Dr JOV AN TUCAKOV

LE(;ENJE BILJEM

Dr JOV AN TUCAKOV

LECENJE BILJEM
FITOTERAPUA
Predgovor Akademik prof. dr KOSTA TODOROVIC

IZDAVACKA RADNA ORGANIZACIJA BEOGRAD 1984.

.RAD.

PREDGOVOR
Zanim ljiv, duho vit i originalan nac in i zlaganja, bogata i sves trarza na£lena i strucna do ku ll1 entacija i cist narodni j ezik poznatog slnicnjaka i oclusevljenog istra zivaca prof. dra Jovana Tucakova, naseg najboljeg poznavaoca l ek o vil og bilja, vee na prvim stranicama potpuno osvajaju svakog i3i taoca, a osobilo ljubil elja prirocle i priroclnih lekova. Takvo sveslrano delo Ila Il asem j czi ku nemamo, pa ce ovaj savrem eno obraden enciklopeclijski p r irucnik popunili oselnu prazninu £I nasoj oskudnoj strucnoj i rzau crLOj fa n nakogrzozijsku j lit eraturi. N eospomo j e da ce ovo kapitalrzo zivotno cl elo neul17omog trudb enilca rza proucavanju nase medicirzske flore doprirzeti urzapretlenju pravilnije i .{ire upotr ebe lekovitog bilja i biljrzih lekova kod nas. N e samo siroka javl70st v ee i zdravstveni radnici dobiee ovim deLom t!ragocen praktical! prirucnik i odlican ucltbenik. To je iSlovremerzo i veoma zanill1ljiva l ektira koja se cila bez predaha, jer je cela materija izrzeserza vrio i ivo i na svoj slven rzacin. Pisac lIa rz eposr edarz, vrlo pristupacan i razumijiv rzacirz pruia ogromarz broj dragocenih podataka 0 poznavarzju, bmrzju, susenju, cuvanju, hemijskom saslavu, d ej stvu, upo/rebi, gajerzju, zas liti, razmnoi avanju i preradi lekovitog bilja i i zradi prostih lekova od sveg naseg lekovitog bilja. Sve je ovo zaSnOVQl10 Ila naucnim podacima najboljih domaeih i inostranih slruenjaka, tako da ovo clelo predstavlja poslednju re e nauke 0 lekovilom bilju. N e samo mnogobrojni dragoceni podaci, slike i crtei i vee, pre svega, toplina, i arka Ijubav, entu zijazam, stiL i nacin na koji na/11 sve 10 pisac p m i a, a ista taka i njegovo ogromno iivotno iskuslvo i objeklivnost bude u CitaoeLl neodoljivu ielju i volju da se i sam posveti istraZiva/·zju Iek ovilog bilja ne bi Ii coveeanslvo dobilo nove, bolje i jevtinije, svakom pristupaen e lekove od bilja, preparate koji bi jos blagotvomije uticali na radnu sposobnost i na produktivnost i produietak aklivnog iivola eoveka, vecite zeLje svih ~e lleraeija kro z vekove. Ta humana, ljudska, soeijalna i prosvetil eljska nit provlaci se kroz celo delo ovog neobienog pisea, prijatelja i pOZl1avaoea prirode. Biljni lekovi kro z v ekove, od prvih pisanih spomenika do danas, imaju (lgroman znacaj £I profilaksi i lerapiji. U najnovije vreme, islovremeno sa sint e/skim, svak e gorline se u naucnoj medicini i farmaeiji javljaju i mrlOgobrojni novi biljni l eleovi. Meltu njima ima i biljaka koje raslu na naSem tlu i od velikog su znacaja za eoveeanslvo. Tako je, na primer, buhac iz naseg

6

LECENJE BrUEM

Primorja jos uvek lIajbolji hueklicid, jer nije otrovan za coveka i iivotillje ;ople krvi, ne iza ziva naviku i d el uje vrlo brzo. VU/wsti digitalis iz istoclle Sl'bije najbolji j e l ek za sree. Opij£l1t1 iz Makedonije ima najvise mortina, a kall1il iea iz Bannia najvise etarskog ulja tamnoplave boje. Bosna daje na jbolji lipov evet, a Deliblatsk i pesak goroevet najboljeg kvaliteta. Slotim! milioliQ ljudi boluju od malarije. Glavni lek je kinin iz kore cini1ol1e. Miliolli stallovnika tropskih krajeva boluju od srdobolje, a proliv nje sc uspe.)lIo upotrebljavaju alkaloidi emelin i konesil1, opet biljni l ekovi. Lobelin, ezeril7, stro /alllin, stri/1IIin i slotine drugih veoma vaznih lekova, o/icilw/l7ih it svim fannakopejama sveta, lakotle su biljl10g porekla. VilalIIini, provilamilli i lllllibiotici iSlo su lako proizvodi biosinteze bilja. Covek jos IlC pOZl7aje il c!m ijski sastav I71nogih prirodllih lI1aterija, pa se £I I/QUC/1/JI1I svetu s pravom ocekuje da ce 110ve, savremene, osetlj ivije melode covecanslvu pruziti jos blago;vomije lekove. Ocllika je ove llarodl7e kl7jige i to sto pisac, dobar poznavalac narod170g zivo ta, iZl70si I'le :;a.ll1O kako treba l1ego i kako ne Ireba upotrebljllvati izvesno lekovito bilje. Ovo je osob ilo vaino za bilje jakog fizioloskog dejstva jer 0110 u ruicCll71a m::ukog i neobavestel1og mo ze izazvati raZl1e vidove Irova'1ja, a ponelcad i smrl. To zdravstveno narodno prosveCival1je j e osobe17051 i velika vredllost ove kl1jige. Na IIC1sem j eziku do sada l1isl11o' imali delo 0 lekovitom bilju ovako svesl ral70 o/}r;u1eno. Pogotovo ne delo u kome je sakupljeno iskus tvo coveka koji je ovo sludirao i ceo svoj vek posvelio proucavanju medicil7ske flore kod l1as i u il7os/rallstvu, profesora /coji taj predmet predaje Ila Farmaceulskom takuitetu, covcka koji je na B eog radskolll ul7iverzilet£l 1940. godine OSIWI'ao 1705 prvi lll st itut za tarmakognoziju, a 1948. prvi Instina za prauc{tval7je lekovilog bilja £I Beograd£(. Ubetlel7 sam da ova klljiga naici lIa dobar prijem i da ce dobra doci svakom domacil1stvu, jer je pisana za l1arod da mu pOlr/oglle. Akademik prof. dr KOSTA TODOROVIC

ce

OPSTI DEO

LECENJE BILJEM U NAS

Kao sto je sloboda veeita borba za slobodu, tako je i zdravlje vecita borba za zdravlj e - samo su se metodi te bo· rbe kroz vekove m enjali i usavr· savali. Pobediti bolest maci osloboditi se straha od smrti.

Svaki narod, svaki kraj i svaka epoha imaju svoje obicaje, navike, no~­ nju, pesme, pripovetke, igre, bolesti, epidemije, lekove, nacine leeenja i veS(inu jzrade lekova. I lekovito bilje je, izmeau ostalog, zaoralo duboku brazdu u zivot svih naroda, a pogotovll onih koji su vekovima tJ.aeeni, gonjeni, porobljavani, u veCitim seobama, koji po necemu lice na vodeni evet, na svilu sto leti po lepom vremenu ili na jak i prijatan, diskretan i prolazan miris neke jedva vidljive biljciee u gustoj travi. Lekovito bilje je najsta·r iji lek i prvobitna lekovita sirovina nekad primitivnih a sada kulturni-h naroda. I danas je rllzno bilje najjevtiniji i najpristupacniji ishodni materijai za proizvodnju lckova u domacoj i inostranoj farmaceutskoj industriji. o upotrebi lekovitog bilja u medieini susednih i drugih naroda pod cijim je utieajima bila i nasa vestina lecenja i izrada lekova bice govora kasnije u ovoj knjizi. Istorija zdravstvene kulture balkanskih naroda vrlo je zanimljiva i slozena, jer se u tom delu Evrope osecaju snazni utieaji Istoka i Zapada, medieinskih pisaea mediteranskih i drugih zemalja, sve to isprepleteno i pomesano s narodnom medicinom nepismenih ratnika i pastira. U svakom slucaju, nauka a le kavitam bilju · nije skol'aSnja, n e potice ad /?as i.ivih . Ona ima duboke korenove. Sto se ranije manje znalo 0 hemijskom sastavu i farmakodinamskom dejstvu bilja i sto se na tom polju tarmakomedieinskih istrazivanja isla spor~, razlog je u tome sto nasi preci nisu raspolagali laboratorijama i drugim sredstvima koje mi danas imamo. Upotreba lekovitog bilja kao terapijskog i profilaktickog sredstva ima u nasem nal'Odu neobicno bogatu i izvanredno dugu i neprekinutu tradieiju. Najbolje svedocanstvo 0 tome pruzaju mnogobrojni stari pisani spomenici, od kojih valja pomenuti bar neke. U Hodos kom kodeksu, koji se smatra za najstarijj kodeks srpske svetovne medicine (XIV vek), navodi se, pored ostalog, i raznovrsna upotreba

10

LECENJE BIUEM

domacih i stranih b il jnih droga, najcdee kima, aloja, tamjana, lanenog i repinog se mena , smokv inog korena, korij andra, cvekli nog soka, vrbove ko re i njen og li ~ea i raznog drugog bi lja koje se i danas, pos le to liko vekova, svakodncvno i raznovrsno koris ti .
Hilanda rski I17cdici nski kodeks bro j 517, koj i je otkrio 1951. godfne

akademik D. Sp. Rauoicie u biblioteci manas ti ra Hil andara , n avod i upo trebu kam fora, peru nikc, kuk ureka i m nog ih d rugih bil jaka. Taj kodeks j e prcma rctima dr Relje Ka tiea »najd ragoce niji spom enik s rpske medici nske kult ure • . Ovo de le pOl ice iz XV iii XV I veka.

LEKOVITO I MIRISNO BlUE U NA~OJ NARODNOJ POEZIJI I MEDICINI
Otoma nska u ajezda u XV veku izaziva zastoj i pometnju , a li ne i prek id nase s redn j o'lc kovne m edicin ske kulture. Medicin ski radni ci se povlaee u pl anine , uglav nom u m anas tiTe. To, sasvim razumlj i.vo, doprinosi p rocvatu n a rod ne medi cine i k or i ~ce nju sopstvenih prirodnih sredstava za lecenje, pre svega lekovitog bilja. Za vreme petvckovnog r opstva na sve strane su sastavljane lekaruse zna nih i nezna nih m cdicin skih pisaca. I u njima je lekovito bilje naj ceSce pominj ani i najvise upotrebljavani lek. U stalnoj borbi za opstanak , hvatajuCi se na svakom koraku u kos tac sa s tihij om, bezgrani cnim i nemilosrdnim cudima prirode, bez ~kolovanih lekara i lekova, os tavlj en i zaboravljen, bez icije pomoei, jer _car je daleko - a b og j c visoko« , nail narod je posebno cenio lekovjto bilje, koje mu je uvek bilo najvaZniji i najpristupacniji lek. To se najlepse vidi i iz nasih narodnih pesama. Od 5vih lekova u njima se najce~ce pominje lekovito bilje. Njemu se ces to pridaje cudotvorna isceliteljska moc. Biljarice i vidaricc se na roCito posluju. I to bilje, i mesto gde one raste, nacin branja, vreme kad se moze i sme brati, i sve ostalo sto je u vezi s lekovitim biljem i lecenjem pomocu njega obavijeno je neznom poetskom i icom i dubokom tajar!SlveI10SC U. Taj psihosugeslivni karakter mnogih stihova nasili ep5ikJih pesama ima velik znaCaij i cesto je prectstavljao znacajan psihoterapijski laktor.
Glavni l ek nasih narodnih junaka bilo je lekovito bilje, sto se vidi i

iz pesama. Da navedemo sarno ove klasiene, svima nama dobro poznate

stihove:
... Zaslo, vilo , da te bog ubije, Z a,~ t' I1.lstreli pobratima moga? (Milosa Obiliea) Daj 1i bilje onome junalku, Jer se neee~ nanositi glave. Sla ga vila bogom bratimiti: . Daj me pustaj u plani.o.u zivu, Da naberem po Miroeu bilja, Da zagasim rane na junaku .•

LECENJE BILJEM U NAS

11

Pusti vilu u planinu fivu; Bilje bere po Miroeu vila, Bilje bere cesto se odziva. Nabra vila po MiJrOCu bilja, I zagasi rane na j unalku ...
(Kra lj cvit Marko i vila)

I zaista, rctko gde ima toliko i takvog lekovitog i mirisnog bilja kao na Miroeu. lz nekih narodnih pesama jasno se vi<l i da narod poznaje fiziolosko d ejslvo, lekovi/os/ 1 o/rovnos/ bilja. To je jasno i iz ovih stihova ostavljene devojke:
J a sam t ula, zeni mi se dragi. Bud se feni, zlosreeno mu bilo, Sto i mene ne zva na veselje, Dime bib rou ponijela dare . ..

Treeu .klitu maka bijeloga, Da se smaJme s ovoga svijeta. Ovi stihovi nam veoma mnogo kazuju. Pre svega, da oarod zna da je mak otrovan. Drugo, sto je za nauku od ogromnog znacaja, nas narod zna da jc beli rnak najotrovniji. Ima maka razne boje eveta, ali se u Makedon ij i gaji samo onaj mak kojj .ima bee evet, jer on daje najjaci opijum, tj. opijum koji irna najviSe morfina, zbog cega je nas opij um najlekovitiji na svetu. Sve dmge vrs le daju slabiji opijurn. Mak s ljubicastirn iii plavicastim evetovima, koji se u Vojvodini mnogo gaji jer daje krupne caure i mnogo semen a, daje slabiji opijum, manje je otrovan i manje lekovit, jer ima manje rnorfina. Taj plavi mak je dobar za proizvodnju semena. Da je nas narod znao za dejstvo opijuma, koj eg naziva j~ i afion, afijoYl, atjun, atijlm, bendeluk, katran d smola, vidi se i iz ovih narodnih stihova: U rakiju trave a fj j una ... Dok hajduke dobre 0 p 0 j i 0, Te ·svi pospe kano i poklam..i ... Zaista, od opijuma covek izgubi svest u tolikoj meri da n iSta ne oseca. Na taj nacin su jataei uspevali da se docepaju hajduckih u eenjenih glava i njihovog blaga, raskosnog ode la, skupoeenog oruzja, srebra, zlata i drugih dragoeenos ti. ... Na njima je gospodSko adjelo, Na onome starom Vujadinu, Na njern biil1jiii ad suvoga zlata, Na korn' paSe na divan izlaze . . . Mak i opijum spadaju u opojne droge, i to na celu eele grupe droga najjaceg dejstva na centralni nervni sistem. U rukama strucnjaka, lekara i apotekara, opijum i makove glaviee su najjaci lek za ublazavanje nepodnosljivih bolova, grceva i drugih bolesti. Opijum je jedna od najvaznijih leko itih sirovina i lekova uop s te, te je za terapiju od kapita lne vaznosti. Za opijum je danas vezana Citava jedna industrija vanredno vaz.nih lo::kova:

12

LECENIE BlUEM

morfina, kodeina, dionina, papa verina , teb ai na, narceina, heroina, pantopona i drugih. Naj vairuj a biljna droga je opijurn dob ijen iz belog maka . Poznava nj e fizioloskog dejs tva izvesnog biJj a vidi se i iz ovih narodnih stihova: Sluge sluie ervenoga vina; Nij e vino ~ to ga loza dala, No U Clj emu zclena rak ija, I u njemu bi 1j a svakojega. Svi pospase, kuk aee im majka, Pado~e im glave na trpezi.
(Ncvoljoi Alij o.
j

devet brata Vilkovita)

I tu je verovatno opijum i slicne opojne droge koje uspavljuju. U Neradinu i u nekim drugirn vinorodnim fru skogorskim se lima ima domacina i kafedzija koji u vino stavljaju plod od be/adol1 e, seme od tatule, bobice od vinobojke i druge opojne droge da bi ·im vino bilo jace i da bi se u okelini proculi, kako bi ga bolje i skuplje prodali. Beladonu, kao najotrovniju, najcesce nazivaju bun, jer Covek koji se od nje otruje govori kao da je u bunilu, ludilu. A mnogo je u nas sela Bunica i slicnih prezirnena. Nije Ii laj fruskogorski obicaj da pojacavaju vi no opojnim drogama kojih ima u Fruskoj gori, a jos viSe po balkanskim, nekad nepreglednim bukovim i hrastovim sumama, oVamo donesen s juga? Sadasnji doseljeruci u Vojvodini, naime dobro znaju za otrovnost buna i njegovu upotrebu za pojaca vanje vina. U GrliZi je i danas obicaj da se dosadni pustosvati rasteruju medenom rakijom u kojoj je skuvano seme od otrovne biljke tatule. iii ovi narodni stihovi: Jetrviee po bogu sesLriee, Ne znas kakva bilja oct omraze? Da omrazim brata i sestricu.
(Bog rtikom dubn ne oSlajc)

Pa ovi stihoyi iz narodne pesme »Srnrt cara Urosa«:
Uro~ jede ljeba bijeloga, Uros jede, ujko ga ne jede, Vee on oda po gori zelenoj, Pa prebira 0 t r 0 van a b iii a, Da otruje dijete Uro~. Otrova ga i sarani mlada ...

Po narodnom shvatanju nema gorce biljke od pe/ena. TPksikolog ~e ~ ovim divnim stihovima, punim dubokog sadrlaja i neizrnerne tuge, vldetl jos ndto, jer je pelen u vecoj dozi o.trovan: Ja bosiljak sejem meni pe/en nice. OJ, pelen pelencC?! moj~ gorko evece. Tobom ce se mOJl svatl okltll1 Kad me stanu tuinu do groba nositi.

LECENJE alUEM U NAS

13
Da j a znadem, moje !USee belo, Da ceo tebe mlacl vojno Ijubi'ti, Sve bih rufe po polju obra:1a Sve bih rute u vodu metala ' I tom bih se vodom wnivala' Kad mlad Ijubi, neka mu miri ~e.

I obra tno:

IIi to isto, ali malo drukcije: Djevojka je lice umivala, Umivajuc, licu besjeclila: »Da znam, lice, da Ce te s tar ljubit, J a bi iSla u gOIU zelenu, Say bi pelen po gori pobrala, Iz nj ega bi vodu i~ cjedila, I njom bi te svako JutJro praia Kad star ljubi, neka mu je gorko!« Pelen je usao i u posalice, malo gorke kao sto je i on, ali ih narod jos uvek rado upotreb ljava: Volelo se dvoje sta.ri Obadvoje s naoeari Pelen-baka, cemer-deka, Volelo se pola veka. Kad je praSlo poJa veka, Razbole se cemer-deka .. .

U nasim narodnim obicajima na svakom koraku se susrece pelen. Kad sc Svrljizaru uoci Durdevdana kupaju na bistrom planinskom potoku »zarad zdravlja do novog Durdevdana«, devojke se »vodom polivaju i poje<<:
OJ, ([\evene se rh nore '1e, OJ, seline bel'l'_!in( Svi te zovu bel'peJiJne, Ja te wvem omajnice, Da omaje~, da obrne~, I sve momke men' da vrncl. Nigde biJje nije tako divno opevano kao u naoodnim pesmama. Nigde mu nije tolika . vainost pripisivana. Kako nekad, tako i danas. U vozu izmedu Novog Sada i Sombora dva zdrava mlada naseljeni.ka celim putem pevaju i sale se. Pored ostalog, pevali su , i ovo:
Jo ~

da mi je Jjeba bel motike I pogaee mesto Ijeba crna, Crna Jjeba ad cern e r - k u 'k

0

I j a ...

I cemelika i kukolj su dye nase veoma otrovne biljke. Bilo bi veoma zanimljivo da neko od knjizevnika i Ijudi od pera prouci gde se i kako sc sve spominje nase Iekovito bi/je u narodnim, pa i u umetnickim pesmama. Ni pripovetke ne treba zaboraviti. Nisu one znacajne sarno

14

LECENJ E BlLJEM

za proucavanjc i poznavanje kulture naseg naroda u ranijim vckovima; u njima ce se, verovatno, naci i mnogo podataka 0 zdravstvenim prilikama koje su vladale u pojctii nim nas im krajevima . Na s svet jos uvek ide u apoteku i trazi . ruZina meda«. Cesto su me pitali prijatelji: . Sta jc to ruiin m ed? Da i to nije neka apotekarska podvala, kao ono ,ticije m leko', ,krokodil ske suze' i tome s lieno .• Ruzin med j e bio ofiei na lan u mnogim farmakopejama. U medu se na vodenoj pari iskuvaju, ekstrahuju krunicini listiCi majske ruze. Med je veoma s tari lek. I on je bio ofieina lan, i sad se jos nalazi u veCin i farrnakopeja, ali je tendencij a da sc iz farmakopeje izbaci. Donedavna se nije znalo od cega pot ice lekovitost meda. Ruzin med je lekovitiji od rneda , jer sadri i i lekovite sas tojke ruze. R u z a je nase najmilij e evece. Niko tako lepo i nezno nije opevan kao ruza. Ruza je simbol le po te, Ijubavi, mlados ti, zdravlja i svega s to je Icpo i uzviSeno. Mi uanas wamo da je ne sarno evet nego i plod ruze veoma kkovit. I to bas od one trnovite, divlje ruZe, sto raste kraj pute va, po oboclima suma i na clrugom neobra denom i nekorisnom zemljiStu. Lepota-devojka se ces to uporeduje s ruZom: l z obraza si'lne rule evatu, Iz zuba joj si-tan biser kaplje, Sa cela joj zarko sunce sjaje.

IIi ova pesma koja se dan'a s ponovo tako mnogo peva:
Imao sam jednu rum, Divnu rufu, majski evet, Nosi o je na grudima, Da je .gleda eeo svet ... Isto tako se sad mnogo peva slicna narodna: OJ moja, oj moja, ruro rumena, Sto si se, oSto si se rano razvila? Razvi me, :razvi me rano proleee ... Pa sve tako dalje, u istom duhu: De bi boa zena ko devoj-ka, Kad je zena ruia razvijena, A devojlca pupoljaik oct ruZe. KioSa pada, a rufa opada Sunce sija, pupoljak rarzvija. Slatko od ruZa je najomiljenija nasa poslastica. Pravi se od krunicnih Iistica ervene majske J"1lZe. Narod ga cuva za slueaj bo1esti i kao retku cast kad gosti naiClu.

LECENJE BrUEM U NAS

15

Divlja ruia iii sipak (Rosa cal1 il1 a, ~to ce reci pseca ruia) je trnovita. Zbog tog si lj atog, opasnog trnja sadi se kao ziva ograda. U narodu ima jedna pesma u kojoj se suparnica prokIinje: Na r vrd i se kamen naslonila, Sipkovim se granam ' pokrivala, Ni tu ona mira ne ima la. Jab u k a nij.: sa mo \'Dce. nego i lek i lekov it a si rovi na. Ne mislimo vIse na onu izrad u farmace ut skog prepara ta gvoltla ad jabuka (Ex tracl/./II/ Pomi terratum iii E.nractum terri pomatum). Taj ekstrakt se nalazi kao of icina lan ga lensk l pr.:parat u mnogim farmakopejama. U oeima starijih Ickara to je jos uvek izvrstan preparat gvozda za jacanje. VelUje se da Ijudi treba sva kodn ev no da uzi1l1aju pilule gvoida i druge gvoidevi te preparate kako bi bili zdrav i i otpomi kao gvozde, ce lik (» Bas-Ce lik «). Ili , moida, uno is to sarno nije kupljenu u apoteci: »Evo ti ova lepa rumena jabuka. u nju zabodi ce tiri eksera u obliku krsta. prosetaj se do krsta nasred sela i za to Heme c itaj triput po deset Ocenasa. Pos le toga pojedi jabuku. To cini 33 dana i ozdraviccs.'( - Ima sa ljivcina. s tarijih apotekara. kojima je posle takvog »reccpta« po nek i uobrazeni bolesnik vcoma zahvalan, jer se zaisla posle nekoliko dana iii nedelj a oseca mnogo bolje. Pre svega sugestija. vaspitanje volje i cvrsLa vera da ce covek ozdraviti. Zatim, svaki dan po jedna velika, lepa rumen a jabuka. set nja. izlazak uobraienog bolesnika iz zagusljive sobe na cist vazduh, u prirodu, na sunce, kao uno kad je Pivalica uspeo da izleci fra-Brnu, Ekseri i gvozde su tu najmanje vazni, Ali Ijudi vole da im se kaie nesto neobiC:no. da se njihovoj boljci ukaze pai nja. (»Kakav mi je LO doktor kad mi ni recep' nije na pisao. nego mi kaie: Zdrav si. prijatelju. ali moras manj c jesti i manje ra kije piLi , svaki dan po dva-tri sata prose tati ... cc), Najbolji lek i hrana. a istovremeno i najukusnija poslastica je presna, nepromenjena, nepreradena jabuka. onakva kakvu je priroda s Lvorila zajcdno S rumenom Ijuskom. jer u Ijusci ima najvise lekovi tih sas tojaka. U tim rumenim plodovima ima raznih jedinjenja koja su od ogromnog znacaja za promet materija u organizmu Coveka. Narod je jabuku vanredno lepo 'Opevao: Devojko. devojko, zlatna jabuko."
IIi ona druga:

, . ,Momce joj se s brega baca zlatnom jabukom: Uzmi. Kato. uzmi. zlalo, moja ces biti . , , Iz ove se pesme vidi da je narod znao za lekovitost jabuke: Ko je mladan. nek se Mom kili. Ko je iedan, neka vodu pije. Ko je bolan. nek jabuke jede_

kako bi bilo zdravo i napredno. znaci. kao i beli luk. izmedu dva svetska rata. sto je. I zaista. U pas usivala. Uza se nosila. Pos le dolazi svadba. pesma) . osobito u istoOnoj Srbijl. To pomalo podseca na verovanje u cudotvornu zaslilml i lekovlILI moc belog luka u nas oj zenj-senja na Dalekom istoku: Da zna zenska glava Sto j' odoljen brava. jer je to bio najefikasruji lek od zarta. . pogotovu one slabih zivaca. A on meni od zlata jabuku IIi ona 0 dragoj koja i ne haje za dragog: . idu »jabucari«. a koji macke toliko vole da po celu noc cuce u apoteci pored fioke u kojoj se cuva koren odoljena. I tu bi bilo potrebno •• odvojiti fito od kukolja«. . prsten «. j er je odoljen zaista lek. Za odoljen su u nar-odu vezana mnoga sujeverja. Po n arodnom shvatanju 0 dol j en iii 0 dol e n je biljka neobicna. (Narodnn.. Prema narodnolll verovanju koje se mestimicno jos odrialo. . ali mu narad pridaje mnogo veci znacaj i vrednost nego naucna m edicina. Nit' bi -seka brata odnjihala . prista je da se uda za momka. zenski svet mnogo eeni odoljen. Po nekoliko kapljica na kc. Ja mu dadoh kilu bosioka. Mnoge zene. pa im je odmab lakse.. da odoti. i danas veruje da j e LIvek dobra da se ima malo odoljena u pojasu. . u~ivenog u nekoj amajlijj itd.. u dzepu. kad isprose devojku. Mnogim ne rvoznim i histerjcnim zenama dovoljno je da taj lek podnesu pod nos d'a ga pomirisu. m oze svacemu odoleti. uvek imaju u kuei boCicu od deset do dvadeset grama s lekom koji je izraden ad odoljena: etarna tinktura valerijane. osobito majke.miris koji veeina muskaraca ne podnosi. Svagda bi je brala. stiSaju se i umire. varosana_ Leps i je bio onaj prvi narodni obicaj: ispro ~e n a devojka prima jabuku. Za vreme velikih bombardovanja u toku rata ovaj lek su nazvali •• antizortin«. da se odupre svakoj bolesti i »raznim nevidljivirn zlim silarna«: Da ne ima odoljena trave. . . Ne bi majka odranila sina. Ooa na me nece oi ka:menom . To je veridba. . Ja se na nju bacah jabukama. drii se jabuka«.16 lECENJE BIUEM U Sajkaskoj (deo Backe). prinJij eno od "purgera«. Stariji svet. Ja se setah po basei zelenoj. straha i panJike cim pocnu s irene da zavijaJu besomuono.>ckicu seeera iii u casicu vode piju te osobe cim se ne oseeaju dobro .. Ko nju ima. tako i odoljen treba da ima svaka majka koja ima malo dete oj uvek treba da je taj koren pored deteta. U sklonistima je vee posle prve bombe sve mirisalo na odoljen .

. Evo il ta kaze narod kroz stihove: Kazi. davolske pogani (Assa foe/ida) i druge droge neprijatnog. OdmaJl zmaju naudilo cvice Te li Ide glavom bez uzglavlja . svi se naucnici u svetu slaiu. erne misli i sve druge nedace koje prate coveka. lbekrija je. odurnog mirisa mogu oterati »kugu ~ nevolju«. i odoljenom kiti svoj u nevestu. kao ~to je miris odoIjena.LECENJE BIUEM U NAS 17 Ili to isto. kao na~ besmrtni Zmaj . Lela se nikako ne odlucuje: Srbin pije. Niko nije tako ctivno opevao evece. koje deluju za~ titno.. devesilja . Tipiean primer je d u van. »zle duhove«.DuIiCi«) on na vidnom mestu spominje odoljen: Snivo sam Ie. a ti puna cveea. koga volis Da I' Srbina jl' Turcina . Medu cvecem I e k 0 v ita b i I j a. Turem pu ~ j. belog luka.. pogotovu medu omladinom. rdave snove i nesanicu. i nematerijaJni i materijalni lek. Zanimljivo bi bilo sakupiti sve ~to su dosad n~i pesniei i na~ i pisei napi sali 0 odoljenu i 0 drugom bilju i evecu. Bilo sti tka. Ijubice i krina. Da je duvan otrovan. eak od zmaJ a: lCad je d. Podmetnu mu trave odoljena.. dakle. Ne bi majka sina odgajila. cubra. dakle. . Protiv puscnja treba povesti ~tu efikasniju borbu . Iz nekih narodnill verovanja vidi se velika za~titna moe odoljena. cija je upotreba zajedno s alkoholnim picima. Narod veruje da razni minsi. U jednoj oct svojih naJlepsih pesama (".o~ l a zmaju u dvorove. narocito posle ovoga rata.. Divna kita mirisnog eveca i te kako ima povoljno dejstvo na psihu bolesnika. IIi kad se zeli l'eCi za nekoga da ba~ niSta ne valja: Ne vrijedi ni lule duvana. pa i lekovito bilje. A veliki Zmaj. naromto neprijatni. budaJ'<I je . Lelo. uzela katastrofalne razmere.. o do l j e n a. ali malo cirukcije: Da n e bude trave devesinja I trave odolina. .. Koliko je narod mnogo eenio bilje od vrednosti. I evece je lek. jer je odoljen i vrlo dekoratJivno evece i lekovita biljka. otrovnom i nekorisnom bilju. toliko je poteenjivao i podsmevao se ~kodljjvom. lekar du~e i tela.

To bi bila zahvalna tern a za sve one koji vole narodnu poeziju. b 0 I est i s m r t i. . »Nerna smrti bez suucna dana«. po porudzbini ili naredenju. nezavisnosti . opevaju muke i nevolje. Bez muke se pesma ne ispoja«). na~ narod je u petvekovnom robovanju imao usmenu medicinsku ve~ti nu.devojku koja vee . iz raskosi i mode.. nasusne potrebe i realnog zivota (. ViSe zlata nego bjela . borbu za slobodu..Kad b~h ziveo hilj adu godma. NemajuCi svojih lekara i apotekara. objasne. To jc iii zasebna bastiea sarno za eveee iii se u velikoj ba~ti kraj ulaza gajilo najlep ~e evece. tom ima i Icka«. iz snobizma. z a j e d nos bas m a map r iIi k 0 mba jan j a. medicinskih i farm aeeutskih ~kola. ne bih ni !alita. eudan bih ti adet postavila: Po gro~ momak. rusu prazne fraze. u Bilo bi zanlimljlvo da se sve narodne pesme koje govore 0 bilju sakupe. n a rod n o s h vat a n j e z i v 0 t a. Koja bi me pomirila s dragim.k a men u i skI e san a n a rod n a f i 1 0 z 0 f ij a. n a s a n a j s tar i jan a rod n a k n j i z e v n 0 IS t. koju je kroz vekove prenosio s kolena na koleno . Da sam zas lo. Pored eveea koje eveta od ranog proleea do kasne jeseni gaj i se i r u z mar i n. pa svaki dan pevao va~e narodne pesme. ViSe svile nego prec1e bjele. Sve je tako o~ tl:oumno i duboko saZeto da eovek mora dobra razmisliti da ih odgonetne. T 0 j e 'll jed n 6. »Neee grom u koprivu« i mnoge druge narodne izreke koje se odnost! na boles ti Ii bolesnike. DaIa bih joj tananu kosulju. Neg' za jedan struCak ruzmar dna. Ruzmarin je veoma lepo opevan u narodnim pesmam a. im a u ba~ti raznog evcea. mislim . Ruzmarin je i narodni lek. Stono sam ga u suborn brala. koga su one odukvile i zbog kojih nas je zavole0. pogotovu ona koja ima »veliku devojku « . gubitak cars tva. po dukal c1evojka. kojima se da nas divi ceo ·p rosveeeni svet. Pa i na~e narodne pes me. nego je proistekla iz muke i nevolje. samo malo druk~ije: KlId bill bila paSa Sarajevu. naro~ito zenski. drlave. . Ta prva narodna kn jiievnost nije billa ispevana i sastavljena radi zabave. Tu ima i proze i stihova. Udovke po lulu duvana. »Ko ima veka.. srede i protumaee. namei to kad se o~ekuje svadba. U nec1eJju drugom dragom dala I cmim ga okom pogledala. L1!CENJE BIUEM Nekad je bio vrlo lep obicaj da svaka kuea. devuje«. odliean poznavalae na~ih narodnih pesarna. [lego u k rem e n .18 U Bosni islo to. Jedan stranac. ne bih mogao sve ispevati jer ih vi toliko mnogo imate .na one najlepse. pogibije.platna. narodnu medici-nu i sve druge tvorevine narodnog duha. Evo jedne divn e narodn e pesme 0 ruzmarinu: Od sinoe sam u zavadi s dragim. • Uzdaj se u se i u svoje kljuse«. rekao je: . na leeenje i lekove.

n:ih i bezahlwholinili napitaka i Ickova. Petrovicu je l'ancic bio uzor. a osobito lekara. Orfelinov lskusni podrumar ima nekoliko stotina reeepata za spravIjanje Iravl'lih vilta i mnogih drugih alkohol. Tako i Z a h a r i j a S I efan 0 vic 0 r f eli n (1726-1785). koji je. osobito u dece za vreme leta. radi cega mozno nih s medom iii sa secerom. zatim pektina. Na primer. Srpski arhiv za celokupno lekarstvo stJampa 'kao p. a onde ocigledno propada kada bolest ne moze da raspozna. a u odeljku " polza i upotreblenije « t itaoeu pruza dragocene podatke iz materije medike i terapije onako kako se to radilo u to vrcme u Evropi. Orfelin daje.osebno izdanje Lekovilo bilje u Srbiji ad dra S a v c Pet r 0 vic a. Godine 1883. Orfe linov Veliki srpsk i travnik ima oko 500 bi/jakaJ Neumorni prosvetitelj sVQga roda daje svim biljkama pored latinskog i nal"Odno inze. po njegovim uputstvima radio i svoja del a mu posvetio s dubokim postovanjem. dostojno je nastavio dele Save Petrovica i ranijih medieinskih pisaca.zbog toga sto sadrli dosta tanina i drugih polifenolskih jedinjenja. U knjizi se govori i 0 nacinu i vremenu berbe i susen ja lekovitog bilja i 0 korisnosti i lekol'itoj vrednosti s lozenih preparata izradenih od preko 200 domacih i egzoticnih lckovitih i mirisnih biljaka koje imaju realnu enolosku. slicno Panticu. nas naj znamenitiji pisae XVIII veka. pored ostalog. pa zbog toga suvise doekan pomoCi trazi od nautne medicine ili je rrikako i ne trazi.Zrjele musmule esu izrednoe ljekarslvo proliv bislre stolice. Nadovezuju6i se neposredno na tako svetle tradlieije. dakle. svakoga. njegovu terapijsku vrednost i njegovu u 10 vreme dominantnu upotl'ebu u nasem narodu dobro zapazaju i nasi narodni prosvclitelji iz drugc polovine XVIII veka. Narod se tesko pomaze domacim sredstvima i onde gde mu je bolest potpuno pozna la. koji testo propada zbog toga sto se 1I svoja domaca.LECENJE BIUEM U NAS 19 NAS PRVI FARMAKOGNOZI.. kako k r uske pripravili. nepouzdana sredstva oslanja. I on je neurnoran zdrav- . bio lekar. i ovo dragoeeno uputstvo: .. farmakognozijsku i terapijsku vrednost. dr R i s t a P esic Go st u ski. se rdobolje. posvccuju posebnu pafnju u svojim rodoljubivim spisima.uspes no koristi za sprecavanje dijareje (proliva) i ulazi u sastav raznih farmaeeutskih dijetetskih preparata koji se daju kao izvrsna sredstva u borbi protiv dosadnih i cesto smrtonosnih proLiva. mnogo ga je eenio. nesudeni lekar. dostojan preteca besmrtnog Dosileja Obradovica. vocnog secera. vitamina C i karotena . sanHetskog pukovnika iz Beograda_ Ovo dele na 470 stranica potite iz ruke strutnjaka. sto godina posle pojave Orfelinovog Podrumara. prirodno. ovaj nas u javnosti malo poznati zdravstveni pisae: "Poznavanje popularne upotrebe bilja u lekarstvu nuZllo je za lekare rad pouke naseg naroda. da ga u tom praveu obutava 1 na pravi put upucuje . narodni tovek i narodni lekar. ali se potpuno odao botanici i rarmakognoziji. prvi otkriva srpskom narodu pojmove 0 prirodi i vaseljeni i ustaje protiv neznanja i praznoverica kojc su tada vladale. skolovanog u Francuskoj .JSKI PISAC ORFELIN - Znataj lekovitog hilja. Evo sta u Prislupu svog dela piSe Sava Petrovic. Duz: nost je. kad pise 0 musmuli. pa tome pitanju. krovopljuvana. « r danas se musmula . lecenja sj emena i mnogoga mjesecnoga zeltskoga.

.~A:T"L' ) '~T('..('!!: . • "J \! n?.· -? " ..i'i:HO.I .fN H £C' 'l~.•• 'o\. ).3t\I!'! H~!X'h 'f~~\:.\j\6'W3 .Illo H h .' .._. 17.~. 'i H .d.\ :iI'Hl) ~ Hcnf.Wl.iti .\n~.. . : ~ '.\'+'nl ...iX': P.'.- r tI :1 Ii .nfl ("'tA~'('i' ::.-.KC H..\HLiw~j(( tU ~CSWTiiIAl.- .1.rNIH .Xtt.I.\'T'H t H n' KB.OM"\'T"H~f" (KI'U .'.~ .\":· :'. I\..1 1I .'ill·. r ~ GD P.\(!'llf! ~ H :. tI • X C .. H W i' .. r • i'.H~IX'b ' I H .' .:OC'f31X'l> \' 'i. 1.. .i -' :.-\. I\". _ ._ . ~II. ISKUSNI PODRUMAR.'\A N. tJ.! 'Hll\Jp yn."\pb'TA j " A- ~ ~\'H . A.\ oot ....\\H Ii}HAI I ~. H .3.'J.-v V3 t!'! MH e ..I.' .)o. 3AG('T' i (T ~I N N~I.."' I.. f': .\ A"r H !-l ..-. i:W nOI\(..:\.~ '\ H ~ !l~A'h 'fPMI7i. l{ 'H'rEI': 'T" h ~. I\'.\ C'~ {{T E !!" l...IHU (.J.(. Byt'\'.. .HWm. ..IlUl: I I C.. Clava »0 razlicnih travnih vinah« .. A nv' .. ".\TW tll)ORFELINOV .· L " ~ "it f\. . 1(. ".0F' ~ j :'K T )" q. .N!. " '>I \.- \.

.' ' (\ Iut . rOuO~ fN'(-..\JH fi.\...:-.I..\r :~\t.\ . '' ( t-". ISKUS NI POD RUMAR.-:-. H .. )- .\fi. }.. (.:.l. .. ..'t{· ORFELINOV .CNAIiA ..JX~'\H.:..-i\ .... . Tn !1.\ '. O. J H f\ ·t!i."\~C':\NM if.. OtrWMlI.\'IH. r.\O \A.WT7I MTmNO( .nc.IL\hl H (.)IitUl\.IO hl 3J..t~NA I\\ 1(0 fi ~f. In. '1iER)' rMICT!.i..k . I . ..4fi~~ . ~ ..'3Nb...'H. )} 3"'X"'\f.... . ".H3 r b'h AtNHO ( - -..".... J . 1!3 ·." WL\I.~f\( Ir~ AcrA '.1 .\)~ · J\ . ~'!. . ..\f3~ l i~hl . ' r..: (011...lH'ril\NlS S.\\vl .\.·.~:. I~OHAblN'l:.. .. 'fl ri:n..Q.i". tl ."'''' ~fNCI.lI. ~ ..\. . u. H ~ " _..~. IC'H fA "'H[.. '1' (..\\ ]....!~ T'h )f..'E3 rH ..r.!.I. n0*'... " '.) . . . '.\ y.l: .. T..\1\'>' B..\./~")fJJ..\ YiHrl'S . f.-t'.."i. TI- -U -.~b. Y::: . A0H 1£.\ ~ :f: 'I T h TO (::(Tb.·n .-...~")Tl-f. .Hq. :tIfHI(f.0 1 '...VI'l ~.Jf.A TO [\ :0:'0)) .3r_~N. IIv.. \.t '.\ ~Ss'!T~ ~.._..\ H H3fiO..·. . 1 .lt :3... . fl n poH3KO. HC1"£?b ET A N:. .ll()'rr..\flAt H nA. j:4:.'" .\ ::!~\1) It O~I!lJMc. NC'r7I 3. .\.t'k'l 1 JtC~Wi l: \..\ " . ~ .. " I\CH ~. 1 Q.) [l7l ) l pA3rONAlli A A~ "Al\3 . H :.. .\ h .:'t\!3~'0 H 0NbJ ...~'I'HI~b H (. • t ' ·... ~. ".l...\ n. v Ii ::... . Y Ii. .'.-' .\ . :3'' wt livl ...\b'1¢ H X'\A~_Nb'1O 1131> llPlfiAX7. r). .!~~W:f..\ '-.. J---.'fl Ii Tu .... 1l" 35r_\I~ : L\'\ fl.. Lekovitost travnih vina .O'u... ' -> -.' '.f..oAiTHIP 1. ...!I\!'(.r"fA.\N .6A OJ --¥ 1'.C\.':~~r t G.\- • nJ{o ~1 hl. ·.\AI- RNI5'fiE~INh\~.0uHTf Ii rllhHni 1\.1'0 '...~H'j'o TAJ(0~A( ni0THGo Qiiorr• C 9':" ._ €.. O T nO.. f.J n.:\HC'T'0 r' H.... r".'. . ·t ·...\Ll((: . ~' 'T'. .\ . ..n("'? " I> fipwWrn.I\\~ . -.. ~..M'\ N). O"'X?M1h...!I L ....!Il. ~I \hd.\ U\.<.~HTi\ (1...f{M."'.. C TG ~. h1'v~1 h f.) lr~ . ~ \. l\f: :~·.\KlU Scrft !. i ' ''M". Ii r\':~f'lf ..W .I r.."'. n . J - O.MA 11 H. ~ r1 (1 . •• ..'. I\'!(/("t M ..\f~rOf XIIJ.'h .."r.\ 1ft! _ •1 ~ r'.· .. ...'T" . CG .I.. '""~v...\\... p n..

LEKAR I SLAVNI SRP KI BOTA ICAR XIX VEKA (I819.DR SAVA PET ROVI C.1839) .

i Institut za prouCavanje lekov itog bilja u Beogradu od J948. god. god. U tom kontinuitetll treba shvatiti i osnivanje B il jne apoteke 1968. j e r one treba da pomogne narodu . pre svega. lako j shvati~i.li te la od svog osnivanja J940. 1I Beogradu. Institut za farmakognoziju Farmaceutskog fakulteta Beogradskog univel-. god . INSTITUT ZA PROUCAVANJE LEKOV ITOG BIWA U BEOGRADU . Njegovo i ivotno dele Lecel1je lekovitim biljem treba . (kada je osnovan) prve su naucne ustanove u Srbiji koje se have iskljucivo istrazivanjem medicinske flore.LECENJE BIWA .U NAS 23 s lveni prosvc !ite lj svoga roda . One nastavIj aj u svetle tradicij e nas ih s lavnih predaka kori steci mogucnosli i tekovine savre menih prirodnih nauka. prve i za sada jedine na Ba lkanu.

riOjjevlin ijih i na. fannakognozija« prvi je upotrebio Sejdle r (Seodler) 1845. Svaki narod. Poznavanj e i upotreba biljnih. Vai nost lekovitog.UPOTREBA LEKOVITOG BILlA KROZ VEKOVE / sl orija j e ucil eljica tivo la Istorija pozliavanja I upotreba lekova je dec kuItume Istorlje o!ovetansl va_ . grana farmakologLje. 0 prirod nim lekovima anorganskog (mineraln og) i orga nskog (bilj nog i zivotinjskog) porekla. Ka ko se to moze objasniti? To je zbog toga sto one to nase bilje preraduju i posle celom svetu prodaju gotove lekove. Danas. On a proucava. premda one i proizvode vise lekovitog bilja od osta lih driava. Pokusaji da ~e lekovito bilje izbaci iz upotrebe u sav remenoj medicini os tali su bez uspeha . jer se tek u neredovnim prilikama oseca nedos tatak mnogih sirovin a iz prekomorskih i zaraeenih zemalja. Lekovito bi/je je zao ralo elubok u bra zdu 1/ iivo ltl svii1 . u koliko neka zem lj a ima s lab iju hemijsko-farmaceutsku industriju. pa i svaka epoha imala je i ima svoje Iekovitc droge. Njen naziv pot ice od dYe greke reei . a u ratu jos veea. dakle. godine. na primer. lpak ne treba preeutati einj enicu da su glavni kupci na ~eg lekovitog bilja bas zemlj e sa najjaeom farmaceu ts kom indu~trijom. ~ to znaci znanj e iIi poznavanje. pre svega. i bez njih se ne moze zamisliti moderna te rapija. aromati enog i tehni ckog bilja i zivotinjski h droga velika je u miru. Fitot erapija je gra na far makologij e koja sc bavi leeenjem pomocu bilja. otrov iIi droga i gnosis.pristupacnijih 1ekovilih sirovil1a. zivoti nj ski h L anorgansk ih sirovina razv ijali su se. Naziv .fa r makon . svako plel1le.·/Oroda.. Ukoliko je jedan narod primitivniji. tako i ovde ees to vlada moda. a s tari naziv bio je pO Zl7a val1 j e droga. j on je danas prihvacen bezmalo u svim zem l iama.Fanllakologija je na uka 0 le kovi ma . U nekim zemljama farmakognozija se naziva mat eria m edica. hormona. diza li do izvesnog uspona .i propadali zajed no s kulturoin tih stari h naroda. sulfonamidnih preparata itd. f i ziolo~ko dejs tvo i sudbinu lekova u organizm u. L ekovilo bilje j e u ml10g im zem ljama jos u vek j edl1a od IlCljpou zdrmijih. Kao i u svemu drugom. Fanl7akot erapija je -nauka 0 upotrebi lekova u lecenju bolcs ti. ~ to znaei lek. zivimo u doba vitamina. sva ki kraj. zacinskog. njihovo izluciva nj (! inatin upotrebe. Farma kog llo zija je nauka 0 drogama. u toliko lekovito bilj e za njega ima veeu vainost. lako moena i vrlo napredna farmako-hemijska indus trija sintezom proizvodi svake godine sve veei broj novih lekova pozna tog he- . an tibiotika.

mme ublazio bol. kinin ova kora. Bolcs tine su ooveka naterale da medu zivljem i rastrinjem oko sebe trazi leka sebi i s vojim bliznjim. durdevak. Ali se. cemerika. Nigde lekovitom bilju lIlije uk. izjed. vucja jabuka. Dokaz su divna imena: majkina dusica. jedic. nana. da je ves tina lecenja le kovitim biljem vrlo stara. Ijubicica. misli na nauku 0 lekovitom bilju. na primer: bunika. ricinu s. To se vidi i po imenima koja mu je da~. ukrasnom i korisnom bilju narod je pun neznih izliva velike Ijubavi. probajuCi razne trave na koje j e nailazio u vecitom kretanju . Prvi poceoi upolrebe lekovitog bilj a ve rovatno su bili ins linktivni. karen ipekahlQn e. sli- cni kao meuu zivolinjama. za teranje »zlih duhova« i »otkrivanje ves tica«. kukolj. burjan i sl. zna da mnoge zivotinje jedu razne otrovne biljke bez ikakvih s tetnih posledica. lrazec i hran u u bo rbi za goli zivot i ops tanak . miloduh. kukurek.ratnost j strah od otrovnog bilja. isto tako. Jer su biljke jakog fizioloskog dejstva vazda privlacile paznju coveka. kovilje. To mracno doba.UPOTREBA LEKOVITOG BIW A KROZ VE KOVE 25 mij s kog sastava i postojanog fiziolo s kog dejs tva. s matrati za pretecu istovremeno i lekara i apotekara. uvek se. lutanju. jos uvek su to najjaci otrovi. A bolest je velika nevolja. Nasumce. u prvom redu orrih koje je najpre pripitomio. smilje. Nevolja coveka svacemu nauci. ipa k upotreba biljnih i zivolinj s kih d roga ne opada. besnik. raIIvolfija. L ecenje l ek ovili m blljem slaro j e g% vo isl a koliko i samo covecansi vo. taj covek bi se mogao. i stremlj enju. . pustikara. a one otrovne ulivale su mu. Svima je pozna to cia domace i ivot·inj e ne jedu otrovno bilje. desno i levo. Moze se bez preterivanja reci da nijedna farmaceutska di. prema lekovitom. cesto najvise vrecti. le kova koji imaju jos i tu p rednost s to se mogu tacno dozira ti i boles niku dava ti na vise nacina. bljust. farmakogno zija. To mnogi cine i da nas. dobricica. kola i tlr. pogotovo primitivni narodi. iako su mnoge od njih za coveka i smrtonosne. ] s/orija poznavanja lekovitog bilja poklapa se sa istorijom medicine i farmacije. milogled. kad god se govori 0 istoriji ves tine spravljanja lekova i 0 lekovitim sirovinama. koj e jos i dan-danas u mnogim pnil ikama. miomir. Mnoge droge koje se dan as upotrebljavaju u naucnoj medicini primljene su iz narodne: digitalis. caulmogra. Covek je kroz veko ve s-ticao dragoceno p rakticno is kustvo. gorocvet. spomenak itd. razena glavnica. u neku ruku.sciplina nije toliko vezana za istoriju 'farmacije kao n auk a 0 Ie k 0 v i t ·i m sir 0 v in a m a b i I j no g z i v 0 t i III j s k 0 gpo r e k I a. I zato. dakle. izvesni biljni otrovi (od kojih su neki vrlo vazni lekovi: strihnin i strofantin). I nas narod je osecao ne ku ufasnu odv. kukuta. Van svake s umnje je. krasuljak.azivana tolika paznja i vamost i nigde mu nije pripisivano toliko magicno dejstvo kao u nasim narodnim pesmama. Onaj covek koji je bez ikakvih predrasuda prvi dosao n a misao cia na svoju ranu iii opekotinu polozi list bo kvice iIi neko drugo lisce da bi . pasje grozde. i pored najusavrsenijih modernih masina. jos i strahopostovanje. stidak. Na primer. Naprotiv. maticnjak. zmijak. Ijutic. u prvom redu. pored toga. mirisnom. Otrovnost i lekovbtost mnogog bilja covek jc upoznao i preko raznih zivotinja. koji vekovima sluze izvesnim divljJm plemenima u tropskim predelima za trovanje strela u lovu na zveri i za medusobno ratovanje. kao.

naroci to u jliZnoj Azij i i scvt! l'Oi s locnoj Africi. zajeel no 5 lekom. st i raks. vraca re i baj a lice su naj cesei naro dni lekari. do kazivanje i izo lovanje a/ka /oida iz opijuma. na primer. Olkrivanjc. pre zivolinjsk ih d roga i minera ln ih lekova. i oS la lih droga. Nas i pl a nin ci tr uju jedan d rugom kokos i eeme rikom. On i. o piju l1l. le kov il im irovinama jos ni jc kazana pos led nj a rec. I. Hcmij sk im . govo iscelj enje (moe sugestije). Dava nje' i uzimanje leka obav ljalo sc najcesee uz izvesne oclreuene tajanstve ne ra dnJ(~ praeene igram a. s trihnosa.. ill/a ju prve / isane spomellike 0 upolreb i bi/ja za l ecenje. u kojima su iznesena f ilozofs ka i rcli gioz na nj ihova shva tanja. To vazi naroc ilo za kra jeve sa mn ogo 5um a . Starim Grcim a kuku ta je bila suds ki otrov za osudenike. cC11lerik(l i d r. p rvi pisani spomenici 0 upol rebi prirodnih le kovitih sirovina 7. nara. 5 kolena na ko leno. Ve nd-Aves ta u Pel'Slij anaca i dr. Svaki kraj na Zem ljinoj kugli imao j e i svoje otrove za 101'. Svaka droga imala je svoje zlalno doba .a lecenj e n a laze Sf. U drevni m knjigam a starih naroda . Razne vrs te st ro/anlu sa u Afri ci . raze na g/avnica. POf clak XIX veka je prekrcl n ica u poznavanju j upo tr eb i droga. II1razovac. /ekovi zauzi mllj u vab-zo mesto i cine nerazd vojnu celil1u n j illO ve kulture. /}//Ilika. mo litvama i drugim ritualnim obn:e1 im a. Kinezi su naj rar iji ku lt m ni na rod . na primer Pent-Sao u Klineza. o Poznavanje droga prcda\'alo se. Na tom polju irna vise da se u rad i no sto je lo dosad ucin jeno. . Mnoge droge r(lZ vekove bile su po nekoliko pula unoSene i izbacivane iz s kolske mcd i inc. Go lovo sve fa r makopeje u sve lu pro pisuj u da nas ove veom a vafne droge od rea lne lekovi le vred nos ti . a za ti m izo lov:lnjc g/ikoz ida. Print i1ivci. U Beogradu je sad u modi list o leandra. sa bogatom. ild.nje.! Pl'osveceni vinari sta\' ljaj u bo bi ce velcb il ja u vino »da h i vino bilo jacc'. pcsma ma. B ib l ij a u J ew-eja .! na ISloku medu prvim kullurnim narodima . Ves li'l1a lece nja cu val a se u po rodici kao ve lika tajna. fiziolosk im i klini ck im isp ili va nj ima vraeenc su u farmaciju mnoge zaboravljenc drogc : iedic. zajedno sa vesl ino m lecenj a. kao . kao s lo su tropski vlazni predeli. bez obz ira no d ru. upotreb ljavaj u Jekol'ilO bilje i d . Nf. n a bar eljefim a Egipcana i Asiraca nabze se ove b ilj ke: rioinu s . lreba povoljn o cia uticu na bolesnika i nj e.lVCI10 lu'ed(. . oel oca l1 a s in a . rat. vrba. pe run ika. boj u koze i mesLO koje nas lanj uj u na Zemljinoj kugli. /{lIlt/a . Tako. lokvan j.26 LECENJE BI UEM pro lkano nojeudn ijim i najprolivrecnijim verovanjima i obavijeno dubokom l ajans l ve n o~cu lraj:l lo je ne 5al110 u narodnoj vee i u sluzbenoj medicini svc clo po e l ka XIX vcka. po red oslaJog. ricil1us. kri minalna trol'anja i 51. V eda u Hindusa. Med u p ri milivcima . koj i. vinova loza i dr. li ar. U Evrop i i Si biru tat ul a je ces t krimina lni olrov. Juzni Ban:lt je cenlar za l rovan je ta lu lom u Vojvod ini. Uops te. il10h na kraj njem Isto ku sluZili su tamosnjim stanovn icima kao olrov za s U·ele .Pl'clposlavl ja se d:l sv i pri mili vci. killinovc korc.-uge lekovite s iTovine svoga kraja i da med u njihovim le kovima lekovilo bi lj e zauzima p rvo i najvazn ije m es LO. k tl ra r e o ko Amazona . <YMla6uju poeetak lIallclle fanllacij e i ujedno pozitivne nauke 0 d roga ma. Papi rusi u Egi pca na .. bujnom i !'aznovrsnOI11 flo rom. /l ava /a. II.

Pent-Sao. zalfijlU. pelen. u knjizi 0 lekovitom bilju. biljne s iravine kojima su obe Indi je obiiovaJe. god. Tl"azeCi drugi. Indus!. ora~kom i drugim. na primer. Tako su. sve su viSe trazUi skupocene droge. i neke koje se i danas u medicini upotrebljavaju. god. kardamom. onda se bOl"ba za Indiju moze jos bolje shvatiti·. Rheum i cimet. banane. seme od rena. kao i ranije induske farmakopeje. ukoliko su dalje sirili svoju vlast i trgovacki uticaj. a kasnije. U poce tku 'se zadovoljavahu Slrovinama iz svoje flore oko Nila. Indusi su upotrebljavali secer (nepreciscen). molitava. medu njjma mnogo biljnih. zacine i jake mirise sa Istoka. rned. Induski sve!itenici bili su prvi lekari i apotekari. upotrebljavali buniku. r icinus i njegovo ulje. b rsljan. IV . medu koj.una i takvih koje nisu ispitane savremenim naucnim metodama. pored ostalog. 'erskih tajni. majoran i nan u. Koliko su Kinezi u ta davnasnja vremena negovali medidnu. ajovan i dr.n'F gama. maslinovo ulj e. sezamovo ulje i palmovo vino. kri. To je bila najbogatija zemlja. komo- . dekok~i i drugi farmaoeutski oblici koji su i danas u upotrebi. Ilincuru. pored 05talih. U tom ogromnom delu. koji je naredio da se spale svi tada poznati rukopisi ~em medicinskih. lotos. A svel11u tome povod bile su skupocene droge. Ve6ina kineskih vladara pomagahu medicinu i prirodne nauke uopste. safran. U knjizi De simpiicibus Serapion Mladi opisuje veliki broj lekovitog bilja Indije. irna dYe knjige posvecene b iljnim lekovima. Zbog Indije i oslale trop ske Azije vodeni su toliki krva. pre na~e ere. induskim svelim k. Tu vestinu cuvali su i ostavljali najboljim i najsposobnijdm meau sobom . ona je odvajkada proizvodila razne skupocene droge za ceo svet.Indija je vekovima bila gla'vna izvozna zemlja zacina. spominju se. klasicno medicinsko dele od 52 knjige. da je terapeutika jedne takve zemlje kao sto je lndija oduvek morala imati velik broj droga u upotrebi . pored mnogih droga. droga i boja (indigo ili civit). vee se spominju praskovi. Egipcani su mali za mnoge droge. ZahvaljujuCi bujnoj i bogatoj flori. dmetom . da su pobedeni morali pobediocu placa ti (pored zlata) biberom. vi~e no ma koja druga zemlja. a loe.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 27 Imperator Kin-Nong. pre nase ere. ros 2000 godina pre nase ere iz Indije su karavanima nosene droge u zemlje oko Crnog i Sredozemnog mora. u kome je izn e~eno sve medic insko znanje toga doba. Kad se ima u vidu da su zacini i aroma tika nekad bili mnogo skuplji nego danas. poznava~e vise od stotinu lekovitih biljaka. infuza. primorski lu'k (proNv vodene bo lcSli). kao. imaju veoma mnogo droga. madija i !1ituala. napisano 2500 godina pre nase ere. Bramanci su imali iskljuCi. Kolumbo je otkrio Ameriku. koja je zbog toga privlacila razne zavojevace feljne bogatstva i 51 ave. III. kraCi put za Indiju. koju je napisao imperator Sen-Nung. 3000. I danasnja. Razumlj ivo je. . pilule. Davanje lekova obavljano je liZ primenu . U V edama. spominju se lekovi. dakle. vidi se i iz akta jednog naprasitog vladara. Vee 2iOO.vo pravo da beru sveto bi lje: smokve.no i dr. vi impepijalisticki i kolonijalni I"atovi.

ga lbanum. Stari Egipat bio je od velikog uticaja na razvoj vestine leeenja. Sve ovo vreme do Grka moze se nazvati reiigiozno. Da nije bilo lekovitog bilja. U Eberovil1l papirusima (1550. Verovali su i propovedali da se molitvom. god. destilovanja mirisnih voda i parfema. Trgovali su i AROMATERAPIJA STARIH EG I PCANA drogama. pored ostalog. mokracu 09 Ijudi i zivotinja itd. Kntickog duha nije bilo. dekokta. ulje. Ijiljan. uJJa. . kao. Jevrcja.koje su "sprere~­ vale razvoj naucnog i eksperimentainog shvatanJa medlcme 1 fa'l'macIJe. cimet. . zdrave vode i dr.a:n a . zarazne bolesti bi pokosile sto tine hiljada radnika koji su grad iii piramide u uslovima naj1ezeg primitivizma. medu veCinom starih naro\ da. 0 njima prieali ra:we izLotos je smatran za svetu misljotine. leviti. »klasa koja se brinula i za duiiu i za :tela svoje pastve«. tj_ bolest isterati iz Covecjeg tela. da je do njega vrlo tesko dospeti i da je zbog toga skup. Vavilonaca. gumu. izrade lekova i na ce lokupnu kulturu Jelina i dmgih s tarih naroda: Fenieana. Egipcani su poznavali vestinu balsamova nja. asu-fetidu. ere) spominj u se lekovite biljkc. pastofod. Fenieani su droge malo upotreblj avali za sebe. jos i opijum . tamjan. beli luk i druge sokove suk lllentnih pustinjskih i stepskih biljaka . vraci i madionieari u svojim bogomoljarna obavijahu vestinu lecenja i pravljenja lekova religioznim. Fen i e ani su bHi najbolji ~ trgovai tog vremena. infuza. magieni~ radnj. Pored ostalih lekova. Persijanaca i dr. a naroeito medu Jevrejima. upotrebljavali su vino.rl? prostih farmaceutskih formi: maceracija. hillmen ta i melema. U drevnim egipcanskim grobnicama nadene su razne droge.Najnovija .28 LECENJE BIUEM niku (divlji pelen) . Mediko-farmaceutsku vestinu cuvali su svestenici po hramovima. gospinu las. vrna. pre nas. da mesto lekovitu bi/jku gde raste biber euvaju krilate zmije. balsame. VeCina droga davana je bolesnicima ~ obl!ku v. mi rise i zacine iz Indije (oko 1500.istrazivanja dokazuju da je zahvaljujuci svakodnevnoj upotrebi lekovitog bilja uspela gradnja istorij ski h kolosa. da je njeno dejstvo jaee i pouzdanije i od samog leka koji bi se eventualno dao bolesniku. bez osnovnih higijenskih potreba (nedostatak nuznika. Svestenici. pre nase ere). postom i dobrim delima moze »zao dull«. Ovi pustinjski narodi upotrebljavahu. god. egipatskih piramida. vlada10 je verovanje da je molitva jos uvek najvaznija pri leeenju. na primer.). . mim. '\ Ipak. .

To se d e lo moze sma trati za prvu materiju m e· diku. Rizolomi iii herboristi imadahu duca ne u Kojima prodavahu droge koj e s u sam i brali. ad s lrin· gc nc ija s u h rast. Gre!. prirnorskog luka . Nj egova del a imaju ve li ku is torij · s ku vrednost. hrastove kore. Teo f r a 5 t (p71 -287) j e napisao i s toriju bilja i u njoj iozneo sve s to se u to doba znalo 0 lekov itom b ilju. brionija. Her 0 dot (500. dras ti ka s u ricinus. Hi· p okral je na jslavniij antic ki grc ki lekar. Vise od 15 vekova. Azij i i Af!'ici. bunika. Orfej s pominje kukurek. narkot ika su op ijuJl1. Po red drug ih droga on pominje ei· m e t i rizom perun ike i eemerike. reuDIOSKORID rna. I veka. a ne za lek. vor i pored svake droge obavezno se i na p rvom mestu citi ra lo mi slj en jc Dioskorida. Bezmalo svim kasnijim medieinskim pi soima ovo de le bilo j e uzor i iz. Dioskorid oznacuj e terapeutsku upotrebu. beli lu k. diurelika su primors ki luk. ali koje sluzi kao gor ivo. crtde i fals ifikate jos i odoljena.Za vr~me Grka i Rimljana farmacija se poslepeno oslobada reli gije i mislicizrna . Klasie no nj ego· vo dele De Materia Medica . . kolocintis i dr. persun . dumbira. god. ee ler.UPOTREBA LEKOVITOG BIWA KROZ VEKOV E 29 V. zatim pos ta je sve vise d es k rip t i v n a i ponekad eksperimema lna. emelika su kukurek i kopi· tn jak . Hip 0 k rat 0 va de l a (459-370) pruzaju nam prve pouzdane na· uene podalke 0 mediko·farmaeeu ls kim vd linama s tarih Grka . nacin branja i cu· vanja. On j e mnogo putovao i upoznao medieinu i lekove ee le Rim· ske Imperije. s to preds lavlja znatan napredak u farm ae iji. Pored dotle poznalih droga. Najvazniji pi sae 0 poznavanjLl droga starog veka je Grk Pedanij c: Dioskorides iii Dioskorid. bilo je to d e lo od ogrom nog uti eaj a na s ve leka re. U njima se navodi do 300 Icko\'itih bi ljaka pode lj e nih prem a fiz io los kom dejstvu: pro· tiv grozniee Grei upotreb ljava ju pe le n i ki cic u. protiv e rev nih paraz ita luk. Droge se daju bo les nieima u zna~no vecem broju farmaee ulski h preparata. pros t ra ne rimske driave. kol oe intis . god. s luzi lo j e za ugled i Llzo r Rimlj anima i Arapima. sok od m lecike. pi sano 77. Pored os ta lih i slavn i fil owf Aris tolel be lie riZOLOl1l. roden Ll I veku u Maloj Aziji. K u kuta bde s ud sk i otrov. pre nase ere) spominje ricinusovo ulj e . beli luk i dr" a Pitago ra primorski lu k. pa cak i kroz ceo s r ednj i vek . slacicu i kupus. prateCi kao vo jni Ie· kar rimske legij e po Evrop i. U V veku pre nase ere spom inju se kuk ut a. sirom ogromne Ji. despika. s pargla. na r ild. ti tri(I vck nase ero) . debela likva i skamo nijum. ku ku rek. ve lebi lj e i mandragora.

Snaian i blagolvoran vekove. Svi egipatsk i \'Iadari pomagahu i negovahu m edicinu. I on ga zato p repo rucuje Rimlj a nima. kao. uos talom. polifannakama. uticaj Dioskorida i Hipokrata oseca se kl'Oz U lIijadi (VIII vek p re nase e"e) spominje se lIleki gorak koren koji. Pred Pi· lij om neprekidno sc puse i gore trave i lebde mLrisi od kojih se ona zanosi i u trans u. zivotinjsk ih i mineralnih droga. beli luk i crni hleb ostadose i dalje za sirotinju. Delo je prevedeno na arapslci. a vlastodr~ci poeese sve vise upo trebljavati i pl'ekomerno uzivati skupocene droge jakog fiziolo~kog dejstva. Njegova pojava je od is torijskog znaeaja za nauku 0 lekovi tom bilju. mrazovca i drugog bilj a . za plebs. jer j e i sam a slavna proroeica na kraju pod legla posle jedne takve burne seanse. a najviSe pozna· vanje i upolrebu o trova i protivotl'Ova (terij aka i aleksifaJrmaka). a kasnije i na jezike svih kulturnih naroda. bademovog. se. zamovog i orahovog ulja . kornjaeina krv . koje su i danas glavni proizvodaei ovih naj s kupljih droga. tj. l. Kasnij e. matienjaka. Ogromna bibliott:ka sa vise od 2. kamilji mozak i dr. anasona. proriee su dbinu Ijudi . »jake lekove«. Bilj ke jc svrs tao prema njihovim terapeutsk im osobinama. treba da ublazi bol junaka. one cije se dej s tvo brzo i vrlo ocevi· dno opata i is~i ee nezadrzivom silinom na sve o rgane bolesnika. Iz Indij e i Etiopije dolaze razni zaeini . Svaki pobeden suvenm morae j e Rimu placati kao ratnu odstetu danak. Pod uticaj em H erakli(a opijum se dodaj e svim slozenim lekovima. zatim nas tupa s tagnacija. U Aleksalldriiskoj sko li osecao se velik napredak u mediumi od IV veka do do laska Rimljana. i prvi Rimljani. Znali su i upotreblj avali ugla vnom kUptlS. Hyo· scyamus m £ltic£ls.000 knjiga spa lj ena je i u njoj znanje o lekovima i lekovi tom bilju toga doba. i odredenu godisnju kolicinu tih egzoticnih droga: Osvajackim ratovanjem i pokoravanjem mnogib naroda kulturnijib od sebe. i svi drugi primitivni i siromasni narodi. VI. nane. ali posle izvesnog vre· m ena nauke su opet pocele cveta(i do VII veka kad Arapi osvojise Egipat. pored ostalog. Katon tvrdi da se jednom Rim s pasao od kuge zah va ljujuci preveFltivnoj upo· trebi kupusa. U njiho· vi m vrtovima gajene s u otrovne biljke. Medutim.ka. . Serer iz secerne (rs ke poCinjc da po tiskuje med pri iLfadi mnogih lekova.ivo tinjskcg i mincralnog porek la i lekovima uops te. u moenoj Rim skoj Imperiji. prirnitivni i surovi Rimljani upo- .U poce tku . mirisi i lekovite dJ'oge. zdroblj en i s tavlj en na ranjenu nogu. koji su tada bili u modi. izvan sebe. zalfije. ita lijanski . tzv. velebilje. Bice da je tu bilo i olrovnog bilja. kori jandra. najfinije zaeine i mirise iz pokorenih driava Alije i Afrike. Upotrebljavaju se i mnogi cudni le kovi: krokodils ki izmet.000. e ini se da medicina prim itivnih na roda cen i u pro yom redu dras ticne. majorana . dok je Rim bio u mraku i neznanju. Uopste. lekovi tim sirov inama biljnog. beli i crni luk. jedic i dr. Rlmljanl. Opisao je v i ~e ad 500 biljnih. u to vreme. I danas Egipat ima lIlajotrovniju i najlekovitiju buniku. na primer buni. francuski i s pan sk i. kao. koj a ima gotovo deset puta vise alkaloida od evropske bunike.30 LECENJE B1UEM ce. tao tula . upotrebljavahu za lek skromne i malobrojne sirovine svoga kraja. dok ne osvojise ze mlje i gradove jzvan male I'im ske driave i Italije. u Grekoj se uveliko oseeao blagotvoran uticaj Hipokra(a.

karc!amom. buniku. ali neelozvoljenog posla dos lj aci se brzo obogatise i istovremeno na sebe navukose jos veeu mrlnju rimskih patricija.o:odica. dunlbir. Opadanjem rimske m06. i ovo je kroz ceo srednji vek citirano i mnogo cenjeno. rimski d r. jer »taj uvoz uprepascuje ~imsku drlavnu kasu«. koja je s tajala na mnogo vlsem s tupnju od rimske. pre do 50. Zanirnljivo je spomenuti kako vee u to vreme ima f a lsi f i k 0 v an j a I e k 0 v a. Docl1lje su dolazili lekari . pogotovo u ovom delu Evrope i stepskih. medu njima i nekoliko novih: Aconitum. isto tako ustaje protiv uvodenja stranih droga u terapiju. bez kritickog duha. VJI. propa~eu Rimskog Cars Iva i navalom varvara nastaje velika pometnja i nazadovanje u svim vestinama. mira i arap5'ka guma. Slicno Dioskoridovom delu.~ kasn i). to su bili u prvom redu cimet. . Cel1taurium. U terapiju uvodi Fol.000 biljaka. koji ih na svakom mestu i j avno nazivase da su . pre tezno oslobodeni robovi i stranci. Euphorbium. kukutu i dr. u knjizi De re medica.:iavn ik i vojskovoda. god. ces to proelavahu. u 37 knjiga) govori 0 lekovitom bilju. SIredstvo za bajanje. Dela mu odisu zdravim kritiekim duhom. manj e lZ ostahh pokorenlh zemalja. biber. takode lekar rimskih imperatora. . poreel dozvoljenih. Egipta i mnogih starih naroda u Aziji. Od njega je ostao sarno manji broj spisa. Sredstva za pobacaj i otrovne materije su u Rimu zakonom bile zabranjene. Njegov savremenik S k rib 0 n i jus La r gus. polupuslinjskih krajeva sreclnje Azije.. god ine posle nase ere). leka ri. mendici« (prosjaci). lincuru. 131-200).l 1 Jevrej l. cimet. oca praktitne. Srednji vek __ .:aCiIl. Poznati medic:inski pisac C e I z i jus (25. ali je one stvarno slabije od Dioskol'idovog: opisi droga su nepotpuni. kantaride. U svojim spisima 0 ves tini izrade lekova on opisuje mnoge droge. Proputovao je Germaniju i Spaniju. biber. vraeanje. galenske fa·rmacije. lan. 0 cemu piSe Plinije. naroeito starog Katona. daje dosla dobar opis mnogih droga. On. Cini se da je koel svih primitivnih naroda. Od ovog unosnog. Pod vlatlavinom rim kih kraljeva lekarsk u dufnos t vr~ile su same s ta:esine p. a naroei to skupih egzoticnih droga. Zaslugom Dioskol'ida i Plinija skupljeno je gotovo sve tadasnje znanje o lekovitom bilju i drugim drogama. Plinije je opisao oko 1. robovi i os lobodeni robovi. i testo su in upotrebljaovali. tragakantu. i zabranj cne Iekove. navod'i 0100 250 lekovi·tih biljaka.iz Grc ke i A1eksandrije. vee je zbir verovanja i pretposlavki luga doba.e. U svoj im raelnjama. Od glasovitijih rimskih le kara (istovremeno i apotekara) treba spomcnuti slavnog G a len usa (Galen iii Galijen. Pedese tih godina I veka PI i n i j eSt a r i j i (23-79). a nc »m e d i c i«. skamonijurn. Njegov uticaj se snazno oseea do kraja srednjeg veka. stiraks. lerpe n~in . eini i madij e. ColocYl1this i dr. Uvae ursi. dele nije originalno. galbanum. osim ostalih i aloe. pa i u vestini lecenja i izrade lekova. pre te~no Grc. Po njemu se veslina i nauka 0 izradi lekova naziva: »galenska farmacija«. Medicina se pov1aei umana- . jedie. mak. u svom de lu His /oria Naturalis (Islerija prirode.UPOTREBA LEKOVITOC BIWA KROZ VEKOVE 31 znase medicinu ?rcke. beLi luk i hrana. savl'emenik Dioskorida. do Cicel'ona. jer mu je pozar unistio apoteku. Za afrodizijaka Rimljani su smatrali mandragoru. i lek j . eemeriku i dr. Galenusovo dele prevedeno je u IX veku na arapski. amonijakum.

vralic i dr. U Evropi kao da se oseca mali napredak. odredenog dana. Benediklinci. Velika seoba naroda uni~tava gotovo sve tekovine klasiene greke i r ims ke c ivilizacije. da Ii se pri tom eutalo iIi su pevane odredene pesme. jer je za apotekare bilo obalVezno znanje latinskog j ezika. zacin i lek i razne vOCke. Vestina leeenja. islo na traske i sl. perunika. zacina (speciarii) i aromati'ka (aromatarii). Citaju molitve i f ivot svetaca. daju slike sve. Najveca im je zasluga 5to su u farmakognoziju uveli primenu h em ij e i s to su celoj fa nnaciji dali nauooi pravac. da Ii se pri tom zevalo . titanj e recepata itd. Posle krstaskih ratova oseca se veCi priliv droga sa Istoka. gaj enja lekovilog bilja i izrade lekova sve viSe prelazi u manas tire. homeopatskoj i narodnoj medicini : zalfija. »Schola salernitana« ostavila je velik broj dela. od kojih su neka d ozivcla ". mokraea od novorodenee ta iii nev ine devojke. Koren bozura i skopan za vreme mesecevog pomracenja i obesen 0 vrat boles niku leci padavicu. K a rio Ve l i k i (742-814) nareduje da . zmijsko mleko. razne vrste luka i dr.32 LECENJE BIWEM stire. taca. i da budu vise cenjeni u drustvu i da ih razlikuju od os talih. VIII. vise vrsta nana . morae.se na drlavnim imanjima gaje bilj ke za boj enj e. Za vreme Karla Velikog osniva se cuvena medicinska skola U Salernu. ali bez nekog vidnog uspeha. nego od toga da Ii je biljka uzabrana levom rukom. Bolesnici veruj u da ee ih spasti eudo. Vrednost droge nije zavisila od njene stvarne lekov ilosti. koji su kroz vekove sacuvali grcko-rimske tradicije. ani u terapiju unose mnogo . ruht. Osnov terapije cinilo je sesnaest sve tih lekovit·ih biljaka koje su lekari-kaluderi po manast irima obavezno gajil i: Ijiljan. pa i medkinu i farmaciju. Cilanje k'lasianih dela strogo se kaznjava. To se jos i danas traZi po nasim apotekama. rnak. primorski luk. baju i vraeaju i veruju da ee im to viSe pomoei od droga. Vizantija pokusava nes to da spase. U njima je lekov ito bilje zauzimalo vazno mesto. Mnogo su bili cenjeni i traZcni cudni lekovi: m as t od vepra ili besnog bika. Kod nas jos ima kraj eva gde se vcruje da je lekovito samo one bilje koje je brano noeu uoci ]ovana Bilj obera (6-7 juli). osnovahu velike botanicke vrtove. medu kojima je ka tkad bivalo i takvih koje su bile od s tvarne lekovite vrednos ti. U ponoe. rutvicu. pod dt-veee sa »zapisom«. medu kojima veeina onih koje mi i danas upotrebljavamo u skolskoj . nose ih u crkve. Misticizam osvaja sve drustvene slojeve. Arapl su znatno unapredili mnoge nauke. amajl ije. tako da farmacija postaje e k s per i men tal nan auk a i ve s t i. zalfiju. koja pocinje uspesno da se razvija i napreduje te k otkad su u nju prenesene arapske knjige i recepti. Popis bilja obaveznog za gajenje nalazio se u Kapitularima.iSe stotina izdanja. Bolesnicima pisu zapise. Praznoverjc. a. slaCica. islo ta ko. nanu. kao. U to vreme Arapi preko Spanije i IlaJij e donose u Evropu mnoge droge sa Istoka. greko seme. mrak i neznanje ovladuju svetom. .n a. beli s lez. na primer. kicica. ptiCije mleko. uglavnom droge) i prodavaca trava (herbarii). krokodil ske suze i sl. Tu se navodi oko sto~in u raznih biljaka. Flos medicinae i rozn e antidotarije. U nekim zemljama vee u to vreme pocinju raspre izmedu apotekara (koji su izradivali i prodavali lekarij e. na Veliki petak i sl. obicnih trgovaca. Apotekari su zeleli svoju samostalnost. euha r.

koja je stajala na najvgem s tupnju u to vreme. Umesto drastienih purgancija (kukureka. godine) dao je opjginaino i za one vreme savrseno delo. nos t i. k a f u. Monpeljeu i drugde u Evropi . kao. koji se moze smatrati za p r v u s I u z· b e n u far m a k 0 p e j u u s vet '1l. upotrebljavamo. ubrzo privuee mnogobrojne odusevljene dakc koji prevedo~e klasiene greke i rimske medicinske knjige na asirski i arapski jeliik. senu. GospOdaI11 ogromnog cars tva. izradu eliksira itd. zemalja oko Crvenog i Sredo· zemnog mora sve do Spanije. svetske trgovine i bogatstva. koje se male meriti sa Dioskoridovim. sen~. bib e r. Znaeajno je napomen uti da su ne· storijanci prvi 0 del iii far mac i j u 0 d m e d i c i n e. kubebu. Kordova i Grenada u Spaniji postase najcnveniji naueni centri sveta . Indiju. Geber da. pored ostalog. Arapi su osnivali mnoge napredne trgovaeke kolonije. mora. ad kojih je najeuvenija bila ona u Bagdadu.. veCinom od . godine) ima mnogo droga. In a n u. Ibn B a j tar (roden u Malagi 1197. Arapi su stalno donosili sve nove i nove droge. cilibar. Carigradski patrijarh N es t 0 r i jus (435.. euforbijuma) arapski lekari daJu blaga laksantna sredstva. Ogromno prostranstvo arapske drfave i moma prekomorska trgovina Il1no~o dopnne~e da se arapska materija medika toliko obogati. tam a: r I ~ d us . t r ~ e ani ~ e c e r. Najpre su ucili iz grekih i latinslcih dela. koje su se do danas odrfale gotovo u sv im falmakopejama u svetu. koji su kasnije uticali na skole u Salernu. Ibn Bat uta h (1304-1369). Velik je broj slavnih arapskih mediko-farmaceutskih struenjaka i pisaca. ve. a posle izradge sopstvenu originalnu nauku. obgao je i opisao ka· spijsku oblast. tamarindus. Sa istoka se naueni centri pomerahu ka zapadu i Sevilja. daje poctatke za osnivanjc i uredenje botanickih vrtova. Kanon ad Avicene (1000.ie me· to de spravljanja najpoznatijih metala. reum i dr. Razidose se po celoj prednjoj Aziji do Indije i osnovase mnoge bolni ce i vrlo napredne skole. koje nazivahu »akademije. . manu . Dok je hriscanska Evropa bila utonula u mrak i neznanje. sublimacije i destilacije. r e ~ m. a. destilaciju i perkolaciju. Indije. 'c i met. Javu. mosus. U farmaciju u vode sir u pod sec era. Arapi su spasli mnoge nauene tekovine Grka i RimljlliIla. izdan je njihov kodeks Krabain. areka·palmu. soli. Prvi njihovi lekari ueili su se u nes torijanskoj akadem iji u Bagdadu. Tu on predavase medicinu. G e b e r (700-765) udara temelje hemiji iii alhemiji. iznosi lierra origilllaina zapazan ja itd. Arapi su visoko uzdigli buk· tinju nauke. ad Sundskih ostrva. . On je ujedno jedan od najvecih i najpozna~ijih prirodnjaka tih vremena. Godine 850. godine).UPOTREBA LEKOVlTOG BIUA KROZ VEKOVE 33 rea I n e Ie k a vi t e v red. na primer. novih droga. umro 1248.. Arapi upotrebl}a~ahu. koje i mi dana. roden u Maroku. zatim vestinu filtracije. kristalizacije. naroeito sa Istoka. preko Cejlona. godine) bi izgnan kao jeretik u Libijsku pustinju. I e b I I J e. zaeine i aromatike. U Liber magnae eoUee/ionis simplicium alimentorum el medieamelllorum on opisuje vge ad 1400 biljnih droga. . Persije (lrana). bun i k u. dum b ir s t r i h nos sa f ran kurkumu z~doarij u . a I 0 j e. Kinu i prodro u Afriku do Timbukta. lciselina i alkalija. i k a m for. rap sku gum u. Kroz ceo srednji vek evropski lekari se sluze izvrsnim arapskim delom De re medica od J 0 van a Me z u e (830. zatim mnoge zaem e 1 mtrlse.

kaskalila. I tu je bilo lutanja sve dok se u XIX vekll nije pristupilo naucnom. Dok su stari narodi upotrebJjavati biljke uglavnom u obliku infuza. sasafras. tako i lekovi te dro· ge. kakao. 1254-1324) u tropsku AZlju. osobito najugledniji lekari toga vremena. prasak od lobanje.l. Polovinom XVII veka u e\"ropsku medicinu se uvodi Cort ex Cililla e (ki. 'Ki~u. nisu u EVI-opi svuda primili gla.34 LECENJE BIUEM IX. mokraca i izmet Jjudi i zivotinja. purs ijana. pljuvacka. mate.td. navodno. bez otpora. Poce tak XVI veka i za mate riju mediku cini prekretnicu i korak un apred. medu kojima su t e r i j a k a zauzimala glavno mesto. od kojih su driavni iii crkveni poglavari. da upolreba krompira. hidrastis . Kao oj ranije. kafa . Sve ove droge nisu odjednorn dospele u Evropu i nisu sve upotn::bljavane u iste svrhc kao danas. dekokta i maceracija.i kopaiva-balsam . jalapa. covecja mast. Otkricem Amerike materija medika se obogatila znatnim brojem veoma vaznih droga: kininoya kora . uzrokuje pojavu skrofuloze. zacinc. sarsaparila. vanila. tolu. psi i stenci (kucici). kosa. jelenski rogovi. Mcslimicno su voc1ene zuc ne i dugotrajne ras pre. nade. Razvoj s tamparije omogucava objavljivanje zna lnog broja s lrucnjlL-f'a.Putovanja Marka Pola (slavni Venccijanac. gvajak. tako su se i kroz XVII i XVIII vck jos uvek vrlo mnogo upotrebljavala cudna i neobi cna sreds tva za lece nje.f'" . liarlatana. jer ga je prva upotrebila za lek ze na vicekralja Pcrua kontesa del Cinhon. 0 hemi. i Persiju. senega. a kasnije karteli i trustovi imali bogate prihode i pomocu njih vrsili jak uticaj na svoje neprijatelje u drZavi i izvan nje. d u van. clanovi akadcmije. ipekakuana. zatim. skorpioni. koje su uzilvale vetik ugled. dakle. Krompir i kukuruz l-esise problem gladi u Evropi. kao proste farmaceutske forme. eksperimentalnom ispitivanju na iivo tinjama. iznos ili su najcrnj e i najraznovrsnije pri ce. dotle se u sred· njem veku. kao. lobelija. krompir. sredstva za uzivanje i namirnice. sabadila. Kao i svaku drugu novotariju . guliteri. Osim droga biljnog porekla. Droga je prodava na veoma skupo kao tajni cudolvorni lek pod raznim izmisljenim imenima. Novf. Droga ubrzo osvoji Englcsku. gvarana. n a j k vir c j. matiko. pap r i k a. otklice Amerike i putovanja Vaska de Game u Indiju oko RIa dob\·e.i znatnu potrosnju: zmije. donose Evropi velik broj novih droga.jskim i farmakodinam- . tko. razni crvi. Na primer. kukuruz i druge biljne si rovine postepeno osvojilc uklls Evropljana. konjska griva i rep. iabe. a naroci to od XVI do XVII veka sve vise traze slozeni lekovi. kakao. bajalica. Svuda u Evropi diiu se botanicki vnovi u KQjima: se pored domaceg bilja cine po k u sa ji g a j e n j a i onog donese nog IZ dal ekih ze· malja Slarog i Novog sveta. Vracara. Da nave demo sarno neke droge zivotinjskog porekla. ninova kora) pod nazivom »kontes in prasak «. ratanija. uostal om. caj izaziva padavicu. sto se to cinilo i sa ipekakuanom i dru· gim novim lekovima od vrednosti. dobar glas. avanturista i drugih nadrilekara bila su puna sela i gradovi. u njima je bilo i zivotinja i minerala.mako·med icinskih dela. od duvana se poludi itd. nokti s Ijudskih ruku i nogu (protiv zatvora i epilepsije). a zatim na ljudima i dok droge nisu bile hemijski isp itane i iz njih izolovani lekoviti sastojci u cistom stanju. Nepl'ijatelji egzoticnih si rovina i novotarija uopsle.. Takve iskljucive monopole pojedinci su groznicavo cuvali i sVdm sredstvima branili.v. Jpak su caj. peru. iako su protivnici upotrebe kininove kore u tcrapi ji hili vrlo uporni. Francusku i Nemacku. zenina mleko itd.

Hemija pooinje voditi. god. Devetnaesti . God-ine 1735. a iste godine Rob ike n ark 0 U n. Hemi.e temelje. tada i pocinje. X. Alh emi cari vekovima upomo ali uzaludno traZe »univerzalni eliksir«. . To bese narkotin. Lemeri. Prvi vidljiv rezultat hemijskog pravca u farmaciji se oseca u samom pocetku XIX veka. Peletije i MaZandi 1817.upotreblj eno vise bilja i r e tkih zivotinj a i mine r ala i ukoliko je bio izradivan s viSe pompe i pa rade na javnom mes tu . Sele u Svedskoj.i druge alkaloide u kori nara. 1707-1778) i S e I e K a r 1 V i I he I m (Scheele Carl Wilhelm. Zertiner uspeva da izoluje morfin. ezerin.UPOTR E BA LE KOV ITOG BIW A KROZ VEKOVE 35 s kim nepodn os lj ivos tima nij e se vodilo racuna nIt! se u to VTe me n e~ to 0 tome znal o. a Runge kofein. Da spomenemo sarno najpoznatije: Vale rius Kordus. . Voskresenski izdvaja teobromin. Balar. profesori V. Nallcna farmaoija. U fitohemi j i XIX ' vek je v e k a I k a I 0 ida i pocetak naucne farmakognozije zasnovane u pn'om redu na hemiji. Velik broj apotekara zaduzuje hemijsku nauku otkri6ima novih elemenata. 1820. »zivotni eliksir<c i »kamen mudraca«. Do dana-s se uspelo da se mnogi alkaloidi sintetizuju. Vee 1803. iza!ila je iz farmacije. U nauci nas· taje prava utakmica ko ce pre otkri. On je svakoj biljci dao ime i prezime na latinskom jeziku. Ipak. otkrivaju vrlo brzo znatan broj veoma vaZnih al· kaloida: 1817. koja je za ovih poslednjih/ 170 godina ucinila revolucijll u nauci i njenim tekovinama. iste godine Gajger otkriva akorutin. konicin. Godine 1804. god. Peletije otkriva u opijumu narcein. jedinjenja i clr. a 1878.isoke farmaceutske skole u Parizu. La vo a z i j e (Antoine Lavoisier). Tromsdorf. 1742-1786). Godine 1817. radio je u pariskim apotekama. Do kraja XIX veka izolovano je viSe od stotinu raznih alkaloida iz droga donesenih . kodein. pilokarpin i 51. osnivac nove. Da spomenemo samo najpoznatije: Borne. Prust. hioscijamin. jos uvek su biljke glavni izvor i sirovina za proizvodnju alkaloida. Pel e t i j e (Pelletier) i K a van t u (Caventou). Nikolaus Monardes. Linl1aeus. utoliko se vise ce nio i skuplj e prodavao. Devi. atropin. U XVIII vekll treba spomen'Uti dva slavna imena: Lin e K a r I f 0 n (Linne Ca rl fon. Fovler. peletierin. Prvi i najbolji njegovi saradnici sou apotekari. koji se do danas od riao kao najprakticnija i najpreglednija sistematika bilja. pariski apotekar De r 0 s n izdvaja jednu kristalnu supstanciju slabe alkalne reakcije. kinin. Pristli u Engleskoj postavljaju hemiji cvrste i zdrav. kokain. metilpeletierin . akonitin. Francuski apotekar Sari Tame otkriva 1875. Bercelijus. Karolus Kluzijus.ja. Sele. kolhioin. strihnin i brucin.ti i izolovati neki nov alkaloid: berbe· rin. pozitivne hemije. god. Tako pocinje istorija alkaloida. 1842. On u Francuskoj. Teofrastus Paracelzus. otkrivaju emetin. koju on naziva sel d'opium. ukoliko j e za OVil nj egovu izradu .Francuska revolucija znaci novo doba i za far~ maciju. zapravo. naucne. Ukoliko j e te rijak bio slozeniji. medu kojima se neki tvornicki proizvode. objavia je seksualni sis tem raspodele sveg bilja. Derosn i Segon oticriSe morfin u op~jumu.·ek. U novom vekn izisao je znatan broj dela 0 lekoviltim siro vinama od raznih pisaca. 1832. Mat·iolus i drugi. god. ergotinin (ergotoksin).iz svih delova sveta. Line je nacinio red u botanici.

jumu. strihnin i bmcin. U XV III veku treba spomenuti dva s lavna imena: Lin e K a r I f 0 n (Linne Carl fon. Nauena farmaoij a. koju on naziva sel d'opium. metilpeletierin ·i dmge alkaloide u kori nara. atropin. 1820. Peletije otkriva u opijumu narcein. Tromsdorf. Voskresenski izdvaja leobromin. osnivae nove. pariski apotekar De r 0 s n izdvaja jednu kristalnu supstanciju slabe alkalne reakcije. kodein. 1742-1786). Da spomenemo samo najpoznatije: Borne. god. U fitohemiji XIX 'vek je v e k a I k a I 0 ida i poeetak naueue farmakognozije zasnovane u pn'om redu na hemiji. Hem. utoliko se vise ccnio i skuplj e prodavao. Alhemicari vekovima uporno ali uzaludno traZe .UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 35 s kim nepodnos ljivos lima nije se vodi lo raeuna niti se u to vre me nes to 0 tome zna lo. radio je u pariskim apotekama. Teofrastus Pa racelzus. »zivo tn i eliksir« i »kamen mudraca«. 1842. iste godine Gajger otkriva akoni·!i-n. koja je za ovih poslednjib 170 godina ueinila revoluciju u nauci i njenim tekovinama. Ipak. Sele u Svedskoj. konicin. peletierin. kokain. ezerin. 1707-1778) i S e I e K a r I V i I h e lm (Schee le Carl Wilhelm. Codine 1817. jedinjenja i elr. Devi . U novom veku izisao je znatan broj dela 0 lekovirtim sirovinama od raznih pisaca. otkrivaju emetin. tada i poeinje. a Runge kofein. . god. ergotinin (ergotoksin). kinin. kolhioin. Karolus Kluzijus .n:i izvor i sirovina za proizvodnju alkaloida. Do kraja XIX veka 1zolovano je vise od stotinu raznih alkaloid a iz droga donesenih iz svih delova sveta. ukoliko j e za ovu njegovu izradu upotrebljeno vise bi lja i retkih zivotinj a i mine rala i ukoliko je bio izradivan s viSe pompe i pa rade na javnom mes tu. pozitivne hemije. Nikolaus Monardes. Velik broj apotekara zaduzuje hemij sku nauku otkricima novih elemenata. On u Francuskoj. Pristli u Engleskoj postavljaju hemiji evrs te i zdrave temelje. ·ek. nauene. medu kojima se neki tvomieki proizvode. Vee 1803. hioscijamin. Berceli. U nauci naslaje prava utakmica ko ce pre otkrHi i izolovati neki nov alkaloid: berberin. Pel e t i j e (Pelletier) i K a van t u (Caventou). Do danas se uspelo da se mnogi alkaloidi sin teiliuj u. Codine 1804. profesori Visoke farmaceutske skole u Parizu. Derosn i Segon otklrise morfin u opi. Lil1l1aeus. Francuski apotekar Sari Tanre otkriva 1875. Balar. 1832. koji se do danas odriao kao najprakticnija i najpreglednija sistematika bilja. X. On je svakoj biljci dao ime i prezime na latinskom jezi ku. obja· via je seksua lni sistem raspodele sveg bilja. a iste godine R () b ike 11 a j ' k 0 Iii n. . Da spomenemo sarno najpoznatije: Valerius Kordus. Prvi vidljiv rezultat hemijskog pravca u farmaciji se oseca u samom poee tku XIX veka.jus. Ukoliko je terijak bio slozeniji. akonitin. izalila je iz farm acije.iJja. Tako poci nje istorija alkaloida. god. a 1878. jos uvek su biljke glav. univerzalni eliksirtt.Francuska revolucija znaei novo doba i za farmaciju. La vo a z i j e (Antoine Lavoisier). Prvi i najbolji njegovi saradnici su apotekari. Codine 1735. Ma tiolus i drugi. Lemeri. pilokarpin i sl. Devetnaesti . Fovler. To bese na·rkotin. Hemija p 06inje voditi. Sele. Pmst. otkrivaju vrlo brzo znatan broj veoma vaZnih alkaloida: 1817. Peletije i MaZandi 1817. god. Line j e nae inio red u botanici. Z e r tin e r uspeva da izoluje m 0 r fin. zapravo.

36 LECENJE BI1.). dugo se cuvaju. Fi~er 1885. elektricitet.. g. izo!ovanje i nauku 0 alkaloidima najveca zasluga pripada farmaciji. Organska hemija iz godine u godinu potinje ubacivati u terapiju druge polovine XIX veka sve veei broj novih organskih sintelskih jedinjenja poznate hemijske konstitucije i konstantnog fizioioskog dejstva.lJU FARMACEUTSKOG FAKULTETA BEOGRA IJon:OG UN IVERZITETA Revolucionarni pronaiasci siavnog Pas t era (Louis Pasteur) uvode u terapiju vakcine. Nepune tri deccnije pos!e otkriea prvog alkaloida Leru dokazuj e 1830.JEM Za olkriee. iks-zraci. . otkrivaju stotinu novih glikozida i mnoge nove heterozide biohemijskim pos tupcima uspevaju da sintetizuju (1912. Otkriea u oblasti unutrasnje sekredje ubru put end 0 k r in 0 log i j i. mogu se tabletirati i davali U obiiku injekcija. i to danas cin i 11ajcvrMu podlogu d moe farmaceu llSke nauke. a Burklo i njegovi u cenici uvode u fitoh emiju b i 0 h em i j s k e me! 0 d t::. prunazin). glikozid sa l i c i n u vrbovoj kori. Ovi novi iekovi -imaju mnoge prednosti: lako i tacno se mogu dozirati. Ta~ zamasan posao razvija se uspdno jos viSe u XX veku i traj e do danas. Krajem XIX veka uspeva sinteza nek ih glikozida (E. serume i fermente. a Minor eskulin u divljem kestenu . god.imo u epohi hormona. koja se u XX veku razvija u lolikoj meri da se bez preterivanja moze reCi da ziv. god. sto nije slueaj s drogama. - • I NSTlTUT ZA FARMAKOGNOl. a odmah zatim iste godine Robike i Button otkrivaju ami g d a i i n u gorkim bademi ma. U lerapiju se uvodi radijum.

. Thoms. kardijaka). Mayer. Burklo... Schmidt E..:: 1~19 f9~0 ::~. Moeller J ..::n. ucavanju i poznavanju lekovitih siorovina: O. A.. Pero. F.':'.l lzolovaru alkaloidi i glrkozidi u cis tom stanj u potcJi su u terapeutici XIX veka sve vise potiskivati droge iz kojih su izdvojeni. g. Greenish. ZATIM NA VITAMINE. koji izazivaju dub a k e pro men e mol e k u· I a r n e r a v not e ze za vreme susenja bilja. a zatim celu plejadu hemicara i botanicara koji su mnogo doprineli proVoskresenski .. K. A. E .~~~~§~~rYG.. D.. ::.qoo 300 L:. F. DOLARSKE VREONOSTI RAZNIH LEKOVA UTROSEN IH U SAD 00 194!1-195J. PamQic. Mnogi prvobitni prirodni molekulami kompleksi live biljke za vreme dugotrajnog susenja bilja se raspadaju.. Vitl1lnini\ . A. :. Gabrijel. Fliickiger. Goris i drugi farmako-biohemicari i farmakognosti ukazuju na r a z a rna de j s t v 0 en z i m a. King.Krajem XIX i poeetkom XX veka velika je opasnost zapretila drogama da budu potpuno izbacene iz terapije. Ladenburg. Fischer. NAJVISE JE UTROSENO NA ANTI BlOTlKt. F. Dvadesetl vek. .fOO r . Tscltirch. 0 . Dragendorff... Hanbury. Engher A. Bridel. Bertran.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 37 U XIX i XX ve kt: ne treba zaboraviti nekoliko slavnih farmakognosta: J... Collin.':': ':" >::-:. Ali se ubrzo uvidelo da je dejstvo droge u mnogim slucajevima pot· punije i dugotrajnije. rafena g1avnica i dr.. Droge imaju mnogo nedostataka koje treba odstran iti iIi ih bar smanjiti na najmanju meru. Leclerc.: .. Kreamer. A. A. Dale. XI. Hesse. Vogl. .. 0 A ~ 700 600 .i saponinske droge... H.. Karrer. A...'r ~ ~ (/) !~~ '(/» 1'51 1953 GODINA UTROSAK LcKUVA U M O 00 194!1-195J. saponinske i gliko· zidne droge. Wasicky. Lekari su radije upotrebljavali morfin umesto opijuma. A.. Vitiez.---r dinjenja manje lekovita iIi potpuno indiferentna (di1. naroeito grupa digitaiisa. Chevalier i ckugi. R. E.KCtne Serum F IiOrTnOC'Cl ZOO fOO :. G.-.. Wallis.. Pereira. H. ... Preobrazenski..000 gitalis i slicne gli kozidne .uiJic ka.::. nastaju nova je!. Brandt. Oesterle.:::.: . Barger. A NAJMANJE NA BARBITURATE . 900 Dakle. E . O.. digitalin iii digitoksin umesto digitalisa itd. I jos nesto: u mnogim slucajevima dejstvo z i ve biljke i eventualno s veze i brzo osusene (stabilizovane) biljke potpunije je i jace od stare droge (tvrda razena glavnica.. Wohler.: ':".... Stra!Ssburger. Leger. Planchon.. od nacina susenja > o lekov1tog bi-lja mnogo za~ AIItibio1tci 800 Ul visi njihova lekovi tos t.:' 195Z :::. J. Z 500 . J.---r--. Ha'rtwich.. Berg. O..l .. E.). Perrot...

' f. DO 11953. bolnicama..38 LECENJE SIUEM Ova p roucavanja. ipak urodi~e plodom. Treba da ukaze na vainost i raznOVasnost lekovitog bHja koje Jugoslavija daj. X II ~ 4951 1~5 '841 i955 ron_ PORAST PROl ZVO ONJE I OPAOANJE CE<NE PENICILINA 00 1945.lni . ".t / ~ '0 . od moderne b i 0 hem i j e b i I j a .m biljem koje raste divlje u lugoslaviju iii se u njoj gaji. vi tam i n i i pro v ita min i ISU Iii nov>i leJrovi kJqjj osvojiSe ceo svet i u c ~ n i ~ e r e vol u c i j u u terapiji.. parfimeriji. Pre svega. kozmetioi. h 0 r m 0 n i.:. Primenjuju se pare alkohola iii vode i drugo .. drogerijama. . u vrlo velikom va k u u m u.e na·~ im i stranim apotekama. osvajaju Ie· ren. a ubrzo zatim i mnogi drugi antibiotici. E ~\ . pandigal i slicni kompleksni lekovi u modi sadrle glavne lekovite sastojke izvesnih droga. 1z dosada~njih rezultata moze se nazreti veliki znacaj i ocekivali znatan u sper. Danas vee ima u prometu ceo ni z stab ilizovanih droga. NASE LEKOVITO BlUE I korovi mogu bili korisni - NASI ZELENI RUDNICI sve zavisi u cijim su rukama Zadatak ove knjige je vgestruk.. Amerika poein je proizvoditi mnoge lekove iz svezvh biljonih iIi ZIVOtinjskih sirovina e k 5 t r a k c i j 0 m n ale d u. 01 ~I ~ f. farmaceutskoj i hemijskoj industriji.. narocito onog cij i su lekoviti sastojci labi. Pantopon."' • Cl • c \ ~ ~I I 01 t:lL 2 ~". industriji likera i slicnih alkoholnih i bezalkoholnih pica.. GODlNE as e p tic n 0 itd. ona treba da upozna citaoce s lzajvai nijim lekuv. i da poka'Ze ~ta se izvozi u inostranstvo_ . Pen i c iIi n./. r~\ • " 82 ~ ~ '0 6 /j \ L/ . domopon. Oni sve vise potiskuju ciste alkaloide i glikozide. 14 . Pocetkom XX veka predlozene metcde 5 tab i I·j z a c i j e 5 ve Z e g I e k 0vi to g b i 1 j a.'.. iako prekidana i ometana u toku ova dva krvava svetska rata.

Niko na sve lu ne daje ta ko ciSlu i dobru tilri cu kao Vojvodina. znajte da to osuseno aroma'. kore n belc sapunj aee iz pes ka. U Beogradu. bunika. ko re n belog sleza pored reka i bara. zbog te t it rice.1O bilje koje neukom i neobavestenom nicemu ne sluzi. tatula. ri zo m idiro ta iz bars kog mulja. mirisne zel ell e rLidnik e pLlI1 e veo ma sloie'1ih l eko· vilill sasl o j a ka. prez r e. Mo krina ili iz ne kog drugog banals kog sela i da s u ga b ral e Ba nacanke noeu za mesecine. gde vise gde manje.~ ! O LEKOVITO BlUE - NASE ZLATO Prirodni izvo ri Ic kovitih sirovina Jugos lav ije su boga ti i ra znovrs ni. maj· kinu dus icu sa suvih j suncanih kamenjara iIi sa peska i druge topIc i suve zcmlj e. ku i neoba ves te nom grada ninu ..UPOTREBA LEKOV ITOG BIUA KROZ VEK OV E 39 Zbog jcdnog ko rova. GDE KOJE BlUE RASTE? Zadatak ove knji ge j e da Llpozna cilao ce s m es lima gd e Ireba da lra ie pujedin o bilje. lis t i koren velebilja sa sumskih kreevina i p. u Sa raj evu iii Skoplju . pogolovu nestrucnja.': no cvece poli ce iz Me lenaca.:s l<r aj ne ne rodn e vojvod a nske sla line u drugoj po lov ini p ro. berac bilja lraziti i brati li s t la lule sa dubri s ta i bunis ta. velebilje. Tako ee. "jevin a. S druge stra ne. ka milice iii i abnja ka. koj a kao zla la n m m san d lim po kri va b. Kumana. digitalis i mnogi . siln e i prezre ne bilj cice. kad ude te u apotc ku i za lrazile kes icu ka milteja. bio logija i far· mako logija bolj e upoznaju . iSlo kao i u Novom Sadu iii u Pan cevu. jed ie. na primer. Titrica. leca . A kod nas rasle jos nekoliko s totina dru gih le kovitih biljaka . j e r lekovito bilje se ceni prema kolieini i vrsLi lekovi'lih sastojaka koj e ono sad d i u svojim celijama. Obili eeva. J edino je 5 lih le rena treba brati. r STETNO BlUE M02:E BIT! KORISNO Da lji j e zadatak: upoznati eitaoce da je najvaznije lekovito bilje uglav. j e r ne ma te zemlj e koj a da nas lie trai i a d nas tu le kO\·ilu biljku. NA~E ZELr. na Ce linju iIi u Dubl"Ovniku . a smela i c ini s telu nasoj privredi. Lekovitog bilja ima na ce loj Ze mljinoj kugli. a hemijski sastav biljnih organa zavisi od mn ogih e inilaca. ne moZe kod nas. do sadnog i itn og korova p rocul a se nasa d riava sil"O m ce le Zemljine kugle. mrazovac. Lekovilo bilj e Jugos lavije ce ka vredne ruke i mudre glave nase s kolovane oml adine da ga is pilaju i o blagorode. Ta steta iznosi godiSnje stotine miliona dinara . koji jos nisu dovoljno ispitani i zbog toga se i ne e ksploati su S onim us pe ho m koji ce se postie i kad se njihov he mi za m . »pl acajuc i j e zezenim zl atom «. nom korov. Divlj e i pitomo le kovito bilj e u Jugos la· viji preds tavlj a r as /( os /'I e. sva ka bilj"a trali i s voju zemlju i svoje drus tvo gde najbolje uspeva i gde d aje najle kovitiju drogu . ali o no sto m oze rasti u trops koj Afri ci. Ljublj a ni iii Zagrebu . Oni s u boga tiji i raznovrslliji no sto na prvi pogle d izgled a.

od srpka plod. njenom hemijskom sastavu. Kopanje sapun-korena donosilo je ranijih godina vrlo lepe zarade simmasnom svetu u jesen i zimi. k a k 0 t reb a i k a k 0 n e t reb a r ad i t i s n Jam . do danas) radile su i rade na njegovom vezivanju. Dacemo potrebna strucna uputstva na koji nacin obrano i iskopano bilje treba susili i cuvati. od titriee evet. mes to i prenose razne bolesti na okolne useve.jm planinama. od slacice zrelo seme ' itd. koji je vecita opasnos t za sva okolna sela. Na primer. On·i otezavaj u ob rad u zemlje i time poskupljuju poljopri vredne proizvode. god. kuvanja i davanja maloj deci.r je puna nazovimedicine i nazovilekara. u koje doba godme se bere pojectino bilje. rede list i evet. zemlji vee se nj enim uni s lavanjem onemogucilo i otezalo vezivanje zivog peska. za vreme okupacije go· tovo potpuno uni sten a bela sapunjaca na Deliblatskom pesku.nja i dati potrebna uputstva za njihovu zas lilu i razmno l avw1je na pri-rodnim nalaziS tima da bi si·ro masni planinci imali rada i zarade. To je velik narodni neprijatel. oduzimaju im vlagu.ne lekovite biljke su ugrozene u prirodi. zatim protiv upotrebe korena belog sleza za izazivanje abortusa itd. borba protiv upotrebe makovih caura. od tatule se traz. od belog sleza koren. a i kako da se biljari zastite pri radu s otrovnim biljem. Medutim. I mnoge druge vaz. Neraeionalnim radom ne sarno da je upropaseeno najbolje i najbogatije nalazi ste ove vazne droge u naSoj. Na primer. ti korovi gu ~e kulturne biljke.s. izgledu vaznijih droga (osusenih biljnih delova). na primer. sarlatanstva i praznoverja protiv koji-h se prosvecen covek mora boriti.i list i seme. NISU SVI BIUNI ORGANI PODJEDNAKO LEKOVITI Zadatak se sastoji i u obavestavanju citalaea koji organ treba brati od koje biljke. Tako je. Zbog toga ee se i na to vazno pitanje obratit·i paz. POZNAVANJE LEKOVITOG BIUA JE VRLO SL02:ENO Citaoci ce dobiti vaz. ali kao i svaki drugi neprijatelj i ovaj se prethodno mora dobro upoznati ako se zeli da sto pre bude pobeden. kad na selu nema drugog posla ni zarade. Redak je slucaj da se neka biljka cela upotrebljava za lek. Generaeije (od 1818. Narodnr~ medicinu treba ispitati.40 LECENJE BIUEM drugi korovi su biljke koje daju vazne droge od kojih se prave vazni lekovi. ne moze prestati sve dok se to zlo ne iskoreni. izgledu biljke. Jos gore je prol:la lineura na na. Tako se ne sme ·raditi. sve tl ost. da deca i trudnice ne smeju brati olrovno bilje.nije podatke 0 geogratskom rasprostranjenjlL po· jedinog vaznijeg bilja. KAKO TREBA I KAKO NE TREBA KORISTITI LEKOVITO BlUE? I s to tako zadatak ove knjige je i da upozna citaoee kako Ireba pameIno. radona/no korislili nase lekovilo bilje. Naj· cesce su to sarno pojectini njeni delovi. je. smirivanju i pretvaranju u kulturnu zemlju od koj e ee i zajedniea i pojedinae imati koristi. . upot·rebi u naucnoj i naTOdnoj me· dieini.

tatulu i os talo lekovito bilje. tatulino seme d n i u jakoj rakiji i njom se Ijudi trljaju . na primer. s lozenu glavicastu evast. ali s to oko vid i to se ne zaboravlja. Jo ~ uve k se. pomogne sl arcin!ll. Ocigiedna '1aSlava u prirodi je najbo/ja. To je Jep i lak posao. je r je 10 prirodna . taj nikacl nece zaboraviti kako one izgleda. (»OCi jest d a su lazljive. p re svega. treba cia se upoznaj u s lekovitim b iljem iz vise razloga. Tzmedu ce tiri zida niko necc nauci ti kako ce u prirod i poznati titricu i razlikovati je od drugih biljaka koje imaj u slicnu .nici . Tatulinim semenom i listom jos uvek nes trpljivi naslednici iii nesrecni suprui. DRUSTVENI I PRIVREDNI ZNACAJ Branjem lekovitog bilja treba da se.« ) Branjem lekovitog bi lja sko lska deea ce u poznati prirodu svoje najuie okoline i nCOS<:ll~U pos lali odusev ljen i mlacli b ioloz i. nosa i ociju «. illvaiidil'11a i svi ma o nima koji nisu sposobni za teske radove. DO 1970. . malo »guenu< '.UPOTREBA LEKOVlTOG BIUA KROZ VEKOVE 41 TROVANJE LEKOVITIM BIUEM JAKOG DEJSTVA Proucava llj e narodne loksik%g ije taikocte ~e jedan od zada taka koji ci- taoci t reba da pn:d uzmu svaki u svom kraju . Deca. Tatulinim semenom jo ~ uvek varaliee vade praznovernom svetu »erve iz pokvarenih zuba.1Quka. pre svega skoiska. BOlaniku I reba u ci li u prirodi. Ko jednom vid i beli slez. snahe i svekrve jedni druge truju . stav ljaju u ~ upaJj zub. P renos ice to bi lje AUSTRIJA MADARSKA GRCKA NAUCNOISTRAZIVACKE EKIPE FARMACEU I A LA PROUCAVA. JE LEKUVI1Ul" UlIJ \ 00 1945. u ~ iju. GOOINE. bun iku. veleb il je.

apot ekarima. razne gljivicne i druge bolesti u toku vegetacionog perioda. kozj v h brabonjaka. velike vruCine i zime.ti i nemarnosti u radu. jer se u tim vrtiCima najuspes nij e i najprijalnij e od r:i:ava nas tava iz bot an i ke. ma lena i snaga. Ovo je od posebn og zn acaja za ~ko l e .vaki dan iCi u pri-rodu. koji Ce im. mozda . Za bran je lekovitog bilja treba mnogo r ucica. beldcci svaku promenu koja nastaje pod uticajem spoljnih cinilaca. jer lekovito bilje sluzi kao lek i daje se bolesnicima da im pomogne. o POTREBI ZA GAJENJEM LEKOVITOG BILJA Kao ~to su se na~i stari ugledali na Holandane. jer i o vde se moze reCi da je tacna ona Njegoseva : »Malo ruku . Uops te. B ran jem lekovitog bilja na uciee se korisnom radu. da beleii kako je u pojedinim godinama ta biljka podnosila susu iIi preveliku vlaznost. zemlje i druge necistoce. Ne sme se vi ~ e ponavljati ona greilka da se u nasem bilju. hartije.s vaki u svom kraju treba da obrati paznju. uglavnom. BORBA ZA KVALITET Obratiee se pazoJa biljarima i onima koj'i nameravaju da sakupljaju i gaje lekovito bilje da je Cisloca vr/o va i an cinilae u ovom radu. koje lokalno bilje narad njihovog kraja najeesce upotreb/ja"a za lek. golomrazicu. Od prihoda dobijenog za bilj e imace znatnu kori s t skolska ktlhinja. ucil eljima. mrtvih mi~eva. naslavnicima botanike. kostreti . ovo je jedna vrsta pozi"a svim /jubil e/jima l ekovitog. Na taj naein ona dolaze do saznanja da mogu koristiti zaj ednici. miris'lOg i zacinskog bi/ja na naucl1u i struc. vune. posledica aljkavo. posmatrati ga i ispitivati. iskod~cujuCi najjevliniju i najpri.« Niko ne moze tako mnogo i tako brzo nab rati bilj a kao ~ kol s ka deca. podizuci impozantne vetrenjace oko svojih sela kao neke dzinovske strazare. l ekarima i "etennarima na koje bilje . radeei jedan posao uz pesmu i ~a lu . na<1e stranog bilja. POZlV NA SARADNJU Ova knjiga lTeba da bude p od slrek i pulokaz prijateljima prirotie. koja je. Citaocima ce sc dati planovi i crtezi ka ko treba pod ici i od r:i:ava ti vrtie s lekovitim biljem. videce kad i kako cvela. Lekovito bilje se ne moze proueavati kabinetski. Jedan od najce~Cih nedostataka na~ih droga je nedovoljna cistoca.neosetno pocin j u privredivati. a kamoli u drogama. Potrebno je 1. agrol1 omima. branjem bilja deca odmal ena . Uop ste.s tupaeniju ravnicarsku energiju. za mlevenje zita i isu- . sumarima.7U saradnju. nekad u zivotu dobra doci. vetar.42 LECENJE BIUEM u svoj e i ~ kol s ke vr tove. zbirke itd. izvezenom negde u Ameriku. u ~ umu i tako ee n eprimetno zavoleti ~ um e i livade i pres lace se boja ti svega o nog s to se u prirodi zbi va. kl1ji i/'liea. na sunee. pratice nj egov zivo t i razvoj . za koje bolesti i kako ih l eCi itd. Branje m bilj a deca se navikavaju da idu u prirodu. Toga n e sme biti ni u namirnicama. iIi na kakav drugi kontinent.

Sve zavisi u cij-im su rukama. tako isto treba da se ugledamo na njih 1 u pogledu gajenja lekovitog bilja. ruglo i sramotu.taoeu ukaze na to da i karol' i drugo prezreno bilje mogu biti korisni.ka. la lom iIi karanfilom n esumnjivo donosi vise koristi nego hektar f ita. iarko sunee i uops te velik broj suncanih dana. Medutim.ekovitijeg voca punog vi·tamina C i drugih isto tako korisnih sas toj aka svake godill1e propadnu.vrsiti rejonizacija lekovi/og bilja i iuadIDti ta6na fannakognozijska karla. a dopustaju da milioni kilograma najsocnijeg i najJ. sto je jos vece zlo. uliee.« Voda i vatra u rukama prosvecena coveka i strucnjaka najvece su blago. DOMACA APOTEKA LEKOVITOG BILlA Ukazacemo pa znj u na neo /rovno lekovi/o bilje. jer mi im amo divno plavo nebo. titriee. istrule. iako su sve njihove njive. navala. goroevet.z jednog velikog sela pored Dunava protestuj e sto lTlU se ne salj e dovoljno belog sleza. nas narodni otrov. IIi da Jugosloveni svake godine popiju milion<! taqleta i prime hiljade injekcija vi. velebilje. ni-ti otpoceti 5 podizanjem susara.Ovae. da oi. INVENTARIZACIJA LEKOVITOG BILlA Bez saradnje svih naprednih i prosvecenih gradana ne moze se nikad i7. dvorista i vrtovi puni te biljke. pogotovu ona 5 malom deeom. tvrda raiena glavnica i . beli slez. buni. onda i mi imamo jos vise razloga da pristupimo toj proizvodnji. pas nj aci.tamina. bez tacnog poznavanja svih mesta gde se nalazi pojedino vazno lekovito bilje ne moze se doneti ni zakon za zastitu onog bilja kome preti opasnost od unistavanja. trnjina i drugog bilj a (»Z lu ne trebalo. sipka. rasprostran jenost svih vrsta na teritoriji Jugoslavije. plantaia. I KOROV M02:E BIT! KORISTAN Cilj ove knjige je. »A u ruke Mandusica Vuka.«). brakova sklopi pod kisobranom «. nek se nacre u kuCi . a u tom zapustenom i zabarenom selu svc su uliee obrasle belim slezom u toj mer·i da se seoska deca leti po njemu igraju zmurke i skPivaliea.ta. al i se ne is koriscava dovoljno ni za prodaju ni za domacu potrebu. da ih pojedu svinje. . Svaka porodiea. IIi kad onaj lekar i apotekar j. iii. gde se »vise od 70'/. Pa kad Hola ndani mogu da proizvode tako d ivno mirisno evece u zem lji gde je nebo uvek sivo i tui no. Citalae cc za svaku vaznij u lekovi tu biljku dobiti sve potrebne agrotehni cke podatkc 0 gajenju i dobijanj u maksimalnog prinosa i najbo lj eg kvaliteta. digitalis. destiIerija i sa racionalnim iskoriscavanjem. treba da ima za ee lu goLiinu nabranog eveta Iipe. Tatula. areali. tj.. Hektar ze mlj e pod zumbulo m .UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 43 s ivanje vodoplavnOb zemljista. pretvaraju ih u rakiju. pored ostalog. nane. skladgta. mra7. titrica. kojeg ima kod nas vrlo Illnogo. Pomalo neverovatno izgleda da mnogi stanovnici ravnicarskih naselja idu preko eele godine u apoteku da kupuju kamiltej. svaka puska bice uboji. ledine.

limo najsire narodne s/o j eve 0 sevarnoj l ekovi to j vr ed/70Sl i i privrednoj vat /70sl l naseg /ekovil og. za lecenje nekorislan sastojak. vaznu u miTU. OD tEGA SVE ZAVISI LEKOVITOST SVAKE BILJKE? Koj.i sve Cinioei ulicu da jerl/7a t e ista biljka sa raznih m es ta ima ra zlicitu L ekovitu moc Velik b roj citalaca pos tavlja ovakva pitanja. Citalac ne treba da smat ra ovu knjigu za neku s tudiju iii konacnu rec nauke.500.oje ras tu kao ko rov po na ~ im njivarna. i Ins tilutu za farmakognoziju Farmaceutskog fakult eta u Beogradu. a koj e vecina od nas uni ~ la va.. od unulrasojih. 5uOlama i li vadama . Ovom knjigom ne mislimo da stvaramo narodne lekare koji ce druge leci ti lekov ili m biljem. u svakoj biljci ima i nelekovilih materija. . vise od 990. zacinskog i mirisnog bi /ja. LEKO VITO BlUE IE SIROVINA ZA FARMACEUTSKU I NOUST RIJU U lekov ito m bilju ne vidimo cini i mactije. 00 CEGA ZAVISI KOLICINA LEKOVITIH SASTOIAKA U BILJU? Zavisi. je baJast. tako vaine za porodiljstvo. Vi segradska 26. da pocn£l pri k up/ja li gratlu za prou':aval1je naseg /ekovitrJg bi/ja . a zatim od klime. Tadeu sa Koscuska broj I.80%) a lkaloida. redovno mnogo vise od lekovitih. jer su za apoteke i farmaceut sku industrij u vai ne sirovine za izradu skupocenih lekova. nil i imamo nameru da ucimo »pe len-bake« i »ceme r-deke« kako se povrati cem s il-iskog grabl ia mogu povrat i ti mladosl iii ukradeni » p arado~ i « iz Ictosa. pre svega. Tako se i moze objasniti za~to jedna te isla biljka sa raznih mesta i u raznim godinama nema uvek istu lekovitu moe.44 LEC ENJE BI UEM mnoge druge otrovne i neole. /'lGjjevr iniju i najprislupacnijlt /ckovilu si r ovil1 l1. a neo phodnu u ratu. dak!e. Ovo je samo skroman p ul okaz i poziv svim zdravst venim radn icima. nego ze limo da obul'e.. Sva saops tenja citaoci mogu slati In sti tutu za proucavanje lekovitog bilja u Beogradu . uciee/jima i svim drugi. Na nj ih nije lako i jed nostavno odgovoriti.ovne bi ljke . tezine razene glavnice. i prirod e LlOpste... Na primer. Sve ostalo.. Osim lckovitih. smalrajuci to za svoju gractansku duznost i vrlinu . koji citaocu stoje na raspo laganju za sva obavestenja.. bunikom i mnogim drugim lekovilim biljem. danas se u mnogim drfavama gaje.1 poznavaocima i /jubile/jima /ekovi log i mirisnog bi/ja. raiena glavnica ima svega 0. zemljis ta i drugih spoljnih cinilaca. sredstvo za vracanje i bajanj e. To je isti sluca j i sa velebiljem. naslednih svojstava. (izuzetno oplemenjene vrste Imaju 0. koji su jed in i lekoviti sas tojci ove parazitske gljive oa razi. jer je svaka biljka vrlo sloienog hemijskog sastava. ta tulom. vrtovima. nego nasu za sada jos uvek /'lG j valn iju. 0 svemu tome se mora voditi racuna. bi%zima.10 do 0.

Rdavo susenje je cesto jedan od glavni h uzroka nepoverenja prema lekovitom bi lju . Vops te. koren lineure s drugim divljim korenjem. na primer. Vecina se mora svake godine obnavlj ati drogom iz poslednje zetve. Opste je pravilo da su droge utoliko losije ukoliko su starije. otrovnost se poste·peno smanjuje i gcezava_ Osuseno lekovito bilje mora biti do b r 0 zap a k 0 van 0 i sklonjeno na s u v 0 In est 0 'koje se moze cesto provetravaJtk Mnoge droge moraju se cuvati hermeticki zapakovane_ . j ed ic i mnogo drugo b il je koje sadrzi neposlojana jedinj enja iii se tesko sus i. vanHiju. To vaii i za rizom perullike. bunika. Ali i tu ima izuzetaka. tatula. varijelela illi hibrida. izvo(!enje rasada . gajenje lekovitog bilja znaci velik napredak u farmaciji i medieini za p r a v i I n 0 i po s to jan 0 obezbedenje apoteka i farmaceutske industrije potrebnim koli ci nama dobrih droga ujednacenog kvalilela. ispitivanje mogucnos ti prilagodavanja i uvo(!enja u kulturu inostranog kvalitetnog bilja. a narocilo postojanog hemij skog sastava : visoka i stalna kolicina alkalo ida. jer j e lose susenje jedan od glavnih uzroka dobijanja droga slabog kvaliteta. na primer. salep s mrazovcem. duvan i neke druge droge. T ran s p 0 r t n i t r 0 S k 0 v i divljeg bilja iz udaljenih besputnih kraj eva gotovo redovno izriose vise od same vrednosti droge p lacene beracima. goroevet i druge ranunkulaeee su otrovne. borba protiv raznih biljnih s tetocina. da se li st digitalisa iIi velebilja zameni s li s tom od grozboje.industrJja proizvodi n epo S red n 0 0 k 0 s v 0 j i h tv 0 r n i e a sve s to moze dobra uspevati. a kad se osuse. korova i bolesti. Digita li s. mrazovac. Za mnoge klJlture je neophodno navodnjavanje za vreme suse. poloiaja. Kora s divljih cinhona sa Anda uvek je bila pomesa na s drugim.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 45 I Z b 0 r v r s t a. PAKOVANJE I CUVANJE LEKOVITOG BILJA_ UZROCI KVARENJA I GUBLJENJA LEKOVITOSTI Droge (osuseni delov i lelrovurog bilja) ne mogu se cuvali beskonacno. ispitivanje upotrebe k 0 I h i c i na (alkaloid u mrazovcu) i nj egovog u tIicaja na semenje raznog lekovitog bilja radi povecanja prinosa i procenta. bunici i drugim biljkama. heterozida. dodavanje zemljist u raznih prirodnih i vestackih i1ubriva. tatuli. ekstraktivnih materija i dr. treba s top r e. Kora krusine (Frangula) treba da odlezi bar godinu dana pre upotrebe. da bi postaia n c z a vis n a od raznih cudi prirode i nesolidnih trgovaea. Cis to cad r 0 g e. alkaloida u velebilju. korijandar i allis s kukutom. Sasa. gorocvet. ka/em/jenje. nelekovitim korama. Ph yloIocca d ecandra. odmah pasle b rarnlja osusili u sto tanjem sloj u u :tagrejanoj susnici na odredenoj temperaturi iIi stabilizovati . kamomila s drugim slicn~m kompozitama itd. kao. ve lebi lj e. . sorala. odoIjen. Iz svih ovih razloga moderna farmaee utska .Izbegavanje raznih zamena i primesa. Sve se to izbegava gajenjem bilja pod nadzorom strucnjaka. durdevak. i sv i ostali pos lovi agrobio/ogij e i agrole/1I1ike mogu se uspes no izvoditi jedino gajenjem pod nadzorom strucnjaka_ I s to to vaii i za izbor mesta. zemljista itd.

hartije natopljene lepljivom masom u kojoj ima piretrina. gorocvet. primorski luk. na primer. za medicinu veoma vazne droge. poreulanske iii gledosane zemljane tegle iii. industrijske koliCine. Digitalis. jer se. m oraj u se euvati potpuno suve i hermeti(. praznina u kojoj je vazd'llh. ·i sto kao i n es trueno susenje. mogu se cuvati u vreeama i kesama od viSestruke zilave hartije. treba euvati cele. digi·talis. postavljene dvostrukom debelom hartijom erne Hi tamnoplave boje. nee i s toe a I nag I e pro m en e t e m p er a t u r e. razena glavnica i mnoge druge. Osetljive droge treba pakovati (kao. koje treba hermetieki zatvoriti (zaliti parafinom iii voskom). . i to iii u vakuurnu iii u atmosferi nekog indiferentnog gasa (azota) . Rdavo pakovanj e. R a zen u g I a v n i e u. Pre zatvaranja u sud m e tnuti kesu sveze pecenog kre(. j edie. slacicno brasno). s un ceva s vet l os t. In se kti . pod utieajem svetlosti i vlage. Zive. utoliko su bolja. a semenje u manje vreee od ois1e tkanine. bezvodnog gipsa iii silikagela. utoliko treba vectl paznju obratiti na njeno pakovanje i cuvanje! eve e e. u kesieu iii u supalj zapusac posude. hloroforma i slieno. i sve druge lekove) tako da ispune sudove da »mrtav prostor«. standardne veliein. Zato ih treba euvati u dobro zatvorenim sudovima u koje se stavi. samlevene droge ne sarno da gube brzo miris. aloja iii stipse. Ukoliko Stl lekovita.a. u metalne sudove. dvadeset iii viSe grama. tj. Sve farmakopeje za vecinu droga propisuju da prasak treba naciniti kad zatreba. Treba ih pakovati u tamne staklene. Dobre su i postavljene kartonske kutije. diditija. goroevet. navalu i sve os tale droge eiji s e lekoviti sastojci brzo menjaju i gube pod utieajem vlage i ostalih spoljnih einilaea. Tako se pakuju droge za izvoz. koji ce upiti svu zaostalu vlagu iz vazduha iii iz droge. neznalacko branje. eventual no. .l jne organe najbolje je pakovati u ciste metalne kutije. plesni i bakterije napadaju mnoge droge. 1 i 5 {: e i druge nezne bi. Korenje se pakuje u veee. Po potrebi i za kraee vreme.e i oblika. Ukoliko su pakovanja manja. pepeina. uzroei su n epoverenja koje jos i danas mnogi leka ri i farmaceutska industrij a imaju prema izvesnom lekovitom bilju. osobito kad se droge n e moraju nikud transportovati . aunlevak. top l ot a. bude sto manji. Mnogim drogama se dodaju razna inseklicidna sredstva.ki zapakovan e. ukus i boju nego i kolicinu alkaloida i drugih lekovitih sastojaka (rizOm navale. a ne u prasku. Droge u prasku se mnogo brze kvare nego cele! Zbog velike usitnjenosti. Male kolicine skupoeenih i osetljivih droga treba cuvati u ernim iii mrldm posudama. malo bezvodnog kaloijum-hlorida iii nekog drugog sredstva za upijanje vode. dakle. durdevak. mirisna i organolepti(. hermeticki zatvorene i·li u sanduke jednake.ka svojstva droge osec/jivija. uostalom. p renos i euvanje droga. neposredno pre upotrebe. Praskovi su viSe higroskopni (privlace vlagu) od odgovarajuCih droga . k i s eon I i ok i z v a z d u h a.46 LECENIE BIU EM Najvazniji uzroc i kvarenja droga s u v I a g a. otvorena ampula od dva do pet gra ma titrovanog digitalisovog lista brle potrosi i droga manj e pokvari i oslabi nego to is to lisee pakovano u tegliee od deset. fostor-pento/csida.

limunovo. zatim v 0 den a par a. p olim erizacij. Zato se zahteva da. ruze. jer na visoj temperaturi postepeno ali stalno gube etarsko ulje. Safran. matienjak. u lose zapakovanoj drogi._. mogu pos~ati zariste odakle ce poceti kvarenjc eelog pakovanja.. dumbir. Svetlost. Smole u prasku se brze kvare nego eele. specifiena tezina i rastvorljivos t ulja usled slozenih i ponekad jos nedovoljno pozna tih uzroka oksidaeije. . izblede. na primer. konzistencija. Por ed tih vidljivih znakova nastupaju i takve pr omene koje se n e mogu eulima lako otkriti: izomerizaeije. Menjaju se . Vazduh izaziva kvarenje droge. gumi-smole . vlage. na eimetnoj kori se javlj aj u crvenkas te pege itd.i miris.UPOTREBA LEKOVlTOG BrU A KROZ VEKOVE 47 Vlaga je jedall od glavnih uzroka kvarenja droga. Zbog toga se e. Iipe i drugi eve tovi menjaju i gube prirodnu boju. Toplota takotle nepovoljno utice na mnoge sastojke droga. zelatin. jer upij aju veliku koli6inu vlage koja je prvi u slov za razvoj plesni i ak tivnost raznrh en-zima. Nagle promene temperature. Lekov iti sas tojei digitaIi sa i raiene glavniee brzo se menjaj u i gube pod utieajem enzima u prisustvu dovoljne koIi cine vlage. Na primer. SvetIost s terllO ulice na vecinu droga. mogu izazvati zgrusnjavanjc vodenih para na unutrasnjoj strani suda. boja..e. Primorski luk. kiciea. na prim er. oks-i-do-pedukcije. lavandulino i dr. Digitali s drZan u otvorenom sudu na sve tlosti brzo gubi aktivnost u sled razlaganj a lekovitih sas toj aka. narandzino. ukus. kad padnu na povrsinu droge s labilnim sastojcima. izazva ti nezelj ene promene i na taj na6in smanjiti njenu lekoviru vrednost iIi je u izvesnim slueaj evima sasvim uni s titi.k ulja brzo usmole. nameito ona koja sadrZe mnogo terpenskih u gljovodoni'ka: terpentinsko. Tu na prvom mestu dolaze kiseonik i own.te iii manje lekovi te. usled eega nastupaju hcmijske promene i gubljene lekO\ni tih sastojaka droga. tragovi a m 0 n i j a k a i drugi gasovi u vazduhu. smole. razne hemijske supstancije koje se nalaze u drogama i koje takode u i(Zvesnim okolnostima m cgu u drogama . titrice. Zato treba sve osetljive droge pakovati u neprovidne sudove ili sanduke dobro oblozene debelom harNjom. poviSena temperatura i vlaga potpomaZu oksidacije koje nastaju pod uticaj em kiseonika iz vazduha. hidrolize itd. Etarska ulja. a n ekad nastaju i s tetna jedinjenja. Ultravioletni den suneeve svetlosti lma jako h emijsko dejstvo i moze. Zato se trazi da se ll zabrano bilj e s to pre i 5to potpunij e osu si i s to oolj e zapakuj e. VeCina enzima brZe i jace dejstvuje na visoj temperaturi (3~OO) . a vodene kapljice. beli slez poplesnivi i odaje odvra tan miris. skrob i vecina droga u prasku su manje-viSe hi groskopne materije. Kolofonijum u prasku menja sastav i postaje manje rastvo rljill u pctroletru. Ponekad se te pro mene vide i po spoljnim znacima. nana. !:laIr mi brzo se menjaju u dodiru s vazduhom i svetloscu. Ti~ rica. naglo hladenje. digitalis ne sme imati vise od 50. koje se u vlaznoj a tmo sferi brzo kvare. Tim spoljnim einiocima treba dodati i unutrasnje. azafetida i dr uge aromatiene droge gube vrednost. evet ljubiciee.i(Zazvati menjanje lekovitih sastojaka u nelekovi. kondenzacije i polimerizacije. slae iea izgubi ljutinu . pokvarena razena glavnica moze da zaudara lIa amonij ak.

a plava plesan razgranate kondiofore u kojima su sme~tene spore. STERIGMATOCYSTIC plesan imaju loptast sporangijum pun sicu~nih sp~ra. Najcesce se javljaju sirni cry I i brasnem crv. maslinovo. narocito on ih koje imaju mnogo sluzi. 1ma godina kada se paraziti pojave u tolikom mnostVill da se mora izvrsi ti dezinsekcija. ricinusovo. gume. onda ce one primiti miris one droge cija je aroma najjaca i koja najlakse vetr·i. u nelwm primorskom pri. 4.ikovanje pojedinih vrsta ovih parazita vrsi se lupom iii milk roskopom. inulina i sluzi. 2. pa cak i otroViDe droge. bakterije i insekti. Zelena plesan ima nerazgranate.48 LECENJE BIUEM Hladnoca je i ZVrS!al1 nacil1 konz ervi sa'1ja.staniStu ili na samom . 3. Retko se javljaju na korama i taninskim oporim drogama.i primaju mirise svoje okoline. Droge uni ~ tavaju iii sami organizm1 ili e. ali u izvesnim ma snim i e tars kim uljima moze izazvat i promene sastava usl ed taloZenja iii kristalizacije ne kih sastojaka: riblj e. titricino i druga ulja. Plesnl su cesta zaraza vla Zl1ih droga. MUCOR. Ako u skladi~tu ima vise vrsta droga. anisovo. PENI CILLIUM. Pojedine ples ni se medusobno razlikuju oblikom organa u kojima se nalaze spore.nzimi koje oni lu ce. Insektl nagrizaju ~ Ul1istavaju najcesCe podzemne orgal1e 5 IIl!Ilogo skroba. Reavo zapakovane mirisne droge brZe iii sporije g u b e 5 v 0 j u a r 0m u . j er sprecava razvoj mikroorganizama i insekata. 21vi organlzm1: plesni. Siva i cma 2 RAZN E PLESN I: I. nanino. Crvici cesro nagrizaju mnoge droge. Promene koje u drogama izazivaju bakterije nisu uvek vidljive. skroba i slicnih sup'sta'llcija na kojima se ove sitne koncaste gljivice razvijaju i daju mno~tvo spora razne boje. ruz in o. Nisu sve droge ni svake godLne podjednako zarazene ovim insektima. Raspoznavanje plesni vrsi se mikroskopom. Lo~e zapakovana droga brzo ce primiti u skladislu. O~k!rivanje i razl. osim u slucajevima hromogenih vrsta koje grade crvene mrlje na skrobnim drogama. ~ecera. ASPERGILLUS.

Na primer. LY CTUS BR UNN EUS . 5. 2.2ool.UPOTREBA LE KOV ITOG BIUA KROZ VEKOVE 49 2a 2b INSEKT I KO. . N IPT US HOLOLECES . 6. da uvek i svakom moze pomoei. APADAJU DROGE I. a ponekad i poplesnivi·ti. A od le ka se. Biljke su vrlo slozenog hemijskog sastava. u raienoj glavnici ima svega 0.corba 0 plot« iii uno drugo : »Nisam do· voljno bogat da nosim ode le od loseg s tofa. Biljke su upotreb ljavane na l'aznim kontinenrima na osnovu iskustva stecenog kroz vekove.RANAR IA . 3. Zato ne kupujte lekovito bilje od svakog. Nelckovite sastojke nauka 0 drogarna nazi va balastnim rnaterijama. l'TINUS BR UNNEUS . efikasan.020. miri s kalrana . CALAN ORA ORYUE. velik je broj c inilaca koji uticu na lekovitu moe svake biljne vrste. petroleuma i drugih materija ja kog i posIoj a nog mi-risa. FORM ICA RUFA. trazi da budc dobrog kvaliteta. 8. lekovitih . tj. nafta lina . pokvarene ribe. Budava droga se mora unist iti! ZakIjueak.. koze. pre svega. 7. o LEKOVITIM SASTOJClMA MEDICINSKOG BILJA Glavnije hemijs ke materije od kojih pOlice lekovilost bilja Sve do kraja XVIII i pocetka XIX veka gotovo se rusta ni~ e znalo 0 hemijskom sastavu lekovitog bilja i bilja uops te. do 0.l I . CAlANDRA (. jer po onom narod nom: "Od loseg mesa . U V I a z nom skI a dis t u rdavo zapakovana droga ee se za kratko vreme ovlalili. Tada pocinj e eksperimen talna farmakognozija. Nas ovde interesuju sarno Ie· koviti sastojoi. Zato velike svetske firmc ku· puju lekovito bilje sarno od solidnih proizvodaca prvoklas nih droga. BOR KHAUSENIA PSEUDO SP RETELLA brodu . egzaktna nauka 0 lekovitorn bilju.« Od lo~eg lekovitog bilja ne moze se nac initi dobar lek. STEGOB IUM PANICUM .Kao s to se vidi iz ovog izlaganj a . 4.

na zivi sa kojima ee se citaoci u knji. fitoncidi i dr. ne zaduvaju se i mogu da izdne takav napor koji je belcu bio neshvatljiv dok nije i sam okusio kolu i upoznao njeno dejstvo. elarska ulja i druge biljllc materije. Sheno je i sa mn ogim drugim lekovitim biljkama. U JuZnoj Americi kokino LiSee zvaeu od najdavniJih vremena. biva im lakse. Starosedeoci kaZu da je to nekad bila privilegija Inka i plemenskih glavara. tako da se stalno o tkrivaj u nove materij e. znaei vBe od 99 0/ 0 svih sastojaka cine nelekovite. neee biti zgoreg dati bar bledu definkiju tih sastojaka. ne zamore se. Ove droge okrepljuju. prosto. avijatica'r i koji ne smeju zaspati na kakvom dalekom napornom letu. malo ameI1i. vo svakom citaocu.ake trave lobelije i kineske trave efedre. kao i pre mnogo . a te biljke se ipak u spe~no upo treblj avaj u u medicini. Nelti tome primesaju jos i bi's ta bunike.50 LECENJE BIUEM sastojaka (a lkaloida). saponini. ipak se jo ~ uvek javljaju nove biljke u narodnoj medicini raznih kontinenata eiji hemij ski sastav nije poznat. zed i san. a naroeito naporno prelazenje preko visokih Anda. Kasnije se to uZivanje rasirilo na sve drustvene slojeve. balastne materije.zi slalno susr e/ati? Ima eitalaca kojima su ovi nazivi strani i nepoznati. I danas. Pos le prvih cigareta zaboIi coveka glava. Oni koji zvaeu kotiledone africke droge kole mogu cia podnesu veoma veIik napor. uglj eni hidrati i dr. NoseCi na glavama ogromne terete dese tine kilometara. hormoni. Od starosedelaca tu naviku primili su vee prvi doseljenici iz Evrope. Premda je u XIX i XX veku analjzirano nekoliko hiljada biljnih vrsta i otkriveno mnogo lekov itih sas toj aka r azn ih hem ijskih grupa. Posto se oni cesto i na mnogo mesta spominju u ovoj knjizi. Sta su 10 alkaloidi. uopste. glikozidi (h etero zidi). crnci stalno zvaeu svezu kolu i us led toga postaju neobicno izddljivi. lanini. Istrazivaeki m etodi u hemiji lekovitog bilja iz godine u godin u se sve bne usavrsavaj u. ne oseeajuCi teret. Evropljani nisu mogIi shvatiti izdnljiiVost starosedelaca.). a sve ostalo (masno u1je. Oni koji imaju zagus (astmu) puse cigarete napravljene od lalulil10g liSla. zabelezio da Indijanci mogu da podnesu veoma dug put noseci pri tom ogroman teret bez vidJjivih znakova umora. Dotle. Kad popuse cigaretu. Pokusaeu da to izncsem najjednostavnije. veCina gubi apetit. oni koji treba da prevale kakav tezak put na visokoj planini i. zahvaljujuei s talnom zvakanju kokinog IiSea. medu njima i ta kve koj e preds ta\'ljaju pravu prekre tnicu u medicini i farmaciji (vitam ini. »jacaju tela i duh«. antibiotici. da bi bilo razumlji. Preskot (Prescott) je 1847.) . glad. naueni termini za delotvome sastojke droga. piju kafu ili caj. svi koji treba da podnesu kakav velik napor. Kad studenti spremaju ispite. To . god. neki povraeaju (osobito deca) . a dugogodisnji pusaci pocinju sve jace kasljati. To su strueni. jer od njih potice lekovitost i otrovnost droga. ALKALOIDNE BILJKE Mnogi puse dLLvan. Puse j deca.je sad moda.

kad ih boli trbuh. 0 NIJ. 101.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE S1 vekova.Ii!!l. . crnci u Africi uiivaju u zvakanj u kole. Stariji svet je mnogo bolovao od malarije. carJ/loLfco.l DA T ' u lV '" ~ ~o .. Njome je otrovan slavni filozof Sokral.S C~ licloNiw( MAJw . eellacioNNQ. STR. Neki su dobijali kinin i u obliku injekcija. T.kuvanja maka« i davanja maloj deci ka-d plaeu.. Naroeito oni koji su nekad sluiili vojsku u Makedoniji.A'!Joe .~TR. Svi oni znaju za gorki kinin.4rUH 1119£UH CO!ch . U mnogim vojvodanskim kucama jos se odrfao ruzan i opasan obicaj .tl/~ A L II viol .tCU V"I1. Isto tako. a li za sada jos uvek n cpozn ata ko lici na kokinog li sca za zva kanj e.e~ ./JUTUN II. usled eega dolazi do pojave teskog trovanja. pUNic". Cobaneici i goroseee prevare se ponekad pa se najcdu primamljivih i soenih bobica od iste biljke.~ <. ec.. 'dta.A /01 0 loll UH A. koje se zvacu svuda i svakom prilikom. N dI/. Oni koji boluju od eira u stomaku piju praskove u kojima je glavni lek ekstrakt dobijcn od b eladone. a naroeito kad pesice treba preci visoke Ande.fLE ~ ECALE C O!i. Ciji je glavni sastojak tinktura od kininove kore. gorei od eemera«. kad imaju greeve.{US Nige~ ~C. kad pustaju u prolece decu s guseicima na ledine.4-a. pa i do smrti. kad ne mogu da spavaju. kreea i vode.J AP . Scopolia. a Indonezan i u betelu. Mnogi s labunjavi piju kina-vi no iii kapljice za jaeanje. "'ico t't COJJirtJH JlQPfll ".4Le cOf. Kukuta je bila sudski otrov At. u Jui noj Americi potrosi se svake godine ogromna. po desetak puta im s krecu paznju da se ne zaigraju kako ne bi gusciCi otisli nekud u korov da se najedu kukule.:::."'1 h .clOM COAJiuAJ IoIlreuiA-tllJ. .t.Alutu ALKALOION E BIU K.E U JUGOSLAV IJI Vojvodanske majke. tI • i4 • fA p" IIft i J DArU~A IU IaN" TIt!ACUJ( #:lOlCYIIJ. Ml/adoN~ 8EllaD AeoNitu" Y'R. cL//oi AUTUH/J. pa se naCi ne loptice. GuseiCi su naroeito osetljivi.injana..f . Smrvlj enom liscu koke doda se -oesto malo biljnog pepela. Kukuta je velik otrov. GVt".

Tokom nekoliko narednih godma XIX veka otkriveno je desetak drugih alkaloida. cinhonidin ii dr. Lekovitost. I nisu sve gorke biljke otrovne. Raiena glavnica je lekoV/ita j otrovna zbog alka'loi'da ergotamina.kaloida. nui im gorcina potice jedino od alkaloida. a pored njega ima jos nekih dvadesetak drugih. Svi navedeni. . Nauena farrnacija pocinje otkrieem morfina u opijurnu 1803. skopolamina Ij dru~. Neki se poeinju i polusinteticki proizvoditi u fabrikama lekova. Danas ih je poznato vise od 500. Mrazovac je lekoviit i otrovan 2ibog alkaloida holhicina. Sve te. narko/ina i jos dvadesetak drugih alkaloida manje medicinske vaznosti. Sve su to supstancije slabo baznog. jervilla ~ drugih al. heleritrrina. najotrovniji i najlekovitiji . Glavni lekoviti sastojak kate. god.njih viSe od stotilllu poznatih i mnogo jos nepoznatih . Kokino lisee izaziva ono cudno dusevno raspolozenje usled prisustva alkaloida kokailla. na jeziku ·izaziva peckanje i utrnutost zbog pl'i's utnog alkaloida akonilina. a medu njirna je najvazniji.nalaze se u raznom bilju sirom cele Zemljine kugle. i rnnogi drugi a'lkaloidi . narceina. Kad ozlediite rusu (Chelidonium majus). ergoloksina. u jednoj pariskoj apoteci. OtrowlOst cemerike potice od prolovera/rina.nije droge se dobijaju od bilja koje ima alkaloide. ali se u terapiji ne upotrebljavaju svi alkaloidi. stavske. Cemerikom i duvanom lece sugavu i vasljivu stoku. Zbog koruna ~ukuta zaudara na rnisevinu. Cemerikom planinci trujru jedan drugom kokosi da im ne cine s tetu u zitu. Alkaloidi se obicno lako ras1varaju u alkoholu. Jedie je otrovan i lekovit. Kukula je otrovna jer irna nekoliko alkaloida. manje vainih alkaloida (kinidin. fizicke. Mi imamo fabriku opijumovih alkaloida u Skoplju. Ali nisu svi podjednako toksicni.mortin. a teze u vodi. Co· niwn maculalum). alropilla. Vee ina alkaloida je go r k 0 g uk usa. To je najvainiji opojni alkaloid. Otuda tako veli>ka vaznost alkalo1dnih droga u terapiji. Nikotin i koniin su tecnosti. od kojih je naj vazniji i najotrovniji konin (od latinskog naziva kukute.52 Kad covek oka~ ljavi . U bilju ima jos mnogo drugih supstancija koje su gorke. U makovim caurama lima !'a!lJ1ih alkaloida. Najva7. cinhonin. ljutina i gore ina ovog soka poticu od alkaloida helidonina. alkalnog karaktera. U rnakovim caurama ima j kodeina. na misiju mokracu. Paprika je Ijuta zbog alkaloida piperi. eaja. Mnogi alkaloidi su vee toliko ispitani da im se zna hemijska konstitucija. Otrovnost i lckovitost velebilja. kristalne iii amorfne supstancije bele boje. U fabrikama lekova alkaloidi se ekstrahuju i'z droga na razlicite nacine i preciSeavaju komplikovanim metodama dok se ne dobiju ciste. Mnogi su veoma vazni lekovd. ergom elrina i .). jz nje curi narandzasti mlecni sok ljutog ~ gorkog ukusa.dr. i jos mnoge druge biljke su otrovne i le kovite zbog toga sto sadrie razne a I k a I 0 ide. opore materije. Gotovo svi su manje ili vise 0 t r 0 v n i. papaverina.w. otrovnost. vezane u bilju za razne organske kiseline i za tanine. U kininovoj kori glavni lekoviti sastojak je onaj gorak alkaloid kinin. lrole i matea jeste atlkWoid kotein. LECENJE BlUEM traii od apotekara praskove kodeina. ta/we i bunike pOlice od aLkaloida hiuscijamina. i onih koje su otrovne. hemijske i fizioloske osobine. Duvan je Ljlll1t i otJrovan zbog alkaloida niko/ina.

dekokta. pre svega. arekohin (Areca) i dr. tj . jezik otela i pos· t ane neosetljiv. draZe simpa- . s pecifiene fizioloske osobenosti. m Atropin. i sve m anj e u apotekam a za izradu praskova. . dejstvo koje se ocituj e pojacanim lueenjem znojnih (dijaforetika. tako da i dalj e spadaju u vrlo vaine prirodne lekove koji se koriS>te u savremenoj terapiji. Medicinska upo treba alkaloidnih droga. Datura. ekstrakta i drugih galenskih preparata. u prosirenj u zenica ~ para·lizi a komodacije (midrijatika). Alkaloidne droge se sve viSe koriste u farmaceutskoj industriji kao sir ovine za ekstrakciju eistih alkaloida. u usporavanju srcanog ·rada i snizenju krvnog pri. draZe parasimpatikus. dejstvo koje se oeitujc u smanjenju lueenja znojnih (antidijaforeNka) i pljuvaenih zlezda (antisij alagoga). Mus karin (Amanita muscana). tj.tiska. sudorifika) i pljuvaenih ilezda (sijalagoga).j adren". Scopolia i dr) deluju suprotno. Neki alkaloidi deluju na periferni nervni: sistem. jer su i u malim dozama jaki otrovi. skopolamin i drugi tropanolni derivati midrijatienih solanacea (Belladonna. tiramin (Secale cornutum) . zbog eega odredeni dec tela moze postati neosetljiv na bol (lokalna anestetika) . na nervni sis tern. Kurare (Chondrodendran. zlezde itd. usporavanju peristaltike i ublazavanju greeva creva (spazmolitika). Kokain (Co ca) paralise senzitivne nervne zavrsetke. Hyoscyamus.UPOTREBA LEKOVlTOC BIUA KROZ VEKOVE 53 Upotreba alkaIoldnlh blljaka I ~Istih alkalolda. . hipnotik-a.Gotovo sve a lkaloidne bilj ke su tako jako aktivne da se smeju u potrebljavati sarno po uputstvu i pod nadzorom lekara. deluju kao par a s imp a t i k 0 m i met i k a. suiavanjem zenice (rniotika). sedativa (skopolamin) iii analgetika (morfin) u terapijskim dozama paralisu funkcije 1110zga i mozdine. kofei!l1 i strihnin u terapij skim dozama nadrazuju razne funkcije centralnog nervnog sistema (analeptika). pojaeanju peristaltike zeluca i creva itd. pilokarpin (Pilo carpus). ali je njiho y broj iz godine u godinu sve veci. u proHvnom su skodljivi i opasni. alkaloidi koji deluju kao narkotika. jer svaki alkaloid ima svojstveno farm akod ina msko dejstvo. antibiotika i si ntetsk ih lekova upotreba alkalo ida i alkaloidnih droga jc poslednjih nekoliko decenija nesto smanjena. organe koji rade bez upliva nMe volje.Akonitin (Aconitum) izaziva na jeziku peckanje i utmutost i. 0 kojima terapeut mora voditi raeuna priliokom prepisivanja i upotrebe ovih vaznih lekova. iilluza. Pojavom vitamina. ezerin fiizostigmin (Physos tigma). tj. Naprotiv. U interesu narodnog zdravlj a. Izvesni alkaloidi draZe iii paralisu vegetativni i autonomni nervni sistern (parasimpatikus i simpatikus). par a li s u par a s imp a t i k u s. odnosno hioscijamin. kao sto su srce. najzad. ubrzanju sreanog rada i pulsa. ovi lekovi se zbog toga mogu do biti sarno u apoteci na recept lekara. Efedrin (Ephedra). krvni sudO\'i. tinktura. Strychnos) i kol1!in (Conium) paraliSu motome zavrsetke. U terapijskim dozama alkaloidi su dragoceni lekovi . prosirenju bronhija.Hn (hormon nadbubrezne zlezde) deluju kao s imp a t j k 0 m i met i c i. AlkaIoidi deluju na jednu ili vise funkdja organizma utieuCi. alkaloida i nj ihovih derivata veoma je raznovrsna . Na primer.

! koji deluju na organe za disanje t·reba spomenuti lobelion (Labelia) koji nadrazuje. N. . bronhija i u'aheja. Peletierin i drugi alkaloidi nara (Punica granatum). on deluje i kao hemoterapeutik na plazmodije malarije (paraziI icid). a donekle i kofein deluju kaa diuretika. U ve60j dO'lJi deluje kao sredstvo za povracanje (emetik). parali ~ u simpatikus i zbog toga spadaju u grupu s imp a t i· k 0 lit i k a. Od alkaloid.Naprotiv. Slicno deluju i hinin i hidrastin (Hydrastis). Staphisagria. teobromin i teofilin (Theabrallza).n i arekaidin (Areca catechu) deluju Ipno~iv crevnih paraztta (anthelmintika). ar~koli. upotrebljavaju se neki alkaloidi opijuma (papaverin. · Hinidin (Cincha/la) daje se kao lek protiv srcane aritmije.Naprotiv. Hinidin (C i nch o /1a) daj e se kao lek pro tiv s rcane aritmij e. sredstva koja poboljsavaju izlucivanje mokrace iz organizma. osobina koja se koristi za vreme porodaja kada grcenje materice oslabi iii prestane.54 LECENJE B LUEM tikus. alkaloidi cemerike (V eratrum) i pa paverin (Opium) smanjuju krvni pritisak time sto izazivaju sirenje krvnih sudova (vazodilatatorija). zbog cega se daje protiv akutnog napada uloga (gihta.terice. . tj.opasnost da'se disanje zaustavi. tj . pros irenja bronhija i zenica i usporava nj a peristaltike. suzenja krvnih sudova time povi ~enja krvnog pritiska. morfin) i atropin. Anabasis i neke druge biljke sa- . Emetin (I pecacuanlla) deluje kao specificno sredstvo protiv amebne dizenterije. sto je od osobitog znacaja u slucajevima kada preti . pojacava i poboljsava disanje (respiratorni analeptik). lekovito sredstva koje potpomaze izbacivanje sluzi iz pluca. supl'otno efedrinu i adrenalinu koji suzavaju krvne sudove i time poveeavaju krvni pritisak (vazakonstrukcija) . sredstva koja stisavaju suvise jake grceve materice. flea) kao sreani analeptik. spomenuti ergometrin. skopolamin i atropin deluju protiv povracanja (antiemetici). Rezerpin (Rauwolfia). sredstvo koje pojacava rad srca u slucajevima kada do de do nJegovog naglog popustanja. a i kao ekspektorans. a ko fein (Ca· dejstva. Kodein (Opiul7I} upotrebljava se radi ublazavanja i stisavanja kaslja (antitusik). tj. Strihin i brucin deluju i kao tonika iii roborancija. Kolhicin (Colchicum) deluje na metabolizam mokraene kiseline. . iii posle porodaja kad ne dolazi do skupljanja materice. Veratrum. a kofein(Ca. rj. jer svojom ogrom· nom gorcinom pojacavaju apetit slabim i iznurenim. ergotamin i druge alkaloide razene glavnice (Secale carr-Hlll/m) koji deluju kao uterotonika. Slieno deluje i kofein. podagre) . derivati ksantina. Medu alkaloidima koji deluju na matericu treba. pre svega. Nicotiana.ikQtin (Nicatina) najpre nadrazuje. kao antagonisti. paralizatori ma.Sabadilla. Purinski alkaloidi. a atropin ublazuje i prekida napad bronhijalne astme. usled cega dolazi do ubrzanog rada srca . pojacavaju grcenje materice. a zatim paralise ga nglij e vege tativnog sis tema. Ergotamin (S ecale carnu/um) I i jorumbLn (Yallimba) delu:ju supratno efedrinu .

Kod nas se j ede mnogo luka. Nije prazna prica cia je najlepse spavati na mirisnom senu. kukurek I i onaj diiVIl!i. . Miris sena potice od raznih etarskih ulja i od k u mar ina. anabazin). U rukama nestrucnjaka. toliko yam suze oci da morate iziCi iz sobe. U tu svrhu ona je u XIX veku ispitivana i iz njene kore izolovan je glikozid sa i i e i n. Stotine vagona ovih droga potrosi se svake godme u fabrikama Iekova i u apotekama za proizvodnju raznih lekova za jacanje srea.iblats kog peska i iz Cortanovacke sume nisu lekovi ni lekovite skovine. rotkve i rotkvice. To im je prva prolecna salata j ujedno prva vitaminska hrana. a malo ko od nas zna da je durdevak lek za sree is.to kao i onaj cr~'e l!i digitalis sa Vogeza i iz Svarevalda. Jecl m za um s !avan j e raznih parazita na kuJturnom bilju (nikotin. O S In1 eeste I. a strofantus je takode lek za sree u ·rukama -apotekara i lekara. koji se pod utieajem fermenata sto se nalaze u tim biljkama i u prisusivu vode razlaiu na secere i na etarska ulja ljutog mirisa i ukusa. A .nim sumama. vunasti digitalis iz istoene Srbije. a dmgi za 'Povecanje zetvenih prinosa stvaranj em pO'liploida (kolhicin) . Mnogi vole ren. nek i alkaloidi se koriste i u poIJ opnvred l. Poznato je da su sve te biljke Ijutog ukusa. Sve navedeno bilje je lekovito i otrovno zbog prisustva raznih k a r d i 0 ton i c nih g I i k 0z ida. a li sarno spol j a {protiv vasiju i slicnih inseka!a-parazita}. Brdani u prolece jedu sremuS. Kad nekoga »uhvati u krstima«. cobani i drugi Ijudi bliski prirodi dobro vele kad tvrde da ne Rlirise svako seno podjednako prijatno. a kumarin je proizvod nastao razlaganjem . iijander. i jos mnoge druge biljke sadrZe sum po r neg I i k 0 z ide. a b rucin kao vanredno osetljiv reaktiv u a na litickoj hemiji za dokaziva nj e minimalnih kolicina nitrata. Pianinari znaju i divlji durdevak po mracnim i vlaz. Jastrepca i dui eele Fmske gore. nego otrovi. sve te. durdevak i razne vrste cligitalisa. gorocvet sa Det. eremus (Allium ursil1um. za njegov f ivot i rad. Stari narodi su kukurekom trovali strele kad su iSli u loy iii kad su medusobno ratovali. Mladi pupoljci s topole i Jablana upotrebljavaju se za lek uglav· nom zbog jednog slicnog glikozida. Peyotl sc koristi u eksperimenta lnoj b iologiji. GLIKOZOIDNE BILJKE Svi po7. I danas razni narodi zarke Afrike truju strele strofant usom.naju divno evece l1url1evak iii l1urtlic (Col!vallaria majalis). stavljaju mu na bolna mesta slaCicinu kartu iii eievaru od slacicinog brasna. divlji iIi medvedi luk) zbog ljutog ukusa slienog luku. i to bas oni divni sitni cvetiCi s to lice na sitan biser.UPOTREBA LEKOVITOG B IUA KROZ VEKOVE 55 drZe alkaloid e koji ta kode deluju kao paraziticidi. Seno zaista mirise. Kad struzete ren ili seckate luk. i uli digitalis sa Rudnika. Po gradovima mnoge domaCiee znaju da prave senf iii mutar od bele slacice. raz!10vrsne. Eto. Jedno vreme se vrbova kora upotrebljavala kao lek proti'" maiarije.d ne biljke im aj u vrlo vdik znacaj za Coveka. nazebe. Ali seijaei. Durdevak jc u rukarna lekara i apotekara spasonosan lek. upotrebe u tera piji. Svi se njime kitimo.lk a lo i.

Gorcina ovog semenja i 's pecifican miris »na gOl'ke bademe.. Gorki badcni i semenje iz kosticavog divJjeg i nekaiemljenog naseg voca (viSnje. a najviSe u zdraljevini i1Ii kokocu (Meli lo/us officinalis). tj. U cvetovima ZOve i lipe irna g 1 i k 0 z ida k 0 j i i z a z i v a j u z n oj en j e. glavni narodni lek tog kraja protiv groznice. ~I/Ul>IFLollo4 )lfLIIOrtls PltllNIIS SPINOS4 ~.sl Pil.f HETEROZIDNE BlUKE U JUGOS LAVIJI Fruskoj god. u Iablanici ispod Prenja i Cvrsnici na Neretvi. L4NHi . za i7.I to< I{ Lot 0 FF . Njena lekovitost pot ice od go r k i h g 1 i k 0 Z ida: eritaurina i eritrocen taurina. Fruskogorci j e sasvim ispravno nazivaju .· PoLY~+L. prosto. organs&ih materija koje hidrolizom daju secere i cijanovodonik iii. UN oL Dig .56 LECENJE BIUEM jednog glikozida. u Belom Potoku ispod Avaie.. cijan.travu od gromice« (EryiJraea cenlallriul11) .4 Ell. breskve. Zbog toga se ove dye droge upotrebljavaju u obliku toplog caja protiv nazeba. iako je gorka kao kininova kora i druge alkaloidne droge. Kumarinom parfimi ~ u skupocene duvane.UNlIS ~NVU>lt'1JS LIQ<lIT/ITlot PIlIMUL. poznati otrov kojim dezinsekcioni zavodi po stanovirna truju stenice.'AI~ lei" ~ONI$ T!Jg. kao i u vreme -kad je Dositej planoinario po SIN-+PfS j"". naici cete i na kicicu.. a na prekookeanskim brodovima pacove da ne bi preneli kugu iz Indije. gorCicu iii . "!.4 'N~e.azivanje ~to jaceg znojenja. Besnoj kobili. gorke kao pelen iJi cemer. Slatke jagode rastu 'pored same gOl'ke k icice. Za Jecenje groznice kicicu upotrebljavaju i na Durmitoru.uv~ lifl. ali nije otrovna. jer j e to i danas.. kajsije) upotrebljavaju se za proizvodnju lekovite gorke vode. Kicica je lekovita. Kumarinskih glikozida ima u raznom divJjem bilju koj e raste po senokosima. . Kad leti berete ukusne ~umske jagode na mestu gde je okupator isekao divnu borovu s umu.trava od grozn·ice. poticu od c i jan 0 g e net ski It g 1 i k 0 z ida.

Divizmom deea truju u plicaeima ribu i onda je rukama hvataju i nose kuci da spreme rucak jli veceru. jos bolje. uveo ga je engleski lekar Vilijem Viteri. Ako sc mala .UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 57 mm. Kukoljevo seme je otrovno zbog saponina zvanog gitagin.jJene. divljeg kestena. I saponini.iJ1!j sapun-trava (Saponaria officinalis). Slatki koren pored slankamenackog grobl ja olaksava iskasljavanje zbog pri. kao i glikozidi i alkaloidi mogu.glikoni«) . koji 'Uma raznovrsnu tehnicku upotrC!bu. "rio le po evece. ovaj saponin trljate medu dlanovima s vodom. dobijen ekstrakeijom iz sapun-korena. jer joj evece i granciee sa semenjem podsecaju na slajer (veo) (Gypsopltila panzculata) . go roe vet. U seoskim bastama jos se nailazi na mali kutak s evecem. Heterozidi iii glikozidi su slozena organska jedinjenja koja se lako razlaZu pod utieajcm razblaZenih hselina iii hidroliticnih enzima dajuci pri tom jedan iJi viSe secera (. Is ti glikoziLii se 'l1alaze i u plodovima pasdrena (Rhamnus cathart ica). bde sapunjaee Hi. Cim neko okasljavi. daju mu da zvace ovaj :lut i sladak koren.j postojana pena kao sapuniea (sapo na latinskom znaci sapun). Sv. Slankamenci ovaj koren nazivaju »bilj e«. kao kad uzmete najbolji sapun. Ii jan d e r. Sve zavisi u cijim su rukama. upropascuje vlakna i tkani'l1u). nego raznim preparatima. Isto tako. »Kad smo bili deea.Za medicinu su najvaznije one glikoz~dn. ove supstancije nazvane su »saponini«. a ne znamo da je u n j ima glavni sastojak saponin. pojavice se obilna i postojana pena. To su . dakle. jer je purpurni digitalis prvi usao u terapiju. Zbog toga su je i nazvali H erba lanaria. razne vrste s t r 0 fan t usa. I ona se peru kad se sa vodom t rlja. dobija se obilna .i belonoga .mali jos stari Rimljani i upotrebljavali su je za pranje vune.ls fral5. Glavru leko-lltl sastoj ei u ovoj kori su a n t r a h i non ski g I i k 0 z i d i.ka iz"ozi se svake godine po nekoliko vagona korena bele saponarij e.ula). . Vunasti. S nj~ se s~ i? a kora i upotreblj ava protiv zatvora. za urC!di- Po sumama po red Dunava. To rni i danas cinimo.s utnih saponina. Ako sapunjacu Hi. Iz IOga kon:. razni samponi i druga sredstva za pranje kose sadde uglavnom saponin iz korena ove nase biljke. Upotreba. fine vunene i druge skupoeene tkanine o d zivotinjskih vlakana ne smeju se prati sapunom (jer je em alkalan i najeda. purpurni i neke druge vrste dIg I t a I I s a. Ti·se i drugih reka raste sib krusina (Rlw- vanJe stoh ee. Istu takvu penu dobicete i od semena kukolja. d u r d e v a k. dakle. Divizma je o t rovna zbog saponina.ng (William Withering) .na vachl se IS a po n i n . Daninoc se zbog saponina upotreblj ava za lakse iskaSljavanje. I brezov list je lekavit zbog saponina. Tu se ponekad nalazi . Sa Deliblatskog pes. »aglikoni<c.ge koje del£ljU na srce. Zbog osobine da daju penu slicnu sapunima. kako je tamo nazivaj u.kolicin a kakve saponinske droge 'prokuva u vodi i malo duze mucka.e dro. cuvaJi smo ovee i zvakali bilj e dok nam ne ud ari pena na us ta«. »slajer-trava« . kukurek i neke druge biljke sadde heterozide koji u terapijskoj dOli deluju ton ie n 0 n a s r e e i spadaju u s t e r 0 i d ned e r i vat e. jagorcevin e. Ova grupa se naziva jos i digitalisova iii digitaloidna.i jedan iii vise molekula jedinjenja koja ne pripadaju secerima. divizmc i mnogih drugih biljaka. bioti i lek i otrov. pricaju stariji Ijudi iz Siankamena.

58 LECE JE BrUEM 1785. povraeanje i nepravilan puIs. Ove biljke pri Jadaju razn im biljnim [amilijama (Scrophu lariaceae. zbog cega se daj e u slucaju akutne srcane slabostL Cuvanje.Zbog nepostojanosti heterozida sve kardijaooe droge moraju se cuvati slo suvlje.talisa deluje !>poro i dugotrajno. posto su otrovne. Osim toga. List purpurnog digi. zecji tro. U maloj. Senega. dijatorezu j jace lucenje iuCi. Lanata-heterozidi vunastog digitalisa lI1emaju kumulativno dejstvo i deluju bde. jos s u Arapi upo lreb ljava li primorski luk za trovanj e pacova. jagorcevina. U veCoj dozi uzete digitaloidne droge deluju otrovno i mogu izazvati smrt (npr. Strofantozid G iii uabajozid deluje jos brie. njegovo dejslvo pocinje tek nakon ne koliko casova i traje i vise od 24 casa. tako da dolazi do nagomilavanja iii kumulacij e.. momju se cuvatU pod kljucem odvojeI1lO (rem edia separanda). a lek "je znatno jev. zeluea i ereva i izazivaju pojacano lucenje zlezda. jer stUffilu%raju bronhijalnu sekreciju. zbog toga. osobito u slucajevima srcanih edema. Inace. terapij skoj dozi kardiotonicne droge pojacavaju rad srca kad ovaj postane nepravilan j nedovoljan usled raznih oboljenja. breza i neke druge saponozidne dToge izazivaj u pojacanu diurezu. rastavie.. njihova prasina izaziva neizcldljivo kijanje. god in e. Apocynaceae. jer 's aponozidi jako draze sluznicu organa za disanje (sternutatorno dejstvo). Sva kardiotonika koja se prakticno upotreblj avaj u u terapiji su biljnog porekla. . Kao prvi znaci nepodnosljivosti i trovanja javlja se gadenj e. 2-3 g digitalisovog lisea Hi 15 m g digitoksozida) . U poslednje vreme upo't rebljavaj u se i koneentrovani ekstrakti droga bez balastnih materija: totadigitalis. . Ranije su za lek upotreblj avane d roge. pi:revina. cime se postize kompleksno dejstvo. ali im je zajed ni cko da sadrZe vrlo srodna s t e I' 0 i dna h e t e r 0 z i dna j ed i n j e n j a (genoli sa C1!3 i C24 ) i da sv i deluju na srca ni mi sic : u te ra pij skoj dozi su lekov i za sree.Razni saponozidi u razliCitoj meri draze sluzokozu usta. poj edinacno iIi u smeSi. daninoe. slatki koren i neke druge saponozidne droge upotrebljavaju se. di'V izma. vee posle nekoLiko trenutaka. a uzeti u vecoj kolicini su o trovJ za sree.u laceae. jer se ovi heterozidi cvrsto vezuju za srcani mi sic. a ernacka plemena u A[rici razne strofantuse i druge apoeinaeee za trovanje strela i kao s udski olrov. Ove droge pojacavaju i normalizuju rad srea u slucajevima kad su njegove kontrakeij e oslabile i postale nepravilne_ Ove droge deluju i diureticno.tiniji od ci'S tog heterozida. melju iIi tueaju. sporo 's e eliminisu i nove doze digitalisa zaticu stare. hermeticki zapakovane u tamnim mrkim ncprozirnim posudama na suvom i hladnom mestu. Liliaceae) i raznim rodovima i vrs tam a i policu sa raznih kontinenata. moze doci do upale organa za disanje i ociju_ Sitniea. Ral7£tI1(. ali ne duie od jedne godilfle. Svojstva i upoh·eba. Kad se suve saponozidne droge drabe. adonorm Ii dr. . u malim dozama kao ekspektorancija. a s razvojem far maceutske industrije u novije vreme sve se cesce koriste cisti hete rozidi . Ako se ova prasina duze vremena udiSe.

uzrok lezi u znatnoj otrovnosti saponozida i prema coveku i zivotinjama tople krvi . sa mpona i drugi h kozmetickih i higij enskih proizvoda. mast·i i drugih materija mnogo brze i potpunije. rulvica. za izradu penusavih Iimun ada. Sto se. a jos vise sluznieu. Kar:lkteristicno je za sve saponozide da izazivaju hemolizu. oman. tripa nozome. i . MIRISNO LEKOVITO BILJE Svi volimo mirisno cveee. pa rameeij e i mnoge druge zivotinj e hladne krvi saponozicli su mnogo veti otrovi nego za zivo tinje tople krvi. samponi i slicna kozmeticka -srecLstva sadrze saponozid e. majkina dusica. he tcrozida i dru gi h c is lih hemijskih sup s lancij a drukcij e u izvesnim prilikama od delovan ja iSlih u prisustvu saponozida . draze nje i obilno lucenje tecnosti. odo/jen.imo se njirne. vagine i rektuma. pogo lovu one koje inace Lesko mogu preve ti u emul ziju. gorocvetom i ne kim drugim drogama . . osobito ako se upotrebc parenteralno. Pored toga sugestivnog dejstva. zabe. Saponinski preparati se osobito eene za pranje osetljivih lkani na. To su. DULom stalnom upotrebom ova. Na laj naci n se moze objasniti zasto je dej s tvo cis tih a lk aloida. pogotovu oka. nosa. pored svega toga. Na sluzokozi izazivaju oseeaj tapline. Saponozidi se mnogo koriste u indus lri j i. mogu biti skodljiva. Zbog toga je u prisustvu saponozida u o rganima za varenj e upij anjc lekova. Saponozidi su protoplazmatski otrovi. kao sto je to slucaj sa di gitaliso m . Narod upotrebljava razno cveee ne sarno za kieenje nego i za lecenJe_ I zato ga gaji i voli. rad i cega mueka nj em 5 vodom mnogo pe l7e i imaju svojS lvo da emulgiraju tecnosti. nana. Gotovo svi losioni. razna eta r s k a u I j a sadr2c i takve sastojke koji su stvaran lek.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVL 59 Saponozidi poveeavaju propU!Stljivos t ee l1ja G poveeaMaij'll lucenje tccnos ti u raznim organima i tkivim a. Ribe su izvanredno osetlj ive i podleZu vee i od veoma slabih koneentracija saponozida. pa lime olakSavaju i ubrlavaju upijallje tarmakodil7amski akti vn ih supstancija. uha . jer saponozidi draze kozu. Miri5 eveea je oduvek privlacio covekovu paznju. Zato se razoe saponozidne biljke od najdavnijih vremena upotreb ljavaj u za pranje meS lO sap una. hmeIj. morac. Imaj u ogromnu moe adsorpcije. inace izvrsna higij enska sredstva. Za ribe.i omiljena pesma 1 kita divnog mirisnog cveca dUl1esena teskom bolesni ku. saponozidne droge i saponozidi ipak ne upotrebljavaju protiv raznih parazita hladne krvi. anis. Ova osobina se kori5ti kao reaktiv: ribice za dokazivanje i doziranje saponozida. Zbog svoj ih tenzia-ak tivnih osobina saponozidi smanj uj u povrsinski napon. Vee nekoliko rng/kg deluju smrtonosno a ko se upotrebe int ravenozno. pre svega. o lrova. toksina. Zbog toga su osobito otrovni ako se u zivotinj ski organizam unesu paren teralilo . Mirisemo ga i kit. el-ve. malicl1jak. U vrtovima ga negujerno i pazimo kao s to cuvarno ma lo dete. kao s lo su svilene i vun ene. Iii rica ----' . Pozna to je da cesto de/uje kao Iek i Iepa rei:. od nj ih se izraduj u penusavi ras tvori za gasen je pozara.obralno. peekanje. i dobra vest.

svi pokusaji da se prirodno ulje ad pitorne nane zameni.iniji. diskretniji i zbog toga vise traieni i skuplje placeni od sintetskih. 5toga nema opasnoS'ti od hiperprodukcije mirisnog bilja i prirodnih etarskih ulja. citronelal. komed icinski i privrcdni znacaj u svetu. . Aromaticno bilje. linalol i bezbroj drugih sastojaka prirodnih etarskih ulja sve viSe i raznovrsnije sluze sintetskoj industrij. eugenol.60 LECENJE BIWEM i drugo lekovito bilje. LEVO: BOCA ZA HVATA NJE ETARSKIH UWA LAKSrH 00 VODE DE!. Miris im potice od etarskog ulja raznog hemijskog sastava .{IX veku postojala opasnost da ce vestacki proizvodi potisnuti prirodne.NU: ZA ETARSKA UWA TEZA UD VODE Premda iz godine u godinu sintetska organska hemija daje sve veci broj vrlo raznovrsnih veiitac. u r~ preparatirna. smesom prirodnog ill sintetskog mentola i rnentilacetata (cak i u istoj razmeri kao u prirodnorn ulju) ostali su bez us-peha. a u XIX i XX veku osobi to e tarska ulj a i njihovi derivati dobijaju sve veCi famla- FLORENTINSKE BOCE ZA HVATANJE ETARSKOG UWA PRILIKOM DESTILACIJE. Prolzvodnja mirisnog bllja i etarsklh ulja. ipak proizvodnja prirodnih aromaticnih m a te rija sve vise raste i po kolicinama A I c D VAKUUM OESTLLACIONI APARAT i po vrstama.i razmovrsnih yes· tackih mirisa kao ishodne supstancije. Na primer. jer su prirodni mirisi f. Pinen.kih mirisa. ve6inom poznate hemijske grade. I NDUSTRJJSKE BOCE. iako je pojavom prvih sintetskih mirisa u J.

napitaka.. moder· nizacija i povecanje :livotnog standarda zahtevaju svakim danom sve vecu.. par· fimerijskih i drugih proizvoda. sredstva za popravljanje mirisa i ukusa mnogih neprijatnih lekova.Etarska ulj a imaju svetski farmakomedicinsk i i. privredni znacaj.Jica. Mnoga etarska ulja draze kozu. V terapijskoj dozi etarska ulja iza· zivaju u us tima poja(. Zbog prijatnog mirisa mnoge aromaticne droge i etarska ulja sluie kao korig encija. uop ste. profilakticnih. I. c...+-.AT potrebe proizvounjc lekova.icnih lekova za spoljnu upotrebu. upotrebljavaju se za izradu raznih galenskih preparata.allo lucenje pljuvacke. karanfj. Industrijalizacija. Znatno vece kolicine mirisnih bi· Ij aka potrosi industrija etarskih ulj a . tj. Vlja ad timijana. V vecoj dozi neka etar· ska ulja izazivaj u zapaljenje koze. a reflektol'llo i jacu sekreciju zeludacnog soka i na taj nacin povecavaju apetit i bolje varenje hrane (siroka i svakodnevna upotreba bibera i drugih zacina). izazivajuci pri· liv krvi ~ crvenilo na mestu aplikacije. Osim toga.. mehurove i rane (ulja sa sumporomJ. Mnoga etarska ulja. Izvesna ulja ulaze 1I saslav raznih melema. lla (alllibiolicna) svojstva. RAZBIJAC PARE . imaju jaca iii slabija anlisepli(. oko 3 miliona kilograma raznih derivata izoluje se iz elarski h ulja za SIGURNOSNA CEV . ne uracunavaj uCi ovde oko ISO miliona k ilograma terpentinskog ulja. stvaranje vecih i guscih naselja i. Mnoge mirisne biljke. .. Ulje od san tala . maraca. linimenata i sJ.. kozmetolosk ih.J PARNI lJE!:>TlLACIUNI A~AR. dejstvo I upotreba. Racuna se da j e njihova god isnj a proi zvodnj a u sve tu veca o d 30 rniliona kilograma. alkoholnih i bezalkoholnih . sredsta· va za uiivanje i dr.. anisa.escu i raznovrsniju upotrebu sve slozenijih »kompozicija«.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 61 Farmakomedicinskl I prlvrednl zna~j.. . uopste. a pogotovu sluzokozu. higijenskih. zbog svojih lekovitih sastojaka. majkine du!lice. za razliku ad masnih ulja koja deluju suprotno. osobito ana koja imaju fenola i estara. belog luka i drugih droga izlucuju se preko organa za disanje i na taj nacin vrSe njihovu dezinfekciju. Aromatizacija vecine s intetskih proizvoda danas je neo· phodna.

CELIJE S ETARSKJM UWEM U LlSTU KAMFORA. 6 CEN TI FOLIA) . al1tiflogistik i an tihistamirzik iiltd.2 .'\ .SEKRECIONA DLAKA NA L1STU MAJKINE DUSICE .SE· KREC I'ONA DLAKlA NA LlSTU LAVAINDULE.\ " "' \ :. ".SEKREClONA D'-""A NA Ll'STU POGOSTEMUM.ECIO NA SUPWLNA U LlSTU EUKALIPTUSA" 4 CELI1E EPIDERME S ETARSKIM UWEM U K1RUN ICNOM Ll5TICU RUZE (ROSA SEKRECIONA ZLEZDASTA DLAKA NA LISTICU NANE . 8 . 9 . . !J2 .. hmelj a. celera i kopilnja'kia deluje diureticno. kamfor j e analeptik. 5 SEKRECIONA DLAKA NA LIST U ClSTU. Etaa-ska ulj a od gorkih ba- 1 2 1. II . perslma. vrsi dezinfekciju uro-genitalnih organa. 10 . ulje od odoljena. r u tvice i belog luka deliuje umirujuce.ht o· 1~ :g. 3 .SEKREClON'l KANAL U BORU.~ '.SEKREClONI KA· N AL U PLODU STITARICA . ulje od kleke.62 LECE NJE BlWE M i nekih dmgih biljaka.S. illje od t itrice je izvrstan sedativ.SEK'R.7 . 2 . "b ~2 3 6 9 RAZNl TIPOVI SEKRECIONOG AlPARATA: I SEKRECIONA SUPWINA U EPI· KARPU POMORANDZE I DRUGI H AURANCIACEA.'.SBKREClONA DLAKA NA LlSTU PELARGONIUMA..l ' t<.

i glavnih sastojaka. svrstane u jednu prakticnu tehnolo~ku grupu. « Za ulje od lavandule. elarska u lja imaj u veoma raznovrsno farmakodinam sko dej stvo. Od masnih ulja razlikuju se isparljivoscu i aromaticnim mrrisom. da Ille sme Jrnati manj e od 35"10 ni vise od 62"io linalil-acetata. Na ~ a . hemijski heterogene sme~e. ali se po tradicij i ovaj naziv do danas odrZao. Dok su masna ulja smese gLieerida mas nih kiselina. Uop~ l e. dotle su etaTska ulj a vrlo slozene s me~e alifatskih i ciklicnih jedinjenja. Etal"ska ulja su isparljivi proizvodi prijatnog mirisa dobijeni iz raznog bilja. trazi koliko najmanje mora imati etarskog ulja. Etarska ulja nemaju gotovo niceg zajednickog sa masnim uljima..ie i bio povod da im se u XVIII veku da naziv »e tarska ulja«. ~to .lRrSNO LEKOVITO B LUE U JUGOSLAVlJI i inostrane farmakopeje dalju obavezne standardne metode ispitivanja i ocenjivanja kvaliteta oficinalnih aromaticnih droga i e tarskih ulja_ Za svaku drogu se. Na primer. a za ulja granicne vrednost.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 63 dema. VAZNIJE M. miTis i jo ~ neke druge fizicke osobine ucinHe su da su ove.. jer su vrl o s lozenog hemij skog sastava. za ulj e od pitome nane na ~a farmakopeja traZi da "mora sadrZavati najmanje 50"/0 ukupnog mentola od toga ni manje od 5"10 ni vi~e od 21"10 etarski vezanog mentola . zeleniceta i erne slacice vrlo su jakog fizi olo~kog dejstva i mogu izazva ti sm rt. pored ostalog. 15parljivost. izves na ulj a im aju po 30 i vi~e sas tojaka koji ni sll uvek farm a kodinam sk i sinergis ti .

Protiv kaslja daje se i list podbela. fQfAlICUlUH 1)ulCe PlAJut PIN" s. kamilice. daje im se da piju salep. a kasnije se poce lo gajiti razno mirisno b ilje .S HfNT1f. Kod HrNT"'" pp . NENT1/" bit · MAT'(. cvet i list crnog sleza i druge droge ciji je glavni lekoviti sastojak 5 I u z.000 vrsta. lavandulc. Kad se preko leta medu decom jave dosadni prolivi. Poslednj ih godina se pre lazi na planta· zno gajenje nane (oko 5. .000 hal. korijandra . BIUEM Aromaticno bilje je od najdavnijih vremena privlacilo painju coveka i on ga je poceo upotrebljavati za lek. kamilice. bIt· Le"c~beVIIS HEAlTH"" GLAVNA PODRUCJA PRUIL VUUNJE cTARSK l1-I UUA U JUGOSLAV IJI nas raste nckoliko <s totina vrsta mirisnog bilja. korijandra (oko 3. grglja i pije beli sl ez.<t1l. CQRJo1NJ?P UH dFi&US f1 L6HY. izepa i drugog mirisnog bilja. tako da se danas upotrebljava vise ad 2. uboj i opekotinu stavlja se sluz od lane l10g Hi dunjinog semena. Na cir. Jugoslove nsk a Ullja od za l· fije. a nasona i nekih drugih biljaka poznata su u svetu. GUMAMA I PEKTINlMA Kad neko okasljavi iii promukne. kleke. ruzmarina. a u XVI veku u Evropi se proizvodilo desti lacijom s vodenom parom dest!tak vrsta etarsk·ih ulja. kozmetickih ulj a i smola za ulepsavanje i u druge svrhe. nane. CORMNDtflN 51T' PINUS 1>1r. :Jl/NI1'E8J!5 /IJN![ .000 hektaral. Kasnijc su se javile mirisne vode.! pp . U pocelku se koristi lo sarno divlje.t pr· GlHNOHILL TII"NUf YUI9~1!'S fOfNICUllJlI JUIiIPFrlt/S eO"'HU~/5 /'OF/i lcU<UII VULgur HEW. Taj broj j e iz godine u godi nu sve vec i. moraca. idirota.64 lECENJE. za aromatizaciju raznih napi· taka. zacin.1 'lilg . BlUE SA SLUZlMA.

uostalom. za bojenje i za lek.ljivi laksallsi. jer imaju svojstva slicna . uj eda.i omekSavanje. uboda. hajdu{. koja je.ka Imva. orahova d druge kore ~eg drveca i voca stezu usta kad ih zvace te. Zbog te oporosti razni bi. protiv opekotina. Morfin. kao i za lak~e iskasljavanje. sluze kao izvrsni emulgatori. sluzi i pektina i droga koje sadrze ove supstancije zasniva se na njihovom 6vOjstvu da upijaju znalnu kolicinu vode i time bubre datiu6i koloidne. koren od srcenjaka.razlicitih fenolskih supstancija. pilula. pihlijasfe. po~to u erevima bubre i tako svoj im volumenom podstrekavaju ereva oa zivlje pokrete. viskoZl1e teenosti. cefelin.Jjni organi upotrebljavaju se za ~ tavlj enje koze. IS lu~ pokrivaju. U farmaceutskoj praksi gume i sluzi se koriste pri izradi tableta. a neke vezane na razna druga jedinjenja. Njihova oporost J lekov itost poticu od tih ~tavskih materija. osobinom da na sluzokozi obrazuju ncprekil1ut film. protiv raznib katara i proliva (salcp. dunje. orahove ljuske. oskoru~a.i kao da je )'podmazana«.U bi'Jju ima . laminarija desetostruko nabubri a da pri tom ne izgubi svoju zi lavost (viskoznost). SvojoOl viskoznoscu. seme lana i sitne bokviee). sisarke sa hrasla. TANINSKA I SRODNA POLIFENOLSKA JEDINJENJA Hrastova.) predlagane kao zamene za krvl1u plazmu. jabuke. kora i list. a neke su (arapska gum a i '5luz iz bamje. Kao sredstvo la vlaienje . zbog cega su se od najdavnijih vremena upotrebljavale u medieini za lecenje upala sluzokoze usta.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 65 Dejstvo I upotreba bilja sa sluzima. Gume imaju ~iroku primenu u tekstiJnoj industriji. i . Najti- . jabuke i drugo divlje voce. psihotrin i neki drugi alkaloidd imaju <i fenolske funkcije. biljni mukoidi olak~avaju i ublazuju svoje laksativno dejstvo (pektini. oblaiu i stite sluzokoiu ublazujuci razna zapaljenja.dekst·r anu«. opore jabuke. Droge s fenolskim jedinjenjima. Musmule. cerova. ro~cic i ramo drugo oporo biJje slilZe u medieini kao lekovi protiv proliva. za bde zarasCivanje rana. karagen. gumama I pektlnlma. Mukoidne (sluzne) droge deluju kao emolijentna topika. . jasenova. ruzin evet. oporog su ukusa. jer unutra ~ nja povr~ilna ereva postaje skliska . dunj e i dr. maskiraju Ileprijatan ukus lekova. beli i erni slez.Upotreba guma. koje sc u nauci 'l1azivaju tan i n u. Svojim izrazitim koloidnim svojstvima mukoidne supstancije »pok rivaju«. ielea. KUlllarion. koprivin list. plodovi borovniee. emulzija i drugih lekova. agar. . sluzi se 'kori:SJte za lecenje katara organa za disanje J zdrela.). srdobolje. zeluea i oreva. Hibiscus esculentus L. Vlaieci s luzokozu ereva. Ollada hrastova kora. jer mebanicki aktiviraju peris taltiku ereva. siSarke d "'a2nl drugi biJjni organi su oporog ukusa. za jacanje i '51. Upijajuci vodu. ~to je od znacaja za lecenje hronicne konstipaeije (zatvora). dunja. divlje kruske. 2lbog cega se koristi za bezbolno prosirivanje rana i drugih otvora na telu i time lak ~eg vadenja stranih predmeta. glavni potro~ac guma. dajuCi s vodom Zilave koloidne rastvore. Deluju Ikao blagi i ne~lrod. Neke su slobodne. koren trave od srdobolje (TonnenI ilia).

Eugenol je gla· vni mirisni i antisepticni sastoj ak ulja od karanfilica. Pirokatehol je vezan u obliku he terozida u raznim vrbama. a sa hromalima smetle laloge.i anisa. Na ovom principu se osniva i kvantitativno is· pitivanje tanina . Od anetola poticu prijatan sladak ukus. floroglucinoI je vezan i u mnogim tani· nima i heterozidima. cia· juci nerastvorijivo. slave koiu. Salic il na. Hidrohinol je glavni lekoviti sastojak Iisca izvesnih erikacea. fizicka i hemijska svojstva: oporog ukusa. Imaju slabija iii j aca anti· septicna svojstva..ina su sastojci »pirogalnih tao nina«. S belancevinama (npT. Derivati floroglucinola u nava1i i nekim drugim drogama deluju kao anthelmintika. bIag miris i lekovitost ulja od moraca . floroglucinol.Tanini iii stavske materije su polifenolna. takode imaju fenol ske funk cije. Upotreba taninskih droga. hemijski takode vrIo heterogenih. topoIama i drugom oporom drvecu·. salikozid i dr. timol. nepromocivo postojano jedinjenje koje ne Iruli i ne bu· bri (princip stavIjenja koza). pirogalol i piro· katehol. koj e s u same po sebi lek iii ul aze u sastav raznih lekovitih prepara ta . U medicini se za ·s ada koristi jedino tan in dobijen od alepsk~h sisarkL Dejstvo tanina je drukcije od delovanja taninsk·ih droga. Fenoli sa alkalijama daju u vodi ras tvorljive fenolate. . smola.Taninske droge sluZe za proizvodnju tanina i za lecenje. To je vise jedan zbirni organolepticki. Zbog toga je farmakodinamsko dejstvo . TimoI i karvakroI su gIavni miris-ni i lekovi·ti (antisepticni. kao sto je i ime etarskih ulja. Euge· nol.pomocu nestavljene koze u prasku. izrada tanalbina od tao nina i beIanceta iz jajela i dokazivanje tanina pomocu zeIat·ina. slozena i raznovrsna jedinjenja biljnog porekla. bezazotna. Sa feri solima daju bojene reakcije (najcesce play . smole (rezina·ta noli) i dr.66 LECENJE BIUEM picnija i najrasprostra njenija poli fe nols ka j edinj enj a s u tan ini. Taninske: opore. PirogaIoI i eIagna kiseI. karvakrol i mnogi drugi miris ni i le ko viti sas loj ci razn ih e la rs kih ulja su fenolL Mnogi fenoli sa secerom grad e he ter ozide (a rbutozid. sa feri·solinta daju plave iii zelene. Glavni deo tanina potrosi se za stavljenje kola.kine dusice. jer u biIjnim organima osim tao nina ima i mnogih drugih sastojaka. cubra.ili zelen talog).). vranHovke i nekih drugih biljaka iz porodice usnatica. Polifenoli kao redukcione sups ta ncije imaju antioksidacio na svoj s tva i tako u biljnoj celij-i imaju izves nu zastitnu ulogu. saponozida i drugih supstancija. stipticne iIi adstringentne droge. koja imaju izvesna zajednicka organolepticka. Na· ziv »t ani n« ne oznacava neko poznato i tacno defini'5ano hemijsko jedi· njenje. gde se nalazi u obliku heterozida ar· butozida i metiIarbutozida. Vecina zajednickih hemijskih i farmakodinamskih svojstava tan ina zasniva se na pri· sustvu fenalnih junkc(ja u njihovim molekulima. tehnicki naziv zadrZan do da· nas. Salicilna kiselina se cesto nalazi u obIiku mirisnih estara iii heterozida. Najizrazenija imaju hidrohinol. Antioks idaciona svoj s tva raznih fenola su !·azlicila. razni an tra hinonski de· rivati i mnoge druge prirodne sups tancije. . antihelmin· ticni) sastojci tlmijana. hidro hinol. ga l· na i neke druge kiseline. rne tilar· butozid. sa zelatinom) tanini se jedine talozeci ih. maj. laloie soli Idkih melala i vec5inu alka· loida.

rede lisaji. Tanini su ads tringenlni. Talozeci belaneevine u sluzokozi usta. Taniru.i ma razne zastitne supstancije (Iizozim. Zivotinje stvaraju u svojoj krvi.ivilz. oevrscuju epidermu i smanjuju njenu osetljivost i sekreciju (npr. pektina. d ugotrajn ije i r edovno blale zbog prisus tva sluzi. Antibiotici su hemolerapijski . skroba i drugib balas tnih 'S astojaka.ih orgallil. tanini grade nerastvorljiva jedinjenja velikih molekuJa. Tanini deluju wltidijaroicno. taloze alkaloide stvarajuci nerastvorljiva jedinjenja. properdin. taloge. Slavljenje koze zasniva se na talozenju belan eevine pomocu tan ina. komplekse sliene onima koji se javljaju pri stavljenju koze.renje.ama bel.voj il. Tanini deluju i hemoslalicno. eime se moze objasniti vekovna upotreba oporih droga za ublaiavanje i leeenje baeilarne dizenterije. imaju redukciona svojs. Oni doprinose postepenom mehanickom odstranjenju klica iz erevne sluzokoze. smanjenje znojenja nogu i drugih delova tela). zbog eega mogu da se upotrebljavaju kao antidoti pri trovanju ovim supstancijama jakog fizioloskog dejstva.. Taloze6i belaneevine na oboleloj ozledenoj sluznici iii kozi. zbog cega deluju kao antio~sidaI1lSli. vezuju se na aminokiseline dajuci tanate (»Albuminum tannicum « i:l:i »Tannalbil1um «).vesnilz vrsta mikroorganil. imobilisu razne kliee i toksine i tako zaustavljaju i lokalizuju njihovu aktivnost. ne bubri. Tanini imaju i slaba anestelicna svojS>tva ~ time ublaza_jru bolove III oJ1gam~ma za va. kao sto su izvesne gljivice. Slieno formaldehidu. aktinomieete i bakterije. a delovanje droge spo rij e. ne truli itd. Na ovom svojstvu osniva se del. jedinjenja koja su sposobna da unWe iii sprece ral. alge i viSe bilje.i organil. oseca se oporost i suvoca koze i sluznice. gurna. kao i druga polifenolska jedinjenja. i tanini imaju izrazen afinitet p rema bela neevinama. stete po covec. pre svega. neras tvorljiva evrs ta jedinjenja koja cine da us tavlj ena koza ne upija vodu. raznih f. U dodiru s kozom. Ziva bica su sposobna da stvaraju hemijske sastojke koji mogu da sprecavaju razmnozavanje skodljivih i neskodljivih mikroba. nif.n ina. U slueaju opekotina tela.ama. Tanini. zbog cega suse slumieu. neposrecinije. Ispod te »vestaeke pokoZice« postepeno s e s tvara nov epitel.am. hidroksilna (fenolska) iz ta. ANTIBAKTERIJSKI SASTOJCI VISEG BILlA Antibiotici u visem bilju (fitoncidi) Antibiotici su lekovite hemijske supstancije il.utieu na mikrobe.olovane il. pomocu tanina se moze naeiniti jedna vrsta zastitnog filma od nagradenog kompleksa protein-tanata. tanini blokiraju. Na amino-grupu u polipeptidnom laneu belaneevine vezuje se umesto karbonilne (aldehidne) iz formaldehida.tva. jer j~vaJju suiavanje krvnih sudova i stvaraju eep od zgrusane belaneevine krvnog seruma. zlezdama i drugim organ. a pogotovu sa sluznieom.UPOTREBA LE KOVlTOG Br UA KROZ VEKOVE 67 cis tog tanina b rie. eritrin) koje .infekciona moe fonnaldehida i lanina.

Pozna to je da se za svaki lek trati da nije otrovan za coveka. dao naziv fitoncidi antimikrobnim materijama v. Laboratorijski je prouceno nekoliko hiljada vrsta viseg bilja i dokazano da je mali broj analiziranih biljaka koje ne bi imale bar . Kad se . ipak. tako da su antibakterijski sastojci viSeg bllja ispitivani i u poljoprivredi i stocars·tvu. I sam . postoji analogija Iwmijske grade izvesnih antibiotika izolovanih iz viseg bilja i klasicnih antibiotika. Proucavano je delovanje antibakterijskih sastojaka iz viSeg bilja na mikroorganizme. a u novije vreme cak ni u SSSR-u nije jasno iskristalisana definicija antibakterijskih materija viseg bilja. ISPARLJIVI I NEISPARlJIVI FITONCIDI lako sve veei broj naucnih radnika na Zapadu prihvata naziv titOllcidi. koje je dao Tokin. Osim toga. ni na Zapadu. da se ti sastojci nalaze u raznim delovima biljke i da antibakterijska svojstva biljaka zavise od Inllogih spoljnih i unutrasnjih cinilaca. a pogotovu 0 njihovoj hemijskoj konstituciji. ipak se vee do sada moglo utvrdi. Poslednjih god-ina se·i na ovo polje hemije i farmakodinamije bilja obraca sve veea paznja.iseg bilja) jos prilicno malo zna. god. Odmah treba pri'ZIlati da najaktivniji antibakterijski sastojci dobijeni iz viSeg bilja iii gube antibioticna svojstva hoad u k.i ma u vidu da je u pocetku i sa klasicnim antibioticima takode bilo mnogo muke. Ti ogledi u humanoj. kao sto su nasledne osobine.j nekim dntg.ti da izmedu klasicnih antibiotika i fitoncida nema velike razlike. bakteriofage. i mehanizam bioloske aktivnosti je veoma srodan. Od otkriea morfina poCetkom XIX veka do danas ucinjen je na polju biohemije bilja veliki napredak. P. lake se 0 titollcidima (B. na viruse.izvesne mini maine antibioticne osobine. Pojedine zivotinjskc eelije imaju sposobnost da unistavaju mikroorganizme.i privremeno su zapostavili proucavanje antibakterijskih svojstava viseg bilja i uops te bilja sa hlorofilom. insolacija.oje je pokazivao in-vitro. na domaee i laboratorijske zivotinje i na coveka. Tako. M: .im antagonistirna iii su tako otrovni da su svi pokusaji da se uvedu u terapiju za sada propali.rvi dodu u dodir sa enzimima j). kasice i ekstrakte za lecenje raznih bolesti. klima. Dokazano je da antibakterijska svojstva imaju ne sarno isparljive (oa primer. osobito tanini i druga polifenolska jedinjcnja. na nize i viSe bilje.ivih organiZllma. pored ostalog. mesto.i danas uspesno karistimo izvesne prirodne lekove ne poznavajuei im hemizam. onda nam to uliva nade da ce se u medicinskoj praksi pojaviti i fitoncidni preparati. podloga i dr. Veliki i brzi uspesi u terapij. Covek je na osnovu vekovnog iskustva upotrebljavao biljne sokove. temperatura.68 lECENJE BIUEM aktivne supstancije koje nastajlU Icaio proizvodi metabolizma l. a za lek koji se daje u obliku injekcije (dakle. Otkriee antibiotika u gljivicama i mikrobima unelo je jos viSe svetlosti. ne znajuei za hemijski sastav tih prirodnih lekova. i antibiotici) da in-vivo sacLLva (terapijske) osobine I. etarska ulja) vee i mnoge neisparljive materije. Tokin je 1928. velerinskoJ i biljnoj medicini dali su izvesne po~itivne rezultate koji su ohrabriH pionire ovih istrazivackih radova da nastave i produte zapocete ogle de.

one blvaju ubij ene vee posle 20-25 minuta. topole. karanfilie i sanlalovo drvo u Aziji itd.iz cinjeniee sto je covek to mirisno lekovito bilje poceo gajiti. . etarskim uljem treba.to nji'hovih etarskih ulja. kolere. izvadenog u jesen. dakle.) i balsama. ako se simo iseeka i zgnj ec i list breze (Betu la) oj kad se toj kasici priblizi na 2-3 mm kap vode koja visi na staklenom prutieu i u kojoj se nalaze posejane protozoe. tifusa i drugih . borom i drugim biljnim materijalom koji im a etarskog ulj a . dimio i oblagao meso raznim zacinima koji svojim mirisom. .). osobi. ISPARLJIVI FITONCIDI Mirisno bilje je oduvek privlacilo covekovu painju. obraea se sve veea paznja na proucavanje hemijskog sastava raznih mirisnih biljaka. bozura. osobito protiv zaraznih bolesti.. ovaj caj (infuz) ima bakterieidna svoj stva prema Salmonella para typhi A i B. i to u toku od svega nekoliko minuta avo dejstvo je POtpWlO. sto znaci da pored isparljivih u toj biljei ima i neisparljivih antibakte rij skih sastojaka. od otkrica antibiotika. To sc vidi i . breze . Na primer. za vreme velikih epidemija kuge. etarskih ulja (Arapi. da odS1rane razne insekte koji prenose zarazu (insektifugno dejstvo) i da svojim antisepticnim svojstvima sprece kvarenje namirniea koje nastaje pod uticajem raznih fermenata. Anticko konzerv. profilakticnu moe. covek je solio. Na primer. osobito meso. erne ribizle itd . Do Pastera. raznih aromaticnih (mirisnih) smola (tamjan. kao smrvIj en svez list hrasta. i Tokin i mnogi drugi istrazivac i prime tge da neke biljke imaju antibioticna svojstva iako u njima nema etarsk ih ulj a iii drugih isparlji vi h materij a. covek se borio s velikim teskoeama da konzerviSe. Aromaterapija u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi uzima sve veeeg maha i sve vise bazira na cksperimen talni m ispi ti van j ima. rad eCi u pocetku s belim lukom. a zatim drugi narodi). Nesumnjivo je da prijatan miris sarenog eveea ima uvek sugestivni i psihoterapijski efekt i da svaki lekar mora racunati stirn. Do Pasterovih epohalnih otkriea 0 sterilnosti i stel"ilizaeiji namirnica. smatrao je da su fitoneidi is parljive supsta ncije. pre svega. Ebertovom bacilu dizenterije .) J postepeno odstranjuje ulje destilaeijom s vodenom parom.iii moze hidrolizom pomoeu enzima dati izvesne ispa rljive mate rij e koje prelaze sa vodenom parom iii vetre na ob icnoj temp era turi . primeeuje se da fitoneidna moe nimalo ne opada. Osnivaci mnogih religija (vera) koristili su antisepticnu moe mirisnog bilja (bosiljak oko Mediterana. izmima i dr. Neke mirisne biljke koje imaju fitoncidna svojstva ne gube svoju aktivnost ako im se odstrani etarsko ulje. u novije vreme.Takvih i slicnili primera se u novije vreme sve vise navodi.isanje namirniea i balsamovanje mrtvaea osniva se na antisepticnoj moCi raznih mi-risnih sastojaka biljaka. kad se nacini kasiea od svcie rut vice (Rilla graveolens L. sacuva namirniee. Medutim. Tek kasnije.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 69 Tokin. IIi ovaj drugi primer: kad se nacini caj od iseekanog svezeg korena luben icarke (Sal1guisorba officinalis L. biljka koju nasi pl a ninei upotrebljavaju protiv uj eda zmije). Prvi pisani spomenici 0 leku i lecenju ukazuju na to da je covek oduvek smatrao da izvesno aromaticno (mirisno) bilje ima »zastitnu«.

rotkVd i mnogom drugom bilju koje nam sluzi kao hrana iii zacin i u ci ju zastitnu moe go tovo svi narodi imaju tako veliko poverenj e. sativin i drugi. a drugacije samlevenog luka. Kinezi i drugi narodi mnogo cenili kao »zdravu hranu« presno bilje ljutog ukusa. ipak se jos ne poznaju svi sastojei ni belog luka. a dragoljub u iste svrhe kao salata od svdeg lisea kao dijetalna hrana. Biljke sa sumpornim jedinjenjima. isparljiv. isto kao i danas mi . Svi senevoli. a zatim belog. gorusiai. Jedan mHigram (mg) alicina odgovara oko 15 internaeionalnih jedinica penicilina. Osim dragoljuba. njihovih isparJjivih sastojaka.000 do 1 : 125.i je. Ren je lek zbog istog saslojka.).iooij anida. smalrajuci 10 kao najbolju predohranu i u normalnim prilikama. on nije mogao dobiti neku siru primenu u terapiji. upotrebljavaju se i neki drugi preparati dobijeni iz belog luka. Svi sencvoli irnaju jace iIi slabije antibioticne osob~ne.i i neisparIjivi . ali je njihova antibioticna moe znatno slabija. Osim alieina. To isto vazi i za sve os tale preparate belog i dru- . Potrebno je naglasiti da je drugacije dejstvo alidna. koji se nalazi u crooj slacioi.Ljutina i lekovi tost b ele i erne slaciee poticu od senevola. jer i one imaju zastitnu moe. u Nemackoj se pocinju upotrebljavati u obliku salate i druge biljke iz iste porodiee. garlic in. afiHwt.70 lECENJE BrUEM Pos lednj ih dvadesetak godina eksperimentalno je dokazano bakteriosta ticno i bakterieidno dejstvo mnogih mirisnih biljaka. jer je otrovan. Industrija ga je nazvala tromalit _ Ima veliku bakteriostaticnu moe na gramnega tivne i bakterieidnu moe na grampozitivne bakter. nekad Rimlj ani.r iajvise i najpolpunije proucavane antibaktedjske materije i osobine belog luka (Allium sativum L. Proucavajuei komparativnu (uporednu) etnomedieinu raznih naroda. lake alicin ima tako sirok spektar anlibakterijskog i fungicidnog dejstva. Iz njega je dosad izolovano nekoliko isparljivih fitoneida. Na taj naCin je : naucnim metodima dokazana opravdanost vekovne upolTebe izvesnog mirisnog bilja u zastitne (profilakticne) i kurativne svrhe. njegovog etarskog ulja i raznih proizvoda dobijenih enzimatskom hidrolizom. kao sto su alizatin. Iz lista dragoljuba dobijeno je sumporno etarsko ulje. Neosporno je da su .000 prema grampozitivnim i gramnegativnim bakterijama. medu kojima najveeu antibioticnu moe irna alicin. ernog i neki h drugih vrs ta luka koj i hidrolizom daju isparJjive ant ibakterijske sastojke. tzv. dakle. cak i u razblazenj u 1 : 1. pre svega e tarsk ih ulja borova i drugog ernogoricnog drveea. Grei. senevolima. a zatim osusenog luka u prahu itd. Uostalom.. . epoha i kontinenata. nauka 0 fitoneidima je i poeela (oko 1928. Tromalit se upotrebljava za lecenje organa za disa nje i mokrenje.000. Premda je poslcdnjih godina mnogo radeno na proucavanju hemijskog sastava raznih vrsla luka. pogotovu ako se daje parenleralno (u obliku injekcije). Antibakterijska moe alicina ide od razblazenja 1 : 85. god . do!azi se do zanimljivog zakljucka da su. a pogo(ovo u vremenima velikih epidemija. Tek poslednjih godi na ob raca se veea paznja i na proucavanj e antibioticnih materija koj e ne velre.) proucavanj em antibioticne m06i isparljivih sastojaka bilja.000. sluze odavno kao antiseptiei i konzervansi.

tlo.1a i nekih drugih aLkaloida koji imaju vel'fk medicinski znacaj. kao sto su hemi jske iIi fiz ioloske rase Hi varij eteti bilj aka (na primer. Odavno je poznata antibakterijska moe stavskih. jove. koji ima osobinu da zaustavlja razvoj mnogih mikroorganizama. oporih materija hrasta. Juglon iz lista i Ijuske oraha i njegovi metilirani derivati takode imaju antimikrobnu moe. I drugi fenoli u etarskim ulj ima. klima. njihove saro likos ti i nepos tojanosti. vranilovka. Zbog toga se arenarin trazi u poIjoprivredi i cveearstvu (hortikulturi) . emetina. alkohola.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 71 gih vrsta luka. Kao i u slucaju drugih fitoncida i u slucaju mirisnih biljaka. eefaranti. Os laje. . vreme berbe i nacin destilacije itd.). ne treba zaboraviti da su etarska ulja vrlo s lozene smese alifatskih. NEISPARLJIVI FITONCIDI Iz smilja je dobijen smolast mirisan ekstrakt tzv. Primeeeno je da etarsko ulje od iste biljne vrste nt:ma istu ant ibakterijsku moe i da to zavisi od mnogih cinilaca. nc bi trebalo zaboraviti ni antib. kiselina i drugih supstancija. kao sto su eugenol u. fenola. anetal . srcenjaka. da se resi krupno farmae eulsko pitanje izrade prepa rata koji bi sai5// vao s lo POlpul1ije i s la duze svo ja prvobitna antibiotiena i fungieidna svo jstva. Problem mirisnog bilja i etarskih ulja j e veoma slozen zbog velikog broja sastojaka. vranilovke. ketoni i es tri imaju najizrazitija antimikrobna s\"Ojstva. etaR'Skog ulja karanfiliea. nadmorska vis ina. hinil1a. treba naglasiti da je ozlette'1a ziva biljka najaktivllija i da antibioticnost opada susenjem i starenj em . preventivi i dijetetici. da se aktivnost menja u toku vegetacije itd. stimulira nicanje par"Jajza i s titi biljke od napada bakterioza.lnoj medicini se i danas. dva fenola. a zaltim aldehidi.i oticnu moe apomortina. arenarin. kolhieina. bosiIjka. nasa majkina du§ica. kao i pre mnogo vekova. Tallini i srodna polifenolska jedinjenja su nosioci te antibakterijske moei.i z moraca i anisa obj'as!l1ljavaju vekovnu neprekJidnu upotrebu ovih droga u narodnoj i skolskoj medicini. Etarska ulja. cera. aromatskih i hidroaromatskih jedinjenja i da se sastoje od raznih ugljovodon ika. Osim toga. ima veliko poverenje u zastitnu i lekovitu moe majkine dusice. a izgubio olrovnost. Osim celih i samlevenih. aldehida. za koje se odavno zna da su moena antisepticna sredstva. bosiljak i dr. ketona.Mnogobrojni laboratorij ski radovi poslednjih god ina ukazuju na to da ne koliko stotina vrsta proucenih etarskih ulja poseduju jace iIi slabij e antimikropne osobine. vrsena su uporedna proucavanja antibakterijske moei etarskih ulja i pojedinih njihovih sastojaka. zivih i osusenih rnirisnih biljaka. I ne sarno to. estara . berberina. Stephania eepharal1fha postal"<l je odjednom . Za sada se cini da fenoli. dakle. ali da ni dYe vrste ulj a nemaju is ti spektar i istu antimikrobnu moe. cubra i nekih drugih biljaka koje imaju timola ill karvakrola. U nasoj naroc. trave od srdobolje i mnogih drugih biljaka. Najzad.

Medutim. velik nedostatak. Radi se i na primeni fitoncida u poljoprivredi. Mnogi au tori iz raznih zemalja. kao i u vecini s lucaj eva. dakle. Dokazano je da je halofitsko bilje sa stepa u Evropi aktivnije od onog sa nezaslanjenog zemljista. po parkovima. a zivot je potekao iz mora. i ovde. Medutirn. a to je. Osim pomen utog are narina. konce rtnim i drugim velikim dvoranam a . Tako je pored ostalog. Proucava se mogucnost gajenja biljaka bogatih fitonci dima na javnim mestima. Umbeliferon iz Ii ~aj i vi ce upotrebljava se od pre nekoliko godina u Francuskoj kao lek protiv bruceloze. takode. Morska flora je slabo proucena. mnogo je teie i sloienije proucavanje evolucije biosinleze anlibiolika u toku geoloskih epoha.72 LECENJE BrWEM veoma trazena biljka za ekstrakc iJu cefarantina. dobili su razlicite rezultate. stanovima i na svim drugim m es tima gde se covek za d riava. rad ion icama. ukoliko j e vise umbeliferona hidrolizom oslobodeno. Mnogi fitoncidi su izolovani. dakle. a lkaloida koji se poslednjih 15 godina tako mnogo upotrebljava na Dalekom istoku protiv gube i tuberkuJoze. Nisu ret ki s lucajevi neopreznosti od infekcije materijala. treba naglas iti da dej s tvo b ilj ke zavisi i od naci na pripreme leka: u celoj. a jos izrazitije umbelife ron izdvojen iz mnogih biljaka. Antibrucelozno dej s tvo imaju osobito neki katehinski ta nini. zbog cega je delovanje biljke utoliko jace ukoliko je biljni organ sitnije samleven. primenjuju razlicite m etode rada i. Na kraju treba naglasiti cinjenicu da vise bilje ima izvesna anlibioricna svojstva i da se ona ispoljavaju u s redini gde I e biljke i ive. tretiranja i dr. nacinjeni su i drugi preparati . opisane su im fizicke i hemijske osobine. jer se zeli ovim biljem postici preciscavanje zagadenog vazduha. u vreme najburnijeg razvoja. zbog cega se po nekad javIjaju veoma kontradiktorni rezultati. neozledenoj biljci umb eli feron je veCim delom u obliku heterozida. razne metode branja. dokazano da veCina biljaka ima najvi se a ntibakterij sk ih sastojaka u doba cvetanja. Ni bilje iz tropskih i suptropskih kraj eva nij e prouceno . . ispitujuCi razno bilje. od pocetka iil'ota na zemlji do pojave morske flore. jer u toplim delovima Zemljine kugle bilje daje i vise i raznovrsnijih materija nego u umerenom i hladnom klimatu.

LEKOVITOST VOCA I POVRCA BlUNI SOKOVI KAO LEK. hidrala. Covek je dec prirode. rekao je jos pre dYe hiljade godine slavni grcki lekar Hipokrat. u najboljem slueaju. masli i elarskih ulja. Tako se i moze objasniti dobro zdraV'lje i dug zivot mnogih Ijudi koji u jelu ne preteruju i koji redovno jedu svezu. gwne. sve se veca vaZnost pr. I onima cija jetra nije u redu. dijetom. srca i krvnih sudova. pa je sasvim logicno slo Ireba da upotrebljava prirodnu hranu. a lek . belancevina. vaZllih mineralnih soli i organomineralnih jedinjenja. koji imaju bolesnu zuenu besiku i druge bolcsti pomaze se vocnim sokovima. Ova velika misao postala je veeita istina u borbi za odrzavanje covekovog dobrog zdravlja kroz vekove. Vocni dani. provilamina. baklerioslalicnih supslancija. . vocne kure iii vocne. presnu biljnu hranu. Voce i povrce. sva biljna hrana je baznog karaktera. skladiste hlorofila. vitamina. pruzaju veliku pomoc licirna koja pate od hronienih zatvora i raznih autointoksikacija koje odatle proizlaze.i drugih prostih fenolskih jedinjenja. HRANA I POSLASTICA Vocni dani Hrana treba da bude lek. auksina. sluzi. Upotrebom voca i voenih sokova postignuti su dobri uspesi u leeenju prekomerne gojaznosti i secerne bolesti. Nanlirnice zivotinjskog pore kia. peklina. Mnogi lekari Ieee uloge (giht). vitamina.i daje ishrani presnim biljem.hrana. koje svaka za sebe. Diljni sokovi. Zeleno povrce i voce tu zauzimaju najvaZnije mesto. odllosno biljne dijete su koris-TIe i za zdrave. a pre svega organa za varenje. Vocne dijete omogucavaju smanjirvanje preopterecenosti bubrega. Najnovijim naucnim isrrazi\'anjima. secera J drugih ugljenih. i 10 prvenstveno iivu. i sve zajedno. provitamina i drugih poznatih sastojaka velikog biolos kog znaeaja. povecavaju . glikokillina i raznih drugih materija. pre svega vocni. pre svega meso. Kuvanjem i pecenjem mnogi korisni sastojci biljnih eelija bivaju manje iIi viSe potpuno ra:wreni i unisteni ili su. LekarJ ih danas sve vise preporucuju. lani11a . promenjeni u takva hemijska jedinjenja koja se ni u eemu ne slazu sa prvobitnim jedinjenjima u zivoj biljci. imaju vrlo veliku vaZnost za pravilan rad svih organa naseg orgarnzma. osobito od otkrica vitamina i boljeg upoznavanja fermenata.."ocni dam su uopste raS>terecenje svih organa. on je zivo bice. Mnoge bolesti se mogu spreeiti i leciti narocitom ishranom. visok krvni pritisak i malaksalost srca vocnim dijetama. jer je one zaista sunceva hrana. pre svega onom koje ima mnogo hlorofila.

Do pre tridesetak godina gIikoza je smatrana sarno kao dobra posiastica i hrana. po trebno (oko 30 gra rna . Svuda preovIaduje invertni secer. Jugoslavija ima divno voce i povrce. Malo je zernalja koje irnaju toliki broj suncanih dana i takvo zern ljiste za proizvodnju ogrornnih koIici~a prvoklasnog voca i povrca. pretvararno u alkoholna pica. Svakodnevn irn unosenjern s veze b il jne hrane srnanjuj e se ta pretera na k iselost na norrn alu . Obicnorn ishranorn covek unos i mnogo vise so li u orga niza m nego s to mu je to. $ecer. Zbog toga je vocna ishrana veliko ola ksanj e i odrnor za bubrege.irna hirurskih intervencija. pre svega. U mnogirn zernljarna proizvodnja vocnih sokova je uzeia velikog rnaha. One ne sarno da preraduje svoje voce u neprevrele vocne sokove vec ga uvoze stotinama vagona iz drugih zernalja. sto je od ve likog znacaja za praviino funkcioni sa nj e i odi grava nj e raznih b io hernij skih procesa. pre svega ka lijurnove. Ogromne kolicine divnih plodova u kojirna je koncentrisana silna energija S£ll1ca jos uvek propadaju.74 LECEN JE BIWEM ki selos t tkiva u nasem o rgani zrn u. pa ipak proizvodnja i upotreba u raznirn delovirna Jugoslavij e nije dovoljna i nije uvek najparnetnija. Danas se gIikoza veoma ce ni i naveliko trosi po boinicama sirorn sveta kao le k. nego i druge soli . tj. narocito u teskirn slucajev.i su izvrsna i najiakse svarijiva hrana. Osirn toga. Ovi secer. veoma varna.no ni racionalno. otrov i zio pojedinca i drustva. tu najsvarljiviju hranu i izvrstan lek. umes to 3 do 5 gra ma) . za rniSice. srnesa od jednakih delova glikoze i fruktoze. MUS MULA Sve voce sadrii znatne kolicine secera. . iIi se pretvaraju u alkoholna pica. zapravo. ne unos i se pre tezno kuhinj ska so (natrijurn-hlorid). kojih u biIjnoj hrani irn a mnogo vise nego u zivo tin j koj. ali se ono ne iskoriscava l1i dovol. U nas nije dovoljna proizvodnja i upotreba vocnih sokova.

~ OJ. kosacima za v .8 0.S D .~ '2 co _ .5 D.c . salidlne.8 0.S 0...0 8.-ala strand smeJ-ali i cudili zas to smo uvozili milione i milione tab lela vilamina C.. pa im je pOlrebno da nadoknade izgublj enu vodu. svih rad"Jih ljlldi.eme letnjih iega i drugim.. Vocni sokovi su kudikamo prijalniji ad vade. rede i manje mravlje. posle dugog pesacenja i podnosenja zedi na putu i za vreme tesk~ h radova.0 18.7 0..7 0. a jagoda oko 0.4 0. visnja oko 1. Radnicima na teskom poslu. .7%..4 0. 5asl av vaznijih vrsla voclli" sokova izgleda ovako: . secer je i !trana i lek. benzoeve i drugih neisparijivih i isparljivih. jer ima oko 2.. Pozna to je da nasi Ijudi za vreme najtei ih letnjih poljskill radova izbegavaju hranu koja iziskuje mnogo vode._ .1 I. Vocni sokovi sadrie znatne kolicine vrlo korisnih kiselina: najceSee jabucne. Tim Ijudima seeer najbrZe nadoknaduje izgubljenu snagu i omogueava im veeu izdrZljivos t na radu. a zatim saharoza iii obi can seeer. ani moraju da piju mnogo vode i opterete i prehlade stomak.i'l !'l ::l. jevliniji i prislllpaclli ji od rakije i dmgog skodl jivog pica. "'" tO~ . ogrozd oko 1. jer svojim ki selinama osvezavaju.. Malina ima oko 1. slobodnih. masnu hranu. limunove i vinske." :lEE co . Najbolje prolaze i najduie izdrZe te radovc oni koji iive od lake biljne hrane i koji tek uvece jedu jaku. koji se nalazi u sece rn oj repi i sece rnoj trsci_ Masti nema.5 0. Ribizla je vrlo ki se la.0 9. dakle. Najgore prolaze oni ieteoci koji se u podne najedu slanine i suve ~ unke. vezanih i poluvezanih kiselina.c Vrs la voea . a na rocilo onima koji rade po red parnih kotlova.> @.0 16. jer gotovo svi pokvare stomak. dobiju proliv.D ' OJ . ::akvo cudo ~lO su nam se pre .. kad su »Ii vasi beskrajni vocnjaci Ilajveci rudl1ici i najjevlinije Ivornice vilamina C«_ Voelli sokovi Ireba da poslanu pice sirek i" l1arodni" slojeva.0 12. c:Q ·U " :lE '" c:"'" . svi ti radnici koji rade tes ke poslove gube vrlo mnogo vode.. Procellll/alll. n. pa je i to vaino zna ti pri ishrani osoba kojima mast lteba svesti na najmanju meru.. pre svega glikoza i fruktoza.4 0.9%.5 73 76 69 58 59 53 48 38 35 Kao sto se vidi. a medu njima preovladuju seeeri.i ~e ugljenih hidra la.7 0.. "0 ·c 0 ~ .S D..4 0. . Osi m toga.8 0.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 75 Nije. poslaju tromi i najcesee za dan-dva nesposobni za rad.. .. svi voeni sokovi sadrie najv.6 0.4 0.3% organskih kiselina. u loi ionicama. Te kiselinc daju .0 6. pored pee i.4%..~ co > 81 79 82 83 84 85 85 84 92 0 '" Sljive GroMe Tresnje Kru ske Jabuke Kajsije Jagode Maline Dinje 17.. Svakom je dobro poznato sa koliko se naslade i uzivanja popije casa maline iii limunade za vreme letnjih pripeka.0 14.0 12. Cilibarne..1 0.c: . jer se za sve vreme rada jako znoje.8"io.

lekova u bocicarna koji su . ricinusovo ulje i druge lekove koji kod dece ~ osetljivih osoba izazivaju nagon na povracanje.76 LECENIE BIUEM Linocu i osvezavajuCi ukus vocu. viSnjevim iii nekim drugim vocnim sokom. pored ostalog. Na primer.iz apoteke kuCi stizali jos topli i na kojima je . prikrije se neprijatan miris i lek se moze piti. Kad se ti lekovi izmesaju i promuckaju s malinovim. Svi se secamo iz detinjs· t va onih crvenih »medicina-. mnogi ne mogu da piju riblj e ulje. Mnoge farmakopeje u svetu propisuju razne vocne sokove kao obavezne lekove. Te kiseli ne s u vezane za razne alkohole i daj u estre vrlo prij all10g mir isa. Zbog prija tnog mirisa i ukusa vocni sokovi su naj prijatn iji napitak RIBI ZLA koji se. Od svdih vocnih sokova izraduju se po apotekama sirupi kuvanjem iii rastvaranjem secera u vocnom soku na obicnoj temperaturi. U nas je najpoznatiji malinov sirup. draze creva na jaee kretanje i tako izazivaj u jacu peristalliku i uredivanje stolice u osoba s lenj im crevima neu rednom s toli coTll. upotrebljava za prikrivanje neprijatnog ukusa i mirisa izvesnih lekova.

Eto zbog eega apotekar pri i21radi leka ne sme pogresiti.ineska poslovica kaze: . bolesnik mora imati krajnje poverenje i uopste ne sme ni sumnjati da mu lek neee pomoei. s ladak ukus i ono pozna to »svaka dva sata po jedna mala kasika«. jer slep mora verovati da ee mu lek pomoei. Uostalom. da ne bi dao neki otrov iii neki jak lek u preve\'ikoj kolieini. oko 500/0. Biljni. dajuCi organomineralne supstancije. gvozae je sastavni dec hemoglobina. tome ee i pomoei«. mora dobro otvoriti bei da ne bi pogresio. vee da se vezuju na razna organska jedinjenja. lekar moze biti 5 jednim. Svi ti lekovi su zasladivani sirupom od maline iii. u nekim drugim zemljama. vrlo lepa boja. a sve ostalo treba na nj ega da deluje sugestivl1o. Susenjem voca gubi se kisela reakcija i zajedno 5 tim nestaje vrlo brzo i vitamin C. neutralizuju razne otrove. One. pored toga. Od svih soli u voenim sokovima ima naj V'ise kalijuma.2 grama po dozi. crvena.cd koga ee -nekom maliSanu spasti temperatura. a fosfor je vazan sasrojak nervnog sistema. na primer. treba da pOl11ogne boles niku. magnezijuma. Apotekar mora imati dva oka.LEKOVlTOST VOCA I POVRCA 77 pisalo »svaka dva sata po jedna mala kasika«. jer k~·sela reakcija .5%). Sve te soli imaju veoma vaznu ulogu u metabolizmu. koje za metabolizanl imaju veliki znacaj. U vocu. a poznatno je cia se askorbinska kiselina ili vitamin C u kiseloj sredini mllogo bolje i duie OCUV<I 11ego u neutralnoj iii alkalnoj. da umesto 0. sve to. Fosfora ima 8-20 0/0. sumpornu i razne organske kiseline. a da osusen kupus. Najvise gvoida ima u grozdanom (1. oskorusinom (1. U sokovima ostalog voea ima manje od jednog procenta od celokupne kolieine mineralnih matenija. Mnogi fermenti ne mogu delovati bez prisustva izvesnih elemenata u minimalnim kolieinama. pozna to je da kiseo kupus i paprika. Stara k. najviSe u jagodama. sonu. Vaino je jos napomenuti da se navedeni i drugi elementi u biljnim sokovima ne nalaze vezani uvek onako kao u mrtvoj prirodi. a pogotovu voeni sokovi su manje iii vise kisele reakcije. premoren. Medutim.« Tu se misli da apotekar. kad uzme lekarski recept. ribizla i dr. jer deca vrlo tesko 'i nerado lIzimaju lekove. pre svega kiseline koje nastaju pri unutrasnjoj razmeni materija. vitaminskih koncentrata i vitaminskih konzervi. Taj sIrup dodavan je naroeito lekovima za decu. a b olesnik mora biti slep. Veoma je vazno to znati prilikom izrade zimnice. jer »ko u lek veruje. a ta je kolieina za mnoge ljude smrtonosna. u zurbi moze na receptu i da pogresi u jednoj decirnali. Naprotiv. gvoil1a i drugih redih elemenata vezanih za fosfornu. najvise u ribizlama i malinama.2%) i jabukovom soku. mala boca. Ka\cijuma ima od 3 do 190/0. prijatan miris. zajedno sa lekovitim sastojcima u toj boeici. Kalcijum daje materijal za izgradnju kostiju.5--9 0/0. jer je deset puta veea od terapijske doze. nocu. tj. povrcu i sokovima dobijenim od njih ima mnogo mineralnih soli: kalcijuma. Oni gorki sastojci rastvoreni u vodi su stvarni lek. paprika i ostalo vo':e i povree vrlo brzo gube ovaj vitamin. ukusno pakovanje. .02 morfina ill kodeina u brzini napise 0. Magnezijuma ima od 2. paradajz i drugo povrce u tudiji imaju znatnu kolieinu vitamina C. jer se pretpostavlja da lekar. i sirupom cd visanja. crvenih krvnih zrnaca. najvise u jagodama. jer omogueavaju razne slozene hemijske reakcije u nasem organizmu od bitnog bioloskog znaeaja. kalijuma.

ribljeg ulja. Savremena nauka 0 ishrani utvrdila je veoma vafnu ulogu vitamina u razvijanju i rastenju organizma. Nedostatak vitamina u hrani izaziva u nasem organizmu patoloske promene. krompir. Danas se. god. Nikako se nije znalo objasniti sta je to u krompiru sto leCi skorbut. S druge strane. ali dovoljne 'kolicine vitamina i provitamina. do danas uspelo je ne sarno da se izdvoje mnogi vitamini u cis tom stanju vee i da im se odredi hemijski sastav i da se sintezom nacine vdtamini: A. E. C. zivimo danas u doba vitamina. 2ivotinjski organizam prima s biljnom hranom male. neoljusten pirinac. D). mladih oraha. zivotnim aminima) . kompl eksa l'ilamina B i provilamina A (karol ena). Oni u malim kolicinama obezbeduju njihovo rastenje i razvoj. ali samo u njihovom prisustvu zivotinjski organizam m oze celishodno da iskoristi primljenu hranu. u svesem mleku i rnaslacu sto .78 lECENJE BIUEM eelijskog soka postepeno jde prema neut ralnoj. iii se uspeva dokazati da neki raniji vitamin nije jedinstven. pomorandze. ziva zelena biljna hrana uops te jedini lek protiv skorbuta. razmnozavanj e. osobito mnogo vilamina C. Mi. sipka i drugih biljnih i zivotinjskih s. Cak ni penicilin. D. BI . Vitamini su neophodni faktori za oddavanje zivota i zdravlja coveka i raznih zivotinja. Nauka j e pos lednjih godi na o tkri la i dokazala ogromnu ulogu koju imaju vi tamini u dijetetici i ishrani. medutim. Vi tam in 0 log i j a se razvija u zasebnu veliku naucunu granu bio logije i svih disciplina koje se od nj e izvode. A pod takvim okolnostima vitamin C se vrlo brzo gubi. a v ita min 0 z e. nego da je smesa od dva ili viSe vitamin a slicnog. ali ipak drukcijeg dejstva na nas organizam i da je druge hemijske grade (grupa vitarnina B. Godine 1911. B2 .rincane rnekinje. koji su napravili revoluciju u terapiji. streptornicin i drugi vafni antibiotici. slavni poljski hemicar K a z im i r Fun k (Funk Caszimir) otkrio je te supstancije i nazvao ih vitaminima (tj. vee da pnpadaju raznim hemijskim grupama. borove iglice i drugu presnu biljnu hra nu. K i drugi. nisu umanjili vaznost vitarnina. zna da nisu svi vitamini amini. ishranu. za limunov sok. koji nemaju nikakve vaznosti sto se Vice hranljive vrednosti. pa cak i njihovo postojanje. ribizla.irovina. Do otkrica vitamina nije se moglo objasniti otkud potice lekovitost limuna. Postojanje vitamina u bilju otkriveno je tek pre nekoliko decenija.ulogu u regulisanju unutrasnjeg rada eclija p l'i sagorevanju hranljivih mater ija i njihov uticaj na razne biohemijske reakcije. otkrila njihov znacaj i . Od 1928. Istina je da se odavno znalo da sru limunov sok i sveza. kupina. bolesti. primeeeno je da se na Dalekom istoku javlja jedna zivcana bolest medu Ijudima koji jedu svakodnevno iskljucivo oljusten pirinac i da se bolesnik moze izleciti jeduCi pi. persuna. Hemijska konstitucija mnogih vitamina je vee poznata i neki od njib su nacinj enr i i sin teMki. Proucavanje vitamina je direktno vezano za sveie bilje. tzv. Proucavanje vitamina je u punom zamahu i svake godine se u terapiji javlja po neki novootkriveni vitamin. Vocni i drugi bi/jni sokovi sadrze razne vita m ine. B 6 . zapravo . Zeleno povrce i rum eni plodovi bili su prvr i vitaminski izvori koji su nam otkrili izvanr edan znacaj namirnica biljnog porekla u ishrani i dijetetici. a kasnije i pre ma baznoj. mladu koprivu. mrkve. zivcanu ravnoteZu. Vitamini s u hetero- gene organske supstanc ije koje se nalaze u ma lim kolicinama u biljnim i zivotinjskim tkivima.

Poljak Kazimir Funk je uspeo da . da se beriberi javlja na Dalekom istoku s arno medu siromasnim svetom. ·s uvom i hladnom mestu. Novija is trazivanja pokazala su da se prvobitno pozna ti vi tam in B sas toji iz vise komponenata . anoreksije. . sto je sasvim dovoljno ako se hranimo mesovitom hranom. a u uljima se rastvaraju vi tamin i A. patlidzan. svezorn biljnom.i za lecenje beriberija i svih polineuritisa.' Zajednicka osobina im je ta sto se u vodi ras tvaraju. spanac. To je vazno znati pr1 konzervisanju voca i vocnih ·i biljnih sokova sumporastom kiselinom i njenim solima. lesnik.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 79 leci englesku bolest itd.iz neoljus tenog pirinca izdvoji supstanciju koja se moze suprotstaviti poj avi beriberija i nazvao je vitaminom. gastrointestinahnih oboljenja. 1. Godine 1912. Vitamin B1 sluz. ulceracija i drugih bolesti. zitna zrna. u svim slucajevima kad je metabolizam ugljenih hidTata poremecen. K i drugi. Zato je bolji crni bleb od b elog. 1885. pored os talih m anje vaznih. pomorandza. gih bil jaka i zivotinj skih organa. a medusobno se razlikuju razlieitirn farmakoloskim dej stvima i h emijskom gradom. o d kojih je dan as pozna to vise od sedam . neuroze. autointoksikacija. Cist vitamin B1 treba euvati od svetlosti i vlage na mraenom. neke salate.i lekovi ili lekovite sirovin e naucne m edicin e. U crnom psenionom brasnu ga ima vise nego u belom. 1935. Tek j e otkricem vita mina objas njena lekovitost mno. U vo di se rastvaraj u . Posle dugih ispiHvanja. Coveku je potrebno dnevno da uzima oko 1 mi. Na taj nacin su mnogi narodni lekovi postali . j er su u njima otkriveni vi tamini. Holandski lekar Ejkman zapazio je 1897. mi sli. god. Vitamine dele prema njihovoj rastvorlj ivosti u vodi i masrima i uljima na hidrosolubilne i li poso lubiLn e. VITAMINJ RASTVORLJIVI U VODI (HIDROSOLUBILNI) U doba otkric'a vitamina. D.Io se da je r ee 0 jednom vi taminu B.Jigram ovog vitamina. Svi su oni veoma raspros tranjeni u bilju. tlamin) Glavni izvori vitamina B1 su: pivarski kvasac. a malo ga je u mleku . Nema ga u maslacu. Vitamin B1 (aneurin. odredena je hemijska formula i izvrsena sinteza toga vitamina. Jos pre toga je. E. veterine i far macij e. god. zitne klice i mekinje. arahis. pre svega. vitamin C i kompleks vitamin a B. manje kJrompir i drugo. kupus . Japanac Takaki primetio da be!1iberi u japanskoj mornarici iScezava ako se kuvanom pirineu dodaje sveie meso. . i biljke su glavni rezervoari ovih vaZnih supstancija. Surnpordioksid unistava vitamin B 1. pre svega. orah. vi se slicnih vitamina. razno voce i plodovi. astenije. koji se hrani iskljucivo oljustenim pirineem i da se ta bolest moze spreeiti kad se jedu mekinje od phinca.

3 Brasno 60"/.3 Pasulj 0. uostalom.3-0. pornorandza.18 0.3 2 -2.6-2. kesten 0.7 Omh 0.ima torula (oko 4 mg u lOa g).1 Mlad krompir 0.izuju i verovatno da u zivotinjski organizam 'dospeva zivotinjskom hranom. U zelenom bilju je (prema Kunu) vezan u obliku kompleksa velikih molekula i verovatno deluje kao dijastaza. ekstrakt iz slada ima oko 0.3 Soeivo 0. jabuka.7 Pirmcane mekinje 1.1 0. kruske 0. a u svezem voeu oko 0.4-0. zatim u raznim algama. soja do 1.7.3 Grasak.4. jedino ga u grozdu ima malo.5 Pseniene klice 4.2 Jecmene klice 0. 0. osusen oko 8 Peka rski kvasac 1-5 Slad 0. narocito u slucajevima poremeeaja u rastenju odojcadi. Ima ga i u drugom bilju bez hlorofila. kliei semenja. kupusu. Pivarski kvasae je i ia ovaj vitamin glavni izvor. erno psenicno brasno do I.6-7 Lesnik 0. kikiriki) 3. soji. u belom luku. kao sto je.5 Pseni cne mekinje Bras no 95% 0.5 mg. Daje se po 5 do 10 mg dnevno. i sa svim drugim vitaminima.5 Brasno 82% 0.4 Detelina AraJlis (zemno orasce. mladom krompirLl i dr.7 Be!i kukuruz 0.6 Zob 0. boraniji. Ovaj vitamin je sastojak zutog fermenta u nasem organizmu i kao takay aktivno uceslvuje u eelokupnoj respiraciji.6 4 Pirincane klice 4.25 Spana': 0. psenicne klice do 1. u drobu sis'a ra.15 Salata 0. Biljke ga sintel.80 KaliCina v itamina BI U LECENJ E BIW EM 1'azn om bili u (mili gram u 100 grama biljke) Pivarski kvasac. dinje.2. a belo ispod 0.1 Osusene kajsije. mandarina.1 Soja Boranija 0. !imun.15 Cmi luk 0.8 Grasak. Od bilja i uopste najvise ovog vitamina .12 Pa1lidzan Kr<llStavci 0.6-0. sIjiva 0. Njegovo dejstvo vezano je za delovan. suv 0. ra! do 1.je ostalih vilamina B.25 Mrkva 0. U oSLlzenim kajsijama ·ima ovog vitamina do 2 mg.6 Jecmeno zrno 2uti kukuruz 0.2 0.5 Raiene kliee 2.12 0.2 Rotkvice 0. Manje ga ima osusen pivarski kvasae (oko 3 mg).1 Rotkva 0.25 Badem Banana.8 Rai 0.07 2. riboflavin) Ovaj vitamin je \'eoma rasprostranjen u bilju i hvotinjama. pre svega u psenicnim klieama. .8.3 KarfioI Kupus 0. Povoljno utice i na metabolizam ugljenih hidra-ta.5-0.03 0. zelen Vitamin B2 (laktoflavin.1-4.3 Suve sljive. u plodovima i mnogim drugim namirnicama. Oel zelenog povrea ima ga najvise u salati. a kod izvesnih zivotinja pozitivno utice na rastenje.15 Stari krompir 0. cak i u baktel'ijama. insektima. pseniea oko I.

Na taj naein su spreeili pojavu skorbuta i uspeli da osvoje ogromnu zemlju. da je skorbut bolest koja nastaje usled nedostatka nekih materija u hrani. Iz borovih igliea se neloo vreme vadila cista askorbinska kiselina i pravili vitaminski ekstrakti. U XVII veku se naslucuje da je uzrok pojavi skorbuta verovatno nedostatak svezeg povrea u hrani. a bora ima tama dosta. Sentderdi izO'luje iz 2. voca i svezeg mesa. NaroCi. Tamo su starosedeoci zbog velike hladnoce. kuk uruzu. Jos Hipokrat spominje skorbut. Skorbut je stara bolest koja je kroz vekove ulivala stra h pomoreima na dugim putovanj-ima na galijama. Tek 1918. slabog sunea. Naredne godine je sintetizovana. Vitamin C (askorbinska kiselina) Nedostatak askorbinske kiseline u hra ni dovodi do pojave $Ikorbuta . soji. . masti. god. ugljenih hidrata. god. Danas se zna da su borove iglice vaian izvor vitamina C. malo kulturnog bilja i. pogotovu zelenog povrca. spanacu. Njegovi Ijudi su kuvali ove igliee i pili taj odvar.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 81 Vitamin Ba (adennin) Pi varsk i kvasae j e n aj bogati ji rezervoar i ovog vitamina . nedostatka bilja sa hlorofilom. Taj koristan obieaj primile su i druge momariee. Hopkins otkriva 1906. ispadanje zuba. Pocetkom XVIII veka Kramer zapaza da se skorbut moze spreeiti limunom. Adermin ima opsti bi olosk i m aca j . zatim u pekarskom kvaseu.000 kilograma paprike 500 grama heksuronske kiseline koju identifilmje sa vitaminom C. Za vreme zime citave borove grane su euvane pod snegom i s njih igliee brane i davane vojnicima da svakodnevno kuvaju caj. uopste. 2ak Kartije je 1534. inace najduze poznate avitaminoze. vojnicima opsednutim u tvrdavama i svima onima koj i su silom prilika morali jesti suvu hranu. Antipe\agra vitamin (RR faktor) I ovog vitamina ima n aj vi ~e u pivars kom kvaseu. Gocline 1932 . god. a Karer jste go dine naziva ovu antiskorbuticnu supstanciju leva askorbinska kiselina. To su narocito upotrebljavali sovjetski vojnici. jer je na krajnjem Severn vajkada~nji obieaj da se kuvaju igliee od bora kako se ne bi javilo pueanje vena i krvavljenje iz desn"I.rduje da ne samo limun vee i sve sveze povrce i voce ima antiskorbutiene osobine. Vee naredne godine Holst i Hrolih izazi\'aju vestackim putem skorbut na zamorcetu dajuei mu hranu koja ima dovoljono belancevina. otpadanje mesa i smrt. pi r in cu i drugoj biljnoj hrani. ali je sva hrana bila hemijski cista i sterilna. pirincu. Funk ovu »antiskorbuticnu supstancijll« svrstava medu vitamine. 1ma ga i u krompiru . Godine 1912. Od polovine XIX veka engleska mornariea obavezno mora nosit·i na brodovima limunov sok i upotrebljavati ga za vreme plovidbe. koji nisu mogli do6i do ze lenog povrca. doSli do saznanja da su za suzbijanje te strasne bolesti najbolje borove tigliee. u neprosejanom psenicnom brasnu.to u poslednjem ratu ovaj ekstrakt je odigrao vaznu ulogu u sprecavanju i leeenju skOl'buta u nekim zemljama. soli i vode. robovima i zatvorenieima. ova supstancija naziva se vi1aminom C. kukul"Uzu. Desetak godina kasnije drugi jedan nauenik utv. uspeo da osvoji Kanadu zahvaljujuCi upotrebi borovih igliea.

narocito na selima. pomorandie. uglavnom. oko 85 mg dnevno. a koja se u nas. Tako.ija. malo i retko trosi. . ali tvrde da ona nij e iz svake d rtave j ednako lekovita. Vitamin C je vrlo rasprostranjen. Nairne. zeleni orasi Cija su jezgra jos meka. najvise vitamina C ima u divljim crve nim plodovima i u zelenom liscu. kupine. Ni jedna te ista biljka nema u svi m organima isti procenat ovog vitamina. kao li to su sipci. u mesu oko 4 mg. danas stranci od nas traze stotine vagona koprivinog lista. Dakle. kao sto je svima pozna to.i se od 1. onda je on jedna cd najjevtinijih i najpristupacnijih namirnica u borbi protiv skorbuta. u gloginjama oko 500 mg. karfiol i razne salate. Tako se danas ispostav ilo da najvise vitamina C imaju crveni. kelerabu. Oksidacijom ne sarno na vi- . karoteni (provitamin A) i vitamin C.82 LECENJE SIUEM Vitamina C ima u bilju i zivotinjama. vise od ostalih namirnica. primeceno je da jedna namirnica ima utoliko vise vitamina C ukoliko ima vise hlorofila i kal'otenoida. U namirnicama zivotinjskog porekla ima mnogo manje vitamina C. ne izlazi tako zelen sok kao iz spanaca. Tesko je odrediti minimalnu dnevnu dozu vitamina C potrebnu za coveka. u kupusu vise od 100 mg. u mleku ima 2-3 mg.Gljive nemaju vitamina C. ali kako se on go tovo svakodnevno jede u dosta velikim kolicinama u svakom obroku. ali ga nema u svim biljkama u jednakim kolicinama . ren. limunovi. i za kelj. Domacicama je poznato da ni iz jedne biljke.000 m g vitamina C (a cesto i do 3. mrkvu. On je veoma rasprostranjen u zivoj prirodi.000 mg). Kad se pogledaju kolioine vitamina C iznesene u tabeli. veruje se da je i u spanacu glavna lekovita stvar hlorofiI . mandarine. mnogo ceni kao zdrava h ra na koju va lja sto cesce iznositi na nasu trpezu. vidi se da u nasoj svakodnevnoj hrani ima dovoljno askorbinske ki seline ako je hl'ana mesovita i ako je povrce i voce sveie. na primer. crvena paprika. borove iglice. Medutim. Totkvice i drugo povrce. To mnogi misle i danas.5 mg. Vitamin C je najosetljiviji od svih hidrosolubilnih vitamina. Kao sto se vidi. u krvi svega 0. Vrlo bogati izvori vitamina C su crne i crvene ribizle. a u persunovom listu do 200 mg. U zivim b iCima koja imaju hlorofila. U podzemnim organima ima ga najmanje. Ukoliko se ide bliie liScu i ukoliko j e liSce zelenije. u crvenoj paprici isto [oliko. IiSce perunike i persuna. paradajz. kupus. a deci oko 60 mg dnevno. narandzas ti i zuli plodovi. dok u 100 g sipaka ima v. U krompiru nema mnogo askorbinske ki seline. uto· liko ima vise askorb inske kiseline. Otud i postoji danas pretpostavka 0 izvesnom odnosu izmeau hlorofila i vitami na C. Radnicima koji obavljaju teie poslove treba oko 70. Tako. koj e ima velik zna·caj kao zdrava i jevtina hrana. kad se cedi. da neke zem lje izvoze koprivu koja ima vise hlorofila i da je zbog toga lekovit. ovaj vitamin j e direkotno veza n svojim postankom na hlorofil. vinovo lisce i drugo voce i povrce. dakle. onima koji se bave laksim poslovima 50. gloginje. dotle u vecini namirnica zivotinjskog porekla ima najcesce od 1 do 20 mg. od pre nekolli ko goclina otkako se i hlorofil smatra za lek. Najvise je potreban trudnicama. U semenju kad klija ima mnogo vitamina C. Spanac se. Kupus ima oko pet puta vise askorbinske kiseline. Na primer. Najvise ga ima u zelenom bilju. Dugo se tvrdiIo da je spanac lekovit i da daje s nagu zbog toga s to ima gvoida. To isto vai i.

Baze. perunika Orab Persun Vinov list Celer. Posle tri dana cuvanja spanae izgubi gotovo say vitamin C. konzervisan Crni luk. Osetljiv je i na povisenu temperaturu. Svaki od njih je brzo razara. Boranija i maslacak izgube za to vreme do 80%. a kad se biljni organi osuse. Ni na niskoj temperaturi se ne cuva dobro. kuvan 8-30 45 40 25 25 20 10 5 6 III. Na primer. Plodovi ~ipak Gloginja Crvena paprika Slalka zelena paprika Limunova Ijuska Pomorandza ljuska Crvene ribizle Kupine Sumske jagode Borovnice PomorandZa Cimun. rotkvica Kiseljak Kupus MaslaCak. breskva Slj'iVa. a u alkalnoj sredini vi- . a po moguestvu u neko povree. Listovi Kupina. onda su gubici vrlo veliki i brzi. paradajz Maline Boranrja KuvaJlla boranija Koruzervisana boranija Dinja KaJsija. kopriva oko 800 250 150 100 90 60 50 115 ISO Kiseli kupus Spanae. Zato je najbolje upotrebljavati sveie i presno voce.000 oko 500 450 100 do 400 450 160 100 80 80 50 50 PHome jagode Kes ten. praziluk Karfiol. samim dodirom 5 vazduhom. grozde Lubenica Kruska 40 40 40 12 20 20 10 2 4 5 4 4 II. kuvana Topinambur (cieoka) Celer 10 15 5 11 8 sokoj vee i na obicnoj temperaturi. mandarina do 3. Susenjem voea i povrea takode se gubi veti dec vitamin a u mnogim slucajevima.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 83 Kolicina vitamina C LI svezem bilju (Rando en) (m iligrama LI 100 grama svezeg mat erijala) I. on biva razoren. gubi se i ta kiselost. dok svi ostali vitamini pl'ilicno dobro izdrzavaju temperaturu od 1000. kiseonik i druga oksidaciona sredstva i toplota su tl1i najveca neprijatelja askorbins'ke kiseline. jer se vitamin C nalazi rastvoren u eelijskom soku koji je kiseo. a ako se sva tri udruze. 't reSnja. Krtol e i korenje Ren Crvene rotkvice Repa Rotkva Krompir mlad Krompir stari 70 46 40 30 20 8 Kuvan ikrompir Mrkva Mrkva. a i alkalije ga takode uniStavaju. luk Cmi luk. Tepa Borove iglice Bel. orab KJrastavac. svez Crni luk. vitamin C biva razoren vee na 600 (suva toplota) iii u vodenoj pari pod pritiskom na 120 0. kuvan Salata. svez Spanae.

natrijum-bisul(it i druga jedilljenja su mporas te kiseline upotreb ljena za konzervisanje. sumporas ta kisclina. vOCe i povree u konzervama vee na poce tku izgubi do 5OO/./. Za vreme zime.iba. a masti pecen krompir gubi do 500/ 0. kao specifican lek protiv skorbuta. crvene paprike. paradajza i drugog divljeg i pitornog voea. brusnice. A bolesti su veliko zlo i nevolja. Riblje ulje se dobija iz jetre ruorskih r. zatim za leccnje Melerove i Barlove bo lest i. rum ene boje bilja . Islo tako. VITAMINI RASTVORLJIVI U MASTIMA (LlPOSOLUBILNI) Vitamin A i provitamin A (karoteni) U bilju se ne nalazi vitamin A. bljusta. nego razni karoteni. gloginja. Us led primene s le rilizacij e. Upotreba askorbinske kiseline i vitam in a C je velika i raznovrsna. vitamina C. Kao 5tO se za vreme Molijera prete rivalo sa klistiranjem. Mnogo je prij a tnije uzimati svakog dana u obliku prijatnog napitka sok od limuna. ribizle. plodova. Jer u narodu. jer je ona alkalne reakcij e us led cega su gubici as korbin s ke ki seline vrlo veli ki. Nij e dobar obicaj nasih domacica u ne kim kraj evima s to pre kuvanj a dodaju ma lo sode bikarbone. spanae 25-80. bolje je zlo spreciti nego leci ti. uvrefilo se miSljenje da je dobar sarno onaj leka r koji daj e inj ekcij e. Brzo smrzavanj e voea i povrea najmanje s kodi. To je danas najbolji rezervoar vitamina A i D. i kome treba i kome ne treba. a o lj us len m nogo vise. ne sarno medu neprosveeenima vee i medu skolova nim Ijudima pred ovaj rat . tako i u doba u kome zivimo rnnogi lekari preteruju davanjem injekcija svakom. Neo lj us ten krompir ku v. Davanje injekcija je uzelo veliki zamah. bundeve. II . Na prvo mesto dolazi u/je oct nekih morskih riba. ikarotni (Dal1cus cQI·ola). m a ndarin e. negat'ivno uti ce sumpordioksid.lnjem izgubi sa rn o l OOt. maline. Tako je krompir ohladen i cuvan na 3-5 0 posle ses t mes eci jos u vek imao vise od 900{0 vi tamina C. borovnice i druge vitamin ske sokove nego primati injekcije. raznih gadusa. Najvise vitamina A ima u namirnicama zivo·tinjskog porekla. Karoteni su dobili ime po mrkvi. Nema sumnj e. kupine. ali 'tu irna i preterivanja. Karoterui 'S U na randzas te. drena. ljoskavca. pre svega. To su ribe vel ike oko 1 metar u dufinu i teske viSe od 20 kilograma. slabi i bolesnici. U tezim slucajevima daje se u obliku injekcija. Ona raste svakog dana. . Divna boja sipka u jesen. purgiranjem i pusta nj em krvi (cela medicina toga doba uglavnom se bila sve la na to). zutike. Daje se. Riblje ulje piju deca. Te k u zivotinj skom organizmu karoteni se pretvaraju u vitamin A. boranija i mrkva 50-6oo/ •. pomorandze. Kuva njcm u roku od ee tvrt sa ta povree gubi izvesnu koli cinu vi tami na C: kupus 70-90. potice od karotena i njima slicnih supstancija nazvanih karotenoidima. Vreme ee i tu uciniti svoje. divlje tikve. V'isnje . od januara do ap- . Zato se riblje ulje sve viSe trosi u svim prosveeenim zemljama. vit a mina C. jarebike.84 LECENJ E BIU EM tamin C se vrlo brzo gubi us led oks id ac ij e pod uticajem kiiseon ika iz vazduha. kozlaca.

uops te. Ti sitniji stan ovnic i mora hrane se razn im m rkim i crvenim a lgama. Dugo se mi slilo da j e r iblje ul je lekovito zbog j oda i brom a. glogi'l1je. Vi1amin A je naden u krvi i mleku sisara_ U tom pogledu su najbolji rumeni plodovi i zeleno bilje. Pod uticaj e m ultraviole tnih zrakova sun ca. Tu. narocito deci. detelinu (lucerku). Riblj e ulj e se da je i za rastenje (vitamin A). c itava jata pl ove prema Lofotsk im ostrvima i severnim obala ma No rves ke. za razvijanje i jacanje kostiju.LEKOVITOST VOCA [ POVRCA 85 r il a. na glo s labljenje dece i oboljenje ooiju lecili dajuci bolesnicima. a veI'ova (no i u vita min /I. treba spome nuti spanac. mrkvu. ka ko za lecenj e ta ko i za sp recavanje ove teske i dos ta ceste dec je boles ti. Zbog vel ike kolicin e vita mina D riblj e ulj e se dan as smatra za na jbolj e sreds tvo pro biv rahiti sa (engles ke bo les ti). Do avitaminoze A De moze doci medu osobama koje se svakodnevrio hrane zelenom. Drob svih domaCih zivotinja ima mnogo vitamina A. maslacak. kupus. Tako se uspos tavila spona koja vezuje dva nacina uspesnog lecenja rahitisa: r iblje ulj e i ultraviole mi zraci. maslac i skorup. svezom biljnom hranom. pos to sadrzi i vitamin A. crvenu papriku.000 angstrema. kao i covek snabdevaju se provitaminom A jeduCi biljnu hranu. Mleko i maslac dobijeni od krava koje su bile na pasi ima viSe vitamina AiD od mleka dobijenog od krava hranjenih suvim senom. za pravilniji p ro met kalcijuma. breskve. salate. p ra teCi druge sitnij e r ibe. mnos tvo gadusa. s to znaci pod uticaj em sunceve svetlos ti. pilece jetre. drenjine. jer ne moze izazva ti hiperv ita minozu D. trose sveze mleko (ne konzervisano). jer detehlna ima vrlo mnogo karotena koji se u jetri i krvi prctvara u vitamin A. perSun. i D. Riblj e ulje je bo lj e od sin te tskih prepa rata. borove iglice. koje se s lozen im biohemi j skim reak cij a ma u jetri morskih rib a p retvaraju u vitamin A. protiv izvesnih vrsta tuberkuloze 'i. pri cemu fotohemijsko dejstvo na sterol e u nasim crvenim krvnim zrncima izaziva stvaranje vitamina D. Najvise vitamina ima mleko ako se krave hrane zelenom detelinom (lucerkom). diigerice_ SVeZe meso od zdravih i debelih zivotinja ima vi se ovih vitamina nego konzervisana iii aka potice od mrsave iii bolesne stoke_ . Tek o tk r icem vita min a A i vitamin d D u tom ul ju obj as njena j e nj egova lekovitos t. koji se zat im nagomilavaju u masnom tkivu je tre raznih rlba koje se hrane tim a lgama. Nasa koza propus ta ult ravio letne zra ke do duzine 3. Te alge su izlozene uticaju suncevih zra kova i sad de mnogo ka rotena i d rugih slicnih zutih i cr venih biljnih boja. u mors kim a lga ma stvor eni su provita mini i vita mini . 1I10 r s kim bilj kam a koj e zive na morskoj povrS ini i koj e nose mors ke s truj e iii pl ivaju blizu oba le. sipak. Ne sa rno ribe vee i sve nase domace i druge zivotinje. opadanje kose. kajsijc. U Japanu su odvajkada suvocu koze. koje im sluze za hra nu . a najvise jetra. pre svega. zatim zbog arsena i fo sfora. sljive i drugo voce i povrce. kao jedno od najboljih prirodnih neskodljivih sredstava za jacanje i narocito kao pl'edohrana protiv raznih boles~i koje se javljaju najvise medu decom i omladinom krajem zime i pocetkom proleca. U toku trazenj a s inteze antirahitic nog vitamina D (zraceni ergostero l) otk rivena je vaina cinjenica da se ovaj vi tamin moze s tvoriti i u nascm organizmu pod d ej s tvo m ultravioletnih zrakova.

Mi se suncamo da bismo u krvi povecali kolicinu ovog vi tamina.i da se u nasem telu stvori sto vise vitamina D. najvise ga ima u Ijuskama od kakaoa. Jos polovinom XVII veka jedan e ngles ki lekar tac no j e opisao rahitis. parazitu nasih zita.jJj na morskoj obali iii negde u brdima i planinama. ad bi ljnih namirnica.to je letnj e ml e ko bolje. da pre pocrnimo . Tek izmedu 1920. i 1923. od biljne h rane domacih zivo tinj a umn ogome zavisi koli cina ov. Manje ga ima u mesu domaCih i divljih zivotinja. U tvr<loj razenoj glavnici. a li je vr lo osetlji v na oksidaciona srcdstva i sve tl os t. dobija antirahiticne osobine kao vitamin D. ergosterol bi bio provitamin D. HJ auenje namirnica i drzanje na led u je vrlo dobro. god. ana se nalaze . Letnje mleko ima mnogo viSe vitamina D od zimskog ili u mleku krava hranjenih suvom hranom. Isto to vazi i za cove ka . nalazi se jedan sterol (supstancije slicne mastima) nazvan ergosterol. Kako sc ispos tavilo da je riblje ulje odlican lek protiv rahitisa. dima i magIe. koji je otporan prem a kiseoniku iz vazduha i oksidaciji. a manje u j etri slatkovodnih riba. daleko od gradova i prasine. jer ni s ka temperatura ne razara ovaj vitamin. a kod odras lih u obliku osteomalacije (o me ksava nj a kos tiju) . Zbog toga je veoma vazno upotrebljavati sa rno potpuno sveze voce i povrce. koji se zl-acenjem mogu prevesti u vitamin D. jer se njegov nedostatak u hrani pokazuj e medu deco m u obliku tzv. I ovaj vitamin se nalazi najvi se u jetri morskih. jace i lekovitij e od zims kog. U nasoj zemlji ima nekoliko lecilista za one koji boluju od tubel'kuloze kostiju. vitamin D j e dugo smatran za vitamin A. Vitamin /\ je ot po ran na povisenu temperaturu. Na taj nacin moze se objasniti za!. jer je tel mos tab ilan. ali je trebalo da proc1e gotovo d va i po veka pa da se sazna da je ullrok te bo les ti nedosta tak vitamina D. jer i njega imaju vise one zivotinje koje se hrane vecito zelenom travom. Kad se on pod izvesnim okolnostima zraci ultravioletnim zracima. jer je vrlo teSko spreCi ti razorno dej s tvo svetlosti i kis(. To je od ogromnog znacaja za ishranu male dece.i uzorno stocars tvo u sve tu tck otkako su Ijudi shvat il i va i nost deteline i pocel i je gaji ti naveliko. pa se moraju prehranjivati kravljim mlekom.ih vitamin a u mlcku i mesu. Kolicina ovog vitamina u biljnim i zivotinjskim organima zavisi od kolicine sterola. I ovaj vitamin je u direktnoj vezi sa hlorofilom. Vitamin D (kalciferol) Vitamin D se naz iva jos i antirahiticnim vitaminom. gde suncevi zraci nesmetano dopiru do zemljine povrsine i deluju kao lek. mrkva izgubi oko 35"/0 vitamina A. i zas to se moglo podic. Ovaj vita min se dosta dobro odrzi prilikom konzervisanja. pogotovu dojencadi cije majke nemaj-u mleka. Pre suncanja se mazemo raznim uljima da nc dode do upale koze.onika iz vazduha. ulvrdeno j e da riblje ulje ima pored vitamina A i vitamina D. Prema tome.86 LECE J E BIU EM Uopste. engleske bolest i iii rahitisa. sa zelenim biljem. kao sto su morske alge. Kuvanjem. . Danas se vee zna da ima vise vrsta vilamina D.

detelini (svezoj i suvoj). PSenicne. lako svarljiva i dobra hrana i lek.300 mg. soji. oporih. sto se dovodi u vezu sa karotenoiclima. u spanacu.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 87 Ziva biljka j e posrednik izm edu zivotinja i coveka. kupusu. koprivi. Nalazi se najviSe u zelenom liScu lokalizovan . algarna.u pocele truliti.ogo nagomila u zenskom organizmu. gorkih. Nagomi. dakle. lekovitih. mrtve prirode. Najvise ga ima u indijskoj lucerki (alfaf a) Iistu pitomog i divljeg kestena. kiseoniku i oksidaciji i ultravioletnim zracima. ona u zivoj biljnoj ce liji s inte tizuj e ve liki broj najraznovr snijih sup s tancija. kukuruzne i kliee ostalih nasih zita se pre mlevenja vade 1 u obliku griza daju deci i bolesnicima kao jevtina. s druge strane. godine. a to je od ogromnog znacaja za ishraonu stoke preko zime. a narocito se mn. U nedostatku ovog vitamina u hrani.u hloroplastima. mirisnih. Misli se da su zivot~nje nesposobne da s int e~i zuju ovaj vitam in. Za krave muzare ta ishrana je od osobitog . 1ma ga i u orahu. minerala.lava sc u misicima i potkoznoj masli. U zeninom mleku ima ga viSe nego u kravljem. direktno je vezan za zelenu boju bilja. krompiru. Pomocu sunceve energije i 11lorofila.znaeaja. U plodovima ga ima manje' nego u liscu. da kle. malokrvnost i druge bolesti. za hlorofi. jer vitamin E prelazi u mleko. grasku.koje <. soji i nekom drugom uljevnom semenju. • Vitamin K (antihemoragicni) Vitamin K je antihemoragicni vi·tamin. Tokoferol iIi vitamin E (antisterilitetni) Vitamin E je otkriven tek 1922. u ml a dom zelenom liscu.ocito u salati. Biljke su glavni ·rezervoari ovog vaznog vitamina. 'pa je mnogo prijatnije uzirnati taj vitamin u mleku nego u obliku injekcija. sposobnog za zivot i dalji normaJan razvoj i rasplod. a u ulju od kukuruznih klica oko 1. Najvise ga ima u mastima zuto obojenim.ulja iz klice ima oko 1. U neosapunjivom delu pseni cnog .J.000 mg u 100 g ulja. Bilje je izvor ovog vitamina. zitirna. i stena. mladom grasku i pamucnom semenu. ad zivotinjskih il1amirnica najviSe ga ima u brasnu od ~iba . jelovim igliicama. kikirikiju i drugim semenkama. Ovaj vitamin je potreban za razvoj seksualnih celija. Zato su po1Jpu:no upucene na billje. o troVJlih. karfiolu. Mnogo ga ima nar. meuu kojima ima hranlj. javljaju se ~zlivi krvi . Ijutih i drugih jedinjenja.ivih. ad svih liposolubilnih vitamina ovaj je najotporniji prema toploti. u prvom re du klice p senice i drugih nasih zita. mrkvi. kao i vitamin A 'i D. 5 jedne strane. Utvrdeno j e da je za normaIan tok trudnoce i za p ostignuce zdravog narastaja. potrebna jedna ·supstancija koja se nalazi u ulju n ekog semenja (neosapunjivi dec m asti i ulja). avo utoliko pre s to se veci deo ovog vitamina oeuva i u suvoj detelini. I ovde treba spomenuti detelinu kao vrlo vaznu hranu s velikim kolicinama vitamina E. paradajzu. u masti dobijenoj iz svinjske jetre i u drobu drugih doma6h zivotinja. U bezbojnim mastima ga nema. . U podzemnim organima ima ga mnogo manje nego u zelenim nadzemnim.

na Ijudima i zivotinjama. Zbog toga se jos uvek svuda u svetu teii medu sirokim potrosackim ·s lojevima za iskljuciyom upotrebom belog hJeqa. Ispit uju se kolicine i vrste supstancija. tako da se brasno dobija sarno od sredine zrna gde ima najvise skroba. nervna konstitucija i intelektualni ra:d mogu biti uplivis ani veoma mnogo nac inom ishrane i vrs tom hrane. Kad se ima u vidu da je hleb gJavna i 05novna nasa hrana. krajem proslog i u ovom veku. u brasnu se nalaze i klice i mekinje. kad se proizvodi erno brasno. elemenata potrebnih svakoj jedill1ki za normala!l1 zivot i rad. bcli hleb i os tale glavnijc svakidas nj e namirnice. onda se jos jasnije moze shvatibi z. ZdravJje. snaga.s hrane. U njima nesto nedostaje.im problemom se danas bavi i higijenska sekcija Ujeclinjcnih nacija. lake su siroke potrosacke mase traZile beli hleb. oljusten piril!1ac. Proizvodnja belog brasna u Evropi uzeia je veceg maha tek posle franeuske revoIucije. Naprotiv.onalaske ·iz domena ishrane stanovniStva kako bi se moglo saznati da Ii je sadasnji nacin ishrane pravilan. istina. a pre svega vojnika. Akademije nauka i druge na ucne usta nove raznih driava godinama vecaj u i kontroliSu sve dosadasnje pr. kao s to su secer i poliran. U tu svrhu angazovani su najbolji strucnjaci sveta. hleb je ukusniji. Jedni su za bell a drugi za crni hleb. T. lakse pravi hleb. beli bleb postepeno potiskuje omi u eeloj Evropi. godine.nacaj tih proucavanja u raznim naucnim inst itucijama sirom celog sveta.iJikom izrade belog brasna. Pr. godione (raneuska vojska je jela -crni hleb. Ispitivanja se vrse . Ceo problem proucavanja ishrane postavlja se sve vise na naucne osnove. mekinja. pod utieajem franeuskog vojnog apotekara Parmantjea. jer je u tvrdeno da zdravstveno stanje stanovniStva. U mnogim zemljama pI'imeceno je prilikom regrutacije vojnika da je nepotpuna i 'l1e<racionama ishrana cest uzrok veIikom procentu nesposobnih mladica. da Ii odgovara otkriCima moderne nauke 0 ishrani iii ne. propagirana je i tokom XIX veka i u drugim zemljama u koje su prodrle ideje franeuske revolucije. ipak nije say naucni svet u potpunosti primio Parmantjeovu tezu da je bel>i hleb bolji od ernog. Do 1796. Poslednjih goclina moderna nauka 0 ishrani pokazala je na ocigledan nacin da bela brasno. Mnoge drZave su vrS ile ispit-ivanja hranljive i bioJoske vrednosp belog i crnog hleba. od psenicnog zrna odstranjuju se klice i mekinje. Franeuski fiziolog Fransoa MaZandi ogledom je dokazao da pas hranjen belim hlebom i vo- . Tako. Do prvog takvog napada doslo je 1826. institutima i laboratorijama. zavisi umnogome od nacina ishrane. a od te go dine vojnicki bleb je pravljen od brasna iz koga je odstranjeno 15'/. u to vreme naj cuvenijeg bromatologa u svetu. Na osnovu i2veStaja dobijenih iz raznih zemalja uvidelo se da je veoma redak slucaj pravHne i dovoljne i. Od beJog brasna se.88 LECENJE BIUEM o BELOM I CRNOM HLEBU bra~na Vitaminlzaclja belog i belog bleb a U svetu se vekovima raspravlja 0 upotrebi belog ili crnog hleba. ne predstavljaju punu hranu. izdrZlj'ivost. prema kojoj je bell hleb boIji od ernog. jer je za!pareno da je jedini pravi put naucnoistraZivacki r ad i na ovom tako vaznom polju. Parmantjeova teza.u klinikama. U toku poslednjih sto pedeset godina cesto je veoma snaZno napadana njegova teza.

i koji je trajao oko pedese L godina. Oel ovih mekinja izraduje se . a mestimicno i u hlcb za gradane dodavati one vitamine koji se nalaze u ernom psenicnom brasnu. cesto bez ikakvog uspcha. Ogledima je dokazano da be/o brasl10 ill1a za 75'/0 mal1je vitamil1a B" B2 i Ilikotinske kise /ill e II ego erno braSllo (brasno s mekinjama). sejanja. god. svesno iii nesvesno. U izgledu su i vitaminiziran pirinac. neke drlave za vreme ovog rata pocele su u vojnicki. bacaju iii pri radu unistavaju vaine biohemijske faktore . Tako su se u svetu pojavili vitaminiziral70 brasl1o. p~enienih mekinja i kliea. Na tim istrazivanjima najviSe je ueinjeno izmedu I i II svetskog rata. a drugi.koji ~e veoma bogat biljnim beiancevinama vaznim za nasu ishranu.'o dom. beljenja i drugih manipulaoija. a narocito usled finog i dugo ~rajnog preciscavanja izgubile vitamine. Obican covek se mora pitati: da Ii ce se to stanje moCi odrlati? I cia Ii je sve to potrebno i korisno? Zasto trositi toliko vremena i truda oko uniStavanja prirodnih jedinjenja prilikom meljave. tako vazne i neophodne za normalan razvoj naseg organizma. hran ljiviji i zelraviji oel be log. testa i ostale namirniee. a u klici mnogo ulja s velikim proeentom fitost erola. kukuruz. Tako je dokazano lekovito dejstvo ernog psenicnog bra· sna. Daljim ispitiva njima je utvrdeno da ovih vazn ih vitamina ima utoliko manje ukoliko je brasno belje. nalazom da bela bra ~ no ima mnogo manje minera lnih sastojaka. Ilarocito vitamil1a E. a be lo pseni cno brasno sa rno 0. vitaminiziran hleb i vilaminizirani ko/aci. radnog coveka. Dokazavsi nepobitn im cin jen ieama da je h leb oel potpu nog. da oS lavlja mnogo manj . Osim toga. preciScavanja. voden je u vezi 5 ma li m sad rlajem lIlillera/llih so li u belom brasnu. Da bi koliko-toliko nadoknadile izgubljene vitamine u belom hlebu. ~a one koji imaju sece rnu bolest. a posle toga dodavati . Godine 1913. oSlaj e zdrav. pirinea i drugih Zita. hral1jel1 cmill1 h/ebom i . Ovaj napad posluzio je kao po vod za de taljnu analizu ernog i belog bras na u pogled u saeldaja vitamina.S0. ali bez velikog. koji je o tpoceo oko 1846. ernog p~e­ nicnog brasna bolji. Iz prirodnih hranIjivih sirovina jedni proizvodaci odstranjuju. Kolicina lepka u brasnu je od ogromnog znacaja. Naroe ito j e koi icin a ka/cijulIla mala . ovaj ocigledan hemij ski na laz ut ieao je u izves noj meri na naucni sve t u pogled u vraca nja na erni hleb . Dokazano je da u mekinjama ima mnogo ovih hidrosolubilnih vitamina. koji se daje protiv neuro-muskularnih poremecaja . mnoge vlade pocele su forsirati upotrebu ernog hleba. Ova raspra zavr~ena je tek 1903. Treci snazni n apa d dosao je otkricem vitamil1a u zmu pseniee. mineralne i organomil1erahw supstancije. margarin. ali su s iroki potrosacki s loj evi jos uvek lrazi li sa mo beli hleb. Trai.'. provitamina i liposo/ubi/nih vi/am ina. secer.izvrstan hleb za dijabeticare. Drugi jedan napad. tim naoko veoma Iepim i ukusn im namimieama dodaj u vestacke. l7aprotiv. god .e se reeepti za najbolju ishranu prosecnog gradanina.52"10. pro[esor Sifner iz Amsterdama prvi je pod vukao ein jenieu da bcli hlcb ocigledno mora imati manj e vitamina protiv obo lj enja beribe ri nego erni. ipak se upo lreba be log hl cba we bde ~ iril a ne samo u Franeuskoj vee i izvan njenih gra ni ca. Imajuci u vidu ogro mnu vaznost izvesnih min era lnih sas toj aka namirniea za normalan razvoj cove ka . koje su usled fabrickog preradivanja.. opet. pepe la. . l ake je rezu ll a t ogleda bio talko jasan i oeigledan. pcpcla od e rn og bras na: e rno pse ni cno brasno os tav lja I .LEKOVITOST VOCA I POVRCA 89 dOIll propada i IIgine u toku pedeset dana. u mekinjama ima /epka. sinteticke i razne soli.

90 LECENJE BIUEM te iste supstancije ve~tackim putem? To je jedno. Ne zaboravimo da su te industrije preko svoje moene strucne stampe za poslednjih nekoliko godina pred rat htele sasvim potisnuti upotrebu ribljeg ulja i drugih vitaminskih sirov. Trnoviti su putevi koji vode ~stini.e bu cistih vitamina. Vreme ee pokazati da Ii je sve to bilo ispravno. jer ne moze izazvati hipervitaminozu D.vratiti se prirodi upotrebom namirnica u onom obliku kako ih je ona dala. vitamina u zelenom povreu? Nema sumnje da ee ra1Jne fabrike vitamina u svetu svim svojim moenim reklamnim aparatom uticati na sve moguee nacine na mnoge vlade da sto pre pristupe proizvodnji vitaminiziranih namirnica. na primer. preporucujuei kao jedino ispravnu upotr.ina. riblje ulje bolje od cis tog vitamina D i A. mineralne soli i retki elementi jedini sastojci kdje treba takvim »prebelim« namimicama dodavati? I da Ii ' a vestacka jedinjenja svojom hemijskom konsfitucijom i mei1usobnim odnosima odgovaraju u pOIpunosti prirodnim molckulamim kompleksima i rasporedu u nasim namirnicama? Nije Ii mnogo jednostavnije ceo taj problem uprostiti . . primenjujuei razne agrotehnicke i agrobioloske mere za poveeavanje glutena u pse'Ilici. A drugo pitanje je ovo: da li su vitamini. Tek je poslednjih godi·na uspela prava nauka da dokaze da je.

nekad se droga sarno popari kljuealom vodom.IZRADA I UPOTREBA BILJNIH LEKOVA Od bilja se spravljaj u razni lekovi . tueanjcm u avanu iii jednos tavno mrvljenjem medu dlanovima gde je to moguce. pa eak i kljueala voda. tinkture. rizomi. pre svega. ako j e biljni organ krupan (korenje. Cve tove i vecinu i:istova nije potrebno usitnjavati. ulje i drugo. je vrlo slozen. prema tome. anda se koristi alkohol razne jaeine. Posto je ova knjiga namenj ena upo trebi lekovitog bilj a u domacinstvirna koja nemaju tehnolosku opremu koju imaju apoteke i farmaeeutska industrija. kao sto s u praskovi. Za svu s lozeniju tehnologij u eitalae maze dobiti bliza obaves tenja i uputstva od farmaeeuta u svojoj apoteci i naCi u struenoj farmaeeutskoj literaturi. . Hi se pre kuvanja ostavi neko vremc da bubri. etar. semenje) i ako su lekoviti sastojei duboko u tkivima zatvoreni (unutrasnji sekretorni aparat za ctarska ulja u plodovima anisa. Hemij ski sastav bilja . Prilikom spravlj anja le kova mora se. plodovi. pogotovu ako su to mirisne biljke i ako se etalI"sko . ekstrakti. U apotekama se gotove mnogi galenski obliei. a kuvanjem se posle toga izvlace druge materije. globu le. navescemo sarno naj p rostij e naeine izrade biljnih lekova. Napr:otiv. a drugi put se stavi u hladnu pa se kuva.ulje nalazi spolja u zlezdovitim dlakama. krtote.i sastojei nisu ~astvorljivi u vodi. Terapeut ce na osnovu poznavanja fal'makodinamskih svojstJava biljoke i ka~ak­ tera bolesti boles nika odrediti koja droga iJi smesa droga maze doCi u obzir i. U industriji lekova far maeeut koristi jos sloren ije metode i vece aparate za serijsku proizvodnju lekova na veliko. Pored lekOVbtih ima i nelekovitih sastojaka koji poneka d smetaju pri spravljanju lekova. u kome obliku treba lek zgotoviti i upotrebiti. sirce. iii da hladna voda izvuce i:zvesne lekovite sastojke. Zbog toga se nekad upotrebljava hladna iii tapia. kima i slieno) onda je usitnjavanje pre upotrebe neophodno. voditi raeuna a hemijskom saslavu wake biljke i a tome koji hcmij ski sastojaik zelimo da eks trahujemo i na koji naein. Zato nae~n iizrade leka od svake biljne vrs te zavisi ad svojstva nj enih hemijskih sastojaka. Aka lekovit. pilule. Zato sc mnoge droge pre upotrebe moraju dovoljno usitniti rezanjem. UsilnjelZosl droge ima znatan utieaj na lekovitu vrednost dobijenog pri- pravka. su pozitorij e i dr.

Droge c iji se mirisni lekoviti sastojci nalaze u ndnim . zato slo se lekoviti sas tojci bolj e i du ze cuva ju u celin i nego u rezani m iii sam leveni m d rogama. pornazu i pojacavaju sopstveno lekovito dejstvo. Naprotiv. ako se dllie kuva. YO' deci racuna 0 njillOvom farmakodinamskom dejstvu. razlazu i menjaju ako bi se cvetovi dugo kuvali: to su razne boje (biljni. miri sni lekoviti sastojci u plodovima ani. kima i nekih drugih aromatic nih droga nalaze se duboko zalvoreni u cvrstim tki· virna. Vekovni obicaj je u apotekama da se. lz njega je. Ie· koviti sastojci ce izvetriti zajedno s vodenom parom.Za lek j e najbolje naciniti caj od jedne je· dine biljne vrs te. sale pa. biljaka. mikroskop· ski sitnim zlezdama 1 1a povrsini lista i cveta ne smeju se kuvati. na primer. zato s to svaka biljka ima d rugi hemijski sas tav. Osim toga. evet je najnezniji deo biljke. cvetni caj spravlja mesanjem cvetova i da se drugi biljni organi ne dodaju. svaka biljka iIi grupa bilja· ka iii organa na drugi nac in otpustaju svoje le kovite sastojke pri pripremi le kova. znalac ki nacin izrade i kulturnog serviranja caja. . sli· cnog dejstva i one se rnedusobno dopunjuju.92 LECENJE BIUEM Usi tn j ava'1/e d roga t reba vrSi l i "eposredno p r e upotrebe. Farmakodinamska podela lekovitog bilja). Zbog toga se pri izradi mesanih cajeva 0 svemu tome mora voditi ra· cuna. jer se za 5-10 minuta ne moze ekslrahovati etarsko ulje iz tih plodova. nepostojana jedinjenja koja se brzo gube. najlakse i najbde moguce izvuci. nego se sarno popare kljucalom vodom. takva smesa nije dobra. utoliko je k varenj e. lepa rec i Ijudsko ophodenje i te kako irnaju velik uticaj na uznemirenu psi· hu zbunjenog i uplasenog bolesnika. jer ako se tak va smesa sarno po pari i ostavi kratko vreme. Mesanje ovakvih biljaka ne sarno da je rnoguce nego je. pa l ek ne· posredno pre upot re b e usill1javati do pOlreb ne velicine V ·I1a. jer se ml cvenj em zna tno povecava povrs in a b iljnih ces lica i otva raju' putevi razornog u t icaja kiseon ika. vlage i dr ugi h negativnih cin ilac Ci. Naprotiv. gub lj enje Ie· k ovitih sastojak a b rie . Ima. stavise vrl0 korisno i neophodno (vid. nairne. ekstra· hovati lekovite sastojke. Ukoliko je us itnjenos l d roge veca . Higijensko i estetsko pakovanje. moraca. Zbog toga se droge moraj u cuvati cele i 510 bolj e zapakovane.na povrsini. prema tome. pri· jatan miris i ziva boja. a pogotovu farmakognost mora paziti koja se bilj· ka s kojom smc i moze mesati. na su vo m i hladnom mes lu. drugacij e fa nnakodi· narnsko dejstvo i. Ako se ovi plo· dovi pomesaju sa listom nane i maticnjaka iii cve tom kamilice i drugim bil} kama cije se etarsko ulje nalazi . to su farmakodinamski sin erg i 5 t i. jer je ekstrakcija lekovitih sastojaka iz takvih biljaka laka i vrlo brza. cvetni pigmenti) i mirislli sas· lojci koj~ na uplasenog bolesnika deluju i prijalno. na primer. odmah poklope i posle 5-10 minuta mogu se upotrebiti kao lek. Terapeut mora 1I0diti racuna ne samo 0 izboru odredene biljke za Ie· cenje odredene bolesli nego i 0 tome koje bilj'ke srneju uci u rnesan caj.. . lekoviti saslojci cvetova su vrlo osellji· va. Eto zasto farmaceut. sa tehnolos ke tacke gledan o. neee doci do potpune ekstrakcije lekovilih sastojaka. a taj psihosugeslivni mo· menal nik'a ko ne srnemo potcenjivati. Prosti i mesani cajevi. zbog cega ove plodove pre upotrebe treba zdrobiti.s a. na jbolje presovane iii hermel icki zapakol'ane. kim a itd. sarno od k arnilice iii sarno od sleza .

ima i takvih bil jaka koje imaju suprotno dejstvo. Na primer. u glavnom upa le sJuznice n ajosetljivijih i najnefnijih d elova tela. Modema far maceul ska industrija proizvodi neposredno oko svojih Ivorl1ica sve ono bilje koje je va zno za izradu kvalitetnih lekova od svezeg bilja. ali i to sarno u tropskirn i suptropskirn krajevirna. od kojeg potice modropl ava boj a ulj a k arnilice. deluj e st ip ticno. dobija se dobar caj pro tiv proli. jer su u svezoj. razenorn glavnicorn i rnnogirn drugirn lekovitim bilj ern veorna vaznirn za terapiju. . kao sto je slucaj sa digitalisorn.i kore od k rusin e i zest.I ZRADA I UPOTREBA BIUN IH LEKOVA 93 Naprotiv. Ako Sl: smeS i kamilice inane do da zdrobljenog ploda ani sa. Pomesana sa ivom-travom.va. U drugirn delovirna sve ta rnogucnos t upotrebe svefeg bilja je sve rnanja ukoliko se vise ide prerna hladnirn delovirna. nlse i sla tkog ko rena ublaZava bolove osoba . nadimanj e i t egobe u trbuhu. kiseonik. kamilica j e odlican t onik. Ako se ka milica p o rnesa s lis torn pitorne na'ne . a kad se ovoj smesi doda n an a. vlaga.sa cirom na zelucu. sve je vise ljudi koji napustaju prirodu i p r e laze u industriju i gradove . I najbolji nac ini susenja. plod ova oel pasdrena iii n eke druge an trah inonske droge koj a deluje p rotiv za tvora . . caj ce otkloniti gasove. Sveze bilje i biljni sokovi. u va. vi soka temperatura. Osirn toga. razne hemikalije i d rugi ciniooi izazivaju u bilju hidrolize. Enzimi. jer se ispostavilo cia su takvi lekovi potpunijeg i boljeg dejstva od onih dobijcnih od osusenill biljnih organa. p a samirn ti m i n j eno farmakodina msko dejs tvo. . tako da je potreba za osusenirn lekovitirn biljern i gotovirn Jeko\'irna iz godine u godinu sve veca. plavog uglj ovodonika . Poznavan. durdevkorn. prenosa . pogotovu za lecenj e decjih proliva i bolova u trbuhu. pogre~ no bi b ilo spravit i caj od smese h ras tove kore . bezmalo zivoj biljci svi lekovini sas tojci ostali nepromenjeni.Neosporno je da je upotreba sveze biljke iii nj enog soka najbolja i najcelishodnija. proti v proli va . p re svega. n osa i pol nih organa . Ovo se osobito n egat-ivno odrazava u onim biljkarna u kojima su lekoviti sastojci nepostojana jedinjenja. Karnilica i lan eno serne daju dobro sredstvo za lecenj e opekotina itd. Mesavdna kamilice. izornerizacije i dTuge duboke promene grade i njenih aktivnih sastojaka. pa kovanja. cuvanja i prerade lekovitog bilja n e mogu spreCiti sporije iii b rZe razlaganj e nekih lekovitih sas toj aka. primors kim lukorn. U nas jc na jvBe u upo4eb l evet kamiliee.ike.Kao i druge droge i nj en sas tav j e v rlo slozen. Zbog toga su zive biljke fiziol oski najaktivnije. Kamilica se n aj cesce upotreblj ava sarna. to su farl71 akodinam ski ant a go n i s t i. Op ~ te urnirujuce dejstvo ove s mese povecace se ako joj se dodaju listovi rna ticnj aka. me teo ri zm e.ic h emij s kog sas tava i farrn akodinams kog dej s tva hiljaka ornogucava te rapeutu da kornbinuje smese lekovitih cajeva. oksidacije. srean ika iii neke druge tanin ske. za ur ed ivanj e neuredne stolice. Sarno covek blizak prirodi uvek rnoze upotrebljavati sveze lekovito bilje. m oraca iii kima. antiflogist icl1o dej s tvo azul ena. sluzi. smoIe i drugih lekovitih sas tojaka. boJesnih ociju. dakle. tr ave od srdobolje. hmelja iii od olj ena. i najlekovi1ije. opore droge ko ja za tvara . tek uzabranoj. gorocvetom. pojacace se nj eno holagogno i urnirujuce d ej stvo na zucni rne hur. Tu dolazi do izraia ja. svetlost. zbo g cega ti ~ric a ima tako siroku i raznovrsnu prirnenu. Ali ova biljka ima jos i fl avonoida.

najjednostavnije os trim nozem. VrSi se 5 propisanim rastvaracem jednom i'li viSe puta. razume se. osobito sa drogama jakog dejstva. Praskovi. u sko roj buducnosti osvojiti uku s potrosaca. ali sarno neposredno pred upotrebu. sapo nine. jer ee iz sitnijih delica biti bria i potpunija ekstrakcija lekovitih sastojaka. sokovnike. s licno voenim. zasticena od svetlosti. Mlevenjem se dobijaju praskov. Pretpos tavlja se da ce i ovi sokovi. he terozide. Za duzu upotrebu bocice sa sokovima mogu se pasterizovati zagrevanjem J sat na 70-80 oC. Droge neprijatnog ukusa i mirisa piju se razmucene u mleku. U apotekama i farmaceutskoj industriji ad praskova se . Farma kopeja propisuje velieinu otvora sita i rcSeta za svaku rezanu drogu pre upotrebe za izradu cajeva. rnedu iii voenom soku. jogurtu. one odmaze. U preduzeeima za proizvodnju i prome t lekovitog bilja postoje seckalice raznih tipova. po kafenu kasicicu i slieno.izraduju pilule. a ekstrakti sjedine. tc k uzabra nog le kovi tog bilja sadrie sve lekovitc sas tojke bilj ke i zbog toga je to fa rm aceuls ki oblik koj i osvaja terapiju. Sokovi isced el1i iz sarnl eve nog svezeg. tinktura. jer ima mnogo Olasnog ulja. na jbolj e u fri i id eru . daju se u zelatinoznim kapsulama i u drugim vidovima.i razne krupnoce. p rovita min e. ekstrakta i drugih galenskih oblika lekova. Dobij ene sokove razliti u male ciste suve boc ice j cuvati na hladnom mes tu. utoliko ee caj biti bolji. a ' one posle jeJa moze svako prema svom ukusu zasladiti. Mora se raditi pazlji vo i cis to. cesce rnuekajuei. enzirne. Samlevene droge treba odmah potrositi. Praskovi se upotrebljavaju uzimanjem navrh noza. samlevel1e droge spravljaJju 5e od osusenih organa lekovitog bilja.94 LECENJE B1UEM S veze bilje i biljl1 i sokovi sad rze prirodl1 e. jer otkupna biljarska preduzeea imaju standardne propise 0 duzinri izrezane droge. Ovo se cini radi taenog doziranja. Maceruje se odredeno vreme. mogu koris titi sarno one cime raspolazu: mlin za meso. Rezal1 e drogc se upotrebljavaju za spravljanje lekova. Droge se rezu na razlicire nacine i u raznim duzinama. presc i sl. da se izbistri i onda filtruje. u zatvorenom sudu od stakla iii porculana. Diljari moraju 0 tome voditi racuna. pre svega. Najcesee se razmute u vodi i piju. Izrada lekova ekstrakcijom vriii se na razne nacine. umesto da pomafe takvo brasno. fitonc ide i m noge d ruge pozna te i za sada jos nepozna te farmakod in am sk i ak ti vne ma le rij c "aine za pro fil a1ksu i terapij u. tablete. ostatak ispresuje. Za spravljanje cajeva u domaCins tv ima droge treba rezati neposredno pre upotrebe. 1 1epromel1 jel1 e komplekse svih lek ovitih m alerija: a lka loide. Ukoliko se droga sitnije izreze. Laneno bralino se brzo uiegne. Posle toga teenost se ostavi nekoliko dana na hladnom mestu. j er su oni najp·r irodniji oblik leka. Zbog toga se sma· tra da le kovi proizvedeni od svezeg bilj a imaju najbo lju perspekti vu i d a ce farmaceuts ka indus lrij a u skoroj buducnos ti biti usme rena u tom pravcu . jer se brzo kvare i gube lekovitost. od grade i hemijskog sastava droge. zasticeno od svetlosti. sto zavisi. Posle dovrsene maceracije teenost se procedi. lugoslovenska fannakopeja daje ovaj propis: Maceracija je eks~rakcija droga odredene usitnjenosti na obicnoj temperaturi. osobito one koji se trose pre jela. 00macins tva. . od nekoliko milimetara do vise santimetara. Treba ih piti bez ikakvih dodataka. vita mine.

Zatim se lako nabije u podesnu bocu ~ irokog grlica. Ostatak se rastvori u 5 eem vode i rastvor filtruje. Prema kolicini droge koja se mora ekstrahova ti uzima se pri izradi ekstrakta per· kola tor odrec1enog precnika: do 100 g droge uzima se perkolator prec nika oko 2 em. filtrat srne sarno opa· lizovati. iii se u malim kolicinama doliva tako da droga bude uvek 'pokrivena slojem 1'3stvaraca od 2 do 3 em visine. Isto· vremeno se iz rezervoara dodaje u perko lator toliko rastvaraca da se nad drogom nalazi uvek sloj visok 2-3 em. . tako da pre kola tor bude dl'ogom jednoliko ispunjen. izgnjeci i protera kroz s it o (III).IZRADA 1 UPOTRE BA BIUN IH LEKOVA 95 Diges lija je CkS lrake ij a droga odredene usiLnj enosti na povi ~e noj tern· pera turi (40 0-50 0). U ovako priprernljen perkolator pusta se rastvarac iz podesno name· stenog rezervoara. koja se moze dobro za· tvoriti. do 1. Tecnost zaostala u drogi ispresuje se i sjedini s ekstraktnorn tecnoscu. Za izradu ekstrakta moraju se upotrebiti pe l'kola LOr i od stakla iIi poreulana 80-100 em duzine. Ispitivanje da Ii je droga dovoljno ekstrahovana vrSi se ovako: a) Kod alkaloidnih droga: odredena kolicina perkolata koji istece pri zavrsetku perkolacije (a koja je kolicina naznacena za svaki pojedini ekst· rakt) zakiseli se sa 2-3 kapi razblazene hlorovodonicne kiseline i is pari na vodenoj pari do suva. a za iz· radu tinktura mogu se upo trebiti i perkolatori od 40 do 60 em duzine. Ekstrahovanje se vrsi s toli· korn kolicinom rastvaraca da se dobije onoliko frake ija perkolata koliko je za svaki pojedini ekstrakt odredeno. Pre punjenja stav i se malo pamuka na dno perkolatora. tako da se na 100 g drogc upo· trebi 40-50 g rastvaraca.000 g droge najvise 60 kapi u minutu. Punje· njt: se vrsi s malo droge i pri tom lako potresa. Rastvarac mora prolaziti kroz drogu veoma lagano. Kad se bistrom filtratu doda 3 kapi Majerova reagensa. Svaka frakcija perkolata treba da bude po tezini priblizno jednaka kolicini droge koja se ekstrahuje. Ovako natop ljena i delimicno nabubrena droga pl'otera se jos jednom kroz sito (III) i stavi u perkolator. slavina se zatvori i dr-oga ostavi da se maeeruje 12 sati. do 300 g droge uzima se perkolator precnika oko 3 em. Perkolacija se vrs i ovako: propisno usitnjena droga nakvasi se jednoliko odredenim ras tvarace m (menstruumom). Gornji sloj droge malo se nabije i pokrije slojem hartij e za filtrovanje iIi slojem pamuka. Vr ~ i se s propisanim ras tva race m jednako kao i mace· l'acija. Na dno perko latora stavi se sta· klena s lavina iIi druga naprava za otieanje i perkolator vertikalno pricvrsti na stativu. Dobro se izmesa. Perkol ae ija se nastavlja sve dok droga ne bude gotovo potpuno ekstrahovana. Perko lacija je ko ntinuirana e ks trakeija droga odredene us itnjenos ti na obi cnoj tempera turi i vriii se u perkola torima. i ostavi da stoji ce tiri sata zasticeno od svetlo~ti. a to se postize lagani m ispustan jem vazduha kroz slavinu na dnu perkolatora. Kad pocnu izlaziti prve kapi perkolata. a za 1. Posle ovog vremena teenost se is pus ta tako da na svak·ih 100 g droge istece 5 kapi u minutu.000 g droge uzima se perkolator prec nika oko 5 em.

Osobito su nepoPOSUDA ZA SPRAVWANJE CAJEVA doone tvrde. kao i kisnica. porculana iI i od drugog in diferenlnog mate rij a la. Infuzi od alkaloidnih droga jzraduju se na isti nacin. ostavi oko pola sata da se ohladi. jer je i ona vrIo m eka. nasa farmakopeja (od 1951) daje ovaj propis: VISI Izrada. a isparena voda dopuni se vrucom destilovanom vodom. Sudov i u kojim a se vrsi isparavanje moraju biti od slakla. desetak minuta prokuva u otvorenom sudu. 111fuz ii i oparak je eks trak t dobijen najeesce prelivanjem droge klju calom vodoln. ali se pre upotrebe. a posle toga odlije se od taloga . pre svega. Kiseline se uzima pribliino toliko koliko je propisano da droga minimalno sadrZava alkaloida. Posle toga se izvadi iz vode i.96 LECENJE BIWEM b) Kod os l alih droga ispilivanjem boj e. sarno sto se droga kvasi i gnjeci s vodenim rastvorom limunske kiseline. Koncen lrovanje ekslraktnih teenosti vrsi se is parava nj em u vakuumu na le mpe ra turi najvi se od 600 do propisa ne kon sis tencije.ine. izradu lekova. Kvalitet zgo tovlj enog infuza zaod mnogih cini laca. Posle toga prenese se u podesnu pos udu za infundiranje i prelij e propisanom kolieinom kljucale destilovane vode i zagreva pet minuta u vodi na temperaturi od 90 0 . Obicno se izraduj e od droga neznije grade i od p nih koj e imaju termo labilne Illaterije i one koje is paravaj u (eta rska ulja). Teenost se ostavi krace vreme da se slegne. Zb. ali isto tako i od vei5 tine izrade. 5-1 0 g d roge prelije se sa 100 g kljueale vode. To je naj cesci oblik spravlj anja bi ljnih lekova u domaci nstvima i u svakidasnj em zivotu se naziva »spravljanje caja «. sa srnrdIjivirn gasovima. moze se upotrebiti i Cisla prokuvana kis1'lica.i tetan infuz. a ponekad i od vode. Naj eesce se spravlj a 5-10 % -niinfuz. eesce mesajuci. Mnoge vode ni su podobne za . tj . Posto mnoga domaCinstva lie mogu da nabave destilova nu vodu. mIrlsa i ukusa . Da bi se dobio kval. a jos su gore one sa mnogo gvozdevih soli. kreene vode. Poslednji deo poslednj e frakcij e pe rko la la mora bili gotovo bez boje.k na cediIu. blago presujuCi ostata. Zatim se teenost proced i. do propisane kolieine. od kvaliteta same droge. kojorn je ispran ispresovani ostatak ekstrahovane droge. iIi se upotrebi voda kojom se raspolaze. a sme imal i sa mo slab m iris i ukus na drogu koja se ekslrahuj e. Ekstrakti i tinklUre a lkaloidnih droga moraju se razb lai iti do normir ane sad rz. Sitno isecena (sito III). cesce mesaju6i. odnosno sveze usitnjena (sito IV) dro- ga prognjeei se u porculanskom tarioniku s toliko hIadne destilovane vode da bude jednoliko prokvasena.og toga nasa i s~rane farmakopeje dozvoIjavaju jcdino upotrebu destilovane vode. gipsom i dr. .

za sazrevanje cireva "potkoznjaka«. uboja i upala koze i sluzokoze uoplite: potrebna koliCina u prah smrvljene kamilice popa'r i se neophodnom kolicinom kljucalog mleka. 111fusuI17 Digitalis. Napomena: Infuzi se ne smeju filtrovati kroz hartiju za filtrovanje./ ZRADA I UPOTREBA B/UNIIi LEKOVA 97 Pri izracti 1l1fL/sum radicis Jpecacuc/l1hae mora se za svakih' 05 g droge doclati I kap razb lazcne hlorovodonic ne kiseline. 1nfusurn SaZep izraduje se ~ao Mucilago SaZep. u drugi sud se s-tavi laneno seme u mlako mleko da stoji 2-3 sata. Mlecna kasica od kamilice sa sluzavim drogama je izvrstan narodni lek za lecenje opekotina (osobito ad suncanja). Umesto lanenog. . a zav. Infuz od sluzastih droga izraduje se ovako: Isecena droga (Radix Althaeae) (I-II). blago pritiskujuci. u dvori~tu raste kamilica. Infuzi od droga s termolabilnim materijama. ' Infuzi s dodatkom kiselina izraduju se u sudu od stakla iii od porcu lana. maze se na isti nacin upotrebiti dunjino seme. 1I1fusu1I1 Sennae mora se procediti tek kad se potpuno ohladi. kroz ta nak sloj pamuka i dopuni potrebnom koliCinom hladne destilovane vode. osobito domaCinstvima na selu. Posle toga prelije se. a na njivi treba posejati malo lana. Zatim se procedi. sluzava teenost pomelia s mlakom kamilicom i time' ablaze bolna mesto. Infuz se mora izdavati u tamnom sudu. jer imaju mleka. celo iii samleveno. prelije polovinom propisane kolicine hl aclne des tiLova ne vade i ce~ce m e~a iii mucka cetvrt sata. U gotov infuz mora se dodati l{)<1/o eta nola. Duzina kuvanja je oznacena za svaku drogu. ostavi da se potpuno o hl adi. Dekokt iLl odvarak je ekstrakt dobijen kuvanjem droge £I vodi. Za tim se izvacli iz vocle i. cesce mesajuCi. na primer. 20-strukom kolicinom destiLovane vade i maceruje hladno. Za svaku vazniju drogu naveden je nacin spravljanja i upotrebe infuza. iii cela droga (Semen Lini) brzo se ispere na cedilu iii na situ s malo hladne vode. . Moraju se izdavati u sudovima s natpisom "Pre upot·rebe promuckaj« i "Cuvaj na hladnom mestu «.Jos bolje deluje laneno seme koje se maze (za nuzdu) popariti zajedno s kamilicom u prasku. Ovaj jevtin i svakom pristupacan lek svima se preporucuje.isi ad grade i svojstava lekovitih sastojaka same droge. Posle toga se pazlj iva odlije kroz tanak sloj destilovanom vodom nakvasenog pamuka i dopuni potrebnom kolicinom destilovane vade. pola sa ta ceSce mesajuci. aka nije drukcije propisano. aka nije drukcije propisano. do propisane kolicine. kojom se ispere ostatak ekstrahovane droge. kojom se ispere ostatak eks1rahovane droge. Posle toga do cia se drllga polovina kljucale des tilovane vade u hladni macerat i zagreva pet minuta u vodi na temperaturi ad pribli zno 650. do propisane koliicne. pa se oceuena gusta. kao lito je. izraduj e se ovako: Droga u pulusitnom prasku (V) prog nj eci se u tarioniku s toliko hladne destilovane vade cia bude jednoliko pokva~ena. Zatim se prenese u pocl esan sud za infundiranje iii u bocicu iii tikvicu. cesce mesaj uci.

slabo presujuCi ostatak na cedilu .3 g razblazene hlorovodoniene kiselinc. etilnim ili obienim a'l koholom) ·razne koncentracijc ili mesavinom alkohola i etra. dekokti se izraduju od droga evrsce grade i od onih koje imaju lermoslabilne materij e. Izraduju se 3-5%. tj. Kao i za spravljanje infuza.otrebe promuckaj« i "Cuvaj na hladnom mestu«. i to 1 dec droge ekstrahuje se sa 10 delova rastvaraea (100/o-ne tJinkture). Kiseline se uzima priblizno toliko koliko je propisano da droga minimalno sadriava alkaloida. a u nemogucnosti iii nedostatku. i za dekokte j e najbolje upotrebiti des tilovanu vodu. k ojom je ispran isp resova ni ostatak ekstrahovane droge. Medutim. Dekokti se moraju izdavati u sudovima s natpisom "Pre up. obojeni oblici lekova dobijeni ekstrahovanjem droga alkoholom (etanolom. 3-5 g droge n a 100 g vode. Jo~ vruca teenost procedi se.r astvaraju lekoviti sastojci odredene biljke. Dekokti s dodatkom kiselina izraduju se u sudu za kuvaJl1je od stakla ili porculana. Sitno isecena (s ito III). ove tinkture se izdaju i upotrebljavaju sarno prema lekarskom receptu i uputstvu! VeCina tinktura se primenjuje za unutrasnju upotrebu. Decoctum Salep izraduje se kao Mucilago Sa/ep. ad droga jakog dejstva u apotekama se spravljaju tinkture perkolacijom. Napomena: Decoctum radicis Althaeae izraduje -se kao sto je opisano u elanku Infu zi. Jugoslovenska farmakop eja II (1951) daje ovaj propis : I zrada. od nosno svde usitnjena (sito IV) droga prognjeei se u porculanskom tarioniku s tolilko hladne des tilovane vode da bude jednoliko prokvasena. najeesce u obliku kapljica. ad droga jakog dejstva dekokti se s pravlj aju u apotec i pre ma propisu lekara. . vodeci raeuna u kojoj se koncentraciji najbolje . tinktura od ljute paprike upotrebljava se spolja. le kovite sas lojk e koj i se ne razlaiu na povisenoJ temperatu r i. Obieno se uzima 1 dec droge i 5 delova rastvaraea (200f0-ne tinkture). Za izradu Decoctum corticis Cinchonae treba umesto limunske kiseline upotrebiti na svaki gram kore 0. do propisane kolieine. rede iznutra. Teenost se os lav i krace vreme da se slegne. Dekokti od alkaloidnih droga izraduju se na is ti naein. Ponekad se za spravljanje tinktuTa upotrebljavaju i ekstTakti droga. sarno ~to se droga kvasi i gnjeei 5 voden im rastvorom limunske kiseline. 500/ 0 i 700f0-ni alkohol. tj . Naj eesce se koristi 40 0 / 0 . pogotovo u hitnim slueajevima: odredena kolieina ekstrakta razblaii se potrebnom kolieinom alkohola da se dobije ieljena koncentracija tinkture (200/ 0 iii 10%). Tinkture su teeni. a posle toga odlije se od taloga. pogotovu one jakog dejstva. u zima se prokuvana ki ~ ni ca iii obiena voda. Zatim se prenese u sud za kuvanje i prelije propisanom kolieinom hladne desti lovane vode.98 lECENJE BIUEM Za razliku od infuza. a i~ parena voda dopuni V'fUcom deslilovanom vodom . Posle toga se zagreva u vodenom kupatilu dok se ne postigne temperatura najmanje 90 0 i greje dalje pola sata na toj temperaturi ee~ce me~aj u ci. Dekokti se ne smeju filtrovati kroz hartiju.

dobijeni u industriji centrifugalnim rasprsivanjem biljnih ekstrakata.ska. rastresitih komada. tablete. cuvaju se potpuno suvi u boCicama zalivenim parafinom iii voskom. Da bi se s to potpunije eks tra hova li lekoviti saslojci iz clroga. obe leenos ti pomesaj u. tinkture se izraduju maceracijom (mocenjem. poklopi i drii u podrumu 8. Dijallzati su teeni ekstrakti svezeg. Zilki i suvi ekstrakti. tek uzabranog bilja. dobra zapu si drzi na hladnom i mracnom meSlu. U novije vreme farmaceutska industrija sve viSe koristi sveze. fi llruj e kroz harliju za fill rovanje . tako da se na svaki litar vina doda 10 grama vodenog rastvora cis tog zelatina (1 deo na 9 delova vade) . Prop isno us ilnj ena i prosejana droga s lavi se u s lakl enu leglu i prelije odredenom kolicinom rastvaraca. sve se vise primenjuj e uparava nj e u vakuumu. Pos le toga se odlije. Mediclnska iii lekovita vina se spravljaju na razlicite nacme i koriste u naucnoj i u narodnoj medicini. da bi se spreeilo razlaganje nepostojanih materija. taka da se u farmaciji sp ravIjaju: teeni. Suvi ekstrakti ne smeju imati vise od 5'/0 vlage. - . raz li je u bocice. drazeji. zitki ekstraktoi sadde vise aktivnih saslojaka. a suvi najvise. ali se posle e kst rakcije droge i filtrovanja uparavaju do zelj ene konzistencije. ostavi da se s legne i izb is tri. Jedan deo dobijenog dijalizata treba da odgovara jednom delu droge. a suvi su iii u prasku iii u obliku lakih. To su teoni preparati koji se izraduju me· sanjem lekova s vinom. rastvaranjem cvrstih lekova u vinu iii ekstrakcijom lekovitih sastojaka maceracijom lekovitog bilja u vinu. To su vrlo dobri suvi biljni ekstrakti standardnog sastava koji se mogu cuvati i tacno dozirati o Osobito su traZeni disperti izradeni od svezeg lekovitog bilja. Ponekad je vinu potrebno prethodno oduzeti tan in. ekstrakti se spravljaju rede maceracijofll. I zrada. Pos ta ukuvava nj e traje dugo. sirupi i dr. Taskiseljavanjem) na obienoj lemperaturi . osobito onih jakog dejstva. taka da se sve ova obavlja na relativno niskoj tempera turi (20-40 0 ). Od ekstrakata se izraduju razni galenski pTeparati: pilule. zbog cega nemaju mineralnih soli. zitki ekstrakti imaju gustinu meda. zivo bilje za spravljanje ekstrakata.IZRADA I UPOTREBA BIUNIH LEKOVA 99 Aka ni je drukcijl:! propisano. pod snizenim vazdusnim pritiskom. U farmaceutskoj industriji se proizvode dijalizom. Uzabrani biljni organ se samelje u kasu i metodom dijalize ekstrahuje vodom iii vrlo razblazenim alkoholom razlicite koncentracije. Dispertl su posebni farmaceuts~i oblici u obliku pra. 0 cemu lekar vodi racuna kad ih prepisuje bolesniku. U nedostatku cis tog apotekarskog a lko hola maze se kris titi rakija od 40 do 50 0/ 0 _ Ekstrakti se izraduju s lie no tinkturama.10 dana cesce mesaj uCi. Teeni ekstrakti se izraduju taka da 1 deo ekstrakta sadrzi le kovite sastojke jednog dela suve droge. ostatak se dobro iscedi. a l:esce perkolacijom.

Zato se ova kataplazma sprav lj a m esa nj em s laeic inog b ras na s pOlrebno m kolieinom vode o d 20 do 300 na ob icnoj te mpcraluri. Doziranje lekovitog bilja zavisi od hemijskog sas tava droge. Maceracija obicno traje oko mesec dana. njenog fa r· makodinamskog dejstv a . Stari i oprobani nacin je spravljanj e kas ica u mleku umesto u vodi. Fina emulzij a mao snih kapljica i kazein mleka deluju kao farmakodinamski sinergist i. svinjskoj masti. a nekad hladna kasica. sredrzja iii terapijska doza nalazi se izmedu maksimal· ne i minima-Ine i predstavlja ikohiOinu leka Ioojom se postiie najJ bo1je dejstvo. Masti mo· raju biti sve:le. Lekovite masti se najcesce izraduju diges tijom biljnih droga u ma snom ulju. dodajll se na kraju kad se ras topljena masa na pola ohladi. minimalna doza je najmanja kolicina leka kojom se postize odre· dena lekovito dejstvo. stakle· nim m porculanskim posudama i cuvaju dobro zatvorene na hladnom i mra· cnom mestu. Ma· terije koje lako vetre . Medicinska vina treba sprav lja li i cuva ti u s lak lenim sudovima u mracllom i hladl1oll1 podmmu. IIi se smlacena kasica razmaze na bolno meslo. lanolinu i drugim podlogama. vun eno p la tno (ka· ta plazma od lanenog bras na koja se prime njuj e za lecenj e zapa lj enja lint f· nih sudova. . melem. nekad se s la\' lja sto toplija . To isto vazi i za izradu kasice od crnog i belog luk a i drugih biljaka sa sum· pornim h e teruzidima. Lekovite masti se izraduju u emajliranim. poma· zu dejstvo sluzi lana. vosku. gaveza i drugih mucilaginozn ih droga. Bliza upulstva 0 izradi i upolrebi poj edinih lekoviLih vina iznesena su kod odnosn ih droga. flegm ona i apscesa) . Vrela ka~ica se I'azma:ie na cis to bela lane no ii i VlI· neno pla tno i po laze na bolno ili ozledeno mes lO na telu . terapijske svrhe i bolesnika . ka taplazma sprav lj a se na razne nacinc. cicvarica. S iln o sam levena dmga u obliku bras na najceSce se popari s pOII'cb nom ko li cinom kljucale vo dc da se dobij e kasa ze lj ene gus tin e. Kasica od sl aCice rz i kako se rze slll e spravljati na visoko j tempera tll ri. po· trebno je ce~cc mllcka ti da se ~ t o pOlpunije izvuku lekov iti sastojci droga. a isto tako . neu:lezene. kao sto su e tars ka ulj a i njihovi sastojci u miri s nom bUju. ovas. a a ko droge imaju tanina (opore). Osim navede nih kasica za spoljrzu prim el'nl. Kod odnosnih bi· Ijaka je opisan postllpak spravljanja. je r i e isto mle ko deluje kao dob ro s'l'ed s t~·o za ubla:iavanje bolova i posledica od upale koze i s lulmice. IIi se kuva s malo vode. jer bi se unis tili enz imi i na taj nacin sp rec ili os lobodenje i dej s tvo le kovi· tog sastojka droge. dunje. p revij e cis tim platnom. konzislencij l!. To je naj eesce dijetalna hrana i lek koji se krace iii duze kuva da bi se dobio s to slu zaviji proizvod : salep . belog sleza.100 lECENJE BIUEM Upotreb ljava se najbo lje bela vin~. u knjizi su opisani i naC lnt o izradi ka sa za w l ulrasllju upolrebu. Doza je odredena ko· !ieina leka koju treba m:eti odjednom iii u toku dana. Masnu podlogu treba ras top iti na yo· denoj pari. Ka~ica. bolje je upotrebi ti crno vi no. pre ko toga se s tavi loplo. Ovo je potpuno opmvdano. ~ to je opisano kod pojedinih bi ljaka. pirinac i dr. i diges liju u toploj vodi odredene tem perature. Maksimalna doza je najveca koIicina lelca koja se moze podne ti bez znakova' nepodnosljivosti i trovanja.

protiv smetnji u zelucu itd. Bilje se upotrebljava spolja i iznutra.izraduju razni lekovi. ili slme za izradu raznih prostih iii slozenih lekova u apoteci.i mo u umerenom klimatu.raju u gra mov ima. 1 koren Ja I 2-5 g cvetova i listova. Na doziranje droga uti ~u mnogi ~i­ nlOCl.3 3. stavljanje lista bokvice na posekotine . Iii kad se listiCi hajdu~ice medu prstima uvaljaju u loptice i to guta pre jela za dobijanje apetita. Praskove je najbolje i'Zradivati neposredno pre upotrebe.IZRADA I UPOTREBA BIUNIH LEKOVA 101 Srednja doza sokova iz svezeg bilja je po 1 ~ajna . Za lek se koristi zivo. trudnoca) i dr. Kao ni pica. Tim poslom se bave apotekari (fa'lTIlaceuti). odjednom pOptti. u vi~e doza da ne bi opteretili zeludac i da bi lek bolje delovao. treba \'oditi ra ~un a i 0 individualnoj preosetl~. razna fiziolo~ka stanja (menstruacija. Po~to mi Ziov. tezinu bolesti. Sokovi iz voca i povrca mogu se uzimati i u veCim dozama. U vecini slu~a.roge se dozi. Od osusenog bilja se tucanjem i mlevenjem prave praskovi. ni lekove ne treba naglo. sirovo i osu~eno bilje. nego postepeno. a neka domacm stv. Pre svega.a nem aJ ~ vagu koja moze da meri male koli~ine.7 7-14 14-20 20-70 godine godine godine godina godina godina godina 1/ 12-1/10 doze 1/8 -1/ 6 doze 1/ 6 -1/4 doze 1/ 3 doze 1/ 2 doze 2/3 doze 1 doza Osim lIzrasta. zavisi od uznista bolesnika. osu~imo i dobro zapakujemo.4 4. stanje uhranjenos ti. Praskovi se upotrebljavaju za le~enje unutrasnjih i spoljnih boles'ti. Zbog toga se u toku leta moramo pobrinuti da od svega ~to nam je potrebno naberemo. 0 ~e mu lckar s trogo vodi ra~una. jer se susenjem mnogi lekoviti sastojci menjaju i gube. Evo pribliznih pojectina~nih doza za boles nike od 1 2. .iii supena ka~ika vise puta dnevno. na primer. Gorki lekovi se uzimaju pre jela. Od njega se . Najjednostavniji i najprimitivniji na~in le~enja je upotreba pojedinih delova bilja.i'Vosti izvesnih osoba na odredelle lekove. ali kako je to ~esto zametno. to nemamo preko cele godine zivog bilja kao oni u tropskim predeiima. ~to prose~no iznosi 1 supen u ka~iku.jli !ista repusine na ope~ena iii ubijena mesta na telu. polako. Blib obave~tenja 0 nacinu izrade lekova od bilja ~italac moze dobiti od mesnog apotekara. na pol. ond a se naj~e~ce droga uz~ma u t.n prsta. jer duzim stajanjem gube lekovitost.ie­ va zivo bilje je lekovitije od osusenog. ili 6 do 9 grama k?re. PRAKTltNA UPUTSTVA 0 UPOTREBI LEKOVITOG BIllA U DOMACINSTVU Upotreba lekovitog bilja je raznovrsna. Suve d.

Bilje !!reba tek: prilikom pravljenja caja u avan u iii medu dlanovima isitniti . j er kuvanj em gube. nepoklopljenom sudu. Pogresno je kuvat. pored aspirina i kombinovanih tableta jos i raznog bilja. pozitivno utice na bolesnika. poveze platnom i jakom hartijom i ostavi desetak dana. osobito za jacanje i za leeenj e organa za varenje. Za to je pogresno kuvati kamilicu. ruze. cesce mesajuci. zatim treba procediti . sto psihicki. nego svaka cetvrt sata po jednu ka ~ iku. poklope i ostave krace iii dll ze vreme. To je dobro. treba ostavit. uvek se mora dobro izmesat i. Na isti nacin mogu se spravljati . eesce meSajuci . vee prema tome da Ii se zeli slab iii jak caj. VeCina cajeva se tako spravlja. liSee i druge n eke biljne de love nikad n e treba kuvati. U vecini slucajeva treba na pol a litra vode staviti 3 do 5 kas ika iseckane iii zdrobljene biljke. majkine dusice. stavi u cistu teglu i prelije desetostrukom kolieinom vina iii rakije. Listovi i cvetovi bde otpustaju lekovite sas tojke nego kore i drugi cvrs ti i debeli orgaru . zavo mjaka. dodaje se cvet razlicka. majkinu dus icu iii ne ku drugu mirisnu lekovitu b iljku. ali ne odjednom. zasladiti medom i piti. Uglavnom. izvetre gotovo sv i lekoviti sastojci (etal'ska ulja). jer se iz ce log biljnog orga na teze i nepotpunij e iscrpljuju lekoviti sastojci nego iz is itnjenih. Droga se sto bolje isitn i. Tim mesanim cajevima ces to se dodaje razno cveee zivih boja i prijatnog rnirisa da bi caj imao leps i i privlacniji miris . treba da ima u dovoljnoj kolicini preko cele godine. lavande. jer je to I/ajbolje slu zno sredstvo za lecenje organa za disanje. a osobito sa decom. belog sleza iii nekog drugog bilja koje gotovo svuda u nas raste u izobilju? Svaka prosvecena majka ima u kuci »Iekove za nuzdu«. los go re j e ako se kuva u otvorenom. Iedan od naj cesCih uzroka nepoverenja prema lekov itom bilju je. lipu. cmog sleza. Izvesni lekovi. j er se time uni~ tavaju njegovi lekoviti sastojci. DOMACA APOTEKA LEKOVITOG BILJA Zasto pesaei ti desetine kilometara do apoteke za dvadesetak grama titrice. mogu se izradivati i u dobrom cmom vinu. To pomalo lici na madiju. nije dobro sto svi taj koren kuvaju . Dajemo ovde spisak vaznijeg lekovitog bilja koje svaka kuca. nego se stave u cist sud i preliju kljucalom vodom. rakiji.i be li slez. da bi se iz nj ega sva sluz izvukla. u poklopljenom sudu. sve do nove . turcinka.i lekoviti zejtini i masti.102 LECENJE BIUEM NajcesCi narodni lekovi od bilja su cajevi. Gotovo je redovna poj ava da se na pola litra vode stavi nekoliko cvetica lipe iii kamilice. To nije dovoljno.i 30 do 40 minuta da se biljka kiseli u vreloj vodi. nestru cna izrada ca jeva i suvise mala kolicirw bi/jke koja se upotrebljava pri tom e. ali se moze ponekad ostaviti i duze da bi u vodu preS lo s to vise lekovitih sastojaka. U nas se koren belog sleza sve viSe upotrebljava. Medutim . pored ostalog. razblazenom alkoholu i tome slieno. Cvece. n evena. smilja i dr. Na primer. Ako se za kucu izrad uj e mesan caj od vise vrsta bilja. nanu. Kas iku iseckanog korena belog sleza (velicine kukuruznog zma) treba preliti sa dva decilitra hladne vode i ostaviti oko dva do tri sata. ali se oni greju na vodenoj pari.

ali mora biti zaklonjeno od sun ca. persuna. jer se moze desi ti da u starim ima ples ni. T r a v e (cele nadzemne biljke u cvetu. mracnom i hlad nom meslu. Lis l 0 v i pitome i divljih vrsta nane.uva. divizme. o~. ruze. ro treba bac ili ili. S. sve sk lonjeno u cist orman iii sand uk na suvom. trna. Ravni· cari n e mogu imati lincure. sapu njace. zubace i dr. zalfije. sitnice i dr. maline.koru~e i dr. supe iii na nekom drugom mestu izlozenom pras ini. pasdrena. idirota. cemerikc. zove. maslacka. vitost pod razornim dejstvom vlage. breze i belog bora. gloga. jos bolje. troskota. drena. a novo s lavlj ali u nove kutije. vetru. pticama. ocJoljena. . kisi. Ovo bilj e ne treba cuvati obe~eno pod st rehom . Pup 0 I j c i majske ruZe. necistoce i /lagle promen e temperature. lana. koje sc moze ceS lo prove travati. Ijubicice. cubra. pitomog kestena. hajducice. Lo~ je obicaj u nas da se razno bilje pome!la ~ tako c. sreenjaka. svinjca. iii vrhovi grancica u cvetu) od majkine dusice. pitome i divljih vrsta nane. o . kiseol1ika i z vazduha. podbela. anisa. kieice. Ne moze svaka domaCica imati sve bilje koje se ovde navodi. treba cll va ll u nov im kesa ma od jake harl ij e iii . Mnoge droge napadaj u in· sekti. crvi i drugih s leloci na. sunceve sve /loSli. gorke deteline. Na svak u kuliju treba mao s tilom c itko napi sa ti koja se biljka u njoj n a lazi i da lum kad je bra na. jo ~ b olj e. s pa liti . U j ednoj kesici iii kutiji sme se c uvarti 1SaI11. oraha. Svaku bi ljku. lavandule. Bilje se ne moze cuvati bes konacno. skim kutijama. podbela i dr. suncu i s l. 2. . matienjaka.lZRADA 1 UPOTREBA BIUNIH lEKOVA 103 zetve.0 jedna vrsta. kupine. 6. bij'lls ta i drugog bilja jakog fiZlioio s kog dej stva. trave od srcJobolje. gaveza. misevima. pirevine. K 0 r e n J e (i drugi podzemni organi) belog sleza. perunike. ribizle. jagorcevine. rastavica. S e men j e bundeve (duleka). Osobito treba paziti cIa se bilje n e cuva blizu katrana. Ne treba gubi ti iz vida da se i naj le kovitij e bilj e moze brzo pokvariti i izgubiti le ko. ha jducice. Sto je za stanovnike pored velikih nasih reka beli slez. eve to v i tin'ice iii kamilice. Ijubicice. moraca ali anasona. kima. Razumljivo je da domaca apoteka ne sme imati velebilja. borovnice. ali zato mogu nabrati kicice. kal"bola. belog i crnog sleza. Plod 0 v i sipka iii ~ ipurka (divlje ruze) . 3. korijandra. saJepa. crne i bele slaclce. bokvice. jablana. dunJe 1 lu· ben ice. trave·ive. jer u rukama nestrucnjaka one moze biti otrov. ruzmarina. trandavilja. to je za brdane i pJanince oman itd. bre· ze. Icpo osu. ~umske jagode i maline. nu . turcinka i drugog neotrovnog bilja. crne topole. m oljaca. Zato se bilje mora cuvati ~to bolje zapakovano i sk lon jeno na suvo m es to. ogrozda. tao tul e. lincure. pallcini . gumske jagode. bosiljka. na prasnjavom tava. iznad sta le. u karton. 4. 7. vranilovke. podubice. bunike. sladica. belog i crnog sleza. lipe. Vecina se mora svake godine obnavljali: sta. kukureka . sen u. koje se potpuno za lvaraj u. koze i druge robe jakog i dugotrajnog mirisa koji se L esko iii nikako ne mo· ze kasnije ocIstraniti. pitomog i di· vljeg kestena. Evo najvaznijeg bilja koje treba da imaju domacice u kuCi (domaca apoteka): 1. kolomasti. l oplole. kantaliona. trna (trnjine). vranilovke. To ne va lja. jer ove dYe biljke imaju isto dejstvo.

tanina i drugih korisnih sastojaka sipka. Najbolji strucnjaci rade ovako : u cajnik (posuda sa poklopcem koja sluii sarno za kuvanje caja) stavi se 2-3 pune kasike zdrobljenog sipka i prelije sa pola litra hladne vode. kru sa ka i dinj a. Mozda bi se mogao primiti i ovaj r aspored kako je ovde navede no. DOMACI NARODNI CAJEVI Zamena za kineski caj Upotreba kineskog caja (Thea chin ensis) iz godine u godinu raste. poklopi i ostavi preko noei da se kiseli. jer se bilje u apoteci tako cuva. ribiz)e. ali je skup. onda se ostavi 1 do 2 sata. Ovako nacinjen. mal~ne. u I i II svetskom ratu caja je postepeno nestajalo na svetskom trZis tu i vee od polovine rata to je bila retkost. jarebike). Zbog toga nijedna kuea ne treba da bude bez nabranog sipka. list kupine. Umesto caja mogu se upotrebiti domaee sirovine: sipak. jer rastu najcesee kao prezren korov na »nicijoj zemlji«. mlak i hladan caj. Caj ima vrlo lepu boju i prijatan miris i ukus. nesumnjivo. Bolja je meka nego tvrda. osladi i pije. provitamina. ljuske od ja buka. Slab caj od sipaka u tim prili'kama moze biti od velike koristi. u poklopljenom sudu. kru skc. Osim toga. U hitnim slucajevima i kad se zeli sarno prijatan napitak. vee prema tome sta se zeli dobiti. Caj je. sumske jagode. kiselina. caj od sipaka je ne samo prijatan napitak koji osvezava nego je i lekovit.i tamina. razume se. neozledenom sipku mnogo bolje i duie sacuvaju vitamini i provitamini. svakom su pristupacne i uvek se mogu koristiti. R a z n 0: osuseno neo lrovno divlj e voce (divlje jabuke. I u mimo vreme caj je vrlo skup. treba napomenuti kao vrlo vaZno da sipak treba cuvati ceo i tek pre upotrebe ga zdrobiti.odnim slojevima. K 0 r e hrasta i kru ~ in e . ogrozda. glavni lekoviti sastojci sipka. Sutradan se pusti da prokljuca svega 2-3 minuta. vrlo skupo plaeena. zbog cega je nepristupacan sirokim nar. kasika sipka prelije se sa dva do tri decilitra kJjucale vode. U nekim nasim krajevima vladaju leti nesnosne zege. poklopi i drii ukraj stednjaka 15-20 minuta. ako se zell da u caju bU'fie ~to viSe vitamina.104 LECENJE BIUEM 8. lek i sredstvo za osvezenje. a u ratu jos skuplji. Pet e I j k e isanj a i tresanja. Sve te biljke rastu u izobilju kod nas. . Caj od sipaka je nesumnjjvo najprijatniji. oskoruse. tanina i drugih korisnih sastojaka. . najzdraviji i najlekovitiji. 9. lipov cVe! i dr. 10. veoma prijatan. Caju od sipka ne treba dodavati limunove ni jabucne kiseline iii limunovog soka. jer Sam sipak ima dovoljnu kolicinu Iimunove i jabucne kiseline.Naprotiv. jer se u celom. jer saddi v. U toj bi/jnoj dOl11acoj apot eci treba da bude u ve k CiSlo j da bude reda. Moze se piti topao. procedi. a u mnogim predelima je Josa voda. pa tek onda procedi. Caj od sipaka moze se izraditi na nekoliko nacina. krecna i gvoZdevita voda. sv ila od kuku ruza i drugo. Stotine miliona Jjudi sirom sveta koriste caj kao prijatan napitak. Pre svega.

tj. narandi. Nazi- . U mnogim zemljama s ipak je pos ta o narodni caj. Jos bolje je ovaj sok sacuvati da ne prevri : prokuva se da kljuca 5-10 minuta iii mu se dod a I gram natrijum-benzoata na litar slatkog vocnog soka i razlije u ciste boce. a s usenj e se obavlja u te rmickim susara ma na stalnoj temperaturi. saspe se u mlake teg le ii i boec. jer se izra duju od vitaminskog hilj a.i h i vitaminskim ca j evil11a. savrem eni prirodl1i l11ullivitamini. Vocni ~jcvi. na poseba n naci n izradenog pekmeza od sipaka.1O sta re zla lo) i prijatniju arom u ima ca j od s ipka koji se mal o ispi"l. zapravo. pijanstva. Divlje jabuke. bo rovnica. izbace cek in java zrna i »polll tke« OSllSC. vilalllinskilz kO/lcenlrala. bez obzira na to da Ii je izraden od s ipaka. dojiljama i sv im s labunja vim osobama. Sve dska i All1crika su glavni uvozni ci i pOlrosac i s ipka na svetu. bolnice. jos dok je mlak. dobro zap us i i c uva do upolrebe. biljnih kise lina. Moze se upo lrc bl java ti i s ipak b ez on ih ce kinj avi h se menki (to su zapravo. internali za s kolsku decu i vojska. musmule . osko rusa.ilis ta.asto i zuto vo. oskoruse. boles nic im a. Ti pekmezi su. stavskih i drugih oporih matcrija (tanina). Svaki ovakav koneentrat (pekmez). trnjina. provitamina. .IZRADA I UPOTREBA BIU IH LEKOVA 105 Jos lepsu boju (k. Iscedeni sok je voeno vino kad prevri. divljih krusa ka. Prie njcm. pl odov i. Mn ogo j e kori snijc i prijalnije svak i dan pojes li na pa rce lu hl eba malo ma s la (b u tera) sa neko liko ka s ika pekmeza od s ipaka nego gUl a ti s kupe uvczene tab le te vitamina C. Najvi 5e caja od sipaka potrose oporm. razume se. lIt oliko vise vil a min\! izgub i. sipak izgubi jedan d ec vilam ina. iscedi. kru s ke. sva ki za sebe iii u smesi. Ovaj pekmez se daj e kao lek vrl o prijatnog uku sa deci.:'e. m a lin a. Ovi sokovi su danas u velikoj upotrehi u svim prosveeenim zemljama i slu'le kao jedno od najboljih sredstava u borbi protiv alkoholizma. brekinja .i: oSll se n sipak e ddi 1I peCi posle pecenja hl eba dok ne dobij e sve tlu smedc-mrku boju. Najvi se se ceni rumeno. gloginja. samo uno koje nij e otrovno. raz nih ko ri s nih soli i mnogih drugih lek ovitih sastojaka. ali e pogresno nazivaju se menkama): c im se uzaberc. dunje i drugo voce se istruze na trenici. pravo bogatstvo raznih vitamina. u tankom sloju susi ne koliko d ana na suncu. jer uk olik o se duze ku va . Najcesee se prave od raznog divljeg voca. 051rim noze m iii narac itill1 m a~inama s ipa k se uzduz raspori. a li dobije prijalniji miris. Mnoge zemljt: kupuju s lol in e vagona s ipa ka za izradu lzv. pl-edsta vlja citav j edan arse nal. Is to tako se ceni oporo i kiselo voce.Za izrad u vitaminskih koneenll-a ta u 111nogim prosvece nim ze mljama poslednjih dvadesetak godina sve se vi se trazi i sve skuplje plata razno di vlj e iii s um sko voce . jer one ima mnogo vitamin a i provila mina (be ta-karotina) . Nazivaju . nl! treba ga du go kuva li . erveno. divljih jabuka. Dobra s ku van pe kmez od s ipa ka je n ajzdrav ija hrana i najprijatnija pos las ti ca. Sumsko iii uivlje voce. a zatim dosu s i II peci iii stednjaku. i one se zbog toga dodaje za popravlja nje kvali teta pekmeza od pitomog voea. Peklll ez od sipll ka se izraduje na razne nacinc. . pazeCi pri tom da ne pregori. trudnica ma. drenjina. sumskih jagoda.Od pre deset do dvade et godina ovi cajevi su u sve veeoj meri u upotrebi . U sva kom slucaj u. U veCim preduzecima ovaj rad je mehanizovan. decj i domov i. mus mula iii nekih drugih pl odova . Cim se izvadi .

Na kraju se IistiCi ponovo uvrnu kao erni kineski caj i brzo osuse na sunell iii na jakoj promaji. »upalili «. me talne sudove) da ne bi izgubio prijatan miris i privukao vlagu i stran mirrs. Drie se jedan do dva dana na gomiliea ma da svenu i za to vreme se cesee prevreu da se ne bi ugrejaIi. pojede stoka iii istruli. . osobito u sumovitim i siro mas nim krajevima. Uvijeni listiei se svezlI u veIike marame i to se obesi iznad lonaca iz kojih izlazi vodena para. tj. Uvijanje. sa sto manje d rZaka. Izrada zamene za kineski caj. da vrenje ne bude suvi se burno. Lipov evet je najcesCi narodni caj. U II sve tskom ratu redovno je dod ava n i s ipak. imali bi v. a rak ij a j e nase narodno i naeionalno zlo i nesreea. Isto tako se pije [ nana. ribizle. Jos mlak caj se zapakuje u hermeticki za tvorene sudove (tegle. preporucuj emo dodavanj e osusen ih sum sk ih j agoda i proplienih s ipaka sme!li prevrelog J. vrani lovka. parenje i vrenje ponovi se jos dva puta. Preporucuj emo ovaj isprobani reeept: lisra lista lista lista lista ribizle kupine maline sumske jagode ogrozda 200 100 100 10 10 grama grama grama grama grama Maljavi listovi sa vrhova grancica beru se potpuno mladi.106 LECENJE BIUEM vaj u ih raznim imenima. Osuseni voeni caj mora se herme[.ise koristi od ovih cajeva i voen ih sokova nego od Takije sto je peku od sveg voea. drZi se oko pola sata. 'kamilica i drugo. Njima se lece mnoge bolesti.ick i zapakovati . maline. sumske jagode i ogrozda. sve sa eiljem da se dobije prijatan miris slican kineskom caju. zova. nego tiho i postepeno.isea od kupine.m voccln. sarplaninski caj. . Najcesce s u upotrebljavane smese u kojima je uvek bilo kupinovog lis ta. a najcesee vitamins kim VOGI11m sokovima iii teen. Milioni kilograma najpl e menitijeg voea svake god in e se kod nas pretvore u rakiju. Zatim se lis tiei na stolu rukom uvrell.U poslednja dva svetska rata u Evropi su izradivane razne zamene za kineski caj. jer privlaci vlagu i usled toga brzo puplesnivi i pokvari se. Racli prijatnij eg ukusa. Potom se marame s liseem pritisnu izmedu dYe daske i ostave prekonoe u toploj odaji da prevri. Oni se toee u svim javnim lokalima. Nasi bnlani i planinei.

U slueaju zaraznih i drugih teskih oboljenja.ci tamo ponuditi eaj od lipe i zove. lekoviti sastojei nisu do sada izdvojeni iz biljke. dunjino seme i druge sluzne (mucilaginozne) biIjke. jer su biljke slai. Iipo\' i zovin evet izazivaju jako znojenje.el1ag sasrava. slepo poverenje i iskljuei\'a upolreba lekovitog bilja moze biti veoma opasna. jer se zbog toga najc':esce zakasni. Ali ipak priznajemo da je u izvesnim slucajevima tesko postaviti ostru granieu izmedu nauene i nenauene medioine. avionu. Nazeblom pulniku ee zimskih dana u vow. ona . Isto tako. Za svaki slueaj (bolesnika) lekar mora da trazi i nade najbolji lek. -ta!ko da je redak s lueaj da u njoj deluje sarno jcdna hemijska materija. Na primer. po onome nasem narodnom: »Bolje je zlo spreCiri . nego obieno njih povise.nega lditi. deluje zaustavljajuCi proliv. kora krusine otvara. na brodll iIi stani. To nikako. uglavnom preventivna blaga sredslva. Lekovito bilje se lIpOtrebljava ne sarno u nauenoj vee I i u narodnoj medieini. sto je od velikog znaeaja kad se sastavljaju eajevi. a hrastova kora zatvara. Zanimljivo je utvrditi da ukoliko je jedan eovek civi/izovaniji. a zatim crvenilo i plikove na kozi (ako se ne pazi) dok kamilica deluje pOl'puno suprotno slisavajuCi i ublaiavajuCi svaku upalu koie i sluzokoze.« Podela bilja po njegovoj lekovitosti (terapijska podela) nije laka ni jednostavna. onom sa pokvarenim stomakom eaj od kamilice inane. a zalfija deluje potpuno suprotno. tj . i 0 tome se mora vodili raeUlla. Cesto se cuje da »ne postoji bolest . Daleko od toga. Uostalom. pogotovu za neke trudnicc_ . slieno kao beli slez. na·na i limun deluju protiv povracanja. .nane i matienjaka i tome slieno. jedna od lih materija je pretezna .i glavna.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLAZITI MEDICINSKIM BILJEM Pogresno je shvatanje da se biljem mogu leeiti sve bol es ti. saIep.. Ianeno seme. a neko cak i u nauenoj medicini nije dovoljno proueeno. sto je za mnoge osobe vrlo vaino. Zbog toga ce ovde biti navedene sarno one biljke koje su lekari klinieari decenijama iIi vekovima upotrebljavali i imali uspeha. ne treba preeulati da je upotreba lekovitog bilja u domaCinstvu mnogo veca i raznovrsnija u induslrijskim zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike nego u nas. pre svega. ne treba izgubiti iz vida da ima i takvog lekovitog bilja koje ima suprotno dejslvo. uzbuaenoj putni oi slab ih zivaea ponudice lek od odoIjena. Ovom knjigol11 ne ze limo da sirimo nazovilekarstvo. Ipak. ren i slaeica lzazivaju osecaj topline. i lekar u tom slueaju ne moze nista da uCini.nego bolesni'k«. a matienjak. Koren Ijubicice izaziva gadcnje i povracanje. ne poznaje se tacan hemijski sastav. utoli'ko eesce upotreblj ava ova.sllsi «. jer mnogo bilje koje se upotrebljava u narodnoj.

m edu kojima ima i patogenih. opijumom. odmah poklopiti i posle pola sata. osobito hronicnim bolesnicima. Posebno je ovaj eaj dobar za slucajeve zalpaljenja zdrela. pre svega beli sl ez: moze se zvakati iii ddati 2-3 sata u hladnoj vodi (l supena kasika korena . s lucaj s velebilj em. kopriva. Usta su jedan od najvazniJj ih puteva za preno ~en. one koje sadde ~ tavsk e ili taninske materije: stela. 3. zalfije i sumske jagode s itno izrezati i dobro pomeSati. zube redovno prati posle svakog j ela. odlije i time ispiraju usta. U istu svrhu i na isti naein kao b eli slez mogu se upotrebljavati i druge sluzne biljke: laneno seme. ostaviti 2 sata. preporucuje da budu istrajni i strpljivi prilikom upotrebe ovih lekova. jesti sto viSe kasastu i sluzastu h ranu . BOLESTI USTA P. dunjino se me. Po 2 supene ka~ike titrice. tj. . 4. jedieem i drugim bilj em jakog dejstva . S.e usIa. bedrinac i dr. Proliv upale usne supljine: po 1 kasiku titrice. birajuCi sarno oporu i kiselu zukvaru. Razumljivo je da bolesnik treba da zatrazi pomoe lekara. grgljati i naj zad popiti. izbegavati slana.ice (titrice). koren crnog gaveza. oso bito zaraznih. stoji pola sata. Sto se tiee ishrane. Dve kasike kamiJ. Opore biljk e. crnog i belog sleza. strugane jabuke. Iak caj od kamilice sa dosta limunovog soka. zalfije i dunjinog semena preliti sa cetvrt litra kljueale vode. usJed eega nastaju razne komplikacije. a li d ugotraj nij e i stoga se i znaoi pobo l j~anja boles ti javljaju kasnije. sreenjak. paprena i ljuta jela. Ovo oboljenje je naroeito rasprostranjeno u osoba koj e ne postuju lienu higijenu.ie mnogih bolesti. trava od srdobolj e. procediti i time ispirati usta i grgljati. 2 kasi'ke ove smese popariti sa 200 g kljucale vode. 2.oa 200 g vode) i tom vodom ispirati usta. 7. Umesto jabuke moze se upotrebiti dunja.reko usta se prenose razne zarazne bolesti. Za ispiranj. onih koji mogu prouzrokova ti razna opasna oboljenja. za grgljanje i protiv promuklosti dobre su one bilj ke koje imaju nmogo slu zi.108 LECENJE BIWEM Bilje koje se ovde navocLi nema jako iizi olo~ko delovanj e i zbog toga one ne deluje brzo. 1. Ovo blago bilje deluje spor ij e. zdravac. Zbog toga je potrebna stalna I i br izlj iva higij ena u sne ~ upljine. podubica. mu~mule. 6. Iednake delove !ista podbela. ocediti i time ispirati usta. k iseia. bun ikom. zalfije. zalfije i lista crnog sleza pomesati i popa riti sa pola !itra kljucale vode. odliti i grgljati. U nas je vrlo eesta pojava zapa ljena slu zn ice usne duplje. salep i drugo. tj . bunom. tatulom. kao ~ to je to. U ustima im a mnogo mikroorganizama. kad se prohladi d ekstrallUje. naprotiv. Zbog toga us ta treba drzati cisto. hrastova kora i sisarke. gde se znaci javIj aj u vee posle nekoliko minuta ili najdalje posle ce tvrt iIi pola sata. 8. Zbog toga se. ostaviti 1 sat u ·poklopIjenom sudu. kupi'l1e i rrave od srdobolje popari se kljuealoll1 vodom (pola litra). moze se i popiti eaj od kamilice i posle toga pojes ti nastrugana jabuka. dunj e i drugo oporo voce bogato taninima i pekNnima. ne piti s drugima iz iste case.

Po 20 g hrastove kore. cimeta i anisa. 23. Po 5 g lista kupine. ribizle i pi tome nane. 11. limunove i narandzine kore i moraca i 5 g karanfilica. kao pod 18. J ed na ka ~ ika na 200 g kljucale vode. Dva deset grama miloduh a. Za iecenie desni: 2 k a~ ike za lfije popariti sa 300 g kljuca le vode. kao pod 18. Po 5 g zdravca. maline. procediti J time mazati desni i ispi· rati usta. Ovim ca· jem mogu se masirati des ni. Posebno se spravi jak caj od kamilice: 2 ka~ike kamilice popariti sa 200 g kljucale vode. iscediti i tom vodicom ispirati usta i mazati desni. !ista nane. kad se ohladi. za lfij e i kupine. kao pod 18. Ovo je dobro i za decu. 19. divljih Jcru~aka i lista pitome nane. kao pod 18. 10. popiti. Po 5 g dunjinih i hrastovih pupoljaka (vrhovi grancica). 12. kad se ohladi. puklopiti i posle 6 sati ocediti. kao pod 18. 2 ka ~ ike ove smese kuvati 5 mi· nuta u 300 g vode. 13. posle svakog grgljanja. 18.J 25. 26. Po 25 g n ane. 16. Caj je dobar protiv zapa lj enj a s luzn ice usta i idrela.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2ITI MEDlCINSKIM BIUEM 109 9.i kore na zdravca i srcenj aka i IS g korena belog sleza. kao pod 18. 27. Po 5 g bedrinca. Jednaki delov i kamilice. belog i crnog sleza. podbela i ka· milice pomesa ti i upot rebiti kao pod 8. pome ~a ti i 1 ka ~ iku ove sme~e kuvati 10 minuta u 200 g vode. da bi lekoviti sastojci za lfije s to duze delovali. poklopiti i posle 4 sata ocediti. tako da na kraju bude oko 200 g tecnosti. poklopiti i. Po 10 g moraca i anisa i 'Po 20 g Zalfije. na kraju. kao pod 18. kao pod 18. Po 10 g hrastove kore . . Od ove smese moze se naciniti i tinktura u razblazenom cis tom alkoholu (apotekarskom): 20 g sme~e na 100 g alkohola. hrastovih ~iSaraka (stu· canih u prahl i zalfije. dobra iscediti i pome~ati sa salepom. na ne i slatkog korena i po 5 g karanfi· [ica. maticnjaka i zalfije. kao pod 8. 29. pa time ispirati usta (grgljati ~to duze). Po 10 g rizoma zdravca. Po 10 g planinskog cubra i semena buacka. procediti i tim caj em ispirati usIa. 20. kao pod 18. Upot reblj ava se izj utra i u vece i protiv lI epri. ocediti i time ispirati us ta. koprivinog lis ta i kamilice. 28. i. 15. !ista pitome nane i maticnjaka. kad se ohladi. Po 10 g korena ratanije i zdravca. kamilice i nane pome ~at i i upo tre. j er je mirisno i nije mnogo oporo. nane i planill'sk<>g /5ubra. kao pod 8. kao pod 8. zdravca. maticnjaka. miloduha. Po 5 g musmula. jatnog zadaha i z /Isla i ze luca. 21. Jednake delove cve ta majske ruze. Cajem od ove smese ispirat·i usta i zatim caj popiti. 14. podubice. Po 5 g riwma trave od srdobolje i zdravca. kao pod 18 . Po 5 g :lalfije. Jednu kasiku salepa u pra~ku kuvati 1 sat u 200 g mleka i u toku kuvanja dolivati ml e ka. Po 10 g korena ratanije (kupiti u apoteci) i [i's ta zalfije popariti sa 200 g kljucale vode. biti kao pod 8. 22. kamilice. korena srcenja ka i trave od srdobolje i ko· rena koprive i zdravca sitno izrezati. pitome nane i zalfije. 24. . Caj treba ddati sto dille u llstima. J ednake delove idirota. o s koru ~a. idirot a i gaveza sitno izrezati. 17. kamilice J zdravca.

ovi boles nici piju Ullles to vode razne caj evc s prav lj ene o d miri s nog bilja.u organima za varenje.10 III ace bilje. smrad iz usIa veoma nelagod no uti ce i na onog koji pati od ovog oholj enja i na sredi nu u kojoj takva osoba zivi i radi. . kao pod I. Za lecenje ove boles ti rarmaceutska industrija proizmdi neke veoma sk upe lekove koji se prodaju pod zas ti ce nilll i iZlllisljenim im enilll a.og bilja koje moze ma nj e iii vise da ubl azi. putovale smo dva dana i dYe no~i i nismo imale nikakvih smetnji . jer smo celim putem umesto vode pile jak caj od vase kamilice" . Po I kasika slatkog korena i kore od limuna i pod I. slllesla poklopiti i posle pola sata ocediti. Pari:w i drugim velikim medicinskim centr. nane i mati cnjaka. rekose: "Mi smo na kongres u Pariz dosle avionom. 7. sa mocu i potis tenost. eugenolni bosiljak. miloduh. Po 1 kasika miloduhaa i korena omana i 2 karanfilica. sma nji. Po 1 kas iku sitno stucanog lis ta i cveta llliloduh a i sla tkog korena i 2 pupoljka kara ntilica popariti sa 300 g kljuca le vode. god. uredan zivot moze da ublazi ovu neprijatnu boles t. nikom nismo bile dosadne. a drugu uvece posle obeda. hi gijena usta i.ima lekari i apotekari za nasu kamilicu kazu : "Vasa kamilica je zaista izvrsna. izb egava nje dru stva i. 2. uredna s tol ica.110 NEPRJJATAN ZADAH IZ USTA LECENJE BIUEM Neprijatan zadall. 5. SMETNJE U ORGANIMA ZA VARENJE Protiv n a dim a n j a. 2 karanfilica i 1 kasika lista nane. hajd ucica i neko dr ugo aromaticno <. limunova i pomorandzina kora. U Londonu. ocajanja. maskira neprijalan zada h iz usta. Bolesnik mora traziti savet i pomoc lekara. sial ki koren. na zalost. uopste. To je. U nas manje. Po 1 kasika miloduha. !cardamom i dr. donek le prikrije . Medutilll. Po 1 kasika tveta hajducice i lista nane i 3 zrna (stucana) najkvirca. 6. a od inostranog karanfilic. 3. kao pod I. kao pod I. kao pod I. pravilna is hrana sveiilll. pre svega. 1. pomorand ze. ali. uop s te . presni m povrcem i vocem. nikad je nemarno dovoljno«. slatkog korena i osusenih sumskih jagoda. Na osetljiva li ca ova upoma i dugotrajna bolest ces to ostavlja dubok e i neprijatne posledice: depresije. kao pod I. najkvirc. tegoba i smetnji u trbuhu ima matan broj mirisnih (aromaticnih) biljaka. a dYe profesorke Univerziteta sa Filipina 1954. medu kojima prvo mesto zauzima litriea. a u in os trans tvu zna lno vise. gasova. Dccje klinike i porodilista u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi sve vise upotrcbljavaju kamilicu. zasladiti medo m i popiti 1 casu izjutra. Po 1 kasika pupoljaka majske ruze. kao 4. 1ma vec i broj naseg i s tra n. Po 3 zrna kardamoma i najkvirca.

pitome nane. ocediti i nezasladeno piti pre jela. anisa. Ko ne maze da podnese miris tHrice.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA 2 1TI MEDI CI NSK IM BIUEM III Nail narod danas manje.ti i upotrebiti kao pod 7. smes ta pok lopiti i ostaviti aka 1 sa t. maticnjaka. kuvati 1-2 minuta u poklopljenom sudu. a s to je n ajvaznij e. Kamilica je ta n asa sp aso nosna biljka koja maze potpuno zameniti makove came. Nije dovoljno jedno te is to govoriti : m akove eaure s u opasne i m ogu izazva ti smrt deteta! Pot rebno je majkama dati za menu za m akove eaure. a li jos uvek mnogo jede kao glavnu hranu pasul j. Osobe koje pate ad hronic l1ih poremeca ja organa za varen j e takoue se hval e da im kamili ca najvise pomaze. 3 sLlpene kasike smese stucati u prah i uzimati u toku dana posle jela na vrh noza i piti jak caj od kanlilice (caj pod 1). 3 supene kasike ove smese popariti sa pola litra kljucale vade. treba ih ostaviti 2-3 sata u poklopljenom sudu. gasova. Iednaki delovi kamilice. Iednaki delovi kicice. neka pije caj ad ave smese: pomesati jednake delove titrice. najbolji nac in je dati svakoj m ajci kamilicu i pokazati joj kako treba st rucno da spravi caj svoj oj bebi. pitome nane i matienjaka. Ponekad se toj smesi doda i kori jandar. ocajnice. Posto ovi plodovi imaju lekovite sastojke cvrsto zatvorene u unutrasnjosti. maticnjaka. bolje je eaj zasladiti m edom nego secerom. nane i siSarica hmelja. Neza. Bebe koje ces to imaju bolove i grceve u trbuhu s mire sc i zaspe vee pos le nekoliko kasieica »kamilteja«. Dve plodove narod pogresno naziva »seme«.i i izaziva nadimanj e i velike lcgobe i neugodnosli us led razvija nj a gasova neprij atnog mirisa. majkine dusiee. To je na mirni ca koja se veoma tesko var.s laden caj piti pre jela. Punu su penu kasiku titrice s tavit. kao sto su morae i anis. potrebno je da se pre upolrebe zdrobe u avanu. Deci se stavlja m anj e titrice n ego odrasHma. Po 30 g moraca. zasladiti medom iii nekim sokom i piti posle obeda. rastavica i pelena. Daje se Sam iii u smesi sa isto tako dobrirn lekovima. kima . Caj ad kaIllil ice i piro m e 1 1ane je jecLno a d naj boljih sredstava da se te nepr ijalnosti sm anje i ubl aze. 8. nes to s to je bolj e a d njih i s to dcletu neee skod iti . I ovde. a sladak posle obeda. Kim je opstepoznato sredstvo protiv nadimanja. protiv opasne upOlrebe makovih caura u nekim nasim krajevima. odmah poklopiti i posle 2 sata oeediti. a na nij e otrovna i ne izaziva nav iku ni duiom svakodn evno m upotreb om. kao pod I . 7. 5. 6. 2. Iednaki delovi anisa. Maze se zasladivati i vocrum sokovima iii sirupima. anis i kim se moraju prethodno stucati u prah. kao i u drugim slucajevima. a nekad 2 i vise casova aka se zeli sto j aci. kolicina se odreouj e prema uzrastu.i u cis t sud i preliti sa 2 decili- tra kljucale vade. kao pod 5. Kad se preliju kljLlcalom vodom. U bo rbi protiv mraka i neznanja. Po 1 supenu kasiku maraca i korijandra stuea. .i korij a ndra i 10 g korena angelike. jer je i med lekovit. Po 20 g moraca. lekovitiji caj . kima i maticnjaka i po ' 10 g nane i majkine dusice. 1. 9. 3. ocajnice i majkine dusice. 4. Morac. 1 supena kasika smek na 2 decilitra kljuca le vade. Punu supenu kasiku smeSe preliti sa 200 g kljucale vode. ostaviti 15 minuta.

karnilice. Ako domaein s tvo u pla nini iii na selu nema nikakvih lekova. ali nezaslaeleno pili pre j ela . Po 25 g m ajo ran a. naljblaii le kovi. 15-20 minuta. ali se pre thodno mora prokuvMi. Sve gorke caj eve piti nezas ladene pre j ela. 0 svemu se posavetova ti s leka rom . 16. dakle. m e tvice. ZAPALJENJE JEDNJAKA (Ezotagit is) . Sto g dU/ljinog semena pokvasi se sa 2 li tra destilovane vode (moze se upotrebiti i obicna veda. kao pod 9. Piti kao dunjinu sluz preko celog dana kad god se ozedni. kao pod 9.i timij a na i 10 g m at ic njaka. id iro ta i odoljena. jer tanini taloi e belancevine i tako sllse sluznicu. oblaZu i tako s tite obolelu sluznicu. prokisne.112 LECENJE BIWEM 10. 12. Po 20 g kicice. Po 40 g lincure i kicice i po 10 g ocajn ice inane. Pije se svakog sala po 1 kasika.ja koie i sluznice i na laj nacin ublazuju upalu i smanjuju boll tegobe u jednj aku. 17. majkine d usice i mo raca 5 g selena i angelike. on e opo rog ukusa. idirota . pre svega one koje u sebi imaju slu zi. Sok od dunja taJrode pomafe: oljustene dunje se sHno izrendaju (nastrufu) i iz njih iscedi sok. odlije se od taloga) . Po 25 g hajd ucice. 15. lincu re i na ne. idirota i kud rave nane. kao pod 9. jer se brzo kvari. mo raca i raslaviea. koj'i lakode dduju pro ti'V za palje n. U nedostatku pirinca mogu koristi t·i ovas iii psenicu. a one koji nisu gorki posle jela. majora na. oni koji pokrivaju. lincure. 3. zasladene m edom ili voenim sirupom. kada se ohladi. ka mili ce i vra nilovke. da omeksa i. Za ublaZavanje zapalj enj a ovog organa koriste se razne biljke. Po 30 g 'nane. Po 25 g vra nilovke. ali se u ta kvim cajnim mesavina ma one nalaze u manjoj kolicini. 14. Po 30 g kam ilice. Ovu sluz treba cuvati u cistoj zapusenoj boci na hladnom mestu. kao pod 9. Razumljivo je da bolesnik mora voditi racun a 0 ishra ni i da iz svog j elovn ika izbaci sve one s to mu pricinj ava legobe u organima za varenj e. d rii 12 sati cesce m eliajuCi i posle toga se procedi kroz fl anel iii cisto platno. 18. pi tome na ne i jdi ro ta i 10 g cveta lavandul e. 13. kao pod 9. pogotovu kada je u zapaljenju. moze za nuidu nacinili sluzaste kasice kuvajuCi 1-2 sata kasiku pirin ca u 200300 g vode. kore gorke pomora ndze. kao pod 9. Slicnim le kovima se dodaje i bilje sa azule17 ima. 3 s upcn e kas ike isiln jenc smese s pravi ti i upo trebiti kao pod 9. kao pod 9. 19. lipe . kao pod 9. Po 20 g nane. U tera piji ovog organa koriste se ponekad i taninsk e biljk e. moraca. Svi ovi caj evi ne sarno da smanj uju gasove vee is tovremeno vraeaj u apetit i deluj u kao lekovi za j aca nj e. 2. 1. Bolesnik mora traziti po moe lekara. Uzroci zapalj enj a jednjaka su r aznovrsni. Po 30 g na ne. Po 30 g vranilovke. angeli ke i vidovc ice i 10 g kamilice. a kiselina drazi sluznicu. 11. kao pod 9. .

pa se moze piti uz dodata:k sredstava za osvezenje. Po 109 cveta brdanke. Ovde je naveden veCi broj recepata. pirevine i belog sleza pomesati i upotrebljavati kao pod 7. neprij atnog uJeusa. islandskog lisaja i 5 g cveta divizme pomesati i upotreblja'Vati kao pod 7. lista hajduci"Ce. Ovako dobijena sluz je veoma lekovita. M iri:ma dUl1ji na i l anena slu z. malina.I ova sluz je bljutava i otuzna. jer su uzroci zapaljenja jednjaka razliciti. . zbog ('ega ih mnoge osobe ne podnose. Po 10 g piskavice ili grckog semena. 11. 12. kamiliee. popariti jednim litrom kljuca le vode. pomesati. 15. Po 1 supenu kasiku cveta kamilice. Po 10 g korena omana.UlTi MEDICINSK IM BIUEM 113 4. piti po 1 supenu kasiku svakog sata. cveta nevena. 10. 14. 7. otufnog. Po 10 g eveta ernog i belog sleza. leze i ne k reeu se na ciMom vazduhu . maticnjaka i bokvice pomeSati. kamilice i podbela. ernog ·i belog sleza i trandavilja pomesa ti ·i upotrebljavati kao pod 7. smesu biljaka koja ee tom bolesniku pomoei. . lato se ovim sl'llZima neposr edllo p re upotrebe do daj e ma lo soka od limuna. nevena.') g lista belog .Sluzi su bijutavog. 9. odmah poklopiti i posle 3 sata oeediti. 6. pre upotrebe u solju pom esati kasiku sluzi sa isto toliko caja od pitome nane. popariti sa pola litra kljucale vode. Neke osobe ne podnose evet divizme. vee 'prema tome s ta bolesniku najvise prija i cega u kuei ima. pogotovu bolesnici koji dugo boluju. pre svega od l11at ic njaka ili od kamilice. podbela i crnog sleza i kon~na omana rpomesati i upotrebljavati kao pod 7. Lanena sl uz: 100 g lanenog semena ddi se 12 sa ri u 2 litra des rilovane iii prokuvan e i ohladen e obicne vode i 'Ilpotrebi ·kao dunj ina sIuz. zbog toga ga one ne smeju upotrebljavati. Pedeset grama korena belog sl eza . Pedeset grama sernena buacka (Plantago psyllium) i po 25 g dunjinog . crnog gaveza. iseediti u 6i\Stu boeu i cuvati na hladnome mestu . Da se m i r-~s i ukus poprave. eveta ernog sleza i tJrandavilja i lista mati 6njaka. slucaj odrediti lek. ribizla. BOl ESTi MOGU IZl EC ITI III UBL. Tome treba dodati i cinjenicu da svaki bolesnik drukcije reaguje na isti lek.i lanenog semena pomesati i upotrebljavati kao pod 2. navedenih ra nije pod 5. Po 20 g korena i cveta be log sleza. jabuka i drugog voea. tako zbog toga jos viSe slabi i postaje sve manje otporan.KOl E SE . 8.ti sa 300 g hladne vode i posle 3 sata odliN i iscediti. podbela. 13. kiselih visanja. Nij e re dak slucaj da boles nik povra ti ne sarno popijenu lekovitu sluz vee i hranu . Prema tome. Po 2. pomorandZe.preli. lekar ee za svakJ. prema ukusu bolesnika. 5. .i ernog sleza. podbela i bokviee pomesati i upotrebljavati kao pod 7. Piti svakog sata po 1 kaSiku sa nekim sredstvom za osvezavanje k ao pod 5. 'usta ~ jednjak. jer im drazi organe za disanje. Razumljivo je da osobe koje pate od zapaljenja jednjaka moraju strogo pazi ti na lUenu higijenu i ishranu. odmah poklopiti i posle 2 sata odliti. Po 20 g eveta kamiliee. kamilice. crnog i belog sleza i trandavilja pomes ati i upotrebljavati kao pod 7. zasladiti dunjinim ili slezovim sirupom i piti sVaikog sata po 1 kasiku.

kao pod 2. 4. 10. Po 10 g cveta kamilice. podbela. 5.114 lECENJE BIUEM ZAPALJENJE ZELUDACNE SLUZNICE. . kao pod 2. nanu . kao pod 4. belog sleza i slatkog korena i 25 g cveta trandavilja. dana kad god se ozedni. Supena kasika u prah zdrobljenog cmog gaveza i jedna kafena ka· sika lanenog semen a. Po 30 g lista pitome nane. hajducice. debelu koku. odmah poklopiti i dna ti 15 minuta u kraj s tednjaka da bude toplo. slatkog korena i pirevine. lravu·ivu. Ovo Cil1iti po nekoliko puta dnevno. petrovca i kima. gastroenteritis) Hronicni katar organa za varenje cesto se i caj evima moze vrlo us· pes no leciti. Osobe koje ne podnose gorko. crnog sleza i kamilice. vodopij e. Cetiri supene kasike kamilice i 4 kasike lista hajd uc ice prelili sa Iitar i po kljucale vode.icice. selena. B. Po 25 g korena crnog gaveza. kao pod 1. lista bokvice. CIR zELUCA I DVANAESTOPALACNOG CREVA (Ulcus ventriculi et duodeni) 1. ostaviti 2-3 sata da se ohl adi i caj piti u toku. lipovog cveta. Po 10 g korena omana. kamilice. od verema travu. Jednaki delovi hajducice. 11. mogu za· sladiti caj medom. Piti 2-3 puta dnevno. maj. kao pod 2. dunjinog semen a i lista zalfije i bokvice. KATAR ZELUCA (Ga stritis. korena belog sleza. 7. kao pod 4. Ove biljke mogu se kori· stiti i tako sto se Iistovi zguZvaju izmedu prstiju i naCirri lopti ca koja se proguta. orahovog \ista i majkine dusice: 3 supene kasike smese popariti sa pola Iitra kljucale vode i posle 2 sata ocelliti. Po 20 g kamilice. od kojih ee lekar odabrati onu koja najvi se odgovara svakom pojedinom boles ni ku: 1. kao pod 4. 6. belog sleza i pirevine. orahovo lisee. buacka i dunje. kao pod 2. anisa i porno· randzine kore. kinu dus icu i neke druge gorke i opore biljke. kao pod 2. ocajnice i cveta trandavilja. steze. crnog gaveza. Zimi se kuva caj od os usenih listova. Iista pitome nane. kamilicu. piti u toku dana umesto vode. I ovde eemo navesti veei broj smesa. crnog gaveza i reuma. Po kafenu kasilw lianenog ~ dWljrinog semena prelilti soLjom hlad· nog eaja od kamiJice. smilja. Od lekovitih b ilj aka vredno j e pomenu!li: haj ducicu . cesee promesati i posle 1 sata ocediti i popiti neza· sladeno na pola sata pre jela. Po 20 g korena crnog omana i belog sleza. Po 20 g majkine dusice. k. Po 10 g korena selena. pe t rovac. ali da ne vri. Nezasladen'o piti na pola sata pre jela. skinuti. 2. 9. selena. kao pod 4. ruse. vidovcice i korena angelike i 10 g sladiea. Jednake delove hajducke trave. 2. 3.

KOl E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2 1TI MED ICINSK I M BIUEM 115 3. betog steza. neprijatno podrigivanje i mnoge tegobe. 10. zalfije. s latke paprati i s lavelja . kao s to su: velebilje. s ladica. talula. Po 20 g ka m iti ce. Bolesnik oseca dosadnu gorus icu. Po 15 g kantariona. Po 15 g kore na crnog gavcza. !is la be tog i crn og steza i rusomace. kami!ice i moraca. kao pod 1. Navescemo neko!iko recepata mesanih cajeva. OBOLJENJA 2ELUCA Povecano lucenje zeludacne sone kiseline (Hiperacidit et. Medutim. kao pod I. a dobijaju se jedino na Ickarski recept. Medutim. . kao pod I. lipovog cveta i slatkog korena. 4. omana i idirota. 3. cve la tra ndavi tja i lrave ruse. bunika. kao pod I. 3 supene kasike smese popariti sa pol a Iitra kljucale vode i posle 2 sata ocediti i popiti u toku dana. ma lic nj a ka . koja je posledica povecanog lucenja zeludacne sone (hlorovodonicne) kiseline. Upotrebljava se magnezijum-oksid iii soda bikarbona za neutralizaciju slobodne sone kiseline. Po 25 g kore na crn og gaveza. Po 40 g ko rena crnog gaveza i belog sleza i 20 g sla lkog korena. kao pod 1. kamilice. crnog gaveza. sladica. a ni sa i cve ta tra nda vitja. kao pod I. sacinjenih od neotrovnih biljaka. betog steza. hajducice. k ao pod 1. jer lake mogu izazvati teska trovanja. Po 25 g korena crnog ga veza. pa i smrt! Lekove od ovih biljaka spravljaju farmaceuti u apotckama i farmaceutskoj industriji. kao pod I. 5. 7. Po 25 g cve la podbeta. beli bun i mandragora. kamiIice. idirota i moraca i 10 g kamilice. rusomace. 6. Najjace dejslvo imaju biljke sa atropinom. 9. Po 20 g kantariona. ka mili ce. a narocito cira dvanaestopalacnog creva. angelike. cvela lava ndute . ove biljke su vrlo jakog fizioloskog dejstva i zbog toga se ne preporucuje njihova upotreba u domac instvu. stadi ca i lrave od srdobolj e. maticnjaka. Po 15 g korena crnog gaveza. oma na i pirevine i po 10 g moraca. Po 20 g lanenog i dunjinog semena i po 15 g !ista ialfije inane. hiperhlorhidrija) Mnoge osobe boluju od ove bolesti. 8. 2. koji se uspesno upotrebljavaju protiv suvisnog lucenja sone kiseline ~ pos ledica koje zbog toga nastaju: I. !ipovog cve ta . iatfije i ruse. odnosno sa hioscijaminom. kao pod I. angelike. kao pod 1. 4. Boiest se javlja usted hronicnog zapaljenja sluznice zeluca (gastritis) iii cira zeluca. postoje vrlo pouzdani biljni leko"i koji smanjuju lucenje ove kiseline. po 10 g majkine dusice i blazenog ckalja i 5 g lanenog semena. korena mas lacka i kore krusine. bo kvice. kao pod I. Po 10 g ki cice. Po 30 g ko rena crn og gaveza i sladica i po 10 g korena i lis ta belog s teza.

Po 25 g kokoca. Po red razn ili tegoba u trbuhu. Po 25 g korena idkota. 4.116 Smanjeno lu~enje zeluda~ne LECENJE BfUEM sone Idsellne (H ipoacid i tet iIi hipohlorhidrij a) Ova cesta bolest j e pretezno posled ica hronicnog 2lapaljenj a zeludacne sluznice u sled preterane upot rebe alkoho lnih pica. po 10 g ruse inane i 5 g ljute paprike . ko moni ke. Bolesnik oseea potmuo i tup bol »ispod grud i. Atonicna dispepsija je prouzrokovana mlitavoscu miS1ca zeluca i creva. kima. pogOlovu posle upo trebe pasulja i d ruge kabaste i tesko svarlj. idirota. Na primer. kao pod 1. ostavi·ti da se ohladi i pi ti u toku dana 3-4 puta po 1 solj u na pola sa la p re jela. kao pod 1. 6. Po 30 g lincure.ive h rane boga te celulozom . Po 25 g blazenog ckalja. Po 20 g korena selena. kao pod 1. kao pod 1. ko re od gorke pomorandze. 8. 1ma izves tan broj bilj aka koj e povecavaju lucenje zeludacne sone kiseline. Po 20 g trave-ive. 2. . Osobito veliku p aznju treba obrati t i na ishranu. POREMECAJ VARENJA (Dispepsija) Uzroci ovog oboljenja su razlici ti. trave-ive podubice. 3 supene kasike ove smese kuvati 5 min uta u pola litra vode u pokloplj enom sudu . h ajducice. po 10 g kantaI'io na i trave daninoCa i 5 g ljute paprike. 1ma i · drugih vrsta dispepsije. kim a. 3. Klasican nacin lecenja j e uziman je propisan ih kolicioa r azblaZene sone ili hlorovodonicne kiseline kako bi se nadoknadio nedos tatak ove ki seli ne u zeludacnom soku. m oraca i korij andra i po 10 g lincure. Takozvana acidna dispepsija izazvana je suvisnim lui::enj em zeludacne sone kiseline. po 10 g hajducice i 5 g m ajkine dusice. trave-ive i grcice. Naveseemo sa rno do maee lekovit o b il je do koga bolesnici mogu lako doei.. Po 20 g gor k e deteline. Razumljivo da ce p om oei sa rno kva litel no lekovito bil je i zbog toga bolesnik mor a voditi racuna od koga ga krupuje. 9. u slucajevima dispepsije truljenja treba upotrebljavati mnogo bill . k ao pod 1. hmelja. angelike i ruse. nepravi lne ish rane i hronicnih zaraznih boles ti. kicice i komoniJke . _ 5. angelike i lincure. kao pod 1. Po 25 g pelena . E\'o nekoli ko ispitanih cajeva koji se vee vekovima svak od nevoo koriste u na ucnoj medicini raznih zem alj a : 1. kicice i h ajducice i 10 g idirota isitni ti i dobro pomesa ti. 7. kima i idirota. zove. Bolesnik se mora obratiti lekaru za savet i pomoe. podubice. lincure i rudinskog pelina. Po 15 g idi rota. omana. cesto se j avljaj u proli vi koji se dosta tesko Ieee. u p redelu zeluca gotovo posle svakog obroka. j er j e varenje o teZaoo i uspore no. U avesnih osoba nagomilavaju se velike koli6 ne gasova. naj cesee zbog nedost-atka fermenata creva ili gusterace. kicice. kao pod 1. kao pod 1.

Uzroci ovog oboljenja su raznovrsni. 2.KOJ E SE BOLESTI MOG U IZLEC IT I ILl UBLA t ITI MEDICINSKIM BIU EM 117 ne h rane. Bilje za spravljanje ovih ~ajeva treba da ima. osobito posle jela. smanjuju tegobe bolesnika. 15 g kamilice i 5 g kQre krusine. omana i 10 g pirevine. ZAPALJENJE TANKOG CREVA (Enteritis) Zapaljenje tankog creva moze bili akutno ·i hroni~no. 10. kao pod 1. Po 50 g podubice i vranilovke pomdati i 3 kasike ove smese popariti jednim Htrom kljucale vode. 2. 3. kada se s ml a~ i. is landskog lisaja i 10 g trave-ive. sve dobro isitniti . nadutost. PomaZu i biljke sa sluzima i azulenom. pre svega. lista koprive i korena pirevi'l1e. za tim k uvati u pok lopljenom su du 5 minuta i. odliti i toplo piti umesto vode u toku dana. ko rijandra. ostaviti ukraj stednjaka 1 sat. gorke deteline. jer ublaiuju zapaljenje i tako smanjuju tegobe. lincure. Po 50 g rizoma sr~enjaka i rizoma trave od srdobolje dobro isitniti i pomdati. kao pod 1. Po 15 g kieice. 3 supene kasike sm ese d rlati 3 sata u pola li tra hJ adne v<Y. Po 15 g lis ta pitome nane. kao pod 1.i di pogJavlj e Voce i povrce kao lek ). kao pod 1. Po 15 g kima.-4 puta po 1 casicu pola sa ta p re jela. hajduOice i po 10 g trave-iove. pi-ti 3. osob ito presne i sitno ·samlevene iIi nastrugane. 6. Po 40 g korijandra i idirota i po 10 g plodova pasdrena i kleke. gr~evi 1I trbuhu. Po 40 g !ista zalfije i belog sleza i po 10 g kamilice i mati~njaka. 11. maticnjaka. kao pod 1. Po 20 g la nenog i gr~ kog semena . lanenog i dunjinog semen a.mati 3-4 puta po I kafenu k asicicu na pola sata pre jela. poklopiti i posle 2 sata ocediti. U nas i u inos tl-an s tvu ko r is te se. kao pod 1. Od vehke pomoei su tzv. Po 40 g korena idir ota i lincure. 9. sitno 'l1astrugane jabuke i dunje i topli cajevi umesro ·vode. Znaci oboljenja su proliv. 4. sa ml e~i iii stuca ti u fini prah i uzi.Ie. »voeni dani« iii »vocne kure« (v. . kr~anje u crevima i druge tegobe. idirota. 3 supene kasike ove smese preliti jednim lit rom hladne vode. 30 g dunji nog semen a i po 15 g trave od srdobo lj e i na ne. zagrejati do klju~anja i kuvati 15 minuta. prtome nane. 7. k ao pod 1. kao pod 1. Osobita painja se obraca na ishranu. ma ticnjaka i h ajduoice. 1. k ima i anis a i 10 g nane. pored os talog i razni biljni leko vi: 1. Bolesnik se mora obratiti lekaru za savet i pomoe. Piti umesto vode. gorcice. 5. Po 15 g kamilice. Po 30 g hajdu ~i ce. a kim u a vanu s tu ca ti . anisa i moraca i po 20 g lista pitome nane i plodova p asdrena. Topli oblozi na trbuhu. kao pod 1. tan ina (oporih materija). podubice. I ovde pomazu sluzavi lekovi i sluzave ~orbice i kasice. Po 50 g idirota i oman a. 8. id irota i maj kine d usice i 10 g kima. Po 30 g moraca.

i krvavi . Da ne bi doslo do navikavanja. Po 20 g troskota. bokvice. kao pod 2. tj. Pre svega.ti da se ohladi i piti 3-4 puta dnevno po J casicu na pola sata pre jela. Prolivi su vdo cesto sluzavi. Smtenje su pracene jakim bolovima i grtevima u trbuhu. Po 25 g lista oraha. Od biljnih lekova najce~ce se daj-u oni koji sadrie w1tisepticne sastojke i tanine (fenolska i poI. 4. Po 50 g lubenicarke i steze. nane. koprive i hajdutice. srtenjaka i trave od srdobolje.i: 1. potrebno je omoguCiti uredno varenje uzete hrane.ce. 9. 6. 5. U nas i u inostranstvu upotrebljavaju se ovi cajev. Po 25 g hrastove kore. hajducice i borovn-i. Po 25 g !ista koprive. kao pod 1. trandavilja. kao pod 2. sve pome~a. kao pod 2. Po 20 g trave std e. Po 30 g lanenog i dunjinog semena i korena crnog gaveza i 10 g troskota. zatim zagrejat: do kljucallja u poklopljenom sudu.ke dobro isitnjene sme~e preliti sa pola litra hladne vode. Ovi cajevi nisu uvek prijatnog ukusa. Daju se i raz:ni lekovi. kao pod 2. Po 25 g srcenjaka. 10. 3 supene kasi. nane. 7. kao pod 2. kao pod 1. trave od srdobolje. vranilovke. timij ana i kam hlice porne~a ti i upotrebljavaN. kao pod 2. kao pod 2. 12. lis ta borovnice i bokvice. 8. trave-ive i rusomace. trave od srdobolje i steze i po 10 g kamilice. po 10 g cveta majske ruZe. Po 20 g korena repuha. kamilice. pa ih z:bog toga treba piti sa raznim vocllim sokovima koji osvefavaju. Hronicni kolitis je te~ka i upoma bolest koja se sporo leCi. pod bela i kflmilice. protiv upale sluznice) i poliuronske supstancije (sluzi. vranilovke i karnil.ti i upotreblj ava ti kao pod 1. To se postize posebnom dijetom. 3. azulenogene materije (antiflogistika. lis ta bokvice. potrebno je menjati cajeve. ZAPALJENJE DEBELOG CREVA (Kolitis) Mnoge osobe boluju od akutnog i-li hronicnog zapaljenja sluznice debelog creva. kao pod 1. rizoma srtenjaka i trave od srdobolje i korena od koprive dobro isitniti. koristeCi hranu koja se lako vari. pektini). 2. steze. 11. Uzroci zapaljenja sluznice su raznovr9ni. ostaviti da stoji 3 sata tesce mesajuci. nane i t·roskota . 4. Po 25 g islandskog liSaj a. 20 g grckog semena (piskavice) i 10 g orahovog lista. kima i rnorata. ostaVli. otajnice. vranilovke i rusomate. Po 25 g majkine du ~ ice. ocajnice. Po 20 g srcenjaka. uzimajuCi uvek neku drugu smesu. Po 25 g kamilice. zbog cega pate od naizmemcnih zatvora i proliva koji mogu biti ponekad cak . nane i cveta kamilice. posto je kolitis dugotrajna bolest. kao pod 2.118 LECENJE BIU EM 3.ifenolska jedinjenja). kao pod 1. Po 15 g lanenog i dunjinog semena. bokvice. pa se bolesnici upucuju da traze savet i pomoc lekara. . prvenstveno namimice s malo celuloze.ice.

17.j srcenjaka. buackovog i grckog (piskavice) semena i ploda pasdrcna.ena. trandavj. odoljena i ruse i 10 g trave od srdobolje. popiti u 2. miloduha i islandskog lisaja. u prasku kuvaoti 2 sata u 200 g vode. 28. koprive. rizoma idirota. jabuke. sumske jagode. kao pod 1. po 20 g lanenog i grckog scmena i po 10 g korcna angelike.3 doze. kao pod 16. 10. Sezdeset gram a rusom ace i po 20 g ko rena lubeI1licarke trave od s rdo bolje. kao pod 16.Jja i divizme. poparit-i jednim litrom kljuca·le vode.o pod 16. samlevenih hrastovih siSa-l'ld inane. Po 30 g Iineul'e. 12. dolivajuCi isparenu vodu. 9. lavandule. 20. vranilovke. Po 20 g ocajniee. pirevine. borovniee. planinskog cubra. Po 25 g korena maslacka i repusine i po 5 g kantariona i korena lokvanja. kao pod 16. kuva-ti jos 5 minuta. 13. Piti u toku dana umesto vode. 22. miloduha. Po 30 g kantariona. 19. kao pod 1. Po 10 g planinskog cubra. 25. pirevine i emog gaveza. kao pod 16. Po 10 g eveta kamilice. 18. kao pod 16. mravinea. Po 10 g planinskog cubra. srcenjaka. Po 20 g s teze. ocediti i. Po 10 g odoljena. kao pod I. maticnjaka inane. Po 5 g pupoljaka od erne topole. 24. Po 10 g ploda pasdrena. 20 g kamilice i 5 g maslacka. podubice. borovih pupoIjaka. Po 40 g bokviee i kamilice i po 5 g is'l andskog lisaja. ocajniee. drunje. m aline i kupine. oraha. lineure. Moze se za-sladiti medom od planinskog mcdonosnog eveca. 16. kao pod 16. pitome nane. korena angelike. kao pod 16. kao pod 1. kao pod 1. idirota i kore krusine. majkine dusice i kamiliee pomesati. kao pod 1. 11. i·s landskog lisaj a i plodova borovniee. kao pod 16. rusomace. nane . trave od srdobolje. 21. ocajniee i pitome nane. kao pod 1. Po 10 g planinskog cubra. 27. Po 20 g lanenog -i dunjinog se mena. 15. srcanika. Po 15 g kore krusine i plodova pasd. emog gaveza. trosko ta i bokviee. kao pod 16. kruske i hrasta i po 15 g salepa u prahu i semen a dunje. belog sleza. Po 10 g majkine dusice. hrastove kore i majkine dusice -i 10 g orahovog Iista. . nane. 14. Po 10 g stde. hrastove kore (u prall stucane). majkine dusic e. odmah poklopi·ti i posle 4 sata oeediti. vranilovke. kada se ohladi. kao pod I. 23. 7. kao pod 1. 8. majkine dusice i hajduciee. nane i odoljena. Kas iku salepa. b. 26. srcenjaka i zrelih borovniea. Trideset grama kOl-ena trave od sl'dobolj e i po 10 g lista nane. kao pod I. lanenog. Po 30 g idirota. Po 15 g korena belog sleza i cmog gaveza i po 5 g maticnjaka i borovih pupoljaka. kao pod 16. Po 15 g maticnjaka. 6.KOJ E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2ITI MEDICINSK IM BllJEM 119 5. po 15 g kamiliee i ernog gaveza i 10 g vranilovke. dodati 1 kasi·ku korena selena. kao pod 1. Po 10 g dunjinog. dodati 10 g rizoma pirevine.

roscica. ribizle. Po ~O g rizoma trave od srdobolje (P. Po 25 g lista od nane. ogrozda. hrastova kora. kruske. s umske jagode. bokviee i troskota i 10 g nane. lormenlilla). nana. koren srcenjaka. slu zi i pektina: OPOTO divlje i pitomo voce. 1. taninskih materi ja. l iva trava. razne vrste stavolja (Rumex). Vrlo efikasno sredstvo je caj od smese 1 kasike zdrobljenog korena trave od Hdobolje i 2 kasike hrastove kore. Ovaj caj deluje kao blago sluzavo sredstvo. 4. zdravae. vranilovka. Po 25 g majkme dusice. hrastove kore i srcenjaka. Ova smesa brzo zaustavlja i jaci proliv. list kupine. list i plod borovn iee. 10. pre svega. borovruee i oraha. 12. lalfij e. list m edvedeg grolaa. zir i ~isarke. kao pod 9. petrovae. . hras ta . Za dojerzead i decu preporucuje se ova s mesa: po 2 kasike maticnjaka i pi tome nane i 3 kasike kamiliee.120 PROLIV (Dijareja) LECENJE BIUEM Proliv ie cesto i vrlo rasireno obolj enje. s rcenj a k. kruske i bokvice. koprive. list ernog sleza. biljke koje imaju stavoSkih. 11. zecje stope i kamiliee. plod zesljike i kantarion a. Strugane jabuke. bislorla) i lubenicarke (San. za. trava od srdobolj e. osobi to dece. al i ne l1ekuvallu vodu.guisorba) i 10 g majkine dusiee. Holesniku se daje da pije mn ogo t ecnos ti. ma line. 9.tim da j ede presne strugane kisele i opore j a buke i drugo. Koren trave od srdobolje i stefa cesto uklanjaju i krv u stolici. Us pes no deluje kantarion. kao pod 9. pogo tovu kod deee. Smesi pad I dodati I kasiku prZenog i samlevenog l ira hrasta. kil1eskog ca ja. 7. beli luk. kao pod 9. Po 2. 2. Ova smesa daje vrlo dobre rezultate. lis t i koren koprive. trave od srdobolj e zdravea. Tome se obicno dod a manje iIi vise titriee. Za takve bolesnike pos toj i odredena di jeta. oporih. kao pod 9. rule. nego blage caj eve od l1al1e. Po 30 g stde. Lecenj e proliva moze biti uspes no ako se blagovre rneno otkriju i odstrane uzroci ove boles ti. Cubar. Protiv proliva pomazLI. lednaki delovi zdrobljenog dunjinog semen a. Kad se ohladi. To je ces lo znak mnogih ak utnih i hro nic nih bolesti. S. Po 20 g trave od srdobolje. 3 kasike smese preliii sa pola litra hladne vode. 13. Osobito su opasni letnji prolivi deee pogotovu na selu. U svako m slucajli. srcenjaka (P. lista iii ploda borovnice ·ili IU'astove kore. kamiliea.1 g eveta kamiliee i lista nane. kao pod 9. Samlevene hrastove sisa rke. Ima i biljnih lekova koji su vrlo efikasni . 14. maticnjakom i t ~tricom. Slum i caj protiv krvavog pro/iva: po 25 g korena ernog gaveza. 3. stefa. eveta ernog i belog sleza i lista podhela. bokvice. stueano dunjino seme i drugo. trava-iva. semena dunje i lana i lista nane. ostaviti preko noei i sutradan izjutra u poklopljenom sudu zagrejati da prokljuca. dunj e. 15. jabuka itd. bolesnik mora traziti pomoc lekara. cera. sam iii zajedno sa nanom. narocito opore i kisele izvrstan su lek protiv proliva. oeediti i piti u toku dana urnes to vode. kao pod 9. maticnjak. 6. kamilice. idirota. 5.

virka. kao pod 9. . TVRDA.ili i od te smese uzeti 3 supene kasike i kuvati 10 minuta u pob lilra vode. 28. 18. 30. kao pod 9. neraspolozenje. dunja i musmula dobro isitr. pod 9. a jos vise deci oboleloj od proliva. zaliva se jakim cajem od ka mili ce . hras lovc kore. opsta slabost. Salep (vid i clanak 0 sa lep u) daje se vrlo uspesno. 23. srce nj a ka inane. island skog lisaja i tim ijana. 26. koprive i osusenih divljih kru. NEUREDNA STOLICA (Opslipacija. 29. 21. Po 20 g lis la k up ine. kao pod 9. Po 20 g ornhovog i koprivinog li sla. kao pod 9. Po 25 g zrelih osusenih borovnica. konstipacija) Zbog neuredn e stolice javljaju se u organizmu rami poremecaji. kam ili ce. 27. zdravca. smilja i vranilovke. lista crnog s leza i cvetnih pupuljaka majske ruze. kao pod 9. kao pod 9. Cett'dese t grama vrhova grancica s liscem ruja. Po 25 g cVI. ogrozda. majske ruze i belog sleza i 10 g malicnjaka. Kao kafa ispJ'Le n hraslOv zir ame lj e se u fini prah i uzima vise pula dnev no navrh noza. Tr·i-cetiri kasike osusenih drenjina kuvati kao kompot u j ed nom litru vode i mlako jesti i piti. kao pod 9. sum ske jagode. zdravca. Po 30 g lis la crnog i belog sleza i ka mili ce i 10 g dunjinog semena. Po 25 g k Ol'c na crn og gaveza. a osobito na mozak. s ipuraka. 22. grcev·i u trbuhu i mnoge druge tegobe i neugodnosti. 24. borovnice.! ta i li sta podbela. kamilice i hajducice. po 20 g vra nilovke i kamilice. kao pod 9. kao pod 9. svakodnevno uzimanje presnog povrca i voea bogatog celulozom (kupus) j uPQtreba lekovitog bilja pomazu bolesnicima koji pate o d zatvora. Vocni caj pro[ iv pro/iva: po 20 g drenj ina. Po 20 g petrovca. U lecenju zatvora najvise pomaze licna higijena i pravilna ishrana. nadutost. gimnastika. eve/Hi caj protiv proliva: po 25 g pupoljaka majske ruze i cvetova Iipe. Zt\TVOR. maline inane. Po 20 g korena zecj e stope. 25. iscedi~i i piti umesto vode u toku dan a . 31. oskorusa. kao pod 9. zbog cega se javljaju ceste glavobolje.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLAllTI MEDICINSKIM BIUEM 121 16. Bolesnik se mora obratiti lekaru za pomoc' i savel. zive lrave i kantariona i 10 g majkine dus ice. osobito deci. kao 19. kad se ohladi.aka. Po 30 g ri zorna zdravca. divljih jabuka krusaka i sipuraka. kao pod 9. Kompot od drenjina je vrlo prijatan i koristan i odraslima. migrena. Daje se deci i vrIo osetljivim osobama. Po 30 g cvela trandavilja. ocediti. koji vrlo ste tno deluju na razne organe. 17. plivanje. Kretanje. 20. po mQgucnost>i nesladeno.

plod ova pasdrena i korena selena i 10 g moraca. za ciscenje (Iaksansi. Jednu supenu kasiku smeSe prokuvati 3 minuta u 200 g vode i. Po 15 g kore zestike i plodova pasdrena. Po 30 g kore kmsine iii zes tike. zove. turcinka. pasdrena ·i ani sa i 10 g korena selena. kao pod 3. Po 30 g kore krusine i plodova zestike i po 20 g korena selena i sladica. Ovaj caj se preporucuje. 30 g kore krusine i po 10 g moraca. kao pod 3. kao pod 3. lOve. 6. Po 30 g sla tkog korena. korena selena i amana. osobama koje pate i od gasova.Caj za ciscenje: po 20 g seninog lisca i zovinog cveta. To ponoviti 2-3 puta dnev no. 15. Po 30 g plodova lOve. 8. jednu supenu kasiku ove smese kuva·ri 2-3 mLnuta u 200 g vode. kad se ohladi. Laneno seme: punu kasiku semena stucati u avanu. kao pod 3. 1. Ovo ponoviti 2-3 puta u toku dana. moraca. preporucuje za decu i vrlo osetljive odrasle osobe. kao pod 3. senino lisce ravnomerno nakvasiti kljucalim rastvorom kalijuOl-natrijum-tartarata U destilovanoj vod-i. kao pod 3. 5. kao pod 3. 3. trna i zove. Po 30 g kore krusine. sladica. odjednom popiti. plodova klima i zove. 2. po 10 g bele mTtve koprive. 14. ani sa. 13. 10. belog . kao pod 3. korena omana. zasladiti m edom i popiti . kao pod 3. pre svega. Po 20 g gorke deteline. kad se ohladi. plodova pasdrena i moraca i 10 g korc od krusi ne isitniti.122 LECENJE BIUEM Evo ncko liko cajeva i drugih lekova biljnog porekla koji se korisle u nas i u svelu na osnovu vekovnog isk ustva i novijih klinickLh ispitivanja protiv zatvora. preliti sa 200 g mlakog caja od ~ami li ce i odjednom popiti. kima. jer lanena sluz nije skodljiva i ne izaziva navik u. pJ odova pasdre na i korena sladica stucati u prah i tome dodati 10 g cveta crnog trna.i crnog sleza. plodova pasdrena. 16. 12. Po 20 g kore zestike. 7. za uredivanje s tolice. zatim ga osusiti na 50-60oC i pomesati sa ostalim biljem. po 15 g pirevine i zubace i po 10 g lista pitome nane. sapunjace i lanenog semena. Po 25 g kore krusine (ili zestike). purgansi). . kamilice. Po 15 g moraca. . anisa i zove i po 10 g rizoma reuma i cve-ta kamilice. Propis jugoslo venske tarmakopeje. pre svega. 9. m eteonzma. bele mrtve koprive. kao pod 3. 11. Osobe koje dugo vrernena pate od hronicnog zatvora moraju i cesCe u toku dana uzimati ovaj lek bez bojazni. plodova kima. Po 15 g kore krusine i plodova pasdrena i po 10 g moraca. kima i cveta crnog trna. Caj se. nadutosti. lealijum-natrijuOl-tartarata i vode. kima i korijandra stucati i upotrebiti kao pod 3. Cetrdeset grarna kore zestike (Rhamnus tal/ax). kima i moraca. kao pod 3. anisa. angelike. kao pod 1. 15 g kore krusike i 15 g plodova pasdrena. Cvetni caj za ciscenje: po 10 g cveta od crnog trna. Za decu: po 25 g kamilice. cveta kamilice. 4. blaienog ckalja i korena crnog gaveza i po 10 g plodova krusine.

smesta poklopit. moraca. Jedno-dve kasike r icinusovog ulj a (ali nika ko rioinusovo seme. Po kafenu kasiku maHonjaka. Najcesee se daje caj od maticnjaka: punu supenu kasilku lisca maticnjaka preliti dccilitrom klju cale vade. pa moze izazvati i smrl! ). ke l eraba. prerna potrebi 'i zelji bolesnika. kelj i slicna sred stva su a probani narodni lekovi koji se u nas i u inostranstvu u spesno koris te protiv za tvora . presan i kiseo kupu s. jagode i drugo voee kiselog ukusa i plijatnog mirisa. Dve supene kasike maticnjaka i po 1 supenu kasiku pitome nane i titr1ce preliti 5 pola !itra kljucale vode. al1 posto je vrlo neprijatnog ukusa i olut oog mi risa. . kao pod 3. ribizla i kupi na. odliti. Kompo t od sljiva i smokava. jer . posto iz njega ni6u odst ranjeni o trovni sastojci (smrtonosni to ksalburnin ricin) ! Razurnljivo je da bolesni ci ko j-i pa te od za tvora treba da paze i na ishranu. 3. kad se ohladi. soli i sireeta iii Hmunovog soka. 6. 10. zasladiti 50korn (sirupom) ad visanja Hi ribizle i dati bolesniku da pije kad god je zedan. ukusa i izgleda. kirna i kleke. poklopiti . zasladeno visnjevim ili nekim drugim sokom prijatnog mi. osusenih ribizla i cveta rnaj ske ruZe. Ricin usovo ulj e ni je o lrovno i moze . Po kafenu kasiku lirnunove i pornorandZine kore i osusenih malina. srnesta poklopiti i. kao pod 1. 4.risa i ki-selog ukusa koji osvezava. rotkva i rotkv-ice. lirnuna. 11. nacinjeno kao sala ta sa ma lo stucana bela luka. mi'l oduha i cveta lavandule. kore gorke pornorandze. PODR1G1VANJA 1. 7. ribizle. pomorandZa. 8. kao pod 1.KOl E SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA2ITI MEDICINSKIM BILIEM 123 17.j postupi'ti kao pod 1. Ovo ponoviti vise puta dnevno. lirnunove kore i surnskih jagoda. jer j e one vrlo otrovno. pomorandze. jabuke iii nekog drugog voea. Pije se po 1 kasika svakog sata. Po ka fenu kasiku I·i sta rnaticnjaka i osusenih zrelih ribizla i surnskih jagoda. v-isnja. Meuutim . 2. 18. 9.i t: i one vrlo opas no.ku rnaticnjaka. kao pod 1. 1ma osoba kojima pornaze strugan ren. ne sme se upo treblj avati l ehnicko l'ioinusovo ulje . Po kafenu kasi. kao pod 1. raso. toplo iIi hladno. ulj u doda li limunovog iIi nekog drugog soka prij a'lnog uku sa i mir isa. U tu svrhu mogu se koristiti limun. Po kafenu kasiku rnaticnjaka. POVRACANJA.i i poslJe pola sata pro cediti. Spravljaju se razni napici prijatnog mirisa. Po kafenu kasik'll rniloduha. 1zvesnirn oso barna dobro cini casa soka od patIidzana (paradajza) . PROTIV GABENJA. 5. Po 20 g grckog semena i plodova pasd rena. kao pod 1. pitorne nane i lirnunove kore popariti s 200 g kljucale vode. se dobi ti 1I svakoj apo teci.

Ovo nije naucno ispitano. dobro se sud zatvori i dr:l.Gorki lekoV'i se lTIOTaju piti sarno i iskljuci vo pre jela.i desetak dana. tako da se ti le kol'i mogu upot reblj avati jedino i is kljucivo po savelu i pod n adzorom lekara. preliju rakijom i posle 8-10 dana procede i piju pre jela kao »stomaklije«. svima poznatom i siroko ras prostranjenom lekovitom bilju. .ijom iii najboljim starim crnim vinom. Poslednje 2 godine najviSe lincure pot~e osobe. po 1-2 kasi:ke piju izjutra i uvece pre jela. do koj eg svako moze lako doti . Ovde cemo govorit i sarno 0 nase m . mec1u kojim ima i takvog koje je ne sarno gorko vee je i mirisno. U narodu se gotove razne gorke »Iravarice« na taj nacin sto se gorke trave dobro isitne. a najbolja je gorka rakija i gorko vino: 200 g lincure isecka se i zdrobi u grub prah krupno~e zitnog zrna. Vama napomcna. i svojstvenog farmakodinamskog dejstva i odrec1e nog te rapijskog efekta. lako je sve ovo bilje manje iIi vi ~ e gorkog ukusa. pa. vazno je znali da se gorki lekovL ne smeju zasladivati! Ukohi lro je lek gorci. Gorka s'r edstva za jacanje zeluca i uopste za jacanje i vracanje izgubIjenog apetita spravljaju se od mnogobrojnog naseg gorkog bilja. Gorko bilje se moze uzimati stucano u prah. Nesumnjivo da je jedno od najbol}il1 sredstava nasa Iincura. podstice prohtev za jelom i na taj naCin 013lksava varenje hrane. jer su to uvozne droge .ja se ceni svuda u svetu. pogotovu kad se spravljaju sme~e sas tavlj cne od raznog bilja razlicitog hemijskog sastava. Zatim se odlije i iscedi. pre ma tome. stavi u sud i prelije najboljom komovom rak. a osobito zeludacnog soka. oporo i sluzavo_ 1.ljive bolove od upala vena. Ima viSe nacina izrade lekova od lincure. o sim toga. tinkture iii ekstrakta (ovi preparati se spravljaju u apoteci). Pije se 3 puta na dan pola sata pre jela po 1 rakijska Ca~ica_ . ono ces to sadrii i mnoge druge lekovite i nelekovite m a terije. ko. utoliko je bolji! Gorko bilje svojom gorcinom dra zi culo ukusa i tako refleksnim putem preko sluznice jezika izaziva pojacano lucenje pljuvacke. koje osecaju neizdr:l. obicno oko pol a sat a pre obroka! Nikako posle jela! Isto tako. 0 cemu strucnj aci u Biljnoj apoteci strogo vode racuna. u obl·LIm caja.124 GORKA SRE DST VA ZA JACANJE (Amara tonica) LE CENJ E BIWEM Za ja~anj e apetita i za j afe Jufenje zeJudafnog soka Gorko bilj e 0 kome ce ovde bili govo ra nij e ~ k o dlji vo i ne izaziva naviku ni duzom sva kodn evnom upolrebom _ 0 sl r ihn os u. da ne bi do~lo do neZeljenih posledica koje mogu nastati usled nepravilne upotrebe lekovitog bilja. vrlo s u j a kog fizi oloskog dej s lva . povremenD se svakodnevno jace promucka. naroeito zene. ali mnoge bolesnice se hvale da im je lincura pomogla. oblazu noge iii tom rakijom protrljaju bolna mesta. hin inovoj ko ri . Vrlo je vaino naglasiti da se pre upotrebe ovih lekova bolesnik mora posavelovati s lekarom. p ikrOl oks inu i drugim vrl o go rkim biljnim le kov ima uop ~ te necemo ovde govoriti.

5. pa i da umre. 3. limijalw. obicno po mesa no s pekmezom od sljiva. uzeti 2 kasike ove smese. 4. sirup iI'i tablete koje se prave u fabrikama le kova. vranilovke. ostrugati i nastrugati. ali se njegova kora moze spravljati za le k samo u apoteci i davati pod kontrolom iekara. I kasiku cveta vratica i po 2 kasike pelena i majkine dusice. idirota i kore gorke pomorandze preliti sa 2 dec ilitra kljucalc vodc.i ve . sve pomeSati. Za to se prilikom upotrebe lekova protiv crevnih parazita mora biti veo ma op reza n! 1. 6. i ro la i mn ogi h drug ih biljaka. Posle dva sa ta uze ti gorku so za c iscenje. preliti sa cetvrt litra vrele vode.KOlE SE BOLEST I MOGU IZLEC ITl ILl UBLA2 lTl MEDICINSK IM BIUEM 125 2. Posle 1-2 sata uzeti 1-2 kasike ricinusovog ulja za ciscenje_ Istovremeno se pripremi i caj za kIistiranje: 100 g be log luka prokuvati u 1 litru vode. mogrnnj . Kada se sve ohladi do temperature covecjeg tela. To se ponavlja u razm ak u od 3 dana nekoliko puta. njcgov sok. odnosno sve dok se glava pantljicare ne izbaci. gorke delelille. poklopili. it1. osim bundevinih semenki. Na is ti nac in se moze naciniti gorkovaca od kicice. Irave. koga ima mnogo na nasem juznom primorju. Posle 2 sa ta uzeti kasiku gorke soli iii ricinusovog ulja radi ciscenja. semen a bundeve i ploda pasdrena. Umesto gorke soli moze se uzet i ricinusovo ulje za ciscenje.Punica granalum). Obariti glavicu belog luka (pre thodno ocistiti i iseckati) u dec iIitru vode iii mleka i to upotreb iti za jednu klizmu (klistir) protiv okruglih decjih glista. posto se ohladi. kore od gorke pOllloral1Cl ze. j er ako se nepravilno upotrebe. procediti i p ili 3 puta na da n pre j ela po I kas iku . hajducice. ali je o ne potpuno bewpasno i moze se upOltrcbljava ti u \'ec im ko li cinama bez boj azni od trovanja: oljusti se jedan tanjir sirovih seme nki. ali nes trucnom upotrebom covek m OLe prolaz no iIi stalno da os lepi. Caj od cu bra. CREVNI PARA ZITI (Panlljica ra. glisl e i dru gi para zili) Protiv crevllih parazila (pantljicare i drugih) ima nekoliko lekova. iscediti sok i odjednom popiti. 2. Proti v deejih glisla (crva) upotrebljava se. 3. i beli luk. bosiljka i majkine dusice dosta cesto da je dobre rezultate. jer je nar otrovan! . pel ena. podubice. Manje uspesan lek je bUl1devilw se l1l e. Kilogram IIIrkve (sargarepe) oprati. os tav ili 2 sala. i to se odjedno m pojede kao obrok. Nar (sipak. prokuvati i. uvek u razmaku od 3 dana. ta ko da se dobije 60-100 g (jedna pregrSt) cistih o ljus tenih semenki. hm elja (sisarice). izvrsLan je lek protiv izvesnih crevnib parazita. kici ce. ri ZOI11 navaie j e na se najbolje srcds tvo protiv panlljica re. Po p o la kafcne kasi h : Jincure. ali njih (reba upo trebljava ti samo pod kO Il/rol om lekara. mogu s koditi covekovom zdra vlju ! Na primer. Ovo se ponavlja nekoliko puta. Upotrebljava se i ovaj caj: po 5 g (jednu kasiku) cve ta buhaca i titrice (kamilice). procediti i popiti u toku jednog sala. ocediti i dati kao klizmu.

J. . obo· lela deca imaju teske bolove u trbuhu. As· karis je obao parazitski cry koji se najcesee prenosi izmetom. najbolje je piti izjutra i uvece pre jela. Neka deca postaju nervozna. neuobicajenu glad i vrtoglavicu. 1. vra-tica i pelena i 25 g ociSeenog istucanog belog Iuka. Najefikasnijc su istovremeno i najot'r ovnije. zbog cega je od ovog crevnog parazita vrlo velika opasnost u krajevima zdravstveno zaostalim i neprosvecenim. bterivanje ovih parazita je vrlo tes ko i spo r~. za gO\ledu goveee. gadenje. noene strave. poklopiti. Sto grama ociseenog belog luka stucati i prokuvati u jednom Iitru vode Hi mleka. popariti jed· nim litrom kljucale vode. Lecenje je jednostavno. a za ehil1Okokus (klobucaru) pas. Ova glista je dugacka oko 20 em (zenke i do 30 cm. Cetrdeset grama kore od krusine i po 20 g semena od bundeve. Pored raznih poremeeaja u organima za varenje. gde nema kanalizacije i. Po 25 g cveta kamilice. Po 25 g rudinskog pelina. medom zasladiti i u 2 doze popiti. Posle 8 dana redovnog lecenja izmet dati na mikroskopsku kontrolu i.rdilo je Ii osoba potpuno izlecena. Ona ima po dva iii tri domacina i zbog toga mora da prode kroz jednog iIi dva pos rednika do ko· nacnog razvitka. 2 supene kasike ove mesa vine popariti sa 300 g kljucale vode i. kora nara iii sipka. kamala (sa Filipina). ali mora biti pod kontrolom lekara. javljaju se grcevi. a muzjaci nesto kraCi). ostavi. Crevna glista (Askaris) Prisustvo glista u stolici (askaridoza) vrlo se cesto javlja u dece. kamilice i pelena pomeSati. 2. Ima izves tan broj lekovitih biljaka koje se upotrebljavaju protiv pa n· tljica re. Zato je neophodno da se bolesniJk obrati za savet i pomoc lekaru i da redovno kon trol ise izmet. pro· liv. pa time bolesnika klilsti'r ati. Posle 3 dana avo ponoviti. poremeeaji vida i sluha.126 Pantljl~ra LECENJE BIUEM (Tenija) Pan tlji cara je parazit coveka i zivotinj a.. Najvise stradaju deca od 3 do 10 godina. kao pod 1. jer su jaja vrlo sieu sna i sarno se mi· kroskopom mogu otkriti. ista terapija se mora ponoviti. koso (iz Etiopije) i druge. pogotovu one koja zive u neprosveeenim krajevima gde su higijenske prilike lose. gde su zdravstvene p l'ilike n'lave. Prenosi se jajima koja zaraiena osoba izbacuje &metom u ogromnoj kolicini. ocediti i popiti u toku dana. Za svin j sk£l pantljicaru su posrednici svinja i covek. povraeanje. naduvenost. Ovo se mora ciniti 8-10 dana i posle toga dati stolicu na pregled. Zbog toga se izmet mora redovno kontrolisati mikroskopom. 2. po· vratica i mdinskog pelina.ti preko noCi da se kiseli (ekstra· huj e) . procediti. Dobro je da se uzima beli luk u svim obrocima u toku dana. Istovremeno uzeti kIizmu na naCin kako je na· vedeno pod 1. ukoliko nalaz i tada bude pozitiva-n. uopste. T'O su rizomi navale. kada se ohladi. da bi se utv.

kieice. posle pola sata popiti kasiku gorke soli u easi vode radi eiScenja. povratica i 60 g plodova pasdrena stucati u prah. kao pod I. Po pola grama cveta povratiea i braeica (F£lCUS vesiculosus) stucati u prah i dati deci staroj od 4 do 8 godina u toku 3 uzastopna dana (svega 3 g na 3 dana). 5. 5. 7. vraniloVlke i planinskog cubra. cveta vratiea. Najce. 8. Sitne gliste (Oksiure) crvici NaJaze 5e u cmaru. zasladiti medom i popiti u toku dana u nekoliko doza. kraljevca i odoljena. Pet grama omana u prahu. kieice. povratiea. Po 10 g kamilice. cveta povratica i planinskog eubra i 40 g kore kruSine. 4. Dvesta do trista gram a (zavisno od uzrasta dece) oeiseenih i oljus tenih presni h semenki od bundeve stucati i pomesati sa 10 g oeiseenog stucanog belog luka. 6. JI1aj kine dusice. kao pod I. bozjeg drvca (Artemisia aborlanum) i planinskog cubra. 4. stoji poklopljeno 2 sMa. 5 g agara . vratica. Po 25 g pelena. see 5e primenjuju kl·izme i zapiranje cmara belim lukom kuvanim u mleku I uzimanjem istih lekova koji se upotrebljavaju protiv askarisa. . kao pod I. Sedamdeset grama povratiea i 30 g timijana.j 20 g meda dobro izmesati i odjednom pojesti. lincure. pelena. kao pod 2. vranilovke. kao pod 1. Po 10 g cubra. Sve isi tniti i dobro izmesa ti.kao pod 2. kao pod I. 7. kao pod I. U to~u nekoliko dana uzimati triput dnevno po ovakvu dozu. Sitne su i tanke.ih crew:hih glista). sve dobro izmeSati i pomesati sa 200 g najboljeg meda. 11. Jedan do dva grama u prah stucanih plodova rutvice odjednom popiti sa ea50m jakog caja od majkine dusice (20 g na 100 g vode).KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA21T1 MEDICINSKJM BIUEM 127 3. Piju se i ovi cajevi: I. jer je prasak neprijatan. svaki dan izjutra i uveee uzimati pre je la i posle 8 dana dati izmet na kontrolu. Po 20 g plodova borovnice. dobro izmeSati i spraviti eaj: 3 supene kasike smese na 400 g kljueale vode. ----' . pomesati s medom i pojesti. Po 5 g povratiea. Tako einiti 8-10 dana i posle toga obavezno kontrolisati stolicu. Sezdeset grama plodova borovnice i 40 g povratiea. 2. lincure i 60 grama kore kru5ine. eubra. Po 25 g pelena. posle toga oceiliti. svega 2-3 mm dugaeke. 6. Po 20 g pelena. omana i borovnice stucati u prah. Uzimati triput dnevno u toku nekoliko dana. 10. moze se pomesati i s medom. Sezdeset grama pelena i 40 g kieice. Po 25 g s tucanog belog luka. 3. vratiea 1 lin cure. Po 20 g eubra. 9. UpotrebIjavaju se ism lckovi kao j protiv aska·risa (srednj. kao pod 2. korena omana u prahu i s tucanih zrelih bo rovni ca pomeSati i poj esti na prazan zeludac u dYe doze u r azm a·k u od 2 sata. to pojesti izjutra na prazan zelud ac. kamilice.

lone se bez posledice mogu svakodnevno koristiti dufe vreme. steze.tome nane. odm ah dob ro poklo piti i ostaviti 2. ruse. omana. t itrice i hajducice. Za lecenje jet re i zucnih puleva rna ne. Dvesta grama lista pi to me nane »Micam« staviti u cist su d. pod ubice. kao pod 1. maJt>ienjaka. haoj ducice.k. smilja. tj . koris ti i izves no lekovito biIje za lecenj e zapaljenja jetre (hepati'tilS). Izgleda da se sve drugo lekovito biJj e koje se ovde spomin je ne moze meriti s pitomom nanom. tr ave-ive.3 sata da se »kiseli «. J ednake delove maticnja ka. cesto po nekaliko meseci pa i d uze. Mnogi preparati za lecenje jet·r e i zucnih puteva sadrle ekstraktivne materije od pitomc nane. Zbog toga se ona javlja gotovo u svim poznati m iI i paten tiranim domacim i inos tranim fa bri ckim lekovima. Od rnirisnih biljaka cesto se upotrebljavaju galenskJ. U naucnoj i narodnoj medicini se. podubice. trave-ive. Otud tako veli ka vaznost pravilnc ishrane ovih bolesnika i osoba naklonje nih ovim bolestima. Od domaeeg le kov i tog bilj a zasada je. Moze se piti nesladen i ii zas laden eaj u toku celog dana u mes to vode . 6. kao pod 1. pa od te smese kuvati i pit. ruse i k rusine. poponca i nekih drugih domac ih gorkih. 1. kao pod 1. Lecenje traje duze vremena. j er vrlo lako moze doei do t rovanja. ali neotrovnih biljaka. titr ice i hajducice pom e~a t i sa toliko nane koliko j e ovih zajedn o. izgleda. Medutim. Mesecima se mora piti sva ki d an j ak caj od pitome nane. masl acka i zen etrge dodati toliko lista nane koli'k o je ovih· u kupno. Jedna ki delovi pitome nane. ~to je vaZno za hronicne bolesni ke. Za leeenj e je tre i zucnih puteva bolesnik mor a traziti pomoe lekara. velebilje. vodopije.UCN IH PUTEVA LECENJE BIUEM J etra ili crna dzigerica j e najveea zlezda 1\.128 OBOlJ ENJA JETRE I 2. Jednak i delovi n a ne. kraljevca i nekih drugih biljaka koj e uspevaju i kod nas i bez bojazni se mogu kor i·stiti i dilZe vremena. najbol je rezultate dala piloma nana. Njena uloga j e ogr omna . Jednaki delovi nan e.i caj kao pod 1. trave-ive. smir l ja. trave-ive. 2. maslacka. rusa. petrovca. podubice. 7. pored drugih lekova. i fabricki preparati koji imaju ekstraktivne materije dobij ene od pi. 4. za rasl varanje kam ena u i ucnoj k esici (holelititijaza) i d rugo. ocajnice. zuti trn (B erb eris) i ne ko drugo n aSe i strano bilje.1 naliem organizmu. kao pod 1. zapaljenja i ucne kesice (holecistitis). popariti sa litar i po kljucale vode. Od biljaka jakog fizioloskog dej s tva u n aucnoj m edicini se upotrebljava bunika.oliko lekova b il jnog porekla koji se upotrebljavaj u s manj e iii vi~e uspeha. tatula. ovo bilje ne sme upotrebljavati laik. Istim kolicinama pelena. kao pad 1. 3. Cetiri dela nane i po 1 deo p elena. Razum ljivo je da bez pravilne dijete ovi leko vi neee pomoei. kru ~ine . . moraca i krusine. 5. m a ticnj a'k a. ocajni ce i t r ave-'ive. da bi list otpus tio iz sebe ~ to vise le kovitih sa·s toj aka.

15. Po SO g lazarkinj e inane. 18. dimnjaee i kieice. kao pod 8. Po 20 g pelena. nane i kantariona. hajduCice. Pedeset pet grama nane i po 15 g odoljena. giogovog cveta i kamilice. kao pod 8. kao pod 8. hmelja. Cetrdeset grama nane i po 10 g kantariona. hajducice. komonike.ITl MEDlCINSKIM BIUEM 129 Zbog velike raznovrsnosti i slozenosti hemij skog sastava raznih biljaka koje se koriste u smesama za leeenje zuei. ruse i orahovog lista. Po 30 g nane. bHo da po jacClvaju pral. 30 g 1rave-ive i po 10 g kore krusine i korena masiaeka. vodopije. bilo da podstieu. smilja. Po 30 g kantariona. kao pod 8. kore zutog trna i korena vodoplje. Bez saglasnosti i saveta lekara ovi se lekov i ne smej u upotrebljava ti. Zapaljenje zuene kesice (Ho/ecistitis) 19. 3 supene kasike ove meSavine popantl sa pola litra kljucale vode. posle 8 sati ocedioi i pi ~i po jednu casu 3 puta dnevno na pola sata pre jela (neza'sladeno). 10. .njenje zucne besike tholekinetici. Po 20 g peiena. kao pod 8. resnilka inane i 10 g piodova pasdrena. 22. komonike. 21. kao pod 8. kao pod 8. Pedeset g ram a nane i po 10 g trave-ive. Pedeset grama nane i po 15 g smilja. ruse i semen a gujine trave i 5 g plodova pasdrena (Rhamnu s cathartica). 17. Pedeset grama 'l1ane i po 10 g kieice. pOjacavCljll lucel1je zuci (holereticni lekovi). Po 25 g resnika. kao pod 8. hajducice. brezovog i kruskinog lista inane. oeajnice. kieice i matienjaka i 10 g kore zutog trna. 14. 11. Cetrdeset grama trave-ive rj po 15 g maslaeka. kao pod 8. masiacka. 16. kanta riona. petrovca (ranjeni· ka). kao pod 8. lincure. poklopiti.KOlE SE BOLESTJ MOCU IZLEClTI III UBLA2. kao pod 8. kao pod 8. E vo jos nekoliko r ecepa ta eajnih smesa koje se koriste u naucnoj medic ini za lecenj e jetre i zucnih puteva: Upala jetre (Hepatitis) 8. nane. 12. odoljena. moraca i plodova pasdrena. nane. 9. kao pod 8. Pedeset grama nane. podubice I maslacka. holagogna sredstva). orahovog lista. 20. kao pod 8. Po 15 g ocajnice. mora se strogo vod iti racuna prilikom donosenj a recepture da bi se dobio dobar lek. 13. maticnjaka i kore krusine. Po 20 g resnika. trave-ive i podubice i 10 g moraea.

Nastruganu rotkvu jesti kao saJa tu 2-3 puta dnevno. 32. tim je bolja. . 4. sto je rotkva Ij uca. petrovca . ma ti cnjaka i kore od zes tike. 31.. da umes to vode bar jednom dnevno popiju po solju caj a od pi tome nane. ko ri s ti kao lek. ruse. 34. kao pod 8. Po 20 g na ne . ROlkva je ve kovni narodni le k za lecenje je tre i zuci. tros ko ta. Preporuka. kao pod 8. kao pod 8. 30. petelj a ka od visa nja. pogo tovu osobama nak lo njenim ovim obolje· njima . a li i to sto manj e. kao pod 8. Piti 2-3 puta dnevno pre jela po 1 kafenu kas iku iseedenog soka iz cveta i !ista kantariona iii iz korena mas lacka.ka 2 uzastopna dan a ciniti pauzu ad jednog dana . Mlado lisce od d r ago ljuba u obli ku sala te iIi stucano seme od is te biljke u novije vr eme se. K ol ik e. Po 20 g na ne. 3. ru se . 27. m a ti cnjaka i kim a. Zbog toga svaki dan t reba jes ti sala tu od nastruga ne ro tkve. Umes to svin jske m ast i i loj a upotrebl javati ulj e i m aslac (puter) . vodopije i ma slacka. posle 6 sati ocediti. trave ru se. 30 g smilj a i po 10 g ruse i m oraca. 33. 25 . 24. Po 25 g semena gujine trave. pre svega presnog. Svi navedeni cajevi od 1 do 33 manj e-vlse su go rkog i neprija tnog uku· sa. kao pod 8. 2. Cetr deset grama cveta i lista kantariona i po 20 g troskota. Sezdeset gra rn a lis ta pi tome nane i po 10 g r izom a reuma.iti 3 puta dnevno pre jela po 1 kasiku svde isce denog soka ad rotkve. bolovi U zuc'1O j kes i: po 20 g na ne. trave·i ve. Sezdeset grama nane. 29. kao pod 8. Cetrd ese t grama nan e 'i po IS g ruse. p ngotovu m asna jela. takode. 26. ruse i ocaj nice. ruse i smilja. kan ta ri ona i ka mili ce. P. plod ova pasdrena. Po 50 g vodo pij e i stde. Jedan od cestih uzroka je ner azumna . podu bice.3 puta dnevno pre jela po 10-15 kapi soka izcedenog iz Ii· stova ~ kOf(:!na trave ruse. Posle sva. Jesti s to vise povrca i voca. J es ti sa1 latu n acinjenu od mladog liSea maslacka.U nas ima mnogo osoba obolelih od p oremecaja jetre i zucnih puteva.130 RaSlvaranje kamena u zu ~noj LEC ENJ E BIW EM kesJci (H ol elilijaza) 23. kao pod 8. . cesto vrlo masna hrana ! Zbog toga se prep orucuj e. k ao pod 8. 28. pe trovca. i to na pola sala p re je la! Ciroza jetre 1. ruse. kami lice. kao pod 8. Po 15 g kukuruzne sv ile. Izbegavati tes ka. Piti 2. moraju se piti Ilezasladeni. 3 kasike ove smese kuvati 3 minuta u pol a litra vode. ka ntarion a i vodopi je i 10 g plodova pasdrena. pasdrena i kamilice. 30 g trave· ive i 109 ruse. iscediti i popiti u 3 doze pre jela (dnevna doza). Pedese t gTam a nane. k ao pod 8.

. sm iI j a.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI III UBLAZI Tl MEDIC INSK IM B1U EM 131 5. U nekith osoba javlja se ova bolest. jer j e uzrok ove teSke bolesti razlicit. Bolesnik ob avezno mora traziti savet lekara specij al iste za dij abetes. kao pod 4. kao pod 4. Po 40 g sipur ka i r izoma pi revine i 20 g !ista koprive.koze ili groi danog secera) u krvi . II. insulin. Po 20 g r izoma ad reuma i lista pil1:ome nane i po 20 g cveta i lis ta kantariona i trave ruse S korenom. To je.j manj a iii veca kolicina glikoze u m okraci.pre svega. Po 20 g ras tavica. . hajd ucice i nane i 10 g klekinja . kako to narod kaie. 6. Sezdeset grama korena vodopije i po 20 g ruse i Dane. moze doCi do mnogobrojnih komplikacija : slepilo. Seda md eset gra ma trosko ta i 15 g kan tario na i klekinj a. cveta od zute hajducice. . zute hajducice. 8. I neki spoljni cimoci mogu biti uzrok pojave dij abetesa. bubrefnih 1 l110zdanih arterija i dr. kao pod 4. pogotovu medu osobama koje mnogo jedu. dijabeticari se obavezno moraju drlat i i odredene dijetalne ishrane. a kao dopunska terapija vekovirna se uspesno koristi izvesno lekovito bilje.Jno leci. Po IS g ruse . Ako se secerna bolest zapusti iii nepravi. Medutim. 7. zatim osobe koje prelefe izvesne boles ti i dr. koju ce odredJi bi lekar za svakog bolesnika ponaosob. jer deluju kao dobri lekovi u slucajevima laksih oblika dijabetesa. kao pod 4. U laksim oblicima daju se neki noviji sintets. Novijim hemij skim i farmakodinamskim istrazivanjima objasnjeno je antidijabeticno dej stvo raznog bilja koje se na ·r aznim ko ntinentima kroz vekove koristi.ki lekovi. Gvanidinski deriva ti iz mahuna pasulja. Pojava secerne boles ti j e nasledna. Bez pravilne dijete nijedan lek neee pomoci. kor ena maslacka i troskola i 10 g kore od pasd rena. SECERNA BOLEST (Dijabeles) Dijabetes se k arakterise povecanom kolicino m secera (gIi. i »od seki racije«. o sobito masnu hranu. biljke zdraljevine i drugih vr- . Po 30 g ruse.lijarna. Ova boles·t potice od oboljenja same gus terace (pankreasni dij abetes) iii zbog povecanog rada drugih endo krinih zlezda (hipofi zni i nadbub rezni dijabetes). kantariona i korena vodopij e. fami. ruse. insulin se ne daje u svim slucajevima dijabetesa. rnzurne se. gvanidinska jedinjenja. prema vrsti i tezini dijabetesa. 10. UlZ obaveznu dijetalnu ishranu. Pre svega biljike koje sadrle arginina d druga. Dijabetes se j avlja zbog nedovoljnog lucenj a insulina (hormona gus te r ace) u organizmu. kao pod 4. skle roza srcanih krvn:ih sudova. 9. Dana'S postoje efikasni lekovi 'Protiv dij a betesa . kao pod 4. nane. lica koja se malo kreoo. slucaj evi kad viSe clanova u nekoliko generacija obolevaju od ove dugotrajne bolesti. U oboleli h j av·Ij a se. <is to tako. kao pod 4. Osim uzimanja lekova.

Boranija se spravlja kao svako drugo povrce. razm. ugljeMe hidr at e. Po~to je secerna bolest dugotrajna. . vec prema ukusu bolesnika. Medutim. ma. mesana povrce itd. hajdutica i dr. Nije suvise ako ~itaocima ponovo skrenemo paznju na to da se za letenje Secerne bolesti bolesnici ne smeju letit·i na svoj. . Na primer. Os'lalo voce. beli i crni luk. Kad se u mokraCi pojavi aceton. osu~enu iIi iz konzervi. Bolesnrka ne treba da buni to sto se ~esto iSla biljka javlja u recepturi raznih 610zenih ~ajeva. krompir i sve druge namirnice koje sadde s kroba. testa. Umesto krompira u mnogim zemljama se u piJjarnicama prodaje cicoka iii topiMambur (HeliaMthus tuberosus). Bolesnici od ove boles ti moraju paziti kako na kolicinu t<llko i na sas tav hrane. Masne materije ta. nekima taj isti pelen. salata s belim Iukom i na mnoge druge nacine. posnu ribu).reme potpuno izbaciti iz ishmne.e &latfkiSe. pele~lOm su mnogi bolesnioi uspe!Ji cia znatno smanje koli~inu secera u krvi i da se oporave. kiselo mleko. zeleni grah. Boranija (zeleni pasulj. osobillo ~eCer. posno. U toku leta i jeseni koristiti sVcZu boraniju. nije pomogao iii sasvim neznatno. dijabeticari ne smeju jes~i groide i drugo voce bogato gJikozom.lzbor namirni ca koje dij ab eti~ri smeju da koris te u ishrani nije jcdnostavan. Smanjiti. zbog ~ega se medu bolesnicima testo ~uje »svaki seceras je slucaj za sebe«. paradajz u obliku pirea iIi na drugi nacin. pre svega. uziman u istim kolicinama tri puta dnevno pre jela. pre svega. krto meso (zivinsko. Objasnjenje lezi u tome. stalna upotreba boranije ce dosaditi bolesnicima. hleb. Jesti sto posnije: mMogo povrca. telece. presMog (kad god je to moguee). Bezuslovno je potrebno smanjiti sve sto povecava koli~inu ~ecera u krvi. Bliza obaveStenja 0 ovoj bHjci nati ce ~itaoci u ovo j kn j izi. sto gotovo sva. i to sveieg. trava-iva. mahune) mora bili gJavna hrana veCine dijabeticara. dobar ajvar od crvenih paprika. levulozu. j e r je skrob i zvor glikoze. zbog cega se glikoza i naziva »grozdani secer«. U ovoj knjizi. Medutim . nego sarno po savetu lekara. Dijeta. pei"Sunovo lisee. je isto toliko vazna . koje pretezno saddi vocni ~ecer iii fruktozu. a nekad i vafnija od uzimanja le kova.~ecera~a. naveli smo velik broj recepata raznih 'Iekovi'tih trava koje ulaze u slozene kompozicije nau~ne medicilIle.ki bolesnik drukcije reaguje na odredene lekovite bHjkc. Mnogim bolesnicima je pomoglo razno gorko bilje: lciCica. pravHna dij etalna ishrana .9ti ii ulja treba mesno v.u ruku. govede.kode negarivno utiou na osobe obolele od ~ecerne bolesti. Prema tome.132 LECENJE BIUEM n au~ni c i ma s ta iz familije L egumhlOsae (osob:ito PapilioMaceae) posluZili su kao model za s·intezu izvesnih leJrova za le~nj e dij abe tesa. Iincura. ovi bolesnici mogu jesti bez ikakve opasnosti. a zimi smrznutu. zbog cega se mora menjati na~in njene pripreme dodajuci razne zaCi-ne. gr~ica (gorka detelina). Grozde je gJavni izvor glikoze.

kao pod 1. SLanovnioi Ba lkana. sala tu zaeine dodatkom male ko!ieine pra~ ka od stucanog suvog !ista majkill1e dusice. gujine trave i piskavice (Trigonella foenurn graecurn) i 10 g lista borovnice. Sezdeset grama !ista borovnice. 3. Po 30 g trave i semen a zdraljevine i -semen a lana i 10 g dudovog !ista. korena vodopije i rnaslaeka i 10 g li. 8. borovnice i duda. Po 25 g mahuna od pasulja i zdraljevine (Calega officinalis). Po 30 g zdraljevine. lista boravnice. kao pod 1. kao pod 1. 12. kao pod 1. li·sta duda i borovnice i po 5 g lista koprive i zalfije i korena vodopije (cigure) i maslaeka. .tniti. od gujine trave i piskavice i po 5 g cveta pelena i maslaeka. cajevi za lecenje ~eceme bolesti 1. Po 20 g trave daninoca. kao pod 1. pa tri supene kasike sme~e preliti 5 pola litra hladne vode . ostaviti cta se ohl adi . 2. lanenog semena. 16. koprive i borovnice i 5 g korena maslaeka isi. kao pod 1. Sezdeset grama zdralj evine i po 20 g lista duda i cveta pelena. kao pod 1. kao pod 1. a u n a~ list c r nog rltlda ~td . kao pod 1. ocediti i popiti u toku dana na pola sata pre svakog obroka po jednu ea ~ u.~ elog i c rnog luka kao predjelo i ubedeni su da j e to dob ro preve ntivno s red s tvo protiv mnogih boles ti. Po 30 g zdraljevine i lista borovnice i po 20 g lista rnedvedeg grozda i korena odoljena. 15. korena maslaeka i cveta kantaTiona i 10 g dudovog li.s ta. Po 30 g semena od lana. poponca. 20 g !ista breze i po 10 g koprivinog lis·ta i mahuna pasulja. Po 40 g zdraljevine i !ista boravnice i po 10 g !ista breze i kore kru~ine. 13. 10. 14. kao pod 1. Po 40 g zdraljevine i lista boroY-nice i po 5 g belog luka. pa i protiv dij abetesa. zdraljevine i dudovog lista i po 10 g korena crnog gaveza i repusine (Arctiurn lappa). kao <pod 1. Po 20 g mahuna od zrelog pasulja.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI I Ll UB LAZITI MEDICINSKIM BI LJEM 133 Na Zapa du se u fito terapiji ceni list borovnice i t draljevin a. Pedeset grama !ista borovnice i po 10 g virka (Alchernilla). rnahuna pasulja i zdraljevine. vekovirn a koris te presnu salatu od .ta pitome nane. 9.oki te« si tno iseckanirn lis tom per~ una . drlati celu noc da se ekstrahuje i sutradan zagrejati da kljuea 5 minuta. zdraljevine. kao pod 1. Da bi se neprija tan miri~ luka k oliko-toliko ublazio. Po 30 g semena zdraljevine. 5. 6. Po 40 g korena vodopije i maslaeka i po 10 g belog Iuka inane. kao pod 1. Po 30 g be10g luka. !ista pitome nane. kao pod 1. 4. 7. osim p er~unovog !is ta. venje (klckinja) j zdraljevme. Po 20 g korena i cveta maslaeka. osobito is tocnog i jufuog dela.s. po 15 g lista duda. Tu salatu zakisele limunovirn soko rn (Grci) iii s ircetom i . kao pod 1. dobro pomesati. 11.

kao pod I. uopstc. Po 35 g zdraljevine i mahuna pasulj a i po 15 g lis la borovnicc i Irave-ive. Po 25 g kantariona. kao pod I. maslacka i zdraljevine. 26. zdralj evi ne i pelena i 10 g lis la borovnice. lista nane i duda. Po 30 g cvcta i lista pelena i zute h ajducice (ruti ravan. Po 30 g korena vodopije i lincure i po 20 g pelena i Iroskota. 24. namirnica koje sadrZe mnogo ugljenih hidrata i mas nih materija. planinarenje.gojiti se . pre oSvega bogatim i industrijS'ki razV'ijenim. ko god moze. 35 g mahuna od pasulja. 19. Po 40 g lista i korena borovnice i po 10 g pitome n a ne i zdraljevine. Ipak. neka pije nezasladene eajeve. kao pod I . Po 25 g mahuna od pasulja. 28. kao pod I. Po 30 g trave-ive. 29. Svesti na najmanju meru upotrebu slatkisa.znati stariti«. Po 20 g semena zdraljevine. Najuspesniji nacin lecenja gojaznosti je disciplinovano sprovodenje dijete. Po 5 g cveta bele i zute hajducice i cveta lipe. ploda pasdrena. kao pod 1. kao pod 1. Posto .Cajev·i protiv secerne bolesti moraju se piti nezasladeni. masti i. Po 5 g korena maslacka i repusine ·i !ista od duda i zalfije. 21.s u uzroci prekomeme gojaznosti raznovrsni. Po 20 g korena belog sleza. kao pod I. 23. 18. po 10 g lista koprive i borovnice i po 30 g zdraljevine i mahuna od pasulja. krlo meso i mnogo povrca i voca treba da bude glavila hrana osoba nakl0l1jenih gojaznosti. 22. kao pod 1. po 15 g ploda krusine i korena maslacka.Po 25 g korena maslacka. jer . . Napomena. kao pod I. Po 50 g pasuljevih mahuna i zdraljevine. jer oni bolje deluju. gujine trave. kretanje i raznovrstan tizicki rad neophodna je potreba za sve ove osobe. vodoJ!ije i crnog gaveza. kao pod 1. Plivanje. kao pod 1. repusine. dudovog lista i pelena. koriste se razni neskodljivi lekov·i od neotrovnog bilja za mrsavljenje. kao pod I. ali nikako secerom ni medom. . zdraljevine. kicice. 25 . kao pod I. CAJEVI ZA MRSAVLJENJE Uzroci gojaznosti (adiposilas) su raznovrsni. Po 40 g zdralj evine i pasulj evih mahuna i po 10 g korena crnog gaveza i repusine.134 LECENJE BIUEM 17. kao pod I. U mnogim zemljama. 30. hleba. lana i dunje. 20 g zdraljevine. i :to pre jela! Sarno ko ne moze da pije gorke lekove moze navedene cajeve da . 20. potrebno je rtraziti pomoc Ii savet 'iekara. pirevine i lincure i po 10 g cveta hajducice. piskavice. pije zasladene saharinom Hi nekim drugim slicnim sintet~kqm slatkim sredstvom. Posna hrana. . 27. Achillea c/ypeola/a) i 10 g nane. Gojaznost treba leciti.

pas drena i zutog tma i po 5 g plodova ki ma. tros kota i imele.i korijanelra i cvela kami li ce . slatki koren i kukuruzna svila. kao p od 1. kao 'Pod I. Kora se isitni i pomesa sa Sl11eSOlll koj a se sas loji od 10 g korena se lena. rastaviea. moraca . kamilice.isanja. i medvecleg grozda.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLAZITI MEDICI SK IM BIUEM 135 1. poreel breze. kima i moraca. cveta belog sleza i lista od zalfij e.Lecenje traje duze vremena. Celrclcset gral11a kore kru sine i po 10 g korena se lena. cve ta l11as lacka i li sta maline. maslacka. IIi ovaj: breza. a ni sa i korij a ndra. cve lova tma. sv ile od k uku ruza i trave dani noea . kacl se proh ladi. Dvadesc t pc t grama plodova sene. brac iea i cveta be le mrtve koprive i tma. Od biljnih lekova s na jvise uspeha se daje mla d brewv list u obliku siltnog pras ka (3 do 4 puta dnevno po J d ecj u ka siku) iii u obliku caja: punu supenu kasiku isitnjenog brezovog lisca popariti sa 2 dec ilitra kljucale vode.i bele mrlve koprive. U slucaju cia bolesnik ima i visok krvni pritisa k. bos io ka. U apotekama se nalaze ovi cajevi: j ednaki delovi lisea medved eg grozda. 2. anisa. U novije vrem e javlja se i ovaj caj: peteljke od v. 7 . Po 25 g p\oelova pasclrena. sitnice. trna. . dodati na vrh noza sode bikarbone i piti nekoliko puta dnevno po I kasiku. kore bele topole. medvede grozde. Zbog toga pri upotrebi ovih lekova (osobito venje) treba biti veoma oprezan i uvek se obra-titi lekaru za savet i po moe. ces to smese u kojima ima. Po 10 g kore krusin e i pas drena i 5 g plodova moraca. dobro je da jede beli luk i S vremena na vreme pije caj oel sofore. persuna . Po 30 g cve la hajduci ce i kan tari ona i po 20 g braciea i moraca. 5. U slucaju ole. 7. procedi li i ta j caj pOpili u toku dana u 3 doze posle jela umcs lo vode. B. ploclova pasdrena i sene. bele I11rtve koprive i hajd uciee. kao pod L BOLESTI ORGANA ZA MOKRENJE Za lecenje obolclih bubrega boles nik se mora obratiti lekaru. Sto gra ma kOl'e krusine koja j e odlezala l1ajmanje god inu dar1a iii je po ~ l c gUljcnja 'a clrvC la hila :agrejana 1 sal Ila 1 JOoe. klekinja. bracica i kami li ee. kao pod 1. U nas se u narodu cesto upotrebljava venja iii klekinje i posto se obicno ne zna doza (korisna kolicina). brac i':a. . li s la mas lacka i vinove loze. 4. cesto se uzima previse. kao pod 1. U novije vreme javlja se i ovaj caj: peteljke od viSanja. 6. Za l eecl1 j e upale mokracnih put eva n ajcesee se upotrebljava caj od [Io ta m edveueg groztla i sitl1ice sa iii bez dodatka brezovog lisea. kima. 3 kasike isitnjene smeSe kuva ti 10 minuta u pola lilra vode. korena site i odoljena. S uspehom se elaje i drugo bilj e. imele i rutvice. pasdrena. Po 10 g kore krusi ne i plodova pasdrena. evcta rn a· s lacka i braCica (morska a lga). s iadiea i zccjeg tma . brezov list i koren selena.ecjeg lrn a. masL. Po 15 g ko re kru sine.:anog mokrenja daju se cajevi koji se sastoje uglavnom od i kukuruzna svila.acka . kao pod I. 3. korena selena i zecjeg trna i po 10 g kl e kinja. Caj piti nezasladen. kao p od 1. zbog cega se bolest pogoda i boles nik pocne da mokri krv.

popariti s pol a litra kljucale vode. kada se smlaci oa priblizno 40 oC. Po 25 g korena vodopije (eikorije). borovniee. odmah poklopiti. skinuti s vatre.prolece pre nego sto ee breza prblistati. II. ku· vati 5 minuta u pola Iitra vode i u kljucalu smesu dodati 5 g klekinja i lista pitome nane. Uzima se 3 puta dn ev no pre jela po 1 kasika silno stuca nog mca breze. zecjeg trna. 3 kasike smese prokuvati u pola litra vode. pa ce urolog odrediti koji caj od· govara za koga bolesnika.ti. procediti i piti u toku dana u 3 doze pre jela. 9. dodati navrh noza sode bi· karbone. . kao pod 9. Po 40 g brezovih pupoljaka i liSea. ostaviti da se prohladi (oko 40 oC) . 2. upotrebljavaju se na i5ti naein kao cajevi pod 1 i 2. kao pod 11. . jer kako se u medicini kaze »svaki bolesnik je slucaj za sebe«. dobro p\'Omesa ti da se bikarbona rastvori i posle 6 sati ocediti i popiti u toku dana u 3 doze pre jela. Mokraeo m se odstranjuju iz covecjeg organizma nepotrebne ko· licine tecnosti i mnogi nekorisni i s uvisn i proizvodi prometa materija. navrh siljatog noza sode bikarbone. sapunjace i eelera: 3 kafene kasike kuvati 2-3 minuta. 7. 3. Po 20 g ploda eelera. brezovih pupoljaka i lista breze. 8. Tri kasike zdrobljenog brezovog mca prokuva~i (1-2 minuta) u pol a litra vode i. tj. nikako na svo· ju ruku. persuna i idirota. ostaviti polclopljeno 3 sata.upotrebe. moraca i kima se pomesa. List stucati neposredno pre . jer sadrze vise aktivnih sastojaka i oko 4% etarskog ulja prijatnog balsamitnog i svojstvenog mirisa. Po 25 g korena maslacka. k!ruske j nane pomesati i upotrebljavati kao pod 4. Po 25 g 'isitnjenog lkorena sapunjace i zecjeg trna dobro izmesa. idirota i pirevine (ill zubace) isitniti. najbolje sokom od borovnice. Ako neko ne podnosi uk us bre· zovog lista. 6. po 10 g korena celera i selena pomesati i dalje spravljati i upotrebljavati kao caj pod 4. Cetrdeset grama zdrobljenih sipuraka kuvati 5 minuta u pola litra vode i pri kraju kljucanja dodati po 5 g zovinog eveta. Ra· zumljivo je da lekove treba uzi mati sarno po uputstvu lekara. Po 10 g . posle 2 sata ocediti i popi ti u toku dana u 3 iii 4 doze. plodova persuna i moraca pome· sati i upotrebljavati kao pod 4. omana. lista pitome nane i klekinja. posle 6 sati odliti i popiti u toku dana u 3 doze pre jela. Ovi pupoljci su lekovitiji od li§ea.136 Cajevi za lak§e mokreoje LECENJE BJU ElM (Diuret ika - diureticni cajeviJ Ima biljaka koje poveeavaju diurezu. Mdal1 br~zo" caj: pomesa se po 30 g brezovih pupoljaka i liSea i po 10 g brezove kore i korena zecjeg trna. brani ranD u . sapunjace. 10. dodati vrlo malo. 5. 3 kafene kasike smese stueati u avanu. moze ovaj prasak uzimati i u oblandama il·i pom esan sa medom iii nekim vocnim sokom. Lisni brezovi pupo/jci. mrkve. a sto j e vazno za osobe koje imaju teskoce pr i mokrenju. persuna. 12. Po 25 g brezovog lisea i pupoljaka. poj a~avaju i olaksavaju nor· malno izlucivanj e mokraee. Zato se i ovde daje velik broj raznih smesa. od· Imah :poklopiti i posle 3 's ata odliti Ii popiti u toku dana u 3 doze !pre jela. 1. 4.

sve nastrugati na rende i tu smesu pojesti pre jela. Po 20 g svile ad kukuruza. nego sarno po savetu lekara urologa. klekimj a . persuna i mrkve (sargarepe).KOJ E SE BOLESTl MOGU I ZLEC ITI ILl UBLAZ ITl MEDI CI NSKJM BIUEM 137 13. kao pod B. Po 20 g s ipurka. kao pod B. Po 25 g srdacca. 16. Po 25 g daninoca. Po 30 g brezovog lista i lanenog semena i po 10 g l'i sta koprive. Cajevi koji se najcesce upotreblja·v aju na nasim i inostranim k!inikama protiv bubreznih bolesti: 1. Po 25 g lis ta m edvedeg grozda. 21. mrkve i eelera i po 10 g klekinja i gorocveta . 20. selena. maslacka. ZAPAUENJE BUBREGA (Nefritis) Zapaljenje bubrega maze biti akutno i hronicno. 17. zbog cega se bolesnicima preporucuje da lekovito bilje koje im se ovde daje ne uzimaju na svoju ruku. Tri supene kaSike ove mesavine . omana. 23 . 15. 19. breze i kantariona. kao pod B. jos b eE pupoljci spargle. mrkvom i persunom. lB . jer se kuvanjem gube i menjaju lekoviti sastojoi. 26. 30. h ajducice. Po 50 g sV eZeg ko rena celera. Po 25 g r as tavica (preslice iii konjorepa) . sladica. dunjinog semena. meki. maraca. korena ad r epusine. semena od lubenice (s tucanog). semena od lubenice. kao pod B. kao pod B. Po 25 g korena selena. 28. Po 25 g lanenog i dunjinog semena. eel era i perslIna. dobricice. kao pod B. po 10 g kore bele topole i brelOvog !ista i 5 g gorocveta. Razumljivo je da avo korenje treba prethodno dobra oprati i oguliti. kao pod 8. selena. zubace (iii pirevine) zecjeg trna. kao pod 8. Po 25 g semena lana i dunj e. brelOvog lista i pupoljaka i kor ena zecjeg trna i idirota. 14. sami iii zajedno sa eelerom. breze. 27. Po 20 g peteljki ad visanja. Bolest je vrlo teska i ozbiljna. 25. sumske jagode. Ova smesa se maze i prakuvati i pojesti kao povrce. ruzma l'ina i pers una. cveta crnog sleza i lOve. kao pod 8. 29. Po 20 g sipur ka. 22. odoljena i gaveza. nane i kima. selena i maslacka i po 10 g !ista breze i koprive. daninoca i korena broCa. troskota. Po 15 g korena vodopije. korena crnog gaveza i ploda p erslma. idirota i sapunjace i 10 g nanc. kao pod B. kao pod 8. kao pod 8. ali je bolje up 0trebiti je s vezu. petrovca. Slieno se upotrebljavaju i mladi. Lekar ce odrediti caj koji treba da se koristi. Sve 'Se isitni. po 10 g korena gaveza. kao pod B. sladica i ploda mo raca. Po 25 g korena ad site. 24 . maline i kupine. Po 20 g ploda kima. kao pod B. Po 25 g koren a zecjeg trna. Po 25 g lista koprive. kao pod 9. sipurka i lis ta breze. kao pod B. kukuruzne svile 1 ploda (semena) persuna i maraca. Maze se doda~i sok ad lim una radi popravlj anja ukusa.

kao pod l. po 20 g korena selena i trave sitniee i po 10 g medvedeg groZda. poklopili. kao pod 15. kao pod I. 9. Cetrclesc t grama lanenog semena. Cetrdeset g rama pupoljaka breze i po 30 g korena selena i zecjeg lrna. tes ko izbacivanje mokrace). kiao pod I. 7. kantariona. kao pod 15. virka. kao pod l. kao pod IS. kao pod 1. Tri uzastopna dana pi Ii. Po 30 g lanenog semena i korena crnog gaveza i po 10 g eveta zove i kantariona . IS. navedene cajeve zasladene sokovima i sirupima od kiselog voca: ribizla. 20.ki od visanja. ogrozda.i cveta ernog sleza. (hronicni nefritis). kao pod 15. lipe i pupoljaka iii kore vrbc dobro isitniti. kao pod 1. 4. zutilice (Gellista tinctorial i razgona (V eronica) . 20 g brezovih pupoljaka i 5 g semena buacka.138 LECENJE BlUEM kuvati 5 minuta u pola lil ra vode (po mogucstvu destilovane iii prelhodno prokuvane ki ~ l1i ce). Po 10 g IIsta breze.: rnog sleza. kao pod I. Trideset gram a brezovog lista. Uzimati po I vinsku casu vise puta dnevno. pomorandze i dr. po 15 g lanenog sernena i li sta bosioka JO g rastavi ca. Po 5 g kamiliee i osusenih plodova maline. CVC la vra I ica i kan tariona i 10 g srdacca. i kada se oh lacLi. 8. posle obeda. lanenog semena . 30 g lista bosioka i po 10 g cveta nevena i razlicka. Po 40 g brezovih pupoljaka i korena ernog gaveza i po 10 g cveta zove i belog sleza. pirevjne. kao pod I. 19.seedili i pomesati sa I kilogramom najboljeg lipovog meda. kao pod I. 17. kao pod I. Po 15 g lis la breze i km sk e. preliti I litrom destilovane vode iii prethodno prokuvane i ohladene kiSniee. 11. 3. rizoma pirevine i 5 g sitniee. selena i beclrinca. po 10 g korena selena. Po 20 g brczovog lis ta i petrovca (Agrimo nia) i po IS g tro ~kola. Po 30 g lis la breze i krus ke. persuna i zubace. rastavica i trave d aninoca. 2. tra ve daninoca i zlatniee. Po 20 g sipurka. 13. Po 15 g korena selena. Bolesn ici koji dugo leze i n erado uzimaju lekove neprijatnog ukusa mogu piti. 5. proeediti. 14. 6. Po 50 g brezovih pupoljaka i lisla hajduciee. po 10 g pupoljaka erne topole i brezovog lista i pupoljaka i po 20 g cveta sunucice. limuna. ploda pe rsun a i sipurka i korena pirevine. ostaviti da se ekstrahuje 8 sati. Po 25 g pupoljaka. Sezdeset grama brezovog lis·ta i po 20 g zla. zatim kuvati u poklopljenom sudu 5 minuta. 18. procediti i piti umesto vode u loku dana. Po 30 g lista breze i kruske i po 20 g zlatniee i selena. zecjeg trna. Kada se ohladi. zecjeg trna. i. [ista i soka od breze. bosioka i medved eg grozda i po 10 g cve ta <. srd acca. rastavica i p e telj.tniee i selena. kao pod IS. 30 g brezovog lista i 10 g ras tav ica is lo lolik o boslOka i korena zecjeg trn a. Kao pod 6 uz dodatak 20 g !is ta sofore . Pedese t grama bre:wvih pupoljaka. kiselih visanja. Moze sc zas laditi. a cetvrtog ci ni ti pauzu. najbolje medom. povralica i zove. korena c rnog gaveza i zecj eg trna. kao p od 1. sumskih jagoda. tako ponavljati du ze vremena. Po 20 g bosioka. kao pod I. 10. 16. 12. (uremija. .

podbela. 15.ista breze i koprive i cveta hajducice. crnog gaveza i klekinja. pa se preporucuj e bolesni eima da traze save t i pomoc urologa i da nij edan lek ne kori s te na svoju ruku. NaveScemo vec i broj kompozicija mesanih caj eva od razn og domaceg bilja kako bi lekar l11ogao odrediti koju mesavinu bolesnik treba da upo· trebi. vrbove kore i evetnih pupoljaka majske 'ruZe. Po 20 g lista koprive. kantariona i lista podbela. trave claninoca. Boles niei treba da piju mnogo tecnos ti . kao pod I. pupoljaka breze i 10 g goroeveta. bosioka i koprive. pupoljaka erne topole.KOlE SE BOLEST! MOGU IZLEC IT I ILl UBLA2 1T! MED le l NSK IM BIUEM 139 ·!. 3. kao pod I. 13. Po 30 g korena maslacka i repusine. 14. kao pod I. kao pod I. Po 15 g korena belog sleza i pirevine. kao pod I. Po 30 g lanenog semena. kao pod I. 10. 4. kao pod I. Po 20 g borovnice.drugi le kovi mnogim boles ni cim a n e pomazu. vrbove kore.tavica. Ovo ponoviti 2-3 puta dnevno pre jela. pupoljaka breze i lista kupine i sum ~ ke jagode. idirota. lista borovnice i maline. zutilice i pupoljaka breze i 10 g eve ta hajduciee. i sladica. kao pod I.APALJ ENIE B UBRE2: N E KARLICE (Pijel i t is) Zapaljenje tkiva bubrega (Pi je l onefril is) U nekim slucaj evima antibi o ti ci i . Po 25 g brezovih pupoljaka i sitnice i po 10 g korena selena. medvedeg grozda i kruske i 10 g ras. 2. Po 20 g korena belog sleza. Po 15 g korella pirevine. 12. 11. 7. Bolest j e teS ka i dugo traj na . Cetrdeset grama soka od breze ~ po 30 g soka od korena maslacka i repusine. Zbog toga se uzimaju i izvesni biljni blagi i nes kodljivi lekovi u obliku toplih caj eva. Iedna kas ika sl1leSe kuva se 4-5 minuta u 200 g vode. Lista rutviee. hajduCiee. 8. kao pod I. kao pod I. ernog gaveza. Po 20 g viciovciee. breze i maline. po 10 g srdacea i hajducice i 5 g gorocveta. kao pod I. Dvacleset pet grama lista od podbela i po 15 g vidovcice i kantariona. kruske i breze. 9. Po 30 g lista breze. kao pod I. Po 40 g lista i pupoljaka breze i po 10 g pupoljaka vrbe i lista nane. I. 6. ocedi i pije toplo. Po 30 g li s ta breze i medvedeg grozda i rastavica i 10 g eve ta podbela. l. . 5. kao pod I. vrbove kore i pupoljaka erne top ole i 5 g srdacca i rutvice. pomesati i uzimati 40-50 kapi izjutra i uvece. Sezdesct grama lanenog semena i po 20 g trave futiliee i klekinja. os tavi poklopIjeno 3 sata.

po topi u I lil ar vode. kao pod I. kao pod I. kao pod I. kao pod I.ka i plodova persuna. kao pod I. mrkve (karotne) j celera. m edulim. Kao i u s lucaju mnogih drugi h boles ti. a m okrenje je bolno. rastaviea. Bolcs nik ces to m okd. S ve se do- bro is itni i po mesa . majk. Po 30 g brezovih pupoljaka. brs ljana i ruzmarina. 10. 8. po 10 g korena zecjeg trna. kao pod I. Po 25 g korena zecjeg trna. da bi se m ogao u stanoviti rezultat lecenja i odredi ti p rav ilna terapija. 13. lista koprive i cveta zove i lipe. 5.ie Cl-vena od krvi. p ersuna. sve plodove u avanu dobro stucati. Pedescl gra m a rastaviea. kore n3 se lena i zcc jcg trn a i 10 g kl ek inj a. Caj piti uzas topno 3 dana. ruzmarina i medvedeg grozda i 10 g s itnice. po IS g troskota. 2. Po IS g kOl-ena maslacka. pirevine. jer se lekov iti sastojci nalaze u unutra ~­ njosti ovih plodova. a to se moze utvrditi he mij s ko m ana li zom izbacenog ka m ena. 9. sitni ce i pl odova (se me n a) persuna i 10 g !'Use. Po 15 g korena zecjeg trna i selena. Sas tav eaja ee odred iti le ka r uro log. U hrani izbegavali one so li od kojih je kamen u bubregu na s tao. Pone kacl mokl'aca posla. i ovde je vrlo vazno povremeno konlroli ati mokracu u toku lecenja. kao pod I. slalkog korena i lisea vinove loze (crvenog) i 10 g kopitnjaka. kao pod I. Po 25 g vranilovke. ta d a ga piti po Ie j e la i izmeClu obroka. os tavi ce lu noe d a se eks tra huj e i sutrada n izjutra zagrej e do kljuca nj a i kuva 2-3 minuta. Bolesn ik se mora ob ra titi za p o moe u ro logu. zecjeg trna i s ladiea i po 15 g rusomace. 7. Pre porucuj emo ove kompozicije raznog lekov itog bil ia: l. klekinja. kao pod I. IS. celera i sladica. kao pod I. selena. Po 40 g b rezovi h pupoljaka i ru se i p o 10 g kantariona i majkine dusice. si purka i zutilice i 5 g anisa. 16. Po 20 g k o rena zecjeg trn a i s ladica. Po 30 g brezovih pupoljaka. us led cega na staj u neizd d ljivi bo lovi u s labinama. Bol es nik treba da pije velike ko li cine lec nos ti u o bliku raznih cajeva. procedi se i pij e u tok u dana umes to vode. Ka da se oh la Lii. moraca. 3. Po 30 g si tn ice . Pedeset grama lanenog semena. II. borovih pupolja. kao pod I. 12. kao pod I. sipurka i klekinja. Po 20 g sipurka.ine dusice. 6. kao pod I. za tim naci niti pauzu od jednog dan a i o pe t produzi ti na is ti nac in . pa se s ire na tloJc. kantariona i ruse. Bolj e je piti nezas laden ca j. a li ko ne m oze da pij e go ra k caj. Po 25 g kore na selena. 4. kao pod I. idirota. . broea i sladica i 10 g gorocveta. m oze ga i zas ladili medom iii nekim ki se lim voenim soko m (sirupom). kao pod I . Po 25 g plod ova (semena) kima. Po 20 g brezovih pupoljaka. IIro/ilijaza) LECENJE SIUEM Bole t je vdo teSka. Po 30 g dobricice. pl odova divlje ru ze (si purka) i kleke iii venje i po 10 g li s la c rne ribizle 'i ko pitnj a ka (korena). 14.140 K AMEN U BUBREGU I MOKRA NO] BESler (Nefro /iliia za. lista krus ke . sladica i pirevine i 25 g trave daninoca.

'love. 3 kasike ove smeSe kuvati 5 minuta u pola litra vade. 25. kao pod 29. kao pod 1. ZAPALJENJE MOKRACNE BESIKE (Cistitis) 1. kao pod 29. posle 2 sata ocediti i popiti u 3 doze u toku dana pre jela (protiv uratnog kamenca). 34. 19. rizoma vodene perunike i trave troskota. procediti i popiti u toku dana u 3 doze pre je la. 3 kasike ove smese popariti sa pola litra kljucale vade i posIe 4 cas a ocediti i PQpiti u 3 doze pre jela (upala bubrega i povisen pritisak). Sezcleset gram a lista belog jasena. Po 25 g lista koprive i medvedeg grozda. Po 25 g korena odoljena. Po 20 g plodova Ijoskavca (Physalis).Ua. (krv u mokraei). 31. Po 50 g rizoma kostrike i cele r a na rende nastrugati i jesti jedanput dnevno kao sala tu. 20 g cveta surucice i 10 g Ii sta breze i medvedeg groi. 'klleke .KalE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI III UBLA2. 1rave od srdobolje i zukve (site) i kore od bele topole. 29. Deset grama plodova ljoskavca ·s i. kao pod 1.1a upotrebljavan za nrazbi· janje« kamenca u bubrezima. Ovaj lek je vekovir. 28 . Tri puta dnevllo po 1 g korena broea u prasku pi.i i. 27. 20. os· taviti 3 sata i popiti u 3 doze pre jela (tegobe. Po 20 g ras tav iea i troskota. svile ad kulwruza. ru se pirevine. kao pod 1. 23 . Po 25 g r use. 21. (upala bubrega i povisen pritisak). sve dobra isi tniti. kao pod 33. .suljka i 60 g rizoma trave od srdobolje. selena i celera dobra stucati i upotrebi kao pod 1. li sta ruzmarina. (kad se pojavi krv u mokraCi). persu na i selena i 10 g br6Zovih pupol jaka. ruwice . 26. kao pod 1. 22. kao pod l. 18. Po 30 g lista breze i kruske i po 10 g slatkog korena.) 30. Po 30 g lista i pupoljaka breze i po 20 g imele i belog luka. 33. rizoma pirevine svHe od kukuruza i korena 's elena. plodova kleke Hi venje i 'trave zutili ce. Pre upot rebe dodBiti malo limunovog soka i meda. izmesati i upo trebiti kao pod 1. kad se ohladi. Po 20 g pluenjaka i kra. peteljaka ad viSanja i sit nice. 24. Po 40 g lista breze i rastaviea i 20 g imele. Osamdeset grama tr ave lisaj ivice i po 10 g plodova ljos kavca i kima dobro isitniti i upotrebi·ti 'kao pod 1. Po 40 g vreska (Erica) i brezovih pupoljaka i po 10 g karen a selena i zecj eg trna. Po 30 g celera. 32. posle toga 5 minuta ~U'vat. 3 kasike ave smese drlati 4 sata u pola'litra hladne vade. kao pod 1. Po 30 g s ipu rka i plodova selena i celera i 10 g ruse.tno istucati. Cetrdeset gra ma borovih pupolj aka i po 15 g stele. grceV'i u besici. ITI MED ICINSK IM BIUEM 141 17. Sedamdeset grama trave ruse i po 10 g cveta kantariona i trave sitnice i dobri cice. popariti sa 150 g kljucale vode.ti 7 dana u oblandi ili pomeSan s medom. kao pod 1.

kao pod 1. kao pod 1. kao p od l. borovnica. steza. Sezdeset grama lista breze i po 20 g korena mas laeka i selena. 7. Po 20 g cveta kamilice. po 15 g lis ta pi tome nane i cve ta kan· tariona i 10 g trave ruse (s korenom). pre svega.trandavUl~e. petrovac. od kojih pri· !ikom destilacije nastaju azuleni. po 20 g !ista zalfij e. 5.o je etarsko ulje od kamilice. Po 25 g semc:na lana. Pecese t grama hsta bokvice i 'po 25 g rast avica i rizoma trave od srdobolje. 16.142 LECENJE BIUEM 2. IS . 3. lan. 11. kore na selena i ploda mirodije i po 5 g trave ruse (s koreno m) i mahuna pas ulja. ovih akutnih i hrOll1licn'ih oboljenja upotrebLjava se lekovito bilje blagog dejstva. kao pod l. kao pod 1. Osobito se ceni aroma'tieno bilje u kome ima proazulena. k ima. lipe i zove. Po 20 g stde. malina. trave daninoca i klekinja i 10 g cveta tran· davilja. kao pod l. kao pod 1. rastavica. podbel. mirouije i celera u avanll dob ro stucati . hajducice i nekih drugih bilja· ka tamnije pI ave boje. kao pod I . Wi· rot. Tri kasikc kore na selena. 4. kao pod 1.ne i cveta kantariona. hrastova ikJora. Sezdeset grama !ista breze. 12. 8. utoliko se u medicihi viSe ceni. 18. 9. gavez. kao pod 1. 17. 13. lis ta koprive i rute i seme na dllnj e. kao pod I . dunja. lista medvedeg grozda i lipovog cveta. Sezdeset grama lista medvedeg grozda i po 20 g sitnice plodova persuna. 10. Po 30 g !ista breze i korena selena i po 20 g klekinja plodova selena. Seda:medese t grama petrovca i po IS g lista hajducice i cveta br· danke. Po 30 g korena selena. zalfi'j a. kao pod l. 19. persuna. To su. Po 20 g plodova selena . nana. peklina. kamilica. kao pod 1. sreenja!k. kao pod 1. Po 20 g pllpolj a ka breze. morae i neko drugo bilje. Ian ina i nekih elar· skih ulja. Trideset grama rastavica. 10 g hmelja. sitn ice. osobito ono koje ima sluzi. rutvice i krus ke i koren a sele na. kao pod l. 14. trava od srdobolje. rizoma odolj ena i cveta i !ista j agorcevine. Po 30 g !is ta i pupoljaka breze. ja· goda. lista kupi. UkOl!ik. hras ta i krus ke. zbog cega su ova etarska ulja plm:a iii zelel1a. breze i veron ike i 10 g cveta belog s\eza. kao pod 1. plodova selena i lista breze i medveueg grozda. jer ima viSe ugljo· . hajdueica. Po 30 g rutvice i stde i po 20 g odoljena i matienjaka. Po 20 g !ista koprive. beli i crni slez. kao pod l. kao pod l. Po 20 g rastavica. breze. 6. brusnica. UPALA GRLA I KRAJNlKA (Faringilis i laringilis) Proth. kupina.

one lekovito bilje koje u sebi ima slu zi i slicnih mueilaginoznih materija. punu ka~iku ove smese kuvati 5 minuta u 200 g vode. eve ta be log i e rnog s leza i podbela. Blag slu zr.KOl E SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI ILl UBLA2. tj . . 18. 6. 5. 14. ka miliee i idirota. hrastove kore (isitnjene) i hajduCiee.s mlaci. kao pod 4. n a n e. nane. Po 30 g korena trave od s rdobolj e i srcenjaka i po 10 g Zalfije. Po 25 g steze. kad se . Po 20 g lista zalfije. 8. 10. Po 35 g ka miliee i za lfij e i po 15 g pe trovea inane. Po 25 g lista jagode. kao poel 4. Po 1 k afena kas iciea ka mili ee i zaifij e. k ao p od 4. zalfij e i anisa. ITI MED ICINSK IM BIWEM 143 vodon ika azulena i zbog toga bo lje i pouzdan ij e de luj e kao ant iflogisl i k. Po 25 g karniliee. ZA LAKSE ISKASLJAVANJE Akutan i hronican bronhitis (Zapalj enje ogranaka dusnica) Za lecenje ovi11 oboljenja. grglj a ti i piti. kad se smlaci. Evo neko liko cajeva i cajn ih rn e~av in a koje se u n aucnoj med ieini u potreb ljavaj u za lecenje upale s luz niee grla i kraj n ika: 1. 11. 12. maline i ribiZlle. nane ~ timijana i trave od maj1 k ine du~iee i vra nil ovke. podbela 1 zalfije. ocediti i iseediti i tim caje m grgljati i pos le svakog gl'glj a nj a popi ti. m a jkine e1us iee i kamiliee. kao pod 4. kao pod 4. 4. 2. oeediti i grgljati. Punu kasiku zal fij e p op a riti sa 200 g kljucale vode. 7. nekih heterozida i saponozida ekspeMorantnih svoj s tava. srnes ta pokl opiti i. izvesnih etarskih ulja. Po 40 g pupoljaka od majske ruze i eveta trandavilja i po 10 g kamiliee i maticnjaka. 13. kao pod 1. kao pod 4. kao poel 4. kao pod 4. trandavilja. Po 1 ka fenu kasicieu ka rnili ee i haj duciee po rnesati i pos tupi ti kao p od 1. Upotrebljava se . kupine . pre s vega. k ao pod 4. belog i ernog sleza i p oelbe la . to ciniti cesto u t oku d ana. ima dosta domaceg lekovitog bilja blagod d ej s tva. Punu s u pen u kas iku kamil iee po pari-ti sa 200 g kljuca le vod e. prijatnog mirisa i antisepticne moci. 3. Po 1 k afen a kas ic iea za lfi je. ernog sleza. 1 k a~ iku mesav ine sprem iti i upotrebiti kao pod 4. Po 25 g k a mili ee. kao pod 4. Po 50 g idirota i belog s leza . petrovea. 9. 17 . Po 20 g Jista dunje. cestih osobHo u jesen po zagus\jivim industrijskim eentrirna i velikim gradovima. Po 40 g korena belog sleza j sladica i po 10 g lista zalfije i pitome nane. i ca j: po 20 g eve ta m ajske ruze . Po 1 ka fe na k a~ i c i e a zalfij e. ka rniHce i pe trovea. 15. jabuke. kao pod 11. odmah poklopiti p os le 2 sa ta ocediti. s ilikata i drugih korisnih hemijskih jedinjenja. kao pod 4. prot iv u pa la s luznke i koze. 16.

Na primer. miloduh. a njegov list i evet u smeSi sa podbelom. sapunjace. morae. U ovoj grupi cajeva preovladuju biljke koje sadde mirisna (etarska) ulja i' saponine (materije koje muckanjem pene kao sapun). majoran. podbel. Po 25 g !ista belog i ernog sleza. Ovo ponavljati 4-5 puta dnevno. Po 25 g lista belog i ernog sleza. Ima veLik broj raznovrs nih . klekinje. trandavilja. dunjino seme. kao pod 1. 10 g eveta divizme i pod bela i 5 g anisa. poklopiti i. slatke paprati. Po 20 g korena omana. kao pod I. I kasiku smese popariti sa 200 g klj. kao pod 1.ucale vode. divizme i 10 g korena ernog gaveza. Vrlo je prijatan cvelni caj pootiv kaslJa: jednaki delovi eveta od belog i ernog sleza. brsljana. nane. bokvieom. s'la tka paprat. pupoljaka bora . nane. Evo nekoliko cajnih smesa koje se upotrebljavaju u naucnoj medieini: 1. Ijubiciea.sm esa koje se vrlo uspesno upotrebl'j avaju za lakse iskasljavanje. nane i moraca. kao pod 1. plucnjaka i ploda moraca. island&kog lisaja i belog s'ieza. U apotekama se cesto spravlja ova smesa: morae. bokviea. sapunjaca. majkine dusi'ce.144 LECENJE BIU1!M Za lakse iskasljavanje upotrebljava se ovo bilje: beli i crni slez. zova. sIal ki koren.j topole i majorama (iii vranilovke). a u nedostatku meda moze i secerom. 3. Po 25 g korena belog sleza. plucnjaka. jagorcevine. lipovog i bagremovog eveta. daninoc. jagorcevina. anis. Po 15 g semen a dunje i lana. iii od eveta pod bela. najbolje !ipovim iii planinskim medom iz borov. ruze. islandski !isaj. kao pod I. . 4. bagremov i lipov evet. eveta trandavilja i 10 g trave daninoca. majorana. 6. Po 20 g miloduha. 5. divizma i neko drugo bilje. Cajevi za lakse iskasljavanje i stisavanje kaslja piju se zal5ladeni. Mogu se koristiti i razni vocni sokovi (sirupi) prijatnog ukusa i mirisa. kao pod 1. kozlae. kada se smlaci. Za izbaeivanje gustog slajma (sluzi) u prometu je i ovaj caj: po 2 kasike ani's a i jagorcevine. erne topole i bora. zovom. Koren belog sleza se najcesce upotrebljava sa m. bokviea i podbel. kao pod 1. 7. turcinak. majkinom dusicom i nekim drugim mirisnim biljem . sa iii bez dodatka nesto malo titriee iii nane. Piti svakog sata po 1 kasiku ovog leka. oeediti i toplo popiti. 8. Cesto upotrebljavano sredstvo za ublazavanje kaslja je i mesavina sacinjena od jednakih delO\'a moraca. nane. pupoljci od jab lana. Po 30 g lista i eveta belog sleza. Ijubiciee iii milovanke. beli luk. ernog gaveza i idirota. oman. plucnjak. nana. iii smesa od jednakih delova moraca. itlirol . po jedna i po kasika zove i podbela i jedna kasika korena Ijubiciee. bokvice.ih suma. Po 15 g miloduha. korena omana i 10 g klekinja. brsljan. podbela i ploda moraca. podbela i lista crnog sleza. el1llog i belog sleza. 2. Caj zasladiti medam. pljucnjak. vrlo je prijatan caj od smese jednakih delova moraca i anisa.

kao pod I. belog sleza i pitomog kestena. 16. Po 25 g sladica i vranilovke i po 5 g majorana i kopitnjaka. kao pod 16_ n. belog sleza. 19. kao pod 16_ 34_ Po 15 g pitome nane. kao pod 16. kao pod L 14. kao pod L 12. Cetrdeset grama cveta turcinka i po 5 g omana i sladica. 25. 26. Jwrena be log sleza i cmog gaveza. kao pod L lL Po 20 g korena sladica. cveta podbela i divizme. Cetrdeset grama bagremova cveta i po 10 g miloduha inane. 32_ Po 15 g korena bela sleza. cmog gaveza i idirota i po 10 g pupoljaka bora i jab lan a. 23 .i po 5 g plucnja:ka. majkine dusice. 29. crnog gaveza i sladica i po 5 g kozlaca. korena s ladica i lista belog sleza. 22_ Po 20 g kamilice i !ipe i po 5 g nane i maticnjaka. sprema se i urotrebJjava kao pod 16. Pedeset grama stucanog moraca popariti sa pola !itra kljucale vode. kao pod 16. Po 20 g majorana. Po 25 g lista timijana i anisa i 10 g korena sapunjace. kao pod 16_ 20. anisa inane. kao pod L 13. dunjinog semena. Po 20 g podbcla. kao pod 16_ 30. 21. 33. kao pod 16. Po 25 g sJatkog korena. Po 25 g maraca. kao pod 16. bokvice. Po 25 g vra nilovke. moraca inane. Po 20 g bagremovog i !ipovog cv~ta i korena slatke paprati. 50 g !ista timijana iii majkine dusice. pod bela. omana i cveta belog i cmog sleza i turcinka. Po 40 g korena omana i idirota i po 10 g cveta trandavilja i brsIjana (stabljika). kao pod 1. pupoljaka topole i islandskog lisaja. Po 20 g cveta i !ista podbela i stucanog pJoda anisa. Po 10 g plucnjaka. 10. Po 15 g cveta jagorcevine. a be!i luk posebno istucati u drvenom avanu. podbela i belog sleza i !ista timijana. pupoJjaka topole i podbela. Po 15 g korena slatke paprati. 18. anisa. kao pod 16_ 31. 15. moraca i majorana i po 5 g belog luka i pupoljaka erne topole i klekinja. kao pod I. majorana. kao pod 16. kao pod 16. Po 20 g cveta podbeJa i trandavilja i korena cmog gaveza. pupoljaka od jablana i !isla nane i po 5 g cveta belog i cmog sleza i podbela. majki!l1e dusice. Po 20 g korena sapunjace i sladica. isJandskog lisaja i trave daninoca. Trideset gram a :islandskog !isaja . 24. sve trave osim belog IUka popar<iti i u svemu postupiti kao pod 16. kao pod 16. Trideset grama idirota. kao pod 16.KOJE SE BOLESTl MOGU IZlECITl III UBLAtlTl MEDICINSKIM BILJEM 145 9. kao pod 16_ 28. iscediti . lista podbela. i korena idirota i po 10 g cveta zove turcinka. po 10 g timijana i cveta trandavilja i po 5 g pupoJjaka bora i erne 'lopole. kao pod 16. kao pod 16. poklopiti i posle R sa ti ocediti i pomesati sa pola kilograma lipovog iii planinskog cvetnog meda i to piti svakog sata po kasiku_ li _ Po 30 g isitnjenog korena cmog gaveza i sladica.

a bolesnik ga mora piti opreznije i pod nadzorom leka'r a. a zatim dva dana ne uzim2ti ovaj caj. ernog sleza i pitome nane. poklopi. Dve kasike ove smese pripremiti i upotrebiti kao pod 4. 4. maticnjaka inane i's itniti. eveta gloga i hajducice. Dve kasike sitno stueanog korena odolj ena (valerijane) preliti sa 400 g hladne vode. I. Po 1 kasik u olleljena. Pedeset grama odoljena i po 10 g metviee. Po 1 kasiku odoljena. 2 iIi 3. itlirola. . metviee i goroeveta. ako je to. kao pod 4. 5. kamHiee. Osim toga. jer goroevet takotle ima kardiotonicnih heterozida jakog dejstva. 3. 37. neki od onih cajeva koji nemaju durdevka. sladiea i ernog gaveza i po 5 g korena Ijllbiciee i bele sapun jace. piti caj pod I. Razum lj ivo je da se u domaeinstvim a ovo bilj e ne sme upo treblj avaLi u vidu cajeva. nane.Posto se u ovoj smesi nalazi i durdevak. kao pod 1. hmelja i gloginja (zrelih i zdrobljenih plodova gloga). Sutradan zagrejati do kljucanja i kuvati 2-3 minuta u poklopljenom sudu i. kau se ohladi. svaki put po nekoliko gutljaja. o mana. durdevka i dru gi h ka rdi otonicni h biljaka jakog fi zioloskog dejs tva. plucnjaka. OBOLJENJA SRCA Neuroza srea U farmaeeulskoj induslriji i apotekama spravljaju se i isk ljucivo na lekarski reee pt izdaju go tovi lekovi od di gilali sa. potrebno. moraca. Nikada ne treba popiti odjednom. kao pod 16. Zbog toga se ove biljke moraj u i smej u upotreb ljavati j ed ino pod nadzo ro m lekara. u kome ima kardiotonicnih heterozida jakog fizioloskog dejstva. metviee i eveta durtlevka. 36. oeediti. kompozieije cajeva koje su ovde navedene treba smatrati sarno kao dopunsku terapiju. Pedeset grama glogovog eveta i po 10 g metvice. belog sleza. eveta hajduciee i trave metviee (Mentha pui egillmJ. 7. Bolesniei moraju traziti savet i pomoe od kardiologa. 2. . kao pod 1. u toku terapije obavezno ciniti pauze: dva dana piti. nego. metviee. 8. 35. Po 15 g eve la podbel a. Napomcna. kao pod 16. 6. Prema tome. strofan tusa. nego postepeno. Po 20 g lis la bokviee. pa ce lekar odabrati mesavinu za odgovarajuei slucaj. kao pod 1. tj. trandavi lj a i pupoljaka maj ske ruze i 5 g korena Ijub iciee. Dac'e mo vcd broj preskripeija s raznim neotrovnim bilj em . zasladiti medom i piti u toku dana vise puta po 1 vinsku casu.ti i ostaviti preko noei da se ekstrahuje.146 LECENJE BIUEM i taj sok doda ti gO lovom zas latlenom lek u. lek je efikasniji od drugih. Po 2S g odoljena. kao pod 16. dobra izmeSati i upotrebiti kao pod 1. Po 10 g korena belog sleza. Po 1 kas iku odoljena. Po 1 kasiku odoljena. Ovo se cini iz toga razloga !ito se kuvanjem i uopste na visokoj temperaturi ak li vn i sas toj ci belog luka razlazu i on tad a gubi lekovi lost. a u celom sve tu lekove od bilja digitalisove grupe smej ll spravljati sarno i j edino farm aeeuti. jer vrlo lako moze dod do trova nj a. podbela. goroeveta moraea. kima. kao pod 1.

!isla i ploda gloga. !i~ta ruzmarina i rut'Vice i po 10 g cveta lavandule i gloga. 22. zbog pris utnog gorocveta. 19. Po 20 g odoljena. 21.30 pod 1. kao pod 4 i 14. Po 25 g cveta. korena selena. Po 20 g korena zecjeg ·trna i odoljena. 10 g s rdacca i po 5 g lavandule i gorocveta. brdanke i gloga i 109 lis-ta ruzmarina. lista pHome nane i metvice i glogovog cvcta. po 20 g !ista nane i maticnja. Pedeset grama korena odoljena. kor~ s~bikovine.ka i po 5 g plodova moraca i cveta durdevka. I !llpotrebu ovih cajeva treba smatrati sarno kao pomocnu terapiju. 1 J. 1<. kao pod 4 i 14. Pomoc i savet traziti od lekara. kao pod 4. srdacca (Leonurus cardiaca). gorocveta. 16. rute metle (Sarothamnus scoparius). Po 30 g odoljena. piti 2 dana. 12. zIatice (Solidago virga aurea). kao pod 4 i 14. Po 30 g cveta zove. Po 30 g gorocveta. Po 20 g odoljena. Smeju se koristiti sarno biljke blagog dejstva. kao pod 1. Pedeset grama od verema-trave. 14. kao pod 14.nu pauzu! 15. kao pod 1. Po 20 g anisa. 23. metvice i hmelja i '1'0 5 g cveta durdevka i trna. hmelj a. gorocveta. Po 20 g srdacca. 13. Po 20 g cveta. 10. Po 40 g srdacca i odoljena i po 5 g lista ruzmarina. 24. kao pod 1. kao pod 4. Po 20 g odoljena. a zat im nacin iti trodnev. kao pod 4 i 14. kao pod 1. cveta gloga 1 lrave ocajnice (Ma r rubium). po 10 g korena bedrinca i lista maticnjaka i 5 g kamilice. po 30 g Iista ruzmarina i rutvice i 20 g korena odoljena. spravljati i upotrebljavati kao pod 1. Zapaljenje srcanog misiea (M iokarditis) Zapaljenje unutrasnje srcane opne (Endokarditis) Zapaljenje srcane kese (Perikarditis) Sve sto je receno za lecenje neuroza srca biljnim lekovima Vazl 1 za lecenje ovih oboljenja. kima i odoljena. Kardiolog ce izabrati najbolju kombinaciju caja koja odgovara za odreden slucaj. Po 40 g gorocveta i metvice i po 10 g glogovog cveta i rutvice. metvice. moraca. 17. korena angelike. 20. 18. .KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLAZITI MEDICINSKIM IlIUEM 147 9. srdacca i :lute metle. Po 10 g gorocveta. kao pod 1. kao pod 1. trave troskota i rastavica. brezovog i naninog !ista. kao pod 1. po 20 g maticnjaka i hajducice i 10 g hrnelja. nane maticnjaka. lista i ploda gloga. korena lokvanja i 10 g glogovog cveta.

steze (Potentilla anserina). kao pod 4 i 14. 28. odoljena i sapunjace. rutvice. 37. kao pod I. Po 20 g kukuruzne svi. Kao dopunska terapija u medicini se koriste ovi cajevi: . odoljena i cveta gloga. Po 30 g !ista hajducice. glogovog cveta i li!sta hajducice i rutvice. kao pod I. glogovog cveta. Po 20 g srdacca. lista i ploda i po 10 g korena lokvanja i !ista zimzelena (Villca . Napadi su cesto toli:ko jaki da bolesnik oseca strah od smrti. Po 20 g maticnjaka. Bolesnici uzimaju lekove koji sire krvne sudove. !ista koprive i pitome nane. zirnzelena i rutvice i 10 g ploda mrkve. rusomace i sipul1ka. !ista maticnjaka. Primo!1Ski luk u vecoj dozi je otrovan. pa se 6me upotrebljavati sarno pod nadzorom lekara! 27. 30. Po 20 g glogovog cveta. kao pod I. kao pod I. upotrebljava se nitrog!icerin. Pedeset grama maticnjaka. sofore i gloga. 34.minor). rastavica i alge bracica. kao pod 1. 36.kao pod 4 i 14. 33. a li isklj ucivo pod nadzorom lekara . kao pod I.ti pusenje. korena lokvanja. Angina pektoris. . 31. Kao dopunska terapija moze koristiti i ova. imele i rastavica i po 5 g rutvice i cveta gloga. anisa i moraca i po 10 g korena 10kvanja i cveta gloga. Po 20 g cveta gloga i sofore. lista hajducice i cveta b rdanke. !ista hajducice i maticnjaka i korena odoljena. imele.u droge koje imaju takvo dejstvo. Po 10 g imele. 32. Za vreme napada. mahuna od pasulja. Po 20 g trave daninoca. zute metIe. cveta gloga. cveta gloga i lipe. stenokardija Bolest je veoma ozbiljna i zbog toga se preporucuje obavezno postovanje lekarskih saveta. 35. Po 15 g imele. kao pod 1. kao pod 1. a~koholna pica i svaki telesni i dusevni napor. majkine dusice. pa se zbog toga i ovde preporucuj.i maticnjaka i 10 g odolj ena.le.148 Nepravilnost u rltmu sr~ LECENJE BrWEM otkucaja ( Aritmija) Ova bolest leci se raznim lekovima . kao pod I. kao pod 4 i 14. Plodovi se moraju prethodno stucati u avanu. odoljena. 25. gloga. steie . Treba izbegava. Zakreceni krvni sudovi i povilien krvni prltisak (Art erioskleroza i hipert enz ija) 29. Po 30 g srdacca. po 20 g odoljena i glogovog cveta i 10 g pri morskog \luka. lista maticnjaka i po 10 g hmelj a i lis ta ruzmarina. Po 20 g plodova mrkve. 26. Po 20 g cveta kantariona. kao pod I.

Po IS g cveta majske ruze. 2. Po 29 g troskota.ti 8-10 dana cesce l11uckajuci da bi se lekoviti sastojci iz lincure sto potpunije izvukli. i zove i !i's ta rutvice. ru tvice. Kao pOl11oena terapija koriste se ovi cajevi: 1. maLienjaika. ZAPALJENJE VENA (Fl ebitis) PROSIRENJE VENA (V arikozit eli) Bolest je teska i dugotrajna. srdacca. Po 20 g korena cmog gaveza IT belog sleza. poklopiti i lako ostaviti da 'se preko noCi ekstrahuje. Neophodno je zatraziti savet i pomoc lekara. kamilice i cveta majske ruZe. 39. gloga. !ista rutvice i hajduCice i vrbove kore i po 10 g kOl'e i cveta divljeg kestena. surcice. Od ove dosadne bolesti najcdce obolevaju osobe koje mnogo sede. kad se ohladi. rastavica.ije. 40. kao pod L 7. limijana i trave verel11nj ace i 10 g rutvice. 3. brekinje. 4 supene kaSike Sl11ese preliti s pola litra hladne vode. Tridescl grama lrave steze. Pedeset gral11a korena lincure u avanu stucati u prah. belog luka. majkine dus ice i melvice. Ovaj lek je pomogao rnnogirn osobarna koje pate od ovih oboljenja. pa od te smese 3 supene kasike preliti s pola lilra hladne vode. Po 20 g tra\'e veremnjace (CaiamiI1tha). Po 15 g imele. kore diV'ljeg kestena i cveta brdanke i kamilice. srdacca. belog l-uka i cveta gloga. poklopi ti. kao pod L 4. s·taviti u Iitarsku bocu i naliti jednim litrom 300/o-nog cis tog alkohola iii rakije osrednje jacine. sutradan zagrejat i i kuvali 3-4 m inu ta . bocu zapusiti i d rla. kubure sa sto!icom 'lIsled dugotrajnih i . Bolesnici se ne smeju lec iti na svoju ruku . kao pod 38. Po 20 g cveta i kore divljeg kestena. sve dobro isitnili. zasladiti bagremovim medom i pili u toku dana umesto vode. brdanke . pogotovu star. kao pod 1.KOJE SE BOLEST! MOGU IZLECIT! ILl UBLA2lTI MEDICINSKIM BIU EM 149 38. div lj eg kestena i 10 g cveta trandavilja. Po 25 g lis ta l11aticnjaka. procediti. zas laditi bagremovim medom i u toku dana piti Ul11eslo vode. bagrema. Posle toga ocediti i piti 3 puta dnevno po 1 malu rakijsku casicu na pola sata pre jela. kao pod 38. kao pod L 5. boluju cd prosirenja i upa!la vena u najniZern delu pravog ereva i crnara. kima i odoljena. ostaviti d a se ohladi. po 15 g maticnjaka. kao pod L 6. Po 20 g cveta od gloga. drzati celu noe i sutrada'l1 zagrejati do kljllcanja. SULJEVI (H emoroidi) Mnoge osobe.

kore pomorandze i kamilice. pre svega. cesce muckajuCi. 2. hajducica. Borba za kva lite t lekovitog bilja je stalna i vecna. 7. procediti i u tu vodicu natapati c istu gazu ili meko i cisto flanelsko platno i s tavljati na cmar kao oblog. Po 30 g cve ta divljeg kestena (onog koj·i se kao ukrasno drvo sad i po gradovima i parkovima). Ob/ozi (tarnponi) i k/izme (klistiranja). kao pod 4. divljeg kestena. paziti na is hranu da bi im s toli ca bi la u redna i meka. posle toga prokuvati i drZati da kljuca 5 minuta u poklopljcnom sudu. Po 35 g ploda pasdrena i kore krus ine i po 10 g kima . drzati 4 sata. kamilice i hajducice i 10 g lis ta zalfije. Skrece se paznja bolesnicima da nikako n e kupuju bilje od raznih sarlalana. koje mnogo piju a lkoholna pica i drugo. Razumljivo je da boles nik mora lraziti save t lekara kako hi znao koji caj treba da upotrebi. kao pod 4. cemeriku i neko drugo bilje). napone i tegobe u trbuhu. protiv tvrd e slo/ice obavezno moraju c initi glavni dec biljne apoteke svakog domac ins tva u kom e neki c lan bo luje od hemoroida. Kad se ohladi. Za osetljivije osobe: po 15 g plodova pasd rena. . trandavilja i majske ruze. 5. kukurek. U nas i u svetu upotrebljavaj u se i izves ni biljni le kov i za lece nj e hemoroida . Nisu retki s lu cajevi komplikacija koje nastaju od ove bolesti.Uglavnom se upotrebljavaju biljke koj e sadrze taJline i slicna polifenolska jedinjenja. amsa i po 10 g cve ta karnilice. 1. kao pod 4. ima ih svuda i citaoci ill poznaju. Razu mljivo je da osobe koje pa le od zatvora i hemoro ida moraju.u nas rastu u izobilju. cesto cak i ll1epismenih samozvanih narodnih lekara. Po 40 g cvela kamilice i !ista ·hajducice i po 10 g cveta brdanke i korena odoljena (pre upotrebe treba ga u avanu dobro istucati). 6. s luzi i neka etarska ulja u kojima ima ugljovodonika azu /ena. U mnogim s lucajevima je jedino rese nj e hirurska inte rve nc ija . mo raca 4. Cajevi prot iv zalvo ra. Po 25 g cveta kamilice. odoljen i neke druge mirisn e lekovite biljke . Prepo rucuju se oni laksantni ca jevi koji ne izazivaj u grceve. kao pod 1. Po 20 g cveta divljeg kestena. 8. Po 30 g cveta karnilice. !ista hajducice i cveta brdanke. kao pod 1. 3 supene kasike ove smese pre!iti sa pol a litra hladn e vode i. divljeg kestena i trandavilja i 10 g rastavica. crnog trna i brdanke i po 5 g mati cnj a ka i hajducice. kao pod 4. karnilice i sibikovine (Viburnum opu[us) . zasladiti rnedol11 i popili u 3-4 doze u loku dana. kao s to su kami!ica.150 LECENJE BIWEM upomih zatvora.koje . koji na pijacama i kod svojih kuca prodaju ponekad i trave veorna jakog fizioloskog dejstva koje mogu izazvati razna trovanja (blju5t. 3 pune supene kas ike smese kuvati 3 minuta u po la litra vode u pokloplj enom sudu. kima. Bez kvalitetnog lekovitog bilja ni najstruc niji farmaceut ne moze izraditi dobar lek. ostaviti da se smlaci. Po 40 g kore krus ine i plo dova pas drena. 1 3. 10 g kima i po 5 g cveta crnog trna i karnilice. cija je jet ra obole la. po 10 g cveta i !ista kantariona. . posto se sve dobro is itni i pomesa.

KOI E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA21TI MEDlCINSK IM BIUEM 151 9. gavez i dun~lino seme <pre th odno tre ba u avan u dobro isi tni t i. kao pod 4.. Pedese t grama bamije i po 25 g korena ernog gaveza i eveta divljeg kestena. avo se e ini nekoliko dana uveee. semena lana i divljeg !testena. Po 30 g semena divljeg kestena i lana I eveta kamiliee i 10 g hrastove kore. Kad se teenost smlaCi. Ekstrakt iz semenki divljeg kestena spravlja se u apoteci od oljustenih . Sto gra ma metviee (Mentha pulegium) sl'a'Villi u pPgodan sud (nocni). dobra is itniti i upotrebi. namazati ga cis tim uljem. oeedi-ti. dakle. zatim kuvati 5 minuta. grizliee gnj a ta (ulcu s cruris). 12. Posle toga u isti eaj n . natopi se paree cistog i mekog platna i stavi kao oblog. 50 g &ibno iseokane vueje ja buOiee (Aristolochia c/ematitis) u evetu i zametnutim plodovima preliti sa pota litra hladne vode. korena ernog gaveza i lanenog semera i II) g kamiliee. 20. Taj ekstrakt od svezih s tabi'l izovanih (vrelim alkoholom) se menih jezgTi pije se od 8-10 puta dnevno po 50 kapi za vreme akutn ih napada. Po 30 g cvela i lista kantariona i lista hajduciee i 10 g kamilice. Po 30 g korena ernog gaveza. Kad se smlaei na 37-3!!OC. 17. os ta". zatim posuti cistim tanlnom u prahu kupljenim u apoteci i zaviti sterilnom gazom. 14. m aslacka i pirevine. kao pod 16. Po 30 g petrovea. tek obramh semenki. popariti 1 litrom kljueale vode i bolesnik sedne da se na tome napari. upotreblj ava ti kao bmj 4.ti kao pod 4. kao pod 4. topiti Cisto meko platno i njime oblagati. iseediti i u tako dobijenom caju dri. bolova od hemoroida. 20 g korena odoljena i 5 g kore divljeg kestena dobro isitniti i upotrebili kao pod 4. 18. kao pod 16. 16. kao tonicno i adstringentno sredstvo itd. reumati·z ma i isijasa. Oblog dnati eelu noc i. Po 40 g korena ernog gaveza i dunj. Grizlica gnjata (ulcus cruris). tromboflebita. kao pod 16. S obzirom na to da u Jugoslaviji ne ras te Hamamelis j Hydrastis i da su to skupe uvozne droge iz Severne Amerike . katara bronhija. . 19. Pedeset grama kamiliee i po 25 g stueanog lanenog semena i hrastove kore.iti da se kiseli 6 sa ti i posle toga prokuvati. dnati 4 sata da se kiseli i za to vreme ceSce promesati.inog semena i 20 g evetnih pupolj a ka ma jske fuZe . Po 25 g korena trave od s rdobolje i s rcenj aka i hrastove kore. podagre. Upotrebljava se i za leeenje katara nosne sluznlee. 21. ostaviti da se ohladi. 10. na eovekovu temperaturu. korena odoljena. IS. preporucuje se upotreba ovog biljnog leka. kad se boles no mesto osusi. 13. Po 20 g kamiliee. da kljuea u poklopljenom sudu 1 minut. Po 25 g eveta kamiliee i belog sleza. 2 kasike ove smese preliti sa pola litra hladne vode. kao pud 16.ati obolelo mesto 20-30 minuta. 11. dunjinog semena i eveta divlj eg kes ten a i 10 9 evela e rnog trna . ovu teenost upotrebiti u 2-3 klizme u razmaku od po 5 minuta. a da se na osnovu ~westra­ nih is traZivanja u Zapadnoj i Srednjoj Evropi tokom poslednja dva svetska rata ut vrdilo da od sveg evropskog bilja i rastinja divlji kesten ima najblizi hem ijski sastav i farmakodinamsko dejstvo · hamamelis'll i hidrastisu. oeajniee.

Po 30 g kamilice. Po 30 g cveta kamilice. ikao pod 1. 4 supe-ne kas ike ove mesavine popariti jednim litrom kljueale vode. Zatim ova smesa: 6 kasika matienjaka. nanu . selen. mi· rouija. Protiv Ilesanice naj cesce se daje eaj od hmelja. Po 20 g matie njaka. slaeica. histerija i nesanlca LECENJ E BIUEM Kao l eko l'i za umirivanje daje se. bosiljak. 3. 7. zasladiti medom i piti. 3 kasike ti trice i po 1 kasika odoljena i hrnelja. 6.152 2IVCANE BOLESTI Neuroze. dobricice. kami lica i neko drugo bilje.s. posle toga ocediti i piti po 20 kapi na kocku secera vise puta dnev no. morae. vranilovke. nane. kao pod 1. kao pod 1. 9. nana. Protiv nesanice se preporueuj e ovakva veeera: paree hleba pre· mazano m aslom (buterom) i pekmezom od sipaka pojes ti uz eaj od sisarica hmelja. hajdueice i cveta trandavilja i 10 g maticnjaka. kJOren odolje'1a : 200 g korena sitno iseckati. matienj a k. Po 20 g odoljena. 'k ao pod 1. n ane i maticnjaka. Slieno dejstvo imaju i hmelj. nane i korena ange!ike. pa i neki leka ri su davali proliv izostale menstruacije (meseenog pranja) kamilicu. odoljena i lincure. matienjaka. celer i persun. matienjak. kao pod 1. Lek najvge trose zene sla bih zivaca. Po 30 g odoljena. Po 25 g matienjaka. staviti u teglu i prel iti jednim litrom jake komovi ce. r uzmarin. odoljena. hmelja. sisarica hmelja. lli ovaj: jednaki delovi odoljena. Po 15 g maticnjaka. Po 30 g siSarica od hmelja. ocediti. ani. ren. matie njaka i lavandule. U upotrebi se cesto n alaze ov i cajevi: 5 kasika nane. 8. odolj en. persun . dobricice i oeajnice i po 5 g cveta lavandule i go· rocveta. odoljena i matie njaka i po 5 g gorke deteline (greice) i !ista ruzmarina. 5. bosiljka i hmelja. kantar. matienjaka. 10. 4. (veta maj ske ruze i neven a. .iona i lista kupine i 5 g cveta vreska i nevena. nane. Po 20 g maticnjaka. 11. kam ilic(. Za vreme poslednjeg rata. kao pod 1. 1 kasika odoIjena . new'astenija. 2 kasike matienjaka.. 4 kasike naTIe. babice. nane. kao pod 1. Po 25 g lista matienjaka i sisarica hmelja i po 10 g odoljena. Za leeenje razni h ziveanih bolesti na Zapadu se sve vise kori s te biljni lekovi blagog dejstva. pojesti jabuku. rutvicu. ostaviti 2 sata. 2 kas ike sisarica. beli lu k. pre svega. celer. neposredno pre spava nja. odoljena i dobrieice. Evo nekoliko slozenih eajeva koji se koriste u medicini: 1. Pedeset grama od verema trave (Calamintha) i po 10 g hmelja. a posle toga. najbolje po 1 easu izjutra i uvece. u nedostatku mnogih lekova. ostaviti deseta k dana i po nekoliko puta dnevno promesati. majkina dusica i eubar. kao pod 1. m ajkine dusice. preliti sa 2 decilitra kljueale vode. maticnjaka inane i po 5 g jasenka i cveta nevena. kao pod 1. zatim vra nil ovka. selena i idirota i po 15 g cveta gloga crnog trna. zasladiti medom i u toku dana piti. lazal'kinje. 2. Ovo se naroeito oseca posle II svetskog rata meau najnaprednijim lekarima koji se opravdano bore protiv upotrebe bar biturata i s lienill lekova jakog dejstva. poklopiti i posle 1 sa ta ocediti. kao pod 1.

!ista ruzma r-ina i mi loduha. zas laditi medom i popiti.i 10 g mirodije (semena). kao pod 1. ribizlov. Po 20 g lisla malic njaka.usa moze se. nevena.ice kuvati 3 minuta u 300 g vode. zas ladili m edom i piti 2-3 pilla dnevno. lazarkinje i majkine dusice. vreska. Po 25 g plodova (semena) mirodije. dobro iSltlliti i upotrebi ti kao pod 1. popiti pre spavanja.iJ<:e mesavime popariti sa 400 g k ljucale vode. 6. posle 2 sata od!ili. iscelli. Po 10 g cveta gloga. 3.ti. nane. pomorandie i lavandule i po 20 g mali c njaka i hmelja. 2. Po 20 g cveta lipe. komonike. 5. Pedeset grama misinca (CYl1og1ossum) ~ po 25 g odoLjtma i moraca dobro isitni li i pomesati.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECIT I ILl UBLAt lTI MEDlCINS KIM BrUEM 153 Nesanica (Tnso l11l1ija) I. hmelja i odoijena. kamiiice. kao pod 1. 11. lazar k inj e i majkine dusice. Jeduu supenu kasiku odoljena popariti sa 200 g kljucale vode. kao pod 1. po I casu izjutra i uvece pre spavanja. 'korena zecjeg trna . Po 50 g odo ljc na i hmeJja. korena lokvanj a i matioojaka . puzmarina. kao pod 6. 3. Po 45 g maticnjaka i kamilice i po 5 g plodova mirodije i moraca. m oraca i kima. Po 5 g cvela nevena. kao pod 6. 9. kao pod 6. poklopi ti i posle 6 sati ocedi ti i piti. kokoca. Po 30 g monica. 2 s upene kas i'ke ove mesan. 3 supene OOas. 12. Ovom. 8. 4. 4. 10. kao pod 1. odoljena i pJodova (semena) mirodije i 10 g maticnjaka. kad se ohladi. 14. bosiljka. pored meda.j trave ruse 1 kantariona. kao pod 6. kao pod 1. kao i slicnim cajevima neprijatnog mirisa i uk. anisa. 13. pelena. pomesati i dobro izmesati. Jednu supenu kasiku hmelja popariti sa 200 g vode. Po 20 g hmelj a i cveta gloga. kao 510 su visnjev. Po 10 g p lodova mirodij e i anisa u avanu 'stucali u sitan prall i kuvati 5 minuta u 300 g belog vina. Po 20 g taifije. Neuralgija 1. kao pod 6. 1 supenu kasiku ove smese stucali u avanu i caj spraviti i upotrebi ti kao pod 6. Po 30 g hmelja. Po 20 g !ista malicnjaka. gloga. 7. kao pod 6. kao pod 6. iimunov i slicno. Po 20 g cveta oSurucice i lavandule. smesta pokJopiti i posle 4 sata ocediti. zasladit~ medam i poviti posle vecere umesto voce. anisa i majorana i 10 g sase. m etvice. brdanke. belog i cmog sleza i lista maticnjaka. nane i miloduha. dodati i neki vocni sok za osvezavanje. Po 30 g odoljena. Pedeset gran1a odoljena i po 10 g maticnjaka. IS. kamilice j vreska i po 40 g hmeija i odoljena. 2. . kao pod 6.

sumske jagode i ogrozda i po 10 g hmelja. Po 30 g brezovog lista. 16. Po 40 g cve ta lokvan ja i hmelj a i po 10 g cve ta pasiflore i s milj a. posle 4 sata ocediti. kao pod 1. Po 25 g cveta turcinka i hmelja. kao pod l. Po 30 g odoljena i hmelja i po 10 g maticnjaka. 10. odoljena i vodopije. Po 20 g odoljena. Svak i dan pojes ti uz obroke po ne koli ko glav ica salate (LaelL/ca saLiva) zajedno s korenom . 9. cveta brdanke i pupoljaka breze. Devedeset grama hmelja i po S g mMicnjaka inane. IS. 14. 21. Osamdese t grama lista hlfije i po 10 g odoljena i hmelja. ruse i pastirske torbice i 10 g odoljena i troskota . breze. Po 25 g vodenog lisca. 13. ruse. kamilice i hajducice dobro izmesati . maticnjaka. Po 25 g nane.154 LECENJE BIUEM 16. 11. 12. 5. kao pod 1. po 15 g kantariona. cveta gloga i kanta r iona i korena odolj ena. smesta poklopiti i posle 4 sata ocedioti i piti kao pod 1. Sezdeset grama lista hajducice. kao pod 6. Deset grama cvt:ta lokvanja upo tre biti k ao pod 6. 1 supenu kasi'ku ove smese popariti sa 200 g kljucale vode. 17. Po 20 g odoljena. zasladiti medom i toplo popiti uvece na 2-3 lSata pre spava nja. nane. 4. 7. 2. Po S g cveta lavandule i nevena i po 30 g korena omana. kantariona. 8. ma. kao pod 1. Po 30 g korena selena i angelike i po 10 g hmelja. cveta nevena i kamilice i li'5ta maticnjaka. kao pod 1. uz dod a tak soli . kao pod 6. pa 1 supenu kasiku ove m esavi ne poparit i sa 200 g kljucale vode. kao pod 1. kao pod 1. metvice i hmelja. kao pod 1. Po 30 g cveta turcinka. paprenog lilSca i gloga i 10 g odoljena.l ine. Sediundeset grama lista hajducice i po 15 g cveta brdanke i korena odo ljena dobro isitniti. Dvadeset grama hajducice. Po 25 g hajducice. 30 g lista za1 lfije i 10 g cveta brdanke. kao pod 1. kao pod 6.nke i 20 g lista gloga. 3. leao pod l. odoIjeDa i gloga. 6. brdanke. kao pod 1. maticnjaka. kao pod 6. Po 15 g lista kupine. 18. kao pod 1. brdanke i hajducice i po 10 g gloga i ruse. Po 40 g cveta hajducice i brda. Sedamdeset grama cveta lokvanja i po 15 g lista za lfij e i ma ti cnjaka. maticnjaka. lista mat icnjaka i majorana. kao pod 1. lim un ovog soka iii sirceta i ulj a. PROTIV NOCNOG MOKRENJA PODA SE (Enuresis noelL/mal 1. kao pod 1. 20 . 19. rusomace i troskota. . nevena i kamilice i 10 g hm elja.

lisac. trava od srdobolje.j. pre svega. Po 30 g plod ova korijandra. Po 15 g korena. jagorcev ine i gloga. lista i cveta jagorcevine. tj. Po 25 g c. srcanik. papreni lisac. hajdueica. po 10 g majorana. 2. mirodije i anisa i po 5 g korena selena i angelike. ipak se sv im boles nicima toplo preporucuj e da ovo bilj e ne upotrcbljavaju na svoju ruku. one koje sadrZe manje iii veee kolieine tarlinskih materija. kao pod 1. j er nem a hemij s kih sas tojaka jakog fizioloskog dejs tva. ru- . Koristi se i sedef iii rutvica. nego da traze pomoc i savet lekara koji ee odrediti terapiju. pitoma nana. Za ublaiaval1je i smanjivanje bolova i odliva pnj[. odoljen. klao sto su ziva trava. popariti sa 400 g kljucale vode. matic njaka i kamilice i 10 g li s la ruzmarina pomesa ti i od te smese uzcti 3 supene kas ike. selena i angelike i 5 g cveta durdevka. smesta poklopili. Od domaceg aromaticnog bilja za ureaivQl1je menstruacije najeesee se upotrebljava uno koje ima blago dejstvo: kamilica. kim. anis. U iste svrhe upotrebljavaju se i neke druge domaee biljke u kojima ima izvesnih aminskih jedinjenja. Po . selen. odo lj ena. moraju obratiti lekaru za savet i po moe. posle 4 sala oced iti. matienjak. ali se tu mora biti oprezan. pre svega. Po 25 g cveta i li s ta durdevka. Plodove pre upotrebe u avanu iSlUcati. hmelj. zas ladi ti medom i pi. To su. a ukoliko se uzme u veeoj kolieini. kao pod 1. Po 30 g nane. 0 onima jakog fizioloskog dej stva ovde neee biti gov~ra . oman. biljke koje imaju manje iii viSe etarskog ulja raznog hemijskog sastava i svojstvenog farmakodinamskog dejstva. 1. ruzmarin. 5. komonika. ZENSKE BOLESTI Za leeenje zenskih bolesti bolesnice se. petrovac.kom menstruacije najeesee se koriste opore biljke. hrastova kora. lista nane i korena odoljena. vcta kamilice . kao pod 1. a korenje sitno isee i. 3. jer ova biljka nije bezazlena i izvesne osobe je iii ne podnose ili im izaziva odliv krvi. lavandule. steza.10 g maticnjaka inane i po 20 g odo lj ena i angelike. Naveseemo. kao pod 1. korena perunike. Biljke 0 kojima ee ovde biti govora samo su dopunska terapija.ti umeslo vode. 4. kantarion. moze izazvati i pobaeaj. iscediti. upotrebi ti kao pod 1. 6. list kupinc i sumske jagode. ali i ona mora biti sprovodena pod nadzorom lekara. Razumljivo je da ove biljke osim etarsk ih ulj a sadrZe i mnoge druge sastojke. U svelskoj medicil1skoj 'Iilemturi navodi se izves tan broj biljaka za lecenje zenskih bolesti. morae.KOlE SE BOlESTl MOGU IZlECITl III UBLA2 ITI MEDICINSKIM BIUEM 155 MIGRENA (H emik ranija) Premdrt je sve navedeno bilje bezopas no. stavolj i neke druge biljke oporog ukusa. pre svega. 0 kojima lekar voui racuna pri lizradi kompozicija za svalku bolesnicu ponaosob. ocajnica i neko drugo bilje.

Pedeset grama paprenog lisea. borovnica. kopriva i neko drugo bilje. beli i erni slez. sluzi i neka etarska ulja. Cetrdeset grama paprenog lisca i po 15 g rizoma zdravea. mirodija. Najvise se koriste: kamiliea. ruzm ar in. hrastova kora . lista breze i kupine i kore krusine. hajdu eiea. korijandar. po 20 g kamiliee i miloduha i 10 g lutvice. trave od srdobolje. petl"Ovae. kao pod L 4. oeajnice i paprenog lisca. jova. Po 10 g kantariona. vresa k i laza rkinj a. Sezdeset grama paprenog lisca i po 20 g kore od cibukovine i eveta kamilice. maticnj ak i resnik. korena odoljena i kore od cibukovine (VIburnum opulus).e tao nine. dobrieiea. mlJl1e. orahovog Ii· sta i hmelja i jedc rogac. eveta kamilice. krasuljak. dobriciea. matioojaka. mleka dojilja. !ista pitome nane i odoljena i 10 g p<llprenog Iisea. lista hajdueice i maline. Ona je najaktivnija. majoran. ocajniea i neko drugo bilje . 2. vi· rak. bedrinae. kim. kao pod 1. pije l5e caj od za:lfije. metviea. Za regulisanje menstruacije L Po 20 g kore zestike i lista maticnjaka i po 30 g rizoma odoljena i trave od srdobolje. S. eesce promesati. poponae (Convolvulus arvensis). rniloduh . U istu hem ijsku i farmakodinamsku grupu dolazi i razena glavni ea (Secal e corn u/urn) . zelenika (V inca). Po 25 g plodova pasdrena. kopriva. zuta i bela haj· ducica. Cetrdesct grama odoljena i po 10 g hajdueice. Zdraljevina. 10. sme se upo tre bljavati samo po reeeptu lekara. kao pod L 9. pl'e svega tanine i etarska ulj a : zalfija. Po 30 g odoljena i steze i po 20 g matienjaka i kore krusine. kao pod 1. bosilj ak . bela mrtva kopriva. posle 3 sata oeediti i proeediti i u 4 doze popiti u toku dana.156 LECENJE BIUEM so maca. Za jace lucen j e mleka dojilja upottrebLjalVaju se u obliku eaja rnirisne biljke s etarskirn uljim a: anis. mo rae. orahov list. poklopiti. eveta vreska. Po 30 g kamiliee. kao pod L 6. Pedeset grama kamiliee i po 25 g odoljena inane. 4 Sllpene kasike ove smese popariti sa 700 g kljucale vode. dragusiea iIi dragusae (S el1 ecio vu lgaris) i druge. kao pod L 3. U tu svrhu se spravljaju jaki caj evi (oko 50 g suvog bilja na pola litra vode) . Za ispiranje kns kog polnog organa koriste se biiljke koje sadri. Ovo poceti pHi na 5-6 dana pre pocetka menstruacije i prestati cim ona krene. vranilovka. kao pod L 8.i razne a lka loide i am ine koji veoma efikas no de· luju na uredivanje menstruaeije. kako j e razena glavniea otrovna. Pro/iv belog p ranja (I e ukoreja) korilSlle se biljke koje irnaju antisep· ticne s astojke. zalfij a. jet· sadri. a lek uzimati iskljucivo onaj koji j e pripremlj en u apoteei. rutvice. timij an. kao pod 1. Od glikoz idn ih biljaka naj cesce se upo t reblj ava daninoc. Da se 5manji lucen j e. . kao pod L 7. Medutim.

ploda pasdrena. gi'ht) Sredstva za draienje koze (Flogistika iii revu1 ziva) Sva ova obol jenja su teska i lecenje traje dugo. Zbog toga pri upotrebi ovih· biljaka treba biti vrlo oprezan! Flogi. u kozu. Mataruska. 18. U svakom slucaju. tako i u domaCinstvima. rutvice. odmah treba skrenuti paznju na to da ave biljke mogu brzo i lako prouzrokovati zapaljenje koze i izazvati plikove. treba traliti pomoc i savet lekara. Koviljaca i druge). Po 15 g kamiIice. 'Pre svega onih od nazeba. s manje iIi vise uspeha. ocaj ni ce. 14. kore ci bukovine i r izoma p irevine. ISIJAS. Zbog toga se ova sredstva koriste. Tako. p itome nane. od koncentracije aktivnih materija u spravljenom leku i .od duzine aplikacije upotrebljenog leka.nih posledica. kao pod 1. 12. Po 20 g miloduha. u slucajevima zapaljenja pluca i plucne maramice. po 20 g biserka (Alchem iUa) kamilice i 10 g cve ta b ele mr tve koprive. i l1a taj nacin izazivaju manji priliv krvi u oblimjim unutrasnjim organima. Dobro je pi ti caj zajedno sa 1-2 aspirina. kicice i timij ana. u narodnoj i u naucnoj medicini raznih kontinenata kroz vekove se koristi izvesno bilje koje ima takvo delovanje da izazove draienje i crvenila kai e. masazu. kao pod 1. 15. 16. obloge i sl. nan e. kao pod 1. Zavisno od biljne vrste. kantariona. Po 50 g paprenog lisca i Cibuk ovine. dolazi do jacih ili blazih nepozelj. 13. Pored toga. Po 25 g paprenog lisca. kao p od 1. REUMATfZAM. jer nestrucnon! upotrebom bilja moze doCi i do tezih astecenja koze. najbolje uvece pre spavanja. kako u bolnicama.ste luka. Za umirenje bolova najcesce se upotrebljava aspirin . Po 50 g rusomace i p ap renog lisca. beli i druge vr. kao pod 1. odolje na. kao pod 1. Pedeset gra ma paprenog lisca. da bi se bolesnik sto vise preznojio. m aticnj aka 1 pa prenog lisca. treba ih uzimati sto toplije. slacica.s. T rideset gr am a cveta neven a i po 10 g ploda pa·sdrena. ren i slicne biljke iii 1ekovi izradeni od njih. ARTRITIS I ULOZI (podagra. kamtariona i pap renog lisca i 10 g gorke deteline. Po 40 g trave veremnj ace i cveta kamilice 20 g odoljena. Ukoliko se piju. Osobe obolele od hronicnog reumatizma najcesce se lece u banjama (Melenci. p a cak i rane. upotrebljeni u slaboj koncentraciji iii drZani na kozi . na primer.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2 ITI MEDI CINS KIM Bt UEM 157 11. kao pod 1. za lecenje ovih bolesti koriste se i razni cajevi za pice.tika privlace krv na periferiju. kupanje. rutv ice. kao pod 1. Medutim. Za lecenje izvesnih bolesti. protiv reumatizma 'i slienih bolesti. 17. cveta bele mrtve koprive i ka milice.

6. one s to se traz i od le ka . zove i lipe. kao pod 1. razlicka. trave sitnice. Zbog toga ova sredstva t reba upotre blj ava ti vrlo op rezno! Cim bolesnik oseti j aku toplinu i peckanj e. persunovog korena i lista koprive i 10 g pupoljaka breze. 14. Po 20 g brezovog lista. dragoljub i mnoge druge bilj'ke koj e sad rZe tzv. vrbove kore i kamilice i 10 g pupoljaka be log bora. kao pod 1. Po 30 g korc bele vrbe. zaosladiti medom i piti svaka 2 sata po jednu solju sto . kao pod 1. 10. dakl e. trave daninoca i korena sapunjace. kore bele vrbe i trave rastavica. korena angelike. sapunjace i lincure i 10 g pupoljaka belog bora. Ij uta paprika i brda nka. Po 20 g pupoljaka i lista breze i mahuna od pasulja i 40 g !ista crne ribizle.na i po 10 g pupoljaka i kore bele vrbe i kore krusine. lista belog jasena. ako se d rZe duze vreme na obolelom m estu. kao pod 1.top!ijeg caja. 13. Po 25 g brc7. ali mora biti cis to i sveze) ! Za drazenje koze upotrebljava se seme bele i crne slac ice. kao pod I. sumporne. rotkva . kore bele vrbe i semena divljeg kestena i 109 zovinog cveta. bozura i kamilice. Po 20 g cvcta surucice. I k ao pod 1. Po 20 g korcna vodopije. brezovog lista i trave srdacca. Po 20 g korena zdravca i zecjeg trna. 11. i2azvace ne sarno crvenilo. 2. !ista koprive i trave rastavica. trave sitnice. jer j e uzrok bolova vrlo raznovrstan : 1. Po 20 g lista breze i belog jase. U slucaju jakih bolova uzeti 4 kasike smese. Protiv pomenutih obolj enja naveScemo veci broj kompozic ija caj cva. . 1 kaiiiku smese kuvati 5 minuta u 200 g vode u poklopljenom sudu i posle 10 minuta drzanja izvan stedn. kao pod I. upotreblj ene duZe. po 10 g zovinog cveta i koprivinog lista i po 5 g cveta nevena. kao pod 1. 12. Cesto se u domacins tvu koris ti nastrugan ren . 3. Po 20 g rizoma idirota i pirevine. 7. Po 30 g stabljika l'azvodnika. kao pod 1. korena zutog trna i pupoljaka belog bora i breze. dobro se i·s itni i pomesa. Po 20 g kore be Ie vrbe. trske i maslacka i !ista belog jasena i po 10 g plodova mOl'aca i anisa. 9.iaka ocediti i s to top!ije piti. 5. Po 20 g brezovih pupoljaka. kore kru sine i rastavica. rede terpentinsko ulje. koprivinog !ista. 8. kao pod 1. Po 20 g vrbove kore. Po 20 g lista belog jasena.158 LECENJE BIWEM krace vreme izazivaju sarno p rosirenje kapilara i m alih arterija i pojavu blazeg crvenila koze. kao pod 1. senevolne i!i tioheterozide. kuvati 5 min uta u pola litre vode. iste te biljke u jacoj koncen t rac iji. kantariona i brezovih pupoIjaka. korena zecjeg trna. 4. oblog 1reba odmah skinuti i to mes to namazati svezim 1I1jem (moze se u po treb htJi ulje iii m as t za jelo. brezovog lisca i pupoljaka i po 10 g cveta zove i lipe.0vih pupolja1 ka. vec i zapalje nj e koze i poj avu m ehurova i rana. Medutim. kao pod I. 'Procediti. kao pod I.

KOJ E SE BOLESTI MOGU IZLE CIT I ILl UBLA t lTI MEDI CI NSK IM BIW EM 159 I S. 100 g stucanog grekog sem ena i 200 g k a miliee pomesa ti . obriSe se i n a m aze t elo eistim svezim ulj em iii m ascu .ka koji nikada i nikome nisu skodili.ti: najbolje I ~olju izjutra i drugu uveee (protiv uloga). o ne se 'i pak korilS te vi's e hiljada godina i ne Il a pu ~ taju ni da nas . Po 30 g vranilovke. doda mu se 50 g samlevenog iii istucanog seme na erne slacice zam o tane u pla t no. 18. ~kinuti i. kao p od 1. 27 . kroz pla lno procediti i sipati u kad u s toplorn vodorn u koj oj treba bolesn ik da se kupa. 2 kasike ove sme ~e popariti sa 400 g kljuca le vode i p osle 2 sala oeedi ti. Ovaj eaj se ceni proti. Dvesta grama p upo lja ka belog bora i 100 g rnajkine du~ i ce kuvat i 3 min u la u 5 litara vode u po kloplj en orn lS udu. na ne iii neke druge lekovite biljke. kad se smlaei. trave troskota 'i vrbove kore i po v reum a10 g r as tav ica i cve ta surucice. Tri puta dnevno piti p o 1 kafenu kasiku svdeg soka iseedenog iz sarnlevene presne kas ikare (Cochlearia officinalis). m iloo uha i paprenog lisca j 10 g Ji. Po 20 g lisla breze i kopr ive. Po 45 g podubice i lis ta borovn ice 10 g lista belog jasena. kesa sa s laeicom izvadi i 5 litara tog leka s tavi u kadu s vodom za kupanj e. 23. Tris ta gr am a borovih pupolj aka i po 100 g vranilovke i majkine dusice. o s tavi 2 sata. u kojoj se bolesnik kupa. 17. Po 20 g kore divljeg kes tena. vrani love trave i pupoljaka b elog bora. Kad se ovaj eaj ohladi. Po 50 g majki ne du ~ i ce . kao pod 1. 16. Ako boles nika pocne ped. ~tu ca n og grc kog semena i korena idirota i Iista ruzrnarina. Po 30 g ko rena si te. kao pod 1. 25. metvice. a ko mu . kao pod 26. zas ladi t i medom i toplo piti izjutra i u vece. drlati oko 2 minuta da kljuea. tizm a. pok lopioti i posle pola sa ta ocedi ti i tu teenos t doda ti u toplu vodu u kojoj se bolesnik kupa . 24. Prozeblom putniku i namerniku eaj od zove. majlkine dusiee i idirota. Po 100 g ka mi lice. 20. 30 g vrbove kor e i 10 g plodova Ijos ka vca . 21.koza pocrveni. 26. lipe.sta belog jasena. trs ke i pirevine 10 g nane. Oni . zas la dit i m edom i toplo pi. s tav iti u retko platno i spusti'ti u lonae u kom e kljuea 5 Ii tara vode. Po 30 g razvodnika . Sto gram a slucani h kl ek inj a i po 50 g !i sta pitome n aDe i lovQJ-ike popar iti sa 2 lilra k ljucale vo de. 22 . majk ine du ~ i ce . J ednu kasik u pupo ljaka belog bo r a popariti sa 200 g kl jueale vode i posle 2 sa ta ocedi ti. kao pod 15. teenos t u suli u kadu sa top 1 0m vodom. CAJEVl ZA ZNOJENJE. troskota i orahovih Ijusaka. 19. neka izade iz kade. kao pod 1. sa 1-2 table te aspirina i te kako ce pomoci i spreciti mnoge komplikacije koje mogu nastati od nazeb a . To s u lekovi nasih p reda. kao pod IS . PROTIV NAZEBA (Sudorifika iii dijaforetika) l ako na uc na rnedieina i fa rmacij a jo ~ nisu objasnile fiziolos ko dejstvo rnnog ih bilj a ka koj e izazivaju :zmoje nj e.

160

LECENJE BIU EM

koriste ne samo varosanim a koj ima 'Su nadomak lekari i apotckari vee, pre svega, bn'lanima i planineima koji ponekad treba da prepesace dcsetine kilometara po snegu i nevremenu do prve pomoei, a na tom putu bolest moze jos vi "e cia se komp likuje i cia se lose zavrsi. Za vreme ra tova i beza nij a dobar caj je cesto pasonosan lek. Navescemo nekoliko reeepa ta 0 slozen im cajevima od lekov itog bi lja, m esavi ne rawih bezaz leni h bilj nih droga koj e se watno vise koriste u inc1ustrij ski razv ij enim zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike nego u nerazvi j enim koje obicno obi luju lekovitim bi lj em , j er ga one slabo iIi nikako ne koris te, naj cesee zbog neznanja, zaosta los ti i zdravstvene neprosvecenosli.
Posl ednjih l1ekoliko godil1a zdravs l veni radnici daju sve veei olpo r, r eakciju na pl'el el'alllL i ne uvek opravdal1u upolrebu antib iolika za spreeavall j e i leeellie l1a j ob i{;lI ij ilz svak idasl1ji h obolj en ja. Pogotovo u n'ordijsk,im zem-

Ij ama, Kanad i, AustraIiji, Japanu, Engleskoj , SSSR i drugde, sve vise izbegavaj u lIpotrebll anlibiol ika (daju ih sa rno kada 1e to zaista neo phod no i opravdano) i bolesnieima preporucuju prirodne lekove, koristeei, pre svega, lIeskodlj ivo l ekovi l o bilj e, sunce, voc/£{ , eist vazduh l , s ve drugo sto ne moze coveku s koditi , nego sarno koristiti. Protiv gripa, nazeba i tome slicno koristi se kao preventivna mera bilje koje sadd i t7.V. filol'lcide (antibakterijske sastojke viseg bilja), 0 kojirna se govori u ovoj knjizi. Evo nekoliko m esavina cajeva koj e moze svako pripremiti:
1. Po 1 ka siku lipovog i zovinog eveta pomesati i popariti sa 400 g kljucale vode, smesta poklopiti i sto IOplije p opiti zasladeno medom iIi nekim sokom prija tnog sla tkog i nakiselog ukusa. 2. Po 20 g trave daninoca, bo, r az ine, pomocnice, vrbove i bres tove kore, kao pod 1. 3. Po 30 g lipovog Ii zovinog eveta ~ I pupoljaka erne topole i 10 g pupoljaka breze, kao pod 1. 4. Po 25 g kore od vrbe, erne topole i si msira i klekinja, kao pod 1. 5. Po 25 g korena repusine, koprive, sapunjace i zecjeg trna; sve se mora pre thodno dobro isitniti; 3 kasike ove mesavine kuvati 5 minuta u pola litra vode i zasladeno sto toplij e popiti u nekoliko doza. 6. Po 20 g lipovog i zovinog eveta, pupoljaka erne topole i vrbe i po 5 g eveta razlicka, nevena, suruciee i ernog trna, kao pod I. 7. Po 25 g korena sapunjace, angelike, dikiee iIi bele boee (Xanthium spil10sumJ i .trske, kao pod 1. Caj piti sto topliji, kao i sve ostale cajeve za izazivanje znojenja. S. Po 20 g vranilovke, majkine dusiee, kamiliee, zove i lipe, kao pod 1. 9. Po 2" g kamiliee, zove, lipe i pupoljaka erne top ole, kao pod I. 10. Po 20 g majorana, ad verema trave, metviee, lipe i zove, kao pod I. 11. Po 25 g dab ric ice, vrbovih pupoljaka i eveta zove i suruciee, kao pod 1. 12. Po 25 g korena kraljevea, angelike, selena i sapunjace, kao pod I. 13. Po 25 g dimnjace, pupoljaka vrbe i topole i metviee, kao pod 1. 14. Po 40 g lista pitome nane i dbizle i po 10 g vl'bove kore i pupoljaka ad erne topole, kao pod 1.

KOlE SE BOLESTl MOGU IZLECITl III UBLAZITl MEDICINSKIM BUJEM

161

PROTIV ZNOJENJA Velebilj e, tatulil i bunika deluju kao energiana sredstva protiv znoj enja, ali su te biljke vrlo j akog dejs tva i nepafnjom i nepravilnom upotrebom mogu izazvati teska trovanja, pa i smrt! Zbog toga se one mogu dobiti sarno u apoteei na lekarski recept. Sreeom, ima i neotrovnog bilja, i~tina, slabi jeg dejstva, ali one takode smanjuje prekomerno znoj enj e. To su zal fija ili kadulja, b eli luk, ariseva gljiva, ocajniea, miloduh, orahove Ijuske i liSee i dr.
1. Dve kasike zdrobljenog zalfijinog lisea popariti sa 200 g kljucale vode, poklopiti j posle 1 sata odliti, zasladiti medom i popiti pre spavanja. 2. Kasika zalfijinog li6ta i kasika miloduha, kao pod 1. 3. Po 40 g zalfije i rniloduha i 20 g orahovih ljusaka isitniti i pornesa~ i; 2 kasike ove smese popariti sa 200 g kljucale vode i upatrebiti kao pod 1. 4. Po 25 g ocajnice, miloduha, zalfije i orahovth ljusaka (i ovde kao i u svim drugim slueajevima treba kori·s titi sarno i iskljucivo zelene ora h we Ijuske) isi>tniti , pomcsati i upotrebiti kao pod 1. 5. Cetrdeset grama lista zalfije i po 30 g lista hajducice i pola anisa, J,.l·~ pod 1. Po potrebi, moze se piti i u toku dana po 1-2 caSe caja. 6. Cetrdest grama rastavica i po 20 g zelenih orahovih Ijusaka, lista 7.alfije j korena odoljena, kao pod 5.

PROTIV GROZNICE I NAZEBA Pored sintetskih lekova, upotrebljava se kininova kora i drugi Iekovi. Od domaceg bilja upotrebljavaju se bilJke sa salicilnim derivatima, kao sto su pupoljci erne topole, vrbova kora i neko drugo bilje. OSlim toga, vekovima se upatrebljavaju razne gorke bHjke, pre svega Iineura, kicica, gorka detelina (grciea) i druge domaee biljke. Ovi cajevi se piju sa aspirinom.

1. Sezdeset grama vrbove kore i po 10 g lineure, kiciee i trave-ive isitniti i pomesati. Kasiku ove mesavine kuva,ti 2-3 minruta sa 200 g wdc, proeediti i topio popiti u podne i uvece. 2. Po 25 g kiciee, lista belog jasena, grciee i hrastove kore, kao pod 1. 3. Po 50 g kore vrbe i erne topole isitniti, dobro izmesati i od te mesavine 1 kasiku kuvati 10 minuta u 200 g wde, procediti i topio piti 3-4 puta dnevno. 4. Po 50 g pupoljaka erne topole i Lista belog jasena, kao pod 1. 5. Sedamdeset grama vraniIovke i po 15 g !ista belog jasena i vrbove kore, kao pod 1. 6. Po 40 g kore vrbe i erne topole i ,po 10 g Iilsta belog jasena i vranilovke, kao pod 1. 7. Po 30 g gorke deteline i lista belog jasena i pupoljaka erne topole i 10 g lineure, kao pod 1.

162
K02NE BOLESTI

LECENJE BIWEM

Leeenje koznih bolesti je vrlo s lozeno i obieno veoma dugo trajno. lako je na ucna medicina i na ovom polju ostvari la krupne nap re tke, jos uvek ima znatnih teSkoca u lecen ju izvesnih hronienih i upo rnih oboljenj a koze. Zbog toga se bolesnicima preporueuje da se n e Ieee samouck i, na svoj).l ruku, nego da se za savet i pomoc obra te dermatologu. Narodno leeen je koznih bolesti vrlo "je raznovrsno i staro, kako u nas tak"O i u drugih n aroda na raznim kontinentima kroz vekove, jer su higijenske prilike don edavna bile vrlo lose. Zato je, narocito za zaostale krajeve, od posebnog znacaja zdravstveno prosvecivanje. Ukoliko su uslovi zivota losiji, utoliko ima vise oboljenja, osobi10 koznih. Prema tome, svakodnevno kupanje, presvlacenje ~ cis/Dca, pre svega i iznad svega, najbolje mere su predohrane proti v vecine koznih bolesti. Najvise je kozl1Iih oboljenja za vreme ra'tova, bezanija i drugih nenormalnih prilika. Zbog toga je neophodno poznavanje onih mogucnosti i sredstava koje nam primda u svako doba pruza. U miru ih ,treba dob ro upoznati da bismo ih u slueaju rata mogli uspesno koristilli, pogotovu ako se nademo daleko od zdravstvenog centra. Za lecenje komih oboljenja ima ramih lekova. U terapiji se kori sti, cesto s dobrim uspehom, velik broj biljaka i biljnih derivata. Jedni se primenjuju spolja, a drugi iznutra. lma prostih i slozenih takvih lekova. 1. Spolja se upotrebljava bilje koje sadrZi ulja i masti, zatim sluzi i srodnlh poliuronskih jedinjenja, tanina i drugih polifenolskih materija, azulena i proazulena, vitamina .i provitamina, hinona i antrahinona, antiseptiebh etarskih ulja, zatim se koriste biljni katrani, balsami ~ drugo. Samleveno bademovo, laneno, buaokovo, leSnikovo, btmdevino i drugo llijeno semenje upotrebljava se viSe hlljada godina kao veoma blago sredstvo za lecenje raznih upala i ozleda koze i sluzokoze. Osim ulja, koje je glavni Jekoviti sastojak ovog semenja, deluju i drugi korisni sastojci (vidi poblize 0 tome u ovoj knjizi gde se govori 0 -svakoj od ovih biljaka). Za lecenje se koristi i cisto ulje ovih biljaka, bilo za mazanje, bilo kao podloga za spJ-avljanje ramih obloga, cicvara, kasica, melema, lekovitih masti i drugih lekovitih preparata. Medutim, treba naglasiti da lekovitost samlevenog uljenog semenja i njihovih ulja nijc ista. Tako, na primer, sveze sarnJeveno laneno seme ima viSestruko dejstvo, jer osim ulja, blagoVvorno deluju i drugi kori·s ni sastojci tog semena (vidi »laneno seme«) koji dopunjuju dejstvo Cistog ulja. Od uljevnog semenja, pogotovu onog u kome ima i sluzi (Ian, dunja, buaca~), spravljaju se u dermatologiji, nauenoj kozmetologiji i sLienim specijalnostima razne.maske iIi oblozi za lice i za druge delove tela da se koza »podmladi«, osvezi, ovlaZi, omeksa. Za leeenje opekotina od sunca, 'k ljueale vode i drugo koriste se masne materije, pre svega, razna susiva ulja sa mnogo glicerida nezasicenih masnih kiseii1'!a, provitamina i vitamina (Janeno, riblje i dr.). Sve te masne materije (masti i ulja) moraju 'biti potpuno sveze, neuiezene i neutralne reakcije. Stara, u,zegnuta i kisela ulja i masti vise skode bolesniku nego sto mu koriste. Zbog toga se nikako ne smeju upotrebljavati za lek.

KOJE SE BOlEST! MOGU IZlllclT! III UBLAZIT! MEDICINSKIM BIUEM

163

Beli i crni slez, trandavilje, dunjino seme, islandski lisaj i druge lekovite biljke bogate sluzinza uspeSno se koris te za l e~enj e zapa lj enja koze. Kao i ulja, tako i s luzi n a kozi grade neprekinut za·s titni film. Kamilica, bela i zuta hajdunca, odoljen i druge miri~me lekovite biljke sa azulenima takode ulaze u sas tav ra'Zllih lekova i kozmellickih prep arata za negu koze i protiv raznih upala koze i s luznice (antiflogis tika). Vranilovka, timijan, majkina dus ica i neke druge mirisne biljke sadrzc timola i karvakrola, dva fenolska jedinjenja j <llkog anllisepti~nog dejstva. Neke vI'ste bosiljka i ze~ja stopa imaju eugenola, jednog fenola vel ike antisepti~ne moei i jakog, prijatnog i dugotrajnog mirisa. Trava od srdobolje, srcanik, steza, petrovac, pupoljci od dunje, kruske, hrasta i jabuke, hrastova kora, lubeni~arka, ze~ja stopa, zdravac i druge biljke oporog ukusa sadrZe tanine i dmga, polifenolska jedin:jenja, zbog cega se upotrebljavaju za 'Ie~e nje rana, ekcema, krasta i drugih oboljenja. Kori5te se u obliku obloga ili kao doda;tak kupkama. Slicno dejstvo je i liSea, 'Pupoljaka, kore i zelenih Ijusaka oraha, u kome ima jug/ona i drugih materija. Daninoe, brsljan, rastavic, sapunja~a i neke druge saponinske biljke koriste se 5polja (kupke, oblozi) i ~znutra (~ajevi) za le~enje izvesnih upornih hroni~nih koznih bolesti nastalih kao rezultat poremecaja prometa materija (metabolizma). Za le~enje psorijaze narod jede bundevu. Za le~enje ekcema i psorijaze koriste se peruvijanski balsam, stiraks i araToba (hrizarobin). Za sazrevaHje i'ireva pot ko znjaka (ruicina) prave se kaSice i melemi od samlevenog semena lana, dunje i bua~ka, crnog luka, pivarskog i domaceg (kiselo testo) kvasca i drugo. Osim toga, svaki dan se pojede po 25 do 30 g pivarskog iii pekarskog kvasca. IIi se od kvasca pravi jedna vrsta boze (poblize vidi »kvasac«). Za lecenje ogrebotina, posekotina i rana narod lkonisti razno opore bilje, najviSe bokvicu, ranjenik, petrovac, neven, brestovu kOTU, hajdu~icu, be1i i crni luk, bosiljak i dru'go bilje bogato anti'5 epti~nim sastojcima (vidi poglavlje »fitoncidi «). Protiv peruti, za porast kose, za jacanje korena kose, protiv opadanja kose koriste se koren kopnive, ricinusovo ulje, brsljan, sapunja~a, daninoc, kamilica, brezov sok, katran od bora, jele i bukve i drugi biljni lekovi. Protiv suge upotrebljavajuse perubalsam, stirak,s i ,katr<lllli a u narodnoj medicni cemerika, durvan, buhac, hmelj i 'I1eko drugo bilje. II. hnutra. Za lecenje koznih bolesti, istovremeno sa kupkama i oblozima, piju 5e razni cajevi i drugi lekoviti pripravci. Za leeenje raznih derma'toza koristi se daninoe, sok od krastavaca, bundeve, opuncije, breze, nekih vr.slta aloje, jabuka, repuSine, maslacka, ruse, Cuva'I1kuce i drugog soenog bilja. Veoma su korisne tzv. »proleene kure«, dijete upotrebom svezih, presnih mladih Iistova maslaCka, bokvice, salate, moraca, dragoljuba, lubenicarke i 'I1ekih drugih biljaka s prav,ljenih u obliilku salate. Korist·i se i sok od breze i kupusa, koren od repusine, lisni pupoljci od artiSoke, ~esljuge i lipe, sasvim mladi beli pupoljci od spargle i drugo. U novije vreme, otkako je,

164

LECENJE alWEM

srecom, pocela industrijska 'PrOiZlvodnja vocnih sokova, sve 'je veci broj 0 50ba koje svakodnevno umesto alko holnih napitaka piju razne vocne sokove (pobJiZe vJdi Voce i povrce - lek i hrana). Nadamo se da ce se i kod nas poceti proizvoditi kvalitetan i ukusan lekovit sok dobiJ en cedenjem presnog, svezeg kupusa, a, eventual no, i sokovi od drugog povrca, ,!conzervisani bez dodataka skodlji vi h za zdravlje potrosaca. U lJiljnim sokovima koncen lrisani su svi aklivni saslojci od velikog bi% s kog znacaja. Celijske membrane su cd celuloze iii od drugih indiferentnih matel'ija, zbog cega one predstavljaju balast, sastojke neko risne za ~oveka . Prema tome, proizvodnja i upotreba higijenskih biljnih sokova imaju opsti bioloski znacaj.

Da kola bude vlafnija, mek§a i sveZija
1. Po 25 g miloduha, ruzmarina i kamiliee popar·iti jednim litrom klju-

cale vode, poklopiti i, kad se ohJadi, dcdati 5 g sveze stucanog semena slacice, ostaviti 1 sat i zatim proeedHi. U dobijeni caj natopiti meko cisto platno i stavljati kao oblog iii caj dodati u kupku. 2. Po 5 g cveta lavandule, kamHice i pomorandze dobro izmesati i dodati 5 g s lacicinog semena, kao pod 1. 3. Po 5 g cveta muskat'l1e zalfije, kamiliee i lava;ndule i 5 g slacicnog semena, kao pod 1. 4. Po 5 . g !ista zalfij e, ruzmarina i lavanduJie i 5 g slacicinog semena, kao pod 1. 5. Po 5 g miloduha, borovih pupolja ka i kamilice pomesati i spraviti &j kao pod I, pa tome, umesto slaCice dodati 1 kasi ku sveze nastruganog rena. Napomena. - Ako bolesniku ,k oza pocrveni posle upotrebe ovih cajeva, posle kupke iii obloga, kozu treba namazati svdim uljem iii cis tom ispranom mascu. Dsim ovih lekova za spoljnu terapiju, bolesnici treba istovremeno da piju &jeve za znojenje u kojima ima cveta zove, lipe, trna, kamilice, divizme, vrbove kore, pupoljaka od erne topoJe i sl. Dve cajeve piti 5to toplije, da bi se postiglo sto obilnije znojenje.

Zapaljenje koie i li§aji

I. Cajevi za kupke i ob/oge
1. 5to grama kamilke popariti jednirn litrom kljucale vode, poklopiti, s vremena na vreme promesati i posle 6 sati ocediti, iscediti. i taj caj dodati vodi za kupanje iii u njemu nakvasiti cisto flanelsko platno i njime oblagati kolu. Ukoliko se caj koristi za kupanje, U · kadi treba ostati bar t sat. 2. Sezdeset grama kamilice i 40 g Iista hajducice, kao pod 1.

KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA21TI MEDICINSKIM BIUEM

165

3. Pedeset gra ma kamilice i po 2S g lista haj,flucice j bokvice, kao pod 1. 4. Po 50 g kami li ce i pe trovca, kao pod 1. 5. Po 30 g rizoma trave od srdobolje i pupoljaka (vrhova grancica) od hrasta i vrbe, kao pod I. 6. Po 50 g vrhova, ml adi h grancica oraha i kru~ke, kao pod 1. 7. Po 30 g ml ad ih vrhova oraha, kru~ke i hrasta, kao pod 1. 8. Po 30 g vrhova grancica oraha, dunje i kamilice, kao pod 1. 9. Po 25 g samlevenog semena lana i grckog semena i cveta kamilice, kao pod 1. 10. Po 20 g samlevenog grckog semena i cve ta kamil-ice, hajdu?ice, nevena i trandavilja, kao pod 1. 11. Sezdeset grama kantariona i 40 g kamilice, kao pod 1. 12. Po 30 g rastaviea, kantariona i kamilice i 10 g orahovog mea, kao pod I. 13. Po 30 g hras tove kore, pupoljaka majske ruze i rizoma idirota i 10 g petroYca, kao pod I. 14. Sezdeset grama bokvice i po 20 g petrovca i hajduCice kao pod 1. IS. S to gra ma vucje ja bucice kuva ti IS minuta u 1 litru vode, posle 6 sati ocediti i tom vodicom ispira-ti iii u njoj natopiti flanelsko platno i stavljati obloge (ovim se mogu leciti i ra ne koje te~ko zaceljuju, ulcus cruris
i sl.).

II. Cajevi za pice
1. Po 20 g kicice, gorke de teline, cveta kamilice i bele mrtve koprive i obrezovog lisea; 3 kasi ke ove sme~e poparHi sa pola litra kljucale vode, poklopiti i posle 4 sa ta ocediti i nezas ladeno pitJi pre jela. 2. Po 20 g pelena, klekinja, bokvice, lista oraha i trave daninoea, kao pod I. 3. Piti 3 puta dnevno po pola kafene kasike svezeg soka iscedenog iz presnog korena repusine iii maslacka.

Ekcemi
I. Po 25 g korena maslacka .i vodopije, orahovog lista i pupoljaka spar-

gle; 3 ka~ike ove sme~e kuvati 2 minuta u pola litra vode i posle 2 sata ocediti i piti nezasladeno pre jela. 2. Po 25 g korena i trave vodopije, orahovog Usta i pupoljaka spargle, kao pod 1. 3. Cetiri kasike trave daninoca, .kao pod 1. 4. Cetrdeset gram a plodova pasdrena i po 20 g trave daninoca, !ista gorke deteline i plodova moraca, kao pod 1. 5. Sezdest grama trave !i~ajivice i po 20 g kamilice i trave daninoca. kao pod 1.

166

l ECENJE BIU EM

6. Pedese t gra ma kamilice i po 25 g majkine dus iee 1 rusomace, kao pod 1. 7. Po 50 g eveta brdanke i ka miLiee, kao pod I. 8. Po 30 g trave ruse (zajedno s korenoml , korena mas lacka i repusine 10 g trave daninoca, kao pod 1. 9. Tri p u1a dnevno pre jela popi·ti po 2 kasike svezeg soka iseedenog iz svezih krastavaea. Promrzl1ne
1. Sto grama h rastove kore iii 50 g hras tovih sisaraka stueati u sita n prah, 10 minu ta ku va ti u 2 lit ra vode i posle 4 sa ta ocediti. Ovim cajem natopiti fl anelsko pla tno i n j ime oblaga ti prom rzia meS1a. 2. Po 50 g eveta nevena i k am iIiee i 30 g !ista oraha, kao pod 1. 3. Po 50 g u p rah stueanih h rastovih sisarki i rizoma trave od srdobo Ije, kao pod 1. 4. Po 40 g eve ta brdan ke i kamiliee i nizoma trave od srdoboIje, kao pod I. 5. Po 50 g pupoIjaka od erne topole i m ajske ruze s tavi1i u litar svezeg ruIj a, tegiu U1mota ti ru ciste .krpe i drtMi 8 sati na vodenoj pari; tim ulj em kas nij e mazati promrzia m es ta. 6. Sto grama vrhova granciea s IiScem od ruja, kao pod 1.

MALOKRVNOST
(Anemija)

Koris ti se razno bilje ne bas prijatnog ukusa. Ovi cajevi se moraju piti pre jela i nezasladeni. 1. Po 25 g Iistakoprive i trave-i·ve preliti sa pola 1i<tra hrIadne vode, poklopiti i ostaviti preko n06 da se kiseli. Srurtradan izjutra kuvati 2 minuta i, kad se ohiadi, oeediti, iseediti i piti po 1 casu 3 puta dnevno pre jela. Posle 3 dana jedan dan ne piti , cpa opet nas taviti. 2. Po 25 g lista koprive i trave petrovca, kao pod 1. 3. Po 25 g Iista koprive i pupoljaka majske rue, kao pod 1. 4. Po 10 g trave-ive, petrovca, Iincure i sipurka, kao pod 1. 5. Po 20 g sipuraka, plodova maline i oskoruse, kao pod 1. 6. Po 20 g oskoruse, maline i lista koprive, kao 'Pod 1. 7. Po 15 g !ista koprive, hajducice, ribizle i sipuraka, kao pod 1. 8. Po 25 g korena lincure i sladi ca, kao pod 1. 9. 15 g korena idirota i lincure, po 10 g sipuraka, kupine i oskoruse, kao pod 1. 10. Po 10 g cveta 1rna, gloga, majske rue i trandavilja, kao pod 1. 11. Cetrdeset grama pupoljaka majske rue i po 10 g sipuraka i sumskih jagoda, kao pod 1.

KOlE SE BOLEST! MOGU IZLECIT! ILl UBLAt IT! MEDIelNSKIM BIlJEM

167

12. Po 20 g drenjina, kupina J Sipuraka, kao pod I. 13. Po 10 g trave·ive, podubiee i hajduciee i po 30 g ~ip uraka, kao pod 1. 14. Cetrdeset grama idirota i po 10 g Iineure i malina, kao pod 1. 15. Cetrdeset grama drenjina i po 10 g korena maslacka i glogovog eveta, kao pod 1.

LEKOVl ZA JACANJE ORGANlZMA
(To lli ka iIi roborarzcija)

Za leccnje oplite slabost i, iznemoglos ti ,i slicni h oboIj enj a nas talih kao poslediea p re leza nih ralOih hronicn ih, dugo traj nih bolesti, vekovima se unarodnoj i naucnoj ntedieini koristi ralOO lekovito b ilj e. Najvi~ e se eeni bilje oporog ukusa, tj. one koje ima mnogo lanirza iIi ~ ta vsk ih mate rij a. Za popravljanj e apetita, pa prema to me i za j acanj e, upotreblj ava se mnogobrojno neot rovno gorko bilje. Naucna, a pogo tovu n~a narodna medicina mnogo eeni izvesno domace billj e koj e sad rfi po red tanina j o~ i gorkih i mirisl1ih sastojaka. Ponekad se u toj bogatoj reeepturi nadu i biljke koje istovremeno sadrie i neo trovne ljul e materJje Iooje, takode, popravlja.iu apetit, j er d raze organe za varenje i time pojacavaju lucenj e pljuvac ke , zeludacnog i drugih sokova bogatih raznim enzimima n eophodnim 7-ll var enj e hrane. lako lecenj e ovim sredstvima za jacanje jo~ nije dovoljno prouceno i naucno objas njeno, ovi lekovi se ipak -svuda i svakodnevno koriste u nas i u inost rans tvu . Njihova upotreb a vekovima n e pres taje. Naprotiv, ona poslednjih godina sve vise raste. Najvise upotrebljavano do m ace oporo i gorko bilje za jacanje bilo bi: list i koren koprive, troskot, lisae, ziva trava , emi gavez, mrtva kopriva, petrovae, hajduc iea, podubiea, trava-iva, stavolj, verbena, vodopija, xuti tm, hrastova kora , :tir i sisarka, orahova ljuska, pupoljci i list, evet, list i plod raznill vrsta ruia i brusniee, lis t i plod kupine, ma line, rihlzle, ~umske i pitome jagode, ogrozda, dunje, jabukc i musmule, kora pitomog i divljcg kestena i jove, suruciea, ocajniea, drenova kora i drenjine, tmjine, zecja stopa, trava od srdobolje, lubenicarka, srcenjak, steza, koren i list borovniee i drugo oporo voce i bilje. Ono se spravlja na ralOe '!lacine, a najbolje ga je kiseliti desetak dana u starom emom vinu. Pije se 3 puta dnevno po jedna casica na pola sata pre jela. Najcesce korisceno do mace gorko i mirisrzo bilje za jacanje je: kicica, lirzcura, gorka de telina, I ra va-iva, podubica, hajducica, pelen, pupoljci od erne topole, rizom od zdravca, evet od kaline, vinovo lisee, evet od suneokreta, kora od gorke pomorandze, idirot, ocajnica, bl3iZeru 6katj , artiSoka, odoljen, maslacak, hmelj, rudinski pelion, cempresove siSarice, komonika i drugo. U najnovije vreme sve ,s e vi~e koristi bilje koje ima pektirza, kao ~IO su dunja, mus mula, divlja jabuka i kru~ka, ljuska od pomorandze i limuna i drugo. NajviSe pektina ima u nekim nasim zrelim plodovima, U vocu, 050bite u Ijusei. Na primer u Ijusci jabuke ima 17, a u ljusci pomorandze do

168

LECENJE BIUEM

25% pektina, zbog I:ega se koristi za ekstratkciju pelctina u industrijskim razmerama, j er se pcktini (poliuronske slofene koloidne materije) sve vi~e i raznovrsnije koriste u borbi protiv dosadnih letnjih proliva i op ~ te slabosti, osobit o u dece. Ranije navedenc biljke upotrebljavaju se I.l raznim vidovima, u obliku raznovrsnih preparata: pra ~kova, I:ajeva, tinktura, ekstrakata, tonil:nih vina i drugo. Uvek se uzimaju pre jela! SloZenrl:jd lelrovi se spremaju u apote· kama. Gorko bilje za jacanje apetita, zeluca i uopste za jacan je je mnogobrojno. Najvise se ceni ono ikoje je ne sarno garko vee .i·s towemeno i oporo, mirisno i sluzavo, jer takvo b.ilje ima J<ompieksno delovanje. 1. Nesumnjivo je da je jedno od najboljih sredstava za jaeanje nasa lincura, koja se ceni svuda u svetu kao vrlo kvalitetna. Lekovi od lincure mogu se izraditi na vi~e naeina, a najbolje je gorko vino i gorka rakija: 200 g lincw'c i'Seokati i zdrobi·ti u gu-ub prah krupnoee pSecianog staviti u sud i preliti jednim litrom najbolje komove rakije iii najboljim starim crnim vinom, zatvoriti i drZati desetak dana, a za to vreme po nekoliko puta dnevno dobro promuekati. Posle toga odliti, sto bolje i'Scediti, razliti u manje, I:iste boce, dobro zapusiti i ouvati na hladnom mestu. Pije se tri puta dnevno na poJa sata pre jela po jedna raki:jska iii manja vinska casica. 2. Isto tako se moze nacn iti i gorkovaca travarica od Jci.Cice, hajdul:ice, gorke deteline, kore gor,ke pomorandZe, hmelja (~isarice), pelena, podubice, trave-ive, idirot"a i mnogog drugog gorkog bilja . . 3. Mnogim bolesnicima pomaze eaj od ove smese: po pola kasil:ice lincure, kieice, idlrota i kore gor·ke pomorandZe dobro isitni.ti, preliti sa dva decilitra kljueale vode, pokJopiti, ostaviti 2 sata, procediti i pi't i 3 puta· dnevno pre jela po 1 kasiku. Gorki Jekovi za apetit se ne smeju zasladivati i uvek se piju pre jela! Zanimljivo je i vaZno napomenuti da fi.toterapeutti, najellveniji lekari pobornici za upotrebu bilja u -leeenju u FTancuskoj, Engleskoj, Nemaekoj i drugim zemljama Zapadne Evrope, veoma mnogo cene oporo i gorko bilje za jal:anje slabunjavih i malokrvnih. Od domaeeg bilja vredno je spomenuti, pre svega, one kojeg u nas ima u izobilju, a koje se u Zapadnoj Evropi mnogo koristi za izradu prostih i slozenih lekova za jal:anje, osobito raznih tonicnih vina, eikstrakata i tome slieno. Medu gorkim biljem najvise se ceni naSa lincura i 'kil:ica, a zatim blazeni I:kalj, grl:ica (gorka detelina), vodopija (cikorija) , zuti tm, dimnjal:a, maslatak, artisoka, razne vrste stavolja, broe, podubica, pe\en, ocajnica, cvet suncokreta, siSarice hmelja, verbena, komonika i neko drugo gorko bilje. Ovo bilje se uzima iii pojedinal:no iii u smesama. Posto se smese I:ajeva ne mogu spravljati nestrul:no, odoka, nego na osnovu poznavanja hemijskog sastava i sinergil:nog farmakodinarnskog dejstva, bolesnici se moraju obratiti lekaru za savet i pomoe.

=,

KAKO I KAD TREBA BRA TI LEKOVITO BILlE

S[a l110raju mati citaoci kojz zele da se posvete sakupljanju, susen ju,
unovcenju i upolrebi lekovitog bilja

U Jugoslavi ji ima vise desetina hiljada vrsta biljaka, ali one ni su sve lekovite. Zato se ne moze brati rna koja biljka, sve sto nam dode pod ruku. Treba prikupljati sarno one medicinsko bilje koje se te go dine trazi za ot· kup. Biljari se mogu stalno obavestavati u zadrugama i preduzeCima za lekovito bilje, raspitujuCi se sta se trazi, koliko, po kojoj ceni, kakvog kvaliteta itd. , Svaka biljka trazi l11esto i zemlju na kojoj najbolje uspeva. Zato je treba brati sarno tamo gde je najbujnija, najlepsa i najzdravija, jer je droga dobijena od takvih biljaka najboljeg kvaliteta, posto sadrii najviSe lekovitih sastojaka. - Isto tako, svaka biljka ima svoje vreme kad I je ·treba brati, jer u to doba ima najviSe lekovitih sastojaka. Retko kad se upotrebljava cela biljka. Najcesce. da ne kazemo gotovo redovno, koriste se sarno pojedini biljni organi, sarno oni u kojima biljka nagomilava najviSe lekovilih
sasf.ojaka.

Velik je broj problema 0 kojima svaki iskusan biljar mora voditi racuna. Uopste, tesko je dati neko po~puno uputstvo za rad na terenu, propise koji bi sve obuhvatili, sta sve jedan biljar mora da zna. Ipak, postoje izvesni obicaji, kroz vekove stecena is'k ustva, potvrdena naucnim ogledima i analizama u laboratodjama, ponekad cak i nepisani »biljarski zakoni« kojih se svaki napredan sakupljac lekovittog bilja u na's i u inos·transtvu strogo drii i koje postuje. Ta opsta pravi'la bila bi, uglavnom, ova:

1. J edllo lice iii jedna odredena druzina treba i sme da sakuplja u toku jednog dana iii seZOl1e samo jednu vrstu medicinskog bi/ja. Tek kad one
procveta, »prode«, onda se moZe .j sme preCi na sakupljanje druge vrs'te. Ako jedno isto lice istog dana, u istu korpu stavlja vise vrsta bilja, stalno preti opasnost da se one pomesa. Osobito treba paziti da se otrovno bilje ne pomeSa Sia neotrovnim. U toku poslednjih godina bilo je mnogo slucajeva kada su beraci nehotice mesali list koprive sa listom bun·ike, tatule iii velebilja, zbog cega je sva roba morala biti spaljena, posto se kopriva daje kao dijetalna hrana deci i bolesnicima koJi se oporavljaju, dok i najmanja primesa ranije pomenuiih otrovnica moze izazvati nesrecu. Borba za cislocu ct.roga mora bibi staina. Na falost, cinjenica je da je najveCi nedostatak robe dobijene iz naroda bas necisroca. Prastari narodn,i

170

LECENJE BIU E.\\

obicaj je da se u kitice vde po nekoliko vrsta lekovitog bilja, to ddi ne gdc obese no i, kad zatreba, uzima e ona biljka koju ze le da koriste za lek. Kad jt! rec 0 proclaji, to nije d obro. McSano bilje niko u ve tu nt! pnima . Tral.. i se sa rn o j edna vrs ta, cis ta bez ika kvih primesa. Los je obicaj sto se ponegcle jos uvek u korpu iii u vrecu bere sve lekovilO bi lje na kojt! se u polju naide, pa se po povratk u , kocl kucc vrs i odabiranje. To je zas tal'eo, pl-imitivan nacin rada koji su odavno napustili sv i napredn i biljari. Lekar, apo tek:ll- i veteri nar traze sa rn o ciSlu kamilicu, ci I beli slez, cis tu lineuru i dru go bi lj e, a kad im zatreba neka s me sa, oni je sami naci ne, rukovodeci se pozna tim pravi lima recepture i farmako logij e. Dese t inc vagona Iekovitog bilj a sva ke godine biva vraceno, oclb ijeno iii je ponekacl moralo bili cak i uni ste no, s pa ljeno, jer roba nije bila cis la, a odabira nj e je btio nemog uce izvesti . 2. Napredni i iskusni bilj ar i lIikad neee obrati i i skopa li sve medicin sko bilje na jedl70nz meslu, nego ee u vek tu ostavlj al i i zvesta n bro j wljl epsih prim eraka 7. (1 se me, za samo ra zmnozavanje. To je od ogrom nog zna-

caja za sa me bilj are , j er se na taj naci n najlakse c uvaj u od uni stavanja bogate plantaze najvaznij eg m ed icinskog bilja u prirodi. Bilj ari ne smej u misliti sarno na trenutnu korist od bilja. Oni moraj u racunati i na butiucnost, na svoju decu , da se ne bi i za bilj are govori lo »posle nas potop«, kao sto se to danas svuda g:ovori za nase pre tke gorosece , zbog kojih su nam najlep si nasi krajevi ogoleli i osiromasili. Bez dobrih sum a nema dobrih medicinskih biljaka . Naj vaznije lekovito bilje raste bas po sum a ma i uops te na sum skom zemljis tu. Divlje bilje nij e i ne sme biti »nicija prcija«, li cna svojina_ Ono je opstenarodno dobro svih naras taja. Nase su m e i nase livatlc S it
opsta narodna njiva kojll priroda diie , neguje, obrai1uje i seje, a covek Ireba da razumno karisti bilje koje nije sejao ni sadio, da ga ne unista va, da ga stili od onih kOji ga uniSlavaju. Pametan biljar moze svake godine na tzv_

»nicijoj zemLji,( da nabere hiljade kilograma najskupocenijeg lekovitog bilja a da pri tom ne mora ni da ore, ni da drlja, vlaci, valja, seje, nego samo da bere_
3. lskusni bi/jari vrlo dobro znaju i uvek strogo vode ra cun a cIa se lI1edicinsko bilji! lIlo ~e i sme brati samo po l epom i pOlp£ll1O suvom vremenu, kad nema I"Ose, a nikako po kisi iii neposredno posle kise. - Ako se

bere rosno i vlazno bilje, uno ubrzo potamni, pocrni, uplesnivi se, ugreje, »upali« (zbog vrenja) i pokvari, tako da se najceSce mora baciti, jer u njemu propadnu svi lekoviti sastojci, a plesan sa pokvarenog bilja prenosi se u skladistu na zdravo. Tako je bilo mnogo slucajeva da je jedna jedina kOTpa buc1avog bilja upropastila u skladis·tu po nekoliko vagona ispravne robe. Na taj nacin ceo tmd postaje uzaludan i biljari gube volju i povercnje u zapoceti rad i konacan uspeh, posto budavu robu niko ne prima_ Najosetljivije je cvece zivih boja, a gotovo isto tako i Iisce i os tali nezni nadzemni delovi biljaka, Bilje ne treba brati po selima i gradovima, pored puteva, zeleznickih pruga i na drugim mestima gde ima mnogo prasine i druge necistoce, a pre svega ne tamo gde bilje moze biti zagadeno mokracom iii izmetom, jer bi takvim biljem bolesnike mogli izloziti raznim zaraznim bolestima_ Staro oprobano pravHo je da biljc treba salrupljat poslc kise, jer je tad a najsoo

KAKO I KilO TREBA BRAT! LEKOVlTO BlUE

171

cnije i najlekovitije, a osim toga , kisa ga je ok upa la pa je cisto i zdravo, sarno ga ne treba brati dok je jos vlazno.

4. Cveee, lik e i ostale '1 ezne nadzemne delove bilja treba susili na promaji, u hladvvini, '1ik ako na SW1CU. - Gde postoje termicke susare za bilje iii voce i druge polj oprivredne proizvode, treba njih koristiti, jer j e u nj ima susenj e najbrze. Za biljare je veo ma vazno da uzbrano bilje s to pre os use, j er je vlaga glavni uzrok kvarenja bUja i gub lj enja farmaeeu.~ske i trgovacke vred nosti. U susarama treba imati lermometar nadi regulisanja temperature susenja, jer svaka biljka iii grupe biljaka imaju svoj u op lima lnu tempera turu susenja do koj e se s me ie i. Bilje se ne sme susiti na gomi lama, nego u sto tanjem sloju na lesama iii asurama, hart iji, das kama iii na necem drugom . Promaja u su sari mora biti s to vee a da bi isparavanj e i odvodenje vlage, dak le, susenje, tek lo s to brie. U veeini slucajeva bil jari nemaju zidane susare, nego moraju koristiti s to imaju. Najbo/ji su tavani sa melalnim krovom, j cr se oni preko dana leti brzo i j ako ugreju, osobito ako je meta l em i talasas t. Za sve vreme susenja bilj e treba prcvrtati. Treba ractiti cislo i pazljivo, sa puno samopregora i Ijubavi, da se bilje ne bi ozledilo, pokvarilo i izgubilo prirodnu boju. VeCinu lekovitih sastojaka u biljkama cine veoma osetljiva organska jedinj enj a , koj a se poct ra:lI1im utica jlima brzorazlazu, dajuoi nel ekov·i1te sas tojkc. Ne mogu se sve biljke susiti na istoj tem peraturi. Tu nema ops teg pravila. Ipak treba napomenuti da sve mirisno bilje, a to je gotovo 5{)% nasih izvoznih droga, ne treba susiti na tempera·turi visoj od 350, najvise 40. Ostalo bilje uglavnom se susi do 500, a samo izuzetno neko bilje SlUsi se i do 60, 65 iii 70 Q (neko korenje, plodov·i i semenje). Korenje i drugi podzemni organi, semenje, plodovi i kore mogu se susiti i na suneu. 5. Susare za voce, povrce, hmelj, kukuru z iii za neke druge ratarske proizvode, zalim ravani, cardaci, supe, skladista iIi neke druge pokrivene prostorije najbo/ja su mesta za susenje blja. - Ove prostorije moraju biti ciste, j er necistocom ne -samo sto se dol::xija los a roba vee se njome prenose razne bolestL Provetravanje svih 'Prostorija mora biti sto bolje. 6. Osusene delave lekovitog bilja (droge) treba cuvati u dobro zatvorenim sudovima, u sanducima iznutra oblozenim tamnom jakom hartijom za pakovanje, u vrecama od viSestruke debele hartije, u vrecama od gus tog tkanja, u limenim kUlijama, zemljanim gledosanim sudovima i tome slicno, vee pre;ma tome time se raspolaZe. Svaka vrsta bilja cuva se na drugi nacin. Osim toga, i velika preduzeca daju propisnu ambalazu i postavljaju svoje zahteve, 0 cemu biljari moraju voditi rncuna i uvek se blagovremeno obavestitL VaZno je da sve bude cisto, po mogucstvu novo, bez nekog stranog mirisa ('lla naftalin, petroleum, kolomast, .karbol, kozu itd.) i da se upakovana droga sto potpunije sacuva od razornog dejstva vlage, sunceve sve.tlosti, kiseonika iz vazduha, insekata, plesni, miseva, pacova i drugih stetocina. Odaja u kojoj se bilje cuva mora biti SlUva, cista, okrecena i mora se lako provetravatL Zarazena -skladiSta treba letiJti ci'klonizacijorn na naOin kako se to Cini u stanovima za unistavanje stenica. Ovo mogu rad-iti sarno strucnjaei, jer su to smrtonosni otrovi. Biljni i zivotinjski paraziti mogu na-

172

LECENJE BIWEM

c initi veJike ste te i I'esto upropa scuju vagone najskupocenij eg medicinskoa bilja ako su sk la dista neispravna. Zbog toga biljar mora u vek biti opreza; 7. Dobre obavesteni bilj ari ne drle droge dugo kod svoj ih kuca, nego

ih sto pre prodaj/(, ne cekaj uc i vlaino jesenje vreme. avo je potreb no uciniti zato sto re tko da ima bilj ara koji bi imao dovo ljno prostrana i s uva skladis ta za duie cuvanje vecih kolicina bilja.

8. U svetu najbolje prolaze oni biljari koji su udruzeni u zadntge za lekovito bilje.

9. Botar1icko pOZllavanje lekovitog bilja i razlikovanje od slicnog nelekovitog iii otrovnog, preka je potreba bez koje se uopste ne mogu zal1l1sliti pravilan rad i uspeh. - Ne treba zaboraviti da su izvesne biljke vrlo slicne, a druge su polimorfne, imaju mnogo podvrsta, a za lek se, me<1utim, upotrebljava sarno jedna od njih. Osobitu paznju treba obratiti na otrovno bilje, jer su i kod nas i u tudini zabeldeni cesti slucajevi nenamernih trovanja iz neznanja i neobavdtenosti.
10. Razmnoi (lvanje lekovitog bi/ja u prirodi je od velikog znacaja za

Na vodopJavnom, krsevitom i golom zernlji·s tu, po ll)edama, pored puteva, u sumi, na slatinama i na drugorn neproduktivnorn zernljistu, od koga ni poj edi nac ni zajednica nemaju bezrnalo nikakve koristi, moze se lako i uspesno razmnozavati izvesno lekovito bilje, i to zemljiSte rnoze jos iste iii narednih godina postati bogata njiva, najbogatije nalaziSte za branje bilja. To osobito vazi za one bilje koje se rnnogo trali za izvoz: odoljen, bel1 slez i krusina pored reka i potoka, karnilioa na 5latinarna, Iincura na suvatima itd. 11. atravna bi/je ne smeju brati deca, dojilje i trudnice. - Biljari koji rade s otrovnim 'biljern ne smeju za vreme 'rada jesti, pusiti, a u mnogirn slucajevima ni lice dirati. Nos i usta treba zastit·iti rnaskorn, a ako toga nema, onda cis tom vlainom krporn . Sapunjaca, cernerika, sitnica i druge saponinske biljke, kad se melju ill tucaju, jmzllvatiu neizdrlJjivo kdljanje, kasljanje i upalu organa za disanje. U prostoriji gde se cuvaju droge jakog dejstva (velebilje, tatula, jediC, cernerika, bunika i dr.) [Ie srne se cuvati neotrovno bilje i mora bit! pod kljucem. 12, Svako i najmanje pakovanje lekovitog bilja mora biti obelei.el1o mastilom i/i mastil/avom olovkom. - avo je osobito vazno za otrovno bilje.

odriavanje bogacill /w!azisla, gustih sastojina na rnalom prostoru. -

13. Posle rada sa otrovnim bi/jem t·reba se presvuCi i oprati ruke i lice mlakom vodom i sapunom, a, gde god je moguce, dobro je posle rada okupati se. Treba imati apoteku za hitnu pomoe.

VREME BERBE
1. Rano u prolece iii vee krnjern time, beru se pupoljci bora, breze, jablana i topole. Imela se bere od decembra do februara, sve dok je hladno. 2. Cvece se bere cim biljka procveta. Precvetalo, oploc:teno i klonulo cvece nema miris, boju, lekovitu i trgovacku vrednos't kao ono koje se toga

KAKO 1 KAD TREBA BRATl LEKOVITO BlWE

173

j u tra rasevetalo. Od majske ruze beru se potpuno razvijeni, ali neotvoreni p upoljei.

3. Lisee i cele biljke (trave ·tzv. he rbe) treba sakupljati u tren u tku kada se na njima pojavi prvi evet. Medu tim, i tu ima izuzetaka. Na primer, list ma ti cnj aka se bere p re evetan ja, jer je u to vreme najrnirisni ji i najkrupnij i. .~d pe~ena se dobijaju dYe droge: za fabrike Ukera i gorklh rakija bere se bllJ ka vlsoka svega 1-2 pedlja, kad je »kao du sa meka«, a za farm aeeutsku upotrebu traze se vrhovi grancica u evetu, tj. kad je bilj ka visoka oko metaT. Kad se trai:e »trave« (»herb e«), uvek se m is li n a nadzemni dec bilj ke u evetu, ali i tu ima izuzetaka , 0 cemu se mora voctiti r acun a. U mnogim slucajev.jma se, zapravo, traze sarno vrhovJ gra-nciea u evetu, jer na njima ima najviSe eveea i lisCa. Treba izbegavati donj e, gole, odTvenj ene delove biljke, j er u njim a nema Iekovitih sastoj aka.
4. Plodovi i sem enje beru se kad su potpuno zrel-i. Medutim , i . tu ima

izuzetaka. Na primer, sipak ili sipurak ne treba brati zreo, ne sme se cekati da omeksa , nego ga treba brati cim zarudi, dok ima ervenonarandiastu boju i dok je potpuno tvrd, jer zreo sipak ima manj e vitamina C, IoSije se susi, hoee da se pokvari, zgnjeci se i slepi, i uopste , daje drogu koja izgledom nije ni izbliza onako Iepa i privlaona kao ona dobijena od nedozrelih, tvrdih sipkova. Ovo j e vaZno znati, jer se i druge droge prodaju prema izgledu, »liee« im se eeni, t j .. boja, opsti izgled, cis toea i ostalo sto je »za oko lepo i privlacno~ . Zbog lepog »liea« sipka, koprive, trnjina, sIjiva, drenjina, klekinja i drugih droga u tudini cesto dobijamo 30-1000/0 vise deviza.
S. Kore treba gulilt i u Tano proleee, kad ima najviSe sokova, jer je u to "Teme koru najlakse sklidati. Rede 's e kora guli u jesen posle opadanja lisea. Ljusti s e sarno zdrava i ziva, mlada, glatka kora koja nije ispueana, rapava. Ovo zbog toga sto stara, mrtva kora ima manje Iekovitih sastojaka iii ih uop5te nema.
6. Korenjc i druge podzemne organe treba vaditi u jesen, rede u proIeee, ali i tu ima izuzetaka, 0 kojima biljar mora voditi racuna. Na primer, od zeljastih jednogodiSnjih biljaka podzemni organi se vade kad je biljka u evetu, jer se tada najlak5e mogu .naCi. Od viSegodiSnjih biljaka treba sakupljati sarno krupno, potpuno razvijeno korenje. Uvek treba odstraniti suve, mrtve, trule delove, ocistiti ih od zemlje i druge necis-toee, opratli hladnom vodom da se otkloni sva zemlja i 5to pre osusiti, u sto tamjem sloju, u za· grejanoj susniei, u peCi posle pecenja hleba (do 70 oC), na SlUneu kad ga ima Oeti). - Steta je vaditi mlado tanko i vodeno korenje, jer one nema ni trgovacku ni farmaceutsku vrednost odraslog korenja. - Korenovu glavu uvek treba vra·t-iti u zemlju da bi iduce godine iz nje izrasla nova biljka. Visekrake glave, kao, na primer, od belog sleza, Iineure, velebilja i drugih biIjaka, Ttreba ost rim nozem uzdui ra's poriti na onoliko delova koliko ima pupoljaka i svaki pupoljak vratiti u zemlju u uspravnom polozaju, na rastojanju oko pola metra. Tako ee za nekoliko godina na »nicijoj zemlji« postati bogata plantaza medicinskog bilja koja ee biljaru vraHti stostruku 1Iagradu. Ovakav nacin razmnoZavanja mogu osobito dobro organizovati ucitelji sa svojim ucenicima, a pre svega strucni biljari. ~------~----------~--~

sitniea i dr. nikakvo lecenje.i dl'Ugom nevremenu.lo tako j e nuz. dakle . Biljar se zbog toga veoma mnogo udaljuje od svoga mesta stanovanja i eesto je izlozen iznenadnoj kisi. ani koji beru hmelj i koji oko njega rade.700 m.iJcoj meri draii da redovno izaziva hronicnu upalu i oboljenje organa za disanje i oeiju. To su.im biljkarna. Ijutih sastojaka. bela i ervena sapunjaea. lalule. kao da 's u oboleli od »kokosijeg slepila«. buj-ica i drugih nepogoda. redovno oboljevaj u od upale oonih kapaka. gradu. nego pros to radniku dati drugi posao i na taj nacin ga odvojiti i . Njemu na svakom koraku preti opasnost od otrovnih zmija i raznih zveri.irma a1kaloida. jagoreevina. Dovoljno je da takvi radnici prestanu raditi s ov. snegu. u prvom redu onim 'k oje . One zbog toga ne smeju raditi s ovim biljem. vee sarno zbira nj ene plodove.1O lekovir o bilje prirodi. izazivaju neizdrzljivo kijanje i lueenje sluzi iz nosa i usta u toj meri da se odmah mora napustiti rad i smesta iziea van odaje na cist vazduh. Ako nl zbog eega drugog. nego ponajeeSee vrlo .500 m. melju i pakuju osusene biljke koje oSadrle saponinske materije (u vodi muekane pene kao sapun. Ijal'a ne poznaje retka mesta vainog bilj a i niko kao biljar nece vodi ti raeuna da se zakon 0 zas titi bilja za is ta prav ilno sprovede. najviSe na suvatima. osim toga. da u svom rejonu ima sto vise i s to redeg i skupoeenijeg bilja. noeu vode kuCi.t rovanjima: prosirene zenice. nadrazljivih etarskih ulja i sl. pa da vee posle 2-3 dana sve bude normalno. Islandski maj bjJjar ee naei tek na oko 2. U nj egovom sops tvenom interesu je. ukoeen pogled. bUllike i beZog buna ·s vakodnevno su izlozeni . J er ne treba gubiti iz vida da je za biljara eel a okolina nekog mesta nj egova nji va koju on ne ore i ne seje. seckanjem i mlevenjem veZebilja. bez ikakvih posledica. a to je obieno imad 1. pre svega. prokisao biljar. moze ozepsti i tesko oboleti. Prasina koja se dize kad se seku.d aleko. Kad se podzemni organi cemerike sedkaju i melju. Nije redak slueaj da biljar strada od sumskog drveea. oluji . pogotovo u planini.000 m na najkrsevitijim i najnepristupaenijim stenama i liticama. drobe. a one bar iz razloga s to niko bolje od bi£I. Dakle. glikozida. promuklos-t i dr. On to moze postiCi jedino ako strogo vodi raeuna 0 svakom bogatom nalazistu. I lincuru treba traziti na velikim visinama. odvaljenih stena. a pogotovo susenjem. najeesee u planini u bukovim sastojinama.174 ZASTITA BILJARA Biljar je i zloien mnogim opasnostima lECENIE BIUEM Kao slu je porrebl1O -akonom zas litiIi izvesno re rko i Vaz. Cemerika je. Ima osoba preosetlj'ivih na saponine i koje se od te prasine formalno guse. jer noeu ne vide. Biljaru i njegovoj porodici preti opasnost od trovanja otrovnim biIjem. NemajuCi u blizini naselja. avo utoliko pre s'to izvesno bilje moze sakupljati sarno po vlaznom vremenu. a za medvede grozde jos vise. na tesko prJstupaenim mestima. Njih obieno uvece. Veleb-ilje treba ·traziti po sumskim kreevinama i pozaristima.1O zas til iti i sve profesionaln e sakuplj ace roga bllJa . rnaterija koje izazivaju plikove i rane. zbog eega se tako nazivaju) u tol. is. Za jedie se treba penjati iznad 1. Biljari zaposleni berbom. Najvainijc lekovito biIje obieno ne raste u blizini naselja. i otrovna.

da je to prilicno individua l no . U tom slucaju bilj a r mora m enjati profesiju i mora se leciti.v ina i pop r a v I jan j e k val i t eta d r 0 g a. usta. Pre ko udruzenja iii 7. I to pi tanje ceka na svoje pravilno resenje.« Svaki samostalan biljar mora dobiti oel lokalnih narodnih vlasti pismenu dozvolll za slobodan i ni od koga neometan rad na terenu. haj du Ciea. a osobito ml ec ni $Ok iz raznih ml ec ika. s vre meno m. kanta ri on. sa sa i druge biljke iz iSle po rodi ee sad rie Ijute s mol e i otrovne. Nekad se sve zav riii dosadnim kas ljanj em i kijanj e m . po red svake takve bil j ke bi ce ta c na uputs lva kako se treba za s titi ~i . grcevi. Slicne otrovne sa s tojke sadrzi i kozl ac . pijueima. Razne vrste Ijuti ca. gorke m a te rije koje draze i izazi vaju e rve nilo. s jedne strane. satorsko platno i 05talo za terenski rad. Svi ovi i mnogi drugi nepredvideni slucajevi nalazu potrebu da se biljari kao zasebna protes ija zakonom zas tit e i da se Ireliraju kao i oslali kvalitikovQni radnici. Od bilja s e ta rs kim uljima cove ku m ogu s koditi ove biljke : vra ti c iii povrati c . nos. Za branje koprive i drugog Ijutog i otrovnog bilja biljar treba da ima rukavice. jednom reci. Znaci trovanja su raznovrsni. rulviea iii sedefcic. zdrav i mora se dobro provetravati. maslinica i dL Ne ma sumnj e da svi Ijudi ni su podj edn a ko ose tlji vi p re ma svim s kodJjivim biljkama . gublj e nje ape tita. a nekad se jave i tdi znaci trovanja: povraca nje . kad se kod nas osposobi dovoljan broj samostalnih biljara. u s led svakodnevnog dod ira s ovim bilj ka ma svaki cove k p05laj e m a nj e iii viSe osetljiv i neotpora n. plikove i ra n ~. To je is ti s lucaj i s bobi ca m a m as'\in iee. e n j e. bl edil o . po v e can j e pro i z v 0 d n j e lekovitih sira. le kove za prvu pomoc u nes recnim slucajevima. mal okrvnos t i sl. beli luk i dL Skodljiv je sok iz rosopasa. usi i drugi osetljivi organi. pa 5e takvim rukama ne sme jes ti . Uvek posJe rada mora sapunom i top 10m vodom opra'ti ruke. jer ima otrova koji na kozu ne eleillju. Im a jos ne koliko dese tin a d rugi h bi lj a ka koj e mogu izazva'li razne nelagod nosl'i i nezgode. Ali ipak. . Pored dobre obuce . e rn a s lac iea.KAKO I K AD TRE BA B RAT I LEKOV ITO B l UE 175 o lobodi ti od uzrocnika 'trova nj a . ad rug e b i I jar a .l a'kse ce se moci svaki pojedinac iii zadruga 'snabdevati odelom. vilama.nema ni zanata. Biljarev stan mora biti suv. Ovde obicno n i mas ka ne pomaze. jer su vrl o o trovne i uve k marne biljarevu dt:cu da ih uzabe ru i pojedu . morati doneti u red b a iii z akon C koji ce tacno i jasno odrediti njihova prava U du z nos t i. Zbog vazno s ti ovog poznava nj a . a sovcicima. Svaki oel tih hiljara je odgovoran za racionalno gazdovanje lekovitim biljem u rejonu za koji je zaduzen. jer su mnoga biljna isparenja skodljiva za zdravlje. elobar i velik ranac. pos tepe no s lablj enje. ali se na ruke zaJepe.profesije tako i za biljare vazi ona narodna: »Bez alata . odece i opste opreme. kao i za ostale . Dakle. ne smeju se dirati oei. svaki profesionalni biljar lreb a ela 'im a uza ose i se rum protiv ujeela zmija. brdanka . Oni ce verovatno organizova'ti svoje u d ru i. Nema sumnje da ce se jednog dana. de be la tikva iii debeli ca . Plata i stalnost u sluzbi su dva v rIo v a z n a f a ktora za sto brze podizanje kadrova b j I jar a. a s druge. hladan znoj. ne kad sarno gla vobolj o m i klonuloscu. grabljieama i dru·gim potrebama. Bo biee velebilj a su s taln a opas nos t za bilj a ra . grozni cavo stanj e.

. naboja. ~ r- t 0 ~ 1 ~ --r . Naveseemo jednu praktienu susaru koju moze svako sagracli.- l t .::~ 1" ~ 0 -0 0 0 I C o - - t • L- 0 I _-'-----L--.ti. dasaka. a li traje 3 do 15 dana..::: PRAKTICNE MALE SUSlONICE ZA SUSENJE LEKOVITOG BIUA . ali traj e svega 2-6 sati i dobija se u jednaeena roba. Susenj e na promaj i je jevtinije. bez zagrevanja i u tzv.. uglj em. termiekim susarama. a u pea se mOlt: peei hleb. zrnaste hrane i drugih ratarskih proizvoda. LESA 1. mazu. vee prema tome sta se '" ~ ~ _____ c.. cerpiea. Moze se gradi1i u razmm veHeinama i od raznog materijala: od cigie.176 PRAKTICNA SUSARA ZA LEKOVITO BlUE LECENJE BIU EM Bilje se moze susiti u vazdusnim susarama na promaji. s to zav isi od vremena i vrste biljke i biljnog organa. grozda. povrea. o nim koje se grej u drvetom . Dna istovremeno moze positiZiti i za susenje \'oca. Susenj e u termiekim susarama j e sk uplj e. tj ..A SUSENJ E BIUA Ima mnogo tipova i velie ina termiekih susara. tom i tome slieno. kamena.

a pOgOtOViU oni koji rese da sakupljaju bilje na veliko za trgovinu. one ne t reb a da budu veee od 1 X 1 m. covek je kroz vekove i pokolenja sticao dragoceno iskustvo. dok u Beogradu lipa cveta obicno u junu. od najvlat nijeg prema llajsuvIjem i najtoplijem delu susare. ova susara ima i tu dobru stranu sto su rarnovi za lese na produfnim zi dovima. lekovitost i hranljivos. BIUARSKI KALENDAR Sve u svoje vreme ZiveCi u prirodi. osobito porodicama brdan.a svemu tome napredan . Po pravilu.nosti. Tako. koji se nalazi na suprotnoj strani od peeL Pored os talih pr ed. Sa svih strana susa'r e mogu se podiei nastresruice ·kao zas tita od nevremena. a da se za sve vrem e suSen ja bilje ne mora vadili sa lesa. otkrio je otroW1ost. Susara treba da ima ventilatore za odvodenje vlafnog vazduha. ad p eCi se odvajaj u toplotni c. a izmedu okvira da bude razapeta sargija ili zicana mrefa. po pravilu.aca . on. Na primer. slu se lese pune spolja. ali j akih letv. . u doba cvet~nja biljka. Ram na lesama treba da bude od tankih. Loziste treba da bude ukopano u zemlji da bi se lese m ogle lakse ubaci vati u toku susenj a . Lese se pomeraju nadole pomoCu jedne caklje u toku susenja.a i plani~. Posto lekovito bilje moze doneti prilicne pl"ihode. nekih godina podbel cveta vee u januaru.Vreme cvetanja zavisi i od godine. jer je nasa otadZbina prostrana i ima vrlo raznovrsnu klimu. Hemijskim ispitivanjirna utvrdeno je u kojoj je fazi razvoja izvesna biljka najbogatija lekovitim sastojcima. zbuni nas i obraduje Jipa koja cveta tek u julu. dakle. sto se rutk:om ubacuju na gornj a vra tanca i u toku s~e nja krecu odozgo nadole.sa mn~~o dece. plodovirna. Pee se nalazi spolja pri dnu susnice. Zbog lakseg rukovanja lesarna.. Pored ostalog. semenju i korL Prema tome. . a na kraJu vegetacIJe u podzemnim organirna. neophodno je znati kad koje bilje treba brat!. dok znamo da .KAKO I KAD TREBA BRAT! LEKOVITO BlUE 177 u pojedinirn krajevima irna na raspolaganju. Pee i toplotni kanali moraju biti od crepa iii cigle. RazurnlJIVO Je da nIJedan biljarski kalendar ne bi mogao biti potpuno tacan. avo moraju znati i oni koji beru bilje za domaeu potrosnju. a kad se popnemo na RudnLk. Ispod krova n alaze se otvori za izlaz p are.iLkcak hodnici sa izvesnim usponorn prerna dirn nj aku. laksi zivot. jer se bez nj ega ne moze kontrolisati temperatura susenja. cveta tek u martu iii u aprilu.ica. reljef i biljni svet. dotle u Dubrovniku cve·t a ruzmarin. Takode je otkriveno da lekoviti sastojci nisu uvek podjednako rasporedeni u svim biljnim organima. od vremena berbe umnogome zavisi lekovitost biljke. Krov susare treba da bude t alasast i obojen katranom da bi se susara sto jace grejala.irna najviSe lekovitih sastojaka u listovima i cvetovima. Dok se mi u BeogradJu ru februaru mrznemo od hladnog severca i snega.t raznog bilja sa kojim se svakodnevno sretao u vecitom lrutanju i borbi za bolji. Susara mora biti s nabdevana t ermomet rom . u primorju ona cveta vee pocetkom maja. U XIX i XX veku nauka je pritekla u po moe.

jagoreevina. velika bedrenika i dr. dobrieica. di. ljubieica. ipluenjak. bokviea. Marta: zubaca. borovniea. tm. sasa. troskot. maticnjak. orab. rastavie. neven. kokotae. brc:1anka. rastav-ie. kopriva. perSun. kruska. Zbog toga ovaj kalendar i ne moze bi ~i taean za sve nase kraj eve oj za sve godine. rastavic. glog. tatula. razgon. podbel (evet i list). velebilje. podbel. zubaea i pirevina. rosulja. islandski lisaj. S eptembra: cemerika. slez erni. Aprila: bozu r. pelen. kadulja iii falfija. slez beIi. pirevina. kopriva mrtva. smilje. pelen. divizma. slez emi. slez beli i erni. maslaeak. oman. podbel. orab. digitalis vunasti. kokotae. tatula. ivanjsko evece. jagoda. pasdren. dananoe. bunika. kesten pitomi. velebilje. repusina. hajduciea. repusina. krusina. daninoc. islandski liSaj. kiCica. sitnica. majoran. rutvica. neven. majkina dusiea. buhae. jer ako sa berbom zakasni. neven. hrastova i druge kore. virak. digitalis vunasti. durdevak. rutviea. digitalis . razIitak. milogled. vidae. surucica. maslacak. ali ipak moze kor isno posluiiti n asim vrlim biljarima kao pu tokaz i grub a orijen tacija u radu. kopriva mrtva bela. Februara: imela. vrarnilovka. vranilovka. brewvi i drugi pupoljci. dobrieiea. velika bedrenika. brdanka. bokviea. hrnelj. hrastova kora oj zi'r . lula: Bokviea. zavornjak. zetva j e izgublj ena i godina propala za tu bilj ku . lineura. kamiliea. krusina. islandski J. sreenjak. titriea. turcinak. maslaeak. kesten pitomi. vratie. Maja: bozurov i bagremov evet. drenjine. maticnjak. kantarion. crvotoeina. majoran. kantarion. nana. breza. kopriva bela mrtva. gorka detelina. nar. pupoljci topole. pasulj. morae. breza. divizma. troskot. rosulja. trandavilje. glog. titrica iIi kamiIiea. goroevet. KAD KOJE Bl UE TREBA BRATI? lanuara: imela. rusomaca. erv. luna: beIi slez.owCina. pluenjak. islandski liSaj. divlja mfa. maslaeak. zavomjak i dr. jagoreevana. navala. divlja ruZa (sipak). miloduh. gOJ1ka detelina. lipa. bunika. uvek m ora biti na opreru. kantarion. kopriva.isaj.. borovniea. glog. klekinje. hajducica. smrdusa. virak. pasulj . bunika. virak. dobrieica. sapunja- . tatula. rusomaea. nana. tureinak. evet pod bela i drugo. petrovac. malina. lazarkinja. brusniea. lazarkinja. medvede grozae. hmelj. maticnjak. trandavilje. odoljen. kupina. kupina. sitniea. mrazovae. jagoda. majska mfa. kamiliea. sreopue. vratic. Avgusta: bokviea. pirevina. zova. kupina. kim. orah. razlicak. vidae. podbel. goroevet. breze i drugog drveca. kupina. jagoreevina. nana. islandski liSaj. kleka. divizma. gorka detelina. Zalfija i dr.178 LBCENJE BllJBM biljar mor a vodit i raeuna. kopriva. Iipa. podbel. rusa. rusa. oman. nar. kopriva. miloduh. buhac. Ijubieiea. oskorusa. mrazovae. divlji kesten. r epusina. maj-kina dusiea. sreenjak. zova. majkina dusiea. kopriva. eemerika. zavornjak i dr.izma. brusnica. plucnjak. bunika. sitnica. vodopija. pelen. dupeae. borovnica. ervotoeina. stalno u prirodi da ga ne bi nespremnog iznenadilo ranG pr olece. kim. vrbova kora i dr. velebilje. hajducka trava. mrazovae. breza. zova. jagoda. timijan. lavandula. pel en. borovi.

dunja. bundevino seme. tatula. I to je jedan od na(\ina obave~tavanja. tatula. narodnog prosvecivanja i staian podsetnik ~ta 'Se kog meseca mwe sakupljati. sr(\enjak. i(iirot. (\emerika. zadruzi. br(ianka. repu~ina. masla(\ak. zubata i dr. repuSina. slez beli. vrati(\. ~ . slez beli. kopriva. navaia. trava od srca. sitnica.KAKO I !CAD TREBA BRAT! LEKOVITO BlUE 179 ta (crvena i bela). glog. mora(\. klekinje. odoljen. opstini i na svakom mestu gde se narod okuplja. pasulj. zuba(\a. sapunja(\a. 'Slatki koren. apta. slatki koren. velebilje. Decembra: i:mela. jedic. linoura. ze(\ji tm. Oktobra: angelika. per~un. masla(\ak. tmjine. pasdren. ze(\ji tm. ze(\ji tm. trava od srdobolje. zova i dr. i<tirot. trandavilje. odoljen. selen. klekinje. Novembra: gloginje. Ovaj biljarski kaiendar treba kao neki plakat krupnim slovima da bude prepisan i da bude na zidu u svakoj skoli. futika i dr. trava od srdobolje.

. Menthae piperitae · . · . · . · · . · · · 4 4 5 2 5 7 2 1 2 3 Paeoniae ·.· Tiliae · · ··. . Nicotianae · . . . · · Aurantii · · · · · · . · . · · . · . · · . · · . · ·· ·· Quercus · · · · SaUcis . . Cyani . · . · . . Rosmarini · . . · · . 6 9 8 6 · 3 8 5 1 1 1 1 1 1 1 FOLIUM Althaeae · · . · · .·. Millefolii · . · . · · Carthami · · . ·· Malvae vulgaris · · · · · Millefolii · . · ·. · . Chamomillae vulg. Salviae · · . · Belladonnae · . · Violae odoratae · · . · . . 8 2 7 4 1 1 1 1 1 5 7 5 7 5 5 5 8 3 5 5 4 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 5 5 7 4 5. · Rosarum ·.erei . · · . . Farfarae · · . · · · · · Arnicae · · · · · · Aurantii . 4. · · . · ] uglandis regii . .·. · . Hyoscyami · . Rutae . ·. . · · .·· · · · Malvae arboreae · . . ·. .5 5 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 5 4 4. . · · · · .· · Rhoeados .5 8 8 7. . · ·· Mez. Menthae crispae · · · . . · . · · · · . · · . ·· Melissae · . · ··· Farfarae . · · . Lavandulae . · · . · . · . · . · Calendulae · · · . · . · . · · · . . . · · Chamomillae romanae . . Verbasci · · .180 LBCI!NIE BIWI!M GUBITAK U TEZINI LEKOVITOG BIUA PRILIKOM SUSENJA NA VAZDUHU (LUCAS) Pre Posle Pre Posle DROGA su~enja DROGA su~enja BULBUS Colchici Scillae · · · · 3 6 1 1 · · CORTEX Hippocastani .5 . · · Sambuci · . . . · . · · Lamii albi · · · . ··· Cardui benedicti · · Digitalis · . · · · · · · FLOS Acaciae · · . · · Malvae · · . · . ·. .

· Chelidonii majoris · Cochleariae · Conii .5 5 4 3 4 5. · ·· Carlinae · Cichorii · · · Consolidis · ·· Ebuli . · 4 5 3.5 5 1 1 1 1 1 ··· 5 2.5 7 · 3 1 1 1 1 · · · · · · 7 4 · 3. .5 4.5 3 3 3 3 3 2.5 Trifolii fibrini · · 4. Meliloti ··· Millefolii · · Origani .5 5 4 4 4 8 5.5 4 1 1 1 1 1 Tanaceti Taraxaci . 9 Toxicodendri 3.5 · 4 3 3.5 5.. · · · Thymi ·· Veronicae · · · · · Violae tricoloris · RADIX · 4.5 3 4.5 8 3. . ·· Sabinae · Serpylli .5 3 4.5 5 3 4. Myrtillorum · Gemmae Populi HERB A Abrotani Absinthii · ·· Agrimoniae ··· Artemisiae vulgaris · Cardui benedicti ·· Centaurii minoris .5 5 3 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 . . · Pulsatillae · · Rutae .5 Uvae ursi · · · · 5 Verbasci 5 ··· FRUCTUS Cydoniae · · Cynosbati .5 2.5 · · 3 3 3.5 4 3 4. · · · · · ·· Filicis massis · · Graminis · · · ·· Helenii ·· · · H ellebori nigri . ····· Imperatoriae · · · Iridis florentinae · · Levistici · Liquiritiae · · · · · Onollidis spinosae · Paeoniae · · · · · · · Polypodii · · · · · · · · · Rubiae tinctoriae · · · · Saponariae · Taraxaci · · ····· Tormentillae · · · · · · Valerianae · · · · · · · · Stipites Dulcamarae · 4 5 2.5 4 4 3 4 3 2.GUBITAK U TE1 I NI LEKOVITOG BIUA PRILIKOM SUSENJA NA VAZDUHU 181 Pre Posle Pre Posle DROGA susenja DROGA su~enja Stramonii . Euphrasiae · · · · Fumariae ··· Gratiolae · Hyperici · · Hyssopi · · Lactucae · · Majoranae ··· Marrubii · · . .5 2. 1 1 .5 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Althaeae · · · · Angelicae Ari maculati Artemisiae · · Asari · · Bardanae · · · · · · · · Belladonnae ··· Bryoniae · · · Ca lami.

kaiu nastavniei koji imaju ove vrtove.«. timijan i dr. persun. eeler. persun. odoljen. anis. sargarepa. .par fimerijska i kao industrijska sirovina. mrkva. Kad slaeica i kim evetaju. anis. u 1. .. . prirodu. kupus. morae. Mnogobrojni vrtiCi koje smo osnovali po raznim skolama postali su ne sarno najprija tniji kutak za izueavanje lekovitog bilja vee su to danas rasadnici odakle se cela okolina snabdeva semCllom. kim. majkina dusica. lukovi. navala. Savetujemo da treba poeeti tiho i skromno. povratic. seoske peele ne izbijaju iz nasih vrtica. morae. korijandar i dr. digitalis. na primer. pelen. nana. barnija i dr. Vrtici mogu biti razlieite velieine. matienjak. »ViSe vredi jedan dan rada u nasem vrtieu mega mesee dana ueenja botanike u cetiri zida: Deea u vrtu sve brfe i lakse shvate i. majkina dusica.. sto je najvaznije. nan a. ali nam se eini da su najbolji uspeh prufili oni koji imaju bilje rasporedeno prema upotrebi: bilje za organe za varenjc. pa tek postepeno siriti leje i povecati broj vrsta bilja. bullae. kim. farmaeeutska. organe za disanje. 3. oblika i rasporeda. zemlju . . bell luk. cetvrtu leJu bilje protiv crevnih parazita: bundeva. morae. Miloduh cveta skoro stalno i on je odusevio peelare. korijandar. za kozne bolesti ito. Tako se. kamilicu. anis. nar. higij enska. Svaki prema svojim mogucnostima. eubar. beli luk i dr. ribizla. U ostale leje staviti bilje po podeli kako je ranije navedeno. 2. perunika. zavole bilje. drugu leju zacinsko · lekovito bilje: Ijuta paprika. rasadom. beli slez i mnogo drugo korisno bilje koje se traii i kao m edioinska. sipak.OGLEDNO-UGLEDNI VRTIC ZA LEKOVITO BILJE Nis ta lepseg ni plemenitijeg nema nego posle teorijskih easova iziCi u mirisan vrtie pun sarenog eveea. savetom i uputstvima kako treba i kako ne treba gajiti pitomu nanu »Micarn«. tre6u leju bilje protiv nadimanja :i smemji U organima za varenje: kamiliea. prvu leju moze posaditi i posejati vitaminsko bilje: slatka babura paprika. 4. korijandar za peela re i fabrikante lekova. kim. GradiLi smo razne v·rtice. pastrnak.

U treCi red pregrade metnu se trave od sitnice. matienjaka. gaveza. ljubiciee. medveeeg groZda.i razno bilj e kojeg u toj opstini ima najviSe i koje treba da se sakuplja. gorocveta.OGLEDNO·UGLEDNI VRTIC ZA LEKOVITO BlUE 183 VITRINA - IZLOZBA LEKOVITOG BIUA Sve opstine. odoljena. skole i druge ustanove mogu imati na zidu stalnu izlozbu lekovitog bilj a koju mogu ' dobiti od Instituta za ispitivanje lekovitog bilja u Beogradu. u Biljnoj apoteei Instituta za proueavanje lekovitog bilja u Beogradu. Ovakve vitrine eitaoci mogu videti. anis.ti. hajdueice. bokvice. belog i ernog sleza. vee prema tome sta u tom kraju ima. zalfije. . . . . Kad se sve napuni. trave od srdobolje.U eetvrti Ted stave se plodovi i semenje sipka. podbela. kim. hmelj.U sesti red moze se staviti kora krusine i hrasta. imela i dr. a ako zele . lineure. jaglaea. Tadeusa Koseuskog 1. zove.stav. podbela. maslacka. morae. Dobro opremljena vitrina one sarno da je jedna od najboljih metoda za pruZanje ocigledne nastave i davanja uputstava kakva treba da izgleda roba. divizme. metviee. Na svakoj pregradi se oznaei koja je biljka unu tra. a mogu je i sami naeiniti. trnjine. .U drugi red moze se staviti razno lekovito lisee: pitome nane. lipe.j nabavi.breze. koprive i dr. vee ona na sve ostavlja veoma prijatan i jak utisaik i svakog Ijubitelja prirode zaista odusevljava. . Taj red je najJepsi. slaeiea. poklopi 's e staklenom ploCom i obesi na zid tako da slliZi kao najlepsa i najbolja izlozba i ueilo ne sarno za ueenike vee i za sve mestane. Dubina da bude oko 2 em. razena glavnica i dr . majkine dusiee. korijandar. . vranilovke. Obieno ·s e u gornjd red stavi eveee od kamilice. Od tankih daseica napTavi se plitak sanduk oko 50 em sirok i isto toliko dugaeak. lavande. buhaea i drugog bilja. stde i dr. jer ima Jepo obojenog eveea i one 'Privlaei pa!nju Ii oduseVtiee svakog prolaznika. lznutra se naeine pregrade u koje se .U peti red metne se ' korenje belog sleza.

List (Belladonnae tolium). Achillea millefolium. Rep u 5 ina. . S=6:1. navaJa. Plod (Apii fructus). Anethum gravcolens. S = odnos sirove prema sllvoj biljoi (na primer. La z ark ~ n j a. S = 3: 1. M i rod i j a. Me d v e d e g r 0 Z d e. VB: septembar-{)ktobar. VB: l ei'<>. VB: leto. VB: jesen. Mlade krtole bez korenja (Acol1iti tuber). S 5: 1. Betula alba. VB: prolece. List (Folium). (/) Acarus calamus I d iii' 0 t. Koren (Althaeae radix). Jed i c . = = = = --- . Plod (Anethi fructus). (/J Adonis vernalis. 4 : 1. VB: leta. (Lappae radix). C e I e r. VB: leto. gornji dec stabIjike (Agrimoniae herba). VB: leto. llgrimonia eupaloria. VB: jesen iIi prolece. (/J Althaea officinalis. Pap rat. S = 4:1. Cvet (Althaeae roseae flos). (/J = od biljke se dobija droga koj. Zrelo seme (Sinapis nigrae semen). Pet . peolalae flos) . gomji dec s1abljike sa cvasCu (Mill efolli herbal.5: 1. VB: jesen. Pi or e vi n a. VB: leto. H a j d u c . ¢ Brassica nigra. Cvet (Achilleae cly. S 2.u propisuj e Jugoslovenska farmakopeja . VB: maj-juni. S = . Vel e b i 1 j e. VB: leto. VB: leta. Cvet (Althaeae flos).k a t r a v a. s p 0 r i s. VB: leta. Be 11 s I e z.PREGLED VAZNIJIH PODATAKA o DOMACEM LEKOVITOM BILJU Znacenje skracenica: + = otrovna biljka. Koren od 3--4 godiSnje biljke (Belladonnae radIx). VB = vreme berbe. Biljka u cvetll bez donjih delova stabljike (Absinthii her bal. S = 3: 1. VB: jesen. Rizom (pilicis rhizoma). obieno je oguljen (Calami rhizoma). List (Uvae Lirsi folium). S = 5: 1. List (Betulae folium). VB: leto. Koren. . Rizom bez korenja.r 0 v a c. S 5 : 1. + Cj) Aconitulll napellus. (/J Agropyrum repens. Biljka u cvetu. Biljka u cvetu (Adonidis herbal. S = 3 do 4 : 1. Trava (Asperulae herba). ¢ Arctostaphylos uva ursi. + (/J Atropa belladonna. Go roc vet. S=4:1. S = 5 : 1. S = 4: 1. Apium graveolens. Arctium lappa. . S = 4: 1. Althaea rosea. S = 7: 1. Z uti r a van. S 5 : 1. Biljka u cve tu. Achillea clypeolata. Rizom (Graminis rhizoma). VB: leto. S = 4: 1. S = 4 : 1. (/J Aspidium filix mas. B r e z a. zlita hajducica . Pel e n. 4 : 1 znaoi da se od 4 dela sirove dobije 1 dec suve biljke. (/J Artemisia absinthium. Asperula ado rata. VB: april-juli. VB: leta. T ran d a v i I j e. ern a s 1 a Ci c a. VB: jesen iii prolece.

Cela biljka po ·suvom vremenu brana (Lichen islandicus) . VB: leto. S = 4: 1. S 7: 1.) VB: leta. VB: leto. VB: leto UUDijuli). Evernia furfltracea. Trava (Calaminthae herba). prunastri.i!-juni. VB: JUDi-julio Cralaegus oxyacanlha. S = 1. Koren (Cichorii radix) .i<tobar. Cvet bez ca~ice (CaIendulae flos). I s I and ski I i ~ a j. Pap r i k a (I juta). Plod (Corial1dri fruclus). Capsel/a bursa pastoris. VB: apr. Centaurea cyanus. G log. Biljka u cvetu bez korena (Bursae pastoris herba). VB: za vreme zetve raZi. :2. S = 5 : 1. mOl1ogYl1a. S = 2: 1. z m 1 J 1 nom I e k o. T v r d a r a zen a g 1 a v n ~ c a (Secale cornu tum). Tat u I a. VB: maj-j uni. Rizom (Gramini majoris rhizoma). VB : kraj proleca i u leto. Chrysanthcmum cinerariaefolium . od verema trava. S = 3. R usa. Cvet (Conval/ariae flos). VB: leto. Cvet (Crataegi flos). + cp Colchicum autumnale. VB: leto. S = 4: 1. S = 5 : 1. Go r s k a met vic a. VB: pl'olece ill jesen. S = 4: 1. Cela biljka s korenom (Chelidul1ii herba). Dun j a. Sterilna stabljika (Equiseti herbaY. = = = = . (Cydoniae semen). N eve n. VB: septembar-{)ktobar. Cvet (Cyani flos). VB: april-{). D elphinium cOP1solida.5: 1. Kora (Mezerei cortex). Lukovica. Daphne mezereum. R a z Ii c a k. S = 4: 1+ (/) Claviceps purpurea. S 5 : 1. Z u b a c a. List (Stramonii folium). Ceo lisaj (Lichen quercus). VB: juliavgust. B u hac. VB: maj. (/) Cydonia vulgaris. Mas l!i n i ca. H r as to v i i ~ a j (tzv. VB: krajem leta. leto. Plod (Carvi fructus. S = 6: 1. VB : jesen. VB: februar~a:rt. VB: leto. Biljka u cvetu bez korena (Centaurii herbal.PREGLED VA-tNIJIH PODATAKA 0 DOMACEM LEKOVITOM BlUU 185 Calamintha officinalis. Seme (Cucurbitae semen). S Cucurbita pepo. Cichorium il1t)'bus. Zreo crven plod (CapsiCi fructus). . S = 7: 1. S = 5: 1. (/) Equisetum arvense. VB: maj-juni. q) E p ·ythraea centaurium. + (j) Datura stramonium. VB: leto. Seme. S = 4: 1. VB: leto. KJ c i c a. E.rethri flos). R a s t a vic. "hrastova mahovina« ). oJju~tena i u kI'iSke isecena (Colchici tuber).3: 1. Cvet (Col1solidae flos). K 0 r i jan dar. + Digitalis lanala. S 3: 1. VB : 5: 1. Seme (Colchici semen). S = 4: 1. List (Digitalis lanatae folium) . S = 5 : 1. Cela biljka bez korena (Convallariae herbal. R us 0 mac a. (/) COl1vallaria majalis. Bun d eva. C. (/J Corial1dmm sativum. Kim. S = 4: 1. Calendula officiP1alis. D £I r 11 e v a k. Chelidonium majus. Be s n i k. a v 0 r n j a k. Cynodon dactylon. VB: leto. V 0 d 0 P a j a. Seme (Stramonii semen) . S = 4: 1. Poluzatvorene i zatvorene cvetne glavicc (P). S = 7 : 1. VB: maj. Capsicum amzuuln. (/) Carum carvi. Cetraria islandica. M r a Z 0 v a c.

VB: avgust-septembar. VB: juni-septembar. VB: lelJO. ¢ Humulus lupulus. Sum s k a jag 0 d a. Bel a m r t v a k 0 P r iva. Mentha pulegium.juli o 8 = 5: 1. Lst (Fraxini folium). Ku d r a v a n ana. Fragaria vesca. Lan. M. J a sen (b e I i). 8 = 5: 1. 8 = 4 : 1. 8 5 : 1. vulgare. VB : juli. List (Menthae crispae folium) . VB: leto. 0 man. Lisnate granciee sa evecem (Hysso· pi herba). ¢ Onol1is spinosa. K u d ir a v a n aDa. Mat i c n j a k. Met vie a. VB: letJO. 8eme (Nigellae semen): VB: leto. ¢ Hypericum perforatum. VB: maj-septembaT. 1'rava u evetu . Mentha crispa. 8eme (Lini semen). Inula Ilelenium. Lamium album. pallida j dr. Melltha crispa. = = = = = = = . 8 5: 1. List (Menthae piperitae folium). M 0 r a~. 0 r a h. Cvet bez dr~ke (Malvae flos). 8 4: 1. VB: juni . VB: leto. VB: jesen. VB: juni-juli. peregrinum. List (Menhae crispae folium). VB: jesen ill prolece. B 0 S i I j a k. septembar~Lobar. ¢ Linum usitatissimum. 0 c a j n i e a. ¢ Malva silvestris. VB: maj-avgust. Iris germanica (I. List (Melissae folium). VB: proleee i leto. 8 = 4 : 1.avgus·t. 8 it n i e a. Marrubium candidissimum. 8 = 4: 1. Milo d u h. List (Juglandis folium). 8 = 3: 1. VB: leto-jesen.j list (lvlarmbii herba et folium). Juglans regia. Gomji deo stabljike u evetu (Hyperici herba). ¢ Mentha piperita. go s p in eve t. 8 5: 1. Cvetne glavice bez drr~ke (Chamomiilae II0s) . VB: jesen. K ant a rio n. Ocimun basilicum. 8 5: 1. VB: maj-juni. VB: juni -oktobar.186 L£CI!NIB BIUI!M (/) Foeniculum vulgare. 8 = 4 : 1. 8 = 7 : 1. 8 4 : 1. Per u n i k a. Nigella damascel1a. Zenske rese (Strobili lupuli). + Heileborus odorus. VB : leto. Fraxinus exelsior. K I e k a. zoma cum radicib us). ¢ Melissa officinalis. VB: leto. Bun i k a. Rizom s korenjem (Heilebori rhi. Plod (Foeniculi fructus) . 8 = 4 : 1. List (Fragariae folium). 8 = 3: 1. Zrele bobice (Juniperi fructus). VB: juni~vgust. Koren (Ononidis radix). C r n i s I e z. 8 5: 1. + (j) Hyoscyamus niger. 8eme (Hyoscyami semen). VB: ¢ 8 5: 1. H mel j. ¢ Matricaria chamomilla. Biljka u evetu (Basilici herba). Zlezde (Lupuli glandulae. List (Malvae folium). = 8=4:1. M a ~ k 0 v b r k. M. VB: juni~ktobar. K u k u r e k. k ami 1i e a. ¢ Juniperus communis. VB: septembar. Tit r i e a.). ti herha). 8 = 5 : 1. 8 = 4 do 5 : 1. Lupulinum). Cela biljka u evetu (Hemiariae herba). ¢ Herniaria glabra. VB: avgust-septembar. Cvet. 8=7:1. Nan a. Koren (Enulae radix) . Z e ~ j i t r D. Lisnati dec stablpke u cvetu (Pulegii herba). Olju~ten rizom (lri~ dis rhizoma). List (Hyoscyami f olium) . Hyssopus officinulis. VB: avgust~ktobar .

Paeonia decO/·a. . Cela biljka u evetu (Majoranae her. s a I e p. S = 4: 1. D i v J j a r uta. Kora (Fra ngulae cortex. Populus nigra. Rhamnus cathartica. VB : maj-septembar. K a c u n. S I a t k a pap rat. VB: ok· tobar. Nedozrele caure (Papaveris immaturi fructus ). Polygonum bisto rta.izom (Tormentillae rhi· zoma). Petroselinum sativum. a krto le p o ~tko m jeseni. VB : prolece. Zrele bobiee (Rhamni catharticae fructus). Biljka 'U evet u bez korena (Pul· monariae herbal.jurui. P. Krunicni listi6i (Rhoeados flos). VB : juni-juli. Cvet i krtole (Paeoniae flo s et· tubera). S = 4 do 5 : 1. VB: kraj leta . K r u ~ ina. VB: je· sen . VB: maj . (j) Potentilla fo rm entilla. Cb Papaver . Olju~ten tir (Quercus semen). Origanum vulgare.prolece. S = 5 : 1. T u r c ~ n a k.prolece. S = 4: 1. Upotrebljava se i evet bez ca~ice. B 0 r. VB: evet u pr olece. S = 8 : 1. Cvet (Acacia e flos). VB: jesen . major. Pulm onaria officinalis.PREGlED VAtNlJIH PODATAKA 0 DOMACI!M lBKOVITOM BlUU 187 Cb Orchis morio (i drugi). S = 3: 1. VB : februar . S = 4: 1. Cb Pimpinel/a anisum. Origanum majoralla. Rosa centifolia. VB: leto. VB: le to. Mlada krtola (Salep tuber). List (Anserinae folium) . Polypodium vulgare. Prunus cerasus. M a k. Glatka kora sa mlaCiih grana (Quercus cortex). VB: j uni-juli. S = 4 : 1.mart. Rizom (B istortae rhizom a).jesen. Pas d r e n . S = 4: 1. BiI}ka u evetu (Polygoni herbal. T r a v a 0 d 5 rea. S = 2. List (Plantaginis folium) . VB: le to. Vis n j a. S = 3 : 1. VB: jesen. R.proleee. S = 5: 1. Rosa canina. P er ~ u n. Koren (Primulae ra· dix). folium et flos).julio S=4 : 1. off icinalis. sipak (Cynosbati fructus). Plod. Primulla officinal is. Prunus spinosa.april. VB: mart . VB : maj-oktobar. Koren (Petroselini radix). Jag 0 r C e v i na. VB : ma:j . VB : kraj leta. VB: februa r apri l. B o t u r. Plantago lanceo/ata.5 : 1. A ni s. Pinus silvesrris. Pupoljci i krunicni Ii· stovi (Rosae flos). VB: leta. S = 4 : 1. PI u c n j a k. Osusen sok (Opium). Seme (Papave ris semen).prolece. ern a top a I a. S= 3 : 1. Cb Papaver rhoeas. S = 4: 1. list i evet (Origani herba. elatior. T r n.<omniferum. VB: leto. Mladi pupoLjQi (Pini turiones). V ran i I 0 v k a. VB: jesen . Cb Rhamnus frall gula. VB: jesen . H T as t. Potentilla anserilla. S t 0 I Ii s t a rut a. VB: proleee. M a j 0 ran. R.pr olece. B 0 k v i e a . T r 0 s k 0 t. Zreo plod (Anis i fru ctus). VB : jesen . P. P.jund. Polygonum aviculare. S = 5 : 1. Rizom bez korena i stab· Ijike (Polypodii rhizoma). Lisnati dec stabljike u evetu. VB: leto. S = 5 : 1. . S r c e n j a k. Peteljke (Cerasorum stipites). gallica. S = 8 : 1. S = 4 : 1. S = 4 : 1. Plod (Petroselini fruc tus). Mladi pupoljoi (Populi gem mae). bal. VB: maj . S t eta. Cb Quercus robur.

Lisnate stabljike u ovetu (Teucrii montani herbal. S=3:1.apr11. VB: jam . List (Salviae folium).juni. Rubus idaeus. 5 = 3: 1. R u z mar i n. 5eme (Sinapis albae semen). S 5: 1. Gornj.a~Tgust. S = r:b Rosmarinus officinalis. Urtica dioica. Tanacetum vulgare. VB: maj . S = 4 : 1.juni. VB: u ranD prolece il~ u kasnu jesen ('k ad nema JiSea).julio 5 = 6: 1. Mas I a c a k. M a j kin a duoS i c a. 5 = 4:1. platyphyllos. VB: juni .juni. Pod bel.oktobar. 2: a If i j a. 5 = 5: 1. Koren (Urticae radix). Biljka u evetu (Thymi herbal. VB: jesen. Koren (Tami radix).avgust. S = 7: 1. Plod (Rubi idaei fructus). (/) Ruta graveolens.maj. (/) Sinapis alba.septembar. List i plod (kao malina). (/) Valeriana officinalis. Thymus serpyllum. M a l j n a. S = 3: 1. Cela biljka (Urticae herbal. Cvct (Farfarae flos). S = 4: 1. Z 0 v a. + Solanum dulcamara. K u 'P j n a. T r a va .novembar. VB : = = = = = . (/) Thymus vulgaris. 5 = 5: 1. VB: septcmbar . !<. List (Myrtilli folium) .avgust. VB: juli septembal!'. G a v e z. 5 = 5: 1. S 5: 1. Rut vie a.juli. VB: jesen. Bel a s I a c i c a. Koren (Saponariae radix) . S 4 : 1. 5tablj i!ka bez IisCa (Dulcamarae stipes). 5 = 4: 1. 5 = 5: 1. Taraxacum officinale. 0 dol j en. VB: leto. Koren (Valerianae radix). VB: jesen . Rubus fmticosus. VB: juni juli. VB: maj . (/) Tussilago tarfara. bljuc. VB: leto. B I jus t. Bobiee (Sambuci fructus). Satureja horterlsis. (/) Tilia parvifolia i T. LI!CI!NJI! BILJI!M 5: 1. VB: leto. VB: maj . (/) Sambucus nigra. erni gavez.avgust. 5 = 5: 1. S = 4: 1. VB: maj . Biljka u evetu (Serpylli herbal. List (Farfarae folium). Koren (Symphyti radix). VB: juni . 5 5: 1. Po moe n oj ea. Bobica (Myrtilli fructus). 5=5:1. 5=5:1. VB: mart-. Symphytum officinale.i -cleo bUljke u evetu (Tanaceti her:bal. VB: juli . Cvet sa priperkom (Tiliae flos). VB: jesen. VB: prolece. VB: septembar . VB: mart . V rat i c. List (Rubi idaei folium) . Vacciniwn myrtillus. Tim i jan. List (Rosmarini folium). Cvet (Sambuci flos). K 0 prJ v a. Biljka u evetu (Saturejae herbal. Teucrium mon/allum.188 leto. VB: leta. .oj v a . 5 a 'P u n j a c a . Lisnate stabljike u evetu (Teu· crii herbal. Lip a. Cub a r.prolece.ora (Sambuci cortex). VB: juni . B 0 r 0 v n i e a. Salvia officinalis. Tamus commu11is. S 4: 1. VB: maj . (/) Saponaria officinal is. S = 4: 1. VB: leto. Teucrium chamaedrys. 5 = 3: 1. List (Rutae folium). Koren (Taraxaci radix).p 0 dub i e a . 5 = 3 : 1.

VB: leto. C e rri e T i k a.prolece. Koren (Violae odoraiae radix). S = 4: 1. VB: maj . Viola odorata. S = 7: 1. Zea mays. D i viz m a. Rizom s korenjem (Veratri rhi· zoma). Naglo osu~eni krunitni listici (Verbasci tlos). . thapsiforme. Dan i n 0 c (poljski). VB: septombar . S = 8 : 1. S = 5: 1. VB: mart-april. Viscum album. S = 5: 1. (/) Verbascum plliomoides d V.uruza (Maydis stigma).ok. Biljka III cvetu (Violae tricoloris herba).tobar. Cvet bez tasioe (Violae tlos).PREGLBD VAZNIJIH PODATAKA 0 DOMACEM LEKOVITOM BILJU 189 + (/) Veratrum album. Mla<1e grantice 5 liscem (Visci stipites).jUlio S = 5: 1. VB: juni .avgust. L j ubi tic a. VB: jesen . 1m e 1 a. S=7:1. Svila od kuk. VB: proIeee. K u kuru Z. Viola tricolor.

upotreba lekova koji u organizmu izazivaju dejstva suprotna od onih koje stvara bolest. Aklimatizacija . hrana. Aeroban _ . Upotrebljavaju se u le~enju zapaljenja koze i sluznica i za zaustavljanje malih krvavljenja.stru~ni naziv za pobaeaj Avitaminoze .sredstva za izazivanje pobaeaja Abo/·tus ..pctlagoc1avanje Adipoznost .).magla od sitnih ~estica mikronske razmere.nagomilavaDje Akutan .trbuh AbdominaIan .RECNIK MEDICINSKIH NAZI VA Abdomen .prilagoc1avanje Akomodacija oka . lekovi. nasuprot hronionim koje traju duZe od 40 dana Akuserstvo .sposobnost oka da vidi jasno j precizno udaljene i bli· ske predmete Akrija .koju treba le~iti . u vidu fine. ~estice iz vazduha i dr.prilagodavanje novim klimatskim uslovima Akomodacija .beJance.zgomilavanje baeila iii ervenih krvnih zrnaca Adaptacija . uslovljene preosetljivo~cu organizma prema njima Alopatija .i sloj belan~ev. smanjuju lu~enje tkiva i zgusnjavaju povrsinski sloj. Deluju izrazitije na zapaljenu sluznicu i kofu nego na zdravo tkivo.ina meClueeJijskog tkiva. suve pare. .lekovi Ijutog ukusa (paprika) Akumulacija .gojaznost Adsorptivna sredstva (adsorbensi) . belanCevina Alergija .kaie se za bolesne pojave koje se naglo pojavljuju i brzo proti~u.nerastvorljive materije koje na povr~inu svojih ~estica vezuju otrovne i druge ~tetne supstancije: medicinski ugalj. mikrob) u prisustvu kiseonika u vazduhu Aerosol . talozeCi povr~in5k.sredstva koja izazivaju povrSinsko skupljanje tkiva.promenjena osetljivost organizma prema ponovnom dejstvu iz· vesnih alergena (klice. trbu~an Abortivna sredstva (abortiva) .porodjJjstvo Albumen . koji moze da zivi (npr. . soli bizmuta.bolesti izazvane delimi~im ~li potpunim nedostatkom pojedinih vitamina iii vi~e vitamina u organizmu Aglutinacija . kaolin i dr. Adstringentna sredstl'a (adstringensi ~Ii astringensi) . SuZavaju prosirene krvne sudove.one ~to pripada trbuhu.

do 45.lekovd kojoi 'Ilblabvaj u iii otldanjaju bol Analepticka sredstva .lekovi koji uniStavaju za:razne klice Antispazmodici . koju je on sam stvorio Aritmija . kolekcija gnoja u ~upljini. prouzrokovane histolitit kom amebom Amenoreja .krvni sudovi koji odvode Jav u srca Arterioskleroza .nepmvUnost u ritmu sr6mih otlrucaja Arterije .lekovi protiv crevnili paraz.sredstvo za otvaranje ape1lita Apopleksija mO'lga ..rellli protliv mfekcije Antiseptici .sredstlla Jtoja podsticu disanje i krvotok iii direk· tnim dejstvom na krvne sudove iii preko centra u centralnom ~iv~om sistemu Anafrodi'lijaci .amebna srdobolja.lekovii kojima se suzbija iii ublafava zapaljenje Anthelmintici . godine starosti Amorfan .lekovi lroji sniZavaju pov2enu telesnu temperaturu (kinin) Antisepsa .lekovita sred:stva za lerenje proliva Antidot .mo~dana kap Apsorbensi . nedostatak volje za jelom Antagol1i:z. tj.bezoblit an. lupulin i dr. struCni naziv za ~elavost Alnara .zagnoj. ~ to nema odredenog oblika ' Anaerobni mikroorganizmi (anaerobi) .kroorganizama m dvaju anti· biotika Antacidi -lekovi koji neutralgu kiselinu Anti .mu~ki polni harmon Anemija .ita Anurija .protiv (anti dot = protivotrov) Antidijaroitka sredstva . nemanje alpetita.jedinjenja koja mogu potpuno da zamene prirodni hormon mu~kih polnih fiezda u u~kopljenih eksperimentnih livotinja Androsteron .sredstva promv ~va Antiflogisticka sredstva .lekovi protiv povra~ja Antineuralgici .izostanak menstruacije u ~ene u zrelo doba .RECNIK MEDICINSKIH NAZIVA 191 Alopecija .postupci Jroji su usme. analgetitka sredstva Antipiretici .supstancija koja neutra1d~ dejstvo otrova Antiemetici . a neophodnu energiju dobiju putem razlaganja organ· skih materija.koji upijaju Apsces .a771 .vid. Analgeticka sredstva .prestanak mokrenja Apepsija .) Androgene supstancije .malokrvnost Aneste'lija . akutno za~ oboljenje sluznice debelog creva u kojem postoje reste krvavo-sluzave stolice. ubl~e i spre~ polni proh· tev (kamfor.neosetljivost Anoreksija .gorka sredstva Amebna dizenterija .suprotno delovanje dvaju mi.sredstva sposobna da otklone.degenerativna bolest al'terija koja dovodi do njihovog ot· vrdnu~ Asistolija - sImp pojava nastallih usled slabosti srtanog mig~ .nedostatak funkcije varenja Aperitiv .mi:kroorganizmi koj:i zive b ez s10· bodnog kiseonika.neje~nost. od 17.

~tamini) koje svojim prisustvom u vrlo malim kolicinama uticu na tok reakcije u organizmu BioloSka standardizacija (normalizacija il. Z'alptivanja.brucelama Vazodilalalorska sredslva .smanjenje Hi odsu stvo nonnallIle napetosti (tonusa) jednog organa 'ko j i se grti Atonii'na dispepsija .nedos ~aJtak vitamina Bl u organizmu.povracanje Vulnerarija .gre krvWh sudova Vezika. mehur Vene . uguk nje Ascit .bradavic:e Volatilan .192 LBCBNJ B BIUBM Astenija .j sposobinost za dzvr~enj e polnog cina Acelonemi ja . tJrova nja organizma lkiselinama.sredstv. J1aIjcdee na laboratorijskim fivetinjama Bronhilis .sredstva koja ungtavaju bakterije B enigni . zagu~ivanja Asfiksija .otrov Vermicid . horrnoni.sredstva koja sprecavaju razmnoiavanje bakterija. bezopasan B eriberi . izazvane specijalnim klicama .i.sredstva za zaceljivanje rana .o~ta slabost organizroa Astma . urinama .trovanje organilZma materijlaIIla koje se u njemu stvaraju A10nija .sirenje kI'VlIlih sudova Vazokonstrikcija .pretvaranje u paru Vaskularni spazam .prisustvo povecan ih kolicina acetona u krvi (~ece rn a bolest) Acidoza .napadi oteianog disanja.zapaljenje du~nica Bronhopneumonija .zapaljenje pluea B ruceloza (m elitok oksija) .pO'tpuni iii delirnicni gub. avitaminoza Biokatalizatori . vrtoglavica Veruke .stezanje krvnih sudova Vaporizacija .grupa od dYe zarazne bolesti: ma'lts'ke groznice i" Bangove bolesti.odre~i vanje vrednost i Ie-kova bjolo~kjm metodima.lekovi koji izazivaju pro~irenje k'r vnih sudova Vazodilatacija .besika.plik.nesvestica.i titracija) lekova .krvni sudovi kroz koje se krv vraea u srce v·enenum . srece se u kce>rnoj bolesti i praceno je pnisust'Vom a cetona u mokraOi Bakterioslacici . mokraena '(l ezikans kojti izaziva plikove Vez ikula .blag.tak glasa Afrodizijaci .sredstvo koje ubija crve Vertigo .pres tanak d isanja.mlitavost m i ~ ica zeluca i creva Autointoksikaci ja .vodena bolest Atonija .organske supstanoije (enzimi.a kojlll se u potrebljavaju oSIll cilj em da se podstakne i poveca polni proh tev.srcdstva za izaziVlalIlje povracanja Vomitus .isparljiv Vornitiva . a s tim .s tanje tzv. a ne ubjjaju ih (antibiotici) Bak tericidi .

lek dobijen kuvanjem droge u vow Dekoloracija .mlekotvo.utucenost.zapaljenjc zglobova (giht.nauka 0 nas ledu Genitalije .obezv:odnjavanje Digestiv .lekovi koji poveeavaju kolicinu izluCivanja mokraee .kola Dermatit . Stoga se razlikuju bacilna i amebna srdobolja.unistavanje pacova i ostalih glodara Derma . bacili dizenterije i 2.koji dovodi mleko Galaktogen .zapaljenje jezJka Gral'idnost .l1aIl Ga71grena .zapaljcnj e zeluca Gas troen teritis .izluCivaln.polm organi Gingivit .sredstvo za CiScenje j negu zuba De pilacija .povecanj e pIlitiska u oku Glikozurija .varenje Dizenterija (srdobolja) .bunilo Del1trifik .RECNIK MEDICI NSKIH NAZIVA 193 Galaktagog .je mokrace ikojom se otklanjaju iz organizma nepotre· bne kohlcjne teCnosm.bolovi u krstima i malam trbuhu za vreme menstruacije Dispepsija . Dijabetes .proliv Dijato reza . uLozi) Dezinsekcija .grana medicine koja proucava bolesti koze Decergensi . tuga Deratizacija .akutno zarazno oboljenje sluznice debelog creva sa cestim krvavo-sluznim stolicama.stomacno-crevno 2lllpaljenje Gastrointes tinalna oboljen ja .unistavanje insekata Oezilltekcija .sredstva za Ciscenje Dehidracija .ooilno znojenje Dismenoreja .s tomacno-crevna oboljenja Genet ika .prisuslvo secera u mokraci Glositis . Izazivaju je dYe vrste klica: 1.zaptiv. histoliticka ameba.uniStavanje zaraznih klica Dekokl . i nepotrebIlli suvisni proizvodi prometa materije u organizmu Diureticka sredstva (diuretici) .zapaljenje koze Dermalologija .trudnoCa Gltt .ivanje dlaka sa tela Depresija . oseeaj otezanog disanja Distonija poremeeaj tonus a vegetativnih nerava iii miSica Diureza .zapalj enj e zglobova Glandula .grana medicine looja se bavi postavljanjem dijagnoze Dijareja .utvrdivanje VoI1&te i karaktera nekog oboljenja Dijagnostika .izumi ranj e tkiva u vecoj iii manjoj oblasti tela Gastritis (gas/ril ) .secerna bolest Dijagnoza .zapaljenj e desni Giht .sredstvo koje poma:ze varenje Digestija .obezbojavanje Delirijum .ods tranj.poremecaj varenja Dis pneja .zlezda Glau kom .

snaina sredstva za Ciscenje Droga . Pucanjem mehuriea.osip po kozi. najcesce destilacijom vodenom parom.194 LECENJE BIUEM Difterija (gllsobo/ja) . Upotrebljavaju se u medicini.mirisne. Terapijska doza se nalazi izmedu maksimalne i minimalne doze i predstavlja onu kolicinu leka kojom se postize najbolje dejstvo u lecenju. vrlo slozene smese raznih organskih jedinjenja.infekc.otporan.:ustva.ija koze u vidu pojave mehurica s bistrom tecnoscu koja se uskoro zamuti. Dobijaju se iz Taznog mirisnog bilja.crvena krvna zrnca Estrogene supstancije . parfimeriji i kozmetici Euforija . moze biti razlicitog izgleda i sastava Edem .osuseni delovi biljke. Impoteneija. izlivena tecnost rna u kojoj duplji organizma Ekcem (egzem) .zapaljenje tankog creva Epilepsija .lekovi koji prouzrokuju povracanje.otok zhog prozimanja vazduhom organa (pluea) iIi vezivnog tkiva (potkoznog iii miSicnog) Endogen .odredena kolicina leka koju treba uzeti odjednom.dvanaestopalacno crevo Egzantem .. Drastika . sto dolazi iz spoljasnjeg sveta Endokarditis .:.polna nemoe Imun .zu1ica Impetigo .otok Ekspektorancija .eoma .otpomost organizma protiv zaraznih bolesti uslovljena prisustyom specificnih antitela . Maksimalna doza je najveca kolicina leka koja se moze podneti bez znakova trovanja.supstancije koje u uskopljenih zenki prouzrokuju nagon za parenje Etarska ulja (isparljiva ulja) .onaj koji je ·u nutrasnjeg porekla. koji sluze za lek Duodenum . iIi su od poeetka zamucenog sadrlaja (gnoj). stvaranje krasta i na kraju ljuspanje.retko. mehuricima koji svojim prskanjem izazivaju vlaienje. nenormalno iIi preJromerno OObro TaSpoLozenje Zagno j apsces Ikterus . a minimalna doza najmanja kolicina leka koja ima odredeno lekovito dejstvo. koriste se u slucaju akutnog ll'OVanja. nasuprot onome sto je e g z 0 g en 0. 'k oji potite iz -samog organizma. jer je mnogo korisnij e ispiranje zeluca sondom Empirijska mediciJl(l . bez poznavanja naucnih teorija i hemizma leka Emfizem . u hroll'lcnoj faz·i dolazi do zadebljanja pokozice Emeticka sredstva . nastaju kraste karakteristicne boje (kao med).padavica Eritroeiti .kozno oboljenje koje se odlikuje crvenilom.vrlo za razna boles t prouzrokovana bacilom di fteri je Doza leka .zapaljenje unut:mSnje sreane opne Enteritis . cime patpomazu njeno i·s kasljavanje Eksudat .lekovi koj~ povecavaju lucenje sluzi u dusniku i dusnicama i cine je tecnijom.lecenje iskljucivo same na osnovu stecenog isj. danas . seksualna .izliv. neosetljiv Imunitet .

nekog de} stva ill pojave Jradijacija .bolesna -sklonost ka hronianom una~enju kokaina da bi se postigla euforija Kokosje slepilo (hemeralopija) .javlja se u osoba koje svakodnevno dufe vreme unose velike kolicine kafe.vrsta lecenja medikamentima (lekovima) koji se U!Ilose udisanjem u disajne organe lnhibicija .zracenje Ishijas (»isijas«) .trovanje oIW'!Il1zma lntravenski -..Wa za leeenje spoljnom upatreb'o m Katar .lek.koZe looja se odlikuju prekomer. 195 lnsekticidna sredstva (insekticidi) .RECNIK MEDICINSKIH NAZIV. koje se vrsi irigatorom Klimakterijum .zapaljenje Intut . hronicno ill alkutno.dnje.rak Kardiotonicka sredstva (kardiotonici) . infar kt miokarda) . kJizma Kokainizam .lekovi koji olaksavaju ods't ranjivanje gasova iz creva Kataplazma (cicvarica.nim bujlaIljem roIasrog sloja pokoZice .te~ka akutna sreana bolest koja nastaje usled zacepljena (tromboze) arterioskleroticnih srcanih (keronarnih) arterija Inflamacija . padom krvnog pritiska. Osobito su nervozni ljudi osetljjvi na ovo hroDicno trevanje Keratoze .davanje nekog leka ubrizgavanjein direktno u ~ upljinu srcanih komora Intramuskularna injekcija . najcesce zbog prepreke u prainjenju njihovog sadrlaja Kolit (kolitis) .ovi koji 'Pojacavaju snagu oslabljenog srcanog mBiea Karminativna sredstva .oboljenja . zaustavljanje iIi tlroCenje neke rn. a ponekad i potpuDim gubitkom svesti Kolika .nagla slabost i nemoc organizma pracena slabljenjem i ubrzanjem sl"eanog rada.-sredstva za UIlIi~tava.nesanica Intertrigo .akutan. Klizma .kafe se za nacin uno~enja leka ubrizgavanjem u venu Intrakardi jalna injekcija . melem) .prel= doba zene Klistil' .sprecavanje. koji je posledica snainih grceva supIjih trbuilnih organa. Izraz Je usporenog prilagoc1avanja mreinjaee u mraku Kolaps .oj ed lntoksikacija ..zapaljellje. ekstrakt dobijen prellivanjem kljucalom vodom inhalacija .vid.najee~ca balest pex1ilfernog zivoanQg 'si'9tema Kancer .ice Infarkt srca (»srcana kap«.ala (buhac) lnsolacija . 'n esvesticom.unoseDJe teenosti u gufnje crevo.medicinski naziv za sunCanicu lnsomnija .zapaljenje debelog creva . jak bol u trbuhu.oparak.nje msek.ubrizgavanje nekog leka u mil. koje pojaeava norma1no lucenje sluznice Kafeizam .slab vdd pri smanjenoj sve~losti.

generalizovani tra jni i isprekidani trzaji mm~ koji se vide u epiIeptickom iii eklamptickom napadu Kongelacija . nestalan Laksantna srestva (la ksancija) .ulep ~ avanje J d. izgoretina Konvulzija .llepos Loj an. prokain i dr.bolest krvi prouzrokovana zlim bujanjem belih krvnih celija (Ieukocita) Leukoplast .skriven .pospanost.promene na kozi u vidu manjdh did ve6ih crvenkastih peeata i ploea.stepen cVI1stine iii gustine neke materije Konjunktivitis .kojli popravlja u. ke kad nisu dovoljno izra!eni Lezija .grcenj e.prolazna pojava na kozi u vidu crvenkastih uzvi~enja koja jako svrbe i lice na oteklinu od zare KOrigens . a ne izazivaju stetne posledice Laklagog . neizrazen: ka!e se za . misaca.grklj an Latentan . stanje uga~ene svesti u kome zivi organizam ne prima nikakve utiske Kombustija .nelm bolest j.lekovi koji izazivaju prolaznu neosetljivost (anesteziju) izvesnog predela tela (kokain. poreme~j svesti najdubljeg stepena u kome bolesnik ne reaguje ni na najjaee spoljne nadrafaje.) Luksacija - iScaSenje . cije se dejstvo vecinom ogranicava na kozu i p eriferne Zivce Letargija . prvi stepn poremecaja svesti Leukemija (leukoza) .1rus Ii milris neprijatnog leka Korneja .sredstva koja pomafu ill izazivaju pra!njenje creva.usnice.zapalj enje vefn jace Konstipacija .besnilo Litijaza .melem Leukociti . odnosno vr~ iti u leeenju odredenog bolesnika iIi bolesti Konlrakcija .besvesnost. sudova) Koprivnjaca (urtikarija) .roznjaca Kosmetika . tj. skuplj anje (npr.promrzHna Kongenitalan .sredstvo koje povecava oi.zutica Labije . pritajen..kamen.zlucivanje mleka jz mlecnih zlezda Larinks . naroeito po 1111 e Labijatus .oterivaJIJje pojedinih delova tela Ksantopsija .uroden Konzis rencija .prilepCiv Kontraindikacija .specijalne celije (»ZTIlca«) U krvi.prooena kojom lekar odreduj e sreds tva i postupke koji se ne smeju upotrebiti. koje najcesce nastaju u ~u­ pljim organima taloienjem razlicitih soli iz telesnih tecnosti Li~aj .os tecenje koj e nastaje pod uticajem raznih faktora u celij ama.opekotina. tvorevine u vidu kamenci~.(~ njene zna. obieno Ijuspastih nasla~ Lok alna anestcticka sredstva (lokalni anestetici) .teska zarazna bolest izazvana klicom. tkivim·a illi organima Lepra (guba) .196 LECEN11! BlL1EM Koma .zatvor Konlagiozan .usnat Labilan .. koja se nazivaju jo~ i bel a k r v n a z r n c a za razliku od c r v e nih (eritrocita) Lisa .

aiJkoholom .zapaljenje mozdanJih opni Men ingitis epidcmicki . blagi tumOIli miSi6nog tkiva . m enstruacija Me tabolizam . zao. Iroji posredno iii neposredno moze da prouzrokuje smr t.kozno oboljenje karakterisano mnogobrojnoscu svojih oblika i dugim trajanjem Mikroskopski .lek.. koj ima mogu bi·ti p rime~ ani i drugi Ie· kovi. smole. mast. moze videti go lim okom Maligni .sreani miSic Miokarditis .zapaljenje miSicnog tkiva materice Me troragija _ .period kada je zena bez menstruaoije Me noragija .suZenost zenice Miokard . krvavlj enj e iz ma terace van vremena menstruaaije Migrena .zapaljenje 's rOainog miSica Miomi .z.kate se za osobinu koja se. te se mogu prilepiti na kozu.vid.rastvari dveju iili vise le lrovitih supstanoija u nekom rastvara~ iii . Me ningitis . koj e na svojoj povr· sini moze da veze otrovne supstancije 'I.klica zapaljenj a mozdane opne Menopau za . upotrebljava se kao adsorbentno sredstvo. kaie se obicno za tumor (rak) Maltska groznica .l organizmu Me/em . bruceloza Man dule . perioda) .m esnati.vid.po koliCini poja~ana i po trajanju produZena nienstruacija Me nstruacija (mesecno pranje.krajnici Mastit is .promet materija u orgaJIl'i.bolest koja se javlja u vidu povremenih napada glavobolje Midrijaza .zarazno kocenje vrata Meningokok .prosirenost zenice Mikoza fungoid na . a na temperaturi tela postaju meki i plasticni. nasuprot mikroskopskoj . ~berkulozno oboljenje koze u vidu crvenkastomodrih ~voriCa koji na pntlsak staklom pokazuj u boj u piTea od jabuka Makroskopski .bolovi u mi ~ i Cim a s laOOna .j u ~l'Stima Lupus .krvavljenje iz sluznice materice u odredenim vremenskim razmacima u vezi sa sazrevanjem i izbacivanj em jaj a iz jajnika (0 v u I a c i j a) Meseeno pranje .mu Metcorizam . ka taplazma Me lemi (flasteri) . vosak. etrom na temperaturi od IS d o 20 0 e.nategnutost I t rbuha zbog nagomilavanja gasova u zelucu 1 crevima pracena osecajem nadutosti Metritis .zapaljenj e dojke Macerat . crni pra~ ak bez mmsa i ukusa u obliku tableta i granula. Na obicnoj temperaturi melemi su ~vrsti . kako bi se iz droge isc11pla lekovita sups ta<n cija M edikam ent .lek Medicinski ugalj .ekst:rakt koji se dobij a p relivaJlJjem droga vodom.RECNIK MEDICINSKIH NAZlVA 197 Lumbago .opal<.kate se za osoblnu koja se moze ot1criti sarno mikroskoporn Miksedem .vid. ulja.sadrze kao osnovnu materij u olovne soli ma-snih kiselina.bolest izazvama smanjenim radom stitaste 7:lezde (tireoidne zlezde) Miksture .s mesa takvih rastvora s nekom te~nos6u Mioza .

198

LECENJE BlUEM

Miopija - kratkovidost Mo t duna kap (apopleksij a mozga) - nagli prekid funkcije pojedi nih delova iii celog mozga usled os tecenja sopstvenog krvotoka, naj t esce usled zapu. enja kr vnih sudova (tromboza iH embollija) iii us led pr5kanja krvnog suda (hemoragija) Mo ns trum - strucni naziv za nakazu MOljinizam - bolesna sklonost ka hronit noj upotreb i morfina iii njegovih derivata sa ciljem postizanja euforije Mukus - sluz Mucilaginoza - sluzava sredstva Narkomanija - bolesna sklonost ka upotrebi opojnih sredstava sa eiljem postizanja euforije (morfij um, kokain, heroin, haSiS itd.) Narkolicka sredstvll (narkotici) - sredstva za izazivanje opste narkoze (hi· rurske anestezije). Pod njihovim dejstvom dolazi do p rolazne paralize cen tralnog zivcanog sistem a, koja se m ani fest uje gubitkom svesti i iskljucenj em svih osecaja Nauzeja - gadenj e, muka Nek roza - izurniranje neklog tkiva Nervni cenlraini sis/em - sastavljen od veJikog i malog mozga, izdciene (bul busa) i kicmene mozdine Neuralgija - hoI u oblasti ozivcenoj od nekog perifernog uvea iii nj egovih organa Neurastenija - razdTaZljliva ~ 1abost (zivcana) N euritis - zapalj enje zivca N euron - nervna c'elija sa svojim produi.eaima Nefritis - zapaljenje bubTega N efroza - obolj cnje bubrega prouzrokovano degeneratiWlim promenama U celij ama bubreznih ·kanaliea Nukleus - jedro (u c:eliji) Oiigurija - smanjeno izlucivanj e mokrace Opoterapija - lecenje sokov>ima (hormonima) zlezda s unutrasnjim 1ucenjem, njihovim ekstraktima, iii sarnim osusenim zlezdama Opsoletan - za·s.tareo (npr., 1ek) Opstipacija - zatvor Otitis - zapa1jenje uva Oftaim%gija - grana medicine koja se bavi proucavanjem 1 lecenjem ocnih bolesti mit (dijafragma) - preeaga Paludizam - barska groznica (mala:riti·a) Panace ja - 1ek za sve i sva Pandemija - stanje kad zarazna bo1est obuhvati 5tanovniStvo ne sarno jedn og vec dvaju iii viSe konlinenata. Takav je bio s koro slucaj s pandemijom gnpa Pankreas - 'g usteraca Paraziticid -- s rcdstvo koje ubija paa-azite Paraliza - uzetost

RECNIK MEDICINSKIH NAZIVA

199

Pa renl era lall - koj i je van diges bivnog kanala (creva) Par/us - poroda j Pas te - Ickov i za spoljasnju upot rebu, slicni lekovitim mastima, sa srazmerno . ~ec im ko l ~ c in ama praskastih ma terija koje im daj u cvdcu kon· zlstencIJu. l zraduJu se mesanjem talka, ci nkoksida, skroba i sl. 5 nekom lekovi tom mas ti u jednoliku smesu . . Pas te se uglamo m primenj uj u u leeenj u raznih kom>ih oboljenja koja vlaze. BolesnI k treba da maze pastu u 't an kom sloju, koj i tada delu jc kao polup ropustlj iva opna i zasus uje. Pa togell .- kale se za svoj stvo n ekog faktora da izazove odn-edeno oboljenje Pedolog Lja - nauka 0 zemljistu Pekt oralall - grudni, kojj umiruje kaSaij Pelagra - avi tami noza prouzrokovana nedostatkom cinioca RR (niacina) u ish rani Penelracija - prodiranje; probijanje Perikard (osrde) - spoljaSn.a srcana opna Perikarditis - z:a,palj enje srcane kese Peris taltika - sporo, crvoliko poKretanj e creva od oblizn jeg ka udaljenom kra ju, sto omogucava .p renosen je s adrzaja u njima. 2ivlj e i preterano perista'l ticko p ok retanje (narocito u dece) moze da izazove bolne grceve. Permeabilan - p ropustljiv Perniciozan - vrlo opasan, wlo teZaik Peroralno - kroz usta Pertusis - velik.i kasalj Pestis - kuga, vrio zarazno obolj enje koje se prenosj s pacova na Ijude (bu· varna, doclirom), iIi s bolesnqka (gnoj em , izlucevin ama) . Prouzrakovac -bo l es ~i je Iersinov bacil ·kuge Piemija - prisustvo klica u krvi koje prouzrokuju gnojenje. Zbog toga na· staju mnogobrojna gnojna ognjista (apscesi) u raznim organima. Pijelitis - zapalj enj e bubrezne kar Licke Pijelon efritis - zapaljenje bubrez.ne karliCice oj bubrega Pilule - lekovi loptastog obl~ka, teZine od 0,1 do 0,2 g, narocito podesni za duze davanje lekova. Spravljaju se narocitom masinom, od propisanog Ie· ka i pilularne mase. Piogen - koji stvara gnoj Pire - vrlo pogodan oblik spremanj a nekih variva (krompir a, sociva, graska, pasulja, i dr.). Preporucuje se za m alu decu, iznemogle starce i osobe s nedostatkom zuba Plazmoliza - raspadanje plazme (krvne tecnos.ti) Place.nta - pos teL jica Pleura - plu6na m aramica Pleuritis - zapaljenje pluene maramice Pneurnol1ija - zapaljenje pluta Pobacaj (abo rtus ) - prelcid trudnoce do 28 nedelja starosti, dok plod jos n ije sposoban za vanmatenianri' Zlivot Podagra (ulozi, giht) - zapaljenje zglobova Poliartritis - zapaljenje veceg broja zglobova Polineuritis - zapaljenje ve6eg broja Zivaca Polinoza - polcnSoka groznica Polioencefalitis - zapaljenje sive moidaIne mase

200

LECENJE BILJEM

Poliomielitis - akutno zarazrtO oboljenje centralnog zivCanog sistema (d e. c j a par a liz a) Poliurija - izlucivanje velike .koLioine mokraee Pozologija - nauka 0 odredivanju kolicine (doze) lekova koje treba dati Porodaj - partus Posteljica - placenta Preventivna medicina - meclicinski rad usmeren unapredenju zdravlja sta· novniStva i suzIYijanju j sprecavanju oboljenja podizanjem op~tih higijenskih us lova Zivo ta, kao i preduzimanjem svih mera predohrane I i za~tite zdravlj a Predohrana (profilaksa) - sve m ere koje se preduzimaju u borbi protiv pojave i sirenja bolesti Preparacija - postavljanje, pripremanje, izrada Preskripcija - nalog, »recept« (lekarskl naLog) Precipitat - talog Precaga (oSit) - dija£ragma, mi~icna p regrada izmedu grudne i trbu§ne duplje Prognoza - predvirtanje kraja bolesti Profilaksa - predohrana Prohibicija - mbrana Psihijatar - specijalist za du~evne bolestIi Psihoza - du§evna bolest; poremeeajd u oblasti svestIi, nagona, afekta, opazanja, misljenja, volje i inteligencije Psorijaza - koina bolest koja se odlikuje obrazovanjem manjih ill veCih poIja s nagomilanim suvim i belicastim Ijuspicama na crvenkastoj podlozi Ptijalin - ferment u pljuvacki Puerperalna sepsa (babinja groznica) - te~ka infekcija babinjare koja nastaje preko porodajnih puteva Pu/verzacija - pretvaranje u pTah Puis - bilo Pupila - zenica Purgativa - sredstva za protiSeavanje (prollv, zatvor) Purfikacija - precHcavanje (purus = cist) Putrefakcija - Lruljenje (putridan = truo) Rahitis (engleska bolest) - avitaminoza prouzrokovana nedostatkom vitamina D u hrani Reverzibilan - obnovljiv, povratljiv Revulzivan - odvodni, koji odvodi krv Regeneracija - stvaranje nOVlOg dela u razvicu; obnova delova koji se norroalo trose; zacelji'v anje ,d efekata koj-i \Sill nastaii us'l ed nekog patoloskog procesa Rezistencija - otpornost Rekonvalescencija - oporavljanje posie mike bolesti Rektifikacija - ispravka, preCiscavanje Rektum - pravo crevo . Relaksantna sredstva - lekoVli koji se upotr.e bljavaju za olabavljenje mi· siCa za vreme operacije, u bolesnika od tetanusa i raznih sokova da ne bi doslo do preloma 'k ostiju illsled grceva. Najglavniji lek dZ ove grupe je k u r are, odnosno njegovi aktivni sastojci Renalni - bubrezni

RECNIK MEOICINSKIH NAZIVA

201

Reprodukcija - razmnoZavanje. umnoZavanje Resorpcija - upy anje. u&isavanje Respiratoran - disajni R etencija - zadrlavanje neeega sto treba da se izbaci iz duplje nekih organa (npr. retencija mokraee. retencija pIacente itd.) R etina - mreznjaca Recidiv - povrat. ponovna pojava iii vraeanje vee prelezane bolesti iii nekih njenih znakova Rinitis - kijavica R oborans - koji snazi. okrepljuje (,toni·k) Rubefacijel1tna sredstva - lekiovu koji izazivaju crvenilo blago zapaljenje koze Saliva - pljuvacka Salivacija - lucenjc. a JIaroeiro lizluOivanje pljuvaCke SatLLTacija - zasieenost Sehoreja - prckornerno lucenje lojne rnaterije (sebum=loj) Sedativna sredstva - lekovita sredstva ko'}a u odredenim kolicinarna sluze za umirenje psihicke i rnotorne prenadrafenosti. Upotrebljavaju se u Iecenju oboljenja s poj acanorn ne rvnorn razdrazlj'ivoseu S edimentacija - talozenje S ekTecija - lucenje Zlezda Selekcija - odabiranje. izbor; oplernenjjvanje S el1zibilan - osctljiv. ima sposobnost lake nadraflj:ivosti. odnosno osetlji· vosN na nadrafaje Sel1 zitivan - koji je u stanju da prirni iii prenese neki oseeaj Sepsa (»trovanje krvi«) - bolesno stanje prouzrokovano dejstvom raznih klica iii njihovih otrova u krvi i raznirn organima Sija/agog - koji tera na lucenje pljuvacke Sikativ - koji susi Simptom - znak bolesti Sindrom - grupa simp1x>ma koja je karakteristiena za odredenu bolest Sinergija - saradnja Sinkopa - stanje gubitka svesti koje se karakteriSe prividnirn jJi stvarnim prestankom rada srca i disanja Sirup - gust raslvor seeera u vodi (16 delova seeera kuvati u 10 delova de· stilovane vode - obican sirup) s dodatkorn nekih arornaticnih tecnosti (sirup rnajkine dusice; 15 delova seeera j 10 delova rnentine yodice; si· rup od narand zine kore; sirup od rnalina itd.). Sirupi se dodaju raznim lekovirna da bi im popravili ukus i miris. . Sistola - stanje srca kada se one u svorn radu zgrci da bi i-stisnulo krv Skabijes - sllga Skleroza - stvrdnjavanje tkUva ·k ao posledica buja.nja veziWlog tkiva posle zapa\jenja ill posle dejstva nekih supstancija Skorbut - avitaminoza izazvana nedostatkorn vitamina C u organizrnu Sluz (rnukus) - lepljiv. manje-viSe gust proizvod sluznih ilezda u sluzni· cama Sluzava sredstva (mucilaginoza) - lekovi koji se daju u onim oblicirna kaslja koji su izazvani prenadrafeI10rn idrelnorn sluznicom. Ova sredstva deluju rnehanicki. oblafuei obolelu sluznicu. time je stite i na taj nacin ublaiuju kasalj

202

LECE.NIE BJUEM

Solucije - rastvori neke lekovite supstancije u vodi iii nekom drugom ra. stvaraeu Somnifer - koji dovodi san S0l111101encija - sanji\IQst, naj brli s tepen pomucenja svesti Spazam - grC SpazmodicQ/1 - grecvH Spazmoliticka sredstva (spazmoLiitici) - leikovi koji k)1:kJanjaju greevc glat. kih misit a (atropin, papaverin) S perma - seme S putum - ispljuva.k S tenoza - suZenest pejedinih o tvora lili supljdh 'o rgana St el10kardija (peklora lna angina) - napadi jaeih Hi .slab ijih bolova u vidu stezanja u predel u grudne kosti koji se sire (zraee) u levu i u desnu 'ruku, u obe ruke ili u vr'a t. Napadi, su praceni osecanjem straha od smrti Sternlltatorija - sredstva ia kijanje Stiptika - sredstva koja zaustavljaju, stem (tanini) Stomatitis - zapaljenje usne sluznice Stomahika - sredstva za podsticanje funkaije reluca S truma - gusavost Stupefakcija - zaprepascenost, omamljeno.st Subakutan .- bolest keja 5e pO' toku lI1aoJazi izmedu ·akutndJh i hronicnih bolesti Sukllientan - soean Supozilorije - tepiCi Suprarenalan - nadbubrezan Supstrat - osnovica, podloga i, Sire, m:a.terlija na koju dejstvuje ferment Supuracija - stvaranje gneja kae pesledica zapaljenja Tablete - lekovi u obliku okrugJih ploCica Taksonomija - klasif.ikacija o.rganizma Tahika rdija (aritmija) - nepra'V'i lnost u ritmu srcaIJiih otkucaja Tenezam - n apon, teranje, napinjanje; naroeite belan napon u predelu emara i rnokracne bdike, 'b ez izbacivanja stoIice Terapeutika - vestina lecenja Terapija (lecenje) - skup postupaka, mera i 'sredstava koji imaju za cilj suzbijanje i izJecenje belesti. Postoje mnogebrojrn obIici leeenja. Termolabilal'l - n epos tojan prema toploti Termostat - aparat 'k oji sluZi za stalno odrlavanje odredene temperature Tennofor - spljosten meta]an sud ill gumena kesa koji se pune top 10m vodom i s]uZe za zagrevanje balnih predeJa (pri napadu fuenog ill bu· breznog kamena, cre\'nih keIika) iii ,i zazivanje ,r azmeksaovanja Cira ill ap· scesa Tetanus (zli grc, sklopai) - opasna zarazna bolest ~ bacilom teta· nus a Tinkture - teeni, obojeni oblici lekova, dobijeni ekstrahovanjem biljnih ill zivotinjskih droga vodem , v,i nom, alkoholom dli mt:\savinom etra i alkohola. Tinkture obicno predstavljaju 100/0 ekstrakta. Primenjuje se za unutra~nju upotrebu u obliku kapljica.

RECNI K ME DICINSKIH NAZIVA

203

trovanj e u toku te~kih proliva, i to prvenstveno u odoj ~adi na . ishrani. Toksikomal1i ja stanje hrorriCnio,g trovanja prouzrokovanog ponavljanim uzimanj ern nekog opojnog sredstva radi postizanja euforuje. ToksikomaIlija se kankterise: neodoljivom po treoom ili zeljom d a se uzmu no ve koli~ine ovog sredstva, ~im prestane dej6tvo vee unete koli~ine, potreoom da se unete koli ~ine poveeavaju zavisno od toga da li ova 6redstva uslovljavaju sarno psihieku ill i oiolosku potrebu za njim. NajCe~ ee toksikomanije su: morfini zam, kokainizam i alkoholizam mada su opisane i' druge kao: taoatizam, kafeizam itd. Tol erancija - naroOi ta osooina pojedinih orgall1izama da ipodnose vece kolieine nekog leka ili otrova negodrugi organizmi. Qna moze biti urodena ili stecena Tonzile - krajnici Tonicka sredstva (Ionici) - lekovi za jaeanje; upotreoljavaju se u leeenju oplite slaoosti, u osooa sa slaoim apetitom. VeCina -toniekih lekova sadrzi jedinjenja arsena i fosfora, kofein, <strihnin i gorka sredstva, ooieno u malim koliCinama Torefakcija - przenje Trans (zanos) - s uzenje svesti, pri cernu je preostal,i deo svesnog du~evnog zivota koncentrisan sarno jednom cilju. Pojam oznaeava i duSevno stanje u dubokoj rupnozi Trauma - ozlede izazvall1e mehaniekom povredom tkiva i organa. Slieno tome, »dusevnorn traumom« nazivaju se tezi poremecaji u du~evnom zivotu izazvani nekim stetnim faktorom Trbuh - abdomen Tremor - drhtanje Tripsin - ferment koji vaTi belaneevine, a koji izlueuje zlezda gu~teraea; dejstvuje u alkalnoj sredini Trovanje - intoksikacija Trovanje krvi - sepsa Trombin - sredstvo za lokalno zaustavljanje krvavljenja Tromboza - zacepljenje krvnog suda komadom zgru~ane krvi (trombusoril), nastupa u toku zapaljenja zida krvnog suda, povreda i dr. Tumor - izrastaj, izrasIina u vidu samonikle guke, evorova, koji se moze nalaziti na povrsini nekog organa iIi u dubini njegovog tkiva u raznim oblicima i razlici te velicine. 6vi rtumori se dele na b I age (benigne) tum 0 r e i z 1 e ill 0 p a k e (maligne) tum 0 r e. Turgor - jedrina iIi evrstina potkoznog i miSicnog tkiva
Toksiko za ve~ ta~ko j

Celavost -

alopecija

Ulkus ventrikulusa - OII zeluca Ulku5 duodenuma - Ci:r dvarraestopaliaCnJog creva Ungventum - lekovita mast Uremija - povecanje azotnih jedinjenja u krvi, koja se normalno izlueu~u

mokracom (ureja, mokracna kiselina, kreatin, izvesna druga organska Jenjenja azota) zbog akutnog ili hronitnog oboljenja bubrega Uretra - mokracovod, mokracna izvodna cev Urin - mokraca Urogenitalni organi - mokracIlii polnoi organi

204
Urtikarija - koprivnjaea Uterus - materica

LECE NJE BIUEM

Fagocitoza - sposobnost izvesnih celija (pre svega, leukocita Hi belih krv. nih zrnaca) da W10se .i svaruju strane Cestice (zarazne klice, deUce celije itd.) Faringitis - zapaljenje zdrela Farin ks - zdreto Farmakognozija _. nauka 0 Jekovitim sUrovinama Farmakodinamija - grruna farmakologije koja proucava dejstvo lekova na zivi organizam Farmakologija - nauka 0 lekovima Farmakopeja - knjiga koj a sadrZi spisak lekova koji se stalno moraju na. laziti na skladiStu ill apo teci, s opisom porekla leka, nj egovih hemijskih osobina, propi sa 0 ispitivanju njegovog kvaliteta, kao i nj egovog cuvanja i spravljanja. U nas vaie propisi Jugoslovenske fa rmakopeje. Farmakoterapija - grana farmakologije lroja prolleava upotrebu lekova u lecenju bolesti Febrilan - gro:micav Fekalije - izmet Fenotip - vidlj.iv merljiv sastav organizma Fertilan - plodan Feces - izmet Fibrilacija srca - . treperenje srca Fi ziologija - nauka koja proucava Tadnje i funkcije organa i organizma Fistula - steceni, r ede urodeni abnormalni kanal, kroz koji se luCi sluzavi ill gnojni saddaj Fitoterapija - lecenje biljnim lekovima Fitofannacija - nauka 0 lekovima za lecenje bolesti bilja Flatulencija - nadimanje zeluca i creva vazduhom iii gasovima izazvano hra· nom koja sadrZi mnogo celuloze i skroba, iii poremecajima u organima za varenje Flegmona - gnojno zapaJjenje koje se javlja u rastresiotom vezivnom tkivu u povrsinskim iii dubljim delovima tela Fob ija - prisilni strah Fotoliza - raspadanje pod uticajem svetlosti Fototerapija - lecenje svetloscu Fotofobija - strah od svetlostd Fras - grcevi u odojcadi Frikcija (trljanje) - postupak u lecenju koji se sastoji u brzim pokretima trljanja veceg ili manjeg predela koze. Cilj mu je da izazove priliv krvi u kozu iii da se utrlja neki lek kroz i5tU. Ftiza - tuberkuloza, narocito plucna tuberkuloza, koja je vrlo izraiena i brzo napreduje; u nas postoji izraz susica, jektika Fungi - gljivice Furunkul - cir Habitualan - uobicajen, ustaljen, obican Habitus - opsti spoljni izgled neke zdrave ill boleSille osobe

----------------~

RECNIK MEDIelNSKIH NAZIVA

205

HalLlcinacija (eulna obmana) - predstavlja opaianje bez odgovarajuceg spoljnog nadraiaja. Pojavljuje se u oblasti svih eula; ubraja se u poremeeaj opaianja. 1ma ih vise vrsta i predstavljaju obieno znak dusevne bolesti Helioterapija _ . leeenje koje se sas toji u izlaganju golog tela dejstvu SUDeevih zrakoV'a IIeliofobija - neopravdana bojazan od suneanja i suneeve svetlosti H elminti (ervi) - paraziti Coveka i zivotJinja. Orvj (paraziti) Coveka spadaju u eve rodove: metilji, pantljiCare i obli crvi. Hematoza - razmena galSOva izmedu vazduha i krvi koja se vrsi u plucima Hematologija - grana medicine koja se bavi izucavanjem krvi i njenih bo'lesti H ematurija - mokrenje krvave mokrace Hemoglobin - krvna boja (»krvno ervenilo«), koja se nalazi u crvenim krv· nim zrncima i koja igra glavnu ulogu u disanju H emoliza - oslobadanje hemoglobina iz crven.ih krvnih zrnaea i njegovo prisustvo u plazmi bolesnika, koja dobija orvenu boju H emoragija - krvavljenje Hemoroidi (suIjeviJ - cesto oboljenje posle tridesete godine zivota, koje se sastoji od prosirenja vena u najnizem delu pravog ereva i emara. U mu· skaraca je cesce nego u lena. Hemosta za - spontano iii veStacko zaustavljanje krvavljenja Hemofilija - !Ilasledna bolest iz grupe bolesti sa sklonoscu ka krvavljenju Hepar - jetra Hepatitis - zapaIjenje jetre H ereditarQ/1 - nasledan Hereditet - naslede Hernija - kila Hibrid - melez Hidrops - vodena bolest, nagomilavanje transudata u trbusnoj duplji usled poremeca ja krvotoka u teskim srcanim manama Hidroterapija - koriScenje temperature j mehllillJiCkog dejstva vode na ljudske tela sa ci1jem leeenja Hidrofilija - pozudnost za vodom Hijalin - staklast Hiperacid llOs - prekomerna kiselost Hiperemija - prepunjenost Jcrvlju, izobilnost krvi (»navaIa krvi«) u nekom delu tela gde normaIno treba da je ·ima manj e Hip ertenzija arterijska - poveeanje krvnog pritiska Hipertonija - povisen ... napet<>st miSiea Hipertrofi ja - prekomerno rastenje jednog organa iii jednog dela organa bez promene u nj egovom sastavu Hiperllidroza - povecanje izluCivanja 2lIloja Hi perhlorhidrija (hiperacidit et) - preterana kiselost zeludaenog soka kao posledica povecanog lueenja zeludacne sone kiseline . Hipnoticka s redslva (hlpnobici) - lekovi koji izaziivaju san iii ola ksavaju njegovo nastupanjc Hipolenzivna sredstl'a - lekovJ koji smanjuju arterijski pritisak Hipotonija - stanje sniZene miSicne napetosti

206

Ll!CI!NIE BI1.JI!M

Histerija - du~evno oboljenje koje spada u grupu lJ>Sihoneuroza a dspoljava se du~e\'n i m i telesn im poremecajima u oblast i motornog senzitivnog i vegetativnog sistema Holagogna sredstva (holagoga) - lekoVii podstieu lueenje zuCi Holelilijaza - kamcn u zuenoj kesdci Hol ecistit is - zapalj ell je zucne kesice Hom eopa tija - specijalni sistem leeenja cije je osnovno ueenje da neku bolest treba leeiti onim lekom koj i, dat u veCim 'k olieinama, izaziva u organizmu znake sliene znaci ma bolesti koju treba leeiti. U homeopatij,i se lekovi upotrebljavaju eesto u tako rnaLim koliCinama koje iskljueuju rna kakvo dejstvo na oboleli organizarn Hronican - koji dugo traje, koji se 9poro ra'Zvij a iii koji ima u9poren tok: hroniena bolest, hronieni alkohol<i.zam oj dr. HlIInan - dobar, eovekoljubiv; koji je poreklom od eoveka (npr., hurnana medicinal Cijano za - plavetnilo (pomodrelost) .!core i 9luznica, naroeito u snica, vrha nosa i krajeva prstiju. Javlja se naroeito u bolestima srca, pluta i u raznim trovanjima Cikatrizacija - proces zara~C:iV'allja rane stvaranjern oZ.iljatnog tkiva Cistitis - zapaljenje mokracne be~ke Citologija - nauka koja se bavi proucavanjem cel-ija Crvi - hell11'inti Cepici (supozitorije) - ovaj oblik lekova sluzi za U'vlacenje u razne prirodne telesnc otvore Cmar - anus Sarenica - duZica Secerna bolest - dijabetes Sok - stanje koje se karakterise porernecajem krvotoka Stitnjaca (stitas-ta zlezda) - tireoidina zlezda Suga - skabijes Suljevi - hemoroidi

POSEBNI DEO

A

AGAR-AGAR tELOZA,GELOZA Na narociti nacin izdvojena sluz iz raznih crvenih alga rasprostranje. ~ po morima 01<0 istocne i jmne Azije. To su bezbojne iii zuckaste, pro. zlme ~:ake ili plocice bez mirisa i ukusa. U vodi veoma nabubri, jer je mno. ~o uplJa, ~.bog cega se u medicini upotrebljava kao blago, lako podnosljivo I neskodlJlVO sredstvo za suzbijanje hronicnog zatvora. Upijajuci mnogo vode i jako bubreci, agar-agar mehanicki nadrafuje creva, te ih podstre. kava na zivlje pokrete. Osim toga, pomesan 5 kiselim mlekom sluzi kao di. jetalna hrana u lecenju stomacnih i crevnih bolesti. U farmaciji sImi pri izradi globula, supozitorija, prutica, melema ita. bleta. U mikrobiologiji agar-agar se upotrebljava kao hranljiva podloga (hra· niliste). .

AZULENSKE DROGE Kamilica, pelen. odoljen, oman . hajducica, razne vrste eukaliptusa, elemi, ·v etiver i mnoge druge droge daju p I a v 0 b oj e n a eta r 5 k a u I j a. Boja potice -:d azuJena, plavo obojenih ugljovodonika. Zahvaljujuci pri,sustvu azuJcna, ova uJj a deluju antiflogistieno, tj. protiv· U1pala 'koze i sluznice. U drogama se azuleni ne nalaze slobodni, nego se javljaju u etarskom ulju tek duiom destilacijom s vodenom parom, sto se vidi i iz pojave da je 5 pocetka dobijeno ulje, npr. od kamHice, bezbojno i ukoliko destilncija dme traje (18-24 sata), utoliko ono postaje tarnnije plavo. AzuJeni, nairne, poticu od slozenijih jedinjenja, tzv. pro a z u len a iii a z u 1 e n 0 g e nih 5 e 5 k v i t e r pen a. Na primer mat r.i c i n, gorka supstancija kamilice (Matricaria chamomilla), proazuJen je ham a z u 1 e n a, jer ·s e pod uticajem alkalne reakcije, a zatim destilacije u kiseloj sredini u prisustvu kiseonika iz vazduha otvara laktonski prsten u molekuJu matricina, gubi karboksilna grupa i tako dobija hamazulen. A psi n tin iii artapsin, gorak sastojak pelena (Artemisia absinthium), pod istim uslovima kao u slueaju matricina razlaZe.se na azuJen i lakton.

°

210

Ll!CI!NJB BIUI!M

Vet i va z u J en se dobiija debidrogenacijom pomoeu selelllijuma seskviteIpena u etarskom ulju IOd tropske biljke Vetiver zizanioides. E uk a 7. u 1 e n se dobija debidrogenacijom pomoeu sumpora seskviter· pena u etarskom ulju od raznih eukaliptusa. Na tom prineipu debidrogenaeije osniva se polil.lSintetska industrijska proizvodnja ve~ta~kih azulena od mnogih prirodnih seskviterpena. Najpre Ru.Zi~ka, a zatim Fau (Pfau) i Platner (Plattner) najvi~e su doprineli razja~njenju hemijske grade,i uop~te boJjem poznavanju azulena. Ustanovili su da azuleni imaju biciklicnu gradu, pri ~emu je jedaIi prsten peto~l;m, a drugi sedmo~lan. . Osim matricina i apsintina u mnogim drugim b.iljkama ima sli~nih t e r pen 0 i d nih go r k i h '5 ups tan e i j a od kojih potiee lekovitost mnogih biljaka koje kao tonika i stomahika vekov,ima koristi medieina.

AJCICA, GORKACA, BAGRENAK, DIVUA GRASICA

Coronilla varia L. -

Papitlionaeeae

Zeljasta biljka, visoka 20-70 em, Obrasla retkim dlakama. Stabljike su ~uplje. Listovi su vrlo dugacki i sitno perasto deljeni. Cvetovi su duga~ki 8-14 em, a siroki oko 3 em, u druzeni .i. po 10-15 u loptaste evasti na vrhovima gran~ica. Kruniea je bela i prosarana ru£casto, ljubieasto i pur-

AJCICA

ALKANA. RUMBNILO. ALOJ DRVOUKJ . . .

211
~iroka 2 do 2,5 mm. Cveta od

purno. Plod je mahuna, dugatka 4-5 cm, a maja do juna. Raste svuda. ~jtica je ?tro1ma. Deluje na srce slitno nekohko matenJa, a pre svega od heterozida tome, ovu biljku treba ,izbegavati. Narotito

dig1talisu. Otrovnost potite od koronilina i koronizida. Prema je seme otrovno.

. O~tala narodna Imena: gluvara, gorka trava, gortiljavka, grahorica, gr. klca, IJuta trava, ~areni gra~ar. .. Slitnog. sastava .j dejstva je i srodna, takode rasprostranjena zeljasta bllJka Coromlla emerus L. (koJutica, berg~, gluhovet, Z3(jatkovina, zetja tilovina, ruta Sibika).

ALKANA, RUMENILO, CRVENI KOREN, K'NA, NEMACKA K'NA, STRU2KAVAC
Alkanna tinctoria Tausch Boraginaceae

Alkana raste na pesku u severnim de· lovima Vojvodine ,i mestimitno u Dalma· ciji. Upotrebljavaju se podzemni . delovi biljke, koji su crveni od alkanina. Osim toga, droga sadrli jo~ i tanina i smole. Nekad se upotrebljavala u ~kolskoj medi· cml, a danas uglavnom za ekstrakciju crvene .boje koja je vrlo lepa i nije otrov· na, pa se dozvoljava upotreba za bojenje u1ja, masti, likera, lekova, kozmetitkih i hi· gijenskih sredstava, za bojenje svile, mi· kroskopskih preparata i slitno.

ALOJ DRVOLIKI, BIJELA SABLJICA
Aloe arborescens Mill. -

Liliaceae

Do 4 m visoko oSukulentno drvo iz jui:ne Afrike. U SSSR·u, Poljskoj i u nekim drugim zemljama gaji se posle II svetskog rata kao jednogodgnja zeljasta biljka radi dobijanja sveleg soka, emulzije i preparata »biogenilz stimulatora« po V. P. FilatoVll. U toku leta zakidaju se mnogobrojni mladi izdanci s biljke i stavljaju u rasadnike - staklene vrtove - da se ozile. U prole~e ih rasaduju na stalna mesta, gde se u toku leta i polovine jeseni pod·

212

LBCI!NJI! BIUI!M

biraju krupni, sotni . zuravi listovi, a vrmi mladi listovi \Se koriste za ozi· ljavanje u staklenicima za narednu godinu. S ve z i so k, koj-i iscuri iz svezih, tek odsetenih listova, kon· zervge se alkoholom (80 g soka i 20 g alkohola) . Deluje baktericidno na razne grope mikroba. Primenjuje Sf spolja za letenje opekotina, gnojnih zapaljivih procesa u obliku obloga i za zapiranje rana, a iznutra protiv zatvora, anacicinih gastrita i kotita. V 0 den i ~ k s t r a k t i z s t i· m u 1 ira n 0 g lis C a a 1 0 j a, na· cinjen po Filatovljevom metodu, sa· drli biogene stimulatore koji pove· eavaju zastitne funkcije bolesnog organ.izma. Primenju je se uglavnom za lecenje oenih bolesti, a i protiv hro· AAO] AP BOAHKH nicnog artrita, cira u zelucu i u dvanaestopalacnom crevu, u kozmetologiji i drugue. Filatov, znarneniti' sovjetski oftalmolog (ocni lekar) , posao je od hipoteze da se posle smrti zivotinja .~ bilja ' u tkivima odigravaju suo protni biohemijski procesi, ,i da se pri torn javlja sinteza hemijskih supstancija koje treba da pobude, stimulisu zivotne procese tkiva koja se gase. Te supstancije je nazvao »biogeni stimulatori«. Odseceni socni listovi aloja mogu da izdrle dugo pod nepovoljnMn uslovima i da za to vreme sinteti· zuju znatnu kolicinu biogenih stimulatora. Preparat se izraduje na ovaj nacin: mlado. neozledeno, soeno liSee eim se odsece s biljke, da bi se iz· beglo curenje soka, drZi se 12 dana u tamnoj odaji na 4-8 0 • Zatim se udalje bodlje, izreze na komade, sterilizuje u staklenim posudama u autoklavu na 1200 i pod sterilnim uslovima komadi se cuvaju za implantaciju, tj. usivanje pod koZu. Osim toga, od [Jjih se izraduje ekstrakt za parenteralnu upotrebu: deli6i se samelju, pomesaju s destilovanom vodom ili fiziolos· kim rastvorom (l: 5), sve se ostavi 1-2 sata, zagreje do klj-ueanja, procedi, ponovo prokuva da 'kljuea 2 minuta, filtruje, razlije u ampule, za· topi. steriliruje u autoklavu 1 eas na 1200. Ovaj ekstrakt se tipotrebljava potkoZno po 1 ml cinevno u toku od 30 do 35 dana. Emu 1 z i j a a 1 0 j a, izradena od ' stimuliranih listova i r,icinusovog i eukaliptusovog ulja, upotrebljava se zaspreeavanje i letenje suvog i via· znog epiderrnita 1 opekotina II i III stepena nastalih posle zratenja.

ALOJE, ALOJ, SABUR
Vrsta ekstrakta izrac:iena [Ja mestu proizvocinje ukuvanjem soka iz mea raznih vrsta Aloe. To je tvrda i mrka smolasta masa s-ta~astog pre· lorna, vrlo gorkog i neprijatnog ukusa. To joe spor, ali pouzdan purgans u dozi od 0,2 do 0,6 g. U maloj dozi (0,05-0,20 g) aloje se upotrebljava kao sredstvo za jacanje i popravku apetita. U velikim dozama je skodljiv: iz· nad 8 g moze izazvati smrt. Deci 5e ne sme davati.

(bez evasti). ANDELlKA. destilacijom samlevenih plodova. vrlo krupni (donji 60-80 em) i na osnovi mehuTasto obuhvataju stabljiku. odsecaju 5e u nelroliko naVTata od avgusta do septembra. jer brzo gubi klijavost. operu. KRA VOJAe 213 ANGELIKA. Nije ~kodljiva i ne izaziva nav. alkoholature. namenjene poslasticarima. do 7 mm dugacak i do 5 mm ~irok. Stitovi sa zrelim plodovima. oko 6'10 smole. na osnovi kao rU'ka debelo i crvenkasto. .ANGELIKA. omlate i plodovi se pakuju u vreee. . Seme se mora posejati cim sazri. Glavni sastojak ulja je felandren. pri vrhu razgranato.5-1.5"10 etarskog ulja. Gajenje i berba. Deluje povoljno na ieludacno-erevne organe. pektina. od maja do septembra (5-6 berbi). Stitaste cvasti se nalaze na vrhu stabljike i ogranka. Retko se na- Svojstva. su~e na asurama na suneu. ekstrakti i dTUgO. Listovi su triput perasto useceni.Angelika uspeva na lakom. . Gaji se po moevarnim mestima. Stablo je ' pravo. kumarina.Angelika je vrlo krupna. Ukusa je najpre os!atkog. najviSe u Zapadnoj Evropi. pljosnat i kri· lat. snaina i lepa. jer je veoma aromatican i povoljno utice na raspolozenje bolesnika.iku. ANDELIKA. Rasprostranjenost.k!rupan. Dobijeni rasad se rasaduje na stalna mesta pocetkom jeseni na rastojanju 80 X 80 em. do 2 m visoka zeljasta biljka. Rlzom je mesn~·t. . Mora se cesto okopavati i obilno navodnjavati. Rizomi se ' vade prve godine pre nego ~to list otpadne. olak~ava varenje. oko UNo masnog ulja. iuekastobelicaste boje. a zatim aromaticno ljutog. Najvi~e ulja potro~e fabrike raznib desertnili piCa. rizoma i korenja.Cela biljka ima svojstven prijatan aromatican miris. oblo. odstranjuje gasove i te~koee koje zbog toga nastaju. Ulje je vrlo skupo. Etarsko ulje se u svetu proizvodi u industrijskim kolicinama. Stabljike i drske. Plod je jajolik. Caj je jo~ prijatniji od sveiih driaka i korenja. U plodovima ima 0.Vee nekoliko hiljada godina angelika se koristi za lek i zacin. Upotreba: . Cveta jula i avgusta. . pre sVl!ga tinkture 1200fo). U tu svrhu uzima se 5-10 g pra ~ka iLi 5% caj ·spravljen od plodova iii korenja. lazi divlja biljka. rastresitom. Zbog prijatnog mirisa svi je rado uzimaju.30-1"10 etarskog ulja. seku se vee od prve go dine. uzdui na tetvoro raseku i su~e na jakoj promaji. Sastav. Biljka eveta druge Hi treee godine. Umbelliferae Izg\ed blIjke. kratak d gusto obrastao dugackim korenjem . vezujou u snopice i odmah prodaju. vrlo su krupne i imaju mnogo evetova zelenkaste jJi fuekaste boje. U apotekama se izraduju razni galenski preparati. ~uplje. plodnom i mocvarnom zemljiStu. Prinos oko 25 hiljada kilogram a sa hektara. oCiste. kumarina i drugib sastojaka. .Rizomi i korenje sadrie 0. raznih kiselina i drugih materija. KRAVOJAC Angelica archangelica L. sitosterola.

SLATKI KOPAR Pimpinella anisum L.pome~ati i od te sme~ 3 supene ka~ike popariti sa pola li. kadlinae. andelski korell. Gajenje anisa je slicno moracu. klima Vojvo· dine i istocne Srbije i laka propustljiva zemlja oko velikih reka daju najbolju drogu. andeosko drvo. Trubalika (Angelica Pantiei Vand. Osim toga. gornje liSce je sedece i vl'lo sitno deljeno. kravojac. ove biljkc ni'Su medicinski proucene. piti posle jela. stabljika valjkasta.i po 15 g linoure. arzdelski (andeoski) koren. a rodi oko 1. Banat proizvodi vrlo dobar anis. Topla i suva sredozemna klima primorja i Povardarja. za zirnu. BILJBM U -domatinstvu se mogu spraviti ovi ~jevi: 1. tru1Jru. One su takode Iekovite. kravojec. dobro obmdenu zemlju. Na )1e:ktar je potrebno dko 14 kg semena. poklopiti. Mlade sveze stabljike ange!ike slufe za spravljanje . Narodna imena: angelika (Orfelin).slatkog. Za apetil: 30 g korena ange1ike . . a li~ce trojako: donje liSce je na dugackim tankim dr~karna na kojim je okruglasta levkasta liska po obodu krupno 2iUp~sta. toplu. srednje liSee je trojno klinasto deljeno i po obodu zupcasto. Droga potice sarno od gajene biljke.Anis raste divlje oko istoenog dela Sredozemnog mora. 3. kicice. Treba vr~iti propagandu za gajenje anisa kod nas. kandiranog voca i tkornpota. siri~. Za bolje varel1je: po 25 g plodova angelike. ANASON. anisa. gozdni koren. beli i udruzen~ u ~titaste evasti. popariti sa 100 g kljucale vode. zlahtna angelitka. ostaviti ukraj ~tednjaka. 2. nadimanja.pome~ati i ~j naciniti i piti kao pod 2.000 kg. pelena i blatenog ckalja .p rijatne poslaostice koje moze svako domacinstvo da spremi za zimu. Angelica silvestris u namodu se nazJilVa: aJrlgeldka. kllime i zemIjiSta. mora~ i kima . Polrebno je ungtavati korovsko bilje da se prilikom mlacenja ne nade u drogi. Rasprostranjenost_ . - Umbelliferae Anis je jednogodgnja zeljasta biljka. mora~ i kirna pome~ati i od te srne~e uzeti 2 supene ka~ike. Seje se u mal'tu Hi apl'Uu na rastojanju 30 x 30 em. ali sadne manje etarskog ulja.214 LECENIP. poklopiti. pa ~m je zato i lekovitost manja.) i divlja andelika (Angelica Si/vestris L. ostaviti ukraj ~tednjaka i posle 2 sata piti po 1 ca~u 3-4 puta dnevno pre jela. T'razi jaku. ali da ne vri. aIIlgebica. ANI:2:. divlja andelika. baljka. Kvalitet droge zavis-i od sOI'te. To 'SU veoma . Boji se hladnih vetrova. nane. jer se traZi u vagonskim kolicinama za destilaciju etarskog ulja. Protiv gasova. lroren 'Svetoga duha.belj. 4. visoka 2~O em. kravogaz. grteva i drugih smetnji: 30 g korena angelike j po 15 g karnilice. Koren je tanak.) rastu kod nas po !ivadarna i vlaZnim ~umama. - ANIS. borstna ange!ika. 2-3 srut. Uzirnaju se posle jela. Cvetovi 'Su sitni.t ra klju~le vode. ANIZ. andelika. vrtna "Melka. laku.

215 Berba. .ANIS. sitnije.~lod (shizokarpijal. ANACON. oko tOOl. a narocito ne s plodovima k u k ute (Conium maculatum). 2oo/. Rebra su jednaka.5%. taJasasto povijena rebra. .Anis sadrfi 1. Sastav. Sivo-zelenkaste boje. ko}i se razvija kad se plod ovlaZi rastvorom kalijum·hidroksida i zagreje (oslobada se ' k 0 n in). Vodenog ekstrakta mora dati najmanje 12%. Plod ku· kute poznaje se po tome ~to je gladak. To je bezbojna iii bledozuckasta tee!nost. vlage ne sme biti vi~e od 90/ •. POPRECAN PRESEK KROZ DVA SPOJENA . oe!istiti od zemlje 1 kohko god je mogu<'e bolje od peteljaka. ali berba ne traje tako dugo: dva.ANIS. ANIZ. .~% eta r s k 0 g u I j a. Ima sitnih druza kalcijum-oksaJata.KUKUTA Plod je sastavljen iz dva plodnika (merikarpije). . etarskog ulja najmanje 1. koji su obie!no spojeni i svaki ima po 5 rebara. gusto m a I j a v od prileglih e!ekinja. SLATKI KOPAR . nezna i bleda. . NA LEDNO] STRANI SE VIOl PO 15.Plod anisa ne sme biti pome~an s plodovima ostalih ~tita· rica. bradavieastim d I a k a rna debelih zidova i ima m n 0 g 0 5 i t nih mas n i c a. U perikarpu ima vrlo mnogo masnica sa etarskim uljem. taekasto. Anisi aetheroleum dobija se destilacijom pomocu vodene pare iz zrelih svezih plod ova.Anis se bere kao i morae!. bradavic!asto. slic!nog morac!u. aromati6nog. Poe!inje se 10piti na 150.a su~iti kao zito na tavanu. Dugae!ak je 4-5 mm. . gorko i neprijatno. Anis se razlikuje od plodova ostaJih ~titariea po tome ~to je obrastao maJim jednoceJijskim. a ukusa s!atkog. Anis je vrlo prijatnog. b . hrapav. . a izmedu rebara nema masnica. . a treti put se eela biljka odseCe. Bun i· kin 0 s e m e (Hyoscyamus niger) je bubrezasto. Semena jezgra puna je kapljica masnog ulja i zrna aJeurona. put se arezuju zreli ~titovi 5 plodovima. Bere se u leto. Primese. Anisi fructus je kru~kastog oblika i sa strane maJo spljo~ten. Plod?ve treb. ~to ima vrlo istaknuta. nema etarskog ulja. koja jako prelama svetlost. iii je bezbojna kristalna mas a prijatnog mirisa na anis i slatkog aromatie!nog ukusa. K 0 r i· jan dar i per sun nisu slatki i drugog su oblika·. Mora mrznuti izmedu 15 i 190. toplog i naljuoog. Poznaje se i po neprijatnom zadahu na kukutu (na mgju mokratu). e!esto prevrtati. a. • . Nad podJogom je do 3 mm ~irok. belaneevine i ~ecera. masnog ulja.PLODA ANISA . jakog aromaticnog mirisa na anetal. A NA TRBUSNO] 2-3 MASN[CE . Droga. a potpuno je teeno izmeiiu 18 i 200. . Pepela ne sme ostati vge od 10"10. a ima aJkaJoida. Skroba nema.

Upotreba i dejstvo sli~ni su zvezdastom anisu i mora~u: ekspektorans. an e t 0 I a. jer se pod uticajem vazduha i svetlosti stvaraju jo§ otrovnije materije_ Uljane pogace imaju mnogo belancevine i masti. Poremecaj srtanog rada usled nagomilavanja vazduha u l. maraca. likeri i druga sredstva za ufivanje. Zbog toga se ovo ulje u novije vreme zabranjuje pri izradi raznih aromati~nih rakija i likera. drhtavicu i dr.elucu iii crevima: po 10 g anisa. kima i kamilice. U malim dozama ulje olak§ava respiraciju. perruna. Za smirivanje kaSlja i iskaSljavanje sluzi: po 5 g anisa. poklopiti i posle 3 sata popiti u 3 obroka pre jeJa. Za lak se iskasl java nje oSuSene sluzi iz pluca: po 25 g anisa. Upotreba anisa i njegovog ulja je ~esta i raznovrsna. Ulje treba ~uvati na tamnorn i hladnorn mestu u napunjenim i dobro zapa· kovanim staklenirn sudovima tamne boje. karminativ. mora~a. 3_ Za lakse iskaSljavanje: po 20 g anisa. Staro ulje je otrovnije od sveteg. Pod uticajem svetlosti i vazduha ulje se menja. mora~. stomahik (spazmoliti·k l. a u vecoj dozi izaziva pijanstvo. upotrebljava kao lek i zacin_ MeAant t!ajevl sa anisorn. majkine du§ice i kamilice. Anisovo ulje koje je dufe vremena u dodiru s vazduhom iii viSe puta zagrevano mote imati niht ta~ku smrzavanja i vecu specifi~nu tezinu. Mnogo se upotrebljava u veterini za drafenje peristalti~lcih pokreta.Anticki narodi su upotrebljavali anis kao sredstvo za lecenje trbusnih oboljenja i nazivali su ga Solamen intestinorum_ Dioskorid i Plinije navode da najbolji anis raste na Kritu i u Egiptu_ Karlo Veliki je naredio da se anis gaji. . Vekovj ma se Evropa snabdevala iz zemalja oko istocnog del a Mediterana_ Etarsko ulje dobija se jo§ od XVI veka. po 10 g nane i veronike i po 20 g lista podbela i korena belog sleza. 2. gubi moe kristalizacije i raste otrovnost (stvara se difenil-metoksi-stilbenl _ Anetol je oficinalan u nekim farmakopejama_ Iz ulja se odvaja rashladivanjem. mrkve i kima. kao pod 2_ 4. 6_ Prociv gasova i nadimanja u organima za varenje: po 20 g anisa. zbog rega se na hladno6 smrzne_ Sadrfi jo~ i estragola. 1. ali se pije posle jela_ . te se daju kao vrlo jaka sto~na hrana. kima. narocito muzarama da bi davale viSe mleka. anizaldehida i anisove kiseline. Anis je jedna od onih droga koja se od najdav.n ijih vremena do danas stalno. slatkgg korena i majorana. kao pod 2_ 5. Za jate izlut ivanje mokrace: _ p o 20 g anisa.216 LECENJE BIUIlM Anisovo ulje arna 80-900/. Razne pastile i bombone. Tri supene kasike zdrobljenih plod ova poparitzi sa pola Htra kljuCale vode. poklopiti i posle 2 sata o-dliti i popiti posle jela_ Moze se piti triput dnevno. metilkavikola. veronike i saponarije. pije se topao ~aj. nekad vi§e nekad manje. galaktagog i korigens mirisa i ukusa mnogih neprijatnih lekova_ Stimuli§e sekreciju tu~i i pljuvacke_ Dejstvo ulja na neuro-muskularni sistem obja§njava njegovo uspe§no dejstvo protiv gastralgije j ·kolika. Istorlja. kao pod 1. Plod dodaju hlebu i kola~ima kao kim_ Anisovo etal'sko ulje deluje na centralni nervni sistem_ Petnaest kapi ulja izazivaju san od 12 sati. preparati za rube i usta i dr. takode sadrfe anisovog ulja. isJandskog IBaja i cveta podbela. moraca. kao pod 5. narocito u narodnoj medicini i decjoj praksi. po 25 g nane i maticnjaka i 5 g kore kru§ine_ Jednu supenu ka§iku ove me~avine popariH sa 200 g klju cale vode. aktivira cirkulaciju i ja~ srce. celera. po 15 g zove i podbela (lista) i 10 g korena Jjubicice.

slatki janus. miroClije i majorana. ostaviti 3 sata i odjednom popiti.AVTUGA. onliz. onajs. Raste svuda k. Od anisa se u apotekama spravljaju ne sarno razni l!ajevi ve6 i pra~­ kovi. razijan. 9. - Caprifoliaeeae Trajna zeljasta biljka. sirupi i mnogi drugi preparati siroke potrosnje.BURJAN Sambucus ebulus L . kao pod 8. ribizla i kiselih vganja. moral!a. Cveta juna i jula. udrliZeni u evast slil!nu stitu na vrhu stabljike. mirisa na gorke bademe. sastavljeni od 7 do 11 dugulj astih i siljastih listica. APTA. Tri supene ka~ike ove smese kuvati 10 minuta u pola litra vode.AVTlKA. Caj proliv aslme: po 20 g anisa i eveta podbela i 60 g lista podbela. tinkture. ostaviti eelu noc i sutradan piti umesto vade. kao pod 8. AVTlKA. anjez. Plod je okrugla. morski janez. ~i pu raka . Za jace lucen je mleka: po 2S g anisa. visoka 1-2 m . Ostala narodna Imena: anaton. moral!a. anez. AVTUGA. Cvetovi su beli (retko kad ruiil!asti).APTA. sol!na.1O APTA . drenjina. BURJAN 217 ~Ijiva 7. Proliv zal vo ra: po 20 g anisa. suvjh i kore kru~ine. ekstrakti. slatki kumin. anis. Caj za osvezavanje (osobito krajem zime a ranD u prole6e) : po 20 g anisa . erna bobica. 8. Dve supene ka~ike ove me~avine popariti sa 300 g kljul!ale vode. slatkog korena. slatki komoral!. poklopiti. 10. Listovi su naspramni.

pastila itd. posle cega se i·s ced i i profiltruje. ap tovnjak. a naj6esce terpentin. . U vodi nabubri i rastvori se dajuci gustu. aptovina. koji curi iz ozleltenih drveta i grana raznih vrsta Acacia. fo lium et fructus). aptuga. od koje bolri glava. habdovina. hapta. OISObito Acacia Senegal WHld. pasta. raznih secera. aftika.sok se izb istri. Zrele bobice se izgnjeee i ostave 2-5 dana. gorkJh materija. najviSe u Sudanu od Crvenog mora do Senegala. avdika. e meno se pije 2-3 case dnevno. haptJika. kurjaeki rep. kao i deejih proliva. jabuc ne i vinske kiseIine. optovina. Ovaj sok (zasladenl izaziva znojenje i egcenje. zovina. gemma et folium) . emul. anta.Svi delovi biljke deluju purgativno.) - Abietaceae Do 35 m visoko crnogoricno drvo eije eetine opadaju u jesen. habdika. . (=Lardx europaea DC. Dobro sredstvo za vezivanje pri izradi pilula. ARIS Larix decidua Mill. pupoljak i list (Laricis cortex. tanina. list i plod (Ebuli radix. . is tavr. bazg. egipatska akadja). Upotrebljava se koren. zija. smrdljiva zova. hobed. kokosije groz(!e. Komadi razne veIieine i oblika. Koren se u narodnoj medicini upotreblj ava spolja i iznutra protiv reumatizma: 1 kg iseckanog korena kuva se 2 sata u 10 Iitara vode i u top 10m dekoktu drli ruka i·Ii noga. Druga narodna imena: abad. ARAPSKA GUMA Gummi arabicum Arapska guma iii gumarabika je na vazduhu osuseni i stvrdnut sok. za proizvodnju lepka i dr. zilavu i lepljiru masu. stenicnik. u farmaciji poznat pod imenom venecijanski terpentin (Terebinthina veneta) koj i se proi·zvodi u Tiralu busenjem 5tarijih stabala. pri 6emu se odigra vrenje. U korenu 'ima cijanogenetskJih heterozida i gorkih materija. abzovina. a u plodu ima valerijanske. antocijana (modra boj a sokal i pektina. sluzastog i bljutavog ukusa. U celoj biljci ima malo etarskog ulja.218 LECBNJE BILJBM smrdljiv korov neprijatnog ukusa.Mimosaceae (bijela akacija. Raste u visokim planinama i sadi se kao ukrasno drvo. Upotrebljava se i u lecenju zapaljenja zeludacne i crevne sluznice i gornjih disajnih puteva. habad. ditfreticno i izazivaj u znojenje. . bazdika. bozovina. U ratu se od zreIih plodova apte kuvao pekmez i pekla rakija svojstvenog. a1dum-tra· va. UIazi u sastav pastila i raznih bombona protiv kaslj a. bez mirisa. abdika. avta. aptika. U tehnieke svrhe upotrebljava se mnogo vise: za izradu bombona. ncprij a mog mirisa. Upotrebljavajou se kora. bujad.

ARlSBVA GUIVA . ali se za lek upotrebljava sarno njen srednji deo. sa Karntatke i Larix leptolepis hort. Larix occidentalis Nutt. .U kori ima tanina i koniferozida. Sarno iii pome~ano sa drugim etarskim uljima (eukaliptusovo. lomljivu masu i rastvara se u alkoholu. Glavni sastojak etarskog ulja je pinen i borneol. Terpentin ulazi u sastav lekova za spoljnu upotrebu. sosna. ari~evina. planinskog bora i dr. argevo etarsko ulje se upotrebljava i za inhalaciju: nekoliko kapi se stavi u lontic vade koja kljuta i ta para udik AriSevb drvo se upotrebljava u gradevinarstvu. ARISEV TRUD. ad jele. iz Japana. Larix dahurica Turcz. Ima 50--800.U terpentinu ima 20-22<>/0 etarskog ulja. . Upotrebljava se protiv nOCnog znojenja tuberkuloznih..U semenu ima 9-12<>/0 rnasnog ulja i 7% azotnih jedinjenja. najce~Ce u obliku aerosola. 0. svojstvenog ~e· Cera melezitoze i drugili sastojaka. ariZ. list- Slienog sastava i upotrebe su i neke strane vrste arga koje se gaje kao ukrasne: Larix americana Michx. i Larix pcndula Salisb. tis. ARISEVA GUIVA Laricis fungus Ogromna g\jiva koja raste na stablu ari~a. jer je droga otrovna! . Zbog prijatnog mi·risa etarsko ulje se upotrebljava za osvezavanje mesta gde se mnogo sveta okuplja. Bere se cela gljiva (Polyporus otticinalis Fries . najce~ce za spravljanje slozenih f1astera. po~to se pre su~enja odstrane kora i donji meki deo. a ostatak tine smola. ..Polyporaceae).2<>/0 etarskog ulja prijatnog rnirisa od prisutnog borneola i bornilacetata. Upo/reba arga je slitna boru i drugim crnogoricama. venica. osobi to tamo gde su velika vlaZilost i voda.0 sma I e koja gradi crveno-nasmedu. ali sarno na Iekarski recept. ARIS ARISEVA GUBA. PECURKA NA DUBU ARISU. etru i hloroformu. ARl9EV TRUD. Gljiva liei na velika konjsko kopito i maZe biti te~ka po viSe ki· lograma. .U li~cu ima do 130 mgOfo vitamina C.ARl9EVA GUBA. 219 Sastav. arit. liz Amenilke. Narodna Imena: arez.). bojene i gorke materije i tragovi cilibarne d rnravlje lkise~ine.

AZANT-SMOLA. smanjuju ureu u krvi povetavajuci izbacivanje uree mokraeom. pomafu varenju. Ti socni delovi se 'koriste kao omiljeno povrce. (smrdljJva vitina. To su dugovecne sukulentne zeljaste biljke iz Irana i Avganistana.i dlrugde. koji curi iz ozlec:tenog iii presecenog rizoma i korena Ferula assa foe/ ida L. U etarskom ulju ima sumpornih jedinjenja. gardun. Sadrli garke i druge sastojke koji vraeaju apetit. u sastavu pojedinih slozenih lekova. pd10ma boca. . za iska~ljavanje.220 ARTISOKA. Moze se uspe~no gajiti i kod nas. ASA-FETIDA. protiv nadimanja u crevima i.Umbelliferae. holeretik i holagog: povoljno uticu na jetru. bolova u be~ici. Zato tame danas svako ko moZe gaji u svom vrtu arti~oku. Narodna imena: ardecovka. dJraguSica. ARTICOKA Cynara scolimus L. JUTROKLEK Assa foetida Asa-fetida iIi asant je na vazduhu stvrdnut m lee n i so k (Oleo-gummi-resina). Kod nas je upotreba artiSoke gotovo nepoznata. lma veld.u varenju masti i dr. a na Zapadu se upotrebljava protiv zu tice. devesilj. zbog cega zaudaxa na beli luk. nevesilj) i drugih Ferula . pomaf.ke cvetne glavice sa mesnatim socnim cveti~tem i dlSto ltako mesnate ovojne listove sa socnom bazom. ciroze i dr. italijanski osat. Asa-fetida se upotrebljava kao sredstvo za umirivanje. articovka. kongcstija jetre. ASANT. deluju kao blag' diuretik. - LECBN1B BUJEM Cornpositae Gaji se ·kao povrte u ZapadIliQj Evropi . DAVOUA SMOLA. raticok.

bela evece. zbog cega je ne treba koristiti kao lek. hacija. bela bagrena. List (5 nu 100) izaziva jace lucenje zucL Bagremova kora je otrovna. kra· Ijegac. Otrovnost potice od toksalbumina robina. a list jo~ dok je mlad.B BAGREM Robinia pseudacacia L. kraljevo drvo. rede dYe semenke. nerod. Badem je oko 5 m visoko drvo. U evetu ima flavonskih heterozida. U ko~tunici (endokarp) ima jedna. dulcis). voska. bagra. . Zabelezeni su slucajevi trovanja deee ovom koram. asparagina. amara) i s 1 a t k i iii pit 0 m i (var. odakle se ra~irio svuda oko SredQzemnog mora. s duguljastim. bijela bagrena. Narodna tmena: akacija. etarskog ulja i fitosterola. rede list (Robiniae pseudacaciae flas ef folium). BADEM. Zato je seme gorkog badema lekovito :i otrovllo. krunciea. sluzi. gospodinov tm. po rubu o~tro testerastim listovirna i vrlo lepim ruiicastim cvetovima. ~iljastim. BAJAM. Plod je duguljasta ko~tunica. bela drvo. Medu njima nema razlike osim ~to u semenu gorkog badema ima heterozida amigdalozida. - P3ipiHonaceae Bagrem je poreklom iz Kanade. morska draCa. stambolska draCa. MINDAL Prunus amygdalus StJOdkes ( = Amygdalus communis L. Cvet se upotrebljava U obliku caja (5 na 100) za lak~e iskasljuvanje i protiv nazeba.) - R05aceae Kod nas su poznati go r k i bad em (var. kralj. ima zelen. U Srednjoj Evropi cesto strada od mraza. bagrema. a u slatkom nema. egiptonska tmina. Kod nas se mnogo gajL Drvo je visoko oko 20 m. akacija. bijela kapiniku. Kod nas na jugu raste poludivalj. prvim vesnicima proleea. robinija. Cvet treba brati neposredno pre otvaranja. beli bugrem. bagren. bijela draca. akac. signojka. Badem je poreklom iz Male Azije i Mesopotamije. Cveta u maju. U narodu se upotrebljava evet. ma!ljav epi·karp i slabo mesnat mezokarp koji se osu~i i otpadne jo~ dok badem stoji na drvetu.

U semenu gorkog badema ima 40-55% mas n 0 g u I j a. bajan. Na -looC ostaje tetno i bistro. Mnogo se ceni u ·kozmetologiji. okrugla halaza (kotvica. Bistra. do 5% ~ecera. sluti kao blaga masna podloga za izradu melema i kao rastvarac za sprav· Ijanj e kamforovog ulja. pri vrhu suzeno u mali ~ iljak.ilScedi masno ulje. deluje kao narkotik i sedativ. ali kad se zvace. okica). a od ulja se spravlja Emulsio oleosa. Pod vrhom je sm esten pupak. 15 mm ~iroko i 10 mm debelo. Bademovo uJjc. Ne smeju se upotrebljavati stare. Najveca dnevna doza je 6 g. oseea se m i r i s na cijanovodonitnu kiselinu i benzaldehid. Jezgra se sastoji od dva velika. mandala. pljosnato-ispupt ena. »miris na gorki badem • .222 Ll!CBNJ1! BlL11!M Droga. . Najpre se . Kad se semenke rastrljaju sa h I a dono m vodom. . Voda od gorkih badema. migdal. rapava i p r a ~ n a. Semenke gorkog badema su otrovne zbog arnigdalozida. a mirisa nema. Ne susi se. Kotiledoni moraju biti potpuno beli. Za farmaceutske svrhe upotrebljava se sarno najbolje ulje. koja je uzdut brazdovito naborana. Na vrhu kotiledona vide se korentic i pupoljtic (p I u m u 1 a). U k usa JC gorkog i uljastog. od koga 'Potite gortina. k> kovitost i otrovnost gorkog badema. dobija se emulzija mirisa na c i jan 0 v 0 don i k j ben z a Ide hid. pitomi badem. bajarna. u zezene. U slatkom bademu ima malo vise secera iulja. omendula. sp ljo~teno. Cijanovodonitna kiselina je fudroajantan otrov. nikako zuckasti. etarskog i masnog ulja. ono dobijeno prvim. bela. do 25 mm dugatko. skoro trenutno dejstvuje. 2. Cesto se prepisuje s morfinom.Masno ulje dobijeno ce(ienjem zrelog semena slatkog i gorkog badema.i!Ze amigdalozida. koji se lako razdvajaju i daju se seci kao vosak. ali onema cijanogenetskih heterozida. Voda mora sadrlati 10f0 cijanovodonicne kisellile.koze. Upotreba . sluzi. mendula.Seme gorkog badema sluti za izradu »vode od gorkog ba· dema«. tzv. . Seme je obavijeno k 0 z a s tom I j us k 0 m sme(ie boje. trioleina. hladnim ce(ienjem (»prvenac«). pa se zatim pogace s vodenom parom destiluju. men· dalj. bojarn. a na podlozi velika. Sastav.Seme gorkog badema (Amygdalae amarae semen) je nesimetritno jajasto. Ostala narodna lmena: arnendula.2-4% ami g d a lin a (a migdaJozida) . gume. Seme slatkog badema sluzi za izradu Emulsio Amygdalarum dulcium. . U topJoj vodi Ijuska omek~a i lako se skida s jezgre. testo je talsifikovano. posto se prethodno dne izvesno vreme u hladnoj vodi da dode do hidroJ. Veea kolicina moie izazvati i smrt. mjendula. U prisustvu vode i enzima emu I z ina amigdalozid se hidrolizuje na cijanovodoni~nu kiselinu i benzaldehid (Oleum Amygdalae amarae aethereum ill etarsko ulje gorkih badema) i dva molekula gli. nagriZene iii zdrobljene semenke. uljasto-mesnata k 0 til e d 0n a. Sadrii oko Boo/. Po~o je skupo. bezbojnog kristainog heterozida. oko 25% belan~evine . Aqua Amygdalae amarae. Kao jedno od najboljih biljruh ulja. bledozuckasta te~nost gotovo bez mirisa i vrlo blagog ukusa.

TRAVA OD PUPKA. Cvetovi su sitni.. DESHO: MALI BEDRINAC . SILJEVINA. Stabljika je visoka oko 20 cm i razgranata. razgranat i ima jak i neprija. 223 BAMIJA.BAMI1A. Rizom je vretenast. Praznoveran svet veruje da bamija ima cudotvor· nu moe da jaca i vraea mu~ku snagu. BAMNJA. bell. Za jelo se beru nezreIi plodovi ve licine prsta. zbog cega se ovi plodovi ponekad skupo prodaju preko nesavesnih nakupaca i ~arlatana. BOBOSARA. BOBNJA. koriste lSe presni Hi se nanizu na kanap i suse za zimu. tan miris.. Cela LEvo: BEDRINAC. BAMIAT. Li· stovi su perasto deljeni. ( = Abelmoschus esculent us Moench Malvaceae) U nas se barnija gaji u jufnim delowma zemlje 'kao povree. CRNPURA Pimpinella saxifraga L - Umbelliferae Trajna zeljasta biljka. BEDRNICA. MALA BEDRENIKA. BEDRlNAC . BAMJA Hibiscus esculentus L. BAMNJE. uciruZeni III ~titaste cvasti. U SREDlNI: PLOD BEDRINCA. Cveta leti. BABNJE. Imaju mnogo sluzi i upotrebljavaju se kao i sve druge slu· zne droge iz iste familije. BEDRINAC.

BELA VRBA Salix alba L. reska. (veliki bedrinac. Pro t i v u log a i re u mat i z m a: 40 g vrbove kore i po 15 g rasta"iea. ialfije i trave od srdobolje. hajducice. Pije se ~to topliji caj. Kao i druge srodne biljke iz iste porodice. Upotrebljava se koren (Pimpinellae radix) izvacjen u proleee iii u jesen. Saligenol snizava povgenu temperaturu i deluje kao lokalni anestetik.. zaduh. hazman trava. Sadrii gorku materiju pimpinelin. ciklicni alkohol koji se oksiduje usalicilnu kiselinu. kestenove kore i orahoVlih Ijusaka. Slicnog sastava i dejstva je J Pimpinella major Huds. Raste po suvim mestima. kad se prohladi. be· drinica. gume. heterozida 's a I i k a z ida koji se pod uticajem enzima razlaie na glikozu i sal i g e n 0 I. div-ana1ion. bedrenac. a ukusa je Ijutog. Katar nosa i idrela: po 25 g bedJrinca. 4. Ostala narodna bnena: bedranica. b edrica. 3. jarcija trava. smole. urnbeliferona. Dve supene kasike ove sme~e kuvati IS minuta u 400 g vode i popiti pola izjutra. Ijoskavca. velika bedrenika. procediti i grgljati. bedrnac. bedrenicak. Tri supene ka~ ike ove sme~e prokuvati 10 minuta u pola litra vode. tan ina i kumarina. gurne. a pola uvece pre jela. po 10 g kamilice.224 LECEN1I! BlUHM biljka je svojstvenog mirisa. gorka komoracika. diva mirudija. Ukusa je oporog (od tanina) i gorkog (od heterozida). - Sa!licaceae Rano u proleee guli se glatka kora sa gr ana (Salicis cortex) starih 2-3 godine i osusi. ostaviti 2 sata. [zostaltak menstruacije: po 20 g bedrinca i omana. Bronhijalna astma: po 35 g b edrinca i steie 1 po 15 g Usta breze i rute. za znojenje: uzima se tnput dnevno pre jela po 2-3 g u prah samlevene kore iii se nacini caj (10 g kore kuva se 15 minuta u 200 g vode) i pij e u 3 obroka pre jela.. saponozida . katehinskog tan ina. silj. Do otkriea cinhona (hinin). zalfije . voska i kalcijum-oksalata. ocaj nice i cveta od trna i 30 g hajducice. Sadrfi aka So. ostaviti 2 sata i toplo piti na 2 sata po 1 ka~iku. karnilice. bedrenik. Tri supene ka~ ike caja prokuvati u pola litra vode 10 minuta na blagoj vatr i. lma jo~ i 10-140. U istu svrhu upotreblj avaju se i m1adi lisni pupoljci bele vrbe. smole. 1. Dve ka~ike ove sme~e prokuvati 5 minuta u 400 g vode i·. izob ergaptena. 2. Jednu supenu ka~iku caja popariti sa 200 g kljucale vode i posle 2 sata ocediti i uvece popiti. vrbova kora je upotrebljavana i protiv malarij e. toplog i pali. goveda trava. pupcajivica. pimpanela). Protiv Itazeba. visoke temperature. U jesen guljena kora ima znatno manje salikozida. procediti i mlakim eajem ispirati nos i usta. . etarskog ulja. biberu~a. i bedrJnac povoljno deluje na organe za varenje i disanje. kamilice i hajducice. Upa/a usia: po 20 g bedrinca.

Draga. Upotreblj avaju se za lecenje proliva . Simi za izradu Saponinum album. topole. spolja sivo-rut. B ELA SAPONARIJ A BELl BOR Pinus ~ ilvestris L. valjkasti lepljivi i futo-mrki. iznutra skoro beo. aromaticnog i balsamicnog m i r i s a . Kod nas je ima. Stabljika je pokrivena sitnim <Jis tiCim a ko ji su smolom slepljeni 'll pupoljak. b rani ran o u prole~e . debeo do 10 em. arrostii . .) iz Egipta. SLAJER-TRAVA Gypsophila paniculata L. - Caryophyllaeeae" Gipsofila spada u panonsku floru. odakle se i izvozi u vagonskim kolicinama in· dustriji saponina. jab lana i jasike. a debeli oko 4 mp1. riae albae) je ogroman: dugaeak 12 m. gorkog. KRUPNA ILl LEVANTSKA SAPONARIJA. psorijaze i drugih komih· bole sti u o blik u melem a iIi ulja: 100 g sitno iseckanih pupoljaka drzi se 40 dan a u maslinovom ulju i time m aZe i oblaZe cis tim belim platnom na topljenim u ovaj lek.Koren (Radix Sap~na. sto racvast. SadIii do 200/0 saponozida. . I druge Gypsophila vrste (Gypsophi/a struthium. . narocito Da Deliblatskom zivom pesku. G. Srlni znaci su od 3 do 5 redova. Nema likinih. a Da vrhu glaviea. - Pinaeeae U rano prole~e uzabrani i oS!U~end mladi pupoljci bora (Pini turio). U narodu se najvBe cene nabrekli. poredanih u koneentricne slojeve. . BELA. Pluta i kora zajedno su de· setak puta uti od drveta. 1-2 meseca.. Su~enje Da obicnoj temperamri traje vrlo dugo. 225 Slicriog hemijskog sastava i dejstva su i druge vrste vrbe. Biljka je u obliku grmi~.BIlU. . cireva. Droga je smolas tog. KRUPNA ILl L1!VANTSKA SAPONARlJA . Italije i drugih zemalja oko Mediterana sadrZe mnogo sapollozida i slute za iste svrhe. . Rdavo osu~ena droga je bez vrednosti. aromaticnog i smolastog uk usa. Gipsofila je Da} bogatija doma~ saponozidna droga. j o~ neotvoreni lisni pupoljci. Dugack:i su 3-5 c m . ali ama drvenih vlakana.

antisepticna svojstva. karotena. U nedostatku be log. ocedi. cam. berika. Plod je dvopregracilla taura. . pre svega. Borovi se sade svuda gde covek zivi i radi. U obliku ulja iJj ekstrakta dodaje se vodi za kupanje kao sredstvo za dralenje koZe. maritima Lam. gorke materije. pinitola (izomer manitola) i eta r s k 0 g <u 1 j a. obieni bor. LEUKOVAC. bor. procediti i pome~ati sa 1 kg meda. U kori borova ima 20-500/0 tanina. mogu se koristiti i pupoljei drugih barova. bijeH bor. Ovo je vaZoo. Zato treba svuda saditi borove i I kao ukras i kao sanitarnu meru ~irokog Zid!1aJVstvenog znaCa~a pogorovo danas kad je zagadenost vazduha sve veca. Cajem od ig!ica uspe~no su se borili protiv skorbuta u ratovima (cak i u II svetskom ratu): vrh grancice sa 10-20 igliea prokuva se u pola !itra vode. Borove igliee mogu se upotrebiti kao i pupoljei. belobor. autea. vitamina C.. Sirup: 100 g borovih pupoljaka popariti sa pala litra kljutale vode i dr"ati na toplom mestu (uk raj ~tednjaka) 1-2 sata. BELl BUN. pa sarnim tim i bole~tine u velikim industrijskim eentrima i gradovima. dinjenja. hvoja. Svi delovi bora sadrle etarskog ulja (terpentinsko u/je) i smole. osveZavaju i povoljno deluju na covekovu psihu. smrok. Upotrebljava se u obliku infuza. bjelobor. odakle se najvi~e i izvozi za industriju rnidrijaticnih alkaloida. za mesta gde se sakupljaju i kreeu velike mase Ijudi. Raste na KarpatiIna. dipentena: silvestrena i kadinena. jer una oko 230. vee ti sastojei imaju i antimikrobna.i oko 22'10 belancevina. ~umski bor. koje se sastoji iz aUa-pinena. KRANJSKA BUNIKA. u Srbiji na Mirocu i Kucajskim planinama.226 L1!CI!NJE BIUEM SadrZl smole. masnog ulja . . 1ma ga i u nas u Sloveniji i Hrvatskoj. zaslad! i pije. Naraste do 80 em. - Solanaceae U trgovini beli bun ponekad nazivaju i mandragorom. gorkih materija i fIavonskih je· . Voli mracne vlalne ~ume i humoznu krecnu zemJju. Dodatak vodi za kupanje: 150 g pupoljaka prokuvati 10 minuta u 1 Ii· tru vode i do dati vodi za kupanje obolelih od reumatizma.) je vrlo hranljivo. et Ait. = P. dezodorizaciju i ozonizaciju. divlji bor. Pije se protiv hronicnog bronhita 4-5 ka~ika dnevno. U IiJcu raznih borova ima (zimi) 100-170 mf!}'/o vitamina C. sirupa itd. Zimi su one cesto jedini izvor vitamina C. pa se zbag 'toga upotrebljavaju za inhalaciju. Narodna !mena: avtica. ~eeera tzv. Seme primorskog bora (Pinus pinaster Sol. KRANJSKI VUCJAK Scopolia carniolica Jacq. etarskog ulja i drugih korisnih sastojaka. Katran dobijen suvom destilacijom raznih vrsta bora upotrebljava se za lecenje koznih bolesti. jer isparljivi sastojci (etarsko ulje) ne same da prijatno miriSu. zbog cega se upotrebljava kao tonik.

Cvetovi sak uplj eni u metlice su crvenkastll. slozeno perasti. Beladonin plod je soena bobica. bOJ a.Raste svuda. rede kora i seme (Fraxini folium. U korenu belog buna irna 0.List. Listovi su naspramni. cortex et semen). Mnogi biljari ne rallli'ku ju beladonu od skopolije. sastavljeni od 7 do 13 uskih. Plod je vrlo krJlata ora~ica. . Rasprostranjenost.BBLI JASBN 227 Upotrebljavaju se koren i mom belog buna (Scopoliae radix et rhizoma). - Oleaceae Drvo visoko do 40 m.i i zenskii. duguljastih listica. naroeito u ovoj s Karpata. po obodu nazubljenih ~ il:iastih. Cela b ilj ka je vrlo otrovna. mu~ k. zbog toga u beladoni uvek ima prime~ane skopolije. a najvge na vlainim mestima. . Ukus. . su~i i upotrebljava isto kao i koren velebilja. Droga. PLOD I SBME KOREN BELl JASEN Fraxinus excelsior L. BBLI BUN VRH STABlJlKB U CVETU.5% alkaloida s k 0 p o l am i n a. hermafroditni. Izgled I ostal0 je kao u beladone. Koren se korn. Cveta u aprilu i maju.

gripa i uopste kad god se javIjao velik pomor Daroda ad zaraznih bolesti. sirotinjska h ran a I najvazniji p r t v c! n t i v nil e k. kIj u ~le 3. lu~kojasen . kao pod l. kao pod 1. veliki jasen. Upotreba. !inolne i linolenske (svojstvo vitamiDa F) . U ulju ima oko g% neosapunjivih supstancija.U listu ima flavonskog heterozida kvercitrozida. al i vge tan ina. MeSQ/1 caj : po 40 g lista od jasena i ribizla i 20 g eveta suruciee porne~ati. Od lista se spravIjaju ekstrakt. 2. 1. jasen. a osapunjive se sastoje uglavnom (93"10) od glieerida nezasieenih masnih kise· lina: oleinske. beli luk. keer medu mladd. Nema u nas seoske kuee koja De sadi luk.itola. kuge. slobodne i vezane jabu~De kiseline.1"10) i dr. oko 17"10 belance· vinastih i drugih materija. Kad je majka spremala sina u vojnike. U proleee i za vreme nekada~njih dugotrajnih postova beli luk se obavezno morao jesti uz svaki obrok. obi~ni jasen. MeJan caj: po 25 g lista jasena. Zbog velike kolicine tanina kora se upotrebijava za ~tavljenje. tinktura i sirup. U tome gotovo fan aticnom iskonskom verovanju i de se ~esto . Beli luk se gotovo redovno jede i stavlja kao za~in u razDa jela. U narodu. a jedro dete Da ulicu. tanina. . .Na Zapadu se list mnogo koristi za l e~enje artTita. ostaviti 2-3 sata i popiti u toku dana pre jela u viSe doza . dijafore ti~no i Iaksantno.t ako daleko da se beli luk i danas u Dekim domaCinstvima na selu upotrebljava De sarno kao pre v eDt i vno vee i kao madijsko zastitno sredstvo protiv »zlih duhova« i drugih . Iu· BELl LUK Allium sativum L. ~ki Narodna lmena: bijeli jasen.U kori su nadem gotovo isti sastojei. uvek se negde u odelu iii oko tela 'krilo malo belog luka (amajJija). a una· rodu kod nas sa kara-bojorn (ferosulfatorn. Caj ad /isla: 2 supene kasike sitna zdrobij enog lista popariti sa 400 g vode. poklopiti. prema kome se ima vrlo veliko i nepokoiebijivo poverenje. reu· matizrna i uloga. dakIe. .U olju~te· nom semenu (jezgri) ima oko 220/0 su~ivog masnog ulja. - Liliaceae Beli luk je nas univerzaini narodni z a ~ i n. zelenom galieom) za intenzivno i trajno erno bojenje vune. Deluje diureti ~no . g!ikoze. poljski jasen. kolere. . pre svega. nes to fitostcrola i kumarinski heterozid fraksozid. Za vreme raznih epidemija titiusa. uvek je kao pre v eDt i v n 0 i k u r a· t i v n 0 sredstvo preporu~ivan i svakodnevno upotrebljavan. I danas mnogi na put ne kreeu bez belog luka. Iskonsko verovanje u lekovitu. ino7. artiSoke i breze i zuba~e. kao sredstvo za bajaDje. . gume.nevidljivih opasDih sila«. zenskojasen.228 LI!CI!NIB BIUI!M Sastav. vra~anje. manitola. beli Iuk je lek za sve. zastitnu i madijsku moe belog luka zaoralo je duboku brazdu u materijainom i duhovnom 'livotu na~eg naroda. elar· skog ulja (svega oko 0. dizenterije. ~iDi i rnadije.

lincura. ali je u poslednjim vekovima. kuana od starosedelaca juZnog Brazila.i tacniji i objektivniji sud 0 njoj i preduzetJi uspe~nije korake prot. Kad se ima u vidu da se u novije vreme beli luk i nau~no ispituje u hemijskim i mikrobiolo~ kim laboratorijama. Pred narodnom medici· nom se ne smeju zatvarati oei i. ipeka. nepisana. Tome treba dodati jo~ i onu ~ iroku pol i val e n t nos t bel 0 g I u k a.. Uosta!om . Ne zelimo ovde da hvalimo sve ~to je u narodnoj medicini da ne bi. nego ga je vekovima upomo i tvrdoglavo euvala i prenosila s kolena na koleno. zacin. pogotovu one koje na· rod ve kovima uspesno upotrebljava i u koje je stekao veliko i nepokolebljivo poverenje. nje. a ko otvorimo dana~ nje knjJge i udzbenike za medicinare. nikacl nije napustala beli luk. vee i zbog toga ~to je Ii njegovo fi~ iolos ko. a ' ponekad i kao madija. streptomicina. a narocito u XIX veku gotovo potpuno izba~en iz farmakopeja. Jer naj pre treba da ispitarno do mace lekovite sirovine. moei eerno donet. kicica. gorocvet ad ukr ajinskih seljaka . tako bogate riznice vekovnog iskustva steeenog u bedi i nevolji. od kojih su se i narodi na raznim kontinentima hiljadama godina ~ titili i leeili na primitivan na· ~in belim lukom. zabadati glavu u pesak. a naro~ito u II svetskom ratu i posle njega poeinje pravo naueno prouCavanje belog luka zajedno sa izvan· rednim radovima na izueavanju i otkrivanju bakteriostatienih lekova tipa pe· nicilina. u farmaceutskoj industriji i na klinikama. p rimlj ene iz narodne medicine : digitalis iz Engleske. tako ni u narodnoj nije sve rdavo i pogreSno. narodnoj ishrani. Tek od onoga dana kad budemo d ob ro upoznali nasu na rodnll medicinll. Naprotiv. odoIj en . trava-iva. kao ~to su beli luk.BEU LUK 229 Malo je naJih domacih biljaka kojima se pridaje tolika vatnost i " koje se ima tako nepokolebljivo poverenje kao prema be/om luku. A dotle ce svi nasi napori biti sarno nagadanja i dosta eesto pogre~no mmje. poglavlje Fitoncidi). videcemo da su mnoge droge. kao ono noj. bez nauenih pretenzija. tvrda razena glavnica ad naroda u Srednjoj Evropi. Nairne. Ne. onda se jo~ vge nameee potreba za prou~avanje upotrebe ove biljke u narodnom zivotu. lek. Kao sto u skolskoj.iv nadrilekarstva. koje se danas upotrebljavaju u nauenoj medicini i koje Jmaju ogroman znaeaj za terapiju. dakle. onda ima jo~ vi~e razloga da se on prouci. narodna medicina. veterinare i farmaceute . neko pomislio da je sve ispravno ~to je u njoj . nana. Iz istorijskih podataka vidi se da su i u starom i u srednjem i dugo vremena u novom veku beli luk prJznavale za lek i sluZbene medicine raz· nih naroda . i una· rodnoj i u nau~noj medicini poslednjih godina beli luk se upotrebljava za le~enje znatnog broja vrlo raznovrsnih bolesti. Tek u I. kako iznutra tako i spolja. ne sarno kao biljke koja se istovremeno u nas upotrebljava i kao svakida snj a hrana. antibiotika (vid. kantarion i druge. eaulmogra od Indusa.. da su dobijeni rezultati u le~enju mnogih bolesti. nauenoj m edicini i farmaciji nije sve jasno i nepogreSivo. kininova kora od starosedelaca Perna. karnilica. to nikako! Ali smatramo da je vee krajnje vreme da se pristupi naucnom prouCavanju na~e narodne medicine. mozda. iako usmena. a pre svega u narodnoj m edicini. Kad se ima u vidu jo~ i ta okolnost da je beli luk svima nama vrlo dobro poznat i pristupacan. . lekovito dejstvo vrlo mnogostruko.

Neki daju bolesniku da pojede maio od te smese. eim neko poene kijati i ka~ljati. manje vaZni razlozi su nas rukovodili da pristupimo up 0 red nom pro u c a van j u up 0 t r eb e una rod u jed n e t a k 0 va z n e 5 i r 0 v i n e k a 0 ~ t 0 j e bel i I u k. koja -je cesto plavljena i zbog toga ima mnogo moevara i nezdravih bunara. jendeka i ritskih jama.« oNema tog proliva i sl'dobolje koji se ne mogu jzleeiti belim lukom i hrastovom korom.nov list. Leti kod nll!S u ritoVlirna bilo je mnogo trbobolje i groznice i deca su mnogo umirala od te rdave vode. Najzad. velike fabrike lekova u tuc1ini kupuju. MasJi. Upotrebljavaju ga na razne naeine.im imenima. imela ·i beli 'I uk su danas u mnogim nasim gradovima narodni le kovi protiv arterioskleroze. uvek mi je moja baba slaIa slanine i belog luka na Pijavu. Beli luk upotrebljavaju i za leeenje organa za disaltje. rutvica.230 LBCBNm BlUBM Svi navedeni i mnogi drugi. ta smesa se stavlja bolesniku na tabane i cesto menja. Osim toga. poeev od raznih sosova. ne treba precutati cinjenicu da beli luk kao lek priznaje i naucna medicina nekih ddava.. Tu se ddi desetak dana i pije u obliku kapljica.. euvajuci kao dete tude ovce i svinje. iz bara. nervoze srca. spanaca i drugih jela s mnogo belog luka. gotovo svi stanovnici tih krajeva tvrde da je dobro jesti beli luk kao preventivno sredstvo protiv maIarije. tifusa i svih drugih bolesti koje se javljaju kao posledica poplave i nezdrave vode. U sremskoj Posavini. Oim se kod 'n as pojavi :neka zaraza. lupanja srca itd. koje prodaju mnogim zemljama pod iz· mi~ljen. Narocito ga je debro jesti izjutra na gladno srce zajedno sa kiselim mlekom: u ovcije kiselo mleko natuca se belog luka d to jede s lebiom. barske groznice. Protiv kolere i tifusa dobro je svaki dan jesti beli luku . »Kad sam ja bio soldat u prvom svetskom ratu.tvrdi stari P. ocedi i pije zajedno s mlekom . cim luk izgub i miris. tramvajima i skupovima mnogo oseca miris belog luka. . tvrde na~i planinci i brdani. Godinama sam pio vodu iz Dunava. Beli luk je dobar protiv svake bolesti. ne bi mene danas posle osamdeset i toliko godina sunce grejalo. Da n<ije bi~o belog luka i 's lanine. iz jugoistocne Evrope vagonske kolicine belog laka za proizvodnJu raznih patentiranih preparata od belog luka. UPOTREBA BELOG LUKA U NARODNOJ 1y1EDICINI .'. U gradovima znaju za upotrebu belog luka za leeenje obolelog srca i krvnih sudova. pa sve do potapanja iseckanog belog luka u rakiju iii u alkohol. na front. . nesvestice. i nikad nisam bio bo1estan. ~to se vidi j po tome ~to ga propisuju njihove farmakopeje kao obavezan lek u apotekama za izradu tinkture i drugih gaIenskih preparata. Smiljanic iz Kaca. Mlada hrastova kora se ceo dan kuva u vodi u novom loncu. uvek ce se naCi neko od starijih i iskusnijih da mu preporuei da jede bell luk: stucan beli luk se pome~a sa sircetom ili s medom. ba~ kao pravi lek (tinktura) kupljen u apoteci na lekarski recept. odmah se po vozovima. .

a onda ga po celom telu nan1aza ti finim zejtinom.. upotrebljava se pro t i v ere \' nih par a zit a. Kad n eko mnogo nazebe. To radi i skol· - . Jos viSe se beli luk sma· tra kao preventivno sredstvo za jacanje trbuSnih organa. Belim lukom Ieee 0 r g a n e z a va r e n j e. Ako glava pantljieare ne izade. ali je raso mnogo prijatniji. dakle. ricinusovo ulje za ci scenje. tabane i dlanove. U sajka~kim selima u Batkoj ovako se leci g/avobo/ja i nesvestica: dYe ~ ake belog luka utucati i pomesati 5 dovoljnom kolitinom blagog vinskog sirceta.. Gradani i skolovani ljudi u selima cesto znaju i za klistiranje dece mlekom u kome je prokuvano nekoliko tesnjeva belog luka. Bun· devine seme je jedini nas anthelmintik koji nije otrovan za toveka i domace zivotinje. pas tiri. da se stavlja na glavu. lek koji pocinje da priznaje i nautna medicina. Jedno 5 drugim se pomesa. dobro utopliti i dati mu pola litra kuvanog toplog cmog vina 5 biberom da se u postelji preznoji. ra. kalu pOljski radniei. da se njim trlj aj u slepoot nice. tri iii tri puta tri .« . prelije cistim vinskim sircetom i kupovnim zejtinom i izjutra odjedanput na gladno sree sve pojede. subase (poljski cuvari) i poljski radnici. Beli luk. Luk se oljuSti i is tuea u tucaniku . vratne file. Sto je luk ljuci. Za dan·dva svi ti Ijud i dobiju takve prolive da postaju potpuno nesposobni za rad . Posle pola sata se popije sto viSe rasola. I naucna medicina dajl" posle anthelmintika gorku so iii. treba mu odmah dati ca· sieu vina iii rakije da ne bi lek povratio. Srbiji. Banatu. U raznim selima u Sajkaskoj ovaj lek se razlic ito spravlja i upotrebljava: . tako mora biti da bi bilo leka). Ovo je dobro da se miri ~e . n a njivi prokisne.. ncsves tice. vra t i celo telo. Deci se daju manje kolicine ovog leka. mena. onda ga tom . »NiSta nije gore nego kad se za vreme zetve neko prevari pa se najede sunke iii liZezene slanine. Niko ga ne moze napoj iti.i zaberu se tri najlepse. najkrupnije i najjedrije glaviee belog luka (iii devet najsitnijih glavica. sam iii zajedno s drugim narodnim lekovima. Zatim se dYe pune sake bunde· vinog semen a oljus ti i isto tako sitno istuca. Bundevino seme je narodni lek protiv crevnih p arazita. narotito za vrem e velikih lelnj ih zega smatraju salatu od krastavaea 5 belim lukom i ki· selim ml ekom za najzuraviju hranu. U to se umatu tiste bele krpe i stavljaju bolesniku na teme i relo. tim je bolji. trojstvo. pa ga boli glava i celo telo. muke. Protiv glavobolje. Coban i. Beli luk upotrebljavaju i protiv neuredne st~· lice. eventualno. Raso je odlicno. is ti lek na isti nacin treba ponoviti kroz dva do tri dana . Mora jedno tel jade po vaseeli dan da mu vuce vodu za pice. Bosni j u drugim krajevima. Dobar apetit se vrata upotrebom belog luka. a dobro j e tom s mesom protrljati slepootnice i vrat i stavljati je pod nos da j e bolesnik duboko udiSe. Slicnu upotrebu belog luka zabelezio sam u mnogim selima u Batkoj.SEW LUK 231 I ne ke z i v t an e b 0 I est i lete belim lukom. gadenj a (trudnih zena) i sipnj e upotrebljavao se ovaj lek: u tuca se dos ta belog luka i zeze (!is ta koprive) i pome~a 5 blagim sireetom. Ovaj natin je veoma blizak upotrebi anthelmintika u naucnoj medicini. Ako je oboleli gadljiv. bezbolno i vrlo prijatno sredstvo za ciSce· nje .specijom« celog treba dotle snazno trljati dok mu koza ne pocrveni. To i skolska medicina 5 uspehom prime· njuj e za lecenje detjih glista (oksiura).

drugoj dangubi i veselju« svi gosti 1 domaei vade iz dZepova semenke od bundeva. To bolesniku otvara apetit. da se preko zime jedu pe~ene semenke od bundeva. Na svakom oprelu i selu . poreklom sa Cakora iznad Peei. Kraste se pafljivo operu vodom u kojoj je iskuvana orahova Ijuska. ne javljaju. Da mu to ne bi dosadilo i da rnu se jelo ne ogadi. Sitno se utuca dosta belog luka i pome~a sa sircetom od crnog vina. jo~ ponegde i danas. u zajednici 5 nekim drugim n arodnim lekovima.« Bolesnu d l. bolesniku treba davati i kiselog mleka.u prvom svetskom ratu CUO da je beli luk lekovit 1 da starijim ljudima popravlja vid. radili su i u onim mestima gde je nekad bilo mnogo pa~njaka i rogate stoke. i smatra se da je to najefikasniji i najmanje opasan na~in isterivanja decjih [(lista. a na m estima gde su bile kraste javlja se mlada lepa koza. cubra i drugih zacina koji svi manje ili vise deluju kao lekovi protiv crevnih parazita. To isto. Jedan 'n aseljenik iz okoline Novog Sada. eto.232 LECI!Nll! BILII!M ska medicina. u Nov~icima. jer sam . presnog ili kao zacina u svim jelima. kazu. pa se opet su~e na isti nacin ina· maf u ulj em iii ma~eu . Ovaj lek pomaze onima koji se leti okra stave. Belim lukom. konjskog bosiljka. da beli luk obnavlja i jal::a krv. a ne kupaju se: mehur pukne.veti jedan stari Bal::vanin.tvrdi jedan inzenjer . mi ponesemo bocu tog leka i svakom volu dobro . Pre toga se u tom sircetu rastvori parce plavog kamena. rosi rj sini se. sede lj'-i i . plavog kamena i vinskog sirceta. nove se . Jer higijenske prilike bile su nekad u nas jadne i mizerne. nesvesna predohrana protiv crevnih parazita. Nekad je u Voj\'odini i drugim ravnil::arskim vodoplavnim krajevima bilo mnogo \' i~e oboljenja od crevnih parazita. Drugog leka za njih 11a selu nije bilo. Leti mu davati salatu od mladih krastavaca 5 kiselim rnlekom i belirn lukorn. igericu ovako lece: bolesnik treba svaki dan izjutra. jer niko nije imao nuznik. I to je jedno pitanje koje treba u nas prouciti.Meni je 83 godine i jo~ dobro vidim i sve mogu da radim. Posle nekoliko dana kraste pol::nu opadati. zatim majkine dusice. a to je. kao i cesta upotreba belog luka. to bila neka preventivna mera. bolje jede i brle ozdravi. . sa ili bez plavog kamena. Iju~te ih i jedu zajedno 5 belim lukom. • Ustobolju na Ijudima i na domacim zivotinjarna leCili smo belim lukom u sircetu i plavim kamenGm. umesto vode da pije I::aj od hajducke trave. Nekad je bio obicaj. Mozda je. . I danas se na gradskim ulicama prodaju semenke od bundeva. a stoka je sva i ~ la na pa u. Tako su se fekalije (izmet) nesmetano raznosile i zarazavale ljude i domace zivotinje.natrljamo celu nju ~ku tim lekorn. uvel::e i u podne da jede pomalo belog luka i slanine. Kad god podemo u voliju u rit. Kafu tame kod mene. tvrdi da bolj e vidi otkako jede beli luk: . le~e i razne k 0 1. po nekoliko puta dnevno mesto na glavi sa koje mi je kosa po~ela naglo opadati. neb 0 Ie 5 t i. pa 5e uhvati krasta (verovatno je to impetigo). na suncu ili pored vatre osu~e i zatim peru onom smesom od belog luka. kao ~to je naj~e~Ci slucaj s decom na selu i 5 Ijudima koji rade u pra~ini. a nikakav drugi lek mi nije mogao pomoCi« . izade tuta voda. »Kosopad sam zaustavio i izlecio mafuei belim lukom nekoliko dana.

sastoji od r aznih alifatskih nezasiCenih sumpornih jedinjenja. slacica. pocinje proueavanje hemijskog sastava tog Iju· tog ulj a. Iomiti. Na~i Ijudi u zaroblj eni ~ tvu najvge su traZiIi da im se ~alje slanina i beli luk. I beli Iuk i druge vrste luka.p otrebajava za izradu »slacice«. karakteristienih za sve droge koje sadrle sum p 0 r neg I i k 0Z ide iii sumporne heterozide. jer su verovali da ce ih to saeuvati od bole~ tina i da ee se vratiti svojim domovima. bezbojna. dobij eno vodenorn des tilacijorn posle vrenja smrvljenih glavica. Godine 1892. zbog eega se ona i \l. sokove. Piktije bez belog luka rrisu nikakve. Cim se poene rezati. brzo gube Jj uti miris i ukus . samleven iIi stucan beli luk. Beli luk dugo zadrii svoju Ijutinu. nego sarno Jjut ukus kad se seme bele slacice samelje i vodom pokvasi iii kad se zvace. Tek 1944. onda se ta sme~a zagu~i mekinjama i dll zivini da jede.pritajll pastiri u Baekoj i Banatu. Na· protiv. sin a I b 0 z i d. Hemljsld sastav. Ako neee da pije. ren. Ogledima je utvn1eno da v 0 den ira· stvor alicina ima veliku baktericidnu moe prema iz· ve s n i m m i k r" 0 r g an i z rn i m a. riblja eorba i mnoga druga gunnanska jela uvek imaju i belog luka. izdvojena jedna uljasta. IZiUzetak je bela slacica. Kad se dde na koti. postoji slienost belog luka s renom. god. nepostojana supstancij a koju su nazvali alicin. dokle se ne osu~i iii ne proklija u toiik oj meri da nova biljeica iz njega izvuee svu hranu i vodu. kao i os tale droge slicnog hemijskog sas· tava. izazivaju najpre osecaj top lin e na mestu amp Ii· kacije. kidati iii tucati. je r proizvod hidrolize sumpornog heterozida bele ~Iacice.« . iz belog luka je pomoeu vode i alkohola. moze se pojaviti manja iii veea ran a iii.Beli luk ima vrio slab. krsta ili kog dru· gog bolnog mesta. raznim dmgim vrstama luka i mnogim drugim biljkama koje ne· m aj u mirisa dok su cele. dakle. sla· cicom. u najboljem sIueaju. senfa iii rnutarda. Na primer. god. Cobani i ratari peku prienice od hleba. rotkvom. kolena. gotovo neprimetan miris. sirotinjska hrana . nakapIju prlenu slaninu i przenicu namaZu belim lukom. zatim b 0 I. rotkvicom. a kad se ozlede. tzv. odmah poene otpu~tati k a r a k t e ri s tie a n I jut m i r i s. ren i druge sliene.. Posna jela se u vek zaeine beljm lukom. Od 1844. e a k [ u r a z b I a ze· . Kobasice i drugi kobasiearski proizvocli. »Mi cobani malo j edemo kuvanja. . Odavno je poznato da se iz belog luka destilacijom pornocu vodene pare moze dobiti etarsko ulje karakteristicnog i svojstvenog Ijutog rnirisa na beli luk. a zatim destilacijom pomocu vodene pare pod smanj enim pritiskom. To je sIueaj ne sarno sa zrelim glavicama belog Iuka nego i sa celom zelenom biljkom. 2:ivimo od hleba. nije isparljiva sups tancij a i zbog t oga se ne oseca Ijuti rniris. . slanine i belog i crnog luka. sve dok se ne ozledi. i kasnije ustanovljeno je konaeno da se etarsko ulje. jako c r v e nil 0 iii me h u r (piik). imaju manje iii vi~e I jut u k u s. slacica iii neka druga sliena sum· pornoglikozid na droga zaboravi da skine s ramena. a ako se beli luk. narocito zuti pasulj. otpu~taju Ijut miris sumpornih jedinjenja.BEll LUK 233 U 2:ablju r u okolnim selima. cia ne bi tivina lipsavala. U tom pogledu. Celog veka smo pored ovaca pa mnogi od nas ne mogu da piju mleko . daju joj da pije sirce u kome ima malo belog luka i plavog kamena . kad se zv a cui jed u. To je za njih prava poslastica.

enzima . iz luka 5e ne moze dobi ti alicin.ovrsnije upotrebljava u naucnoj medicini. arterioskleroze i decjih glista. Posl!! toga se iscedi i filtruj e. Iste. velikog i obicnog kaslja kao ekspektorans. Ulazi u sas tav raznih prepar ata za izazivanje apeti-ta. '11 o bliku 'iglicastih kri stala bez mirisa.. dakle. (Propis Fram:uske farmakopeje od 1937. uzimaju se pre jela. ceo luk p rethodno s tabiliizuj e aLkoholnim parama (uniSti se time enzim ali7Jinaza). izolovano je iz glavica belog luka novo jedinjenje Ii nazvano aliin. koli-bacila.Dvesta grama osusenog istucanog belog luka prelije se 1 Iitrom 900/o-nog a lkohola i posle 20 dana. Aliin nema antibakterij ske osobine.e i kolere. bacila tifusa i dizente rije.I uka nacirui vodena supstancija. neozleden. grip. str. ona nema an tibakterijsko dejstvo. 1947.000 grama 600/o-nog alkohola. LEKOVI IZRADENI U APOTECI I FARMACEUTSKOJ INDUSTRIJI Lekovi od belog luka . Uost a lom. odlije 5e i profiltruj e. uz cesee mesanje.000 do 1 : 125. UPOTREBA U NAUCNOJ MEDICINI Beli luk se sve viS" i razi:J. formula alicina. Osim galens kih .e antibakte. Macerat. Dobija 5e tecnoS1 rota kao 6ilibar. kao cfikasno antisepticno preventivno sredstvo protiv raznih zaraznih boles ti (ti fus. neprijatnog mirisa i n i·s ke tacke -klj<ucan ja.sko de. a za vrem e II svetskog rata i za sprecavanje zagnojavanja rana. god. protiv hronicnog bronhitisa.Pea esel gram a belog luka se isitni i maceruje 10 dana u 100 g sir6eta. go d. koj i je glavni sastojak ulja b elog luka. Dokazano je takode da alicin ni je prvobitna supstancija belog luka. u obllku kasice za leeenje cireva i uboja. antibakterijsko dej stvo je vrlo veliko p rotiv streptokoKusa. u tvrdena je hemijska grada.ni alkoholni ekstrakt. .ri. kolera). .stvo prerna nekirn grampozitivnirn i gramnegativnim mikroorganizmima: stafi lokoke. da je oksidacioni proizvod dialildisulfida.. 1023). dizienteri. Upo treba u nau cnoj m edicim uglavnom ·s e poklapa sa primenom u narodnoj. . Dvesta grama oljustenog i iseckanog belog luka se drzi deset dana u 1. vee da je jedan od meduproizvoda fermentativnog raspadanja nekog veeeg jedinjenja. protiv visokog krvnog pritiska. piogenesa. streptokoke.000 alicin pokazu. mirisa na beli luk. Kad se o d ovako 's tabilizovanog . za jacanje. Vee 1947. al'i ako ·s e njegovom rastvoru dod a ferment a l i n a z a iz svezeg luka. izraduju se i preparati '11 farmaceutskoj indwotniji. ako se 10j suspenziji doda ma lo ~u spenzij e nes tab ilizovanog sam levenog luka. odmah se javlj a jako baktericidno dejstvo. bacili litusa. Tinktura je 2()<>: . protiv p eruti i opadanja kose i dr. Sirce. i ranij e su ana lLticari primet ili ovo: 'kad sc svez.234 LECBNJE BlUHM n j u 1: 85. kao stimulans zivcanog sistema (u SAD). difterija. godine.

a posle nekoliko dana po 6 komada dnevno. Prednost mu je u tome ~to nema neprijatan miris i ukus. ne uzima se nedelju dana i opet nastavi kao prvi put. jakog miri. toksina. doda 1.Iz zemlje izval1ena. Po preporukama same tvomice alizatin umiruje creva. gubi lekovitost. Za lecenje oksiura (decjih glista) daje se u toku tri nedelje deci 3-4 puta dnevno po 1 tableta. sirceta. ungtava crevne otrove i cisti crevnu floru. Seeeriema. a starijima po 2 tablete. Skuvan za klistiranje 7-30 g. pa se posle mesec dana pre kine. 3-5 puta dnevno.Sandoz«.Pedeset grama belog luka se sitno stuca i zatim dobro pome~a sa 100 g ~ecera u prahu. Zatim se isced. Daje se u zelatinoznim kapsulama zbog neprijatnog mi-risa i ukusa. Po 30 kapi ekstrakta triput dnevno. Prasak. jer se alicin bolje saoova u kiseloj sredini. za lecenje arterioskleroze iz pocetka se uzima 10-12 draieja dnevno. .BIlU LUI( 235 Etarsko ulje. isec. nadimanje usled gas ova.O~gcen. DOZE BELOG LUKA Po 20-30 kapi tinkture. preparat sadrli sve lekovite sastojke belog luka vezane na ak· tivni ugalj. Po 30 g u obliku infuza. Po navodima te fabrike.Maoaus« iz Drezdena. sirupa iii ~ecerleme.sa na bell luk.O~~~n i ~seckan beli luk se pom~a s jednakom koli~inom alkoh?la i ostavi da se macerira 8 dana. Po 20 g soka dvaput dnevno.300 g ~ecera iii 1. Alizatin je specijalitet ~vajcarske fabrike lekova . Posle mesec dana kura se ponavlja. . po~to je higroskopan (privlaci vlagu) . Pet grama ove tmkture pome~ane sa 95 g obi~nog sirupa daje dobar i postojan preparat. osu~i na blagoj toploti do 400c i cuva na hladnom mestu u dobro zatvorenoj posudi. Lekovitiji sirup se dobija ako se umesto alkohola iii vode upotrebi sirce (oko 6% sircetne kiseline). ako posle prve ne bi do§lo do izlecenja. . Posle svakih sedam dana uzimanja daje se gorka so na cgcenje. pa se taj 's ok pome~a sa 1 litrom 90%-nog alkohola. macerata iii alkoholature 2-3 put a dnevno. Indikacije: akutni katar creva nastao usled hrane. pa cim se ovla!i. . Sirup.tanu 'PoremecajJ u crevima. SVeZeg luka iii pra§ka ~ g. zaraze.500 g meda i procedri kroz flanelsko platno.i i filtruje. sve!a biljka (200 g) u avanu se zdrobi i \Sok iscedi. dobija se destilacijom pomotu vodene pare iz sve!ih glavica belog luka. Alkoholafura.lmn i na blagoj toploti (do 50oC) osu~en beli luk se samelje u prah i odmah hermeticki zapakuje. a narocito u slueajevima di· zenterije i prekomernog pu~enja kad nas. Aliokaps je etarsko uJje belog luka koje pod tim patentiranim imenom prodaje tvomica biljnih lekova . Sirup se moze spravHi i na ovaj na~in: 80 g smrvljenog belog luka greje se 1 sat u zapu~enoj boci sa 650 g vode na 36-380C. hronicni katar creva sa svim posledicama koje usled toga proiz· laze: nemanje apetita. odllje se. . Daje se u obliku draieja (tableta oblozenih ~ecerom) i to za lecenje crevno-zeludacnih oboljenja po dye dra!eje.

beli luk. uglavnom oko Nila. U Vedama. pa je takav lek i najaktivniji. za lak~e i bolje prezivanje preZivara. kad se stave na koZu. cimeta. koznih belesti. induskim svetim knjigama. Istorija_ . crvenilo i upalu. jer vidimo ida· . Beli luk dolazi u farmakolo~ku grupu lekova koji izazivaju d r a z en je k 0 z e. zadovoljavahu se Iekovitim sirovinama iz svoje flore.uz primellu tajni. avo je sasvim opravdano. N a u c n a vet e r ina. Induski sve~tenici bili su prvi lekari i apotekari. pored ostalih i mnogo cenjeni beli luk. dok su bili mali i sjroma~ni. sve u zelji da se evropske sile doeepaj u bibera.236 ll!CI!NJI! BIUI!M U2!ima sc malo sirupa od vBanja iii ribizla iii sa mlckom. upotrebljavali su gotovo redovno beli luk. protiv smrdljivog bronhi tisa i plu~ne gangrene. reurnatizma. mr~avosti i op~te slabosti. delova~c kao v e z i k a nc i j a. JaCina te nadrafljive reakcije zavisi od koll~ine. od njene osetljivosti.Bell luk je. Persijanaca i drugih. Vavilonaca. aromati~e. beli luk je bio cenjen kao lek protiv raznovrsnih bolesti. Najvi~e su upotrebljavall luk.Beli luk se daje protiv crevnih parazita u obliku klistira. protiv nastupa i proliva konja. upotrebljavan je kao op~ti tonik. za radni svet. Taj njihov ulicaj osecao se i kasnije kroz ceo srednji i novi vek na sve narode oko Sredozemnog mora do dana~njeg dana. Na~ narod i narodni lekari: svcz luk uz svako jelo 5vaki dan. zbog koje su vodeni toliki krvavi imperJjalisti~ki ratovi. manjc-vBe sto~rski i nomadski. cd vrste zivotinje i uzrasta. jake zacine i mirise sa Istoka. izazvati crvenilo na kozi. medu njima i beli luk. naj~e~~e stucan u sircctu. Indusi. za~inske i otrovne droge. molitava. Jevreji. U Eberovim Papirusima (oko 1500. hemoroida (Suljeva) i dr. a u jacoj d01li i ako se duic drle. morskog ora~Ceta i drugih skupocenih za~ina. U s tar 0 j in d u s k 0 j me die i n i beli luk jc bio vrlo cenjcn lek. Fcni~ana. lIkoIiko su dalje ~irili svoju vlast i trgova~ki uticaj. To su sredstva koja prouzrokuju. Stari Kinezi. pre na~c ere) spominju se razne lekovite hiljke. Svi ovi pustinjski iii polupustinjski narodi. izazvace na kozi phlkovc i najzad kao pus t u I a n c i j a. zacinsku i lekovitu biljku. slozenog ritual a i rasko~ne ceremonije. izazvace rane i zagnojavanje. madija. kMlja. U toj daJekoj zemlji. jer se u sir~tu alicin najbolje drli. lo~eg varenja. spominju se lekovi. Egipcani i drugi narodi gajili su bell luk vge vekova pre na~e ere kao hran· Ijivu. a beli luk je os tao za sirotinju. E g i pea n i su znali za mnoge lekovite. tj. gde je flora tako bujna j raznovrsno i rasko~no bogata i gde je zbog toga i njihova materija medika mnogo bogatija od na~ih evropskih. karanfilica. Na taj lla~in. nekrozu tkiva. sve su vBe traWi skupocene droge jakog fiziolo~kog dejstva. Pre svega. U pocetku. u Indiji. Kasnije. kao i sla~ica i druga sli~na sredstva koja imaju swnporna etarska ulja. tj. vremena koliko se na jeduom mestu drli. kao proizvodi hidrolize sumpornih glikozida. god.a. protiv vrenja pri aku· tnom nadimanju goveda. koji su bili neposredan povod otkricu Amerike. tj. sredstvo za ja~nje u slucajevima velikog broja bolesti: nemanja apetita. a upotrebljavali su ga i kao Ijubavni napitak. . veoma s tar a k u 1 t urn a b i I j k a. mogu prema ja~ini delovati kao rub e f a c i j e n c i j a. prema ispitivanjima mnogih nau~nih istraiiva'. Starj Egipat bio je od ogromnog uticaja na cclokupnu kulturu Jelina i drugih starih naroda. vrste. Jevreja. pa je razumljivo da je le~enje i davanje lekova obavljeno .

Kolumel (I vek) spominje upotrebu belog luka kao Ijubavnog napitka (afrodizijak). luk-Ce~ njak. za~in i hranu skromne i malobrojne sirovine svog kraja.smrdljiva ruza. Narodna Imena za beli luk: bijeli luk. luk. rotkve. C!:ini i madije..cesan. bel i i ern i I u k.BELl LUK 237 nas da narodi oko Mediterana. kao. ZahvaIjujuCi preventivnoj moci belog luka. a spolja za Je~enje raznih kolnih bolesti i peruti na glavi.. j svi drugi primitivni i siroma§ni naredi. kao dYe s vet e i ~ u dot v 0 r neb i I j k e. kukurek i druge biljke kao lek.. lako su zabranjivali pristup u hramove onima koji su j eli beli luk (nazivali su ga . ~oviti luk. srcdstvo za uredivanje menstruacije i protiv ujeda zmija (beli luk se pije u vinu) i protiv uj eda besnog psa (polaZe se na ranu) . pa kaZc da je malo bolesti koje mu mogu odoleti i da je narocito dobar za zaustavljanje ka ~lja. Znali su i upotrebljavali uglavnom k upus. Kasnije. ). OIaC prakti~ne iii galenske (-armacije.U po~etku. jer ih onda zmije nece ujedati. za plebs. u~inili j 7. kao sto su.a mnoge druge droge za koje do tie nije mala tada~nja nazadna Zapadna ~vropi1. saransak. uostalom. dakle. Hipokrat 'll svojim de lima navodi beli luk kao lek protiv erevnih parazita. G rei su takoc:te mnogo eenili luk. dobar je protiv ospica. Orfej spominje beli luk. ~snjak. ~san-luk. najviSe fine aromatic!:ne za~ine i mirise iz pokorenih zemalja Azije i Afrike. Rim I jan i. luk. protiv lisaja i nekih drugih bolesti. . upotrebljavahu za lek.. Lonicerus (1564. u mocnoj i ogromnoj Rimskoj Imperiji. preventivno sredstvo. I on ga zato preporu~uje Rimljanima (i u kupusu. uspelo je grac:tenje piramida. kao i raznim vrstama luka. a vlastodrsci pocese sve vise upotrebljavati i prekomemo ui. Plinije piSe da Egipcani pol a z u z a k let v u spominjuci pri tom beli i crill luk. Slavni medicinski pisac i lekar rimskih legija. u renu isla~ici jma sumpomih Ijutih sastojaka sli~nog sastava i fizioloskog dejstva) .ivali skupocene droge jakog fizioloskog dej stva. On ga upotrebljava kao sredstvo za urcc:tivanje stolice i protiv kolika. dok ne osvojise zemlje i gradove izvan male rimske drlave i Italije. a naro~ito oni oko njegovog isto~ng dela. godine) preporu~je beli luk protiv glista. lukac. .. Katon tvrdi da se Rim jednom spasao cd kuge zahvaljujuci preventivnoj upotrebi kupusa. utonula u mrak i neznanje.. za urec:tivanje stoliee i poj aeavanje mokrenja. uostalom. A rap ski Ie k a r i u S'I"ednjem veku mnogo 's u doprineli sirenju upotrebe belog luka za lek. lek. Stari Egipcani su mnogo eenili bell luk. za~in. a s medom. najvi~e uptrebljavaju beli luk kao svakida~nju hranu. Dioskorid navodi beli luk kao lek protiv erevnih parazita. Za Plinija Starijeg (23-79) beli luk je univerzalni lek. Virgilije spominje upotrebu iscedenog soka iz belog luka i majkine dusice: zeteoci kosa~i treba da se namaZu time ako zele mimo i bezbriZno da se u podne odmore i otpo~inu. --_. ipak je malo lekovitih droga koje su toliko po~tovali kao beli luk. i prvi Rimljani. ~ni luk. beli luk i emi hleb ostadose i dalje za sirotinju. jer su sprecene zarazne bolesti. U Bibliji se spominje jedno jelo od belog luka i sireeIa koje se davalo kosa~ima. Galenus navodi beli luk kao najomiljeniji narodni lek protiv svih bolesti i zato ga naziva »seljaC!:ki terijaku. Celzijus ga upotrebljava protiv tuberkuloze i groznice. Pome~an s uljem i solj u. ~njak. smatraju ih.

To je dugovecna poviju~a koja raste u tropskoj Aziji. Gaji se kao cvere zbog veoma krupnih. socnih.238 Ll!CBNII! BUJEM BERGENIJA Bergel1ia cordifolia A. Cela biljka je opora zbog obilja tanina i drugih polifenolskih jedinjenja. ali se sme uzimati upola manje. ljutog i toplog ukusa. skoro srcolikih listova i. ekcema i drugih koznih bolesti.Piperaceae (crni ·biber. dvaput vBe nego u Listu medvec:teg grozc:ta. Biber je svojstvenog. cmi papar. Saxifragaceae Trajna zeljasta biljka sa Altaja i Dalekog istoka. a osobitog. zbog cega se moze upotrebiti za dezinfekciju mokracnih puteva. sjajnih. dakle. gde se i gaji. Br. karabiber). . kao i u ostalim tropskim predelima. vrlo prijatnog i aromaticnog mirisa. zbog cega se upotrebJjava u narodnoj medicini za lecenje proliva. U listu ima do 15% arbutozida. koji se jace oseti kad se plod samelje i pra~ak stavi u klju· . BERGENUA BIBER Oswen nepotpuno zreo plod biljke Piper l1igrum L. lepih Micastih cvetova koji se javljaju vee u februaru.

. duboko perasto deljeni. Kad se tuca i melje. naj~e~ce po suvirn mestima. od kojih UDU' tra~nji i!Oaju duga~ke bodlje. Aroma bibera potice od etarskog ulja. ~iljasti. Cela biljka je sivkasto-ruckasta od obilja dlaka. ali kao poludivlja biljka. 5-9<>/0 kristalnog alkaloida pip e r ina i 0. Cvetovi su ruti. jedri. oko 5% tanina. Listovi su duguljasti. kad se spusti u vodu. Droga_ .BLAZENl CKAU. obavijene su kruprum ovojnim listovirna.Nedovoljno prouteni gorki heterpzidi (kniein i drugi). . zbog cega je biber nekad upotrebljavan protiv grozniee. . BLAZENI CKALl malo sluzi. a lo~ lebdi ili pliva. Spolja se ponekad daje s Ijutom paprikom (Linimentum Capsid compositum) kao sredstvo za drafenje koze.i na~a industrija gorkih alkoholnih desertnih napitaka nego apoteke I fabnke Ie· kova. na vrhovirna ogranaka.8% s mol e (kavicina).Gornja polovina biljke u cvetu (Cardui benedicti herbal.. visoka do 40 em. Sastav. etarskog ulja i razne soli.5% eta r s k 0 g u I j a. VBe ga ?otro~.tae DvogodBnja iii jednogodBnja zeljasta. Naprotiv. po povr~ini mrezasti a po obodu o~tro nazub ljeni i bodljikavi. na Zapadu se znatno te~ce i raznovrsnije korFstli koo omi· ---_.. ali se bere potpuno zreo plod i oguli sem~niea i srednji sloj . smole. vrlo bodljikava.. Upotreba. . BLAtENI CKALJ. a Ijutina od piperina. nazi va kij an je. Biber je i danas jedan od najvafnijih i najskupljih z a ~ ina. Beli biber ili bijeli papar poti~e od iste biljke. Kao lek se malo upotrebljava: za povecanje apetita i kao stomahik.. U biberu ima 1-2. Alkaloid piperin ima svojstvo da sniZava ternperaturu. SIKALINA Cnicus benedictus L. Cveta po~etkom leta. veoma raz· granata biljka.Kod nas se vrlo retko upotrebljava. - Composi. odmah padne na dno. Rasprostranjenost.Raste u primorj-u. SIKAUNA 239 talu vodu. Cvetne glavice su pojedina~ne. Prvoklasan biber u zrnu. rede u drugim delovima zemlje. zatim ima malo masnog ulja i mnogo skroba.

Rizom moze biti tezak ponekad i vBe kilograma. 2. Seje se krajem april a. pitomi ckalj. Iz pazuha listova izbijaju cvasti sa sitnim. mesnata. mesnatim. Ijutog. Gajenje 1 berba. ckalj .l hladu na promaji. Dioscoreaceae BUUST Trajna poviju~a sa vrlo debelim. Pije se kao pod 1. sjajna bobiea zive crvene boje. limunove kore i oeajnice. Bubrezni bolesnici ga n e smeju piti. krtolastim rizomom iz koga izbija tanka stabljika. U n arodu se upotrebljava svez rizorn. U redove od 60 do 70 cm. pelena i lincure. Ili se rizom Da trenici nastruze. na dugim peteljkama. nepdjatnog i toplog je ukusa. BllJEM ljeno gorko sredstvo za le~nje organa za varenje. neupadljivjm. eesto u zajednici s drugim gorkim drogarna slienog dejstva. Listovi su srcoliki i Siljasti. 1. vezu u kitice ~ su ~e '1. hajducice. tako da se posle toga obavezno maZe uljem. Strugan rizom se stavlja na uboje. biskupova brada. Gorak stomahik: po 25 g blaienog ekalja. meki tm. benediMa. Rizom je cesto upotrebljavan narodni lek protJiv reumatizma i i~jjasa. Piti u obliku nezasladenog eaja (10 g Da 200 g yodel na pol a sata pre jela. trave-ive. a na prelomu beo. pli"kova i rana. kielce. masCu Hi mlelrom cia ne dode do upale. kraljevac. pa se to stavlja kao oblog sa rakijom iIi bez nje. Narodna imena: babino zelje. ne eekajuci da se svi otvore. Traii lako. na udalj eDju oko 30 cm struk od struka. Daje se u obliku ~aja. pri eemu se javljaju osecaj topline i crvenilo. Plod je jajolika. koja se penje po drvecu.240 LECENJP. vina i drugih galenskih preparata. gorkog. benediktova Toza. Raste po zivicama i obodima ~uma. BLJUST. bozja plahta. rastresito i plod no zemlj gte.KUKA T amus communis L. a Da Zapadu obavezno. pun lepljivog soka neprijatnog mirisa. rede mladi pupoljci (Tami rhizoma et gemma). Rizom je spolja sivocm.Kod nas se De gaji. dugacka 3--4 m . sveta sikaviea. Gorak aromatican stomahik: po 20 g blaienog ekalja.BLJU1D. zelenkasto-zuckastirn jednospolnim cvetovima. korenom se trlja mesto. . tinkture. odstranjuje modI1ice od podlivene . Bere se eim se pojave prvi cvetovi.

poparen 1 litrom kljucale vode u po· klopljenom sudu. Gaji se (i podivlja) kao narodno evece. zmijino grozde. Nije dovoljno istralen ni hemijski ni farmakodinamski. iseedi i pije protiv akutnog pielonelrita i nefriticnih kolika. gork'ih matenija. Dmga narodna imena: ble. B02:JE DRVCE Artemisia abrotanum L. sakupljeni u malene glavicaste evasti.Isto tako. Cvetovi su sitni. Najlak ~e se gaji deljenjem starijih busenova u jesen na rastojanju 70 x 70 em. kukovina. Stabljika je skora odrvenjena. naj cesce po grobljima. Verovatno da ima i sleroidnih saponozida. pije se pre jela. erna loza. IYljust. I bobice su otrovne (otud narodno ime zmijino grotae). alkaloida abrotina. a kod nas se gaji slicno pasulju i gra~ku. Lislovi su tanki i usko perasto deljeni. BOB Vicia taba L. Cveta od juna do oktobra. Sadrii skroba i sluzi u kojoj se nalaze vrlo krupni i vanredno o~tri knstali kalcijum-oksalata koji ozleduju kof u kad se korenom trlja bolno mesto na telu. U zeienim mahunama je nadeno dioksifenilalanina. od tega se javljaju jako povracanje i proliv. BOllE DRVCE 241 krvi. zuli. leucina. - Compositae Trajna mirisna i gorka biljka. prijatnog je mirisa i zbog toga se lak~e uzima. Caj spravIjen od 30 g vrhova grancica u cvetu (Abro/ani herbal. crne kuke. blju~tina. jer ublazava bolove i pomale izbacivanje kamena iz bubrega. ce~ce muckaju6i. u narodnoj medici'lli koristi se caj zelenih mahuna (250 g kuva ·se IS minuta u I litru vode ~ popije u toku dana) za lecenje upale be~ike. visoka 60 do 120 em. Imena: bakla. - Papimnaceae JednogodiSnja zeljasta biljka. visoka 60-140 em. bjJu~tan. Miri~e istovremeno na limun i pelen. bobae. Moze se potopiti u ja'k u rakiju (200 g u litar rakije). drlati 10 dana. asparagina.. a u eve!u bojena materija antofein.BOB. veliki bob. . tirozina. Narodna. ali je manje gorak. pa ga zbog toga treba izbegavati. Zabelezeni su smrtni slutajevi trovanjem i2 neznanja. Sadrii etarskog uJja. tanina i flavonskih jedinjenja. Bljus/ je o/rovan. bluz. Upotrebljava se sli cno pelenu. Neoprezni daju pijancima iseecien sok blju~ta. i piti po 1 rak!ij- B021E DRVCE . oksitiramina i proteolitskih enzima. Dvadeset pet grama eveta popari se sa pola litra kJ}ucale vode i posle 2 sata oeedi. blju~c. konjski bob. Poreklom je iz Azije. beb.

) Gouan . TEGAVAC. On se' upotrebljavao nekad protiv epiJepsije. Piallltaginaceae Kod nas raste dvadesetak vrsta bokvice po naseljima. pitomi ohsjenae.242 LECENIB BIlJI!M sku Casicu 3 puta dnevno na pol a sata pre jela. kraljev evijet. velikog kaslja. Zbog toga bi trebalo da lekari. kurjak. tunkarica. Narocito ga eene zene. etarskog ulja . P. Stavlja se u vunene i svilene tkanine i krzno protiv moljaca. bozuric. crljeni bozur. pored puteva. obrate patnju na bofur. \ Za P. eba bozura za l~enje. jer nes tru~njaci ne znaju ni dozu ni nacin upotrebe bozura. smole i boje. TRPUTAC. brozgva. corallil1a: bozur.Ranunculaceae Razne vrste bozura rastu divlje i gaje se kao nase omiljeno narodno evece. ' 0" z" uredivanje menstruacije. di· vlji ciper. va. srCano zelj e.• P. miri. a i zbog pri· jatnog mirisa. brozg. lILOVLAK. za umirivanje uzbudenog nervnog sistema. Narodna imena: bozja metiea. Za P. BOlURI Paeonia officinalis (L. tanina. bozji drvak. nekih alkaloida i drugih nepoznatih sastojaka. trava od tri rozciea. mosur. broda nj. zlu ne trebalo«. turski neven. Nekad 1I skolskoj. planinski bozur. rede krtola i seme (Paeoniae tlos. tenuifolia L. tuber et sem en). devetak. i tako najlakse dolazi do trovanja. zenski bozur. bozja plahtica. Za vreme ratova i nestasiee lekova bozje drvee su upotreb lj avali protiv d~jih glista i groznice (abrotin sniZava temperaturu). masti . a danas jos ponegde protiv gr· ~evitog kasija i kao sastojak ~aja za dimljenje i kadenje astmati~ara. Nije redak slu~aj da neka baka iz nekog sela salje bofurov evet i seme nekoj svojoj rodaei i prijateljiei u grad »kolko da se pri ruci nade. po sumama i na drugim mestima. U korel1u ima tanina. I ono se nekad u-'Jtreoljavalo protiv epilepsije. drevinka. kosovski bozur. macur. bozur. za le~enje hema. Izaziva povraeanje. decora: bUur. Ne preporucujc se <uP( . VUCAC Plantago L. duhovska ruza. Z. Narodna lmena za Paeonia otticinalis: arap~e. Ima ih svuda. Kod nas ga upotreblja· vaj~ . troj acke roze.sni muski pelino pelinak. Nisu retki slll~ajevi trovanja. bofuraJ\c. rutviea. Homeopatska medicina upotrebljava svez koren. Biljka je otrovna d nij e dovoljno is pitana ni hemijski ni klini· ~ki. a danas sarno u narodnoj medicini upotrebljava se evet. corallina Retz. roida i dr. Za vreme ratova i gladnih godina jeo se mlad . kao lek za ja~anje i protiv akutne upale ereva. Nisu otrovne ni skodljive. U narodu se jos ponegd~ upotrebljava bozur kao lek. U semenu ima masnog ulja. narocito na selu. za lecenje padavice. secera. muski bozur. pro stenik. . trojaska rozica. U cvelu ima lanina i peonidina (jedna glikozidna an toeijanska boja). secera. decora Anders . na livadama i pasnjacima. BOKVICA. lrava od guja.

sirokolista bokvica (Plantago major L. dugaeka. lal1ceolata L. Prema obliku listova i evasti razlikuj u se medu soborn neke dornaee vrste koje su najraspros tranjenije i koriste se kao lek: 1. pored ugazenih put eva i ispod strehe. Srednja bokvica raste na suvim mestima. nerna ienskih j muskih bokvica). Berba. hemijski sa· stay i dejstvo sve tri vrste bokvice gotovo su isti.U svim organima biIjke ima heterozida aukubozida i enzi· rna invertaze. 3. a na sva· kom Hstu se isticu lueno poViijenJi nervi koji se pri vrhu lrista spajaIju.). Sve't i suv list. I. Ne smeju se mesati navedene tri vrste bokvice. smanjuje ueestano mokrenje i povoljno deluje na organe za varenje: proliv. osobito od velike ili zenske bokviee (Plantago major L. za leeenje rnnogih bolesti a i kao profilaktieno sredstvo lzelen li st i sok iz lista kao proleena vitarninska kura). Droga. sta bokv. izraden od !i.. U veCi ni vrsta boo kviee lisee se razvija u obliku rozete u dnu stab ljike koja nije granata i nerna mea. %ILOVLAK. sjaj· ne i debele Iistove na sirokoj peteljci. muska.) . belaneevina i secera.itamina C. pojacava lucenje tecnosti u plueima i time a laksava .BOKVlCA. raste na vlafnim me· stima. evast je kratka. pakovati i svaka pod svojim imenom prodavati.ice i drugih lekova. masnog ulja. eir na dvanaestopalacnom crevu i na zelucu. 'cveta ju od proleea do zime. rede cela biIjka i koren (Plantaginis folium. iako su obe hermafroditne. . p ektina.). Plantakod je farmaceutski fabricki sirup protiv kaslja. rnnogo vise u narodu nego u skolskoj medicini. v. katar. tj . SvaKa se mora odvojeno brati. tek uzabrano !isee bokvice oprati u ne- . MuSka bokvica jrna uske duguljaste iiiljaste li stove koji se poste· peno sufavaju u siroku kratku peteljku. Domaeinstva mogu za zimu za svoje potrebe naeiniti s!iean sirup: mlado. Zen ska bokvica (po hrvatskoj terminologiji »muska«. zensk~. susiti. U Ji. Upotreba. 2. U narodu se naj· viSe ceni i naj eesee upotrebljava sirokolista.iskasljavanje gU "5 te suve sluzi iz organa za disanje . saponozida i fitoncida. greevi. ~ List se bere sve dok biljka cveta. jer to zah· teva i medwlarodna drogistieka i farmaceutska trgovina. usko[is ta bokv-ica (P. 1. emulzina.stu lma oko 40/0 tan ina.ica. cvast je dugaeka i srebrnobela. jajolika iii okruglas ta. sivkasta ili ruzieasta evast je valjka. limunove kiseline. eve t je belicas t. mala. 3.). krupna iii zenska bokv. 243 list. media L. dine.List bokv. Neke sc od najdavn ijih vremena upotrebljavaju kao lek. tako da se za potrebe domacinstva sve tri mogu koristiti posebno iii pomesane. Cvetna s tabljika je dufa od Iistova i ima 5 dubokih brazda. a koren se vadi cele go- h erba et radix) .ice deluje protiv raznih upala koze i sluznice. cvetna stab· ljika je oko 5 puta dufa od lista. . TRPUTAe . 2. kru· niea je gola. lisee je iii· roko ovalno. raste 'po pasnjacima . Sve tri vrste su trajne zeljaste biljke sa Iistovima u rozeti. Sa5tav. nego se zavrsava zb ijenorn evascu od neuglednih si tnih evetova. U semenu ima sluzi.naee . tirozinaze i koagulaze. ima fuoike jajaste. sta. svuda gde se sliva voua. . cvetna stabljika dugaeka je koliko i list. dlakava je. srednja bokviea (P. soeno.

Za ublazavallje napada kaSlja i lak! e izbaeivanje sluzi: po 20 g lista bokvice (muske. rosulje. . Narodna medfclna. tarpotac. celnik. jer posekotina ne krvari. prva pomoc je list od bokvice. Deluje kao blag laksans. Pasti/e se prave u apotekama i farmaceutskoj industriji: po 5 g soka od bokvice. pije se topao. Ako se slueajno posecete dok ste na selu. cveta zove i trave daninoc. crnog secera (od sladiea). cveta belog sleza. Uzima se 4-5 puta dnevno po 1 ka~ika. VeCina zna da list prethodno treba dobro oprati da bude cist. I 'kg tog soka pome ~ati sa 2 kg meda iii prokuvati 10 minuta sa 2 kg ~ecera . Za nju gotovo svi znaju i mnogi je upotrebljavaju kao lek. jer psyl/a na grckom znaci buva). Tri supene kasike ove smese popari se sa pola litra k1jucale vode. gume tragakante i samlevenog rizoma oJ perunike. faringit. zasladi medom i pije svaka 2 sata po 1 ka~ika. doda 50 g vode i pola kilograma ~Cera. pitomog kestena. jer su -u njoj otk. Narodna imena. Korisno je za osobe obolele oct upale hemoroida (~uljeva) i zatvora. pitoma bokvica. veliki trputac. Umesto vode i sec era bolje je dodati 600 g meda. brzo zara~cuj e i ostaj e mali oZiljak.Osim navedenih. marina bokva. koristan osobito za osobe obolele od hronicnog zatvora: 1 supena kasika semen a potopi se u 200 g caja od kamilice.Bokvica je omiljen narodni lek. dugoliste). veliki trpotec. jer sadrfi do 12<>/0 sluzL Sluz se vadi kao sluz iz lanenog semena. B u a c a k (Plantago psyllium L. samletri maSinom za meso i stiskanjem kroz pla tno iscedi ti zelen sok. cveta i lista podbela i moraca. ne zagnoji. ~iroki trputac. prome~a i posle pola sala popije. zenski zi· lovlak. Svako ce yam odmah. . Cini mi se da nijednu drugu domacu lekovitu biljku tako cesto i gotovo redovno ne upotrebljavaju kao bokvicu. poklopi i posle 3 sa ta ocedi. bez okoli~enja. Seme je si· tno. kazati da je za posekotine najbolje priviti list bokvice. dokazana je znama antibakte· rij ska moe bokvice.riveni fitoncidi (Felklova). lici na buvu (otud i nauCno ime. paskvica. da se ne bi necistoeom s lista rana zarazila. tarpudac. Veoma se ceni. larin· git) .) je jedna vrsta granate bokvice koja raste u Primorju. . piti uvece pre spavanja da bi se izjutra imala uredna stolica. Kao prethodni eaj. muska bokvica (Ku~an). Ruzicastu akrzu na lieu Leklerk leci ovim melemom: 15 g soka od bok· vice pome~a se sa 5 g bezvodnog lanolina i 10 g belog vazelina i na kraju doda kap ruzinog ulja radi prijatnijeg mirisa. zamesi i nacine pas tile prij a tnog ukusa i dobar lek za organe za varenje (cir ie· luca i dvanaes topalacnog creva) i disanje (hronicni bronhit. iii list bokvice stucaju iii na ploci malo opeku i tek tako omek~an stavljaju na ranu. zilavac. evo jo~ nekoliko narodnih imena za zensku bokvieu: vela bokvica. Godine 1958. a u juinoj Francuskoj i nekim drugim zemljama se na veliko gaji za proizvodnju mdustrijskih kolicina semena koje se koristi kao 51uzna droga u terapiji i u tekstilnoj industriji za apretiranje. 'pra~ in e i drugih izvora zaraze). Ovo je sasvim opravdano. Mnogi opran list obriSu i namaiu ma~eu iii ·u ljem i tek onda prilepe na ranjeno mesto. terput. sve pome~ a .244 LECI!NJI! BJUI!M koliko voda Uer bokvica cesto raste po naseljima gde ima razne prljav~ ti· ne. Protiv velikog (magareceg) kaSlja: po 20 g lista muske bokvice.

Nitrofilna biljka po vrtovima i poljima. Cveta od maja do avgusta. Za srednju bokvicu: bokva. obieno juna-jula. siroki prpotee. Glavni lekoviti sas tojak je alkaloid boldin. sedeCi ti obuhvataju 'Stabljiku. deluje i protiv erevnih parazita. popova lozica. saponina. .iIrata. dugi trputae. evet i eela biljka (Boraginis folium. Sastav_ .. Neprijatno. masnih i smonih kiselina i mnogo kalcijum-malata i naroeito kalijum-'1. triputae. debela i sadrhi mnogo sluzastog soka. rede beli ill purpurni. Droga.Oko 25% sluzi. 25% tanina. Listovi su po obodu eeli. mala bukviea. BORAlINA. Donji listovi su u rozeti. skoro bodljikavo dlakava. Slabog i svojstvenog mirisa. udrruiem u povijene evasti na vrhu grancica. Velike kolicine sluzi opravdavaju upolrebu !ista kao blagog sluznog sredstva koje deluje s!ieno belom slezu i drugim mueilaginoznim (sluznim) drogama. grubo eeki[ljasto dlakava biljka. lisnati tr· putae. LISICINA. malo etarskog ulja. POREC. visoka 30 do 60 em. svuda gde ima mnogo azotnih jedinjenja. glavor. troputae. bu(h)aeica. mu~ki zilovlak.Prisustvo znatne kolicine kalijum-nitrata objasnjava svo} stvo boraiine da izaziva pojaeano mokrenje i znojenje. Monimaeeae. Svez sok iseeden iz eele biljke ubrzava izbacivanje hlorida iz organizma. diuretieno i se· dativno. krupni. srednja bukviea. . U mladim biljkama ima malo alantoina. Borag~naceae JednogodiSnja zeljasta. Zilovljak. boBinee. Cvet ulazi u sastav evetnih plucnih eajeva za lak~e iskasljavanje zapecene sluzi. pasja noga. Ulazi u sastav raz· nih lekova za jetru i zuc. . Svojstva. bu~ika. bolhnjak. . razgranata. fenska bokvica (Ku~an). . Bere se kad je biljka u pUllom evetu. na dugaekim drskama i elipticni.BOLDO. konjsko rebro.Ukusa je na krastavee. a kasnije se proredi da struk od struka bude u redu oko 35 em. Upotreba. . tako da eoveka odbija. Stabljika je ~uplja . Za buacak: blesnik. sredn. troputae. krepotee.Seje se u martu iii aprilu na lako. a gornji duguljasti. rastresito i pIadno zemljiSte u redove oko 70 em rastojanja. BOLDO List (Boldo folium) eileanskog mirisnog drveta PeUmtlS boldus Mol. ali su talasasto naborani. duga bokva. Rasprostranjenost.ja OOkva. zenska bokviea. BORAC Baraga officinalis L. LISICINA . treputae. ernoglavae. tripotee. List. Cvetovi su plavi. 245 Za musku bokvicu: bukviea. flos et herbal. BORMINA. Gajenje i berba.

pektina. rw. uglavnom H:mu· nove. a plod sasvim zreo. do 220 mft'/o vitamina C . Zbog tanina i pektina borovniea deluje kao blago sredstvo proti\' dijareja i katara ereva. Sazreva u leto. tanki. pa se upotrebljava iii kao salata iii kao povrce slicno spanacu i ko· privi. .. oko 1 mgOfo ka· rotena i dr. U listu ima do ISo. Sastav. krastava. na vrhu se vidi krunicni prsten.List .u cale vode. pirokatehinskih tan ina. poraga. di· vizme. krastavica. Cvetovi su ruZicasto·beli . boraziniea. jabuonc i cilibarne. poklopiti i posle pola sata p iti svakih IS minuta po I ka~iku.inog cveta. smesu raznih ant 0 e i jan 5 k. Osu~ena bobica je srilezurana i velika kao biser.Za lek se upotrebljava sveza i suva bobica. oko 27'/. cni i obe~eni. Caj za iskaSijavanje: pom e~ati jednake delove eveta pore~a. Droga. i n v e r t n 0 g sec era. Zrele borovniee su prijatno dijetetsko ~redstvo za jaeanje. do 1. belog sleza i podbela i od toga uzeti I supenu ka~iku. Cveta u prolece. boraidina. Anticki narodi nisu poznavali porec. Upotreba. oko 6 mgOfo vitamina C.i dr.J h he t e r 0 z ida boja borovnicinog soka. protiv decjih proliva i akutnog enterokolita odraslih. Bob ice su dosta prijatnog. nekoliko flavonskih heterozida.246 LI!CI!NIl! BIUEM Caj za mokrenje i zno jenje: 20 g cveta popa riti sa 300 g klju~ale vode i posle ~etvrt sata toplo popiti u nekoliko navrata. arb u t 0 z i· d a.Osu~ene bobice sadrle ako 7-11 0 / 0 flo bat ani n a. organskih kiselina. sok iz zrelih babica.i osu~eni plod (Myrtilli folium et fructus). oko 6'/. pojedina. Kod nas raste u velikom mnogradeCi prizemnu floru mnogih na~ih vlaznih i hladnih planinskih bu· kovih i cetinarskih ~uma i cis tina. raznih upala sluzniee j. okrugla. duguljasto·jajasti. soena bobica sa vge semenki. U narodnoj medicini boraiina se upotreblj a va za lecenje bubreznih i zeludacno-crcvnih oboljenja. zvonasto·eevasti. . BOROVNICA Vacoinium myrtillus L. volovski jezik. Ako neko ne moze da podnese miris pore~a. Narodna imena: boraga. .e. Zbog prisutnog arbutozida. Plod je modro·erna. . ·bore· tina. bora~a.50. Lst se bere u prolece sve dok biljka eveta..70 0C. visok do 50 em. 2-3 em dugacki i ima· ju perastu nervaturu. list deluje slieno listu medvedeg' gro!<!a i diureticno.td. buraiina. treba do dati malo lipovog i rw. razume se sarno mlado li ~ce pre cvetanja biljke. popariti ca· som klj. ekstrakt i vino. Upotrebljava se i protiv seeerne bolesti. Plod treba susiti u susniei na 65. Preneli su ga Arapi u Spaniju. Listovi su naizmenicni. nakiselo-slatkog i malo oporog ukusa. tako da se i danas u mnogim zemljama gaji zbog ukusa koji je sliean kra· stavcu. kozmelj. borazde. reumatizma i drugih bolesti. burai. ~tvu Erieaeeae Borovniea je grmic.

jer povoljno deluje na vidni purpur. Sadrli eta r s k 0 g u I j a.ali biljka ipak ima vrlo jak miris. dudov list. jer spreeavaju razvoj mnogih mikroorganizama i unistavaju ih. ostavi 2 sata. tan ina. ostavi 2 sata i pije mesta vode. brusnik. Po~to je taj lek patentiran i skup. za farmaceutsku industriju. kuvaju se kao i svako drugo suvo vo~e. troskota i rastavi~a se pome~a. 1. Cela biljka je prijalnog mir isa. Kolicina etarskog ulja nije velika . Bere se nadzemni deo biljke u evetu (Basilici herba) i sus i u hladu na promaji. Iz zrelih plodova borovniee spravlja se narociti ekstrakt koji sadrii veliku kolicinu antocijans kih boja (od njih potice modra baja soka). kad se ide mrtvaeu. brosniCak. Ranije nije bilo ku~e bez bosioka iii bosiljka. tako da se pocinje ve~ tacki razmnoZavati u ~urnama i gajiti. 1 za religiozne obrede. Bosiljak nije naSa biljka. 3. u listu ima gotovo iste sastojke. a s druge. sap 0n ina i go r k i h mat e r i j a. sitnice. s jedne strane. mecje grozde. Diureticni caj: po 20 g Lisba bOTovniee i breze. Ukusa je gorkog i ammat! cn~ Ijutog. poklopi. - Labiatae Bosiljak je nase narodno omiljeno eve~e. Ta j lek naj vge tro~ e voza ci koji voze no~u i radnici koji rade nofu. BOSIUAK Ocimum basilicum L. ofinki. burum. Tri s upene kasike ove sme~ e popan se sa pola lJtra kljuCale vode.).4 do 0. Secerna balest (vid. borovnjaea. zbog cega se pokoJnik . zdrav. toliko opevano u narodnoj. linalola. jer je to najzdraviji napitak. Umesto soka svako doma~instvo maze da spravi kampot od osu~enih zrelih borovnica. za industrij sku proizvodnju soka. najeelishadnije je piti cist. borovinka. ne sarno kao evece u evecnjacima nego i na veliko.8% . Cetiri supene ka~ike sme~e kuva se 15 minuta u 1 litru vode. ervenozrna borovnica. Sada se gaji u mnogim evropskim i vanevropskim zemljama. strus ljinke. jer divlja biljka ne moze da zadovolji sve ve~ u traznju ovih plodova. dobricica i dr.to vi. Narodna imena: barovniea. B r usn i e a. Donesen je iz Indije. mahune od pasulja. pa i u umetnickoj poeziji. pa se u nedostaltku borovnice moze upotrebiti kao diuretik i za lecenje upale bubrega i besike. borovaca. U etarskom ulju ima est rag 0 I a iii metilkavikola. brosniea. a m'a jv-Be ILs. Protiv proliva: po 25 g lista i ploda borovnice.BOSlUAK 247 Poslednjih godina naglo je poraslo interesovanje za plod borovnice. brusovnica.). Kod nas se gaji od davnina ne sarno kao ukras ve~ i kao zacm. 2. Borovniea nije ~kodljiva i moze se stalno upatrebljavati. divo-grozje.iznosi svega 0. brasnjaca. za destilaciju etarskog ulja. dunjinog semena i nane se pomesa. erna jagoda. oeedi i pije umesto vode. boribnica. To su evece i miris starijeg sveta. Tako se moze objasniti z.b~g tega se bosiljak nosi na groblje. erna borovnica. eineola i drugih ant is e p tic k i h sa s to j a k a koji slufe kao konzervans. Od ovog ekstrakta izr aduj u se drazeji za j acanje ocn og vida. neprevreo i nefalsifikovan sok. crvena borovnica (Vaccinium vitis idaea L.

Listovi su slo~eni u rozetu pri dnu stabljike. kao retko koja druga biljka. na pasnjacima. pup~aslo. faslid~an. itd. TRAVA OD MAJASILA Arn. RasproslranJenost. bosilj . bosilek. . kao pamuk. zrakastih. bosiljak sarma~ . naspramni. valjkastog i debelog rizoma izbija po jedna slabo razgranata stabljika sa jednim iii viSe 1amnozutih glavicastih cvetova na vrhu. Narodna Imena: ba~ilek. pa bi trebalo ispitati i ustanoviti ~ta je u njemu madija. pa ~esto i u loncu. CveiBte je malo. tako da su ga imale sve~eg preko cele godine. i nosi kad se ide te~kom bolesniku. valjkaste. na njemu su usadene sitne. dlaka· vim listiCima poredanim u dva reda. Droga. krtom i v I a s a s· t 0 un per n i com. u obliku za~ina u je. nadimanja i tegoba u organima za varenje.ica montana L.l. BRDANKA. Upotrebljavaju ga i protiv nekih crevnih parazita. sasvim opravdano. Unutra~nji cvetovi su cevasti i petozubi. ~to pre osu~iti i cuvati na suvom mestu dobro zapakovane. Kod nas je najvi~e ima u Sioveniji. ba~elak. ali ne precvetale cvetne gla· vice. Narod. uzaruim . ~vrstom. rapave ahenije zakieene belom. basiljak.248 LECBNJE BIU1!M njime kiti.Treba brati potpuno rascvetale. ~ u ton a ran· d z a 5 t i h g I a vic a oblozenih mnogobrojnim . livadama i ~umarna brdskog i planinskog podrucja. den. Bosiljak treba prou~iti vee i zbog toga ~ to se on. fesli~an. visoka 20-60 cm. humoznom i via· ~nom zemljiStu. pitomi vesligen.. Narod ima veliko poverenje prema bosiljku. zbog tega se daje da se one pokvari . za poveeanje mle~nosti majki koje imaju malo mleka. b~ulek. . bosilje. Jezicasti. . C vet. krupan bosiljak. basilje. pe~~anom. a ~ta stvarna lekovita vrednost. koji se nalaze po obodu cvctne glavice. zbog koje je droga sivobela i v rio I a k a. MORAVKA. Nekad su ga propisivale gotovo sve farmakopeje u svetu. . po obodu malo nazubljeni. baselak. Berba. protiv zapaljenja bub rega. besiljak. Francuska i neke druge farmakopeje i danas propisuju bosiljak kao oficinalnu drogu.5 cm. jezi· ~ak je trozub i ima 7 do 12 nerava. Nekad nije bilo ni jedne kuce koja nije imala malo bosiljka. Rizom sa korenjem poene se vaditi cim biljka precveta. Ijava bosiljak kao sredstvo za umirivanje uzbudenog nervnog sistema. ne sarno suvog. murtela. tako mnogo spominje u narodnoj poeziji i pripovetkama. feslidan. a si'roki ako 4 mm. ~iljas tim.. dugacki su do 2. protiv gasova. fesligen. ~esto zajedno sa belim lukom. vezanog u ki· tieu vee i u vrtu. ocistiti od crnih larva. upotreb. sitno jarnicasto i maljavo. Sastoji se iz krupnih. vasleden. zenski cvetici. koja je glavni proizvoaa~ droge u Jugoslaviji. po obodu celi.bogojavlJenska vodiea« . Ima je na planinama severnog dela Balkanskog poluostrva. .Raste na siIikatnom. jer cvet brzo pocrni pod uticajem vi age. Ukoliko se kod nas ide vi~e na jug i istok utoliko je veea i raznovrsnija upotreba bosiljka. zatim za ja~e mokrenje. listovi na stabljici su sitniji. za izazi· vanje bolj eg ape tita. duguljasto·jajasti. lima iii u obliku ~aja pos le jela. mislodin. za uredivanje menstruacije itd. Iz kratkog.Compositae Brdanka je dugovecna biIjka.

a tanin steze. Stavi. gorku j Ijutu. .Cvet sadrli oko 0. Iznutra se daje kao sredstvo . kristalnu materiju a r n i C i n. tvrd i mrkocr· yen.JEZ ICAST 1 CEVAST CVET . II.BRDANKA. Rizom s korenjem je slabog aromaticnog mirisa. skoro \'al} kast. do 9 em dugaeak. jako aromatienog. Ij uskav. a na donjem pot. Vodom razbla· 'lena tinktura upotrebljava se kao domaee sredstvo za leeenje uboja i mno· gih rana. neglikozidnu. tan ina. Cvetovi su slabo aromaticnog mirisa.1% eta r s k 0 g u 1 j a nepoznatog sa· stava. flavono· ida.Rizom je vodoravan iii kos. a ukusa nagorkog zivaju kijanje. Spolja je rapav. MORAVKA. R i zorn i k 0 r e n. jer i tu e tarsko ulje deluje kao an· tiseptik. narocito u ova dva svetska rata kad se do joda teSko moglo doei. slieno zalfiji. obicno povij en u obliku luka iii zavrnut kao slovo S.DLAKE BLlZNAKINJE Sastav. B . svega oko 1 mm debelim Z iii cas tim k 0 r e n j em. malo kvrgav. eesto umesto skupe jodne tinkture. 3-5 mm debeo. . boje i arnidiola ill arnisterola. OBA CVETA IMAW PERJANI CU (PAPUS).CEKINJASTE DLAKE NA PERJAN ICI. gor· kog i I iUl og ukusa . jaea sluzokozu. B. Na gornjem delu vide se ostaci od stabljike i mea. smole. TRAVA 00 MAJASILA • 249 naljutog.CV ETN A GLAVICA . c CVET BRDANKE : A .' inulina. Infuz od droge narod upotrebljava za ispiranje usta i grla. U korenu ima istih sastojaka i joS oko !()o. . puno je obrastao lako lomljivim. iza. C . Upotreba .Til1c/ul'a Arnicae daje se najviSe u narodnoj medicini kao sredstvo za draicnje koze protiv neuralgije i reumatizma.

S'adde oko 4% eta r S k 0 g u I j a. Ehrh. Krajem XVIII veka be~e!11nogo cenjena kao lek protiv groznice. brizovina. puba6ta breza. Kasnije je prili ~no zaboravljena i gotovo napu~tena. . Saddi oko 8% katehinskog tan ina i is to toUko ~ecera.2'10 heterozida. B. gorke materije i dr. Jedna supena ka ~ ika ave sme~e popari se sa 200 g klju~ale vade i posle 2 sara popije na 2-3 sata pre spavanja. zlatenica. falosna breza. Breze su zivopisna vitka drveta s belom korom i vitkim. pu. pravi ukras svetlih ~uma. Narod upotrebIjava protiv najrazli~itijih bolesti b r e z a v 0 I i ~ e e. Betulaceae B etula verrucosa Ehrh. naj~esce u obliku infuza. 0. za le~enje or· gana za disanje i varenj e. obi~a breza i B. (= B. pendula Roth). . to je zuta gusta teenost prijatnog balsami~nog mirisa. Istorija. Betulae gemmae. . kao emenagog i abortiv. Lis t brdanke upotrebljavaju za pu~enje kao zamenu za duvan. Betulae folium. Sveza kora sadrli do 0. OstaIa narodna imena: arnika. na niskoj temperaturi se izdvajaju krjstali. ksiloze i met i I n 0 gsa lie i I a t a. metla.050. Cortex Betulae (Icntae) saddi jedan fenolni' heterozid. arank.ezov list je jedan od najboljih biljnih lekova za lecenje mokraenih puteva. koji hidrolizom daje po jedan molekul glikoze. briza. BREZA Betula L. ti~ji neven. dje koje imaju antibakterijsku moe.. jadika.250 LECENIE BJUBM • za ummvanje nervnog sistema. metlovina. gorkog i oporog ukusa. brez. obicna breza. Protiv decjeg nocnog mokrenja u krevetu: 30 g cveta brc1anke i 70 g lista hajdu~ice . breza crepu§a. za snif avanje krvnog pritiska. bescens. veprina. . mali divlji neven. rastu po ~umama Evrope i Azije i prostiru se na sever ~k do 65 0 i vg e. V sluibenu medidnu je uvedena krajem XVI ill po~etkom XVII veka. lenla L . U vecini zemalja oficinalan je b r e z 0 v kat ran. Saddi nedovoljno proucene supstan. Destilacijom pomocu vodene pare u SAD vade ulje. smole.Beru se lisni pupoljd breze i brzo su~e.Bere se mlado brezovo li~ee u proleee i su§i u hladu na promaji. Danas se najvi~e upotrebljava kao narodni lek u Zapadnoj Evropi. eta r s k 0 g u I j a. k 0 r u ~ s v e z b r e· z 0 v S 0 k dobijen rano u proleee. a B.Izgleda da je brc1anka upotrebljavana za lek jo~ u srednjem veku. veprovac. Narodna lmena za Betula verrucosa: bela breza. . severna breza. tan kim graneicama. saddi 42-46% slobod· nog i 30-400/ 0 vezanog bidklienog seskviterpenskog alkohola bet u I a I a. koje sadrli metiinog salicilata i upotrebljava se kao miris. metlika. B. konjski petrovac. Droga je svojstvenog mirisa. pubescens: breza.Taste u Severnoj Americi. nepoznatog sap 0 n 0 z ida. ruta brc1anka. List i pupoljd upotrebljavaju se kao diuretici i antiseptici urogenital· nih puteva. gorska potres. pap rica.

BRSUAN .. visoko do 35 m . vezovina. Upotrebljava se unutra~nja i srednja kora sa mladih (1-2 godine) gTana (U/mi cortex interior) oguljena rano u prole. Sadrli antrahinonske heterozide. Ostala narodna Imena: barsijan. poljski brest. best rail. ru~ten. Narodna imena: brojue. Stablo je cetvorouglasto. U kori ima sluzi. . - Araliaeeae Trajna drvenasta zimzelena 1J. ostavi 5 sati. br~ean. najce~ee u obliku 3% infuza. izmrzlina i raznih koznih bolesti: 150 g isitnjene kore kuva se 1 sat u 2 litra vode (ill mleka). reumatizma. Raste najce~ee po naseljima i po zivicarna. Stabljike su do 50 m ' dugacke. Ima saponozidne materije od kojih potice otrovnost i lekovitost brsljana. veliki broe. clankovit i erven. ce i oslobodena plute. Narodna imena: barst. uloga. krap. Rizom je dugacak. oko 3% katehinskog tanina i fitosterola. Cveta leti. ocedi i time oblazu obolela mesta i pije po I ca~a izjutra i uveee. roci. pra~ka (3-5 g dnevno) iii ekstrakta. rudecina. brgtanj. cistita. erni brest. BRSLJAN. poleglo ili se penje uz druge biljke pomocu o~trih zubaea okrenutih nadole po uglovima sta· bljike. i to sarno kao narodni lek za lecenje koinih bolesti. visoka do 1 m. relIe kora i gumi·rezina koja euri i ocvrsne na ozledenom stablu. BRoe . Upotrebljavaju se svez i osu~en list. BRSLJIKA Hedera helix L. 10m. plod i tanke stabljike. - Ulmaceae Snafno drvo. - Rubiaeeae Trajna zeljasta biljka.iljka koja se penje uz drveee J kamenje pomocu adven't ivnog korenja. Listovi su u pr~ljenovima udruZeni po 4-6.BREST. Cela bilj· ka je gorka i otrovna. brstran. brist. 251 BREST UII11!. bres. zelengora. bradaviea. Listovi su raz· licitog oblika. BRoe Rubia tinetarum L. holeretik. . do 1 em debeo. broce. erveni brijest. pijelita. alizarin i druge bojene materije. Narodni lek za lecenje opekotina. razgranat. bers/jan. katara be~ike i kamena u bubregu. za lecenje nefrita. plju~t. Do sinteze alizarina broe se gajio za bojadisanje. broeanka. brstovina. brocevina. zirnzelen. Kostl bolesnika koji upotrebljavaju broe pocrvene. pitomi broe. Kod nas se retko upotrebljava. barScan. Danas se koren broca (Ribiae radix) koristi ponegde kao narodni lek: laksans. brijest. za lak~e iska~ljavanje . ervenae. Ponekad se trafi za izvoz. Cvetovi su sitni i roti. baSt ran. BRSTAN. br~lin.iS eampestris L.

visoko do 35 m. J3undevine semenke su brana i poslastica u istocnim delovima Juga·slavije. kao meduusev po kukuruzu. BELA BUNDEVA.U semenu na jezgru otpada oko UNo. - Fagaceae Sumsko drvo . a oko 24% na ljusku. Cvetovi su zuti. vitamina C. a ispod njega je debela. steno seme se brZe pokvari i izgubi lekovitost. mno· go manganovih soli i dr. Po1a sata posle toga daje se ricinusovo ulje za ciScenje. sivkasto iIi belo·zuckasto. pLitki petodelni. Seme se iz· vadi. hartijast i lako otpada. lspod ljuske je vrlo tanak. smole. oeisti od vezivnog tkiva.Bundevino seme je neotrovan anthelmintik. 8-20 mm dugaeko. enzima. BUNDEVA. 5'10 smole i dr. se· cera. BUK LIlCBNJI! BIUIlM Fagus silvatica L. zilava ljuska tamnije boje. bodljikavim stabIjikama dugaokim do 10 m. U zrelim plodovima. po obodu able zadebljano. spolja belo·sivkasta.Poreklom je iz tropske Ameri-ke. . zelenkast tegumen. Olju. U uljanim pogaearna (posle cedenja) ima oko 90/0 ulja. dobro zapakovano. BUKA. karotenoida. . pljosnato. Je~ra se sastoji iz dva mesnata. Ustovi osu ogromni. tzv. jajasto i na jednoj strani zasiljeno. . vrlo priljubljen za semenu jezgru i uvek se nalazi na oljustenom semenu. zato treba Guvati sarno neolju· steno seme. BUCA Cucurb ita pepo L. 38% masnog ulja. Bukova kora se upotreblj ava kao taninska droga. U celom semenu ima oko 300/0 belaneevina. po obodu nazubljeni. belieasta. Ponegde jedu priene bukvice. mesnata i soena. u supljini su semenke. bukvicama ima 20-26'10 susivog masnog ulj a eij i je sastav sliean maslinovom. . materije otrovne za eoveka i domace zivotinje. Seme je belo. U bukvi· cama ima fagina. teska i viSe od 10 kilograma. mek. Odraslima se daj e oko 400 g. plankonveksna kotiledona. 1% belaneevine. oko 10 mm siroko i 2-4 mm debelo. opere i sto pre osusi da se ne pokvari. rebrastim. a deci 200-300 g svefe oljustenih semenki isitnjenih i pomesanih s medom da ih odjednom pojedu. a sazreva septembra-oktobra. DULEK. muski su krupniji od zenskih. Sastav. Droga.252 BUKVA. Smola je lokalizovana u klici i zelenom omotaeu oko semena aspod ljuske. LUDAJA. srcolikii. zbog eega se moze davati i deci. I'a se moze umesto njega koristiti za hranu i kao podloga za lekovite masti. a na preseku narandzasta. - Cucurbitaceae JednogodiSnja zeljasta biljka sa puzavim. Upotreba. . vrlo malo ulja. pektina itd. BELOKORKA. Kod nas se gaji u bezbroj sorti po vrtovima i po njivama. U pulpi (»mesu«) i ma oko 93% vode. Plod je ogromna okrugla boba. 5% bezazotnih ekstrakt·ivnih materija. masna. Cveta jula i avgusta.Zreo plod i seme (Cucurbitae fructus et semen). na hladnom mestu. Rasprostranjenost. Ljuska se sastoji iz dva sloja: spoljill je vrlo tanak.

crvivec. cuka. veliko bilje. serne se porne~a s brasnom . crvinc. svinski bob. mska dinja. bela tikva. • Govori kao da se bunike najeo«. Stucano. zub· njaca. duganja. bonica. slaviji se naj ce~ce upotrebljava naziv . svinjarac. kale se u nas za coveka koji govori kojesta. divlji zobnik. voja. rnacvanka. . Uljane pogace se cene vi~e od svih ostalih vrsta uljanih pogaca jet su naj hranljivije. Kad neko ima veliku vatru i pocne da bunca. Istovremeno suncanje. budimka. tikvelj. Bunika je slovenska roc. zu ta tikva. Pecene i kuvane bundeve (pire) i svez sok isceden iz struganih bun· deva. Obolele osobe od ove ruzne i uporne kozne bolesti svaki dan jedu bundevu pecenu iii kuvanu. evo jo~ nekoliko narodnih irne· na: bela ludaja. On je primljen i u na~oj farrna kopeji i u sluzbenoj botanickoj terminologiji. dumlek. slanu iii zasladenu. artriticna dijateza. bIen. trava od zuba. Pulpa. trabunja kao da su ga bunikorn nahranili«. kaba k. dulek. konjski zub. svinjorak. Ulje je lako svarljivo. hronicni ne· frit. balan. bunika« . tikvanja. crni zobnik.Osirn spornenutih. bunjika. boravak na moru i zracenje ultraljubicastim zracirna ubrzava isceljenje. frio genjaea. zubnjak. bun· dava. a presne za do mace zivotinj e. uspavljiva trava. svirnjak. Skolska medicina i farmaceutska industrij a koriste list. 25% oleinske i 300/ 0 palmitinske i stearinske kiseline. prekruporn i drugom stocnorn hranom. bendeluk. rede seme o<i buniike . i isceden sok koris te se poslednjih god ina za lecenje psorija~c. Zuta boja bundeve potice od k a rot e n a. bun. vojka. rnackama 20-30 g. bundevka. kao da je poludeo. bunica. bana. u Jugo. krvavog proliva i te~koCa u organirna za rnokrenje: diuretik. budimlija. presna i kuvana. crna bunika. spravlj enu na ra· zne nacine da se bolesniku ne ogadi. ludara. BUNIKA H yoscyamus niger L. prerna tezini. svuda rasprostranjena zeljasta biljka. Sastoji se iz 45% linoleinske. trava od bunila. Po· stoji jednogodisnji i dvogodiSnji varijetet. blern. Bunika je lekovita i otrovna. Koliko se meni cini. blnika. Njen nazi v potpuno odgovara fizioloskom dej· stvu koje bunika izaziva u otrovanorn coveku. mekokorka.BUNIKA 253 Bundevino ulje je tamnozeleno sa crvenom f1uorescencijom. dugara. svinjarna 80-130 g. vi~e od 98'10. baunika. zubna trava. i za njega kalu da . na Zapadu daju za lecenje zapaljenja tankog creva. Pecenc i ku· vane bundeve su valna hrana za Ijude. lunas i u svetu bunika je dobro poznata kao otrovna biljka. beskorka. misiraca. sarno se u raznim krajevima razlicito nazi va. bunjica. Narodna lmena: . bez srnisla i veze. bugarka. Upotrebljava se za ishranu i u indu· striji. - Solanaceae Ova nasa otrovna biljka irna rnnogo narodnih irnena: balam. psima 30-60 g. Bundevino serne se daje protiv crevnih parazita dornacih zivotinja: ko· ko~irna 1-2 g. pecenka. svinjorec.

. Ima je po celoj Evropi. Cvetovi se razvijaju postepeno. neprijatnog. Druge godine izraste razgranata stabljika. 2 DO 6 . BUN IKA U CVET L . najbolje u sclndai zagrejanoj na 40-S0oC. visoku svega do pola metra. . sedeee i osnovom obuhvata stabljiku. Krunica je blec1e rute boje. iz Jugoslavije i Madarske. odozgo imaju ispupcen poklo~o . nike ima na vrhu pupoljaka. Gajenjc. lute. Caure su duguljaste. na suvim ocednim suncanim m eslima i buniJlima. Sporim susenjem Ii~ee pobledi i poplesnivi i mora se baciti. U Vojvodini je najvBe ima po napu~te­ nim torinama i popaljenim sel1ma. pored puteva i ograda. Hyoscya mus muticus L. narocito u SAD. Siljasto i krupno zupcasto. I RAZV lJ EN CV ET.254 LI!CI!NJI! BIUI!M DvagadiJl1ji varijete/ bunlke prve godine obrazuje sarno rozetu od IBea na zemlji. Li~ee na stabljici je sitnije. tako da nas izvoz svake godine sve viSe dolazi u pitanje. a iz nje je prenesena i u Ameriku.i/ica. Vla- ~ y J ednagadisnji varijetet bunike o . ruJevil1ama. Cela biljka je vrlo a/ravna. U mnogim zemljama se gaji. NajvBe se sakuplja i izvozi iz Srednje Evrope. a jo~ nile zelenih i poluzelenih caura. o 1P B . veliCine naprstka. evetavi su mnogobrojni i nago• milani pri vrhu stabljike i granciea. ispod njega cvetova. ali je najlekovitije prvo kolo.5 metra i iseveta. sivazelena. visoka do 1. narocito iz zitorodnih podunavskih zemalja. Berba I susenje. najviSe na zgariStima.Bunika se gaji kao i tatula. odakle joj a ime potice. ~' QI jer nema tako istaknutu ljubieastu l mrezu lilica. na vrhu petorube. jer daje viSe ]gea. koja ima vi~e od 1% alkaloida. pac koji spadne kad plod sazri. . nagorkog i naljutog ukusa. zapu~ tenim i neobradenim mestima.PLOD. ima nerazgranjenu stabljiku. U cauri ima oko 500 sitnih semenki mBije boje.. Bunika je smrdljiv karav koji raste pojedinacno iii u manjim grupicama po naseljima i oko njih. Bolje je gajiti dvogodBnji varijetet. kru~kaste. Obrano lisce treba vrlo brzo asusili.List bunike se bere preko celog leta dok god biljka cveta. tako da na jednom jedinom struku bu. branD neposredno pre cvetanja bunike il: kad se na njoj pojavi prvi cvet.SEME risa Jwj<i Bcezava su~enjem.Krunica je zuckasta i Barana gustom neznom mrezom Ijubicasto-ervenkastih l. li~ee je duguljasto-jajasto. I bunika traii jaku zemlju. Prizemno ]gee je dugacko 10 do 30 em i suiava se u dr~ku. Na1azl~ta.\ _ BIU KA U CVE T U. Krajem zime seme se poseje u tople leje J u proIeee rasaduje na stalna mesta. ali ipak ne kao tatula. Cela biljka je vunasta dlakava. Listovi su bez dr~ke. . neprijatnog i gorkog ukusa. U novije vreme sve se vBe pocinje gajiti i egipa tska bunika. lepljiva i neprijatnag mi7 I 8 . .

jer sadrli manje alkaloida.050. ne . sme cuvati dufe od gOdinu dana . Najbolje je ~to pre prodati.15% alkaloida.DUZNI PRESEK KROZ CAURU 1 - Hemljsld sastav. . 1zraltuje se ulje.Dejstvo bunike je isto kao i dejstvo beladone i tatuie.e ~' u . od kojih najvge hioscijamina. rosoo. ~potec . Upotreba. su~e na. . 1 BUN IKA SE. Spravljaju se i razni drugi melemi - I . utohko ima manje alkaloida. ali znatno slabije.>..045-0. pozuti iii postane smelte.BUNlKA 255 zno.:a suvom i hladnom mestu. GORE : CAURA SA KOJE JE PAO POKLOPAC I U7. Ukoliko je droga stanJa 1 I O~'Je cuvaoa . sabijeno i u debelom sloju su~eno IiUe se uplesnivi. a manje u liski i stabljici. alkaloida. Slufbeno se trazi da droga mora imati ~ajmanje 0.IE: CELO I NA UZDUZNOM PRESEKU. Jer . 1ma malo skopolamina i atropina.s.U IiUu bunike ima 0. te se mora jo~ mlaka posle su ~enja dobro zapakovati i cuvati . Najvge alkaloida irna u drki i nervirna. kuvanjem liUa u ulju. Droga privlaci vlagu. Oleum Hyoscyami coelum.

tj. Spominju je Dioskorid j Plinije kao lek i sredstvo za vra~anje_ Od srednjeg veka pa sve do danas bunika se upotrebljava u narodnoj i ~kolskoj medicini kao sredstvo za umirivanje. Zbog toga se bunika ne . U bunikinom semenu ima jo ~ i 20-30 0/0 masnog ulja i oko 300/0 skroba.Izgleda da su buniku u starom veku najvi~e upotrebljavaJi. Konj. okretna i lukava bajalica hitro i ve§to iz trskc izbaci bunikino seme na raspaljeni far . . koje je u mak dospelo prilikom vr~idbe zrelih makovih ~aura. po savetu nekog saputnika u VOLU iLi autobusu Ii . Ukusa je nepri. lunas i u svetu lekovi od bUl1ike se spravljaju same u apoleci i mogll se dobiti isklju civo na l ekarski recept. BUNIKINO SEME Bunikino seme je donekle bubreZasto. Naj~e§ce intoksikacije su od neprav. a jo~ bolje mikroskopom. Cesto s lradaju bolesnici od srcane astme upotrebljavajuCi cigarete i druge lekove spravljene od bunikinog lista. Moze izazvati i smrt. NajviSe strada lakoveran svet kome Ciganke »vade crve iz o~iju. Kriminalna trovanja iz koristoljublja u nas su dosta retka. Trovanja hunikom u nas nisu retka. Lupom se vidi kako je jamasto naborano. kao da visi u vazduhu. mi~ije. Re"e se izra"uju ekstrakt. da je bolesnik potpuno ube"en da ce mu na volSeban na~in vra~ka pomoCi. jer je ima svuda. vidi se embrion u obliku velikog latinskog slova G_ Bunikino seme saddi 0. CUVAJTE SE BUNIKE Bunika je vrlo lekovita. a koza i krava mnogo manje. narede mu da zmuri. govore neke nerazumljive re~i. a do nje se lako dolazi i gotovo je svako seosko dete poznaje. . Bilo je slucajeva trovanja makovim semenom u kome je bilo i bunikinog semena. sad vid· dis ko ti jede mozak.1. Srecom. Veliko je svega oko 1 mm_ Boje je sivozuckaste.ilne upotrebe. u§iju. pas i koko~ osetJjivi su kao ~ovek. 51.jatnog i gorkog. Istorlja.sme upotrebljavati na svoju ruku. to se moze vrlo lako otkriti i dokazati.« Iz semen a na raspaljenom zaru izbija belicasta klica. Seme po~ne na visokoj temperaturi da pucketa.06-0. na kraj zara stave posudu 5 vadom i njome 5 vremena na vreme ~krope nesrecnika da ne bi pao u nesvest i kad su ube"ene da je »musterija pe~ena«. U narodnoj medicini se biljka ~esto upotrebljava i kao lek i za trovanje. Bunika se daje kao sedativ zajedno 5 morfinom. Otrovani ima utisak kao da ne dodiruje zemlj u. da se otvara. naredi da otvori o~i: »Eto sinko (cerko). a isto tako i otrovna. Varalica udari blago bolesni· ka i strogo mu podvikne. Na uzduznom preseku lupom. rana« itd. pra~ak i drugi galenski oblicL Ulazi u sastav cigareta protiv astme i nekih purgativnih pilula. Mnogo je sitnije od tatulinog semena. od ~ega najvge hioscijamina. U tu svrhu naj~e§ce koriste samleveno bunikino seme u kafi. Nad zar nadnesu bolesnika.256 LECENJ1! BIWEM za trljane i mazanje protiv reumatizma i 51.14% alkaJoida. dobro ga pokriju.

KAVKASKOG "UHACA Biljka se razvije u rnocan busen. tako da lire na prave margarete (Chrysanthemum leucanthemum Lamarck). kao i dJuge kseroterrnne vTste sa primorskog krsa. jer se delatni sastojci brle kvare u prasku i prasak je vrlo res to falsifikovan. Odatle je u XIX i XX veku prenesen radi gajenja na sve kontinente. a u sredini 200-300 zutih eevastib cvetova. Ista opreznost kao pri radu s tatulom i ve- BUMAC PYI'ethrum cinerariaefolium Trev. jer tada ima najvJSe piretrina. Bubal:: divlje raste sarno u Dalmaciji i u primorskim delovima Crne Gore i Hereegovine.U prornet dolazi cela droga. c C E D evET BUHACA A . Berba. eevastih cvetiea otvoreno. B . . nasred kuce na ognjgtu. a ne za novae_ Napomena i opomena! lebiljern. a pogotovu zbunjenom i preplasenom bolesniku.BRAKTEJA DALMATINSKOG I E . .. a primese u praSku je moogo tde otkriti nego kad je droga cela.Ijubavi. a ne samlevenu. Biljka izdrlava dugotrajne suse. Cela biljka je srebrnozelena zbog obilja dlaka.UZDUZAN PRESEK <KROZ CVETNU GLAVleu. izgleda da su to ervL D~k bajaliica Dbolniku vadi erve iz mozga. Cvetne glaviee su vrlo lepe i krupne. CEVASTI CVETIC. visok do 1 m i sirok do pola metra s mnogobrojnim evetnirn drskarna sa po jednom evetnom glavicom na vrhu. A vral::ka stalno ubec1uje da radi iz . . do tie nJena druga vadi jaja iz nasada i sve drugo sto se moze iz kuce odneti. . ali se za unistavanje insekata upotrebljava sarno droga samlevena u vrlo sitan prasak.BUllAe 257 evj}j i uvija se tako da i svakom drugom. Lisee je duboko i veoma kitnjasto deljeno.Buhal:: treba brati kad je dYe treCine tutili. Korenov sis tern je vrlo razvijen. Izgled droge. Cornpositae Droga je osusena evast dugovel::ne dornaee biljke buha/::a. ali margarete nernaju insekticidnih sastojaka. imaju 15-23 bela jezi/::asta eveta. T reb a k uP 0 vat ice Iud r 0 g u. 5-6 em u prorneru. D .CVETNA GLAVICA.

a sve ostalo poknivaju mnogobrojni zuti eevasti herrnafroditni evetici. roseum Bieb. marchalli (Pyr.258 LECENJI! BlUl!M Pupoljci su oko 8---9 mm u pretniku. a persijski od Chr. Druge vrste.500 m i spusta se do Kaspijskog mora. danas SSSR gaji sarno dalmatinski buhac. velika 30-45 mikrona. Insekticidna svojMva piretrina prdpisuju 'se ovdm dvema kiselinama iketonskom alkoholu piretrolonu. margarete i drugih slitnih kompozita dosta je te~ko mikroskopski dokazati. Raste na Kavkazu na Vlisini od 1. Po obodu evetne glavice nalazi se oko 20 belosivkastih zenskih jezitastih evetica. . jedan he t e r 0 z i d i a I k a I 0 i d. . zbog cega se prilikam oplemenjivanja buhaca odabiraju sorte koje imaju ~to vge piretrina 1. Samlevene dr~ke su sive boje. Piretrin I je 2. Takav pra~ak ima mnogo mehanitkih (sklerenhimskih i kolenhimskih) i zelenih tkiva. Etarnog ekstrakta mora dati najmanje 7%. Samleven evet od vratica. NajtclCi falsifikat je prisustvo prevelike kolitine samlevenih evetnih drlaka i listova. spolja grubo bodljikavo-trnovita: imaju tri pore. v I a k a n a 5 kalcijum-oksalatom. Prahk. Jermenije i Persije. . a cinerin II je estar cinerolona i metalona sa hrizantemum-dikarbonskom kiselinom. Krunica jezitastih evetiea dugatka je od 10 do 20 mm i trozuba. Zuckasto-sivkaste boje sa zelenkastim prelivom.Samleven buhat je svetle. Zuti evetiCi su petozubi. Cinerin I je estar cinerolona sa hrizantemum-monokarbonskom kiselinom. veoma blizak piretrolonu. zbog cega su kulture kavkaskog buhata napustene. slabo aromatitnog mirisa. . Ima sklereida.Kavkaski iii ruski buhac se dobija od eveta Chrysanthemum roseum Adam (Pyrethrum carneum Bieb.). Cinerolon je takode keto-alkohol. Z 1 e z d a tipa kompozita i delica e p ide r m e tija je kutikula pap i 1 0 z n a i uzdu! gusto prugasta.500 do 2. gorkog i Ijutog ukusa. b) Piretrin II je estar hrizantemum-dikarbonske I k iseline sa piratrolom i metanoloru. e i n e ri n a l i e i n e r ina II. M i r is a je slabog. Ima inulina. Droga najte~ce dolazi u promet u obliku vrlo sitnog pra~ka. dlakavim zuckastim listicima poredanim u 2-3 reda. Pepela ne sme ostati vge od 80/0. Dejstvo mu je slabije od naseg buhata. Cvetgte je oblozeno duguljastirn. Cinerini imaju slabije insektieidno dejstvo nego piretrini. Dr~ka je kratka i uzdui prugasta. d I a k a u obliku slova T. a jezitasti su CTveni iii r u i. Upadljiva su mnogobrojna zrna p~o 1 e n a loptastog oblika. svojstvenog i dra!i sluzokoZu nosa kad se droga melje. Cevasti evetovi su iuti. Sastav. zbog tega je viSe zelene boje.Falsifikam mlevenog buhata su V\rlo cesti i raznovrsni. U k usa je gorkog i naljutog. dugatki do 6 mm. a otvorene glavice 12-14 nun. . 5 mol e.Insekticidna svojstva buhata potieu od tetiri estra: p iret Tin a l i p ire t r ina II.5 puta aktivniji od piretrina II. i cas t i. Falslftkati. Droga ima jo~ i eta r s k 0 g u I j a. Dodatak mineralnih materija pozna se po poveeanom procentu pepela. ali ne sme bi ti skroba.). krasuljka. a) Piretrin 1 je estar hrizantemum-monokarbonske ltiseline sa piretrolonom i metanolom.

matrikolda. Za zivotinje hladne krvi buha~ (piretrin) je lO~ektJcldnoJ Buhal! nije otrovan! - neuromuskularni otrov_ Piretrin spada u grupu kontaktnih otrova vanredno brzog dejstva_ Standardizaclja. a smrtonosal! je za iit'Otil!je hladlle krvi. buvara. a u povrtarstvu i uopstc u privredi naj~esce ~e primenjuje u obliku pen u s avog sapunskog ekstrakta izradenog sa crnim sapunom. -.Buha~ mora imati najmanje 1% piretrina (oplemenj ene sorte imaju i viSe od 2%). Danas se primenjuje metod Svetskc zdravstvene organizacije_ I bioloskih metoda ima nekoUko: od redivanjc anthelminti6ne mo6i na zivotinjama iii insekticidne na iitnom ili pasuljevom ziSku. . buha~ deJuje brzo. Treba ga cuvati u metaJnim ili tamnim staklenim hermeti~ki zatvorenim posudama. koji se ~uva ·kao rezcrva za izradu raznih 'preparata. sto je od velike vainosti kad se zna da je buhac neotrovan. buvarica.BUHAC 259 Ispitlvanje. a gotovo sva os tala biljna anthelminti'k a su manje ili viSe toksicna. lma viSe metoda. brminja. Narodna imena: berica trava. ls~itivanje buha~a vrsi se hemijski i bioloski. buhara. Da bi se spre~ilo gubJjenje piretrina. Hemijsko ?dredl. Dokazano je da se piretrin u crevima ne resorbuje.NajviSe buha~ se potrosi za ekstrakciju piretrina. dalmatinsm buhac. vrecama brzo gubi dejstvo. buharica. deluje veoma brzo i efikasno i ne izaziva navikaval1je i pojavu orpomih formi insekata_ Zbog toga se buhae za sada smatra za najbolji il1sekticid. Poslednjih godina buha~ se po~inje 'llpotrcbljavati protiv suge i kao anthelmintik. U kesicama. bubar-ica. . . mora dati 7-1Q<l/o etamog ekstrakla i ne sme ostaviti viSe od 9% pepela_ Upotreba. divlji pelin. osjenac. buva i drugih parazita. Buha~ u prasku je utoliko bolji insekticid ukoliko je s v e z i j i i ukoliko je b 0 J j e zap a k 0 van. od kojih se prvi osnivaju na izolovanju hnzantemum-karbonskih kiselina. jer se dejstvo buha~a i ovih sintetskih insekticidnih sredstava dopunjuje. muvama i dr_ Buhac ima veliku prednost pred drugim insekricidima sto nije atroval'] za coveka. a drugi na ketonskoj funkciji. a diditi dugotrajno. osobi10 aerosol-bombi za individualnu zastitu protiv vasiju. buva~. ekstraktu (sa 20-3Q<l/o piretrina) dodaju se izvesna sredstva za konzervaciju. vra tic. divlja barutica. Zivotinje tople krvi i biljke.v~nJe plret~lOa Je dosta slozeno i ne odgovara u potpunosti njegovoj moC!. U novije vreme buhac u prasku se mesa sa diditijem u prasku ili pepeinom. kartonima. Upotrebljava se i u obliku praska i ekstrakta.

grceva od zucnog iii bubreznog kamena. protiv nocnog znojenja tuberkuloznih bolesnika i uop~te za umirivanje bolova i napada raznih bolesti. pilokarpinom i muskarinom. Rede se upotrebljavaju vrhovi grancica u cvetu. Radi razmnozavanj a. par kins onizma i drugih neuroza. za umirivanje ka~lja i bronhijalne astme (antiastmaticne cigarete). sam iii zajedno s kokainom. . tinktura. Kopa se u jesen. Daje se i spolja u obliku masti. u humanoj i veterinarskoj medicini. Koren velebilja se upotrebljava Icao i list.v VELEBIUE ILl BELADONA Atropa -belladonna L. his terije. ocisti od zemlje i natrulih delova. Iznutra se daj e za umirivanje zeludacno-crevnih bolova (smanjuje zeludacnu sekreciju). Solanaceae Velebilje jt! vrlo vai na droga. Glavu s pupoljcima i sitnim korenjem treba vratiti u zemlju da bi iduCe godine nikla nova biljka. ekstrakt. Od I i ~ case pravi pra~ak . Atro pinov sulfat (glavrui alkaloid velebilja) upotrebljava se u okulistici (nauka 0 oenim bolestima) kao lek i pri ispitivanju ocne duzice i roznjace. opere i VI!LEBIUE su~i. vece glave treba uzduf deliti na onoliko sadnica Jroliko ima pupoljaka. pilule (s podofilinom). zatim za smanjenje sekrecije (izlueevine) zlezda. epilepsije. dializat i dr. sirup. kao protivotrov pri trovanju morfinom.

0 . LIST IZJEOEN 00 BUVACA. C - AILANTHUS GLANOULQSA. upotreblja- BELADONIN BUVAC A . B - SCOPOLIA CARN IOLl CA . x O. Pocetkom XIX veka .5. narocito Venecijanke.PHYTOLACCA OECA NORA . xlll. B .DEWVI BUVACA.VELEBIWE ILl BELAOONA 261 A D OBLIK l 15TA VELEB IUA I NJEGOV IH PRIMESA I' FALSJFIKATA: A - VELEBI U E. U XVII veku velebilje se ce~ce spominje kao lck u medicinskoj literaturi toga doba.EPITHRIX ATROPAE. C . godine. VELlC\NA LlSTOVA SMANJENA NA POLQVI NU UPOTREBA VELEBIUA KROZ VEKOVE Misli se da su anticki narodi znali za otrovnost i lekovitost velebilja.DVA BUVACA BEZ NOGU vahu jedno kozmeticko sredstvo izradeno od bobica velebija. 2loog cega bilj ka i nosi naziv Bella-Donna (lepa gospa).ATROPA BEU-ADONA . D . ali 0 tome nema jasnih i pouzdanih pisanih dokumenata. Prvi zapis potice iz 1504. Lepe Italijanke.

Maksimalna dnevna doza za coveka iznosi oko 1. a malo ili nimalo atrop ina. 1825. SveZa. I rna i namernih trovanja bobicama velebilja. dugotrajnim euva· njem i kuvanjem <osobito u alkalnoj sredini) gube se alkaloidi. Cela biljka je vrlo otrovna. umorni i zedni. ziva biljka je najotrovnija. vee i jedna jedina bobiea prelazi maksimalnu dozu at· ropina i moze. Prosecna teziDa osusene bobice je oko 0. Najeesea trovanja su slucajna. a drugi je od jedne ili dye bobice povraeao. najedo~e se jed· nag lepog topl og septembarskog dana bobdca velebilja da bi ugas ili zed i da bi se osvezili. a drugi prezivese posle stra~nih muka. sto znaei da bi u jedan gram isla oko cetiri suve ili jedna sirova bobiea. jer se hi· drolizuju (razlaiu).5 mg. i to bobieama.262 LECENJE BIUEM poslepeno sve fannakopeje unose beladonu (velebilje) kao obaveznu drogu i njena vainost u medicini ni do danas nije opala. biti skodljiva.23 grama. Trovanja velebiljem nisu retka. Deca i pastiri po 5umama su cesto htve til! ukusnih »pasjih tre~anja « . U toksikolo~koj Ii· teraturi se kao klasican primer trovanja bobicarna velebilja iz neznanja na· vo di slueaj kolektivne intoksikacije jedne cete francuskih vojnika. nenamerna. a pogotovu dugo cu· vana i dugo kuvana biljka manje je otrovna zbog prelaska hioscijamina u atrapin . kako zivom. J edna bobiea ima oko 1-2 mg alkaloida. TROVANJA VELEBILJEM . Sto ~ezdeset vojnika na vezbi u ~umi. klime i drugih okolnosti. a najvise njen koren. go· MJ()LA l':OKMAL'JA ZEN ICi\ MIDRIlAZA dine. . Susenjem. Jedni pomrese u najveCim mukama u ~umi i na putu za bolnicu. najce~ee mlevenjem i potajnim davanjem u crnoj kafi ili crnom vinu da se ne bi osetio neprijatan ukus semena. zemlji· ~ta. odredujuei Cas na ~e smrti (atropos znaei neumitan). Otrovnost velebilja potiee ad alkaloida. tri mitolo~ke boginje koje po verovanju starih J elina seku konce na~eg zivota. Naziv Atropa je ime jedne od tri parke. dakle. Prema tome. cija kolicina u biljci zavisi ad soja same biljke. taka i osu~enom biljkom. nego je jo~ porasla. Suva. Na taj naein se i moze objasniti da je neko mogao pojesti i po nekoliko bobiea pa da je preziveo. jer sadrfi najvi§e hioscijamina. koji je oko 6 puta manje otrovan.

Ot romos t \"eleb ilja za ra· zne zivotinj.VE LEBIU E ILl BELADONA 263 Mo!da su i ncke !ivotinje uzrok ~to se co\"ek polakomi . oko 0. Tako je. mer. Maj mlln j e mnogo otporni j i od cove ka . j eT Ie veCina t ivolin ja manje ose ll j iva prema l'e lebiljLI. za njega je beladona i najot rovnija. ali uginu a ko im se alkaloidi dajll II venu. 'clcbilje . 0 tome se kod nas vrlo malo zna. ukusnim i privlacnim bobicama. bili Zekari.: toli ko je razliCita da je nemoguce uporedi ti njego\"o dejstvo prema Coveku i d omacim zivotin jama.tacne dijagnoze iii se navodi da je u pitanju »mla· dalacko ludilo. 0 Irovanjima veIcbiljem u nas za sada niko ne vodi racuna.st .skoro redovno se otpu~ta iz bolnict:: be2.I1akova trovanj a. Ovca i koza . psihoza i sl. Tek u novije vreme neki mlac1i lekari. Meolltim. ali je njihovo meso otrovno za coveka. a is to ta ko i mnogi drugi pre!i· va ri mog. delice klltikule i dlake. Kod nas . a li i medu pt icama ima razlike. sIal' nim. pa zbog toga i ne mogu znati ne~to vge 0 trovanju biljem jakog fiziolo~kog dejstva. . u nas mnogo veei nego ~to sam to ranije mislio. slucajnih trovanja pastira i goroseca zre· lim bobicama velebilja u okolini Pirota (Bonjinci) opisao dr Kostadin Tri· ckovic. na ove predmete obracala veea palnja u nas i stari lekari su vge znali 0 biljnim lekovima i 0 bilju uop~te.0 ' da j edu . Maga rac i konj mogu II tOkli nekoliko dana dobijati II hrani dnevno i po jedan kilogram zelenog mea ve· lebilja bez 2. gol ub je. ·na zalo. Sirokom anketom i neposrednim belezenjem u narodu u raznirn na· ~im krajevima u toku vBe decenija do~ao sam do zakJjucka da je broj trovanja velebiljem. najosetljivija bi bila macka. na pri. . zamorce i pacov mogu biti hranjeni iskljucivo velebilj em a da pri tom ne pokazuju znake trovan j a . pre. pti ce i pas. COI'ek j e najosetijiviji. vrlo otporan. koji su shvatili velik zdravstveni i prosvetarski znacaj proucavanja narodne medi· cine. ne treba izgubiti iz vida da su naSi najcuveniji botanicari u Srbiji. Tako se i mogu objasniti tacni podaci za svaku godinu 0 trovanjima velebiljem i drugim biljem jakog dejstva. hemijski i na zivotinjama. Ranije se. poceli su da u svojoj svakodnevnoj praksi obraeaju palnju i na na· rodni fivot u zabacenim planinskim gorovitim krajevima. Posle coveka . 11ajcefee zrelim. Mikroskopom treba tra· ziti celije s peskom. Uostalom. PuZevi jedll velebilje. U slucajevima trovanja iii toksikolo~kih ekspertiza velebilje se moze dokazati mikroskopski. U zemljama Zapadne Evrope medicinari moraju poznavati valruje Ie· kovito i otrovno bilje. TROVANJA VELEBIUEM U NAS Ni u nas nisu relki slucajevi Irovanja veZebiZjem. NaSi studenti med icine ne uce botaniku ni farmakognoziju. medutim. mt::dlltim. losi! Pancie i Sava Petrovic. Kozje m leko poslaj e o /ro vno od koza koj e su j el e beladonu.6 grama (Hekel). ako bolesni'k ne umre od velebilja. Zec koj i se hrani ve· lebiljem pos tajc imun i moze podneti velike doze ove droge. na primer. klasicne primere nenamernih.'an 1 ot ru je beladonom. njima one ugta ne ~kodi . Zec.c . ali sami postaju otrovni za coveka.

O~trelja. U rukama lekara. izuzev nekoIiko slutajeva kriminalnih trovanja iz koris/oljublja. ali ne bobicama. god. miraz) samlevenim osu ~ enim zreIim bobicama velebilja kuvanim svakodnevno u crnoj kafi.izlece« nesta~ne muzeve i nepokorne zetove (svoje sinove ovako nikad ne »Ieee«). osobito po selima oko Bora. posle mi je nekoliko meseci lak~e i podmladim se. znao koja je biljka u pitanju. veoma podmukla hronitna trovanja prvi mi je (1954) obratio pafnju dr Petrovski. slueajeve medikamelltozniiz trovanja. deca. Da bi iz sebe isterali . Bili su potpuno izobliteni. svima nam je dliZnost i obaveza da se protiv ove nemani borimo.podmlac1ivanje« koristi se i u kriminalne svrhe. ali mi je podrobno i tacno opisao karakteristicne simp tome trovanja. is tina. Najce~ce se nekad zena ovim . u Gvozdatkoj reci na GQeu. Slut ajnih trovanja bobicama 1ma. U Bosni su pre i pasle rata zabelezena kriminalna trovanja (nasledstvo. prevare se i pojedu poneku bobicu. To su jedinstveni slueajevi na Balkanu. Ako ne crknem. Prema tome. dugogodgnji upravnik bolnice u Boru.Ietenjem« oslobac1ala znatno mlac1eg muza koji se bio upustio u nedozvoljene odnose s mladom snahom soldatuSom. naprotiv. Osim toga. sva ostala su bila iz neznanja. A vel1in (jed.« Medutim.. osvetli iz svih aspek_ a ta. Na ova kriminalna. Obojica su prenesena u besvesnom stanju u bolnicu. tako da mi je olak~ao rad po tamo~njim selima da brzo doc1em do »eudotvornog korena« i naeina kako ga rnatrone spremaju da . sekiraciju) [reba svaki eovek bar dvaput godgnje iz sebe da istera: . dakle. Takva straviena trovanja belde svake gudine u planinama saradnici lnstituta za proucavanje lekovitog bilja j lnstituta za farmakognoziju u Beogradu. mec1u odraslim ljudima. a drugog eetvrtog dana blizu Kraljeva. vrlo mnogo.264 ~to LECENJE 8[UEM Srecom. Ali su to sasvim izolovani slutajevi. to je eesto 5111rtonosan olrov. a mozda i iz koristoljublja. apotekara i veterinara velebilje je spasonosan lek. zedna i gladna. lako je dosad prikupljen bogat materijal 0 raznovrsnoj nepravilnoj upotrebi velebilja u narodnoj medicini. Na primer. IIi jedno ' drugo zatikuje i onaj najmanji u eobanskoj drufini. Ne manji broj trovanja je i mec1u goroseeama. veCina trovanja velebiljem se nije zavr~avala smrcu. onda jo~ vge ima razloga da se ovoj tako vaznoj medicinskoj biljci obrati veea pafnja i da SP. Zlota. ako mogu da izdrlim. ispoganjeni. seljaci iz Krivelja. . jednog su na~li treceg dana blizu u~ca pored lbra. veCinom iz neznanja. Sarbanovca i drugih sela piju . uvo nimalo bezazleno narodno . nedaleko od u~ca lbra u Moravu. pred rat nekoli'ko goroseta jc umrlo. CuvajuCi stoku na ~umskim pozarBtima i krtevinama (gde uvek ima mnogo velebilja).vodicu« u kojoj je danima bio potopljen koren »jarba naroda« (Iuda trava). da pokafe da nije kukavica i mali. nego korenom velebilja. Zdravslvel10 prosvecivanje naroda mora biti vecita i stain a briga svih zdravstvenih pos/enika. U istoenoj Srbiji. za inat pojede jednu ili vge bobica.venin« (otrov). a kad ga upotrebi neznalica iIi zao covek. Nije. nije od manjeg znataja. zabelezio sam 1954. dosad nepozllatih nacina upotrebe i puteva trovanja iz neznanja i neobave~tenosti. ipak se pretpostavlja da ima i drugih. Kad sc tome doda da stotine porodica planinaca i brital1a s mnogo dece zive od branja Ii~ca i vaitcl1ja korenja ve/ebilja.

neuracunljivost. veliki bun. promuklost . veljebilje. kurjacija jabucica.3% alkaloida. pasja viSnja itd. ludilo. buna (otrovani je kao u nekom bunilu). Odavno je na dobrom glasu velebilje s bal- . OD CEGA POTICE TO NEOBICNO I SNAZNO DEJSTVO VELEBIUA? Lekovitost i otrovnost velebilja poticu od alkaloida (organskih azotnih jedinjenja) atropina. prilikom susenja. ekstrakcije alkaloida i izrade galenskih preparata. vilinsko bilje. golemo biljc. jako ra. Oni cine do 990/0 svih alkaloida. gorski bun. Svi ovi alkaloidi imaju slicno fiziolo~ko dejstvo: sire zenicu.32% alkaloida. racemican izomer-atropin. starosti :droge i dr. veei dec opticki aktivnog hioscijamina prelazi u opticki inaktivan. zivom listu ima vrlo malo atropina ili ga mozda i nema. U alkalnoj sredini hioscijamin prelazi u atropin. crni bun. GDE SE VELEBIUE MOZE NAJCESCE NACI? Velebije raste po nasim brdskim i planinskim sumama. svi ovi nazivi ukazuju na to da narod poznaje otrovnOSI ove biljke. rede po hrastovim sumama. mandragora i dr. neizdrzljiva zed. bun. U . srecom. neosetljivost na svetlost. decu i do mace zivotinje. nacina susenja. zanesenost. cini svakojake ludosti kao da se pomamio). veliko bilje. vilino bilje. a najviSe po sumskim prosecima. tia. bes. Kao ~to se viodi. cuvanja i prerade.sirene zen ice. vrgti. ZNACI TROVANJA VELEBIUEM Znaci trovanja. pomamnica (otrovani skace. odnosno racemicni atropin. bunika. Nadeni su primerci lista sa 1. gadenje na ' povraeanje (ko povrati taj je spasen). krccvinama i na mestima gde su sume izgorele. nastupaju vee posle 20-30 minuta: suSenje usta i idrela.VELEBlUl! ILl BI!LADONA 265 NARODNA IMENA UKAZUJU NA OTROVNOST VELEBIUA I NA MNOGE ZNAKE TROVANJA U raznim na~im krajevima beladona ima razlicita n a rod n aim e n a: velebilje. luda trava (otrovani izgleda kao da je poludeo). vremena berbe. sto cini hemijsku i farmakodinamicku homogenost solanacea: tatula. viljebilje. poremccaj vida. kurjacija treSnja. Na sumskim paljevinama se mestimicno javlja u tako velikoj mnozini kao da ga je neko posejao. Voli jaku sumsku zemlj u. Kolicina alkaloida zavisi od mnogih cinilaca: vrste biljke. Velebilje je oduvek uliva lo strah i po~tovanje coveku bliskom prirodi. pasja jagoda. Glavni alkaloid je levogirni hioscijamin. klime. jer je one bilo stalna opasnost za njegovo blago. ludaca. Najvise ga ima po svetlim bukovim. Vecina farmakopeja traZi najmanje 0. Zaj ednicko im je jos i to ~to se nalaze u mnogim drugim biljkama iz isle porodice. gorsko bilje. kurjaca. odnosno hioscijamina. Medutim. ukocen pogled.

Semenke su okruglaste. od kojih je jed a n vel i k. Kad sazri. visokih 1-2 m.. One su gusto obrasle tamnozelenim mcern. !taliju. Od branja velebilja u na~im ~umovitim krajevima imaju znatnu korist osobito gorosece s mnogo deee.a. izbijaju ·iz pazuha Iistova. jer je velebilje sumski korov. Bobica je mnogosemena. Listovi su 10--30 em dugacki i do 15 em ~iroki. a d rug i m a Ii. Jugoslavija godgnje izveze desetine vagona ove vaine biljke.guk ih sllma. Dna . lugoslavija jc godi. Velebilje je oko stotinu puta skuplje od bukovog i dmgog drveta. veliCine vi~nje. i velebilje je ocit primer i dokaz da i korov moze biti koristan. Prema tome. na bazi bleua.aka va'i. Ima ga 4 u ostaloj Evropi do Kavkaza. svega do 2 mm u precniku. A velebilje se svake godine moze brati pa da se nc unisti. Ova impozantna zeljasta -. po povr~ini rapave. socna nakiselo-slat ka.266 LECENII! BILJEM kanskih brda i plan ina. krupnim. PRIMESE I FALSIFlKATI Zbog n epoznavanja i nerazlikovanja. lepa tarnnoljubicasto-nasmeda. Plod je vrlo lepa. mrke. ukusna (ali vrlo o/rovna). KAKO IZGLEDA VELEBIUE? OPIS BIUKE Velebilje je dugovecna zeljasta biljka. PRIVREDNI I DRUSTVENI ZNACAJ VELEBIUA Farmaeeutska ekstraktivna industrija godi~nje tro~i stotine vagona korena i jo~ viSe !is ta velebilja za proizvodnju atropina i drugih lekova. velioine naprstka. U svakom pr~ljenu ima po dva lisla. Zapadna Evropa). Branjem velebilja ne ~kodi se ~umi. tako da za prodano bilje kupuju hleb. Cvetovi su pojedinacni. sitne. bor i drugo drvece stasaju za secu. i to vek stogodi ~ njaka. Dole je bobica oblozena ~elenom petozubom ca~icom. a velcbilje baS tu nalazi optimalne uslove za svoj razvilak i daj e list i koren Sa Jlajvise lekovitih saslo. Holandiju. sjajna zelena bobica.e okupator popalio i posekao hiljade hektara naSih na. Kruniea je ·krupna. najvge u Englesku. neobave~teni i nestrucni biljari cesto beru list vinobojke (Phytolacca americana). zatim u Iranu i zapadnim Himalajima. razgranatim korenjem izbija jedna iii vi~e snainih razgranatih stabljika. Da bukva. I jo~ nesto . treba cekati covekol' vek.I . Velebilje eveta preko eelog leta. nego se ~uma tim leci.e crnomodra.tama posle rata bila u svetu najveci izvo znik prvoklasnog velebil. hrast. irna tamnoljubicast sok. Iz mnogoglavog rizoma s mnogobrojnim. rede je kruniea zutosmede boje. SAD. a na jug se pros tire do severne Afrike. jer . Eto zbog cega se ovaj opasan. odelo i obucu. smrtonosan korov nasih ~uma danas gaji u SAD i Zapadnoj Evropi. Franeusku i druge zemlje Evrope i Amerike.nih za ekstraklivnu farmaceulsku induscriju (SAD.

List vinobojke nije dozvoljen u trgovac!kom velebilju. Lisee velebilja je neprijatnog.i godine. a plodovi su krupne madre pojedinac!ne bobice. beJoZuckast. jos mlako se pafljivo pakuje da se ne izlomi i cuva na suvom mestu.VELEBILJE ILl BElADONA 267 biljka poreklom i7. Koren velebilja je vrlo mesnat. Korenje se vadi u jesen. mek. ali je najbolje prvo kolo. jer takvo li~ee ima manje lekovitih sastojaka.i krajem leta. ko nema su~ruiou. razgranat i ponekad tdak vge od 2 kg. Najbolje je osu~eno liSee odmah presovati i zapakovati u viSestruku Zilavu. Treba vaditi samo krupno korenje (cesto kao ruka debelo) od odras!ih biljaka starih v. Odmah posle branja Igee treba osusiti u ~to tanjem sloju. da bi iduce godine bilo dovoljno debelo i sposobno za vadenje. U novije vreme za industrijsku ekstrakciju atropina sve se vge traze vrhol'i grancica. sunCanom i suvom vremenu. vrlo velik. Uredcno korenje mora se odmah suSiti u zagrejanoj susari . moze ga su~iti u hladu (na tavanu) na velikoj promaji da se ~to pre osusi. Najlekovitiji SLl vrSni lis/ovi. Glava i tanka korenje imaju manje alkaloida m smanjuju vrednost drogi. Amerike ~iroko je rasprostranjena u m:nogim na ~im krajevima. Lisee velebi\ja je vrlo tanka i nezno. onda' brzo gubi lekovitost. a nikako u vreeama. BERBA. u velebilja su evetovi pojedinac!ni. ad 2 do 3 em. debelu. soean. u zagrejanoj susnici na 50-6()oC Hi. jer list privlaC!i vlagu i brzo se kvari. SUSENJE. natruUh i mrtvih delova. Povadeno korenje treba o~ah ocistiti ad zemlje. bez pega. Korenje se odmah opere hladnom vodom. sitne plodove modre boje u grozdovima. Najbolja droga se dobija branjem !ista oko podne po lepom. nagorkog i naljutog ukusa. odse6i glavu i vratiti je u zemlju zajedno sa sitnim korenjem. odnese kuci i iseee na komade dugacke 20 em. Mlado korenje treba vraeati zajedno s glavom i pupoljelma u zemlju. Iskopavanje moze poc!eti . zelenih plodova. PAKOVANJE I CUVANJE List se bere eelog leta sve dok velebilje eveta. krupni i Ijubic!astt. jer su heIoijski sastav i dejstvo potpuno drugaciji. Na njima osim evetova ima i mladih. rupa i drugih o~teeenja. daje losu drogu i tesko sc moze prodati. To moraju ZDati svi biljari. vee od druge polovine avgusta. Cim se lisce osuili. Ako se brzo ne osusi.ire ad tr. obodima ~uma i na nekim mestima gde se i velebilje javlja. Korenje 5C vadi dok sneg ne zaveje. jer je atropin vrlo nepostojano organsko jedinjenje. Razlike izmedu ove dYe biljke su uglavnom ove: vinobojka ima grozdaste evasti s vrlo mnogo sitnih evetova bledozute boje i kad sazri. brano kad se na biljei pojave prvi evetovi. najc!e~ee po llaseljima. nepromoeivu emu hartiju. Treba brati same zdravo i mlado liSee zelene boje. tim biljka prestane evetati i poenu izbijati novi izdanei. Zato se mora pafljivo bi-ati i prenositi u korpama.

nasli smo prave divlje plantale ove valne lekovite biljke. jer ce od nje imati vecu korist nego od §umskog drveca. Debelo korenje se mora U2du! raspor. vla!n. Preporuke. zbog cega se mora dobro pakovati i cuvati na suvom mestu.nom mestu. . Pravilo je da na pofari§tirna irna najvise i najbolje beladone.Cela bilj'ka je vrlo otrovna. Korenje velebilja je higroskopno (privlaci vlagu). Ovo su glavni razlozi zasto je na§a droga iz nekih krajeva bivala lo§a.o zapakuje i cuva na vla7. pa se zbog toga velebiJje ne sme upotrebJjavati u domacinstvu i ne sme ga biti u domacoj apoteei. Iz istib razloga beraci bilja ne treba da cuvaju velebilje kod kute. ZASTITA I RAZMNOZAVANJE VELEBILJA U PRIRODI ProuCavajuci godinama beladonu po nasirn brdskim i planinskim sumama. jer niko nete da ga kupi. Od 3 kg sirovog dobija se oko 1 kg suvog korena. najvge na mestima' gde je okupat. U apoteci se od velebilja izraduju razni galenski preparati. a j mi smo odlazili na ta mesta i brali beladonu i u njoj nalazill velik procenat lekovitih sastojaka. gJavu U2du! raseci 1Ia onoliko delova koliko na njoj ima pupoljaka i rasaditi na rastojanju od 50 em. sporo i nebatno su§i. beladonu treba sto pre osu§iti. glavu sa sitnirn kor enjern vratiti u zemlju. uplesrrivi se . a time i lekovitu i trgovin· sku "rednost. Deca i trudniee ne smeju brati velebilje.or sekao surne i gde su bili veliki pozari za vreme rata. nego ga treba §to pre prodati. iako se od davnina zna za nju. Od velebilja smeju spravljati lekove sarno farmaeeuti u apotekama i industriji lekova. pre nego sto pocne vlalno i ki§ovito jesenje i zim· sko doba. jer su njeni lekoviti sastojci nepostojani u vlalnoj drogi. one brzo gubi alkaloide. i 1947. a ostali posle branja moraju dobra oprati ruke toplom vodom i sapunom. napomene i opomenel . a jo§ vi§e susne 1946.iti da bi se §to pre osusilo. Uopste.268 LECi!NJi! BIUi!M ill iznad peci do sooe. mi smo .jmal. dok na pozari§tima nije izrasla suma. Zato treba raciollaJno eksploatisati biljku: ne kopati rnlado bilje i na onirn mestirna gde ga malo ima. mole se susiti i na SUDeu nanizano na kanap i obe§eno ispod strebe. U nas sumari treba da razrnnozavaju j gaje ovu biljku. Farmaeeutska industrija svake go dine trali desetine vagona ove droge za ekstrakeiju hioseijamina. Ako se is· kopano korenje ostavi na gOmili. zbog cega se u rnnogim zemljama (naroeito SAD) sve vise gaji. Prema tome. Zato se na ove okoir!osti mora obratiti najveea pamja. AIm je vreme toplo i suntano. Tako ce se na goJorn pozaristu za nekoliko godina imati prava plantala beJadone u prirodi. Velebilje je vrlo valna lekovi·ta biljka.i mora se uni§tiIti. godine.i velikih kolicina ve· lebilja nekoliko posleratnih godina.

Trajna iii jednogod l~nja zeljasta biljka. duguljasti. dvousnati. Sadrii neproucen al· kaloid. Listovi su naspramni. 1 kaSika lanenog i 1 ka~ika stucanog grckog se- . isti eaj simi i za ispiranje i grgljanje u slucajevima upale usta . Narodni lek za jaeanje.. grla. heterozid verbenozid.500 m nadmorske VIS me. 269 VERBENA.. gorke materije. VRBENA . Povecava mlecnost. taDina. Stabljika je cetvorouglasta. Cvetovi su sitni. Uzima se po 1 ka~ika isitnjene droge. protiv nesanice i nervoze.IQ-/ " . DIVUA VRBENA.' . LJUTOVNICA Verbena officinalis L. sluzi i etarskog ulja. Upotrebljava se i protiv groznice. rana.Za spoljnu upatrebu. uspravna i na gornjem delu razgranata. manje iii vi~e dubokodeljeni. . grubo dlakavi. Cveta od juna do oktobra. DlVUA VRBENA .(J/ . za lecenje jetre i mCi. za obloge uzima se: 4 supene ka~ike sitno narezanc verb ene. otoka i drugih oboIjenja.VERBENA. bledoljubicas ti. jer sniZava visoku temperaturu. visoka 30-80 em. Upotrebljava se gornja polovina biljke u evetu (Verbenae herbal. . pa se daje dojiljama po 3 caSe Verbenaceae . VRBENA. nadole okrenuti i na vrhu ~iljasti. Raste svuda po zapu~tenim mestima i pored puteva do 1. sakupljeni u dugim klasovima na vrhu granciea. popari sa 200 g kljueale vode i posle 1 sata ocedi i pije 3 puta dnevno pre jela. : VERBENA dnevno pre jela.

spo l'i ~ . VEREMNJACA. Sadrii vrlo malo etarskog ulja. ze! ezenka. Pije se kao caj (10 g na 100 g kljucale vode) 3--4 puta dnevno. ostavi poklopljeno 4 sata. jer sluZi za destilaciju. OstaJa narodna Imcna: bori~. vrbina. jezicar. GORSKA METVICA. TRAVA OD VEREMA. vrbica .270 LECENJE BIUEM mena. uglavnom za jacanje i umirivanje. zbeg kojeg se droga sve viSe sakuplja. VEREM-TRAVA. konju ~ ara. nani i maticnjaku. U predelima s obc strane Drine ova biljka se mnogo ceni za lecenje »jada i cemera • • tuge. brstica. spe riS. cvrstac. rede za lecenje rana. MARULKA Calamintha ryfficinalis Moench - Labiatae Bere se !Bee iii vrhevi grancica biljke u cvetu (Calaminthae herbal i brzo susi da sacuva prirodnu boju i prijatan miris na maticnjak i nanu. ocedi i mlako upoLrebi. bosotica. verbina. popari se I litrom klju~ale vode. »bola pod grudima«. sporiSak. nesanice. jer »od verema veceg jada nema«. trava ed dlaka. VEREM·TRAVA . Upotrebljava se kao narodni lek slicno zalfiji.

Koren (E ryngi radix) iskopan u j esen iii ranD u proleee.. kolotrk.VETROVAU.VETROVAC. kapinska trava. vakas. Cvetovi su grupisani u glavicaste cvasti bele iii plavicaste bOJe. Daje se sam iii sa drugim bi. najcesce u obliku caja. ple~ec. bermelj. Narouna imena: bela boca. V(. bermec. ali se kasnije oseea gorcina i ljutina. bela sikavica. . tan ina 1. Cveta celog leta. vekes. bermez. ovci cicak. VETROVAC. - Umbelliferae ViSegodgn)a ?od.ljkama koje deluju diureloicno.12% etarskog ulja i mnogo seeera. . Sastav. Koren je svojstvenog mirisa. Upotrebljava se i prot'iv velikog kaslja: caj (10 g na 200 g vode) zasladi se LOlu-sirupom i pije svakog sata po 1 kafena ka~icica. skolab.Bodljikav korov sus nih mesta. L1StoVI ERYN GIUM CAMPESTRE Rasprostranjenost. nalaze se na vrhovima grancica. visoka do 70 cm. skulab.oma jako deljeni i svaki vrh se zavr~ava o~trim k~pmm tmom. sikavcina. . be li tm. .Diuretik. 271 VETROVALJ.~I STRIC Eryngium campestre L. brmec.5-1%. bodeci trpotec. na pesku i sllvim poljanama. beTmak. brmak. KOTRLJAN. valjavac. .Saponozida 0. Mladi izdanci u pro Ieee koriste sa kao salata i povrce .5%. fi'rOgon . Upotreba. .ljikava biljka. Droga. Zilavl . osobito po kame· njarima. oko 0. skolobad. . . su tvrdl. a ukusa slicnog mrkvi. Ima dugacak rizom. KOTRlJAN .

VIDOVA TRAVA. VIDAC. Sakupljeni su u klasaste evasti u pazuscima gornjih listova.lis L. svega 10. (kapin. Vidae obuhvata viSe samostalnih vrsta. sve se one rnogu koristiti kao lekovite. Cveta od leta do jeseni. po svet- Cela biljka brana u cvetu (Euphrasiae herba). pored puteva. kemerak. ruZiCasto-ljubi~asti. E.20 em visoka.l. bledoruti iIi bell. morski sikavae. . planum L. Rasprostranjenost. tamnozeleni. Droga. (glatki sikavae) i dr. Sve su to poluparazitske biljke. kapinika. Raste svuda po livadama. VIDOVCEVICA Euphrasia officina. lim sumama.600 m. Listovi su sedeci.272 LECEN1l! BIlJEM Gotovo istog sastava d dej stva su i neke druge vrste istog roda koje rastu kod nas: Eryngium maritimum L. prava i sarno u gornjem delu malo razgranata. do 2. ERYNGIUM MARITL\1UM VIDICAK. a gornji jajasti i nazubljeni. Stabljika je neZna. VIDOVACA. donji su klinasti. Scrophulariaeeae Sibna jednogodisnja zeljasta bi ljka. ostri badelj). Cvetovi su raznobojni: ervenkasti.

jajoliki. Narodni lek. zornica.150/0 etarskog ulja. heterozid aukubozid i smolaste materije za koje se pretpastavlja da su gla'Vl1i lekoviti sast:>· jci droge. Caj za ispiranje nasa (kija. Oko 0.Raste kod nas svuda.Saponini. . dragonka. VIDAC Anagallis arvensis L. naspramni. . blefarit. Cveta celoga leta.Vidovcica oije dovoljno proucena. Sastav. na dugackoj drki.VlDOVClCA. Lekavita mast: 5 g alkohoiature od vidove 1irave i 2 kapi ulja od kamilice pomeSart». VIOOVA TRAVICA. vidavita trava. 1. . prosti. ka. Plod je okruglasta taura sa koje. - Primulaceae IzgJed blljke. Svojstva. imaju 3-5 nerava. 50/0 galotanina. kraj puteva. Siljasti. leti proliv. sa crnkastim tat· kama na nalitju. 2. Bez rnirisa . tija je stabljika na bazi po zemlji polegla pa se postepeno uspravlja. preve· liko lutenje zeludatnog soka. po obodu celi. Upotreba. Rasprostranjenost. Narodni lek: sma· njuje upalu i lutenje nosnica. ostaviti celu noc i sutradan nos ispirati procedenim tajem. VIDAC 273 Sastav. konjunktivit. ~to moze imati kobnih . Upotreba. VIDICAK VIDOVCICA.JednogodiSnja sitna biljka. viea): 2 supene ka~ike droge popa· riti sa 200 g kljutale vade. Otrovna. gorke materije. . cak i za lecenje otnih bolesti (da se pojata oeni vid. Upotrebljava se i za letenje upala oka. visoka 10-30 cm. . upalu usta i zdrela i uop~te deluje kao i druge taninske droge. plavu boju. proteolitski enzimi. najvge po njivama. Narodna lmena: vidica. kad sazri. VIDOVA TRAVICA. grizov. Od pet do ~est puta dnevno staviti pomalo ove masti u svaku nozdrvu. Listovi su sitni. ota· niea. spada poklopaC'. na uga· ru.Nadzemni deo biljke u cvetu (Anaga/lidis herbal. malo tanina i drugih sastojaka. Droga. sa 5 g lano!ina j 15 g belog vazelina. Iz pazuha Usta izbija po jedan sitan evet crvene boje. poklopiti.Gorkog ukusa. oslenica. . vidoka ~arena.

kokosiji slijep. sluzi. Ima kalijum-nitrata. PAPRAC. divji baselak. . mokraenih puteva i uredivanje menstruaeije. sumpora i kalcijum-oksalata. kumarina. vrlo dlakava biljka. zeleoika. VIJOSNICA. Cvetovi su sitni. ovce i ptice. okaoee. visoka do 80 em. za olak~a­ vanje isk~ljavanja sluzi i dr. kurje oko. - U~ticaeeae Trajna zeljasta. o~iea. Narodni lek za Jecenje organa za disanje. zelenkasti. neobave~teo svet je upotrebljava za le~enje raznih oboljenja OCiju.274 LECENJE BrUEM posledica. vidoviea.O· sim vee spomenutih. kurja cesnica. mi· sakinja. ~to objasnjava upotrebu vijo~niee u narodnoj medicini za izbacivanje kamena iz mokracoe be~ike i za olaksavanje mokrenja. VILlNE. nitrata i benzoeve kiseline. ova biljcica ima jo~ mnogo narodnih imena: abronek. GOSPINE ILl VENERINE "LASI. PRILEP. Ima i sluzi. Povodeei se za narodnim imenom . skrika. krika. Imroslep. MRTVA KOPRIVA Parietaria oficinalis L. vidovka. konje. vid. Na Zapadu se upotrebljava kao oarodni lek za le~enje astme. ~r­ VIDOV CICA vi~nik. CRKVINA. visoka 10-40 em. zeoica. vidova travac. . vanilina. VODENA PAPRAT Adiantum capillus Veneris L. gume. abronka. skupljeni u lop taste evasti. v. Otrovna je za ribe. krivi~ica. Ima gorkih i taninskih materija. Narodna imena. erljena vida. DRENAK. vidovska trava. rana (u obliku melema sa lanolinom i vazelinom). - Polypodiaeeae Kitnjasta pap rat vlaZnih stena i pecina.i die. vidooka.

275 VIUNO SITO. U li~cu ima boje ne materije enozida. vina (30 g na 1 litar vinal i ekstrakta daje se kao diuretik. Droga. pupavae. jakog. Koren j e okamit . VINOVA LOZA Vilis vinifera L.. narkoticnog mirisa. belotrn. a u pLodovirna ernog groida Mltocijanskih je"njenja. flavonoida i leukoantocijana. a ispod njih je rozeta od bodljikavih. Narodna imena. Slicnog h em ijskog sastava i dejstva su srodne do mace biljke istog roda: Carlina acantilitolia All.ita svojstva vitamina P (flavonoidi) . KRAVLJAK. VI NOVA !. . koristi se i danas kao lek za uredivanje mens truacij e. corymbosa L. grubih Iistova. ostaje sarno »si t o« 'koje vetar nosi. oko 30 em dugackih. os taviti pola sata i popiti u 3 doze pre jela u toku da na. rane i za lecenje koznih bole sti u narodnoj medicini. C. . mesnat. ~to obja~­ n java vekovnu upotrebu ove stare kulturne biljke kao hemostatika. zatim vinske i drugih kiseLIa . . leii na rozen od duguljastih ca~ icn ih Iis tova. prostriljavica. Spolja u obliku ka~iee stavlja se na cireve.i nulin levulozan. . - Vitaceae U eeloj biljci i vinu ·i ma tanina. oko 20 0/ 0 inulina (rezervna hrana ·kao i u drugim b. Brzo poplesnivi pa se mora naglo os u~ iti i p aZJjivo cuvati na suvom mestu.iljkama iz iste farni'Ii'j e: Compositae). koren kravljaka moze se davati kao dijetalna hrana dijabeticarima.ino sito ne ma stab ljike. Sastav_ . ta'ko da ogromna bodlji'kava rozeta 5 Ii ~ce m i glavicasta evas t leze na zemlji. Cveta eelog leta. vretenas t. Cve tna glaviea je crvenkasto·belicas ta. sastoji se iz raznih terpena.Etarsko ulje je smede boje. ima antibakterijska svojstva. Dugovecna zeljasta biljka. Kad sazri. smole. . protiv preteranog i produienog mesecnog pranja i kad se desi da menstruaeija izostane: 60 g vinovog lista i po 20 g dimnjace i majorana se pome~a .Sadrzi 1-2% etarskog ulja. peraslO deljenih. RESETKA Carlina acaulis L. na preseku beo.Osim spomenutih... u precniku oko 12 em. Protiv j akog odliva upotreblj ava se i tinktura iii ekstrakt: 100 g osusenog ¥1novog li~ca iseeka . debelih. i dr.protak. l anina. ukusa koji podseca na koren kupusa: malo ljutne d ima svoj stven miris. Varijet et vinove loze bogat tarunima i bojama (u jesen erven list). PUPAVA. . evo jo ~ i ovih imena: beli tm. voska. raznih soli i drugill korlsnih sastojaka. C. kompava. U zrcli m plodovima ima mnogo glikoze. dijaforetik.QZA . koji se do kraja XIX veka upotrebljavao za bojadisanje.Mr~avi.U obliku caja (20 g na 1 Iitar vode). KRAVUAK . Po~to je . . KRALJEVAC. okrugla. Rasprostranjcnost. U gladnim godinama koren se jede. s uvi pa~njaei u brdima i planinarna.. Upotreba. - Compositae Vil. vulgaris L.VILI NO SITO. hranljiv je zbog inulina. toniok i holagog. kao palae debeo. Tri supene ka~ike popariti sa pola litra kljucale vode. sjekavae. Vinova loza ima izraz. alpina Jaeq. C.Koren (Carinae radix) se vadi u jesen.

pome~ati da se dobije lekovita mast i time mazati stidnicu.LECENJE B1UEM se i pre~ije sa pola litra 550f0-ne prepecenice. dunjinog semena.Dva grama vodenog ekstrakta virka. Caj protiv proliva: pome~a se po 25 g virka. Rasprostranjenost . oboIjenja jetre i uop ~te za jacanje. Vino. krupni. trs. u eelini okruglasti. pije se 3-4 ka~ike soka dnevno_ Istim sokom peru i oblafu upa/jene oei. gospin pla~t. 10 g lanolina i 20 g vazelina . Daje se u obliku caja (10 g na 200 g vode) iii u formi ekstrakta (po 3 grama dva puta dnevno) protiv proliva. VRKUTA. osobito krvavog. ROSANICA. izdeljeni na 7-11 pli~kih reznjeva. . Podzemno stablo je razgranato i iz nj ega izbijaju nadzemne prave stabljike. po obodu zupcasti i obrasli trepavicastim dlakama. cokot. vinska [oza. Cveta od maja do avgusta neug[ednim zuckasto-zelenim sitnim evetovima. Sira (slatko vi no) u svetu se sve vi ~e ostavlja za zimu i pije kao neprevreo vocni sok. - Rosaceae Opis biljke.500 m. kamilice i majkine du~ice. Voce i povrce. vinoloza. jer groide je vrlo hranljivo . Droga_ . goveda trava. krga. ostaviti celu noc i sutradan piti umesto vode_ Narodna tmena. ovoj sme~i dodati 10 g oinkoksida. . 3 supene ka~ike caja popariti sa pola litra kljucale vade. trave-ive. Kamen u bubregll ~arod leci sokom koji euri (»suzi «) kad se u prolecc vinova [oza orezuje. oporog i malo nagorkog ukusa. Suvo groide je veoma hranljivo. Dobar adstringens i tonik. gastrita. osobito erno.Virak je tipicna taninska droga. viric. Upotreba. drago kamenje pastirica«.Raste svuda do 2. Spolja se daje u obliku jakog caja (200 g na litar vade) za zapiranje u slucajevima krvavljenja iz materiee van vremena menstruacije.Bere se list u doba evetanja (Alchemillae foliumJ _ Sastav_ . lako se vari i korisno deluje na organizam (vid. navodimo i ova: verkuta. upotrebljava se i protiv ka~lja i zatvora. Svojstva. magle i kiSe kao divni sjajni biseri.Bez mirisa. . . c:apa lava. drl i 8 dana uz cdce muckanj e i pije 5 puta dnevno po I ka~i ka pre jela_ Ista ova tinktura koristi i protiv hemoroida. BISERAK Alchemilla vulgaris L. capa oroslanova_ . sluzi u apotekama za eks trakeiju trava za izradu raznih tzv. Na Iistovima virka dugo se zadrlavaju kapljice rose. U slucaju da je pruritus pracen ekcemom.Osim spomenutih narodnih imena. Listovi su naizmenicni. . 10 g vodenog ekstrakta rnZinog eveta.Virak je mnogogodi ~nja zeljasta domaca biljka. vinja loza. lekovitih vina. na dr~kama. »nakit i. .Ima 6---90/ 0 tanina (galnog i elagnog). Grozt1ane kllre se preporucuju protiv hron'icnog zatvora. Svrab stidmce (pruritis vulve). visoke 10-40 em. lavska noga. najviSe po suvatima. Vocni daniJ. Narodna imena: vina [oza. VIRAK. vinika. izmedu stena i drugde. plascek device Marije. zvizdenjak.

Z\'once. dnevna doza) iii se sprenn kao povrce. kunjavac). Cveta od maja do septembra. Raste na ~umskim kreevinama i na pus torn zemljiStu. - Amaryllidaceae Do 20 cm visoka trajna zeljasta biljka na~ih ~uma. . VUSKA SALATA .'0 sterilnih rastvora za injekcije u ampulama od 1 ml za leeenje poliomielita i traumatienih o~tecenja nerava. BAPKA. Daje se u obliku 0. U p[odovima viSnje i tre~nje ima slobodnih 0-2%) i vezanih organskih k i s eli n a Uabuene. visoka do 1 m. azotnih jedinjenja. 0. U vi~njevirn peteljkama (Cerasi stipites) ima tanina i drugih sastojaka koji deluju diuretieno. . 5-10% ~ e c era (uglavnom invertnog).50 i 1". U obliku eaja (2 ka~ike suvog li ~ca na 300 g kljucale vode. DRlJEMAK. Cvetovi se zatvaraju eim prode podne. VISIPATKA. pravi se Sirupus cerasorum. DREMIDEDA. U narodu se sveze ]gee stuca i stavlja na uboje i eireve. vi tam ina itd.e alkaloide derivate izohinolina. VISNJA Prunus cerasus L. Cvasti su svetlozute boje. SKRBINKA Lapsana communis 1. - Compositae JednogodiSnja zeljasta biljka. pekmez. Kao sneg bell. Slieno fizostigminu deluje kao miotik i kao antagonist kurareu . REPUNJACA. SISAVAC. pomaiu izbacivanju kamena iz bubrega i mokracne be~ike i zaustavljaju proliv. VLASKA SALATA. Daje se u obliku hidrohlorida i hidrobromida. drem. Use men k a m a ima glikozida amigdalozida i enzima emulzina. . U novije vrerne sve se viSe gaji ki's ela viSnja za proi'ZVodnju v. pog_ nuti cvetovi su prvi vesnici proleca. limunove i Cilibarnel. mineral-nih soli. Od zrelog p[oda. . OGNJICINA. zajedno s razbijenom ko~ticom d semenom.25. V1SNJA .Rosaceae Od zre[og ploda (Cerasi fructus) 'k i I> e led c 'r n e viSnje pTavi se vrlo ukusan i zdrav sok i sirup. Manje je otrovan od ezerina (fiziostigmina). Glavni alkaloid je g a I ant ami n. BAPKA . Galanthus woronowii Los. (dremovac.[1lo ukusnog i svakodnevno upotrebljavanog vocnog soka koji osvezava prijatnim mirisom i ugodnim kiselim ukusom (vic!..V1SIBABA. VISIGAC. U lukovicama ga ima oko 1%. vino ·i dr. visibaba i neke druge biljke iz familije Amaryllidaceae sadrt. 277 VISIBABA. DREMUUKA Galanthus nivalis 1. Iz lukovica visibabe izdvojen je j stavljen u promet poslednjih godina srodan alkaloid n i val i n. Leucojum aestivum L. Vitaminski vocni sokovt).ZALATNICA.

Upotrebljava se i protiv proliva. voeni ~ecer).icini. - Iridaceae Trajna zeljasta barska biljka. 2. Raste svuda po stajacim vodama.) koje nisu ~kodljive. Lici na peruniku. BARSKA III lUTA PERUNIKA Iris pseudacorus L. zuta lilija. . a mi imamo izvrsne taninske biljke (srcenjak. Osu~en rizom se upotrebljava u sme~i sa nekim taninskim biljkama protiv krvavog mokrenja: pome~a se po 20 g rizoma vodene perunike. Vodenu peruniku treba izbegavati kao lek.278 upotreb lj ava se za jace lucenje mokrace ~ecerne bolesti. glutamina. ponekad i krvavo. lista koprive. jer je otrovna. Ima debeo zut rizom oporog ukusa. izaziva grceve u trbuhu i povracanje. U svezem stanju. a lekovitost im je veea i pouzdanija. oko 22% ugljenih hidrata (hidrolizom daju uglavnom fruktozu. za jaeanje.uti vo- .50f0 belancevina. Os tala narodna imena: vodeni bozur. breze i medvedeg groZda ·i troskota. vodeni krin. Vodena perunika je olrovna. divlji lilijum. 1. trava od srdobolje. za lecenje desni ~ zuba i u druge svrhe. LECENJE BILJEM kao dijetalna hrana bolesnika od " I VLAS!<A SALATA VODENA PERUNIKA. kuva 15 minuta u 1 litru vode. Cl'eta od maja do jula. hrastova kora i dr. Sadrzi do 200/0 tanina. visoka 60-110 em. zuti bozurak. Sok sveze biljke izaziva draZenje sluzniee i kijanje. z. divlja perunika. uzeta u vecoj koJ.7% ulja. ali JOJ je evet zut. vodeni evijet. vodeni macic. arginina i holina.

osta. Sastav. lENETRGA. osobito mlada. razurnljivo je zas to kod oas u narodnoj rnedicini ciguru koriste dijabeticari. Za bolje varenje: po 25 g korena vodopije. svi su jezieasti. najviSe pored staza i puteva. Rasprostranjenost. Droga. . U po ran kalar creva i nemanje apetita: 50 g trave·ive.i viSa.i su u obliku rozete. zut i Iilijum. cvrst. . Ponegde se zapustena mesta izjutra plave od isevetale vodopije. duguljasto-koplja· sti. 4. Svojstva. majkine dusiee i oraha. . avo je .ViSe se kol'isti u narodnoj nego u naucnoj rnedicini kao neotrovna gorka droga za lecenje organa za varenje. slobodnog voenog secera. Cela biljka ima mlecnog soka. vrlo tvrda.om. Rede se koristi nad· zemna biljka brana u evetu (Cichorii herba). a iznutra gotovo beo.Koren (Cichorii radix) kopan u jesen kad je najdeblji i irna najviSe lekovitih sastojaka i "nulina (rezervna hrana). dodatak kafi i »sirotinjska ili ratna kata« je ispr· zen i samleven koren oplemeojene vodopije sa krupnim mesoatim korenom bogatim il'lulin. za pojaea· vanje apetita. pektina i dr. pre svega. »Frankova cigura«. 15 g trave·ive i po 5 g anisa i moraca.VODOPIJA. ad ove · smese se uzme 2 supene kasike. povodna peru· nika. CIKORIJA 279 deni Ijilj an. krupni. po 20 g korena vodopije i !ista hajducice i 10 g ocajnice. gorak 'k umarinski derivat vezan u biljci u obliku heterozida. Stabljika je prava. po pasnjacima i livadama. za obilnije lucenje rnokraee i zuci i dr. i u nasem organizmu) daje sarno levulozu (fl1Uk:tozu ill voeni secer). visoka do 1. 3. VODOPIJA. po obodu duboko i nejednako urezani. i \ista hajducice. Cveta obilno preko eelog leta. uvece popari sa 300 g kljucale vode. maslacka i idirota. i po JOg trave·ive i pitome nane. Upotreba.viti celu noe i sutradan odlHi i piti nezasladeno umesto vode. trave. 1. . udnrleni u pojedinacne iIi udIlUzene evasti oko 3 em u promeru. po obodima surna i drugde. Za ciscenje zucnih puleva: po 40 g korena vodopije i maslacka. Spravlja se J pije kao pod 1. poklopiti.Cela biljka je gorka i vrlo cvrsta tako da se tesko kida i cupa. Hronicni kalar ze luca: po 20 g korena vodopije. vrlo lepi i upadljivi. .Raste svuda kao kor~Y. a oni na stabljici su kraei.5 m. Tri supene kasike ove mesavine uvece popariti sa pola litra kljucale vade. lazni macinae. ponekad . kao pod 1. sarica. Pos to je inulin polisaharid koji hidrolizom (dakle. krinka. Koren joj je valjkasto-vretenast. zecja nrliea. bolje varenje hrane. Cvetovi su svetloplavi. Inulina i drugih derivata voenog seeera ima oko 25%. Stabljika i Hstovi su pokriveni kratkim tvrdim dlakama. Prizemru Iistov. spolja tamne boje. - Compositae Dugovecna zeljasta biljka. ~ENETRGA . 2.Cikorietol.ive. na os novj do polovJne obuhvata~u stabljiku. manje delj eni. poklopi i sutradan odLije i nezasladeno pije izjutra pre dorucka i uvece pre vetere. za jacanje zeltica. dugacki. u gornjem delu razgranata. CIKORIJA Cichorium intybus L.

Cichorium endivia L.imenom: and~bija. cigura. cihura-rezaniea. gologuza. konjska trava. oko 23. ~trpka. je ba~tenska biljka koja se kod nas gaji u vge hortikulturnih odlika kao zeleno povrce i upotrebljavaju je kao salatu osobito u Slovenijoi. jandreSiea.280 LECENJE BIWEM sasvim opravdano. Narodna !mena: vgnjev regrad. modriea. Narod je naziva ovim . osobe obolele od ~ecerne bolesti mogu koristiti sve biljke iz te porodiee kao dijetalnu hranu. podroznik. eilkorija. - Boraginaceae VOLOVSKJ JEZIK . Prema tome. ~an· toga. zelteniea. indivija. vodoplav. endivija kreculja. cikora. zucaniea. PACJE GNJEZDO. VOLUJAK. andivija. umesto skroba kao rezervnu hranu imaju inulin. kudrava salata. VOLOVSKI JEZIK. VOLNJAK. radic. jer sve biljke iz familije glavoc!ika (Compositae). zumenica. plavoevet. cihora. goliea. kairiput. zutka.000 vrsta. RUNJAVA TRAVA Anchusa officinalis L. plavulja. ~urlin. suncevo cvece. a njih ima vrlo mnogo. vrtna zu· tenica. divlja 10Cika. Oplemenjena cikorija se u Evropi gaji od XVII veka. zutinica pi-toma.

a danas r ebko nadzemni deo bilj. Fitoncidi«) i da su dobijeni dobri r ezultati dava· njem . izaziva gaClenje. ras te na kamenjaru u Primorju. !iiru pa ii i eks trakta upotrebljava se za l ak~e 1z1ueivanj e mokrace. V R. Cvetovi su ljubi· Casti i udruZeni u grozdaste evasti. oko 20 em dugacki. Arom ati cnog mi risa i ukusa. holina i alantoi na.ke u eve· tu (Plumbaginis herbal. Zbog toga je vranemil napu· ~ ten. visoka 20--80 em.. VRANJENlKA. obral1enom zem lj gtu . a osobHo koren. Neka d se upotrebljavao koren (Dentariae radix). Ne t:eba ~~ati vra~. Ostala narodna imena: vra· nemilj. Ima kalijurn·Iri trata. vo~ij a) . 281 Grubo d lakava trajna zeljasta biljka koj a raste pored puteva i na ne.VRANEMI L. vranjena. god. olovniea.intravenskili inj ekeija za lecenj e furunkuloze (cireva) i akne. lip· ka.M IL VRANILOVA TRAVA Origanum vulgare L. konsolidina i konsolici na. VRANEMIL. Upotreb ljavaju se evet i list slieno po'recu. lovku s belim evetovima. su ~e Labiatae Seku se vrhovi granCica u evetu . vezu u kitiee i na j akoj prom aji. Ako se proguta.AJ~ E. poglavlje . svincenka. VRANI ENlKA. jer je preduzeea za otkup lekovltog bllJa ne pn· . lui. S lienog sastava i dej stva je i Lycopsis arvensis L. Cela biljka. ni aktivni sastojak bilj ke plum. ekspe· rimentalno je dokazano da glav. al. bagon (izolovan jo~ 1828) ima bakteriostaticna svoj stva (vid. za znojenje i iska~ lj avanje. Plumbagi n aceae MeClutim. . (zavratIriea. visok 30--1 20 em. izaziva ervenilo i plikove. povra· canje i druge znake trovanja. vra nj emil. kaloida einoglos ina. Dugovecna zeljasta biljka koja kao razgranat zbun. U obliku caja (5%). 1947. Cveta leti purpurnim ill plavim evetovima . BLITVINA Plumbago europaea L. VRAN lLOVA TRAVA.

najbolj e je posle su ~enj a ru kom ski nu ti sve Ii ~ce q cvece i sarno to koristiti. timola. Cvetovi su na vrhu stab· Ijika udruieni u kompaktne okruglaste evasti. narocito u Crnoj Gori i Sandzaku. sovre. erljena meta. dusica i sl. crlJena metvka. to~ ta. bicastim cvastima. U Botanit kom retl1iku navode se jos i ova narodna imena: babina duo bcica. Ima uspravne evrste drske. mir. ksaberta. vi· soke oko pola metra. dZodzan. timola. Etar sko ulje od vranilovke sadrii oko 500/. goeman. Spada u grupu aromaticnih oporih. Na taj nacin se moze i objasniti ve- . sovr. Cveta od jula do oktobra. mravlinjak. rehogan. mravinjac. Ukusa je oporog i gorkog. zabrta. Po~to u stab lj ici vranilovke nema lekovitih sastoj aka. maturan. origanj. gorkih neotrovnih droga koj e se u nas mnogo cene. mravinac. obojene crvenkasto i obrasle dosta krupnim listovima. Vranilovka je dugoveena zeljasta biljka sun· canih i suvih s trana. bolmet. U SandZaku i susednim VRAN"ILOVKA oblastima to je mesHmieno glavni narodni lek. bolja dusica. susica. dobra misu. rigan. jer ima 500/.iSljavac.i m etvica. U nas je ima svuda na neobra(!enom zem· Ij istu. zbog cega ima veorna izrazena antibakterijska svojstva. potrebno je da oitaooi znaju da se ova biljka u raznim nasim k rajevima razlicito naziva: divlji caj. Po ~ to se ponekad vranilovka trati u industr. dobrovoljka. dobra misel. za lecenje boles ti organa za varen je (osobito proliva) i disanje. gorka meta. Hemijski sastav i farmakodinamsko dejs tvo vr anilovke j e vrlo blisko i slicno majkinoj d u ~ici pa se na isti naCin moze upo trebiti. Tamo vranilovku cesto nazivaju taj . zavrta. prijatnog mirisa i 4zvanredno lepog izgleda. mravic ? (Vuk). cober. i jskim kolicinama za destilaciju e tarskog ulja i za izvoz. majoran. pa kad iscve ta. crnovrska. cuva i pakuj e kao i majkina du ~i ca . a spolja se upo trebljava prot iv raznih zapaljenja koze i sluznica. ernovr. vrigan. Mes timieno se javlja u velikoj masi. ernovrh. koji se osobito Zlm1 upotrebljava u obliku eaja protiv nazeba. Omi· ljena je u narodu kao caj i lek za jacanje. Etars ko ulje vranilovke je vrlo antiseptitno. I sto tako se bere. cela livada se oboji divnim tamnim lju. s u ~ i . Vranilovka Ie znatno krupnij a i vi~a od majkine du ~ ice.282 LECENI E BIUl!M maj u.

grubo dlakavi.ao i druge silikatne droge. sjajan i vrlo tVI'd.IIi se 50 g gl'aneica u cvetu od vrapsemena: ~secka ·1 kuva 20 minuta u 1 litru vode. rastvon me~anjem 1 'plje s~aka 3 sata po 1 ka~jka. i silikata. Nazivaju je vranilovkom zato ~ to je do otkriea sintetskih boja upotreblj avana za crno boj enj e vune uz doda tak kara-boje (zelene galice) . beliCast. duguljasti. Raste obilno svuda po ~umama. 283 lrovna upotreba i ogromno poverenj e u lekovitu moe ove biljke u nekim na~ im krajevima. ocedi i doda 5 g kalijum-nitrata. evrsta.inu. - Boraginaceae Trajna zeljasta biljka. . VRAPCIJE SEME. Rizom je debeo.I~tra mlake vode). visoka do I m. Cvetovi su sitni. vrlo razgranata stabljJka.VRAPSEME. Plod je si·tan. VRAPe IJE S EME. . Cveta od maja do jula. 3 sa ta ·i pije oSvako jutro pre jela po 2 Case. dodaju61 kap po kap pol a litra caja od cveta crnog sleza. U zelenoj biljci ima crvene boje slicne alkan. iz njega izbija prava. . VRAPSEME Ci~ tinama neobradenom i kamen>itom tlu i po obalama reka. DlVLJA PROJA. . ostav. . ListoVii su bez dr~ ke . (30 g ~a p~la . Zuckasto·belieasti i pojedinacni. neupadJjivi. VRAPSEME. VRAPCIJE PROSO Lithospermum officinale L. pa se up?tre~ljava u narodnoj mcdicini protiv zapaJjenja i kamena i peska u bubreztma 1 ~o: kracnoj besici: 20 g semena i 30 g secera stuca se u prah u avan~. gruba. DIVlJA PROJA . odozdo svetlije boje sa istaknutim nervima. Bilj'ka nije hemijski do~oljno istraiena.Deluje diurelicno ]{.

Svojstva. Ukusa je gorkog i neprijatnog. pticje seme. gral1ene sarno cd cevastih cvetova. do \. RasprostranjeDost. visoka do \. a pre svega zdravstvenim radnicima. crvinjek. vrapcje sjeme. . . bozje oko. Narodna lmeDa: abrata. Srecom danas je sve manje seoskog sveta u planiDi koji veruje da se povraticem moze sve vratiti: mladost.284 LECENII! BlUEM Ostala narodDa Imena: bilozrnac. mosak. POVRATA Tanacetum vulgare L.apeni. vrlo lepa zeljasta biljka.5% etarskag ulja i drugill manje vafnih supstancija. vrabseme. ali je vee i u malim dozarna opasan. grlieek. Otud mu i ime pot ice. tamnozeleni. vrabcije seme. bratie.Vratic se u mnogim zemljarna upoVRATIC trebljava protiv crevnih parazita (oksiure). ticje zrno_ VRATIC. divlja proha. zecje seme. Listovi su krupni. da se na svakom karaku bore prativ upatrebe ave atravne biljke. jarabinje zelje. . ukradeni volovi. POVRATIC. zdravlje.5 m_ Stabljika je prava. umanika. bujna. jarebinjak. obratic. lzaziva konvulzije kao kamfor. .). l1inl1uvak. konopljika. doze i nacina upotrebe. Upotreba povratiea u narodu vezana je za razna sujeverja. vratika. Svi de lavi biljke su otravni. ribciCi. Sastav.Cvast bez drske (Tanaceti flos). farmakodinamskog dejstva. kome se uglavDom pripisuje lekovitost. Zato se skrece patnja sl'ima. vratieelja. Cveta leLi. pticja trava. Osabita su cesta travanja iena prilikam upatrebe vratica za izazivanje izastqle menstruacijc i za pabacaj. rede vrhow stabljika sa cvastima (Tanaceti herbal. Zbog nepoznavanja hemijskog sastava. slabo razgranata i cesto crvenkasta. a najvise cvasti. najvise po lugovirna. biserka. Eta r s k 0 u 1 j e ima oko 70% tan ace to D a (isto sto i tujon u tuji). Kod nas se vratic jos uvek cesto i raznovrsno upotrebljava kao Darodni lek za lecenje mnogih bolesti. Droga. kao gorko sredstvo za jacanje. proulja. pticje proso. . sitne. jer je bilo cesLih trovanja. Upotreba. Compositae Dugovecna. prosti iii kitnjasto dvojno perasto deljeni. skupljene 11 stitove na vrhovima stabljike. vrapcevina. zatim smole. hoee da ujeda is!.Ima arnorfne gorke materije tanacetina. 2:ivotinjama je davan intravenozno.Gde se vratic pojavi. vratie. Cvetne glavice su zute. ra· ste obicno u veli-kom mnostvu. izgubljena sDaga itd. povratic. pored reka i p otoka i uopste po vlainim mestima. U vreme cvetanja vratic siri syojstven ostar miris. cesto dolazi do slabijih iii jacih trovanja. a joil viSe 0 t r 0 v nos t biljke. posle cega su se pojavili simptomi slieni besnilu (iivotinja 7.

karotenoida. prema vrhu suzen i. zelello-zuckasta. nerazgranata. na osnovi sreasti. Najvge je ima na vlainim mestima. . Listovi su duguljasti. VUCJA JABUCICA . potocnjak. Stabljika je uspravna. eesto kao zilav smrdljov korov koji se vrlo te~ko iskorenjuje. Rasprostranjenost. Sadrle tanina.Raste svuda.VRBICICA . visoka do 80 em. sedec i. kao i druge opore i sluzne droge. ruia. - Lythraceae Do 180 em visoka zelj asta trajna biljka. Stabljika je razgranata. Cveta od maja do jula. . VUCJA STOPA Aristolochia clematitis L. Ostala narodna Imena: vrenica. skupljen1 po 3-8 u pr~lj enovima listova. Plod je zelena CRura ablika i velieine araha.ja koje povoljno deluju protiv raznih upala koze i' sluzniee. KOKOTINJA. VRBICA Lythrum salicaria L. pektina i drugih mater. Raste po moevarama. 285 VRBICICA. VUCJA JABUCICA. a na vrhu LEvo: \f\JCJA JABUCICA. potoeni klasic. VRBICA . - Aristolochiaceae Trajna zeljasta biljka. Upotrebljavaju se vrhovi sa evecem (Salicariae summitas). erljena iva. . gola. drenak. eibrije. Listovi su na dnu srcasto useeeni. Cvetovi su erveni i okuplj eni oko vr~nog dela stab lji ke i ogranaka. DESNO: CVET ~Hja sti. sitni.. Cvetovi su zuckasti.

. . Upotreba. zeceva lubenica. zeeja aubeniea. rec:!e eela biljka iii sarno jabucica (Aristolochiae rhi. rufieasti mirisni evetovi. sa pravim grancicama poredanim kao pruee iii metliea. a iznutra je ruekasta.U januaru i\<i februaru.U drogi ima oko 8% zelenkaste. a zatim je stave na kozu.t (aristolohija kiselina). vrlo glatka i svilasto sjajna. etarsko ulje. izomer eskulina. Protkana je dugackim i vrlo j a kim v I a k n i m a. Droga. zbog cega je koru gotovo nemoguce prelomiti. Rede se upotrebljava za lecenj e upornih ekeema.Dugacke v r pee 1-2 em siroke i do 1 mm debele. s ovom drogom . tako da je i Covek i zivotinja izbegavaju. koja deluje drasticno. VUCJA LIKA. Raste po vlainim i mraCruim sumama. Pri susenju treba biti oprezan. odvratnog ukusa i vrlo neprijatnog rrtirisa. To je anhidrid mezerinske kiseline. gorak sastojak. neotrovnog glikozida dafnina . I u miru . Upotrebljavaju je i kao unutrasnj. guli se kora i susi. jer je jako savitlj'. izaziva kijanje i mehurove slicne kantaridinu.Narodni lek za lecenj e rana. tim vreme dopusti. zoma et herbal. rute boje. Sastav.j lek. u loga. Ijute d gorke smole me z erei n a. Ima jos i zute boje. najpre zelena. posekotina. Vucja oputa je vezi.kans (izaziva plikove). Zelenu biljku stavljaju u postelju da odgoni buve i druge insekte. tackasto i prugasto garana prisutnim Iisajevima. jablcina.Alkaloid aristolohi. LIKOVAC Daphne mezereum L. . a pogotovo za vreme ratova. divlja jabuka. Druga narodna !mena: volk. Uopste. grmie visok do I m . pre nego sto se pojavi evet. jer je biljka otrovna. Upotreba. Narodni lek protiv reumatizma. Vee u februaru. Plod je jednosemena jajasta bobica. tako da je danas skoro potpuno napus tena. kur· jacka jabucica. kao sreds tvo za izazi\dnje pobacaja itd. . vucja jabucica je uspesno upotrebljavana tako da je nazivana »na· rodni jod«: 100. pali i pece oizazivajuCi opasne p I i k 0 v e. cireva i slicnih boles ti coveka i jos vise domaCih zivotinj a.Rizom. ~ eeer i drugi sastojci. a zrenjem poerveni kao skerlet. . Listovi su uski i ovaln1. Savija se i tesko kida. jer suva kora izaziva neizdrlljivo peekanj e u grlu. ali je u tom obliku droga jos opasnija. . hidrolizuje se na glikozu i dafnetin. jabolcina. pre Iistanja. skrob . Droga. erveno-mrka iIi ruto-mrka. Kad se duie ZvaCe. Sakuplja se u jesen i ~ to brle osusi.eel a biljka je gorkog. jabucina. . izomer eskuletina. vucja jabuka. Najcesce potope svefu koru u sirce. Thymelaeaceae Vucja oputa je trajna biljka.·ni caj ili tinktura (20 g na 100 delova jake rakije) za ispi· ranje i obloge. VUCJA OPUTA. Sastav. drZe oko pola sa ta. vutja noga. paketiCe i veze sarnom korom kao povesmo kudelje. Spolja je kora glatka. .286 LECENJE BlUEM Svojstva. na vrhovima grancica javljaju se divn'. tanin. smola. Ulazi u sastav Emplastrum Mezerei cantharidatum. AJDUCKA OPUTA. jabutnjak. koznih bolesti. Upotreba vucje jabuciee za u rec:!ivanje menstruacije je opasna.va. MASLINICA. posta se prethodno savije u snopiee. Nema mirisa. Berba.

Neke farmakopeje ne propisuju koru od Daphne mezereum. 2:ivotinje ne jedu vucju oputu. lovorCica. bol.Ponekad se u falsifikovanoro biberu naide na plodove vucje opute. zmij. gat1enje i povracanje.Ne upotrebljavajte vueju oputu za lek ni spolja ni iznu· tra! Ovde je spolllenuta da bi se citaoci upoznali s njenom velikom otrovno~cu. veliki.. bes. zimzeleni likovac. ~maslinica). liCica. zuti jeremicak. Daphne laureola L. posle rada ruke dobro oprati toplom vodom i sapunom. likovina. Narodna imena. Interno uzeta izazi·v a opekotJine u zelucu. a posle dufeg drzanja i gnojno zapaljenje . . rnehurove. . vutji rep. aida bi planinci mogli njenu koru prodati ako se zatrazi. VUCIA OPUTA .Osirn navedenih. serne od groMa i rned i tako davali bolesnicirna. ljubcac vazdazelen. evo jo~ nekoliko narodnih irn~na: ajducka lika. nego koru ad srodnih i vrlo slicnih vrsta: Daphne gnidium L. Na kozi izaziva vrlo jako crvenilo. Sve su one otrovne j vezikanlne. (vucje uho. 287 treba biti vrlo ' oprezan i treba proueiti njenu upotrebu u na~oj narodnoj rnecticini.VUCIA LlKA. . Opomena! . Koru guliti u rukavicarna.. plodove su upotrebljavali uvaljane u bra~no. u veeoj dozi upalu zeluca i creva. plodovi od Daphne gnidiwn slufili su Grcirna kao drastiean purgans. divlja lavorika. zelenika. . Da bi sprecili i ublafili delovanje. meeja lika. Zabele!eno je nekoliko slueajeva trovanja plodovirna i kororn vueje opute. licac. =~. Cocca Gnidiae. u~a­ tak) i dr. li~ac.ina trava. vazdazelena rnasl~nica.

2. . spolja ern a iZl1utra belicast. 3. Rasprostranjenost. pa sc lako m a ze objasniti vekovna u-potreba u narodnoj medicini za lecenje p reloma kostiju. debeo. sakupljcni u povijenim evastima u pazuhu gornjih lis tova. . aspar31gin (1-3%). glikoa lkaloid konsolidin (0. ostaviti 8-10 sati i taka dobij enu sluzastu teenost popiti u 3 obroka posle jela. a osusen roznate konzisteneije.000 m nadmor ske visine. dlakava. izrere u komade oct 2 em duzine i ~to pre osusi na suneu da ne poplesniV'i. Opere sc. poklopi ti i posle 8-10 sati acediti i popi Ii urnes to vade. U nasoj narodnoj medieini. zvonastJi. Lis tovi su pod prstima grubi o d mnostva krupnih dlaka. donj i su clipti cni i na kra lkoj drsei. VELIKI GA VEZ S ymphytwn officilwle L.002%). eRNI GAVEZ.007%).Tipicna sluzna i donekle taninska droga. Sastav. razgranata stab ljika. moze se zasladiti. Upotrcha. 1. gavez pomaze rast i razmnozavanje celija i obnavljanje tkiva.Otrovan a lkaloi d simfi/o-cinoglosi n (svega 0. nmogo slu zi. Svojstvenog rnirisa. cireva. ZahvaljujuCi prisustvu alantoina. pored reka ·i po vlaznim Iivadama i iznad 1.G GA VEZ. ~uplja.Svuda po rovovima.je se slieno bclom slezu za lakse ~skasljavanje i lecenje upale usne supljine. Pluclli caj: po 50 g gaveza i bamij e popariti sa 400 g kljucale vade. smola. U obliku sirupa da. najbolje sirupo-m ill zeleom ad dunja. Iz korena izbija uspravna. ostruZc. mesnat. Za ispiranje i obloge: 100 g gaveza popariti 1 litrom kljucale vade. socna. Droga. visoka do 1 m. . Boraginaceae Trajna zeljasta biljka. . . a s rednji " gornji su sedcci i duguljas ti.Koren (Symphy /i ill CO/'lSo/idae radix) izvaden u jesen iii u prolcce eim biljka por ne lis lati.70/0). guma. uboja. Cveta u prolece. SiTOV karen je soean. kuvati 20 minuta. tanin (5-6%). oslaviti 5-6 sati i proeediti. Proliv proliva: po 50 g gaveza i dunjinog semena i 20 g nane pornesati i popari li sa pola litra kljucale vade. starih i gnojavih rana i sl. Cvclo vi su ljubicas ti iIi ruzieasti. secer i ipurinsk i derivat alan/oin (0. etarsko ul je. Koren je snaian. sluzavog i poma lo oporog ukusa.

cesto u zajednici s jcdom i beladonom. Jedrae ima oko 22'/0. trebalo bi za lei< upotrebljavati koru. beli 5 ervenim pegama. GAGAMIJA . vanilina i dr. U narodnoj medicini se biljka u evetu upotrebljava za lecenje tahikar· ddje i drugih slabosti srca. plju~c. Gvajakovo drvo jc di-uretik. GAGRICA. a najvise u korL Pos to je saponozid glavni lekoviti 'sas tojak.GAGAMIIA. GVAJAK. malo etarskog u{ja i tan ina. GVAJAK·DRVO . pa se to stav> na platno i oblafe prelom kosti. Raste po moevarama. U drogi ima 5 a p 0 n 0 Z ida. DIVONANE Lycopus europaeus 1. Ima jos i gume. d Guajacum sanctum L. OstaIa narodna lmena: velika so- dula. malo etarskog ulj a. Cvetovi su sitni. visoka do 1 m. a belika svega 2-3'10 5 mol e (Resina Guajaci). U homeopatiji se upotrebljava u iste svr· he.-DRVO. VUCJA NOGA. popariti 1 litrom kljucale vode. sudorifik. dijaforetik. VUCJA STAPKA. tJvQl1aestopalal!nog creva: 50 g gaveza. SVETO DRVO. . svatovci. GAGALICA. 4. Ijeni u pr~ ljenove u pazuhu Iistova. zbog Ce· ga se upotrebljava kao adstringens i tonik. i kao i druge sa· ponozidne droge sredstvo za popravljanje prometa ma ~e rija u obtiku caja (Species lignorum). skup. dunjinog i la· nenog semen a . GAGALlCA.. 289 umesto vode upotrebljava se mleko u kome se svef stuean koren gao veza dugo kuva do gustine f itke ka!~ice. GAGAMIJA. CASNO DRVO Gvajakovo drvo i smola (Guajaci lignum et resina) dobijaju se cd Gua· jacum offici'1ale L. a nc clrvo. Cir zelllca I. GVAJAK. 1ma gorku materiju Iikopin. U vecoj doti deluje kao purgans. / . preko 10ga se stave zgodno nacinjene da§ciee i cvrsto poveze. vrani gavez. GVAJAK. - Lab iatae Trajna zeljasta biljka. konjski rep.Zygophyllaeeae. opasica. voluj jezieae. . poklopiti i posle 6 sati oeediti i u toku dana piti umesto vode. . erni koren . vise u belici nego u jedraeu. kilnjak. i po 20 g slatkog korena i lista hajduciee pome~ati.

slieno reumu i kru~ini. vrlo razgranat i otporan grm iii nisko drvo. antrahinonskih (3'10) i saponinskih jedinjenja. rota supstancija rasSastav_ tvorljiva u voeli J alkoholu. SVELIJEK koren biljke Panax ginseng Meyer . 3-4 m visoko. Koreji. Upotreba.U evropskoj medioini poeinje se upotrebljavati. a i\ e n = koren.sap 0 n 0 z i d. sakupljeni u mirisne cvasti slicne ~titu. nadrafuje centar za elisanje i snizava krvrn pritisak.5 e n «.290 LECENJE BILJEM GINSENG. U mahunama irna flavonslcih. Osu~en GLEDACUA. na kineskom zen znaei eovek. Istiee se mno~tvom pra~nika crvene boje. TRNOVEC Gleditschia triacantha L. lENJ-SENJ. Cesto se saeli kao ziva ograda.Araliaeeae. amorfna. . Kini i drugim zemljama na Dalekom istoku. GLOG. Potpuno rnlaeli listovi brani u trenutku otvaranja sadrle oko 1'10 alkaloida triakantina i do 400 mg'lo vitamina C. dakle. gde se i gaji zbog velike upotrebe u medicini . fitosteroli. . koja raste u Mandluriji. Seme ima do 400/ 0 poliuronskih derivata koji mogu zarneniti uvoznu arapsku gumu i tragantu. Hemijski sastav droge jo~ nije dovoljno poznat i ni jedan naaeni sastojak ne moze da objasni farmakodinamska svojstva droge. J apanu i svim zemljama pod utieajem kineske medieinske kulture vekovima ·se upotrebljava kao lek za sve. GINZENGOV KOREN. vitamini C. smole. i dr. do 0. sluzi. osobito po ogoljenim. reae malo ruZieasti. i suvim mestima. - Rosaceae Trnovit. Plod je okruglasto-duguljasta cr· vena. GLEDIC. pravilno graaeni. Raste svuda. kamenitim . malo mesnata ko~tunica sa 1-3 semenke. saharoza. »f e n . Cveta u maju. Listovi su podeljeni u 3-5 reznjeva i po obodu testerasti. CRVENI GLOG Crataegus oxyacantha L. CvetoVii su beli. a Ginseng iii. Pan a k s . '- Caesalpinoiaceae Do 40 ru visoko drvo s perasto deljenim mcem.Mahune deluju protiv hrorucnog zatvora. PANAKS. Triakal1tin deluje spazmolitieno na glatku muskulaturu. Rasprostranjenost. a i skupo se prodaje kao eudotvoran lek. U Kini. Daje se za leeenje eira zeluea i dvanaestopalacnog ercva. Bl i B. kako se neis pravno kaze. krupnim trnjem i do 40 em dugaekim rnahunama.05"10 etarskog ulja. panaksozid A i B. Panacea znaOi lek prot-iv svih bolesti. koren koji liCi na eoveka (kao u nas ~to se verovalo za eudotvornu mandragoru iii alraunu). GLEDIC. alkaloid nepoznate graae.

sitosterola. 4. tiolin a. Arterios kleroza i visok pritisak: po 25 g cveta gloga. osobHo srt ani i nervni bolesnici. Cvast. Razumljivo je da bolesnik mora biti pod stalnom kontrolom lekara. Prijatan miris svclih evetova su~enj em se izgubi. Kod nas tek u novije vrerne sve vi~e upotrebljavaju lekove od gloga. imele . glogovka . rastaviea i imele. medvedova hr usica. et fru ctus). . bijela drata. izoamiIamina. za snizavanje krvnog pritiska (siri krvne sudove). rna· slinovog lis ta. bijeli trn. ~ecera.GLOG. Narodna lmena: beli glog. . . a druga polovina jo~ u pupoljku. folium Sastav. odoljena i maticltjaka. kao srtani sedativ. Od ove sme~e spravi se caj i pije kao caj pod 2.i belog luka. drugi.Plodovi se b eru kad sazru. Druge vrste gloga koj e ras tu u Jugoslaviji i maju slitan sastav i dej· stvo. aeetiiholina. CRVENl GLOO 291 Gajenje 1 berba. Nepravilrzost u ritmu srcarzih otkucaja (aritmija): uzima se 3-5 puta dnevno pre jela na koeku seeera po 15 kapi tink· ture (20 g na 100 g alkohola) od eveta i lista iIi 5 kapi tinkture (20 g na 100 g alkohola) od zdroblj enih gloginja.U evetu i Iistu ima flavonskih i antocijanskih heterozida. trimetiIamina i drugih alkiIamina. Kod nas je najrasprostranjeniji beli g/og (Cra· . belog luka. Nekih godina se traZe velike kolioine glogovog eveta i lista za izvoz. gu~enja (za· duhe) . aromat· skih aminokiselina.U gloginja· rna ima masnog ulja. raznih uzbudenja. vinske i drugih kiselina. ostri tm. guan ina. protv nesaniee. glo.Bere se mlad list i su~i kao i evet. l. Smanjel10st srcanog rada (dekompenzacija srea): po 50 g cveta i lista gloga i Lista matitnjaka pome~ati i praviti taj : 2 supene kasike ove smese popari se sa 300 g kljutale vode. a u kori al· kaloida bliskih berberinu.cie. saponozida. hmelja. Moze se upotrebiti i taj: 1 supena kasika eyeta gloga na 1 ca~ u kljutale 'Vode . Upotreba. Zbog 10ga se posle 5-7 dana moraju tiniti pauze od 2-3 dana. Za umirivanje: po 25 g glogovog eveta. . evasti s meem i zreo plod (Crataegi tlos. osobe u k1imakterijumu i . Beru se eele evasti po suvom i suntanom vremenu. . list. tanina i drugih sastojaka. Smanjuje tonus i pokrete materiee i ereva. . poklopi i posle 2 sata odlije i popij e u toku dana pre jela. kao pod 2. Droga. glogie. glah. Cve· tovi se bem kad je u evasti polovina evetova otvorena. limunske. . kao pod 2. posle dYa sata se odliije i pij e u dYe doze pre jela. da se ne izlome. adenina i drugih purinskiih denivata. 3.DuZom svakodnevnom upotrebom glog moze izazvati ne· podnosljivost i trovanje. paflj ivo u korpama prenose i u ~to tanj em sloju na promaji u hladu su ~ bez prevrtanja. pasji trn. aH su manjc ispitane.U nekim zemlj ama gaji se kao fiva ograda. triterpenoida. Nekim osobama pomaZe ovaj t aj: po 20 g eveta gloga i kamiliee. cobanciea.Glogov evet i list se od pre pola veka na Zapadu koriste kao blag lek za umirivanj e. 2.Osu~en evet se mora ~llva ti dobro zapakovan. Napomena! . trnka.

Sastav. imaju 1-3 sitna.). galne kiseline. posuti be· lieastom vostanom prevlakom. Sabinu . Li s tic i su sitni. (erni glog) i C. danas go· tovo potpuno napusten lek. va zrna 3-4 mm velika. visoko 2-6 m. Eta r s k 0 g u 1 j a u liseu ima 2-5% a · u plodovima mnogo viSe. GLUVA SMREKA. skog. 10ptasti. Kod nas jc rasprostraniena po sumam a primorskog krsa sve do mora. Grn! iii malo drvo. K. u sve~em stanju vrlo savitljive. poredani u eetiri reda. GLUSAe G ran e i e e su valjkaste. penlagyna W. noseei ponekad evetove j p 1 0 d 0 v e.5 do 5 mm dugi. pitomi glog). okruglo·duguljasta. mekim mesom. hrapa. u preeniku najviSe 5 mm. prilegli jedan na drugog uz grancicu kao crepovi po krovu. binae summitas). Saddi jos i Secera. (garcaroJa. naearole. vrlo gusto i zbijeno razgranato. 1azaro1. Upotreb1javaju se osuseni v r· h 0 v i najm1adih g ran e i e a (Sa. silja. ima pepeljastu koru koja se vrlo lako odlup1juje. Cvet i list ovog gloga se kod nas najeeUe be ru i prodaju pod imenom ervenog gloga. Upotreba. a ukusa gorkog i ljutog. GLUSAC. SOMINA Juniperus sabina L. pa na sever i istok do u subalpijsko podrueje. ponekad otverena usled trljanja. K. svega 1.292 laegus monogYl1a Jacq. M i r i s a je jakog. Kod nas rastu i ove vrste: eralaegus nigra W. piramidalno. tan ina. u Oi jem se plodu LECENJE BIUEM nalazi sarno jedna semenka. s mol e i gorke mater-ije. azarolus L. tamnoplavi ili ernkasti. na vrhu zasiljeni. ste. (erTli glog). Na lednoj strani lista vidi se velika oleo-rezinozna ~lezda. - Cupressineae Raste po bregovima Srednje i Juzne Evrope. Negde se i gaji po par· kovima i drugde. Zastareo. e. neprijatnog (otud »smrdljiva brina«). naspramni . opkoljena ro· tim . terpentin. potpuno pokrivene tamnozelenim li· stieima. Plodovi su pojedinalfui. ovalno·rombieni.

varunac. savina. mestimicno u znatnoj kolicini. kad su nasi suvi pa~njaci jos goli . Ima ga u jugoistocnoj i Srednjoj Evropi. gluhi smrc. razmnozavati. odakle se mestimicno ra~irio i na Zapad. odnosno. Bila je sas· tavni deo mnogih starnl lekova. smri c·glu~ac. smrdelj ika. zilicastim korenjem. U homeopatskoj medicini se upotrebljava samo sveza biljka u cvetu. I pored svih mera u pogledu branja. Gorocvet je jedan od prvih vesnika proleCa. Cela biljka j e jake zelene boje. a manj. Po jedan cvet se nalazi na vrhu stab ljike. vretenastim. Zabelezeni su smrtni slucajevi usled trovanja sabinom. tako. Stoka ga ne pase. na Krimu. Naj vge ga ima na deliblatskom pesku. tlostalom. Neke stab ljike su sa cvetom.GOROCVET 293 je vredelo spomenuti vge kao domaeu opasnu i 0 t r 0 v n u b i I j k u. mr~avim. viSeglavog.i broj ih je bez cveta. kao. abortiv. kao em e nag 0 g. Najvge ga ima u Ukrajini. Cesto po stotinu strukova u busenu. ~ to je najcelishodnije. smrdelika. tako da se moZe eksploatisa-ti i gajiti. krupnim. mrkog rizoma gorocveta. stomahik i diuretik. plitkim. ali pri tom treba biti vrlo oprczan . Ranunculaceae Gorocvet je 5 t e p 5 k a b i I j k a. Ne~to st! vge upo trebljava u veterinarskoj medicin. ljutog i neprijatnog uk usa. zenska klekovina. glavieastim. dok je jedan precvetao. jer su najbolji preparati izradeni od svezeg gorocveta. na severnom Kavkazu i jugozapadnom Sibiru. Gorocvet raste kao otrovan korov po suncanim. po brdima oko Timoka " na dru~ m mestima. bradavica i sl. Ima strukova sa vge cvetova. gorkog. Kod nas ima gorocveta u severoistocnim delovima drfave. Ponegde se upotrebljavaju same podzemni delovi gorocveta ili cela biljka u cvetu zajedno sa rizomom i korenjem. kad se osusi (droga) postaje sivkasta. rano u proleee razviju se mnogobrojne cupavo obrasle stabljike. Berba. Na kOli izaziva plikove. GOROCVET Adonis vernalis L. smrd· Ijiva brina. . . suvim. Otud se u drogi uvek nalazi ·i plodova. U1je j e najotrovnije. i svi drugi ljutici. crnim. Iz krupnog. kao zlato lutim cvetovima na vrhovima stabljicica pravi su ukras naSih ogolicenih predela.Vecina farmakopeja trati nadzemni deo biljke u cvetu. na Fruskoj gori. Rano u prolece. koju jo~ uvek mnoge zene upotrebljavaju za izazivanje pobacaja. Spolja se ponegde daje kao melem protiv koznih bolesti. jagodna s~mina. Raste po zemljama oko Crnog mora. Domace livotinje je ne jedu. kao emenagog. medicinL Daju je . Kao abortiv surnnjiva je i opasna. kamenilim brezuljcima i padinama. drugi je u cvetu. zeleni bokori gorocveta 5 divnim. peskovitim zemlji~tima obraslim travom iii izmedu grmlja i po retkim ~umama. Iznutra j o~ same u homeopatsko. Ccla biljka je otrovna. koji je na donjoj s trani obrastao mnogobrojnim. glu~ak. Ostala narodna Imena: blazeno drevce. gluvi smric.

Ne sme biti plodova. koji su oa vrnu nazubljeni. kao uostalom. siva.Drogu treba hermetiCki zaPLOO GOROeVET/\ pakovati u malim neprovidnim sudo vima i euvam na mracnom i hladnom mestu naJ' vge godinu dana. autumnalis). plodova zrelih koji se drobe i raspadaju sme biti vrlo malo. postupiti kao sa digitalisom.Ima dva kardiotoniena heterozida: a) ado nit 0 k s 0 z i d. Lis t 0 v i su vrlo sitni i gotovo i g lie a s t i. a u prvoklasnoj drogi nimalo. hidrolizuje se na strofantidin i rarnnozu. mrkih. Prilikom branja treba paziti da bude sto manje plodova. i ukoHko su stariji. U k usa je gorkog i ljutog. Cuvanje. evetovi su saeuvali svoju kao zlato rutu boju.r. Naroeito se istieu zuti delovi eveta. do 7 em u preCniltu) . i mnoge druge hetero1lidne. Cvetov i su vrlo krupni (3':. Siljastih liski eelog ruba.je heterozida. za· tim titrovati i. U drogi se dozvoljava 8% stabljika s pladovima. crnih Hstica koji potieu sa baza stabljike. pogotovu ove iz porodice Ijutica. Ne sme imati supljih stabljika (druge vrste gorocveta).Dobra i sveza droga poznaje se po ovim znacima: boja je jednoliko zelenosiva. Na dno suda treba staviti malo sveze peeenog kreea. droga vrlo brzo gubi lekovi· tost. g}jastih Iistiea. Sastav. S tab I j i k a je do 30 em dugaeka i 2-5 mm debela. drvenastih stabljika. utoHko su krupniji i drobniji. KnIDji:ni IistiCi su goli. Naj· bolj e bi hil o titrovanu i potpuno osu~enu drogu euvati u zatopljenim am· pulama ad 5 do 10 g 5 nekim indiferentnim gasom (azotom. plemenitim gao sovima ili C02) kao list digitalisa. uzduf naborana. Siljasti i mnognbrojni (15-18). a naroeito saponozidne droge. Plodovi su slieni dudinji. Ima pet jaja· stili. "ge od polovine stabljika imaju evetove. plesnive droge i emih Ii· stiea sa baze. . bez dr~ke. CaSica je spolja dlakava. Goroevet bi trebalo odmah posle berbe stabilizovati i brzo osusiti. pri vrhu dlakava ~ nije ~uplja (Adonis aestivalis i A. donekle obavi· jaju stabljiku i perasto su izdeljeni na tn iii vi~e duguljastih. . Droga.Ima mnogo delova sitnog iglieastog H~ca. uop~te. . Semenice su zelene i slol.ene u dndinju. da bi se ~to vge jzbeglo razlag·. gola. . duguljasti. Listovi su goli m slabo dla· kavi. izomer konvalatoksozida. Odreru se stabljieiee u evetu i ~to bne su~e vezane koneem u male kite. Rezana droga. i u ti i glaviCasti.294 su~eni a . ne sme biri stabljJka bez Ii~ca. 1llanje je lekovita. Na vrlm stabljike se mIni po jedan cvet. LECENIE BILIEM euvanj a i izrade lekova od gorocveta. jer eim biljka preeveta i zametne plodove. b) c i· .

Treba uciniti sve da se ova izvrsna droga vge upo· trebljava kod nas. Ove vrste adonisa su jos manje . a po drugima nesto slabije. I spitivanje se vr~ biolo~ki. za jcji mak.Adonis aestivalis L. a negde i potpu no zasticen. gu~nica. zecji turcmak. titrevati.j ungten (cupan s koren om). . kao digitalis. zecji mak. Nenamerno iii namerno Oesto ih dodaju goroevetu. zecji mak. kao sto je gornji Banat. Opornena! . a jo~ bolje. godine Bubnov na kliniei Botkina. Daje se i kao diuretik u slucaju vodene boo lesti. »Adonidin« je me~avina glikozida i saponina. a po Sevalijeu slicno primorskom luku (diuretik). goroevet je na mnogo mesta delimicno. .Goroevet deluje slieno digitalisu. Druge vrste adonisa. gorocvijece. Adonis flammeus sluzi u Gruziji umesto zutog goroeveta za izradu galenskih preparata za srce. Za Adonis aes tivalis: zeeja salata. flammeus Jaeq. koji se hidrolizuje na strofantidin i cimarozu. Rastu kao dosadan korov po strnim zitnim usevima. smole. gorocvet. RazLikuje se od dJigitalisa po tome ~to nema kumulativno dejstvo. Kod nas se droga nedovoljno upotrebljava. a vernalis na latinskom maci prolecni.ioloska ispi·tivanja i racionalnu upotrebu u terapiji vrsio je 1880. Goroevet je jedna od onih mnogobrojnih biljaka koja je 1Z narodne medicine primljena u ~kol­ sku. ne sarno lekovita nego i veoma dekorativna i dosta retka biljka. . Ima jo~ i sap 0 no z ida. u prolece mestimicno ima vge crvenog gorocveta nego zobi iii nekog drugog jarog zita. kod nas su mnogo Cesci. Pre pu~tanja u promet doogu bi trebalo. Prva fiz. odmah u prolece iz sveze bi'ijke izraditi galenske preparate bez balastnih materija. IkaO digitalis. Narodna Imena. angine pektoris. Sadrfi jo~ neke nedovoljno pomate heterozide. po nekim autorima isto. zuta sasa. Istorlja. Z~tlta .U juznoj Rusiji se odvajkada upotrebIjava u narodu kao lek protiv vodene bolesti. Deluju slicno kao gorocvet.Zbog nagle i neracionalne posleratne eksploataelje gr ocvet je mestimicno proreden. goraevet . Daje se u obliku infuza (4-8 g na 250 g vode.GOROCVET 295 mar 0 z i d. akon4tne kiseline. Daje se u novije vreme kao dobar lek za jacanje s rea u sl'llcaj evima gde se ne moze dati digitalis.Goroevet je otrovan.Adonis potice od imena lepog grckog boga Adonisa. Pos to je to vazna. gorovcvet. Upotreba. fitosterola i masti. Izgleda da imaju vHe heterozida i cia su zbog toga podzemni delovi aktivniji. goroevijet.Za Adonis vernalis zabelezena su ova narodna imena: go rae. pa cak . Ne izaziva naviku. popiti sve za 1 dan u 3 do 6 obroka). trovanja nikotinom. On je prvi zabelezio sLicnost digitalisu. narocito na mestima gde raste najbolja psenica. . pentahidroksilnog alkehola adonitola. . holina. Ponekad ga je toli ko da se moze kositi. U rizomu i korenju ima istih sastojaka. pa se mora biti vrlo obazriv! u prlrodl. evet im je sitan i c r v e n kio vatra. . pa se moze davati u hronicnim slu· cajevima. Uzrok tome je u 'Oestalnosti hemijskog sastava i ~iziolo~kog dejstva droge. Po Vojvodini.i spHane. . i A.

ali ima i nedovoljno iSlrazenih sastojaka (andro· metoksin) od kojih potice otrovnost slicna digitalisu. Cveta leti. i gorska ruza sadrZi fenolne hetero· zide (arb u tozid) i tanjne . jer je opasna i otrovna.296 GORSKA RUlA LECP. s lica sjajni i zeleni. donet sa Kavkaza i Pirineja (azalea. Rhododel1dron pOllticum L.NJE BIUEM Rhododendron ferrugineum L. zvonasti. Slicnog hemijskog sastava i fizioloskog dejstva su i droge. s nalicja belicasti. crveni. Cvetovi su vrlo lepi. slec). a kas· nije perutavi i n'tasti. Droga narodnu imena: a lpinska ruza. Zbog toga ovu biljku ne treba upotrebljavati za lek. (divlji sim sir. sakupljeni po 4 do 8 u kralke grozdaste cvasti. Upotrebljava se list (RhododcI1' drol1i folium) kao narodni lek protiv reumatizma. takoc!e vrlo lepe ukrasne biljke istog roda: Rhododendroll hirsutullt L. azaleja) i dr. pjeni sn ik. uloga i kamena u bubre· zima. GORSKA RUIA . crvena alpska rufa. - Ericaceae Visokoplaninski gusto razgranat grmic. visok 30-90 em. sitni. Listovi su zimzeleni. kozasti.. Kao i druge biljke iz iste familije.

visoka do 80 cm. ali slabije. GORUSICA GRONICA. sitni. dimberika).. renika). (krecava salata. sakupljeni u cvasti na vrhu graneica.GORUSICA . Istog sasta\'a i dejstva su i srodne vrste: Lepidium campestre L. sativum L. Gentianaceae GrCica je dugoveena zeljasta vadena biljka. wtnd bobovnjak). cvorast. U tresetis tu lezi snliZan. Ljutina. GRONICA . cartilagineum L. U semenu ima oko 26% masnog ulja koje se koris ti za ishranu. biberika. do 1 m dugaeak. draba L. (velika grbastica. grbanj. grbaStica. GORKI TROLIST Menyanthes trifoliata 1. lUTAN SINAP UGOSICA. L. :i dr. . Cveta od maja do jula. L. GRCICA. BELA TRAVA. Cruciferae Jednogodi~nja iii dvogodiSnja zeljasta biljka. oka 15 mm deb eo. najcesce pored puteva i na slatinama. Cvetovi su zelenkasto-beli. razgranat rizom iz koga izbija izoad ogledala vode uspravna stabljika s t I' 0 per n i m 1 i s t 0 v'i m a (»vodena detelina«) i ru!ieastim cve- . visoka do 30 crn. Raste na zaslanjenom i nadubrenom zemljiStu. Kao i druge krsta~ice (Cruciterae). a najvi~e kao bujan korov u jarim usevima tako da se nekih godina cele njive zute od iscvetale goru~ice.. L. ARDALJ " Sinapis arvensis 1. gronica. kres. lacitvlium L. (= Trifolium fibrinum 1. (grbica. L. GRCICA . DIVLJA GORUSICA. visoka do 40 cm. BELJUSKA.) . zbog eega je Ijutog ukusa i deluje slieno slaeici. antiseptiena svojstva i lekovitost potieu od sumpornog heterozida. kupusac. - Cruciferae JednogodiSnja iii dvogodiSnja zeljasta biljka Ijutog ukusa i neprijatnog mirisa. jer ima manje tog sumpornog hetero· zida u semenu do 1% . slieno kao i druge krstasice. 297 GORUSICA. Raste svuda. TRAVA on GRONICE. ~ gorusica ima sinigro~ida. GORKA DETELINA. BELJUSA Lepidium ruderale 1. Upotrebljava se cela biljka u cvetu i seme. lUTAJA. valjkast.

jer je grtica do otkriea hlninove 'kore upotrebljavana u Evropi protiv raznih vrsta groznice. trifolia 2lIla. Zaitita. s to znaCi groznica. zbog tega je zakonom zaSticena. uzdu! naboran. Gorak tonik kao lincura d druge gencianacee. groznitni trilisnik. Raste po h I a d n i rn rn 0 t v a r a rn a. UJazi u sastav Extraetum amarum. Cela biljka je vrlo go r k 0 g uk usa. trolistina. Glavni nerv je na nalitju !ista istaknut. eelog ruba iii malo -izvijugano-reckaste.Ci troJJista. nepostojani lekoviti sastojci ne bi razlozili. mrzlitnik. a siroke 2-5 em. Bere se list (MenyantIJidis ill Trifolii fibrini folium) krajem proleca i potetkom leta kad grtiea eveta i brzo su~i da sacuva prirodnu boju i lekovitost. na vrhu zatubaste. - GRClCA Grtica je va!na lekovita biljka. Sastav. duguljaste ili kopljaste. na lieu tamnozelene. - Ostala narodna lmena: vodena bokvica. Moze se j gaJiti polaganjem rizoma. nepristupatnim tresavama. u rukavae produZenu drsku uzdu! naboranu. MenyanI hes znaci mesdni evet. deteljiea. sto podseea na emenagogno delovanje biljke. meke. t res e t i ~ t i rn a u Plavskorn jezeru. gorka trava. prema vrhu se suZava. s ir 0 k. a na nalicju svetlije. . sarno po visokoplanins kim. Droga. Lisee je troperno. Vlasotin skoj tresavi. fibrinum od febris. .. ali retko. ali krupnije i nasac1eno na dugacku. u prirodi vrlo prorec1ena. Liske su pomalo sotne. Su~iti u s to tanjem sloju u hladu na pro· maji da se heterozidi.Grtica je nedovoljno ispitana. Pojedine Iiske su dugatke 3-10 em.298 LECENIE BIUEM tovirna sabranirn u gustu uspravnu evast slitnu zumbulu. gole. s!ieno liscu deteline. SadrZi gorke heterozide nepoznate hemijske grac1e. na Zvijezdi kod Vare~ a i na nekirn drugirn rnestirna. Upotreba. .

299 GUJINA ILl ZMIJINA TRAVA. snalna Jmpozantna dvogodHnja zeljasta biJjka. KARAKTE&lSUCNI . 21% raznili ~cera i drugib ugljenih hidrata i smole. trav&oive. visoka do 150 cm. glavobolje . malo tanina. . BADEU.ti. osljebad. 3 supene kasike SUlek popariti sa pola litra kljuCaJe vode. 1. bolji apetit: po 10 g. nim krajevima i u Primorju. za lecenje hemoroida d dr. U plodu ima 0. lincw'e i trave-ive po~ti. vene. Upotrebljava se i kao gorko sredstvo za jaeanje. Upotrebljava se zreo plod. JDlI5 1aCka .n a.drobljenih plodava badelja. flavonoida.. 2. 1 supenu ka· silw SIlleSe prokuvati 15 minn ta u pola I1tra vode. senske groznice. u drugoj godini. Protiv morske bolesti: 100 g zdrobljenih plodova badelja staviti u pela litra najbolje komovice. Za jacanje.1% etarskog ulja.i su tigrasto pro~arani belim prugama. masnog ulja.Osim navedenih . sjekavica. cesCe muCkajuei. semena idraljeviue i grekog semena. ZahvaljujuCi prisustvu tirami. drZati 8 dana Dw dana pre ukrcavanja u brod ill avron piti 3--4 puta dnevno pre jela po 1 easicu. Cvetovi i listovi su bodljikavi. SARENI CKAU Silybum marianum (L. bocu zapuSiti i. koja lie! na ~aren bujan ekalj.ICi (.) Gaertn. o~ba1j . plod badelja povecava krvni pritisak. pitome nane i cikorije (ZeDetrge) pomeb. 4. . 17% belaneevine. os:aviti. 5. Narodna imena. .NA VRHU ost aviti poklopljeno 3 sata i piti 3--4 puta dnevno pre TRNOVI Slt AKTEJA jela po 1 CaSu. gospin trn. sarena badeljka. Cveta celog leta. preko noci poklop ljeno i sutradan piti po 1 CaSu pre jela. za· tvora. Protiv niskog pritiska: po 50 kapi tinkture (20 na 100 g razblalenog alkohola) na kocku ~ecera tri puti dnevno pre jela. protiv ~ecerne bolesti. Smetltje u iJ. bolovi): po 20 g badelja. pa sutradan to popiti u 4 obroka na pola sata pre je la. i koprivnjaee.GUIINA ILl ZMlJlNA TRAVA . evo jos nekoliko narodrnih irnena: bijeli strieak. Glavni lekoviti sastojci su tiramin i histamin. re4e list (SUybi fructus et folium). - Coimpositae Krupna. poklopiti i ostaviti celu DOC. Cvasti su krupne i cr. 24-26<1/. U narodu se upotrebljava za ubla· zavanje napada zuci. Daje se protiv astme.IIi 30 g zdrobljenih plo. kit ice. Protiv !eCerne bolesti: po 25 g z. osobito posle te~kih operacija i bolesti. SIKAVICA. Listov. 3. 15 g lista borovnice 1 W g dwiovog lista pomeSsti. magareca salata. Raste kraj puteva i naselja u jilZ. Cetiri supene kaSike o ve smek kuvati 15-20 minnta u 600 g vode. dova kuvati 15 minuta u 200 g vode i to pili svaka 2 sata po 1 kaSiku..kamen. ploda badelja. divji articok.

01%) sa metilsalieilatom. ~eCera. Gajenje_ . - Violaceae Sitna jednogodgnja zeljasta biljka. SIROTICA. Li stovi su ~iri nego dun. Pije se 3-4 puta dnevno po 1 ka~ika posle jela. U nas raste mnogo podvrsta. u1oga. obitnog i velikog kaslja. Caj: 3 supene ka~ike droge (herbe. nadzemni dec divljeg dani'noca u evetu) kuva se 15 minuta u 400 g vode i to popije u 3-4 obroka u toku dana. zas ladi'~i medom i piti svakog sata po 1 kasiku (deea kafenu kaSitieu).i su pojedinatni. Stabljika je uglasta. do 250 rng"/. bela ruckasti sa jatirn iii slabijim ljubicastim prelivom. varijeteta i formi ove vrlo rasprostranjene biljke_ Neke. odJije i doda 2. prosta ili razgranata.800 m nadmorske visine).D DANINOC. Protiv ve/ikog kaslja : po 20 g daninoea. 'vilamina C i razne karotenoidne boje: violaksantin. Cvetov.Za letenje raznih komih bolesti (ekcema). rosulje. ribizla.j rutozid (ruta heterozidna boja violakverci trozid). . reumatizma. flavoksantin i zeaksan tin_ Upotreba. zove. lista pitomog kestena i !ista bokvice pome~ati. soli magnezijuma i kalcijuma. Raste po napu~tenirn planinskirn njivarna (do 1. na dugim peteljkarna. etarsko u1je (0. po obodu zuptasti. auroksantin. MACUHICA. Cveta od proleca do leta. prokuva 10 minuta .i propusti kroz flanelsko platno.5 litru vode. trobojni (ijubitasti. tanin.Saponozidna droga. donji su sreoliki. antocijansku plavu heterozidnu boju violanozid.14 mm dugatki. pol j s k a podvrsta: Viola arvensis Murray. Sastav_ . futi. slobodnu salieilnu kiselinu. za jate izlucivanje mokrace i protiv upale rnokracne be~ike. osobi-to one krupnoevetne. oeedi. visoka do 40 em. Tri kasike smese prokuvati 5 minuta u pola lit ra vode u poklopljenom sudu. salieilni hete'r ozid. . Sirup: 100 g droge kuva se 2 sata u poklopljenom sudu u 1. po usevirna .U Holandiji i nekim drugim zemljarna na Zapadu daninoc se gaji za domace potrebe i izvoz.5 kg secera. tij i su evetovi sitni. zuti " beli). gaje se kao omiljeno evece koje eveta od kraja zirne do jeseni. proeedi. sluz. Za lek se upotrebljava sarno d i v 1 j a. 8. Osobe koje ne podnose ukus mogu zasladiti sirupom od malina. a gomji duguljasti. suvirn i karnenitirn mestima. MILOVANKA. vi~anja iii limuna. svraba. Sadrli jos . SARENA LJUBICICA Viola tricolor L.

CvasN su velike. Poreklom je iz Kine i Japana. poljska Ijubica. Naraste 30-50 em . . Koren je elebeo. me s n at 0 i s 0 ~ n 0 (sukulentna biljka) gotovo kao u cuvarkucc. - Crassulaceae Debela koka dan as je omiljen lek u na~im gradovima . dikino oko. ma~uha. belo-ruzieaste boje.Osim navedenih. viola . Gaji se i jedna vrsta sa beloprugastlm h~cem (pana§iTa). DEBELA KOKA Sedum spectabile Bor. Iz gradova se ova biljka sve viSe sil'i po selima ~a? ~~~s i kao lek. udoviea . koko§ja Ijubiea. Biljka se vrlo lako gaj i i le!. Cini se da je Beograd centar odakle se unulrasnjos t snabdeva rasadom ove bil jke i odakle se dobijaju BOBOVNJAK obaves lenja kako biljku treba gajiti i u potrebljavali. gospina Ijub iea. lrobojna Ij ubica . na vrhovima ogranaka. Lisee JOJ Je vrlo deb e I 0. sliean re pi. Uzela je loliko maha da se gaji i na grob ljrma. saksijama . Slabljike su <prave i razgranate. sedmiBca.o u~peva i u loncima. zbornice. udovice ad zbora. polj~ ka Ijubi cica:. Mnogo se eeni ·kao naradni lek protiv Cira u zelueu . macvica. modra iskrk:a. evo jo§ nekoliko narodnih imena za Viola tricolor: bo~ji evil. Viola arvellsis narod naziva: darnnoc. .Dl!Bl!LA KOKA 301 Narodna Irnena. poljska Ijubiea.

alkaloida. piju. ritosterola i drugih sastojaka.) koj~ raste po stenama i borovim ~urnama. List se upotrebljava na razne nacine. Secera.6"10). Zbog toga se svima savetuje da OYU biljku ne koriste za lek. Narod ga naziva jos i ovim imenima: babin tabolac. ~uljevak. bobovnjata. Drugi. DEBELA TIKVA. U nasoj narodnoj medicini upotrebljava se za leeenje opekotina. 8vojstva_ . gusto je obrasla grubim o~trim dlakama i penje se po drvecu kao puzavica pomocu ra~ljika. Listovi su na kratkim dr~ka ma . podkisula.300 m nadrnorske visine. Cveta od maja do avgusta. gola bobica velicine oko 6 mm.302 LECENIE BIUEM Za lek se upotrebljava sarno s v e! li s t. izjutra skuvaju tri doze za ceo dan. penjaCica s debelim. naraste do 5 m. prosti. a iznutra beo. malo etarskog ulja. jak proliv. Muski cvetovi su krupniji i na dugim ddkama. i to vecina. debela koko~ka. DEBEUACA. mesnatim. balan. Neki cede so k i piju. debeli list. S obzirom na tako velika poverenje mnogih bolesnika. Rasprostranjenost.Mnogo kalijum-nitrata (ako 0. eireva i raznih upala koze i sluzn~ce iscedeni sok iz lista bobovnika.Dcbela tikva je otrovna! Upotrebljava se u narodnoj me· dicini protiv zatvora i za pojacanje mokrenja. a zen ski su sitnij i i sakup ljeni u cvast slienu stitu. Zato ga preporu<!uju da ga svako ko ima cir u zeJucu gaji u svojoj kuci da bi uvek imao sveze Ii ~Ce za spravljanje leka. po zivim ogradama i pored reka do 1. Da ne bi tripul dnevno marali kuvati. Drugi kuvaju tr. Cvetovi su sitni i relenkasto-beli. trava od udarca.Koren (Bryoniae radix) iskopan u jesen.i Iista u lOa g crnog vina i. bradavnjaca. . Svez koren je aktivniji od 's usenog. bilo bi potrebno ovu biljku ispilali. . jer se susenjem aktivrn sastojei brzo razlaiu. . 8astav_ . a i na mnoge druge nacine. Otrovna je! Droga. ali za sada jo~ nema nikakvih objavljenih rezultata. kOlolog. DEBELICA. a pogotovu koren je gorkog ·i vrlo neprijatnug ukusa. kuvaju 2-3 sveza lista u loncetu vode da uvri na polovinu i to piju 30 dana. zatim glikozida. cirnik. bobika. koji je spolj a popreeno naboran i sivkasto-zuckast. LUDA TIKVA Bryonia alba L. Plod je okrugJa. repastim kor enom. Droga se upotrebljava i u crnoj kafi. petodelni i naizmenJcni. DEBELOTIKVA. pa nisu retki slueajevi trovanja: trbobolja.eel a biljka. bobovac. upala bubrega i dr. Ovde je spomenuta sarno kao otrovna biljka koje se treba kloniti. skroba.Raste svuda po vlainim ~urnama. tu~c. ema. Stabljika je tanka. bobovnjaka (Sedum tc/ephium L. kravlja sisa. c rnjak. bobovujak. - Oucurbi1aceae Dugovecna zeljasta poviju~a. Upotreba_ . kad uvri na polovinu. Mnogi bolesnici tvrde da su njome izleeili svoj aciditet u zelucu i od toga vremena im se vi~e ne podriguje kiselo i nem aju nikak\'ih smelnj i III organima za varenje. bobonjak. bobnjak. Svet se toliko hvali tim lekom pa je biljka bila ispitivana i na nekim klinikam a. tri put dnevno pre jela. smole briorezina koja deluje kao drastiean purgans. soena.

kosopadavica. '1m elaterium A. crveni bljuzak. To su tzv. divja repa.Cucurbitaceae) i neke biljke iz familije pop () n a c a (Convolvulacea) sa raznih kontinenata. Bryol1ia alba. DE BELI CA . Jalapae tuber et resina Exogonium purga Convolvulaceae Meksiko Scammon. naziva se u narodu jo~ i: bijeli blj u ~ tac. . tu~ika. U istu farmakodinamsku grupu spadaju i d i v 1 j i iH d a vol 5 k i k r as t a v a c (Ecbal. i fiziolo ~ kog dejstva je i d i v I j a t ik v a iIi d a v 0 15k a r e p a (Bryonia dioica Jacq. tuber et resina Ipomoea orizabensis Convolvulaceae Meksiko Colocynthi pulpa Citrullus colocynthis Cucurbitaceae Azija. DROGE S GLIKOREZINAMA Mnoge COl1volvulaceae imaju mlecni sok sa purgativnom heterozidnom smolom koja se ne rastvara u vodi. 303 Slicnog hemij skog sastava . kukovina . Mala Azija Skamonin 3-13°/. aH je lako rastvorljiv vee i u vrlo maloj kolicini baza dajuei rastvorljive alkalne soli. Rich. Afrika Kolocintin 2f}-250/. HETEROZIDNE PURGATIVNE SMOLE. malo u etilacetatu. zemaljska bu~a. ali ima crvene bobice. nerastvorljiv je u vodi. radix Convolvulus scammonium Konvolvulozid If}-ISO/.. ugojka. Hemijski sastav ovih smola jo~ nije potpuno poznat.. . tikvenjaca. crveni blju~tac. crvena debelica. vucja stopa. Ove droge i njihove 5 mol e smeju se upatrebljavati same po uputstvu lekara. bljuzak.DEBELA TIKVA . Scammon.. ali se zna da hidrolizom daju ~eeere i hidroksi masne kise/ine.). I ovom biljkom nisu retki slucajevi trovanja. takode puzavica. . osim spomenutih narodnih imena. ludo groZde. U narodu je nazivaju jo~ i divje kuke. a lako u etanolu. ad kojih se dobijaju droge oficinalne u na~oj i drugim farmakopejama. Ove smole se dobijaju ekstrakcijom droga pomoeu etanola (alkohola) i talozenjem iz tog njstvora dodavanjem vode. Do·b ijaju se u apoteci. Droge 5 glikorezinama Droga P'ljka Heterozid Jalapozid (skamonin) 1O-2oo/. Glavni predstavnik ovih smola je k 0 n v 0 I v u I 0 zd d jZdvojen ·iz jalape (Tuber Jalapae).

Srednji i gornji list u Verbascum thapsiforme svojom bazom obuhvata stabljiku skoro do narednog donjeg lista. Ulaze u sastav lekova protiv vodene bolesti da bi se pomoglo izlutivanje tetnosti. krtevinama. Listovi su vrlo gusto vunasto maljavi. Divizmu treba brati po suvom i sun can om vremenu. Izgled droge. Divizme su impozantne dvogodBnje zeljaste biljke. debeli. U nekim drlavama je g a j e. skamonijuma. plitkim. Dva gornja 'su manja od ona tri donja.304 L1!CBNJE BIUBM 1z jalape. Gornja polovina stabljike je gusto okicena kao klas mnogobrojnim krupnim. DIVIZMA Droga se sastoji od osurene krun-ice 5 priraslim praSnicima d'. bolove u zelucu i krv u stolici usled zapaljenja creva. divizma se moze susHi i na vrelom letnjem suncu. Prve godine obrazuju veliku rozetu od krupnog Ii~ca na povr~in:i zemlje. U jesen se seje u leje. nerodnim zemljistima. Kod nas je to najobienijd korov. Za sve vreme cvetanja oko divizma na zemlji uvek se nalazi mnos t\"o cveta od rote do mrke boje. a u prolece rasaduje na stalna mesta na rastojanju 60x60 cm. najbolje u su~nici zagrejanoj na 40-500. eim rosa spadne.evet se bere preko celog leta i jednog dela jeseni sve dok biljka cveta. Obrano cveee ne sme se nabijati u korpe iii vrece i mora se sto brle osusiti u vrlo tankom sloju. a drugog leta izraste kao sveca prava vretenasta J snaina stabljika. i drugih krupnocvetnih vrsta divizme (Scrophulariaceae). Na taj naein opadaju sarno k run i t n i l i s tic'. Heterozidne smole deluju kao drastitni purgansi jer drale i tanka i debelo crevo.i vise su jajastog oblika. . a od donjih . kolocintisa i srodnih droga iwlovane su druge hidroksi-kiseline heterozidno vezane. Gajenje. Krunieni 'l isti6 su jajas ti. pod e I j e n a na pet n e jed n a k i h del 0 v a i pri dnu izduzena u kratku cev. phlomoides L. peskovitim. 1spod stabljike treba prostrti platno i stapieem blago udariti po njoj. narotito po napustenim kamenolomima. Za nuzdu. sap r a S n i c im a. a ~to se ide navi~e. nalik na toeak. . Mestimieno irna divizme u velikim kolieinama.Droga mora biti lepe svetle zute boje i sastojati se od ·k run ice s a p r ira s lim p r a s n i c i m a. viz m e (Verba. pored puteva i uop~te po neobraClenom zemljBtu. Raste po celoj Evropi. Vece doze izazivaju ga(\enje. 1 mnoge Cucurbitaceae sadrZe heterozidne smole koje deluju kao drastitni purgansi. Divizma cveta preko celog leta. Berba. zbog tega se ove droge moraju davati vrlo oprezno.~ci flos) od Verbascum thapsiforme Schrader. Krunica je zlatnorota. u precniku oko 4-5 cm siroka. sve su manji i bez dr~ke. Rasprostranjenost.izmu sto~a ne pase. ru~evinama. jajasto-duguljasti i na vrhu Wjasti. Na dnu stabiljke su listovi vrlo krupni i ·imaju debele dr~ke . Div. . a od Verbascum phlomoides listovi manje obuhvataju stablj-iku . gotovo sedeeim cvetovima. povraeanje. visoka do 2 m. jer se cvet na stabljici slabo drli i vee drugog dana opada.Divizma raste po suvim. V. uvek pod kontrolom lekara. Z uti m. Najbolje je divizmu bran svaki dan oko podne iii ne~to ranije. suntaniI"!l.

rute boje kroce tina i flavonoida. U 10 g droge treba da ima oko 350 evetova. Tri supene ka~ike sme~e popari se sa pola Ii· tra kljueale vode. duzih.U drogi ima s a p 0 n 0 z ida. i to-dlakava. retki . Izbledela iIi potamnela i vlafna droga mora se odbaciti. Zato farmakopeja propisuje da se droga mora obnavljati sva· ke godine. Sastav. lopen. jevi trovanja: smetnje u disanju. zasladi medom i pije toplo na 2 sata po I ka~ika. Spolja su obras li belicastim run 0 m. Species pec· torales. Uk usa j e najpre sladunjavog. lepuh. povracanje. (= Vincetoxicum officinale Moench) Asclepiadaceae Ovde se navodi sarno kao opasna . P r a ~ n i c i s u p r ir a s Ii . tako da se desava da ih stara droga uopste i nema. belog i crnog sleza i podbela se pome~a.jSe. ocelli. vunavka. a osuseno ima prijatan m i r iss I i· can medu. malo gume. . iseedi. Sveze cveee nema prij atan miris. gusenje.utra. divizma. ~su. a dva donj a su dtda i skoro gola. a pra~ nice kod donjih. lepuh. kostnik. Glavni nedostaci droge su prevelika vlainost i tamna baja. silaze niz konce. a kasnije pece u grlu (nadrafaj od saponozida). Pra~nice su duo guljaste i jednoeelij ske. o~lji pelino DIVLJA PAPRIKA. aM ni oni n i s u j e d n a k i: tri gornja su kraca i bela runov. 'Pepela. stoka je ne jede. Listom divizme falsifikuju mnoge droge. svakom je dostupna. poklopi. List deluje ekspektorarttno kao ·i cvet. lepusae. LISTAVINA .DIVLJA PAPRIKA.Verbascum thapsiforme narod naziva: beloperka. Narodna !mena. ~ iroki lopuh. U novije vreme vr~e se poku~aji medicinske upotrebe lis t a i k 0r e n a. KRVNIK Cynanchum vincetoxicum R. i vrlo malo etarskog ulja. Divlja paprika mestimic no pokriva velike povr~me po na~lm ~u~ama. Iz· gleda da ih u semenu ima najv. svi· jecnjak. V.sluca. i otrovna domaca biljka koja se ponegde upotrebljava u narodnoj medicini spolja i izn. volov rep. Svojom sluzi deluje i kao emoliens. LASTAVINA. oko loo/. Normalizovana droga sme cia 's adrzi: naj vise 13'10 vlage i ne ISme ostati vise od 6'/.Devizmin evet ulazi u sastav grudnog caja.Br. PASJI KUPUS. Ima i s I u z d (2. od kojih je jedan neutralan. lepu~ae. zutocvijet. lucnik. . ostavi 1 sat. a drugi kiseo. 305 je srednji najveci. jer se list moze vrlo lako nabrati u veli·kim koliCinama. .5"10) .. neujedna· cen puis i paraliza srca. utoliko ima manje saponozida. a covek se ponekad prevarl 1 upo- .. Plucni caj (za iskasljavanje): po 25 g cveta od divizme. . znOjenje. One lrod gornjih pra~nika nasadene su popreko na koncicu. phlomoides: divizma krupnoevetna. Saponozida ima ne sarno u divizminom cvetu vee i u celoj biljci. Upotreba. na krunicu . kraljevska sviea. Ukoliko je droga sta· rija. . secera.

Kad se odsece. U industriji lekova se upotrebljava sarno semma jezgra. Stajanjern. Ponekad se za izvoz traii rizorn s kore njem (Vince/oxici rhizoma).).306 LI!CENJI! BJUEM trebi za lek. neprijatDirn rnirisorn i gorkirn ukusorn i bodljama na nalicju listova dui glavnog nerva. lastavicnjak. DIVLJA SALATA. cortex et flos). u septembru i oktobru. 6--7% belan6evine. Ukusa je gorkog i neprijatnog. U XIX veku upotrebljavan je kao lek protiv groznice. - Oompositae Razlikuje se od obicne salate (Lac/tlCa saliva L. Raste svuda.U Ijusci irna 2"10 tanina (katehinskih). Steta je lito se viSe ne sadi. OTROVNA LOCIKA. Semenje treba odmah sakupljati da se ne bi kvarilo na vlaznoj zemlji. koje se kao ukras sadi po parkovima i drvoredima. ljuska se odbacuje. gIikozida e sku lin a. Seme je vrlo lepe kestenjaste boje i sjajno kao da je lakovano. s t e r 0 I a. Vrlo Je korisno ·i veoma lepo drvo. vitarnina B1 . 5-8% sap 0 n ina. dekstrin i drugi YazDi tehnicki proizvodi. . Pocetkorn veka pocela je ekstrakcija skroba. lupulinom (hmeljom) i slicnim lekovima. g 0 r k i h rn ate r 1 J a. Kraj ern XVIII ve ka Parrnantje preporucuje da se . Sa jednog drveta moze se nakupiti viSe od 100 kg kestena. C i K. Homeopatska farm a kopeja propisuje s . Ovaj osuseni sok (Lactucarium) irna laktucina. kad opada sa drveta. S obzirorn na veIiki procenat skroba u divljern kestenu. a u industI'iji za izradu lepka. - Hippocastanaceae Divlji kesten je visoko drvo. strasnica. rnanj e opasni lekovi.Od divljeg kestena se koristri seme i kora. rede i cver (Hippocastani semen. flavona. pasja riga. Zato . eze oljustene kestene. Za bubrege i srce postoje bolji. protiv nesanice i za umirivanje. najcesce zajedno s opijumom. zbog 6ega je ranije upotrebljavan za ublazavanje bolova. pored ostalog. kosara. aceton. S e m e se sakuplja u jesen. jer ga niko ne sakuplja. 5-8"10 u I j a. Kod nas svake godine p ropadnu desetine vago na divljeg kestena. Divlja salata je olrovna :M 60veka i domace zivotinje! DIVLJI KESTEN Aesculus hippocastanum L. Iz njega se u novije vrerne vadi masno ulje i saponin za farrnaceutske ·i tehnicke svrhe. kesten gubi lekovitost. svilni dubac.jz divljeg kestena vadi skrob. Pocetkorn tog veka divlji kesten je preporucivan kao lek. Droga_ . laktukopikrina i drugih sastojaka koji deluj u umirujuce. GORSKA OTROVNICA Lactuca virosa L. Evo jos nekoliko narodnih irnena: astoklep. iz biljke izlazi gorak sok bele boje koji stajanjern pornrci. U jezgri (kotiledonima) ima 40--60"10 s k rob a. u mnogim zemljama skolska deca ga obal'ezno £I jesen sakupljaju. od koga se danas pravi alkohol.

Daje se za leeenje izvesnih koznih bolesti. stocarskim. Taj ekstrakt od svezih stabilizovanih (vrelim alkoholorn) -semenih jezgri pije se 8-10 puta dnevno po 50 kapi za vreme akutnih napada. a od domacih ovce. sadrii mnogo katehinskih tanina i flavonskih heterozida. Kod nas je upotreba divljeg kestena gotovo nepoznata za razliku ad Zapadne Evrope. U humanoj medicini se daje za letenje venoznog sistema. od koga se uraduju supozitorije. ali se redoVDo dodaje i karnilice. smestiti u neku hladnu odaju i dobro pokri. ~esto i raznovrsno upotrebljava u nau~noj i narodnoj rnedicini umesto americke droge hamamelis. Viburnum opulus. pa se tim sme~ama dodaje za ublaiavanje bolova Belladonna. Najnovijim ispitivanj-ima eksperimentaino je utvrdeno da divlji kesten deluje.'~e~c~ upotrebljava tzv. koze i krave se poprave i ugoje. koja se izrad uje na taj nacm ~ to se sveze. Emtizem kOl1ja u Francuskoj le~e dajuci 6 nedelja po 100 do 300 g oljustenog semen a divljeg kestena. Pri torn se konsti evet divljeg kestena. protiv proliva i proHv pega na lieu.i'kavom ljuskorn.i za le~enje katara nosne sluznice. pre svega. ima vBe stoke nego hrane (piCe). bolova od hemoroida. Zbog gorcine narod je upo treblj ava protiv grozniee umes to kininove kore. o ot rovnosti semen a divljeg kestena decenijarna se raspravljaJo u nau~­ nom svetu. reuma-t-izma i i~ijasa. Hydras tis. avo se ~ini krajem leta i po~etkom jeseni sa sVeZim semenom. a zatim tan ina. katara bronhij a. tr~ba ga obrati sa badlj.DIVUI KESTEN 307 se d~as naj. lJpotrebljava ·se .ostepeno u klju~ali alkohol. Kora je dobar ads tringens . pre svega. kao toni~no i adstringentno sredstvo itd.ti slamom i travom. prrsustvom znatne koliCine vitamina P: povecanje otpornosti kapilara i smanjivanje njihove propustljivosti. pa se lecenje ponovi jos sest nedelja na isti na~in. dejstvo tlavonoida. Ekstrakt od olju~lenih. Imajuti oil vidu da kod nas u mnogim 'k'rajevima. grizlice gnjata (ulcus cruris). ad oVaJkve droge pravi 'se ekstrakt. tromboflebita. koja spada sa semena 'kad sazri.i dobija se pos:ojana droga (slabil>izovana) . a u narodnoj medicirui za lecenje lupusa. Protiv opekotina ad suncanja spravlja se porn ada . gde se uspesno. Na taj na~in se ungte fermenti . neolju ~ teno i krupno iseeeno kestenje sta. Upotrebljava se kao naradni lek za ja~anje . vlja p. U mnogobrojnim industrijskim farrnaceutskim preparatima u prometu ekstraktivne materije divljeg kestena ~esto se daju sa ovim drogama: Hamamelis.i ima tanina. od koga se spravljaju razni lekovi za lecenje prosirel}ih vena. dobro bi bilo da se divlji kesten . podagre. Bodljikava ljuska. U k 0 r . stabilizovana alkoholatura. na~ito protiv hemoroida..ill ulje na na~in opisan kod hajdu~ice. Da se divlji kesten sacuva svei. osobito u planinskim. Prema tome. najceMe zajedno s beladonom. eskulina i eskuletina. Konacno je utvrdeno da ga bez ika:kvih losih posledica jedu divlj e zivotinje. Hypericum i dr. dolazi do izraiaja. Stramonium ili SCOpO/ilL ad svib sme~a se spravljaju -supozitorije (sveCiee) za le~enje hernoroida. Posle seste nedelje nacini se pauza od 3 nedelje. U eve t u ima tan ina ·i kvercitrina. Itek ubranih sernenki spravlja se na dosta slozen na~in u apoteei. Kora i Pl1IPOljci u deeembru im aj u najviSe eskulina.

iz samlevenog kestena moze se vaditi skrob i· koristiti za ishranu. a do grliea jaka rakija . povraea. Svi su govorili da su pre rata lek dobijali iz Bugarske. Divrui krupni evetovi udruZeni u jedre kupaste evasti duga6ke do 30 em. DAVOLSKI KRASTAVCICI.. u nestasici hrane. slamom i drugom mr~avom pitom).govorili su nam. Seme nikne za mesee dana. mada!. U boci od litra i po bHo je ". pozeleni. Stotine hiljada kilometara drumova u svetu okiteno je motnim stablima sadenog divljeg . Vee ". jelo~. PIPUNIC. divlji kastanj. najviSe iz Varne. NiSu i drugim na~im gradovima ima n~k01iko narodnih lekara koji Ieee kamen u zuci. a masnog ulja znatno viSe. Ukoliko se viSe tog leka uzme.reko polovine sitnih cupavih krastavciea. Naraste do 30 m visoko. STRKALJ Ecballium elaterium A.. Vainost div/jeg keslena za ishranu u gladnim godinama i ratovima nije mala. DIVLJI KRASTAVAC. a narodni lekar mu pod nos podmetne jedan takav cupav krastavoic. Te~kom mukom smo dom do jednog Ilnra tog leka. Medutim. Pre 20 godina. ispitujuti lekovHo bilje u okolini Siankamena i tra- . konjski kesten. Drugi su dobijali gotov lek od tih narodnih lekara.rve godine izraste oko pola metra. Ulje je ruto zbog velike kolicine karotenoida (provitarnina AJ. Za nuidu.308 LECENJB BUJEM ostavi za zimsku ishranu (samleti i meSati kao bra~no s plevom. Ovo je jedan od zadataka na~e omladine. Uspeva eak i na zaslanjenom zemljiStu (Rusanda. Sadite div/ji kesten. a stablo do 2 m u precniku. pritisne ga i iz njega s velikom silinom izleti u bolesnikovu nozdrvu sok i seme« . Narodna Imena: beli divlji kesten. jer je to vrlo korisno drvo. dobije stra~an dijare i ima utisak »da te svu utrobu povratiti i da ee umreti . Divlji kesten je rasprostranjen sarno na Balkanskom poluostrvu. banja kod Melenaea. Da Ii je ko od njega umro. To je jo~ jedan razlog viSe da ovo svestrano korisno drvo sadimo svuda. zapaljenje zucnih kanala. Rich. Divlji kesteIl vrlo brzo raste.balkanski lepotan«. Tu tecnost uzimaju bolesnici na razne nacine.. narodni lekar mu kafe da to taka mora biti i da se niSta ne bojL Neki se bolesnici hvale da im je taj lek pomogao. gorki kesten. pa ga inostrani botanicari i Ijubitelji prirode nazivaju . «. Najzad sam prona~ao i narodne lekare koji Ieee ovim divljim krastavtitima. obolelu jetru i malariju »nekim krastaveima ~to li<::e na davolciee« iIi »krastavcitima ~to izbacuju sok i seme kao torpedo«. i drugde u Banatu). utoliko se bolesnik vecma preznoji. - Cucurbitaceae U Beogradu..k estena. nisam dosad mogao otkriti. »Bolesnik legne. U kestenovom semenu ima skroba j proteina kao u na~im zitima.

~im se dodirnu. Cvet joj je rut. To je nekorisna biljka koju ni stoka ne pase. Bilo ga je sve do prvih kuCa blizu Dunava.krastavaca. To je ekstraM dobijen iz svezih . stavcici pucaju sami od sebe. Jedna zena bere te krastav~i'ce i nosi ih nekome u Beograd. 309 zeCi mesta gde raste slatki koren. ugljenih hidrata. Lek je nepouzdan i opasan.. DAVOLSKI KRASTAVCICI. i iz drugih mesta u Srbiji. Gaji se kao lekov·ita biljka jos mestimi~no u Engleskoj i Francuskoj. Biljka je polegla po zemlji i lozi lSe kao krastavae. izolovano nekoliko interesantnih jedinjenja (elaterin. jer sam kona~no saznao poreklo beogradskog leka. koja je. koja su. a u svakoj pregradi ima mnogo semenja obavijenog zelenkastirn sluzavim sokom. NajviSe ga ima tame gde se dubre baca u te jendeke. god. verovatno. SadrZi jednu drasticnu materiju zvanu elaterin. pa ga je skolska medicina napustila. naime da se on ne »dobija vrlo skupo i tajno preko poverljivih ljudi iz Bugarske«. Elalerium album iii Elaterillm anglicum. naidem ispod ru~evina grada Zmaj Ognjenog Vuka na taj divljJ krastavac. rutazeleni. ne propisuje viSe elaterijum. Isto tako i u Makedoniji. Prilikom branja Oovek mora biti oprezan da mu sok i seme ne ~trenu u oCi. Cucurbitaceae. elatericin i dr. ali viSe l!ici na dinju. Poreklom je iz zemalja oko Sredozemnog i Crnog mora. svuda pored mostova i po rupama i kanalima. Engleska farmakopeja ad 1948. Biljka spada u biljnu porodicu bundeva. kad je sve bilo sprteno i sivo ad dugotrajne su~e i velikih vrucina. kao i drugi sli~n~ drasticni lekovi. Donedavna je u engleskoj farmakapeji bio ofieinalan lek nazvani Elaterium Iili Elalerin. enzima.DIVLTI KRASTAVAC. Jedino se neuka deca hoce njome da igraju rata i podmornica. ali im roditelji zabranjuju jer znaju da je biljka s. verovatno. jendecima koje je bujica udubila u zemlji. tako da se covek trgne. Nepotpuno zreli krastav~ici beru se u septembru zajedno s drskom. Tom prilikom niko mi nJ~ta nije mogao reci za !ita 51! ti krastav~ici upotrebljavaju. . a narocito njihov sok i ekstrakt. divlji krastavac je hio u punom evetu i okieen isto tako mnogobrojnim plodovima koji li~e na male. 1z divljih krastavaea je 1958. nekad bili u velikoj modi. smole i drugih sastojaka. drasti~na su sredstva za ciScenje. trooki. dlakave krastavciee. ali niko ne zna kome i za~to. god. ~im ih dodimete. U septembru i oktobru. duguljasta-jajasti. elateridin.) s kojima su vr~eni ogledi na eksperimentalnim zivotinjama J utvrl!eno da se uz njihovu primenu i istavremeno zracenje moze zaustaviti razvoj izvesnih pocetnfu oblika eksperi- .kodljiva. naglo i silovito izbace iz sebe sok i seme kao torpedo. Biljka nije dovoljno hemijski ispitana. 1ma jos i vinske. ~upave. 0 tome da li ih neko upotrebljava kao lek saznao sam tek druge jeseni. Divlji krastavci. Zreli kra. a deb eli do 3 em. Cela biljka je grubo. a neki od njih. nego iz Slankamena i. Dugovecna biljka sa vrlo razgranatom stabljikom gusto obraslom srcastim listovima. limunove i drugih kiselina. smesa raznih hemijskih supstancija. Kasnije sam ga na~ao od Uldnja na sever u primorju svuda gde se baca l!ubre i sliva prljava gradska voda. eekinjavosivo dlakava. Krastav~iCi su dugi do 5 em. na NiSkoj tvrdavi i drugde. Meni je to bilo dovoljno.

zbog eega deluje diureticno. Ima i tanina. Upotreba. ali je vrlo duga i §iljata. . Br.310 l ECENII! BIUEM mentalno izazvanog raka. Sastav_ . flavonoida. Narodna lmena. sliCno jalapi. silvestris R. Cvetovi su futi kao sumpor. divjo krastavice. Upotrebljavaju se seme i sveza eela biljka u evetu. . Rasprostranjcnost. netikalo. zgoncek. . i divlji ladolez sadrli smole. bljuja. pojedinaeni. izgleda da ova jedinjenja deluju ubita~no i na normalne celije. Cveta oelog leta. strkaviea. beli. pluiee. beli ladolet. divji kukumarici. Droga. ostaje posIe opadanja kruniee. sjajna. evo jo§ nekoliko narodnih imena: bljuzak. nedirae. raste na pesku uz more ' i C. izbijaju iz pazuha lista na dugackim drskama. Raste svuda kao zilav i smrdljiv korov ljutog ukusa od prisutnog sinigrozida. DIVLJA RIGA. jer tanin deluje suprotno smolL U biljci ima mnogo raznih soli. upadljivi. Cvetovi su vrlo lepi. eadorcic. u obliku levka.rkavae. strk.morsko zelje. Plod je sitna eaura s mnogo semena. . . Kod nas je upotreba divljeg ladoleZa nepoznata. DIVLJI KUPUS. DVOREDAC Diplotaxis tenuifolia DC. divlja bu~a .Kao i druge biljke iz porodice poponaea (Convolvulaceae). tikvic. S. a najviSe po vlaZnim sumama i senovitim mestima. moze da bude dugacka do 5 m. Slicnog sastava i dejstva su dye srodne domace biljke iz ·i ste familije: Calystegia soldanella R. Uzeta u vecoj kolieini. zbog eega deluje sli~no sla~ici i renu. Listovi su krupni: liska je do 6 em dugacka. petodelna. pa je tako otpala nada da se ova bUjka upotrebi u borbi protiv raka. Narodna !mena. sarno na osnovl srasla.Raste svuda. DIVLJILADOLE2. osobito u korenju (oko 5-JOO/o). biljka moze biti otrovna od prisutnog alkaloida nepoznate grade. u obHku potikoviee iii strele. - Orucifcrae Trajna zeljasta biljka. . mlunic. krupni. petozuba.SLAK Calystegia sepium R . 4-6 em dugacki.KOSULJARKA. slatkovina. Cveta od maja do novembra.Smola korena deluje kao laksans i holagog. . cesto delimicno po zemlji polegla. §atorce. DIVLJA SALATA.Osim navedenih. §ti. Medutim.Evo jo§ nekoliko narodnih imena: veliki slak. Ca§ica je mala. o dejstvu lista ne slam se miSljenja terapeuta. visoka do 80 em. gola.Koren i list (Calyslegiae radix et folium). hladolez. . jednu materiju koja izaziva zgrusnjavanje krvi (antihermoragik) i dr.BI". - Convolvulaceae Dugovecna zeljasta povijU§a cija stabljika. divj a dinja.

mantiola i do 27% skroba (u korenu). - Umbelliferae Traj na zeljasta stitarica 'planins'kih pasnjaka. a druge izraste visoka. voska. plod i cela biljka.. pektina. visoka od 0.80 m. NAPRSTAK Digitalis purpurea L. STRBAC Meum athamanticum Jack. smole. suplja i na osnovi ·ima cup ave koncaste ostatke otpalog lisea. Koriste se koren. Stabljika je do 50 em visoka.i su beli ili ruzi- DIVUI MORAe . Cela biljka mirise na angeliku i kao i ona upotrebljava se u istu svrhu. prava.. vrlo Iepirn. DIVUI /COMORAC . HADRUAN. KOREN. PLOD casti i sakupljeni u nejednake stitove. kao u mirollije i moraca. Planinci s matraju d a poveeava mlecnost domacih zivotinja. Irna oko O/:fJlo etarskog ulja. - Scrophulariaceae Digitalis j e dvogodisnja iii viSegodiSnja bHjka_ Prve godine izbije sarno rozeta od p rizemnog lisea. Lisee je vBestruko sitno cleljeno. Gornja polovina stabljike je obrasla krupnirn. Lisee je 'krupno i naspramno. DIVLJI KOMORAC.DIVUI MORAC. DIGITALIS PURPURNI. KRAUICA. Cvetov. upadljivirn evetovirna pore4anirn s . VRH STABUIKE U CVETU.50 do 1. dlakava stabljika. 311 DIVLJI MORAC.

Sa gajenih biIjaka bere se vee prve go dine. a procenat klijavosti iznosi oko 75.000 sadnica.g orkog i neprijatnog. a ukusa . Za jedan hektar treba oko 100 g semena iii oko 140. U Alpima ga nema. u staroj ISnaZli. koji se proteru u prostoru koji je ograc1en sekundarnim jako povijenim nerv·ima. Gornja strana je tamnozelena Ii malo maljava. srednje je na kratkim dr~kama.5% mangana. jer je pokrivena retkom belo-sivom dlakavom navlakom. moze na hladnom mestu satuvati aktivnost po n e k 0 I i k 0 god ina. a ostatak baciti ako se droga ne bi mogla brzo potro~iti. Vcltatka azotna dubriva i dobro pregorelo dubre takode povi~avaju pronos i procenat lekovitih sastojaka. Naprotiv. koje vetar lako raznosi kad taura pukne. Berba. Krunica je u obliku naprstka iii zvontiea.scdece. . f osfata. Klijavost semen a traje svega 2-3 godine.Seme je vrlo sitno. /urea imaju nazubljen rub). Vlage ne sme biti vge od 3%. . Gajenje. pot pun 0 s u v 0 I i ~ c e.Purpurni digitalis je biljka atlantske. k i s e I a. Na jesen.5--{)Oo iii. Rasle od POrlugalije do Svedske. Dugatko je do 30 em. tak ni na sili katnom terenu.Bere se list sa divlje biljke u cvetu po lepom i suvom vremenu. odnosno na prolece biljciee se rasade na stalna mesta na rastojanju 30 X 30 cm. Otvorenu ampulu treba odmah potro~iti. Obrano liUe treba sarno ~to pre i ~to brle osu§iti na 5. Droga. veoma je naborana i . Kulturom su dobijeni i drugi varijeteti digilalisa sa bl edim listovima. jer tame u gvofdevitom tIu ima oko 0. puna humusa. Vla!nost i toplota su najva!niji uzroci kvarenja droge. u a z 0 t u. isprepletena je j a· k 0 m m r e zorn Z iii c a. zu6kasto mrkog semena. jo~ bolje. Zemlja treba da bude 5 iii k ~ t n a. Najbolja zemljgta za gajenje digitalisa su tek proredene iii iskrtene Sume. si~na. Kod nas i u zemlj ama oko Sredozemnog mora nema purpurnog digitalisa.Li ~ce je jajasto-duguljasto. Na nalitju se nervi veorna istiCu. jer tame nema mangana.nazubljeno (D. mangana i ' gvozda. . datum kad je izvr~ena bioloska titraeija i jatina (Valor) droge. od m r k 0 g s t a k I a. S tab i -I i z 0 van 0. a manje srednj e Evrope. ugljendioksidu iii u nekom indiferentnom gasu. zbog tega se pre setve mora pomclati s 'peskom. . ~umam a koje se proreduju i na neobradenom tIu . Za nut du. a prizemno je najkrupnije i suteno u dugatke krilate dr~ke. a donja je svetlija. Na svakoj ampuli treba da stoji: ime proizvoc1ata. Purpurni digitalis n e pod nos i k r e c. pecenog kreta iii nekog drugog sredstva za upijanje vlage. u Vogezima ga ima vrlo mnogo. ambigua i D. Plod je dvopre· gradna tau ra puna vrlo sitnog. Rasprostrnnjenost. Mirisa je slabog. jer nema opasnosti da se me~a sa drugim bHjem. I a k a. Seme bolje klija i nikne u poluosvetljenim lejarna. pur pur n 0 c r v e· n a i ima na donjoj usni dlake i okruglaste pege kao krv crvene.ima skore uporedne t ere i jar n e n e r v e.312 LECBNJE BlUEM jedne strane. poluvezana. u vakuumu na nizoj temperaturi. . droga se moze cuvati i u zalivenim posudama u koje se stavi malo siIikagela. Li~ce je nejednako iii gotovo dvostruko . odmah zapakovano u ampule od jednog Hi vge grama. a siroko do 15 em. Rasle na s iii kat nom z e m I j i ~ t u po novim krtevinama. Gornje je najmanje i . Seje se u prolece iii s jeseni seme koje je sabrano hste godine. Jo~ bolje je obrano !Bce odmah stabilizovati.

Falslflkatl_ . po karnenjarima (tercijarni slojevi). eaure pune vrlo sitnog semena retaste boje. ambigua i lutea i ispitivanja vunastog digitalisa.e na lieu lamnozelene.DIGITALIS VUNASTI . 5) Kardiotonicrti het erozidi i saponozidi. Li~te sa stabljike je sedeee. Ca~ica je vunasta. Dlake su krute d lako opadaju.5 em ~iroko. Vunasti digitalis daje oko 35"10 vodenog ill oko 32</0 etalnog ekstrakta. List je cvrst i zilav. gorci je od purpurnog digitalisa. slanog i sluzavog ukusa.elva luka.ani svuda unaokolo stabljike. Kod nas ga ima vrlo mnogo na krcevinama. nema heterozida. Cveta u leto. enzirni koji igraju negativnu ulogu prilikom su~enja i cuvanja droge. selekcije i ukr~tal1ja izmed. a nervi na prvi pogled izgledaju k a 0 d a sup ar a I e I n i: isticu se g I a v nan e r v i d va s a s t ran e kao . mravlja. BESNIK. laneetast .s t. na donjoj polovini gola. Cvetovi su vrlo zbijeno pored. ima 5 gotovo paralelnih nerava.2) Razne kiseline: digitalinska.lz digitalisa su izdvojeni ovi sastojci : 1) Supstancije koje se boje sa FeCI s ' tj. ZUBACICA. PUSTlKARA. kao sveca prava. Stol je. purpurea. Gaji se isto kao purpurni digitalis. abod lista je ceo ili malo talasast i cesto je trepav1casto dlakav. a donja dvaput dufa. a segmenti su joj lancasti i ~iljasti. belieasta i jajasta. lanata. sirtelna. a ispod njih plodoy. Gotovo je bez mirisa. purpurea purpur ea· g I i k 0 z i dim A i B.List dugoliste bokviee (Plantago lanceolata) je tanji i 10mljiviji. propionska. Siljast bezrnalo go ·ili retko trepavieasto dlakav. Dok se na vrhu klasa nalaze mnogobrojni evetni pupoljci. . jer postepeno razlafu kardiotonicne heterozide i na taj nacin prouzrokuju opadanje lekovitosti lista. U terapiji i farmaeeutskoj industriji sve vi~e potiskuje purpurni digitalis. Droga. gornja usna je kratka. ostaje 7"10 pepela. oksidaze 'i peroksidaze. BESNICE. najvi~ pri dnu . sve u zelji da zameni purpurni digitalis koji se uvozi iz zapadne E vrope. . Donje mte je 15-25 em dugacko i 3. izovalerijanska i droge. lanata dig i 1 ani dim a (la- . Cvetni klas je vrlo gust. a na gornjoj. tanini. Sastav_ . istaknuta. Stabljika je visoka oko I m. pro~arana gustim mrkim zilieama i maljavo-vunasta. sva j e v un a s to.4) Hidrolaze. 10-12 em dugacko i do 2 em ~iroko. PONJAVICi\ Digitalis lanata Ehrh.u D. Ima ga i po retkim ~umama. 313 DIGITALIS VUNASTI. (1933) sa svojim saradnieima izolovao prvobitne heterozidne komplekse iz svetih listova oba digitaIisa i nazvao one iz D. buterna. v rIo go r k 0 g i neprijatnog ukusa. a na nalicju svetle boje.d I a k a v a (lana = vuna) .List je dug u I j a.j.. najvi~e na Balkanu. VoU suncan polozaj. Serophulariaeeae v una s t i d i g ita li s raste na krecnj ackom zemlji~tu u sredl1joj . 3) Mineralne soli. Seme treba sabirati zbog gajenja ove vrlo vafne biljke. Vunasti digitalis se sve vi~e tra:!:i i zbog toga se gaji kod nas i u mnogim drugim zemljama. oporog. u sredini su evetovi. svedeno na kratku dr~ku. a one iz D. . List . BESNIK . Za poslednje dYe decenije vr~eni su u srednj oj Evropi opsezni ogledi gajenja. Krunica je s i v 0 bel a. a narocito u jugoistocnoj Evropi. gde ima evetova. kafena i ferula kiselina. .

D. Apocynaceae. kukurek i neke druge biljke sadrle heterozide koji u terapijskoj dozi deluju ton i fnon a s r c e i spadaj u u s t e r 0 i d ned e r i vat e. . D. Svi lanatoziru su 2-3 puta kardioaktivniji 0d purpidozida. i narednih godina digilanozide i utvrruli da se u svezem listu vunastog digitalisa ova tri heterozida nalaze u ovoj srazmeri: 45% A. zbog fega Sf ovaj sve vi~e traii. Vunasti. D. Stoka ih ne pase. Premda se ove droge upotrebljavaju kao lekovi u merucini vee viSe od jednog veka.) i da svi deluju na srcani mme: u terapijskoj dozi su lekovi. Sapono zidi se nalaze u semenu i listu. galaktozu i jednu pentozu) i stereoidne sapogenole. go roc vet. jer je purpurni digi1alis prvi uSao u terapiju.Digitalis je jedan od najvafnijih lekova za srce. rame vrste s t r 0 fan t U 'S a. d u r d e v a k. godne. Osirn toga. tuscescens Vel.ist ovih domaeih vrsta koje kod nas rastu obilno: Digitalis ambigua Murr. vi~e Iz semena su izolovana dva saponozida: digitonozid (digitonin) i gitonozid (gitonin). Pre ekstrakcije oslobodio se enzima i tako sprefio ~tetno hidrolitif no dejstvo na praheterozide. Sve su otrovne i lekovite. a uzeti u veeoj 'kolicini su otrovi za srce. jer iih enzimi razlaiu i dobijaju se sarno sekundarni heterozidi. Stol i Krajs dobili su 1933. digilanid C ill cedilanid.314 lEeENJE BIUEM nata-glikozid) A. ali im je zajednicko da sadrze vrIo srodna s t e r 0 i dna he t e r 0 z i dna jed i n j en j a (genoli sa Cu i C!. . oriel1lalis Lam. . reele D. B. a osobito lanatozid C. usled nestasice. usporava i reguli~e ritam. Hidrolizom daju jedan iii secera (glikozu. laevigata W. lut ea L. a cmafka plemena u Africi razne strofantuse za trovanje strela i kao sudski otrov. ali se u terapiji za sada kor-iste sarno dva: vunasti i purpumi.. Inafe. i dr.. terruginea L. 1 i jan d e r. Za vrerne rata. viriditlora Lindl. jo~ su Arapi upotrebljavali primorski luk za trovanje pacova. K... u svim tim drogarna na'laze se specificni enzimi koji otezavaju izdvajanje i dobijanje primarnih heterozida iz droge. Svojirn dejstvom se razlikuje ne sarno od heterozida purpurnog rugitalisa vee i od digilanozida A i B. Iz lista vunastog rugitalisa izdvojen je tigonozid (tigonin). Uliaceae) i raznim l'odovima i vrstarna i potitu sa raznih kontinenata. uveo ga je engleski lekar Vilijem Vitering 1785. Druge vrstc dJgltallsa. narofito za jafanje srcanog miSiea. D.. Mnoge kardioaktivne droge sadrle po nekoliko vrlo slicnih heterozida. 17% B i 37% C.Na raznim kontinentima raste nekoliko desetina vrsta digitalisa. purpurni i neke druge vrste dig ita 1 i s a. jafa rad srca. Ove biljke pripadaju raznirn biljnim familijarna (Scrophul(1. Sva tri lanatozida su dobijena u kristalnom stanju.riaceae.j D. Digilanozid C je za terapiju najvafniji i najbolji karcliotonitni heterozid digitalisa. ' Ova grupa se naziva jos i digitalisova dJi digitaloidna. koriSeen je i [. ali nilSu dovoljno proucene. . pa ih je zatim podvrgao hidrolizi pod uticajem enzima . njihov hemijski sastav i grada lekovitih sastojaka rasvetljellfi su tek posledn j ih nekoliko d ecenJj a. kiselina i baza. zbog eega ih je donedavna bilo tesko razdvojiti klasicnim hemijskim metodima. Upotreba. U terapijskoj dozi digitalis je kardiotonik. C.

LANAl'A.DLAKE I DEWVI EPlDERME SU UVELICANI .OBiCNA DLAKA NA L1STU D. G ..Di'gitalis se sme upotrebljavati jedino na recept i pod kontrolom lekara! U vecoj dozi je smrtonosan srcani otrovl Prilikom branja.DIGIT ALlS VUNASTI.DONJA I DGORNJA EPlDERMA LlSTA D. LANATA. . LANATA E _ GLAVICASTA DLAKA NA L1STU D.DIGITALIS PURPUREA. B . . F H .D. C .GLAVICASTE DLAKE NA LIS'rU D. su~enja i rukovanja digita14som treba biti vrlo oprezan i posle rada ruke dobro oprati loplom vodom i sapunom! I· ! /C A Q o L1STOVI DIGITALlSA: A . LANATA. . 315 Vama napomena! . PURPUREA. BESNIK .

ostavi pola sata i popije pre dorucka. fumarnu kOselinu. gla tki naprstee. ervena pustikara. smole.iz. oko 10f0 kalijum-nitrata i hlo· rida. DIMNJACA. os tavi preko noci i popije . crviue. medic. ve leevetni naprs tee. rusevinarna. Upotrebljava se i za poboljsa. pustena pustiikara. laevigata: besnice. D. zuekasti naprstak. secera gorke materije. najviSe kao rana proletnja salata zajed. di· jaforetik. Upotreba. . mali fingare t. nan e. zuekas ta pus tikara. bokarcic. pored puteva. te lemcina. naprs tak. orientalis): besnik. lanala nazivaju j o~ i maljava zubacica. debeli troY. D. hi·p otensav i tonik. r meni prstnek. ferruginea: bes nik. tanina. viridiflora 1 D.Sadrli alkaloi· de fumarin (Hi protopin) i aurotensin. razgranala. . . ekstrakta i sirupa. do 60 em dugacka. DIMNJACA jutra pre jela. alkoholature. Cvetovi su IjubiCasto-ruZieasti si· tni. Po njivarna. bumbareeija. napos tnji k. na prs tak. pije se i u obU· ku caja: 1 supena kasika pre· lije se Caoom mlake vode.316 LECENJE aIUBM Narodna Intena za Digitalis purpurea: babin naprstak. Drogs. D. erlj e ni naper~ nJ ak. zatvora i cira u zelucu. zubaCica . nje prom eta materija. ambigua (= D. pustikara. cama . crvive. skripavae.Diuretik. D. trava od fume. besniee. D. rmeni babji p rstee.lus tikara. korena sapunjace i sladiea. naprslnj ak. udruZeni u grozdaste evastL Cveta od aprila do oktobra_ Gorkog ukusa_ Rasprostranjenost. kitnjasto obr asla dvostruko iii trostruko pe· rasto deljenirn listovima. Nadzemni dec biljke u evetu (Fumariae herbal. ROSOPAST. Upotrebljava se i u obliku tinkture. lutea: zuti naprstak. D. J edna supena k a~ ka smese se popari sa 200 g kljucale vade. _ . kostobolja. Papaveraceae JednogodiSnj a nezna zeljasta biljka. anisa. tuscescens: zubacica. pustikara. velikli troy . Stabljika je cesto polegla. Sastav _ . besnice. ROSNICA Fu maria officina lis L. tolemcina. Za bolje varenje: po 20 g dimnjace. ponjavjca. U narodnoj medi cini se upotreblj ava za lecenj e zuci i jetre. m a r ijin prs ten. ponjavica. no sa drugim gorkim raznim zelenim biljkama. zuti na prstak.

voska. krovosnica. Narodna irnena: vreia. . dinju iIi krastavac. rosno zelj e.S0f0 azotnih materija. DINJA Cucumis melo L. a i spolja protiv opekotina. Kad se biljka protrlja. - Rosaceae Trajna zeljasta biljka. U listu ima oko 200 m~/o vitamina C. 270/0 masnog ulja. rusnica.Koren ima smole. Cvetovi su sitni. LUBENIClCA. 3% secera. dumlek. i ilinjaca. Slicnog hemijskog sastava i dejstva je i Sanguisorba officinaiis L. lub enicarka. seme daje emuJziju koj a povoljno deluj e protiv raznih upala organa za varenje. Svi delovi biljke. pipun. 1. pipon. j er ublazava bol.50/0) i melonemetin. travi od srdobolje i slicnim oporim drogama.m navedenih .500/0 belancevina. a spolja llpotrebljen a ublazava bol uboja i opekotina. lubencica. oseca se miris na zelenu lubenicu. oko 0. U semenu ima oko 10'10 vode. LUBENICICA. krvara. Seme je blagog uljas tog ukusa. OSKORUSICA. . vitamina C i mirisnih sastojaka. .30/0 bezawtnih ekstraktivnih materija. (j arcij a trava. jagodica. krvokapka. pepen. DINJICA. Cveta od aprila do avgusta . dina. Gaj i se u velikom broju varijeteta kao u kusno slatko voce. semc i koren. sakuplj eni u guste okruglaste evasti na vrhovirna stabljika. DINJlCA . lubenieje. Obe biljke narod upotreblj ava protiv zmijskog ujeda.U plodu ima 95-960/0 vode. 3. Li· stovi s u pera~ti. pclinae.U narodnoj medicini se upotreblj ava plod. rosulj a. DINJleA . mater-iju koja iza· ziva proliv i povracanje. mlon. visoka do 80 em.50f0 fitina i drugih korisnih sastoj aka. mi· lon .. zbog cega se zrela dinja koristi kao p r ij atna i zdrava letnja i jesenja poslastiea koja osveiava i povolj no deluje na llpaljenu sluznieu organa za varenje. kaJeijum-malata (1. dunjica. lubeniea. 4. a osomto l'i21om (Sanguisorbae rhizoma) imaju mnogo tanina. . evo jo~ nekoliko narodnih imena: dimea. limunove kiseline. ervena d 'mnjaca. dinjusa. u rizomu oko 130/0. mlun. Raste po livadama. pek tina. melon. Ijubeniea. soli bakra. KRVARA.DINJA . Upotrebljava se kao tipicna taninska droga slicno srcenj aku. Jednogodi~nja Cucurbitaeeae zelj asta biljka sa dugackim poleglim vrezama. Druga narodna imena: bozja b rada. zbog cega se mlada dinjica moie koristiti kao zeleno povrce. runjavae. 317 Narodna Imena. ZMIJSKA TRAVA Sanguisorba minor Seop. . lubenice. ona je cesto zelena ' i pod snegom. milun. gvozda i cinka. erven i rosopas. zeleni i crveno p rosarani. sitno stueano s vodom. karotena. fimfulja. dimljaca.Os. krvoloka) .

na vlaZnim livadama i drugim mestima. Donji dec stabljike puzi. Spolja 'se upo- .Vrhovi granciea u evetu. ostavili da stoji pola sata) .03-0. visoka 20-40 em. voska. naborani . na nalicju ervenkasti. folium. eela nadzemna biljka i sok iz sveze biljke (Glechonzae 11i Hederae lerreslris summitas. protiv proliva. . Listovi su na dugackim dr~kama. mirisna biljka. 0. Cvetovi su ljubicasto-plavi sa purpurnim tackama. holina i mnogo kalijumovih soli. Od soka se spra vlja sirup (jednak.318 DOBRICICA. Cveta maja juna. smole. . '!\ . D O BRI C i CA Droga_ . a gornji je uspravan i razgranat. Rasprostranjenost. Uzima se 2-5 g droge u pra~ku. herba et succus) svojstvenog prijatnog mirisa i gorkog i oporog ukusa. sreoliki iii bub rezasti . li'St.Raste ooilno svuda u ~umama. . za apetit. DOBRICAVKA LBCENJE BIUEM Glechoma hederacea L. po obodu nazubljeni. SAMOBAJKA.Oko 6% tanina. Upotreba.Uglavnom narodni lek za lecenje organa za disanje (bronhit). gorke materije marubina. zuci.06% etarskog ulja./0 secera.i delovi soka i ~ecera). za pojacanje mokrenja. Sastav. u obliku caja (20 g na Ii. - Labiatae Trajna. 30-50 g soka iscedenog iz sveze biljke.tar kljucale vode. zeljasta. oko 3. protiv histerije i neurastenije.

DRAGOUUB

319

trebljava za le~enj e katara nosa, ozleda i rana. Pome~ana sa ovsenim bra~ n om daje se protiv e revnih paraz ita konja. Oslala narodna imena: br~ tan po zemlji, br~ tan-trava, br~tran, vrednjak, grosic, dobricava trava, dobri ~av ica, dobri~anova trava, dobriearica, dobri~evica, dobreanova trova, kotur, mese~njak, niski br~ ljan, okrugljak, rasturi~e, samobaj, stravna trava.

DRAGOLJUB
Tropaeolum majus L. -

TropaeoJaceae

JednogodiSnj a zeljasta biljka oporeldom iz Pema i Meksika. Kod nas se gaji kao ukrasna biljka, omiljeno narodno evece, ~to se i po imenu vidi. Listovi su gotovo okrugli, na dugim drskama i izrazenom nervaturom. Cve-

DRAGOUIIB

lovi su krupni , naroci tog oblika, upadl}ive zuto-narandzaste .boje, prosarani ervenirn prugama. Plod je suv, deH se na 3 ~ela; u svakom Ima po. 1 se.rn~. Cveta leri. Upotrebljavaju se svez list i evet I zrelo serne (Tropaeoll ma}a/ts folium, flos el semen). Sadrzi sumporni heterozid gli~olropeol.o zld I ,:nzlln m irozin pod ~ijim se dejstvom, u prisustvu vade, ovaJ hete~ozld ~azlaze na benzil-izotiocijanid, kiseli kalijum-sulfat i glikozu. U dragolJubu ~rna JOs i smole, pektina, gume, tan ina, razni h secera i do 300 mtl, vllamtna C.

320

LECENJB BIUBM

Poslednjih godina je dokazano da dragoljub ima antibiotska svojstva (vid. FitoncideJ. Dragoljub deluje slieno drugim biljkama koje tako~e imaju sumpornih heterozida, kao ~ to su ren, rotkva, slal:ica i dr. U industrijskim zemljama sve se vi~e koristi kao prijatna vitaminska 1 antiskorbutska proletnja kura u obliku svakodnevne salate m soka (10-15 g dnevno) isce~enog iz sve7.eg iBea dragoljuba. Mlado Ii~ce se isecka, poseli i moze se takvo je$ti Hi se duda sirceta, .limunovog soka ·i bibera, vee prema uklllSU potro~aea .

S vako domacinstvo treba da gaji dragoljub, Calk Q oni Jooj i nemaju ba· ~tu, jer se on moze gaji ti i na balkonu i u sobi pored prozora (zimi) tako da se uvek moze imati zelene salate. Kao i sve druge biljke sa sumpornim heterozidima i vitaminom C, i dragoljub ima velik znaeaj kao preventivl10 sredstvo, jer isparljivo sumporno etarsko ulje od dragoljuba ungtava mnoge zarazne klice. U istu svrhu moze se upotrebiti i seme: 5-10 g semen a se sitno stuca, doda vode i posle 2 sata popije sa nekim vocnim sokom. Dragoljub se up otreblj ava za leeenje hronienog bronhitisa, emfizema, astme, zuei i protiv opadanja kose, jer tonieno deluje na koZu i koren kose: nasecka se po lOa g svezeg lista dragoljuba, koprive i ~im~ira i prelije sa pola litra alkohola; posle 15 dana se ocedi ,i iscedi i tom tinkturom trlja koza na glavi. Ostala narodna lmena: alea~ica, veci dragoljub, dragomilje, lazibube, la tince, latifa , Ijubidrag, penjalica, slak.
DRAGU8ICA, DRAGUSAC, 2:ABLJA TRAVA, GOLU2:DRAVKA

Senecio vulgaris L. -

Campositae

Jednogodgnja, re~e dvogodgnja zeljasta biljka, visoka do 60 em. Stab· Ijika je uspravna i razgranata, obrasla duboko deljenim duguljastim listovi· rna. Cvetne glavice su 10 mm dugaeke i 4-5 mm debele. Cvetovi su zuti, vecinom eevasti, retko kad, sarno po obodu, ima i jezieastih cvetova. Cveta od proleca do jeseni. Plod je sitan, svega 1,5 do 2 mm dug i ima perjanieu. Dragu~ae raste kao korov po usevima, na zapu~tenirn mestima, starim zi· dinarna, na razvalil1ama i slicnim mestima. Upotrebljayaju se list i cela biljka u evetu (Senecionis folium et her· baJ. Sadrli nekoliko alkaloida (ukupno do O,5OO/o) nedovoljno proueenih: senecina, senecionina i dr. Ima i inulina, voska, smale, flavonoida, tanina i sluzi. - Narodni lek za uredivanje menstruacije u obliku eaja (10 g na 200 g kljucale vode, dnevna doza) i jo~ ce~ce 2-3 g suvog ekstrakta dnevno. U Engleskoj se upolrebl java -rrotiv erevnih parazita dornacih zivotinja. Slieno se upotrebljava i svez sok iseeden iz presne biljke. Druga narodna imena: badeljeac, goluZdraka, gu~eernjak, divlji bliS· njak, dragucae, kostPieic, krstovnik, mali kostrg, mlijeenjak, mrzlienjak, staracae. Slicnog hemijsk.og sastava i terapijske prirnene su i s,odne domace vrste istog roda, blIjke kod nas vrlo rasprostranjene: S enecio jacobaea L. (ve· liki kostri~, velika goluzdravka, kresnica, krizni koren), Senecio silvaticus L. (paucinjava zablj a trava) i dr.

DREN. DUVAN

321

DREN
Comus mas L. -

Cornaceae

Grm ill nisko drvo, visoko 5--8 m. Grane su mu dlakave, zelenkaste iIi -sivkaste. Listovi su naspramni, odozdo svetliji, elipticni ~ po obodu celio Cvetovi su zuti, javljaju se ranD, pre li.stanja, vec u martu, sakupljeni u ~titaste kitice, pravilni su i eetvoroelani. Rasprostranjenost. - Raste svuda, a <lajviSe po suvim, sunCanim, kamenitim stranama svetlih listopadnih ~umo. zajedno s drugim grmljem i
~ibljem.

Droga. - Svezi i osu~eni plodovi, rede kora. Sastav. - U plodovima ima tanina, organskih kiselina, pektina, §ecera, sluzi i glioksalne kiseline, a u korl ima i smole. Upotreba. - Opore (tanini) i poliuronske (pektini) materije povoljno deluju na sluznicu creva, zbog eega se sok, pekmez, caj i drugi proizvodi spravljeni od zreIih drenjina daju kao vrlo prijatan lek za leeenje proliva i drugih oboljenja organa za varenje. Slicnog je dejstva i kora. Slatko, kompot, dZem i pogotovo sDk od zrelih drenjina su jedna od najprijatnijih poslastica a istovremeno su i lek koji svako rado uzirna. Steta je ~to se kod nas drenjine malo koriste. Narodna irnena: bila svibovina, drenak, drenic, drenka, drenovina, drenj, drijen, drijenak, drinika, drin, drinovina, dmjulic, ruti drenak, kuroslipnik, rumeni dren, tvrdi drijen, crveni drijenak. - Plod drena narod naziva: drenka, drenjina, drenjka, drenjula.

DUVAN

Nicotiana tabacum L. -

Solaneceae

Duvan je zeljasta jednogodgnja biljka, visoka 1-2 m. Listovi su veliki, na kratkoj drki , po obodu ceiL Cvetovi su ruZicastobeli i mnogobrojni. Droga. - Osu~eni nefermentirani listovi duvana. Poreklo. - Duvan je poreklom iz JuZne Aroerike, odakie se posle otkrica Amerike naglo raSirio po celom svetu. Gajenje. - Jugoslavija je proizvoc:!ac prvoklasnog duvana za pu~enje, osobito u Makedoniji i Hercegovini. To je velik izvozni artiki. Izgle,d llsta. - List duvana je do 60 cm dugacak i do 15 cm §irok, tanak, zlezdovito dlakav, duguljasto-Iancetan 1 skoro bez dr§ke. Uk usa je neprijatnog, Ijutog, l1agorkog i pomalo slanog. M i r i s a je opojnog i neprijatnog. Cela biljka je otrovna. Sastav. - Glavni sastojak duvana je alkaloid n i k 0 tin. Kolicina n1kotina u raznim vrstama duvana koleba se u vrlo ~ir'Okirn granicama: od 0,3 do 100/0. Ima malo i drugih alkaloida: nor-nikotina, anabazina koji je izomer nikotina, n i k 0 t e Ii n a, koji je cvrst, n i k 0 t e ina, koji miriSe na per§un, n i k 0 tin a i i z 0 nit: 0 tin a. Alkaloidi su vezani na jabucnu i limunsku kiselinu.

322

LI!CENJl! BIUEM

U duvanu ima i smole, etarskog ulja , masti, sterola, voska, gume, §ec~ra, dva heterozida, mnogo soli: fosfata, nitra ta , malat!l, cLtrata itd.; kal· cijuma i kalijuma. Nikotin je t e ~ a n a I k a I 0 i d. Sveze destilovan nikotin je bezboj· na, ulj asta, prozirna t~nost, teza od vode (specificne tefine 1,027), Ijutog mirisa koji gu~i, vrlo Ijutog i neprij atnog ukusa koji pe~ i nagriza sluzokoZu. Na svetlosti se boji mrko i raspada se. Nikotin je j aka baza. Rast· vara ~e u vodi i organskim r astvaraOima. Destiluj e se vadenim p arama, pa se na. taj na~in i vadi iz li§ta i ostalih delova zelene biljke. U biljci se na· lazi vezan U obliku malata i citraia. S e m e duvana ima 36 do 40% mas n 0 g s u §j v 0 g u I j a, koje je po sastaoo sli~no pamu6nom ·u lju i upotreblj ava se za izr adu firnajza i boja. Sadr.zi C1ko 6oo/o linoleinske i oko 27% oleinske kiseline. Uljane poga~e imaju oko 40"10 belan~vine. Iz cveCa i li§ca jedne vrste duvana s belim mirisavim cvetovima dobija se vrlo cenjeno eta r s k 0 u I j e, koje se mnogo tran u parfimeriji za izradu me§anih, kombinovanih mirisa . • Upotreba, - Naj"ge duvanase potro§i za pusenje. U medicini duvan se danas ne upotrebljava za lek. Jedina u veterinskoj medicini simi pokat· kad jak infuz duvana protiv va§iju i drugih insekata. Ekstrakt duvana dobijen maceracijom li§ca, a jo§ ~e§ce cele biljke, upotrebljava se vrlo mnogo u poljoprivredi za uni§tavanje insekata . §teto~ina !I1a gajenim biljkama. U istu svrhu upotrebljavaju se i soli nikotina. Preko tr ahej a (dusnika) nikotJi!l1 prodire u ~kiva i!l1sekata i, .delruju6i na nervni sistem, izaziva smrt usled paralize. Nicotina rustica L. - mahorka, ima mnogo limunove kiseline (do ISOio), pa se upotrebljava za dobijanje ove i nikotinske (faktor PP) kiseline. Duvall je otrovan ne sarno za ~oveka vee, jo§ vise, i za mnoge domace Zivotinje. Osim h ron i ~ nih t r 0 van j a, koja su naj~esea i redovna pojava strasnih pu§aea, ~esto se doga~aju i akutna trovanja, koja se ponekad zavrsavaju smreu. Pored nikotina, koji je nosilac otrovnosti duvana, u prepark anom duvanu ima i drugih Ito~simih sastojaka, zbog eega je ovaj otrovniji od obienog, nefermentiranog duvana. Narodna imena: amerikanski duhan, virginijski duhan, virdZinija-duvan, obi~an duvan, tobak, tatun. Nicotiana rllstica naziva se u narodu: bagov, brazilijski duhan, divlj.i tabak, kereus duhan, kmetski robak, krlak, krdia, madiarski duhan, prdosija, selja~ki duhan.

DUD
Marus nigra L. i M. alba L. Moraceae

Iz dudinja cmog duda, !I1aro~ito onog koji ima viSe kiseo ukus, cedi se sok i od njega kuvaju s i ru p i p e k m e z, kaji sluze kao hrana, poslastica i blag lek protiv zapaljenja grla i usta. Sirup se upotrebljava slieno kao s.irup ad m alina. Sveze dudinje su sla tko-nakiselog ukusa. Same oka loo/o invertnog seeera, ako !% slobodnih organskih kiselina (limunove i jabu~ne), vi tam ina C, sluzi, mnogo pektinskih materija i drugih ko-

n UNJA. GUNJA. DGUNJA

323

risnih sastoj aka. Dudinje su zdrava hrana kako za toveka tako i za doma~e zivotinje. Listom od duda narod leti ~~ernu boles t i obolele organe za mokrenje. Zbog velike kolit ine ~e~era dudinj e su izvrsna hrana. Narodna imena. - Crni dud narod naziva jo~ i ovim imenima: murgav dud, erna murva, ernica, ernit ka, ~amdud, ~andud, ~anduda. Beli dud: bela murba, bijela murva, bijeli dud, morva, murva, murvae.

DUNJA, GUNJA, DGUNJA

Cydonia oblonga Mill. -

Rosaceae

Dunja je poreklom verovatno iz jugozapadne Azije, a danas se gaJI I raste poludivlja u juinoj .j Srednjoj Evropi. Krupni, zuti, mirisni, slatki i opori, jabuei Hi kru~ki slitni plodovi jedu se svezi kao vo~e i slufe za iz· radu izvrsnih vo~nih konzervi: pekmeza, slatka, kompota, marmelade i ze· lea (. kitnkez« ). Sok iz vo~ i skuvano voCe imaju vIlo prij atan miris i ukus i upotrebljavaju se u narodu kao lek protiv proliva, plu~nih bolesti itd. Kod nas je dunja vrlo omiljeno vo~e, mnogo se sadi, dobro uspeva i mnogo tro~i osobito u jufnim toplijim krajevima. Izg\ed droge. - Semenke (Cydoniae semen) su vecinom udrufene (5-20) i 5 I e pi j en e u s I u z. Oblika su donekle knl~kasto-jajastog i trouglastog. Na tanjem kraju nalazi se pupak. Seme je mrko-erveno, tvrdo, do 1 em dugatko; kad se potopi u vodu, postaje sklisko ad velike kolitine sluzi, koja muckanjem spada sa semena. Ispod tanke, sluzave, vrlo lomljive Ijuske nalazi se mali endosperm i dva debela masna kotiledona. U k usa je najpre s]uzavog, a kad se zvace, oseca se slab ukus i mi· r oj s gorkih badema (HeN, eijanovodonitna kiselina). Falsiftkati. - Semenje od ;kru~ke -i jabuke je glatko, sjajno, tarnnomrko, vge je okruglo, nije slepljeno i u vodi potopljeno ne otpu~ ta sluz. Sastav. - Ima oko 200/0 s I u z i, p e k t j n a, oko 8"10 raznih ~ecera, oko 1% jabutne kiseline, 15"10 mas n 0 g u I j a, ami g d a lin a (0,5"10). emulzina, protida i tanina. . Upotreba. - Upotrebljava se kao sluzavo sredstvo (Muci/ago Cydoniae) za izradu emulzija i m ikstura protiv ka~lja, kao voda za obloge, protiv opekotina, za kozmetiku (Iosioni) i u industr.iji. Danas se bez razloga mnogo manje upotrebljava no ranije. Grei i Rimljani su dunju mnogo eenili kao blago sredstvo protiv proliva (tanin . i sluz). Pr.isutna cijanovodonitna ki· selina u 'semenu tini da lokalno anestezira. Ako se za izradu sluzi upotrebi zdrobljeno seme, u njemu moze biti toliko ove kiseline da se mogu pojaviti i slutaj evi trovanja. Zato sluz treba praviti od celog semena ako se ne feli istovremeno dejstvo sluzi i cijanovodonit ne kiseline. U industrijskim zemljama dunjino seme se sve vise upotrebljava, tako da se na~ a proizvodnj a uglavnom izveze. Od dunjinog semena se izraduju lekovi na isti nacin kao i od lanenog semena.

324
Sok ad dunjo slu!i kao prijatan i leko,'it napilAk ko]l O$vdav& i jab sluznicu uSla, leluca i ct'eva , a Zap du :Ie daje protlv do!\adnih i upornJh prolh'a dece, Sok se pravlja oe<I~nj em struganih z.relih 1 :tdravib dunja. Fa. brike soka-a spravljaju mutan i bistar (fiHrovaniJ SOL Od dunjinog sob svaka ku~a u jesen mole za celu godinu spraviti sirup: J kg bistrog, profillrovanog soka prokuva se sa 2 kg ~era , procedi kro:t tist l1anel, razlije u omanje tiste boce, zapusi i tuva na h1adnom mestu, Ovaj sirup je odlitno sredstvo za zasladivanje gorkih i oporih lekova, osobito onih protiv detjih proliva, Dunjirto ,s/u;:' 100 g dunjinog semena pokvasi se sa litrom i po desti, lovane vode, drli 12 sali i kroz flanel procedi, Mole se upotrebiti s;vefa, a mole se na vodeno j pari osusi ti.

Ostala narodna Imena: vunja , gdunja, dunjac, kunja, kuta, kutinja, kula tunja, tkunja, runja, turundia, funja, aunja, na, mrk.

D

DUMBIR

Zingiber offioinale Rose. -

Zi'l1giberaceae

Droga (Zingiberis rhizoma) se sastoji od oljustenih i nooljustenih, pljo. snatih i nepravilno racvastih komada rizoma. Rasprostranjenost. -;- Poreklom je iz tropske Azije, ali se danas gaji ne sarno u svojoj postojbini (od Indije do Japana) vee i u zapadnoj i Jmnoj Americi. Izgled droge. - Rizom ima izgled sake s nepravilnim kvrgastirn prstima. U celini je dugaCak 8-12 cm. Ogranci su dugacki 3 do 6 cm, Siroki 1,5-2 cm, a debeli prosecno 1 cm i s v i . 1e z e u i s to j ravni; po rubovima su zaobljeni, a na sredini siri. Rizom je grubog opipa kad je neoljusten. Pokorica je prugasta J siva. OljuDUMBIR steni l1izom je boo i gladak. Dumbir je tVl1d, dosta tezak i kompaktan. Na prelomu je zmast, belo.sivkast, s retkim ne!nim vlaknima.
J

RIZOMI ZINGIBERACEA. SHEMA POPREC NOG PRESEKA. OBELEZENA IE ENDODERMA I SUo OOVNI SNOPICI OKO NJE . 1. DUMBIR (ZINGIBER). 2. KURKUMA (CURCUMA). J. GALANGA (GALANGA). 4. ISIOT (ZEDOARIA)

Sastav. - Dumbir sadrli 0,25 do 3% eta r s k 0 g u 1 j a, 5-8% s mol e, g.j n g e r 0 1 a, skroba i sluzi. Aroma droge ponce od etarskog ulja, koje se sastoji od t e r pen a (d-kamfen.i beta-felandren) , s e s k v i t e r pen a (z i ng i b ere n), c i n e 0 1 a, cit r a 1 a 1 boroneola. Ljuti!lla dumbira potice od jedne oleorezine, uljaste, guste tecno. sti Ijutog ukusa, bez mirisa, gingerola. Upotreba dumbira u medicini je neznatna kad se uporedi s ogromnom potrosnjom droge kao zacina,

326

LEel!NJ1! BIlJEM

koji mivaju milioni ljudi na raznim kontinentima. Dumbir je karminativ i stimulans. Kao ljuto-aromati~no sredstvo upotrebljava se kao korigens mi· risa i ukusa neprijatnih lekova. Daje se i kao sredstvo za ja~je apetita u obliku tinkture ili gor.kih preparata. Narodna fmena: vruca trava, gingibar, dindibar, dumber, fumbir, zen· zer, zendZefil, zindefil, imbor, indiber, isiot, isjet, mrki ingver, pravi ing. ver, eencer, emi ingver, diumbir.

BURDEVA;K IU BURDle

Convallaria majalis L. -

Convallariaceae

Mnogi misle da se t1urdevak same gaji i da je poznat sarno kao kul· turna bastenska biljka nasih evetnjaka. Medutim, durdevak pokriva hiljade he'ktara gustih mra~nih suma, osobito onih, u svetu naji5uveniJih, hrastovih suma u Sremu i Slavoniji. To \SU prave prirodneeplantafe, nezaboravni mi· risni cilimi pro tkani divnim belim biserima. Upotrebljava \Se kao 'kardiotonilk, -Iek za sree. Durdeva·k propisuju mnoge farmakopeje u svetu kao oficinalnu drogu koju mora imati skoro svaka apoteka. Durdevak se, srecom, kod nas ne upotrebljava kao narodni Iek. I zato po selima nisu zabelezena trovanja. Medutim, po gradovima i industrijskim eentrima bilo je i kod nas trovanja zOOg neznala~ke upotrebe ove lekovite i otrovne biljke. Citajuci knjige i novine, neki sr~ani bolesnici su na svoju ruku kuvaIi list i evet durdevka i pili. Nekoliko slufujeva sam zabeleZio u Beogradu, Zeniei, Zagrebu i Suo ·OOtici. Ne upotrebljav'ajte tlurtlevak bez saveta lekara. Ne spravljajte sami kod kuce lek od tlrm:1evka. Znaci trovanja su 1Sti kao i od digitalisa. Deluje, pre svega, na srce i organe za varenje: jak proliv, povracanje, opsta slabos·t, iznemoglost i dr. Svi delovi tlurdevka su gorki, Ijuti i otrovni. Zabelezeni su slufujevi trovanja dece njegovirn cvetorn (SSSR) i plodovirna (Nerna~ka). Plodovi su vrlo lepe, pnivla~n e bob iee. Kod nas, na zalost, .niko nije obracao <paZnju na trovanja durdevkorn. Lekovl od durdevka. - U apotekama, osobito u SSSR·u i Zapadnoj Evropi, izraduje se tinktura (lOOt. alkoholni ekstrakt) od lisCa, rede od eele nadzernne biljkc. Posto u korenju najvise ima lekovitih sastojaka, u novije . vreme se i one koristi. U farmaceutskoj industriji proizvodi se velik broj mahom sloZenih patentiranih preparata. Mnogi industrijski lekovi za \Srce imaju pored kar· diotoni ~nih heterozida ClurClevka jos i lekovite sastojke glogovog eveta. Svi lekovi od durClevka srneju se upotrebljavati samo po savetu lekara i uzimati jedino u apoteei. Nikako ih ne smete spravljati kod kuce i piti bez kontrole kardiologal U horneopatskoj medicini se od XIX veka, a u farmaceutskoj industriji tek u XX veku koristi jedino sveza, tek uzabrana biljka, jer se na taj na~in dobijaju bolji lekovi, postojanijeg i ja~eg dejstva nego od osusenog lista i

DURDEVAK ILl DURDle

327

eveta. Ovo za to,. jer IS U srtani glbkozidi c1urc1evka " rio nepostojane materije, brzo se raspadaJu na nelekovi1e sastojke pod uticajem enzima vlage i dru. gih spoljnih tinilaca. ' U novije vreme izrac1uju se preparati od svel ih evetova ill od svere ti.~v~e stabilizovane droge. So k i z eve t a c1urc1evka je najaktiv. ruJI. LIst Je skoro dvaput lekovitiji od rizoma, a evet oko tetiri puta. Sta. bilizovana droga bolje deluje i duZe sacuva lekovite sastojke od nestabi. lizovane. U novije vreme u medicini se koris ti sarno biolo~ki titrovan c1ur. 4evak. Sastav. - U m~u i podzemnim organima ,ima asparagina, limWlove i jabutne kiseline. U l1urc1evku ·i ma tri kardiotonitna heterozida: konvalalok. sozid, konvalarozid i konvalamarozid. U evetu ima, pored toga, joo i 0,05% etarskog ulja prijatnog mirisa futo-zelenkaste boje nepoznatog herrujskog sastava. Glavni lekoviti sastojak je kristalni heterozid konvaJatoksozid. Berba i swenje. - U SSSR·u, odakle je droga, is to kao i gorocvet, do~la u medicinu (1880), izrac1uju se eetiri vrste droge: uzabrani listovi sa evastima, listovi, evasti i odvojeni eveti~i. Durc1evak treba brati pailjivo i ~to pre osu~iti u zagrejanoj su~nici da evetovi ne bi potamneli. Kao i druge biljke, j c1urdevak u raznim fazama vegetacije nagomilava u raznim organima razlitite kolitine srtanih glikozida, 0 temu beraci bilja moraju voditi raeuna ako fele da dobiju kvalitetnu drogu. Lisl treba brati najpre, neposredno pre nego ~to 's e pojave evetni pu· poljci, jer u to vreme je li~~e najkrupnije i, ~to je najvainije, u toj fazi list ima najvi~e lekovitih sastojaka. evel brati kad je u evasti donja polovina otvorOlla, a gomja jo~ u pu· poljku. Ako se traii cela bi/jka (herba), brati na potetku cvetanja. Korenje vaditi u jesen, po~ to tada ima najviSe lekovitili sastojaka. Pakovanje I cuvanje. - Posto su lekoviti sastojci c1urc1evka vrlo nepostojani, suvu drogu treba cuvati presovanu u bale ~ dobro zapakovanu u visestruku debelu zilavu hartiju. Cuvati u cis tom, hlaelnom magazinu, ali ne duZe ad godlnu danal NAPOMENA! - Durdevak je otrovan, pa ge ne smeju brati deca i tru· elnice. Posle rada s durl1evkom , ruke i liee dobro oprati toplom vadom i sa· punom. Raelniei zaposleni u preradi moraju se posle rada okupati i pre·

!

SViU~i.

Gajenje. - Durc1evak se gaji vegetativno, a ne semenom. Sa moma u zemlji skidaju se pupoljci i sade u zemlju na 20 em rastojanja. Gajenje c1ur· c1evka je lako i vrlo korisno. Ne treba zabora'Viti da se c1urc1evak moze gao jiti po vo~njacima i sumarna kao mel!ukullura, jer je to biljka koja precveta dok drve~e ne olista, a i kasnije dobro poelnosi, pa Cak i traii senovita mesta. Na taj nacin se ima viSestruka korist. Zaltlta u prirodi. - Zbog izuzetne vaZnosti 4ur4evak je u prirodi za· konom zasti~en. Ljubitelji prirode treba da ga razmnoZavaju, a ne da ga ·u niStavaju. Narodna lmena: baber, bijeli dragoljub, biseri, bisemi evijet, bokari~, gorski Ijer, gumbala, devicica, dolinski Ij ilj an, c1urc1ev evit, c1urc1evo cve~e, c1urc1iea, zvoncek, jurjevka, carevo evijece.

E

EUKALIPTUS

Eucalyptus globulus Lab. -

Myrtaceace

Eukaliptus se danas gaji u mnogim toplim zemljama, Cak i u jufnoj Evropi ; ~ma ga u Jla~em Primorju. U tropima se ne gajL Drvo raste do 80 m. Ovaj, kao, uostalom, i druge vrste eukaliptusa, koje su takO<1e gotovo sve ·iz istog podrucja, raste vrlo brzo. Vee desete godine drvo dostigne visinu od 25 m. To je ujedno i najvBe poznato drvece. E. amygda/ina nanste do 150 m! Zbog svega toga pocelo se ad druge polovine XIX veka na sve strane saditi radi isu~ivanja barovitib malaricnih krajeva, i na taj nacin uspe~no je pocela borba protiv ove te~ke bolesti malarije, jer biljka svojom vrlo intenzivnom transpiracijom trajnim li~eem upija iz zemlje i tako uklanja ogromnu kolicinu vode (pumpa). Osim toga, primeeeno je da je i isparavanje etarskog ulja, pogotovu za vreme letnjih zega korisno, jer komarci beze valjda zato ~to im ne proja miris eukaliptusa. Drvo je otkrio u Tasmaniji Labijardijer (1792), a!i je sve do polovine XIX veka bilo retkost i vidano je sarno po botanickim vrtovima. Godine 1854. Ramel preko Milera uspeva da dot1e do dovoljne kolicine semena i da nacini prve oglede gajenja drveta oko Sredozemnog mOra sa ciljem asanacije bara i mocvara. Od toga doba biljka se naglo ra~irHa u svim zemljama gde dobro uspeva !imun i ,naranciZa. U medieini se upotrebljava od 1865. godine. Berba, - Bere se odraslo, ne prevge mlado Ii~ce, osu~i u hladu i cuva u dobra zatvorenim sudovima. Droga. - Li~ee je dvojako: a) Sa starijih grana !Bce je kopljasto-jajasto, najceUe s r pas t o. pri dnu koso. Dugacko je oko 20 em, ~iroko do 5 em, debelo, kruto, kozasto, golo, "5 i t n o-b r a d a vic a.s to, na nalicju zeleno-plavo. ~ko se prema svetlo· sti gleda lupom, vide se (osobito u srednjem delu I-ista) tackiee koje poticu od ~ u P I j ina s e t a r ski m u I j e m. b) S m I a d i h g ran c i e a !Bee je krace (do 15 em), a §ire (do 8 em) i bez dr~ke, j a j a s t 0, pri dnu s rea s to, tanje i mek~e. Upotrebljava se !Bee sa starijih grana. Mirisa je osobitog, aromaticnog, na eukaliptol, a ukusa aromaticnog, oporog i nagorkog. Sastav. - Ima 1,5-3'/0 eta r s k a g u I j a (sveze mce 3-50/.), t an ina, gorke materije, smale i voska. Vadi se iz svezeg IBca i evetnih pu·

BUKALIPTUS

329

poljaka destilacijom s vodenom parom, najvi~e u Australiji, oko Sredozemnog mora i u Americi. Etarsko ulje se dobija destilaoijom svezeg m61. Bezbojna ill svetlo zelenkasto-zuta teenost karakteristienog svezeg ukusa koji hladi, mirisa na kamfor, ali ipak posebnog. GlavJll sastojak mu je oksid c i n e 0 I (6080% ) (ill eukaliptol, kajeputol) . Zatim ima pinena, kamfena, fenhena, raznih aJdehida, terpineola i dr.

BUKALlPTUS. A - GRANCICA S MLADIM LlSCEM . B - STARIJA GRANCICA 5 CVErOVIMA. C - PUPOIJAK s POKLOPCEM. D - UZDUZAN PRBSEK KROZ PUPOIJAK. E - PLOn

Upotreba. - U1je i Ii~ce od euka'liprusa 'sluZe za leeenje organa za disanje, najedce u obliku inhalacija. Svojim taninom ]gee je tonik i alstringens, a zbog .u lja one je antiseptik. Glavni lekoviti, antisepticki sastojak ulja je cineol. Daje se protiv bronhitisa i astme. Mnogo se upotrebljavaju eukaliptusove bombone, ulje za nos, razne me~aVline za inhalaciju pri oboIjenju usta, grla i nosa. Daje se i protiv izvesnih kataralnih oboljenja urogenitalnih organa. U iste svrhe upotrebljavaju se i druge vrste roda Eucalyptus. U istu botanieku familiju spada i drvo sa Nove Kaledonije Malaleuca viridiflora Gaert., od cijeg se ]g61 dobija etarsko ulje vrlo slicnog sastava i dejstva, koje se prodaje pod za~ticenirn imenorn Gomenol. Narodna lmena: gumi-drvo, gumino drvo, eukalipt, rastegovo drvo.

330

LECENJE BIlJI!M

EFEDRA
Grancice raznih vrsta roda Ephedra (Gnetaceae) beru se za vreme eveIlanja (Ephedrae herbal, suse, presuju u bale i dostavljaju industriji za ekstrakciju efedrilla. NajviSe droge proizvodi Kina, Mongolija i Pakistan. Efedre su kserofitne biljke ikoje rastu na kamenjaru u planini. Droga se sastoji od zelenih valjkastih, clankovitih grancica, dugackih 10--20 em i debclih 1-2 mm, bez mirisa i garkog ukusa. Sadrli aka 1.4010 aIkalaida, od kojih je najvalniji e fed r i n. 1ma 7-9'/. tanina. Glavnina drage se koristi za va<1enje efedrina, a sasvim mala za izradu galenskih preparata. Efedrin deluje slicno adrenalinu, ali dugotrajlIlije, manje je otrovan i deluje preka usta. Upatrebljava se cesto, raznovrsno i mnogo. Godisnje se u svetu potrase tone efedrina. Upotrebljava se protiv bronhijalne astrne, velikog kaslja, emfizema, urtikarije, senske groznice i nekih drugih bolesti. Narodna Imena za domace vrste: vilina brada, gulibrada, kosi·t ernica, gulibradina, metlina, popova brada, somina.

lABICA, OPUNCIJA, SVEKRVIN JEZIK, NANIN JEZIK, GOSPINA POGACA

Opuntia ficus indica Mill. -

Cactaceae

Trajna zeljasta biljka. visoka do 2 rn. Stablo joj je soeno, rnesnato, debelo, O\'a!no, plotasto, razgranato i manje-vise obraslo sitnirn iglitastirn trnjem. evet je krupan. nrliCast iii zuckast. Plod je ruZi~asta iii fuckasta, jajolika, socna bobica. 5-9 ern duga~ka, prijatnog kiselog ukusa. Poreklorn je lZ Meksika, a u nas u Prirnorju se odorna6ila i raste po kamenjaru. U narodnoj medieini se upotrebljavaju plod, evet, stabljika i koren. U 'tabici irna vrlo mnogo vode. oko 92"/•. U soku iz ploda irna 11"10 secera. 7"10 belancevina. sl~ i organskih kiseli<na. Sok iz stabljike je izvrstan oblog za orneksavanje i sazrevanje ~ire\'a, za uboje, protiv opekotina i upala koze i sluzniee. Svi delovi biljke upotrebljavaju se kao narodni lek protiv proliva.

ZABICA

332

LECI!NJ1! BILJ1!M

srdobolje i bolova u trbuhu, najW~ u obliku lOO/o-nog taja. Caj ad korena je dobar diuretik. Zreli plodovi osveZavaju svojom kiselo~61. Cvetovi se 'Ilpotreblj avaju kao ~pargla. U novije vreme sok iz stabljike se koristi u kozmetici za spravljanj e maski za vJaienje i osveZavanje kofe na lieu. Zabica se usperoo suprotstavlja eroziji i slcli kao ·s toana hrana, QSObite sorte iii vrste bez troja (Opuntia inermis DC.).

2IVORNJAK, KOKOTIC, VID, GRANCICA, SAMOROTKA

Delphinium consolida L. Jednogodi~nja

Ranunculaceae

zeljasta, vrlo razgranata biljka, visoka 10--50 em. Li~~ je vrlo sitno izdeljeno. Cvetovi su tamnoplavi, si<tni, udruZeni u grozdaste evasti. Cveta od juna do polovine jeseni. Daje mnogo semena erne boje. Ra· ste svuda, najcesce na strnjikama posle zetve. Droga. semen).

Nadzemni dec biljke <u

evetu i seme (Consolidae herba et

Sastav. - U semenu ima oko 1% abkaloida delsolina, delkozina, delfi· na i dr. i oko 28% masnog ulja. - U evetu ima antocijanskih heterozida, od kojih potice tamnoplava boja, zatim alkaloida i rute boje kemferola. Upotreba. - Cela biljk" je vrlo otrovna! Zbog toga je ne treba upotrebljavati; koristi se ponegde 'Il naradnoj mecJ.icini za ola'k~avanje poroc1aja, urec1ivanje menstruaeije, teranje mokra~, protiv vodene bolesti i dr. Ponekad se traii za izvoz evet zavoI1Iljaka (pod latins kim nazivom Cal· catrippae flos). - Treba ga brzo osu~ iti , n a promaji u hladu da ~to bolje sa· cuva divnu tamnoplavu boju, jer se ova droga placa prema izgledu. Ovaj evet ·u lazi u neke evetne cajeve viSe zbog lepe boje nego lekovitosti. Narodna imena. - Osim navedenih, evo jo~ narodnih imena: ajdovsko zele, velika sodula, vranini nokti, Zavoronak, zejne-bostan, zelen·bostan, rna· muzica, modri celebi·percin.
I druge vrste roda Delphinium koje rastu kod nas, takoc1e su otrovne zbog istih sastojaka. To su Delphinium halteratum S. S. ~kozjaCica), D. orien· tale Gay. (zene·bostan, erveni celebi·perCin, eelebin·perCin), D. tissum W. K. (zelenika, ribaree, kozjacica), D. staphisagria L. (vaSljivka, vu~nica, granulja, ~Ijivacica) i dr. Ova poslednja vrsta je najotrovnija. Njeno seme se jo~ po.negde upotrebljava, u obliku finag pra~ka iii masti, prativ v~iju i drugih insekata. Za vreme rata stucano seme je mano nekoliko dana u sir~, pa su time trovane v~i.

Sve su ove biljke otrovne i treba ih se kloniti. Stoka ih ne pase. Seme stafisagrije je gorkog, ljutog i neprijatnog ukusa, pece i pati. Pri mlevenju se oseca neprijatan miris.

'11 sevemom Primorju kuJ. jer i zalfija spada u istu biljnu familiju usnatica. cmogorski pelen. pttomi pelin. uzani kaloper.nako paZljivo kao i list nane. kriZna kadulja. tajbl. - Labiatae U crnoj Gori i Hercegovini ovu aromatitnu. pelin. zalfa. kadilja. su~i i tuva islo o. kaduja. kao ~to suo beli dziger.ZALFIIA 333 tALFIJA Salvia otficinalis L. lekovitu d medonosnu bil'jku nazivaju naj ce~ce pelim. MADARSKA ZAGREB o °0 R f2 PODRUCJA ZALFlJE U JUGOSLAVIIl . krastatica. janovdente. ljekovita slavulja. u istotnoj Srbiji kalaver i dziger-trava. kaduna. u srednjoj Dalmacijd kadulja. goloper. prava kadulJa. zbog cega se i na i. slavlja.alfijinom listu nalaze sitne sekretorne zlezde sa mirisnim isparljivim uljem od kojeg potite svojstven prijatan miris i lekovitost zalfije. kaloper. ljekovita kadulja. slavulja. UPOTREBLJAVA SE SAMO LIST Najlekovitlji list se dobija kad zaltija pocne evetati. ~alvija. irna i drugih narodnih imena. a varo~ani zaltija_ Osim ovih. vrtni fajbel. zalvija. kaluper. a to je najceUe u maju. crni kaloper. List se bere. kadulja-krifatiea. peru~ina. nemacki kaloper. favbej.

334
00 CEGA POnCE LEKOVITOST ZALFIJE?

LECI!NJI! BIUI!M

Glavni IekovIti sastojak !is la Zalfije je isparljivo mirisno etars ko ulje, koga ima ad 1,5 do 2,5'10. Oporost i lekovitos t !isla potit e ad tanina (~ tav. skih materija). I gorke ma terij e u Zalfij i deluju lekovito. UPOTREBA U NAUCNOJ I NARODNOJ MEDICINI
Zalfija je iedna od najstarijih medicinsk ih biljaka. Navode je svi an· tieki medicinski pisc i. Izgleda da 's e najvi ~e upotrebljava u na~im primorskim gradovima, gde i danas n a~ i primorci imaju ogromno poverenje u lekovitu moc zalfije. Uostalom, lu ima i opravdanja, jer ne treba izgubiti iz vida da naSe primorje daje najbolju zalfiju na svetu ~ da se ~ izvoz nekih godina penje i do 2 miliona kg osu~enog lista. Glavni kupac je SAD, ali se tamo ne tro~i za lek, nego kao aromatit an zaein za mesne konzerve. ZaJfij a ulazi -u sastav velikog br oja lekova, koji se upotrebljavaju za ispiranje usta i gr1a kad nastanu upale i katari, jer su to dobra i bezopasna sredstva koja jaeaj u sluzokofu (dejstvo tanina) i deluju antiseptieno (dej· stvo etarskog ulja). Do otkrica antibiotika zalfiju su vekovima upotrebljavali u obliku taja protiv znojenja tuberkuloznih, jer smanjuje lueenje znojnih zlezda. Caj i drugi Iekovi natinjeni ad zalfije upotrebljavaju se i za jatanje organizma, jer sadrle tanina i gorkih rnaterija.

CAJ 00 ZALFIJE Tri supene kasike falfijinog lista se popari s pola litra kljuCale vode, odmah dobro poklopi, ostavi da stoji preko noci, ujutru ocedi i tom smede· ·crvenom teenoscu ispiraju se obolele desni i usta. Caj treba sto daZe dr· fam u ustima. CAJ PROTIV UPALE MOKRACNIH PUTEVA Po 50 g !ista zalfije, breze i rnedvedeg groZila se pornesa, zatirn doda 50 g cveta od belog sleza i 50 g rastavica. Sve se dobro izmesa da dobije jednoobrazan eaj . Tri supene kasike te smese se popari s pola tra kljuCale vode, odrnah poklopi, ostavi da stoji cele noci i sutradan ocedena teenost pije u rnalim dozama celog dana umesto vade. ZNACAJ LATINSKOG IMENA ZALFIJE Latinski naziv Salvia potice ad RimIjana oct latinslrog salvare, sto znati spasti, spasavati, izletiti, jer su je Rimljani jos pre 2.000 godina veorna ceo nili i na razne naeine upotrebljavali za leeenje. Latinski naziv officinalis znati lekovit. Dakle, oba latinska irnena vezana su za lek, lekovitost, sto se ne moze ni za jednu drugu biljku reci. se se Ii· se

2.ALFlJA

335
KARLO VELIKI I 2.ALFIJA

Od sveg lekovitog bUja Karlo Veliki je najvg e cenio !aJfiju. To se vidi i po onom njegovom s trogom i"Storijskom zakonu, Kapilularima, u KOjima veliki vladar nareduje svim drlavnim imanjima (a to su uglavnom bili manastiri) da moraju gajiti stotinak raznih vrsta lekovitog bilja od kojih je na prvom mestu bila Zalfija. Od kolikog je to uticaja bilo i ostalo kroz vekove vi di se po cinjenki ~ to i danas svaki katolicki manastir mora imati posadenu zalfiju kao neku vrstu svete biljke. lunas, s jedne i s druge slrane Nisave (Sicevska klisura), gde raste divlja ialfija iSlo unako lekovila kao ona u primorju, narod ima ogromno i nepokolebljivo poveren je u i scelitelj~ku moc 'kala,v era iii dZiger·trave. I na~i Sopovi, naseljeni ispod Avale oko Beograda, cesto imaju u svojim vrtovima po neki busen kaJavera, pored rufe i bosioka.

INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA ZALFIJE Nekoliko s totina hiljada kilograma poznjevene zalfije predestiluje se na na~em Jadranu i godiSnje 'Proizvede do 30 hiljada kilograma mirisnog etarskog ulja, koje se takode izveze uglavnom u SAD za aromatizaciju konzervi mesa. PRIVREDNI ZNACAJ Od branja zaJiije five mnoge porodice u Primorju. Zalfija prekriva stotine hiljada hektara golog karsta od Ulcinja do Trsta. Mestimicno to je neprekinut cilim sivo-belicaste boje, a kad Zalfija procveta i zarniriSe, sve se oboji divnom tamnoljubieastom bojom. Od svih Iekovilih biljaka na ltaSem karstu zalfija ima najveci znaeaj u borbi protiv erozije.

To je retko otporna biljka koja izdrlava dugotrajne letnje s~e i pripeke i zadovoljava se rninimalnom koliOinom hranljivih materi~a na Ijutom kdu. Zbog toga je ova tako vaina biljka na mnogim mestima u nas zakonom zaSticena. KADUUIN MED JE LEKOVIT
vi~e

U primorskim krajevima, Hercegovini i Crnoj Gori ovaj med se uvek ceni od ostaJih. IZGLED BIUKE

Zalfija je dugoveean, razgra'11at, zbijen grrnic, visok S{}-90 cm. StabIjika je drvenasta, vi~egodiSnja i cetvorouglasta. Listovi su srebmozeleni zbog obilja dlaka. Cvetovi su plavo·ljubieasti, ponekad rufieasto-belicasti, izrazito dvousnati i nalaze se udruzeru u klasaste pr~ ljenove na vrhovima stablj ika i ogranaka. Cela biljka j e vrlo aromaticnog i svojstvenog mirisa.

336

LECENJE BlUEM

WRAUEVINA, IDRAUlKA, PISKAVICA, PISKAVAC

Galega otficinalis L. -

Papilionaceae

Dugovefua zeljasta biljka, visoka do 1 m. Stabljika joj je uspravna, uzdui; naborana i ~uplja. Listovi su perasto deljeni i dugaeld. Cvetovi su plavieastobeli, skupljeni u guste evasti. Cveta leti. Raste na vlatnim mestima.

Droga. - Vrhovi grancica u evetu i seme (Galegae summitas et semen). Sastav. - Alkaloid galegin (gvanidinov derivat), galuteozid (f1avonski heterozid), saponini, tanini i gorke materije; list ima do 100 mf!1'/. vi1amina C.
Upotreba. - Prisustvo gvanidinskih derivata objasnjava opravdanu upotrebu zdraljevine za leeenje laksih oblika secerne bolesti. Pojaeava lueenje mokrace, znoja i rnleka. Ulazi u samav antidijabetiCnih eajeva. Opomenal - Biljka je otrovna zbog galegina. Zbog toga se ne sme uper trebljavati bez kontrole lekara.

Narodna tmena: garingal, zdralika, zdralinje, zervinjak, jastrebina, ker zja ruta, kozjaca, luda trava, orlina, orlovae, piskovina, rujavae, skovral, harlina, silj.

tIVA TRAVA

Erodium cicutarium L'H6rit. - Geraniaceae
Trajna zeljasta dlakava biljka, visoka do 60 em. Ima dugaeke, perasto deljene listove i ruiicaste, crvenkaste, ljubieaste, ponekad i bele ' evetove na kratkim drskama. Od roda Geranium razl&uje se izduienlm 'l istovima i spiralno uvijenim klju'n om na plodieu, koji, kad se ovlali, patne da se odvija i kao burgija zavlaci u zemlju. Cveta od aprila do septembra. Raste svuda, a najviSe na suvim, suneanim mestima. UpotrebIjava se cela biljka brana u evetu (E rodii cicutarii herba), vise u narodnoj nego u .n aucnoj medieiru zbog nedovoljno poznatog hemijskog sastava i protivrecnih misljenja terapeuta o lekovitoj vrednosti live trave. Po nekima, deluje brie, ali slabije nego Hydrastis (a donekle i kao razen a gIavnica), a po . drugima, deluje 1.IVA TRAVA slieno rusomaci, draguscu j koprivi, pa se s tim drogama daje u obliku eaja kao hemostatik. Za suzbijanje metroragije i menoragije uzima se svaka 2 sata caj spravljen ad 20 g iseekane suve droge kuvane 10 min uta u 200 g vade. Tek u novije vreme (1952. do 1957) u zivoj travi su nadeni nekd amini, pirokatehol i cilibarna kiselina,

WTl ZECJI TRN. ZUTIKA ...

337

sast?jci (a mini) koji donekle mogu da objasne vekovno poverenje u hemostat u~ku moe ove vrlo rasprostranjene biljke . . Narodll~ lrnena: mala ziva trava, iglica, kacnjak, maeak, poludnevnica, tekhca, caplJan. crvene nofice, eapljina.

2UTI ZECJl TRN, 2UTA METLA, 2UKA-METLOVICA, ZECEVAC,BRNESTRA

Sarothamnus scoparius Koch -

Papilionaceae

Do 2 m visok grm. Raste na silikatnom zemJji§tu po vri§tinama i §umama. Stabljike i grancice su zelene i gole. Cvetovi su krupni. futi i leptiraslI; donJa usna Je trozuba, a gornja dvozuba. Seku se vrhovi grancica u cvetu, Sarothamni scoparii herba (oko 20 em) u maju i junu i brzo sU§e da sacuvaju zutu boju. Droga se mora cuvati hermeticki zatvorena u limenim sudovima, odvojena od ostalih droga, jer je otrovna! Sadrli alkaloide spartein, sarotamnin. genis tein i citizin. U farmaceutskoj industriji upotrebljava se za vadenj e sparteina. Cela biljka je vrlo o/rovna! SuI fat sparteina se daje kao lek za sree, ali sarno na lekarski recept.

2UTlKA, SIMSIRIKA, 2UTA SIMSIRlKA, ZUTOTRN

Berberis vulgaris L. -

Berberidaceae

Sim§irika je trnovit grrn, visok oko 2 m. Kora je sivo-zelena. U prlIjenu ima nekoliko listova, a po neki list je pretvoren u tm. Listovi su Dbratno jajasti, po obodu sitno nazubljeni, debeli i po povr§ini mrefasti. Cvetovi su zuti, sitni, skuplj eni u grozdaste obe§ene cvasti. Plodovi su ervenonarandzaste, duguJjaste bobice nakiselog ukusa, prijatne za jelo, a slufe i za spravljanj e kompota, slatkog, sirupa i drugih poslastica. Cveta u junu. Rasprostranjenost. - Ra~te po f ivUn ogradama, medama, svetlim ~u­ mama, pored puteva i drugde po suvim mestima. Svojstva. - Cvet je neprijatnog miri~a. Cela biljka je gorka i na prelomu futa. Droga. - Kora, koren i zreo plod (Berberidis cortex, radix et fructus) . - Plodovi se beru kad sazru, obicno krajem leta, brzo su§e na suncu u tankom s loju da s to bolje sacuvaju 'l epu prirodnu boju. - Kora i korenje se sakupljaju u jesen. Najvge se ceni kora s korena. Sastav. - Glavni sastojak je berberin (izohlnolinski derivat), oko 1"10. 1ma i drugih alkaloida: bcrberamina, berberubina, oksiakantina i dr. U plodovima ima oko bUfo jabucne kiseline, oko 50/0 §ecera i drugih sastojaka. Upotreba. - Za zaustavljanje krvavljenja iz mate rice van vremena menstruacij e, a li samo pod kontrolom lekara. Daje se u obliku infuza: 20 g

338

LECENJE BlUEM

kore 'I1a pol a litra kljueale vode, ostavi se 7-8 sati poklopljeno i ,uzirna 2 do 3 solje dnevno . U apoteci se spravljaju ekstrakt, sirup i drugi Ie· kovi. Britanska farmakopeja daje cist berberin kao gorak stomahik protiv proliva i povraeanja trudnica. Daje se i za demorfinizaciju. U narodnoj medicini koren i kora simsirike se upotrebljavaju za jaeanje, za leeenje jetre, za izbacivanje bubreznog kamena, protiv zutice, podagre i 'Slicnih bolesti. . Narodna Imena: babkovina, babotrsovina, bobkovina, breber, breberika, breberovina, divlji simsir, ruta siba, Zilta suma, rutelinka, Zilti sib, zuti si,p ak, rutikovina, ruto drvo, zutovina, zutokora, ki· sljen, ocetka, sutekovina, trpka ru· tika, cigansko grozde, cesmina, cesminje, simsiraca, simsirovo drvo .


ZUTILICA, 1:UTILOVKA, 1:UTILOVA TRAVA

Genista tinctoria L.
PapiHonaceae Razgranat grm, visok od 50 cm do 2 m. Grane su mu uspravne, pru· gaste i zelene, obrasle naizmenicnim, prostim, duguljastim liscem, a na Yr· hovima su male grozdaste cvasti od zutih cvetova. Cveta od aprila do avgusta. Raste na suvim livadama i u 'hrastovirn i borovim sumama do 1.800 m nadmorske visine. K<miste se cvet i seme (Genistae tlos et semen). Sadrli oko 0,3"10 alkaloida: anagi· ZlTTlLICA rina, citizina i metilcitizina, flavon· skog heterozida luteolozida, malo etarskog ulja i vitamina C. Narodni diuretik, dijaforetik i laksans.
Narodna Imena. - Osim navedenih, evo jos nekoUko narodnih imena: zuteljica, obicna zutica, zanovet, trava od futice, drenk.

z
ZDRAVAC, 2:DRALICA, PRIBOJ

Geranium macrorrhiztlm L. -

Geraniaceae

Dugovecna mirisna zeljasta planinska biljka. Ima do 1 m dugacke, kao prst debele rizome koji puze skoro 'Po povrsini zem'lje. Cvet je crvenkasto-ljubieast, oblikom podseea na rorun ili zdralov kljun. Cveta od aprila do juna. Sadrli etarskog ulja, tanina i flavonskih heterozida. Tipicna taninska droga, osobito rizom, gde ima najvge oporih jedinjenja. Narodni lek za lecenje upala sluznice organa za varenje. I druge domace Geranium-wste sadrZe mnogo tanina. Tako, naroeilto Geranium sanguineum L. (devojacko oko, zdravinjak, krvavac) ima u rizomu oko 160/0, a G. pratense L. (Iivadna igliea, ilja, materniea) i G. silvaticum L. (~urnska igliea, gorska ljubieasta ilja, lisicka) vi~ od 200/0 tanina. Geranium Robertianum L. (ziva .t rava, ·kacja trava, Irrvniea, pastirska iglica) ZDRAVAC u nadzemnim delovima ima oko 300/0 tanina i ceni se, osobito u Zapadnoj Evropi, kao jedna od najvaZn:ijih taninskih droga. Ove biljke nisu otrovne, rastu svuda, svakom su pristupacne i mogu se koristiti kao dobra tonika i adstringencija umesto skupih uvomih droga istog sastava i dejstva.

340

LECEN1l! BIL1l!M

ZELENIKA, ZIMSKO ZEllE
Pirola umbel/ala L. -

PIiIrolaceae

ZELENlKA

Mala, trajna, zeljasta biljka, visoka oko 20 cm. Li~ee je trajno, prezimljuje, koznato, u dnu stabIjike. Cvetovi su beli iii ruZicasti. Cveta leti. Naj~Ce raste po peskovitim borovim ~umama. Upotrebljava se list (Pirolae iIi Chimaphilae folium). Sadrii oko 40 / 0 tanina, fenoInm heterozida arbutozida, metilarbutozida i enkolozida, Ijute supstancije himafilina, gume, skroba i ulja. Hemijskim sastavom zelenika je slic.. na medvec1em groZc1u, pa su joj i dejstvo i upotreba gotovo , i ste: antiseptik mokraenih puteva. U SAD se cooi kao toniik i ads tringens i .upotrebljava se za leeenje reumatizma, upale bubrega, proliva i skrofuloze. Narodna imena: vrist, zelenika, zelencic, kru~cica, hrclec. Istog hemijskog sastava i dejstva je i srodna vrsta Pirola rotundifolia L. (gru~6ica, zimsko zelje, kruscica, hostna pesa, hru~cica).

ZELENKADA, 1UTI SINOVRAT, 1UTI NARCIS, ZERINKADE, LAZARICA

Narcissus pseudonarcissus L. -

Amaryllidaeeae

Trajna zeljasta biljka, visoka do 40 cm. Iz krupne lukovice rano u proIeee izbiju po dva sabljasta !ista i divan rut, krupan evet. Zelenkada je ukras p'ianinskih livada. Gajli se kao omiljeno cveee. Upotreb1java se cela biljka 5 lukovicom. Sakuplja se dok cveta. Lukovica je gorka i Iju~a od alkaloida narcisil1a j likol'ina. U lukovici ima jo~ i sluzi, inulina, mnogo ig!ica kalcijum-oksalata, malo ~eeera i voska. U !istu i cvetu ima vrlo malo etarskog i masnog ulja, fitosterola i karotena. U maloj ko!icini (2 g suvog cveta na 200 g kljueale vode) olaksava iska~ljavanje, a u veeoj dozi izaziva povraeanje. Spravlja se i sirup: 100 g svezeg cveta kuva ·se 5 minuta sa 250 g vode, ocedi, iscedi i pomesa sa 500 g meda; u zima se 2-3 kasike dnevno protiv obi6nog i velikog kaslja, tkatara pluea i astme. Stucane lukovice se stavljaju kao oblog na opekotinu.

ZECJA LOBODA. LISAJIVICA . ..

341
cus L. (bell narcIs: blj eh sunovra t, ov~ica, gorska ruZa, zerlin) , N . radiflorLIs Sa hsb. (narclS, belocva t, dokolj enica, di vlja zerina) i dr.

Sll~no~ sasta:-a i .~ejs lva su i druge vrs te is tog roda: Narcissus poeti-

ZECJA LOBODA, LISAJIVICA, TRAVA OD LISAJA, RUNJIKA KOSMURA •

Hieracium pilosella 1. -

Compositae

. Trajna, mala .zeljasta, vrlo dlakava biljka visoka do 25 em. Na zemlj i je rozeta ou dugu~jastih, ?bratno jajas tih lis tova . Na vrhu s ta blj~ke j e glavi~asta cvast svetlozute bOje. Cve ta od maja do septembra. · Raste na suvorn

ZECJA LOBODA

zemljgtu. Upotrebljava se cela biljka s korenom (Hieracii herbal. Sadrii gorke materije, tanina, smole, sluzi, f1avonske deriva1e (boja cveta) i Ilmbeliferon (vict. Ncisparljivi filOncidi) . Narodni lek za le~enje "gaja, upale mokracne be~ ike, izbacivanje peska i karnena iz bubrega i mokracne be~ike i za poja~ano mokrenje.

mr~avom

05tala narodna imena: zlatni·k , sje uho, ov~ija brada, proljetnica,

jandra~ika,

runjavi~ina,

kosmatica, mgja ov~ica, mislavak, trava od po1ja~ine.

342

LECENJE BILJEM

ZECJA SOCA

Oxalis acetose/la L. Oxalidaceae Sitna, nezna biljcica, visoka 10-15 cm. Po zemlji je polegla i svojim Hstovima podseca na deteIinu, ali su vrlo kiselog ukusa ,i na nalicj u purpurnocrveni. Listovi se sklapaju kad se dodimu. Raste po vlaZnim gus tim ~umama. Cvetovi su beli Hi Ijubieasti. List zecje soce je prijatnog kiselog ukusa koji osvezava, ali je otrovan zbog veHkog sadriaja oksaine kiseline: 0,80-0,900/0. Narodna Imena: boiji kruhek, deteI,i nka, zuta detelina, zajcja deteljica, zajcja sol, zecja detelina, zecja kiselica, zecja so, zecji kiselj, zecji kiseljak, zecji kupus, kisela djetelina, kiseljak s tri lista, kiseljaca, kozji kiselj, kukovacina sol, slanica, socica, ceZECJA SOCA

celj,

so~ka.

ZECJA ILl ZECIJA STOPA

Geum urbamtm 1. -

Rosaceae

Trajna zeljasta bHjka, visoka do 90 cm. Rizom je kratak, nasmed i obrastao debelim adventivnim korenjem ;
prijatno mirise Ita karanfilie.

Sta-

blo je malo ·razgranato, dlakavo i pod prstima grubo. Prizemni listovi su u rozeti i perasto deljeni , a oni na stabljici 'su trodelni. Svi Iistovi su po obodu nejednako nazubljeni. Cvast je grozdasta metlica. Cvetovi su zute boje, dosta sitni, <Ila dugim dr~kama. Plod je 6upava loptica. Cveta leti. Rasprostranjenost. Raste svuda, a najvge po obodima ~uma i ~um­ skim cistinama, pored puteva, ograda i drugde. Droga. - Rizom s korenjem (Gei
urbani, Caryophyllatae rhizoma) .
ZECJA STOPA

ZECJI TRN . GLADIS . . .

343

~~st~v. - Oko 300/ 0 tan ina, rna'lo flavonskih heterozida, jednu gorku rnatenJu I o ko 0,35'10 etarskog ulja svojstvenog prijatnog rnirisa na karan. filie , jer sadrii eugenola. . Upotreba .. - Tonik, adstringens, antiflogistik i antiseptik zbog tan ina I ellgenola. DaJe se pro t·iv di spep.sije, hronicnog proliva i dizenterije. 1. Za i.a~anj e desll; (krvav/jenje): 2 supene Wilke sitno izrezanog rizoma popantl sa 300 g klJucale vode, poklopiti, ostaviti da prenoCi, pa sutradan tom vodom ispirati usta. . . 2. Upa/a ~ e~ l1i i tlsla: po 50 g s itno izrezanog rizoma zeeje stope i karnlllce pome~a tl I od toga spraviti i upotrebiti eaj kao pod 1. 3. Tinktura:' 20 g si tn~ .re.=og rizoma driati 8 dana u 100 g 700/ o-nog a1kohola, ocedltl I upotrebltJ 10-15 kapi u kafenoj ka~ieici vode za ispiranje usta 4 do 5 puta dnevno. Narodna Imena: benedieica, blaienak, garanfilaea, gariofilata, garufala, grebnik, zecja noga, zecja s tllpa, kararndil, koncae, mitroviea. SHeno se upotrebljava i rizom od srodne biljke Geum rivale L. (grebie), koja ima zuckaste iii svetloorvene cvetove, raste pored vode, a l' rizomu ima do 400; 0 tanina.

ZECJI TRN, GLADIS, GLADUSAC

Ononis spinosa L. -

Papilionaceae

Zecji tm raste na mr~avom i suvom zapu~tenom zemljgtu i pa~nja­ cima kao dugovecan, zelj ast, nizak (do 50 em), vrlo otporan i veoma bodljikay korov po ccloj Evropi, zapadnoj Aziji i sevemoj Africi. Cvetovi su najeeUe ruficasti iii Ijubieasti. Koren se kopa u jesen. Droga. - Koren je vrlo zi I a v, vanredno tv r d, z b i j en, d r v e n, razdeljen na viSe glava, skoro valjkast, eesto je pljosnat, kriv, vijugav i oko svoje osovine u v I J en. Debeo je najviSe do 2 em. Katkad je uzdm raspuknut i raseupan u vlakna. Uk u 's a je najpre sladunjavog, a zatim pomalo oporog i naljutog. Sa amonijakom drveni dec poruti. L u porn se vidj karakteristiena gmda korena. Osobito je cesta nepravilnost, usled koje se s r z n i z rae i naizmence sa drvenim delovima ekscentrieno sire kao Ie p e z a s to z r a k a s t i, povijeni kraci n e j e dn a k e 5 i r i n e i d u z i n e. Godovi se vide kao manje-vge istaknuti svetliji iii tamniji, koncentricni iii ekscentrieni krugovi. Sastav_ - U drogi ima t r i t e r pen s k 0 gsa p 0 n 0 z ida zbog koga koren deluje diuretieno. Ima nekoliko izoflavonskih heterozida. Sadrii a1kohola 0 no k 0 I a, tanina, secera, etarskog ulja i jednu 'Slatku materiju slienu glicirizinu 0 non j d, koji ima slaba hernolitieka svojs tva saponozida. Upotrebll. Zecji tm ulazi u sastav raznih diureticnih eajeva. Ostala narodna Imena: agler, bijeJi tm, bodez, vodotirka, volea, vucitm, ~'u eji tm, gladiz, gladisevina, gladiSina, gladiska, grebenika, grmotrn, ig· lica, kokorovo zelje, kraljevska salata, milotm, rupni tmie.

344

LECENJI! BILJEM

ZIMZELEN, MALI ZIMZELEN, 2ENSKA PAVENKA

Vinca minor L -

Apocynaceae

Trajna, mala, zimzelena biljka, sa poleglim, tankim, sterilnim stabljikama koje su dugaeke 2-3 m i evetnim uspravnim graneieama visokim 10-20 em_ Listovi su naspramni, sjajn.i, goli, oval no ,izduieni, kozasti i po obodu ceIL Cvetovi su vrlo lepi, modri, na dugackim drskama, pojedinaeni i levkasti_ Cveta od marta do juna, ponekad i u jesen_ Ukusa je gorkog i oporog_ Raste po abodima suma, u zivicama, pored stena i zidova; gaji se kao c.:veee, naj eesce po grobljima. Upotrebljava se list (Vincae minoris folium) bran sve dok biljka eveta. lma 0,3'10 alkaloida vinkamina i drugih sradnih alkaloida, heterozida vinkozida, urealne i drugih kiselina, sitosterola, tan ina, oko 205 mg"/o vitamina C i drugih sastojaka. Vinkamin snizava krvni pritisak slieno rezerpinu. List se upotrebljava u narodnoj medicini kaa gorko i oparo sredstvo za jaeanje: 1 kaSika zdrobIjenog liSea kuva se 15 minuta u 200 g vode, ostavi 2 sata i pije po I kasika 3-4 puta dnevno pre jela. Moze se uzimati i u obliku praska (3-6 g dnevno). Spravlja se i /ollicno vino: 100 g zdrobljenog lisCa prelije se 1 litrom najboljeg crnog vina, dr:zi 10 dana eesce muckajuci, oeedi, iscedi i pije 3-4 puta dnevno po 1 kasika pre je la. Smanjuje zeCI i kolieinu seeera u mokraCi dijabeticara. Smanjuje lucenje mleka:. Ostala narodna imena: amantil, breenova trava, venka, vineica, granieka ljubica, zelengora, zelenika, zirnzelenka, zimizelen, zimolezovina, krvoloenjak, letenka, ljubiea, ljupcac, morska ljubiea, pavinka, pavlovsko cvece, plavet, povinka, privinae, svedre. Gotovo istog hemijskog sastava i dejstva su i dYe srodne bHjke iz istog roda: Vinca herbacea W. K. (plavicasti zirnzelen, letenga) i V. major L. (zimzelen, muska pavenka).

ZLATICA, LEDINJAK, ZLATOUSTA MASLACNICA, PSENICICA, 2UJA

Ranunculus licaria L Rammeulaceae Gola zeljasta biljka, visoka 1525 em. Cvetovi su zlatnozuti j javIjaju se pre no sto gora olista. Korenje je pretvoreno u duguljaste soene krtole, koje se u narodu upotrebljavaju (Ficariae radix) za leeenj e hemoroida bilo da se sveze krtolice stueaju i stavljaju kao oblog, bilo da se 'k uvaju u mleku pa se dobijenom kasieom oblaze. IIi se 20g krtoHca zlatice i 20g pupoljaka erne topale stavi u 200 g ulja iIi masti,

ZLATNICA. CELEBI·GRANA

345

umota u krpe, stavi u lonac 5 vodom i kuva 5 sati, posle cega se toplo is· cedi. s tav i u su ve tegle i svako veee se tom lekovitom maMu maZe. Osim toga mora se paziti na stoiicu, da bude uredna i da ne bude tvrda. Istovre· meno se pij e caj od zlalice (10 g na 100 g yodel ili eks trakt u obliku pi· lula (0,20 g ekstrak ta) 2-3 puta dnevno. - Ziatica ima f erlolski heterozid, saponin, etarsko ulje i ureazu . .

ZLATNICA, CELEBI·GRANA
Solidago virga·aurea L. -

Compositae

ZU\TN ICA

Trajna zeljasta biljka, visoka od 10 do 100 cm (zavisi gde raste). Stabljika je us· pravna, tanka, skoro gola i sarno na gor· njem delu razgranata. Listovi su dJakavi, duguljasto-<>valni; donji Ii stovi su na dr· skama i po obodu testerasti, a gornji su sedeei. Cvetovi su sitn.i, zlat notuti, sa· kupljeni u male glavicaste cvasti 10 do 15 mm visoke i 15-20 mm siroke; cvasti su metlicasto rasporedene na vrhu stab· Ijike. Obodni cvetovi su jezicasti, zen· ski, a oni u sredini su cevasti, hermafroditni. Cveta od jula do oktobra. Rasprostranjenost. - Suve svetle suo me, sumske cis tine i obodi, stene, do 2.700 m nadmorske visine. Ima viSe Yari· jeteta i rasa zlatnice: na planinama (Soli· dago mirluta L. ·i S. alpestris W. K:) i obal· nom podI1ucju Sredozemnog mora (S. mao crorrhiza Lange) su sitne, niske, a u nj· tim predelima (S. vulgaris Lam.) su vi· soke. Iz Amerike su kao ukrasne prenesene u parkove S. gigarltea Wild., S. gramirlifolia Elliot i druge. One su najkrupnije. Sve su slicnog hemij skog sastava i terapijske vrednosti, ali se ipak u medicini najviSe ceni S. Virga·aurea L. Droga. - Vrhovi grana u cvetu (Solidagirlis virga.aureae herbal. Sastav. - Elarskog ulja dma (u "!o): u podzemrum organima 1,2, u meu 0,70, u cvecu 0,50, U stabljici 0,30. Tanirla Ima (u O{o): u cvetu 16, U li stu 11-15, u podzero· nim organ ima 8-10, u stabljici 4-9, a U semenu 6. Tanin je katehinski. Saponozida ima najvJse u stablj'ci, manje u listu i cvetu, a najmanje u korenu. Iroa i fla· vOrloida i ocganskih kiselina.

346

LECI!NJE BIlJEM

Upotrcba. - Narodni lek za leeenje hronienih oboljenja bubrega, be· ~ike i fuei, za leeenje rana, proliva i raznih zapaljenja koze i sluzniee. Ulazi u sastav diuretienih cajeva za leeenje pielonefrita, cishta i hernoragienog ne· frita. 1. Hronitni Ilefrit: po 15 g zlatnice i lista bosiljka i 70 g brezovog li· sta se pernesa; 3 supene ka~ike srne~e popari se sa pol a litra kljueale vode, poklopi , ostavi 3 sata i popije pre je la u toku dana. 2. Pro lit', krv u stolici: 100 g zlatniee popari se 1 litrorn kljuCale vode, poklopi, ostavi eelu noc, ocedi i pije umesto vode u toku dana. Moze se za· sladiti, najbolje ruzinim medom. Na isti nacin se moze spraviti i upotrebljavati eaj od 50 g zlatnice i 50 g rizoma trave od s rdobolje (Tormentilla), ali se trava od srdobolje mora prethodno kuvati pol a sata, pa na kraju kuvanja staviti unutra i zlatnicu. 3. Uremija, teskoce pri mokrenju: po 20 g zlatmce, korena selena, o~· trike (Carex) i sapunjaee i brezovog lista se pome~a; 5 supenih ka~ika sme~e prokuva se 10 minuta u 1 litru vode u poklopljenom sudu, ostavi preko n06i i sutradan pije wnesto vode. Moze se piti i zasladeno, najbolje sirupom od ribizla ili od kiselih viSanja. 4. Reumatizam, upala zglobova: po 20 g zlatnice, breze, OOpa, t.rave-ive i paprenog lisea se pome~a i postupi kao pod 3. 5. Rane: po 25 g zlatn-ice, petrovea, Zaifije, rusomaee i zmijske trave (Sal1guisorba) prokuva se 15 minuta u pokJopljenom sudu u 1 li1ru vode, ostavi 8 sati, oeedi, iseedi i time ispiraju rane iii se oblaiu natopljenim plat. nom (ovo je u spesno koriSceno u II svetskom ratu u nedostatku drugih lekova). Ostala narodna Im.ena: fudinska trava, zlata ~iba, krkiea, poganska tra· va, trebuhovka, ~tapika.

ZOVA,BZOVA,BAZGA,BAZ
Sambucus nigra L. Caprifoliaceae

Zova je grm iii manje drvo, vis oko do 5 m. Ona vrlo ranD olista. Grane su joj ispunjene bel om srZi. Ima naspramne, neparno peraste listove. Cvetovi su sitni, mleenobeli, jakog mirisa, udrureni u vrlo krupne lepe, raevaste cvasti sliene Wtu. Plodovi su sime, zeljaste, a kad sazru tamnoljubieaste bobice s crve· nomodrim sokom. Cveta od maja do jl,lla. Rasprostranjenost. - Zova raste svuda, naj vge po vlafnim i zapu· ~tenim mes tima, po naseljima i oko njih, po obodu ~uma i ~umskim pro· secima. Berba. - Beru se cele zovine cvetne kite po lepom i suvom vremenu, eim se cvetici poenu otvarati. Precvetale cvasti se ne srneju brati, jer daju drogu koja nema tako pl1ijatan i jak miris i mrke je boje. Cvetne kite se pazljivo odrefu i u korpi odmah nose kuCi, nanizu na konac kao duvan, i obese negde pod krovom na tavanu ili u su~nici da se ~to pre osu~e. IIi se jedna po jedna naretko poredaju na lese. Promaja treba da bude ~to j aea da bi se evet ~ to b r e 0 s u ~ i 0 i sto manje potamneo. Sa rno u slueaj u rdavog, vlaznog vrernena, susnicu treba grejati

z

ZOVA, BZOVA, BAZGA ...

347

ali ne iznad 40·C. Kad se cvasti potpuno osu§e, k run e sen a d r e § etom, tako da na re§etu ostanu peteljke, a kroz njega produ sarno cvetici. Pre.thodno se pregleda svaka cvast i jz nje izbace cvetici koji su potam. nelI, posme~~1. Suva . droga mora biti jednolike svetlozute boje. Cvet zute, mrke III crne bo]e treba odbaciti. Do prodaje cvet se moze cuvati krace vreme u platnenim vreCicarna obe§enim na tavanu iii na 'l1ekom drugom suvom mestu. Za duze cuvanje mora se zapakovati u sanduke oblozene tamnom hartijom iii u dvostruke kese ad hartije, jer cvet privlaci vlagu i poplesnivi, pa se mora baciti. Droga. - CvetiCi (Sambuci tlos) su belo-zuckaste boje i vrlo sitni, svega 3 do 5 mm u precniku. Imaju petodeonu toe. kastu krnnicu, pet pra§nika s velikirn zutim antera,ma (Sambucus ebulus, apta, burjan, smrdljiva zova ima crvene an· tere) i kratke, sedece, zelene iigove (S. racemosa, crvena zova, divlja bazga, planinska zova ima Ijubicaste). Droga je osobitog, dosta prijatnog m i r i s a, auk usa je najpre sluzavo-sladunjavog, a kasnije maJo Ijutog i nagorkog. ZOVA Sastav, Hemij ski sastav zovinog cveta jo§ nije tacno poznat. Sadrii he t e r 0 z ide k 0 j i i z a· z i v a j u z n 0 j e n j e, 5 am bun i g r 0 zi d (cijanogenetski heterozid), f I a von ski he t e r 0 z i d rut 0 z i d, tan ina, svega oko 0,025'10 eta r· 5 k 0 g u I j a konzistencije masla nepozna10g sastava, zatim ·ima smole, §e· cera, holina, organskih kiselina i dr. Upotreba. ·- Zova se daje u obliku toplog caja za znojenje protiv na· zeba, zatim kao diuretik i emoliens. Vlazi u sastav laksantnog eaja. V nared· noj medicini se upotrebljava mnogo vi§e nego u §kolskoj za leeenje sVdh bolesti ad nazeba, organa za mokrenje, disanj e itd. I. Caj za znojenje: 10 g zovinog cveta popariti 1 htrom kljucaJe vode, poklopiti i posle pola sata toplo piti na 2 sata po 1 ca§u; zasladiti vBnje. vim si rupom. Na ·isti nacin se moze spraviti i upotrebiti caj od sme§e: 4 g cveta zove po 3 g lipe i kamilice. 2. Za ;acc izluciva nje mokrace: 'Po 30 g cveta zove, ploda per§una i kleke i 10 g moraca. Tri supene ka§ike smde popariti sa pola litra kljucale vode, poklopiti i os ta-viti preko noei. Piti tri puta dnevno po I ca§u pre jela. 3. Za lakse iskas/javanje sluzi: po 30 g cveta zove i podbela i po 20 g cveta belog sleza i moraca. Tri supene ka§ike sme§e popariti sa 400 g klju. cale vode, poklopiti i posle 2 sata piti toplo na 2 sata po I ka§j,ku.

eb ulus L. Dcluje purgativno. pored ~eCera. U kori i listu ima. bujad. zaovlji ka. pi ~ta ljnik (Sambucu s racemosa L. abdovina. zovljika. bazgovina. bazag. U narodu se svi delovi zove upotrebl javaj u za lecenj e mnogih bol esti. crna zova. budzova. bok\' ice i majkine du ~ ice.). avtuga. ima jabucne kiseline i mnogo crveno-Ijubicaste boje . tanina i holina. Gramineae I I ZUBACA U CVETU ZUBACIN CVET . zoha. 1ista pitomog kes tena. boz. cmi bezeg. sambunigrina . bazovina. abzo· vina. U narodnoj medicini upotrebljavaju se kao lek i unutra~nja k 0 r a. ZUBACA Cynodon dactylon PeI'S. Ostala narodna Imena za Sambucus 11igm: abzov. obzovka. pored ostll!log. belika.348 LECBNII! BIUEM 4. a zatim gorkog i izaziva gadenje na povracanje. Kora je najpre blagog uk u sa. U kori . burjal1 (S . bezgovJna. pitomi boz. b'zga. Iedino ~to se ce~ee koristi protiv r eumatizma korenje od apte i pekmez od zrelih plodova. zofa. rosulje. bazdov. bozovina.v vclikog kaslja: po 20 g cveta zove. bazovika. zovik . grozna zova. a u veeoj dozi i diureticno i izaziva proliv. erni bazag.ima sap6n ina.) i apIa. socnHl plod01la peku rak iju.jednog alkaloid a i pu rgativne smole. U bobicama. ovzovina. Nekad se od soka izradivao gust ekstrakt (Roob Sambuci) i upotrebljavao kao la ksans. Slicnog hem ij skog sastava cr dejstva su i crvel1a i1i planinska lDva. bzovka. Pro/. ern a zovika. Io~ su Teofras t i Plinij e znali za lekovitos t zove. divja zovika. kao pod 3. ali se rede upotreblj avaj u ponegde kao narodni lek. koji deluju kao jak purgans. Od zrelih. li s t i p I 0 d Z 0 v e. buzvoka .

trosko[. raznih soli i dr. Upotrebljava se rizom (Rhizoma graminis major). krvavica.ZUBACA 349 Zubaca je najotporniji korov na~ih zitorodnih krajeva. SluZi i za falsifikovanje pirevirrle (Triticum rep ens L. Narodna imena: bermudska trava. wbenka. Naraste 30 do 50 cm. Brzo se razmnozava veoma zilavim rizomima. . krvokopica. Cveta od proleca do jeseni. troskocic. troska [rava. Ponckad se trazi za izvoz.). Droga nije dovoljno ispitana. skroba. Sadrzi asparagina. zubovina. Ulazi u sastav diureticnih cajeva.

jovanova travica. Iecenje koznih bolesti. voska.I IVANJSKO CVECE Galium vert/m L. ivan-evet. obicna broCika. Cvetovi su mirisni. Raste svuda. jovandance. stomahik. Galiun1 lVANJSKO CVECE . Listovi su duguljasti. zivboza. prihvat. gospin prostirac. prikrp. - Rubiaceae Trajna zeljasta biljka. gospina stelja. vitamina C i dr. visoka do 80 em. crni maj). divlji slajer.p rsljenove (6-12). rumena lakota. saponozida. hvatavae). kao tonik. Slicnog sastava i dejstva su i druge do mace vrste istog roda: Galium aparine L. pup cae. bijelo ivanjsko evijeee. ivanovo eveee. priljepaca. krpiguz. meku~ica. bela dremota. zuto ivanjsko evijeee. (broearua. dremovka. (bejIDvka. vrlo malo etarskog ulja. tanina. ivandance. antiskorbutik Narodna imena: banj~cak. zuta bro6ka. jovansko eveee. Bere se gornja polovina bHjke u evetu (Galii veri herbal. broeae. brocae. Galium mollugo L. sakupljeni u metlicaste evasti na vrhovima granciea. ivanova trava. Sadrli heterozida asperulozida i primeverozida. ervenu boju. mracnica. Cveta leti. prava broeika. divIji broe. siri~tica. lepu ~a. slipavka. divlji broe. lepaee. brocae. prikrp. ~ilja­ sbi 1 sakupljem u . krpelj. Narodni lek za urnirivanje. zuti.

razgranatim rizomima. Na poprecnom preseku tad a se lupom mogu videti sitne ~upljine. 4 .p remda u njemu ima vge etarskog alja. . R1zom obeju ovih vrsta nema prijatan miris Jdirot. Pepela ne . zelenim. aromatienog i pomalo Ijutog uk usa. .im listovima. gubitak ulja.mlROT 351 cruciafa Scop. koji su na donjoj strani obrasli mnogobrojnim Ziloicastim korenjem.Jjka s vrlo razvijenim. Save i drugih reka. Raste u mno~tvu po na~im blatima i moevarama svuda pored Dunava.BOCNI PUPOUCI. a od gore pravim. c1urc1evee zueanica krizarica. ocisti od korenja. dobro opere. simi i d . Tise. aromaticnog md r i s a. (krstata broCika. do 1 m dugaekim 1 do 3 em ~irok. m a I 0 0 r g a nski h b a z a (holina i metilamina). s m 01 e. V 0 den ape r un i k a (Iris pseudacorus) ima slieari list. Scirpus) ima1u valj. Vam se iz mulja naVRSNI PUPOUAK. olju~ti mrka pokorica.5010 eta r s k 0 g u I j a. malo spljo~ten iii skoro valjkast. koje su u luk porellane u 1 iii 2 reda. Neoguljen koren se manje ceni. ali ima :lut cvet. stravna trava) i Galium p~lustre L.' (beli primak) .stvenog. Berba. mnogo skroba. duguljasta crvena bobica.a.Droga sadrn 1. c1urc1evsko evece. U vodi rizom postaje sunderast.LlSNI ozruCI roeitim vilama. eim se voda povuce iz bara RIZOM lDIROTA U JESEN : 1 i mocvara.Rizom se kopa iii krajem leta ill pocetkom jeseill. Na gomjoj strani vide se naizmence trouglasti i pomalo opali 0 z i I j e i 0 d I i ~ c a i mrkoervenkasti izbrazdani cIanci od stabljike. zuti primak.5-3. Droga_ . na prelomu belieast. zmast i me k k a 0 sun d er.Rizom idirota (Carami rhizoma) je ako 20 em dugacak i 2-3 em debeo. zute gorke supstancije a k 0 r ina. gonkog.kast i deb eo klip. a na vrhu se zavr§ava zbijenim evetnim Zuckasto-zelenim klipom okrenutim u stranu. t an ina. uzdu! rasece i ~to pre osu~i u su~nici do 40oC. Sastav_ . Idirot ne treba zameniti s nekim drugim biljkama.KORENJE. 2 . spolja smed. jgca i trulih delova. maslenik. Stabljika je pri dnu ervenkasta. Cela biljka prijatno mirge. Svoj. jer pokorica spreeava isparavanje. 3 . - Araeeae Ic1irot je dugoveena zeljasta bj. amorfne. R 0 g 0 z i vezljika (Typha. 's abljasbim. Cveta juna i julao Plod je . IDIROT Acarus calamus L. a odozdo male okruglaste udubljene belege od k 0 r en j a.

mirisavi s as. sabljar. kolmez. ola ksavaju iskasljavanje s luzi obolelih od bronhitisa. vagonske ·kCllicine idirota se ~. iciTOt. miri sava trska.'Po 20 g pomesati. aromatienih i gorkih rakija i sl. babji stapi. nane. Ima jo§ i raznih terpena. Cir i eillea (upotrebljavaju u Holandiji i SSSR-u): ldirot i slatki koren samelju i uzimaju triput dnevno pre jela po 1 kafenu ka§icicu 'll jakom caju od kamilice. maticnjaka . osobito u tropskoj Aziji. 4. popari sa pola litra kljucaIe vode. Evo kako se mogu spremiti lekoviti cajevi od ic:Lirota: 1.ske) od gorke 'Pomorandie . Caj za bolje t'arel1je: idirota. vodeni futi lilijum. I danas j e to u sve tu cenj en »s i'rotinj s ki zacin«. poklopi i posle dva sata pij e 3 puta dnevno pre jela. Caj. vodena sabljica. vodeni bozur. 2. Na ialos t. To je jedno od lIajboljih ze luda cno-cr evnih aromaticno-ljutih biljl1ih sreds tava. Medutim . Idirot ulazi u sastav raznih preparata za spravljanje likera i drugih desertnih pica. Sadrfi aza rona (l-propenil 2. komus. Etarsko ~lje i akorin izazivaju apetit i poboljsavaju varenje hrane.i stvenog mirisa. temgvarska sasa. je r nij e b ilo skupocenih zacina iz tropskih ze malja. a za vreme rata bio je vaza n aroma t ican zacin. 3. vodeni macic. Punu supenu ka siku popaT-iti sa 200 g kljucale vode. . Osim toga . temi~varka. koje se izveze na Zapad proizvodacima kozmetike i parfema. Vrlo lako se ras tvara u 9()<J/. Od te sme§e uzme se 3 pune supene kasike. Najce§ce je me§an s korijandrom. svo. jakog. vodeni min.po 20 g pomesati. etanolu. m nogo seskviterpena i azarilnog a ldehida . kad se ohladi. (OrfeLin). kamHice i moraca .po 25 g pomesati. pa se trosio kao »ratni biber« i »ratni cimet«. ldirot ulazi u sastav brasna za tovljenje stoke. lincure. §iroki locek. E t anolnog ekstr akta m ora da ti najmanje 18'10. baban. nane. kicice. balad. id·iret. proliv i smanj uju kiselos t u zelucu. . tin ktura i ekstrakt od idirota ublaiavaju i eludacno-crevne grceve. zutomrka go rka teenos t kam· foras tog. u na s se sas vim m alo trosi zbog neobavestenosti. 4. poklopiti i. Ae thcroleum Calam i je nagus ta. Konjima sc daje po 10-15 g idirota u prahu u mekinjama kao stomahik. gorke deteline i kore (lju.Id iro t je lekovi ta i vaina do maca a romaticna biljka za indus tri j sku p roizvodnju mi ri s nog e tarskog ulja. tatarsko zelje. zuti lj i1jan. sa§a. . igirot. Zeludacl1i caj (za apetit): Jdirota. klekinja (zdrobljenih) i pers unovog lis ta . svak e godine se izvezc po vise desetina vagona (s totine hiljada kilograma) osu senog idirota u industrijske zemlje Zapadne Evrope i Severne Ame ri ke. kalmus. vodeni .352 LI!CI!Nll! BIUl!M s me os ta-tri vi§e od 6' /.vake godine kod nas predestiluju i dobija skupoceno mirisno etarsko ulje (Calami aetheroleum). Narodna lmena: babad. Upotrcba. vodeni cmin. odstranj uju gasove. E ta rsko ulje .kmin. Diureticl1i caj (da se pojaca mokrenje): idirota. popiti posle jela. stavrti u jedan litar prepecenice i pos le 8 dana (uz cesce muckanje) poceti piti triput dnevno po 1 kas iku na pola sata pre jela. ldirot je nes kodljiv i ne izaziva naviku ni dufom svakodnevnom upot rebom . 5-trime tok sibenzen).

ali kako je ima svuda mnngo i po ~ to se trazi za izvoz. amilnitritom. BELA lMELA Viscum album L. Upotreba. visok do I rn. Za planince ovo moze biti dobar izvor zarade preko zime jer tad a na selu nema poljskih poslova. BENZOE. sluz. U apotekama se spravljaju: . jodidima. Ima odvojene mu~ ke i zenske cve tove. flavonski heterozidi. IMELA. Imela se daje u obliku raznih preparata. Sastav. preporucuje se njeno branje. po obodu celi i imaju 3-5 nerava. zeleno-zuckasti. prozirna bobica puna lepljive mase. Stabljilka je zeleno-Zucka sta. koja se duze sacuva od kvara nego obicna svinjska mast. koji kao poluparazit zivi na raznom belogorienom i crnogorie nom drveeu. ipak joj hemijski sastav nij e dovoljno poznat. koje rastu divlje. IMBLA. uvek zelen grmic. Kod nas je obieaj da se bere zimi.List i mJada grana. naroeito deci i starijim osobarna. a jo~ manje sa oskoru~e. Cveta od mar ta do maja. Premda je imera mnogo istl'aZivana. vosak. . Zbog vrlo prijatnog mirisa. Tzmirna deluje kao antiseptik i ek>spektorans. pa se sme upotrebiti sarno pod nadzorom lekara da ne bi do~lo do trovanja . 353 IZMIRNA. Benzoe se daje kao ekspektorans u slueajevima hronienog bronhitisa s obilnim i gustirn sekretom. . 'okrugla. uretritisa i katara organa za disanje.Alkaloid viskotoksin. holin i drugi sastojci. vrl o razgranat. SMIRNA Resina Benzoe Tzmirna je balsamicna smola dobijena iz zaseeenog stabla raznlh vrsta Styrax (Styracaceae). ~ to pre osusiti u tankom sloju. rede biljka (Visci albi herba. sarno se prethodno mora raspitati da Ii se traZi posebno odvojen list iii cela biljka. Isto tako i hipotensivl1a svojstva nisu ista: najjaea su u imele sa kru~ke. manje s jabuke. ali je jakog i neujednaeenog fiziolo~kog dejstva. stipes et folium) . . U farrnaciji se upotrebIjava za izradu Adeps benzoa tus. a plodi od avgusta do novembra. j er j e primeceno da je sijamska iz. BELZUIN. Daje se i protiv bdienog katara.mirna bolja od sumatranske. ·sedeci. . kozasti. a mestimicno se i gaje u indomalajskom podrucju. be lim lu· kom i drugim lekovima. a u Francuskoj od avgusta do septembra. Plod je bela. Tako je utvrdeno da je imeJa s jabuke i jele otrovnija od one sa topole. Misli se da je glavni konzervans u smoli koniberilni benzoa t.Imela dobro deluje protiv visokog krvnog pritiska i arlerioskleroze . Listovi su debeli. drvenasta. obla i dihotoms'ki se grana. izmirna i 'l1jena tinktura se upotrebljavaju za inhalaciju i kao blaga aromatiena antisepticna sredstva spolja u sastavu raznih voda za negu usta i za druge higijenske i kozmeticke preparate (los i 0n i) .IZMIRNA . Kod nas se imela malo tro~i. Droga. sarna iii u zajednici sa drugim lekovima slienog dejstva (sinergisti): s primorskim lukom. inozitoli. Primeceno je da hemijski sastav i lekovitost zavise i od tirve ta domacina na kome imela zivi. - Loranthaceae Mali. soena. .

Cannabis sativa L. tatule. lepak. SlliZi za iz· radu raznih. melje. Najbolju drogu daje Bengal. cveta i ploda (zdrobljenog) gloga i rastaviea se pumesa. Tinktura: 200 g svde imele i 100 g oCiScenog belog luka isecka se i prelije 1 litrom jake komovice. jer je tamo gajenje konoplje pod strucnom i strogom kontrolom vlasti. viSce. Minisa je vrlo jakog. pa se 2 supene ka~ike sme~e prokuva 10 minuta u 400 g vode. hmelina. zbog kojih se gaji. Obicpo se sastoji iz vrhova stabljika u cvetu sa nesto malo !isea i ploda. 5. drii 10 dana uz cesce muckanje. Vino: 20 g sitno zdrobljene ·imele drii se 4 dana u 1 litru dobrog belog vina i pije 3 puta dnevno po I casica pre jela. mudra). Proizvodi se i liZiva II Indiji kao afrodizijak. postaje inaktiv· na ili vrlo slabo aktivna. 2. hrastova imela. duboku. INDIJSKA KONOPLJA Cannbis indica LamaTok - Cannahinaceae Za dobijanje droge upotrebljavaju se vrhovi zenske konoplje u cvetu sa zametnutim plodovima (Cannabinis summitas). plal1l1a i drugog tekstila. U ravnici biljka naraste 2-3 m. dobro nadubrenu zemlju. Pu~i se u narocitim lulama u Indiji. SAD (Teksas) i dlUgde. ostavi 2 sata i popije pola izjutra. melina. mela. odakle se 5 vremenom rasirila po celom svetu. u juinoj Africi. kudelja. prof. Cai: po 25 g imele. ima mnogo varijeteta. a u septembru rasaduje u jaku. Uvece pojesti 2-3 cena belog luka. zanje se fe· bruara i marta. Persije i Kine. ocedi.illruje i pije 3 puta dnevno po 1 kaSika pre jela. Bhang se dobija 5 use n j em j 0 s z e len e konoplje. Ra· zJikuje se od obicne Ikonoplje mnogo vecom sadriinom narkoticnih smolastih materija. jos bolje se oseea kad se droga rastrlja iii zagreje. Druga narodna Imena: amelje. Na~a obicna konoplja. PraSak mlevenjem lista: 1-2 g u toku dana. 4. omela. Vlakno joj nij e tako dobro kao u obiene konoplje. . ad indijskc konoplje dobija se viSe droga: 1. kOlja se u Backoj i okolini Leskovca gaji kao vaZna tekstilna industrij5ka biljka zbog odlicnog v I a k n a za izradu kanapa. Cai pro/iv hrollicllog nefrita sa hipertoniiom: po 25 g imele i rastaviea ·i 50 g brewvog lisea se pomesa i upotrebi kao pod 2. iscedi. jeste Ca. 3. najviSe u Indiji. Tripolisu. Jedna njena odlika. kod nas i po visokim plan L nama. verovatno je poreklom iz Indije. u j. uzarije. a pola uvece pre jela. Vrlo je opojna. DoJazi u raznim oblicima. vrlo slozenih opojnih napitaka mocenjem droge u razblazenom aJkoholu.354 LECENJE B\UEM I. visk. tako da su vrhovi grancica slepljeni.. a u brdima 1-2 m visoko. himela. omelj.anja ihl Guaza je jaea vrsta jer sadrii viSe smole. Indijska konoplja se gaji i u drugim pokrajinama Indije. Gajena u hJadnijim predelima. U avgustu se seje. 2.mabis indica Lamarck. Guniah. d uvana (lutki. koja interesuje farmakognoziju.stocnoj Afrioi (Zanzibar). Konoplj-a je vrlo polimorfna b hljka. sa iIi b ez dodataka opijuma. veska. indijska konoplja se izmetne u obicnu. (.

jedne be21bojne. Oni su grubo dlakavi i s I e p I j e 0 ism 0 I a 5 i 0 m m aso m u rapave.INDlJSKA KONOPUA 355 3. neuralgije. Gla\'Ili sastojei su s mol a (do 2fJ'J/ o) i eta r ·s k 0 u 1 j e (oko 0. 1845). slicoo bodlji. Sastoji se gotovo od ciste s mo l e sa ne ~ to malo deliea biljke. skoro pljosoate grudve zelene boje. Upotreba. HemlJsld sastav.lndijska konoplja slufi kao narkotik. gihta. k a nab 0 I i k ani n . duguljasto.Lisee pm evetu je jednostavno.ske konoplje su neaktivne. Rastvara se u alkoholu.kana· .05 do 0. aromaticnog. amorfna i polutecoa masa (Smith. Ima jos i holina. . vrlo aromaticne tecnosti.3 0 / 0 ).. sastoji se iz terpena i seskviterpena (kanabena) . boje kao eilibar. levogirno. Taj opojni preparat nazivaju h a f i j u m iii h a f i jun. Na ovaj natin se moze objasniti zasto se droga mora obnavljati svake godine i cuvati hermeticki zatvorena. U Tunisu od indijske konoplje spravljaju na poseban natin opojnu drogu pod nazivom kit. Smola je mrka.jdaze. Etarsko ulje je lak ~e od vode. po rubu testerasto-zupcasto. Svi se oni rastvaraju u uljima. U Meksiku i juf nim delovima SAD ufivaju mar i h u a 0 u spravlje. Charrus JJj Churus je najaktivnija trgovatka forma. . Droga mora biti zelena. Pazu~ne zbijeoe cimozne evasti imaju duguljaste zallske a sVaki evetic obuhvata po jedna jajasto-duguljasta plevica.ko aktivnih sastojaka: k a nab i· d i 0 I. trigonelina i kalcijum-karbonata. gorkog i neprijatnog uk usa. reurne. ok· siduje na vazduhu pod 'lltieajem enzi ma oks.10 g suvog a\koholnog ekstrakta ili u obliku smole.Vrhovi zenske koooplje u evetu s deli-mitno zamet· nutim plodovima. 0. Daje 10 do 18% alkoholnog ekstrakta. pa se posle smola krivim oozevima sastruze s koze. Kanabinol se vrlo brzo kvari. Daje se do I gram 100f0-ne alkoholne tink~ure. Ostavlja do 15% pepela.05 do 0.Nedovoljno je poznat i pored mnogobrojnih analiza. protiv grteva. veli'kog ka~lja. . k a· nab i n 0 I. zelenog (0. Izgleda da je glavni sastojak smole i nosilae narkoticnog dejstva konoplje i hasiSa jedan kristalni aldehid-fenol jakog mirlsa na konoplju: . Charas. U rvodi rastvorijive 'SupSianoije indij.20 g) iii mrkog . kome posle toga dodaju razne aromatitne i afrodizij acne bHjke. Godine 1940. U Arabiji d Egiptu upotrebljava se h a ~ i ~ spravljen na svojstven natin. po s e boo g n a rk 0 tit 00 g m i r is a koji se jate oseti kad se droga trlja iii zagreje. izolovano je jos nekoJi.O• . Izgled droge. dosta teeno. Izaziva vrtoglavieu. antispazmodik. U Turskoj izraduju vodeni ekstrakt od indijske konoplje. zemlje i druge netistoee. Posle dYe godine objcnog cuvanja droga je potpuno neaktivna. etm i sumporugljefl'i. histerije.se pusti da kroz redove konoplje u evetu prolaze Ijudi odeveni u komo odelo. Na Istoku se upotrebljava za stomaeno-erevna oboljen1a. .k u. kao antido t pri trovanju strihninom itd. se· dativ i hipnotik. C21 H. Uspela je sinteza kanabinola i na taj natin dokazana njegova hemijska konstitueija. Ova sirova smola dobija se trljanj em medu rukama i'li eedenjem smolastih vrhova pomoeu grubih tkanina iii . nu od vodenog ekstrakta indijske konoplje i duvana. migrene. koja posle omotava jednosemeni plod dugatak do 5 a sirok do 2 mm.

smehom. jer su ga vee tada Kinezi i I.ivanje dodaju meda. koji je razLieit u raznim zemljama.Q3 do 0. raspikucstva i uniStenja porodice.05 g). Od toga doba do danas iz· vr~ena su mnogobrojna hemijska. zivci su ustreptali. Grci i Rimljani nisu poznavali indijsku konoplju. Ha~iS puse i piju. Narodi na I. Deca i zene su veoma oselljivi prema hasiSu. a kiseli napici istrezne opijenog. Najpre se javlja drazenje (potreba za bukom. bra~na. eudnog pijanstva i pri. a mnogi tvrde da im mucenja. masla. nastupa neuravnotezenost. siSa. fiziol~ka i terapeutska ispitivanja. ~to zavisi od ukusa potro~aca. uiivali. Arapi i Turei davali su svojim vojnicima pre borbe ha~iSa. je prera(1ena smola -dobijena od indijske konoplje (Cannabis If1dica). Jevreji. Dejstvo basiSa moglo bi se podeLi'li na 4 perioda: . Ha~1A . eimeta i drugih aromaticnih zacina. Od Maroka do Indije viSe od SOOt. Iud om mahnitom igrom.Pra~ak se ne daje. pokretima. urlikanjem.3. Tom prilikom se medu francus·kim vojnieima brzo ra~irHo uzivanje ha~i~a. vizija j ekstaze.4. do 1839. zbog cega se oni daju kao protuotrov u slucaju trovanja (Planchon). opijuma. zanosa.356 LBCBNJE BIUBM bina« (0. galamom. najviSe muslim ani.2. umobolnih po bolnicama i zavodima su bivsi uiivaoei haM~a ili opijuma. VaZnost i upotreba indijske konoplje u medicini su sasvim neznatne. asketi. jer je skoro uvek neaktivan. Alkohol smanjuje dejstvo ha. pa su vojne vlasti morale strogo intervenisati drakonskim kaznama. Sve do 1809. 'P0gotovu kad se uporedi s ogromnim kohcinama koje se potro~e za uzivanje ·po raznim muslimanskim zemljama. Za strah ne znaju .stoku znali su odvajkada za opojnost konoplje. Period fantazije. tromost i sanjivost.500 godina pre na~e ere. U zapadnoevropsku medicinu uvedena je posle ogleda O'Shaughnessy 1838. Moisli se da francuska rec assassin (svirep ubica) potice od reci ha· ~i~in. prilikom Napoleo· novog pohoda u Egipat. proroei). Ha~i~ se spominje u sanskritu i u jednoj kineskoj !botanici toga doba. Umor. god. a redovno i do oSiromasenja. Jo~ uvek se najveei dec indijske konoplje upotrebljava za uii. bede i nevolje.n dus. govor bez veze <i smis'la. buduei da se u njemu kanabino! mnogo brfe oksidiSe. Arapima je do~la iz Persije i brzo se ra~irBa pod imenom -hasiS«. Jedino se tako mogu protumaciti neshvatljiva bra· brost i uzasna svirepost koja je krstasima (XII i XIII veka) utivala toliko straha. Prema Herodotu. . vriskom. Period halucinaeija. batine d druga zlostavljanja prijaju (fakiri. Izgleda da Egipcani. jatnog osecanja.v anje.1. fana· tiei. Lamark je opisao drogu. nije se znalo od cega se pravi ha~g. ~eeera. Skiti su preneli upotrebu konoplje u Evropu otprilike 1. a isti je procenat i medu teskim prestupnicima. covek se ose· ea neobicno lak i cio). mo~usa. strihnina i drugih sredstava. Ij. . . Smoli za w. raznih afrodizijaka. bunike Hi tatute. Od Maroka do Indije ha~iS vekovima uzivaju milioni ljudi. eovek od hasiSa. Jer duie uiivanje hasiSa veoma je skodljivo i najeesee dovodi do uiasnog funioznog ludila. Zanimljivo je napomenuti da opijeni ne osecaju nikakve belove. Najbo!ji su oni proizvodi koji su izra(1eni na mestu proizvodnje od potpuno sveze droge pouzdanog porek!a. gooine. ali bez mnogo uspeha i izgleda da se konoplja i njena smola uvedu u medicinu. . Tada. kao kad neko bunca iii >·kao da se najeo bunike«. ubicama i kradljivcima.

Iz ipekakuane se vade alkaloidi emetin i cefelin. U prvom redu treba za~tititi l<ice.komanija drogama izradenim od indijske konoplje uzima sve vge maha u svetu. ISLA1(OSKl LISA] 357 Posle I svetskog rata poteli su i kad nas gajiti indijsku konoplju. mehurove i rane.05 g desetak puta dnevno) droga se daje kao ekspektorans u obliku infuza. Napomena! . tinkture i. kakuana se upotrebljava ne sarno za le6enje tropske srdobolje vee i kao ek· spektorans i emetik. Ova mala trajna zeljasta bHjka. Ipe. U okolini Bitolja. Osobe koje ne pod nose ipekakuanu (idiosinkrazija) mogu dobiti jake napade slicne astmi. . U hladnim arktickim krajevima raste i u raVDlCl. jer pra~ina od ·i pekakuane draZi kozu. BLJUVNJAK.5 do 2 g (uzeto u dva do tri pu ta za cetvrt sata) izaziva najdalje posle jednog sata povracanje. a jo~ vgc sluzokozu 1 izaziva upalu. Najgore je ~to ha~i~ i drugi preparaN izazivaju naviku.i. Zrtva propada psihitki i fizi6ki.Ji Doverovog pra~ka (Pulvis I pecacllaahae opiatus). Zbog toga je medunarodna konlrola vrlo stroga. IPEKAKUANA. tableta. U malim dozama (PO 0. visoka svega 2~0 cm. ISLANDSKI LISAJ Catraia islandica Ach.IPEKJUKUAJiA. .Osobe zaposlene oko prerade ipekakuane treba da budu oprezne.i po svima planinama.) Raspros tranjen je pretezno na severnoj polukugli: u Severnoj Evropi. jer se protiv amebne dizenterije daje sarno emetin hidrohlorid u obliku potkoznih injekcija. vd koje jo~ i danas u tropskim predelima boluje oko 800 miliona lica. ne~to zbog nerentabilnosti (skupoea radne snage). sirupa. ru~i sebe. KORIJEN ZA BLJUVANJE Ipekakuana je osu~en koren jufnoameritke biljke Uragoga ipecacuanha Baillon-Rubiaceae. (= Lichen islandicus L.in (fenolni alkaloid) de· luje dvaput jate vomitivno nego emetin i zato je kao emetik bolje upotrebiti karlagena-ipekakuanu. a kod nas u Srednjoj Evropi i Spanij. jer se njen alkaloid upotrebljava protiv amebne dizenterije. Cini se da je ipekakuana najmanje ~kodljiv vomitiv. vee prve godine uginule su sve peele u tom kraju.Tok!. ali se od toga odustalo vee prve godine gajenja. CefeJ. draZi i izaziva upalu oCiju i organa za disanje. a jo~ vi~e zbog slabijeg kvaliteta ad indijske droge. Ovaj poslednji se prevodi u emetin. GLAVISICA. porodicu i okolinu. jer ona ima 2 do 3 puta vi~e cefelina nego rio-ipekakuana. ~letna za pojedinca i za dru~tvo. veoma je vazna. KontroJn Svetske zdravstvene organizaclJe prJ ~UN. gde je bilo zasejano mnogo hektara indijskom konopljom. Sibiru i Severnoj Americi. neizdriljivu potrebu za slalnim uzimanjem i povecavanjem doza da bi se postigao zeljeni efekt.02 do 0. Trovanja su akutna i hronicna. osobito na ne· pristupacnim i vetrovima izlozenim vrletima i goletima. U dooi od 0.

Na strani okrenutoj svetlos ri liSaj je dosta tamnomaslinastozelen .Ima do 50% Ii hen ina. Hranljiva vrednost je upola manja od psenienog brasna. U lisaju jma i oko 2-3% cetrarina iii cetrannske kiseline. oko 1% lihensterinske kiseline. u vodi se razmeksa i postane savitljiv i kozasto-rskavieav. gume. osetJi se miri5 na morske aige. UblaZuje kasalj. Membrane hifa su pretezno od lihenina. tisajskog skroba koji sa jodom ne poplavi. Po obodu je h saj reckast. nepravilno trepavicasti. oba ova ugljena hidrata hidrolizom pomocu razblaZene sumporne kiseline daju glikozu i druge secere (do 7()<l/o) koji mogu prevreti u alkohol. Talus je manje-vise uspravan i svojom razgranato~eu donekle tiei na mali grm (otud »lisaj gr m a~ « ). praska (3-10 g) i sirupa . . nazublj eni i kovreasti. planinska mahovina. U Norveskoj i Irskoj Hsaj se prethodno ddi 24 's ata u vodi da bi mu oclstranili gorCinu (eetrarin).jer ga je tad l ak~e oc!vojiti sa podloge . Neki lekal'i ga preporuouju dijabeticarima u ob· liku dijetalnog hleba.(30-100 g). osobito za vreme trudnoce. ponekad gotovo bele boje. osusi i samelje. . Najvi~e medicinskog li~aja se skupi u Skandinaviji i Srednjoj Evropi. a osu~en je closta krt i lomljiv. ki~nog vremena . . gvotda. operu i osu~e. a tek u toploj se rastvori. ohladeni rastvor (l : 19) se uhvati u piktije gorkog ukusa. U hlaclnoj vodi lihenin slabo nabubri. ispiran alkoholom iIi l %-nom pota som potpuno izgubi goreinu. Svez liSaj je mek i 'kozasto Wav. Sastav. borjanski mah. Ukusa je sluzavo-gorkog i bljutavog. koji je izomer lihenina i koji s jodom poplavi (aH i'p ak slabije no skrob). skoro u cev zavij en i. stitarka. Daje se u obliku dekokta (10-25 g na ' 1. pa se' brasno upotrebljava za ishranu. Ima jo~ oko l()<l/o dek· strolihenina iii izolibenina.zatJim ga oeiste. jer se liheni·n teze vari od skroba. islandska pletika. a na vrhu su ra ~ ireni .358 LECENIE BlUEM Sablraju ga pl"venstveno noeu iii za vlaznog. islandska lihena. sivkasto Hi zelenka· stosmed i uopste ~aren. Naroeito je krajem tog veka bio u modi. stitu sliena udubljenja. pa zato severni narodi mnogo upotrebljavaju lisaj za izradu alkoholnih pica. kao tonik i stomahik (dejstvo gorke eetrarne kiseline). tinkture (30-50 kapil. zelea. seeera itd. . Mirisa je vrlo 's labog. a na suprotnoj strani je svetlije b 0 j e. a de beo svega do 0. a najce~ce wazi u sastay grudnih cajeva.5 mm. Visok je do 10 em. Tinktura. Upotreba. paste.Islandski lisaj odvajkada sluzi za hranu narodima krajnjeg Severa.rhotomsk>i. ertenska trava. zbog svoje goreine. U vodi raskvaSen manje je gorak. Narodna Imena: bohinski mah. islandska mahovina. tek 'kad se sitni. promuklosti. nepravilno d.000).Droga iz koje je odstranjena goreina daje se u narodnoj medicini i kao sluzavi ekspektorans protiv ka~lja.i Islandanima. Osu~e ni lisaj j e sasvim svetle. a u medicini ocl kraja XVIII veka kao amarum muci/aginosum (gorko sluzn9 sredstvo). pluenik. Poj edini ogranei su pri dnu zlebasti. U narodu sluZi i protiv bronicnog proliva. daje se protiv povraeanja i muke. Laponeima . ma!lo etarskog ulja. Na vrhovima krpica vide se vrlo retki apotencijumi kao mrka. sa belica· stirn mrljarna. Dekstrolihenin se rastvara i u hladnoj vodi. prstasto razgran a t i 5 obe strane go . plueni mah.

NajviSe isopa se potrosi za destilaeiju etarskog ulja koje se koristi u farmaciji. sipan. 'ilajce~ee na krecnjackim stenama. ~atrajka. ljubicasti. MINDRAK Hyssopus officinaUs L. Obrasle su duguljastim. Upotreba. astma. saponozid marubiin. ekstrakt i tinktura. - Labiatae lbunast. Cvetne grancice (Hyssopi sum- Sastav. veljenduh. mmsan.5 em dugackim i 67 mm ~irokim. i~op. Spravlja se . pektina.Hronican bronhit. tanina. i kao stomahik. s obe strane pokrivenim sitnim zlezdama s etarskim uljem. Cvetovi su sakupljeni u klasaste evasti u gornjem delu stabljike i granciea. re<1e ruzicasti ill bell. Droga. ~ipa!ITt. raznih soli. MILODUH. IZOP. deluje kao dobar an· tiseptrk. Flavonski heterozid diosmozid. sluzi. laneetastim naspramnim listovima 3-3. RasprostranJenost. visok do 60 em. Cvetovi su plavi. giagoran.5-1% etarskog ulja. BLAGOVAN. izop. Pored vee navedenih.Na suvim i toplim mestima. fitosterola. .:aj. Stabljike su u donjem delu odrvenjene. Cveta od june do septembra. M1LODUH \lRH GRA/iCICE U CVETU . Narodna !mena. os obi-to kalijum-nitrata i 0. osipant. 359 ISOP. hisop. IZOP. . dekorativan polugrm. vusak. oko 0.2"/0 holdna. pravi vrisak.[SOP. milas). eva jos nekoliko: blagovanj. MILODUH . sirup. . erkvi'iljak.. ~eeera. parfimeriji i kozmetici.

Divlja jabuka (Malus silvestris Mill. proizvodi njeguve hidrolize u zelucu i crevima uticu na smanjivanje lI'ezidualnog azota i povecanje alkalne rezerve u serumu a koncentracija vodonikovih jona se povecava. B i C i malo etarskog ulja prijatnog mirisa koji potice od amilnih estara sil'cetne. divljaka. geraniola. Ljuske ad jabllke ~maju vise .) Hruds. hrana i lek. visoka 15-30 em. vl'lo dobra. Pektini i drugi sastojci jabuke 's u blago i neskodljivo sre<istvo protiv hronicnog zatvora (bubre u crevima) i proliva. JAGLIKA. mravlje i kapronske kiseline. secera. . divjaca. Jaglika je dugoveena zeljasta oiljka. prijatna i zdrava hrana (vi('!. a zatim drska. a najvi§e od acetaldehida. JAGORCEVINA. officinal is Hill. JAGLICE. divlja· kinja. Iz kratkog. retkim sumama. na cijem se vrhu nalazi po nekoliko divnih levkastih zutih eve t 0 v a. - Rosaceae Vocka visoka do 10 m. (P. po lugovima. jabucic. njen plod je najoporiji i najki~eliji jer ima najwse tan ina i kiselina. JAGORCIKA.) - Primulaceae Raste po suncanim i suvim livadama. Upotreba. Vacni dan i). Narodna Imena: diva jabolka.J JABUKA Pirus malus L. slatka itd. medu grmljem i na padinama u Evropi i Aziji. opora.) raste po suo mama. Jabukav sak (l1eprevreo) je poslastica. . Cvetna drska j nalicje Iista su dlakay!. JAGLAC Primula veris (L. pre svega. pa se zbog toga upotrebljavaju za lecenje proliva i uredivanje stolice: Ijuske se osuse i sa· melju u prah. kosog r~oma izbija iz. jedan od prvih vesnika proleca. divlja jabuka. Pektin jabuke dobro deluje na sluznicu creva. osobito opasnih letnjih krvavih dijareja dece. Gaje se mnoge sorte jabuke ciji sastav nije isti: kisela.Jabuka je.pektina od ostalog dela' ploda. galata· "~na. jabucne kiseline. vitamina A. oa dnu levka ima mrlja zutih kao safran.lad same zemlje rozeta od nekoliko Iistova. pa se 1 kasika kuva 15 minuta u 200 g vode i'li mleka i mlako pije umesto vode. . U plodu jabuke (Mali fructus) ama pektina.

Cvetove treba dobro i brzo osusiti.JACUX. ali karakteristican miris: P. uzan. bela kora puna skroba (probati jodom). brzo operu u hladnoj vodi i ~to pre osu~ na suneu iii u zagrejanoj su~nici na 45-500. kao surnpor fut. saponozida. dugackim. a beracirna skrenuti pafnju da vrh rizoma s pupoljcima ostrim nozern odseku i vrate u zemlju. a primulavel'in daje primverozu i metilni estar meta-metoksi· salieilne kiseline. a za druge u jesen ili pocetkom zime. Pod utieajem enzima primverozidaze. a u krunici. primverin se hidroIizuje na jedan molekul primveroze i na metilni estar para-metoksisali· cilne kiseline.. . slicnog ostalim saponozidnim drogarna. a najviSe u listu (do 6"10) i evetu (do 4. a na dnu cvetnog levka vicli se tarnno:lut krst.. veris izolova· ni su heterozicli bez mirisa: p rim v e r i n (primverozid) i p rim u I a v er i n (primulaverozid).70. Zbog toga ju je potrebno zMtititi: na veoma proredenirn mestima ne dozvoliti vadenje podzernnih organa. Treba brati e e 0 evet sa drskom (cum calycibus). Oni su prijatnog mirisa na med i sladunjavog ukusa. list jaglike ima do 20. evet je slabijeg mir·isa. U listu ·ima do 3 mg'/.i Ijutog. do 10 em dugacak i do 5 em debeo. Iz Zivog rizoma P. otficinalis na anason. manje u evetnoj drki. lornljivim.Ima 5-100/. Sastav_ . SveZ ·koren je bez mirisa. Hemoliticki indeks je visok (do 7.Daje se u obli~u dekokta ill tecnog ekstrakta kao izvrstan ekspektorans umesto americke senege.sap 0 n 0 z ida. Primulae flos. Berba. Upotreba_ .000). tankim korenjem svetJ.k i 5 eli n e a u P. . Za§t1ta. Ukoliko je koren lo~ije susen i duze cuvan. kolicina se koleba u vrlo sirokim granieama u raznim vrstama i podvrstama jaglike i u razno doba gocline. Po tpun 0 j e 0 bra s tao mnogobrojnim. elatior e I a e i 0 r . Korenje je mrkozuto.) racunano na suvu drogu. na bogatijirn nalazBtima dozvoliti delirnicnu eksploataciju svakih 3-5 godina.. U evetu ima i flavorlOida. . a u P. ali je veta.Podzernni organi (Primulae rhizoma et radices) se vade u jesen. elatior na metilni salicilat. Na poprecnom preseku rizoma lupom se vidi vrlo ~roka. svezem korenu ·ima najviSe saponozida. utoliko postaje manje lekovit. Ove dYe saponozidne supstancije su vrlo slicne.Rizorn je mrk. U saponozidu od P. ociste od zernlje. JAGORCIXA . Primulae folium.ije boje. a P. sap 0 n 0 z ida. Najbolje je izraditi lekove od svezeg korena iii iskopano korenje odmah su~iti u su~nici od 50' i posle toga drogu titrovati: odrediti hemoli1Jicki indeks i ostalo ~to se trafi za sve saponozidne droge. Uk usa je neprijat'nog . pra~nicima i tucku ih nema. U zivom. Jos nije poznat tacan sastav jaglike. 361 Primula elatior je slicna.i ma p rim u I a . veris je svetloZuto. Droga ima slab.i ka je kod nas poslednjih godina na mnogim rnestirna vrlo prorellena i ungtena. karotena. . U svim organima jaglike ima mnogo vitamina C (askorbinske kisetil1e). evet jaglike sadrii manje saponozida_ U ca~iei ga ima oko 20/0. veris . zut pojas sudovnih snopiea i u sredini mala svetla srz bez skroba. JAGORCBVlNA.Zbog preterane i nerazumne eksploatacije jagl. jer tada imaju najvise saponozida. Droga. raste po vlafnim mestima. Za jedne vrste je najbolje vreme berbe pre i za vreme evetanja..

Jedna vrsta. . evieae. galtina. obli. Primula obeorriea. Cvetovi su . a P. kra tki. . Rasle na suvim. lestedaj. jer ima neke zlezdovite dlake sa sadrlajem koji drazi. karnenL tim mes tima. vesnaa. veris: bijela bukvica. jagotac. Oslala narodna Imena. sotna .Osim vee navedenih imena. kunjavae. Cve ta od m aja do sep tembra . S tab lj ika je vrlo razgranata i po zemlji polegla gradeCi gust 6i1 im.LECBNIl! BlUBM Cvet se daje umesto divizminog cveta iii zajedno s njim u lazi u sastav plucnih a. jer imil. jagortevina . vrlo debeli. os lje· par. s uncanim. Li stovi su naizmen itni . krstato jaglite.ke u evetu (Sedi aeris herbal. :2:EDNJAK Sedum acre L.k . pramaliee. gajcin . lroja se gajj kao \ ultras. krstato jeglice. J ARI C Ijutog ukusa. sotni . visoka 5-1 2 cm. grm ul jica. j agudac.i u sa· ponozida. Primula elatior ima jo~ i ova: krstata jaglika i lestegin. jagortina. piskaliea. jaglica. dugu lja sti . sit ni. trajna. petoprs.jeva . sunake. Upo treblj ava se na dzernni deo bilj. prvi evit. i2aZiva upalu koze. - Crassulaceae Mala.luti i sakuplj en i u cvasti na vrhu stabljike. od njih poHce Jjut ukus ja· . Sve vrste jagortevine i jaglike su u veeoj dozi otrovne. kl'stato iglice. Ima nekoli ko a lkaloida jos nedovoljno istraZenih. gola zeljasta biljka. JARIC. bez driike.

jasenak izaziva na kozi crvenilo. RUSTEN Dictamnus albus L. . Sadrfi vrlo mnogo flavonskih heterozida (oko 120/.s ku moe. a ako se pije moze doci do povraeanja. Sok i ekstrakL jarica imaju znatnu antiba kterij. JASENCE. o~· ·tri zednjak. Cela bilj· ka je svojstvenog mm· sa od prisutnog etarskog u1ja (0. Ostala narodna !mena: kopnez. ali najce~ce s drugim biljem poznatog i pouzdanog dejstva. a na osetljivirn osobama pliko· vel Zato ' treba biti opre· zan. b ol. Cvetovi su belicasti ·ili ruzicasto·1jubieasti. - Ru taceae Trajna zeljasta biljka. Zato se jaric sme upotrebljavati samo pod kontrolom lekara.Sok i ziva biljka mogu izazvati upalu koze ako se upo· trebe spolja. oko 100/. Opomemi! . 1 supena ka~ika ove sme~e se po· JASENAK pari sa 200 g kljucale vode. Prisustvo znMne kolicin e rutozida obja~njava opravdanost upotrebe jarica za jace izlucivanje mokrace i 1eeenje vi50kog krvnog pritiska. JASENAK.15010). 0. po 10 g maticnjaka. ljuti zednjak. obicno pred spavanje). 363 rica. neurastenije i ner· voze upotrebljava se ova sme~a: 70 g odolje(la. kukuru~Cie. za umi· rivanje osobito protiv h i· sterije. oduzetosti i gu ~enj a. visoka do 120 em. JESENAK . Na primer. poklopi i posle 1 sata oeedi <i pije (nezaslac1en caj pre. tanina. Kad se bere. hmelja i korena jasenka. JASJENICA. osobito rutozida iii rutina. Nije dovoljno ispitan.. Upotrebljava se u narodnoj medkini za lecenje mno· gih bolesti. 120/0 ~ecera i organSlkih kisclina.2010 smole. JESENAK.. VILINO CVECE.). JASENCE. tako da se ne moze reci da Ii u tim sme~ama dolazi do izraiaja i delovanje ja· senka.JASENAK. oko 30% sluzi Ii gume. a zaslac1en posle jela. Ima listove slicne jasenu. sisaea. kopnice. sakupljeni u uspravne krupne evasti.10--0. Daje se protiv he moroida i za lecenje upale i svraba anusa (5010 caj za pice i zapiranje).

Jedie je dugoveena zeljasta. kaslja itd. Lekovite i orrovne su sarno one v .iea koje imaju plavo-modar evet.U JESEN: 1 . a naTocito prirodom alkaloida koje sadrze . j er je cela biljka vanredno otrovna. MeCiusobno se razlikuju izgledom. do 30 m visoko drvo glatke. ZUBORIKA. Upo· trebljava se kora (Populi tremulae cortex) u kojoj . Ima vrlo mnogo varij e teta jed i c a. . - Ranrunculaceae JediC raste po vlaznim i humoznim mestima plaoma Srednje Evrope. TREPETUIKA. vrlo lepa biljka. slieno drugim vrs tama is tog rod a (topole) i porodice (vrbe. protiv grozniee. ima divne mod r 0 p I a vee vet 0 v e os obi tog oblika 'koji lice na starinske slemove. 6 - B PUPOUA~~ 3 . TREPTELIKA.i ma salicilnih heterozida salikozida i populozida. JAGNJEDA. zelenkasto-sivkaste kore. A U PROLECE. Gornja polovina stab1jike je gusto obrasla divnim cvetovima.5 m. JEDIC ILl JADIC Aconitum napellus L. nazeba i re· umatizma u dozi od 2 do 5 g dnevno u obliku sto toplijeg eaja da se bolesnik preznoji. 5 .rste jed. duboko i kltnjasto de ljeni. Salicaceae). B . tako da ih je pokat kad tesko raspo· 2 A JEDIC.BoeN I PUPOUAK. sadrle neaktivan alkaloid at i z i n i ponegde slufe kao tonik. graCiom. treped pri najmanjem povetareu.LI ST . Najvazniji meCiu njima i ujedno i najotrovniji i najlekovitiji je Aconitum napellus. Trebalo bi zabraniti gajenje jediea po cvecnjacima i vrto· virna za ukras. zbog eega i jasika. JANJA Populus trernula L. visoka 1-1. Neki jedi6i nisu otrovni.KOREN. a na is tok do Sib ira i Himalaja. I lisee joj je vrlo glatko i nezno. 1 4 . de luju promv groznioe.STARA KRTOLA. MLADA ""TOLA znati. kitnjasta. - Salicaceae Vrlo lepo. Listovi su dla· nasti. bojom eveta.364 LECENIE BILJI!M JASIKA. Rasiren je na sever do Skandinavije.

Sveza krtola. Ona je deblja i mesnatija.Jedh~ treba prvenstveno razmnoiavati na mestima gde raste najaklivnija divlja biljka: v I a zn i. ·Berba. hum 0 z n i.i vodom pokvasi. brasnjava i nije vlaknasta. na jeziku se oseti g o li e a n j e. pol u 0 s vetI j e n j proplanci iznad 1. Iduceg leta ciklus se ponavlja. kad se presece. . Slara krtola je na prelomu mrko-ervenkasta i suplja. Uk u s droge je najpre malo sladak. jedra. vece izbija stabljika. CVAST.Vadi se krtola (Aconiti tuber). a mlada je puna. Prema Briselskoj konvenciji sme se upotrebljavati samo mlada krtola. smezuravati se i najzad izumre. Kad biljka preeveta. . a manja je vezana na vecu kratkom dr~kom na gornjem delu. pee k a n j e i utrnutost i najzad jezi k oteia. cesto je suplja i ima znatno manje alkaloida.JBDIC ILl JADIC 365 Rorinnoiavanje. Meslimicno se vide kolutovi belicastih oii ljaka od korenja. I7. pojacava se lucenje pljuvacke (dejslvo akonitina) . JEDIC : LIST . Kad se krlolica popreko preseee . jer starija je lak ~a i rastresitija.600 m. dugacke su 5-10. ali presek brzo poerveni pod uti eajem oksidaza. KRTOLE Izrada droge. a debele 2-3 em. vidi se spolja mrk prSlen (endoderma) a dalje unutra kara'kteristi6na z v e z d a s t a linija k a m b i j u m a. . potpuno je bela. J edic ima dYe krtole. . a zatim Ijut. s tara krtola pocinje venuti.Krtole su slicne maloj repi. socnij a i ima na vrhu pupoljak iz koga Ce se naredne godine razviti stabljika.

do 50 em dugi.Ima vi~e alkaloida. Listovi su u grupama. vi· tamina A. 'g toga se daje bledim i slabunjavim. Upotreba. modri klobuciC:. belancevina. protiv proliva i promuklosti. modri nalep. krupi~. pa· sja smrt. Susiti ga odvojeno od ostalog bilja i sto pre ga prodati. U i·stu farmakodinamsku grupu spadaju i kukuta (Conium macuia/ul11 L. JELENSKI JEZIK. Gaji se kao industr. deci. vrajnica. Opomcna! .Jedie je jedna od najotroWlij. naLijen. JECAM Hordeum vulgare L. Akonitin je a n a I get i k. Jecmeni s!ad.366 LI!CI!NJI! BlUI!M Sastav. Ima tanina. f leni klobuk. mineralnih soli. pesja smrt. . slad (male) i ekstrakt i1 s lada. pasje zelje. jedic. klobucie.i Gelsemillm semperllircl1s Aiton. nalep. Diu· retik i adstringens u narodnoj medicini. JEZICAC. krupica i griz kuvanjem daju sluzastu kasicu koja vrlo blagotvorno deluje na organe za varenje. visoka do 1 m. B. piena i hranljiva biljka. MACJI JEZIK Scolopendrium vulgare Sm. Dvadeset grama kuva se 3-4 sata u 200 g vode. jer pojacava lueenje zlezda za varenje i dopooosi boljem i brzem iskoriseavanju unesene hrane. krupica. preobjedna. omej lisj ak. amorfnl alkaloidi: pi k r 0 a k 0 nit i n ill ben z 0 i I a k 0 n i 11 i a k 0 n i n su proizvodi hidroLize akonitina kojih ima utoliko vge ukoliko je droga lo~ija. enzima i drugih korisnih sastojaka. . tableta i sirupa protiv proliva. - PoJypodiaceae Vrlo rasproslranjena paprat vlafnih mracnih ~uma i stena. - Gramineae Jednogodgnja zeljasta biljka. DiE. ostaV'i 10-15 minuta i procedi kroz platno. 100/. holina i vitamina C. Ulazi u sastav caja za leeenje rana. Otrovnost akonilina je ogromna. . iznemoglim starijim osobama i n::konvalescentirna. griz. kupris. JELENAK. nalijep. Zb. vee I mg peroralno moze izazvat i smrt. sluz. Narodna imena: volina. osobito decjih. Zbog toga se mora biti veoma oprezan. saharifikovanih ugljenih hidrata. lisjak.Droge se upotreb lj avaju uglavnom za ekstrakciju akoni· tina. Od zrna (Hordei fructus) spravljaju se razni dije· talni preparati: oljusten jecam. marijini ~o l· nicki.) . riga. . Krlole jediea mogu vaditi sarno strucni biljari. Ijutie. Sluz: oljusteno uno. zelezni klobuk.ijska. \/Ucji cemer. jer su galenski preparati nepouzdani zbog nestalnosti sastava usled razlaganja akonitina u druge. od kojih je najvaznlji kristalni alkaloid a k 0 nil i n.ih bi'l jaka. preobj ed. ilka. dragoljub. jer se lako vari. JELENJAK.U farmaceutskoj industrtji se iz proklijalog i osuse· nog jecma spravlja bra ~ no velike hranljive i dijetetske vrednosti. ceo veljcek. lz proklijalog jecma vadi se alkaloid hordenin lroj-i se u obHku soli (sulfata hordenina) daje u obllku injekcija. preobj eda. sadrzi oko ~OO/. nelekovite alkaloide. u spravni. Os tali.

joskovina. jacmen. lORA . joSie. jeemen.. JOHA. jeemi. »karabojom« (ferosulfatom) ova kora siuzi za erno bojadisanje vune. - Betulaceae Do 20 m visoko drvo. 367 Ekslrak( i z jecmenog slada se jos iaklSe vari. CRNA JOVA. erna josa. jeeam ozimac. ehla. jalSa. jecam viSeredae. erna joha. jahovina. jah. uskoro poerveni od nagradenog tanioskog crvenila. JOSIKA Alnus glutinosa Gealrtn. zbog cega kora. . . cim se oziedi.JOVA.k. s lieno hras tovoj kori. U koni ima do 200/ 0 mesovitog taoina u kome preoviaduje flobatanin. jesika. jeia. Druga narodna imena: eifa. JOVA. Narodna imcna: arpa. raste pored reka i potoka. Zb og veli kog sadriaj a tan ina jovova kora deluje kao jak adsbrimgens. jacmica!k. jelsa . Za vreme rata kora od jove je upotrebijavana i protiv grozniee kao zamena za korn cinhone (kinakora). Spravija se u farmaceut- skoj industriji p oseboim nac inom. bijelo f ito. jovovina. Sa tzv. CRNA lOVA. ozimae. jea. jevia. jeja. U narodnoj medicini se upotreb ljavaj u kora i list . ima i emodina i malo masnog ulja. jecmak. jeusa.

ako 2'io tao rdna. meda i dr. Izraduje se mlevenjem prlenog i oljustenog semena. 5 tim u I a n 5. jos cesce.k a (1-3 g dnev.J e k a u prasku i aromatika.Slerculiaceae. Ako ·ih u pasti ima vise. dodavanjem alkalnih karbonata. sredstvo za u zi van j e p o 5 I a 5 tic a. dodatka m. na pri· mer. KAKAOVO DRVO Upotreblj ava se prevrelo i isprieno seme tropskog gajenog drveta Th eobroma cacao L. kakaov prasak i mlevene kostice daju se protiv bronhijalne astme. Malo je otrovan i brzo se eliminise. Teobromin je tip direktnih diureti. Naj cesCi fal sifikat co kola de je dodavanJe manje kolicine kakaove rnase. KAKAO-BOB.35 kofeina. jer je ona najskuplji i najbolji sastojak cokolade. Teobromin se proizvodi ekst· rakcijom iz kakaovih ljusa ka i I kostica .. cimeta. Cesto se izraduje i postan »ras tvor· Ijivi prasak« pomocu vodene pare pod pritiskom iii. a jos viSe fosfata (do 6'io). Nekad ovaj prasak granuliraju iii prodaju u tabletama odredenog oblika i velicine.K KAKAO. karanfilica.ovag orvenila. Kakaova p as ta normalno sadrii oko 20 / 0 kakaovih kostica. M I e· c n a c o k 0 I a d a mora imati najmanje 12'io mlecnog praha i najmanje 25'io kakaoa. do 0. U 5emenu ima 1-3'/' tebromina. onda je ona pod prstima gruba i grudvicasta. slabog mirisa i pomalo sluzavog ukusa. tako da se ima tacna doza za jedan obrok. Upotreba. K a k a 0 ve l ju s k e . 50-53 0/ 0 Ikakaova maJSla. ton i k (tonicna vina) . . P r a 5 a k 0 d k a k a 0 a. kostice (Testae cacao) sastoje se od krutih har· tij as tih delica kakaove boje. Izraduju se i razne jevtin~je Cokolade i drugi prOlilzvodi s drodatkom arahisa. angine pektoris (Theobrominum natrium salicylicum) i raznih skleroza. najmanje 150. a kakaove paste mora biti najmanje 30'io (tj.Kakao je izvrsna h ran a. kakaovog masIa). C 0 k 0 I a d a i p r a s a ok 0 d co k 0 I a d e su smesa kakaove paste i secera sa iii be. ali se svi oni u prometu moraju kao takvi taCno oznaciti.n o). Teobromin. Secera ne sme biti viSe od 68'10 (najcesce ga ima 40-60'io) .. . vanile. S adrzi n ajmanje 16'io mas la. 3-5% ka·ka. . 12-140/0 belancevine i drugih sastojaka. kao.i diu ret i k. KAKAOVAC PRAVI. sto zavisi od zemlje i ukusa njenih potro· saca.

3 .POPREC· Nl PRESEK KROZ KAKAOVO SEME: 1 . 5 _ SLOJ CELIIA ODEBUANIH U OBLIKU POTKOVI.NEOUUSTENO SEME.SEME TIP KALABACILO. 7 . B" .SEMENI OMOTAC . I D.UNUTRA.SEME TIp FERISTERO C . F.NII OMOTAC.SEME TIP CRIOLLO .SUDOVNI SNOPIC..CELlI!! SA SLUZI . IMA DRUZA SA KALClJUM-OKSALATOMJ 10 KOTILEDON.Ml.ENDOKARP. CE o 6 .ENDOSPERM . 2 . 0.ADO DRVO OBRASLO PLODOVIMA.MEZOKARP. C . 2 . 4 . E I E~ .STABAOCE.MICERLIHOVO TELASCE. F . 2 .KuRENCIC. . C . 3 .OSTATAK MEZOKARPA. 4 . G _ PRESEK KROZ ENDOKARP: I .A KAKAO : A _ GRANA S LISCEM.UZOUZ I POPREKO PRESECENO SEME: 1 . D . CVECEM I JEDNIM OBESENIM PLODOM B .SEMENI OMOTAC 3 CELlJE SA SLUZI.OUUSTENO SEME: VIDE SE fEZGRA 1 KORENCIC ( I).V1JUGAVI KOTILEDONI.PLOD U KOME SE VIDE MNOGQBROINE SEMENKE. .

na kratklm dr~kama. proliva i plikova u ustima . U mnogim zemljama pije se . rede i plod. pra ~ka od cokoJade. mirisni. upotrebljavaju se kao opora i gorka droga u narodnoj mecliein~ za l~enje 'koznih bolesti. List i kora. erna i sjajna bobica. masti i slicnih galenskih oblika za uvlacenje u otvore tela.kakaov ~aj.Oleaceae Sib visok clo 4 m. katara i drugih oboljenja organa za disanje daju se pilule izradene s kakaovim maslom. U slu~ajevima ka~ lj a. Mnogim lekovima neprijatnog miorisa i ukusa dodaju kakaov prasak jlli ih oblazu ~okoladom (razni drazej i) . elipti~ni. Ove Ijuske dodaju raznim me~anim ~ajevi m a za popravljanje ukusa. (ljuske). . Spravlja se kao i lekovi od drugih taninskih droga. ·i sakupljeni u vr~ne evas ti. Plod je okrugla. g/Oli Ii po obodu celL Cvetovi su sitni. KALINA Ligustrum vulgare L.370 LECENJE BIUEM Kakaovo maslo sluZi kao najbolja baza za izradu raznih s upozitorija. ~anim . Najveci dec kakaoa u svetu potro~i se za izradu ~oko lade. bronhltisa. Listovi su uski. jer deluju kao blago sredstvo. tonik i erneliens. globula. beli. jer se topi na ~ove~joj temperaturJ i ne drafi sluzokofu. svecica.RE LIM PLODOVIMA stranama. Raste po toplim. raznih vrsta bra~na za decu j bolesnike i slicnih hranljivih sred· stava. sun· KALINA U CVETU 1 SA ({. suvim.

pasji samba!k. Upotrebljava se seme. Brzo vetri. pasjakovina. Kamfor je vrlo popularan lek ·koji se upotrebljava najviSe u obliku kamfor·spiritusa. kamfor. Stablo je uspravno. koje raste u tropskoj Aziji i Au· straliji. kamfor· njak. Raste po sumama.. zimolez. kamforovo drvo) iii sintetski od pinena (borcvo. KAMFOR Kamfor je cvrsti dec etarskog ulja dobijenog iz drveta Cinnamomum camphora Nees et Eberm. kozje gro!(!e. kozjak. Deluje kao dobar lek protiv erev· nih parazita.Lauraeeae (japanski kanfor. jer sarna kamala deluje laksantno. pa se mora her· meticki zapakovati i cuvati na hladnom mestu. pas·leskovina. To su kristalni komadi ·svojstvenog mirisa. zelenika. zinlaslika.ni) u neutralnom masnom ulju donedavna je davan kao analeptik. biser. lek koji drafi i jaCa rad centralnog nervnog sistema i <5rea (sli~no kafi i caju). od koga potifu lekovitost i otrovnost kan· . KANDILKA Aquilegia vulgaris L. U eeOOij bUjci irna cijanogenelskog heterozida. erna boba. bijeli jorgovan. lfi· serovo drvo. pasja leska. mrle~a. Arg. Posle davanja kamale nije potrebno uzimati sredstva za ~iS· eenje. Sadrli floroglucinolske derivate. sveza i osusena bilJka i sok iseeden iz sveze biljke (Aquilegiae semen. razgra· nato. KANDlLKA 371 Narodnn Imena: bijeli jergovan. visoka 40--80 em. meokovac. U zubarstvu se upotrebljava protiv rubobolje. ponekad ruZicas·ti i vise. siba. Sterilni rastvor kamfora (2S or. KAMALA Crvenomrk prasak koji se sastoji od zlezda i dlaka biljke Mallotus philippinensis Mill!.KAMALA. Donjm listovi su na duga~kim drskama i visestruko deljcni. piskovina. zimolozina. sibovina. terpentinsko ulje). Cvetovi su vrlo lepi. zimozelen. livadama i kamenjaru. Cveta od m'a ja d o jula. svib. ljubi~asti ili beli. kamforovog ulja i raznih galenskih preparata spolja kao antisepti·k i za drazenje koze. KAl\!FOR . - Ranuneulaeeae Trajna zeljasta biljka. .Euphorbiaeeae. kalinica. obraslo mekim dlakama. . zimolist. herba et succus). neprika. golo. bisemi cvijet. kozjaoica. zimzelen.

cin.Bere se gornja polovina biljke u evetu (HYperici herbal.372 LECBNTI! BlUBM dilke. smole.Ranije je kandilka upatrebljavana u naucnoj. . U svezoj biljci ima oko 16C mg'lo vitamina C. visoka 30-100 em. kampavka. :tUTA KANTARIJA. sa pet listica easice. po obodu nes10 zupea· KANDILKA . a najviSe po napustenim njivama.Raste svuda. opekotina. antocijana. v. oporog. zveckavac.\ TRAVA Hypericum perforatum L. Rasprostranjenost.4-0. BOGORODICNA TRAVA. karakteristicno tackasti. tamnozutih. Upotreba. kan· dilijca. naspramni. pet koso jajastih. goli. oko 0. .Ima 9-11'/0 mesovitog . Zbog toga se ne preporueuje upotreba kandilke za leeenje. Cela biljika je otrovna. razgranatu stabljiku.t ani n a u kome preovladuje kate· hinski. Hypericaceae Kantarion je dugovecna zeljasta i korovska biljka.8 em siroki. a dan as sarno u narodnoj medidni za lecenje fuei.5%.Kantarion se odvaj'kada u narodu ceni i mnogo upotreb· ljava spolja protiv posekotina.1-0. nagorkog i aromaticnog uk usa. pakujac.ja.2'10 etarskog ulja. . Etarsko ulje miri§e na crnogoricna ulja. srmenik. uglastu. trolistJnjak. . zvonce.stih listica kruniee i oko 50 pYas· n~ka sraslih u 3 snopica iznad kojib se dize trostruk tueak tamnocrvene boje. kokotieek. bez drske. U semenu ima mas· nog Uil. popina ikapica. srednja rosapast. za znojenje. karotena i flavonoidnih heterozida (hiperozida oko 0. sadrli 0.itamina C (oko 30 mg'l/o) i 'lTagove alkaloida. Lis tic i su 1-3 em dugaeki. za zarascivanje rana i . svetlozelene boje. hrlica. jace izlueivanje mokrace. to su zlezde 5 uljem. grli· cek. hemoroida. estara izovalerijanske kiseLine i malo azulena. a na vrhovima kitnjaste evasti sa zuti m evetovima. GOSPIN. Ima vrlo evrstu. Berba. KANTARION. Sastav. ervenu boju hiperi. Droga je svoJstvenog mirisa. zbog cega prema svetlosti izgledaju kao da su i z bus en i (perforatum). Narodna Imena: asibaear. Cveta od maja do septembra. sa!ltojli se od kadinena i drug'h seskviterpena. holina. duguljasto-jajasti. kver· citrozida i drugih od kojih potice zuta boja). a najviSe seme. rutozida. . skorbuta. orlicek. kome i druge bolesti.

smiealjka. 10--13°/. gume. zasekn iea. 'kantarijon. marina ruCica. Sadde ogromnu kohbnu. krvavae. :luta metlica. Kantarionovo ulje s belim vinom: 500 g eveta i iseckanog lista sveze uzabranog potopi se u litar najboljeg ulja (od klica) i pola litra belog vina. kariofilina. smole. Iseedi se i proeedi da bude bistro. vraiji beg. Kancarionove ulje (po Francuskoj farmakopeji): 100 g eveta stavi se u teglu. KLINCIC.. 1. gorcan . Etarsko ulJe cd kantariona deluje protiv erevnih parazita. zvekae. tanina. veterinu i kozmetologiju.. Tinktura i ekstrakc od kantJamiona spravlj aju se po propisima farma· kopeje. vaniH-na. ivanova trava. KARAVIUE. z&. Fenolska jedin jenja koja se nalaze u kantarionu imaju izraienu antibakterijsku moe (vid .lC. 2. gospin evet. »Fitoncide«). . trava od poseka. ruti kantarion . trava od izdati. Dejstvo droge je mnogostruko zbog slo!enog hemijskog sastava. KARAMFIL. tantur. Oba ova ulja se koriste na taj nacin sto se njima maiu rane. pa se ddi na vodenoj par. KLINCIC. prelije jednim litrom najboljeg ulja (po mogucstvu od Iwkuruznih klica) . ivanjciea. izda· tljivica. KARANFILIC. »Kontarionov zejtin.i da vino ispari. KLINCAC Eugenia caryophyllata Thrunb.ARANPIL. gorae. Narod drogu stavi u ulj e i drli na suneu 30-40 dana da ~ to jace poerveni. KARANFIC. KARANPlLIC . zvoncae. - Myrtaceae Tropsko drva s moluckih i jui:nih FiHpinskih ostrva . pljuskaviea. . 14 do 24% etarskog uLja. voska ~ oko 3'/. poklopi i drli 2 sata na vodenoj pari. opekotine i druge ozlede iii se tim uljem natopi gaza ili cisto platno pa se ozledeno mesto oblozi. KARANFIL. !eluca. :lucernea.Caryophyl. KARAMFIU. Najvge se karanfilica potrosi kao vrlo aromatJCan za· . Narodna hnena. posekotine. smaknez. proliva itd.. l!potreblja. poslednjih godina je u~ao i u naucnu medicinu. a iznutra protiv bolova jetre. gospino zelje. 373 kao antiseptik. U evetu ima saponozida.U Botanickom recniku navedena su ova narodna imena: bljuzga . KARAMFIL. GAROFAN. greotaljka. bljuzgavae. antocijana i vrlo malo etar· skog ulj a. vekovni narodni lek za Ijude i domace Zivotinje. VRTNI Bas tenski iii vrtni karanfil (Dianthus caryophy/lus L. vaju se evetni pupoljci (Caryophy/li flos).. bogorodicina ruka.sekliva treva. laeeae) i mnoge divlje vrste karanhla kori6te se u narodnoj medicini za Iecenje srcanih mana i za znojenje: spravlja se i pije topao caj (5 g eveta na 200 g kljuc3!le vode).

Cejlonu i drugim zemljama oko Indij skog okeana. arabica ne potJiCe liz Arabije. unistila sve kulture arapske kafe na Javi. Gaji se u svim trapskim zemljama: u Americi od 28 0 seveme do 30 0 jufue §trine.. U desetoj godin'i drvo moze dati 1-2 kg kafe godisnje.000 m) od one iz nizija. otpor· niju vrstu kafe. proizvodaci su poceli traZiti drugu. Berba. stomahik. nego iz juine Etiopije. tin. C. pasta i pilula za negu mba i u & ta.te et Maton - Zingiberaceae Tropska biljka od koje se koristi seme. dugotrajan i snaiaD. Kad je 1868. : i .ktura i sl. Stotine miliona ljudi koriste kardamom kao omiljen zacin svojstve· nog prijatnog mirisa i ukusa. Dobar je antis eptik zbog velike kolicine eu· genola. U svojoj postojbini. arabica. dakle. Stimulans . Kafa traZi duboku. Do druge p olovine XIX veka gajila se sarno Coffea arabica. KARDAMOM Elettaria cardamomum Whi. u zubar· stvu sluii . visoko oko 5 m. Jer su je Evropljani upoznali preko Airapa. U tom pogledu se pokazala kao najizdrzljivija Cottea !ibe· rica. jedna paraz·ittska gljivica.. . aromatik i ekscitans za varenje.ECBNJE BIUBM . a mms karanfilieevog ulja je vrlo postojan. jer ulje .C.kao analgetik i kaustik. laku. . Misli se da je oko XIV veka prenese na u Arabiju. a u Aziji od 25 0 seveme do 100 juine ~kine.Danas je Brazil glavni proizvodac kafe. dovoljno vlaznu zemlju.ma veliku moe maskiranja drugih mi· risa. Ulazi u sastav mnogih voda. Bolja je kafa s brda i s planina (600-2. ostavi se da plod sazri i da se ljuska . Kafa je na· zvana araops kom. u zemljama oko juznog dela Crvenog mora. isti s lueaj kao i sa cajem.>:. god. KARANFILIC SA POPRECNIM PRESEKOM I UZDU2NlM tin velike antiseptitne moei.Prvu berbu kafa daje tek posle tri do pet godina.374 I. Ulazi u sastav raznih lekova za ieludac i kao sredstvo za jacanje apetita. za proiZVQdnju etaTslrog ulj a i u indu· 5triji likera i parfema. Karanfili6i i ulje sluie za izradu raznih aromaticnih voda. da· kle. tada najveeih trgovaca u svetu. gde raste divlje. ali njen ukus nije tako prijatan kao u C. . Poreklo. robusta Linden ~ drugih iz porodice Rubiaceae. Gajenje. Ulje se u izvesnim prilikarna upotrebljava za dezinfekciju r uku. U njemu ima 2-8% etarskog ulja. maJo :dm· zeleno drvo. C. Jaok i postojan kOI'igens. KAFA Seme dobijeno od raznih Vl"Sta Coffea: CQffea arabica L. He· mileia vastatri. liberica Hiem.

prijatnog. a s druge ispupeeno. kad se baoe na gomilu. 8-120/0 vlage. posle dYe godine letanja ista ta kafa Sf-ME KAFE _ UVECAN POPRECAN PRESEK bire teska svega oko 600 g. gola. sivkasto-zu6kasto. protiv proliva i raznrh trovanja. zelena kafa je bez mirisa i gorkog u k usa.7 do 1. Nepnena. starosti. tesko.. oblika i boje. Zrno je vrlo tvrdo i r 0 Z a s to. naborana. ali neosusen plod. Glavne izvozne luke su Rio Santos. kad su teska. . Za kafu se kale da je dobra kad su joj zrna podjednake veliCine. Jedar litar nove kafe tezack je 01<:0 700 g. . ispari voda. ni'kako gorkog iii ki5elog uk usa i S v 0 j s tv e n 0 g m i r i s a. pa se onda drvo trese. 7-14 mm duo gaoko. rukom se bere zreo.nog omotaea«.Dve tn. razlozi se slo'lena tanozidno kofeinsko jedinjenje sa hlorogenskom kisel~nom.·cine svets'ke proizvodnje kafe dolazi na Bra· zil. Od kolieine i kvaliteta kofeina zavise vrednost. 10-11% mas t i.Zrelo seme (Coffeae se· men). s jedne strane raYno. Proizvodnja. Ocenjlvanje kvallteta. Na pljosnato j s trani pruZa se uzdulna brazda u kojoj se krije ostatak karakteristienog »srebrnog semenog omotaea • . sjajna. suva i tv r d a u toj meri da se zubima tesko lome.Kafa se ceni po mirisu. . Zrno je ovalno. vlalna.. U drugim krajevima. nagrizena. Pri tome se proizvodi isparljivo. na resetima odvoje zma po krupnoci i sortiraju po kvalitetu. laka. sircetne kiseline. zelenkasto iii nasmede. sa rena i sl. karamelizu· ju se seceri. Kvasac vrlo brzo izaziva .Nepdena kafa ima 0.k ome ima acetona. finoca i aroma pnene kafe. mrko. Sastav. sreani analeptik. furana. KVASAC Saccharomyces cerevisiae Meyen - Saccharomycetaceae Kvasac je meka. a u brazdi da imaju ostatak od »srebrnog seme . eistoci. do 400/0 celuloze . Pnenjem se izgubi nesto rna'lo slobodnog kofeina. .8% kofe~na. Zrna ne smeju biT! plesniva. Stara kafa se viSe ceni od nove. v rio a rom a tie n 0 i veoma cenjeno u I j e nazvano k 0 f e i n. Prtenjem (torefakcijom) donekle se menja sastav kafe. da su glatka. oljus te. Dejstvo i upotreba. Kvasac je posebnog. 1iurfurilnog alkohola. pipidina i drugih proizvoda nastalih pnenjern kafe. Lako se moze razmutiti u vodi i talog mora biti pokretljiv (mineralne primese su teske) . Droga.Kafa je tipiena kofeinska droga: nadrazu:je cen· tralni nervni sis tern. Obmnu kafu suse na suncu iii u zagrejanim susnicama. . u trijeru oeiste. u . Ne lepi se za prste. ukusu. da jasno z von e. ali ce zato aroma postati veoma prijatna posle pnenja. homogenosti i sl.KVASAC 375 osusi. drobna masa sivo-smed:e boje. furfurala. 5-70/0 secera. naroeito na njegove julne pokrajine. ana} vise kao osveZavajuCi napitak. izveju.

nukleozidaza. Suv kvasac ostavlja 810% pepela. .Kvasac -sadrZi znatnu koli~inu veoma vainih belan~e· vina. En z i m i.i malo yitarnma A. . preventivne i kurativne vamos'li. Sadrl. n u k 1e 0 prole ide. C. Feax inactivata). maltaza. Za izradu pilula sme se upotrebljavati sarno k vas a c s t e r iii z 0van dva sata na 103-1050 C (Faex sterilisata. koja sa karbosHazom ucestvuje u alkoholnom vrenjul i dr. pro· teaza. Rede se upotrebIjava s u v i kvasac u praslcu (Faex siccata). 6. . pro tid a. 2.ih. Oni su lokaLizovani u eelijskom jezgru kva~/:e. Mineralne materije kvasca tkara'Meri~e prisustvo vrlo velike koli~ine fosforne kiscline. gl~kogenaza. U kvascu ima i drughlJ proteina: zimokazeina (fosforprotein) i cerevizina {sadrii lizina i triptofana). Mora se /: u vat i od svetJosti i va7Jduha na hladnom i suvom mestu pod staklenim zvonom i dobro zamotan u nepromociv papir. dobijen takode od sVeZeg. pomalo jajastih celija. K 0 z i m a z a (koenzim zimaze) i k 0 'k arb 0 k 5 i I a z a (koenzim karboksilaze) igraju glavnu ulogu u a1lkoholnom vrenju. takode. Kad je dobro za~ticen od vI age. koji nemaju terapijski zna/:aj. 4. . To je farmakognOZlijski jedna od najvafuijih droga najslozenijeg sastava i vanredno velike biohemijske. Pro ti d i. U svezem kvascu ima 70-750 / 0 vlage. Najvafuiji je e 'r g os t e r 0 I. i B2 . Te veoma vame beIan~evine su mikromolekularna jedinjenja proteina i nukIeinskih kiseHna. Kvasac je vrlo vai. DiE (v. Naden je i tripeptid gluta'lion. u pepelu kvasca ima je 52-55%. jednoeelijskih gljivica koje se na mikroskopu vide u obliku podjednako velikih. 1ma i estara heksoza 5 fosfomom ki· · selinom. jer se njegovim zrueenjem ultravioletnim zracima dohlja kalciferol (wtamilll D2 ) (vid.an izvor n u k 1e ins k e k is eli n e. glavna glicidna rezervna hrana polisaharid glikogen.i:d. osobito B. proteina. ali susenjem u tankom sIoju u vakuumu ispod 40°C. . ali: fiU je moe vrenja manja i sporija od svezeg kvasca. vih gIjiwca.Osim glicerida palmitinske 1 stearinske kiseIine. Vi tam i n i. u neosapunjivom delu masne matel'ije kvasca nadena je znama koli~ina slero/a (oko 1%).376 LECI!NJ1! BIUl!M vrenje ~ecernih ras tvora. Sastav. lipaza. vii ami n a i pro v Jt ami n a. zimaza (alkoholaza.Kvasac je ~itav arsenal vrlo raznolikih i veoma vainih lekovitih sastojaka: en z i m a. vitamine i raienu gJavnicu).Kvasac ima veoma veHk broj vainih enzima razne aktivnosti: invertin. 3. arnilaza. moze se o/:uvati godinu dana. 8-10 mikrona ~rokih i 8-12 mikrona duga/:k.Kvasac je najbo/ji izvor grupe vitamina B. . Lip i d i. loptastih. U suvom kvascu ima oko 5()O/. 5. kvarenje i raspadanje pilula. 1 i P ida i g 1 i c ida. 1. neki proizvoda~i pretbodno daju laktoze. Kvasac je gIavna industrijska sirovina za ekstrakciju ergosteroIa. poglavlje 0 vitaminima). Sastoji se iz sFtnih. . G lie i d i.Kvasac je vrlo hranljiv ne sarno zbog prisustva tako vainih protJda nego i zbog sadrlaja ve1ioke koli~ine g I i k 0 g e n a (do 40'/0). Da bi olak~li i ubrzali s~enje svezeg kvasca. jer kvasac sadrZi raznih enzima koji mogu u-sIed fermentacije u pilulama izazvati najrazlicitije promene. pmka od slatkog korena i drugih indiferen tnm pra§kova. dekstrinaza. okrugllil. zbog ~ega je sladak kao i druge gljive u 'k ojima je.

oko 10/0. ali se seme mora 1-2 meseca stratifikovati.81.90-1. kvasna gljivica.Zreli izvijeni plodovi svega 2-2. Kelina ima i. kva~ KELA Ammi visnaga L. Seje se u jesen na dubinu 1. dnevno do 75 grama razmucen u viSnjevom ill malinovom soku_ Narodna imena: zestin kvasac. pogotovu ako se uz to dubri fosfoI1Ilim. Gajenje I berba_ . Biljoka je visoka I do 1. i to izjutra po tihom vremenu i resi da se ~to vi~e izbegne opadanje plodova na 7emlju. go.Kvasac je jedno od najboljih sredstava za s u z b i jan j e a v ita min 0 z a. kao i sam Iwasac ako je steriHzovan. . Uzet u veeoj kolieni kvasac je ~kodljav i moze izazvati povracanje. Prolecna setva je bolja. na vrhu nose piramida:lan stilopod. Upotrebljava se za suzbijanje dermatoza. Daje se po 2 do 3 ka~ike . i u ovom ima mnogo masnog ulja (oko 180J0) i belan~evina (12"/0).Najbolji prinosi dobtjaju se na plodnoj zemlji. 0.k a sirovina za ekstrakciju kiselina. Zbog toga se sme uzimati samo po upu ts tvima lekara. a U stabljikama i 'korenju sasvim malo.~nja Umbelliferae zeljasta biijka koja kao korov raSlte u zemljama oko isto~nog dela Sredozemnog mora. Kela je dvogod.5 m i svojim izgledom. furunkuloze. Jzgled droge_ . gladak. Kao oj u plodovima drugib ~titarica. Merikarp je plan-konveksan.000 kg ploda. sJi(~an . pre setve sc pome~a 5-6 kg sa 30 kg granulovanog superfosfata. 'Povl~enu temperaturu i druge ozbiljnije znake trovanja. u drugim delovima biljke: u Hstovima 0.100/0. . podseca na mrkvu. ·kvas.Glavni lekoviti sastojak je k e loj n. pivarski kvasae. a <I sekundarna mrka. Visnagin je kelinu (0. kvasnica. oko 0. azotnim i kalijumovim l1ubrivom.20-1'10.20"10. a u novije vreme se sve vi~e gaji za proizvodnju ploda koji sluzi kao industrij's. 5 primamih rebara su :luckasti. u Wtovima 0. preliv. Po~to je seme sitno.8-1.2 mm ~iroki i 0. ali nejednako. zbog ~ega se ostaoi od destilaeije i ekstrakcije eene kao izvI'sna sto~na hrana. Pilule izral1ene s kvascem vrlo se lako raspadaju u erevima. Na Zapadu se sve vge upotrebljava zraceni kvasae.1%). Ima slabo laksll!Iltno dejstvo.Prinos sa hektara je 600-1.5-2 em ·n a rastojanju 60-70 em red cd reda.5 mm dugacki. Sastav. pivski kvasac. Kvasac je vaZan izvor proteina i Slufi za val1enje nukleinske kiseline i ergosterola.0 mm debeli. zelenkasto-ml'k. slufi kao najbolja masa za izradu pilula. Sazrevanje je septembra i oktobra.k vasca dnevno 'Posle jela. zbog ~ega u drogi uvek ima zrelih i zelenih plodova. Berba se mora vr~iti kad pm ~titovi sazru. osobito svojirn vgestruko i sitno deljenim listovima i krupnim belim evastima. . Kvasac iroa op~ti biolo~ki zna~aj. olova kvasovka. .377 Upotreba. Extraeturn Faeeis. cev okrek.

najvi~ po KlM PLOD STiTARICA planinskim. S obzirom na bolju zernlju i yeti broj suneanih dana. maglovitih. tmurnih. . Kim trazi humoznu ilovacu zakJonjenu od vetra. jer je ona eista. Kim procveta vet u aprilu. anason i druge mirrsne biIJke boljeg su kvaliteta od onih iz hladnih. Raste kao korov -svuda po livadama.( 40 cm. selekcionisana i boljeg kvaliteta. eel a hiljka je mirFsna. vlaZnih i I kiOOvitih zemalja severozapadne Evrope. Seje se u martu i aprilu iii u junu na rastojanju 40 . Listovi su Ilekoliko puta perasto izdeljeni. a pradaja je uvek obezbedena. Severozapadna Evrapa. - Umbelliferae Kim je dvogodi~nja biljka.Kelin se daje peroralno (ikroz usta) u tabletama za leanje s tenokardije i bronhijalne aslme. Mi imamo sve uslQve za proiz· vodnju najboljcg kima. visoka 50--90 cm.500 kg. na~ kim. prvi medu ~titono~ama . . a rodi oko 1. Novijim proueavanjima ~e utvn1eno da plod mrkve (Daucus carola L. KIM Carum carvi L.378 Ll!CI!N11! BILJl!M Upotreba. Na hektar treba oko 10 kg -semena. Kim treba gajiti kod nas vee i zbog toga ~to ga uvozimo. morae. Gajenje kima u mnogim zemljama je vafua pl1ivredna grana.) ima slieno uejstvo: spazmoliticno i vazodilatatorno. naroeito Holandija i zemlje Skandinavije imaju hiljade hektara pod kimom. Stabljika je razgranata. ali draga poHCe sarno od gajene bilj'ke.

KUMIN. . . Upotreba. oko 2eN. voska. Za Iikere i sapune upotreb· ljavaju se karvon i ulje iz koga je odstranjen karvon . A B .KORlJANDAR. Uzima se oko 1 gram samlevenih plodova kima dva puta dnevno posle . kobasicarskim praizvodima. secera. U vellkoj dozi etarsko ulje deluje ot· rovno. do 8"10 t a. n 1 n a. celuloze.Kao i ostali plodovi stitarica.Glavni sastojak . Etarsko ulje od kima je bistra. digestiv. razitog mirisa na karvon i aromati~nog ukusa.5"10.k i galaktagog u c>l>liku caja. ViSe se upotrebljava u veterinskoj medicini. diureti. karveola i dihidrokar· veola. bezbojna iii slabo ruckasta tecnost iz. jer sadl-ze mnogo protida. 4 2 5 6 Q • D SHl!MA POPREONIH PRl!SEKA VA2NIJIH TlPOVA PLODOVA STITA'RICA. hlebu i picima u zemljama Zapadne. Zaostale uljane poga~e upotrebljavaju se za ishrallu stoke. Spiritus Carvi m dr.KUKUTA. najviSe 9"10. Glavni sastojci ulja su . sluzi. njevenih i zdrobljenih plodova. koji se svakodnevno tro§i u znat· nim kolicinama u svim jelima. ANGELlKA. E .k eton k a r von (53-65"10) i terpen lim 0n en (oko 30'10). Pe. Etarsko ulje se dobija destilacijom pomocu vodene pare iz sveze poz. zatim . C . Kim je uglavnom doma· ci i narodni lek. Naj"iSe ulja potrosi industrija likera. boje i kalcijum-oksalata.i ma malo dihidrokarvona.MORAe.KIM.kima je eta r s k 0 u I j e (3-7"10). smole. i kim je k arm ina t i v. Daje se i kao eupeptik. . Ima j~s i mas no g u I j a (8-20"10). Aqua carmirzativae. Vecina farmakopeja traZi da u1je mora imaH ni manje od 50'10 n1 vise od 65 volumnih procenata 'karvona.'ela protiv gasova i nadimanja. a narocito z a c i n. Severne i Srednje Evrope. F . D .KIM 379 Sastav. bel a n ~ e v i n e. pela ostaje oko 7.

kimijen. Uzivanje caja u svetu razviJo se uporedo s razvojem industrijske proizvodnje ~ecera iz ~eceme repe u umerenim predelima. mirodijom i drugim drogama mahom prijatinog mirisa i uk usa. Narodna irnena: bela cemena. moraoom. protiN izvesnih zeIudacnih oboJjenja. Pogotovu u otvorenom Ioncu. osobito u ·i sto6nim i ju~nirn krajevima.10 minuta pili. Caj je protuotrov. SAMO JE UMERENA UPOTREBA CAJA DOBRA Umereno i razumno upotrebIjen.Theaceae Stotine miliona Jjudi uzivaju u pijenju Caja. a njihovo prisustvo popravlj a kvalitet infuza. Kod nas je u potreba kima neznatna. kmin. krccne. kuminak. Tvrde. . slab diuretik itd. KINE SKI ILl RUSKI CAJ Thea sinensis L. koprov. To je danas najv1~e upotrebljavana kofeinska (puninska) <!roga. Daje se i IkilO tonik. dobrodo~ao u sIucajevima trovanja aIkaloidima i te· skim metaJima. a uz to sadriJi tan ina koji vezuj e i talozi alkaloide i te~ke meta1e u obIiiku nerastvor· Ijivog. KAKO TREBA SPREMITI CAJ PA DA BUDE PRIJATAN NAPITAK? Kvalitet infuza (caja) zavisi i od vode. Treba ga poparili kljucalom vodom. . poljski 'mm (Or.380 LECBNJ1! BlUBM Cesto se daje zajedno sa drugirn drogama koje deluju kao stomahika i karminamva. Najukusniji caj se dobija s me· kim vodama. Caj se ne sme kUllali. podstice na rad. divlji kumin. jer ga mi uvozimo. s jedne slrane. Zimi se njim Ijudi greju. ndkodIjivog jedinjenja. nanom. nadrafuje i jaca . kimin. Zato se pri izradi caja voda naglo zagreje da bi ~ to brle prokljucaIa i time ~to manj e gasova izgubila. teIo i duh« da moze podneti veM. a to je ~teta. kamilicom. Dobro nacinjen infuz (»caj «) je vrlo prijatan napitak koji osvezava. Na~i planinci treba da gaje kim. jel'. pre svega sa anisom. povoljno uliee zbog ikofeina. komin. Takve vode potre bno je prethodno prokuva ti. pitomi kim. Kim su poznavali i upotrebljavali arapski lekari. caj izaziva vrIo ugodno raspoIozenje. smesta poklopiti i posIe 5. a pogotovu gvotltevite vode daju caj neprijat· nog ukusa.k nap or (dejstvo kofeina). dakIe. kao slimuIans. ali se kuvanjem gube gasovi rastvoreni u vodi. a za vreme nepodno~ljivih Ietnjih rega hladnim Cajem gase zed i osveZavaju se. odakle je verovamo u XIII veku uveden u Evropu. To ndkako ne Ciniti.felin). Dejstvo caja tie uglavnom deIovanje kofeina i tanina. karun. 'mmelj.

dok allkohol deluje depresivno na centralni nervni sistem. uopste. C . ManclZurci. Korejoi i Japanci gaje kombuhu.KINESKI lU RUSKI CAl 381 HRONICNO TROVANJE CAJEM TEIZAM - U velikoj dozi caj je otrovan kao i 'kafa. Caj suzbioja [ smanjuje zamor i sanjivost. UST KINESKOG CAJA: A . dosadne zatvore. Engleskoj .POPRECNI PRESEK KROZ GLAWll NERV.DLAKE 200 PUTA UVECANE SportisNma. jer kofein deluje suprotno alkoholu . intelektualni rad je Ia:ksi i uspesniji. KRVNE SUDOVE I CENT AR ZA DISANJE Dejstvo Caja je utoliko jace ukol1ko Caj irna vHe kofeina. Time se objasnjava i poveeanje moti ueenja. CAJ DELUJE NA MOZAK.TRN NA OBODU USTA. caj je manje opasan od kafe. osobito ako je zamOtI' nastao od intenzivnog urnnog na· prezanja. Na osladenom caju Rusi. U nas je obicaj da se posle uzimanja veCih kolicina alkohdlnih pica pije jaka kafa. zbog cega osoba 'Iak~e shvata i b):'Ze povezuje misli.CEO LIST U PRIRODNOJ VEL/ClNI. a drugi riarodi piju jak caj . eovek postaje lucidniji. jer ih bodri i krepi. . D . SRCE. To su sluCajevi hroniCnog tei:mna. B . Caj svojim kofeinom (ranije se kofein nazivao teinom. Zeleni. Ipak. avijaticarima. kofein ga na· draiuje. soferima i drugim osobama Caj pomaie. tj. te~ko varenje. jer je ko· fein glavni sastojak caja koj4 draii ove centre. slabljenje ltd. javlja se balji rad miSica i refleksi su bdi i potpuniji. guo bljenje apetita. Preteranirn i dutim svak~ dnevnim uZivanjem caj izaziva nesanicu. ra~ireni oso· bite u Kini. pamcenja i razume· vanja i. severnoj Africi oj drugde. radnicima. nefermentisani caj izgleda da je ma~je otrovan. a kasruje se is· postavilo da je ree 0 jednom istom a!lka10idu u 'kafi i caju) draZi korn veli· kog mozga.

malo teo b r 0min a. Kuvanje vode je najpouzdaniji nacin sterilizacije. v 1age sme biti n a j vis e 'JO/. kuvana voda je neukusna i vecina osoba ne moze da je pije.382 L1!CENJP.vane kao caj. To su putevi zaraze najopasnijim bolestirna: trbuS ~li tifus. Prema tome. jezera i bara. jer drliZi respiratorni centar. Cajev tan in je -sme~a epi1 katehina i ga-\okatehina. dekstrina. stavske materije) i prostija fenolska jedinjenja tLpa katehina i njihovih derivata. jer po onoj mudroj narodnoj izreci . B I . . . B 2 . U zelenom caj-u ima v. Hemijski sastav cajevag !ista je vrlo slozen. Medu tim. srodnih polifenolskih jedinjenja eaj deluje i kao tipiena taninska lekovita biljka protiv proliva. OD CEGA POTICE LEKOVITOST CAJA? Ma. kofein i tanini (. rotina. nerastvorljiva mtka tela. pa se 'Ia~de dBe i prijatnije oseca. Za vreme fermentacije caja nastaju f 1. Otrovanom. opekotina. pepeo je zelen od man g a n a. a p e pel a n i vis e od 6. povecava ventil acij u pluca. Epika tehin ima svojstva vitamina P (pe). usled eega se i rad s rca poboljsava. moraju ±mati znatne zalihe dobra zapakovanog prvoklasnog caja. ~to je presudno u hitnim slueajevima_ CAJ JE NEOPHODNA RATNA REZERVA SVAKOG SANITETA Za vreme rata milioni Ijudi su u pokretu. A dalje od puteva pije se ~to se stigne. Eto zasto svaki civilni i vojni sanitet. Svojirn kofeinom eaj nadrazu~e i centar za krvotok. Glavni lekoviti sastojci caja su purinski alkalaidi.opore. a den ·i n a i k san tin a. caj '. pre svega. Caj irna 1-5% k 0 f e ina (teina.nikatinske i pantotenske kiseline. jaei i bolji.0 b a fen i. U pepelu 's e ne smeju naci teski metali (ve~tacki ate· zavan Hi bojadisan caj).34% tan ina.1o je kulturnih biJjaka Jooje su taiko svestra-no ispitli. za jaeanje organizma itd. KoliCina vlage se normalna krece ad 3-6010. SrCani mi§ic se bolje ishranjuje i 'tako jaea. ran~eniku i svakom teskom bolesniku bolje je dati eaj nego 'Vodu. Ako se sarno vrlo malo caja stavi u vodu dok kJjuea. kolera i dr. dobija se zdrava i pitka voda. vaska. teo f iii n a.5~/o ni man j e od 5%. 0. Za poslednj<ih 150 godina u caju je nadeno nekoliko desetina raznih hernijskih jedinjenja. jer caj jaea cell'tralni nervni sistem i srce .bolje je zlo spreciti nego leciti«.ode n 0 g e k s t r a k t a. a pre svega Crveni krst. usled eega je srem rad pravilniji. masti i drugih balastnih materija_ Dobar caj mora dati n a j man j e 30% v .ma ve!ik profilakticni (zaStitni) znacaj. srdobolja (d<izeruterija). BILJEM Caj svojim kofeinom pobolj~ava disanje.. U caju ima \jo~ i gume. Caj je vaian prot!votrov. Na svakoj zeleznickaj ili autabuskoj stanici pije se druga voda.Zato ga svaka apoteka.5-1 0/0 eta r s k 0 g u I j a i 2-3% legumina. trimetilksantina). ali sva nernaju isti terapijski znaeaj. Zbog ogromne kolieine tanina (najbolje sorte eaja irnaju viSe od 300/0) i drugill .ge ta- . U zelenam caju ima vitamina C. zdravstvena staruica i druge zdravstvene ustanove moraju imaJti. 8. proizvodi kondenzacije i oksidacije katehinskog tanina. u nufdi i voda iz reka. upale sluzruice i 'koze.

ono ide u nekoli'ko pravaca. jer se gotovo say proizvedeni caj u svetu potro~i kao svakodnev:ni prijatan napitak za osveiavanje. n 0.aja na planlaZama je vrlo slozeno. zbog cega se u drogi skoro say kofein nalazi slobodan. Traie 5e sorte 5 mnogo mca. nego pre i iznad svega prema svojim organolepti6kim svojstvima. Fer men t a c i j 0 m 5 e j a v I j a z u lo. budaY. nepovoljne klimalske i druge nepogode itd. ISPITIVANJE I CUVANJE CAJA Vel ike uvozne i izvozne drogisticke trgoval'. otporne na bolesti i ~tetocine. tzv.! CAJ 383 nina. Zbog toga je za ocenu kvaliteta I'.INESKI ILl RUSK. odnosno prijem caja. podaci 0 nj<!govom hemijskom sastavu. on se ip.aja potrosi u svetu za uZivanje. Odabiranje. ali pre svega se cene i iznalaze takve sorte tkoje daju najaromaticniji caj s najvise tanina. tj.ke kompanije i trgovci na veliko imaju narocite eksperte. za vreme fermenlacije. a u crnom caju. a prima miris sredine u kojoj 5e nalazi i tako gubi vrednost. U zivom Iism 'kofein i ostali alka· loidi se nalaze vezani na lanine.lk ne ceni i ne plaea prema procentu tog alkaloida. neprijalan miris.aja varnije mBije. ali se vrednost I'. iii »Tuski caj " eenio se 'kao najbolji. premda se lekovita vrednost caja OSIIli. Na vlafnom mestu caj ·porpI1i. a u crnom vi ~e 'slobodnog kofeina. Mladi listovi i pupoljci sadde vire tkofeina (i tanma) nego stariji. koi'i dnevno ponekad moraju da probaju po 100 do 200 puta razne vrste caja i da daJu ocenu 0 vrsti i kvalitetu caja. v rio a rom a til'. pa se moze direktno hloroformom ekostrahovatL Oslatak kofeina moze 5e ekstrahovati tek posle tretiranja amonijakom. deo etarskog ulja izve· trL Nestrucnim i nehatnim cuvanjem caj gubi aromu.K. s ud osetljivih profesionalnih probaca (degustatora) I'. U cajevom listu ima tea z e. Tek posie njihove ocene vr~i se kJasifi· kacija i pakovanje. 5 mol a· 5 toe tar 5 k 0 u I j e 0 d k 0 j e gpo til'. vrlo malo geraniola i dr. Thea Tasters. e m i r i s c a j a. enzim koji pretvara jedan deo flobatanina u flobafen.kofein..aja nego rezultati.aja vee. Najbo/je vrste caja imaju najvise tan ina. DEGUSTACIJA CAJA Mada je u caju nosilac lekovitosti . jer je ~rebalo godinu i . nje. To je zbog toga ~to se najvici deo proizvedenog I'. vrlo osetijiNe i vicne probate caja. caj 5e pakuje odmah posle pdenja. Za vreme nepafljivog pdenja l1stiea I'. I e p I j i v 0. gus lO.mi meroljiv. Da hi imao sto bolju aromu. oplemenjivanje I'. Ovo ulje ima mnogo metilsalicilata i feniletil·alkohola. dok je j 0 ~ m I a k. Ne'kada~nji »karavanski. prema tinoei mirisa i ukusa. a vrlo malo za lek. pro zenja i uvrtanja raspao se k 0 f e i Jl • tan a t.aja ne celli sarno po kolil'.ini kofeina nego prvenstveno po uk UIS u i m i r i 5 u. a sasvim malo kao lek. Zato 5e mora brizljivo cuvati na suvom mestu i her met i c k i zap a k 0 van u 5 tan i 0 1. Zbog toga ani gotovo reo dovno boluju ad hronicllog teizma. citronelola. jedne peroksidaze..va prvenstveno na kofeinu.

crvenomrk infuz. tremja. 2. razvijenosl vlakana oj dr. Epilobium angusti· folium (osobito u SSSR). U nas je nepoznat. B 0 j e: indigo.me. tm. 'llgodnog. lupom i mikroskopom. FALSIFIKATI CAJA SU CESTI I RAZNOVRSNI boljih eaj eva 10Sijim vrstama. Min era I n e materije povecavaju procenat pepela (pesak. zemlja. ni kofeina i dr. Jedino Hsce izvesnih Camellia ima idi· oblasta.20. Pa J. jagoda itd. aromalicniii i bo/ji nego infuz (c. imaju lisce koje se oblikom i veHcin'Om. evet se skoro ne maze faIsafikovati. gips. lepe f ute boje kao zlato. Up 0 t reb I j a van i c a j nema odre~eni postotak ekstrakta. hemij s>ka i os tala ispitivanja treba dapuniti jos nekim istrafivani'ima. Z arne n j i van j e U NAS JE NEPOZNATA UPOTREBA CVETNIH PUPOLJAKA CAJA Cvetni pupoljci <'aja imaju mnogo prednosti i steta je ~to ih nasa uvo· zna preduzeca ne nabavljaju u proizvodackim zemljama.bere li~ce. berlinsko plavetnilo i kurkuma (u zelenom caju). zilavije. Cvetni pupoljci od caja daju blag i vrlo prijatan. kofeina i onih zupeastih kandza razlikuje od caja.i formiraju u oblike s·liooe pravom caju. S t ran 0 I i ~ c e: Salix alba j diITuge vrste vrbe. direktno 51! \'ezuje na vunu. 0 t pat k e i sitneZ nasta!le za vreme prerade eaja raznim sredstvi· rna slepe . i tako je obja ~ njeno za~to je rusk! caj to llko bio trazen. voda Jrojom je eaj paparen (1 +9) mora bin bis~ra i sjajna. 6. Pregled ouiima . Osim toga. Uvek se proba sarno nezasla~en caj. hro· mno zutilo. odsustvom idioblasta. nema kofeina <ni ouih 'kandZa na rubu itd... 3. pomaio oporag ukusa. Nerna oi poznatu arom'll caja. s bazama ce se obojiti mrkocrvenkas>to. raz· aim taninskim ekstraktima i sl. prisustvo iii odsustvo idioblasta. grafit i sl. jevtiniji je i njegovim branjem drvo lIle oslabi kaa kad se . grancice i druge primese. a. 4. zova. jasen. jer manje drazi. alkohol pozuti. K u r k u rna: caj se izmucka s a}koholom.pak se u svetu cajev evet malo upotrebljava. Vellcina listova. Pekoe sa Souchong cajcm. na primer. rufa.Ji oni se ne pruzaju od uedne do druge epider. S. glina i dr. 1. Tako se mogu poznati i drske. a s kiselJinama se povrati na zuto. Cesto ga oboje karamelom. je r se eaj vrlo eestp falsiRkuje. H~ce je veee. jer nllje u modi. dlakavost. Taj »Iafni eaj « se u vodi raspadne. Na primer. Fi· noca arome je drugacija. Danas je dClkazano da je bolj i caj koji j e odlezao godinu dana. . posto sadrii manje kofeioa (0.).aJj) od mea. tvr· c1e.). vimja. aromaticnog mirisa i nagonkog. omogucice raspoznavanje slabijih vrsta. kao i sva ka druga skupa droga. ali se i to moze dokazati.384 LECBNJB BIUEM po da na dok iz Kine s tigne u Nif nji Novgorod.

. lunas na Balkanu am-a javrrih eajatra. Otuda se u oas i danas vise ouje »ruski caj« oego kineski. Polovinom XVII veka spominje se up 0 t reb a c a j a k a 0 1 e k a u nekim zemljama Zapada i u RusijL Oko 1660. lIlajbolji moreplovci i trgovci. Ipak.000 javnih cajara. uz[vanje caja r~irilo se tek u XIX veku. primIjen je sa odu~vljenjem i vee posle nekoliko decenija bilo je oko 3. c1ani uvoziti u Evropu veee kolicine caja.500 god.qje toCe sarno eaj. jer je sve dotle bio v r l o s k u p. onda je svakako uZivanje eaja mrrogo manje zlo od Bllilroholizma.K[N ESK[ u. k. tako da je »tRj o bio pl'ivilegija same po· "lascenih j imucnih staleZa. najviSe su ga uvozili i doprine li ~ irenju nj egove upotrebe u Evropi.ca. godi· ne.) RUSK) CAJ 385 BURNA JE ISTORlJA CAJA Zbog cega se u nas kineski eaj naziva . u cvelu Sirenju upotrebe eaja za pice u nas najvise su doprineli Ru· si posle I svetskog rata. a isto tako i IS e C e r. Prvi put u martu iii aprilu (P ek 0 e. s belim ta6kamal.:sen a iz Kine u Japan. Caj je dugo vremena ikaravanirna dolazlo u Evropu iz Kine prcko Ru· sije. Vee krajem istog veka eaj se paCeo ~iri ti i u nekim evrops'kim zemljama slutiti kao pice za uz)vanje. U Japanu je u XV ve. U Englesku je uvezen 1665.je zlo. pre nase ere. Spominje se na 2. Mongolski kan poklonio je 1638.ku gajenje OaJa uzelo vere l'3mne re. U nekim zemljama je drlavna vlast otvarala jayne cajare i favorizo· vala privatne u borbi protiv prekomernog uZivanja aIkoholnih pica (Rusija). U Evro pu je prenesen tek polovinom XVI veka kao lek. Mong olije i Sibira. Nazivali su ga i »karavanski caj«. feizma. god.jdZjnica«.J _ GRAN C[CA U CVETU kafe. a i od ka. ruski« ? Mi sLi se da su za caj Kinezi znali od najdavnijih vremena. svilasto dlakav. poceli su Holan.. Tada je caj bio vrlo skup. drugi put u maju (Soucllong) i Ire- . Prelipostavlja se da j e pre nekih 12 vekova upotre ba caj a pren. Ali caj jos nije uspeo da u nas po· tisne prekomerno uzivanje erne C. Hol a nc1ani. U Kini i u J apanu se bere 3-4 puta godisnje. ruskom Cant maIo eaja kao skupocenu retkost. kao sto kafane tote sarno ·kafu.A. Ako se IffiIOra bWrati jzmec1u dva zla ma!l1. ZBOG CEGA SU VA2:NI VREME I NACIN BERBE CAJEVOG LISCA Cajevo lBee se bere 6-8 n edelja posle orezivanja oajevog drveta. god.

Kinezi ostave obrano IBce oko 2 sata na suneu u velikim . Odmah posle toga. inac!e listovi omatore. gardenija i sl. Zatim se u v i j a metlu dlanovima. a kasnije od nac!ina pakovanja i tuvanja. sve dok iz asta ·ne prestane da izlazi zelenkast sok. a na njegovo mesto rasiri se sloj prlenog taja. ali jos vise od vestine prerade. 2. posle c!ega ga razastru na asure oko pola sata. I to je jedan od raz. Kvahtet taja zavisi od vrste biljke. oprezno p r z i u sudovima od tuta iznad zara. osusi nad zarorn. Caj za domacu upotrebu Kine1!i v~tatki raznovrsno namiriSu prema ukusu svojih potrosata. jer je c!aj u prvom redu s red s t v 0 z a u z i van j e . ne razara se hlorofil. Z a v rem e fer men t a e i j era z v 1 J a s e p r i j a t n a a rom a c a j a. rukarna savijaju i g n j e c! e nekih desetak rninuta u hladu. proseje.i. Obit no se here pupoljak i 3-4 Usta ispod njega. poslednjd kvalitet).) i ostavi 'i zvesno vreme. C r n i c a j. razvija i ponovo uvija i razvija. Ponovo se razvi:je. same tvornic!ki modernim metodima zasnovanim na nauci i iskustvu. Od 100 kg sirovog dobija se oko 22 kg suvog lista. vee se odmah brzo isprli. izvadi. Rasiri .loga zasto je c!aj jos uvek skup i zasto se plantaie ne poveeavaju. izdufe se i roba ima mnogo otpadaka. skine s vatre i izruc!i u korpu da se na promaji ohladi. pa se ukloni. Zatirn l5e SUS1 j prz. Oko gajenja taja ima dvaput vise posJa nego oko kafe i kauc!uka. M i r i s i uk u s s u va z n i j i o d pro c e n t a k 0 f e ina. tatno po utvrtlenim propisima zasnovanim na iskustvu i nauci. . • PRERADA LISTA JE PRESUDNA ZA KVALITET CAJA 1ma vise nac!ina prerade. posle fer men t a e . Orezivanje i sabiranje vr~ se strutno i briZljivo. 1. i jos toplo hermeNcki p a k u j e u gledosane iii 1akovane metalne kutije oblozene metalnim (llcalajnim) listovima. z e len i. Posle pol a sMa (nekad treba 3-6 sati) pre· mne se vrenje. To se ponavlja nekoliko puta. Obrano lisce se drfoi oko 18 sati da svene na lesama u ta~om sloju na 25-35 0 C. Zatim ga rasire da se ohladi. U nas se najviSe trosi erni c!aj.i j e. To se ponavlja nekoliko dana dok taj ne primi miris dotitnog eveca. Ovo se ponavlja nekoliko puta sve dok lisce ne postane tamno i sivkasto. ali cemo navesti sarno najvainije momente. stavlja u mamnu za uvijanje (20-30 minuta). Istovremeno se obere i sve cvece i plodovi da ne bi smetali novim Ie· torastima.k orpama da s v e n e. Od dlacina prerade zavlsi da Ii ce se dobi ti ern i. Z e len i c! a j izratluje se u Kini na slitan natm.da~e drvo sarno od svoje ses'te godine pa nadalje. zavija i razvija. sarno 5e n e p uS t i fer men t a e i j i (vrenju). Berba se mora vrSiti blagovremeno. Prve dYe vrste su vainije od druge dye. baci u kazan za prlenje. LI!CI!N1B BIL1BM P e k 0 e taj . Zatim se pusta struja top log vazduha. bnizljivo 0 dab ere i odstrani sve sto ne valja. tj. jed n a I e p I j i'V a mas a. potom se uvrnuto liSce prenosi u odaju za fermentaciju zagrejanu na 35-400C u slojevima debelim 4--15 em. z uti iii c r v e n i c! a j. Englezi i Holandani su u svojim 'kolonijarna radili slieno. lisce se grej e. dalcle.386 6i put u julu (Congou. 150r- .s e tanak sloj raznog mirisnog cveca (jasmin.

ja cini napore da gaji cajevo drvo 'kako bi time 'spreei'la uvoz i odliv deviza. Problem orezivanja je u stalnom usavrsavanju_ Proizvodnja caja sve viSe prelazi S privatnog sektora na drlavni. Sve je veCi broj naucnib mstitucija koje se sve mtenzivnije bave agrobiologijom. po obodu soitno reokasto-zupeast.i je osobitog. na Cejlonu. Razumljivo je da se industrijskim standardnim metodima dobija jednolicna J tipizirana droga.KINESKI ILl RUSK! CAJ 387 tira. Na donjoj cewrtini i1i treei-nJ obod lista nije nazubljen. M~mski rad je jevtmiji od kineskog domaceg rucnog.k a i suptropska zeml. NajviSe se gaji u Ki-ni. UvidajuCi sve veCi maeaj caja. zatubas1'o-siljast. Dr mi. na velike plan1afe. KAKO SE CAJ MOZE POZNATI GOLIM OKOM I LUPOM? Caj na prvi pogled ne lici na list. Pre liven kljuealom vodom listie omeksa. Pretpostavlja se da u svetu ima vise od milion hektara pod eajevim drvetom. Sumatri i u drugim tropslcim predelima gde je klima uvek podjednako zarka. . Sekundarni nervi se odvajaju od glavnog pod uglom od 450 i dalje granaju u gustu mrefu. Ti z up c i lice na rope cmkasto-mrke pticje kandie. Caj je postao prava kulturna bilj. U Indiji. sva'ka trops. orezivanje se vrsi svakih 15 dana. i Jugoslavija je pokusavala sa uvodenjem caja u kulturu.U zelji za ekonomskom samostalnoSCu i da bi sto vge bila nezavisna od mostranstva. Javi. Ca. Otpatke i sitnez presuju u opeke ili tablete. Indiji. vide se jakom lupom. JER SE SVE RADI NA NAUCNOJ OSNOVI GaJenJe eaja. nego je ceo.k omade mrkocrne boje.ka. agrotehni.trafivanjima U sVThu poveeanja prinosa i poboljsanja kvaliteta cajellOg ·lista. na Cejlonu. pro je i to jedan od razloga s1'o ova moderna proizvodnja sve viSe potiskuje kineski eaj na svetskom trfiStu. vrlo prijatnog m i T~S a i oporog i gorkog uk usa. Te zemlje su i najveei izvoznici caja_ OREZIVANJE CAJEVOG DRVETA IMA VELIK ZNACAJ Ore z i van j e j e n a j v a z n i j i P 0 5 a 0 0 k 0 g a j e n j a c a j a. razvije se (na staklenu ploCu) i tada se vidi njegova velicina i oblik: duguljast iIi duguljasto-kopljast. su~en u kratku drsku. 'krive iii zguZvane . Zato se na to polaze mnogo pafnje. U Indonezijoj oj drugim zem1jama. ~to je za ukus poLrooaea od prvorazredne vafnosti. Orezivanje ·se vrsi na kraju susne sezone. Marko UlieeV':ie postavio je pre desetak godina manje kulture radi ispitivanja moguenosti gajenja caja na nekoli'ko mesta u Crnogorskom prmlOrju. CEJLON JE OD POCETKA XX VEKA POSTAO PROIZVODAC I IZVOZNIK NAJBOUEG CAJA NA SVETU. ispi-ruje i pakuje. .k om i svim drugim is. Li'stiCi caja su pazljivo uvijeni u vretenaste.

jer u k 0 1 i k 0 j e l .j see m 1a c:I e. KAKO IZGLEOA CAJEVO ORVO? Caj je vrlo otporno. list mu je upola sitniji i grana se od zemlje.no. a mnogo kasnije u Japanu. Caj izis kuj e najmanje 1. ipak je celokupno tamosnje poslovanje sa cajem ostalo dosta printitiv. Seje se na 2 m rastojanja i ne dopusta se da nara-ste vise od jednog metra. Naprotiv. c3ak i u krajevima oko Sredozemnog mora. Rusiji oko Batumija (1848). Srednjoj Americi i u mnogim drugim zemljama. u driavn im nLkama iJoi svojina trustova i veliidh preduzeea. gde je gajenje novijeg datum a.-uIture caj a penj u do 2.000 m. na Cejlonu (1875). vrlo 'lepe cvetove veoma prijatnog mirisa ria jasmin . Listovi od Th ea sinensis su duguljasto-jajasti i najviSe 12 om d'llgooki. rene do 10 m etara visoko. Kvalitet raste s porastom vi sine planine. lako. lake se caj gaji u Kini od pamtiveka. Plod j e drvenasta. SVETSKA PROIZVOONJA CAJA Indija i Cejlon podmiruju dye tre6ine svetske potrosnje caja. na Cejlonu. Jav·i. S planina je ~aj bolji nego iz nizija. pod stalnim nadzorom stru~njaka . 00 CEGA ZAVISI KVALITET CAJA? Caj st rada od duge suse. Vee nekoliko hiljada godina kako se 6lj gaj i <u Kmi. u ·kulturi proizvodaci ne dozvoIj avaju da caj naraste vise od jednog metra. velik u vlaznost vazduha. Uglavnom ima dye vrste ~ajevog drveta: Thea sinensis (= chinensis) i Th ea assamica. zaSticeno od jakih vetrova prirodnim iii vestackim zaklonima. a od njih se odvaja velik broj varijeteta i prelaznih oblika. Caj ima naizmenicne. peskovi to. Od XIX veka pro~iTilo se gajenje ~aja po mnogim tropskim predelima: u Indij i (1840) . Prvi je nizi. Burme i 5a ostIVa Hajnana. Hladnoeu lakse podnosi. zimzelene lis tove bez mirisa i be Ie iii pomalo ruficaste. izrazito kiselo zemljiste. to je v·r lo briZ· Ijivo prou~eno i postal'ljeno na n a'll C n e i industrijske 05nove.. dakle. isti s lu ~aj kao s kafom. Austra· liji. is pod Ka vkaza i u drugim zemlOama.388 GEOGRAFSKO POREKLO CAJEVOG ORVETA LECBNJE BrUBM Caj je verovatno poreklom 1Z Asama. gde temperatura pada ispod OOC. Brazilu itd. Poslednjih nekoliko decenija poteo se gajiti i u Africi. trouglasta i mnka caura sa tl'i semenke. Na Hima<lajima se J. jako i lepo zimzeleno drvo Hi grm koji naraste 3-5 m. Inace. . tamnozelene. da oi se lisee mogro ~to lakse rukom sa lemlje brati i da bi se stalnim. krupne. u t 0 1 i k 0 s e ~ a j vis e c e n i. u Indonezi· ji. struenim potkresivanje~ u od· redeno doba godine i uzrasta dobio sto veCi broj mladih letorasta i sto vise mladog liSea. a oni od Thea assamica su viSe j aljas·t:i i clio 25 em dugi.5 m voderwg taloga godisnje. Suma~ri.

siri jak i neprijatan miris. Kiselo drvo se upotrebljava i kao insekticid (ungtava insekte) i insektitug (gom. i do 210 mgOfo vitamina C. oksikumarinsJoog heterozida. U kori ima katehinskog tanina. flavonoida. OSObllO u Julu kad cveta. ~eS ce mesajuci.KISELO DRVO.. 389 KISELO DRVO. U drugom sudu se rastvori I kg crnog mekog sapuna u 50 litara klju~ale vode. KISELO DRVD gorke m ruteuije ai/Glltina. U nas se sadi. ~esto perasto deljeni. AJLANTUS. . Upotre. PAJASEN. tera insekte): I kg svefeg lisca se simo lse~e i prelije 5 50 litara klju~aJe vode i. SMRDUlVO DRVO . U listu ima do 12<>/0 tanina. . pa se u Kini upotrebljava protiv tropske (amebne) srdobolje i nekih erevnih parazi1a (kao nar). RUS Ailanthus glandulosa Desf. Deluje sHeno ipekakuarti . Do 30 ~ visoko drvo. dugat'ki do 50 em. Ocedena teenost od liUa j rastvor sapuna se pomesaju j tom teenoscu se prska voce i povrce protiv napada insekata. poreklom I za p?s umIJava l~j e goleti. saponozida i rnasnih jedinjenja. elagne i galne . blJavaJu se kora s gra na i s kore na 1 . Lislovi su 1a bIlJka. drli 24 sata. list. Sirnarubaceae u: iz istoene Azije.kiseline. SMRDLJIVO DRVO. MORSKI JASEN.

golo. Jacina gorcine droge je od 1: 2. vodenog ekstrakta.500.000 do 1 : 3. medu kojima je glavni gencijanin. pri vrhu razgranato. a isto to eint i sa stokom. protiv groznice. duguljasto-jajasto. sjajno. protiv smetnji u organirna za varenje. Nadeno je oko 0. .6 do 10/0 a~kaloida. . Rasprostranjenost.) KJeica je dvogodisnja iii jednogodgnja. Cveta celog leta. u raznim krajevima sve ta na rod stavlja sveze li sce kiselog drveta u . Upolrebljava se u obHku inliuza (10 do 20 g na 1. (Centaurium umbellatum GiI Hb. skoro sedece. gorke deteline i kore od gorke .Raste svuda. lin· cure i blafenag ckalja. idirota. drLi 8-10 dana eesce rnuckajuCi i p1'j e na pala sata pre jela.Sadrii gorke heteroZlide: g en i e i 0 pi k . lincure.ima 3-5 nerava.000).pomorandze. mala. eritrocentaurozid i dr. suplj e. a nije otrovna. visoko od 30 do 40 em. Upotreba. po rubu celo. zeljasta bi'ljeica sa sitaim cveticima vatrene boje. 1. a debelo je do 3 mm i naretko obraslo si tnim listicima.Kicicu treba brati dok je u evetu. Da bi odstranio razne insekte. TRAVA - on GROZNICE. eve t 0 v i su slozeni u racvastu evast na vrhu stabla i imaju levkastu. . gotovo eetvrtasto. naspramno. . U stare i na 's uncu S'Usene droge cvetovi su izbledeli. Ulazi u sastav gor-kih cajeva za stomak. trave-ive. Gorak stomahik: po 20 g 'ki~ice. GORCICA. cesto i uspesno upotrebljava kao kiciea: za otvaranje apetita. Berba. a najmanje u listu. Malo je naseg lekovitog bilja kaje se u narodu tako mnogo. a najvge po vlafnim brdskim i planinskim livadama. petozubu krunicu rliZicaste Hi svetle e r v e neb 0 j e. eritarurozid. Svojstva_ .390 LI!CENJE BIUEM Na Zapadu se upotreb lj ava pra~ak kojim se zapra~uju vocke u vreme cvetanja protiv raznih insekata: po 10 kg fino samlevene osu ~ene kore s korena kiselog drveta. Na isti nacin se maze karistiti i ova smesa: po 25 g kielce. fino sarnlevenog osusenog IBca pa radajza i dijatomita i sve se dobro pomesa. vina i tinkture. Lis c e je sirno. tako da se u leta mnogi senokosi rumene od iscvetale kieice. .Kicica je vrlo gorka. Sastav. KICICA. Od ove srnese moze se spravljati caj Hi se stavi u litar komovice. mesHmieno U ogromnirn koliehnama. S tab 1 0 je cvrsto. Deluje kao cist arnarum sli· cno lincuri.postelju. golo. praska. KANTARIJA CRVENA Gentinaceae Erythraea centaurium Pel's . Droga. Prizemno Iisee poredano je unakrsno u prsljenove i sedece. . Najvise gorcine ima u s ta b I j i c i.Kicica je dobar gorak tonik.r a z i d. njime se trlj a. do 4 em dugacko. retko. vezabi u kit ice i susiti u hladu na promaji. s labokrvnost'i itd. manje u cvetu.

Kod nas je ima mnogo. gorka kio!ica. IUciea se podjednako cesto i ramovrsno . manje aromatiCni i nisu tako slatki kao zreli plodovi. Sure se kao zito na tavanu u tanJrom sloj'll Ii ('e~ce prevrcu drvenom lopatom. . KLEKA. a mestimicno i potpune za~tite za vi~e uzastopnih godma dok se sarna od sebe oe razmno~i. ona se gcupa ·i na taj na('in ungti. vrlo otporan. ta:l<. '1atinsko l'ITle dolazl od centaura Hirsna. Za~~ta u P?r0dl. nadimanja: po 20 g kiiCiee. pa cak i iskorenjena. Jeee.nice.o da cim se ru· korn ·u hvati. dupcJ(~. od centum = stotma i aurum = ZIMO. OCaj. kiticica. Alrilovog ucitelja. Upotrebljava se i ova sme~a: po 20 g kiCiee. kantiliee i majkine du~ice . Zelenih plodova ne sme biti. Najbolje je pod drvo ra~iriti ponjavu iii asuru i motkom pazljivo tresti zrele kllekinje. pa~njacima. kao pod I. zlatna ruc. Naro~ imena: ger. Poroaju se po mrkoj boji . BOROVICA Juniperus communis L. VENJA. dobro plaes i ni· kad se ne nabere dovoljno kvalitetne droge za do mace potrebe i za izvoz. Ima i privredni znacaj.Kiciea ima vrlo sitno i plitko korenje. na jednom dr· vetu istovremeno ima i zrelih i zelenih klekinja.Plod dozreva tek druge godine.ljivo odsece ostrim makazama. a pIi dnu dva prs\jena. lak~i su. latnik. grancice i slicna necistoca najbolje se odstranjruJu vetrenjacom i'li trijerom. ~uplji. Protiv gasova. '1"etkim ~umama i po zapu~tenim i neobradenim mestima. . gusto i nepravhlno razgranat dvodoman grm. od kojih svaki ima tIi trouglasta priperka mrke boje. ervena kicica. Zbog wga se namece pre~o potreba delimicne. .Kicic~ kao lek spominjru jo~ Plinije ~ DioskoIid. a po drugima. Suva droga se lak ~e c i '5. . . jer se uVe'k mnogo trafi. okru· glaste i m e 5 nat e. Na taj oacin. sunceni evit. Druge godine pocinju tamniti. gorke de teline. nego se gomja polovina stabljike u cvetu pai. BOROVICA 391 2.Zrele bobiee (Juniperi fructus) su velike kao gra~ak. po ~ to n is'll lekovite.. Igliee. Is~orija . jer se zelene kasni je moraju odstraniti. nane. Droga. Bern se potpuno zrele bobice okrajem leta sve do duboko u jesen. 'kinin. Kicica se ne sme cupati. ~to zavisi od nadmorske vi sine i godine. Opomcnal . kamilice. . svedre. a krajem leta i poeetkom jeseni oboje se tamnoplavo-Ijubieasto pod tlticajem 0 k 5 ida z a n a t ani n 5 k e ism 0 I a 5 tern ate r i j e u bobici. VENIA. Berba.Naglom i nerazumnom eksploatacijom kiCica je na mnogun mestlrna proredena.KLEKA. lei<: koji vredi stotinu zlatnika. mala semenCina. Po jedni. tj. Prve godine su bobice ze· lene. groroicavka. jezernica.koristi i u narodnoj i u naucnoj medicini. Oupressineae K1eka je zimzelen.t1i nflgo sirova. a najvBe po brdskim i planms1cirn' krce· vinama. drago evi. a zelene born· bice naroeitim s'trojevima. rna. mali stoz. 'gorko zelje. Na temenu trnaju t r i ~ a v a i tn 'kvrZiee. nane i maHenjaka. prevucene su beIicastim v 0 ~ tan imp e pel j k 0 m. postaj'll rdasto-Ijubicaste. OI'IlO zelje. .

pri dnu su srasle za mezokarp.k e c e vas t e ~ u pI j i n e s a leo .a u kojirn su velike (do 1 rnm). svetlazcleno-mrka boja pastaje mrko-zeleGkasta. zatim aromatienag. tupo piramidalne. Na ispupcenaj strani svaka semenka ima sa obeju strana lednog rebra po nekoliko ne· jednakih ulegnu'. U bobici ima t rim r 'k e s e IIIl en 'k e. M i r is a je svojstvenag. iz Srbije i Bosne. G .~_:2 1 G F - KLI!KA: POPRECNI PRI!SEK K!ROZ ZRl!O PLOD. Sastav. stara je krta. Najvge klekinja se patro~ za destilaciju eta r s k a g u I j a . m r .r e z ina z n' m s e. prijama balsamienog.392 U!CBNJI! BlUl!M Mezokarp je mek i pun. SVeZa droga je meka i meS'Ilata. jajasto-duguljaste.:. One su kaa kost tvrde.SEME . Najbolja droga dalazi sa Deliblatskog peska. a u 'k usa najpre slatkog. docnije postaje sun(terast i ~uplj1kast i potamni. ~up1ja J cesta je ucrvIjana. A 1 ¥.k ret a m.

. smrkva. Aetheroleum fructus Juniper!. brika. i izvoze. Ostala narodna imena: barovica. Jednu supenu kasiku smese popariti sa 200 g kljucale vode. Succus Jw~iperi il1spissatus (Roob Juniperi). reumatizma i slicI1ih bol esti. Narod naziva plodove kleke avim imemma: venja.k.Belo-ervenkasti komadR drveta od stabla. tamna. skoJ med'lOI~1. kad se zagreju. Ima jo§ i oko. K I e k 0 v a c a je nadaleko poznata veoma aromatiena raldja koju proizvode u velikim kolicinama uglavnom naSi dinaroi Ere. isto tako vafan· i omiljen kao §to su hajducka Irava. inhalaci~u prilikom obolj enja organa za di sanje i kao srcdslvo za drazenje koze. Od kJekinja se izraduje sok. . zubace i idirota. smrekovina. sipurka i sitniee. kova za tovlJenJe. brinje. ~esto vIse se trosi u veterinarstvu kao sastavni deo pra§. borovac. 2110jenje i s1. pored ostalog. smrekva. organskih kiselina i njihovih soli i flavonskih hetero. obi· cna borovica. JO<>/o smole. smrekinje.ka. erna smrekva. Upot!~b~. moraca i kima.. 393 jer saddi do 2. . Klekinje ulaze u diureticne cajeve (Species diureticae).lj~sttm Ii· s tovima i crvenim lepim bobicavlm p/odovlma udru.. kJekinje su kod nas i u drugim baJikanskim zem· Ijama jedan od najpoznatijih i najviSe upotrebLjavanih narodnih oj domaCih Jekova. smrec. kao pod I. jakim krtolama.Cela biljka. protiv nazeba. Zato. klekinje. a jo§ cesce etarsko ulJe sluii za kadenje. KOZALAC. smricka. kantarion. Inace. smrek. U malim dozama elarsko ulje kle·ke. Ulaze u sastav diureticnih eajeva. 3. a narocHo k rIo leo t r 0 v n e su dok su sveze ~ ImaJu IJut 1 ne- . . za spoljnu i unutrasnju upotrebu: kao diureli.Zenim u okJip1ce. smnca. rastavica. smrijekinja. gume. smrca.. erna smrekinja. KOZLAC. Klekinje. pe. kaslja. KOZALAe . .. Po 25 g klekinja i persunovog ploda i po 10 g peteljki od visanja. korena od zeojeg trna. Po 25 g klekinja. a spolja u obliku spiritusa (Spiritus Jurziperi) iii u jakoj rakiji za obloge i trljanje protriv nazeba. 2. Raste najviSe u grm lju . Rano u prolece izbij e njegovo k. za s~omak. klekoV'ina. kao pod I. Venja se mnogo viSe upotrebljava u narodnoj nego u §kol.KOZlAe.50.. grana i korena kleke. da osteti bubrege i dr. Juniper! llgnwn. odaju miris na klekinje. fenja . zida . voska. ola'k§ava i-skaSljavanje . trnju. u I j a i do 33% in v e r t n 0 g § e ~ era. zatim jednog gorkog tanoglikozida juniperozida. Diuretlcni cajevi: I.~pn~ li·s. VINO I R~I(JJA Arum maculatum L - Araceae Dugovecna zeljasta biljka sa. Po 25 g klekinja.. ~eli~im kop. U veCim dozama kleka moze biti skodlj-iva. smreka.ce . boroviee. smri. Upotrebljavaju je i kao domaci lek 'i dez'nfekciono sredstvo. gonoreje. lekovite biljke bez kojih se nase kuce ne mogu zami~liti. zove i ploda od anisa.Etarsko ulje dobijeno iz zrelih i sa· mlevenih klekinja destilaeijom pomocu vodene pare. len ·i kiciea. Una· rodu se upotrebljava za lecenje mnogih bolesti. smrekovina. osta· viti 2 sa ta i popi ti u 3 doze pTe jela. Imaju vrlo malo etar-skog ulja i smole. ast· me. vodene bolesti.

zmij in kolomboc. Druga narodna imena: aronae. grlo. Iz tih . povracanje i &1. Ne z. bleja. obolele desni. kozJee. malo etal'skog ulja. U prometu je poZllata jo~ i bolivijska i peruanska i k oka. Cejlon i dru· ge trops ke krajeve. koz lic. psihieko stanje I i opasan otrov. beriket. anestezija jezika (dejstvo k 0 k a i n a).se upo treblj ava sarno kao narodni lek. . Zabelezeni su sluca· jevi trovanja svezim krwlama. a ixnutra proHv ~ tueanja.394 LECENIE BlUEM prijatan u kus. voska. tanki. zakcr zlik. Su~enjem nestaju otrovnost ·i Ij utina . knegic. fitosterola dr. Anesteticne os ob~ne imaju sarno kokain i tropakokairn. konjska blitva. Ako dode do njegove r esorpcije. 4-8 em dugacki. Skoro sva droga se potro~i za ekstra>kciju alka10ida. majasil-treva .ldka'l ni anestetik za oei. zmijino groZde. mali strkae. Upotreba.sok 2-4 m. zrninae. nos. bula. Peeene iii kuva· ne krto le (rkrompirici) nisu otrovne.ca. KOKA Erythoxylon Coca Lam. Kozlae . a 2-4 em ~ iroki. Otrovnost susenjem izvetri.Kokin list sadrfi 0.i se od najdavnijiih vremena u Boliviji i Peruu. Posle izvesnog vremena javlja se prolazha n e 0 set I j i v 0 s t. gujin kuruz. toplog i Ijutog. kacja kuruza. Lmaju skroba kao i krompir. Jzgled Usta. majasil. List raznih vrsta koke je raznog oblika. Duzom upotrebom izaziva neizlecivu naviku.:ira u stomaku. lisionjak. Kcr kain hidrohlorid se upotrebljava ·kao . teleca stopa. Na nalicju je list svetHje boje. onda deJuje na centra:lni neI'V'Ili sistem nadraZujuci ga i izaziva· koje ·traZe kokainomaru. . savitljivi. Erythroxylaceae Koka je zimzelen grm. ka·lenda r . Glavni alkaloidi suo k 0 k a i 'n. Kokain je vrlo jak juCi euforiju. kacje zelje.na se za sada od cega potice otrovnost kozJaca. a mirisa prijamog na caj.7-2. zmij ski kukuruz. . .GJavni nerv se vrlo jako istice. pa ih za vreme gladnih godina jedu u siroma~nim krajevima.5% a I k a I 0 i da i raznih bala· stnih materija: tanina . Sastav. a deea su se trovala plodovima: natecen je· zik i usne. zmijin kuruz . ali su svi oni jajasto-duguljasti. po obodu eeli. vi. ali je to opasno sredstvo. ParalguCi senzitivne nervne zavr~etke. Truksilini su ot· rovi za sree. J ava je danas glavni proizvodac koke. Higrini su isparljive haze i mogu se izdvojiti destilaeijom s vodenom parom. smole. . zmiji!l1a trava. 2lmijdn ce~a lj. Nervatura li s ta je ka ra kteristicna i jasno istaknuta.Kokino !iSce se danas retko upotreb>ljava za izradu gao lenskih preparata. Sekundarni nervi cine gustu mrezu. Gaj. Uk u sa je gorkog. masti. gastralgija. ali cvrsH. natragulja.krajeva prenesena je kas:nije na Javu. 'k okain deluje kao 10kalni anestetik. S obe strane glavnog nerva pruzaju se na nalicju od baze lista pa sve do vrha d van abo r a e p ide I' m e kao dva luka. t r 0 p a k 0 k a i n i truksilini. kravos. 'kozas-li.

vinograda. anesteticno dejstvo mu je duie: daje se pri lumbalnoj anesteziji. Sabiraju se ". pa cak i smrtnih hemoragija stoke koja je jela sene u kame je bilo trulog kokoca.Razne Vl's'te sena imaju slabiji iii jaci prijatan miris na kuma rin. Kontrola. 's lucajevi teskih. dosta zbi~enim grozdovima. Stabljika je prava i vrlo razgranata. za razliku od ostalih mirisnih biljaka koje imaju spoljni ill unutra~njd sekTecioni aparat s uljem. Jedno vreme vaZHa je kao lek za o ei. Raste i izvan Evrope. suva biljka ima i slobodne melillotne lk1seline smoIe. Kumarin je proizvod hidrolize heterozida. Jos u starom veku sluiila je. - Papilionaceae Do 1 m visoka dvogodgnja zeljasta biljka. Nekad se droga mnogo vge upotrebljavala. Prema podacima UN. puteva i dr. sarno su po obodu zupcasti.rhovi granOica biljke u cvetu. U Kanadi i SAD zabelezeni su 1931. Osim kumarina. koke i indijske konoplje odrfavane su mnoge meuunarodne kOllferencije sa ciljem da se smanj'i i spreCi ~irenje uzivanja ovih opasnih opojnih droga. Cvetovi su zuti.KOKOTAC. Sluzi za aromatizaciju krdZana i drugih lo~·ih vrsta duvana. U k usa je najpre malo sluzavog. Cveta preko celog leta. godi ~nje se preradi oko 8 miliona kilogram a kokinog li~Ca za proizvodnju kokaina (prinos oko 1% kokaina 12. steze i sl. . god . grceva dece itd. aH se racuna da je svakako veca od Jegalne. ima svojstva da se suprotstavlja antihemoraglenom dejstvu ovog vitami·na. Kokotac je aromatiena droga 'koja nema etarskog ulja. tanina i dr. tera vodu. na dugackim. kao lek koji ublaZuje bolove.List koke i njeni alkaloidi smeju se upotrebljavati samo pod kontrolom lekara! KOKOTAC. je utvrdeno da trovanje izaziva di·kumarol koji nastaje od kumarina pod uticajem gljivice na trulom kokocu. jer prilikom susenja nastupa fermentacija. . Opomena! . Droge s kumarlnskim heterozldJrna. Komisija za opojne droge Ujedinjenih nacija predvida ograriicenje proizvodnje i regulisanje prometa koke i kokaina. Godine 1941. U homeopatskoj medicini daju je protiv migrene. zatim gorkog i pomalo Ij u tog i oporog. Kokotac je trava koja kod nas .raste svuda i redovan je sastojak sena. Osu~ena biljlka prijatno mirise na med. 'kao ·i druge opojne droge.) Lam. nestace hemoragije prouzrokovane trulim kokocem. Jer spreCava stvaranje protrombaze u krvi.Trgovina kokinim li~cem ·i proizvodnja i promet kokaina su pod kontrolom Ujedinjenih nacija. hi'd roliza jednog glikozida i pri tom se oslobada k u mar i n (oko 4'10). Upotrebljava se kao narodni lek spolja. ZDRALJlKA 395 Zbog opijuma. Ako se staci daje hrana bogata vitaminom K (Jucerka). zbog cega ova ne moze da se zgru~a. u raastima i melemima. suvog liUa). Dikumarol je antagonist v·i1amdnu K. Medutim. Ima 1istove . ne zna se kolika je iJegalna proizvodnja.s liene detelini. lakton orliO·hidroksi-cimetne kiseline ili kumarins'ke kiseline. agJiikon gor- . Tropakokain je manje otrovan od kokaina. koja kao korov raste po pustim mestima ukraj njiva. ZDRALJIKA Melilotus officinalis (Moo.

Suvu. Narodno iskustvo. alb us (Mcd. zutka. zbog tega se izvesne kumarinske droge upotrebljavaju i kao gorka lonika i slomahika. i Cola acuminata Schott. 5vinduh. - Sterculiaceae KOLA JE USLA IZ NARODNE U NAUCNU MEDICINU Kola-orasi su jedan od najtipicnijih primera koj<i ukazuje na potrebu stalnog proucavanja narodnog iskustva. MALO ISTORIJE 0 OVOM SPASONOSNOM ORAHU Nenaucno je i neprihvatljivo shvatanje da je sarno evropska medicin· ska vestina lecenja tacna i da ve~tina i nauka 0 leku i leeenju poticu i po· cinju od nas. farmakodinamiju i pravilniju primenu i terapijsku upotrebu bi/ja u lecelljll . Da su helci 5 manje oholosti i potcenjivanja gledali na ve~tinu lecenja i izradu I. Narodna imena za biJjku Ikokotac: velika djetelina. idraljika. i sluii im za raznovrsne verske i druge ob· rede i svecanosti. micisavka (Anlhoxantum odoralum) i dr. KOLA Cola vera ·K. teret. To je bio povod mnogim istrafivanjima koja su objasnila fiziolosko dejstvo. na primer. nokata trava. veliilci zuti kokotac. nokatac. crnci . et End!. de· se tine kilometara na dan. To je uskogrudo i netacno. kokotac (Melilotus otticinalis). glad. ne zaduvaju se i mogu da izdrle takav napor koji je belcu uvek bio ncshva tljiv. U tropskoj Af· rici kola ima ogromnu va'lnost. Ona se tame upotrebljava za zvakanje od najdavnijih vremena.stalno zvaeu svezu kolu d u sled toga postaju neobicno izdrzljivi.396 LECBNIE BIUEM kog ukusa. orlov nokat. Oni koji 'lvaeu kolu mogu da podnesu veoma velik nap~r. Anticki narodi i Arapi izgleda da nisu poznavali kolu.. zdralika. ne oseeajuei umor. Svaki narod je ~iroko koristio i danas upotrebljava one sto mu priroda na svakom koraku pruza. mrku. prevrelu oni neee podiei sa zemlje. noktec. pre svega . zed. Oko dvadeset mHiona Afrikanaca fvaee kolu.. hemijskog sastava i dejstva su i Melilotus altissimus Thuill. prirodnih proizvoda koje je covek kroz vekove uspe~no koristio u borbi protiv zaraza i bolcltina. na kolu sve do kraja proslog veka. konjska detelina. a kasnije i drugih lekovitih bHjaka. (bela kominika. (zu ta zdralji'ka.kova naroda druge boje koze. kao. Na primeru kole mogu i treba da se 'lice generacije zdravstvenih radnika svih zemalja i vremena kako nije trebalo raditi. Schwn. ne sme se potcenjdvati. vodnika. kao kod nas dinar. Bern i fva6u sarno potpuno svezu kolu! Ovo je iskustvo posluzilo za veHko otkriee 0 boljem poznavanju hemijskog saSlava kole. NoseCi ogromne terete na glavama. iuti kokotac. mala pototna gra~ka) j M.) Desr. lazark1nja (Asperula odorala). ana im je moneta. Slicnog mirisa i ukusa. beli kokotac). klesano i kovano u S1aInoj bo1'oo za bolji zivot i dobro zdravlje. Najvi~e '1rumarina imaju Faba Tonco (oko 30/0). ne bi se moralo vekovima cekati. p~enicica. kumanika. razni ka~uni (Orchis).

D .TUCAK.MLADA KOu.N _ MALE I I~KLIJALE KOLE SA VISE KOTILEOONA. KOu. G .PETQKRA!( PLOD. E . H . 1 .K.KOu. 397 N L .PLOD NA UZDUZNOM PRESEKU: VIDE SE PET SEMENKI.arvOREN PLOD SA CETIRI SEI\IENA (2).PERlKARy. I . c K I KOLA : A .L. M .. J MLADA KOu.~ DVA KOTILEDONA. SA VISE OD DVA KOTLLEDONA J. C _ PRASNICI.ZENSKI CVET.PLOD.BEu. B . IZNIKLA IZ VRSTE KOJA IMA DVA KOTILEDONA . F .GRANCICA U CVETU.

a za tim tanina. Dodaju im razna sredstva za »ulep ~avanje« .ro~nog prolJiva). To je tzv. Kod nas se kola jo~ uvek vrlo malo upotrebljava. Sve do kraja XVIII veka nije se malo od kog drveta poti~e seme. KOLA - GLAVNI SASTOJAK NAPITKA ZA SPORTISTE Prijatni napici koje sve ~eSce piju sportisti pre i za vreme takmicenja. Dejs1vo kole je sri~no delovanju kafe i caja. a u vecoj otrav. Mnogi ambiciozni sportisti u zelji da po svaku cenu budu prvi d nepobedivi u tome preteruj u . god. zbog cega irn a akutnih i hronicnih trovan ja kolom! U KOKA-KOLI GLAVNI SASTOJAK SU KOLA-ORASI pObro ~nje koji su Koka-kola i s lieni napici ~ iro'ke posle rata osvoj ili ukus po trosa~a svih kon1:inenata i brzo poplavili svetsko trli· s te kao retko koji drugi napi. od velikih doza smrt nastupa zbog para li. Njenu upotrebu prvi su videli Portugalci u zapadnoj Afriei. terapij skoj dozi lek. fermet·iranoj ikoli veCi deo tanina pretvoren je u nerastvorljivo kola-crvenilo. Tako j<! do~kl ·i do zna~aj nih radova Burkeloa. naj~e~ce kao stimulans. Tek krajem XIX i po~etkom XX veka droga je ispitana i utvrden hemij ski sastav. jer je u njoj kofein vezan za taninska jed:injenja odakle se u organizmu postepeno oslobada. Ove patentirane napitke p od za~ticenim i izmi~ljenim imen ima proizvode razne fabrike u sve tu.tak ranije. stab ilizacija ill sterilizacija sve!eg. i ovde se moze reci da svako dobro ima i svoje zlo.tetu u Parizu od 1900.ze srca. Kola j<! bila povod da se opseznim eksperimenti ma utvrdi da svei e bilje deluje drukc je i bolje od osuJenog.kole za ja~anje . I edino lekari. poreklo i lekovita vrednost. s tabilizovanog pra ~ ka . imaju kao glavni sastojak pre· . pre pisuju ponekad ekstrakt i vino . jer strucno isprzena 'kola ~ma ta ko prijatan miri's i svojstven ukus da joj nikakva korigencija i nije potrebna. vina iii tinkture. Medutim.398 LECENJE BILJEM mnogih boles!i. Sveza kola je bolja i zbog punog dejstva tanina. tek uzabranog lekovitog bilja unBtavanjem enzima na temperaturi oko BODC. Uzbuduje eentralni nervni sistem i ja~a delatnost srca. iako to nije potrebno. franeuski daci. da mu je dejstvo dugotrajnije i pot punije. redovno sadrie kao glavni 's astojak kola-orahe zbog njihovog vanredno ene rgi~nog dejs l'va za i zdr~ava nj e velikih napora u kratkom vremenu. tonik (erveni) J1000rans j adstringens (pnotliv hro. I kola je u maloj . jer u mrkoj. teenog ekstrakta. flobafen. Sveza kola deluje sporije ali dugotrajnije. Dejstvo kole je u prvom redll dej stvo kofeina. U Evropi je kola bila nepolJOa ta do XVI veka. Peroa i drugih naurnika na Farmaceutskom fakuJ. Deluj e i diuretieno. UPOTREBA KOLE U NAUCNOJ MEDICINI Sveza iii stabilizovana k ola daje se u obliku alkoholature. do dan as.

poseban . Kad rodoljub . ostavi da 5e slegne i izbistri. kao nabuj a la reka poplavila sve kontinente . dod a 100 g obicnog farmaceutskog sirupa i na kraju. \. livade nepokosene. N'ije dovoljno prosto i jednostavno nesto za· braniti.« E.ve s to je moglo bili pre tvoreno u votku. koji osvajaju vecinu potrosaca. zatvori i dusevne bolnice p repuni i na sve strane beda. pre jela. Kola·eliksir: 50 g .ih je sve vise i sve su raznavrsnij[. tj .KOU. zdravstveni i prosvetni radIllik zeli da irna uspeha u borbi protiv alkoholizma i slicnih poroka. To vazi i za kolu. on mora nam zamenu. KOLA NAPIer U BORBI PROTIV ALKOHOLIZMA Nasa narodna filozofija ima i ovu mudru izreku : . manje zlo. 2. manje opasno sredstvo za uzi1 v anje. PREPARATI OD KOLA-ORAHA Nj.reCnog kolinog ekstrakta pomesa se sa 100 g aI· kohola (60 0/0-nog). buke. neobradene i neposejanje.s e izbistri i pij e po jedna kasika 1riput dnevna posle jela. sto se spravlja po apotekama. Popularizacija kole umnogome podseca na sirenje upotrebe kineskog caja u nekim zernljama. jecam. jer su svi pili. 750 g najboJjeg cmag v-ina. glad i nemaslina. psenica i drugo . sve je podvrgnuto alkoholnom vrenju: rai. Zato se navocti 5amo one sto se zna. Najcesca SLI hronicna travanja osoba koje svalrodnevno. upotrebom kole kao leka u vecim od propisanih terapij skili doza. I. Fabrike dne u 1ajnosli svoje recepte. Renki su slucajevi da je neko popia neki preparat kole da se namerno otruje. dobra promesa. ostavi da . malo· -pomalo. TROVANJA KOLOM Kola je tipicna kofelnska droga U svernu se mora bi~ umeren. Covek mora negde da dangubi i da laze laz ljivi jezi'k. osobito u Rusiji. I najbolj-i lek moze bilti otrov ako se uzme vise nego sto je potrebno.ve su ostajale u korovu. CesCi su slucajevi mectika mentoznih trovanja. odlije i pije po jedna rakijska casica triput dnevno.. Koka-koli i svim sHcnim napIClma kola·orasi daju mnogo traieni ukus i miris. Re~ko je lroja lekovita biljka tako brzo. pa bolje je lazljivi jezik lagati bez· alkoholnim napicima od kole nego r akijom i drugim opasnim alJcoholnim napicima. Njj. Kola·vil1o: 60 g teenog ekstrakta kola-oraha pomesa se i rastvori u 940 g najboljeg cmog vina. Znaci trovanja su 'kao od 'kafe i caja. 399 vrele i sl rucrzo priel1e kola-orahe. osobi<to u SAD i Zapadnoj Evropi. tj .j asvojila ukus po· trosaca raznih naroda. bez narocite potrebe piju vece kolicine 'kale. ton« 'i . gde je sarna dnavna vlast otva· rala javne cajare i favorizovala peivatne cajdiinice u borbi protiv preterane upotrebe alkoholnih pica. .

ove semenke su imale isti sastav i dejstvo kao sveze. kao da je radeno sa sVeZim semenkama.nim alkoholom uni~tio u sVeZem semenu kole enzim 0 k sid a z u i posle toga iz ·s terilizovane i osusene kole dobio beli ekstrakt. Goris je izo· lovao jednu drugu fenolsku materiju i nazvao je kolatein. m ali nov iii neki drugi si· rup po zelji potro ~aca. Umesto sirupa moze se upotremt i med. Li~ce se menja oj kvasi da bi kola ~to duie ostala sveza. Po Kneblu (1892) sveze seme sadrii glikozkl k 0 I ani n koji se ~azlaZe pri· likom su~enja semen a na 'k 0 f e in. kao sto to redovno biva sa semenkama obieno osu~enim. Crnci zapadne tropske Afr. u . Sadrzi oko 1% kofeina. za razliku od dotada~njih mrkocrvenih ekstrakata. malo saharoze. Cejlon. ne upotrebljavaju. kolakatehina i kola-crvenilo. odakle su pre· nesene u Indiju. g Ii k 0 z u i ok 0 I a . Ko la inw io~ i oko 4% flobatanina "iIi kolatanina. a crvene vrste kole obojc se manje-v-iSe 'Ijrubicasto.400 LECI!NII! BlUHM ' Ovaj elik sir neke apoteke namiri ~u cimetom. enzima. GDE RASTE KOLA-DRVECE? Kole rastu u tropskim vlaznim ~umama zapadne Afrike.07% teo b rom ina. ~IX> sve zaYis i od ukusa potro~aCa. a delom vezani. Pije se po jedna kafena ka~ icica triput dnevno pre jela. jer staru. t1umbimm. OD CEGA POTICE LEKOVITOST KOLE? Hemijski sastav kola-oraha je vrlo slozen. skoro bele semenke oj primeceno je da su nji'hov sasta'V ·i dejstvo drukciji od osusenili. ali ne mrkoorveno.ike brizljivo Cuvaju sveze semenke kole u korpama oblozenim zeleninl i ovlazenim li~cem nekili biljaka iz porodke Marm1taceae.5% k 0 f e· ina i oko 0. Goris 1 SevaJije (1908) izolovali su iz svezeg semen a Jrole fenolsku supstanciju 'kolatin. Goris i Amu su driali sveze semenke 5-10 rninu'ta u autoklavu na lloac i zatim ih osu~ili. Afri6ka plemena upotrebljavaju jedino sveze neobojene. koja se pret· vara pri obicnom su~enju 5emena u kola-crvenilo. na Madagarskar.c r v e nil o. 3. Obe ove fenolske materije imaju osobine flob atanina. Pije se po pola kafene ka ~ ic ice triput dnevno pre jela. 4.i su delimieno slobodni. jer su sterilizacijom urui~lene oksidaze i tIla taj nacin spreCeno razlaganje kompleksa ·kolatin-kofeina. 5. Sveze i susene semenke nemaju isti sasta'V i fiziolo~ko dejstvo.. Xola-rakija: 20 g tecnog kolinog e kstrakta pome~ a se sa 80 g najbolje pr epece l k e. Tako »stabiHzovane« semenke ostaju u sredini· bele. Maurici~us. Go· dine 1896. vanilom ili drugim aromaticnim drogama. T ecni ekstrakt kola-oraha spravlja farmaceutska industrija iii vece apoteke po propisima farmakopeje. mrku. God·ine 1911. Burkelo je vrelim 900/ . Kola-sirup: 10 g tecnog kolinog ekstrakta pom e~a se sa 90 g obicnol? sirupa. prevrelu kol u crnci bacaju. na J avu i u Brazoil. lozovace iii vinjaka od 55% alkohola . koj. Pije se po jedn a ka ~ ika posle je la. oko 30'10 skroba. Kola 1ma 1-2. betaina i malo masti.

Kole spadaju u onu grupu vafnog drveca ~ije kulture stalno rastu. U novije vreme svefe semenke se prenose u zelenorn mcu brifljivo zapakovane da bi 's tigle u Evropu ~to manje promenjene. jer se dizenterija prenosi zarafenom neprokuvanorn vodom. n ejed n a k eve I i ~ i n e i 0 b Ii k a: ovalni. Svefe iii stabilizovano seme je bela do run~asto. Kotiledoni su veorna tvrdi. bolje reci. obi~no rastavljena na svoja dva (Cola vera) ili ~ k 0 til e don a (Cola acuminata). upotreba pijace vode 'prokuvane sa malo kole ima velik profilakti~ni zna~aj. na unulra~njoj strani ·ravni iii udubljeni. . okrugla~ti. Danas gotovo i nerna tropske zern1j e koja ne ~ini napore da podigne kulture kole. Je· dna francuska firma 5 tab i l'i z u j e k 0 I u u mestu berbe u Gvineji. sarno da se d~e do cilja. Mestimi~no se sve vge gaje ili. gor~e KOLA JE POSTALA PRAVA PLANTA BELIKOZA Da je slavni ~vedski botani~r Line (1707-1778) dan as nv. Kola trafi tropske vlafne ~ume isto kao i kakao.KOLA 401 Kon~in~inu. Oporog i nagorkog ukusa. Meksiko i dr. jer je to korisno za nacionalnu ekonomiju. Duga~ki su 20-40 mm. Kolumbiju. Drvo ra~a tek posle petnaeste godine i daje plod do svoje 75 godine. ve~ta~ki razmnozavaju. bez mirisa. To su privredni ratovi. a na prelomu je crvenomrke boje. U donjern delu nalazi se supljina i u njoj pupolj~ic i koren~ic iii sarno ostaci od klice. postojbine raznih vrsta 'kola. Berba.ispod zita«. Donedavna su kolonijaJne sHe ~inile sve da se 1Z ekvatorijalne zapadne Afrike. . Radi se . a pogotovu za one u tropskim nezdravim krajevima.Beru se plodovi n~to pre potpunog sazrevanja. do~epaju 05'Obito semena onih koje mnogo rode i daju kvalitetne kola-orahe. a 15-30 mm ~iroki. PROFILAKTICNI ZNACAJ KOLE Za sve stanovnike Zemljine kugle. gde se ra~una da godi~nje oboli oko 700 miliona lica od dizenterije (srdobolje) i gde milioni unriru od ove strasne zarazne bolesti. on bi raznokola-drvece nazvao plantae bellicosae. Jedno drvo daje prose~no 5-8 kg svezeg semena godi§nje.il!i d~vljeg kestena. a na obi~an na~in su~eno je tarnnomrko. duguljasto-tetvorostrani iii obratno jajasti. plankonveksni. ali se pri tom sredstva ne biraju. Svefe seme je opoI'ije i nego osuseno. po povr~ini ne~to malo rapavi. KAKO IZGLEDAJU KOLA ORASI? Osusena i olju~tena semena jezgra je veli~ine oraha . jer se zbog njih vode ratovi. sernenke i'l:vade iz ~ure i su~e.

semenjaka. Za iensku stabljiku: zenska konoplja. a na nalitju beli i vrlo dlakavi. Za musku stabljiku: bela ikonopija. seme· njajka. kao blago sredstvo za tis· eenje. konop. prvica. Manje je gorka i aromatitna od peiena. Vee prvog dana na povrsini se uhvati belo-sivkasta kozasta skramica. izbomiea. ugijene. nesto viSe glikuronske . zivica. stabljata. Razvijaju se mehuriei ugljene kiseline i taj dabija pri· jatan. beLka. nakiseo i osvezavajuei ukus. ernojka. DIVLJI PELIN. konaplje. cma konoplja. vitamina K i dru· gih sastojaka. Za to vreme tetnost ispod nje postaje sve bleda. a najvise pored puteva. gl'snica. oslac:tenog taja i ostavi 2-3 dana da prevri. trnica.ka. tao nina i kofeina . kudelja. sluzi. tekstilne konoplje (Cannabinis semen) sa· drzi oko 30"10 sl15ivog masnog ulja (gliceridi linolne i linoleinske . kudeija. Deluje osveZavajuee. jer sadrli. iz· birnjata. Upotrebijava se kao pelen. zenska 'kudeija. domaee konoplje. semenjak. i pored neprevreiog seeera. poskon.kiseline i druge proizvode alkoholnog i kiseiog vrenja.kiseline).• 402 KOMBUHA LBCENJE BD. Beru se vrhovi grantiea u evetu (Artemisiae herba. Samleveno seme se daje u obliku taja (6-8 g na tasu kljutale yodel za letenje ra'znih upala besike i prostate. edestin). beiojka.jos i malo alkohola. prvoj. belica.JBM Japanska. TRLOMET. Ponekad se traZe sarno listovi. to je najupadljivija razHka od pravog pelena. evetocice. kineska iii ruska cajna iii kvasJ gljiva To je mesavina s lapitastih bakterijai nekih vrsta kvasca. mletne i sireetne kiseline. Listovi su na 'lieu goli i tamnozeieni. koja se posle nekoliko dana razvije u tolikoj meri da zaista liti na neku pravu gljivu. zbirnica. KOMONIKA. - Compositae Komonika je dugovetna zeljasta brljka. Sadrli i nesto vitamina B. mandiurska. vem u kitiee i brzo suse u hiadu na promaji. koja lImo korov raste svuda. KONOPUA Cannabis sativa L. - Cannabinaeeae Zrelo seme od nase obitne. konople.ve« stavi se u tasu smlatenog. . Spolja se upotrebljava 11 obliku kasiee (kuvanjem u vodi) kao oblog na uboje i otoke. Gaji se na zaseeerenom t aju . Malo parte »glji. UMJET Artemisia vulgaris L. Narodna imena za biljku: alja. 14"10 belantevina (osobito jednog giobulina. pitome konoplje. semenjata. eRNI PELIN. muska konopija. KOMOTLJIKA.

SadrZi oko 0. velika konopljika. lupanja srca. Konopljika se sadi i kao ukras . otocka ko.KONOPUlKA ~ 403 KONOPUIKA Vitex agnus castus L. poljski biber. neurovegetativnih poremeeaja (dejstvo etarskog ulja). ljubicasti (rede ruiicasti iii beli). Do 2 m visok grm. heterozida agnozida. KONOPWIKA zdo belieasti i vunasti.a Je . Ko~?pIJ lk. - Verbcnaceae Mm~e ~a bIber. Cvetovi su sitni.4% etarskog ulja. alkaloida. Stablo je pravo. naspram no. o~tra ~ibika. . narocito plodovi.vrl~ razgranata. kora mu je sivozu6kasta. Upotrebljavaju se vrhovi ·g rancica u cvetu i plod (Agni casti herba et fructus). U etarskom ulju ima cineola. . Cveta leti. vltlJlve. KonoplJ1ka je narodni lek za leeenje rana (dejstvo tanina i cineola). ljenja. Plod je sitna I k ostunica od 3 do 4 mm sa 4 semenke. LI~ce Je sheno konoplji. odozgo tamnozeleni i bez dlaka. tanina. odo. konopina. Narodna lmena: divlji biber. grane su belieaste.iv l1egoba varenja hrane. straha i drugih Ziveanih obo. im a 5-7 duguljastih listica. eetvorouglaste. vrlo rasprostranjen u primorju. . noplika. Plod se upotreblja'Va wnesto bibera 'k ao zatin oj prot. osobito jufnom. cistila. udruZeni u guste vr~ne cvasti. s labe i sa. gorkih materija. nesaIllice.

skroba. a deb eo 1-2 mm. tamnjanac. za kijanje itd. . tlankovit. gijas. kopitnica. smole. obit no prezimljuju. 15-20% metil-eugenola. kopito. temjanice. aromatitnog. menegled. Daju ga u rakiji pijancima da im se ogadi alkohol (0. . . Izaz~va po v rae a n j e i proJiv. Rasprostranjcnost. Listovi su u obliku kopila. Upotrebljava se jo~ jedino u narodu.Kopitnjak je vrlo stari lek. Na riwmu obitno ima korentiea i mladih prizemnih listiea. Upotreba. krij'll se na bazi listova. KOPITNJAK Etarsko ulje je mrko obojeno. ka~lja. Droga je otrovna (azaran u etarskom ulju). - Ari·s tolochiaceae Trajna zelj asta. tanina. kopitnjatic.zne tamne ~ume. J ezik postaje neko vreme neosetJjiv kao od kokaina. Ijutog. iako je kopitnjak bio jedini emetik do uvodenj a ilpekakuane u farmakopej'll. 10-15% bornH-aeetata. temjanuga. mrezasti. Pra§ak izaziva krjanje. mala biljka. mastJiea. terpena I seskviterpena. ~eeera. Spominju ga jos Dioskorid i Plinije da leci groznieu. mrko-erven sa sivom nijansom. ima nezgodno sporedno de[ovanje i posledice od toga. nagorkog. Dug je oko 1 decimetar. te zato nije primlj ena u sluzbenu medicinu kao ekspektorans umesto ipekakuane. donekle tetvorouglast. gihta. Ostala narodna Imena: gorski kopitae. Upotrebljava se eela biljka: rizom s nadzemnim delom biljke s li~eem ·i zelenim plodovima (Asari rhizoma cum herba). protiv poViratne grozniee. organskih kiselina ~ nepoznatih gJikozida. Stoka ne pase kopitnjak. Sabira se u avgustu. Sastav. osobito bukove.Suv rizom sadrZi oko 1% eta r s k 0 g u I j a. Mirisa i ukusa je jakog.5-1. SadrZi oko 32% a z a ron a (propenil-trimetoksibenzol). .0 g kao infuz) . Rizom puzi p L itko u zemlji. toplog i paprenog ukusa i terpentinskog mirisa. tera na mokrenje itd. Cvetovi su purpurno·lamnomodri. slicnog biberu i kamforu. sjajni. 2-3% azaril-aldehida. kozasti . toplog.' VH!. Riwm se mora ~to brZe osu~iH. tamnjanite.404 L1!CI!NII! BIUl!M KOPITNJAK. slu'li. Danas je kopitnjak nacpu~ten. katin drat. a na nalitju mutni. s liea tamnozeleni. KOPITNIK Asarum europaeum L. Cveta aprila i maja. Droga.

U svojim ZaTama kopriva -Ima acetilholina i ' histamma koji vee u kolicini od 1/ 10.u speSno se daje protiv raznih zaraza. protiv opadanja kose i proliv peruti. . inace. verovanja. z d r a V 0..kt iz trave (hel'be. Za Iek se belU vrhovi grancica s liseem.U listu dma tan ina. pepela) i hi 0r of i I a. Stranci ad nas -Iraze vagonske kolicine osU'senog k apr i V i n 0 g I is t a. Iecitina. Caj iii alkoholni ekstra. Ponegde se joS upotrebljava sveze uzbrana kopriva za »'larenje" mesta :na telu obolelih ad reumatJizma. Treba brati sarno mlado. Pred ovaj rat. ZARA Urlica dioca L. VELIKA KOPRIVA.vima dobro poznat. karotena. - Urticaceae K~riva je ?osadan . . iSijasa i neuralgije. a . Sastav. Hlorofil iz kopnive . vrseni su ogledi na labora· torijskim 'livotinjama i na bolesnioima sa listom koprive.k iseline. fitosterola . Upotreba. pore mecaja nastalih us led loseg prometa materija i anemija nastalih posle prirnene duboke radioterapije. Treba ga brati u korpe i ne nabijati ga. mnogo viotamina C i K. Prisustvo glikokinina bi moglo objasniti i opravda1-i upotrebu koprive proti v secernc bolesti. Za vreme gladi kopriva je oj za Ijude i za domaee zivotinje prva i najzdravija hrana. Rahitienoj deci koju zrace ultravioletnim zracima iii 'koja primaju zraceni ergosterol (vdtarnin D) daju u najnovije vreme hlorofil ·iz koprive ili njeno liSee. sireetne i maslacne Idseline. celo lisce po suvom i Iepom vremenu kad se digne rosa. Hlorofil iz koprive povecava snizen krvni pritisak i dovodi ga na normalu. cela nadzemna biljka u cvetu iii sarno karen. na tavan. koje bi bilo zanimljivo sakupiti i prouciti. Danas se u prosveeenim zemljama !rose desetine i stot-ine vagona koprive za vadenja hlorofila.Kopriva je narodni Iek. voska i Jcremene . s luzi. Caj od koprive daje se protiv proliva. najcesCi seoski korov koji siromasam svet vekovima upotrebljava kao prvu prolecnu »zdravu zelenu hranu«. . Rezultati su bili vrlo povoljni. nego rastresito !ito pre preneti u susaru. . 'da osuseni lis t sacuva jasnu i lepu zelenu boju. a i protiv drugih anemija. krvavljenja iz hemoroida i uopste za zaustavljanje krv·i spolja i iznutra (ta· ninsko dejstvo). kao sto varosani !rose spanae. mnogo so11 (IS-2oot. Cenili su je jos Rimljani. sujeverja 1 obicaji. zato se poslednjih godina daje kao dodatak pri lecenju srcanih balesni'ka digitalisom. jos ce~cc. a jos viSe sa njenom z e len a m b 0 j 0 m (hlorofilom).KOPRIVA.narocito za vreme rata. soc n 0. preventivno sredstvo i hrana. Zato njega treba brati. sam lis t. URA 405 KOPRIVA. U najnovije vreme najviSe se ceni mlad list (Ur· ticae folium). Koprivu ne treba brati u blizini naselja i pored puteva gde ana. koji se daje preventivno i za lecenje teske kolonijalne anemije. VELIKA KOPRIVA. nadzemni deo biljke) ili. prezren korov pO prljavim i zapustemm mcstlma. cesto prevrcuCi. rnravlje. u sobu Hi negde drugde pod krov.000 mg 'lare i peku. iz korena upotrebljavaju se za porast kose. Za koprivu su vezana mnoga narodna lecenja. jer je pnimeceno da onda deca mnogo brie ozdrave. pa sto brie osusiti u tankom sloju. belog pranja. jer je tu cesto zagadena m dkracorn i iz metom i moze doCi do teskih zaraza.. najcesce raste.

nacini 5 kolacica i u stednjaku ispece. naroeito protiv kolonijalnih bolesti: denge Hi papatacija. Domacinstva. Tako se moze znjeti do 10 puta godgnje. Pije se IS medom po 3-4 ka~ike dnevno za lecenje bolesti navedenih pod I. ostavi preko n06 i u toku dana pije umesto vode kao sredstvo za jaeanje. karnena ·u be~ici i vodene bolesti. ali se upotrebi sarno pol a ~ake pupoljaka. Najbolje je 'koprivu rasaditi u jesen kad pocnu kise. npr. pogotovu sa mnogo dece. pa ih ve~tackj hrane kravljim iii nekim drugim mlekom. Hlorofil i kopriva 5e upotrebljavaju i protiv raznih drugih bolesti. nove vrece oct vgestruke debele hartije. Uzima se 3-4 ka~ike dnevno. Koliko se kopriva ceni vidi se i po zvucnim reklarnnim nazi virna raznih specijaliteta nacinjenih od koprive. 4.. poparenu i sarnlevenu koprivu nekoliko puta dnevno. Sok: I kg svezeg mladog i opranog liSca samelje se ma~inom za mlevenje mesa i iscedi sok.406 U!CBNJl! BlUEM Oeci tije majke nemaju mleka iii onoj deci koja ostanu bez majke. zucnih oboljenja i dr. Za izvoz lSe list cvrsto presuje u velike bale.koprive prokuvati 15 minuta u 1 litru vode i to piti mesec dana umesto. Cim u prolece izraste za pedalj visoko. Kopriva se moze lSeja1i ali. kopriYu treba nac1ubri1i azotnim dubrivom i dobro zaliti. Protiv nocnog mokrenja dece u postelji: 20 g zdrobljenog koprivinog semena i 60 g raZellog bra~na pome~a se i doda malo vode i meda da se dobije testo. 5. Caj: 50 g isimjenog liSca kuva se 15 minuta u 1 litru vode. danas u naprednim zemljama dajll zelene tablete hlorofila. zutice. treba je pokesiti. Cim se pokosi. jo~ hde i bolje. . Sirup: 1 kg soka prokuva se i procedi kroz flanelsko platno da bude bistar i pome~a sa 2 kg meda Hi se doda 1. i za grgljanje i ispiranje us1a protiv angine i upale desni. cede ieleni sok iz svezih kopriva iii im daju. protiv malokrvnosti. rute groznice. Caj protiv anemije (malokrvnosti): punu saku mladih lisnih pupolja· ka . Ekscrakt: Sok se isparava na vodenoj pari u plitkoj posudi do guo stine meda. Sve narn to nalaZe potrebu za proucavanjem hemijskog salStava i fiziolo~kog dejstva koprive i njene upotrebe kao dijetetske hrane i leka. Zimi se mogu koristiti i osuseni pupoljci. 3. jer je sarno mlad list dobar. razume sene dozvoli1i da iz· raste vge ad pedlja. na razmaku 40 x 40 cm. 6. kao hranu u ob1iku povrea. kao predohrana. kao.eliksir zivota«. Nemacka i Svedska. rasac1ivati pomoCu rizoma (razgranate podzemne stabljike). uglavnom preventivl1o.5 kg ~ecera i kuva 15 minuta. Zbog toga se poslednjih godina kopriva pocinje gajiti kao kulturna biljka. ostaviti jedan dan da svene da manje zali. U toku od 20--30 dana dete treba da pojede svako vece jedan ·kolaCic. osu~iti u hladu i poskidati liUe pre no sto se potpuno osusi. Traznja koprivinog lista sve je veca. list koprive treba dobro nabiti u ciste. Najvge je traZe SAD. 2. . kala-azara. Velike fabrike lekova iz inostranstva traze od nas stotine vagona ove droge. Da hi se ~to potpunije sacuvali lekoviti sastojci. Svajcarska. Uzinla se 5-10 g dnevno s medom. -treba da ostave za zimu nekoliko vreca osu~enog iJsta. 1. vode.

Ulazi u sastav Aqua carminativa i Spiritus aromaticus. . ostavi 8 sati i pije u toku dana umesto vode. a zreli i osuseni plodovi su p r i j a t n 0 g i a rom a tic n 0 g m i r i s a i naljutog. pa se i zbog toga preporucuje njegovo gajenje.Sadrfi do 1% eta r s ·k 0 g u I j a. Cela biljka. borneola. sladunjavog ukusa. sastavljene od sitnih cvetova. jer sadrfi mnogo belancevine i masti.n u p a ~ u zap c eI e. Cvasti su bele. 13 do 18% masnog ulja i 16 do 18'10 belancevine.KORIJANDAR 407 7. zeza. Ulje dobijeno destilacijom iz nezrelih plodova neprijatnog je mirisa na stenice. Linalol se upotrebljava za pro- . ostavi da prokljuca. obicna kopriva. U veterinskoj medicini sluzi kao karminativ. visoka 50-80 cm. Za medicinske svrhe korsti se sarno gajena bi1 ljika. 'peciva. a mnogo se tr~i i kao zamena za biber. zove. Stablji· ka je gola i na vrhu razgranata.JatkHa i piva. Korijandar je jednogodisnja zeljasta biljka. doda 25 g kamilice. paklopi. na dugim dr~karna i vrlo izrezani. Ostatak od destilacije ulja izvrsna je hrana za stoku. vranilovke ·i majkine du~ice pome~a se i popari sa pola litra kljutale vode. doda po 20 g cveta surutice. Korijandrovo ulje je glavni izvor iz koga se varn linalol. poklopi. akruglasii. Proliv reumatizma: po 20 g lista koprive i breze kuva se 15 minuta u poJa Ii tra vode. Nas selekciorrisani sitnozrni kor·i jandar ima oko 1% elarskog ulja. Ostala narodna imena: koprva. Ostavlja 5 do 7% pepela. stimulans i digestiv. stomahik. izaziva jednu vrstu pijanstva i dubok san. ocedi i iscedi i toj tecnosti doda se 200 g vinskog sirceta. pasja kupina. U ulju ima jos i· pinena. ali malo slabije. NajvBe korijandra trosi ·industrija J:jlkera. limonena. 10. a gorn}i su sitniji. Plod je okruglast (sastavljen od dva simetricna ploda. s. a11t. Etarsko ulj e u vecoj dozi je otrovno i deluje slicno moracevom. Caj protiv proliva i slabosti: po 15 g osu~enog koprivinog lista. neprJjatno z a u d araj una s ten ice (na grckom k 0 r is znaci stenical. a ima ga i podivljalog po zitntm poljima gde raste kao korov. 8. ldpe i topolovih pupoIjaka. perasto deljeni i duguljasti. geraniola i dr. poklopi i posle 3 sara pije u toku dana umesto vode. pitoma kopriva. peteljki od vi~anja i lista hajdutice pome~a se i prokuva 10 minuta u 1 litru vode.hiSierik. rastavica. Cveta pocetkom leta. Ovom sme~om trlja se glava (koren kose) svako vete. KORIJANDAR Cor. Donj. pokJopi i posle 4 sata pije u toku dana. dva merikarpa cvrsto spojena). Sastav. Kamen 11 besici: po 10 g koprJve. zegavica. . Protiv npadanja kose: 100 g lista koprive kuva se 20 m inuta u pol a Iitra ki~nice (iii destilovane vode) . a narocito zeleni plodovi. K 0 r i jan dar d a j e 0 d I i c .i andrum sativum L - Umbelhiferae Kod nas se gaji. 9. kad se trljaju medu prstima. Upotreba. listovi su krupni. a da i ne govorimo 0 velikoj potrainji u zemlji i inostranstvu. ostavi 8 sati.

Istorija. ~v rste. ko. riandula. korijandar gubi smrad na steniee i poene prijatno mirisati. Malti. svetloj §umi U martu se sade ri:r. VEPRINA. korion. Raste po ~umama do 700 m nadmorske visine. I kor.i. Gaji se kao i kim i ostale ~titare. Maroku. god.400 kg ploda. Odavno se gaji u Rusij'i. toploj i dobroj zemlji i na suneanoj strani. ocisti od adventivnog korenja. a donekle i cimet. . . Ulje slufi i 'kao zamena za lavandulino i bergamotovo ulje. ervene. Kad se 1 ka~ika sitno 7. Jesenji usev je bujniji i daje vi~e prinosa. ki~nee. Kod nas se gaji u Banatu i Ba~ koj. paprie. kornikovee. ali ~esto strada od mrazeva. sitnoj.000. 6-8 mm debeo.Korijandar se spominje u Eberovim Papirusima (1550.Korijandar se gaji u SSSR. koriandol. Plodove donosi od oktobra do maja.408 LECBNIE BIUEM izvodnju linalil-acetata.i ohladi. pre na~e en::). Gajenje. droga. sjajne. dok ima rose. Zreli plodovi su vrlo lepe. pre potpunog sazrevanja da se ne bi omlalio. Italiji. Manje je osetljiv od anasona. okrugle bobice sa 1-2 zuekasta semena. pravi listov. korijandr. jer je 'kollijandar mnogo traten kao zamena za biber. pljosnate. Su~enjem .i se vide na njihovoj bazi kao vrlo sitne ljuspe. vrlo otporna zimzelena. ali ipak ne podnosi glinu~u i kiselu zemlju. Spominje se i u Bibliji (l\. ~ije su grane naspramne. ·Rasprostranjenost. jajaste i na vrhu ~e zavr~avaju tmom tako da izgledaju 'k ao Iistovi. Egiptu. Seje se u martu iii aprilu na rastojanju 30 x 30 em. cimavica. Holandiji. - Liliaeeae Trajna. oeec:Iena voda muekanjem daje obilnu penu (saponozidi). SIMSIRIKA (Ruscus aculeatus L. a i gaJili su gao Plinije hvali korijandar iz Egipta. Raste kao zbijen razgranat grmie tamnozelene boje. Indiji i SAD. Narodna Irnena: zivica. U Englesku je uveden posle pobedc Normanc:Iana. spolja zuekasto-siv i prstenasto nabora'll.drobljenog rizoma prokuva 15 mhnuta u 100 g vode . dva vazna aromati~na zaeina koje Evropa nije mogla tada dobijati iz lndije. papriea. Kosi se u Ie to pre izlaska sunea. Berba. do 2 em duga~ki i oko 2 em ~irok. iseee i osuSi. upadljive. Na hektaru rodi oko 1.omi s pupoljcima u lako zemlji~te u . opere. Osu~eni l1izom jc elankovit. Sam Maroko izvozi oko 3.000 kg korijandra godBnje. Engleskoj. .iJandar je jedna od onih biljaka koja se gajila po narec:Ienju Ka'rla Velikog. visoka 30-90 em. bodljikava biljka. Korijandar ne bira zemlju. Cveta od septembra do aprila neuglednim zelenkastim cvetieima. propustljivoj. Gajenje I berba. Nema~koj.Rizom (Rusci aculeati rhizoma) se vadi poeetkom jeseni. Na jedan heklar treba posejati 20 >kg korijandra. filave.lporec:Iivanje mane sa zmom korijandra). Grci i Rimljani ga upotrebljavaju 'kao zacin i lek. Gajenje korijandra uzelo je maha 'll Evropi i kod nas naro~ito u ova dva svetska rata. ali bolje uspeva na kre~noj. korijander. KOSTRIKA.

lista hajdueice i cveta kamilice se pomesa. hajduCice. UGORAK. Sastav.VUGOREK. vampiraea. paklopi. KRASTAVICA. tanin. zimozelen. 300 do 400 g stucanog semen a od krastavaca daje se ded protiv glista. ocedi. lobodika. posle 12 sati ocedi. veprika. leprin. metlika. trigonelina. Protiv hemoroida u apoteQj se spravljaju supozitorije od kaokaovog masla u koje se primesa 0. Saponozid. fHosterol.MURKA Cucumis sativus L. KOSTRlKA ostavi 2 sata. ves-prinjak. iscedi. KRASTAVICA.j: po 30 g sitno zdrobljenog riwma od kostrike i korena od moraca. . pasja kita. §eceri i kalijum-nitrat.KRASTAVAC. Pulpa (samleven oljuSten krastavac) i sok se upotrebljavaju u narodnoj medidni za leeenje upala sluznice i koze. popari 1 litrom kljueale vode. a donekle i saponozida. Kostrika se nemilosrdno sete za pravljenje pogrebnih venaca. holin. popari 1 litram kljueale vode. breberina. Uzima se 4--5 kasika dnevno posle jela. i's cedi. kamHice i kantariona drzi se 8 dana u llitru najbolje komovice. KUKUMAR . razlije u manje boce i euva na hladnom mestu. ocedi i pije 3-4 ka§ike dnevno pre jela. kasljiear. Druga narodna imena: bobice. KRASTAVAC. osobito protiv ojeda. Istovremeno se pije tink1ura (po 1 kasika 3 puta dnevno pre jela): po 50 g kos-trike. kostrika. pirokatehol i neki drugi fenoli. scepkovina. poklopi i posle 12 cas ova ocedi. arginina. aderuna. Upotreba. U nedostatlm tog leka moze se kod kuce spraviti ovaj lek: po 50 g rizoma ad kostri. kroz gusto flanelsko platno procedi i pomesa sa 2 kg cvetnog (livadskog) meda. procedi kroz hartiju za filtrovanje i euva na hladnom mestu. la. eesanja. .ke. pektina. U kozmetici prave tzv. objasnjava diureticna svojstva kostrike i njenu upmrebu protiv uloga (gi'hta). - Cucurbi1aceae U krastavcu ima oko 96"10 vode i vrlo malo hranljivih materija. 409 Za§t1ta.10 g ekstrakta od kostrike. »mleko od kritstavca« koje stavLjaju na lice kao masku za vlai:enje posne i obolele koze. vitamina C. divlji simsir. . persuna. §pargle i celera se pome§a. isced'i i tom vodicom se zapira i oblaZe mekim flanelskim platnom natopljenim ovom vodicom. zbog tega je za§ticena u prirodi i mora se gaji1i i razmnozavati na prirodnim nalazi~ tima. ceprlika. peska u beMci i za leeenje zutice: 100 g sitno zdrobljene droge kuva se pola sata u I litru vode. miSji tm. usled svral:la. tmobor. veprinac. I k otoro§ka. KUMOR. KUKUMAR. jezevac. Prisustvo kalijum-rutrata. smoetarsko ulje. zelenika. enzima i raznih soli. Mesani diureticni ca. karotena.

(divljd '~jdljan. limbar.) . KROMPIR Solanum tuberosum L - Solanaceae Krompir je svakidaSnja narodna hrana i valna industrijska sirovina. kao §to je deteHna re§ila pitanje gladi domacih zivotinja i stoearstvo podigla na zavidnu visinu. DIKINO OKO Bellis perennis L - Compositae Cvece (Bellidis f[os) se bere sve dok biljka eveta. Cvet se drZi 3 dana u komovici i tim ispiraju posekotine i rane_ Cvet kuvan u ulju upotrebljavaju za lecenje krasta i upaJa nosa i uha. Lilium martagon L. zlata!l1. leluja.KRAJCARICA. lir. BELA RADA. zilj. Ali to nije bilo odmah posle otkriea Amerike. pWloglavica. ·kukuruzu. istog sastojka kao u p§eniei. ciganske min au· §ice) i dr. 'su§i se i cuva kao kamHica_ SadrZi etarskog ulja.i upotrebe. list i evet_ U svim organima ima sluzL U Hstu ima do 70 mg'l/. rec1e oka. lilj. Ono §to je za nas sva. posle ot· krica Amerike. IZLatnoglav. beli zambak. kren. Evropljane je stalno morila glad sve dok gajenje krompira nije uzeLo veee razmere. poreklom iz zemalja oko istocnog dela Sredozemnog mora_ Kod nas se gaji kao omiljeno. hladnim i via· znim evropskim zemljama. Krompir je. ·k rompir je najvafnija hrana za Ijude i za domace zivotinje. beli zuJj. opekotina. U severnim. veoma dekorativno eveee_ U narodnoj medicini se upotrebljavaju lukoviea. pirineu i drugim zitima. pelrovaca. NOVCIC. petrov krst. a moze biti lek i otrov Krampir je postao na§a svakida§nja hrana. (boikalie. TRATICNICA. liUa. petrov evet. krona).k ida§nji hleb. turska Calma). bijeli lijer. trava od fuei. Vekovima su prosveceni i mipredni . (fucena trava. BELl UIUAN Lilium candidum L - L'iliaeeae Trajna zeljasta biljka. Lilium earniolieum Bernh. :claroglav. vitamina C_ Sluzava lukevica se kuva u voni Hi mleku i U obliku ka§iee stavlja na upaljena mesta da smanji bol (cir. dakle. Hranljivost krompira pociva na velikoj kolicini skroba. naboj i 51. promrzlina i ozleda. . vojniako bilje. re~io problem gladi u Evropi. u narodnoj medidni su i druge vrste roda Lilium: Lilium bulbiferum L. gorkrh materija i tanina_ Ulazi u sastav grudnih Cajeva_ KRIN. visoka 80--120 em. liljan. Slicnog hemijskog sastava . Druga narodna !mena: bela aleluja. to je za stanovnike hladnih i vlafnih zemalja krompir. jecmu. gde ne uspeva kukuruz. bijela bogga. zuti krin. krstic. oveja trava.410 LECBNJI! BIUBM KRASUUAK. bela lilja. zanbak. BELl KRIN. bela liJija.

kulturna biljka.KROMPIR 411 ljudi. oplemenjivanje i stvaranje novih vrsta pomoeu mutacija ne prestaje ni danas kako u Evropi tako i u drugim delovima sveta sa umerenorn klirnorn. Evropljani su zatekli gajeni krom. na primer. sve one i njihove keeri budu zakieene evetom te skupoeene i retke biljke donesene iz daleldh zemalja. Znao je 13 varijeteta. dobiee gubu«. Tako. U Evropu je donesen oka 1580. Nekad su u Francuskoj stalno harale glad i nemastina. gladni seljaci su se stalno bllnili. ·balu«. prestali su glad i skorbut.700. na primer. bio proneo glas da . vodiIi bor. i pocelo blagostanje. Sve prisutne zene vIas tel ina. PodsmevaIi se mi krompk·balu iii ne. onda su mu obieno dobacivaH da je bio na »krompir.govorio je prijatelj prijatelju kada se lose oseeao na nekoj igrand. rodoJjubi. bal na koji su magli i6 sarno pozvani vladari i vlastela. u Franeuskoj se. gleska oko 1585. Najupomiju borbu za upotrebu i za gajenje krompira u Francuskoj vodio je pariski vojni apotekar Parmantje u drugoj polovini XVIII veka. 0 . godine. nisu nista radHi i sl. sa visokih ameriekih planina. Medutim.na ·kakvom balu na koone su se slwpljale siromasne devojke. S gladnom vojskom kraljevi n. u dvoru u Parizu). I iz toga se vidi da vaznost krompira do danasnjeg dana ne prestaje. jer su sve zelele da imaju isti ukras.su mogH ratovati. Taka su ti najotmeniji balovi u svetu malo-pomalo dobili naziv »krompir·balovi«. tek on je ueinio svoje. zivo se zaino teresovase kakav je to evet. kada je nekoliko ev· ropskih vI ada slalo svoje najbolje naueni. prieaee yam mnogi duhoviti Francuzi. Posle toga njego vom sirenju u Evropi najvise je doprineo botaniear Kluzijus. godine. Jedan njihov vladar doznao je da u susednoj drzavi nema gladi.l etnjem go· diSnjem dvorskom balu vladar je zakitio svoju zenu cvetom od krompira. kad neko hoee da s e nasali. gde se gaji od najdavJ1ijih vremena. »Tja. ~ta da ti kaZem kako je bilo. aH je . Mnoge vlade slale su nauone ekspedicije da istrazuj II visoke Ande. radoznale kao i sve druge zene. novost i skupoeenost da je slufen sarno za kraljevskim tl'pezama (1616. Poole Spanije upmnala ga je En. kost. odakle je krompir poreklom. Tih eks. To se vidi i po ogromnim povrsinama koje se nalaze pod krompirom i koje iz godine u godinu rastu. Francuz Francuzu. kad dodu na bal. U Fran· cuskoj se gajenje krompi'l'a brzo ·m irilo. On je eeo svoj zivot posvetio ispitivanju krompira. a danas ih je poznato preko 1. nije to uvek tako bilo. iii stranci ako hoee da im se malo narugaju. bal na kraljevskom dvoru. U XVII i XVIII veku krompir se poeeo siriti i po Srednjoj Evropi kao . gde je krompir glavna narodna hrana. Sirenje je iSlo sporo i veoma teo sko. Tako i dan as.ko jede krompir. I danas Franeuzi prieaju da je krom· pir·bal bio najotmeniji bal u Franeuskoj. Nasi star. jer se tame seje mnogo krompira. Kako je to bilo. Na rastanku svaka od njih dobl po nekoIiko krompira s naredenjem da ga poseju i da naredne godine na isti dan.u d" ubede i tadasnje vlasti i narod u veliku hranljivu vrednost i n eotrovnost krompira.. kad su nekom hteli da se narugaju i da se $ njim nasa Ie sto je bio . To . Krompir je porekJom 1Z zapadnih delova Jufne Amerike. reCi ce: »Vive la France et les . pir.' pa jos ·i pre ovoga rata.krompir jos dugo posle toga bio takva ret.k e u Juznu Ameri'ku da ispitaju sve us love pod kojima krompir najbolje uspeva u svojoj postajbini.spitivanje. Dolaskom u eile. Pravi krompir·bal« .p edicija bilo je ne sarno u XIX veku vee i pred sam II svetski rat. »gde dosad nije stupila noga Evropljana«. pored ostalog.

lIsled jednostrane ishrane konzervama. koja se pravi od krompira kao zamena za egzoti~nu ili pravu tapioku. 10' 0 celuloze. fizickoj zastiti pektina i skroba. ~to zna~i -Da zivi Francuska i pdeni krompiri«.la od moje babe kad 5am bila dete. 1% mineralnih soli. vinske i cilibarne kiseline i raznih enzima. 2% azotnih jedinjenja. U krompiru su nadene i male koli~ine acetilhoHna. a ~esto i p r v a porn 0 C. ger~lom. takode nema vi tao mina C. arginina i lizina. To je i bio povod da se posle I svetskog rata u krompiru potraii vitamin C. U njemu je naden ovaj vitamin. 0. To mi i danas raelimo ako se neko opece ukazujuci mu prvu pomoce . U osu~enom krompiru nema vitamina C. To se naro~ito jasno uvidelo u poslednja dva rata u na~oj vojsei i u vojskama drugih zemalja.reci ce vam svaka starija zena.15 0' 0 masnog ulja. pasuljem. limunove. to je medic ina vlastele i drugih povlascenih klasa. Razni na· rodi u Jugosla viji upo trebljavaju krompir za lecenje razlicitih bolesti. To je narodna medicina 0 kojoj se kod nas malo zna. Verovatno zbog prisustva soli kalijuma. jer se krompir jede u velikirn kolieinama i skoro svakodnevllo.4% secera. krornpir deluje kao »alkalna kura« pri suzbijanju prevelike kiselosti u ceJijama covekovog organizma. U mineralnim solima preovladuje kalijum. U njemu ima u proseku: 75"0 vode. odmah su lekari i staresine pristupali kuvanju krompira. vitamina C i B. Tako se krompir pokazao kao vrlo jevtino. pa se preporucuje protiv hronicnog hiperaeiditela.iabu~ne. pa donekle i dejstvu vitamina C. Bol limine. bel s kolovanih lekara i apotekara dovijao se kako je mao i umeo. 17-23"10 skroba. Azotne materije se sastoje od peptona i raznih aminokiselina: turozina. Ono sto mi ucimo kao istoriju medicine i farmacije.412 LECBNIB BIUBM pommes de terre [rit es«. i to ti je najboljJ seljacki lek koji 5am primi. mi ga oblazemo kaSicom napra'Vljenom od nastruganog krompira. Cim se u nekoj jediniei pojavi skorbut. . svakorn pristupacno i prijatno hranljivo s redslvo za suzbijanjc skorbuta. 2. makaronama i drugom suvom hranom. gubljenja kisele reakcije i drugih okolnosti koje negativno uti~u na askorbinsku kiselinu prilikom susenja . Koristio je one sto je bilo oko njega i njegovog doma. Covel< blizak prirodi. istina u malim kOlicinama. Krompir je sirolinjski lek koji dobro dode u nufdi i nevolji.. dete zaspi. . • Evropska tapiokae. Najvise vilamina se oeuva 'll krompiru koji se bari neoljuSten. Objasnjenje ovog blagotvornog dejstva na:lazi se u delovanju soli ka lijuma (tampon svojstva). 1 dana s tame nema nij ednog obroka u kojem ne bi bilo oj malo krompira. leucina. Kao i sve ostale vitaminske sirovine. ne stvori se mehur ni rana. ali ipak dovoljnim za normalnu ishranu i svakodnevnu potrebu naseg organizma. NajviSe vitamina C i B ima u ljuskama krompira. glutamina. Hemijs ki sasrav krompira je vrlo sloZen. asparagina. Presan sok od nastruganog krompira (200-300 g dnevno u nekoliko doza popiti) suzbija preveliku kiselost u zelucu. i skorbuta je za nekoliko nedelja nestalo. »Kad se neko dete ili neki drugi uku· canin opece iii oSLtri. i kronlI'ir susenjem gubi vitamin C pod uticajem kiseonika iz vazduha. On je i pre v e n t i v n 0 sredstvo. iako je vrlo ukusna kao hrana. histidina. .5% pek~ina. Plebs se lecio kako je znao i umeo. do 0. smanjenju lucenja zeludaenog soka pod uticajem solanina. -Smanjuje secer u mokraci i kolicinu mokrace. Kuvanjem se jedan dec vitamina C uniSti. K rom p i r m 0 Z e bit i i i e k.

koja manje iii vge cvrsto dni slepljena zrnea skroba. reumatizma i slicnih bolesti od nazeba i vlage. kao isolanin. oboljenja tako cestih II Vojvodini zbog vlaznih stanova. Krompirov skrob. Solanin j e jedan gli koa lka loid koji irna i izvesne slabe hemolHieke 050bine saponina . jer je to najjevtinija sirovina za tu industriju. za proiZ\'odnju dekstrina. U razvodn i'ku i u klicama krompira naden je jo§ jedan sliean glikoalkaloid. s tavljaju obloge oko grudi u sillcaju velikog nazeba. CUO sam da presnu illi kljllcalorn vodom popan-enu krompirovu kaJu stavljaju kao obloge na bolna mesta na telu . potro§i se najvge skroba. pomocnica ili kerece groZde (Solanullt nigrum). Tvrde da bol ubrzo pro(!e i covek posle dllgOg nespavanja moze mirno da zaspi i da se odmori. Za apreti:ramje platna. najvge se razvila u umerenom po jasu. u krompiru ima vrlo malo proteina (2'10) i skrobna zrnea plivaj u slobodno po celiji.uku. proizvodi se svake godine sve vge u velikim fabrikama u Evropi i izvan nj e. dok. U ljusci i u celijama spoljnog tkiva krompira ima vrlo malo so I ani n a (aka 2-10 mg u 100 g krompira). Rede. iii kako se cesto neispravno naziva . uvuce se m alo parte presnog krompira u §upalj wb . naprotiv. aikohola. Ijoskavae (Physalis alkekengi). Industrija alkohola. U apotekama i fa rmaeeulskoj indllstriji dodaje se lekovitim tabletama kao sredstvo za bubrenje. K rompir se dobro opere i ocisti. SHeno postupaju i kad nekog boli uvo. kolicina solanina brzo raste zajedno sa pojavom hlorotila. koji hidrolizom takode daje solanidi. Poznato je da su krompiri koji su na njivi u kucici (odiaku) bili razgoliceni i izlozeni suneu manj e ili vi§e zelene boje.n i sm e§u §ecera. sakupi se na §to nizoj temperaturi. ISlO tako. samelje iii simo isecka i ta ka§a ispira na si tima velikom kolicinom vode. dij etetskih hranljivih preparata. Kuvan 5 glieerolom daje gliceril1sku masl za mazanje ispueanih r. krompirovo bra§no«. e bit i i 0 t r 0 v. kristalnog §ecera. Deci. Hidrolizom pod uticajem kiselina i fermenata daje alkaloid . bolova £I donjem delu Irbuha. Ljudi su odavno pri metili da je pozeleneo krompir §kodlj iv i da krompirove klice slOka ne jede. jer zita imaju mnogo vi§e I belaneevin e (oko 8'10). paradajz (Solam/m /ycopers icLll n) i druge Solanaceae. glikoze. Kad se krompir d rfi na 's uneu. gde se gaj i najvise krompira. re(!e i odraslima. K rom p i r m 07. svega na nekoliko mesta u vojvo(!a nskim selima. bronhitisa. i uop§te u tekstilnoj indus lri ji.KROMPIR 413 U mnogim selima euo sam jo§ i avo: kad nekog boli zub. Krompirov skrob irna raznovl'Snu primenu. Kao tezi od vode. akulnog zapa lj enja zglobova. Danas se zna da ne sarno u krompirovim nadzemnim zelenim delovima ima olrova solanina vee da ga ima i u zelenim delovima mnogih drugih biljaka iz isle porod iee (Solanaceae) i da ih zbog te otrovnosti domaee zivot inj e ne jedu: razvodnik (Solanum dulcamara). Mnogo vi§e skroba se upotrebi za stirkanje ruhlj a. nj krompirovo stablo ITi Ii§ce domace zivotinje ne jedu. Solanina ima i u mladom krompiru. Krompir je vrlo vazna sirovina za ekstrakciju s k r o b a . upale pit/ca. ali u vrlo malim kolieinama. skrob pada na dno. koja je uzela nevidene razmere u mnogim zemljama. so /anein. . koje omogucava da se tablete u zelueu brzo raspadnu. osu§i i samelje_ Vadenje skroba iz' krompira je mnogo lak§e nego iz eerealija.

zima·k. krompir. kompijer. Da bi otrov biD §to jaci. Oni su upotrebljavali naj razlicrtija sredstva da ne sluze vojsku i da ne idu na front. i op§ta potBtenost. Od njega se dobija masno ulje. postaviti ostru Ii jasnru grandcu ·izme<iu hrane. kesten. duvana. Kuva!njem se veCi deo solanina i solaneina razore. Eto ne§to malo 0 krompiru. ne§kodljiv. upotrebljavali su i presan krompir. U Uteraturi je zabeleien slucaj trovanja pozele.dakle. Znaci trovan. cesta povraeanja. Poziti vno se zna da je to labilno je di. krtola. a svaki obrok zaliva pivom. SluiZokoza je jo§ osetljivija_ . uloga. jednoj obicnoj. Kako su se komisijski pregledi sumnjivih i privremeno otpus te nih vojnika cesto ponavljali. bezazlenoj biljci. pa rna i proklijao (is tina. kJrumpiS.ce.414 LI!CI!NJI! BIUEM solanidin i tri §ecera: glikazu.otrova. jer mu je dejstvo nesigurno i nestalno. Izgleda da solanin u krompiru nij e identican sa solaninom u razvodniku . Slicnih primera ima mnogo_ U mnogim prilikama tesko je. podzemljica.njenje. na trenicu. »da bi lupanje srca bilo §to upadljivije«. jer je solanin mnogo manje otrovan od hioscijamina i atropina. lzolovan je u obliku belog . krurnpijer. ricinusa. KROTON Croton tiglium L.kristalnog praSka.i trovanju srodl1lim biljkama iz iste familije: bunika.lz- .k akvu svrhu. ramnozu i galaktozu. grunbir zemljak. proliv. kumpir. klice se moraju prethodno potpuno odstraniti). ·rasak. kako se i u kojoj kolicini upotrebi. Krotonovo ulje je jedan od najjacih poznatih revulziva u slucajevima reumatizma. leka ·i . ipak pokusaji da se ei5t solanin uvede u terapiju kao analgetik do sada nisu uspeJi . Uop§te. 'krumpi-r. kome se daje i u . narocito u I svetskom ratu. mlecike i drugih biljaka. opekotine. namirnici koju svi poznajemo i svakodnevno jedemo. pneumonije itd. krtula. Narodnn imena: burbulka. mnogi su u pivo dodavali jo§ i §aku soli. Na koZi izaziva toplinu. tatula i velebilje).nelim krompirom §estori. od koj ih su dvojica umrla. Za sada se jo§ ne primenjuje u terapiji. maIo duvana iii piavog ·kamena. Zabelezeni su s lucajevi trovanja mladim klicama od krompira. korun. tromesecno bar jedanput ti jadnici su to morali ces to upotrebljavati dok im ne dodija iH dok se zaista ne razbole i ne pomru. crvenilo i m e h u r 0 v e. Pre izlaska pred sani tetsku komi's iju simulant jede dan-dva presan krompir nas trugan na rende. Pored kukolja. midrijaza (§irenj e zenice. divizme.ja su: glavobolje. krtulja. vojska je bila puna simulanata. tatuie. kolike. pitanje solanina i njegove otrovnosti jo§ je nerazja§njeno. Nekad u Austriji. zabusanata. Problem je jo§ u proucavanju. da se brzo i lako rasp ada i da se tako moze objamiti za§ to je kuvan krompir. Za to vreme ne jede niSta drugo. - Euphorbiaceae Seme je slieno ricinusovom semenu ali je sitnije. lako solanin ima slabe midrijati6ne i analgetiene osobine hioscijamina i atropina. pasulja. Sve zavisli u cijim je mkama sirovina. proklijalim i pokvaremm krompirom i 'onim koji je pozeleneo zbog toga §to se razvijao 'izvan zemlje. dakle. ·slieno kao pr.

Ulje od krotona u narodu nazivaju prolist. Gor~ina droge poti~e od pol i gam a r ina. . 415 nutra deluej kao najenergi~niji poznati drasti~ pur gat i v. razdeljeni na 3 reznja. hladan woj i s\.JCRSTASTI ICOPITNJAX. jeter. Oni su sjajni.). KRSTUSAC. . glatki. Listovi ostaju i preko zime do proleea. . iskopana i osu~ena u proleee kad . saponini. zbog ~ega ~iljka. Droga. Polygalaceae KRSTUSAC . Ima sit'lle plave iii bele :vetiee. na duga~koj drki koja izbija iz samog rizoma. . . OPUTINA Polygala amara L.Tanini. jatrenka. Narodna Imena. dugacki 6-7 cm . . trojica. Jedna jedina kap. U k usa je vrlo gorkog. Za lek se upotrebljava cela zajedno 5 korenom. bez mirisa je. KUA. na tankim dr~kama. (Hepatica triboa Gilib. Cvetovi su plavi. Upotreba. KRSTASTI KOPITNJAK.Svefa biljka u cvetu.. tonik i diureti. Po/yga/ae amarae ~erba. velika zlatna ditelina. Visoka je do W cm. pojedina~ni.Ovu biljku narod naziva razli~itim imenima: alen· ~ik. koje se Cesto za· vr~ava smreu. Sastav. Rasprostranjenost.. Opomena. visoka 5-15 cm.Brdske i planinske ~ume. I1!TIU!NKA. Vge od dye 'kapi ulja izazivaju vrlo jaku upalu creva i trovanje (ufasna povraeanja. biljka je otrovna. sasa p I a v a. plemeni'li dzigeri~njak. nik. K r stu ~ a c je dugove~· ~a zeljasta biljka sa vBe sa· mostalnih oblika. debe!i. duli·leb. . zlatni trilistnik (Orfelin). ma~kina ocesa.) - Ranunculaceae Izgled bUjke. JETRENKA Anemone hepatica L.Vgegodi~nja zeljasta biljka. Cveta u aprilu i maju. acrstasti kopitnjak. odozdo modropurpurni. . koji pro~isti i onda kada sva os tala purgancija podbace. obi~o sa slabijim iii ja~im grcevima. ma~ka. sumarica. KRESTUSAC. brdskim i pIa· ninskim Iivadama i svetlim ~urnarna u Severnoj i Srednjoj Evropi do sevemih delova Bal· kanskog poluostnoa. Raste po suvim peskovitim nizijskim.Narodni lek: adstringens.U veeoj 'k o!icini uzeta. proliv. KRSTUSAC . Jednoj kapi krotonovog ulja odgovara 30 g ricinusovog ulja.k. hoton. pa i manja koli~ina ponekad deluje purgatiVlIlo vee posle pola sata.iljaca cveta.

Zemlja uvek treba da bude vlazna. lisni pupoljci 5U be z I jus a k a. amorfan ramno-glikozid.Kora se skida s mlaclih stabala i debljih grana krajern zime i poeelkorn proleea pre nego ~to kru~ina oHsta i odmah se su~i. Na~a reena ostrva su najbolja mesta ia razmnozavanje i gajenje kru~ine. Sastav. oko 7 mm u precniku. KRUSINA.) se razli1ruje IIime ~to se vrhovi grancica n e z a v rS a V a j u t I' n j e m. k ozu i f ran· g u lin . Ostala narodna Imena: gomoljica. Berba. gorka modra. rnladim grancieama. Od pasdrena (Rhamnus cathartica L. Kora je glatka i sjajna. . Cvetovi su sitni. Glavni antraglikozid je jedan vrlo purgativan. svega je do 1. 5 lob 0 d nih em 0 din a. zbog ~ega se draga upotrebIjava i kao ekspektorans. najaktivnijih sastojaka droge. go r k e mat e r i j e. U drogi ima malo tanina. neugledni i belo-zelenkasti. najpre zeleni. Kora krusine (Frangulae cortex) slicna je kani americke pur~ijane (Purshianae cortex). gorski krstu~ac. PASJA LESKA. Cveta u maju i junu. (=Frangula alnus Mill. najvi~ po recnim ostrvima. 5vetlim. bresinjaea. po svoj prilici. pa crveni i najzad crni. Plodovi su okrugli. cvetovi su stalno dvospolni.2 mm debela i crvena je.Kru~ina se vrlo lako gaji. listovi su po obodu celi. visok 3-6 m . Kad se zvace. Droga. crnkaS1a iii sivo-rnrka i 'karakteristicno ukra~ena mnogobrojnim vodoravnim. . sekundarni nervi na listu n i 5 U par a I e I n i 5 obodom lista. mlekaea. SMRDLJIKA Rhamnus frangula L. K 0 I' a t reb a d a 0 die zig 0 din u dan a u skI a d i ~ t u iii 5 e g I' e j e 1 sat na 100oC. U drogi ima jo~ i tan ina.Jl!M se krstu~ac upotrebljava ·i kao amarum i slomahi-k. Gajenje. Poku~aji u oba svetska rala da se umesto americke senege u-potrebi domaci krstu~ac ostali su bez uspeha. sarno ~to je tanja. najbrle i najjednostavnije vegetativnim putem: mladicarna. vrbi i jablanu. zbog I\ega se u narodu upotrebljava protiv proliva kao i ostala blaga adstringen cija. poticu od hidrolize prvobitnih visokomolekularnih korn· pleksnih antraglikozida. slime zovi. koji je odavno poznat kao sastojak droge. pored reka i potoka. pljuvaCka pofuti.) Kru~ina Rhamnaceae je d rvolik ~ ib. i z o· e mod ina.U kori -ima s lob 0 d nih i v e zan i han t r a h i n 0 n5 k ih del' i vat a. KRKOVINA. nego su menusobno paraJelni i ima 'ih dvaput vge. . Meslimicno se javlja u znatnoj kolicini pored Dunava i drugih nasih reka u nizijskim ~ umama. h r i z 0 fan 5 k e k i s eli n e i drugih antrahinonskih derivata koji. Iseku se u vrpee dugacke oko 30 ern i lju~te. Raste po celoj Evropi i severozapadnoj Aziji. . secera i masti. po lugovima. g I i k 0 f ran g u lin koji se za vreme su ~ enja i dugotrajnog cuvanja kore postepeno razlafe na gli. Glavni sastojak droge je jedan neutralan saponozid nepoznate gra<1e. u Iisnim pazusima nema tako mnogo plodova. Kod nas je dosta ima po vlafnim ~umama. svetlonarandzast. belicastim len tic e I a m a.416 L1!CIlNJIl BIl.

_ Rhamnus cathartica L. Ima manje antrahinona nego kru~ina i zestika.Frangula se daj e u obliku teanog ili suvog ekstrakta ili dekokta (5 do 25 g na pol a litra vode) kao pouzdan laksans. tanina i etanskog ulja .5 do 6. .Rhamnaceae. truslikovina. rutvice. pasje groZde. Lenticele su razdaleko