusan i zdrav sok i sirup. SKRBINKA Lapsana communis 1. . dnevna doza) iii se sprenn kao povrce. pomaiu izbacivanju kamena iz bubrega i mokracne be~ike i zaustavljaju proliv. U novije vrerne sve se viSe gaji ki's ela viSnja za proi'ZVodnju v.[1lo ukusnog i svakodnevno upotrebljavanog vocnog soka koji osvezava prijatnim mirisom i ugodnim kiselim ukusom (vic!. VLASKA SALATA. Galanthus woronowii Los. 277 VISIBABA. - Compositae JednogodiSnja zeljasta biljka. Cvetovi se zatvaraju eim prode podne. Od zrelog p[oda. OGNJICINA. 5-10% ~ e c era (uglavnom invertnog). VISNJA Prunus cerasus L. pog_ nuti cvetovi su prvi vesnici proleca. U p[odovima viSnje i tre~nje ima slobodnih 0-2%) i vezanih organskih k i s eli n a Uabuene. mineral-nih soli. VISIPATKA.'0 sterilnih rastvora za injekcije u ampulama od 1 ml za leeenje poliomielita i traumatienih o~tecenja nerava. Z\'once. Use men k a m a ima glikozida amigdalozida i enzima emulzina. visoka do 1 m. Kao sneg bell. Raste na ~umskim kreevinama i na pus torn zemljiStu. Daje se u obliku hidrohlorida i hidrobromida. Glavni alkaloid je g a I ant ami n.

- Iridaceae Trajna zeljasta barska biljka.uti vo- . zuti bozurak. visoka 60-110 em. glutamina. za lecenje desni ~ zuba i u druge svrhe.50f0 belancevina. vodeni evijet. ali JOJ je evet zut. ponekad i krvavo. jer je otrovna. za jaeanje. a mi imamo izvrsne taninske biljke (srcenjak. Lici na peruniku. hrastova kora i dr. izaziva grceve u trbuhu i povracanje.) koje nisu ~kodljive.278 upotreb lj ava se za jace lucenje mokrace ~ecerne bolesti. zuta lilija. a lekovitost im je veea i pouzdanija. oko 22% ugljenih hidrata (hidrolizom daju uglavnom fruktozu. Sok sveze biljke izaziva draZenje sluzniee i kijanje. Osu~en rizom se upotrebljava u sme~i sa nekim taninskim biljkama protiv krvavog mokrenja: pome~a se po 20 g rizoma vodene perunike. breze i medvedeg groZda ·i troskota. trava od srdobolje. vodeni macic. Raste svuda po stajacim vodama. divlji lilijum.icini. 2. voeni ~ecer).Upotrebljava se i protiv proliva. Vodenu peruniku treba izbegavati kao lek. Ima debeo zut rizom oporog ukusa. arginina i holina. . Sadrzi do 200/0 tanina. Vodena perunika je olrovna. kuva 15 minuta u 1 litru vode. LECENJE BILJEM kao dijetalna hrana bolesnika od " I VLAS!<A SALATA VODENA PERUNIKA. divlja perunika. z. U svezem stanju. lista koprive. uzeta u vecoj koJ. BARSKA III lUTA PERUNIKA Iris pseudacorus L. 1. Os tala narodna imena: vodeni bozur.7% ulja. vodeni krin. Cl'eta od maja do jula.

Ponegde se zapustena mesta izjutra plave od isevetale vodopije. Cela biljka ima mlecnog soka. Hronicni kalar ze luca: po 20 g korena vodopije. po obodu duboko i nejednako urezani.Cikorietol.om. pektina i dr.Cela biljka je gorka i vrlo cvrsta tako da se tesko kida i cupa. kao pod 1. cvrst. 2. . Za bolje varenje: po 25 g korena vodopije. Sastav.viti celu noe i sutradan odlHi i piti nezasladeno umesto vode. osta. sarica. Inulina i drugih derivata voenog seeera ima oko 25%. VODOPIJA. svi su jezieasti. CIKORIJA 279 deni Ijilj an. poklopiti. maslacka i idirota. zecja nrliea. . 3. Koren joj je valjkasto-vretenast. duguljasto-koplja· sti.Raste svuda kao kor~Y. ~ENETRGA . ponekad .i viSa.5 m. Cveta obilno preko eelog leta. a iznutra gotovo beo. krinka.ViSe se kol'isti u narodnoj nego u naucnoj rnedicini kao neotrovna gorka droga za lecenje organa za varenje. Stabljika je prava. Rasprostranjenost. avo je . Cvetovi su svetloplavi. vrlo tvrda. razurnljivo je zas to kod oas u narodnoj rnedicini ciguru koriste dijabeticari. Tri supene kasike ove mesavine uvece popariti sa pola litra kljucale vade. trave. . zut i Iilijum. Rede se koristi nad· zemna biljka brana u evetu (Cichorii herba). »Frankova cigura«. Upotreba. visoka do 1. Za ciscenje zucnih puleva: po 40 g korena vodopije i maslacka. majkine dusiee i oraha. po 20 g korena vodopije i !ista hajducice i 10 g ocajnice. osobito mlada. najviSe pored staza i puteva. pre svega. . manje delj eni. u gornjem delu razgranata. za pojaea· vanje apetita.ive. i \ista hajducice.Koren (Cichorii radix) kopan u jesen kad je najdeblji i irna najviSe lekovitih sastojaka i "nulina (rezervna hrana). po pasnjacima i livadama. U po ran kalar creva i nemanje apetita: 50 g trave·ive. 4. i po JOg trave·ive i pitome nane. po obodima surna i drugde. povodna peru· nika. Svojstva. na os novj do polovJne obuhvata~u stabljiku. Spravlja se J pije kao pod 1. Droga. uvece popari sa 300 g kljucale vode. 1. Stabljika i Hstovi su pokriveni kratkim tvrdim dlakama.VODOPIJA. - Compositae Dugovecna zeljasta biljka. lENETRGA. bolje varenje hrane. dugacki. 15 g trave·ive i po 5 g anisa i moraca. dodatak kafi i »sirotinjska ili ratna kata« je ispr· zen i samleven koren oplemeojene vodopije sa krupnim mesoatim korenom bogatim il'lulin. lazni macinae.i su u obliku rozete. CIKORIJA Cichorium intybus L. a oni na stabljici su kraei. slobodnog voenog secera. za obilnije lucenje rnokraee i zuci i dr. Pos to je inulin polisaharid koji hidrolizom (dakle. Prizemru Iistov. gorak 'k umarinski derivat vezan u biljci u obliku heterozida. spolja tamne boje. udnrleni u pojedinacne iIi udIlUzene evasti oko 3 em u promeru. za jacanje zeltica. krupni. i u nasem organizmu) daje sarno levulozu (fl1Uk:tozu ill voeni secer). . ad ove · smese se uzme 2 supene kasike. vrlo lepi i upadljivi. poklopi i sutradan odLije i nezasladeno pije izjutra pre dorucka i uvece pre vetere.

andivija. suncevo cvece. Cichorium endivia L. RUNJAVA TRAVA Anchusa officinalis L. Prema tome. - Boraginaceae VOLOVSKJ JEZIK . vrtna zu· tenica. indivija. cihora. cihura-rezaniea. gologuza.000 vrsta. modriea. endivija kreculja. Narod je naziva ovim . Oplemenjena cikorija se u Evropi gaji od XVII veka. cikora. umesto skroba kao rezervnu hranu imaju inulin. radic. zutinica pi-toma. eilkorija. osobe obolele od ~ecerne bolesti mogu koristiti sve biljke iz te porodiee kao dijetalnu hranu. oko 23. divlja 10Cika. plavulja. VOLNJAK. konjska trava. vodoplav. cigura. goliea. a njih ima vrlo mnogo.280 LECENJE BIWEM sasvim opravdano. kairiput. ~an· toga. ~trpka. Narodna !mena: vgnjev regrad. podroznik. zelteniea. PACJE GNJEZDO. kudrava salata. plavoevet. jer sve biljke iz familije glavoc!ika (Compositae). zucaniea.imenom: and~bija. VOLOVSKI JEZIK. VOLUJAK. ~urlin. zumenica. jandreSiea. zutka. je ba~tenska biljka koja se kod nas gaji u vge hortikulturnih odlika kao zeleno povrce i upotrebljavaju je kao salatu osobito u Slovenijoi.

Dugovecna zeljasta biljka koja kao razgranat zbun. Ako se proguta. visok 30--1 20 em. vra nj emil. V R. Plumbagi n aceae MeClutim. ekspe· rimentalno je dokazano da glav. su ~e Labiatae Seku se vrhovi granCica u evetu . Fitoncidi«) i da su dobijeni dobri r ezultati dava· njem . ras te na kamenjaru u Primorju. olovniea. Ima kalijurn·Iri trata. lovku s belim evetovima. Arom ati cnog mi risa i ukusa. VRAN lLOVA TRAVA. vo~ij a) .. jer je preduzeea za otkup lekovltog bllJa ne pn· . VRANI ENlKA. lip· ka. kaloida einoglos ina. Upotreb ljavaju se evet i list slieno po'recu. visoka 20--80 em. . konsolidina i konsolici na. oko 20 em dugacki. VRANJENlKA. Cveta leti purpurnim ill plavim evetovima . Zbog toga je vranemil napu· ~ ten. Ostala narodna imena: vra· nemilj. S lienog sastava i dej stva je i Lycopsis arvensis L.AJ~ E. holina i alantoi na. obral1enom zem lj gtu . bagon (izolovan jo~ 1828) ima bakteriostaticna svoj stva (vid. izaziva gaClenje. (zavratIriea. U obliku caja (5%). !iiru pa ii i eks trakta upotrebljava se za l ak~e 1z1ueivanj e mokrace. za znojenje i iska~ lj avanje. vranjena. svincenka. Neka d se upotrebljavao koren (Dentariae radix). Ne t:eba ~~ati vra~. god. Cvetovi su ljubi· Casti i udruZeni u grozdaste evasti.M IL VRANILOVA TRAVA Origanum vulgare L. poglavlje .VRANEMI L.intravenskili inj ekeija za lecenj e furunkuloze (cireva) i akne. 1947. povra· canje i druge znake trovanja. al. izaziva ervenilo i plikove. a osobHo koren. a danas r ebko nadzemni deo bilj. Cela biljka. vezu u kitiee i na j akoj prom aji. lui. BLITVINA Plumbago europaea L.ke u eve· tu (Plumbaginis herbal. 281 Grubo d lakava trajna zeljasta biljka koj a raste pored puteva i na ne. VRANEMIL. ni aktivni sastojak bilj ke plum.

U Botanit kom retl1iku navode se jos i ova narodna imena: babina duo bcica. Hemijski sastav i farmakodinamsko dejs tvo vr anilovke j e vrlo blisko i slicno majkinoj d u ~ici pa se na isti naCin moze upo trebiti. zabrta. rigan. Ukusa je oporog i gorkog. najbolj e je posle su ~enj a ru kom ski nu ti sve Ii ~ce q cvece i sarno to koristiti. s u ~ i . Omi· ljena je u narodu kao caj i lek za jacanje. i jskim kolicinama za destilaciju e tarskog ulja i za izvoz. dobrovoljka. to~ ta. maturan. gorkih neotrovnih droga koj e se u nas mnogo cene. Po~to u stab lj ici vranilovke nema lekovitih sastoj aka. erljena meta. prijatnog mirisa i 4zvanredno lepog izgleda. crlJena metvka. bolja dusica. mravlinjak. sovr. bicastim cvastima. obojene crvenkasto i obrasle dosta krupnim listovima. dobra misel. mravinjac. U SandZaku i susednim VRAN"ILOVKA oblastima to je mesHmieno glavni narodni lek. cela livada se oboji divnim tamnim lju. Vranilovka Ie znatno krupnij a i vi~a od majkine du ~ ice. ksaberta. zbog cega ima veorna izrazena antibakterijska svojstva. dobra misu.282 LECENI E BIUl!M maj u. za lecenje boles ti organa za varen je (osobito proliva) i disanje.iSljavac. majoran. U nas je ima svuda na neobra(!enom zem· Ij istu. gorka meta. vrigan. Ima uspravne evrste drske. crnovrska. mir. timola. ernovrh. a spolja se upo trebljava prot iv raznih zapaljenja koze i sluznica. goeman. vi· soke oko pola metra. Tamo vranilovku cesto nazivaju taj . Mes timieno se javlja u velikoj masi. mravinac. rehogan. Na taj nacin se moze i objasniti ve- . jer ima 500/. Etar sko ulje od vranilovke sadrii oko 500/. I sto tako se bere. timola. ernovr. mravic ? (Vuk). dZodzan. bolmet. Cvetovi su na vrhu stab· Ijika udruieni u kompaktne okruglaste evasti. Etars ko ulje vranilovke je vrlo antiseptitno. cuva i pakuj e kao i majkina du ~i ca . sovre. susica. narocito u Crnoj Gori i Sandzaku. pa kad iscve ta. Vranilovka je dugoveena zeljasta biljka sun· canih i suvih s trana. cober. koji se osobito Zlm1 upotrebljava u obliku eaja protiv nazeba. Spada u grupu aromaticnih oporih. Cveta od jula do oktobra. origanj. Po ~ to se ponekad vranilovka trati u industr. potrebno je da oitaooi znaju da se ova biljka u raznim nasim k rajevima razlicito naziva: divlji caj.i m etvica. zavrta. dusica i sl.

neupadJjivi. VRAPSEME. Zuckasto·belieasti i pojedinacni.Deluje diurelicno ]{. Cveta od maja do jula. 3 sa ta ·i pije oSvako jutro pre jela po 2 Case. . DIVlJA PROJA .I~tra mlake vode). . VRAPCIJE SEME. (30 g ~a p~la . gruba. Nazivaju je vranilovkom zato ~ to je do otkriea sintetskih boja upotreblj avana za crno boj enj e vune uz doda tak kara-boje (zelene galice) . duguljasti. evrsta.IIi se 50 g gl'aneica u cvetu od vrapsemena: ~secka ·1 kuva 20 minuta u 1 litru vode. grubo dlakavi. - Boraginaceae Trajna zeljasta biljka. VRAPSEME Ci~ tinama neobradenom i kamen>itom tlu i po obalama reka. Rizom je debeo. ostav. beliCast. odozdo svetlije boje sa istaknutim nervima. rastvon me~anjem 1 'plje s~aka 3 sata po 1 ka~jka. 283 lrovna upotreba i ogromno poverenj e u lekovitu moe ove biljke u nekim na~ im krajevima. Plod je si·tan.VRAPSEME. vrlo razgranata stabljJka. Bilj'ka nije hemijski do~oljno istraiena. VRAPe IJE S EME. DlVLJA PROJA. sjajan i vrlo tVI'd. dodaju61 kap po kap pol a litra caja od cveta crnog sleza. i silikata. .ao i druge silikatne droge. visoka do I m. VRAPCIJE PROSO Lithospermum officinale L. Cvetovi su sitni.inu. pa se up?tre~ljava u narodnoj mcdicini protiv zapaJjenja i kamena i peska u bubreztma 1 ~o: kracnoj besici: 20 g semena i 30 g secera stuca se u prah u avan~. iz njega izbija prava. ocedi i doda 5 g kalijum-nitrata. . Raste obilno svuda po ~umama. ListoVii su bez dr~ ke . U zelenoj biljci ima crvene boje slicne alkan. .

cesto dolazi do slabijih iii jacih trovanja. vrapcevina. Droga. ukradeni volovi. rede vrhow stabljika sa cvastima (Tanaceti herbal. prosti iii kitnjasto dvojno perasto deljeni. konopljika. Srecom danas je sve manje seoskog sveta u planiDi koji veruje da se povraticem moze sve vratiti: mladost. crvinjek. Osabita su cesta travanja iena prilikam upatrebe vratica za izazivanje izastqle menstruacijc i za pabacaj. kao gorko sredstvo za jacanje. vrabcije seme. jer je bilo cesLih trovanja. povratic. Svi de lavi biljke su otravni. ribciCi. Compositae Dugovecna. POVRATA Tanacetum vulgare L. sitne. RasprostranjeDost. . da se na svakom karaku bore prativ upatrebe ave atravne biljke. vrapcje sjeme. mosak.Gde se vratic pojavi. posle cega su se pojavili simptomi slieni besnilu (iivotinja 7.).5% etarskag ulja i drugill manje vafnih supstancija. gral1ene sarno cd cevastih cvetova. lzaziva konvulzije kao kamfor. skupljene 11 stitove na vrhovima stabljike. pticje seme. divlja proha. bratie. Zato se skrece patnja sl'ima. POVRATIC.284 LECENII! BlUEM Ostala narodDa Imena: bilozrnac. pored reka i p otoka i uopste po vlainim mestima. proulja. bujna. umanika. Zbog nepoznavanja hemijskog sastava. najvise po lugovirna. Cvetne glavice su zute. ra· ste obicno u veli-kom mnostvu. . a joil viSe 0 t r 0 v nos t biljke. slabo razgranata i cesto crvenkasta. Cveta leLi. Kod nas se vratic jos uvek cesto i raznovrsno upotrebljava kao Darodni lek za lecenje mnogih bolesti. bozje oko. pticja trava. vratieelja. Upotreba povratiea u narodu vezana je za razna sujeverja. zecje seme. grlieek. obratic.5 m_ Stabljika je prava. zdravlje. hoee da ujeda is!. vrabseme. ali je vee i u malim dozarna opasan. izgubljena sDaga itd. zatim smole. 2:ivotinjama je davan intravenozno. Svojstva. jarebinjak. doze i nacina upotrebe. Ukusa je gorkog i neprijatnog. kome se uglavDom pripisuje lekovitost. Otud mu i ime pot ice. jarabinje zelje. vratie. a pre svega zdravstvenim radnicima.Cvast bez drske (Tanaceti flos). ticje zrno_ VRATIC. l1inl1uvak. Upotreba. Sastav. U vreme cvetanja vratic siri syojstven ostar miris. visoka do \. vrlo lepa zeljasta biljka. pticje proso. Narodna lmeDa: abrata.apeni. . tamnozeleni.Vratic se u mnogim zemljarna upoVRATIC trebljava protiv crevnih parazita (oksiure). farmakodinamskog dejstva. biserka. . Listovi su krupni. do \. .Ima arnorfne gorke materije tanacetina. a najvise cvasti. Eta r s k 0 u 1 j e ima oko 70% tan ace to D a (isto sto i tujon u tuji). vratika.

Cvetovi su zuckasti. DESNO: CVET ~Hja sti. karotenoida. Stabljika je uspravna. Raste po moevarama.ja koje povoljno deluju protiv raznih upala koze i' sluzniee. VRBICA . pektina i drugih mater.VRBICICA . visoka do 80 em. . na osnovi sreasti. potocnjak.. sedec i.Raste svuda. Najvge je ima na vlainim mestima. zelello-zuckasta. Listovi su duguljasti. potoeni klasic. kao i druge opore i sluzne droge. Sadrle tanina. - Aristolochiaceae Trajna zeljasta biljka. skupljen1 po 3-8 u pr~lj enovima listova. KOKOTINJA. erljena iva. Plod je zelena CRura ablika i velieine araha. VUCJA JABUCICA . Cveta od maja do jula. 285 VRBICICA. ruia. Cvetovi su erveni i okuplj eni oko vr~nog dela stab lji ke i ogranaka. prema vrhu suzen i. . nerazgranata. . - Lythraceae Do 180 em visoka zelj asta trajna biljka. sitni. a na vrhu LEvo: \f\JCJA JABUCICA. VRBICA Lythrum salicaria L. VUCJA STOPA Aristolochia clematitis L. Listovi su na dnu srcasto useeeni. Stabljika je razgranata. VUCJA JABUCICA. Upotrebljavaju se vrhovi sa evecem (Salicariae summitas). eesto kao zilav smrdljov korov koji se vrlo te~ko iskorenjuje. Ostala narodna Imena: vrenica. drenak. gola. Rasprostranjenost. eibrije.

vrlo glatka i svilasto sjajna. Plod je jednosemena jajasta bobica. .eel a biljka je gorkog. Narodni lek protiv reumatizma. izomer eskuletina. zeeja aubeniea. grmie visok do I m . vucja jabuka. . a iznutra je ruekasta. Pri susenju treba biti oprezan. jer suva kora izaziva neizdrlljivo peekanj e u grlu.Dugacke v r pee 1-2 em siroke i do 1 mm debele. odvratnog ukusa i vrlo neprijatnog rrtirisa. Upotreba vucje jabuciee za u rec:!ivanje menstruacije je opasna. jabutnjak. Droga.j lek. VUCJA LIKA. izaziva kijanje i mehurove slicne kantaridinu.Rizom. I u miru . tackasto i prugasto garana prisutnim Iisajevima.U drogi ima oko 8% zelenkaste. Upotreba. Thymelaeaceae Vucja oputa je trajna biljka. Listovi su uski i ovaln1. guli se kora i susi. u loga. Raste po vlainim i mraCruim sumama. LIKOVAC Daphne mezereum L. Vucja oputa je vezi. Kad se duie ZvaCe. pre nego sto se pojavi evet. sa pravim grancicama poredanim kao pruee iii metliea. MASLINICA. Vee u februaru. Upotrebljavaju je i kao unutrasnj. hidrolizuje se na glikozu i dafnetin. . s ovom drogom . To je anhidrid mezerinske kiseline. tanin. Ijute d gorke smole me z erei n a. vucja jabucica je uspesno upotrebljavana tako da je nazivana »na· rodni jod«: 100. tako da je i Covek i zivotinja izbegavaju. VUCJA OPUTA. ~ eeer i drugi sastojci. . tim vreme dopusti. rufieasti mirisni evetovi. kao sreds tvo za izazi\dnje pobacaja itd. . Ulazi u sastav Emplastrum Mezerei cantharidatum.. Sastav. jer je biljka otrovna. a zatim je stave na kozu. Sastav. Uopste. koznih bolesti. Zelenu biljku stavljaju u postelju da odgoni buve i druge insekte.t (aristolohija kiselina). Druga narodna !mena: volk. rec:!e eela biljka iii sarno jabucica (Aristolochiae rhi. etarsko ulje. izomer eskulina. najpre zelena. drZe oko pola sa ta. neotrovnog glikozida dafnina . gorak sastojak. zoma et herbal. . Droga. smola. paketiCe i veze sarnom korom kao povesmo kudelje. skrob . ali je u tom obliku droga jos opasnija. kur· jacka jabucica. a pogotovo za vreme ratova. divlja jabuka. Protkana je dugackim i vrlo j a kim v I a k n i m a. koja deluje drasticno.286 LECENJE BlUEM Svojstva. posta se prethodno savije u snopiee.kans (izaziva plikove). . zeceva lubenica.Alkaloid aristolohi. tako da je danas skoro potpuno napus tena. a zrenjem poerveni kao skerlet. jabolcina. jabucina. na vrhovima grancica javljaju se divn'. Upotreba. posekotina. Berba. Najcesce potope svefu koru u sirce.va. Nema mirisa. vutja noga.·ni caj ili tinktura (20 g na 100 delova jake rakije) za ispi· ranje i obloge. pre Iistanja. Ima jos i zute boje. Rede se upotrebljava za lecenj e upornih ekeema. Sakuplja se u jesen i ~ to brle osusi. rute boje. erveno-mrka iIi ruto-mrka. AJDUCKA OPUTA. jer je jako savitlj'. Savija se i tesko kida.U januaru i\<i februaru.Narodni lek za lecenj e rana. jablcina. cireva i slicnih boles ti coveka i jos vise domaCih zivotinj a. pali i pece oizazivajuCi opasne p I i k 0 v e. zbog cega je koru gotovo nemoguce prelomiti. Spolja je kora glatka.

Narodna imena. 2:ivotinje ne jedu vucju oputu. aida bi planinci mogli njenu koru prodati ako se zatrazi. nego koru ad srodnih i vrlo slicnih vrsta: Daphne gnidium L. vutji rep. . bes. . u veeoj dozi upalu zeluca i creva. Opomena! . divlja lavorika. Na kozi izaziva vrlo jako crvenilo.ina trava. plodovi od Daphne gnidiwn slufili su Grcirna kao drastiean purgans. a posle dufeg drzanja i gnojno zapaljenje . Koru guliti u rukavicarna. u~a­ tak) i dr. bol.. zmij. serne od groMa i rned i tako davali bolesnicirna. lovorCica. gat1enje i povracanje. Interno uzeta izazi·v a opekotJine u zelucu. posle rada ruke dobro oprati toplom vodom i sapunom. (vucje uho. Da bi sprecili i ublafili delovanje. liCica. li~ac.. zuti jeremicak. zelenika. Cocca Gnidiae. zimzeleni likovac. ljubcac vazdazelen. =~.Ponekad se u falsifikovanoro biberu naide na plodove vucje opute.Ne upotrebljavajte vueju oputu za lek ni spolja ni iznu· tra! Ovde je spolllenuta da bi se citaoci upoznali s njenom velikom otrovno~cu. plodove su upotrebljavali uvaljane u bra~no. 287 treba biti vrlo ' oprezan i treba proueiti njenu upotrebu u na~oj narodnoj rnecticini. vazdazelena rnasl~nica.VUCIA LlKA. licac. veliki. .Osirn navedenih. Daphne laureola L. . Sve su one otrovne j vezikanlne. rnehurove. Zabele!eno je nekoliko slueajeva trovanja plodovirna i kororn vueje opute. ~maslinica). likovina. VUCIA OPUTA . meeja lika. evo jo~ nekoliko narodnih irn~na: ajducka lika. Neke farmakopeje ne propisuju koru od Daphne mezereum.

etarsko ul je. spolja ern a iZl1utra belicast. dlakava. a s rednji " gornji su sedcci i duguljas ti. glikoa lkaloid konsolidin (0. . sakupljcni u povijenim evastima u pazuhu gornjih lis tova. oslaviti 5-6 sati i proeediti. najbolje sirupo-m ill zeleom ad dunja. donj i su clipti cni i na kra lkoj drsei. VELIKI GA VEZ S ymphytwn officilwle L. sluzavog i poma lo oporog ukusa. . pored reka ·i po vlaznim Iivadama i iznad 1.Svuda po rovovima. 2. a osusen roznate konzisteneije. U obliku sirupa da. U nasoj narodnoj medieini. Opere sc. . zvonastJi. izrere u komade oct 2 em duzine i ~to pre osusi na suneu da ne poplesniV'i. eRNI GAVEZ. Cveta u prolece.Koren (Symphy /i ill CO/'lSo/idae radix) izvaden u jesen iii u prolcce eim biljka por ne lis lati. nmogo slu zi. Pluclli caj: po 50 g gaveza i bamij e popariti sa 400 g kljucale vade. Svojstvenog rnirisa. kuvati 20 minuta. . ZahvaljujuCi prisustvu alantoina. starih i gnojavih rana i sl.G GA VEZ.Otrovan a lkaloi d simfi/o-cinoglosi n (svega 0. razgranata stab ljika. moze se zasladiti. ostaviti 8-10 sati i taka dobij enu sluzastu teenost popiti u 3 obroka posle jela. 1. uboja. debeo. Za ispiranje i obloge: 100 g gaveza popariti 1 litrom kljucale vade.Tipicna sluzna i donekle taninska droga. Proliv proliva: po 50 g gaveza i dunjinog semena i 20 g nane pornesati i popari li sa pola litra kljucale vade. ostruZc. .je se slieno bclom slezu za lakse ~skasljavanje i lecenje upale usne supljine. Sastav. poklopi ti i posle 8-10 sati acediti i popi Ii urnes to vade. 3. Boraginaceae Trajna zeljasta biljka. Lis tovi su pod prstima grubi o d mnostva krupnih dlaka. Cvclo vi su ljubicas ti iIi ruzieasti. Koren je snaian. smola. secer i ipurinsk i derivat alan/oin (0. tanin (5-6%). socna.002%). aspar31gin (1-3%). gavez pomaze rast i razmnozavanje celija i obnavljanje tkiva. Rasprostranjenost. guma. cireva. visoka do 1 m.70/0).007%). Droga. pa sc lako m a ze objasniti vekovna u-potreba u narodnoj medicini za lecenje p reloma kostiju. Iz korena izbija uspravna. SiTOV karen je soean. mesnat. Upotrcha. ~uplja.000 m nadmor ske visine.

U vecoj doti deluje kao purgans. - Lab iatae Trajna zeljasta biljka. DIVONANE Lycopus europaeus 1. GAGRICA. a najvise u korL Pos to je saponozid glavni lekoviti 'sas tojak. Cir zelllca I. dijaforetik. . 4. a nc clrvo. malo etarskog u{ja i tan ina. visoka do 1 m. GVAJAK. SVETO DRVO. vrani gavez. 1ma gorku materiju Iikopin. VUCJA STAPKA. i po 20 g slatkog korena i lista hajduciee pome~ati. GAGAMIJA. GVAJAK. GVAJAK. . voluj jezieae. kilnjak. d Guajacum sanctum L. opasica. a belika svega 2-3'10 5 mol e (Resina Guajaci). vanilina i dr. OstaIa narodna lmena: velika so- dula. skup. vise u belici nego u jedraeu. / . . U narodnoj medicini se biljka u evetu upotrebljava za lecenje tahikar· ddje i drugih slabosti srca. zbog Ce· ga se upotrebljava kao adstringens i tonik. U homeopatiji se upotrebljava u iste svr· he. GAGALICA. malo etarskog ulj a. GAGALlCA. VUCJA NOGA. beli 5 ervenim pegama. Gvajakovo drvo jc di-uretik. Cvetovi su sitni. preko 10ga se stave zgodno nacinjene da§ciee i cvrsto poveze.-DRVO.Zygophyllaeeae. popariti 1 litrom kljucale vode. CASNO DRVO Gvajakovo drvo i smola (Guajaci lignum et resina) dobijaju se cd Gua· jacum offici'1ale L. Jedrae ima oko 22'/0. Ima jos i gume. Ijeni u pr~ ljenove u pazuhu Iistova. GAGAMIJA . konjski rep. svatovci. tJvQl1aestopalal!nog creva: 50 g gaveza. trebalo bi za lei< upotrebljavati koru. GVAJAK·DRVO . plju~c. erni koren . U drogi ima 5 a p 0 n 0 Z ida. i kao i druge sa· ponozidne droge sredstvo za popravljanje prometa ma ~e rija u obtiku caja (Species lignorum). dunjinog i la· nenog semen a . cesto u zajednici s jcdom i beladonom. sudorifik. poklopiti i posle 6 sati oeediti i u toku dana piti umesto vode.. pa se to stav> na platno i oblafe prelom kosti. Raste po moevarama.GAGAMIIA. 289 umesto vode upotrebljava se mleko u kome se svef stuean koren gao veza dugo kuva do gustine f itke ka!~ice.

do 0. CRVENI GLOG Crataegus oxyacantha L. fitosteroli. U Kini. lENJ-SENJ. Listovi su podeljeni u 3-5 reznjeva i po obodu testerasti. 3-4 m visoko. Rasprostranjenost. pravilno graaeni. alkaloid nepoznate graae. gde se i gaji zbog velike upotrebe u medicini . SVELIJEK koren biljke Panax ginseng Meyer .Mahune deluju protiv hrorucnog zatvora. . . vitamini C. GINZENGOV KOREN. J apanu i svim zemljama pod utieajem kineske medieinske kulture vekovima ·se upotrebljava kao lek za sve.5 e n «. rota supstancija rasSastav_ tvorljiva u voeli J alkoholu. kamenitim . Raste svuda. panaksozid A i B.290 LECENJE BILJEM GINSENG.Araliaeeae. Upotreba. koja raste u Mandluriji. reae malo ruZieasti. slieno reumu i kru~ini. PANAKS. a i skupo se prodaje kao eudotvoran lek. osobito po ogoljenim. koren koji liCi na eoveka (kao u nas ~to se verovalo za eudotvornu mandragoru iii alraunu). Panacea znaOi lek prot-iv svih bolesti. Kini i drugim zemljama na Dalekom istoku. dakle. Cveta u maju. Triakal1tin deluje spazmolitieno na glatku muskulaturu. sluzi. vrlo razgranat i otporan grm iii nisko drvo. Hemijski sastav droge jo~ nije dovoljno poznat i ni jedan naaeni sastojak ne moze da objasni farmakodinamska svojstva droge. Osu~en GLEDACUA. a Ginseng iii. Bl i B. sakupljeni u mirisne cvasti slicne ~titu. a i\ e n = koren. '- Caesalpinoiaceae Do 40 ru visoko drvo s perasto deljenim mcem. na kineskom zen znaei eovek. Cesto se saeli kao ziva ograda.sap 0 n 0 z i d. malo mesnata ko~tunica sa 1-3 semenke. CvetoVii su beli. kako se neis pravno kaze. Istiee se mno~tvom pra~nika crvene boje. - Rosaceae Trnovit. Pan a k s . saharoza. Plod je okruglasto-duguljasta cr· vena. U mahunama irna flavonslcih. Koreji. smole. i suvim mestima. antrahinonskih (3'10) i saponinskih jedinjenja. amorfna. GLOG.05"10 etarskog ulja. nadrafuje centar za elisanje i snizava krvrn pritisak. krupnim trnjem i do 40 em dugaekim rnahunama.U evropskoj medioini poeinje se upotrebljavati. Daje se za leeenje eira zeluea i dvanaestopalacnog ercva. Seme ima do 400/ 0 poliuronskih derivata koji mogu zarneniti uvoznu arapsku gumu i tragantu. Potpuno rnlaeli listovi brani u trenutku otvaranja sadrle oko 1'10 alkaloida triakantina i do 400 mg'lo vitamina C. TRNOVEC Gleditschia triacantha L. »f e n . i dr. GLEDIC. GLEDIC.

et fru ctus). aeetiiholina.i belog luka. . . Kod nas tek u novije vrerne sve vi~e upotrebljavaju lekove od gloga. sitosterola. medvedova hr usica. cobanciea. raznih uzbudenja.Bere se mlad list i su~i kao i evet.U gloginja· rna ima masnog ulja. Od ove sme~e spravi se caj i pije kao caj pod 2. ~ecera. osobe u k1imakterijumu i . ostri tm. . triterpenoida. kao srtani sedativ. glo. Kod nas je najrasprostranjeniji beli g/og (Cra· . da se ne izlome. paflj ivo u korpama prenose i u ~to tanj em sloju na promaji u hladu su ~ bez prevrtanja. belog luka. Smanjel10st srcanog rada (dekompenzacija srea): po 50 g cveta i lista gloga i Lista matitnjaka pome~ati i praviti taj : 2 supene kasike ove smese popari se sa 300 g kljutale vode. .Glogov evet i list se od pre pola veka na Zapadu koriste kao blag lek za umirivanj e. Smanjuje tonus i pokrete materiee i ereva. odoljena i maticltjaka. trnka. saponozida.cie. Narodna lmena: beli glog.DuZom svakodnevnom upotrebom glog moze izazvati ne· podnosljivost i trovanje. guan ina. tiolin a. 3.GLOG. l. kao pod 2. imele . . hmelja. 2. Arterios kleroza i visok pritisak: po 25 g cveta gloga. rna· slinovog lis ta. izoamiIamina. Droga. bijela drata. Moze se upotrebiti i taj: 1 supena kasika eyeta gloga na 1 ca~ u kljutale 'Vode . 4. osobHo srt ani i nervni bolesnici. folium Sastav. Cve· tovi se bem kad je u evasti polovina evetova otvorena.U evetu i Iistu ima flavonskih i antocijanskih heterozida. adenina i drugih purinskiih denivata. Nepravilrzost u ritmu srcarzih otkucaja (aritmija): uzima se 3-5 puta dnevno pre jela na koeku seeera po 15 kapi tink· ture (20 g na 100 g alkohola) od eveta i lista iIi 5 kapi tinkture (20 g na 100 g alkohola) od zdroblj enih gloginja. vinske i drugih kiselina. Beru se eele evasti po suvom i suntanom vremenu. poklopi i posle 2 sata odlije i popij e u toku dana pre jela. CRVENl GLOO 291 Gajenje 1 berba. aromat· skih aminokiselina. Nekih godina se traZe velike kolioine glogovog eveta i lista za izvoz. a druga polovina jo~ u pupoljku. trimetiIamina i drugih alkiIamina. drugi. limunske. rastaviea i imele.Plodovi se b eru kad sazru. Zbog 10ga se posle 5-7 dana moraju tiniti pauze od 2-3 dana. . tanina i drugih sastojaka. glah. glogovka . aH su manjc ispitane. posle dYa sata se odliije i pij e u dYe doze pre jela. bijeli trn. a u kori al· kaloida bliskih berberinu. list. glogie. Prijatan miris svclih evetova su~enj em se izgubi. Upotreba. Nekim osobama pomaZe ovaj t aj: po 20 g eveta gloga i kamiliee. Za umirivanje: po 25 g glogovog eveta. protv nesaniee. Cvast. Razumljivo je da bolesnik mora biti pod stalnom kontrolom lekara. kao pod 2. gu~enja (za· duhe) . .Osu~en evet se mora ~llva ti dobro zapakovan. Napomena! .U nekim zemlj ama gaji se kao fiva ograda. evasti s meem i zreo plod (Crataegi tlos. Druge vrste gloga koj e ras tu u Jugoslaviji i maju slitan sastav i dej· stvo. za snizavanje krvnog pritiska (siri krvne sudove). pasji trn.

GLUSAe G ran e i e e su valjkaste. Saddi jos i Secera. posuti be· lieastom vostanom prevlakom. okruglo·duguljasta. ponekad otverena usled trljanja. SOMINA Juniperus sabina L. u sve~em stanju vrlo savitljive. na vrhu zasiljeni. - Cupressineae Raste po bregovima Srednje i Juzne Evrope. Sabinu . silja. danas go· tovo potpuno napusten lek. vrlo gusto i zbijeno razgranato. va zrna 3-4 mm velika. Eta r s k 0 g u 1 j a u liseu ima 2-5% a · u plodovima mnogo viSe. Upotreba.5 do 5 mm dugi. potpuno pokrivene tamnozelenim li· stieima. pitomi glog). tan ina. svega 1. u preeniku najviSe 5 mm. tamnoplavi ili ernkasti. Plodovi su pojedinalfui. u Oi jem se plodu LECENJE BIUEM nalazi sarno jedna semenka. a ukusa gorkog i ljutog. prilegli jedan na drugog uz grancicu kao crepovi po krovu.292 laegus monogYl1a Jacq. Upotreb1javaju se osuseni v r· h 0 v i najm1adih g ran e i e a (Sa. M i r i s a je jakog. noseei ponekad evetove j p 1 0 d 0 v e. azarolus L. Na lednoj strani lista vidi se velika oleo-rezinozna ~lezda. naearole. ima pepeljastu koru koja se vrlo lako odlup1juje. Grn! iii malo drvo. Cvet i list ovog gloga se kod nas najeeUe be ru i prodaju pod imenom ervenog gloga.). piramidalno. neprijatnog (otud »smrdljiva brina«). pa na sever i istok do u subalpijsko podrueje. skog. Li s tic i su sitni. K. penlagyna W. imaju 1-3 sitna. GLUSAC. poredani u eetiri reda. (erni glog) i C. 10ptasti. s mol e i gorke mater-ije. naspramni . Zastareo. binae summitas). Kod nas jc rasprostraniena po sumam a primorskog krsa sve do mora. (garcaroJa. Negde se i gaji po par· kovima i drugde. galne kiseline. opkoljena ro· tim . 1azaro1. mekim mesom. terpentin. hrapa. K. Sastav. ste. Kod nas rastu i ove vrste: eralaegus nigra W. visoko 2-6 m. GLUVA SMREKA. e. ovalno·rombieni. (erTli glog).

Najvge ga ima u Ukrajini. razmnozavati. vretenastim. gluvi smric. gorkog.i broj ih je bez cveta. Gorocvet je jedan od prvih vesnika proleCa. peskovitim zemlji~tima obraslim travom iii izmedu grmlja i po retkim ~umama. Iz krupnog. Stoka ga ne pase. Cela biljka j e jake zelene boje. na Fruskoj gori. dok je jedan precvetao. koji je na donjoj s trani obrastao mnogobrojnim. a manj. zenska klekovina. glu~ak. varunac. odakle se mestimicno ra~irio i na Zapad. medicinL Daju je . mestimicno u znatnoj kolicini. Berba. smrdelika. . Naj vge ga ima na deliblatskom pesku. Spolja se ponegde daje kao melem protiv koznih bolesti. Rano u prolece. Gorocvet raste kao otrovan korov po suncanim. smrdelj ika. na Krimu.GOROCVET 293 je vredelo spomenuti vge kao domaeu opasnu i 0 t r 0 v n u b i I j k u. ljutog i neprijatnog uk usa. GOROCVET Adonis vernalis L. Cesto po stotinu strukova u busenu. Ponegde se upotrebljavaju same podzemni delovi gorocveta ili cela biljka u cvetu zajedno sa rizomom i korenjem. Ima strukova sa vge cvetova. Raste po zemljama oko Crnog mora. Ccla biljka je otrovna. i svi drugi ljutici. Kod nas ima gorocveta u severoistocnim delovima drfave. kao em e nag 0 g. kad su nasi suvi pa~njaci jos goli . kad se osusi (droga) postaje sivkasta. Ima ga u jugoistocnoj i Srednjoj Evropi. U1je j e najotrovnije. Po jedan cvet se nalazi na vrhu stab ljike. zeleni bokori gorocveta 5 divnim. abortiv. jagodna s~mina. jer su najbolji preparati izradeni od svezeg gorocveta. Otud se u drogi uvek nalazi ·i plodova. koju jo~ uvek mnoge zene upotrebljavaju za izazivanje pobacaja. po brdima oko Timoka " na dru~ m mestima. ali pri tom treba biti vrlo oprczan . stomahik i diuretik. tlostalom. Ranunculaceae Gorocvet je 5 t e p 5 k a b i I j k a. mr~avim. Neke stab ljike su sa cvetom. U homeopatskoj medicini se upotrebljava samo sveza biljka u cvetu.Vecina farmakopeja trati nadzemni deo biljke u cvetu. suvim. I pored svih mera u pogledu branja. crnim. plitkim. kao zlato lutim cvetovima na vrhovima stabljicica pravi su ukras naSih ogolicenih predela. smri c·glu~ac. rano u proleee razviju se mnogobrojne cupavo obrasle stabljike. na severnom Kavkazu i jugozapadnom Sibiru. Iznutra j o~ same u homeopatsko. kao emenagog. ~ to je najcelishodnije. viSeglavog. savina. Zabelezeni su smrtni slucajevi usled trovanja sabinom. Na kOli izaziva plikove. Bila je sas· tavni deo mnogih starnl lekova. gluhi smrc. kao. odnosno. zilicastim korenjem. Ostala narodna Imena: blazeno drevce. mrkog rizoma gorocveta. kamenilim brezuljcima i padinama. . Kao abortiv surnnjiva je i opasna. Domace livotinje je ne jedu. tako da se moZe eksploatisa-ti i gajiti. glavieastim. Ne~to st! vge upo trebljava u veterinarskoj medicin. tako. bradavica i sl. krupnim. drugi je u cvetu. smrd· Ijiva brina.

postupiti kao sa digitalisom. mrkih. plemenitim gao sovima ili C02) kao list digitalisa.Ima dva kardiotoniena heterozida: a) ado nit 0 k s 0 z i d.Ima mnogo delova sitnog iglieastog H~ca. KnIDji:ni IistiCi su goli. uop~te. U drogi se dozvoljava 8% stabljika s pladovima. droga vrlo brzo gubi lekovi· tost. koji su oa vrnu nazubljeni. Plodovi su slieni dudinji. Listovi su goli m slabo dla· kavi. crnih Hstica koji potieu sa baza stabljike. plesnive droge i emih Ii· stiea sa baze. Na vrlm stabljike se mIni po jedan cvet. uzduf naborana. i mnoge druge hetero1lidne.Dobra i sveza droga poznaje se po ovim znacima: boja je jednoliko zelenosiva. Prilikom branja treba paziti da bude sto manje plodova. g}jastih Iistiea. drvenastih stabljika. . do 7 em u preCniltu) . S tab I j i k a je do 30 em dugaeka i 2-5 mm debela. duguljasti.Drogu treba hermetiCki zaPLOO GOROeVET/\ pakovati u malim neprovidnim sudo vima i euvam na mracnom i hladnom mestu naJ' vge godinu dana. Naroeito se istieu zuti delovi eveta. Cuvanje. . . Ne sme imati supljih stabljika (druge vrste gorocveta). pri vrhu dlakava ~ nije ~uplja (Adonis aestivalis i A. CaSica je spolja dlakava. za· tim titrovati i. utoHko su krupniji i drobniji. U k usa je gorkog i ljutog. Semenice su zelene i slol. da bi se ~to vge jzbeglo razlag·. a naroeito saponozidne droge. Ne sme biti plodova. LECENIE BILIEM euvanj a i izrade lekova od gorocveta.je heterozida. Na dno suda treba staviti malo sveze peeenog kreea. i u ti i glaviCasti. . autumnalis). ne sme biri stabljJka bez Ii~ca.ene u dndinju. evetovi su saeuvali svoju kao zlato rutu boju. izomer konvalatoksozida. Odreru se stabljieiee u evetu i ~to bne su~e vezane koneem u male kite. Droga. pogotovu ove iz porodice Ijutica. donekle obavi· jaju stabljiku i perasto su izdeljeni na tn iii vi~e duguljastih. 1llanje je lekovita. Siljasti i mnognbrojni (15-18). i ukoHko su stariji.r. Sastav. Ima pet jaja· stili. bez dr~ke. siva. jer eim biljka preeveta i zametne plodove. gola. Siljastih liski eelog ruba. Rezana droga. Goroevet bi trebalo odmah posle berbe stabilizovati i brzo osusiti. kao uostalom. Naj· bolj e bi hil o titrovanu i potpuno osu~enu drogu euvati u zatopljenim am· pulama ad 5 do 10 g 5 nekim indiferentnim gasom (azotom. Cvetov i su vrlo krupni (3':. plodova zrelih koji se drobe i raspadaju sme biti vrlo malo.294 su~eni a . b) c i· . "ge od polovine stabljika imaju evetove. hidrolizuje se na strofantidin i rarnnozu. Lis t 0 v i su vrlo sitni i gotovo i g lie a s t i. a u prvoklasnoj drogi nimalo.

Ove vrste adonisa su jos manje . zecji mak. I spitivanje se vr~ biolo~ki. a po drugima nesto slabije. ne sarno lekovita nego i veoma dekorativna i dosta retka biljka. Treba uciniti sve da se ova izvrsna droga vge upo· trebljava kod nas. Daje se i kao diuretik u slucaju vodene boo lesti. trovanja nikotinom. Ne izaziva naviku. . za jcji mak. Rastu kao dosadan korov po strnim zitnim usevima. pa cak .Adonis aestivalis L. Druge vrste adonisa. Pos to je to vazna. . goroevet je na mnogo mesta delimicno. u prolece mestimicno ima vge crvenog gorocveta nego zobi iii nekog drugog jarog zita. gorovcvet. titrevati. Ponekad ga je toli ko da se moze kositi. Po Vojvodini. po nekim autorima isto. odmah u prolece iz sveze bi'ijke izraditi galenske preparate bez balastnih materija. pentahidroksilnog alkehola adonitola. koji se hidrolizuje na strofantidin i cimarozu. .ioloska ispi·tivanja i racionalnu upotrebu u terapiji vrsio je 1880. Upotreba. pa se mora biti vrlo obazriv! u prlrodl. a negde i potpu no zasticen. Z~tlta . smole. kao sto je gornji Banat. Ima jo~ i sap 0 no z ida.Goroevet je otrovan. a vernalis na latinskom maci prolecni. U rizomu i korenju ima istih sastojaka. gorocvijece.Za Adonis vernalis zabelezena su ova narodna imena: go rae. Goroevet je jedna od onih mnogobrojnih biljaka koja je 1Z narodne medicine primljena u ~kol­ sku. Deluju slicno kao gorocvet. On je prvi zabelezio sLicnost digitalisu. Nenamerno iii namerno Oesto ih dodaju goroevetu. angine pektoris. kao digitalis.U juznoj Rusiji se odvajkada upotrebIjava u narodu kao lek protiv vodene bolesti. Sadrfi jo~ neke nedovoljno pomate heterozide. a po Sevalijeu slicno primorskom luku (diuretik). . Opornena! . akon4tne kiseline. Pre pu~tanja u promet doogu bi trebalo. i A. RazLikuje se od dJigitalisa po tome ~to nema kumulativno dejstvo. Prva fiz. flammeus Jaeq. goroevijet. »Adonidin« je me~avina glikozida i saponina.GOROCVET 295 mar 0 z i d. gu~nica. Kod nas se droga nedovoljno upotrebljava. . Za Adonis aes tivalis: zeeja salata.Adonis potice od imena lepog grckog boga Adonisa. Daje se u obliku infuza (4-8 g na 250 g vode. holina. popiti sve za 1 dan u 3 do 6 obroka). Istorlja. zuta sasa.Zbog nagle i neracionalne posleratne eksploataelje gr ocvet je mestimicno proreden. kod nas su mnogo Cesci. goraevet . IkaO digitalis. Adonis flammeus sluzi u Gruziji umesto zutog goroeveta za izradu galenskih preparata za srce.j ungten (cupan s koren om). gorocvet. evet im je sitan i c r v e n kio vatra. . fitosterola i masti. zecji turcmak. Daje se u novije vreme kao dobar lek za jacanje s rea u sl'llcaj evima gde se ne moze dati digitalis. narocito na mestima gde raste najbolja psenica. godine Bubnov na kliniei Botkina. a jo~ bolje. pa se moze davati u hronicnim slu· cajevima. zecji mak. Narodna Imena. Izgleda da imaju vHe heterozida i cia su zbog toga podzemni delovi aktivniji.Goroevet deluje slieno digitalisu.i spHane. Uzrok tome je u 'Oestalnosti hemijskog sastava i ~iziolo~kog dejstva droge. .

Cvetovi su vrlo lepi. jer je opasna i otrovna. Listovi su zimzeleni. s lica sjajni i zeleni. Zbog toga ovu biljku ne treba upotrebljavati za lek. sitni. s nalicja belicasti. kozasti. GORSKA RUIA . - Ericaceae Visokoplaninski gusto razgranat grmic. Upotrebljava se list (RhododcI1' drol1i folium) kao narodni lek protiv reumatizma.. uloga i kamena u bubre· zima. sakupljeni po 4 do 8 u kralke grozdaste cvasti. donet sa Kavkaza i Pirineja (azalea. Droga narodnu imena: a lpinska ruza. pjeni sn ik. crveni. Cveta leti. Rhododel1dron pOllticum L. ali ima i nedovoljno iSlrazenih sastojaka (andro· metoksin) od kojih potice otrovnost slicna digitalisu. i gorska ruza sadrZi fenolne hetero· zide (arb u tozid) i tanjne . a kas· nije perutavi i n'tasti. slec).296 GORSKA RUlA LECP. takoc!e vrlo lepe ukrasne biljke istog roda: Rhododendroll hirsutullt L. visok 30-90 em. zvonasti. Kao i druge biljke iz iste familije. azaleja) i dr. crvena alpska rufa. Slicnog hemijskog sastava i fizioloskog dejstva su i droge. (divlji sim sir.NJE BIUEM Rhododendron ferrugineum L.

) . a najvi~e kao bujan korov u jarim usevima tako da se nekih godina cele njive zute od iscvetale goru~ice. grbanj. 297 GORUSICA. Raste na zaslanjenom i nadubrenom zemljiStu. GORKI TROLIST Menyanthes trifoliata 1. oka 15 mm deb eo. sakupljeni u cvasti na vrhu graneica. zbog eega je Ijutog ukusa i deluje slieno slaeici.. U tresetis tu lezi snliZan. gronica. TRAVA on GRONICE. kres. BELJUSKA. lUTAJA. GORKA DETELINA. razgranat rizom iz koga izbija izoad ogledala vode uspravna stabljika s t I' 0 per n i m 1 i s t 0 v'i m a (»vodena detelina«) i ru!ieastim cve- . . ~ gorusica ima sinigro~ida. sitni. jer ima manje tog sumpornog hetero· zida u semenu do 1% . grbaStica. U semenu ima oko 26% masnog ulja koje se koris ti za ishranu. najcesce pored puteva i na slatinama. lUTAN SINAP UGOSICA. (krecava salata. Kao i druge krsta~ice (Cruciterae). Cveta od maja do jula. cvorast. dimberika). slieno kao i druge krstasice. GRCICA. valjkast. do 1 m dugaeak.. antiseptiena svojstva i lekovitost potieu od sumpornog heterozida. GRONICA . GORUSICA GRONICA. (grbica. (= Trifolium fibrinum 1. BELA TRAVA. sativum L. Ljutina. :i dr. L. renika). wtnd bobovnjak). BELJUSA Lepidium ruderale 1. L. visoka do 80 cm. visoka do 30 crn. Upotrebljava se cela biljka u cvetu i seme. (velika grbastica. Raste svuda. visoka do 40 cm. ARDALJ " Sinapis arvensis 1. GRCICA . L.GORUSICA . cartilagineum L. Cvetovi su zelenkasto-beli. ali slabije. kupusac. - Cruciferae JednogodiSnja iii dvogodiSnja zeljasta biljka Ijutog ukusa i neprijatnog mirisa. Gentianaceae GrCica je dugoveena zeljasta vadena biljka. L. Istog sasta\'a i dejstva su i srodne vrste: Lepidium campestre L. draba L. lacitvlium L. DIVLJA GORUSICA. Cruciferae Jednogodi~nja iii dvogodiSnja zeljasta biljka. biberika.

a na nalicju svetlije. gorka trava. fibrinum od febris.. gole. Cela biljka je vrlo go r k 0 g uk usa. UJazi u sastav Extraetum amarum. Droga. sarno po visokoplanins kim. SadrZi gorke heterozide nepoznate hemijske grac1e. . mrzlitnik. na Zvijezdi kod Vare~ a i na nekirn drugirn rnestirna. Sastav. Zaitita. Glavni nerv je na nalitju !ista istaknut. uzdu! naboran. s!ieno liscu deteline. Lisee je troperno. nepostojani lekoviti sastojci ne bi razlozili. trolistina. nepristupatnim tresavama. Moze se j gaJiti polaganjem rizoma.Grtica je nedovoljno ispitana. duguljaste ili kopljaste. na vrhu zatubaste. meke. . a siroke 2-5 em. s to znaCi groznica. na lieu tamnozelene.Ci troJJista. Upotreba. sto podseea na emenagogno delovanje biljke. Bere se list (MenyantIJidis ill Trifolii fibrini folium) krajem proleca i potetkom leta kad grtiea eveta i brzo su~i da sacuva prirodnu boju i lekovitost. zbog tega je zakonom zaSticena. ali retko. prema vrhu se suZava. ali krupnije i nasac1eno na dugacku. jer je grtica do otkriea hlninove 'kore upotrebljavana u Evropi protiv raznih vrsta groznice. Su~iti u s to tanjem sloju u hladu na pro· maji da se heterozidi. - Ostala narodna lmena: vodena bokvica. eelog ruba iii malo -izvijugano-reckaste. . Vlasotin skoj tresavi. t res e t i ~ t i rn a u Plavskorn jezeru. deteljiea. u prirodi vrlo prorec1ena. - GRClCA Grtica je va!na lekovita biljka. Pojedine Iiske su dugatke 3-10 em. groznitni trilisnik. s ir 0 k. Raste po h I a d n i rn rn 0 t v a r a rn a.298 LECENIE BIUEM tovirna sabranirn u gustu uspravnu evast slitnu zumbulu. MenyanI hes znaci mesdni evet. Gorak tonik kao lincura d druge gencianacee. trifolia 2lIla. Liske su pomalo sotne. u rukavae produZenu drsku uzdu! naboranu.

) Gaertn. re4e list (SUybi fructus et folium). BADEU.ICi (. 299 GUJINA ILl ZMIJINA TRAVA. pitome nane i cikorije (ZeDetrge) pomeb. malo tanina. bolovi): po 20 g badelja.1% etarskog ulja.ti. divji articok. 21% raznili ~cera i drugib ugljenih hidrata i smole. Cvasti su krupne i cr. . U narodu se upotrebljava za ubla· zavanje napada zuci. ZahvaljujuCi prisustvu tirami. koja lie! na ~aren bujan ekalj. magareca salata. glavobolje . Protiv niskog pritiska: po 50 kapi tinkture (20 na 100 g razblalenog alkohola) na kocku ~ecera tri puti dnevno pre jela. JDlI5 1aCka . flavonoida. snalna Jmpozantna dvogodHnja zeljasta biJjka. 2. poklopiti i ostaviti celu DOC. 3. Daje se protiv astme. SIKAVICA. bocu zapuSiti i. Narodna imena. os:aviti. senske groznice. Upotrebljava se i kao gorko sredstvo za jaeanje. Raste kraj puteva i naselja u jilZ.n a. sjekavica. preko noci poklop ljeno i sutradan piti po 1 CaSu pre jela. visoka do 150 cm. 17% belaneevine. o~ba1j . kit ice. U plodu ima 0. nim krajevima i u Primorju. vene. Cveta celog leta. Protiv morske bolesti: 100 g zdrobljenih plodova badelja staviti u pela litra najbolje komovice. gospin trn.NA VRHU ost aviti poklopljeno 3 sata i piti 3--4 puta dnevno pre TRNOVI Slt AKTEJA jela po 1 CaSu. 1 supenu ka· silw SIlleSe prokuvati 15 minn ta u pola I1tra vode. Cetiri supene kaSike o ve smek kuvati 15-20 minnta u 600 g vode. . 1. plod badelja povecava krvni pritisak. cesCe muCkajuei. osljebad. protiv ~ecerne bolesti.Osim navedenih . bolji apetit: po 10 g. 3 supene kasike SUlek popariti sa pola litra kljuCaJe vode. Za jacanje.drobljenih plodava badelja. 15 g lista borovnice 1 W g dwiovog lista pomeSsti. pa sutradan to popiti u 4 obroka na pola sata pre je la. dova kuvati 15 minuta u 200 g vode i to pili svaka 2 sata po 1 kaSiku. Glavni lekoviti sastojci su tiramin i histamin. 5. evo jos nekoliko narodrnih irnena: bijeli strieak. SARENI CKAU Silybum marianum (L. masnog ulja. u drugoj godini. semena idraljeviue i grekog semena. Cvetovi i listovi su bodljikavi..i su tigrasto pro~arani belim prugama.GUIINA ILl ZMlJlNA TRAVA . za lecenje hemoroida d dr. KARAKTE&lSUCNI . sarena badeljka.kamen. osobito posle te~kih operacija i bolesti. Listov. Protiv !eCerne bolesti: po 25 g z. 24-26<1/. Smetltje u iJ. . drZati 8 dana Dw dana pre ukrcavanja u brod ill avron piti 3--4 puta dnevno pre jela po 1 easicu. ploda badelja. 4. Upotrebljava se zreo plod. i koprivnjaee. lincw'e i trave-ive po~ti. trav&oive. - Coimpositae Krupna.IIi 30 g zdrobljenih plo.. za· tvora.

Protiv ve/ikog kaslja : po 20 g daninoea. trobojni (ijubitasti. MACUHICA. nadzemni dec divljeg dani'noca u evetu) kuva se 15 minuta u 400 g vode i to popije u 3-4 obroka u toku dana.U Holandiji i nekim drugim zemljarna na Zapadu daninoc se gaji za domace potrebe i izvoz.14 mm dugatki. gaje se kao omiljeno evece koje eveta od kraja zirne do jeseni. tij i su evetovi sitni. svraba. prokuva 10 minuta . ~eCera. Stabljika je uglasta. varijeteta i formi ove vrlo rasprostranjene biljke_ Neke. .01%) sa metilsalieilatom. . zove. oeedi. po obodu zuptasti. Sastav_ . slobodnu salieilnu kiselinu. etarsko u1je (0. sluz. Pije se 3-4 puta dnevno po 1 ka~ika posle jela. suvirn i karnenitirn mestima. za jate izlucivanje mokrace i protiv upale rnokracne be~ike.Za letenje raznih komih bolesti (ekcema). osobi-to one krupnoevetne. zas ladi'~i medom i piti svakog sata po 1 kasiku (deea kafenu kaSitieu). bela ruckasti sa jatirn iii slabijim ljubicastim prelivom. Tri kasike smese prokuvati 5 minuta u pola lit ra vode u poklopljenom sudu. pol j s k a podvrsta: Viola arvensis Murray. SIROTICA. rosulje. zuti " beli). odJije i doda 2. antocijansku plavu heterozidnu boju violanozid.D DANINOC.i su pojedinatni. salieilni hete'r ozid. Gajenje_ . donji su sreoliki. vi~anja iii limuna. a gomji duguljasti.j rutozid (ruta heterozidna boja violakverci trozid). Caj: 3 supene ka~ike droge (herbe. Cvetov. MILOVANKA. u1oga. ribizla.5 kg secera. futi.800 m nadmorske visine). Sadrli jos . proeedi. prosta ili razgranata. Cveta od proleca do leta. Raste po napu~tenirn planinskirn njivarna (do 1.Saponozidna droga. tanin. visoka do 40 em. soli magnezijuma i kalcijuma. Osobe koje ne podnose ukus mogu zasladiti sirupom od malina. do 250 rng"/. auroksantin.5 litru vode. Za lek se upotrebljava sarno d i v 1 j a. Sirup: 100 g droge kuva se 2 sata u poklopljenom sudu u 1. reumatizma. po usevirna . 'vilamina C i razne karotenoidne boje: violaksantin. - Violaceae Sitna jednogodgnja zeljasta biljka. na dugim peteljkarna. Li stovi su ~iri nego dun.i propusti kroz flanelsko platno. 8. lista pitomog kestena i !ista bokvice pome~ati. U nas raste mnogo podvrsta. obitnog i velikog kaslja. SARENA LJUBICICA Viola tricolor L. flavoksantin i zeaksan tin_ Upotreba.

Koren je elebeo. belo-ruzieaste boje. DEBELA KOKA Sedum spectabile Bor. Naraste 30-50 em . Iz gradova se ova biljka sve viSe sil'i po selima ~a? ~~~s i kao lek. ma~uha. evo jo§ nekoliko narodnih imena za Viola tricolor: bo~ji evil. saksijama . Cini se da je Beograd centar odakle se unulrasnjos t snabdeva rasadom ove bil jke i odakle se dobijaju BOBOVNJAK obaves lenja kako biljku treba gajiti i u potrebljavali. Poreklom je iz Kine i Japana. macvica. Mnogo se eeni ·kao naradni lek protiv Cira u zelueu . Slabljike su <prave i razgranate. koko§ja Ijubiea.o u~peva i u loncima. sedmiBca. dikino oko. Biljka se vrlo lako gaj i i le!. Gaji se i jedna vrsta sa beloprugastlm h~cem (pana§iTa). Lisee JOJ Je vrlo deb e I 0.Dl!Bl!LA KOKA 301 Narodna Irnena. polj~ ka Ijubi cica:. gospina Ijub iea. poljska Ijubica. Viola arvellsis narod naziva: darnnoc. udovice ad zbora. viola . modra iskrk:a. me s n at 0 i s 0 ~ n 0 (sukulentna biljka) gotovo kao u cuvarkucc.Osim navedenih. . lrobojna Ij ubica . . sliean re pi. na vrhovima ogranaka. poljska Ijubiea. - Crassulaceae Debela koka dan as je omiljen lek u na~im gradovima . Uzela je loliko maha da se gaji i na grob ljrma. udoviea . CvasN su velike. zbornice.

mesnatim. . Drugi. List se upotrebljava na razne nacine. Rasprostranjenost. Da ne bi tripul dnevno marali kuvati. Listovi su na kratkim dr~ka ma . smole briorezina koja deluje kao drastiean purgans. ali za sada jo~ nema nikakvih objavljenih rezultata. ~uljevak. Zato ga preporu<!uju da ga svako ko ima cir u zeJucu gaji u svojoj kuci da bi uvek imao sveze Ii ~Ce za spravljanje leka.6"10). koji je spolj a popreeno naboran i sivkasto-zuckast. bobnjak. repastim kor enom.Mnogo kalijum-nitrata (ako 0. alkaloida. Svet se toliko hvali tim lekom pa je biljka bila ispitivana i na nekim klinikam a. bobika. 8vojstva_ . ema. debela koko~ka. piju. Cveta od maja do avgusta. S obzirom na tako velika poverenje mnogih bolesnika. balan.300 m nadrnorske visine. kuvaju 2-3 sveza lista u loncetu vode da uvri na polovinu i to piju 30 dana. jak proliv. bobovac. naraste do 5 m. . petodelni i naizmenJcni. penjaCica s debelim. bobonjak. c rnjak. Upotreba_ .i Iista u lOa g crnog vina i. debeli list. tri put dnevno pre jela.Raste svuda po vlainim ~urnama. Mnogi bolesnici tvrde da su njome izleeili svoj aciditet u zelucu i od toga vremena im se vi~e ne podriguje kiselo i nem aju nikak\'ih smelnj i III organima za varenje. kravlja sisa. Droga se upotrebljava i u crnoj kafi. Stabljika je tanka. DEBELA TIKVA. bobovujak. Secera. a i na mnoge druge nacine. Zbog toga se svima savetuje da OYU biljku ne koriste za lek. soena. DEBELICA. Neki cede so k i piju. bobovnjata. po zivim ogradama i pored reka do 1. cirnik. . ritosterola i drugih sastojaka.) koj~ raste po stenama i borovim ~urnama. i to vecina. jer se susenjem aktivrn sastojei brzo razlaiu. a iznutra beo. pa nisu retki slueajevi trovanja: trbobolja.Dcbela tikva je otrovna! Upotrebljava se u narodnoj me· dicini protiv zatvora i za pojacanje mokrenja. Muski cvetovi su krupniji i na dugim ddkama. gusto je obrasla grubim o~trim dlakama i penje se po drvecu kao puzavica pomocu ra~ljika. skroba. a zen ski su sitnij i i sakup ljeni u cvast slienu stitu. gola bobica velicine oko 6 mm.Koren (Bryoniae radix) iskopan u jesen. kOlolog. izjutra skuvaju tri doze za ceo dan. trava od udarca. U nasoj narodnoj medicini upotrebljava se za leeenje opekotina. kad uvri na polovinu.302 LECENIE BIUEM Za lek se upotrebljava sarno s v e! li s t. bobovnjaka (Sedum tc/ephium L. malo etarskog ulja. eireva i raznih upala koze i sluzn~ce iscedeni sok iz lista bobovnika. a pogotovu koren je gorkog ·i vrlo neprijatnug ukusa. tu~c. Plod je okrugJa. zatim glikozida. Otrovna je! Droga.eel a biljka. Narod ga naziva jos i ovim imenima: babin tabolac. podkisula. Ovde je spomenuta sarno kao otrovna biljka koje se treba kloniti. prosti. bilo bi potrebno ovu biljku ispilali. 8astav_ . DEBELOTIKVA. bradavnjaca. Svez koren je aktivniji od 's usenog. - Oucurbi1aceae Dugovecna zeljasta poviju~a. LUDA TIKVA Bryonia alba L. DEBEUACA. upala bubrega i dr. Drugi kuvaju tr. Cvetovi su sitni i relenkasto-beli.

radix Convolvulus scammonium Konvolvulozid If}-ISO/. To su tzv. divja repa. Afrika Kolocintin 2f}-250/. '1m elaterium A. ali ima crvene bobice. malo u etilacetatu. tuber et resina Ipomoea orizabensis Convolvulaceae Meksiko Colocynthi pulpa Citrullus colocynthis Cucurbitaceae Azija. takode puzavica. ali se zna da hidrolizom daju ~eeere i hidroksi masne kise/ine.Cucurbitaceae) i neke biljke iz familije pop () n a c a (Convolvulacea) sa raznih kontinenata. DE BELI CA .. Droge 5 glikorezinama Droga P'ljka Heterozid Jalapozid (skamonin) 1O-2oo/. naziva se u narodu jo~ i: bijeli blj u ~ tac. vucja stopa. .). kosopadavica. zemaljska bu~a. Ove smole se dobijaju ekstrakcijom droga pomoeu etanola (alkohola) i talozenjem iz tog njstvora dodavanjem vode. ugojka.. Glavni predstavnik ovih smola je k 0 n v 0 I v u I 0 zd d jZdvojen ·iz jalape (Tuber Jalapae). Rich.DEBELA TIKVA . Do·b ijaju se u apoteci. 303 Slicnog hemij skog sastava . Mala Azija Skamonin 3-13°/. bljuzak. kukovina . U narodu je nazivaju jo~ i divje kuke. i fiziolo ~ kog dejstva je i d i v I j a t ik v a iIi d a v 0 15k a r e p a (Bryonia dioica Jacq. crvena debelica. I ovom biljkom nisu retki slucajevi trovanja. a lako u etanolu. aH je lako rastvorljiv vee i u vrlo maloj kolicini baza dajuei rastvorljive alkalne soli. ad kojih se dobijaju droge oficinalne u na~oj i drugim farmakopejama. tikvenjaca. nerastvorljiv je u vodi. HETEROZIDNE PURGATIVNE SMOLE.. crveni blju~tac. crveni bljuzak. . U istu farmakodinamsku grupu spadaju i d i v 1 j i iH d a vol 5 k i k r as t a v a c (Ecbal. ludo groZde. osim spomenutih narodnih imena. Jalapae tuber et resina Exogonium purga Convolvulaceae Meksiko Scammon. Bryol1ia alba. Scammon. . Hemijski sastav ovih smola jo~ nije potpuno poznat. DROGE S GLIKOREZINAMA Mnoge COl1volvulaceae imaju mlecni sok sa purgativnom heterozidnom smolom koja se ne rastvara u vodi. Ove droge i njihove 5 mol e smeju se upatrebljavati same po uputstvu lekara. tu~ika.

u precniku oko 4-5 cm siroka. Raste po celoj Evropi. U jesen se seje u leje.304 L1!CBNJE BIUBM 1z jalape. Gajenje. a od donjih . Izgled droge.Divizma raste po suvim. visoka do 2 m. pod e I j e n a na pet n e jed n a k i h del 0 v a i pri dnu izduzena u kratku cev. phlomoides L.i vise su jajastog oblika. Na dnu stabiljke su listovi vrlo krupni i ·imaju debele dr~ke . viz m e (Verba. bolove u zelucu i krv u stolici usled zapaljenja creva. Heterozidne smole deluju kao drastitni purgansi jer drale i tanka i debelo crevo. zbog tega se ove droge moraju davati vrlo oprezno. i drugih krupnocvetnih vrsta divizme (Scrophulariaceae). DIVIZMA Droga se sastoji od osurene krun-ice 5 priraslim praSnicima d'. V. Divizmu treba brati po suvom i sun can om vremenu. Berba. a u prolece rasaduje na stalna mesta na rastojanju 60x60 cm. Vece doze izazivaju ga(\enje.evet se bere preko celog leta i jednog dela jeseni sve dok biljka cveta. povraeanje. Za sve vreme cvetanja oko divizma na zemlji uvek se nalazi mnos t\"o cveta od rote do mrke boje. krtevinama. nerodnim zemljistima. Listovi su vrlo gusto vunasto maljavi. Gornja polovina stabljike je gusto okicena kao klas mnogobrojnim krupnim. Divizma cveta preko celog leta. Najbolje je divizmu bran svaki dan oko podne iii ne~to ranije. Kod nas je to najobienijd korov. eim rosa spadne. jajasto-duguljasti i na vrhu Wjasti. . suntaniI"!l. Na taj naein opadaju sarno k run i t n i l i s tic'. a ~to se ide navi~e. Divizme su impozantne dvogodBnje zeljaste biljke. divizma se moze susHi i na vrelom letnjem suncu. U nekim drlavama je g a j e. nalik na toeak. ru~evinama. sve su manji i bez dr~ke.Droga mora biti lepe svetle zute boje i sastojati se od ·k run ice s a p r ira s lim p r a s n i c i m a. Ulaze u sastav lekova protiv vodene bolesti da bi se pomoglo izlutivanje tetnosti. Div. najbolje u su~nici zagrejanoj na 40-500. sap r a S n i c im a. peskovitim. debeli. Obrano cveee ne sme se nabijati u korpe iii vrece i mora se sto brle osusiti u vrlo tankom sloju. 1 mnoge Cucurbitaceae sadrZe heterozidne smole koje deluju kao drastitni purgansi. skamonijuma. Z uti m. Za nuzdu. kolocintisa i srodnih droga iwlovane su druge hidroksi-kiseline heterozidno vezane. a drugog leta izraste kao sveca prava vretenasta J snaina stabljika. Dva gornja 'su manja od ona tri donja. pored puteva i uop~te po neobraClenom zemljBtu. Krunica je zlatnorota. jer se cvet na stabljici slabo drli i vee drugog dana opada.~ci flos) od Verbascum thapsiforme Schrader. Srednji i gornji list u Verbascum thapsiforme svojom bazom obuhvata stabljiku skoro do narednog donjeg lista. Mestimieno irna divizme u velikim kolieinama. uvek pod kontrolom lekara. Rasprostranjenost. .izmu sto~a ne pase. Prve godine obrazuju veliku rozetu od krupnog Ii~ca na povr~in:i zemlje. 1spod stabljike treba prostrti platno i stapieem blago udariti po njoj. . gotovo sedeeim cvetovima. narotito po napustenim kamenolomima. plitkim. a od Verbascum phlomoides listovi manje obuhvataju stablj-iku . Krunieni 'l isti6 su jajas ti.

svi· jecnjak. iseedi. a pra~ nice kod donjih.Br. lepuh. Upotreba. jer se list moze vrlo lako nabrati u veli·kim koliCinama. . Svojom sluzi deluje i kao emoliens. . ~ iroki lopuh. Sveze cveee nema prij atan miris. secera. Species pec· torales. lucnik. na krunicu . LISTAVINA . 305 je srednji najveci. . Normalizovana droga sme cia 's adrzi: naj vise 13'10 vlage i ne ISme ostati vise od 6'/. Tri supene ka~ike sme~e popari se sa pola Ii· tra kljueale vode. divizma. Zato farmakopeja propisuje da se droga mora obnavljati sva· ke godine. vunavka. volov rep. One lrod gornjih pra~nika nasadene su popreko na koncicu. Iz· gleda da ih u semenu ima najv. kraljevska sviea. svakom je dostupna. ~su. Narodna !mena. znOjenje. lepusae. retki . o~lji pelino DIVLJA PAPRIKA. neujedna· cen puis i paraliza srca. PASJI KUPUS. a kasnije pece u grlu (nadrafaj od saponozida). P r a ~ n i c i s u p r ir a s Ii . Glavni nedostaci droge su prevelika vlainost i tamna baja. i otrovna domaca biljka koja se ponegde upotrebljava u narodnoj medicini spolja i izn. a dva donj a su dtda i skoro gola. rute boje kroce tina i flavonoida. Divlja paprika mestimic no pokriva velike povr~me po na~lm ~u~ama. jevi trovanja: smetnje u disanju. i vrlo malo etarskog ulja.utra. i to-dlakava. ocelli. Spolja su obras li belicastim run 0 m. duzih.Devizmin evet ulazi u sastav grudnog caja. oko loo/. a drugi kiseo. poklopi. zutocvijet. phlomoides: divizma krupnoevetna. . zasladi medom i pije toplo na 2 sata po I ka~ika. stoka je ne jede. utoliko ima manje saponozida. List deluje ekspektorarttno kao ·i cvet.DIVLJA PAPRIKA. belog i crnog sleza i podbela se pome~a. lepuh.. Pra~nice su duo guljaste i jednoeelij ske. V.U drogi ima s a p 0 n 0 z ida. . U 10 g droge treba da ima oko 350 evetova. Listom divizme falsifikuju mnoge droge. LASTAVINA. Uk usa j e najpre sladunjavog. a covek se ponekad prevarl 1 upo- . gusenje. Sastav. Ukoliko je droga sta· rija. Izbledela iIi potamnela i vlafna droga mora se odbaciti. silaze niz konce. (= Vincetoxicum officinale Moench) Asclepiadaceae Ovde se navodi sarno kao opasna . Ima i s I u z d (2. lepu~ae.sluca. aM ni oni n i s u j e d n a k i: tri gornja su kraca i bela runov. Plucni caj (za iskasljavanje): po 25 g cveta od divizme.Verbascum thapsiforme narod naziva: beloperka. KRVNIK Cynanchum vincetoxicum R. tako da se desava da ih stara droga uopste i nema. ostavi 1 sat. malo gume. Saponozida ima ne sarno u divizminom cvetu vee i u celoj biljci. lopen.. od kojih je jedan neutralan.jSe.5"10) . 'Pepela. a osuseno ima prijatan m i r iss I i· can medu. kostnik. U novije vreme vr~e se poku~aji medicinske upotrebe lis t a i k 0r e n a. povracanje.

aceton. u mnogim zemljama skolska deca ga obal'ezno £I jesen sakupljaju. neprijatDirn rnirisorn i gorkirn ukusorn i bodljama na nalicju listova dui glavnog nerva. C i K. Vrlo Je korisno ·i veoma lepo drvo. - Oompositae Razlikuje se od obicne salate (Lac/tlCa saliva L.). Ponekad se za izvoz traii rizorn s kore njem (Vince/oxici rhizoma). svilni dubac. g 0 r k i h rn ate r 1 J a. koje se kao ukras sadi po parkovima i drvoredima. flavona. Zato . od koga se danas pravi alkohol. Droga_ . s t e r 0 I a. zbog 6ega je ranije upotrebljavan za ublazavanje bolova. cortex et flos). najcesce zajedno s opijumom. Homeopatska farm a kopeja propisuje s . dekstrin i drugi YazDi tehnicki proizvodi. S e m e se sakuplja u jesen. kosara. vitarnina B1 . Steta je lito se viSe ne sadi. iz biljke izlazi gorak sok bele boje koji stajanjern pornrci. GORSKA OTROVNICA Lactuca virosa L. kesten gubi lekovitost. U jezgri (kotiledonima) ima 40--60"10 s k rob a.Od divljeg kestena se koristri seme i kora. Sa jednog drveta moze se nakupiti viSe od 100 kg kestena.jz divljeg kestena vadi skrob. protiv nesanice i za umirivanje. laktukopikrina i drugih sastojaka koji deluj u umirujuce. OTROVNA LOCIKA. rnanj e opasni lekovi. pored ostalog. u septembru i oktobru. Pocetkorn tog veka divlji kesten je preporucivan kao lek. a u industI'iji za izradu lepka. ljuska se odbacuje. Ovaj osuseni sok (Lactucarium) irna laktucina. U industriji lekova se upotrebljava sarno semma jezgra. rede i cver (Hippocastani semen. kad opada sa drveta. - Hippocastanaceae Divlji kesten je visoko drvo. eze oljustene kestene. 5-8% sap 0 n ina. pasja riga. Seme je vrlo lepe kestenjaste boje i sjajno kao da je lakovano. lupulinom (hmeljom) i slicnim lekovima. Divlja salata je olrovna :M 60veka i domace zivotinje! DIVLJI KESTEN Aesculus hippocastanum L. gIikozida e sku lin a. Iz njega se u novije vrerne vadi masno ulje i saponin za farrnaceutske ·i tehnicke svrhe. Kod nas svake godine p ropadnu desetine vago na divljeg kestena. U XIX veku upotrebljavan je kao lek protiv groznice. Pocetkorn veka pocela je ekstrakcija skroba. strasnica. Evo jos nekoliko narodnih irnena: astoklep. S obzirorn na veIiki procenat skroba u divljern kestenu. .306 LI!CENJI! BJUEM trebi za lek. Stajanjern. jer ga niko ne sakuplja. Za bubrege i srce postoje bolji. lastavicnjak. Kraj ern XVIII ve ka Parrnantje preporucuje da se . Raste svuda. 5-8"10 u I j a. Kad se odsece. Ukusa je gorkog i neprijatnog. DIVLJA SALATA. 6--7% belan6evine.U Ijusci irna 2"10 tanina (katehinskih). Semenje treba odmah sakupljati da se ne bi kvarilo na vlaznoj zemlji.

Hydras tis. Na taj na~in se ungte fermenti . ~esto i raznovrsno upotrebljava u nau~noj i narodnoj rnedicini umesto americke droge hamamelis. prrsustvom znatne koliCine vitamina P: povecanje otpornosti kapilara i smanjivanje njihove propustljivosti. lJpotrebljava ·se . Bodljikava ljuska. a zatim tan ina. Najnovijim ispitivanj-ima eksperimentaino je utvrdeno da divlji kesten deluje. koja spada sa semena 'kad sazri. Emtizem kOl1ja u Francuskoj le~e dajuci 6 nedelja po 100 do 300 g oljustenog semen a divljeg kestena. Hypericum i dr. tr~ba ga obrati sa badlj. ali se redoVDo dodaje i karnilice. neolju ~ teno i krupno iseeeno kestenje sta.'~e~c~ upotrebljava tzv. dobro bi bilo da se divlji kesten .ostepeno u klju~ali alkohol. reuma-t-izma i i~ijasa. Kora je dobar ads tringens . tromboflebita. o ot rovnosti semen a divljeg kestena decenijarna se raspravljaJo u nau~­ nom svetu.ti slamom i travom. Da se divlji kesten sacuva svei. U humanoj medicini se daje za letenje venoznog sistema. gde se uspesno. pa se tim sme~ama dodaje za ublaiavanje bolova Belladonna. stocarskim. grizlice gnjata (ulcus cruris).i'kavom ljuskorn. Kora i Pl1IPOljci u deeembru im aj u najviSe eskulina.. eskulina i eskuletina. avo se ~ini krajem leta i po~etkom jeseni sa sVeZim semenom. koze i krave se poprave i ugoje. Pri torn se konsti evet divljeg kestena. od koga se spravljaju razni lekovi za lecenje prosirel}ih vena. U mnogobrojnim industrijskim farrnaceutskim preparatima u prometu ekstraktivne materije divljeg kestena ~esto se daju sa ovim drogama: Hamamelis. bolova od hemoroida. katara bronhij a. na~ito protiv hemoroida. od koga se uraduju supozitorije. Daje se za leeenje izvesnih koznih bolesti. Kod nas je upotreba divljeg kestena gotovo nepoznata za razliku ad Zapadne Evrope. Taj ekstrakt od svezih stabilizovanih (vrelim alkoholorn) -semenih jezgri pije se 8-10 puta dnevno po 50 kapi za vreme akutnih napada. Posle seste nedelje nacini se pauza od 3 nedelje. dejstvo tlavonoida. U eve t u ima tan ina ·i kvercitrina. kao toni~no i adstringentno sredstvo itd. pre svega. Prema tome. stabilizovana alkoholatura.i za le~enje katara nosne sluznice. Upotrebljava se kao naradni lek za ja~anje . Imajuti oil vidu da kod nas u mnogim 'k'rajevima. Protiv opekotina ad suncanja spravlja se porn ada . ima vBe stoke nego hrane (piCe). Konacno je utvrdeno da ga bez ika:kvih losih posledica jedu divlj e zivotinje. ad oVaJkve droge pravi 'se ekstrakt. smestiti u neku hladnu odaju i dobro pokri. podagre. dolazi do izraiaja. koja se izrad uje na taj nacm ~ to se sveze.i dobija se pos:ojana droga (slabil>izovana) . vlja p. Ekstrakt od olju~lenih. U k 0 r . pre svega. a od domacih ovce. Itek ubranih sernenki spravlja se na dosta slozen na~in u apoteei. Zbog gorcine narod je upo treblj ava protiv grozniee umes to kininove kore. sadrii mnogo katehinskih tanina i flavonskih heterozida.ill ulje na na~in opisan kod hajdu~ice. najceMe zajedno s beladonom. Viburnum opulus. osobito u planinskim. Stramonium ili SCOpO/ilL ad svib sme~a se spravljaju -supozitorije (sveCiee) za le~enje hernoroida.DIVUI KESTEN 307 se d~as naj.i ima tanina. a u narodnoj medicirui za lecenje lupusa. pa se lecenje ponovi jos sest nedelja na isti na~in. protiv proliva i proHv pega na lieu.

To je jo~ jedan razlog viSe da ovo svestrano korisno drvo sadimo svuda. Stotine hiljada kilometara drumova u svetu okiteno je motnim stablima sadenog divljeg . najviSe iz Varne. Svi su govorili da su pre rata lek dobijali iz Bugarske. banja kod Melenaea. »Bolesnik legne. Seme nikne za mesee dana. Sadite div/ji kesten. Rich.. Da Ii je ko od njega umro. U kestenovom semenu ima skroba j proteina kao u na~im zitima. Pre 20 godina. Ukoliko se viSe tog leka uzme. dobije stra~an dijare i ima utisak »da te svu utrobu povratiti i da ee umreti ...balkanski lepotan«. slamom i drugom mr~avom pitom). Najzad sam prona~ao i narodne lekare koji Ieee ovim divljim krastavtitima. U boci od litra i po bHo je ". narodni lekar mu kafe da to taka mora biti i da se niSta ne bojL Neki se bolesnici hvale da im je taj lek pomogao. Ulje je ruto zbog velike kolicine karotenoida (provitarnina AJ. PIPUNIC. Tu tecnost uzimaju bolesnici na razne nacine. a narodni lekar mu pod nos podmetne jedan takav cupav krastavoic. Divlji kesteIl vrlo brzo raste. divlji kastanj. Ovo je jedan od zadataka na~e omladine.rve godine izraste oko pola metra. DIVLJI KRASTAVAC. povraea. Vainost div/jeg keslena za ishranu u gladnim godinama i ratovima nije mala. Narodna Imena: beli divlji kesten. iz samlevenog kestena moze se vaditi skrob i· koristiti za ishranu. pa ga inostrani botanicari i Ijubitelji prirode nazivaju . a stablo do 2 m u precniku. Divlji kesten je rasprostranjen sarno na Balkanskom poluostrvu. Drugi su dobijali gotov lek od tih narodnih lekara.308 LECENJB BUJEM ostavi za zimsku ishranu (samleti i meSati kao bra~no s plevom. Naraste do 30 m visoko. «. a masnog ulja znatno viSe. utoliko se bolesnik vecma preznoji.k estena. ispitujuti lekovHo bilje u okolini Siankamena i tra- . pritisne ga i iz njega s velikom silinom izleti u bolesnikovu nozdrvu sok i seme« . obolelu jetru i malariju »nekim krastaveima ~to li<::e na davolciee« iIi »krastavcitima ~to izbacuju sok i seme kao torpedo«. NiSu i drugim na~im gradovima ima n~k01iko narodnih lekara koji Ieee kamen u zuci. STRKALJ Ecballium elaterium A. DAVOLSKI KRASTAVCICI. Divrui krupni evetovi udruZeni u jedre kupaste evasti duga6ke do 30 em. u nestasici hrane. Uspeva eak i na zaslanjenom zemljiStu (Rusanda. nisam dosad mogao otkriti. Za nuidu. Medutim. a do grliea jaka rakija . jer je to vrlo korisno drvo. - Cucurbitaceae U Beogradu.reko polovine sitnih cupavih krastavciea. konjski kesten.govorili su nam. Vee ". Te~kom mukom smo dom do jednog Ilnra tog leka. mada!.. i drugde u Banatu). zapaljenje zucnih kanala. pozeleni. jelo~. gorki kesten.

1ma jos i vinske. stavcici pucaju sami od sebe. . naidem ispod ru~evina grada Zmaj Ognjenog Vuka na taj divljJ krastavac. verovatno. Donedavna je u engleskoj farmakapeji bio ofieinalan lek nazvani Elaterium Iili Elalerin. a deb eli do 3 em. To je nekorisna biljka koju ni stoka ne pase. ali im roditelji zabranjuju jer znaju da je biljka s. U septembru i oktobru. Biljka spada u biljnu porodicu bundeva. drasti~na su sredstva za ciScenje. izolovano nekoliko interesantnih jedinjenja (elaterin. koja je. jer sam kona~no saznao poreklo beogradskog leka. elatericin i dr. kad je sve bilo sprteno i sivo ad dugotrajne su~e i velikih vrucina. tako da se covek trgne. naglo i silovito izbace iz sebe sok i seme kao torpedo. duguljasta-jajasti. Bilo ga je sve do prvih kuCa blizu Dunava. DAVOLSKI KRASTAVCICI. pa ga je skolska medicina napustila. 0 tome da li ih neko upotrebljava kao lek saznao sam tek druge jeseni. NajviSe ga ima tame gde se dubre baca u te jendeke. ali viSe l!ici na dinju. divlji krastavac je hio u punom evetu i okieen isto tako mnogobrojnim plodovima koji li~e na male. ugljenih hidrata. To je ekstraM dobijen iz svezih . i iz drugih mesta u Srbiji. Dugovecna biljka sa vrlo razgranatom stabljikom gusto obraslom srcastim listovima. naime da se on ne »dobija vrlo skupo i tajno preko poverljivih ljudi iz Bugarske«. Biljka je polegla po zemlji i lozi lSe kao krastavae. Jedna zena bere te krastav~i'ce i nosi ih nekome u Beograd. Cvet joj je rut. nekad bili u velikoj modi. Lek je nepouzdan i opasan. god. a neki od njih. rutazeleni.krastavaca. Krastav~iCi su dugi do 5 em. na NiSkoj tvrdavi i drugde. dlakave krastavciee. Cucurbitaceae. Jedino se neuka deca hoce njome da igraju rata i podmornica. a u svakoj pregradi ima mnogo semenja obavijenog zelenkastirn sluzavim sokom. nego iz Slankamena i. elateridin. Meni je to bilo dovoljno. Elalerium album iii Elaterillm anglicum. jendecima koje je bujica udubila u zemlji. Engleska farmakopeja ad 1948. kao i drugi sli~n~ drasticni lekovi. enzima. ~im se dodirnu. Kasnije sam ga na~ao od Uldnja na sever u primorju svuda gde se baca l!ubre i sliva prljava gradska voda.DIVLTI KRASTAVAC.. Tom prilikom niko mi nJ~ta nije mogao reci za !ita 51! ti krastav~ici upotrebljavaju. SadrZi jednu drasticnu materiju zvanu elaterin. smole i drugih sastojaka. ~upave. smesa raznih hemijskih supstancija. 309 zeCi mesta gde raste slatki koren. eekinjavosivo dlakava. Gaji se kao lekov·ita biljka jos mestimi~no u Engleskoj i Francuskoj. ~im ih dodimete. ne propisuje viSe elaterijum. verovatno. limunove i drugih kiselina. Divlji krastavci. Biljka nije dovoljno hemijski ispitana. svuda pored mostova i po rupama i kanalima. god. ali niko ne zna kome i za~to. koja su.) s kojima su vr~eni ogledi na eksperimentalnim zivotinjama J utvrl!eno da se uz njihovu primenu i istavremeno zracenje moze zaustaviti razvoj izvesnih pocetnfu oblika eksperi- . Zreli kra. Prilikom branja Oovek mora biti oprezan da mu sok i seme ne ~trenu u oCi. trooki. Cela biljka je grubo. a narocito njihov sok i ekstrakt. 1z divljih krastavaea je 1958. Poreklom je iz zemalja oko Sredozemnog i Crnog mora. Nepotpuno zreli krastav~ici beru se u septembru zajedno s drskom.kodljiva. Isto tako i u Makedoniji.

- Orucifcrae Trajna zeljasta biljka. divlja bu~a . strk. biljka moze biti otrovna od prisutnog alkaloida nepoznate grade. Kod nas je upotreba divljeg ladoleZa nepoznata. nedirae. Uzeta u vecoj kolieini. jednu materiju koja izaziva zgrusnjavanje krvi (antihermoragik) i dr. Cveta oelog leta.SLAK Calystegia sepium R . cesto delimicno po zemlji polegla. pa je tako otpala nada da se ova bUjka upotrebi u borbi protiv raka. bljuja. . §ti. moze da bude dugacka do 5 m. raste na pesku uz more ' i C. Narodna !mena. izbijaju iz pazuha lista na dugackim drskama. krupni. Upotrebljavaju se seme i sveza eela biljka u evetu. . §atorce. . sarno na osnovl srasla. pojedinaeni.Koren i list (Calyslegiae radix et folium). Rasprostranjcnost. divji kukumarici. Sastav_ . flavonoida. petozuba. u obliku levka. Slicnog sastava i dejstva su dye srodne domace biljke iz ·i ste familije: Calystegia soldanella R. Cvetovi su vrlo lepi. 4-6 em dugacki.Smola korena deluje kao laksans i holagog.morsko zelje. DIVLJA SALATA. Droga. zgoncek. gola. beli ladolet. hladolez. Listovi su krupni: liska je do 6 em dugacka. Ca§ica je mala. i divlji ladolez sadrli smole. osobito u korenju (oko 5-JOO/o). slatkovina. Raste svuda kao zilav i smrdljiv korov ljutog ukusa od prisutnog sinigrozida. Plod je sitna eaura s mnogo semena. mlunic. petodelna. .310 l ECENII! BIUEM mentalno izazvanog raka.KOSULJARKA. zbog eega deluje sli~no sla~ici i renu. DIVLJI KUPUS. o dejstvu lista ne slam se miSljenja terapeuta. ostaje posIe opadanja kruniee. sliCno jalapi. Narodna lmena. tikvic. Upotreba. . DIVLJA RIGA. evo jo§ nekoliko narodnih imena: bljuzak. strkaviea. eadorcic. silvestris R.rkavae. S. . a najviSe po vlaZnim sumama i senovitim mestima. - Convolvulaceae Dugovecna zeljasta povijU§a cija stabljika. Cveta od maja do novembra. netikalo. u obHku potikoviee iii strele. upadljivi. ali je vrlo duga i §iljata. divjo krastavice. Medutim.Kao i druge biljke iz porodice poponaea (Convolvulaceae). Cvetovi su futi kao sumpor.BI". visoka do 80 em. DIVLJILADOLE2. . Br. . divj a dinja. Ima i tanina.Raste svuda.Evo jo§ nekoliko narodnih imena: veliki slak. DVOREDAC Diplotaxis tenuifolia DC. beli. zbog eega deluje diureticno. pluiee. jer tanin deluje suprotno smolL U biljci ima mnogo raznih soli. izgleda da ova jedinjenja deluju ubita~no i na normalne celije.Osim navedenih. sjajna.

upadljivirn evetovirna pore4anirn s . Irna oko O/:fJlo etarskog ulja. VRH STABUIKE U CVETU. plod i cela biljka. Planinci s matraju d a poveeava mlecnost domacih zivotinja.80 m. suplja i na osnovi ·ima cup ave koncaste ostatke otpalog lisea. smole. HADRUAN. NAPRSTAK Digitalis purpurea L. Lisee je 'krupno i naspramno. KRAUICA. Gornja polovina stabljike je obrasla krupnirn. vrlo Iepirn. Koriste se koren.i su beli ili ruzi- DIVUI MORAe . visoka od 0. DIVLJI KOMORAC. prava. DIVUI /COMORAC . - Scrophulariaceae Digitalis j e dvogodisnja iii viSegodiSnja bHjka_ Prve godine izbije sarno rozeta od p rizemnog lisea. STRBAC Meum athamanticum Jack. voska.50 do 1. pektina. Stabljika je do 50 em visoka. DIGITALIS PURPURNI.. KOREN. Lisee je vBestruko sitno cleljeno.. kao u mirollije i moraca. mantiola i do 27% skroba (u korenu). Cvetov. 311 DIVLJI MORAC. a druge izraste visoka. Cela biljka mirise na angeliku i kao i ona upotrebljava se u istu svrhu.DIVUI MORAC. PLOD casti i sakupljeni u nejednake stitove. - Umbelliferae Traj na zeljasta stitarica 'planins'kih pasnjaka. dlakava stabljika.

jer tame nema mangana. srednje je na kratkim dr~kama. Na jesen. Vla!nost i toplota su najva!niji uzroci kvarenja droge. Krunica je u obliku naprstka iii zvontiea.5% mangana. isprepletena je j a· k 0 m m r e zorn Z iii c a.5--{)Oo iii.Bere se list sa divlje biljke u cvetu po lepom i suvom vremenu. . k i s e I a. Za nut du.312 LECBNJE BlUEM jedne strane. jer tame u gvofdevitom tIu ima oko 0. Na nalitju se nervi veorna istiCu. a manje srednj e Evrope. pot pun 0 s u v 0 I i ~ c e.Purpurni digitalis je biljka atlantske. u vakuumu na nizoj temperaturi. veoma je naborana i . pecenog kreta iii nekog drugog sredstva za upijanje vlage. Jo~ bolje je obrano !Bce odmah stabilizovati. odnosno na prolece biljciee se rasade na stalna mesta na rastojanju 30 X 30 cm. Rasle na s iii kat nom z e m I j i ~ t u po novim krtevinama. a procenat klijavosti iznosi oko 75. Purpurni digitalis n e pod nos i k r e c. S tab i -I i z 0 van 0.g orkog i neprijatnog. ~umam a koje se proreduju i na neobradenom tIu . u staroj ISnaZli. Vcltatka azotna dubriva i dobro pregorelo dubre takode povi~avaju pronos i procenat lekovitih sastojaka.scdece. Obrano liUe treba sarno ~to pre i ~to brle osu§iti na 5. Droga. Za jedan hektar treba oko 100 g semena iii oko 140. od m r k 0 g s t a k I a. droga se moze cuvati i u zalivenim posudama u koje se stavi malo siIikagela. Plod je dvopre· gradna tau ra puna vrlo sitnog. Vlage ne sme biti vge od 3%. Sa gajenih biIjaka bere se vee prve go dine. Otvorenu ampulu treba odmah potro~iti. tak ni na sili katnom terenu.000 sadnica. Li~ce je nejednako iii gotovo dvostruko . mangana i ' gvozda. Najbolja zemljgta za gajenje digitalisa su tek proredene iii iskrtene Sume. Rasprostrnnjenost.ima skore uporedne t ere i jar n e n e r v e.nazubljeno (D. . datum kad je izvr~ena bioloska titraeija i jatina (Valor) droge. U Alpima ga nema. u a z 0 t u. Dugatko je do 30 em. Na svakoj ampuli treba da stoji: ime proizvoc1ata. a ukusa . jo~ bolje. a siroko do 15 em. Klijavost semen a traje svega 2-3 godine. Mirisa je slabog. a donja je svetlija. zbog tega se pre setve mora pomclati s 'peskom. Gajenje.Li ~ce je jajasto-duguljasto. a ostatak baciti ako se droga ne bi mogla brzo potro~iti. Rasle od POrlugalije do Svedske. /urea imaju nazubljen rub). Berba. u Vogezima ga ima vrlo mnogo. Kulturom su dobijeni i drugi varijeteti digilalisa sa bl edim listovima. moze na hladnom mestu satuvati aktivnost po n e k 0 I i k 0 god ina. odmah zapakovano u ampule od jednog Hi vge grama. Seme bolje klija i nikne u poluosvetljenim lejarna. Kod nas i u zemlj ama oko Sredozemnog mora nema purpurnog digitalisa. Gornje je najmanje i . f osfata. zu6kasto mrkog semena. . I a k a. a prizemno je najkrupnije i suteno u dugatke krilate dr~ke. Seje se u prolece iii s jeseni seme koje je sabrano hste godine. si~na. . koje vetar lako raznosi kad taura pukne. Gornja strana je tamnozelena Ii malo maljava. jer je pokrivena retkom belo-sivom dlakavom navlakom. ugljendioksidu iii u nekom indiferentnom gasu. jer nema opasnosti da se me~a sa drugim bHjem. Zemlja treba da bude 5 iii k ~ t n a. poluvezana. ambigua i D.Seme je vrlo sitno. puna humusa. koji se proteru u prostoru koji je ograc1en sekundarnim jako povijenim nerv·ima. . Naprotiv. pur pur n 0 c r v e· n a i ima na donjoj usni dlake i okruglaste pege kao krv crvene.

svedeno na kratku dr~ku. Siljast bezrnalo go ·ili retko trepavieasto dlakav. a segmenti su joj lancasti i ~iljasti. po karnenjarima (tercijarni slojevi). selekcije i ukr~tal1ja izmed. Kod nas ga ima vrlo mnogo na krcevinama. a narocito u jugoistocnoj Evropi. sirtelna.2) Razne kiseline: digitalinska. Li~te sa stabljike je sedeee. .DIGITALIS VUNASTI . v rIo go r k 0 g i neprijatnog ukusa. mravlja. (1933) sa svojim saradnieima izolovao prvobitne heterozidne komplekse iz svetih listova oba digitaIisa i nazvao one iz D. oksidaze 'i peroksidaze. Serophulariaeeae v una s t i d i g ita li s raste na krecnj ackom zemlji~tu u sredl1joj . List je cvrst i zilav. a na nalicju svetle boje. lanata dig i 1 ani dim a (la- . eaure pune vrlo sitnog semena retaste boje. gornja usna je kratka.j.5 em ~iroko. Gotovo je bez mirisa. BESNIK . U terapiji i farmaeeutskoj industriji sve vi~e potiskuje purpurni digitalis. a donja dvaput dufa. Cvetni klas je vrlo gust. Ima ga i po retkim ~umama.elva luka. najvi~ pri dnu .4) Hidrolaze. .. Vunasti digitalis se sve vi~e tra:!:i i zbog toga se gaji kod nas i u mnogim drugim zemljama.e na lieu lamnozelene. nema heterozida. purpurea purpur ea· g I i k 0 z i dim A i B. Vunasti digitalis daje oko 35"10 vodenog ill oko 32</0 etalnog ekstrakta. Falslflkatl_ . tanini. Droga. propionska. Sastav_ . ima 5 gotovo paralelnih nerava. kafena i ferula kiselina. laneetast . ZUBACICA. slanog i sluzavog ukusa. lanata. BESNICE.s t. gorci je od purpurnog digitalisa. Stabljika je visoka oko I m. . Dok se na vrhu klasa nalaze mnogobrojni evetni pupoljci. izovalerijanska i droge. a na gornjoj. sva j e v un a s to. jer postepeno razlafu kardiotonicne heterozide i na taj nacin prouzrokuju opadanje lekovitosti lista. 3) Mineralne soli. pro~arana gustim mrkim zilieama i maljavo-vunasta. Krunica je s i v 0 bel a. belieasta i jajasta. Ca~ica je vunasta. Za poslednje dYe decenije vr~eni su u srednj oj Evropi opsezni ogledi gajenja. 313 DIGITALIS VUNASTI. Cvetovi su vrlo zbijeno pored.d I a k a v a (lana = vuna) . enzirni koji igraju negativnu ulogu prilikom su~enja i cuvanja droge. 5) Kardiotonicrti het erozidi i saponozidi. ostaje 7"10 pepela. abod lista je ceo ili malo talasast i cesto je trepav1casto dlakav. Stol je. . VoU suncan polozaj. PUSTlKARA. gde ima evetova. Dlake su krute d lako opadaju. a one iz D. istaknuta. Cveta u leto. oporog. kao sveca prava. Seme treba sabirati zbog gajenja ove vrlo vafne biljke. najvi~e na Balkanu. List . buterna. Gaji se isto kao purpurni digitalis.u D. na donjoj polovini gola. u sredini su evetovi. sve u zelji da zameni purpurni digitalis koji se uvozi iz zapadne E vrope. Donje mte je 15-25 em dugacko i 3.List dugoliste bokviee (Plantago lanceolata) je tanji i 10mljiviji. BESNIK. PONJAVICi\ Digitalis lanata Ehrh.lz digitalisa su izdvojeni ovi sastojci : 1) Supstancije koje se boje sa FeCI s ' tj. ambigua i lutea i ispitivanja vunastog digitalisa. 10-12 em dugacko i do 2 em ~iroko. a ispod njih plodoy. purpurea. a nervi na prvi pogled izgledaju k a 0 d a sup ar a I e I n i: isticu se g I a v nan e r v i d va s a s t ran e kao .ani svuda unaokolo stabljike.List je dug u I j a.

U terapijskoj dozi digitalis je kardiotonik. . 17% B i 37% C. Stoka ih ne pase. C. zbog eega ih je donedavna bilo tesko razdvojiti klasicnim hemijskim metodima.314 lEeENJE BIUEM nata-glikozid) A. Pre ekstrakcije oslobodio se enzima i tako sprefio ~tetno hidrolitif no dejstvo na praheterozide. jafa rad srca. purpurni i neke druge vrste dig ita 1 i s a. d u r d e v a k. jo~ su Arapi upotrebljavali primorski luk za trovanje pacova. narofito za jafanje srcanog miSiea. godne. jer iih enzimi razlaiu i dobijaju se sarno sekundarni heterozidi. zbog fega Sf ovaj sve vi~e traii. Iz lista vunastog rugitalisa izdvojen je tigonozid (tigonin). njihov hemijski sastav i grada lekovitih sastojaka rasvetljellfi su tek posledn j ih nekoliko d ecenJj a. Stol i Krajs dobili su 1933. D. Svojirn dejstvom se razlikuje ne sarno od heterozida purpurnog rugitalisa vee i od digilanozida A i B. Premda se ove droge upotrebljavaju kao lekovi u merucini vee viSe od jednog veka. Upotreba. Sve su otrovne i lekovite. lut ea L. Osirn toga. Druge vrstc dJgltallsa. galaktozu i jednu pentozu) i stereoidne sapogenole. kukurek i neke druge biljke sadrle heterozide koji u terapijskoj dozi deluju ton i fnon a s r c e i spadaj u u s t e r 0 i d ned e r i vat e. Uliaceae) i raznim l'odovima i vrstarna i potitu sa raznih kontinenata. D. D..Digitalis je jedan od najvafnijih lekova za srce. Inafe. viriditlora Lindl. Svi lanatoziru su 2-3 puta kardioaktivniji 0d purpidozida. Sapono zidi se nalaze u semenu i listu. K..Na raznim kontinentima raste nekoliko desetina vrsta digitalisa.. Za vrerne rata. a osobito lanatozid C. ' Ova grupa se naziva jos i digitalisova dJi digitaloidna.) i da svi deluju na srcani mme: u terapijskoj dozi su lekovi. go roc vet. D. i dr. Ove biljke pripadaju raznirn biljnim familijarna (Scrophul(1. tuscescens Vel. Hidrolizom daju jedan iii secera (glikozu. ali se u terapiji za sada kor-iste sarno dva: vunasti i purpumi. usled nestasice. uveo ga je engleski lekar Vilijem Vitering 1785. B. digilanid C ill cedilanid. koriSeen je i [. jer je purpurni digi1alis prvi uSao u terapiju. Sva tri lanatozida su dobijena u kristalnom stanju. usporava i reguli~e ritam. laevigata W. Mnoge kardioaktivne droge sadrle po nekoliko vrlo slicnih heterozida. . 1 i jan d e r. . Digilanozid C je za terapiju najvafniji i najbolji karcliotonitni heterozid digitalisa. i narednih godina digilanozide i utvrruli da se u svezem listu vunastog digitalisa ova tri heterozida nalaze u ovoj srazmeri: 45% A. pa ih je zatim podvrgao hidrolizi pod uticajem enzima . u svim tim drogarna na'laze se specificni enzimi koji otezavaju izdvajanje i dobijanje primarnih heterozida iz droge. ali nilSu dovoljno proucene. vi~e Iz semena su izolovana dva saponozida: digitonozid (digitonin) i gitonozid (gitonin). ali im je zajednicko da sadrze vrIo srodna s t e r 0 i dna he t e r 0 z i dna jed i n j en j a (genoli sa Cu i C!.ist ovih domaeih vrsta koje kod nas rastu obilno: Digitalis ambigua Murr..j D. a uzeti u veeoj 'kolicini su otrovi za srce. oriel1lalis Lam. kiselina i baza. rame vrste s t r 0 fan t U 'S a. . terruginea L. Vunasti. a cmafka plemena u Africi razne strofantuse za trovanje strela i kao sudski otrov.riaceae. Apocynaceae. reele D..

DIGIT ALlS VUNASTI. C . 315 Vama napomena! . BESNIK . LANAl'A.D. .Di'gitalis se sme upotrebljavati jedino na recept i pod kontrolom lekara! U vecoj dozi je smrtonosan srcani otrovl Prilikom branja. . F H . LANATA.DLAKE I DEWVI EPlDERME SU UVELICANI .DIGITALIS PURPUREA.GLAVICASTE DLAKE NA LIS'rU D.OBiCNA DLAKA NA L1STU D. G . PURPUREA.DONJA I DGORNJA EPlDERMA LlSTA D.. B . LANATA. su~enja i rukovanja digita14som treba biti vrlo oprezan i posle rada ruke dobro oprati loplom vodom i sapunom! I· ! /C A Q o L1STOVI DIGITALlSA: A . LANATA E _ GLAVICASTA DLAKA NA L1STU D. .

D. . ferruginea: bes nik. nje prom eta materija. ROSNICA Fu maria officina lis L. D. D. _ . Papaveraceae JednogodiSnj a nezna zeljasta biljka. na prs tak. skripavae. naprslnj ak. zuekas ta pus tikara. zuti na prstak.lus tikara. udruZeni u grozdaste evastL Cveta od aprila do oktobra_ Gorkog ukusa_ Rasprostranjenost. ponjavjca. pustikara. trava od fume. cama . secera gorke materije. laevigata: besnice. fumarnu kOselinu. D. pored puteva. kitnjasto obr asla dvostruko iii trostruko pe· rasto deljenirn listovima. ve leevetni naprs tee. viridiflora 1 D. lanala nazivaju j o~ i maljava zubacica. DIMNJACA. do 60 em dugacka. D.Diuretik. tolemcina. . ambigua (= D. te lemcina. D. pustena pustiikara. DIMNJACA jutra pre jela. m a r ijin prs ten. mali fingare t. ROSOPAST. hi·p otensav i tonik. oko 10f0 kalijum-nitrata i hlo· rida. ekstrakta i sirupa. zuekasti naprstak. os tavi preko noci i popije . J edna supena k a~ ka smese se popari sa 200 g kljucale vade. medic. ervena pustikara. naprs tak. rusevinarna. lutea: zuti naprstak. bumbareeija. crvive. korena sapunjace i sladiea. besnice.316 LECENJE aIUBM Narodna Intena za Digitalis purpurea: babin naprstak. crviue. tanina. kostobolja. . Po njivarna. ostavi pola sata i popije pre dorucka. di· jaforetik. Sastav _ . Drogs. orientalis): besnik. pije se i u obU· ku caja: 1 supena kasika pre· lije se Caoom mlake vode. najviSe kao rana proletnja salata zajed. debeli troY. Stabljika je cesto polegla.Sadrli alkaloi· de fumarin (Hi protopin) i aurotensin. napos tnji k.iz. Upotreba. zubaCica . zatvora i cira u zelucu. Nadzemni dec biljke u evetu (Fumariae herbal. Upotrebljava se i za poboljsa. besniee. anisa. Cvetovi su IjubiCasto-ruZieasti si· tni. tuscescens: zubacica. alkoholature. smole. ponjavica. razgranala. no sa drugim gorkim raznim zelenim biljkama. velikli troy . rmeni babji p rstee. U narodnoj medi cini se upotreblj ava za lecenj e zuci i jetre. bokarcic. pustikara. r meni prstnek. erlj e ni naper~ nJ ak. Upotrebljava se i u obliku tinkture. gla tki naprstee. nan e. Za bolje varenje: po 20 g dimnjace.

DINJA . jagodica. dimljaca.Os. zbog cega se mlada dinjica moie koristiti kao zeleno povrce. karotena. travi od srdobolje i slicnim oporim drogama. DINJleA . mlon. melon. 270/0 masnog ulja. mater-iju koja iza· ziva proliv i povracanje. krvoloka) . dina. lubenice. ona je cesto zelena ' i pod snegom. . lubencica. a i spolja protiv opekotina. fimfulja. pclinae. i ilinjaca. DINJlCA . 4. Svi delovi biljke.50f0 fitina i drugih korisnih sastoj aka. Slicnog hemijskog sastava i dejstva je i Sanguisorba officinaiis L. Li· stovi s u pera~ti. evo jo~ nekoliko narodnih imena: dimea. ZMIJSKA TRAVA Sanguisorba minor Seop. - Rosaceae Trajna zeljasta biljka. (j arcij a trava.m navedenih . a spolja llpotrebljen a ublazava bol uboja i opekotina. sitno stueano s vodom. 3% secera. krvara. pek tina. Kad se biljka protrlja. erven i rosopas. Druga narodna imena: bozja b rada. . pipon. runjavae. rosulj a. OSKORUSICA. ervena d 'mnjaca. rosno zelj e. voska. . DINJA Cucumis melo L. u rizomu oko 130/0. lubenieje. visoka do 80 em. 1. gvozda i cinka. Seme je blagog uljas tog ukusa. kaJeijum-malata (1. sakuplj eni u guste okruglaste evasti na vrhovirna stabljika. DINJICA. Obe biljke narod upotreblj ava protiv zmijskog ujeda. mi· lon . j er ublazava bol.U narodnoj medicini se upotreblj ava plod. soli bakra. vitamina C i mirisnih sastojaka. Gaj i se u velikom broju varijeteta kao u kusno slatko voce. . dumlek. milun. 317 Narodna Imena. zbog cega se zrela dinja koristi kao p r ij atna i zdrava letnja i jesenja poslastiea koja osveiava i povolj no deluje na llpaljenu sluznieu organa za varenje. Narodna irnena: vreia. U listu ima oko 200 m~/o vitamina C. Upotrebljava se kao tipicna taninska droga slicno srcenj aku.30/0 bezawtnih ekstraktivnih materija. lubeniea. Jednogodi~nja Cucurbitaeeae zelj asta biljka sa dugackim poleglim vrezama. 3.. . LUBENICICA. mlun.Koren ima smole. seme daje emuJziju koj a povoljno deluj e protiv raznih upala organa za varenje. a osomto l'i21om (Sanguisorbae rhizoma) imaju mnogo tanina.500/0 belancevina. krvokapka.U plodu ima 95-960/0 vode. oko 0. U semenu ima oko 10'10 vode. lub enicarka. pipun. Cvetovi su sitni. Raste po livadama. krovosnica. oseca se miris na zelenu lubenicu. dinju iIi krastavac.50/0) i melonemetin. pepen. dunjica. Ijubeniea. semc i koren. dinjusa. zeleni i crveno p rosarani. rusnica. Cveta od aprila do avgusta . LUBENIClCA. KRVARA.S0f0 azotnih materija. limunove kiseline.

po obodu nazubljeni. Rasprostranjenost. Sastav. na nalicju ervenkasti./0 secera. . Od soka se spra vlja sirup (jednak. za apetit. Cveta maja juna. holina i mnogo kalijumovih soli. . na vlaZnim livadama i drugim mestima. folium.318 DOBRICICA. Donji dec stabljike puzi. u obliku caja (20 g na Ii. Listovi su na dugackim dr~kama. 30-50 g soka iscedenog iz sveze biljke.Oko 6% tanina. Upotreba. za pojacanje mokrenja. 0. herba et succus) svojstvenog prijatnog mirisa i gorkog i oporog ukusa. - Labiatae Trajna. ostavili da stoji pola sata) . li'St. smole. D O BRI C i CA Droga_ . protiv proliva. eela nadzemna biljka i sok iz sveze biljke (Glechonzae 11i Hederae lerreslris summitas. mirisna biljka.tar kljucale vode. zeljasta. protiv histerije i neurastenije. oko 3.i delovi soka i ~ecera).Uglavnom narodni lek za lecenje organa za disanje (bronhit). voska. a gornji je uspravan i razgranat. naborani . gorke materije marubina. . Cvetovi su ljubicasto-plavi sa purpurnim tackama. DOBRICAVKA LBCENJE BIUEM Glechoma hederacea L. zuci. SAMOBAJKA. sreoliki iii bub rezasti .03-0.Raste ooilno svuda u ~umama. Uzima se 2-5 g droge u pra~ku.Vrhovi granciea u evetu.06% etarskog ulja. visoka 20-40 em. Spolja 'se upo- . '!\ .

DRAGOUUB

319

trebljava za le~enj e katara nosa, ozleda i rana. Pome~ana sa ovsenim bra~ n om daje se protiv e revnih paraz ita konja. Oslala narodna imena: br~ tan po zemlji, br~ tan-trava, br~tran, vrednjak, grosic, dobricava trava, dobri ~av ica, dobri~anova trava, dobriearica, dobri~evica, dobreanova trova, kotur, mese~njak, niski br~ ljan, okrugljak, rasturi~e, samobaj, stravna trava.

DRAGOLJUB
Tropaeolum majus L. -

TropaeoJaceae

JednogodiSnj a zeljasta biljka oporeldom iz Pema i Meksika. Kod nas se gaji kao ukrasna biljka, omiljeno narodno evece, ~to se i po imenu vidi. Listovi su gotovo okrugli, na dugim drskama i izrazenom nervaturom. Cve-

DRAGOUIIB

lovi su krupni , naroci tog oblika, upadl}ive zuto-narandzaste .boje, prosarani ervenirn prugama. Plod je suv, deH se na 3 ~ela; u svakom Ima po. 1 se.rn~. Cveta leri. Upotrebljavaju se svez list i evet I zrelo serne (Tropaeoll ma}a/ts folium, flos el semen). Sadrzi sumporni heterozid gli~olropeol.o zld I ,:nzlln m irozin pod ~ijim se dejstvom, u prisustvu vade, ovaJ hete~ozld ~azlaze na benzil-izotiocijanid, kiseli kalijum-sulfat i glikozu. U dragolJubu ~rna JOs i smole, pektina, gume, tan ina, razni h secera i do 300 mtl, vllamtna C.

320

LECENJB BIUBM

Poslednjih godina je dokazano da dragoljub ima antibiotska svojstva (vid. FitoncideJ. Dragoljub deluje slieno drugim biljkama koje tako~e imaju sumpornih heterozida, kao ~ to su ren, rotkva, slal:ica i dr. U industrijskim zemljama sve se vi~e koristi kao prijatna vitaminska 1 antiskorbutska proletnja kura u obliku svakodnevne salate m soka (10-15 g dnevno) isce~enog iz sve7.eg iBea dragoljuba. Mlado Ii~ce se isecka, poseli i moze se takvo je$ti Hi se duda sirceta, .limunovog soka ·i bibera, vee prema uklllSU potro~aea .

S vako domacinstvo treba da gaji dragoljub, Calk Q oni Jooj i nemaju ba· ~tu, jer se on moze gaji ti i na balkonu i u sobi pored prozora (zimi) tako da se uvek moze imati zelene salate. Kao i sve druge biljke sa sumpornim heterozidima i vitaminom C, i dragoljub ima velik znaeaj kao preventivl10 sredstvo, jer isparljivo sumporno etarsko ulje od dragoljuba ungtava mnoge zarazne klice. U istu svrhu moze se upotrebiti i seme: 5-10 g semen a se sitno stuca, doda vode i posle 2 sata popije sa nekim vocnim sokom. Dragoljub se up otreblj ava za leeenje hronienog bronhitisa, emfizema, astme, zuei i protiv opadanja kose, jer tonieno deluje na koZu i koren kose: nasecka se po lOa g svezeg lista dragoljuba, koprive i ~im~ira i prelije sa pola litra alkohola; posle 15 dana se ocedi ,i iscedi i tom tinkturom trlja koza na glavi. Ostala narodna lmena: alea~ica, veci dragoljub, dragomilje, lazibube, la tince, latifa , Ijubidrag, penjalica, slak.
DRAGU8ICA, DRAGUSAC, 2:ABLJA TRAVA, GOLU2:DRAVKA

Senecio vulgaris L. -

Campositae

Jednogodgnja, re~e dvogodgnja zeljasta biljka, visoka do 60 em. Stab· Ijika je uspravna i razgranata, obrasla duboko deljenim duguljastim listovi· rna. Cvetne glavice su 10 mm dugaeke i 4-5 mm debele. Cvetovi su zuti, vecinom eevasti, retko kad, sarno po obodu, ima i jezieastih cvetova. Cveta od proleca do jeseni. Plod je sitan, svega 1,5 do 2 mm dug i ima perjanieu. Dragu~ae raste kao korov po usevima, na zapu~tenirn mestima, starim zi· dinarna, na razvalil1ama i slicnim mestima. Upotrebljayaju se list i cela biljka u evetu (Senecionis folium et her· baJ. Sadrli nekoliko alkaloida (ukupno do O,5OO/o) nedovoljno proueenih: senecina, senecionina i dr. Ima i inulina, voska, smale, flavonoida, tanina i sluzi. - Narodni lek za uredivanje menstruacije u obliku eaja (10 g na 200 g kljucale vode, dnevna doza) i jo~ ce~ce 2-3 g suvog ekstrakta dnevno. U Engleskoj se upolrebl java -rrotiv erevnih parazita dornacih zivotinja. Slieno se upotrebljava i svez sok iseeden iz presne biljke. Druga narodna imena: badeljeac, goluZdraka, gu~eernjak, divlji bliS· njak, dragucae, kostPieic, krstovnik, mali kostrg, mlijeenjak, mrzlienjak, staracae. Slicnog hemijsk.og sastava i terapijske prirnene su i s,odne domace vrste istog roda, blIjke kod nas vrlo rasprostranjene: S enecio jacobaea L. (ve· liki kostri~, velika goluzdravka, kresnica, krizni koren), Senecio silvaticus L. (paucinjava zablj a trava) i dr.

DREN. DUVAN

321

DREN
Comus mas L. -

Cornaceae

Grm ill nisko drvo, visoko 5--8 m. Grane su mu dlakave, zelenkaste iIi -sivkaste. Listovi su naspramni, odozdo svetliji, elipticni ~ po obodu celio Cvetovi su zuti, javljaju se ranD, pre li.stanja, vec u martu, sakupljeni u ~titaste kitice, pravilni su i eetvoroelani. Rasprostranjenost. - Raste svuda, a <lajviSe po suvim, sunCanim, kamenitim stranama svetlih listopadnih ~umo. zajedno s drugim grmljem i
~ibljem.

Droga. - Svezi i osu~eni plodovi, rede kora. Sastav. - U plodovima ima tanina, organskih kiselina, pektina, §ecera, sluzi i glioksalne kiseline, a u korl ima i smole. Upotreba. - Opore (tanini) i poliuronske (pektini) materije povoljno deluju na sluznicu creva, zbog eega se sok, pekmez, caj i drugi proizvodi spravljeni od zreIih drenjina daju kao vrlo prijatan lek za leeenje proliva i drugih oboljenja organa za varenje. Slicnog je dejstva i kora. Slatko, kompot, dZem i pogotovo sDk od zrelih drenjina su jedna od najprijatnijih poslastica a istovremeno su i lek koji svako rado uzirna. Steta je ~to se kod nas drenjine malo koriste. Narodna irnena: bila svibovina, drenak, drenic, drenka, drenovina, drenj, drijen, drijenak, drinika, drin, drinovina, dmjulic, ruti drenak, kuroslipnik, rumeni dren, tvrdi drijen, crveni drijenak. - Plod drena narod naziva: drenka, drenjina, drenjka, drenjula.

DUVAN

Nicotiana tabacum L. -

Solaneceae

Duvan je zeljasta jednogodgnja biljka, visoka 1-2 m. Listovi su veliki, na kratkoj drki , po obodu ceiL Cvetovi su ruZicastobeli i mnogobrojni. Droga. - Osu~eni nefermentirani listovi duvana. Poreklo. - Duvan je poreklom iz JuZne Aroerike, odakie se posle otkrica Amerike naglo raSirio po celom svetu. Gajenje. - Jugoslavija je proizvoc:!ac prvoklasnog duvana za pu~enje, osobito u Makedoniji i Hercegovini. To je velik izvozni artiki. Izgle,d llsta. - List duvana je do 60 cm dugacak i do 15 cm §irok, tanak, zlezdovito dlakav, duguljasto-Iancetan 1 skoro bez dr§ke. Uk usa je neprijatnog, Ijutog, l1agorkog i pomalo slanog. M i r i s a je opojnog i neprijatnog. Cela biljka je otrovna. Sastav. - Glavni sastojak duvana je alkaloid n i k 0 tin. Kolicina n1kotina u raznim vrstama duvana koleba se u vrlo ~ir'Okirn granicama: od 0,3 do 100/0. Ima malo i drugih alkaloida: nor-nikotina, anabazina koji je izomer nikotina, n i k 0 t e Ii n a, koji je cvrst, n i k 0 t e ina, koji miriSe na per§un, n i k 0 tin a i i z 0 nit: 0 tin a. Alkaloidi su vezani na jabucnu i limunsku kiselinu.

322

LI!CENJl! BIUEM

U duvanu ima i smole, etarskog ulja , masti, sterola, voska, gume, §ec~ra, dva heterozida, mnogo soli: fosfata, nitra ta , malat!l, cLtrata itd.; kal· cijuma i kalijuma. Nikotin je t e ~ a n a I k a I 0 i d. Sveze destilovan nikotin je bezboj· na, ulj asta, prozirna t~nost, teza od vode (specificne tefine 1,027), Ijutog mirisa koji gu~i, vrlo Ijutog i neprij atnog ukusa koji pe~ i nagriza sluzokoZu. Na svetlosti se boji mrko i raspada se. Nikotin je j aka baza. Rast· vara ~e u vodi i organskim r astvaraOima. Destiluj e se vadenim p arama, pa se na. taj na~in i vadi iz li§ta i ostalih delova zelene biljke. U biljci se na· lazi vezan U obliku malata i citraia. S e m e duvana ima 36 do 40% mas n 0 g s u §j v 0 g u I j a, koje je po sastaoo sli~no pamu6nom ·u lju i upotreblj ava se za izr adu firnajza i boja. Sadr.zi C1ko 6oo/o linoleinske i oko 27% oleinske kiseline. Uljane poga~e imaju oko 40"10 belan~vine. Iz cveCa i li§ca jedne vrste duvana s belim mirisavim cvetovima dobija se vrlo cenjeno eta r s k 0 u I j e, koje se mnogo tran u parfimeriji za izradu me§anih, kombinovanih mirisa . • Upotreba, - Naj"ge duvanase potro§i za pusenje. U medicini duvan se danas ne upotrebljava za lek. Jedina u veterinskoj medicini simi pokat· kad jak infuz duvana protiv va§iju i drugih insekata. Ekstrakt duvana dobijen maceracijom li§ca, a jo§ ~e§ce cele biljke, upotrebljava se vrlo mnogo u poljoprivredi za uni§tavanje insekata . §teto~ina !I1a gajenim biljkama. U istu svrhu upotrebljavaju se i soli nikotina. Preko tr ahej a (dusnika) nikotJi!l1 prodire u ~kiva i!l1sekata i, .delruju6i na nervni sistem, izaziva smrt usled paralize. Nicotina rustica L. - mahorka, ima mnogo limunove kiseline (do ISOio), pa se upotrebljava za dobijanje ove i nikotinske (faktor PP) kiseline. Duvall je otrovan ne sarno za ~oveka vee, jo§ vise, i za mnoge domace Zivotinje. Osim h ron i ~ nih t r 0 van j a, koja su naj~esea i redovna pojava strasnih pu§aea, ~esto se doga~aju i akutna trovanja, koja se ponekad zavrsavaju smreu. Pored nikotina, koji je nosilac otrovnosti duvana, u prepark anom duvanu ima i drugih Ito~simih sastojaka, zbog eega je ovaj otrovniji od obienog, nefermentiranog duvana. Narodna imena: amerikanski duhan, virginijski duhan, virdZinija-duvan, obi~an duvan, tobak, tatun. Nicotiana rllstica naziva se u narodu: bagov, brazilijski duhan, divlj.i tabak, kereus duhan, kmetski robak, krlak, krdia, madiarski duhan, prdosija, selja~ki duhan.

DUD
Marus nigra L. i M. alba L. Moraceae

Iz dudinja cmog duda, !I1aro~ito onog koji ima viSe kiseo ukus, cedi se sok i od njega kuvaju s i ru p i p e k m e z, kaji sluze kao hrana, poslastica i blag lek protiv zapaljenja grla i usta. Sirup se upotrebljava slieno kao s.irup ad m alina. Sveze dudinje su sla tko-nakiselog ukusa. Same oka loo/o invertnog seeera, ako !% slobodnih organskih kiselina (limunove i jabu~ne), vi tam ina C, sluzi, mnogo pektinskih materija i drugih ko-

n UNJA. GUNJA. DGUNJA

323

risnih sastoj aka. Dudinje su zdrava hrana kako za toveka tako i za doma~e zivotinje. Listom od duda narod leti ~~ernu boles t i obolele organe za mokrenje. Zbog velike kolit ine ~e~era dudinj e su izvrsna hrana. Narodna imena. - Crni dud narod naziva jo~ i ovim imenima: murgav dud, erna murva, ernica, ernit ka, ~amdud, ~andud, ~anduda. Beli dud: bela murba, bijela murva, bijeli dud, morva, murva, murvae.

DUNJA, GUNJA, DGUNJA

Cydonia oblonga Mill. -

Rosaceae

Dunja je poreklom verovatno iz jugozapadne Azije, a danas se gaJI I raste poludivlja u juinoj .j Srednjoj Evropi. Krupni, zuti, mirisni, slatki i opori, jabuei Hi kru~ki slitni plodovi jedu se svezi kao vo~e i slufe za iz· radu izvrsnih vo~nih konzervi: pekmeza, slatka, kompota, marmelade i ze· lea (. kitnkez« ). Sok iz vo~ i skuvano voCe imaju vIlo prij atan miris i ukus i upotrebljavaju se u narodu kao lek protiv proliva, plu~nih bolesti itd. Kod nas je dunja vrlo omiljeno vo~e, mnogo se sadi, dobro uspeva i mnogo tro~i osobito u jufnim toplijim krajevima. Izg\ed droge. - Semenke (Cydoniae semen) su vecinom udrufene (5-20) i 5 I e pi j en e u s I u z. Oblika su donekle knl~kasto-jajastog i trouglastog. Na tanjem kraju nalazi se pupak. Seme je mrko-erveno, tvrdo, do 1 em dugatko; kad se potopi u vodu, postaje sklisko ad velike kolitine sluzi, koja muckanjem spada sa semena. Ispod tanke, sluzave, vrlo lomljive Ijuske nalazi se mali endosperm i dva debela masna kotiledona. U k usa je najpre s]uzavog, a kad se zvace, oseca se slab ukus i mi· r oj s gorkih badema (HeN, eijanovodonitna kiselina). Falsiftkati. - Semenje od ;kru~ke -i jabuke je glatko, sjajno, tarnnomrko, vge je okruglo, nije slepljeno i u vodi potopljeno ne otpu~ ta sluz. Sastav. - Ima oko 200/0 s I u z i, p e k t j n a, oko 8"10 raznih ~ecera, oko 1% jabutne kiseline, 15"10 mas n 0 g u I j a, ami g d a lin a (0,5"10). emulzina, protida i tanina. . Upotreba. - Upotrebljava se kao sluzavo sredstvo (Muci/ago Cydoniae) za izradu emulzija i m ikstura protiv ka~lja, kao voda za obloge, protiv opekotina, za kozmetiku (Iosioni) i u industr.iji. Danas se bez razloga mnogo manje upotrebljava no ranije. Grei i Rimljani su dunju mnogo eenili kao blago sredstvo protiv proliva (tanin . i sluz). Pr.isutna cijanovodonitna ki· selina u 'semenu tini da lokalno anestezira. Ako se za izradu sluzi upotrebi zdrobljeno seme, u njemu moze biti toliko ove kiseline da se mogu pojaviti i slutaj evi trovanja. Zato sluz treba praviti od celog semena ako se ne feli istovremeno dejstvo sluzi i cijanovodonit ne kiseline. U industrijskim zemljama dunjino seme se sve vise upotrebljava, tako da se na~ a proizvodnj a uglavnom izveze. Od dunjinog semena se izraduju lekovi na isti nacin kao i od lanenog semena.

324
Sok ad dunjo slu!i kao prijatan i leko,'it napilAk ko]l O$vdav& i jab sluznicu uSla, leluca i ct'eva , a Zap du :Ie daje protlv do!\adnih i upornJh prolh'a dece, Sok se pravlja oe<I~nj em struganih z.relih 1 :tdravib dunja. Fa. brike soka-a spravljaju mutan i bistar (fiHrovaniJ SOL Od dunjinog sob svaka ku~a u jesen mole za celu godinu spraviti sirup: J kg bistrog, profillrovanog soka prokuva se sa 2 kg ~era , procedi kro:t tist l1anel, razlije u omanje tiste boce, zapusi i tuva na h1adnom mestu, Ovaj sirup je odlitno sredstvo za zasladivanje gorkih i oporih lekova, osobito onih protiv detjih proliva, Dunjirto ,s/u;:' 100 g dunjinog semena pokvasi se sa litrom i po desti, lovane vode, drli 12 sali i kroz flanel procedi, Mole se upotrebiti s;vefa, a mole se na vodeno j pari osusi ti.

Ostala narodna Imena: vunja , gdunja, dunjac, kunja, kuta, kutinja, kula tunja, tkunja, runja, turundia, funja, aunja, na, mrk.

D

DUMBIR

Zingiber offioinale Rose. -

Zi'l1giberaceae

Droga (Zingiberis rhizoma) se sastoji od oljustenih i nooljustenih, pljo. snatih i nepravilno racvastih komada rizoma. Rasprostranjenost. -;- Poreklom je iz tropske Azije, ali se danas gaji ne sarno u svojoj postojbini (od Indije do Japana) vee i u zapadnoj i Jmnoj Americi. Izgled droge. - Rizom ima izgled sake s nepravilnim kvrgastirn prstima. U celini je dugaCak 8-12 cm. Ogranci su dugacki 3 do 6 cm, Siroki 1,5-2 cm, a debeli prosecno 1 cm i s v i . 1e z e u i s to j ravni; po rubovima su zaobljeni, a na sredini siri. Rizom je grubog opipa kad je neoljusten. Pokorica je prugasta J siva. OljuDUMBIR steni l1izom je boo i gladak. Dumbir je tVl1d, dosta tezak i kompaktan. Na prelomu je zmast, belo.sivkast, s retkim ne!nim vlaknima.
J

RIZOMI ZINGIBERACEA. SHEMA POPREC NOG PRESEKA. OBELEZENA IE ENDODERMA I SUo OOVNI SNOPICI OKO NJE . 1. DUMBIR (ZINGIBER). 2. KURKUMA (CURCUMA). J. GALANGA (GALANGA). 4. ISIOT (ZEDOARIA)

Sastav. - Dumbir sadrli 0,25 do 3% eta r s k 0 g u 1 j a, 5-8% s mol e, g.j n g e r 0 1 a, skroba i sluzi. Aroma droge ponce od etarskog ulja, koje se sastoji od t e r pen a (d-kamfen.i beta-felandren) , s e s k v i t e r pen a (z i ng i b ere n), c i n e 0 1 a, cit r a 1 a 1 boroneola. Ljuti!lla dumbira potice od jedne oleorezine, uljaste, guste tecno. sti Ijutog ukusa, bez mirisa, gingerola. Upotreba dumbira u medicini je neznatna kad se uporedi s ogromnom potrosnjom droge kao zacina,

326

LEel!NJ1! BIlJEM

koji mivaju milioni ljudi na raznim kontinentima. Dumbir je karminativ i stimulans. Kao ljuto-aromati~no sredstvo upotrebljava se kao korigens mi· risa i ukusa neprijatnih lekova. Daje se i kao sredstvo za ja~je apetita u obliku tinkture ili gor.kih preparata. Narodna fmena: vruca trava, gingibar, dindibar, dumber, fumbir, zen· zer, zendZefil, zindefil, imbor, indiber, isiot, isjet, mrki ingver, pravi ing. ver, eencer, emi ingver, diumbir.

BURDEVA;K IU BURDle

Convallaria majalis L. -

Convallariaceae

Mnogi misle da se t1urdevak same gaji i da je poznat sarno kao kul· turna bastenska biljka nasih evetnjaka. Medutim, durdevak pokriva hiljade he'ktara gustih mra~nih suma, osobito onih, u svetu naji5uveniJih, hrastovih suma u Sremu i Slavoniji. To \SU prave prirodneeplantafe, nezaboravni mi· risni cilimi pro tkani divnim belim biserima. Upotrebljava \Se kao 'kardiotonilk, -Iek za sree. Durdeva·k propisuju mnoge farmakopeje u svetu kao oficinalnu drogu koju mora imati skoro svaka apoteka. Durdevak se, srecom, kod nas ne upotrebljava kao narodni Iek. I zato po selima nisu zabelezena trovanja. Medutim, po gradovima i industrijskim eentrima bilo je i kod nas trovanja zOOg neznala~ke upotrebe ove lekovite i otrovne biljke. Citajuci knjige i novine, neki sr~ani bolesnici su na svoju ruku kuvaIi list i evet durdevka i pili. Nekoliko slufujeva sam zabeleZio u Beogradu, Zeniei, Zagrebu i Suo ·OOtici. Ne upotrebljav'ajte tlurtlevak bez saveta lekara. Ne spravljajte sami kod kuce lek od tlrm:1evka. Znaci trovanja su 1Sti kao i od digitalisa. Deluje, pre svega, na srce i organe za varenje: jak proliv, povracanje, opsta slabos·t, iznemoglost i dr. Svi delovi tlurdevka su gorki, Ijuti i otrovni. Zabelezeni su slufujevi trovanja dece njegovirn cvetorn (SSSR) i plodovirna (Nerna~ka). Plodovi su vrlo lepe, pnivla~n e bob iee. Kod nas, na zalost, .niko nije obracao <paZnju na trovanja durdevkorn. Lekovl od durdevka. - U apotekama, osobito u SSSR·u i Zapadnoj Evropi, izraduje se tinktura (lOOt. alkoholni ekstrakt) od lisCa, rede od eele nadzernne biljkc. Posto u korenju najvise ima lekovitih sastojaka, u novije . vreme se i one koristi. U farmaceutskoj industriji proizvodi se velik broj mahom sloZenih patentiranih preparata. Mnogi industrijski lekovi za \Srce imaju pored kar· diotoni ~nih heterozida ClurClevka jos i lekovite sastojke glogovog eveta. Svi lekovi od durClevka srneju se upotrebljavati samo po savetu lekara i uzimati jedino u apoteei. Nikako ih ne smete spravljati kod kuce i piti bez kontrole kardiologal U horneopatskoj medicini se od XIX veka, a u farmaceutskoj industriji tek u XX veku koristi jedino sveza, tek uzabrana biljka, jer se na taj na~in dobijaju bolji lekovi, postojanijeg i ja~eg dejstva nego od osusenog lista i

DURDEVAK ILl DURDle

327

eveta. Ovo za to,. jer IS U srtani glbkozidi c1urc1evka " rio nepostojane materije, brzo se raspadaJu na nelekovi1e sastojke pod uticajem enzima vlage i dru. gih spoljnih tinilaca. ' U novije vreme izrac1uju se preparati od svel ih evetova ill od svere ti.~v~e stabilizovane droge. So k i z eve t a c1urc1evka je najaktiv. ruJI. LIst Je skoro dvaput lekovitiji od rizoma, a evet oko tetiri puta. Sta. bilizovana droga bolje deluje i duZe sacuva lekovite sastojke od nestabi. lizovane. U novije vreme u medicini se koris ti sarno biolo~ki titrovan c1ur. 4evak. Sastav. - U m~u i podzemnim organima ,ima asparagina, limWlove i jabutne kiseline. U l1urc1evku ·i ma tri kardiotonitna heterozida: konvalalok. sozid, konvalarozid i konvalamarozid. U evetu ima, pored toga, joo i 0,05% etarskog ulja prijatnog mirisa futo-zelenkaste boje nepoznatog herrujskog sastava. Glavni lekoviti sastojak je kristalni heterozid konvaJatoksozid. Berba i swenje. - U SSSR·u, odakle je droga, is to kao i gorocvet, do~la u medicinu (1880), izrac1uju se eetiri vrste droge: uzabrani listovi sa evastima, listovi, evasti i odvojeni eveti~i. Durc1evak treba brati pailjivo i ~to pre osu~iti u zagrejanoj su~nici da evetovi ne bi potamneli. Kao i druge biljke, j c1urdevak u raznim fazama vegetacije nagomilava u raznim organima razlitite kolitine srtanih glikozida, 0 temu beraci bilja moraju voditi raeuna ako fele da dobiju kvalitetnu drogu. Lisl treba brati najpre, neposredno pre nego ~to 's e pojave evetni pu· poljci, jer u to vreme je li~~e najkrupnije i, ~to je najvainije, u toj fazi list ima najvi~e lekovitih sastojaka. evel brati kad je u evasti donja polovina otvorOlla, a gomja jo~ u pu· poljku. Ako se traii cela bi/jka (herba), brati na potetku cvetanja. Korenje vaditi u jesen, po~ to tada ima najviSe lekovitili sastojaka. Pakovanje I cuvanje. - Posto su lekoviti sastojci c1urc1evka vrlo nepostojani, suvu drogu treba cuvati presovanu u bale ~ dobro zapakovanu u visestruku debelu zilavu hartiju. Cuvati u cis tom, hlaelnom magazinu, ali ne duZe ad godlnu danal NAPOMENA! - Durdevak je otrovan, pa ge ne smeju brati deca i tru· elnice. Posle rada s durl1evkom , ruke i liee dobro oprati toplom vadom i sa· punom. Raelniei zaposleni u preradi moraju se posle rada okupati i pre·

!

SViU~i.

Gajenje. - Durc1evak se gaji vegetativno, a ne semenom. Sa moma u zemlji skidaju se pupoljci i sade u zemlju na 20 em rastojanja. Gajenje c1ur· c1evka je lako i vrlo korisno. Ne treba zabora'Viti da se c1urc1evak moze gao jiti po vo~njacima i sumarna kao mel!ukullura, jer je to biljka koja precveta dok drve~e ne olista, a i kasnije dobro poelnosi, pa Cak i traii senovita mesta. Na taj nacin se ima viSestruka korist. Zaltlta u prirodi. - Zbog izuzetne vaZnosti 4ur4evak je u prirodi za· konom zasti~en. Ljubitelji prirode treba da ga razmnoZavaju, a ne da ga ·u niStavaju. Narodna lmena: baber, bijeli dragoljub, biseri, bisemi evijet, bokari~, gorski Ijer, gumbala, devicica, dolinski Ij ilj an, c1urc1ev evit, c1urc1evo cve~e, c1urc1iea, zvoncek, jurjevka, carevo evijece.

E

EUKALIPTUS

Eucalyptus globulus Lab. -

Myrtaceace

Eukaliptus se danas gaji u mnogim toplim zemljama, Cak i u jufnoj Evropi ; ~ma ga u Jla~em Primorju. U tropima se ne gajL Drvo raste do 80 m. Ovaj, kao, uostalom, i druge vrste eukaliptusa, koje su takO<1e gotovo sve ·iz istog podrucja, raste vrlo brzo. Vee desete godine drvo dostigne visinu od 25 m. To je ujedno i najvBe poznato drvece. E. amygda/ina nanste do 150 m! Zbog svega toga pocelo se ad druge polovine XIX veka na sve strane saditi radi isu~ivanja barovitib malaricnih krajeva, i na taj nacin uspe~no je pocela borba protiv ove te~ke bolesti malarije, jer biljka svojom vrlo intenzivnom transpiracijom trajnim li~eem upija iz zemlje i tako uklanja ogromnu kolicinu vode (pumpa). Osim toga, primeeeno je da je i isparavanje etarskog ulja, pogotovu za vreme letnjih zega korisno, jer komarci beze valjda zato ~to im ne proja miris eukaliptusa. Drvo je otkrio u Tasmaniji Labijardijer (1792), a!i je sve do polovine XIX veka bilo retkost i vidano je sarno po botanickim vrtovima. Godine 1854. Ramel preko Milera uspeva da dot1e do dovoljne kolicine semena i da nacini prve oglede gajenja drveta oko Sredozemnog mOra sa ciljem asanacije bara i mocvara. Od toga doba biljka se naglo ra~irHa u svim zemljama gde dobro uspeva !imun i ,naranciZa. U medieini se upotrebljava od 1865. godine. Berba, - Bere se odraslo, ne prevge mlado Ii~ce, osu~i u hladu i cuva u dobra zatvorenim sudovima. Droga. - Li~ee je dvojako: a) Sa starijih grana !Bce je kopljasto-jajasto, najceUe s r pas t o. pri dnu koso. Dugacko je oko 20 em, ~iroko do 5 em, debelo, kruto, kozasto, golo, "5 i t n o-b r a d a vic a.s to, na nalicju zeleno-plavo. ~ko se prema svetlo· sti gleda lupom, vide se (osobito u srednjem delu I-ista) tackiee koje poticu od ~ u P I j ina s e t a r ski m u I j e m. b) S m I a d i h g ran c i e a !Bee je krace (do 15 em), a §ire (do 8 em) i bez dr~ke, j a j a s t 0, pri dnu s rea s to, tanje i mek~e. Upotrebljava se !Bee sa starijih grana. Mirisa je osobitog, aromaticnog, na eukaliptol, a ukusa aromaticnog, oporog i nagorkog. Sastav. - Ima 1,5-3'/0 eta r s k a g u I j a (sveze mce 3-50/.), t an ina, gorke materije, smale i voska. Vadi se iz svezeg IBca i evetnih pu·

BUKALIPTUS

329

poljaka destilacijom s vodenom parom, najvi~e u Australiji, oko Sredozemnog mora i u Americi. Etarsko ulje se dobija destilaoijom svezeg m61. Bezbojna ill svetlo zelenkasto-zuta teenost karakteristienog svezeg ukusa koji hladi, mirisa na kamfor, ali ipak posebnog. GlavJll sastojak mu je oksid c i n e 0 I (6080% ) (ill eukaliptol, kajeputol) . Zatim ima pinena, kamfena, fenhena, raznih aJdehida, terpineola i dr.

BUKALlPTUS. A - GRANCICA S MLADIM LlSCEM . B - STARIJA GRANCICA 5 CVErOVIMA. C - PUPOIJAK s POKLOPCEM. D - UZDUZAN PRBSEK KROZ PUPOIJAK. E - PLOn

Upotreba. - U1je i Ii~ce od euka'liprusa 'sluZe za leeenje organa za disanje, najedce u obliku inhalacija. Svojim taninom ]gee je tonik i alstringens, a zbog .u lja one je antiseptik. Glavni lekoviti, antisepticki sastojak ulja je cineol. Daje se protiv bronhitisa i astme. Mnogo se upotrebljavaju eukaliptusove bombone, ulje za nos, razne me~aVline za inhalaciju pri oboIjenju usta, grla i nosa. Daje se i protiv izvesnih kataralnih oboljenja urogenitalnih organa. U iste svrhe upotrebljavaju se i druge vrste roda Eucalyptus. U istu botanieku familiju spada i drvo sa Nove Kaledonije Malaleuca viridiflora Gaert., od cijeg se ]g61 dobija etarsko ulje vrlo slicnog sastava i dejstva, koje se prodaje pod za~ticenirn imenorn Gomenol. Narodna lmena: gumi-drvo, gumino drvo, eukalipt, rastegovo drvo.

330

LECENJE BIlJI!M

EFEDRA
Grancice raznih vrsta roda Ephedra (Gnetaceae) beru se za vreme eveIlanja (Ephedrae herbal, suse, presuju u bale i dostavljaju industriji za ekstrakciju efedrilla. NajviSe droge proizvodi Kina, Mongolija i Pakistan. Efedre su kserofitne biljke ikoje rastu na kamenjaru u planini. Droga se sastoji od zelenih valjkastih, clankovitih grancica, dugackih 10--20 em i debclih 1-2 mm, bez mirisa i garkog ukusa. Sadrli aka 1.4010 aIkalaida, od kojih je najvalniji e fed r i n. 1ma 7-9'/. tanina. Glavnina drage se koristi za va<1enje efedrina, a sasvim mala za izradu galenskih preparata. Efedrin deluje slicno adrenalinu, ali dugotrajlIlije, manje je otrovan i deluje preka usta. Upatrebljava se cesto, raznovrsno i mnogo. Godisnje se u svetu potrase tone efedrina. Upotrebljava se protiv bronhijalne astrne, velikog kaslja, emfizema, urtikarije, senske groznice i nekih drugih bolesti. Narodna Imena za domace vrste: vilina brada, gulibrada, kosi·t ernica, gulibradina, metlina, popova brada, somina.

lABICA, OPUNCIJA, SVEKRVIN JEZIK, NANIN JEZIK, GOSPINA POGACA

Opuntia ficus indica Mill. -

Cactaceae

Trajna zeljasta biljka. visoka do 2 rn. Stablo joj je soeno, rnesnato, debelo, O\'a!no, plotasto, razgranato i manje-vise obraslo sitnirn iglitastirn trnjem. evet je krupan. nrliCast iii zuckast. Plod je ruZi~asta iii fuckasta, jajolika, socna bobica. 5-9 ern duga~ka, prijatnog kiselog ukusa. Poreklorn je lZ Meksika, a u nas u Prirnorju se odorna6ila i raste po kamenjaru. U narodnoj medieini se upotrebljavaju plod, evet, stabljika i koren. U 'tabici irna vrlo mnogo vode. oko 92"/•. U soku iz ploda irna 11"10 secera. 7"10 belancevina. sl~ i organskih kiseli<na. Sok iz stabljike je izvrstan oblog za orneksavanje i sazrevanje ~ire\'a, za uboje, protiv opekotina i upala koze i sluzniee. Svi delovi biljke upotrebljavaju se kao narodni lek protiv proliva.

ZABICA

332

LECI!NJ1! BILJ1!M

srdobolje i bolova u trbuhu, najW~ u obliku lOO/o-nog taja. Caj ad korena je dobar diuretik. Zreli plodovi osveZavaju svojom kiselo~61. Cvetovi se 'Ilpotreblj avaju kao ~pargla. U novije vreme sok iz stabljike se koristi u kozmetici za spravljanj e maski za vJaienje i osveZavanje kofe na lieu. Zabica se usperoo suprotstavlja eroziji i slcli kao ·s toana hrana, QSObite sorte iii vrste bez troja (Opuntia inermis DC.).

2IVORNJAK, KOKOTIC, VID, GRANCICA, SAMOROTKA

Delphinium consolida L. Jednogodi~nja

Ranunculaceae

zeljasta, vrlo razgranata biljka, visoka 10--50 em. Li~~ je vrlo sitno izdeljeno. Cvetovi su tamnoplavi, si<tni, udruZeni u grozdaste evasti. Cveta od juna do polovine jeseni. Daje mnogo semena erne boje. Ra· ste svuda, najcesce na strnjikama posle zetve. Droga. semen).

Nadzemni dec biljke <u

evetu i seme (Consolidae herba et

Sastav. - U semenu ima oko 1% abkaloida delsolina, delkozina, delfi· na i dr. i oko 28% masnog ulja. - U evetu ima antocijanskih heterozida, od kojih potice tamnoplava boja, zatim alkaloida i rute boje kemferola. Upotreba. - Cela biljk" je vrlo otrovna! Zbog toga je ne treba upotrebljavati; koristi se ponegde 'Il naradnoj mecJ.icini za ola'k~avanje poroc1aja, urec1ivanje menstruaeije, teranje mokra~, protiv vodene bolesti i dr. Ponekad se traii za izvoz evet zavoI1Iljaka (pod latins kim nazivom Cal· catrippae flos). - Treba ga brzo osu~ iti , n a promaji u hladu da ~to bolje sa· cuva divnu tamnoplavu boju, jer se ova droga placa prema izgledu. Ovaj evet ·u lazi u neke evetne cajeve viSe zbog lepe boje nego lekovitosti. Narodna imena. - Osim navedenih, evo jo~ narodnih imena: ajdovsko zele, velika sodula, vranini nokti, Zavoronak, zejne-bostan, zelen·bostan, rna· muzica, modri celebi·percin.
I druge vrste roda Delphinium koje rastu kod nas, takoc1e su otrovne zbog istih sastojaka. To su Delphinium halteratum S. S. ~kozjaCica), D. orien· tale Gay. (zene·bostan, erveni celebi·perCin, eelebin·perCin), D. tissum W. K. (zelenika, ribaree, kozjacica), D. staphisagria L. (vaSljivka, vu~nica, granulja, ~Ijivacica) i dr. Ova poslednja vrsta je najotrovnija. Njeno seme se jo~ po.negde upotrebljava, u obliku finag pra~ka iii masti, prativ v~iju i drugih insekata. Za vreme rata stucano seme je mano nekoliko dana u sir~, pa su time trovane v~i.

Sve su ove biljke otrovne i treba ih se kloniti. Stoka ih ne pase. Seme stafisagrije je gorkog, ljutog i neprijatnog ukusa, pece i pati. Pri mlevenju se oseca neprijatan miris.

favbej. kao ~to suo beli dziger.alfijinom listu nalaze sitne sekretorne zlezde sa mirisnim isparljivim uljem od kojeg potite svojstven prijatan miris i lekovitost zalfije.ZALFIIA 333 tALFIJA Salvia otficinalis L. a to je najceUe u maju. nemacki kaloper. kaluper. kaduja. slavlja. lekovitu d medonosnu bil'jku nazivaju naj ce~ce pelim. jer i zalfija spada u istu biljnu familiju usnatica. zalfa. krastatica. ~alvija. List se bere. - Labiatae U crnoj Gori i Hercegovini ovu aromatitnu. MADARSKA ZAGREB o °0 R f2 PODRUCJA ZALFlJE U JUGOSLAVIIl . uzani kaloper. goloper. kadilja. irna i drugih narodnih imena. slavulja. janovdente. kaduna. zbog cega se i na i. peru~ina. u istotnoj Srbiji kalaver i dziger-trava. kriZna kadulja. cmogorski pelen. ljekovita slavulja. tajbl. su~i i tuva islo o. UPOTREBLJAVA SE SAMO LIST Najlekovitlji list se dobija kad zaltija pocne evetati.nako paZljivo kao i list nane. vrtni fajbel. crni kaloper. kadulja-krifatiea. pttomi pelin. '11 sevemom Primorju kuJ. u srednjoj Dalmacijd kadulja. a varo~ani zaltija_ Osim ovih. pelin. ljekovita kadulja. kaloper. zalvija. prava kadulJa.

334
00 CEGA POnCE LEKOVITOST ZALFIJE?

LECI!NJI! BIUI!M

Glavni IekovIti sastojak !is la Zalfije je isparljivo mirisno etars ko ulje, koga ima ad 1,5 do 2,5'10. Oporost i lekovitos t !isla potit e ad tanina (~ tav. skih materija). I gorke ma terij e u Zalfij i deluju lekovito. UPOTREBA U NAUCNOJ I NARODNOJ MEDICINI
Zalfija je iedna od najstarijih medicinsk ih biljaka. Navode je svi an· tieki medicinski pisc i. Izgleda da 's e najvi ~e upotrebljava u na~im primorskim gradovima, gde i danas n a~ i primorci imaju ogromno poverenje u lekovitu moc zalfije. Uostalom, lu ima i opravdanja, jer ne treba izgubiti iz vida da naSe primorje daje najbolju zalfiju na svetu ~ da se ~ izvoz nekih godina penje i do 2 miliona kg osu~enog lista. Glavni kupac je SAD, ali se tamo ne tro~i za lek, nego kao aromatit an zaein za mesne konzerve. ZaJfij a ulazi -u sastav velikog br oja lekova, koji se upotrebljavaju za ispiranje usta i gr1a kad nastanu upale i katari, jer su to dobra i bezopasna sredstva koja jaeaj u sluzokofu (dejstvo tanina) i deluju antiseptieno (dej· stvo etarskog ulja). Do otkrica antibiotika zalfiju su vekovima upotrebljavali u obliku taja protiv znojenja tuberkuloznih, jer smanjuje lueenje znojnih zlezda. Caj i drugi Iekovi natinjeni ad zalfije upotrebljavaju se i za jatanje organizma, jer sadrle tanina i gorkih rnaterija.

CAJ 00 ZALFIJE Tri supene kasike falfijinog lista se popari s pola litra kljuCale vode, odmah dobro poklopi, ostavi da stoji preko noci, ujutru ocedi i tom smede· ·crvenom teenoscu ispiraju se obolele desni i usta. Caj treba sto daZe dr· fam u ustima. CAJ PROTIV UPALE MOKRACNIH PUTEVA Po 50 g !ista zalfije, breze i rnedvedeg groZila se pornesa, zatirn doda 50 g cveta od belog sleza i 50 g rastavica. Sve se dobro izmesa da dobije jednoobrazan eaj . Tri supene kasike te smese se popari s pola tra kljuCale vode, odrnah poklopi, ostavi da stoji cele noci i sutradan ocedena teenost pije u rnalim dozama celog dana umesto vade. ZNACAJ LATINSKOG IMENA ZALFIJE Latinski naziv Salvia potice ad RimIjana oct latinslrog salvare, sto znati spasti, spasavati, izletiti, jer su je Rimljani jos pre 2.000 godina veorna ceo nili i na razne naeine upotrebljavali za leeenje. Latinski naziv officinalis znati lekovit. Dakle, oba latinska irnena vezana su za lek, lekovitost, sto se ne moze ni za jednu drugu biljku reci. se se Ii· se

2.ALFlJA

335
KARLO VELIKI I 2.ALFIJA

Od sveg lekovitog bUja Karlo Veliki je najvg e cenio !aJfiju. To se vidi i po onom njegovom s trogom i"Storijskom zakonu, Kapilularima, u KOjima veliki vladar nareduje svim drlavnim imanjima (a to su uglavnom bili manastiri) da moraju gajiti stotinak raznih vrsta lekovitog bilja od kojih je na prvom mestu bila Zalfija. Od kolikog je to uticaja bilo i ostalo kroz vekove vi di se po cinjenki ~ to i danas svaki katolicki manastir mora imati posadenu zalfiju kao neku vrstu svete biljke. lunas, s jedne i s druge slrane Nisave (Sicevska klisura), gde raste divlja ialfija iSlo unako lekovila kao ona u primorju, narod ima ogromno i nepokolebljivo poveren je u i scelitelj~ku moc 'kala,v era iii dZiger·trave. I na~i Sopovi, naseljeni ispod Avale oko Beograda, cesto imaju u svojim vrtovima po neki busen kaJavera, pored rufe i bosioka.

INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA ZALFIJE Nekoliko s totina hiljada kilograma poznjevene zalfije predestiluje se na na~em Jadranu i godiSnje 'Proizvede do 30 hiljada kilograma mirisnog etarskog ulja, koje se takode izveze uglavnom u SAD za aromatizaciju konzervi mesa. PRIVREDNI ZNACAJ Od branja zaJiije five mnoge porodice u Primorju. Zalfija prekriva stotine hiljada hektara golog karsta od Ulcinja do Trsta. Mestimicno to je neprekinut cilim sivo-belicaste boje, a kad Zalfija procveta i zarniriSe, sve se oboji divnom tamnoljubieastom bojom. Od svih Iekovilih biljaka na ltaSem karstu zalfija ima najveci znaeaj u borbi protiv erozije.

To je retko otporna biljka koja izdrlava dugotrajne letnje s~e i pripeke i zadovoljava se rninimalnom koliOinom hranljivih materi~a na Ijutom kdu. Zbog toga je ova tako vaina biljka na mnogim mestima u nas zakonom zaSticena. KADUUIN MED JE LEKOVIT
vi~e

U primorskim krajevima, Hercegovini i Crnoj Gori ovaj med se uvek ceni od ostaJih. IZGLED BIUKE

Zalfija je dugoveean, razgra'11at, zbijen grrnic, visok S{}-90 cm. StabIjika je drvenasta, vi~egodiSnja i cetvorouglasta. Listovi su srebmozeleni zbog obilja dlaka. Cvetovi su plavo·ljubieasti, ponekad rufieasto-belicasti, izrazito dvousnati i nalaze se udruzeru u klasaste pr~ ljenove na vrhovima stablj ika i ogranaka. Cela biljka j e vrlo aromaticnog i svojstvenog mirisa.

336

LECENJE BlUEM

WRAUEVINA, IDRAUlKA, PISKAVICA, PISKAVAC

Galega otficinalis L. -

Papilionaceae

Dugovefua zeljasta biljka, visoka do 1 m. Stabljika joj je uspravna, uzdui; naborana i ~uplja. Listovi su perasto deljeni i dugaeld. Cvetovi su plavieastobeli, skupljeni u guste evasti. Cveta leti. Raste na vlatnim mestima.

Droga. - Vrhovi grancica u evetu i seme (Galegae summitas et semen). Sastav. - Alkaloid galegin (gvanidinov derivat), galuteozid (f1avonski heterozid), saponini, tanini i gorke materije; list ima do 100 mf!1'/. vi1amina C.
Upotreba. - Prisustvo gvanidinskih derivata objasnjava opravdanu upotrebu zdraljevine za leeenje laksih oblika secerne bolesti. Pojaeava lueenje mokrace, znoja i rnleka. Ulazi u samav antidijabetiCnih eajeva. Opomenal - Biljka je otrovna zbog galegina. Zbog toga se ne sme uper trebljavati bez kontrole lekara.

Narodna tmena: garingal, zdralika, zdralinje, zervinjak, jastrebina, ker zja ruta, kozjaca, luda trava, orlina, orlovae, piskovina, rujavae, skovral, harlina, silj.

tIVA TRAVA

Erodium cicutarium L'H6rit. - Geraniaceae
Trajna zeljasta dlakava biljka, visoka do 60 em. Ima dugaeke, perasto deljene listove i ruiicaste, crvenkaste, ljubieaste, ponekad i bele ' evetove na kratkim drskama. Od roda Geranium razl&uje se izduienlm 'l istovima i spiralno uvijenim klju'n om na plodieu, koji, kad se ovlali, patne da se odvija i kao burgija zavlaci u zemlju. Cveta od aprila do septembra. Raste svuda, a najviSe na suvim, suneanim mestima. UpotrebIjava se cela biljka brana u evetu (E rodii cicutarii herba), vise u narodnoj nego u .n aucnoj medieiru zbog nedovoljno poznatog hemijskog sastava i protivrecnih misljenja terapeuta o lekovitoj vrednosti live trave. Po nekima, deluje brie, ali slabije nego Hydrastis (a donekle i kao razen a gIavnica), a po . drugima, deluje 1.IVA TRAVA slieno rusomaci, draguscu j koprivi, pa se s tim drogama daje u obliku eaja kao hemostatik. Za suzbijanje metroragije i menoragije uzima se svaka 2 sata caj spravljen ad 20 g iseekane suve droge kuvane 10 min uta u 200 g vade. Tek u novije vreme (1952. do 1957) u zivoj travi su nadeni nekd amini, pirokatehol i cilibarna kiselina,

WTl ZECJI TRN. ZUTIKA ...

337

sast?jci (a mini) koji donekle mogu da objasne vekovno poverenje u hemostat u~ku moe ove vrlo rasprostranjene biljke . . Narodll~ lrnena: mala ziva trava, iglica, kacnjak, maeak, poludnevnica, tekhca, caplJan. crvene nofice, eapljina.

2UTI ZECJl TRN, 2UTA METLA, 2UKA-METLOVICA, ZECEVAC,BRNESTRA

Sarothamnus scoparius Koch -

Papilionaceae

Do 2 m visok grm. Raste na silikatnom zemJji§tu po vri§tinama i §umama. Stabljike i grancice su zelene i gole. Cvetovi su krupni. futi i leptiraslI; donJa usna Je trozuba, a gornja dvozuba. Seku se vrhovi grancica u cvetu, Sarothamni scoparii herba (oko 20 em) u maju i junu i brzo sU§e da sacuvaju zutu boju. Droga se mora cuvati hermeticki zatvorena u limenim sudovima, odvojena od ostalih droga, jer je otrovna! Sadrli alkaloide spartein, sarotamnin. genis tein i citizin. U farmaceutskoj industriji upotrebljava se za vadenj e sparteina. Cela biljka je vrlo o/rovna! SuI fat sparteina se daje kao lek za sree, ali sarno na lekarski recept.

2UTlKA, SIMSIRIKA, 2UTA SIMSIRlKA, ZUTOTRN

Berberis vulgaris L. -

Berberidaceae

Sim§irika je trnovit grrn, visok oko 2 m. Kora je sivo-zelena. U prlIjenu ima nekoliko listova, a po neki list je pretvoren u tm. Listovi su Dbratno jajasti, po obodu sitno nazubljeni, debeli i po povr§ini mrefasti. Cvetovi su zuti, sitni, skuplj eni u grozdaste obe§ene cvasti. Plodovi su ervenonarandzaste, duguJjaste bobice nakiselog ukusa, prijatne za jelo, a slufe i za spravljanj e kompota, slatkog, sirupa i drugih poslastica. Cveta u junu. Rasprostranjenost. - Ra~te po f ivUn ogradama, medama, svetlim ~u­ mama, pored puteva i drugde po suvim mestima. Svojstva. - Cvet je neprijatnog miri~a. Cela biljka je gorka i na prelomu futa. Droga. - Kora, koren i zreo plod (Berberidis cortex, radix et fructus) . - Plodovi se beru kad sazru, obicno krajem leta, brzo su§e na suncu u tankom s loju da s to bolje sacuvaju 'l epu prirodnu boju. - Kora i korenje se sakupljaju u jesen. Najvge se ceni kora s korena. Sastav. - Glavni sastojak je berberin (izohlnolinski derivat), oko 1"10. 1ma i drugih alkaloida: bcrberamina, berberubina, oksiakantina i dr. U plodovima ima oko bUfo jabucne kiseline, oko 50/0 §ecera i drugih sastojaka. Upotreba. - Za zaustavljanje krvavljenja iz mate rice van vremena menstruacij e, a li samo pod kontrolom lekara. Daje se u obliku infuza: 20 g

338

LECENJE BlUEM

kore 'I1a pol a litra kljueale vode, ostavi se 7-8 sati poklopljeno i ,uzirna 2 do 3 solje dnevno . U apoteci se spravljaju ekstrakt, sirup i drugi Ie· kovi. Britanska farmakopeja daje cist berberin kao gorak stomahik protiv proliva i povraeanja trudnica. Daje se i za demorfinizaciju. U narodnoj medicini koren i kora simsirike se upotrebljavaju za jaeanje, za leeenje jetre, za izbacivanje bubreznog kamena, protiv zutice, podagre i 'Slicnih bolesti. . Narodna Imena: babkovina, babotrsovina, bobkovina, breber, breberika, breberovina, divlji simsir, ruta siba, Zilta suma, rutelinka, Zilti sib, zuti si,p ak, rutikovina, ruto drvo, zutovina, zutokora, ki· sljen, ocetka, sutekovina, trpka ru· tika, cigansko grozde, cesmina, cesminje, simsiraca, simsirovo drvo .


ZUTILICA, 1:UTILOVKA, 1:UTILOVA TRAVA

Genista tinctoria L.
PapiHonaceae Razgranat grm, visok od 50 cm do 2 m. Grane su mu uspravne, pru· gaste i zelene, obrasle naizmenicnim, prostim, duguljastim liscem, a na Yr· hovima su male grozdaste cvasti od zutih cvetova. Cveta od aprila do avgusta. Raste na suvim livadama i u 'hrastovirn i borovim sumama do 1.800 m nadmorske visine. K<miste se cvet i seme (Genistae tlos et semen). Sadrli oko 0,3"10 alkaloida: anagi· ZlTTlLICA rina, citizina i metilcitizina, flavon· skog heterozida luteolozida, malo etarskog ulja i vitamina C. Narodni diuretik, dijaforetik i laksans.
Narodna Imena. - Osim navedenih, evo jos nekoUko narodnih imena: zuteljica, obicna zutica, zanovet, trava od futice, drenk.

z
ZDRAVAC, 2:DRALICA, PRIBOJ

Geranium macrorrhiztlm L. -

Geraniaceae

Dugovecna mirisna zeljasta planinska biljka. Ima do 1 m dugacke, kao prst debele rizome koji puze skoro 'Po povrsini zem'lje. Cvet je crvenkasto-ljubieast, oblikom podseea na rorun ili zdralov kljun. Cveta od aprila do juna. Sadrli etarskog ulja, tanina i flavonskih heterozida. Tipicna taninska droga, osobito rizom, gde ima najvge oporih jedinjenja. Narodni lek za lecenje upala sluznice organa za varenje. I druge domace Geranium-wste sadrZe mnogo tanina. Tako, naroeilto Geranium sanguineum L. (devojacko oko, zdravinjak, krvavac) ima u rizomu oko 160/0, a G. pratense L. (Iivadna igliea, ilja, materniea) i G. silvaticum L. (~urnska igliea, gorska ljubieasta ilja, lisicka) vi~ od 200/0 tanina. Geranium Robertianum L. (ziva .t rava, ·kacja trava, Irrvniea, pastirska iglica) ZDRAVAC u nadzemnim delovima ima oko 300/0 tanina i ceni se, osobito u Zapadnoj Evropi, kao jedna od najvaZn:ijih taninskih droga. Ove biljke nisu otrovne, rastu svuda, svakom su pristupacne i mogu se koristiti kao dobra tonika i adstringencija umesto skupih uvomih droga istog sastava i dejstva.

340

LECEN1l! BIL1l!M

ZELENIKA, ZIMSKO ZEllE
Pirola umbel/ala L. -

PIiIrolaceae

ZELENlKA

Mala, trajna, zeljasta biljka, visoka oko 20 cm. Li~ee je trajno, prezimljuje, koznato, u dnu stabIjike. Cvetovi su beli iii ruZicasti. Cveta leti. Naj~Ce raste po peskovitim borovim ~umama. Upotrebljava se list (Pirolae iIi Chimaphilae folium). Sadrii oko 40 / 0 tanina, fenoInm heterozida arbutozida, metilarbutozida i enkolozida, Ijute supstancije himafilina, gume, skroba i ulja. Hemijskim sastavom zelenika je slic.. na medvec1em groZc1u, pa su joj i dejstvo i upotreba gotovo , i ste: antiseptik mokraenih puteva. U SAD se cooi kao toniik i ads tringens i .upotrebljava se za leeenje reumatizma, upale bubrega, proliva i skrofuloze. Narodna imena: vrist, zelenika, zelencic, kru~cica, hrclec. Istog hemijskog sastava i dejstva je i srodna vrsta Pirola rotundifolia L. (gru~6ica, zimsko zelje, kruscica, hostna pesa, hru~cica).

ZELENKADA, 1UTI SINOVRAT, 1UTI NARCIS, ZERINKADE, LAZARICA

Narcissus pseudonarcissus L. -

Amaryllidaeeae

Trajna zeljasta biljka, visoka do 40 cm. Iz krupne lukovice rano u proIeee izbiju po dva sabljasta !ista i divan rut, krupan evet. Zelenkada je ukras p'ianinskih livada. Gajli se kao omiljeno cveee. Upotreb1java se cela biljka 5 lukovicom. Sakuplja se dok cveta. Lukovica je gorka i Iju~a od alkaloida narcisil1a j likol'ina. U lukovici ima jo~ i sluzi, inulina, mnogo ig!ica kalcijum-oksalata, malo ~eeera i voska. U !istu i cvetu ima vrlo malo etarskog i masnog ulja, fitosterola i karotena. U maloj ko!icini (2 g suvog cveta na 200 g kljueale vode) olaksava iska~ljavanje, a u veeoj dozi izaziva povraeanje. Spravlja se i sirup: 100 g svezeg cveta kuva ·se 5 minuta sa 250 g vode, ocedi, iscedi i pomesa sa 500 g meda; u zima se 2-3 kasike dnevno protiv obi6nog i velikog kaslja, tkatara pluea i astme. Stucane lukovice se stavljaju kao oblog na opekotinu.

ZECJA LOBODA. LISAJIVICA . ..

341
cus L. (bell narcIs: blj eh sunovra t, ov~ica, gorska ruZa, zerlin) , N . radiflorLIs Sa hsb. (narclS, belocva t, dokolj enica, di vlja zerina) i dr.

Sll~no~ sasta:-a i .~ejs lva su i druge vrs te is tog roda: Narcissus poeti-

ZECJA LOBODA, LISAJIVICA, TRAVA OD LISAJA, RUNJIKA KOSMURA •

Hieracium pilosella 1. -

Compositae

. Trajna, mala .zeljasta, vrlo dlakava biljka visoka do 25 em. Na zemlj i je rozeta ou dugu~jastih, ?bratno jajas tih lis tova . Na vrhu s ta blj~ke j e glavi~asta cvast svetlozute bOje. Cve ta od maja do septembra. · Raste na suvorn

ZECJA LOBODA

zemljgtu. Upotrebljava se cela biljka s korenom (Hieracii herbal. Sadrii gorke materije, tanina, smole, sluzi, f1avonske deriva1e (boja cveta) i Ilmbeliferon (vict. Ncisparljivi filOncidi) . Narodni lek za le~enje "gaja, upale mokracne be~ ike, izbacivanje peska i karnena iz bubrega i mokracne be~ike i za poja~ano mokrenje.

mr~avom

05tala narodna imena: zlatni·k , sje uho, ov~ija brada, proljetnica,

jandra~ika,

runjavi~ina,

kosmatica, mgja ov~ica, mislavak, trava od po1ja~ine.

342

LECENJE BILJEM

ZECJA SOCA

Oxalis acetose/la L. Oxalidaceae Sitna, nezna biljcica, visoka 10-15 cm. Po zemlji je polegla i svojim Hstovima podseca na deteIinu, ali su vrlo kiselog ukusa ,i na nalicj u purpurnocrveni. Listovi se sklapaju kad se dodimu. Raste po vlaZnim gus tim ~umama. Cvetovi su beli Hi Ijubieasti. List zecje soce je prijatnog kiselog ukusa koji osvezava, ali je otrovan zbog veHkog sadriaja oksaine kiseline: 0,80-0,900/0. Narodna Imena: boiji kruhek, deteI,i nka, zuta detelina, zajcja deteljica, zajcja sol, zecja detelina, zecja kiselica, zecja so, zecji kiselj, zecji kiseljak, zecji kupus, kisela djetelina, kiseljak s tri lista, kiseljaca, kozji kiselj, kukovacina sol, slanica, socica, ceZECJA SOCA

celj,

so~ka.

ZECJA ILl ZECIJA STOPA

Geum urbamtm 1. -

Rosaceae

Trajna zeljasta bHjka, visoka do 90 cm. Rizom je kratak, nasmed i obrastao debelim adventivnim korenjem ;
prijatno mirise Ita karanfilie.

Sta-

blo je malo ·razgranato, dlakavo i pod prstima grubo. Prizemni listovi su u rozeti i perasto deljeni , a oni na stabljici 'su trodelni. Svi Iistovi su po obodu nejednako nazubljeni. Cvast je grozdasta metlica. Cvetovi su zute boje, dosta sitni, <Ila dugim dr~kama. Plod je 6upava loptica. Cveta leti. Rasprostranjenost. Raste svuda, a najvge po obodima ~uma i ~um­ skim cistinama, pored puteva, ograda i drugde. Droga. - Rizom s korenjem (Gei
urbani, Caryophyllatae rhizoma) .
ZECJA STOPA

ZECJI TRN . GLADIS . . .

343

~~st~v. - Oko 300/ 0 tan ina, rna'lo flavonskih heterozida, jednu gorku rnatenJu I o ko 0,35'10 etarskog ulja svojstvenog prijatnog rnirisa na karan. filie , jer sadrii eugenola. . Upotreba .. - Tonik, adstringens, antiflogistik i antiseptik zbog tan ina I ellgenola. DaJe se pro t·iv di spep.sije, hronicnog proliva i dizenterije. 1. Za i.a~anj e desll; (krvav/jenje): 2 supene Wilke sitno izrezanog rizoma popantl sa 300 g klJucale vode, poklopiti, ostaviti da prenoCi, pa sutradan tom vodom ispirati usta. . . 2. Upa/a ~ e~ l1i i tlsla: po 50 g s itno izrezanog rizoma zeeje stope i karnlllce pome~a tl I od toga spraviti i upotrebiti eaj kao pod 1. 3. Tinktura:' 20 g si tn~ .re.=og rizoma driati 8 dana u 100 g 700/ o-nog a1kohola, ocedltl I upotrebltJ 10-15 kapi u kafenoj ka~ieici vode za ispiranje usta 4 do 5 puta dnevno. Narodna Imena: benedieica, blaienak, garanfilaea, gariofilata, garufala, grebnik, zecja noga, zecja s tllpa, kararndil, koncae, mitroviea. SHeno se upotrebljava i rizom od srodne biljke Geum rivale L. (grebie), koja ima zuckaste iii svetloorvene cvetove, raste pored vode, a l' rizomu ima do 400; 0 tanina.

ZECJI TRN, GLADIS, GLADUSAC

Ononis spinosa L. -

Papilionaceae

Zecji tm raste na mr~avom i suvom zapu~tenom zemljgtu i pa~nja­ cima kao dugovecan, zelj ast, nizak (do 50 em), vrlo otporan i veoma bodljikay korov po ccloj Evropi, zapadnoj Aziji i sevemoj Africi. Cvetovi su najeeUe ruficasti iii Ijubieasti. Koren se kopa u jesen. Droga. - Koren je vrlo zi I a v, vanredno tv r d, z b i j en, d r v e n, razdeljen na viSe glava, skoro valjkast, eesto je pljosnat, kriv, vijugav i oko svoje osovine u v I J en. Debeo je najviSe do 2 em. Katkad je uzdm raspuknut i raseupan u vlakna. Uk u 's a je najpre sladunjavog, a zatim pomalo oporog i naljutog. Sa amonijakom drveni dec poruti. L u porn se vidj karakteristiena gmda korena. Osobito je cesta nepravilnost, usled koje se s r z n i z rae i naizmence sa drvenim delovima ekscentrieno sire kao Ie p e z a s to z r a k a s t i, povijeni kraci n e j e dn a k e 5 i r i n e i d u z i n e. Godovi se vide kao manje-vge istaknuti svetliji iii tamniji, koncentricni iii ekscentrieni krugovi. Sastav_ - U drogi ima t r i t e r pen s k 0 gsa p 0 n 0 z ida zbog koga koren deluje diuretieno. Ima nekoliko izoflavonskih heterozida. Sadrii a1kohola 0 no k 0 I a, tanina, secera, etarskog ulja i jednu 'Slatku materiju slienu glicirizinu 0 non j d, koji ima slaba hernolitieka svojs tva saponozida. Upotrebll. Zecji tm ulazi u sastav raznih diureticnih eajeva. Ostala narodna Imena: agler, bijeJi tm, bodez, vodotirka, volea, vucitm, ~'u eji tm, gladiz, gladisevina, gladiSina, gladiska, grebenika, grmotrn, ig· lica, kokorovo zelje, kraljevska salata, milotm, rupni tmie.

344

LECENJI! BILJEM

ZIMZELEN, MALI ZIMZELEN, 2ENSKA PAVENKA

Vinca minor L -

Apocynaceae

Trajna, mala, zimzelena biljka, sa poleglim, tankim, sterilnim stabljikama koje su dugaeke 2-3 m i evetnim uspravnim graneieama visokim 10-20 em_ Listovi su naspramni, sjajn.i, goli, oval no ,izduieni, kozasti i po obodu ceIL Cvetovi su vrlo lepi, modri, na dugackim drskama, pojedinaeni i levkasti_ Cveta od marta do juna, ponekad i u jesen_ Ukusa je gorkog i oporog_ Raste po abodima suma, u zivicama, pored stena i zidova; gaji se kao c.:veee, naj eesce po grobljima. Upotrebljava se list (Vincae minoris folium) bran sve dok biljka eveta. lma 0,3'10 alkaloida vinkamina i drugih sradnih alkaloida, heterozida vinkozida, urealne i drugih kiselina, sitosterola, tan ina, oko 205 mg"/o vitamina C i drugih sastojaka. Vinkamin snizava krvni pritisak slieno rezerpinu. List se upotrebljava u narodnoj medicini kaa gorko i oparo sredstvo za jaeanje: 1 kaSika zdrobIjenog liSea kuva se 15 minuta u 200 g vode, ostavi 2 sata i pije po I kasika 3-4 puta dnevno pre jela. Moze se uzimati i u obliku praska (3-6 g dnevno). Spravlja se i /ollicno vino: 100 g zdrobljenog lisCa prelije se 1 litrom najboljeg crnog vina, dr:zi 10 dana eesce muckajuci, oeedi, iscedi i pije 3-4 puta dnevno po 1 kasika pre je la. Smanjuje zeCI i kolieinu seeera u mokraCi dijabeticara. Smanjuje lucenje mleka:. Ostala narodna imena: amantil, breenova trava, venka, vineica, granieka ljubica, zelengora, zelenika, zirnzelenka, zimizelen, zimolezovina, krvoloenjak, letenka, ljubiea, ljupcac, morska ljubiea, pavinka, pavlovsko cvece, plavet, povinka, privinae, svedre. Gotovo istog hemijskog sastava i dejstva su i dYe srodne bHjke iz istog roda: Vinca herbacea W. K. (plavicasti zirnzelen, letenga) i V. major L. (zimzelen, muska pavenka).

ZLATICA, LEDINJAK, ZLATOUSTA MASLACNICA, PSENICICA, 2UJA

Ranunculus licaria L Rammeulaceae Gola zeljasta biljka, visoka 1525 em. Cvetovi su zlatnozuti j javIjaju se pre no sto gora olista. Korenje je pretvoreno u duguljaste soene krtole, koje se u narodu upotrebljavaju (Ficariae radix) za leeenj e hemoroida bilo da se sveze krtolice stueaju i stavljaju kao oblog, bilo da se 'k uvaju u mleku pa se dobijenom kasieom oblaze. IIi se 20g krtoHca zlatice i 20g pupoljaka erne topale stavi u 200 g ulja iIi masti,

ZLATNICA. CELEBI·GRANA

345

umota u krpe, stavi u lonac 5 vodom i kuva 5 sati, posle cega se toplo is· cedi. s tav i u su ve tegle i svako veee se tom lekovitom maMu maZe. Osim toga mora se paziti na stoiicu, da bude uredna i da ne bude tvrda. Istovre· meno se pij e caj od zlalice (10 g na 100 g yodel ili eks trakt u obliku pi· lula (0,20 g ekstrak ta) 2-3 puta dnevno. - Ziatica ima f erlolski heterozid, saponin, etarsko ulje i ureazu . .

ZLATNICA, CELEBI·GRANA
Solidago virga·aurea L. -

Compositae

ZU\TN ICA

Trajna zeljasta biljka, visoka od 10 do 100 cm (zavisi gde raste). Stabljika je us· pravna, tanka, skoro gola i sarno na gor· njem delu razgranata. Listovi su dJakavi, duguljasto-<>valni; donji Ii stovi su na dr· skama i po obodu testerasti, a gornji su sedeei. Cvetovi su sitn.i, zlat notuti, sa· kupljeni u male glavicaste cvasti 10 do 15 mm visoke i 15-20 mm siroke; cvasti su metlicasto rasporedene na vrhu stab· Ijike. Obodni cvetovi su jezicasti, zen· ski, a oni u sredini su cevasti, hermafroditni. Cveta od jula do oktobra. Rasprostranjenost. - Suve svetle suo me, sumske cis tine i obodi, stene, do 2.700 m nadmorske visine. Ima viSe Yari· jeteta i rasa zlatnice: na planinama (Soli· dago mirluta L. ·i S. alpestris W. K:) i obal· nom podI1ucju Sredozemnog mora (S. mao crorrhiza Lange) su sitne, niske, a u nj· tim predelima (S. vulgaris Lam.) su vi· soke. Iz Amerike su kao ukrasne prenesene u parkove S. gigarltea Wild., S. gramirlifolia Elliot i druge. One su najkrupnije. Sve su slicnog hemij skog sastava i terapijske vrednosti, ali se ipak u medicini najviSe ceni S. Virga·aurea L. Droga. - Vrhovi grana u cvetu (Solidagirlis virga.aureae herbal. Sastav. - Elarskog ulja dma (u "!o): u podzemrum organima 1,2, u meu 0,70, u cvecu 0,50, U stabljici 0,30. Tanirla Ima (u O{o): u cvetu 16, U li stu 11-15, u podzero· nim organ ima 8-10, u stabljici 4-9, a U semenu 6. Tanin je katehinski. Saponozida ima najvJse u stablj'ci, manje u listu i cvetu, a najmanje u korenu. Iroa i fla· vOrloida i ocganskih kiselina.

346

LECI!NJE BIlJEM

Upotrcba. - Narodni lek za leeenje hronienih oboljenja bubrega, be· ~ike i fuei, za leeenje rana, proliva i raznih zapaljenja koze i sluzniee. Ulazi u sastav diuretienih cajeva za leeenje pielonefrita, cishta i hernoragienog ne· frita. 1. Hronitni Ilefrit: po 15 g zlatnice i lista bosiljka i 70 g brezovog li· sta se pernesa; 3 supene ka~ike srne~e popari se sa pol a litra kljueale vode, poklopi , ostavi 3 sata i popije pre je la u toku dana. 2. Pro lit', krv u stolici: 100 g zlatniee popari se 1 litrorn kljuCale vode, poklopi, ostavi eelu noc, ocedi i pije umesto vode u toku dana. Moze se za· sladiti, najbolje ruzinim medom. Na isti nacin se moze spraviti i upotrebljavati eaj od 50 g zlatnice i 50 g rizoma trave od s rdobolje (Tormentilla), ali se trava od srdobolje mora prethodno kuvati pol a sata, pa na kraju kuvanja staviti unutra i zlatnicu. 3. Uremija, teskoce pri mokrenju: po 20 g zlatmce, korena selena, o~· trike (Carex) i sapunjaee i brezovog lista se pome~a; 5 supenih ka~ika sme~e prokuva se 10 minuta u 1 litru vode u poklopljenom sudu, ostavi preko n06i i sutradan pije wnesto vode. Moze se piti i zasladeno, najbolje sirupom od ribizla ili od kiselih viSanja. 4. Reumatizam, upala zglobova: po 20 g zlatnice, breze, OOpa, t.rave-ive i paprenog lisea se pome~a i postupi kao pod 3. 5. Rane: po 25 g zlatn-ice, petrovea, Zaifije, rusomaee i zmijske trave (Sal1guisorba) prokuva se 15 minuta u pokJopljenom sudu u 1 li1ru vode, ostavi 8 sati, oeedi, iseedi i time ispiraju rane iii se oblaiu natopljenim plat. nom (ovo je u spesno koriSceno u II svetskom ratu u nedostatku drugih lekova). Ostala narodna Im.ena: fudinska trava, zlata ~iba, krkiea, poganska tra· va, trebuhovka, ~tapika.

ZOVA,BZOVA,BAZGA,BAZ
Sambucus nigra L. Caprifoliaceae

Zova je grm iii manje drvo, vis oko do 5 m. Ona vrlo ranD olista. Grane su joj ispunjene bel om srZi. Ima naspramne, neparno peraste listove. Cvetovi su sitni, mleenobeli, jakog mirisa, udrureni u vrlo krupne lepe, raevaste cvasti sliene Wtu. Plodovi su sime, zeljaste, a kad sazru tamnoljubieaste bobice s crve· nomodrim sokom. Cveta od maja do jl,lla. Rasprostranjenost. - Zova raste svuda, naj vge po vlafnim i zapu· ~tenim mes tima, po naseljima i oko njih, po obodu ~uma i ~umskim pro· secima. Berba. - Beru se cele zovine cvetne kite po lepom i suvom vremenu, eim se cvetici poenu otvarati. Precvetale cvasti se ne srneju brati, jer daju drogu koja nema tako pl1ijatan i jak miris i mrke je boje. Cvetne kite se pazljivo odrefu i u korpi odmah nose kuCi, nanizu na konac kao duvan, i obese negde pod krovom na tavanu ili u su~nici da se ~to pre osu~e. IIi se jedna po jedna naretko poredaju na lese. Promaja treba da bude ~to j aea da bi se evet ~ to b r e 0 s u ~ i 0 i sto manje potamneo. Sa rno u slueaj u rdavog, vlaznog vrernena, susnicu treba grejati

z

ZOVA, BZOVA, BAZGA ...

347

ali ne iznad 40·C. Kad se cvasti potpuno osu§e, k run e sen a d r e § etom, tako da na re§etu ostanu peteljke, a kroz njega produ sarno cvetici. Pre.thodno se pregleda svaka cvast i jz nje izbace cvetici koji su potam. nelI, posme~~1. Suva . droga mora biti jednolike svetlozute boje. Cvet zute, mrke III crne bo]e treba odbaciti. Do prodaje cvet se moze cuvati krace vreme u platnenim vreCicarna obe§enim na tavanu iii na 'l1ekom drugom suvom mestu. Za duze cuvanje mora se zapakovati u sanduke oblozene tamnom hartijom iii u dvostruke kese ad hartije, jer cvet privlaci vlagu i poplesnivi, pa se mora baciti. Droga. - CvetiCi (Sambuci tlos) su belo-zuckaste boje i vrlo sitni, svega 3 do 5 mm u precniku. Imaju petodeonu toe. kastu krnnicu, pet pra§nika s velikirn zutim antera,ma (Sambucus ebulus, apta, burjan, smrdljiva zova ima crvene an· tere) i kratke, sedece, zelene iigove (S. racemosa, crvena zova, divlja bazga, planinska zova ima Ijubicaste). Droga je osobitog, dosta prijatnog m i r i s a, auk usa je najpre sluzavo-sladunjavog, a kasnije maJo Ijutog i nagorkog. ZOVA Sastav, Hemij ski sastav zovinog cveta jo§ nije tacno poznat. Sadrii he t e r 0 z ide k 0 j i i z a· z i v a j u z n 0 j e n j e, 5 am bun i g r 0 zi d (cijanogenetski heterozid), f I a von ski he t e r 0 z i d rut 0 z i d, tan ina, svega oko 0,025'10 eta r· 5 k 0 g u I j a konzistencije masla nepozna10g sastava, zatim ·ima smole, §e· cera, holina, organskih kiselina i dr. Upotreba. ·- Zova se daje u obliku toplog caja za znojenje protiv na· zeba, zatim kao diuretik i emoliens. Vlazi u sastav laksantnog eaja. V nared· noj medicini se upotrebljava mnogo vi§e nego u §kolskoj za leeenje sVdh bolesti ad nazeba, organa za mokrenje, disanj e itd. I. Caj za znojenje: 10 g zovinog cveta popariti 1 htrom kljucaJe vode, poklopiti i posle pola sata toplo piti na 2 sata po 1 ca§u; zasladiti vBnje. vim si rupom. Na ·isti nacin se moze spraviti i upotrebiti caj od sme§e: 4 g cveta zove po 3 g lipe i kamilice. 2. Za ;acc izluciva nje mokrace: 'Po 30 g cveta zove, ploda per§una i kleke i 10 g moraca. Tri supene ka§ike smde popariti sa pola litra kljucale vode, poklopiti i os ta-viti preko noei. Piti tri puta dnevno po I ca§u pre jela. 3. Za lakse iskas/javanje sluzi: po 30 g cveta zove i podbela i po 20 g cveta belog sleza i moraca. Tri supene ka§ike sme§e popariti sa 400 g klju. cale vode, poklopiti i posle 2 sata piti toplo na 2 sata po I ka§j,ku.

kao pod 3. divja zovika. bzovka. koji deluju kao jak purgans. avtuga. abdovina. burjal1 (S . Kora je najpre blagog uk u sa. bazovika.jednog alkaloid a i pu rgativne smole. boz. Pro/. Gramineae I I ZUBACA U CVETU ZUBACIN CVET . socnHl plod01la peku rak iju.ima sap6n ina. Iedino ~to se ce~ee koristi protiv r eumatizma korenje od apte i pekmez od zrelih plodova. U bobicama. pored ~eCera. ali se rede upotreblj avaj u ponegde kao narodni lek. U kori i listu ima. obzovka.) i apIa. eb ulus L. U narodnoj medicini upotrebljavaju se kao lek i unutra~nja k 0 r a. 1ista pitomog kes tena. zoha. ovzovina.v vclikog kaslja: po 20 g cveta zove. abzo· vina. rosulje. bazgovina. bujad. grozna zova.348 LECBNII! BIUEM 4. bozovina. bok\' ice i majkine du ~ ice. U narodu se svi delovi zove upotrebl javaj u za lecenj e mnogih bol esti. b'zga. zovljika. pi ~ta ljnik (Sambucu s racemosa L. Nekad se od soka izradivao gust ekstrakt (Roob Sambuci) i upotrebljavao kao la ksans. U kori . Slicnog hem ij skog sastava cr dejstva su i crvel1a i1i planinska lDva. Dcluje purgativno.). bazag. zovik . cmi bezeg. Ostala narodna Imena za Sambucus 11igm: abzov. bazdov. crna zova. bezgovJna. buzvoka . zaovlji ka. li s t i p I 0 d Z 0 v e. zofa. budzova. bazovina. a u veeoj dozi i diureticno i izaziva proliv. Od zrelih. tanina i holina. ern a zovika. ima jabucne kiseline i mnogo crveno-Ijubicaste boje . ZUBACA Cynodon dactylon PeI'S. sambunigrina . pitomi boz. Io~ su Teofras t i Plinij e znali za lekovitos t zove. belika. erni bazag. pored ostll!log. a zatim gorkog i izaziva gadenje na povracanje.

. krvokopica. wbenka. zubovina. troska [rava. Ulazi u sastav diureticnih cajeva. Narodna imena: bermudska trava. Ponckad se trazi za izvoz. Brzo se razmnozava veoma zilavim rizomima. krvavica.). troskocic. Upotrebljava se rizom (Rhizoma graminis major). Cveta od proleca do jeseni. SluZi i za falsifikovanje pirevirrle (Triticum rep ens L. Sadrzi asparagina. Naraste 30 do 50 cm. raznih soli i dr. Droga nije dovoljno ispitana. trosko[. skroba.ZUBACA 349 Zubaca je najotporniji korov na~ih zitorodnih krajeva.

brocae. Galiun1 lVANJSKO CVECE . vitamina C i dr. saponozida. zivboza. sakupljeni u metlicaste evasti na vrhovima granciea. obicna broCika. Iecenje koznih bolesti. - Rubiaceae Trajna zeljasta biljka. vrlo malo etarskog ulja. prikrp. rumena lakota. bijelo ivanjsko evijeee. crni maj). divIji broe. slipavka. priljepaca. zuta bro6ka. Sadrli heterozida asperulozida i primeverozida. gospin prostirac. lepu ~a. jovansko eveee. broeae. hvatavae). Listovi su duguljasti. zuto ivanjsko evijeee. zuti. ivanovo eveee. meku~ica. (broearua. (bejIDvka. kao tonik. lepaee. prihvat. Cvetovi su mirisni. ivanova trava. gospina stelja. tanina. prava broeika. prikrp. Bere se gornja polovina bHjke u evetu (Galii veri herbal. Narodni lek za urnirivanje.I IVANJSKO CVECE Galium vert/m L. krpelj. Raste svuda. bela dremota. antiskorbutik Narodna imena: banj~cak.p rsljenove (6-12). stomahik. divlji slajer. visoka do 80 em. brocae. jovanova travica. voska. Galium mollugo L. ervenu boju. ~ilja­ sbi 1 sakupljem u . Cveta leti. jovandance. siri~tica. Slicnog sastava i dejstva su i druge do mace vrste istog roda: Galium aparine L. dremovka. krpiguz. ivandance. pup cae. mracnica. divlji broe. ivan-evet.

stvenog. V 0 den ape r un i k a (Iris pseudacorus) ima slieari list. . R 0 g 0 z i vezljika (Typha. do 1 m dugaekim 1 do 3 em ~irok. zute gorke supstancije a k 0 r ina. Pepela ne . Cela biljka prijatno mirge. malo spljo~ten iii skoro valjkast. t an ina.p remda u njemu ima vge etarskog alja. 4 .mlROT 351 cruciafa Scop.a. a odozdo male okruglaste udubljene belege od k 0 r en j a. 3 .kast i deb eo klip. aromatienog i pomalo Ijutog uk usa.Rizom idirota (Carami rhizoma) je ako 20 em dugacak i 2-3 em debeo. Save i drugih reka.im listovima. Idirot ne treba zameniti s nekim drugim biljkama. aromaticnog md r i s a. koje su u luk porellane u 1 iii 2 reda. gonkog.' (beli primak) . stravna trava) i Galium p~lustre L.Droga sadrn 1. R1zom obeju ovih vrsta nema prijatan miris Jdirot. mnogo skroba. ali ima :lut cvet. olju~ti mrka pokorica.LlSNI ozruCI roeitim vilama. Svoj.Rizom se kopa iii krajem leta ill pocetkom jeseill.5-3. 's abljasbim. m a I 0 0 r g a nski h b a z a (holina i metilamina). amorfne. Stabljika je pri dnu ervenkasta.Jjka s vrlo razvijenim. Sastav_ . (krstata broCika. na prelomu belieast. . duguljasta crvena bobica. a od gore pravim. zmast i me k k a 0 sun d er. Cveta juna i julao Plod je .BOCNI PUPOUCI.KORENJE. Droga_ . Na gomjoj strani vide se naizmence trouglasti i pomalo opali 0 z i I j e i 0 d I i ~ c a i mrkoervenkasti izbrazdani cIanci od stabljike. Scirpus) ima1u valj. koji su na donjoj strani obrasli mnogobrojnim Ziloicastim korenjem. maslenik. ocisti od korenja. uzdu! rasece i ~to pre osu~i u su~nici do 40oC. Berba. jer pokorica spreeava isparavanje. Tise. U vodi rizom postaje sunderast. Neoguljen koren se manje ceni. c1urc1evee zueanica krizarica. 2 . s m 01 e. gubitak ulja. dobro opere. - Araeeae Ic1irot je dugoveena zeljasta bj. zuti primak. jgca i trulih delova. eim se voda povuce iz bara RIZOM lDIROTA U JESEN : 1 i mocvara. IDIROT Acarus calamus L. c1urc1evsko evece. zelenim. spolja smed. Raste u mno~tvu po na~im blatima i moevarama svuda pored Dunava. Vam se iz mulja naVRSNI PUPOUAK.5010 eta r s k 0 g u I j a. a na vrhu se zavr§ava zbijenim evetnim Zuckasto-zelenim klipom okrenutim u stranu. razgranatim rizomima. simi i d . Na poprecnom preseku tad a se lupom mogu videti sitne ~upljine.

vake godine kod nas predestiluju i dobija skupoceno mirisno etarsko ulje (Calami aetheroleum). iciTOt. baban. 4. §iroki locek. Upotrcba. tatarsko zelje. vodeni futi lilijum. kicice. id·iret. tin ktura i ekstrakt od idirota ublaiavaju i eludacno-crevne grceve. poklopiti i. miri sava trska.352 LI!CI!Nll! BIUl!M s me os ta-tri vi§e od 6' /. babji stapi. I danas j e to u sve tu cenj en »s i'rotinj s ki zacin«. Cir i eillea (upotrebljavaju u Holandiji i SSSR-u): ldirot i slatki koren samelju i uzimaju triput dnevno pre jela po 1 kafenu ka§icicu 'll jakom caju od kamilice. jakog. To je jedno od lIajboljih ze luda cno-cr evnih aromaticno-ljutih biljl1ih sreds tava. ldirot ulazi u sastav brasna za tovljenje stoke. stavrti u jedan litar prepecenice i pos le 8 dana (uz cesce muckanje) poceti piti triput dnevno po 1 kas iku na pola sata pre jela. E t anolnog ekstr akta m ora da ti najmanje 18'10. Punu supenu ka siku popaT-iti sa 200 g kljucale vode. komus. sa§a.kmin. lincure. vodeni min. vagonske ·kCllicine idirota se ~. vodeni bozur. Ae thcroleum Calam i je nagus ta. m nogo seskviterpena i azarilnog a ldehida . odstranj uju gasove. Konjima sc daje po 10-15 g idirota u prahu u mekinjama kao stomahik. zutomrka go rka teenos t kam· foras tog.i stvenog mirisa. etanolu. . . 3. popiti posle jela. svak e godine se izvezc po vise desetina vagona (s totine hiljada kilograma) osu senog idirota u industrijske zemlje Zapadne Evrope i Severne Ame ri ke. E ta rsko ulje . ldirot je nes kodljiv i ne izaziva naviku ni dufom svakodnevnom upot rebom . kolmez. Etarsko ~lje i akorin izazivaju apetit i poboljsavaju varenje hrane.po 20 g pomesati. klekinja (zdrobljenih) i pers unovog lis ta . Najce§ce je me§an s korijandrom. aromatienih i gorkih rakija i sl. pa se trosio kao »ratni biber« i »ratni cimet«. 4. svo. vodena sabljica.po 25 g pomesati. Caj. Caj za bolje t'arel1je: idirota. kamHice i moraca . zuti lj i1jan. kalmus. igirot.Id iro t je lekovi ta i vaina do maca a romaticna biljka za indus tri j sku p roizvodnju mi ri s nog e tarskog ulja. je r nij e b ilo skupocenih zacina iz tropskih ze malja. balad. osobito u tropskoj Aziji. 5-trime tok sibenzen). . popari sa pola litra kljucaIe vode. maticnjaka . kad se ohladi. sabljar. ola ksavaju iskasljavanje s luzi obolelih od bronhitisa. vodeni . temi~varka.ske) od gorke 'Pomorandie . Idirot ulazi u sastav raznih preparata za spravljanje likera i drugih desertnih pica. temgvarska sasa. 2. nane. proliv i smanj uju kiselos t u zelucu. poklopi i posle dva sata pij e 3 puta dnevno pre jela. Zeludacl1i caj (za apetit): Jdirota. Evo kako se mogu spremiti lekoviti cajevi od ic:Lirota: 1.'Po 20 g pomesati. Osim toga . Na ialos t. vodeni macic. Od te sme§e uzme se 3 pune supene kasike. Vrlo lako se ras tvara u 9()<J/. Narodna lmena: babad. Medutim . a za vreme rata bio je vaza n aroma t ican zacin. Ima jo§ i raznih terpena. mirisavi s as. vodeni cmin. gorke deteline i kore (lju. (OrfeLin). koje se izveze na Zapad proizvodacima kozmetike i parfema. Diureticl1i caj (da se pojaca mokrenje): idirota. u na s se sas vim m alo trosi zbog neobavestenosti. Sadrfi aza rona (l-propenil 2. nane.

~ to pre osusiti u tankom sloju. 'okrugla. SMIRNA Resina Benzoe Tzmirna je balsamicna smola dobijena iz zaseeenog stabla raznlh vrsta Styrax (Styracaceae). Listovi su debeli. prozirna bobica puna lepljive mase. manje s jabuke. a u Francuskoj od avgusta do septembra. - Loranthaceae Mali. Stabljilka je zeleno-Zucka sta. koja se duze sacuva od kvara nego obicna svinjska mast. vosak. . pa se sme upotrebiti sarno pod nadzorom lekara da ne bi do~lo do trovanja . . sarno se prethodno mora raspitati da Ii se traZi posebno odvojen list iii cela biljka. BELZUIN. Primeceno je da hemijski sastav i lekovitost zavise i od tirve ta domacina na kome imela zivi. Plod je bela. . uvek zelen grmic. inozitoli. koji kao poluparazit zivi na raznom belogorienom i crnogorie nom drveeu.List i mJada grana. visok do I rn. Tako je utvrdeno da je imeJa s jabuke i jele otrovnija od one sa topole. obla i dihotoms'ki se grana. Benzoe se daje kao ekspektorans u slueajevima hronienog bronhitisa s obilnim i gustirn sekretom. rede biljka (Visci albi herba. be lim lu· kom i drugim lekovima. . naroeito deci i starijim osobarna. sarna iii u zajednici sa drugim lekovima slienog dejstva (sinergisti): s primorskim lukom. ·sedeci. ali kako je ima svuda mnngo i po ~ to se trazi za izvoz.Alkaloid viskotoksin. kozasti. BENZOE. Za planince ovo moze biti dobar izvor zarade preko zime jer tad a na selu nema poljskih poslova. zeleno-zuckasti. . jodidima. Zbog vrlo prijatnog mirisa. amilnitritom. Kod nas je obieaj da se bere zimi. Tzmirna deluje kao antiseptik i ek>spektorans. a plodi od avgusta do novembra. drvenasta. Sastav. stipes et folium) .mirna bolja od sumatranske. BELA lMELA Viscum album L. Misli se da je glavni konzervans u smoli koniberilni benzoa t. IMELA. sluz. soena. Ima odvojene mu~ ke i zenske cve tove. Premda je imera mnogo istl'aZivana. Kod nas se imela malo tro~i. Upotreba. Isto tako i hipotensivl1a svojstva nisu ista: najjaea su u imele sa kru~ke.IZMIRNA . izmirna i 'l1jena tinktura se upotrebljavaju za inhalaciju i kao blaga aromatiena antisepticna sredstva spolja u sastavu raznih voda za negu usta i za druge higijenske i kozmeticke preparate (los i 0n i) . U farrnaciji se upotrebIjava za izradu Adeps benzoa tus. po obodu celi i imaju 3-5 nerava. uretritisa i katara organa za disanje. a jo~ manje sa oskoru~e. Daje se i protiv bdienog katara. IMBLA. koje rastu divlje. Cveta od mar ta do maja. preporucuje se njeno branje. a mestimicno se i gaje u indomalajskom podrucju. ali je jakog i neujednaeenog fiziolo~kog dejstva. U apotekama se spravljaju: . flavonski heterozidi. vrl o razgranat.Imela dobro deluje protiv visokog krvnog pritiska i arlerioskleroze . 353 IZMIRNA. j er j e primeceno da je sijamska iz. holin i drugi sastojci. Droga. ipak joj hemijski sastav nij e dovoljno poznat. Imela se daje u obliku raznih preparata.

Druga narodna Imena: amelje. kOlja se u Backoj i okolini Leskovca gaji kao vaZna tekstilna industrij5ka biljka zbog odlicnog v I a k n a za izradu kanapa. dobro nadubrenu zemlju. (. Obicpo se sastoji iz vrhova stabljika u cvetu sa nesto malo !isea i ploda. Guniah. Tripolisu. tatule.illruje i pije 3 puta dnevno po 1 kaSika pre jela. PraSak mlevenjem lista: 1-2 g u toku dana. najviSe u Indiji. Pu~i se u narocitim lulama u Indiji. 2. melje. hmelina.stocnoj Afrioi (Zanzibar). ocedi. U avgustu se seje.mabis indica Lamarck. zanje se fe· bruara i marta. SlliZi za iz· radu raznih. pa se 2 supene ka~ike sme~e prokuva 10 minuta u 400 g vode. postaje inaktiv· na ili vrlo slabo aktivna. SAD (Teksas) i dlUgde. Indijska konoplja se gaji i u drugim pokrajinama Indije. tako da su vrhovi grancica slepljeni. plal1l1a i drugog tekstila. ostavi 2 sata i popije pola izjutra. duboku. Vlakno joj nij e tako dobro kao u obiene konoplje. Uvece pojesti 2-3 cena belog luka. Konoplj-a je vrlo polimorfna b hljka. U ravnici biljka naraste 2-3 m. u j. Cai: po 25 g imele. vrlo slozenih opojnih napitaka mocenjem droge u razblazenom aJkoholu. Na~a obicna konoplja. verovatno je poreklom iz Indije. omela. 3. 5. Cannabis sativa L. cveta i ploda (zdrobljenog) gloga i rastaviea se pumesa. jos bolje se oseea kad se droga rastrlja iii zagreje. koja interesuje farmakognoziju.. zbog kojih se gaji.354 LECENJE B\UEM I. Tinktura: 200 g svde imele i 100 g oCiScenog belog luka isecka se i prelije 1 litrom jake komovice. INDIJSKA KONOPLJA Cannbis indica LamaTok - Cannahinaceae Za dobijanje droge upotrebljavaju se vrhovi zenske konoplje u cvetu sa zametnutim plodovima (Cannabinis summitas). viSce. prof. drii 10 dana uz cesce muckanje. Proizvodi se i liZiva II Indiji kao afrodizijak. lepak. 2.anja ihl Guaza je jaea vrsta jer sadrii viSe smole. 4. Najbolju drogu daje Bengal. Cai pro/iv hrollicllog nefrita sa hipertoniiom: po 25 g imele i rastaviea ·i 50 g brewvog lisea se pomesa i upotrebi kao pod 2. ad indijskc konoplje dobija se viSe droga: 1. a u septembru rasaduje u jaku. iscedi. Vino: 20 g sitno zdrobljene ·imele drii se 4 dana u 1 litru dobrog belog vina i pije 3 puta dnevno po I casica pre jela. hrastova imela. indijska konoplja se izmetne u obicnu. d uvana (lutki. jer je tamo gajenje konoplje pod strucnom i strogom kontrolom vlasti. sa iIi b ez dodataka opijuma. kod nas i po visokim plan L nama. u juinoj Africi. Persije i Kine. ima mnogo varijeteta. . visk. jeste Ca. mela. uzarije. melina. Minisa je vrlo jakog. a pola uvece pre jela. Ra· zJikuje se od obicne Ikonoplje mnogo vecom sadriinom narkoticnih smolastih materija. Jedna njena odlika. mudra). kudelja. veska. omelj. DoJazi u raznim oblicima. himela. Bhang se dobija 5 use n j em j 0 s z e len e konoplje. a u brdima 1-2 m visoko. Vrlo je opojna. odakle se 5 vremenom rasirila po celom svetu. Gajena u hJadnijim predelima.

po s e boo g n a rk 0 tit 00 g m i r is a koji se jate oseti kad se droga trlja iii zagreje. . Taj opojni preparat nazivaju h a f i j u m iii h a f i jun. Etarsko ulje je lak ~e od vode. gihta. izolovano je jos nekoJi. ok· siduje na vazduhu pod 'lltieajem enzi ma oks. aromaticnog. HemlJsld sastav. jedne be21bojne. Charas.Vrhovi zenske koooplje u evetu s deli-mitno zamet· nutim plodovima. trigonelina i kalcijum-karbonata.se pusti da kroz redove konoplje u evetu prolaze Ijudi odeveni u komo odelo.05 do 0. 0. Oni su grubo dlakavi i s I e p I j e 0 ism 0 I a 5 i 0 m m aso m u rapave. Kanabinol se vrlo brzo kvari. amorfna i polutecoa masa (Smith. Upotreba. Daje se do I gram 100f0-ne alkoholne tink~ure.kana· . slicoo bodlji. Droga mora biti zelena. U Arabiji d Egiptu upotrebljava se h a ~ i ~ spravljen na svojstven natin. . Smola je mrka. Izgleda da je glavni sastojak smole i nosilae narkoticnog dejstva konoplje i hasiSa jedan kristalni aldehid-fenol jakog mirlsa na konoplju: .ko aktivnih sastojaka: k a nab i· d i 0 I. nu od vodenog ekstrakta indijske konoplje i duvana. protiv grteva. skoro pljosoate grudve zelene boje. U Turskoj izraduju vodeni ekstrakt od indijske konoplje. C21 H. Godine 1940. Gla\'Ili sastojei su s mol a (do 2fJ'J/ o) i eta r ·s k 0 u 1 j e (oko 0. Ostavlja do 15% pepela.jdaze. histerije. Charrus JJj Churus je najaktivnija trgovatka forma. Izaziva vrtoglavieu. k a nab 0 I i k ani n . veli'kog ka~lja. pa se posle smola krivim oozevima sastruze s koze.k u. U Tunisu od indijske konoplje spravljaju na poseban natin opojnu drogu pod nazivom kit. Na Istoku se upotrebljava za stomaeno-erevna oboljen1a. Posle dYe godine objcnog cuvanja droga je potpuno neaktivna. neuralgije. migrene. koja posle omotava jednosemeni plod dugatak do 5 a sirok do 2 mm. sastoji se iz terpena i seskviterpena (kanabena) . po rubu testerasto-zupcasto. U Meksiku i juf nim delovima SAD ufivaju mar i h u a 0 u spravlje.Nedovoljno je poznat i pored mnogobrojnih analiza. . 1845).INDlJSKA KONOPUA 355 3.20 g) iii mrkog . Ima jos i holina. kome posle toga dodaju razne aromatitne i afrodizij acne bHjke. Sastoji se gotovo od ciste s mo l e sa ne ~ to malo deliea biljke.O• . Ova sirova smola dobija se trljanj em medu rukama i'li eedenjem smolastih vrhova pomoeu grubih tkanina iii . Na ovaj natin se moze objasniti zasto se droga mora obnavljati svake godine i cuvati hermeticki zatvorena. dosta teeno..ske konoplje su neaktivne. Izgled droge. Rastvara se u alkoholu. kao antido t pri trovanju strihninom itd. se· dativ i hipnotik. boje kao eilibar. vrlo aromaticne tecnosti. reurne.05 do 0. k a· nab i n 0 I. U rvodi rastvorijive 'SupSianoije indij.lndijska konoplja slufi kao narkotik. zemlje i druge netistoee. levogirno. Uspela je sinteza kanabinola i na taj natin dokazana njegova hemijska konstitueija. Daje 10 do 18% alkoholnog ekstrakta.3 0 / 0 ).Lisee pm evetu je jednostavno. Pazu~ne zbijeoe cimozne evasti imaju duguljaste zallske a sVaki evetic obuhvata po jedna jajasto-duguljasta plevica. zelenog (0. antispazmodik. . duguljasto. etm i sumporugljefl'i.10 g suvog a\koholnog ekstrakta ili u obliku smole. Svi se oni rastvaraju u uljima. gorkog i neprijatnog uk usa.

zivci su ustreptali.Q3 do 0. Prema Herodotu. Izgleda da Egipcani. Ha~iS puse i piju. . batine d druga zlostavljanja prijaju (fakiri. Period halucinaeija. tromost i sanjivost. pa su vojne vlasti morale strogo intervenisati drakonskim kaznama.stoku znali su odvajkada za opojnost konoplje. kao kad neko bunca iii >·kao da se najeo bunike«. VaZnost i upotreba indijske konoplje u medicini su sasvim neznatne.ivanje dodaju meda.500 godina pre na~e ere. urlikanjem. koji je razLieit u raznim zemljama. Ha~i~ se spominje u sanskritu i u jednoj kineskoj !botanici toga doba. Sve do 1809. umobolnih po bolnicama i zavodima su bivsi uiivaoei haM~a ili opijuma. Od toga doba do danas iz· vr~ena su mnogobrojna hemijska. Arapima je do~la iz Persije i brzo se ra~irBa pod imenom -hasiS«.356 LBCBNJE BIUBM bina« (0. prilikom Napoleo· novog pohoda u Egipat. pokretima. Arapi i Turei davali su svojim vojnicima pre borbe ha~iSa. raspikucstva i uniStenja porodice. najviSe muslim ani. Alkohol smanjuje dejstvo ha. opijuma. . ali bez mnogo uspeha i izgleda da se konoplja i njena smola uvedu u medicinu. Od Maroka do Indije viSe od SOOt. bede i nevolje. bra~na. . uiivali. nastupa neuravnotezenost. ~eeera. bunike Hi tatute. Ij.4. strihnina i drugih sredstava. gooine. mo~usa. nije se znalo od cega se pravi ha~g. Deca i zene su veoma oselljivi prema hasiSu. galamom. siSa. Skiti su preneli upotrebu konoplje u Evropu otprilike 1. je prera(1ena smola -dobijena od indijske konoplje (Cannabis If1dica). jatnog osecanja. eimeta i drugih aromaticnih zacina.n dus. zanosa.Pra~ak se ne daje. eovek od hasiSa. Jedino se tako mogu protumaciti neshvatljiva bra· brost i uzasna svirepost koja je krstasima (XII i XIII veka) utivala toliko straha. vizija j ekstaze. eudnog pijanstva i pri. masla. buduei da se u njemu kanabino! mnogo brfe oksidiSe. asketi. vriskom.1.3.05 g).v anje. fana· tiei. Narodi na I. jer su ga vee tada Kinezi i I. Ha~1A .2. ubicama i kradljivcima. Lamark je opisao drogu. covek se ose· ea neobicno lak i cio). Tada. Za strah ne znaju . Zanimljivo je napomenuti da opijeni ne osecaju nikakve belove. proroei). a mnogi tvrde da im mucenja. god. a isti je procenat i medu teskim prestupnicima. do 1839. . Jevreji. Jo~ uvek se najveei dec indijske konoplje upotrebljava za uii. U zapadnoevropsku medicinu uvedena je posle ogleda O'Shaughnessy 1838. govor bez veze <i smis'la. Iud om mahnitom igrom. smehom. a kiseli napici istrezne opijenog. jer je skoro uvek neaktivan. raznih afrodizijaka. Umor. Jer duie uiivanje hasiSa veoma je skodljivo i najeesee dovodi do uiasnog funioznog ludila. a redovno i do oSiromasenja. ~to zavisi od ukusa potro~aca. zbog cega se oni daju kao protuotrov u slucaju trovanja (Planchon). Tom prilikom se medu francus·kim vojnieima brzo ra~irHo uzivanje ha~i~a. Smoli za w. Najbo!ji su oni proizvodi koji su izra(1eni na mestu proizvodnje od potpuno sveze droge pouzdanog porek!a. fiziol~ka i terapeutska ispitivanja. 'P0gotovu kad se uporedi s ogromnim kohcinama koje se potro~e za uzivanje ·po raznim muslimanskim zemljama. Grci i Rimljani nisu poznavali indijsku konoplju. Moisli se da francuska rec assassin (svirep ubica) potice od reci ha· ~i~in. Od Maroka do Indije ha~iS vekovima uzivaju milioni ljudi. Najpre se javlja drazenje (potreba za bukom. Period fantazije. Dejstvo basiSa moglo bi se podeLi'li na 4 perioda: .

Sibiru i Severnoj Americi. ali se od toga odustalo vee prve godine gajenja. U prvom redu treba za~tititi l<ice.i po svima planinama. vd koje jo~ i danas u tropskim predelima boluje oko 800 miliona lica. U okolini Bitolja. jer se protiv amebne dizenterije daje sarno emetin hidrohlorid u obliku potkoznih injekcija. osobito na ne· pristupacnim i vetrovima izlozenim vrletima i goletima.5 do 2 g (uzeto u dva do tri pu ta za cetvrt sata) izaziva najdalje posle jednog sata povracanje. ru~i sebe. CefeJ.IPEKJUKUAJiA. Ova mala trajna zeljasta bHjka. Zbog toga je medunarodna konlrola vrlo stroga. jer pra~ina od ·i pekakuane draZi kozu. kakuana se upotrebljava ne sarno za le6enje tropske srdobolje vee i kao ek· spektorans i emetik. veoma je vazna.in (fenolni alkaloid) de· luje dvaput jate vomitivno nego emetin i zato je kao emetik bolje upotrebiti karlagena-ipekakuanu.Tok!. (= Lichen islandicus L. Najgore je ~to ha~i~ i drugi preparaN izazivaju naviku. jer se njen alkaloid upotrebljava protiv amebne dizenterije.02 do 0. U malim dozama (PO 0. ne~to zbog nerentabilnosti (skupoea radne snage). ~letna za pojedinca i za dru~tvo. gde je bilo zasejano mnogo hektara indijskom konopljom. U hladnim arktickim krajevima raste i u raVDlCl. Napomena! . Osobe koje ne pod nose ipekakuanu (idiosinkrazija) mogu dobiti jake napade slicne astmi.komanija drogama izradenim od indijske konoplje uzima sve vge maha u svetu. a jo~ vi~e zbog slabijeg kvaliteta ad indijske droge. neizdriljivu potrebu za slalnim uzimanjem i povecavanjem doza da bi se postigao zeljeni efekt. ISLA1(OSKl LISA] 357 Posle I svetskog rata poteli su i kad nas gajiti indijsku konoplju.Ji Doverovog pra~ka (Pulvis I pecacllaahae opiatus). Zrtva propada psihitki i fizi6ki. . sirupa. . Iz ipekakuane se vade alkaloidi emetin i cefelin. KontroJn Svetske zdravstvene organizaclJe prJ ~UN. U dooi od 0. draZi i izaziva upalu oCiju i organa za disanje. tinkture i. vee prve godine uginule su sve peele u tom kraju. KORIJEN ZA BLJUVANJE Ipekakuana je osu~en koren jufnoameritke biljke Uragoga ipecacuanha Baillon-Rubiaceae.Osobe zaposlene oko prerade ipekakuane treba da budu oprezne. BLJUVNJAK. porodicu i okolinu. Cini se da je ipekakuana najmanje ~kodljiv vomitiv. IPEKAKUANA. jer ona ima 2 do 3 puta vi~e cefelina nego rio-ipekakuana.i.) Raspros tranjen je pretezno na severnoj polukugli: u Severnoj Evropi. Ovaj poslednji se prevodi u emetin. Ipe. Trovanja su akutna i hronicna. a jo~ vgc sluzokozu 1 izaziva upalu. a kod nas u Srednjoj Evropi i Spanij. visoka svega 2~0 cm.05 g desetak puta dnevno) droga se daje kao ekspektorans u obliku infuza. ISLANDSKI LISAJ Catraia islandica Ach. mehurove i rane. GLAVISICA. tableta.

Osu~e ni lisaj j e sasvim svetle. pa se' brasno upotrebljava za ishranu.i Islandanima. Ukusa je sluzavo-gorkog i bljutavog. Visok je do 10 em. a u medicini ocl kraja XVIII veka kao amarum muci/aginosum (gorko sluzn9 sredstvo). praska (3-10 g) i sirupa . Neki lekal'i ga preporuouju dijabeticarima u ob· liku dijetalnog hleba. ertenska trava. Laponeima .358 LECENIE BlUEM Sablraju ga pl"venstveno noeu iii za vlaznog.5 mm. Na vrhovima krpica vide se vrlo retki apotencijumi kao mrka. Sastav. . ponekad gotovo bele boje. Mirisa je vrlo 's labog. gume. a de beo svega do 0.zatJim ga oeiste. islandska mahovina. stitarka. prstasto razgran a t i 5 obe strane go . Poj edini ogranei su pri dnu zlebasti. kao tonik i stomahik (dejstvo gorke eetrarne kiseline). a tek u toploj se rastvori.rhotomsk>i. ki~nog vremena . ma!lo etarskog ulja. osetJi se miri5 na morske aige. . Talus je manje-vise uspravan i svojom razgranato~eu donekle tiei na mali grm (otud »lisaj gr m a~ « ). Upotreba.Droga iz koje je odstranjena goreina daje se u narodnoj medicini i kao sluzavi ekspektorans protiv ka~lja. a najce~ce wazi u sastay grudnih cajeva. operu i osu~e. . Po obodu je h saj reckast. . Daje se u obliku dekokta (10-25 g na ' 1. nepravilno trepavicasti. a na suprotnoj strani je svetlije b 0 j e. Hranljiva vrednost je upola manja od psenienog brasna. U Norveskoj i Irskoj Hsaj se prethodno ddi 24 's ata u vodi da bi mu oclstranili gorCinu (eetrarin). gvotda. daje se protiv povraeanja i muke. ispiran alkoholom iIi l %-nom pota som potpuno izgubi goreinu. u vodi se razmeksa i postane savitljiv i kozasto-rskavieav. Membrane hifa su pretezno od lihenina. promuklosti.000). ohladeni rastvor (l : 19) se uhvati u piktije gorkog ukusa. U narodu sluZi i protiv bronicnog proliva. pa zato severni narodi mnogo upotrebljavaju lisaj za izradu alkoholnih pica. sivkasto Hi zelenka· stosmed i uopste ~aren. stitu sliena udubljenja.Islandski lisaj odvajkada sluzi za hranu narodima krajnjeg Severa. U vodi raskvaSen manje je gorak. Na strani okrenutoj svetlos ri liSaj je dosta tamnomaslinastozelen . Dekstrolihenin se rastvara i u hladnoj vodi. Tinktura. planinska mahovina. borjanski mah.Ima do 50% Ii hen ina. nazublj eni i kovreasti. oko 1% lihensterinske kiseline. islandska pletika. a osu~en je closta krt i lomljiv. seeera itd. jer se liheni·n teze vari od skroba. oba ova ugljena hidrata hidrolizom pomocu razblaZene sumporne kiseline daju glikozu i druge secere (do 7()<l/o) koji mogu prevreti u alkohol. tisajskog skroba koji sa jodom ne poplavi. U lisaju jma i oko 2-3% cetrarina iii cetrannske kiseline. paste. osobito za vreme trudnoce. Ima jo~ oko l()<l/o dek· strolihenina iii izolibenina. UblaZuje kasalj. zelea. a na vrhu su ra ~ ireni . Naroeito je krajem tog veka bio u modi. zbog svoje goreine. nepravilno d. Narodna Imena: bohinski mah. osusi i samelje. Svez liSaj je mek i 'kozasto Wav. koji je izomer lihenina i koji s jodom poplavi (aH i'p ak slabije no skrob). tinkture (30-50 kapil.(30-100 g). pluenik. tek 'kad se sitni.jer ga je tad l ak~e oc!vojiti sa podloge . sa belica· stirn mrljarna. skoro u cev zavij en i. Najvi~e medicinskog li~aja se skupi u Skandinaviji i Srednjoj Evropi. plueni mah. U hlaclnoj vodi lihenin slabo nabubri. islandska lihena.

astma. pravi vrisak.[SOP. 359 ISOP. . Cveta od june do septembra. IZOP. Pored vee navedenih. Cvetovi su plavi. ~atrajka. Cvetne grancice (Hyssopi sum- Sastav. giagoran. laneetastim naspramnim listovima 3-3. visok do 60 em. dekorativan polugrm. Cvetovi su sakupljeni u klasaste evasti u gornjem delu stabljike i granciea.Na suvim i toplim mestima. fitosterola. sirup. M1LODUH \lRH GRA/iCICE U CVETU . ekstrakt i tinktura. milas). sluzi. Obrasle su duguljastim. NajviSe isopa se potrosi za destilaeiju etarskog ulja koje se koristi u farmaciji. raznih soli. s obe strane pokrivenim sitnim zlezdama s etarskim uljem. IZOP. tanina.2"/0 holdna. ~ipa!ITt. sipan. i kao stomahik. Narodna !mena. MILODUH . deluje kao dobar an· tiseptrk. izop. - Labiatae lbunast. ljubicasti. hisop. . eva jos nekoliko: blagovanj. osipant. os obi-to kalijum-nitrata i 0. parfimeriji i kozmetici. BLAGOVAN. ~eeera. Stabljike su u donjem delu odrvenjene. veljenduh. erkvi'iljak. mmsan.:aj.5-1% etarskog ulja. MILODUH. saponozid marubiin. 'ilajce~ee na krecnjackim stenama. pektina. Droga. RasprostranJenost. Upotreba.. Spravlja se . Flavonski heterozid diosmozid. .Hronican bronhit. i~op.5 em dugackim i 67 mm ~irokim. oko 0. vusak. MINDRAK Hyssopus officinaUs L. re<1e ruzicasti ill bell.

Jaglika je dugoveena zeljasta oiljka. osobito opasnih letnjih krvavih dijareja dece. retkim sumama. Upotreba. geraniola. pa se 1 kasika kuva 15 minuta u 200 g vode i'li mleka i mlako pije umesto vode. jabucic. jedan od prvih vesnika proleca. kosog r~oma izbija iz. pa se zbog toga upotrebljavaju za lecenje proliva i uredivanje stolice: Ijuske se osuse i sa· melju u prah. (P. prijatna i zdrava hrana (vi('!. vitamina A. divlja jabuka. JAGLIKA. . oa dnu levka ima mrlja zutih kao safran. secera. medu grmljem i na padinama u Evropi i Aziji. divlja· kinja. officinal is Hill.J JABUKA Pirus malus L. Narodna Imena: diva jabolka. .pektina od ostalog dela' ploda. divjaca. Divlja jabuka (Malus silvestris Mill. Vacni dan i). galata· "~na.) - Primulaceae Raste po suncanim i suvim livadama. njen plod je najoporiji i najki~eliji jer ima najwse tan ina i kiselina. Pektini i drugi sastojci jabuke 's u blago i neskodljivo sre<istvo protiv hronicnog zatvora (bubre u crevima) i proliva. Cvetna drska j nalicje Iista su dlakay!. U plodu jabuke (Mali fructus) ama pektina. po lugovima.) Hruds. mravlje i kapronske kiseline. opora.Jabuka je. hrana i lek. B i C i malo etarskog ulja prijatnog mirisa koji potice od amilnih estara sil'cetne. JAGLICE. JAGORCEVINA.lad same zemlje rozeta od nekoliko Iistova. na cijem se vrhu nalazi po nekoliko divnih levkastih zutih eve t 0 v a. jabucne kiseline. Gaje se mnoge sorte jabuke ciji sastav nije isti: kisela.) raste po suo mama. . Ljuske ad jabllke ~maju vise . vl'lo dobra. - Rosaceae Vocka visoka do 10 m. proizvodi njeguve hidrolize u zelucu i crevima uticu na smanjivanje lI'ezidualnog azota i povecanje alkalne rezerve u serumu a koncentracija vodonikovih jona se povecava. a zatim drska. pre svega. Jabukav sak (l1eprevreo) je poslastica. JAGORCIKA. visoka 15-30 em. slatka itd. Pektin jabuke dobro deluje na sluznicu creva. divljaka. JAGLAC Primula veris (L. a najvi§e od acetaldehida. Iz kratkog.

Primulae folium.Podzernni organi (Primulae rhizoma et radices) se vade u jesen. Berba. Cvetove treba dobro i brzo osusiti. Jos nije poznat tacan sastav jaglike.70. U listu ·ima do 3 mg'/.) racunano na suvu drogu.JACUX. evet jaglike sadrii manje saponozida_ U ca~iei ga ima oko 20/0. ali karakteristican miris: P. na bogatijirn nalazBtima dozvoliti delirnicnu eksploataciju svakih 3-5 godina. . Za jedne vrste je najbolje vreme berbe pre i za vreme evetanja. saponozida. a na dnu cvetnog levka vicli se tarnno:lut krst. SveZ ·koren je bez mirisa. Upotreba_ . kolicina se koleba u vrlo sirokim granieama u raznim vrstama i podvrstama jaglike i u razno doba gocline. U zivom. evet je slabijeg mir·isa.Ima 5-100/. brzo operu u hladnoj vodi i ~to pre osu~ na suneu iii u zagrejanoj su~nici na 45-500. primverin se hidroIizuje na jedan molekul primveroze i na metilni estar para-metoksisali· cilne kiseline. Najbolje je izraditi lekove od svezeg korena iii iskopano korenje odmah su~iti u su~nici od 50' i posle toga drogu titrovati: odrediti hemoli1Jicki indeks i ostalo ~to se trafi za sve saponozidne droge. slicnog ostalim saponozidnim drogarna. ociste od zernlje.i ma p rim u I a . sap 0 n 0 z ida. elatior e I a e i 0 r . JAGORCIXA . 361 Primula elatior je slicna. . Treba brati e e 0 evet sa drskom (cum calycibus). do 10 em dugacak i do 5 em debeo. manje u evetnoj drki. bela kora puna skroba (probati jodom). veris izolova· ni su heterozicli bez mirisa: p rim v e r i n (primverozid) i p rim u I a v er i n (primulaverozid).. U svim organima jaglike ima mnogo vitamina C (askorbinske kisetil1e). Po tpun 0 j e 0 bra s tao mnogobrojnim. Oni su prijatnog mirisa na med i sladunjavog ukusa. veris je svetloZuto. a P. uzan. Pod utieajem enzima primverozidaze. a za druge u jesen ili pocetkom zime. Ukoliko je koren lo~ije susen i duze cuvan. Na poprecnom preseku rizoma lupom se vidi vrlo ~roka.ije boje. dugackim. a u P. raste po vlafnim mestima.Rizorn je mrk. JAGORCBVlNA.. utoliko postaje manje lekovit. zut pojas sudovnih snopiea i u sredini mala svetla srz bez skroba.i ka je kod nas poslednjih godina na mnogim rnestirna vrlo prorellena i ungtena.. otficinalis na anason. veris . a u krunici. pra~nicima i tucku ih nema. Korenje je mrkozuto. tankim korenjem svetJ.i Ijutog. kao surnpor fut.k i 5 eli n e a u P.. Sastav_ . elatior na metilni salicilat.Zbog preterane i nerazumne eksploatacije jagl. a najviSe u listu (do 6"10) i evetu (do 4. Droga ima slab. ali je veta.Daje se u obli~u dekokta ill tecnog ekstrakta kao izvrstan ekspektorans umesto americke senege. U evetu ima i flavorlOida.000). list jaglike ima do 20. lornljivim. a beracirna skrenuti pafnju da vrh rizoma s pupoljcima ostrim nozern odseku i vrate u zemlju. U saponozidu od P. a primulavel'in daje primverozu i metilni estar meta-metoksi· salieilne kiseline. Ove dYe saponozidne supstancije su vrlo slicne. jer tada imaju najvise saponozida. . . Uk usa je neprijat'nog . Iz Zivog rizoma P. Za§t1ta. Droga. Hemoliticki indeks je visok (do 7. Primulae flos. karotena. svezem korenu ·ima najviSe saponozida.sap 0 n 0 z ida. Zbog toga ju je potrebno zMtititi: na veoma proredenirn mestima ne dozvoliti vadenje podzernnih organa.

vrlo debeli. obli.k . evieae. dugu lja sti . Primula obeorriea. kunjavae. Sve vrste jagortevine i jaglike su u veeoj dozi otrovne. prvi evit.LECBNIl! BlUBM Cvet se daje umesto divizminog cveta iii zajedno s njim u lazi u sastav plucnih a.ke u evetu (Sedi aeris herbal. pramaliee. od njih poHce Jjut ukus ja· . Cve ta od m aja do sep tembra . Li stovi su naizmen itni . jer imil. gola zeljasta biljka. jagortina. sotni .Osim vee navedenih imena. sit ni. Primula elatior ima jo~ i ova: krstata jaglika i lestegin. sunake. j agudac. . karnenL tim mes tima. JARIC. jer ima neke zlezdovite dlake sa sadrlajem koji drazi.luti i sakuplj en i u cvasti na vrhu stabljike. visoka 5-1 2 cm. bez driike. petoprs. i2aZiva upalu koze. os lje· par.i u sa· ponozida. :2:EDNJAK Sedum acre L. J ARI C Ijutog ukusa. S tab lj ika je vrlo razgranata i po zemlji polegla gradeCi gust 6i1 im. . lroja se gajj kao \ ultras. Jedna vrsta. Ima nekoli ko a lkaloida jos nedovoljno istraZenih. gajcin . krstato jaglite. Cvetovi su . kl'stato iglice. krstato jeglice.jeva . grm ul jica. jagotac. trajna. sotna . veris: bijela bukvica. Oslala narodna Imena. Upo treblj ava se na dzernni deo bilj. galtina. kra tki. jaglica. s uncanim. jagortevina . a P. - Crassulaceae Mala. piskaliea. vesnaa. Rasle na suvim. lestedaj.

tako da se ne moze reci da Ii u tim sme~ama dolazi do izraiaja i delovanje ja· senka. 1 supena ka~ika ove sme~e se po· JASENAK pari sa 200 g kljucale vode. Sok i ekstrakL jarica imaju znatnu antiba kterij.2010 smole. tanina.10--0. kukuru~Cie. sakupljeni u uspravne krupne evasti. . sisaea. 120/0 ~ecera i organSlkih kisclina. Ima listove slicne jasenu. Kad se bere. Sadrfi vrlo mnogo flavonskih heterozida (oko 120/.). Na primer. Ostala narodna !mena: kopnez. oko 100/. VILINO CVECE. neurastenije i ner· voze upotrebljava se ova sme~a: 70 g odolje(la. RUSTEN Dictamnus albus L.15010). Prisustvo znMne kolicin e rutozida obja~njava opravdanost upotrebe jarica za jace izlucivanje mokrace i 1eeenje vi50kog krvnog pritiska. b ol. ali najce~ce s drugim biljem poznatog i pouzdanog dejstva. oko 30% sluzi Ii gume. Opomemi! . Upotrebljava se u narodnoj medkini za lecenje mno· gih bolesti.. Daje se protiv he moroida i za lecenje upale i svraba anusa (5010 caj za pice i zapiranje). jasenak izaziva na kozi crvenilo. o~· ·tri zednjak. obicno pred spavanje). Cvetovi su belicasti ·ili ruzicasto·1jubieasti. - Ru taceae Trajna zeljasta biljka.Sok i ziva biljka mogu izazvati upalu koze ako se upo· trebe spolja. Cela bilj· ka je svojstvenog mm· sa od prisutnog etarskog u1ja (0. 0. Nije dovoljno ispitan. JASENCE. JASENAK.. oduzetosti i gu ~enj a. poklopi i posle 1 sata oeedi <i pije (nezaslac1en caj pre. JASENCE. a ako se pije moze doci do povraeanja. ljuti zednjak. kopnice. JESENAK .JASENAK. po 10 g maticnjaka. JESENAK. hmelja i korena jasenka. a na osetljivirn osobama pliko· vel Zato ' treba biti opre· zan. za umi· rivanje osobito protiv h i· sterije. Zato se jaric sme upotrebljavati samo pod kontrolom lekara. a zaslac1en posle jela.s ku moe. JASJENICA. 363 rica. osobito rutozida iii rutina. visoka do 120 em.

Trebalo bi zabraniti gajenje jediea po cvecnjacima i vrto· virna za ukras. vrlo lepa biljka. a na is tok do Sib ira i Himalaja. TREPETUIKA. MeCiusobno se razlikuju izgledom. - Salicaceae Vrlo lepo. TREPTELIKA. slieno drugim vrs tama is tog rod a (topole) i porodice (vrbe. Ima vrlo mnogo varij e teta jed i c a. 1 4 . protiv grozniee.LI ST .5 m. MLADA ""TOLA znati. Gornja polovina stab1jike je gusto obrasla divnim cvetovima. nazeba i re· umatizma u dozi od 2 do 5 g dnevno u obliku sto toplijeg eaja da se bolesnik preznoji. zbog eega i jasika. graCiom. kaslja itd. JAGNJEDA.BoeN I PUPOUAK. bojom eveta. - Ranrunculaceae JediC raste po vlaznim i humoznim mestima plaoma Srednje Evrope. 5 .STARA KRTOLA. A U PROLECE. I lisee joj je vrlo glatko i nezno.rste jed.U JESEN: 1 . duboko i kltnjasto de ljeni. visoka 1-1. JEDIC ILl JADIC Aconitum napellus L. tako da ih je pokat kad tesko raspo· 2 A JEDIC. ima divne mod r 0 p I a vee vet 0 v e os obi tog oblika 'koji lice na starinske slemove. a naTocito prirodom alkaloida koje sadrze . Upo· trebljava se kora (Populi tremulae cortex) u kojoj . JANJA Populus trernula L. Jedie je dugoveena zeljasta.KOREN. Neki jedi6i nisu otrovni. B . Rasiren je na sever do Skandinavije.364 LECENIE BILJI!M JASIKA. kitnjasta. zelenkasto-sivkaste kore. Lekovite i orrovne su sarno one v . . Najvazniji meCiu njima i ujedno i najotrovniji i najlekovitiji je Aconitum napellus. j er je cela biljka vanredno otrovna. Salicaceae). 6 - B PUPOUA~~ 3 . Listovi su dla· nasti. do 30 m visoko drvo glatke. de luju promv groznioe.iea koje imaju plavo-modar evet. ZUBORIKA. sadrle neaktivan alkaloid at i z i n i ponegde slufe kao tonik.i ma salicilnih heterozida salikozida i populozida. treped pri najmanjem povetareu.

CVAST. jedra. jer starija je lak ~a i rastresitija. Iduceg leta ciklus se ponavlja. . Kad se krlolica popreko preseee . a mlada je puna. smezuravati se i najzad izumre.600 m. kad se presece. brasnjava i nije vlaknasta.Jedh~ treba prvenstveno razmnoiavati na mestima gde raste najaklivnija divlja biljka: v I a zn i. pee k a n j e i utrnutost i najzad jezi k oteia. Meslimicno se vide kolutovi belicastih oii ljaka od korenja. a zatim Ijut. KRTOLE Izrada droge. J edic ima dYe krtole.i vodom pokvasi. Sveza krtola. socnij a i ima na vrhu pupoljak iz koga Ce se naredne godine razviti stabljika.Krtole su slicne maloj repi. dugacke su 5-10. . Ona je deblja i mesnatija. hum 0 z n i. potpuno je bela. pojacava se lucenje pljuvacke (dejslvo akonitina) . na jeziku se oseti g o li e a n j e. cesto je suplja i ima znatno manje alkaloida.JBDIC ILl JADIC 365 Rorinnoiavanje. Slara krtola je na prelomu mrko-ervenkasta i suplja. Kad biljka preeveta. ali presek brzo poerveni pod uti eajem oksidaza. I7. ·Berba.Vadi se krtola (Aconiti tuber). Prema Briselskoj konvenciji sme se upotrebljavati samo mlada krtola. . a debele 2-3 em. vidi se spolja mrk prSlen (endoderma) a dalje unutra kara'kteristi6na z v e z d a s t a linija k a m b i j u m a. s tara krtola pocinje venuti. pol u 0 s vetI j e n j proplanci iznad 1. Uk u s droge je najpre malo sladak. a manja je vezana na vecu kratkom dr~kom na gornjem delu. . vece izbija stabljika. JEDIC : LIST .

Od zrna (Hordei fructus) spravljaju se razni dije· talni preparati: oljusten jecam. krupi~. - Gramineae Jednogodgnja zeljasta biljka. .i Gelsemillm semperllircl1s Aiton. visoka do 1 m. Susiti ga odvojeno od ostalog bilja i sto pre ga prodati. ostaV'i 10-15 minuta i procedi kroz platno.Droge se upotreb lj avaju uglavnom za ekstrakciju akoni· tina. Os tali. JECAM Hordeum vulgare L. Jecmeni s!ad. iznemoglim starijim osobama i n::konvalescentirna. Krlole jediea mogu vaditi sarno strucni biljari. ilka. 'g toga se daje bledim i slabunjavim. pesja smrt. krupica. \/Ucji cemer. DiE. Diu· retik i adstringens u narodnoj medicini. JEZICAC. Listovi su u grupama. protiv proliva i promuklosti.) . mineralnih soli.Ima vi~e alkaloida. marijini ~o l· nicki. Ulazi u sastav caja za leeenje rana. klobucie. pa· sja smrt. amorfnl alkaloidi: pi k r 0 a k 0 nit i n ill ben z 0 i I a k 0 n i 11 i a k 0 n i n su proizvodi hidroLize akonitina kojih ima utoliko vge ukoliko je droga lo~ija. f leni klobuk. dragoljub. Ima tanina. vi· tamina A. holina i vitamina C. sadrzi oko ~OO/. omej lisj ak. Opomcna! . - PoJypodiaceae Vrlo rasproslranjena paprat vlafnih mracnih ~uma i stena.ijska. ceo veljcek. u spravni. jer pojacava lueenje zlezda za varenje i dopooosi boljem i brzem iskoriseavanju unesene hrane. Gaji se kao industr. vee I mg peroralno moze izazvat i smrt. JELENSKI JEZIK. krupica i griz kuvanjem daju sluzastu kasicu koja vrlo blagotvorno deluje na organe za varenje. kupris. tableta i sirupa protiv proliva. zelezni klobuk. slad (male) i ekstrakt i1 s lada. Zb. JELENAK. MACJI JEZIK Scolopendrium vulgare Sm. . jer su galenski preparati nepouzdani zbog nestalnosti sastava usled razlaganja akonitina u druge. Akonitin je a n a I get i k. . jer se lako vari. 100/. vrajnica. naLijen. U i·stu farmakodinamsku grupu spadaju i kukuta (Conium macuia/ul11 L.Jedie je jedna od najotroWlij. Otrovnost akonilina je ogromna. nalijep. riga. Ijutie. preobj eda. Zbog toga se mora biti veoma oprezan. modri klobuciC:. JELENJAK. saharifikovanih ugljenih hidrata. Narodna imena: volina. griz. belancevina. preobjedna. modri nalep. Upotreba. Dvadeset grama kuva se 3-4 sata u 200 g vode. sluz. do 50 em dugi. nalep.U farmaceutskoj industrtji se iz proklijalog i osuse· nog jecma spravlja bra ~ no velike hranljive i dijetetske vrednosti. piena i hranljiva biljka.366 LI!CI!NJI! BlUI!M Sastav. enzima i drugih korisnih sastojaka. nelekovite alkaloide. deci. lz proklijalog jecma vadi se alkaloid hordenin lroj-i se u obHku soli (sulfata hordenina) daje u obllku injekcija. preobj ed. lisjak. osobito decjih. . B.ih bi'l jaka. pasje zelje. Sluz: oljusteno uno. jedic. od kojih je najvaznlji kristalni alkaloid a k 0 nil i n.

ehla. erna joha. jecam viSeredae. U koni ima do 200/ 0 mesovitog taoina u kome preoviaduje flobatanin. JOHA. jesika. jelsa . erna josa. jahovina. zbog cega kora. raste pored reka i potoka. »karabojom« (ferosulfatom) ova kora siuzi za erno bojadisanje vune. jovovina. CRNA JOVA. ima i emodina i malo masnog ulja. jea. jeemi. . JOVA. jeeam ozimac. U narodnoj medicini se upotreb ljavaj u kora i list . Zb og veli kog sadriaj a tan ina jovova kora deluje kao jak adsbrimgens. JOSIKA Alnus glutinosa Gealrtn. jeusa. - Betulaceae Do 20 m visoko drvo. joSie. jeja.JOVA. cim se oziedi. jacmica!k. Za vreme rata kora od jove je upotrebijavana i protiv grozniee kao zamena za korn cinhone (kinakora). lORA .. Spravija se u farmaceut- skoj industriji p oseboim nac inom. jalSa. Sa tzv. bijelo f ito. s lieno hras tovoj kori. jah. jacmen. Narodna imcna: arpa. uskoro poerveni od nagradenog tanioskog crvenila.k. jevia. jeemen. joskovina. . ozimae. jecmak. CRNA lOVA. 367 Ekslrak( i z jecmenog slada se jos iaklSe vari. Druga narodna imena: eifa. jeia.

jos cesce. jer je ona najskuplji i najbolji sastojak cokolade. ali se svi oni u prometu moraju kao takvi taCno oznaciti. sredstvo za u zi van j e p o 5 I a 5 tic a.K KAKAO. Kakaova p as ta normalno sadrii oko 20 / 0 kakaovih kostica. P r a 5 a k 0 d k a k a 0 a. .. kakaov prasak i mlevene kostice daju se protiv bronhijalne astme.k a (1-3 g dnev.J e k a u prasku i aromatika. kao. vanile. a kakaove paste mora biti najmanje 30'io (tj. Teobromin. cimeta.35 kofeina.ovag orvenila. 50-53 0/ 0 Ikakaova maJSla. Izraduju se i razne jevtin~je Cokolade i drugi prOlilzvodi s drodatkom arahisa. Secera ne sme biti viSe od 68'10 (najcesce ga ima 40-60'io) . Teobromin se proizvodi ekst· rakcijom iz kakaovih ljusa ka i I kostica . KAKAOVO DRVO Upotreblj ava se prevrelo i isprieno seme tropskog gajenog drveta Th eobroma cacao L. Izraduje se mlevenjem prlenog i oljustenog semena. M I e· c n a c o k 0 I a d a mora imati najmanje 12'io mlecnog praha i najmanje 25'io kakaoa. na pri· mer. dodavanjem alkalnih karbonata. U 5emenu ima 1-3'/' tebromina. 3-5% ka·ka.n o).Kakao je izvrsna h ran a. C 0 k 0 I a d a i p r a s a ok 0 d co k 0 I a d e su smesa kakaove paste i secera sa iii be.. KAKAO-BOB. ton i k (tonicna vina) . slabog mirisa i pomalo sluzavog ukusa. najmanje 150.Slerculiaceae. . Ako ·ih u pasti ima vise. karanfilica. 5 tim u I a n 5. Upotreba.i diu ret i k. KAKAOVAC PRAVI. ako 2'io tao rdna. meda i dr. 12-140/0 belancevine i drugih sastojaka. tako da se ima tacna doza za jedan obrok. onda je ona pod prstima gruba i grudvicasta. angine pektoris (Theobrominum natrium salicylicum) i raznih skleroza. Nekad ovaj prasak granuliraju iii prodaju u tabletama odredenog oblika i velicine. a jos viSe fosfata (do 6'io). kostice (Testae cacao) sastoje se od krutih har· tij as tih delica kakaove boje. Naj cesCi fal sifikat co kola de je dodavanJe manje kolicine kakaove rnase. dodatka m. Cesto se izraduje i postan »ras tvor· Ijivi prasak« pomocu vodene pare pod pritiskom iii. do 0. . kakaovog masIa). sto zavisi od zemlje i ukusa njenih potro· saca. S adrzi n ajmanje 16'io mas la. Teobromin je tip direktnih diureti. Malo je otrovan i brzo se eliminise. K a k a 0 ve l ju s k e .

NEOUUSTENO SEME. F.UZOUZ I POPREKO PRESECENO SEME: 1 .SUDOVNI SNOPIC.MEZOKARP. 2 . 5 _ SLOJ CELIIA ODEBUANIH U OBLIKU POTKOVI. B" . I D. D . 4 .OUUSTENO SEME: VIDE SE fEZGRA 1 KORENCIC ( I).SEME TIp FERISTERO C .Ml. E I E~ .NII OMOTAC.ENDOSPERM . 7 .SEMENI OMOTAC . 2 . CVECEM I JEDNIM OBESENIM PLODOM B . F . 0. C . 3 . G _ PRESEK KROZ ENDOKARP: I .ADO DRVO OBRASLO PLODOVIMA.PLOD U KOME SE VIDE MNOGQBROINE SEMENKE..SEME TIP KALABACILO.UNUTRA. .KuRENCIC. 3 . .A KAKAO : A _ GRANA S LISCEM. C .SEMENI OMOTAC 3 CELlJE SA SLUZI.V1JUGAVI KOTILEDONI. 4 .OSTATAK MEZOKARPA. IMA DRUZA SA KALClJUM-OKSALATOMJ 10 KOTILEDON.MICERLIHOVO TELASCE.SEME TIP CRIOLLO . 2 . CE o 6 .CELlI!! SA SLUZI .POPREC· Nl PRESEK KROZ KAKAOVO SEME: 1 .STABAOCE.ENDOKARP.

Najveci dec kakaoa u svetu potro~i se za izradu ~oko lade. List i kora. Ove Ijuske dodaju raznim me~anim ~ajevi m a za popravljanje ukusa. U slu~ajevima ka~ lj a. suvim. KALINA Ligustrum vulgare L. mirisni. rede i plod. na kratklm dr~kama. g/Oli Ii po obodu celL Cvetovi su sitni. ·i sakupljeni u vr~ne evas ti.Oleaceae Sib visok clo 4 m. ~anim . masti i slicnih galenskih oblika za uvlacenje u otvore tela. sun· KALINA U CVETU 1 SA ({. elipti~ni. bronhltisa. upotrebljavaju se kao opora i gorka droga u narodnoj mecliein~ za l~enje 'koznih bolesti. proliva i plikova u ustima .RE LIM PLODOVIMA stranama. Raste po toplim. tonik i erneliens. Plod je okrugla. pra ~ka od cokoJade. Mnogim lekovima neprijatnog miorisa i ukusa dodaju kakaov prasak jlli ih oblazu ~okoladom (razni drazej i) . erna i sjajna bobica. U mnogim zemljama pije se . jer deluju kao blago sredstvo.kakaov ~aj. raznih vrsta bra~na za decu j bolesnike i slicnih hranljivih sred· stava. globula. (ljuske). katara i drugih oboljenja organa za disanje daju se pilule izradene s kakaovim maslom. . Listovi su uski. jer se topi na ~ove~joj temperaturJ i ne drafi sluzokofu. svecica.370 LECENJE BIUEM Kakaovo maslo sluZi kao najbolja baza za izradu raznih s upozitorija. Spravlja se kao i lekovi od drugih taninskih droga. beli.

zimolozina. pas·leskovina. od koga potifu lekovitost i otrovnost kan· . Upotrebljava se seme. siba. mrle~a. kamfor· njak. lek koji drafi i jaCa rad centralnog nervnog sistema i <5rea (sli~no kafi i caju). kozje gro!(!e. zimozelen. svib. terpentinsko ulje).. Stablo je uspravno. koje raste u tropskoj Aziji i Au· straliji. kamfor. biser. kozjak. kozjaoica. visoka 40--80 em. zelenika. ponekad ruZicas·ti i vise. ljubi~asti ili beli. Kamfor je vrlo popularan lek ·koji se upotrebljava najviSe u obliku kamfor·spiritusa. zinlaslika. pa se mora her· meticki zapakovati i cuvati na hladnom mestu. lfi· serovo drvo. golo. zimolez. zimzelen. - Ranuneulaeeae Trajna zeljasta biljka. kalinica. Donjm listovi su na duga~kim drskama i visestruko deljcni.ni) u neutralnom masnom ulju donedavna je davan kao analeptik. livadama i kamenjaru. herba et succus). KAMALA Crvenomrk prasak koji se sastoji od zlezda i dlaka biljke Mallotus philippinensis Mill!. Sterilni rastvor kamfora (2S or. pasji samba!k. pasja leska. Cveta od m'a ja d o jula. KAl\!FOR . piskovina.Lauraeeae (japanski kanfor. Arg. Raste po sumama. obraslo mekim dlakama. kamforovo drvo) iii sintetski od pinena (borcvo. jer sarna kamala deluje laksantno. Posle davanja kamale nije potrebno uzimati sredstva za ~iS· eenje. neprika. KANDILKA Aquilegia vulgaris L. bijeli jorgovan. erna boba. sibovina. Deluje kao dobar lek protiv erev· nih parazita. U eeOOij bUjci irna cijanogenelskog heterozida.Euphorbiaeeae. sveza i osusena bilJka i sok iseeden iz sveze biljke (Aquilegiae semen. Cvetovi su vrlo lepi. . kamforovog ulja i raznih galenskih preparata spolja kao antisepti·k i za drazenje koze. zimolist. KANDlLKA 371 Narodnn Imena: bijeli jergovan. bisemi cvijet. KAMFOR Kamfor je cvrsti dec etarskog ulja dobijenog iz drveta Cinnamomum camphora Nees et Eberm.KAMALA. pasjakovina. Sadrli floroglucinolske derivate. meokovac. . razgra· nato. To su kristalni komadi ·svojstvenog mirisa. U zubarstvu se upotrebljava protiv rubobolje. Brzo vetri.

sadrli 0. zveckavac. U semenu ima mas· nog Uil.t ani n a u kome preovladuje kate· hinski.5%. pet koso jajastih.Ima 9-11'/0 mesovitog . kan· dilijca. kver· citrozida i drugih od kojih potice zuta boja). bez drske.2'10 etarskog ulja. a najviSe po napustenim njivama. a najviSe seme. to su zlezde 5 uljem. opekotina. naspramni. . srednja rosapast. zbog cega prema svetlosti izgledaju kao da su i z bus en i (perforatum). zvonce. kokotieek. holina. . hemoroida. karakteristicno tackasti. kome i druge bolesti. Cveta od maja do septembra.8 em siroki. . svetlozelene boje. za znojenje. hrlica. za zarascivanje rana i . Lis tic i su 1-3 em dugaeki. Cela biljika je otrovna. Narodna Imena: asibaear. Zbog toga se ne preporueuje upotreba kandilke za leeenje. Ima vrlo evrstu. tamnozutih. . srmenik. oporog.4-0.Bere se gornja polovina biljke u evetu (HYperici herbal. Hypericaceae Kantarion je dugovecna zeljasta i korovska biljka. pakujac. a dan as sarno u narodnoj medidni za lecenje fuei.ja. :tUTA KANTARIJA. grli· cek. duguljasto-jajasti.Raste svuda. karotena i flavonoidnih heterozida (hiperozida oko 0. Rasprostranjenost.itamina C (oko 30 mg'l/o) i 'lTagove alkaloida. jace izlueivanje mokrace. po obodu nes10 zupea· KANDILKA . sa pet listica easice. nagorkog i aromaticnog uk usa. Upotreba. KANTARION. razgranatu stabljiku.Kantarion se odvaj'kada u narodu ceni i mnogo upotreb· ljava spolja protiv posekotina.\ TRAVA Hypericum perforatum L. sa!ltojli se od kadinena i drug'h seskviterpena. smole. BOGORODICNA TRAVA. estara izovalerijanske kiseLine i malo azulena. Etarsko ulje miri§e na crnogoricna ulja. kampavka. goli.Ranije je kandilka upatrebljavana u naucnoj.1-0. orlicek. Sastav. . visoka 30-100 em.stih listica kruniee i oko 50 pYas· n~ka sraslih u 3 snopica iznad kojib se dize trostruk tueak tamnocrvene boje. trolistJnjak. popina ikapica. GOSPIN. Droga je svoJstvenog mirisa. uglastu. Berba. rutozida. oko 0. v. ervenu boju hiperi.372 LECBNTI! BlUBM dilke. cin. U svezoj biljci ima oko 16C mg'lo vitamina C. a na vrhovima kitnjaste evasti sa zuti m evetovima. skorbuta. antocijana.

tantur. 2. . marina ruCica. KARAMFIL. GAROFAN. ruti kantarion . Narod drogu stavi u ulj e i drli na suneu 30-40 dana da ~ to jace poerveni. Kancarionove ulje (po Francuskoj farmakopeji): 100 g eveta stavi se u teglu. voska ~ oko 3'/. gorcan . gospin evet. !eluca. ivanjciea. :luta metlica. smole. vekovni narodni lek za Ijude i domace Zivotinje. zvoncae. pa se ddi na vodenoj par. - Myrtaceae Tropsko drva s moluckih i jui:nih FiHpinskih ostrva . antocijana i vrlo malo etar· skog ulj a. a iznutra protiv bolova jetre. VRTNI Bas tenski iii vrtni karanfil (Dianthus caryophy/lus L. 'kantarijon. ivanova trava. Iseedi se i proeedi da bude bistro. gume. Kantarionovo ulje s belim vinom: 500 g eveta i iseckanog lista sveze uzabranog potopi se u litar najboljeg ulja (od klica) i pola litra belog vina. Narodna hnena. »Kontarionov zejtin. poklopi i drli 2 sata na vodenoj pari. tanina. pljuskaviea. KARANPlLIC . Oba ova ulja se koriste na taj nacin sto se njima maiu rane. vaniH-na. KLINCIC. Fenolska jedin jenja koja se nalaze u kantarionu imaju izraienu antibakterijsku moe (vid . KARAMFIL.i da vino ispari. KARANFIC. bogorodicina ruka. laeeae) i mnoge divlje vrste karanhla kori6te se u narodnoj medicini za Iecenje srcanih mana i za znojenje: spravlja se i pije topao caj (5 g eveta na 200 g kljuc3!le vode). posekotine. Najvge se karanfilica potrosi kao vrlo aromatJCan za· . bljuzgavae. greotaljka. 14 do 24% etarskog uLja. gospino zelje. . KLINCIC. 1.. Sadde ogromnu kohbnu. gorae. KARAVIUE. KARANFILIC. U evetu ima saponozida. opekotine i druge ozlede iii se tim uljem natopi gaza ili cisto platno pa se ozledeno mesto oblozi. l!potreblja.sekliva treva. Tinktura i ekstrakc od kantJamiona spravlj aju se po propisima farma· kopeje. :lucernea. krvavae. zvekae. trava od izdati.ARANPIL. Etarsko ulJe cd kantariona deluje protiv erevnih parazita. izda· tljivica. vaju se evetni pupoljci (Caryophy/li flos). poslednjih godina je u~ao i u naucnu medicinu.lC. »Fitoncide«). vraiji beg. trava od poseka. KLINCAC Eugenia caryophyllata Thrunb. proliva itd. Dejstvo droge je mnogostruko zbog slo!enog hemijskog sastava. prelije jednim litrom najboljeg ulja (po mogucstvu od Iwkuruznih klica) . veterinu i kozmetologiju. smaknez. KARANFIL. 10--13°/.Caryophyl. KARAMFIU.. 373 kao antiseptik. zasekn iea.U Botanickom recniku navedena su ova narodna imena: bljuzga . kariofilina. z&... smiealjka.

ostavi se da plod sazri i da se ljuska . maJo :dm· zeleno drvo. Jer su je Evropljani upoznali preko Airapa. arabica. Poreklo. aromatik i ekscitans za varenje. arabica ne potJiCe liz Arabije. Dobar je antis eptik zbog velike kolicine eu· genola. He· mileia vastatri. Ulazi u sastav mnogih voda. proizvodaci su poceli traZiti drugu. a mms karanfilieevog ulja je vrlo postojan. visoko oko 5 m. ..C. . U desetoj godin'i drvo moze dati 1-2 kg kafe godisnje. robusta Linden ~ drugih iz porodice Rubiaceae. laku.. jedna paraz·ittska gljivica. tin. Kafa je na· zvana araops kom. dugotrajan i snaiaD. : i . Do druge p olovine XIX veka gajila se sarno Coffea arabica. Bolja je kafa s brda i s planina (600-2.000 m) od one iz nizija.Danas je Brazil glavni proizvodac kafe. god. KARANFILIC SA POPRECNIM PRESEKOM I UZDU2NlM tin velike antiseptitne moei. liberica Hiem. pasta i pilula za negu mba i u & ta. Kafa traZi duboku.ma veliku moe maskiranja drugih mi· risa.kao analgetik i kaustik. stomahik.>:.ECBNJE BIUBM .ktura i sl. KARDAMOM Elettaria cardamomum Whi. unistila sve kulture arapske kafe na Javi. tada najveeih trgovaca u svetu. Misli se da je oko XIV veka prenese na u Arabiju. C. C. Stotine miliona ljudi koriste kardamom kao omiljen zacin svojstve· nog prijatnog mirisa i ukusa. Karanfili6i i ulje sluie za izradu raznih aromaticnih voda. Berba. U svojoj postojbini. . a u Aziji od 25 0 seveme do 100 juine ~kine. u zemljama oko juznog dela Crvenog mora. dovoljno vlaznu zemlju. Cejlonu i drugim zemljama oko Indij skog okeana. ali njen ukus nije tako prijatan kao u C. za proiZVQdnju etaTslrog ulj a i u indu· 5triji likera i parfema.Prvu berbu kafa daje tek posle tri do pet godina.374 I. isti s lueaj kao i sa cajem. dakle. KAFA Seme dobijeno od raznih Vl"Sta Coffea: CQffea arabica L. Gajenje.te et Maton - Zingiberaceae Tropska biljka od koje se koristi seme. Jaok i postojan kOI'igens. gde raste divlje. nego iz juine Etiopije. Ulazi u sastav raznih lekova za ieludac i kao sredstvo za jacanje apetita. Gaji se u svim trapskim zemljama: u Americi od 28 0 seveme do 30 0 jufue §trine. Ulje se u izvesnim prilikarna upotrebljava za dezinfekciju r uku. Stimulans . U njemu ima 2-8% etarskog ulja. otpor· niju vrstu kafe. da· kle. jer ulje . u zubar· stvu sluii . U tom pogledu se pokazala kao najizdrzljivija Cottea !ibe· rica. Kad je 1868.

Droga. ali ce zato aroma postati veoma prijatna posle pnenja. homogenosti i sl. pipidina i drugih proizvoda nastalih pnenjern kafe. Zrno je ovalno. Od kolieine i kvaliteta kofeina zavise vrednost. ali neosusen plod. gola. a u brazdi da imaju ostatak od »srebrnog seme . da su glatka. naborana. oljus te. sreani analeptik. da jasno z von e.Dve tn. prijatnog. kad se baoe na gomilu.k ome ima acetona. Stara kafa se viSe ceni od nove. Kvasac vrlo brzo izaziva . furfurala.Kafa se ceni po mirisu. eistoci.8% kofe~na. KVASAC Saccharomyces cerevisiae Meyen - Saccharomycetaceae Kvasac je meka. ukusu. Za kafu se kale da je dobra kad su joj zrna podjednake veliCine. . vlalna.·cine svets'ke proizvodnje kafe dolazi na Bra· zil. posle dYe godine letanja ista ta kafa Sf-ME KAFE _ UVECAN POPRECAN PRESEK bire teska svega oko 600 g. suva i tv r d a u toj meri da se zubima tesko lome. mrko.Zrelo seme (Coffeae se· men). Kvasac je posebnog. a s druge ispupeeno. finoca i aroma pnene kafe. zelenkasto iii nasmede. Pri tome se proizvodi isparljivo. laka. drobna masa sivo-smed:e boje. u trijeru oeiste. nagrizena.KVASAC 375 osusi. zelena kafa je bez mirisa i gorkog u k usa. protiv proliva i raznrh trovanja. sjajna. 1iurfurilnog alkohola. na resetima odvoje zma po krupnoci i sortiraju po kvalitetu. rukom se bere zreo. u . razlozi se slo'lena tanozidno kofeinsko jedinjenje sa hlorogenskom kisel~nom. Prtenjem (torefakcijom) donekle se menja sastav kafe. 7-14 mm duo gaoko.Nepdena kafa ima 0. . karamelizu· ju se seceri. sivkasto-zu6kasto.nog omotaea«. ni'kako gorkog iii ki5elog uk usa i S v 0 j s tv e n 0 g m i r i s a. U drugim krajevima. naroeito na njegove julne pokrajine.7 do 1. Na pljosnato j s trani pruZa se uzdulna brazda u kojoj se krije ostatak karakteristienog »srebrnog semenog omotaea • . Zrna ne smeju biT! plesniva. s jedne strane raYno. Obmnu kafu suse na suncu iii u zagrejanim susnicama. Ne lepi se za prste. Pnenjem se izgubi nesto rna'lo slobodnog kofeina. 10-11% mas t i.. Sastav. pa se onda drvo trese. Zrno je vrlo tvrdo i r 0 Z a s to. ana} vise kao osveZavajuCi napitak. kad su teska. v rio a rom a tie n 0 i veoma cenjeno u I j e nazvano k 0 f e i n. Jedar litar nove kafe tezack je 01<:0 700 g. oblika i boje. Lako se moze razmutiti u vodi i talog mora biti pokretljiv (mineralne primese su teske) . furana. . 5-70/0 secera. izveju. 8-120/0 vlage. Proizvodnja. Dejstvo i upotreba. do 400/0 celuloze . ispari voda. . sircetne kiseline. sa rena i sl.Kafa je tipiena kofeinska droga: nadrazu:je cen· tralni nervni sis tern. Nepnena. . starosti. tesko. Ocenjlvanje kvallteta.. Glavne izvozne luke su Rio Santos.

Sastav. lipaza. kvarenje i raspadanje pilula. DiE (v. gl~kogenaza. Te veoma vame beIan~evine su mikromolekularna jedinjenja proteina i nukIeinskih kiseHna. Naden je i tripeptid gluta'lion. . pro· teaza. jednoeelijskih gljivica koje se na mikroskopu vide u obliku podjednako velikih. Suv kvasac ostavlja 810% pepela. U svezem kvascu ima 70-750 / 0 vlage. arnilaza. Oni su lokaLizovani u eelijskom jezgru kva~/:e. dobijen takode od sVeZeg. u pepelu kvasca ima je 52-55%. To je farmakognOZlijski jedna od najvafuijih droga najslozenijeg sastava i vanredno velike biohemijske. i B2 . Pro ti d i. C. preventivne i kurativne vamos'li. vitamine i raienu gJavnicu). K 0 z i m a z a (koenzim zimaze) i k 0 'k arb 0 k 5 i I a z a (koenzim karboksilaze) igraju glavnu ulogu u a1lkoholnom vrenju.Osim glicerida palmitinske 1 stearinske kiseIine.Kvasac je vrlo hranljiv ne sarno zbog prisustva tako vainih protJda nego i zbog sadrlaja ve1ioke koli~ine g I i k 0 g e n a (do 40'/0). 1.ih. okrugllil. 8-10 mikrona ~rokih i 8-12 mikrona duga/:k.i malo yitarnma A. loptastih.Kvasac je najbo/ji izvor grupe vitamina B. . jer se njegovim zrueenjem ultravioletnim zracima dohlja kalciferol (wtamilll D2 ) (vid. . jer kvasac sadrZi raznih enzima koji mogu u-sIed fermentacije u pilulama izazvati najrazlicitije promene. pro tid a. zbog ~ega je sladak kao i druge gljive u 'k ojima je. .an izvor n u k 1e ins k e k is eli n e. poglavlje 0 vitaminima). Lip i d i. proteina. 2. 4. pmka od slatkog korena i drugih indiferen tnm pra§kova. n u k 1e 0 prole ide.i:d. vii ami n a i pro v Jt ami n a. Feax inactivata). . G lie i d i. Kvasac je gIavna industrijska sirovina za ekstrakciju ergosteroIa. 1ma i estara heksoza 5 fosfomom ki· · selinom. Sadrl. 1 i P ida i g 1 i c ida. Kad je dobro za~ticen od vI age. pomalo jajastih celija. ali susenjem u tankom sIoju u vakuumu ispod 40°C. 3. moze se o/:uvati godinu dana. 6. 5. En z i m i. maltaza. Za izradu pilula sme se upotrebljavati sarno k vas a c s t e r iii z 0van dva sata na 103-1050 C (Faex sterilisata. neki proizvoda~i pretbodno daju laktoze. Vi tam i n i. nukleozidaza.Kvasac je ~itav arsenal vrlo raznolikih i veoma vainih lekovitih sastojaka: en z i m a. glavna glicidna rezervna hrana polisaharid glikogen. ali: fiU je moe vrenja manja i sporija od svezeg kvasca. vih gIjiwca. Da bi olak~li i ubrzali s~enje svezeg kvasca. Mora se /: u vat i od svetJosti i va7Jduha na hladnom i suvom mestu pod staklenim zvonom i dobro zamotan u nepromociv papir. koja sa karbosHazom ucestvuje u alkoholnom vrenjul i dr. . Sastoji se iz sFtnih.376 LECI!NJ1! BIUl!M vrenje ~ecernih ras tvora. Kvasac je vrlo vai. osobito B. Mineralne materije kvasca tkara'Meri~e prisustvo vrlo velike koli~ine fosforne kiscline. koji nemaju terapijski zna/:aj. . u neosapunjivom delu masne matel'ije kvasca nadena je znama koli~ina slero/a (oko 1%). Rede se upotrebIjava s u v i kvasac u praslcu (Faex siccata). takode.Kvasac -sadrZi znatnu koli~inu veoma vainih belan~e· vina. U kvascu ima i drughlJ proteina: zimokazeina (fosforprotein) i cerevizina {sadrii lizina i triptofana). zimaza (alkoholaza. U suvom kvascu ima oko 5()O/. Najvafuiji je e 'r g os t e r 0 I.Kvasac ima veoma veHk broj vainih enzima razne aktivnosti: invertin. dekstrinaza.

. .377 Upotreba.k a sirovina za ekstrakciju kiselina. u drugim delovima biljke: u Hstovima 0. zbog ~ega u drogi uvek ima zrelih i zelenih plodova. Kelina ima i.Zreli izvijeni plodovi svega 2-2.81. go. i to izjutra po tihom vremenu i resi da se ~to vi~e izbegne opadanje plodova na 7emlju.2 mm ~iroki i 0. a u novije vreme se sve vi~e gaji za proizvodnju ploda koji sluzi kao industrij's. pivarski kvasae. Po~to je seme sitno. zelenkasto-ml'k.Kvasac je jedno od najboljih sredstava za s u z b i jan j e a v ita min 0 z a.8-1. Na Zapadu se sve vge upotrebljava zraceni kvasae.1%). ali nejednako. Sastav. gladak. Jzgled droge_ . 0.5 m i svojim izgledom. ·kvas.90-1. a U stabljikama i 'korenju sasvim malo.~nja Umbelliferae zeljasta biijka koja kao korov raSlte u zemljama oko isto~nog dela Sredozemnog mora.Prinos sa hektara je 600-1. kvasna gljivica. Gajenje I berba_ . a <I sekundarna mrka. . oko 0. Kela je dvogod. Daje se po 2 do 3 ka~ike . Merikarp je plan-konveksan. Extraeturn Faeeis.20-1'10. slufi kao najbolja masa za izradu pilula. pogotovu ako se uz to dubri fosfoI1Ilim. Kvasac je vaZan izvor proteina i Slufi za val1enje nukleinske kiseline i ergosterola. Prolecna setva je bolja. pre setve sc pome~a 5-6 kg sa 30 kg granulovanog superfosfata. Zbog toga se sme uzimati samo po upu ts tvima lekara.20"10. osobito svojirn vgestruko i sitno deljenim listovima i krupnim belim evastima. Sazrevanje je septembra i oktobra. kvasnica. kao i sam Iwasac ako je steriHzovan. pivski kvasac. Berba se mora vr~iti kad pm ~titovi sazru. Upotrebljava se za suzbijanje dermatoza. cev okrek.k vasca dnevno 'Posle jela. oko 10/0.5 mm dugacki. kva~ KELA Ammi visnaga L. u Wtovima 0. preliv. Uzet u veeoj kolieni kvasac je ~kodljav i moze izazvati povracanje. . 'Povl~enu temperaturu i druge ozbiljnije znake trovanja.Glavni lekoviti sastojak je k e loj n.Najbolji prinosi dobtjaju se na plodnoj zemlji.0 mm debeli. na vrhu nose piramida:lan stilopod. Pilule izral1ene s kvascem vrlo se lako raspadaju u erevima. Biljoka je visoka I do 1. Kao oj u plodovima drugib ~titarica. sJi(~an . olova kvasovka. 5 primamih rebara su :luckasti. zbog ~ega se ostaoi od destilaeije i ekstrakcije eene kao izvI'sna sto~na hrana. azotnim i kalijumovim l1ubrivom. Ima slabo laksll!Iltno dejstvo. Visnagin je kelinu (0.100/0. Kvasac iroa op~ti biolo~ki zna~aj. dnevno do 75 grama razmucen u viSnjevom ill malinovom soku_ Narodna imena: zestin kvasac.000 kg ploda. i u ovom ima mnogo masnog ulja (oko 180J0) i belan~evina (12"/0). furunkuloze. ali se seme mora 1-2 meseca stratifikovati. podseca na mrkvu.5-2 em ·n a rastojanju 60-70 em red cd reda. Seje se u jesen na dubinu 1.

Novijim proueavanjima ~e utvn1eno da plod mrkve (Daucus carola L. na~ kim. Raste kao korov -svuda po livadama. S obzirom na bolju zernlju i yeti broj suneanih dana. vlaZnih i I kiOOvitih zemalja severozapadne Evrope. Seje se u martu i aprilu iii u junu na rastojanju 40 . . najvi~ po KlM PLOD STiTARICA planinskim. prvi medu ~titono~ama . Kim trazi humoznu ilovacu zakJonjenu od vetra. Mi imamo sve uslQve za proiz· vodnju najboljcg kima. eel a hiljka je mirFsna. tmurnih. - Umbelliferae Kim je dvogodi~nja biljka. Listovi su Ilekoliko puta perasto izdeljeni. ali draga poHCe sarno od gajene bilj'ke. Gajenje kima u mnogim zemljama je vafua pl1ivredna grana. selekcionisana i boljeg kvaliteta.Kelin se daje peroralno (ikroz usta) u tabletama za leanje s tenokardije i bronhijalne aslme.) ima slieno uejstvo: spazmoliticno i vazodilatatorno. Kim treba gajiti kod nas vee i zbog toga ~to ga uvozimo. Stabljika je razgranata. visoka 50--90 cm. jer je ona eista.378 Ll!CI!N11! BILJl!M Upotreba. maglovitih. morae. anason i druge mirrsne biIJke boljeg su kvaliteta od onih iz hladnih. naroeito Holandija i zemlje Skandinavije imaju hiljade hektara pod kimom. a pradaja je uvek obezbedena.( 40 cm. Severozapadna Evrapa. . a rodi oko 1.500 kg. KIM Carum carvi L. Kim procveta vet u aprilu. Na hektar treba oko 10 kg -semena.

KORlJANDAR. secera.kima je eta r s k 0 u I j e (3-7"10).KIM. njevenih i zdrobljenih plodova. bezbojna iii slabo ruckasta tecnost iz. C . . zatim . a narocito z a c i n. Uzima se oko 1 gram samlevenih plodova kima dva puta dnevno posle . koji se svakodnevno tro§i u znat· nim kolicinama u svim jelima. Kim je uglavnom doma· ci i narodni lek. boje i kalcijum-oksalata. Naj"iSe ulja potrosi industrija likera.Kao i ostali plodovi stitarica. pela ostaje oko 7.5"10. n 1 n a. Etarsko ulje se dobija destilacijom pomocu vodene pare iz sveze poz. hlebu i picima u zemljama Zapadne. ViSe se upotrebljava u veterinskoj medicini. i kim je k arm ina t i v. Vecina farmakopeja traZi da u1je mora imaH ni manje od 50'10 n1 vise od 65 volumnih procenata 'karvona. oko 2eN. .KUMIN. digestiv. Aqua carmirzativae.'ela protiv gasova i nadimanja. celuloze.i ma malo dihidrokarvona. bel a n ~ e v i n e. ANGELlKA. jer sadl-ze mnogo protida.k i galaktagog u c>l>liku caja. A B . E . do 8"10 t a. razitog mirisa na karvon i aromati~nog ukusa. Za Iikere i sapune upotreb· ljavaju se karvon i ulje iz koga je odstranjen karvon . Daje se i kao eupeptik. smole. Upotreba. . karveola i dihidrokar· veola. Ima j~s i mas no g u I j a (8-20"10). voska. sluzi.k eton k a r von (53-65"10) i terpen lim 0n en (oko 30'10). Pe. Severne i Srednje Evrope. F . Zaostale uljane poga~e upotrebljavaju se za ishrallu stoke. najviSe 9"10. Glavni sastojci ulja su . U vellkoj dozi etarsko ulje deluje ot· rovno. diureti. kobasicarskim praizvodima. 4 2 5 6 Q • D SHl!MA POPREONIH PRl!SEKA VA2NIJIH TlPOVA PLODOVA STITA'RICA. D .Glavni sastojak .MORAe.KUKUTA. Spiritus Carvi m dr. Etarsko ulje od kima je bistra.KIM 379 Sastav.

Takve vode potre bno je prethodno prokuva ti. a to je ~teta. osobito u ·i sto6nim i ju~nirn krajevima. jel'. pre svega sa anisom. Daje se i IkilO tonik.380 LECBNJ1! BlUBM Cesto se daje zajedno sa drugirn drogama koje deluju kao stomahika i karminamva. Na~i planinci treba da gaje kim. kuminak. teIo i duh« da moze podneti veM. divlji kumin. kimin. a pogotovu gvotltevite vode daju caj neprijat· nog ukusa. povoljno uliee zbog ikofeina. . . kao slimuIans. Dobro nacinjen infuz (»caj «) je vrlo prijatan napitak koji osvezava. jer ga mi uvozimo. poljski 'mm (Or. dakIe. mirodijom i drugim drogama mahom prijatinog mirisa i uk usa. Caj se ne sme kUllali.felin). KINE SKI ILl RUSKI CAJ Thea sinensis L. Tvrde. slab diuretik itd. Uzivanje caja u svetu razviJo se uporedo s razvojem industrijske proizvodnje ~ecera iz ~eceme repe u umerenim predelima. KAKO TREBA SPREMITI CAJ PA DA BUDE PRIJATAN NAPITAK? Kvalitet infuza (caja) zavisi i od vode. koprov.k nap or (dejstvo kofeina). smesta poklopiti i posIe 5. komin. Zimi se njim Ijudi greju. Zato se pri izradi caja voda naglo zagreje da bi ~ to brle prokljucaIa i time ~to manj e gasova izgubila. nanom. kamilicom. kimijen. odakle je verovamo u XIII veku uveden u Evropu. a za vreme nepodno~ljivih Ietnjih rega hladnim Cajem gase zed i osveZavaju se. protiN izvesnih zeIudacnih oboJjenja. Treba ga poparili kljucalom vodom. a njihovo prisustvo popravlj a kvalitet infuza.10 minuta pili. caj izaziva vrIo ugodno raspoIozenje. kmin. 'mmelj. a uz to sadriJi tan ina koji vezuj e i talozi alkaloide i te~ke meta1e u obIiiku nerastvor· Ijivog. To ndkako ne Ciniti. s jedne slrane. ali se kuvanjem gube gasovi rastvoreni u vodi. Caj je protuotrov. SAMO JE UMERENA UPOTREBA CAJA DOBRA Umereno i razumno upotrebIjen. podstice na rad. pitomi kim. krccne.Theaceae Stotine miliona Jjudi uzivaju u pijenju Caja. Narodna irnena: bela cemena. Kod nas je u potreba kima neznatna. Najukusniji caj se dobija s me· kim vodama. Pogotovu u otvorenom Ioncu. To je danas najv1~e upotrebljavana kofeinska (puninska) <!roga. dobrodo~ao u sIucajevima trovanja aIkaloidima i te· skim metaJima. Kim su poznavali i upotrebljavali arapski lekari. Dejstvo caja tie uglavnom deIovanje kofeina i tanina. karun. moraoom. nadrafuje i jaca . ndkodIjivog jedinjenja.

caj je manje opasan od kafe. dok allkohol deluje depresivno na centralni nervni sistem. eovek postaje lucidniji.DLAKE 200 PUTA UVECANE SportisNma. severnoj Africi oj drugde. Na osladenom caju Rusi. U nas je obicaj da se posle uzimanja veCih kolicina alkohdlnih pica pije jaka kafa. Caj svojim kofeinom (ranije se kofein nazivao teinom. jer kofein deluje suprotno alkoholu .POPRECNI PRESEK KROZ GLAWll NERV. Engleskoj . intelektualni rad je Ia:ksi i uspesniji. avijaticarima. pamcenja i razume· vanja i. dosadne zatvore. uopste. CAJ DELUJE NA MOZAK. jer je ko· fein glavni sastojak caja koj4 draii ove centre. radnicima. guo bljenje apetita. tj. ra~ireni oso· bite u Kini.KINESKI lU RUSKI CAl 381 HRONICNO TROVANJE CAJEM TEIZAM - U velikoj dozi caj je otrovan kao i 'kafa. B . zbog cega osoba 'Iak~e shvata i b):'Ze povezuje misli. C . Zeleni. Korejoi i Japanci gaje kombuhu. kofein ga na· draiuje. Time se objasnjava i poveeanje moti ueenja. UST KINESKOG CAJA: A . D . Preteranirn i dutim svak~ dnevnim uZivanjem caj izaziva nesanicu. KRVNE SUDOVE I CENT AR ZA DISANJE Dejstvo Caja je utoliko jace ukol1ko Caj irna vHe kofeina. ManclZurci. To su sluCajevi hroniCnog tei:mna. Caj suzbioja [ smanjuje zamor i sanjivost.CEO LIST U PRIRODNOJ VEL/ClNI. slabljenje ltd. Ipak.TRN NA OBODU USTA. jer ih bodri i krepi. te~ko varenje. a kasruje se is· postavilo da je ree 0 jednom istom a!lka10idu u 'kafi i caju) draZi korn veli· kog mozga. nefermentisani caj izgleda da je ma~je otrovan. soferima i drugim osobama Caj pomaie. osobito ako je zamOtI' nastao od intenzivnog urnnog na· prezanja. javlja se balji rad miSica i refleksi su bdi i potpuniji. a drugi riarodi piju jak caj . SRCE. .

BILJEM Caj svojim kofeinom pobolj~ava disanje. srdobolja (d<izeruterija). . dobija se zdrava i pitka voda. . Cajev tan in je -sme~a epi1 katehina i ga-\okatehina.ma ve!ik profilakticni (zaStitni) znacaj. pa se 'Ia~de dBe i prijatnije oseca. To su putevi zaraze najopasnijim bolestirna: trbuS ~li tifus. jer drliZi respiratorni centar. stavske materije) i prostija fenolska jedinjenja tLpa katehina i njihovih derivata. Hemijski sastav cajevag !ista je vrlo slozen. upale sluzruice i 'koze. Medu tim. OD CEGA POTICE LEKOVITOST CAJA? Ma. vaska.Zato ga svaka apoteka. Eto zasto svaki civilni i vojni sanitet. rotina. teo f iii n a. povecava ventil acij u pluca. caj '.bolje je zlo spreciti nego leciti«. 8. a pre svega Crveni krst.ode n 0 g e k s t r a k t a. ran~eniku i svakom teskom bolesniku bolje je dati eaj nego 'Vodu. ~to je presudno u hitnim slueajevima_ CAJ JE NEOPHODNA RATNA REZERVA SVAKOG SANITETA Za vreme rata milioni Ijudi su u pokretu.0 b a fen i. malo teo b r 0min a. jer po onoj mudroj narodnoj izreci . trimetilksantina).5~/o ni man j e od 5%. pre svega. Kuvanje vode je najpouzdaniji nacin sterilizacije. nerastvorljiva mtka tela. Zbog ogromne kolieine tanina (najbolje sorte eaja irnaju viSe od 300/0) i drugill . pepeo je zelen od man g a n a. jer caj jaea cell'tralni nervni sistem i srce . kolera i dr. U pepelu 's e ne smeju naci teski metali (ve~tacki ate· zavan Hi bojadisan caj). dekstrina. U zelenam caju ima vitamina C. Epika tehin ima svojstva vitamina P (pe). a p e pel a n i vis e od 6. Na svakoj zeleznickaj ili autabuskoj stanici pije se druga voda. kuvana voda je neukusna i vecina osoba ne moze da je pije. U zelenom caj-u ima v.opore. ali sva nernaju isti terapijski znaeaj. Ako se sarno vrlo malo caja stavi u vodu dok kJjuea. Za poslednj<ih 150 godina u caju je nadeno nekoliko desetina raznih hernijskih jedinjenja. 0. kofein i tanini (. SrCani mi§ic se bolje ishranjuje i 'tako jaea. jezera i bara. usled eega je srem rad pravilniji. B 2 . v 1age sme biti n a j vis e 'JO/. srodnih polifenolskih jedinjenja eaj deluje i kao tipiena taninska lekovita biljka protiv proliva. Prema tome.382 L1!CENJP. U caju ima \jo~ i gume. masti i drugih balastnih materija_ Dobar caj mora dati n a j man j e 30% v .34% tan ina. Caj irna 1-5% k 0 f e ina (teina. Otrovanom. zdravstvena staruica i druge zdravstvene ustanove moraju imaJti. opekotina. u nufdi i voda iz reka. Caj je vaian prot!votrov.ge ta- .. Svojirn kofeinom eaj nadrazu~e i centar za krvotok.5-1 0/0 eta r s k 0 g u I j a i 2-3% legumina. Za vreme fermentacije caja nastaju f 1. jaei i bolji.nikatinske i pantotenske kiseline. usled eega se i rad s rca poboljsava.1o je kulturnih biJjaka Jooje su taiko svestra-no ispitli.vane kao caj. moraju ±mati znatne zalihe dobra zapakovanog prvoklasnog caja. Glavni lekoviti sastojci caja su purinski alkalaidi. a den ·i n a i k san tin a. A dalje od puteva pije se ~to se stigne. proizvodi kondenzacije i oksidacije katehinskog tanina. KoliCina vlage se normalna krece ad 3-6010. B I . za jaeanje organizma itd.

Da hi imao sto bolju aromu.ke kompanije i trgovci na veliko imaju narocite eksperte. tzv.. vrlo malo geraniola i dr. nepovoljne klimalske i druge nepogode itd. I e p I j i v 0. a u crnom vi ~e 'slobodnog kofeina. n 0.! CAJ 383 nina. e m i r i s c a j a. odnosno prijem caja. pa se moze direktno hloroformom ekostrahovatL Oslatak kofeina moze 5e ekstrahovati tek posle tretiranja amonijakom. v rio a rom a til'. zbog cega se u drogi skoro say kofein nalazi slobodan.aja ne celli sarno po kolil'. caj 5e pakuje odmah posle pdenja. U cajevom listu ima tea z e. nego pre i iznad svega prema svojim organolepti6kim svojstvima.ini kofeina nego prvenstveno po uk UIS u i m i r i 5 u. neprijalan miris. pro zenja i uvrtanja raspao se k 0 f e i Jl • tan a t. Zbog toga je za ocenu kvaliteta I'. ISPITIVANJE I CUVANJE CAJA Vel ike uvozne i izvozne drogisticke trgoval'. ali pre svega se cene i iznalaze takve sorte tkoje daju najaromaticniji caj s najvise tanina. Fer men t a c i j 0 m 5 e j a v I j a z u lo. dok je j 0 ~ m I a k. Na vlafnom mestu caj ·porpI1i. premda se lekovita vrednost caja OSIIli.kofein. a u crnom caju. prema tinoei mirisa i ukusa. jedne peroksidaze. nje.va prvenstveno na kofeinu. budaY. Odabiranje. koi'i dnevno ponekad moraju da probaju po 100 do 200 puta razne vrste caja i da daJu ocenu 0 vrsti i kvalitetu caja. Tek posie njihove ocene vr~i se kJasifi· kacija i pakovanje. podaci 0 nj<!govom hemijskom sastavu.K.aja potrosi u svetu za uZivanje. ono ide u nekoli'ko pravaca. 5 mol a· 5 toe tar 5 k 0 u I j e 0 d k 0 j e gpo til'.aja varnije mBije. vrlo osetijiNe i vicne probate caja. a sasvim malo kao lek. s ud osetljivih profesionalnih probaca (degustatora) I'.aja nego rezultati. Zato 5e mora brizljivo cuvati na suvom mestu i her met i c k i zap a k 0 van u 5 tan i 0 1.INESKI ILl RUSK. Mladi listovi i pupoljci sadde vire tkofeina (i tanma) nego stariji. Ne'kada~nji »karavanski. ali se vrednost I'.lk ne ceni i ne plaea prema procentu tog alkaloida.aja vee. on se ip. za vreme fermenlacije. Ovo ulje ima mnogo metilsalicilata i feniletil·alkohola. otporne na bolesti i ~tetocine. Traie 5e sorte 5 mnogo mca.. jer je ~rebalo godinu i . Thea Tasters. a vrlo malo za lek. Zbog toga ani gotovo reo dovno boluju ad hronicllog teizma. citronelola. gus lO.mi meroljiv. DEGUSTACIJA CAJA Mada je u caju nosilac lekovitosti . To je zbog toga ~to se najvici deo proizvedenog I'. jer se gotovo say proizvedeni caj u svetu potro~i kao svakodnev:ni prijatan napitak za osveiavanje. iii »Tuski caj " eenio se 'kao najbolji. Najbo/je vrste caja imaju najvise tan ina. tj.aja na planlaZama je vrlo slozeno. Za vreme nepafljivog pdenja l1stiea I'. U zivom Iism 'kofein i ostali alka· loidi se nalaze vezani na lanine. enzim koji pretvara jedan deo flobatanina u flobafen. deo etarskog ulja izve· trL Nestrucnim i nehatnim cuvanjem caj gubi aromu. oplemenjivanje I'. a prima miris sredine u kojoj 5e nalazi i tako gubi vrednost.

tm.). Cesto ga oboje karamelom.384 LECBNJB BIUEM po da na dok iz Kine s tigne u Nif nji Novgorod. Jedino Hsce izvesnih Camellia ima idi· oblasta. Epilobium angusti· folium (osobito u SSSR). alkohol pozuti. Osim toga. na primer. Taj »Iafni eaj « se u vodi raspadne. kofeina i onih zupeastih kandza razlikuje od caja.aJj) od mea. zilavije.. Pekoe sa Souchong cajcm. Z arne n j i van j e U NAS JE NEPOZNATA UPOTREBA CVETNIH PUPOLJAKA CAJA Cvetni pupoljci <'aja imaju mnogo prednosti i steta je ~to ih nasa uvo· zna preduzeca ne nabavljaju u proizvodackim zemljama. kao i sva ka druga skupa droga. posto sadrii manje kofeioa (0. Min era I n e materije povecavaju procenat pepela (pesak. Pa J. hro· mno zutilo.i formiraju u oblike s·liooe pravom caju. zova. grancice i druge primese. nema kofeina <ni ouih 'kandZa na rubu itd. . berlinsko plavetnilo i kurkuma (u zelenom caju). jer nllje u modi. jasen. B 0 j e: indigo. 4. lepe f ute boje kao zlato. rufa. Danas je dClkazano da je bolj i caj koji j e odlezao godinu dana. glina i dr. razvijenosl vlakana oj dr. ali se i to moze dokazati. raz· aim taninskim ekstraktima i sl. Uvek se proba sarno nezasla~en caj. je r se eaj vrlo eestp falsiRkuje. crvenomrk infuz. jer manje drazi. Nerna oi poznatu arom'll caja. pomaio oporag ukusa. tvr· c1e. gips.pak se u svetu cajev evet malo upotrebljava. odsustvom idioblasta. prisustvo iii odsustvo idioblasta. Tako se mogu poznati i drske. Vellcina listova. lupom i mikroskopom. Na primer. aromaticnog mirisa i nagonkog. s bazama ce se obojiti mrkocrvenkas>to. Cvetni pupoljci od caja daju blag i vrlo prijatan..20. K u r k u rna: caj se izmucka s a}koholom. a. 3. S t ran 0 I i ~ c e: Salix alba j diITuge vrste vrbe.bere li~ce. imaju lisce koje se oblikom i veHcin'Om. tremja. 1. a s kiselJinama se povrati na zuto. hemij s>ka i os tala ispitivanja treba dapuniti jos nekim istrafivani'ima. FALSIFIKATI CAJA SU CESTI I RAZNOVRSNI boljih eaj eva 10Sijim vrstama.). 6. grafit i sl. jevtiniji je i njegovim branjem drvo lIle oslabi kaa kad se . voda Jrojom je eaj paparen (1 +9) mora bin bis~ra i sjajna. direktno 51! \'ezuje na vunu. i tako je obja ~ njeno za~to je rusk! caj to llko bio trazen. 'llgodnog.me. S. ni kofeina i dr. aromalicniii i bo/ji nego infuz (c. evet se skoro ne maze faIsafikovati. Pregled ouiima . zemlja. Up 0 t reb I j a van i c a j nema odre~eni postotak ekstrakta. dlakavost. U nas je nepoznat. jagoda itd. Fi· noca arome je drugacija. vimja.Ji oni se ne pruzaju od uedne do druge epider. 0 t pat k e i sitneZ nasta!le za vreme prerade eaja raznim sredstvi· rna slepe . 2. H~ce je veee. omogucice raspoznavanje slabijih vrsta.

U Englesku je uvezen 1665. k. svilasto dlakav. a i od ka. pre nase ere.jdZjnica«. feizma. Vee krajem istog veka eaj se paCeo ~iri ti i u nekim evrops'kim zemljama slutiti kao pice za uz)vanje. . Spominje se na 2. lunas na Balkanu am-a javrrih eajatra. U Kini i u J apanu se bere 3-4 puta godisnje. poceli su Holan. tako da je »tRj o bio pl'ivilegija same po· "lascenih j imucnih staleZa. najviSe su ga uvozili i doprine li ~ irenju nj egove upotrebe u Evropi. Prelipostavlja se da j e pre nekih 12 vekova upotre ba caj a pren. U nekim zemljama je drlavna vlast otvarala jayne cajare i favorizo· vala privatne u borbi protiv prekomernog uZivanja aIkoholnih pica (Rusija).ku gajenje OaJa uzelo vere l'3mne re.ca. lIlajbolji moreplovci i trgovci. ruskom Cant maIo eaja kao skupocenu retkost. god. Hol a nc1ani. drugi put u maju (Soucllong) i Ire- .000 javnih cajara.) RUSK) CAJ 385 BURNA JE ISTORlJA CAJA Zbog cega se u nas kineski eaj naziva . U Japanu je u XV ve. ZBOG CEGA SU VA2:NI VREME I NACIN BERBE CAJEVOG LISCA Cajevo lBee se bere 6-8 n edelja posle orezivanja oajevog drveta. jer je sve dotle bio v r l o s k u p. god.qje toCe sarno eaj. Tada je caj bio vrlo skup. a isto tako i IS e C e r. Ipak.500 god. ruski« ? Mi sLi se da su za caj Kinezi znali od najdavnijih vremena. godi· ne. Mong olije i Sibira. c1ani uvoziti u Evropu veee kolicine caja.je zlo. onda je svakako uZivanje eaja mrrogo manje zlo od Bllilroholizma. Ali caj jos nije uspeo da u nas po· tisne prekomerno uzivanje erne C.J _ GRAN C[CA U CVETU kafe..:sen a iz Kine u Japan. kao sto kafane tote sarno ·kafu. primIjen je sa odu~vljenjem i vee posle nekoliko decenija bilo je oko 3.A. Caj je dugo vremena ikaravanirna dolazlo u Evropu iz Kine prcko Ru· sije. Mongolski kan poklonio je 1638. s belim ta6kamal. Nazivali su ga i »karavanski caj«. Polovinom XVII veka spominje se up 0 t reb a c a j a k a 0 1 e k a u nekim zemljama Zapada i u RusijL Oko 1660. U Evro pu je prenesen tek polovinom XVI veka kao lek. Otuda se u oas i danas vise ouje »ruski caj« oego kineski. Prvi put u martu iii aprilu (P ek 0 e. uz[vanje caja r~irilo se tek u XIX veku. Ako se IffiIOra bWrati jzmec1u dva zla ma!l1. u cvelu Sirenju upotrebe eaja za pice u nas najvise su doprineli Ru· si posle I svetskog rata.K[N ESK[ u.

bnizljivo 0 dab ere i odstrani sve sto ne valja. Z a v rem e fer men t a e i j era z v 1 J a s e p r i j a t n a a rom a c a j a. Caj za domacu upotrebu Kine1!i v~tatki raznovrsno namiriSu prema ukusu svojih potrosata. same tvornic!ki modernim metodima zasnovanim na nauci i iskustvu. izdufe se i roba ima mnogo otpadaka. tj. posle c!ega ga razastru na asure oko pola sata. Zatirn l5e SUS1 j prz. a na njegovo mesto rasiri se sloj prlenog taja. .i. inac!e listovi omatore. jer je c!aj u prvom redu s red s t v 0 z a u z i van j e . C r n i c a j. baci u kazan za prlenje. sarno 5e n e p uS t i fer men t a e i j i (vrenju). gardenija i sl.i j e. Od dlacina prerade zavlsi da Ii ce se dobi ti ern i.s e tanak sloj raznog mirisnog cveca (jasmin. U nas se najviSe trosi erni c!aj.da~e drvo sarno od svoje ses'te godine pa nadalje. Ponovo se razvi:je. Ovo se ponavlja nekoliko puta sve dok lisce ne postane tamno i sivkasto. Z e len i c! a j izratluje se u Kini na slitan natm.Kinezi ostave obrano IBce oko 2 sata na suneu u velikim .) i ostavi 'i zvesno vreme. osusi nad zarorn. Posle pol a sMa (nekad treba 3-6 sati) pre· mne se vrenje.k orpama da s v e n e. Zatim ga rasire da se ohladi. potom se uvrnuto liSce prenosi u odaju za fermentaciju zagrejanu na 35-400C u slojevima debelim 4--15 em. Od 100 kg sirovog dobija se oko 22 kg suvog lista. dalcle. 2. Englezi i Holandani su u svojim 'kolonijarna radili slieno. ali jos vise od vestine prerade. • PRERADA LISTA JE PRESUDNA ZA KVALITET CAJA 1ma vise nac!ina prerade. posle fer men t a e . proseje. rukarna savijaju i g n j e c! e nekih desetak rninuta u hladu. jed n a I e p I j i'V a mas a. LI!CI!N1B BIL1BM P e k 0 e taj . ne razara se hlorofil. Kvahtet taja zavisi od vrste biljke.loga zasto je c!aj jos uvek skup i zasto se plantaie ne poveeavaju. skine s vatre i izruc!i u korpu da se na promaji ohladi. Odmah posle toga. To se ponavlja nekoliko dana dok taj ne primi miris dotitnog eveca. Istovremeno se obere i sve cvece i plodovi da ne bi smetali novim Ie· torastima. tatno po utvrtlenim propisima zasnovanim na iskustvu i nauci. z e len i. To se ponavlja nekoliko puta. 150r- .386 6i put u julu (Congou. pa se ukloni. Zatim se u v i j a metlu dlanovima. Berba se mora vrSiti blagovremeno. poslednjd kvalitet). z uti iii c r v e n i c! a j. Orezivanje i sabiranje vr~ se strutno i briZljivo. izvadi. vee se odmah brzo isprli. Oko gajenja taja ima dvaput vise posJa nego oko kafe i kauc!uka. Obit no se here pupoljak i 3-4 Usta ispod njega. i jos toplo hermeNcki p a k u j e u gledosane iii 1akovane metalne kutije oblozene metalnim (llcalajnim) listovima. razvija i ponovo uvija i razvija. sve dok iz asta ·ne prestane da izlazi zelenkast sok. Prve dYe vrste su vainije od druge dye. ali cemo navesti sarno najvainije momente. 1. Rasiri . lisce se grej e. I to je jedan od raz. M i r i s i uk u s s u va z n i j i o d pro c e n t a k 0 f e ina. Obrano lisce se drfoi oko 18 sati da svene na lesama u ta~om sloju na 25-35 0 C. zavija i razvija. a kasnije od nac!ina pakovanja i tuvanja. oprezno p r z i u sudovima od tuta iznad zara. stavlja u mamnu za uvijanje (20-30 minuta). Zatim se pusta struja top log vazduha.

NajviSe se gaji u Ki-ni. nego je ceo. zatubas1'o-siljast.i je osobitog. Sve je veCi broj naucnib mstitucija koje se sve mtenzivnije bave agrobiologijom.k om i svim drugim is. Caj je postao prava kulturna bilj. Dr mi.trafivanjima U sVThu poveeanja prinosa i poboljsanja kvaliteta cajellOg ·lista. Otpatke i sitnez presuju u opeke ili tablete. ispi-ruje i pakuje. na velike plan1afe. Ti z up c i lice na rope cmkasto-mrke pticje kandie. KAKO SE CAJ MOZE POZNATI GOLIM OKOM I LUPOM? Caj na prvi pogled ne lici na list. Sumatri i u drugim tropslcim predelima gde je klima uvek podjednako zarka.k omade mrkocrne boje. Indiji. Pre liven kljuealom vodom listie omeksa. Razumljivo je da se industrijskim standardnim metodima dobija jednolicna J tipizirana droga. i Jugoslavija je pokusavala sa uvodenjem caja u kulturu. sva'ka trops. U Indiji. M~mski rad je jevtmiji od kineskog domaceg rucnog. Pretpostavlja se da u svetu ima vise od milion hektara pod eajevim drvetom.KINESKI ILl RUSK! CAJ 387 tira. vide se jakom lupom. . ~to je za ukus poLrooaea od prvorazredne vafnosti. Zato se na to polaze mnogo pafnje. su~en u kratku drsku.ja cini napore da gaji cajevo drvo 'kako bi time 'spreei'la uvoz i odliv deviza. po obodu soitno reokasto-zupeast.k a i suptropska zeml. U Indonezijoj oj drugim zem1jama. CEJLON JE OD POCETKA XX VEKA POSTAO PROIZVODAC I IZVOZNIK NAJBOUEG CAJA NA SVETU.U zelji za ekonomskom samostalnoSCu i da bi sto vge bila nezavisna od mostranstva. Problem orezivanja je u stalnom usavrsavanju_ Proizvodnja caja sve viSe prelazi S privatnog sektora na drlavni. orezivanje se vrsi svakih 15 dana. razvije se (na staklenu ploCu) i tada se vidi njegova velicina i oblik: duguljast iIi duguljasto-kopljast. Sekundarni nervi se odvajaju od glavnog pod uglom od 450 i dalje granaju u gustu mrefu. Na donjoj cewrtini i1i treei-nJ obod lista nije nazubljen. pro je i to jedan od razloga s1'o ova moderna proizvodnja sve viSe potiskuje kineski eaj na svetskom trfiStu. JER SE SVE RADI NA NAUCNOJ OSNOVI GaJenJe eaja.ka. Li'stiCi caja su pazljivo uvijeni u vretenaste. na Cejlonu. 'krive iii zguZvane . agrotehni. Orezivanje ·se vrsi na kraju susne sezone. . Ca. Marko UlieeV':ie postavio je pre desetak godina manje kulture radi ispitivanja moguenosti gajenja caja na nekoli'ko mesta u Crnogorskom prmlOrju. UvidajuCi sve veCi maeaj caja. Javi. na Cejlonu. vrlo prijatnog m i T~S a i oporog i gorkog uk usa. Te zemlje su i najveei izvoznici caja_ OREZIVANJE CAJEVOG DRVETA IMA VELIK ZNACAJ Ore z i van j e j e n a j v a z n i j i P 0 5 a 0 0 k 0 g a j e n j a c a j a.

to je v·r lo briZ· Ijivo prou~eno i postal'ljeno na n a'll C n e i industrijske 05nove. Kvalitet raste s porastom vi sine planine. da oi se lisee mogro ~to lakse rukom sa lemlje brati i da bi se stalnim. S planina je ~aj bolji nego iz nizija. Od XIX veka pro~iTilo se gajenje ~aja po mnogim tropskim predelima: u Indij i (1840) . vrlo 'lepe cvetove veoma prijatnog mirisa ria jasmin . ipak je celokupno tamosnje poslovanje sa cajem ostalo dosta printitiv. list mu je upola sitniji i grana se od zemlje. a mnogo kasnije u Japanu. lako. peskovi to. Seje se na 2 m rastojanja i ne dopusta se da nara-ste vise od jednog metra. Poslednjih nekoliko decenija poteo se gajiti i u Africi. jako i lepo zimzeleno drvo Hi grm koji naraste 3-5 m. Brazilu itd. krupne.j see m 1a c:I e.388 GEOGRAFSKO POREKLO CAJEVOG ORVETA LECBNJE BrUBM Caj je verovatno poreklom 1Z Asama. na Cejlonu (1875). tamnozelene. na Cejlonu. isti s lu ~aj kao s kafom. Naprotiv. Na Hima<lajima se J. u ·kulturi proizvodaci ne dozvoIj avaju da caj naraste vise od jednog metra. . Burme i 5a ostIVa Hajnana. Austra· liji. u driavn im nLkama iJoi svojina trustova i veliidh preduzeea.-uIture caj a penj u do 2. u Indonezi· ji. lake se caj gaji u Kini od pamtiveka. Vee nekoliko hiljada godina kako se 6lj gaj i <u Kmi. struenim potkresivanje~ u od· redeno doba godine i uzrasta dobio sto veCi broj mladih letorasta i sto vise mladog liSea. pod stalnim nadzorom stru~njaka . jer u k 0 1 i k 0 j e l . Jav·i. a od njih se odvaja velik broj varijeteta i prelaznih oblika. Suma~ri. Uglavnom ima dye vrste ~ajevog drveta: Thea sinensis (= chinensis) i Th ea assamica. dakle. zaSticeno od jakih vetrova prirodnim iii vestackim zaklonima. Plod j e drvenasta. a oni od Thea assamica su viSe j aljas·t:i i clio 25 em dugi. zimzelene lis tove bez mirisa i be Ie iii pomalo ruficaste.. gde temperatura pada ispod OOC. velik u vlaznost vazduha.5 m voderwg taloga godisnje. c3ak i u krajevima oko Sredozemnog mora.no. SVETSKA PROIZVOONJA CAJA Indija i Cejlon podmiruju dye tre6ine svetske potrosnje caja. Caj ima naizmenicne. Prvi je nizi. is pod Ka vkaza i u drugim zemlOama. Rusiji oko Batumija (1848). Caj izis kuj e najmanje 1. u t 0 1 i k 0 s e ~ a j vis e c e n i. trouglasta i mnka caura sa tl'i semenke.000 m. rene do 10 m etara visoko. izrazito kiselo zemljiste. Hladnoeu lakse podnosi. gde je gajenje novijeg datum a. Inace. Srednjoj Americi i u mnogim drugim zemljama. Listovi od Th ea sinensis su duguljasto-jajasti i najviSe 12 om d'llgooki. 00 CEGA ZAVISI KVALITET CAJA? Caj st rada od duge suse. KAKO IZGLEOA CAJEVO ORVO? Caj je vrlo otporno.

SMRDLJIVO DRVO. SMRDUlVO DRVO . siri jak i neprijatan miris.KISELO DRVO. list. Ocedena teenost od liUa j rastvor sapuna se pomesaju j tom teenoscu se prska voce i povrce protiv napada insekata. dugat'ki do 50 em. Do 30 ~ visoko drvo. 389 KISELO DRVO. ~esto perasto deljeni. tera insekte): I kg svefeg lisca se simo lse~e i prelije 5 50 litara klju~aJe vode i. AJLANTUS. Upotre. i do 210 mgOfo vitamina C.kiseline. KISELO DRVD gorke m ruteuije ai/Glltina. . U listu ima do 12<>/0 tanina. blJavaJu se kora s gra na i s kore na 1 . Sirnarubaceae u: iz istoene Azije. elagne i galne . U nas se sadi. drli 24 sata. U kori ima katehinskog tanina. pa se u Kini upotrebljava protiv tropske (amebne) srdobolje i nekih erevnih parazi1a (kao nar). oksikumarinsJoog heterozida. poreklom I za p?s umIJava l~j e goleti. flavonoida.. RUS Ailanthus glandulosa Desf. U drugom sudu se rastvori I kg crnog mekog sapuna u 50 litara klju~ale vode. ~eS ce mesajuci. Deluje sHeno ipekakuarti . saponozida i rnasnih jedinjenja. Lislovi su 1a bIlJka. PAJASEN. OSObllO u Julu kad cveta. . Kiselo drvo se upotrebljava i kao insekticid (ungtava insekte) i insektitug (gom. MORSKI JASEN.

gotovo eetvrtasto. KICICA. KANTARIJA CRVENA Gentinaceae Erythraea centaurium Pel's . Sastav. Lis c e je sirno. praska. (Centaurium umbellatum GiI Hb. U stare i na 's uncu S'Usene droge cvetovi su izbledeli. vina i tinkture. protiv smetnji u organirna za varenje.ima 3-5 nerava. Da bi odstranio razne insekte. .Kicica je vrlo gorka.pomorandze. Najvise gorcine ima u s ta b I j i c i. Jacina gorcine droge je od 1: 2. po rubu celo. sjajno. Upolrebljava se u obHku inliuza (10 do 20 g na 1. eritrocentaurozid i dr. Droga. Malo je naseg lekovitog bilja kaje se u narodu tako mnogo.000). lincure. do 4 em dugacko. gorke deteline i kore od gorke . medu kojima je glavni gencijanin. vezabi u kit ice i susiti u hladu na promaji.390 LI!CENJE BIUEM Na Zapadu se upotreb lj ava pra~ak kojim se zapra~uju vocke u vreme cvetanja protiv raznih insekata: po 10 kg fino samlevene osu ~ene kore s korena kiselog drveta.Raste svuda. eve t 0 v i su slozeni u racvastu evast na vrhu stabla i imaju levkastu. . pri vrhu razgranato. protiv groznice. a najmanje u listu. zeljasta bi'ljeica sa sitaim cveticima vatrene boje. trave-ive. Svojstva_ . a nije otrovna. s labokrvnost'i itd. manje u cvetu. cesto i uspesno upotrebljava kao kiciea: za otvaranje apetita. . Nadeno je oko 0. drLi 8-10 dana eesce rnuckajuCi i p1'j e na pala sata pre jela. fino sarnlevenog osusenog IBca pa radajza i dijatomita i sve se dobro pomesa. lin· cure i blafenag ckalja. 1. Od ove srnese moze se spravljati caj Hi se stavi u litar komovice. Deluje kao cist arnarum sli· cno lincuri. mesHmieno U ogromnirn koliehnama. idirota. njime se trlj a. mala.Sadrii gorke heteroZlide: g en i e i 0 pi k . golo. . a isto to eint i sa stokom. Rasprostranjenost. Gorak stomahik: po 20 g 'ki~ice. . Upotreba. petozubu krunicu rliZicaste Hi svetle e r v e neb 0 j e.r a z i d. a debelo je do 3 mm i naretko obraslo si tnim listicima. Prizemno Iisee poredano je unakrsno u prsljenove i sedece. a najvge po vlafnim brdskim i planinskim livadama.Kicica je dobar gorak tonik. vodenog ekstrakta. . visoko od 30 do 40 em. Cveta celog leta. u raznim krajevima sve ta na rod stavlja sveze li sce kiselog drveta u .500. Na isti nacin se maze karistiti i ova smesa: po 25 g kielce. eritarurozid. GORCICA. suplj e.) KJeica je dvogodisnja iii jednogodgnja.6 do 10/0 a~kaloida. Ulazi u sastav gor-kih cajeva za stomak.postelju. golo. retko. duguljasto-jajasto. tako da se u leta mnogi senokosi rumene od iscvetale kieice. S tab 1 0 je cvrsto.Kicicu treba brati dok je u evetu. skoro sedece. TRAVA - on GROZNICE. naspramno. Berba.000 do 1 : 3.

Druge godine pocinju tamniti.nice. KLEKA. lak~i su. dupcJ(~. tj. svedre. Suva droga se lak ~e c i '5. BOROVICA 391 2. Kod nas je ima mnogo. BOROVICA Juniperus communis L. Na temenu trnaju t r i ~ a v a i tn 'kvrZiee. Alrilovog ucitelja. Za~~ta u P?r0dl. Zelenih plodova ne sme biti. gorka kio!ica. na jednom dr· vetu istovremeno ima i zrelih i zelenih klekinja. grancice i slicna necistoca najbolje se odstranjruJu vetrenjacom i'li trijerom. Ima i privredni znacaj.Zrele bobiee (Juniperi fructus) su velike kao gra~ak. dobro plaes i ni· kad se ne nabere dovoljno kvalitetne droge za do mace potrebe i za izvoz. ~uplji. VENIA. a krajem leta i poeetkom jeseni oboje se tamnoplavo-Ijubieasto pod tlticajem 0 k 5 ida z a n a t ani n 5 k e ism 0 I a 5 tern ate r i j e u bobici. Jeee. Na taj oacin. '1atinsko l'ITle dolazl od centaura Hirsna. Sure se kao zito na tavanu u tanJrom sloj'll Ii ('e~ce prevrcu drvenom lopatom.koristi i u narodnoj i u naucnoj medicini. Oupressineae K1eka je zimzelen. latnik. mali stoz. Naro~ imena: ger. mala semenCina. . prevucene su beIicastim v 0 ~ tan imp e pel j k 0 m. . nego se gomja polovina stabljike u cvetu pai. ervena kicica.Plod dozreva tek druge godine. jer se zelene kasni je moraju odstraniti. a mestimicno i potpune za~tite za vi~e uzastopnih godma dok se sarna od sebe oe razmno~i. a zelene born· bice naroeitim s'trojevima. Najbolje je pod drvo ra~iriti ponjavu iii asuru i motkom pazljivo tresti zrele kllekinje.Kiciea ima vrlo sitno i plitko korenje. nadimanja: po 20 g kiiCiee. jer se uVe'k mnogo trafi. a pIi dnu dva prs\jena. nane. Igliee. kamilice. Kicica se ne sme cupati. od kojih svaki ima tIi trouglasta priperka mrke boje.o da cim se ru· korn ·u hvati.Kicic~ kao lek spominjru jo~ Plinije ~ DioskoIid. a najvBe po brdskim i planms1cirn' krce· vinama. VENJA. okru· glaste i m e 5 nat e. gorke de teline. . Berba. OCaj. nane i maHenjaka. . lei<: koji vredi stotinu zlatnika. '1"etkim ~umama i po zapu~tenim i neobradenim mestima. kiticica. postaj'll rdasto-Ijubicaste. sunceni evit. po ~ to n is'll lekovite. . groroicavka. OI'IlO zelje. vrlo otporan. Upotrebljava se i ova sme~a: po 20 g kiCiee.Naglom i nerazumnom eksploatacijom kiCica je na mnogun mestlrna proredena.KLEKA. 'gorko zelje. ~to zavisi od nadmorske vi sine i godine.t1i nflgo sirova. . od centum = stotma i aurum = ZIMO. rna. Po jedni.ljivo odsece ostrim makazama. pa cak i iskorenjena. ona se gcupa ·i na taj na('in ungti. kao pod I. manje aromatiCni i nisu tako slatki kao zreli plodovi. Zbog wga se namece pre~o potreba delimicne. a po drugima. gusto i nepravhlno razgranat dvodoman grm. Droga. . IUciea se podjednako cesto i ramovrsno . 'kinin. kantiliee i majkine du~ice . pa~njacima. jezernica. Bern se potpuno zrele bobice okrajem leta sve do duboko u jesen. zlatna ruc. Opomcnal . ta:l<. Is~orija .. drago evi. Prve godine su bobice ze· lene. Poroaju se po mrkoj boji . Protiv gasova.

M i r is a je svojstvenag.r e z ina z n' m s e. m r . U bobici ima t rim r 'k e s e IIIl en 'k e. pri dnu su srasle za mezokarp.SEME . Sastav. G . tupo piramidalne. stara je krta. a u 'k usa najpre slatkog. A 1 ¥. ~up1ja J cesta je ucrvIjana. iz Srbije i Bosne. One su kaa kost tvrde.~_:2 1 G F - KLI!KA: POPRECNI PRI!SEK K!ROZ ZRl!O PLOD. zatim aromatienag. Na ispupcenaj strani svaka semenka ima sa obeju strana lednog rebra po nekoliko ne· jednakih ulegnu'.392 U!CBNJI! BlUl!M Mezokarp je mek i pun. docnije postaje sun(terast i ~uplj1kast i potamni. Najbolja droga dalazi sa Deliblatskog peska. svetlazcleno-mrka boja pastaje mrko-zeleGkasta. Najvge klekinja se patro~ za destilaciju eta r s k a g u I j a . jajasto-duguljaste. prijama balsamienog.a u kojirn su velike (do 1 rnm). SVeZa droga je meka i meS'Ilata.:.k ret a m.k e c e vas t e ~ u pI j i n e s a leo .

KOZALAC. . ~esto vIse se trosi u veterinarstvu kao sastavni deo pra§. obi· cna borovica. a jo§ cesce etarsko ulJe sluii za kadenje. boroviee. Po 25 g klekinja. kaslja. smrkva.. kad se zagreju. Zato. smri. ola'k§ava i-skaSljavanje . inhalaci~u prilikom obolj enja organa za di sanje i kao srcdslvo za drazenje koze. pored ostalog. U malim dozama elarsko ulje kle·ke. a narocHo k rIo leo t r 0 v n e su dok su sveze ~ ImaJu IJut 1 ne- . skoJ med'lOI~1. 2110jenje i s1. pe. kJekinje su kod nas i u drugim baJikanskim zem· Ijama jedan od najpoznatijih i najviSe upotrebLjavanih narodnih oj domaCih Jekova.. smrek. Aetheroleum fructus Juniper!. 3. zubace i idirota.Etarsko ulje dobijeno iz zrelih i sa· mlevenih klekinja destilaeijom pomocu vodene pare. fenja . jakim krtolama.KOZlAe. reumatizma i slicI1ih bol esti. zatim jednog gorkog tanoglikozida juniperozida. zove i ploda od anisa.. Ostala narodna imena: barovica. brika. smrekva. vodene bolesti. smrekinje. sipurka i sitniee. rastavica. Narod naziva plodove kleke avim imemma: venja. brinje. smreka. gume.Cela biljka. . Raste najviSe u grm lju . a spolja u obliku spiritusa (Spiritus Jurziperi) iii u jakoj rakiji za obloge i trljanje protriv nazeba. U veCim dozama kleka moze biti skodlj-iva. protiv nazeba. Ima jo§ i oko. organskih kiselina i njihovih soli i flavonskih hetero. kova za tovlJenJe. smrekovina. korena od zeojeg trna. Inace. KOZALAe . JO<>/o smole. erna smrekva.50. smnca. smrec. i izvoze. borovac. len ·i kiciea. Jednu supenu kasiku smese popariti sa 200 g kljucale vode. 2. grana i korena kleke. Od kJekinja se izraduje sok. klekoV'ina. isto tako vafan· i omiljen kao §to su hajducka Irava. Klekinje ulaze u diureticne cajeve (Species diureticae). zida . Klekinje. Po 25 g klekinja i persunovog ploda i po 10 g peteljki od visanja. K I e k 0 v a c a je nadaleko poznata veoma aromatiena raldja koju proizvode u velikim kolicinama uglavnom naSi dinaroi Ere. Diuretlcni cajevi: I. Venja se mnogo viSe upotrebljava u narodnoj nego u §kol. gonoreje.. smrekovina. za spoljnu i unutrasnju upotrebu: kao diureli. Imaju vrlo malo etar-skog ulja i smole. Po 25 g klekinja. kao pod I. trnju. moraca i kima. erna smrekinja. da osteti bubrege i dr. voska.Belo-ervenkasti komadR drveta od stabla. osta· viti 2 sa ta i popi ti u 3 doze pTe jela. . Juniper! llgnwn.. odaju miris na klekinje. . za s~omak. u I j a i do 33% in v e r t n 0 g § e ~ era. Una· rodu se upotrebljava za lecenje mnogih bolesti. klekinje. Upot!~b~.. KOZLAC. Ulaze u sastav diureticnih eajeva. VINO I R~I(JJA Arum maculatum L - Araceae Dugovecna zeljasta biljka sa.lj~sttm Ii· s tovima i crvenim lepim bobicavlm p/odovlma udru. smrca. smrijekinja. lekovite biljke bez kojih se nase kuce ne mogu zami~liti.k. kantarion. smricka. ast· me.ce . Succus Jw~iperi il1spissatus (Roob Juniperi).~pn~ li·s. kao pod I.Zenim u okJip1ce. tamna. ~eli~im kop..ka. Rano u prolece izbij e njegovo k. 393 jer saddi do 2. Upotrebljavaju je i kao domaci lek 'i dez'nfekciono sredstvo.

a ixnutra proHv ~ tueanja. ali cvrsH.394 LECENIE BlUEM prijatan u kus. . smole. gastralgija. . Higrini su isparljive haze i mogu se izdvojiti destilaeijom s vodenom parom. U prometu je poZllata jo~ i bolivijska i peruanska i k oka. zmijin kuruz . nos. Ne z. Skoro sva droga se potro~i za ekstra>kciju alka10ida. Glavni alkaloidi suo k 0 k a i 'n. natragulja.se upo treblj ava sarno kao narodni lek. savitljivi. zmij in kolomboc. Kokain je vrlo jak juCi euforiju. pa ih za vreme gladnih godina jedu u siroma~nim krajevima. 'k okain deluje kao 10kalni anestetik.i se od najdavnijiih vremena u Boliviji i Peruu. Upotreba. ali je to opasno sredstvo. kacje zelje. zmij ski kukuruz. a deea su se trovala plodovima: natecen je· zik i usne. mali strkae. 'kozas-li. po obodu eeli. Cejlon i dru· ge trops ke krajeve.Kokino !iSce se danas retko upotreb>ljava za izradu gao lenskih preparata. Anesteticne os ob~ne imaju sarno kokain i tropakokairn. anestezija jezika (dejstvo k 0 k a i n a). onda deJuje na centra:lni neI'V'Ili sistem nadraZujuci ga i izaziva· koje ·traZe kokainomaru. Na nalicju je list svetHje boje. Iz tih . bula. ParalguCi senzitivne nervne zavr~etke. bleja. Truksilini su ot· rovi za sree. masti. 4-8 em dugacki. 2lmijdn ce~a lj. Lmaju skroba kao i krompir. Nervatura li s ta je ka ra kteristicna i jasno istaknuta. ali su svi oni jajasto-duguljasti. t r 0 p a k 0 k a i n i truksilini.na se za sada od cega potice otrovnost kozJaca. voska. . konjska blitva. majasil. List raznih vrsta koke je raznog oblika. J ava je danas glavni proizvodac koke. lisionjak. KOKA Erythoxylon Coca Lam. a 2-4 em ~ iroki. teleca stopa. zmijino groZde.7-2. tanki. beriket. Jzgled Usta. obolele desni. psihieko stanje I i opasan otrov. knegic. Kcr kain hidrohlorid se upotrebljava ·kao . majasil-treva . Kozlae . malo etal'skog ulja. vi. . . Zabelezeni su sluca· jevi trovanja svezim krwlama. Sastav. Peeene iii kuva· ne krto le (rkrompirici) nisu otrovne. S obe strane glavnog nerva pruzaju se na nalicju od baze lista pa sve do vrha d van abo r a e p ide I' m e kao dva luka. zakcr zlik. gujin kuruz.sok 2-4 m. kravos. Gaj.ldka'l ni anestetik za oei. toplog i Ijutog.:ira u stomaku. Sekundarni nervi cine gustu mrezu. Posle izvesnog vremena javlja se prolazha n e 0 set I j i v 0 s t. Erythroxylaceae Koka je zimzelen grm. ka·lenda r . Uk u sa je gorkog. koz lic. fitosterola dr.Kokin list sadrfi 0. povracanje i &1.GJavni nerv se vrlo jako istice. Ako dode do njegove r esorpcije. Druga narodna imena: aronae. grlo. zrninae. kozJee. a mirisa prijamog na caj. kacja kuruza. Otrovnost susenjem izvetri. Su~enjem nestaju otrovnost ·i Ij utina . Duzom upotrebom izaziva neizlecivu naviku.ca.krajeva prenesena je kas:nije na Javu.5% a I k a I 0 i da i raznih bala· stnih materija: tanina . zmiji!l1a trava.

puteva i dr. suva biljka ima i slobodne melillotne lk1seline smoIe. ZDRALJlKA 395 Zbog opijuma.s liene detelini. suvog liUa). dosta zbi~enim grozdovima. Ima 1istove .) Lam. Nekad se droga mnogo vge upotrebljavala. Jedno vreme vaZHa je kao lek za o ei.rhovi granOica biljke u cvetu. - Papilionaceae Do 1 m visoka dvogodgnja zeljasta biljka. 's lucajevi teskih. Osu~ena biljlka prijatno mirise na med. ne zna se kolika je iJegalna proizvodnja. Ako se staci daje hrana bogata vitaminom K (Jucerka). zbog cega ova ne moze da se zgru~a. Tropakokain je manje otrovan od kokaina. agJiikon gor- .List koke i njeni alkaloidi smeju se upotrebljavati samo pod kontrolom lekara! KOKOTAC. tera vodu. Stabljika je prava i vrlo razgranata. Cvetovi su zuti. Kokotac je trava koja kod nas . . anesteticno dejstvo mu je duie: daje se pri lumbalnoj anesteziji. pa cak i smrtnih hemoragija stoke koja je jela sene u kame je bilo trulog kokoca. ZDRALJIKA Melilotus officinalis (Moo. 'kao ·i druge opojne droge. . u raastima i melemima. Prema podacima UN. koja kao korov raste po pustim mestima ukraj njiva. Sluzi za aromatizaciju krdZana i drugih lo~·ih vrsta duvana.Trgovina kokinim li~cem ·i proizvodnja i promet kokaina su pod kontrolom Ujedinjenih nacija. Dikumarol je antagonist v·i1amdnu K. U homeopatskoj medicini daju je protiv migrene. U k usa je najpre malo sluzavog. god . Komisija za opojne droge Ujedinjenih nacija predvida ograriicenje proizvodnje i regulisanje prometa koke i kokaina.raste svuda i redovan je sastojak sena. vinograda. Cveta preko celog leta. Droge s kumarlnskim heterozldJrna. Raste i izvan Evrope. Kumarin je proizvod hidrolize heterozida. zatim gorkog i pomalo Ij u tog i oporog.KOKOTAC. je utvrdeno da trovanje izaziva di·kumarol koji nastaje od kumarina pod uticajem gljivice na trulom kokocu. hi'd roliza jednog glikozida i pri tom se oslobada k u mar i n (oko 4'10). Opomena! . Kontrola. Kokotac je aromatiena droga 'koja nema etarskog ulja. aH se racuna da je svakako veca od Jegalne. Upotrebljava se kao narodni lek spolja. sarno su po obodu zupcasti. Sabiraju se ". kao lek koji ublaZuje bolove. steze i sl. ima svojstva da se suprotstavlja antihemoraglenom dejstvu ovog vitami·na. Osim kumarina. lakton orliO·hidroksi-cimetne kiseline ili kumarins'ke kiseline. Jos u starom veku sluiila je. Godine 1941. tanina i dr. koke i indijske konoplje odrfavane su mnoge meuunarodne kOllferencije sa ciljem da se smanj'i i spreCi ~irenje uzivanja ovih opasnih opojnih droga. za razliku od ostalih mirisnih biljaka koje imaju spoljni ill unutra~njd sekTecioni aparat s uljem. nestace hemoragije prouzrokovane trulim kokocem. Medutim. na dugackim.Razne Vl's'te sena imaju slabiji iii jaci prijatan miris na kuma rin. jer prilikom susenja nastupa fermentacija. Jer spreCava stvaranje protrombaze u krvi. godi ~nje se preradi oko 8 miliona kilogram a kokinog li~Ca za proizvodnju kokaina (prinos oko 1% kokaina 12. grceva dece itd. U Kanadi i SAD zabelezeni su 1931.

mrku. farmakodinamiju i pravilniju primenu i terapijsku upotrebu bi/ja u lecelljll . na primer. ne zaduvaju se i mogu da izdrle takav napor koji je belcu uvek bio ncshva tljiv. kokotac (Melilotus otticinalis). To je bio povod mnogim istrafivanjima koja su objasnila fiziolosko dejstvo. zdralika.stalno zvaeu svezu kolu d u sled toga postaju neobicno izdrzljivi. et End!. beli kokotac). a kasnije i drugih lekovitih bHjaka. pre svega . na kolu sve do kraja proslog veka. KOLA Cola vera ·K. idraljika. mala pototna gra~ka) j M. Narodna imena za biJjku Ikokotac: velika djetelina. razni ka~uni (Orchis). veliilci zuti kokotac. Da su helci 5 manje oholosti i potcenjivanja gledali na ve~tinu lecenja i izradu I. ana im je moneta. Anticki narodi i Arapi izgleda da nisu poznavali kolu. 5vinduh. nokatac. Na primeru kole mogu i treba da se 'lice generacije zdravstvenih radnika svih zemalja i vremena kako nije trebalo raditi. Svaki narod je ~iroko koristio i danas upotrebljava one sto mu priroda na svakom koraku pruza. zbog tega se izvesne kumarinske droge upotrebljavaju i kao gorka lonika i slomahika. de· se tine kilometara na dan. ne bi se moralo vekovima cekati.kova naroda druge boje koze. MALO ISTORIJE 0 OVOM SPASONOSNOM ORAHU Nenaucno je i neprihvatljivo shvatanje da je sarno evropska medicin· ska vestina lecenja tacna i da ve~tina i nauka 0 leku i leeenju poticu i po· cinju od nas.. (zu ta zdralji'ka. - Sterculiaceae KOLA JE USLA IZ NARODNE U NAUCNU MEDICINU Kola-orasi su jedan od najtipicnijih primera koj<i ukazuje na potrebu stalnog proucavanja narodnog iskustva. Schwn. Bern i fva6u sarno potpuno svezu kolu! Ovo je iskustvo posluzilo za veHko otkriee 0 boljem poznavanju hemijskog saSlava kole. glad. teret. zed.396 LECBNIE BIUEM kog ukusa. nokata trava. hemijskog sastava i dejstva su i Melilotus altissimus Thuill. i sluii im za raznovrsne verske i druge ob· rede i svecanosti. vodnika.) Desr. U tropskoj Af· rici kola ima ogromnu va'lnost. crnci .. Narodno iskustvo. kao. konjska detelina. Oni koji 'lvaeu kolu mogu da podnesu veoma velik nap~r. Slicnog mirisa i ukusa. alb us (Mcd. NoseCi ogromne terete na glavama. (bela kominika. micisavka (Anlhoxantum odoralum) i dr. zutka. ne oseeajuei umor. prevrelu oni neee podiei sa zemlje. Suvu. orlov nokat. kumanika. lazark1nja (Asperula odorala). Oko dvadeset mHiona Afrikanaca fvaee kolu. noktec. kao kod nas dinar. klesano i kovano u S1aInoj bo1'oo za bolji zivot i dobro zdravlje. i Cola acuminata Schott. p~enicica. prirodnih proizvoda koje je covek kroz vekove uspe~no koristio u borbi protiv zaraza i bolcltina. Ona se tame upotrebljava za zvakanje od najdavnijih vremena. iuti kokotac. Najvi~e '1rumarina imaju Faba Tonco (oko 30/0). To je uskogrudo i netacno. ne sme se potcenjdvati.

L. E . D . c K I KOLA : A .ZENSKI CVET.PERlKARy.arvOREN PLOD SA CETIRI SEI\IENA (2).PLOD NA UZDUZNOM PRESEKU: VIDE SE PET SEMENKI. C _ PRASNICI.KOu.K.BEu. F .MLADA KOu.GRANCICA U CVETU. SA VISE OD DVA KOTLLEDONA J. KOu.PLOD. 397 N L . J MLADA KOu..TUCAK. IZNIKLA IZ VRSTE KOJA IMA DVA KOTILEDONA .~ DVA KOTILEDONA.N _ MALE I I~KLIJALE KOLE SA VISE KOTILEOONA. G . H .PETQKRA!( PLOD. I . 1 . B . M .

redovno sadrie kao glavni 's astojak kola-orahe zbog njihovog vanredno ene rgi~nog dejs l'va za i zdr~ava nj e velikih napora u kratkom vremenu. I edino lekari. Kod nas se kola jo~ uvek vrlo malo upotrebljava.tak ranije.tetu u Parizu od 1900.ze srca. Sveza kola je bolja i zbog punog dejstva tanina. Peroa i drugih naurnika na Farmaceutskom fakuJ. tek uzabranog lekovitog bilja unBtavanjem enzima na temperaturi oko BODC. Tako j<! do~kl ·i do zna~aj nih radova Burkeloa. franeuski daci. a za tim tanina. pre pisuju ponekad ekstrakt i vino . U Evropi je kola bila nepolJOa ta do XVI veka. teenog ekstrakta. Kola j<! bila povod da se opseznim eksperimenti ma utvrdi da svei e bilje deluje drukc je i bolje od osuJenog. poreklo i lekovita vrednost.ro~nog prolJiva). Ove patentirane napitke p od za~ticenim i izmi~ljenim imen ima proizvode razne fabrike u sve tu. Sveza kola deluje sporije ali dugotrajnije. Mnogi ambiciozni sportisti u zelji da po svaku cenu budu prvi d nepobedivi u tome preteruj u . god. Dejstvo kole je u prvom redll dej stvo kofeina. vina iii tinkture.398 LECENJE BILJEM mnogih boles!i. jer strucno isprzena 'kola ~ma ta ko prijatan miri's i svojstven ukus da joj nikakva korigencija i nije potrebna. imaju kao glavni sastojak pre· . iako to nije potrebno. Dejs1vo kole je sri~no delovanju kafe i caja. jer je u njoj kofein vezan za taninska jed:injenja odakle se u organizmu postepeno oslobada. naj~e~ce kao stimulans. da mu je dejstvo dugotrajnije i pot punije. jer u mrkoj.kole za ja~anje . I kola je u maloj . tonik (erveni) J1000rans j adstringens (pnotliv hro. Dodaju im razna sredstva za »ulep ~avanje« . i ovde se moze reci da svako dobro ima i svoje zlo. Medutim. To je tzv. flobafen. fermet·iranoj ikoli veCi deo tanina pretvoren je u nerastvorljivo kola-crvenilo. do dan as. KOLA - GLAVNI SASTOJAK NAPITKA ZA SPORTISTE Prijatni napici koje sve ~eSce piju sportisti pre i za vreme takmicenja. zbog cega irn a akutnih i hronicnih trovan ja kolom! U KOKA-KOLI GLAVNI SASTOJAK SU KOLA-ORASI pObro ~nje koji su Koka-kola i s lieni napici ~ iro'ke posle rata osvoj ili ukus po trosa~a svih kon1:inenata i brzo poplavili svetsko trli· s te kao retko koji drugi napi. stab ilizacija ill sterilizacija sve!eg. UPOTREBA KOLE U NAUCNOJ MEDICINI Sveza iii stabilizovana k ola daje se u obliku alkoholature. od velikih doza smrt nastupa zbog para li. terapij skoj dozi lek. s tabilizovanog pra ~ ka . Tek krajem XIX i po~etkom XX veka droga je ispitana i utvrden hemij ski sastav. Sve do kraja XVIII veka nije se malo od kog drveta poti~e seme. a u vecoj otrav. Uzbuduje eentralni nervni sistem i ja~a delatnost srca. Njenu upotrebu prvi su videli Portugalci u zapadnoj Afriei. Deluj e i diuretieno.

koji osvajaju vecinu potrosaca. zdravstveni i prosvetni radIllik zeli da irna uspeha u borbi protiv alkoholizma i slicnih poroka. Popularizacija kole umnogome podseca na sirenje upotrebe kineskog caja u nekim zernljama. pre jela. bez narocite potrebe piju vece kolicine 'kale. Znaci trovanja su 'kao od 'kafe i caja. Kola·eliksir: 50 g . TROVANJA KOLOM Kola je tipicna kofelnska droga U svernu se mora bi~ umeren. Njj. upotrebom kole kao leka u vecim od propisanih terapij skili doza.reCnog kolinog ekstrakta pomesa se sa 100 g aI· kohola (60 0/0-nog). glad i nemaslina.. neobradene i neposejanje. I.ve su ostajale u korovu. dod a 100 g obicnog farmaceutskog sirupa i na kraju.KOU. 2. tj . sto se spravlja po apotekama. odlije i pije po jedna rakijska casica triput dnevno.ve s to je moglo bili pre tvoreno u votku. Renki su slucajevi da je neko popia neki preparat kole da se namerno otruje. Zato se navocti 5amo one sto se zna. 750 g najboJjeg cmag v-ina. 399 vrele i sl rucrzo priel1e kola-orahe. on mora nam zamenu. CesCi su slucajevi mectika mentoznih trovanja. pa bolje je lazljivi jezik lagati bez· alkoholnim napicima od kole nego r akijom i drugim opasnim alJcoholnim napicima. gde je sarna dnavna vlast otva· rala javne cajare i favorizovala peivatne cajdiinice u borbi protiv preterane upotrebe alkoholnih pica. ostavi da . Koka-koli i svim sHcnim napIClma kola·orasi daju mnogo traieni ukus i miris. KOLA NAPIer U BORBI PROTIV ALKOHOLIZMA Nasa narodna filozofija ima i ovu mudru izreku : .s e izbistri i pij e po jedna kasika 1riput dnevna posle jela. Covek mora negde da dangubi i da laze laz ljivi jezi'k. poseban . \. . osobito u Rusiji. Kad rodoljub . sve je podvrgnuto alkoholnom vrenju: rai. ostavi da 5e slegne i izbistri. osobi<to u SAD i Zapadnoj Evropi. zatvori i dusevne bolnice p repuni i na sve strane beda. psenica i drugo . kao nabuj a la reka poplavila sve kontinente . N'ije dovoljno prosto i jednostavno nesto za· braniti. manje zlo.j asvojila ukus po· trosaca raznih naroda. To vazi i za kolu. tj . malo· -pomalo. jer su svi pili. buke. Fabrike dne u 1ajnosli svoje recepte. PREPARATI OD KOLA-ORAHA Nj. Najcesca SLI hronicna travanja osoba koje svalrodnevno. Re~ko je lroja lekovita biljka tako brzo. Kola·vil1o: 60 g teenog ekstrakta kola-oraha pomesa se i rastvori u 940 g najboljeg cmog vina. livade nepokosene.ih je sve vise i sve su raznavrsnij[. manje opasno sredstvo za uzi1 v anje. ton« 'i . dobra promesa. I najbolj-i lek moze bilti otrov ako se uzme vise nego sto je potrebno.« E. jecam.

t1umbimm. ali ne mrkoorveno. Pije se po jedna kafena ka~ icica triput dnevno pre jela. T ecni ekstrakt kola-oraha spravlja farmaceutska industrija iii vece apoteke po propisima farmakopeje. prevrelu kol u crnci bacaju.nim alkoholom uni~tio u sVeZem semenu kole enzim 0 k sid a z u i posle toga iz ·s terilizovane i osusene kole dobio beli ekstrakt. OD CEGA POTICE LEKOVITOST KOLE? Hemijski sastav kola-oraha je vrlo slozen. Po Kneblu (1892) sveze seme sadrii glikozkl k 0 I ani n koji se ~azlaZe pri· likom su~enja semen a na 'k 0 f e in. Li~ce se menja oj kvasi da bi kola ~to duie ostala sveza. m ali nov iii neki drugi si· rup po zelji potro ~aca. vanilom ili drugim aromaticnim drogama. enzima. Kola 1ma 1-2. na J avu i u Brazoil. kao da je radeno sa sVeZim semenkama. za razliku od dotada~njih mrkocrvenih ekstrakata. betaina i malo masti. oko 30'10 skroba. 4. na Madagarskar. Goris 1 SevaJije (1908) izolovali su iz svezeg semen a Jrole fenolsku supstanciju 'kolatin. Maurici~us. odakle su pre· nesene u Indiju. Xola-rakija: 20 g tecnog kolinog e kstrakta pome~ a se sa 80 g najbolje pr epece l k e. g Ii k 0 z u i ok 0 I a . 5. malo saharoze. u . jer su sterilizacijom urui~lene oksidaze i tIla taj nacin spreCeno razlaganje kompleksa ·kolatin-kofeina. Obe ove fenolske materije imaju osobine flob atanina. ~IX> sve zaYis i od ukusa potro~aCa. Burkelo je vrelim 900/ . Pije se po jedn a ka ~ ika posle je la. Tako »stabiHzovane« semenke ostaju u sredini· bele. ove semenke su imale isti sastav i dejstvo kao sveze. a delom vezani. Go· dine 1896. ne upotrebljavaju. Kola-sirup: 10 g tecnog kolinog ekstrakta pom e~a se sa 90 g obicnol? sirupa. God·ine 1911. Sadrzi oko 1% kofeina. kao sto to redovno biva sa semenkama obieno osu~enim.400 LECI!NII! BlUHM ' Ovaj elik sir neke apoteke namiri ~u cimetom. lozovace iii vinjaka od 55% alkohola . Sveze i susene semenke nemaju isti sasta'V i fiziolo~ko dejstvo. kolakatehina i kola-crvenilo.c r v e nil o. jer staru.07% teo b rom ina.i su delimieno slobodni. Pije se po pola kafene ka ~ ic ice triput dnevno pre jela. Crnci zapadne tropske Afr. a crvene vrste kole obojc se manje-v-iSe 'Ijrubicasto.5% k 0 f e· ina i oko 0. koj. 3. Afri6ka plemena upotrebljavaju jedino sveze neobojene. Cejlon. mrku.ike brizljivo Cuvaju sveze semenke kole u korpama oblozenim zeleninl i ovlazenim li~cem nekili biljaka iz porodke Marm1taceae. koja se pret· vara pri obicnom su~enju 5emena u kola-crvenilo.. Goris i Amu su driali sveze semenke 5-10 rninu'ta u autoklavu na lloac i zatim ih osu~ili. Umesto sirupa moze se upotremt i med. skoro bele semenke oj primeceno je da su nji'hov sasta'V ·i dejstvo drukciji od osusenili. Goris je izo· lovao jednu drugu fenolsku materiju i nazvao je kolatein. GDE RASTE KOLA-DRVECE? Kole rastu u tropskim vlaznim ~umama zapadne Afrike. Ko la inw io~ i oko 4% flobatanina "iIi kolatanina.

upotreba pijace vode 'prokuvane sa malo kole ima velik profilakti~ni zna~aj. gde se ra~una da godi~nje oboli oko 700 miliona lica od dizenterije (srdobolje) i gde milioni unriru od ove strasne zarazne bolesti. Berba. Mestimi~no se sve vge gaje ili. okrugla~ti. Meksiko i dr. Drvo ra~a tek posle petnaeste godine i daje plod do svoje 75 godine. duguljasto-tetvorostrani iii obratno jajasti. Oporog i nagorkog ukusa. n ejed n a k eve I i ~ i n e i 0 b Ii k a: ovalni. po povr~ini ne~to malo rapavi.ispod zita«. plankonveksni. Radi se . gor~e KOLA JE POSTALA PRAVA PLANTA BELIKOZA Da je slavni ~vedski botani~r Line (1707-1778) dan as nv. Svefe seme je opoI'ije i nego osuseno. na unulra~njoj strani ·ravni iii udubljeni. obi~no rastavljena na svoja dva (Cola vera) ili ~ k 0 til e don a (Cola acuminata). U donjern delu nalazi se supljina i u njoj pupolj~ic i koren~ic iii sarno ostaci od klice. KAKO IZGLEDAJU KOLA ORASI? Osusena i olju~tena semena jezgra je veli~ine oraha . Kotiledoni su veorna tvrdi. U novije vreme svefe semenke se prenose u zelenorn mcu brifljivo zapakovane da bi 's tigle u Evropu ~to manje promenjene. Je· dna francuska firma 5 tab i l'i z u j e k 0 I u u mestu berbe u Gvineji. Kola trafi tropske vlafne ~ume isto kao i kakao. sernenke i'l:vade iz ~ure i su~e. Duga~ki su 20-40 mm. a na prelomu je crvenomrke boje. bolje reci.il!i d~vljeg kestena.KOLA 401 Kon~in~inu. a pogotovu za one u tropskim nezdravim krajevima. PROFILAKTICNI ZNACAJ KOLE Za sve stanovnike Zemljine kugle. jer je to korisno za nacionalnu ekonomiju. sarno da se d~e do cilja. . . postojbine raznih vrsta 'kola. To su privredni ratovi. Kolumbiju. ve~ta~ki razmnozavaju. jer se zbog njih vode ratovi.Beru se plodovi n~to pre potpunog sazrevanja. a na obi~an na~in su~eno je tarnnomrko. ali se pri tom sredstva ne biraju. Danas gotovo i nerna tropske zern1j e koja ne ~ini napore da podigne kulture kole. do~epaju 05'Obito semena onih koje mnogo rode i daju kvalitetne kola-orahe. on bi raznokola-drvece nazvao plantae bellicosae. jer se dizenterija prenosi zarafenom neprokuvanorn vodom. Svefe iii stabilizovano seme je bela do run~asto. Kole spadaju u onu grupu vafnog drveca ~ije kulture stalno rastu. a 15-30 mm ~iroki. Jedno drvo daje prose~no 5-8 kg svezeg semena godi§nje. Donedavna su kolonijaJne sHe ~inile sve da se 1Z ekvatorijalne zapadne Afrike. bez mirisa.

zenska 'kudeija. sluzi. konople. zbirnica. KOMONIKA. Deluje osveZavajuee. Ponekad se traZe sarno listovi. nesto viSe glikuronske . i pored neprevreiog seeera. Listovi su na 'lieu goli i tamnozeieni. tao nina i kofeina . DIVLJI PELIN. KONOPUA Cannabis sativa L. Za to vreme tetnost ispod nje postaje sve bleda.JBM Japanska. Za iensku stabljiku: zenska konoplja. stabljata. a najvise pored puteva.kiseline i druge proizvode alkoholnog i kiseiog vrenja. gl'snica. Sadrli i nesto vitamina B. pitome konoplje. konaplje. vitamina K i dru· gih sastojaka. trnica. Vee prvog dana na povrsini se uhvati belo-sivkasta kozasta skramica. jer sadrli. prvica. domaee konoplje. semenjata. Gaji se na zaseeerenom t aju . ernojka.• 402 KOMBUHA LBCENJE BD.ka. kineska iii ruska cajna iii kvasJ gljiva To je mesavina s lapitastih bakterijai nekih vrsta kvasca. Malo parte »glji. eRNI PELIN. iz· birnjata. beLka. evetocice. Samleveno seme se daje u obliku taja (6-8 g na tasu kljutale yodel za letenje ra'znih upala besike i prostate. to je najupadljivija razHka od pravog pelena. koja lImo korov raste svuda. Beru se vrhovi grantiea u evetu (Artemisiae herba. semenjak. Narodna imena za biljku: alja. poskon. beiojka. mletne i sireetne kiseline. semenjaka. UMJET Artemisia vulgaris L. konop. . TRLOMET. Razvijaju se mehuriei ugljene kiseline i taj dabija pri· jatan. - Cannabinaeeae Zrelo seme od nase obitne. Upotrebijava se kao pelen. ugijene. edestin). a na nalitju beli i vrlo dlakavi. tekstilne konoplje (Cannabinis semen) sa· drzi oko 30"10 sl15ivog masnog ulja (gliceridi linolne i linoleinske . oslac:tenog taja i ostavi 2-3 dana da prevri.jos i malo alkohola. zivica. Manje je gorka i aromatitna od peiena. vem u kitiee i brzo suse u hiadu na promaji. - Compositae Komonika je dugovetna zeljasta brljka. izbomiea. nakiseo i osvezavajuei ukus. KOMOTLJIKA. kudeija. muska konopija. 14"10 belantevina (osobito jednog giobulina. cma konoplja.ve« stavi se u tasu smlatenog. seme· njajka. kudelja. Spolja se upotrebljava 11 obliku kasiee (kuvanjem u vodi) kao oblog na uboje i otoke. prvoj. Za musku stabljiku: bela ikonopija. mandiurska.kiseline). kao blago sredstvo za tis· eenje. belica. koja se posle nekoliko dana razvije u tolikoj meri da zaista liti na neku pravu gljivu.

naspram no. gorkih materija. lupanja srca. konopina. vltlJlve. im a 5-7 duguljastih listica. heterozida agnozida. odo. Upotrebljavaju se vrhovi ·g rancica u cvetu i plod (Agni casti herba et fructus). Cveta leti. nesaIllice. Plod je sitna I k ostunica od 3 do 4 mm sa 4 semenke. noplika. Ko~?pIJ lk. poljski biber. o~tra ~ibika. KonoplJ1ka je narodni lek za leeenje rana (dejstvo tanina i cineola). eetvorouglaste. odozgo tamnozeleni i bez dlaka. - Verbcnaceae Mm~e ~a bIber.4% etarskog ulja. kora mu je sivozu6kasta. Konopljika se sadi i kao ukras . . udruZeni u guste vr~ne cvasti. alkaloida. cistila. SadrZi oko 0.KONOPUlKA ~ 403 KONOPUIKA Vitex agnus castus L. Do 2 m visok grm. . Plod se upotreblja'Va wnesto bibera 'k ao zatin oj prot. .a Je . Narodna lmena: divlji biber. Stablo je pravo. vrlo rasprostranjen u primorju. narocito plodovi. s labe i sa. KONOPWIKA zdo belieasti i vunasti. otocka ko. neurovegetativnih poremeeaja (dejstvo etarskog ulja). Cvetovi su sitni.iv l1egoba varenja hrane. grane su belieaste. osobito jufnom. ljubicasti (rede ruiicasti iii beli). velika konopljika. tanina. straha i drugih Ziveanih obo.vrl~ razgranata. ljenja. LI~ce Je sheno konoplji. U etarskom ulju ima cineola.

tamnjanite. Izaz~va po v rae a n j e i proJiv. Spominju ga jos Dioskorid i Plinije da leci groznieu. te zato nije primlj ena u sluzbenu medicinu kao ekspektorans umesto ipekakuane. Sastav. mrko-erven sa sivom nijansom. organskih kiselina ~ nepoznatih gJikozida. aromatitnog. slu'li. - Ari·s tolochiaceae Trajna zelj asta. Danas je kopitnjak nacpu~ten. 10-15% bornH-aeetata. tera na mokrenje itd. za kijanje itd. protiv poViratne grozniee. smole. sjajni. Rizom puzi p L itko u zemlji. ka~lja. Droga je otrovna (azaran u etarskom ulju). Stoka ne pase kopitnjak. mrezasti. temjanice. kopitnjatic. . krij'll se na bazi listova. Rasprostranjcnost. mala biljka. gijas. gihta. toplog. Pra§ak izaziva krjanje. iako je kopitnjak bio jedini emetik do uvodenj a ilpekakuane u farmakopej'll. Listovi su u obliku kopila. Cveta aprila i maja.Kopitnjak je vrlo stari lek. s liea tamnozeleni. donekle tetvorouglast. slicnog biberu i kamforu. kopitnica. mastJiea. kozasti .Suv rizom sadrZi oko 1% eta r s k 0 g u I j a. . . Mirisa i ukusa je jakog. temjanuga. Upotreba. menegled. J ezik postaje neko vreme neosetJjiv kao od kokaina. a na nalitju mutni. KOPITNIK Asarum europaeum L. katin drat. 15-20% metil-eugenola. terpena I seskviterpena. Upotrebljava se jo~ jedino u narodu. SadrZi oko 32% a z a ron a (propenil-trimetoksibenzol). Upotrebljava se eela biljka: rizom s nadzemnim delom biljke s li~eem ·i zelenim plodovima (Asari rhizoma cum herba). tamnjanac. tanina. skroba. ~eeera.0 g kao infuz) . tlankovit. toplog i paprenog ukusa i terpentinskog mirisa.404 L1!CI!NII! BIUl!M KOPITNJAK. Dug je oko 1 decimetar. Ostala narodna Imena: gorski kopitae. Ijutog. Na riwmu obitno ima korentiea i mladih prizemnih listiea. KOPITNJAK Etarsko ulje je mrko obojeno.' VH!. osobito bukove. obit no prezimljuju. a deb eo 1-2 mm. Riwm se mora ~to brZe osu~iH. Cvetovi su purpurno·lamnomodri.zne tamne ~ume. . Sabira se u avgustu. ima nezgodno sporedno de[ovanje i posledice od toga. Daju ga u rakiji pijancima da im se ogadi alkohol (0.5-1. nagorkog. kopito. Droga. 2-3% azaril-aldehida.

inace. sireetne i maslacne Idseline. fitosterola . . Za vreme gladi kopriva je oj za Ijude i za domaee zivotinje prva i najzdravija hrana. pa sto brie osusiti u tankom sloju.U listu dma tan ina. najcesce raste. URA 405 KOPRIVA.Kopriva je narodni Iek. Stranci ad nas -Iraze vagonske kolicine osU'senog k apr i V i n 0 g I is t a. Treba brati sarno mlado. soc n 0. Sastav. ZARA Urlica dioca L. koji se daje preventivno i za lecenje teske kolonijalne anemije. nego rastresito !ito pre preneti u susaru. belog pranja. mnogo viotamina C i K. pepela) i hi 0r of i I a. . Iecitina. preventivno sredstvo i hrana. Hlorofil iz koprive povecava snizen krvni pritisak i dovodi ga na normalu. rnravlje. iz korena upotrebljavaju se za porast kose. Cenili su je jos Rimljani. voska i Jcremene . cesto prevrcuCi.vima dobro poznat.u speSno se daje protiv raznih zaraza. mnogo so11 (IS-2oot. Za Iek se belU vrhovi grancica s liseem. Koprivu ne treba brati u blizini naselja i pored puteva gde ana. Rezultati su bili vrlo povoljni. sujeverja 1 obicaji. 'da osuseni lis t sacuva jasnu i lepu zelenu boju.. prezren korov pO prljavim i zapustemm mcstlma. jer je pnimeceno da onda deca mnogo brie ozdrave. kao sto varosani !rose spanae. pore mecaja nastalih us led loseg prometa materija i anemija nastalih posle prirnene duboke radioterapije. Pred ovaj rat. a . .000 mg 'lare i peku. sam lis t.narocito za vreme rata. VELIKA KOPRIVA. iSijasa i neuralgije. z d r a V 0. jos ce~cc. a i protiv drugih anemija.kt iz trave (hel'be. u sobu Hi negde drugde pod krov. U najnovije vreme najviSe se ceni mlad list (Ur· ticae folium). na tavan. najcesCi seoski korov koji siromasam svet vekovima upotrebljava kao prvu prolecnu »zdravu zelenu hranu«. Hlorofil iz kopnive . Za koprivu su vezana mnoga narodna lecenja. Upotreba. Prisustvo glikokinina bi moglo objasniti i opravda1-i upotrebu koprive proti v secernc bolesti. Caj iii alkoholni ekstra. s luzi. vrseni su ogledi na labora· torijskim 'livotinjama i na bolesnioima sa listom koprive. - Urticaceae K~riva je ?osadan . Ponegde se joS upotrebljava sveze uzbrana kopriva za »'larenje" mesta :na telu obolelih ad reumatJizma.. Rahitienoj deci koju zrace ultravioletnim zracima iii 'koja primaju zraceni ergosterol (vdtarnin D) daju u najnovije vreme hlorofil ·iz koprive ili njeno liSee. Treba ga brati u korpe i ne nabijati ga. Danas se u prosveeenim zemljama !rose desetine i stot-ine vagona koprive za vadenja hlorofila.k iseline. a jos viSe sa njenom z e len a m b 0 j 0 m (hlorofilom). Caj od koprive daje se protiv proliva. VELIKA KOPRIVA. verovanja. koje bi bilo zanimljivo sakupiti i prouciti. nadzemni deo biljke) ili. cela nadzemna biljka u cvetu iii sarno karen. krvavljenja iz hemoroida i uopste za zaustavljanje krv·i spolja i iznutra (ta· ninsko dejstvo). zato se poslednjih godina daje kao dodatak pri lecenju srcanih balesni'ka digitalisom.KOPRIVA. karotena. jer je tu cesto zagadena m dkracorn i iz metom i moze doCi do teskih zaraza. Zato njega treba brati. protiv opadanja kose i proliv peruti. celo lisce po suvom i Iepom vremenu kad se digne rosa. U svojim ZaTama kopriva -Ima acetilholina i ' histamma koji vee u kolicini od 1/ 10. .

osu~iti u hladu i poskidati liUe pre no sto se potpuno osusi. Najbolje je 'koprivu rasaditi u jesen kad pocnu kise.. Pije se IS medom po 3-4 ka~ike dnevno za lecenje bolesti navedenih pod I. 1. pogotovu sa mnogo dece. cede ieleni sok iz svezih kopriva iii im daju.5 kg ~ecera i kuva 15 minuta. Tako se moze znjeti do 10 puta godgnje. list koprive treba dobro nabiti u ciste. 2.koprive prokuvati 15 minuta u 1 litru vode i to piti mesec dana umesto. protiv malokrvnosti. kao predohrana. 3. kao hranu u ob1iku povrea. zucnih oboljenja i dr. nacini 5 kolacica i u stednjaku ispece. Traznja koprivinog lista sve je veca. Uzinla se 5-10 g dnevno s medom. Sirup: 1 kg soka prokuva se i procedi kroz flanelsko platno da bude bistar i pome~a sa 2 kg meda Hi se doda 1. Zimi se mogu koristiti i osuseni pupoljci. i za grgljanje i ispiranje us1a protiv angine i upale desni. Cim u prolece izraste za pedalj visoko. -treba da ostave za zimu nekoliko vreca osu~enog iJsta. npr. nove vrece oct vgestruke debele hartije. Zbog toga se poslednjih godina kopriva pocinje gajiti kao kulturna biljka. Za izvoz lSe list cvrsto presuje u velike bale. ali se upotrebi sarno pol a ~ake pupoljaka. Sve narn to nalaZe potrebu za proucavanjem hemijskog salStava i fiziolo~kog dejstva koprive i njene upotrebe kao dijetetske hrane i leka. razume sene dozvoli1i da iz· raste vge ad pedlja. . treba je pokesiti. Sok: I kg svezeg mladog i opranog liSca samelje se ma~inom za mlevenje mesa i iscedi sok. Koliko se kopriva ceni vidi se i po zvucnim reklarnnim nazi virna raznih specijaliteta nacinjenih od koprive. naroeito protiv kolonijalnih bolesti: denge Hi papatacija. zutice.406 U!CBNJl! BlUEM Oeci tije majke nemaju mleka iii onoj deci koja ostanu bez majke. Svajcarska. Protiv nocnog mokrenja dece u postelji: 20 g zdrobljenog koprivinog semena i 60 g raZellog bra~na pome~a se i doda malo vode i meda da se dobije testo. karnena ·u be~ici i vodene bolesti. Velike fabrike lekova iz inostranstva traze od nas stotine vagona ove droge. jer je sarno mlad list dobar. vode. Da hi se ~to potpunije sacuvali lekoviti sastojci. 6. pa ih ve~tackj hrane kravljim iii nekim drugim mlekom. . kao. Hlorofil i kopriva 5e upotrebljavaju i protiv raznih drugih bolesti. Kopriva se moze lSeja1i ali. kopriYu treba nac1ubri1i azotnim dubrivom i dobro zaliti. ostavi preko n06 i u toku dana pije umesto vode kao sredstvo za jaeanje. Caj: 50 g isimjenog liSca kuva se 15 minuta u 1 litru vode. Domacinstva. na razmaku 40 x 40 cm. Cim se pokosi. 4. Uzima se 3-4 ka~ike dnevno. kala-azara. Nemacka i Svedska. uglavnom preventivl1o.eliksir zivota«. danas u naprednim zemljama dajll zelene tablete hlorofila. Ekscrakt: Sok se isparava na vodenoj pari u plitkoj posudi do guo stine meda. jo~ hde i bolje. ostaviti jedan dan da svene da manje zali. Caj protiv anemije (malokrvnosti): punu saku mladih lisnih pupolja· ka . Najvge je traZe SAD. rasac1ivati pomoCu rizoma (razgranate podzemne stabljike). rute groznice. poparenu i sarnlevenu koprivu nekoliko puta dnevno. U toku od 20--30 dana dete treba da pojede svako vece jedan ·kolaCic. 5.

akruglasii. Etarsko ulj e u vecoj dozi je otrovno i deluje slicno moracevom. KORIJANDAR Cor. Ostala narodna imena: koprva. Nas selekciorrisani sitnozrni kor·i jandar ima oko 1% elarskog ulja. Upotreba. Ostatak od destilacije ulja izvrsna je hrana za stoku. ldpe i topolovih pupoIjaka.JatkHa i piva. sladunjavog ukusa. Cela biljka. . pitoma kopriva. Stablji· ka je gola i na vrhu razgranata.KORIJANDAR 407 7. Ovom sme~om trlja se glava (koren kose) svako vete. zegavica. neprJjatno z a u d araj una s ten ice (na grckom k 0 r is znaci stenical. doda 25 g kamilice. zove. stimulans i digestiv.Sadrfi do 1% eta r s ·k 0 g u I j a. 'peciva. perasto deljeni i duguljasti. jer sadrfi mnogo belancevine i masti.n u p a ~ u zap c eI e. limonena. pa se i zbog toga preporucuje njegovo gajenje. poklopi i posle 3 sara pije u toku dana umesto vode. peteljki od vi~anja i lista hajdutice pome~a se i prokuva 10 minuta u 1 litru vode. Proliv reumatizma: po 20 g lista koprive i breze kuva se 15 minuta u poJa Ii tra vode.Ulazi u sastav Aqua carminativa i Spiritus aromaticus. Plod je okruglast (sastavljen od dva simetricna ploda. izaziva jednu vrstu pijanstva i dubok san. na dugim dr~karna i vrlo izrezani. 9. visoka 50-80 cm.i andrum sativum L - Umbelhiferae Kod nas se gaji. kad se trljaju medu prstima. stomahik. Cveta pocetkom leta. rastavica. Korijandar je jednogodisnja zeljasta biljka. Ostavlja 5 do 7% pepela. 10. zeza. vranilovke ·i majkine du~ice pome~a se i popari sa pola litra kljutale vode.hiSierik. poklopi. ocedi i iscedi i toj tecnosti doda se 200 g vinskog sirceta. ostavi da prokljuca. U ulju ima jos i· pinena. Za medicinske svrhe korsti se sarno gajena bi1 ljika. a mnogo se tr~i i kao zamena za biber. a ima ga i podivljalog po zitntm poljima gde raste kao korov. Korijandrovo ulje je glavni izvor iz koga se varn linalol. Protiv npadanja kose: 100 g lista koprive kuva se 20 m inuta u pol a Iitra ki~nice (iii destilovane vode) . a11t. a gorn}i su sitniji. . ali malo slabije. Cvasti su bele. Caj protiv proliva i slabosti: po 15 g osu~enog koprivinog lista. s. ostavi 8 sati. ostavi 8 sati i pije u toku dana umesto vode. listovi su krupni. pokJopi i posle 4 sata pije u toku dana. a da i ne govorimo 0 velikoj potrainji u zemlji i inostranstvu. Kamen 11 besici: po 10 g koprJve. geraniola i dr. NajvBe korijandra trosi ·industrija J:jlkera. K 0 r i jan dar d a j e 0 d I i c . sastavljene od sitnih cvetova. Sastav. dva merikarpa cvrsto spojena). a narocito zeleni plodovi. Linalol se upotrebljava za pro- . borneola. a zreli i osuseni plodovi su p r i j a t n 0 g i a rom a tic n 0 g m i r i s a i naljutog. 13 do 18% masnog ulja i 16 do 18'10 belancevine. obicna kopriva. U veterinskoj medicini sluzi kao karminativ. paklopi. Donj. 8. doda po 20 g cveta surutice. Ulje dobijeno destilacijom iz nezrelih plodova neprijatnog je mirisa na stenice. pasja kupina.

god. Ulje slufi i 'kao zamena za lavandulino i bergamotovo ulje. Jesenji usev je bujniji i daje vi~e prinosa.400 kg ploda. Gaji se kao i kim i ostale ~titare. oeec:Iena voda muekanjem daje obilnu penu (saponozidi). korijandr. - Liliaeeae Trajna. Cveta od septembra do aprila neuglednim zelenkastim cvetieima. filave.i se vide na njihovoj bazi kao vrlo sitne ljuspe. koriandol. ki~nee. Istorija. . Manje je osetljiv od anasona. dok ima rose. Berba. pre na~e en::). a i gaJili su gao Plinije hvali korijandar iz Egipta.Korijandar se spominje u Eberovim Papirusima (1550.drobljenog rizoma prokuva 15 mhnuta u 100 g vode . Gajenje I berba. a donekle i cimet. Spominje se i u Bibliji (l\.lporec:Iivanje mane sa zmom korijandra). Plodove donosi od oktobra do maja. pre potpunog sazrevanja da se ne bi omlalio. visoka 30-90 em. jajaste i na vrhu ~e zavr~avaju tmom tako da izgledaju 'k ao Iistovi. VEPRINA. 6-8 mm debeo. okrugle bobice sa 1-2 zuekasta semena. iseee i osuSi. bodljikava biljka. Raste po ~umama do 700 m nadmorske visine. upadljive. ~v rste. Seje se u martu iii aprilu na rastojanju 30 x 30 em. vrlo otporna zimzelena. Maroku. Grci i Rimljani ga upotrebljavaju 'kao zacin i lek. Osu~eni l1izom jc elankovit. dva vazna aromati~na zaeina koje Evropa nije mogla tada dobijati iz lndije. Kad se 1 ka~ika sitno 7. Italiji. Malti. droga. riandula. Sam Maroko izvozi oko 3. KOSTRIKA. toploj i dobroj zemlji i na suneanoj strani. ali bolje uspeva na kre~noj. Engleskoj. korijandar gubi smrad na steniee i poene prijatno mirisati. ervene. Egiptu. U Englesku je uveden posle pobedc Normanc:Iana.Rizom (Rusci aculeati rhizoma) se vadi poeetkom jeseni. sitnoj. Su~enjem . papriea.i ohladi. korijander. cimavica. Na hektaru rodi oko 1. ko. ali ipak ne podnosi glinu~u i kiselu zemlju. Odavno se gaji u Rusij'i. propustljivoj. svetloj §umi U martu se sade ri:r. ocisti od adventivnog korenja.omi s pupoljcima u lako zemlji~te u . Narodna Irnena: zivica. Indiji i SAD. do 2 em duga~ki i oko 2 em ~irok. pravi listov.iJandar je jedna od onih biljaka koja se gajila po narec:Ienju Ka'rla Velikog.000. Korijandar ne bira zemlju. ~ije su grane naspramne. SIMSIRIKA (Ruscus aculeatus L.i. Gajenje korijandra uzelo je maha 'll Evropi i kod nas naro~ito u ova dva svetska rata. Kod nas se gaji u Banatu i Ba~ koj. Holandiji. korion. Raste kao zbijen razgranat grmie tamnozelene boje. I kor. ali ~esto strada od mrazeva. Zreli plodovi su vrlo lepe. opere. Gajenje. Kosi se u Ie to pre izlaska sunea. .000 kg korijandra godBnje. sjajne. jer je 'kollijandar mnogo traten kao zamena za biber. ·Rasprostranjenost. paprie.Korijandar se gaji u SSSR. Nema~koj.408 LECBNIE BIUEM izvodnju linalil-acetata. pljosnate. Na jedan heklar treba posejati 20 >kg korijandra. kornikovee. . spolja zuekasto-siv i prstenasto nabora'll.

ocedi i pije 3-4 ka§ike dnevno pre jela. zelenika. I k otoro§ka. isced'i i tom vodicom se zapira i oblaZe mekim flanelskim platnom natopljenim ovom vodicom. KUKUMAR. Sastav. 409 Za§t1ta. holin. posle 12 sati ocedi. zbog tega je za§ticena u prirodi i mora se gaji1i i razmnozavati na prirodnim nalazi~ tima.MURKA Cucumis sativus L.VUGOREK. pirokatehol i neki drugi fenoli. veprika. KRASTAVICA. enzima i raznih soli. miSji tm. la. popari 1 litrom kljueale vode. Mesani diureticni ca. metlika. popari 1 litram kljueale vode. iscedi. arginina. usled svral:la. kasljiear. ocedi. Protiv hemoroida u apoteQj se spravljaju supozitorije od kaokaovog masla u koje se primesa 0.KRASTAVAC. divlji simsir. tanin. osobito protiv ojeda. Uzima se 4--5 kasika dnevno posle jela.j: po 30 g sitno zdrobljenog riwma od kostrike i korena od moraca. ves-prinjak. veprinac. KOSTRlKA ostavi 2 sata. scepkovina. KRASTAVAC. §pargle i celera se pome§a. kostrika. karotena. vitamina C. vampiraea. KRASTAVICA. pasja kita. - Cucurbi1aceae U krastavcu ima oko 96"10 vode i vrlo malo hranljivih materija. . UGORAK. eesanja. tmobor. objasnjava diureticna svojstva kostrike i njenu upmrebu protiv uloga (gi'hta). KUMOR. breberina. zimozelen. Prisustvo kalijum-rutrata. U nedostatlm tog leka moze se kod kuce spraviti ovaj lek: po 50 g rizoma ad kostri. leprin. fHosterol. hajduCice. . Pulpa (samleven oljuSten krastavac) i sok se upotrebljavaju u narodnoj medidni za leeenje upala sluznice i koze. Saponozid. paklopi. lista hajdueice i cveta kamilice se pomesa.10 g ekstrakta od kostrike. a donekle i saponozida. aderuna. persuna. Istovremeno se pije tink1ura (po 1 kasika 3 puta dnevno pre jela): po 50 g kos-trike. kamHice i kantariona drzi se 8 dana u llitru najbolje komovice. poklopi i posle 12 cas ova ocedi. . procedi kroz hartiju za filtrovanje i euva na hladnom mestu. smoetarsko ulje. jezevac. razlije u manje boce i euva na hladnom mestu. Druga narodna imena: bobice. i's cedi. U kozmetici prave tzv. peska u beMci i za leeenje zutice: 100 g sitno zdrobljene droge kuva se pola sata u I litru vode. Kostrika se nemilosrdno sete za pravljenje pogrebnih venaca. »mleko od kritstavca« koje stavLjaju na lice kao masku za vlai:enje posne i obolele koze.ke. kroz gusto flanelsko platno procedi i pomesa sa 2 kg cvetnog (livadskog) meda. §eceri i kalijum-nitrat. KUKUMAR . ceprlika. Upotreba. 300 do 400 g stucanog semen a od krastavaca daje se ded protiv glista. pektina. trigonelina. lobodika.

petrov krst. krstic. zilj. Ono §to je za nas sva. Cvet se drZi 3 dana u komovici i tim ispiraju posekotine i rane_ Cvet kuvan u ulju upotrebljavaju za lecenje krasta i upaJa nosa i uha. limbar. Hranljivost krompira pociva na velikoj kolicini skroba. turska Calma). posle ot· krica Amerike. petrov evet.410 LECBNJI! BIUBM KRASUUAK. naboj i 51. oveja trava. promrzlina i ozleda. opekotina. zlata!l1. Krompir je. pWloglavica. veoma dekorativno eveee_ U narodnoj medicini se upotrebljavaju lukoviea. Druga narodna !mena: bela aleluja. bela liJija. gorkrh materija i tanina_ Ulazi u sastav grudnih Cajeva_ KRIN. kren. BELl KRIN. (divljd '~jdljan. visoka 80--120 em.KRAJCARICA. bela lilja. lilj. pelrovaca. bijela bogga. pirineu i drugim zitima. ·k rompir je najvafnija hrana za Ijude i za domace zivotinje. BELA RADA. beli zambak. TRATICNICA. Evropljane je stalno morila glad sve dok gajenje krompira nije uzeLo veee razmere. (fucena trava. DIKINO OKO Bellis perennis L - Compositae Cvece (Bellidis f[os) se bere sve dok biljka eveta. dakle. IZLatnoglav. krona). istog sastojka kao u p§eniei. KROMPIR Solanum tuberosum L - Solanaceae Krompir je svakidaSnja narodna hrana i valna industrijska sirovina. bijeli lijer. 'su§i se i cuva kao kamHica_ SadrZi etarskog ulja. vojniako bilje. hladnim i via· znim evropskim zemljama. re~io problem gladi u Evropi. to je za stanovnike hladnih i vlafnih zemalja krompir. liljan. Vekovima su prosveceni i mipredni . poreklom iz zemalja oko istocnog dela Sredozemnog mora_ Kod nas se gaji kao omiljeno.i upotrebe. lir. :claroglav. liUa. a moze biti lek i otrov Krampir je postao na§a svakida§nja hrana. Slicnog hemijskog sastava . (boikalie. beli zuJj. zanbak. NOVCIC. Lilium earniolieum Bernh. rec1e oka. Ali to nije bilo odmah posle otkriea Amerike. vitamina C_ Sluzava lukevica se kuva u voni Hi mleku i U obliku ka§iee stavlja na upaljena mesta da smanji bol (cir. list i evet_ U svim organima ima sluzL U Hstu ima do 70 mg'l/. BELl UIUAN Lilium candidum L - L'iliaeeae Trajna zeljasta biljka. trava od fuei. jecmu. ciganske min au· §ice) i dr.) . zuti krin. kao §to je deteHna re§ila pitanje gladi domacih zivotinja i stoearstvo podigla na zavidnu visinu. Lilium martagon L. u narodnoj medidni su i druge vrste roda Lilium: Lilium bulbiferum L. gde ne uspeva kukuruz. . ·kukuruzu. U severnim.k ida§nji hleb. leluja.

gleska oko 1585. gladni seljaci su se stalno bllnili. U Evropu je donesen oka 1580.na ·kakvom balu na koone su se slwpljale siromasne devojke.l etnjem go· diSnjem dvorskom balu vladar je zakitio svoju zenu cvetom od krompira. Nasi star. Evropljani su zatekli gajeni krom. ~ta da ti kaZem kako je bilo. U Fran· cuskoj se gajenje krompi'l'a brzo ·m irilo. I danas Franeuzi prieaju da je krom· pir·bal bio najotmeniji bal u Franeuskoj. PodsmevaIi se mi krompk·balu iii ne.govorio je prijatelj prijatelju kada se lose oseeao na nekoj igrand. Na rastanku svaka od njih dobl po nekoIiko krompira s naredenjem da ga poseju i da naredne godine na isti dan. jer su sve zelele da imaju isti ukras. onda su mu obieno dobacivaH da je bio na »krompir. nije to uvek tako bilo. vodiIi bor. Tih eks. i pocelo blagostanje. Posle toga njego vom sirenju u Evropi najvise je doprineo botaniear Kluzijus. bal na koji su magli i6 sarno pozvani vladari i vlastela. a danas ih je poznato preko 1. aH je . u Franeuskoj se. kost. Sirenje je iSlo sporo i veoma teo sko. gde je krompir glavna narodna hrana. Medutim. kada je nekoliko ev· ropskih vI ada slalo svoje najbolje naueni. 0 . Jedan njihov vladar doznao je da u susednoj drzavi nema gladi. Znao je 13 varijeteta. na primer. godine.700. bio proneo glas da . I iz toga se vidi da vaznost krompira do danasnjeg dana ne prestaje. Krompir je porekJom 1Z zapadnih delova Jufne Amerike. Pravi krompir·bal« . dobiee gubu«. Mnoge vlade slale su nauone ekspedicije da istrazuj II visoke Ande. na primer.krompir jos dugo posle toga bio takva ret. ·balu«.k e u Juznu Ameri'ku da ispitaju sve us love pod kojima krompir najbolje uspeva u svojoj postajbini. novost i skupoeenost da je slufen sarno za kraljevskim tl'pezama (1616. Tako i dan as. prieaee yam mnogi duhoviti Francuzi. jer se tame seje mnogo krompira.ko jede krompir. reCi ce: »Vive la France et les .' pa jos ·i pre ovoga rata.su mogH ratovati. pored ostalog.p edicija bilo je ne sarno u XIX veku vee i pred sam II svetski rat. On je eeo svoj zivot posvetio ispitivanju krompira. kad su nekom hteli da se narugaju i da se $ njim nasa Ie sto je bio . rodoJjubi. sve one i njihove keeri budu zakieene evetom te skupoeene i retke biljke donesene iz daleldh zemalja. nisu nista radHi i sl. oplemenjivanje i stvaranje novih vrsta pomoeu mutacija ne prestaje ni danas kako u Evropi tako i u drugim delovima sveta sa umerenorn klirnorn. bal na kraljevskom dvoru.. kad neko hoee da s e nasali. iii stranci ako hoee da im se malo narugaju. Nekad su u Francuskoj stalno harale glad i nemastina. tek on je ueinio svoje. zivo se zaino teresovase kakav je to evet. kad dodu na bal. radoznale kao i sve druge zene. Tako.KROMPIR 411 ljudi.u d" ubede i tadasnje vlasti i narod u veliku hranljivu vrednost i n eotrovnost krompira. u dvoru u Parizu). prestali su glad i skorbut. godine. Francuz Francuzu. odakle je krompir poreklom.spitivanje. »Tja. S gladnom vojskom kraljevi n. Najupomiju borbu za upotrebu i za gajenje krompira u Francuskoj vodio je pariski vojni apotekar Parmantje u drugoj polovini XVIII veka. Kako je to bilo. U XVII i XVIII veku krompir se poeeo siriti i po Srednjoj Evropi kao . »gde dosad nije stupila noga Evropljana«. Taka su ti najotmeniji balovi u svetu malo-pomalo dobili naziv »krompir·balovi«. gde se gaji od najdavJ1ijih vremena. sa visokih ameriekih planina. To se vidi i po ogromnim povrsinama koje se nalaze pod krompirom i koje iz godine u godinu rastu. Poole Spanije upmnala ga je En. pir. Sve prisutne zene vIas tel ina. To .kulturna biljka. Dolaskom u eile.

Hemijs ki sasrav krompira je vrlo sloZen. iako je vrlo ukusna kao hrana. • Evropska tapiokae. i to ti je najboljJ seljacki lek koji 5am primi. 17-23"10 skroba. Bol limine. Azotne materije se sastoje od peptona i raznih aminokiselina: turozina. Kao i sve ostale vitaminske sirovine. 0. To je narodna medicina 0 kojoj se kod nas malo zna. takode nema vi tao mina C. U krompiru su nadene i male koli~ine acetilhoHna. Najvise vilamina se oeuva 'll krompiru koji se bari neoljuSten. Objasnjenje ovog blagotvornog dejstva na:lazi se u delovanju soli ka lijuma (tampon svojstva).4% secera. lIsled jednostrane ishrane konzervama. NajviSe vitamina C i B ima u ljuskama krompira. . odmah su lekari i staresine pristupali kuvanju krompira. makaronama i drugom suvom hranom. jer se krompir jede u velikirn kolieinama i skoro svakodnevllo. glutamina. vitamina C i B. Krompir je sirolinjski lek koji dobro dode u nufdi i nevolji. i skorbuta je za nekoliko nedelja nestalo. gubljenja kisele reakcije i drugih okolnosti koje negativno uti~u na askorbinsku kiselinu prilikom susenja . 2% azotnih jedinjenja. ne stvori se mehur ni rana. Tako se krompir pokazao kao vrlo jevtino. Presan sok od nastruganog krompira (200-300 g dnevno u nekoliko doza popiti) suzbija preveliku kiselost u zelucu. a ~esto i p r v a porn 0 C. . To se naro~ito jasno uvidelo u poslednja dva rata u na~oj vojsei i u vojskama drugih zemalja. U njemu ima u proseku: 75"0 vode. K rom p i r m 0 Z e bit i i i e k. i kronlI'ir susenjem gubi vitamin C pod uticajem kiseonika iz vazduha. fizickoj zastiti pektina i skroba. dete zaspi.5% pek~ina. . ger~lom. 2. limunove.412 LECBNIB BIUBM pommes de terre [rit es«.. istina u malim kOlicinama. 10' 0 celuloze. arginina i lizina. koja se pravi od krompira kao zamena za egzoti~nu ili pravu tapioku. mi ga oblazemo kaSicom napra'Vljenom od nastruganog krompira. Razni na· rodi u Jugosla viji upo trebljavaju krompir za lecenje razlicitih bolesti. »Kad se neko dete ili neki drugi uku· canin opece iii oSLtri. do 0. Ono sto mi ucimo kao istoriju medicine i farmacije. Covel< blizak prirodi. pa se preporucuje protiv hronicnog hiperaeiditela. To je i bio povod da se posle I svetskog rata u krompiru potraii vitamin C. to je medic ina vlastele i drugih povlascenih klasa. 1 dana s tame nema nij ednog obroka u kojem ne bi bilo oj malo krompira. U mineralnim solima preovladuje kalijum. 1% mineralnih soli. pasuljem. To mi i danas raelimo ako se neko opece ukazujuci mu prvu pomoce . histidina. Koristio je one sto je bilo oko njega i njegovog doma. smanjenju lucenja zeludaenog soka pod uticajem solanina. pa donekle i dejstvu vitamina C. -Smanjuje secer u mokraci i kolicinu mokrace. Kuvanjem se jedan dec vitamina C uniSti.15 0' 0 masnog ulja. leucina. ali ipak dovoljnim za normalnu ishranu i svakodnevnu potrebu naseg organizma. Cim se u nekoj jediniei pojavi skorbut. ~to zna~i -Da zivi Francuska i pdeni krompiri«. On je i pre v e n t i v n 0 sredstvo.reci ce vam svaka starija zena. U njemu je naden ovaj vitamin. bel s kolovanih lekara i apotekara dovijao se kako je mao i umeo. asparagina. svakorn pristupacno i prijatno hranljivo s redslvo za suzbijanjc skorbuta. Plebs se lecio kako je znao i umeo. U osu~enom krompiru nema vitamina C. Verovatno zbog prisustva soli kalijuma.la od moje babe kad 5am bila dete. krornpir deluje kao »alkalna kura« pri suzbijanju prevelike kiselosti u ceJijama covekovog organizma. vinske i cilibarne kiseline i raznih enzima.iabu~ne.

oboljenja tako cestih II Vojvodini zbog vlaznih stanova. U apotekama i fa rmaeeulskoj indllstriji dodaje se lekovitim tabletama kao sredstvo za bubrenje. K rom p i r m 07. potro§i se najvge skroba. glikoze. Kao tezi od vode. koja je uzela nevidene razmere u mnogim zemljama. s tavljaju obloge oko grudi u sillcaju velikog nazeba. Rede.uku. koje omogucava da se tablete u zelueu brzo raspadnu. paradajz (Solam/m /ycopers icLll n) i druge Solanaceae. dij etetskih hranljivih preparata. Krompirov skrob irna raznovl'Snu primenu. K rompir se dobro opere i ocisti. i uop§te u tekstilnoj indus lri ji. naprotiv. so /anein. Krompirov skrob. uvuce se m alo parte presnog krompira u §upalj wb . sakupi se na §to nizoj temperaturi. ISlO tako. skrob pada na dno. . krompirovo bra§no«. kristalnog §ecera. za proiZ\'odnju dekstrina. Danas se zna da ne sarno u krompirovim nadzemnim zelenim delovima ima olrova solanina vee da ga ima i u zelenim delovima mnogih drugih biljaka iz isle porod iee (Solanaceae) i da ih zbog te otrovnosti domaee zivot inj e ne jedu: razvodnik (Solanum dulcamara). Deci. Solanina ima i u mladom krompiru. koji hidrolizom takode daje solanidi. kolicina solanina brzo raste zajedno sa pojavom hlorotila. Tvrde da bol ubrzo pro(!e i covek posle dllgOg nespavanja moze mirno da zaspi i da se odmori. Solanin j e jedan gli koa lka loid koji irna i izvesne slabe hemolHieke 050bine saponina . Kuvan 5 glieerolom daje gliceril1sku masl za mazanje ispueanih r. Ijoskavae (Physalis alkekengi). SHeno postupaju i kad nekog boli uvo.n i sm e§u §ecera. nj krompirovo stablo ITi Ii§ce domace zivotinje ne jedu. ali u vrlo malim kolieinama. upale pit/ca. bolova £I donjem delu Irbuha. jer zita imaju mnogo vi§e I belaneevin e (oko 8'10). Hidrolizom pod uticajem kiselina i fermenata daje alkaloid . Za apreti:ramje platna. proizvodi se svake godine sve vge u velikim fabrikama u Evropi i izvan nj e. svega na nekoliko mesta u vojvo(!a nskim selima. samelje iii simo isecka i ta ka§a ispira na si tima velikom kolicinom vode. akulnog zapa lj enja zglobova. najvge se razvila u umerenom po jasu. jer je to najjevtinija sirovina za tu industriju.KROMPIR 413 U mnogim selima euo sam jo§ i avo: kad nekog boli zub. e bit i i 0 t r 0 v. Kad se krompir d rfi na 's uneu. Mnogo vi§e skroba se upotrebi za stirkanje ruhlj a. CUO sam da presnu illi kljllcalorn vodom popan-enu krompirovu kaJu stavljaju kao obloge na bolna mesta na telu . gde se gaj i najvise krompira. re(!e i odraslima. Krompir je vrlo vazna sirovina za ekstrakciju s k r o b a . Ljudi su odavno pri metili da je pozeleneo krompir §kodlj iv i da krompirove klice slOka ne jede. U razvodn i'ku i u klicama krompira naden je jo§ jedan sliean glikoalkaloid. u krompiru ima vrlo malo proteina (2'10) i skrobna zrnea plivaj u slobodno po celiji. Poznato je da su krompiri koji su na njivi u kucici (odiaku) bili razgoliceni i izlozeni suneu manj e ili vi§e zelene boje. bronhitisa. reumatizma i slicnih bolesti od nazeba i vlage. dok. Industrija alkohola. kao isolanin. koja manje iii vge cvrsto dni slepljena zrnea skroba. U ljusci i u celijama spoljnog tkiva krompira ima vrlo malo so I ani n a (aka 2-10 mg u 100 g krompira). pomocnica ili kerece groZde (Solanullt nigrum). osu§i i samelje_ Vadenje skroba iz' krompira je mnogo lak§e nego iz eerealija. aikohola. iii kako se cesto neispravno naziva .

nelim krompirom §estori. Oni su upotrebljavali naj razlicrtija sredstva da ne sluze vojsku i da ne idu na front. kumpir.dakle. cesta povraeanja. Kuva!njem se veCi deo solanina i solaneina razore. ricinusa. pa rna i proklijao (is tina. korun. opekotine. tatula i velebilje). Slicnih primera ima mnogo_ U mnogim prilikama tesko je. kompijer. ·rasak. tatuie. krtula. klice se moraju prethodno potpuno odstraniti). grunbir zemljak. od koj ih su dvojica umrla. pitanje solanina i njegove otrovnosti jo§ je nerazja§njeno. Zabelezeni su s lucajevi trovanja mladim klicama od krompira. Da bi otrov biD §to jaci. Pored kukolja. Za sada se jo§ ne primenjuje u terapiji. i op§ta potBtenost. KROTON Croton tiglium L. na trenicu. Za to vreme ne jede niSta drugo. krtola. jer mu je dejstvo nesigurno i nestalno. Poziti vno se zna da je to labilno je di. ramnozu i galaktozu. mnogi su u pivo dodavali jo§ i §aku soli. tromesecno bar jedanput ti jadnici su to morali ces to upotrebljavati dok im ne dodija iH dok se zaista ne razbole i ne pomru. upotrebljavali su i presan krompir. zima·k. pasulja. a svaki obrok zaliva pivom. krurnpijer. dakle. kome se daje i u . kolike.i trovanju srodl1lim biljkama iz iste familije: bunika. postaviti ostru Ii jasnru grandcu ·izme<iu hrane. proliv. Eto ne§to malo 0 krompiru. Nekad u Austriji. kJrumpiS. divizme.414 LI!CI!NJI! BIUEM solanidin i tri §ecera: glikazu. da se brzo i lako rasp ada i da se tako moze objamiti za§ to je kuvan krompir.njenje. zabusanata. SluiZokoza je jo§ osetljivija_ . pneumonije itd. Znaci trovan. Uop§te. Kako su se komisijski pregledi sumnjivih i privremeno otpus te nih vojnika cesto ponavljali. maIo duvana iii piavog ·kamena. uloga. bezazlenoj biljci. kesten. jednoj obicnoj. lzolovan je u obliku belog . Narodnn imena: burbulka. Pre izlaska pred sani tetsku komi's iju simulant jede dan-dva presan krompir nas trugan na rende. Sve zavisli u cijim je mkama sirovina. Od njega se dobija masno ulje. vojska je bila puna simulanata. ipak pokusaji da se ei5t solanin uvede u terapiju kao analgetik do sada nisu uspeJi . proklijalim i pokvaremm krompirom i 'onim koji je pozeleneo zbog toga §to se razvijao 'izvan zemlje. »da bi lupanje srca bilo §to upadljivije«. Krotonovo ulje je jedan od najjacih poznatih revulziva u slucajevima reumatizma. Na koZi izaziva toplinu. Problem je jo§ u proucavanju. mlecike i drugih biljaka. krompir. krtulja.lz- . kako se i u kojoj kolicini upotrebi.otrova. - Euphorbiaceae Seme je slieno ricinusovom semenu ali je sitnije.ja su: glavobolje.kristalnog praSka.k akvu svrhu. namirnici koju svi poznajemo i svakodnevno jedemo. jer je solanin mnogo manje otrovan od hioscijamina i atropina. 'krumpi-r. crvenilo i m e h u r 0 v e. podzemljica. midrijaza (§irenj e zenice. Izgleda da solanin u krompiru nij e identican sa solaninom u razvodniku . duvana. ne§kodljiv. U Uteraturi je zabeleien slucaj trovanja pozele. lako solanin ima slabe midrijati6ne i analgetiene osobine hioscijamina i atropina. leka ·i .ce. narocito u I svetskom ratu. ·slieno kao pr.

Opomena. Droga.U veeoj 'k o!icini uzeta.Vgegodi~nja zeljasta biljka. bez mirisa je. Vge od dye 'kapi ulja izazivaju vrlo jaku upalu creva i trovanje (ufasna povraeanja. KRESTUSAC. velika zlatna ditelina. razdeljeni na 3 reznja. biljka je otrovna. U k usa je vrlo gorkog. OPUTINA Polygala amara L. . Ulje od krotona u narodu nazivaju prolist.Ovu biljku narod naziva razli~itim imenima: alen· ~ik. na duga~koj drki koja izbija iz samog rizoma. na tankim dr~kama. Za lek se upotrebljava cela zajedno 5 korenom. Raste po suvim peskovitim nizijskim. Po/yga/ae amarae ~erba.Brdske i planinske ~ume. Jedna jedina kap. . tonik i diureti. . trojica.. 415 nutra delue