Dr JOV AN TUCAKOV

LE(;ENJE BILJEM

Dr JOV AN TUCAKOV

LECENJE BILJEM
FITOTERAPUA
Predgovor Akademik prof. dr KOSTA TODOROVIC

IZDAVACKA RADNA ORGANIZACIJA BEOGRAD 1984.

.RAD.

PREDGOVOR
Zanim ljiv, duho vit i originalan nac in i zlaganja, bogata i sves trarza na£lena i strucna do ku ll1 entacija i cist narodni j ezik poznatog slnicnjaka i oclusevljenog istra zivaca prof. dra Jovana Tucakova, naseg najboljeg poznavaoca l ek o vil og bilja, vee na prvim stranicama potpuno osvajaju svakog i3i taoca, a osobilo ljubil elja prirocle i priroclnih lekova. Takvo sveslrano delo Ila Il asem j czi ku nemamo, pa ce ovaj savrem eno obraden enciklopeclijski p r irucnik popunili oselnu prazninu £I nasoj oskudnoj strucnoj i rzau crLOj fa n nakogrzozijsku j lit eraturi. N eospomo j e da ce ovo kapitalrzo zivotno cl elo neul17omog trudb enilca rza proucavanju nase medicirzske flore doprirzeti urzapretlenju pravilnije i .{ire upotr ebe lekovitog bilja i biljrzih lekova kod nas. N e samo siroka javl70st v ee i zdravstveni radnici dobiee ovim deLom t!ragocen praktical! prirucnik i odlican ucltbenik. To je iSlovremerzo i veoma zanill1ljiva l ektira koja se cila bez predaha, jer je cela materija izrzeserza vrio i ivo i na svoj slven rzacin. Pisac lIa rz eposr edarz, vrlo pristupacan i razumijiv rzacirz pruia ogromarz broj dragocenih podataka 0 poznavarzju, bmrzju, susenju, cuvanju, hemijskom saslavu, d ej stvu, upo/rebi, gajerzju, zas liti, razmnoi avanju i preradi lekovitog bilja i i zradi prostih lekova od sveg naseg lekovitog bilja. Sve je ovo zaSnOVQl10 Ila naucnim podacima najboljih domaeih i inostranih slruenjaka, tako da ovo clelo predstavlja poslednju re e nauke 0 lekovilom bilju. N e samo mnogobrojni dragoceni podaci, slike i crtei i vee, pre svega, toplina, i arka Ijubav, entu zijazam, stiL i nacin na koji na/11 sve 10 pisac p m i a, a ista taka i njegovo ogromno iivotno iskuslvo i objeklivnost bude u CitaoeLl neodoljivu ielju i volju da se i sam posveti istraZiva/·zju Iek ovilog bilja ne bi Ii coveeanslvo dobilo nove, bolje i jevtinije, svakom pristupaen e lekove od bilja, preparate koji bi jos blagotvomije uticali na radnu sposobnost i na produktivnost i produietak aklivnog iivola eoveka, vecite zeLje svih ~e lleraeija kro z vekove. Ta humana, ljudska, soeijalna i prosvetil eljska nit provlaci se kroz celo delo ovog neobienog pisea, prijatelja i pOZl1avaoea prirode. Biljni lekovi kro z v ekove, od prvih pisanih spomenika do danas, imaju (lgroman znacaj £I profilaksi i lerapiji. U najnovije vreme, islovremeno sa sint e/skim, svak e gorline se u naucnoj medicini i farmaeiji javljaju i mrlOgobrojni novi biljni l eleovi. Meltu njima ima i biljaka koje raslu na naSem tlu i od velikog su znacaja za eoveeanslvo. Tako je, na primer, buhac iz naseg

6

LECENJE BrUEM

Primorja jos uvek lIajbolji hueklicid, jer nije otrovan za coveka i iivotillje ;ople krvi, ne iza ziva naviku i d el uje vrlo brzo. VU/wsti digitalis iz istoclle Sl'bije najbolji j e l ek za sree. Opij£l1t1 iz Makedonije ima najvise mortina, a kall1il iea iz Bannia najvise etarskog ulja tamnoplave boje. Bosna daje na jbolji lipov evet, a Deliblatsk i pesak goroevet najboljeg kvaliteta. Slotim! milioliQ ljudi boluju od malarije. Glavni lek je kinin iz kore cini1ol1e. Miliolli stallovnika tropskih krajeva boluju od srdobolje, a proliv nje sc uspe.)lIo upotrebljavaju alkaloidi emelin i konesil1, opet biljni l ekovi. Lobelin, ezeril7, stro /alllin, stri/1IIin i slotine drugih veoma vaznih lekova, o/icilw/l7ih it svim fannakopejama sveta, lakotle su biljl10g porekla. VilalIIini, provilamilli i lllllibiotici iSlo su lako proizvodi biosinteze bilja. Covek jos IlC pOZl7aje il c!m ijski sastav I71nogih prirodllih lI1aterija, pa se £I I/QUC/1/JI1I svetu s pravom ocekuje da ce 110ve, savremene, osetlj ivije melode covecanslvu pruziti jos blago;vomije lekove. Ocllika je ove llarodl7e kl7jige i to sto pisac, dobar poznavalac narod170g zivo ta, iZl70si I'le :;a.ll1O kako treba l1ego i kako ne Ireba upotrebljllvati izvesno lekovito bilje. Ovo je osob ilo vaino za bilje jakog fizioloskog dejstva jer 0110 u ruicCll71a m::ukog i neobavestel1og mo ze izazvati raZl1e vidove Irova'1ja, a ponelcad i smrl. To zdravstveno narodno prosveCival1je j e osobe17051 i velika vredllost ove kl1jige. Na IIC1sem j eziku do sada l1isl11o' imali delo 0 lekovitom bilju ovako svesl ral70 o/}r;u1eno. Pogotovo ne delo u kome je sakupljeno iskus tvo coveka koji je ovo sludirao i ceo svoj vek posvelio proucavanju medicil7ske flore kod l1as i u il7os/rallstvu, profesora /coji taj predmet predaje Ila Farmaceulskom takuitetu, covcka koji je na B eog radskolll ul7iverzilet£l 1940. godine OSIWI'ao 1705 prvi lll st itut za tarmakognoziju, a 1948. prvi Instina za prauc{tval7je lekovilog bilja £I Beograd£(. Ubetlel7 sam da ova klljiga naici lIa dobar prijem i da ce dobra doci svakom domacil1stvu, jer je pisana za l1arod da mu pOlr/oglle. Akademik prof. dr KOSTA TODOROVIC

ce

OPSTI DEO

LECENJE BILJEM U NAS

Kao sto je sloboda veeita borba za slobodu, tako je i zdravlje vecita borba za zdravlj e - samo su se metodi te bo· rbe kroz vekove m enjali i usavr· savali. Pobediti bolest maci osloboditi se straha od smrti.

Svaki narod, svaki kraj i svaka epoha imaju svoje obicaje, navike, no~­ nju, pesme, pripovetke, igre, bolesti, epidemije, lekove, nacine leeenja i veS(inu jzrade lekova. I lekovito bilje je, izmeau ostalog, zaoralo duboku brazdu u zivot svih naroda, a pogotovll onih koji su vekovima tJ.aeeni, gonjeni, porobljavani, u veCitim seobama, koji po necemu lice na vodeni evet, na svilu sto leti po lepom vremenu ili na jak i prijatan, diskretan i prolazan miris neke jedva vidljive biljciee u gustoj travi. Lekovito bilje je najsta·r iji lek i prvobitna lekovita sirovina nekad primitivnih a sada kulturni-h naroda. I danas je rllzno bilje najjevtiniji i najpristupacniji ishodni materijai za proizvodnju lckova u domacoj i inostranoj farmaceutskoj industriji. o upotrebi lekovitog bilja u medieini susednih i drugih naroda pod cijim je utieajima bila i nasa vestina lecenja i izrada lekova bice govora kasnije u ovoj knjizi. Istorija zdravstvene kulture balkanskih naroda vrlo je zanimljiva i slozena, jer se u tom delu Evrope osecaju snazni utieaji Istoka i Zapada, medieinskih pisaea mediteranskih i drugih zemalja, sve to isprepleteno i pomesano s narodnom medicinom nepismenih ratnika i pastira. U svakom slucaju, nauka a le kavitam bilju · nije skol'aSnja, n e potice ad /?as i.ivih . Ona ima duboke korenove. Sto se ranije manje znalo 0 hemijskom sastavu i farmakodinamskom dejstvu bilja i sto se na tom polju tarmakomedieinskih istrazivanja isla spor~, razlog je u tome sto nasi preci nisu raspolagali laboratorijama i drugim sredstvima koje mi danas imamo. Upotreba lekovitog bilja kao terapijskog i profilaktickog sredstva ima u nasem nal'Odu neobicno bogatu i izvanredno dugu i neprekinutu tradieiju. Najbolje svedocanstvo 0 tome pruzaju mnogobrojni stari pisani spomenici, od kojih valja pomenuti bar neke. U Hodos kom kodeksu, koji se smatra za najstarijj kodeks srpske svetovne medicine (XIV vek), navodi se, pored ostalog, i raznovrsna upotreba

10

LECENJE BIUEM

domacih i stranih b il jnih droga, najcdee kima, aloja, tamjana, lanenog i repinog se mena , smokv inog korena, korij andra, cvekli nog soka, vrbove ko re i njen og li ~ea i raznog drugog bi lja koje se i danas, pos le to liko vekova, svakodncvno i raznovrsno koris ti .
Hilanda rski I17cdici nski kodeks bro j 517, koj i je otkrio 1951. godfne

akademik D. Sp. Rauoicie u biblioteci manas ti ra Hil andara , n avod i upo trebu kam fora, peru nikc, kuk ureka i m nog ih d rugih bil jaka. Taj kodeks j e prcma rctima dr Relje Ka tiea »najd ragoce niji spom enik s rpske medici nske kult ure • . Ovo de le pOl ice iz XV iii XV I veka.

LEKOVITO I MIRISNO BlUE U NA~OJ NARODNOJ POEZIJI I MEDICINI
Otoma nska u ajezda u XV veku izaziva zastoj i pometnju , a li ne i prek id nase s redn j o'lc kovne m edicin ske kulture. Medicin ski radni ci se povlaee u pl anine , uglav nom u m anas tiTe. To, sasvim razumlj i.vo, doprinosi p rocvatu n a rod ne medi cine i k or i ~ce nju sopstvenih prirodnih sredstava za lecenje, pre svega lekovitog bilja. Za vreme petvckovnog r opstva na sve strane su sastavljane lekaruse zna nih i nezna nih m cdicin skih pisaca. I u njima je lekovito bilje naj ceSce pominj ani i najvise upotrebljavani lek. U stalnoj borbi za opstanak , hvatajuCi se na svakom koraku u kos tac sa s tihij om, bezgrani cnim i nemilosrdnim cudima prirode, bez ~kolovanih lekara i lekova, os tavlj en i zaboravljen, bez icije pomoei, jer _car je daleko - a b og j c visoko« , nail narod je posebno cenio lekovjto bilje, koje mu je uvek bilo najvaZniji i najpristupacniji lek. To se najlepse vidi i iz nasih narodnih pesama. Od 5vih lekova u njima se najce~ce pominje lekovito bilje. Njemu se ces to pridaje cudotvorna isceliteljska moc. Biljarice i vidaricc se na roCito posluju. I to bilje, i mesto gde one raste, nacin branja, vreme kad se moze i sme brati, i sve ostalo sto je u vezi s lekovitim biljem i lecenjem pomocu njega obavijeno je neznom poetskom i icom i dubokom tajar!SlveI10SC U. Taj psihosugeslivni karakter mnogih stihova nasili ep5ikJih pesama ima velik znaCaij i cesto je prectstavljao znacajan psihoterapijski laktor.
Glavni l ek nasih narodnih junaka bilo je lekovito bilje, sto se vidi i

iz pesama. Da navedemo sarno ove klasiene, svima nama dobro poznate

stihove:
... Zaslo, vilo , da te bog ubije, Z a,~ t' I1.lstreli pobratima moga? (Milosa Obiliea) Daj 1i bilje onome junalku, Jer se neee~ nanositi glave. Sla ga vila bogom bratimiti: . Daj me pustaj u plani.o.u zivu, Da naberem po Miroeu bilja, Da zagasim rane na junaku .•

LECENJE BILJEM U NAS

11

Pusti vilu u planinu fivu; Bilje bere po Miroeu vila, Bilje bere cesto se odziva. Nabra vila po MiJrOCu bilja, I zagasi rane na j unalku ...
(Kra lj cvit Marko i vila)

I zaista, rctko gde ima toliko i takvog lekovitog i mirisnog bilja kao na Miroeu. lz nekih narodnih pesama jasno se vi<l i da narod poznaje fiziolosko d ejslvo, lekovi/os/ 1 o/rovnos/ bilja. To je jasno i iz ovih stihova ostavljene devojke:
J a sam t ula, zeni mi se dragi. Bud se feni, zlosreeno mu bilo, Sto i mene ne zva na veselje, Dime bib rou ponijela dare . ..

Treeu .klitu maka bijeloga, Da se smaJme s ovoga svijeta. Ovi stihovi nam veoma mnogo kazuju. Pre svega, da oarod zna da je mak otrovan. Drugo, sto je za nauku od ogromnog znacaja, nas narod zna da jc beli rnak najotrovniji. Ima maka razne boje eveta, ali se u Makedon ij i gaji samo onaj mak kojj .ima bee evet, jer on daje najjaci opijum, tj. opijum koji irna najviSe morfina, zbog cega je nas opij um najlekovitiji na svetu. Sve dmge vrs le daju slabiji opijurn. Mak s ljubicastirn iii plavicastim evetovima, koji se u Vojvodini mnogo gaji jer daje krupne caure i mnogo semen a, daje slabiji opijum, manje je otrovan i manje lekovit, jer ima manje rnorfina. Taj plavi mak je dobar za proizvodnju semena. Da je nas narod znao za dejstvo opijuma, koj eg naziva j~ i afion, afijoYl, atjun, atijlm, bendeluk, katran d smola, vidi se i iz ovih narodnih stihova: U rakiju trave a fj j una ... Dok hajduke dobre 0 p 0 j i 0, Te ·svi pospe kano i poklam..i ... Zaista, od opijuma covek izgubi svest u tolikoj meri da n iSta ne oseca. Na taj nacin su jataei uspevali da se docepaju hajduckih u eenjenih glava i njihovog blaga, raskosnog ode la, skupoeenog oruzja, srebra, zlata i drugih dragoeenos ti. ... Na njima je gospodSko adjelo, Na onome starom Vujadinu, Na njern biil1jiii ad suvoga zlata, Na korn' paSe na divan izlaze . . . Mak i opijum spadaju u opojne droge, i to na celu eele grupe droga najjaceg dejstva na centralni nervni sistem. U rukama strucnjaka, lekara i apotekara, opijum i makove glaviee su najjaci lek za ublazavanje nepodnosljivih bolova, grceva i drugih bolesti. Opijum je jedna od najvaznijih leko itih sirovina i lekova uop s te, te je za terapiju od kapita lne vaznosti. Za opijum je danas vezana Citava jedna industrija vanredno vaz.nih lo::kova:

12

LECENIE BlUEM

morfina, kodeina, dionina, papa verina , teb ai na, narceina, heroina, pantopona i drugih. Naj vairuj a biljna droga je opijurn dob ijen iz belog maka . Poznava nj e fizioloskog dejs tva izvesnog biJj a vidi se i iz ovih narodnih stihova: Sluge sluie ervenoga vina; Nij e vino ~ to ga loza dala, No U Clj emu zclena rak ija, I u njemu bi 1j a svakojega. Svi pospase, kuk aee im majka, Pado~e im glave na trpezi.
(Ncvoljoi Alij o.
j

devet brata Vilkovita)

I tu je verovatno opijum i slicne opojne droge koje uspavljuju. U Neradinu i u nekim drugirn vinorodnim fru skogorskim se lima ima domacina i kafedzija koji u vino stavljaju plod od be/adol1 e, seme od tatule, bobice od vinobojke i druge opojne droge da bi ·im vino bilo jace i da bi se u okelini proculi, kako bi ga bolje i skuplje prodali. Beladonu, kao najotrovniju, najcesce nazivaju bun, jer Covek koji se od nje otruje govori kao da je u bunilu, ludilu. A mnogo je u nas sela Bunica i slicnih prezirnena. Nije Ii laj fruskogorski obicaj da pojacavaju vi no opojnim drogama kojih ima u Fruskoj gori, a jos viSe po balkanskim, nekad nepreglednim bukovim i hrastovim sumama, oVamo donesen s juga? Sadasnji doseljeruci u Vojvodini, naime dobro znaju za otrovnost buna i njegovu upotrebu za pojaca vanje vina. U GrliZi je i danas obicaj da se dosadni pustosvati rasteruju medenom rakijom u kojoj je skuvano seme od otrovne biljke tatule. iii ovi narodni stihovi: Jetrviee po bogu sesLriee, Ne znas kakva bilja oct omraze? Da omrazim brata i sestricu.
(Bog rtikom dubn ne oSlajc)

Pa ovi stihoyi iz narodne pesme »Srnrt cara Urosa«:
Uro~ jede ljeba bijeloga, Uros jede, ujko ga ne jede, Vee on oda po gori zelenoj, Pa prebira 0 t r 0 van a b iii a, Da otruje dijete Uro~. Otrova ga i sarani mlada ...

Po narodnom shvatanju nema gorce biljke od pe/ena. TPksikolog ~e ~ ovim divnim stihovima, punim dubokog sadrlaja i neizrnerne tuge, vldetl jos ndto, jer je pelen u vecoj dozi o.trovan: Ja bosiljak sejem meni pe/en nice. OJ, pelen pelencC?! moj~ gorko evece. Tobom ce se mOJl svatl okltll1 Kad me stanu tuinu do groba nositi.

LECENJE alUEM U NAS

13
Da j a znadem, moje !USee belo, Da ceo tebe mlacl vojno Ijubi'ti, Sve bih rufe po polju obra:1a Sve bih rute u vodu metala ' I tom bih se vodom wnivala' Kad mlad Ijubi, neka mu miri ~e.

I obra tno:

IIi to isto, ali malo drukcije: Djevojka je lice umivala, Umivajuc, licu besjeclila: »Da znam, lice, da Ce te s tar ljubit, J a bi iSla u gOIU zelenu, Say bi pelen po gori pobrala, Iz nj ega bi vodu i~ cjedila, I njom bi te svako JutJro praia Kad star ljubi, neka mu je gorko!« Pelen je usao i u posalice, malo gorke kao sto je i on, ali ih narod jos uvek rado upotreb ljava: Volelo se dvoje sta.ri Obadvoje s naoeari Pelen-baka, cemer-deka, Volelo se pola veka. Kad je praSlo poJa veka, Razbole se cemer-deka .. .

U nasim narodnim obicajima na svakom koraku se susrece pelen. Kad sc Svrljizaru uoci Durdevdana kupaju na bistrom planinskom potoku »zarad zdravlja do novog Durdevdana«, devojke se »vodom polivaju i poje<<:
OJ, ([\evene se rh nore '1e, OJ, seline bel'l'_!in( Svi te zovu bel'peJiJne, Ja te wvem omajnice, Da omaje~, da obrne~, I sve momke men' da vrncl. Nigde biJje nije tako divno opevano kao u naoodnim pesmama. Nigde mu nije tolika . vainost pripisivana. Kako nekad, tako i danas. U vozu izmedu Novog Sada i Sombora dva zdrava mlada naseljeni.ka celim putem pevaju i sale se. Pored ostalog, pevali su , i ovo:
Jo ~

da mi je Jjeba bel motike I pogaee mesto Ijeba crna, Crna Jjeba ad cern e r - k u 'k

0

I j a ...

I cemelika i kukolj su dye nase veoma otrovne biljke. Bilo bi veoma zanimljivo da neko od knjizevnika i Ijudi od pera prouci gde se i kako sc sve spominje nase Iekovito bi/je u narodnim, pa i u umetnickim pesmama. Ni pripovetke ne treba zaboraviti. Nisu one znacajne sarno

14

LECENJ E BlLJEM

za proucavanjc i poznavanje kulture naseg naroda u ranijim vckovima; u njima ce se, verovatno, naci i mnogo podataka 0 zdravstvenim prilikama koje su vladale u pojctii nim nas im krajevima . Na s svet jos uvek ide u apoteku i trazi . ruZina meda«. Cesto su me pitali prijatelji: . Sta jc to ruiin m ed? Da i to nije neka apotekarska podvala, kao ono ,ticije m leko', ,krokodil ske suze' i tome s lieno .• Ruzin med j e bio ofiei na lan u mnogim farmakopejama. U medu se na vodenoj pari iskuvaju, ekstrahuju krunicini listiCi majske ruze. Med je veoma s tari lek. I on je bio ofieina lan, i sad se jos nalazi u veCin i farrnakopeja, ali je tendencij a da sc iz farmakopeje izbaci. Donedavna se nije znalo od cega pot ice lekovitost meda. Ruzin med je lekovitiji od rneda , jer sadri i i lekovite sas tojke ruze. R u z a je nase najmilij e evece. Niko tako lepo i nezno nije opevan kao ruza. Ruza je simbol le po te, Ijubavi, mlados ti, zdravlja i svega s to je Icpo i uzviSeno. Mi uanas wamo da je ne sarno evet nego i plod ruze veoma kkovit. I to bas od one trnovite, divlje ruZe, sto raste kraj pute va, po oboclima suma i na clrugom neobra denom i nekorisnom zemljiStu. Lepota-devojka se ces to uporeduje s ruZom: l z obraza si'lne rule evatu, Iz zuba joj si-tan biser kaplje, Sa cela joj zarko sunce sjaje.

IIi ova pesma koja se dan'a s ponovo tako mnogo peva:
Imao sam jednu rum, Divnu rufu, majski evet, Nosi o je na grudima, Da je .gleda eeo svet ... Isto tako se sad mnogo peva slicna narodna: OJ moja, oj moja, ruro rumena, Sto si se, oSto si se rano razvila? Razvi me, :razvi me rano proleee ... Pa sve tako dalje, u istom duhu: De bi boa zena ko devoj-ka, Kad je zena ruia razvijena, A devojlca pupoljaik oct ruZe. KioSa pada, a rufa opada Sunce sija, pupoljak rarzvija. Slatko od ruZa je najomiljenija nasa poslastica. Pravi se od krunicnih Iistica ervene majske J"1lZe. Narod ga cuva za slueaj bo1esti i kao retku cast kad gosti naiClu.

LECENJE BrUEM U NAS

15

Divlja ruia iii sipak (Rosa cal1 il1 a, ~to ce reci pseca ruia) je trnovita. Zbog tog si lj atog, opasnog trnja sadi se kao ziva ograda. U narodu ima jedna pesma u kojoj se suparnica prokIinje: Na r vrd i se kamen naslonila, Sipkovim se granam ' pokrivala, Ni tu ona mira ne ima la. Jab u k a nij.: sa mo \'Dce. nego i lek i lekov it a si rovi na. Ne mislimo vIse na onu izrad u farmace ut skog prepara ta gvoltla ad jabuka (Ex tracl/./II/ Pomi terratum iii E.nractum terri pomatum). Taj ekstrakt se nalazi kao of icina lan ga lensk l pr.:parat u mnogim farmakopejama. U oeima starijih Ickara to je jos uvek izvrstan preparat gvozda za jacanje. VelUje se da Ijudi treba sva kodn ev no da uzi1l1aju pilule gvoida i druge gvoidevi te preparate kako bi bili zdrav i i otpomi kao gvozde, ce lik (» Bas-Ce lik «). Ili , moida, uno is to sarno nije kupljenu u apoteci: »Evo ti ova lepa rumena jabuka. u nju zabodi ce tiri eksera u obliku krsta. prosetaj se do krsta nasred sela i za to Heme c itaj triput po deset Ocenasa. Pos le toga pojedi jabuku. To cini 33 dana i ozdraviccs.'( - Ima sa ljivcina. s tarijih apotekara. kojima je posle takvog »reccpta« po nek i uobrazeni bolesnik vcoma zahvalan, jer se zaisla posle nekoliko dana iii nedelj a oseca mnogo bolje. Pre svega sugestija. vaspitanje volje i cvrsLa vera da ce covek ozdraviti. Zatim, svaki dan po jedna velika, lepa rumen a jabuka. set nja. izlazak uobraienog bolesnika iz zagusljive sobe na cist vazduh, u prirodu, na sunce, kao uno kad je Pivalica uspeo da izleci fra-Brnu, Ekseri i gvozde su tu najmanje vazni, Ali Ijudi vole da im se kaie nesto neobiC:no. da se njihovoj boljci ukaze pai nja. (»Kakav mi je LO doktor kad mi ni recep' nije na pisao. nego mi kaie: Zdrav si. prijatelju. ali moras manj c jesti i manje ra kije piLi , svaki dan po dva-tri sata prose tati ... cc), Najbolji lek i hrana. a istovremeno i najukusnija poslastica je presna, nepromenjena, nepreradena jabuka. onakva kakvu je priroda s Lvorila zajcdno S rumenom Ijuskom. jer u Ijusci ima najvise lekovi tih sas tojaka. U tim rumenim plodovima ima raznih jedinjenja koja su od ogromnog znacaja za promet materija u organizmu Coveka. Narod je jabuku vanredno lepo 'Opevao: Devojko. devojko, zlatna jabuko."
IIi ona druga:

, . ,Momce joj se s brega baca zlatnom jabukom: Uzmi. Kato. uzmi. zlalo, moja ces biti . , , Iz ove se pesme vidi da je narod znao za lekovitost jabuke: Ko je mladan. nek se Mom kili. Ko je iedan, neka vodu pije. Ko je bolan. nek jabuke jede_

prinJij eno od "purgera«. . kao i beli luk. I zaista. Za odoljen su u nar-odu vezana mnoga sujeverja. i danas veruje da j e LIvek dobra da se ima malo odoljena u pojasu. Po nekoliko kapljica na kc. osobito u istoOnoj Srbijl. j er je odoljen zaista lek. Ja mu dadoh kilu bosioka. pogotovu one slabih zivaca.. Ooa na me nece oi ka:menom . pesma) . jer je to bio najefikasruji lek od zarta. . .16 lECENJE BIUEM U Sajkaskoj (deo Backe). da odoti. idu »jabucari«. Mnoge zene.miris koji veeina muskaraca ne podnosi. sto je. straha i panJike cim pocnu s irene da zavijaJu besomuono. To je veridba. m oze svacemu odoleti. da se odupre svakoj bolesti i »raznim nevidljivirn zlim silarna«: Da ne ima odoljena trave. Po n arodnom shvatanju 0 dol j en iii 0 dol e n je biljka neobicna. Stariji svet. osobito majke. zenski svet mnogo eeni odoljen. a koji macke toliko vole da po celu noc cuce u apoteci pored fioke u kojoj se cuva koren odoljena. Ja se na nju bacah jabukama. U sklonistima je vee posle prve bombe sve mirisalo na odoljen . Prema narodnolll verovanju koje se mestimicno jos odrialo. prsten «. I tu bi bilo potrebno •• odvojiti fito od kukolja«. (Narodnn. Ko nju ima. kako bi bilo zdravo i napredno.. Za vreme velikih bombardovanja u toku rata ovaj lek su nazvali •• antizortin«..>ckicu seeera iii u casicu vode piju te osobe cim se ne oseeaju dobro . Nit' bi -seka brata odnjihala . ali mu narad pridaje mnogo veci znacaj i vrednost nego naucna m edicina. varosana_ Leps i je bio onaj prvi narodni obicaj: ispro ~e n a devojka prima jabuku. . Uza se nosila. Svagda bi je brala. Ne bi majka odranila sina. prista je da se uda za momka. Ja se setah po basei zelenoj. stiSaju se i umire.. U pas usivala. . To pomalo podseca na verovanje u cudotvornu zaslilml i lekovlILI moc belog luka u nas oj zenj-senja na Dalekom istoku: Da zna zenska glava Sto j' odoljen brava. pa im je odmab lakse. A on meni od zlata jabuku IIi ona 0 dragoj koja i ne haje za dragog: . znaci. Pos le dolazi svadba. uvek imaju u kuei boCicu od deset do dvadeset grama s lekom koji je izraden ad odoljena: etarna tinktura valerijane. drii se jabuka«. u dzepu. Mnogim ne rvoznim i histerjcnim zenama dovoljno je da taj lek podnesu pod nos d'a ga pomirisu. u~ivenog u nekoj amajlijj itd. tako i odoljen treba da ima svaka majka koja ima malo dete oj uvek treba da je taj koren pored deteta. . izmedu dva svetska rata. . kad isprose devojku.

naromto neprijatni. »zle duhove«.. davolske pogani (Assa foe/ida) i druge droge neprijatnog. otrovnom i nekorisnom bilju.. OdmaJl zmaju naudilo cvice Te li Ide glavom bez uzglavlja . kao na~ besmrtni Zmaj .o~ l a zmaju u dvorove. belog luka. lbekrija je. Turem pu ~ j. U jednoj oct svojih naJlepsih pesama (". Tipiean primer je d u van.. pa i lekovito bilje. A veliki Zmaj. narocito posle ovoga rata. odurnog mirisa mogu oterati »kugu ~ nevolju«. IIi kad se zeli l'eCi za nekoga da ba~ niSta ne valja: Ne vrijedi ni lule duvana. koje deluju za~ titno. Podmetnu mu trave odoljena. toliko je poteenjivao i podsmevao se ~kodljjvom. Iz nekih narodnill verovanja vidi se velika za~titna moe odoljena. jer je odoljen i vrlo dekoratJivno evece i lekovita biljka. i odoljenom kiti svoj u nevestu. . erne misli i sve druge nedace koje prate coveka. eak od zmaJ a: lCad je d. Niko nije tako ctivno opevao evece. Lela se nikako ne odlucuje: Srbin pije. ali malo cirukcije: Da n e bude trave devesinja I trave odolina. pogotovu medu omladinom. dakle. uzela katastrofalne razmere. Ijubice i krina. Zanimljivo bi bilo sakupiti sve ~to su dosad n~i pesniei i na~ i pisei napi sali 0 odoljenu i 0 drugom bilju i evecu. dakle. Lelo. kao ~to je miris odoIjena. I evece je lek.DuIiCi«) on na vidnom mestu spominje odoljen: Snivo sam Ie. i nematerijaJni i materijalni lek. a ti puna cveea. Da je duvan otrovan.. Koliko je narod mnogo eenio bilje od vrednosti. Ne bi majka sina odgajila. Bilo sti tka. o do l j e n a. cubra. svi se naucnici u svetu slaiu.. devesilja . Medu cvecem I e k 0 v ita b i I j a... cija je upotreba zajedno s alkoholnim picima. Evo il ta kaze narod kroz stihove: Kazi. rdave snove i nesanicu. budaJ'<I je . Protiv puscnja treba povesti ~tu efikasniju borbu .LECENJE BIUEM U NAS 17 Ili to isto. lekar du~e i tela. Narod veruje da razni minsi. . koga volis Da I' Srbina jl' Turcina . Divna kita mirisnog eveca i te kako ima povoljno dejstvo na psihu bolesnika.

platna. mislim .Kad b~h ziveo hilj adu godma. T 0 j e 'll jed n 6. opevaju muke i nevolje. drlave. ne bih mogao sve ispevati jer ih vi toliko mnogo imate . koga su one odukvile i zbog kojih nas je zavole0. DaIa bih joj tananu kosulju. objasne. rusu prazne fraze. tom ima i Icka«. odliean poznavalae na~ih narodnih pesarna. srede i protumaee. na leeenje i lekove. pogibije. U nec1eJju drugom dragom dala I cmim ga okom pogledala.. Da sam zas lo.devojku koja vee . Stono sam ga u suborn brala. n a s a n a j s tar i jan a rod n a k n j i z e v n 0 IS t. Pa i na~e narodne pes me. ne bih ni !alita. Udovke po lulu duvana. koju je kroz vekove prenosio s kolena na koleno . u Bilo bi zanlimljlvo da se sve narodne pesme koje govore 0 bilju sakupe. medicinskih i farm aeeutskih ~kola.. Pored eveea koje eveta od ranog proleea do kasne jeseni gaj i se i r u z mar i n. b 0 I est i s m r t i. narodnu medici-nu i sve druge tvorevine narodnog duha. kojima se da nas divi ceo ·p rosveeeni svet. pa svaki dan pevao va~e narodne pesme. To jc iii zasebna bastiea sarno za eveee iii se u velikoj ba~ti kraj ulaza gajilo najlep ~e evece. n a rod n o s h vat a n j e z i v 0 t a. »Ko ima veka. im a u ba~ti raznog evcea. Tu ima i proze i stihova. pogotovu ona koja ima »veliku devojku « .. po dukal c1evojka. ViSe zlata nego bjela . Neg' za jedan struCak ruzmar dna. . ViSe svile nego prec1e bjele. »Nerna smrti bez suucna dana«. [lego u k rem e n . . nego je proistekla iz muke i nevolje. nasusne potrebe i realnog zivota (. »Neee grom u koprivu« i mnoge druge narodne izreke koje se odnost! na boles ti Ii bolesnike. NemajuCi svojih lekara i apotekara. namei to kad se o~ekuje svadba. Ta prva narodna kn jiievnost nije billa ispevana i sastavljena radi zabave. po porudzbini ili naredenju. naro~ito zenski. gubitak cars tva. eudan bih ti adet postavila: Po gro~ momak. Sve je tako o~ tl:oumno i duboko saZeto da eovek mora dobra razmisliti da ih odgonetne. devuje«. borbu za slobodu. iz raskosi i mode.na one najlepse. na~ narod je u petvekovnom robovanju imao usmenu medicinsku ve~ti nu. iz snobizma. z a j e d nos bas m a map r iIi k 0 mba jan j a. • Uzdaj se u se i u svoje kljuse«. Evo jedne divn e narodn e pesme 0 ruzmarinu: Od sinoe sam u zavadi s dragim. Jedan stranac.k a men u i skI e san a n a rod n a f i 1 0 z 0 f ij a. Ruzmarin je i narodni lek. Ruzmarin je veoma lepo opevan u narodnim pesmam a. To bi bila zahvalna tern a za sve one koji vole narodnu poeziju. Koja bi me pomirila s dragim. rekao je: . L1!CENJE BIUEM Nekad je bio vrlo lep obicaj da svaka kuea.18 U Bosni islo to. samo malo druk~ije: KlId bill bila paSa Sarajevu. nezavisnosti . Bez muke se pesma ne ispoja«).

Nadovezuju6i se neposredno na tako svetle tradlieije.. dostojan preteca besmrtnog Dosileja Obradovica. osobito u dece za vreme leta. prirodno. farmakognozijsku i terapijsku vrednost. kad pise 0 musmuli.. Orfelin daje. a onde ocigledno propada kada bolest ne moze da raspozna. Evo sta u Prislupu svog dela piSe Sava Petrovic. I on je neurnoran zdrav- . Srpski arhiv za celokupno lekarstvo stJampa 'kao p.zbog toga sto sadrli dosta tanina i drugih polifenolskih jedinjenja. da ga u tom praveu obutava 1 na pravi put upucuje . Petrovicu je l'ancic bio uzor. koji testo propada zbog toga sto se 1I svoja domaca. pored ostalog. zatim pektina. ali se potpuno odao botanici i rarmakognoziji. koji je. dakle. dr R i s t a P esic Go st u ski. a u odeljku " polza i upotreblenije « t itaoeu pruza dragocene podatke iz materije medike i terapije onako kako se to radilo u to vrcme u Evropi. Narod se tesko pomaze domacim sredstvima i onde gde mu je bolest potpuno pozna la. njegovu terapijsku vrednost i njegovu u 10 vreme dominantnu upotl'ebu u nasem narodu dobro zapazaju i nasi narodni prosvclitelji iz drugc polovine XVIII veka. pa zbog toga suvise doekan pomoCi trazi od nautne medicine ili je rrikako i ne trazi. prvi otkriva srpskom narodu pojmove 0 prirodi i vaseljeni i ustaje protiv neznanja i praznoverica kojc su tada vladale. vitamina C i karotena .Zrjele musmule esu izrednoe ljekarslvo proliv bislre stolice. « r danas se musmula . Tako i Z a h a r i j a S I efan 0 vic 0 r f eli n (1726-1785). a osobito lekara. Orfelinov lskusni podrumar ima nekoliko stotina reeepata za spravIjanje Iravl'lih vilta i mnogih drugih alkohol. i ovo dragoeeno uputstvo: . bio lekar. Duz: nost je. Godine 1883. se rdobolje.LECENJE BIUEM U NAS 19 NAS PRVI FARMAKOGNOZI. U knjizi se govori i 0 nacinu i vremenu berbe i susen ja lekovitog bilja i 0 korisnosti i lekol'itoj vrednosti s lozenih preparata izradenih od preko 200 domacih i egzoticnih lckovitih i mirisnih biljaka koje imaju realnu enolosku. svakoga. skolovanog u Francuskoj . mnogo ga je eenio. ovaj nas u javnosti malo poznati zdravstveni pisae: "Poznavanje popularne upotrebe bilja u lekarstvu nuZllo je za lekare rad pouke naseg naroda. narodni tovek i narodni lekar. po njegovim uputstvima radio i svoja del a mu posvetio s dubokim postovanjem. nepouzdana sredstva oslanja.osebno izdanje Lekovilo bilje u Srbiji ad dra S a v c Pet r 0 vic a. nesudeni lekar. sanHetskog pukovnika iz Beograda_ Ovo dele na 470 stranica potite iz ruke strutnjaka. nas naj znamenitiji pisae XVIII veka.JSKI PISAC ORFELIN - Znataj lekovitog hilja. radi cega mozno nih s medom iii sa secerom. sto godina posle pojave Orfelinovog Podrumara.n:ih i bezahlwholinili napitaka i Ickova. krovopljuvana. dostojno je nastavio dele Save Petrovica i ranijih medieinskih pisaca. Orfe linov Veliki srpsk i travnik ima oko 500 bi/jakaJ Neumorni prosvetitelj sVQga roda daje svim biljkama pored latinskog i nal"Odno inze. lecenja sj emena i mnogoga mjesecnoga zeltskoga. Na primer. pa tome pitanju. posvccuju posebnu pafnju u svojim rodoljubivim spisima. vocnog secera. kako k r uske pripravili.uspes no koristi za sprecavanje dijareje (proliva) i ulazi u sastav raznih farmaeeutskih dijetetskih preparata koji se daju kao izvrsna sredstva u borbi protiv dosadnih i cesto smrtonosnih proLiva. slicno Panticu.

..I.'J.iX': P. tI • X C .fN H £C' 'l~.d.\TW tll)ORFELINOV .. ".IHU (. A. I\'.J.' .. r ~ GD P..~ '\ H ~ !l~A'h 'fPMI7i.· -? " .HWm.0F' ~ j :'K T )" q. ).('!!: . : ~ '. Clava »0 razlicnih travnih vinah« . 'i H .. .-\. • "J \! n?.- \.i'i:HO.Illo H h .iti .....OM"\'T"H~f" (KI'U .(. 3AG('T' i (T ~I N N~I.'...Wl.1 1I .-.· L " ~ "it f\.\ :iI'Hl) ~ Hcnf. H .rNIH .H~IX'b ' I H . 1(.\ oot . .\(!'llf! ~ H :. Byt'\'.- r tI :1 Ii ._ . " '>I \.\ A"r H !-l .:\...\'+'nl .\HLiw~j(( tU ~CSWTiiIAl..)o. ~II.~.\j\6'W3 .\'T'H t H n' KB. I\.3t\I!'! H~!X'h 'f~~\:. f': ..'ill·.\ C'~ {{T E !!" l.'. ISKUSNI PODRUMAR.~ . 17. i:W nOI\(. r • i'.Xtt.'\A N.1.' .nfl ("'tA~'('i' ::.:OC'f31X'l> \' 'i. A nv' . 1."\pb'TA j " A- ~ ~\'H . . .N!.I.! 'Hll\Jp yn.' .-v V3 t!'! MH e .- .. H W i' .3.\":· :'."' I.-.KC H. l{ 'H'rEI': 'T" h ~._. .\n~... tJ.. I\".~A:T"L' ) '~T('.IlUl: I I C.I ... ".. _ . ...i -' :.\\H Ii}HAI I ~.•• 'o\...

.. p n.·n ....· ..' '.\f3~ l i~hl .'t{· ORFELINOV ..\ ~Ss'!T~ ~.\ y.)IitUl\.. tl . '' ( t-".. HC1"£?b ET A N:. 1!3 ·. ..WT7I MTmNO( . . 1l" 35r_\I~ : L\'\ fl.0 1 '...t '.O'u.\flAt H nA. O T nO... ~'!..\1\'>' B. Tn !1... O"'X?M1h.~H'j'o TAJ(0~A( ni0THGo Qiiorr• C 9':" ..\. .\O \A.lt :3. ' r. .'h . H ~ " _.\ '.\ h .\.-' . . .\ .'.." WL\I..r"fA.\ .t'k'l 1 JtC~Wi l: \..\\.Hq. ~ r1 (1 . .\ ::!~\1) It O~I!lJMc.!~ T'h )f.H3 r b'h AtNHO ( - -... ..CNAIiA ...' ' (\ Iut .. . \..IO hl 3J.-i\ .4fi~~ .l: . J - O. ~' 'T'..'H. OtrWMlI.l.. " '.'fl Ii Tu .!~~W:f..: (011.. TI- -U -. . f.!I L .._. r".. . :3'' wt livl .I\\~ ..f.J n. '1iER)' rMICT!..MA 11 H."i."r.. 1 . NC'r7I 3... ~ ..\JH fi. Y Ii.. . .\N .\ ~ :f: 'I T h TO (::(Tb./~")fJJ.) ..W . ". (. ..i.".. T.\r :~\t. . n .. ".3r_~N. I~OHAblN'l:."\~C':\NM if.. A0H 1£. I .. H :.A TO [\ :0:'0)) ..\. :tIfHI(f.. '""~v.·. ..\)~ · J\ ..JX~'\H..Q.·.lI.'" ... C TG ~.\b'1¢ H X'\A~_Nb'1O 1131> llPlfiAX7. J H f\ ·t!i. rOuO~ fN'(-..~f\( Ir~ AcrA '.nc. H .... ~I \hd.-t'.\fi..f{M. .~.r.k .. ~.0uHTf Ii rllhHni 1\. Ii r\':~f'lf .'.'E3 rH .. ....~HTi\ (1.\ U\.~b..lH'ril\NlS S..!Il..<.I r..) lr~ .l..:-."'. .:..!I\!'(.\ ...\\ ]. l\f: :~·.. ~ .~:..Jf."'''' ~fNCI. '1' (.6A OJ --¥ 1'....~")Tl-f.:.) [l7l ) l pA3rONAlli A A~ "Al\3 ..:\HC'T'0 r' H..'T" . j:4:. IC'H fA "'H[........-. ·t ·.. f.IL\hl H (. }. r.'.\ n..\ YiHrl'S .\ 1ft! _ •1 ~ r'.\.ll()'rr. In.I.~'I'HI~b H (.'3Nb.I. ~.. Y::: . ·. " I\CH ~."'. '... .oAiTHIP 1...t~NA I\\ 1(0 fi ~f.\ " ... ...\KlU Scrft !..1'0 '.I....\ H H3fiO.1 .':~~r t G.-:-. IIv. 'fl ri:n.!. J---. r).. .\'IH. CG . i ' ''M".. v Ii ::.. )} 3"'X"'\f..VI'l ~. u...n("'? " I> fipwWrn.. ISKUS NI POD RUMAR. .\- • nJ{o ~1 hl. -. . fl n poH3KO..\....._ €. )- .\f~rOf XIIJ. O....\AI- RNI5'fiE~INh\~. J . ' -> -. Lekovitost travnih vina . ~ . 1 Q. n0*'.i". .. h1'v~1 h f.\ '-..:'t\!3~'0 H 0NbJ .\Ll((: . I\'!(/("t M .\\vl ..C\. •• . • t ' ·.M'\ N). ~ \..

LEKAR I SLAVNI SRP KI BOTA ICAR XIX VEKA (I819.1839) .DR SAVA PET ROVI C.

lako j shvati~i.LECENJE BIWA . 1I Beogradu. U tom kontinuitetll treba shvatiti i osnivanje B il jne apoteke 1968. prve i za sada jedine na Ba lkanu. Institut za farmakognoziju Farmaceutskog fakulteta Beogradskog univel-. INSTITUT ZA PROUCAVANJE LEKOV ITOG BIWA U BEOGRADU . god . i Institut za prouCavanje lekov itog bilja u Beogradu od J948. Njegovo i ivotno dele Lecel1je lekovitim biljem treba . god. (kada je osnovan) prve su naucne ustanove u Srbiji koje se have iskljucivo istrazivanjem medicinske flore. god.U NAS 23 s lveni prosvc !ite lj svoga roda . pre svega.li te la od svog osnivanja J940. j e r one treba da pomogne narodu . One nastavIj aj u svetle tradicij e nas ih s lavnih predaka kori steci mogucnosli i tekovine savre menih prirodnih nauka.

Kao i u svemu drugom. njihovo izluciva nj (! inatin upotrebe. godine. hormona. ~ to znaei lek. lpak ne treba preeutati einj enicu da su glavni kupci na ~eg lekovitog bilja bas zemlj e sa najjaeom farmaceu ts kom indu~trijom. svako plel1le. a s tari naziv bio je pO Zl7a val1 j e droga. zacinskog. Njen naziv pot ice od dYe greke reei . Poznavanj e i upotreba biljnih.i propadali zajed no s kulturoin tih stari h naroda. L ekovilo bilje j e u ml10g im zem ljama jos u vek j edl1a od IlCljpou zdrmijih. Vai nost lekovitog. pa i svaka epoha imala je i ima svoje Iekovitc droge. riOjjevlin ijih i na. Naziv . Fitot erapija je gra na far makologij e koja sc bavi leeenjem pomocu bilja.Fanllakologija je na uka 0 le kovi ma . premda one i proizvode vise lekovitog bilja od osta lih driava. grana farmakologLje. jer se tek u neredovnim prilikama oseca nedos tatak mnogih sirovin a iz prekomorskih i zaraeenih zemalja. fannakognozija« prvi je upotrebio Sejdle r (Seodler) 1845.. pre svega. Ka ko se to moze objasniti? To je zbog toga sto one to nase bilje preraduju i posle celom svetu prodaju gotove lekove. Pokusaji da ~e lekovito bilje izbaci iz upotrebe u sav remenoj medicini os tali su bez uspeha . 0 prirod nim lekovima anorganskog (mineraln og) i orga nskog (bilj nog i zivotinjskog) porekla. U nekim zemljama farmakognozija se naziva mat eria m edica. zivoti nj ski h L anorgansk ih sirovina razv ijali su se. Lekovito bi/je je zao ralo elubok u bra zdu 1/ iivo ltl svii1 .·/Oroda. ~ to znaci znanj e iIi poznavanje. On a proucava. j on je danas prihvacen bezmalo u svim zem l iama. tako i ovde ees to vlada moda. Svaki narod. na primer.fa r makon . lako moena i vrlo napredna farmako-hemijska indus trija sintezom proizvodi svake godine sve veei broj novih lekova pozna tog he- . zivimo u doba vitamina. otrov iIi droga i gnosis. u koliko neka zem lj a ima s lab iju hemijsko-farmaceutsku industriju. an tibiotika. Danas. dakle. Fanl7akot erapija je -nauka 0 upotrebi lekova u lecenju bolcs ti. Farma kog llo zija je nauka 0 drogama. u toliko lekovito bilj e za njega ima veeu vainost.UPOTREBA LEKOVITOG BILlA KROZ VEKOVE / sl orija j e ucil eljica tivo la Istorija pozliavanja I upotreba lekova je dec kuItume Istorlje o!ovetansl va_ . sva ki kraj. a u ratu jos veea. aromati enog i tehni ckog bilja i zivotinjski h droga velika je u miru. Ukoliko je jedan narod primitivniji. i bez njih se ne moze zamisliti moderna te rapija.pristupacnijih 1ekovilih sirovil1a. f i ziolo~ko dejs tvo i sudbinu lekova u organizm u. diza li do izvesnog uspona . sulfonamidnih preparata itd.

kukurek. ipa k upotreba biljnih i zivolinj s kih d roga ne opada. a one otrovne ulivale su mu. vucja jabuka.mme ublazio bol. u neku ruku. miloduh. za teranje »zlih duhova« i »otkrivanje ves tica«. desno i levo. le kova koji imaju jos i tu p rednost s to se mogu tacno dozira ti i boles niku dava ti na vise nacina. lutanju. Prvi poceoi upolrebe lekovitog bilj a ve rovatno su bili ins linktivni. kao. dobricica. zmijak. A bolest je velika nevolja. kukuta. Otrovnost i lekovbtost mnogog bilja covek jc upoznao i preko raznih zivotinja. Ijubicica. spomenak itd. milogled. koj e jos i dan-danas u mnogim pnil ikama. burjan i sl. prema lekovitom. Nigde lekovitom bilju lIlije uk. pustikara. Nasumce. i stremlj enju. kovilje. izvesni biljni otrovi (od kojih su neki vrlo vazni lekovi: strihnin i strofantin). Ijutic. izjed. jos uvek su to najjaci otrovi. I zato. Bolcs tine su ooveka naterale da medu zivljem i rastrinjem oko sebe trazi leka sebi i s vojim bliznjim. lrazec i hran u u bo rbi za goli zivot i ops tanak . To mnogi cine i da nas. cesto najvise vrecti. pored toga. zna da mnoge zivotinje jedu razne otrovne biljke bez ikakvih s tetnih posledica. da je ves tina lecenja le kovitim biljem vrlo stara. misli na nauku 0 lekovitom bilju. kukolj. Covek je kroz veko ve s-ticao dragoceno p rakticno is kustvo. cemerika. s matrati za pretecu istovremeno i lekara i apotekara. i pored najusavrsenijih modernih masina. bljust. uvek se. jedic. probajuCi razne trave na koje j e nailazio u vecitom kretanju . ] s/orija poznavanja lekovitog bilja poklapa se sa istorijom medicine i farmacije. maticnjak. kola i tlr. isto tako. mirisnom. Van svake s umnje je. Na primer. smilje. pasje grozde. raIIvolfija. durdevak.UPOTREBA LEKOVITOG BIW A KROZ VE KOVE 25 mij s kog sastava i postojanog fiziolo s kog dejs tva. kinin ova kora. ukrasnom i korisnom bilju narod je pun neznih izliva velike Ijubavi. Dokaz su divna imena: majkina dusica. . gorocvet. karen ipekahlQn e. L ecenje l ek ovili m blljem slaro j e g% vo isl a koliko i samo covecansi vo. sli- cni kao meuu zivolinjama. I nas narod je osecao ne ku ufasnu odv. Mnoge droge koje se dan as upotrebljavaju u naucnoj medicini primljene su iz narodne: digitalis. Jer su biljke jakog fizioloskog dejstva vazda privlacile paznju coveka.ratnost j strah od otrovnog bilja. kad god se govori 0 istoriji ves tine spravljanja lekova i 0 lekovitim sirovinama. Nevolja coveka svacemu nauci. Ali se. To mracno doba.azivana tolika paznja i vamost i nigde mu nije pripisivano toliko magicno dejstvo kao u nasim narodnim pesmama. Onaj covek koji je bez ikakvih predrasuda prvi dosao n a misao cia na svoju ranu iii opekotinu polozi list bo kvice iIi neko drugo lisce da bi .sciplina nije toliko vezana za istoriju 'farmacije kao n auk a 0 Ie k 0 v i t ·i m sir 0 v in a m a b i I j no g z i v 0 t i III j s k 0 gpo r e k I a. miomir. To se vidi i po imenima koja mu je da~. Naprotiv. nana. farmakogno zija. Moze se bez preterivanja reci da nijedna farmaceutska di. ricinu s. taj covek bi se mogao. stidak. koji vekovima sluze izvesnim divljJm plemenima u tropskim predelima za trovanje strela u lovu na zveri i za medusobno ratovanje. u prvom redu orrih koje je najpre pripitomio. krasuljak. caulmogra. dakle. na primer: bunika. besnik. u prvom redu. iako su mnoge od njih za coveka i smrtonosne. Svima je pozna to cia domace i ivot·inj e ne jedu otrovno bilje. razena glavnica. pogotovo primitivni narodi. jos i strahopostovanje.

! na ISloku medu prvim kullurnim narodima . Uops te. Mnoge droge r(lZ vekove bile su po nekoliko pula unoSene i izbacivane iz s kolske mcd i inc. bujnom i !'aznovrsnOI11 flo rom.. pcsma ma. /}//Ilika. U Evrop i i Si biru tat ul a je ces t krimina lni olrov. killinovc korc. zajeel no 5 lekom. govo iscelj enje (moe sugestije). nara. raze na g/avnica. 5 kolena na ko leno. fiziolosk im i klini ck im isp ili va nj ima vraeenc su u farmaciju mnoge zaboravljenc drogc : iedic. a za ti m izo lov:lnjc g/ikoz ida. lokvan j. POf clak XIX veka je prekrcl n ica u poznavanju j upo tr eb i droga.a lecenj e n a laze Sf. pe run ika. Kinezi su naj rar iji ku lt m ni na rod . do kazivanje i izo lovanje a/ka /oida iz opijuma. cC11lerik(l i d r. /ekovi zauzi mllj u vab-zo mesto i cine nerazd vojnu celil1u n j illO ve kulture. vinova loza i dr. On i. I. Med u p ri milivcima . zajedno sa vesl ino m lecenj a. Starim Grcim a kuku ta je bila suds ki otrov za osudenike.26 LECENJE BI UEM pro lkano nojeudn ijim i najprolivrecnijim verovanjima i obavijeno dubokom l ajans l ve n o~cu lraj:l lo je ne 5al110 u narodnoj vee i u sluzbenoj medicini svc clo po e l ka XIX vcka. Go lovo sve fa r makopeje u sve lu pro pisuj u da nas ove veom a vafne droge od rea lne lekovi le vred nos ti . Papi rusi u Egi pca na . Na tom polju irna vise da se u rad i no sto je lo dosad ucin jeno.nje. na primer Pent-Sao u Klineza. Nas i pl a nin ci tr uju jedan d rugom kokos i eeme rikom. ricil1us.! Pl'osveceni vinari sta\' ljaj u bo bi ce velcb il ja u vino »da h i vino bilo jacc'. <YMla6uju poeetak lIallclle fanllacij e i ujedno pozitivne nauke 0 d roga ma. ild. ill/a ju prve / isane spomellike 0 upolreb i bi/ja za l ecenje.. po red oslaJog. kao . V eda u Hindusa. le kov il im irovinama jos ni jc kazana pos led nj a rec. pre zivolinjsk ih d roga i minera ln ih lekova. Svaka droga imala je svoje zlalno doba . kri minalna trol'anja i 51. U Beogradu je sad u modi list o leandra. /{lIlt/a .lVCI10 lu'ed(. II1razovac. k tl ra r e o ko Amazona . i oS la lih droga. . na primer. naroci to u jliZnoj Azij i i scvt! l'Oi s locnoj Africi. rat. boj u koze i mesLO koje nas lanj uj u na Zemljinoj kugli. Dava nje' i uzimanje leka obav ljalo sc najcesee uz izvesne oclreuene tajanstve ne ra dnJ(~ praeene igram a. vrba. lreba povoljn o cia uticu na bolesnika i nj e. il10h na kraj njem Isto ku sluZili su tamosnjim stanovn icima kao olrov za s U·ele . II. To vazi naroc ilo za kra jeve sa mn ogo 5um a .-uge lekovite s iTovine svoga kraja i da med u njihovim le kovima lekovilo bi lj e zauzima p rvo i najvazn ije m es LO. Juzni Ban:lt je cenlar za l rovan je ta lu lom u Vojvod ini. Hcmij sk im . /l ava /a. upotreb ljavaj u Jekol'ilO bilje i d . p rvi pisani spomenici 0 upol rebi prirodnih le kovitih sirovina 7. o Poznavanje droga prcda\'alo se. kao s lo su tropski vlazni predeli. koj i.Pl'clposlavl ja se d:l sv i pri mili vci. U drevni m knjigam a starih naroda . Ve nd-Aves ta u Pel'Slij anaca i dr. o piju l1l. vraca re i baj a lice su naj cesei naro dni lekari. st i raks. oel oca l1 a s in a . Print i1ivci. . s trihnosa. Svaki kraj na Zem ljinoj kugli imao j e i svoje otrove za 101'. Olkrivanjc. Nf. B ib l ij a u J ew-eja . Tako. n a bar eljefim a Egipcana i Asiraca nabze se ove b ilj ke: rioinu s . mo litvama i drugim ritualnim obn:e1 im a. sa bogatom. Razne vrs te st ro/anlu sa u Afri ci . bez obz ira no d ru. u kojima su iznesena f ilozofs ka i rcli gioz na nj ihova shva tanja. Ves li'l1a lece nja cu val a se u po rodici kao ve lika tajna. li ar.

To je bila najbogatija zemlja. Tu vestinu cuvali su i ostavljali najboljim i najsposobnijdm meau sobom . dakle. biljne s iravine kojima su obe Indi je obiiovaJe. i neke koje se i danas u medicini upotrebljavaju.no i dr. spominju se lekovi. maslinovo ulj e. sezamovo ulje i palmovo vino. Pent-Sao.una i takvih koje nisu ispitane savremenim naucnim metodama.n'F gama. r icinus i njegovo ulje. pored mnogih droga. banane. medu njjma mnogo biljnih. god. koja je zbog toga privlacila razne zavojevace feljne bogatstva i 51 ave. kao i ranije induske farmakopeje. Ilincuru. ukoliko su dalje sirili svoju vlast i trgovacki uticaj. spominju se. Zbog Indije i oslale trop ske Azije vodeni su toliki krva. upotrebljavali buniku. Razumlj ivo je. Koliko su Kinezi u ta davnasnja vremena negovali medidnu. U poce tku 'se zadovoljavahu Slrovinama iz svoje flore oko Nila. III. madija i !1ituala. Tako su. vidi se i iz akta jednog naprasitog vladara. pelen. sve su viSe trazUi skupocene droge. Indus!. I danasnja. 'erskih tajni. pilule. dmetom . a kasnije. Kad se ima u vidu da su zacini i aroma tika nekad bili mnogo skuplji nego danas. da su pobedeni morali pobediocu placa ti (pored zlata) biberom. a loe. da je terapeutika jedne takve zemlje kao sto je lndija oduvek morala imati velik broj droga u upotrebi . ajovan i dr.Indija je vekovima bila gla'vna izvozna zemlja zacina. U tom ogromnom delu. ona je odvajkada proizvodila razne skupocene droge za ceo svet. koju je napisao imperator Sen-Nung. Rheum i cimet. Indusi su upotrebljavali secer (nepreciscen). vi impepijalisticki i kolonijalni I"atovi. poznava~e vise od stotinu lekovitih biljaka. rned. vee se spominju praskovi. droga i boja (indigo ili civit). Davanje lekova obavljano je liZ primenu . Induski sve!itenici bili su prvi lekari i apotekari. Ve6ina kineskih vladara pomagahu medicinu i prirodne nauke uopste. kao. safran.vo pravo da beru sveto bi lje: smokve. klasicno medicinsko dele od 52 knjige. Vee 2iOO. induskim svelim k. pored 05talih. IV .UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 27 Imperator Kin-Nong. ZahvaljujuCi bujnoj i bogatoj flori. Bramanci su imali iskljuCi. napisano 2500 godina pre nase ere. A svel11u tome povod bile su skupocene droge. koji je naredio da se spale svi tada poznati rukopisi ~em medicinskih. zacine i jake mirise sa Istoka. U V edama. komo- . kardamom. kri. dekok~i i drugi farmaoeutski oblici koji su i danas u upotrebi. lotos. U knjizi De simpiicibus Serapion Mladi opisuje veliki broj lekovitog bilja Indije. u kome je izn e~eno sve medic insko znanje toga doba. imaju veoma mnogo droga. na primer. majoran i nan u. medu koj. 3000. god. onda se bOl"ba za Indiju moze jos bolje shvatiti·. pored ostalog. u knjizi 0 lekovitom bilju. irna dYe knjige posvecene b iljnim lekovima. primorski lu'k (proNv vodene bo lcSli). seme od rena. ora~kom i drugim. Kolumbo je otkrio Ameriku. pre na~e ere. zalfijlU. molitava. pre nase ere. vi~e no ma koja druga zemlja. b rsljan. ros 2000 godina pre nase ere iz Indije su karavanima nosene droge u zemlje oko Crnog i Sredozemnog mora. infuza. . Tl"azeCi drugi. kraCi put za Indiju. Egipcani su mali za mnoge droge.

pastofod. god. a naroeito medu Jevrejima. postom i dobrim delima moze »zao dull«. balsame. Da nije bilo lekovitog bilja. bez osnovnih higijenskih potreba (nedostatak nuznika. leviti. Vavilonaca. izrade lekova i na ce lokupnu kulturu Jelina i dmgih s tarih naroda: Fenieana. da mesto lekovitu bi/jku gde raste biber euvaju krilate zmije. medu veCinom starih naro\ da. '\ Ipak. Persijanaca i dr. U Eberovil1l papirusima (1550. Stari Egipat bio je od velikog uticaja na razvoj vestine leeenja.). egipatskih piramida. Kntickog duha nije bilo. Egipcani su poznavali vestinu balsamova nja. Fen i e ani su bHi najbolji ~ trgovai tog vremena. gospinu las. U drevnim egipcanskim grobnicama nadene su razne droge. mi rise i zacine iz Indije (oko 1500. tj_ bolest isterati iz Covecjeg tela. Fenieani su droge malo upotreblj avali za sebe. pre nas. pored ostalog. hillmen ta i melema. ulje. kao. god. asu-fetidu. magieni~ radnj. pre nase ere). tamjan. . beli luk i druge sokove suk lllentnih pustinjskih i stepskih biljaka . mim. gumu. vlada10 je verovanje da je molitva jos uvek najvaznija pri leeenju. Svestenici. cimet. Mediko-farmaceutsku vestinu cuvali su svestenici po hramovima. vraci i madionieari u svojim bogomoljarna obavijahu vestinu lecenja i pravljenja lekova religioznim. Jevrcja. Sve ovo vreme do Grka moze se nazvati reiigiozno. dekokta. da je njeno dejstvo jaee i pouzdanije i od samog leka koji bi se eventualno dao bolesniku.koje su "sprere~­ vale razvoj naucnog i eksperimentainog shvatanJa medlcme 1 fa'l'macIJe. destilovanja mirisnih voda i parfema. VeCina droga davana je bolesnicima ~ obl!ku v. Verovali su i propovedali da se molitvom. mokracu 09 Ijudi i zivotinja itd. jos i opijum . Ijiljan. . infuza. vrna. . »klasa koja se brinula i za duiiu i za :tela svoje pastve«. uJJa.Najnovija . na primer. zdrave vode i dr. da je do njega vrlo tesko dospeti i da je zbog toga skup. 0 njima prieali ra:we izLotos je smatran za svetu misljotine.istrazivanja dokazuju da je zahvaljujuci svakodnevnoj upotrebi lekovitog bilja uspela gradnja istorij ski h kolosa. Trgovali su i AROMATERAPIJA STARIH EG I PCANA drogama. .a:n a .28 LECENJE BIUEM niku (divlji pelen) . Ovi pustinjski narodi upotrebljavahu.rl? prostih farmaceutskih formi: maceracija. Pored ostalih lekova. ere) spominj u se lekovite biljkc. upotrebljavali su vino. zarazne bolesti bi pokosile sto tine hiljada radnika koji su grad iii piramide u uslovima naj1ezeg primitivizma. ga lbanum.

UPOTREBA LEKOVITOG BIWA KROZ VEKOV E 29 V. Najvazniji pi sae 0 poznavanjLl droga starog veka je Grk Pedanij c: Dioskorides iii Dioskorid. pros t ra ne rimske driave. Dioskorid oznacuj e terapeutsku upotrebu. pa cak i kroz ceo s r ednj i vek .Za vr~me Grka i Rimljana farmacija se poslepeno oslobada reli gije i mislicizrna . god. protiv e rev nih paraz ita luk. beli lu k. persun . Pored dotle poznalih droga. To se d e lo moze sma trati za prvu materiju m e· diku. bunika. dras ti ka s u ricinus. prateCi kao vo jni Ie· kar rimske legij e po Evrop i. ku ku rek. debela likva i skamo nijum. pre nase ere) spominje ricinusovo ulj e . Nj egova del a imaju ve li ku is torij · s ku vrednost. despika. sok od m lecike. Rizolomi iii herboristi imadahu duca ne u Kojima prodavahu droge koj e s u sam i brali. god. beli luk i dr" a Pitago ra primorski lu k. pi sano 77. Pored os ta lih i slavn i fil owf Aris tolel be lie riZOLOl1l. narkot ika su op ijuJl1. On j e mnogo putovao i upoznao medieinu i lekove ee le Rim· ske Imperije. Gre!. ve lebi lj e i mandragora. zatim pos ta je sve vise d es k rip t i v n a i ponekad eksperimema lna. emelika su kukurek i kopi· tn jak . a ne za lek. kolocintis i dr. reuDIOSKORID rna. ee ler. s luzi lo j e za ugled i Llzo r Rimlj anima i Arapima. Her 0 dot (500. s to preds lavlja znatan napredak u farm ae iji. prirnorskog luka . vor i pored svake droge obavezno se i na p rvom mestu citi ra lo mi slj en jc Dioskorida. Hi· p okral je na jslavniij antic ki grc ki lekar. crtde i fals ifikate jos i odoljena. Azij i i Af!'ici. slacicu i kupus. bilo je to d e lo od ogrom nog uti eaj a na s ve leka re. . Hip 0 k rat 0 va de l a (459-370) pruzaju nam prve pouzdane na· uene podalke 0 mediko·farmaeeu ls kim vd linama s tarih Grka . roden Ll I veku u Maloj Aziji. kol oe intis . ti tri(I vck nase ero) . Po red drug ih droga on pominje ei· m e t i rizom perun ike i eemerike. Orfej s pominje kukurek. dumbira. na r ild. I veka. Bezmalo svim kasnijim medieinskim pi soima ovo de le bilo j e uzor i iz. ad s lrin· gc nc ija s u h rast. Droge se daju bo les nieima u zna~no vecem broju farmaee ulski h preparata. Teo f r a 5 t (p71 -287) j e napisao i s toriju bilja i u njoj iozneo sve s to se u to doba znalo 0 lekov itom b ilju. U V veku pre nase ere spom inju se kuk ut a. s pargla. ali koje sluzi kao gor ivo. diurelika su primors ki luk. nacin branja i cu· vanja. brionija. sirom ogromne Ji. Klasie no nj ego· vo dele De Materia Medica . Vise od 15 vekova. U njima se navodi do 300 Icko\'itih bi ljaka pode lj e nih prem a fiz io los kom dejstvu: pro· tiv grozniee Grei upotreb ljava ju pe le n i ki cic u. hrastove kore. K u kuta bde s ud sk i otrov.

koj a ima gotovo deset puta vise alkaloida od evropske bunike. za plebs. jer j e i sam a slavna proroeica na kraju pod legla posle jedne takve burne seanse. anasona. uos talom. e ini se da medicina prim itivnih na roda cen i u pro yom redu dras ticne. l. zdroblj en i s tavlj en na ranjenu nogu. Rlmljanl. I on ga zato p repo rucuje Rimlj a nima. kamilji mozak i dr. u to vreme.ka. u moenoj Rim skoj Imperiji. tzv. Delo je prevedeno na arapslci. Hyo· scyamus m £ltic£ls. se. »jake lekove«. zalfije. Njegova pojava je od is torijskog znaeaja za nauku 0 lekovi tom bilju. zamovog i orahovog ulja . i prvi Rimljani. Medutim. ali posle izvesnog vre· m ena nauke su opet pocele cveta(i do VII veka kad Arapi osvojise Egipat. one cije se dej s tvo brzo i vrlo ocevi· dno opata i is~i ee nezadrzivom silinom na sve o rgane bolesnika. U Aleksalldriiskoj sko li osecao se velik napredak u mediumi od IV veka do do laska Rimljana. Pod uticaj em H erakli(a opijum se dodaj e svim slozenim lekovima. mirisi i lekovite dJ'oge. dok je Rim bio u mraku i neznanju. tao tula . uticaj Dioskorida i Hipokrata oseca se kl'Oz U lIijadi (VIII vek p re nase e"e) spominje se lIleki gorak koren koji. pored ostalog. prirnitivni i surovi Rimljani upo- . a vlastodr~ci poeese sve vise upo trebljavati i pl'ekomerno uzivati skupocene droge jakog fiziolo~kog dejstva. Upotrebljavaju se i mnogi cudni le kovi: krokodils ki izmet. koji su tada bili u modi. kao. lekovi tim sirov inama biljnog. a kasnije i na jezike svih kulturnih naroda. treba da ublazi bol junaka. dok ne osvojise ze mlje i gradove jzvan male I'im ske driave i Italije. proriee su dbinu Ijudi . Svaki pobeden suvenm morae j e Rimu placati kao ratnu odstetu danak. Uopste. VI. beli luk i crni hleb ostadose i dalje za sirotinju. Katon tvrdi da se jednom Rim s pasao od kuge zah va ljujuci preveFltivnoj upo· trebi kupusa. polifannakama. Iz Indij e i Etiopije dolaze razni zaeini . u Grekoj se uveliko oseeao blagotvoran uticaj Hipokra(a.U poce tku .000. upotrebljavahu za lek skromne i malobrojne sirovine svoga kraja. zatim nas tupa s tagnacija. na primer buni. nane. beli i crni luk. Svi egipatsk i \'Iadari pomagahu i negovahu m edicinu. Znali su i upotreblj avali ugla vnom kUptlS.000 knjiga spa lj ena je i u njoj znanje o lekovima i lekovi tom bilju toga doba. jedic i dr. velebilje. mrazovca i drugog bilj a . majorana . Bilj ke jc svrs tao prema njihovim terapeutsk im osobinama. Ogromna bibliott:ka sa vise od 2. matienjaka. kao. Snaian i blagolvoran vekove. . U njiho· vi m vrtovima gajene s u otrovne biljke. i odredenu godisnju kolicinu tih egzoticnih droga: Osvajackim ratovanjem i pokoravanjem mnogib naroda kulturnijib od sebe. Pred Pi· lij om neprekidno sc puse i gore trave i lebde mLrisi od kojih se ona zanosi i u trans u. zivotinjsk ih i mineralnih droga. Serer iz secerne (rs ke poCinjc da po tiskuje med pri iLfadi mnogih lekova. Kasnij e. francuski i s pan sk i. a najviSe pozna· vanje i upolrebu o trova i protivotl'Ova (terij aka i aleksifaJrmaka). koje su i danas glavni proizvodaei ovih naj s kupljih droga. tj. najfinije zaeine i mirise iz pokorenih driava Alije i Afrike. kori jandra. I danas Egipat ima lIlajotrovniju i najlekovitiju buniku.ivo tinjskcg i mincralnog porek la i lekovima uops te. Bice da je tu bilo i olrovnog bilja. kornjaeina krv . i svi drugi primitivni i siromasni narodi. ita lijanski .30 LECENJE B1UEM ce. izvan sebe. bademovog. Opisao je v i ~e ad 500 biljnih.

Cini se da je koel svih primitivnih naroda. Zaslugom Dioskol'ida i Plinija skupljeno je gotovo sve tadasnje znanje o lekovitom bilju i drugim drogama. Od glasovitijih rimskih le kara (istovremeno i apotekara) treba spomcnuti slavnog G a len usa (Galen iii Galijen. Pod vlatlavinom rim kih kraljeva lekarsk u dufnos t vr~ile su same s ta:esine p. buniku. kantaride. mak. lan. Od ovog unosnog. Poznati medic:inski pisac C e I z i jus (25. Plinije je opisao oko 1. Srednji vek __ . Slicno Dioskoridovom delu. lerpe n~in . manj e lZ ostahh pokorenlh zemalja. skamonijurn. a nc »m e d i c i«. Proputovao je Germaniju i Spaniju. god ine posle nase ere). ali neelozvoljenog posla dos lj aci se brzo obogatise i istovremeno na sebe navukose jos veeu mrlnju rimskih patricija.:iavn ik i vojskovoda. U svojim spisima 0 ves tini izrade lekova on opisuje mnoge droge. pa i u vestini lecenja i izrade lekova. cimet. pre tezno oslobodeni robovi i stranci. vee je zbir verovanja i pretposlavki luga doba. Opadanjem rimske m06. . ali je one stvarno slabije od Dioskol'idovog: opisi droga su nepotpuni. god. biber. Docl1lje su dolazili lekari .e. Pedese tih godina I veka PI i n i j eSt a r i j i (23-79). do Cicel'ona. Njegov savremenik S k rib 0 n i jus La r gus. medu njima i nekoliko novih: Aconitum. jer »taj uvoz uprepascuje ~imsku drlavnu kasu«. pre do 50. i testo su in upotrebljaovali. polupuslinjskih krajeva sreclnje Azije. Od njega je ostao sarno manji broj spisa. Medicina se pov1aei umana- . Dela mu odisu zdravim kritiekim duhom. i ovo je kroz ceo srednji vek citirano i mnogo cenjeno. leka ri.iz Grc ke i A1eksandrije. tragakantu. Po njemu se veslina i nauka 0 izradi lekova naziva: »galenska farmacija«. galenske fa·rmacije.UPOTREBA LEKOVITOC BIWA KROZ VEKOVE 31 znase medicinu ?rcke. Galenusovo dele prevedeno je u IX veku na arapski.~ kasn i). ColocYl1this i dr. pogotovo u ovom delu Evrope i stepskih. a naroei to skupih egzoticnih droga. daje dosla dobar opis mnogih droga. Njegov uticaj se snazno oseea do kraja srednjeg veka. poreel dozvoljenih. eemeriku i dr. Sredstva za pobacaj i otrovne materije su u Rimu zakonom bile zabranjene. propa~eu Rimskog Cars Iva i navalom varvara nastaje velika pometnja i nazadovanje u svim vestinama. dunlbir.. Egipta i mnogih starih naroda u Aziji. navod'i 0100 250 lekovi·tih biljaka. Za afrodizijaka Rimljani su smatrali mandragoru. oca praktitne. koji ih na svakom mestu i j avno nazivase da su . i zabranj cne Iekove. vraeanje. u svom de lu His /oria Naturalis (Islerija prirode. i lek j . rimski d r.:aCiIl. biber. to su bili u prvom redu cimet. U svoj im raelnjama. galbanum. naroeito starog Katona. robovi i os lobodeni robovi. osim ostalih i aloe. beLi luk i hrana. mira i arap5'ka guma. jer mu je pozar unistio apoteku. 0 cemu piSe Plinije. koja je s tajala na mnogo vlsem s tupnju od rimske. kukutu i dr. jedie. U terapiju uvodi Fol. Zanirnljivo je spomenuti kako vee u to vreme ima f a lsi f i k 0 v an j a I e k 0 v a. Euphorbium. karc!amom. SIredstvo za bajanje. dele nije originalno. mendici« (prosjaci). Uvae ursi. lincuru. ces to proelavahu. 131-200). amonijakum.o:odica. pre te~no Grc. bez kritickog duha. takode lekar rimskih imperatora. u 37 knjiga) govori 0 lekovitom bilju. savl'emenik Dioskorida. isto tako ustaje protiv uvodenja stranih droga u terapiju. stiraks. eini i madij e.000 biljaka. u knjizi De re medica. Cel1taurium.l 1 Jevrej l. On. VJI. .

amajl ije. zmijsko mleko. Kod nas jos ima kraj eva gde se vcruje da je lekovito samo one bilje koje je brano noeu uoci ]ovana Bilj obera (6-7 juli). od kojih su neka d ozivcla ". baju i vraeaju i veruju da ee im to viSe pomoei od droga. Vizantija pokusava nes to da spase. Osnov terapije cinilo je sesnaest sve tih lekovit·ih biljaka koje su lekari-kaluderi po manast irima obavezno gajil i: Ijiljan. odredenog dana. Benediklinci. mokraea od novorodenee ta iii nev ine devojke. »Schola salernitana« ostavila je velik broj dela. zacina (speciarii) i aromati'ka (aromatarii). Koren bozura i skopan za vreme mesecevog pomracenja i obesen 0 vrat boles niku leci padavicu. zalfiju. Bolesnici veruj u da ee ih spasti eudo. Citaju molitve i f ivot svetaca. U Evropi kao da se oseca mali napredak. U njima je lekov ito bilje zauzimalo vazno mesto. homeopatskoj i narodnoj medicini : zalfija. razne vrste luka i dr. ruht. islo na traske i sl. na Veliki petak i sl. uglavnom droge) i prodavaca trava (herbarii). Apotekari su zeleli svoju samostalnost. rnak. slaCica. perunika. greko seme. islo ta ko. Arapl su znatno unapredili mnoge nauke.iSe stotina izdanja. Praznoverjc. kao. Posle krstaskih ratova oseca se veCi priliv droga sa Istoka. osnovahu velike botanicke vrtove. Bolesnicima pisu zapise.32 LECENJE BIWEM stire. To se jos i danas traZi po nasim apotekama. obicnih trgovaca. mrak i neznanje ovladuju svetom. koja pocinje uspesno da se razvija i napreduje te k otkad su u nju prenesene arapske knjige i recepti. pod dt-veee sa »zapisom«. da Ii se pri tom eutalo iIi su pevane odredene pesme. daju slike sve. Flos medicinae i rozn e antidotarije. pa i medkinu i farmaciju. vralic i dr. primorski luk. Za vreme Karla Velikog osniva se cuvena medicinska skola U Salernu. Mnogo su bili cenjeni i traZcni cudni lekovi: m as t od vepra ili besnog bika. nanu. U nekim zemljama vee u to vreme pocinju raspre izmedu apotekara (koji su izradivali i prodavali lekarij e. VIII. K a rio Ve l i k i (742-814) nareduje da . da Ii se pri tom zevalo . jer je za apotekare bilo obalVezno znanje latinskog j ezika. Tu se navodi oko sto~in u raznih biljaka. kicica. zacin i lek i razne vOCke. tako da farmacija postaje e k s per i men tal nan auk a i ve s t i. Vrednost droge nije zavisila od njene stvarne lekov ilosti. ani u terapiju unose mnogo . na primer. morae. a. Velika seoba naroda uni~tava gotovo sve tekovine klasiene greke i r ims ke c ivilizacije. Popis bilja obaveznog za gajenje nalazio se u Kapitularima. ali bez nekog vidnog uspeha. . gaj enja lekovilog bilja i izrade lekova sve viSe prelazi u manas tire. vise vrsta nana .n a. koji su kroz vekove sacuvali grcko-rimske tradicije. Najveca im je zasluga 5to su u farmakognoziju uveli primenu h em ij e i s to su celoj fa nnaciji dali nauooi pravac. ptiCije mleko. titanj e recepata itd. rutvicu. krokodil ske suze i sl. beli s lez. i da budu vise cenjeni u drustvu i da ih razlikuju od os talih. Cilanje k'lasianih dela strogo se kaznjava. Misticizam osvaja sve drustvene slojeve. U ponoe. medu kojima je ka tkad bivalo i takvih koje su bile od s tvarne lekovite vrednos ti. taca. Vestina leeenja. medu kojima veeina onih koje mi i danas upotrebljavamo u skolskoj . U to vreme Arapi preko Spanije i IlaJij e donose u Evropu mnoge droge sa Istoka. nose ih u crkve. euha r. nego od toga da Ii je biljka uzabrana levom rukom.se na drlavnim imanjima gaje bilj ke za boj enj e.

manu .ie me· to de spravljanja najpoznatijih metala. rap sku gum u. Arapi su stalno donosili sve nove i nove droge. Sa istoka se naueni centri pomerahu ka zapadu i Sevilja. lciselina i alkalija.UPOTREBA LEKOVlTOG BIUA KROZ VEKOVE 33 rea I n e Ie k a vi t e v red. ubrzo privuee mnogobrojne odusevljene dakc koji prevedo~e klasiene greke i rimske medicinske knjige na asirski i arapski jeliik. koje su se do danas odrfale gotovo u sv im falmakopejama u svetu. koje se male meriti sa Dioskoridovim.. izdan je njihov kodeks Krabain. reum i dr. k a f u. Godine 850. I e b I I J e. godine) dao je opjginaino i za one vreme savrseno delo. iznosi lierra origilllaina zapazan ja itd. bib e r. . koji se moze smatrati za p r v u s I u z· b e n u far m a k 0 p e j u u s vet '1l. umro 1248. Persije (lrana). Umesto drastienih purgancija (kukureka. godine). On je ujedno jedan od najvecih i najpozna~ijih prirodnjaka tih vremena. koje nazivahu »akademije. godine) ima mnogo droga. roden u Maroku. a. Kroz ceo srednji vek evropski lekari se sluze izvrsnim arapskim delom De re medica od J 0 van a Me z u e (830. Tu on predavase medicinu. ve. daje poctatke za osnivanjc i uredenje botanickih vrtova. pored ostalog. Indiju. t r ~ e ani ~ e c e r. Ibn Bat uta h (1304-1369). sen~. Ogromno prostranstvo arapske drfave i moma prekomorska trgovina Il1no~o dopnne~e da se arapska materija medika toliko obogati. Carigradski patrijarh N es t 0 r i jus (435. koje i mi dana. euforbijuma) arapski lekari daJu blaga laksantna sredstva. sublimacije i destilacije. Kinu i prodro u Afriku do Timbukta. G e b e r (700-765) udara temelje hemiji iii alhemiji. Arapi upotrebl}a~ahu.. destilaciju i perkolaciju. Znaeajno je napomen uti da su ne· storijanci prvi 0 del iii far mac i j u 0 d m e d i c i n e. Prvi njihovi lekari ueili su se u nes torijanskoj akadem iji u Bagdadu. Razidose se po celoj prednjoj Aziji do Indije i osnovase mnoge bolni ce i vrlo napredne skole. mosus. kubebu. godine) bi izgnan kao jeretik u Libijsku pustinju. areka·palmu. U Liber magnae eoUee/ionis simplicium alimentorum el medieamelllorum on opisuje vge ad 1400 biljnih droga. koji su kasnije uticali na skole u Salernu. Velik je broj slavnih arapskih mediko-farmaceutskih struenjaka i pisaca. obgao je i opisao ka· spijsku oblast. Monpeljeu i drugde u Evropi . i k a m for. koja je stajala na najvgem s tupnju u to vreme. Najpre su ucili iz grekih i latinslcih dela. Indije. dum b ir s t r i h nos sa f ran kurkumu z~doarij u . tamarindus. 'c i met. ad kojih je najeuvenija bila ona u Bagdadu. senu. bun i k u. a posle izradge sopstvenu originalnu nauku. Arapi su visoko uzdigli buk· tinju nauke. zatim mnoge zaem e 1 mtrlse. a I 0 j e. naroeito sa Istoka. tam a: r I ~ d us . U farmaciju u vode sir u pod sec era. Geber da. Ibn B a j tar (roden u Malagi 1197. na primer. novih droga. Kanon ad Avicene (1000. preko Cejlona. Arapi su spasli mnoge nauene tekovine Grka i RimljlliIla. . cilibar. svetske trgovine i bogatstva. upotrebljavamo. Javu.. kristalizacije. Dok je hriscanska Evropa bila utonula u mrak i neznanje. zaeine i aromatike. zatim vestinu filtracije. In a n u. . Kordova i Grenada u Spaniji postase najcnveniji naueni centri sveta . kao. Arapi su osnivali mnoge napredne trgovaeke kolonije. izradu eliksira itd. soli. mora. veCinom od . GospOdaI11 ogromnog cars tva. r e ~ m. zemalja oko Crvenog i Sredo· zemnog mora sve do Spanije. nos t i. ad Sundskih ostrva.

senega. peru. razni crvi. iznos ili su najcrnj e i najraznovrsnije pri ce.mako·med icinskih dela. u njima je bilo i zivotinja i minerala. medu kojima su t e r i j a k a zauzimala glavno mesto. pap r i k a.i kopaiva-balsam . a zatim na ljudima i dok droge nisu bile hemijski isp itane i iz njih izolovani lekoviti sastojci u cistom stanju. lobelija. Kao i svaku drugu novotariju . caj izaziva padavicu. eksperimentalnom ispitivanju na iivo tinjama. tako su se i kroz XVII i XVIII vck jos uvek vrlo mnogo upotrebljavala cudna i neobi cna sreds tva za lece nje. koje su uzilvale vetik ugled. a kasnije karteli i trustovi imali bogate prihode i pomocu njih vrsili jak uticaj na svoje neprijatelje u drZavi i izvan nje. sto se to cinilo i sa ipekakuanom i dru· gim novim lekovima od vrednosti. 0 hemi. Novf. Razvoj s tamparije omogucava objavljivanje zna lnog broja s lrucnjlL-f'a. uostal om. da upolreba krompira. sasafras. kafa . Osim droga biljnog porekla.i znatnu potrosnju: zmije. kao. Mcslimicno su voc1ene zuc ne i dugotrajne ras pre. dobar glas. tako i lekovi te dro· ge. psi i stenci (kucici). navodno. Nepl'ijatelji egzoticnih si rovina i novotarija uopsle. pljuvacka. Francusku i Nemacku. Takve iskljucive monopole pojedinci su groznicavo cuvali i sVdm sredstvima branili. sarsaparila.. tolu. nade. i Persiju. a naroci to od XVI do XVII veka sve vise traze slozeni lekovi. tko. iabe. kakao.td. otklice Amerike i putovanja Vaska de Game u Indiju oko RIa dob\·e. matiko. Droga je prodava na veoma skupo kao tajni cudolvorni lek pod raznim izmisljenim imenima. konjska griva i rep. Sve ove droge nisu odjednorn dospele u Evropu i nisu sve upotn::bljavane u iste svrhc kao danas. bajalica. jalapa. kao proste farmaceutske forme. zatim. n a j k vir c j. 'Ki~u. I tu je bilo lutanja sve dok se u XIX vekll nije pristupilo naucnom. zacinc. Poce tak XVI veka i za mate riju mediku cini prekretnicu i korak un apred. mate. Na primer. Da nave demo sarno neke droge zivotinjskog porekla. clanovi akadcmije. Vracara. dekokta i maceracija.Putovanja Marka Pola (slavni Venccijanac. ninova kora) pod nazivom »kontes in prasak «. Dok su stari narodi upotrebJjavati biljke uglavnom u obliku infuza.l. kukuruz i druge biljne si rovine postepeno osvojilc uklls Evropljana.f'" . jelenski rogovi.34 LECENJE BIUEM IX. Droga ubrzo osvoji Englcsku. Krompir i kukuruz l-esise problem gladi u Evropi. ratanija. gvajak. nokti s Ijudskih ruku i nogu (protiv zatvora i epilepsije). dakle. nisu u EVI-opi svuda primili gla. hidrastis . krompir. liarlatana. kakao. 1254-1324) u tropsku AZlju. donose Evropi velik broj novih droga. Svuda u Evropi diiu se botanicki vnovi u KQjima: se pored domaceg bilja cine po k u sa ji g a j e n j a i onog donese nog IZ dal ekih ze· malja Slarog i Novog sveta. Jpak su caj. osobito najugledniji lekari toga vremena. ipekakuana. avanturista i drugih nadrilekara bila su puna sela i gradovi.jskim i farmakodinam- . od kojih su driavni iii crkveni poglavari. guliteri.v. purs ijana. d u van. sabadila. uzrokuje pojavu skrofuloze. mokraca i izmet Jjudi i zivotinja. Polovinom XVII veka u e\"ropsku medicinu se uvodi Cort ex Cililla e (ki. covecja mast. jer ga je prva upotrebila za lek ze na vicekralja Pcrua kontesa del Cinhon. Kao oj ranije. bez otpora. zenina mleko itd. Otkricem Amerike materija medika se obogatila znatnim brojem veoma vaznih droga: kininoya kora . kaskalila. iako su protivnici upotrebe kininove kore u tcrapi ji hili vrlo uporni. vanila. gvarana. dotle se u sred· njem veku. sredstva za uzivanje i namirnice. skorpioni. prasak od lobanje. kosa. od duvana se poludi itd.

isoke farmaceutske skole u Parizu. X. profesori V. Voskresenski izdvaja teobromin. zapravo. metilpeletierin . Do dana-s se uspelo da se mnogi alkaloidi sintetizuju. jedinjenja i clr.ja. iza!ila je iz farmacije. a 1878. U novom vekn izisao je znatan broj dela 0 lekoviltim siro vinama od raznih pisaca. god. utoliko se vise ce nio i skuplj e prodavao. Vee 1803. god. Godine 1817. god. koja je za ovih poslednjih/ 170 godina ucinila revolucijll u nauci i njenim tekovinama. akonitin. osnivac nove.ti i izolovati neki nov alkaloid: berbe· rin. hioscijamin. medu kojima se neki tvornicki proizvode. peletierin. Hemi. Ipak. »zivotni eliksir<c i »kamen mudraca«. Zertiner uspeva da izoluje morfin. pozitivne hemije. Da spomenemo sarno najpoznatije: Vale rius Kordus. Ukoliko j e te rijak bio slozeniji. Peletije i MaZandi 1817. 1832. God-ine 1735. Mat·iolus i drugi. ezerin. Do kraja XIX veka izolovano je viSe od stotinu raznih alkaloida iz droga donesenih .e temelje. Karolus Kluzijus. kodein. Prust. iste godine Gajger otkriva akorutin.upotreblj eno vise bilja i r e tkih zivotinj a i mine r ala i ukoliko je bio izradivan s viSe pompe i pa rade na javnom mes tu . U nauci nas· taje prava utakmica ko ce pre otkri.Francuska revolucija znaci novo doba i za far~ maciju. La vo a z i j e (Antoine Lavoisier). Nallcna farmaoija. 1707-1778) i S e I e K a r 1 V i I he I m (Scheele Carl Wilhelm. radio je u pariskim apotekama. tada i pocinje. strihnin i brucin. Linl1aeus. ergotinin (ergotoksin). On u Francuskoj. U fitohemi j i XIX ' vek je v e k a I k a I 0 ida i pocetak naucne farmakognozije zasnovane u pn'om redu na hemiji. kolhioin. atropin. Peletije otkriva u opijumu narcein. Francuski apotekar Sari Tame otkriva 1875. Prvi i najbolji njegovi saradnici sou apotekari. . koji se do danas od riao kao najprakticnija i najpreglednija sistematika bilja. Fovler. kinin. Tako pocinje istorija alkaloida. Tromsdorf.·ek. ukoliko j e za OVil nj egovu izradu . Sele u Svedskoj. konicin. Line je nacinio red u botanici. Hemija pooinje voditi. naucne. a iste godine Rob ike n ark 0 U n. Teofrastus Paracelzus.i druge alkaloide u kori nara. To bese narkotin. Alh emi cari vekovima upomo ali uzaludno traZe »univerzalni eliksir«.UPOTR E BA LE KOV ITOG BIW A KROZ VEKOVE 35 s kim nepodn os lj ivos tima nij e se vodilo racuna nIt! se u to VTe me n e~ to 0 tome znal o. Prvi vidljiv rezultat hemijskog pravca u farmaciji se oseca u samom pocetku XIX veka. Sele. otkrivaju vrlo brzo znatan broj veoma vaZnih al· kaloida: 1817. Pel e t i j e (Pelletier) i K a van t u (Caventou). Nikolaus Monardes. Derosn i Segon oticriSe morfin u op~jumu. Da spomenemo samo najpoznatije: Borne. koju on naziva sel d'opium. Devetnaesti . pariski apotekar De r 0 s n izdvaja jednu kristalnu supstanciju slabe alkalne reakcije. pilokarpin i 51. god. On je svakoj biljci dao ime i prezime na latinskom jeziku. Devi. Balar. U XVIII vekll treba spomen'Uti dva slavna imena: Lin e K a r I f 0 n (Linne Ca rl fon. . Lemeri. otkrivaju emetin. jos uvek su biljke glavni izvor i sirovina za proizvodnju alkaloida. Bercelijus. objavia je seksualni sis tem raspodele sveg bilja. 1742-1786). Pristli u Engleskoj postavljaju hemiji cvrste i zdrav. Godine 1804. 1820. 1842. a Runge kofein.iz svih delova sveta. kokain. Velik broj apotekara zaduzuje hemijsku nauku otkri6ima novih elemenata.

Do danas se uspelo da se mnogi alkaloidi sin teiliuj u. 1707-1778) i S e I e K a r I V i I h e lm (Schee le Carl Wilhelm. Teofrastus Pa racelzus.jumu. obja· via je seksua lni sistem raspodele sveg bilja. Prvi vidljiv rezultat hemijskog pravca u farmaciji se oseca u samom poee tku XIX veka. On u Francuskoj. U novom veku izisao je znatan broj dela 0 lekovirtim sirovinama od raznih pisaca. otkrivaju vrlo brzo znatan broj veoma vaZnih alkaloida: 1817.n:i izvor i sirovina za proizvodnju alkaloida. tada i poeinje. Ipak. Devetnaesti . Lemeri. U nauci naslaje prava utakmica ko ce pre otkrHi i izolovati neki nov alkaloid: berberin. konicin. hioscijamin. . medu kojima se neki tvomieki proizvode. koji se do danas odriao kao najprakticnija i najpreglednija sistematika bilja. Do kraja XIX veka 1zolovano je vise od stotinu raznih alkaloid a iz droga donesenih iz svih delova sveta. Peletije i MaZandi 1817. Da spomenemo samo najpoznatije: Borne. a 1878. pariski apotekar De r 0 s n izdvaja jednu kristalnu supstanciju slabe alkalne reakcije. a Runge kofein. Hem. Devi . profesori Visoke farmaceutske skole u Parizu. Derosn i Segon otklrise morfin u opi. kodein. kokain. Karolus Kluzijus . atropin.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 35 s kim nepodnos ljivos lima nije se vodi lo raeuna niti se u to vre me nes to 0 tome zna lo. pilokarpin i sl. 1742-1786). radio je u pariskim apotekama. god. To bese na·rkotin. akonitin. Nauena farmaoij a. X. ·ek. Tako poci nje istorija alkaloida. izalila je iz farm acije. osnivae nove. Lil1l1aeus. U XV III veku treba spomenuti dva s lavna imena: Lin e K a r I f 0 n (Linne Carl fon. jos uvek su biljke glav. nauene. U fitohemiji XIX 'vek je v e k a I k a I 0 ida i poeetak naueue farmakognozije zasnovane u pn'om redu na hemiji. kolhioin. Vee 1803. Balar. Z e r tin e r uspeva da izoluje m 0 r fin. zapravo. Velik broj apotekara zaduzuje hemij sku nauku otkricima novih elemenata. Codine 1817. Pel e t i j e (Pelletier) i K a van t u (Caventou).iJja. jedinjenja i elr. ergotinin (ergotoksin). Voskresenski izdvaja leobromin.Francuska revolucija znaei novo doba i za farmaciju. ezerin. 1832. Tromsdorf. god. pozitivne hemije. Sele. »zivo tn i eliksir« i »kamen mudraca«. ukoliko j e za ovu njegovu izradu upotrebljeno vise bi lja i retkih zivotinj a i mine rala i ukoliko je bio izradivan s viSe pompe i pa rade na javnom mes tu. Ma tiolus i drugi. 1842. Fovler. koja je za ovih poslednjib 170 godina ueinila revoluciju u nauci i njenim tekovinama.jus. koju on naziva sel d'opium. iste godine Gajger otkriva akoni·!i-n. a iste godine R () b ike 11 a j ' k 0 Iii n. metilpeletierin ·i dmge alkaloide u kori nara. Peletije otkriva u opijumu narcein. Prvi i najbolji njegovi saradnici su apotekari. utoliko se vise ccnio i skuplj e prodavao. Line j e nae inio red u botanici. Codine 1804. La vo a z i j e (Antoine Lavoisier). Berceli. Pmst. Sele u Svedskoj. Da spomenemo sarno najpoznatije: Valerius Kordus. univerzalni eliksirtt. Ukoliko je terijak bio slozeniji. Alhemicari vekovima uporno ali uzaludno traZe . Hemija p 06inje voditi. god. Francuski apotekar Sari Tanre otkriva 1875. Pristli u Engleskoj postavljaju hemiji evrs te i zdrave temelje. otkrivaju emetin. kinin. On je svakoj biljci dao ime i prezime na latinskom jezi ku. god. Codine 1735. 1820. . peletierin. Nikolaus Monardes. strihnin i bmcin.

. serume i fermente. koja se u XX veku razvija u lolikoj meri da se bez preterivanja moze reCi da ziv. elektricitet.JEM Za olkriee. a Minor eskulin u divljem kestenu . a Burklo i njegovi u cenici uvode u fitoh emiju b i 0 h em i j s k e me! 0 d t::. mogu se tabletirati i davali U obiiku injekcija. prunazin). a odmah zatim iste godine Robike i Button otkrivaju ami g d a i i n u gorkim bademi ma. god. Nepune tri deccnije pos!e otkriea prvog alkaloida Leru dokazuj e 1830. - • I NSTlTUT ZA FARMAKOGNOl. i to danas cin i 11ajcvrMu podlogu d moe farmaceu llSke nauke.36 LECENJE BI1. g. Organska hemija iz godine u godinu potinje ubacivati u terapiju druge polovine XIX veka sve veei broj novih organskih sintelskih jedinjenja poznate hemijske konstitucije i konstantnog fizioioskog dejstva.). U lerapiju se uvodi radijum. god.imo u epohi hormona. iks-zraci. izo!ovanje i nauku 0 alkaloidima najveca zasluga pripada farmaciji. otkrivaju stotinu novih glikozida i mnoge nove heterozide biohemijskim pos tupcima uspevaju da sintetizuju (1912. sto nije slueaj s drogama. Ovi novi iekovi -imaju mnoge prednosti: lako i tacno se mogu dozirati. dugo se cuvaju. Ta~ zamasan posao razvija se uspdno jos viSe u XX veku i traj e do danas. glikozid sa l i c i n u vrbovoj kori. Fi~er 1885. Krajem XIX veka uspeva sinteza nek ih glikozida (E. Otkriea u oblasti unutrasnje sekredje ubru put end 0 k r in 0 log i j i..lJU FARMACEUTSKOG FAKULTETA BEOGRA IJon:OG UN IVERZITETA Revolucionarni pronaiasci siavnog Pas t era (Louis Pasteur) uvode u terapiju vakcine.

R. Wallis. Pero. DOLARSKE VREONOSTI RAZNIH LEKOVA UTROSEN IH U SAD 00 194!1-195J. A. F... ZATIM NA VITAMINE. Ali se ubrzo uvidelo da je dejstvo droge u mnogim slucajevima pot· punije i dugotrajnije.. King.. a zatim celu plejadu hemicara i botanicara koji su mnogo doprineli proVoskresenski . J.. J.uiJic ka. Droge imaju mnogo nedostataka koje treba odstran iti iIi ih bar smanjiti na najmanju meru. K.KCtne Serum F IiOrTnOC'Cl ZOO fOO :. Mnogi prvobitni prirodni molekulami kompleksi live biljke za vreme dugotrajnog susenja bilja se raspadaju. E. E . A. Greenish. Lekari su radije upotrebljavali morfin umesto opijuma. Perrot... Brandt. Hanbury.. Stra!Ssburger.. Vogl.. I jos nesto: u mnogim slucajevima dejstvo z i ve biljke i eventualno s veze i brzo osusene (stabilizovane) biljke potpunije je i jace od stare droge (tvrda razena glavnica. PamQic. :. Vitl1lnini\ .. A. Vitiez.. Goris i drugi farmako-biohemicari i farmakognosti ukazuju na r a z a rna de j s t v 0 en z i m a.. NAJVISE JE UTROSENO NA ANTI BlOTlKt.: ':". F... Bridel.---r dinjenja manje lekovita iIi potpuno indiferentna (di1. Moeller J ..':': ':" >::-:. Tscltirch. 0 . naroeito grupa digitaiisa. Ladenburg... Wasicky. A. Bertran.'r ~ ~ (/) !~~ '(/» 1'51 1953 GODINA UTROSAK LcKUVA U M O 00 194!1-195J. Berg. koji izazivaju dub a k e pro men e mol e k u· I a r n e r a v not e ze za vreme susenja bilja.::n.. od nacina susenja > o lekov1tog bi-lja mnogo za~ AIItibio1tci 800 Ul visi njihova lekovi tos t. G. Hesse.-. Z 500 . D..000 gitalis i slicne gli kozidne . Pereira.:: 1~19 f9~0 ::~...---r--. Karrer... Leclerc. Barger. Preobrazenski.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 37 U XIX i XX ve kt: ne treba zaboraviti nekoliko slavnih farmakognosta: J. H.':'.... F.. E .. Kreamer. 0 A ~ 700 600 . Fliickiger.fOO r . Mayer. XI. nastaju nova je!.. Collin. kardijaka). Schmidt E. E. H. . 900 Dakle. . Dvadesetl vek. Leger.:::. . ucavanju i poznavanju lekovitih siorovina: O. O.).. Dale. Chevalier i ckugi. Oesterle. A.l .::. Dragendorff.qoo 300 L:.:' 195Z :::. O. Thoms. A NAJMANJE NA BARBITURATE .: . digitalin iii digitoksin umesto digitalisa itd.. Engher A.Krajem XIX i poeetkom XX veka velika je opasnost zapretila drogama da budu potpuno izbacene iz terapije. Ha'rtwich. g. Gabrijel.l lzolovaru alkaloidi i glrkozidi u cis tom stanj u potcJi su u terapeutici XIX veka sve vise potiskivati droge iz kojih su izdvojeni. Planchon... saponinske i gliko· zidne droge. ::..i saponinske droge... A. Fischer.. Wohler. A.~~~~§~~rYG. rafena g1avnica i dr.. Burklo.: .

. Danas vee ima u prometu ceo ni z stab ilizovanih droga.. E ~\ . vi tam i n i i pro v ita min i ISU Iii nov>i leJrovi kJqjj osvojiSe ceo svet i u c ~ n i ~ e r e vol u c i j u u terapiji. u vrlo velikom va k u u m u. 14 . Amerika poein je proizvoditi mnoge lekove iz svezvh biljonih iIi ZIVOtinjskih sirovina e k 5 t r a k c i j 0 m n ale d u...t / ~ '0 . parfimeriji. Treba da ukaze na vainost i raznOVasnost lekovitog bHja koje Jugoslavija daj. ipak urodi~e plodom. Primenjuju se pare alkohola iii vode i drugo ."' • Cl • c \ ~ ~I I 01 t:lL 2 ~". Pocetkom XX veka predlozene metcde 5 tab i I·j z a c i j e 5 ve Z e g I e k 0vi to g b i 1 j a. 1z dosada~njih rezultata moze se nazreti veliki znacaj i ocekivali znatan u sper. industriji likera i slicnih alkoholnih i bezalkoholnih pica.. kozmetioi. bolnicama. Oni sve vise potiskuju ciste alkaloide i glikozide.:...'. farmaceutskoj i hemijskoj industriji. osvajaju Ie· ren. r~\ • " 82 ~ ~ '0 6 /j \ L/ ./. pandigal i slicni kompleksni lekovi u modi sadrle glavne lekovite sastojke izvesnih droga. h 0 r m 0 n i. . ". X II ~ 4951 1~5 '841 i955 ron_ PORAST PROl ZVO ONJE I OPAOANJE CE<NE PENICILINA 00 1945. a ubrzo zatim i mnogi drugi antibiotici.lni . iako prekidana i ometana u toku ova dva krvava svetska rata. 01 ~I ~ f.' f.38 LECENJE SIUEM Ova p roucavanja. Pantopon. domopon. drogerijama. Pre svega. Pen i c iIi n. ona treba da upozna citaoce s lzajvai nijim lekuv.e na·~ im i stranim apotekama. od moderne b i 0 hem i j e b i I j a .m biljem koje raste divlje u lugoslaviju iii se u njoj gaji. narocito onog cij i su lekoviti sastojci labi. DO 11953. NASE LEKOVITO BlUE I korovi mogu bili korisni - NASI ZELENI RUDNICI sve zavisi u cijim su rukama Zadatak ove knjige je vgestruk. i da poka'Ze ~ta se izvozi u inostranstvo_ . GODlNE as e p tic n 0 itd.

kad ude te u apotc ku i za lrazile kes icu ka milteja. Mo krina ili iz ne kog drugog banals kog sela i da s u ga b ral e Ba nacanke noeu za mesecine. ri zo m idiro ta iz bars kog mulja. bio logija i far· mako logija bolj e upoznaju . zbog te t it rice. pogolovu nestrucnja. A kod nas rasle jos nekoliko s totina dru gih le kovitih biljaka . Kumana.1O bilje koje neukom i neobavestenom nicemu ne sluzi. ko re n belog sleza pored reka i bara. Titrica. maj· kinu dus icu sa suvih j suncanih kamenjara iIi sa peska i druge topIc i suve zcmlj e.UPOTREBA LEKOV ITOG BIUA KROZ VEK OV E 39 Zbog jcdnog ko rova. kore n belc sapunj aee iz pes ka. Divlj e i pitomo le kovito bilj e u Jugos la· viji preds tavlj a r as /( os /'I e. Obili eeva. koji jos nisu dovoljno ispitani i zbog toga se i ne e ksploati su S onim us pe ho m koji ce se postie i kad se njihov he mi za m . gde vise gde manje. digitalis i mnogi . ne moZe kod nas. Ljublj a ni iii Zagrebu . koj a kao zla la n m m san d lim po kri va b. ali o no sto m oze rasti u trops koj Afri ci. S druge stra ne. sva ka bilj"a trali i s voju zemlju i svoje drus tvo gde najbolje uspeva i gde d aje najle kovitiju drogu . j e r ne ma te zemlj e koj a da nas lie trai i a d nas tu le kO\·ilu biljku. Lekovitog bilja ima na ce loj Ze mljinoj kugli. na Ce linju iIi u Dubl"Ovniku . r STETNO BlUE M02:E BIT! KORISNO Da lji j e zadatak: upoznati eitaoce da je najvaznije lekovito bilje uglav. bunika. Niko na sve lu ne daje ta ko ciSlu i dobru tilri cu kao Vojvodina. prez r e. mirisne zel ell e rLidnik e pLlI1 e veo ma sloie'1ih l eko· vilill sasl o j a ka.. "jevin a. u Sa raj evu iii Skoplju .~ ! O LEKOVITO BlUE - NASE ZLATO Prirodni izvo ri Ic kovitih sirovina Jugos lav ije su boga ti i ra znovrs ni. Lekovilo bilj e Jugos lavije ce ka vredne ruke i mudre glave nase s kolovane oml adine da ga is pilaju i o blagorode. siln e i prezre ne bilj cice. Tako ee. iSlo kao i u Novom Sadu iii u Pan cevu. mrazovac. do sadnog i itn og korova p rocul a se nasa d riava sil"O m ce le Zemljine kugle. ku i neoba ves te nom grada ninu . »pl acajuc i j e zezenim zl atom «. velebilje. lis t i koren velebilja sa sumskih kreevina i p. NA~E ZELr. Oni s u boga tiji i raznovrslliji no sto na prvi pogle d izgled a. GDE KOJE BlUE RASTE? Zadatak ove knji ge j e da Llpozna cilao ce s m es lima gd e Ireba da lra ie pujedin o bilje. a smela i c ini s telu nasoj privredi. a hemijski sastav biljnih organa zavisi od mn ogih e inilaca. znajte da to osuseno aroma'.': no cvece poli ce iz Me lenaca. tatula. jed ie. na primer. Ta steta iznosi godiSnje stotine miliona dinara . U Beogradu.:s l<r aj ne ne rodn e vojvod a nske sla line u drugoj po lov ini p ro. nom korov. J edino je 5 lih le rena treba brati. berac bilja lraziti i brati li s t la lule sa dubri s ta i bunis ta. j e r lekovito bilje se ceni prema kolieini i vrsLi lekovi'lih sastojaka koj e ono sad d i u svojim celijama. ka milice iii i abnja ka. leca .

Tako je. Tako se ne sme ·raditi. u koje doba godme se bere pojectino bilje. Naj· cesce su to sarno pojectini njeni delovi. je. kad na selu nema drugog posla ni zarade. Na primer. rede list i evet.nja i dati potrebna uputstva za njihovu zas lilu i razmno l avw1je na pri-rodnim nalaziS tima da bi si·ro masni planinci imali rada i zarade. Kopanje sapun-korena donosilo je ranijih godina vrlo lepe zarade simmasnom svetu u jesen i zimi. kuvanja i davanja maloj deci. izgledu vaznijih droga (osusenih biljnih delova). POZNAVANJE LEKOVITOG BIUA JE VRLO SL02:ENO Citaoci ce dobiti vaz. Redak je slucaj da se neka biljka cela upotrebljava za lek.40 LECENJE BIUEM drugi korovi su biljke koje daju vazne droge od kojih se prave vazni lekovi.r je puna nazovimedicine i nazovilekara. od titriee evet. Zbog toga ee se i na to vazno pitanje obratit·i paz. NISU SVI BIUNI ORGANI PODJEDNAKO LEKOVITI Zadatak se sastoji i u obavestavanju citalaea koji organ treba brati od koje biljke. mes to i prenose razne bolesti na okolne useve. izgledu biljke.nije podatke 0 geogratskom rasprostranjenjlL po· jedinog vaznijeg bilja. borba protiv upotrebe makovih caura. Medutim. k a k 0 t reb a i k a k 0 n e t reb a r ad i t i s n Jam . od tatule se traz. upot·rebi u naucnoj i naTOdnoj me· dieini.ne lekovite biljke su ugrozene u prirodi. sarlatanstva i praznoverja protiv koji-h se prosvecen covek mora boriti. zemlji vee se nj enim uni s lavanjem onemogucilo i otezalo vezivanje zivog peska. radona/no korislili nase lekovilo bilje. od srpka plod. od slacice zrelo seme ' itd. sve tl ost.s. ne moze prestati sve dok se to zlo ne iskoreni. ali kao i svaki drugi neprijatelj i ovaj se prethodno mora dobro upoznati ako se zeli da sto pre bude pobeden. da deca i trudnice ne smeju brati olrovno bilje. KAKO TREBA I KAKO NE TREBA KORISTITI LEKOVITO BlUE? I s to tako zadatak ove knjige je i da upozna citaoee kako Ireba pameIno. Dacemo potrebna strucna uputstva na koji nacin obrano i iskopano bilje treba susili i cuvati. .jm planinama. njenom hemijskom sastavu. zatim protiv upotrebe korena belog sleza za izazivanje abortusa itd. I mnoge druge vaz. do danas) radile su i rade na njegovom vezivanju. smirivanju i pretvaranju u kulturnu zemlju od koj e ee i zajedniea i pojedinae imati koristi. Neraeionalnim radom ne sarno da je upropaseeno najbolje i najbogatije nalazi ste ove vazne droge u naSoj. To je velik narodni neprijatel. od belog sleza koren. On·i otezavaj u ob rad u zemlje i time poskupljuju poljopri vredne proizvode. Jos gore je prol:la lineura na na. god. Generaeije (od 1818.i list i seme. koji je vecita opasnos t za sva okolna sela. oduzimaju im vlagu. Na primer. a i kako da se biljari zastite pri radu s otrovnim biljem. na primer. ti korovi gu ~e kulturne biljke. Narodnr~ medicinu treba ispitati. za vreme okupacije go· tovo potpuno uni sten a bela sapunjaca na Deliblatskom pesku.

P renos ice to bi lje AUSTRIJA MADARSKA GRCKA NAUCNOISTRAZIVACKE EKIPE FARMACEU I A LA PROUCAVA. Jo ~ uve k se. Ko jednom vid i beli slez.UPOTREBA LEKOVlTOG BIUA KROZ VEKOVE 41 TROVANJE LEKOVITIM BIUEM JAKOG DEJSTVA Proucava llj e narodne loksik%g ije taikocte ~e jedan od zada taka koji ci- taoci t reba da pn:d uzmu svaki u svom kraju . u ~ iju.nici . (»OCi jest d a su lazljive. DO 1970. pre svega skoiska. je r je 10 prirodna .1Quka. tatulino seme d n i u jakoj rakiji i njom se Ijudi trljaju . pomogne sl arcin!ll. JE LEKUVI1Ul" UlIJ \ 00 1945. Ocigiedna '1aSlava u prirodi je najbo/ja. stav ljaju u ~ upaJj zub. veleb il je. malo »guenu< '. Tzmedu ce tiri zida niko necc nauci ti kako ce u prirod i poznati titricu i razlikovati je od drugih biljaka koje imaj u slicnu .« ) Branjem lekovitog bi lja sko lska deea ce u poznati prirodu svoje najuie okoline i nCOS<:ll~U pos lali odusev ljen i mlacli b ioloz i. treba cia se upoznaj u s lekovitim b iljem iz vise razloga. GOOINE. To je Jep i lak posao. tatulu i os talo lekovito bilje. Tatulinim semenom jo ~ uvek varaliee vade praznovernom svetu »erve iz pokvarenih zuba. taj nikacl nece zaboraviti kako one izgleda. Tatulinim semenom i listom jos uvek nes trpljivi naslednici iii nesrecni suprui. bun iku. ali s to oko vid i to se ne zaboravlja. snahe i svekrve jedni druge truju . s lozenu glavicastu evast. p re svega. DRUSTVENI I PRIVREDNI ZNACAJ Branjem lekovitog bilja treba da se. nosa i ociju «. Deca. BOlaniku I reba u ci li u prirodi. illvaiidil'11a i svi ma o nima koji nisu sposobni za teske radove. na primer. .

jer lekovito bilje sluzi kao lek i daje se bolesnicima da im pomogne. Ovo je od posebn og zn acaja za ~ko l e . o POTREBI ZA GAJENJEM LEKOVITOG BILJA Kao ~to su se na~i stari ugledali na Holandane. Uop ste. Lekovito bilje se ne moze proueavati kabinetski.ti i nemarnosti u radu. naslavnicima botanike. posledica aljkavo. radeei jedan posao uz pesmu i ~a lu .s vaki u svom kraju treba da obrati paznju. kl1ji i/'liea. Citaocima ce sc dati planovi i crtezi ka ko treba pod ici i od r:i:ava ti vrtie s lekovitim biljem. POZlV NA SARADNJU Ova knjiga lTeba da bude p od slrek i pulokaz prijateljima prirotie. golomrazicu.neosetno pocin j u privredivati.s tupaeniju ravnicarsku energiju. B ran jem lekovitog bilja na uciee se korisnom radu. da beleii kako je u pojedinim godinama ta biljka podnosila susu iIi preveliku vlaznost. velike vruCine i zime. koji Ce im. mozda . podizuci impozantne vetrenjace oko svojih sela kao neke dzinovske strazare. hartije. iskod~cujuCi najjevliniju i najpri. pratice nj egov zivo t i razvoj . vetar. Uops te. na sunee.7U saradnju.vaki dan iCi u pri-rodu. zbirke itd. Na taj naein ona dolaze do saznanja da mogu koristiti zaj ednici. a kamoli u drogama. za koje bolesti i kako ih l eCi itd. Ne sme se vi ~ e ponavljati ona greilka da se u nasem bilju. na<1e stranog bilja. Jedan od najce~Cih nedostataka na~ih droga je nedovoljna cistoca. apot ekarima. u ~ umu i tako ee n eprimetno zavoleti ~ um e i livade i pres lace se boja ti svega o nog s to se u prirodi zbi va.42 LECENJE BIUEM u svoj e i ~ kol s ke vr tove. Za bran je lekovitog bilja treba mnogo r ucica. Od prihoda dobijenog za bilj e imace znatnu kori s t skolska ktlhinja. beldcci svaku promenu koja nastaje pod uticajem spoljnih cinilaca. BORBA ZA KVALITET Obratiee se pazoJa biljarima i onima koj'i nameravaju da sakupljaju i gaje lekovito bilje da je Cisloca vr/o va i an cinilae u ovom radu. zemlje i druge necistoce. razne gljivicne i druge bolesti u toku vegetacionog perioda. Toga n e sme biti ni u namirnicama. izvezenom negde u Ameriku. jer se u tim vrtiCima najuspes nij e i najprijalnij e od r:i:ava nas tava iz bot an i ke. branjem bilja deca odmal ena . agrol1 omima. miris'lOg i zacinskog bi/ja na naucl1u i struc. ucil eljima. za mlevenje zita i isu- . nekad u zivotu dobra doci. Potrebno je 1. videce kad i kako cvela. iIi na kakav drugi kontinent. kostreti . ma lena i snaga. Branje m bilj a deca se navikavaju da idu u prirodu. ovo je jedna vrsta pozi"a svim /jubil e/jima l ekovitog. koja je. jer i o vde se moze reCi da je tacna ona Njegoseva : »Malo ruku .« Niko ne moze tako mnogo i tako brzo nab rati bilj a kao ~ kol s ka deca. l ekarima i "etennarima na koje bilje . koje lokalno bilje narad njihovog kraja najeesce upotreb/ja"a za lek. kozj v h brabonjaka. vune. sumarima. uglavnom. posmatrati ga i ispitivati. mrtvih mi~eva.

Pomalo neverovatno izgleda da mnogi stanovnici ravnicarskih naselja idu preko eele godine u apoteku da kupuju kamiltej. nek se nacre u kuCi . Hektar ze mlj e pod zumbulo m . pored ostalog. al i se ne is koriscava dovoljno ni za prodaju ni za domacu potrebu. bez tacnog poznavanja svih mesta gde se nalazi pojedino vazno lekovito bilje ne moze se doneti ni zakon za zastitu onog bilja kome preti opasnost od unistavanja. brakova sklopi pod kisobranom «. iii. mra7. iako su sve njihove njive. skladgta. tvrda raiena glavnica i .ka. pas nj aci. kojeg ima kod nas vrlo Illnogo.taoeu ukaze na to da i karol' i drugo prezreno bilje mogu biti korisni. INVENTARIZACIJA LEKOVITOG BILlA Bez saradnje svih naprednih i prosvecenih gradana ne moze se nikad i7. Sve zavisi u cij-im su rukama. la lom iIi karanfilom n esumnjivo donosi vise koristi nego hektar f ita. svaka puska bice uboji.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 43 s ivanje vodoplavnOb zemljista. goroevet. beli slez. pretvaraju ih u rakiju. dvorista i vrtovi puni te biljke. treba da ima za ee lu goLiinu nabranog eveta Iipe.ekovitijeg voca punog vi·tamina C i drugih isto tako korisnih sas toj aka svake godill1e propadnu. a dopustaju da milioni kilograma najsocnijeg i najJ. trnjina i drugog bilj a (»Z lu ne trebalo. buni. sto je jos vece zlo.«). sipka. titrica. da oi. Tatula. iarko sunee i uops te velik broj suncanih dana. »A u ruke Mandusica Vuka. digitalis. velebilje. onda i mi imamo jos vise razloga da pristupimo toj proizvodnji. titriee. plantaia. pogotovu ona 5 malom deeom. istrule. ruglo i sramotu. Svaka porodiea. Medutim. ledine. da ih pojedu svinje. uliee. jer mi im amo divno plavo nebo. .« Voda i vatra u rukama prosvecena coveka i strucnjaka najvece su blago. DOMACA APOTEKA LEKOVITOG BILlA Ukazacemo pa znj u na neo /rovno lekovi/o bilje. tako isto treba da se ugledamo na njih 1 u pogledu gajenja lekovitog bilja. a u tom zapustenom i zabarenom selu svc su uliee obrasle belim slezom u toj mer·i da se seoska deca leti po njemu igraju zmurke i skPivaliea.vrsiti rejonizacija lekovi/og bilja i iuadIDti ta6na fannakognozijska karla. nas narodni otrov.ta. Citalae cc za svaku vaznij u lekovi tu biljku dobiti sve potrebne agrotehni cke podatkc 0 gajenju i dobijanj u maksimalnog prinosa i najbo lj eg kvaliteta.. gde se »vise od 70'/.Ovae. areali. navala. Pa kad Hola ndani mogu da proizvode tako d ivno mirisno evece u zem lji gde je nebo uvek sivo i tui no.z jednog velikog sela pored Dunava protestuj e sto lTlU se ne salj e dovoljno belog sleza. rasprostran jenost svih vrsta na teritoriji Jugoslavije. ni-ti otpoceti 5 podizanjem susara. I KOROV M02:E BIT! KORISTAN Cilj ove knjige je. nane.tamina. tj. IIi da Jugosloveni svake godine popiju milion<! taqleta i prime hiljade injekcija vi. IIi kad onaj lekar i apotekar j. destiIerija i sa racionalnim iskoriscavanjem.

To je isti sluca j i sa velebiljem.. i prirod e LlOpste. Tadeu sa Koscuska broj I. tako vaine za porodiljstvo. redovno mnogo vise od lekovitih...ovne bi ljke . naslednih svojstava. Vi segradska 26. za lecenje nekorislan sastojak. ta tulom.. tezine razene glavnice. vrtovima. nego ze limo da obul'e. sredstvo za vracanje i bajanj e. Ovom knjigom ne mislimo da stvaramo narodne lekare koji ce druge leci ti lekov ili m biljem. nego nasu za sada jos uvek /'lG j valn iju. danas se u mnogim drfavama gaje. od unulrasojih. bi%zima. OD tEGA SVE ZAVISI LEKOVITOST SVAKE BILJKE? Koj. Ovo je samo skroman p ul okaz i poziv svim zdravst venim radn icima.80%) a lkaloida. 5uOlama i li vadama .500. zacinskog i mirisnog bi /ja. Osim lckovitih. Na primer. jer je svaka biljka vrlo sloienog hemijskog sastava. je baJast. 00 CEGA ZAVISI KOLICINA LEKOVITIH SASTOIAKA U BILJU? Zavisi. vaznu u miTU.limo najsire narodne s/o j eve 0 sevarnoj l ekovi to j vr ed/70Sl i i privrednoj vat /70sl l naseg /ekovil og. bunikom i mnogim drugim lekovilim biljem. nil i imamo nameru da ucimo »pe len-bake« i »ceme r-deke« kako se povrati cem s il-iskog grabl ia mogu povrat i ti mladosl iii ukradeni » p arado~ i « iz Ictosa. 0 svemu tome se mora voditi racuna. Sva saops tenja citaoci mogu slati In sti tutu za proucavanje lekovitog bilja u Beogradu . /'lGjjevr iniju i najprislupacnijlt /ckovilu si r ovil1 l1. koji su jed in i lekoviti sas tojci ove parazitske gljive oa razi.10 do 0. jer su za apoteke i farmaceut sku industrij u vai ne sirovine za izradu skupocenih lekova.i sve Cinioei ulicu da jerl/7a t e ista biljka sa raznih m es ta ima ra zlicitu L ekovitu moc Velik b roj citalaca pos tavlja ovakva pitanja. Na nj ih nije lako i jed nostavno odgovoriti. raiena glavnica ima svega 0. dak!e.1 poznavaocima i /jubile/jima /ekovi log i mirisnog bi/ja. Tako se i moze objasniti za~to jedna te isla biljka sa raznih mesta i u raznim godinama nema uvek istu lekovitu moe.. . LEKO VITO BlUE IE SIROVINA ZA FARMACEUTSKU I NOUST RIJU U lekov ito m bilju ne vidimo cini i mactije.44 LEC ENJE BI UEM mnoge druge otrovne i neole. vise od 990. uciee/jima i svim drugi. smalrajuci to za svoju gractansku duznost i vrlinu . koji citaocu stoje na raspo laganju za sva obavestenja. Citalac ne treba da smat ra ovu knjigu za neku s tudiju iii konacnu rec nauke. Sve ostalo. a zatim od klime. pre svega. da pocn£l pri k up/ja li gratlu za prou':aval1je naseg /ekovitrJg bi/ja . zemljis ta i drugih spoljnih cinilaca. u svakoj biljci ima i nelekovilih materija.. a koj e vecina od nas uni ~ la va. (izuzetno oplemenjene vrste Imaju 0. a neo phodnu u ratu.oje ras tu kao ko rov po na ~ im njivarna. i Ins tilutu za farmakognoziju Farmaceutskog fakult eta u Beogradu.

j ed ic i mnogo drugo b il je koje sadrzi neposlojana jedinj enja iii se tesko sus i. durdevak. Iz svih ovih razloga moderna farmaee utska . tatula. da se li st digitalisa iIi velebilja zameni s li s tom od grozboje. ka/em/jenje. Vops te. borba protiv raznih biljnih s tetocina. izvo(!enje rasada . ispitivanje mogucnos ti prilagodavanja i uvo(!enja u kulturu inostranog kvalitetnog bilja. varijelela illi hibrida. jer j e lose susenje jedan od glavnih uzroka dobijanja droga slabog kvaliteta. korova i bolesti. otrovnost se poste·peno smanjuje i gcezava_ Osuseno lekovito bilje mora biti do b r 0 zap a k 0 van 0 i sklonjeno na s u v 0 In est 0 'koje se moze cesto provetravaJtk Mnoge droge moraju se cuvati hermeticki zapakovane_ . ve lebi lj e. na primer. Vecina se mora svake godine obnavlj ati drogom iz poslednje zetve. korijandar i allis s kukutom. mrazovac. salep s mrazovcem. ispitivanje upotrebe k 0 I h i c i na (alkaloid u mrazovcu) i nj egovog u tIicaja na semenje raznog lekovitog bilja radi povecanja prinosa i procenta.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 45 I Z b 0 r v r s t a. odmah pasle b rarnlja osusili u sto tanjem sloj u u :tagrejanoj susnici na odredenoj temperaturi iIi stabilizovati . Sasa.Izbegavanje raznih zamena i primesa. dodavanje zemljist u raznih prirodnih i vestackih i1ubriva. To vaii i za rizom perullike. . kamomila s drugim slicn~m kompozitama itd. poloiaja. bunici i drugim biljkama. a kad se osuse. Ali i tu ima izuzetaka. koren lineure s drugim divljim korenjem. kao. a narocilo postojanog hemij skog sastava : visoka i stalna kolicina alkalo ida. gorocvet. alkaloida u velebilju. nelekovitim korama. T ran s p 0 r t n i t r 0 S k 0 v i divljeg bilja iz udaljenih besputnih kraj eva gotovo redovno izriose vise od same vrednosti droge p lacene beracima. Sve se to izbegava gajenjem bilja pod nadzorom strucnjaka. goroevet i druge ranunkulaeee su otrovne. PAKOVANJE I CUVANJE LEKOVITOG BILJA_ UZROCI KVARENJA I GUBLJENJA LEKOVITOSTI Droge (osuseni delov i lelrovurog bilja) ne mogu se cuvali beskonacno. Kora s divljih cinhona sa Anda uvek je bila pomesa na s drugim. tatuli. bunika. Digita li s. sorala. heterozida. Kora krusine (Frangula) treba da odlezi bar godinu dana pre upotrebe.industrJja proizvodi n epo S red n 0 0 k 0 s v 0 j i h tv 0 r n i e a sve s to moze dobra uspevati. na primer. Za mnoge klJlture je neophodno navodnjavanje za vreme suse. vanHiju. ekstraktivnih materija i dr. Ph yloIocca d ecandra. i sv i ostali pos lovi agrobio/ogij e i agrole/1I1ike mogu se uspes no izvoditi jedino gajenjem pod nadzorom strucnjaka_ I s to to vaii i za izbor mesta. odoIjen. da bi postaia n c z a vis n a od raznih cudi prirode i nesolidnih trgovaea. gajenje lekovitog bilja znaci velik napredak u farmaciji i medieini za p r a v i I n 0 i po s to jan 0 obezbedenje apoteka i farmaceutske industrije potrebnim koli ci nama dobrih droga ujednacenog kvalilela. zemljista itd. duvan i neke druge droge. Opste je pravilo da su droge utoliko losije ukoliko su starije. Rdavo susenje je cesto jedan od glavni h uzroka nepoverenja prema lekovitom bi lju . treba s top r e. Cis to cad r 0 g e.

ki zapakovan e. pod utieajem svetlosti i vlage. pepeina. utoliko treba vectl paznju obratiti na njeno pakovanje i cuvanje! eve e e. navalu i sve os tale droge eiji s e lekoviti sastojci brzo menjaju i gube pod utieajem vlage i ostalih spoljnih einilaea. ukus i boju nego i kolicinu alkaloida i drugih lekovitih sastojaka (rizOm navale. In se kti . mogu se cuvati u vreeama i kesama od viSestruke zilave hartije. s un ceva s vet l os t. fostor-pento/csida. ·i sto kao i n es trueno susenje. koji ce upiti svu zaostalu vlagu iz vazduha iii iz droge. mirisna i organolepti(. dvadeset iii viSe grama. samlevene droge ne sarno da gube brzo miris. Rdavo pakovanj e. a ne u prasku. Treba ih pakovati u tamne staklene. u kesieu iii u supalj zapusac posude. k i s eon I i ok i z v a z d u h a. bezvodnog gipsa iii silikagela. p renos i euvanje droga. . plesni i bakterije napadaju mnoge droge. Korenje se pakuje u veee. Ukoliko su pakovanja manja. Zive. 1 i 5 {: e i druge nezne bi. malo bezvodnog kaloijum-hlorida iii nekog drugog sredstva za upijanje vode. hartije natopljene lepljivom masom u kojoj ima piretrina. aloja iii stipse. osobito kad se droge n e moraju nikud transportovati . slacicno brasno). jer se. a semenje u manje vreee od ois1e tkanine. aunlevak. Po potrebi i za kraee vreme. nee i s toe a I nag I e pro m en e t e m p er a t u r e. i to iii u vakuurnu iii u atmosferi nekog indiferentnog gasa (azota) . uostalom. Praskovi su viSe higroskopni (privlace vlagu) od odgovarajuCih droga . otvorena ampula od dva do pet gra ma titrovanog digitalisovog lista brle potrosi i droga manj e pokvari i oslabi nego to is to lisee pakovano u tegliee od deset. Male kolicine skupoeenih i osetljivih droga treba cuvati u ernim iii mrldm posudama. Pre zatvaranja u sud m e tnuti kesu sveze pecenog kre(. digi·talis. hermeticki zatvorene i·li u sanduke jednake. Dobre su i postavljene kartonske kutije. Digitalis. durdevak. diditija. goroevet. dakle. utoliko su bolja. Ukoliko Stl lekovita. industrijske koliCine.46 LECENIE BIU EM Najvazniji uzroc i kvarenja droga s u v I a g a. razena glavnica i mnoge druge. Zato ih treba euvati u dobro zatvorenim sudovima u koje se stavi. treba euvati cele. . Mnogim drogama se dodaju razna inseklicidna sredstva. uzroei su n epoverenja koje jos i danas mnogi leka ri i farmaceutska industrij a imaju prema izvesnom lekovitom bilju. na primer.l jne organe najbolje je pakovati u ciste metalne kutije. za medicinu veoma vazne droge. eventual no. top l ot a. Tako se pakuju droge za izvoz. j edie.e i oblika. Osetljive droge treba pakovati (kao. poreulanske iii gledosane zemljane tegle iii. praznina u kojoj je vazd'llh. neznalacko branje. hloroforma i slieno. tj. Droge u prasku se mnogo brze kvare nego cele! Zbog velike usitnjenosti. primorski luk. gorocvet. i sve druge lekove) tako da ispune sudove da »mrtav prostor«. standardne veliein. u metalne sudove. neposredno pre upotrebe. bude sto manji. Sve farmakopeje za vecinu droga propisuju da prasak treba naciniti kad zatreba.ka svojstva droge osec/jivija. postavljene dvostrukom debelom hartijom erne Hi tamnoplave boje.a. koje treba hermetieki zatvoriti (zaliti parafinom iii voskom). m oraj u se euvati potpuno suve i hermeti(. R a zen u g I a v n i e u.

Lekov iti sas tojei digitaIi sa i raiene glavniee brzo se menjaj u i gube pod utieajem enzima u prisustvu dovoljne koIi cine vlage. smole. specifiena tezina i rastvorljivos t ulja usled slozenih i ponekad jos nedovoljno pozna tih uzroka oksidaeije. lavandulino i dr. Smole u prasku se brze kvare nego eele. slae iea izgubi ljutinu . gumi-smole . VeCina enzima brZe i jace dejstvuje na visoj temperaturi (3~OO) .i miris. . narandzino. oks-i-do-pedukcije. p olim erizacij. matienjak. beli slez poplesnivi i odaje odvra tan miris. titrice. mogu pos~ati zariste odakle ce poceti kvarenjc eelog pakovanja. u lose zapakovanoj drogi. a vodene kapljice. konzistencija. jer upij aju veliku koli6inu vlage koja je prvi u slov za razvoj plesni i ak tivnost raznrh en-zima. poviSena temperatura i vlaga potpomaZu oksidacije koje nastaju pod uticaj em kiseonika iz vazduha. SvetIost s terllO ulice na vecinu droga. Zato treba sve osetljive droge pakovati u neprovidne sudove ili sanduke dobro oblozene debelom harNjom. tragovi a m 0 n i j a k a i drugi gasovi u vazduhu. digitalis ne sme imati vise od 50. Digitali s drZan u otvorenom sudu na sve tlosti brzo gubi aktivnost u sled razlaganj a lekovitih sas toj aka. koje se u vlaznoj a tmo sferi brzo kvare. Ultravioletni den suneeve svetlosti lma jako h emijsko dejstvo i moze. zelatin. a n ekad nastaju i s tetna jedinjenja. Ti~ rica. Nagle promene temperature. ruze. !:laIr mi brzo se menjaju u dodiru s vazduhom i svetloscu. Na primer. Por ed tih vidljivih znakova nastupaju i takve pr omene koje se n e mogu eulima lako otkriti: izomerizaeije. limunovo. Primorski luk. evet ljubiciee. Svetlost. na prim er. dumbir. razne hemijske supstancije koje se nalaze u drogama i koje takode u i(Zvesnim okolnostima m cgu u drogama . vlage. kiciea. Ponekad se te pro mene vide i po spoljnim znacima. Tim spoljnim einiocima treba dodati i unutrasnje. Iipe i drugi eve tovi menjaju i gube prirodnu boju. Zbog toga se e. nana. zatim v 0 den a par a. izazva ti nezelj ene promene i na taj na6in smanjiti njenu lekoviru vrednost iIi je u izvesnim slueaj evima sasvim uni s titi.UPOTREBA LEKOVlTOG BrU A KROZ VEKOVE 47 Vlaga je jedall od glavnih uzroka kvarenja droga. Menjaju se . Toplota takotle nepovoljno utice na mnoge sastojke droga.e. Kolofonijum u prasku menja sastav i postaje manje rastvo rljill u pctroletru. Zato se trazi da se ll zabrano bilj e s to pre i 5to potpunij e osu si i s to oolj e zapakuj e.te iii manje lekovi te. hidrolize itd. Vazduh izaziva kvarenje droge.i(Zazvati menjanje lekovitih sastojaka u nelekovi.. skrob i vecina droga u prasku su manje-viSe hi groskopne materije. azafetida i dr uge aromatiene droge gube vrednost. pokvarena razena glavnica moze da zaudara lIa amonij ak. izblede. nameito ona koja sadrZe mnogo terpenskih u gljovodoni'ka: terpentinsko._. na primer. Zato se zahteva da. kondenzacije i polimerizacije.. mogu izazvati zgrusnjavanjc vodenih para na unutrasnjoj strani suda. jer na visoj temperaturi postepeno ali stalno gube etarsko ulje. Safran. Etarska ulja. Tu na prvom mestu dolaze kiseonik i own. ukus. na eimetnoj kori se javlj aj u crvenkas te pege itd.k ulja brzo usmole. naglo hladenje. boja. kad padnu na povrsinu droge s labilnim sastojcima. usled eega nastupaju hcmijske promene i gubljene lekO\ni tih sastojaka droga.

bakterije i insekti. 3. 2. anisovo. Pojedine ples ni se medusobno razlikuju oblikom organa u kojima se nalaze spore. narocito on ih koje imaju mnogo sluzi. Ako u skladi~tu ima vise vrsta droga. Lo~e zapakovana droga brzo ce primiti u skladislu. inulina i sluzi.ikovanje pojedinih vrsta ovih parazita vrsi se lupom iii milk roskopom. gume. j er sprecava razvoj mikroorganizama i insekata. osim u slucajevima hromogenih vrsta koje grade crvene mrlje na skrobnim drogama. 4.nzimi koje oni lu ce. Raspoznavanje plesni vrsi se mikroskopom. 21vi organlzm1: plesni. Siva i cma 2 RAZN E PLESN I: I.staniStu ili na samom . ASPERGILLUS. 1ma godina kada se paraziti pojave u tolikom mnostVill da se mora izvrsi ti dezinsekcija. onda ce one primiti miris one droge cija je aroma najjaca i koja najlakse vetr·i. Insektl nagrizaju ~ Ul1istavaju najcesCe podzemne orgal1e 5 IIl!Ilogo skroba. ricinusovo. Nisu sve droge ni svake godLne podjednako zarazene ovim insektima. Najcesce se javljaju sirni cry I i brasnem crv. nanino. ruz in o. Crvici cesro nagrizaju mnoge droge. PENI CILLIUM. MUCOR. Retko se javljaju na korama i taninskim oporim drogama.48 LECENJE BIUEM Hladnoca je i ZVrS!al1 nacil1 konz ervi sa'1ja. Droge uni ~ tavaju iii sami organizm1 ili e. O~k!rivanje i razl. u nelwm primorskom pri. titricino i druga ulja. Zelena plesan ima nerazgranate. Reavo zapakovane mirisne droge brZe iii sporije g u b e 5 v 0 j u a r 0m u .i primaju mirise svoje okoline. pa cak i otroViDe droge. ~ecera. STERIGMATOCYSTIC plesan imaju loptast sporangijum pun sicu~nih sp~ra. Promene koje u drogama izazivaju bakterije nisu uvek vidljive. ali u izvesnim ma snim i e tars kim uljima moze izazvat i promene sastava usl ed taloZenja iii kristalizacije ne kih sastojaka: riblj e. a plava plesan razgranate kondiofore u kojima su sme~tene spore. skroba i slicnih sup'sta'llcija na kojima se ove sitne koncaste gljivice razvijaju i daju mno~tvo spora razne boje. Plesnl su cesta zaraza vla Zl1ih droga. maslinovo.

egzaktna nauka 0 lekovitorn bilju. 7. STEGOB IUM PANICUM . 6. U V I a z nom skI a dis t u rdavo zapakovana droga ee se za kratko vreme ovlalili. miri s kalrana . efikasan. l'TINUS BR UNNEUS . u raienoj glavnici ima svega 0. Biljke su vrlo slozenog hemijskog sastava.2ool. LY CTUS BR UNN EUS . a ponekad i poplesnivi·ti.UPOTREBA LE KOV ITOG BIUA KROZ VEKOVE 49 2a 2b INSEKT I KO. Budava droga se mora unist iti! ZakIjueak.l I . 8. BOR KHAUSENIA PSEUDO SP RETELLA brodu .020. Na primer. 4. CALAN ORA ORYUE. do 0.corba 0 plot« iii uno drugo : »Nisam do· voljno bogat da nosim ode le od loseg s tofa.« Od lo~eg lekovitog bilja ne moze se nac initi dobar lek. petroleuma i drugih materija ja kog i posIoj a nog mi-risa. lekovitih . CAlANDRA (. APADAJU DROGE I. Nelckovite sastojke nauka 0 drogarna nazi va balastnim rnaterijama.RANAR IA . o LEKOVITIM SASTOJClMA MEDICINSKOG BILJA Glavnije hemijs ke materije od kojih pOlice lekovilost bilja Sve do kraja XVIII i pocetka XIX veka gotovo se rusta ni~ e znalo 0 hemijskom sastavu lekovitog bilja i bilja uops te. tj. Zato velike svetske firmc ku· puju lekovito bilje sarno od solidnih proizvodaca prvoklas nih droga. .Kao s to se vidi iz ovog izlaganj a . A od le ka se. velik je broj c inilaca koji uticu na lekovitu moe svake biljne vrste. Nas ovde interesuju sarno Ie· koviti sastojoi. koze. trazi da budc dobrog kvaliteta. Zato ne kupujte lekovito bilje od svakog. 5. Biljke su upotreb ljavane na l'aznim kontinenrima na osnovu iskustva stecenog kroz vekove. nafta lina . jer po onom narod nom: "Od loseg mesa . 2. FORM ICA RUFA. pokvarene ribe. N IPT US HOLOLECES . Tada pocinj e eksperimen talna farmakognozija. da uvek i svakom moze pomoei.. pre svega. 3.

ne zaduvaju se i mogu da izdne takav napor koji je belcu bio neshvatljiv dok nije i sam okusio kolu i upoznao njeno dejstvo. hormoni.zi slalno susr e/ati? Ima eitalaca kojima su ovi nazivi strani i nepoznati. avijatica'r i koji ne smeju zaspati na kakvom dalekom napornom letu. glikozidi (h etero zidi). lanini. Evropljani nisu mogIi shvatiti izdnljiiVost starosedelaca. biva im lakse. a sve ostalo (masno u1je. balastne materije. uglj eni hidrati i dr. a te biljke se ipak u spe~no upo treblj avaj u u medicini. zahvaljujuei s talnom zvakanju kokinog IiSea. ne oseeajuCi teret. Preskot (Prescott) je 1847. tako da se stalno o tkrivaj u nove materij e. god. elarska ulja i druge biljllc materije. To . Istrazivaeki m etodi u hemiji lekovitog bilja iz godine u godin u se sve bne usavrsavaj u. a naroeito naporno prelazenje preko visokih Anda. Kasnije se to uZivanje rasirilo na sve drustvene slojeve. naueni termini za delotvome sastojke droga. I danas. To su strueni. svi koji treba da podnesu kakav velik napor. oni koji treba da prevale kakav tezak put na visokoj planini i. neki povraeaju (osobito deca) . piju kafu ili caj. glad. zabelezio da Indijanci mogu da podnesu veoma dug put noseci pri tom ogroman teret bez vidJjivih znakova umora. zed i san. uopste. a dugogodisnji pusaci pocinju sve jace kasljati. prosto. Sheno je i sa mn ogim drugim lekovitim biljkama. na zivi sa kojima ee se citaoci u knji. malo ameI1i. da bi bilo razumlji. ALKALOIDNE BILJKE Mnogi puse dLLvan.50 LECENJE BIUEM sastojaka (a lkaloida). Kad popuse cigaretu. fitoncidi i dr.ake trave lobelije i kineske trave efedre. kao i pre mnogo . NoseCi na glavama ogromne terete dese tine kilometara. veCina gubi apetit. antibiotici. ipak se jo ~ uvek javljaju nove biljke u narodnoj medicini raznih kontinenata eiji hemij ski sastav nije poznat. Kad studenti spremaju ispite. Dotle. Premda je u XIX i XX veku analjzirano nekoliko hiljada biljnih vrsta i otkriveno mnogo lekov itih sas toj aka r azn ih hem ijskih grupa. vo svakom citaocu. ne zamore se. Puse j deca. neee biti zgoreg dati bar bledu definkiju tih sastojaka. Pos le prvih cigareta zaboIi coveka glava. Sta su 10 alkaloidi. Oni koji zvaeu kotiledone africke droge kole mogu cia podnesu veoma veIik napor. U JuZnoj Americi kokino LiSee zvaeu od najdavniJih vremena.). Oni koji imaju zagus (astmu) puse cigarete napravljene od lalulil10g liSla. Pokusaeu da to izncsem najjednostavnije.) . znaei vBe od 99 0/ 0 svih sastojaka cine nelekovite. jer od njih potice lekovitost i otrovnost droga. crnci stalno zvaeu svezu kolu i us led toga postaju neobicno izddljivi. Ove droge okrepljuju. Nelti tome primesaju jos i bi's ta bunike. Posto se oni cesto i na mnogo mesta spominju u ovoj knjizi. Od starosedelaca tu naviku primili su vee prvi doseljenici iz Evrope. Starosedeoci kaZu da je to nekad bila privilegija Inka i plemenskih glavara. »jacaju tela i duh«.je sad moda. medu njima i ta kve koj e preds ta\'ljaju pravu prekre tnicu u medicini i farmaciji (vitam ini. saponini.

kad pustaju u prolece decu s guseicima na ledine. tI • i4 • fA p" IIft i J DArU~A IU IaN" TIt!ACUJ( #:lOlCYIIJ. pUNic". a Indonezan i u betelu.kuvanja maka« i davanja maloj deci ka-d plaeu. Cobaneici i goroseee prevare se ponekad pa se najcdu primamljivih i soenih bobica od iste biljke. Smrvlj enom liscu koke doda se -oesto malo biljnog pepela. Isto tako. a naroeito kad pesice treba preci visoke Ande.J AP . po desetak puta im s krecu paznju da se ne zaigraju kako ne bi gusciCi otisli nekud u korov da se najedu kukule. "'ico t't COJJirtJH JlQPfll ". Neki su dobijali kinin i u obliku injekcija. .UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE S1 vekova. Ciji je glavni sastojak tinktura od kininove kore. kad ih boli trbuh..tl/~ A L II viol .f . . Scopolia. a li za sada jos uvek n cpozn ata ko lici na kokinog li sca za zva kanj e. 0 NIJ.. Naroeito oni koji su nekad sluiili vojsku u Makedoniji.injana. gorei od eemera«.t. cL//oi AUTUH/J.~TR. 101.4Le cOf. Ml/adoN~ 8EllaD AeoNitu" Y'R. usled eega dolazi do pojave teskog trovanja.Ii!!l. GuseiCi su naroeito osetljivi.clOM COAJiuAJ IoIlreuiA-tllJ. pa se naCi ne loptice. carJ/loLfco. pa i do smrti.~ <. Kukuta je bila sudski otrov At. N dI/.fLE ~ ECALE C O!i. Stariji svet je mnogo bolovao od malarije.tCU V"I1.:::."'1 h . T. Svi oni znaju za gorki kinin. eellacioNNQ. 'dta..A /01 0 loll UH A. kad imaju greeve. Oni koji boluju od eira u stomaku piju praskove u kojima je glavni lek ekstrakt dobijcn od b eladone. kreea i vode.4-a. koje se zvacu svuda i svakom prilikom. U mnogim vojvodanskim kucama jos se odrfao ruzan i opasan obicaj .e~ . STR. crnci u Africi uiivaju u zvakanj u kole. Mnogi s labunjavi piju kina-vi no iii kapljice za jaeanje. ec. Kukuta je velik otrov. u Jui noj Americi potrosi se svake godine ogromna..{US Nige~ ~C.E U JUGOSLAV IJI Vojvodanske majke. Njome je otrovan slavni filozof Sokral.l DA T ' u lV '" ~ ~o .Alutu ALKALOION E BIU K./JUTUN II.S C~ licloNiw( MAJw . kad ne mogu da spavaju.4rUH 1119£UH CO!ch . GVt".A'!Joe .

Kokino lisee izaziva ono cudno dusevno raspolozenje usled prisustva alkaloida kokailla. a teze u vodi.mortin. U makovim caurama lima !'a!lJ1ih alkaloida. Nikotin i koniin su tecnosti. narko/ina i jos dvadesetak drugih alkaloida manje medicinske vaznosti. Mnogi alkaloidi su vee toliko ispitani da im se zna hemijska konstitucija. Najva7. heleritrrina. OtrowlOst cemerike potice od prolovera/rina. narceina. jz nje curi narandzasti mlecni sok ljutog ~ gorkog ukusa. Sve te. manje vainih alkaloida (kinidin. Otrovnost i lckovitost velebilja. ta/we i bunike pOlice od aLkaloida hiuscijamina. otrovnost. alropilla. vezane u bilju za razne organske kiseline i za tanine. cinhonidin ii dr. I nisu sve gorke biljke otrovne. Duvan je Ljlll1t i otJrovan zbog alkaloida niko/ina. Raiena glavnica je lekoV/ita j otrovna zbog alka'loi'da ergotamina. cinhonin. na jeziku ·izaziva peckanje i utrnutost zbog pl'i's utnog alkaloida akonilina.njih viSe od stotilllu poznatih i mnogo jos nepoznatih . Cemerikom i duvanom lece sugavu i vasljivu stoku. ljutina i gore ina ovog soka poticu od alkaloida helidonina. Glavni lekoviti sastojak kate. i onih koje su otrovne. Lekovitost. i jos mnoge druge biljke su otrovne i le kovite zbog toga sto sadrie razne a I k a I 0 ide.nalaze se u raznom bilju sirom cele Zemljine kugle. jervilla ~ drugih al. LECENJE BlUEM traii od apotekara praskove kodeina.kaloida. ergom elrina i . U bilju ima jos mnogo drugih supstancija koje su gorke. god. ali se u terapiji ne upotrebljavaju svi alkaloidi. fizicke. stavske. To je najvainiji opojni alkaloid. kristalne iii amorfne supstancije bele boje. i rnnogi drugi a'lkaloidi . Vee ina alkaloida je go r k 0 g uk usa. Svi navedeni. Mrazovac je lekoviit i otrovan 2ibog alkaloida holhicina. Mi imamo fabriku opijumovih alkaloida u Skoplju.w. Danas ih je poznato vise od 500. od kojih je naj vazniji i najotrovniji konin (od latinskog naziva kukute. a medu njirna je najvazniji. nui im gorcina potice jedino od alkaloida. Sve su to supstancije slabo baznog.nije droge se dobijaju od bilja koje ima alkaloide. Neki se poeinju i polusinteticki proizvoditi u fabrikama lekova. ergoloksina. Alkaloidi se obicno lako ras1varaju u alkoholu. hemijske i fizioloske osobine. Nauena farrnacija pocinje otkrieem morfina u opijurnu 1803. Co· niwn maculalum). a pored njega ima jos nekih dvadesetak drugih. Gotovo svi su manje ili vise 0 t r 0 v n i. lrole i matea jeste atlkWoid kotein. U fabrikama lekova alkaloidi se ekstrahuju i'z droga na razlicite nacine i preciSeavaju komplikovanim metodama dok se ne dobiju ciste. na misiju mokracu.dr. Paprika je Ijuta zbog alkaloida piperi. Otuda tako veli>ka vaznost alkalo1dnih droga u terapiji. U rnakovim caurama ima j kodeina. . Tokom nekoliko narednih godma XIX veka otkriveno je desetak drugih alkaloida. Jedie je otrovan i lekovit. Zbog koruna ~ukuta zaudara na rnisevinu. eaja.52 Kad covek oka~ ljavi . Cemerikom planinci trujru jedan drugom kokosi da im ne cine s tetu u zitu. u jednoj pariskoj apoteci. skopolamina Ij dru~. Kad ozlediite rusu (Chelidonium majus). najotrovniji i najlekovitiji . Kukula je otrovna jer irna nekoliko alkaloida. U kininovoj kori glavni lekoviti sastojak je onaj gorak alkaloid kinin. opore materije. alkalnog karaktera.). Ali nisu svi podjednako toksicni. papaverina. Mnogi su veoma vazni lekovd.

Hyoscyamus. tako da i dalj e spadaju u vrlo vaine prirodne lekove koji se koriS>te u savremenoj terapiji. Scopolia i dr) deluju suprotno. s pecifiene fizioloske osobenosti.Gotovo sve a lkaloidne bilj ke su tako jako aktivne da se smeju u potrebljavati sarno po uputstvu i pod nadzorom lekara. Alkaloidne droge se sve viSe koriste u farmaceutskoj industriji kao sir ovine za ekstrakciju eistih alkaloida. jer svaki alkaloid ima svojstveno farm akod ina msko dejstvo. pojaeanju peristaltike zeluca i creva itd. Izvesni alkaloidi draZe iii paralisu vegetativni i autonomni nervni sistern (parasimpatikus i simpatikus). pilokarpin (Pilo carpus). AlkaIoidi deluju na jednu ili vise funkdja organizma utieuCi. iilluza. dekokta. antibiotika i si ntetsk ih lekova upotreba alkalo ida i alkaloidnih droga jc poslednjih nekoliko decenija nesto smanjena.Hn (hormon nadbubrezne zlezde) deluju kao s imp a t j k 0 m i met i c i. u proHvnom su skodljivi i opasni. 0 kojima terapeut mora voditi raeuna priliokom prepisivanja i upotrebe ovih vaznih lekova. par a li s u par a s imp a t i k u s. jezik otela i pos· t ane neosetljiv. u prosirenj u zenica ~ para·lizi a komodacije (midrijatika).Akonitin (Aconitum) izaziva na jeziku peckanje i utmutost i. Datura. U terapijskim dozama alkaloidi su dragoceni lekovi . i sve m anj e u apotekam a za izradu praskova. alkaloida i nj ihovih derivata veoma je raznovrsna . Pojavom vitamina. krvni sudO\'i. prosirenju bronhija. skopolamin i drugi tropanolni derivati midrijatienih solanacea (Belladonna. pre svega. Na primer. ekstrakta i drugih galenskih preparata. odnosno hioscijamin. U interesu narodnog zdravlj a. dejstvo koje se oeitujc u smanjenju lueenja znojnih (antidijaforeNka) i pljuvaenih zlezda (antisij alagoga).UPOTREBA LEKOVlTOC BIUA KROZ VEKOVE 53 Upotreba alkaIoldnlh blljaka I ~Istih alkalolda. najzad. kao sto su srce. tinktura. Efedrin (Ephedra). u usporavanju srcanog ·rada i snizenju krvnog pri. ali je njiho y broj iz godine u godinu sve veci. jer su i u malim dozama jaki otrovi. alkaloidi koji deluju kao narkotika.j adren". na nervni sis tern. draZe simpa- . m Atropin. sudorifika) i pljuvaenih ilezda (sijalagoga). Kurare (Chondrodendran. zlezde itd. Naprotiv. ubrzanju sreanog rada i pulsa. . zbog eega odredeni dec tela moze postati neosetljiv na bol (lokalna anestetika) . suiavanjem zenice (rniotika). Mus karin (Amanita muscana). Neki alkaloidi deluju na periferni nervni: sistem.tiska. Strychnos) i kol1!in (Conium) paraliSu motome zavrsetke. dejstvo koje se ocituj e pojacanim lueenjem znojnih (dijaforetika. arekohin (Areca) i dr. tj. ovi lekovi se zbog toga mogu do biti sarno u apoteci na recept lekara. kofei!l1 i strihnin u terapij skim dozama nadrazuju razne funkcije centralnog nervnog sistema (analeptika). Medicinska upo treba alkaloidnih droga. . tj. tj . ezerin fiizostigmin (Physos tigma). Kokain (Co ca) paralise senzitivne nervne zavrsetke. deluju kao par a s imp a t i k 0 m i met i k a. usporavanju peristaltike i ublazavanju greeva creva (spazmolitika). hipnotik-a. organe koji rade bez upliva nMe volje. draZe parasimpatikus. sedativa (skopolamin) iii analgetika (morfin) u terapijskim dozama paralisu funkcije 1110zga i mozdine. tiramin (Secale cornutum) .

Sabadilla. pojacavaju grcenje materice.! koji deluju na organe za disanje t·reba spomenuti lobelion (Labelia) koji nadrazuje. a atropin ublazuje i prekida napad bronhijalne astme. · Hinidin (Cincha/la) daje se kao lek protiv srcane aritmije. a i kao ekspektorans. derivati ksantina. morfin) i atropin. on deluje i kao hemoterapeutik na plazmodije malarije (paraziI icid). kao antagonisti.Naprotiv. a ko fein (Ca· dejstva. Slieno deluje i kofein.Naprotiv. rj. . Kodein (Opiul7I} upotrebljava se radi ublazavanja i stisavanja kaslja (antitusik).n i arekaidin (Areca catechu) deluju Ipno~iv crevnih paraztta (anthelmintika). Anabasis i neke druge biljke sa- . Medu alkaloidima koji deluju na matericu treba.terice. zbog cega se daje protiv akutnog napada uloga (gihta. Hinidin (C i nch o /1a) daj e se kao lek pro tiv s rcane aritmij e. Veratrum. sredstvo koje pojacava rad srca u slucajevima kada do de do nJegovog naglog popustanja. skopolamin i atropin deluju protiv povracanja (antiemetici). flea) kao sreani analeptik. sto je od osobitog znacaja u slucajevima kada preti . ar~koli. pros irenja bronhija i zenica i usporava nj a peristaltike.opasnost da'se disanje zaustavi. tj. U ve60j dO'lJi deluje kao sredstvo za povracanje (emetik). Ergotamin (S ecale carnu/um) I i jorumbLn (Yallimba) delu:ju supratno efedrinu . lekovito sredstva koje potpomaze izbacivanje sluzi iz pluca. suzenja krvnih sudova time povi ~enja krvnog pritiska. paralizatori ma. Emetin (I pecacuanlla) deluje kao specificno sredstvo protiv amebne dizenterije. N. Purinski alkaloidi. . usled cega dolazi do ubrzanog rada srca . osobina koja se koristi za vreme porodaja kada grcenje materice oslabi iii prestane. pojacava i poboljsava disanje (respiratorni analeptik). supl'otno efedrinu i adrenalinu koji suzavaju krvne sudove i time poveeavaju krvni pritisak (vazakonstrukcija) . a zatim paralise ga nglij e vege tativnog sis tema.ikQtin (Nicatina) najpre nadrazuje. tj . podagre) . ergotamin i druge alkaloide razene glavnice (Secale carr-Hlll/m) koji deluju kao uterotonika. alkaloidi cemerike (V eratrum) i pa paverin (Opium) smanjuju krvni pritisak time sto izazivaju sirenje krvnih sudova (vazodilatatorija).54 LECENJE B LUEM tikus. Od alkaloid. Peletierin i drugi alkaloidi nara (Punica granatum). sredstva koja stisavaju suvise jake grceve materice. teobromin i teofilin (Theabrallza). bronhija i u'aheja. Rezerpin (Rauwolfia). tj. spomenuti ergometrin. a kofein(Ca. pre svega. parali ~ u simpatikus i zbog toga spadaju u grupu s imp a t i· k 0 lit i k a. . Kolhicin (Colchicum) deluje na metabolizam mokraene kiseline. a donekle i kofein deluju kaa diuretika. Nicotiana. jer svojom ogrom· nom gorcinom pojacavaju apetit slabim i iznurenim. upotrebljavaju se neki alkaloidi opijuma (papaverin. Slicno deluju i hinin i hidrastin (Hydrastis). Staphisagria. sredstva koja poboljsavaju izlucivanje mokrace iz organizma. Strihin i brucin deluju i kao tonika iii roborancija. iii posle porodaja kad ne dolazi do skupljanja materice.

upotrebe u tera piji. Mnogi vole ren.d ne biljke im aj u vrlo vdik znacaj za Coveka. divlji iIi medvedi luk) zbog ljutog ukusa slienog luku.naju divno evece l1url1evak iii l1urtlic (Col!vallaria majalis).iblats kog peska i iz Cortanovacke sume nisu lekovi ni lekovite skovine. Jecl m za um s !avan j e raznih parazita na kuJturnom bilju (nikotin. Pianinari znaju i divlji durdevak po mracnim i vlaz. eremus (Allium ursil1um. i to bas oni divni sitni cvetiCi s to lice na sitan biser. nek i alkaloidi se koriste i u poIJ opnvred l. nego otrovi. Stari narodi su kukurekom trovali strele kad su iSli u loy iii kad su medusobno ratovali. cobani i drugi Ijudi bliski prirodi dobro vele kad tvrde da ne Rlirise svako seno podjednako prijatno. GLIKOZOIDNE BILJKE Svi po7. Seno zaista mirise. vunasti digitalis iz istoene Srbije.to kao i onaj cr~'e l!i digitalis sa Vogeza i iz Svarevalda. koji se pod utieajem fermenata sto se nalaze u tim biljkama i u prisusivu vode razlaiu na secere i na etarska ulja ljutog mirisa i ukusa. Mladi pupoljci s topole i Jablana upotrebljavaju se za lek uglav· nom zbog jednog slicnog glikozida.nim sumama. stavljaju mu na bolna mesta slaCicinu kartu iii eievaru od slacicinog brasna. U tu svrhu ona je u XIX veku ispitivana i iz njene kore izolovan je glikozid sa i i e i n. Sve navedeno bilje je lekovito i otrovno zbog prisustva raznih k a r d i 0 ton i c nih g I i k 0z ida. Eto. Ali seijaei. a malo ko od nas zna da je durdevak lek za sree is. Svi se njime kitimo. Kod nas se j ede mnogo luka. a b rucin kao vanredno osetljiv reaktiv u a na litickoj hemiji za dokaziva nj e minimalnih kolicina nitrata. anabazin). rotkve i rotkvice. Jedno vreme se vrbova kora upotrebljavala kao lek proti'" maiarije. a strofantus je takode lek za sree u ·rukama -apotekara i lekara. a kumarin je proizvod nastao razlaganjem . I danas razni narodi zarke Afrike truju strele strofant usom. Po gradovima mnoge domaCiee znaju da prave senf iii mutar od bele slacice. Miris sena potice od raznih etarskih ulja i od k u mar ina. kukurek I i onaj diiVIl!i. Poznato je da su sve te biljke Ijutog ukusa. toliko yam suze oci da morate iziCi iz sobe. Brdani u prolece jedu sremuS. a li sarno spol j a {protiv vasiju i slicnih inseka!a-parazita}. za njegov f ivot i rad. A . Jastrepca i dui eele Fmske gore.UPOTREBA LEKOVITOG B IUA KROZ VEKOVE 55 drZe alkaloid e koji ta kode deluju kao paraziticidi. O S In1 eeste I. i jos mnoge druge biljke sadrZe sum po r neg I i k 0 z ide. nazebe. a dmgi za 'Povecanje zetvenih prinosa stvaranj em pO'liploida (kolhicin) . .lk a lo i. Nije prazna prica cia je najlepse spavati na mirisnom senu. Peyotl sc koristi u eksperimenta lnoj b iologiji. Durdevak jc u rukarna lekara i apotekara spasonosan lek. Stotine vagona ovih droga potrosi se svake godme u fabrikama Iekova i u apotekama za proizvodnju raznih lekova za jacanje srea. raz!10vrsne. durdevak i razne vrste cligitalisa. U rukama nestrucnjaka. gorocvet sa Det. Kad nekoga »uhvati u krstima«. Kad struzete ren ili seckate luk. To im je prva prolecna salata j ujedno prva vitaminska hrana. sve te. iijander. i uli digitalis sa Rudnika.

Besnoj kobili. Zbog toga se ove dye droge upotrebljavaju u obliku toplog caja protiv nazeba. ~I/Ul>IFLollo4 )lfLIIOrtls PltllNIIS SPINOS4 ~. organs&ih materija koje hidrolizom daju secere i cijanovodonik iii.4 Ell. UN oL Dig . u Belom Potoku ispod Avaie. Kicica je lekovita. za i7. Fruskogorci j e sasvim ispravno nazivaju . cijan. naici cete i na kicicu. u Iablanici ispod Prenja i Cvrsnici na Neretvi. prosto. gorke kao pelen iJi cemer. kajsije) upotrebljavaju se za proizvodnju lekovite gorke vode. a najviSe u zdraljevini i1Ii kokocu (Meli lo/us officinalis). . gorCicu iii . a na prekookeanskim brodovima pacove da ne bi preneli kugu iz Indije.I to< I{ Lot 0 FF .f HETEROZIDNE BlUKE U JUGOS LAVIJI Fruskoj god. L4NHi . Za Jecenje groznice kicicu upotrebljavaju i na Durmitoru. Kumarinskih glikozida ima u raznom divJjem bilju koj e raste po senokosima. tj. Slatke jagode rastu 'pored same gOl'ke k icice. breskve.trava od grozn·ice. poticu od c i jan 0 g e net ski It g 1 i k 0 z ida. Kumarinom parfimi ~ u skupocene duvane. glavni narodni lek tog kraja protiv groznice. Njena lekovitost pot ice od go r k i h g 1 i k 0 Z ida: eritaurina i eritrocen taurina. "!.56 LECENJE BIUEM jednog glikozida... Gorcina ovog semenja i 's pecifican miris »na gOl'ke bademe.UNlIS ~NVU>lt'1JS LIQ<lIT/ITlot PIlIMUL. poznati otrov kojim dezinsekcioni zavodi po stanovirna truju stenice..azivanje ~to jaceg znojenja. kao i u vreme -kad je Dositej planoinario po SIN-+PfS j"".4 'N~e.'AI~ lei" ~ONI$ T!Jg.. Kad leti berete ukusne ~umske jagode na mestu gde je okupator isekao divnu borovu s umu. U cvetovima ZOve i lipe irna g 1 i k 0 z ida k 0 j i i z a z i v a j u z n oj en j e. Gorki badcni i semenje iz kosticavog divJjeg i nekaiemljenog naseg voca (viSnje.uv~ lifl. iako je gorka kao kininova kora i druge alkaloidne droge.sl Pil. jer j e to i danas. ali nije otrovna.· PoLY~+L.travu od gromice« (EryiJraea cenlallriul11) .

Daninoc se zbog saponina upotreblj ava za lakse iskaSljavanje. nego raznim preparatima. Ako sc mala . Vunasti. koji 'Uma raznovrsnu tehnicku upotrC!bu. I ona se peru kad se sa vodom t rlja. I brezov list je lekavit zbog saponina.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 57 mm. jagorcevin e. dobijen ekstrakeijom iz sapun-korena. Glavru leko-lltl sastoj ei u ovoj kori su a n t r a h i non ski g I i k 0 z i d i. Istu takvu penu dobicete i od semena kukolja. To rni i danas cinimo. kao i glikozidi i alkaloidi mogu. upropascuje vlakna i tkani'l1u).ula). divizmc i mnogih drugih biljaka. »aglikoni<c. Divizmom deea truju u plicaeima ribu i onda je rukama hvataju i nose kuci da spreme rucak jli veceru. daju mu da zvace ovaj :lut i sladak koren. U seoskim bastama jos se nailazi na mali kutak s evecem. razni samponi i druga sredstva za pranje kose sadde uglavnom saponin iz korena ove nase biljke. "rio le po evece. ovaj saponin trljate medu dlanovima s vodom.iJ1!j sapun-trava (Saponaria officinalis). jos bolje. »slajer-trava« . d u r d e v a k.i jedan iii vise molekula jedinjenja koja ne pripadaju secerima. pojavice se obilna i postojana pena. ove supstancije nazvane su »saponini«. Is ti glikoziLii se 'l1alaze i u plodovima pasdrena (Rhamnus cathart ica). jer je purpurni digitalis prvi usao u terapiju. Ako sapunjacu Hi. divljeg kestena. To su . bioti i lek i otrov.i belonoga . jer joj evece i granciee sa semenjem podsecaju na slajer (veo) (Gypsopltila panzculata) . Ti·se i drugih reka raste sib krusina (Rlw- vanJe stoh ee. purpurni i neke druge vrste dIg I t a I I s a. Ii jan d e r.mali jos stari Rimljani i upotrebljavali su je za pranje vune. Slatki koren pored slankamenackog grobl ja olaksava iskasljavanje zbog pri. fine vunene i druge skupoeene tkanine o d zivotinjskih vlakana ne smeju se prati sapunom (jer je em alkalan i najeda. kukurek i neke druge biljke sadde heterozide koji u terapijskoj dOli deluju ton ie n 0 n a s r e e i spadaju u s t e r 0 i d ned e r i vat e. . S nj~ se s~ i? a kora i upotreblj ava protiv zatvora.ng (William Withering) . Upotreba. Heterozidi iii glikozidi su slozena organska jedinjenja koja se lako razlaZu pod utieajcm razblaZenih hselina iii hidroliticnih enzima dajuci pri tom jedan iJi viSe secera (.ls fral5. kao kad uzmete najbolji sapun. za urC!di- Po sumama po red Dunava. kako je tamo nazivaj u. Iz IOga kon:. Sv. dakle. cuvaJi smo ovee i zvakali bilj e dok nam ne ud ari pena na us ta«. Sa Deliblatskog pes. uveo ga je engleski lekar Vilijem Viteri. a ne znamo da je u n j ima glavni sastojak saponin. Isto tako.j postojana pena kao sapuniea (sapo na latinskom znaci sapun). dobija se obilna . pricaju stariji Ijudi iz Siankamena.Za medicinu su najvaznije one glikoz~dn. razne vrste s t r 0 fan t usa. Kukoljevo seme je otrovno zbog saponina zvanog gitagin. Ova grupa se naziva jos i digitalisova iii digitaloidna. »Kad smo bili deea.e dro. Cim neko okasljavi. go roe vet.glikoni«) . Tu se ponekad nalazi .s utnih saponina. Zbog toga su je i nazvali H erba lanaria. dakle. Slankamenci ovaj koren nazivaju »bilj e«.ka iz"ozi se svake godine po nekoliko vagona korena bele saponarij e. Sve zavisi u cijim su rukama.kolicin a kakve saponinske droge 'prokuva u vodi i malo duze mucka. I saponini.jJene.na vachl se IS a po n i n . Divizma je o t rovna zbog saponina. bde sapunjaee Hi. Zbog osobine da daju penu slicnu sapunima.ge koje del£ljU na srce.

. a s razvojem far maceutske industrije u novije vreme sve se cesce koriste cisti hete rozidi . 2-3 g digitalisovog lisea Hi 15 m g digitoksozida) . njihova prasina izaziva neizcldljivo kijanje. melju iIi tueaju. moze doci do upale organa za disanje i ociju_ Sitniea. U veCoj dozi uzete digitaloidne droge deluju otrovno i mogu izazvati smrt (npr. Ako se ova prasina duze vremena udiSe. njegovo dejslvo pocinje tek nakon ne koliko casova i traje i vise od 24 casa. a uzeti u vecoj kolicini su o trovJ za sree.tiniji od ci'S tog heterozida. Apocynaceae. Kao prvi znaci nepodnosljivosti i trovanja javlja se gadenj e. ali ne duie od jedne godilfle.u laceae. cime se postize kompleksno dejstvo. Kad se suve saponozidne droge drabe. . god in e. Strofantozid G iii uabajozid deluje jos brie. U poslednje vreme upo't rebljavaj u se i koneentrovani ekstrakti droga bez balastnih materija: totadigitalis.. posto su otrovne. breza i neke druge saponozidne dToge izazivaj u pojacanu diurezu.Zbog nepostojanosti heterozida sve kardijaooe droge moraju se cuvati slo suvlje. a ernacka plemena u A[rici razne strofantuse i druge apoeinaeee za trovanje strela i kao s udski olrov. momju se cuvatU pod kljucem odvojeI1lO (rem edia separanda). u malim dozama kao ekspektorancija. Osim toga. Ranije su za lek upotreblj avane d roge. osobito u slucajevima srcanih edema. zecji tro. Svojstva i upoh·eba. pi:revina. Ove droge pojacavaju i normalizuju rad srea u slucajevima kad su njegove kontrakeij e oslabile i postale nepravilne_ Ove droge deluju i diureticno. a lek "je znatno jev. U maloj. . adonorm Ii dr. di'V izma. dijatorezu j jace lucenje iuCi.. jagorcevina. terapij skoj dozi kardiotonicne droge pojacavaju rad srca kad ovaj postane nepravilan j nedovoljan usled raznih oboljenja. jos s u Arapi upo lreb ljava li primorski luk za trovanj e pacova. Sva kardiotonika koja se prakticno upotreblj avaj u u terapiji su biljnog porekla. List purpurnog digi. Inace. daninoe. ali im je zajed ni cko da sadrZe vrlo srodna s t e I' 0 i dna h e t e r 0 z i dna j ed i n j e n j a (genoli sa C1!3 i C24 ) i da sv i deluju na srca ni mi sic : u te ra pij skoj dozi su lekov i za sree. Senega. jer stUffilu%raju bronhijalnu sekreciju. Ove biljke pri Jadaju razn im biljnim [amilijama (Scrophu lariaceae. Ral7£tI1(. rastavie. tako da dolazi do nagomilavanja iii kumulacij e. zeluea i ereva i izazivaju pojacano lucenje zlezda.Razni saponozidi u razliCitoj meri draze sluzokozu usta. zbog cega se daj e u slucaju akutne srcane slabostL Cuvanje. Liliaceae) i raznim rodovima i vrs tam a i policu sa raznih kontinenata.58 LECE JE BrUEM 1785. povraeanje i nepravilan puIs.talisa deluje !>poro i dugotrajno. Lanata-heterozidi vunastog digitalisa lI1emaju kumulativno dejstvo i deluju bde. jer se ovi heterozidi cvrsto vezuju za srcani mi sic. slatki koren i neke druge saponozidne droge upotrebljavaju se. jer 's aponozidi jako draze sluznicu organa za disanje (sternutatorno dejstvo). vee posle nekoLiko trenutaka. hermeticki zapakovane u tamnim mrkim ncprozirnim posudama na suvom i hladnom mestu. sporo 's e eliminisu i nove doze digitalisa zaticu stare. zbog toga. poj edinacno iIi u smeSi.

pa rameeij e i mnoge druge zivotinj e hladne krvi saponozicli su mnogo veti otrovi nego za zivo tinje tople krvi. Zato se razoe saponozidne biljke od najdavnijih vremena upotreb ljavaj u za pranje meS lO sap una. Zbog toga je u prisustvu saponozida u o rganima za varenj e upij anjc lekova. rulvica. MIRISNO LEKOVITO BILJE Svi volimo mirisno cveee. Saponinski preparati se osobito eene za pranje osetljivih lkani na. morac. hmeIj. Zbog toga su osobito otrovni ako se u zivotinj ski organizam unesu paren teralilo . Kar:lkteristicno je za sve saponozide da izazivaju hemolizu. i dobra vest. od nj ih se izraduj u penusavi ras tvori za gasen je pozara. draze nje i obilno lucenje tecnosti. Imaj u ogromnu moe adsorpcije. U vrtovima ga negujerno i pazimo kao s to cuvarno ma lo dete. Iii rica ----' . Saponozidi se mnogo koriste u indus lri j i. kao sto je to slucaj sa di gitaliso m . Ova osobina se kori5ti kao reaktiv: ribice za dokazivanje i doziranje saponozida. mogu biti skodljiva. Zbog svoj ih tenzia-ak tivnih osobina saponozidi smanj uj u povrsinski napon. inace izvrsna higij enska sredstva.i omiljena pesma 1 kita divnog mirisnog cveca dUl1esena teskom bolesni ku. gorocvetom i ne kim drugim drogama . Mirisemo ga i kit. malicl1jak. samponi i slicna kozmeticka -srecLstva sadrze saponozid e. rad i cega mueka nj em 5 vodom mnogo pe l7e i imaju svojS lvo da emulgiraju tecnosti. Narod upotrebljava razno cveee ne sarno za kieenje nego i za lecenJe_ I zato ga gaji i voli. pa lime olakSavaju i ubrlavaju upijallje tarmakodil7amski akti vn ih supstancija. zabe. oman. razna eta r s k a u I j a sadr2c i takve sastojke koji su stvaran lek. Sto se. Saponozidi su protoplazmatski otrovi. peekanje. kao s lo su svilene i vun ene. el-ve. jer saponozidi draze kozu. za izradu penusavih Iimun ada. Vee nekoliko rng/kg deluju smrtonosno a ko se upotrebe int ravenozno. vagine i rektuma. DULom stalnom upotrebom ova. mast·i i drugih materija mnogo brze i potpunije. nana. pored svega toga. Za ribe.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVL 59 Saponozidi poveeavaju propU!Stljivos t ee l1ja G poveeaMaij'll lucenje tccnos ti u raznim organima i tkivim a. majkina dusica. Pozna to je da cesto de/uje kao Iek i Iepa rei:. nosa. pre svega. Ribe su izvanredno osetlj ive i podleZu vee i od veoma slabih koneentracija saponozida.obralno. Gotovo svi losioni. Na laj naci n se moze objasniti zasto je dej s tvo cis tih a lk aloida. Miri5 eveea je oduvek privlacio covekovu paznju. Pored toga sugestivnog dejstva. To su. pogo lovu one koje inace Lesko mogu preve ti u emul ziju. odo/jen. tripa nozome. Na sluzokozi izazivaju oseeaj tapline. he tcrozida i dru gi h c is lih hemijskih sup s lancij a drukcij e u izvesnim prilikama od delovan ja iSlih u prisustvu saponozida . toksina. pogotovu oka. saponozidne droge i saponozidi ipak ne upotrebljavaju protiv raznih parazita hladne krvi. osobito ako se upotrebc parenteralno. uha . . i . a jos vise sluznieu. o lrova. anis. uzrok lezi u znatnoj otrovnosti saponozida i prema coveku i zivotinjama tople krvi . sa mpona i drugi h kozmetickih i higij enskih proizvoda.imo se njirne.

svi pokusaji da se prirodno ulje ad pitorne nane zameni. 5toga nema opasnoS'ti od hiperprodukcije mirisnog bilja i prirodnih etarskih ulja. LEVO: BOCA ZA HVATA NJE ETARSKIH UWA LAKSrH 00 VODE DE!. linalol i bezbroj drugih sastojaka prirodnih etarskih ulja sve viSe i raznovrsnije sluze sintetskoj industrij. Miris im potice od etarskog ulja raznog hemijskog sastava .{IX veku postojala opasnost da ce vestacki proizvodi potisnuti prirodne. u r~ preparatirna. a u XIX i XX veku osobi to e tarska ulj a i njihovi derivati dobijaju sve veCi famla- FLORENTINSKE BOCE ZA HVATANJE ETARSKOG UWA PRILIKOM DESTILACIJE. iako je pojavom prvih sintetskih mirisa u J. Prolzvodnja mirisnog bllja i etarsklh ulja. ipak proizvodnja prirodnih aromaticnih m a te rija sve vise raste i po kolicinama A I c D VAKUUM OESTLLACIONI APARAT i po vrstama. I NDUSTRJJSKE BOCE. . diskretniji i zbog toga vise traieni i skuplje placeni od sintetskih. eugenol.kih mirisa. Pinen. Na primer.i razmovrsnih yes· tackih mirisa kao ishodne supstancije. smesom prirodnog ill sintetskog mentola i rnentilacetata (cak i u istoj razmeri kao u prirodnorn ulju) ostali su bez us-peha. citronelal.60 LECENJE BIWEM i drugo lekovito bilje. komed icinski i privrcdni znacaj u svetu. ve6inom poznate hemijske grade. jer su prirodni mirisi f.NU: ZA ETARSKA UWA TEZA UD VODE Premda iz godine u godinu sintetska organska hemija daje sve veci broj vrlo raznovrsnih veiitac.iniji. Aromaticno bilje.

icnih lekova za spoljnu upotrebu.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 61 Farmakomedicinskl I prlvrednl zna~j. Vlja ad timijana. karanfj.J PARNI lJE!:>TlLACIUNI A~AR. profilakticnih. . V vecoj dozi neka etar· ska ulja izazivaj u zapaljenje koze. moder· nizacija i povecanje :livotnog standarda zahtevaju svakim danom sve vecu. dejstvo I upotreba. a pogotovu sluzokozu..+-. Mnoga etarska ulja.allo lucenje pljuvacke. linimenata i sJ.Jica.. uopste.. lla (alllibiolicna) svojstva. Osim toga. mehurove i rane (ulja sa sumporomJ. anisa.. zbog svojih lekovitih sastojaka. oko 3 miliona kilograma raznih derivata izoluje se iz elarski h ulja za SIGURNOSNA CEV . stvaranje vecih i guscih naselja i. Znatno vece kolicine mirisnih bi· Ij aka potrosi industrija etarskih ulj a . Aromatizacija vecine s intetskih proizvoda danas je neo· phodna.. Mnoge mirisne biljke. higijenskih. izazivajuci pri· liv krvi ~ crvenilo na mestu aplikacije. a reflektol'llo i jacu sekreciju zeludacnog soka i na taj nacin povecavaju apetit i bolje varenje hrane (siroka i svakodnevna upotreba bibera i drugih zacina). I. . Izvesna ulja ulaze 1I saslav raznih melema. Ulje od san tala .AT potrebe proizvounjc lekova.. c. alkoholnih i bezalkoholnih . majkine du!lice. ne uracunavaj uCi ovde oko ISO miliona k ilograma terpentinskog ulja. tj.. par· fimerijskih i drugih proizvoda.Etarska ulj a imaju svetski farmakomedicinsk i i.escu i raznovrsniju upotrebu sve slozenijih »kompozicija«. sredsta· va za uiivanje i dr. kozmetolosk ih. RAZBIJAC PARE . Industrijalizacija. V terapijskoj dozi etarska ulja iza· zivaju u us tima poja(.napitaka. imaju jaca iii slabija anlisepli(. Zbog prijatnog mirisa mnoge aromaticne droge i etarska ulja sluie kao korig encija. upotrebljavaju se za izradu raznih galenskih preparata. Mnoga etarska ulja draze kozu. belog luka i drugih droga izlucuju se preko organa za disanje i na taj nacin vrSe njihovu dezinfekciju. maraca. osobito ana koja imaju fenola i estara. uop ste. za razliku ad masnih ulja koja deluju suprotno.. Racuna se da j e njihova god isnj a proi zvodnj a u sve tu veca o d 30 rniliona kilograma. sredstva za popravljanje mirisa i ukusa mnogih neprijatnih lekova. privredni znacaj..

al1tiflogistik i an tihistamirzik iiltd. 6 CEN TI FOLIA) .CELIJE S ETARSKJM UWEM U LlSTU KAMFORA.ht o· 1~ :g.SEKRECIONA DLAKA NA L1STU MAJKINE DUSICE . "b ~2 3 6 9 RAZNl TIPOVI SEKRECIONOG AlPARATA: I SEKRECIONA SUPWINA U EPI· KARPU POMORANDZE I DRUGI H AURANCIACEA. 2 . vrsi dezinfekciju uro-genitalnih organa. ". .\ " "' \ :. perslma. 5 SEKRECIONA DLAKA NA LIST U ClSTU. celera i kopilnja'kia deluje diureticno. hmelj a. ulje od kleke.. 3 .SEKREClON'l KANAL U BORU. II .SBKREClONA DLAKA NA LlSTU PELARGONIUMA. 10 ..l ' t<.SE· KREC I'ONA DLAKlA NA LlSTU LAVAINDULE. ulje od odoljena.S. 8 .SEKREClONA D'-""A NA Ll'STU POGOSTEMUM.'.SEK'R.2 . Etaa-ska ulj a od gorkih ba- 1 2 1.SEKREClONI KA· N AL U PLODU STITARICA .'\ .7 . kamfor j e analeptik. illje od t itrice je izvrstan sedativ. r u tvice i belog luka deliuje umirujuce. 9 .62 LECE NJE BlWE M i nekih dmgih biljaka.ECIO NA SUPWLNA U LlSTU EUKALIPTUSA" 4 CELI1E EPIDERME S ETARSKIM UWEM U K1RUN ICNOM Ll5TICU RUZE (ROSA SEKRECIONA ZLEZDASTA DLAKA NA LISTICU NANE . !J2 .~ '.

Od masnih ulja razlikuju se isparljivoscu i aromaticnim mrrisom. jer su vrl o s lozenog hemij skog sastava. dotle su etaTska ulj a vrlo slozene s me~e alifatskih i ciklicnih jedinjenja. pored ostalog. miTis i jo ~ neke druge fizicke osobine ucinHe su da su ove. Etarska ulja nemaju gotovo niceg zajednickog sa masnim uljima. Uop~ l e. za ulj e od pitome nane na ~a farmakopeja traZi da "mora sadrZavati najmanje 50"/0 ukupnog mentola od toga ni manje od 5"10 ni vi~e od 21"10 etarski vezanog mentola .lRrSNO LEKOVITO B LUE U JUGOSLAVlJI i inostrane farmakopeje dalju obavezne standardne metode ispitivanja i ocenjivanja kvaliteta oficinalnih aromaticnih droga i e tarskih ulja_ Za svaku drogu se. da Ille sme Jrnati manj e od 35"10 ni vise od 62"io linalil-acetata.i glavnih sastojaka. ali se po tradicij i ovaj naziv do danas odrZao. Na ~ a . a za ulja granicne vrednost. izves na ulj a im aju po 30 i vi~e sas tojaka koji ni sll uvek farm a kodinam sk i sinergis ti . 15parljivost. hemijski heterogene sme~e. zeleniceta i erne slacice vrlo su jakog fizi olo~kog dejstva i mogu izazva ti sm rt. « Za ulje od lavandule. ~to . svrstane u jednu prakticnu tehnolo~ku grupu.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 63 dema. Dok su masna ulja smese gLieerida mas nih kiselina. trazi koliko najmanje mora imati etarskog ulja... Etal"ska ulja su isparljivi proizvodi prijatnog mirisa dobijeni iz raznog bilja. elarska u lja imaj u veoma raznovrsno farmakodinam sko dej stvo. Na primer. VAZNIJE M.ie i bio povod da im se u XVIII veku da naziv »e tarska ulja«.

a u XVI veku u Evropi se proizvodilo desti lacijom s vodenom parom dest!tak vrsta etarsk·ih ulja. U pocelku se koristi lo sarno divlje. uboj i opekotinu stavlja se sluz od lane l10g Hi dunjinog semena. Jugoslove nsk a Ullja od za l· fije. kleke. izepa i drugog mirisnog bilja. Na cir. idirota. Taj broj j e iz godine u godi nu sve vec i.000 hektaral. cvet i list crnog sleza i druge droge ciji je glavni lekoviti sastojak 5 I u z. Kad se preko leta medu decom jave dosadni prolivi. kamilice. Kasnijc su se javile mirisne vode.1 'lilg . tako da se danas upotrebljava vise ad 2. .000 hal.64 lECENJE. a kasnije se poce lo gajiti razno mirisno b ilje . zacin. korijandra (oko 3. korijandra . ruzmarina. kamilice. GUMAMA I PEKTINlMA Kad neko okasljavi iii promukne. Protiv kaslja daje se i list podbela. CORMNDtflN 51T' PINUS 1>1r. fQfAlICUlUH 1)ulCe PlAJut PIN" s. Kod HrNT"'" pp . Poslednj ih godina se pre lazi na planta· zno gajenje nane (oko 5.t pr· GlHNOHILL TII"NUf YUI9~1!'S fOfNICUllJlI JUIiIPFrlt/S eO"'HU~/5 /'OF/i lcU<UII VULgur HEW. :Jl/NI1'E8J!5 /IJN![ .! pp .<t1l. daje im se da piju salep. BlUE SA SLUZlMA. CQRJo1NJ?P UH dFi&US f1 L6HY. nane. grglja i pije beli sl ez. moraca. za aromatizaciju raznih napi· taka. a nasona i nekih drugih biljaka poznata su u svetu. bIt· Le"c~beVIIS HEAlTH"" GLAVNA PODRUCJA PRUIL VUUNJE cTARSK l1-I UUA U JUGOSLAV IJI nas raste nckoliko <s totina vrsta mirisnog bilja. NENT1/" bit · MAT'(. BIUEM Aromaticno bilje je od najdavnijih vremena privlacilo painju coveka i on ga je poceo upotrebljavati za lek.000 vrsta.S HfNT1f. lavandulc. kozmetickih ulj a i smola za ulepsavanje i u druge svrhe.

jabuke. za jacanje i '51. Zbog te oporosti razni bi. cerova. zeluea i oreva. jer imaju svojstva slicna .) predlagane kao zamene za krvl1u plazmu. sluzi i pektina i droga koje sadrze ove supstancije zasniva se na njihovom 6vOjstvu da upijaju znalnu kolicinu vode i time bubre datiu6i koloidne. Upijajuci vodu. Svojim izrazitim koloidnim svojstvima mukoidne supstancije »pok rivaju«. za bojenje i za lek. uj eda. cefelin. gumama I pektlnlma. oblaiu i stite sluzokoiu ublazujuci razna zapaljenja. ruzin evet. orahova d druge kore ~eg drveca i voca stezu usta kad ih zvace te. biljni mukoidi olak~avaju i ublazuju svoje laksativno dejstvo (pektini. plodovi borovniee. orahove ljuske. divlje kruske.ljivi laksallsi. . SvojoOl viskoznoscu. a neke vezane na razna druga jedinjenja. psihotrin i neki drugi alkaloidd imaju <i fenolske funkcije. KUlllarion. protiv opekotina. Kao sredstvo la vlaienje .U bi'Jju ima . TANINSKA I SRODNA POLIFENOLSKA JEDINJENJA Hrastova. . a neke su (arapska gum a i '5luz iz bamje. sluze kao izvrsni emulgatori. viskoZl1e teenosti. sluzi se 'kori:SJte za lecenje katara organa za disanje J zdrela. opore jabuke. IS lu~ pokrivaju. srdobolje.Upotreba guma. Hibiscus esculentus L. dunj e i dr. protiv raznib katara i proliva (salcp. sisarke sa hrasla. laminarija desetostruko nabubri a da pri tom ne izgubi svoju zi lavost (viskoznost).ka Imva. kao i za lak~e iskasljavanje.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 65 Dejstvo I upotreba bilja sa sluzima. jer unutra ~ nja povr~ilna ereva postaje skliska .). oskoru~a. maskiraju Ileprijatan ukus lekova. koje sc u nauci 'l1azivaju tan i n u. uboda. Ollada hrastova kora. hajdu{. Mukoidne (sluzne) droge deluju kao emolijentna topika. pilula.razlicitih fenolskih supstancija. ~to je od znacaja za lecenje hronicne konstipaeije (zatvora). Musmule. osobinom da na sluzokozi obrazuju ncprekil1ut film. koja je. U farmaceutskoj praksi gume i sluzi se koriste pri izradi tableta. dunja. seme lana i sitne bokviee).dekst·r anu«. Njihova oporost J lekov itost poticu od tih ~tavskih materija. oporog su ukusa. emulzija i drugih lekova.i omekSavanje. 2lbog cega se koristi za bezbolno prosirivanje rana i drugih otvora na telu i time lak ~eg vadenja stranih predmeta. uostalom. ielea. jabuke i drugo divlje voce. ro~cic i ramo drugo oporo biJje slilZe u medieini kao lekovi protiv proliva. dajuCi s vodom Zilave koloidne rastvore.i kao da je )'podmazana«. koren trave od srdobolje (TonnenI ilia). zbog cega su se od najdavnijih vremena upotrebljavale u medieini za lecenje upala sluzokoze usta. Neke su slobodne. i . glavni potro~ac guma. siSarke d "'a2nl drugi biJjni organi su oporog ukusa. Droge s fenolskim jedinjenjima. beli i erni slez. Najti- . jasenova. koprivin list.Jjni organi upotrebljavaju se za ~ tavlj enje koze. Vlaieci s luzokozu ereva. kora i list. jer mebanicki aktiviraju peris taltiku ereva. agar. koren od srcenjaka. Gume imaju ~iroku primenu u tekstiJnoj industriji. dunje. karagen. za bde zarasCivanje rana. po~to u erevima bubre i tako svoj im volumenom podstrekavaju ereva oa zivlje pokrete. Deluju Ikao blagi i ne~lrod. Morfin. pihlijasfe.

Pirokatehol je vezan u obliku he terozida u raznim vrbama. takode imaju fenol ske funk cije. sa zelatinom) tanini se jedine talozeci ih. gde se nalazi u obliku heterozida ar· butozida i metiIarbutozida. a sa hromalima smetle laloge.kine dusice. TimoI i karvakroI su gIavni miris-ni i lekovi·ti (antisepticni. Zbog toga je farmakodinamsko dejstvo . Upotreba taninskih droga. Glavni deo tanina potrosi se za stavljenje kola. bIag miris i lekovitost ulja od moraca . cia· juci nerastvorijivo. sa feri·solinta daju plave iii zelene. Najizrazenija imaju hidrohinol. cubra. saponozida i drugih supstancija.66 LECENJE BIUEM picnija i najrasprostra njenija poli fe nols ka j edinj enj a s u tan ini. tehnicki naziv zadrZan do da· nas. timol. salikozid i dr. slozena i raznovrsna jedinjenja biljnog porekla. Od anetola poticu prijatan sladak ukus. vranHovke i nekih drugih biljaka iz porodice usnatica. Salic il na. Na ovom principu se osniva i kvantitativno is· pitivanje tanina . floroglucinoI je vezan i u mnogim tani· nima i heterozidima. Polifenoli kao redukcione sups ta ncije imaju antioksidacio na svoj s tva i tako u biljnoj celij-i imaju izves nu zastitnu ulogu. Derivati floroglucinola u nava1i i nekim drugim drogama deluju kao anthelmintika.ina su sastojci »pirogalnih tao nina«.Tanini iii stavske materije su polifenolna. karvakrol i mnogi drugi miris ni i le ko viti sas loj ci razn ih e la rs kih ulja su fenolL Mnogi fenoli sa secerom grad e he ter ozide (a rbutozid. razni an tra hinonski de· rivati i mnoge druge prirodne sups tancije. smola. Na· ziv »t ani n« ne oznacava neko poznato i tacno defini'5ano hemijsko jedi· njenje. stipticne iIi adstringentne droge. koja imaju izvesna zajednicka organolepticka.. Sa feri solima daju bojene reakcije (najcesce play . topoIama i drugom oporom drvecu·. Eugenol je gla· vni mirisni i antisepticni sastoj ak ulja od karanfilica. fizicka i hemijska svojstva: oporog ukusa. antihelmin· ticni) sastojci tlmijana. Imaju slabija iii j aca anti· septicna svojstva. ga l· na i neke druge kiseline. izrada tanalbina od tao nina i beIanceta iz jajela i dokazivanje tanina pomocu zeIat·ina.i anisa. Salicilna kiselina se cesto nalazi u obIiku mirisnih estara iii heterozida. U medicini se za ·s ada koristi jedino tan in dobijen od alepsk~h sisarkL Dejstvo tanina je drukcije od delovanja taninsk·ih droga. Taninske: opore. Antioks idaciona svoj s tva raznih fenola su !·azlicila. smole (rezina·ta noli) i dr. kao sto je i ime etarskih ulja.). Fenoli sa alkalijama daju u vodi ras tvorljive fenolate. S belancevinama (npT. . bezazotna.Taninske droge sluZe za proizvodnju tanina i za lecenje. Vecina zajednickih hemijskih i farmakodinamskih svojstava tan ina zasniva se na pri· sustvu fenalnih junkc(ja u njihovim molekulima. nepromocivo postojano jedinjenje koje ne Iruli i ne bu· bri (princip stavIjenja koza). pirogalol i piro· katehol.pomocu nestavljene koze u prasku. hidro hinol. rne tilar· butozid. laloie soli Idkih melala i vec5inu alka· loida. Euge· nol. floroglucinol. koj e s u same po sebi lek iii ul aze u sastav raznih lekovitih prepara ta . Hidrohinol je glavni lekoviti sastojak Iisca izvesnih erikacea.ili zelen talog). hemijski takode vrIo heterogenih. slave koiu. PirogaIoI i eIagna kiseI. jer u biIjnim organima osim tao nina ima i mnogih drugih sastojaka. maj. . To je vise jedan zbirni organolepticki.

komplekse sliene onima koji se javljaju pri stavljenju koze. hidroksilna (fenolska) iz ta. d ugotrajn ije i r edovno blale zbog prisus tva sluzi. tanini blokiraju. Taniru.i organil. skroba i drugib balas tnih 'S astojaka. i tanini imaju izrazen afinitet p rema bela neevinama. Tanini su ads tringenlni. Tanini. Talozeci belaneevine u sluzokozi usta. taloze alkaloide stvarajuci nerastvorljiva jedinjenja.ama. neras tvorljiva evrs ta jedinjenja koja cine da us tavlj ena koza ne upija vodu.olovane il. a pogotovu sa sluznieom. imaju redukciona svojs. zbog cega suse slumieu. rede lisaji. Tanini imaju i slaba anestelicna svojS>tva ~ time ublaza_jru bolove III oJ1gam~ma za va. tanini grade nerastvorljiva jedinjenja velikih molekuJa. Ziva bica su sposobna da stvaraju hemijske sastojke koji mogu da sprecavaju razmnozavanje skodljivih i neskodljivih mikroba. eime se moze objasniti vekovna upotreba oporih droga za ublaiavanje i leeenje baeilarne dizenterije. U dodiru s kozom. Ispod te »vestaeke pokoZice« postepeno s e s tvara nov epitel. U slueaju opekotina tela. zlezdama i drugim organ. Na ovom svojstvu osniva se del. raznih f. zbog cega deluju kao antio~sidaI1lSli.voj il.infekciona moe fonnaldehida i lanina. Slieno formaldehidu. jedinjenja koja su sposobna da unWe iii sprece ral.ivilz. Antibiotici su hemolerapijski . stete po covec. pomocu tanina se moze naeiniti jedna vrsta zastitnog filma od nagradenog kompleksa protein-tanata.vesnilz vrsta mikroorganil. vezuju se na aminokiseline dajuci tanate (»Albuminum tannicum « i:l:i »Tannalbil1um «).am. ANTIBAKTERIJSKI SASTOJCI VISEG BILlA Antibiotici u visem bilju (fitoncidi) Antibiotici su lekovite hemijske supstancije il. Oni doprinose postepenom mehanickom odstranjenju klica iz erevne sluzokoze. smanjenje znojenja nogu i drugih delova tela). ne bubri. zbog eega mogu da se upotrebljavaju kao antidoti pri trovanju ovim supstancijama jakog fizioloskog dejstva. nif. aktinomieete i bakterije.utieu na mikrobe.renje. gurna. alge i viSe bilje. Slavljenje koze zasniva se na talozenju belan eevine pomocu tan ina. kao sto su izvesne gljivice. Na amino-grupu u polipeptidnom laneu belaneevine vezuje se umesto karbonilne (aldehidne) iz formaldehida. Tanini deluju wltidijaroicno. ne truli itd. kao i druga polifenolska jedinjenja. pektina. eritrin) koje . properdin.UPOTREBA LE KOVlTOG Br UA KROZ VEKOVE 67 cis tog tanina b rie.tva. oevrscuju epidermu i smanjuju njenu osetljivost i sekreciju (npr.n ina. Zivotinje stvaraju u svojoj krvi. Tanini deluju i hemoslalicno. taloge.ama bel. jer j~vaJju suiavanje krvnih sudova i stvaraju eep od zgrusane belaneevine krvnog seruma. a delovanje droge spo rij e.i ma razne zastitne supstancije (Iizozim. pre svega. imobilisu razne kliee i toksine i tako zaustavljaju i lokalizuju njihovu aktivnost. oseca se oporost i suvoca koze i sluznice..ih orgallil. neposrecinije. Taloze6i belaneevine na oboleloj ozledenoj sluznici iii kozi.

i mehanizam bioloske aktivnosti je veoma srodan. na viruse. velerinskoJ i biljnoj medicini dali su izvesne po~itivne rezultate koji su ohrabriH pionire ovih istrazivackih radova da nastave i produte zapocete ogle de. I sam .i ma u vidu da je u pocetku i sa klasicnim antibioticima takode bilo mnogo muke.ivih organiZllma. lake se 0 titollcidima (B. a u novije vreme cak ni u SSSR-u nije jasno iskristalisana definicija antibakterijskih materija viseg bilja. god. Osim toga. M: . Pozna to je da se za svaki lek trati da nije otrovan za coveka. osobito tanini i druga polifenolska jedinjcnja. temperatura. podloga i dr.im antagonistirna iii su tako otrovni da su svi pokusaji da se uvedu u terapiju za sada propali. i antibiotici) da in-vivo sacLLva (terapijske) osobine I.ti da izmedu klasicnih antibiotika i fitoncida nema velike razlike. tako da su antibakterijski sastojci viSeg bllja ispitivani i u poljoprivredi i stocars·tvu. etarska ulja) vee i mnoge neisparljive materije. Tokin je 1928. Laboratorijski je prouceno nekoliko hiljada vrsta viseg bilja i dokazano da je mali broj analiziranih biljaka koje ne bi imale bar . ne znajuei za hemijski sastav tih prirodnih lekova. Dokazano je da antibakterijska svojstva imaju ne sarno isparljive (oa primer. na domaee i laboratorijske zivotinje i na coveka. bakteriofage. Pojedine zivotinjskc eelije imaju sposobnost da unistavaju mikroorganizme. kao sto su nasledne osobine. Otkriee antibiotika u gljivicama i mikrobima unelo je jos viSe svetlosti. ISPARLJIVI I NEISPARlJIVI FITONCIDI lako sve veei broj naucnih radnika na Zapadu prihvata naziv titOllcidi. postoji analogija Iwmijske grade izvesnih antibiotika izolovanih iz viseg bilja i klasicnih antibiotika. a pogotovu 0 njihovoj hemijskoj konstituciji. dao naziv fitoncidi antimikrobnim materijama v. klima. P. Od otkriea morfina poCetkom XIX veka do danas ucinjen je na polju biohemije bilja veliki napredak. koje je dao Tokin. onda nam to uliva nade da ce se u medicinskoj praksi pojaviti i fitoncidni preparati. Ti ogledi u humanoj. Proucavano je delovanje antibakterijskih sastojaka iz viSeg bilja na mikroorganizme. a za lek koji se daje u obliku injekcije (dakle. kasice i ekstrakte za lecenje raznih bolesti.j nekim dntg.i privremeno su zapostavili proucavanje antibakterijskih svojstava viseg bilja i uops te bilja sa hlorofilom. Tako.iseg bilja) jos prilicno malo zna. Covek je na osnovu vekovnog iskustva upotrebljavao biljne sokove. ipak. mesto.i danas uspesno karistimo izvesne prirodne lekove ne poznavajuei im hemizam.izvesne mini maine antibioticne osobine. Poslednjih god-ina se·i na ovo polje hemije i farmakodinamije bilja obraca sve veea paznja.rvi dodu u dodir sa enzimima j). Veliki i brzi uspesi u terapij. Odmah treba pri'ZIlati da najaktivniji antibakterijski sastojci dobijeni iz viSeg bilja iii gube antibioticna svojstva hoad u k. ipak se vee do sada moglo utvrdi. insolacija. da se ti sastojci nalaze u raznim delovima biljke i da antibakterijska svojstva biljaka zavise od Inllogih spoljnih i unutrasnjih cinilaca. na nize i viSe bilje. Kad se . ni na Zapadu.oje je pokazivao in-vitro.68 lECENJE BIUEM aktivne supstancije koje nastajlU Icaio proizvodi metabolizma l. pored ostalog.

izmima i dr. Do Pasterovih epohalnih otkriea 0 sterilnosti i stel"ilizaeiji namirnica.). Ebertovom bacilu dizenterije . biljka koju nasi pl a ninei upotrebljavaju protiv uj eda zmije). etarskim uljem treba. raznih aromaticnih (mirisnih) smola (tamjan. ISPARLJIVI FITONCIDI Mirisno bilje je oduvek privlacilo covekovu painju. rad eCi u pocetku s belim lukom. sto znaci da pored isparljivih u toj biljei ima i neisparljivih antibakte rij skih sastojaka.iii moze hidrolizom pomoeu enzima dati izvesne ispa rljive mate rij e koje prelaze sa vodenom parom iii vetre na ob icnoj temp era turi .. etarskih ulja (Arapi. one blvaju ubij ene vee posle 20-25 minuta. Prvi pisani spomenici 0 leku i lecenju ukazuju na to da je covek oduvek smatrao da izvesno aromaticno (mirisno) bilje ima »zastitnu«. IIi ovaj drugi primer: kad se nacini caj od iseekanog svezeg korena luben icarke (Sal1guisorba officinalis L.iz cinjeniee sto je covek to mirisno lekovito bilje poceo gajiti. osobito meso. kolere. covek je solio. obraea se sve veea paznja na proucavanje hemijskog sastava raznih mirisnih biljaka.) J postepeno odstranjuje ulje destilaeijom s vodenom parom. Nesumnjivo je da prijatan miris sarenog eveea ima uvek sugestivni i psihoterapijski efekt i da svaki lekar mora racunati stirn. erne ribizle itd . dakle.to nji'hovih etarskih ulja. Medutim. bozura. Na primer. smatrao je da su fitoneidi is parljive supsta ncije. breze . pre svega. ako se simo iseeka i zgnj ec i list breze (Betu la) oj kad se toj kasici priblizi na 2-3 mm kap vode koja visi na staklenom prutieu i u kojoj se nalaze posejane protozoe. Na primer. borom i drugim biljnim materijalom koji im a etarskog ulj a . i Tokin i mnogi drugi istrazivac i prime tge da neke biljke imaju antibioticna svojstva iako u njima nema etarsk ih ulj a iii drugih isparlji vi h materij a. Osnivaci mnogih religija (vera) koristili su antisepticnu moe mirisnog bilja (bosiljak oko Mediterana. osobi. da odS1rane razne insekte koji prenose zarazu (insektifugno dejstvo) i da svojim antisepticnim svojstvima sprece kvarenje namirniea koje nastaje pod uticajem raznih fermenata. . u novije vreme.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 69 Tokin. primeeuje se da fitoneidna moe nimalo ne opada. izvadenog u jesen. karanfilie i sanlalovo drvo u Aziji itd. Neke mirisne biljke koje imaju fitoncidna svojstva ne gube svoju aktivnost ako im se odstrani etarsko ulje. tifusa i drugih . osobito protiv zaraznih bolesti. Tek kasnije.Takvih i slicnili primera se u novije vreme sve vise navodi. Aromaterapija u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi uzima sve veeeg maha i sve vise bazira na cksperimen talni m ispi ti van j ima. i to u toku od svega nekoliko minuta avo dejstvo je POtpWlO. To sc vidi i .) i balsama. od otkrica antibiotika. Do Pastera. kao smrvIj en svez list hrasta.isanje namirniea i balsamovanje mrtvaea osniva se na antisepticnoj moCi raznih mi-risnih sastojaka biljaka. . a zatim drugi narodi). kad se nacini kasiea od svcie rut vice (Rilla graveolens L. profilakticnu moe. ovaj caj (infuz) ima bakterieidna svoj stva prema Salmonella para typhi A i B. za vreme velikih epidemija kuge. Anticko konzerv. topole. covek se borio s velikim teskoeama da konzerviSe. sacuva namirniee. dimio i oblagao meso raznim zacinima koji svojim mirisom.

u Nemackoj se pocinju upotrebljavati u obliku salate i druge biljke iz iste porodiee. Proucavajuei komparativnu (uporednu) etnomedieinu raznih naroda. koji se nalazi u crooj slacioi. Potrebno je naglasiti da je drugacije dejstvo alidna. Osim dragoljuba. njihovih isparJjivih sastojaka. Uostalom. Tromalit se upotrebljava za lecenje organa za disa nje i mokrenje. a zatim osusenog luka u prahu itd. epoha i kontinenata. ali je njihova antibioticna moe znatno slabija. upotrebljavaju se i neki drugi preparati dobijeni iz belog luka.70 lECENJE BrUEM Pos lednj ih dvadesetak godina eksperimentalno je dokazano bakteriosta ticno i bakterieidno dejstvo mnogih mirisnih biljaka.r iajvise i najpolpunije proucavane antibaktedjske materije i osobine belog luka (Allium sativum L. garlic in.iooij anida. Biljke sa sumpornim jedinjenjima. Svi sencvoli irnaju jace iIi slabije antibioticne osob~ne. Tek poslednjih godi na ob raca se veea paznja i na proucavanj e antibioticnih materija koj e ne velre. lake alicin ima tako sirok spektar anlibakterijskog i fungicidnog dejstva. a zatim belog.000 prema grampozitivnim i gramnegativnim bakterijama. isto kao i danas mi . cak i u razblazenj u 1 : 1. on nije mogao dobiti neku siru primenu u terapiji.i je. njegovog etarskog ulja i raznih proizvoda dobijenih enzimatskom hidrolizom. gorusiai.Ljutina i lekovi tost b ele i erne slaciee poticu od senevola. . pogotovu ako se daje parenleralno (u obliku injekcije). smalrajuci 10 kao najbolju predohranu i u normalnim prilikama. nekad Rimlj ani. Iz lista dragoljuba dobijeno je sumporno etarsko ulje. Jedan mHigram (mg) alicina odgovara oko 15 internaeionalnih jedinica penicilina. dakle. a pogo(ovo u vremenima velikih epidemija. Iz njega je dosad izolovano nekoliko isparljivih fitoneida. sativin i drugi. rotkVd i mnogom drugom bilju koje nam sluzi kao hrana iii zacin i u ci ju zastitnu moe go tovo svi narodi imaju tako veliko poverenj e.000. Ren je lek zbog istog saslojka. Neosporno je da su . sluze odavno kao antiseptiei i konzervansi. pre svega e tarsk ih ulja borova i drugog ernogoricnog drveea. do!azi se do zanimljivog zakljucka da su. a drugacije samlevenog luka. Svi senevoli. ipak se jos ne poznaju svi sastojei ni belog luka.) proucavanj em antibioticne m06i isparljivih sastojaka bilja. tzv. Kinezi i drugi narodi mnogo cenili kao »zdravu hranu« presno bilje ljutog ukusa. Na taj naCin je : naucnim metodima dokazana opravdanost vekovne upolTebe izvesnog mirisnog bilja u zastitne (profilakticne) i kurativne svrhe. Osim alieina. Industrija ga je nazvala tromalit _ Ima veliku bakteriostaticnu moe na gramnega tivne i bakterieidnu moe na grampozitivne bakter. nauka 0 fitoneidima je i poeela (oko 1928. senevolima. Premda je poslcdnjih godina mnogo radeno na proucavanju hemijskog sastava raznih vrsla luka. god . a dragoljub u iste svrhe kao salata od svdeg lisea kao dijetalna hrana. afiHwt.. jer i one imaju zastitnu moe. To isto vazi i za sve os tale preparate belog i dru- . ernog i neki h drugih vrs ta luka koj i hidrolizom daju isparJjive ant ibakterijske sastojke. Grei. kao sto su alizatin.i i neisparIjivi .000. Antibakterijska moe alicina ide od razblazenja 1 : 85. isparljiv.). jer je otrovan.000 do 1 : 125. medu kojima najveeu antibioticnu moe irna alicin.

Najzad.i oticnu moe apomortina. Etarska ulja. estara . Problem mirisnog bilja i etarskih ulja j e veoma slozen zbog velikog broja sastojaka. Stephania eepharal1fha postal"<l je odjednom .lnoj medicini se i danas.). kao i pre mnogo vekova. a zaltim aldehidi. da se aktivnost menja u toku vegetacije itd. ketona. hinil1a. aldehida. Za sada se cini da fenoli. dakle. nasa majkina du§ica. stimulira nicanje par"Jajza i s titi biljke od napada bakterioza. Tallini i srodna polifenolska jedinjenja su nosioci te antibakterijske moei. srcenjaka. U nasoj naroc.1a i nekih drugih aLkaloida koji imaju vel'fk medicinski znacaj. Primeeeno je da etarsko ulje od iste biljne vrste nt:ma istu ant ibakterijsku moe i da to zavisi od mnogih cinilaca. aromatskih i hidroaromatskih jedinjenja i da se sastoje od raznih ugljovodon ika. nc bi trebalo zaboraviti ni antib. a izgubio olrovnost. ketoni i es tri imaju najizrazitija antimikrobna s\"Ojstva. arenarin. nadmorska vis ina. etaR'Skog ulja karanfiliea.Mnogobrojni laboratorij ski radovi poslednjih god ina ukazuju na to da ne koliko stotina vrsta proucenih etarskih ulja poseduju jace iIi slabij e antimikropne osobine.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 71 gih vrsta luka. anetal . ali da ni dYe vrste ulj a nemaju is ti spektar i istu antimikrobnu moe. oporih materija hrasta. I ne sarno to. Kao i u slucaju drugih fitoncida i u slucaju mirisnih biljaka. dva fenola. NEISPARLJIVI FITONCIDI Iz smilja je dobijen smolast mirisan ekstrakt tzv. emetina. fenola. bosiljak i dr. eefaranti. cubra i nekih drugih biljaka koje imaju timola ill karvakrola. tlo. Os laje. Zbog toga se arenarin trazi u poIjoprivredi i cveearstvu (hortikulturi) . I drugi fenoli u etarskim ulj ima. vrsena su uporedna proucavanja antibakterijske moei etarskih ulja i pojedinih njihovih sastojaka. cera. vranilovke. Osim toga. bosiIjka. trave od srdobolje i mnogih drugih biljaka. kao sto su eugenol u. vranilovka. treba naglasiti da je ozlette'1a ziva biljka najaktivllija i da antibioticnost opada susenjem i starenj em . Odavno je poznata antibakterijska moe stavskih. Osim celih i samlevenih. koji ima osobinu da zaustavlja razvoj mnogih mikroorganizama. kao sto su hemi jske iIi fiz ioloske rase Hi varij eteti bilj aka (na primer. Juglon iz lista i Ijuske oraha i njegovi metilirani derivati takode imaju antimikrobnu moe. kolhieina. ima veliko poverenje u zastitnu i lekovitu moe majkine dusice.i z moraca i anisa obj'as!l1ljavaju vekovnu neprekJidnu upotrebu ovih droga u narodnoj i skolskoj medicini. klima. berberina. alkohola. za koje se odavno zna da su moena antisepticna sredstva. njihove saro likos ti i nepos tojanosti. jove. da se resi krupno farmae eulsko pitanje izrade prepa rata koji bi sai5// vao s lo POlpul1ije i s la duze svo ja prvobitna antibiotiena i fungieidna svo jstva. vreme berbe i nacin destilacije itd. ne treba zaboraviti da su etarska ulja vrlo s lozene smese alifatskih. kiselina i drugih supstancija. zivih i osusenih rnirisnih biljaka. . preventivi i dijetetici.

a to je. a jos izrazitije umbelife ron izdvojen iz mnogih biljaka. razne metode branja. dakle. neozledenoj biljci umb eli feron je veCim delom u obliku heterozida. u vreme najburnijeg razvoja. a zivot je potekao iz mora. i ovde. Morska flora je slabo proucena. treba naglas iti da dej s tvo b ilj ke zavisi i od naci na pripreme leka: u celoj. dakle. Dokazano je da je halofitsko bilje sa stepa u Evropi aktivnije od onog sa nezaslanjenog zemljista. dobili su razlicite rezultate. jer se zeli ovim biljem postici preciscavanje zagadenog vazduha. rad ion icama. po parkovima. mnogo je teie i sloienije proucavanje evolucije biosinleze anlibiolika u toku geoloskih epoha. stanovima i na svim drugim m es tima gde se covek za d riava. a lkaloida koji se poslednjih 15 godina tako mnogo upotrebljava na Dalekom istoku protiv gube i tuberkuJoze. Nisu ret ki s lucajevi neopreznosti od infekcije materijala. jer u toplim delovima Zemljine kugle bilje daje i vise i raznovrsnijih materija nego u umerenom i hladnom klimatu. Umbeliferon iz Ii ~aj i vi ce upotrebljava se od pre nekoliko godina u Francuskoj kao lek protiv bruceloze. Proucava se mogucnost gajenja biljaka bogatih fitonci dima na javnim mestima.72 LECENJE BrWEM veoma trazena biljka za ekstrakc iJu cefarantina. Medutim. takode. od pocetka iil'ota na zemlji do pojave morske flore. kao i u vecini s lucaj eva. Ni bilje iz tropskih i suptropskih kraj eva nij e prouceno . Mnogi au tori iz raznih zemalja. Osim pomen utog are narina. nacinjeni su i drugi preparati . opisane su im fizicke i hemijske osobine. Medutirn. dokazano da veCina biljaka ima najvi se a ntibakterij sk ih sastojaka u doba cvetanja. tretiranja i dr. Tako je pored ostalog. Antibrucelozno dej s tvo imaju osobito neki katehinski ta nini. konce rtnim i drugim velikim dvoranam a . ukoliko j e vise umbeliferona hidrolizom oslobodeno. velik nedostatak. primenjuju razlicite m etode rada i. Radi se i na primeni fitoncida u poljoprivredi. . Na kraju treba naglasiti cinjenicu da vise bilje ima izvesna anlibioricna svojstva i da se ona ispoljavaju u s redini gde I e biljke i ive. zbog cega je delovanje biljke utoliko jace ukoliko je biljni organ sitnije samleven. ispitujuCi razno bilje. Mnogi fitoncidi su izolovani. zbog cega se po nekad javIjaju veoma kontradiktorni rezultati.

a lek . glikokillina i raznih drugih materija. vocne kure iii vocne. Tako se i moze objasniti dobro zdraV'lje i dug zivot mnogih Ijudi koji u jelu ne preteruju i koji redovno jedu svezu.LEKOVITOST VOCA I POVRCA BlUNI SOKOVI KAO LEK. Mnogi lekari Ieee uloge (giht).i daje ishrani presnim biljem.. jer je one zaista sunceva hrana. on je zivo bice. osobito od otkrica vitamina i boljeg upoznavanja fermenata. imaju vrlo veliku vaZnost za pravilan rad svih organa naseg orgarnzma. Diljni sokovi.i drugih prostih fenolskih jedinjenja. Nanlirnice zivotinjskog pore kia. povecavaju . lani11a . vitamina. sluzi.hrana. srca i krvnih sudova. sve se veca vaZnost pr. hidrala. koji imaju bolesnu zuenu besiku i druge bolcsti pomaze se vocnim sokovima. peklina. vitamina. secera J drugih ugljenih. Mnoge bolesti se mogu spreeiti i leciti narocitom ishranom. pre svega onom koje ima mnogo hlorofila. masli i elarskih ulja. provilamina. i 10 prvenstveno iivu. I onima cija jetra nije u redu. Kuvanjem i pecenjem mnogi korisni sastojci biljnih eelija bivaju manje iIi viSe potpuno ra:wreni i unisteni ili su. belancevina. pa je sasvim logicno slo Ireba da upotrebljava prirodnu hranu. Vocni dani. sva biljna hrana je baznog karaktera. vaZllih mineralnih soli i organomineralnih jedinjenja. Ova velika misao postala je veeita istina u borbi za odrzavanje covekovog dobrog zdravlja kroz vekove. HRANA I POSLASTICA Vocni dani Hrana treba da bude lek. Zeleno povrce i voce tu zauzimaju najvaZnije mesto. visok krvni pritisak i malaksalost srca vocnim dijetama. Vocne dijete omogucavaju smanjirvanje preopterecenosti bubrega. Voce i povrce. . pre svega vocni. pruzaju veliku pomoc licirna koja pate od hronienih zatvora i raznih autointoksikacija koje odatle proizlaze. gwne. presnu biljnu hranu. u najboljem slueaju. auksina. Najnovijim naucnim isrrazi\'anjima."ocni dam su uopste raS>terecenje svih organa. rekao je jos pre dYe hiljade godine slavni grcki lekar Hipokrat. skladiste hlorofila. dijetom. provitamina i drugih poznatih sastojaka velikog biolos kog znaeaja. koje svaka za sebe. promenjeni u takva hemijska jedinjenja koja se ni u eemu ne slazu sa prvobitnim jedinjenjima u zivoj biljci. a pre svega organa za varenje. i sve zajedno. LekarJ ih danas sve vise preporucuju. odllosno biljne dijete su koris-TIe i za zdrave. Upotrebom voca i voenih sokova postignuti su dobri uspesi u leeenju prekomerne gojaznosti i secerne bolesti. baklerioslalicnih supslancija. pre svega meso. Covek je dec prirode.

pre svega ka lijurnove. pre svega. One ne sarno da preraduje svoje voce u neprevrele vocne sokove vec ga uvoze stotinama vagona iz drugih zernalja. Svakodnevn irn unosenjern s veze b il jne hrane srnanjuj e se ta pretera na k iselost na norrn alu . umes to 3 do 5 gra ma) . kojih u biIjnoj hrani irn a mnogo vise nego u zivo tin j koj.no ni racionalno. narocito u teskirn slucajev. tu najsvarljiviju hranu i izvrstan lek. nego i druge soli . za rniSice. Osirn toga. zapravo.i su izvrsna i najiakse svarijiva hrana.irna hirurskih intervencija.74 LECEN JE BIWEM ki selos t tkiva u nasem o rgani zrn u. Malo je zernalja koje irnaju toliki broj suncanih dana i takvo zern ljiste za proizvodnju ogrornnih koIici~a prvoklasnog voca i povrca. Danas se gIikoza veoma ce ni i naveliko trosi po boinicama sirorn sveta kao le k. sto je od ve likog znacaja za praviino funkcioni sa nj e i odi grava nj e raznih b io hernij skih procesa. . tj. U nas nije dovoljna proizvodnja i upotreba vocnih sokova. veoma varna. Zbog toga je vocna ishrana veliko ola ksanj e i odrnor za bubrege. Ogromne kolicine divnih plodova u kojirna je koncentrisana silna energija S£ll1ca jos uvek propadaju. Ovi secer. Do pre tridesetak godina gIikoza je smatrana sarno kao dobra posiastica i hrana. po trebno (oko 30 gra rna . srnesa od jednakih delova glikoze i fruktoze. Obicnorn ishranorn covek unos i mnogo vise so li u orga niza m nego s to mu je to. iIi se pretvaraju u alkoholna pica. pa ipak proizvodnja i upotreba u raznirn delovirna Jugoslavij e nije dovoljna i nije uvek najparnetnija. Jugoslavija ima divno voce i povrce. otrov i zio pojedinca i drustva. pretvararno u alkoholna pica. U mnogirn zernljarna proizvodnja vocnih sokova je uzeia velikog rnaha. ali se ono ne iskoriscava l1i dovol. Svuda preovIaduje invertni secer. MUS MULA Sve voce sadrii znatne kolicine secera. $ecer. ne unos i se pre tezno kuhinj ska so (natrijurn-hlorid).

vezanih i poluvezanih kiselina.6 0.. a jagoda oko 0.c: . jer se za sve vreme rada jako znoje. Svakom je dobro poznato sa koliko se naslade i uzivanja popije casa maline iii limunade za vreme letnjih pripeka.. masnu hranu. svi ti radnici koji rade tes ke poslove gube vrlo mnogo vode. dobiju proliv.4%. secer je i !trana i lek.S D. Ribizla je vrlo ki se la. benzoeve i drugih neisparijivih i isparljivih.5 D. n. a na rocilo onima koji rade po red parnih kotlova..0 6.0 12. Te kiselinc daju .5 0.-ala strand smeJ-ali i cudili zas to smo uvozili milione i milione tab lela vilamina C..8"io.7 0..4 0.4 0.> @.. ani moraju da piju mnogo vode i opterete i prehlade stomak. "0 ·c 0 ~ ..0 12. ogrozd oko 1.. Najbolje prolaze i najduie izdrZe te radovc oni koji iive od lake biljne hrane i koji tek uvece jedu jaku.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 75 Nije..8 0.4 0. . jer svojim ki selinama osvezavaju.0 18.~ co > 81 79 82 83 84 85 85 84 92 0 '" Sljive GroMe Tresnje Kru ske Jabuke Kajsije Jagode Maline Dinje 17. Procellll/alll. 5asl av vaznijih vrsla voclli" sokova izgleda ovako: . Malina ima oko 1.S D . ::akvo cudo ~lO su nam se pre . c:Q ·U " :lE '" c:"'" . pored pee i.7%. u loi ionicama. .. poslaju tromi i najcesee za dan-dva nesposobni za rad. Vocni sokovi su kudikamo prijalniji ad vade. dakle..8 0.~ '2 co _ . a zatim saharoza iii obi can seeer. svi voeni sokovi sadrie najv..7 0. jer ima oko 2. slobodnih. Najgore prolaze oni ieteoci koji se u podne najedu slanine i suve ~ unke.5 73 76 69 58 59 53 48 38 35 Kao sto se vidi.. pa im je pOlrebno da nadoknade izgublj enu vodu. limunove i vinske.1 0. Tim Ijudima seeer najbrZe nadoknaduje izgubljenu snagu i omogueava im veeu izdrZljivos t na radu.4 0. svih rad"Jih ljlldi. rede i manje mravlje.0 16.4 0.0 9. .eme letnjih iega i drugim. kad su »Ii vasi beskrajni vocnjaci Ilajveci rudl1ici i najjevlinije Ivornice vilamina C«_ Voelli sokovi Ireba da poslanu pice sirek i" l1arodni" slojeva...c .0 8.3% organskih kiselina.." :lEE co . koji se nalazi u sece rn oj repi i sece rnoj trsci_ Masti nema.0 14.i ~e ugljenih hidra la. salidlne. "'" tO~ ._ .i'l !'l ::l.. visnja oko 1. posle dugog pesacenja i podnosenja zedi na putu i za vreme tesk~ h radova.~ OJ. a medu njima preovladuju seeeri..9%.8 0. jevliniji i prislllpaclli ji od rakije i dmgog skodl jivog pica. pre svega glikoza i fruktoza.7 0. Vocni sokovi sadrie znatne kolicine vrlo korisnih kiselina: najceSee jabucne.1 I. Cilibarne. Osi m toga. kosacima za v . jer gotovo svi pokvare stomak. pa je i to vaino zna ti pri ishrani osoba kojima mast lteba svesti na najmanju meru.D ' OJ .c Vrs la voea . Pozna to je da nasi Ijudi za vreme najtei ih letnjih poljskill radova izbegavaju hranu koja iziskuje mnogo vode.S 0. Radnicima na teskom poslu.

Mnoge farmakopeje u svetu propisuju razne vocne sokove kao obavezne lekove. U nas je najpoznatiji malinov sirup. prikrije se neprijatan miris i lek se moze piti. lekova u bocicarna koji su . Na primer. pored ostalog. draze creva na jaee kretanje i tako izazivaj u jacu peristalliku i uredivanje stolice u osoba s lenj im crevima neu rednom s toli coTll. mnogi ne mogu da piju riblj e ulje. viSnjevim iii nekim drugim vocnim sokom. upotrebljava za prikrivanje neprijatnog ukusa i mirisa izvesnih lekova.76 LECENIE BIUEM Linocu i osvezavajuCi ukus vocu. ricinusovo ulje i druge lekove koji kod dece ~ osetljivih osoba izazivaju nagon na povracanje. Kad se ti lekovi izmesaju i promuckaju s malinovim.iz apoteke kuCi stizali jos topli i na kojima je . Te kiseli ne s u vezane za razne alkohole i daj u estre vrlo prij all10g mir isa. Svi se secamo iz detinjs· t va onih crvenih »medicina-. Od svdih vocnih sokova izraduju se po apotekama sirupi kuvanjem iii rastvaranjem secera u vocnom soku na obicnoj temperaturi. Zbog prija tnog mirisa i ukusa vocni sokovi su naj prijatn iji napitak RIBI ZLA koji se.

a ta je kolieina za mnoge ljude smrtonosna. . Uostalom. pored toga. Najvise gvoida ima u grozdanom (1.5--9 0/0. oko 500/0. Svi ti lekovi su zasladivani sirupom od maline iii. Kalcijum daje materijal za izgradnju kostiju. vrlo lepa boja. magnezijuma.02 morfina ill kodeina u brzini napise 0. Fosfora ima 8-20 0/0.LEKOVlTOST VOCA I POVRCA 77 pisalo »svaka dva sata po jedna mala kasika«.2%) i jabukovom soku. a b olesnik mora biti slep. neutralizuju razne otrove. jer k~·sela reakcija . Apotekar mora imati dva oka. oskorusinom (1.5%). Sve te soli imaju veoma vaznu ulogu u metabolizmu. povrcu i sokovima dobijenim od njih ima mnogo mineralnih soli: kalcijuma.« Tu se misli da apotekar. prijatan miris. bolesnik mora imati krajnje poverenje i uopste ne sme ni sumnjati da mu lek neee pomoei. Medutim. treba da pOl11ogne boles niku. da ne bi dao neki otrov iii neki jak lek u preve\'ikoj kolieini. ukusno pakovanje. zajedno sa lekovitim sastojcima u toj boeici. mora dobro otvoriti bei da ne bi pogresio. ribizla i dr. premoren. pre svega kiseline koje nastaju pri unutrasnjoj razmeni materija. sonu. Vaino je jos napomenuti da se navedeni i drugi elementi u biljnim sokovima ne nalaze vezani uvek onako kao u mrtvoj prirodi. najvise u jagodama. tome ee i pomoei«. najvise u ribizlama i malinama. u nekim drugim zemljama. kad uzme lekarski recept. Od svih soli u voenim sokovima ima naj V'ise kalijuma. jer »ko u lek veruje. Biljni. jer je deset puta veea od terapijske doze. Mnogi fermenti ne mogu delovati bez prisustva izvesnih elemenata u minimalnim kolieinama. u zurbi moze na receptu i da pogresi u jednoj decirnali. Eto zbog eega apotekar pri i21radi leka ne sme pogresiti. jer omogueavaju razne slozene hemijske reakcije u nasem organizmu od bitnog bioloskog znaeaja. gvoil1a i drugih redih elemenata vezanih za fosfornu. sumpornu i razne organske kiseline. Naprotiv. sve to. Ka\cijuma ima od 3 do 190/0. jer se pretpostavlja da lekar. koje za metabolizanl imaju veliki znacaj. Stara k. tj. Magnezijuma ima od 2.ineska poslovica kaze: . paprika i ostalo vo':e i povree vrlo brzo gube ovaj vitamin. gvozae je sastavni dec hemoglobina. a sve ostalo treba na nj ega da deluje sugestivl1o.2 grama po dozi. crvena. jer slep mora verovati da ee mu lek pomoei. kalijuma. a pogotovu voeni sokovi su manje iii vise kisele reakcije. U sokovima ostalog voea ima manje od jednog procenta od celokupne kolieine mineralnih matenija. da umesto 0.cd koga ee -nekom maliSanu spasti temperatura. i sirupom cd visanja. vee da se vezuju na razna organska jedinjenja. lekar moze biti 5 jednim. a fosfor je vazan sasrojak nervnog sistema. Taj sIrup dodavan je naroeito lekovima za decu. crvenih krvnih zrnaca. paradajz i drugo povrce u tudiji imaju znatnu kolieinu vitamina C. a poznatno je cia se askorbinska kiselina ili vitamin C u kiseloj sredini mllogo bolje i duie OCUV<I 11ego u neutralnoj iii alkalnoj. mala boca. dajuCi organomineralne supstancije. s ladak ukus i ono pozna to »svaka dva sata po jedna mala kasika«. One. vitaminskih koncentrata i vitaminskih konzervi. U vocu. Susenjem voca gubi se kisela reakcija i zajedno 5 tim nestaje vrlo brzo i vitamin C. najviSe u jagodama. Oni gorki sastojci rastvoreni u vodi su stvarni lek. a da osusen kupus. Veoma je vazno to znati prilikom izrade zimnice. jer deca vrlo tesko 'i nerado lIzimaju lekove. pozna to je da kiseo kupus i paprika. na primer. nocu.

otkrila njihov znacaj i . Vitamini su neophodni faktori za oddavanje zivota i zdravlja coveka i raznih zivotinja. D). vee da pnpadaju raznim hemijskim grupama. a v ita min 0 z e. Godine 1911. nego da je smesa od dva ili viSe vitamin a slicnog. borove iglice i drugu presnu biljnu hra nu. B 6 . razmnozavanj e. Nedostatak vitamina u hrani izaziva u nasem organizmu patoloske promene. ali samo u njihovom prisustvu zivotinjski organizam m oze celishodno da iskoristi primljenu hranu. Od 1928. bolesti. Mi. Oni u malim kolicinama obezbeduju njihovo rastenje i razvoj. Vitamini s u hetero- gene organske supstanc ije koje se nalaze u ma lim kolicinama u biljnim i zivotinjskim tkivima. kupina.78 lECENJE BIUEM eelijskog soka postepeno jde prema neut ralnoj. koji nemaju nikakve vaznosti sto se Vice hranljive vrednosti. Zeleno povrce i rum eni plodovi bili su prvr i vitaminski izvori koji su nam otkrili izvanr edan znacaj namirnica biljnog porekla u ishrani i dijetetici. pa cak i njihovo postojanje. Hemijska konstitucija mnogih vitamina je vee poznata i neki od njib su nacinj enr i i sin teMki. ali dovoljne 'kolicine vitamina i provitamina. K i drugi. ribljeg ulja. 2ivotinjski organizam prima s biljnom hranom male.rincane rnekinje. a kasnije i pre ma baznoj. B2 . krompir. mladih oraha. god. Savremena nauka 0 ishrani utvrdila je veoma vafnu ulogu vitamina u razvijanju i rastenju organizma. primeeeno je da se na Dalekom istoku javlja jedna zivcana bolest medu Ijudima koji jedu svakodnevno iskljucivo oljusten pirinac i da se bolesnik moze izleciti jeduCi pi. slavni poljski hemicar K a z im i r Fun k (Funk Caszimir) otkrio je te supstancije i nazvao ih vitaminima (tj. sipka i drugih biljnih i zivotinjskih s.irovina. mrkve. A pod takvim okolnostima vitamin C se vrlo brzo gubi. Vi tam in 0 log i j a se razvija u zasebnu veliku naucunu granu bio logije i svih disciplina koje se od nj e izvode. C. nisu umanjili vaznost vitarnina. iii se uspeva dokazati da neki raniji vitamin nije jedinstven. zapravo . Proucavanje vitamina je direktno vezano za sveie bilje. Istina je da se odavno znalo da sru limunov sok i sveza. koji su napravili revoluciju u terapiji. Cak ni penicilin. Proucavanje vitamina je u punom zamahu i svake godine se u terapiji javlja po neki novootkriveni vitamin. BI . ali ipak drukcijeg dejstva na nas organizam i da je druge hemijske grade (grupa vitarnina B. kompl eksa l'ilamina B i provilamina A (karol ena). Postojanje vitamina u bilju otkriveno je tek pre nekoliko decenija. za limunov sok. ribizla. persuna. ziva zelena biljna hrana uops te jedini lek protiv skorbuta. tzv. neoljusten pirinac. zivcanu ravnoteZu. medutim. osobito mnogo vilamina C. ishranu. Danas se. pomorandze. zivimo danas u doba vitamina. streptornicin i drugi vafni antibiotici. S druge strane.ulogu u regulisanju unutrasnjeg rada eclija p l'i sagorevanju hranljivih mater ija i njihov uticaj na razne biohemijske reakcije. Nauka j e pos lednjih godi na o tkri la i dokazala ogromnu ulogu koju imaju vi tamini u dijetetici i ishrani. Do otkrica vitamina nije se moglo objasniti otkud potice lekovitost limuna. D. Vocni i drugi bi/jni sokovi sadrze razne vita m ine. Nikako se nije znalo objasniti sta je to u krompiru sto leCi skorbut. mladu koprivu. E. u svesem mleku i rnaslacu sto . zna da nisu svi vitamini amini. zivotnim aminima) . do danas uspelo je ne sarno da se izdvoje mnogi vitamini u cis tom stanju vee i da im se odredi hemijski sastav i da se sintezom nacine vdtamini: A.

anoreksije.iz neoljus tenog pirinca izdvoji supstanciju koja se moze suprotstaviti poj avi beriberija i nazvao je vitaminom. svezorn biljnom. mi sli. god. odredena je hemijska formula i izvrsena sinteza toga vitamina. j er su u njima otkriveni vi tamini. sto je sasvim dovoljno ako se hranimo mesovitom hranom. veterine i far macij e. Surnpordioksid unistava vitamin B 1. Poljak Kazimir Funk je uspeo da . Japanac Takaki primetio da be!1iberi u japanskoj mornarici iScezava ako se kuvanom pirineu dodaje sveie meso. Coveku je potrebno dnevno da uzima oko 1 mi. arahis.Io se da je r ee 0 jednom vi taminu B. Holandski lekar Ejkman zapazio je 1897.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 79 leci englesku bolest itd. Cist vitamin B1 treba euvati od svetlosti i vlage na mraenom. patlidzan. Godine 1912. autointoksikacija. Novija is trazivanja pokazala su da se prvobitno pozna ti vi tam in B sas toji iz vise komponenata . a u uljima se rastvaraju vi tamin i A. . razno voce i plodovi. spanac. koji se hrani iskljucivo oljustenim pirineem i da se ta bolest moze spreeiti kad se jedu mekinje od phinca. 1. gih bil jaka i zivotinj skih organa. pre svega. Svi su oni veoma raspros tranjeni u bilju. pre svega. ulceracija i drugih bolesti. kupus . pored os talih m anje vaznih. U crnom psenionom brasnu ga ima vise nego u belom. Vitamine dele prema njihovoj rastvorlj ivosti u vodi i masrima i uljima na hidrosolubilne i li poso lubiLn e. i biljke su glavni rezervoari ovih vaZnih supstancija. o d kojih je dan as pozna to vise od sedam .Jigram ovog vitamina. god. Na taj nacin su mnogi narodni lekovi postali . E. zitna zrna. a medusobno se razlikuju razlieitirn farmakoloskim dej stvima i h emijskom gradom. neuroze.' Zajednicka osobina im je ta sto se u vodi ras tvaraju. vi se slicnih vitamina. astenije. Vitamin B1 (aneurin. 1885.i za lecenje beriberija i svih polineuritisa. vitamin C i kompleks vitamin a B. 1935. manje kJrompir i drugo. ·s uvom i hladnom mestu.i lekovi ili lekovite sirovin e naucne m edicin e. tlamin) Glavni izvori vitamina B1 su: pivarski kvasac. VITAMINJ RASTVORLJIVI U VODI (HIDROSOLUBILNI) U doba otkric'a vitamina. a malo ga je u mleku . Vitamin B1 sluz. orah. Nema ga u maslacu. U vo di se rastvaraj u . . u svim slucajevima kad je metabolizam ugljenih hidTata poremecen. Zato je bolji crni bleb od b elog. To je vazno znati pr1 konzervisanju voca i vocnih ·i biljnih sokova sumporastom kiselinom i njenim solima. Posle dugih ispiHvanja. lesnik. Jos pre toga je. neke salate. Tek j e otkricem vita mina objas njena lekovitost mno. gastrointestinahnih oboljenja. pomorandza. D. K i drugi. zitne klice i mekinje. da se beriberi javlja na Dalekom istoku s arno medu siromasnim svetom.

kruske 0. jedino ga u grozdu ima malo.5 Pseniene klice 4.5 Raiene kliee 2. pornorandza.8.4 Detelina AraJlis (zemno orasce. Povoljno utice i na metabolizam ugljenih hidra-ta.6 Zob 0.7 Omh 0. kao sto je.7 Be!i kukuruz 0.80 KaliCina v itamina BI U LECENJ E BIW EM 1'azn om bili u (mili gram u 100 grama biljke) Pivarski kvasac. Oel zelenog povrea ima ga najvise u salati. jabuka.6 4 Pirincane klice 4.5 mg.15 Salata 0. U zelenom bilju je (prema Kunu) vezan u obliku kompleksa velikih molekula i verovatno deluje kao dijastaza.6 Jecmeno zrno 2uti kukuruz 0. kliei semenja. soji.3-0.5 Brasno 82% 0.1 Soja Boranija 0.07 2.3 Brasno 60"/. Ovaj vitamin je sastojak zutog fermenta u nasem organizmu i kao takay aktivno uceslvuje u eelokupnoj respiraciji. Ima ga i u drugom bilju bez hlorofila. Njegovo dejstvo vezano je za delovan. soja do 1.25 Badem Banana. kesten 0. a u svezem voeu oko 0. . cak i u baktel'ijama. uostalom. u drobu sis'a ra. ra! do 1. erno psenicno brasno do I.1 Rotkva 0.4-0.5-0. a belo ispod 0.15 Cmi luk 0.6-0. u plodovima i mnogim drugim namirnicama.3 KarfioI Kupus 0. boraniji.3 Grasak. U oSLlzenim kajsijama ·ima ovog vitamina do 2 mg. u belom luku. mladom krompirLl i dr.4. sIjiva 0. osusen oko 8 Peka rski kvasac 1-5 Slad 0.7.3 Suve sljive. Pivarski kvasae je i ia ovaj vitamin glavni izvor.ima torula (oko 4 mg u lOa g). Od bilja i uopste najvise ovog vitamina . psenicne klice do 1. a kod izvesnih zivotinja pozitivno utice na rastenje.6-2.1 0. insektima.je ostalih vilamina B.7 Pirmcane mekinje 1. kupusu.18 0. suv 0.5 Pseni cne mekinje Bras no 95% 0.25 Spana': 0. riboflavin) Ovaj vitamin je \'eoma rasprostranjen u bilju i hvotinjama. Daje se po 5 do 10 mg dnevno.15 Stari krompir 0.8 Grasak.izuju i verovatno da u zivotinjski organizam 'dospeva zivotinjskom hranom.1-4.25 Mrkva 0.03 0. mandarina.12 Pa1lidzan Kr<llStavci 0. ekstrakt iz slada ima oko 0. zelen Vitamin B2 (laktoflavin. kikiriki) 3. Biljke ga sintel. dinje. 0. pre svega u psenicnim klieama.3 Soeivo 0. Manje ga ima osusen pivarski kvasae (oko 3 mg). pseniea oko I.3 Pasulj 0.12 0.2.1 Mlad krompir 0. !imun.1 Osusene kajsije.8 Rai 0.2 0. i sa svim drugim vitaminima.2 Jecmene klice 0.2 Rotkvice 0.3 2 -2.6-7 Lesnik 0. zatim u raznim algama. narocito u slucajevima poremeeaja u rastenju odojcadi.

vojnicima opsednutim u tvrdavama i svima onima koj i su silom prilika morali jesti suvu hranu. ugljenih hidrata. da je skorbut bolest koja nastaje usled nedostatka nekih materija u hrani. pi r in cu i drugoj biljnoj hrani. . ova supstancija naziva se vi1aminom C. Pocetkom XVIII veka Kramer zapaza da se skorbut moze spreeiti limunom. Desetak godina kasnije drugi jedan nauenik utv. Vee naredne godine Holst i Hrolih izazi\'aju vestackim putem skorbut na zamorcetu dajuei mu hranu koja ima dovoljono belancevina. Tek 1918. kuk uruzu. Taj koristan obieaj primile su i druge momariee. a bora ima tama dosta. a Karer jste go dine naziva ovu antiskorbuticnu supstanciju leva askorbinska kiselina. slabog sunea. Iz borovih igliea se neloo vreme vadila cista askorbinska kiselina i pravili vitaminski ekstrakti. U XVII veku se naslucuje da je uzrok pojavi skorbuta verovatno nedostatak svezeg povrea u hrani. jer je na krajnjem Severn vajkada~nji obieaj da se kuvaju igliee od bora kako se ne bi javilo pueanje vena i krvavljenje iz desn"I. zatim u pekarskom kvaseu. god. Sentderdi izO'luje iz 2. Jos Hipokrat spominje skorbut. Godine 1912. voca i svezeg mesa. robovima i zatvorenieima. god. u neprosejanom psenicnom brasnu. Skorbut je stara bolest koja je kroz vekove ulivala stra h pomoreima na dugim putovanj-ima na galijama. malo kulturnog bilja i. Njegovi Ijudi su kuvali ove igliee i pili taj odvar. 1ma ga i u krompiru . nedostatka bilja sa hlorofilom. masti. soli i vode. god. Gocline 1932 . Hopkins otkriva 1906. Funk ovu »antiskorbuticnu supstancijll« svrstava medu vitamine. koji nisu mogli do6i do ze lenog povrca. Adermin ima opsti bi olosk i m aca j .000 kilograma paprike 500 grama heksuronske kiseline koju identifilmje sa vitaminom C. Vitamin C (askorbinska kiselina) Nedostatak askorbinske kiseline u hra ni dovodi do pojave $Ikorbuta . NaroCi. Od polovine XIX veka engleska mornariea obavezno mora nosit·i na brodovima limunov sok i upotrebljavati ga za vreme plovidbe.rduje da ne samo limun vee i sve sveze povrce i voce ima antiskorbutiene osobine. kukul"Uzu. Naredne godine je sintetizovana. uspeo da osvoji Kanadu zahvaljujuCi upotrebi borovih igliea. Na taj naein su spreeili pojavu skorbuta i uspeli da osvoje ogromnu zemlju. 2ak Kartije je 1534. ispadanje zuba. Za vreme zime citave borove grane su euvane pod snegom i s njih igliee brane i davane vojnicima da svakodnevno kuvaju caj. To su narocito upotrebljavali sovjetski vojnici. pirincu. inace najduze poznate avitaminoze. soji. Antipe\agra vitamin (RR faktor) I ovog vitamina ima n aj vi ~e u pivars kom kvaseu. otpadanje mesa i smrt. Tamo su starosedeoci zbog velike hladnoce.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 81 Vitamin Ba (adennin) Pi varsk i kvasae j e n aj bogati ji rezervoar i ovog vitamina . ali je sva hrana bila hemijski cista i sterilna. pogotovu zelenog povrca.to u poslednjem ratu ovaj ekstrakt je odigrao vaznu ulogu u sprecavanju i leeenju skOl'buta u nekim zemljama. doSli do saznanja da su za suzbijanje te strasne bolesti najbolje borove tigliee. uopste. Danas se zna da su borove iglice vaian izvor vitamina C. spanacu.

pomorandie. malo i retko trosi. Tako. od pre nekolli ko goclina otkako se i hlorofil smatra za lek. gloginje. vinovo lisce i drugo voce i povrce. onda je on jedna cd najjevtinijih i najpristupacnijih namirnica u borbi protiv skorbuta. koj e ima velik zna·caj kao zdrava i jevtina hrana. limunovi. Kupus ima oko pet puta vise askorbinske kiseline. karfiol i razne salate. danas stranci od nas traze stotine vagona koprivinog lista.000 m g vitamina C (a cesto i do 3. a koja se u nas. borove iglice. ovaj vitamin j e direkotno veza n svojim postankom na hlorofil. oko 85 mg dnevno.i se od 1. mrkvu.Gljive nemaju vitamina C. Dakle. paradajz. Vitamin C je vrlo rasprostranjen. zeleni orasi Cija su jezgra jos meka. ali ga nema u svim biljkama u jednakim kolicinama . kupus. i za kelj. ne izlazi tako zelen sok kao iz spanaca. narocito na selima. Vitamin C je najosetljiviji od svih hidrosolubilnih vitamina. a u persunovom listu do 200 mg. Vrlo bogati izvori vitamina C su crne i crvene ribizle. na primer. Radnicima koji obavljaju teie poslove treba oko 70. To mnogi misle i danas. uto· liko ima vise askorb inske kiseline. Najvise ga ima u zelenom bilju. kupine. u crvenoj paprici isto [oliko. Kad se pogledaju kolioine vitamina C iznesene u tabeli. vise od ostalih namirnica. Domacicama je poznato da ni iz jedne biljke. Tako se danas ispostav ilo da najvise vitamina C imaju crveni. karoteni (provitamin A) i vitamin C. Totkvice i drugo povrce. u krvi svega 0. To isto vai i. kao li to su sipci.5 mg. Dugo se tvrdiIo da je spanac lekovit i da daje s nagu zbog toga s to ima gvoida. crvena paprika. Oksidacijom ne sarno na vi- . kelerabu. dotle u vecini namirnica zivotinjskog porekla ima najcesce od 1 do 20 mg. a deci oko 60 mg dnevno. ali tvrde da ona nij e iz svake d rtave j ednako lekovita. Najvise je potreban trudnicama. u mleku ima 2-3 mg. U namirnicama zivotinjskog porekla ima mnogo manje vitamina C. Nairne. ren. onima koji se bave laksim poslovima 50. mnogo ceni kao zdrava h ra na koju va lja sto cesce iznositi na nasu trpezu. Ni jedna te ista biljka nema u svi m organima isti procenat ovog vitamina.ija. u gloginjama oko 500 mg. u kupusu vise od 100 mg. Ukoliko se ide bliie liScu i ukoliko j e liSce zelenije. Spanac se. kad se cedi. uglavnom. U semenju kad klija ima mnogo vitamina C. Tako. Na primer. veruje se da je i u spanacu glavna lekovita stvar hlorofiI . u mesu oko 4 mg. primeceno je da jedna namirnica ima utoliko vise vitamina C ukoliko ima vise hlorofila i kal'otenoida. Medutim. vidi se da u nasoj svakodnevnoj hrani ima dovoljno askorbinske ki seline ako je hl'ana mesovita i ako je povrce i voce sveie. mandarine. Kao sto se vidi.000 mg).82 LECENJE SIUEM Vitamina C ima u bilju i zivotinjama. ali kako se on go tovo svakodnevno jede u dosta velikim kolicinama u svakom obroku. Otud i postoji danas pretpostavka 0 izvesnom odnosu izmeau hlorofila i vitami na C. najvise vitamina C ima u divljim crve nim plodovima i u zelenom liscu. IiSce perunike i persuna. Tesko je odrediti minimalnu dnevnu dozu vitamina C potrebnu za coveka. dakle. U krompiru nema mnogo askorbinske ki seline. On je veoma rasprostranjen u zivoj prirodi. narandzas ti i zuli plodovi. . U zivim b iCima koja imaju hlorofila. U podzemnim organima ima ga najmanje. kao sto je svima pozna to. dok u 100 g sipaka ima v. da neke zem lje izvoze koprivu koja ima vise hlorofila i da je zbog toga lekovit.

000 oko 500 450 100 do 400 450 160 100 80 80 50 50 PHome jagode Kes ten. breskva Slj'iVa. rotkvica Kiseljak Kupus MaslaCak. jer se vitamin C nalazi rastvoren u eelijskom soku koji je kiseo. onda su gubici vrlo veliki i brzi. gubi se i ta kiselost. luk Cmi luk. konzervisan Crni luk. a po moguestvu u neko povree. samim dodirom 5 vazduhom. a u alkalnoj sredini vi- .LEKOVITOST VOCA I POVRCA 83 Kolicina vitamina C LI svezem bilju (Rando en) (m iligrama LI 100 grama svezeg mat erijala) I. a ako se sva tri udruze. Osetljiv je i na povisenu temperaturu. orab KJrastavac. Tepa Borove iglice Bel. Baze. svez Spanae. Listovi Kupina. svez Crni luk. paradajz Maline Boranrja KuvaJlla boranija Koruzervisana boranija Dinja KaJsija. Posle tri dana cuvanja spanae izgubi gotovo say vitamin C. grozde Lubenica Kruska 40 40 40 12 20 20 10 2 4 5 4 4 II. kuvana Topinambur (cieoka) Celer 10 15 5 11 8 sokoj vee i na obicnoj temperaturi. a i alkalije ga takode uniStavaju. Ni na niskoj temperaturi se ne cuva dobro. kiseonik i druga oksidaciona sredstva i toplota su tl1i najveca neprijatelja askorbins'ke kiseline. Svaki od njih je brzo razara. Boranija i maslacak izgube za to vreme do 80%. kuvan Salata. 't reSnja. mandarina do 3. kuvan 8-30 45 40 25 25 20 10 5 6 III. on biva razoren. Na primer. perunika Orab Persun Vinov list Celer. praziluk Karfiol. kopriva oko 800 250 150 100 90 60 50 115 ISO Kiseli kupus Spanae. Krtol e i korenje Ren Crvene rotkvice Repa Rotkva Krompir mlad Krompir stari 70 46 40 30 20 8 Kuvan ikrompir Mrkva Mrkva. vitamin C biva razoren vee na 600 (suva toplota) iii u vodenoj pari pod pritiskom na 120 0. Susenjem voea i povrea takode se gubi veti dec vitamin a u mnogim slucajevima. a kad se biljni organi osuse. Zato je najbolje upotrebljavati sveie i presno voce. dok svi ostali vitamini pl'ilicno dobro izdrzavaju temperaturu od 1000. Plodovi ~ipak Gloginja Crvena paprika Slalka zelena paprika Limunova Ijuska Pomorandza ljuska Crvene ribizle Kupine Sumske jagode Borovnice PomorandZa Cimun.

zutike. a o lj us len m nogo vise. . Na prvo mesto dolazi u/je oct nekih morskih riba. Upotreba askorbinske kiseline i vitam in a C je velika i raznovrsna. Kuva njcm u roku od ee tvrt sa ta povree gubi izvesnu koli cinu vi tami na C: kupus 70-90. divlje tikve. boranija i mrkva 50-6oo/ •. paradajza i drugog divljeg i pitornog voea.iba./. natrijum-bisul(it i druga jedilljenja su mporas te kiseline upotreb ljena za konzervisanje. spanae 25-80. bundeve. Neo lj us ten krompir ku v. ali 'tu irna i preterivanja. Islo tako. potice od karotena i njima slicnih supstancija nazvanih karotenoidima. sumporas ta kisclina. Divna boja sipka u jesen. V'isnje . rum ene boje bilja . slabi i bolesnici. jarebike. purgiranjem i pusta nj em krvi (cela medicina toga doba uglavnom se bila sve la na to). Karoterui 'S U na randzas te. Brzo smrzavanj e voea i povrea najmanje s kodi. jer je ona alkalne reakcij e us led cega su gubici as korbin s ke ki seline vrlo veli ki. bolje je zlo spreciti nego leci ti. plodova. brusnice. Nema sumnj e. ne sarno medu neprosveeenima vee i medu skolova nim Ijudima pred ovaj rat . pomorandze.84 LECENJ E BIU EM tamin C se vrlo brzo gubi us led oks id ac ij e pod uticajem kiiseon ika iz vazduha. Daje se. tako i u doba u kome zivimo rnnogi lekari preteruju davanjem injekcija svakom. od januara do ap- . negat'ivno uti ce sumpordioksid. kozlaca. Kao 5tO se za vreme Molijera prete rivalo sa klistiranjem. maline. pre svega. Za vreme zime. Vreme ee i tu uciniti svoje. raznih gadusa. Davanje injekcija je uzelo veliki zamah. uvrefilo se miSljenje da je dobar sarno onaj leka r koji daj e inj ekcij e. kao specifican lek protiv skorbuta. II . drena. U tezim slucajevima daje se u obliku injekcija. crvene paprike. A bolesti su veliko zlo i nevolja. ribizle. kupine. Tako je krompir ohladen i cuvan na 3-5 0 posle ses t mes eci jos u vek imao vise od 900{0 vi tamina C.lnjem izgubi sa rn o l OOt. Riblje ulje piju deca. bljusta. vOCe i povree u konzervama vee na poce tku izgubi do 5OO/. Us led primene s le rilizacij e. a masti pecen krompir gubi do 500/ 0. nego razni karoteni. Karoteni su dobili ime po mrkvi. zatim za leccnje Melerove i Barlove bo lest i. vit a mina C. borovnice i druge vitamin ske sokove nego primati injekcije. Riblje ulje se dobija iz jetre ruorskih r. vitamina C. To je danas najbolji rezervoar vitamina A i D. Jer u narodu. Najvise vitamina A ima u namirnicama zivo·tinjskog porekla. Mnogo je prij a tnije uzimati svakog dana u obliku prijatnog napitka sok od limuna. Ona raste svakog dana. gloginja. i kome treba i kome ne treba. Nij e dobar obicaj nasih domacica u ne kim kraj evima s to pre kuvanj a dodaju ma lo sode bikarbone. Te k u zivotinj skom organizmu karoteni se pretvaraju u vitamin A. m a ndarin e. Zato se riblje ulje sve viSe trosi u svim prosveeenim zemljama. ikarotni (Dal1cus cQI·ola). To su ribe vel ike oko 1 metar u dufinu i teske viSe od 20 kilograma. VITAMINI RASTVORLJIVI U MASTIMA (LlPOSOLUBILNI) Vitamin A i provitamin A (karoteni) U bilju se ne nalazi vitamin A. ljoskavca.

pos to sadrzi i vitamin A. mnos tvo gadusa. jer ne moze izazva ti hiperv ita minozu D. pilece jetre. Mleko i maslac dobijeni od krava koje su bile na pasi ima viSe vitamina AiD od mleka dobijenog od krava hranjenih suvim senom. Zbog vel ike kolicin e vita mina D riblj e ulj e se dan as smatra za na jbolj e sreds tvo pro biv rahiti sa (engles ke bo les ti). koje im sluze za hra nu . Do avitaminoze A De moze doci medu osobama koje se svakodnevrio hrane zelenom. borove iglice. crvenu papriku. jer detehlna ima vrlo mnogo karotena koji se u jetri i krvi prctvara u vitamin A. U toku trazenj a s inteze antirahitic nog vitamina D (zraceni ergostero l) otk rivena je vaina cinjenica da se ovaj vi tamin moze s tvoriti i u nascm organizmu pod d ej s tvo m ultravioletnih zrakova. glogi'l1je. za pravilniji p ro met kalcijuma. Riblj e ulje je bo lj e od sin te tskih prepa rata. svezom biljnom hranom. Pod uticaj e m ultraviole tnih zrakova sun ca. Najvise vitamina ima mleko ako se krave hrane zelenom detelinom (lucerkom). a najvise jetra. pri cemu fotohemijsko dejstvo na sterol e u nasim crvenim krvnim zrncima izaziva stvaranje vitamina D. Tu. Nasa koza propus ta ult ravio letne zra ke do duzine 3. p ra teCi druge sitnij e r ibe. kao jedno od najboljih prirodnih neskodljivih sredstava za jacanje i narocito kao pl'edohrana protiv raznih boles~i koje se javljaju najvise medu decom i omladinom krajem zime i pocetkom proleca. drenjine. salate. trose sveze mleko (ne konzervisano). u mors kim a lga ma stvor eni su provita mini i vita mini . U Japanu su odvajkada suvocu koze. ka ko za lecenj e ta ko i za sp recavanje ove teske i dos ta ceste dec je boles ti. Tako se uspos tavila spona koja vezuje dva nacina uspesnog lecenja rahitisa: r iblje ulj e i ultraviole mi zraci. za razvijanje i jacanje kostiju.000 angstrema. koji se zat im nagomilavaju u masnom tkivu je tre raznih rlba koje se hrane tim a lgama. perSun. Ti sitniji stan ovnic i mora hrane se razn im m rkim i crvenim a lgama. detelinu (lucerku). kajsijc. zatim zbog arsena i fo sfora. Ne sa rno ribe vee i sve nase domace i druge zivotinje. Drob svih domaCih zivotinja ima mnogo vitamina A. Dugo se mi slilo da j e r iblje ul je lekovito zbog j oda i brom a. maslacak. protiv izvesnih vrsta tuberkuloze 'i. maslac i skorup. narocito deci.LEKOVITOST VOCA [ POVRCA 85 r il a. c itava jata pl ove prema Lofotsk im ostrvima i severnim obala ma No rves ke. diigerice_ SVeZe meso od zdravih i debelih zivotinja ima vi se ovih vitamina nego konzervisana iii aka potice od mrsave iii bolesne stoke_ . s to znaci pod uticaj em sunceve svetlos ti. treba spome nuti spanac. Vi1amin A je naden u krvi i mleku sisara_ U tom pogledu su najbolji rumeni plodovi i zeleno bilje. a veI'ova (no i u vita min /I. mrkvu. breskve. Te alge su izlozene uticaju suncevih zra kova i sad de mnogo ka rotena i d rugih slicnih zutih i cr venih biljnih boja. 1I10 r s kim bilj kam a koj e zive na morskoj povrS ini i koj e nose mors ke s truj e iii pl ivaju blizu oba le. opadanje kose. pre svega. na glo s labljenje dece i oboljenje ooiju lecili dajuci bolesnicima. Tek o tk r icem vita min a A i vitamin d D u tom ul ju obj as njena j e nj egova lekovitos t. kao i covek snabdevaju se provitaminom A jeduCi biljnu hranu. i D. uops te. koje se s lozen im biohemi j skim reak cij a ma u jetri morskih rib a p retvaraju u vitamin A. Riblj e ulj e se da je i za rastenje (vitamin A). sljive i drugo voce i povrce. kupus. sipak.

engleske bolest i iii rahitisa. koji se zl-acenjem mogu prevesti u vitamin D. a kod odras lih u obliku osteomalacije (o me ksava nj a kos tiju) . Vitamin /\ je ot po ran na povisenu temperaturu. pa se moraju prehranjivati kravljim mlekom. . Na taj nacin moze se objasniti za!. daleko od gradova i prasine. a li je vr lo osetlji v na oksidaciona srcdstva i sve tl os t. Mi se suncamo da bismo u krvi povecali kolicinu ovog vi tamina.86 LECE J E BIU EM Uopste. od biljne h rane domacih zivo tinj a umn ogome zavisi koli cina ov. da pre pocrnimo . gde suncevi zraci nesmetano dopiru do zemljine povrsine i deluju kao lek. i 1923. Isto to vazi i za cove ka . ulvrdeno j e da riblje ulje ima pored vitamina A i vitamina D. dima i magIe. Kuvanjem. kao sto su morske alge. Kako sc ispos tavilo da je riblje ulje odlican lek protiv rahitisa. Prema tome. ad bi ljnih namirnica.jJj na morskoj obali iii negde u brdima i planinama. jer ni s ka temperatura ne razara ovaj vitamin. Jos polovinom XVII veka jedan e ngles ki lekar tac no j e opisao rahitis. Manje ga ima u mesu domaCih i divljih zivotinja. Kolicina ovog vitamina u biljnim i zivotinjskim organima zavisi od kolicine sterola. najvise ga ima u Ijuskama od kakaoa. HJ auenje namirnica i drzanje na led u je vrlo dobro. jace i lekovitij e od zims kog. sa zelenim biljem.i da se u nasem telu stvori sto vise vitamina D.ih vitamin a u mlcku i mesu. parazitu nasih zita. jer i njega imaju vise one zivotinje koje se hrane vecito zelenom travom. Letnje mleko ima mnogo viSe vitamina D od zimskog ili u mleku krava hranjenih suvom hranom. ali je trebalo da proc1e gotovo d va i po veka pa da se sazna da je ullrok te bo les ti nedosta tak vitamina D.to je letnj e ml e ko bolje. nalazi se jedan sterol (supstancije slicne mastima) nazvan ergosterol. jer se njegov nedostatak u hrani pokazuj e medu deco m u obliku tzv. mrkva izgubi oko 35"/0 vitamina A. U nasoj zemlji ima nekoliko lecilista za one koji boluju od tubel'kuloze kostiju. Danas se vee zna da ima vise vrsta vilamina D. Tek izmedu 1920. Pre suncanja se mazemo raznim uljima da nc dode do upale koze. koji je otporan prem a kiseoniku iz vazduha i oksidaciji. a manje u j etri slatkovodnih riba. Kad se on pod izvesnim okolnostima zraci ultravioletnim zracima. Vitamin D (kalciferol) Vitamin D se naz iva jos i antirahiticnim vitaminom. ana se nalaze . vitamin D j e dugo smatran za vitamin A. pogotovu dojencadi cije majke nemaj-u mleka. U tvr<loj razenoj glavnici. i zas to se moglo podic. god. ergosterol bi bio provitamin D. jer je tel mos tab ilan. I ovaj vitamin se nalazi najvi se u jetri morskih. Zbog toga je veoma vazno upotrebljavati sa rno potpuno sveze voce i povrce.onika iz vazduha. I ovaj vitamin je u direktnoj vezi sa hlorofilom. jer je vrlo teSko spreCi ti razorno dej s tvo svetlosti i kis(. Ovaj vita min se dosta dobro odrzi prilikom konzervisanja. dobija antirahiticne osobine kao vitamin D.i uzorno stocars tvo u sve tu tck otkako su Ijudi shvat il i va i nost deteline i pocel i je gaji ti naveliko. To je od ogromnog znacaja za ishranu male dece.

Utvrdeno j e da je za normaIan tok trudnoce i za p ostignuce zdravog narastaja. javljaju se ~zlivi krvi . meuu kojima ima hranlj. a u ulju od kukuruznih klica oko 1. Bilje je izvor ovog vitamina. Biljke su glavni ·rezervoari ovog vaznog vitamina. ad svih liposolubilnih vitamina ovaj je najotporniji prema toploti. Mnogo ga ima nar.J. a to je od ogromnog znacaja za ishraonu stoke preko zime. gorkih. lako svarljiva i dobra hrana i lek. Najvise ga ima u mastima zuto obojenim. Tokoferol iIi vitamin E (antisterilitetni) Vitamin E je otkriven tek 1922. mirisnih. kukuruzne i kliee ostalih nasih zita se pre mlevenja vade 1 u obliku griza daju deci i bolesnicima kao jevtina.ogo nagomila u zenskom organizmu. dakle. malokrvnost i druge bolesti.ulja iz klice ima oko 1. PSenicne. I ovde treba spomenuti detelinu kao vrlo vaznu hranu s velikim kolicinama vitamina E. da kle.u pocele truliti. . jer vitamin E prelazi u mleko. U podzemnim organima ima ga mnogo manje nego u zelenim nadzemnim. oporih. kupusu. U neosapunjivom delu pseni cnog . kiseoniku i oksidaciji i ultravioletnim zracima. U nedostatku ovog vitamina u hrani. Nagomi. zitirna. soji.ivih.ocito u salati. potrebna jedna ·supstancija koja se nalazi u ulju n ekog semenja (neosapunjivi dec m asti i ulja). u prvom re du klice p senice i drugih nasih zita. mladom grasku i pamucnom semenu. godine. kikirikiju i drugim semenkama.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 87 Ziva biljka j e posrednik izm edu zivotinja i coveka. direktno je vezan za zelenu boju bilja. grasku. detelini (svezoj i suvoj). mrtve prirode. avo utoliko pre s to se veci deo ovog vitamina oeuva i u suvoj detelini.u hloroplastima. U zeninom mleku ima ga viSe nego u kravljem. mrkvi. 5 jedne strane. Ovaj vitamin je potreban za razvoj seksualnih celija. Misli se da su zivot~nje nesposobne da s int e~i zuju ovaj vitam in.lava sc u misicima i potkoznoj masli. Zato su po1Jpu:no upucene na billje. i stena. Za krave muzare ta ishrana je od osobitog . U plodovima ga ima manje' nego u liscu. ad zivotinjskih il1amirnica najviSe ga ima u brasnu od ~iba .000 mg u 100 g ulja. soji i nekom drugom uljevnom semenju.koje <. a narocito se mn. za hlorofi. paradajzu. algarna. U bezbojnim mastima ga nema.znaeaja. s druge strane. lekovitih. ona u zivoj biljnoj ce liji s inte tizuj e ve liki broj najraznovr snijih sup s tancija. sto se dovodi u vezu sa karotenoiclima. karfiolu. o troVJlih. krompiru. sposobnog za zivot i dalji normaJan razvoj i rasplod. Nalazi se najviSe u zelenom liScu lokalizovan . Ijutih i drugih jedinjenja. u masti dobijenoj iz svinjske jetre i u drobu drugih doma6h zivotinja. kao i vitamin A 'i D. minerala. u spanacu. 'pa je mnogo prijatnije uzirnati taj vitamin u mleku nego u obliku injekcija. jelovim igliicama. u ml a dom zelenom liscu. Najvise ga ima u indijskoj lucerki (alfaf a) Iistu pitomog i divljeg kestena. Pomocu sunceve energije i 11lorofila. 1ma ga i u orahu. • Vitamin K (antihemoragicni) Vitamin K je antihemoragicni vi·tamin. koprivi.300 mg.

onda se jos jasnije moze shvatibi z. U njima nesto nedostaje. godione (raneuska vojska je jela -crni hleb.onalaske ·iz domena ishrane stanovniStva kako bi se moglo saznati da Ii je sadasnji nacin ishrane pravilan. u to vreme naj cuvenijeg bromatologa u svetu. jer je u tvrdeno da zdravstveno stanje stanovniStva. Tako. Od beJog brasna se. U toku poslednjih sto pedeset godina cesto je veoma snaZno napadana njegova teza. Pr. pod utieajem franeuskog vojnog apotekara Parmantjea. propagirana je i tokom XIX veka i u drugim zemljama u koje su prodrle ideje franeuske revolucije. Ceo problem proucavanja ishrane postavlja se sve vise na naucne osnove.88 LECENJE BIUEM o BELOM I CRNOM HLEBU bra~na Vitaminlzaclja belog i belog bleb a U svetu se vekovima raspravlja 0 upotrebi belog ili crnog hleba. na Ijudima i zivotinjama. kao s to su secer i poliran. a od te go dine vojnicki bleb je pravljen od brasna iz koga je odstranjeno 15'/. U tu svrhu angazovani su najbolji strucnjaci sveta. Do prvog takvog napada doslo je 1826. od psenicnog zrna odstranjuju se klice i mekinje. nervna konstitucija i intelektualni ra:d mogu biti uplivis ani veoma mnogo nac inom ishrane i vrs tom hrane. Ispit uju se kolicine i vrste supstancija. da Ii odgovara otkriCima moderne nauke 0 ishrani iii ne. ZdravJje. Proizvodnja belog brasna u Evropi uzeia je veceg maha tek posle franeuske revoIucije. Poslednjih goclina moderna nauka 0 ishrani pokazala je na ocigledan nacin da bela brasno. mekinja. tako da se brasno dobija sarno od sredine zrna gde ima najvise skroba. Do 1796.iJikom izrade belog brasna. krajem proslog i u ovom veku.s hrane. Na osnovu i2veStaja dobijenih iz raznih zemalja uvidelo se da je veoma redak slucaj pravHne i dovoljne i. Akademije nauka i druge na ucne usta nove raznih driava godinama vecaj u i kontroliSu sve dosadasnje pr. elemenata potrebnih svakoj jedill1ki za normala!l1 zivot i rad. lakse pravi hleb. Ispitivanja se vrse . snaga. Parmantjeova teza. U mnogim zemljama pI'imeceno je prilikom regrutacije vojnika da je nepotpuna i 'l1e<racionama ishrana cest uzrok veIikom procentu nesposobnih mladica. oljusten piril!1ac. ne predstavljaju punu hranu. jer je za!pareno da je jedini pravi put naucnoistraZivacki r ad i na ovom tako vaznom polju. kad se proizvodi erno brasno. u brasnu se nalaze i klice i mekinje. ipak nije say naucni svet u potpunosti primio Parmantjeovu tezu da je bel>i hleb bolji od ernog. hleb je ukusniji.u klinikama. lake su siroke potrosacke mase traZile beli hleb. istina. zavisi umnogome od nacina ishrane. Zbog toga se jos uvek svuda u svetu teii medu sirokim potrosackim ·s lojevima za iskljuciyom upotrebom belog hJeqa. Kad se ima u vidu da je hleb gJavna i 05novna nasa hrana. Jedni su za bell a drugi za crni hleb. Mnoge drZave su vrS ile ispit-ivanja hranljive i bioJoske vrednosp belog i crnog hleba.nacaj tih proucavanja u raznim naucnim inst itucijama sirom celog sveta. Naprotiv. godine. prema kojoj je bell hleb boIji od ernog. bcli hleb i os tale glavnijc svakidas nj e namirnice.im problemom se danas bavi i higijenska sekcija Ujeclinjcnih nacija. Franeuski fiziolog Fransoa MaZandi ogledom je dokazao da pas hranjen belim hlebom i vo- . T. beli bleb postepeno potiskuje omi u eeloj Evropi. a pre svega vojnika. izdrZlj'ivost. institutima i laboratorijama.

a narocito usled finog i dugo ~rajnog preciscavanja izgubile vitamine.'o dom. pirinea i drugih Zita. tako vazne i neophodne za normalan razvoj naseg organizma. koji je o tpoceo oko 1846. Trai. beljenja i drugih manipulaoija. Ova raspra zavr~ena je tek 1903. Ovaj napad posluzio je kao po vod za de taljnu analizu ernog i belog bras na u pogled u saeldaja vitamina. bacaju iii pri radu unistavaju vaine biohemijske faktore . kukuruz. neke drlave za vreme ovog rata pocele su u vojnicki. sejanja. margarin. Oel ovih mekinja izraduje se . Godine 1913. cesto bez ikakvog uspcha. mineralne i organomil1erahw supstancije. opet.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 89 dOIll propada i IIgine u toku pedeset dana. Drugi jedan napad. a u klici mnogo ulja s velikim proeentom fitost erola.koji ~e veoma bogat biljnim beiancevinama vaznim za nasu ishranu.. voden je u vezi 5 ma li m sad rlajem lIlillera/llih so li u belom brasnu. provitamina i liposo/ubi/nih vi/am ina. sinteticke i razne soli. Tako je dokazano lekovito dejstvo ernog psenicnog bra· sna. pepe la. vitaminiziran hleb i vilaminizirani ko/aci. Naroe ito j e koi icin a ka/cijulIla mala . a posle toga dodavati . a mestimicno i u hlcb za gradane dodavati one vitamine koji se nalaze u ernom psenicnom brasnu. god. Na tim istrazivanjima najviSe je ueinjeno izmedu I i II svetskog rata. god . preciScavanja.52"10. da oS lavlja mnogo manj . Treci snazni n apa d dosao je otkricem vitamil1a u zmu pseniee. U izgledu su i vitaminiziran pirinac. koji se daje protiv neuro-muskularnih poremecaja . Kolicina lepka u brasnu je od ogromnog znacaja. hran ljiviji i zelraviji oel be log. ali su s iroki potrosacki s loj evi jos uvek lrazi li sa mo beli hleb. ernog p~e­ nicnog brasna bolji. hral1jel1 cmill1 h/ebom i . oSlaj e zdrav. pro[esor Sifner iz Amsterdama prvi je pod vukao ein jenieu da bcli hlcb ocigledno mora imati manj e vitamina protiv obo lj enja beribe ri nego erni. Daljim ispitiva njima je utvrdeno da ovih vazn ih vitamina ima utoliko manje ukoliko je brasno belje. l7aprotiv. mnoge vlade pocele su forsirati upotrebu ernog hleba. a drugi. Ilarocito vitamil1a E. . koje su usled fabrickog preradivanja. u mekinjama ima /epka. radnog coveka. Iz prirodnih hranIjivih sirovina jedni proizvodaci odstranjuju.e se reeepti za najbolju ishranu prosecnog gradanina. Imajuci u vidu ogro mnu vaznost izvesnih min era lnih sas toj aka namirniea za normalan razvoj cove ka . svesno iii nesvesno. i koji je trajao oko pedese L godina. pcpcla od e rn og bras na: e rno pse ni cno brasno os tav lja I .S0. ali bez velikog. Da bi koliko-toliko nadoknadile izgubljene vitamine u belom hlebu. l ake je rezu ll a t ogleda bio talko jasan i oeigledan. Ogledima je dokazano da be/o brasl10 ill1a za 75'/0 mal1je vitamil1a B" B2 i Ilikotinske kise /ill e II ego erno braSllo (brasno s mekinjama). Obican covek se mora pitati: da Ii ce se to stanje moCi odrlati? I cia Ii je sve to potrebno i korisno? Zasto trositi toliko vremena i truda oko uniStavanja prirodnih jedinjenja prilikom meljave. secer. ipak se upo lreba be log hl cba we bde ~ iril a ne samo u Franeuskoj vee i izvan njenih gra ni ca. ovaj ocigledan hemij ski na laz ut ieao je u izves noj meri na naucni sve t u pogled u vraca nja na erni hleb . Dokazano je da u mekinjama ima mnogo ovih hidrosolubilnih vitamina.'. Osim toga. p~enienih mekinja i kliea. Dokazavsi nepobitn im cin jen ieama da je h leb oel potpu nog. Tako su se u svetu pojavili vitaminiziral70 brasl1o. tim naoko veoma Iepim i ukusn im namimieama dodaj u vestacke. ~a one koji imaju sece rnu bolest.izvrstan hleb za dijabeticare. testa i ostale namirniee. a be lo pseni cno brasno sa rno 0. nalazom da bela bra ~ no ima mnogo manje minera lnih sastojaka.

vratiti se prirodi upotrebom namirnica u onom obliku kako ih je ona dala. . Vreme ee pokazati da Ii je sve to bilo ispravno. vitamina u zelenom povreu? Nema sumnje da ee ra1Jne fabrike vitamina u svetu svim svojim moenim reklamnim aparatom uticati na sve moguee nacine na mnoge vlade da sto pre pristupe proizvodnji vitaminiziranih namirnica. na primer.e bu cistih vitamina. A drugo pitanje je ovo: da li su vitamini. Ne zaboravimo da su te industrije preko svoje moene strucne stampe za poslednjih nekoliko godina pred rat htele sasvim potisnuti upotrebu ribljeg ulja i drugih vitaminskih sirov. preporucujuei kao jedino ispravnu upotr. riblje ulje bolje od cis tog vitamina D i A. Trnoviti su putevi koji vode ~stini. Tek je poslednjih godi·na uspela prava nauka da dokaze da je.90 LECENJE BIUEM te iste supstancije ve~tackim putem? To je jedno. primenjujuei razne agrotehnicke i agrobioloske mere za poveeavanje glutena u pse'Ilici. mineralne soli i retki elementi jedini sastojci kdje treba takvim »prebelim« namimicama dodavati? I da Ii ' a vestacka jedinjenja svojom hemijskom konsfitucijom i mei1usobnim odnosima odgovaraju u pOIpunosti prirodnim molckulamim kompleksima i rasporedu u nasim namirnicama? Nije Ii mnogo jednostavnije ceo taj problem uprostiti . jer ne moze izazvati hipervitaminozu D.ina.

i sastojei nisu ~astvorljivi u vodi. u kome obliku treba lek zgotoviti i upotrebiti. pilule. U industriji lekova far maeeut koristi jos sloren ije metode i vece aparate za serijsku proizvodnju lekova na veliko. iii da hladna voda izvuce i:zvesne lekovite sastojke. Zbog toga se nekad upotrebljava hladna iii tapia. nekad se droga sarno popari kljuealom vodom. Hemij ski sastav bilja . Napr:otiv. Cve tove i vecinu i:istova nije potrebno usitnjavati. ekstrakti. tueanjcm u avanu iii jednos tavno mrvljenjem medu dlanovima gde je to moguce. anda se koristi alkohol razne jaeine. Posto je ova knjiga namenj ena upo trebi lekovitog bilj a u domacinstvirna koja nemaju tehnolosku opremu koju imaju apoteke i farmaeeutska industrija. Terapeut ce na osnovu poznavanja fal'makodinamskih svojstJava biljoke i ka~ak­ tera bolesti boles nika odrediti koja droga iJi smesa droga maze doCi u obzir i. sirce. etar. voditi raeuna a hemijskom saslavu wake biljke i a tome koji hcmij ski sastojaik zelimo da eks trahujemo i na koji naein. kima i slieno) onda je usitnjavanje pre upotrebe neophodno. su pozitorij e i dr. ulje i drugo. globu le. je vrlo slozen. kao sto s u praskovi. ako j e biljni organ krupan (korenje. prema tome. Zato sc mnoge droge pre upotrebe moraju dovoljno usitniti rezanjem. pa eak i kljueala voda. plodovi. . a drugi put se stavi u hladnu pa se kuva. Zato nae~n iizrade leka od svake biljne vrs te zavisi ad svojstva nj enih hemijskih sastojaka.ulje nalazi spolja u zlezdovitim dlakama. navescemo sarno naj p rostij e naeine izrade biljnih lekova. Prilikom spravlj anja le kova mora se. a kuvanjem se posle toga izvlace druge materije. Aka lekovit.IZRADA I UPOTREBA BILJNIH LEKOVA Od bilja se spravljaj u razni lekovi . pogotovu ako su to mirisne biljke i ako se etalI"sko . krtote. rizomi. Pored lekOVbtih ima i nelekovitih sastojaka koji poneka d smetaju pri spravljanju lekova. U apotekama se gotove mnogi galenski obliei. UsilnjelZosl droge ima znatan utieaj na lekovitu vrednost dobijenog pri- pravka. pre svega. Za svu s lozeniju tehnologij u eitalae maze dobiti bliza obaves tenja i uputstva od farmaeeuta u svojoj apoteci i naCi u struenoj farmaeeutskoj literaturi. Hi se pre kuvanja ostavi neko vremc da bubri. tinkture. semenje) i ako su lekoviti sastojei duboko u tkivima zatvoreni (unutrasnji sekretorni aparat za ctarska ulja u plodovima anisa.

drugacij e fa nnakodi· narnsko dejstvo i. Ukoliko je us itnjenos l d roge veca . vlage i dr ugi h negativnih cin ilac Ci. mikroskop· ski sitnim zlezdama 1 1a povrsini lista i cveta ne smeju se kuvati. gub lj enje Ie· k ovitih sastojak a b rie . sa tehnolos ke tacke gledan o. a pogotovu farmakognost mora paziti koja se bilj· ka s kojom smc i moze mesati. kima i nekih drugih aromatic nih droga nalaze se duboko zalvoreni u cvrstim tki· virna.na povrsini. lekoviti saslojci cvetova su vrlo osellji· va. ako se dllie kuva. Naprotiv. Eto zasto farmaceut. evet je najnezniji deo biljke.Za lek j e najbolje naciniti caj od jedne je· dine biljne vrs te. cvetni caj spravlja mesanjem cvetova i da se drugi biljni organi ne dodaju. Terapeut mora 1I0diti racuna ne samo 0 izboru odredene biljke za Ie· cenje odredene bolesli nego i 0 tome koje bilj'ke srneju uci u rnesan caj. zbog cega ove plodove pre upotrebe treba zdrobiti. na primer. . YO' deci racuna 0 njillOvom farmakodinamskom dejstvu. jer ako se tak va smesa sarno po pari i ostavi kratko vreme. nepostojana jedinjenja koja se brzo gube. Farmakodinamska podela lekovitog bilja). na primer. ekstra· hovati lekovite sastojke.. pri· jatan miris i ziva boja. takva smesa nije dobra. Prosti i mesani cajevi. Ie· koviti sastojci ce izvetriti zajedno s vodenom parom. pa l ek ne· posredno pre upot re b e usill1javati do pOlreb ne velicine V ·I1a. razlazu i menjaju ako bi se cvetovi dugo kuvali: to su razne boje (biljni. jer se ml cvenj em zna tno povecava povrs in a b iljnih ces lica i otva raju' putevi razornog u t icaja kiseon ika. utoliko je k varenj e. cvetni pigmenti) i mirislli sas· lojci koj~ na uplasenog bolesnika deluju i prijalno. neee doci do potpune ekstrakcije lekovilih sastojaka. Osim toga. Vekovni obicaj je u apotekama da se. na su vo m i hladnom mes lu. pornazu i pojacavaju sopstveno lekovito dejstvo.92 LECENJE BIUEM Usi tn j ava'1/e d roga t reba vrSi l i "eposredno p r e upotrebe. lz njega je. kim a itd. Ako se ovi plo· dovi pomesaju sa listom nane i maticnjaka iii cve tom kamilice i drugim bil} kama cije se etarsko ulje nalazi . a taj psihosugeslivni mo· menal nik'a ko ne srnemo potcenjivati. to su farmakodinamski sin erg i 5 t i. lepa rec i Ijudsko ophodenje i te kako irnaju velik uticaj na uznemirenu psi· hu zbunjenog i uplasenog bolesnika. biljaka. jer je ekstrakcija lekovitih sastojaka iz takvih biljaka laka i vrlo brza. zato slo se lekoviti sas tojci bolj e i du ze cuva ju u celin i nego u rezani m iii sam leveni m d rogama. nego se sarno popare kljucalom vodom. najlakse i najbde moguce izvuci. Higijensko i estetsko pakovanje. stavise vrl0 korisno i neophodno (vid. jer se za 5-10 minuta ne moze ekslrahovati etarsko ulje iz tih plodova. odmah poklope i posle 5-10 minuta mogu se upotrebiti kao lek. na jbolje presovane iii hermel icki zapakol'ane. sale pa. moraca. zato s to svaka biljka ima d rugi hemijski sas tav. . Zbog toga se pri izradi mesanih cajeva 0 svemu tome mora voditi ra· cuna. Mesanje ovakvih biljaka ne sarno da je rnoguce nego je. sli· cnog dejstva i one se rnedusobno dopunjuju. nairne. sarno od k arnilice iii sarno od sleza . Ima. prema tome. znalac ki nacin izrade i kulturnog serviranja caja. Zbog toga se droge moraj u cuvati cele i 510 bolj e zapakovane. svaka biljka iIi grupa bilja· ka iii organa na drugi nac in otpustaju svoje le kovite sastojke pri pripremi le kova. Droge c iji se mirisni lekoviti sastojci nalaze u ndnim .s a. Naprotiv. miri sni lekoviti sastojci u plodovima ani.

pogotovu za lecenj e decjih proliva i bolova u trbuhu. Poznavan. kamilica j e odlican t onik. pogre~ no bi b ilo spravit i caj od smese h ras tove kore . bezmalo zivoj biljci svi lekovini sas tojci ostali nepromenjeni. kao sto je slucaj sa digitalisorn. m oraca iii kima. prenosa . pojacace se nj eno holagogno i urnirujuce d ej stvo na zucni rne hur. dobija se dobar caj pro tiv proli. cuvanja i prerade lekovitog bilja n e mogu spreCiti sporije iii b rZe razlaganj e nekih lekovitih sas toj aka.sa cirom na zelucu. kiseonik. Ovo se osobito n egat-ivno odrazava u onim biljkarna u kojima su lekoviti sastojci nepostojana jedinjenja.va. od kojeg potice modropl ava boj a ulj a k arnilice. antiflogist icl1o dej s tvo azul ena. proti v proli va . tek uzabranoj. ali i to sarno u tropskirn i suptropskirn krajevirna. Pomesana sa ivom-travom. nadimanj e i t egobe u trbuhu. jer se ispostavilo cia su takvi lekovi potpunijeg i boljeg dejstva od onih dobijcnih od osusenill biljnih organa.ike. vlaga. Osirn toga. Sarno covek blizak prirodi uvek rnoze upotrebljavati sveze lekovito bilje. to su farl71 akodinam ski ant a go n i s t i. u glavnom upa le sJuznice n ajosetljivijih i najnefnijih d elova tela.I ZRADA I UPOTREBA BIUN IH LEKOVA 93 Naprotiv.i kore od k rusin e i zest. i najlekovi1ije.ic h emij s kog sas tava i farrn akodinams kog dej s tva hiljaka ornogucava te rapeutu da kornbinuje smese lekovitih cajeva. . smoIe i drugih lekovitih sas tojaka. Na primer. Ali ova biljka ima jos i fl avonoida. dakle. a kad se ovoj smesi doda n an a. Zbog toga su zive biljke fiziol oski najaktivnije. za ur ed ivanj e neuredne stolice.Neosporno je da je upotreba sveze biljke iii nj enog soka najbolja i najcelishodnija.Kao i druge droge i nj en sas tav j e v rlo slozen. p a samirn ti m i n j eno farmakodina msko dejs tvo. deluj e st ip ticno. me teo ri zm e. primors kim lukorn. Karnilica i lan eno serne daju dobro sredstvo za lecenj e opekotina itd. plavog uglj ovodonika . p re svega. . sluzi. u va. Tu dolazi do izraia ja. boJesnih ociju. razenorn glavnicorn i rnnogirn drugirn lekovitim bilj ern veorna vaznirn za terapiju. Kamilica se n aj cesce upotreblj ava sarna. gorocvetom. ima i takvih bil jaka koje imaju suprotno dejstvo. oksidacije. tr ave od srdobolje. Mesavdna kamilice. pa kovanja. U nas jc na jvBe u upo4eb l evet kamiliee. I najbolji nac ini susenja. Ako se ka milica p o rnesa s lis torn pitorne na'ne . n osa i pol nih organa . zbo g cega ti ~ric a ima tako siroku i raznovrsnu prirnenu. sve je vise ljudi koji napustaju prirodu i p r e laze u industriju i gradove . vi soka temperatura. caj ce otkloniti gasove. plod ova oel pasdrena iii n eke druge an trah inonske droge koj a deluje p rotiv za tvora . opore droge ko ja za tvara . . svetlost. hmelja iii od olj ena. Modema far maceul ska industrija proizvodi neposredno oko svojih Ivorl1ica sve ono bilje koje je va zno za izradu kvalitetnih lekova od svezeg bilja. durdevkorn. srean ika iii neke druge tanin ske. razne hemikalije i d rugi ciniooi izazivaju u bilju hidrolize. Enzimi. nlse i sla tkog ko rena ublaZava bolove osoba . izornerizacije i dTuge duboke promene grade i njenih aktivnih sastojaka. Ako Sl: smeS i kamilice inane do da zdrobljenog ploda ani sa. Sveze bilje i biljni sokovi. jer su u svezoj. tako da je potreba za osusenirn lekovitirn biljern i gotovirn Jeko\'irna iz godine u godinu sve veca. U drugirn delovirna sve ta rnogucnos t upotrebe svefeg bilja je sve rnanja ukoliko se vise ide prerna hladnirn delovirna. Op ~ te urnirujuce dejstvo ove s mese povecace se ako joj se dodaju listovi rna ticnj aka.

na jbolj e u fri i id eru . Rezal1 e drogc se upotrebljavaju za spravljanje lekova. rnedu iii voenom soku. one odmaze. utoliko ee caj biti bolji. enzirne. Sokovi isced el1i iz sarnl eve nog svezeg. po kafenu kasicicu i slieno. U preduzeeima za proizvodnju i prome t lekovitog bilja postoje seckalice raznih tipova. tablete. Praskovi. U apotekama i farmaceutskoj industriji ad praskova se . Posle toga teenost se ostavi nekoliko dana na hladnom mestu. tc k uzabra nog le kovi tog bilja sadrie sve lekovitc sas tojke bilj ke i zbog toga je to fa rm aceuls ki oblik koj i osvaja terapiju. p rovita min e. zasticena od svetlosti. samlevel1e droge spravljaJju 5e od osusenih organa lekovitog bilja. jer otkupna biljarska preduzeea imaju standardne propise 0 duzinri izrezane droge. . Dobij ene sokove razliti u male ciste suve boc ice j cuvati na hladnom mes tu. pre svega. najjednostavnije os trim nozem. osobito one koji se trose pre jela. cesce rnuekajuei. ekstrakta i drugih galenskih oblika lekova. sokovnike. fitonc ide i m noge d ruge pozna te i za sada jos nepozna te farmakod in am sk i ak ti vne ma le rij c "aine za pro fil a1ksu i terapij u. u zatvorenom sudu od stakla iii porculana. da se izbistri i onda filtruje. Maceruje se odredeno vreme. zasticeno od svetlosti. a ' one posle jeJa moze svako prema svom ukusu zasladiti. osobito sa drogama jakog dejstva. Mlevenjem se dobijaju praskov. jer ima mnogo Olasnog ulja. mogu koris titi sarno one cime raspolazu: mlin za meso. Praskovi se upotrebljavaju uzimanjem navrh noza. Ukoliko se droga sitnije izreze. a ekstrakti sjedine. 00macins tva. Posle dovrsene maceracije teenost se procedi. daju se u zelatinoznim kapsulama i u drugim vidovima. sto zavisi. Za duzu upotrebu bocice sa sokovima mogu se pasterizovati zagrevanjem J sat na 70-80 oC. Laneno bralino se brzo uiegne. Farma kopeja propisuje velieinu otvora sita i rcSeta za svaku rezanu drogu pre upotrebe za izradu cajeva. Zbog toga se sma· tra da le kovi proizvedeni od svezeg bilj a imaju najbo lju perspekti vu i d a ce farmaceuts ka indus lrij a u skoroj buducnos ti biti usme rena u tom pravcu . lugoslovenska fannakopeja daje ovaj propis: Maceracija je eks~rakcija droga odredene usitnjenosti na obicnoj temperaturi. 1 1epromel1 jel1 e komplekse svih lek ovitih m alerija: a lka loide. tinktura. Droge neprijatnog ukusa i mirisa piju se razmucene u mleku. vita mine. Treba ih piti bez ikakvih dodataka.i razne krupnoce. Za spravljanje cajeva u domaCins tv ima droge treba rezati neposredno pre upotrebe. Najcesee se razmute u vodi i piju. jogurtu. Diljari moraju 0 tome voditi racuna. Ovo se cini radi taenog doziranja. Mora se raditi pazlji vo i cis to. he terozide. Izrada lekova ekstrakcijom vriii se na razne nacine. jer se brzo kvare i gube lekovitost. razume se. j er su oni najp·r irodniji oblik leka. ostatak ispresuje. jer ee iz sitnijih delica biti bria i potpunija ekstrakcija lekovitih sastojaka. VrSi se 5 propisanim rastvaracem jednom i'li viSe puta. sapo nine. presc i sl. od grade i hemijskog sastava droge.izraduju pilule. ali sarno neposredno pred upotrebu. Pretpos tavlja se da ce i ovi sokovi. od nekoliko milimetara do vise santimetara. Droge se rezu na razlicire nacine i u raznim duzinama. Samlevene droge treba odmah potrositi. u sko roj buducnosti osvojiti uku s potrosaca. umesto da pomafe takvo brasno.94 LECENJE B1UEM S veze bilje i biljl1 i sokovi sad rze prirodl1 e. s licno voenim.

Ekstrahovanje se vrsi s toli· korn kolicinom rastvaraca da se dobije onoliko frake ija perkolata koliko je za svaki pojedini ekstrakt odredeno. tako da se na 100 g drogc upo· trebi 40-50 g rastvaraca. Ovako natop ljena i delimicno nabubrena droga pl'otera se jos jednom kroz sito (III) i stavi u perkolator. Zatim se lako nabije u podesnu bocu ~ irokog grlica. Dobro se izmesa.000 g droge uzima se perkolator prec nika oko 5 em. izgnjeci i protera kroz s it o (III).IZRADA 1 UPOTRE BA BIUN IH LEKOVA 95 Diges lija je CkS lrake ij a droga odredene usiLnj enosti na povi ~e noj tern· pera turi (40 0-50 0). Perko lacija je ko ntinuirana e ks trakeija droga odredene us itnjenos ti na obi cnoj tempera turi i vriii se u perkola torima. Na dno perko latora stavi se sta· klena s lavina iIi druga naprava za otieanje i perkolator vertikalno pricvrsti na stativu. Svaka frakcija perkolata treba da bude po tezini priblizno jednaka kolicini droge koja se ekstrahuje. Tecnost zaostala u drogi ispresuje se i sjedini s ekstraktnorn tecnoscu. Vr ~ i se s propisanim ras tva race m jednako kao i mace· l'acija. do 1. Rastvarac mora prolaziti kroz drogu veoma lagano. U ovako priprernljen perkolator pusta se rastvarac iz podesno name· stenog rezervoara. Isto· vremeno se iz rezervoara dodaje u perko lator toliko rastvaraca da se nad drogom nalazi uvek sloj visok 2-3 em. Kad se bistrom filtratu doda 3 kapi Majerova reagensa. i ostavi da stoji ce tiri sata zasticeno od svetlo~ti. Perkolacija se vrs i ovako: propisno usitnjena droga nakvasi se jednoliko odredenim ras tvarace m (menstruumom).000 g droge najvise 60 kapi u minutu. tako da pre kola tor bude dl'ogom jednoliko ispunjen. Za izradu ekstrakta moraju se upotrebiti pe l'kola LOr i od stakla iIi poreulana 80-100 em duzine. iii se u malim kolicinama doliva tako da droga bude uvek 'pokrivena slojem 1'3stvaraca od 2 do 3 em visine. Perkol ae ija se nastavlja sve dok droga ne bude gotovo potpuno ekstrahovana. filtrat srne sarno opa· lizovati. a za iz· radu tinktura mogu se upo trebiti i perkolatori od 40 do 60 em duzine. Posle ovog vremena teenost se is pus ta tako da na svak·ih 100 g droge istece 5 kapi u minutu. a za 1. Kad pocnu izlaziti prve kapi perkolata. Punje· njt: se vrsi s malo droge i pri tom lako potresa. koja se moze dobro za· tvoriti. Prema kolicini droge koja se mora ekstrahova ti uzima se pri izradi ekstrakta per· kola tor odrec1enog precnika: do 100 g droge uzima se perkolator prec nika oko 2 em. a to se postize lagani m ispustan jem vazduha kroz slavinu na dnu perkolatora. . Ostatak se rastvori u 5 eem vode i rastvor filtruje. slavina se zatvori i dr-oga ostavi da se maeeruje 12 sati. Pre punjenja stav i se malo pamuka na dno perkolatora. do 300 g droge uzima se perkolator precnika oko 3 em. Ispitivanje da Ii je droga dovoljno ekstrahovana vrSi se ovako: a) Kod alkaloidnih droga: odredena kolicina perkolata koji istece pri zavrsetku perkolacije (a koja je kolicina naznacena za svaki pojedini ekst· rakt) zakiseli se sa 2-3 kapi razblazene hlorovodonicne kiseline i is pari na vodenoj pari do suva. Gornji sloj droge malo se nabije i pokrije slojem hartij e za filtrovanje iIi slojem pamuka.

kao i kisnica. Obicno se izraduj e od droga neznije grade i od p nih koj e imaju termo labilne Illaterije i one koje is paravaj u (eta rska ulja). Kvalitet zgo tovlj enog infuza zaod mnogih cini laca. Posto mnoga domaCinstva lie mogu da nabave destilova nu vodu. Sudov i u kojim a se vrsi isparavanje moraju biti od slakla. ostavi oko pola sata da se ohladi. Infuzi od alkaloidnih droga jzraduju se na isti nacin. tj . desetak minuta prokuva u otvorenom sudu. jer je i ona vrIo m eka. gipsom i dr. 111fuz ii i oparak je eks trak t dobijen najeesce prelivanjem droge klju calom vodoln. Mnoge vode ni su podobne za . Da bi se dobio kval. a isparena voda dopuni se vrucom destilovanom vodom. Naj eesce se spravlj a 5-10 % -niinfuz. nasa farmakopeja (od 1951) daje ovaj propis: VISI Izrada. kreene vode. kojorn je ispran ispresovani ostatak ekstrahovane droge. moze se upotrebiti i Cisla prokuvana kis1'lica. a ponekad i od vode.i tetan infuz. eesce mesajuci. Ekstrakti i tinklUre a lkaloidnih droga moraju se razb lai iti do normir ane sad rz. sa srnrdIjivirn gasovima. a sme imal i sa mo slab m iris i ukus na drogu koja se ekslrahuj e.og toga nasa i s~rane farmakopeje dozvoIjavaju jcdino upotrebu destilovane vode. To je naj cesci oblik spravlj anja bi ljnih lekova u domaci nstvima i u svakidasnj em zivotu se naziva »spravljanje caja «. do propisane kolieine. porculana iI i od drugog in diferenlnog mate rij a la. odnosno sveze usitnjena (sito IV) dro- ga prognjeei se u porculanskom tarioniku s toliko hIadne destilovane vode da bude jednoliko prokvasena. Zb. Sitno isecena (sito III). pre svega. iIi se upotrebi voda kojom se raspolaze. Koncen lrovanje ekslraktnih teenosti vrsi se is parava nj em u vakuumu na le mpe ra turi najvi se od 600 do propisa ne kon sis tencije. Teenost se ostavi krace vreme da se slegne. Poslednji deo poslednj e frakcij e pe rko la la mora bili gotovo bez boje. ali se pre upotrebe. Osobito su nepoPOSUDA ZA SPRAVWANJE CAJEVA doone tvrde. a posle toga odlije se od taloga . Posle toga prenese se u podesnu pos udu za infundiranje i prelij e propisanom kolieinom kljucale destilovane vode i zagreva pet minuta u vodi na temperaturi od 90 0 .k na cediIu. ali isto tako i od vei5 tine izrade. Kiseline se uzima pribliino toliko koliko je propisano da droga minimalno sadrZava alkaloida. sarno sto se droga kvasi i gnjeci s vodenim rastvorom limunske kiseline. 5-1 0 g d roge prelije se sa 100 g kljueale vode. cesce mesaju6i. izradu lekova. od kvaliteta same droge. Zatim se teenost proced i. mIrlsa i ukusa . . blago presujuCi ostata.96 LECENJE BIWEM b) Kod os l alih droga ispilivanjem boj e.ine. a jos su gore one sa mnogo gvozdevih soli. Posle toga se izvadi iz vode i.

jer imaju mleka. Posle toga prelije se. uboja i upala koze i sluzokoze uoplite: potrebna koliCina u prah smrvljene kamilice popa'r i se neophodnom kolicinom kljucalog mleka. celo iii samleveno. kroz ta nak sloj pamuka i dopuni potrebnom koliCinom hladne destilovane vode. Infuzi od droga s termolabilnim materijama. Mlecna kasica od kamilice sa sluzavim drogama je izvrstan narodni lek za lecenje opekotina (osobito ad suncanja). u drugi sud se s-tavi laneno seme u mlako mleko da stoji 2-3 sata. pola sa ta ceSce mesajuci. prelije polovinom propisane kolicine hl aclne des tiLova ne vade i ce~ce m e~a iii mucka cetvrt sata. aka nije drukcije propisano. osobito domaCinstvima na selu. U gotov infuz mora se dodati l{)<1/o eta nola. kojom se ispere ostatak eks1rahovane droge. kojom se ispere ostatak ekstrahovane droge. Zatim se procedi. Infuz od sluzastih droga izraduje se ovako: Isecena droga (Radix Althaeae) (I-II). a na njivi treba posejati malo lana. 1nfusurn SaZep izraduje se ~ao Mucilago SaZep.Jos bolje deluje laneno seme koje se maze (za nuzdu) popariti zajedno s kamilicom u prasku. 20-strukom kolicinom destiLovane vade i maceruje hladno. 111fusuI17 Digitalis. Napomena: Infuzi se ne smeju filtrovati kroz hartiju za filtrovanje. Umesto lanenog. Infuz se mora izdavati u tamnom sudu. pa se oceuena gusta. Zatim se prenese u pocl esan sud za infundiranje iii u bocicu iii tikvicu. Posle toga se pazlj iva odlije kroz tanak sloj destilovanom vodom nakvasenog pamuka i dopuni potrebnom kolicinom destilovane vade. a zav. za sazrevanje cireva "potkoznjaka«. Dekokt iLl odvarak je ekstrakt dobijen kuvanjem droge £I vodi. na primer. sluzava teenost pomelia s mlakom kamilicom i time' ablaze bolna mesto. maze se na isti nacin upotrebiti dunjino seme. Moraju se izdavati u sudovima s natpisom "Pre upot·rebe promuckaj« i "Cuvaj na hladnom mestu «.isi ad grade i svojstava lekovitih sastojaka same droge. ostavi da se potpuno o hl adi. . Posle toga do cia se drllga polovina kljucale des tilovane vade u hladni macerat i zagreva pet minuta u vodi na temperaturi ad pribli zno 650. kao lito je. cesce mesajuCi. iii cela droga (Semen Lini) brzo se ispere na cedilu iii na situ s malo hladne vode. izraduj e se ovako: Droga u pulusitnom prasku (V) prog nj eci se u tarioniku s toliko hladne destilovane vade cia bude jednoliko pokva~ena. u dvori~tu raste kamilica. . do propisane kolicine. Duzina kuvanja je oznacena za svaku drogu. blago pritiskujuci./ ZRADA I UPOTREBA B/UNIIi LEKOVA 97 Pri izracti 1l1fL/sum radicis Jpecacuc/l1hae mora se za svakih' 05 g droge doclati I kap razb lazcne hlorovodonic ne kiseline. Za tim se izvacli iz vocle i. aka nije drukcije propisano. do propisane koliicne. ' Infuzi s dodatkom kiselina izraduju se u sudu od stakla iii od porcu lana. Za svaku vazniju drogu naveden je nacin spravljanja i upotrebe infuza. cesce mesaj uci. Ovaj jevtin i svakom pristupacan lek svima se preporucuje. 1I1fusu1I1 Sennae mora se procediti tek kad se potpuno ohladi.

Tinkture su teeni. . vodeci raeuna u kojoj se koncentraciji najbolje . Dekokti s dodatkom kiselina izraduju se u sudu za kuvaJl1je od stakla ili porculana. Decoctum Salep izraduje se kao Mucilago Sa/ep. Medutim. pogotovo u hitnim slueajevima: odredena kolieina ekstrakta razblaii se potrebnom kolieinom alkohola da se dobije ieljena koncentracija tinkture (200/ 0 iii 10%). a i~ parena voda dopuni V'fUcom deslilovanom vodom . 500/ 0 i 700f0-ni alkohol. dekokti se izraduju od droga evrsce grade i od onih koje imaju lermoslabilne materij e. ad droga jakog dejstva dekokti se s pravlj aju u apotec i pre ma propisu lekara. a posle toga odlije se od taloga. Jo~ vruca teenost procedi se. sarno ~to se droga kvasi i gnjeei 5 voden im rastvorom limunske kiseline.98 lECENJE BIUEM Za razliku od infuza. Za izradu Decoctum corticis Cinchonae treba umesto limunske kiseline upotrebiti na svaki gram kore 0. Zatim se prenese u sud za kuvanje i prelije propisanom kolieinom hladne desti lovane vode. Ponekad se za spravljanje tinktuTa upotrebljavaju i ekstTakti droga. Napomena: Decoctum radicis Althaeae izraduje -se kao sto je opisano u elanku Infu zi.3 g razblazene hlorovodoniene kiselinc. i to 1 dec droge ekstrahuje se sa 10 delova rastvaraea (100/o-ne tJinkture). tj . u zima se prokuvana ki ~ ni ca iii obiena voda.otrebe promuckaj« i "Cuvaj na hladnom mestu«. pogotovu one jakog dejstva. Obieno se uzima 1 dec droge i 5 delova rastvaraea (200f0-ne tinkture). 3-5 g droge n a 100 g vode. tj. Jugoslovenska farmakop eja II (1951) daje ovaj propis : I zrada. i za dekokte j e najbolje upotrebiti des tilovanu vodu. obojeni oblici lekova dobijeni ekstrahovanjem droga alkoholom (etanolom. a u nemogucnosti iii nedostatku. le kovite sas lojk e koj i se ne razlaiu na povisenoJ temperatu r i. najeesce u obliku kapljica. k ojom je ispran isp resova ni ostatak ekstrahovane droge. Izraduju se 3-5%. Kiseline se uzima priblizno toliko koliko je propisano da droga minimalno sadriava alkaloida. do propisane kolieine.r astvaraju lekoviti sastojci odredene biljke. etilnim ili obienim a'l koholom) ·razne koncentracijc ili mesavinom alkohola i etra. ove tinkture se izdaju i upotrebljavaju sarno prema lekarskom receptu i uputstvu! VeCina tinktura se primenjuje za unutrasnju upotrebu. tinktura od ljute paprike upotrebljava se spolja. Sitno isecena (s ito III). rede iznutra. Dekokti od alkaloidnih droga izraduju se na is ti naein. Kao i za spravljanje infuza. ad droga jakog dejstva u apotekama se spravljaju tinkture perkolacijom. od nosno svde usitnjena (sito IV) droga prognjeei se u porculanskom tarioniku s tolilko hladne des tilovane vode da bude jednoliko prokvasena. Dekokti se moraju izdavati u sudovima s natpisom "Pre up. Teenost se os lav i krace vreme da se slegne. Naj eesce se koristi 40 0 / 0 . Dekokti se ne smeju filtrovati kroz hartiju. Posle toga se zagreva u vodenom kupatilu dok se ne postigne temperatura najmanje 90 0 i greje dalje pola sata na toj temperaturi ee~ce me~aj u ci. slabo presujuCi ostatak na cedilu .

Prop isno us ilnj ena i prosejana droga s lavi se u s lakl enu leglu i prelije odredenom kolicinom rastvaraca. U farmaceutskoj industriji se proizvode dijalizom. poklopi i drii u podrumu 8. dobijeni u industriji centrifugalnim rasprsivanjem biljnih ekstrakata. drazeji. Pos ta ukuvava nj e traje dugo. tablete. U novije vreme farmaceutska industrija sve viSe koristi sveze. sirupi i dr. ali se posle e kst rakcije droge i filtrovanja uparavaju do zelj ene konzistencije. ekstrakti se spravljaju rede maceracijofll. Uzabrani biljni organ se samelje u kasu i metodom dijalize ekstrahuje vodom iii vrlo razblazenim alkoholom razlicite koncentracije.ska. osobito onih jakog dejstva. To su teoni preparati koji se izraduju me· sanjem lekova s vinom. da bi se spreeilo razlaganje nepostojanih materija. dobra zapu si drzi na hladnom i mracnom meSlu. U nedostatku cis tog apotekarskog a lko hola maze se kris titi rakija od 40 do 50 0/ 0 _ Ekstrakti se izraduju s lie no tinkturama. ostatak se dobro iscedi. tek uzabranog bilja. Ponekad je vinu potrebno prethodno oduzeti tan in. sve se vise primenjuj e uparava nj e u vakuumu. a suvi su iii u prasku iii u obliku lakih. tako da se na svaki litar vina doda 10 grama vodenog rastvora cis tog zelatina (1 deo na 9 delova vade) . Dijallzati su teeni ekstrakti svezeg. obe leenos ti pomesaj u. ostavi da se s legne i izb is tri. taka da se sve ova obavlja na relativno niskoj tempera turi (20-40 0 ). cuvaju se potpuno suvi u boCicama zalivenim parafinom iii voskom. Dispertl su posebni farmaceuts~i oblici u obliku pra.10 dana cesce mesaj uCi. Taskiseljavanjem) na obienoj lemperaturi . a suvi najvise. Teeni ekstrakti se izraduju taka da 1 deo ekstrakta sadrzi le kovite sastojke jednog dela suve droge. Jedan deo dobijenog dijalizata treba da odgovara jednom delu droge. Zilki i suvi ekstrakti. Suvi ekstrakti ne smeju imati vise od 5'/0 vlage. rastvaranjem cvrstih lekova u vinu iii ekstrakcijom lekovitih sastojaka maceracijom lekovitog bilja u vinu. Mediclnska iii lekovita vina se spravljaju na razlicite nacme i koriste u naucnoj i u narodnoj medicini. zitki ekstraktoi sadde vise aktivnih saslojaka. raz li je u bocice. To su vrlo dobri suvi biljni ekstrakti standardnog sastava koji se mogu cuvati i tacno dozirati o Osobito su traZeni disperti izradeni od svezeg lekovitog bilja. Od ekstrakata se izraduju razni galenski pTeparati: pilule. Pos le toga se odlije.IZRADA I UPOTREBA BIUNIH LEKOVA 99 Aka ni je drukcijl:! propisano. - . a l:esce perkolacijom. zivo bilje za spravljanje ekstrakata. taka da se u farmaciji sp ravIjaju: teeni. I zrada. tinkture se izraduju maceracijom (mocenjem. rastresitih komada. fi llruj e kroz harliju za fill rovanje . Da bi se s to potpunije eks tra hova li lekoviti saslojci iz clroga. 0 cemu lekar vodi racuna kad ih prepisuje bolesniku. zbog cega nemaju mineralnih soli. zitki ekstrakti imaju gustinu meda. pod snizenim vazdusnim pritiskom.

stakle· nim m porculanskim posudama i cuvaju dobro zatvorene na hladnom i mra· cnom mestu. sredrzja iii terapijska doza nalazi se izmedu maksimal· ne i minima-Ine i predstavlja ikohiOinu leka Ioojom se postiie najJ bo1je dejstvo. Lekovite masti se izraduju u emajliranim. Medicinska vina treba sprav lja li i cuva ti u s lak lenim sudovima u mracllom i hladl1oll1 podmmu. neu:lezene. . melem. jer bi se unis tili enz imi i na taj nacin sp rec ili os lobodenje i dej s tvo le kovi· tog sastojka droge. a a ko droge imaju tanina (opore). Zato se ova kataplazma sprav lj a m esa nj em s laeic inog b ras na s pOlrebno m kolieinom vode o d 20 do 300 na ob icnoj te mpcraluri. Kasica od sl aCice rz i kako se rze slll e spravljati na visoko j tempera tll ri. i diges liju u toploj vodi odredene tem perature. ka taplazma sprav lj a se na razne nacinc. po· trebno je ce~cc mllcka ti da se ~ t o pOlpunije izvuku lekov iti sastojci droga. Osim navede nih kasica za spoljrzu prim el'nl. terapijske svrhe i bolesnika . S iln o sam levena dmga u obliku bras na najceSce se popari s pOII'cb nom ko li cinom kljucale vo dc da se dobij e kasa ze lj ene gus tin e. Fina emulzij a mao snih kapljica i kazein mleka deluju kao farmakodinamski sinergist i. bolje je upotrebi ti crno vi no. dunje.100 lECENJE BIUEM Upotreb ljava se najbo lje bela vin~. To je naj eesce dijetalna hrana i lek koji se krace iii duze kuva da bi se dobio s to slu zaviji proizvod : salep . IIi se smlacena kasica razmaze na bolno meslo. Ka~ica. njenog fa r· makodinamskog dejstv a . Stari i oprobani nacin je spravljanj e kas ica u mleku umesto u vodi. To isto vazi i za izradu kasice od crnog i belog luk a i drugih biljaka sa sum· pornim h e teruzidima. p revij e cis tim platnom. Masti mo· raju biti sve:le. vun eno p la tno (ka· ta plazma od lanenog bras na koja se prime njuj e za lecenj e zapa lj enja lint f· nih sudova. ~ to je opisano kod pojedinih bi ljaka. Bliza upulstva 0 izradi i upolrebi poj edinih lekoviLih vina iznesena su kod odnosn ih droga. u knjizi su opisani i naC lnt o izradi ka sa za w l ulrasllju upolrebu. Lekovite masti se najcesce izraduju diges tijom biljnih droga u ma snom ulju. svinjskoj masti. Vrela ka~ica se I'azma:ie na cis to bela lane no ii i VlI· neno pla tno i po laze na bolno ili ozledeno mes lO na telu . Doziranje lekovitog bilja zavisi od hemijskog sas tava droge. flegm ona i apscesa) . gaveza i drugih mucilaginozn ih droga. pre ko toga se s tavi loplo. Maceracija obicno traje oko mesec dana. Ma· terije koje lako vetre . pirinac i dr. Maksimalna doza je najveca koIicina lelca koja se moze podne ti bez znakova' nepodnosljivosti i trovanja. je r i e isto mle ko deluje kao dob ro s'l'ed s t~·o za ubla:iavanje bolova i posledica od upale koze i s lulmice. Doza je odredena ko· !ieina leka koju treba m:eti odjednom iii u toku dana. Ovo je potpuno opmvdano. cicvarica. belog sleza. kao sto su e tars ka ulj a i njihovi sastojci u miri s nom bUju. minimalna doza je najmanja kolicina leka kojom se postize odre· dena lekovito dejstvo. vosku. Kod odnosnih bi· Ijaka je opisan postllpak spravljanja. IIi se kuva s malo vode. a nekad hladna kasica. konzislencij l!. lanolinu i drugim podlogama. ovas. Masnu podlogu treba ras top iti na yo· denoj pari. nekad se s la\' lja sto toplija . a isto tako . dodajll se na kraju kad se ras topljena masa na pola ohladi. poma· zu dejstvo sluzi lana.

Praskove je najbolje i'Zradivati neposredno pre upotrebe.ie­ va zivo bilje je lekovitije od osusenog. 1 koren Ja I 2-5 g cvetova i listova.izraduju razni lekovi.3 3. odjednom pOptti. Blib obave~tenja 0 nacinu izrade lekova od bilja ~italac moze dobiti od mesnog apotekara. osu~imo i dobro zapakujemo. stavljanje lista bokvice na posekotine . zavisi od uznista bolesnika.i mo u umerenom klimatu. Po~to mi Ziov. nego postepeno. U vecini slu~a. Pre svega.n prsta. 0 ~e mu lckar s trogo vodi ra~una. ~to prose~no iznosi 1 supen u ka~iku. Praskovi se upotrebljavaju za le~enje unutrasnjih i spoljnih boles'ti. protiv smetnji u zelucu itd. Sokovi iz voca i povrca mogu se uzimati i u veCim dozama. Tim poslom se bave apotekari (fa'lTIlaceuti). na primer. . Bilje se upotrebljava spolja i iznutra.roge se dozi. treba \'oditi ra ~un a i 0 individualnoj preosetl~. polako. Od osusenog bilja se tucanjem i mlevenjem prave praskovi.7 7-14 14-20 20-70 godine godine godine godina godina godina godina 1/ 12-1/10 doze 1/8 -1/ 6 doze 1/ 6 -1/4 doze 1/ 3 doze 1/ 2 doze 2/3 doze 1 doza Osim lIzrasta. tezinu bolesti. Iii kad se listiCi hajdu~ice medu prstima uvaljaju u loptice i to guta pre jela za dobijanje apetita.IZRADA I UPOTREBA BIUNIH LEKOVA 101 Srednja doza sokova iz svezeg bilja je po 1 ~ajna .a nem aJ ~ vagu koja moze da meri male koli~ine. Kao ni pica. ili slme za izradu raznih prostih iii slozenih lekova u apoteci. Za lek se koristi zivo. jer se susenjem mnogi lekoviti sastojci menjaju i gube. Suve d. PRAKTltNA UPUTSTVA 0 UPOTREBI LEKOVITOG BIllA U DOMACINSTVU Upotreba lekovitog bilja je raznovrsna. Najjednostavniji i najprimitivniji na~in le~enja je upotreba pojedinih delova bilja. to nemamo preko cele godine zivog bilja kao oni u tropskim predeiima.4 4.jli !ista repusine na ope~ena iii ubijena mesta na telu. stanje uhranjenos ti. Na doziranje droga uti ~u mnogi ~i­ nlOCl. a neka domacm stv. razna fiziolo~ka stanja (menstruacija. na pol.raju u gra mov ima. Od njega se . trudnoca) i dr. Zbog toga se u toku leta moramo pobrinuti da od svega ~to nam je potrebno naberemo. jer duzim stajanjem gube lekovitost. Evo pribliznih pojectina~nih doza za boles nike od 1 2. u vi~e doza da ne bi opteretili zeludac i da bi lek bolje delovao. ali kako je to ~esto zametno.iii supena ka~ika vise puta dnevno. Gorki lekovi se uzimaju pre jela. ili 6 do 9 grama k?re. ni lekove ne treba naglo. sirovo i osu~eno bilje.i'Vosti izvesnih osoba na odredelle lekove. ond a se naj~e~ce droga uz~ma u t.

Na isti nacin mogu se spravljati . vee prema tome da Ii se zeli slab iii jak caj. pozitivno utice na bolesnika. j er se time uni~ tavaju njegovi lekoviti sastojci. Pogresno je kuvat. Za to je pogresno kuvati kamilicu.i be li slez. Iedan od naj cesCih uzroka nepoverenja prema lekov itom bilju je. jer se iz ce log biljnog orga na teze i nepotpunij e iscrpljuju lekoviti sastojci nego iz is itnjenih. Kas iku iseckanog korena belog sleza (velicine kukuruznog zma) treba preliti sa dva decilitra hladne vode i ostaviti oko dva do tri sata. Ako se za kucu izrad uj e mesan caj od vise vrsta bilja. zatim treba procediti . treba ostavit. cmog sleza. ruze. nego svaka cetvrt sata po jednu ka ~ iku. izvetre gotovo sv i lekoviti sastojci (etal'ska ulja). ali ne odjednom. ali se moze ponekad ostaviti i duze da bi u vodu preS lo s to vise lekovitih sastojaka. dodaje se cvet razlicka. Tim mesanim cajevima ces to se dodaje razno cveee zivih boja i prijatnog rnirisa da bi caj imao leps i i privlacniji miris . rakiji.102 LECENJE BIUEM NajcesCi narodni lekovi od bilja su cajevi. Uglavnom.i 30 do 40 minuta da se biljka kiseli u vreloj vodi. n evena. sto psihicki. lipu. osobito za jacanje i za leeenj e organa za varenje. nego se stave u cist sud i preliju kljucalom vodom. razblazenom alkoholu i tome slieno. stavi u cistu teglu i prelije desetostrukom kolieinom vina iii rakije. jer je to I/ajbolje slu zno sredstvo za lecenje organa za disanje. cesce mesajuci. Na primer. u poklopljenom sudu. Gotovo je redovna poj ava da se na pola litra vode stavi nekoliko cvetica lipe iii kamilice. zavo mjaka. Bilje !!reba tek: prilikom pravljenja caja u avan u iii medu dlanovima isitniti . los go re j e ako se kuva u otvorenom. nestru cna izrada ca jeva i suvise mala kolicirw bi/jke koja se upotrebljava pri tom e. treba da ima u dovoljnoj kolicini preko cele godine.i lekoviti zejtini i masti. nanu. sve do nove . To pomalo lici na madiju. lavande. U nas se koren belog sleza sve viSe upotrebljava. mogu se izradivati i u dobrom cmom vinu. U vecini slucajeva treba na pol a litra vode staviti 3 do 5 kas ika iseckane iii zdrobljene biljke. liSee i druge n eke biljne de love nikad n e treba kuvati. turcinka. smilja i dr. To je dobro. Droga se sto bolje isitn i. poveze platnom i jakom hartijom i ostavi desetak dana. Dajemo ovde spisak vaznijeg lekovitog bilja koje svaka kuca. eesce meSajuci . majkinu dus icu iii ne ku drugu mirisnu lekovitu b iljku. nije dobro sto svi taj koren kuvaju . To nije dovoljno. DOMACA APOTEKA LEKOVITOG BILJA Zasto pesaei ti desetine kilometara do apoteke za dvadesetak grama titrice. Cvece. a osobito sa decom. da bi se iz nj ega sva sluz izvukla. ali se oni greju na vodenoj pari. zasladiti medom i piti. Medutim . pored aspirina i kombinovanih tableta jos i raznog bilja. nepoklopljenom sudu. majkine dusice. j er kuvanj em gube. belog sleza iii nekog drugog bilja koje gotovo svuda u nas raste u izobilju? Svaka prosvecena majka ima u kuci »Iekove za nuzdu«. Listovi i cvetovi bde otpustaju lekovite sas tojke nego kore i drugi cvrs ti i debeli orgaru . poklope i ostave krace iii dll ze vreme. Izvesni lekovi. VeCina cajeva se tako spravlja. uvek se mora dobro izmesat i. pored ostalog.

Na svak u kuliju treba mao s tilom c itko napi sa ti koja se biljka u njoj n a lazi i da lum kad je bra na. Pup 0 I j c i majske ruZe.uva. persuna. supe iii na nekom drugom mestu izlozenom pras ini. ha jducice. S e men j e bundeve (duleka). K 0 r e n J e (i drugi podzemni organi) belog sleza. 6. jer u rukama nestrucnjaka one moze biti otrov. idirota. ali zato mogu nabrati kicice. S. Ne moze svaka domaCica imati sve bilje koje se ovde navodi. Ne treba gubi ti iz vida da se i naj le kovitij e bilj e moze brzo pokvariti i izgubiti le ko. dunJe 1 lu· ben ice. . ruzmarina. kima. treba cll va ll u nov im kesa ma od jake harl ij e iii . o~. koje sc moze ceS lo prove travati. Plod 0 v i sipka iii ~ ipurka (divlje ruze) . koje se potpuno za lvaraj u. Icpo osu. zove. rastavica. skim kutijama. turcinka i drugog neotrovnog bilja. jagorcevine. vranilovke. pasdrena. Bilje se ne moze cuvati bes konacno. ogrozda. Ovo bilj e ne treba cuvati obe~eno pod st rehom . bunike. 4. crne i bele slaclce. tao tul e. pallcini . lana. bre· ze. crne topole. pticama. Lis l 0 v i pitome i divljih vrsta nane. Ijubicice. U j ednoj kesici iii kutiji sme se c uvarti 1SaI11. zalfije. sladica. vitost pod razornim dejstvom vlage. ali mora biti zaklonjeno od sun ca. pitome i divljih vrsta nane. drena. troskota. vetru. maline. kupine. anisa. m oljaca. nu . necistoce i /lagle promen e temperature. trandavilja. bokvice. Osobito treba paziti cIa se bilje n e cuva blizu katrana. ro treba bac ili ili. na prasnjavom tava. zubace i dr. Lo~ je obicaj u nas da se razno bilje pome!la ~ tako c. lincure. kolomasti. pirevine. sve sk lonjeno u cist orman iii sand uk na suvom. perunike. s pa liti . trna. pitomog kestena. vranilovke. cubra. gumske jagode. eve to v i tin'ice iii kamilice. kal"bola. ribizle. hajducice. kiseol1ika i z vazduha. Evo najvaznijeg bilja koje treba da imaju domacice u kuCi (domaca apoteka): 1. sapu njace. sitnice i dr. kantaliona. pitomog i di· vljeg kestena. maslacka. bij'lls ta i drugog bilja jakog fiZlioio s kog dej stva. 2. sunceve sve /loSli. divizme. u karton. o . crvi i drugih s leloci na. . ocJoljena. moraca ali anasona. lipe. borovnice. belog i crnog sleza. ruze. jo ~ b olj e. cemerikc. 7. gorke deteline. Razumljivo je da domaca apoteka ne sme imati velebilja. korijandra. sreenjaka. trave·ive. trave od srcJobolje. Ijubicice. jer ove dYe biljke imaju isto dejstvo. Mnoge droge napadaj u in· sekti. Zato se bilje mora cuvati ~to bolje zapakovano i sk lon jeno na suvo m es to. koze i druge robe jakog i dugotrajnog mirisa koji se L esko iii nikako ne mo· ze kasnije ocIstraniti. kukureka . iznad sta le. kieice. jos bolje. iii vrhovi grancica u cvetu) od majkine dusice. podbela. gloga. podbela i dr. gaveza. to je za brdane i pJanince oman itd. 3. mracnom i hlad nom meslu. breze i belog bora.lZRADA 1 UPOTREBA BIUNIH lEKOVA 103 zetve. Sto je za stanovnike pored velikih nasih reka beli slez. oraha. matienjaka. jablana.koru~e i dr. kisi. To ne va lja. lavandule. jer se moze desi ti da u starim ima ples ni. misevima. T r a v e (cele nadzemne biljke u cvetu. a novo s lavlj ali u nove kutije. trna (trnjine). Svaku bi ljku. ~umske jagode i maline. bosiljka.0 jedna vrsta. l oplole. belog i crnog sleza. svinjca. Ravni· cari n e mogu imati lincure. Vecina se mora svake godine obnavljali: sta. suncu i s l. podubice. sen u. saJepa.

DOMACI NARODNI CAJEVI Zamena za kineski caj Upotreba kineskog caja (Thea chin ensis) iz godine u godinu raste. u I i II svetskom ratu caja je postepeno nestajalo na svetskom trZis tu i vee od polovine rata to je bila retkost. vrlo skupo plaeena. 9. svakom su pristupacne i uvek se mogu koristiti. Mozda bi se mogao primiti i ovaj r aspored kako je ovde navede no. jer saddi v. Slab caj od sipaka u tim prili'kama moze biti od velike koristi. pa tek onda procedi. ako se zell da u caju bU'fie ~to viSe vitamina. osladi i pije. I u mimo vreme caj je vrlo skup. kru sa ka i dinj a. provitamina. Sutradan se pusti da prokljuca svega 2-3 minuta. Osim toga. jer rastu najcesee kao prezren korov na »nicijoj zemlji«. Caj od sipaka je nesumnjjvo najprijatniji.Naprotiv. Caj od sipaka moze se izraditi na nekoliko nacina. lek i sredstvo za osvezenje. tanina i drugih korisnih sastojaka sipka. jer se bilje u apoteci tako cuva. U nekim nasim krajevima vladaju leti nesnosne zege.odnim slojevima. K 0 r e hrasta i kru ~ in e . caj od sipaka je ne samo prijatan napitak koji osvezava nego je i lekovit. ljuske od ja buka. Pre svega. poklopi i ostavi preko noei da se kiseli. jer Sam sipak ima dovoljnu kolicinu Iimunove i jabucne kiseline. R a z n 0: osuseno neo lrovno divlj e voce (divlje jabuke. U toj bi/jnoj dOl11acoj apot eci treba da bude u ve k CiSlo j da bude reda. a u mnogim predelima je Josa voda. Zbog toga nijedna kuea ne treba da bude bez nabranog sipka. U hitnim slucajevima i kad se zeli sarno prijatan napitak. nesumnjivo.104 LECENJE BIUEM 8. mlak i hladan caj. Caju od sipka ne treba dodavati limunove ni jabucne kiseline iii limunovog soka. u poklopljenom sudu. Ovako nacinjen. najzdraviji i najlekovitiji. vee prema tome sta se zeli dobiti. . Moze se piti topao. glavni lekoviti sastojci sipka. ali je skup. kiselina. list kupine. kru skc. neozledenom sipku mnogo bolje i duie sacuvaju vitamini i provitamini. oskoruse. Bolja je meka nego tvrda. poklopi i drii ukraj stednjaka 15-20 minuta. razume se. Najbolji strucnjaci rade ovako : u cajnik (posuda sa poklopcem koja sluii sarno za kuvanje caja) stavi se 2-3 pune kasike zdrobljenog sipka i prelije sa pola litra hladne vode. Sve te biljke rastu u izobilju kod nas. jarebike). veoma prijatan. Caj je. a u ratu jos skuplji. ogrozda. lipov cVe! i dr. jer se u celom. krecna i gvoZdevita voda. Caj ima vrlo lepu boju i prijatan miris i ukus. Stotine miliona Jjudi sirom sveta koriste caj kao prijatan napitak. procedi. tanina i drugih korisnih sastojaka. kasika sipka prelije se sa dva do tri decilitra kJjucale vode. Umesto caja mogu se upotrebiti domaee sirovine: sipak. zbog cega je nepristupacan sirokim nar. . onda se ostavi 1 do 2 sata. mal~ne. sumske jagode. 10.i tamina. ribiz)e. Pet e I j k e isanj a i tresanja. sv ila od kuku ruza i drugo. treba napomenuti kao vrlo vaZno da sipak treba cuvati ceo i tek pre upotrebe ga zdrobiti.

a li dobije prijalniji miris. Peklll ez od sipll ka se izraduje na razne nacinc. pijanstva. provitamina. mus mula iii nekih drugih pl odova . jer one ima mnogo vitamin a i provila mina (be ta-karotina) . stavskih i drugih oporih matcrija (tanina). dobro zap us i i c uva do upolrebe. sipak izgubi jedan d ec vilam ina. Prie njcm. u tankom sloju susi ne koliko d ana na suncu. Nazi- . Is to tako se ceni oporo i kiselo voce. razume se. U sva kom slucaj u. na poseba n naci n izradenog pekmeza od sipaka. Najcesee se prave od raznog divljeg voca. boles nic im a. jer uk olik o se duze ku va . internali za s kolsku decu i vojska.i: oSll se n sipak e ddi 1I peCi posle pecenja hl eba dok ne dobij e sve tlu smedc-mrku boju. izbace cek in java zrna i »polll tke« OSllSC.asto i zuto vo. ali e pogresno nazivaju se menkama): c im se uzaberc. iscedi. Iscedeni sok je voeno vino kad prevri. pl-edsta vlja citav j edan arse nal. pl odov i. Ti pekmezi su. 051rim noze m iii narac itill1 m a~inama s ipa k se uzduz raspori. Sumsko iii uivlje voce.Za izrad u vitaminskih koneenll-a ta u 111nogim prosvece nim ze mljama poslednjih dvadesetak godina sve se vi se trazi i sve skuplje plata razno di vlj e iii s um sko voce . vilalllinskilz kO/lcenlrala. Nazivaju . a zatim dosu s i II peci iii stednjaku. decj i domov i. saspe se u mlake teg le ii i boec. Jos bolje je ovaj sok sacuvati da ne prevri : prokuva se da kljuca 5-10 minuta iii mu se dod a I gram natrijum-benzoata na litar slatkog vocnog soka i razlije u ciste boce. Svaki ovakav koneentrat (pekmez).IZRADA I UPOTREBA BIU IH LEKOVA 105 Jos lepsu boju (k. pravo bogatstvo raznih vitamina. Dobra s ku van pe kmez od s ipa ka je n ajzdrav ija hrana i najprijatnija pos las ti ca. musmule . oskoruse. trnjina. Sve dska i All1crika su glavni uvozni ci i pOlrosac i s ipka na svetu. erveno. dunje i drugo voce se istruze na trenici. sva ki za sebe iii u smesi.i h i vitaminskim ca j evil11a. Divlje jabuke. zapravo.ilis ta. trudnica ma. gloginja. pazeCi pri tom da ne pregori. dojiljama i sv im s labunja vim osobama. lIt oliko vise vil a min\! izgub i. drenjina. m a lin a.Od pre deset do dvade et godina ovi cajevi su u sve veeoj meri u upotrebi . osko rusa. sumskih jagoda.:'e. Mn ogo j e kori snijc i prijalnije svak i dan pojes li na pa rce lu hl eba malo ma s la (b u tera) sa neko liko ka s ika pekmeza od s ipaka nego gUl a ti s kupe uvczene tab le te vitamina C. bo rovnica. tj. i one se zbog toga dodaje za popravlja nje kvali teta pekmeza od pitomog voea. . divljih jabuka. samo uno koje nij e otrovno. jer se izra duju od vitaminskog hilj a. Cim se izvadi . Vocni ~jcvi. jos dok je mlak. Najvi se se ceni rumeno. nl! treba ga du go kuva li . U mnogim zemljama s ipak je pos ta o narodni caj. savrem eni prirodl1i l11ullivitamini. bez obzira na to da Ii je izraden od s ipaka. U veCim preduzecima ovaj rad je mehanizovan. Ovi sokovi su danas u velikoj upotrehi u svim prosveeenim zemljama i slu'le kao jedno od najboljih sredstava u borbi protiv alkoholizma. brekinja . Moze se upo lrc bl java ti i s ipak b ez on ih ce kinj avi h se menki (to su zapravo. a s usenj e se obavlja u te rmickim susara ma na stalnoj temperaturi. Mnoge zemljt: kupuju s lol in e vagona s ipa ka za izradu lzv. kru s ke. narandi. divljih krusa ka. biljnih kise lina. raz nih ko ri s nih soli i mnogih drugih lek ovitih sastojaka. Ovaj pekmez se daj e kao lek vrl o prijatnog uku sa deci.1O sta re zla lo) i prijatniju arom u ima ca j od s ipka koji se mal o ispi"l. bolnice. . Najvi 5e caja od sipaka potrose oporm.

sarplaninski caj. parenje i vrenje ponovi se jos dva puta. da vrenje ne bude suvi se burno. Na kraju se IistiCi ponovo uvrnu kao erni kineski caj i brzo osuse na sunell iii na jakoj promaji. U II sve tskom ratu redovno je dod ava n i s ipak. Racli prijatnij eg ukusa. imali bi v. preporucuj emo dodavanj e osusen ih sum sk ih j agoda i proplienih s ipaka sme!li prevrelog J. Lipov evet je najcesCi narodni caj.U poslednja dva svetska rata u Evropi su izradivane razne zamene za kineski caj. Njima se lece mnoge bolesti. . Izrada zamene za kineski caj. a rak ij a j e nase narodno i naeionalno zlo i nesreea. vrani lovka.106 LECENJE BIUEM vaj u ih raznim imenima. Nasi bnlani i planinei.ick i zapakovati . Milioni kilograma najpl e menitijeg voea svake god in e se kod nas pretvore u rakiju. Uvijanje. Preporucuj emo ovaj isprobani reeept: lisra lista lista lista lista ribizle kupine maline sumske jagode ogrozda 200 100 100 10 10 grama grama grama grama grama Maljavi listovi sa vrhova grancica beru se potpuno mladi. . sve sa eiljem da se dobije prijatan miris slican kineskom caju. osobito u sumovitim i siro mas nim krajevima. Uvijeni listiei se svezlI u veIike marame i to se obesi iznad lonaca iz kojih izlazi vodena para. pojede stoka iii istruli. Jos mlak caj se zapakuje u hermeticki za tvorene sudove (tegle. tj. 'kamilica i drugo. Oni se toee u svim javnim lokalima. ribizle. sumske jagode i ogrozda. a najcesee vitamins kim VOGI11m sokovima iii teen. me talne sudove) da ne bi izgubio prijatan miris i privukao vlagu i stran mirrs. drZi se oko pola sata. »upalili «. zova. Osuseni voeni caj mora se herme[.isea od kupine.m voccln. sa sto manje d rZaka. Drie se jedan do dva dana na gomiliea ma da svenu i za to vreme se cesee prevreu da se ne bi ugrejaIi. nego tiho i postepeno. Potom se marame s liseem pritisnu izmedu dYe daske i ostave prekonoe u toploj odaji da prevri. Isto tako se pije [ nana. jer privlaci vlagu i usled toga brzo puplesnivi i pokvari se. Najcesce s u upotrebljavane smese u kojima je uvek bilo kupinovog lis ta.ise koristi od ovih cajeva i voen ih sokova nego od Takije sto je peku od sveg voea. maline. Zatim se lis tiei na stolu rukom uvrell.

« Podela bilja po njegovoj lekovitosti (terapijska podela) nije laka ni jednostavna. jedna od lih materija je pretezna . a zalfija deluje potpuno suprotno. Zanimljivo je utvrditi da ukoliko je jedan eovek civi/izovaniji. a hrastova kora zatvara. tj . jer se zbog toga najc':esce zakasni. Cesto se cuje da »ne postoji bolest .el1ag sasrava. Uostalom. ona .nega lditi. Nazeblom pulniku ee zimskih dana u vow. jer su biljke slai. Zbog toga ce ovde biti navedene sarno one biljke koje su lekari klinieari decenijama iIi vekovima upotrebljavali i imali uspeha. a matienjak. Isto tako. U slueaju zaraznih i drugih teskih oboljenja. jer mnogo bilje koje se upotrebljava u narodnoj. uzbuaenoj putni oi slab ih zivaea ponudice lek od odoIjena. po onome nasem narodnom: »Bolje je zlo spreCiri .nego bolesni'k«.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLAZITI MEDICINSKIM BILJEM Pogresno je shvatanje da se biljem mogu leeiti sve bol es ti. avionu. utoli'ko eesce upotreblj ava ova. ne treba izgubiti iz vida da ima i takvog lekovitog bilja koje ima suprotno dejslvo. Ovom knjigol11 ne ze limo da sirimo nazovilekarstvo. dunjino seme i druge sluzne (mucilaginozne) biIjke. To nikako. ren i slaeica lzazivaju osecaj topline.sllsi «. . uglavnom preventivna blaga sredslva. na brodll iIi stani. Koren Ijubicice izaziva gadcnje i povracanje. saIep. Ali ipak priznajemo da je u izvesnim slucajevima tesko postaviti ostru granieu izmedu nauene i nenauene medioine. a zatim crvenilo i plikove na kozi (ako se ne pazi) dok kamilica deluje pOl'puno suprotno slisavajuCi i ublaiavajuCi svaku upalu koie i sluzokoze. sto je za mnoge osobe vrlo vaino. Ipak. sto je od velikog znaeaja kad se sastavljaju eajevi. pogotovu za neke trudnicc_ . kora krusine otvara. i 0 tome se mora vodili raeUlla. Ianeno seme. onom sa pokvarenim stomakom eaj od kamilice inane. ne poznaje se tacan hemijski sastav. slepo poverenje i iskljuei\'a upolreba lekovitog bilja moze biti veoma opasna. lekoviti sastojei nisu do sada izdvojeni iz biljke. Iipo\' i zovin evet izazivaju jako znojenje.ci tamo ponuditi eaj od lipe i zove. nego obieno njih povise.nane i matienjaka i tome slieno. Lekovito bilje se lIpOtrebljava ne sarno u nauenoj vee I i u narodnoj medieini. Daleko od toga. slieno kao beli slez. Na primer. a neko cak i u nauenoj medicini nije dovoljno proueeno. ne treba preeulati da je upotreba lekovitog bilja u domaCinstvu mnogo veca i raznovrsnija u induslrijskim zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike nego u nas. i lekar u tom slueaju ne moze nista da uCini. -ta!ko da je redak s lueaj da u njoj deluje sarno jcdna hemijska materija. deluje zaustavljajuCi proliv. Za svaki slueaj (bolesnika) lekar mora da trazi i nade najbolji lek.. pre svega.i glavna. na·na i limun deluju protiv povracanja.

Umesto jabuke moze se upotrebiti dunja.ie mnogih bolesti. s lucaj s velebilj em. dunjino se me. odlije i time ispiraju usta. Usta su jedan od najvazniJj ih puteva za preno ~en. dunj e i drugo oporo voce bogato taninima i pekNnima. zalfije. 6. ocediti i time ispirati usta. Proliv upale usne supljine: po 1 kasiku titrice. Sto se tiee ishrane. izbegavati slana. salep i drugo. osobito hronicnim bolesnicima. Opore biljk e. birajuCi sarno oporu i kiselu zukvaru. jesti sto viSe kasastu i sluzastu h ranu . zalfije i sumske jagode s itno izrezati i dobro pomeSati. strugane jabuke. ostaviti 2 sata. U istu svrhu i na isti naein kao b eli slez mogu se upotrebljavati i druge sluzne biljke: laneno seme.oa 200 g vode) i tom vodom ispirati usta. Po 2 supene ka~ike titrice. kupi'l1e i rrave od srdobolje popari se kljuealoll1 vodom (pola litra). stoji pola sata. BOLESTI USTA P. sreenjak. odliti i grgljati. Zbog toga us ta treba drzati cisto. trava od srdobolj e. kao ~ to je to. zalfije i dunjinog semena preliti sa cetvrt litra kljueale vode. Iak caj od kamilice sa dosta limunovog soka. Ovo blago bilje deluje spor ij e. .reko usta se prenose razne zarazne bolesti. kad se prohladi d ekstrallUje.108 LECENJE BIWEM Bilje koje se ovde navocLi nema jako iizi olo~ko delovanj e i zbog toga one ne deluje brzo. paprena i ljuta jela. tj . Za ispiranj. koren crnog gaveza. ostaviti 1 sat u ·poklopIjenom sudu. mu~mule. Posebno je ovaj eaj dobar za slucajeve zalpaljenja zdrela. za grgljanje i protiv promuklosti dobre su one bilj ke koje imaju nmogo slu zi. one koje sadde ~ tavsk e ili taninske materije: stela. 3. bedrinac i dr. m edu kojima ima i patogenih. zdravac. tj. a li d ugotraj nij e i stoga se i znaoi pobo l j~anja boles ti javljaju kasnije. zalfije i lista crnog sleza pomesati i popa riti sa pola !itra kljucale vode. preporucuje da budu istrajni i strpljivi prilikom upotrebe ovih lekova. 4. Zbog toga se. naprotiv. onih koji mogu prouzrokova ti razna opasna oboljenja. Iednake delove !ista podbela. oso bito zaraznih. 1. U ustima im a mnogo mikroorganizama. pre svega beli sl ez: moze se zvakati iii ddati 2-3 sata u hladnoj vodi (l supena kasika korena . S. 2 kasi'ke ove smese popariti sa 200 g kljucale vode. hrastova kora i sisarke. bunom. Zbog toga je potrebna stalna I i br izlj iva higij ena u sne ~ upljine. ne piti s drugima iz iste case. odmah poklopiti i posle pola sata. U nas je vrlo eesta pojava zapa ljena slu zn ice usne duplje. podubica. usJed eega nastaju razne komplikacije. Razumljivo je da bolesnik treba da zatrazi pomoe lekara. Ovo oboljenje je naroeito rasprostranjeno u osoba koj e ne postuju lienu higijenu.e usIa. crnog i belog sleza. zube redovno prati posle svakog j ela. 7. 8. opijumom. k iseia.ice (titrice). procediti i time ispirati usta i grgljati. grgljati i naj zad popiti. moze se i popiti eaj od kamilice i posle toga pojes ti nastrugana jabuka. tatulom. jedieem i drugim bilj em jakog dejstva . Dve kasike kamiJ. bun ikom. kopriva. 2. gde se znaci javIj aj u vee posle nekoliko minuta ili najdalje posle ce tvrt iIi pola sata.

29. kao pod 18. na ne i slatkog korena i po 5 g karanfi· [ica. Caj treba ddati sto dille u llstima. pome ~a ti i 1 ka ~ iku ove sme~e kuvati 10 minuta u 200 g vode. puklopiti i posle 6 sati ocediti. Posebno se spravi jak caj od kamilice: 2 ka~ike kamilice popariti sa 200 g kljucale vode. podubice. 15. kao pod 18. Po 10 g korena ratanije i zdravca.J 25. . 10. hrastovih ~iSaraka (stu· canih u prahl i zalfije. Po 5 g :lalfije. kao pod 18. kao pod 18. 27. kao pod 18 . Po 5 g musmula. dobra iscediti i pome~ati sa salepom. Po 5 g bedrinca. kao pod 8. kao pod 8. jatnog zadaha i z /Isla i ze luca. 12. Po 5 g riwma trave od srdobolje i zdravca. Po 20 g hrastove kore. 17. 2 ka ~ ike ove smese kuvati 5 mi· nuta u 300 g vode. J ednake delove idirota. zdravca. Po 10 g korena ratanije (kupiti u apoteci) i [i's ta zalfije popariti sa 200 g kljucale vode. 14. Dva deset grama miloduh a. pa time ispirati usta (grgljati ~to duze). Jednu kasiku salepa u pra~ku kuvati 1 sat u 200 g mleka i u toku kuvanja dolivati ml e ka. 13. koprivinog lis ta i kamilice. kao pod 18. Caj je dobar protiv zapa lj enj a s luzn ice usta i idrela. Po 5 g lista kupine. procediti i tim caj em ispirati usIa. biti kao pod 8. !ista pitome nane i maticnjaka. miloduha. kao pod 18.i kore na zdravca i srcenj aka i IS g korena belog sleza. korena srcenja ka i trave od srdobolje i ko· rena koprive i zdravca sitno izrezati. kamilice. Po 5 g zdravca. Od ove smese moze se naciniti i tinktura u razblazenom cis tom alkoholu (apotekarskom): 20 g sme~e na 100 g alkohola. 18. idirot a i gaveza sitno izrezati. . poklopiti i posle 4 sata ocediti. Po 5 g dunjinih i hrastovih pupoljaka (vrhovi grancica). o s koru ~a.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2ITI MEDlCINSKIM BIUEM 109 9. kao pod 18. nane i planill'sk<>g /5ubra. Cajem od ove smese ispirat·i usta i zatim caj popiti. poklopiti i. Po 10 g rizoma zdravca. kao pod 18. Za iecenie desni: 2 k a~ ike za lfije popariti sa 300 g kljuca le vode. Po 10 g hrastove kore . popiti. 11. ocediti i time ispirati us ta. Jednaki delov i kamilice. J ed na ka ~ ika na 200 g kljucale vode. Jednake delove cve ta majske ruze. i. podbela i ka· milice pomesa ti i upot rebiti kao pod 8. 16. 21. posle svakog grgljanja. iscediti i tom vodicom ispirati usta i mazati desni. Po 10 g moraca i anisa i 'Po 20 g Zalfije. !ista nane. Po 25 g n ane. belog i crnog sleza. kad se ohladi. maline. Po 10 g planinskog cubra i semena buacka. 24. 20. j er je mirisno i nije mnogo oporo. limunove i narandzine kore i moraca i 5 g karanfilica. 19. ribizle i pi tome nane. 22. procediti J time mazati desni i ispi· rati usta. 26. pitome nane i zalfije. divljih Jcru~aka i lista pitome nane. da bi lekoviti sastojci za lfije s to duze delovali. kad se ohladi. kad se ohladi. kamilice J zdravca. za lfij e i kupine. 23. Ovo je dobro i za decu. cimeta i anisa. Upot reblj ava se izj utra i u vece i protiv lI epri. 28. maticnjaka. kamilice i nane pome ~at i i upo tre. na kraju. kao pod 18. kao pod 8. maticnjaka i zalfije. tako da na kraju bude oko 200 g tecnosti. Ovim ca· jem mogu se masirati des ni.

U nas manje. Po 1 kasika tveta hajducice i lista nane i 3 zrna (stucana) najkvirca. Dccje klinike i porodilista u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi sve vise upotrcbljavaju kamilicu.110 NEPRJJATAN ZADAH IZ USTA LECENJE BIUEM Neprijatan zadall. slatkog korena i osusenih sumskih jagoda. To je. uopste. Pari:w i drugim velikim medicinskim centr. zasladiti medo m i popiti 1 casu izjutra. kao pod I. kao pod I. Po 1 kasika miloduha. 3. jer smo celim putem umesto vode pile jak caj od vase kamilice" . Po 3 zrna kardamoma i najkvirca. izb egava nje dru stva i. SMETNJE U ORGANIMA ZA VARENJE Protiv n a dim a n j a. tegoba i smetnji u trbuhu ima matan broj mirisnih (aromaticnih) biljaka. rekose: "Mi smo na kongres u Pariz dosle avionom. miloduh. Za lecenje ove boles ti rarmaceutska industrija proizmdi neke veoma sk upe lekove koji se prodaju pod zas ti ce nilll i iZlllisljenim im enilll a. 1ma vec i broj naseg i s tra n. pravilna is hrana sveiilll. sa mocu i potis tenost. Po 1 kasika miloduhaa i korena omana i 2 karanfilica.og bilja koje moze ma nj e iii vise da ubl azi. a od inostranog karanfilic.ima lekari i apotekari za nasu kamilicu kazu : "Vasa kamilica je zaista izvrsna. 2 karanfilica i 1 kasika lista nane. god. hajd ucica i neko dr ugo aromaticno <. nane i mati cnjaka. kao pod I. a u in os trans tvu zna lno vise. ovi boles nici piju Ullles to vode razne caj evc s prav lj ene o d miri s nog bilja. sial ki koren. Po 1 kasika pupoljaka majske ruze. 5. kao pod I. Po 1 kas iku sitno stucanog lis ta i cveta llliloduh a i sla tkog korena i 2 pupoljka kara ntilica popariti sa 300 g kljuca le vode. uredna s tol ica. presni m povrcem i vocem. najkvirc.10 III ace bilje. a dYe profesorke Univerziteta sa Filipina 1954.u organima za varenje. . Medutilll. putovale smo dva dana i dYe no~i i nismo imale nikakvih smetnji . Po I kasika slatkog korena i kore od limuna i pod I. maskira neprijalan zada h iz usta. nikad je nemarno dovoljno«. Na osetljiva li ca ova upoma i dugotrajna bolest ces to ostavlja dubok e i neprijatne posledice: depresije. uredan zivot moze da ublazi ovu neprijatnu boles t. sma nji. uop s te . smrad iz usIa veoma nelagod no uti ce i na onog koji pati od ovog oholj enja i na sredi nu u kojoj takva osoba zivi i radi. 2. 7. U Londonu. ocajanja. 1. kao 4. medu kojima prvo mesto zauzima litriea. !cardamom i dr. nikom nismo bile dosadne. ali. 6. na zalost. gasova. Bolesnik mora traziti savet i pomoc lekara. donek le prikrije . slllesla poklopiti i posle pola sata ocediti. kao pod I. hi gijena usta i. eugenolni bosiljak. a drugu uvece posle obeda. pomorand ze. limunova i pomorandzina kora. pre svega.

Iednaki delovi kicice. 2. jer je i med lekovit. pitome nane i matienjaka. gasova. U bo rbi protiv mraka i neznanja. 3 supene kasike ove smese popariti sa pola litra kljucale vade. treba ih ostaviti 2-3 sata u poklopljenom sudu.i u cis t sud i preliti sa 2 decili- tra kljucale vade. lekovitiji caj . Deci se stavlja m anj e titrice n ego odrasHma. kima . protiv opasne upOlrebe makovih caura u nekim nasim krajevima. Po 30 g moraca. maticnjaka. Caj ad kaIllil ice i piro m e 1 1ane je jecLno a d naj boljih sredstava da se te nepr ijalnosti sm anje i ubl aze. maticnjaka. Posto ovi plodovi imaju lekovite sastojke cvrsto zatvorene u unutrasnjosti. a nekad 2 i vise casova aka se zeli sto j aci. 6.i i izaziva nadimanj e i velike lcgobe i neugodnosli us led razvija nj a gasova neprij atnog mirisa. potrebno je da se pre upolrebe zdrobe u avanu. Daje se Sam iii u smesi sa isto tako dobrirn lekovima. To je na mirni ca koja se veoma tesko var. Punu su penu kasiku titrice s tavit. 9. anisa.i korij a ndra i 10 g korena angelike. nes to s to je bolj e a d njih i s to dcletu neee skod iti . kao sto su morae i anis. Po 20 g moraca. ocajnice i majkine dusice. Morac. kao i u drugim slucajevima. Dve plodove narod pogresno naziva »seme«. 1. 1 supena kasika smek na 2 decilitra kljuca le vade. Iednaki delovi kamilice. neka pije caj ad ave smese: pomesati jednake delove titrice. Maze se zasladivati i vocrum sokovima iii sirupima. 7. ocediti i nezasladeno piti pre jela. a s to je n ajvaznij e. 3 sLlpene kasike smese stucati u prah i uzimati u toku dana posle jela na vrh noza i piti jak caj od kanlilice (caj pod 1). kuvati 1-2 minuta u poklopljenom sudu. Po 1 supenu kasiku maraca i korijandra stuea. nane i siSarica hmelja. ostaviti 15 minuta. 4. odmah poklopiti i posle 2 sata oeediti. kao pod 5. Neza. Punu supenu kasiku smeSe preliti sa 200 g kljucale vode. Ko ne maze da podnese miris tHrice. Osobe koje pate ad hronic l1ih poremeca ja organa za varen j e takoue se hval e da im kamili ca najvise pomaze. Iednaki delovi anisa. majkine dusiee. 5. bolje je eaj zasladiti m edom nego secerom.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA 2 1TI MEDI CI NSK IM BIUEM III Nail narod danas manje.s laden caj piti pre jela. I ovde. rastavica i pelena. Nije dovoljno jedno te is to govoriti : m akove eaure s u opasne i m ogu izazva ti smrt deteta! Pot rebno je majkama dati za menu za m akove eaure. Kad se preliju kljLlcalom vodom. ocajnice. smes ta pok lopiti i ostaviti aka 1 sa t. anis i kim se moraju prethodno stucati u prah. a na nij e otrovna i ne izaziva nav iku ni duiom svakodn evno m upotreb om. Kim je opstepoznato sredstvo protiv nadimanja. Bebe koje ces to imaju bolove i grceve u trbuhu s mire sc i zaspe vee pos le nekoliko kasieica »kamilteja«. zasladiti medom iii nekim sokom i piti posle obeda.ti i upotrebiti kao pod 7. kao pod I . 8. a li jos uvek mnogo jede kao glavnu hranu pasul j. kolicina se odreouj e prema uzrastu. najbolji nac in je dati svakoj m ajci kamilicu i pokazati joj kako treba st rucno da spravi caj svoj oj bebi. . a sladak posle obeda. Ponekad se toj smesi doda i kori jandar. pitome nane. Kamilica je ta n asa sp aso nosna biljka koja maze potpuno zameniti makove came. 3. kima i maticnjaka i po ' 10 g nane i majkine dusice.

lincure. 2. ZAPALJENJE JEDNJAKA (Ezotagit is) . 0 svemu se posavetova ti s leka rom . Po 30 g kam ilice. naljblaii le kovi. ka mili ce i vra nilovke. 19. kao pod 9. Piti kao dunjinu sluz preko celog dana kad god se ozedni. oblaZu i tako s tite obolelu sluznicu. . moraca. d rii 12 sati cesce m eliajuCi i posle toga se procedi kroz fl anel iii cisto platno. oni koji pokrivaju. U nedostatku pirinca mogu koristi t·i ovas iii psenicu. 3 s upcn e kas ike isiln jenc smese s pravi ti i upo trebiti kao pod 9.ja koie i sluznice i na laj nacin ublazuju upalu i smanjuju boll tegobe u jednj aku. Ovu sluz treba cuvati u cistoj zapusenoj boci na hladnom mestu. prokisne. 18. 1. m e tvice. Po 25 g vra nilovke. Sto g dU/ljinog semena pokvasi se sa 2 li tra destilovane vode (moze se upotrebiti i obicna veda. Pije se svakog sala po 1 kasika. 3. pre svega one koje u sebi imaju slu zi. id iro ta i odoljena. karnilice. lipe . a one koji nisu gorki posle jela. majkine d usice i mo raca 5 g selena i angelike. mo raca i raslaviea. kao pod 9. 17. Po 30 g 'nane. majora na. dakle. angeli ke i vidovc ice i 10 g kamilice. pogotovu kada je u zapaljenju. Razumljivo je da bolesnik mora voditi racun a 0 ishra ni i da iz svog j elovn ika izbaci sve one s to mu pricinj ava legobe u organima za varenj e. jer tanini taloi e belancevine i tako sllse sluznicu. idirota . kao pod 9. kao pod 9. ali nezaslaeleno pili pre j ela . Po 30 g na ne. Po 20 g kicice.112 LECENJE BIWEM 10. 13.i timij a na i 10 g m at ic njaka. kao pod 9. moze za nuidu nacinili sluzaste kasice kuvajuCi 1-2 sata kasiku pirin ca u 200300 g vode. Po 40 g lincure i kicice i po 10 g ocajn ice inane. kao pod 9. U tera piji ovog organa koriste se ponekad i taninsk e biljk e. 15. Slicnim le kovima se dodaje i bilje sa azule17 ima. ali se pre thodno mora prokuvMi. 12. Po 25 g hajd ucice. Sok od dunja taJrode pomafe: oljustene dunje se sHno izrendaju (nastrufu) i iz njih iscedi sok. jer se brzo kvari. Sve gorke caj eve piti nezas ladene pre j ela. 14. 15-20 minuta. Svi ovi caj evi ne sarno da smanj uju gasove vee is tovremeno vraeaj u apetit i deluj u kao lekovi za j aca nj e. Po 25 g m ajo ran a. kao pod 9. Po 20 g nane. 11. 16. lincu re i na ne. kore gorke pomora ndze. Bolesnik mora traziti po moe lekara. odlije se od taloga) . Uzroci zapalj enj a jednjaka su r aznovrsni. a kiselina drazi sluznicu. on e opo rog ukusa. kada se ohladi. kao pod 9. ali se u ta kvim cajnim mesavina ma one nalaze u manjoj kolicini. idirota i kud rave nane. Za ublaZavanje zapalj enj a ovog organa koriste se razne biljke. da omeksa i. zasladene m edom ili voenim sirupom. Po 30 g vranilovke. koj'i lakode dduju pro ti'V za palje n. Ako domaein s tvo u pla nini iii na selu nema nikakvih lekova. pi tome na ne i jdi ro ta i 10 g cveta lavandul e. kao pod 9.

podbela i crnog sleza i kon~na omana rpomesati i upotrebljavati kao pod 7.I ova sluz je bljutava i otuzna. Po 2. Po 10 g piskavice ili grckog semena. 9. Neke osobe ne podnose evet divizme. malina.UlTi MEDICINSK IM BIUEM 113 4. Po 10 g eveta ernog i belog sleza. jer su uzroci zapaljenja jednjaka razliciti. crnog gaveza. tako zbog toga jos viSe slabi i postaje sve manje otporan. piti po 1 supenu kasiku svakog sata. pomorandZe. 12. Da se m i r-~s i ukus poprave. Po 20 g korena i cveta be log sleza. zbog ('ega ih mnoge osobe ne podnose.preli. 14. navedenih ra nije pod 5. Lanena sl uz: 100 g lanenog semena ddi se 12 sa ri u 2 litra des rilovane iii prokuvan e i ohladen e obicne vode i 'Ilpotrebi ·kao dunj ina sIuz. vee 'prema tome s ta bolesniku najvise prija i cega u kuei ima. pre upotrebe u solju pom esati kasiku sluzi sa isto toliko caja od pitome nane. Po 10 g korena omana. Prema tome. popariti jednim litrom kljuca le vode. leze i ne k reeu se na ciMom vazduhu . Po 1 supenu kasiku cveta kamilice. maticnjaka i bokvice pomeSati. BOl ESTi MOGU IZl EC ITI III UBL. smesu biljaka koja ee tom bolesniku pomoei. crnog i belog sleza i trandavilja pomes ati i upotrebljavati kao pod 7. kamilice i podbela. pomesati. 'usta ~ jednjak. 8. Razumljivo je da osobe koje pate od zapaljenja jednjaka moraju strogo pazi ti na lUenu higijenu i ishranu. otufnog. Po 109 cveta brdanke. zbog toga ga one ne smeju upotrebljavati. 10. iseediti u 6i\Stu boeu i cuvati na hladnome mestu . lato se ovim sl'llZima neposr edllo p re upotrebe do daj e ma lo soka od limuna. . 7. islandskog lisaja i 5 g cveta divizme pomesati i upotreblja'Vati kao pod 7. neprij atnog uJeusa. kamiliee. 6. lista hajduci"Ce.KOl E SE . pirevine i belog sleza pomesati i upotrebljavati kao pod 7. odmah poklopiti i posle 2 sata odliti. pre svega od l11at ic njaka ili od kamilice. podbela i bokviee pomesati i upotrebljavati kao pod 7. lekar ee za svakJ.') g lista belog . ernog ·i belog sleza i trandavilja pomesa ti ·i upotrebljavati kao pod 7. Pedeset grama sernena buacka (Plantago psyllium) i po 25 g dunjinog .Sluzi su bijutavog. popariti sa pola litra kljucale vode. podbela. Piti svakog sata po 1 kaSiku sa nekim sredstvom za osvezavanje k ao pod 5. nevena. pa se moze piti uz dodata:k sredstava za osvezenje. . jer im drazi organe za disanje. cveta nevena. . M iri:ma dUl1ji na i l anena slu z. kiselih visanja. slucaj odrediti lek. pogotovu bolesnici koji dugo boluju. 15.i lanenog semena pomesati i upotrebljavati kao pod 2. Ovde je naveden veCi broj recepata. Pedeset grama korena belog sl eza . odmah poklopiti i posle 3 sata oeediti. Nij e re dak slucaj da boles nik povra ti ne sarno popijenu lekovitu sluz vee i hranu . Po 20 g eveta kamiliee. 13. 11. ribizla. kamilice.i ernog sleza. eveta ernog sleza i tJrandavilja i lista mati 6njaka. prema ukusu bolesnika. jabuka i drugog voea. 5. zasladiti dunjinim ili slezovim sirupom i piti sVaikog sata po 1 kasiku.ti sa 300 g hladne vode i posle 3 sata odliN i iscediti. Tome treba dodati i cinjenicu da svaki bolesnik drukcije reaguje na isti lek. Ovako dobijena sluz je veoma lekovita.

kao pod 2. Po kafenu kasilw lianenog ~ dWljrinog semena prelilti soLjom hlad· nog eaja od kamiJice. 2. kao pod 2. Po 10 g korena omana. crnog gaveza. 7. hajducice. Po 25 g korena crnog gaveza. cesee promesati i posle 1 sata ocediti i popiti neza· sladeno na pola sata pre jela. 10. KATAR ZELUCA (Ga stritis. korena belog sleza. Po 10 g cveta kamilice. kamilice. 6. selena. orahovo lisee. CIR zELUCA I DVANAESTOPALACNOG CREVA (Ulcus ventriculi et duodeni) 1. smilja. Cetiri supene kasike kamilice i 4 kasike lista hajd uc ice prelili sa Iitar i po kljucale vode. Iista pitome nane. maj. orahovog \ista i majkine dusice: 3 supene kasike smese popariti sa pola Iitra kljucale vode i posle 2 sata ocelliti. kao pod 2. slatkog korena i pirevine. lista bokvice. Ove biljke mogu se kori· stiti i tako sto se Iistovi zguZvaju izmedu prstiju i naCirri lopti ca koja se proguta. kao pod 2.114 lECENJE BIUEM ZAPALJENJE ZELUDACNE SLUZNICE. Od lekovitih b ilj aka vredno j e pomenu!li: haj ducicu . Jednake delove hajducke trave. pe t rovac. kao pod 1. debelu koku. Osobe koje ne podnose gorko. buacka i dunje. anisa i porno· randzine kore. Po 30 g lista pitome nane. podbela. 9. ruse. ali da ne vri. . nanu . kao pod 4. selena. lipovog cveta. 11. od verema travu. belog sleza i pirevine. Nezasladen'o piti na pola sata pre jela. ocajnice i cveta trandavilja. 5. kao pod 4. kao pod 2. kao pod 4. Supena kasika u prah zdrobljenog cmog gaveza i jedna kafena ka· sika lanenog semen a. 3. od kojih ee lekar odabrati onu koja najvi se odgovara svakom pojedinom boles ni ku: 1. k. crnog gaveza i reuma.icice. odmah poklopiti i dna ti 15 minuta u kraj s tednjaka da bude toplo. vodopij e. 4. Po 10 g korena selena. kamilicu. petrovca i kima. B. skinuti. lravu·ivu. crnog sleza i kamilice. kinu dus icu i neke druge gorke i opore biljke. vidovcice i korena angelike i 10 g sladiea. gastroenteritis) Hronicni katar organa za varenje cesto se i caj evima moze vrlo us· pes no leciti. Po 20 g korena crnog omana i belog sleza. mogu za· sladiti caj medom. kao pod 4. Po 20 g majkine dusice. Po 20 g kamilice. belog sleza i slatkog korena i 25 g cveta trandavilja. 2. Ovo Cil1iti po nekoliko puta dnevno. Piti 2-3 puta dnevno. dunjinog semen a i lista zalfije i bokvice. Zimi se kuva caj od os usenih listova. Jednaki delovi hajducice. piti u toku dana umesto vode. steze. dana kad god se ozedni. ostaviti 2-3 sata da se ohl adi i caj piti u toku. I ovde eemo navesti veei broj smesa.

a ni sa i cve ta tra nda vitja. a narocito cira dvanaestopalacnog creva. Najjace dejslvo imaju biljke sa atropinom. kao s to su: velebilje. kao pod I. Bolesnik oseca dosadnu gorus icu. talula. 4. kao pod 1. lipovog cveta i slatkog korena. oma na i pirevine i po 10 g moraca. hajducice. maticnjaka. 2. sacinjenih od neotrovnih biljaka. Medutim.KOl E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2 1TI MED ICINSK I M BIUEM 115 3. odnosno sa hioscijaminom. omana i idirota. neprijatno podrigivanje i mnoge tegobe. zalfije. 3. iatfije i ruse. Po 15 g kore na crnog gavcza. koja je posledica povecanog lucenja zeludacne sone (hlorovodonicne) kiseline. cve la tra ndavi tja i lrave ruse. kao pod I. bo kvice. OBOLJENJA 2ELUCA Povecano lucenje zeludacne sone kiseline (Hiperacidit et. po 10 g majkine dusice i blazenog ckalja i 5 g lanenog semena. kamilice. 10. korena mas lacka i kore krusine. kao pod I. idirota i moraca i 10 g kamilice. crnog gaveza. kao pod I. kami!ice i moraca. Po 30 g ko rena crn og gaveza i sladica i po 10 g korena i lis ta belog s teza. bunika. kao pod I. Boiest se javlja usted hronicnog zapaljenja sluznice zeluca (gastritis) iii cira zeluca. Po 15 g korena crnog gaveza. Po 40 g ko rena crnog gaveza i belog sleza i 20 g sla lkog korena. Po 25 g korena crnog ga veza. cvela lava ndute . Medutim. koji se uspesno upotrebljavaju protiv suvisnog lucenja sone kiseline ~ pos ledica koje zbog toga nastaju: I. Po 10 g ki cice. !ipovog cve ta . ma lic nj a ka . k ao pod 1. 6. rusomace. a dobijaju se jedino na Ickarski recept. 9. Navescemo neko!iko recepata mesanih cajeva. Po 20 g kantariona. Po 25 g kore na crn og gaveza. 7. s latke paprati i s lavelja . Po 20 g lanenog i dunjinog semena i po 15 g !ista ialfije inane. angelike. ka mili ce. betog steza. sladica. kao pod 1. kamiIice. ove biljke su vrlo jakog fizioloskog dejstva i zbog toga se ne preporucuje njihova upotreba u domac instvu. postoje vrlo pouzdani biljni leko"i koji smanjuju lucenje ove kiseline. kao pod I. 4. jer lake mogu izazvati teska trovanja. Po 20 g ka m iti ce. Po 15 g kantariona. Po 25 g cve la podbeta. kao pod 1. 3 supene kasike smese popariti sa pol a Iitra kljucale vode i posle 2 sata ocediti i popiti u toku dana. . pa i smrt! Lekove od ovih biljaka spravljaju farmaceuti u apotckama i farmaceutskoj industriji. betog steza. 8. s ladica. angelike. beli bun i mandragora. stadi ca i lrave od srdobolj e. !is la be tog i crn og steza i rusomace. hiperhlorhidrija) Mnoge osobe boluju od ove bolesti. 5. Upotrebljava se magnezijum-oksid iii soda bikarbona za neutralizaciju slobodne sone kiseline. kao pod I.

Klasican nacin lecenja j e uziman je propisan ih kolicioa r azblaZene sone ili hlorovodonicne kiseline kako bi se nadoknadio nedos tatak ove ki seli ne u zeludacnom soku. cesto se j avljaj u proli vi koji se dosta tesko Ieee. k ao pod 1. kicice i h ajducice i 10 g idirota isitni ti i dobro pomesa ti. angelike i lincure. 1ma izves tan broj bilj aka koj e povecavaju lucenje zeludacne sone kiseline. Po 25 g blazenog ckalja. Bolesnik se mora obratiti lekaru za savet i pomoe. po 10 g hajducice i 5 g m ajkine dusice.ive h rane boga te celulozom . Po 15 g idi rota. trave-ive podubice. Po 25 g pelena .. Po 25 g korena idkota. kim a. Po 20 g korena selena.116 Smanjeno lu~enje zeluda~ne LECENJE BfUEM sone Idsellne (H ipoacid i tet iIi hipohlorhidrij a) Ova cesta bolest j e pretezno posled ica hronicnog 2lapaljenj a zeludacne sluznice u sled preterane upot rebe alkoho lnih pica. E\'o nekoli ko ispitanih cajeva koji se vee vekovima svak od nevoo koriste u na ucnoj medicini raznih zem alj a : 1. 1ma i · drugih vrsta dispepsije. angelike i ruse. 3 supene kasike ove smese kuvati 5 min uta u pola litra vode u pokloplj enom sudu . lincure i rudinskog pelina. u slucajevima dispepsije truljenja treba upotrebljavati mnogo bill . Na primer. ostavi·ti da se ohladi i pi ti u toku dana 3-4 puta po 1 solj u na pola sa la p re jela. nepravi lne ish rane i hronicnih zaraznih boles ti. omana. kao pod 1. kao pod 1. h ajducice. kima. 3. zove. po 10 g ruse inane i 5 g ljute paprike . kicice i komoniJke . ko re od gorke pomorandze. kicice. Po 25 g kokoca. pogOlovu posle upo trebe pasulja i d ruge kabaste i tesko svarlj. 2. 8. kao pod 1. ko moni ke. kao pod 1. 6. j er j e varenje o teZaoo i uspore no. Po 20 g trave-ive. Naveseemo sa rno do maee lekovit o b il je do koga bolesnici mogu lako doei. Takozvana acidna dispepsija izazvana je suvisnim lui::enj em zeludacne sone kiseline. U avesnih osoba nagomilavaju se velike koli6 ne gasova. po 10 g kantaI'io na i trave daninoCa i 5 g ljute paprike. Po 30 g lincure. hmelja. idirota. kao pod 1. Osobito veliku p aznju treba obrati t i na ishranu. Bolesnik oseea potmuo i tup bol »ispod grud i. podubice. Atonicna dispepsija je prouzrokovana mlitavoscu miS1ca zeluca i creva. . kima i idirota. Po red razn ili tegoba u trbuhu. 7. 4. 9. Po 20 g gor k e deteline. POREMECAJ VARENJA (Dispepsija) Uzroci ovog oboljenja su razlici ti. Razumljivo da ce p om oei sa rno kva litel no lekovito bil je i zbog toga bolesnik mor a voditi racuna od koga ga krupuje. kao pod 1. naj cesee zbog nedost-atka fermenata creva ili gusterace. trave-ive i grcice. u p redelu zeluca gotovo posle svakog obroka. m oraca i korij andra i po 10 g lincure. kao pod 1. _ 5.

4. gorcice. pored os talog i razni biljni leko vi: 1. . 1. za tim k uvati u pok lopljenom su du 5 minuta i. kao pod 1. k ao pod 1. 2.i di pogJavlj e Voce i povrce kao lek ). ZAPALJENJE TANKOG CREVA (Enteritis) Zapaljenje tankog creva moze bili akutno ·i hroni~no. gorke deteline. anisa i moraca i po 20 g lista pitome nane i plodova p asdrena. kao pod 1. osob ito presne i sitno ·samlevene iIi nastrugane. Po 50 g podubice i vranilovke pomdati i 3 kasike ove smese popariti jednim Htrom kljucale vode. omana i 10 g pirevine. Bilje za spravljanje ovih ~ajeva treba da ima. hajduOice i po 10 g trave-iove.mati 3-4 puta po I kafenu k asicicu na pola sata pre jela. Po 40 g korijandra i idirota i po 10 g plodova pasdrena i kleke. 9. 10. gr~evi 1I trbuhu. Po 20 g la nenog i gr~ kog semena . kao pod 1. k ima i anis a i 10 g nane. Po 30 g moraca. 3 supene kasike ove smese preliti jednim lit rom hladne vode. lincure. kao pod 1. 3 supene kasike sm ese d rlati 3 sata u pola li tra hJ adne v<Y. a kim u a vanu s tu ca ti . kao pod 1. pre svega. »voeni dani« iii »vocne kure« (v. ostaviti ukraj stednjaka 1 sat. Po 50 g rizoma sr~enjaka i rizoma trave od srdobolje dobro isitniti i pomdati. Po 40 g korena idir ota i lincure. kao pod 1. 3.-4 puta po 1 casicu pola sa ta p re jela. 11. U nas i u inos tl-an s tvu ko r is te se. ma ticnjaka i h ajduoice. I ovde pomazu sluzavi lekovi i sluzave ~orbice i kasice. jer ublaiuju zapaljenje i tako smanjuju tegobe. Znaci oboljenja su proliv. sve dobro isitniti . lanenog i dunjinog semen a. kada se s ml a~ i. sitno 'l1astrugane jabuke i dunje i topli cajevi umesro ·vode. tan ina (oporih materija). Topli oblozi na trbuhu. Po 30 g hajdu ~i ce. PomaZu i biljke sa sluzima i azulenom. Po 15 g kieice. zagrejati do klju~anja i kuvati 15 minuta. id irota i maj kine d usice i 10 g kima. maticnjaka. Osobita painja se obraca na ishranu. Po 15 g kamilice. osobito posle jela. is landskog lisaja i 10 g trave-ive.KOJ E SE BOLESTI MOG U IZLEC IT I ILl UBLA t ITI MEDICINSKIM BIU EM 117 ne h rane. Po 40 g !ista zalfije i belog sleza i po 10 g kamilice i mati~njaka. podubice. lista koprive i korena pirevi'l1e. 8. Po 50 g idirota i oman a. odliti i toplo piti umesto vode u toku dana. Po 15 g kima. 30 g dunji nog semen a i po 15 g trave od srdobo lj e i na ne. 5. nadutost.Ie. 7. kao pod 1. 2. ko rijandra. kr~anje u crevima i druge tegobe. Piti umesto vode. Bolesnik se mora obratiti lekaru za savet i pomoe. 6. idirota. poklopiti i posle 2 sata ocediti. 15 g kamilice i 5 g kQre krusine. Od vehke pomoei su tzv. prtome nane. kao pod 1. smanjuju tegobe bolesnika. Uzroci ovog oboljenja su raznovrsni. pi-ti 3. Po 15 g lis ta pitome nane. sa ml e~i iii stuca ti u fini prah i uzi.

Po 50 g lubenicarke i steze. kao pod 2. U nas i u inostranstvu upotrebljavaju se ovi cajev. Po 25 g majkine du ~ ice. nane. koprive i hajdutice. kao pod 1. pektini). kima i rnorata.ice. ocajnice. vranilovke. 6. ostaviti da stoji 3 sata tesce mesajuci. rizoma srtenjaka i trave od srdobolje i korena od koprive dobro isitniti. protiv upale sluznice) i poliuronske supstancije (sluzi. 12. pa se bolesnici upucuju da traze savet i pomoc lekara. kao pod 1. Po 25 g lista oraha. Po 25 g !ista koprive. Od biljnih lekova najce~ce se daj-u oni koji sadrie w1tisepticne sastojke i tanine (fenolska i poI.118 LECENJE BIU EM 3. trave-ive i rusomace. nane. 20 g grckog semena (piskavice) i 10 g orahovog lista. bokvice. potrebno je omoguCiti uredno varenje uzete hrane. srtenjaka i trave od srdobolje. 10.i: 1. To se postize posebnom dijetom. po 10 g cveta majske ruZe. Po 25 g hrastove kore. lis ta bokvice. nane i t·roskota .ke dobro isitnjene sme~e preliti sa pola litra hladne vode. 7. kao pod 2. sve pome~a. 3. lis ta borovnice i bokvice. zbog cega pate od naizmemcnih zatvora i proliva koji mogu biti ponekad cak . trandavilja. koristeCi hranu koja se lako vari.ti i upotreblj ava ti kao pod 1. kao pod 2. kao pod 2. zatim zagrejat: do kljucallja u poklopljenom sudu. Po 30 g lanenog i dunjinog semena i korena crnog gaveza i 10 g troskota. Hronicni kolitis je te~ka i upoma bolest koja se sporo leCi.ce. vranilovke i rusomate. kao pod 2. 2. hajducice i borovn-i. Pre svega. kamilice. Po 15 g lanenog i dunjinog semena. kao pod 2. vranilovke i karnil. uzimajuCi uvek neku drugu smesu. Da ne bi doslo do navikavanja. 8. Po 20 g trave std e. 9. kao pod 2. 11. tj. bokvice. pa ih z:bog toga treba piti sa raznim vocllim sokovima koji osvefavaju.ifenolska jedinjenja). 4. 5. . Po 25 g islandskog liSaj a. steze. Po 20 g troskota. Po 25 g srcenjaka. posto je kolitis dugotrajna bolest. Po 25 g kamilice. nane i cveta kamilice. Daju se i raz:ni lekovi. otajnice. potrebno je menjati cajeve. Po 20 g srcenjaka. Prolivi su vdo cesto sluzavi. trave od srdobolje i steze i po 10 g kamilice. Uzroci zapaljenja sluznice su raznovr9ni. 4. ostaVli. Po 20 g korena repuha. pod bela i kflmilice.ti da se ohladi i piti 3-4 puta dnevno po J casicu na pola sata pre jela. azulenogene materije (antiflogistika. trave od srdobolje. Smtenje su pracene jakim bolovima i grtevima u trbuhu. kao pod 2. kao pod 1. kao pod 1. timij ana i kam hlice porne~a ti i upotrebljavaN. 3 supene kasi. ZAPALJENJE DEBELOG CREVA (Kolitis) Mnoge osobe boluju od akutnog i-li hronicnog zapaljenja sluznice debelog creva. Ovi cajevi nisu uvek prijatnog ukusa.i krvavi . prvenstveno namimice s malo celuloze.

maticnjaka inane. lanenog. nane. kao pod 1. srcenjaka. Po 20 g s teze. miloduha. dolivajuCi isparenu vodu. kao pod 1. dodati 10 g rizoma pirevine. kada se ohladi.j srcenjaka. odmah poklopi·ti i posle 4 sata oeediti.KOJ E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2ITI MEDICINSK IM BllJEM 119 5. Po 10 g planinskog cubra. kruske i hrasta i po 15 g salepa u prahu i semen a dunje. hrastove kore (u prall stucane). kao pod I. majkine dusic e. 17. buackovog i grckog (piskavice) semena i ploda pasdrcna. Piti u toku dana umesto vode. podubice. pirevine. 28. planinskog cubra. odoljena i ruse i 10 g trave od srdobolje. Po 10 g planinskog cubra. 25. kao pod 1. rizoma idirota. 22. Po 20 g lanenog -i dunjinog se mena. majkine dusice i kamiliee pomesati. kao pod 16. emog gaveza. kao pod 1. srcanika. 23. Po 10 g odoljena. 9. pitome nane. kao pod 1. 11. rusomace. 10. Po 10 g dunjinog. jabuke. korena angelike. 13. pirevine i emog gaveza. 20. 19. 21. kao pod 16. kao pod 1. Po 15 g maticnjaka. po 20 g lanenog i grckog scmena i po 10 g korcna angelike. kao pod I.ena. kao pod I. 14. Po 10 g stde. . nane . 6. oraha. majkine dusice i hajduciee. Po 15 g korena belog sleza i cmog gaveza i po 5 g maticnjaka i borovih pupoljaka. koprive. 7. po 15 g kamiliee i ernog gaveza i 10 g vranilovke. drunje. kao pod 1. belog sleza. 16. 12. kao pod 16. ocediti i. 26. Po 30 g idirota. kao pod 16. trave od srdobolje. idirota i kore krusine. 18. kao pod 16. 20 g kamilice i 5 g maslacka. m aline i kupine. dodati 1 kasi·ku korena selena. 15. Po 10 g majkine dusice. Sezdeset gram a rusom ace i po 20 g ko rena lubeI1licarke trave od s rdo bolje. borovniee. 8.3 doze. borovih pupoIjaka. Kas iku salepa. kao pod 16. hrastove kore i majkine dusice -i 10 g orahovog Iista. samlevenih hrastovih siSa-l'ld inane. vranilovke. Po 5 g pupoljaka od erne topole. vranilovke. lavandule. 27.Jja i divizme. ocajniee. Po 25 g korena maslacka i repusine i po 5 g kantariona i korena lokvanja. kuva-ti jos 5 minuta. kao pod 1. Moze se za-sladiti medom od planinskog mcdonosnog eveca. Po 20 g ocajniee. Po 15 g kore krusine i plodova pasd. Trideset grama kOl-ena trave od sl'dobolj e i po 10 g lista nane. Po 10 g eveta kamilice. trandavj. mravinea. kao pod 16. kao pod 16. Po 10 g planinskog cubra. sumske jagode. miloduha i islandskog lisaja. kao pod 16. Po 10 g ploda pasdrena. i·s landskog lisaj a i plodova borovniee. poparit-i jednim litrom kljuca·le vode. trosko ta i bokviee. u prasku kuvaoti 2 sata u 200 g vode. kao pod 16. srcenjaka i zrelih borovniea. Po 30 g Iineul'e.o pod 16. 24. popiti u 2. ocajniee i pitome nane. Po 40 g bokviee i kamilice i po 5 g is'l andskog lisaja. nane i odoljena. b. lineure. Po 30 g kantariona.

dunj e. zdravae. semena dunje i lana i lista nane. roscica. 15. S. kao pod 9. koprive. stefa. Za dojerzead i decu preporucuje se ova s mesa: po 2 kasike maticnjaka i pi tome nane i 3 kasike kamiliee.guisorba) i 10 g majkine dusiee. borovruee i oraha. Ova smesa daje vrlo dobre rezultate. koren srcenjaka. zir i ~isarke. kao pod 9. stueano dunjino seme i drugo. Slum i caj protiv krvavog pro/iva: po 25 g korena ernog gaveza. Po 25 g majkme dusice. . oporih. lalfij e. 1. maticnjakom i t ~tricom. list ernog sleza. 6. 5. lednaki delovi zdrobljenog dunjinog semen a. ma line. Tome se obicno dod a manje iIi vise titriee. cera. 11. list kupine. U svako m slucajli. Koren trave od srdobolje i stefa cesto uklanjaju i krv u stolici. ribizle. 3 kasike smese preliii sa pola litra hladne vode. rule. maticnjak. 12.1 g eveta kamiliee i lista nane. kao pod 9. pogo tovu kod deee. Po 2. ostaviti preko noei i sutradan izjutra u poklopljenom sudu zagrejati da prokljuca. kil1eskog ca ja. razne vrste stavolja (Rumex). nego blage caj eve od l1al1e. Ovaj caj deluje kao blago sluzavo sredstvo. beli luk. 4. kamilice. plod zesljike i kantarion a. za. bokviee i troskota i 10 g nane. 9. nana. Cubar. ogrozda. pre svega. jabuka itd. lormenlilla). Ima i biljnih lekova koji su vrlo efikasni . Po 20 g trave od srdobolje. osobi to dece. lista iii ploda borovnice ·ili IU'astove kore. biljke koje imaju stavoSkih. bokvice. sam iii zajedno sa nanom. taninskih materi ja. hrastove kore i srcenjaka. bislorla) i lubenicarke (San. idirota. Ova smesa brzo zaustavlja i jaci proliv. 10. trave od srdobolj e zdravea. Po 30 g stde. 3. Za takve bolesnike pos toj i odredena di jeta. srcenjaka (P. Samlevene hrastove sisa rke. eveta ernog i belog sleza i lista podhela. al i ne l1ekuvallu vodu. bolesnik mora traziti pomoc lekara. trava od srdobolj e. Po ~O g rizoma trave od srdobolje (P. kruske i bokvice. oeediti i piti u toku dana urnes to vode. Protiv proliva pomazLI. s umske jagode. 2.120 PROLIV (Dijareja) LECENJE BIUEM Proliv ie cesto i vrlo rasireno obolj enje. zecje stope i kamiliee. kao pod 9. petrovae. Po 25 g lista od nane. Osobito su opasni letnji prolivi deee pogotovu na selu. 14. trava-iva. To je ces lo znak mnogih ak utnih i hro nic nih bolesti. lis t i koren koprive. Vrlo efikasno sredstvo je caj od smese 1 kasike zdrobljenog korena trave od Hdobolje i 2 kasike hrastove kore. Strugane jabuke. hrastova kora. 7. Kad se ohladi. s rcenj a k. slu zi i pektina: OPOTO divlje i pitomo voce. vranilovka. Smesi pad I dodati I kasiku prZenog i samlevenog l ira hrasta. Lecenj e proliva moze biti uspes no ako se blagovre rneno otkriju i odstrane uzroci ove boles ti.tim da j ede presne strugane kisele i opore j a buke i drugo. kao pod 9. Us pes no deluje kantarion. kruske. Holesniku se daje da pije mn ogo t ecnos ti. list m edvedeg grolaa. 13. l iva trava. list i plod borovn iee. hras ta . kao pod 9. narocito opore i kisele izvrstan su lek protiv proliva. kamiliea.

kao pod 9. Vocni caj pro[ iv pro/iva: po 20 g drenj ina. kao pod 9.aka. 27. lista crnog s leza i cvetnih pupuljaka majske ruze. svakodnevno uzimanje presnog povrca i voea bogatog celulozom (kupus) j uPQtreba lekovitog bilja pomazu bolesnicima koji pate o d zatvora. TVRDA. grcev·i u trbuhu i mnoge druge tegobe i neugodnosti. nadutost. koji vrlo ste tno deluju na razne organe. kao pod 9. plivanje. Tr·i-cetiri kasike osusenih drenjina kuvati kao kompot u j ed nom litru vode i mlako jesti i piti. 18. 22. konstipacija) Zbog neuredn e stolice javljaju se u organizmu rami poremecaji. Po 25 g k Ol'c na crn og gaveza. kao pod 9. 23. Po 30 g lis la crnog i belog sleza i ka mili ce i 10 g dunjinog semena. divljih jabuka krusaka i sipuraka. dunja i musmula dobro isitr. 21. Bolesnik se mora obratiti lekaru za pomoc' i savel. 28. maline inane. s ipuraka. Kao kafa ispJ'Le n hraslOv zir ame lj e se u fini prah i uzima vise pula dnev no navrh noza. kamilice i hajducice.! ta i li sta podbela. 24. island skog lisaja i tim ijana. borovnice. . po mQgucnost>i nesladeno. kao pod 9. kao pod 9. sum ske jagode. 30. kad se ohladi. a jos vise deci oboleloj od proliva. Po 25 g cVI. 31. neraspolozenje. kao pod 9. osobito deci. NEUREDNA STOLICA (Opslipacija. Salep (vid i clanak 0 sa lep u) daje se vrlo uspesno. migrena. 29. Po 30 g cvela trandavilja. kao pod 9. 20. opsta slabost. gimnastika. 17. smilja i vranilovke. kao pod 9. ogrozda. pod 9. zdravca. Po 30 g ri zorna zdravca. kam ili ce. hras lovc kore. iscedi~i i piti umesto vode u toku dan a . Zt\TVOR. kao pod 9. ocediti. eve/Hi caj protiv proliva: po 25 g pupoljaka majske ruze i cvetova Iipe. Daje se deci i vrIo osetljivim osobama. 25. Kretanje. Po 20 g petrovca. koprive i osusenih divljih kru.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLAllTI MEDICINSKIM BIUEM 121 16. U lecenju zatvora najvise pomaze licna higijena i pravilna ishrana. zaliva se jakim cajem od ka mili ce . 26. Po 20 g korena zecj e stope. kao 19. Cett'dese t grama vrhova grancica s liscem ruja. Po 20 g lis la k up ine.ili i od te smese uzeti 3 supene kasike i kuvati 10 minuta u pob lilra vode. majske ruze i belog sleza i 10 g malicnjaka. Kompot od drenjina je vrlo prijatan i koristan i odraslima. zbog cega se javljaju ceste glavobolje. kao pod 9. srce nj a ka inane. virka. po 20 g vra nilovke i kamilice. zdravca. oskorusa. a osobito na mozak. zive lrave i kantariona i 10 g majkine dus ice. Po 20 g ornhovog i koprivinog li sla. Po 25 g zrelih osusenih borovnica.

kamilice. 8. Propis jugoslo venske tarmakopeje. Po 20 g gorke deteline. korena omana.122 LECENJE BIUEM Evo ncko liko cajeva i drugih lekova biljnog porekla koji se korisle u nas i u svelu na osnovu vekovnog isk ustva i novijih klinickLh ispitivanja protiv zatvora. 15 g kore krusike i 15 g plodova pasdrena. . kima i cveta crnog trna. bele mrtve koprive. jer lanena sluz nije skodljiva i ne izaziva navik u. 12. pasdrena ·i ani sa i 10 g korena selena. turcinka. po 15 g pirevine i zubace i po 10 g lista pitome nane. kima i moraca. 4. 30 g kore krusine i po 10 g moraca. cveta kamilice. To ponoviti 2-3 puta dnev no. ani sa. kao pod 3. belog . senino lisce ravnomerno nakvasiti kljucalim rastvorom kalijuOl-natrijum-tartarata U destilovanoj vod-i. po 10 g bele mTtve koprive. 16. plodova pasdrena i moraca i 10 g korc od krusi ne isitniti. 7. m eteonzma. kima i korijandra stucati i upotrebiti kao pod 3. Cvetni caj za ciscenje: po 10 g cveta od crnog trna. pJ odova pasdre na i korena sladica stucati u prah i tome dodati 10 g cveta crnog trna. 2. Cetrdeset grarna kore zestike (Rhamnus tal/ax). kao pod 3. lealijum-natrijuOl-tartarata i vode. kao pod 3. jednu supenu kasiku ove smese kuva·ri 2-3 mLnuta u 200 g vode. Za decu: po 25 g kamilice. 5. Jednu supenu kasiku smeSe prokuvati 3 minuta u 200 g vode i. sapunjace i lanenog semena. sladica. zasladiti m edom i popiti . Po 15 g kore krusine i plodova pasdrena i po 10 g moraca. Ovo ponoviti 2-3 puta u toku dana. lOve. 14. kao pod 3. purgansi). Po 15 g kore zestike i plodova pasdrena. Po 20 g kore zestike. 13. zove. za ciscenje (Iaksansi. kao pod 3. plodova kima. moraca. 6. Osobe koje dugo vrernena pate od hronicnog zatvora moraju i cesCe u toku dana uzimati ovaj lek bez bojazni. kao pod 3. anisa. plodova pasdrena. anisa i zove i po 10 g rizoma reuma i cve-ta kamilice. Laneno seme: punu kasiku semena stucati u avanu. Po 25 g kore krusine (ili zestike). za uredivanje s tolice. kao pod 3. 15. osobama koje pate i od gasova.Caj za ciscenje: po 20 g seninog lisca i zovinog cveta. kad se ohladi. kima. preporucuje za decu i vrlo osetljive odrasle osobe. blaienog ckalja i korena crnog gaveza i po 10 g plodova krusine. angelike. Po 30 g kore krusine i plodova zestike i po 20 g korena selena i sladica. Po 30 g kore krusine. kao pod 3.i crnog sleza. 3. Po 30 g plodova lOve. trna i zove. kad se ohladi. kao pod 3. Caj se. Po 15 g moraca. korena selena i amana. plodova klima i zove. 1. 11. kao pod 1. 10. Ovaj caj se preporucuje. kao pod 3. 9. Po 30 g kore kmsine iii zes tike. kao pod 3. odjednom popiti. pre svega. nadutosti. pre svega. . plod ova pasdrena i korena selena i 10 g moraca. zatim ga osusiti na 50-60oC i pomesati sa ostalim biljem. Po 30 g sla tkog korena. preliti sa 200 g mlakog caja od ~ami li ce i odjednom popiti.

ku rnaticnjaka. kao pod 1.i i poslJe pola sata pro cediti. rotkva i rotkv-ice. kad se ohladi. kao pod 1. PODR1G1VANJA 1. kao pod 3. Po kafenu kasiku lirnunove i pornorandZine kore i osusenih malina. nacinjeno kao sala ta sa ma lo stucana bela luka. ribizla i kupi na. pa moze izazvati i smrl! ). 7. Po ka fenu kasiku I·i sta rnaticnjaka i osusenih zrelih ribizla i surnskih jagoda.risa i ki-selog ukusa koji osvezava. lirnunove kore i surnskih jagoda. ulj u doda li limunovog iIi nekog drugog soka prij a'lnog uku sa i mir isa. kirna i kleke. Po kafenu kasiku maHonjaka. presan i kiseo kupu s. pomorandZa. odliti. 1zvesnirn oso barna dobro cini casa soka od patIidzana (paradajza) . posto iz njega ni6u odst ranjeni o trovni sastojci (smrtonosni to ksalburnin ricin) ! Razurnljivo je da bolesni ci ko j-i pa te od za tvora treba da paze i na ishranu. 10. U tu svrhu mogu se koristiti limun. Po kafenu kasiku rnaticnjaka.j postupi'ti kao pod 1. Dve supene kasike maticnjaka i po 1 supenu kasiku pitome nane i titr1ce preliti 5 pola !itra kljucale vode. se dobi ti 1I svakoj apo teci. Meuutim . kore gorke pornorandze. Spravljaju se razni napici prijatnog mirisa. mi'l oduha i cveta lavandule. 4. moraca. soli i sireeta iii Hmunovog soka. lirnuna. 2. Ovo ponoviti vise puta dnevno. osusenih ribizla i cveta rnaj ske ruZe.KOl E SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA2ITI MEDICINSKIM BILIEM 123 17. prerna potrebi 'i zelji bolesnika. al1 posto je vrlo neprijatnog ukusa i olut oog mi risa. smesta poklopit. 18. 11. ne sme se upo treblj avati l ehnicko l'ioinusovo ulje . jer j e one vrlo otrovno. Pije se po 1 kasika svakog sata. ke l eraba. 5. v-isnja. kelj i slicna sred stva su a probani narodni lekovi koji se u nas i u inostranstvu u spesno koris te protiv za tvora . Ricin usovo ulj e ni je o lrovno i moze . POVRACANJA. Po 20 g grckog semena i plodova pasd rena. Po kafenu kasi. Po kafenu kasik'll rniloduha. ukusa i izgleda. kao pod 1. 8. ribizle.i t: i one vrlo opas no. 9. 3. jagode i drugo voee kiselog ukusa i plijatnog mirisa. pitorne nane i lirnunove kore popariti s 200 g kljucale vode. kao pod 1. zasladiti 50korn (sirupom) ad visanja Hi ribizle i dati bolesniku da pije kad god je zedan. 1ma osoba kojima pornaze strugan ren. jer . zasladeno visnjevim ili nekim drugim sokom prijatnog mi. toplo iIi hladno. 6. jabuke iii nekog drugog voea. Kompo t od sljiva i smokava. Jedno-dve kasike r icinusovog ulj a (ali nika ko rioinusovo seme. kao pod 1. srnesta poklopiti i. Najcesee se daje caj od maticnjaka: punu supenu kasilku lisca maticnjaka preliti dccilitrom klju cale vade. . pomorandze. raso. poklopiti . PROTIV GABENJA.

Poslednje 2 godine najviSe lincure pot~e osobe. tinkture iii ekstrakta (ovi preparati se spravljaju u apoteci). povremenD se svakodnevno jace promucka. Zatim se odlije i iscedi. utoliko je bolji! Gorko bilje svojom gorcinom dra zi culo ukusa i tako refleksnim putem preko sluznice jezika izaziva pojacano lucenje pljuvacke. vazno je znali da se gorki lekovL ne smeju zasladivati! Ukohi lro je lek gorci. a najbolja je gorka rakija i gorko vino: 200 g lincure isecka se i zdrobi u grub prah krupno~e zitnog zrna. mec1u kojim ima i takvog koje je ne sarno gorko vee je i mirisno.124 GORKA SRE DST VA ZA JACANJE (Amara tonica) LE CENJ E BIWEM Za ja~anj e apetita i za j afe Jufenje zeJudafnog soka Gorko bilj e 0 kome ce ovde bili govo ra nij e ~ k o dlji vo i ne izaziva naviku ni duzom sva kodn evnom upolrebom _ 0 sl r ihn os u. Nesumnjivo da je jedno od najbol}il1 sredstava nasa Iincura. Ima viSe nacina izrade lekova od lincure. vrlo s u j a kog fizi oloskog dej s lva . o sim toga. po 1-2 kasi:ke piju izjutra i uvece pre jela.Gorki lekoV'i se lTIOTaju piti sarno i iskljuci vo pre jela. pa. hin inovoj ko ri . ali mnoge bolesnice se hvale da im je lincura pomogla. koje osecaju neizdr:l. dobro se sud zatvori i dr:l. stavi u sud i prelije najboljom komovom rak. naroeito zene. da ne bi do~lo do neZeljenih posledica koje mogu nastati usled nepravilne upotrebe lekovitog bilja. pre ma tome. . Vama napomcna. ko. p ikrOl oks inu i drugim vrl o go rkim biljnim le kov ima uop ~ te necemo ovde govoriti. Ovde cemo govorit i sarno 0 nase m . i svojstvenog farmakodinamskog dejstva i odrec1e nog te rapijskog efekta. U narodu se gotove razne gorke »Iravarice« na taj nacin sto se gorke trave dobro isitne. 0 cemu strucnj aci u Biljnoj apoteci strogo vode racuna.i desetak dana. Pije se 3 puta na dan pola sata pre jela po 1 rakijska Ca~ica_ . obicno oko pol a sat a pre obroka! Nikako posle jela! Isto tako. a osobito zeludacnog soka. Vrlo je vaino naglasiti da se pre upotrebe ovih lekova bolesnik mora posavelovati s lekarom. jer su to uvozne droge .ijom iii najboljim starim crnim vinom. oblazu noge iii tom rakijom protrljaju bolna mesta. ono ces to sadrii i mnoge druge lekovite i nelekovite m a terije. Gorka s'r edstva za jacanje zeluca i uopste za jacanje i vracanje izgubIjenog apetita spravljaju se od mnogobrojnog naseg gorkog bilja. svima poznatom i siroko ras prostranjenom lekovitom bilju.ljive bolove od upala vena. do koj eg svako moze lako doti . pogotovu kad se spravljaju sme~e sas tavlj cne od raznog bilja razlicitog hemijskog sastava. u obl·LIm caja. podstice prohtev za jelom i na taj naCin 013lksava varenje hrane.ja se ceni svuda u svetu. oporo i sluzavo_ 1. Ovo nije naucno ispitano. tako da se ti le kol'i mogu upot reblj avati jedino i is kljucivo po savelu i pod n adzorom lekara. lako je sve ovo bilje manje iIi vi ~ e gorkog ukusa. preliju rakijom i posle 8-10 dana procede i piju pre jela kao »stomaklije«. Gorko bilje se moze uzimati stucano u prah.

hajducice. ali se njegova kora moze spravljati za le k samo u apoteci i davati pod kontrolom iekara. koga ima mnogo na nasem juznom primorju. Nar (sipak. i beli luk. Irave. CREVNI PARA ZITI (Panlljica ra. Proti v deejih glisla (crva) upotrebljava se. 6. pel ena. Caj od cu bra. jer je nar otrovan! .Punica granalum). ocediti i dati kao klizmu. kore od gorke pOllloral1Cl ze. procediti i p ili 3 puta na da n pre j ela po I kas iku . iscediti sok i odjednom popiti. idirota i kore gorke pomorandze preliti sa 2 dec ilitra kljucalc vodc. 3. i to se odjedno m pojede kao obrok. Posle dva sa ta uze ti gorku so za c iscenje. Po p o la kafcne kasi h : Jincure. limijalw. podubice. os tav ili 2 sala. izvrsLan je lek protiv izvesnih crevnib parazita. uzeti 2 kasike ove smese. 3. I kasiku cveta vratica i po 2 kasike pelena i majkine dusice. Posle 1-2 sata uzeti 1-2 kasike ricinusovog ulja za ciscenje_ Istovremeno se pripremi i caj za kIistiranje: 100 g be log luka prokuvati u 1 litru vode. ali je o ne potpuno bewpasno i moze se upOltrcbljava ti u \'ec im ko li cinama bez boj azni od trovanja: oljusti se jedan tanjir sirovih seme nki. Upotrebljava se i ovaj caj: po 5 g (jednu kasiku) cve ta buhaca i titrice (kamilice). bosiljka i majkine dusice dosta cesto da je dobre rezultate. sve pomeSati. Manje uspesan lek je bUl1devilw se l1l e. j er ako se nepravilno upotrebe. ali njih (reba upo trebljava ti samo pod kO Il/rol om lekara. Obariti glavicu belog luka (pre thodno ocistiti i iseckati) u dec iIitru vode iii mleka i to upotreb iti za jednu klizmu (klistir) protiv okruglih decjih glista. kici ce.i ve . Posle 2 sa ta uzeti kasiku gorke soli iii ricinusovog ulja radi ciscenja. preliti sa cetvrt litra vrele vode. ostrugati i nastrugati.KOlE SE BOLEST I MOGU IZLEC ITl ILl UBLA2 lTl MEDICINSK IM BIUEM 125 2. prokuvati i. glisl e i dru gi para zili) Protiv crevllih parazila (pantljicare i drugih) ima nekoliko lekova. procediti i popiti u toku jednog sala. Kilogram IIIrkve (sargarepe) oprati. i ro la i mn ogi h drug ih biljaka. pa i da umre. odnosno sve dok se glava pantljicare ne izbaci. sirup iI'i tablete koje se prave u fabrikama le kova. Ovo se ponavlja nekoliko puta. hm elja (sisarice). Za to se prilikom upotrebe lekova protiv crevnih parazita mora biti veo ma op reza n! 1. ri ZOI11 navaie j e na se najbolje srcds tvo protiv panlljica re. 5. Kada se sve ohladi do temperature covecjeg tela. ta ko da se dobije 60-100 g (jedna pregrSt) cistih o ljus tenih semenki. 4. mogu s koditi covekovom zdra vlju ! Na primer. Umesto gorke soli moze se uzet i ricinusovo ulje za ciscenje. njcgov sok. osim bundevinih semenki. obicno po mesa no s pekmezom od sljiva. poklopili. semen a bundeve i ploda pasdrena. vranilovke. posto se ohladi. ali nes trucnom upotrebom covek m OLe prolaz no iIi stalno da os lepi. 2. uvek u razmaku od 3 dana. To se ponavlja u razm ak u od 3 dana nekoliko puta. Na is ti nac in se moze naciniti gorkovaca od kicice. gorke delelille. mogrnnj . it1.

Najvise stradaju deca od 3 do 10 godina.126 Pantljl~ra LECENJE BIUEM (Tenija) Pan tlji cara je parazit coveka i zivotinj a. pro· liv. 2. Za svin j sk£l pantljicaru su posrednici svinja i covek. As· karis je obao parazitski cry koji se najcesee prenosi izmetom. pogotovu one koja zive u neprosveeenim krajevima gde su higijenske prilike lose. gadenje. naduvenost. ukoliko nalaz i tada bude pozitiva-n. 1. medom zasladiti i u 2 doze popiti. Istovremeno uzeti kIizmu na naCin kako je na· vedeno pod 1. Neka deca postaju nervozna. pa time bolesnika klilsti'r ati. Po 25 g cveta kamilice. Ona ima po dva iii tri domacina i zbog toga mora da prode kroz jednog iIi dva pos rednika do ko· nacnog razvitka. da bi se utv. Zbog toga se izmet mora redovno kontrolisati mikroskopom.ti preko noCi da se kiseli (ekstra· huj e) . ali mora biti pod kontrolom lekara. uopste. zbog cega je od ovog crevnog parazita vrlo velika opasnost u krajevima zdravstveno zaostalim i neprosvecenim. povraeanje. gde su zdravstvene p l'ilike n'lave. Cetrdeset grama kore od krusine i po 20 g semena od bundeve. gde nema kanalizacije i. procediti. po· vratica i mdinskog pelina. poklopiti. Ovo se mora ciniti 8-10 dana i posle toga dati stolicu na pregled. J.. Najefikasnijc su istovremeno i najot'r ovnije. Zato je neophodno da se bolesniJk obrati za savet i pomoc lekaru i da redovno kon trol ise izmet. Lecenje je jednostavno. popariti jed· nim litrom kljucale vode. Po 25 g rudinskog pelina. T'O su rizomi navale. ostavi. Crevna glista (Askaris) Prisustvo glista u stolici (askaridoza) vrlo se cesto javlja u dece. bterivanje ovih parazita je vrlo tes ko i spo r~. vra-tica i pelena i 25 g ociSeenog istucanog belog Iuka. a muzjaci nesto kraCi). ocediti i popiti u toku dana. Prenosi se jajima koja zaraiena osoba izbacuje &metom u ogromnoj kolicini. za gO\ledu goveee. neuobicajenu glad i vrtoglavicu. 2 supene kasike ove mesa vine popariti sa 300 g kljucale vode i. obo· lela deca imaju teske bolove u trbuhu.rdilo je Ii osoba potpuno izlecena. Posle 3 dana avo ponoviti. Ova glista je dugacka oko 20 em (zenke i do 30 cm. poremeeaji vida i sluha. a za ehil1Okokus (klobucaru) pas. najbolje je piti izjutra i uvece pre jela. kada se ohladi. jer su jaja vrlo sieu sna i sarno se mi· kroskopom mogu otkriti. Ima izves tan broj lekovitih biljaka koje se upotrebljavaju protiv pa n· tljica re. javljaju se grcevi. Dobro je da se uzima beli luk u svim obrocima u toku dana. Sto grama ociseenog belog luka stucati i prokuvati u jednom Iitru vode Hi mleka. kamilice i pelena pomeSati. kora nara iii sipka. koso (iz Etiopije) i druge. . noene strave. 2. kao pod 1. Posle 8 dana redovnog lecenja izmet dati na mikroskopsku kontrolu i. kamala (sa Filipina). ista terapija se mora ponoviti. Pored raznih poremeeaja u organima za varenje.

----' . 11. kieice. 7.ih crew:hih glista). lincure i 60 grama kore kru5ine. sve dobro izmeSati i pomesati sa 200 g najboljeg meda. cveta povratica i planinskog eubra i 40 g kore kruSine. Pet grama omana u prahu. Najce. posle pola sata popiti kasiku gorke soli u easi vode radi eiScenja. zasladiti medom i popiti u toku dana u nekoliko doza. vranilovke. Sitne su i tanke. 4. Sitne gliste (Oksiure) crvici NaJaze 5e u cmaru. to pojesti izjutra na prazan zelud ac. Po 5 g povratiea. Sedamdeset grama povratiea i 30 g timijana. pomesati s medom i pojesti. vratica. Po 20 g pelena. vratiea 1 lin cure. 2. bozjeg drvca (Artemisia aborlanum) i planinskog cubra. dobro izmeSati i spraviti eaj: 3 supene kasike smese na 400 g kljueale vode. stoji poklopljeno 2 sMa. Dvesta do trista gram a (zavisno od uzrasta dece) oeiseenih i oljus tenih presni h semenki od bundeve stucati i pomesati sa 10 g oeiseenog stucanog belog luka. Po 10 g kamilice. U to~u nekoliko dana uzimati triput dnevno po ovakvu dozu. 4. 5 g agara . vraniloVlke i planinskog cubra. kao pod 2. . Po 20 g eubra. kao pod I. 7. 6. kao pod I. kao pod I. kieice. kao pod I. Po 10 g cubra. kraljevca i odoljena. JI1aj kine dusice. pelena.j 20 g meda dobro izmesati i odjednom pojesti. svaki dan izjutra i uveee uzimati pre je la i posle 8 dana dati izmet na kontrolu. Sezdeset grama pelena i 40 g kieice. Uzimati triput dnevno u toku nekoliko dana. 5. kao pod 2. Po 20 g plodova borovnice. kao pod I. jer je prasak neprijatan. 3. 8. svega 2-3 mm dugaeke. moze se pomesati i s medom. 5. see 5e primenjuju kl·izme i zapiranje cmara belim lukom kuvanim u mleku I uzimanjem istih lekova koji se upotrebljavaju protiv askarisa. 9. 6. kao pod 1. posle toga oceiliti. omana i borovnice stucati u prah. korena omana u prahu i s tucanih zrelih bo rovni ca pomeSati i poj esti na prazan zeludac u dYe doze u r azm a·k u od 2 sata. Jedan do dva grama u prah stucanih plodova rutvice odjednom popiti sa ea50m jakog caja od majkine dusice (20 g na 100 g vode). kamilice. Po 25 g s tucanog belog luka.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA21T1 MEDICINSKJM BIUEM 127 3. Po 25 g pelena. Po 25 g pelena.kao pod 2. cveta vratiea. Po pola grama cveta povratiea i braeica (F£lCUS vesiculosus) stucati u prah i dati deci staroj od 4 do 8 godina u toku 3 uzastopna dana (svega 3 g na 3 dana). Sve isi tniti i dobro izmesa ti. eubra. 10. Sezdeset grama plodova borovnice i 40 g povratiea. povratica i 60 g plodova pasdrena stucati u prah. Tako einiti 8-10 dana i posle toga obavezno kontrolisati stolicu. povratiea. UpotrebIjavaju se ism lckovi kao j protiv aska·risa (srednj. Piju se i ovi cajevi: I. lincure.

masl acka i zen etrge dodati toliko lista nane koli'k o je ovih· u kupno. pa od te smese kuvati i pit. U naucnoj i narodnoj medicini se. tj . Dvesta grama lista pi to me nane »Micam« staviti u cist su d. trave-ive. za rasl varanje kam ena u i ucnoj k esici (holelititijaza) i d rugo. ruse i k rusine. kao pad 1. Mesecima se mora piti sva ki d an j ak caj od pitome nane. trave-ive. Jednaki delovi nan e. ovo bilje ne sme upotrebljavati laik. moraca i krusine. Moze se piti nesladen i ii zas laden eaj u toku celog dana u mes to vode . Od biljaka jakog fizioloskog dej s tva u n aucnoj m edicini se upotrebljava bunika. steze. t itrice i hajducice. Od domaeeg le kov i tog bilj a zasada je. kao pod 1.k. 5. podubice.UCN IH PUTEVA LECENJE BIUEM J etra ili crna dzigerica j e najveea zlezda 1\. velebilje. Za leeenj e je tre i zucnih puteva bolesnik mor a traziti pomoe lekara. lone se bez posledice mogu svakodnevno koristiti dufe vreme. Lecenje traje duze vremena. smir l ja. izgleda. ~to je vaZno za hronicne bolesni ke. haoj ducice.1 naliem organizmu. 2. 7. pored drugih lekova. 3. m a ticnj a'k a. tatula. kao pod 1. smilja. Otud tako veli ka vaznost pravilnc ishrane ovih bolesnika i osoba naklonje nih ovim bolestima. Medutim. popariti sa litar i po kljucale vode. podubice. odm ah dob ro poklo piti i ostaviti 2. da bi list otpus tio iz sebe ~ to vise le kovitih sa·s toj aka. Cetiri dela nane i po 1 deo p elena. kraljevca i nekih drugih biljaka koj e uspevaju i kod nas i bez bojazni se mogu kor i·stiti i dilZe vremena. j er vrlo lako moze doei do t rovanja. . cesto po nekaliko meseci pa i d uze. maslacka. tr ave-ive. 1.3 sata da se »kiseli «. omana. Izgleda da se sve drugo lekovito biJj e koje se ovde spomin je ne moze meriti s pitomom nanom.oliko lekova b il jnog porekla koji se upotrebljavaj u s manj e iii vi~e uspeha. zuti trn (B erb eris) i ne ko drugo n aSe i strano bilje. trave-ive. Od rnirisnih biljaka cesto se upotrebljavaju galenskJ. 6. Istim kolicinama pelena. ruse. kao pod 1. maJt>ienjaka. najbol je rezultate dala piloma nana. poponca i nekih drugih domac ih gorkih. titr ice i hajducice pom e~a t i sa toliko nane koliko j e ovih zajedn o. Jednak i delovi n a ne. Za lecenje jet re i zucnih puleva rna ne. zapaljenja i ucne kesice (holecistitis). koris ti i izves no lekovito biIje za lecenj e zapaljenja jetre (hepati'tilS). Jedna ki delovi pitome nane. kru ~ine . ali neotrovnih biljaka. ocajni ce i t r ave-'ive. 4. i fabricki preparati koji imaju ekstraktivne materije dobij ene od pi.i caj kao pod 1. Njena uloga j e ogr omna . vodopije. pod ubice. kao pod 1.128 OBOlJ ENJA JETRE I 2.tome nane. rusa. ocajnice. petrovca. J ednake delove maticnja ka. Mnogi preparati za lecenje jet·r e i zucnih puteva sadrle ekstraktivne materije od pitomc nane. Razum ljivo je da bez pravilne dijete ovi leko vi neee pomoei. Zbog toga se ona javlja gotovo u svim poznati m iI i paten tiranim domacim i inos tranim fa bri ckim lekovima.

kao pod 8. hmelja. orahovog lista. kao pod 8. 17. brezovog i kruskinog lista inane. resnilka inane i 10 g piodova pasdrena. dimnjaee i kieice. kieice i matienjaka i 10 g kore zutog trna. petrovca (ranjeni· ka). kao pod 8. oeajnice.njenje zucne besike tholekinetici. kao pod 8. ruse i orahovog lista. Pedeset grama nane. Po 25 g resnika. vodopije. nane i kantariona. 11. bilo da podstieu. nane. posle 8 sati ocedioi i pi ~i po jednu casu 3 puta dnevno na pola sata pre jela (neza'sladeno). smilja. 14. Pedeset pet grama nane i po 15 g odoljena. 9. kao pod 8. E vo jos nekoliko r ecepa ta eajnih smesa koje se koriste u naucnoj medic ini za lecenj e jetre i zucnih puteva: Upala jetre (Hepatitis) 8. Po 15 g ocajnice. 20. Zapaljenje zuene kesice (Ho/ecistitis) 19. Cetrdeset grama trave-ive rj po 15 g maslaeka. kanta riona. trave-ive i podubice i 10 g moraea. masiacka. kao pod 8. Pedeset grama nane i po 15 g smilja. 18. Po 30 g kantariona. odoljena. mora se strogo vod iti racuna prilikom donosenj a recepture da bi se dobio dobar lek. komonike. Bez saglasnosti i saveta lekara ovi se lekov i ne smej u upotrebljava ti. ruse i semen a gujine trave i 5 g plodova pasdrena (Rhamnu s cathartica). kao pod 8. Cetrdeset grama nane i po 10 g kantariona. Po 20 g resnika. . 15. 10. 12. kore zutog trna i korena vodoplje. poklopiti. kao pod 8. Po 20 g peiena. hajducice. hajducice. nane. podubice I maslacka. kao pod 8. Po SO g lazarkinj e inane.KOlE SE BOLESTJ MOCU IZLEClTI III UBLA2. 13. Pedeset g ram a nane i po 10 g trave-ive. 16. Pedeset grama 'l1ane i po 10 g kieice. Po 30 g nane. 30 g 1rave-ive i po 10 g kore krusine i korena masiaeka. giogovog cveta i kamilice. Po 20 g pelena. pOjacavCljll lucel1je zuci (holereticni lekovi). 21. kao pod 8. kao pod 8. lincure. kao pod 8. 22. 3 supene kasike ove meSavine popantl sa pola litra kljucale vode. kao pod 8. moraca i plodova pasdrena.ITl MEDlCINSKIM BIUEM 129 Zbog velike raznovrsnosti i slozenosti hemij skog sastava raznih biljaka koje se koriste u smesama za leeenje zuei. hajduCice. kao pod 8. komonike. bHo da po jacClvaju pral. maticnjaka i kore krusine. holagogna sredstva).

kao pod 8. 26. Po 15 g kukuruzne sv ile. k ao pod 8. Sezdeset grama nane. Sezdeset gra rn a lis ta pi tome nane i po 10 g r izom a reuma. 27. P. K ol ik e. kao pod 8. Po 20 g na ne. 31. moraju se piti Ilezasladeni. 25 .3 puta dnevno pre jela po 10-15 kapi soka izcedenog iz Ii· stova ~ kOf(:!na trave ruse. 30 g trave· ive i 109 ruse. ma ti cnjaka i kore od zes tike. m a ti cnjaka i kim a. 2.ka 2 uzastopna dan a ciniti pauzu ad jednog dana .. kao pod 8. petelj a ka od visa nja. posle 6 sati ocediti. 24. 33. sto je rotkva Ij uca. . 4. tros ko ta. a li i to sto manj e. 32. kao pod 8. Jedan od cestih uzroka je ner azumna . Jesti s to vise povrca i voca. 3. tim je bolja. ruse i ocaj nice. podu bice. Mlado lisce od d r ago ljuba u obli ku sala te iIi stucano seme od is te biljke u novije vr eme se. pe trovca. i to na pola sala p re je la! Ciroza jetre 1. cesto vrlo masna hrana ! Zbog toga se prep orucuj e. vodopije i ma slacka. 34. Preporuka. petrovca . trave·i ve. kao pod 8. kami lice. Posle sva. Piti 2. Cetrd ese t grama nan e 'i po IS g ruse. 30 g smilj a i po 10 g ruse i m oraca. trave ru se. pasdrena i kamilice. da umes to vode bar jednom dnevno popiju po solju caj a od pi tome nane. ko ri s ti kao lek. Piti 2-3 puta dnevno pre jela po 1 kafenu kas iku iseedenog soka iz cveta i !ista kantariona iii iz korena mas lacka. Po 50 g vodo pij e i stde.U nas ima mnogo osoba obolelih od p oremecaja jetre i zucnih puteva. Svi navedeni cajevi od 1 do 33 manj e-vlse su go rkog i neprija tnog uku· sa. 29. pogo tovu osobama nak lo njenim ovim obolje· njima . takode. Po 20 g na ne . .130 RaSlvaranje kamena u zu ~noj LEC ENJ E BIW EM kesJci (H ol elilijaza) 23. Zbog toga svaki dan t reba jes ti sala tu od nastruga ne ro tkve. ruse. Umes to svin jske m ast i i loj a upotrebl javati ulj e i m aslac (puter) . 30. ruse i smilja. Cetr deset grama cveta i lista kantariona i po 20 g troskota. Pedese t gTam a nane. kao pod 8. Nastruganu rotkvu jesti kao saJa tu 2-3 puta dnevno. k ao pod 8. iscediti i popiti u 3 doze pre jela (dnevna doza). bolovi U zuc'1O j kes i: po 20 g na ne. J es ti sa1 latu n acinjenu od mladog liSea maslacka.iti 3 puta dnevno pre jela po 1 kasiku svde isce denog soka ad rotkve. ka ntarion a i vodopi je i 10 g plodova pasdrena. ROlkva je ve kovni narodni le k za lecenje je tre i zuci. kao pod 8. kan ta ri ona i ka mili ce. p ngotovu m asna jela. plod ova pasdrena. pre svega presnog. Izbegavati tes ka. ru se . kao pod 8. ruse. 28. Po 25 g semena gujine trave. 3 kasike ove smese kuvati 3 minuta u pol a litra vode.

ki lekovi. fami. slucaj evi kad viSe clanova u nekoliko generacija obolevaju od ove dugotrajne bolesti. a kao dopunska terapija vekovirna se uspesno koristi izvesno lekovito bilje. Po 20 g ras tavica. To je. U oboleli h j av·Ij a se. UlZ obaveznu dijetalnu ishranu. insulin se ne daje u svim slucajevima dijabetesa. II. Po IS g ruse . hajd ucice i nane i 10 g klekinja . Gvanidinski deriva ti iz mahuna pasulja. kao pod 4. zute hajducice. rnzurne se. prema vrsti i tezini dijabetesa. Ako se secerna bolest zapusti iii nepravi. kao pod 4. 9. Osim uzimanja lekova. gvanidinska jedinjenja. lica koja se malo kreoo. sm iI j a. 10. Seda md eset gra ma trosko ta i 15 g kan tario na i klekinj a. . SECERNA BOLEST (Dijabeles) Dijabetes se k arakterise povecanom kolicino m secera (gIi. kao pod 4. Pre svega biljike koje sadrle arginina d druga. nane.lijarna. kantariona i korena vodopij e. o sobito masnu hranu. cveta od zute hajducice. 6.j manj a iii veca kolicina glikoze u m okraci. 7. U laksim oblicima daju se neki noviji sintets. Dijabetes se j avlja zbog nedovoljnog lucenj a insulina (hormona gus te r ace) u organizmu.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI III UBLAZI Tl MEDIC INSK IM B1U EM 131 5. moze doCi do mnogobrojnih komplikacija : slepilo. biljke zdraljevine i drugih vr- . Po 30 g ruse. <is to tako. . U nekith osoba javlja se ova bolest. i »od seki racije«.koze ili groi danog secera) u krvi . Bez pravilne dijete nijedan lek neee pomoci. jer deluju kao dobri lekovi u slucajevima laksih oblika dijabetesa. Po 20 g r izoma ad reuma i lista pil1:ome nane i po 20 g cveta i lis ta kantariona i trave ruse S korenom.pre svega. Bolesnik ob avezno mora traziti savet lekara specij al iste za dij abetes. dijabeticari se obavezno moraju drlat i i odredene dijetalne ishrane. kao pod 4. Novijim hemij skim i farmakodinamskim istrazivanjima objasnjeno je antidijabeticno dej stvo raznog bilja koje se na ·r aznim ko ntinentima kroz vekove koristi. Medutim. Po 40 g sipur ka i r izoma pi revine i 20 g !ista koprive. Dana'S postoje efikasni lekovi 'Protiv dij a betesa . 8. kor ena maslacka i troskola i 10 g kore od pasd rena. kao pod 4. kao pod 4. skle roza srcanih krvn:ih sudova. ruse. . kako to narod kaie. bubrefnih 1 l110zdanih arterija i dr. koju ce odredJi bi lekar za svakog bolesnika ponaosob. insulin. Sezdeset grama korena vodopije i po 20 g ruse i Dane. zatim osobe koje prelefe izvesne boles ti i dr. pogotovu medu osobama koje mnogo jedu. Pojava secerne boles ti j e nasledna. Ova boles·t potice od oboljenja same gus terace (pankreasni dij abetes) iii zbog povecanog rada drugih endo krinih zlezda (hipofi zni i nadbub rezni dijabetes). jer j e uzrok ove teSke bolesti razlicit. I neki spoljni cimoci mogu biti uzrok pojave dij abetesa.Jno leci. kao pod 4.

uziman u istim kolicinama tri puta dnevno pre jela. U toku leta i jeseni koristiti sVcZu boraniju. Objasnjenje lezi u tome. osu~enu iIi iz konzervi. Prema tome. zbog cega se mora menjati na~in njene pripreme dodajuci razne zaCi-ne. Bolesnrka ne treba da buni to sto se ~esto iSla biljka javlja u recepturi raznih 610zenih ~ajeva. Jesti sto posnije: mMogo povrca. nije pomogao iii sasvim neznatno. Umesto krompira u mnogim zemljama se u piJjarnicama prodaje cicoka iii topiMambur (HeliaMthus tuberosus). Smanjiti. ovi bolesnici mogu jesti bez ikakve opasnosti. Po~to je secerna bolest dugotrajna. krto meso (zivinsko. trava-iva. levulozu. beli i crni luk.kode negarivno utiou na osobe obolele od ~ecerne bolesti. sto gotovo sva. pre svega. stalna upotreba boranije ce dosaditi bolesnicima. Boranija (zeleni pasulj. Iincura. hleb. hajdutica i dr.~ecera~a. U ovoj knjizi. Boranija se spravlja kao svako drugo povrce. presMog (kad god je to moguee). zeleni grah. dobar ajvar od crvenih paprika. Bezuslovno je potrebno smanjiti sve sto povecava koli~inu ~ecera u krvi. razm. dijabeticari ne smeju jes~i groide i drugo voce bogato gJikozom. Bolesnici od ove boles ti moraju paziti kako na kolicinu t<llko i na sas tav hrane. . osobillo ~eCer. salata s belim Iukom i na mnoge druge nacine. nekima taj isti pelen. pei"Sunovo lisee.u ruku. kiselo mleko. .lzbor namirni ca koje dij ab eti~ri smeju da koris te u ishrani nije jcdnostavan. ugljeMe hidr at e.132 LECENJE BIUEM n au~ni c i ma s ta iz familije L egumhlOsae (osob:ito PapilioMaceae) posluZili su kao model za s·intezu izvesnih leJrova za le~nj e dij abe tesa. Mnogim bolesnicima je pomoglo razno gorko bilje: lciCica. Nije suvise ako ~itaocima ponovo skrenemo paznju na to da se za letenje Secerne bolesti bolesnici ne smeju letit·i na svoj. pre svega. zbog ~ega se medu bolesnicima testo ~uje »svaki seceras je slucaj za sebe«. koje pretezno saddi vocni ~ecer iii fruktozu.reme potpuno izbaciti iz ishmne. Na primer. testa. Masne materije ta. Dijeta. posnu ribu). Os'lalo voce. je isto toliko vazna . telece. Kad se u mokraCi pojavi aceton. Bliza obaveStenja 0 ovoj bHjci nati ce ~itaoci u ovo j kn j izi. mahune) mora bili gJavna hrana veCine dijabeticara. krompir i sve druge namirnice koje sadde s kroba. Medutim . naveli smo velik broj recepata raznih 'Iekovi'tih trava koje ulaze u slozene kompozicije nau~ne medicilIle. govede.9ti ii ulja treba mesno v. j e r je skrob i zvor glikoze. nego sarno po savetu lekara. gr~ica (gorka detelina). pravHna dij etalna ishrana . vec prema ukusu bolesnika. posno. mesana povrce itd. pele~lOm su mnogi bolesnioi uspe!Ji cia znatno smanje koli~inu secera u krvi i da se oporave. Grozde je gJavni izvor glikoze.ki bolesnik drukcije reaguje na odredene lekovite bHjkc. zbog cega se glikoza i naziva »grozdani secer«. a nekad i vafnija od uzimanja le kova. Medutim. paradajz u obliku pirea iIi na drugi nacin. a zimi smrznutu.e &latfkiSe. i to sveieg. ma.

kao pod 1. kao pod 1. 5. gujine trave i piskavice (Trigonella foenurn graecurn) i 10 g lista borovnice. drlati celu noc da se ekstrahuje i sutradan zagrejati da kljuea 5 minuta. SLanovnioi Ba lkana. lanenog semena. kao pod 1. osobito is tocnog i jufuog dela. kao pod 1. Po 30 g be10g luka. Po 30 g trave i semen a zdraljevine i -semen a lana i 10 g dudovog !ista. kao pod 1. koprive i borovnice i 5 g korena maslaeka isi. rnahuna pasulja i zdraljevine. Pedeset grama !ista borovnice i po 10 g virka (Alchernilla).KOJE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI I Ll UB LAZITI MEDICINSKIM BI LJEM 133 Na Zapa du se u fito terapiji ceni list borovnice i t draljevin a. Po 40 g korena vodopije i maslaeka i po 10 g belog Iuka inane. kao pod 1.~ elog i c rnog luka kao predjelo i ubedeni su da j e to dob ro preve ntivno s red s tvo protiv mnogih boles ti. ocediti i popiti u toku dana na pola sata pre svakog obroka po jednu ea ~ u. kao pod 1. 20 g !ista breze i po 10 g koprivinog lis·ta i mahuna pasulja. 7. Sezdeset grama !ista borovnice. Po 30 g semena zdraljevine. 9. vekovirn a koris te presnu salatu od .s. Tu salatu zakisele limunovirn soko rn (Grci) iii s ircetom i .s ta. 8. venje (klckinja) j zdraljevme. od gujine trave i piskavice i po 5 g cveta pelena i maslaeka. Po 30 g zdraljevine i lista borovnice i po 20 g lista rnedvedeg grozda i korena odoljena. kao <pod 1. 4. zdraljevine i dudovog lista i po 10 g korena crnog gaveza i repusine (Arctiurn lappa). kao pod 1. 3. poponca. 10. korena vodopije i rnaslaeka i 10 g li. kao pod 1. 16. dobro pomesati. 2. borovnice i duda. !ista pitome nane. Po 30 g zdraljevine. Po 20 g trave daninoca. Po 40 g zdraljevine i !ista boravnice i po 10 g !ista breze i kore kru~ine.tniti. li·sta duda i borovnice i po 5 g lista koprive i zalfije i korena vodopije (cigure) i maslaeka. kao pod 1. 15. po 15 g lista duda. Po 25 g mahuna od pasulja i zdraljevine (Calega officinalis). cajevi za lecenje ~eceme bolesti 1. pa i protiv dij abetesa. kao pod 1. 12. 11. pa tri supene kasike sme~e preliti 5 pola litra hladne vode . Po 20 g mahuna od zrelog pasulja. . ostaviti cta se ohl adi . a u n a~ list c r nog rltlda ~td . kao pod 1. lista boravnice. 13. osim p er~unovog !is ta. kao pod 1.ta pitome nane. kao pod 1.oki te« si tno iseckanirn lis tom per~ una . Sezdeset grama zdralj evine i po 20 g lista duda i cveta pelena. Po 40 g zdraljevine i lista boroY-nice i po 5 g belog luka. Da bi se neprija tan miri~ luka k oliko-toliko ublazio. Po 30 g semena od lana. 6. zdraljevine. 14. Po 20 g korena i cveta maslaeka. sala tu zaeine dodatkom male ko!ieine pra~ ka od stucanog suvog !ista majkill1e dusice. korena maslaeka i cveta kantaTiona i 10 g dudovog li.

s u uzroci prekomeme gojaznosti raznovrsni. Po 30 g korena vodopije i lincure i po 20 g pelena i Iroskota. Po 35 g zdraljevine i mahuna pasulj a i po 15 g lis la borovnicc i Irave-ive. 28. 20 g zdraljevine. masti i. Po 20 g korena belog sleza. Gojaznost treba leciti. Po 30 g trave-ive. i :to pre jela! Sarno ko ne moze da pije gorke lekove moze navedene cajeve da . Ipak. potrebno je rtraziti pomoc Ii savet 'iekara. ko god moze. kao pod I. krlo meso i mnogo povrca i voca treba da bude glavila hrana osoba nakl0l1jenih gojaznosti. Po 30 g cvcta i lista pelena i zute h ajducice (ruti ravan. Po 25 g kantariona. 22. kao pod 1. kao pod I . pije zasladene saharinom Hi nekim drugim slicnim sintet~kqm slatkim sredstvom. pre oSvega bogatim i industrijS'ki razV'ijenim.134 LECENJE BIUEM 17. Najuspesniji nacin lecenja gojaznosti je disciplinovano sprovodenje dijete. 30. lana i dunje. Napomena. CAJEVI ZA MRSAVLJENJE Uzroci gojaznosti (adiposilas) su raznovrsni. Posna hrana. 24. maslacka i zdraljevine.Po 25 g korena maslacka. kao pod I. 25 . vodoJ!ije i crnog gaveza. dudovog lista i pelena. 29. po 10 g lista koprive i borovnice i po 30 g zdraljevine i mahuna od pasulja. gujine trave. 21. 27. uopstc. 26. 23. 35 g mahuna od pasulja. zdralj evi ne i pelena i 10 g lis la borovnice.gojiti se .Cajev·i protiv secerne bolesti moraju se piti nezasladeni. zdraljevine. po 15 g ploda krusine i korena maslacka. 18. kao pod 1. Posto . . . Po 20 g semena zdraljevine. lista nane i duda. planinarenje. U mnogim zemljama. jer . jer oni bolje deluju. kao pod I. kao pod I. 19. namirnica koje sadrZe mnogo ugljenih hidrata i mas nih materija. ali nikako secerom ni medom. kretanje i raznovrstan tizicki rad neophodna je potreba za sve ove osobe. hleba. Po 5 g cveta bele i zute hajducice i cveta lipe. kao pod I. Po 40 g zdralj evine i pasulj evih mahuna i po 10 g korena crnog gaveza i repusine.znati stariti«. Po 5 g korena maslacka i repusine ·i !ista od duda i zalfije. Po 25 g mahuna od pasulja. kao pod I. Achillea c/ypeola/a) i 10 g nane. Svesti na najmanju meru upotrebu slatkisa. ploda pasdrena. kao pod I. pirevine i lincure i po 10 g cveta hajducice. kao pod 1. koriste se razni neskodljivi lekov·i od neotrovnog bilja za mrsavljenje. piskavice. kicice. repusine. kao pod 1. kao pod I. kao pod 1. Po 50 g pasuljevih mahuna i zdraljevine. . Po 40 g lista i korena borovnice i po 10 g pitome n a ne i zdraljevine. neka pije nezasladene eajeve. Plivanje. 20.

Lecenje traje duze vremena. kima i moraca.i korijanelra i cvela kami li ce . kore bele topole. Kora se isitni i pomesa sa Sl11eSOlll koj a se sas loji od 10 g korena se lena. bracica i kami li ee. ploclova pasdrena i sene. U nas se u narodu cesto upotrebljava venja iii klekinje i posto se obicno ne zna doza (korisna kolicina). trna. Sto gra ma kOl'e krusine koja j e odlezala l1ajmanje god inu dar1a iii je po ~ l c gUljcnja 'a clrvC la hila :agrejana 1 sal Ila 1 JOoe. evcta rn a· s lacka i braCica (morska a lga). Po 30 g cve la hajduci ce i kan tari ona i po 20 g braciea i moraca.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLAZITI MEDICI SK IM BIUEM 135 1. S uspehom se elaje i drugo bilj e. Po 10 g kore krusin e i pas drena i 5 g plodova moraca. Po 25 g p\oelova pasclrena. . Caj piti nezasladen. korena site i odoljena. sitnice. 2. U novije vreme javlja se i ovaj caj: peteljke od viSanja. rastaviea. brac i':a. kao p od 1. B. cveta belog sleza i lista od zalfij e. 7. a ni sa i korij a ndra. 6. sv ile od k uku ruza i trave dani noea . kima. medvede grozde. U apotekama se nalaze ovi cajevi: j ednaki delovi lisea medved eg grozda.:anog mokrenja daju se cajevi koji se sastoje uglavnom od i kukuruzna svila. dobro je da jede beli luk i S vremena na vreme pije caj oel sofore. kamilice.acka . Po 10 g kore krusi ne i plodova pasdrena. 3 kasike isitnjene smeSe kuva ti 10 minuta u pola lilra vode. procedi li i ta j caj pOpili u toku dana u 3 doze posle jela umcs lo vode. Dvadesc t pc t grama plodova sene. persuna . ces to smese u kojima ima. IIi ovaj: breza. kao pod L BOLESTI ORGANA ZA MOKRENJE Za lecenje obolclih bubrega boles nik se mora obratiti lekaru. cesto se uzima previse. Za l eecl1 j e upale mokracnih put eva n ajcesee se upotrebljava caj od [Io ta m edveueg groztla i sitl1ice sa iii bez dodatka brezovog lisea. anisa. bele I11rtve koprive i hajd uciee. brezov list i koren selena. .ecjeg lrn a. maslacka. slatki koren i kukuruzna svila. cve ta l11as lacka i li sta maline. Zbog toga pri upotrebi ovih lekova (osobito venje) treba biti veoma oprezan i uvek se obra-titi lekaru za savet i po moe. i medvecleg grozda. dodati na vrh noza sode bikarbone i piti nekoliko puta dnevno po I kasiku. li s la mas lacka i vinove loze. U slucaju cia bolesnik ima i visok krvni pritisa k. s iadiea i zccjeg tma .i bele mrlve koprive. moraca .isanja. U slucaju ole. bos io ka. korena selena i zecjeg trna i po 10 g kl e kinja. poreel breze. 5. tros kota i imele. Po 15 g ko re kru sine. pasdrena. klekinja. brac iea i cveta be le mrtve koprive i tma. cve lova tma. pas drena i zutog tma i po 5 g plodova ki ma. kao pod 1. masL. Celrclcset gral11a kore kru sine i po 10 g korena se lena. 4. kao pod I. kao pod 1. imele i rutvice. kao p od 1. U novije vrem e javlja se i ovaj caj: peteljke od v. kao 'Pod I. Od biljnih lekova s na jvise uspeha se daje mla d brewv list u obliku siltnog pras ka (3 do 4 puta dnevno po J d ecj u ka siku) iii u obliku caja: punu supenu kasiku isitnjenog brezovog lisca popariti sa 2 dec ilitra kljucale vode. 7 . zbog cega se bolest pogoda i boles nik pocne da mokri krv. kacl se proh ladi. 3.

tj. 3 kasike smese prokuvati u pola litra vode. Lisni brezovi pupo/jci. Po 10 g . 2.136 Cajevi za lak§e mokreoje LECENJE BJU ElM (Diuret ika - diureticni cajeviJ Ima biljaka koje poveeavaju diurezu. persuna i idirota. 5. Tri kasike zdrobljenog brezovog mca prokuva~i (1-2 minuta) u pol a litra vode i.prolece pre nego sto ee breza prblistati. Cetrdeset grama zdrobljenih sipuraka kuvati 5 minuta u pola litra vode i pri kraju kljucanja dodati po 5 g zovinog eveta. 1. posle 6 sati odliti i popiti u toku dana u 3 doze pre jela. 3 kafene kasike smese stueati u avanu. Mdal1 br~zo" caj: pomesa se po 30 g brezovih pupoljaka i liSea i po 10 g brezove kore i korena zecjeg trna. Zato se i ovde daje velik broj raznih smesa. persuna. Ako neko ne podnosi uk us bre· zovog lista. brezovih pupoljaka i lista breze.upotrebe. Mokraeo m se odstranjuju iz covecjeg organizma nepotrebne ko· licine tecnosti i mnogi nekorisni i s uvisn i proizvodi prometa materija. 4. posle 2 sata ocediti i popi ti u toku dana u 3 iii 4 doze. idirota i pirevine (ill zubace) isitniti. dodati vrlo malo. upotrebljavaju se na i5ti naein kao cajevi pod 1 i 2. ostaviti polclopljeno 3 sata. k!ruske j nane pomesati i upotrebljavati kao pod 4. kao pod 11. popariti s pol a litra kljucale vode. pa ce urolog odrediti koji caj od· govara za koga bolesnika. . 10. sapunjace i eelera: 3 kafene kasike kuvati 2-3 minuta.ti. navrh siljatog noza sode bikarbone. borovniee. 7. od· Imah :poklopiti i posle 3 's ata odliti Ii popiti u toku dana u 3 doze !pre jela. II. Po 25 g brezovog lisea i pupoljaka. po 10 g korena celera i selena pomesati i dalje spravljati i upotrebljavati kao caj pod 4. Po 20 g ploda eelera. moraca i kima se pomesa. 9. lista pitome nane i klekinja. mrkve. moze ovaj prasak uzimati i u oblandama il·i pom esan sa medom iii nekim vocnim sokom. brani ranD u . jer kako se u medicini kaze »svaki bolesnik je slucaj za sebe«. . Ra· zumljivo je da lekove treba uzi mati sarno po uputstvu lekara. nikako na svo· ju ruku. Po 25 g korena vodopije (eikorije). poj a~avaju i olaksavaju nor· malno izlucivanj e mokraee. ku· vati 5 minuta u pola Iitra vode i u kljucalu smesu dodati 5 g klekinja i lista pitome nane. jer sadrze vise aktivnih sastojaka i oko 4% etarskog ulja prijatnog balsamitnog i svojstvenog mirisa. odmah poklopiti. procediti i piti u toku dana u 3 doze pre jela. kao pod 9. najbolje sokom od borovnice. 8. plodova persuna i moraca pome· sati i upotrebljavati kao pod 4. 6. sapunjace. a sto j e vazno za osobe koje imaju teskoce pr i mokrenju. 12. skinuti s vatre. kada se smlaci oa priblizno 40 oC. Po 25 g korena maslacka. zecjeg trna. dodati navrh noza sode bi· karbone. Po 40 g brezovih pupoljaka i liSea. dobro p\'Omesa ti da se bikarbona rastvori i posle 6 sati ocediti i popiti u toku dana u 3 doze pre jela. 3. ostaviti da se prohladi (oko 40 oC) . Uzima se 3 puta dn ev no pre jela po 1 kasika silno stuca nog mca breze. Po 25 g 'isitnjenog lkorena sapunjace i zecjeg trna dobro izmesa. List stucati neposredno pre . omana. Ovi pupoljci su lekovitiji od li§ea.

Po 25 g daninoca. ali je bolje up 0trebiti je s vezu. mrkvom i persunom. brelOvog lista i pupoljaka i kor ena zecjeg trna i idirota. dobricice. kao pod B. meki. sumske jagode. Po 15 g korena vodopije. jos b eE pupoljci spargle. troskota. dunjinog semena. 26. kao pod 9. selena. korena crnog gaveza i ploda p erslma. korena ad r epusine. nane i kima. kao pod B. petrovca. 16. maslacka. semena od lubenice (s tucanog). Po 20 g sipur ka. omana. 21. 14. Po 25 g r as tavica (preslice iii konjorepa) . Po 25 g lista koprive. kao pod B. lB . Ova smesa se maze i prakuvati i pojesti kao povrce. 23 . Po 25 g semena lana i dunj e.KOJ E SE BOLESTl MOGU I ZLEC ITI ILl UBLAZ ITl MEDI CI NSKJM BIUEM 137 13. 29. 19. 17. Po 30 g brezovog lista i lanenog semena i po 10 g l'i sta koprive. sladica i ploda mo raca. Po 20 g peteljki ad visanja. kao pod B. 25. 30. Po 50 g sV eZeg ko rena celera. Slieno se upotrebljavaju i mladi. kao pod B. Maze se doda~i sok ad lim una radi popravlj anja ukusa. eel era i perslIna. cveta crnog sleza i lOve. ZAPAUENJE BUBREGA (Nefritis) Zapaljenje bubrega maze biti akutno i hronicno. sve nastrugati na rende i tu smesu pojesti pre jela. Lekar ce odrediti caj koji treba da se koristi. odoljena i gaveza. Po 25 g lanenog i dunjinog semena. kao pod 8. jer se kuvanjem gube i menjaju lekoviti sastojoi. po 10 g korena gaveza. sami iii zajedno sa eelerom. 22. persuna i mrkve (sargarepe). Po 20 g s ipurka. maraca. 28. mrkve i eelera i po 10 g klekinja i gorocveta . semena od lubenice. kao pod B. Po 25 g korena ad site. h ajducice. sipurka i lis ta breze. 27. 20. Po 25 g srdacca. Sve 'Se isitni. selena. idirota i sapunjace i 10 g nanc. ruzma l'ina i pers una. Po 25 g korena selena. Tri supene kaSike ove mesavine . maline i kupine. zbog cega se bolesnicima preporucuje da lekovito bilje koje im se ovde daje ne uzimaju na svoju ruku. kao pod B. Po 25 g lis ta m edvedeg grozda. zubace (iii pirevine) zecjeg trna. nego sarno po savetu lekara urologa. kao pod B. Po 20 g ploda kima. Bolest je vrlo teska i ozbiljna. Razumljivo je da avo korenje treba prethodno dobra oprati i oguliti. kao pod 8. daninoca i korena broCa. breze i kantariona. Po 20 g svile ad kukuruza. kao pod 8. Po 25 g koren a zecjeg trna. selena i maslacka i po 10 g !ista breze i koprive. 15. sladica. Cajevi koji se najcesce upotreblja·v aju na nasim i inostranim k!inikama protiv bubreznih bolesti: 1. kao pod B. kao pod 8. breze. 24 . kao pod B. klekimj a . kao pod 8. po 10 g kore bele topole i brelOvog !ista i 5 g gorocveta. kukuruzne svile 1 ploda (semena) persuna i maraca.

kao pod l.i cveta ernog sleza. [ista i soka od breze. kao pod 1. CVC la vra I ica i kan tariona i 10 g srdacca. najbolje medom. 11. a cetvrtog ci ni ti pauzu. 9. Cetrdeset g rama pupoljaka breze i po 30 g korena selena i zecjeg lrna. Trideset gram a brezovog lista. Po 20 g brczovog lis ta i petrovca (Agrimo nia) i po IS g tro ~kola. 5. poklopili. 16. 10. 13. kao pod I. tra ve daninoca i zlatniee. kiselih visanja. ploda pe rsun a i sipurka i korena pirevine. rastavica i trave d aninoca. IS. sumskih jagoda. ostaviti da se ekstrahuje 8 sati. kao pod I. Bolesn ici koji dugo leze i n erado uzimaju lekove neprijatnog ukusa mogu piti. 7. Pedese t grama bre:wvih pupoljaka. 18.: rnog sleza. Po 40 g brezovih pupoljaka i korena ernog gaveza i po 10 g cveta zove i belog sleza. 20. i kada se oh lacLi. povralica i zove. Uzimati po I vinsku casu vise puta dnevno. Kao pod 6 uz dodatak 20 g !is ta sofore . zecjeg trna. Po 30 g lista breze i kruske i po 20 g zlatniee i selena. Po 20 g sipurka. kao pod 15. (hronicni nefritis). preliti I litrom destilovane vode iii prethodno prokuvane i ohladene kiSniee. Sezdeset grama brezovog lis·ta i po 20 g zla. posle obeda. i. kao pod 15. limuna. selena i beclrinca. rastavica i p e telj. Po 10 g IIsta breze. po 10 g pupoljaka erne topole i brezovog lista i pupoljaka i po 20 g cveta sunucice. kantariona. proeediti. 8. 2. kao pod I. 3. tes ko izbacivanje mokrace). lanenog semena . kao p od 1.138 LECENJE BlUEM kuvati 5 minuta u pola lil ra vode (po mogucstvu destilovane iii prelhodno prokuvane ki ~ l1i ce). virka. 14. Tri uzastopna dana pi Ii. navedene cajeve zasladene sokovima i sirupima od kiselog voca: ribizla. Po 20 g bosioka.seedili i pomesati sa I kilogramom najboljeg lipovog meda. kao pod 15. Po 30 g lanenog semena i korena crnog gaveza i po 10 g eveta zove i kantariona . persuna i zubace. kao pod l. Po 5 g kamiliee i osusenih plodova maline. kao pod IS. po 20 g korena selena i trave sitniee i po 10 g medvedeg groZda. bosioka i medved eg grozda i po 10 g cve ta <. Po 15 g lis la breze i km sk e. Kada se ohladi.ki od visanja. 30 g brezovog lista i 10 g ras tav ica is lo lolik o boslOka i korena zecjeg trn a. 12. Po 25 g pupoljaka. lipe i pupoljaka iii kore vrbc dobro isitniti. zatim kuvati u poklopljenom sudu 5 minuta. (uremija. procediti i piti umesto vode u loku dana. tako ponavljati du ze vremena. 19. 17. kao pod IS. po 10 g korena selena. ogrozda. srd acca. kao pod I. zutilice (Gellista tinctorial i razgona (V eronica) . 20 g brezovih pupoljaka i 5 g semena buacka. . Po 15 g korena selena. kao pod 1. kao pod I. 6.tniee i selena. pirevjne. kao pod I. kiao pod I. Po 30 g lis la breze i krus ke. Cetrclesc t grama lanenog semena. zecjeg trna. Po 50 g brezovih pupoljaka i lisla hajduciee. korena c rnog gaveza i zecj eg trna. Moze sc zas laditi. pomorandze i dr. po 15 g lanenog sernena i li sta bosioka JO g rastavi ca. 30 g lista bosioka i po 10 g cveta nevena i razlicka. 4. rizoma pirevine i 5 g sitniee.

vrbove kore. l. podbela. Po 15 g korena belog sleza i pirevine. Po 30 g korena maslacka i repusine. 2. Po 30 g lanenog semena. lista borovnice i maline. bosioka i koprive. 11.ista breze i koprive i cveta hajducice. ocedi i pije toplo. ernog gaveza. Po 30 g li s ta breze i medvedeg grozda i rastavica i 10 g eve ta podbela. kao pod I.KOlE SE BOLEST! MOGU IZLEC IT I ILl UBLA2 1T! MED le l NSK IM BIUEM 139 ·!. kao pod I. trave claninoca. kao pod I. kao pod I. Po 20 g borovnice. pupoljaka erne topole. kao pod I. kao pod I. 9. 3. kao pod I. 14. Po 20 g korena belog sleza. 13. Po 20 g lista koprive.drugi le kovi mnogim boles ni cim a n e pomazu. i sladica. idirota. vrbove kore i pupoljaka erne top ole i 5 g srdacca i rutvice.APALJ ENIE B UBRE2: N E KARLICE (Pijel i t is) Zapaljenje tkiva bubrega (Pi je l onefril is) U nekim slucaj evima antibi o ti ci i . Po 20 g viciovciee. kantariona i lista podbela. Boles niei treba da piju mnogo tecnos ti . 12. hajduCiee. pupoljaka breze i lista kupine i sum ~ ke jagode. os tavi poklopIjeno 3 sata.tavica. Iedna kas ika sl1leSe kuva se 4-5 minuta u 200 g vode. medvedeg grozda i kruske i 10 g ras. Po 25 g brezovih pupoljaka i sitnice i po 10 g korena selena. 8. Sezdesct grama lanenog semena i po 20 g trave futiliee i klekinja. Lista rutviee. vrbove kore i evetnih pupoljaka majske 'ruZe. zutilice i pupoljaka breze i 10 g eve ta hajduciee. Po 15 g korella pirevine. Po 30 g lista breze. 4. kao pod I. I. Dvacleset pet grama lista od podbela i po 15 g vidovcice i kantariona. kao pod I. 10. . 15. crnog gaveza i klekinja. kruske i breze. 7. breze i maline. NaveScemo vec i broj kompozicija mesanih caj eva od razn og domaceg bilja kako bi lekar l11ogao odrediti koju mesavinu bolesnik treba da upo· trebi. Po 40 g lista i pupoljaka breze i po 10 g pupoljaka vrbe i lista nane. 5. 6. pupoljaka breze i 10 g goroeveta. kao pod I. po 10 g srdacea i hajducice i 5 g gorocveta. Zbog toga se uzimaju i izvesni biljni blagi i nes kodljivi lekovi u obliku toplih caj eva. pa se preporucuj e bolesni eima da traze save t i pomoc urologa i da nij edan lek ne kori s te na svoju ruku. Bolest j e teS ka i dugo traj na . kao pod I. Cetrdeset grama soka od breze ~ po 30 g soka od korena maslacka i repusine. Ovo ponoviti 2-3 puta dnevno pre jela. kao pod I. pomesati i uzimati 40-50 kapi izjutra i uvece. kao pod I.

kao pod I. kao pod I. Caj piti uzas topno 3 dana. Pedeset grama lanenog semena. IIro/ilijaza) LECENJE SIUEM Bole t je vdo teSka. sitni ce i pl odova (se me n a) persuna i 10 g !'Use. brs ljana i ruzmarina. 3. kao pod I. Pone kacl mokl'aca posla. pl odova divlje ru ze (si purka) i kleke iii venje i po 10 g li s la c rne ribizle 'i ko pitnj a ka (korena). pirevine. Po 25 g kore na selena. a li ko ne m oze da pij e go ra k caj. si purka i zutilice i 5 g anisa. IS. ta d a ga piti po Ie j e la i izmeClu obroka. za tim naci niti pauzu od jednog dan a i o pe t produzi ti na is ti nac in . selena. 12. Po 20 g brezovih pupoljaka. Pre porucuj emo ove kompozicije raznog lekov itog bil ia: l. lista krus ke . kantariona i ruse. i ovde je vrlo vazno povremeno konlroli ati mokracu u toku lecenja. pa se s ire na tloJc. Po 30 g brezovih pupoljaka. Po IS g kOl-ena maslacka. kao pod I. procedi se i pij e u tok u dana umes to vode. slalkog korena i lisea vinove loze (crvenog) i 10 g kopitnjaka. idirota. . 4. us led cega na staj u neizd d ljivi bo lovi u s labinama. celera i sladica. mrkve (karotne) j celera. a to se moze utvrditi he mij s ko m ana li zom izbacenog ka m ena. da bi se m ogao u stanoviti rezultat lecenja i odredi ti p rav ilna terapija. 16. ruzmarina i medvedeg grozda i 10 g s itnice. Po 40 g b rezovi h pupoljaka i ru se i p o 10 g kantariona i majkine dusice. rastaviea. po IS g troskota. broea i sladica i 10 g gorocveta. os tavi ce lu noe d a se eks tra huj e i sutrada n izjutra zagrej e do kljuca nj a i kuva 2-3 minuta. Bol es nik treba da pije velike ko li cine lec nos ti u o bliku raznih cajeva. Po 20 g sipurka. 14. kao pod I. moraca. kao pod I. Po 20 g k o rena zecjeg trn a i s ladica. zecjeg trna i s ladiea i po 15 g rusomace. kao pod I. po topi u I lil ar vode. p ersuna. kao pod I. Ka da se oh la Lii. Kao i u s lucaju mnogih drugi h boles ti. Po 30 g brezovih pupoljaka. Po 15 g korena zecjeg trna i selena. Po 25 g vranilovke. 7. 6. U hrani izbegavali one so li od kojih je kamen u bubregu na s tao. sladica i pirevine i 25 g trave daninoca. m oze ga i zas ladili medom iii nekim ki se lim voenim soko m (sirupom). kao pod I. kao pod I . Po 25 g plod ova (semena) kima. borovih pupolja. II. Pedescl gra m a rastaviea. a m okrenje je bolno. Bolesn ik se mora ob ra titi za p o moe u ro logu. kao pod I. m edulim. Bolcs nik ces to m okd. jer se lekov iti sastojci nalaze u unutra ~­ njosti ovih plodova. Po 30 g si tn ice . klekinja. Po 30 g dobricice. 9. 8. S ve se do- bro is itni i po mesa . 5. Bolj e je piti nezas laden ca j.ie Cl-vena od krvi.ine dusice.ka i plodova persuna. kao pod I. 10. lista koprive i cveta zove i lipe. 2. sve plodove u avanu dobro stucati. Po 25 g korena zecjeg trna. Sas tav eaja ee odred iti le ka r uro log. sipurka i klekinja. kore n3 se lena i zcc jcg trn a i 10 g kl ek inj a. kao pod I. po 10 g korena zecjeg trna. kao pod I. 13. kao pod I.140 K AMEN U BUBREGU I MOKRA NO] BESler (Nefro /iliia za. majk.

Pre upot rebe dodBiti malo limunovog soka i meda. posle 2 sata ocediti i popiti u 3 doze u toku dana pre jela (protiv uratnog kamenca). 1rave od srdobolje i zukve (site) i kore od bele topole. (kad se pojavi krv u mokraCi). 'love. popariti sa 150 g kljucale vode. Osamdeset grama tr ave lisaj ivice i po 10 g plodova ljos kavca i kima dobro isitniti i upotrebi·ti 'kao pod 1. kao pod 1.1a upotrebljavan za nrazbi· janje« kamenca u bubrezima. Po 50 g rizoma kostrike i cele r a na rende nastrugati i jesti jedanput dnevno kao sala tu. Ovaj lek je vekovir. 24. kao pod l. posle toga 5 minuta ~U'vat. ruwice . kao pod 1. 32. 'klleke . Po 30 g lista breze i kruske i po 10 g slatkog korena. Po 30 g lista i pupoljaka breze i po 20 g imele i belog luka. rizoma vodene perunike i trave troskota.tno istucati. Po 20 g plodova Ijoskavca (Physalis). ru se pirevine. 19. selena i celera dobra stucati i upotrebi kao pod 1. Sezcleset gram a lista belog jasena. 27. 23 . . kao pod 29. 20 g cveta surucice i 10 g Ii sta breze i medvedeg groi. Po 40 g lista breze i rastaviea i 20 g imele.) 30. plodova kleke Hi venje i 'trave zutili ce. 29. 21. 3 kasike ove smese popariti sa pola litra kljucale vade i posIe 4 cas a ocediti i PQpiti u 3 doze pre jela (upala bubrega i povisen pritisak).Ua. persu na i selena i 10 g br6Zovih pupol jaka. kao pod 1. Tri puta dnevllo po 1 g korena broea u prasku pi. 3 kasike ave smese drlati 4 sata u pola'litra hladne vade. sve dobra isi tniti. Po 20 g ras tav iea i troskota. kao pod 29. 34. rizoma pirevine svHe od kukuruza i korena 's elena. 31. kao pod 1. (upala bubrega i povisen pritisak). svile ad kulwruza. 20. 22. Po 30 g s ipu rka i plodova selena i celera i 10 g ruse.ti 7 dana u oblandi ili pomeSan s medom. 26. peteljaka ad viSanja i sit nice. procediti i popiti u toku dana u 3 doze pre je la. 3 kasike ove smeSe kuvati 5 minuta u pola litra vade. Po 20 g pluenjaka i kra. kao pod 33. (krv u mokraei). 33. li sta ruzmarina. grceV'i u besici. Po 40 g vreska (Erica) i brezovih pupoljaka i po 10 g karen a selena i zecj eg trna. os· taviti 3 sata i popiti u 3 doze pre jela (tegobe. Sedamdeset grama trave ruse i po 10 g cveta kantariona i trave sitnice i dobri cice. kad se ohladi. 25. 18. ITI MED ICINSK IM BIUEM 141 17. Deset grama plodova ljoskavca ·s i.KalE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI III UBLA2. Po 25 g lista koprive i medvedeg grozda. kao pod 1.suljka i 60 g rizoma trave od srdobolje. Po 25 g r use. izmesati i upo trebiti kao pod 1.i i. 28 . Po 25 g korena odoljena. Po 30 g celera. kao pod 1. ZAPALJENJE MOKRACNE BESIKE (Cistitis) 1. Cetrdeset gra ma borovih pupolj aka i po 15 g stele.

UkOl!ik. kao pod 1. kao pod 1. rizoma odolj ena i cveta i !ista j agorcevine. steza. plodova selena i lista breze i medveueg grozda. kao pod 1. brusnica. trava od srdobolje. k ima. lista kupi. Po 20 g rastavica. sitn ice. petrovac. rutvice i krus ke i koren a sele na. kao p od l. kao pod 1. ja· goda. mirouije i celera u avanll dob ro stucati .142 LECENJE BIUEM 2. Osobito se ceni aroma'tieno bilje u kome ima proazulena. 17. osobito ono koje ima sluzi. 9. Sezdeset grama lista breze i po 20 g korena mas laeka i selena. 5. pre svega. persuna. Trideset grama rastavica. kao pod l. Po 20 g stde. kao pod 1. kao pod I . ovih akutnih i hrOll1licn'ih oboljenja upotrebLjava se lekovito bilje blagog dejstva. kamilica. Po 30 g rutvice i stde i po 20 g odoljena i matienjaka. Po 20 g pllpolj a ka breze. sreenja!k. 16. dunja. nana. hrastova ikJora. 6.trandavUl~e. Po 30 g !ista breze i korena selena i po 20 g klekinja plodova selena. Wi· rot. kao pod l. 18. 10. Po 30 g korena selena. Sezdeset grama !ista breze. 13. Ian ina i nekih elar· skih ulja. Seda:medese t grama petrovca i po IS g lista hajducice i cveta br· danke. UPALA GRLA I KRAJNlKA (Faringilis i laringilis) Proth. gavez. 19. 12. trave daninoca i klekinja i 10 g cveta tran· davilja. lis ta koprive i rute i seme na dllnj e. hajducice i nekih drugih bilja· ka tamnije pI ave boje. kao pod 1. borovnica. Po 20 g plodova selena . kao pod l. kao pod l. peklina. po 15 g lis ta pi tome nane i cve ta kan· tariona i 10 g trave ruse (s korenom). kore na selena i ploda mirodije i po 5 g trave ruse (s koreno m) i mahuna pas ulja. Pecese t grama hsta bokvice i 'po 25 g rast avica i rizoma trave od srdobolje. 10 g hmelja. Po 25 g semc:na lana.o je etarsko ulje od kamilice. kupina. hras ta i krus ke. utoliko se u medicihi viSe ceni. zbog cega su ova etarska ulja plm:a iii zelel1a. lista medvedeg grozda i lipovog cveta. 11. 3. Po 30 g !is ta i pupoljaka breze. breze. malina. lan. zalfi'j a. kao pod l. breze i veron ike i 10 g cveta belog s\eza. 8. 14. IS . kao pod l. Sezdeset grama lista medvedeg grozda i po 20 g sitnice plodova persuna. jer ima viSe ugljo· . kao pod I . kao pod 1. 4. Po 20 g cveta kamilice. po 20 g !ista zalfij e. rastavica. morae i neko drugo bilje. od kojih pri· !ikom destilacije nastaju azuleni.ne i cveta kantariona. To su. 7. kao pod 1. lipe i zove. beli i crni slez. podbel. hajdueica. kao pod 1. Po 20 g !ista koprive. Tri kasikc kore na selena.

kad se . Po 20 g lista zalfije. prijatnog mirisa i antisepticne moci. nane.KOl E SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI ILl UBLA2. 2. Po 1 k afena kas iciea ka mili ee i zaifij e. oeediti i grgljati. Blag slu zr. kao pod 4. kao pod 11. cestih osobHo u jesen po zagus\jivim industrijskim eentrirna i velikim gradovima. petrovea. srnes ta pokl opiti i. tj . ima dosta domaceg lekovitog bilja blagod d ej s tva. k ao pod 4. Po 25 g steze. 8. ZA LAKSE ISKASLJAVANJE Akutan i hronican bronhitis (Zapalj enje ogranaka dusnica) Za lecenje ovi11 oboljenja. 1 k a~ iku mesav ine sprem iti i upotrebiti kao pod 4. Po 25 g lista jagode. kao poel 4. izvesnih etarskih ulja. ka rniHce i pe trovea. 15. 4. Po 25 g karniliee. Evo neko liko cajeva i cajn ih rn e~av in a koje se u n aucnoj med ieini u potreb ljavaj u za lecenje upale s luz niee grla i kraj n ika: 1. kao pod 4. k ao p od 4. pre s vega. Po 20 g Jista dunje. i ca j: po 20 g eve ta m ajske ruze . to ciniti cesto u t oku d ana. nane ~ timijana i trave od maj1 k ine du~iee i vra nil ovke. 7. Po 40 g korena belog sleza j sladica i po 10 g lista zalfije i pitome nane. maline i ribiZlle. ITI MED ICINSK IM BIWEM 143 vodon ika azulena i zbog toga bo lje i pouzdan ij e de luj e kao ant iflogisl i k. 3. . nekih heterozida i saponozida ekspeMorantnih svoj s tava. grglj a ti i piti. 9. ernog sleza. kao pod 4. 6. kao pod 4. jabuke. n a n e. kao pod 4. Po 50 g idirota i belog s leza . 10. Upotrebljava se . Po 35 g ka miliee i za lfij e i po 15 g pe trovea inane. Punu s u pen u kas iku kamil iee po pari-ti sa 200 g kljuca le vod e. Po 1 ka fe na k a~ i c i e a zalfij e. 14. podbela 1 zalfije. kao pod 4. kao pod 1. zalfij e i anisa. ocediti i iseediti i tim caje m grgljati i pos le svakog gl'glj a nj a popi ti. kao pod 4. kad se smlaci. ka miliee i idirota. Po 25 g k a mili ee. punu ka~iku ove smese kuvati 5 minuta u 200 g vode. m a jkine e1us iee i kamiliee. Po 1 k afen a kas ic iea za lfi je. hrastove kore (isitnjene) i hajduCiee. s ilikata i drugih korisnih hemijskih jedinjenja. eve ta be log i e rnog s leza i podbela. 12.s mlaci. belog i ernog sleza i p oelbe la . 16. 5. odmah poklopiti p os le 2 sa ta ocediti. Po 40 g pupoljaka od majske ruze i eveta trandavilja i po 10 g kamiliee i maticnjaka. one lekovito bilje koje u sebi ima slu zi i slicnih mueilaginoznih materija. trandavilja. Po 30 g korena trave od s rdobolj e i srcenjaka i po 10 g Zalfije. 17 . 13. prot iv u pa la s luznke i koze. kao poel 4. Punu kasiku zal fij e p op a riti sa 200 g kljucale vode. 18. kupine . 11. Po 1 ka fenu kasicieu ka rnili ee i haj duciee po rnesati i pos tupi ti kao p od 1.

majoran. Po 20 g korena omana. bagremov i lipov evet. itlirol . podbela i lista crnog sleza. Ima veLik broj raznovrs nih . Ijubiciee iii milovanke. morae. divizme i 10 g korena ernog gaveza. vrlo je prijatan caj od smese jednakih delova moraca i anisa. kozlae.ih suma. U ovoj grupi cajeva preovladuju biljke koje sadde mirisna (etarska) ulja i' saponine (materije koje muckanjem pene kao sapun). kada se smlaci. majkinom dusicom i nekim drugim mirisnim biljem . brsljan. island&kog lisaja i belog s'ieza. 8. Ijubiciea. Po 25 g !ista belog i ernog sleza. a njegov list i evet u smeSi sa podbelom. jagorcevine. 6. oman. a u nedostatku meda moze i secerom. divizma i neko drugo bilje. 7. sapunjaca. bokvieom. ernog gaveza i idirota. daninoc. podbel.ucale vode. Po 30 g lista i eveta belog sleza. korena omana i 10 g klekinja.144 LECENJE BIU1!M Za lakse iskasljavanje upotrebljava se ovo bilje: beli i crni slez. Vrlo je prijatan cvelni caj pootiv kaslJa: jednaki delovi eveta od belog i ernog sleza. Po 15 g semen a dunje i lana. nane. pljucnjak. plucnjak. ruze. . Po 20 g miloduha. Po 25 g korena belog sleza. Evo nekoliko cajnih smesa koje se upotrebljavaju u naucnoj medieini: 1. sIal ki koren. nane. zovom. sapunjace. majorana. 10 g eveta divizme i pod bela i 5 g anisa. Piti svakog sata po 1 kasiku ovog leka. bokvice. Po 25 g lista belog i ernog sleza. poklopiti i. 4. zova. iii smesa od jednakih delova moraca. plucnjaka i ploda moraca. beli luk.j topole i majorama (iii vranilovke). oeediti i toplo popiti. Caj zasladiti medam. plucnjaka. bokviea i podbel. bokviea. iii od eveta pod bela. dunjino seme. brsljana. kao pod I. anis. 3. kao pod 1. lipovog i bagremovog eveta. kao pod 1. 2. Po 15 g miloduha. majkine dusi'ce. kao pod I. erne topole i bora. 5. Za izbaeivanje gustog slajma (sluzi) u prometu je i ovaj caj: po 2 kasike ani's a i jagorcevine. najbolje !ipovim iii planinskim medom iz borov. trandavilja. U apotekama se cesto spravlja ova smesa: morae. sa iii bez dodatka nesto malo titriee iii nane. pupoljci od jab lana. Na primer. nana. jagorcevina. Cesto upotrebljavano sredstvo za ublazavanje kaslja je i mesavina sacinjena od jednakih delO\'a moraca. slatke paprati. nane i moraca. pupoljaka bora . islandski !isaj. s'la tka paprat. miloduh. nane. kao pod 1. kao pod 1. po jedna i po kasika zove i podbela i jedna kasika korena Ijubiciee. klekinje. Mogu se koristiti i razni vocni sokovi (sirupi) prijatnog ukusa i mirisa. el1llog i belog sleza. Cajevi za lakse iskasljavanje i stisavanje kaslja piju se zal5ladeni. podbela i ploda moraca.sm esa koje se vrlo uspesno upotrebl'j avaju za lakse iskasljavanje. eveta trandavilja i 10 g trave daninoca. Koren belog sleza se najcesce upotrebljava sa m. kao pod 1. turcinak. I kasiku smese popariti sa 200 g klj. Ovo ponavljati 4-5 puta dnevno.

kao pod 16. majki!l1e dusice. Po 20 g cveta podbeJa i trandavilja i korena cmog gaveza. 18. Cetrdeset grama cveta turcinka i po 5 g omana i sladica. Po 20 g bagremovog i !ipovog cv~ta i korena slatke paprati. Po 15 g cveta jagorcevine. Po 25 g maraca. dunjinog semena. kao pod I. Pedeset grama stucanog moraca popariti sa pola !itra kljucale vode. kao pod L 14. 32_ Po 15 g korena bela sleza. kao pod 16. 50 g !ista timijana iii majkine dusice. kao pod 16. bokvice. Po 20 g podbcla. kao pod 16. i korena idirota i po 10 g cveta zove turcinka. 25. sprema se i urotrebJjava kao pod 16. 16. Po 10 g plucnjaka. 15. lista podbela. kao pod 16_ n. kao pod 16_ 30. kao pod 16. 29. majkine dusice. belog sleza. Po 25 g sladica i vranilovke i po 5 g majorana i kopitnjaka. isJandskog lisaja i trave daninoca. kao pod 16. kao pod 16. crnog gaveza i sladica i po 5 g kozlaca.KOJE SE BOLESTl MOGU IZlECITl III UBLAtlTl MEDICINSKIM BILJEM 145 9. anisa inane. Po 15 g korena slatke paprati. kao pod L 13. kao pod 16_ 31. belog sleza i pitomog kestena. Po 25 g sJatkog korena. moraca i majorana i po 5 g belog luka i pupoljaka erne topole i klekinja. iscediti . Po 20 g korena sapunjace i sladica. omana i cveta belog i cmog sleza i turcinka. Trideset grama idirota. podbela i belog sleza i !ista timijana. 24. 19. pod bela. pupoljaka od jablana i !isla nane i po 5 g cveta belog i cmog sleza i podbela. kao pod L 12. a be!i luk posebno istucati u drvenom avanu. Po 20 g cveta i !ista podbela i stucanog pJoda anisa. 21. cmog gaveza i idirota i po 10 g pupoljaka bora i jab lan a. po 10 g timijana i cveta trandavilja i po 5 g pupoJjaka bora i erne 'lopole. kao pod 1. kao pod 16. kao pod 16. Po 40 g korena omana i idirota i po 10 g cveta trandavilja i brsIjana (stabljika). 33. cveta podbela i divizme. 26. moraca inane. 22_ Po 20 g kamilice i !ipe i po 5 g nane i maticnjaka. kao pod 16_ 34_ Po 15 g pitome nane. pupoljaka topole i islandskog lisaja. anisa. 10. Jwrena be log sleza i cmog gaveza. pupoJjaka topole i podbela. poklopiti i posle R sa ti ocediti i pomesati sa pola kilograma lipovog iii planinskog cvetnog meda i to piti svakog sata po kasiku_ li _ Po 30 g isitnjenog korena cmog gaveza i sladica. kao pod 16_ 20. Po 20 g majorana. sve trave osim belog IUka popar<iti i u svemu postupiti kao pod 16.i po 5 g plucnja:ka. Trideset gram a :islandskog !isaja . Po 25 g lista timijana i anisa i 10 g korena sapunjace. kao pod 16_ 28. majorana. kao pod I. korena s ladica i lista belog sleza. 23 . Cetrdeset grama bagremova cveta i po 10 g miloduha inane. kao pod 16. Po 25 g vra nilovke. kao pod L lL Po 20 g korena sladica.

Posto se u ovoj smesi nalazi i durdevak. hmelja i gloginja (zrelih i zdrobljenih plodova gloga). plucnjaka. jer vrlo lako moze dod do trova nj a. Po 2S g odoljena. belog sleza. kompozieije cajeva koje su ovde navedene treba smatrati sarno kao dopunsku terapiju. eveta gloga i hajducice. Dac'e mo vcd broj preskripeija s raznim neotrovnim bilj em . Zbog toga se ove biljke moraj u i smej u upotreb ljavati j ed ino pod nadzo ro m lekara. I. Razum lj ivo je da se u domaeinstvim a ovo bilj e ne sme upo treblj avaLi u vidu cajeva. ernog sleza i pitome nane. kao pod 1. 7. Pedeset grama glogovog eveta i po 10 g metvice. kao pod 16. 2. kau se ohladi. piti caj pod I. podbela. svaki put po nekoliko gutljaja. OBOLJENJA SRCA Neuroza srea U farmaeeulskoj induslriji i apotekama spravljaju se i isk ljucivo na lekarski reee pt izdaju go tovi lekovi od di gilali sa. Dve kasike ove smese pripremiti i upotrebiti kao pod 4. Bolesniei moraju traziti savet i pomoe od kardiologa. Sutradan zagrejati do kljucanja i kuvati 2-3 minuta u poklopljenom sudu i. 36. 37. u kome ima kardiotonicnih heterozida jakog fizioloskog dejstva. a u celom sve tu lekove od bilja digitalisove grupe smej ll spravljati sarno i j edino farm aeeuti. nane. kima. 2 iIi 3. o mana. itlirola. nego.146 LECENJE BIUEM i taj sok doda ti gO lovom zas latlenom lek u. 5. 35. 8. potrebno. kao pod 16. maticnjaka inane i's itniti. Po 15 g eve la podbel a. Pedeset grama odoljena i po 10 g metviee. 6. Osim toga. kamHiee. kao pod 1. lek je efikasniji od drugih. pa ce lekar odabrati mesavinu za odgovarajuei slucaj. Prema tome. durdevka i dru gi h ka rdi otonicni h biljaka jakog fi zioloskog dejs tva. 4. Ovo se cini iz toga razloga !ito se kuvanjem i uopste na visokoj temperaturi ak li vn i sas toj ci belog luka razlazu i on tad a gubi lekovi lost. metviee i eveta durtlevka. Nikada ne treba popiti odjednom. Dve kasike sitno stueanog korena odolj ena (valerijane) preliti sa 400 g hladne vode. nego postepeno. Po 1 kas iku odoljena. 3. metviee i goroeveta. u toku terapije obavezno ciniti pauze: dva dana piti. neki od onih cajeva koji nemaju durdevka. kao pod 1. sladiea i ernog gaveza i po 5 g korena Ijllbiciee i bele sapun jace. metviee. . strofan tusa. kao pod 4.ti i ostaviti preko noei da se ekstrahuje. Po 20 g lis la bokviee. dobra izmeSati i upotrebiti kao pod 1. kao pod 1. zasladiti medom i piti u toku dana vise puta po 1 vinsku casu. tj. Po 1 kasiku odoljena. Po 1 kasik u olleljena. goroeveta moraea. kao pod 16. Po 1 kasiku odoljena. a zatim dva dana ne uzim2ti ovaj caj. a bolesnik ga mora piti opreznije i pod nadzorom leka'r a. trandavi lj a i pupoljaka maj ske ruze i 5 g korena Ijub iciee. Po 10 g korena belog sleza. eveta hajduciee i trave metviee (Mentha pui egillmJ. oeediti. ako je to. moraca. jer goroevet takotle ima kardiotonicnih heterozida jakog dejstva. Napomcna. . poklopi.

kao pod 1. Pomoc i savet traziti od lekara.30 pod 1. 21. kao pod 4 i 14. . Po 40 g srdacca i odoljena i po 5 g lista ruzmarina. Po 25 g cveta.nu pauzu! 15. kao pod 4 i 14. kao pod 4. trave troskota i rastavica. 12. 16. po 10 g korena bedrinca i lista maticnjaka i 5 g kamilice. Kardiolog ce izabrati najbolju kombinaciju caja koja odgovara za odreden slucaj. 19. kor~ s~bikovine. korena lokvanja i 10 g glogovog cveta. srdacca i :lute metle. hmelj a. a zat im nacin iti trodnev. 18. 24. Po 20 g cveta. metvice. Po 20 g korena zecjeg ·trna i odoljena. moraca. 13. 10. metvice i hmelja i '1'0 5 g cveta durdevka i trna. piti 2 dana. korena selena. Po 20 g odoljena. lista pHome nane i metvice i glogovog cvcta. cveta gloga 1 lrave ocajnice (Ma r rubium). kao pod 1. Zapaljenje srcanog misiea (M iokarditis) Zapaljenje unutrasnje srcane opne (Endokarditis) Zapaljenje srcane kese (Perikarditis) Sve sto je receno za lecenje neuroza srca biljnim lekovima Vazl 1 za lecenje ovih oboljenja. Po 40 g gorocveta i metvice i po 10 g glogovog cveta i rutvice. kao pod 1. po 20 g maticnjaka i hajducice i 10 g hrnelja. kao pod 4 i 14. Pedeset grama korena odoljena. rute metle (Sarothamnus scoparius). !isla i ploda gloga. Po 30 g gorocveta. Po 20 g anisa. I !llpotrebu ovih cajeva treba smatrati sarno kao pomocnu terapiju. brdanke i gloga i 109 lis-ta ruzmarina. korena angelike. nane maticnjaka. kao pod 4 i 14. spravljati i upotrebljavati kao pod 1. 20. Pedeset grama od verema-trave. srdacca (Leonurus cardiaca). 22. gorocveta. zbog pris utnog gorocveta. kao pod 14. brezovog i naninog !ista. 17. po 20 g !ista nane i maticnja. lista i ploda gloga. Po 20 g srdacca. Smeju se koristiti sarno biljke blagog dejstva. Po 30 g cveta zove. kao pod 1. po 30 g Iista ruzmarina i rutvice i 20 g korena odoljena. gorocveta. 1<. 23. kao pod 1. Po 30 g odoljena. 14.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLAZITI MEDICINSKIM IlIUEM 147 9. 10 g s rdacca i po 5 g lavandule i gorocveta. kao pod 1. kima i odoljena. kao pod 4. zIatice (Solidago virga aurea). Po 20 g odoljena. 1 J.ka i po 5 g plodova moraca i cveta durdevka. kao pod 1. Po 10 g gorocveta. !i~ta ruzmarina i rut'Vice i po 10 g cveta lavandule i gloga. Po 20 g odoljena.

Po 20 g srdacca. rutvice. po 20 g odoljena i glogovog cveta i 10 g pri morskog \luka. cveta gloga. Kao dopunska terapija u medicini se koriste ovi cajevi: . odoljena i sapunjace. stenokardija Bolest je veoma ozbiljna i zbog toga se preporucuje obavezno postovanje lekarskih saveta. Po 30 g srdacca. kao pod I.kao pod 4 i 14. glogovog cveta i li!sta hajducice i rutvice. . kao pod 1. cveta gloga i lipe.ti pusenje.le. 32. rusomace i sipul1ka. kao pod I. kao pod I.148 Nepravilnost u rltmu sr~ LECENJE BrWEM otkucaja ( Aritmija) Ova bolest leci se raznim lekovima . !ista hajducice i maticnjaka i korena odoljena. a~koholna pica i svaki telesni i dusevni napor. Po 20 g glogovog cveta. imele i rastavica i po 5 g rutvice i cveta gloga. anisa i moraca i po 10 g korena 10kvanja i cveta gloga. 28. Napadi su cesto toli:ko jaki da bolesnik oseca strah od smrti. pa se zbog toga i ovde preporucuj. zirnzelena i rutvice i 10 g ploda mrkve.i maticnjaka i 10 g odolj ena. Po 30 g !ista hajducice. lista maticnjaka i po 10 g hmelj a i lis ta ruzmarina. imele. steie . Po 20 g maticnjaka. Po 20 g plodova mrkve. kao pod I. Po 20 g trave daninoca. lista i ploda i po 10 g korena lokvanja i !ista zimzelena (Villca . majkine dusice. a li isklj ucivo pod nadzorom lekara . Po 20 g cveta kantariona.u droge koje imaju takvo dejstvo. Po 20 g kukuruzne svi. Treba izbegava. gloga. kao pod I. odoljena. 33. 37. kao pod 1. Plodovi se moraju prethodno stucati u avanu. zute metIe. Po 10 g imele. 31. korena lokvanja. Bolesnici uzimaju lekove koji sire krvne sudove. 35. mahuna od pasulja. 30. 36. 25.minor). Kao dopunska terapija moze koristiti i ova. Pedeset grama maticnjaka. Primo!1Ski luk u vecoj dozi je otrovan. rastavica i alge bracica. upotrebljava se nitrog!icerin. steze (Potentilla anserina). pa se 6me upotrebljavati sarno pod nadzorom lekara! 27. lista hajducice i cveta b rdanke. kao pod I. Za vreme napada. odoljena i cveta gloga. 26. kao pod 1. !ista koprive i pitome nane. kao pod 4 i 14. !ista maticnjaka. Po 20 g cveta gloga i sofore. kao pod 4 i 14. kao pod I. sofore i gloga. Po 15 g imele. Zakreceni krvni sudovi i povilien krvni prltisak (Art erioskleroza i hipert enz ija) 29. 34. glogovog cveta. Angina pektoris.

pa od te smese 3 supene kasike preliti s pola lilra hladne vode. Po 25 g lis ta l11aticnjaka. surcice. Od ove dosadne bolesti najcdce obolevaju osobe koje mnogo sede. gloga. srdacca. s·taviti u Iitarsku bocu i naliti jednim litrom 300/o-nog cis tog alkohola iii rakije osrednje jacine. Po 20 g korena cmog gaveza IT belog sleza. kao pod 38. poklopi ti. zas laditi bagremovim medom i u toku dana piti Ul11eslo vode. 2. belog l-uka i cveta gloga. Neophodno je zatraziti savet i pomoc lekara. kao pod L 5. Po 20 g cveta od gloga. belog luka. sutradan zagrejat i i kuvali 3-4 m inu ta . procediti. 3. Po 29 g troskota. Po 15 g imele. Kao pOl11oena terapija koriste se ovi cajevi: 1. po 15 g maticnjaka. kima i odoljena. div lj eg kestena i 10 g cveta trandavilja. Ovaj lek je pomogao rnnogirn osobarna koje pate od ovih oboljenja. Bolesnici se ne smeju lec iti na svoju ruku . maLienjaika. Po IS g cveta majske ruze. brdanke . srdacca. kao pod L 6. kao pod 1. poklopiti i lako ostaviti da 'se preko noCi ekstrahuje. kubure sa sto!icom 'lIsled dugotrajnih i . ru tvice. zasladiti bagremovim medom i pili u toku dana umesto vode. !ista rutvice i hajduCice i vrbove kore i po 10 g kOl'e i cveta divljeg kestena.ti 8-10 dana cesce l11uckajuci da bi se lekoviti sastojci iz lincure sto potpunije izvukli. 40.KOJE SE BOLEST! MOGU IZLECIT! ILl UBLA2lTI MEDICINSKIM BIU EM 149 38. kamilice i cveta majske ruZe. i zove i !i's ta rutvice. kao pod L 7. rastavica. pogotovu star. kao pod 38. kore diV'ljeg kestena i cveta brdanke i kamilice. Po 20 g cveta i kore divljeg kestena. sve dobro isitnili. Posle toga ocediti i piti 3 puta dnevno po 1 malu rakijsku casicu na pola sata pre jela. limijana i trave verel11nj ace i 10 g rutvice. ostaviti d a se ohladi. 4 supene kaSike Sl11ese preliti s pola litra hladne vode. bocu zapusiti i d rla. SULJEVI (H emoroidi) Mnoge osobe. Tridescl grama lrave steze. ZAPALJENJE VENA (Fl ebitis) PROSIRENJE VENA (V arikozit eli) Bolest je teska i dugotrajna. majkine dus ice i melvice. drzati celu noe i sutrada'l1 zagrejati do kljllcanja. Pedeset gral11a korena lincure u avanu stucati u prah. boluju cd prosirenja i upa!la vena u najniZern delu pravog ereva i crnara. Po 20 g tra\'e veremnjace (CaiamiI1tha). brekinje. kao pod L 4. kad se ohladi. bagrema. 39.ije.

1 3. Razu mljivo je da osobe koje pa le od zatvora i hemoro ida moraju. kao pod 4. po 10 g cveta i !ista kantariona. koji na pijacama i kod svojih kuca prodaju ponekad i trave veorna jakog fizioloskog dejstva koje mogu izazvati razna trovanja (blju5t. Po 35 g ploda pasdrena i kore krus ine i po 10 g kima . drzati 4 sata. 6. posto se sve dobro is itni i pomesa. U mnogim s lucajevima je jedino rese nj e hirurska inte rve nc ija . kao pod 4. Razumljivo je da boles nik mora lraziti save t lekara kako hi znao koji caj treba da upotrebi. U nas i u svetu upotrebljavaj u se i izves ni biljni le kov i za lece nj e hemoroida . cemeriku i neko drugo bilje). procediti i u tu vodicu natapati c istu gazu ili meko i cisto flanelsko platno i s tavljati na cmar kao oblog. cija je jet ra obole la. pre svega. Borba za kva lite t lekovitog bilja je stalna i vecna. !ista hajducice i cveta brdanke. Po 20 g cveta divljeg kestena. koje mnogo piju a lkoholna pica i drugo. 8. 7. 3 pune supene kas ike smese kuvati 3 minuta u po la litra vode u pokloplj enom sudu. cesto cak i ll1epismenih samozvanih narodnih lekara. kao pod 1. kamilice i hajducice i 10 g lis ta zalfije. napone i tegobe u trbuhu. 3 supene kasike ove smese pre!iti sa pol a litra hladn e vode i. divljeg kestena. Kad se ohladi. Skrece se paznja bolesnicima da nikako n e kupuju bilje od raznih sarlalana. mo raca 4. Ob/ozi (tarnponi) i k/izme (klistiranja). Bez kvalitetnog lekovitog bilja ni najstruc niji farmaceut ne moze izraditi dobar lek. Po 40 g kore krus ine i plo dova pas drena. Po 40 g cvela kamilice i !ista ·hajducice i po 10 g cveta brdanke i korena odoljena (pre upotrebe treba ga u avanu dobro istucati). kao pod 4. kao pod 4. cesce muckajuCi. ostaviti da se smlaci. 1. ima ih svuda i citaoci ill poznaju. kukurek. Po 30 g cveta karnilice. Po 25 g cveta kamilice. amsa i po 10 g cve ta karnilice. kima. crnog trna i brdanke i po 5 g mati cnj a ka i hajducice. odoljen i neke druge mirisn e lekovite biljke . s luzi i neka etarska ulja u kojima ima ugljovodonika azu /ena. Cajevi prot iv zalvo ra. zasladiti rnedol11 i popili u 3-4 doze u loku dana.u nas rastu u izobilju. Prepo rucuju se oni laksantni ca jevi koji ne izazivaj u grceve. kao s to su kami!ica. divljeg kestena i trandavilja i 10 g rastavica. trandavilja i majske ruze. Po 30 g cve ta divljeg kestena (onog koj·i se kao ukrasno drvo sad i po gradovima i parkovima). Za osetljivije osobe: po 15 g plodova pasd rena.Uglavnom se upotrebljavaju biljke koj e sadrze taJline i slicna polifenolska jedinjenja. kao pod 1. hajducica. Nisu retki s lu cajevi komplikacija koje nastaju od ove bolesti. . 2. karnilice i sibikovine (Viburnum opu[us) . 5. posle toga prokuvati i drZati da kljuca 5 minuta u poklopljcnom sudu. . 10 g kima i po 5 g cveta crnog trna i karnilice. paziti na is hranu da bi im s toli ca bi la u redna i meka. kore pomorandze i kamilice.150 LECENJE BIWEM upomih zatvora.koje . protiv tvrd e slo/ice obavezno moraju c initi glavni dec biljne apoteke svakog domac ins tva u kom e neki c lan bo luje od hemoroida.

2 kasike ove smese preliti sa pola litra hladne vode. S obzirom na to da u Jugoslaviji ne ras te Hamamelis j Hydrastis i da su to skupe uvozne droge iz Severne Amerike . a da se na osnovu ~westra­ nih is traZivanja u Zapadnoj i Srednjoj Evropi tokom poslednja dva svetska rata ut vrdilo da od sveg evropskog bilja i rastinja divlji kesten ima najblizi hem ijski sastav i farmakodinamsko dejstvo · hamamelis'll i hidrastisu. zatim posuti cistim tanlnom u prahu kupljenim u apoteci i zaviti sterilnom gazom. 19. gavez i dun~lino seme <pre th odno tre ba u avan u dobro isi tni t i. semena lana i divljeg !testena. 18. korena ernog gaveza i lanenog semera i II) g kamiliee. 20 g korena odoljena i 5 g kore divljeg kestena dobro isitniti i upotrebili kao pod 4. bolova od hemoroida. dakle.ati obolelo mesto 20-30 minuta. reumati·z ma i isijasa. podagre. 14. Po 40 g korena ernog gaveza i dunj.KOI E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA21TI MEDlCINSK IM BIUEM 151 9. 11. kao pod 16. oeajniee. tromboflebita. Po 30 g korena ernog gaveza. upotreblj ava ti kao bmj 4. 50 g &ibno iseokane vueje ja buOiee (Aristolochia c/ematitis) u evetu i zametnutim plodovima preliti sa pota litra hladne vode. Po 25 g eveta kamiliee i belog sleza. ovu teenost upotrebiti u 2-3 klizme u razmaku od po 5 minuta. 21. natopi se paree cistog i mekog platna i stavi kao oblog. korena odoljena. Po 30 g petrovea. Po 20 g kamiliee. 17. Po 30 g cvela i lista kantariona i lista hajduciee i 10 g kamilice. dobra is itniti i upotrebi. IS.iti da se kiseli 6 sa ti i posle toga prokuvati. 12. kao pod 16. zatim kuvati 5 minuta. Po 25 g korena trave od s rdobolje i s rcenj aka i hrastove kore. iseediti i u tako dobijenom caju dri. 10.inog semena i 20 g evetnih pupolj a ka ma jske fuZe . katara bronhija. Pedeset grama kamiliee i po 25 g stueanog lanenog semena i hrastove kore. Pedese t grama bamije i po 25 g korena ernog gaveza i eveta divljeg kestena. avo se e ini nekoliko dana uveee. da kljuea u poklopljenom sudu 1 minut. tek obramh semenki. kao pud 16.. Po 30 g semena divljeg kestena i lana I eveta kamiliee i 10 g hrastove kore. m aslacka i pirevine. kao pod 4. 13. topiti Cisto meko platno i njime oblagati. preporucuje se upotreba ovog biljnog leka. kao pod 4. Taj ekstrakt od svezih s tabi'l izovanih (vrelim alkoholom) se menih jezgTi pije se od 8-10 puta dnevno po 50 kapi za vreme akutn ih napada.ti kao pod 4. dnati 4 sata da se kiseli i za to vreme ceSce promesati. kao tonicno i adstringentno sredstvo itd. namazati ga cis tim uljem. kao pod 16. 16. ostaviti da se ohladi. na eovekovu temperaturu. os ta". Kad se smlaei na 37-3!!OC. Upotrebljava se i za leeenje katara nosne sluznlee. grizliee gnj a ta (ulcu s cruris). popariti 1 litrom kljueale vode i bolesnik sedne da se na tome napari. 20. Sto gra ma metviee (Mentha pulegium) sl'a'Villi u pPgodan sud (nocni). oeedi-ti. . Grizlica gnjata (ulcus cruris). Ekstrakt iz semenki divljeg kestena spravlja se u apoteci od oljustenih . Posle toga u isti eaj n . Kad se teenost smlaCi. dunjinog semena i eveta divlj eg kes ten a i 10 9 evela e rnog trna . Oblog dnati eelu noc i. kad se boles no mesto osusi.

kao pod 1. 11. r uzmarin. rutvicu. zatim vra nil ovka. kao pod 1. Po 20 g odoljena. lli ovaj: jednaki delovi odoljena. Slieno dejstvo imaju i hmelj. selena i idirota i po 15 g cveta gloga crnog trna. Po 20 g matie njaka. 2 kas ike sisarica. hmelja. pre svega. nane. ani. kao pod 1. nanu . ostaviti 2 sata. Za vreme poslednjeg rata. Lek najvge trose zene sla bih zivaca. celer. odolj en. selen. dobricice. . 8. Zatim ova smesa: 6 kasika matienjaka. kantar. new'astenija. kao pod 1. 9. pojesti jabuku. 6. bosiljka i hmelja. nane. neposredno pre spava nja. kao pod 1. 1 kasika odoIjena . morae. (veta maj ske ruze i neven a. matienj a k. ren. a posle toga. preliti sa 2 decilitra kljueale vode. matienjak. posle toga ocediti i piti po 20 kapi na kocku secera vise puta dnev no. Pedeset grama od verema trave (Calamintha) i po 10 g hmelja. Po 25 g lista matienjaka i sisarica hmelja i po 10 g odoljena.iona i lista kupine i 5 g cveta vreska i nevena. 2 kasike matienjaka. nane. 3.s. persun . najbolje po 1 easu izjutra i uvece. matie njaka i lavandule. 7. odoljena. odoljena i dobrieice. kJOren odolje'1a : 200 g korena sitno iseckati. ocediti. mi· rouija. 3 kasike ti trice i po 1 kasika odoljena i hrnelja.. Po 30 g siSarica od hmelja. babice. Evo nekoliko slozenih eajeva koji se koriste u medicini: 1. 2. pa i neki leka ri su davali proliv izostale menstruacije (meseenog pranja) kamilicu. m ajkine dusice. U upotrebi se cesto n alaze ov i cajevi: 5 kasika nane. matienjaka. dobricice i oeajnice i po 5 g cveta lavandule i go· rocveta. 'k ao pod 1. Po 30 g cveta kamilice. histerija i nesanlca LECENJ E BIUEM Kao l eko l'i za umirivanje daje se. zasladiti medom i u toku dana piti. poklopiti i posle 1 sa ta ocediti. nane i korena ange!ike. Za leeenje razni h ziveanih bolesti na Zapadu se sve vise kori s te biljni lekovi blagog dejstva. Po 30 g odoljena. Po 15 g maticnjaka.152 2IVCANE BOLESTI Neuroze. Po 30 g kamilice. 5. kao pod 1. celer i persun. maticnjaka inane i po 5 g jasenka i cveta nevena. Protiv Ilesanice naj cesce se daje eaj od hmelja. lazal'kinje. ikao pod 1. hajdueice i cveta trandavilja i 10 g maticnjaka. kao pod 1. zasladiti medom i piti. kam ilic(. Protiv nesanice se preporueuj e ovakva veeera: paree hleba pre· mazano m aslom (buterom) i pekmezom od sipaka pojes ti uz eaj od sisarica hmelja. Po 25 g matienjaka. bosiljak. 4. majkina dusica i eubar. staviti u teglu i prel iti jednim litrom jake komovi ce. beli lu k. n ane i maticnjaka. 10. u nedostatku mnogih lekova. kao pod 1. slaeica. kami lica i neko drugo bilje. 4 kasike naTIe. ostaviti deseta k dana i po nekoliko puta dnevno promesati. odoljena i matie njaka i po 5 g gorke deteline (greice) i !ista ruzmarina. nana. Ovo se naroeito oseca posle II svetskog rata meau najnaprednijim lekarima koji se opravdano bore protiv upotrebe bar biturata i s lienill lekova jakog dejstva. sisarica hmelja. 4 supe-ne kas ike ove mesavine popariti jednim litrom kljueale vode. vranilovke. Po 20 g maticnjaka. matienjaka. odoljena i lincure.

poklopi ti i posle 6 sati ocedi ti i piti. 4. m etvice. kao pod 1. iimunov i slicno. dobro iSltlliti i upotrebi ti kao pod 1. kao pod 6. . 'korena zecjeg trna . 1 supenu kasiku ove smese stucali u avanu i caj spraviti i upotrebi ti kao pod 6. Po 20 g !ista malicnjaka. 8. kao pod 6. pomesati i dobro izmesati. odoljena i pJodova (semena) mirodije i 10 g maticnjaka. anisa i majorana i 10 g sase. Po 20 g hmelj a i cveta gloga. pored meda. 4. Po 30 g monica. Po 30 g odoljena. zas laditi medom i popiti. gloga. ribizlov. po I casu izjutra i uvece pre spavanja. belog i cmog sleza i lista maticnjaka. Po 30 g hmelja. kamilice j vreska i po 40 g hmeija i odoljena. nane i miloduha. 13. Neuralgija 1. Ovom. smesta pokJopiti i posle 4 sata ocediti. Po 20 g cveta lipe. m oraca i kima. kao i slicnim cajevima neprijatnog mirisa i uk. Po 25 g plodova (semena) mirodije. Po 50 g odo ljc na i hmeJja. 2 s upene kas i'ke ove mesan. nane. puzmarina. Jeduu supenu kasiku odoljena popariti sa 200 g kljucale vode. Po 20 g taifije. hmelja i odoijena. Pedeset gran1a odoljena i po 10 g maticnjaka. 11. vreska. pelena. popiti pre spavanja. posle 2 sata od!ili. lazar k inj e i majkine dusice.usa moze se.iJ<:e mesavime popariti sa 400 g k ljucale vode. brdanke. lazarkinje i majkine dusice. 6. kao pod 6. Po 10 g cveta gloga. 3 supene OOas. kao pod 1. kamiiice. Po 5 g cvela nevena. 3.j trave ruse 1 kantariona. !ista ruzma r-ina i mi loduha. korena lokvanj a i matioojaka . kao pod 6. zas ladili m edom i piti 2-3 pilla dnevno.ice kuvati 3 minuta u 300 g vode. 7. 3. kokoca. Po 20 g cveta oSurucice i lavandule. pomorandie i lavandule i po 20 g mali c njaka i hmelja. 2. Po 45 g maticnjaka i kamilice i po 5 g plodova mirodije i moraca. bosiljka. Po 20 g lisla malic njaka. anisa. kao pod 1. Po 10 g p lodova mirodij e i anisa u avanu 'stucali u sitan prall i kuvati 5 minuta u 300 g belog vina. kao pod 6. iscelli. kao pod 6. nevena. kao pod 1. kao 510 su visnjev. 9. dodati i neki vocni sok za osvezavanje. 5. 2. komonike. 12.ti. 10. kao pod 6. IS. Jednu supenu kasiku hmelja popariti sa 200 g vode. 14. kad se ohladi.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECIT I ILl UBLAt lTI MEDlCINS KIM BrUEM 153 Nesanica (Tnso l11l1ija) I. kao pod 1. Pedeset grama misinca (CYl1og1ossum) ~ po 25 g odoLjtma i moraca dobro isitni li i pomesati. zasladit~ medam i poviti posle vecere umesto voce. kao pod 6.i 10 g mirodije (semena).

3. Po 40 g cve ta lokvan ja i hmelj a i po 10 g cve ta pasiflore i s milj a. Osamdese t grama lista hlfije i po 10 g odoljena i hmelja. kao pod 1. odoIjeDa i gloga. kao pod 1. kao pod 1. kao pod 1. 18. 6. lim un ovog soka iii sirceta i ulj a. ma. 19. smesta poklopiti i posle 4 sata ocedioti i piti kao pod 1. kao pod 1. IS. 10. Po 25 g vodenog lisca. Sedamdeset grama cveta lokvanja i po 15 g lista za lfij e i ma ti cnjaka. Po 40 g cveta hajducice i brda. 9.154 LECENJE BIUEM 16. Po 25 g hajducice. kao pod 6.nke i 20 g lista gloga. maticnjaka. . maticnjaka. Po 20 g odoljena. metvice i hmelja. kao pod l.l ine. rusomace i troskota. 2. ruse. 13. breze. Po 30 g brezovog lista. nane. ruse i pastirske torbice i 10 g odoljena i troskota . kao pod 6. kao pod 1. 14. kantariona. lista mat icnjaka i majorana. pa 1 supenu kasiku ove m esavi ne poparit i sa 200 g kljucale vode. kao pod 6. nevena i kamilice i 10 g hm elja. kao pod 1. 11. posle 4 sata ocediti. po 15 g kantariona. 17. Svak i dan pojes ti uz obroke po ne koli ko glav ica salate (LaelL/ca saLiva) zajedno s korenom . 5. 12. 8. maticnjaka. kao pod 1. 7. brdanke i hajducice i po 10 g gloga i ruse. kao pod 1. Devedeset grama hmelja i po S g mMicnjaka inane. Dvadeset grama hajducice. cveta gloga i kanta r iona i korena odolj ena. cveta brdanke i pupoljaka breze. Po 30 g cveta turcinka. brdanke. Po 30 g odoljena i hmelja i po 10 g maticnjaka. leao pod l. 16. odoljena i vodopije. 4. kao pod 1. Po 25 g cveta turcinka i hmelja. Po 30 g korena selena i angelike i po 10 g hmelja. 1 supenu kasi'ku ove smese popariti sa 200 g kljucale vode. Po 15 g lista kupine. kao pod 1. 21. Po 20 g odoljena. Po S g cveta lavandule i nevena i po 30 g korena omana. paprenog lilSca i gloga i 10 g odoljena. zasladiti medom i toplo popiti uvece na 2-3 lSata pre spava nja. kamilice i hajducice dobro izmesati . Sediundeset grama lista hajducice i po 15 g cveta brdanke i korena odo ljena dobro isitniti. sumske jagode i ogrozda i po 10 g hmelja. kao pod 1. uz dod a tak soli . cveta nevena i kamilice i li'5ta maticnjaka. 30 g lista za1 lfije i 10 g cveta brdanke. Deset grama cvt:ta lokvanja upo tre biti k ao pod 6. kao pod 6. Sezdeset grama lista hajducice. PROTIV NOCNOG MOKRENJA PODA SE (Enuresis noelL/mal 1. 20 . Po 25 g nane.

Po 30 g plod ova korijandra. odoljen. trava od srdobolje. a korenje sitno isee i. iscediti. po 10 g majorana. papreni lisac. lavandule. pre svega. oman. Po 25 g cveta i li s ta durdevka. pitoma nana. upotrebi ti kao pod 1. selen. 1. ocajnica i neko drugo bilje. Za ublaiaval1je i smanjivanje bolova i odliva pnj[. komonika. hmelj. odo lj ena. pre svega. ru- . biljke koje imaju manje iii viSe etarskog ulja raznog hemijskog sastava i svojstvenog farmakodinamskog dejstva. matic njaka i kamilice i 10 g li s la ruzmarina pomesa ti i od te smese uzcti 3 supene kas ike. Po 25 g c. a ukoliko se uzme u veeoj kolieini. jagorcev ine i gloga. hrastova kora. kao pod 1. 0 kojima lekar voui racuna pri lizradi kompozicija za svalku bolesnicu ponaosob. mirodije i anisa i po 5 g korena selena i angelike. 2. 6. vcta kamilice . U svelskoj medicil1skoj 'Iilemturi navodi se izves tan broj biljaka za lecenje zenskih bolesti. Razumljivo je da ove biljke osim etarsk ih ulj a sadrZe i mnoge druge sastojke. 4. ali i ona mora biti sprovodena pod nadzorom lekara. kao pod 1. Od domaceg aromaticnog bilja za ureaivQl1je menstruacije najeesee se upotrebljava uno koje ima blago dejstvo: kamilica. 5. kim. Po . srcanik. stavolj i neke druge biljke oporog ukusa. ruzmarin. nego da traze pomoc i savet lekara koji ee odrediti terapiju. one koje sadrZe manje iii veee kolieine tarlinskih materija. 3. klao sto su ziva trava. kao pod 1. To su.j. smesta poklopili. hajdueica. matienjak. tj. Po 30 g nane. kao pod 1. posle 4 sala oced iti. zas ladi ti medom i pi. ZENSKE BOLESTI Za leeenje zenskih bolesti bolesnice se. kantarion. anis. ali se tu mora biti oprezan. Koristi se i sedef iii rutvica. popariti sa 400 g kljucale vode. pre svega. morae. lisac.KOlE SE BOlESTl MOGU IZlECITl III UBLA2 ITI MEDICINSKIM BIUEM 155 MIGRENA (H emik ranija) Premdrt je sve navedeno bilje bezopas no. jer ova biljka nije bezazlena i izvesne osobe je iii ne podnose ili im izaziva odliv krvi.kom menstruacije najeesee se koriste opore biljke. Biljke 0 kojima ee ovde biti govora samo su dopunska terapija. selena i angelike i 5 g cveta durdevka. moraju obratiti lekaru za savet i po moe. steza. Plodove pre upotrebe u avanu iSlUcati. Po 15 g korena.10 g maticnjaka inane i po 20 g odo lj ena i angelike. U iste svrhe upotrebljavaju se i neke druge domaee biljke u kojima ima izvesnih aminskih jedinjenja. j er nem a hemij s kih sas tojaka jakog fizioloskog dejs tva. korena perunike. moze izazvati i pobaeaj. lista i cveta jagorcevine. list kupinc i sumske jagode. ipak se sv im boles nicima toplo preporucuj e da ovo bilj e ne upotrcbljavaju na svoju ruku. Naveseemo. lista nane i korena odoljena. 0 onima jakog fizioloskog dej stva ovde neee biti gov~ra .ti umeslo vode. petrovac.

korijandar. lista hajdueice i maline. metviea. maticnj ak i resnik. Da se 5manji lucen j e. bela mrtva kopriva. bosilj ak . Cetrdeset grama paprenog lisca i po 15 g rizoma zdravea.e tao nine. 2. zelenika (V inca). Sezdeset grama paprenog lisca i po 20 g kore od cibukovine i eveta kamilice. pl'e svega tanine i etarska ulj a : zalfija. S. hajdu eiea. orahov list. petl"Ovae. Za jace lucen j e mleka dojilja upottrebLjalVaju se u obliku eaja rnirisne biljke s etarskirn uljim a: anis. Najvise se koriste: kamiliea. kao pod 1. Pro/iv belog p ranja (I e ukoreja) korilSlle se biljke koje irnaju antisep· ticne s astojke. Po 30 g odoljena i steze i po 20 g matienjaka i kore krusine. Po 30 g kamiliee. Za ispiranje kns kog polnog organa koriste se biiljke koje sadri. kao pod L 8. Od glikoz idn ih biljaka naj cesce se upo t reblj ava daninoc. vi· rak. kao pod 1. a lek uzimati iskljucivo onaj koji j e pripremlj en u apoteei. poklopiti. eveta kamilice. Po 10 g kantariona. kao pod L 6. jova. korena odoljena i kore od cibukovine (VIburnum opulus). vresa k i laza rkinj a. krasuljak. Po 25 g plodova pasdrena. dragusiea iIi dragusae (S el1 ecio vu lgaris) i druge. kao pod L 9. kao pod 1. mleka dojilja. kao pod L 3. kopriva i neko drugo bilje. ocajniea i neko drugo bilje . oeajnice i paprenog lisca. dobrieiea. Pedeset grama paprenog lisea. U istu hem ijsku i farmakodinamsku grupu dolazi i razena glavni ea (Secal e corn u/urn) . sme se upo tre bljavati samo po reeeptu lekara. bedrinae. posle 3 sata oeediti i proeediti i u 4 doze popiti u toku dana. sluzi i neka etarska ulja. Ona je najaktivnija. lista breze i kupine i kore krusine. 4 Sllpene kasike ove smese popariti sa 700 g kljucale vode. jet· sadri. matioojaka. mirodija. !ista pitome nane i odoljena i 10 g p<llprenog Iisea. Za regulisanje menstruacije L Po 20 g kore zestike i lista maticnjaka i po 30 g rizoma odoljena i trave od srdobolje. 10. mo rae. eesce promesati. Zdraljevina. mlJl1e. beli i erni slez. poponae (Convolvulus arvensis). zalfij a. Cetrdesct grama odoljena i po 10 g hajdueice. majoran.i razne a lka loide i am ine koji veoma efikas no de· luju na uredivanje menstruaeije. hrastova kora . po 20 g kamiliee i miloduha i 10 g lutvice. rutvice. kao pod L 4. orahovog Ii· sta i hmelja i jedc rogac. Pedeset grama kamiliee i po 25 g odoljena inane. U tu svrhu se spravljaju jaki caj evi (oko 50 g suvog bilja na pola litra vode) .156 LECENJE BIUEM so maca. pije l5e caj od za:lfije. kopriva. kao pod L 7. kim. Medutim. rniloduh . trave od srdobolje. dobriciea. ruzm ar in. timij an. Ovo poceti pHi na 5-6 dana pre pocetka menstruacije i prestati cim ona krene. zuta i bela haj· ducica. . eveta vreska. vranilovka. kako j e razena glavniea otrovna. borovnica.

najbolje uvece pre spavanja. kao pod 1. Po 25 g paprenog lisca. nan e. Po 15 g kamiIice. kao pod 1. 'Pre svega onih od nazeba. kore ci bukovine i r izoma p irevine. Medutim. 12.s. dolazi do jacih ili blazih nepozelj. kamtariona i pap renog lisca i 10 g gorke deteline. protiv reumatizma 'i slienih bolesti. kantariona. odolje na. Tako. Po 50 g rusomace i p ap renog lisca. slacica. masazu. Koviljaca i druge). da bi se bolesnik sto vise preznojio. p a cak i rane. Pedeset gra ma paprenog lisca. REUMATfZAM. treba traliti pomoc i savet lekara. u kozu. Po 50 g paprenog lisca i Cibuk ovine. beli i druge vr. U svakom slucaju. upotrebljeni u slaboj koncentraciji iii drZani na kozi . 14. kao pod 1. Po 40 g trave veremnj ace i cveta kamilice 20 g odoljena. kako u bolnicama. u narodnoj i u naucnoj medicini raznih kontinenata kroz vekove se koristi izvesno bilje koje ima takvo delovanje da izazove draienje i crvenila kai e. kao pod 1. Mataruska. s manje iIi vise uspeha.ste luka. kao pod 1. ISIJAS. kao p od 1. Pored toga. kao pod 1. tako i u domaCinstvima. od koncentracije aktivnih materija u spravljenom leku i .tika privlace krv na periferiju. ploda pasdrena. 17. po 20 g biserka (Alchem iUa) kamilice i 10 g cve ta b ele mr tve koprive. kao pod 1. Za umirenje bolova najcesce se upotrebljava aspirin . cveta bele mrtve koprive i ka milice. 16. Dobro je pi ti caj zajedno sa 1-2 aspirina.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2 ITI MEDI CINS KIM Bt UEM 157 11. Osobe obolele od hronicnog reumatizma najcesce se lece u banjama (Melenci. rutvice. 18. p itome nane.nih posledica. Ukoliko se piju.od duzine aplikacije upotrebljenog leka. T rideset gr am a cveta neven a i po 10 g ploda pa·sdrena. 15. 13. ARTRITIS I ULOZI (podagra. Za lecenje izvesnih bolesti. treba ih uzimati sto toplije. ocaj ni ce. Po 20 g miloduha. Zbog toga pri upotrebi ovih· biljaka treba biti vrlo oprezan! Flogi. gi'ht) Sredstva za draienje koze (Flogistika iii revu1 ziva) Sva ova obol jenja su teska i lecenje traje dugo. jer nestrucnon! upotrebom bilja moze doCi i do tezih astecenja koze. Zbog toga se ova sredstva koriste. kupanje. rutv ice. m aticnj aka 1 pa prenog lisca. obloge i sl. Zavisno od biljne vrste. za lecenje ovih bolesti koriste se i razni cajevi za pice. odmah treba skrenuti paznju na to da ave biljke mogu brzo i lako prouzrokovati zapaljenje koze i izazvati plikove. ren i slicne biljke iii 1ekovi izradeni od njih. u slucajevima zapaljenja pluca i plucne maramice. kicice i timij ana. i l1a taj nacin izazivaju manji priliv krvi u oblimjim unutrasnjim organima. na primer.

lista belog jasena. !ista koprive i trave rastavica. Po 30 g stabljika l'azvodnika. Po 20 g lista breze i belog jase. kore kru sine i rastavica. 6. korena angelike. Po 20 g rizoma idirota i pirevine. kao pod 1. kao pod 1. kantariona i brezovih pupoIjaka. dakl e. korena zecjeg trna. kao pod I. 'Procediti. trave sitnice. sumporne. Protiv pomenutih obolj enja naveScemo veci broj kompozic ija caj cva.0vih pupolja1 ka. kao pod 1. Po 30 g korc bele vrbe. 4. 1 kaiiiku smese kuvati 5 minuta u 200 g vode u poklopljenom sudu i posle 10 minuta drzanja izvan stedn. upotreblj ene duZe. kao pod 1.158 LECENJE BIWEM krace vreme izazivaju sarno p rosirenje kapilara i m alih arterija i pojavu blazeg crvenila koze. Po 25 g brc7. rotkva . persunovog korena i lista koprive i 10 g pupoljaka breze. razlicka. Po 20 g kore be Ie vrbe. zove i lipe. kao pod 1. brezovog lista i trave srdacca. . 9. brezovog lisca i pupoljaka i po 10 g cveta zove i lipe. jer j e uzrok bolova vrlo raznovrstan : 1. Po 20 g vrbove kore. 3. kao pod 1. kao pod 1. Medutim. Po 20 g brezovih pupoljaka. Ij uta paprika i brda nka. ako se d rZe duze vreme na obolelom m estu. 13. kao pod I. vec i zapalje nj e koze i poj avu m ehurova i rana. Po 20 g korcna vodopije. senevolne i!i tioheterozide. 8. Po 20 g pupoljaka i lista breze i mahuna od pasulja i 40 g !ista crne ribizle. iste te biljke u jacoj koncen t rac iji. 14. kore bele vrbe i semena divljeg kestena i 109 zovinog cveta.na i po 10 g pupoljaka i kore bele vrbe i kore krusine. kore bele vrbe i trave rastavica. U slucaju jakih bolova uzeti 4 kasike smese. Cesto se u domacins tvu koris ti nastrugan ren . kao pod I. 12. dragoljub i mnoge druge bilj'ke koj e sad rZe tzv. 10.iaka ocediti i s to top!ije piti. koprivinog !ista. Po 20 g lista belog jasena.top!ijeg caja. rede terpentinsko ulje. Zbog toga ova sredstva t reba upotre blj ava ti vrlo op rezno! Cim bolesnik oseti j aku toplinu i peckanj e. oblog 1reba odmah skinuti i to mes to namazati svezim 1I1jem (moze se u po treb htJi ulje iii m as t za jelo. Po 20 g korena zdravca i zecjeg trna. 11. bozura i kamilice. ali mora biti cis to i sveze) ! Za drazenje koze upotrebljava se seme bele i crne slac ice. trave sitnice. one s to se traz i od le ka . trave daninoca i korena sapunjace. kao pod I. Po 20 g brezovog lista. vrbove kore i kamilice i 10 g pupoljaka be log bora. korena zutog trna i pupoljaka belog bora i breze. po 10 g zovinog cveta i koprivinog lista i po 5 g cveta nevena. trske i maslacka i !ista belog jasena i po 10 g plodova mOl'aca i anisa. i2azvace ne sarno crvenilo. kao pod 1. dobro se i·s itni i pomesa. I k ao pod 1. kuvati 5 min uta u pola litre vode. sapunjace i lincure i 10 g pupoljaka belog bora. 2. zaosladiti medom i piti svaka 2 sata po jednu solju sto . Po 20 g cvcta surucice. 5. 7.

kad se smlaei. majk ine du ~ i ce . vrani love trave i pupoljaka b elog bora. teenos t u suli u kadu sa top 1 0m vodom. doda mu se 50 g samlevenog iii istucanog seme na erne slacice zam o tane u pla t no. drlati oko 2 minuta da kljuea. lipe. m iloo uha i paprenog lisca j 10 g Ji. 26. Po 30 g vranilovke. pok lopioti i posle pola sa ta ocedi ti i tu teenos t doda ti u toplu vodu u kojoj se bolesnik kupa . kao p od 1. 18. neka izade iz kade. o ne se 'i pak korilS te vi's e hiljada godina i ne Il a pu ~ taju ni da nas . metvice. Po 20 g lisla breze i kopr ive. zas ladi t i medom i toplo piti izjutra i u vece. 22 . 27 . a ko mu . Po 100 g ka mi lice. 2 kasike ove sme ~e popariti sa 400 g kljuca le vode i p osle 2 sala oeedi ti. Dvesta grama p upo lja ka belog bora i 100 g rnajkine du~ i ce kuvat i 3 min u la u 5 litara vode u po kloplj en orn lS udu.sta belog jasena. Oni . kao pod 26. 100 g stucanog grekog sem ena i 200 g k a miliee pomesa ti . Kad se ovaj eaj ohladi. 25. sa 1-2 table te aspirina i te kako ce pomoci i spreciti mnoge komplikacije koje mogu nastati od nazeb a .ka koji nikada i nikome nisu skodili. trs ke i pirevine 10 g nane. kao pod IS . Po 45 g podubice i lis ta borovn ice 10 g lista belog jasena. Po 50 g majki ne du ~ i ce . PROTIV NAZEBA (Sudorifika iii dijaforetika) l ako na uc na rnedieina i fa rmacij a jo ~ nisu objasnile fiziolos ko dejstvo rnnog ih bilj a ka koj e izazivaju :zmoje nj e. 23. kao pod 1.koza pocrveni. kao pod 1. Tris ta gr am a borovih pupolj aka i po 100 g vranilovke i majkine dusice. obriSe se i n a m aze t elo eistim svezim ulj em iii m ascu . s tav iti u retko platno i spusti'ti u lonae u kom e kljuea 5 Ii tara vode. 21. ~tu ca n og grc kog semena i korena idirota i Iista ruzrnarina. Po 30 g ko rena si te. 30 g vrbove kor e i 10 g plodova Ijos ka vca . 16. zas la dit i m edom i toplo pi. 19.KOJ E SE BOLESTI MOGU IZLE CIT I ILl UBLA t lTI MEDI CI NSK IM BIW EM 159 I S. Po 30 g razvodnika .ti: najbolje I ~olju izjutra i drugu uveee (protiv uloga). 20. kroz pla lno procediti i sipati u kad u s toplorn vodorn u koj oj treba bolesn ik da se kupa. majlkine dusiee i idirota. troskota i orahovih Ijusaka. To s u lekovi nasih p reda. Tri puta dnevno piti p o 1 kafenu kasiku svdeg soka iseedenog iz sarnlevene presne kas ikare (Cochlearia officinalis). u kojoj se bolesnik kupa. CAJEVl ZA ZNOJENJE. 24. 17. ~kinuti i. Sto gram a slucani h kl ek inj a i po 50 g !i sta pitome n aDe i lovQJ-ike popar iti sa 2 lilra k ljucale vo de. Ovaj eaj se ceni proti. na ne iii neke druge lekovite biljke. Ako boles nika pocne ped. tizm a. kesa sa s laeicom izvadi i 5 litara tog leka s tavi u kadu s vodom za kupanj e. Po 20 g kore divljeg kes tena. kao pod 1. kao pod 15. J ednu kasik u pupo ljaka belog bo r a popariti sa 200 g kl jueale vode i posle 2 sa ta ocedi ti. trave troskota 'i vrbove kore i po v reum a10 g r as tav ica i cve ta surucice. Prozeblom putniku i namerniku eaj od zove. o s tavi 2 sata.

160

LECENJE BIU EM

koriste ne samo varosanim a koj ima 'Su nadomak lekari i apotckari vee, pre svega, bn'lanima i planineima koji ponekad treba da prepesace dcsetine kilometara po snegu i nevremenu do prve pomoei, a na tom putu bolest moze jos vi "e cia se komp likuje i cia se lose zavrsi. Za vreme ra tova i beza nij a dobar caj je cesto pasonosan lek. Navescemo nekoliko reeepa ta 0 slozen im cajevima od lekov itog bi lja, m esavi ne rawih bezaz leni h bilj nih droga koj e se watno vise koriste u inc1ustrij ski razv ij enim zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike nego u nerazvi j enim koje obicno obi luju lekovitim bi lj em , j er ga one slabo iIi nikako ne koris te, naj cesee zbog neznanja, zaosta los ti i zdravstvene neprosvecenosli.
Posl ednjih l1ekoliko godil1a zdravs l veni radnici daju sve veei olpo r, r eakciju na pl'el el'alllL i ne uvek opravdal1u upolrebu antib iolika za spreeavall j e i leeellie l1a j ob i{;lI ij ilz svak idasl1ji h obolj en ja. Pogotovo u n'ordijsk,im zem-

Ij ama, Kanad i, AustraIiji, Japanu, Engleskoj , SSSR i drugde, sve vise izbegavaj u lIpotrebll anlibiol ika (daju ih sa rno kada 1e to zaista neo phod no i opravdano) i bolesnieima preporucuju prirodne lekove, koristeei, pre svega, lIeskodlj ivo l ekovi l o bilj e, sunce, voc/£{ , eist vazduh l , s ve drugo sto ne moze coveku s koditi , nego sarno koristiti. Protiv gripa, nazeba i tome slicno koristi se kao preventivna mera bilje koje sadd i t7.V. filol'lcide (antibakterijske sastojke viseg bilja), 0 kojirna se govori u ovoj knjizi. Evo nekoliko m esavina cajeva koj e moze svako pripremiti:
1. Po 1 ka siku lipovog i zovinog eveta pomesati i popariti sa 400 g kljucale vode, smesta poklopiti i sto IOplije p opiti zasladeno medom iIi nekim sokom prija tnog sla tkog i nakiselog ukusa. 2. Po 20 g trave daninoca, bo, r az ine, pomocnice, vrbove i bres tove kore, kao pod 1. 3. Po 30 g lipovog Ii zovinog eveta ~ I pupoljaka erne topole i 10 g pupoljaka breze, kao pod 1. 4. Po 25 g kore od vrbe, erne topole i si msira i klekinja, kao pod 1. 5. Po 25 g korena repusine, koprive, sapunjace i zecjeg trna; sve se mora pre thodno dobro isitniti; 3 kasike ove mesavine kuvati 5 minuta u pola litra vode i zasladeno sto toplij e popiti u nekoliko doza. 6. Po 20 g lipovog i zovinog eveta, pupoljaka erne topole i vrbe i po 5 g eveta razlicka, nevena, suruciee i ernog trna, kao pod I. 7. Po 25 g korena sapunjace, angelike, dikiee iIi bele boee (Xanthium spil10sumJ i .trske, kao pod 1. Caj piti sto topliji, kao i sve ostale cajeve za izazivanje znojenja. S. Po 20 g vranilovke, majkine dusiee, kamiliee, zove i lipe, kao pod 1. 9. Po 2" g kamiliee, zove, lipe i pupoljaka erne top ole, kao pod I. 10. Po 20 g majorana, ad verema trave, metviee, lipe i zove, kao pod I. 11. Po 25 g dab ric ice, vrbovih pupoljaka i eveta zove i suruciee, kao pod 1. 12. Po 25 g korena kraljevea, angelike, selena i sapunjace, kao pod I. 13. Po 25 g dimnjace, pupoljaka vrbe i topole i metviee, kao pod 1. 14. Po 40 g lista pitome nane i dbizle i po 10 g vl'bove kore i pupoljaka ad erne topole, kao pod 1.

KOlE SE BOLESTl MOGU IZLECITl III UBLAZITl MEDICINSKIM BUJEM

161

PROTIV ZNOJENJA Velebilj e, tatulil i bunika deluju kao energiana sredstva protiv znoj enja, ali su te biljke vrlo j akog dejs tva i nepafnjom i nepravilnom upotrebom mogu izazvati teska trovanja, pa i smrt! Zbog toga se one mogu dobiti sarno u apoteei na lekarski recept. Sreeom, ima i neotrovnog bilja, i~tina, slabi jeg dejstva, ali one takode smanjuje prekomerno znoj enj e. To su zal fija ili kadulja, b eli luk, ariseva gljiva, ocajniea, miloduh, orahove Ijuske i liSee i dr.
1. Dve kasike zdrobljenog zalfijinog lisea popariti sa 200 g kljucale vode, poklopiti j posle 1 sata odliti, zasladiti medom i popiti pre spavanja. 2. Kasika zalfijinog li6ta i kasika miloduha, kao pod 1. 3. Po 40 g zalfije i rniloduha i 20 g orahovih ljusaka isitniti i pornesa~ i; 2 kasike ove smese popariti sa 200 g kljucale vode i upatrebiti kao pod 1. 4. Po 25 g ocajnice, miloduha, zalfije i orahovth ljusaka (i ovde kao i u svim drugim slueajevima treba kori·s titi sarno i iskljucivo zelene ora h we Ijuske) isi>tniti , pomcsati i upotrebiti kao pod 1. 5. Cetrdeset grama lista zalfije i po 30 g lista hajducice i pola anisa, J,.l·~ pod 1. Po potrebi, moze se piti i u toku dana po 1-2 caSe caja. 6. Cetrdest grama rastavica i po 20 g zelenih orahovih Ijusaka, lista 7.alfije j korena odoljena, kao pod 5.

PROTIV GROZNICE I NAZEBA Pored sintetskih lekova, upotrebljava se kininova kora i drugi Iekovi. Od domaceg bilja upotrebljavaju se bilJke sa salicilnim derivatima, kao sto su pupoljci erne topole, vrbova kora i neko drugo bilje. OSlim toga, vekovima se upatrebljavaju razne gorke bHjke, pre svega Iineura, kicica, gorka detelina (grciea) i druge domaee biljke. Ovi cajevi se piju sa aspirinom.

1. Sezdeset grama vrbove kore i po 10 g lineure, kiciee i trave-ive isitniti i pomesati. Kasiku ove mesavine kuva,ti 2-3 minruta sa 200 g wdc, proeediti i topio popiti u podne i uvece. 2. Po 25 g kiciee, lista belog jasena, grciee i hrastove kore, kao pod 1. 3. Po 50 g kore vrbe i erne topole isitniti, dobro izmesati i od te mesavine 1 kasiku kuvati 10 minuta u 200 g wde, procediti i topio piti 3-4 puta dnevno. 4. Po 50 g pupoljaka erne topole i Lista belog jasena, kao pod 1. 5. Sedamdeset grama vraniIovke i po 15 g !ista belog jasena i vrbove kore, kao pod 1. 6. Po 40 g kore vrbe i erne topole i ,po 10 g Iilsta belog jasena i vranilovke, kao pod 1. 7. Po 30 g gorke deteline i lista belog jasena i pupoljaka erne topole i 10 g lineure, kao pod 1.

162
K02NE BOLESTI

LECENJE BIWEM

Leeenje koznih bolesti je vrlo s lozeno i obieno veoma dugo trajno. lako je na ucna medicina i na ovom polju ostvari la krupne nap re tke, jos uvek ima znatnih teSkoca u lecen ju izvesnih hronienih i upo rnih oboljenj a koze. Zbog toga se bolesnicima preporueuje da se n e Ieee samouck i, na svoj).l ruku, nego da se za savet i pomoc obra te dermatologu. Narodno leeen je koznih bolesti vrlo "je raznovrsno i staro, kako u nas tak"O i u drugih n aroda na raznim kontinentima kroz vekove, jer su higijenske prilike don edavna bile vrlo lose. Zato je, narocito za zaostale krajeve, od posebnog znacaja zdravstveno prosvecivanje. Ukoliko su uslovi zivota losiji, utoliko ima vise oboljenja, osobi10 koznih. Prema tome, svakodnevno kupanje, presvlacenje ~ cis/Dca, pre svega i iznad svega, najbolje mere su predohrane proti v vecine koznih bolesti. Najvise je kozl1Iih oboljenja za vreme ra'tova, bezanija i drugih nenormalnih prilika. Zbog toga je neophodno poznavanje onih mogucnosti i sredstava koje nam primda u svako doba pruza. U miru ih ,treba dob ro upoznati da bismo ih u slueaju rata mogli uspesno koristilli, pogotovu ako se nademo daleko od zdravstvenog centra. Za lecenje komih oboljenja ima ramih lekova. U terapiji se kori sti, cesto s dobrim uspehom, velik broj biljaka i biljnih derivata. Jedni se primenjuju spolja, a drugi iznutra. lma prostih i slozenih takvih lekova. 1. Spolja se upotrebljava bilje koje sadrZi ulja i masti, zatim sluzi i srodnlh poliuronskih jedinjenja, tanina i drugih polifenolskih materija, azulena i proazulena, vitamina .i provitamina, hinona i antrahinona, antiseptiebh etarskih ulja, zatim se koriste biljni katrani, balsami ~ drugo. Samleveno bademovo, laneno, buaokovo, leSnikovo, btmdevino i drugo llijeno semenje upotrebljava se viSe hlljada godina kao veoma blago sredstvo za lecenje raznih upala i ozleda koze i sluzokoze. Osim ulja, koje je glavni Jekoviti sastojak ovog semenja, deluju i drugi korisni sastojci (vidi poblize 0 tome u ovoj knjizi gde se govori 0 -svakoj od ovih biljaka). Za lecenje se koristi i cisto ulje ovih biljaka, bilo za mazanje, bilo kao podloga za spJ-avljanje ramih obloga, cicvara, kasica, melema, lekovitih masti i drugih lekovitih preparata. Medutim, treba naglasiti da lekovitost samlevenog uljenog semenja i njihovih ulja nijc ista. Tako, na primer, sveze sarnJeveno laneno seme ima viSestruko dejstvo, jer osim ulja, blagoVvorno deluju i drugi kori·s ni sastojci tog semena (vidi »laneno seme«) koji dopunjuju dejstvo Cistog ulja. Od uljevnog semenja, pogotovu onog u kome ima i sluzi (Ian, dunja, buaca~), spravljaju se u dermatologiji, nauenoj kozmetologiji i sLienim specijalnostima razne.maske iIi oblozi za lice i za druge delove tela da se koza »podmladi«, osvezi, ovlaZi, omeksa. Za leeenje opekotina od sunca, 'k ljueale vode i drugo koriste se masne materije, pre svega, razna susiva ulja sa mnogo glicerida nezasicenih masnih kiseii1'!a, provitamina i vitamina (Janeno, riblje i dr.). Sve te masne materije (masti i ulja) moraju 'biti potpuno sveze, neuiezene i neutralne reakcije. Stara, u,zegnuta i kisela ulja i masti vise skode bolesniku nego sto mu koriste. Zbog toga se nikako ne smeju upotrebljavati za lek.

KOJE SE BOlEST! MOGU IZlllclT! III UBLAZIT! MEDICINSKIM BIUEM

163

Beli i crni slez, trandavilje, dunjino seme, islandski lisaj i druge lekovite biljke bogate sluzinza uspeSno se koris te za l e~enj e zapa lj enja koze. Kao i ulja, tako i s luzi n a kozi grade neprekinut za·s titni film. Kamilica, bela i zuta hajdunca, odoljen i druge miri~me lekovite biljke sa azulenima takode ulaze u sas tav ra'Zllih lekova i kozmellickih prep arata za negu koze i protiv raznih upala koze i s luznice (antiflogis tika). Vranilovka, timijan, majkina dus ica i neke druge mirisne biljke sadrzc timola i karvakrola, dva fenolska jedinjenja j <llkog anllisepti~nog dejstva. Neke vI'ste bosiljka i ze~ja stopa imaju eugenola, jednog fenola vel ike antisepti~ne moei i jakog, prijatnog i dugotrajnog mirisa. Trava od srdobolje, srcanik, steza, petrovac, pupoljci od dunje, kruske, hrasta i jabuke, hrastova kora, lubeni~arka, ze~ja stopa, zdravac i druge biljke oporog ukusa sadrZe tanine i dmga, polifenolska jedin:jenja, zbog cega se upotrebljavaju za 'Ie~e nje rana, ekcema, krasta i drugih oboljenja. Kori5te se u obliku obloga ili kao doda;tak kupkama. Slicno dejstvo je i liSea, 'Pupoljaka, kore i zelenih Ijusaka oraha, u kome ima jug/ona i drugih materija. Daninoe, brsljan, rastavic, sapunja~a i neke druge saponinske biljke koriste se 5polja (kupke, oblozi) i ~znutra (~ajevi) za le~enje izvesnih upornih hroni~nih koznih bolesti nastalih kao rezultat poremecaja prometa materija (metabolizma). Za le~enje psorijaze narod jede bundevu. Za le~enje ekcema i psorijaze koriste se peruvijanski balsam, stiraks i araToba (hrizarobin). Za sazrevaHje i'ireva pot ko znjaka (ruicina) prave se kaSice i melemi od samlevenog semena lana, dunje i bua~ka, crnog luka, pivarskog i domaceg (kiselo testo) kvasca i drugo. Osim toga, svaki dan se pojede po 25 do 30 g pivarskog iii pekarskog kvasca. IIi se od kvasca pravi jedna vrsta boze (poblize vidi »kvasac«). Za lecenje ogrebotina, posekotina i rana narod lkonisti razno opore bilje, najviSe bokvicu, ranjenik, petrovac, neven, brestovu kOTU, hajdu~icu, be1i i crni luk, bosiljak i dru'go bilje bogato anti'5 epti~nim sastojcima (vidi poglavlje »fitoncidi «). Protiv peruti, za porast kose, za jacanje korena kose, protiv opadanja kose koriste se koren kopnive, ricinusovo ulje, brsljan, sapunja~a, daninoc, kamilica, brezov sok, katran od bora, jele i bukve i drugi biljni lekovi. Protiv suge upotrebljavajuse perubalsam, stirak,s i ,katr<lllli a u narodnoj medicni cemerika, durvan, buhac, hmelj i 'I1eko drugo bilje. II. hnutra. Za lecenje koznih bolesti, istovremeno sa kupkama i oblozima, piju 5e razni cajevi i drugi lekoviti pripravci. Za leeenje raznih derma'toza koristi se daninoe, sok od krastavaca, bundeve, opuncije, breze, nekih vr.slta aloje, jabuka, repuSine, maslacka, ruse, Cuva'I1kuce i drugog soenog bilja. Veoma su korisne tzv. »proleene kure«, dijete upotrebom svezih, presnih mladih Iistova maslaCka, bokvice, salate, moraca, dragoljuba, lubenicarke i 'I1ekih drugih biljaka s prav,ljenih u obliilku salate. Korist·i se i sok od breze i kupusa, koren od repusine, lisni pupoljci od artiSoke, ~esljuge i lipe, sasvim mladi beli pupoljci od spargle i drugo. U novije vreme, otkako je,

164

LECENJE alWEM

srecom, pocela industrijska 'PrOiZlvodnja vocnih sokova, sve 'je veci broj 0 50ba koje svakodnevno umesto alko holnih napitaka piju razne vocne sokove (pobJiZe vJdi Voce i povrce - lek i hrana). Nadamo se da ce se i kod nas poceti proizvoditi kvalitetan i ukusan lekovit sok dobiJ en cedenjem presnog, svezeg kupusa, a, eventual no, i sokovi od drugog povrca, ,!conzervisani bez dodataka skodlji vi h za zdravlje potrosaca. U lJiljnim sokovima koncen lrisani su svi aklivni saslojci od velikog bi% s kog znacaja. Celijske membrane su cd celuloze iii od drugih indiferentnih matel'ija, zbog cega one predstavljaju balast, sastojke neko risne za ~oveka . Prema tome, proizvodnja i upotreba higijenskih biljnih sokova imaju opsti bioloski znacaj.

Da kola bude vlafnija, mek§a i sveZija
1. Po 25 g miloduha, ruzmarina i kamiliee popar·iti jednim litrom klju-

cale vode, poklopiti i, kad se ohJadi, dcdati 5 g sveze stucanog semena slacice, ostaviti 1 sat i zatim proeedHi. U dobijeni caj natopiti meko cisto platno i stavljati kao oblog iii caj dodati u kupku. 2. Po 5 g cveta lavandule, kamHice i pomorandze dobro izmesati i dodati 5 g s lacicinog semena, kao pod 1. 3. Po 5 g cveta muskat'l1e zalfije, kamiliee i lava;ndule i 5 g slacicnog semena, kao pod 1. 4. Po 5 . g !ista zalfij e, ruzmarina i lavanduJie i 5 g slacicinog semena, kao pod 1. 5. Po 5 g miloduha, borovih pupolja ka i kamilice pomesati i spraviti &j kao pod I, pa tome, umesto slaCice dodati 1 kasi ku sveze nastruganog rena. Napomena. - Ako bolesniku ,k oza pocrveni posle upotrebe ovih cajeva, posle kupke iii obloga, kozu treba namazati svdim uljem iii cis tom ispranom mascu. Dsim ovih lekova za spoljnu terapiju, bolesnici treba istovremeno da piju &jeve za znojenje u kojima ima cveta zove, lipe, trna, kamilice, divizme, vrbove kore, pupoljaka od erne topoJe i sl. Dve cajeve piti 5to toplije, da bi se postiglo sto obilnije znojenje.

Zapaljenje koie i li§aji

I. Cajevi za kupke i ob/oge
1. 5to grama kamilke popariti jednirn litrom kljucale vode, poklopiti, s vremena na vreme promesati i posle 6 sati ocediti, iscediti. i taj caj dodati vodi za kupanje iii u njemu nakvasiti cisto flanelsko platno i njime oblagati kolu. Ukoliko se caj koristi za kupanje, U · kadi treba ostati bar t sat. 2. Sezdeset grama kamilice i 40 g Iista hajducice, kao pod 1.

KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA21TI MEDICINSKIM BIUEM

165

3. Pedeset gra ma kamilice i po 2S g lista haj,flucice j bokvice, kao pod 1. 4. Po 50 g kami li ce i pe trovca, kao pod 1. 5. Po 30 g rizoma trave od srdobolje i pupoljaka (vrhova grancica) od hrasta i vrbe, kao pod I. 6. Po 50 g vrhova, ml adi h grancica oraha i kru~ke, kao pod 1. 7. Po 30 g ml ad ih vrhova oraha, kru~ke i hrasta, kao pod 1. 8. Po 30 g vrhova grancica oraha, dunje i kamilice, kao pod 1. 9. Po 25 g samlevenog semena lana i grckog semena i cveta kamilice, kao pod 1. 10. Po 20 g samlevenog grckog semena i cve ta kamil-ice, hajdu?ice, nevena i trandavilja, kao pod 1. 11. Sezdeset grama kantariona i 40 g kamilice, kao pod 1. 12. Po 30 g rastaviea, kantariona i kamilice i 10 g orahovog mea, kao pod I. 13. Po 30 g hras tove kore, pupoljaka majske ruze i rizoma idirota i 10 g petroYca, kao pod I. 14. Sezdeset grama bokvice i po 20 g petrovca i hajduCice kao pod 1. IS. S to gra ma vucje ja bucice kuva ti IS minuta u 1 litru vode, posle 6 sati ocediti i tom vodicom ispira-ti iii u njoj natopiti flanelsko platno i stavljati obloge (ovim se mogu leciti i ra ne koje te~ko zaceljuju, ulcus cruris
i sl.).

II. Cajevi za pice
1. Po 20 g kicice, gorke de teline, cveta kamilice i bele mrtve koprive i obrezovog lisea; 3 kasi ke ove sme~e poparHi sa pola litra kljucale vode, poklopiti i posle 4 sa ta ocediti i nezas ladeno pitJi pre jela. 2. Po 20 g pelena, klekinja, bokvice, lista oraha i trave daninoea, kao pod I. 3. Piti 3 puta dnevno po pola kafene kasike svezeg soka iscedenog iz presnog korena repusine iii maslacka.

Ekcemi
I. Po 25 g korena maslacka .i vodopije, orahovog lista i pupoljaka spar-

gle; 3 ka~ike ove sme~e kuvati 2 minuta u pola litra vode i posle 2 sata ocediti i piti nezasladeno pre jela. 2. Po 25 g korena i trave vodopije, orahovog Usta i pupoljaka spargle, kao pod 1. 3. Cetiri kasike trave daninoca, .kao pod 1. 4. Cetrdeset gram a plodova pasdrena i po 20 g trave daninoca, !ista gorke deteline i plodova moraca, kao pod 1. 5. Sezdest grama trave !i~ajivice i po 20 g kamilice i trave daninoca. kao pod 1.

166

l ECENJE BIU EM

6. Pedese t gra ma kamilice i po 25 g majkine dus iee 1 rusomace, kao pod 1. 7. Po 50 g eveta brdanke i ka miLiee, kao pod I. 8. Po 30 g trave ruse (zajedno s korenoml , korena mas lacka i repusine 10 g trave daninoca, kao pod 1. 9. Tri p u1a dnevno pre jela popi·ti po 2 kasike svezeg soka iseedenog iz svezih krastavaea. Promrzl1ne
1. Sto grama h rastove kore iii 50 g hras tovih sisaraka stueati u sita n prah, 10 minu ta ku va ti u 2 lit ra vode i posle 4 sa ta ocediti. Ovim cajem natopiti fl anelsko pla tno i n j ime oblaga ti prom rzia meS1a. 2. Po 50 g eveta nevena i k am iIiee i 30 g !ista oraha, kao pod 1. 3. Po 50 g u p rah stueanih h rastovih sisarki i rizoma trave od srdobo Ije, kao pod 1. 4. Po 40 g eve ta brdan ke i kamiliee i nizoma trave od srdoboIje, kao pod I. 5. Po 50 g pupoIjaka od erne topole i m ajske ruze s tavi1i u litar svezeg ruIj a, tegiu U1mota ti ru ciste .krpe i drtMi 8 sati na vodenoj pari; tim ulj em kas nij e mazati promrzia m es ta. 6. Sto grama vrhova granciea s IiScem od ruja, kao pod 1.

MALOKRVNOST
(Anemija)

Koris ti se razno bilje ne bas prijatnog ukusa. Ovi cajevi se moraju piti pre jela i nezasladeni. 1. Po 25 g Iistakoprive i trave-i·ve preliti sa pola 1i<tra hrIadne vode, poklopiti i ostaviti preko n06 da se kiseli. Srurtradan izjutra kuvati 2 minuta i, kad se ohiadi, oeediti, iseediti i piti po 1 casu 3 puta dnevno pre jela. Posle 3 dana jedan dan ne piti , cpa opet nas taviti. 2. Po 25 g lista koprive i trave petrovca, kao pod 1. 3. Po 25 g Iista koprive i pupoljaka majske rue, kao pod 1. 4. Po 10 g trave-ive, petrovca, Iincure i sipurka, kao pod 1. 5. Po 20 g sipuraka, plodova maline i oskoruse, kao pod 1. 6. Po 20 g oskoruse, maline i lista koprive, kao 'Pod 1. 7. Po 15 g !ista koprive, hajducice, ribizle i sipuraka, kao pod 1. 8. Po 25 g korena lincure i sladi ca, kao pod 1. 9. 15 g korena idirota i lincure, po 10 g sipuraka, kupine i oskoruse, kao pod 1. 10. Po 10 g cveta 1rna, gloga, majske rue i trandavilja, kao pod 1. 11. Cetrdeset grama pupoljaka majske rue i po 10 g sipuraka i sumskih jagoda, kao pod 1.

KOlE SE BOLEST! MOGU IZLECIT! ILl UBLAt IT! MEDIelNSKIM BIlJEM

167

12. Po 20 g drenjina, kupina J Sipuraka, kao pod I. 13. Po 10 g trave·ive, podubiee i hajduciee i po 30 g ~ip uraka, kao pod 1. 14. Cetrdeset grama idirota i po 10 g Iineure i malina, kao pod 1. 15. Cetrdeset grama drenjina i po 10 g korena maslacka i glogovog eveta, kao pod 1.

LEKOVl ZA JACANJE ORGANlZMA
(To lli ka iIi roborarzcija)

Za leccnje oplite slabost i, iznemoglos ti ,i slicni h oboIj enj a nas talih kao poslediea p re leza nih ralOih hronicn ih, dugo traj nih bolesti, vekovima se unarodnoj i naucnoj ntedieini koristi ralOO lekovito b ilj e. Najvi~ e se eeni bilje oporog ukusa, tj. one koje ima mnogo lanirza iIi ~ ta vsk ih mate rij a. Za popravljanj e apetita, pa prema to me i za j acanj e, upotreblj ava se mnogobrojno neot rovno gorko bilje. Naucna, a pogo tovu n~a narodna medicina mnogo eeni izvesno domace billj e koj e sad rfi po red tanina j o~ i gorkih i mirisl1ih sastojaka. Ponekad se u toj bogatoj reeepturi nadu i biljke koje istovremeno sadrie i neo trovne ljul e materJje Iooje, takode, popravlja.iu apetit, j er d raze organe za varenje i time pojacavaju lucenj e pljuvac ke , zeludacnog i drugih sokova bogatih raznim enzimima n eophodnim 7-ll var enj e hrane. lako lecenj e ovim sredstvima za jacanje jo~ nije dovoljno prouceno i naucno objas njeno, ovi lekovi se ipak -svuda i svakodnevno koriste u nas i u inost rans tvu . Njihova upotreb a vekovima n e pres taje. Naprotiv, ona poslednjih godina sve vise raste. Najvise upotrebljavano do m ace oporo i gorko bilje za jacanje bilo bi: list i koren koprive, troskot, lisae, ziva trava , emi gavez, mrtva kopriva, petrovae, hajduc iea, podubiea, trava-iva, stavolj, verbena, vodopija, xuti tm, hrastova kora , :tir i sisarka, orahova ljuska, pupoljci i list, evet, list i plod raznill vrsta ruia i brusniee, lis t i plod kupine, ma line, rihlzle, ~umske i pitome jagode, ogrozda, dunje, jabukc i musmule, kora pitomog i divljcg kestena i jove, suruciea, ocajniea, drenova kora i drenjine, tmjine, zecja stopa, trava od srdobolje, lubenicarka, srcenjak, steza, koren i list borovniee i drugo oporo voce i bilje. Ono se spravlja na ralOe '!lacine, a najbolje ga je kiseliti desetak dana u starom emom vinu. Pije se 3 puta dnevno po jedna casica na pola sata pre jela. Najcesce korisceno do mace gorko i mirisrzo bilje za jacanje je: kicica, lirzcura, gorka de telina, I ra va-iva, podubica, hajducica, pelen, pupoljci od erne topole, rizom od zdravca, evet od kaline, vinovo lisee, evet od suneokreta, kora od gorke pomorandze, idirot, ocajnica, bl3iZeru 6katj , artiSoka, odoljen, maslacak, hmelj, rudinski pelion, cempresove siSarice, komonika i drugo. U najnovije vreme sve ,s e vi~e koristi bilje koje ima pektirza, kao ~IO su dunja, mus mula, divlja jabuka i kru~ka, ljuska od pomorandze i limuna i drugo. NajviSe pektina ima u nekim nasim zrelim plodovima, U vocu, 050bite u Ijusei. Na primer u Ijusci jabuke ima 17, a u ljusci pomorandze do

168

LECENJE BIUEM

25% pektina, zbog I:ega se koristi za ekstratkciju pelctina u industrijskim razmerama, j er se pcktini (poliuronske slofene koloidne materije) sve vi~e i raznovrsnije koriste u borbi protiv dosadnih letnjih proliva i op ~ te slabosti, osobit o u dece. Ranije navedenc biljke upotrebljavaju se I.l raznim vidovima, u obliku raznovrsnih preparata: pra ~kova, I:ajeva, tinktura, ekstrakata, tonil:nih vina i drugo. Uvek se uzimaju pre jela! SloZenrl:jd lelrovi se spremaju u apote· kama. Gorko bilje za jacanje apetita, zeluca i uopste za jacan je je mnogobrojno. Najvise se ceni ono ikoje je ne sarno garko vee .i·s towemeno i oporo, mirisno i sluzavo, jer takvo b.ilje ima J<ompieksno delovanje. 1. Nesumnjivo je da je jedno od najboljih sredstava za jaeanje nasa lincura, koja se ceni svuda u svetu kao vrlo kvalitetna. Lekovi od lincure mogu se izraditi na vi~e naeina, a najbolje je gorko vino i gorka rakija: 200 g lincw'c i'Seokati i zdrobi·ti u gu-ub prah krupnoee pSecianog staviti u sud i preliti jednim litrom najbolje komove rakije iii najboljim starim crnim vinom, zatvoriti i drZati desetak dana, a za to vreme po nekoliko puta dnevno dobro promuekati. Posle toga odliti, sto bolje i'Scediti, razliti u manje, I:iste boce, dobro zapusiti i ouvati na hladnom mestu. Pije se tri puta dnevno na poJa sata pre jela po jedna raki:jska iii manja vinska casica. 2. Isto tako se moze nacn iti i gorkovaca travarica od Jci.Cice, hajdul:ice, gorke deteline, kore gor,ke pomorandZe, hmelja (~isarice), pelena, podubice, trave-ive, idirot"a i mnogog drugog gorkog bilja . . 3. Mnogim bolesnicima pomaze eaj od ove smese: po pola kasil:ice lincure, kieice, idlrota i kore gor·ke pomorandZe dobro isitni.ti, preliti sa dva decilitra kljueale vode, pokJopiti, ostaviti 2 sata, procediti i pi't i 3 puta· dnevno pre jela po 1 kasiku. Gorki Jekovi za apetit se ne smeju zasladivati i uvek se piju pre jela! Zanimljivo je i vaZno napomenuti da fi.toterapeutti, najellveniji lekari pobornici za upotrebu bilja u -leeenju u FTancuskoj, Engleskoj, Nemaekoj i drugim zemljama Zapadne Evrope, veoma mnogo cene oporo i gorko bilje za jal:anje slabunjavih i malokrvnih. Od domaeeg bilja vredno je spomenuti, pre svega, one kojeg u nas ima u izobilju, a koje se u Zapadnoj Evropi mnogo koristi za izradu prostih i slozenih lekova za jal:anje, osobito raznih tonicnih vina, eikstrakata i tome slieno. Medu gorkim biljem najvise se ceni naSa lincura i 'kil:ica, a zatim blazeni I:kalj, grl:ica (gorka detelina), vodopija (cikorija) , zuti tm, dimnjal:a, maslatak, artisoka, razne vrste stavolja, broe, podubica, pe\en, ocajnica, cvet suncokreta, siSarice hmelja, verbena, komonika i neko drugo gorko bilje. Ovo bilje se uzima iii pojedinal:no iii u smesama. Posto se smese I:ajeva ne mogu spravljati nestrul:no, odoka, nego na osnovu poznavanja hemijskog sastava i sinergil:nog farmakodinarnskog dejstva, bolesnici se moraju obratiti lekaru za savet i pomoe.

=,

KAKO I KAD TREBA BRA TI LEKOVITO BILlE

S[a l110raju mati citaoci kojz zele da se posvete sakupljanju, susen ju,
unovcenju i upolrebi lekovitog bilja

U Jugoslavi ji ima vise desetina hiljada vrsta biljaka, ali one ni su sve lekovite. Zato se ne moze brati rna koja biljka, sve sto nam dode pod ruku. Treba prikupljati sarno one medicinsko bilje koje se te go dine trazi za ot· kup. Biljari se mogu stalno obavestavati u zadrugama i preduzeCima za lekovito bilje, raspitujuCi se sta se trazi, koliko, po kojoj ceni, kakvog kvaliteta itd. , Svaka biljka trazi l11esto i zemlju na kojoj najbolje uspeva. Zato je treba brati sarno tamo gde je najbujnija, najlepsa i najzdravija, jer je droga dobijena od takvih biljaka najboljeg kvaliteta, posto sadrii najviSe lekovitih sastojaka. - Isto tako, svaka biljka ima svoje vreme kad I je ·treba brati, jer u to doba ima najviSe lekovitih sastojaka. Retko kad se upotrebljava cela biljka. Najcesce. da ne kazemo gotovo redovno, koriste se sarno pojedini biljni organi, sarno oni u kojima biljka nagomilava najviSe lekovilih
sasf.ojaka.

Velik je broj problema 0 kojima svaki iskusan biljar mora voditi racuna. Uopste, tesko je dati neko po~puno uputstvo za rad na terenu, propise koji bi sve obuhvatili, sta sve jedan biljar mora da zna. Ipak, postoje izvesni obicaji, kroz vekove stecena is'k ustva, potvrdena naucnim ogledima i analizama u laboratodjama, ponekad cak i nepisani »biljarski zakoni« kojih se svaki napredan sakupljac lekovittog bilja u na's i u inos·transtvu strogo drii i koje postuje. Ta opsta pravi'la bila bi, uglavnom, ova:

1. J edllo lice iii jedna odredena druzina treba i sme da sakuplja u toku jednog dana iii seZOl1e samo jednu vrstu medicinskog bi/ja. Tek kad one
procveta, »prode«, onda se moZe .j sme preCi na sakupljanje druge vrs'te. Ako jedno isto lice istog dana, u istu korpu stavlja vise vrsta bilja, stalno preti opasnost da se one pomesa. Osobito treba paziti da se otrovno bilje ne pomeSa Sia neotrovnim. U toku poslednjih godina bilo je mnogo slucajeva kada su beraci nehotice mesali list koprive sa listom bun·ike, tatule iii velebilja, zbog cega je sva roba morala biti spaljena, posto se kopriva daje kao dijetalna hrana deci i bolesnicima koJi se oporavljaju, dok i najmanja primesa ranije pomenuiih otrovnica moze izazvati nesrecu. Borba za cislocu ct.roga mora bibi staina. Na falost, cinjenica je da je najveCi nedostatak robe dobijene iz naroda bas necisroca. Prastari narodn,i

170

LECENJE BIU E.\\

obicaj je da se u kitice vde po nekoliko vrsta lekovitog bilja, to ddi ne gdc obese no i, kad zatreba, uzima e ona biljka koju ze le da koriste za lek. Kad jt! rec 0 proclaji, to nije d obro. McSano bilje niko u ve tu nt! pnima . Tral.. i se sa rn o j edna vrs ta, cis ta bez ika kvih primesa. Los je obicaj sto se ponegcle jos uvek u korpu iii u vrecu bere sve lekovilO bi lje na kojt! se u polju naide, pa se po povratk u , kocl kucc vrs i odabiranje. To je zas tal'eo, pl-imitivan nacin rada koji su odavno napustili sv i napredn i biljari. Lekar, apo tek:ll- i veteri nar traze sa rn o ciSlu kamilicu, ci I beli slez, cis tu lineuru i dru go bi lj e, a kad im zatreba neka s me sa, oni je sami naci ne, rukovodeci se pozna tim pravi lima recepture i farmako logij e. Dese t inc vagona Iekovitog bilj a sva ke godine biva vraceno, oclb ijeno iii je ponekacl moralo bili cak i uni ste no, s pa ljeno, jer roba nije bila cis la, a odabira nj e je btio nemog uce izvesti . 2. Napredni i iskusni bilj ar i lIikad neee obrati i i skopa li sve medicin sko bilje na jedl70nz meslu, nego ee u vek tu ostavlj al i i zvesta n bro j wljl epsih prim eraka 7. (1 se me, za samo ra zmnozavanje. To je od ogrom nog zna-

caja za sa me bilj are , j er se na taj naci n najlakse c uvaj u od uni stavanja bogate plantaze najvaznij eg m ed icinskog bilja u prirodi. Bilj ari ne smej u misliti sarno na trenutnu korist od bilja. Oni moraj u racunati i na butiucnost, na svoju decu , da se ne bi i za bilj are govori lo »posle nas potop«, kao sto se to danas svuda g:ovori za nase pre tke gorosece , zbog kojih su nam najlep si nasi krajevi ogoleli i osiromasili. Bez dobrih sum a nema dobrih medicinskih biljaka . Naj vaznije lekovito bilje raste bas po sum a ma i uops te na sum skom zemljis tu. Divlje bilje nij e i ne sme biti »nicija prcija«, li cna svojina_ Ono je opstenarodno dobro svih naras taja. Nase su m e i nase livatlc S it
opsta narodna njiva kojll priroda diie , neguje, obrai1uje i seje, a covek Ireba da razumno karisti bilje koje nije sejao ni sadio, da ga ne unista va, da ga stili od onih kOji ga uniSlavaju. Pametan biljar moze svake godine na tzv_

»nicijoj zemLji,( da nabere hiljade kilograma najskupocenijeg lekovitog bilja a da pri tom ne mora ni da ore, ni da drlja, vlaci, valja, seje, nego samo da bere_
3. lskusni bi/jari vrlo dobro znaju i uvek strogo vode ra cun a cIa se lI1edicinsko bilji! lIlo ~e i sme brati samo po l epom i pOlp£ll1O suvom vremenu, kad nema I"Ose, a nikako po kisi iii neposredno posle kise. - Ako se

bere rosno i vlazno bilje, uno ubrzo potamni, pocrni, uplesnivi se, ugreje, »upali« (zbog vrenja) i pokvari, tako da se najceSce mora baciti, jer u njemu propadnu svi lekoviti sastojci, a plesan sa pokvarenog bilja prenosi se u skladistu na zdravo. Tako je bilo mnogo slucajeva da je jedna jedina kOTpa buc1avog bilja upropastila u skladis·tu po nekoliko vagona ispravne robe. Na taj nacin ceo tmd postaje uzaludan i biljari gube volju i povercnje u zapoceti rad i konacan uspeh, posto budavu robu niko ne prima_ Najosetljivije je cvece zivih boja, a gotovo isto tako i Iisce i os tali nezni nadzemni delovi biljaka, Bilje ne treba brati po selima i gradovima, pored puteva, zeleznickih pruga i na drugim mestima gde ima mnogo prasine i druge necistoce, a pre svega ne tamo gde bilje moze biti zagadeno mokracom iii izmetom, jer bi takvim biljem bolesnike mogli izloziti raznim zaraznim bolestima_ Staro oprobano pravHo je da biljc treba salrupljat poslc kise, jer je tad a najsoo

KAKO I KilO TREBA BRAT! LEKOVlTO BlUE

171

cnije i najlekovitije, a osim toga , kisa ga je ok upa la pa je cisto i zdravo, sarno ga ne treba brati dok je jos vlazno.

4. Cveee, lik e i ostale '1 ezne nadzemne delove bilja treba susili na promaji, u hladvvini, '1ik ako na SW1CU. - Gde postoje termicke susare za bilje iii voce i druge polj oprivredne proizvode, treba njih koristiti, jer j e u nj ima susenj e najbrze. Za biljare je veo ma vazno da uzbrano bilje s to pre os use, j er je vlaga glavni uzrok kvarenja bUja i gub lj enja farmaeeu.~ske i trgovacke vred nosti. U susarama treba imati lermometar nadi regulisanja temperature susenja, jer svaka biljka iii grupe biljaka imaju svoj u op lima lnu tempera turu susenja do koj e se s me ie i. Bilje se ne sme susiti na gomi lama, nego u sto tanjem sloju na lesama iii asurama, hart iji, das kama iii na necem drugom . Promaja u su sari mora biti s to vee a da bi isparavanj e i odvodenje vlage, dak le, susenje, tek lo s to brie. U veeini slucajeva bil jari nemaju zidane susare, nego moraju koristiti s to imaju. Najbo/ji su tavani sa melalnim krovom, j cr se oni preko dana leti brzo i j ako ugreju, osobito ako je meta l em i talasas t. Za sve vreme susenja bilj e treba prcvrtati. Treba ractiti cislo i pazljivo, sa puno samopregora i Ijubavi, da se bilje ne bi ozledilo, pokvarilo i izgubilo prirodnu boju. VeCinu lekovitih sastojaka u biljkama cine veoma osetljiva organska jedinj enj a , koj a se poct ra:lI1im utica jlima brzorazlazu, dajuoi nel ekov·i1te sas tojkc. Ne mogu se sve biljke susiti na istoj tem peraturi. Tu nema ops teg pravila. Ipak treba napomenuti da sve mirisno bilje, a to je gotovo 5{)% nasih izvoznih droga, ne treba susiti na tempera·turi visoj od 350, najvise 40. Ostalo bilje uglavnom se susi do 500, a samo izuzetno neko bilje SlUsi se i do 60, 65 iii 70 Q (neko korenje, plodov·i i semenje). Korenje i drugi podzemni organi, semenje, plodovi i kore mogu se susiti i na suneu. 5. Susare za voce, povrce, hmelj, kukuru z iii za neke druge ratarske proizvode, zalim ravani, cardaci, supe, skladista iIi neke druge pokrivene prostorije najbo/ja su mesta za susenje blja. - Ove prostorije moraju biti ciste, j er necistocom ne -samo sto se dol::xija los a roba vee se njome prenose razne bolestL Provetravanje svih 'Prostorija mora biti sto bolje. 6. Osusene delave lekovitog bilja (droge) treba cuvati u dobro zatvorenim sudovima, u sanducima iznutra oblozenim tamnom jakom hartijom za pakovanje, u vrecama od viSestruke debele hartije, u vrecama od gus tog tkanja, u limenim kUlijama, zemljanim gledosanim sudovima i tome slicno, vee pre;ma tome time se raspolaZe. Svaka vrsta bilja cuva se na drugi nacin. Osim toga, i velika preduzeca daju propisnu ambalazu i postavljaju svoje zahteve, 0 cemu biljari moraju voditi rncuna i uvek se blagovremeno obavestitL VaZno je da sve bude cisto, po mogucstvu novo, bez nekog stranog mirisa ('lla naftalin, petroleum, kolomast, .karbol, kozu itd.) i da se upakovana droga sto potpunije sacuva od razornog dejstva vlage, sunceve sve.tlosti, kiseonika iz vazduha, insekata, plesni, miseva, pacova i drugih stetocina. Odaja u kojoj se bilje cuva mora biti SlUva, cista, okrecena i mora se lako provetravatL Zarazena -skladiSta treba letiJti ci'klonizacijorn na naOin kako se to Cini u stanovima za unistavanje stenica. Ovo mogu rad-iti sarno strucnjaei, jer su to smrtonosni otrovi. Biljni i zivotinjski paraziti mogu na-

172

LECENJE BIWEM

c initi veJike ste te i I'esto upropa scuju vagone najskupocenij eg medicinskoa bilja ako su sk la dista neispravna. Zbog toga biljar mora u vek biti opreza; 7. Dobre obavesteni bilj ari ne drle droge dugo kod svoj ih kuca, nego

ih sto pre prodaj/(, ne cekaj uc i vlaino jesenje vreme. avo je potreb no uciniti zato sto re tko da ima bilj ara koji bi imao dovo ljno prostrana i s uva skladis ta za duie cuvanje vecih kolicina bilja.

8. U svetu najbolje prolaze oni biljari koji su udruzeni u zadntge za lekovito bilje.

9. Botar1icko pOZllavanje lekovitog bilja i razlikovanje od slicnog nelekovitog iii otrovnog, preka je potreba bez koje se uopste ne mogu zal1l1sliti pravilan rad i uspeh. - Ne treba zaboraviti da su izvesne biljke vrlo slicne, a druge su polimorfne, imaju mnogo podvrsta, a za lek se, me<1utim, upotrebljava sarno jedna od njih. Osobitu paznju treba obratiti na otrovno bilje, jer su i kod nas i u tudini zabeldeni cesti slucajevi nenamernih trovanja iz neznanja i neobavdtenosti.
10. Razmnoi (lvanje lekovitog bi/ja u prirodi je od velikog znacaja za

Na vodopJavnom, krsevitom i golom zernlji·s tu, po ll)edama, pored puteva, u sumi, na slatinama i na drugorn neproduktivnorn zernljistu, od koga ni poj edi nac ni zajednica nemaju bezrnalo nikakve koristi, moze se lako i uspesno razmnozavati izvesno lekovito bilje, i to zemljiSte rnoze jos iste iii narednih godina postati bogata njiva, najbogatije nalaziSte za branje bilja. To osobito vazi za one bilje koje se rnnogo trali za izvoz: odoljen, bel1 slez i krusina pored reka i potoka, karnilioa na 5latinarna, Iincura na suvatima itd. 11. atravna bi/je ne smeju brati deca, dojilje i trudnice. - Biljari koji rade s otrovnim 'biljern ne smeju za vreme 'rada jesti, pusiti, a u mnogirn slucajevima ni lice dirati. Nos i usta treba zastit·iti rnaskorn, a ako toga nema, onda cis tom vlainom krporn . Sapunjaca, cernerika, sitnica i druge saponinske biljke, kad se melju ill tucaju, jmzllvatiu neizdrlJjivo kdljanje, kasljanje i upalu organa za disanje. U prostoriji gde se cuvaju droge jakog dejstva (velebilje, tatula, jediC, cernerika, bunika i dr.) [Ie srne se cuvati neotrovno bilje i mora bit! pod kljucem. 12, Svako i najmanje pakovanje lekovitog bilja mora biti obelei.el1o mastilom i/i mastil/avom olovkom. - avo je osobito vazno za otrovno bilje.

odriavanje bogacill /w!azisla, gustih sastojina na rnalom prostoru. -

13. Posle rada sa otrovnim bi/jem t·reba se presvuCi i oprati ruke i lice mlakom vodom i sapunom, a, gde god je moguce, dobro je posle rada okupati se. Treba imati apoteku za hitnu pomoe.

VREME BERBE
1. Rano u prolece iii vee krnjern time, beru se pupoljci bora, breze, jablana i topole. Imela se bere od decembra do februara, sve dok je hladno. 2. Cvece se bere cim biljka procveta. Precvetalo, oploc:teno i klonulo cvece nema miris, boju, lekovitu i trgovacku vrednos't kao ono koje se toga

KAKO 1 KAD TREBA BRATl LEKOVITO BlWE

173

j u tra rasevetalo. Od majske ruze beru se potpuno razvijeni, ali neotvoreni p upoljei.

3. Lisee i cele biljke (trave ·tzv. he rbe) treba sakupljati u tren u tku kada se na njima pojavi prvi evet. Medu tim, i tu ima izuzetaka. Na primer, list ma ti cnj aka se bere p re evetan ja, jer je u to vreme najrnirisni ji i najkrupnij i. .~d pe~ena se dobijaju dYe droge: za fabrike Ukera i gorklh rakija bere se bllJ ka vlsoka svega 1-2 pedlja, kad je »kao du sa meka«, a za farm aeeutsku upotrebu traze se vrhovi grancica u evetu, tj. kad je bilj ka visoka oko metaT. Kad se trai:e »trave« (»herb e«), uvek se m is li n a nadzemni dec bilj ke u evetu, ali i tu ima izuzetaka , 0 cemu se mora voctiti r acun a. U mnogim slucajev.jma se, zapravo, traze sarno vrhovJ gra-nciea u evetu, jer na njima ima najviSe eveea i lisCa. Treba izbegavati donj e, gole, odTvenj ene delove biljke, j er u njim a nema Iekovitih sastoj aka.
4. Plodovi i sem enje beru se kad su potpuno zrel-i. Medutim , i . tu ima

izuzetaka. Na primer, sipak ili sipurak ne treba brati zreo, ne sme se cekati da omeksa , nego ga treba brati cim zarudi, dok ima ervenonarandiastu boju i dok je potpuno tvrd, jer zreo sipak ima manj e vitamina C, IoSije se susi, hoee da se pokvari, zgnjeci se i slepi, i uopste , daje drogu koja izgledom nije ni izbliza onako Iepa i privlaona kao ona dobijena od nedozrelih, tvrdih sipkova. Ovo j e vaZno znati, jer se i druge droge prodaju prema izgledu, »liee« im se eeni, t j .. boja, opsti izgled, cis toea i ostalo sto je »za oko lepo i privlacno~ . Zbog lepog »liea« sipka, koprive, trnjina, sIjiva, drenjina, klekinja i drugih droga u tudini cesto dobijamo 30-1000/0 vise deviza.
S. Kore treba gulilt i u Tano proleee, kad ima najviSe sokova, jer je u to "Teme koru najlakse sklidati. Rede 's e kora guli u jesen posle opadanja lisea. Ljusti s e sarno zdrava i ziva, mlada, glatka kora koja nije ispueana, rapava. Ovo zbog toga sto stara, mrtva kora ima manje Iekovitih sastojaka iii ih uop5te nema.
6. Korenjc i druge podzemne organe treba vaditi u jesen, rede u proIeee, ali i tu ima izuzetaka, 0 kojima biljar mora voditi racuna. Na primer, od zeljastih jednogodiSnjih biljaka podzemni organi se vade kad je biljka u evetu, jer se tada najlak5e mogu .naCi. Od viSegodiSnjih biljaka treba sakupljati sarno krupno, potpuno razvijeno korenje. Uvek treba odstraniti suve, mrtve, trule delove, ocistiti ih od zemlje i druge necis-toee, opratli hladnom vodom da se otkloni sva zemlja i 5to pre osusiti, u sto tamjem sloju, u za· grejanoj susniei, u peCi posle pecenja hleba (do 70 oC), na SlUneu kad ga ima Oeti). - Steta je vaditi mlado tanko i vodeno korenje, jer one nema ni trgovacku ni farmaceutsku vrednost odraslog korenja. - Korenovu glavu uvek treba vra·t-iti u zemlju da bi iduce godine iz nje izrasla nova biljka. Visekrake glave, kao, na primer, od belog sleza, Iineure, velebilja i drugih biIjaka, Ttreba ost rim nozem uzdui ra's poriti na onoliko delova koliko ima pupoljaka i svaki pupoljak vratiti u zemlju u uspravnom polozaju, na rastojanju oko pola metra. Tako ee za nekoliko godina na »nicijoj zemlji« postati bogata plantaza medicinskog bilja koja ee biljaru vraHti stostruku 1Iagradu. Ovakav nacin razmnoZavanja mogu osobito dobro organizovati ucitelji sa svojim ucenicima, a pre svega strucni biljari. ~------~----------~--~

jer noeu ne vide. rnaterija koje izazivaju plikove i rane. izazivaju neizdrzljivo kijanje i lueenje sluzi iz nosa i usta u toj meri da se odmah mora napustiti rad i smesta iziea van odaje na cist vazduh. bela i ervena sapunjaea. vee sarno zbira nj ene plodove. Ako nl zbog eega drugog.d aleko. J er ne treba gubiti iz vida da je za biljara eel a okolina nekog mesta nj egova nji va koju on ne ore i ne seje. Njemu na svakom koraku preti opasnost od otrovnih zmija i raznih zveri. U nj egovom sops tvenom interesu je. Cemerika je. pa da vee posle 2-3 dana sve bude normalno. Ima osoba preosetlj'ivih na saponine i koje se od te prasine formalno guse. Prasina koja se dize kad se seku.im biljkarna. a one bar iz razloga s to niko bolje od bi£I. na tesko prJstupaenim mestima. Biljar se zbog toga veoma mnogo udaljuje od svoga mesta stanovanja i eesto je izlozen iznenadnoj kisi. osim toga. i otrovna. a pogotovo susenjem. nego ponajeeSee vrlo . bUllike i beZog buna ·s vakodnevno su izlozeni . prokisao biljar. redovno oboljevaj u od upale oonih kapaka. seckanjem i mlevenjem veZebilja. promuklos-t i dr. Najvainijc lekovito biIje obieno ne raste u blizini naselja. kao da 's u oboleli od »kokosijeg slepila«. melju i pakuju osusene biljke koje oSadrle saponinske materije (u vodi muekane pene kao sapun.i dl'Ugom nevremenu. One zbog toga ne smeju raditi s ovim biljem. Kad se podzemni organi cemerike sedkaju i melju. ukoeen pogled. oluji . Veleb-ilje treba ·traziti po sumskim kreevinama i pozaristima. I lincuru treba traziti na velikim visinama. Njih obieno uvece. sitniea i dr. lalule. is. gradu.irma a1kaloida. nadrazljivih etarskih ulja i sl. Biljaru i njegovoj porodici preti opasnost od trovanja otrovnim biIjem. avo utoliko pre s'to izvesno bilje moze sakupljati sarno po vlaznom vremenu. Ijal'a ne poznaje retka mesta vainog bilj a i niko kao biljar nece vodi ti raeuna da se zakon 0 zas titi bilja za is ta prav ilno sprovede. Islandski maj bjJjar ee naei tek na oko 2.000 m na najkrsevitijim i najnepristupaenijim stenama i liticama. odvaljenih stena. Dovoljno je da takvi radnici prestanu raditi s ov. On to moze postiCi jedino ako strogo vodi raeuna 0 svakom bogatom nalazistu. bez ikakvih posledica.1O lekovir o bilje prirodi. glikozida. moze ozepsti i tesko oboleti. a to je obieno imad 1. zbog eega se tako nazivaju) u tol. u prvom redu onim 'k oje . nego pros to radniku dati drugi posao i na taj nacin ga odvojiti i . drobe. Dakle. pogotovo u planini.500 m. snegu. nikakvo lecenje. NemajuCi u blizini naselja.700 m. Nije redak slueaj da biljar strada od sumskog drveea. ani koji beru hmelj i koji oko njega rade. a za medvede grozde jos vise. dakle . najviSe na suvatima. Ijutih sastojaka.iJcoj meri draii da redovno izaziva hronicnu upalu i oboljenje organa za disanje i oeiju. buj-ica i drugih nepogoda. najeesee u planini u bukovim sastojinama.t rovanjima: prosirene zenice. noeu vode kuCi. da u svom rejonu ima sto vise i s to redeg i skupoeenijeg bilja. Biljari zaposleni berbom. To su.174 ZASTITA BILJARA Biljar je i zloien mnogim opasnostima lECENIE BIUEM Kao slu je porrebl1O -akonom zas litiIi izvesno re rko i Vaz.1O zas til iti i sve profesionaln e sakuplj ace roga bllJa . jagoreevina.lo tako j e nuz. pre svega. Za jedie se treba penjati iznad 1.

kanta ri on. s vre meno m.KAKO I K AD TRE BA B RAT I LEKOV ITO B l UE 175 o lobodi ti od uzrocnika 'trova nj a .l a'kse ce se moci svaki pojedinac iii zadruga 'snabdevati odelom. vilama. Ovde obicno n i mas ka ne pomaze. Ali ipak. nos. ne smeju se dirati oei. Zbog vazno s ti ovog poznava nj a . pa 5e takvim rukama ne sme jes ti . po red svake takve bil j ke bi ce ta c na uputs lva kako se treba za s titi ~i .profesije tako i za biljare vazi ona narodna: »Bez alata . Bo biee velebilj a su s taln a opas nos t za bilj a ra . e rn a s lac iea. Nema sumnje da ce se jednog dana. rulviea iii sedefcic. gublj e nje ape tita. Dakle. sa sa i druge biljke iz iSle po rodi ee sad rie Ijute s mol e i otrovne. a s druge. pos tepe no s lablj enje.v ina i pop r a v I jan j e k val i t eta d r 0 g a. usta. grabljieama i dru·gim potrebama. de be la tikva iii debeli ca . le kove za prvu pomoc u nes recnim slucajevima. a sovcicima. grozni cavo stanj e. Uvek posJe rada mora sapunom i top 10m vodom opra'ti ruke. mal okrvnos t i sl. satorsko platno i 05talo za terenski rad. odece i opste opreme. e n j e. Svi ovi i mnogi drugi nepredvideni slucajevi nalazu potrebu da se biljari kao zasebna protes ija zakonom zas tit e i da se Ireliraju kao i oslali kvalitikovQni radnici. a osobito ml ec ni $Ok iz raznih ml ec ika. Razne vrste Ijuti ca. jer su vrl o o trovne i uve k marne biljarevu dt:cu da ih uzabe ru i pojedu . hladan znoj. plikove i ra n ~. usi i drugi osetljivi organi. kad se kod nas osposobi dovoljan broj samostalnih biljara. elobar i velik ranac. pijueima. s jedne strane.« Svaki samostalan biljar mora dobiti oel lokalnih narodnih vlasti pismenu dozvolll za slobodan i ni od koga neometan rad na terenu.nema ni zanata. Svaki oel tih hiljara je odgovoran za racionalno gazdovanje lekovitim biljem u rejonu za koji je zaduzen. Slicne otrovne sa s tojke sadrzi i kozl ac . jednom reci. kao i za ostale . bl edil o . Od bilja s e ta rs kim uljima cove ku m ogu s koditi ove biljke : vra ti c iii povrati c . po v e can j e pro i z v 0 d n j e lekovitih sira. . maslinica i dL Ne ma sumnj e da svi Ijudi ni su podj edn a ko ose tlji vi p re ma svim s kodJjivim biljkama . haj du Ciea. morati doneti u red b a iii z akon C koji ce tacno i jasno odrediti njihova prava U du z nos t i. a nekad se jave i tdi znaci trovanja: povraca nje . Nekad se sve zav riii dosadnim kas ljanj em i kijanj e m . svaki profesionalni biljar lreb a ela 'im a uza ose i se rum protiv ujeela zmija. Pre ko udruzenja iii 7. beli luk i dL Skodljiv je sok iz rosopasa. ali se na ruke zaJepe. brdanka . Im a jos ne koliko dese tin a d rugi h bi lj a ka koj e mogu izazva'li razne nelagod nosl'i i nezgode. ne kad sarno gla vobolj o m i klonuloscu. zdrav i mora se dobro provetravati. jer ima otrova koji na kozu ne eleillju. jer su mnoga biljna isparenja skodljiva za zdravlje. Pored dobre obuce . To je is ti s lucaj i s bobi ca m a m as'\in iee. grcevi. ad rug e b i I jar a . Oni ce verovatno organizova'ti svoje u d ru i. Plata i stalnost u sluzbi su dva v rIo v a z n a f a ktora za sto brze podizanje kadrova b j I jar a. U tom slucaju bilj a r mora m enjati profesiju i mora se leciti. gorke m a te rije koje draze i izazi vaju e rve nilo. Znaci trovanja su raznovrsni. I to pi tanje ceka na svoje pravilno resenje. Biljarev stan mora biti suv. u s led svakodnevnog dod ira s ovim bilj ka ma svaki cove k p05laj e m a nj e iii viSe osetljiv i neotpora n. Za branje koprive i drugog Ijutog i otrovnog bilja biljar treba da ima rukavice. da je to prilicno individua l no .

dasaka.176 PRAKTICNA SUSARA ZA LEKOVITO BlUE LECENJE BIU EM Bilje se moze susiti u vazdusnim susarama na promaji. s to zav isi od vremena i vrste biljke i biljnog organa. povrea.::~ 1" ~ 0 -0 0 0 I C o - - t • L- 0 I _-'-----L--. bez zagrevanja i u tzv.. tj ....::: PRAKTICNE MALE SUSlONICE ZA SUSENJE LEKOVITOG BIUA .- l t . . ali traj e svega 2-6 sati i dobija se u jednaeena roba. Dna istovremeno moze positiZiti i za susenje \'oca. vee prema tome sta se '" ~ ~ _____ c. uglj em. Naveseemo jednu praktienu susaru koju moze svako sagracli. naboja.ti. Susenj e na promaj i je jevtinije. LESA 1. ~ r- t 0 ~ 1 ~ --r . o nim koje se grej u drvetom . grozda. a li traje 3 do 15 dana. Susenj e u termiekim susarama j e sk uplj e.A SUSENJ E BIUA Ima mnogo tipova i velie ina termiekih susara. termiekim susarama. mazu. tom i tome slieno. kamena. a u pea se mOlt: peei hleb. zrnaste hrane i drugih ratarskih proizvoda. Moze se gradi1i u razmm veHeinama i od raznog materijala: od cigie. cerpiea.

U XIX i XX veku nauka je pritekla u po moe. ova susara ima i tu dobru stranu sto su rarnovi za lese na produfnim zi dovima. Susara treba da ima ventilatore za odvodenje vlafnog vazduha. jer je nasa otadZbina prostrana i ima vrlo raznovrsnu klimu. Sa svih strana susa'r e mogu se podiei nastresruice ·kao zas tita od nevremena. . Pee se nalazi spolja pri dnu susnice. od najvlat nijeg prema llajsuvIjem i najtoplijem delu susare. slu se lese pune spolja. Po pravilu. Ram na lesama treba da bude od tankih. sto se rutk:om ubacuju na gornj a vra tanca i u toku s~e nja krecu odozgo nadole. Loziste treba da bude ukopano u zemlji da bi se lese m ogle lakse ubaci vati u toku susenj a . a kad se popnemo na RudnLk. Pee i toplotni kanali moraju biti od crepa iii cigle. koji se nalazi na suprotnoj strani od peeL Pored os talih pr ed. laksi zivot.. avo moraju znati i oni koji beru bilje za domaeu potrosnju. . on. dok znamo da .KAKO I KAD TREBA BRAT! LEKOVITO BlUE 177 u pojedinirn krajevima irna na raspolaganju. a na kraJu vegetacIJe u podzemnim organirna. neophodno je znati kad koje bilje treba brat!. covek je kroz vekove i pokolenja sticao dragoceno iskustvo.sa mn~~o dece. ali j akih letv. od vremena berbe umnogome zavisi lekovitost biljke. cveta tek u martu iii u aprilu.iLkcak hodnici sa izvesnim usponorn prerna dirn nj aku.t raznog bilja sa kojim se svakodnevno sretao u vecitom lrutanju i borbi za bolji. po pravilu.a i plani~.a svemu tome napredan .nosti. dakle. a da se za sve vrem e suSen ja bilje ne mora vadili sa lesa. Dok se mi u BeogradJu ru februaru mrznemo od hladnog severca i snega. u doba cvet~nja biljka.irna najviSe lekovitih sastojaka u listovima i cvetovima. Ispod krova n alaze se otvori za izlaz p are. Takode je otkriveno da lekoviti sastojci nisu uvek podjednako rasporedeni u svim biljnim organima. Tako. jer se bez nj ega ne moze kontrolisati temperatura susenja. otkrio je otroW1ost. u primorju ona cveta vee pocetkom maja. BIUARSKI KALENDAR Sve u svoje vreme ZiveCi u prirodi.aca . zbuni nas i obraduje Jipa koja cveta tek u julu. Posto lekovito bilje moze doneti prilicne pl"ihode. Krov susare treba da bude t alasast i obojen katranom da bi se susara sto jace grejala. Na primer. Lese se pomeraju nadole pomoCu jedne caklje u toku susenja. Pored ostalog. plodovirna. reljef i biljni svet. lekovitost i hranljivos. a pOgOtOViU oni koji rese da sakupljaju bilje na veliko za trgovinu. osobito porodicama brdan. a izmedu okvira da bude razapeta sargija ili zicana mrefa. semenju i korL Prema tome. Zbog lakseg rukovanja lesarna. ad p eCi se odvajaj u toplotni c. dok u Beogradu lipa cveta obicno u junu.Vreme cvetanja zavisi i od godine. RazurnlJIVO Je da nIJedan biljarski kalendar ne bi mogao biti potpuno tacan.ica. dotle u Dubrovniku cve·t a ruzmarin. nekih godina podbel cveta vee u januaru. Hemijskim ispitivanjirna utvrdeno je u kojoj je fazi razvoja izvesna biljka najbogatija lekovitim sastojcima. Susara mora biti s nabdevana t ermomet rom . one ne t reb a da budu veee od 1 X 1 m.

jagoda. krusina. gorka detelina. bokviea. Ijubieiea. dobrieica. kopriva mrtva bela. kesten pitomi. rutviea. Zalfija i dr. digitalis vunasti. kesten pitomi. sitnica. milogled. buhae. di. petrovac. tm. KAD KOJE Bl UE TREBA BRATI? lanuara: imela. Aprila: bozu r. kupina. pasulj. vranilovka. miloduh. klekinje. brewvi i drugi pupoljci. orab. breza.owCina. divizma. gOJ1ka detelina. tatula. dobrieica. breza. hajducica. kupina. smilje. bunika. rastav-ie. podbel. crvotoeina. pirevina. krusina. zetva j e izgublj ena i godina propala za tu bilj ku . lazarkinja. hrastova i druge kore. virak. velebilje. repusina. majoran. tatula. tureinak. kokotae. pluenjak. nana. uvek m ora biti na opreru. kopriva bela mrtva. kokotae. bunika. vratie. vidae. nar. majkina dusiea. drenjine. orah. luna: beIi slez. vidae. majkina dusiea. islandski lisaj. divizma. velika bedrenika. rusa. lavandula. podbel. sasa. evet pod bela i drugo. kantarion. sreopue. jagoreevina. velebilje. Marta: zubaca. troskot. kadulja iii falfija. vratic. maticnjak. maticnjak. islandski liSaj. jer ako sa berbom zakasni. kopriva. zubaea i pirevina. maslacak. maslaeak. pelen. sreenjak. durdevak. kamiliea. borovnica. sapunja- . sitnica. brusniea. navala. pasdren. nana. pasulj . ervotoeina. sreenjak. kleka. zavomjak i dr. kupina. bokviea. vodopija. Zbog toga ovaj kalendar i ne moze bi ~i taean za sve nase kraj eve oj za sve godine. titrica iIi kamiIiea.. sitniea. kopriva. rutvica. razlicak. hajducka trava. borovniea. malina. borovi. jagoda. brusnica. buhac. oskorusa. zavornjak i dr. nar. Avgusta: bokviea. breze i drugog drveca. divlja ruZa (sipak). podbel. S eptembra: cemerika. goroevet. lazarkinja. slez erni. ali ipak moze kor isno posluiiti n asim vrlim biljarima kao pu tokaz i grub a orijen tacija u radu. rastavie. odoljen. digitalis vunasti. pel en. oman. divizma. podbel (evet i list). zova. kantarion. kamiliea. majoran. ipluenjak. zova. hmelj. maslaeak. stalno u prirodi da ga ne bi nespremnog iznenadilo ranG pr olece. breza.178 LBCENJE BllJBM biljar mor a vodit i raeuna. kantarion. borovniea. maj-kina dusiea. miloduh. mrazovae. Februara: imela. rusomaca. maticnjak. lineura. morae. glog. razIitak. bunika. r epusina. slez emi. dananoe. plucnjak. majska mfa. daninoc. rastavic. bunika. kopriva. ivanjsko evece. pupoljci topole. rosulja. perSun. kupina. kim. trandavilje. medvede grozae. jagoreevana. erv. lula: Bokviea. slez beIi. hrnelj. troskot. hrastova kora oj zi'r . islandski liSaj. ljubieica. islandski liSaj. vrbova kora i dr. Iipa. rusa. goroevet.isaj. kopriva mrtva. kopriva. brc:1anka. rosulja. rusomaea. razgon. tatula. jagoreevina. zova. smrdusa. turcinak. glog. titriea. timijan. repusina. oman. dobrieiea. virak. orab. surucica. podbel.izma. brdanka. digitalis . hajduciea. divlja mfa. dupeae. pelen. slez beli i erni. pelen. divlji kesten. pirevina. neven. gorka detelina. islandski J. kruska. Maja: bozurov i bagremov evet. kim. zavornjak. maslaeak. mrazovae. velika bedrenika i dr. neven. kopriva. velebilje. jagoda. trandavilje. virak. glog. vrarnilovka. nana. lipa. eemerika. kiCica. neven. mrazovae.

br(ianka. zubata i dr. Oktobra: angelika. slez beli. ze(\ji tm. per~un. velebilje. zova i dr. sapunja(\a. tatula. sr(\enjak. trandavilje. klekinje. repuSina. slez beli. repu~ina. I to je jedan od na(\ina obave~tavanja. zadruzi. glog. Decembra: i:mela. narodnog prosvecivanja i staian podsetnik ~ta 'Se kog meseca mwe sakupljati. ze(\ji tm. odoljen. slatki koren. ze(\ji tm. ~ . apta. trava od srca. selen. i(iirot.KAKO I !CAD TREBA BRAT! LEKOVITO BlUE 179 ta (crvena i bela). mora(\. odoljen. navaia. jedic. tatula. Novembra: gloginje. linoura. masla(\ak. masla(\ak. 'Slatki koren. pasdren. zuba(\a. pasulj. tmjine. i<tirot. sitnica. kopriva. (\emerika. trava od srdobolje. bundevino seme. futika i dr. trava od srdobolje. opstini i na svakom mestu gde se narod okuplja. Ovaj biljarski kaiendar treba kao neki plakat krupnim slovima da bude prepisan i da bude na zidu u svakoj skoli. vrati(\. dunja. klekinje.

· . Millefolii · . · Belladonnae · . . · ·. · . · · . ·· Malvae vulgaris · · · · · Millefolii · . · . 4. . · . · . . ··· Cardui benedicti · · Digitalis · . · · Sambuci · .5 5 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 5 4 4. · · Lamii albi · · · . · . . . . . .erei . · · . · ·· ·· Quercus · · · · SaUcis . · . Chamomillae vulg. · . · · . Cyani . · · . Hyoscyami · . · · . · ·· Mez. · · · · · · FLOS Acaciae · · . · . · · · . . · . . Rosmarini · . Rutae . . · · Aurantii · · · · · · . Lavandulae . . ·. · . . · · · · . · ] uglandis regii .·. · · . . . . 6 9 8 6 · 3 8 5 1 1 1 1 1 1 1 FOLIUM Althaeae · · . · · . Nicotianae · .5 . 8 2 7 4 1 1 1 1 1 5 7 5 7 5 5 5 8 3 5 5 4 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 5 5 7 4 5. · · . · . · Violae odoratae · · . ·. . · . · · . · · · · · Arnicae · · · · · · Aurantii . · · Malvae · · . · .· · Rhoeados .·· · · · Malvae arboreae · . ·· Melissae · . Farfarae · · . · Calendulae · · · . Menthae piperitae · . Salviae · · . . · · Carthami · · . · Rosarum ·.·. · . · ··· Farfarae . · · Chamomillae romanae . ·. . . · · .180 LBCI!NIE BIWI!M GUBITAK U TEZINI LEKOVITOG BIUA PRILIKOM SUSENJA NA VAZDUHU (LUCAS) Pre Posle Pre Posle DROGA su~enja DROGA su~enja BULBUS Colchici Scillae · · · · 3 6 1 1 · · CORTEX Hippocastani .· Tiliae · · ··. · . · · . . · .5 8 8 7. · · · 4 4 5 2 5 7 2 1 2 3 Paeoniae ·. · . · · · · . · · . . Verbasci · · . Menthae crispae · · · .

5 3 4. · ·· Carlinae · Cichorii · · · Consolidis · ·· Ebuli .5 7 · 3 1 1 1 1 · · · · · · 7 4 · 3. . ····· Imperatoriae · · · Iridis florentinae · · Levistici · Liquiritiae · · · · · Onollidis spinosae · Paeoniae · · · · · · · Polypodii · · · · · · · · · Rubiae tinctoriae · · · · Saponariae · Taraxaci · · ····· Tormentillae · · · · · · Valerianae · · · · · · · · Stipites Dulcamarae · 4 5 2.5 5 4 4 4 8 5.5 Uvae ursi · · · · 5 Verbasci 5 ··· FRUCTUS Cydoniae · · Cynosbati . Myrtillorum · Gemmae Populi HERB A Abrotani Absinthii · ·· Agrimoniae ··· Artemisiae vulgaris · Cardui benedicti ·· Centaurii minoris .5 · · 3 3 3.5 8 3.5 4 3 4.5 4 1 1 1 1 1 Tanaceti Taraxaci .5 4 4 3 4 3 2.5 3 3 3 3 3 2.5 · 4 3 3.. . · Chelidonii majoris · Cochleariae · Conii . · · · · · ·· Filicis massis · · Graminis · · · ·· Helenii ·· · · H ellebori nigri .5 2. 9 Toxicodendri 3.5 4. .5 5 3 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 . Euphrasiae · · · · Fumariae ··· Gratiolae · Hyperici · · Hyssopi · · Lactucae · · Majoranae ··· Marrubii · · .5 5 3 4. Meliloti ··· Millefolii · · Origani . ·· Sabinae · Serpylli .5 5 1 1 1 1 1 ··· 5 2.5 5.5 3 4.5 Trifolii fibrini · · 4.GUBITAK U TE1 I NI LEKOVITOG BIUA PRILIKOM SUSENJA NA VAZDUHU 181 Pre Posle Pre Posle DROGA susenja DROGA su~enja Stramonii . 1 1 .5 5 4 3 4 5. · Pulsatillae · · Rutae . · 4 5 3.5 2. · · · Thymi ·· Veronicae · · · · · Violae tricoloris · RADIX · 4.5 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Althaeae · · · · Angelicae Ari maculati Artemisiae · · Asari · · Bardanae · · · · · · · · Belladonnae ··· Bryoniae · · · Ca lami. .

persun. kim. timijan i dr. GradiLi smo razne v·rtice. lukovi. kamilicu. majkina dusica. sipak. kupus. farmaeeutska. . . higij enska. organe za disanje. cetvrtu leJu bilje protiv crevnih parazita: bundeva. Kad slaeica i kim evetaju. anis. 3. matienjak. pastrnak. digitalis. bullae. zavole bilje. odoljen.. persun. drugu leju zacinsko · lekovito bilje: Ijuta paprika. kaiu nastavniei koji imaju ove vrtove. Mnogobrojni vrtiCi koje smo osnovali po raznim skolama postali su ne sarno najprija tniji kutak za izueavanje lekovitog bilja vee su to danas rasadnici odakle se cela okolina snabdeva semCllom. zemlju . eubar. eeler. sargarepa. perunika. savetom i uputstvima kako treba i kako ne treba gajiti pitomu nanu »Micarn«. nana. 4. nar. nan a. Savetujemo da treba poeeti tiho i skromno. korijandar i dr. morae. morae. 2. . navala. sto je najvaznije. ribizla. barnija i dr. Miloduh cveta skoro stalno i on je odusevio peelare. za kozne bolesti ito. bell luk. na primer. prirodu. Tako se. korijandar za peela re i fabrikante lekova. prvu leju moze posaditi i posejati vitaminsko bilje: slatka babura paprika. korijandar. U ostale leje staviti bilje po podeli kako je ranije navedeno. seoske peele ne izbijaju iz nasih vrtica.OGLEDNO-UGLEDNI VRTIC ZA LEKOVITO BILJE Nis ta lepseg ni plemenitijeg nema nego posle teorijskih easova iziCi u mirisan vrtie pun sarenog eveea. pelen. anis. beli slez i mnogo drugo korisno bilje koje se traii i kao m edioinska. beli luk i dr. kim. Svaki prema svojim mogucnostima. majkina dusica. povratic. u 1. »ViSe vredi jedan dan rada u nasem vrtieu mega mesee dana ueenja botanike u cetiri zida: Deea u vrtu sve brfe i lakse shvate i. tre6u leju bilje protiv nadimanja :i smemji U organima za varenje: kamiliea. .. rasadom. ali nam se eini da su najbolji uspeh prufili oni koji imaju bilje rasporedeno prema upotrebi: bilje za organe za varenjc.«. Vrtici mogu biti razlieite velieine. morae. kim. anis. mrkva. pa tek postepeno siriti leje i povecati broj vrsta bilja. oblika i rasporeda.par fimerijska i kao industrijska sirovina.

jaglaea. gaveza. divizme.U peti red metne se ' korenje belog sleza.U drugi red moze se staviti razno lekovito lisee: pitome nane. bokvice. vee prema tome sta u tom kraju ima. trnjine.stav. slaeiea. Dobro opremljena vitrina one sarno da je jedna od najboljih metoda za pruZanje ocigledne nastave i davanja uputstava kakva treba da izgleda roba. . Ovakve vitrine eitaoci mogu videti. . kim. metviee. poklopi 's e staklenom ploCom i obesi na zid tako da slliZi kao najlepsa i najbolja izlozba i ueilo ne sarno za ueenike vee i za sve mestane. Dubina da bude oko 2 em. buhaea i drugog bilja. Taj red je najJepsi. Tadeusa Koseuskog 1. lineure. imela i dr. . u Biljnoj apoteei Instituta za proueavanje lekovitog bilja u Beogradu. odoljena. zove.j nabavi.U treCi red pregrade metnu se trave od sitnice. a mogu je i sami naeiniti. . jer ima Jepo obojenog eveea i one 'Privlaei pa!nju Ii oduseVtiee svakog prolaznika. Kad se sve napuni. lipe. Na svakoj pregradi se oznaei koja je biljka unu tra. medveeeg groZda. korijandar. hmelj. ljubiciee. majkine dusiee.U eetvrti Ted stave se plodovi i semenje sipka. stde i dr. skole i druge ustanove mogu imati na zidu stalnu izlozbu lekovitog bilj a koju mogu ' dobiti od Instituta za ispitivanje lekovitog bilja u Beogradu. . podbela. lznutra se naeine pregrade u koje se . belog i ernog sleza. vranilovke. a ako zele .U sesti red moze se staviti kora krusine i hrasta. trave od srdobolje. Od tankih daseica napTavi se plitak sanduk oko 50 em sirok i isto toliko dugaeak.i razno bilj e kojeg u toj opstini ima najviSe i koje treba da se sakuplja. razena glavnica i dr . lavande. gorocveta. morae.OGLEDNO·UGLEDNI VRTIC ZA LEKOVITO BlUE 183 VITRINA - IZLOZBA LEKOVITOG BIUA Sve opstine. hajdueice. anis. . maslacka. koprive i dr.breze. Obieno ·s e u gornjd red stavi eveee od kamilice. zalfije. matienjaka.ti. vee ona na sve ostavlja veoma prijatan i jak utisaik i svakog Ijubitelja prirode zaista odusevljava. podbela. .

S = . zlita hajducica . Cvet (Achilleae cly. (Lappae radix). Biljka u cvetu. Cvet (Althaeae roseae flos). S = odnos sirove prema sllvoj biljoi (na primer. VB: leto. VB: leta. Pi or e vi n a. S = 4 : 1. S 5 : 1. .5: 1. M i rod i j a. S 5 : 1. s p 0 r i s. Plod (Apii fructus). VB: l ei'<>. gomji dec s1abljike sa cvasCu (Mill efolli herbal. B r e z a. VB: septembar-{)ktobar. Apium graveolens. ¢ Arctostaphylos uva ursi. Rizom bez korenja. S = 4: 1. obieno je oguljen (Calami rhizoma). S = 5 : 1.PREGLED VAZNIJIH PODATAKA o DOMACEM LEKOVITOM BILJU Znacenje skracenica: + = otrovna biljka. Cvet (Althaeae flos). (/) Acarus calamus I d iii' 0 t. Z uti r a van. Mlade krtole bez korenja (Acol1iti tuber). . navaJa. VB: leta. Pap rat. S = 4: 1. Betula alba. = = = = --- . (/J = od biljke se dobija droga koj. gornji dec stabIjike (Agrimoniae herba). Zrelo seme (Sinapis nigrae semen). Koren. Vel e b i 1 j e. Koren (Althaeae radix). VB: jesen. Achillea millefolium. + Cj) Aconitulll napellus. (/J Artemisia absinthium. Pel e n. Asperula ado rata. S = 3: 1. VB: jesen. VB: maj-juni. VB: leto. VB: jesen. (/J Aspidium filix mas. Rep u 5 ina. + (/J Atropa belladonna. Rizom (pilicis rhizoma). S 5: 1. S = 3: 1. Biljka u cve tu. 4 : 1 znaoi da se od 4 dela sirove dobije 1 dec suve biljke. Achillea clypeolata. Plod (Anethi fructus). List (Uvae Lirsi folium). VB: leto. Biljka u cvetu (Adonidis herbal. S=6:1. Biljka u cvetll bez donjih delova stabljike (Absinthii her bal. VB: jesen iii prolece. 4 : 1. VB: leto. Be 11 s I e z. List (Betulae folium).r 0 v a c. llgrimonia eupaloria. Althaea rosea. VB: leta. Arctium lappa. VB: april-juli. .u propisuj e Jugoslovenska farmakopeja . Me d v e d e g r 0 Z d e. VB: prolece. Anethum gravcolens. (/J Agropyrum repens. VB: leto. S = 5: 1. VB: leta. S = 4:1. ¢ Brassica nigra. VB: leto. ern a s 1 a Ci c a. List (Belladonnae tolium). Pet . VB: leto. S=4:1. Trava (Asperulae herba). T ran d a v i I j e. (/J Adonis vernalis. List (Folium). Koren od 3--4 godiSnje biljke (Belladonnae radIx). S = 3 do 4 : 1. VB = vreme berbe.k a t r a v a. peolalae flos) . VB: jesen iIi prolece. S = 7: 1. S = 4: 1. Jed i c . S 2. La z ark ~ n j a. Go roc vet. H a j d u c . (/J Althaea officinalis. C e I e r. Rizom (Graminis rhizoma).

C. Cichorium il1t)'bus. R usa. a v 0 r n j a k. Dun j a. S = 1. Cela biljka po ·suvom vremenu brana (Lichen islandicus) . VB: leto UUDijuli). Seme. Go r s k a met vic a. Tat u I a. S Cucurbita pepo. Cvet (Cyani flos). VB: leto. S = 2: 1. S 5 : 1. VB: maj. List (Stramonii folium). Zreo crven plod (CapsiCi fructus). Cvet (Conval/ariae flos). VB: leto. VB: leto.i<tobar. D elphinium cOP1solida. Cela biljka bez korena (Convallariae herbal. Capsel/a bursa pastoris. Plod (Corial1dri fruclus). Calendula officiP1alis. S = 6: 1. VB: JUDi-julio Cralaegus oxyacanlha. VB: februar~a:rt. VB : kraj proleca i u leto. Koren (Cichorii radix) . Evernia furfltracea. S = 5 : 1. Cetraria islandica. Trava (Calaminthae herba). Chrysanthcmum cinerariaefolium . S = 3. q) E p ·ythraea centaurium. S = 4: 1. VB : 5: 1. . Cvet bez ca~ice (CaIendulae flos). VB: pl'olece ill jesen. R us 0 mac a. S = 4: 1. (/) Carum carvi. Lukovica. G log. prunastri. Poluzatvorene i zatvorene cvetne glavicc (P). Pap r i k a (I juta).i!-juni. mOl1ogYl1a. VB: apr.) VB: leta. B u hac. E. + Digitalis lanala.rethri flos). = = = = . (/) COl1vallaria majalis. od verema trava. V 0 d 0 P a j a. leto. + (j) Datura stramonium. oJju~tena i u kI'iSke isecena (Colchici tuber). Plod (Carvi fructus. Rizom (Gramini majoris rhizoma). H r as to v i i ~ a j (tzv. Sterilna stabljika (Equiseti herbaY. S = 7: 1. I s I and ski I i ~ a j. D £I r 11 e v a k. (/J Corial1dmm sativum. VB: leto. S 3: 1. VB: leto. + cp Colchicum autumnale. S = 4: 1+ (/) Claviceps purpurea. Bun d eva. Cynodon dactylon. VB: leto. K 0 r i jan dar. R a s t a vic. S = 5 : 1. S 7: 1. S = 5 : 1. S = 4: 1. VB : jesen. VB: juliavgust. Seme (Stramonii semen) . VB: septembar-{)ktobar. T v r d a r a zen a g 1 a v n ~ c a (Secale cornu tum). VB: krajem leta.5: 1. S = 4: 1. Z u b a c a.3: 1. M r a Z 0 v a c. Kora (Mezerei cortex). VB: leto. List (Digitalis lanatae folium) . VB: leto. Cela biljka s korenom (Chelidul1ii herba).PREGLED VA-tNIJIH PODATAKA 0 DOMACEM LEKOVITOM BlUU 185 Calamintha officinalis. VB: maj. Daphne mezereum. VB: za vreme zetve raZi. Centaurea cyanus. z m 1 J 1 nom I e k o. (Cydoniae semen). VB: april-{). S = 4: 1. Biljka u cvetu bez korena (Bursae pastoris herba). Chelidonium majus. Capsicum amzuuln. Cvet (Crataegi flos). Mas l!i n i ca. VB: maj-juni. Seme (Cucurbitae semen). Cvet (Col1solidae flos). (/) Equisetum arvense. S = 4: 1. R a z Ii c a k. "hrastova mahovina« ). N eve n. S = 7 : 1. VB: maj-j uni. S = 4: 1. Seme (Colchici semen). :2. S = 5: 1. KJ c i c a. Kim. Be s n i k. Biljka u cvetu bez korena (Centaurii herbal. (/) Cydonia vulgaris. Ceo lisaj (Lichen quercus).

Lisnati dec stablpke u cvetu (Pulegii herba). Ocimun basilicum. Cela biljka u evetu (Hemiariae herba). K I e k a.juli o 8 = 5: 1. Cvetne glavice bez drr~ke (Chamomiilae II0s) . 8eme (Hyoscyami semen). Zenske rese (Strobili lupuli). List (Juglandis folium). Zrele bobice (Juniperi fructus). Tit r i e a. VB: avgust-septembar. Cvet bez dr~ke (Malvae flos). Z e ~ j i t r D. 8 5: 1. Lupulinum). vulgare.186 L£CI!NIB BIUI!M (/) Foeniculum vulgare. Iris germanica (I. VB: maj-juni. Lisnate granciee sa evecem (Hysso· pi herba). zoma cum radicib us). J a sen (b e I i). = 8=4:1. K ant a rio n. Lan. 8eme (Lini semen). 8 5: 1. 8 = 4: 1. List (Menthae crispae folium) . 8 = 4 : 1. VB: jesen. C r n i s I e z. List (Hyoscyami f olium) . ¢ Hypericum perforatum. go s p in eve t. Fragaria vesca. Lamium album. ¢ Linum usitatissimum. Rizom s korenjem (Heilebori rhi. VB: proleee i leto. M. List (Menhae crispae folium). VB: leto-jesen. 8 = 3: 1. VB: leto. 8 5 : 1.avgus·t. VB: leto. M. 8 5: 1. List (Menthae piperitae folium). B 0 S i I j a k. K u k u r e k. ¢ Matricaria chamomilla. VB: juni . Met vie a. Bel a m r t v a k 0 P r iva. 8 = 5 : 1. K u d ir a v a n aDa. 8=7:1. VB: lelJO. VB: avgust-septembar. 0 r a h. VB: septembar. Mat i c n j a k. Juglans regia. VB: maj-avgust. Sum s k a jag 0 d a. Olju~ten rizom (lri~ dis rhizoma). Koren (Ononidis radix). List (Malvae folium). VB: juni~vgust. M a ~ k 0 v b r k. VB: jesen ill prolece. Lst (Fraxini folium). VB: letJO. VB: juni-juli. Hyssopus officinulis.j list (lvlarmbii herba et folium). 8 4: 1.). + Heileborus odorus. ¢ Herniaria glabra. ¢ Melissa officinalis. Zlezde (Lupuli glandulae. 8 = 4 : 1. VB: ¢ 8 5: 1. Fraxinus exelsior. VB: leto. + (j) Hyoscyamus niger. septembar~Lobar. Melltha crispa. Marrubium candidissimum. VB: jesen. ¢ Juniperus communis. Biljka u evetu (Basilici herba). 8 5: 1. Milo d u h. VB: maj-septembaT. 8eme (Nigellae semen): VB: leto. VB : leto. pallida j dr. 0 c a j n i e a. k ami 1i e a. VB: avgust~ktobar . H mel j. 0 man. List (Melissae folium). 8 = 7 : 1. ti herha). Per u n i k a. List (Fragariae folium). 8 = 4 : 1. 8 it n i e a. ¢ Humulus lupulus. VB: juni -oktobar. 8 = 4 : 1. Mentha crispa. Inula Ilelenium. Nan a. ¢ Malva silvestris. Mentha pulegium. Cvet. Bun i k a. Nigella damascel1a. peregrinum. = = = = = = = . 8 = 4 do 5 : 1. Koren (Enulae radix) . ¢ Onol1is spinosa. VB : juli. ¢ Mentha piperita. 8 = 3: 1. M 0 r a~. 1'rava u evetu . 8 = 5: 1. 8 4 : 1. VB: juni~ktobar. Gomji deo stabljike u evetu (Hyperici herba). Plod (Foeniculi fructus) . VB: juni-septembar. Ku d r a v a n ana.

S I a t k a pap rat. S= 3 : 1. gallica. Zrele bobiee (Rhamni catharticae fructus). S = 5 : 1. Primulla officinal is. S = 8 : 1. Polygonum bisto rta. S = 4 : 1.prolece. S = 4 do 5 : 1. Potentilla anserilla. P. Plod. Zreo plod (Anis i fru ctus). Seme (Papave ris semen). bal. H T as t. S = 4: 1. B 0 r. S = 4 : 1. Pinus silvesrris. VB: leto.proleee. s a I e p. B 0 k v i e a . Prunus spinosa.mart. Cb Papaver . VB: j uni-juli. Paeonia decO/·a. VB: evet u pr olece.jund. Krunicni listi6i (Rhoeados flos). VB: leto. S = 4: 1. Plod (Petroselini fruc tus). list i evet (Origani herba. VB : maj-oktobar. sipak (Cynosbati fructus). folium et flos).prolece. S = 5 : 1.jurui. Polypodium vulgare. Pupoljci i krunicni Ii· stovi (Rosae flos). VB: jesen . Glatka kora sa mlaCiih grana (Quercus cortex). S = 4 : 1. S = 4 : 1. Cb Pimpinel/a anisum. R. T r a v a 0 d 5 rea. S = 3: 1. Origanum vulgare. Upotrebljava se i evet bez ca~ice. Rizom (B istortae rhizom a). VB: proleee. VB: le to.izom (Tormentillae rhi· zoma). T u r c ~ n a k. Petroselinum sativum. S = 8 : 1. Plantago lanceo/ata. VB: leto. S = 4: 1. V ran i I 0 v k a. PI u c n j a k. Koren (Primulae ra· dix). T r n. S t 0 I Ii s t a rut a. P. Koren (Petroselini radix). . VB: kraj leta . Cb Rhamnus frall gula. Cb Quercus robur. Rosa centifolia.pr olece. Osusen sok (Opium). S = 4: 1. Populus nigra. Mlada krtola (Salep tuber). S = 3 : 1. Cb Papaver rhoeas. VB: le to. Olju~ten tir (Quercus semen). VB : kraj leta.5 : 1. Mladi pupoljoi (Populi gem mae). D i v J j a r uta. VB: je· sen . off icinalis. K r u ~ ina. Rosa canina. S = 5 : 1. Jag 0 r C e v i na. VB : februar . S r c e n j a k. VB : maj-septembar. S = 4: 1. VB: maj . Prunus cerasus. T r 0 s k 0 t. VB: februa r apri l.jesen. Cvet i krtole (Paeoniae flo s et· tubera). (j) Potentilla fo rm entilla. VB : prolece. a krto le p o ~tko m jeseni. List (Anserinae folium) . VB : ma:j . Nedozrele caure (Papaveris immaturi fructus ). M a k. Mladi pupoLjQi (Pini turiones). VB: maj . Origanum majoralla. VB: mart . B o t u r. major. BiI}ka u evetu (Polygoni herbal. M a j 0 ran. VB: jesen .prolece. Biljka 'U evet u bez korena (Pul· monariae herbal. VB: jesen . elatior. VB : juni-juli. VB: leta. S t eta. Lisnati dec stabljike u evetu. . ern a top a I a. List (Plantaginis folium) . Polygonum aviculare.april. Pulm onaria officinalis. S = 2. Rizom bez korena i stab· Ijike (Polypodii rhizoma). VB: ok· tobar. Kora (Fra ngulae cortex. VB : jesen .<omniferum. Rhamnus cathartica. A ni s. Pas d r e n . Cvet (Acacia e flos). S = 5: 1. K a c u n. Peteljke (Cerasorum stipites).julio S=4 : 1. VB: jesen. P. R. P er ~ u n. Vis n j a. Cela biljka u evetu (Majoranae her.PREGlED VAtNlJIH PODATAKA 0 DOMACI!M lBKOVITOM BlUU 187 Cb Orchis morio (i drugi).

juni. LI!CI!NJI! BILJI!M 5: 1. Teucrium mon/allum. + Solanum dulcamara. K u 'P j n a. (/) Tilia parvifolia i T. . 5 = 3: 1. Satureja horterlsis. List i plod (kao malina). 5 = 3 : 1. Biljka u evetu (Serpylli herbal. S = 4: 1. List (Myrtilli folium) .prolece. 5 = 5: 1. Vacciniwn myrtillus. S = 3: 1. Biljka u evetu (Thymi herbal. Koren (Valerianae radix). Pod bel. Koren (Symphyti radix).avgust. VB: septembar . !<. VB: leto. 5 = 5: 1. VB: jesen.ora (Sambuci cortex). M a j kin a duoS i c a. S=3:1.juni. Cvet sa priperkom (Tiliae flos). Biljka u evetu (Saturejae herbal. List (Farfarae folium). VB: juli septembal!'. bljuc.oj v a .i -cleo bUljke u evetu (Tanaceti her:bal. 5tablj i!ka bez IisCa (Dulcamarae stipes). S 5: 1. Lisnate stabljike u evetu (Teu· crii herbal. 5 a 'P u n j a c a . S 4 : 1. Rut vie a.a~Tgust. Tim i jan. Po moe n oj ea. VB: prolece. Rubus idaeus. S = 4 : 1. Tanacetum vulgare. Bobica (Myrtilli fructus). Bobiee (Sambuci fructus). VB: mart-.oktobar. VB: maj . Koren (Saponariae radix) . R u z mar i n.novembar. (/) Saponaria officinal is. B I jus t. S 5: 1. Rubus fmticosus.julio 5 = 6: 1. 2: a If i j a. Urtica dioica. VB: juni . 5=5:1. (/) Thymus vulgaris. VB: jam . VB: maj . VB: leto. Cvct (Farfarae flos). Cela biljka (Urticae herbal. Z 0 v a. Thymus serpyllum. VB: maj . VB: leto. Lisnate stabljike u ovetu (Teucrii montani herbal. B 0 r 0 v n i e a. erni gavez. 5 = 4:1. List (Rutae folium). VB: maj . T r a va . S = r:b Rosmarinus officinalis. VB: maj . Cub a r. Bel a s I a c i c a. VB: jesen. S = 4: 1. 5 5: 1. VB: juni . 5 = 5: 1. Gornj. List (Salviae folium). V rat i c. VB: juni juli. VB: leta. Tamus commu11is. S = 7: 1. VB: mart . (/) Sambucus nigra.p 0 dub i e a . VB: septcmbar . (/) Valeriana officinalis. 5 = 3: 1. Cvet (Sambuci flos). (/) Sinapis alba. Symphytum officinale.septembar. VB: jesen . Teucrium chamaedrys.188 leto. VB: juli . G a v e z. Koren (Tami radix). List (Rubi idaei folium) . (/) Ruta graveolens. K 0 prJ v a.juli. S 4: 1. 5eme (Sinapis albae semen). (/) Tussilago tarfara.maj. M a l j n a. platyphyllos. 5 = 5: 1. VB : = = = = = . Koren (Taraxaci radix). VB: leto. 5=5:1.avgust. Koren (Urticae radix). VB: juni . Mas I a c a k.juni. List (Rosmarini folium). VB: u ranD prolece il~ u kasnu jesen ('k ad nema JiSea). 0 dol j en. Taraxacum officinale. 5 = 5: 1. Salvia officinalis.avgust.apr11. Lip a. 5 = 4: 1. S = 4: 1. Plod (Rubi idaei fructus). VB: jesen.

uruza (Maydis stigma).tobar. S = 8 : 1. Rizom s korenjem (Veratri rhi· zoma). Viola tricolor. VB: juni . Naglo osu~eni krunitni listici (Verbasci tlos). VB: mart-april. S = 5: 1. VB: jesen . K u kuru Z. VB: leto.PREGLBD VAZNIJIH PODATAKA 0 DOMACEM LEKOVITOM BILJU 189 + (/) Veratrum album. S=7:1. L j ubi tic a. VB: maj . . Dan i n 0 c (poljski). VB: septombar . VB: proIeee. Svila od kuk.ok. Biljka III cvetu (Violae tricoloris herba). D i viz m a.prolece. Koren (Violae odoraiae radix). thapsiforme. S = 7: 1. Zea mays. Viola odorata. 1m e 1 a. Viscum album. S = 5: 1. Cvet bez tasioe (Violae tlos).jUlio S = 5: 1. S = 4: 1. (/) Verbascum plliomoides d V. C e rri e T i k a.avgust. Mla<1e grantice 5 liscem (Visci stipites).

nasuprot hronionim koje traju duZe od 40 dana Akuserstvo .one ~to pripada trbuhu. smanjuju lu~enje tkiva i zgusnjavaju povrsinski sloj.nagomilavaDje Akutan .prilagodavanje novim klimatskim uslovima Akomodacija .kaie se za bolesne pojave koje se naglo pojavljuju i brzo proti~u.sredstva koja izazivaju povrSinsko skupljanje tkiva. . hrana.prilagoc1avanje Akomodacija oka .beJance. mikrob) u prisustvu kiseonika u vazduhu Aerosol . lekovi. ~estice iz vazduha i dr. .pctlagoc1avanje Adipoznost .porodjJjstvo Albumen .nerastvorljive materije koje na povr~inu svojih ~estica vezuju otrovne i druge ~tetne supstancije: medicinski ugalj. koji moze da zivi (npr.promenjena osetljivost organizma prema ponovnom dejstvu iz· vesnih alergena (klice. uslovljene preosetljivo~cu organizma prema njima Alopatija . soli bizmuta. suve pare. Aklimatizacija .magla od sitnih ~estica mikronske razmere. trbu~an Abortivna sredstva (abortiva) .lekovi Ijutog ukusa (paprika) Akumulacija . talozeCi povr~in5k. belanCevina Alergija .RECNIK MEDICINSKIH NAZI VA Abdomen . kaolin i dr.i sloj belan~ev.gojaznost Adsorptivna sredstva (adsorbensi) . Aeroban _ . Deluju izrazitije na zapaljenu sluznicu i kofu nego na zdravo tkivo.sposobnost oka da vidi jasno j precizno udaljene i bli· ske predmete Akrija .trbuh AbdominaIan .koju treba le~iti .bolesti izazvane delimi~im ~li potpunim nedostatkom pojedinih vitamina iii vi~e vitamina u organizmu Aglutinacija . u vidu fine..ina meClueeJijskog tkiva.zgomilavanje baeila iii ervenih krvnih zrnaca Adaptacija .stru~ni naziv za pobaeaj Avitaminoze .). Upotrebljavaju se u le~enju zapaljenja koze i sluznica i za zaustavljanje malih krvavljenja. Adstringentna sredstl'a (adstringensi ~Ii astringensi) .upotreba lekova koji u organizmu izazivaju dejstva suprotna od onih koje stvara bolest. SuZavaju prosirene krvne sudove.sredstva za izazivanje pobaeaja Abo/·tus .

godine starosti Amorfan . od 17.mi:kroorganizmi koj:i zive b ez s10· bodnog kiseonika.prestanak mokrenja Apepsija . do 45. nedostatak volje za jelom Antagol1i:z.lekovd kojoi 'Ilblabvaj u iii otldanjaju bol Analepticka sredstva . akutno za~ oboljenje sluznice debelog creva u kojem postoje reste krvavo-sluzave stolice.sredstva promv ~va Antiflogisticka sredstva . nemanje alpetita. struCni naziv za ~elavost Alnara .sredstvo za otvaranje ape1lita Apopleksija mO'lga . ~ to nema odredenog oblika ' Anaerobni mikroorganizmi (anaerobi) .nepmvUnost u ritmu sr6mih otlrucaja Arterije . a neophodnu energiju dobiju putem razlaganja organ· skih materija. Analgeticka sredstva .supstancija koja neutra1d~ dejstvo otrova Antiemetici .vid.lekovi koji uniStavaju za:razne klice Antispazmodici .jedinjenja koja mogu potpuno da zamene prirodni hormon mu~kih polnih fiezda u u~kopljenih eksperimentnih livotinja Androsteron .suprotno delovanje dvaju mi. koju je on sam stvorio Aritmija .lekovi protiv crevnili paraz.a771 .rellli protliv mfekcije Antiseptici .zagnoj.bezoblit an.mo~dana kap Apsorbensi .) Androgene supstancije .RECNIK MEDICINSKIH NAZIVA 191 Alopecija . ubl~e i spre~ polni proh· tev (kamfor. analgetitka sredstva Antipiretici . prouzrokovane histolitit kom amebom Amenoreja .neosetljivost Anoreksija ..neje~nost.sredstva sposobna da otklone. lupulin i dr.sredstlla Jtoja podsticu disanje i krvotok iii direk· tnim dejstvom na krvne sudove iii preko centra u centralnom ~iv~om sistemu Anafrodi'lijaci .lekovi lroji sniZavaju pov2enu telesnu temperaturu (kinin) Antisepsa .postupci Jroji su usme.mu~ki polni harmon Anemija .amebna srdobolja. kolekcija gnoja u ~upljini.malokrvnost Aneste'lija .lekovi protiv povra~ja Antineuralgici .kroorganizama m dvaju anti· biotika Antacidi -lekovi koji neutralgu kiselinu Anti .degenerativna bolest al'terija koja dovodi do njihovog ot· vrdnu~ Asistolija - sImp pojava nastallih usled slabosti srtanog mig~ .protiv (anti dot = protivotrov) Antidijaroitka sredstva . tj.koji upijaju Apsces .izostanak menstruacije u ~ene u zrelo doba .ita Anurija .gorka sredstva Amebna dizenterija .lekovii kojima se suzbija iii ublafava zapaljenje Anthelmintici .lekovita sred:stva za lerenje proliva Antidot .nedostatak funkcije varenja Aperitiv .krvni sudovi koji odvode Jav u srca Arterioskleroza .

stezanje krvnih sudova Vaporizacija . zagu~ivanja Asfiksija .sredstv.povracanje Vulnerarija .sredstvo koje ubija crve Vertigo .trovanje organilZma materijlaIIla koje se u njemu stvaraju A10nija .pO'tpuni iii delirnicni gub.srcdstva za izaziVlalIlje povracanja Vomitus .192 LBCBNJ B BIUBM Astenija .sredstva koja sprecavaju razmnoiavanje bakterija.isparljiv Vornitiva . uguk nje Ascit . J1aIjcdee na laboratorijskim fivetinjama Bronhilis . mokraena '(l ezikans kojti izaziva plikove Vez ikula . tJrova nja organizma lkiselinama.prisustvo povecan ih kolicina acetona u krvi (~ece rn a bolest) Acidoza .i titracija) lekova .nedos ~aJtak vitamina Bl u organizmu.odre~i vanje vrednost i Ie-kova bjolo~kjm metodima. horrnoni. izazvane specijalnim klicama .j sposobinost za dzvr~enj e polnog cina Acelonemi ja .a kojlll se u potrebljavaju oSIll cilj em da se podstakne i poveca polni proh tev.mlitavost m i ~ ica zeluca i creva Autointoksikaci ja .smanjenje Hi odsu stvo nonnallIle napetosti (tonusa) jednog organa 'ko j i se grti Atonii'na dispepsija .lekovi koji izazivaju pro~irenje k'r vnih sudova Vazodilatacija .sredstva za zaceljivanje rana .zapaljenje du~nica Bronhopneumonija . a s tim .i.sirenje kI'VlIlih sudova Vazokonstrikcija .plik. ~tamini) koje svojim prisustvom u vrlo malim kolicinama uticu na tok reakcije u organizmu BioloSka standardizacija (normalizacija il.brucelama Vazodilalalorska sredslva .besika. urinama .blag.zapaljenje pluea B ruceloza (m elitok oksija) .o~ta slabost organizroa Astma .pres tanak d isanja.organske supstanoije (enzimi.napadi oteianog disanja. avitaminoza Biokatalizatori . bezopasan B eriberi .vodena bolest Atonija .pretvaranje u paru Vaskularni spazam .bradavic:e Volatilan . Z'alptivanja.gre krvWh sudova Vezika.sredstva koja ungtavaju bakterije B enigni .otrov Vermicid .tak glasa Afrodizijaci .krvni sudovi kroz koje se krv vraea u srce v·enenum . vrtoglavica Veruke .s tanje tzv. a ne ubjjaju ih (antibiotici) Bak tericidi .grupa od dYe zarazne bolesti: ma'lts'ke groznice i" Bangove bolesti.nesvestica. mehur Vene . srece se u kce>rnoj bolesti i praceno je pnisust'Vom a cetona u mokraOi Bakterioslacici .

tuga Deratizacija . Dijabetes .uniStavanje zaraznih klica Dekokl .zapaljenje jezJka Gral'idnost .poremecaj varenja Dis pneja .ooilno znojenje Dismenoreja .zlezda Glau kom .stomacno-crevno 2lllpaljenje Gastrointes tinalna oboljen ja .izluCivaln. i nepotrebIlli suvisni proizvodi prometa materije u organizmu Diureticka sredstva (diuretici) .izumi ranj e tkiva u vecoj iii manjoj oblasti tela Gastritis (gas/ril ) .nauka 0 nas ledu Genitalije .varenje Dizenterija (srdobolja) .koji dovodi mleko Galaktogen .ivanje dlaka sa tela Depresija .unistavanje pacova i ostalih glodara Derma .zapalj enj e zglobova Glandula .zapaljenj e desni Giht .prisuslvo secera u mokraci Glositis .bunilo Del1trifik .zapaljenje koze Dermalologija .akutno zarazno oboljenje sluznice debelog creva sa cestim krvavo-sluznim stolicama.grana medicine koja proucava bolesti koze Decergensi .grana medicine looja se bavi postavljanjem dijagnoze Dijareja .sredstva za Ciscenje Dehidracija . Izazivaju je dYe vrste klica: 1. histoliticka ameba.proliv Dijato reza .s tomacno-crevna oboljenja Genet ika .je mokrace ikojom se otklanjaju iz organizma nepotre· bne kohlcjne teCnosm.ods tranj.RECNIK MEDICI NSKIH NAZIVA 193 Galaktagog .utucenost.lek dobijen kuvanjem droge u vow Dekoloracija .l1aIl Ga71grena .trudnoCa Gltt .sredstvo koje poma:ze varenje Digestija .polm organi Gingivit .obezbojavanje Delirijum .secerna bolest Dijagnoza .zaptiv. uLozi) Dezinsekcija .obezv:odnjavanje Digestiv . bacili dizenterije i 2. oseeaj otezanog disanja Distonija poremeeaj tonus a vegetativnih nerava iii miSica Diureza .kola Dermatit .lekovi koji poveeavaju kolicinu izluCivanja mokraee .zapaljcnj e zeluca Gas troen teritis . Stoga se razlikuju bacilna i amebna srdobolja.bolovi u krstima i malam trbuhu za vreme menstruacije Dispepsija .sredstvo za CiScenje j negu zuba De pilacija .utvrdivanje VoI1&te i karaktera nekog oboljenja Dijagnostika .zapaljenjc zglobova (giht.unistavanje insekata Oezilltekcija .mlekotvo.povecanj e pIlitiska u oku Glikozurija .

izliv.osip po kozi.:ustva. sto dolazi iz spoljasnjeg sveta Endokarditis . nastaju kraste karakteristicne boje (kao med).crvena krvna zrnca Estrogene supstancije . mehuricima koji svojim prskanjem izazivaju vlaienje.onaj koji je ·u nutrasnjeg porekla.eoma .dvanaestopalacno crevo Egzantem .194 LECENJE BIUEM Difterija (gllsobo/ja) .vrlo za razna boles t prouzrokovana bacilom di fteri je Doza leka .zu1ica Impetigo .lecenje iskljucivo same na osnovu stecenog isj. Impoteneija. Dobijaju se iz Taznog mirisnog bilja. vrlo slozene smese raznih organskih jedinjenja. najcesce destilacijom vodenom parom.ija koze u vidu pojave mehurica s bistrom tecnoscu koja se uskoro zamuti.zapaljenje tankog creva Epilepsija . izlivena tecnost rna u kojoj duplji organizma Ekcem (egzem) .otpomost organizma protiv zaraznih bolesti uslovljena prisustyom specificnih antitela . neosetljiv Imunitet .retko. cime patpomazu njeno i·s kasljavanje Eksudat . stvaranje krasta i na kraju ljuspanje. iIi su od poeetka zamucenog sadrlaja (gnoj).:.odredena kolicina leka koju treba uzeti odjednom. koji sluze za lek Duodenum . moze biti razlicitog izgleda i sastava Edem .lekovi koji prouzrokuju povracanje.infekc.kozno oboljenje koje se odlikuje crvenilom. Upotrebljavaju se u medicini. Drastika .padavica Eritroeiti . seksualna .polna nemoe Imun .otok Ekspektorancija . 'k oji potite iz -samog organizma.osuseni delovi biljke.supstancije koje u uskopljenih zenki prouzrokuju nagon za parenje Etarska ulja (isparljiva ulja) . nasuprot onome sto je e g z 0 g en 0. parfimeriji i kozmetici Euforija . a minimalna doza najmanja kolicina leka koja ima odredeno lekovito dejstvo. u hroll'lcnoj faz·i dolazi do zadebljanja pokozice Emeticka sredstva .snaina sredstva za Ciscenje Droga .zapaljenje unut:mSnje sreane opne Enteritis .. danas .lekovi koj~ povecavaju lucenje sluzi u dusniku i dusnicama i cine je tecnijom. Maksimalna doza je najveca kolicina leka koja se moze podneti bez znakova trovanja.otok zhog prozimanja vazduhom organa (pluea) iIi vezivnog tkiva (potkoznog iii miSicnog) Endogen . jer je mnogo korisnij e ispiranje zeluca sondom Empirijska mediciJl(l . nenormalno iIi preJromerno OObro TaSpoLozenje Zagno j apsces Ikterus . bez poznavanja naucnih teorija i hemizma leka Emfizem . koriste se u slucaju akutnog ll'OVanja.otporan. Terapijska doza se nalazi izmedu maksimalne i minimalne doze i predstavlja onu kolicinu leka kojom se postize najbolje dejstvo u lecenju. Pucanjem mehuriea.mirisne.

nekog de} stva ill pojave Jradijacija .dnje. melem) .oj ed lntoksikacija ..oparak.zracenje Ishijas (»isijas«) . infar kt miokarda) .davanje nekog leka ubrizgavanjein direktno u ~ upljinu srcanih komora Intramuskularna injekcija .javlja se u osoba koje svakodnevno dufe vreme unose velike kolicine kafe..unoseDJe teenosti u gufnje crevo. jak bol u trbuhu.prel= doba zene Klistil' . Osobito su nervozni ljudi osetljjvi na ovo hroDicno trevanje Keratoze .trovanje oIW'!Il1zma lntravenski -.najee~ca balest pex1ilfernog zivoanQg 'si'9tema Kancer . a ponekad i potpuDim gubitkom svesti Kolika .-sredstva za UIlIi~tava. ekstrakt dobijen prellivanjem kljucalom vodom inhalacija .koZe looja se odlikuju prekomer.akutan.oboljenja . padom krvnog pritiska.slab vdd pri smanjenoj sve~losti.ice Infarkt srca (»srcana kap«.zapaljellje.vid.sprecavanje. koje pojaeava norma1no lucenje sluznice Kafeizam . Klizma . kJizma Kokainizam . Izraz Je usporenog prilagoc1avanja mreinjaee u mraku Kolaps . koje se vrsi irigatorom Klimakterijum .rak Kardiotonicka sredstva (kardiotonici) .ala (buhac) lnsolacija . zaustavljanje iIi tlroCenje neke rn. hronicno ill alkutno.Wa za leeenje spoljnom upatreb'o m Katar .lekovi koji olaksavaju ods't ranjivanje gasova iz creva Kataplazma (cicvarica. koji je posledica snainih grceva supIjih trbuilnih organa.RECNIK MEDICINSKIH NAZIV.ovi koji 'Pojacavaju snagu oslabljenog srcanog mBiea Karminativna sredstva . 195 lnsekticidna sredstva (insekticidi) .nesanica Intertrigo . 'n esvesticom.zapaljenje Intut .ubrizgavanje nekog leka u mil.zapaljenje debelog creva .lek.bolesna -sklonost ka hronianom una~enju kokaina da bi se postigla euforija Kokosje slepilo (hemeralopija) .vrsta lecenja medikamentima (lekovima) koji se U!Ilose udisanjem u disajne organe lnhibicija .te~ka akutna sreana bolest koja nastaje usled zacepljena (tromboze) arterioskleroticnih srcanih (keronarnih) arterija Inflamacija . najcesce zbog prepreke u prainjenju njihovog sadrlaja Kolit (kolitis) .nje msek.nagla slabost i nemoc organizma pracena slabljenjem i ubrzanjem sl"eanog rada.medicinski naziv za sunCanicu lnsomnija .kafe se za nacin uno~enja leka ubrizgavanjem u venu Intrakardi jalna injekcija .nim bujlaIljem roIasrog sloja pokoZice .

zutica Labije .kamen.stepen cVI1stine iii gustine neke materije Konjunktivitis . prokain i dr.zlucivanje mleka jz mlecnih zlezda Larinks . tvorevine u vidu kamenci~.melem Leukociti . cije se dejstvo vecinom ogranicava na kozu i p eriferne Zivce Letargija . pritajen.. obieno Ijuspastih nasla~ Lok alna anestcticka sredstva (lokalni anestetici) .1rus Ii milris neprijatnog leka Korneja .kojli popravlja u.sredstvo koje povecava oi.opekotina.os tecenje koj e nastaje pod uticajem raznih faktora u celij ama.196 LECEN11! BlL1EM Koma .skriven .uroden Konzis rencija . nestalan Laksantna srestva (la ksancija) . odnosno vr~ iti u leeenju odredenog bolesnika iIi bolesti Konlrakcija .generalizovani tra jni i isprekidani trzaji mm~ koji se vide u epiIeptickom iii eklamptickom napadu Kongelacija .llepos Loj an.sredstva koja pomafu ill izazivaju pra!njenje creva.(~ njene zna.promene na kozi u vidu manjdh did ve6ih crvenkastih peeata i ploea. naroeito po 1111 e Labijatus .zatvor Konlagiozan . tj.ulep ~ avanje J d.grcenj e.oterivaJIJje pojedinih delova tela Ksantopsija . skuplj anje (npr. tkivim·a illi organima Lepra (guba) . izgoretina Konvulzija . poreme~j svesti najdubljeg stepena u kome bolesnik ne reaguje ni na najjaee spoljne nadrafaje. koja se nazivaju jo~ i bel a k r v n a z r n c a za razliku od c r v e nih (eritrocita) Lisa .lekovi koji izazivaju prolaznu neosetljivost (anesteziju) izvesnog predela tela (kokain.bolest krvi prouzrokovana zlim bujanjem belih krvnih celija (Ieukocita) Leukoplast . a ne izazivaju stetne posledice Laklagog .usnice.pospanost. sudova) Koprivnjaca (urtikarija) . koje najcesce nastaju u ~u­ pljim organima taloienjem razlicitih soli iz telesnih tecnosti Li~aj . neizrazen: ka!e se za .nelm bolest j.promrzHna Kongenitalan .prolazna pojava na kozi u vidu crvenkastih uzvi~enja koja jako svrbe i lice na oteklinu od zare KOrigens .prilepCiv Kontraindikacija . misaca.) Luksacija - iScaSenje . stanje uga~ene svesti u kome zivi organizam ne prima nikakve utiske Kombustija . prvi stepn poremecaja svesti Leukemija (leukoza) .prooena kojom lekar odreduj e sreds tva i postupke koji se ne smeju upotrebiti.teska zarazna bolest izazvana klicom.roznjaca Kosmetika .. ke kad nisu dovoljno izra!eni Lezija .grklj an Latentan .besnilo Litijaza .usnat Labilan .specijalne celije (»ZTIlca«) U krvi.besvesnost.zapalj enje vefn jace Konstipacija .

krvavlj enj e iz ma terace van vremena menstruaaije Migrena . koj ima mogu bi·ti p rime~ ani i drugi Ie· kovi. upotrebljava se kao adsorbentno sredstvo.j u ~l'Stima Lupus .rastvari dveju iili vise le lrovitih supstanoija u nekom rastvara~ iii . moze videti go lim okom Maligni . aiJkoholom .zapaljenje mozdanJih opni Men ingitis epidcmicki . crni pra~ ak bez mmsa i ukusa u obliku tableta i granula.bolest koja se javlja u vidu povremenih napada glavobolje Midrijaza .promet materija u orgaJIl'i. koj e na svojoj povr· sini moze da veze otrovne supstancije 'I. ka taplazma Me lemi (flasteri) .sreani miSic Miokarditis . kako bi se iz droge isc11pla lekovita sups ta<n cija M edikam ent .period kada je zena bez menstruaoije Me noragija .lek.nategnutost I t rbuha zbog nagomilavanja gasova u zelucu 1 crevima pracena osecajem nadutosti Metritis ..ekst:rakt koji se dobij a p relivaJlJjem droga vodom. a na temperaturi tela postaju meki i plasticni.bolest izazvama smanjenim radom stitaste 7:lezde (tireoidne zlezde) Miksture . Na obicnoj temperaturi melemi su ~vrsti .sadrze kao osnovnu materij u olovne soli ma-snih kiselina.m esnati. mast.vid.po koliCini poja~ana i po trajanju produZena nienstruacija Me nstruacija (mesecno pranje.opal<.kate se za osobinu koja se.bolovi u mi ~ i Cim a s laOOna . bruceloza Man dule . smole.krvavljenje iz sluznice materice u odredenim vremenskim razmacima u vezi sa sazrevanjem i izbacivanj em jaj a iz jajnika (0 v u I a c i j a) Meseeno pranje . Iroji posredno iii neposredno moze da prouzrokuje smr t.klica zapaljenj a mozdane opne Menopau za . etrom na temperaturi od IS d o 20 0 e.vid. zao.zapaljenje miSicnog tkiva materice Me troragija _ . nasuprot mikroskopskoj . Me ningitis . vosak. m enstruacija Me tabolizam .lek Medicinski ugalj .RECNIK MEDICINSKIH NAZlVA 197 Lumbago .zapaljenj e dojke Macerat .z.kozno oboljenje karakterisano mnogobrojnoscu svojih oblika i dugim trajanjem Mikroskopski .kate se za osoblnu koja se moze ot1criti sarno mikroskoporn Miksedem . ~berkulozno oboljenje koze u vidu crvenkastomodrih ~voriCa koji na pntlsak staklom pokazuj u boj u piTea od jabuka Makroskopski .l organizmu Me/em .mu Metcorizam .zapaljenje 's rOainog miSica Miomi . kaie se obicno za tumor (rak) Maltska groznica .zarazno kocenje vrata Meningokok .suZenost zenice Miokard .vid. te se mogu prilepiti na kozu. perioda) .prosirenost zenice Mikoza fungoid na . ulja.krajnici Mastit is . blagi tumOIli miSi6nog tkiva .s mesa takvih rastvora s nekom te~nos6u Mioza .

198

LECENJE BlUEM

Miopija - kratkovidost Mo t duna kap (apopleksij a mozga) - nagli prekid funkcije pojedi nih delova iii celog mozga usled os tecenja sopstvenog krvotoka, naj t esce usled zapu. enja kr vnih sudova (tromboza iH embollija) iii us led pr5kanja krvnog suda (hemoragija) Mo ns trum - strucni naziv za nakazu MOljinizam - bolesna sklonost ka hronit noj upotreb i morfina iii njegovih derivata sa ciljem postizanja euforije Mukus - sluz Mucilaginoza - sluzava sredstva Narkomanija - bolesna sklonost ka upotrebi opojnih sredstava sa eiljem postizanja euforije (morfij um, kokain, heroin, haSiS itd.) Narkolicka sredstvll (narkotici) - sredstva za izazivanje opste narkoze (hi· rurske anestezije). Pod njihovim dejstvom dolazi do p rolazne paralize cen tralnog zivcanog sistem a, koja se m ani fest uje gubitkom svesti i iskljucenj em svih osecaja Nauzeja - gadenj e, muka Nek roza - izurniranje neklog tkiva Nervni cenlraini sis/em - sastavljen od veJikog i malog mozga, izdciene (bul busa) i kicmene mozdine Neuralgija - hoI u oblasti ozivcenoj od nekog perifernog uvea iii nj egovih organa Neurastenija - razdTaZljliva ~ 1abost (zivcana) N euritis - zapalj enje zivca N euron - nervna c'elija sa svojim produi.eaima Nefritis - zapaljenje bubTega N efroza - obolj cnje bubrega prouzrokovano degeneratiWlim promenama U celij ama bubreznih ·kanaliea Nukleus - jedro (u c:eliji) Oiigurija - smanjeno izlucivanj e mokrace Opoterapija - lecenje sokov>ima (hormonima) zlezda s unutrasnjim 1ucenjem, njihovim ekstraktima, iii sarnim osusenim zlezdama Opsoletan - za·s.tareo (npr., 1ek) Opstipacija - zatvor Otitis - zapa1jenje uva Oftaim%gija - grana medicine koja se bavi proucavanjem 1 lecenjem ocnih bolesti mit (dijafragma) - preeaga Paludizam - barska groznica (mala:riti·a) Panace ja - 1ek za sve i sva Pandemija - stanje kad zarazna bo1est obuhvati 5tanovniStvo ne sarno jedn og vec dvaju iii viSe konlinenata. Takav je bio s koro slucaj s pandemijom gnpa Pankreas - 'g usteraca Paraziticid -- s rcdstvo koje ubija paa-azite Paraliza - uzetost

RECNIK MEDICINSKIH NAZIVA

199

Pa renl era lall - koj i je van diges bivnog kanala (creva) Par/us - poroda j Pas te - Ickov i za spoljasnju upot rebu, slicni lekovitim mastima, sa srazmerno . ~ec im ko l ~ c in ama praskastih ma terija koje im daj u cvdcu kon· zlstencIJu. l zraduJu se mesanjem talka, ci nkoksida, skroba i sl. 5 nekom lekovi tom mas ti u jednoliku smesu . . Pas te se uglamo m primenj uj u u leeenj u raznih kom>ih oboljenja koja vlaze. BolesnI k treba da maze pastu u 't an kom sloju, koj i tada delu jc kao polup ropustlj iva opna i zasus uje. Pa togell .- kale se za svoj stvo n ekog faktora da izazove odn-edeno oboljenje Pedolog Lja - nauka 0 zemljistu Pekt oralall - grudni, kojj umiruje kaSaij Pelagra - avi tami noza prouzrokovana nedostatkom cinioca RR (niacina) u ish rani Penelracija - prodiranje; probijanje Perikard (osrde) - spoljaSn.a srcana opna Perikarditis - z:a,palj enje srcane kese Peris taltika - sporo, crvoliko poKretanj e creva od oblizn jeg ka udaljenom kra ju, sto omogucava .p renosen je s adrzaja u njima. 2ivlj e i preterano perista'l ticko p ok retanje (narocito u dece) moze da izazove bolne grceve. Permeabilan - p ropustljiv Perniciozan - vrlo opasan, wlo teZaik Peroralno - kroz usta Pertusis - velik.i kasalj Pestis - kuga, vrio zarazno obolj enje koje se prenosj s pacova na Ijude (bu· varna, doclirom), iIi s bolesnqka (gnoj em , izlucevin ama) . Prouzrakovac -bo l es ~i je Iersinov bacil ·kuge Piemija - prisustvo klica u krvi koje prouzrokuju gnojenje. Zbog toga na· staju mnogobrojna gnojna ognjista (apscesi) u raznim organima. Pijelitis - zapalj enj e bubrezne kar Licke Pijelon efritis - zapaljenje bubrez.ne karliCice oj bubrega Pilule - lekovi loptastog obl~ka, teZine od 0,1 do 0,2 g, narocito podesni za duze davanje lekova. Spravljaju se narocitom masinom, od propisanog Ie· ka i pilularne mase. Piogen - koji stvara gnoj Pire - vrlo pogodan oblik spremanj a nekih variva (krompir a, sociva, graska, pasulja, i dr.). Preporucuje se za m alu decu, iznemogle starce i osobe s nedostatkom zuba Plazmoliza - raspadanje plazme (krvne tecnos.ti) Place.nta - pos teL jica Pleura - plu6na m aramica Pleuritis - zapaljenje pluene maramice Pneurnol1ija - zapaljenje pluta Pobacaj (abo rtus ) - prelcid trudnoce do 28 nedelja starosti, dok plod jos n ije sposoban za vanmatenianri' Zlivot Podagra (ulozi, giht) - zapaljenje zglobova Poliartritis - zapaljenje veceg broja zglobova Polineuritis - zapaljenje ve6eg broja Zivaca Polinoza - polcnSoka groznica Polioencefalitis - zapaljenje sive moidaIne mase

200

LECENJE BILJEM

Poliomielitis - akutno zarazrtO oboljenje centralnog zivCanog sistema (d e. c j a par a liz a) Poliurija - izlucivanje velike .koLioine mokraee Pozologija - nauka 0 odredivanju kolicine (doze) lekova koje treba dati Porodaj - partus Posteljica - placenta Preventivna medicina - meclicinski rad usmeren unapredenju zdravlja sta· novniStva i suzIYijanju j sprecavanju oboljenja podizanjem op~tih higijenskih us lova Zivo ta, kao i preduzimanjem svih mera predohrane I i za~tite zdravlj a Predohrana (profilaksa) - sve m ere koje se preduzimaju u borbi protiv pojave i sirenja bolesti Preparacija - postavljanje, pripremanje, izrada Preskripcija - nalog, »recept« (lekarskl naLog) Precipitat - talog Precaga (oSit) - dija£ragma, mi~icna p regrada izmedu grudne i trbu§ne duplje Prognoza - predvirtanje kraja bolesti Profilaksa - predohrana Prohibicija - mbrana Psihijatar - specijalist za du~evne bolestIi Psihoza - du§evna bolest; poremeeajd u oblasti svestIi, nagona, afekta, opazanja, misljenja, volje i inteligencije Psorijaza - koina bolest koja se odlikuje obrazovanjem manjih ill veCih poIja s nagomilanim suvim i belicastim Ijuspicama na crvenkastoj podlozi Ptijalin - ferment u pljuvacki Puerperalna sepsa (babinja groznica) - te~ka infekcija babinjare koja nastaje preko porodajnih puteva Pu/verzacija - pretvaranje u pTah Puis - bilo Pupila - zenica Purgativa - sredstva za protiSeavanje (prollv, zatvor) Purfikacija - precHcavanje (purus = cist) Putrefakcija - Lruljenje (putridan = truo) Rahitis (engleska bolest) - avitaminoza prouzrokovana nedostatkom vitamina D u hrani Reverzibilan - obnovljiv, povratljiv Revulzivan - odvodni, koji odvodi krv Regeneracija - stvaranje nOVlOg dela u razvicu; obnova delova koji se norroalo trose; zacelji'v anje ,d efekata koj-i \Sill nastaii us'l ed nekog patoloskog procesa Rezistencija - otpornost Rekonvalescencija - oporavljanje posie mike bolesti Rektifikacija - ispravka, preCiscavanje Rektum - pravo crevo . Relaksantna sredstva - lekoVli koji se upotr.e bljavaju za olabavljenje mi· siCa za vreme operacije, u bolesnika od tetanusa i raznih sokova da ne bi doslo do preloma 'k ostiju illsled grceva. Najglavniji lek dZ ove grupe je k u r are, odnosno njegovi aktivni sastojci Renalni - bubrezni

RECNIK MEOICINSKIH NAZIVA

201

Reprodukcija - razmnoZavanje. umnoZavanje Resorpcija - upy anje. u&isavanje Respiratoran - disajni R etencija - zadrlavanje neeega sto treba da se izbaci iz duplje nekih organa (npr. retencija mokraee. retencija pIacente itd.) R etina - mreznjaca Recidiv - povrat. ponovna pojava iii vraeanje vee prelezane bolesti iii nekih njenih znakova Rinitis - kijavica R oborans - koji snazi. okrepljuje (,toni·k) Rubefacijel1tna sredstva - lekiovu koji izazivaju crvenilo blago zapaljenje koze Saliva - pljuvacka Salivacija - lucenjc. a JIaroeiro lizluOivanje pljuvaCke SatLLTacija - zasieenost Sehoreja - prckornerno lucenje lojne rnaterije (sebum=loj) Sedativna sredstva - lekovita sredstva ko'}a u odredenim kolicinarna sluze za umirenje psihicke i rnotorne prenadrafenosti. Upotrebljavaju se u Iecenju oboljenja s poj acanorn ne rvnorn razdrazlj'ivoseu S edimentacija - talozenje S ekTecija - lucenje Zlezda Selekcija - odabiranje. izbor; oplernenjjvanje S el1zibilan - osctljiv. ima sposobnost lake nadraflj:ivosti. odnosno osetlji· vosN na nadrafaje Sel1 zitivan - koji je u stanju da prirni iii prenese neki oseeaj Sepsa (»trovanje krvi«) - bolesno stanje prouzrokovano dejstvom raznih klica iii njihovih otrova u krvi i raznirn organima Sija/agog - koji tera na lucenje pljuvacke Sikativ - koji susi Simptom - znak bolesti Sindrom - grupa simp1x>ma koja je karakteristiena za odredenu bolest Sinergija - saradnja Sinkopa - stanje gubitka svesti koje se karakteriSe prividnirn jJi stvarnim prestankom rada srca i disanja Sirup - gust raslvor seeera u vodi (16 delova seeera kuvati u 10 delova de· stilovane vode - obican sirup) s dodatkorn nekih arornaticnih tecnosti (sirup rnajkine dusice; 15 delova seeera j 10 delova rnentine yodice; si· rup od narand zine kore; sirup od rnalina itd.). Sirupi se dodaju raznim lekovirna da bi im popravili ukus i miris. . Sistola - stanje srca kada se one u svorn radu zgrci da bi i-stisnulo krv Skabijes - sllga Skleroza - stvrdnjavanje tkUva ·k ao posledica buja.nja veziWlog tkiva posle zapa\jenja ill posle dejstva nekih supstancija Skorbut - avitaminoza izazvana nedostatkorn vitamina C u organizrnu Sluz (rnukus) - lepljiv. manje-viSe gust proizvod sluznih ilezda u sluzni· cama Sluzava sredstva (mucilaginoza) - lekovi koji se daju u onim oblicirna kaslja koji su izazvani prenadrafeI10rn idrelnorn sluznicom. Ova sredstva deluju rnehanicki. oblafuei obolelu sluznicu. time je stite i na taj nacin ublaiuju kasalj

202

LECE.NIE BJUEM

Solucije - rastvori neke lekovite supstancije u vodi iii nekom drugom ra. stvaraeu Somnifer - koji dovodi san S0l111101encija - sanji\IQst, naj brli s tepen pomucenja svesti Spazam - grC SpazmodicQ/1 - grecvH Spazmoliticka sredstva (spazmoLiitici) - leikovi koji k)1:kJanjaju greevc glat. kih misit a (atropin, papaverin) S perma - seme S putum - ispljuva.k S tenoza - suZenest pejedinih o tvora lili supljdh 'o rgana St el10kardija (peklora lna angina) - napadi jaeih Hi .slab ijih bolova u vidu stezanja u predel u grudne kosti koji se sire (zraee) u levu i u desnu 'ruku, u obe ruke ili u vr'a t. Napadi, su praceni osecanjem straha od smrti Sternlltatorija - sredstva ia kijanje Stiptika - sredstva koja zaustavljaju, stem (tanini) Stomatitis - zapaljenje usne sluznice Stomahika - sredstva za podsticanje funkaije reluca S truma - gusavost Stupefakcija - zaprepascenost, omamljeno.st Subakutan .- bolest keja 5e pO' toku lI1aoJazi izmedu ·akutndJh i hronicnih bolesti Sukllientan - soean Supozilorije - tepiCi Suprarenalan - nadbubrezan Supstrat - osnovica, podloga i, Sire, m:a.terlija na koju dejstvuje ferment Supuracija - stvaranje gneja kae pesledica zapaljenja Tablete - lekovi u obliku okrugJih ploCica Taksonomija - klasif.ikacija o.rganizma Tahika rdija (aritmija) - nepra'V'i lnost u ritmu srcaIJiih otkucaja Tenezam - n apon, teranje, napinjanje; naroeite belan napon u predelu emara i rnokracne bdike, 'b ez izbacivanja stoIice Terapeutika - vestina lecenja Terapija (lecenje) - skup postupaka, mera i 'sredstava koji imaju za cilj suzbijanje i izJecenje belesti. Postoje mnogebrojrn obIici leeenja. Termolabilal'l - n epos tojan prema toploti Termostat - aparat 'k oji sluZi za stalno odrlavanje odredene temperature Tennofor - spljosten meta]an sud ill gumena kesa koji se pune top 10m vodom i s]uZe za zagrevanje balnih predeJa (pri napadu fuenog ill bu· breznog kamena, cre\'nih keIika) iii ,i zazivanje ,r azmeksaovanja Cira ill ap· scesa Tetanus (zli grc, sklopai) - opasna zarazna bolest ~ bacilom teta· nus a Tinkture - teeni, obojeni oblici lekova, dobijeni ekstrahovanjem biljnih ill zivotinjskih droga vodem , v,i nom, alkoholom dli mt:\savinom etra i alkohola. Tinkture obicno predstavljaju 100/0 ekstrakta. Primenjuje se za unutra~nju upotrebu u obliku kapljica.

RECNI K ME DICINSKIH NAZIVA

203

trovanj e u toku te~kih proliva, i to prvenstveno u odoj ~adi na . ishrani. Toksikomal1i ja stanje hrorriCnio,g trovanja prouzrokovanog ponavljanim uzimanj ern nekog opojnog sredstva radi postizanja euforuje. ToksikomaIlija se kankterise: neodoljivom po treoom ili zeljom d a se uzmu no ve koli~ine ovog sredstva, ~im prestane dej6tvo vee unete koli~ine, potreoom da se unete koli ~ine poveeavaju zavisno od toga da li ova 6redstva uslovljavaju sarno psihieku ill i oiolosku potrebu za njim. NajCe~ ee toksikomanije su: morfini zam, kokainizam i alkoholizam mada su opisane i' druge kao: taoatizam, kafeizam itd. Tol erancija - naroOi ta osooina pojedinih orgall1izama da ipodnose vece kolieine nekog leka ili otrova negodrugi organizmi. Qna moze biti urodena ili stecena Tonzile - krajnici Tonicka sredstva (Ionici) - lekovi za jaeanje; upotreoljavaju se u leeenju oplite slaoosti, u osooa sa slaoim apetitom. VeCina -toniekih lekova sadrzi jedinjenja arsena i fosfora, kofein, <strihnin i gorka sredstva, ooieno u malim koliCinama Torefakcija - przenje Trans (zanos) - s uzenje svesti, pri cernu je preostal,i deo svesnog du~evnog zivota koncentrisan sarno jednom cilju. Pojam oznaeava i duSevno stanje u dubokoj rupnozi Trauma - ozlede izazvall1e mehaniekom povredom tkiva i organa. Slieno tome, »dusevnorn traumom« nazivaju se tezi poremecaji u du~evnom zivotu izazvani nekim stetnim faktorom Trbuh - abdomen Tremor - drhtanje Tripsin - ferment koji vaTi belaneevine, a koji izlueuje zlezda gu~teraea; dejstvuje u alkalnoj sredini Trovanje - intoksikacija Trovanje krvi - sepsa Trombin - sredstvo za lokalno zaustavljanje krvavljenja Tromboza - zacepljenje krvnog suda komadom zgru~ane krvi (trombusoril), nastupa u toku zapaljenja zida krvnog suda, povreda i dr. Tumor - izrastaj, izrasIina u vidu samonikle guke, evorova, koji se moze nalaziti na povrsini nekog organa iIi u dubini njegovog tkiva u raznim oblicima i razlici te velicine. 6vi rtumori se dele na b I age (benigne) tum 0 r e i z 1 e ill 0 p a k e (maligne) tum 0 r e. Turgor - jedrina iIi evrstina potkoznog i miSicnog tkiva
Toksiko za ve~ ta~ko j

Celavost -

alopecija

Ulkus ventrikulusa - OII zeluca Ulku5 duodenuma - Ci:r dvarraestopaliaCnJog creva Ungventum - lekovita mast Uremija - povecanje azotnih jedinjenja u krvi, koja se normalno izlueu~u

mokracom (ureja, mokracna kiselina, kreatin, izvesna druga organska Jenjenja azota) zbog akutnog ili hronitnog oboljenja bubrega Uretra - mokracovod, mokracna izvodna cev Urin - mokraca Urogenitalni organi - mokracIlii polnoi organi

204
Urtikarija - koprivnjaea Uterus - materica

LECE NJE BIUEM

Fagocitoza - sposobnost izvesnih celija (pre svega, leukocita Hi belih krv. nih zrnaca) da W10se .i svaruju strane Cestice (zarazne klice, deUce celije itd.) Faringitis - zapaljenje zdrela Farin ks - zdreto Farmakognozija _. nauka 0 Jekovitim sUrovinama Farmakodinamija - grruna farmakologije koja proucava dejstvo lekova na zivi organizam Farmakologija - nauka 0 lekovima Farmakopeja - knjiga koj a sadrZi spisak lekova koji se stalno moraju na. laziti na skladiStu ill apo teci, s opisom porekla leka, nj egovih hemijskih osobina, propi sa 0 ispitivanju njegovog kvaliteta, kao i nj egovog cuvanja i spravljanja. U nas vaie propisi Jugoslovenske fa rmakopeje. Farmakoterapija - grana farmakologije lroja prolleava upotrebu lekova u lecenju bolesti Febrilan - gro:micav Fekalije - izmet Fenotip - vidlj.iv merljiv sastav organizma Fertilan - plodan Feces - izmet Fibrilacija srca - . treperenje srca Fi ziologija - nauka koja proucava Tadnje i funkcije organa i organizma Fistula - steceni, r ede urodeni abnormalni kanal, kroz koji se luCi sluzavi ill gnojni saddaj Fitoterapija - lecenje biljnim lekovima Fitofannacija - nauka 0 lekovima za lecenje bolesti bilja Flatulencija - nadimanje zeluca i creva vazduhom iii gasovima izazvano hra· nom koja sadrZi mnogo celuloze i skroba, iii poremecajima u organima za varenje Flegmona - gnojno zapaJjenje koje se javlja u rastresiotom vezivnom tkivu u povrsinskim iii dubljim delovima tela Fob ija - prisilni strah Fotoliza - raspadanje pod uticajem svetlosti Fototerapija - lecenje svetloscu Fotofobija - strah od svetlostd Fras - grcevi u odojcadi Frikcija (trljanje) - postupak u lecenju koji se sastoji u brzim pokretima trljanja veceg ili manjeg predela koze. Cilj mu je da izazove priliv krvi u kozu iii da se utrlja neki lek kroz i5tU. Ftiza - tuberkuloza, narocito plucna tuberkuloza, koja je vrlo izraiena i brzo napreduje; u nas postoji izraz susica, jektika Fungi - gljivice Furunkul - cir Habitualan - uobicajen, ustaljen, obican Habitus - opsti spoljni izgled neke zdrave ill boleSille osobe

----------------~

RECNIK MEDIelNSKIH NAZIVA

205

HalLlcinacija (eulna obmana) - predstavlja opaianje bez odgovarajuceg spoljnog nadraiaja. Pojavljuje se u oblasti svih eula; ubraja se u poremeeaj opaianja. 1ma ih vise vrsta i predstavljaju obieno znak dusevne bolesti Helioterapija _ . leeenje koje se sas toji u izlaganju golog tela dejstvu SUDeevih zrakoV'a IIeliofobija - neopravdana bojazan od suneanja i suneeve svetlosti H elminti (ervi) - paraziti Coveka i zivotJinja. Orvj (paraziti) Coveka spadaju u eve rodove: metilji, pantljiCare i obli crvi. Hematoza - razmena galSOva izmedu vazduha i krvi koja se vrsi u plucima Hematologija - grana medicine koja se bavi izucavanjem krvi i njenih bo'lesti H ematurija - mokrenje krvave mokrace Hemoglobin - krvna boja (»krvno ervenilo«), koja se nalazi u crvenim krv· nim zrncima i koja igra glavnu ulogu u disanju H emoliza - oslobadanje hemoglobina iz crven.ih krvnih zrnaea i njegovo prisustvo u plazmi bolesnika, koja dobija orvenu boju H emoragija - krvavljenje Hemoroidi (suIjeviJ - cesto oboljenje posle tridesete godine zivota, koje se sastoji od prosirenja vena u najnizem delu pravog ereva i emara. U mu· skaraca je cesce nego u lena. Hemosta za - spontano iii veStacko zaustavljanje krvavljenja Hemofilija - !Ilasledna bolest iz grupe bolesti sa sklonoscu ka krvavljenju Hepar - jetra Hepatitis - zapaIjenje jetre H ereditarQ/1 - nasledan Hereditet - naslede Hernija - kila Hibrid - melez Hidrops - vodena bolest, nagomilavanje transudata u trbusnoj duplji usled poremeca ja krvotoka u teskim srcanim manama Hidroterapija - koriScenje temperature j mehllillJiCkog dejstva vode na ljudske tela sa ci1jem leeenja Hidrofilija - pozudnost za vodom Hijalin - staklast Hiperacid llOs - prekomerna kiselost Hiperemija - prepunjenost Jcrvlju, izobilnost krvi (»navaIa krvi«) u nekom delu tela gde normaIno treba da je ·ima manj e Hip ertenzija arterijska - poveeanje krvnog pritiska Hipertonija - povisen ... napet<>st miSiea Hipertrofi ja - prekomerno rastenje jednog organa iii jednog dela organa bez promene u nj egovom sastavu Hiperllidroza - povecanje izluCivanja 2lIloja Hi perhlorhidrija (hiperacidit et) - preterana kiselost zeludaenog soka kao posledica povecanog lueenja zeludacne sone kiseline . Hipnoticka s redslva (hlpnobici) - lekovi koji izaziivaju san iii ola ksavaju njegovo nastupanjc Hipolenzivna sredstl'a - lekovJ koji smanjuju arterijski pritisak Hipotonija - stanje sniZene miSicne napetosti

206

Ll!CI!NIE BI1.JI!M

Histerija - du~evno oboljenje koje spada u grupu lJ>Sihoneuroza a dspoljava se du~e\'n i m i telesn im poremecajima u oblast i motornog senzitivnog i vegetativnog sistema Holagogna sredstva (holagoga) - lekoVii podstieu lueenje zuCi Holelilijaza - kamcn u zuenoj kesdci Hol ecistit is - zapalj ell je zucne kesice Hom eopa tija - specijalni sistem leeenja cije je osnovno ueenje da neku bolest treba leeiti onim lekom koj i, dat u veCim 'k olieinama, izaziva u organizmu znake sliene znaci ma bolesti koju treba leeiti. U homeopatij,i se lekovi upotrebljavaju eesto u tako rnaLim koliCinama koje iskljueuju rna kakvo dejstvo na oboleli organizarn Hronican - koji dugo traje, koji se 9poro ra'Zvij a iii koji ima u9poren tok: hroniena bolest, hronieni alkohol<i.zam oj dr. HlIInan - dobar, eovekoljubiv; koji je poreklom od eoveka (npr., hurnana medicinal Cijano za - plavetnilo (pomodrelost) .!core i 9luznica, naroeito u snica, vrha nosa i krajeva prstiju. Javlja se naroeito u bolestima srca, pluta i u raznim trovanjima Cikatrizacija - proces zara~C:iV'allja rane stvaranjern oZ.iljatnog tkiva Cistitis - zapaljenje mokracne be~ke Citologija - nauka koja se bavi proucavanjem cel-ija Crvi - hell11'inti Cepici (supozitorije) - ovaj oblik lekova sluzi za U'vlacenje u razne prirodne telesnc otvore Cmar - anus Sarenica - duZica Secerna bolest - dijabetes Sok - stanje koje se karakterise porernecajem krvotoka Stitnjaca (stitas-ta zlezda) - tireoidina zlezda Suga - skabijes Suljevi - hemoroidi

POSEBNI DEO

A

AGAR-AGAR tELOZA,GELOZA Na narociti nacin izdvojena sluz iz raznih crvenih alga rasprostranje. ~ po morima 01<0 istocne i jmne Azije. To su bezbojne iii zuckaste, pro. zlme ~:ake ili plocice bez mirisa i ukusa. U vodi veoma nabubri, jer je mno. ~o uplJa, ~.bog cega se u medicini upotrebljava kao blago, lako podnosljivo I neskodlJlVO sredstvo za suzbijanje hronicnog zatvora. Upijajuci mnogo vode i jako bubreci, agar-agar mehanicki nadrafuje creva, te ih podstre. kava na zivlje pokrete. Osim toga, pomesan 5 kiselim mlekom sluzi kao di. jetalna hrana u lecenju stomacnih i crevnih bolesti. U farmaciji sImi pri izradi globula, supozitorija, prutica, melema ita. bleta. U mikrobiologiji agar-agar se upotrebljava kao hranljiva podloga (hra· niliste). .

AZULENSKE DROGE Kamilica, pelen. odoljen, oman . hajducica, razne vrste eukaliptusa, elemi, ·v etiver i mnoge druge droge daju p I a v 0 b oj e n a eta r 5 k a u I j a. Boja potice -:d azuJena, plavo obojenih ugljovodonika. Zahvaljujuci pri,sustvu azuJcna, ova uJj a deluju antiflogistieno, tj. protiv· U1pala 'koze i sluznice. U drogama se azuleni ne nalaze slobodni, nego se javljaju u etarskom ulju tek duiom destilacijom s vodenom parom, sto se vidi i iz pojave da je 5 pocetka dobijeno ulje, npr. od kamHice, bezbojno i ukoliko destilncija dme traje (18-24 sata), utoliko ono postaje tarnnije plavo. AzuJeni, nairne, poticu od slozenijih jedinjenja, tzv. pro a z u len a iii a z u 1 e n 0 g e nih 5 e 5 k v i t e r pen a. Na primer mat r.i c i n, gorka supstancija kamilice (Matricaria chamomilla), proazuJen je ham a z u 1 e n a, jer ·s e pod uticajem alkalne reakcije, a zatim destilacije u kiseloj sredini u prisustvu kiseonika iz vazduha otvara laktonski prsten u molekuJu matricina, gubi karboksilna grupa i tako dobija hamazulen. A psi n tin iii artapsin, gorak sastojak pelena (Artemisia absinthium), pod istim uslovima kao u slueaju matricina razlaZe.se na azuJen i lakton.

°

210

Ll!CI!NJB BIUI!M

Vet i va z u J en se dobiija debidrogenacijom pomoeu selelllijuma seskviteIpena u etarskom ulju IOd tropske biljke Vetiver zizanioides. E uk a 7. u 1 e n se dobija debidrogenacijom pomoeu sumpora seskviter· pena u etarskom ulju od raznih eukaliptusa. Na tom prineipu debidrogenaeije osniva se polil.lSintetska industrijska proizvodnja ve~ta~kih azulena od mnogih prirodnih seskviterpena. Najpre Ru.Zi~ka, a zatim Fau (Pfau) i Platner (Plattner) najvi~e su doprineli razja~njenju hemijske grade,i uop~te boJjem poznavanju azulena. Ustanovili su da azuleni imaju biciklicnu gradu, pri ~emu je jedaIi prsten peto~l;m, a drugi sedmo~lan. . Osim matricina i apsintina u mnogim drugim b.iljkama ima sli~nih t e r pen 0 i d nih go r k i h '5 ups tan e i j a od kojih potiee lekovitost mnogih biljaka koje kao tonika i stomahika vekov,ima koristi medieina.

AJCICA, GORKACA, BAGRENAK, DIVUA GRASICA

Coronilla varia L. -

Papitlionaeeae

Zeljasta biljka, visoka 20-70 em, Obrasla retkim dlakama. Stabljike su ~uplje. Listovi su vrlo dugacki i sitno perasto deljeni. Cvetovi su duga~ki 8-14 em, a siroki oko 3 em, u druzeni .i. po 10-15 u loptaste evasti na vrhovima gran~ica. Kruniea je bela i prosarana ru£casto, ljubieasto i pur-

AJCICA

ALKANA. RUMBNILO. ALOJ DRVOUKJ . . .

211
~iroka 2 do 2,5 mm. Cveta od

purno. Plod je mahuna, dugatka 4-5 cm, a maja do juna. Raste svuda. ~jtica je ?tro1ma. Deluje na srce slitno nekohko matenJa, a pre svega od heterozida tome, ovu biljku treba ,izbegavati. Narotito

dig1talisu. Otrovnost potite od koronilina i koronizida. Prema je seme otrovno.

. O~tala narodna Imena: gluvara, gorka trava, gortiljavka, grahorica, gr. klca, IJuta trava, ~areni gra~ar. .. Slitnog. sastava .j dejstva je i srodna, takode rasprostranjena zeljasta bllJka Coromlla emerus L. (koJutica, berg~, gluhovet, Z3(jatkovina, zetja tilovina, ruta Sibika).

ALKANA, RUMENILO, CRVENI KOREN, K'NA, NEMACKA K'NA, STRU2KAVAC
Alkanna tinctoria Tausch Boraginaceae

Alkana raste na pesku u severnim de· lovima Vojvodine ,i mestimitno u Dalma· ciji. Upotrebljavaju se podzemni . delovi biljke, koji su crveni od alkanina. Osim toga, droga sadrli jo~ i tanina i smole. Nekad se upotrebljavala u ~kolskoj medi· cml, a danas uglavnom za ekstrakciju crvene .boje koja je vrlo lepa i nije otrov· na, pa se dozvoljava upotreba za bojenje u1ja, masti, likera, lekova, kozmetitkih i hi· gijenskih sredstava, za bojenje svile, mi· kroskopskih preparata i slitno.

ALOJ DRVOLIKI, BIJELA SABLJICA
Aloe arborescens Mill. -

Liliaceae

Do 4 m visoko oSukulentno drvo iz jui:ne Afrike. U SSSR·u, Poljskoj i u nekim drugim zemljama gaji se posle II svetskog rata kao jednogodgnja zeljasta biljka radi dobijanja sveleg soka, emulzije i preparata »biogenilz stimulatora« po V. P. FilatoVll. U toku leta zakidaju se mnogobrojni mladi izdanci s biljke i stavljaju u rasadnike - staklene vrtove - da se ozile. U prole~e ih rasaduju na stalna mesta, gde se u toku leta i polovine jeseni pod·

212

LBCI!NJI! BIUI!M

biraju krupni, sotni . zuravi listovi, a vrmi mladi listovi \Se koriste za ozi· ljavanje u staklenicima za narednu godinu. S ve z i so k, koj-i iscuri iz svezih, tek odsetenih listova, kon· zervge se alkoholom (80 g soka i 20 g alkohola) . Deluje baktericidno na razne grope mikroba. Primenjuje Sf spolja za letenje opekotina, gnojnih zapaljivih procesa u obliku obloga i za zapiranje rana, a iznutra protiv zatvora, anacicinih gastrita i kotita. V 0 den i ~ k s t r a k t i z s t i· m u 1 ira n 0 g lis C a a 1 0 j a, na· cinjen po Filatovljevom metodu, sa· drli biogene stimulatore koji pove· eavaju zastitne funkcije bolesnog organ.izma. Primenju je se uglavnom za lecenje oenih bolesti, a i protiv hro· AAO] AP BOAHKH nicnog artrita, cira u zelucu i u dvanaestopalacnom crevu, u kozmetologiji i drugue. Filatov, znarneniti' sovjetski oftalmolog (ocni lekar) , posao je od hipoteze da se posle smrti zivotinja .~ bilja ' u tkivima odigravaju suo protni biohemijski procesi, ,i da se pri torn javlja sinteza hemijskih supstancija koje treba da pobude, stimulisu zivotne procese tkiva koja se gase. Te supstancije je nazvao »biogeni stimulatori«. Odseceni socni listovi aloja mogu da izdrle dugo pod nepovoljnMn uslovima i da za to vreme sinteti· zuju znatnu kolicinu biogenih stimulatora. Preparat se izraduje na ovaj nacin: mlado. neozledeno, soeno liSee eim se odsece s biljke, da bi se iz· beglo curenje soka, drZi se 12 dana u tamnoj odaji na 4-8 0 • Zatim se udalje bodlje, izreze na komade, sterilizuje u staklenim posudama u autoklavu na 1200 i pod sterilnim uslovima komadi se cuvaju za implantaciju, tj. usivanje pod koZu. Osim toga, od [Jjih se izraduje ekstrakt za parenteralnu upotrebu: deli6i se samelju, pomesaju s destilovanom vodom ili fiziolos· kim rastvorom (l: 5), sve se ostavi 1-2 sata, zagreje do klj-ueanja, procedi, ponovo prokuva da 'kljuea 2 minuta, filtruje, razlije u ampule, za· topi. steriliruje u autoklavu 1 eas na 1200. Ovaj ekstrakt se tipotrebljava potkoZno po 1 ml cinevno u toku od 30 do 35 dana. Emu 1 z i j a a 1 0 j a, izradena od ' stimuliranih listova i r,icinusovog i eukaliptusovog ulja, upotrebljava se zaspreeavanje i letenje suvog i via· znog epiderrnita 1 opekotina II i III stepena nastalih posle zratenja.

ALOJE, ALOJ, SABUR
Vrsta ekstrakta izrac:iena [Ja mestu proizvocinje ukuvanjem soka iz mea raznih vrsta Aloe. To je tvrda i mrka smolasta masa s-ta~astog pre· lorna, vrlo gorkog i neprijatnog ukusa. To joe spor, ali pouzdan purgans u dozi od 0,2 do 0,6 g. U maloj dozi (0,05-0,20 g) aloje se upotrebljava kao sredstvo za jacanje i popravku apetita. U velikim dozama je skodljiv: iz· nad 8 g moze izazvati smrt. Deci 5e ne sme davati.

vrlo krupni (donji 60-80 em) i na osnovi mehuTasto obuhvataju stabljiku. operu. vrlo su krupne i imaju mnogo evetova zelenkaste jJi fuekaste boje. oko 6'10 smole. Zbog prijatnog mirisa svi je rado uzimaju. Rlzom je mesn~·t. .Angelika uspeva na lakom. ~uplje. plodnom i mocvarnom zemljiStu. Rizomi se ' vade prve godine pre nego ~to list otpadne. odsecaju 5e u nelroliko naVTata od avgusta do septembra. Gaji se po moevarnim mestima. snaina i lepa. jer brzo gubi klijavost. Nije ~kodljiva i ne izaziva nav. . Stabljike i drske. na osnovi kao rU'ka debelo i crvenkasto. Prinos oko 25 hiljada kilogram a sa hektara. Retko se na- Svojstva. do 2 m visoka zeljasta biljka. Stitaste cvasti se nalaze na vrhu stabljike i ogranka. od maja do septembra (5-6 berbi). . Ulje je vrlo skupo. KRA VOJAe 213 ANGELIKA. do 7 mm dugacak i do 5 mm ~irok.30-1"10 etarskog ulja. olak~ava varenje. Deluje povoljno na ieludacno-erevne organe.Angelika je vrlo krupna.iku. lazi divlja biljka. kumarina i drugib sastojaka. rizoma i korenja. Cveta jula i avgusta. pri vrhu razgranato. odstranjuje gasove i te~koee koje zbog toga nastaju. Sastav. uzdui na tetvoro raseku i su~e na jakoj promaji. a zatim aromaticno ljutog. raznih kiselina i drugih materija.k!rupan. oblo. kratak d gusto obrastao dugackim korenjem . U tu svrhu uzima se 5-10 g pra ~ka iLi 5% caj ·spravljen od plodova iii korenja. Etarsko ulje se u svetu proizvodi u industrijskim kolicinama.Cela biljka ima svojstven prijatan aromatican miris.ANGELIKA. . Stablo je ' pravo. Upotreba: . pljosnat i kri· lat. oCiste.Rizomi i korenje sadrie 0. vezujou u snopice i odmah prodaju. Biljka eveta druge Hi treee godine. Rasprostranjenost. Caj je jo~ prijatniji od sveiih driaka i korenja. sitosterola.Vee nekoliko hiljada godina angelika se koristi za lek i zacin. Najvi~e ulja potro~e fabrike raznib desertnili piCa. destilacijom samlevenih plodova. Glavni sastojak ulja je felandren. kumarina. oko UNo masnog ulja. Mora se cesto okopavati i obilno navodnjavati. pektina. Plod je jajolik. iuekastobelicaste boje. U plodovima ima 0. Gajenje i berba. Dobijeni rasad se rasaduje na stalna mesta pocetkom jeseni na rastojanju 80 X 80 em. Umbelliferae Izg\ed blIjke. pre sVl!ga tinkture 1200fo). (bez evasti). Seme se mora posejati cim sazri. ANDELlKA. ANDELIKA. omlate i plodovi se pakuju u vreee. KRAVOJAC Angelica archangelica L. Ukusa je najpre os!atkog. jer je veoma aromatican i povoljno utice na raspolozenje bolesnika. .5"10 etarskog ulja. rastresitom.5-1. U apotekama se izraduju razni galenski preparati. seku se vee od prve go dine. ekstrakti i dTUgO. su~e na asurama na suneu. Listovi su triput perasto useceni. namenjene poslasticarima. Stitovi sa zrelim plodovima. alkoholature. . najviSe u Zapadnoj Evropi.

za zirnu. Za apetil: 30 g korena ange1ike . Boji se hladnih vetrova. Na )1e:ktar je potrebno dko 14 kg semena. andelski korell. - Umbelliferae Anis je jednogodgnja zeljasta biljka. ostaviti ukraj ~tednjaka i posle 2 sata piti po 1 ca~u 3-4 puta dnevno pre jela.slatkog. kadlinae.pome~ati i ~j naciniti i piti kao pod 2. Protiv gasova. beli i udruzen~ u ~titaste evasti. 2.t ra klju~le vode. To 'SU veoma . 2-3 srut. ostaviti ukraj ~tednjaka. Treba vr~iti propagandu za gajenje anisa kod nas. ali sadne manje etarskog ulja. stabljika valjkasta. andelika. kicice. divlja andelika. Koren je tanak. - ANIS. gornje liSce je sedece i vl'lo sitno deljeno. srednje liSee je trojno klinasto deljeno i po obodu zupcasto. Osim toga. aIIlgebica. a rodi oko 1. laku. 4. Trubalika (Angelica Pantiei Vand. Topla i suva sredozemna klima primorja i Povardarja. Polrebno je ungtavati korovsko bilje da se prilikom mlacenja ne nade u drogi. poklopiti. Angelica silvestris u namodu se nazJilVa: aJrlgeldka. poklopiti.) i divlja andelika (Angelica Si/vestris L. SLATKI KOPAR Pimpinella anisum L. kravogaz. ali da ne vri.) rastu kod nas po !ivadarna i vlaZnim ~umama. borstna ange!ika.214 LECENIP. andeosko drvo. kandiranog voca i tkornpota. ANI:2:. 3. popariti sa 100 g kljucale vode. vrtna "Melka. gozdni koren. Gajenje anisa je slicno moracu. Seje se u mal'tu Hi apl'Uu na rastojanju 30 x 30 em. Banat proizvodi vrlo dobar anis.pome~ati i od te sme~ 3 supene ka~ike popariti sa pola li. Mlade sveze stabljike ange!ike slufe za spravljanje . arzdelski (andeoski) koren. ANASON.belj. pelena i blatenog ckalja . BILJBM U -domatinstvu se mogu spraviti ovi ~jevi: 1. . anisa. Cvetovi 'Su sitni. mora~ i kima . nadimanja. ove biljkc ni'Su medicinski proucene. ANIZ. jer se traZi u vagonskim kolicinama za destilaciju etarskog ulja. a li~ce trojako: donje liSce je na dugackim tankim dr~karna na kojim je okruglasta levkasta liska po obodu krupno 2iUp~sta. Droga potice sarno od gajene biljke. klima Vojvo· dine i istocne Srbije i laka propustljiva zemlja oko velikih reka daju najbolju drogu. grteva i drugih smetnji: 30 g korena angelike j po 15 g karnilice. mora~ i kirna pome~ati i od te srne~e uzeti 2 supene ka~ike.000 kg.p rijatne poslaostice koje moze svako domacinstvo da spremi za zimu. piti posle jela.Anis raste divlje oko istoenog dela Sredozemnog mora. nane. kravojec. toplu. pa ~m je zato i lekovitost manja. One su takode Iekovite. baljka. tru1Jru. siri~. lroren 'Svetoga duha. Kvalitet droge zavis-i od sOI'te. zlahtna angelitka. dobro obmdenu zemlju. T'razi jaku. Rasprostranjenost_ . Uzirnaju se posle jela. Narodna imena: angelika (Orfelin). visoka 2~O em. Za bolje varel1je: po 25 g plodova angelike. kravojac. kllime i zemIjiSta.i po 15 g linoure.

a narocito ne s plodovima k u k ute (Conium maculatum).PLODA ANISA . e!esto prevrtati. Sivo-zelenkaste boje. K 0 r i· jan dar i per sun nisu slatki i drugog su oblika·.ANIS. taJasasto povijena rebra. . a ima aJkaJoida. ali berba ne traje tako dugo: dva. iii je bezbojna kristalna mas a prijatnog mirisa na anis i slatkog aromatie!nog ukusa. . sitnije. b . SLATKI KOPAR . Anisi fructus je kru~kastog oblika i sa strane maJo spljo~ten. POPRECAN PRESEK KROZ DVA SPOJENA . Vodenog ekstrakta mora dati najmanje 12%. a izmedu rebara nema masnica. Rebra su jednaka. Plod?ve treb. Nad podJogom je do 3 mm ~irok. Plod ku· kute poznaje se po tome ~to je gladak. U perikarpu ima vrlo mnogo masnica sa etarskim uljem. . NA LEDNO] STRANI SE VIOl PO 15. To je bezbojna iii bledozuckasta tee!nost. a treti put se eela biljka odseCe. aromati6nog.KUKUTA Plod je sastavljen iz dva plodnika (merikarpije). a. Bun i· kin 0 s e m e (Hyoscyamus niger) je bubrezasto. . ANACON.Anis sadrfi 1. Sastav. . . a potpuno je teeno izmeiiu 18 i 200. Dugae!ak je 4-5 mm. • . A NA TRBUSNO] 2-3 MASN[CE . jakog aromaticnog mirisa na anetal. koja jako prelama svetlost. ANIZ. gorko i neprijatno. . Poznaje se i po neprijatnom zadahu na kukutu (na mgju mokratu). nema etarskog ulja. bradavieastim d I a k a rna debelih zidova i ima m n 0 g 0 5 i t nih mas n i c a. 2oo/. Anis je vrlo prijatnog. nezna i bleda. taekasto.a su~iti kao zito na tavanu. ~to ima vrlo istaknuta. a ukusa s!atkog. 215 Berba.ANIS. Mora mrznuti izmedu 15 i 190. koji su obie!no spojeni i svaki ima po 5 rebara. belaneevine i ~ecera. Anisi aetheroleum dobija se destilacijom pomocu vodene pare iz zrelih svezih plod ova. Semena jezgra puna je kapljica masnog ulja i zrna aJeurona. oe!istiti od zemlje 1 kohko god je mogu<'e bolje od peteljaka. toplog i naljuoog.5%. oko tOOl. hrapav. . ko}i se razvija kad se plod ovlaZi rastvorom kalijum·hidroksida i zagreje (oslobada se ' k 0 n in). Ima sitnih druza kalcijum-oksaJata. bradavic!asto.Anis se bere kao i morae!.Plod anisa ne sme biti pome~an s plodovima ostalih ~tita· rica. masnog ulja. Droga.~% eta r s k 0 g u I j a.~lod (shizokarpijal. Bere se u leto. Skroba nema. Anis se razlikuje od plodova ostaJih ~titariea po tome ~to je obrastao maJim jednoceJijskim. Pepela ne sme ostati vge od 10"10. etarskog ulja najmanje 1. . slic!nog morac!u. Poe!inje se 10piti na 150. put se arezuju zreli ~titovi 5 plodovima. gusto m a I j a v od prileglih e!ekinja. Primese. vlage ne sme biti vi~e od 90/ •.

Mnogo se upotrebljava u veterini za drafenje peristalti~lcih pokreta. perruna. 6_ Prociv gasova i nadimanja u organima za varenje: po 20 g anisa. mora~a. po 15 g zove i podbela (lista) i 10 g korena Jjubicice. Pod uticajem svetlosti i vazduha ulje se menja. Za lak se iskasl java nje oSuSene sluzi iz pluca: po 25 g anisa. Za jate izlut ivanje mokrace: _ p o 20 g anisa. poklopiti i posle 2 sata o-dliti i popiti posle jela_ Moze se piti triput dnevno. po 10 g nane i veronike i po 20 g lista podbela i korena belog sleza. Poremecaj srtanog rada usled nagomilavanja vazduha u l. slatkgg korena i majorana. te se daju kao vrlo jaka sto~na hrana. narocito u narodnoj medicini i decjoj praksi. metilkavikola. mora~. upotrebljava kao lek i zacin_ MeAant t!ajevl sa anisorn. pije se topao ~aj. Istorlja. 3_ Za lakse iskaSljavanje: po 20 g anisa. galaktagog i korigens mirisa i ukusa mnogih neprijatnih lekova_ Stimuli§e sekreciju tu~i i pljuvacke_ Dejstvo ulja na neuro-muskularni sistem obja§njava njegovo uspe§no dejstvo protiv gastralgije j ·kolika. ali se pije posle jela_ . drhtavicu i dr. jer se pod uticajem vazduha i svetlosti stvaraju jo§ otrovnije materije_ Uljane pogace imaju mnogo belancevine i masti. Vekovj ma se Evropa snabdevala iz zemalja oko istocnog del a Mediterana_ Etarsko ulje dobija se jo§ od XVI veka. kao pod 2_ 5. Za smirivanje kaSlja i iskaSljavanje sluzi: po 5 g anisa. Razne pastile i bombone. kima. po 25 g nane i maticnjaka i 5 g kore kru§ine_ Jednu supenu ka§iku ove me~avine popariH sa 200 g klju cale vode. anizaldehida i anisove kiseline. moraca.216 LECENJE BIUIlM Anisovo ulje arna 80-900/. 2. takode sadrfe anisovog ulja. aktivira cirkulaciju i ja~ srce.n ijih vremena do danas stalno. a u vecoj dozi izaziva pijanstvo. celera. 1. Tri supene kasike zdrobljenih plod ova poparitzi sa pola Htra kljuCale vode. stomahik (spazmoliti·k l. Staro ulje je otrovnije od sveteg. mrkve i kima. poklopiti i posle 3 sata popiti u 3 obroka pre jeJa. maraca. Anisovo ulje koje je dufe vremena u dodiru s vazduhom iii viSe puta zagrevano mote imati niht ta~ku smrzavanja i vecu specifi~nu tezinu. narocito muzarama da bi davale viSe mleka. kao pod 1. nekad vi§e nekad manje. Anis je jedna od onih droga koja se od najdav. . Plod dodaju hlebu i kola~ima kao kim_ Anisovo etal'sko ulje deluje na centralni nervni sistem_ Petnaest kapi ulja izazivaju san od 12 sati. Upotreba anisa i njegovog ulja je ~esta i raznovrsna. majkine du§ice i kamilice. kao pod 2_ 4. kao pod 5.Anticki narodi su upotrebljavali anis kao sredstvo za lecenje trbusnih oboljenja i nazivali su ga Solamen intestinorum_ Dioskorid i Plinije navode da najbolji anis raste na Kritu i u Egiptu_ Karlo Veliki je naredio da se anis gaji.elucu iii crevima: po 10 g anisa. gubi moe kristalizacije i raste otrovnost (stvara se difenil-metoksi-stilbenl _ Anetol je oficinalan u nekim farmakopejama_ Iz ulja se odvaja rashladivanjem. isJandskog IBaja i cveta podbela. veronike i saponarije. zbog rega se na hladno6 smrzne_ Sadrfi jo~ i estragola. preparati za rube i usta i dr. an e t 0 I a. kima i kamilice. Zbog toga se ovo ulje u novije vreme zabranjuje pri izradi raznih aromati~nih rakija i likera. karminativ. Ulje treba ~uvati na tamnorn i hladnorn mestu u napunjenim i dobro zapa· kovanim staklenirn sudovima tamne boje. Upotreba i dejstvo sli~ni su zvezdastom anisu i mora~u: ekspektorans. likeri i druga sredstva za ufivanje. U malim dozama ulje olak§ava respiraciju.

AVTlKA. Tri supene ka~ike ove smese kuvati 10 minuta u pola litra vode. anjez. drenjina. ~i pu raka . kao pod 8. ostaviti 3 sata i odjednom popiti. erna bobica. Caj proliv aslme: po 20 g anisa i eveta podbela i 60 g lista podbela. miroClije i majorana. Listovi su naspramni. Dve supene ka~ike ove me~avine popariti sa 300 g kljul!ale vode. slatki janus.AVTlKA.BURJAN Sambucus ebulus L . APTA. BURJAN 217 ~Ijiva 7. Caj za osvezavanje (osobito krajem zime a ranD u prole6e) : po 20 g anisa . udrliZeni u evast slil!nu stitu na vrhu stabljike. Od anisa se u apotekama spravljaju ne sarno razni l!ajevi ve6 i pra~­ kovi. anis. - Caprifoliaeeae Trajna zeljasta biljka.1O APTA . kao pod 8. Za jace lucen je mleka: po 2S g anisa. razijan. 9. anez. sirupi i mnogi drugi preparati siroke potrosnje.APTA. moral!a. ekstrakti. slatki kumin. moral!a. slatki komoral!. Ostala narodna Imena: anaton. 10. Cveta juna i jula.AVTUGA. Plod je okrugla. Cvetovi su beli (retko kad ruiil!asti). Proliv zal vo ra: po 20 g anisa. Raste svuda k. sastavljeni od 7 do 11 dugulj astih i siljastih listica. AVTUGA. poklopiti. mirisa na gorke bademe. sol!na. onajs. onliz. ribizla i kiselih vganja. suvjh i kore kru~ine. ostaviti eelu noc i sutradan piti umesto vade. 8. slatkog korena. morski janez. tinkture. visoka 1-2 m .

. stenicnik. aptika. ARAPSKA GUMA Gummi arabicum Arapska guma iii gumarabika je na vazduhu osuseni i stvrdnut sok. bazdika. U celoj biljci ima malo etarskog ulja. tanina. aptovina. Upotrebljavajou se kora. list i plod (Ebuli radix. optovina. Upotrebljava se koren. Komadi razne veIieine i oblika. habad. bozovina. UIazi u sastav pastila i raznih bombona protiv kaslj a. U vodi nabubri i rastvori se dajuci gustu. abdika.218 LECBNJE BILJBM smrdljiv korov neprijatnog ukusa. Upotrebljava se i u lecenju zapaljenja zeludacne i crevne sluznice i gornjih disajnih puteva. bez mirisa. hobed. avta. Dobro sredstvo za vezivanje pri izradi pilula. zija. .Svi delovi biljke deluju purgativno. posle cega se i·s ced i i profiltruje. a naj6esce terpentin. koji curi iz ozleltenih drveta i grana raznih vrsta Acacia. gorkJh materija.) - Abietaceae Do 35 m visoko crnogoricno drvo eije eetine opadaju u jesen. gemma et folium) . hapta. od koje bolri glava. u farmaciji poznat pod imenom venecijanski terpentin (Terebinthina veneta) koj i se proi·zvodi u Tiralu busenjem 5tarijih stabala. kao i deejih proliva. zilavu i lepljiru masu. haptJika. anta. smrdljiva zova. bujad. a1dum-tra· va. Ovaj sok (zasladenl izaziva znojenje i egcenje. zovina. (=Lardx europaea DC. . ditfreticno i izazivaj u znojenje.sok se izb istri. habdika. Koren se u narodnoj medicini upotreblj ava spolja i iznutra protiv reumatizma: 1 kg iseckanog korena kuva se 2 sata u 10 Iitara vode i u top 10m dekoktu drli ruka i·Ii noga. OISObito Acacia Senegal WHld. e meno se pije 2-3 case dnevno. U korenu 'ima cijanogenetskJih heterozida i gorkih materija. is tavr. emul. Druga narodna imena: abad. za proizvodnju lepka i dr.Mimosaceae (bijela akacija. pri 6emu se odigra vrenje. aftika. U ratu se od zreIih plodova apte kuvao pekmez i pekla rakija svojstvenog. pastila itd. raznih secera. U tehnieke svrhe upotrebljava se mnogo vise: za izradu bombona. ARIS Larix decidua Mill. jabuc ne i vinske kiseIine. antocijana (modra boj a sokal i pektina. Zrele bobice se izgnjeee i ostave 2-5 dana. a u plodu ima valerijanske. fo lium et fructus). kokosije groz(!e. kurjaeki rep. abzovina. aptuga. ap tovnjak. . egipatska akadja). sluzastog i bljutavog ukusa. najviSe u Sudanu od Crvenog mora do Senegala. ncprij a mog mirisa. Raste u visokim planinama i sadi se kao ukrasno drvo. pupoljak i list (Laricis cortex. pasta. bazg. avdika. habdovina.

ARlSBVA GUIVA .U terpentinu ima 20-22<>/0 etarskog ulja. .2<>/0 etarskog ulja prijatnog rnirisa od prisutnog borneola i bornilacetata. Sarno iii pome~ano sa drugim etarskim uljima (eukaliptusovo. argevo etarsko ulje se upotrebljava i za inhalaciju: nekoliko kapi se stavi u lontic vade koja kljuta i ta para udik AriSevb drvo se upotrebljava u gradevinarstvu.U li~cu ima do 130 mgOfo vitamina C. . ARIS ARISEVA GUBA. svojstvenog ~e· Cera melezitoze i drugili sastojaka. ARISEV TRUD. arit. ARISEVA GUIVA Laricis fungus Ogromna g\jiva koja raste na stablu ari~a. bojene i gorke materije i tragovi cilibarne d rnravlje lkise~ine. liz Amenilke. jer je droga otrovna! . ari~evina. sa Karntatke i Larix leptolepis hort. ARl9EV TRUD. najce~Ce u obliku aerosola. 0. Glavni sastojak etarskog ulja je pinen i borneol..0 sma I e koja gradi crveno-nasmedu. ali se za lek upotrebljava sarno njen srednji deo. Larix dahurica Turcz. Narodna Imena: arez. lomljivu masu i rastvara se u alkoholu. najce~ce za spravljanje slozenih f1astera. . Upotrebljava se protiv nOCnog znojenja tuberkuloznih.U semenu ima 9-12<>/0 rnasnog ulja i 7% azotnih jedinjenja. Upo/reba arga je slitna boru i drugim crnogoricama. iz Japana.U kori ima tanina i koniferozida. Larix occidentalis Nutt. PECURKA NA DUBU ARISU. Zbog prijatnog mi·risa etarsko ulje se upotrebljava za osvezavanje mesta gde se mnogo sveta okuplja. Gljiva liei na velika konjsko kopito i maZe biti te~ka po viSe ki· lograma. Terpentin ulazi u sastav lekova za spoljnu upotrebu. list- Slienog sastava i upotrebe su i neke strane vrste arga koje se gaje kao ukrasne: Larix americana Michx. ali sarno na Iekarski recept. 219 Sastav. Ima 50--800. . ariZ..Polyporaceae). venica. Bere se cela gljiva (Polyporus otticinalis Fries . planinskog bora i dr. tis. sosna. osobi to tamo gde su velika vlaZilost i voda. ad jele. etru i hloroformu. a ostatak tine smola. i Larix pcndula Salisb.ARl9EVA GUBA. po~to se pre su~enja odstrane kora i donji meki deo.).

devesilj. koji curi iz ozlec:tenog iii presecenog rizoma i korena Ferula assa foe/ ida L.Umbelliferae. articovka. (smrdljJva vitina. AZANT-SMOLA. Ti socni delovi se 'koriste kao omiljeno povrce.i dlrugde.u varenju masti i dr. ASANT. smanjuju ureu u krvi povetavajuci izbacivanje uree mokraeom. bolova u be~ici. ciroze i dr. pd10ma boca. U etarskom ulju ima sumpornih jedinjenja. holeretik i holagog: povoljno uticu na jetru. - LECBN1B BUJEM Cornpositae Gaji se ·kao povrte u ZapadIliQj Evropi . ARTICOKA Cynara scolimus L. raticok. kongcstija jetre. a na Zapadu se upotrebljava protiv zu tice. gardun. . pomaf. Asa-fetida se upotrebljava kao sredstvo za umirivanje. pomafu varenju. za iska~ljavanje. Kod nas je upotreba artiSoke gotovo nepoznata. JUTROKLEK Assa foetida Asa-fetida iIi asant je na vazduhu stvrdnut m lee n i so k (Oleo-gummi-resina). u sastavu pojedinih slozenih lekova. zbog cega zaudaxa na beli luk. Zato tame danas svako ko moZe gaji u svom vrtu arti~oku. nevesilj) i drugih Ferula . lma veld.220 ARTISOKA. italijanski osat. Sadrli garke i druge sastojke koji vraeaju apetit. DAVOUA SMOLA.ke cvetne glavice sa mesnatim socnim cveti~tem i dlSto ltako mesnate ovojne listove sa socnom bazom. protiv nadimanja u crevima i. Narodna imena: ardecovka. deluju kao blag' diuretik. Moze se uspe~no gajiti i kod nas. ASA-FETIDA. To su dugovecne sukulentne zeljaste biljke iz Irana i Avganistana. dJraguSica.

List (5 nu 100) izaziva jace lucenje zucL Bagremova kora je otrovna. ma!ljav epi·karp i slabo mesnat mezokarp koji se osu~i i otpadne jo~ dok badem stoji na drvetu. dulcis). Cvet se upotrebljava U obliku caja (5 na 100) za lak~e iskasljuvanje i protiv nazeba. rede dYe semenke. U ko~tunici (endokarp) ima jedna. bagrema.) - R05aceae Kod nas su poznati go r k i bad em (var. Badem je oko 5 m visoko drvo. stambolska draCa. ima zelen. bela drvo. MINDAL Prunus amygdalus StJOdkes ( = Amygdalus communis L. Cvet treba brati neposredno pre otvaranja. Zabelezeni su slucajevi trovanja deee ovom koram. ~iljastim. Kod nas na jugu raste poludivalj. s duguljastim. rede list (Robiniae pseudacaciae flas ef folium). BAJAM. krunciea. bagra. akac. zbog cega je ne treba koristiti kao lek. Medu njima nema razlike osim ~to u semenu gorkog badema ima heterozida amigdalozida. Badem je poreklom iz Male Azije i Mesopotamije. - P3ipiHonaceae Bagrem je poreklom iz Kanade.B BAGREM Robinia pseudacacia L. BADEM. odakle se ra~irio svuda oko SredQzemnog mora. Zato je seme gorkog badema lekovito :i otrovllo. beli bugrem. nerod. kraljevo drvo. prvim vesnicima proleea. amara) i s 1 a t k i iii pit 0 m i (var. bela bagrena. po rubu o~tro testerastim listovirna i vrlo lepim ruiicastim cvetovima. . sluzi. U evetu ima flavonskih heterozida. signojka. bijela draca. Cveta u maju. Narodna tmena: akacija. Kod nas se mnogo gajL Drvo je visoko oko 20 m. morska draCa. gospodinov tm. asparagina. U narodu se upotrebljava evet. U Srednjoj Evropi cesto strada od mraza. kra· Ijegac. bela evece. a u slatkom nema. akacija. etarskog ulja i fitosterola. Otrovnost potice od toksalbumina robina. egiptonska tmina. bijela bagrena. Plod je duguljasta ko~tunica. a list jo~ dok je mlad. hacija. bijela kapiniku. robinija. voska. bagren. kralj.

Bademovo uJjc. . posto se prethodno dne izvesno vreme u hladnoj vodi da dode do hidroJ. okica). Najveca dnevna doza je 6 g.U semenu gorkog badema ima 40-55% mas n 0 g u I j a. okrugla halaza (kotvica. nagriZene iii zdrobljene semenke. Cijanovodonitna kiselina je fudroajantan otrov. Voda mora sadrlati 10f0 cijanovodonicne kisellile. do 5% ~ecera. Upotreba . a od ulja se spravlja Emulsio oleosa. Ostala narodna lmena: arnendula. Bistra. »miris na gorki badem • . a mirisa nema. sluti kao blaga masna podloga za izradu melema i kao rastvarac za sprav· Ijanj e kamforovog ulja. deluje kao narkotik i sedativ. Za farmaceutske svrhe upotrebljava se sarno najbolje ulje. Sastav. . Veea kolicina moie izazvati i smrt. od koga 'Potite gortina. Po~o je skupo. sp ljo~teno.Seme gorkog badema (Amygdalae amarae semen) je nesimetritno jajasto. a na podlozi velika. Jezgra se sastoji od dva velika. dobija se emulzija mirisa na c i jan 0 v 0 don i k j ben z a Ide hid. ali kad se zvace. Seme je obavijeno k 0 z a s tom I j us k 0 m sme(ie boje. . Pod vrhom je sm esten pupak. U slatkom bademu ima malo vise secera iulja. 15 mm ~iroko i 10 mm debelo. pljosnato-ispupt ena. bajarna. skoro trenutno dejstvuje. pri vrhu suzeno u mali ~ iljak. etarskog i masnog ulja. ali onema cijanogenetskih heterozida. sluzi. Kotiledoni moraju biti potpuno beli. . U topJoj vodi Ijuska omek~a i lako se skida s jezgre. oseea se m i r i s na cijanovodonitnu kiselinu i benzaldehid. ono dobijeno prvim. uljasto-mesnata k 0 til e d 0n a. Sadrii oko Boo/. U prisustvu vode i enzima emu I z ina amigdalozid se hidrolizuje na cijanovodoni~nu kiselinu i benzaldehid (Oleum Amygdalae amarae aethereum ill etarsko ulje gorkih badema) i dva molekula gli.222 Ll!CBNJ1! BlL11!M Droga. Ne smeju se upotrebljavati stare. Seme slatkog badema sluzi za izradu Emulsio Amygdalarum dulcium. bezbojnog kristainog heterozida. U k usa JC gorkog i uljastog.Masno ulje dobijeno ce(ienjem zrelog semena slatkog i gorkog badema. Aqua Amygdalae amarae. 2. Cesto se prepisuje s morfinom. omendula. gume. Ne susi se. mandala. Kad se semenke rastrljaju sa h I a dono m vodom. rapava i p r a ~ n a. pa se zatim pogace s vodenom parom destiluju. men· dalj. bela. Kao jedno od najboljih biljruh ulja. Semenke gorkog badema su otrovne zbog arnigdalozida.i!Ze amigdalozida. u zezene. Voda od gorkih badema. Na -looC ostaje tetno i bistro. oko 25% belan~evine . Najpre se . trioleina. tzv. migdal. do 25 mm dugatko. Mnogo se ceni u ·kozmetologiji. mendula. pitomi badem.ilScedi masno ulje. mjendula. nikako zuckasti. bledozuckasta te~nost gotovo bez mirisa i vrlo blagog ukusa. hladnim ce(ienjem (»prvenac«).2-4% ami g d a lin a (a migdaJozida) . testo je talsifikovano. bojarn. bajan. koji se lako razdvajaju i daju se seci kao vosak. koja je uzdut brazdovito naborana. Na vrhu kotiledona vide se korentic i pupoljtic (p I u m u 1 a). k> kovitost i otrovnost gorkog badema.koze.Seme gorkog badema sluti za izradu »vode od gorkog ba· dema«.

razgranat i ima jak i neprija. Praznoveran svet veruje da bamija ima cudotvor· nu moe da jaca i vraea mu~ku snagu. uciruZeni III ~titaste cvasti. Cveta leti.. Li· stovi su perasto deljeni. BEDRINAC. CRNPURA Pimpinella saxifraga L - Umbelliferae Trajna zeljasta biljka. ( = Abelmoschus esculent us Moench Malvaceae) U nas se barnija gaji u jufnim delowma zemlje 'kao povree. BEDRlNAC . BABNJE. BAMNJE. DESHO: MALI BEDRINAC . koriste lSe presni Hi se nanizu na kanap i suse za zimu. MALA BEDRENIKA. Cvetovi su sitni. tan miris. bell. zbog cega se ovi plodovi ponekad skupo prodaju preko nesavesnih nakupaca i ~arlatana. Imaju mnogo sluzi i upotrebljavaju se kao i sve druge slu· zne droge iz iste familije. Stabljika je visoka oko 20 cm i razgranata. BOBNJA. BEDRNICA. U SREDlNI: PLOD BEDRINCA. SILJEVINA. Rizom je vretenast. Cela LEvo: BEDRINAC. BAMJA Hibiscus esculentus L.. TRAVA OD PUPKA.BAMI1A. 223 BAMIJA. Za jelo se beru nezreIi plodovi ve licine prsta. BOBOSARA. BAMIAT. BAMNJA.

Pro t i v u log a i re u mat i z m a: 40 g vrbove kore i po 15 g rasta"iea. Raste po suvim mestima. ostaviti 2 sata i toplo piti na 2 sata po 1 ka~iku. Pije se ~to topliji caj. kestenove kore i orahoVlih Ijusaka. gorka komoracika. U istu svrhu upotreblj avaju se i m1adi lisni pupoljci bele vrbe. Tri supene ka~ ike ove sme~e prokuvati 10 minuta u pola litra vode. kad se prohladi. Upa/a usia: po 20 g bedrinca. Tri supene ka~ ike caja prokuvati u pola litra vode 10 minuta na blagoj vatr i. hajducice. Sadrii gorku materiju pimpinelin. Jednu supenu ka~iku caja popariti sa 200 g kljucale vode i posle 2 sata ocediti i uvece popiti. katehinskog tan ina. gume. bedrenicak. goveda trava.. urnbeliferona. 4. Dve ka~ike ove sme~e prokuvati 5 minuta u 400 g vode i·. pupcajivica. Ostala narodna bnena: bedranica. Katar nosa i idrela: po 25 g bedJrinca. BELA VRBA Salix alba L. izob ergaptena. jarcija trava.. - Sa!licaceae Rano u proleee guli se glatka kora sa gr ana (Salicis cortex) starih 2-3 godine i osusi. . visoke temperature. za znojenje: uzima se tnput dnevno pre jela po 2-3 g u prah samlevene kore iii se nacini caj (10 g kore kuva se 15 minuta u 200 g vode) i pij e u 3 obroka pre jela. pimpanela). Ukusa je oporog (od tanina) i gorkog (od heterozida). vrbova kora je upotrebljavana i protiv malarij e. Kao i druge srodne biljke iz iste porodice. tan ina i kumarina. zaduh.224 LECEN1I! BlUHM biljka je svojstvenog mirisa. Dve supene kasike ove sme~e kuvati IS minuta u 400 g vode i popiti pola izjutra. gurne. ialfije i trave od srdobolje. Slicnog sastava i dejstva je J Pimpinella major Huds. biberu~a. [zostaltak menstruacije: po 20 g bedrinca i omana. hazman trava. 2. Do otkriea cinhona (hinin). reska. bedrenik. saponozida . i bedrJnac povoljno deluje na organe za varenje i disanje. diva mirudija. Sadrfi aka So. Protiv Itazeba. etarskog ulja. po 10 g kamilice. ocaj nice i cveta od trna i 30 g hajducice. 3. bedrnac. voska i kalcijum-oksalata. velika bedrenika. Ijoskavca. a pola uvece pre jela. ostaviti 2 sata. bedrenac. a ukusa je Ijutog. b edrica. karnilice. U jesen guljena kora ima znatno manje salikozida. ciklicni alkohol koji se oksiduje usalicilnu kiselinu. Bronhijalna astma: po 35 g b edrinca i steie 1 po 15 g Usta breze i rute. Upotrebljava se koren (Pimpinellae radix) izvacjen u proleee iii u jesen. procediti i mlakim eajem ispirati nos i usta. zalfije . 1. (veliki bedrinac. toplog i pali. silj. kamilice i hajducice. smole. lma jo~ i 10-140. smole. Saligenol snizava povgenu temperaturu i deluje kao lokalni anestetik. procediti i grgljati. be· drinica. heterozida 's a I i k a z ida koji se pod uticajem enzima razlaie na glikozu i sal i g e n 0 I. div-ana1ion.

. Droga je smolas tog. - Pinaeeae U rano prole~e uzabrani i oS!U~end mladi pupoljci bora (Pini turio). spolja sivo-rut. . jab lana i jasike. . narocito Da Deliblatskom zivom pesku. Upotreblj avaju se za lecenje proliva . KRUPNA ILl LEVANTSKA SAPONARIJA. Gipsofila je Da} bogatija doma~ saponozidna droga. aromaticnog i balsamicnog m i r i s a . Italije i drugih zemalja oko Mediterana sadrZe mnogo sapollozida i slute za iste svrhe. Stabljika je pokrivena sitnim <Jis tiCim a ko ji su smolom slepljeni 'll pupoljak.BIlU. Nema likinih. topole. SLAJER-TRAVA Gypsophila paniculata L. KRUPNA ILl L1!VANTSKA SAPONARlJA . psorijaze i drugih komih· bole sti u o blik u melem a iIi ulja: 100 g sitno iseckanih pupoljaka drzi se 40 dan a u maslinovom ulju i time m aZe i oblaZe cis tim belim platnom na topljenim u ovaj lek. Su~enje Da obicnoj temperamri traje vrlo dugo. .) iz Egipta. I druge Gypsophila vrste (Gypsophi/a struthium. G. 1-2 meseca. odakle se i izvozi u vagonskim kolicinama in· dustriji saponina. 225 Slicriog hemijskog sastava i dejstva su i druge vrste vrbe. U narodu se najvBe cene nabrekli. B ELA SAPONARIJ A BELl BOR Pinus ~ ilvestris L. Biljka je u obliku grmi~. SadIii do 200/0 saponozida. arrostii .. iznutra skoro beo. a debeli oko 4 mp1. aromaticnog i smolastog uk usa. sto racvast. b rani ran o u prole~e . Pluta i kora zajedno su de· setak puta uti od drveta. - Caryophyllaeeae" Gipsofila spada u panonsku floru. Simi za izradu Saponinum album. Kod nas je ima. poredanih u koneentricne slojeve. Srlni znaci su od 3 do 5 redova. . valjkasti lepljivi i futo-mrki. Dugack:i su 3-5 c m . Draga. j o~ neotvoreni lisni pupoljci. a Da vrhu glaviea. cireva. . Rdavo osu~ena droga je bez vrednosti. ali ama drvenih vlakana. debeo do 10 em.Koren (Radix Sap~na. riae albae) je ogroman: dugaeak 12 m. gorkog. BELA.

. U kori borova ima 20-500/0 tanina. Plod je dvopregracilla taura. ocedi. KRANJSKI VUCJAK Scopolia carniolica Jacq. karotena. divlji bor. jer isparljivi sastojci (etarsko ulje) ne same da prijatno miriSu. Borove igliee mogu se upotrebiti kao i pupoljei. belobor. vitamina C. Zimi su one cesto jedini izvor vitamina C. maritima Lam. koje se sastoji iz aUa-pinena. ~umski bor. Svi delovi bora sadrle etarskog ulja (terpentinsko u/je) i smole. mogu se koristiti i pupoljei drugih barova. vee ti sastojei imaju i antimikrobna.226 L1!CI!NJE BIUEM SadrZl smole. Katran dobijen suvom destilacijom raznih vrsta bora upotrebljava se za lecenje koznih bolesti. osveZavaju i povoljno deluju na covekovu psihu. U IiJcu raznih borova ima (zimi) 100-170 mf!}'/o vitamina C. antisepticna svojstva. = P. Naraste do 80 em. gorke materije. - Solanaceae U trgovini beli bun ponekad nazivaju i mandragorom. Upotrebljava se u obliku infuza. smrok. pinitola (izomer manitola) i eta r s k 0 g <u 1 j a. et Ait. BELl BUN. U nedostatku be log. bor. procediti i pome~ati sa 1 kg meda. hvoja. Cajem od ig!ica uspe~no su se borili protiv skorbuta u ratovima (cak i u II svetskom ratu): vrh grancice sa 10-20 igliea prokuva se u pola !itra vode. Raste na KarpatiIna. berika. autea.. . Voli mracne vlalne ~ume i humoznu krecnu zemJju. ~eeera tzv. odakle se najvi~e i izvozi za industriju rnidrijaticnih alkaloida. dipentena: silvestrena i kadinena. obieni bor. pa se zbag 'toga upotrebljavaju za inhalaciju. Seme primorskog bora (Pinus pinaster Sol. zbog cega se upotrebljava kao tonik. cam. jer una oko 230. u Srbiji na Mirocu i Kucajskim planinama. Dodatak vodi za kupanje: 150 g pupoljaka prokuvati 10 minuta u 1 Ii· tru vode i do dati vodi za kupanje obolelih od reumatizma. LEUKOVAC. masnog ulja . U obliku ulja iJj ekstrakta dodaje se vodi za kupanje kao sredstvo za dralenje koZe. KRANJSKA BUNIKA.) je vrlo hranljivo. pa sarnim tim i bole~tine u velikim industrijskim eentrima i gradovima. Sirup: 100 g borovih pupoljaka popariti sa pala litra kljutale vode i dr"ati na toplom mestu (uk raj ~tednjaka) 1-2 sata. etarskog ulja i drugih korisnih sastojaka. Narodna !mena: avtica. Pije se protiv hronicnog bronhita 4-5 ka~ika dnevno. sirupa itd. Borovi se sade svuda gde covek zivi i radi. gorkih materija i fIavonskih je· . za mesta gde se sakupljaju i kreeu velike mase Ijudi. pre svega. zaslad! i pije. bijeH bor. bjelobor. dinjenja. Zato treba svuda saditi borove i I kao ukras i kao sanitarnu meru ~irokog Zid!1aJVstvenog znaCa~a pogorovo danas kad je zagadenost vazduha sve veca.i oko 22'10 belancevina. dezodorizaciju i ozonizaciju. 1ma ga i u nas u Sloveniji i Hrvatskoj. Ovo je vaZoo.

rede kora i seme (Fraxini folium. .BBLI JASBN 227 Upotrebljavaju se koren i mom belog buna (Scopoliae radix et rhizoma). Koren se korn. su~i i upotrebljava isto kao i koren velebilja. Cveta u aprilu i maju. Plod je vrlo krJlata ora~ica. mu~ k. U korenu belog buna irna 0. bOJ a. Ukus. Droga. . BBLI BUN VRH STABlJlKB U CVETU.5% alkaloida s k 0 p o l am i n a. cortex et semen). zbog toga u beladoni uvek ima prime~ane skopolije. slozeno perasti. Rasprostranjenost. po obodu nazubljenih ~ il:iastih. . PLOD I SBME KOREN BELl JASEN Fraxinus excelsior L. duguljastih listica. Listovi su naspramni. naroeito u ovoj s Karpata. - Oleaceae Drvo visoko do 40 m.Raste svuda. Cvetovi sak uplj eni u metlice su crvenkastll. Beladonin plod je soena bobica. Cela b ilj ka je vrlo otrovna. a najvge na vlainim mestima. sastavljeni od 7 do 13 uskih. Mnogi biljari ne rallli'ku ju beladonu od skopolije.i i zenskii.List. hermafroditni. Izgled I ostal0 je kao u beladone.

U kori su nadem gotovo isti sastojei. al i vge tan ina. poklopiti. dizenterije. obi~ni jasen.U listu ima flavonskog heterozida kvercitrozida.U olju~te· nom semenu (jezgri) ima oko 220/0 su~ivog masnog ulja. I danas mnogi na put ne kreeu bez belog luka. U ulju ima oko g% neosapunjivih supstancija. a jedro dete Da ulicu.Na Zapadu se list mnogo koristi za l e~enje artTita. lu~kojasen . U narodu. kao sredstvo za bajaDje. kolere. a osapunjive se sastoje uglavnom (93"10) od glieerida nezasieenih masnih kise· lina: oleinske. . . keer medu mladd. ostaviti 2-3 sata i popiti u toku dana pre jela u viSe doza . !inolne i linolenske (svojstvo vitamiDa F) . pre svega. ~iDi i rnadije. tinktura i sirup. MeSQ/1 caj : po 40 g lista od jasena i ribizla i 20 g eveta suruciee porne~ati. kao pod 1. veliki jasen. Beli luk se gotovo redovno jede i stavlja kao za~in u razDa jela. U proleee i za vreme nekada~njih dugotrajnih postova beli luk se obavezno morao jesti uz svaki obrok. reu· matizrna i uloga.228 LI!CI!NIB BIUI!M Sastav. Iu· BELl LUK Allium sativum L. g!ikoze. ino7.itola. vra~anje. . Od lista se spravIjaju ekstrakt. Zbog velike kolicine tanina kora se upotrebijava za ~tavljenje. zenskojasen. uvek se negde u odelu iii oko tela 'krilo malo belog luka (amajJija). kao pod l. zastitnu i madijsku moe belog luka zaoralo je duboku brazdu u materijainom i duhovnom 'livotu na~eg naroda. Caj ad /isla: 2 supene kasike sitna zdrobij enog lista popariti sa 400 g vode. kuge. poljski jasen. . a una· rodu kod nas sa kara-bojorn (ferosulfatorn. jasen. sirotinjska h ran a I najvazniji p r t v c! n t i v nil e k.nevidljivih opasDih sila«. dijafore ti~no i Iaksantno. beli Iuk je lek za sve. Deluje diureti ~no . zelenom galieom) za intenzivno i trajno erno bojenje vune. - Liliaceae Beli luk je nas univerzaini narodni z a ~ i n. tanina. gripa i uopste kad god se javIjao velik pomor Daroda ad zaraznih bolesti. . Za vreme raznih epidemija titiusa. Iskonsko verovanje u lekovitu. uvek je kao pre v eDt i v n 0 i k u r a· t i v n 0 sredstvo preporu~ivan i svakodnevno upotrebljavan. dakIe. Nema u nas seoske kuee koja De sadi luk. oko 17"10 belance· vinastih i drugih materija. 2. Upotreba. beli luk. gume.t ako daleko da se beli luk i danas u Dekim domaCinstvima na selu upotrebljava De sarno kao pre v eDt i vno vee i kao madijsko zastitno sredstvo protiv »zlih duhova« i drugih . Kad je majka spremala sina u vojnike. prema kome se ima vrlo veliko i nepokoiebijivo poverenje. artiSoke i breze i zuba~e. U tome gotovo fan aticnom iskonskom verovanju i de se ~esto . nes to fitostcrola i kumarinski heterozid fraksozid.1"10) i dr. 1. MeJan caj: po 25 g lista jasena. elar· skog ulja (svega oko 0. kIj u ~le 3. slobodne i vezane jabu~De kiseline. manitola. ~ki Narodna lmena: bijeli jasen.

iako usmena. nikacl nije napustala beli luk. Ne zelimo ovde da hvalimo sve ~to je u narodnoj medicini da ne bi. nauenoj m edicini i farmaciji nije sve jasno i nepogreSivo. tako bogate riznice vekovnog iskustva steeenog u bedi i nevolji. Kao sto u skolskoj. narodnoj ishrani. kantarion i druge. tvrda razena glavnica ad naroda u Srednjoj Evropi. Iz istorijskih podataka vidi se da su i u starom i u srednjem i dugo vremena u novom veku beli luk prJznavale za lek i sluZbene medicine raz· nih naroda . ne sarno kao biljke koja se istovremeno u nas upotrebljava i kao svakida snj a hrana. mozda. neko pomislio da je sve ispravno ~to je u njoj . narodna medicina. Naprotiv. ipeka. u farmaceutskoj industriji i na klinikama. gorocvet ad ukr ajinskih seljaka . Jer naj pre treba da ispitarno do mace lekovite sirovine. nje. p rimlj ene iz narodne medicine : digitalis iz Engleske.BEU LUK 229 Malo je naJih domacih biljaka kojima se pridaje tolika vatnost i " koje se ima tako nepokolebljivo poverenje kao prema be/om luku. A dotle ce svi nasi napori biti sarno nagadanja i dosta eesto pogre~no mmje. tako ni u narodnoj nije sve rdavo i pogreSno. Nairne. Ne. bez nauenih pretenzija. da su dobijeni rezultati u le~enju mnogih bolesti. koje se danas upotrebljavaju u nauenoj medicini i koje Jmaju ogroman znaeaj za terapiju. a ' ponekad i kao madija. Kad se ima u vidu da se u novije vreme beli luk i nau~no ispituje u hemijskim i mikrobiolo~ kim laboratorijama. Tek od onoga dana kad budemo d ob ro upoznali nasu na rodnll medicinll. veterinare i farmaceute . . lekovito dejstvo vrlo mnogostruko. odoIj en . kao ono noj. pogotovu one koje na· rod ve kovima uspesno upotrebljava i u koje je stekao veliko i nepokolebljivo poverenje. Tome treba dodati jo~ i onu ~ iroku pol i val e n t nos t bel 0 g I u k a. poglavlje Fitoncidi). nepisana. kao ~to su beli luk. zabadati glavu u pesak.. kininova kora od starosedelaca Perna. nana. a narocito u XIX veku gotovo potpuno izba~en iz farmakopeja. Pred narodnom medici· nom se ne smeju zatvarati oei i. a pre svega u narodnoj m edicini. a naro~ito u II svetskom ratu i posle njega poeinje pravo naueno prouCavanje belog luka zajedno sa izvan· rednim radovima na izueavanju i otkrivanju bakteriostatienih lekova tipa pe· nicilina. antibiotika (vid.i tacniji i objektivniji sud 0 njoj i preduzetJi uspe~nije korake prot. lek. lincura. i una· rodnoj i u nau~noj medicini poslednjih godina beli luk se upotrebljava za le~enje znatnog broja vrlo raznovrsnih bolesti.. kuana od starosedelaca juZnog Brazila. dakle. nego ga je vekovima upomo i tvrdoglavo euvala i prenosila s kolena na koleno. Kad se ima u vidu jo~ i ta okolnost da je beli luk svima nama vrlo dobro poznat i pristupacan. Uosta!om . vee i zbog toga ~to je Ii njegovo fi~ iolos ko. kicica. ali je u poslednjim vekovima. kako iznutra tako i spolja. a ko otvorimo dana~ nje knjJge i udzbenike za medicinare. to nikako! Ali smatramo da je vee krajnje vreme da se pristupi naucnom prouCavanju na~e narodne medicine. karnilica. moei eerno donet. eaulmogra od Indusa. videcemo da su mnoge droge. streptomicina. zacin. onda se jo~ vge nameee potreba za prou~avanje upotrebe ove biljke u narodnom zivotu. onda ima jo~ vi~e razloga da se on prouci. trava-iva.iv nadrilekarstva. od kojih su se i narodi na raznim kontinentima hiljadama godina ~ titili i leeili na primitivan na· ~in belim lukom. Tek u I.

ne treba precutati cinjenicu da beli luk kao lek priznaje i naucna medicina nekih ddava. .. cim luk izgub i miris. Beli luk upotrebljavaju i za leeenje organa za disaltje. ta smesa se stavlja bolesniku na tabane i cesto menja. Osim toga. gotovo svi stanovnici tih krajeva tvrde da je dobro jesti beli luk kao preventivno sredstvo protiv maIarije. ba~ kao pravi lek (tinktura) kupljen u apoteci na lekarski recept. ne bi mene danas posle osamdeset i toliko godina sunce grejalo. uvek mi je moja baba slaIa slanine i belog luka na Pijavu. Tu se ddi desetak dana i pije u obliku kapljica. odmah se po vozovima. barske groznice. velike fabrike lekova u tuc1ini kupuju. rutvica. Beli luk je dobar protiv svake bolesti. spanaca i drugih jela s mnogo belog luka. Mlada hrastova kora se ceo dan kuva u vodi u novom loncu. Upotrebljavaju ga na razne naeine.« oNema tog proliva i sl'dobolje koji se ne mogu jzleeiti belim lukom i hrastovom korom. poeev od raznih sosova. »Kad sam ja bio soldat u prvom svetskom ratu. eim neko poene kijati i ka~ljati. Protiv kolere i tifusa dobro je svaki dan jesti beli luku . i nikad nisam bio bo1estan. nervoze srca.tvrdi stari P. lupanja srca itd. Narocito ga je debro jesti izjutra na gladno srce zajedno sa kiselim mlekom: u ovcije kiselo mleko natuca se belog luka d to jede s lebiom. Leti kod nll!S u ritoVlirna bilo je mnogo trbobolje i groznice i deca su mnogo umirala od te rdave vode.im imenima. uvek ce se naCi neko od starijih i iskusnijih da mu preporuei da jede bell luk: stucan beli luk se pome~a sa sircetom ili s medom. Oim se kod 'n as pojavi :neka zaraza. U sremskoj Posavini. na front. Da n<ije bi~o belog luka i 's lanine. ocedi i pije zajedno s mlekom .230 LBCBNm BlUBM Svi navedeni i mnogi drugi. Godinama sam pio vodu iz Dunava. MasJi. Smiljanic iz Kaca. koja -je cesto plavljena i zbog toga ima mnogo moevara i nezdravih bunara. koje prodaju mnogim zemljama pod iz· mi~ljen. . nesvestice. iz bara. manje vaZni razlozi su nas rukovodili da pristupimo up 0 red nom pro u c a van j u up 0 t r eb e una rod u jed n e t a k 0 va z n e 5 i r 0 v i n e k a 0 ~ t 0 j e bel i I u k. U gradovima znaju za upotrebu belog luka za leeenje obolelog srca i krvnih sudova. tifusa i svih drugih bolesti koje se javljaju kao posledica poplave i nezdrave vode. ~to se vidi j po tome ~to ga propisuju njihove farmakopeje kao obavezan lek u apotekama za izradu tinkture i drugih gaIenskih preparata. UPOTREBA BELOG LUKA U NARODNOJ 1y1EDICINI . imela ·i beli 'I uk su danas u mnogim nasim gradovima narodni le kovi protiv arterioskleroze. . Neki daju bolesniku da pojede maio od te smese.'. pa sve do potapanja iseckanog belog luka u rakiju iii u alkohol..nov list. iz jugoistocne Evrope vagonske kolicine belog laka za proizvodnJu raznih patentiranih preparata od belog luka. tvrde na~i planinci i brdani. Najzad. euvajuci kao dete tude ovce i svinje. tramvajima i skupovima mnogo oseca miris belog luka. jendeka i ritskih jama.

specijom« celog treba dotle snazno trljati dok mu koza ne pocrveni. lek koji pocinje da priznaje i nautna medicina. Dobar apetit se vrata upotrebom belog luka. is ti lek na isti nacin treba ponoviti kroz dva do tri dana . Banatu. prelije cistim vinskim sircetom i kupovnim zejtinom i izjutra odjedanput na gladno sree sve pojede. Luk se oljuSti i is tuea u tucaniku . muke. Ovo je dobro da se miri ~e . Ovaj natin je veoma blizak upotrebi anthelmintika u naucnoj medicini. Za dan·dva svi ti Ijud i dobiju takve prolive da postaju potpuno nesposobni za rad . Gradani i skolovani ljudi u selima cesto znaju i za klistiranje dece mlekom u kome je prokuvano nekoliko tesnjeva belog luka. n a njivi prokisne.SEW LUK 231 I ne ke z i v t an e b 0 I est i lete belim lukom. narotito za vrem e velikih lelnj ih zega smatraju salatu od krastavaea 5 belim lukom i ki· selim ml ekom za najzuraviju hranu.. ncsves tice. Posle pola sata se popije sto viSe rasola. Zatim se dYe pune sake bunde· vinog semen a oljus ti i isto tako sitno istuca. vratne file. da se njim trlj aj u slepoot nice. To radi i skol· - . »NiSta nije gore nego kad se za vreme zetve neko prevari pa se najede sunke iii liZezene slanine. dakle. tako mora biti da bi bilo leka). U sajka~kim selima u Batkoj ovako se leci g/avobo/ja i nesvestica: dYe ~ ake belog luka utucati i pomesati 5 dovoljnom kolitinom blagog vinskog sirceta. a onda ga po celom telu nan1aza ti finim zejtinom. Deci se daju manje kolicine ovog leka. Jos viSe se beli luk sma· tra kao preventivno sredstvo za jacanje trbuSnih organa. a dobro j e tom s mesom protrljati slepootnice i vrat i stavljati je pod nos da j e bolesnik duboko udiSe. kalu pOljski radniei.i zaberu se tri najlepse. gadenj a (trudnih zena) i sipnj e upotrebljavao se ovaj lek: u tuca se dos ta belog luka i zeze (!is ta koprive) i pome~a 5 blagim sireetom. Sto je luk ljuci. trojstvo. Kad n eko mnogo nazebe. ricinusovo ulje za ci scenje. pa ga boli glava i celo telo. treba mu odmah dati ca· sieu vina iii rakije da ne bi lek povratio. da se stavlja na glavu. Mora jedno tel jade po vaseeli dan da mu vuce vodu za pice. ra. Beli luk upotrebljavaju i protiv neuredne st~· lice. U to se umatu tiste bele krpe i stavljaju bolesniku na teme i relo. Protiv glavobolje. Ako glava pantljieare ne izade. pas tiri.. Niko ga ne moze napoj iti. vra t i celo telo. tim je bolji. Srbiji. I naucna medicina dajl" posle anthelmintika gorku so iii. bezbolno i vrlo prijatno sredstvo za ciSce· nje . Jedno 5 drugim se pomesa. Ako je oboleli gadljiv.. onda ga tom . dobro utopliti i dati mu pola litra kuvanog toplog cmog vina 5 biberom da se u postelji preznoji. Raso je odlicno. Bosni j u drugim krajevima. Coban i. najkrupnije i najjedrije glaviee belog luka (iii devet najsitnijih glavica. Beli luk. tri iii tri puta tri . Belim lukom Ieee 0 r g a n e z a va r e n j e. Slicnu upotrebu belog luka zabelezio sam u mnogim selima u Batkoj. subase (poljski cuvari) i poljski radnici. eventualno. sam iii zajedno s drugim narodnim lekovima. U raznim selima u Sajkaskoj ovaj lek se razlic ito spravlja i upotrebljava: . Bundevino seme je narodni lek protiv crevnih p arazita. mena. upotrebljava se pro t i v ere \' nih par a zit a. To i skolska medicina 5 uspehom prime· njuj e za lecenje detjih glista (oksiura).« . Bun· devine seme je jedini nas anthelmintik koji nije otrovan za toveka i domace zivotinje. ali je raso mnogo prijatniji. tabane i dlanove.

kao ~to je naj~e~Ci slucaj s decom na selu i 5 Ijudima koji rade u pra~ini. izade tuta voda. Nekad je bio obicaj. Posle nekoliko dana kraste pol::nu opadati. Na svakom oprelu i selu .veti jedan stari Bal::vanin.tvrdi jedan inzenjer . Leti mu davati salatu od mladih krastavaca 5 kiselim rnlekom i belirn lukorn. Nekad je u Voj\'odini i drugim ravnil::arskim vodoplavnim krajevima bilo mnogo \' i~e oboljenja od crevnih parazita. pa se opet su~e na isti nacin ina· maf u ulj em iii ma~eu . umesto vode da pije I::aj od hajducke trave. To isto. igericu ovako lece: bolesnik treba svaki dan izjutra. i smatra se da je to najefikasniji i najmanje opasan na~in isterivanja decjih [(lista. Belim lukom.u prvom svetskom ratu CUO da je beli luk lekovit 1 da starijim ljudima popravlja vid. I danas se na gradskim ulicama prodaju semenke od bundeva. u zajednici 5 nekim drugim n arodnim lekovima. Iju~te ih i jedu zajedno 5 belim lukom. Jer higijenske prilike bile su nekad u nas jadne i mizerne. Mozda je. tvrdi da bolj e vidi otkako jede beli luk: . jer sam . Kafu tame kod mene. neb 0 Ie 5 t i.Meni je 83 godine i jo~ dobro vidim i sve mogu da radim. kao i cesta upotreba belog luka. presnog ili kao zacina u svim jelima. zatim majkine dusice. a ne kupaju se: mehur pukne. cubra i drugih zacina koji svi manje ili vise deluju kao lekovi protiv crevnih parazita. Pre toga se u tom sircetu rastvori parce plavog kamena. . . »Kosopad sam zaustavio i izlecio mafuei belim lukom nekoliko dana. le~e i razne k 0 1. a na m estima gde su bile kraste javlja se mlada lepa koza. Sitno se utuca dosta belog luka i pome~a sa sircetom od crnog vina.« Bolesnu d l. rosi rj sini se. nesvesna predohrana protiv crevnih parazita. u Nov~icima. Jedan 'n aseljenik iz okoline Novog Sada. da beli luk obnavlja i jal::a krv. To bolesniku otvara apetit. sede lj'-i i . ne javljaju. nove se . kazu. Kad god podemo u voliju u rit. a to je. jer niko nije imao nuznik. pa 5e uhvati krasta (verovatno je to impetigo). Drugog leka za njih 11a selu nije bilo. na suncu ili pored vatre osu~e i zatim peru onom smesom od belog luka. Da mu to ne bi dosadilo i da rnu se jelo ne ogadi. radili su i u onim mestima gde je nekad bilo mnogo pa~njaka i rogate stoke. plavog kamena i vinskog sirceta.drugoj dangubi i veselju« svi gosti 1 domaei vade iz dZepova semenke od bundeva. eto. I to je jedno pitanje koje treba u nas prouciti. jo~ ponegde i danas. konjskog bosiljka. da se preko zime jedu pe~ene semenke od bundeva. a stoka je sva i ~ la na pa u.natrljamo celu nju ~ku tim lekorn. mi ponesemo bocu tog leka i svakom volu dobro .232 LECI!Nll! BILII!M ska medicina. Kraste se pafljivo operu vodom u kojoj je iskuvana orahova Ijuska. bolje jede i brle ozdravi. po nekoliko puta dnevno mesto na glavi sa koje mi je kosa po~ela naglo opadati. Ovaj lek pomaze onima koji se leti okra stave. uvel::e i u podne da jede pomalo belog luka i slanine. poreklom sa Cakora iznad Peei. • Ustobolju na Ijudima i na domacim zivotinjarna leCili smo belim lukom u sircetu i plavim kamenGm. sa ili bez plavog kamena. bolesniku treba davati i kiselog mleka. Tako su se fekalije (izmet) nesmetano raznosile i zarazavale ljude i domace zivotinje. to bila neka preventivna mera. a nikakav drugi lek mi nije mogao pomoCi« .

Odavno je poznato da se iz belog luka destilacijom pornocu vodene pare moze dobiti etarsko ulje karakteristicnog i svojstvenog Ijutog rnirisa na beli luk. »Mi cobani malo j edemo kuvanja. kao i os tale droge slicnog hemijskog sas· tava. izdvojena jedna uljasta. jer su verovali da ce ih to saeuvati od bole~ tina i da ee se vratiti svojim domovima. bezbojna. nego sarno Jjut ukus kad se seme bele slacice samelje i vodom pokvasi iii kad se zvace. a ako se beli luk. kad se zv a cui jed u. cia ne bi tivina lipsavala. u najboljem sIueaju. slacica. a zatim destilacijom pomocu vodene pare pod smanj enim pritiskom. pocinje proueavanje hemijskog sastava tog Iju· tog ulj a. Ako neee da pije. jako c r v e nil 0 iii me h u r (piik). Na· protiv. Posna jela se u vek zaeine beljm lukom. nakapIju prlenu slaninu i przenicu namaZu belim lukom. zbog eega se ona i \l. sokove. odmah poene otpu~tati k a r a k t e ri s tie a n I jut m i r i s. Kobasice i drugi kobasiearski proizvocli.pritajll pastiri u Baekoj i Banatu. 2:ivimo od hleba. narocito zuti pasulj.« . brzo gube Jj uti miris i ukus . Kad se dde na koti.BEll LUK 233 U 2:ablju r u okolnim selima. kolena. sve dok se ne ozledi. raznim dmgim vrstama luka i mnogim drugim biljkama koje ne· m aj u mirisa dok su cele. ren i druge sliene. sin a I b 0 z i d.p otrebajava za izradu »slacice«. Beli luk dugo zadrii svoju Ijutinu. onda se ta sme~a zagu~i mekinjama i dll zivini da jede. krsta ili kog dru· gog bolnog mesta. rotkvom. Godine 1892. slanine i belog i crnog luka. Hemljsld sastav. nije isparljiva sups tancij a i zbog t oga se ne oseca Ijuti rniris. kidati iii tucati. daju joj da pije sirce u kome ima malo belog luka i plavog kamena . Na~i Ijudi u zaroblj eni ~ tvu najvge su traZiIi da im se ~alje slanina i beli luk. riblja eorba i mnoga druga gunnanska jela uvek imaju i belog luka. sastoji od r aznih alifatskih nezasiCenih sumpornih jedinjenja. To je sIueaj ne sarno sa zrelim glavicama belog Iuka nego i sa celom zelenom biljkom. rotkvicom. Tek 1944.. Cobani i ratari peku prienice od hleba. sla· cicom. Celog veka smo pored ovaca pa mnogi od nas ne mogu da piju mleko . senfa iii rnutarda. i kasnije ustanovljeno je konaeno da se etarsko ulje. je r proizvod hidrolize sumpornog heterozida bele ~Iacice. a kad se ozlede. To je za njih prava poslastica. moze se pojaviti manja iii veea ran a iii. nepostojana supstancij a koju su nazvali alicin. otpu~taju Ijut miris sumpornih jedinjenja. dobij eno vodenorn des tilacijorn posle vrenja smrvljenih glavica. god. Cim se poene rezati. I beli Iuk i druge vrste luka. god. ren.Beli luk ima vrio slab. Ogledima je utvn1eno da v 0 den ira· stvor alicina ima veliku baktericidnu moe prema iz· ve s n i m m i k r" 0 r g an i z rn i m a. iz belog luka je pomoeu vode i alkohola. zatim b 0 I. dakle. U tom pogledu. tzv. izazivaju najpre osecaj top lin e na mestu amp Ii· kacije. slacica iii neka druga sliena sum· pornoglikozid na droga zaboravi da skine s ramena. Piktije bez belog luka rrisu nikakve. . IZiUzetak je bela slacica. karakteristienih za sve droge koje sadrle sum p 0 r neg I i k 0Z ide iii sumporne heterozide. Iomiti. Na primer. . imaju manje iii vi~e I jut u k u s. samleven iIi stucan beli luk. dokle se ne osu~i iii ne proklija u toiik oj meri da nova biljeica iz njega izvuee svu hranu i vodu. Od 1844. e a k [ u r a z b I a ze· . sirotinjska hrana . gotovo neprimetan miris. postoji slienost belog luka s renom.

. 1023). enzima . god. Ulazi u sas tav raznih prepar ata za izazivanje apeti-ta. da je oksidacioni proizvod dialildisulfida. . neozleden.e i kolere. str. izraduju se i preparati '11 farmaceutskoj indwotniji. kao stimulans zivcanog sistema (u SAD). difterija. za jacanje. ona nema an tibakterijsko dejstvo. Posl!! toga se iscedi i filtruj e. ceo luk p rethodno s tabiliizuj e aLkoholnim parama (uniSti se time enzim ali7Jinaza). izolovano je iz glavica belog luka novo jedinjenje Ii nazvano aliin. . odmah se javlj a jako baktericidno dejstvo.000 do 1 : 125. koli-bacila. Kad se o d ovako 's tabilizovanog . u tvrdena je hemijska grada.000 grama 600/o-nog alkohola. Upo treba u nau cnoj m edicim uglavnom ·s e poklapa sa primenom u narodnoj. . arterioskleroze i decjih glista. godine. protiv visokog krvnog pritiska.I uka nacirui vodena supstancija. vee da je jedan od meduproizvoda fermentativnog raspadanja nekog veeeg jedinjenja. Osim galens kih . kao cfikasno antisepticno preventivno sredstvo protiv raznih zaraznih boles ti (ti fus. a za vrem e II svetskog rata i za sprecavanje zagnojavanja rana. Dobija 5e tecnoS1 rota kao 6ilibar.ri. (Propis Fram:uske farmakopeje od 1937. Iste. u obllku kasice za leeenje cireva i uboja.Dvesta grama osusenog istucanog belog luka prelije se 1 Iitrom 900/o-nog a lkohola i posle 20 dana. go d. protiv hronicnog bronhitisa.234 LECBNJE BlUHM n j u 1: 85. uz cesee mesanje. formula alicina. piogenesa. Uost a lom. uzimaju se pre jela. Tinktura je 2()<>: . antibakterijsko dej stvo je vrlo veliko p rotiv streptokoKusa. Vee 1947. koj i je glavni sastojak ulja b elog luka. al'i ako ·s e njegovom rastvoru dod a ferment a l i n a z a iz svezeg luka. i ranij e su ana lLticari primet ili ovo: 'kad sc svez. dizienteri. velikog i obicnog kaslja kao ekspektorans. UPOTREBA U NAUCNOJ MEDICINI Beli luk se sve viS" i razi:J. Sirce. Aliin nema antibakterij ske osobine.Pea esel gram a belog luka se isitni i maceruje 10 dana u 100 g sir6eta. LEKOVI IZRADENI U APOTECI I FARMACEUTSKOJ INDUSTRIJI Lekovi od belog luka .000 alicin pokazu. bacila tifusa i dizente rije. Dokazano je takode da alicin ni je prvobitna supstancija belog luka. '11 o bliku 'iglicastih kri stala bez mirisa. grip.e antibakte. kolera).stvo prerna nekirn grampozitivnirn i gramnegativnim mikroorganizmima: stafi lokoke. ako se 10j suspenziji doda ma lo ~u spenzij e nes tab ilizovanog sam levenog luka. mirisa na beli luk. iz luka 5e ne moze dobi ti alicin.sko de. neprijatnog mirisa i n i·s ke tacke -klj<ucan ja. Macerat. dakle. streptokoke.ni alkoholni ekstrakt. odlije 5e i profiltruj e.ovrsnije upotrebljava u naucnoj medicini.. Dvesta grama oljustenog i iseckanog belog luka se drzi deset dana u 1. 1947. bacili litusa. protiv p eruti i opadanja kose i dr.

Lekovitiji sirup se dobija ako se umesto alkohola iii vode upotrebi sirce (oko 6% sircetne kiseline). macerata iii alkoholature 2-3 put a dnevno.Pedeset grama belog luka se sitno stuca i zatim dobro pome~a sa 100 g ~ecera u prahu. Alkoholafura. Po 20 g soka dvaput dnevno. Indikacije: akutni katar creva nastao usled hrane. ungtava crevne otrove i cisti crevnu floru. toksina. DOZE BELOG LUKA Po 20-30 kapi tinkture. sirceta. Po navodima te fabrike. jer se alicin bolje saoova u kiseloj sredini. Daje se u zelatinoznim kapsulama zbog neprijatnog mi-risa i ukusa. . pa se posle mesec dana pre kine. osu~i na blagoj toploti do 400c i cuva na hladnom mestu u dobro zatvorenoj posudi.lmn i na blagoj toploti (do 50oC) osu~en beli luk se samelje u prah i odmah hermeticki zapakuje.O~gcen.Sandoz«.O~~~n i ~seckan beli luk se pom~a s jednakom koli~inom alkoh?la i ostavi da se macerira 8 dana. Sirup. Seeeriema. Posle mesec dana kura se ponavlja. jakog miri. za lecenje arterioskleroze iz pocetka se uzima 10-12 draieja dnevno. sirupa iii ~ecerleme. gubi lekovitost. Sirup se moze spravHi i na ovaj na~in: 80 g smrvljenog belog luka greje se 1 sat u zapu~enoj boci sa 650 g vode na 36-380C. Skuvan za klistiranje 7-30 g.300 g ~ecera iii 1. ako posle prve ne bi do§lo do izlecenja. . dobija se destilacijom pomotu vodene pare iz sve!ih glavica belog luka. Za lecenje oksiura (decjih glista) daje se u toku tri nedelje deci 3-4 puta dnevno po 1 tableta.Iz zemlje izval1ena. Po 30 g u obliku infuza. Prednost mu je u tome ~to nema neprijatan miris i ukus. Daje se u obliku draieja (tableta oblozenih ~ecerom) i to za lecenje crevno-zeludacnih oboljenja po dye dra!eje. pa cim se ovla!i. zaraze.500 g meda i procedri kroz flanelsko platno. preparat sadrli sve lekovite sastojke belog luka vezane na ak· tivni ugalj. hronicni katar creva sa svim posledicama koje usled toga proiz· laze: nemanje apetita. sve!a biljka (200 g) u avanu se zdrobi i \Sok iscedi. Pet grama ove tmkture pome~ane sa 95 g obi~nog sirupa daje dobar i postojan preparat. ne uzima se nedelju dana i opet nastavi kao prvi put. Po 30 kapi ekstrakta triput dnevno. doda 1. odllje se. . SVeZeg luka iii pra§ka ~ g. Alizatin je specijalitet ~vajcarske fabrike lekova . Posle svakih sedam dana uzimanja daje se gorka so na cgcenje.BIlU LUI( 235 Etarsko ulje. pa se taj 's ok pome~a sa 1 litrom 90%-nog alkohola. a starijima po 2 tablete. 3-5 puta dnevno.sa na bell luk.tanu 'PoremecajJ u crevima. nadimanje usled gas ova. isec. po~to je higroskopan (privlaci vlagu) . . . a narocito u slueajevima di· zenterije i prekomernog pu~enja kad nas.i i filtruje.Maoaus« iz Drezdena. Po preporukama same tvomice alizatin umiruje creva. Aliokaps je etarsko uJje belog luka koje pod tim patentiranim imenom prodaje tvomica biljnih lekova . a posle nekoliko dana po 6 komada dnevno. Zatim se isced. Prasak.

tj. Na~ narod i narodni lekari: svcz luk uz svako jelo 5vaki dan. Kasnije. kao proizvodi hidrolize sumpornih glikozida. jer se u sir~tu alicin najbolje drli. tj. pored ostalih i mnogo cenjeni beli luk. Indusi. protiv nastupa i proliva konja. slozenog ritual a i rasko~ne ceremonije.236 ll!CI!NJI! BIUI!M U2!ima sc malo sirupa od vBanja iii ribizla iii sa mlckom. medu njima i beli luk. E g i pea n i su znali za mnoge lekovite. lo~eg varenja. zacinsku i lekovitu biljku. tj. U s tar 0 j in d u s k 0 j me die i n i beli luk jc bio vrlo cenjcn lek. Egipcani i drugi narodi gajili su bell luk vge vekova pre na~e ere kao hran· Ijivu. karanfilica. molitava. U Eberovim Papirusima (oko 1500. spominju se lekovi. upotrebljavan je kao op~ti tonik. izazvace rane i zagnojavanje. Vavilonaca. mr~avosti i op~te slabosti. protiv smrdljivog bronhi tisa i plu~ne gangrene. izazvati crvenilo na kozi. induskim svetim knjigama. Jevreja. beli luk je bio cenjen kao lek protiv raznovrsnih bolesti. za radni svet. Svi ovi pustinjski iii polupustinjski narodi. kad se stave na koZu. beli luk. sve u zelji da se evropske sile doeepaj u bibera. sve su vBe traWi skupocene droge jakog fiziolo~kog dejstva. To su sredstva koja prouzrokuju. nekrozu tkiva. zbog koje su vodeni toliki krvavi imperJjalisti~ki ratovi. a u jacoj d01li i ako se duic drle. Starj Egipat bio je od ogromnog uticaja na cclokupnu kulturu Jelina i drugih starih naroda. Induski sve~tenici bili su prvi lekari i apotekari. gde je flora tako bujna j raznovrsno i rasko~no bogata i gde je zbog toga i njihova materija medika mnogo bogatija od na~ih evropskih. Fcni~ana. za lak~e i bolje prezivanje preZivara. uglavnom oko Nila. koji su bili neposredan povod otkricu Amerike. sredstvo za ja~nje u slucajevima velikog broja bolesti: nemanja apetita. hemoroida (Suljeva) i dr. JaCina te nadrafljive reakcije zavisi od koll~ine.Beli luk se daje protiv crevnih parazita u obliku klistira. crvenilo i upalu.a. cimeta. koznih belesti. Persijanaca i drugih. Na taj lla~in. aromati~e. a upotrebljavali su ga i kao Ijubavni napitak. Najvi~e su upotrebljavall luk. veoma s tar a k u 1 t urn a b i I j k a. u Indiji. za~inske i otrovne droge. cd vrste zivotinje i uzrasta. manjc-vBe sto~rski i nomadski. upotrebljavali su gotovo redovno beli luk. U toj daJekoj zemlji. kMlja. prema ispitivanjima mnogih nau~nih istraiiva'. Stari Kinezi. Pre svega. dok su bili mali i sjroma~ni. naj~e~~e stucan u sircctu. pre na~c ere) spominju se razne lekovite hiljke. lIkoIiko su dalje ~irili svoju vlast i trgova~ki uticaj. U Vedama. od njene osetljivosti. morskog ora~Ceta i drugih skupocenih za~ina. vrste. Taj njihov ulicaj osecao se i kasnije kroz ceo srednji i novi vek na sve narode oko Sredozemnog mora do dana~njeg dana. protiv vrenja pri aku· tnom nadimanju goveda. Istorija_ . jake zacine i mirise sa Istoka.Bell luk je. delova~c kao v e z i k a nc i j a. reurnatizma. pa je takav lek i najaktivniji. U pocetku. . Beli luk dolazi u farmakolo~ku grupu lekova koji izazivaju d r a z en je k 0 z e. Jevreji. madija.uz primellu tajni. god. avo je sasvim opravdano. mogu prema ja~ini delovati kao rub e f a c i j e n c i j a. jer vidimo ida· . N a u c n a vet e r ina. izazvace na kozi phlkovc i najzad kao pus t u I a n c i j a. pa je razumljivo da je le~enje i davanje lekova obavljeno . vremena koliko se na jeduom mestu drli. zadovoljavahu se Iekovitim sirovinama iz svoje flore. a beli luk je os tao za sirotinju. kao i sla~ica i druga sli~na sredstva koja imaju swnporna etarska ulja.

lukac. j svi drugi primitivni i siroma§ni naredi. Za Plinija Starijeg (23-79) beli luk je univerzalni lek. jer ih onda zmije nece ujedati. ~njak. za~in. za~in i hranu skromne i malobrojne sirovine svog kraja.. ipak je malo lekovitih droga koje su toliko po~tovali kao beli luk. saransak.ivali skupocene droge jakog fizioloskog dej stva. uspelo je grac:tenje piramida. Celzijus ga upotrebljava protiv tuberkuloze i groznice. OIaC prakti~ne iii galenske (-armacije. Hipokrat 'll svojim de lima navodi beli luk kao lek protiv erevnih parazita. beli luk i emi hleb ostadose i dalje za sirotinju. Znali su i upotrebljavali uglavnom k upus. utonula u mrak i neznanje. ~san-luk. dobar je protiv ospica. kao dYe s vet e i ~ u dot v 0 r neb i I j k e. a s medom. uostalom. upotrebljavahu za lek.. kao i raznim vrstama luka. G rei su takoc:te mnogo eenili luk. luk.smrdljiva ruza. bel i i ern i I u k. rotkve. C!:ini i madije.cesan. U Bibliji se spominje jedno jelo od belog luka i sireeIa koje se davalo kosa~ima. Plinije piSe da Egipcani pol a z u z a k let v u spominjuci pri tom beli i crill luk.a mnoge druge droge za koje do tie nije mala tada~nja nazadna Zapadna ~vropi1. I on ga zato preporu~uje Rimljanima (i u kupusu. a spolja za Je~enje raznih kolnih bolesti i peruti na glavi. uostalom. Orfej spominje beli luk. Kasnije. pa kaZc da je malo bolesti koje mu mogu odoleti i da je narocito dobar za zaustavljanje ka ~lja.. za urec:tivanje stoliee i poj aeavanje mokrenja. kao sto su. Rim I jan i. . najviSe fine aromatic!:ne za~ine i mirise iz pokorenih zemalja Azije i Afrike. Galenus navodi beli luk kao najomiljeniji narodni lek protiv svih bolesti i zato ga naziva »seljaC!:ki terijaku. dok ne osvojise zemlje i gradove izvan male rimske drlave i Italije. jer su sprecene zarazne bolesti. srcdstvo za uredivanje menstruacije i protiv ujeda zmija (beli luk se pije u vinu) i protiv uj eda besnog psa (polaZe se na ranu) .. luk-Ce~ njak. u renu isla~ici jma sumpomih Ijutih sastojaka sli~nog sastava i fizioloskog dejstva) . protiv lisaja i nekih drugih bolesti. Slavni medicinski pisac i lekar rimskih legija. ~oviti luk. ~ni luk. Katon tvrdi da se Rim jednom spasao cd kuge zahvaljujuci preventivnoj upotrebi kupusa. ZahvaIjujuCi preventivnoj moci belog luka. i prvi Rimljani. u~inili j 7. Narodna Imena za beli luk: bijeli luk. On ga upotrebljava kao sredstvo za urcc:tivanje stolice i protiv kolika. lako su zabranjivali pristup u hramove onima koji su j eli beli luk (nazivali su ga . dakle. . a vlastodrsci pocese sve vise upotrebljavati i prekomemo ui. kao. u mocnoj i ogromnoj Rimskoj Imperiji. Virgilije spominje upotrebu iscedenog soka iz belog luka i majkine dusice: zeteoci kosa~i treba da se namaZu time ako zele mimo i bezbriZno da se u podne odmore i otpo~inu. ~snjak.U po~etku. luk. Lonicerus (1564. Kolumel (I vek) spominje upotrebu belog luka kao Ijubavnog napitka (afrodizijak). Dioskorid navodi beli luk kao lek protiv erevnih parazita. godine) preporu~je beli luk protiv glista. Stari Egipcani su mnogo eenili bell luk. a naro~ito oni oko njegovog isto~ng dela. najvi~e uptrebljavaju beli luk kao svakida~nju hranu. za plebs. Pome~an s uljem i solj u. smatraju ih. --_. kukurek i druge biljke kao lek. A rap ski Ie k a r i u S'I"ednjem veku mnogo 's u doprineli sirenju upotrebe belog luka za lek.. ). preventivno sredstvo. lek..BELl LUK 237 nas da narodi oko Mediterana.

karabiber). zbog cega se upotrebJjava u narodnoj medicini za lecenje proliva. koji se jace oseti kad se plod samelje i pra~ak stavi u klju· . Br. U listu ima do 15% arbutozida. socnih. ekcema i drugih koznih bolesti. Cela biljka je opora zbog obilja tanina i drugih polifenolskih jedinjenja. Biber je svojstvenog. dvaput vBe nego u Listu medvec:teg grozc:ta. ljutog i toplog ukusa. To je dugovecna poviju~a koja raste u tropskoj Aziji. BERGENUA BIBER Oswen nepotpuno zreo plod biljke Piper l1igrum L.Piperaceae (crni ·biber. dakle. vrlo prijatnog i aromaticnog mirisa. cmi papar. kao i u ostalim tropskim predelima. ali se sme uzimati upola manje.238 Ll!CBNII! BUJEM BERGENIJA Bergel1ia cordifolia A. a osobitog. Saxifragaceae Trajna zeljasta biljka sa Altaja i Dalekog istoka. gde se i gaji. skoro srcolikih listova i. sjajnih. Gaji se kao cvere zbog veoma krupnih. lepih Micastih cvetova koji se javljaju vee u februaru. . zbog cega se moze upotrebiti za dezinfekciju mokracnih puteva.

Kad se tuca i melje. nazi va kij an je. zbog cega je biber nekad upotrebljavan protiv grozniee. na vrhovirna ogranaka. Cvetne glavice su pojedina~ne. Spolja se ponekad daje s Ijutom paprikom (Linimentum Capsid compositum) kao sredstvo za drafenje koze. Listovi su duguljasti.Kod nas se vrlo retko upotrebljava.Raste u primorj-u. BLAZENI CKALl malo sluzi. visoka do 40 em. Upotreba.Nedovoljno prouteni gorki heterpzidi (kniein i drugi). obavijene su kruprum ovojnim listovirna. ~iljasti. naj~e~ce po suvirn mestima. rede u drugim delovima zemlje. Alkaloid piperin ima svojstvo da sniZava ternperaturu.i na~a industrija gorkih alkoholnih desertnih napitaka nego apoteke I fabnke Ie· kova. smole. SIKALINA Cnicus benedictus L. VBe ga ?otro~. Cveta po~etkom leta. a lo~ lebdi ili pliva. Cela biljka je sivkasto-ruckasta od obilja dlaka. od kojih UDU' tra~nji i!Oaju duga~ke bodlje. . Sastav. oko 5% tanina.tae DvogodBnja iii jednogodBnja zeljasta. po povr~ini mrezasti a po obodu o~tro nazub ljeni i bodljikavi. Beli biber ili bijeli papar poti~e od iste biljke. - Composi. Cvetovi su ruti. zatim ima malo masnog ulja i mnogo skroba. vrlo bodljikava. odmah padne na dno.. jedri. Aroma bibera potice od etarskog ulja. ali kao poludivlja biljka. ali se bere potpuno zreo plod i oguli sem~niea i srednji sloj . . Rasprostranjenost.BLAZENl CKAU. . BLAtENI CKALJ. Kao lek se malo upotrebljava: za povecanje apetita i kao stomahik. Biber je i danas jedan od najvafnijih i najskupljih z a ~ ina. . SIKAUNA 239 talu vodu. veoma raz· granata biljka. Prvoklasan biber u zrnu..5% eta r s k 0 g u I j a.. Droga_ . kad se spusti u vodu. na Zapadu se znatno te~ce i raznovrsnije korFstli koo omi· ---_.Gornja polovina biljke u cvetu (Cardui benedicti herbal. Naprotiv. U biberu ima 1-2. etarskog ulja i razne soli. duboko perasto deljeni..8% s mol e (kavicina). 5-9<>/0 kristalnog alkaloida pip e r ina i 0. a Ijutina od piperina.

pli"kova i rana. pun lepljivog soka neprijatnog mirisa. a Da Zapadu obavezno. vina i drugih galenskih preparata. Piti u obliku nezasladenog eaja (10 g Da 200 g yodel na pol a sata pre jela. a na prelomu beo. limunove kore i oeajnice. masCu Hi mlelrom cia ne dode do upale. tinkture. Listovi su srcoliki i Siljasti. trave-ive. Bubrezni bolesnici ga n e smeju piti. Bere se eim se pojave prvi cvetovi.BLJU1D. pa se to stavlja kao oblog sa rakijom iIi bez nje. Raste po zivicama i obodima ~uma. neupadljivjm. koja se penje po drvecu. BLJUST. Gorak stomahik: po 25 g blaienog ekalja. kraljevac. hajducice. mesnata. pri eemu se javljaju osecaj topline i crvenilo. krtolastim rizomom iz koga izbija tanka stabljika. benediktova Toza. Ili se rizom Da trenici nastruze. bozja plahta. Ijutog. biskupova brada. rede mladi pupoljci (Tami rhizoma et gemma). gorkog. pitomi ckalj. korenom se trlja mesto. rastresito i plod no zemlj gte. nepdjatnog i toplog je ukusa. mesnatim. Rizom je cesto upotrebljavan narodni lek protJiv reumatizma i i~jjasa. Rizom je spolja sivocm. Gorak aromatican stomahik: po 20 g blaienog ekalja. benediMa. ckalj .240 LECENJP. na udalj eDju oko 30 cm struk od struka. vezu u kitice ~ su ~e '1.Kod nas se De gaji. U n arodu se upotrebljava svez rizorn. Rizom moze biti tezak ponekad i vBe kilograma. sveta sikaviea. kielce.l hladu na promaji. na dugim peteljkama. dugacka 3--4 m . 2. meki tm. Strugan rizom se stavlja na uboje. Pije se kao pod 1. BllJEM ljeno gorko sredstvo za le~nje organa za varenje. pelena i lincure. Gajenje 1 berba. Daje se u obliku ~aja. zelenkasto-zuckastirn jednospolnim cvetovima. Dioscoreaceae BUUST Trajna poviju~a sa vrlo debelim. 1. sjajna bobiea zive crvene boje. Plod je jajolika. tako da se posle toga obavezno maZe uljem. odstranjuje modI1ice od podlivene . Traii lako. ne eekajuci da se svi otvore. Narodna imena: babino zelje. eesto u zajednici s drugim gorkim drogarna slienog dejstva. Iz pazuha listova izbijaju cvasti sa sitnim. U redove od 60 do 70 cm. . Seje se krajem april a.KUKA T amus communis L.

Sadrii skroba i sluzi u kojoj se nalaze vrlo krupni i vanredno o~tri knstali kalcijum-oksalata koji ozleduju kof u kad se korenom trlja bolno mesto na telu. Moze se potopiti u ja'k u rakiju (200 g u litar rakije). a kod nas se gaji slicno pasulju i gra~ku. oksitiramina i proteolitskih enzima.. BOB Vicia taba L. Cvetovi su sitni. veliki bob. iseedi i pije protiv akutnog pielonelrita i nefriticnih kolika. U zeienim mahunama je nadeno dioksifenilalanina. tirozina. Gaji se (i podivlja) kao narodno evece. od tega se javljaju jako povracanje i proliv. Imena: bakla. Narodna. i piti po 1 rak!ij- B021E DRVCE . prijatnog je mirisa i zbog toga se lak~e uzima. Stabljika je skora odrvenjena. - Compositae Trajna mirisna i gorka biljka. BOllE DRVCE 241 krvi. zmijino grozde. poparen 1 litrom kljucale vode u po· klopljenom sudu. tanina i flavonskih jedinjenja. Cveta od juna do oktobra. ali je manje gorak. alkaloida abrotina. Sadrii etarskog uJja. Bljus/ je o/rovan. kukovina. - Papimnaceae JednogodiSnja zeljasta biljka. bluz. bjJu~tan. IYljust. B02:JE DRVCE Artemisia abrotanum L. a u eve!u bojena materija antofein. Poreklom je iz Azije. pa ga zbog toga treba izbegavati. drlati 10 dana. Caj spravIjen od 30 g vrhova grancica u cvetu (Abro/ani herbal. I bobice su otrovne (otud narodno ime zmijino grotae). Lislovi su tanki i usko perasto deljeni. erna loza. Upotrebljava se sli cno pelenu. Najlak ~e se gaji deljenjem starijih busenova u jesen na rastojanju 70 x 70 em. blju~c. leucina. u narodnoj medici'lli koristi se caj zelenih mahuna (250 g kuva ·se IS minuta u I litru vode ~ popije u toku dana) za lecenje upale be~ike. visoka 60-140 em. konjski bob. bobae. jer ublazava bolove i pomale izbacivanje kamena iz bubrega.Isto tako. Dvadeset pet grama eveta popari se sa pola litra kJ}ucale vode i posle 2 sata oeedi. Miri~e istovremeno na limun i pelen. . visoka 60 do 120 em. Neoprezni daju pijancima iseecien sok blju~ta. Verovatno da ima i sleroidnih saponozida.BOB. Dmga narodna imena: ble. asparagina. beb. sakupljeni u malene glavicaste evasti. ce~ce muckaju6i. Nije dovoljno istralen ni hemijski ni farmakodinamski. gork'ih matenija. naj cesce po grobljima. pije se pre jela. crne kuke. Zabelezeni su smrtni slutajevi trovanjem i2 neznanja. blju~tina. zuli.

obrate patnju na bofur. devetak. Biljka je otrovna d nij e dovoljno is pitana ni hemijski ni klini· ~ki. Nisu retki slll~ajevi trovanja. I ono se nekad u-'Jtreoljavalo protiv epilepsije. turski neven. On se' upotrebljavao nekad protiv epiJepsije. masti . kurjak. rede krtola i seme (Paeoniae tlos. U semenu ima masnog ulja. tuber et sem en). Izaziva povraeanje. secera. drevinka. roida i dr. miri. macur. bozji drvak. planinski bozur. kosovski bozur. \ Za P. zlu ne trebalo«. a danas sarno u narodnoj medicini upotrebljava se evet. tanina.242 LECENIB BIlJI!M sku Casicu 3 puta dnevno na pol a sata pre jela. P. BOKVICA.Ranunculaceae Razne vrste bozura rastu divlje i gaje se kao nase omiljeno narodno evece. TEGAVAC. BOlURI Paeonia officinalis (L. VUCAC Plantago L. troj acke roze. corallil1a: bozur. . pro stenik. Kod nas ga upotreblja· vaj~ . Zbog toga bi trebalo da lekari. brozg. Narodna lmena za Paeonia otticinalis: arap~e. ' 0" z" uredivanje menstruacije. decora: bUur. lrava od guja. duhovska ruza. di· vlji ciper. Stavlja se u vunene i svilene tkanine i krzno protiv moljaca. corallina Retz. po sumama i na drugim mestima. muski bozur. crljeni bozur. za lecenje padavice. decora Anders . Narocito ga eene zene. U narodu se jos ponegd~ upotrebljava bozur kao lek. Narodna imena: bozja metiea. mosur. broda nj. za le~enje hema. bofuraJ\c. secera. bozuric. na livadama i pasnjacima. trojaska rozica. va. kraljev evijet. Nije redak slu~aj da neka baka iz nekog sela salje bofurov evet i seme nekoj svojoj rodaei i prijateljiei u grad »kolko da se pri ruci nade. Nisu otrovne ni skodljive. U korel1u ima tanina. smole i boje. Za vreme ratova i nestasiee lekova bozje drvee su upotreb lj avali protiv d~jih glista i groznice (abrotin sniZava temperaturu). lILOVLAK. Z. Ima ih svuda. za umirivanje uzbudenog nervnog sistema. jer nes tru~njaci ne znaju ni dozu ni nacin upotrebe bozura.• P. bozur. rutviea. a i zbog pri· jatnog mirisa.) Gouan . Ne preporucujc se <uP( . Za vreme ratova i gladnih godina jeo se mlad . narocito na selu. pitomi ohsjenae. i tako najlakse dolazi do trovanja. U cvelu ima lanina i peonidina (jedna glikozidna an toeijanska boja).sni muski pelino pelinak. kao lek za ja~anje i protiv akutne upale ereva. bozja plahtica. TRPUTAC. Homeopatska medicina upotrebljava svez koren. tenuifolia L. nekih alkaloida i drugih nepoznatih sastojaka. Za P. srCano zelj e. eba bozura za l~enje. Piallltaginaceae Kod nas raste dvadesetak vrsta bokvice po naseljima. trava od tri rozciea. etarskog ulja . tunkarica. pored puteva. Nekad 1I skolskoj. a danas jos ponegde protiv gr· ~evitog kasija i kao sastojak ~aja za dimljenje i kadenje astmati~ara. zenski bozur. velikog kaslja. brozgva.

sirokolista bokvica (Plantago major L. I. emulzina. nerna ienskih j muskih bokvica). ~ List se bere sve dok biljka cveta. rnnogo vise u narodu nego u skolskoj medicini. Droga. tek uzabrano !isee bokvice oprati u ne- . soeno.). %ILOVLAK. cvast je dugaeka i srebrnobela. Srednja bokvica raste na suvim mestima. susiti. Berba. belaneevina i secera. pored ugazenih put eva i ispod strehe. Prema obliku listova i evasti razlikuj u se medu soborn neke dornaee vrste koje su najraspros tranjenije i koriste se kao lek: 1. . 2. tako da se za potrebe domacinstva sve tri mogu koristiti posebno iii pomesane. Plantakod je farmaceutski fabricki sirup protiv kaslja. v. jer to zah· teva i medwlarodna drogistieka i farmaceutska trgovina. a na sva· kom Hstu se isticu lueno poViijenJi nervi koji se pri vrhu lrista spajaIju. dine. osobito od velike ili zenske bokviee (Plantago major L. Ne smeju se mesati navedene tri vrste bokvice. pakovati i svaka pod svojim imenom prodavati. raste na vlafnim me· stima.). tirozinaze i koagulaze. cvetna stab· ljika je oko 5 puta dufa od lista. lal1ceolata L. 3. srednja bokviea (P. nego se zavrsava zb ijenorn evascu od neuglednih si tnih evetova. p ektina. saponozida i fitoncida. 1. krupna iii zenska bokv. kru· niea je gola. 243 list. U narodu se naj· viSe ceni i naj eesee upotrebljava sirokolista. . katar. sta.iskasljavanje gU "5 te suve sluzi iz organa za disanje .). usko[is ta bokv-ica (P. media L. Zen ska bokvica (po hrvatskoj terminologiji »muska«. Domaeinstva mogu za zimu za svoje potrebe naeiniti s!iean sirup: mlado. muska. dlakava je. SvaKa se mora odvojeno brati. sivkasta ili ruzieasta evast je valjka. rede cela biIjka i koren (Plantaginis folium. Sve't i suv list.itamina C. greevi.. eir na dvanaestopalacnom crevu i na zelucu. 'cveta ju od proleea do zime. raste 'po pasnjacima . lisee je iii· roko ovalno. hemijski sa· stay i dejstvo sve tri vrste bokvice gotovo su isti. U veCi ni vrsta boo kviee lisee se razvija u obliku rozete u dnu stab ljike koja nije granata i nerna mea. tj . pojacava lucenje tecnosti u plueima i time a laksava . ima fuoike jajaste. cvetna stabljika dugaeka je koliko i list. Cvetna s tabljika je dufa od Iistova i ima 5 dubokih brazda. smanjuje ueestano mokrenje i povoljno deluje na organe za varenje: proliv. za leeenje rnnogih bolesti a i kao profilaktieno sredstvo lzelen li st i sok iz lista kao proleena vitarninska kura). a koren se vadi cele go- h erba et radix) . 2. zensk~. Neke sc od najdavn ijih vremena upotrebljavaju kao lek. svuda gde se sliva voua.ica. dugaeka. Upotreba.ice deluje protiv raznih upala koze i sluznice. MuSka bokvica jrna uske duguljaste iiiljaste li stove koji se poste· peno sufavaju u siroku kratku peteljku. masnog ulja. U Ji. evast je kratka.U svim organima biIjke ima heterozida aukubozida i enzi· rna invertaze.stu lma oko 40/0 tan ina. Sa5tav.) . U semenu ima sluzi. Sve tri vrste su trajne zeljaste biljke sa Iistovima u rozeti.BOKVlCA. sjaj· ne i debele Iistove na sirokoj peteljci. sta bokv.List bokv. .ice i drugih lekova. mala. jajolika iii okruglas ta. iako su obe hermafroditne. eve t je belicas t.naee . TRPUTAe . izraden od !i. 3. limunove kiseline.

jer psyl/a na grckom znaci buva). ~iroki trputac. bez okoli~enja. paskvica. kazati da je za posekotine najbolje priviti list bokvice. Pasti/e se prave u apotekama i farmaceutskoj industriji: po 5 g soka od bokvice. Tri supene kasike ove smese popari se sa pola litra k1jucale vode. brzo zara~cuj e i ostaj e mali oZiljak. doda 50 g vode i pola kilograma ~Cera. muska bokvica (Ku~an). Korisno je za osobe obolele oct upale hemoroida (~uljeva) i zatvora. Kao prethodni eaj. marina bokva. Uzima se 4-5 puta dnevno po 1 ka~ika. evo jo~ nekoliko narodnih imena za zensku bokvieu: vela bokvica. Godine 1958.244 LECI!NJI! BJUI!M koliko voda Uer bokvica cesto raste po naseljima gde ima razne prljav~ ti· ne. zasladi medom i pije svaka 2 sata po 1 ka~ika. cveta zove i trave daninoc. cveta i lista podbela i moraca. Umesto vode i sec era bolje je dodati 600 g meda. I 'kg tog soka pome ~ati sa 2 kg meda iii prokuvati 10 minuta sa 2 kg ~ecera . Ako se slueajno posecete dok ste na selu. tarpudac. pitomog kestena. Svako ce yam odmah. terput. lici na buvu (otud i nauCno ime. celnik. Narodna medfclna. larin· git) . B u a c a k (Plantago psyllium L. Protiv velikog (magareceg) kaSlja: po 20 g lista muske bokvice. cveta belog sleza. . iii list bokvice stucaju iii na ploci malo opeku i tek tako omek~an stavljaju na ranu. .Bokvica je omiljen narodni lek. da se ne bi necistoeom s lista rana zarazila. pitoma bokvica. veliki trpotec. VeCina zna da list prethodno treba dobro oprati da bude cist. jer sadrfi do 12<>/0 sluzL Sluz se vadi kao sluz iz lanenog semena. dugoliste). Za nju gotovo svi znaju i mnogi je upotrebljavaju kao lek. jer su -u njoj otk. prome~a i posle pola sala popije. tarpotac. faringit.riveni fitoncidi (Felklova). Seme je si· tno. crnog secera (od sladiea). zilavac. jer posekotina ne krvari. sve pome~ a . ne zagnoji. zenski zi· lovlak. Ruzicastu akrzu na lieu Leklerk leci ovim melemom: 15 g soka od bok· vice pome~a se sa 5 g bezvodnog lanolina i 10 g belog vazelina i na kraju doda kap ruzinog ulja radi prijatnijeg mirisa.Osim navedenih. pije se topao. Mnogi opran list obriSu i namaiu ma~eu iii ·u ljem i tek onda prilepe na ranjeno mesto. 'pra~ in e i drugih izvora zaraze). Narodna imena. poklopi i posle 3 sa ta ocedi. Ovo je sasvim opravdano. a u juinoj Francuskoj i nekim drugim zemljama se na veliko gaji za proizvodnju mdustrijskih kolicina semena koje se koristi kao 51uzna droga u terapiji i u tekstilnoj industriji za apretiranje. . samletri maSinom za meso i stiskanjem kroz pla tno iscedi ti zelen sok. Cini mi se da nijednu drugu domacu lekovitu biljku tako cesto i gotovo redovno ne upotrebljavaju kao bokvicu. piti uvece pre spavanja da bi se izjutra imala uredna stolica. veliki trputac. Deluje kao blag laksans. rosulje. prva pomoc je list od bokvice. gume tragakante i samlevenog rizoma oJ perunike. Veoma se ceni. dokazana je znama antibakte· rij ska moe bokvice. koristan osobito za osobe obolele od hronicnog zatvora: 1 supena kasika semen a potopi se u 200 g caja od kamilice.) je jedna vrsta granate bokvice koja raste u Primorju. Za ublazavallje napada kaSlja i lak! e izbaeivanje sluzi: po 20 g lista bokvice (muske. zamesi i nacine pas tile prij a tnog ukusa i dobar lek za organe za varenje (cir ie· luca i dvanaes topalacnog creva) i disanje (hronicni bronhit.

. Neprijatno. . krepotee. BORAC Baraga officinalis L. a kasnije se proredi da struk od struka bude u redu oko 35 em. List. BORAlINA. boBinee. U mladim biljkama ima malo alantoina. . ernoglavae. treputae.Seje se u martu iii aprilu na lako. bu(h)aeica. zenska bokviea. krupni. troputae. glavor.iIrata. . . bu~ika. POREC. konjsko rebro. debela i sadrhi mnogo sluzastog soka. bolhnjak. Gajenje i berba. sedeCi ti obuhvataju 'Stabljiku. flos et herbal. Velike kolicine sluzi opravdavaju upolrebu !ista kao blagog sluznog sredstva koje deluje s!ieno belom slezu i drugim mueilaginoznim (sluznim) drogama. ali su talasasto naborani. na dugaekim drskama i elipticni. Za buacak: blesnik. grubo eeki[ljasto dlakava biljka. skoro bodljikavo dlakava. Ulazi u sastav raz· nih lekova za jetru i zuc. troputae. Glavni lekoviti sas tojak je alkaloid boldin. udrruiem u povijene evasti na vrhu grancica. Slabog i svojstvenog mirisa.Oko 25% sluzi.Nitrofilna biljka po vrtovima i poljima. evet i eela biljka (Boraginis folium.Ukusa je na krastavee. a gornji duguljasti. Upotreba.ja OOkva. mala bukviea. siroki prpotee. diuretieno i se· dativno. saponina. Droga. masnih i smonih kiselina i mnogo kalcijum-malata i naroeito kalijum-'1. Monimaeeae. 245 Za musku bokvicu: bukviea. dugi trputae. Stabljika je ~uplja . tripotee. visoka 30 do 60 em. Svojstva. Svez sok iseeden iz eele biljke ubrzava izbacivanje hlorida iz organizma. triputae. fenska bokvica (Ku~an). Cvetovi su plavi. svuda gde ima mnogo azotnih jedinjenja. LISICINA. BOLDO List (Boldo folium) eileanskog mirisnog drveta PeUmtlS boldus Mol. rastresito i pIadno zemljiSte u redove oko 70 em rastojanja. lisnati tr· putae. sredn.BOLDO. 25% tanina. popova lozica. obieno juna-jula. srednja bukviea. BORMINA. Listovi su po obodu eeli. mu~ki zilovlak. duga bokva. LISICINA . Rasprostranjenost. pasja noga. Borag~naceae JednogodiSnja zeljasta. Bere se kad je biljka u pUllom evetu. Zilovljak.. razgranata. Donji listovi su u rozeti. Sastav_ . Za srednju bokvicu: bokva. tako da eoveka odbija.Prisustvo znatne kolicine kalijum-nitrata objasnjava svo} stvo boraiine da izaziva pojaeano mokrenje i znojenje. . malo etarskog ulja. Cvet ulazi u sastav evetnih plucnih eajeva za lak~e iskasljavanje zapecene sluzi. Cveta od maja do avgusta. deluje i protiv erevnih parazita. rede beli ill purpurni.

246 LI!CI!NIl! BIUEM Caj za mokrenje i zno jenje: 20 g cveta popa riti sa 300 g klju~ale vode i posle ~etvrt sata toplo popiti u nekoliko navrata. ·bore· tina. uglavnom H:mu· nove. smesu raznih ant 0 e i jan 5 k. borazde.Za lek se upotrebljava sveza i suva bobica. Zrele borovniee su prijatno dijetetsko ~redstvo za jaeanje. Anticki narodi nisu poznavali porec. Lst se bere u prolece sve dok biljka eveta. . zvonasto·eevasti. burai. BOROVNICA Vacoinium myrtillus L. . Droga. tanki. treba do dati malo lipovog i rw. U listu ima do ISo. protiv decjih proliva i akutnog enterokolita odraslih.i dr. razume se sarno mlado li ~ce pre cvetanja biljke.70 0C. Preneli su ga Arapi u Spaniju. do 220 mft'/o vitamina C .50. sok iz zrelih babica. raznih upala sluzniee j. jabuonc i cilibarne. Listovi su naizmenicni. pirokatehinskih tan ina. nekoliko flavonskih heterozida. krastavica. nakiselo-slatkog i malo oporog ukusa. okrugla. bora~a. Zbog tanina i pektina borovniea deluje kao blago sredstvo proti\' dijareja i katara ereva. Upotreba. na vrhu se vidi krunicni prsten. duguljasto·jajasti. Ako neko ne moze da podnese miris pore~a. pektina.i osu~eni plod (Myrtilli folium et fructus). poraga. Caj za iskaSijavanje: pom e~ati jednake delove eveta pore~a. a plod sasvim zreo. oko 27'/. Osu~ena bobica je srilezurana i velika kao biser. oko 1 mgOfo ka· rotena i dr.inog cveta. Zbog prisutnog arbutozida. rw.Osu~ene bobice sadrle ako 7-11 0 / 0 flo bat ani n a.td. popariti ca· som klj. Upotrebljava se i protiv seeerne bolesti. oko 6'/. volovski jezik. U narodnoj medicini boraiina se upotreblj a va za lecenje bubreznih i zeludacno-crcvnih oboljenja. Cveta u prolece. pa se upotrebljava iii kao salata iii kao povrce slicno spanacu i ko· privi.J h he t e r 0 z ida boja borovnicinog soka.List .. oko 6 mgOfo vitamina C.u cale vode. di· vizme. tako da se i danas u mnogim zemljama gaji zbog ukusa koji je sliean kra· stavcu. ~tvu Erieaeeae Borovniea je grmic. pojedina. Cvetovi su ruZicasto·beli . reumatizma i drugih bolesti. Plod je modro·erna. Narodna imena: boraga. buraiina. Sastav. krastava. do 1. list deluje slieno listu medvedeg' gro!<!a i diureticno. organskih kiselina. ekstrakt i vino. 2-3 em dugacki i ima· ju perastu nervaturu. boraziniea.. poklopiti i posle pola sata p iti svakih IS minuta po I ka~iku. belog sleza i podbela i od toga uzeti I supenu ka~iku. boraidina. . Kod nas raste u velikom mnogradeCi prizemnu floru mnogih na~ih vlaznih i hladnih planinskih bu· kovih i cetinarskih ~uma i cis tina. visok do 50 em. kozmelj. i n v e r t n 0 g sec era. . arb u t 0 z i· d a. Plod treba susiti u susniei na 65. Sazreva u leto. soena bobica sa vge semenki. cni i obe~eni. Bob ice su dosta prijatnog.e.

strus ljinke. zdrav.b~g tega se bosiljak nosi na groblje. pa se u nedostaltku borovnice moze upotrebiti kao diuretik i za lecenje upale bubrega i besike. Ta j lek naj vge tro~ e voza ci koji voze no~u i radnici koji rade nofu. za farmaceutsku industriju. mahune od pasulja. a m'a jv-Be ILs. sitnice. neprevreo i nefalsifikovan sok. toliko opevano u narodnoj. oeedi i pije umesto vode. linalola. Ukusa je gorkog i ammat! cn~ Ijutog.8% . burum. 1 za religiozne obrede.). B r usn i e a. brosniCak. erna jagoda. To su evece i miris starijeg sveta. Diureticni caj: po 20 g Lisba bOTovniee i breze. kuvaju se kao i svako drugo suvo vo~e. ne sarno kao evece u evecnjacima nego i na veliko. Secerna balest (vid. s jedne strane. borovinka. Cetiri supene ka~ike sme~e kuva se 15 minuta u 1 litru vode.iznosi svega 0. najeelishadnije je piti cist. divo-grozje. troskota i rastavi~a se pome~a. Iz zrelih plodova borovniee spravlja se narociti ekstrakt koji sadrii veliku kolicinu antocijans kih boja (od njih potice modra baja soka). 3. brusnik. crvena borovnica (Vaccinium vitis idaea L. erna borovnica. BOSIUAK Ocimum basilicum L. Sadrli eta r s k 0 g u I j a. dobricica i dr. eineola i drugih ant is e p tic k i h sa s to j a k a koji slufe kao konzervans. Kod nas se gaji od davnina ne sarno kao ukras ve~ i kao zacm. Umesto soka svako doma~instvo maze da spravi kampot od osu~enih zrelih borovnica. Po~to je taj lek patentiran i skup. Protiv proliva: po 25 g lista i ploda borovnice. jer je to najzdraviji napitak. brusovnica.). kad se ide mrtvaeu. Od ovog ekstrakta izr aduj u se drazeji za j acanje ocn og vida. a s druge. Tako se moze objasniti z. Bosiljak nije naSa biljka. Kolicina etarskog ulja nije velika . Tri s upene kasike ove sme~ e popan se sa pola lJtra kljuCale vode. Cela biljka je prijalnog mir isa. pa i u umetnickoj poeziji.to vi. Donesen je iz Indije. u listu ima gotovo iste sastojke.ali biljka ipak ima vrlo jak miris. 2. brasnjaca. tan ina. ervenozrna borovnica. jer povoljno deluje na vidni purpur. boribnica. - Labiatae Bosiljak je nase narodno omiljeno eve~e. tako da se pocinje ve~ tacki razmnoZavati u ~urnama i gajiti. za destilaciju etarskog ulja. U etarskom ulju ima est rag 0 I a iii metilkavikola. borovaca. ofinki. brosniea. Ranije nije bilo ku~e bez bosioka iii bosiljka. Bere se nadzemni deo biljke u evetu (Basilici herba) i sus i u hladu na promaji.4 do 0. sap 0n ina i go r k i h mat e r i j a. dudov list. Narodna imena: barovniea. dunjinog semena i nane se pomesa. 1. ostavi 2 sata i pije mesta vode. ostavi 2 sata.BOSlUAK 247 Poslednjih godina naglo je poraslo interesovanje za plod borovnice. poklopi. jer divlja biljka ne moze da zadovolji sve ve~ u traznju ovih plodova. jer spreeavaju razvoj mnogih mikroorganizama i unistavaju ih. za industrij sku proizvodnju soka. zbog cega se pokoJnik . borovnjaea. mecje grozde. Borovniea nije ~kodljiva i moze se stalno upatrebljavati. Sada se gaji u mnogim evropskim i vanevropskim zemljama.

po obodu malo nazubljeni. livadama i ~umarna brdskog i planinskog podrucja. basilje. CveiBte je malo. na njemu su usadene sitne. Narod. C vet. baselak. Upotrebljavaju ga i protiv nekih crevnih parazita. protiv gasova. Nekad nije bilo ni jedne kuce koja nije imala malo bosiljka. dlaka· vim listiCima poredanim u dva reda. pup~aslo. visoka 20-60 cm. na pasnjacima. tako da su ga imale sve~eg preko cele godine. Francuska i neke druge farmakopeje i danas propisuju bosiljak kao oficinalnu drogu. Narodna Imena: ba~ilek. Berba. u obliku za~ina u je. Narod ima veliko poverenje prema bosiljku. Kod nas je najvi~e ima u Sioveniji. za poveeanje mle~nosti majki koje imaju malo mleka. naspramni. bosilje. sasvim opravdano. feslidan. basiljak. koja je glavni proizvoaa~ droge u Jugoslaviji. . kao retko koja druga biljka. uzaruim .bogojavlJenska vodiea« .. ali ne precvetale cvetne gla· vice. . listovi na stabljici su sitniji.5 cm. murtela. ~vrstom. ne sarno suvog. faslid~an.Compositae Brdanka je dugovecna biIjka.. pitomi vesligen. zenski cvetici. zbog tega se daje da se one pokvari . Bosiljak treba prou~iti vee i zbog toga ~ to se on. den. rapave ahenije zakieene belom. za uredivanje menstruacije itd. nadimanja i tegoba u organima za varenje. upotreb. RasproslranJenost. jer cvet brzo pocrni pod uticajem vi age. sitno jarnicasto i maljavo. Rizom sa korenjem poene se vaditi cim biljka precveta. kao pamuk.Treba brati potpuno rascvetale.ica montana L. b~ulek. Droga. duguljasto·jajasti. protiv zapaljenja bub rega. bosilj . Sastoji se iz krupnih. ~ u ton a ran· d z a 5 t i h g I a vic a oblozenih mnogobrojnim . itd. lima iii u obliku ~aja pos le jela. fesligen. vasleden. a ~ta stvarna lekovita vrednost. . Jezicasti. Ijava bosiljak kao sredstvo za umirivanje uzbudenog nervnog sistema.248 LECBNJE BIU1!M njime kiti. i nosi kad se ide te~kom bolesniku.Raste na siIikatnom. jezi· ~ak je trozub i ima 7 do 12 nerava. ba~elak. pa ~esto i u loncu. bosiljak sarma~ . MORAVKA. za izazi· vanje bolj eg ape tita. zrakastih. vezanog u ki· tieu vee i u vrtu. besiljak. a si'roki ako 4 mm. humoznom i via· ~nom zemljiStu. valjkaste. BRDANKA. valjkastog i debelog rizoma izbija po jedna slabo razgranata stabljika sa jednim iii viSe 1amnozutih glavicastih cvetova na vrhu. zatim za ja~e mokrenje. . ~to pre osu~iti i cuvati na suvom mestu dobro zapakovane. krupan bosiljak. Listovi su slo~eni u rozetu pri dnu stabljike. ocistiti od crnih larva. bosilek. po obodu celi. pa bi trebalo ispitati i ustanoviti ~ta je u njemu madija. fesli~an. zbog koje je droga sivobela i v rio I a k a. dugacki su do 2. krtom i v I a s a s· t 0 un per n i com. Iz kratkog. ~iljas tim. ~esto zajedno sa belim lukom. Nekad su ga propisivale gotovo sve farmakopeje u svetu. . Ima je na planinama severnog dela Balkanskog poluostrva. koji se nalaze po obodu cvctne glavice.l. tako mnogo spominje u narodnoj poeziji i pripovetkama. pe~~anom. Unutra~nji cvetovi su cevasti i petozubi. TRAVA OD MAJASILA Arn. mislodin. Ukoliko se kod nas ide vi~e na jug i istok utoliko je veea i raznovrsnija upotreba bosiljka.

boje i arnidiola ill arnisterola. . c CVET BRDANKE : A .DLAKE BLlZNAKINJE Sastav. kristalnu materiju a r n i C i n. obicno povij en u obliku luka iii zavrnut kao slovo S. Stavi. MORAVKA. C .1% eta r s k 0 g u 1 j a nepoznatog sa· stava. B. svega oko 1 mm debelim Z iii cas tim k 0 r e n j em. slieno zalfiji. Na gornjem delu vide se ostaci od stabljike i mea. tan ina. Ij uskav. gorku j Ijutu. eesto umesto skupe jodne tinkture. tvrd i mrkocr· yen.Cvet sadrli oko 0. jako aromatienog. Rizom s korenjem je slabog aromaticnog mirisa. OBA CVETA IMAW PERJANI CU (PAPUS). II. Vodom razbla· 'lena tinktura upotrebljava se kao domaee sredstvo za leeenje uboja i mno· gih rana. narocito u ova dva svetska rata kad se do joda teSko moglo doei. R i zorn i k 0 r e n. jaea sluzokozu.CEKINJASTE DLAKE NA PERJAN ICI. B . a tanin steze. skoro \'al} kast. 3-5 mm debeo. smole. U korenu ima istih sastojaka i joS oko !()o.BRDANKA. do 9 em dugaeak. jer i tu e tarsko ulje deluje kao an· tiseptik. iza. Cvetovi su slabo aromaticnog mirisa.Rizom je vodoravan iii kos. flavono· ida. a na donjem pot. TRAVA 00 MAJASILA • 249 naljutog. . .CV ETN A GLAVICA . Spolja je rapav. gor· kog i I iUl og ukusa .Til1c/ul'a Arnicae daje se najviSe u narodnoj medicini kao sredstvo za draicnje koze protiv neuralgije i reumatizma. Upotreba . malo kvrgav.' inulina.JEZ ICAST 1 CEVAST CVET . puno je obrastao lako lomljivim. Iznutra se daje kao sredstvo . Infuz od droge narod upotrebljava za ispiranje usta i grla. neglikozidnu. a ukusa nagorkog zivaju kijanje.

severna breza.250 LECENIE BJUBM • za ummvanje nervnog sistema. pu. pravi ukras svetlih ~uma. za le~enje or· gana za disanje i varenj e. brez. Krajem XVIII veka be~e!11nogo cenjena kao lek protiv groznice. . V sluibenu medidnu je uvedena krajem XVI ill po~etkom XVII veka. Lis t brdanke upotrebljavaju za pu~enje kao zamenu za duvan. rastu po ~umama Evrope i Azije i prostiru se na sever ~k do 65 0 i vg e.Taste u Severnoj Americi.Bere se mlado brezovo li~ee u proleee i su§i u hladu na promaji. konjski petrovac. k 0 r u ~ s v e z b r e· z 0 v S 0 k dobijen rano u proleee. Cortex Betulae (Icntae) saddi jedan fenolni' heterozid. brizovina. Droga je svojstvenog mirisa. bescens.Beru se lisni pupoljd breze i brzo su~e. dje koje imaju antibakterijsku moe. . metlovina. Danas se najvi~e upotrebljava kao narodni lek u Zapadnoj Evropi. (= B. ti~ji neven. Istorija. zlatenica..2'10 heterozida. 0. na niskoj temperaturi se izdvajaju krjstali. . Narodna lmena za Betula verrucosa: bela breza. veprovac. za snif avanje krvnog pritiska. Betulaceae B etula verrucosa Ehrh. obi~a breza i B. Betulae folium. nepoznatog sap 0 n 0 z ida. List i pupoljd upotrebljavaju se kao diuretici i antiseptici urogenital· nih puteva. Destilacijom pomocu vodene pare u SAD vade ulje. . B. mali divlji neven. briza. lenla L . saddi 42-46% slobod· nog i 30-400/ 0 vezanog bidklienog seskviterpenskog alkohola bet u I a I a. puba6ta breza. breza crepu§a. smole.Izgleda da je brc1anka upotrebljavana za lek jo~ u srednjem veku. falosna breza. . ksiloze i met i I n 0 gsa lie i I a t a. Saddi oko 8% katehinskog tan ina i is to toUko ~ecera. veprina. arank. gorska potres.050. gorke materije i dr. metlika. Kasnije je prili ~no zaboravljena i gotovo napu~tena. Saddi nedovoljno proucene supstan. obicna breza. pubescens: breza. U vecini zemalja oficinalan je b r e z 0 v kat ran. gorkog i oporog ukusa. B.ezov list je jedan od najboljih biljnih lekova za lecenje mokraenih puteva. metla. naj~esce u obliku infuza. to je zuta gusta teenost prijatnog balsami~nog mirisa. Narod upotrebIjava protiv najrazli~itijih bolesti b r e z a v 0 I i ~ e e. pap rica. OstaIa narodna imena: arnika. koji hidrolizom daje po jedan molekul glikoze. koje sadrli metiinog salicilata i upotrebljava se kao miris. Betulae gemmae. jadika. Protiv decjeg nocnog mokrenja u krevetu: 30 g cveta brc1anke i 70 g lista hajdu~ice . Sveza kora sadrli do 0. Jedna supena ka ~ ika ave sme~e popari se sa 200 g klju~ale vade i posle 2 sara popije na 2-3 sata pre spavanja. eta r s k 0 g u I j a. pendula Roth). BREZA Betula L. Breze su zivopisna vitka drveta s belom korom i vitkim. a B. S'adde oko 4% eta r S k 0 g u I j a. tan kim graneicama. ruta brc1anka. kao emenagog i abortiv. Ehrh.

alizarin i druge bojene materije. barScan. - Araliaeeae Trajna drvenasta zimzelena 1J. krap. relIe kora i gumi·rezina koja euri i ocvrsne na ozledenom stablu. pra~ka (3-5 g dnevno) iii ekstrakta. brocevina. best rail. Stablo je cetvorouglasto. Do sinteze alizarina broe se gajio za bojadisanje. i to sarno kao narodni lek za lecenje koinih bolesti. reumatizma. najce~ee u obliku 3% infuza. 10m. Upotrebljava se unutra~nja i srednja kora sa mladih (1-2 godine) gTana (U/mi cortex interior) oguljena rano u prole. erveni brijest. Stabljike su do 50 m ' dugacke. BRoe Rubia tinetarum L. vezovina. brijest. Cveta leti. Upotrebljavaju se svez i osu~en list. rudecina. za lecenje nefrita. pitomi broe. cistita. zelengora. brist. Listovi su raz· licitog oblika. ce i oslobodena plute. ervenae. BRSTAN. bers/jan. brgtanj. erni brest. BRoe . BRSLJAN. BRSUAN . Raste najce~ee po naseljima i po zivicarna. BRSLJIKA Hedera helix L.. bradaviea. Sadrli antrahinonske heterozide. Listovi su u pr~ljenovima udruZeni po 4-6.iS eampestris L. plod i tanke stabljike. Ima saponozidne materije od kojih potice otrovnost i lekovitost brsljana. 251 BREST UII11!. bres. poljski brest. veliki broe. zirnzelen. holeretik. ostavi 5 sati. roci. Narodni lek za lecenje opekotina. Narodna imena: barst. broce. Kostl bolesnika koji upotrebljavaju broe pocrvene. broeanka. Cela bilj· ka je gorka i otrovna. poleglo ili se penje uz druge biljke pomocu o~trih zubaea okrenutih nadole po uglovima sta· bljike. Cvetovi su sitni i roti. ru~ten. plju~t. Kod nas se retko upotrebljava. brstovina. Ponekad se trafi za izvoz. Danas se koren broca (Ribiae radix) koristi ponegde kao narodni lek: laksans. baSt ran. br~lin. Narodna imena: brojue. . Rizom je dugacak. uloga. oko 3% katehinskog tanina i fitosterola. br~ean. clankovit i erven.iljka koja se penje uz drveee J kamenje pomocu adven't ivnog korenja. za lak~e iska~ljavanje . visoka do 1 m. do 1 em debeo. visoko do 35 m . - Rubiaeeae Trajna zeljasta biljka. U kori ima sluzi. - Ulmaceae Snafno drvo. izmrzlina i raznih koznih bolesti: 150 g isitnjene kore kuva se 1 sat u 2 litra vode (ill mleka). ocedi i time oblazu obolela mesta i pije po I ca~a izjutra i uveee. katara be~ike i kamena u bubregu. . brstran. Ostala narodna Imena: barsijan. pijelita.BREST. razgranat.

na hladnom mestu. a deci 200-300 g svefe oljustenih semenki isitnjenih i pomesanih s medom da ih odjednom pojedu. lspod ljuske je vrlo tanak.Bundevino seme je neotrovan anthelmintik. BELOKORKA. Cveta jula i avgusta. tzv. vrlo malo ulja. U pulpi (»mesu«) i ma oko 93% vode. zelenkast tegumen.252 BUKVA. mno· go manganovih soli i dr. vrlo priljubljen za semenu jezgru i uvek se nalazi na oljustenom semenu. Je~ra se sastoji iz dva mesnata. Cvetovi su zuti. po obodu able zadebljano.Poreklom je iz tropske Ameri-ke. Smola je lokalizovana u klici i zelenom omotaeu oko semena aspod ljuske. - Fagaceae Sumsko drvo . materije otrovne za eoveka i domace zivotinje. pektina itd. se· cera. Droga. Seme je belo. . zilava ljuska tamnije boje. Seme se iz· vadi. . BUK LIlCBNJI! BIUIlM Fagus silvatica L. Ustovi osu ogromni.Zreo plod i seme (Cucurbitae fructus et semen). BUKA. 5% bezazotnih ekstrakt·ivnih materija. 8-20 mm dugaeko. BUNDEVA. DULEK. . Kod nas se gaji u bezbroj sorti po vrtovima i po njivama. Bukova kora se upotreblj ava kao taninska droga. rebrastim. Sastav. teska i viSe od 10 kilograma. oko 10 mm siroko i 2-4 mm debelo. 38% masnog ulja. karotenoida. a ispod njega je debela. oeisti od vezivnog tkiva. belieasta. J3undevine semenke su brana i poslastica u istocnim delovima Juga·slavije. Po1a sata posle toga daje se ricinusovo ulje za ciScenje. I'a se moze umesto njega koristiti za hranu i kao podloga za lekovite masti. mek. sivkasto iIi belo·zuckasto. . Olju. visoko do 35 m. muski su krupniji od zenskih. kao meduusev po kukuruzu. mesnata i soena. a sazreva septembra-oktobra. Ljuska se sastoji iz dva sloja: spoljill je vrlo tanak. steno seme se brZe pokvari i izgubi lekovitost. BELA BUNDEVA. U zrelim plodovima. BUCA Cucurb ita pepo L. vitamina C. Rasprostranjenost. zbog eega se moze davati i deci. - Cucurbitaceae JednogodiSnja zeljasta biljka sa puzavim. Plod je ogromna okrugla boba. U bukvi· cama ima fagina. dobro zapakovano. 5'10 smole i dr. srcolikii. Upotreba. a oko 24% na ljusku. smole. spolja belo·sivkasta. pLitki petodelni. po obodu nazubljeni. masna. a na preseku narandzasta. bodljikavim stabIjikama dugaokim do 10 m. bukvicama ima 20-26'10 susivog masnog ulj a eij i je sastav sliean maslinovom. U uljanim pogaearna (posle cedenja) ima oko 90/0 ulja. opere i sto pre osusi da se ne pokvari. .U semenu na jezgru otpada oko UNo. plankonveksna kotiledona. pljosnato. zato treba Guvati sarno neolju· steno seme. Odraslima se daj e oko 400 g. U celom semenu ima oko 300/0 belaneevina. LUDAJA. jajasto i na jednoj strani zasiljeno. 1% belaneevine. enzima. Ponegde jedu priene bukvice. hartijast i lako otpada. u supljini su semenke.

svinjarac. trava od zuba. bunjica. dugara. presna i kuvana. bun· dava. balan. bunica. slaviji se naj ce~ce upotrebljava naziv . Upotrebljava se za ishranu i u indu· striji. konjski zub. crna bunika. Ulje je lako svarljivo. svuda rasprostranjena zeljasta biljka. Istovremeno suncanje. - Solanaceae Ova nasa otrovna biljka irna rnnogo narodnih irnena: balam. rnackama 20-30 g. Bunika je lekovita i otrovna. svinjorec. zubnjak. misiraca. budimlija. divlji zobnik. bunjika. Njen nazi v potpuno odgovara fizioloskom dej· stvu koje bunika izaziva u otrovanorn coveku. frio genjaea. blnika. Po· stoji jednogodisnji i dvogodiSnji varijetet. prerna tezini. crvivec. vojka. bez srnisla i veze. artriticna dijateza. tikvanja. veliko bilje. sarno se u raznim krajevima razlicito nazi va. psima 30-60 g. Bundevino serne se daje protiv crevnih parazita dornacih zivotinja: ko· ko~irna 1-2 g. Pecene i kuvane bundeve (pire) i svez sok isceden iz struganih bun· deva. svinski bob. dulek. bIen. Uljane pogace se cene vi~e od svih ostalih vrsta uljanih pogaca jet su naj hranljivije. zubna trava. rede seme o<i buniike . bugarka. crvinc. boravak na moru i zracenje ultraljubicastim zracirna ubrzava isceljenje. Skolska medicina i farmaceutska industrij a koriste list. serne se porne~a s brasnom . bunika« . tikvelj. bendeluk. Pecenc i ku· vane bundeve su valna hrana za Ijude. na Zapadu daju za lecenje zapaljenja tankog creva. svinjorak. Kad neko ima veliku vatru i pocne da bunca. mska dinja. krvavog proliva i te~koCa u organirna za rnokrenje: diuretik. cuka. trava od bunila. Zuta boja bundeve potice od k a rot e n a. Obolele osobe od ove ruzne i uporne kozne bolesti svaki dan jedu bundevu pecenu iii kuvanu. beskorka. Stucano. trabunja kao da su ga bunikorn nahranili«. svinjarna 80-130 g. budimka. voja. u Jugo. bana. zu ta tikva.Osirn spornenutih. bundevka. Bunika je slovenska roc. Narodna lmena: . lunas i u svetu bunika je dobro poznata kao otrovna biljka. hronicni ne· frit. prekruporn i drugom stocnorn hranom. duganja. Sastoji se iz 45% linoleinske. On je primljen i u na~oj farrna kopeji i u sluzbenoj botanickoj terminologiji. evo jo~ nekoliko narodnih irne· na: bela ludaja. uspavljiva trava. • Govori kao da se bunike najeo«. i za njega kalu da . bonica. vi~e od 98'10. BUNIKA H yoscyamus niger L. mekokorka. slanu iii zasladenu. 25% oleinske i 300/ 0 palmitinske i stearinske kiseline. kaba k. crni zobnik. a presne za do mace zivotinj e.BUNIKA 253 Bundevino ulje je tamnozeleno sa crvenom f1uorescencijom. kao da je poludeo. . dumlek. Pulpa. zub· njaca. pecenka. blern. rnacvanka. bela tikva. Koliko se meni cini. bun. spravlj enu na ra· zne nacine da se bolesniku ne ogadi. i isceden sok koris te se poslednjih god ina za lecenje psorija~c. baunika. svirnjak. kale se u nas za coveka koji govori kojesta. ludara.

Bolje je gajiti dvogodBnji varijetet. a iz nje je prenesena i u Ameriku. neprijatnog. ima nerazgranjenu stabljiku. a jo~ nile zelenih i poluzelenih caura. neprijatnog i gorkog ukusa. Krajem zime seme se poseje u tople leje J u proIeee rasaduje na stalna mesta. U novije vreme sve se vBe pocinje gajiti i egipa tska bunika. . Berba I susenje. ali ipak ne kao tatula. Cela biljka je vunasta dlakava. tako da na jednom jedinom struku bu. lepljiva i neprijatnag mi7 I 8 . lute. Gajenjc. o 1P B . U cauri ima oko 500 sitnih semenki mBije boje. Listovi su bez dr~ke. branD neposredno pre cvetanja bunike il: kad se na njoj pojavi prvi cvet. odozgo imaju ispupcen poklo~o . sivazelena.SEME risa Jwj<i Bcezava su~enjem. Na1azl~ta. visoku svega do pola metra. na vrhu petorube. NajvBe se sakuplja i izvozi iz Srednje Evrope. . Li~ee na stabljici je sitnije. narocito iz zitorodnih podunavskih zemalja. iz Jugoslavije i Madarske. najviSe na zgariStima.\ _ BIU KA U CVE T U. nagorkog i naljutog ukusa. visoka do 1. sedeee i osnovom obuhvata stabljiku. pored puteva i ograda. . U Vojvodini je najvBe ima po napu~te­ nim torinama i popaljenim sel1ma. U mnogim zemljama se gaji. nike ima na vrhu pupoljaka. Ima je po celoj Evropi. tako da nas izvoz svake godine sve viSe dolazi u pitanje.List bunike se bere preko celog leta dok god biljka cveta. koja ima vi~e od 1% alkaloida. li~ee je duguljasto-jajasto. BUN IKA U CVET L . Siljasto i krupno zupcasto. kru~kaste.Krunica je zuckasta i Barana gustom neznom mrezom Ijubicasto-ervenkastih l. na suvim ocednim suncanim m eslima i buniJlima. Bunika je smrdljiv karav koji raste pojedinacno iii u manjim grupicama po naseljima i oko njih. Krunica je blec1e rute boje. ~' QI jer nema tako istaknutu ljubieastu l mrezu lilica. Vla- ~ y J ednagadisnji varijetet bunike o . Druge godine izraste razgranata stabljika. narocito u SAD. Sporim susenjem Ii~ee pobledi i poplesnivi i mora se baciti. Caure su duguljaste.Bunika se gaji kao i tatula. ruJevil1ama.PLOD. jer daje viSe ]gea. . I bunika traii jaku zemlju. I RAZV lJ EN CV ET. . Obrano lisce treba vrlo brzo asusili. ispod njega cvetova. odakle joj a ime potice. Cela biljka je vrlo a/ravna.254 LI!CI!NJI! BIUI!M DvagadiJl1ji varijete/ bunlke prve godine obrazuje sarno rozetu od IBea na zemlji. najbolje u sclndai zagrejanoj na 40-S0oC. zapu~ tenim i neobradenim mestima. Hyoscya mus muticus L. evetavi su mnogobrojni i nago• milani pri vrhu stabljike i granciea. pac koji spadne kad plod sazri. Prizemno ]gee je dugacko 10 do 30 em i suiava se u dr~ku.5 metra i iseveta. Cvetovi se razvijaju postepeno.i/ica.. 2 DO 6 . veliCine naprstka. ali je najlekovitije prvo kolo.

rosoo.045-0. ali znatno slabije. 1ma malo skopolamina i atropina. Ukoliko je droga stanJa 1 I O~'Je cuvaoa . Najbolje je ~to pre prodati. Oleum Hyoscyami coelum. ~potec .U IiUu bunike ima 0. jer sadrli manje alkaloida. Jer . Spravljaju se i razni drugi melemi - I . sabijeno i u debelom sloju su~eno IiUe se uplesnivi. pozuti iii postane smelte.s. Droga privlaci vlagu. su~e na. alkaloida.IE: CELO I NA UZDUZNOM PRESEKU. . Slufbeno se trazi da droga mora imati ~ajmanje 0.Dejstvo bunike je isto kao i dejstvo beladone i tatuie. ne . sme cuvati dufe od gOdinu dana . utohko ima manje alkaloida. a manje u liski i stabljici.050.15% alkaloida. kuvanjem liUa u ulju. te se mora jo~ mlaka posle su ~enja dobro zapakovati i cuvati . 1zraltuje se ulje.:a suvom i hladnom mestu. GORE : CAURA SA KOJE JE PAO POKLOPAC I U7. Upotreba. . Najvge alkaloida irna u drki i nervirna. od kojih najvge hioscijamina.BUNlKA 255 zno..DUZNI PRESEK KROZ CAURU 1 - Hemljsld sastav. 1 BUN IKA SE.>.e ~' u .

da se otvara. po savetu nekog saputnika u VOLU iLi autobusu Ii .256 LECENJ1! BIWEM za trljane i mazanje protiv reumatizma i 51.14% alkaJoida. BUNIKINO SEME Bunikino seme je donekle bubreZasto.06-0. Trovanja hunikom u nas nisu retka. vidi se embrion u obliku velikog latinskog slova G_ Bunikino seme saddi 0. naredi da otvori o~i: »Eto sinko (cerko). od ~ega najvge hioscijamina. Bilo je slucajeva trovanja makovim semenom u kome je bilo i bunikinog semena. u§iju. Konj. Moze izazvati i smrt. a isto tako i otrovna. Zbog toga se bunika ne . Na uzduznom preseku lupom. koje je u mak dospelo prilikom vr~idbe zrelih makovih ~aura. Bunika se daje kao sedativ zajedno 5 morfinom.1. mi~ije. Re"e se izra"uju ekstrakt. pas i koko~ osetJjivi su kao ~ovek. Veliko je svega oko 1 mm_ Boje je sivozuckaste. rana« itd. Seme po~ne na visokoj temperaturi da pucketa. Otrovani ima utisak kao da ne dodiruje zemlj u. U narodnoj medicini se biljka ~esto upotrebljava i kao lek i za trovanje. Naj~e§ce intoksikacije su od neprav. Mnogo je sitnije od tatulinog semena. U bunikinom semenu ima jo ~ i 20-30 0/0 masnog ulja i oko 300/0 skroba. sad vid· dis ko ti jede mozak. Varalica udari blago bolesni· ka i strogo mu podvikne. Lupom se vidi kako je jamasto naborano. Srecom. Spominju je Dioskorid j Plinije kao lek i sredstvo za vra~anje_ Od srednjeg veka pa sve do danas bunika se upotrebljava u narodnoj i ~kolskoj medicini kao sredstvo za umirivanje. . narede mu da zmuri. a do nje se lako dolazi i gotovo je svako seosko dete poznaje.Izgleda da su buniku u starom veku najvi~e upotrebljavaJi.sme upotrebljavati na svoju ruku. Kriminalna trovanja iz koristoljublja u nas su dosta retka. jer je ima svuda.jatnog i gorkog. to se moze vrlo lako otkriti i dokazati. kao da visi u vazduhu. pra~ak i drugi galenski oblicL Ulazi u sastav cigareta protiv astme i nekih purgativnih pilula. tj.ilne upotrebe. dobro ga pokriju. na kraj zara stave posudu 5 vadom i njome 5 vremena na vreme ~krope nesrecnika da ne bi pao u nesvest i kad su ube"ene da je »musterija pe~ena«. CUVAJTE SE BUNIKE Bunika je vrlo lekovita. Cesto s lradaju bolesnici od srcane astme upotrebljavajuCi cigarete i druge lekove spravljene od bunikinog lista. U tu svrhu naj~e§ce koriste samleveno bunikino seme u kafi. 51. . okretna i lukava bajalica hitro i ve§to iz trskc izbaci bunikino seme na raspaljeni far . lunas i u svetu lekovi od bUl1ike se spravljaju same u apoleci i mogll se dobiti isklju civo na l ekarski recept. Istorlja. da je bolesnik potpuno ube"en da ce mu na volSeban na~in vra~ka pomoCi. NajviSe strada lakoveran svet kome Ciganke »vade crve iz o~iju.« Iz semen a na raspaljenom zaru izbija belicasta klica. Ukusa je nepri. a koza i krava mnogo manje. govore neke nerazumljive re~i. Nad zar nadnesu bolesnika. a jo~ bolje mikroskopom.

. nasred kuce na ognjgtu.Ijubavi. T reb a k uP 0 vat ice Iud r 0 g u. Cela biljka je srebrnozelena zbog obilja dlaka. Korenov sis tern je vrlo razvijen. ali margarete nernaju insekticidnih sastojaka. visok do 1 m i sirok do pola metra s mnogobrojnim evetnirn drskarna sa po jednom evetnom glavicom na vrhu.KAVKASKOG "UHACA Biljka se razvije u rnocan busen. do tie nJena druga vadi jaja iz nasada i sve drugo sto se moze iz kuce odneti. izgleda da su to ervL D~k bajaliica Dbolniku vadi erve iz mozga.Buhal:: treba brati kad je dYe treCine tutili. kao i dJuge kseroterrnne vTste sa primorskog krsa. CEVASTI CVETIC.UZDUZAN PRESEK <KROZ CVETNU GLAVleu.CVETNA GLAVICA. Cornpositae Droga je osusena evast dugovel::ne dornaee biljke buha/::a. c C E D evET BUHACA A . Bubal:: divlje raste sarno u Dalmaciji i u primorskim delovima Crne Gore i Hereegovine. a pogotovu zbunjenom i preplasenom bolesniku. Cvetne glaviee su vrlo lepe i krupne. jer tada ima najvJSe piretrina.BUllAe 257 evj}j i uvija se tako da i svakom drugom. a primese u praSku je moogo tde otkriti nego kad je droga cela. Ista opreznost kao pri radu s tatulom i ve- BUMAC PYI'ethrum cinerariaefolium Trev.U prornet dolazi cela droga.BRAKTEJA DALMATINSKOG I E . ali se za unistavanje insekata upotrebljava sarno droga samlevena u vrlo sitan prasak. a ne za novae_ Napomena i opomena! lebiljern. tako da lire na prave margarete (Chrysanthemum leucanthemum Lamarck). B . eevastih cvetiea otvoreno. Odatle je u XIX i XX veku prenesen radi gajenja na sve kontinente. . imaju 15-23 bela jezi/::asta eveta. A vral::ka stalno ubec1uje da radi iz . . a u sredini 200-300 zutih eevastib cvetova. Izgled droge. . a ne samlevenu. Biljka izdrlava dugotrajne suse. Berba. 5-6 em u prorneru.. jer se delatni sastojci brle kvare u prasku i prasak je vrlo res to falsifikovan. D . Lisee je duboko i veoma kitnjasto deljeno.

500 m i spusta se do Kaspijskog mora. Insekticidna svojMva piretrina prdpisuju 'se ovdm dvema kiselinama iketonskom alkoholu piretrolonu. . 5 mol e. a persijski od Chr. Cevasti evetovi su iuti. Prahk. zbog tega je viSe zelene boje.258 LECENJI! BlUl!M Pupoljci su oko 8---9 mm u pretniku. velika 30-45 mikrona. dlakavim zuckastim listicima poredanim u 2-3 reda. Krunica jezitastih evetiea dugatka je od 10 do 20 mm i trozuba. b) Piretrin II je estar hrizantemum-dikarbonske I k iseline sa piratrolom i metanoloru. zbog cega se prilikam oplemenjivanja buhaca odabiraju sorte koje imaju ~to vge piretrina 1. marchalli (Pyr.5 puta aktivniji od piretrina II. Cinerini imaju slabije insektieidno dejstvo nego piretrini. Pepela ne sme ostati vge od 80/0. e i n e ri n a l i e i n e r ina II. i cas t i. veoma blizak piretrolonu.500 do 2. Po obodu evetne glavice nalazi se oko 20 belosivkastih zenskih jezitastih evetica. U k usa je gorkog i naljutog. Zuckasto-sivkaste boje sa zelenkastim prelivom. Raste na Kavkazu na Vlisini od 1.Falsifikam mlevenog buhata su V\rlo cesti i raznovrsni. Cinerin I je estar cinerolona sa hrizantemum-monokarbonskom kiselinom. Upadljiva su mnogobrojna zrna p~o 1 e n a loptastog oblika. M i r is a je slabog. slabo aromatitnog mirisa. a cinerin II je estar cinerolona i metalona sa hrizantemum-dikarbonskom kiselinom.). Samlevene dr~ke su sive boje. Falslftkati. Etarnog ekstrakta mora dati najmanje 7%. Takav pra~ak ima mnogo mehanitkih (sklerenhimskih i kolenhimskih) i zelenih tkiva. ali ne sme bi ti skroba. . Cinerolon je takode keto-alkohol. margarete i drugih slitnih kompozita dosta je te~ko mikroskopski dokazati. spolja grubo bodljikavo-trnovita: imaju tri pore. zbog cega su kulture kavkaskog buhata napustene. . d I a k a u obliku slova T. roseum Bieb. a jezitasti su CTveni iii r u i. a otvorene glavice 12-14 nun. Piretrin I je 2. Droga ima jo~ i eta r s k 0 g u I j a. Zuti evetiCi su petozubi. Z 1 e z d a tipa kompozita i delica e p ide r m e tija je kutikula pap i 1 0 z n a i uzdu! gusto prugasta. Samleven evet od vratica. Jermenije i Persije. . krasuljka. jedan he t e r 0 z i d i a I k a I 0 i d. Dr~ka je kratka i uzdui prugasta. svojstvenog i dra!i sluzokoZu nosa kad se droga melje. Sastav. Cvetgte je oblozeno duguljastirn. v I a k a n a 5 kalcijum-oksalatom.). Dejstvo mu je slabije od naseg buhata. . gorkog i Ijutog ukusa. a) Piretrin 1 je estar hrizantemum-monokarbonske ltiseline sa piretrolonom i metanolom. Druge vrste. NajtclCi falsifikat je prisustvo prevelike kolitine samlevenih evetnih drlaka i listova. Dodatak mineralnih materija pozna se po poveeanom procentu pepela. danas SSSR gaji sarno dalmatinski buhac. dugatki do 6 mm. Ima sklereida.Samleven buhat je svetle. Droga najte~ce dolazi u promet u obliku vrlo sitnog pra~ka.Kavkaski iii ruski buhac se dobija od eveta Chrysanthemum roseum Adam (Pyrethrum carneum Bieb. a sve ostalo poknivaju mnogobrojni zuti eevasti herrnafroditni evetici. Ima inulina.Insekticidna svojstva buhata potieu od tetiri estra: p iret Tin a l i p ire t r ina II.

jer se dejstvo buha~a i ovih sintetskih insekticidnih sredstava dopunjuje. Treba ga cuvati u metaJnim ili tamnim staklenim hermeti~ki zatvorenim posudama. divlji pelin. od kojih se prvi osnivaju na izolovanju hnzantemum-karbonskih kiselina. -. matrikolda. lma viSe metoda. Buha~ u prasku je utoliko bolji insekticid ukoliko je s v e z i j i i ukoliko je b 0 J j e zap a k 0 van. Da bi se spre~ilo gubJjenje piretrina. divlja barutica. bubar-ica.BUHAC 259 Ispitlvanje. muvama i dr_ Buhac ima veliku prednost pred drugim insekricidima sto nije atroval'] za coveka. buvarica. buhara. ekstraktu (sa 20-3Q<l/o piretrina) dodaju se izvesna sredstva za konzervaciju. Upotrebljava se i u obliku praska i ekstrakta. brminja. vra tic. dalmatinsm buhac. deluje veoma brzo i efikasno i ne izaziva navikaval1je i pojavu orpomih formi insekata_ Zbog toga se buhae za sada smatra za najbolji il1sekticid. osjenac. buva i drugih parazita. osobi10 aerosol-bombi za individualnu zastitu protiv vasiju. vrecama brzo gubi dejstvo. Za zivotinje hladne krvi buha~ (piretrin) je lO~ektJcldnoJ Buhal! nije otrovan! - neuromuskularni otrov_ Piretrin spada u grupu kontaktnih otrova vanredno brzog dejstva_ Standardizaclja. Dokazano je da se piretrin u crevima ne resorbuje. Zivotinje tople krvi i biljke. a gotovo sva os tala biljna anthelminti'k a su manje ili viSe toksicna. buharica.v~nJe plret~lOa Je dosta slozeno i ne odgovara u potpunosti njegovoj moC!. ls~itivanje buha~a vrsi se hemijski i bioloski. a drugi na ketonskoj funkciji. . koji se ~uva ·kao rezcrva za izradu raznih 'preparata. Danas se primenjuje metod Svetskc zdravstvene organizacije_ I bioloskih metoda ima nekoUko: od redivanjc anthelminti6ne mo6i na zivotinjama iii insekticidne na iitnom ili pasuljevom ziSku. Poslednjih godina buha~ se po~inje 'llpotrcbljavati protiv suge i kao anthelmintik. mora dati 7-1Q<l/o etamog ekstrakla i ne sme ostaviti viSe od 9% pepela_ Upotreba. . a diditi dugotrajno. buva~. U kesicama. a u povrtarstvu i uopstc u privredi naj~esce ~e primenjuje u obliku pen u s avog sapunskog ekstrakta izradenog sa crnim sapunom. . kartonima. Narodna imena: berica trava. sto je od velike vainosti kad se zna da je buhac neotrovan. Hemijsko ?dredl. buha~ deJuje brzo.NajviSe buha~ se potrosi za ekstrakciju piretrina. U novije vreme buhac u prasku se mesa sa diditijem u prasku ili pepeinom.Buha~ mora imati najmanje 1% piretrina (oplemenj ene sorte imaju i viSe od 2%). buvara. a smrtonosal! je za iit'Otil!je hladlle krvi.

Daje se i spolja u obliku masti. za umirivanje ka~lja i bronhijalne astme (antiastmaticne cigarete). kao protivotrov pri trovanju morfinom. zatim za smanjenje sekrecije (izlueevine) zlezda. Od I i ~ case pravi pra~ak . Rede se upotrebljavaju vrhovi grancica u cvetu. sirup. par kins onizma i drugih neuroza. ocisti od zemlje i natrulih delova. grceva od zucnog iii bubreznog kamena. Kopa se u jesen. u humanoj i veterinarskoj medicini. his terije. Radi razmnozavanj a. . Atro pinov sulfat (glavrui alkaloid velebilja) upotrebljava se u okulistici (nauka 0 oenim bolestima) kao lek i pri ispitivanju ocne duzice i roznjace. epilepsije. ekstrakt. vece glave treba uzduf deliti na onoliko sadnica Jroliko ima pupoljaka.v VELEBIUE ILl BELADONA Atropa -belladonna L. Solanaceae Velebilje jt! vrlo vai na droga. sam iii zajedno s kokainom. Koren velebilja se upotrebljava Icao i list. pilule (s podofilinom). Glavu s pupoljcima i sitnim korenjem treba vratiti u zemlju da bi iduCe godine nikla nova biljka. tinktura. protiv nocnog znojenja tuberkuloznih bolesnika i uop~te za umirivanje bolova i napada raznih bolesti. Iznutra se daj e za umirivanje zeludacno-crevnih bolova (smanjuje zeludacnu sekreciju). opere i VI!LEBIUE su~i. pilokarpinom i muskarinom. dializat i dr.

0 . D .VELEBIWE ILl BELAOONA 261 A D OBLIK l 15TA VELEB IUA I NJEGOV IH PRIMESA I' FALSJFIKATA: A - VELEBI U E.PHYTOLACCA OECA NORA . C - AILANTHUS GLANOULQSA. x O.EPITHRIX ATROPAE. ali 0 tome nema jasnih i pouzdanih pisanih dokumenata. B - SCOPOLIA CARN IOLl CA .DVA BUVACA BEZ NOGU vahu jedno kozmeticko sredstvo izradeno od bobica velebija. xlll. Pocetkom XIX veka . VELlC\NA LlSTOVA SMANJENA NA POLQVI NU UPOTREBA VELEBIUA KROZ VEKOVE Misli se da su anticki narodi znali za otrovnost i lekovitost velebilja.5. Lepe Italijanke. U XVII veku velebilje se ce~ce spominje kao lck u medicinskoj literaturi toga doba. godine.DEWVI BUVACA. C . LIST IZJEOEN 00 BUVACA. B .ATROPA BEU-ADONA . narocito Venecijanke. upotreblja- BELADONIN BUVAC A . 2loog cega bilj ka i nosi naziv Bella-Donna (lepa gospa). Prvi zapis potice iz 1504.

a drugi prezivese posle stra~nih muka. nenamerna.23 grama. zemlji· ~ta. a pogotovu dugo cu· vana i dugo kuvana biljka manje je otrovna zbog prelaska hioscijamina u atrapin . ziva biljka je najotrovnija. Prosecna teziDa osusene bobice je oko 0.5 mg. U toksikolo~koj Ii· teraturi se kao klasican primer trovanja bobicarna velebilja iz neznanja na· vo di slueaj kolektivne intoksikacije jedne cete francuskih vojnika. taka i osu~enom biljkom. dugotrajnim euva· njem i kuvanjem <osobito u alkalnoj sredini) gube se alkaloidi. Na taj naein se i moze objasniti da je neko mogao pojesti i po nekoliko bobiea pa da je preziveo. Otrovnost velebilja potiee ad alkaloida. Suva. TROVANJA VELEBILJEM . a malo ili nimalo atrop ina. Deca i pastiri po 5umama su cesto htve til! ukusnih »pasjih tre~anja « . najce~ee mlevenjem i potajnim davanjem u crnoj kafi ili crnom vinu da se ne bi osetio neprijatan ukus semena. SveZa. i to bobieama. Cela biljka je vrlo otrovna. Susenjem. jer sadrfi najvi§e hioscijamina. biti skodljiva. Sto ~ezdeset vojnika na vezbi u ~umi. Jedni pomrese u najveCim mukama u ~umi i na putu za bolnicu. najedo~e se jed· nag lepog topl og septembarskog dana bobdca velebilja da bi ugas ili zed i da bi se osvezili. I rna i namernih trovanja bobicama velebilja. vee i jedna jedina bobiea prelazi maksimalnu dozu at· ropina i moze. Trovanja velebiljem nisu retka. a najvise njen koren. go· MJ()LA l':OKMAL'JA ZEN ICi\ MIDRIlAZA dine. Naziv Atropa je ime jedne od tri parke. koji je oko 6 puta manje otrovan. odredujuei Cas na ~e smrti (atropos znaei neumitan). J edna bobiea ima oko 1-2 mg alkaloida. jer se hi· drolizuju (razlaiu). klime i drugih okolnosti. kako zivom.262 LECENJE BIUEM poslepeno sve fannakopeje unose beladonu (velebilje) kao obaveznu drogu i njena vainost u medicini ni do danas nije opala. 1825. Prema tome. umorni i zedni. Najeesea trovanja su slucajna. a drugi je od jedne ili dye bobice povraeao. nego je jo~ porasla. dakle. tri mitolo~ke boginje koje po verovanju starih J elina seku konce na~eg zivota. . Maksimalna dnevna doza za coveka iznosi oko 1. sto znaei da bi u jedan gram isla oko cetiri suve ili jedna sirova bobiea. cija kolicina u biljci zavisi ad soja same biljke.

·na zalo. a is to ta ko i mnogi drugi pre!i· va ri mog.tacne dijagnoze iii se navodi da je u pitanju »mla· dalacko ludilo. mt::dlltim. ali sami postaju otrovni za coveka. Uostalom. Ovca i koza . delice klltikule i dlake. Maj mlln j e mnogo otporni j i od cove ka . Zec koj i se hrani ve· lebiljem pos tajc imun i moze podneti velike doze ove droge. ukusnim i privlacnim bobicama. ali je njihovo meso otrovno za coveka. hemijski i na zivotinjama.I1akova trovanj a.6 grama (Hekel). vrlo otporan. zamorce i pacov mogu biti hranjeni iskljucivo velebilj em a da pri tom ne pokazuju znake trovan j a . Meolltim. poceli su da u svojoj svakodnevnoj praksi obraeaju palnju i na na· rodni fivot u zabacenim planinskim gorovitim krajevima.'an 1 ot ru je beladonom. U zemljama Zapadne Evrope medicinari moraju poznavati valruje Ie· kovito i otrovno bilje. koji su shvatili velik zdravstveni i prosvetarski znacaj proucavanja narodne medi· cine. a li i medu pt icama ima razlike. Ot romos t \"eleb ilja za ra· zne zivotinj. ako bolesni'k ne umre od velebilja. ali uginu a ko im se alkaloidi dajll II venu. Sirokom anketom i neposrednim belezenjem u narodu u raznirn na· ~im krajevima u toku vBe decenija do~ao sam do zakJjucka da je broj trovanja velebiljem. sIal' nim. oko 0.0 ' da j edu . . pti ce i pas.c . Tako je. Ranije se. . Zec. Mikroskopom treba tra· ziti celije s peskom. losi! Pancie i Sava Petrovic.: toli ko je razliCita da je nemoguce uporedi ti njego\"o dejstvo prema Coveku i d omacim zivotin jama. pa zbog toga i ne mogu znati ne~to vge 0 trovanju biljem jakog fiziolo~kog dejstva. U slucajevima trovanja iii toksikolo~kih ekspertiza velebilje se moze dokazati mikroskopski. na pri. 11ajcefee zrelim. NaSi studenti med icine ne uce botaniku ni farmakognoziju. u nas mnogo veei nego ~to sam to ranije mislio. pre. 0 tome se kod nas vrlo malo zna. 0 Irovanjima veIcbiljem u nas za sada niko ne vodi racuna. Kozje m leko poslaj e o /ro vno od koza koj e su j el e beladonu. slucajnih trovanja pastira i goroseca zre· lim bobicama velebilja u okolini Pirota (Bonjinci) opisao dr Kostadin Tri· ckovic. klasicne primere nenamernih. njima one ugta ne ~kodi .VE LEBIU E ILl BELADONA 263 Mo!da su i ncke !ivotinje uzrok ~to se co\"ek polakomi . na ove predmete obracala veea palnja u nas i stari lekari su vge znali 0 biljnim lekovima i 0 bilju uop~te. psihoza i sl. Tek u novije vreme neki mlac1i lekari. za njega je beladona i najot rovnija. najosetljivija bi bila macka. Tako se i mogu objasniti tacni podaci za svaku godinu 0 trovanjima velebiljem i drugim biljem jakog dejstva. na primer. bili Zekari.st . ne treba izgubiti iz vida da su naSi najcuveniji botanicari u Srbiji. Kod nas . j eT Ie veCina t ivolin ja manje ose ll j iva prema l'e lebiljLI. Maga rac i konj mogu II tOkli nekoliko dana dobijati II hrani dnevno i po jedan kilogram zelenog mea ve· lebilja bez 2. medutim. mer. gol ub je. Posle coveka . COI'ek j e najosetijiviji. 'clcbilje .skoro redovno se otpu~ta iz bolnict:: be2. PuZevi jedll velebilje. TROVANJA VELEBIUEM U NAS Ni u nas nisu relki slucajevi Irovanja veZebiZjem.

znao koja je biljka u pitanju. slueajeve medikamelltozniiz trovanja.podmlac1ivanje« koristi se i u kriminalne svrhe.vodicu« u kojoj je danima bio potopljen koren »jarba naroda« (Iuda trava).Ietenjem« oslobac1ala znatno mlac1eg muza koji se bio upustio u nedozvoljene odnose s mladom snahom soldatuSom. ako mogu da izdrlim. . CuvajuCi stoku na ~umskim pozarBtima i krtevinama (gde uvek ima mnogo velebilja). Zlota. pred rat nekoli'ko goroseta jc umrlo. svima nam je dliZnost i obaveza da se protiv ove nemani borimo. nije od manjeg znataja. Osim toga. osvetli iz svih aspek_ a ta. zedna i gladna. zabelezio sam 1954. O~trelja. da pokafe da nije kukavica i mali. Ali su to sasvim izolovani slutajevi. za inat pojede jednu ili vge bobica. u Gvozdatkoj reci na GQeu. ali ne bobicama. jednog su na~li treceg dana blizu u~ca pored lbra. IIi jedno ' drugo zatikuje i onaj najmanji u eobanskoj drufini. Da bi iz sebe isterali . dugogodgnji upravnik bolnice u Boru. Najce~ce se nekad zena ovim . Prema tome. U istoenoj Srbiji. Bili su potpuno izobliteni. onda jo~ vge ima razloga da se ovoj tako vaznoj medicinskoj biljci obrati veea pafnja i da SP. tako da mi je olak~ao rad po tamo~njim selima da brzo doc1em do »eudotvornog korena« i naeina kako ga rnatrone spremaju da . posle mi je nekoliko meseci lak~e i podmladim se. Slut ajnih trovanja bobicama 1ma. miraz) samlevenim osu ~ enim zreIim bobicama velebilja kuvanim svakodnevno u crnoj kafi. dosad nepozllatih nacina upotrebe i puteva trovanja iz neznanja i neobave~tenosti. Na ova kriminalna.izlece« nesta~ne muzeve i nepokorne zetove (svoje sinove ovako nikad ne »Ieee«). prevare se i pojedu poneku bobicu. lako je dosad prikupljen bogat materijal 0 raznovrsnoj nepravilnoj upotrebi velebilja u narodnoj medicini. izuzev nekoIiko slutajeva kriminalnih trovanja iz koris/oljublja. god.venin« (otrov). veCinom iz neznanja. Ne manji broj trovanja je i mec1u goroseeama. nedaleko od u~ca lbra u Moravu.« Medutim. To su jedinstveni slueajevi na Balkanu. Obojica su prenesena u besvesnom stanju u bolnicu. a drugog eetvrtog dana blizu Kraljeva. sekiraciju) [reba svaki eovek bar dvaput godgnje iz sebe da istera: . sva ostala su bila iz neznanja. veCina trovanja velebiljem se nije zavr~avala smrcu. mec1u odraslim ljudima. U rukama lekara.264 ~to LECENJE 8[UEM Srecom. Sarbanovca i drugih sela piju . nego korenom velebilja. ali mi je podrobno i tacno opisao karakteristicne simp tome trovanja. ispoganjeni. naprotiv. ipak se pretpostavlja da ima i drugih. veoma podmukla hronitna trovanja prvi mi je (1954) obratio pafnju dr Petrovski. dakle. a mozda i iz koristoljublja. A vel1in (jed. vrlo mnogo. deca. U Bosni su pre i pasle rata zabelezena kriminalna trovanja (nasledstvo. Ako ne crknem. a kad ga upotrebi neznalica iIi zao covek. uvo nimalo bezazleno narodno . Kad sc tome doda da stotine porodica planinaca i brital1a s mnogo dece zive od branja Ii~ca i vaitcl1ja korenja ve/ebilja. apotekara i veterinara velebilje je spasonosan lek. Zdravslvel10 prosvecivanje naroda mora biti vecita i stain a briga svih zdravstvenih pos/enika. Na primer. seljaci iz Krivelja. Takva straviena trovanja belde svake gudine u planinama saradnici lnstituta za proucavanje lekovitog bilja j lnstituta za farmakognoziju u Beogradu. to je eesto 5111rtonosan olrov. is tina.. Nije. osobito po selima oko Bora.

bunika. vremena berbe. Voli jaku sumsku zemlj u. neizdrzljiva zed.32% alkaloida. nastupaju vee posle 20-30 minuta: suSenje usta i idrela. ludilo. luda trava (otrovani izgleda kao da je poludeo). Najvise ga ima po svetlim bukovim. veei dec opticki aktivnog hioscijamina prelazi u opticki inaktivan. ludaca. pasja jagoda. veliko bilje. klime. Velebilje je oduvek uliva lo strah i po~tovanje coveku bliskom prirodi. veliki bun. neosetljivost na svetlost. kurjacija jabucica.3% alkaloida. U . odnosno hioscijamina. Kolicina alkaloida zavisi od mnogih cinilaca: vrste biljke. promuklost . crni bun. Vecina farmakopeja traZi najmanje 0. Glavni alkaloid je levogirni hioscijamin. ekstrakcije alkaloida i izrade galenskih preparata. Medutim. cini svakojake ludosti kao da se pomamio). srecom. veljebilje. mandragora i dr.sirene zen ice. racemican izomer-atropin. gorsko bilje. bun. gorski bun. golemo biljc. bes. U alkalnoj sredini hioscijamin prelazi u atropin. pomamnica (otrovani skace. ZNACI TROVANJA VELEBIUEM Znaci trovanja. gadenje na ' povraeanje (ko povrati taj je spasen). GDE SE VELEBIUE MOZE NAJCESCE NACI? Velebije raste po nasim brdskim i planinskim sumama. Oni cine do 990/0 svih alkaloida. Nadeni su primerci lista sa 1. nacina susenja. buna (otrovani je kao u nekom bunilu). vilinsko bilje. tia. svi ovi nazivi ukazuju na to da narod poznaje otrovnOSI ove biljke. odnosno racemicni atropin. zanesenost. kurjaca. krccvinama i na mestima gde su sume izgorele. ukocen pogled. neuracunljivost. jako ra. vrgti. rede po hrastovim sumama. cuvanja i prerade. Svi ovi alkaloidi imaju slicno fiziolo~ko dejstvo: sire zenicu. jer je one bilo stalna opasnost za njegovo blago. Na sumskim paljevinama se mestimicno javlja u tako velikoj mnozini kao da ga je neko posejao. vilino bilje. viljebilje. prilikom susenja. poremccaj vida. starosti :droge i dr. OD CEGA POTICE TO NEOBICNO I SNAZNO DEJSTVO VELEBIUA? Lekovitost i otrovnost velebilja poticu od alkaloida (organskih azotnih jedinjenja) atropina. sto cini hemijsku i farmakodinamicku homogenost solanacea: tatula. decu i do mace zivotinje. pasja viSnja itd. zivom listu ima vrlo malo atropina ili ga mozda i nema. a najviSe po sumskim prosecima.VELEBlUl! ILl BI!LADONA 265 NARODNA IMENA UKAZUJU NA OTROVNOST VELEBIUA I NA MNOGE ZNAKE TROVANJA U raznim na~im krajevima beladona ima razlicita n a rod n aim e n a: velebilje. Odavno je na dobrom glasu velebilje s bal- . Kao ~to se viodi. Zaj ednicko im je jos i to ~to se nalaze u mnogim drugim biljkama iz isle porodice. kurjacija treSnja.

Kad sazri. svega do 2 mm u precniku. smrtonosan korov nasih ~uma danas gaji u SAD i Zapadnoj Evropi. Eto zbog cega se ovaj opasan. i to vek stogodi ~ njaka. Prema tome. Kruniea je ·krupna. Semenke su okruglaste. Iz mnogoglavog rizoma s mnogobrojnim. zatim u Iranu i zapadnim Himalajima. KAKO IZGLEDA VELEBIUE? OPIS BIUKE Velebilje je dugovecna zeljasta biljka. A velebilje se svake godine moze brati pa da se nc unisti. mrke. a na jug se pros tire do severne Afrike.aka va'i. Da bukva. sjajna zelena bobica.nih za ekstraklivnu farmaceulsku induscriju (SAD. razgranatim korenjem izbija jedna iii vi~e snainih razgranatih stabljika. nego se ~uma tim leci. odelo i obucu. Velebilje eveta preko eelog leta. irna tamnoljubicast sok. PRIMESE I FALSIFlKATI Zbog n epoznavanja i nerazlikovanja. Listovi su 10--30 em dugacki i do 15 em ~iroki.tama posle rata bila u svetu najveci izvo znik prvoklasnog velebil. i velebilje je ocit primer i dokaz da i korov moze biti koristan. tako da za prodano bilje kupuju hleb. Branjem velebilja ne ~kodi se ~umi. Velebilje je oko stotinu puta skuplje od bukovog i dmgog drveta. bor i drugo drvece stasaju za secu.266 LECENII! BILJEM kanskih brda i plan ina. najvge u Englesku. a velcbilje baS tu nalazi optimalne uslove za svoj razvilak i daj e list i koren Sa Jlajvise lekovitih saslo. Zapadna Evropa).e okupator popalio i posekao hiljade hektara naSih na. Ova impozantna zeljasta -. ukusna (ali vrlo o/rovna). Ima ga 4 u ostaloj Evropi do Kavkaza. !taliju. visokih 1-2 m. velioine naprstka. rede je kruniea zutosmede boje. jer je velebilje sumski korov. hrast.I . Od branja velebilja u na~im ~umovitim krajevima imaju znatnu korist osobito gorosece s mnogo deee.guk ih sllma.a. po povr~ini rapave. lugoslavija jc godi. Plod je vrlo lepa. krupnim. U svakom pr~ljenu ima po dva lisla. socna nakiselo-slat ka. Bobica je mnogosemena. lepa tarnnoljubicasto-nasmeda. na bazi bleua. treba cekati covekol' vek. Dna .e crnomodra. I jo~ nesto . Dole je bobica oblozena ~elenom petozubom ca~icom. sitne. Franeusku i druge zemlje Evrope i Amerike. One su gusto obrasle tamnozelenim mcern. veliCine vi~nje. izbijaju ·iz pazuha Iistova. jer . od kojih je jed a n vel i k. neobave~teni i nestrucni biljari cesto beru list vinobojke (Phytolacca americana). SAD.. Holandiju. Jugoslavija godgnje izveze desetine vagona ove vaine biljke. Cvetovi su pojedinacni. PRIVREDNI I DRUSTVENI ZNACAJ VELEBIUA Farmaeeutska ekstraktivna industrija godi~nje tro~i stotine vagona korena i jo~ viSe !is ta velebilja za proizvodnju atropina i drugih lekova. a d rug i m a Ii.

i godine. SUSENJE. natruUh i mrtvih delova. Na njima osim evetova ima i mladih. obodima ~uma i na nekim mestima gde se i velebilje javlja. zelenih plodova. Mlado korenje treba vraeati zajedno s glavom i pupoljelma u zemlju. u velebilja su evetovi pojedinac!ni. debelu. Korenje se odmah opere hladnom vodom. beJoZuckast. ali je najbolje prvo kolo. Treba brati same zdravo i mlado liSee zelene boje. sunCanom i suvom vremenu. Najbolje je osu~eno liSee odmah presovati i zapakovati u viSestruku Zilavu. jer list privlaC!i vlagu i brzo se kvari. Povadeno korenje treba o~ah ocistiti ad zemlje. U novije vreme za industrijsku ekstrakciju atropina sve se vge traze vrhol'i grancica. odnese kuci i iseee na komade dugacke 20 em. Lisee velebilja je neprijatnog. da bi iduce godine bilo dovoljno debelo i sposobno za vadenje. brano kad se na biljei pojave prvi evetovi. PAKOVANJE I CUVANJE List se bere eelog leta sve dok velebilje eveta. Cim se lisce osuili.VELEBILJE ILl BElADONA 267 biljka poreklom i7. tim biljka prestane evetati i poenu izbijati novi izdanei. a plodovi su krupne madre pojedinac!ne bobice. Lisee velebi\ja je vrlo tanka i nezno. najc!e~ee po llaseljima. jer takvo li~ee ima manje lekovitih sastojaka. sitne plodove modre boje u grozdovima. Najlekovitiji SLl vrSni lis/ovi. Zato se mora pafljivo bi-ati i prenositi u korpama. Najbolja droga se dobija branjem !ista oko podne po lepom. a nikako u vreeama.ire ad tr. Amerike ~iroko je rasprostranjena u m:nogim na ~im krajevima. jer je atropin vrlo nepostojano organsko jedinjenje. mek. Razlike izmedu ove dYe biljke su uglavnom ove: vinobojka ima grozdaste evasti s vrlo mnogo sitnih evetova bledozute boje i kad sazri. Korenje 5C vadi dok sneg ne zaveje. Odmah posle branja Igee treba osusiti u ~to tanjem sloju. Ako se brzo ne osusi. jer su heIoijski sastav i dejstvo potpuno drugaciji. List vinobojke nije dozvoljen u trgovac!kom velebilju. Treba vaditi samo krupno korenje (cesto kao ruka debelo) od odras!ih biljaka starih v. nagorkog i naljutog ukusa. soean. nepromoeivu emu hartiju. ko nema su~ruiou. u zagrejanoj susnici na 50-6()oC Hi. vee od druge polovine avgusta. To moraju ZDati svi biljari. odse6i glavu i vratiti je u zemlju zajedno sa sitnim korenjem.i krajem leta. rupa i drugih o~teeenja. BERBA. razgranat i ponekad tdak vge od 2 kg. Uredcno korenje mora se odmah suSiti u zagrejanoj susari . Koren velebilja je vrlo mesnat. Glava i tanka korenje imaju manje alkaloida m smanjuju vrednost drogi. bez pega. onda' brzo gubi lekovitost. Korenje se vadi u jesen. moze ga su~iti u hladu (na tavanu) na velikoj promaji da se ~to pre osusi. daje losu drogu i tesko sc moze prodati. Iskopavanje moze poc!eti . jos mlako se pafljivo pakuje da se ne izlomi i cuva na suvom mestu. ad 2 do 3 em. vrlo velik. krupni i Ijubic!astt.

pre nego sto pocne vlalno i ki§ovito jesenje i zim· sko doba. uplesrrivi se . nasli smo prave divlje plantale ove valne lekovite biljke. Korenje velebilja je higroskopno (privlaci vlagu).iti da bi se §to pre osusilo. mi smo . napomene i opomenel . jer su njeni lekoviti sastojci nepostojani u vlalnoj drogi. mole se susiti i na SUDeu nanizano na kanap i obe§eno ispod strebe. glavu sa sitnirn kor enjern vratiti u zemlju.i velikih kolicina ve· lebilja nekoliko posleratnih godina. Zato treba raciollaJno eksploatisati biljku: ne kopati rnlado bilje i na onirn mestirna gde ga malo ima. nego ga treba §to pre prodati. Tako ce se na goJorn pozaristu za nekoliko godina imati prava plantala beJadone u prirodi. jer niko nete da ga kupi. Deca i trudniee ne smeju brati velebilje. Zato se na ove okoir!osti mora obratiti najveea pamja. ZASTITA I RAZMNOZAVANJE VELEBILJA U PRIRODI ProuCavajuci godinama beladonu po nasirn brdskim i planinskim sumama. iako se od davnina zna za nju. Prema tome.Cela bilj'ka je vrlo otrovna. pa se zbog toga velebiJje ne sme upotrebJjavati u domacinstvu i ne sme ga biti u domacoj apoteei. i 1947. Ako se is· kopano korenje ostavi na gOmili. najvge na mestima' gde je okupat. Debelo korenje se mora U2du! raspor. godine. Od 3 kg sirovog dobija se oko 1 kg suvog korena. Preporuke. zbog cega se mora dobro pakovati i cuvati na suvom mestu. one brzo gubi alkaloide. AIm je vreme toplo i suntano. a jo§ vi§e susne 1946. . Iz istib razloga beraci bilja ne treba da cuvaju velebilje kod kute.i mora se uni§tiIti.or sekao surne i gde su bili veliki pozari za vreme rata. Velebilje je vrlo valna lekovi·ta biljka. a time i lekovitu i trgovin· sku "rednost.o zapakuje i cuva na vla7. a ostali posle branja moraju dobra oprati ruke toplom vodom i sapunom.jmal. beladonu treba sto pre osu§iti. dok na pozari§tima nije izrasla suma. U nas sumari treba da razrnnozavaju j gaje ovu biljku.nom mestu. zbog cega se u rnnogim zemljama (naroeito SAD) sve vise gaji. Ovo su glavni razlozi zasto je na§a droga iz nekih krajeva bivala lo§a. a j mi smo odlazili na ta mesta i brali beladonu i u njoj nalazill velik procenat lekovitih sastojaka. Uopste. Od velebilja smeju spravljati lekove sarno farmaeeuti u apotekama i industriji lekova.268 LECi!NJi! BIUi!M ill iznad peci do sooe. sporo i nebatno su§i. U apoteci se od velebilja izraduju razni galenski preparati. vla!n. Pravilo je da na pofari§tirna irna najvise i najbolje beladone. Farmaeeutska industrija svake go dine trali desetine vagona ove droge za ekstrakeiju hioseijamina. gJavu U2du! raseci 1Ia onoliko delova koliko na njoj ima pupoljaka i rasaditi na rastojanju od 50 em. jer ce od nje imati vecu korist nego od §umskog drveca.

Cvetovi su sitni. grubo dlakavi. VRBENA . .Za spoljnu upatrebu. uspravna i na gornjem delu razgranata. 269 VERBENA. za obloge uzima se: 4 supene ka~ike sitno narezanc verb ene. visoka 30-80 em. DIVUA VRBENA. isti eaj simi i za ispiranje i grgljanje u slucajevima upale usta . pa se daje dojiljama po 3 caSe Verbenaceae . LJUTOVNICA Verbena officinalis L. popari sa 200 g kljueale vode i posle 1 sata ocedi i pije 3 puta dnevno pre jela.500 m nadmorske VIS me.. otoka i drugih oboIjenja.(J/ . dvousnati. : VERBENA dnevno pre jela. grla. bledoljubicas ti. jer sniZava visoku temperaturu. gorke materije. Raste svuda po zapu~tenim mestima i pored puteva do 1. manje iii vi~e dubokodeljeni. Stabljika je cetvorouglasta. Sadrii neproucen al· kaloid. Narodni lek za jaeanje.' . DlVUA VRBENA . . protiv nesanice i nervoze. sakupljeni u dugim klasovima na vrhu granciea. Upotrebljava se i protiv groznice. Upotrebljava se gornja polovina biljke u evetu (Verbenae herbal.IQ-/ " . za lecenje jetre i mCi. 1 kaSika lanenog i 1 ka~ika stucanog grckog se- .. heterozid verbenozid. rana. duguljasti. Trajna iii jednogod l~nja zeljasta biljka. Uzima se po 1 ka~ika isitnjene droge. Cveta od juna do oktobra. Povecava mlecnost.VERBENA. taDina. VRBENA. nadole okrenuti i na vrhu ~iljasti. Listovi su naspramni. sluzi i etarskog ulja.

Pije se kao caj (10 g na 100 g kljucale vode) 3--4 puta dnevno. Upotrebljava se kao narodni lek slicno zalfiji. spe riS. ocedi i mlako upoLrebi. VEREM·TRAVA . nesanice. trava ed dlaka. jer »od verema veceg jada nema«. jer sluZi za destilaciju. VEREM-TRAVA. uglavnom za jacanje i umirivanje. ostavi poklopljeno 4 sata. OstaJa narodna Imcna: bori~. sporiSak. nani i maticnjaku. vrbina. spo l'i ~ . jezicar. rede za lecenje rana. Sadrii vrlo malo etarskog ulja. U predelima s obc strane Drine ova biljka se mnogo ceni za lecenje »jada i cemera • • tuge. TRAVA OD VEREMA. GORSKA METVICA. konju ~ ara. »bola pod grudima«. zbeg kojeg se droga sve viSe sakuplja. MARULKA Calamintha ryfficinalis Moench - Labiatae Bere se !Bee iii vrhevi grancica biljke u cvetu (Calaminthae herbal i brzo susi da sacuva prirodnu boju i prijatan miris na maticnjak i nanu. brstica. ze! ezenka. vrbica . popari se I litrom klju~ale vode. cvrstac. verbina. bosotica. VEREMNJACA.270 LECENJE BIUEM mena.

a ukusa slicnog mrkvi. ovci cicak. osobito po kame· njarima.VETROVAU. . V(. .oma jako deljeni i svaki vrh se zavr~ava o~trim k~pmm tmom. Upotreba. bela sikavica. skolobad.ljikava biljka. VETROVAC. Upotrebljava se i prot'iv velikog kaslja: caj (10 g na 200 g vode) zasladi se LOlu-sirupom i pije svakog sata po 1 kafena ka~icica. bermez.Bodljikav korov sus nih mesta.VETROVAC. fi'rOgon . Narouna imena: bela boca. . Droga. Zilavl . najcesce u obliku caja. skulab. bermelj. valjavac. oko 0. . . Cveta celog leta.Saponozida 0. nalaze se na vrhovima grancica. na pesku i sllvim poljanama. visoka do 70 cm.Diuretik. - Umbelliferae ViSegodgn)a ?od. L1StoVI ERYN GIUM CAMPESTRE Rasprostranjenost. ple~ec. kolotrk. su tvrdl. Cvetovi su grupisani u glavicaste cvasti bele iii plavicaste bOJe. sikavcina. Koren je svojstvenog mirisa. .5%. brmec. Sastav. . bodeci trpotec. kapinska trava.. bermec. .12% etarskog ulja i mnogo seeera. 271 VETROVALJ. KOTRLJAN. Ima dugacak rizom. brmak. skolab. vekes. KOTRlJAN . tan ina 1. Mladi izdanci u pro Ieee koriste sa kao salata i povrce .~I STRIC Eryngium campestre L. beTmak.Koren (E ryngi radix) iskopan u j esen iii ranD u proleee.5-1%.ljkama koje deluju diureloicno. Daje se sam iii sa drugim bi. vakas. ali se kasnije oseea gorcina i ljutina. be li tm.

tamnozeleni. kemerak. VIDAC. morski sikavae. Cveta od leta do jeseni. Droga. . ERYNGIUM MARITL\1UM VIDICAK. Stabljika je neZna. Cvetovi su raznobojni: ervenkasti.600 m. Scrophulariaeeae Sibna jednogodisnja zeljasta bi ljka. E. kapinika. Rasprostranjenost.lis L. Raste svuda po livadama.272 LECEN1l! BIlJEM Gotovo istog sastava d dej stva su i neke druge vrste istog roda koje rastu kod nas: Eryngium maritimum L.20 em visoka. VIDOVACA. a gornji jajasti i nazubljeni.l. planum L. svega 10. donji su klinasti. ostri badelj). (glatki sikavae) i dr. pored puteva. VIDOVA TRAVA. bledoruti iIi bell. Vidae obuhvata viSe samostalnih vrsta. prava i sarno u gornjem delu malo razgranata. do 2. ruZiCasto-ljubi~asti. Listovi su sedeci. Sve su to poluparazitske biljke. sve se one rnogu koristiti kao lekovite. Sakupljeni su u klasaste evasti u pazuscima gornjih listova. lim sumama. po svet- Cela biljka brana u cvetu (Euphrasiae herba). (kapin. VIDOVCEVICA Euphrasia officina.

Raste kod nas svuda.Saponini. konjunktivit.Vidovcica oije dovoljno proucena. . Cveta celoga leta. vidoka ~arena. na uga· ru. Narodni lek: sma· njuje upalu i lutenje nosnica. Oko 0. . 1. gorke materije. 50/0 galotanina. Sastav.150/0 etarskog ulja. VIDAC Anagallis arvensis L. sa crnkastim tat· kama na nalitju. prosti. Upotrebljava se i za letenje upala oka. . kad sazri.VlDOVClCA. tija je stabljika na bazi po zemlji polegla pa se postepeno uspravlja. Narodni lek. 2. Otrovna. upalu usta i zdrela i uop~te deluje kao i druge taninske droge.Nadzemni deo biljke u cvetu (Anaga/lidis herbal. Caj za ispiranje nasa (kija. Upotreba. VIDOVA TRAVICA.JednogodiSnja sitna biljka. vidavita trava. ostaviti celu noc i sutradan nos ispirati procedenim tajem. ota· niea. Rasprostranjenost. sa 5 g lano!ina j 15 g belog vazelina. viea): 2 supene ka~ike droge popa· riti sa 200 g kljutale vade. najvge po njivama. na dugackoj drki. cak i za lecenje otnih bolesti (da se pojata oeni vid. grizov. Od pet do ~est puta dnevno staviti pomalo ove masti u svaku nozdrvu. ka. Lekavita mast: 5 g alkohoiature od vidove 1irave i 2 kapi ulja od kamilice pomeSart». visoka 10-30 cm. Iz pazuha Usta izbija po jedan sitan evet crvene boje. Siljasti. malo tanina i drugih sastojaka. naspramni. VIDAC 273 Sastav. . poklopiti. Narodna lmena: vidica. Upotreba. - Primulaceae IzgJed blljke. VIDICAK VIDOVCICA. po obodu celi. . kraj puteva. spada poklopaC'. proteolitski enzimi. Bez rnirisa . imaju 3-5 nerava. jajoliki. blefarit.Gorkog ukusa. Droga. oslenica. leti proliv. Plod je okruglasta taura sa koje. ~to moze imati kobnih . zornica. dragonka. . heterozid aukubozid i smolaste materije za koje se pretpastavlja da su gla'Vl1i lekoviti sast:>· jci droge. Svojstva. Listovi su sitni. VIOOVA TRAVICA. preve· liko lutenje zeludatnog soka. plavu boju.

Imroslep. Na Zapadu se upotrebljava kao oarodni lek za le~enje astme. Narodni lek za Jecenje organa za disanje. gume. rana (u obliku melema sa lanolinom i vazelinom). - U~ticaeeae Trajna zeljasta. vanilina. divji baselak. ovce i ptice.274 LECENJE BrUEM posledica. vidovka. neobave~teo svet je upotrebljava za le~enje raznih oboljenja OCiju. . - Polypodiaeeae Kitnjasta pap rat vlaZnih stena i pecina. Cvetovi su sitni. sluzi. v. krivi~ica. o~iea.i die. vrlo dlakava biljka. ~r­ VIDOV CICA vi~nik. CRKVINA. vid. kurje oko. Narodna imena. ova biljcica ima jo~ mnogo narodnih imena: abronek. Ima i sluzi. DRENAK. Povodeei se za narodnim imenom . visoka 10-40 em. vidoviea. mi· sakinja. kokosiji slijep. . nitrata i benzoeve kiseline. Otrovna je za ribe. abronka. VODENA PAPRAT Adiantum capillus Veneris L. okaoee. VILlNE. za olak~a­ vanje isk~ljavanja sluzi i dr. zelenkasti. zeleoika. erljena vida. VIJOSNICA. PRILEP. krika. kurja cesnica. mokraenih puteva i uredivanje menstruaeije. MRTVA KOPRIVA Parietaria oficinalis L. Ima gorkih i taninskih materija. sumpora i kalcijum-oksalata. vidova travac.O· sim vee spomenutih. kumarina. skrika. Ima kalijum-nitrata. zeoica. konje. visoka do 80 em. GOSPINE ILl VENERINE "LASI. PAPRAC. skupljeni u lop taste evasti. vidooka. ~to objasnjava upotrebu vijo~niee u narodnoj medicini za izbacivanje kamena iz mokracoe be~ike i za olaksavanje mokrenja. vidovska trava.

C. ima antibakterijska svojstva. ta'ko da ogromna bodlji'kava rozeta 5 Ii ~ce m i glavicasta evas t leze na zemlji. jakog. vina (30 g na 1 litar vinal i ekstrakta daje se kao diuretik. Slicnog h em ijskog sastava i dejstva su srodne do mace biljke istog roda: Carlina acantilitolia All. sjekavae. C. Sastav_ . Droga.ino sito ne ma stab ljike. evo jo ~ i ovih imena: beli tm. 275 VIUNO SITO. . Po~to je . Koren j e okamit . Brzo poplesnivi pa se mora naglo os u~ iti i p aZJjivo cuvati na suvom mestu.VILI NO SITO. alpina Jaeq. KRAVLJAK. Narodna imena. l anina. . oko 20 0/ 0 inulina (rezervna hrana ·kao i u drugim b. VINOVA LOZA Vilis vinifera L.i nulin levulozan. KRAVUAK . vulgaris L. rane i za lecenje koznih bole sti u narodnoj medicini. . oko 30 em dugackih. Kad sazri. ~to obja~­ n java vekovnu upotrebu ove stare kulturne biljke kao hemostatika. Spolja u obliku ka~iee stavlja se na cireve. koji se do kraja XIX veka upotrebljavao za bojadisanje. vretenas t.Osim spomenutih. hranljiv je zbog inulina. dijaforetik.. KRALJEVAC.. belotrn. peraslO deljenih. flavonoida i leukoantocijana. . corymbosa L.Sadrzi 1-2% etarskog ulja. Dugovecna zeljasta biljka. . protiv preteranog i produienog mesecnog pranja i kad se desi da menstruaeija izostane: 60 g vinovog lista i po 20 g dimnjace i majorana se pome~a . i dr. toniok i holagog. narkoticnog mirisa. RESETKA Carlina acaulis L. sastoji se iz raznih terpena. U gladnim godinama koren se jede. leii na rozen od duguljastih ca~ icn ih Iis tova. ukusa koji podseca na koren kupusa: malo ljutne d ima svoj stven miris.Etarsko ulje je smede boje. U li~cu ima boje ne materije enozida. Tri supene ka~ike popariti sa pola litra kljucale vode. VI NOVA !. a ispod njih je rozeta od bodljikavih.Mr~avi. Protiv j akog odliva upotreblj ava se i tinktura iii ekstrakt: 100 g osusenog ¥1novog li~ca iseeka .. pupavae. Varijet et vinove loze bogat tarunima i bojama (u jesen erven list). raznih soli i drugill korlsnih sastojaka. smole. voska. os taviti pola sata i popiti u 3 doze pre jela u toku da na. U zrcli m plodovima ima mnogo glikoze. Vinova loza ima izraz.ita svojstva vitamina P (flavonoidi) . zatim vinske i drugih kiseLIa . kompava. koren kravljaka moze se davati kao dijetalna hrana dijabeticarima.. - Compositae Vil. ostaje sarno »si t o« 'koje vetar nosi. mesnat. Rasprostranjcnost. u precniku oko 12 em. s uvi pa~njaei u brdima i planinarna.QZA . Upotreba. prostriljavica. . . okrugla.U obliku caja (20 g na 1 Iitar vode). koristi se i danas kao lek za uredivanje mens truacij e. C.protak. PUPAVA. Cveta eelog leta.iljkama iz iste farni'Ii'j e: Compositae). kao palae debeo. Cve tna glaviea je crvenkasto·belicas ta. debelih. - Vitaceae U eeloj biljci i vinu ·i ma tanina. grubih Iistova. a u pLodovirna ernog groida Mltocijanskih je"njenja.Koren (Carinae radix) se vadi u jesen. na preseku beo.

oboIjenja jetre i uop ~te za jacanje. zvizdenjak. Droga_ .Bere se list u doba evetanja (Alchemillae foliumJ _ Sastav_ . . kamilice i majkine du~ice. vinska [oza.500 m. Voce i povrce.Bez mirisa. VIRAK. plascek device Marije. Narodna imena: vina [oza. oporog i malo nagorkog ukusa. Svrab stidmce (pruritis vulve). Spolja se daje u obliku jakog caja (200 g na litar vade) za zapiranje u slucajevima krvavljenja iz materiee van vremena menstruacije. Upotreba. osobito krvavog. - Rosaceae Opis biljke. . c:apa lava. Svojstva. lekovitih vina.pome~ati da se dobije lekovita mast i time mazati stidnicu. Grozt1ane kllre se preporucuju protiv hron'icnog zatvora.Osim spomenutih narodnih imena. jer groide je vrlo hranljivo . Cveta od maja do avgusta neug[ednim zuckasto-zelenim sitnim evetovima. sluzi u apotekama za eks trakeiju trava za izradu raznih tzv. izdeljeni na 7-11 pli~kih reznjeva. U slucaju da je pruritus pracen ekcemom. trs. . Vocni daniJ. u eelini okruglasti. capa oroslanova_ . 10 g lanolina i 20 g vazelina .Raste svuda do 2.Virak je tipicna taninska droga. Podzemno stablo je razgranato i iz nj ega izbijaju nadzemne prave stabljike. vinja loza. vinika. ROSANICA. Vino. krga. lako se vari i korisno deluje na organizam (vid. visoke 10-40 em. drago kamenje pastirica«.Ima 6---90/ 0 tanina (galnog i elagnog). izmedu stena i drugde. Kamen u bubregll ~arod leci sokom koji euri (»suzi «) kad se u prolecc vinova [oza orezuje. cokot. pije se 3-4 ka~ike soka dnevno_ Istim sokom peru i oblafu upa/jene oei. Listovi su naizmenicni. BISERAK Alchemilla vulgaris L. .Virak je mnogogodi ~nja zeljasta domaca biljka. lavska noga. magle i kiSe kao divni sjajni biseri. Daje se u obliku caja (10 g na 200 g vode) iii u formi ekstrakta (po 3 grama dva puta dnevno) protiv proliva. gastrita. Rasprostranjenost . Na Iistovima virka dugo se zadrlavaju kapljice rose. . po obodu zupcasti i obrasli trepavicastim dlakama. . 3 supene ka~ike caja popariti sa pola litra kljucale vade. vinoloza. drl i 8 dana uz cdce muckanj e i pije 5 puta dnevno po I ka~i ka pre jela_ Ista ova tinktura koristi i protiv hemoroida. viric. Caj protiv proliva: pome~a se po 25 g virka. »nakit i. Dobar adstringens i tonik. ovoj sme~i dodati 10 g oinkoksida. najviSe po suvatima. osobito erno. goveda trava. ostaviti celu noc i sutradan piti umesto vode_ Narodna tmena. upotrebljava se i protiv ka~lja i zatvora. krupni.LECENJE B1UEM se i pre~ije sa pola litra 550f0-ne prepecenice. na dr~kama. 10 g vodenog ekstrakta rnZinog eveta. trave-ive.Dva grama vodenog ekstrakta virka. Sira (slatko vi no) u svetu se sve vi ~e ostavlja za zimu i pije kao neprevreo vocni sok. VRKUTA. gospin pla~t. dunjinog semena. navodimo i ova: verkuta. Suvo groide je veoma hranljivo.

SISAVAC.V1SIBABA. VUSKA SALATA . Leucojum aestivum L. pog_ nuti cvetovi su prvi vesnici proleca. dnevna doza) iii se sprenn kao povrce. 277 VISIBABA.ZALATNICA. U narodu se sveze ]gee stuca i stavlja na uboje i eireve. VISNJA Prunus cerasus L.'0 sterilnih rastvora za injekcije u ampulama od 1 ml za leeenje poliomielita i traumatienih o~tecenja nerava. Glavni alkaloid je g a I ant ami n. limunove i Cilibarnel. U vi~njevirn peteljkama (Cerasi stipites) ima tanina i drugih sastojaka koji deluju diuretieno. U obliku eaja (2 ka~ike suvog li ~ca na 300 g kljucale vode.[1lo ukusnog i svakodnevno upotrebljavanog vocnog soka koji osvezava prijatnim mirisom i ugodnim kiselim ukusom (vic!. visibaba i neke druge biljke iz familije Amaryllidaceae sadrt. . mineral-nih soli. Galanthus woronowii Los. Iz lukovica visibabe izdvojen je j stavljen u promet poslednjih godina srodan alkaloid n i val i n. U lukovicama ga ima oko 1%. pomaiu izbacivanju kamena iz bubrega i mokracne be~ike i zaustavljaju proliv. Raste na ~umskim kreevinama i na pus torn zemljiStu. pravi se Sirupus cerasorum. 5-10% ~ e c era (uglavnom invertnog). U p[odovima viSnje i tre~nje ima slobodnih 0-2%) i vezanih organskih k i s eli n a Uabuene. Od zrelog p[oda.50 i 1". DRlJEMAK. Cvasti su svetlozute boje.e alkaloide derivate izohinolina. . . VLASKA SALATA. Daje se u obliku hidrohlorida i hidrobromida. V1SNJA . - Amaryllidaceae Do 20 cm visoka trajna zeljasta biljka na~ih ~uma. vi tam ina itd. azotnih jedinjenja. Kao sneg bell. Vitaminski vocni sokovt). vino ·i dr. - Compositae JednogodiSnja zeljasta biljka.. 0. Cveta od maja do septembra.Rosaceae Od zre[og ploda (Cerasi fructus) 'k i I> e led c 'r n e viSnje pTavi se vrlo ukusan i zdrav sok i sirup. BAPKA. U novije vrerne sve se viSe gaji ki's ela viSnja za proi'ZVodnju v. kunjavac). REPUNJACA. . Daje se u obliku 0. Slieno fizostigminu deluje kao miotik i kao antagonist kurareu . Z\'once. Manje je otrovan od ezerina (fiziostigmina). DREMUUKA Galanthus nivalis 1. drem. DREMIDEDA. (dremovac. SKRBINKA Lapsana communis 1. Cvetovi se zatvaraju eim prode podne. pekmez. zajedno s razbijenom ko~ticom d semenom. OGNJICINA. VISIGAC. visoka do 1 m. VISIPATKA. BAPKA . Use men k a m a ima glikozida amigdalozida i enzima emulzina.25.

divlja perunika. - Iridaceae Trajna zeljasta barska biljka. Os tala narodna imena: vodeni bozur.Upotrebljava se i protiv proliva. Ima debeo zut rizom oporog ukusa.7% ulja. hrastova kora i dr. Lici na peruniku.icini. arginina i holina. Cl'eta od maja do jula. vodeni macic. izaziva grceve u trbuhu i povracanje. trava od srdobolje. visoka 60-110 em. U svezem stanju. Raste svuda po stajacim vodama. breze i medvedeg groZda ·i troskota. Vodena perunika je olrovna. a mi imamo izvrsne taninske biljke (srcenjak. Sok sveze biljke izaziva draZenje sluzniee i kijanje. zuti bozurak. zuta lilija. Osu~en rizom se upotrebljava u sme~i sa nekim taninskim biljkama protiv krvavog mokrenja: pome~a se po 20 g rizoma vodene perunike. a lekovitost im je veea i pouzdanija. Vodenu peruniku treba izbegavati kao lek. .) koje nisu ~kodljive. LECENJE BILJEM kao dijetalna hrana bolesnika od " I VLAS!<A SALATA VODENA PERUNIKA. lista koprive. z. vodeni krin. divlji lilijum.278 upotreb lj ava se za jace lucenje mokrace ~ecerne bolesti. vodeni evijet. voeni ~ecer). jer je otrovna.uti vo- . za jaeanje.50f0 belancevina. 1. ali JOJ je evet zut. kuva 15 minuta u 1 litru vode. ponekad i krvavo. za lecenje desni ~ zuba i u druge svrhe. 2. oko 22% ugljenih hidrata (hidrolizom daju uglavnom fruktozu. uzeta u vecoj koJ. BARSKA III lUTA PERUNIKA Iris pseudacorus L. Sadrzi do 200/0 tanina. glutamina.

Za bolje varenje: po 25 g korena vodopije. na os novj do polovJne obuhvata~u stabljiku. Ponegde se zapustena mesta izjutra plave od isevetale vodopije. Koren joj je valjkasto-vretenast. pektina i dr.Koren (Cichorii radix) kopan u jesen kad je najdeblji i irna najviSe lekovitih sastojaka i "nulina (rezervna hrana). maslacka i idirota. Droga. VODOPIJA. ~ENETRGA . osta. i \ista hajducice. po pasnjacima i livadama. spolja tamne boje. U po ran kalar creva i nemanje apetita: 50 g trave·ive. 15 g trave·ive i po 5 g anisa i moraca. za jacanje zeltica. ad ove · smese se uzme 2 supene kasike. uvece popari sa 300 g kljucale vode. pre svega. trave. dugacki. a iznutra gotovo beo.i viSa. Svojstva. poklopi i sutradan odLije i nezasladeno pije izjutra pre dorucka i uvece pre vetere. udnrleni u pojedinacne iIi udIlUzene evasti oko 3 em u promeru. Stabljika i Hstovi su pokriveni kratkim tvrdim dlakama. »Frankova cigura«. 4. 3. svi su jezieasti. .Raste svuda kao kor~Y.VODOPIJA. za obilnije lucenje rnokraee i zuci i dr. najviSe pored staza i puteva. poklopiti.5 m. Rede se koristi nad· zemna biljka brana u evetu (Cichorii herba). duguljasto-koplja· sti. 1. za pojaea· vanje apetita. Rasprostranjenost. . Cela biljka ima mlecnog soka.ViSe se kol'isti u narodnoj nego u naucnoj rnedicini kao neotrovna gorka droga za lecenje organa za varenje. avo je . Cveta obilno preko eelog leta. slobodnog voenog secera. CIKORIJA 279 deni Ijilj an. gorak 'k umarinski derivat vezan u biljci u obliku heterozida. po 20 g korena vodopije i !ista hajducice i 10 g ocajnice.Cela biljka je gorka i vrlo cvrsta tako da se tesko kida i cupa. i u nasem organizmu) daje sarno levulozu (fl1Uk:tozu ill voeni secer). razurnljivo je zas to kod oas u narodnoj rnedicini ciguru koriste dijabeticari. u gornjem delu razgranata. sarica. visoka do 1. Tri supene kasike ove mesavine uvece popariti sa pola litra kljucale vade.om. krupni. po obodima surna i drugde. . zecja nrliea. Pos to je inulin polisaharid koji hidrolizom (dakle. - Compositae Dugovecna zeljasta biljka. vrlo lepi i upadljivi. a oni na stabljici su kraei. vrlo tvrda. . Cvetovi su svetloplavi. bolje varenje hrane. krinka. . Inulina i drugih derivata voenog seeera ima oko 25%. Hronicni kalar ze luca: po 20 g korena vodopije. kao pod 1. zut i Iilijum.Cikorietol. Upotreba. Sastav. Spravlja se J pije kao pod 1. povodna peru· nika. manje delj eni.viti celu noe i sutradan odlHi i piti nezasladeno umesto vode. Prizemru Iistov. i po JOg trave·ive i pitome nane.i su u obliku rozete. Stabljika je prava. ponekad . po obodu duboko i nejednako urezani. lENETRGA. CIKORIJA Cichorium intybus L. lazni macinae. cvrst. majkine dusiee i oraha. dodatak kafi i »sirotinjska ili ratna kata« je ispr· zen i samleven koren oplemeojene vodopije sa krupnim mesoatim korenom bogatim il'lulin.ive. osobito mlada. 2. Za ciscenje zucnih puleva: po 40 g korena vodopije i maslacka.

indivija. gologuza. modriea. goliea. divlja 10Cika. endivija kreculja. vrtna zu· tenica. umesto skroba kao rezervnu hranu imaju inulin. zutka. PACJE GNJEZDO. andivija. Oplemenjena cikorija se u Evropi gaji od XVII veka. zucaniea. cigura. zelteniea.000 vrsta. jandreSiea. cihora. zumenica. Narodna !mena: vgnjev regrad. podroznik. osobe obolele od ~ecerne bolesti mogu koristiti sve biljke iz te porodiee kao dijetalnu hranu. eilkorija. plavulja. kudrava salata. ~an· toga. VOLNJAK. Prema tome. a njih ima vrlo mnogo. RUNJAVA TRAVA Anchusa officinalis L. suncevo cvece. oko 23. Cichorium endivia L. cikora. radic. VOLOVSKI JEZIK.imenom: and~bija. VOLUJAK. je ba~tenska biljka koja se kod nas gaji u vge hortikulturnih odlika kao zeleno povrce i upotrebljavaju je kao salatu osobito u Slovenijoi. kairiput. ~urlin.280 LECENJE BIWEM sasvim opravdano. Narod je naziva ovim . konjska trava. vodoplav. cihura-rezaniea. plavoevet. - Boraginaceae VOLOVSKJ JEZIK . zutinica pi-toma. jer sve biljke iz familije glavoc!ika (Compositae). ~trpka.

oko 20 em dugacki. kaloida einoglos ina. VRANEMIL. S lienog sastava i dej stva je i Lycopsis arvensis L. Arom ati cnog mi risa i ukusa. poglavlje . vezu u kitiee i na j akoj prom aji.ke u eve· tu (Plumbaginis herbal. a osobHo koren.M IL VRANILOVA TRAVA Origanum vulgare L.AJ~ E. U obliku caja (5%). bagon (izolovan jo~ 1828) ima bakteriostaticna svoj stva (vid. lovku s belim evetovima.intravenskili inj ekeija za lecenj e furunkuloze (cireva) i akne. Fitoncidi«) i da su dobijeni dobri r ezultati dava· njem . konsolidina i konsolici na. Ima kalijurn·Iri trata. svincenka. god. jer je preduzeea za otkup lekovltog bllJa ne pn· . olovniea. (zavratIriea. VRANJENlKA. 1947. vo~ij a) . ni aktivni sastojak bilj ke plum. visoka 20--80 em. Ako se proguta. izaziva gaClenje. . Neka d se upotrebljavao koren (Dentariae radix). Cela biljka. BLITVINA Plumbago europaea L. lui. holina i alantoi na. Plumbagi n aceae MeClutim. Cveta leti purpurnim ill plavim evetovima . ras te na kamenjaru u Primorju.VRANEMI L. ekspe· rimentalno je dokazano da glav. al. visok 30--1 20 em. Cvetovi su ljubi· Casti i udruZeni u grozdaste evasti. Ostala narodna imena: vra· nemilj. VRAN lLOVA TRAVA. a danas r ebko nadzemni deo bilj. 281 Grubo d lakava trajna zeljasta biljka koj a raste pored puteva i na ne. vra nj emil. lip· ka. !iiru pa ii i eks trakta upotrebljava se za l ak~e 1z1ueivanj e mokrace. V R. izaziva ervenilo i plikove. povra· canje i druge znake trovanja. obral1enom zem lj gtu . Dugovecna zeljasta biljka koja kao razgranat zbun. vranjena. VRANI ENlKA.. su ~e Labiatae Seku se vrhovi granCica u evetu . Upotreb ljavaju se evet i list slieno po'recu. Ne t:eba ~~ati vra~. za znojenje i iska~ lj avanje. Zbog toga je vranemil napu· ~ ten.

Vranilovka je dugoveena zeljasta biljka sun· canih i suvih s trana. cela livada se oboji divnim tamnim lju.i m etvica. mir. Mes timieno se javlja u velikoj masi. bolja dusica. Cveta od jula do oktobra. zavrta. jer ima 500/. bicastim cvastima. ksaberta. I sto tako se bere. rehogan. bolmet. koji se osobito Zlm1 upotrebljava u obliku eaja protiv nazeba. susica. dZodzan. crlJena metvka. Ukusa je oporog i gorkog. gorkih neotrovnih droga koj e se u nas mnogo cene. crnovrska. Na taj nacin se moze i objasniti ve- . Omi· ljena je u narodu kao caj i lek za jacanje. timola. sovr. ernovr. timola. dobra misel. Etar sko ulje od vranilovke sadrii oko 500/. maturan. U nas je ima svuda na neobra(!enom zem· Ij istu.282 LECENI E BIUl!M maj u. najbolj e je posle su ~enj a ru kom ski nu ti sve Ii ~ce q cvece i sarno to koristiti. mravinjac. erljena meta. dobrovoljka. i jskim kolicinama za destilaciju e tarskog ulja i za izvoz.iSljavac. goeman. prijatnog mirisa i 4zvanredno lepog izgleda. gorka meta. Ima uspravne evrste drske. Etars ko ulje vranilovke je vrlo antiseptitno. narocito u Crnoj Gori i Sandzaku. Cvetovi su na vrhu stab· Ijika udruieni u kompaktne okruglaste evasti. Po~to u stab lj ici vranilovke nema lekovitih sastoj aka. mravic ? (Vuk). to~ ta. vi· soke oko pola metra. ernovrh. Hemijski sastav i farmakodinamsko dejs tvo vr anilovke j e vrlo blisko i slicno majkinoj d u ~ici pa se na isti naCin moze upo trebiti. dusica i sl. dobra misu. za lecenje boles ti organa za varen je (osobito proliva) i disanje. potrebno je da oitaooi znaju da se ova biljka u raznim nasim k rajevima razlicito naziva: divlji caj. cober. majoran. Tamo vranilovku cesto nazivaju taj . obojene crvenkasto i obrasle dosta krupnim listovima. mravlinjak. Spada u grupu aromaticnih oporih. a spolja se upo trebljava prot iv raznih zapaljenja koze i sluznica. pa kad iscve ta. zabrta. U SandZaku i susednim VRAN"ILOVKA oblastima to je mesHmieno glavni narodni lek. s u ~ i . zbog cega ima veorna izrazena antibakterijska svojstva. cuva i pakuj e kao i majkina du ~i ca . vrigan. Po ~ to se ponekad vranilovka trati u industr. mravinac. Vranilovka Ie znatno krupnij a i vi~a od majkine du ~ ice. sovre. rigan. U Botanit kom retl1iku navode se jos i ova narodna imena: babina duo bcica. origanj.

- Boraginaceae Trajna zeljasta biljka. Zuckasto·belieasti i pojedinacni. gruba. iz njega izbija prava.VRAPSEME. dodaju61 kap po kap pol a litra caja od cveta crnog sleza. i silikata.I~tra mlake vode). ostav. odozdo svetlije boje sa istaknutim nervima. . neupadJjivi. VRAPe IJE S EME. .inu. Nazivaju je vranilovkom zato ~ to je do otkriea sintetskih boja upotreblj avana za crno boj enj e vune uz doda tak kara-boje (zelene galice) . 283 lrovna upotreba i ogromno poverenj e u lekovitu moe ove biljke u nekim na~ im krajevima. pa se up?tre~ljava u narodnoj mcdicini protiv zapaJjenja i kamena i peska u bubreztma 1 ~o: kracnoj besici: 20 g semena i 30 g secera stuca se u prah u avan~. Raste obilno svuda po ~umama.Deluje diurelicno ]{. Bilj'ka nije hemijski do~oljno istraiena. rastvon me~anjem 1 'plje s~aka 3 sata po 1 ka~jka.ao i druge silikatne droge. visoka do I m. . Rizom je debeo. VRAPCIJE PROSO Lithospermum officinale L. U zelenoj biljci ima crvene boje slicne alkan. ocedi i doda 5 g kalijum-nitrata. duguljasti. VRAPSEME Ci~ tinama neobradenom i kamen>itom tlu i po obalama reka. Cvetovi su sitni. beliCast. Cveta od maja do jula. 3 sa ta ·i pije oSvako jutro pre jela po 2 Case. DlVLJA PROJA. ListoVii su bez dr~ ke .IIi se 50 g gl'aneica u cvetu od vrapsemena: ~secka ·1 kuva 20 minuta u 1 litru vode. vrlo razgranata stabljJka. VRAPSEME. . DIVlJA PROJA . evrsta. grubo dlakavi. . (30 g ~a p~la . Plod je si·tan. sjajan i vrlo tVI'd. VRAPCIJE SEME.

Osabita su cesta travanja iena prilikam upatrebe vratica za izazivanje izastqle menstruacijc i za pabacaj. vrlo lepa zeljasta biljka. 2:ivotinjama je davan intravenozno. Cveta leLi. crvinjek. vrapcje sjeme. lzaziva konvulzije kao kamfor. .5% etarskag ulja i drugill manje vafnih supstancija. . jarebinjak. bratie. Droga. kome se uglavDom pripisuje lekovitost. farmakodinamskog dejstva. POVRATA Tanacetum vulgare L.Vratic se u mnogim zemljarna upoVRATIC trebljava protiv crevnih parazita (oksiure). Zbog nepoznavanja hemijskog sastava. do \. cesto dolazi do slabijih iii jacih trovanja. Cvetne glavice su zute. ali je vee i u malim dozarna opasan. Compositae Dugovecna. Narodna lmeDa: abrata.). mosak. skupljene 11 stitove na vrhovima stabljike. proulja. RasprostranjeDost. obratic. ticje zrno_ VRATIC. umanika. Ukusa je gorkog i neprijatnog. sitne. jer je bilo cesLih trovanja. ra· ste obicno u veli-kom mnostvu. Otud mu i ime pot ice. grlieek. biserka. slabo razgranata i cesto crvenkasta. POVRATIC. pticje seme.Gde se vratic pojavi.Cvast bez drske (Tanaceti flos). Zato se skrece patnja sl'ima. . Svojstva. kao gorko sredstvo za jacanje. pticja trava. Listovi su krupni. U vreme cvetanja vratic siri syojstven ostar miris.apeni. Srecom danas je sve manje seoskog sveta u planiDi koji veruje da se povraticem moze sve vratiti: mladost. vratika. Upotreba povratiea u narodu vezana je za razna sujeverja. doze i nacina upotrebe. prosti iii kitnjasto dvojno perasto deljeni. l1inl1uvak. gral1ene sarno cd cevastih cvetova. divlja proha. konopljika. posle cega su se pojavili simptomi slieni besnilu (iivotinja 7. bujna. bozje oko. povratic. hoee da ujeda is!. a joil viSe 0 t r 0 v nos t biljke. a najvise cvasti.284 LECENII! BlUEM Ostala narodDa Imena: bilozrnac. ribciCi. zatim smole. ukradeni volovi. vratieelja. Kod nas se vratic jos uvek cesto i raznovrsno upotrebljava kao Darodni lek za lecenje mnogih bolesti. Eta r s k 0 u 1 j e ima oko 70% tan ace to D a (isto sto i tujon u tuji). pored reka i p otoka i uopste po vlainim mestima.5 m_ Stabljika je prava. rede vrhow stabljika sa cvastima (Tanaceti herbal. najvise po lugovirna. Svi de lavi biljke su otravni. izgubljena sDaga itd. . vrabseme. Upotreba. da se na svakom karaku bore prativ upatrebe ave atravne biljke. a pre svega zdravstvenim radnicima. visoka do \. . tamnozeleni. pticje proso. jarabinje zelje. vrabcije seme.Ima arnorfne gorke materije tanacetina. Sastav. vrapcevina. zdravlje. zecje seme. vratie.

eesto kao zilav smrdljov korov koji se vrlo te~ko iskorenjuje. Cvetovi su zuckasti. sitni. Plod je zelena CRura ablika i velieine araha. Stabljika je razgranata. Cveta od maja do jula. potocnjak. Najvge je ima na vlainim mestima. sedec i. - Lythraceae Do 180 em visoka zelj asta trajna biljka. Sadrle tanina. zelello-zuckasta. Upotrebljavaju se vrhovi sa evecem (Salicariae summitas). DESNO: CVET ~Hja sti. na osnovi sreasti. pektina i drugih mater. ruia. prema vrhu suzen i. skupljen1 po 3-8 u pr~lj enovima listova. VUCJA JABUCICA. Listovi su na dnu srcasto useeeni. Ostala narodna Imena: vrenica. VUCJA JABUCICA . karotenoida. VRBICA Lythrum salicaria L. . VRBICA .ja koje povoljno deluju protiv raznih upala koze i' sluzniee. Stabljika je uspravna. Raste po moevarama.Raste svuda. potoeni klasic. Rasprostranjenost. eibrije. . KOKOTINJA. Listovi su duguljasti. gola.. VUCJA STOPA Aristolochia clematitis L.VRBICICA . . erljena iva. Cvetovi su erveni i okuplj eni oko vr~nog dela stab lji ke i ogranaka. nerazgranata. - Aristolochiaceae Trajna zeljasta biljka. a na vrhu LEvo: \f\JCJA JABUCICA. kao i druge opore i sluzne droge. drenak. visoka do 80 em. 285 VRBICICA.

gorak sastojak.286 LECENJE BlUEM Svojstva. guli se kora i susi.t (aristolohija kiselina). izomer eskuletina.kans (izaziva plikove). Protkana je dugackim i vrlo j a kim v I a k n i m a. Ima jos i zute boje. jer je jako savitlj'. pre nego sto se pojavi evet. Druga narodna !mena: volk. Upotreba vucje jabuciee za u rec:!ivanje menstruacije je opasna. hidrolizuje se na glikozu i dafnetin. jablcina. vutja noga. LIKOVAC Daphne mezereum L. rute boje. a pogotovo za vreme ratova.Alkaloid aristolohi. Ijute d gorke smole me z erei n a. Droga. Najcesce potope svefu koru u sirce. izaziva kijanje i mehurove slicne kantaridinu. na vrhovima grancica javljaju se divn'.·ni caj ili tinktura (20 g na 100 delova jake rakije) za ispi· ranje i obloge. Sastav. . izomer eskulina. . . rec:!e eela biljka iii sarno jabucica (Aristolochiae rhi. Vucja oputa je vezi. u loga. tanin. rufieasti mirisni evetovi. Vee u februaru. Sakuplja se u jesen i ~ to brle osusi. Zelenu biljku stavljaju u postelju da odgoni buve i druge insekte. I u miru . koja deluje drasticno. a iznutra je ruekasta. posekotina. Nema mirisa. Raste po vlainim i mraCruim sumama.Rizom. . . kur· jacka jabucica. smola. Spolja je kora glatka. drZe oko pola sa ta. zeeja aubeniea. koznih bolesti. Savija se i tesko kida. paketiCe i veze sarnom korom kao povesmo kudelje. pre Iistanja.j lek. Kad se duie ZvaCe. vucja jabucica je uspesno upotrebljavana tako da je nazivana »na· rodni jod«: 100. Pri susenju treba biti oprezan. Rede se upotrebljava za lecenj e upornih ekeema. Plod je jednosemena jajasta bobica. . Thymelaeaceae Vucja oputa je trajna biljka. Narodni lek protiv reumatizma. sa pravim grancicama poredanim kao pruee iii metliea. MASLINICA.. Berba. divlja jabuka. jabolcina. vrlo glatka i svilasto sjajna.Dugacke v r pee 1-2 em siroke i do 1 mm debele. tim vreme dopusti. Uopste. tako da je i Covek i zivotinja izbegavaju. Upotreba. jer je biljka otrovna. tackasto i prugasto garana prisutnim Iisajevima. jabucina. odvratnog ukusa i vrlo neprijatnog rrtirisa. a zatim je stave na kozu. zeceva lubenica. skrob . etarsko ulje. vucja jabuka. posta se prethodno savije u snopiee. a zrenjem poerveni kao skerlet. Upotreba. ali je u tom obliku droga jos opasnija. jer suva kora izaziva neizdrlljivo peekanj e u grlu. AJDUCKA OPUTA. zbog cega je koru gotovo nemoguce prelomiti. To je anhidrid mezerinske kiseline.va. pali i pece oizazivajuCi opasne p I i k 0 v e. ~ eeer i drugi sastojci. Upotrebljavaju je i kao unutrasnj. zoma et herbal. Ulazi u sastav Emplastrum Mezerei cantharidatum.eel a biljka je gorkog. Sastav. neotrovnog glikozida dafnina . VUCJA LIKA. . VUCJA OPUTA. s ovom drogom .Narodni lek za lecenj e rana. cireva i slicnih boles ti coveka i jos vise domaCih zivotinj a. najpre zelena. erveno-mrka iIi ruto-mrka.U drogi ima oko 8% zelenkaste. Listovi su uski i ovaln1. Droga. jabutnjak. tako da je danas skoro potpuno napus tena. grmie visok do I m .U januaru i\<i februaru. kao sreds tvo za izazi\dnje pobacaja itd.

vazdazelena rnasl~nica. u~a­ tak) i dr.. lovorCica. plodove su upotrebljavali uvaljane u bra~no. Na kozi izaziva vrlo jako crvenilo.. zmij.VUCIA LlKA. 287 treba biti vrlo ' oprezan i treba proueiti njenu upotrebu u na~oj narodnoj rnecticini. 2:ivotinje ne jedu vucju oputu. Zabele!eno je nekoliko slueajeva trovanja plodovirna i kororn vueje opute. Koru guliti u rukavicarna. (vucje uho. . aida bi planinci mogli njenu koru prodati ako se zatrazi. likovina. gat1enje i povracanje. u veeoj dozi upalu zeluca i creva. VUCIA OPUTA . liCica. licac. . Neke farmakopeje ne propisuju koru od Daphne mezereum. Daphne laureola L. bes.ina trava. bol.Ponekad se u falsifikovanoro biberu naide na plodove vucje opute. nego koru ad srodnih i vrlo slicnih vrsta: Daphne gnidium L. ljubcac vazdazelen. evo jo~ nekoliko narodnih irn~na: ajducka lika. Cocca Gnidiae. ~maslinica). meeja lika. Da bi sprecili i ublafili delovanje. serne od groMa i rned i tako davali bolesnicirna. Interno uzeta izazi·v a opekotJine u zelucu. =~. . . Narodna imena. veliki. Sve su one otrovne j vezikanlne. plodovi od Daphne gnidiwn slufili su Grcirna kao drastiean purgans. zimzeleni likovac. rnehurove. divlja lavorika. a posle dufeg drzanja i gnojno zapaljenje .Osirn navedenih. vutji rep. zelenika. zuti jeremicak.Ne upotrebljavajte vueju oputu za lek ni spolja ni iznu· tra! Ovde je spolllenuta da bi se citaoci upoznali s njenom velikom otrovno~cu. li~ac. posle rada ruke dobro oprati toplom vodom i sapunom. Opomena! .

Cvclo vi su ljubicas ti iIi ruzieasti. sluzavog i poma lo oporog ukusa. nmogo slu zi. . Cveta u prolece. Opere sc.G GA VEZ. 2. . poklopi ti i posle 8-10 sati acediti i popi Ii urnes to vade. Droga. Rasprostranjenost.Tipicna sluzna i donekle taninska droga. 3. Koren je snaian. debeo. a osusen roznate konzisteneije. Sastav. a s rednji " gornji su sedcci i duguljas ti. najbolje sirupo-m ill zeleom ad dunja. Svojstvenog rnirisa. pored reka ·i po vlaznim Iivadama i iznad 1. zvonastJi. ostruZc. U nasoj narodnoj medieini. Pluclli caj: po 50 g gaveza i bamij e popariti sa 400 g kljucale vade. donj i su clipti cni i na kra lkoj drsei. spolja ern a iZl1utra belicast. eRNI GAVEZ. Iz korena izbija uspravna.70/0). uboja. Proliv proliva: po 50 g gaveza i dunjinog semena i 20 g nane pornesati i popari li sa pola litra kljucale vade.je se slieno bclom slezu za lakse ~skasljavanje i lecenje upale usne supljine. mesnat. ZahvaljujuCi prisustvu alantoina.Svuda po rovovima. gavez pomaze rast i razmnozavanje celija i obnavljanje tkiva. razgranata stab ljika. aspar31gin (1-3%).Otrovan a lkaloi d simfi/o-cinoglosi n (svega 0.000 m nadmor ske visine. . oslaviti 5-6 sati i proeediti. cireva. smola. Za ispiranje i obloge: 100 g gaveza popariti 1 litrom kljucale vade. izrere u komade oct 2 em duzine i ~to pre osusi na suneu da ne poplesniV'i.Koren (Symphy /i ill CO/'lSo/idae radix) izvaden u jesen iii u prolcce eim biljka por ne lis lati. ostaviti 8-10 sati i taka dobij enu sluzastu teenost popiti u 3 obroka posle jela. secer i ipurinsk i derivat alan/oin (0. . Lis tovi su pod prstima grubi o d mnostva krupnih dlaka. SiTOV karen je soean. sakupljcni u povijenim evastima u pazuhu gornjih lis tova. etarsko ul je. pa sc lako m a ze objasniti vekovna u-potreba u narodnoj medicini za lecenje p reloma kostiju. Upotrcha. kuvati 20 minuta. ~uplja. guma.002%). . dlakava. starih i gnojavih rana i sl. moze se zasladiti.007%). socna. 1. Boraginaceae Trajna zeljasta biljka. glikoa lkaloid konsolidin (0. tanin (5-6%). visoka do 1 m. VELIKI GA VEZ S ymphytwn officilwle L. U obliku sirupa da.

GAGAMIJA . U vecoj doti deluje kao purgans. sudorifik. Gvajakovo drvo jc di-uretik. plju~c. beli 5 ervenim pegama. DIVONANE Lycopus europaeus 1. Ijeni u pr~ ljenove u pazuhu Iistova. d Guajacum sanctum L. a najvise u korL Pos to je saponozid glavni lekoviti 'sas tojak. malo etarskog ulj a. GAGAMIJA. Jedrae ima oko 22'/0. GVAJAK·DRVO . konjski rep. 1ma gorku materiju Iikopin.Zygophyllaeeae. CASNO DRVO Gvajakovo drvo i smola (Guajaci lignum et resina) dobijaju se cd Gua· jacum offici'1ale L. kilnjak. vise u belici nego u jedraeu. GVAJAK. Cvetovi su sitni. dunjinog i la· nenog semen a . . SVETO DRVO. tJvQl1aestopalal!nog creva: 50 g gaveza.GAGAMIIA. trebalo bi za lei< upotrebljavati koru. U drogi ima 5 a p 0 n 0 Z ida. U homeopatiji se upotrebljava u iste svr· he. preko 10ga se stave zgodno nacinjene da§ciee i cvrsto poveze.. i kao i druge sa· ponozidne droge sredstvo za popravljanje prometa ma ~e rija u obtiku caja (Species lignorum). OstaIa narodna lmena: velika so- dula. voluj jezieae. VUCJA STAPKA. a nc clrvo. Raste po moevarama. U narodnoj medicini se biljka u evetu upotrebljava za lecenje tahikar· ddje i drugih slabosti srca. Ima jos i gume. opasica. malo etarskog u{ja i tan ina. visoka do 1 m. dijaforetik. - Lab iatae Trajna zeljasta biljka. GAGALICA. GAGRICA. GVAJAK. svatovci. zbog Ce· ga se upotrebljava kao adstringens i tonik. Cir zelllca I. i po 20 g slatkog korena i lista hajduciee pome~ati. vanilina i dr. erni koren . GAGALlCA. pa se to stav> na platno i oblafe prelom kosti. . GVAJAK. 4.-DRVO. 289 umesto vode upotrebljava se mleko u kome se svef stuean koren gao veza dugo kuva do gustine f itke ka!~ice. / . a belika svega 2-3'10 5 mol e (Resina Guajaci). cesto u zajednici s jcdom i beladonom. VUCJA NOGA. poklopiti i posle 6 sati oeediti i u toku dana piti umesto vode. popariti 1 litrom kljucale vode. vrani gavez. skup. .

smole. GINZENGOV KOREN. Seme ima do 400/ 0 poliuronskih derivata koji mogu zarneniti uvoznu arapsku gumu i tragantu. kako se neis pravno kaze. sluzi. panaksozid A i B. saharoza. Pan a k s . Rasprostranjenost. Plod je okruglasto-duguljasta cr· vena. TRNOVEC Gleditschia triacantha L. Kini i drugim zemljama na Dalekom istoku.Araliaeeae. J apanu i svim zemljama pod utieajem kineske medieinske kulture vekovima ·se upotrebljava kao lek za sve. Cveta u maju. Cesto se saeli kao ziva ograda. a Ginseng iii. Raste svuda. a i\ e n = koren. PANAKS. Koreji. U mahunama irna flavonslcih. Daje se za leeenje eira zeluea i dvanaestopalacnog ercva. Panacea znaOi lek prot-iv svih bolesti. a i skupo se prodaje kao eudotvoran lek.290 LECENJE BILJEM GINSENG. na kineskom zen znaei eovek.05"10 etarskog ulja. Istiee se mno~tvom pra~nika crvene boje. lENJ-SENJ. SVELIJEK koren biljke Panax ginseng Meyer .5 e n «. pravilno graaeni. slieno reumu i kru~ini. GLEDIC. i dr. Bl i B. . amorfna. - Rosaceae Trnovit. Potpuno rnlaeli listovi brani u trenutku otvaranja sadrle oko 1'10 alkaloida triakantina i do 400 mg'lo vitamina C. GLOG. vitamini C. fitosteroli. rota supstancija rasSastav_ tvorljiva u voeli J alkoholu. dakle.U evropskoj medioini poeinje se upotrebljavati. Triakal1tin deluje spazmolitieno na glatku muskulaturu. .Mahune deluju protiv hrorucnog zatvora. koja raste u Mandluriji. Upotreba. '- Caesalpinoiaceae Do 40 ru visoko drvo s perasto deljenim mcem. gde se i gaji zbog velike upotrebe u medicini . do 0. alkaloid nepoznate graae. nadrafuje centar za elisanje i snizava krvrn pritisak. CRVENI GLOG Crataegus oxyacantha L. 3-4 m visoko. vrlo razgranat i otporan grm iii nisko drvo. GLEDIC. kamenitim . Listovi su podeljeni u 3-5 reznjeva i po obodu testerasti. koren koji liCi na eoveka (kao u nas ~to se verovalo za eudotvornu mandragoru iii alraunu). Osu~en GLEDACUA. Hemijski sastav droge jo~ nije dovoljno poznat i ni jedan naaeni sastojak ne moze da objasni farmakodinamska svojstva droge. osobito po ogoljenim. U Kini. i suvim mestima. antrahinonskih (3'10) i saponinskih jedinjenja. malo mesnata ko~tunica sa 1-3 semenke. reae malo ruZieasti. »f e n . CvetoVii su beli. krupnim trnjem i do 40 em dugaekim rnahunama. sakupljeni u mirisne cvasti slicne ~titu.sap 0 n 0 z i d.

Prijatan miris svclih evetova su~enj em se izgubi. 3. . CRVENl GLOO 291 Gajenje 1 berba. 4. bijela drata. posle dYa sata se odliije i pij e u dYe doze pre jela. Nekim osobama pomaZe ovaj t aj: po 20 g eveta gloga i kamiliee. . Napomena! . medvedova hr usica.U gloginja· rna ima masnog ulja.Osu~en evet se mora ~llva ti dobro zapakovan. ostri tm. odoljena i maticltjaka. paflj ivo u korpama prenose i u ~to tanj em sloju na promaji u hladu su ~ bez prevrtanja.cie. Moze se upotrebiti i taj: 1 supena kasika eyeta gloga na 1 ca~ u kljutale 'Vode . rastaviea i imele. glogovka . da se ne izlome.DuZom svakodnevnom upotrebom glog moze izazvati ne· podnosljivost i trovanje. 2. l. a u kori al· kaloida bliskih berberinu. kao pod 2. aromat· skih aminokiselina. adenina i drugih purinskiih denivata. osobHo srt ani i nervni bolesnici. osobe u k1imakterijumu i . kao pod 2.Glogov evet i list se od pre pola veka na Zapadu koriste kao blag lek za umirivanj e. Smanjel10st srcanog rada (dekompenzacija srea): po 50 g cveta i lista gloga i Lista matitnjaka pome~ati i praviti taj : 2 supene kasike ove smese popari se sa 300 g kljutale vode. Od ove sme~e spravi se caj i pije kao caj pod 2.GLOG. Kod nas je najrasprostranjeniji beli g/og (Cra· . tiolin a. limunske. protv nesaniee. . glah. Smanjuje tonus i pokrete materiee i ereva. list. Za umirivanje: po 25 g glogovog eveta. aeetiiholina. gu~enja (za· duhe) . trimetiIamina i drugih alkiIamina.i belog luka. rna· slinovog lis ta. aH su manjc ispitane. Beru se eele evasti po suvom i suntanom vremenu.U evetu i Iistu ima flavonskih i antocijanskih heterozida. Kod nas tek u novije vrerne sve vi~e upotrebljavaju lekove od gloga. . poklopi i posle 2 sata odlije i popij e u toku dana pre jela. Upotreba. Nekih godina se traZe velike kolioine glogovog eveta i lista za izvoz. kao srtani sedativ.Plodovi se b eru kad sazru. guan ina. Droga. . Arterios kleroza i visok pritisak: po 25 g cveta gloga. trnka. a druga polovina jo~ u pupoljku. . et fru ctus). Razumljivo je da bolesnik mora biti pod stalnom kontrolom lekara. Druge vrste gloga koj e ras tu u Jugoslaviji i maju slitan sastav i dej· stvo. hmelja.U nekim zemlj ama gaji se kao fiva ograda. cobanciea. bijeli trn. sitosterola. pasji trn. belog luka. za snizavanje krvnog pritiska (siri krvne sudove). drugi. tanina i drugih sastojaka. izoamiIamina. glo. raznih uzbudenja. vinske i drugih kiselina. saponozida. Narodna lmena: beli glog. Nepravilrzost u ritmu srcarzih otkucaja (aritmija): uzima se 3-5 puta dnevno pre jela na koeku seeera po 15 kapi tink· ture (20 g na 100 g alkohola) od eveta i lista iIi 5 kapi tinkture (20 g na 100 g alkohola) od zdroblj enih gloginja. .Bere se mlad list i su~i kao i evet. triterpenoida. glogie. evasti s meem i zreo plod (Crataegi tlos. folium Sastav. Cvast. imele . ~ecera. Zbog 10ga se posle 5-7 dana moraju tiniti pauze od 2-3 dana. Cve· tovi se bem kad je u evasti polovina evetova otvorena.

ovalno·rombieni. piramidalno. tan ina. skog. binae summitas). mekim mesom. okruglo·duguljasta. penlagyna W. tamnoplavi ili ernkasti. M i r i s a je jakog. Eta r s k 0 g u 1 j a u liseu ima 2-5% a · u plodovima mnogo viSe. Negde se i gaji po par· kovima i drugde. visoko 2-6 m. 1azaro1. Kod nas jc rasprostraniena po sumam a primorskog krsa sve do mora. silja. hrapa. posuti be· lieastom vostanom prevlakom.292 laegus monogYl1a Jacq. u Oi jem se plodu LECENJE BIUEM nalazi sarno jedna semenka. (garcaroJa. u preeniku najviSe 5 mm. Sabinu . 10ptasti. K. Grn! iii malo drvo. Upotreb1javaju se osuseni v r· h 0 v i najm1adih g ran e i e a (Sa. SOMINA Juniperus sabina L. Upotreba. pitomi glog). Plodovi su pojedinalfui. ste. Kod nas rastu i ove vrste: eralaegus nigra W. Saddi jos i Secera. opkoljena ro· tim . imaju 1-3 sitna. danas go· tovo potpuno napusten lek. (erni glog) i C.). - Cupressineae Raste po bregovima Srednje i Juzne Evrope. u sve~em stanju vrlo savitljive. na vrhu zasiljeni. naearole. galne kiseline. Sastav. svega 1. terpentin. GLUVA SMREKA. e. vrlo gusto i zbijeno razgranato. neprijatnog (otud »smrdljiva brina«). ponekad otverena usled trljanja. Na lednoj strani lista vidi se velika oleo-rezinozna ~lezda. GLUSAe G ran e i e e su valjkaste. va zrna 3-4 mm velika. ima pepeljastu koru koja se vrlo lako odlup1juje. Cvet i list ovog gloga se kod nas najeeUe be ru i prodaju pod imenom ervenog gloga. azarolus L. noseei ponekad evetove j p 1 0 d 0 v e.5 do 5 mm dugi. K. prilegli jedan na drugog uz grancicu kao crepovi po krovu. poredani u eetiri reda. naspramni . (erTli glog). a ukusa gorkog i ljutog. s mol e i gorke mater-ije. Li s tic i su sitni. pa na sever i istok do u subalpijsko podrueje. potpuno pokrivene tamnozelenim li· stieima. Zastareo. GLUSAC.

abortiv. plitkim. Cela biljka j e jake zelene boje. kao zlato lutim cvetovima na vrhovima stabljicica pravi su ukras naSih ogolicenih predela. mr~avim. Gorocvet raste kao otrovan korov po suncanim. zeleni bokori gorocveta 5 divnim. Ccla biljka je otrovna. tako da se moZe eksploatisa-ti i gajiti. zenska klekovina. odnosno. na Krimu. a manj. smrdelj ika. U homeopatskoj medicini se upotrebljava samo sveza biljka u cvetu. suvim. koju jo~ uvek mnoge zene upotrebljavaju za izazivanje pobacaja.Vecina farmakopeja trati nadzemni deo biljke u cvetu. Naj vge ga ima na deliblatskom pesku. smri c·glu~ac. rano u proleee razviju se mnogobrojne cupavo obrasle stabljike. savina. jagodna s~mina. na severnom Kavkazu i jugozapadnom Sibiru. stomahik i diuretik. drugi je u cvetu. Stoka ga ne pase. peskovitim zemlji~tima obraslim travom iii izmedu grmlja i po retkim ~umama. Cesto po stotinu strukova u busenu. kamenilim brezuljcima i padinama. glavieastim. kao emenagog. ~ to je najcelishodnije. Raste po zemljama oko Crnog mora. tlostalom. Neke stab ljike su sa cvetom. zilicastim korenjem. U1je j e najotrovnije. gluvi smric. I pored svih mera u pogledu branja. Domace livotinje je ne jedu. koji je na donjoj s trani obrastao mnogobrojnim. ali pri tom treba biti vrlo oprczan . viSeglavog.i broj ih je bez cveta. vretenastim. mrkog rizoma gorocveta. mestimicno u znatnoj kolicini. kao. Kao abortiv surnnjiva je i opasna. Ostala narodna Imena: blazeno drevce. i svi drugi ljutici. Berba. glu~ak. crnim. Rano u prolece.GOROCVET 293 je vredelo spomenuti vge kao domaeu opasnu i 0 t r 0 v n u b i I j k u. varunac. dok je jedan precvetao. . Po jedan cvet se nalazi na vrhu stab ljike. tako. Kod nas ima gorocveta u severoistocnim delovima drfave. smrdelika. kao em e nag 0 g. Spolja se ponegde daje kao melem protiv koznih bolesti. po brdima oko Timoka " na dru~ m mestima. Bila je sas· tavni deo mnogih starnl lekova. na Fruskoj gori. medicinL Daju je . Otud se u drogi uvek nalazi ·i plodova. Zabelezeni su smrtni slucajevi usled trovanja sabinom. Gorocvet je jedan od prvih vesnika proleCa. odakle se mestimicno ra~irio i na Zapad. razmnozavati. kad su nasi suvi pa~njaci jos goli . krupnim. . bradavica i sl. ljutog i neprijatnog uk usa. Ranunculaceae Gorocvet je 5 t e p 5 k a b i I j k a. Ne~to st! vge upo trebljava u veterinarskoj medicin. Ponegde se upotrebljavaju same podzemni delovi gorocveta ili cela biljka u cvetu zajedno sa rizomom i korenjem. Iznutra j o~ same u homeopatsko. Ima ga u jugoistocnoj i Srednjoj Evropi. gorkog. Iz krupnog. gluhi smrc. jer su najbolji preparati izradeni od svezeg gorocveta. GOROCVET Adonis vernalis L. kad se osusi (droga) postaje sivkasta. Ima strukova sa vge cvetova. Najvge ga ima u Ukrajini. Na kOli izaziva plikove. smrd· Ijiva brina.

. a u prvoklasnoj drogi nimalo.Ima mnogo delova sitnog iglieastog H~ca. Ne sme biti plodova. . bez dr~ke. Naj· bolj e bi hil o titrovanu i potpuno osu~enu drogu euvati u zatopljenim am· pulama ad 5 do 10 g 5 nekim indiferentnim gasom (azotom. Semenice su zelene i slol. CaSica je spolja dlakava.Drogu treba hermetiCki zaPLOO GOROeVET/\ pakovati u malim neprovidnim sudo vima i euvam na mracnom i hladnom mestu naJ' vge godinu dana. utoHko su krupniji i drobniji. hidrolizuje se na strofantidin i rarnnozu. Cuvanje. drvenastih stabljika.r. Ne sme imati supljih stabljika (druge vrste gorocveta). Siljasti i mnognbrojni (15-18). donekle obavi· jaju stabljiku i perasto su izdeljeni na tn iii vi~e duguljastih. Siljastih liski eelog ruba. i u ti i glaviCasti. plesnive droge i emih Ii· stiea sa baze. Droga. siva. Listovi su goli m slabo dla· kavi. za· tim titrovati i. do 7 em u preCniltu) . postupiti kao sa digitalisom. uzduf naborana. duguljasti. Naroeito se istieu zuti delovi eveta. Rezana droga.je heterozida. U drogi se dozvoljava 8% stabljika s pladovima. Goroevet bi trebalo odmah posle berbe stabilizovati i brzo osusiti. Na dno suda treba staviti malo sveze peeenog kreea. "ge od polovine stabljika imaju evetove. ne sme biri stabljJka bez Ii~ca. . droga vrlo brzo gubi lekovi· tost. g}jastih Iistiea. pri vrhu dlakava ~ nije ~uplja (Adonis aestivalis i A. Odreru se stabljieiee u evetu i ~to bne su~e vezane koneem u male kite.Ima dva kardiotoniena heterozida: a) ado nit 0 k s 0 z i d.ene u dndinju. a naroeito saponozidne droge. mrkih. autumnalis). 1llanje je lekovita. Sastav. . Cvetov i su vrlo krupni (3':. evetovi su saeuvali svoju kao zlato rutu boju. LECENIE BILIEM euvanj a i izrade lekova od gorocveta. KnIDji:ni IistiCi su goli. izomer konvalatoksozida. Lis t 0 v i su vrlo sitni i gotovo i g lie a s t i. jer eim biljka preeveta i zametne plodove. i ukoHko su stariji. gola. Ima pet jaja· stili. b) c i· . Na vrlm stabljike se mIni po jedan cvet. U k usa je gorkog i ljutog. crnih Hstica koji potieu sa baza stabljike. uop~te. Plodovi su slieni dudinji. S tab I j i k a je do 30 em dugaeka i 2-5 mm debela. kao uostalom. da bi se ~to vge jzbeglo razlag·. koji su oa vrnu nazubljeni. plodova zrelih koji se drobe i raspadaju sme biti vrlo malo.Dobra i sveza droga poznaje se po ovim znacima: boja je jednoliko zelenosiva. pogotovu ove iz porodice Ijutica. plemenitim gao sovima ili C02) kao list digitalisa. Prilikom branja treba paziti da bude sto manje plodova. i mnoge druge hetero1lidne.294 su~eni a .

Daje se u obliku infuza (4-8 g na 250 g vode. po nekim autorima isto. Deluju slicno kao gorocvet. i A. a negde i potpu no zasticen. zecji turcmak. Ove vrste adonisa su jos manje .U juznoj Rusiji se odvajkada upotrebIjava u narodu kao lek protiv vodene bolesti. goroevijet. Izgleda da imaju vHe heterozida i cia su zbog toga podzemni delovi aktivniji. za jcji mak. Goroevet je jedna od onih mnogobrojnih biljaka koja je 1Z narodne medicine primljena u ~kol­ sku. zuta sasa. popiti sve za 1 dan u 3 do 6 obroka). kao digitalis. gu~nica. U rizomu i korenju ima istih sastojaka. Po Vojvodini. akon4tne kiseline. pentahidroksilnog alkehola adonitola. titrevati. Daje se i kao diuretik u slucaju vodene boo lesti. Sadrfi jo~ neke nedovoljno pomate heterozide. u prolece mestimicno ima vge crvenog gorocveta nego zobi iii nekog drugog jarog zita. .GOROCVET 295 mar 0 z i d. a po drugima nesto slabije. kao sto je gornji Banat. Pre pu~tanja u promet doogu bi trebalo. a vernalis na latinskom maci prolecni. IkaO digitalis. Kod nas se droga nedovoljno upotrebljava. goroevet je na mnogo mesta delimicno. Opornena! . Druge vrste adonisa. . RazLikuje se od dJigitalisa po tome ~to nema kumulativno dejstvo.Za Adonis vernalis zabelezena su ova narodna imena: go rae. Adonis flammeus sluzi u Gruziji umesto zutog goroeveta za izradu galenskih preparata za srce.Adonis aestivalis L. . gorocvet. zecji mak. godine Bubnov na kliniei Botkina. goraevet . »Adonidin« je me~avina glikozida i saponina. odmah u prolece iz sveze bi'ijke izraditi galenske preparate bez balastnih materija. holina. kod nas su mnogo Cesci.Goroevet je otrovan. Upotreba. gorovcvet. angine pektoris. zecji mak. Treba uciniti sve da se ova izvrsna droga vge upo· trebljava kod nas. On je prvi zabelezio sLicnost digitalisu. pa se mora biti vrlo obazriv! u prlrodl. narocito na mestima gde raste najbolja psenica. trovanja nikotinom. Pos to je to vazna. Uzrok tome je u 'Oestalnosti hemijskog sastava i ~iziolo~kog dejstva droge.Zbog nagle i neracionalne posleratne eksploataelje gr ocvet je mestimicno proreden. flammeus Jaeq. . Istorlja. Za Adonis aes tivalis: zeeja salata. Ponekad ga je toli ko da se moze kositi. Nenamerno iii namerno Oesto ih dodaju goroevetu. gorocvijece. Narodna Imena. .Goroevet deluje slieno digitalisu.ioloska ispi·tivanja i racionalnu upotrebu u terapiji vrsio je 1880. fitosterola i masti. Z~tlta . Ima jo~ i sap 0 no z ida. .Adonis potice od imena lepog grckog boga Adonisa. smole. pa se moze davati u hronicnim slu· cajevima. Daje se u novije vreme kao dobar lek za jacanje s rea u sl'llcaj evima gde se ne moze dati digitalis. a po Sevalijeu slicno primorskom luku (diuretik). Ne izaziva naviku. Prva fiz. evet im je sitan i c r v e n kio vatra. ne sarno lekovita nego i veoma dekorativna i dosta retka biljka. Rastu kao dosadan korov po strnim zitnim usevima.j ungten (cupan s koren om). pa cak . a jo~ bolje. I spitivanje se vr~ biolo~ki. koji se hidrolizuje na strofantidin i cimarozu.i spHane. .

jer je opasna i otrovna. i gorska ruza sadrZi fenolne hetero· zide (arb u tozid) i tanjne . Slicnog hemijskog sastava i fizioloskog dejstva su i droge. (divlji sim sir.296 GORSKA RUlA LECP. donet sa Kavkaza i Pirineja (azalea. Kao i druge biljke iz iste familije. a kas· nije perutavi i n'tasti. Upotrebljava se list (RhododcI1' drol1i folium) kao narodni lek protiv reumatizma. Cveta leti. visok 30-90 em. Zbog toga ovu biljku ne treba upotrebljavati za lek. GORSKA RUIA . - Ericaceae Visokoplaninski gusto razgranat grmic. Cvetovi su vrlo lepi. slec). s lica sjajni i zeleni. azaleja) i dr. ali ima i nedovoljno iSlrazenih sastojaka (andro· metoksin) od kojih potice otrovnost slicna digitalisu. Rhododel1dron pOllticum L. takoc!e vrlo lepe ukrasne biljke istog roda: Rhododendroll hirsutullt L. crvena alpska rufa.. Droga narodnu imena: a lpinska ruza. pjeni sn ik. uloga i kamena u bubre· zima. crveni.NJE BIUEM Rhododendron ferrugineum L. Listovi su zimzeleni. sitni. zvonasti. kozasti. sakupljeni po 4 do 8 u kralke grozdaste cvasti. s nalicja belicasti.

draba L. wtnd bobovnjak). visoka do 80 cm. renika). Raste svuda. cartilagineum L. Cvetovi su zelenkasto-beli. razgranat rizom iz koga izbija izoad ogledala vode uspravna stabljika s t I' 0 per n i m 1 i s t 0 v'i m a (»vodena detelina«) i ru!ieastim cve- . GORUSICA GRONICA. L. GORKA DETELINA. lacitvlium L.) . visoka do 30 crn. GRCICA . slieno kao i druge krstasice. (velika grbastica. valjkast. BELA TRAVA. ali slabije. jer ima manje tog sumpornog hetero· zida u semenu do 1% . GRONICA . grbaStica. lUTAN SINAP UGOSICA. Cruciferae Jednogodi~nja iii dvogodiSnja zeljasta biljka. lUTAJA. oka 15 mm deb eo. gronica. cvorast.GORUSICA . . BELJUSKA. (krecava salata. grbanj. BELJUSA Lepidium ruderale 1.. TRAVA on GRONICE. sakupljeni u cvasti na vrhu graneica. Gentianaceae GrCica je dugoveena zeljasta vadena biljka. ~ gorusica ima sinigro~ida. zbog eega je Ijutog ukusa i deluje slieno slaeici. antiseptiena svojstva i lekovitost potieu od sumpornog heterozida. Upotrebljava se cela biljka u cvetu i seme. najcesce pored puteva i na slatinama. Istog sasta\'a i dejstva su i srodne vrste: Lepidium campestre L. dimberika). kres. do 1 m dugaeak. (grbica. sitni. GRCICA. - Cruciferae JednogodiSnja iii dvogodiSnja zeljasta biljka Ijutog ukusa i neprijatnog mirisa. U tresetis tu lezi snliZan. visoka do 40 cm. GORKI TROLIST Menyanthes trifoliata 1. :i dr. Ljutina. Raste na zaslanjenom i nadubrenom zemljiStu. Cveta od maja do jula. Kao i druge krsta~ice (Cruciterae). (= Trifolium fibrinum 1. L. a najvi~e kao bujan korov u jarim usevima tako da se nekih godina cele njive zute od iscvetale goru~ice. L. kupusac. DIVLJA GORUSICA. U semenu ima oko 26% masnog ulja koje se koris ti za ishranu.. 297 GORUSICA. biberika. L. ARDALJ " Sinapis arvensis 1. sativum L.

s to znaCi groznica. Sastav. eelog ruba iii malo -izvijugano-reckaste. jer je grtica do otkriea hlninove 'kore upotrebljavana u Evropi protiv raznih vrsta groznice. sto podseea na emenagogno delovanje biljke. Zaitita. ali retko. UJazi u sastav Extraetum amarum. deteljiea. groznitni trilisnik. zbog tega je zakonom zaSticena. s ir 0 k. Su~iti u s to tanjem sloju u hladu na pro· maji da se heterozidi. trifolia 2lIla. Liske su pomalo sotne. - Ostala narodna lmena: vodena bokvica. . u rukavae produZenu drsku uzdu! naboranu. prema vrhu se suZava. ali krupnije i nasac1eno na dugacku. sarno po visokoplanins kim.Grtica je nedovoljno ispitana. na vrhu zatubaste. meke. Upotreba. - GRClCA Grtica je va!na lekovita biljka. Pojedine Iiske su dugatke 3-10 em. a na nalicju svetlije. Gorak tonik kao lincura d druge gencianacee. MenyanI hes znaci mesdni evet. na Zvijezdi kod Vare~ a i na nekirn drugirn rnestirna. nepostojani lekoviti sastojci ne bi razlozili. u prirodi vrlo prorec1ena. Lisee je troperno. Moze se j gaJiti polaganjem rizoma. . Glavni nerv je na nalitju !ista istaknut.Ci troJJista. . Droga. Bere se list (MenyantIJidis ill Trifolii fibrini folium) krajem proleca i potetkom leta kad grtiea eveta i brzo su~i da sacuva prirodnu boju i lekovitost. uzdu! naboran. Cela biljka je vrlo go r k 0 g uk usa.. fibrinum od febris. na lieu tamnozelene. gorka trava. s!ieno liscu deteline.298 LECENIE BIUEM tovirna sabranirn u gustu uspravnu evast slitnu zumbulu. Vlasotin skoj tresavi. t res e t i ~ t i rn a u Plavskorn jezeru. gole. trolistina. nepristupatnim tresavama. mrzlitnik. SadrZi gorke heterozide nepoznate hemijske grac1e. Raste po h I a d n i rn rn 0 t v a r a rn a. duguljaste ili kopljaste. a siroke 2-5 em.

21% raznili ~cera i drugib ugljenih hidrata i smole. malo tanina. Upotrebljava se i kao gorko sredstvo za jaeanje. nim krajevima i u Primorju. cesCe muCkajuei. Za jacanje. o~ba1j . ploda badelja. magareca salata. kit ice.kamen. 3 supene kasike SUlek popariti sa pola litra kljuCaJe vode. glavobolje . Protiv !eCerne bolesti: po 25 g z.. SIKAVICA. flavonoida. pitome nane i cikorije (ZeDetrge) pomeb. poklopiti i ostaviti celu DOC. senske groznice. - Coimpositae Krupna.ti. 5. drZati 8 dana Dw dana pre ukrcavanja u brod ill avron piti 3--4 puta dnevno pre jela po 1 easicu. 24-26<1/. Glavni lekoviti sastojci su tiramin i histamin. za· tvora. 1.) Gaertn. visoka do 150 cm. ZahvaljujuCi prisustvu tirami. .IIi 30 g zdrobljenih plo. os:aviti. pa sutradan to popiti u 4 obroka na pola sata pre je la. . plod badelja povecava krvni pritisak. Listov. preko noci poklop ljeno i sutradan piti po 1 CaSu pre jela. osljebad. protiv ~ecerne bolesti. bocu zapuSiti i. Cvetovi i listovi su bodljikavi. trav&oive. 17% belaneevine. JDlI5 1aCka . Protiv niskog pritiska: po 50 kapi tinkture (20 na 100 g razblalenog alkohola) na kocku ~ecera tri puti dnevno pre jela. divji articok. u drugoj godini. KARAKTE&lSUCNI . bolovi): po 20 g badelja. U narodu se upotrebljava za ubla· zavanje napada zuci. sjekavica. Narodna imena. bolji apetit: po 10 g. masnog ulja. 299 GUJINA ILl ZMIJINA TRAVA.NA VRHU ost aviti poklopljeno 3 sata i piti 3--4 puta dnevno pre TRNOVI Slt AKTEJA jela po 1 CaSu.i su tigrasto pro~arani belim prugama. Upotrebljava se zreo plod. 3. Smetltje u iJ. 2. dova kuvati 15 minuta u 200 g vode i to pili svaka 2 sata po 1 kaSiku.GUIINA ILl ZMlJlNA TRAVA . re4e list (SUybi fructus et folium). snalna Jmpozantna dvogodHnja zeljasta biJjka.Osim navedenih . 4.1% etarskog ulja. sarena badeljka. Cvasti su krupne i cr. koja lie! na ~aren bujan ekalj. 1 supenu ka· silw SIlleSe prokuvati 15 minn ta u pola I1tra vode. SARENI CKAU Silybum marianum (L.drobljenih plodava badelja. 15 g lista borovnice 1 W g dwiovog lista pomeSsti. evo jos nekoliko narodrnih irnena: bijeli strieak. i koprivnjaee. U plodu ima 0.ICi (. lincw'e i trave-ive po~ti. vene. Cetiri supene kaSike o ve smek kuvati 15-20 minnta u 600 g vode. Raste kraj puteva i naselja u jilZ. Cveta celog leta. za lecenje hemoroida d dr. . BADEU. semena idraljeviue i grekog semena. Daje se protiv astme. osobito posle te~kih operacija i bolesti. Protiv morske bolesti: 100 g zdrobljenih plodova badelja staviti u pela litra najbolje komovice..n a. gospin trn.

flavoksantin i zeaksan tin_ Upotreba. SARENA LJUBICICA Viola tricolor L. Tri kasike smese prokuvati 5 minuta u pola lit ra vode u poklopljenom sudu. pol j s k a podvrsta: Viola arvensis Murray. etarsko u1je (0. po obodu zuptasti. . auroksantin. donji su sreoliki. do 250 rng"/. zas ladi'~i medom i piti svakog sata po 1 kasiku (deea kafenu kaSitieu). visoka do 40 em. a gomji duguljasti. trobojni (ijubitasti. soli magnezijuma i kalcijuma. odJije i doda 2. Sirup: 100 g droge kuva se 2 sata u poklopljenom sudu u 1. zuti " beli). vi~anja iii limuna. bela ruckasti sa jatirn iii slabijim ljubicastim prelivom. ribizla. slobodnu salieilnu kiselinu. Cvetov. 8. sluz. Stabljika je uglasta. gaje se kao omiljeno evece koje eveta od kraja zirne do jeseni. prosta ili razgranata. svraba. antocijansku plavu heterozidnu boju violanozid.D DANINOC.5 litru vode.5 kg secera.Saponozidna droga.j rutozid (ruta heterozidna boja violakverci trozid). na dugim peteljkarna. Protiv ve/ikog kaslja : po 20 g daninoea. tanin.i propusti kroz flanelsko platno. ~eCera.U Holandiji i nekim drugim zemljarna na Zapadu daninoc se gaji za domace potrebe i izvoz.Za letenje raznih komih bolesti (ekcema). oeedi. Sadrli jos . Li stovi su ~iri nego dun.01%) sa metilsalieilatom. futi. - Violaceae Sitna jednogodgnja zeljasta biljka. osobi-to one krupnoevetne. Za lek se upotrebljava sarno d i v 1 j a. Cveta od proleca do leta. salieilni hete'r ozid. MACUHICA. Raste po napu~tenirn planinskirn njivarna (do 1. lista pitomog kestena i !ista bokvice pome~ati. varijeteta i formi ove vrlo rasprostranjene biljke_ Neke.800 m nadmorske visine). . Pije se 3-4 puta dnevno po 1 ka~ika posle jela. 'vilamina C i razne karotenoidne boje: violaksantin. Gajenje_ .i su pojedinatni. Caj: 3 supene ka~ike droge (herbe. tij i su evetovi sitni. Osobe koje ne podnose ukus mogu zasladiti sirupom od malina. Sastav_ . SIROTICA. obitnog i velikog kaslja. suvirn i karnenitirn mestima. prokuva 10 minuta . u1oga. zove. U nas raste mnogo podvrsta. po usevirna . MILOVANKA. proeedi. rosulje. reumatizma. za jate izlucivanje mokrace i protiv upale rnokracne be~ike. nadzemni dec divljeg dani'noca u evetu) kuva se 15 minuta u 400 g vode i to popije u 3-4 obroka u toku dana.14 mm dugatki.

koko§ja Ijubiea. Viola arvellsis narod naziva: darnnoc. Naraste 30-50 em . Poreklom je iz Kine i Japana.o u~peva i u loncima. belo-ruzieaste boje. Lisee JOJ Je vrlo deb e I 0. saksijama . viola . evo jo§ nekoliko narodnih imena za Viola tricolor: bo~ji evil. Mnogo se eeni ·kao naradni lek protiv Cira u zelueu . DEBELA KOKA Sedum spectabile Bor. poljska Ijubiea. dikino oko. ma~uha. sliean re pi. lrobojna Ij ubica . Uzela je loliko maha da se gaji i na grob ljrma. Biljka se vrlo lako gaj i i le!. - Crassulaceae Debela koka dan as je omiljen lek u na~im gradovima . Cini se da je Beograd centar odakle se unulrasnjos t snabdeva rasadom ove bil jke i odakle se dobijaju BOBOVNJAK obaves lenja kako biljku treba gajiti i u potrebljavali. sedmiBca. poljska Ijubica. Koren je elebeo. Iz gradova se ova biljka sve viSe sil'i po selima ~a? ~~~s i kao lek.Dl!Bl!LA KOKA 301 Narodna Irnena. zbornice. modra iskrk:a. na vrhovima ogranaka. macvica. gospina Ijub iea.Osim navedenih. me s n at 0 i s 0 ~ n 0 (sukulentna biljka) gotovo kao u cuvarkucc. . CvasN su velike. udovice ad zbora. Gaji se i jedna vrsta sa beloprugastlm h~cem (pana§iTa). polj~ ka Ijubi cica:. . udoviea . Slabljike su <prave i razgranate.

a iznutra beo. repastim kor enom. debela koko~ka. naraste do 5 m.Koren (Bryoniae radix) iskopan u jesen. DEBELICA. malo etarskog ulja. Listovi su na kratkim dr~ka ma . .) koj~ raste po stenama i borovim ~urnama. List se upotrebljava na razne nacine. skroba. zatim glikozida. ritosterola i drugih sastojaka. jak proliv. Neki cede so k i piju. kOlolog. smole briorezina koja deluje kao drastiean purgans. bilo bi potrebno ovu biljku ispilali. U nasoj narodnoj medicini upotrebljava se za leeenje opekotina. . Plod je okrugJa. Drugi. LUDA TIKVA Bryonia alba L. ema. pa nisu retki slueajevi trovanja: trbobolja. DEBELA TIKVA.Mnogo kalijum-nitrata (ako 0. mesnatim. Da ne bi tripul dnevno marali kuvati. gusto je obrasla grubim o~trim dlakama i penje se po drvecu kao puzavica pomocu ra~ljika. Rasprostranjenost. Narod ga naziva jos i ovim imenima: babin tabolac. podkisula. bobika.302 LECENIE BIUEM Za lek se upotrebljava sarno s v e! li s t. bobovac. Cveta od maja do avgusta. bobonjak. Mnogi bolesnici tvrde da su njome izleeili svoj aciditet u zelucu i od toga vremena im se vi~e ne podriguje kiselo i nem aju nikak\'ih smelnj i III organima za varenje. S obzirom na tako velika poverenje mnogih bolesnika. upala bubrega i dr. bobovnjata. penjaCica s debelim.Raste svuda po vlainim ~urnama. Zato ga preporu<!uju da ga svako ko ima cir u zeJucu gaji u svojoj kuci da bi uvek imao sveze Ii ~Ce za spravljanje leka. 8astav_ . jer se susenjem aktivrn sastojei brzo razlaiu. eireva i raznih upala koze i sluzn~ce iscedeni sok iz lista bobovnika. Otrovna je! Droga. cirnik. soena. koji je spolj a popreeno naboran i sivkasto-zuckast. piju. a pogotovu koren je gorkog ·i vrlo neprijatnug ukusa. Svet se toliko hvali tim lekom pa je biljka bila ispitivana i na nekim klinikam a. alkaloida. a i na mnoge druge nacine. 8vojstva_ . DEBELOTIKVA.Dcbela tikva je otrovna! Upotrebljava se u narodnoj me· dicini protiv zatvora i za pojacanje mokrenja. bobovujak. Secera. ~uljevak. kravlja sisa. ali za sada jo~ nema nikakvih objavljenih rezultata. debeli list. tri put dnevno pre jela. bradavnjaca. - Oucurbi1aceae Dugovecna zeljasta poviju~a. Upotreba_ . Ovde je spomenuta sarno kao otrovna biljka koje se treba kloniti. bobovnjaka (Sedum tc/ephium L. kad uvri na polovinu. Cvetovi su sitni i relenkasto-beli. i to vecina. a zen ski su sitnij i i sakup ljeni u cvast slienu stitu. c rnjak. Svez koren je aktivniji od 's usenog. Muski cvetovi su krupniji i na dugim ddkama. bobnjak.i Iista u lOa g crnog vina i. DEBEUACA. trava od udarca.300 m nadrnorske visine. Zbog toga se svima savetuje da OYU biljku ne koriste za lek. Stabljika je tanka.6"10).eel a biljka. Droga se upotrebljava i u crnoj kafi. petodelni i naizmenJcni. . tu~c. prosti. gola bobica velicine oko 6 mm. po zivim ogradama i pored reka do 1. kuvaju 2-3 sveza lista u loncetu vode da uvri na polovinu i to piju 30 dana. izjutra skuvaju tri doze za ceo dan. balan. Drugi kuvaju tr.

U narodu je nazivaju jo~ i divje kuke. Scammon. Afrika Kolocintin 2f}-250/. zemaljska bu~a.).. ali se zna da hidrolizom daju ~eeere i hidroksi masne kise/ine. 303 Slicnog hemij skog sastava . Rich. I ovom biljkom nisu retki slucajevi trovanja. '1m elaterium A. To su tzv. tu~ika. aH je lako rastvorljiv vee i u vrlo maloj kolicini baza dajuei rastvorljive alkalne soli. DE BELI CA .. i fiziolo ~ kog dejstva je i d i v I j a t ik v a iIi d a v 0 15k a r e p a (Bryonia dioica Jacq. . crveni bljuzak. ludo groZde. naziva se u narodu jo~ i: bijeli blj u ~ tac.. tikvenjaca.DEBELA TIKVA . kosopadavica. divja repa. ad kojih se dobijaju droge oficinalne u na~oj i drugim farmakopejama. crvena debelica.Cucurbitaceae) i neke biljke iz familije pop () n a c a (Convolvulacea) sa raznih kontinenata. Ove droge i njihove 5 mol e smeju se upatrebljavati same po uputstvu lekara. . Bryol1ia alba. Jalapae tuber et resina Exogonium purga Convolvulaceae Meksiko Scammon. Mala Azija Skamonin 3-13°/. DROGE S GLIKOREZINAMA Mnoge COl1volvulaceae imaju mlecni sok sa purgativnom heterozidnom smolom koja se ne rastvara u vodi. Droge 5 glikorezinama Droga P'ljka Heterozid Jalapozid (skamonin) 1O-2oo/. Hemijski sastav ovih smola jo~ nije potpuno poznat. ugojka. U istu farmakodinamsku grupu spadaju i d i v 1 j i iH d a vol 5 k i k r as t a v a c (Ecbal. radix Convolvulus scammonium Konvolvulozid If}-ISO/. . bljuzak. nerastvorljiv je u vodi. Ove smole se dobijaju ekstrakcijom droga pomoeu etanola (alkohola) i talozenjem iz tog njstvora dodavanjem vode. Do·b ijaju se u apoteci. HETEROZIDNE PURGATIVNE SMOLE. vucja stopa. ali ima crvene bobice. malo u etilacetatu. tuber et resina Ipomoea orizabensis Convolvulaceae Meksiko Colocynthi pulpa Citrullus colocynthis Cucurbitaceae Azija. osim spomenutih narodnih imena. takode puzavica. a lako u etanolu. kukovina . Glavni predstavnik ovih smola je k 0 n v 0 I v u I 0 zd d jZdvojen ·iz jalape (Tuber Jalapae). crveni blju~tac.

1spod stabljike treba prostrti platno i stapieem blago udariti po njoj. Divizme su impozantne dvogodBnje zeljaste biljke. Mestimieno irna divizme u velikim kolieinama. eim rosa spadne. Vece doze izazivaju ga(\enje. u precniku oko 4-5 cm siroka. Heterozidne smole deluju kao drastitni purgansi jer drale i tanka i debelo crevo. Najbolje je divizmu bran svaki dan oko podne iii ne~to ranije. a u prolece rasaduje na stalna mesta na rastojanju 60x60 cm. Gajenje. bolove u zelucu i krv u stolici usled zapaljenja creva. ru~evinama. divizma se moze susHi i na vrelom letnjem suncu.~ci flos) od Verbascum thapsiforme Schrader. uvek pod kontrolom lekara. V.izmu sto~a ne pase. kolocintisa i srodnih droga iwlovane su druge hidroksi-kiseline heterozidno vezane. pod e I j e n a na pet n e jed n a k i h del 0 v a i pri dnu izduzena u kratku cev. U nekim drlavama je g a j e. a od Verbascum phlomoides listovi manje obuhvataju stablj-iku . najbolje u su~nici zagrejanoj na 40-500. sap r a S n i c im a. . viz m e (Verba. plitkim. Z uti m. U jesen se seje u leje. Kod nas je to najobienijd korov. Obrano cveee ne sme se nabijati u korpe iii vrece i mora se sto brle osusiti u vrlo tankom sloju. Divizma cveta preko celog leta. krtevinama. narotito po napustenim kamenolomima. Raste po celoj Evropi. jer se cvet na stabljici slabo drli i vee drugog dana opada. povraeanje. debeli. peskovitim. Za nuzdu.304 L1!CBNJE BIUBM 1z jalape. zbog tega se ove droge moraju davati vrlo oprezno. skamonijuma. Krunica je zlatnorota. Krunieni 'l isti6 su jajas ti.i vise su jajastog oblika. Srednji i gornji list u Verbascum thapsiforme svojom bazom obuhvata stabljiku skoro do narednog donjeg lista.Droga mora biti lepe svetle zute boje i sastojati se od ·k run ice s a p r ira s lim p r a s n i c i m a. Za sve vreme cvetanja oko divizma na zemlji uvek se nalazi mnos t\"o cveta od rote do mrke boje. Na dnu stabiljke su listovi vrlo krupni i ·imaju debele dr~ke . DIVIZMA Droga se sastoji od osurene krun-ice 5 priraslim praSnicima d'. Izgled droge. nalik na toeak. Prve godine obrazuju veliku rozetu od krupnog Ii~ca na povr~in:i zemlje. a od donjih . . visoka do 2 m. Na taj naein opadaju sarno k run i t n i l i s tic'. nerodnim zemljistima. Dva gornja 'su manja od ona tri donja. gotovo sedeeim cvetovima.Divizma raste po suvim. Ulaze u sastav lekova protiv vodene bolesti da bi se pomoglo izlutivanje tetnosti. Listovi su vrlo gusto vunasto maljavi.evet se bere preko celog leta i jednog dela jeseni sve dok biljka cveta. pored puteva i uop~te po neobraClenom zemljBtu. Berba. Div. Divizmu treba brati po suvom i sun can om vremenu. a ~to se ide navi~e. . 1 mnoge Cucurbitaceae sadrZe heterozidne smole koje deluju kao drastitni purgansi. sve su manji i bez dr~ke. Gornja polovina stabljike je gusto okicena kao klas mnogobrojnim krupnim. jajasto-duguljasti i na vrhu Wjasti. Rasprostranjenost. phlomoides L. suntaniI"!l. a drugog leta izraste kao sveca prava vretenasta J snaina stabljika. i drugih krupnocvetnih vrsta divizme (Scrophulariaceae).

Divlja paprika mestimic no pokriva velike povr~me po na~lm ~u~ama. oko loo/.. lepuh. gusenje. malo gume. Izbledela iIi potamnela i vlafna droga mora se odbaciti. a covek se ponekad prevarl 1 upo- . a osuseno ima prijatan m i r iss I i· can medu. Glavni nedostaci droge su prevelika vlainost i tamna baja. PASJI KUPUS. jer se list moze vrlo lako nabrati u veli·kim koliCinama. . One lrod gornjih pra~nika nasadene su popreko na koncicu. svakom je dostupna. Plucni caj (za iskasljavanje): po 25 g cveta od divizme.. List deluje ekspektorarttno kao ·i cvet. kraljevska sviea. duzih. Upotreba. Listom divizme falsifikuju mnoge droge. lepusae. retki . .Verbascum thapsiforme narod naziva: beloperka.Br. od kojih je jedan neutralan.U drogi ima s a p 0 n 0 z ida. secera. kostnik. zasladi medom i pije toplo na 2 sata po I ka~ika. LISTAVINA . lepuh. Pra~nice su duo guljaste i jednoeelij ske. 305 je srednji najveci. 'Pepela. neujedna· cen puis i paraliza srca.utra. vunavka. lucnik. .jSe. Iz· gleda da ih u semenu ima najv. belog i crnog sleza i podbela se pome~a. (= Vincetoxicum officinale Moench) Asclepiadaceae Ovde se navodi sarno kao opasna . Ima i s I u z d (2. Sveze cveee nema prij atan miris. o~lji pelino DIVLJA PAPRIKA.sluca. Uk usa j e najpre sladunjavog. jevi trovanja: smetnje u disanju. i vrlo malo etarskog ulja. stoka je ne jede. volov rep. Ukoliko je droga sta· rija. P r a ~ n i c i s u p r ir a s Ii . V. ocelli. utoliko ima manje saponozida. . Sastav. rute boje kroce tina i flavonoida. i otrovna domaca biljka koja se ponegde upotrebljava u narodnoj medicini spolja i izn.5"10) . phlomoides: divizma krupnoevetna. Saponozida ima ne sarno u divizminom cvetu vee i u celoj biljci. Svojom sluzi deluje i kao emoliens. zutocvijet. Species pec· torales. znOjenje. a kasnije pece u grlu (nadrafaj od saponozida). lopen. a dva donj a su dtda i skoro gola. aM ni oni n i s u j e d n a k i: tri gornja su kraca i bela runov. povracanje. Narodna !mena. tako da se desava da ih stara droga uopste i nema. Spolja su obras li belicastim run 0 m. na krunicu . divizma. lepu~ae. ~ iroki lopuh. Normalizovana droga sme cia 's adrzi: naj vise 13'10 vlage i ne ISme ostati vise od 6'/. iseedi. . KRVNIK Cynanchum vincetoxicum R. poklopi. Zato farmakopeja propisuje da se droga mora obnavljati sva· ke godine.Devizmin evet ulazi u sastav grudnog caja. svi· jecnjak. U novije vreme vr~e se poku~aji medicinske upotrebe lis t a i k 0r e n a. LASTAVINA. a pra~ nice kod donjih. Tri supene ka~ike sme~e popari se sa pola Ii· tra kljueale vode. a drugi kiseo. ostavi 1 sat.DIVLJA PAPRIKA. i to-dlakava. ~su. U 10 g droge treba da ima oko 350 evetova. silaze niz konce.

jer ga niko ne sakuplja. svilni dubac. Divlja salata je olrovna :M 60veka i domace zivotinje! DIVLJI KESTEN Aesculus hippocastanum L. . u septembru i oktobru. U XIX veku upotrebljavan je kao lek protiv groznice. Evo jos nekoliko narodnih irnena: astoklep. Ponekad se za izvoz traii rizorn s kore njem (Vince/oxici rhizoma). Ovaj osuseni sok (Lactucarium) irna laktucina. ljuska se odbacuje. neprijatDirn rnirisorn i gorkirn ukusorn i bodljama na nalicju listova dui glavnog nerva. Droga_ . Ukusa je gorkog i neprijatnog.U Ijusci irna 2"10 tanina (katehinskih). Semenje treba odmah sakupljati da se ne bi kvarilo na vlaznoj zemlji. Sa jednog drveta moze se nakupiti viSe od 100 kg kestena. s t e r 0 I a. Pocetkorn veka pocela je ekstrakcija skroba. koje se kao ukras sadi po parkovima i drvoredima. OTROVNA LOCIKA. g 0 r k i h rn ate r 1 J a. kesten gubi lekovitost. lastavicnjak. u mnogim zemljama skolska deca ga obal'ezno £I jesen sakupljaju. - Hippocastanaceae Divlji kesten je visoko drvo. Pocetkorn tog veka divlji kesten je preporucivan kao lek. Iz njega se u novije vrerne vadi masno ulje i saponin za farrnaceutske ·i tehnicke svrhe. laktukopikrina i drugih sastojaka koji deluj u umirujuce. vitarnina B1 .Od divljeg kestena se koristri seme i kora. - Oompositae Razlikuje se od obicne salate (Lac/tlCa saliva L. Seme je vrlo lepe kestenjaste boje i sjajno kao da je lakovano. dekstrin i drugi YazDi tehnicki proizvodi. lupulinom (hmeljom) i slicnim lekovima. strasnica. Kraj ern XVIII ve ka Parrnantje preporucuje da se . flavona. Vrlo Je korisno ·i veoma lepo drvo. rnanj e opasni lekovi. Homeopatska farm a kopeja propisuje s .jz divljeg kestena vadi skrob. protiv nesanice i za umirivanje.). 5-8"10 u I j a. C i K. S e m e se sakuplja u jesen.306 LI!CENJI! BJUEM trebi za lek. najcesce zajedno s opijumom. pored ostalog. a u industI'iji za izradu lepka. Steta je lito se viSe ne sadi. Za bubrege i srce postoje bolji. Zato . aceton. kosara. S obzirorn na veIiki procenat skroba u divljern kestenu. iz biljke izlazi gorak sok bele boje koji stajanjern pornrci. rede i cver (Hippocastani semen. U industriji lekova se upotrebljava sarno semma jezgra. Stajanjern. 6--7% belan6evine. gIikozida e sku lin a. DIVLJA SALATA. 5-8% sap 0 n ina. od koga se danas pravi alkohol. GORSKA OTROVNICA Lactuca virosa L. Kod nas svake godine p ropadnu desetine vago na divljeg kestena. kad opada sa drveta. Kad se odsece. zbog 6ega je ranije upotrebljavan za ublazavanje bolova. cortex et flos). Raste svuda. pasja riga. U jezgri (kotiledonima) ima 40--60"10 s k rob a. eze oljustene kestene.

smestiti u neku hladnu odaju i dobro pokri. koja se izrad uje na taj nacm ~ to se sveze. na~ito protiv hemoroida. Stramonium ili SCOpO/ilL ad svib sme~a se spravljaju -supozitorije (sveCiee) za le~enje hernoroida. Ekstrakt od olju~lenih. Upotrebljava se kao naradni lek za ja~anje . ima vBe stoke nego hrane (piCe). o ot rovnosti semen a divljeg kestena decenijarna se raspravljaJo u nau~­ nom svetu. neolju ~ teno i krupno iseeeno kestenje sta. osobito u planinskim. ad oVaJkve droge pravi 'se ekstrakt.i za le~enje katara nosne sluznice. U eve t u ima tan ina ·i kvercitrina. gde se uspesno. Konacno je utvrdeno da ga bez ika:kvih losih posledica jedu divlj e zivotinje. Posle seste nedelje nacini se pauza od 3 nedelje. podagre. reuma-t-izma i i~ijasa. Kod nas je upotreba divljeg kestena gotovo nepoznata za razliku ad Zapadne Evrope. a zatim tan ina. vlja p. pa se lecenje ponovi jos sest nedelja na isti na~in. kao toni~no i adstringentno sredstvo itd. a u narodnoj medicirui za lecenje lupusa. Prema tome.ill ulje na na~in opisan kod hajdu~ice. Daje se za leeenje izvesnih koznih bolesti. pre svega. najceMe zajedno s beladonom. stabilizovana alkoholatura. stocarskim. Itek ubranih sernenki spravlja se na dosta slozen na~in u apoteei. Viburnum opulus. Protiv opekotina ad suncanja spravlja se porn ada .. Bodljikava ljuska. sadrii mnogo katehinskih tanina i flavonskih heterozida. Najnovijim ispitivanj-ima eksperimentaino je utvrdeno da divlji kesten deluje.ostepeno u klju~ali alkohol. grizlice gnjata (ulcus cruris). dolazi do izraiaja. pa se tim sme~ama dodaje za ublaiavanje bolova Belladonna.ti slamom i travom. Da se divlji kesten sacuva svei. katara bronhij a. Hypericum i dr. Zbog gorcine narod je upo treblj ava protiv grozniee umes to kininove kore. Taj ekstrakt od svezih stabilizovanih (vrelim alkoholorn) -semenih jezgri pije se 8-10 puta dnevno po 50 kapi za vreme akutnih napada. od koga se uraduju supozitorije. koja spada sa semena 'kad sazri. Emtizem kOl1ja u Francuskoj le~e dajuci 6 nedelja po 100 do 300 g oljustenog semen a divljeg kestena. ali se redoVDo dodaje i karnilice. Hydras tis. Na taj na~in se ungte fermenti . pre svega. U humanoj medicini se daje za letenje venoznog sistema. koze i krave se poprave i ugoje. Kora je dobar ads tringens . a od domacih ovce. dejstvo tlavonoida.i ima tanina. protiv proliva i proHv pega na lieu.DIVUI KESTEN 307 se d~as naj.'~e~c~ upotrebljava tzv. eskulina i eskuletina. Kora i Pl1IPOljci u deeembru im aj u najviSe eskulina. avo se ~ini krajem leta i po~etkom jeseni sa sVeZim semenom. bolova od hemoroida.i dobija se pos:ojana droga (slabil>izovana) . prrsustvom znatne koliCine vitamina P: povecanje otpornosti kapilara i smanjivanje njihove propustljivosti.i'kavom ljuskorn. dobro bi bilo da se divlji kesten . Imajuti oil vidu da kod nas u mnogim 'k'rajevima. ~esto i raznovrsno upotrebljava u nau~noj i narodnoj rnedicini umesto americke droge hamamelis. od koga se spravljaju razni lekovi za lecenje prosirel}ih vena. lJpotrebljava ·se . tromboflebita. tr~ba ga obrati sa badlj. U k 0 r . U mnogobrojnim industrijskim farrnaceutskim preparatima u prometu ekstraktivne materije divljeg kestena ~esto se daju sa ovim drogama: Hamamelis. Pri torn se konsti evet divljeg kestena.

Divlji kesten je rasprostranjen sarno na Balkanskom poluostrvu. Vee ". Divrui krupni evetovi udruZeni u jedre kupaste evasti duga6ke do 30 em. Da Ii je ko od njega umro. Ovo je jedan od zadataka na~e omladine. obolelu jetru i malariju »nekim krastaveima ~to li<::e na davolciee« iIi »krastavcitima ~to izbacuju sok i seme kao torpedo«. Medutim.. najviSe iz Varne. slamom i drugom mr~avom pitom). a do grliea jaka rakija . Narodna Imena: beli divlji kesten. Ulje je ruto zbog velike kolicine karotenoida (provitarnina AJ. Najzad sam prona~ao i narodne lekare koji Ieee ovim divljim krastavtitima. banja kod Melenaea. «. Za nuidu. STRKALJ Ecballium elaterium A.reko polovine sitnih cupavih krastavciea. DIVLJI KRASTAVAC. a stablo do 2 m u precniku.k estena. narodni lekar mu kafe da to taka mora biti i da se niSta ne bojL Neki se bolesnici hvale da im je taj lek pomogao. i drugde u Banatu). u nestasici hrane. Svi su govorili da su pre rata lek dobijali iz Bugarske. a narodni lekar mu pod nos podmetne jedan takav cupav krastavoic. NiSu i drugim na~im gradovima ima n~k01iko narodnih lekara koji Ieee kamen u zuci. Stotine hiljada kilometara drumova u svetu okiteno je motnim stablima sadenog divljeg . Pre 20 godina. Naraste do 30 m visoko. - Cucurbitaceae U Beogradu. Drugi su dobijali gotov lek od tih narodnih lekara. Vainost div/jeg keslena za ishranu u gladnim godinama i ratovima nije mala.. pritisne ga i iz njega s velikom silinom izleti u bolesnikovu nozdrvu sok i seme« . Ukoliko se viSe tog leka uzme. Te~kom mukom smo dom do jednog Ilnra tog leka. Seme nikne za mesee dana. mada!. divlji kastanj. povraea.. Rich. Uspeva eak i na zaslanjenom zemljiStu (Rusanda.308 LECENJB BUJEM ostavi za zimsku ishranu (samleti i meSati kao bra~no s plevom. ispitujuti lekovHo bilje u okolini Siankamena i tra- . Tu tecnost uzimaju bolesnici na razne nacine. U kestenovom semenu ima skroba j proteina kao u na~im zitima. utoliko se bolesnik vecma preznoji.govorili su nam. gorki kesten. Sadite div/ji kesten. DAVOLSKI KRASTAVCICI. pa ga inostrani botanicari i Ijubitelji prirode nazivaju . iz samlevenog kestena moze se vaditi skrob i· koristiti za ishranu. a masnog ulja znatno viSe. jelo~. dobije stra~an dijare i ima utisak »da te svu utrobu povratiti i da ee umreti . U boci od litra i po bHo je ". konjski kesten. To je jo~ jedan razlog viSe da ovo svestrano korisno drvo sadimo svuda.. Divlji kesteIl vrlo brzo raste.rve godine izraste oko pola metra. pozeleni. nisam dosad mogao otkriti.balkanski lepotan«. zapaljenje zucnih kanala. jer je to vrlo korisno drvo. PIPUNIC. »Bolesnik legne.

smole i drugih sastojaka. ~im ih dodimete. Cela biljka je grubo. stavcici pucaju sami od sebe. 1ma jos i vinske. Poreklom je iz zemalja oko Sredozemnog i Crnog mora. ne propisuje viSe elaterijum. Engleska farmakopeja ad 1948. Krastav~iCi su dugi do 5 em. ali viSe l!ici na dinju. pa ga je skolska medicina napustila. elatericin i dr. Biljka spada u biljnu porodicu bundeva. rutazeleni. Zreli kra. 309 zeCi mesta gde raste slatki koren. god. ~im se dodirnu. Jedino se neuka deca hoce njome da igraju rata i podmornica. eekinjavosivo dlakava. ali im roditelji zabranjuju jer znaju da je biljka s. svuda pored mostova i po rupama i kanalima. god. smesa raznih hemijskih supstancija. a deb eli do 3 em. Elalerium album iii Elaterillm anglicum. Gaji se kao lekov·ita biljka jos mestimi~no u Engleskoj i Francuskoj. duguljasta-jajasti. Bilo ga je sve do prvih kuCa blizu Dunava.DIVLTI KRASTAVAC. . 0 tome da li ih neko upotrebljava kao lek saznao sam tek druge jeseni. Biljka nije dovoljno hemijski ispitana. tako da se covek trgne. Kasnije sam ga na~ao od Uldnja na sever u primorju svuda gde se baca l!ubre i sliva prljava gradska voda.. DAVOLSKI KRASTAVCICI. enzima. nego iz Slankamena i. ugljenih hidrata. SadrZi jednu drasticnu materiju zvanu elaterin. kad je sve bilo sprteno i sivo ad dugotrajne su~e i velikih vrucina. NajviSe ga ima tame gde se dubre baca u te jendeke. U septembru i oktobru. Divlji krastavci. koja je. naidem ispod ru~evina grada Zmaj Ognjenog Vuka na taj divljJ krastavac. Meni je to bilo dovoljno. drasti~na su sredstva za ciScenje. Cvet joj je rut. Jedna zena bere te krastav~i'ce i nosi ih nekome u Beograd.kodljiva. Nepotpuno zreli krastav~ici beru se u septembru zajedno s drskom. a narocito njihov sok i ekstrakt. naglo i silovito izbace iz sebe sok i seme kao torpedo. jendecima koje je bujica udubila u zemlji. verovatno. i iz drugih mesta u Srbiji. naime da se on ne »dobija vrlo skupo i tajno preko poverljivih ljudi iz Bugarske«. dlakave krastavciee. Prilikom branja Oovek mora biti oprezan da mu sok i seme ne ~trenu u oCi. izolovano nekoliko interesantnih jedinjenja (elaterin. Lek je nepouzdan i opasan. divlji krastavac je hio u punom evetu i okieen isto tako mnogobrojnim plodovima koji li~e na male. kao i drugi sli~n~ drasticni lekovi. Isto tako i u Makedoniji. elateridin. Donedavna je u engleskoj farmakapeji bio ofieinalan lek nazvani Elaterium Iili Elalerin. To je nekorisna biljka koju ni stoka ne pase. Dugovecna biljka sa vrlo razgranatom stabljikom gusto obraslom srcastim listovima. limunove i drugih kiselina. na NiSkoj tvrdavi i drugde. 1z divljih krastavaea je 1958. trooki. a u svakoj pregradi ima mnogo semenja obavijenog zelenkastirn sluzavim sokom.krastavaca.) s kojima su vr~eni ogledi na eksperimentalnim zivotinjama J utvrl!eno da se uz njihovu primenu i istavremeno zracenje moze zaustaviti razvoj izvesnih pocetnfu oblika eksperi- . Cucurbitaceae. Biljka je polegla po zemlji i lozi lSe kao krastavae. a neki od njih. jer sam kona~no saznao poreklo beogradskog leka. nekad bili u velikoj modi. koja su. ~upave. Tom prilikom niko mi nJ~ta nije mogao reci za !ita 51! ti krastav~ici upotrebljavaju. verovatno. ali niko ne zna kome i za~to. To je ekstraM dobijen iz svezih .

silvestris R. sliCno jalapi. krupni. .Koren i list (Calyslegiae radix et folium). pojedinaeni. Cvetovi su vrlo lepi. zbog eega deluje sli~no sla~ici i renu.KOSULJARKA. netikalo. . pa je tako otpala nada da se ova bUjka upotrebi u borbi protiv raka. sarno na osnovl srasla. Raste svuda kao zilav i smrdljiv korov ljutog ukusa od prisutnog sinigrozida. beli. ali je vrlo duga i §iljata. visoka do 80 em. . jednu materiju koja izaziva zgrusnjavanje krvi (antihermoragik) i dr.310 l ECENII! BIUEM mentalno izazvanog raka. Rasprostranjcnost. bljuja.BI". ostaje posIe opadanja kruniee. Droga. u obHku potikoviee iii strele. DIVLJILADOLE2. Upotrebljavaju se seme i sveza eela biljka u evetu. u obliku levka. DIVLJA SALATA. Listovi su krupni: liska je do 6 em dugacka. hladolez. gola. a najviSe po vlaZnim sumama i senovitim mestima. Ca§ica je mala. strkaviea. upadljivi.Evo jo§ nekoliko narodnih imena: veliki slak. osobito u korenju (oko 5-JOO/o). Medutim. . mlunic. Kod nas je upotreba divljeg ladoleZa nepoznata. pluiee. petodelna. nedirae. Plod je sitna eaura s mnogo semena. Slicnog sastava i dejstva su dye srodne domace biljke iz ·i ste familije: Calystegia soldanella R. strk. DIVLJA RIGA. zbog eega deluje diureticno. beli ladolet.rkavae. biljka moze biti otrovna od prisutnog alkaloida nepoznate grade. - Convolvulaceae Dugovecna zeljasta povijU§a cija stabljika. tikvic. sjajna.Raste svuda. Ima i tanina. moze da bude dugacka do 5 m. evo jo§ nekoliko narodnih imena: bljuzak. 4-6 em dugacki. §ti.Kao i druge biljke iz porodice poponaea (Convolvulaceae). Cveta oelog leta. Cvetovi su futi kao sumpor. divjo krastavice. Narodna lmena. izgleda da ova jedinjenja deluju ubita~no i na normalne celije. .Smola korena deluje kao laksans i holagog. Uzeta u vecoj kolieini. Narodna !mena. Br.SLAK Calystegia sepium R . petozuba. jer tanin deluje suprotno smolL U biljci ima mnogo raznih soli. . cesto delimicno po zemlji polegla. flavonoida. §atorce. eadorcic.morsko zelje. divj a dinja. i divlji ladolez sadrli smole. o dejstvu lista ne slam se miSljenja terapeuta. . - Orucifcrae Trajna zeljasta biljka. divlja bu~a . DIVLJI KUPUS. Sastav_ . Cveta od maja do novembra. divji kukumarici. Upotreba. raste na pesku uz more ' i C. slatkovina. izbijaju iz pazuha lista na dugackim drskama.Osim navedenih. zgoncek. . DVOREDAC Diplotaxis tenuifolia DC. S.

Stabljika je do 50 em visoka. - Umbelliferae Traj na zeljasta stitarica 'planins'kih pasnjaka. voska. vrlo Iepirn. VRH STABUIKE U CVETU. Lisee je 'krupno i naspramno..50 do 1. NAPRSTAK Digitalis purpurea L. KRAUICA. Koriste se koren. dlakava stabljika. KOREN. mantiola i do 27% skroba (u korenu). DIVLJI KOMORAC. Planinci s matraju d a poveeava mlecnost domacih zivotinja. - Scrophulariaceae Digitalis j e dvogodisnja iii viSegodiSnja bHjka_ Prve godine izbije sarno rozeta od p rizemnog lisea. prava. Lisee je vBestruko sitno cleljeno. Cvetov. PLOD casti i sakupljeni u nejednake stitove. Cela biljka mirise na angeliku i kao i ona upotrebljava se u istu svrhu. Gornja polovina stabljike je obrasla krupnirn. a druge izraste visoka. Irna oko O/:fJlo etarskog ulja. suplja i na osnovi ·ima cup ave koncaste ostatke otpalog lisea. kao u mirollije i moraca. DIVUI /COMORAC . visoka od 0. HADRUAN. plod i cela biljka.i su beli ili ruzi- DIVUI MORAe .DIVUI MORAC. STRBAC Meum athamanticum Jack.80 m.. 311 DIVLJI MORAC. upadljivirn evetovirna pore4anirn s . DIGITALIS PURPURNI. smole. pektina.

odnosno na prolece biljciee se rasade na stalna mesta na rastojanju 30 X 30 cm. si~na. isprepletena je j a· k 0 m m r e zorn Z iii c a. Gajenje. Obrano liUe treba sarno ~to pre i ~to brle osu§iti na 5. Vlage ne sme biti vge od 3%.Bere se list sa divlje biljke u cvetu po lepom i suvom vremenu. Dugatko je do 30 em. Gornja strana je tamnozelena Ii malo maljava. jo~ bolje. droga se moze cuvati i u zalivenim posudama u koje se stavi malo siIikagela. puna humusa. od m r k 0 g s t a k I a. a procenat klijavosti iznosi oko 75. Za jedan hektar treba oko 100 g semena iii oko 140. Rasle na s iii kat nom z e m I j i ~ t u po novim krtevinama. u staroj ISnaZli. pur pur n 0 c r v e· n a i ima na donjoj usni dlake i okruglaste pege kao krv crvene. koji se proteru u prostoru koji je ograc1en sekundarnim jako povijenim nerv·ima. . Droga. S tab i -I i z 0 van 0. Berba. Vla!nost i toplota su najva!niji uzroci kvarenja droge. Otvorenu ampulu treba odmah potro~iti. Klijavost semen a traje svega 2-3 godine. datum kad je izvr~ena bioloska titraeija i jatina (Valor) droge. f osfata. koje vetar lako raznosi kad taura pukne.5% mangana. u Vogezima ga ima vrlo mnogo. a ostatak baciti ako se droga ne bi mogla brzo potro~iti.ima skore uporedne t ere i jar n e n e r v e. Mirisa je slabog. a manje srednj e Evrope. a donja je svetlija. veoma je naborana i . Zemlja treba da bude 5 iii k ~ t n a. a ukusa . u a z 0 t u. U Alpima ga nema. Najbolja zemljgta za gajenje digitalisa su tek proredene iii iskrtene Sume. jer je pokrivena retkom belo-sivom dlakavom navlakom. .000 sadnica. Plod je dvopre· gradna tau ra puna vrlo sitnog. srednje je na kratkim dr~kama. Kulturom su dobijeni i drugi varijeteti digilalisa sa bl edim listovima. ugljendioksidu iii u nekom indiferentnom gasu. Na jesen. Na nalitju se nervi veorna istiCu. zbog tega se pre setve mora pomclati s 'peskom.nazubljeno (D. ~umam a koje se proreduju i na neobradenom tIu . pot pun 0 s u v 0 I i ~ c e. tak ni na sili katnom terenu. a prizemno je najkrupnije i suteno u dugatke krilate dr~ke.Li ~ce je jajasto-duguljasto.Seme je vrlo sitno. I a k a. /urea imaju nazubljen rub). k i s e I a. . zu6kasto mrkog semena. Gornje je najmanje i . Naprotiv. Na svakoj ampuli treba da stoji: ime proizvoc1ata. moze na hladnom mestu satuvati aktivnost po n e k 0 I i k 0 god ina. pecenog kreta iii nekog drugog sredstva za upijanje vlage. u vakuumu na nizoj temperaturi. Purpurni digitalis n e pod nos i k r e c. jer nema opasnosti da se me~a sa drugim bHjem. . poluvezana.5--{)Oo iii. Rasle od POrlugalije do Svedske. Sa gajenih biIjaka bere se vee prve go dine. Seje se u prolece iii s jeseni seme koje je sabrano hste godine.312 LECBNJE BlUEM jedne strane. Seme bolje klija i nikne u poluosvetljenim lejarna. Krunica je u obliku naprstka iii zvontiea. Za nut du.scdece.g orkog i neprijatnog. Rasprostrnnjenost. odmah zapakovano u ampule od jednog Hi vge grama. Li~ce je nejednako iii gotovo dvostruko .Purpurni digitalis je biljka atlantske. mangana i ' gvozda. Kod nas i u zemlj ama oko Sredozemnog mora nema purpurnog digitalisa. a siroko do 15 em. jer tame u gvofdevitom tIu ima oko 0. Jo~ bolje je obrano !Bce odmah stabilizovati. Vcltatka azotna dubriva i dobro pregorelo dubre takode povi~avaju pronos i procenat lekovitih sastojaka. jer tame nema mangana. ambigua i D. .

u sredini su evetovi.List je dug u I j a. .2) Razne kiseline: digitalinska.elva luka. PUSTlKARA.5 em ~iroko. po karnenjarima (tercijarni slojevi). . a nervi na prvi pogled izgledaju k a 0 d a sup ar a I e I n i: isticu se g I a v nan e r v i d va s a s t ran e kao . Ca~ica je vunasta. abod lista je ceo ili malo talasast i cesto je trepav1casto dlakav. . gorci je od purpurnog digitalisa. ambigua i lutea i ispitivanja vunastog digitalisa. Vunasti digitalis daje oko 35"10 vodenog ill oko 32</0 etalnog ekstrakta.u D. BESNICE.. istaknuta. ZUBACICA. gde ima evetova. mravlja. Siljast bezrnalo go ·ili retko trepavieasto dlakav.e na lieu lamnozelene. lanata dig i 1 ani dim a (la- . Cveta u leto. sirtelna. Gaji se isto kao purpurni digitalis. 5) Kardiotonicrti het erozidi i saponozidi. Seme treba sabirati zbog gajenja ove vrlo vafne biljke. gornja usna je kratka. kafena i ferula kiselina. svedeno na kratku dr~ku. VoU suncan polozaj. sve u zelji da zameni purpurni digitalis koji se uvozi iz zapadne E vrope. buterna. a ispod njih plodoy. Za poslednje dYe decenije vr~eni su u srednj oj Evropi opsezni ogledi gajenja. oporog.ani svuda unaokolo stabljike.List dugoliste bokviee (Plantago lanceolata) je tanji i 10mljiviji. sva j e v un a s to. tanini. a na nalicju svetle boje.DIGITALIS VUNASTI . propionska. (1933) sa svojim saradnieima izolovao prvobitne heterozidne komplekse iz svetih listova oba digitaIisa i nazvao one iz D. pro~arana gustim mrkim zilieama i maljavo-vunasta.s t. List . a na gornjoj. a donja dvaput dufa. 3) Mineralne soli. nema heterozida. najvi~e na Balkanu. enzirni koji igraju negativnu ulogu prilikom su~enja i cuvanja droge. List je cvrst i zilav. jer postepeno razlafu kardiotonicne heterozide i na taj nacin prouzrokuju opadanje lekovitosti lista. Vunasti digitalis se sve vi~e tra:!:i i zbog toga se gaji kod nas i u mnogim drugim zemljama. Cvetovi su vrlo zbijeno pored. Krunica je s i v 0 bel a. BESNIK . PONJAVICi\ Digitalis lanata Ehrh. Li~te sa stabljike je sedeee. ima 5 gotovo paralelnih nerava. Gotovo je bez mirisa. na donjoj polovini gola.lz digitalisa su izdvojeni ovi sastojci : 1) Supstancije koje se boje sa FeCI s ' tj. a one iz D. U terapiji i farmaeeutskoj industriji sve vi~e potiskuje purpurni digitalis. Donje mte je 15-25 em dugacko i 3. a segmenti su joj lancasti i ~iljasti. Droga. najvi~ pri dnu . purpurea purpur ea· g I i k 0 z i dim A i B. BESNIK. eaure pune vrlo sitnog semena retaste boje. izovalerijanska i droge. lanata. Stol je. . Serophulariaeeae v una s t i d i g ita li s raste na krecnj ackom zemlji~tu u sredl1joj .4) Hidrolaze. laneetast .j. Stabljika je visoka oko I m. Dok se na vrhu klasa nalaze mnogobrojni evetni pupoljci. a narocito u jugoistocnoj Evropi.d I a k a v a (lana = vuna) . oksidaze 'i peroksidaze. Ima ga i po retkim ~umama. Kod nas ga ima vrlo mnogo na krcevinama. slanog i sluzavog ukusa. Dlake su krute d lako opadaju. 10-12 em dugacko i do 2 em ~iroko. purpurea. ostaje 7"10 pepela. Cvetni klas je vrlo gust. Falslflkatl_ . v rIo go r k 0 g i neprijatnog ukusa. Sastav_ . belieasta i jajasta. selekcije i ukr~tal1ja izmed. kao sveca prava. 313 DIGITALIS VUNASTI.

riaceae. D. kukurek i neke druge biljke sadrle heterozide koji u terapijskoj dozi deluju ton i fnon a s r c e i spadaj u u s t e r 0 i d ned e r i vat e. U terapijskoj dozi digitalis je kardiotonik. . godne. vi~e Iz semena su izolovana dva saponozida: digitonozid (digitonin) i gitonozid (gitonin). u svim tim drogarna na'laze se specificni enzimi koji otezavaju izdvajanje i dobijanje primarnih heterozida iz droge. D. viriditlora Lindl. Ove biljke pripadaju raznirn biljnim familijarna (Scrophul(1.. Apocynaceae. Digilanozid C je za terapiju najvafniji i najbolji karcliotonitni heterozid digitalisa. a cmafka plemena u Africi razne strofantuse za trovanje strela i kao sudski otrov. uveo ga je engleski lekar Vilijem Vitering 1785. usled nestasice. narofito za jafanje srcanog miSiea. Vunasti. Stoka ih ne pase. Svojirn dejstvom se razlikuje ne sarno od heterozida purpurnog rugitalisa vee i od digilanozida A i B. oriel1lalis Lam. Hidrolizom daju jedan iii secera (glikozu.Na raznim kontinentima raste nekoliko desetina vrsta digitalisa.ist ovih domaeih vrsta koje kod nas rastu obilno: Digitalis ambigua Murr. jer je purpurni digi1alis prvi uSao u terapiju. . jafa rad srca. purpurni i neke druge vrste dig ita 1 i s a. ali nilSu dovoljno proucene. rame vrste s t r 0 fan t U 'S a. go roc vet. a uzeti u veeoj 'kolicini su otrovi za srce. d u r d e v a k. Za vrerne rata. digilanid C ill cedilanid. Sva tri lanatozida su dobijena u kristalnom stanju. ali im je zajednicko da sadrze vrIo srodna s t e r 0 i dna he t e r 0 z i dna jed i n j en j a (genoli sa Cu i C!.314 lEeENJE BIUEM nata-glikozid) A. C. B. Pre ekstrakcije oslobodio se enzima i tako sprefio ~tetno hidrolitif no dejstvo na praheterozide. ali se u terapiji za sada kor-iste sarno dva: vunasti i purpumi. Premda se ove droge upotrebljavaju kao lekovi u merucini vee viSe od jednog veka. njihov hemijski sastav i grada lekovitih sastojaka rasvetljellfi su tek posledn j ih nekoliko d ecenJj a. tuscescens Vel. i dr.j D. Svi lanatoziru su 2-3 puta kardioaktivniji 0d purpidozida.. zbog eega ih je donedavna bilo tesko razdvojiti klasicnim hemijskim metodima. koriSeen je i [. jer iih enzimi razlaiu i dobijaju se sarno sekundarni heterozidi.. . terruginea L. zbog fega Sf ovaj sve vi~e traii. laevigata W. Druge vrstc dJgltallsa. jo~ su Arapi upotrebljavali primorski luk za trovanje pacova. Inafe.. pa ih je zatim podvrgao hidrolizi pod uticajem enzima . Mnoge kardioaktivne droge sadrle po nekoliko vrlo slicnih heterozida. 17% B i 37% C. Osirn toga. 1 i jan d e r. Upotreba. Stol i Krajs dobili su 1933. usporava i reguli~e ritam. Uliaceae) i raznim l'odovima i vrstarna i potitu sa raznih kontinenata. lut ea L. Sapono zidi se nalaze u semenu i listu.) i da svi deluju na srcani mme: u terapijskoj dozi su lekovi. D.Digitalis je jedan od najvafnijih lekova za srce. . a osobito lanatozid C. K. i narednih godina digilanozide i utvrruli da se u svezem listu vunastog digitalisa ova tri heterozida nalaze u ovoj srazmeri: 45% A. galaktozu i jednu pentozu) i stereoidne sapogenole. Iz lista vunastog rugitalisa izdvojen je tigonozid (tigonin). ' Ova grupa se naziva jos i digitalisova dJi digitaloidna.. reele D. D. Sve su otrovne i lekovite. kiselina i baza.

su~enja i rukovanja digita14som treba biti vrlo oprezan i posle rada ruke dobro oprati loplom vodom i sapunom! I· ! /C A Q o L1STOVI DIGITALlSA: A .GLAVICASTE DLAKE NA LIS'rU D.. PURPUREA. B . LANATA E _ GLAVICASTA DLAKA NA L1STU D. C . . LANAl'A. F H . LANATA. .OBiCNA DLAKA NA L1STU D.DIGIT ALlS VUNASTI. BESNIK . 315 Vama napomena! .DONJA I DGORNJA EPlDERMA LlSTA D. LANATA.Di'gitalis se sme upotrebljavati jedino na recept i pod kontrolom lekara! U vecoj dozi je smrtonosan srcani otrovl Prilikom branja.D. .DIGITALIS PURPUREA. G .DLAKE I DEWVI EPlDERME SU UVELICANI .

D. naprs tak. do 60 em dugacka. D. napos tnji k. di· jaforetik. crviue. laevigata: besnice. ferruginea: bes nik. pustikara. . m a r ijin prs ten. DIMNJACA. te lemcina. oko 10f0 kalijum-nitrata i hlo· rida. mali fingare t. rmeni babji p rstee. zuekasti naprstak. razgranala. ostavi pola sata i popije pre dorucka. D. na prs tak. D. zubaCica . Po njivarna. alkoholature.iz. velikli troy . Sastav _ . Papaveraceae JednogodiSnj a nezna zeljasta biljka. pored puteva. medic. bokarcic. tanina. zuti na prstak. trava od fume. rusevinarna. Cvetovi su IjubiCasto-ruZieasti si· tni. kostobolja. smole. pije se i u obU· ku caja: 1 supena kasika pre· lije se Caoom mlake vode. fumarnu kOselinu. pustikara. kitnjasto obr asla dvostruko iii trostruko pe· rasto deljenirn listovima. no sa drugim gorkim raznim zelenim biljkama. ROSNICA Fu maria officina lis L. besnice. ervena pustikara. tolemcina. udruZeni u grozdaste evastL Cveta od aprila do oktobra_ Gorkog ukusa_ Rasprostranjenost. pustena pustiikara. zuekas ta pus tikara. Stabljika je cesto polegla. nan e. Upotreba. ambigua (= D. _ . orientalis): besnik. nje prom eta materija. lutea: zuti naprstak. korena sapunjace i sladiea. ponjavica. Upotrebljava se i u obliku tinkture. D. crvive. bumbareeija. r meni prstnek. D.Sadrli alkaloi· de fumarin (Hi protopin) i aurotensin.lus tikara. skripavae. anisa. cama . erlj e ni naper~ nJ ak. Za bolje varenje: po 20 g dimnjace. ve leevetni naprs tee. J edna supena k a~ ka smese se popari sa 200 g kljucale vade. Nadzemni dec biljke u evetu (Fumariae herbal. besniee. ekstrakta i sirupa. Drogs. viridiflora 1 D. zatvora i cira u zelucu.Diuretik. .316 LECENJE aIUBM Narodna Intena za Digitalis purpurea: babin naprstak. lanala nazivaju j o~ i maljava zubacica. ponjavjca. hi·p otensav i tonik. tuscescens: zubacica. gla tki naprstee. najviSe kao rana proletnja salata zajed. U narodnoj medi cini se upotreblj ava za lecenj e zuci i jetre. debeli troY. DIMNJACA jutra pre jela. ROSOPAST. . secera gorke materije. Upotrebljava se i za poboljsa. os tavi preko noci i popije . naprslnj ak.

4. . krvokapka. a i spolja protiv opekotina. ervena d 'mnjaca. DINJlCA . erven i rosopas. Li· stovi s u pera~ti. lubencica.Os. oseca se miris na zelenu lubenicu. lubenieje. DINJleA . . semc i koren. krvoloka) . mater-iju koja iza· ziva proliv i povracanje. . Slicnog hemijskog sastava i dejstva je i Sanguisorba officinaiis L. u rizomu oko 130/0. ZMIJSKA TRAVA Sanguisorba minor Seop. KRVARA. soli bakra. DINJICA. Narodna irnena: vreia. 317 Narodna Imena. Obe biljke narod upotreblj ava protiv zmijskog ujeda.S0f0 azotnih materija. mlun. kaJeijum-malata (1.50f0 fitina i drugih korisnih sastoj aka.500/0 belancevina. limunove kiseline.30/0 bezawtnih ekstraktivnih materija. dinjusa..DINJA . - Rosaceae Trajna zeljasta biljka. lubenice. dumlek.50/0) i melonemetin. lub enicarka. dimljaca. 3.Koren ima smole. i ilinjaca. karotena. Druga narodna imena: bozja b rada. rosulj a. U semenu ima oko 10'10 vode. jagodica. melon. sakuplj eni u guste okruglaste evasti na vrhovirna stabljika. Kad se biljka protrlja. Ijubeniea. zbog cega se mlada dinjica moie koristiti kao zeleno povrce. rusnica. visoka do 80 em. pipun. pclinae. j er ublazava bol. Upotrebljava se kao tipicna taninska droga slicno srcenj aku. milun. 270/0 masnog ulja. mlon. pipon. OSKORUSICA. Seme je blagog uljas tog ukusa. evo jo~ nekoliko narodnih imena: dimea. vitamina C i mirisnih sastojaka. krovosnica. lubeniea. zeleni i crveno p rosarani. runjavae. . 1. LUBENIClCA. pek tina. U listu ima oko 200 m~/o vitamina C. oko 0. sitno stueano s vodom. Cvetovi su sitni. . mi· lon . zbog cega se zrela dinja koristi kao p r ij atna i zdrava letnja i jesenja poslastiea koja osveiava i povolj no deluje na llpaljenu sluznieu organa za varenje. krvara. travi od srdobolje i slicnim oporim drogama. ona je cesto zelena ' i pod snegom. LUBENICICA. dunjica. seme daje emuJziju koj a povoljno deluj e protiv raznih upala organa za varenje.m navedenih . Svi delovi biljke. a osomto l'i21om (Sanguisorbae rhizoma) imaju mnogo tanina. Raste po livadama. dina. Cveta od aprila do avgusta . gvozda i cinka. 3% secera. rosno zelj e. voska. Gaj i se u velikom broju varijeteta kao u kusno slatko voce. a spolja llpotrebljen a ublazava bol uboja i opekotina. DINJA Cucumis melo L. (j arcij a trava. Jednogodi~nja Cucurbitaeeae zelj asta biljka sa dugackim poleglim vrezama. fimfulja. dinju iIi krastavac. pepen.U narodnoj medicini se upotreblj ava plod.U plodu ima 95-960/0 vode.

SAMOBAJKA./0 secera. a gornji je uspravan i razgranat. zeljasta. na vlaZnim livadama i drugim mestima.Uglavnom narodni lek za lecenje organa za disanje (bronhit). holina i mnogo kalijumovih soli.Oko 6% tanina. Od soka se spra vlja sirup (jednak. za apetit. '!\ . DOBRICAVKA LBCENJE BIUEM Glechoma hederacea L. li'St. Rasprostranjenost. herba et succus) svojstvenog prijatnog mirisa i gorkog i oporog ukusa. Cvetovi su ljubicasto-plavi sa purpurnim tackama. 30-50 g soka iscedenog iz sveze biljke. voska. protiv proliva.318 DOBRICICA. . Cveta maja juna. eela nadzemna biljka i sok iz sveze biljke (Glechonzae 11i Hederae lerreslris summitas. Uzima se 2-5 g droge u pra~ku.Raste ooilno svuda u ~umama. D O BRI C i CA Droga_ . zuci. 0. .tar kljucale vode. na nalicju ervenkasti. naborani . . protiv histerije i neurastenije. mirisna biljka. po obodu nazubljeni. za pojacanje mokrenja. - Labiatae Trajna. Sastav. Listovi su na dugackim dr~kama. sreoliki iii bub rezasti . folium.i delovi soka i ~ecera).Vrhovi granciea u evetu. ostavili da stoji pola sata) . Spolja 'se upo- .03-0. u obliku caja (20 g na Ii. Upotreba. visoka 20-40 em. Donji dec stabljike puzi. oko 3. smole. gorke materije marubina.06% etarskog ulja.

DRAGOUUB

319

trebljava za le~enj e katara nosa, ozleda i rana. Pome~ana sa ovsenim bra~ n om daje se protiv e revnih paraz ita konja. Oslala narodna imena: br~ tan po zemlji, br~ tan-trava, br~tran, vrednjak, grosic, dobricava trava, dobri ~av ica, dobri~anova trava, dobriearica, dobri~evica, dobreanova trova, kotur, mese~njak, niski br~ ljan, okrugljak, rasturi~e, samobaj, stravna trava.

DRAGOLJUB
Tropaeolum majus L. -

TropaeoJaceae

JednogodiSnj a zeljasta biljka oporeldom iz Pema i Meksika. Kod nas se gaji kao ukrasna biljka, omiljeno narodno evece, ~to se i po imenu vidi. Listovi su gotovo okrugli, na dugim drskama i izrazenom nervaturom. Cve-

DRAGOUIIB

lovi su krupni , naroci tog oblika, upadl}ive zuto-narandzaste .boje, prosarani ervenirn prugama. Plod je suv, deH se na 3 ~ela; u svakom Ima po. 1 se.rn~. Cveta leri. Upotrebljavaju se svez list i evet I zrelo serne (Tropaeoll ma}a/ts folium, flos el semen). Sadrzi sumporni heterozid gli~olropeol.o zld I ,:nzlln m irozin pod ~ijim se dejstvom, u prisustvu vade, ovaJ hete~ozld ~azlaze na benzil-izotiocijanid, kiseli kalijum-sulfat i glikozu. U dragolJubu ~rna JOs i smole, pektina, gume, tan ina, razni h secera i do 300 mtl, vllamtna C.

320

LECENJB BIUBM

Poslednjih godina je dokazano da dragoljub ima antibiotska svojstva (vid. FitoncideJ. Dragoljub deluje slieno drugim biljkama koje tako~e imaju sumpornih heterozida, kao ~ to su ren, rotkva, slal:ica i dr. U industrijskim zemljama sve se vi~e koristi kao prijatna vitaminska 1 antiskorbutska proletnja kura u obliku svakodnevne salate m soka (10-15 g dnevno) isce~enog iz sve7.eg iBea dragoljuba. Mlado Ii~ce se isecka, poseli i moze se takvo je$ti Hi se duda sirceta, .limunovog soka ·i bibera, vee prema uklllSU potro~aea .

S vako domacinstvo treba da gaji dragoljub, Calk Q oni Jooj i nemaju ba· ~tu, jer se on moze gaji ti i na balkonu i u sobi pored prozora (zimi) tako da se uvek moze imati zelene salate. Kao i sve druge biljke sa sumpornim heterozidima i vitaminom C, i dragoljub ima velik znaeaj kao preventivl10 sredstvo, jer isparljivo sumporno etarsko ulje od dragoljuba ungtava mnoge zarazne klice. U istu svrhu moze se upotrebiti i seme: 5-10 g semen a se sitno stuca, doda vode i posle 2 sata popije sa nekim vocnim sokom. Dragoljub se up otreblj ava za leeenje hronienog bronhitisa, emfizema, astme, zuei i protiv opadanja kose, jer tonieno deluje na koZu i koren kose: nasecka se po lOa g svezeg lista dragoljuba, koprive i ~im~ira i prelije sa pola litra alkohola; posle 15 dana se ocedi ,i iscedi i tom tinkturom trlja koza na glavi. Ostala narodna lmena: alea~ica, veci dragoljub, dragomilje, lazibube, la tince, latifa , Ijubidrag, penjalica, slak.
DRAGU8ICA, DRAGUSAC, 2:ABLJA TRAVA, GOLU2:DRAVKA

Senecio vulgaris L. -

Campositae

Jednogodgnja, re~e dvogodgnja zeljasta biljka, visoka do 60 em. Stab· Ijika je uspravna i razgranata, obrasla duboko deljenim duguljastim listovi· rna. Cvetne glavice su 10 mm dugaeke i 4-5 mm debele. Cvetovi su zuti, vecinom eevasti, retko kad, sarno po obodu, ima i jezieastih cvetova. Cveta od proleca do jeseni. Plod je sitan, svega 1,5 do 2 mm dug i ima perjanieu. Dragu~ae raste kao korov po usevima, na zapu~tenirn mestima, starim zi· dinarna, na razvalil1ama i slicnim mestima. Upotrebljayaju se list i cela biljka u evetu (Senecionis folium et her· baJ. Sadrli nekoliko alkaloida (ukupno do O,5OO/o) nedovoljno proueenih: senecina, senecionina i dr. Ima i inulina, voska, smale, flavonoida, tanina i sluzi. - Narodni lek za uredivanje menstruacije u obliku eaja (10 g na 200 g kljucale vode, dnevna doza) i jo~ ce~ce 2-3 g suvog ekstrakta dnevno. U Engleskoj se upolrebl java -rrotiv erevnih parazita dornacih zivotinja. Slieno se upotrebljava i svez sok iseeden iz presne biljke. Druga narodna imena: badeljeac, goluZdraka, gu~eernjak, divlji bliS· njak, dragucae, kostPieic, krstovnik, mali kostrg, mlijeenjak, mrzlienjak, staracae. Slicnog hemijsk.og sastava i terapijske prirnene su i s,odne domace vrste istog roda, blIjke kod nas vrlo rasprostranjene: S enecio jacobaea L. (ve· liki kostri~, velika goluzdravka, kresnica, krizni koren), Senecio silvaticus L. (paucinjava zablj a trava) i dr.

DREN. DUVAN

321

DREN
Comus mas L. -

Cornaceae

Grm ill nisko drvo, visoko 5--8 m. Grane su mu dlakave, zelenkaste iIi -sivkaste. Listovi su naspramni, odozdo svetliji, elipticni ~ po obodu celio Cvetovi su zuti, javljaju se ranD, pre li.stanja, vec u martu, sakupljeni u ~titaste kitice, pravilni su i eetvoroelani. Rasprostranjenost. - Raste svuda, a <lajviSe po suvim, sunCanim, kamenitim stranama svetlih listopadnih ~umo. zajedno s drugim grmljem i
~ibljem.

Droga. - Svezi i osu~eni plodovi, rede kora. Sastav. - U plodovima ima tanina, organskih kiselina, pektina, §ecera, sluzi i glioksalne kiseline, a u korl ima i smole. Upotreba. - Opore (tanini) i poliuronske (pektini) materije povoljno deluju na sluznicu creva, zbog eega se sok, pekmez, caj i drugi proizvodi spravljeni od zreIih drenjina daju kao vrlo prijatan lek za leeenje proliva i drugih oboljenja organa za varenje. Slicnog je dejstva i kora. Slatko, kompot, dZem i pogotovo sDk od zrelih drenjina su jedna od najprijatnijih poslastica a istovremeno su i lek koji svako rado uzirna. Steta je ~to se kod nas drenjine malo koriste. Narodna irnena: bila svibovina, drenak, drenic, drenka, drenovina, drenj, drijen, drijenak, drinika, drin, drinovina, dmjulic, ruti drenak, kuroslipnik, rumeni dren, tvrdi drijen, crveni drijenak. - Plod drena narod naziva: drenka, drenjina, drenjka, drenjula.

DUVAN

Nicotiana tabacum L. -

Solaneceae

Duvan je zeljasta jednogodgnja biljka, visoka 1-2 m. Listovi su veliki, na kratkoj drki , po obodu ceiL Cvetovi su ruZicastobeli i mnogobrojni. Droga. - Osu~eni nefermentirani listovi duvana. Poreklo. - Duvan je poreklom iz JuZne Aroerike, odakie se posle otkrica Amerike naglo raSirio po celom svetu. Gajenje. - Jugoslavija je proizvoc:!ac prvoklasnog duvana za pu~enje, osobito u Makedoniji i Hercegovini. To je velik izvozni artiki. Izgle,d llsta. - List duvana je do 60 cm dugacak i do 15 cm §irok, tanak, zlezdovito dlakav, duguljasto-Iancetan 1 skoro bez dr§ke. Uk usa je neprijatnog, Ijutog, l1agorkog i pomalo slanog. M i r i s a je opojnog i neprijatnog. Cela biljka je otrovna. Sastav. - Glavni sastojak duvana je alkaloid n i k 0 tin. Kolicina n1kotina u raznim vrstama duvana koleba se u vrlo ~ir'Okirn granicama: od 0,3 do 100/0. Ima malo i drugih alkaloida: nor-nikotina, anabazina koji je izomer nikotina, n i k 0 t e Ii n a, koji je cvrst, n i k 0 t e ina, koji miriSe na per§un, n i k 0 tin a i i z 0 nit: 0 tin a. Alkaloidi su vezani na jabucnu i limunsku kiselinu.

322

LI!CENJl! BIUEM

U duvanu ima i smole, etarskog ulja , masti, sterola, voska, gume, §ec~ra, dva heterozida, mnogo soli: fosfata, nitra ta , malat!l, cLtrata itd.; kal· cijuma i kalijuma. Nikotin je t e ~ a n a I k a I 0 i d. Sveze destilovan nikotin je bezboj· na, ulj asta, prozirna t~nost, teza od vode (specificne tefine 1,027), Ijutog mirisa koji gu~i, vrlo Ijutog i neprij atnog ukusa koji pe~ i nagriza sluzokoZu. Na svetlosti se boji mrko i raspada se. Nikotin je j aka baza. Rast· vara ~e u vodi i organskim r astvaraOima. Destiluj e se vadenim p arama, pa se na. taj na~in i vadi iz li§ta i ostalih delova zelene biljke. U biljci se na· lazi vezan U obliku malata i citraia. S e m e duvana ima 36 do 40% mas n 0 g s u §j v 0 g u I j a, koje je po sastaoo sli~no pamu6nom ·u lju i upotreblj ava se za izr adu firnajza i boja. Sadr.zi C1ko 6oo/o linoleinske i oko 27% oleinske kiseline. Uljane poga~e imaju oko 40"10 belan~vine. Iz cveCa i li§ca jedne vrste duvana s belim mirisavim cvetovima dobija se vrlo cenjeno eta r s k 0 u I j e, koje se mnogo tran u parfimeriji za izradu me§anih, kombinovanih mirisa . • Upotreba, - Naj"ge duvanase potro§i za pusenje. U medicini duvan se danas ne upotrebljava za lek. Jedina u veterinskoj medicini simi pokat· kad jak infuz duvana protiv va§iju i drugih insekata. Ekstrakt duvana dobijen maceracijom li§ca, a jo§ ~e§ce cele biljke, upotrebljava se vrlo mnogo u poljoprivredi za uni§tavanje insekata . §teto~ina !I1a gajenim biljkama. U istu svrhu upotrebljavaju se i soli nikotina. Preko tr ahej a (dusnika) nikotJi!l1 prodire u ~kiva i!l1sekata i, .delruju6i na nervni sistem, izaziva smrt usled paralize. Nicotina rustica L. - mahorka, ima mnogo limunove kiseline (do ISOio), pa se upotrebljava za dobijanje ove i nikotinske (faktor PP) kiseline. Duvall je otrovan ne sarno za ~oveka vee, jo§ vise, i za mnoge domace Zivotinje. Osim h ron i ~ nih t r 0 van j a, koja su naj~esea i redovna pojava strasnih pu§aea, ~esto se doga~aju i akutna trovanja, koja se ponekad zavrsavaju smreu. Pored nikotina, koji je nosilac otrovnosti duvana, u prepark anom duvanu ima i drugih Ito~simih sastojaka, zbog eega je ovaj otrovniji od obienog, nefermentiranog duvana. Narodna imena: amerikanski duhan, virginijski duhan, virdZinija-duvan, obi~an duvan, tobak, tatun. Nicotiana rllstica naziva se u narodu: bagov, brazilijski duhan, divlj.i tabak, kereus duhan, kmetski robak, krlak, krdia, madiarski duhan, prdosija, selja~ki duhan.

DUD
Marus nigra L. i M. alba L. Moraceae

Iz dudinja cmog duda, !I1aro~ito onog koji ima viSe kiseo ukus, cedi se sok i od njega kuvaju s i ru p i p e k m e z, kaji sluze kao hrana, poslastica i blag lek protiv zapaljenja grla i usta. Sirup se upotrebljava slieno kao s.irup ad m alina. Sveze dudinje su sla tko-nakiselog ukusa. Same oka loo/o invertnog seeera, ako !% slobodnih organskih kiselina (limunove i jabu~ne), vi tam ina C, sluzi, mnogo pektinskih materija i drugih ko-

n UNJA. GUNJA. DGUNJA

323

risnih sastoj aka. Dudinje su zdrava hrana kako za toveka tako i za doma~e zivotinje. Listom od duda narod leti ~~ernu boles t i obolele organe za mokrenje. Zbog velike kolit ine ~e~era dudinj e su izvrsna hrana. Narodna imena. - Crni dud narod naziva jo~ i ovim imenima: murgav dud, erna murva, ernica, ernit ka, ~amdud, ~andud, ~anduda. Beli dud: bela murba, bijela murva, bijeli dud, morva, murva, murvae.

DUNJA, GUNJA, DGUNJA

Cydonia oblonga Mill. -

Rosaceae

Dunja je poreklom verovatno iz jugozapadne Azije, a danas se gaJI I raste poludivlja u juinoj .j Srednjoj Evropi. Krupni, zuti, mirisni, slatki i opori, jabuei Hi kru~ki slitni plodovi jedu se svezi kao vo~e i slufe za iz· radu izvrsnih vo~nih konzervi: pekmeza, slatka, kompota, marmelade i ze· lea (. kitnkez« ). Sok iz vo~ i skuvano voCe imaju vIlo prij atan miris i ukus i upotrebljavaju se u narodu kao lek protiv proliva, plu~nih bolesti itd. Kod nas je dunja vrlo omiljeno vo~e, mnogo se sadi, dobro uspeva i mnogo tro~i osobito u jufnim toplijim krajevima. Izg\ed droge. - Semenke (Cydoniae semen) su vecinom udrufene (5-20) i 5 I e pi j en e u s I u z. Oblika su donekle knl~kasto-jajastog i trouglastog. Na tanjem kraju nalazi se pupak. Seme je mrko-erveno, tvrdo, do 1 em dugatko; kad se potopi u vodu, postaje sklisko ad velike kolitine sluzi, koja muckanjem spada sa semena. Ispod tanke, sluzave, vrlo lomljive Ijuske nalazi se mali endosperm i dva debela masna kotiledona. U k usa je najpre s]uzavog, a kad se zvace, oseca se slab ukus i mi· r oj s gorkih badema (HeN, eijanovodonitna kiselina). Falsiftkati. - Semenje od ;kru~ke -i jabuke je glatko, sjajno, tarnnomrko, vge je okruglo, nije slepljeno i u vodi potopljeno ne otpu~ ta sluz. Sastav. - Ima oko 200/0 s I u z i, p e k t j n a, oko 8"10 raznih ~ecera, oko 1% jabutne kiseline, 15"10 mas n 0 g u I j a, ami g d a lin a (0,5"10). emulzina, protida i tanina. . Upotreba. - Upotrebljava se kao sluzavo sredstvo (Muci/ago Cydoniae) za izradu emulzija i m ikstura protiv ka~lja, kao voda za obloge, protiv opekotina, za kozmetiku (Iosioni) i u industr.iji. Danas se bez razloga mnogo manje upotrebljava no ranije. Grei i Rimljani su dunju mnogo eenili kao blago sredstvo protiv proliva (tanin . i sluz). Pr.isutna cijanovodonitna ki· selina u 'semenu tini da lokalno anestezira. Ako se za izradu sluzi upotrebi zdrobljeno seme, u njemu moze biti toliko ove kiseline da se mogu pojaviti i slutaj evi trovanja. Zato sluz treba praviti od celog semena ako se ne feli istovremeno dejstvo sluzi i cijanovodonit ne kiseline. U industrijskim zemljama dunjino seme se sve vise upotrebljava, tako da se na~ a proizvodnj a uglavnom izveze. Od dunjinog semena se izraduju lekovi na isti nacin kao i od lanenog semena.

324
Sok ad dunjo slu!i kao prijatan i leko,'it napilAk ko]l O$vdav& i jab sluznicu uSla, leluca i ct'eva , a Zap du :Ie daje protlv do!\adnih i upornJh prolh'a dece, Sok se pravlja oe<I~nj em struganih z.relih 1 :tdravib dunja. Fa. brike soka-a spravljaju mutan i bistar (fiHrovaniJ SOL Od dunjinog sob svaka ku~a u jesen mole za celu godinu spraviti sirup: J kg bistrog, profillrovanog soka prokuva se sa 2 kg ~era , procedi kro:t tist l1anel, razlije u omanje tiste boce, zapusi i tuva na h1adnom mestu, Ovaj sirup je odlitno sredstvo za zasladivanje gorkih i oporih lekova, osobito onih protiv detjih proliva, Dunjirto ,s/u;:' 100 g dunjinog semena pokvasi se sa litrom i po desti, lovane vode, drli 12 sali i kroz flanel procedi, Mole se upotrebiti s;vefa, a mole se na vodeno j pari osusi ti.

Ostala narodna Imena: vunja , gdunja, dunjac, kunja, kuta, kutinja, kula tunja, tkunja, runja, turundia, funja, aunja, na, mrk.

D

DUMBIR

Zingiber offioinale Rose. -

Zi'l1giberaceae

Droga (Zingiberis rhizoma) se sastoji od oljustenih i nooljustenih, pljo. snatih i nepravilno racvastih komada rizoma. Rasprostranjenost. -;- Poreklom je iz tropske Azije, ali se danas gaji ne sarno u svojoj postojbini (od Indije do Japana) vee i u zapadnoj i Jmnoj Americi. Izgled droge. - Rizom ima izgled sake s nepravilnim kvrgastirn prstima. U celini je dugaCak 8-12 cm. Ogranci su dugacki 3 do 6 cm, Siroki 1,5-2 cm, a debeli prosecno 1 cm i s v i . 1e z e u i s to j ravni; po rubovima su zaobljeni, a na sredini siri. Rizom je grubog opipa kad je neoljusten. Pokorica je prugasta J siva. OljuDUMBIR steni l1izom je boo i gladak. Dumbir je tVl1d, dosta tezak i kompaktan. Na prelomu je zmast, belo.sivkast, s retkim ne!nim vlaknima.
J

RIZOMI ZINGIBERACEA. SHEMA POPREC NOG PRESEKA. OBELEZENA IE ENDODERMA I SUo OOVNI SNOPICI OKO NJE . 1. DUMBIR (ZINGIBER). 2. KURKUMA (CURCUMA). J. GALANGA (GALANGA). 4. ISIOT (ZEDOARIA)

Sastav. - Dumbir sadrli 0,25 do 3% eta r s k 0 g u 1 j a, 5-8% s mol e, g.j n g e r 0 1 a, skroba i sluzi. Aroma droge ponce od etarskog ulja, koje se sastoji od t e r pen a (d-kamfen.i beta-felandren) , s e s k v i t e r pen a (z i ng i b ere n), c i n e 0 1 a, cit r a 1 a 1 boroneola. Ljuti!lla dumbira potice od jedne oleorezine, uljaste, guste tecno. sti Ijutog ukusa, bez mirisa, gingerola. Upotreba dumbira u medicini je neznatna kad se uporedi s ogromnom potrosnjom droge kao zacina,

326

LEel!NJ1! BIlJEM

koji mivaju milioni ljudi na raznim kontinentima. Dumbir je karminativ i stimulans. Kao ljuto-aromati~no sredstvo upotrebljava se kao korigens mi· risa i ukusa neprijatnih lekova. Daje se i kao sredstvo za ja~je apetita u obliku tinkture ili gor.kih preparata. Narodna fmena: vruca trava, gingibar, dindibar, dumber, fumbir, zen· zer, zendZefil, zindefil, imbor, indiber, isiot, isjet, mrki ingver, pravi ing. ver, eencer, emi ingver, diumbir.

BURDEVA;K IU BURDle

Convallaria majalis L. -

Convallariaceae

Mnogi misle da se t1urdevak same gaji i da je poznat sarno kao kul· turna bastenska biljka nasih evetnjaka. Medutim, durdevak pokriva hiljade he'ktara gustih mra~nih suma, osobito onih, u svetu naji5uveniJih, hrastovih suma u Sremu i Slavoniji. To \SU prave prirodneeplantafe, nezaboravni mi· risni cilimi pro tkani divnim belim biserima. Upotrebljava \Se kao 'kardiotonilk, -Iek za sree. Durdeva·k propisuju mnoge farmakopeje u svetu kao oficinalnu drogu koju mora imati skoro svaka apoteka. Durdevak se, srecom, kod nas ne upotrebljava kao narodni Iek. I zato po selima nisu zabelezena trovanja. Medutim, po gradovima i industrijskim eentrima bilo je i kod nas trovanja zOOg neznala~ke upotrebe ove lekovite i otrovne biljke. Citajuci knjige i novine, neki sr~ani bolesnici su na svoju ruku kuvaIi list i evet durdevka i pili. Nekoliko slufujeva sam zabeleZio u Beogradu, Zeniei, Zagrebu i Suo ·OOtici. Ne upotrebljav'ajte tlurtlevak bez saveta lekara. Ne spravljajte sami kod kuce lek od tlrm:1evka. Znaci trovanja su 1Sti kao i od digitalisa. Deluje, pre svega, na srce i organe za varenje: jak proliv, povracanje, opsta slabos·t, iznemoglost i dr. Svi delovi tlurdevka su gorki, Ijuti i otrovni. Zabelezeni su slufujevi trovanja dece njegovirn cvetorn (SSSR) i plodovirna (Nerna~ka). Plodovi su vrlo lepe, pnivla~n e bob iee. Kod nas, na zalost, .niko nije obracao <paZnju na trovanja durdevkorn. Lekovl od durdevka. - U apotekama, osobito u SSSR·u i Zapadnoj Evropi, izraduje se tinktura (lOOt. alkoholni ekstrakt) od lisCa, rede od eele nadzernne biljkc. Posto u korenju najvise ima lekovitih sastojaka, u novije . vreme se i one koristi. U farmaceutskoj industriji proizvodi se velik broj mahom sloZenih patentiranih preparata. Mnogi industrijski lekovi za \Srce imaju pored kar· diotoni ~nih heterozida ClurClevka jos i lekovite sastojke glogovog eveta. Svi lekovi od durClevka srneju se upotrebljavati samo po savetu lekara i uzimati jedino u apoteei. Nikako ih ne smete spravljati kod kuce i piti bez kontrole kardiologal U horneopatskoj medicini se od XIX veka, a u farmaceutskoj industriji tek u XX veku koristi jedino sveza, tek uzabrana biljka, jer se na taj na~in dobijaju bolji lekovi, postojanijeg i ja~eg dejstva nego od osusenog lista i

DURDEVAK ILl DURDle

327

eveta. Ovo za to,. jer IS U srtani glbkozidi c1urc1evka " rio nepostojane materije, brzo se raspadaJu na nelekovi1e sastojke pod uticajem enzima vlage i dru. gih spoljnih tinilaca. ' U novije vreme izrac1uju se preparati od svel ih evetova ill od svere ti.~v~e stabilizovane droge. So k i z eve t a c1urc1evka je najaktiv. ruJI. LIst Je skoro dvaput lekovitiji od rizoma, a evet oko tetiri puta. Sta. bilizovana droga bolje deluje i duZe sacuva lekovite sastojke od nestabi. lizovane. U novije vreme u medicini se koris ti sarno biolo~ki titrovan c1ur. 4evak. Sastav. - U m~u i podzemnim organima ,ima asparagina, limWlove i jabutne kiseline. U l1urc1evku ·i ma tri kardiotonitna heterozida: konvalalok. sozid, konvalarozid i konvalamarozid. U evetu ima, pored toga, joo i 0,05% etarskog ulja prijatnog mirisa futo-zelenkaste boje nepoznatog herrujskog sastava. Glavni lekoviti sastojak je kristalni heterozid konvaJatoksozid. Berba i swenje. - U SSSR·u, odakle je droga, is to kao i gorocvet, do~la u medicinu (1880), izrac1uju se eetiri vrste droge: uzabrani listovi sa evastima, listovi, evasti i odvojeni eveti~i. Durc1evak treba brati pailjivo i ~to pre osu~iti u zagrejanoj su~nici da evetovi ne bi potamneli. Kao i druge biljke, j c1urdevak u raznim fazama vegetacije nagomilava u raznim organima razlitite kolitine srtanih glikozida, 0 temu beraci bilja moraju voditi raeuna ako fele da dobiju kvalitetnu drogu. Lisl treba brati najpre, neposredno pre nego ~to 's e pojave evetni pu· poljci, jer u to vreme je li~~e najkrupnije i, ~to je najvainije, u toj fazi list ima najvi~e lekovitih sastojaka. evel brati kad je u evasti donja polovina otvorOlla, a gomja jo~ u pu· poljku. Ako se traii cela bi/jka (herba), brati na potetku cvetanja. Korenje vaditi u jesen, po~ to tada ima najviSe lekovitili sastojaka. Pakovanje I cuvanje. - Posto su lekoviti sastojci c1urc1evka vrlo nepostojani, suvu drogu treba cuvati presovanu u bale ~ dobro zapakovanu u visestruku debelu zilavu hartiju. Cuvati u cis tom, hlaelnom magazinu, ali ne duZe ad godlnu danal NAPOMENA! - Durdevak je otrovan, pa ge ne smeju brati deca i tru· elnice. Posle rada s durl1evkom , ruke i liee dobro oprati toplom vadom i sa· punom. Raelniei zaposleni u preradi moraju se posle rada okupati i pre·

!

SViU~i.

Gajenje. - Durc1evak se gaji vegetativno, a ne semenom. Sa moma u zemlji skidaju se pupoljci i sade u zemlju na 20 em rastojanja. Gajenje c1ur· c1evka je lako i vrlo korisno. Ne treba zabora'Viti da se c1urc1evak moze gao jiti po vo~njacima i sumarna kao mel!ukullura, jer je to biljka koja precveta dok drve~e ne olista, a i kasnije dobro poelnosi, pa Cak i traii senovita mesta. Na taj nacin se ima viSestruka korist. Zaltlta u prirodi. - Zbog izuzetne vaZnosti 4ur4evak je u prirodi za· konom zasti~en. Ljubitelji prirode treba da ga razmnoZavaju, a ne da ga ·u niStavaju. Narodna lmena: baber, bijeli dragoljub, biseri, bisemi evijet, bokari~, gorski Ijer, gumbala, devicica, dolinski Ij ilj an, c1urc1ev evit, c1urc1evo cve~e, c1urc1iea, zvoncek, jurjevka, carevo evijece.

E

EUKALIPTUS

Eucalyptus globulus Lab. -

Myrtaceace

Eukaliptus se danas gaji u mnogim toplim zemljama, Cak i u jufnoj Evropi ; ~ma ga u Jla~em Primorju. U tropima se ne gajL Drvo raste do 80 m. Ovaj, kao, uostalom, i druge vrste eukaliptusa, koje su takO<1e gotovo sve ·iz istog podrucja, raste vrlo brzo. Vee desete godine drvo dostigne visinu od 25 m. To je ujedno i najvBe poznato drvece. E. amygda/ina nanste do 150 m! Zbog svega toga pocelo se ad druge polovine XIX veka na sve strane saditi radi isu~ivanja barovitib malaricnih krajeva, i na taj nacin uspe~no je pocela borba protiv ove te~ke bolesti malarije, jer biljka svojom vrlo intenzivnom transpiracijom trajnim li~eem upija iz zemlje i tako uklanja ogromnu kolicinu vode (pumpa). Osim toga, primeeeno je da je i isparavanje etarskog ulja, pogotovu za vreme letnjih zega korisno, jer komarci beze valjda zato ~to im ne proja miris eukaliptusa. Drvo je otkrio u Tasmaniji Labijardijer (1792), a!i je sve do polovine XIX veka bilo retkost i vidano je sarno po botanickim vrtovima. Godine 1854. Ramel preko Milera uspeva da dot1e do dovoljne kolicine semena i da nacini prve oglede gajenja drveta oko Sredozemnog mOra sa ciljem asanacije bara i mocvara. Od toga doba biljka se naglo ra~irHa u svim zemljama gde dobro uspeva !imun i ,naranciZa. U medieini se upotrebljava od 1865. godine. Berba, - Bere se odraslo, ne prevge mlado Ii~ce, osu~i u hladu i cuva u dobra zatvorenim sudovima. Droga. - Li~ee je dvojako: a) Sa starijih grana !Bce je kopljasto-jajasto, najceUe s r pas t o. pri dnu koso. Dugacko je oko 20 em, ~iroko do 5 em, debelo, kruto, kozasto, golo, "5 i t n o-b r a d a vic a.s to, na nalicju zeleno-plavo. ~ko se prema svetlo· sti gleda lupom, vide se (osobito u srednjem delu I-ista) tackiee koje poticu od ~ u P I j ina s e t a r ski m u I j e m. b) S m I a d i h g ran c i e a !Bee je krace (do 15 em), a §ire (do 8 em) i bez dr~ke, j a j a s t 0, pri dnu s rea s to, tanje i mek~e. Upotrebljava se !Bee sa starijih grana. Mirisa je osobitog, aromaticnog, na eukaliptol, a ukusa aromaticnog, oporog i nagorkog. Sastav. - Ima 1,5-3'/0 eta r s k a g u I j a (sveze mce 3-50/.), t an ina, gorke materije, smale i voska. Vadi se iz svezeg IBca i evetnih pu·

BUKALIPTUS

329

poljaka destilacijom s vodenom parom, najvi~e u Australiji, oko Sredozemnog mora i u Americi. Etarsko ulje se dobija destilaoijom svezeg m61. Bezbojna ill svetlo zelenkasto-zuta teenost karakteristienog svezeg ukusa koji hladi, mirisa na kamfor, ali ipak posebnog. GlavJll sastojak mu je oksid c i n e 0 I (6080% ) (ill eukaliptol, kajeputol) . Zatim ima pinena, kamfena, fenhena, raznih aJdehida, terpineola i dr.

BUKALlPTUS. A - GRANCICA S MLADIM LlSCEM . B - STARIJA GRANCICA 5 CVErOVIMA. C - PUPOIJAK s POKLOPCEM. D - UZDUZAN PRBSEK KROZ PUPOIJAK. E - PLOn

Upotreba. - U1je i Ii~ce od euka'liprusa 'sluZe za leeenje organa za disanje, najedce u obliku inhalacija. Svojim taninom ]gee je tonik i alstringens, a zbog .u lja one je antiseptik. Glavni lekoviti, antisepticki sastojak ulja je cineol. Daje se protiv bronhitisa i astme. Mnogo se upotrebljavaju eukaliptusove bombone, ulje za nos, razne me~aVline za inhalaciju pri oboIjenju usta, grla i nosa. Daje se i protiv izvesnih kataralnih oboljenja urogenitalnih organa. U iste svrhe upotrebljavaju se i druge vrste roda Eucalyptus. U istu botanieku familiju spada i drvo sa Nove Kaledonije Malaleuca viridiflora Gaert., od cijeg se ]g61 dobija etarsko ulje vrlo slicnog sastava i dejstva, koje se prodaje pod za~ticenirn imenorn Gomenol. Narodna lmena: gumi-drvo, gumino drvo, eukalipt, rastegovo drvo.

330

LECENJE BIlJI!M

EFEDRA
Grancice raznih vrsta roda Ephedra (Gnetaceae) beru se za vreme eveIlanja (Ephedrae herbal, suse, presuju u bale i dostavljaju industriji za ekstrakciju efedrilla. NajviSe droge proizvodi Kina, Mongolija i Pakistan. Efedre su kserofitne biljke ikoje rastu na kamenjaru u planini. Droga se sastoji od zelenih valjkastih, clankovitih grancica, dugackih 10--20 em i debclih 1-2 mm, bez mirisa i garkog ukusa. Sadrli aka 1.4010 aIkalaida, od kojih je najvalniji e fed r i n. 1ma 7-9'/. tanina. Glavnina drage se koristi za va<1enje efedrina, a sasvim mala za izradu galenskih preparata. Efedrin deluje slicno adrenalinu, ali dugotrajlIlije, manje je otrovan i deluje preka usta. Upatrebljava se cesto, raznovrsno i mnogo. Godisnje se u svetu potrase tone efedrina. Upotrebljava se protiv bronhijalne astrne, velikog kaslja, emfizema, urtikarije, senske groznice i nekih drugih bolesti. Narodna Imena za domace vrste: vilina brada, gulibrada, kosi·t ernica, gulibradina, metlina, popova brada, somina.

lABICA, OPUNCIJA, SVEKRVIN JEZIK, NANIN JEZIK, GOSPINA POGACA

Opuntia ficus indica Mill. -

Cactaceae

Trajna zeljasta biljka. visoka do 2 rn. Stablo joj je soeno, rnesnato, debelo, O\'a!no, plotasto, razgranato i manje-vise obraslo sitnirn iglitastirn trnjem. evet je krupan. nrliCast iii zuckast. Plod je ruZi~asta iii fuckasta, jajolika, socna bobica. 5-9 ern duga~ka, prijatnog kiselog ukusa. Poreklorn je lZ Meksika, a u nas u Prirnorju se odorna6ila i raste po kamenjaru. U narodnoj medieini se upotrebljavaju plod, evet, stabljika i koren. U 'tabici irna vrlo mnogo vode. oko 92"/•. U soku iz ploda irna 11"10 secera. 7"10 belancevina. sl~ i organskih kiseli<na. Sok iz stabljike je izvrstan oblog za orneksavanje i sazrevanje ~ire\'a, za uboje, protiv opekotina i upala koze i sluzniee. Svi delovi biljke upotrebljavaju se kao narodni lek protiv proliva.

ZABICA

332

LECI!NJ1! BILJ1!M

srdobolje i bolova u trbuhu, najW~ u obliku lOO/o-nog taja. Caj ad korena je dobar diuretik. Zreli plodovi osveZavaju svojom kiselo~61. Cvetovi se 'Ilpotreblj avaju kao ~pargla. U novije vreme sok iz stabljike se koristi u kozmetici za spravljanj e maski za vJaienje i osveZavanje kofe na lieu. Zabica se usperoo suprotstavlja eroziji i slcli kao ·s toana hrana, QSObite sorte iii vrste bez troja (Opuntia inermis DC.).

2IVORNJAK, KOKOTIC, VID, GRANCICA, SAMOROTKA

Delphinium consolida L. Jednogodi~nja

Ranunculaceae

zeljasta, vrlo razgranata biljka, visoka 10--50 em. Li~~ je vrlo sitno izdeljeno. Cvetovi su tamnoplavi, si<tni, udruZeni u grozdaste evasti. Cveta od juna do polovine jeseni. Daje mnogo semena erne boje. Ra· ste svuda, najcesce na strnjikama posle zetve. Droga. semen).

Nadzemni dec biljke <u

evetu i seme (Consolidae herba et

Sastav. - U semenu ima oko 1% abkaloida delsolina, delkozina, delfi· na i dr. i oko 28% masnog ulja. - U evetu ima antocijanskih heterozida, od kojih potice tamnoplava boja, zatim alkaloida i rute boje kemferola. Upotreba. - Cela biljk" je vrlo otrovna! Zbog toga je ne treba upotrebljavati; koristi se ponegde 'Il naradnoj mecJ.icini za ola'k~avanje poroc1aja, urec1ivanje menstruaeije, teranje mokra~, protiv vodene bolesti i dr. Ponekad se traii za izvoz evet zavoI1Iljaka (pod latins kim nazivom Cal· catrippae flos). - Treba ga brzo osu~ iti , n a promaji u hladu da ~to bolje sa· cuva divnu tamnoplavu boju, jer se ova droga placa prema izgledu. Ovaj evet ·u lazi u neke evetne cajeve viSe zbog lepe boje nego lekovitosti. Narodna imena. - Osim navedenih, evo jo~ narodnih imena: ajdovsko zele, velika sodula, vranini nokti, Zavoronak, zejne-bostan, zelen·bostan, rna· muzica, modri celebi·percin.
I druge vrste roda Delphinium koje rastu kod nas, takoc1e su otrovne zbog istih sastojaka. To su Delphinium halteratum S. S. ~kozjaCica), D. orien· tale Gay. (zene·bostan, erveni celebi·perCin, eelebin·perCin), D. tissum W. K. (zelenika, ribaree, kozjacica), D. staphisagria L. (vaSljivka, vu~nica, granulja, ~Ijivacica) i dr. Ova poslednja vrsta je najotrovnija. Njeno seme se jo~ po.negde upotrebljava, u obliku finag pra~ka iii masti, prativ v~iju i drugih insekata. Za vreme rata stucano seme je mano nekoliko dana u sir~, pa su time trovane v~i.

Sve su ove biljke otrovne i treba ih se kloniti. Stoka ih ne pase. Seme stafisagrije je gorkog, ljutog i neprijatnog ukusa, pece i pati. Pri mlevenju se oseca neprijatan miris.

slavlja. kaluper. zalfa. kadulja-krifatiea. peru~ina.alfijinom listu nalaze sitne sekretorne zlezde sa mirisnim isparljivim uljem od kojeg potite svojstven prijatan miris i lekovitost zalfije. ~alvija. ljekovita kadulja. uzani kaloper. kao ~to suo beli dziger. lekovitu d medonosnu bil'jku nazivaju naj ce~ce pelim. a to je najceUe u maju. MADARSKA ZAGREB o °0 R f2 PODRUCJA ZALFlJE U JUGOSLAVIIl . ljekovita slavulja. kaduja. krastatica. favbej. su~i i tuva islo o.nako paZljivo kao i list nane. List se bere. zbog cega se i na i. prava kadulJa. kriZna kadulja. UPOTREBLJAVA SE SAMO LIST Najlekovitlji list se dobija kad zaltija pocne evetati. slavulja. pelin. kaduna. crni kaloper. a varo~ani zaltija_ Osim ovih. nemacki kaloper. vrtni fajbel. kaloper. irna i drugih narodnih imena. cmogorski pelen. - Labiatae U crnoj Gori i Hercegovini ovu aromatitnu. u istotnoj Srbiji kalaver i dziger-trava.ZALFIIA 333 tALFIJA Salvia otficinalis L. kadilja. u srednjoj Dalmacijd kadulja. '11 sevemom Primorju kuJ. jer i zalfija spada u istu biljnu familiju usnatica. zalvija. goloper. tajbl. pttomi pelin. janovdente.

334
00 CEGA POnCE LEKOVITOST ZALFIJE?

LECI!NJI! BIUI!M

Glavni IekovIti sastojak !is la Zalfije je isparljivo mirisno etars ko ulje, koga ima ad 1,5 do 2,5'10. Oporost i lekovitos t !isla potit e ad tanina (~ tav. skih materija). I gorke ma terij e u Zalfij i deluju lekovito. UPOTREBA U NAUCNOJ I NARODNOJ MEDICINI
Zalfija je iedna od najstarijih medicinsk ih biljaka. Navode je svi an· tieki medicinski pisc i. Izgleda da 's e najvi ~e upotrebljava u na~im primorskim gradovima, gde i danas n a~ i primorci imaju ogromno poverenje u lekovitu moc zalfije. Uostalom, lu ima i opravdanja, jer ne treba izgubiti iz vida da naSe primorje daje najbolju zalfiju na svetu ~ da se ~ izvoz nekih godina penje i do 2 miliona kg osu~enog lista. Glavni kupac je SAD, ali se tamo ne tro~i za lek, nego kao aromatit an zaein za mesne konzerve. ZaJfij a ulazi -u sastav velikog br oja lekova, koji se upotrebljavaju za ispiranje usta i gr1a kad nastanu upale i katari, jer su to dobra i bezopasna sredstva koja jaeaj u sluzokofu (dejstvo tanina) i deluju antiseptieno (dej· stvo etarskog ulja). Do otkrica antibiotika zalfiju su vekovima upotrebljavali u obliku taja protiv znojenja tuberkuloznih, jer smanjuje lueenje znojnih zlezda. Caj i drugi Iekovi natinjeni ad zalfije upotrebljavaju se i za jatanje organizma, jer sadrle tanina i gorkih rnaterija.

CAJ 00 ZALFIJE Tri supene kasike falfijinog lista se popari s pola litra kljuCale vode, odmah dobro poklopi, ostavi da stoji preko noci, ujutru ocedi i tom smede· ·crvenom teenoscu ispiraju se obolele desni i usta. Caj treba sto daZe dr· fam u ustima. CAJ PROTIV UPALE MOKRACNIH PUTEVA Po 50 g !ista zalfije, breze i rnedvedeg groZila se pornesa, zatirn doda 50 g cveta od belog sleza i 50 g rastavica. Sve se dobro izmesa da dobije jednoobrazan eaj . Tri supene kasike te smese se popari s pola tra kljuCale vode, odrnah poklopi, ostavi da stoji cele noci i sutradan ocedena teenost pije u rnalim dozama celog dana umesto vade. ZNACAJ LATINSKOG IMENA ZALFIJE Latinski naziv Salvia potice ad RimIjana oct latinslrog salvare, sto znati spasti, spasavati, izletiti, jer su je Rimljani jos pre 2.000 godina veorna ceo nili i na razne naeine upotrebljavali za leeenje. Latinski naziv officinalis znati lekovit. Dakle, oba latinska irnena vezana su za lek, lekovitost, sto se ne moze ni za jednu drugu biljku reci. se se Ii· se

2.ALFlJA

335
KARLO VELIKI I 2.ALFIJA

Od sveg lekovitog bUja Karlo Veliki je najvg e cenio !aJfiju. To se vidi i po onom njegovom s trogom i"Storijskom zakonu, Kapilularima, u KOjima veliki vladar nareduje svim drlavnim imanjima (a to su uglavnom bili manastiri) da moraju gajiti stotinak raznih vrsta lekovitog bilja od kojih je na prvom mestu bila Zalfija. Od kolikog je to uticaja bilo i ostalo kroz vekove vi di se po cinjenki ~ to i danas svaki katolicki manastir mora imati posadenu zalfiju kao neku vrstu svete biljke. lunas, s jedne i s druge slrane Nisave (Sicevska klisura), gde raste divlja ialfija iSlo unako lekovila kao ona u primorju, narod ima ogromno i nepokolebljivo poveren je u i scelitelj~ku moc 'kala,v era iii dZiger·trave. I na~i Sopovi, naseljeni ispod Avale oko Beograda, cesto imaju u svojim vrtovima po neki busen kaJavera, pored rufe i bosioka.

INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA ZALFIJE Nekoliko s totina hiljada kilograma poznjevene zalfije predestiluje se na na~em Jadranu i godiSnje 'Proizvede do 30 hiljada kilograma mirisnog etarskog ulja, koje se takode izveze uglavnom u SAD za aromatizaciju konzervi mesa. PRIVREDNI ZNACAJ Od branja zaJiije five mnoge porodice u Primorju. Zalfija prekriva stotine hiljada hektara golog karsta od Ulcinja do Trsta. Mestimicno to je neprekinut cilim sivo-belicaste boje, a kad Zalfija procveta i zarniriSe, sve se oboji divnom tamnoljubieastom bojom. Od svih Iekovilih biljaka na ltaSem karstu zalfija ima najveci znaeaj u borbi protiv erozije.

To je retko otporna biljka koja izdrlava dugotrajne letnje s~e i pripeke i zadovoljava se rninimalnom koliOinom hranljivih materi~a na Ijutom kdu. Zbog toga je ova tako vaina biljka na mnogim mestima u nas zakonom zaSticena. KADUUIN MED JE LEKOVIT
vi~e

U primorskim krajevima, Hercegovini i Crnoj Gori ovaj med se uvek ceni od ostaJih. IZGLED BIUKE

Zalfija je dugoveean, razgra'11at, zbijen grrnic, visok S{}-90 cm. StabIjika je drvenasta, vi~egodiSnja i cetvorouglasta. Listovi su srebmozeleni zbog obilja dlaka. Cvetovi su plavo·ljubieasti, ponekad rufieasto-belicasti, izrazito dvousnati i nalaze se udruzeru u klasaste pr~ ljenove na vrhovima stablj ika i ogranaka. Cela biljka j e vrlo aromaticnog i svojstvenog mirisa.

336

LECENJE BlUEM

WRAUEVINA, IDRAUlKA, PISKAVICA, PISKAVAC

Galega otficinalis L. -

Papilionaceae

Dugovefua zeljasta biljka, visoka do 1 m. Stabljika joj je uspravna, uzdui; naborana i ~uplja. Listovi su perasto deljeni i dugaeld. Cvetovi su plavieastobeli, skupljeni u guste evasti. Cveta leti. Raste na vlatnim mestima.

Droga. - Vrhovi grancica u evetu i seme (Galegae summitas et semen). Sastav. - Alkaloid galegin (gvanidinov derivat), galuteozid (f1avonski heterozid), saponini, tanini i gorke materije; list ima do 100 mf!1'/. vi1amina C.
Upotreba. - Prisustvo gvanidinskih derivata objasnjava opravdanu upotrebu zdraljevine za leeenje laksih oblika secerne bolesti. Pojaeava lueenje mokrace, znoja i rnleka. Ulazi u samav antidijabetiCnih eajeva. Opomenal - Biljka je otrovna zbog galegina. Zbog toga se ne sme uper trebljavati bez kontrole lekara.

Narodna tmena: garingal, zdralika, zdralinje, zervinjak, jastrebina, ker zja ruta, kozjaca, luda trava, orlina, orlovae, piskovina, rujavae, skovral, harlina, silj.

tIVA TRAVA

Erodium cicutarium L'H6rit. - Geraniaceae
Trajna zeljasta dlakava biljka, visoka do 60 em. Ima dugaeke, perasto deljene listove i ruiicaste, crvenkaste, ljubieaste, ponekad i bele ' evetove na kratkim drskama. Od roda Geranium razl&uje se izduienlm 'l istovima i spiralno uvijenim klju'n om na plodieu, koji, kad se ovlali, patne da se odvija i kao burgija zavlaci u zemlju. Cveta od aprila do septembra. Raste svuda, a najviSe na suvim, suneanim mestima. UpotrebIjava se cela biljka brana u evetu (E rodii cicutarii herba), vise u narodnoj nego u .n aucnoj medieiru zbog nedovoljno poznatog hemijskog sastava i protivrecnih misljenja terapeuta o lekovitoj vrednosti live trave. Po nekima, deluje brie, ali slabije nego Hydrastis (a donekle i kao razen a gIavnica), a po . drugima, deluje 1.IVA TRAVA slieno rusomaci, draguscu j koprivi, pa se s tim drogama daje u obliku eaja kao hemostatik. Za suzbijanje metroragije i menoragije uzima se svaka 2 sata caj spravljen ad 20 g iseekane suve droge kuvane 10 min uta u 200 g vade. Tek u novije vreme (1952. do 1957) u zivoj travi su nadeni nekd amini, pirokatehol i cilibarna kiselina,

WTl ZECJI TRN. ZUTIKA ...

337

sast?jci (a mini) koji donekle mogu da objasne vekovno poverenje u hemostat u~ku moe ove vrlo rasprostranjene biljke . . Narodll~ lrnena: mala ziva trava, iglica, kacnjak, maeak, poludnevnica, tekhca, caplJan. crvene nofice, eapljina.

2UTI ZECJl TRN, 2UTA METLA, 2UKA-METLOVICA, ZECEVAC,BRNESTRA

Sarothamnus scoparius Koch -

Papilionaceae

Do 2 m visok grm. Raste na silikatnom zemJji§tu po vri§tinama i §umama. Stabljike i grancice su zelene i gole. Cvetovi su krupni. futi i leptiraslI; donJa usna Je trozuba, a gornja dvozuba. Seku se vrhovi grancica u cvetu, Sarothamni scoparii herba (oko 20 em) u maju i junu i brzo sU§e da sacuvaju zutu boju. Droga se mora cuvati hermeticki zatvorena u limenim sudovima, odvojena od ostalih droga, jer je otrovna! Sadrli alkaloide spartein, sarotamnin. genis tein i citizin. U farmaceutskoj industriji upotrebljava se za vadenj e sparteina. Cela biljka je vrlo o/rovna! SuI fat sparteina se daje kao lek za sree, ali sarno na lekarski recept.

2UTlKA, SIMSIRIKA, 2UTA SIMSIRlKA, ZUTOTRN

Berberis vulgaris L. -

Berberidaceae

Sim§irika je trnovit grrn, visok oko 2 m. Kora je sivo-zelena. U prlIjenu ima nekoliko listova, a po neki list je pretvoren u tm. Listovi su Dbratno jajasti, po obodu sitno nazubljeni, debeli i po povr§ini mrefasti. Cvetovi su zuti, sitni, skuplj eni u grozdaste obe§ene cvasti. Plodovi su ervenonarandzaste, duguJjaste bobice nakiselog ukusa, prijatne za jelo, a slufe i za spravljanj e kompota, slatkog, sirupa i drugih poslastica. Cveta u junu. Rasprostranjenost. - Ra~te po f ivUn ogradama, medama, svetlim ~u­ mama, pored puteva i drugde po suvim mestima. Svojstva. - Cvet je neprijatnog miri~a. Cela biljka je gorka i na prelomu futa. Droga. - Kora, koren i zreo plod (Berberidis cortex, radix et fructus) . - Plodovi se beru kad sazru, obicno krajem leta, brzo su§e na suncu u tankom s loju da s to bolje sacuvaju 'l epu prirodnu boju. - Kora i korenje se sakupljaju u jesen. Najvge se ceni kora s korena. Sastav. - Glavni sastojak je berberin (izohlnolinski derivat), oko 1"10. 1ma i drugih alkaloida: bcrberamina, berberubina, oksiakantina i dr. U plodovima ima oko bUfo jabucne kiseline, oko 50/0 §ecera i drugih sastojaka. Upotreba. - Za zaustavljanje krvavljenja iz mate rice van vremena menstruacij e, a li samo pod kontrolom lekara. Daje se u obliku infuza: 20 g

338

LECENJE BlUEM

kore 'I1a pol a litra kljueale vode, ostavi se 7-8 sati poklopljeno i ,uzirna 2 do 3 solje dnevno . U apoteci se spravljaju ekstrakt, sirup i drugi Ie· kovi. Britanska farmakopeja daje cist berberin kao gorak stomahik protiv proliva i povraeanja trudnica. Daje se i za demorfinizaciju. U narodnoj medicini koren i kora simsirike se upotrebljavaju za jaeanje, za leeenje jetre, za izbacivanje bubreznog kamena, protiv zutice, podagre i 'Slicnih bolesti. . Narodna Imena: babkovina, babotrsovina, bobkovina, breber, breberika, breberovina, divlji simsir, ruta siba, Zilta suma, rutelinka, Zilti sib, zuti si,p ak, rutikovina, ruto drvo, zutovina, zutokora, ki· sljen, ocetka, sutekovina, trpka ru· tika, cigansko grozde, cesmina, cesminje, simsiraca, simsirovo drvo .


ZUTILICA, 1:UTILOVKA, 1:UTILOVA TRAVA

Genista tinctoria L.
PapiHonaceae Razgranat grm, visok od 50 cm do 2 m. Grane su mu uspravne, pru· gaste i zelene, obrasle naizmenicnim, prostim, duguljastim liscem, a na Yr· hovima su male grozdaste cvasti od zutih cvetova. Cveta od aprila do avgusta. Raste na suvim livadama i u 'hrastovirn i borovim sumama do 1.800 m nadmorske visine. K<miste se cvet i seme (Genistae tlos et semen). Sadrli oko 0,3"10 alkaloida: anagi· ZlTTlLICA rina, citizina i metilcitizina, flavon· skog heterozida luteolozida, malo etarskog ulja i vitamina C. Narodni diuretik, dijaforetik i laksans.
Narodna Imena. - Osim navedenih, evo jos nekoUko narodnih imena: zuteljica, obicna zutica, zanovet, trava od futice, drenk.

z
ZDRAVAC, 2:DRALICA, PRIBOJ

Geranium macrorrhiztlm L. -

Geraniaceae

Dugovecna mirisna zeljasta planinska biljka. Ima do 1 m dugacke, kao prst debele rizome koji puze skoro 'Po povrsini zem'lje. Cvet je crvenkasto-ljubieast, oblikom podseea na rorun ili zdralov kljun. Cveta od aprila do juna. Sadrli etarskog ulja, tanina i flavonskih heterozida. Tipicna taninska droga, osobito rizom, gde ima najvge oporih jedinjenja. Narodni lek za lecenje upala sluznice organa za varenje. I druge domace Geranium-wste sadrZe mnogo tanina. Tako, naroeilto Geranium sanguineum L. (devojacko oko, zdravinjak, krvavac) ima u rizomu oko 160/0, a G. pratense L. (Iivadna igliea, ilja, materniea) i G. silvaticum L. (~urnska igliea, gorska ljubieasta ilja, lisicka) vi~ od 200/0 tanina. Geranium Robertianum L. (ziva .t rava, ·kacja trava, Irrvniea, pastirska iglica) ZDRAVAC u nadzemnim delovima ima oko 300/0 tanina i ceni se, osobito u Zapadnoj Evropi, kao jedna od najvaZn:ijih taninskih droga. Ove biljke nisu otrovne, rastu svuda, svakom su pristupacne i mogu se koristiti kao dobra tonika i adstringencija umesto skupih uvomih droga istog sastava i dejstva.

340

LECEN1l! BIL1l!M

ZELENIKA, ZIMSKO ZEllE
Pirola umbel/ala L. -

PIiIrolaceae

ZELENlKA

Mala, trajna, zeljasta biljka, visoka oko 20 cm. Li~ee je trajno, prezimljuje, koznato, u dnu stabIjike. Cvetovi su beli iii ruZicasti. Cveta leti. Naj~Ce raste po peskovitim borovim ~umama. Upotrebljava se list (Pirolae iIi Chimaphilae folium). Sadrii oko 40 / 0 tanina, fenoInm heterozida arbutozida, metilarbutozida i enkolozida, Ijute supstancije himafilina, gume, skroba i ulja. Hemijskim sastavom zelenika je slic.. na medvec1em groZc1u, pa su joj i dejstvo i upotreba gotovo , i ste: antiseptik mokraenih puteva. U SAD se cooi kao toniik i ads tringens i .upotrebljava se za leeenje reumatizma, upale bubrega, proliva i skrofuloze. Narodna imena: vrist, zelenika, zelencic, kru~cica, hrclec. Istog hemijskog sastava i dejstva je i srodna vrsta Pirola rotundifolia L. (gru~6ica, zimsko zelje, kruscica, hostna pesa, hru~cica).

ZELENKADA, 1UTI SINOVRAT, 1UTI NARCIS, ZERINKADE, LAZARICA

Narcissus pseudonarcissus L. -

Amaryllidaeeae

Trajna zeljasta biljka, visoka do 40 cm. Iz krupne lukovice rano u proIeee izbiju po dva sabljasta !ista i divan rut, krupan evet. Zelenkada je ukras p'ianinskih livada. Gajli se kao omiljeno cveee. Upotreb1java se cela biljka 5 lukovicom. Sakuplja se dok cveta. Lukovica je gorka i Iju~a od alkaloida narcisil1a j likol'ina. U lukovici ima jo~ i sluzi, inulina, mnogo ig!ica kalcijum-oksalata, malo ~eeera i voska. U !istu i cvetu ima vrlo malo etarskog i masnog ulja, fitosterola i karotena. U maloj ko!icini (2 g suvog cveta na 200 g kljueale vode) olaksava iska~ljavanje, a u veeoj dozi izaziva povraeanje. Spravlja se i sirup: 100 g svezeg cveta kuva ·se 5 minuta sa 250 g vode, ocedi, iscedi i pomesa sa 500 g meda; u zima se 2-3 kasike dnevno protiv obi6nog i velikog kaslja, tkatara pluea i astme. Stucane lukovice se stavljaju kao oblog na opekotinu.

ZECJA LOBODA. LISAJIVICA . ..

341
cus L. (bell narcIs: blj eh sunovra t, ov~ica, gorska ruZa, zerlin) , N . radiflorLIs Sa hsb. (narclS, belocva t, dokolj enica, di vlja zerina) i dr.

Sll~no~ sasta:-a i .~ejs lva su i druge vrs te is tog roda: Narcissus poeti-

ZECJA LOBODA, LISAJIVICA, TRAVA OD LISAJA, RUNJIKA KOSMURA •

Hieracium pilosella 1. -

Compositae

. Trajna, mala .zeljasta, vrlo dlakava biljka visoka do 25 em. Na zemlj i je rozeta ou dugu~jastih, ?bratno jajas tih lis tova . Na vrhu s ta blj~ke j e glavi~asta cvast svetlozute bOje. Cve ta od maja do septembra. · Raste na suvorn

ZECJA LOBODA

zemljgtu. Upotrebljava se cela biljka s korenom (Hieracii herbal. Sadrii gorke materije, tanina, smole, sluzi, f1avonske deriva1e (boja cveta) i Ilmbeliferon (vict. Ncisparljivi filOncidi) . Narodni lek za le~enje "gaja, upale mokracne be~ ike, izbacivanje peska i karnena iz bubrega i mokracne be~ike i za poja~ano mokrenje.

mr~avom

05tala narodna imena: zlatni·k , sje uho, ov~ija brada, proljetnica,

jandra~ika,

runjavi~ina,

kosmatica, mgja ov~ica, mislavak, trava od po1ja~ine.

342

LECENJE BILJEM

ZECJA SOCA

Oxalis acetose/la L. Oxalidaceae Sitna, nezna biljcica, visoka 10-15 cm. Po zemlji je polegla i svojim Hstovima podseca na deteIinu, ali su vrlo kiselog ukusa ,i na nalicj u purpurnocrveni. Listovi se sklapaju kad se dodimu. Raste po vlaZnim gus tim ~umama. Cvetovi su beli Hi Ijubieasti. List zecje soce je prijatnog kiselog ukusa koji osvezava, ali je otrovan zbog veHkog sadriaja oksaine kiseline: 0,80-0,900/0. Narodna Imena: boiji kruhek, deteI,i nka, zuta detelina, zajcja deteljica, zajcja sol, zecja detelina, zecja kiselica, zecja so, zecji kiselj, zecji kiseljak, zecji kupus, kisela djetelina, kiseljak s tri lista, kiseljaca, kozji kiselj, kukovacina sol, slanica, socica, ceZECJA SOCA

celj,

so~ka.

ZECJA ILl ZECIJA STOPA

Geum urbamtm 1. -

Rosaceae

Trajna zeljasta bHjka, visoka do 90 cm. Rizom je kratak, nasmed i obrastao debelim adventivnim korenjem ;
prijatno mirise Ita karanfilie.

Sta-

blo je malo ·razgranato, dlakavo i pod prstima grubo. Prizemni listovi su u rozeti i perasto deljeni , a oni na stabljici 'su trodelni. Svi Iistovi su po obodu nejednako nazubljeni. Cvast je grozdasta metlica. Cvetovi su zute boje, dosta sitni, <Ila dugim dr~kama. Plod je 6upava loptica. Cveta leti. Rasprostranjenost. Raste svuda, a najvge po obodima ~uma i ~um­ skim cistinama, pored puteva, ograda i drugde. Droga. - Rizom s korenjem (Gei
urbani, Caryophyllatae rhizoma) .
ZECJA STOPA

ZECJI TRN . GLADIS . . .

343

~~st~v. - Oko 300/ 0 tan ina, rna'lo flavonskih heterozida, jednu gorku rnatenJu I o ko 0,35'10 etarskog ulja svojstvenog prijatnog rnirisa na karan. filie , jer sadrii eugenola. . Upotreba .. - Tonik, adstringens, antiflogistik i antiseptik zbog tan ina I ellgenola. DaJe se pro t·iv di spep.sije, hronicnog proliva i dizenterije. 1. Za i.a~anj e desll; (krvav/jenje): 2 supene Wilke sitno izrezanog rizoma popantl sa 300 g klJucale vode, poklopiti, ostaviti da prenoCi, pa sutradan tom vodom ispirati usta. . . 2. Upa/a ~ e~ l1i i tlsla: po 50 g s itno izrezanog rizoma zeeje stope i karnlllce pome~a tl I od toga spraviti i upotrebiti eaj kao pod 1. 3. Tinktura:' 20 g si tn~ .re.=og rizoma driati 8 dana u 100 g 700/ o-nog a1kohola, ocedltl I upotrebltJ 10-15 kapi u kafenoj ka~ieici vode za ispiranje usta 4 do 5 puta dnevno. Narodna Imena: benedieica, blaienak, garanfilaea, gariofilata, garufala, grebnik, zecja noga, zecja s tllpa, kararndil, koncae, mitroviea. SHeno se upotrebljava i rizom od srodne biljke Geum rivale L. (grebie), koja ima zuckaste iii svetloorvene cvetove, raste pored vode, a l' rizomu ima do 400; 0 tanina.

ZECJI TRN, GLADIS, GLADUSAC

Ononis spinosa L. -

Papilionaceae

Zecji tm raste na mr~avom i suvom zapu~tenom zemljgtu i pa~nja­ cima kao dugovecan, zelj ast, nizak (do 50 em), vrlo otporan i veoma bodljikay korov po ccloj Evropi, zapadnoj Aziji i sevemoj Africi. Cvetovi su najeeUe ruficasti iii Ijubieasti. Koren se kopa u jesen. Droga. - Koren je vrlo zi I a v, vanredno tv r d, z b i j en, d r v e n, razdeljen na viSe glava, skoro valjkast, eesto je pljosnat, kriv, vijugav i oko svoje osovine u v I J en. Debeo je najviSe do 2 em. Katkad je uzdm raspuknut i raseupan u vlakna. Uk u 's a je najpre sladunjavog, a zatim pomalo oporog i naljutog. Sa amonijakom drveni dec poruti. L u porn se vidj karakteristiena gmda korena. Osobito je cesta nepravilnost, usled koje se s r z n i z rae i naizmence sa drvenim delovima ekscentrieno sire kao Ie p e z a s to z r a k a s t i, povijeni kraci n e j e dn a k e 5 i r i n e i d u z i n e. Godovi se vide kao manje-vge istaknuti svetliji iii tamniji, koncentricni iii ekscentrieni krugovi. Sastav_ - U drogi ima t r i t e r pen s k 0 gsa p 0 n 0 z ida zbog koga koren deluje diuretieno. Ima nekoliko izoflavonskih heterozida. Sadrii a1kohola 0 no k 0 I a, tanina, secera, etarskog ulja i jednu 'Slatku materiju slienu glicirizinu 0 non j d, koji ima slaba hernolitieka svojs tva saponozida. Upotrebll. Zecji tm ulazi u sastav raznih diureticnih eajeva. Ostala narodna Imena: agler, bijeJi tm, bodez, vodotirka, volea, vucitm, ~'u eji tm, gladiz, gladisevina, gladiSina, gladiska, grebenika, grmotrn, ig· lica, kokorovo zelje, kraljevska salata, milotm, rupni tmie.

344

LECENJI! BILJEM

ZIMZELEN, MALI ZIMZELEN, 2ENSKA PAVENKA

Vinca minor L -

Apocynaceae

Trajna, mala, zimzelena biljka, sa poleglim, tankim, sterilnim stabljikama koje su dugaeke 2-3 m i evetnim uspravnim graneieama visokim 10-20 em_ Listovi su naspramni, sjajn.i, goli, oval no ,izduieni, kozasti i po obodu ceIL Cvetovi su vrlo lepi, modri, na dugackim drskama, pojedinaeni i levkasti_ Cveta od marta do juna, ponekad i u jesen_ Ukusa je gorkog i oporog_ Raste po abodima suma, u zivicama, pored stena i zidova; gaji se kao c.:veee, naj eesce po grobljima. Upotrebljava se list (Vincae minoris folium) bran sve dok biljka eveta. lma 0,3'10 alkaloida vinkamina i drugih sradnih alkaloida, heterozida vinkozida, urealne i drugih kiselina, sitosterola, tan ina, oko 205 mg"/o vitamina C i drugih sastojaka. Vinkamin snizava krvni pritisak slieno rezerpinu. List se upotrebljava u narodnoj medicini kaa gorko i oparo sredstvo za jaeanje: 1 kaSika zdrobIjenog liSea kuva se 15 minuta u 200 g vode, ostavi 2 sata i pije po I kasika 3-4 puta dnevno pre jela. Moze se uzimati i u obliku praska (3-6 g dnevno). Spravlja se i /ollicno vino: 100 g zdrobljenog lisCa prelije se 1 litrom najboljeg crnog vina, dr:zi 10 dana eesce muckajuci, oeedi, iscedi i pije 3-4 puta dnevno po 1 kasika pre je la. Smanjuje zeCI i kolieinu seeera u mokraCi dijabeticara. Smanjuje lucenje mleka:. Ostala narodna imena: amantil, breenova trava, venka, vineica, granieka ljubica, zelengora, zelenika, zirnzelenka, zimizelen, zimolezovina, krvoloenjak, letenka, ljubiea, ljupcac, morska ljubiea, pavinka, pavlovsko cvece, plavet, povinka, privinae, svedre. Gotovo istog hemijskog sastava i dejstva su i dYe srodne bHjke iz istog roda: Vinca herbacea W. K. (plavicasti zirnzelen, letenga) i V. major L. (zimzelen, muska pavenka).

ZLATICA, LEDINJAK, ZLATOUSTA MASLACNICA, PSENICICA, 2UJA

Ranunculus licaria L Rammeulaceae Gola zeljasta biljka, visoka 1525 em. Cvetovi su zlatnozuti j javIjaju se pre no sto gora olista. Korenje je pretvoreno u duguljaste soene krtole, koje se u narodu upotrebljavaju (Ficariae radix) za leeenj e hemoroida bilo da se sveze krtolice stueaju i stavljaju kao oblog, bilo da se 'k uvaju u mleku pa se dobijenom kasieom oblaze. IIi se 20g krtoHca zlatice i 20g pupoljaka erne topale stavi u 200 g ulja iIi masti,

ZLATNICA. CELEBI·GRANA

345

umota u krpe, stavi u lonac 5 vodom i kuva 5 sati, posle cega se toplo is· cedi. s tav i u su ve tegle i svako veee se tom lekovitom maMu maZe. Osim toga mora se paziti na stoiicu, da bude uredna i da ne bude tvrda. Istovre· meno se pij e caj od zlalice (10 g na 100 g yodel ili eks trakt u obliku pi· lula (0,20 g ekstrak ta) 2-3 puta dnevno. - Ziatica ima f erlolski heterozid, saponin, etarsko ulje i ureazu . .

ZLATNICA, CELEBI·GRANA
Solidago virga·aurea L. -

Compositae

ZU\TN ICA

Trajna zeljasta biljka, visoka od 10 do 100 cm (zavisi gde raste). Stabljika je us· pravna, tanka, skoro gola i sarno na gor· njem delu razgranata. Listovi su dJakavi, duguljasto-<>valni; donji Ii stovi su na dr· skama i po obodu testerasti, a gornji su sedeei. Cvetovi su sitn.i, zlat notuti, sa· kupljeni u male glavicaste cvasti 10 do 15 mm visoke i 15-20 mm siroke; cvasti su metlicasto rasporedene na vrhu stab· Ijike. Obodni cvetovi su jezicasti, zen· ski, a oni u sredini su cevasti, hermafroditni. Cveta od jula do oktobra. Rasprostranjenost. - Suve svetle suo me, sumske cis tine i obodi, stene, do 2.700 m nadmorske visine. Ima viSe Yari· jeteta i rasa zlatnice: na planinama (Soli· dago mirluta L. ·i S. alpestris W. K:) i obal· nom podI1ucju Sredozemnog mora (S. mao crorrhiza Lange) su sitne, niske, a u nj· tim predelima (S. vulgaris Lam.) su vi· soke. Iz Amerike su kao ukrasne prenesene u parkove S. gigarltea Wild., S. gramirlifolia Elliot i druge. One su najkrupnije. Sve su slicnog hemij skog sastava i terapijske vrednosti, ali se ipak u medicini najviSe ceni S. Virga·aurea L. Droga. - Vrhovi grana u cvetu (Solidagirlis virga.aureae herbal. Sastav. - Elarskog ulja dma (u "!o): u podzemrum organima 1,2, u meu 0,70, u cvecu 0,50, U stabljici 0,30. Tanirla Ima (u O{o): u cvetu 16, U li stu 11-15, u podzero· nim organ ima 8-10, u stabljici 4-9, a U semenu 6. Tanin je katehinski. Saponozida ima najvJse u stablj'ci, manje u listu i cvetu, a najmanje u korenu. Iroa i fla· vOrloida i ocganskih kiselina.

346

LECI!NJE BIlJEM

Upotrcba. - Narodni lek za leeenje hronienih oboljenja bubrega, be· ~ike i fuei, za leeenje rana, proliva i raznih zapaljenja koze i sluzniee. Ulazi u sastav diuretienih cajeva za leeenje pielonefrita, cishta i hernoragienog ne· frita. 1. Hronitni Ilefrit: po 15 g zlatnice i lista bosiljka i 70 g brezovog li· sta se pernesa; 3 supene ka~ike srne~e popari se sa pol a litra kljueale vode, poklopi , ostavi 3 sata i popije pre je la u toku dana. 2. Pro lit', krv u stolici: 100 g zlatniee popari se 1 litrorn kljuCale vode, poklopi, ostavi eelu noc, ocedi i pije umesto vode u toku dana. Moze se za· sladiti, najbolje ruzinim medom. Na isti nacin se moze spraviti i upotrebljavati eaj od 50 g zlatnice i 50 g rizoma trave od s rdobolje (Tormentilla), ali se trava od srdobolje mora prethodno kuvati pol a sata, pa na kraju kuvanja staviti unutra i zlatnicu. 3. Uremija, teskoce pri mokrenju: po 20 g zlatmce, korena selena, o~· trike (Carex) i sapunjaee i brezovog lista se pome~a; 5 supenih ka~ika sme~e prokuva se 10 minuta u 1 litru vode u poklopljenom sudu, ostavi preko n06i i sutradan pije wnesto vode. Moze se piti i zasladeno, najbolje sirupom od ribizla ili od kiselih viSanja. 4. Reumatizam, upala zglobova: po 20 g zlatnice, breze, OOpa, t.rave-ive i paprenog lisea se pome~a i postupi kao pod 3. 5. Rane: po 25 g zlatn-ice, petrovea, Zaifije, rusomaee i zmijske trave (Sal1guisorba) prokuva se 15 minuta u pokJopljenom sudu u 1 li1ru vode, ostavi 8 sati, oeedi, iseedi i time ispiraju rane iii se oblaiu natopljenim plat. nom (ovo je u spesno koriSceno u II svetskom ratu u nedostatku drugih lekova). Ostala narodna Im.ena: fudinska trava, zlata ~iba, krkiea, poganska tra· va, trebuhovka, ~tapika.

ZOVA,BZOVA,BAZGA,BAZ
Sambucus nigra L. Caprifoliaceae

Zova je grm iii manje drvo, vis oko do 5 m. Ona vrlo ranD olista. Grane su joj ispunjene bel om srZi. Ima naspramne, neparno peraste listove. Cvetovi su sitni, mleenobeli, jakog mirisa, udrureni u vrlo krupne lepe, raevaste cvasti sliene Wtu. Plodovi su sime, zeljaste, a kad sazru tamnoljubieaste bobice s crve· nomodrim sokom. Cveta od maja do jl,lla. Rasprostranjenost. - Zova raste svuda, naj vge po vlafnim i zapu· ~tenim mes tima, po naseljima i oko njih, po obodu ~uma i ~umskim pro· secima. Berba. - Beru se cele zovine cvetne kite po lepom i suvom vremenu, eim se cvetici poenu otvarati. Precvetale cvasti se ne srneju brati, jer daju drogu koja nema tako pl1ijatan i jak miris i mrke je boje. Cvetne kite se pazljivo odrefu i u korpi odmah nose kuCi, nanizu na konac kao duvan, i obese negde pod krovom na tavanu ili u su~nici da se ~to pre osu~e. IIi se jedna po jedna naretko poredaju na lese. Promaja treba da bude ~to j aea da bi se evet ~ to b r e 0 s u ~ i 0 i sto manje potamneo. Sa rno u slueaj u rdavog, vlaznog vrernena, susnicu treba grejati

z

ZOVA, BZOVA, BAZGA ...

347

ali ne iznad 40·C. Kad se cvasti potpuno osu§e, k run e sen a d r e § etom, tako da na re§etu ostanu peteljke, a kroz njega produ sarno cvetici. Pre.thodno se pregleda svaka cvast i jz nje izbace cvetici koji su potam. nelI, posme~~1. Suva . droga mora biti jednolike svetlozute boje. Cvet zute, mrke III crne bo]e treba odbaciti. Do prodaje cvet se moze cuvati krace vreme u platnenim vreCicarna obe§enim na tavanu iii na 'l1ekom drugom suvom mestu. Za duze cuvanje mora se zapakovati u sanduke oblozene tamnom hartijom iii u dvostruke kese ad hartije, jer cvet privlaci vlagu i poplesnivi, pa se mora baciti. Droga. - CvetiCi (Sambuci tlos) su belo-zuckaste boje i vrlo sitni, svega 3 do 5 mm u precniku. Imaju petodeonu toe. kastu krnnicu, pet pra§nika s velikirn zutim antera,ma (Sambucus ebulus, apta, burjan, smrdljiva zova ima crvene an· tere) i kratke, sedece, zelene iigove (S. racemosa, crvena zova, divlja bazga, planinska zova ima Ijubicaste). Droga je osobitog, dosta prijatnog m i r i s a, auk usa je najpre sluzavo-sladunjavog, a kasnije maJo Ijutog i nagorkog. ZOVA Sastav, Hemij ski sastav zovinog cveta jo§ nije tacno poznat. Sadrii he t e r 0 z ide k 0 j i i z a· z i v a j u z n 0 j e n j e, 5 am bun i g r 0 zi d (cijanogenetski heterozid), f I a von ski he t e r 0 z i d rut 0 z i d, tan ina, svega oko 0,025'10 eta r· 5 k 0 g u I j a konzistencije masla nepozna10g sastava, zatim ·ima smole, §e· cera, holina, organskih kiselina i dr. Upotreba. ·- Zova se daje u obliku toplog caja za znojenje protiv na· zeba, zatim kao diuretik i emoliens. Vlazi u sastav laksantnog eaja. V nared· noj medicini se upotrebljava mnogo vi§e nego u §kolskoj za leeenje sVdh bolesti ad nazeba, organa za mokrenje, disanj e itd. I. Caj za znojenje: 10 g zovinog cveta popariti 1 htrom kljucaJe vode, poklopiti i posle pola sata toplo piti na 2 sata po 1 ca§u; zasladiti vBnje. vim si rupom. Na ·isti nacin se moze spraviti i upotrebiti caj od sme§e: 4 g cveta zove po 3 g lipe i kamilice. 2. Za ;acc izluciva nje mokrace: 'Po 30 g cveta zove, ploda per§una i kleke i 10 g moraca. Tri supene ka§ike smde popariti sa pola litra kljucale vode, poklopiti i os ta-viti preko noei. Piti tri puta dnevno po I ca§u pre jela. 3. Za lakse iskas/javanje sluzi: po 30 g cveta zove i podbela i po 20 g cveta belog sleza i moraca. Tri supene ka§ike sme§e popariti sa 400 g klju. cale vode, poklopiti i posle 2 sata piti toplo na 2 sata po I ka§j,ku.

b'zga.ima sap6n ina. bok\' ice i majkine du ~ ice. tanina i holina. eb ulus L. Slicnog hem ij skog sastava cr dejstva su i crvel1a i1i planinska lDva. buzvoka . U kori i listu ima. boz. bazag. bezgovJna. pi ~ta ljnik (Sambucu s racemosa L. zovik . divja zovika. bujad. pored ostll!log. bazdov. koji deluju kao jak purgans. socnHl plod01la peku rak iju. rosulje. abdovina. U narodnoj medicini upotrebljavaju se kao lek i unutra~nja k 0 r a. Od zrelih. bozovina. li s t i p I 0 d Z 0 v e. sambunigrina . kao pod 3. Kora je najpre blagog uk u sa. bazovika. burjal1 (S . bazovina. U bobicama. zaovlji ka. U kori .v vclikog kaslja: po 20 g cveta zove. belika. grozna zova. Pro/.jednog alkaloid a i pu rgativne smole. ovzovina. Ostala narodna Imena za Sambucus 11igm: abzov.). bzovka. Io~ su Teofras t i Plinij e znali za lekovitos t zove. avtuga. ZUBACA Cynodon dactylon PeI'S. zofa. a zatim gorkog i izaziva gadenje na povracanje.348 LECBNII! BIUEM 4.) i apIa. pored ~eCera. budzova. ern a zovika. zoha. cmi bezeg. zovljika. obzovka. a u veeoj dozi i diureticno i izaziva proliv. Gramineae I I ZUBACA U CVETU ZUBACIN CVET . abzo· vina. 1ista pitomog kes tena. Dcluje purgativno. pitomi boz. ali se rede upotreblj avaj u ponegde kao narodni lek. crna zova. U narodu se svi delovi zove upotrebl javaj u za lecenj e mnogih bol esti. Iedino ~to se ce~ee koristi protiv r eumatizma korenje od apte i pekmez od zrelih plodova. ima jabucne kiseline i mnogo crveno-Ijubicaste boje . bazgovina. Nekad se od soka izradivao gust ekstrakt (Roob Sambuci) i upotrebljavao kao la ksans. erni bazag.

Brzo se razmnozava veoma zilavim rizomima. Cveta od proleca do jeseni. wbenka. troska [rava. krvavica. . troskocic. Sadrzi asparagina.ZUBACA 349 Zubaca je najotporniji korov na~ih zitorodnih krajeva. Ulazi u sastav diureticnih cajeva. SluZi i za falsifikovanje pirevirrle (Triticum rep ens L. Naraste 30 do 50 cm. zubovina. Droga nije dovoljno ispitana. Narodna imena: bermudska trava. Upotrebljava se rizom (Rhizoma graminis major). Ponckad se trazi za izvoz. krvokopica. trosko[. raznih soli i dr. skroba.).

visoka do 80 em. gospina stelja. prikrp. ivan-evet. zuta bro6ka. hvatavae). mracnica. Raste svuda. kao tonik. divlji slajer.I IVANJSKO CVECE Galium vert/m L. pup cae. sakupljeni u metlicaste evasti na vrhovima granciea. gospin prostirac. krpiguz. prihvat. siri~tica. (broearua. prikrp. (bejIDvka. jovanova travica. rumena lakota. ~ilja­ sbi 1 sakupljem u . zuti. saponozida. ervenu boju. Slicnog sastava i dejstva su i druge do mace vrste istog roda: Galium aparine L. jovandance. divIji broe. Bere se gornja polovina bHjke u evetu (Galii veri herbal. ivanova trava. - Rubiaceae Trajna zeljasta biljka. brocae. ivanovo eveee. Cvetovi su mirisni. obicna broCika. voska. Galiun1 lVANJSKO CVECE . Listovi su duguljasti. zuto ivanjsko evijeee. vitamina C i dr. bijelo ivanjsko evijeee. ivandance. prava broeika.p rsljenove (6-12). stomahik. Sadrli heterozida asperulozida i primeverozida. meku~ica. dremovka. Narodni lek za urnirivanje. vrlo malo etarskog ulja. Cveta leti. slipavka. Galium mollugo L. priljepaca. tanina. crni maj). Iecenje koznih bolesti. lepu ~a. broeae. divlji broe. brocae. jovansko eveee. antiskorbutik Narodna imena: banj~cak. krpelj. bela dremota. zivboza. lepaee.

Scirpus) ima1u valj. (krstata broCika. 2 .Jjka s vrlo razvijenim. amorfne. Sastav_ .Droga sadrn 1. Idirot ne treba zameniti s nekim drugim biljkama. 's abljasbim. a od gore pravim.im listovima. m a I 0 0 r g a nski h b a z a (holina i metilamina). Vam se iz mulja naVRSNI PUPOUAK. - Araeeae Ic1irot je dugoveena zeljasta bj. koje su u luk porellane u 1 iii 2 reda. c1urc1evee zueanica krizarica. V 0 den ape r un i k a (Iris pseudacorus) ima slieari list. . ocisti od korenja. Droga_ .KORENJE. Cveta juna i julao Plod je . Cela biljka prijatno mirge. Pepela ne . jer pokorica spreeava isparavanje. 3 . duguljasta crvena bobica. maslenik. zute gorke supstancije a k 0 r ina.Rizom idirota (Carami rhizoma) je ako 20 em dugacak i 2-3 em debeo. simi i d . s m 01 e.kast i deb eo klip.p remda u njemu ima vge etarskog alja. gubitak ulja. dobro opere. koji su na donjoj strani obrasli mnogobrojnim Ziloicastim korenjem. a odozdo male okruglaste udubljene belege od k 0 r en j a. do 1 m dugaekim 1 do 3 em ~irok. malo spljo~ten iii skoro valjkast. R1zom obeju ovih vrsta nema prijatan miris Jdirot. Stabljika je pri dnu ervenkasta.stvenog. zuti primak. zmast i me k k a 0 sun d er. Neoguljen koren se manje ceni. Raste u mno~tvu po na~im blatima i moevarama svuda pored Dunava. olju~ti mrka pokorica.' (beli primak) .5-3. jgca i trulih delova. razgranatim rizomima.a. eim se voda povuce iz bara RIZOM lDIROTA U JESEN : 1 i mocvara.Rizom se kopa iii krajem leta ill pocetkom jeseill. . stravna trava) i Galium p~lustre L. spolja smed. 4 . zelenim. Save i drugih reka. ali ima :lut cvet. uzdu! rasece i ~to pre osu~i u su~nici do 40oC. c1urc1evsko evece. Tise. aromaticnog md r i s a. na prelomu belieast. IDIROT Acarus calamus L. R 0 g 0 z i vezljika (Typha.LlSNI ozruCI roeitim vilama.5010 eta r s k 0 g u I j a. Na gomjoj strani vide se naizmence trouglasti i pomalo opali 0 z i I j e i 0 d I i ~ c a i mrkoervenkasti izbrazdani cIanci od stabljike. a na vrhu se zavr§ava zbijenim evetnim Zuckasto-zelenim klipom okrenutim u stranu. U vodi rizom postaje sunderast.mlROT 351 cruciafa Scop. aromatienog i pomalo Ijutog uk usa. Na poprecnom preseku tad a se lupom mogu videti sitne ~upljine. Svoj. t an ina. Berba. gonkog.BOCNI PUPOUCI. mnogo skroba.

nane.Id iro t je lekovi ta i vaina do maca a romaticna biljka za indus tri j sku p roizvodnju mi ri s nog e tarskog ulja. 2. Evo kako se mogu spremiti lekoviti cajevi od ic:Lirota: 1. vodeni . klekinja (zdrobljenih) i pers unovog lis ta . ola ksavaju iskasljavanje s luzi obolelih od bronhitisa.vake godine kod nas predestiluju i dobija skupoceno mirisno etarsko ulje (Calami aetheroleum). temi~varka. 3. tin ktura i ekstrakt od idirota ublaiavaju i eludacno-crevne grceve. popari sa pola litra kljucaIe vode. Osim toga . Medutim . mirisavi s as. Konjima sc daje po 10-15 g idirota u prahu u mekinjama kao stomahik. poklopi i posle dva sata pij e 3 puta dnevno pre jela. koje se izveze na Zapad proizvodacima kozmetike i parfema. E ta rsko ulje . §iroki locek. maticnjaka .po 20 g pomesati. Upotrcba. svak e godine se izvezc po vise desetina vagona (s totine hiljada kilograma) osu senog idirota u industrijske zemlje Zapadne Evrope i Severne Ame ri ke. Ima jo§ i raznih terpena. pa se trosio kao »ratni biber« i »ratni cimet«. sa§a. 5-trime tok sibenzen). je r nij e b ilo skupocenih zacina iz tropskih ze malja. vodeni cmin. Na ialos t. Od te sme§e uzme se 3 pune supene kasike. poklopiti i. miri sava trska. gorke deteline i kore (lju. kamHice i moraca . komus. 4. Caj za bolje t'arel1je: idirota. etanolu. Diureticl1i caj (da se pojaca mokrenje): idirota. . kicice. igirot. stavrti u jedan litar prepecenice i pos le 8 dana (uz cesce muckanje) poceti piti triput dnevno po 1 kas iku na pola sata pre jela.'Po 20 g pomesati. To je jedno od lIajboljih ze luda cno-cr evnih aromaticno-ljutih biljl1ih sreds tava. jakog. Ae thcroleum Calam i je nagus ta. zuti lj i1jan. Narodna lmena: babad. aromatienih i gorkih rakija i sl. temgvarska sasa. a za vreme rata bio je vaza n aroma t ican zacin. Punu supenu ka siku popaT-iti sa 200 g kljucale vode. kolmez. u na s se sas vim m alo trosi zbog neobavestenosti.i stvenog mirisa. kad se ohladi. osobito u tropskoj Aziji. vodena sabljica. vodeni bozur. Etarsko ~lje i akorin izazivaju apetit i poboljsavaju varenje hrane. kalmus. popiti posle jela. m nogo seskviterpena i azarilnog a ldehida . zutomrka go rka teenos t kam· foras tog. iciTOt. Idirot ulazi u sastav raznih preparata za spravljanje likera i drugih desertnih pica. id·iret. Vrlo lako se ras tvara u 9()<J/.kmin. E t anolnog ekstr akta m ora da ti najmanje 18'10. vagonske ·kCllicine idirota se ~. ldirot ulazi u sastav brasna za tovljenje stoke. I danas j e to u sve tu cenj en »s i'rotinj s ki zacin«. . Cir i eillea (upotrebljavaju u Holandiji i SSSR-u): ldirot i slatki koren samelju i uzimaju triput dnevno pre jela po 1 kafenu ka§icicu 'll jakom caju od kamilice. lincure. babji stapi. proliv i smanj uju kiselos t u zelucu. baban. ldirot je nes kodljiv i ne izaziva naviku ni dufom svakodnevnom upot rebom . vodeni min. tatarsko zelje.ske) od gorke 'Pomorandie . sabljar. nane. 4. vodeni futi lilijum. balad. Caj. Sadrfi aza rona (l-propenil 2.po 25 g pomesati.352 LI!CI!Nll! BIUl!M s me os ta-tri vi§e od 6' /. odstranj uju gasove. Zeludacl1i caj (za apetit): Jdirota. (OrfeLin). svo. Najce§ce je me§an s korijandrom. vodeni macic. .

a jo~ manje sa oskoru~e.IZMIRNA . obla i dihotoms'ki se grana. ali kako je ima svuda mnngo i po ~ to se trazi za izvoz.Alkaloid viskotoksin. sarna iii u zajednici sa drugim lekovima slienog dejstva (sinergisti): s primorskim lukom. holin i drugi sastojci. sluz. amilnitritom. - Loranthaceae Mali. Ima odvojene mu~ ke i zenske cve tove. BELA lMELA Viscum album L. inozitoli. 'okrugla. manje s jabuke. ~ to pre osusiti u tankom sloju. preporucuje se njeno branje. . . prozirna bobica puna lepljive mase. Plod je bela. a u Francuskoj od avgusta do septembra. ipak joj hemijski sastav nij e dovoljno poznat. . naroeito deci i starijim osobarna. 353 IZMIRNA. . Tako je utvrdeno da je imeJa s jabuke i jele otrovnija od one sa topole. U apotekama se spravljaju: . Droga. sarno se prethodno mora raspitati da Ii se traZi posebno odvojen list iii cela biljka. Kod nas se imela malo tro~i. a plodi od avgusta do novembra. Listovi su debeli. Premda je imera mnogo istl'aZivana. visok do I rn. Cveta od mar ta do maja. Zbog vrlo prijatnog mirisa. soena. SMIRNA Resina Benzoe Tzmirna je balsamicna smola dobijena iz zaseeenog stabla raznlh vrsta Styrax (Styracaceae). rede biljka (Visci albi herba. uretritisa i katara organa za disanje. . uvek zelen grmic. Daje se i protiv bdienog katara. Isto tako i hipotensivl1a svojstva nisu ista: najjaea su u imele sa kru~ke.Imela dobro deluje protiv visokog krvnog pritiska i arlerioskleroze . Primeceno je da hemijski sastav i lekovitost zavise i od tirve ta domacina na kome imela zivi. U farrnaciji se upotrebIjava za izradu Adeps benzoa tus. Kod nas je obieaj da se bere zimi. vrl o razgranat. pa se sme upotrebiti sarno pod nadzorom lekara da ne bi do~lo do trovanja . ali je jakog i neujednaeenog fiziolo~kog dejstva. zeleno-zuckasti. Sastav. IMBLA. be lim lu· kom i drugim lekovima. j er j e primeceno da je sijamska iz. izmirna i 'l1jena tinktura se upotrebljavaju za inhalaciju i kao blaga aromatiena antisepticna sredstva spolja u sastavu raznih voda za negu usta i za druge higijenske i kozmeticke preparate (los i 0n i) . BELZUIN. Upotreba. Misli se da je glavni konzervans u smoli koniberilni benzoa t. jodidima. ·sedeci. stipes et folium) . IMELA. BENZOE. Imela se daje u obliku raznih preparata. po obodu celi i imaju 3-5 nerava. Stabljilka je zeleno-Zucka sta. Tzmirna deluje kao antiseptik i ek>spektorans. a mestimicno se i gaje u indomalajskom podrucju. koja se duze sacuva od kvara nego obicna svinjska mast. flavonski heterozidi. koje rastu divlje. Benzoe se daje kao ekspektorans u slueajevima hronienog bronhitisa s obilnim i gustirn sekretom. kozasti.mirna bolja od sumatranske. koji kao poluparazit zivi na raznom belogorienom i crnogorie nom drveeu. Za planince ovo moze biti dobar izvor zarade preko zime jer tad a na selu nema poljskih poslova.List i mJada grana. vosak. drvenasta.

3. d uvana (lutki. vrlo slozenih opojnih napitaka mocenjem droge u razblazenom aJkoholu. Cai pro/iv hrollicllog nefrita sa hipertoniiom: po 25 g imele i rastaviea ·i 50 g brewvog lisea se pomesa i upotrebi kao pod 2. ad indijskc konoplje dobija se viSe droga: 1. (. a pola uvece pre jela. SlliZi za iz· radu raznih. U avgustu se seje. hrastova imela. 4. sa iIi b ez dodataka opijuma. odakle se 5 vremenom rasirila po celom svetu. Vlakno joj nij e tako dobro kao u obiene konoplje. zbog kojih se gaji. DoJazi u raznim oblicima.. drii 10 dana uz cesce muckanje. himela.mabis indica Lamarck.354 LECENJE B\UEM I. lepak. viSce. 5. Na~a obicna konoplja. Vrlo je opojna. jos bolje se oseea kad se droga rastrlja iii zagreje. veska. kOlja se u Backoj i okolini Leskovca gaji kao vaZna tekstilna industrij5ka biljka zbog odlicnog v I a k n a za izradu kanapa. jeste Ca. 2. ostavi 2 sata i popije pola izjutra. Cai: po 25 g imele. uzarije. Cannabis sativa L. postaje inaktiv· na ili vrlo slabo aktivna. mudra). u j. tako da su vrhovi grancica slepljeni. INDIJSKA KONOPLJA Cannbis indica LamaTok - Cannahinaceae Za dobijanje droge upotrebljavaju se vrhovi zenske konoplje u cvetu sa zametnutim plodovima (Cannabinis summitas). melina. prof. zanje se fe· bruara i marta. Gajena u hJadnijim predelima. mela. SAD (Teksas) i dlUgde. Druga narodna Imena: amelje. . u juinoj Africi. PraSak mlevenjem lista: 1-2 g u toku dana. omelj. ima mnogo varijeteta. Ra· zJikuje se od obicne Ikonoplje mnogo vecom sadriinom narkoticnih smolastih materija. a u brdima 1-2 m visoko. iscedi. ocedi. kudelja. Guniah. melje. jer je tamo gajenje konoplje pod strucnom i strogom kontrolom vlasti. indijska konoplja se izmetne u obicnu. tatule. kod nas i po visokim plan L nama. cveta i ploda (zdrobljenog) gloga i rastaviea se pumesa. Bhang se dobija 5 use n j em j 0 s z e len e konoplje. plal1l1a i drugog tekstila. Pu~i se u narocitim lulama u Indiji. Minisa je vrlo jakog. visk. verovatno je poreklom iz Indije.illruje i pije 3 puta dnevno po 1 kaSika pre jela. U ravnici biljka naraste 2-3 m.anja ihl Guaza je jaea vrsta jer sadrii viSe smole. 2. Tripolisu. omela. pa se 2 supene ka~ike sme~e prokuva 10 minuta u 400 g vode. Konoplj-a je vrlo polimorfna b hljka. Vino: 20 g sitno zdrobljene ·imele drii se 4 dana u 1 litru dobrog belog vina i pije 3 puta dnevno po I casica pre jela. Persije i Kine. Proizvodi se i liZiva II Indiji kao afrodizijak.stocnoj Afrioi (Zanzibar). Obicpo se sastoji iz vrhova stabljika u cvetu sa nesto malo !isea i ploda. Jedna njena odlika. Indijska konoplja se gaji i u drugim pokrajinama Indije. dobro nadubrenu zemlju. duboku. a u septembru rasaduje u jaku. hmelina. koja interesuje farmakognoziju. Uvece pojesti 2-3 cena belog luka. Tinktura: 200 g svde imele i 100 g oCiScenog belog luka isecka se i prelije 1 litrom jake komovice. Najbolju drogu daje Bengal. najviSe u Indiji.

Etarsko ulje je lak ~e od vode.se pusti da kroz redove konoplje u evetu prolaze Ijudi odeveni u komo odelo.05 do 0. k a· nab i n 0 I. trigonelina i kalcijum-karbonata. U Arabiji d Egiptu upotrebljava se h a ~ i ~ spravljen na svojstven natin.O• . Na Istoku se upotrebljava za stomaeno-erevna oboljen1a. C21 H.INDlJSKA KONOPUA 355 3. Ova sirova smola dobija se trljanj em medu rukama i'li eedenjem smolastih vrhova pomoeu grubih tkanina iii . reurne. Na ovaj natin se moze objasniti zasto se droga mora obnavljati svake godine i cuvati hermeticki zatvorena.20 g) iii mrkog . U Meksiku i juf nim delovima SAD ufivaju mar i h u a 0 u spravlje. Kanabinol se vrlo brzo kvari. U Turskoj izraduju vodeni ekstrakt od indijske konoplje.Nedovoljno je poznat i pored mnogobrojnih analiza.Lisee pm evetu je jednostavno. 1845). sastoji se iz terpena i seskviterpena (kanabena) . koja posle omotava jednosemeni plod dugatak do 5 a sirok do 2 mm. duguljasto. . neuralgije. kome posle toga dodaju razne aromatitne i afrodizij acne bHjke. gihta. Upotreba. Ima jos i holina. migrene.jdaze. Izgleda da je glavni sastojak smole i nosilae narkoticnog dejstva konoplje i hasiSa jedan kristalni aldehid-fenol jakog mirlsa na konoplju: . 0. . aromaticnog. zelenog (0.05 do 0. nu od vodenog ekstrakta indijske konoplje i duvana. etm i sumporugljefl'i. pa se posle smola krivim oozevima sastruze s koze. Godine 1940. Sastoji se gotovo od ciste s mo l e sa ne ~ to malo deliea biljke. . Gla\'Ili sastojei su s mol a (do 2fJ'J/ o) i eta r ·s k 0 u 1 j e (oko 0. k a nab 0 I i k ani n . U Tunisu od indijske konoplje spravljaju na poseban natin opojnu drogu pod nazivom kit. slicoo bodlji. Rastvara se u alkoholu. veli'kog ka~lja. po rubu testerasto-zupcasto. protiv grteva. boje kao eilibar.. jedne be21bojne. Charas. antispazmodik. Daje se do I gram 100f0-ne alkoholne tink~ure.k u.ko aktivnih sastojaka: k a nab i· d i 0 I. zemlje i druge netistoee. vrlo aromaticne tecnosti.Vrhovi zenske koooplje u evetu s deli-mitno zamet· nutim plodovima. Ostavlja do 15% pepela. gorkog i neprijatnog uk usa.10 g suvog a\koholnog ekstrakta ili u obliku smole. Taj opojni preparat nazivaju h a f i j u m iii h a f i jun. po s e boo g n a rk 0 tit 00 g m i r is a koji se jate oseti kad se droga trlja iii zagreje.kana· . HemlJsld sastav. U rvodi rastvorijive 'SupSianoije indij. Charrus JJj Churus je najaktivnija trgovatka forma.ske konoplje su neaktivne. se· dativ i hipnotik. levogirno. Posle dYe godine objcnog cuvanja droga je potpuno neaktivna. ok· siduje na vazduhu pod 'lltieajem enzi ma oks. Izaziva vrtoglavieu. Svi se oni rastvaraju u uljima. Pazu~ne zbijeoe cimozne evasti imaju duguljaste zallske a sVaki evetic obuhvata po jedna jajasto-duguljasta plevica. dosta teeno. Izgled droge. skoro pljosoate grudve zelene boje. izolovano je jos nekoJi. histerije. Oni su grubo dlakavi i s I e p I j e 0 ism 0 I a 5 i 0 m m aso m u rapave. . Daje 10 do 18% alkoholnog ekstrakta.lndijska konoplja slufi kao narkotik. amorfna i polutecoa masa (Smith. Smola je mrka. kao antido t pri trovanju strihninom itd. Droga mora biti zelena.3 0 / 0 ). Uspela je sinteza kanabinola i na taj natin dokazana njegova hemijska konstitueija.

n dus. Period halucinaeija.1. prilikom Napoleo· novog pohoda u Egipat.500 godina pre na~e ere. smehom.05 g). ali bez mnogo uspeha i izgleda da se konoplja i njena smola uvedu u medicinu. batine d druga zlostavljanja prijaju (fakiri. uiivali. eimeta i drugih aromaticnih zacina. god.stoku znali su odvajkada za opojnost konoplje. Prema Herodotu. vizija j ekstaze. nije se znalo od cega se pravi ha~g.v anje. masla. Jevreji. ~eeera. 'P0gotovu kad se uporedi s ogromnim kohcinama koje se potro~e za uzivanje ·po raznim muslimanskim zemljama. Izgleda da Egipcani. VaZnost i upotreba indijske konoplje u medicini su sasvim neznatne. Jo~ uvek se najveei dec indijske konoplje upotrebljava za uii. Lamark je opisao drogu. koji je razLieit u raznim zemljama. covek se ose· ea neobicno lak i cio). Od Maroka do Indije ha~iS vekovima uzivaju milioni ljudi. Arapima je do~la iz Persije i brzo se ra~irBa pod imenom -hasiS«. raznih afrodizijaka. nastupa neuravnotezenost. Tom prilikom se medu francus·kim vojnieima brzo ra~irHo uzivanje ha~i~a. govor bez veze <i smis'la. Umor. Najbo!ji su oni proizvodi koji su izra(1eni na mestu proizvodnje od potpuno sveze droge pouzdanog porek!a. pokretima.Pra~ak se ne daje. Za strah ne znaju . Grci i Rimljani nisu poznavali indijsku konoplju.Q3 do 0. ~to zavisi od ukusa potro~aca. raspikucstva i uniStenja porodice. U zapadnoevropsku medicinu uvedena je posle ogleda O'Shaughnessy 1838. Tada. zivci su ustreptali. jer je skoro uvek neaktivan.3. eudnog pijanstva i pri. fiziol~ka i terapeutska ispitivanja. Skiti su preneli upotrebu konoplje u Evropu otprilike 1.ivanje dodaju meda. umobolnih po bolnicama i zavodima su bivsi uiivaoei haM~a ili opijuma. Zanimljivo je napomenuti da opijeni ne osecaju nikakve belove. opijuma. proroei). do 1839. jatnog osecanja. Arapi i Turei davali su svojim vojnicima pre borbe ha~iSa. fana· tiei. eovek od hasiSa. Period fantazije. kao kad neko bunca iii >·kao da se najeo bunike«. gooine. jer su ga vee tada Kinezi i I. Ha~i~ se spominje u sanskritu i u jednoj kineskoj !botanici toga doba. zanosa. bede i nevolje. bunike Hi tatute. Ha~iS puse i piju. . tromost i sanjivost. galamom. a mnogi tvrde da im mucenja. bra~na. Od Maroka do Indije viSe od SOOt. Iud om mahnitom igrom. mo~usa.2. a isti je procenat i medu teskim prestupnicima. . najviSe muslim ani. siSa. Sve do 1809. Alkohol smanjuje dejstvo ha. Dejstvo basiSa moglo bi se podeLi'li na 4 perioda: . zbog cega se oni daju kao protuotrov u slucaju trovanja (Planchon). Smoli za w. asketi. . Od toga doba do danas iz· vr~ena su mnogobrojna hemijska. Ij. . Moisli se da francuska rec assassin (svirep ubica) potice od reci ha· ~i~in. Deca i zene su veoma oselljivi prema hasiSu.4. je prera(1ena smola -dobijena od indijske konoplje (Cannabis If1dica). vriskom. a kiseli napici istrezne opijenog. urlikanjem. Narodi na I. a redovno i do oSiromasenja. Jer duie uiivanje hasiSa veoma je skodljivo i najeesee dovodi do uiasnog funioznog ludila. Ha~1A . strihnina i drugih sredstava. Jedino se tako mogu protumaciti neshvatljiva bra· brost i uzasna svirepost koja je krstasima (XII i XIII veka) utivala toliko straha. buduei da se u njemu kanabino! mnogo brfe oksidiSe.356 LBCBNJE BIUBM bina« (0. ubicama i kradljivcima. Najpre se javlja drazenje (potreba za bukom. pa su vojne vlasti morale strogo intervenisati drakonskim kaznama.

ne~to zbog nerentabilnosti (skupoea radne snage). CefeJ. draZi i izaziva upalu oCiju i organa za disanje. Ipe. Sibiru i Severnoj Americi. jer se njen alkaloid upotrebljava protiv amebne dizenterije. . osobito na ne· pristupacnim i vetrovima izlozenim vrletima i goletima. ISLA1(OSKl LISA] 357 Posle I svetskog rata poteli su i kad nas gajiti indijsku konoplju.i. Trovanja su akutna i hronicna. vee prve godine uginule su sve peele u tom kraju.Ji Doverovog pra~ka (Pulvis I pecacllaahae opiatus). jer se protiv amebne dizenterije daje sarno emetin hidrohlorid u obliku potkoznih injekcija. BLJUVNJAK. U hladnim arktickim krajevima raste i u raVDlCl. visoka svega 2~0 cm.komanija drogama izradenim od indijske konoplje uzima sve vge maha u svetu. U okolini Bitolja. vd koje jo~ i danas u tropskim predelima boluje oko 800 miliona lica. U dooi od 0. IPEKAKUANA. GLAVISICA. U prvom redu treba za~tititi l<ice. a jo~ vgc sluzokozu 1 izaziva upalu. Cini se da je ipekakuana najmanje ~kodljiv vomitiv. sirupa. Iz ipekakuane se vade alkaloidi emetin i cefelin. neizdriljivu potrebu za slalnim uzimanjem i povecavanjem doza da bi se postigao zeljeni efekt. tinkture i. KontroJn Svetske zdravstvene organizaclJe prJ ~UN.5 do 2 g (uzeto u dva do tri pu ta za cetvrt sata) izaziva najdalje posle jednog sata povracanje. ~letna za pojedinca i za dru~tvo. ru~i sebe. Najgore je ~to ha~i~ i drugi preparaN izazivaju naviku. ali se od toga odustalo vee prve godine gajenja. porodicu i okolinu.in (fenolni alkaloid) de· luje dvaput jate vomitivno nego emetin i zato je kao emetik bolje upotrebiti karlagena-ipekakuanu. ISLANDSKI LISAJ Catraia islandica Ach.) Raspros tranjen je pretezno na severnoj polukugli: u Severnoj Evropi.Osobe zaposlene oko prerade ipekakuane treba da budu oprezne. . Ovaj poslednji se prevodi u emetin.i po svima planinama. tableta. kakuana se upotrebljava ne sarno za le6enje tropske srdobolje vee i kao ek· spektorans i emetik. Napomena! . jer ona ima 2 do 3 puta vi~e cefelina nego rio-ipekakuana. gde je bilo zasejano mnogo hektara indijskom konopljom. Ova mala trajna zeljasta bHjka. veoma je vazna. Osobe koje ne pod nose ipekakuanu (idiosinkrazija) mogu dobiti jake napade slicne astmi. a jo~ vi~e zbog slabijeg kvaliteta ad indijske droge. KORIJEN ZA BLJUVANJE Ipekakuana je osu~en koren jufnoameritke biljke Uragoga ipecacuanha Baillon-Rubiaceae. a kod nas u Srednjoj Evropi i Spanij.IPEKJUKUAJiA. Zbog toga je medunarodna konlrola vrlo stroga.02 do 0. (= Lichen islandicus L. mehurove i rane. jer pra~ina od ·i pekakuane draZi kozu. Zrtva propada psihitki i fizi6ki.Tok!. U malim dozama (PO 0.05 g desetak puta dnevno) droga se daje kao ekspektorans u obliku infuza.

stitu sliena udubljenja. tinkture (30-50 kapil. zelea. U vodi raskvaSen manje je gorak. ki~nog vremena . Sastav. osetJi se miri5 na morske aige. Svez liSaj je mek i 'kozasto Wav. Neki lekal'i ga preporuouju dijabeticarima u ob· liku dijetalnog hleba. Laponeima . U hlaclnoj vodi lihenin slabo nabubri. Hranljiva vrednost je upola manja od psenienog brasna. Na vrhovima krpica vide se vrlo retki apotencijumi kao mrka. a tek u toploj se rastvori.i Islandanima.358 LECENIE BlUEM Sablraju ga pl"venstveno noeu iii za vlaznog. zbog svoje goreine. tisajskog skroba koji sa jodom ne poplavi. daje se protiv povraeanja i muke. Osu~e ni lisaj j e sasvim svetle. islandska pletika. ertenska trava. promuklosti. plueni mah. Daje se u obliku dekokta (10-25 g na ' 1.000). a na vrhu su ra ~ ireni . a de beo svega do 0.5 mm. nepravilno trepavicasti. a u medicini ocl kraja XVIII veka kao amarum muci/aginosum (gorko sluzn9 sredstvo). operu i osu~e. Poj edini ogranei su pri dnu zlebasti. osobito za vreme trudnoce. oba ova ugljena hidrata hidrolizom pomocu razblaZene sumporne kiseline daju glikozu i druge secere (do 7()<l/o) koji mogu prevreti u alkohol.Islandski lisaj odvajkada sluzi za hranu narodima krajnjeg Severa. U narodu sluZi i protiv bronicnog proliva. Visok je do 10 em. Na strani okrenutoj svetlos ri liSaj je dosta tamnomaslinastozelen . . planinska mahovina.Ima do 50% Ii hen ina. jer se liheni·n teze vari od skroba. ma!lo etarskog ulja. Naroeito je krajem tog veka bio u modi. . koji je izomer lihenina i koji s jodom poplavi (aH i'p ak slabije no skrob). pa se' brasno upotrebljava za ishranu. ponekad gotovo bele boje. islandska lihena. oko 1% lihensterinske kiseline. Ukusa je sluzavo-gorkog i bljutavog. islandska mahovina. osusi i samelje. Narodna Imena: bohinski mah.jer ga je tad l ak~e oc!vojiti sa podloge . U Norveskoj i Irskoj Hsaj se prethodno ddi 24 's ata u vodi da bi mu oclstranili gorCinu (eetrarin). a osu~en je closta krt i lomljiv. tek 'kad se sitni. nepravilno d. . Mirisa je vrlo 's labog. pa zato severni narodi mnogo upotrebljavaju lisaj za izradu alkoholnih pica. Upotreba. pluenik. Talus je manje-vise uspravan i svojom razgranato~eu donekle tiei na mali grm (otud »lisaj gr m a~ « ). stitarka. Ima jo~ oko l()<l/o dek· strolihenina iii izolibenina. a najce~ce wazi u sastay grudnih cajeva. borjanski mah.zatJim ga oeiste. seeera itd. nazublj eni i kovreasti. ispiran alkoholom iIi l %-nom pota som potpuno izgubi goreinu.rhotomsk>i. UblaZuje kasalj. Membrane hifa su pretezno od lihenina. Tinktura. ohladeni rastvor (l : 19) se uhvati u piktije gorkog ukusa. Po obodu je h saj reckast. gume. . U lisaju jma i oko 2-3% cetrarina iii cetrannske kiseline. sa belica· stirn mrljarna. Dekstrolihenin se rastvara i u hladnoj vodi. a na suprotnoj strani je svetlije b 0 j e. kao tonik i stomahik (dejstvo gorke eetrarne kiseline). praska (3-10 g) i sirupa . sivkasto Hi zelenka· stosmed i uopste ~aren. paste. gvotda.Droga iz koje je odstranjena goreina daje se u narodnoj medicini i kao sluzavi ekspektorans protiv ka~lja. prstasto razgran a t i 5 obe strane go . u vodi se razmeksa i postane savitljiv i kozasto-rskavieav.(30-100 g). Najvi~e medicinskog li~aja se skupi u Skandinaviji i Srednjoj Evropi. skoro u cev zavij en i.

MINDRAK Hyssopus officinaUs L. ~atrajka. saponozid marubiin. pravi vrisak. Narodna !mena. Cvetne grancice (Hyssopi sum- Sastav. erkvi'iljak. giagoran. Pored vee navedenih. deluje kao dobar an· tiseptrk. tanina.:aj. . s obe strane pokrivenim sitnim zlezdama s etarskim uljem. Cveta od june do septembra. osipant. pektina. eva jos nekoliko: blagovanj. milas). 359 ISOP. Cvetovi su plavi. MILODUH. fitosterola. sluzi. IZOP. . ekstrakt i tinktura. . BLAGOVAN. parfimeriji i kozmetici. Spravlja se . i kao stomahik. Droga. ~ipa!ITt. hisop. laneetastim naspramnim listovima 3-3. ljubicasti. os obi-to kalijum-nitrata i 0. veljenduh. ~eeera. Stabljike su u donjem delu odrvenjene.Hronican bronhit. sipan. Flavonski heterozid diosmozid. raznih soli. RasprostranJenost.5 em dugackim i 67 mm ~irokim.Na suvim i toplim mestima.5-1% etarskog ulja. IZOP. Upotreba. dekorativan polugrm. oko 0. MILODUH .[SOP.. visok do 60 em. vusak. astma. Obrasle su duguljastim. 'ilajce~ee na krecnjackim stenama. sirup. NajviSe isopa se potrosi za destilaeiju etarskog ulja koje se koristi u farmaciji. - Labiatae lbunast. mmsan. izop. re<1e ruzicasti ill bell.2"/0 holdna. i~op. M1LODUH \lRH GRA/iCICE U CVETU . Cvetovi su sakupljeni u klasaste evasti u gornjem delu stabljike i granciea.

divlja· kinja. divjaca. . secera. pre svega.) Hruds. slatka itd. geraniola.) - Primulaceae Raste po suncanim i suvim livadama.pektina od ostalog dela' ploda. jedan od prvih vesnika proleca. visoka 15-30 em. proizvodi njeguve hidrolize u zelucu i crevima uticu na smanjivanje lI'ezidualnog azota i povecanje alkalne rezerve u serumu a koncentracija vodonikovih jona se povecava. Jaglika je dugoveena zeljasta oiljka. vitamina A. JAGORCEVINA. oa dnu levka ima mrlja zutih kao safran. - Rosaceae Vocka visoka do 10 m. Pektin jabuke dobro deluje na sluznicu creva. njen plod je najoporiji i najki~eliji jer ima najwse tan ina i kiselina.) raste po suo mama. Cvetna drska j nalicje Iista su dlakay!. JAGLAC Primula veris (L. a zatim drska. vl'lo dobra. medu grmljem i na padinama u Evropi i Aziji. JAGLICE. B i C i malo etarskog ulja prijatnog mirisa koji potice od amilnih estara sil'cetne. officinal is Hill. Vacni dan i). a najvi§e od acetaldehida.J JABUKA Pirus malus L. kosog r~oma izbija iz. Ljuske ad jabllke ~maju vise . Pektini i drugi sastojci jabuke 's u blago i neskodljivo sre<istvo protiv hronicnog zatvora (bubre u crevima) i proliva. Jabukav sak (l1eprevreo) je poslastica. . Narodna Imena: diva jabolka. retkim sumama. hrana i lek.Jabuka je. prijatna i zdrava hrana (vi('!.lad same zemlje rozeta od nekoliko Iistova. Divlja jabuka (Malus silvestris Mill. U plodu jabuke (Mali fructus) ama pektina. divljaka. opora. mravlje i kapronske kiseline. po lugovima. jabucic. pa se zbog toga upotrebljavaju za lecenje proliva i uredivanje stolice: Ijuske se osuse i sa· melju u prah. osobito opasnih letnjih krvavih dijareja dece. jabucne kiseline. . JAGLIKA. (P. divlja jabuka. JAGORCIKA. Gaje se mnoge sorte jabuke ciji sastav nije isti: kisela. pa se 1 kasika kuva 15 minuta u 200 g vode i'li mleka i mlako pije umesto vode. na cijem se vrhu nalazi po nekoliko divnih levkastih zutih eve t 0 v a. galata· "~na. Iz kratkog. Upotreba.

zut pojas sudovnih snopiea i u sredini mala svetla srz bez skroba. Ukoliko je koren lo~ije susen i duze cuvan. utoliko postaje manje lekovit.. Droga. Berba. Iz Zivog rizoma P.Podzernni organi (Primulae rhizoma et radices) se vade u jesen. primverin se hidroIizuje na jedan molekul primveroze i na metilni estar para-metoksisali· cilne kiseline. a u krunici.. dugackim. a za druge u jesen ili pocetkom zime. evet je slabijeg mir·isa. Korenje je mrkozuto. a najviSe u listu (do 6"10) i evetu (do 4. Ove dYe saponozidne supstancije su vrlo slicne. Primulae folium.sap 0 n 0 z ida. a na dnu cvetnog levka vicli se tarnno:lut krst. Za§t1ta. manje u evetnoj drki. Najbolje je izraditi lekove od svezeg korena iii iskopano korenje odmah su~iti u su~nici od 50' i posle toga drogu titrovati: odrediti hemoli1Jicki indeks i ostalo ~to se trafi za sve saponozidne droge. Oni su prijatnog mirisa na med i sladunjavog ukusa. elatior e I a e i 0 r .JACUX. Pod utieajem enzima primverozidaze.70. a beracirna skrenuti pafnju da vrh rizoma s pupoljcima ostrim nozern odseku i vrate u zemlju. Na poprecnom preseku rizoma lupom se vidi vrlo ~roka. Cvetove treba dobro i brzo osusiti. brzo operu u hladnoj vodi i ~to pre osu~ na suneu iii u zagrejanoj su~nici na 45-500. Zbog toga ju je potrebno zMtititi: na veoma proredenirn mestima ne dozvoliti vadenje podzernnih organa. otficinalis na anason. saponozida.000). ociste od zernlje. U evetu ima i flavorlOida. Primulae flos.i ma p rim u I a . Upotreba_ . tankim korenjem svetJ.) racunano na suvu drogu. veris je svetloZuto. . raste po vlafnim mestima. a u P. evet jaglike sadrii manje saponozida_ U ca~iei ga ima oko 20/0. ali karakteristican miris: P.i ka je kod nas poslednjih godina na mnogim rnestirna vrlo prorellena i ungtena. . pra~nicima i tucku ih nema. bela kora puna skroba (probati jodom). veris izolova· ni su heterozicli bez mirisa: p rim v e r i n (primverozid) i p rim u I a v er i n (primulaverozid). elatior na metilni salicilat.i Ijutog. uzan. JAGORCBVlNA. Uk usa je neprijat'nog . svezem korenu ·ima najviSe saponozida. Po tpun 0 j e 0 bra s tao mnogobrojnim. a P. lornljivim. na bogatijirn nalazBtima dozvoliti delirnicnu eksploataciju svakih 3-5 godina. U listu ·ima do 3 mg'/. Hemoliticki indeks je visok (do 7. Droga ima slab.Daje se u obli~u dekokta ill tecnog ekstrakta kao izvrstan ekspektorans umesto americke senege. ali je veta. 361 Primula elatior je slicna.Rizorn je mrk. slicnog ostalim saponozidnim drogarna.k i 5 eli n e a u P. karotena. Jos nije poznat tacan sastav jaglike.. kao surnpor fut. U saponozidu od P. kolicina se koleba u vrlo sirokim granieama u raznim vrstama i podvrstama jaglike i u razno doba gocline. JAGORCIXA . Za jedne vrste je najbolje vreme berbe pre i za vreme evetanja. a primulavel'in daje primverozu i metilni estar meta-metoksi· salieilne kiseline.Ima 5-100/. list jaglike ima do 20.ije boje. U zivom. do 10 em dugacak i do 5 em debeo. veris . Sastav_ .Zbog preterane i nerazumne eksploatacije jagl. SveZ ·koren je bez mirisa. . Treba brati e e 0 evet sa drskom (cum calycibus). jer tada imaju najvise saponozida.. sap 0 n 0 z ida. U svim organima jaglike ima mnogo vitamina C (askorbinske kisetil1e). .

jeva . Li stovi su naizmen itni . S tab lj ika je vrlo razgranata i po zemlji polegla gradeCi gust 6i1 im.ke u evetu (Sedi aeris herbal. krstato jaglite. jagotac. . dugu lja sti . Primula obeorriea. kl'stato iglice.LECBNIl! BlUBM Cvet se daje umesto divizminog cveta iii zajedno s njim u lazi u sastav plucnih a.Osim vee navedenih imena. i2aZiva upalu koze. gola zeljasta biljka.k . jaglica. jagortina. - Crassulaceae Mala. trajna. j agudac. Oslala narodna Imena. J ARI C Ijutog ukusa. vrlo debeli. Cve ta od m aja do sep tembra . galtina. Jedna vrsta. grm ul jica. evieae. pramaliee. . petoprs. lroja se gajj kao \ ultras. a P.luti i sakuplj en i u cvasti na vrhu stabljike. obli. veris: bijela bukvica. vesnaa. Ima nekoli ko a lkaloida jos nedovoljno istraZenih. jer ima neke zlezdovite dlake sa sadrlajem koji drazi. kunjavae. Sve vrste jagortevine i jaglike su u veeoj dozi otrovne.i u sa· ponozida. jagortevina . os lje· par. sit ni. sotni . JARIC. gajcin . prvi evit. Rasle na suvim. s uncanim. sunake. Cvetovi su . lestedaj. Primula elatior ima jo~ i ova: krstata jaglika i lestegin. visoka 5-1 2 cm. krstato jeglice. :2:EDNJAK Sedum acre L. jer imil. kra tki. sotna . od njih poHce Jjut ukus ja· . piskaliea. karnenL tim mes tima. bez driike. Upo treblj ava se na dzernni deo bilj.

2010 smole. JESENAK . oko 100/. kukuru~Cie. JASENCE. Cela bilj· ka je svojstvenog mm· sa od prisutnog etarskog u1ja (0. osobito rutozida iii rutina. a na osetljivirn osobama pliko· vel Zato ' treba biti opre· zan. a zaslac1en posle jela. visoka do 120 em.15010). Sadrfi vrlo mnogo flavonskih heterozida (oko 120/. - Ru taceae Trajna zeljasta biljka. Daje se protiv he moroida i za lecenje upale i svraba anusa (5010 caj za pice i zapiranje). oduzetosti i gu ~enj a. b ol. Opomemi! . tako da se ne moze reci da Ii u tim sme~ama dolazi do izraiaja i delovanje ja· senka. Ima listove slicne jasenu. Zato se jaric sme upotrebljavati samo pod kontrolom lekara.s ku moe. obicno pred spavanje). sisaea. za umi· rivanje osobito protiv h i· sterije. a ako se pije moze doci do povraeanja. 363 rica. sakupljeni u uspravne krupne evasti. tanina. poklopi i posle 1 sata oeedi <i pije (nezaslac1en caj pre. 0. 120/0 ~ecera i organSlkih kisclina.). neurastenije i ner· voze upotrebljava se ova sme~a: 70 g odolje(la. kopnice. JASENCE.10--0. ali najce~ce s drugim biljem poznatog i pouzdanog dejstva. o~· ·tri zednjak. JASJENICA. Prisustvo znMne kolicin e rutozida obja~njava opravdanost upotrebe jarica za jace izlucivanje mokrace i 1eeenje vi50kog krvnog pritiska. JESENAK. jasenak izaziva na kozi crvenilo.JASENAK. VILINO CVECE. Kad se bere. 1 supena ka~ika ove sme~e se po· JASENAK pari sa 200 g kljucale vode. hmelja i korena jasenka. .. JASENAK. Nije dovoljno ispitan. Cvetovi su belicasti ·ili ruzicasto·1jubieasti. oko 30% sluzi Ii gume.. Upotrebljava se u narodnoj medkini za lecenje mno· gih bolesti. Ostala narodna !mena: kopnez. ljuti zednjak. RUSTEN Dictamnus albus L. Sok i ekstrakL jarica imaju znatnu antiba kterij. po 10 g maticnjaka. Na primer.Sok i ziva biljka mogu izazvati upalu koze ako se upo· trebe spolja.

364 LECENIE BILJI!M JASIKA. sadrle neaktivan alkaloid at i z i n i ponegde slufe kao tonik. Neki jedi6i nisu otrovni. Salicaceae). Lekovite i orrovne su sarno one v . Listovi su dla· nasti. duboko i kltnjasto de ljeni. Rasiren je na sever do Skandinavije. do 30 m visoko drvo glatke. Ima vrlo mnogo varij e teta jed i c a. I lisee joj je vrlo glatko i nezno.i ma salicilnih heterozida salikozida i populozida.STARA KRTOLA. slieno drugim vrs tama is tog rod a (topole) i porodice (vrbe. Jedie je dugoveena zeljasta. ima divne mod r 0 p I a vee vet 0 v e os obi tog oblika 'koji lice na starinske slemove. 5 .LI ST .U JESEN: 1 .5 m. 6 - B PUPOUA~~ 3 . Upo· trebljava se kora (Populi tremulae cortex) u kojoj . visoka 1-1. j er je cela biljka vanredno otrovna. TREPTELIKA. Trebalo bi zabraniti gajenje jediea po cvecnjacima i vrto· virna za ukras. vrlo lepa biljka. JANJA Populus trernula L. protiv grozniee. MeCiusobno se razlikuju izgledom.KOREN.iea koje imaju plavo-modar evet. B .BoeN I PUPOUAK. ZUBORIKA. zelenkasto-sivkaste kore. A U PROLECE. TREPETUIKA. zbog eega i jasika. JAGNJEDA. 1 4 . - Ranrunculaceae JediC raste po vlaznim i humoznim mestima plaoma Srednje Evrope. nazeba i re· umatizma u dozi od 2 do 5 g dnevno u obliku sto toplijeg eaja da se bolesnik preznoji. Gornja polovina stab1jike je gusto obrasla divnim cvetovima. - Salicaceae Vrlo lepo. treped pri najmanjem povetareu. tako da ih je pokat kad tesko raspo· 2 A JEDIC. kaslja itd. bojom eveta. . a naTocito prirodom alkaloida koje sadrze . a na is tok do Sib ira i Himalaja. JEDIC ILl JADIC Aconitum napellus L. de luju promv groznioe. MLADA ""TOLA znati.rste jed. kitnjasta. Najvazniji meCiu njima i ujedno i najotrovniji i najlekovitiji je Aconitum napellus. graCiom.

I7.Krtole su slicne maloj repi. kad se presece. a zatim Ijut.600 m. socnij a i ima na vrhu pupoljak iz koga Ce se naredne godine razviti stabljika. jedra. J edic ima dYe krtole. ali presek brzo poerveni pod uti eajem oksidaza. . vece izbija stabljika. smezuravati se i najzad izumre. ·Berba. Sveza krtola. a debele 2-3 em. pojacava se lucenje pljuvacke (dejslvo akonitina) . pee k a n j e i utrnutost i najzad jezi k oteia.JBDIC ILl JADIC 365 Rorinnoiavanje. Ona je deblja i mesnatija. vidi se spolja mrk prSlen (endoderma) a dalje unutra kara'kteristi6na z v e z d a s t a linija k a m b i j u m a. jer starija je lak ~a i rastresitija. hum 0 z n i. Meslimicno se vide kolutovi belicastih oii ljaka od korenja.Jedh~ treba prvenstveno razmnoiavati na mestima gde raste najaklivnija divlja biljka: v I a zn i. potpuno je bela. cesto je suplja i ima znatno manje alkaloida. a mlada je puna. Iduceg leta ciklus se ponavlja. Uk u s droge je najpre malo sladak. CVAST. a manja je vezana na vecu kratkom dr~kom na gornjem delu. s tara krtola pocinje venuti. . . brasnjava i nije vlaknasta. pol u 0 s vetI j e n j proplanci iznad 1.i vodom pokvasi. Kad biljka preeveta.Vadi se krtola (Aconiti tuber). KRTOLE Izrada droge. na jeziku se oseti g o li e a n j e. JEDIC : LIST . Prema Briselskoj konvenciji sme se upotrebljavati samo mlada krtola. Kad se krlolica popreko preseee . . dugacke su 5-10. Slara krtola je na prelomu mrko-ervenkasta i suplja.

JELENSKI JEZIK. iznemoglim starijim osobama i n::konvalescentirna. mineralnih soli.) . visoka do 1 m.Jedie je jedna od najotroWlij. klobucie. Susiti ga odvojeno od ostalog bilja i sto pre ga prodati. ostaV'i 10-15 minuta i procedi kroz platno. tableta i sirupa protiv proliva. Narodna imena: volina. marijini ~o l· nicki. DiE. riga. U i·stu farmakodinamsku grupu spadaju i kukuta (Conium macuia/ul11 L. osobito decjih. Jecmeni s!ad. jer su galenski preparati nepouzdani zbog nestalnosti sastava usled razlaganja akonitina u druge. Os tali. piena i hranljiva biljka. slad (male) i ekstrakt i1 s lada. nelekovite alkaloide. sadrzi oko ~OO/.U farmaceutskoj industrtji se iz proklijalog i osuse· nog jecma spravlja bra ~ no velike hranljive i dijetetske vrednosti. JELENJAK. Gaji se kao industr. preobj ed. krupica. JECAM Hordeum vulgare L. pasje zelje. jedic. lz proklijalog jecma vadi se alkaloid hordenin lroj-i se u obHku soli (sulfata hordenina) daje u obllku injekcija. pesja smrt. sluz. ilka. Opomcna! . JELENAK. Diu· retik i adstringens u narodnoj medicini. nalijep. JEZICAC. Krlole jediea mogu vaditi sarno strucni biljari.ih bi'l jaka. - PoJypodiaceae Vrlo rasproslranjena paprat vlafnih mracnih ~uma i stena. Ijutie. Ulazi u sastav caja za leeenje rana. jer se lako vari.Ima vi~e alkaloida. u spravni. do 50 em dugi. vi· tamina A. amorfnl alkaloidi: pi k r 0 a k 0 nit i n ill ben z 0 i I a k 0 n i 11 i a k 0 n i n su proizvodi hidroLize akonitina kojih ima utoliko vge ukoliko je droga lo~ija.Droge se upotreb lj avaju uglavnom za ekstrakciju akoni· tina. krupi~. MACJI JEZIK Scolopendrium vulgare Sm. vrajnica. . Od zrna (Hordei fructus) spravljaju se razni dije· talni preparati: oljusten jecam.i Gelsemillm semperllircl1s Aiton. - Gramineae Jednogodgnja zeljasta biljka. Dvadeset grama kuva se 3-4 sata u 200 g vode. modri nalep. modri klobuciC:. Listovi su u grupama. 100/. saharifikovanih ugljenih hidrata. kupris. \/Ucji cemer. belancevina. nalep. protiv proliva i promuklosti. preobjedna. omej lisj ak. . holina i vitamina C. Otrovnost akonilina je ogromna. jer pojacava lueenje zlezda za varenje i dopooosi boljem i brzem iskoriseavanju unesene hrane. Zbog toga se mora biti veoma oprezan.ijska. od kojih je najvaznlji kristalni alkaloid a k 0 nil i n. deci. lisjak. zelezni klobuk.366 LI!CI!NJI! BlUI!M Sastav. naLijen. krupica i griz kuvanjem daju sluzastu kasicu koja vrlo blagotvorno deluje na organe za varenje. enzima i drugih korisnih sastojaka. Akonitin je a n a I get i k. Zb. f leni klobuk. dragoljub. pa· sja smrt. Ima tanina. preobj eda. vee I mg peroralno moze izazvat i smrt. griz. Sluz: oljusteno uno. . Upotreba. B. ceo veljcek. 'g toga se daje bledim i slabunjavim. .

jacmica!k. jeeam ozimac. jea. Druga narodna imena: eifa. jeemen. jacmen. Narodna imcna: arpa. JOSIKA Alnus glutinosa Gealrtn. raste pored reka i potoka.JOVA. lORA . - Betulaceae Do 20 m visoko drvo. U narodnoj medicini se upotreb ljavaj u kora i list . cim se oziedi. jahovina. erna josa. zbog cega kora. jevia. JOHA. »karabojom« (ferosulfatom) ova kora siuzi za erno bojadisanje vune. jovovina. Za vreme rata kora od jove je upotrebijavana i protiv grozniee kao zamena za korn cinhone (kinakora).. jah. . 367 Ekslrak( i z jecmenog slada se jos iaklSe vari. jeia. joSie. jesika. jeemi. bijelo f ito. s lieno hras tovoj kori. . Sa tzv. jeusa.k. joskovina. ozimae. Zb og veli kog sadriaj a tan ina jovova kora deluje kao jak adsbrimgens. CRNA lOVA. CRNA JOVA. Spravija se u farmaceut- skoj industriji p oseboim nac inom. jalSa. jeja. jelsa . uskoro poerveni od nagradenog tanioskog crvenila. ehla. jecam viSeredae. JOVA. jecmak. U koni ima do 200/ 0 mesovitog taoina u kome preoviaduje flobatanin. erna joha. ima i emodina i malo masnog ulja.

M I e· c n a c o k 0 I a d a mora imati najmanje 12'io mlecnog praha i najmanje 25'io kakaoa. Kakaova p as ta normalno sadrii oko 20 / 0 kakaovih kostica. Malo je otrovan i brzo se eliminise. meda i dr.J e k a u prasku i aromatika. C 0 k 0 I a d a i p r a s a ok 0 d co k 0 I a d e su smesa kakaove paste i secera sa iii be. Naj cesCi fal sifikat co kola de je dodavanJe manje kolicine kakaove rnase. P r a 5 a k 0 d k a k a 0 a.Kakao je izvrsna h ran a. 12-140/0 belancevine i drugih sastojaka. onda je ona pod prstima gruba i grudvicasta. Secera ne sme biti viSe od 68'10 (najcesce ga ima 40-60'io) . do 0. Teobromin se proizvodi ekst· rakcijom iz kakaovih ljusa ka i I kostica . najmanje 150. dodatka m. Teobromin. KAKAO-BOB. na pri· mer. karanfilica.. S adrzi n ajmanje 16'io mas la. sredstvo za u zi van j e p o 5 I a 5 tic a. KAKAOVAC PRAVI. ali se svi oni u prometu moraju kao takvi taCno oznaciti. jer je ona najskuplji i najbolji sastojak cokolade.35 kofeina. 3-5% ka·ka. Nekad ovaj prasak granuliraju iii prodaju u tabletama odredenog oblika i velicine. Upotreba. sto zavisi od zemlje i ukusa njenih potro· saca. Ako ·ih u pasti ima vise. kao. ako 2'io tao rdna.ovag orvenila. kakaov prasak i mlevene kostice daju se protiv bronhijalne astme. tako da se ima tacna doza za jedan obrok. a jos viSe fosfata (do 6'io). Izraduje se mlevenjem prlenog i oljustenog semena. ton i k (tonicna vina) . slabog mirisa i pomalo sluzavog ukusa. .i diu ret i k.k a (1-3 g dnev. vanile.n o). . 50-53 0/ 0 Ikakaova maJSla. angine pektoris (Theobrominum natrium salicylicum) i raznih skleroza. Izraduju se i razne jevtin~je Cokolade i drugi prOlilzvodi s drodatkom arahisa. U 5emenu ima 1-3'/' tebromina. . kostice (Testae cacao) sastoje se od krutih har· tij as tih delica kakaove boje. Cesto se izraduje i postan »ras tvor· Ijivi prasak« pomocu vodene pare pod pritiskom iii. KAKAOVO DRVO Upotreblj ava se prevrelo i isprieno seme tropskog gajenog drveta Th eobroma cacao L. kakaovog masIa). 5 tim u I a n 5.K KAKAO. jos cesce.Slerculiaceae. a kakaove paste mora biti najmanje 30'io (tj. dodavanjem alkalnih karbonata.. Teobromin je tip direktnih diureti. cimeta. K a k a 0 ve l ju s k e .

CE o 6 .V1JUGAVI KOTILEDONI.STABAOCE. C .OSTATAK MEZOKARPA.SEME TIp FERISTERO C .SEME TIP KALABACILO. CVECEM I JEDNIM OBESENIM PLODOM B .CELlI!! SA SLUZI .Ml. .SEME TIP CRIOLLO .SUDOVNI SNOPIC.POPREC· Nl PRESEK KROZ KAKAOVO SEME: 1 .SEMENI OMOTAC 3 CELlJE SA SLUZI.OUUSTENO SEME: VIDE SE fEZGRA 1 KORENCIC ( I).PLOD U KOME SE VIDE MNOGQBROINE SEMENKE.A KAKAO : A _ GRANA S LISCEM.MEZOKARP.SEMENI OMOTAC . 4 .ENDOSPERM . C .UZOUZ I POPREKO PRESECENO SEME: 1 .MICERLIHOVO TELASCE. 2 .NEOUUSTENO SEME. 3 . F.ENDOKARP. 5 _ SLOJ CELIIA ODEBUANIH U OBLIKU POTKOVI. D .ADO DRVO OBRASLO PLODOVIMA. . G _ PRESEK KROZ ENDOKARP: I . 4 . IMA DRUZA SA KALClJUM-OKSALATOMJ 10 KOTILEDON. F . 7 . I D. 3 .. B" .KuRENCIC. 2 .UNUTRA.NII OMOTAC. 0. E I E~ . 2 .

pra ~ka od cokoJade. Raste po toplim. elipti~ni. tonik i erneliens. bronhltisa. erna i sjajna bobica. . Listovi su uski. Plod je okrugla. U mnogim zemljama pije se . KALINA Ligustrum vulgare L.RE LIM PLODOVIMA stranama. Spravlja se kao i lekovi od drugih taninskih droga. List i kora. na kratklm dr~kama. g/Oli Ii po obodu celL Cvetovi su sitni. katara i drugih oboljenja organa za disanje daju se pilule izradene s kakaovim maslom.370 LECENJE BIUEM Kakaovo maslo sluZi kao najbolja baza za izradu raznih s upozitorija. jer deluju kao blago sredstvo. suvim. U slu~ajevima ka~ lj a. Ove Ijuske dodaju raznim me~anim ~ajevi m a za popravljanje ukusa. beli. globula.kakaov ~aj. jer se topi na ~ove~joj temperaturJ i ne drafi sluzokofu. svecica. raznih vrsta bra~na za decu j bolesnike i slicnih hranljivih sred· stava. ~anim .Oleaceae Sib visok clo 4 m. sun· KALINA U CVETU 1 SA ({. ·i sakupljeni u vr~ne evas ti. (ljuske). mirisni. proliva i plikova u ustima . upotrebljavaju se kao opora i gorka droga u narodnoj mecliein~ za l~enje 'koznih bolesti. masti i slicnih galenskih oblika za uvlacenje u otvore tela. rede i plod. Najveci dec kakaoa u svetu potro~i se za izradu ~oko lade. Mnogim lekovima neprijatnog miorisa i ukusa dodaju kakaov prasak jlli ih oblazu ~okoladom (razni drazej i) .

KANDILKA Aquilegia vulgaris L. od koga potifu lekovitost i otrovnost kan· . piskovina. KAl\!FOR . Arg. ljubi~asti ili beli. KAMALA Crvenomrk prasak koji se sastoji od zlezda i dlaka biljke Mallotus philippinensis Mill!. KANDlLKA 371 Narodnn Imena: bijeli jergovan. kozjak. koje raste u tropskoj Aziji i Au· straliji. zimozelen. KAMFOR Kamfor je cvrsti dec etarskog ulja dobijenog iz drveta Cinnamomum camphora Nees et Eberm. Kamfor je vrlo popularan lek ·koji se upotrebljava najviSe u obliku kamfor·spiritusa. ponekad ruZicas·ti i vise. Deluje kao dobar lek protiv erev· nih parazita. sveza i osusena bilJka i sok iseeden iz sveze biljke (Aquilegiae semen. pa se mora her· meticki zapakovati i cuvati na hladnom mestu. kozjaoica. kozje gro!(!e. biser. lfi· serovo drvo. zinlaslika. zimolez. Cveta od m'a ja d o jula. meokovac. svib. bisemi cvijet.KAMALA. golo. razgra· nato. jer sarna kamala deluje laksantno. Sterilni rastvor kamfora (2S or. kamfor· njak. zimolist. U zubarstvu se upotrebljava protiv rubobolje. mrle~a. kalinica.Lauraeeae (japanski kanfor. zimzelen. Sadrli floroglucinolske derivate. livadama i kamenjaru. Brzo vetri. herba et succus). pasjakovina. zelenika. zimolozina. kamfor.. Posle davanja kamale nije potrebno uzimati sredstva za ~iS· eenje. siba. kamforovo drvo) iii sintetski od pinena (borcvo. To su kristalni komadi ·svojstvenog mirisa. kamforovog ulja i raznih galenskih preparata spolja kao antisepti·k i za drazenje koze. Cvetovi su vrlo lepi. lek koji drafi i jaCa rad centralnog nervnog sistema i <5rea (sli~no kafi i caju). Raste po sumama. pasja leska.ni) u neutralnom masnom ulju donedavna je davan kao analeptik. visoka 40--80 em. Upotrebljava se seme. pas·leskovina. - Ranuneulaeeae Trajna zeljasta biljka. Stablo je uspravno. erna boba. . neprika. terpentinsko ulje). obraslo mekim dlakama. pasji samba!k. Donjm listovi su na duga~kim drskama i visestruko deljcni.Euphorbiaeeae. . sibovina. U eeOOij bUjci irna cijanogenelskog heterozida. bijeli jorgovan.

Ima vrlo evrstu. Lis tic i su 1-3 em dugaeki. kome i druge bolesti. srednja rosapast. Hypericaceae Kantarion je dugovecna zeljasta i korovska biljka. Berba. po obodu nes10 zupea· KANDILKA . Cela biljika je otrovna. antocijana. GOSPIN. bez drske.2'10 etarskog ulja. goli. kver· citrozida i drugih od kojih potice zuta boja). oporog.\ TRAVA Hypericum perforatum L. zveckavac. a najviSe seme. tamnozutih.5%. Upotreba.t ani n a u kome preovladuje kate· hinski. srmenik. a dan as sarno u narodnoj medidni za lecenje fuei.itamina C (oko 30 mg'l/o) i 'lTagove alkaloida.Raste svuda.8 em siroki. kokotieek. hrlica. karotena i flavonoidnih heterozida (hiperozida oko 0. razgranatu stabljiku. . a najviSe po napustenim njivama. Etarsko ulje miri§e na crnogoricna ulja. svetlozelene boje.372 LECBNTI! BlUBM dilke. cin. . skorbuta. U svezoj biljci ima oko 16C mg'lo vitamina C. sa!ltojli se od kadinena i drug'h seskviterpena. Zbog toga se ne preporueuje upotreba kandilke za leeenje. naspramni. jace izlueivanje mokrace. to su zlezde 5 uljem. orlicek. opekotina. KANTARION. . v. kan· dilijca. duguljasto-jajasti. holina.Ima 9-11'/0 mesovitog . za zarascivanje rana i . hemoroida. ervenu boju hiperi. U semenu ima mas· nog Uil. Narodna Imena: asibaear. nagorkog i aromaticnog uk usa. grli· cek. estara izovalerijanske kiseLine i malo azulena. Cveta od maja do septembra. rutozida. . visoka 30-100 em.ja. sa pet listica easice. Sastav. pet koso jajastih. :tUTA KANTARIJA. uglastu. zbog cega prema svetlosti izgledaju kao da su i z bus en i (perforatum). .stih listica kruniee i oko 50 pYas· n~ka sraslih u 3 snopica iznad kojib se dize trostruk tueak tamnocrvene boje. BOGORODICNA TRAVA.Bere se gornja polovina biljke u evetu (HYperici herbal.4-0. Rasprostranjenost. trolistJnjak. a na vrhovima kitnjaste evasti sa zuti m evetovima. za znojenje. Droga je svoJstvenog mirisa. smole. sadrli 0. pakujac. zvonce.Ranije je kandilka upatrebljavana u naucnoj. popina ikapica. oko 0.Kantarion se odvaj'kada u narodu ceni i mnogo upotreb· ljava spolja protiv posekotina. kampavka. karakteristicno tackasti.1-0.

U Botanickom recniku navedena su ova narodna imena: bljuzga . »Kontarionov zejtin. smole. GAROFAN. :luta metlica. Kancarionove ulje (po Francuskoj farmakopeji): 100 g eveta stavi se u teglu. vaniH-na. laeeae) i mnoge divlje vrste karanhla kori6te se u narodnoj medicini za Iecenje srcanih mana i za znojenje: spravlja se i pije topao caj (5 g eveta na 200 g kljuc3!le vode). z&. tantur. pljuskaviea. . KARAMFIL. vekovni narodni lek za Ijude i domace Zivotinje. KARANPlLIC .sekliva treva. ivanjciea. KARAVIUE. trava od izdati. 10--13°/. VRTNI Bas tenski iii vrtni karanfil (Dianthus caryophy/lus L. . veterinu i kozmetologiju. Fenolska jedin jenja koja se nalaze u kantarionu imaju izraienu antibakterijsku moe (vid .ARANPIL. 373 kao antiseptik. vraiji beg. bljuzgavae. Najvge se karanfilica potrosi kao vrlo aromatJCan za· . zvekae. poklopi i drli 2 sata na vodenoj pari. a iznutra protiv bolova jetre. opekotine i druge ozlede iii se tim uljem natopi gaza ili cisto platno pa se ozledeno mesto oblozi. KARAMFIU. zvoncae.. !eluca. ivanova trava.. KARAMFIL. Narodna hnena. prelije jednim litrom najboljeg ulja (po mogucstvu od Iwkuruznih klica) . 'kantarijon. :lucernea. Tinktura i ekstrakc od kantJamiona spravlj aju se po propisima farma· kopeje. pa se ddi na vodenoj par. Sadde ogromnu kohbnu. KARANFIL.lC. tanina. - Myrtaceae Tropsko drva s moluckih i jui:nih FiHpinskih ostrva .i da vino ispari. bogorodicina ruka. smiealjka. voska ~ oko 3'/. gorcan .. 2. 14 do 24% etarskog uLja. trava od poseka. Iseedi se i proeedi da bude bistro. ruti kantarion .Caryophyl. Etarsko ulJe cd kantariona deluje protiv erevnih parazita. KLINCIC. kariofilina. 1. l!potreblja. proliva itd. KARANFIC. greotaljka. U evetu ima saponozida. marina ruCica. vaju se evetni pupoljci (Caryophy/li flos). KLINCAC Eugenia caryophyllata Thrunb. gume. Dejstvo droge je mnogostruko zbog slo!enog hemijskog sastava. smaknez. krvavae. posekotine. KARANFILIC. KLINCIC. »Fitoncide«). zasekn iea. Narod drogu stavi u ulj e i drli na suneu 30-40 dana da ~ to jace poerveni. gospin evet. antocijana i vrlo malo etar· skog ulj a. Kantarionovo ulje s belim vinom: 500 g eveta i iseckanog lista sveze uzabranog potopi se u litar najboljeg ulja (od klica) i pola litra belog vina. gospino zelje.. izda· tljivica. Oba ova ulja se koriste na taj nacin sto se njima maiu rane. gorae. poslednjih godina je u~ao i u naucnu medicinu.

isti s lueaj kao i sa cajem. He· mileia vastatri. U svojoj postojbini.374 I.>:. a mms karanfilieevog ulja je vrlo postojan. dovoljno vlaznu zemlju.. nego iz juine Etiopije. Karanfili6i i ulje sluie za izradu raznih aromaticnih voda. aromatik i ekscitans za varenje. visoko oko 5 m. liberica Hiem. tada najveeih trgovaca u svetu. da· kle. Kad je 1868.kao analgetik i kaustik. gde raste divlje. a u Aziji od 25 0 seveme do 100 juine ~kine. Bolja je kafa s brda i s planina (600-2. Kafa traZi duboku. Jaok i postojan kOI'igens. Gajenje. Ulazi u sastav raznih lekova za ieludac i kao sredstvo za jacanje apetita. Misli se da je oko XIV veka prenese na u Arabiju. . Stotine miliona ljudi koriste kardamom kao omiljen zacin svojstve· nog prijatnog mirisa i ukusa. . laku. U njemu ima 2-8% etarskog ulja. god. arabica. KARDAMOM Elettaria cardamomum Whi. .ktura i sl.te et Maton - Zingiberaceae Tropska biljka od koje se koristi seme.ma veliku moe maskiranja drugih mi· risa. u zemljama oko juznog dela Crvenog mora. C. : i . u zubar· stvu sluii . tin. ali njen ukus nije tako prijatan kao u C. proizvodaci su poceli traZiti drugu. Gaji se u svim trapskim zemljama: u Americi od 28 0 seveme do 30 0 jufue §trine. stomahik. C. Berba. Ulazi u sastav mnogih voda. Jer su je Evropljani upoznali preko Airapa. KAFA Seme dobijeno od raznih Vl"Sta Coffea: CQffea arabica L. KARANFILIC SA POPRECNIM PRESEKOM I UZDU2NlM tin velike antiseptitne moei.. Do druge p olovine XIX veka gajila se sarno Coffea arabica. Dobar je antis eptik zbog velike kolicine eu· genola. Cejlonu i drugim zemljama oko Indij skog okeana. Ulje se u izvesnim prilikarna upotrebljava za dezinfekciju r uku. za proiZVQdnju etaTslrog ulj a i u indu· 5triji likera i parfema. U tom pogledu se pokazala kao najizdrzljivija Cottea !ibe· rica. U desetoj godin'i drvo moze dati 1-2 kg kafe godisnje.Danas je Brazil glavni proizvodac kafe. unistila sve kulture arapske kafe na Javi. dugotrajan i snaiaD. Poreklo. Stimulans .000 m) od one iz nizija.Prvu berbu kafa daje tek posle tri do pet godina. Kafa je na· zvana araops kom. jer ulje . robusta Linden ~ drugih iz porodice Rubiaceae.ECBNJE BIUBM . otpor· niju vrstu kafe. arabica ne potJiCe liz Arabije. dakle. jedna paraz·ittska gljivica.C. ostavi se da plod sazri i da se ljuska . pasta i pilula za negu mba i u & ta. maJo :dm· zeleno drvo.

ukusu. . . zelena kafa je bez mirisa i gorkog u k usa.k ome ima acetona. sivkasto-zu6kasto. 1iurfurilnog alkohola. Od kolieine i kvaliteta kofeina zavise vrednost. ni'kako gorkog iii ki5elog uk usa i S v 0 j s tv e n 0 g m i r i s a. sa rena i sl.Zrelo seme (Coffeae se· men).7 do 1. izveju. prijatnog. da jasno z von e. oblika i boje. ali neosusen plod. da su glatka. mrko. pipidina i drugih proizvoda nastalih pnenjern kafe. homogenosti i sl.Kafa se ceni po mirisu. sreani analeptik. Na pljosnato j s trani pruZa se uzdulna brazda u kojoj se krije ostatak karakteristienog »srebrnog semenog omotaea • . zelenkasto iii nasmede. karamelizu· ju se seceri. U drugim krajevima. Sastav. a s druge ispupeeno. v rio a rom a tie n 0 i veoma cenjeno u I j e nazvano k 0 f e i n. naborana. 7-14 mm duo gaoko. a u brazdi da imaju ostatak od »srebrnog seme . Zrno je vrlo tvrdo i r 0 Z a s to. KVASAC Saccharomyces cerevisiae Meyen - Saccharomycetaceae Kvasac je meka. nagrizena. . finoca i aroma pnene kafe.KVASAC 375 osusi. Jedar litar nove kafe tezack je 01<:0 700 g. Pri tome se proizvodi isparljivo. Kvasac je posebnog. furfurala. naroeito na njegove julne pokrajine. Ne lepi se za prste. Obmnu kafu suse na suncu iii u zagrejanim susnicama. kad su teska.Kafa je tipiena kofeinska droga: nadrazu:je cen· tralni nervni sis tern. kad se baoe na gomilu. Dejstvo i upotreba. s jedne strane raYno. ispari voda.8% kofe~na. Stara kafa se viSe ceni od nove. eistoci. Kvasac vrlo brzo izaziva . 5-70/0 secera. razlozi se slo'lena tanozidno kofeinsko jedinjenje sa hlorogenskom kisel~nom. 8-120/0 vlage. u trijeru oeiste. starosti. Ocenjlvanje kvallteta. Zrna ne smeju biT! plesniva. furana. drobna masa sivo-smed:e boje. . sircetne kiseline. . Zrno je ovalno. oljus te. Nepnena.nog omotaea«.·cine svets'ke proizvodnje kafe dolazi na Bra· zil. Droga. laka. u . na resetima odvoje zma po krupnoci i sortiraju po kvalitetu.Nepdena kafa ima 0.. rukom se bere zreo.. sjajna. 10-11% mas t i. Za kafu se kale da je dobra kad su joj zrna podjednake veliCine. Prtenjem (torefakcijom) donekle se menja sastav kafe. Pnenjem se izgubi nesto rna'lo slobodnog kofeina. vlalna. gola. posle dYe godine letanja ista ta kafa Sf-ME KAFE _ UVECAN POPRECAN PRESEK bire teska svega oko 600 g. protiv proliva i raznrh trovanja. tesko. do 400/0 celuloze . Proizvodnja. Glavne izvozne luke su Rio Santos. ali ce zato aroma postati veoma prijatna posle pnenja. pa se onda drvo trese. suva i tv r d a u toj meri da se zubima tesko lome. Lako se moze razmutiti u vodi i talog mora biti pokretljiv (mineralne primese su teske) .Dve tn. ana} vise kao osveZavajuCi napitak.

U kvascu ima i drughlJ proteina: zimokazeina (fosforprotein) i cerevizina {sadrii lizina i triptofana). 6. G lie i d i. U svezem kvascu ima 70-750 / 0 vlage. Da bi olak~li i ubrzali s~enje svezeg kvasca. pro· teaza. pomalo jajastih celija. dobijen takode od sVeZeg. U suvom kvascu ima oko 5()O/. jer kvasac sadrZi raznih enzima koji mogu u-sIed fermentacije u pilulama izazvati najrazlicitije promene. C. pro tid a. Mora se /: u vat i od svetJosti i va7Jduha na hladnom i suvom mestu pod staklenim zvonom i dobro zamotan u nepromociv papir. maltaza. Sadrl. 4. .i malo yitarnma A.Kvasac -sadrZi znatnu koli~inu veoma vainih belan~e· vina. u pepelu kvasca ima je 52-55%. Sastoji se iz sFtnih. neki proizvoda~i pretbodno daju laktoze. loptastih. 1ma i estara heksoza 5 fosfomom ki· · selinom. . i B2 . Vi tam i n i. Kvasac je gIavna industrijska sirovina za ekstrakciju ergosteroIa. Najvafuiji je e 'r g os t e r 0 I. u neosapunjivom delu masne matel'ije kvasca nadena je znama koli~ina slero/a (oko 1%). Naden je i tripeptid gluta'lion. Lip i d i. takode.Kvasac je ~itav arsenal vrlo raznolikih i veoma vainih lekovitih sastojaka: en z i m a. Pro ti d i. Te veoma vame beIan~evine su mikromolekularna jedinjenja proteina i nukIeinskih kiseHna. Za izradu pilula sme se upotrebljavati sarno k vas a c s t e r iii z 0van dva sata na 103-1050 C (Faex sterilisata. 2.Kvasac ima veoma veHk broj vainih enzima razne aktivnosti: invertin. okrugllil.an izvor n u k 1e ins k e k is eli n e. Kvasac je vrlo vai. kvarenje i raspadanje pilula. Rede se upotrebIjava s u v i kvasac u praslcu (Faex siccata). 3. 5. Mineralne materije kvasca tkara'Meri~e prisustvo vrlo velike koli~ine fosforne kiscline. vitamine i raienu gJavnicu). Kad je dobro za~ticen od vI age. jer se njegovim zrueenjem ultravioletnim zracima dohlja kalciferol (wtamilll D2 ) (vid. koji nemaju terapijski zna/:aj. ali susenjem u tankom sIoju u vakuumu ispod 40°C.Kvasac je vrlo hranljiv ne sarno zbog prisustva tako vainih protJda nego i zbog sadrlaja ve1ioke koli~ine g I i k 0 g e n a (do 40'/0).376 LECI!NJ1! BIUl!M vrenje ~ecernih ras tvora. Sastav. Suv kvasac ostavlja 810% pepela. vih gIjiwca.Osim glicerida palmitinske 1 stearinske kiseIine. zbog ~ega je sladak kao i druge gljive u 'k ojima je. koja sa karbosHazom ucestvuje u alkoholnom vrenjul i dr. zimaza (alkoholaza. Oni su lokaLizovani u eelijskom jezgru kva~/:e. . dekstrinaza. lipaza. To je farmakognOZlijski jedna od najvafuijih droga najslozenijeg sastava i vanredno velike biohemijske. 1. arnilaza.i:d. proteina. gl~kogenaza. glavna glicidna rezervna hrana polisaharid glikogen. Feax inactivata). . . osobito B. nukleozidaza. . vii ami n a i pro v Jt ami n a. poglavlje 0 vitaminima). En z i m i. pmka od slatkog korena i drugih indiferen tnm pra§kova. jednoeelijskih gljivica koje se na mikroskopu vide u obliku podjednako velikih. n u k 1e 0 prole ide. ali: fiU je moe vrenja manja i sporija od svezeg kvasca. 1 i P ida i g 1 i c ida. .Kvasac je najbo/ji izvor grupe vitamina B. K 0 z i m a z a (koenzim zimaze) i k 0 'k arb 0 k 5 i I a z a (koenzim karboksilaze) igraju glavnu ulogu u a1lkoholnom vrenju.ih. 8-10 mikrona ~rokih i 8-12 mikrona duga/:k. DiE (v. moze se o/:uvati godinu dana. preventivne i kurativne vamos'li.

na vrhu nose piramida:lan stilopod. zelenkasto-ml'k. zbog ~ega u drogi uvek ima zrelih i zelenih plodova. Kvasac iroa op~ti biolo~ki zna~aj. Po~to je seme sitno. Kelina ima i. gladak. kvasna gljivica. Ima slabo laksll!Iltno dejstvo. i to izjutra po tihom vremenu i resi da se ~to vi~e izbegne opadanje plodova na 7emlju.81. kvasnica. Zbog toga se sme uzimati samo po upu ts tvima lekara. Upotrebljava se za suzbijanje dermatoza. pre setve sc pome~a 5-6 kg sa 30 kg granulovanog superfosfata.Zreli izvijeni plodovi svega 2-2. Kvasac je vaZan izvor proteina i Slufi za val1enje nukleinske kiseline i ergosterola. Sazrevanje je septembra i oktobra. kva~ KELA Ammi visnaga L. u Wtovima 0. Visnagin je kelinu (0. Uzet u veeoj kolieni kvasac je ~kodljav i moze izazvati povracanje. azotnim i kalijumovim l1ubrivom. podseca na mrkvu. ali nejednako.~nja Umbelliferae zeljasta biijka koja kao korov raSlte u zemljama oko isto~nog dela Sredozemnog mora.k a sirovina za ekstrakciju kiselina. Extraeturn Faeeis. 0. oko 10/0.2 mm ~iroki i 0. Merikarp je plan-konveksan. . a U stabljikama i 'korenju sasvim malo.90-1. pivski kvasac.377 Upotreba.Najbolji prinosi dobtjaju se na plodnoj zemlji. furunkuloze. Kao oj u plodovima drugib ~titarica. 5 primamih rebara su :luckasti. a u novije vreme se sve vi~e gaji za proizvodnju ploda koji sluzi kao industrij's. oko 0.k vasca dnevno 'Posle jela. dnevno do 75 grama razmucen u viSnjevom ill malinovom soku_ Narodna imena: zestin kvasac.8-1. osobito svojirn vgestruko i sitno deljenim listovima i krupnim belim evastima. Pilule izral1ene s kvascem vrlo se lako raspadaju u erevima. ·kvas. slufi kao najbolja masa za izradu pilula. olova kvasovka.Prinos sa hektara je 600-1. Prolecna setva je bolja. . i u ovom ima mnogo masnog ulja (oko 180J0) i belan~evina (12"/0). preliv.Glavni lekoviti sastojak je k e loj n. Na Zapadu se sve vge upotrebljava zraceni kvasae. Kela je dvogod. Daje se po 2 do 3 ka~ike .100/0.20-1'10. Sastav. pogotovu ako se uz to dubri fosfoI1Ilim. kao i sam Iwasac ako je steriHzovan. Berba se mora vr~iti kad pm ~titovi sazru. ali se seme mora 1-2 meseca stratifikovati. . . zbog ~ega se ostaoi od destilaeije i ekstrakcije eene kao izvI'sna sto~na hrana.5 m i svojim izgledom. cev okrek. Jzgled droge_ .1%). pivarski kvasae. Biljoka je visoka I do 1. u drugim delovima biljke: u Hstovima 0. a <I sekundarna mrka.0 mm debeli.5 mm dugacki. Gajenje I berba_ .Kvasac je jedno od najboljih sredstava za s u z b i jan j e a v ita min 0 z a. 'Povl~enu temperaturu i druge ozbiljnije znake trovanja.20"10. Seje se u jesen na dubinu 1. go. sJi(~an .5-2 em ·n a rastojanju 60-70 em red cd reda.000 kg ploda.

vlaZnih i I kiOOvitih zemalja severozapadne Evrope. eel a hiljka je mirFsna. ali draga poHCe sarno od gajene bilj'ke. Kim trazi humoznu ilovacu zakJonjenu od vetra. Kim procveta vet u aprilu. a pradaja je uvek obezbedena. Novijim proueavanjima ~e utvn1eno da plod mrkve (Daucus carola L. naroeito Holandija i zemlje Skandinavije imaju hiljade hektara pod kimom.Kelin se daje peroralno (ikroz usta) u tabletama za leanje s tenokardije i bronhijalne aslme.378 Ll!CI!N11! BILJl!M Upotreba. maglovitih. Listovi su Ilekoliko puta perasto izdeljeni. Stabljika je razgranata.) ima slieno uejstvo: spazmoliticno i vazodilatatorno. Gajenje kima u mnogim zemljama je vafua pl1ivredna grana. na~ kim. visoka 50--90 cm. najvi~ po KlM PLOD STiTARICA planinskim. morae. S obzirom na bolju zernlju i yeti broj suneanih dana. Mi imamo sve uslQve za proiz· vodnju najboljcg kima. selekcionisana i boljeg kvaliteta. prvi medu ~titono~ama .( 40 cm. KIM Carum carvi L. Kim treba gajiti kod nas vee i zbog toga ~to ga uvozimo. - Umbelliferae Kim je dvogodi~nja biljka. Na hektar treba oko 10 kg -semena. a rodi oko 1. jer je ona eista. . Seje se u martu i aprilu iii u junu na rastojanju 40 . tmurnih.500 kg. Raste kao korov -svuda po livadama. Severozapadna Evrapa. . anason i druge mirrsne biIJke boljeg su kvaliteta od onih iz hladnih.

Vecina farmakopeja traZi da u1je mora imaH ni manje od 50'10 n1 vise od 65 volumnih procenata 'karvona. hlebu i picima u zemljama Zapadne. F .i ma malo dihidrokarvona. celuloze. Naj"iSe ulja potrosi industrija likera. bel a n ~ e v i n e. ANGELlKA. i kim je k arm ina t i v. karveola i dihidrokar· veola. 4 2 5 6 Q • D SHl!MA POPREONIH PRl!SEKA VA2NIJIH TlPOVA PLODOVA STITA'RICA.MORAe. Daje se i kao eupeptik. Upotreba. secera.k i galaktagog u c>l>liku caja.5"10. digestiv. Spiritus Carvi m dr. Za Iikere i sapune upotreb· ljavaju se karvon i ulje iz koga je odstranjen karvon . Severne i Srednje Evrope. Ima j~s i mas no g u I j a (8-20"10). . Etarsko ulje se dobija destilacijom pomocu vodene pare iz sveze poz. C . diureti.KIM. ViSe se upotrebljava u veterinskoj medicini. do 8"10 t a. najviSe 9"10.KIM 379 Sastav. bezbojna iii slabo ruckasta tecnost iz. sluzi.KORlJANDAR. razitog mirisa na karvon i aromati~nog ukusa.kima je eta r s k 0 u I j e (3-7"10). kobasicarskim praizvodima. n 1 n a. D . jer sadl-ze mnogo protida. Aqua carmirzativae. Zaostale uljane poga~e upotrebljavaju se za ishrallu stoke. Kim je uglavnom doma· ci i narodni lek. Etarsko ulje od kima je bistra.Glavni sastojak . a narocito z a c i n. . E .'ela protiv gasova i nadimanja. zatim . .Kao i ostali plodovi stitarica. oko 2eN.k eton k a r von (53-65"10) i terpen lim 0n en (oko 30'10). voska. Glavni sastojci ulja su .KUMIN. Pe.KUKUTA. pela ostaje oko 7. Uzima se oko 1 gram samlevenih plodova kima dva puta dnevno posle . boje i kalcijum-oksalata. U vellkoj dozi etarsko ulje deluje ot· rovno. njevenih i zdrobljenih plodova. smole. A B . koji se svakodnevno tro§i u znat· nim kolicinama u svim jelima.

. nadrafuje i jaca . kuminak. s jedne slrane. protiN izvesnih zeIudacnih oboJjenja. pitomi kim. komin. poljski 'mm (Or. kao slimuIans.380 LECBNJ1! BlUBM Cesto se daje zajedno sa drugirn drogama koje deluju kao stomahika i karminamva. Na~i planinci treba da gaje kim. Takve vode potre bno je prethodno prokuva ti. Dobro nacinjen infuz (»caj «) je vrlo prijatan napitak koji osvezava. Dejstvo caja tie uglavnom deIovanje kofeina i tanina. dakIe. karun. podstice na rad. 'mmelj. odakle je verovamo u XIII veku uveden u Evropu. kamilicom. To ndkako ne Ciniti. Pogotovu u otvorenom Ioncu. ali se kuvanjem gube gasovi rastvoreni u vodi. KINE SKI ILl RUSKI CAJ Thea sinensis L. jel'. koprov. krccne. ndkodIjivog jedinjenja.10 minuta pili.Theaceae Stotine miliona Jjudi uzivaju u pijenju Caja. Kod nas je u potreba kima neznatna. Najukusniji caj se dobija s me· kim vodama. povoljno uliee zbog ikofeina. divlji kumin. pre svega sa anisom. . Caj se ne sme kUllali. Zato se pri izradi caja voda naglo zagreje da bi ~ to brle prokljucaIa i time ~to manj e gasova izgubila. a njihovo prisustvo popravlj a kvalitet infuza. dobrodo~ao u sIucajevima trovanja aIkaloidima i te· skim metaJima.k nap or (dejstvo kofeina). smesta poklopiti i posIe 5. a za vreme nepodno~ljivih Ietnjih rega hladnim Cajem gase zed i osveZavaju se. Narodna irnena: bela cemena. moraoom. kmin. kimijen. a pogotovu gvotltevite vode daju caj neprijat· nog ukusa. Tvrde. Daje se i IkilO tonik. slab diuretik itd. KAKO TREBA SPREMITI CAJ PA DA BUDE PRIJATAN NAPITAK? Kvalitet infuza (caja) zavisi i od vode. Treba ga poparili kljucalom vodom. mirodijom i drugim drogama mahom prijatinog mirisa i uk usa. a to je ~teta. teIo i duh« da moze podneti veM. caj izaziva vrIo ugodno raspoIozenje. a uz to sadriJi tan ina koji vezuj e i talozi alkaloide i te~ke meta1e u obIiiku nerastvor· Ijivog.felin). nanom. Uzivanje caja u svetu razviJo se uporedo s razvojem industrijske proizvodnje ~ecera iz ~eceme repe u umerenim predelima. Kim su poznavali i upotrebljavali arapski lekari. SAMO JE UMERENA UPOTREBA CAJA DOBRA Umereno i razumno upotrebIjen. osobito u ·i sto6nim i ju~nirn krajevima. To je danas najv1~e upotrebljavana kofeinska (puninska) <!roga. jer ga mi uvozimo. Zimi se njim Ijudi greju. kimin. Caj je protuotrov.

Preteranirn i dutim svak~ dnevnim uZivanjem caj izaziva nesanicu. B . kofein ga na· draiuje. severnoj Africi oj drugde. jer je ko· fein glavni sastojak caja koj4 draii ove centre. Na osladenom caju Rusi. D . osobito ako je zamOtI' nastao od intenzivnog urnnog na· prezanja. UST KINESKOG CAJA: A . guo bljenje apetita. a kasruje se is· postavilo da je ree 0 jednom istom a!lka10idu u 'kafi i caju) draZi korn veli· kog mozga. Caj svojim kofeinom (ranije se kofein nazivao teinom. dosadne zatvore. ManclZurci. avijaticarima. . eovek postaje lucidniji. slabljenje ltd. nefermentisani caj izgleda da je ma~je otrovan. CAJ DELUJE NA MOZAK. Time se objasnjava i poveeanje moti ueenja.DLAKE 200 PUTA UVECANE SportisNma. Korejoi i Japanci gaje kombuhu. uopste. Zeleni.KINESKI lU RUSKI CAl 381 HRONICNO TROVANJE CAJEM TEIZAM - U velikoj dozi caj je otrovan kao i 'kafa. Engleskoj . dok allkohol deluje depresivno na centralni nervni sistem. Caj suzbioja [ smanjuje zamor i sanjivost. C . jer kofein deluje suprotno alkoholu . intelektualni rad je Ia:ksi i uspesniji. jer ih bodri i krepi. javlja se balji rad miSica i refleksi su bdi i potpuniji.CEO LIST U PRIRODNOJ VEL/ClNI. pamcenja i razume· vanja i. To su sluCajevi hroniCnog tei:mna. te~ko varenje. SRCE. caj je manje opasan od kafe. radnicima. KRVNE SUDOVE I CENT AR ZA DISANJE Dejstvo Caja je utoliko jace ukol1ko Caj irna vHe kofeina. tj. ra~ireni oso· bite u Kini.TRN NA OBODU USTA. Ipak. a drugi riarodi piju jak caj . soferima i drugim osobama Caj pomaie. zbog cega osoba 'Iak~e shvata i b):'Ze povezuje misli.POPRECNI PRESEK KROZ GLAWll NERV. U nas je obicaj da se posle uzimanja veCih kolicina alkohdlnih pica pije jaka kafa.

8. dobija se zdrava i pitka voda. Ako se sarno vrlo malo caja stavi u vodu dok kJjuea.0 b a fen i. Za vreme fermentacije caja nastaju f 1. masti i drugih balastnih materija_ Dobar caj mora dati n a j man j e 30% v . Kuvanje vode je najpouzdaniji nacin sterilizacije.ge ta- . B I .. jezera i bara. za jaeanje organizma itd. ali sva nernaju isti terapijski znaeaj. 0. srodnih polifenolskih jedinjenja eaj deluje i kao tipiena taninska lekovita biljka protiv proliva. Hemijski sastav cajevag !ista je vrlo slozen. Zbog ogromne kolieine tanina (najbolje sorte eaja irnaju viSe od 300/0) i drugill . trimetilksantina). Caj je vaian prot!votrov.vane kao caj. a pre svega Crveni krst. Cajev tan in je -sme~a epi1 katehina i ga-\okatehina. Prema tome. Medu tim. dekstrina. Za poslednj<ih 150 godina u caju je nadeno nekoliko desetina raznih hernijskih jedinjenja. povecava ventil acij u pluca. Caj irna 1-5% k 0 f e ina (teina. A dalje od puteva pije se ~to se stigne. pepeo je zelen od man g a n a.nikatinske i pantotenske kiseline. SrCani mi§ic se bolje ishranjuje i 'tako jaea. srdobolja (d<izeruterija). Na svakoj zeleznickaj ili autabuskoj stanici pije se druga voda. teo f iii n a. Glavni lekoviti sastojci caja su purinski alkalaidi. jer po onoj mudroj narodnoj izreci . pre svega. . B 2 . ~to je presudno u hitnim slueajevima_ CAJ JE NEOPHODNA RATNA REZERVA SVAKOG SANITETA Za vreme rata milioni Ijudi su u pokretu. moraju ±mati znatne zalihe dobra zapakovanog prvoklasnog caja. a p e pel a n i vis e od 6. nerastvorljiva mtka tela. kuvana voda je neukusna i vecina osoba ne moze da je pije. u nufdi i voda iz reka. Svojirn kofeinom eaj nadrazu~e i centar za krvotok.opore.ode n 0 g e k s t r a k t a. upale sluzruice i 'koze.5-1 0/0 eta r s k 0 g u I j a i 2-3% legumina. ran~eniku i svakom teskom bolesniku bolje je dati eaj nego 'Vodu. KoliCina vlage se normalna krece ad 3-6010.Zato ga svaka apoteka. rotina. OD CEGA POTICE LEKOVITOST CAJA? Ma. jer caj jaea cell'tralni nervni sistem i srce . jer drliZi respiratorni centar. Otrovanom. zdravstvena staruica i druge zdravstvene ustanove moraju imaJti. usled eega je srem rad pravilniji. stavske materije) i prostija fenolska jedinjenja tLpa katehina i njihovih derivata. U caju ima \jo~ i gume.34% tan ina.1o je kulturnih biJjaka Jooje su taiko svestra-no ispitli.382 L1!CENJP. U zelenam caju ima vitamina C.bolje je zlo spreciti nego leciti«. usled eega se i rad s rca poboljsava. caj '. a den ·i n a i k san tin a. U pepelu 's e ne smeju naci teski metali (ve~tacki ate· zavan Hi bojadisan caj). kolera i dr. pa se 'Ia~de dBe i prijatnije oseca. . vaska. malo teo b r 0min a. jaei i bolji. kofein i tanini (. U zelenom caj-u ima v. BILJEM Caj svojim kofeinom pobolj~ava disanje.ma ve!ik profilakticni (zaStitni) znacaj. opekotina. Epika tehin ima svojstva vitamina P (pe). proizvodi kondenzacije i oksidacije katehinskog tanina.5~/o ni man j e od 5%. Eto zasto svaki civilni i vojni sanitet. v 1age sme biti n a j vis e 'JO/. To su putevi zaraze najopasnijim bolestirna: trbuS ~li tifus.

U cajevom listu ima tea z e. 5 mol a· 5 toe tar 5 k 0 u I j e 0 d k 0 j e gpo til'. s ud osetljivih profesionalnih probaca (degustatora) I'. pro zenja i uvrtanja raspao se k 0 f e i Jl • tan a t.. Tek posie njihove ocene vr~i se kJasifi· kacija i pakovanje. U zivom Iism 'kofein i ostali alka· loidi se nalaze vezani na lanine.aja na planlaZama je vrlo slozeno. v rio a rom a til'. pa se moze direktno hloroformom ekostrahovatL Oslatak kofeina moze 5e ekstrahovati tek posle tretiranja amonijakom. Najbo/je vrste caja imaju najvise tan ina.INESKI ILl RUSK. a sasvim malo kao lek.. Zbog toga ani gotovo reo dovno boluju ad hronicllog teizma. gus lO. nego pre i iznad svega prema svojim organolepti6kim svojstvima. tj. DEGUSTACIJA CAJA Mada je u caju nosilac lekovitosti . Zato 5e mora brizljivo cuvati na suvom mestu i her met i c k i zap a k 0 van u 5 tan i 0 1. ISPITIVANJE I CUVANJE CAJA Vel ike uvozne i izvozne drogisticke trgoval'. citronelola. Za vreme nepafljivog pdenja l1stiea I'.lk ne ceni i ne plaea prema procentu tog alkaloida.va prvenstveno na kofeinu. ali pre svega se cene i iznalaze takve sorte tkoje daju najaromaticniji caj s najvise tanina. Na vlafnom mestu caj ·porpI1i. a u crnom caju. jer se gotovo say proizvedeni caj u svetu potro~i kao svakodnev:ni prijatan napitak za osveiavanje. tzv. Zbog toga je za ocenu kvaliteta I'. a prima miris sredine u kojoj 5e nalazi i tako gubi vrednost. enzim koji pretvara jedan deo flobatanina u flobafen.aja potrosi u svetu za uZivanje. koi'i dnevno ponekad moraju da probaju po 100 do 200 puta razne vrste caja i da daJu ocenu 0 vrsti i kvalitetu caja. odnosno prijem caja. nje.! CAJ 383 nina. premda se lekovita vrednost caja OSIIli. on se ip.mi meroljiv.kofein. ali se vrednost I'. Ovo ulje ima mnogo metilsalicilata i feniletil·alkohola. nepovoljne klimalske i druge nepogode itd. otporne na bolesti i ~tetocine. Odabiranje. I e p I j i v 0. Fer men t a c i j 0 m 5 e j a v I j a z u lo. a vrlo malo za lek. vrlo osetijiNe i vicne probate caja. Traie 5e sorte 5 mnogo mca.K.ke kompanije i trgovci na veliko imaju narocite eksperte. prema tinoei mirisa i ukusa. podaci 0 nj<!govom hemijskom sastavu. a u crnom vi ~e 'slobodnog kofeina. e m i r i s c a j a. za vreme fermenlacije. vrlo malo geraniola i dr. dok je j 0 ~ m I a k. ono ide u nekoli'ko pravaca.aja nego rezultati. Mladi listovi i pupoljci sadde vire tkofeina (i tanma) nego stariji. Thea Tasters. neprijalan miris. To je zbog toga ~to se najvici deo proizvedenog I'. Ne'kada~nji »karavanski. n 0. oplemenjivanje I'.aja ne celli sarno po kolil'. zbog cega se u drogi skoro say kofein nalazi slobodan. deo etarskog ulja izve· trL Nestrucnim i nehatnim cuvanjem caj gubi aromu. jedne peroksidaze.aja vee. Da hi imao sto bolju aromu. jer je ~rebalo godinu i .aja varnije mBije. caj 5e pakuje odmah posle pdenja. budaY. iii »Tuski caj " eenio se 'kao najbolji.ini kofeina nego prvenstveno po uk UIS u i m i r i 5 u.

zemlja. zilavije. grafit i sl. jevtiniji je i njegovim branjem drvo lIle oslabi kaa kad se . ni kofeina i dr. Taj »Iafni eaj « se u vodi raspadne. dlakavost. tm. 0 t pat k e i sitneZ nasta!le za vreme prerade eaja raznim sredstvi· rna slepe . glina i dr. Fi· noca arome je drugacija.384 LECBNJB BIUEM po da na dok iz Kine s tigne u Nif nji Novgorod. Epilobium angusti· folium (osobito u SSSR). grancice i druge primese. 6. raz· aim taninskim ekstraktima i sl. H~ce je veee.Ji oni se ne pruzaju od uedne do druge epider. hro· mno zutilo.aJj) od mea. lepe f ute boje kao zlato. aromaticnog mirisa i nagonkog.bere li~ce. kofeina i onih zupeastih kandza razlikuje od caja. razvijenosl vlakana oj dr. prisustvo iii odsustvo idioblasta. i tako je obja ~ njeno za~to je rusk! caj to llko bio trazen.20. voda Jrojom je eaj paparen (1 +9) mora bin bis~ra i sjajna. jer manje drazi.me. Cesto ga oboje karamelom. alkohol pozuti. 2. jasen. . a s kiselJinama se povrati na zuto. imaju lisce koje se oblikom i veHcin'Om. Cvetni pupoljci od caja daju blag i vrlo prijatan. kao i sva ka druga skupa droga. K u r k u rna: caj se izmucka s a}koholom. tvr· c1e. rufa.pak se u svetu cajev evet malo upotrebljava. pomaio oporag ukusa. Osim toga. FALSIFIKATI CAJA SU CESTI I RAZNOVRSNI boljih eaj eva 10Sijim vrstama. berlinsko plavetnilo i kurkuma (u zelenom caju). direktno 51! \'ezuje na vunu. Jedino Hsce izvesnih Camellia ima idi· oblasta. gips. Na primer. tremja. Danas je dClkazano da je bolj i caj koji j e odlezao godinu dana. zova. odsustvom idioblasta. 3. na primer. omogucice raspoznavanje slabijih vrsta.). jagoda itd. Tako se mogu poznati i drske. Nerna oi poznatu arom'll caja. U nas je nepoznat. Min era I n e materije povecavaju procenat pepela (pesak. ali se i to moze dokazati. s bazama ce se obojiti mrkocrvenkas>to. S t ran 0 I i ~ c e: Salix alba j diITuge vrste vrbe. posto sadrii manje kofeioa (0. crvenomrk infuz. jer nllje u modi. Up 0 t reb I j a van i c a j nema odre~eni postotak ekstrakta. aromalicniii i bo/ji nego infuz (c. nema kofeina <ni ouih 'kandZa na rubu itd.. Pekoe sa Souchong cajcm. je r se eaj vrlo eestp falsiRkuje. a.). Uvek se proba sarno nezasla~en caj. Vellcina listova. B 0 j e: indigo.i formiraju u oblike s·liooe pravom caju. 'llgodnog. S. 4. vimja. evet se skoro ne maze faIsafikovati. hemij s>ka i os tala ispitivanja treba dapuniti jos nekim istrafivani'ima. Pregled ouiima . 1.. Z arne n j i van j e U NAS JE NEPOZNATA UPOTREBA CVETNIH PUPOLJAKA CAJA Cvetni pupoljci <'aja imaju mnogo prednosti i steta je ~to ih nasa uvo· zna preduzeca ne nabavljaju u proizvodackim zemljama. lupom i mikroskopom. Pa J.

Mongolski kan poklonio je 1638. jer je sve dotle bio v r l o s k u p. Tada je caj bio vrlo skup. pre nase ere.A.ku gajenje OaJa uzelo vere l'3mne re.500 god. U nekim zemljama je drlavna vlast otvarala jayne cajare i favorizo· vala privatne u borbi protiv prekomernog uZivanja aIkoholnih pica (Rusija).J _ GRAN C[CA U CVETU kafe. najviSe su ga uvozili i doprine li ~ irenju nj egove upotrebe u Evropi. Otuda se u oas i danas vise ouje »ruski caj« oego kineski. Ako se IffiIOra bWrati jzmec1u dva zla ma!l1. Hol a nc1ani. Spominje se na 2. tako da je »tRj o bio pl'ivilegija same po· "lascenih j imucnih staleZa.) RUSK) CAJ 385 BURNA JE ISTORlJA CAJA Zbog cega se u nas kineski eaj naziva . k. lunas na Balkanu am-a javrrih eajatra. uz[vanje caja r~irilo se tek u XIX veku. onda je svakako uZivanje eaja mrrogo manje zlo od Bllilroholizma.je zlo. u cvelu Sirenju upotrebe eaja za pice u nas najvise su doprineli Ru· si posle I svetskog rata. U Englesku je uvezen 1665. a i od ka.:sen a iz Kine u Japan. poceli su Holan.000 javnih cajara. ruskom Cant maIo eaja kao skupocenu retkost. Ali caj jos nije uspeo da u nas po· tisne prekomerno uzivanje erne C. Mong olije i Sibira. drugi put u maju (Soucllong) i Ire- . svilasto dlakav. Nazivali su ga i »karavanski caj«. god. a isto tako i IS e C e r. feizma.jdZjnica«. ZBOG CEGA SU VA2:NI VREME I NACIN BERBE CAJEVOG LISCA Cajevo lBee se bere 6-8 n edelja posle orezivanja oajevog drveta. U Evro pu je prenesen tek polovinom XVI veka kao lek. Prelipostavlja se da j e pre nekih 12 vekova upotre ba caj a pren. Vee krajem istog veka eaj se paCeo ~iri ti i u nekim evrops'kim zemljama slutiti kao pice za uz)vanje. U Kini i u J apanu se bere 3-4 puta godisnje. primIjen je sa odu~vljenjem i vee posle nekoliko decenija bilo je oko 3.qje toCe sarno eaj.. Polovinom XVII veka spominje se up 0 t reb a c a j a k a 0 1 e k a u nekim zemljama Zapada i u RusijL Oko 1660. Ipak. . god. godi· ne. c1ani uvoziti u Evropu veee kolicine caja. s belim ta6kamal. kao sto kafane tote sarno ·kafu. Prvi put u martu iii aprilu (P ek 0 e.ca. Caj je dugo vremena ikaravanirna dolazlo u Evropu iz Kine prcko Ru· sije. lIlajbolji moreplovci i trgovci.K[N ESK[ u. ruski« ? Mi sLi se da su za caj Kinezi znali od najdavnijih vremena. U Japanu je u XV ve.

Istovremeno se obere i sve cvece i plodovi da ne bi smetali novim Ie· torastima. izvadi. zavija i razvija. z uti iii c r v e n i c! a j. ali cemo navesti sarno najvainije momente. • PRERADA LISTA JE PRESUDNA ZA KVALITET CAJA 1ma vise nac!ina prerade. LI!CI!N1B BIL1BM P e k 0 e taj . jer je c!aj u prvom redu s red s t v 0 z a u z i van j e . U nas se najviSe trosi erni c!aj.i. Z a v rem e fer men t a e i j era z v 1 J a s e p r i j a t n a a rom a c a j a. gardenija i sl. ne razara se hlorofil. C r n i c a j. Odmah posle toga.386 6i put u julu (Congou. To se ponavlja nekoliko puta. Posle pol a sMa (nekad treba 3-6 sati) pre· mne se vrenje. Zatirn l5e SUS1 j prz. Berba se mora vrSiti blagovremeno. Od 100 kg sirovog dobija se oko 22 kg suvog lista. Orezivanje i sabiranje vr~ se strutno i briZljivo. Kvahtet taja zavisi od vrste biljke. Rasiri . osusi nad zarorn. Englezi i Holandani su u svojim 'kolonijarna radili slieno. posle fer men t a e . Od dlacina prerade zavlsi da Ii ce se dobi ti ern i. sarno 5e n e p uS t i fer men t a e i j i (vrenju). 2. Obit no se here pupoljak i 3-4 Usta ispod njega. Prve dYe vrste su vainije od druge dye. i jos toplo hermeNcki p a k u j e u gledosane iii 1akovane metalne kutije oblozene metalnim (llcalajnim) listovima.k orpama da s v e n e. potom se uvrnuto liSce prenosi u odaju za fermentaciju zagrejanu na 35-400C u slojevima debelim 4--15 em. rukarna savijaju i g n j e c! e nekih desetak rninuta u hladu. a na njegovo mesto rasiri se sloj prlenog taja. Zatim se pusta struja top log vazduha. I to je jedan od raz. To se ponavlja nekoliko dana dok taj ne primi miris dotitnog eveca. skine s vatre i izruc!i u korpu da se na promaji ohladi. proseje. 1. a kasnije od nac!ina pakovanja i tuvanja. z e len i. vee se odmah brzo isprli. M i r i s i uk u s s u va z n i j i o d pro c e n t a k 0 f e ina. Zatim ga rasire da se ohladi.loga zasto je c!aj jos uvek skup i zasto se plantaie ne poveeavaju. posle c!ega ga razastru na asure oko pola sata. Oko gajenja taja ima dvaput vise posJa nego oko kafe i kauc!uka.i j e. poslednjd kvalitet). izdufe se i roba ima mnogo otpadaka.s e tanak sloj raznog mirisnog cveca (jasmin. sve dok iz asta ·ne prestane da izlazi zelenkast sok. baci u kazan za prlenje. lisce se grej e. ali jos vise od vestine prerade. Z e len i c! a j izratluje se u Kini na slitan natm. same tvornic!ki modernim metodima zasnovanim na nauci i iskustvu. Zatim se u v i j a metlu dlanovima. Ponovo se razvi:je. Ovo se ponavlja nekoliko puta sve dok lisce ne postane tamno i sivkasto. bnizljivo 0 dab ere i odstrani sve sto ne valja. oprezno p r z i u sudovima od tuta iznad zara.Kinezi ostave obrano IBce oko 2 sata na suneu u velikim . tj.) i ostavi 'i zvesno vreme. pa se ukloni. jed n a I e p I j i'V a mas a. inac!e listovi omatore. razvija i ponovo uvija i razvija. Caj za domacu upotrebu Kine1!i v~tatki raznovrsno namiriSu prema ukusu svojih potrosata. stavlja u mamnu za uvijanje (20-30 minuta). 150r- . . tatno po utvrtlenim propisima zasnovanim na iskustvu i nauci.da~e drvo sarno od svoje ses'te godine pa nadalje. dalcle. Obrano lisce se drfoi oko 18 sati da svene na lesama u ta~om sloju na 25-35 0 C.

Ti z up c i lice na rope cmkasto-mrke pticje kandie. Dr mi. Caj je postao prava kulturna bilj. pro je i to jedan od razloga s1'o ova moderna proizvodnja sve viSe potiskuje kineski eaj na svetskom trfiStu.k a i suptropska zeml. Na donjoj cewrtini i1i treei-nJ obod lista nije nazubljen.trafivanjima U sVThu poveeanja prinosa i poboljsanja kvaliteta cajellOg ·lista. nego je ceo. na Cejlonu.ja cini napore da gaji cajevo drvo 'kako bi time 'spreei'la uvoz i odliv deviza. Razumljivo je da se industrijskim standardnim metodima dobija jednolicna J tipizirana droga.i je osobitog. Otpatke i sitnez presuju u opeke ili tablete. i Jugoslavija je pokusavala sa uvodenjem caja u kulturu. Orezivanje ·se vrsi na kraju susne sezone.k om i svim drugim is. UvidajuCi sve veCi maeaj caja. Sve je veCi broj naucnib mstitucija koje se sve mtenzivnije bave agrobiologijom.KINESKI ILl RUSK! CAJ 387 tira. po obodu soitno reokasto-zupeast. Problem orezivanja je u stalnom usavrsavanju_ Proizvodnja caja sve viSe prelazi S privatnog sektora na drlavni. Li'stiCi caja su pazljivo uvijeni u vretenaste. 'krive iii zguZvane . zatubas1'o-siljast. .U zelji za ekonomskom samostalnoSCu i da bi sto vge bila nezavisna od mostranstva. su~en u kratku drsku. vrlo prijatnog m i T~S a i oporog i gorkog uk usa. Zato se na to polaze mnogo pafnje. ~to je za ukus poLrooaea od prvorazredne vafnosti. Sumatri i u drugim tropslcim predelima gde je klima uvek podjednako zarka. sva'ka trops. agrotehni. Pretpostavlja se da u svetu ima vise od milion hektara pod eajevim drvetom. NajviSe se gaji u Ki-ni. Pre liven kljuealom vodom listie omeksa.ka. Indiji. na velike plan1afe. U Indiji. na Cejlonu. U Indonezijoj oj drugim zem1jama. KAKO SE CAJ MOZE POZNATI GOLIM OKOM I LUPOM? Caj na prvi pogled ne lici na list. ispi-ruje i pakuje. Javi. . CEJLON JE OD POCETKA XX VEKA POSTAO PROIZVODAC I IZVOZNIK NAJBOUEG CAJA NA SVETU. orezivanje se vrsi svakih 15 dana. JER SE SVE RADI NA NAUCNOJ OSNOVI GaJenJe eaja. Sekundarni nervi se odvajaju od glavnog pod uglom od 450 i dalje granaju u gustu mrefu. M~mski rad je jevtmiji od kineskog domaceg rucnog. Marko UlieeV':ie postavio je pre desetak godina manje kulture radi ispitivanja moguenosti gajenja caja na nekoli'ko mesta u Crnogorskom prmlOrju. Te zemlje su i najveei izvoznici caja_ OREZIVANJE CAJEVOG DRVETA IMA VELIK ZNACAJ Ore z i van j e j e n a j v a z n i j i P 0 5 a 0 0 k 0 g a j e n j a c a j a.k omade mrkocrne boje. vide se jakom lupom. razvije se (na staklenu ploCu) i tada se vidi njegova velicina i oblik: duguljast iIi duguljasto-kopljast. Ca.

. Inace. Srednjoj Americi i u mnogim drugim zemljama. list mu je upola sitniji i grana se od zemlje. ipak je celokupno tamosnje poslovanje sa cajem ostalo dosta printitiv. Austra· liji.000 m. Caj ima naizmenicne. isti s lu ~aj kao s kafom. velik u vlaznost vazduha. na Cejlonu (1875). S planina je ~aj bolji nego iz nizija. to je v·r lo briZ· Ijivo prou~eno i postal'ljeno na n a'll C n e i industrijske 05nove. Vee nekoliko hiljada godina kako se 6lj gaj i <u Kmi.no. u ·kulturi proizvodaci ne dozvoIj avaju da caj naraste vise od jednog metra. KAKO IZGLEOA CAJEVO ORVO? Caj je vrlo otporno. c3ak i u krajevima oko Sredozemnog mora.-uIture caj a penj u do 2. Hladnoeu lakse podnosi. tamnozelene. Prvi je nizi. gde je gajenje novijeg datum a. Caj izis kuj e najmanje 1. Suma~ri. a od njih se odvaja velik broj varijeteta i prelaznih oblika.388 GEOGRAFSKO POREKLO CAJEVOG ORVETA LECBNJE BrUBM Caj je verovatno poreklom 1Z Asama. rene do 10 m etara visoko. u Indonezi· ji. SVETSKA PROIZVOONJA CAJA Indija i Cejlon podmiruju dye tre6ine svetske potrosnje caja. trouglasta i mnka caura sa tl'i semenke. Uglavnom ima dye vrste ~ajevog drveta: Thea sinensis (= chinensis) i Th ea assamica. Naprotiv. jako i lepo zimzeleno drvo Hi grm koji naraste 3-5 m. Kvalitet raste s porastom vi sine planine. Plod j e drvenasta.5 m voderwg taloga godisnje. 00 CEGA ZAVISI KVALITET CAJA? Caj st rada od duge suse. Brazilu itd. Jav·i. a mnogo kasnije u Japanu. da oi se lisee mogro ~to lakse rukom sa lemlje brati i da bi se stalnim. u driavn im nLkama iJoi svojina trustova i veliidh preduzeea. struenim potkresivanje~ u od· redeno doba godine i uzrasta dobio sto veCi broj mladih letorasta i sto vise mladog liSea. gde temperatura pada ispod OOC. Na Hima<lajima se J. izrazito kiselo zemljiste.j see m 1a c:I e. lako. pod stalnim nadzorom stru~njaka . Listovi od Th ea sinensis su duguljasto-jajasti i najviSe 12 om d'llgooki. na Cejlonu. . is pod Ka vkaza i u drugim zemlOama. Od XIX veka pro~iTilo se gajenje ~aja po mnogim tropskim predelima: u Indij i (1840) . lake se caj gaji u Kini od pamtiveka. Seje se na 2 m rastojanja i ne dopusta se da nara-ste vise od jednog metra. a oni od Thea assamica su viSe j aljas·t:i i clio 25 em dugi. u t 0 1 i k 0 s e ~ a j vis e c e n i. dakle. krupne. Rusiji oko Batumija (1848). peskovi to. vrlo 'lepe cvetove veoma prijatnog mirisa ria jasmin . jer u k 0 1 i k 0 j e l . Poslednjih nekoliko decenija poteo se gajiti i u Africi. Burme i 5a ostIVa Hajnana. zaSticeno od jakih vetrova prirodnim iii vestackim zaklonima. zimzelene lis tove bez mirisa i be Ie iii pomalo ruficaste.

Ocedena teenost od liUa j rastvor sapuna se pomesaju j tom teenoscu se prska voce i povrce protiv napada insekata. KISELO DRVD gorke m ruteuije ai/Glltina. ~esto perasto deljeni. . RUS Ailanthus glandulosa Desf.. Lislovi su 1a bIlJka. i do 210 mgOfo vitamina C. SMRDLJIVO DRVO. SMRDUlVO DRVO . oksikumarinsJoog heterozida. Upotre. .KISELO DRVO. ~eS ce mesajuci.kiseline. poreklom I za p?s umIJava l~j e goleti. siri jak i neprijatan miris. U listu ima do 12<>/0 tanina. AJLANTUS. OSObllO u Julu kad cveta. list. 389 KISELO DRVO. blJavaJu se kora s gra na i s kore na 1 . U drugom sudu se rastvori I kg crnog mekog sapuna u 50 litara klju~ale vode. MORSKI JASEN. Kiselo drvo se upotrebljava i kao insekticid (ungtava insekte) i insektitug (gom. U kori ima katehinskog tanina. Sirnarubaceae u: iz istoene Azije. pa se u Kini upotrebljava protiv tropske (amebne) srdobolje i nekih erevnih parazi1a (kao nar). U nas se sadi. Do 30 ~ visoko drvo. tera insekte): I kg svefeg lisca se simo lse~e i prelije 5 50 litara klju~aJe vode i. PAJASEN. saponozida i rnasnih jedinjenja. elagne i galne . drli 24 sata. Deluje sHeno ipekakuarti . dugat'ki do 50 em. flavonoida.

Upotreba. trave-ive. eritarurozid.pomorandze. (Centaurium umbellatum GiI Hb. S tab 1 0 je cvrsto. . Droga. njime se trlj a. GORCICA. medu kojima je glavni gencijanin. gorke deteline i kore od gorke . cesto i uspesno upotrebljava kao kiciea: za otvaranje apetita.000). Ulazi u sastav gor-kih cajeva za stomak. Da bi odstranio razne insekte. Od ove srnese moze se spravljati caj Hi se stavi u litar komovice. Jacina gorcine droge je od 1: 2. a debelo je do 3 mm i naretko obraslo si tnim listicima. mala. vina i tinkture.ima 3-5 nerava. 1. lin· cure i blafenag ckalja.Kicica je vrlo gorka. praska. Berba. Svojstva_ . Sastav. Prizemno Iisee poredano je unakrsno u prsljenove i sedece. skoro sedece. . drLi 8-10 dana eesce rnuckajuCi i p1'j e na pala sata pre jela.Raste svuda. a isto to eint i sa stokom. a najvge po vlafnim brdskim i planinskim livadama. s labokrvnost'i itd. po rubu celo.6 do 10/0 a~kaloida. Nadeno je oko 0. . do 4 em dugacko. a najmanje u listu. Deluje kao cist arnarum sli· cno lincuri. gotovo eetvrtasto. mesHmieno U ogromnirn koliehnama. a nije otrovna. . Lis c e je sirno. lincure. Cveta celog leta.r a z i d. U stare i na 's uncu S'Usene droge cvetovi su izbledeli. idirota.000 do 1 : 3. u raznim krajevima sve ta na rod stavlja sveze li sce kiselog drveta u . protiv groznice. KICICA. eve t 0 v i su slozeni u racvastu evast na vrhu stabla i imaju levkastu. zeljasta bi'ljeica sa sitaim cveticima vatrene boje. Najvise gorcine ima u s ta b I j i c i. . sjajno. fino sarnlevenog osusenog IBca pa radajza i dijatomita i sve se dobro pomesa. naspramno.Sadrii gorke heteroZlide: g en i e i 0 pi k . retko.Kicicu treba brati dok je u evetu. petozubu krunicu rliZicaste Hi svetle e r v e neb 0 j e. duguljasto-jajasto.) KJeica je dvogodisnja iii jednogodgnja. suplj e. Na isti nacin se maze karistiti i ova smesa: po 25 g kielce. Malo je naseg lekovitog bilja kaje se u narodu tako mnogo. golo. . vezabi u kit ice i susiti u hladu na promaji. protiv smetnji u organirna za varenje. golo.Kicica je dobar gorak tonik. Upolrebljava se u obHku inliuza (10 do 20 g na 1. eritrocentaurozid i dr.500. tako da se u leta mnogi senokosi rumene od iscvetale kieice. Rasprostranjenost. TRAVA - on GROZNICE. manje u cvetu. KANTARIJA CRVENA Gentinaceae Erythraea centaurium Pel's . pri vrhu razgranato. vodenog ekstrakta.postelju.390 LI!CENJE BIUEM Na Zapadu se upotreb lj ava pra~ak kojim se zapra~uju vocke u vreme cvetanja protiv raznih insekata: po 10 kg fino samlevene osu ~ene kore s korena kiselog drveta. Gorak stomahik: po 20 g 'ki~ice. visoko od 30 do 40 em.

postaj'll rdasto-Ijubicaste. zlatna ruc. drago evi. . 'gorko zelje. a zelene born· bice naroeitim s'trojevima. Opomcnal .ljivo odsece ostrim makazama. '1atinsko l'ITle dolazl od centaura Hirsna. nane i maHenjaka. KLEKA. groroicavka. Kicica se ne sme cupati. kantiliee i majkine du~ice . gusto i nepravhlno razgranat dvodoman grm. . Kod nas je ima mnogo. pa~njacima. a najvBe po brdskim i planms1cirn' krce· vinama. Oupressineae K1eka je zimzelen. Berba. Druge godine pocinju tamniti. jer se uVe'k mnogo trafi. VENJA. Prve godine su bobice ze· lene.o da cim se ru· korn ·u hvati.koristi i u narodnoj i u naucnoj medicini. lei<: koji vredi stotinu zlatnika. a pIi dnu dva prs\jena. Zbog wga se namece pre~o potreba delimicne. OCaj. okru· glaste i m e 5 nat e. Suva droga se lak ~e c i '5.Zrele bobiee (Juniperi fructus) su velike kao gra~ak. ona se gcupa ·i na taj na('in ungti. manje aromatiCni i nisu tako slatki kao zreli plodovi. gorka kio!ica. . mala semenCina. Is~orija . mali stoz. Sure se kao zito na tavanu u tanJrom sloj'll Ii ('e~ce prevrcu drvenom lopatom. nego se gomja polovina stabljike u cvetu pai. Najbolje je pod drvo ra~iriti ponjavu iii asuru i motkom pazljivo tresti zrele kllekinje. grancice i slicna necistoca najbolje se odstranjruJu vetrenjacom i'li trijerom. kao pod I.. '1"etkim ~umama i po zapu~tenim i neobradenim mestima. na jednom dr· vetu istovremeno ima i zrelih i zelenih klekinja. ervena kicica. Na temenu trnaju t r i ~ a v a i tn 'kvrZiee.Naglom i nerazumnom eksploatacijom kiCica je na mnogun mestlrna proredena. vrlo otporan. od kojih svaki ima tIi trouglasta priperka mrke boje. Jeee. a krajem leta i poeetkom jeseni oboje se tamnoplavo-Ijubieasto pod tlticajem 0 k 5 ida z a n a t ani n 5 k e ism 0 I a 5 tern ate r i j e u bobici. pa cak i iskorenjena. kiticica. VENIA. jezernica. ~uplji. . gorke de teline. BOROVICA 391 2. ~to zavisi od nadmorske vi sine i godine.nice. BOROVICA Juniperus communis L. Po jedni. jer se zelene kasni je moraju odstraniti. latnik.Kicic~ kao lek spominjru jo~ Plinije ~ DioskoIid. Na taj oacin. a po drugima. IUciea se podjednako cesto i ramovrsno . . Igliee. OI'IlO zelje. Zelenih plodova ne sme biti. nane. Za~~ta u P?r0dl.Kiciea ima vrlo sitno i plitko korenje. Poroaju se po mrkoj boji . po ~ to n is'll lekovite. Naro~ imena: ger. rna. dupcJ(~. prevucene su beIicastim v 0 ~ tan imp e pel j k 0 m. od centum = stotma i aurum = ZIMO. Protiv gasova. Droga. kamilice. . lak~i su. nadimanja: po 20 g kiiCiee.KLEKA. Alrilovog ucitelja. Ima i privredni znacaj. Bern se potpuno zrele bobice okrajem leta sve do duboko u jesen. Upotrebljava se i ova sme~a: po 20 g kiCiee. 'kinin. tj. . dobro plaes i ni· kad se ne nabere dovoljno kvalitetne droge za do mace potrebe i za izvoz. sunceni evit. a mestimicno i potpune za~tite za vi~e uzastopnih godma dok se sarna od sebe oe razmno~i. svedre. ta:l<.Plod dozreva tek druge godine.t1i nflgo sirova.

jajasto-duguljaste. G .392 U!CBNJI! BlUl!M Mezokarp je mek i pun. tupo piramidalne. m r . U bobici ima t rim r 'k e s e IIIl en 'k e. iz Srbije i Bosne. stara je krta.r e z ina z n' m s e. pri dnu su srasle za mezokarp. Najvge klekinja se patro~ za destilaciju eta r s k a g u I j a . Najbolja droga dalazi sa Deliblatskog peska. M i r is a je svojstvenag.a u kojirn su velike (do 1 rnm).:. SVeZa droga je meka i meS'Ilata.~_:2 1 G F - KLI!KA: POPRECNI PRI!SEK K!ROZ ZRl!O PLOD. Na ispupcenaj strani svaka semenka ima sa obeju strana lednog rebra po nekoliko ne· jednakih ulegnu'. zatim aromatienag. prijama balsamienog. docnije postaje sun(terast i ~uplj1kast i potamni. Sastav. a u 'k usa najpre slatkog. One su kaa kost tvrde. svetlazcleno-mrka boja pastaje mrko-zeleGkasta. ~up1ja J cesta je ucrvIjana. A 1 ¥.SEME .k ret a m.k e c e vas t e ~ u pI j i n e s a leo .

vodene bolesti. . pe. .lj~sttm Ii· s tovima i crvenim lepim bobicavlm p/odovlma udru.. zubace i idirota.. Ostala narodna imena: barovica. Jednu supenu kasiku smese popariti sa 200 g kljucale vode. erna smrekva. Po 25 g klekinja. rastavica. zove i ploda od anisa. fenja . K I e k 0 v a c a je nadaleko poznata veoma aromatiena raldja koju proizvode u velikim kolicinama uglavnom naSi dinaroi Ere. smri. brika. KOZLAC. korena od zeojeg trna. zatim jednog gorkog tanoglikozida juniperozida. gume. smrekovina. 2110jenje i s1. za s~omak. Venja se mnogo viSe upotrebljava u narodnoj nego u §kol. pored ostalog. kad se zagreju. Od kJekinja se izraduje sok. i izvoze. Ima jo§ i oko. smrekva. ast· me. Una· rodu se upotrebljava za lecenje mnogih bolesti. Po 25 g klekinja. 3. len ·i kiciea. voska. . ola'k§ava i-skaSljavanje . gonoreje. smrekinje. Raste najviSe u grm lju . moraca i kima. Klekinje. Imaju vrlo malo etar-skog ulja i smole. Succus Jw~iperi il1spissatus (Roob Juniperi). brinje. kao pod I. u I j a i do 33% in v e r t n 0 g § e ~ era.. smrkva. a spolja u obliku spiritusa (Spiritus Jurziperi) iii u jakoj rakiji za obloge i trljanje protriv nazeba. ~eli~im kop. Klekinje ulaze u diureticne cajeve (Species diureticae). klekinje. a narocHo k rIo leo t r 0 v n e su dok su sveze ~ ImaJu IJut 1 ne- .Etarsko ulje dobijeno iz zrelih i sa· mlevenih klekinja destilaeijom pomocu vodene pare. Zato. trnju. smrekovina.ce . ~esto vIse se trosi u veterinarstvu kao sastavni deo pra§. smnca. Rano u prolece izbij e njegovo k. osta· viti 2 sa ta i popi ti u 3 doze pTe jela. smrca. jakim krtolama. KOZALAe . kova za tovlJenJe.. organskih kiselina i njihovih soli i flavonskih hetero. Upot!~b~. 2.. JO<>/o smole. kantarion. Juniper! llgnwn.k. KOZALAC.Zenim u okJip1ce. smrec. a jo§ cesce etarsko ulJe sluii za kadenje. kao pod I.ka. U malim dozama elarsko ulje kle·ke. klekoV'ina. smricka. smrek. grana i korena kleke. za spoljnu i unutrasnju upotrebu: kao diureli. kJekinje su kod nas i u drugim baJikanskim zem· Ijama jedan od najpoznatijih i najviSe upotrebLjavanih narodnih oj domaCih Jekova. protiv nazeba. Aetheroleum fructus Juniper!.50. Ulaze u sastav diureticnih eajeva.. lekovite biljke bez kojih se nase kuce ne mogu zami~liti. boroviee. U veCim dozama kleka moze biti skodlj-iva.Belo-ervenkasti komadR drveta od stabla. Diuretlcni cajevi: I. Inace. 393 jer saddi do 2. smreka.. smrijekinja. Narod naziva plodove kleke avim imemma: venja. Upotrebljavaju je i kao domaci lek 'i dez'nfekciono sredstvo. sipurka i sitniee. . tamna. zida .Cela biljka. erna smrekinja. Po 25 g klekinja i persunovog ploda i po 10 g peteljki od visanja. isto tako vafan· i omiljen kao §to su hajducka Irava. inhalaci~u prilikom obolj enja organa za di sanje i kao srcdslvo za drazenje koze. skoJ med'lOI~1. da osteti bubrege i dr. reumatizma i slicI1ih bol esti. odaju miris na klekinje. borovac.~pn~ li·s. VINO I R~I(JJA Arum maculatum L - Araceae Dugovecna zeljasta biljka sa. obi· cna borovica.KOZlAe. kaslja.

Jzgled Usta. pa ih za vreme gladnih godina jedu u siroma~nim krajevima. zmijino groZde. . 2lmijdn ce~a lj. Kcr kain hidrohlorid se upotrebljava ·kao . kravos. 4-8 em dugacki. konjska blitva. onda deJuje na centra:lni neI'V'Ili sistem nadraZujuci ga i izaziva· koje ·traZe kokainomaru. nos. Druga narodna imena: aronae. Lmaju skroba kao i krompir. t r 0 p a k 0 k a i n i truksilini. 'kozas-li. Anesteticne os ob~ne imaju sarno kokain i tropakokairn. Duzom upotrebom izaziva neizlecivu naviku. . ali cvrsH. gastralgija. Su~enjem nestaju otrovnost ·i Ij utina . Uk u sa je gorkog. Zabelezeni su sluca· jevi trovanja svezim krwlama. fitosterola dr. bleja.na se za sada od cega potice otrovnost kozJaca. Truksilini su ot· rovi za sree. vi. mali strkae. masti. 'k okain deluje kao 10kalni anestetik. psihieko stanje I i opasan otrov. Gaj. knegic. majasil-treva . bula. obolele desni. a ixnutra proHv ~ tueanja. List raznih vrsta koke je raznog oblika. zrninae.Kokino !iSce se danas retko upotreb>ljava za izradu gao lenskih preparata.i se od najdavnijiih vremena u Boliviji i Peruu. ali je to opasno sredstvo. KOKA Erythoxylon Coca Lam. ParalguCi senzitivne nervne zavr~etke. Cejlon i dru· ge trops ke krajeve. Peeene iii kuva· ne krto le (rkrompirici) nisu otrovne.Kokin list sadrfi 0.5% a I k a I 0 i da i raznih bala· stnih materija: tanina . kacje zelje. zmiji!l1a trava.394 LECENIE BlUEM prijatan u kus. a mirisa prijamog na caj. Higrini su isparljive haze i mogu se izdvojiti destilaeijom s vodenom parom.:ira u stomaku. grlo. Ako dode do njegove r esorpcije. Posle izvesnog vremena javlja se prolazha n e 0 set I j i v 0 s t. Skoro sva droga se potro~i za ekstra>kciju alka10ida. lisionjak.GJavni nerv se vrlo jako istice. Sastav. Ne z. a deea su se trovala plodovima: natecen je· zik i usne. gujin kuruz. Sekundarni nervi cine gustu mrezu.ca. voska. Kokain je vrlo jak juCi euforiju. teleca stopa. tanki. J ava je danas glavni proizvodac koke. a 2-4 em ~ iroki. smole. anestezija jezika (dejstvo k 0 k a i n a).sok 2-4 m. kacja kuruza. Erythroxylaceae Koka je zimzelen grm.7-2. ka·lenda r . majasil. Kozlae . Glavni alkaloidi suo k 0 k a i 'n. Otrovnost susenjem izvetri. S obe strane glavnog nerva pruzaju se na nalicju od baze lista pa sve do vrha d van abo r a e p ide I' m e kao dva luka. zmijin kuruz . Nervatura li s ta je ka ra kteristicna i jasno istaknuta. toplog i Ijutog. . beriket. ali su svi oni jajasto-duguljasti.ldka'l ni anestetik za oei. Na nalicju je list svetHje boje. kozJee. Iz tih . zmij in kolomboc.se upo treblj ava sarno kao narodni lek. . koz lic. povracanje i &1. po obodu eeli. savitljivi. . zakcr zlik.krajeva prenesena je kas:nije na Javu. natragulja. zmij ski kukuruz. Upotreba. U prometu je poZllata jo~ i bolivijska i peruanska i k oka. malo etal'skog ulja.

raste svuda i redovan je sastojak sena. Godine 1941. U Kanadi i SAD zabelezeni su 1931. Jer spreCava stvaranje protrombaze u krvi. Opomena! . Jedno vreme vaZHa je kao lek za o ei.Razne Vl's'te sena imaju slabiji iii jaci prijatan miris na kuma rin. na dugackim. Upotrebljava se kao narodni lek spolja. ima svojstva da se suprotstavlja antihemoraglenom dejstvu ovog vitami·na. ne zna se kolika je iJegalna proizvodnja. agJiikon gor- . aH se racuna da je svakako veca od Jegalne. ZDRALJlKA 395 Zbog opijuma. sarno su po obodu zupcasti. Cveta preko celog leta. Kontrola. koja kao korov raste po pustim mestima ukraj njiva. vinograda. je utvrdeno da trovanje izaziva di·kumarol koji nastaje od kumarina pod uticajem gljivice na trulom kokocu. lakton orliO·hidroksi-cimetne kiseline ili kumarins'ke kiseline. Nekad se droga mnogo vge upotrebljavala. anesteticno dejstvo mu je duie: daje se pri lumbalnoj anesteziji. Osim kumarina. Jos u starom veku sluiila je. . Droge s kumarlnskim heterozldJrna. Medutim. god . Cvetovi su zuti.rhovi granOica biljke u cvetu. u raastima i melemima. Stabljika je prava i vrlo razgranata. zatim gorkog i pomalo Ij u tog i oporog. tera vodu. jer prilikom susenja nastupa fermentacija. za razliku od ostalih mirisnih biljaka koje imaju spoljni ill unutra~njd sekTecioni aparat s uljem. Osu~ena biljlka prijatno mirise na med. Komisija za opojne droge Ujedinjenih nacija predvida ograriicenje proizvodnje i regulisanje prometa koke i kokaina. U k usa je najpre malo sluzavog. suva biljka ima i slobodne melillotne lk1seline smoIe. zbog cega ova ne moze da se zgru~a. dosta zbi~enim grozdovima. hi'd roliza jednog glikozida i pri tom se oslobada k u mar i n (oko 4'10). . Sabiraju se ". Prema podacima UN. Tropakokain je manje otrovan od kokaina. nestace hemoragije prouzrokovane trulim kokocem.Trgovina kokinim li~cem ·i proizvodnja i promet kokaina su pod kontrolom Ujedinjenih nacija. Raste i izvan Evrope. godi ~nje se preradi oko 8 miliona kilogram a kokinog li~Ca za proizvodnju kokaina (prinos oko 1% kokaina 12. puteva i dr. 'kao ·i druge opojne droge. pa cak i smrtnih hemoragija stoke koja je jela sene u kame je bilo trulog kokoca. Ima 1istove . Ako se staci daje hrana bogata vitaminom K (Jucerka). Sluzi za aromatizaciju krdZana i drugih lo~·ih vrsta duvana. grceva dece itd. U homeopatskoj medicini daju je protiv migrene.List koke i njeni alkaloidi smeju se upotrebljavati samo pod kontrolom lekara! KOKOTAC. Dikumarol je antagonist v·i1amdnu K.KOKOTAC. Kokotac je trava koja kod nas . steze i sl.) Lam. tanina i dr. Kokotac je aromatiena droga 'koja nema etarskog ulja. ZDRALJIKA Melilotus officinalis (Moo. kao lek koji ublaZuje bolove. koke i indijske konoplje odrfavane su mnoge meuunarodne kOllferencije sa ciljem da se smanj'i i spreCi ~irenje uzivanja ovih opasnih opojnih droga. Kumarin je proizvod hidrolize heterozida.s liene detelini. suvog liUa). 's lucajevi teskih. - Papilionaceae Do 1 m visoka dvogodgnja zeljasta biljka.

alb us (Mcd. zutka. 5vinduh. farmakodinamiju i pravilniju primenu i terapijsku upotrebu bi/ja u lecelljll . Suvu. Anticki narodi i Arapi izgleda da nisu poznavali kolu. p~enicica. razni ka~uni (Orchis). ne sme se potcenjdvati. To je uskogrudo i netacno. Da su helci 5 manje oholosti i potcenjivanja gledali na ve~tinu lecenja i izradu I.) Desr. Na primeru kole mogu i treba da se 'lice generacije zdravstvenih radnika svih zemalja i vremena kako nije trebalo raditi. noktec. a kasnije i drugih lekovitih bHjaka.. nokatac. Schwn. Oni koji 'lvaeu kolu mogu da podnesu veoma velik nap~r. prirodnih proizvoda koje je covek kroz vekove uspe~no koristio u borbi protiv zaraza i bolcltina. kumanika. NoseCi ogromne terete na glavama. U tropskoj Af· rici kola ima ogromnu va'lnost. na primer. ne zaduvaju se i mogu da izdrle takav napor koji je belcu uvek bio ncshva tljiv. hemijskog sastava i dejstva su i Melilotus altissimus Thuill. ne oseeajuei umor. konjska detelina. orlov nokat. Svaki narod je ~iroko koristio i danas upotrebljava one sto mu priroda na svakom koraku pruza. ne bi se moralo vekovima cekati. Ona se tame upotrebljava za zvakanje od najdavnijih vremena. Narodna imena za biJjku Ikokotac: velika djetelina.kova naroda druge boje koze. Najvi~e '1rumarina imaju Faba Tonco (oko 30/0). lazark1nja (Asperula odorala). Bern i fva6u sarno potpuno svezu kolu! Ovo je iskustvo posluzilo za veHko otkriee 0 boljem poznavanju hemijskog saSlava kole.396 LECBNIE BIUEM kog ukusa. et End!. mrku. de· se tine kilometara na dan. glad. klesano i kovano u S1aInoj bo1'oo za bolji zivot i dobro zdravlje.stalno zvaeu svezu kolu d u sled toga postaju neobicno izdrzljivi. Slicnog mirisa i ukusa. veliilci zuti kokotac. vodnika. micisavka (Anlhoxantum odoralum) i dr. teret. mala pototna gra~ka) j M. zbog tega se izvesne kumarinske droge upotrebljavaju i kao gorka lonika i slomahika. zed. beli kokotac). kokotac (Melilotus otticinalis). Oko dvadeset mHiona Afrikanaca fvaee kolu. ana im je moneta. (bela kominika. idraljika. iuti kokotac. prevrelu oni neee podiei sa zemlje. kao kod nas dinar. MALO ISTORIJE 0 OVOM SPASONOSNOM ORAHU Nenaucno je i neprihvatljivo shvatanje da je sarno evropska medicin· ska vestina lecenja tacna i da ve~tina i nauka 0 leku i leeenju poticu i po· cinju od nas. pre svega . na kolu sve do kraja proslog veka. KOLA Cola vera ·K. crnci . (zu ta zdralji'ka. nokata trava. zdralika. Narodno iskustvo. i sluii im za raznovrsne verske i druge ob· rede i svecanosti. kao.. To je bio povod mnogim istrafivanjima koja su objasnila fiziolosko dejstvo. - Sterculiaceae KOLA JE USLA IZ NARODNE U NAUCNU MEDICINU Kola-orasi su jedan od najtipicnijih primera koj<i ukazuje na potrebu stalnog proucavanja narodnog iskustva. i Cola acuminata Schott.

.arvOREN PLOD SA CETIRI SEI\IENA (2). G . M . SA VISE OD DVA KOTLLEDONA J.PLOD NA UZDUZNOM PRESEKU: VIDE SE PET SEMENKI. IZNIKLA IZ VRSTE KOJA IMA DVA KOTILEDONA . D . KOu.K.MLADA KOu. 397 N L . F .ZENSKI CVET.BEu. C _ PRASNICI.~ DVA KOTILEDONA.L. c K I KOLA : A . H .PETQKRA!( PLOD.PLOD. I .GRANCICA U CVETU. B . J MLADA KOu. 1 .KOu.PERlKARy.TUCAK.N _ MALE I I~KLIJALE KOLE SA VISE KOTILEOONA. E .

UPOTREBA KOLE U NAUCNOJ MEDICINI Sveza iii stabilizovana k ola daje se u obliku alkoholature. fermet·iranoj ikoli veCi deo tanina pretvoren je u nerastvorljivo kola-crvenilo. Kod nas se kola jo~ uvek vrlo malo upotrebljava. stab ilizacija ill sterilizacija sve!eg. i ovde se moze reci da svako dobro ima i svoje zlo. Uzbuduje eentralni nervni sistem i ja~a delatnost srca. Tek krajem XIX i po~etkom XX veka droga je ispitana i utvrden hemij ski sastav. U Evropi je kola bila nepolJOa ta do XVI veka. teenog ekstrakta.tak ranije. I kola je u maloj . da mu je dejstvo dugotrajnije i pot punije. jer strucno isprzena 'kola ~ma ta ko prijatan miri's i svojstven ukus da joj nikakva korigencija i nije potrebna. vina iii tinkture. Sveza kola deluje sporije ali dugotrajnije. a u vecoj otrav. pre pisuju ponekad ekstrakt i vino . imaju kao glavni sastojak pre· . Sve do kraja XVIII veka nije se malo od kog drveta poti~e seme. franeuski daci. Kola j<! bila povod da se opseznim eksperimenti ma utvrdi da svei e bilje deluje drukc je i bolje od osuJenog.kole za ja~anje . Ove patentirane napitke p od za~ticenim i izmi~ljenim imen ima proizvode razne fabrike u sve tu. Deluj e i diuretieno. KOLA - GLAVNI SASTOJAK NAPITKA ZA SPORTISTE Prijatni napici koje sve ~eSce piju sportisti pre i za vreme takmicenja. iako to nije potrebno. Sveza kola je bolja i zbog punog dejstva tanina. jer je u njoj kofein vezan za taninska jed:injenja odakle se u organizmu postepeno oslobada.398 LECENJE BILJEM mnogih boles!i. a za tim tanina. tek uzabranog lekovitog bilja unBtavanjem enzima na temperaturi oko BODC. s tabilizovanog pra ~ ka .ro~nog prolJiva). Dodaju im razna sredstva za »ulep ~avanje« . redovno sadrie kao glavni 's astojak kola-orahe zbog njihovog vanredno ene rgi~nog dejs l'va za i zdr~ava nj e velikih napora u kratkom vremenu. flobafen. jer u mrkoj. terapij skoj dozi lek. Medutim. god.ze srca. Njenu upotrebu prvi su videli Portugalci u zapadnoj Afriei. tonik (erveni) J1000rans j adstringens (pnotliv hro. do dan as. Dejstvo kole je u prvom redll dej stvo kofeina. Dejs1vo kole je sri~no delovanju kafe i caja. I edino lekari. Peroa i drugih naurnika na Farmaceutskom fakuJ. naj~e~ce kao stimulans.tetu u Parizu od 1900. Tako j<! do~kl ·i do zna~aj nih radova Burkeloa. od velikih doza smrt nastupa zbog para li. zbog cega irn a akutnih i hronicnih trovan ja kolom! U KOKA-KOLI GLAVNI SASTOJAK SU KOLA-ORASI pObro ~nje koji su Koka-kola i s lieni napici ~ iro'ke posle rata osvoj ili ukus po trosa~a svih kon1:inenata i brzo poplavili svetsko trli· s te kao retko koji drugi napi. To je tzv. Mnogi ambiciozni sportisti u zelji da po svaku cenu budu prvi d nepobedivi u tome preteruj u . poreklo i lekovita vrednost.

livade nepokosene. on mora nam zamenu. Koka-koli i svim sHcnim napIClma kola·orasi daju mnogo traieni ukus i miris. Kola·eliksir: 50 g . ostavi da . buke. glad i nemaslina. Kola·vil1o: 60 g teenog ekstrakta kola-oraha pomesa se i rastvori u 940 g najboljeg cmog vina. osobi<to u SAD i Zapadnoj Evropi. jer su svi pili. bez narocite potrebe piju vece kolicine 'kale. sve je podvrgnuto alkoholnom vrenju: rai. ton« 'i . manje zlo. dobra promesa. zatvori i dusevne bolnice p repuni i na sve strane beda. upotrebom kole kao leka u vecim od propisanih terapij skili doza. \. Najcesca SLI hronicna travanja osoba koje svalrodnevno.ve su ostajale u korovu. PREPARATI OD KOLA-ORAHA Nj. KOLA NAPIer U BORBI PROTIV ALKOHOLIZMA Nasa narodna filozofija ima i ovu mudru izreku : . koji osvajaju vecinu potrosaca. malo· -pomalo. 2. Fabrike dne u 1ajnosli svoje recepte. kao nabuj a la reka poplavila sve kontinente . osobito u Rusiji. Znaci trovanja su 'kao od 'kafe i caja. Re~ko je lroja lekovita biljka tako brzo. N'ije dovoljno prosto i jednostavno nesto za· braniti. 399 vrele i sl rucrzo priel1e kola-orahe. Renki su slucajevi da je neko popia neki preparat kole da se namerno otruje.reCnog kolinog ekstrakta pomesa se sa 100 g aI· kohola (60 0/0-nog). 750 g najboJjeg cmag v-ina. pre jela. gde je sarna dnavna vlast otva· rala javne cajare i favorizovala peivatne cajdiinice u borbi protiv preterane upotrebe alkoholnih pica. poseban . Kad rodoljub . .s e izbistri i pij e po jedna kasika 1riput dnevna posle jela.ve s to je moglo bili pre tvoreno u votku. I. To vazi i za kolu. sto se spravlja po apotekama. jecam. TROVANJA KOLOM Kola je tipicna kofelnska droga U svernu se mora bi~ umeren.« E. I najbolj-i lek moze bilti otrov ako se uzme vise nego sto je potrebno.ih je sve vise i sve su raznavrsnij[. neobradene i neposejanje. Zato se navocti 5amo one sto se zna. psenica i drugo . manje opasno sredstvo za uzi1 v anje. CesCi su slucajevi mectika mentoznih trovanja. Covek mora negde da dangubi i da laze laz ljivi jezi'k. ostavi da 5e slegne i izbistri. dod a 100 g obicnog farmaceutskog sirupa i na kraju.. Njj. Popularizacija kole umnogome podseca na sirenje upotrebe kineskog caja u nekim zernljama. odlije i pije po jedna rakijska casica triput dnevno. pa bolje je lazljivi jezik lagati bez· alkoholnim napicima od kole nego r akijom i drugim opasnim alJcoholnim napicima. zdravstveni i prosvetni radIllik zeli da irna uspeha u borbi protiv alkoholizma i slicnih poroka.KOU. tj .j asvojila ukus po· trosaca raznih naroda. tj .

ove semenke su imale isti sastav i dejstvo kao sveze.. Po Kneblu (1892) sveze seme sadrii glikozkl k 0 I ani n koji se ~azlaZe pri· likom su~enja semen a na 'k 0 f e in. u . g Ii k 0 z u i ok 0 I a . betaina i malo masti. Goris je izo· lovao jednu drugu fenolsku materiju i nazvao je kolatein. Sadrzi oko 1% kofeina. Pije se po pola kafene ka ~ ic ice triput dnevno pre jela. OD CEGA POTICE LEKOVITOST KOLE? Hemijski sastav kola-oraha je vrlo slozen. a delom vezani. 5. Tako »stabiHzovane« semenke ostaju u sredini· bele. 3. na J avu i u Brazoil. koja se pret· vara pri obicnom su~enju 5emena u kola-crvenilo. ali ne mrkoorveno. a crvene vrste kole obojc se manje-v-iSe 'Ijrubicasto. ~IX> sve zaYis i od ukusa potro~aCa. Maurici~us. vanilom ili drugim aromaticnim drogama. t1umbimm. jer staru. Li~ce se menja oj kvasi da bi kola ~to duie ostala sveza. Goris i Amu su driali sveze semenke 5-10 rninu'ta u autoklavu na lloac i zatim ih osu~ili. oko 30'10 skroba. mrku. kao da je radeno sa sVeZim semenkama. Goris 1 SevaJije (1908) izolovali su iz svezeg semen a Jrole fenolsku supstanciju 'kolatin.nim alkoholom uni~tio u sVeZem semenu kole enzim 0 k sid a z u i posle toga iz ·s terilizovane i osusene kole dobio beli ekstrakt. odakle su pre· nesene u Indiju. Obe ove fenolske materije imaju osobine flob atanina. Crnci zapadne tropske Afr.ike brizljivo Cuvaju sveze semenke kole u korpama oblozenim zeleninl i ovlazenim li~cem nekili biljaka iz porodke Marm1taceae. Pije se po jedna kafena ka~ icica triput dnevno pre jela. God·ine 1911. na Madagarskar. GDE RASTE KOLA-DRVECE? Kole rastu u tropskim vlaznim ~umama zapadne Afrike. prevrelu kol u crnci bacaju. Ko la inw io~ i oko 4% flobatanina "iIi kolatanina.07% teo b rom ina.c r v e nil o. kolakatehina i kola-crvenilo. za razliku od dotada~njih mrkocrvenih ekstrakata. malo saharoze. Afri6ka plemena upotrebljavaju jedino sveze neobojene.5% k 0 f e· ina i oko 0. ne upotrebljavaju. Sveze i susene semenke nemaju isti sasta'V i fiziolo~ko dejstvo. Cejlon. Umesto sirupa moze se upotremt i med. T ecni ekstrakt kola-oraha spravlja farmaceutska industrija iii vece apoteke po propisima farmakopeje. Xola-rakija: 20 g tecnog kolinog e kstrakta pome~ a se sa 80 g najbolje pr epece l k e. m ali nov iii neki drugi si· rup po zelji potro ~aca. enzima. Kola-sirup: 10 g tecnog kolinog ekstrakta pom e~a se sa 90 g obicnol? sirupa. lozovace iii vinjaka od 55% alkohola . skoro bele semenke oj primeceno je da su nji'hov sasta'V ·i dejstvo drukciji od osusenili.400 LECI!NII! BlUHM ' Ovaj elik sir neke apoteke namiri ~u cimetom. Kola 1ma 1-2. Go· dine 1896. 4. koj. jer su sterilizacijom urui~lene oksidaze i tIla taj nacin spreCeno razlaganje kompleksa ·kolatin-kofeina. Burkelo je vrelim 900/ . Pije se po jedn a ka ~ ika posle je la.i su delimieno slobodni. kao sto to redovno biva sa semenkama obieno osu~enim.

KAKO IZGLEDAJU KOLA ORASI? Osusena i olju~tena semena jezgra je veli~ine oraha . Donedavna su kolonijaJne sHe ~inile sve da se 1Z ekvatorijalne zapadne Afrike. na unulra~njoj strani ·ravni iii udubljeni. U donjern delu nalazi se supljina i u njoj pupolj~ic i koren~ic iii sarno ostaci od klice. Kola trafi tropske vlafne ~ume isto kao i kakao. Kotiledoni su veorna tvrdi. plankonveksni. gor~e KOLA JE POSTALA PRAVA PLANTA BELIKOZA Da je slavni ~vedski botani~r Line (1707-1778) dan as nv.Beru se plodovi n~to pre potpunog sazrevanja. bez mirisa. Kole spadaju u onu grupu vafnog drveca ~ije kulture stalno rastu. To su privredni ratovi. upotreba pijace vode 'prokuvane sa malo kole ima velik profilakti~ni zna~aj. n ejed n a k eve I i ~ i n e i 0 b Ii k a: ovalni. Radi se . jer se zbog njih vode ratovi. Duga~ki su 20-40 mm. Svefe seme je opoI'ije i nego osuseno. gde se ra~una da godi~nje oboli oko 700 miliona lica od dizenterije (srdobolje) i gde milioni unriru od ove strasne zarazne bolesti. on bi raznokola-drvece nazvao plantae bellicosae. a na obi~an na~in su~eno je tarnnomrko. a na prelomu je crvenomrke boje. Kolumbiju. obi~no rastavljena na svoja dva (Cola vera) ili ~ k 0 til e don a (Cola acuminata). Berba. ve~ta~ki razmnozavaju. sernenke i'l:vade iz ~ure i su~e. ali se pri tom sredstva ne biraju. Jedno drvo daje prose~no 5-8 kg svezeg semena godi§nje. bolje reci. Svefe iii stabilizovano seme je bela do run~asto. Je· dna francuska firma 5 tab i l'i z u j e k 0 I u u mestu berbe u Gvineji. po povr~ini ne~to malo rapavi. Mestimi~no se sve vge gaje ili. jer je to korisno za nacionalnu ekonomiju. duguljasto-tetvorostrani iii obratno jajasti. okrugla~ti.KOLA 401 Kon~in~inu. jer se dizenterija prenosi zarafenom neprokuvanorn vodom.ispod zita«. Oporog i nagorkog ukusa. . Meksiko i dr. postojbine raznih vrsta 'kola. a 15-30 mm ~iroki. U novije vreme svefe semenke se prenose u zelenorn mcu brifljivo zapakovane da bi 's tigle u Evropu ~to manje promenjene. PROFILAKTICNI ZNACAJ KOLE Za sve stanovnike Zemljine kugle. do~epaju 05'Obito semena onih koje mnogo rode i daju kvalitetne kola-orahe.il!i d~vljeg kestena. a pogotovu za one u tropskim nezdravim krajevima. Drvo ra~a tek posle petnaeste godine i daje plod do svoje 75 godine. sarno da se d~e do cilja. . Danas gotovo i nerna tropske zern1j e koja ne ~ini napore da podigne kulture kole.

konaplje. pitome konoplje. zenska 'kudeija. prvoj. ernojka. kudelja. Narodna imena za biljku: alja. mandiurska. semenjak. konople.ve« stavi se u tasu smlatenog. . tao nina i kofeina . belica. nesto viSe glikuronske . seme· njajka. cma konoplja. poskon. KOMOTLJIKA. a na nalitju beli i vrlo dlakavi. trnica. evetocice. Samleveno seme se daje u obliku taja (6-8 g na tasu kljutale yodel za letenje ra'znih upala besike i prostate.ka. Spolja se upotrebljava 11 obliku kasiee (kuvanjem u vodi) kao oblog na uboje i otoke.JBM Japanska. Za to vreme tetnost ispod nje postaje sve bleda. jer sadrli.• 402 KOMBUHA LBCENJE BD. gl'snica. nakiseo i osvezavajuei ukus. - Compositae Komonika je dugovetna zeljasta brljka. beLka. i pored neprevreiog seeera. izbomiea. kineska iii ruska cajna iii kvasJ gljiva To je mesavina s lapitastih bakterijai nekih vrsta kvasca. Malo parte »glji. kudeija. Manje je gorka i aromatitna od peiena. Deluje osveZavajuee. beiojka. semenjata. stabljata. kao blago sredstvo za tis· eenje. koja se posle nekoliko dana razvije u tolikoj meri da zaista liti na neku pravu gljivu. 14"10 belantevina (osobito jednog giobulina. edestin). UMJET Artemisia vulgaris L.jos i malo alkohola. Listovi su na 'lieu goli i tamnozeieni. Razvijaju se mehuriei ugljene kiseline i taj dabija pri· jatan. prvica. zbirnica. Vee prvog dana na povrsini se uhvati belo-sivkasta kozasta skramica. KOMONIKA. muska konopija. zivica. ugijene. a najvise pored puteva. Gaji se na zaseeerenom t aju . eRNI PELIN. DIVLJI PELIN. Beru se vrhovi grantiea u evetu (Artemisiae herba. mletne i sireetne kiseline. Za musku stabljiku: bela ikonopija.kiseline). vitamina K i dru· gih sastojaka. to je najupadljivija razHka od pravog pelena.kiseline i druge proizvode alkoholnog i kiseiog vrenja. - Cannabinaeeae Zrelo seme od nase obitne. oslac:tenog taja i ostavi 2-3 dana da prevri. domaee konoplje. Upotrebijava se kao pelen. vem u kitiee i brzo suse u hiadu na promaji. konop. koja lImo korov raste svuda. iz· birnjata. TRLOMET. sluzi. tekstilne konoplje (Cannabinis semen) sa· drzi oko 30"10 sl15ivog masnog ulja (gliceridi linolne i linoleinske . Ponekad se traZe sarno listovi. KONOPUA Cannabis sativa L. Za iensku stabljiku: zenska konoplja. Sadrli i nesto vitamina B. semenjaka.

nesaIllice. neurovegetativnih poremeeaja (dejstvo etarskog ulja). poljski biber. vrlo rasprostranjen u primorju. im a 5-7 duguljastih listica. Narodna lmena: divlji biber.4% etarskog ulja. Cveta leti. heterozida agnozida. . odo. KonoplJ1ka je narodni lek za leeenje rana (dejstvo tanina i cineola). Cvetovi su sitni. konopina. kora mu je sivozu6kasta. Konopljika se sadi i kao ukras . narocito plodovi. naspram no. KONOPWIKA zdo belieasti i vunasti. eetvorouglaste. alkaloida. Plod se upotreblja'Va wnesto bibera 'k ao zatin oj prot. velika konopljika. straha i drugih Ziveanih obo. tanina. s labe i sa. otocka ko. cistila. grane su belieaste. ljubicasti (rede ruiicasti iii beli). Plod je sitna I k ostunica od 3 do 4 mm sa 4 semenke. Upotrebljavaju se vrhovi ·g rancica u cvetu i plod (Agni casti herba et fructus). odozgo tamnozeleni i bez dlaka. noplika. Do 2 m visok grm. . o~tra ~ibika. .KONOPUlKA ~ 403 KONOPUIKA Vitex agnus castus L.iv l1egoba varenja hrane. U etarskom ulju ima cineola. Ko~?pIJ lk. Stablo je pravo. udruZeni u guste vr~ne cvasti. SadrZi oko 0.vrl~ razgranata. ljenja. gorkih materija. osobito jufnom. vltlJlve. lupanja srca. - Verbcnaceae Mm~e ~a bIber. LI~ce Je sheno konoplji.a Je .

a na nalitju mutni. kopito. 10-15% bornH-aeetata. KOPITNJAK Etarsko ulje je mrko obojeno. ~eeera. . SadrZi oko 32% a z a ron a (propenil-trimetoksibenzol). Na riwmu obitno ima korentiea i mladih prizemnih listiea. iako je kopitnjak bio jedini emetik do uvodenj a ilpekakuane u farmakopej'll. kopitnjatic. a deb eo 1-2 mm.Kopitnjak je vrlo stari lek. kozasti . . Droga.' VH!. 15-20% metil-eugenola. Mirisa i ukusa je jakog. donekle tetvorouglast. Rizom puzi p L itko u zemlji. temjanice. sjajni. . te zato nije primlj ena u sluzbenu medicinu kao ekspektorans umesto ipekakuane. toplog. Stoka ne pase kopitnjak. za kijanje itd. mrko-erven sa sivom nijansom. Listovi su u obliku kopila. Daju ga u rakiji pijancima da im se ogadi alkohol (0. Ijutog. tanina. - Ari·s tolochiaceae Trajna zelj asta.0 g kao infuz) . Sastav.5-1. gihta. tamnjanite. obit no prezimljuju. Upotreba.Suv rizom sadrZi oko 1% eta r s k 0 g u I j a. mala biljka. protiv poViratne grozniee. Upotrebljava se eela biljka: rizom s nadzemnim delom biljke s li~eem ·i zelenim plodovima (Asari rhizoma cum herba). mastJiea. Izaz~va po v rae a n j e i proJiv. nagorkog. Spominju ga jos Dioskorid i Plinije da leci groznieu. slu'li. tera na mokrenje itd. ka~lja. s liea tamnozeleni. smole. . mrezasti. Ostala narodna Imena: gorski kopitae. temjanuga.404 L1!CI!NII! BIUl!M KOPITNJAK. Cveta aprila i maja. katin drat. Riwm se mora ~to brZe osu~iH. Rasprostranjcnost. krij'll se na bazi listova. J ezik postaje neko vreme neosetJjiv kao od kokaina. ima nezgodno sporedno de[ovanje i posledice od toga. Sabira se u avgustu. tlankovit. Droga je otrovna (azaran u etarskom ulju). tamnjanac. aromatitnog. Pra§ak izaziva krjanje. gijas. organskih kiselina ~ nepoznatih gJikozida. menegled. Dug je oko 1 decimetar. 2-3% azaril-aldehida. osobito bukove.zne tamne ~ume. slicnog biberu i kamforu. KOPITNIK Asarum europaeum L. Danas je kopitnjak nacpu~ten. kopitnica. toplog i paprenog ukusa i terpentinskog mirisa. Cvetovi su purpurno·lamnomodri. Upotrebljava se jo~ jedino u narodu. terpena I seskviterpena. skroba.

. . zato se poslednjih godina daje kao dodatak pri lecenju srcanih balesni'ka digitalisom. URA 405 KOPRIVA. mnogo so11 (IS-2oot. jer je tu cesto zagadena m dkracorn i iz metom i moze doCi do teskih zaraza. Prisustvo glikokinina bi moglo objasniti i opravda1-i upotrebu koprive proti v secernc bolesti. Iecitina. sireetne i maslacne Idseline. Zato njega treba brati. Hlorofil iz kopnive . jos ce~cc. Caj od koprive daje se protiv proliva. mnogo viotamina C i K. pore mecaja nastalih us led loseg prometa materija i anemija nastalih posle prirnene duboke radioterapije. pepela) i hi 0r of i I a. Stranci ad nas -Iraze vagonske kolicine osU'senog k apr i V i n 0 g I is t a.narocito za vreme rata. Treba ga brati u korpe i ne nabijati ga. fitosterola . Treba brati sarno mlado. najcesCi seoski korov koji siromasam svet vekovima upotrebljava kao prvu prolecnu »zdravu zelenu hranu«. najcesce raste. rnravlje.u speSno se daje protiv raznih zaraza. koji se daje preventivno i za lecenje teske kolonijalne anemije. Cenili su je jos Rimljani. kao sto varosani !rose spanae. Upotreba.U listu dma tan ina. U najnovije vreme najviSe se ceni mlad list (Ur· ticae folium). voska i Jcremene . 'da osuseni lis t sacuva jasnu i lepu zelenu boju. s luzi.. jer je pnimeceno da onda deca mnogo brie ozdrave. Hlorofil iz koprive povecava snizen krvni pritisak i dovodi ga na normalu. soc n 0. nadzemni deo biljke) ili. iz korena upotrebljavaju se za porast kose.k iseline. - Urticaceae K~riva je ?osadan . Sastav. . iSijasa i neuralgije. cesto prevrcuCi. verovanja. VELIKA KOPRIVA. protiv opadanja kose i proliv peruti. u sobu Hi negde drugde pod krov. ZARA Urlica dioca L. Za vreme gladi kopriva je oj za Ijude i za domaee zivotinje prva i najzdravija hrana.kt iz trave (hel'be. U svojim ZaTama kopriva -Ima acetilholina i ' histamma koji vee u kolicini od 1/ 10.Kopriva je narodni Iek.000 mg 'lare i peku. z d r a V 0. Pred ovaj rat. prezren korov pO prljavim i zapustemm mcstlma. a jos viSe sa njenom z e len a m b 0 j 0 m (hlorofilom). Rahitienoj deci koju zrace ultravioletnim zracima iii 'koja primaju zraceni ergosterol (vdtarnin D) daju u najnovije vreme hlorofil ·iz koprive ili njeno liSee. Ponegde se joS upotrebljava sveze uzbrana kopriva za »'larenje" mesta :na telu obolelih ad reumatJizma. nego rastresito !ito pre preneti u susaru. a . na tavan. Za Iek se belU vrhovi grancica s liseem. karotena. koje bi bilo zanimljivo sakupiti i prouciti. Za koprivu su vezana mnoga narodna lecenja. VELIKA KOPRIVA. inace. Danas se u prosveeenim zemljama !rose desetine i stot-ine vagona koprive za vadenja hlorofila. vrseni su ogledi na labora· torijskim 'livotinjama i na bolesnioima sa listom koprive. preventivno sredstvo i hrana. pa sto brie osusiti u tankom sloju. a i protiv drugih anemija. Rezultati su bili vrlo povoljni. krvavljenja iz hemoroida i uopste za zaustavljanje krv·i spolja i iznutra (ta· ninsko dejstvo). . sujeverja 1 obicaji.vima dobro poznat.KOPRIVA. Koprivu ne treba brati u blizini naselja i pored puteva gde ana. sam lis t. Caj iii alkoholni ekstra. cela nadzemna biljka u cvetu iii sarno karen.. celo lisce po suvom i Iepom vremenu kad se digne rosa. belog pranja.

5 kg ~ecera i kuva 15 minuta. Svajcarska. ostaviti jedan dan da svene da manje zali. Za izvoz lSe list cvrsto presuje u velike bale. kala-azara. uglavnom preventivl1o. . naroeito protiv kolonijalnih bolesti: denge Hi papatacija. Zimi se mogu koristiti i osuseni pupoljci. protiv malokrvnosti. Pije se IS medom po 3-4 ka~ike dnevno za lecenje bolesti navedenih pod I. zutice. Caj: 50 g isimjenog liSca kuva se 15 minuta u 1 litru vode. Kopriva se moze lSeja1i ali. Tako se moze znjeti do 10 puta godgnje. zucnih oboljenja i dr. Zbog toga se poslednjih godina kopriva pocinje gajiti kao kulturna biljka. . rute groznice.406 U!CBNJl! BlUEM Oeci tije majke nemaju mleka iii onoj deci koja ostanu bez majke. nacini 5 kolacica i u stednjaku ispece. list koprive treba dobro nabiti u ciste. Sirup: 1 kg soka prokuva se i procedi kroz flanelsko platno da bude bistar i pome~a sa 2 kg meda Hi se doda 1. rasac1ivati pomoCu rizoma (razgranate podzemne stabljike). kao predohrana. Velike fabrike lekova iz inostranstva traze od nas stotine vagona ove droge. 3. Koliko se kopriva ceni vidi se i po zvucnim reklarnnim nazi virna raznih specijaliteta nacinjenih od koprive. U toku od 20--30 dana dete treba da pojede svako vece jedan ·kolaCic. Cim se pokosi. 2. ali se upotrebi sarno pol a ~ake pupoljaka. pogotovu sa mnogo dece. kao. poparenu i sarnlevenu koprivu nekoliko puta dnevno. kopriYu treba nac1ubri1i azotnim dubrivom i dobro zaliti. Hlorofil i kopriva 5e upotrebljavaju i protiv raznih drugih bolesti. danas u naprednim zemljama dajll zelene tablete hlorofila. Caj protiv anemije (malokrvnosti): punu saku mladih lisnih pupolja· ka . cede ieleni sok iz svezih kopriva iii im daju. jer je sarno mlad list dobar. nove vrece oct vgestruke debele hartije. razume sene dozvoli1i da iz· raste vge ad pedlja. pa ih ve~tackj hrane kravljim iii nekim drugim mlekom. vode. kao hranu u ob1iku povrea. 5. Nemacka i Svedska. karnena ·u be~ici i vodene bolesti. 1. -treba da ostave za zimu nekoliko vreca osu~enog iJsta. 4. Sve narn to nalaZe potrebu za proucavanjem hemijskog salStava i fiziolo~kog dejstva koprive i njene upotrebe kao dijetetske hrane i leka. Traznja koprivinog lista sve je veca. osu~iti u hladu i poskidati liUe pre no sto se potpuno osusi. Najbolje je 'koprivu rasaditi u jesen kad pocnu kise. ostavi preko n06 i u toku dana pije umesto vode kao sredstvo za jaeanje. Da hi se ~to potpunije sacuvali lekoviti sastojci. treba je pokesiti. na razmaku 40 x 40 cm.koprive prokuvati 15 minuta u 1 litru vode i to piti mesec dana umesto. Uzima se 3-4 ka~ike dnevno. Protiv nocnog mokrenja dece u postelji: 20 g zdrobljenog koprivinog semena i 60 g raZellog bra~na pome~a se i doda malo vode i meda da se dobije testo. Ekscrakt: Sok se isparava na vodenoj pari u plitkoj posudi do guo stine meda. i za grgljanje i ispiranje us1a protiv angine i upale desni. Uzinla se 5-10 g dnevno s medom. Cim u prolece izraste za pedalj visoko. 6.. Najvge je traZe SAD. Domacinstva.eliksir zivota«. npr. jo~ hde i bolje. Sok: I kg svezeg mladog i opranog liSca samelje se ma~inom za mlevenje mesa i iscedi sok.

13 do 18% masnog ulja i 16 do 18'10 belancevine. pokJopi i posle 4 sata pije u toku dana. ostavi da prokljuca.Ulazi u sastav Aqua carminativa i Spiritus aromaticus. Cvasti su bele. zove.JatkHa i piva. a mnogo se tr~i i kao zamena za biber. a zreli i osuseni plodovi su p r i j a t n 0 g i a rom a tic n 0 g m i r i s a i naljutog. doda po 20 g cveta surutice. Donj. vranilovke ·i majkine du~ice pome~a se i popari sa pola litra kljutale vode. Sastav. a ima ga i podivljalog po zitntm poljima gde raste kao korov. Za medicinske svrhe korsti se sarno gajena bi1 ljika. 10. pitoma kopriva. akruglasii. neprJjatno z a u d araj una s ten ice (na grckom k 0 r is znaci stenical. Ostatak od destilacije ulja izvrsna je hrana za stoku. poklopi i posle 3 sara pije u toku dana umesto vode. doda 25 g kamilice. a da i ne govorimo 0 velikoj potrainji u zemlji i inostranstvu. poklopi. izaziva jednu vrstu pijanstva i dubok san. zegavica. ostavi 8 sati. limonena. NajvBe korijandra trosi ·industrija J:jlkera. ocedi i iscedi i toj tecnosti doda se 200 g vinskog sirceta. visoka 50-80 cm. U ulju ima jos i· pinena. Stablji· ka je gola i na vrhu razgranata. Protiv npadanja kose: 100 g lista koprive kuva se 20 m inuta u pol a Iitra ki~nice (iii destilovane vode) . Ostala narodna imena: koprva. 'peciva.hiSierik. borneola. Nas selekciorrisani sitnozrni kor·i jandar ima oko 1% elarskog ulja. pasja kupina. paklopi. s. KORIJANDAR Cor. listovi su krupni. Korijandar je jednogodisnja zeljasta biljka. dva merikarpa cvrsto spojena). pa se i zbog toga preporucuje njegovo gajenje. stomahik. Ovom sme~om trlja se glava (koren kose) svako vete. Linalol se upotrebljava za pro- . sastavljene od sitnih cvetova. peteljki od vi~anja i lista hajdutice pome~a se i prokuva 10 minuta u 1 litru vode. a11t. ldpe i topolovih pupoIjaka. Caj protiv proliva i slabosti: po 15 g osu~enog koprivinog lista. Cveta pocetkom leta. Ostavlja 5 do 7% pepela. rastavica. Plod je okruglast (sastavljen od dva simetricna ploda. Etarsko ulj e u vecoj dozi je otrovno i deluje slicno moracevom. ostavi 8 sati i pije u toku dana umesto vode. Ulje dobijeno destilacijom iz nezrelih plodova neprijatnog je mirisa na stenice. zeza. sladunjavog ukusa. . stimulans i digestiv. a gorn}i su sitniji. 8.n u p a ~ u zap c eI e. 9. Upotreba. . geraniola i dr. Cela biljka. kad se trljaju medu prstima. obicna kopriva. U veterinskoj medicini sluzi kao karminativ. Korijandrovo ulje je glavni izvor iz koga se varn linalol. ali malo slabije. K 0 r i jan dar d a j e 0 d I i c .KORIJANDAR 407 7.Sadrfi do 1% eta r s ·k 0 g u I j a. na dugim dr~karna i vrlo izrezani. Kamen 11 besici: po 10 g koprJve. perasto deljeni i duguljasti. Proliv reumatizma: po 20 g lista koprive i breze kuva se 15 minuta u poJa Ii tra vode. jer sadrfi mnogo belancevine i masti. a narocito zeleni plodovi.i andrum sativum L - Umbelhiferae Kod nas se gaji.

visoka 30-90 em. bodljikava biljka. ali bolje uspeva na kre~noj. Plodove donosi od oktobra do maja. pravi listov. Osu~eni l1izom jc elankovit.omi s pupoljcima u lako zemlji~te u . upadljive. Gaji se kao i kim i ostale ~titare. Na jedan heklar treba posejati 20 >kg korijandra. Grci i Rimljani ga upotrebljavaju 'kao zacin i lek.i se vide na njihovoj bazi kao vrlo sitne ljuspe. svetloj §umi U martu se sade ri:r. cimavica. pre na~e en::). I kor. sjajne. a i gaJili su gao Plinije hvali korijandar iz Egipta. riandula. pljosnate. . Maroku.000 kg korijandra godBnje. Gajenje I berba. . ko.Korijandar se gaji u SSSR. Kad se 1 ka~ika sitno 7. vrlo otporna zimzelena. Engleskoj. droga. Zreli plodovi su vrlo lepe. Sam Maroko izvozi oko 3. Italiji. Spominje se i u Bibliji (l\. oeec:Iena voda muekanjem daje obilnu penu (saponozidi). Indiji i SAD. Narodna Irnena: zivica. Holandiji. iseee i osuSi.lporec:Iivanje mane sa zmom korijandra). pre potpunog sazrevanja da se ne bi omlalio. paprie. koriandol. Kosi se u Ie to pre izlaska sunea. Istorija. Gajenje. toploj i dobroj zemlji i na suneanoj strani. ~v rste. jer je 'kollijandar mnogo traten kao zamena za biber. jajaste i na vrhu ~e zavr~avaju tmom tako da izgledaju 'k ao Iistovi. U Englesku je uveden posle pobedc Normanc:Iana. sitnoj.Korijandar se spominje u Eberovim Papirusima (1550. Berba.i ohladi. ki~nee. - Liliaeeae Trajna.i. papriea. ali ipak ne podnosi glinu~u i kiselu zemlju. Na hektaru rodi oko 1. Egiptu. Nema~koj.iJandar je jedna od onih biljaka koja se gajila po narec:Ienju Ka'rla Velikog. filave. kornikovee. Raste po ~umama do 700 m nadmorske visine. dva vazna aromati~na zaeina koje Evropa nije mogla tada dobijati iz lndije. Malti.408 LECBNIE BIUEM izvodnju linalil-acetata. Manje je osetljiv od anasona. korijandar gubi smrad na steniee i poene prijatno mirisati. do 2 em duga~ki i oko 2 em ~irok. a donekle i cimet. god. Seje se u martu iii aprilu na rastojanju 30 x 30 em. ~ije su grane naspramne. KOSTRIKA. SIMSIRIKA (Ruscus aculeatus L.Rizom (Rusci aculeati rhizoma) se vadi poeetkom jeseni. propustljivoj. Odavno se gaji u Rusij'i. okrugle bobice sa 1-2 zuekasta semena. Ulje slufi i 'kao zamena za lavandulino i bergamotovo ulje. Cveta od septembra do aprila neuglednim zelenkastim cvetieima. spolja zuekasto-siv i prstenasto nabora'll. Gajenje korijandra uzelo je maha 'll Evropi i kod nas naro~ito u ova dva svetska rata. Jesenji usev je bujniji i daje vi~e prinosa. ocisti od adventivnog korenja. VEPRINA. Raste kao zbijen razgranat grmie tamnozelene boje. . korijander.000. opere. ali ~esto strada od mrazeva. Kod nas se gaji u Banatu i Ba~ koj. korijandr. 6-8 mm debeo. ·Rasprostranjenost. korion.drobljenog rizoma prokuva 15 mhnuta u 100 g vode . Su~enjem . ervene. dok ima rose. Korijandar ne bira zemlju.400 kg ploda.

razlije u manje boce i euva na hladnom mestu. ocedi. zbog tega je za§ticena u prirodi i mora se gaji1i i razmnozavati na prirodnim nalazi~ tima. »mleko od kritstavca« koje stavLjaju na lice kao masku za vlai:enje posne i obolele koze. kostrika. enzima i raznih soli. leprin. procedi kroz hartiju za filtrovanje i euva na hladnom mestu. §pargle i celera se pome§a. KRASTAVAC. vitamina C. U nedostatlm tog leka moze se kod kuce spraviti ovaj lek: po 50 g rizoma ad kostri. veprinac.j: po 30 g sitno zdrobljenog riwma od kostrike i korena od moraca. veprika. - Cucurbi1aceae U krastavcu ima oko 96"10 vode i vrlo malo hranljivih materija. KUMOR. ocedi i pije 3-4 ka§ike dnevno pre jela. paklopi. kamHice i kantariona drzi se 8 dana u llitru najbolje komovice. KRASTAVICA. metlika. Istovremeno se pije tink1ura (po 1 kasika 3 puta dnevno pre jela): po 50 g kos-trike. KUKUMAR . scepkovina. Kostrika se nemilosrdno sete za pravljenje pogrebnih venaca. popari 1 litram kljueale vode. KRASTAVICA. Prisustvo kalijum-rutrata. 300 do 400 g stucanog semen a od krastavaca daje se ded protiv glista. kasljiear. eesanja. la. aderuna. iscedi. vampiraea. tmobor. . ceprlika. divlji simsir. objasnjava diureticna svojstva kostrike i njenu upmrebu protiv uloga (gi'hta). osobito protiv ojeda. Mesani diureticni ca. holin. KOSTRlKA ostavi 2 sata. poklopi i posle 12 cas ova ocedi. peska u beMci i za leeenje zutice: 100 g sitno zdrobljene droge kuva se pola sata u I litru vode. I k otoro§ka. . usled svral:la.MURKA Cucumis sativus L. isced'i i tom vodicom se zapira i oblaZe mekim flanelskim platnom natopljenim ovom vodicom.ke. zelenika. a donekle i saponozida. persuna. jezevac. §eceri i kalijum-nitrat. U kozmetici prave tzv. hajduCice. Sastav. zimozelen. popari 1 litrom kljueale vode. trigonelina. lobodika. pasja kita. i's cedi. pirokatehol i neki drugi fenoli. . arginina. kroz gusto flanelsko platno procedi i pomesa sa 2 kg cvetnog (livadskog) meda. 409 Za§t1ta. ves-prinjak. karotena. miSji tm. Pulpa (samleven oljuSten krastavac) i sok se upotrebljavaju u narodnoj medidni za leeenje upala sluznice i koze. KUKUMAR.KRASTAVAC. pektina. tanin. Protiv hemoroida u apoteQj se spravljaju supozitorije od kaokaovog masla u koje se primesa 0.VUGOREK. Saponozid. Uzima se 4--5 kasika dnevno posle jela. breberina. posle 12 sati ocedi. Upotreba. Druga narodna imena: bobice. lista hajdueice i cveta kamilice se pomesa.10 g ekstrakta od kostrike. fHosterol. smoetarsko ulje. UGORAK.

Ali to nije bilo odmah posle otkriea Amerike. visoka 80--120 em. (divljd '~jdljan. krona). kao §to je deteHna re§ila pitanje gladi domacih zivotinja i stoearstvo podigla na zavidnu visinu. Slicnog hemijskog sastava . BELA RADA. jecmu. oveja trava. promrzlina i ozleda. zanbak. DIKINO OKO Bellis perennis L - Compositae Cvece (Bellidis f[os) se bere sve dok biljka eveta. dakle. Krompir je. Hranljivost krompira pociva na velikoj kolicini skroba. IZLatnoglav. KROMPIR Solanum tuberosum L - Solanaceae Krompir je svakidaSnja narodna hrana i valna industrijska sirovina. bela lilja. :claroglav. lilj. bela liJija. Lilium earniolieum Bernh. pirineu i drugim zitima. gde ne uspeva kukuruz.KRAJCARICA. zuti krin.) . list i evet_ U svim organima ima sluzL U Hstu ima do 70 mg'l/. lir.410 LECBNJI! BIUBM KRASUUAK. U severnim. petrov evet. beli zambak. a moze biti lek i otrov Krampir je postao na§a svakida§nja hrana. bijela bogga. veoma dekorativno eveee_ U narodnoj medicini se upotrebljavaju lukoviea. vojniako bilje. naboj i 51. zilj.i upotrebe. Cvet se drZi 3 dana u komovici i tim ispiraju posekotine i rane_ Cvet kuvan u ulju upotrebljavaju za lecenje krasta i upaJa nosa i uha. ·kukuruzu. NOVCIC. Lilium martagon L. ciganske min au· §ice) i dr. poreklom iz zemalja oko istocnog dela Sredozemnog mora_ Kod nas se gaji kao omiljeno. . beli zuJj. TRATICNICA. limbar. ·k rompir je najvafnija hrana za Ijude i za domace zivotinje. kren. u narodnoj medidni su i druge vrste roda Lilium: Lilium bulbiferum L. posle ot· krica Amerike. Druga narodna !mena: bela aleluja. pelrovaca. (fucena trava. zlata!l1. krstic. petrov krst. vitamina C_ Sluzava lukevica se kuva u voni Hi mleku i U obliku ka§iee stavlja na upaljena mesta da smanji bol (cir. Evropljane je stalno morila glad sve dok gajenje krompira nije uzeLo veee razmere. opekotina. (boikalie. bijeli lijer. BELl UIUAN Lilium candidum L - L'iliaeeae Trajna zeljasta biljka. BELl KRIN. hladnim i via· znim evropskim zemljama. trava od fuei. turska Calma). Ono §to je za nas sva. liljan. istog sastojka kao u p§eniei. rec1e oka. to je za stanovnike hladnih i vlafnih zemalja krompir. liUa. gorkrh materija i tanina_ Ulazi u sastav grudnih Cajeva_ KRIN.k ida§nji hleb. leluja. Vekovima su prosveceni i mipredni . re~io problem gladi u Evropi. pWloglavica. 'su§i se i cuva kao kamHica_ SadrZi etarskog ulja.

su mogH ratovati. Medutim.na ·kakvom balu na koone su se slwpljale siromasne devojke.u d" ubede i tadasnje vlasti i narod u veliku hranljivu vrednost i n eotrovnost krompira. radoznale kao i sve druge zene. vodiIi bor.KROMPIR 411 ljudi. novost i skupoeenost da je slufen sarno za kraljevskim tl'pezama (1616. sa visokih ameriekih planina. na primer. pored ostalog. S gladnom vojskom kraljevi n. reCi ce: »Vive la France et les . »gde dosad nije stupila noga Evropljana«. nije to uvek tako bilo. Tako.l etnjem go· diSnjem dvorskom balu vladar je zakitio svoju zenu cvetom od krompira. zivo se zaino teresovase kakav je to evet. kad su nekom hteli da se narugaju i da se $ njim nasa Ie sto je bio .p edicija bilo je ne sarno u XIX veku vee i pred sam II svetski rat. Jedan njihov vladar doznao je da u susednoj drzavi nema gladi.govorio je prijatelj prijatelju kada se lose oseeao na nekoj igrand. u Franeuskoj se. Pravi krompir·bal« . jer se tame seje mnogo krompira.k e u Juznu Ameri'ku da ispitaju sve us love pod kojima krompir najbolje uspeva u svojoj postajbini. Mnoge vlade slale su nauone ekspedicije da istrazuj II visoke Ande. To . kada je nekoliko ev· ropskih vI ada slalo svoje najbolje naueni. sve one i njihove keeri budu zakieene evetom te skupoeene i retke biljke donesene iz daleldh zemalja. prieaee yam mnogi duhoviti Francuzi. dobiee gubu«. Sve prisutne zene vIas tel ina. ~ta da ti kaZem kako je bilo. Posle toga njego vom sirenju u Evropi najvise je doprineo botaniear Kluzijus. U Fran· cuskoj se gajenje krompi'l'a brzo ·m irilo. Tako i dan as. iii stranci ako hoee da im se malo narugaju. bal na koji su magli i6 sarno pozvani vladari i vlastela. Francuz Francuzu. »Tja. Nasi star.krompir jos dugo posle toga bio takva ret. i pocelo blagostanje. onda su mu obieno dobacivaH da je bio na »krompir. u dvoru u Parizu). Znao je 13 varijeteta. pir. aH je . Na rastanku svaka od njih dobl po nekoIiko krompira s naredenjem da ga poseju i da naredne godine na isti dan. Evropljani su zatekli gajeni krom.ko jede krompir. jer su sve zelele da imaju isti ukras. I danas Franeuzi prieaju da je krom· pir·bal bio najotmeniji bal u Franeuskoj. kad neko hoee da s e nasali. godine. gde se gaji od najdavJ1ijih vremena. prestali su glad i skorbut. Tih eks. bal na kraljevskom dvoru.' pa jos ·i pre ovoga rata. I iz toga se vidi da vaznost krompira do danasnjeg dana ne prestaje. gleska oko 1585. Taka su ti najotmeniji balovi u svetu malo-pomalo dobili naziv »krompir·balovi«. kost. a danas ih je poznato preko 1. gladni seljaci su se stalno bllnili.spitivanje. tek on je ueinio svoje.kulturna biljka. U Evropu je donesen oka 1580. godine. Nekad su u Francuskoj stalno harale glad i nemastina. bio proneo glas da . odakle je krompir poreklom. 0 . gde je krompir glavna narodna hrana. na primer. PodsmevaIi se mi krompk·balu iii ne. Najupomiju borbu za upotrebu i za gajenje krompira u Francuskoj vodio je pariski vojni apotekar Parmantje u drugoj polovini XVIII veka. To se vidi i po ogromnim povrsinama koje se nalaze pod krompirom i koje iz godine u godinu rastu. ·balu«. Krompir je porekJom 1Z zapadnih delova Jufne Amerike.. Kako je to bilo. Poole Spanije upmnala ga je En.700. Dolaskom u eile. nisu nista radHi i sl. oplemenjivanje i stvaranje novih vrsta pomoeu mutacija ne prestaje ni danas kako u Evropi tako i u drugim delovima sveta sa umerenorn klirnorn. Sirenje je iSlo sporo i veoma teo sko. kad dodu na bal. On je eeo svoj zivot posvetio ispitivanju krompira. rodoJjubi. U XVII i XVIII veku krompir se poeeo siriti i po Srednjoj Evropi kao .

U njemu je naden ovaj vitamin. Covel< blizak prirodi. To se naro~ito jasno uvidelo u poslednja dva rata u na~oj vojsei i u vojskama drugih zemalja. Bol limine.4% secera. istina u malim kOlicinama. To mi i danas raelimo ako se neko opece ukazujuci mu prvu pomoce . Koristio je one sto je bilo oko njega i njegovog doma.la od moje babe kad 5am bila dete. pa donekle i dejstvu vitamina C. ali ipak dovoljnim za normalnu ishranu i svakodnevnu potrebu naseg organizma. i kronlI'ir susenjem gubi vitamin C pod uticajem kiseonika iz vazduha. bel s kolovanih lekara i apotekara dovijao se kako je mao i umeo. U krompiru su nadene i male koli~ine acetilhoHna. mi ga oblazemo kaSicom napra'Vljenom od nastruganog krompira.iabu~ne. glutamina. Kao i sve ostale vitaminske sirovine. U njemu ima u proseku: 75"0 vode. Presan sok od nastruganog krompira (200-300 g dnevno u nekoliko doza popiti) suzbija preveliku kiselost u zelucu. i skorbuta je za nekoliko nedelja nestalo. U osu~enom krompiru nema vitamina C.5% pek~ina. histidina. . ~to zna~i -Da zivi Francuska i pdeni krompiri«. pasuljem.412 LECBNIB BIUBM pommes de terre [rit es«. arginina i lizina. jer se krompir jede u velikirn kolieinama i skoro svakodnevllo. Krompir je sirolinjski lek koji dobro dode u nufdi i nevolji. U mineralnim solima preovladuje kalijum. i to ti je najboljJ seljacki lek koji 5am primi. krornpir deluje kao »alkalna kura« pri suzbijanju prevelike kiselosti u ceJijama covekovog organizma. vinske i cilibarne kiseline i raznih enzima. dete zaspi. leucina. limunove. fizickoj zastiti pektina i skroba. 0. a ~esto i p r v a porn 0 C. Azotne materije se sastoje od peptona i raznih aminokiselina: turozina. svakorn pristupacno i prijatno hranljivo s redslvo za suzbijanjc skorbuta. ne stvori se mehur ni rana. iako je vrlo ukusna kao hrana.15 0' 0 masnog ulja. makaronama i drugom suvom hranom. . 1 dana s tame nema nij ednog obroka u kojem ne bi bilo oj malo krompira. To je i bio povod da se posle I svetskog rata u krompiru potraii vitamin C. do 0.. 2% azotnih jedinjenja. 10' 0 celuloze. Hemijs ki sasrav krompira je vrlo sloZen. smanjenju lucenja zeludaenog soka pod uticajem solanina. Plebs se lecio kako je znao i umeo.reci ce vam svaka starija zena. 17-23"10 skroba. koja se pravi od krompira kao zamena za egzoti~nu ili pravu tapioku. asparagina. Tako se krompir pokazao kao vrlo jevtino. Kuvanjem se jedan dec vitamina C uniSti. odmah su lekari i staresine pristupali kuvanju krompira. »Kad se neko dete ili neki drugi uku· canin opece iii oSLtri. Verovatno zbog prisustva soli kalijuma. 1% mineralnih soli. To je narodna medicina 0 kojoj se kod nas malo zna. Najvise vilamina se oeuva 'll krompiru koji se bari neoljuSten. . -Smanjuje secer u mokraci i kolicinu mokrace. Objasnjenje ovog blagotvornog dejstva na:lazi se u delovanju soli ka lijuma (tampon svojstva). lIsled jednostrane ishrane konzervama. gubljenja kisele reakcije i drugih okolnosti koje negativno uti~u na askorbinsku kiselinu prilikom susenja . to je medic ina vlastele i drugih povlascenih klasa. Cim se u nekoj jediniei pojavi skorbut. • Evropska tapiokae. On je i pre v e n t i v n 0 sredstvo. pa se preporucuje protiv hronicnog hiperaeiditela. vitamina C i B. NajviSe vitamina C i B ima u ljuskama krompira. 2. Razni na· rodi u Jugosla viji upo trebljavaju krompir za lecenje razlicitih bolesti. takode nema vi tao mina C. ger~lom. Ono sto mi ucimo kao istoriju medicine i farmacije. K rom p i r m 0 Z e bit i i i e k.

i uop§te u tekstilnoj indus lri ji. samelje iii simo isecka i ta ka§a ispira na si tima velikom kolicinom vode. Rede. Kao tezi od vode. bronhitisa. dok. koja manje iii vge cvrsto dni slepljena zrnea skroba. za proiZ\'odnju dekstrina. CUO sam da presnu illi kljllcalorn vodom popan-enu krompirovu kaJu stavljaju kao obloge na bolna mesta na telu . jer zita imaju mnogo vi§e I belaneevin e (oko 8'10). U ljusci i u celijama spoljnog tkiva krompira ima vrlo malo so I ani n a (aka 2-10 mg u 100 g krompira).KROMPIR 413 U mnogim selima euo sam jo§ i avo: kad nekog boli zub. proizvodi se svake godine sve vge u velikim fabrikama u Evropi i izvan nj e. koji hidrolizom takode daje solanidi. koje omogucava da se tablete u zelueu brzo raspadnu. uvuce se m alo parte presnog krompira u §upalj wb . oboljenja tako cestih II Vojvodini zbog vlaznih stanova. Ijoskavae (Physalis alkekengi). potro§i se najvge skroba. reumatizma i slicnih bolesti od nazeba i vlage. glikoze. kolicina solanina brzo raste zajedno sa pojavom hlorotila. K rompir se dobro opere i ocisti. akulnog zapa lj enja zglobova. Tvrde da bol ubrzo pro(!e i covek posle dllgOg nespavanja moze mirno da zaspi i da se odmori. Za apreti:ramje platna. ali u vrlo malim kolieinama. naprotiv. Industrija alkohola. koja je uzela nevidene razmere u mnogim zemljama. s tavljaju obloge oko grudi u sillcaju velikog nazeba. Krompir je vrlo vazna sirovina za ekstrakciju s k r o b a . Solanin j e jedan gli koa lka loid koji irna i izvesne slabe hemolHieke 050bine saponina . jer je to najjevtinija sirovina za tu industriju. paradajz (Solam/m /ycopers icLll n) i druge Solanaceae.uku. bolova £I donjem delu Irbuha. iii kako se cesto neispravno naziva . U razvodn i'ku i u klicama krompira naden je jo§ jedan sliean glikoalkaloid. Krompirov skrob irna raznovl'Snu primenu. pomocnica ili kerece groZde (Solanullt nigrum). Deci. ISlO tako. re(!e i odraslima.n i sm e§u §ecera. svega na nekoliko mesta u vojvo(!a nskim selima. . U apotekama i fa rmaeeulskoj indllstriji dodaje se lekovitim tabletama kao sredstvo za bubrenje. Krompirov skrob. Hidrolizom pod uticajem kiselina i fermenata daje alkaloid . so /anein. gde se gaj i najvise krompira. skrob pada na dno. sakupi se na §to nizoj temperaturi. kao isolanin. Mnogo vi§e skroba se upotrebi za stirkanje ruhlj a. nj krompirovo stablo ITi Ii§ce domace zivotinje ne jedu. upale pit/ca. Kuvan 5 glieerolom daje gliceril1sku masl za mazanje ispueanih r. dij etetskih hranljivih preparata. Ljudi su odavno pri metili da je pozeleneo krompir §kodlj iv i da krompirove klice slOka ne jede. e bit i i 0 t r 0 v. Danas se zna da ne sarno u krompirovim nadzemnim zelenim delovima ima olrova solanina vee da ga ima i u zelenim delovima mnogih drugih biljaka iz isle porod iee (Solanaceae) i da ih zbog te otrovnosti domaee zivot inj e ne jedu: razvodnik (Solanum dulcamara). kristalnog §ecera. u krompiru ima vrlo malo proteina (2'10) i skrobna zrnea plivaj u slobodno po celiji. najvge se razvila u umerenom po jasu. Solanina ima i u mladom krompiru. Kad se krompir d rfi na 's uneu. krompirovo bra§no«. aikohola. K rom p i r m 07. SHeno postupaju i kad nekog boli uvo. Poznato je da su krompiri koji su na njivi u kucici (odiaku) bili razgoliceni i izlozeni suneu manj e ili vi§e zelene boje. osu§i i samelje_ Vadenje skroba iz' krompira je mnogo lak§e nego iz eerealija.

kumpir.ce. crvenilo i m e h u r 0 v e. Za to vreme ne jede niSta drugo. lako solanin ima slabe midrijati6ne i analgetiene osobine hioscijamina i atropina.k akvu svrhu. maIo duvana iii piavog ·kamena. krurnpijer.dakle. lzolovan je u obliku belog . krtula. mnogi su u pivo dodavali jo§ i §aku soli. Sve zavisli u cijim je mkama sirovina. Pre izlaska pred sani tetsku komi's iju simulant jede dan-dva presan krompir nas trugan na rende. ·rasak. Uop§te.kristalnog praSka. Oni su upotrebljavali naj razlicrtija sredstva da ne sluze vojsku i da ne idu na front. i op§ta potBtenost. ne§kodljiv. zima·k. Narodnn imena: burbulka. Za sada se jo§ ne primenjuje u terapiji. proliv. dakle. tatula i velebilje). Slicnih primera ima mnogo_ U mnogim prilikama tesko je. narocito u I svetskom ratu. kJrumpiS. od koj ih su dvojica umrla. Krotonovo ulje je jedan od najjacih poznatih revulziva u slucajevima reumatizma. Na koZi izaziva toplinu. 'krumpi-r. tatuie. Znaci trovan. pitanje solanina i njegove otrovnosti jo§ je nerazja§njeno. Eto ne§to malo 0 krompiru. mlecike i drugih biljaka. pa rna i proklijao (is tina. ricinusa.otrova. klice se moraju prethodno potpuno odstraniti). Kuva!njem se veCi deo solanina i solaneina razore. krompir. a svaki obrok zaliva pivom. kako se i u kojoj kolicini upotrebi. bezazlenoj biljci. U Uteraturi je zabeleien slucaj trovanja pozele.nelim krompirom §estori. da se brzo i lako rasp ada i da se tako moze objamiti za§ to je kuvan krompir. upotrebljavali su i presan krompir. leka ·i . podzemljica. na trenicu. krtola. jednoj obicnoj. Izgleda da solanin u krompiru nij e identican sa solaninom u razvodniku . Poziti vno se zna da je to labilno je di. pasulja.lz- . tromesecno bar jedanput ti jadnici su to morali ces to upotrebljavati dok im ne dodija iH dok se zaista ne razbole i ne pomru. namirnici koju svi poznajemo i svakodnevno jedemo. proklijalim i pokvaremm krompirom i 'onim koji je pozeleneo zbog toga §to se razvijao 'izvan zemlje. ·slieno kao pr. postaviti ostru Ii jasnru grandcu ·izme<iu hrane. Zabelezeni su s lucajevi trovanja mladim klicama od krompira. Pored kukolja. midrijaza (§irenj e zenice. Od njega se dobija masno ulje. Da bi otrov biD §to jaci. grunbir zemljak. opekotine.i trovanju srodl1lim biljkama iz iste familije: bunika. cesta povraeanja. pneumonije itd.414 LI!CI!NJI! BIUEM solanidin i tri §ecera: glikazu. Nekad u Austriji. - Euphorbiaceae Seme je slieno ricinusovom semenu ali je sitnije. »da bi lupanje srca bilo §to upadljivije«.ja su: glavobolje. kompijer. Problem je jo§ u proucavanju. korun. SluiZokoza je jo§ osetljivija_ . kesten. zabusanata. Kako su se komisijski pregledi sumnjivih i privremeno otpus te nih vojnika cesto ponavljali. ipak pokusaji da se ei5t solanin uvede u terapiju kao analgetik do sada nisu uspeJi . KROTON Croton tiglium L. ramnozu i galaktozu.njenje. divizme. uloga. kome se daje i u . kolike. vojska je bila puna simulanata. jer je solanin mnogo manje otrovan od hioscijamina i atropina. krtulja. jer mu je dejstvo nesigurno i nestalno. duvana.

. Droga.k. zlatni trilistnik (Orfelin). Sastav..Svefa biljka u cvetu.Brdske i planinske ~ume. razdeljeni na 3 reznja. KRSTUSAC . trojica. bez mirisa je. Visoka je do W cm. Po/yga/ae amarae ~erba. na duga~koj drki koja izbija iz samog rizoma. KRSTASTI KOPITNJAK. Jedna jedina kap.. na tankim dr~kama. KRSTUSAC. (Hepatica triboa Gilib. koje se Cesto za· vr~ava smreu. . sasa p I a v a. KRESTUSAC. Opomena. brdskim i pIa· ninskim Iivadama i svetlim ~urnarna u Severnoj i Srednjoj Evropi do sevemih delova Bal· kanskog poluostnoa. Cvetovi su plavi. iskopana i osu~ena u proleee kad .) - Ranunculaceae Izgled bUjke. Narodna Imena. ma~kina ocesa. dugacki 6-7 cm .U veeoj 'k o!icini uzeta. proliv.iljaca cveta. . . U k usa je vrlo gorkog. Oni su sjajni. . Vge od dye 'kapi ulja izazivaju vrlo jaku upalu creva i trovanje (ufasna povraeanja.Vgegodi~nja zeljasta biljka.Narodni lek: adstringens. I1!TIU!NKA.JCRSTASTI ICOPITNJAX. Rasprostranjenost. Za lek se upotrebljava cela zajedno 5 korenom. . JETRENKA Anemone hepatica L. debe!i. saponini. jeter. Listovi ostaju i preko zime do proleea. pojedina~ni. Raste po suvim peskovitim nizijskim. glatki. ma~ka. Jednoj kapi krotonovog ulja odgovara 30 g ricinusovog ulja. Ulje od krotona u narodu nazivaju prolist. zbog ~ega ~iljka. Cveta u aprilu i maju.). jatrenka. duli·leb. biljka je otrovna. odozdo modropurpurni. sumarica. OPUTINA Polygala amara L. KUA. Gor~ina droge poti~e od pol i gam a r ina. hoton. acrstasti kopitnjak. obi~o sa slabijim iii ja~im grcevima. nik.Tanini. pa i manja koli~ina ponekad deluje purgatiVlIlo vee posle pola sata. Upotreba. tonik i diureti. plemeni'li dzigeri~njak. Ima sit'lle plave iii bele :vetiee. .Ovu biljku narod naziva razli~itim imenima: alen· ~ik. velika zlatna ditelina. hladan woj i s\. K r stu ~ a c je dugove~· ~a zeljasta biljka sa vBe sa· mostalnih oblika. koji pro~isti i onda kada sva os tala purgancija podbace. Polygalaceae KRSTUSAC . 415 nutra deluej kao najenergi~niji poznati drasti~ pur gat i v. visoka 5-15 cm. .

Ostala narodna Imena: gomoljica. svetlonarandzast.Jl!M se krstu~ac upotrebljava ·i kao amarum i slomahi-k. Glavni antraglikozid je jedan vrlo purgativan. i z o· e mod ina. 5 lob 0 d nih em 0 din a. KRKOVINA. Cvetovi su sitni. Kad se zvace. slime zovi. neugledni i belo-zelenkasti. PASJA LESKA. zbog I\ega se u narodu upotrebljava protiv proliva kao i ostala blaga adstringen cija. najpre zeleni. Kora je glatka i sjajna. crnkaS1a iii sivo-rnrka i 'karakteristicno ukra~ena mnogobrojnim vodoravnim. najvi~ po recnim ostrvima. Meslimicno se javlja u znatnoj kolicini pored Dunava i drugih nasih reka u nizijskim ~ umama. sekundarni nervi na listu n i 5 U par a I e I n i 5 obodom lista.Kru~ina se vrlo lako gaji. najaktivnijih sastojaka droge. (=Frangula alnus Mill. Poku~aji u oba svetska rala da se umesto americke senege u-potrebi domaci krstu~ac ostali su bez uspeha.) se razli1ruje IIime ~to se vrhovi grancica n e z a v rS a V a j u t I' n j e m. Od pasdrena (Rhamnus cathartica L. svega je do 1. mlekaea. Na~a reena ostrva su najbolja mesta ia razmnozavanje i gajenje kru~ine.) Kru~ina Rhamnaceae je d rvolik ~ ib. pa crveni i najzad crni. .416 L1!CIlNJIl BIl. pored reka i potoka. gorka modra.2 mm debela i crvena je. Gajenje. zbog ~ega se draga upotrebIjava i kao ekspektorans. u Iisnim pazusima nema tako mnogo plodova. listovi su po obodu celi. vrbi i jablanu. sarno ~to je tanja. rnladim grancieama. h r i z 0 fan 5 k e k i s eli n e i drugih antrahinonskih derivata koji. gorski krstu~ac. oko 7 mm u precniku. koji je odavno poznat kao sastojak droge. najbrle i najjednostavnije vegetativnim putem: mladicarna. belicastim len tic e I a m a. 5vetlim. secera i masti. Plodovi su okrugli. g I i k 0 f ran g u lin koji se za vreme su ~ enja i dugotrajnog cuvanja kore postepeno razlafe na gli. KRUSINA. Droga. nego su menusobno paraJelni i ima 'ih dvaput vge. . k ozu i f ran· g u lin . pljuvaCka pofuti. Iseku se u vrpee dugacke oko 30 ern i lju~te. Berba. U drogi ima malo tanina. Sastav. bresinjaea. .Kora se skida s mlaclih stabala i debljih grana krajern zime i poeelkorn proleea pre nego ~to kru~ina oHsta i odmah se su~i. Cveta u maju i junu. Zemlja uvek treba da bude vlazna. Kora krusine (Frangulae cortex) slicna je kani americke pur~ijane (Purshianae cortex). go r k e mat e r i j e. po svoj prilici. cvetovi su stalno dvospolni. Glavni sastojak droge je jedan neutralan saponozid nepoznate gra<1e. U drogi ima jo~ i tan ina. Raste po celoj Evropi i severozapadnoj Aziji. visok 3-6 m .U kori -ima s lob 0 d nih i v e zan i han t r a h i n 0 n5 k ih del' i vat a. . SMRDLJIKA Rhamnus frangula L. Kod nas je dosta ima po vlafnim ~umama. po lugovima. K 0 I' a t reb a d a 0 die zig 0 din u dan a u skI a d i ~ t u iii 5 e g I' e j e 1 sat na 100oC. poticu od hidrolize prvobitnih visokomolekularnih korn· pleksnih antraglikozida. lisni pupoljci 5U be z I jus a k a. amorfan ramno-glikozid.

zatvor