Dr JOV AN TUCAKOV

LE(;ENJE BILJEM

Dr JOV AN TUCAKOV

LECENJE BILJEM
FITOTERAPUA
Predgovor Akademik prof. dr KOSTA TODOROVIC

IZDAVACKA RADNA ORGANIZACIJA BEOGRAD 1984.

.RAD.

PREDGOVOR
Zanim ljiv, duho vit i originalan nac in i zlaganja, bogata i sves trarza na£lena i strucna do ku ll1 entacija i cist narodni j ezik poznatog slnicnjaka i oclusevljenog istra zivaca prof. dra Jovana Tucakova, naseg najboljeg poznavaoca l ek o vil og bilja, vee na prvim stranicama potpuno osvajaju svakog i3i taoca, a osobilo ljubil elja prirocle i priroclnih lekova. Takvo sveslrano delo Ila Il asem j czi ku nemamo, pa ce ovaj savrem eno obraden enciklopeclijski p r irucnik popunili oselnu prazninu £I nasoj oskudnoj strucnoj i rzau crLOj fa n nakogrzozijsku j lit eraturi. N eospomo j e da ce ovo kapitalrzo zivotno cl elo neul17omog trudb enilca rza proucavanju nase medicirzske flore doprirzeti urzapretlenju pravilnije i .{ire upotr ebe lekovitog bilja i biljrzih lekova kod nas. N e samo siroka javl70st v ee i zdravstveni radnici dobiee ovim deLom t!ragocen praktical! prirucnik i odlican ucltbenik. To je iSlovremerzo i veoma zanill1ljiva l ektira koja se cila bez predaha, jer je cela materija izrzeserza vrio i ivo i na svoj slven rzacin. Pisac lIa rz eposr edarz, vrlo pristupacan i razumijiv rzacirz pruia ogromarz broj dragocenih podataka 0 poznavarzju, bmrzju, susenju, cuvanju, hemijskom saslavu, d ej stvu, upo/rebi, gajerzju, zas liti, razmnoi avanju i preradi lekovitog bilja i i zradi prostih lekova od sveg naseg lekovitog bilja. Sve je ovo zaSnOVQl10 Ila naucnim podacima najboljih domaeih i inostranih slruenjaka, tako da ovo clelo predstavlja poslednju re e nauke 0 lekovilom bilju. N e samo mnogobrojni dragoceni podaci, slike i crtei i vee, pre svega, toplina, i arka Ijubav, entu zijazam, stiL i nacin na koji na/11 sve 10 pisac p m i a, a ista taka i njegovo ogromno iivotno iskuslvo i objeklivnost bude u CitaoeLl neodoljivu ielju i volju da se i sam posveti istraZiva/·zju Iek ovilog bilja ne bi Ii coveeanslvo dobilo nove, bolje i jevtinije, svakom pristupaen e lekove od bilja, preparate koji bi jos blagotvomije uticali na radnu sposobnost i na produktivnost i produietak aklivnog iivola eoveka, vecite zeLje svih ~e lleraeija kro z vekove. Ta humana, ljudska, soeijalna i prosvetil eljska nit provlaci se kroz celo delo ovog neobienog pisea, prijatelja i pOZl1avaoea prirode. Biljni lekovi kro z v ekove, od prvih pisanih spomenika do danas, imaju (lgroman znacaj £I profilaksi i lerapiji. U najnovije vreme, islovremeno sa sint e/skim, svak e gorline se u naucnoj medicini i farmaeiji javljaju i mrlOgobrojni novi biljni l eleovi. Meltu njima ima i biljaka koje raslu na naSem tlu i od velikog su znacaja za eoveeanslvo. Tako je, na primer, buhac iz naseg

6

LECENJE BrUEM

Primorja jos uvek lIajbolji hueklicid, jer nije otrovan za coveka i iivotillje ;ople krvi, ne iza ziva naviku i d el uje vrlo brzo. VU/wsti digitalis iz istoclle Sl'bije najbolji j e l ek za sree. Opij£l1t1 iz Makedonije ima najvise mortina, a kall1il iea iz Bannia najvise etarskog ulja tamnoplave boje. Bosna daje na jbolji lipov evet, a Deliblatsk i pesak goroevet najboljeg kvaliteta. Slotim! milioliQ ljudi boluju od malarije. Glavni lek je kinin iz kore cini1ol1e. Miliolli stallovnika tropskih krajeva boluju od srdobolje, a proliv nje sc uspe.)lIo upotrebljavaju alkaloidi emelin i konesil1, opet biljni l ekovi. Lobelin, ezeril7, stro /alllin, stri/1IIin i slotine drugih veoma vaznih lekova, o/icilw/l7ih it svim fannakopejama sveta, lakotle su biljl10g porekla. VilalIIini, provilamilli i lllllibiotici iSlo su lako proizvodi biosinteze bilja. Covek jos IlC pOZl7aje il c!m ijski sastav I71nogih prirodllih lI1aterija, pa se £I I/QUC/1/JI1I svetu s pravom ocekuje da ce 110ve, savremene, osetlj ivije melode covecanslvu pruziti jos blago;vomije lekove. Ocllika je ove llarodl7e kl7jige i to sto pisac, dobar poznavalac narod170g zivo ta, iZl70si I'le :;a.ll1O kako treba l1ego i kako ne Ireba upotrebljllvati izvesno lekovito bilje. Ovo je osob ilo vaino za bilje jakog fizioloskog dejstva jer 0110 u ruicCll71a m::ukog i neobavestel1og mo ze izazvati raZl1e vidove Irova'1ja, a ponelcad i smrl. To zdravstveno narodno prosveCival1je j e osobe17051 i velika vredllost ove kl1jige. Na IIC1sem j eziku do sada l1isl11o' imali delo 0 lekovitom bilju ovako svesl ral70 o/}r;u1eno. Pogotovo ne delo u kome je sakupljeno iskus tvo coveka koji je ovo sludirao i ceo svoj vek posvelio proucavanju medicil7ske flore kod l1as i u il7os/rallstvu, profesora /coji taj predmet predaje Ila Farmaceulskom takuitetu, covcka koji je na B eog radskolll ul7iverzilet£l 1940. godine OSIWI'ao 1705 prvi lll st itut za tarmakognoziju, a 1948. prvi Instina za prauc{tval7je lekovilog bilja £I Beograd£(. Ubetlel7 sam da ova klljiga naici lIa dobar prijem i da ce dobra doci svakom domacil1stvu, jer je pisana za l1arod da mu pOlr/oglle. Akademik prof. dr KOSTA TODOROVIC

ce

OPSTI DEO

LECENJE BILJEM U NAS

Kao sto je sloboda veeita borba za slobodu, tako je i zdravlje vecita borba za zdravlj e - samo su se metodi te bo· rbe kroz vekove m enjali i usavr· savali. Pobediti bolest maci osloboditi se straha od smrti.

Svaki narod, svaki kraj i svaka epoha imaju svoje obicaje, navike, no~­ nju, pesme, pripovetke, igre, bolesti, epidemije, lekove, nacine leeenja i veS(inu jzrade lekova. I lekovito bilje je, izmeau ostalog, zaoralo duboku brazdu u zivot svih naroda, a pogotovll onih koji su vekovima tJ.aeeni, gonjeni, porobljavani, u veCitim seobama, koji po necemu lice na vodeni evet, na svilu sto leti po lepom vremenu ili na jak i prijatan, diskretan i prolazan miris neke jedva vidljive biljciee u gustoj travi. Lekovito bilje je najsta·r iji lek i prvobitna lekovita sirovina nekad primitivnih a sada kulturni-h naroda. I danas je rllzno bilje najjevtiniji i najpristupacniji ishodni materijai za proizvodnju lckova u domacoj i inostranoj farmaceutskoj industriji. o upotrebi lekovitog bilja u medieini susednih i drugih naroda pod cijim je utieajima bila i nasa vestina lecenja i izrada lekova bice govora kasnije u ovoj knjizi. Istorija zdravstvene kulture balkanskih naroda vrlo je zanimljiva i slozena, jer se u tom delu Evrope osecaju snazni utieaji Istoka i Zapada, medieinskih pisaea mediteranskih i drugih zemalja, sve to isprepleteno i pomesano s narodnom medicinom nepismenih ratnika i pastira. U svakom slucaju, nauka a le kavitam bilju · nije skol'aSnja, n e potice ad /?as i.ivih . Ona ima duboke korenove. Sto se ranije manje znalo 0 hemijskom sastavu i farmakodinamskom dejstvu bilja i sto se na tom polju tarmakomedieinskih istrazivanja isla spor~, razlog je u tome sto nasi preci nisu raspolagali laboratorijama i drugim sredstvima koje mi danas imamo. Upotreba lekovitog bilja kao terapijskog i profilaktickog sredstva ima u nasem nal'Odu neobicno bogatu i izvanredno dugu i neprekinutu tradieiju. Najbolje svedocanstvo 0 tome pruzaju mnogobrojni stari pisani spomenici, od kojih valja pomenuti bar neke. U Hodos kom kodeksu, koji se smatra za najstarijj kodeks srpske svetovne medicine (XIV vek), navodi se, pored ostalog, i raznovrsna upotreba

10

LECENJE BIUEM

domacih i stranih b il jnih droga, najcdee kima, aloja, tamjana, lanenog i repinog se mena , smokv inog korena, korij andra, cvekli nog soka, vrbove ko re i njen og li ~ea i raznog drugog bi lja koje se i danas, pos le to liko vekova, svakodncvno i raznovrsno koris ti .
Hilanda rski I17cdici nski kodeks bro j 517, koj i je otkrio 1951. godfne

akademik D. Sp. Rauoicie u biblioteci manas ti ra Hil andara , n avod i upo trebu kam fora, peru nikc, kuk ureka i m nog ih d rugih bil jaka. Taj kodeks j e prcma rctima dr Relje Ka tiea »najd ragoce niji spom enik s rpske medici nske kult ure • . Ovo de le pOl ice iz XV iii XV I veka.

LEKOVITO I MIRISNO BlUE U NA~OJ NARODNOJ POEZIJI I MEDICINI
Otoma nska u ajezda u XV veku izaziva zastoj i pometnju , a li ne i prek id nase s redn j o'lc kovne m edicin ske kulture. Medicin ski radni ci se povlaee u pl anine , uglav nom u m anas tiTe. To, sasvim razumlj i.vo, doprinosi p rocvatu n a rod ne medi cine i k or i ~ce nju sopstvenih prirodnih sredstava za lecenje, pre svega lekovitog bilja. Za vreme petvckovnog r opstva na sve strane su sastavljane lekaruse zna nih i nezna nih m cdicin skih pisaca. I u njima je lekovito bilje naj ceSce pominj ani i najvise upotrebljavani lek. U stalnoj borbi za opstanak , hvatajuCi se na svakom koraku u kos tac sa s tihij om, bezgrani cnim i nemilosrdnim cudima prirode, bez ~kolovanih lekara i lekova, os tavlj en i zaboravljen, bez icije pomoei, jer _car je daleko - a b og j c visoko« , nail narod je posebno cenio lekovjto bilje, koje mu je uvek bilo najvaZniji i najpristupacniji lek. To se najlepse vidi i iz nasih narodnih pesama. Od 5vih lekova u njima se najce~ce pominje lekovito bilje. Njemu se ces to pridaje cudotvorna isceliteljska moc. Biljarice i vidaricc se na roCito posluju. I to bilje, i mesto gde one raste, nacin branja, vreme kad se moze i sme brati, i sve ostalo sto je u vezi s lekovitim biljem i lecenjem pomocu njega obavijeno je neznom poetskom i icom i dubokom tajar!SlveI10SC U. Taj psihosugeslivni karakter mnogih stihova nasili ep5ikJih pesama ima velik znaCaij i cesto je prectstavljao znacajan psihoterapijski laktor.
Glavni l ek nasih narodnih junaka bilo je lekovito bilje, sto se vidi i

iz pesama. Da navedemo sarno ove klasiene, svima nama dobro poznate

stihove:
... Zaslo, vilo , da te bog ubije, Z a,~ t' I1.lstreli pobratima moga? (Milosa Obiliea) Daj 1i bilje onome junalku, Jer se neee~ nanositi glave. Sla ga vila bogom bratimiti: . Daj me pustaj u plani.o.u zivu, Da naberem po Miroeu bilja, Da zagasim rane na junaku .•

LECENJE BILJEM U NAS

11

Pusti vilu u planinu fivu; Bilje bere po Miroeu vila, Bilje bere cesto se odziva. Nabra vila po MiJrOCu bilja, I zagasi rane na j unalku ...
(Kra lj cvit Marko i vila)

I zaista, rctko gde ima toliko i takvog lekovitog i mirisnog bilja kao na Miroeu. lz nekih narodnih pesama jasno se vi<l i da narod poznaje fiziolosko d ejslvo, lekovi/os/ 1 o/rovnos/ bilja. To je jasno i iz ovih stihova ostavljene devojke:
J a sam t ula, zeni mi se dragi. Bud se feni, zlosreeno mu bilo, Sto i mene ne zva na veselje, Dime bib rou ponijela dare . ..

Treeu .klitu maka bijeloga, Da se smaJme s ovoga svijeta. Ovi stihovi nam veoma mnogo kazuju. Pre svega, da oarod zna da je mak otrovan. Drugo, sto je za nauku od ogromnog znacaja, nas narod zna da jc beli rnak najotrovniji. Ima maka razne boje eveta, ali se u Makedon ij i gaji samo onaj mak kojj .ima bee evet, jer on daje najjaci opijum, tj. opijum koji irna najviSe morfina, zbog cega je nas opij um najlekovitiji na svetu. Sve dmge vrs le daju slabiji opijurn. Mak s ljubicastirn iii plavicastim evetovima, koji se u Vojvodini mnogo gaji jer daje krupne caure i mnogo semen a, daje slabiji opijum, manje je otrovan i manje lekovit, jer ima manje rnorfina. Taj plavi mak je dobar za proizvodnju semena. Da je nas narod znao za dejstvo opijuma, koj eg naziva j~ i afion, afijoYl, atjun, atijlm, bendeluk, katran d smola, vidi se i iz ovih narodnih stihova: U rakiju trave a fj j una ... Dok hajduke dobre 0 p 0 j i 0, Te ·svi pospe kano i poklam..i ... Zaista, od opijuma covek izgubi svest u tolikoj meri da n iSta ne oseca. Na taj nacin su jataei uspevali da se docepaju hajduckih u eenjenih glava i njihovog blaga, raskosnog ode la, skupoeenog oruzja, srebra, zlata i drugih dragoeenos ti. ... Na njima je gospodSko adjelo, Na onome starom Vujadinu, Na njern biil1jiii ad suvoga zlata, Na korn' paSe na divan izlaze . . . Mak i opijum spadaju u opojne droge, i to na celu eele grupe droga najjaceg dejstva na centralni nervni sistem. U rukama strucnjaka, lekara i apotekara, opijum i makove glaviee su najjaci lek za ublazavanje nepodnosljivih bolova, grceva i drugih bolesti. Opijum je jedna od najvaznijih leko itih sirovina i lekova uop s te, te je za terapiju od kapita lne vaznosti. Za opijum je danas vezana Citava jedna industrija vanredno vaz.nih lo::kova:

12

LECENIE BlUEM

morfina, kodeina, dionina, papa verina , teb ai na, narceina, heroina, pantopona i drugih. Naj vairuj a biljna droga je opijurn dob ijen iz belog maka . Poznava nj e fizioloskog dejs tva izvesnog biJj a vidi se i iz ovih narodnih stihova: Sluge sluie ervenoga vina; Nij e vino ~ to ga loza dala, No U Clj emu zclena rak ija, I u njemu bi 1j a svakojega. Svi pospase, kuk aee im majka, Pado~e im glave na trpezi.
(Ncvoljoi Alij o.
j

devet brata Vilkovita)

I tu je verovatno opijum i slicne opojne droge koje uspavljuju. U Neradinu i u nekim drugirn vinorodnim fru skogorskim se lima ima domacina i kafedzija koji u vino stavljaju plod od be/adol1 e, seme od tatule, bobice od vinobojke i druge opojne droge da bi ·im vino bilo jace i da bi se u okelini proculi, kako bi ga bolje i skuplje prodali. Beladonu, kao najotrovniju, najcesce nazivaju bun, jer Covek koji se od nje otruje govori kao da je u bunilu, ludilu. A mnogo je u nas sela Bunica i slicnih prezirnena. Nije Ii laj fruskogorski obicaj da pojacavaju vi no opojnim drogama kojih ima u Fruskoj gori, a jos viSe po balkanskim, nekad nepreglednim bukovim i hrastovim sumama, oVamo donesen s juga? Sadasnji doseljeruci u Vojvodini, naime dobro znaju za otrovnost buna i njegovu upotrebu za pojaca vanje vina. U GrliZi je i danas obicaj da se dosadni pustosvati rasteruju medenom rakijom u kojoj je skuvano seme od otrovne biljke tatule. iii ovi narodni stihovi: Jetrviee po bogu sesLriee, Ne znas kakva bilja oct omraze? Da omrazim brata i sestricu.
(Bog rtikom dubn ne oSlajc)

Pa ovi stihoyi iz narodne pesme »Srnrt cara Urosa«:
Uro~ jede ljeba bijeloga, Uros jede, ujko ga ne jede, Vee on oda po gori zelenoj, Pa prebira 0 t r 0 van a b iii a, Da otruje dijete Uro~. Otrova ga i sarani mlada ...

Po narodnom shvatanju nema gorce biljke od pe/ena. TPksikolog ~e ~ ovim divnim stihovima, punim dubokog sadrlaja i neizrnerne tuge, vldetl jos ndto, jer je pelen u vecoj dozi o.trovan: Ja bosiljak sejem meni pe/en nice. OJ, pelen pelencC?! moj~ gorko evece. Tobom ce se mOJl svatl okltll1 Kad me stanu tuinu do groba nositi.

LECENJE alUEM U NAS

13
Da j a znadem, moje !USee belo, Da ceo tebe mlacl vojno Ijubi'ti, Sve bih rufe po polju obra:1a Sve bih rute u vodu metala ' I tom bih se vodom wnivala' Kad mlad Ijubi, neka mu miri ~e.

I obra tno:

IIi to isto, ali malo drukcije: Djevojka je lice umivala, Umivajuc, licu besjeclila: »Da znam, lice, da Ce te s tar ljubit, J a bi iSla u gOIU zelenu, Say bi pelen po gori pobrala, Iz nj ega bi vodu i~ cjedila, I njom bi te svako JutJro praia Kad star ljubi, neka mu je gorko!« Pelen je usao i u posalice, malo gorke kao sto je i on, ali ih narod jos uvek rado upotreb ljava: Volelo se dvoje sta.ri Obadvoje s naoeari Pelen-baka, cemer-deka, Volelo se pola veka. Kad je praSlo poJa veka, Razbole se cemer-deka .. .

U nasim narodnim obicajima na svakom koraku se susrece pelen. Kad sc Svrljizaru uoci Durdevdana kupaju na bistrom planinskom potoku »zarad zdravlja do novog Durdevdana«, devojke se »vodom polivaju i poje<<:
OJ, ([\evene se rh nore '1e, OJ, seline bel'l'_!in( Svi te zovu bel'peJiJne, Ja te wvem omajnice, Da omaje~, da obrne~, I sve momke men' da vrncl. Nigde biJje nije tako divno opevano kao u naoodnim pesmama. Nigde mu nije tolika . vainost pripisivana. Kako nekad, tako i danas. U vozu izmedu Novog Sada i Sombora dva zdrava mlada naseljeni.ka celim putem pevaju i sale se. Pored ostalog, pevali su , i ovo:
Jo ~

da mi je Jjeba bel motike I pogaee mesto Ijeba crna, Crna Jjeba ad cern e r - k u 'k

0

I j a ...

I cemelika i kukolj su dye nase veoma otrovne biljke. Bilo bi veoma zanimljivo da neko od knjizevnika i Ijudi od pera prouci gde se i kako sc sve spominje nase Iekovito bi/je u narodnim, pa i u umetnickim pesmama. Ni pripovetke ne treba zaboraviti. Nisu one znacajne sarno

14

LECENJ E BlLJEM

za proucavanjc i poznavanje kulture naseg naroda u ranijim vckovima; u njima ce se, verovatno, naci i mnogo podataka 0 zdravstvenim prilikama koje su vladale u pojctii nim nas im krajevima . Na s svet jos uvek ide u apoteku i trazi . ruZina meda«. Cesto su me pitali prijatelji: . Sta jc to ruiin m ed? Da i to nije neka apotekarska podvala, kao ono ,ticije m leko', ,krokodil ske suze' i tome s lieno .• Ruzin med j e bio ofiei na lan u mnogim farmakopejama. U medu se na vodenoj pari iskuvaju, ekstrahuju krunicini listiCi majske ruze. Med je veoma s tari lek. I on je bio ofieina lan, i sad se jos nalazi u veCin i farrnakopeja, ali je tendencij a da sc iz farmakopeje izbaci. Donedavna se nije znalo od cega pot ice lekovitost meda. Ruzin med je lekovitiji od rneda , jer sadri i i lekovite sas tojke ruze. R u z a je nase najmilij e evece. Niko tako lepo i nezno nije opevan kao ruza. Ruza je simbol le po te, Ijubavi, mlados ti, zdravlja i svega s to je Icpo i uzviSeno. Mi uanas wamo da je ne sarno evet nego i plod ruze veoma kkovit. I to bas od one trnovite, divlje ruZe, sto raste kraj pute va, po oboclima suma i na clrugom neobra denom i nekorisnom zemljiStu. Lepota-devojka se ces to uporeduje s ruZom: l z obraza si'lne rule evatu, Iz zuba joj si-tan biser kaplje, Sa cela joj zarko sunce sjaje.

IIi ova pesma koja se dan'a s ponovo tako mnogo peva:
Imao sam jednu rum, Divnu rufu, majski evet, Nosi o je na grudima, Da je .gleda eeo svet ... Isto tako se sad mnogo peva slicna narodna: OJ moja, oj moja, ruro rumena, Sto si se, oSto si se rano razvila? Razvi me, :razvi me rano proleee ... Pa sve tako dalje, u istom duhu: De bi boa zena ko devoj-ka, Kad je zena ruia razvijena, A devojlca pupoljaik oct ruZe. KioSa pada, a rufa opada Sunce sija, pupoljak rarzvija. Slatko od ruZa je najomiljenija nasa poslastica. Pravi se od krunicnih Iistica ervene majske J"1lZe. Narod ga cuva za slueaj bo1esti i kao retku cast kad gosti naiClu.

LECENJE BrUEM U NAS

15

Divlja ruia iii sipak (Rosa cal1 il1 a, ~to ce reci pseca ruia) je trnovita. Zbog tog si lj atog, opasnog trnja sadi se kao ziva ograda. U narodu ima jedna pesma u kojoj se suparnica prokIinje: Na r vrd i se kamen naslonila, Sipkovim se granam ' pokrivala, Ni tu ona mira ne ima la. Jab u k a nij.: sa mo \'Dce. nego i lek i lekov it a si rovi na. Ne mislimo vIse na onu izrad u farmace ut skog prepara ta gvoltla ad jabuka (Ex tracl/./II/ Pomi terratum iii E.nractum terri pomatum). Taj ekstrakt se nalazi kao of icina lan ga lensk l pr.:parat u mnogim farmakopejama. U oeima starijih Ickara to je jos uvek izvrstan preparat gvozda za jacanje. VelUje se da Ijudi treba sva kodn ev no da uzi1l1aju pilule gvoida i druge gvoidevi te preparate kako bi bili zdrav i i otpomi kao gvozde, ce lik (» Bas-Ce lik «). Ili , moida, uno is to sarno nije kupljenu u apoteci: »Evo ti ova lepa rumena jabuka. u nju zabodi ce tiri eksera u obliku krsta. prosetaj se do krsta nasred sela i za to Heme c itaj triput po deset Ocenasa. Pos le toga pojedi jabuku. To cini 33 dana i ozdraviccs.'( - Ima sa ljivcina. s tarijih apotekara. kojima je posle takvog »reccpta« po nek i uobrazeni bolesnik vcoma zahvalan, jer se zaisla posle nekoliko dana iii nedelj a oseca mnogo bolje. Pre svega sugestija. vaspitanje volje i cvrsLa vera da ce covek ozdraviti. Zatim, svaki dan po jedna velika, lepa rumen a jabuka. set nja. izlazak uobraienog bolesnika iz zagusljive sobe na cist vazduh, u prirodu, na sunce, kao uno kad je Pivalica uspeo da izleci fra-Brnu, Ekseri i gvozde su tu najmanje vazni, Ali Ijudi vole da im se kaie nesto neobiC:no. da se njihovoj boljci ukaze pai nja. (»Kakav mi je LO doktor kad mi ni recep' nije na pisao. nego mi kaie: Zdrav si. prijatelju. ali moras manj c jesti i manje ra kije piLi , svaki dan po dva-tri sata prose tati ... cc), Najbolji lek i hrana. a istovremeno i najukusnija poslastica je presna, nepromenjena, nepreradena jabuka. onakva kakvu je priroda s Lvorila zajcdno S rumenom Ijuskom. jer u Ijusci ima najvise lekovi tih sas tojaka. U tim rumenim plodovima ima raznih jedinjenja koja su od ogromnog znacaja za promet materija u organizmu Coveka. Narod je jabuku vanredno lepo 'Opevao: Devojko. devojko, zlatna jabuko."
IIi ona druga:

, . ,Momce joj se s brega baca zlatnom jabukom: Uzmi. Kato. uzmi. zlalo, moja ces biti . , , Iz ove se pesme vidi da je narod znao za lekovitost jabuke: Ko je mladan. nek se Mom kili. Ko je iedan, neka vodu pije. Ko je bolan. nek jabuke jede_

Ja se setah po basei zelenoj. j er je odoljen zaista lek. prista je da se uda za momka. Ja se na nju bacah jabukama. Ja mu dadoh kilu bosioka. pogotovu one slabih zivaca. Ne bi majka odranila sina. ali mu narad pridaje mnogo veci znacaj i vrednost nego naucna m edicina. U pas usivala. . izmedu dva svetska rata. Pos le dolazi svadba. Nit' bi -seka brata odnjihala . .. A on meni od zlata jabuku IIi ona 0 dragoj koja i ne haje za dragog: . . Prema narodnolll verovanju koje se mestimicno jos odrialo.16 lECENJE BIUEM U Sajkaskoj (deo Backe). Uza se nosila.. To je veridba. Po nekoliko kapljica na kc. kad isprose devojku. uvek imaju u kuei boCicu od deset do dvadeset grama s lekom koji je izraden ad odoljena: etarna tinktura valerijane. u dzepu. . Ooa na me nece oi ka:menom . pesma) . Stariji svet. m oze svacemu odoleti. Svagda bi je brala. I zaista. Mnoge zene. da se odupre svakoj bolesti i »raznim nevidljivirn zlim silarna«: Da ne ima odoljena trave. i danas veruje da j e LIvek dobra da se ima malo odoljena u pojasu. Mnogim ne rvoznim i histerjcnim zenama dovoljno je da taj lek podnesu pod nos d'a ga pomirisu. straha i panJike cim pocnu s irene da zavijaJu besomuono. osobito majke. u~ivenog u nekoj amajlijj itd. Ko nju ima. varosana_ Leps i je bio onaj prvi narodni obicaj: ispro ~e n a devojka prima jabuku. zenski svet mnogo eeni odoljen. (Narodnn. pa im je odmab lakse. To pomalo podseca na verovanje u cudotvornu zaslilml i lekovlILI moc belog luka u nas oj zenj-senja na Dalekom istoku: Da zna zenska glava Sto j' odoljen brava. stiSaju se i umire. da odoti. Za odoljen su u nar-odu vezana mnoga sujeverja.. sto je. U sklonistima je vee posle prve bombe sve mirisalo na odoljen . prsten «. a koji macke toliko vole da po celu noc cuce u apoteci pored fioke u kojoj se cuva koren odoljena. prinJij eno od "purgera«. kao i beli luk. idu »jabucari«. tako i odoljen treba da ima svaka majka koja ima malo dete oj uvek treba da je taj koren pored deteta. .>ckicu seeera iii u casicu vode piju te osobe cim se ne oseeaju dobro . Po n arodnom shvatanju 0 dol j en iii 0 dol e n je biljka neobicna. kako bi bilo zdravo i napredno. . Za vreme velikih bombardovanja u toku rata ovaj lek su nazvali •• antizortin«. . jer je to bio najefikasruji lek od zarta. znaci.miris koji veeina muskaraca ne podnosi.. osobito u istoOnoj Srbijl. drii se jabuka«. I tu bi bilo potrebno •• odvojiti fito od kukolja«.

kao na~ besmrtni Zmaj . uzela katastrofalne razmere. i nematerijaJni i materijalni lek. Narod veruje da razni minsi. Medu cvecem I e k 0 v ita b i I j a. »zle duhove«..DuIiCi«) on na vidnom mestu spominje odoljen: Snivo sam Ie. Iz nekih narodnill verovanja vidi se velika za~titna moe odoljena. i odoljenom kiti svoj u nevestu. pa i lekovito bilje. odurnog mirisa mogu oterati »kugu ~ nevolju«. Turem pu ~ j. Protiv puscnja treba povesti ~tu efikasniju borbu .. Divna kita mirisnog eveca i te kako ima povoljno dejstvo na psihu bolesnika.. budaJ'<I je . Ne bi majka sina odgajila. o do l j e n a. lekar du~e i tela. koje deluju za~ titno. Evo il ta kaze narod kroz stihove: Kazi. Niko nije tako ctivno opevao evece. Podmetnu mu trave odoljena. . U jednoj oct svojih naJlepsih pesama (". IIi kad se zeli l'eCi za nekoga da ba~ niSta ne valja: Ne vrijedi ni lule duvana. Bilo sti tka. Ijubice i krina. pogotovu medu omladinom. ali malo cirukcije: Da n e bude trave devesinja I trave odolina. cija je upotreba zajedno s alkoholnim picima..o~ l a zmaju u dvorove. devesilja . dakle. otrovnom i nekorisnom bilju.LECENJE BIUEM U NAS 17 Ili to isto. . narocito posle ovoga rata. naromto neprijatni. koga volis Da I' Srbina jl' Turcina . rdave snove i nesanicu. svi se naucnici u svetu slaiu.. eak od zmaJ a: lCad je d.. A veliki Zmaj. davolske pogani (Assa foe/ida) i druge droge neprijatnog. dakle. Da je duvan otrovan. jer je odoljen i vrlo dekoratJivno evece i lekovita biljka. cubra. a ti puna cveea. Lelo. OdmaJl zmaju naudilo cvice Te li Ide glavom bez uzglavlja . Zanimljivo bi bilo sakupiti sve ~to su dosad n~i pesniei i na~ i pisei napi sali 0 odoljenu i 0 drugom bilju i evecu. kao ~to je miris odoIjena. erne misli i sve druge nedace koje prate coveka. toliko je poteenjivao i podsmevao se ~kodljjvom. belog luka. Lela se nikako ne odlucuje: Srbin pije. lbekrija je.. Koliko je narod mnogo eenio bilje od vrednosti. Tipiean primer je d u van. I evece je lek.

Jedan stranac. Bez muke se pesma ne ispoja«). kojima se da nas divi ceo ·p rosveeeni svet.platna. Ruzmarin je i narodni lek. Ruzmarin je veoma lepo opevan u narodnim pesmam a. po dukal c1evojka. devuje«. drlave.. To jc iii zasebna bastiea sarno za eveee iii se u velikoj ba~ti kraj ulaza gajilo najlep ~e evece. Neg' za jedan struCak ruzmar dna. koju je kroz vekove prenosio s kolena na koleno . Evo jedne divn e narodn e pesme 0 ruzmarinu: Od sinoe sam u zavadi s dragim. na leeenje i lekove. na~ narod je u petvekovnom robovanju imao usmenu medicinsku ve~ti nu. mislim . naro~ito zenski. ne bih mogao sve ispevati jer ih vi toliko mnogo imate . ViSe svile nego prec1e bjele. nasusne potrebe i realnog zivota (. n a s a n a j s tar i jan a rod n a k n j i z e v n 0 IS t. pogotovu ona koja ima »veliku devojku « . n a rod n o s h vat a n j e z i v 0 t a. pogibije. borbu za slobodu. Udovke po lulu duvana. To bi bila zahvalna tern a za sve one koji vole narodnu poeziju. Pored eveea koje eveta od ranog proleea do kasne jeseni gaj i se i r u z mar i n.. • Uzdaj se u se i u svoje kljuse«. »Ko ima veka. »Nerna smrti bez suucna dana«. Pa i na~e narodne pes me. u Bilo bi zanlimljlvo da se sve narodne pesme koje govore 0 bilju sakupe. Tu ima i proze i stihova. namei to kad se o~ekuje svadba. nego je proistekla iz muke i nevolje. Stono sam ga u suborn brala. gubitak cars tva. po porudzbini ili naredenju.. nezavisnosti . ViSe zlata nego bjela . medicinskih i farm aeeutskih ~kola. ne bih ni !alita. »Neee grom u koprivu« i mnoge druge narodne izreke koje se odnost! na boles ti Ii bolesnike. eudan bih ti adet postavila: Po gro~ momak. samo malo druk~ije: KlId bill bila paSa Sarajevu. U nec1eJju drugom dragom dala I cmim ga okom pogledala. z a j e d nos bas m a map r iIi k 0 mba jan j a.k a men u i skI e san a n a rod n a f i 1 0 z 0 f ij a. odliean poznavalae na~ih narodnih pesarna. b 0 I est i s m r t i. tom ima i Icka«. Koja bi me pomirila s dragim.18 U Bosni islo to. srede i protumaee. L1!CENJE BIUEM Nekad je bio vrlo lep obicaj da svaka kuea. im a u ba~ti raznog evcea. opevaju muke i nevolje. pa svaki dan pevao va~e narodne pesme. [lego u k rem e n .na one najlepse.Kad b~h ziveo hilj adu godma. rekao je: . DaIa bih joj tananu kosulju. iz snobizma. .devojku koja vee . Da sam zas lo. narodnu medici-nu i sve druge tvorevine narodnog duha. rusu prazne fraze. . koga su one odukvile i zbog kojih nas je zavole0. iz raskosi i mode. Ta prva narodna kn jiievnost nije billa ispevana i sastavljena radi zabave. Sve je tako o~ tl:oumno i duboko saZeto da eovek mora dobra razmisliti da ih odgonetne. T 0 j e 'll jed n 6. NemajuCi svojih lekara i apotekara. objasne.

sanHetskog pukovnika iz Beograda_ Ovo dele na 470 stranica potite iz ruke strutnjaka. posvccuju posebnu pafnju u svojim rodoljubivim spisima. Tako i Z a h a r i j a S I efan 0 vic 0 r f eli n (1726-1785).osebno izdanje Lekovilo bilje u Srbiji ad dra S a v c Pet r 0 vic a. Srpski arhiv za celokupno lekarstvo stJampa 'kao p. prirodno. svakoga. Evo sta u Prislupu svog dela piSe Sava Petrovic. kad pise 0 musmuli... Orfelin daje. Narod se tesko pomaze domacim sredstvima i onde gde mu je bolest potpuno pozna la. zatim pektina. dostojan preteca besmrtnog Dosileja Obradovica. skolovanog u Francuskoj .JSKI PISAC ORFELIN - Znataj lekovitog hilja. a onde ocigledno propada kada bolest ne moze da raspozna. i ovo dragoeeno uputstvo: . po njegovim uputstvima radio i svoja del a mu posvetio s dubokim postovanjem. krovopljuvana. pa zbog toga suvise doekan pomoCi trazi od nautne medicine ili je rrikako i ne trazi.zbog toga sto sadrli dosta tanina i drugih polifenolskih jedinjenja. sto godina posle pojave Orfelinovog Podrumara. nepouzdana sredstva oslanja. Orfe linov Veliki srpsk i travnik ima oko 500 bi/jakaJ Neumorni prosvetitelj sVQga roda daje svim biljkama pored latinskog i nal"Odno inze. radi cega mozno nih s medom iii sa secerom. a u odeljku " polza i upotreblenije « t itaoeu pruza dragocene podatke iz materije medike i terapije onako kako se to radilo u to vrcme u Evropi. Nadovezuju6i se neposredno na tako svetle tradlieije. mnogo ga je eenio. njegovu terapijsku vrednost i njegovu u 10 vreme dominantnu upotl'ebu u nasem narodu dobro zapazaju i nasi narodni prosvclitelji iz drugc polovine XVIII veka. koji testo propada zbog toga sto se 1I svoja domaca. nas naj znamenitiji pisae XVIII veka. ali se potpuno odao botanici i rarmakognoziji.Zrjele musmule esu izrednoe ljekarslvo proliv bislre stolice. Na primer. ovaj nas u javnosti malo poznati zdravstveni pisae: "Poznavanje popularne upotrebe bilja u lekarstvu nuZllo je za lekare rad pouke naseg naroda. a osobito lekara. prvi otkriva srpskom narodu pojmove 0 prirodi i vaseljeni i ustaje protiv neznanja i praznoverica kojc su tada vladale. I on je neurnoran zdrav- .uspes no koristi za sprecavanje dijareje (proliva) i ulazi u sastav raznih farmaeeutskih dijetetskih preparata koji se daju kao izvrsna sredstva u borbi protiv dosadnih i cesto smrtonosnih proLiva. slicno Panticu. Orfelinov lskusni podrumar ima nekoliko stotina reeepata za spravIjanje Iravl'lih vilta i mnogih drugih alkohol. lecenja sj emena i mnogoga mjesecnoga zeltskoga. Godine 1883. pored ostalog.n:ih i bezahlwholinili napitaka i Ickova. se rdobolje. nesudeni lekar. kako k r uske pripravili. Duz: nost je. koji je. narodni tovek i narodni lekar. farmakognozijsku i terapijsku vrednost. vitamina C i karotena . pa tome pitanju. osobito u dece za vreme leta.LECENJE BIUEM U NAS 19 NAS PRVI FARMAKOGNOZI. vocnog secera. Petrovicu je l'ancic bio uzor. « r danas se musmula . U knjizi se govori i 0 nacinu i vremenu berbe i susen ja lekovitog bilja i 0 korisnosti i lekol'itoj vrednosti s lozenih preparata izradenih od preko 200 domacih i egzoticnih lckovitih i mirisnih biljaka koje imaju realnu enolosku. dr R i s t a P esic Go st u ski. dakle. dostojno je nastavio dele Save Petrovica i ranijih medieinskih pisaca. bio lekar. da ga u tom praveu obutava 1 na pravi put upucuje .

Byt'\'.~ . f': ..- . I\".. ..\\H Ii}HAI I ~. r ~ GD P. ).'\A N. .I. ~II.'J.\(!'llf! ~ H :. I\..· -? " ._ .IlUl: I I C. H ._.\'T'H t H n' KB.. 1.'. 1(. _ ..~ '\ H ~ !l~A'h 'fPMI7i.\ C'~ {{T E !!" l..H~IX'b ' I H .. ".. tJ.1.('!!: . A.fN H £C' 'l~.- r tI :1 Ii . .. I\'.3.d.:OC'f31X'l> \' 'i. H W i' .· L " ~ "it f\.:\. tI • X C .\ A"r H !-l . ISKUSNI PODRUMAR.' . "..\ oot .i'i:HO.' ."' I.IHU (.OM"\'T"H~f" (KI'U .Illo H h . 3AG('T' i (T ~I N N~I. • "J \! n?..'..\'+'nl .0F' ~ j :'K T )" q.\TW tll)ORFELINOV .KC H.rNIH . .iti . ...! 'Hll\Jp yn.~A:T"L' ) '~T('. 'i H .\":· :'. A nv' .J.~.Wl. : ~ '... . r • i'. 17.\ :iI'Hl) ~ Hcnf.HWm.-.- \.. Clava »0 razlicnih travnih vinah« .\HLiw~j(( tU ~CSWTiiIAl.' ..3t\I!'! H~!X'h 'f~~\:.1 1I .(. l{ 'H'rEI': 'T" h ~.I. " '>I \.'ill·..."\pb'TA j " A- ~ ~\'H .-..N!.)o. i:W nOI\(..Xtt.•• 'o\.nfl ("'tA~'('i' ::.iX': P....\j\6'W3 .\n~.i -' :..I .-\.-v V3 t!'! MH e .

. '1' (... Ii r\':~f'lf . In..~f\( Ir~ AcrA '.t'k'l 1 JtC~Wi l: \. CG ...t '.. u...!Il...'E3 rH .\N .l: ./~")fJJ...\. OtrWMlI..\ . '""~v."'''' ~fNCI."'.. ISKUS NI POD RUMAR. :3'' wt livl . J .·..JX~'\H. -..nc. . ~.f..."r...\ '....\)~ · J\ ... O... C TG ~. H :. Tn !1.~HTi\ (1.... ~.. .. . . "._.\ '-. r. Y Ii.!I L . " I\CH ~..\ 1ft! _ •1 ~ r'.\ ~Ss'!T~ ~.W .\JH fi.) . ... .· . ......!.\.. H ~ " _. IIv. f. Lekovitost travnih vina . :tIfHI(f. I . l\f: :~·.. .\r :~\t. \...'h . 1!3 ·. .\.0 1 '. n0*'. p n...<. IC'H fA "'H[.. J---."..I. O"'X?M1h.\ " . v Ii ::.\ n.-i\ . .Hq..' '.\\vl .. A0H 1£.. . ..I. 'fl ri:n.l. h1'v~1 h f.I r.:.lH'ril\NlS S.i". '' ( t-".. .. '.. f.J n.. ·t ·.. • t ' ·.:-. " '. NC'r7I 3.\\.M'\ N).f{M.: (011.O'u.WT7I MTmNO( .\fi.\ H H3fiO. ' r.\Ll((: ..\KlU Scrft !.3r_~N.·n . ~'!.. n . 1 Q.'.\. tl . ~ . ..\flAt H nA..-.t~NA I\\ 1(0 fi ~f.. r).Q.MA 11 H... J - O.'fl Ii Tu .\b'1¢ H X'\A~_Nb'1O 1131> llPlfiAX7. ..ll()'rr.6A OJ --¥ 1'.. ~I \hd.. r"...)IitUl\. ' -> -.'H.\ YiHrl'S . Y::: ...\AI- RNI5'fiE~INh\~.... ~ r1 (1 . j:4:. ~' 'T'.4fi~~ .VI'l ~. '1iER)' rMICT!...\ y.i.I\\~ . TI- -U -. O T nO..l.\ U\. 1l" 35r_\I~ : L\'\ fl.~:." WL\I.-:-.\ h .r"fA."'.~..:'t\!3~'0 H 0NbJ . HC1"£?b ET A N:. .1'0 '. .'" ..) [l7l ) l pA3rONAlli A A~ "Al\3 . .Jf. ".~")Tl-f..·.oAiTHIP 1... (.\- • nJ{o ~1 hl. ~ \.~b.\ ~ :f: 'I T h TO (::(Tb.\'IH...'.!I\!'(."i. ...A TO [\ :0:'0)) . rOuO~ fN'(-..k .'3Nb.lI. .\ . 1 .\f3~ l i~hl . ~ .-' . H ...lt :3..~'I'HI~b H (.IL\hl H (. ·..'T" .\.. )- . J H f\ ·t!i..' ' (\ Iut .:...... ...!~ T'h )f. .\O \A.':~~r t G. fl n poH3KO...."\~C':\NM if.-t'.r. •• ..:\HC'T'0 r' H. .CNAIiA . )} 3"'X"'\f...\\ ].. I\'!(/("t M ..~H'j'o TAJ(0~A( ni0THGo Qiiorr• C 9':" .0uHTf Ii rllhHni 1\.. ..\ .'t{· ORFELINOV ..H3 r b'h AtNHO ( - -.. ~ .!~~W:f.n("'? " I> fipwWrn.\ ::!~\1) It O~I!lJMc...I. T. I~OHAblN'l:.'.IO hl 3J.\1\'>' B.._ €.) lr~ .. }.1 ..\f~rOf XIIJ. i ' ''M"..C\.. .

1839) .DR SAVA PET ROVI C. LEKAR I SLAVNI SRP KI BOTA ICAR XIX VEKA (I819.

i Institut za prouCavanje lekov itog bilja u Beogradu od J948.LECENJE BIWA . Njegovo i ivotno dele Lecel1je lekovitim biljem treba . god. Institut za farmakognoziju Farmaceutskog fakulteta Beogradskog univel-. prve i za sada jedine na Ba lkanu. U tom kontinuitetll treba shvatiti i osnivanje B il jne apoteke 1968. pre svega. 1I Beogradu. One nastavIj aj u svetle tradicij e nas ih s lavnih predaka kori steci mogucnosli i tekovine savre menih prirodnih nauka. j e r one treba da pomogne narodu . lako j shvati~i. INSTITUT ZA PROUCAVANJE LEKOV ITOG BIWA U BEOGRADU .U NAS 23 s lveni prosvc !ite lj svoga roda . god .li te la od svog osnivanja J940. god. (kada je osnovan) prve su naucne ustanove u Srbiji koje se have iskljucivo istrazivanjem medicinske flore.

j on je danas prihvacen bezmalo u svim zem l iama. lako moena i vrlo napredna farmako-hemijska indus trija sintezom proizvodi svake godine sve veei broj novih lekova pozna tog he- . Naziv . premda one i proizvode vise lekovitog bilja od osta lih driava. Farma kog llo zija je nauka 0 drogama.fa r makon . u koliko neka zem lj a ima s lab iju hemijsko-farmaceutsku industriju. Pokusaji da ~e lekovito bilje izbaci iz upotrebe u sav remenoj medicini os tali su bez uspeha . Poznavanj e i upotreba biljnih. aromati enog i tehni ckog bilja i zivotinjski h droga velika je u miru. na primer.pristupacnijih 1ekovilih sirovil1a. godine. U nekim zemljama farmakognozija se naziva mat eria m edica. Fitot erapija je gra na far makologij e koja sc bavi leeenjem pomocu bilja. riOjjevlin ijih i na. L ekovilo bilje j e u ml10g im zem ljama jos u vek j edl1a od IlCljpou zdrmijih. fannakognozija« prvi je upotrebio Sejdle r (Seodler) 1845. lpak ne treba preeutati einj enicu da su glavni kupci na ~eg lekovitog bilja bas zemlj e sa najjaeom farmaceu ts kom indu~trijom. svako plel1le.i propadali zajed no s kulturoin tih stari h naroda. a s tari naziv bio je pO Zl7a val1 j e droga. Lekovito bi/je je zao ralo elubok u bra zdu 1/ iivo ltl svii1 . Ukoliko je jedan narod primitivniji. jer se tek u neredovnim prilikama oseca nedos tatak mnogih sirovin a iz prekomorskih i zaraeenih zemalja. ~ to znaci znanj e iIi poznavanje. dakle. pa i svaka epoha imala je i ima svoje Iekovitc droge. Svaki narod. f i ziolo~ko dejs tvo i sudbinu lekova u organizm u. a u ratu jos veea. an tibiotika. sva ki kraj. njihovo izluciva nj (! inatin upotrebe.·/Oroda.UPOTREBA LEKOVITOG BILlA KROZ VEKOVE / sl orija j e ucil eljica tivo la Istorija pozliavanja I upotreba lekova je dec kuItume Istorlje o!ovetansl va_ . tako i ovde ees to vlada moda. On a proucava. ~ to znaei lek. 0 prirod nim lekovima anorganskog (mineraln og) i orga nskog (bilj nog i zivotinjskog) porekla.. hormona. grana farmakologLje. zivimo u doba vitamina.Fanllakologija je na uka 0 le kovi ma . u toliko lekovito bilj e za njega ima veeu vainost. Ka ko se to moze objasniti? To je zbog toga sto one to nase bilje preraduju i posle celom svetu prodaju gotove lekove. diza li do izvesnog uspona . Fanl7akot erapija je -nauka 0 upotrebi lekova u lecenju bolcs ti. i bez njih se ne moze zamisliti moderna te rapija. Kao i u svemu drugom. sulfonamidnih preparata itd. zivoti nj ski h L anorgansk ih sirovina razv ijali su se. pre svega. Danas. otrov iIi droga i gnosis. Vai nost lekovitog. Njen naziv pot ice od dYe greke reei . zacinskog.

za teranje »zlih duhova« i »otkrivanje ves tica«. jos uvek su to najjaci otrovi. jos i strahopostovanje. kovilje. I zato. ipa k upotreba biljnih i zivolinj s kih d roga ne opada. u neku ruku. Prvi poceoi upolrebe lekovitog bilj a ve rovatno su bili ins linktivni. na primer: bunika. Ijutic. I nas narod je osecao ne ku ufasnu odv. farmakogno zija. razena glavnica. stidak. besnik. kao. krasuljak. zmijak. pasje grozde. a one otrovne ulivale su mu. s matrati za pretecu istovremeno i lekara i apotekara. kad god se govori 0 istoriji ves tine spravljanja lekova i 0 lekovitim sirovinama. probajuCi razne trave na koje j e nailazio u vecitom kretanju . misli na nauku 0 lekovitom bilju. da je ves tina lecenja le kovitim biljem vrlo stara. zna da mnoge zivotinje jedu razne otrovne biljke bez ikakvih s tetnih posledica. gorocvet. kola i tlr. nana.mme ublazio bol. kukurek. caulmogra. kinin ova kora. jedic. isto tako. iako su mnoge od njih za coveka i smrtonosne. i pored najusavrsenijih modernih masina.UPOTREBA LEKOVITOG BIW A KROZ VE KOVE 25 mij s kog sastava i postojanog fiziolo s kog dejs tva. Na primer. cemerika. izjed. miomir. ] s/orija poznavanja lekovitog bilja poklapa se sa istorijom medicine i farmacije. sli- cni kao meuu zivolinjama. A bolest je velika nevolja. u prvom redu orrih koje je najpre pripitomio. pustikara. ukrasnom i korisnom bilju narod je pun neznih izliva velike Ijubavi. miloduh. . Bolcs tine su ooveka naterale da medu zivljem i rastrinjem oko sebe trazi leka sebi i s vojim bliznjim. Svima je pozna to cia domace i ivot·inj e ne jedu otrovno bilje. smilje. i stremlj enju. To se vidi i po imenima koja mu je da~. Naprotiv. burjan i sl. Van svake s umnje je. mirisnom. lutanju. Ali se. Mnoge droge koje se dan as upotrebljavaju u naucnoj medicini primljene su iz narodne: digitalis. u prvom redu. koj e jos i dan-danas u mnogim pnil ikama. le kova koji imaju jos i tu p rednost s to se mogu tacno dozira ti i boles niku dava ti na vise nacina. Nevolja coveka svacemu nauci. vucja jabuka. Otrovnost i lekovbtost mnogog bilja covek jc upoznao i preko raznih zivotinja. uvek se. kukolj. kukuta.ratnost j strah od otrovnog bilja. koji vekovima sluze izvesnim divljJm plemenima u tropskim predelima za trovanje strela u lovu na zveri i za medusobno ratovanje.sciplina nije toliko vezana za istoriju 'farmacije kao n auk a 0 Ie k 0 v i t ·i m sir 0 v in a m a b i I j no g z i v 0 t i III j s k 0 gpo r e k I a. desno i levo. izvesni biljni otrovi (od kojih su neki vrlo vazni lekovi: strihnin i strofantin). spomenak itd. karen ipekahlQn e. pogotovo primitivni narodi. Covek je kroz veko ve s-ticao dragoceno p rakticno is kustvo. Jer su biljke jakog fizioloskog dejstva vazda privlacile paznju coveka.azivana tolika paznja i vamost i nigde mu nije pripisivano toliko magicno dejstvo kao u nasim narodnim pesmama. To mnogi cine i da nas. taj covek bi se mogao. pored toga. raIIvolfija. dakle. Nasumce. Ijubicica. bljust. durdevak. lrazec i hran u u bo rbi za goli zivot i ops tanak . Nigde lekovitom bilju lIlije uk. cesto najvise vrecti. Moze se bez preterivanja reci da nijedna farmaceutska di. dobricica. L ecenje l ek ovili m blljem slaro j e g% vo isl a koliko i samo covecansi vo. milogled. Dokaz su divna imena: majkina dusica. ricinu s. To mracno doba. Onaj covek koji je bez ikakvih predrasuda prvi dosao n a misao cia na svoju ranu iii opekotinu polozi list bo kvice iIi neko drugo lisce da bi . maticnjak. prema lekovitom.

vinova loza i dr. s trihnosa. Starim Grcim a kuku ta je bila suds ki otrov za osudenike.lVCI10 lu'ed(. ricil1us. Papi rusi u Egi pca na . Kinezi su naj rar iji ku lt m ni na rod . /}//Ilika. bez obz ira no d ru. POf clak XIX veka je prekrcl n ica u poznavanju j upo tr eb i droga.26 LECENJE BI UEM pro lkano nojeudn ijim i najprolivrecnijim verovanjima i obavijeno dubokom l ajans l ve n o~cu lraj:l lo je ne 5al110 u narodnoj vee i u sluzbenoj medicini svc clo po e l ka XIX vcka. vrba. Mnoge droge r(lZ vekove bile su po nekoliko pula unoSene i izbacivane iz s kolske mcd i inc. naroci to u jliZnoj Azij i i scvt! l'Oi s locnoj Africi. vraca re i baj a lice su naj cesei naro dni lekari. I. ill/a ju prve / isane spomellike 0 upolreb i bi/ja za l ecenje. Razne vrs te st ro/anlu sa u Afri ci . le kov il im irovinama jos ni jc kazana pos led nj a rec. <YMla6uju poeetak lIallclle fanllacij e i ujedno pozitivne nauke 0 d roga ma. U Beogradu je sad u modi list o leandra. boj u koze i mesLO koje nas lanj uj u na Zemljinoj kugli. po red oslaJog. bujnom i !'aznovrsnOI11 flo rom. II1razovac. raze na g/avnica. k tl ra r e o ko Amazona . Uops te. . pe run ika. II. cC11lerik(l i d r. li ar. B ib l ij a u J ew-eja . mo litvama i drugim ritualnim obn:e1 im a. killinovc korc. Na tom polju irna vise da se u rad i no sto je lo dosad ucin jeno. i oS la lih droga. Dava nje' i uzimanje leka obav ljalo sc najcesee uz izvesne oclreuene tajanstve ne ra dnJ(~ praeene igram a. oel oca l1 a s in a . To vazi naroc ilo za kra jeve sa mn ogo 5um a . a za ti m izo lov:lnjc g/ikoz ida. Med u p ri milivcima . u kojima su iznesena f ilozofs ka i rcli gioz na nj ihova shva tanja. Go lovo sve fa r makopeje u sve lu pro pisuj u da nas ove veom a vafne droge od rea lne lekovi le vred nos ti . o piju l1l.nje. Hcmij sk im ..-uge lekovite s iTovine svoga kraja i da med u njihovim le kovima lekovilo bi lj e zauzima p rvo i najvazn ije m es LO.! na ISloku medu prvim kullurnim narodima . Svaki kraj na Zem ljinoj kugli imao j e i svoje otrove za 101'. Ve nd-Aves ta u Pel'Slij anaca i dr. n a bar eljefim a Egipcana i Asiraca nabze se ove b ilj ke: rioinu s . pcsma ma. Nf. V eda u Hindusa. sa bogatom. Juzni Ban:lt je cenlar za l rovan je ta lu lom u Vojvod ini. Tako. Nas i pl a nin ci tr uju jedan d rugom kokos i eeme rikom. nara. 5 kolena na ko leno. lokvan j.! Pl'osveceni vinari sta\' ljaj u bo bi ce velcb il ja u vino »da h i vino bilo jacc'. kri minalna trol'anja i 51. ild. rat. do kazivanje i izo lovanje a/ka /oida iz opijuma. Print i1ivci. il10h na kraj njem Isto ku sluZili su tamosnjim stanovn icima kao olrov za s U·ele . zajedno sa vesl ino m lecenj a. lreba povoljn o cia uticu na bolesnika i nj e. koj i. Ves li'l1a lece nja cu val a se u po rodici kao ve lika tajna. na primer Pent-Sao u Klineza. upotreb ljavaj u Jekol'ilO bilje i d . zajeel no 5 lekom. govo iscelj enje (moe sugestije)..a lecenj e n a laze Sf.Pl'clposlavl ja se d:l sv i pri mili vci. . Svaka droga imala je svoje zlalno doba . Olkrivanjc. na primer. kao s lo su tropski vlazni predeli. p rvi pisani spomenici 0 upol rebi prirodnih le kovitih sirovina 7. /ekovi zauzi mllj u vab-zo mesto i cine nerazd vojnu celil1u n j illO ve kulture. kao . On i. pre zivolinjsk ih d roga i minera ln ih lekova. st i raks. U drevni m knjigam a starih naroda . fiziolosk im i klini ck im isp ili va nj ima vraeenc su u farmaciju mnoge zaboravljenc drogc : iedic. /l ava /a. o Poznavanje droga prcda\'alo se. /{lIlt/a . U Evrop i i Si biru tat ul a je ces t krimina lni olrov.

koja je zbog toga privlacila razne zavojevace feljne bogatstva i 51 ave. god. 'erskih tajni. u kome je izn e~eno sve medic insko znanje toga doba. a kasnije. . maslinovo ulj e. I danasnja. da su pobedeni morali pobediocu placa ti (pored zlata) biberom. kao i ranije induske farmakopeje. pre na~e ere. medu njjma mnogo biljnih.vo pravo da beru sveto bi lje: smokve. Vee 2iOO. induskim svelim k. u knjizi 0 lekovitom bilju. pre nase ere. imaju veoma mnogo droga. ajovan i dr. Pent-Sao. Tl"azeCi drugi. Egipcani su mali za mnoge droge. zacine i jake mirise sa Istoka. Zbog Indije i oslale trop ske Azije vodeni su toliki krva. pilule. safran. medu koj. Davanje lekova obavljano je liZ primenu . ora~kom i drugim. b rsljan. spominju se lekovi. Koliko su Kinezi u ta davnasnja vremena negovali medidnu. U V edama. Kad se ima u vidu da su zacini i aroma tika nekad bili mnogo skuplji nego danas. r icinus i njegovo ulje. irna dYe knjige posvecene b iljnim lekovima. pelen. sezamovo ulje i palmovo vino. majoran i nan u. primorski lu'k (proNv vodene bo lcSli). i neke koje se i danas u medicini upotrebljavaju. madija i !1ituala. biljne s iravine kojima su obe Indi je obiiovaJe. poznava~e vise od stotinu lekovitih biljaka. kardamom.no i dr. komo- . kri. U knjizi De simpiicibus Serapion Mladi opisuje veliki broj lekovitog bilja Indije. Rheum i cimet. klasicno medicinsko dele od 52 knjige. ona je odvajkada proizvodila razne skupocene droge za ceo svet. koju je napisao imperator Sen-Nung. pored 05talih. banane. Induski sve!itenici bili su prvi lekari i apotekari. onda se bOl"ba za Indiju moze jos bolje shvatiti·. na primer.una i takvih koje nisu ispitane savremenim naucnim metodama. pored ostalog. Bramanci su imali iskljuCi. Tu vestinu cuvali su i ostavljali najboljim i najsposobnijdm meau sobom . zalfijlU. dakle. sve su viSe trazUi skupocene droge.n'F gama. Indusi su upotrebljavali secer (nepreciscen). Kolumbo je otkrio Ameriku. Ve6ina kineskih vladara pomagahu medicinu i prirodne nauke uopste. dmetom . To je bila najbogatija zemlja. A svel11u tome povod bile su skupocene droge. U tom ogromnom delu.Indija je vekovima bila gla'vna izvozna zemlja zacina. Indus!. IV . da je terapeutika jedne takve zemlje kao sto je lndija oduvek morala imati velik broj droga u upotrebi . 3000. kraCi put za Indiju. ZahvaljujuCi bujnoj i bogatoj flori. seme od rena. molitava. III. god. lotos. napisano 2500 godina pre nase ere.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 27 Imperator Kin-Nong. U poce tku 'se zadovoljavahu Slrovinama iz svoje flore oko Nila. vi~e no ma koja druga zemlja. infuza. Ilincuru. a loe. rned. ukoliko su dalje sirili svoju vlast i trgovacki uticaj. vee se spominju praskovi. droga i boja (indigo ili civit). kao. vi impepijalisticki i kolonijalni I"atovi. vidi se i iz akta jednog naprasitog vladara. pored mnogih droga. dekok~i i drugi farmaoeutski oblici koji su i danas u upotrebi. Tako su. ros 2000 godina pre nase ere iz Indije su karavanima nosene droge u zemlje oko Crnog i Sredozemnog mora. Razumlj ivo je. upotrebljavali buniku. koji je naredio da se spale svi tada poznati rukopisi ~em medicinskih. spominju se.

jos i opijum . a naroeito medu Jevrejima.28 LECENJE BIUEM niku (divlji pelen) . izrade lekova i na ce lokupnu kulturu Jelina i dmgih s tarih naroda: Fenieana. pre nase ere). ga lbanum. Svestenici. magieni~ radnj. Verovali su i propovedali da se molitvom. vraci i madionieari u svojim bogomoljarna obavijahu vestinu lecenja i pravljenja lekova religioznim. tj_ bolest isterati iz Covecjeg tela.a:n a . medu veCinom starih naro\ da.). da je njeno dejstvo jaee i pouzdanije i od samog leka koji bi se eventualno dao bolesniku.istrazivanja dokazuju da je zahvaljujuci svakodnevnoj upotrebi lekovitog bilja uspela gradnja istorij ski h kolosa. . Ijiljan. Fenieani su droge malo upotreblj avali za sebe. gospinu las. . Trgovali su i AROMATERAPIJA STARIH EG I PCANA drogama. Pored ostalih lekova. leviti. »klasa koja se brinula i za duiiu i za :tela svoje pastve«. VeCina droga davana je bolesnicima ~ obl!ku v. mim. Sve ovo vreme do Grka moze se nazvati reiigiozno. beli luk i druge sokove suk lllentnih pustinjskih i stepskih biljaka .koje su "sprere~­ vale razvoj naucnog i eksperimentainog shvatanJa medlcme 1 fa'l'macIJe. uJJa. god. Vavilonaca. pastofod. egipatskih piramida. mi rise i zacine iz Indije (oko 1500. upotrebljavali su vino. da mesto lekovitu bi/jku gde raste biber euvaju krilate zmije.rl? prostih farmaceutskih formi: maceracija. pre nas. Egipcani su poznavali vestinu balsamova nja. Jevrcja. Mediko-farmaceutsku vestinu cuvali su svestenici po hramovima. zarazne bolesti bi pokosile sto tine hiljada radnika koji su grad iii piramide u uslovima naj1ezeg primitivizma. tamjan. Ovi pustinjski narodi upotrebljavahu. mokracu 09 Ijudi i zivotinja itd. zdrave vode i dr. hillmen ta i melema. pored ostalog. Stari Egipat bio je od velikog uticaja na razvoj vestine leeenja. asu-fetidu. postom i dobrim delima moze »zao dull«. U Eberovil1l papirusima (1550. ere) spominj u se lekovite biljkc. vlada10 je verovanje da je molitva jos uvek najvaznija pri leeenju. balsame. Kntickog duha nije bilo. da je do njega vrlo tesko dospeti i da je zbog toga skup. U drevnim egipcanskim grobnicama nadene su razne droge. . gumu. dekokta. . '\ Ipak. god.Najnovija . vrna. infuza. Persijanaca i dr. Da nije bilo lekovitog bilja. destilovanja mirisnih voda i parfema. kao. bez osnovnih higijenskih potreba (nedostatak nuznika. 0 njima prieali ra:we izLotos je smatran za svetu misljotine. na primer. ulje. Fen i e ani su bHi najbolji ~ trgovai tog vremena. cimet.

Droge se daju bo les nieima u zna~no vecem broju farmaee ulski h preparata. Po red drug ih droga on pominje ei· m e t i rizom perun ike i eemerike.UPOTREBA LEKOVITOG BIWA KROZ VEKOV E 29 V. a ne za lek. Dioskorid oznacuj e terapeutsku upotrebu. dras ti ka s u ricinus. . emelika su kukurek i kopi· tn jak . zatim pos ta je sve vise d es k rip t i v n a i ponekad eksperimema lna. kolocintis i dr. Najvazniji pi sae 0 poznavanjLl droga starog veka je Grk Pedanij c: Dioskorides iii Dioskorid. roden Ll I veku u Maloj Aziji. Nj egova del a imaju ve li ku is torij · s ku vrednost. beli lu k. protiv e rev nih paraz ita luk. Orfej s pominje kukurek. s to preds lavlja znatan napredak u farm ae iji. sirom ogromne Ji. ali koje sluzi kao gor ivo. Pored os ta lih i slavn i fil owf Aris tolel be lie riZOLOl1l. debela likva i skamo nijum. god. Pored dotle poznalih droga. Klasie no nj ego· vo dele De Materia Medica . dumbira. U njima se navodi do 300 Icko\'itih bi ljaka pode lj e nih prem a fiz io los kom dejstvu: pro· tiv grozniee Grei upotreb ljava ju pe le n i ki cic u. bilo je to d e lo od ogrom nog uti eaj a na s ve leka re.Za vr~me Grka i Rimljana farmacija se poslepeno oslobada reli gije i mislicizrna . ve lebi lj e i mandragora. s pargla. sok od m lecike. pros t ra ne rimske driave. Rizolomi iii herboristi imadahu duca ne u Kojima prodavahu droge koj e s u sam i brali. K u kuta bde s ud sk i otrov. hrastove kore. kol oe intis . To se d e lo moze sma trati za prvu materiju m e· diku. na r ild. ad s lrin· gc nc ija s u h rast. beli luk i dr" a Pitago ra primorski lu k. slacicu i kupus. narkot ika su op ijuJl1. Teo f r a 5 t (p71 -287) j e napisao i s toriju bilja i u njoj iozneo sve s to se u to doba znalo 0 lekov itom b ilju. Hi· p okral je na jslavniij antic ki grc ki lekar. prateCi kao vo jni Ie· kar rimske legij e po Evrop i. Her 0 dot (500. U V veku pre nase ere spom inju se kuk ut a. nacin branja i cu· vanja. s luzi lo j e za ugled i Llzo r Rimlj anima i Arapima. ku ku rek. pre nase ere) spominje ricinusovo ulj e . crtde i fals ifikate jos i odoljena. despika. pi sano 77. persun . diurelika su primors ki luk. god. Azij i i Af!'ici. ee ler. prirnorskog luka . Hip 0 k rat 0 va de l a (459-370) pruzaju nam prve pouzdane na· uene podalke 0 mediko·farmaeeu ls kim vd linama s tarih Grka . bunika. Vise od 15 vekova. Bezmalo svim kasnijim medieinskim pi soima ovo de le bilo j e uzor i iz. I veka. reuDIOSKORID rna. pa cak i kroz ceo s r ednj i vek . ti tri(I vck nase ero) . vor i pored svake droge obavezno se i na p rvom mestu citi ra lo mi slj en jc Dioskorida. Gre!. brionija. On j e mnogo putovao i upoznao medieinu i lekove ee le Rim· ske Imperije.

Uopste. lekovi tim sirov inama biljnog. Svaki pobeden suvenm morae j e Rimu placati kao ratnu odstetu danak. Svi egipatsk i \'Iadari pomagahu i negovahu m edicinu. pored ostalog. na primer buni. Opisao je v i ~e ad 500 biljnih. Rlmljanl. Katon tvrdi da se jednom Rim s pasao od kuge zah va ljujuci preveFltivnoj upo· trebi kupusa. »jake lekove«. Bice da je tu bilo i olrovnog bilja. u to vreme. Bilj ke jc svrs tao prema njihovim terapeutsk im osobinama. I on ga zato p repo rucuje Rimlj a nima. koji su tada bili u modi. uos talom. kao. Njegova pojava je od is torijskog znaeaja za nauku 0 lekovi tom bilju. Serer iz secerne (rs ke poCinjc da po tiskuje med pri iLfadi mnogih lekova. polifannakama. a kasnije i na jezike svih kulturnih naroda. prirnitivni i surovi Rimljani upo- . beli luk i crni hleb ostadose i dalje za sirotinju. proriee su dbinu Ijudi . kori jandra. u Grekoj se uveliko oseeao blagotvoran uticaj Hipokra(a. i odredenu godisnju kolicinu tih egzoticnih droga: Osvajackim ratovanjem i pokoravanjem mnogib naroda kulturnijib od sebe. U Aleksalldriiskoj sko li osecao se velik napredak u mediumi od IV veka do do laska Rimljana. jedic i dr.ka. mirisi i lekovite dJ'oge. Iz Indij e i Etiopije dolaze razni zaeini . . ali posle izvesnog vre· m ena nauke su opet pocele cveta(i do VII veka kad Arapi osvojise Egipat. Pod uticaj em H erakli(a opijum se dodaj e svim slozenim lekovima. beli i crni luk. Kasnij e.000. kornjaeina krv . a vlastodr~ci poeese sve vise upo trebljavati i pl'ekomerno uzivati skupocene droge jakog fiziolo~kog dejstva. tj. za plebs. i prvi Rimljani. Snaian i blagolvoran vekove. koje su i danas glavni proizvodaei ovih naj s kupljih droga. zamovog i orahovog ulja .ivo tinjskcg i mincralnog porek la i lekovima uops te. e ini se da medicina prim itivnih na roda cen i u pro yom redu dras ticne. majorana . uticaj Dioskorida i Hipokrata oseca se kl'Oz U lIijadi (VIII vek p re nase e"e) spominje se lIleki gorak koren koji. U njiho· vi m vrtovima gajene s u otrovne biljke. Hyo· scyamus m £ltic£ls. upotrebljavahu za lek skromne i malobrojne sirovine svoga kraja. dok ne osvojise ze mlje i gradove jzvan male I'im ske driave i Italije. kamilji mozak i dr. Delo je prevedeno na arapslci. l. koj a ima gotovo deset puta vise alkaloida od evropske bunike. Upotrebljavaju se i mnogi cudni le kovi: krokodils ki izmet. Medutim. jer j e i sam a slavna proroeica na kraju pod legla posle jedne takve burne seanse. one cije se dej s tvo brzo i vrlo ocevi· dno opata i is~i ee nezadrzivom silinom na sve o rgane bolesnika. Pred Pi· lij om neprekidno sc puse i gore trave i lebde mLrisi od kojih se ona zanosi i u trans u. zdroblj en i s tavlj en na ranjenu nogu. zalfije. Ogromna bibliott:ka sa vise od 2. tao tula . mrazovca i drugog bilj a . nane. anasona. zivotinjsk ih i mineralnih droga. ita lijanski . se. bademovog. izvan sebe. matienjaka.30 LECENJE B1UEM ce. a najviSe pozna· vanje i upolrebu o trova i protivotl'Ova (terij aka i aleksifaJrmaka).000 knjiga spa lj ena je i u njoj znanje o lekovima i lekovi tom bilju toga doba. francuski i s pan sk i. najfinije zaeine i mirise iz pokorenih driava Alije i Afrike. I danas Egipat ima lIlajotrovniju i najlekovitiju buniku. zatim nas tupa s tagnacija. i svi drugi primitivni i siromasni narodi. u moenoj Rim skoj Imperiji. Znali su i upotreblj avali ugla vnom kUptlS. treba da ublazi bol junaka.U poce tku . tzv. VI. velebilje. dok je Rim bio u mraku i neznanju. kao.

god ine posle nase ere). poreel dozvoljenih. Pedese tih godina I veka PI i n i j eSt a r i j i (23-79). Po njemu se veslina i nauka 0 izradi lekova naziva: »galenska farmacija«. lan. oca praktitne. Njegov savremenik S k rib 0 n i jus La r gus. a naroei to skupih egzoticnih droga. leka ri. jer mu je pozar unistio apoteku. jer »taj uvoz uprepascuje ~imsku drlavnu kasu«. Egipta i mnogih starih naroda u Aziji. galbanum. tragakantu. mira i arap5'ka guma. pogotovo u ovom delu Evrope i stepskih. lincuru. kukutu i dr. dele nije originalno.UPOTREBA LEKOVITOC BIWA KROZ VEKOVE 31 znase medicinu ?rcke. karc!amom. a nc »m e d i c i«. Medicina se pov1aei umana- . to su bili u prvom redu cimet. ali neelozvoljenog posla dos lj aci se brzo obogatise i istovremeno na sebe navukose jos veeu mrlnju rimskih patricija. isto tako ustaje protiv uvodenja stranih droga u terapiju. rimski d r. u svom de lu His /oria Naturalis (Islerija prirode. eemeriku i dr. propa~eu Rimskog Cars Iva i navalom varvara nastaje velika pometnja i nazadovanje u svim vestinama.e. U svoj im raelnjama. Docl1lje su dolazili lekari . amonijakum.:iavn ik i vojskovoda.. koja je s tajala na mnogo vlsem s tupnju od rimske. koji ih na svakom mestu i j avno nazivase da su . U terapiju uvodi Fol. Cini se da je koel svih primitivnih naroda. savl'emenik Dioskorida. i testo su in upotrebljaovali. Uvae ursi. lerpe n~in . osim ostalih i aloe. Galenusovo dele prevedeno je u IX veku na arapski. navod'i 0100 250 lekovi·tih biljaka. Slicno Dioskoridovom delu. Cel1taurium. pa i u vestini lecenja i izrade lekova. takode lekar rimskih imperatora. 131-200). On. biber. i lek j . beLi luk i hrana. 0 cemu piSe Plinije. bez kritickog duha. pre tezno oslobodeni robovi i stranci. dunlbir. Od glasovitijih rimskih le kara (istovremeno i apotekara) treba spomcnuti slavnog G a len usa (Galen iii Galijen. Za afrodizijaka Rimljani su smatrali mandragoru. i zabranj cne Iekove. galenske fa·rmacije. VJI. Dela mu odisu zdravim kritiekim duhom. Proputovao je Germaniju i Spaniju. manj e lZ ostahh pokorenlh zemalja. jedie.o:odica. robovi i os lobodeni robovi. mendici« (prosjaci). stiraks. pre do 50. buniku. vee je zbir verovanja i pretposlavki luga doba. god. Zanirnljivo je spomenuti kako vee u to vreme ima f a lsi f i k 0 v an j a I e k 0 v a. do Cicel'ona. ali je one stvarno slabije od Dioskol'idovog: opisi droga su nepotpuni. . biber. Euphorbium. ces to proelavahu. Od ovog unosnog. mak. Pod vlatlavinom rim kih kraljeva lekarsk u dufnos t vr~ile su same s ta:esine p. cimet. medu njima i nekoliko novih: Aconitum. Sredstva za pobacaj i otrovne materije su u Rimu zakonom bile zabranjene. Plinije je opisao oko 1. vraeanje. i ovo je kroz ceo srednji vek citirano i mnogo cenjeno. ColocYl1this i dr.~ kasn i). Opadanjem rimske m06. eini i madij e.iz Grc ke i A1eksandrije. polupuslinjskih krajeva sreclnje Azije. Od njega je ostao sarno manji broj spisa. kantaride. u 37 knjiga) govori 0 lekovitom bilju. Njegov uticaj se snazno oseea do kraja srednjeg veka. daje dosla dobar opis mnogih droga.l 1 Jevrej l. U svojim spisima 0 ves tini izrade lekova on opisuje mnoge droge. SIredstvo za bajanje. Poznati medic:inski pisac C e I z i jus (25. Srednji vek __ . u knjizi De re medica. pre te~no Grc. skamonijurn.000 biljaka. . Zaslugom Dioskol'ida i Plinija skupljeno je gotovo sve tadasnje znanje o lekovitom bilju i drugim drogama.:aCiIl. naroeito starog Katona.

kicica. vise vrsta nana . ptiCije mleko. vralic i dr. beli s lez. krokodil ske suze i sl. Praznoverjc. morae. Za vreme Karla Velikog osniva se cuvena medicinska skola U Salernu. islo ta ko. uglavnom droge) i prodavaca trava (herbarii). zmijsko mleko. Tu se navodi oko sto~in u raznih biljaka. nanu.iSe stotina izdanja. mrak i neznanje ovladuju svetom.32 LECENJE BIWEM stire. taca. gaj enja lekovilog bilja i izrade lekova sve viSe prelazi u manas tire. Flos medicinae i rozn e antidotarije. Arapl su znatno unapredili mnoge nauke. odredenog dana. kao. U ponoe. »Schola salernitana« ostavila je velik broj dela. obicnih trgovaca. greko seme. homeopatskoj i narodnoj medicini : zalfija. Misticizam osvaja sve drustvene slojeve. euha r. da Ii se pri tom eutalo iIi su pevane odredene pesme. zacin i lek i razne vOCke. amajl ije. nose ih u crkve. medu kojima veeina onih koje mi i danas upotrebljavamo u skolskoj . Velika seoba naroda uni~tava gotovo sve tekovine klasiene greke i r ims ke c ivilizacije. perunika. pa i medkinu i farmaciju. i da budu vise cenjeni u drustvu i da ih razlikuju od os talih. osnovahu velike botanicke vrtove. Popis bilja obaveznog za gajenje nalazio se u Kapitularima. Posle krstaskih ratova oseca se veCi priliv droga sa Istoka. ali bez nekog vidnog uspeha. U njima je lekov ito bilje zauzimalo vazno mesto. Citaju molitve i f ivot svetaca. Mnogo su bili cenjeni i traZcni cudni lekovi: m as t od vepra ili besnog bika. rutvicu. To se jos i danas traZi po nasim apotekama. daju slike sve. Bolesnici veruj u da ee ih spasti eudo. ruht. Vizantija pokusava nes to da spase. nego od toga da Ii je biljka uzabrana levom rukom. Osnov terapije cinilo je sesnaest sve tih lekovit·ih biljaka koje su lekari-kaluderi po manast irima obavezno gajil i: Ijiljan. Bolesnicima pisu zapise. . primorski luk. K a rio Ve l i k i (742-814) nareduje da . slaCica. jer je za apotekare bilo obalVezno znanje latinskog j ezika. Vestina leeenja. da Ii se pri tom zevalo . Najveca im je zasluga 5to su u farmakognoziju uveli primenu h em ij e i s to su celoj fa nnaciji dali nauooi pravac. VIII. na Veliki petak i sl. na primer. Cilanje k'lasianih dela strogo se kaznjava. Vrednost droge nije zavisila od njene stvarne lekov ilosti. baju i vraeaju i veruju da ee im to viSe pomoei od droga. a. Apotekari su zeleli svoju samostalnost. pod dt-veee sa »zapisom«. rnak. medu kojima je ka tkad bivalo i takvih koje su bile od s tvarne lekovite vrednos ti. ani u terapiju unose mnogo . tako da farmacija postaje e k s per i men tal nan auk a i ve s t i. titanj e recepata itd. Benediklinci. mokraea od novorodenee ta iii nev ine devojke. Koren bozura i skopan za vreme mesecevog pomracenja i obesen 0 vrat boles niku leci padavicu. islo na traske i sl. koji su kroz vekove sacuvali grcko-rimske tradicije. razne vrste luka i dr. Kod nas jos ima kraj eva gde se vcruje da je lekovito samo one bilje koje je brano noeu uoci ]ovana Bilj obera (6-7 juli). od kojih su neka d ozivcla ". zacina (speciarii) i aromati'ka (aromatarii). U Evropi kao da se oseca mali napredak. koja pocinje uspesno da se razvija i napreduje te k otkad su u nju prenesene arapske knjige i recepti. zalfiju. U nekim zemljama vee u to vreme pocinju raspre izmedu apotekara (koji su izradivali i prodavali lekarij e.n a. U to vreme Arapi preko Spanije i IlaJij e donose u Evropu mnoge droge sa Istoka.se na drlavnim imanjima gaje bilj ke za boj enj e.

soli. godine). dum b ir s t r i h nos sa f ran kurkumu z~doarij u . a I 0 j e. Kinu i prodro u Afriku do Timbukta. zatim vestinu filtracije. Kanon ad Avicene (1000. roden u Maroku. godine) bi izgnan kao jeretik u Libijsku pustinju. zemalja oko Crvenog i Sredo· zemnog mora sve do Spanije. naroeito sa Istoka. r e ~ m. koje i mi dana. daje poctatke za osnivanjc i uredenje botanickih vrtova. zaeine i aromatike. kubebu. . senu. k a f u. Razidose se po celoj prednjoj Aziji do Indije i osnovase mnoge bolni ce i vrlo napredne skole. koja je stajala na najvgem s tupnju u to vreme. 'c i met. novih droga.UPOTREBA LEKOVlTOG BIUA KROZ VEKOVE 33 rea I n e Ie k a vi t e v red. Arapi su visoko uzdigli buk· tinju nauke. Indije. Umesto drastienih purgancija (kukureka. pored ostalog. Indiju. iznosi lierra origilllaina zapazan ja itd. tamarindus. Arapi su osnivali mnoge napredne trgovaeke kolonije. ad Sundskih ostrva. Arapi su spasli mnoge nauene tekovine Grka i RimljlliIla. na primer.. G e b e r (700-765) udara temelje hemiji iii alhemiji. a. Arapi upotrebl}a~ahu.. izdan je njihov kodeks Krabain. Sa istoka se naueni centri pomerahu ka zapadu i Sevilja. ad kojih je najeuvenija bila ona u Bagdadu. sen~. Tu on predavase medicinu. Velik je broj slavnih arapskih mediko-farmaceutskih struenjaka i pisaca. Znaeajno je napomen uti da su ne· storijanci prvi 0 del iii far mac i j u 0 d m e d i c i n e. koji se moze smatrati za p r v u s I u z· b e n u far m a k 0 p e j u u s vet '1l. euforbijuma) arapski lekari daJu blaga laksantna sredstva. godine) ima mnogo droga. reum i dr. areka·palmu. lciselina i alkalija. Persije (lrana). Ogromno prostranstvo arapske drfave i moma prekomorska trgovina Il1no~o dopnne~e da se arapska materija medika toliko obogati. U farmaciju u vode sir u pod sec era. Javu. sublimacije i destilacije. cilibar. Carigradski patrijarh N es t 0 r i jus (435. GospOdaI11 ogromnog cars tva. Godine 850. rap sku gum u.. koje nazivahu »akademije. Kordova i Grenada u Spaniji postase najcnveniji naueni centri sveta . Arapi su stalno donosili sve nove i nove droge. preko Cejlona.ie me· to de spravljanja najpoznatijih metala. . obgao je i opisao ka· spijsku oblast. Kroz ceo srednji vek evropski lekari se sluze izvrsnim arapskim delom De re medica od J 0 van a Me z u e (830. mora. a posle izradge sopstvenu originalnu nauku. Ibn Bat uta h (1304-1369). zatim mnoge zaem e 1 mtrlse. Geber da. I e b I I J e. ubrzo privuee mnogobrojne odusevljene dakc koji prevedo~e klasiene greke i rimske medicinske knjige na asirski i arapski jeliik. koji su kasnije uticali na skole u Salernu. Dok je hriscanska Evropa bila utonula u mrak i neznanje. bun i k u. . U Liber magnae eoUee/ionis simplicium alimentorum el medieamelllorum on opisuje vge ad 1400 biljnih droga. t r ~ e ani ~ e c e r. i k a m for. svetske trgovine i bogatstva. koje se male meriti sa Dioskoridovim. manu . tam a: r I ~ d us . umro 1248. kristalizacije. izradu eliksira itd. bib e r. On je ujedno jedan od najvecih i najpozna~ijih prirodnjaka tih vremena. nos t i. Najpre su ucili iz grekih i latinslcih dela. Prvi njihovi lekari ueili su se u nes torijanskoj akadem iji u Bagdadu. Ibn B a j tar (roden u Malagi 1197. destilaciju i perkolaciju. godine) dao je opjginaino i za one vreme savrseno delo. In a n u. Monpeljeu i drugde u Evropi . koje su se do danas odrfale gotovo u sv im falmakopejama u svetu. kao. mosus. upotrebljavamo. ve. veCinom od .

34 LECENJE BIUEM IX. uostal om. kao. lobelija. sarsaparila. donose Evropi velik broj novih droga. krompir. sto se to cinilo i sa ipekakuanom i dru· gim novim lekovima od vrednosti. bajalica. kukuruz i druge biljne si rovine postepeno osvojilc uklls Evropljana. kakao. sasafras. kafa . jelenski rogovi. gvarana.. tko. psi i stenci (kucici). navodno. u njima je bilo i zivotinja i minerala. bez otpora. guliteri. eksperimentalnom ispitivanju na iivo tinjama. Nepl'ijatelji egzoticnih si rovina i novotarija uopsle. a naroci to od XVI do XVII veka sve vise traze slozeni lekovi. Novf. gvajak. dakle. Sve ove droge nisu odjednorn dospele u Evropu i nisu sve upotn::bljavane u iste svrhc kao danas. Francusku i Nemacku. Svuda u Evropi diiu se botanicki vnovi u KQjima: se pored domaceg bilja cine po k u sa ji g a j e n j a i onog donese nog IZ dal ekih ze· malja Slarog i Novog sveta. clanovi akadcmije. konjska griva i rep. Droga ubrzo osvoji Englcsku. vanila. mate. tako i lekovi te dro· ge. Mcslimicno su voc1ene zuc ne i dugotrajne ras pre. skorpioni. peru. sabadila. tako su se i kroz XVII i XVIII vck jos uvek vrlo mnogo upotrebljavala cudna i neobi cna sreds tva za lece nje. Osim droga biljnog porekla. caj izaziva padavicu. od kojih su driavni iii crkveni poglavari. mokraca i izmet Jjudi i zivotinja. dobar glas. i Persiju.v. iabe. Otkricem Amerike materija medika se obogatila znatnim brojem veoma vaznih droga: kininoya kora .i kopaiva-balsam . pap r i k a. da upolreba krompira. sredstva za uzivanje i namirnice. Droga je prodava na veoma skupo kao tajni cudolvorni lek pod raznim izmisljenim imenima. otklice Amerike i putovanja Vaska de Game u Indiju oko RIa dob\·e. iako su protivnici upotrebe kininove kore u tcrapi ji hili vrlo uporni. 'Ki~u. Polovinom XVII veka u e\"ropsku medicinu se uvodi Cort ex Cililla e (ki.f'" . Da nave demo sarno neke droge zivotinjskog porekla. kosa. Dok su stari narodi upotrebJjavati biljke uglavnom u obliku infuza. kaskalila. ninova kora) pod nazivom »kontes in prasak «. osobito najugledniji lekari toga vremena. matiko. hidrastis . Kao oj ranije.td. zatim. prasak od lobanje. senega. d u van. Razvoj s tamparije omogucava objavljivanje zna lnog broja s lrucnjlL-f'a. ipekakuana. kakao. Jpak su caj.jskim i farmakodinam- .l. dotle se u sred· njem veku. purs ijana. Vracara. od duvana se poludi itd. kao proste farmaceutske forme. pljuvacka. koje su uzilvale vetik ugled. nisu u EVI-opi svuda primili gla. jalapa. nade. covecja mast. jer ga je prva upotrebila za lek ze na vicekralja Pcrua kontesa del Cinhon.i znatnu potrosnju: zmije. razni crvi. Poce tak XVI veka i za mate riju mediku cini prekretnicu i korak un apred. nokti s Ijudskih ruku i nogu (protiv zatvora i epilepsije). 1254-1324) u tropsku AZlju.Putovanja Marka Pola (slavni Venccijanac. medu kojima su t e r i j a k a zauzimala glavno mesto. uzrokuje pojavu skrofuloze. n a j k vir c j. tolu.mako·med icinskih dela. zacinc. dekokta i maceracija. I tu je bilo lutanja sve dok se u XIX vekll nije pristupilo naucnom. zenina mleko itd. 0 hemi. Kao i svaku drugu novotariju . avanturista i drugih nadrilekara bila su puna sela i gradovi. a kasnije karteli i trustovi imali bogate prihode i pomocu njih vrsili jak uticaj na svoje neprijatelje u drZavi i izvan nje. Takve iskljucive monopole pojedinci su groznicavo cuvali i sVdm sredstvima branili. a zatim na ljudima i dok droge nisu bile hemijski isp itane i iz njih izolovani lekoviti sastojci u cistom stanju. Na primer. liarlatana. iznos ili su najcrnj e i najraznovrsnije pri ce. Krompir i kukuruz l-esise problem gladi u Evropi. ratanija.

Devi. Tako pocinje istorija alkaloida. otkrivaju vrlo brzo znatan broj veoma vaZnih al· kaloida: 1817.ti i izolovati neki nov alkaloid: berbe· rin. profesori V. Lemeri. Da spomenemo samo najpoznatije: Borne. Vee 1803. ukoliko j e za OVil nj egovu izradu . akonitin. Mat·iolus i drugi.e temelje. Da spomenemo sarno najpoznatije: Vale rius Kordus. pozitivne hemije. a iste godine Rob ike n ark 0 U n. god. Sele. 1742-1786). Prust. Sele u Svedskoj. a Runge kofein. kodein. Ipak. Prvi vidljiv rezultat hemijskog pravca u farmaciji se oseca u samom pocetku XIX veka. . god.ja. On u Francuskoj. Hemija pooinje voditi. Tromsdorf. Hemi. tada i pocinje.·ek. Francuski apotekar Sari Tame otkriva 1875. koju on naziva sel d'opium. Nikolaus Monardes. 1820. naucne. Voskresenski izdvaja teobromin. iza!ila je iz farmacije. Velik broj apotekara zaduzuje hemijsku nauku otkri6ima novih elemenata. ergotinin (ergotoksin). strihnin i brucin. »zivotni eliksir<c i »kamen mudraca«. On je svakoj biljci dao ime i prezime na latinskom jeziku. hioscijamin. Linl1aeus. god. zapravo. iste godine Gajger otkriva akorutin. objavia je seksualni sis tem raspodele sveg bilja.UPOTR E BA LE KOV ITOG BIW A KROZ VEKOVE 35 s kim nepodn os lj ivos tima nij e se vodilo racuna nIt! se u to VTe me n e~ to 0 tome znal o. utoliko se vise ce nio i skuplj e prodavao. . radio je u pariskim apotekama. Peletije otkriva u opijumu narcein. Do dana-s se uspelo da se mnogi alkaloidi sintetizuju. Prvi i najbolji njegovi saradnici sou apotekari. Teofrastus Paracelzus.i druge alkaloide u kori nara. Bercelijus. Balar. Pristli u Engleskoj postavljaju hemiji cvrste i zdrav. medu kojima se neki tvornicki proizvode. ezerin. Fovler. kinin. Ukoliko j e te rijak bio slozeniji. atropin. 1832. konicin. Peletije i MaZandi 1817. a 1878. osnivac nove. Godine 1804. peletierin. U XVIII vekll treba spomen'Uti dva slavna imena: Lin e K a r I f 0 n (Linne Ca rl fon.iz svih delova sveta. metilpeletierin . koji se do danas od riao kao najprakticnija i najpreglednija sistematika bilja. pilokarpin i 51. Devetnaesti . Pel e t i j e (Pelletier) i K a van t u (Caventou). U novom vekn izisao je znatan broj dela 0 lekoviltim siro vinama od raznih pisaca.Francuska revolucija znaci novo doba i za far~ maciju. Karolus Kluzijus. Line je nacinio red u botanici.isoke farmaceutske skole u Parizu. koja je za ovih poslednjih/ 170 godina ucinila revolucijll u nauci i njenim tekovinama. pariski apotekar De r 0 s n izdvaja jednu kristalnu supstanciju slabe alkalne reakcije. jos uvek su biljke glavni izvor i sirovina za proizvodnju alkaloida. 1842. U fitohemi j i XIX ' vek je v e k a I k a I 0 ida i pocetak naucne farmakognozije zasnovane u pn'om redu na hemiji. Do kraja XIX veka izolovano je viSe od stotinu raznih alkaloida iz droga donesenih .upotreblj eno vise bilja i r e tkih zivotinj a i mine r ala i ukoliko je bio izradivan s viSe pompe i pa rade na javnom mes tu . 1707-1778) i S e I e K a r 1 V i I he I m (Scheele Carl Wilhelm. god. La vo a z i j e (Antoine Lavoisier). Zertiner uspeva da izoluje morfin. Nallcna farmaoija. U nauci nas· taje prava utakmica ko ce pre otkri. kolhioin. Godine 1817. jedinjenja i clr. God-ine 1735. otkrivaju emetin. Alh emi cari vekovima upomo ali uzaludno traZe »univerzalni eliksir«. X. Derosn i Segon oticriSe morfin u op~jumu. To bese narkotin. kokain.

»zivo tn i eliksir« i »kamen mudraca«. radio je u pariskim apotekama. Do kraja XIX veka 1zolovano je vise od stotinu raznih alkaloid a iz droga donesenih iz svih delova sveta. god. Line j e nae inio red u botanici. pariski apotekar De r 0 s n izdvaja jednu kristalnu supstanciju slabe alkalne reakcije.Francuska revolucija znaei novo doba i za farmaciju. Peletije otkriva u opijumu narcein. Peletije i MaZandi 1817. La vo a z i j e (Antoine Lavoisier). Francuski apotekar Sari Tanre otkriva 1875. Hemija p 06inje voditi. Prvi vidljiv rezultat hemijskog pravca u farmaciji se oseca u samom poee tku XIX veka. Pristli u Engleskoj postavljaju hemiji evrs te i zdrave temelje. nauene. Tako poci nje istorija alkaloida. kolhioin. Ukoliko je terijak bio slozeniji. iste godine Gajger otkriva akoni·!i-n. atropin. . Codine 1804. Da spomenemo sarno najpoznatije: Valerius Kordus. Z e r tin e r uspeva da izoluje m 0 r fin. Sele. Vee 1803. ukoliko j e za ovu njegovu izradu upotrebljeno vise bi lja i retkih zivotinj a i mine rala i ukoliko je bio izradivan s viSe pompe i pa rade na javnom mes tu. Hem. univerzalni eliksirtt. Nikolaus Monardes. On je svakoj biljci dao ime i prezime na latinskom jezi ku. profesori Visoke farmaceutske skole u Parizu. ·ek. Pmst. ergotinin (ergotoksin). hioscijamin. Do danas se uspelo da se mnogi alkaloidi sin teiliuj u. 1842. otkrivaju emetin. Nauena farmaoij a. Voskresenski izdvaja leobromin. Lil1l1aeus. kodein. Velik broj apotekara zaduzuje hemij sku nauku otkricima novih elemenata. Alhemicari vekovima uporno ali uzaludno traZe . pilokarpin i sl. koju on naziva sel d'opium. Derosn i Segon otklrise morfin u opi. strihnin i bmcin. a 1878. god. To bese na·rkotin. Balar. tada i poeinje.iJja.n:i izvor i sirovina za proizvodnju alkaloida. Ma tiolus i drugi. Sele u Svedskoj.jus. Codine 1817. god. Da spomenemo samo najpoznatije: Borne. Lemeri. Codine 1735. Pel e t i j e (Pelletier) i K a van t u (Caventou). utoliko se vise ccnio i skuplj e prodavao. pozitivne hemije. On u Francuskoj. koja je za ovih poslednjib 170 godina ueinila revoluciju u nauci i njenim tekovinama. medu kojima se neki tvomieki proizvode. Fovler. kinin. Prvi i najbolji njegovi saradnici su apotekari.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 35 s kim nepodnos ljivos lima nije se vodi lo raeuna niti se u to vre me nes to 0 tome zna lo. X. U nauci naslaje prava utakmica ko ce pre otkrHi i izolovati neki nov alkaloid: berberin. obja· via je seksua lni sistem raspodele sveg bilja. Berceli. kokain. zapravo. osnivae nove. . 1707-1778) i S e I e K a r I V i I h e lm (Schee le Carl Wilhelm. god. Tromsdorf. Devi . ezerin. Devetnaesti . otkrivaju vrlo brzo znatan broj veoma vaZnih alkaloida: 1817. 1832. U XV III veku treba spomenuti dva s lavna imena: Lin e K a r I f 0 n (Linne Carl fon. metilpeletierin ·i dmge alkaloide u kori nara. a Runge kofein. U novom veku izisao je znatan broj dela 0 lekovirtim sirovinama od raznih pisaca. Teofrastus Pa racelzus. izalila je iz farm acije. 1742-1786). konicin.jumu. koji se do danas odriao kao najprakticnija i najpreglednija sistematika bilja. a iste godine R () b ike 11 a j ' k 0 Iii n. Karolus Kluzijus . 1820. jos uvek su biljke glav. U fitohemiji XIX 'vek je v e k a I k a I 0 ida i poeetak naueue farmakognozije zasnovane u pn'om redu na hemiji. jedinjenja i elr. Ipak. akonitin. peletierin.

. sto nije slueaj s drogama. dugo se cuvaju. god.36 LECENJE BI1. g.. mogu se tabletirati i davali U obiiku injekcija. Krajem XIX veka uspeva sinteza nek ih glikozida (E. iks-zraci. elektricitet. Otkriea u oblasti unutrasnje sekredje ubru put end 0 k r in 0 log i j i.imo u epohi hormona. Ta~ zamasan posao razvija se uspdno jos viSe u XX veku i traj e do danas. izo!ovanje i nauku 0 alkaloidima najveca zasluga pripada farmaciji. prunazin). glikozid sa l i c i n u vrbovoj kori. Nepune tri deccnije pos!e otkriea prvog alkaloida Leru dokazuj e 1830. a odmah zatim iste godine Robike i Button otkrivaju ami g d a i i n u gorkim bademi ma. Ovi novi iekovi -imaju mnoge prednosti: lako i tacno se mogu dozirati. koja se u XX veku razvija u lolikoj meri da se bez preterivanja moze reCi da ziv. i to danas cin i 11ajcvrMu podlogu d moe farmaceu llSke nauke. U lerapiju se uvodi radijum.JEM Za olkriee. - • I NSTlTUT ZA FARMAKOGNOl. a Minor eskulin u divljem kestenu . a Burklo i njegovi u cenici uvode u fitoh emiju b i 0 h em i j s k e me! 0 d t::. Organska hemija iz godine u godinu potinje ubacivati u terapiju druge polovine XIX veka sve veei broj novih organskih sintelskih jedinjenja poznate hemijske konstitucije i konstantnog fizioioskog dejstva.lJU FARMACEUTSKOG FAKULTETA BEOGRA IJon:OG UN IVERZITETA Revolucionarni pronaiasci siavnog Pas t era (Louis Pasteur) uvode u terapiju vakcine. otkrivaju stotinu novih glikozida i mnoge nove heterozide biohemijskim pos tupcima uspevaju da sintetizuju (1912. Fi~er 1885. god.). serume i fermente.

King. Ladenburg.. F. F. Preobrazenski.::. g. Leger. Schmidt E. Goris i drugi farmako-biohemicari i farmakognosti ukazuju na r a z a rna de j s t v 0 en z i m a. K. Ali se ubrzo uvidelo da je dejstvo droge u mnogim slucajevima pot· punije i dugotrajnije. A. Perrot. Dragendorff.---r--..l ... NAJVISE JE UTROSENO NA ANTI BlOTlKt..---r dinjenja manje lekovita iIi potpuno indiferentna (di1. Fliickiger.. ucavanju i poznavanju lekovitih siorovina: O. A.: . A. Fischer.. 0 A ~ 700 600 . I jos nesto: u mnogim slucajevima dejstvo z i ve biljke i eventualno s veze i brzo osusene (stabilizovane) biljke potpunije je i jace od stare droge (tvrda razena glavnica. Droge imaju mnogo nedostataka koje treba odstran iti iIi ih bar smanjiti na najmanju meru. Moeller J ..'r ~ ~ (/) !~~ '(/» 1'51 1953 GODINA UTROSAK LcKUVA U M O 00 194!1-195J.. Vitl1lnini\ . O.. Z 500 . Engher A. PamQic. H. Dvadesetl vek. 900 Dakle.':': ':" >::-:.:: 1~19 f9~0 ::~.. G.. saponinske i gliko· zidne droge.. Brandt. Collin. DOLARSKE VREONOSTI RAZNIH LEKOVA UTROSEN IH U SAD 00 194!1-195J. naroeito grupa digitaiisa. Mnogi prvobitni prirodni molekulami kompleksi live biljke za vreme dugotrajnog susenja bilja se raspadaju. E . H. A. Greenish. A. kardijaka).uiJic ka.:::. Thoms. Lekari su radije upotrebljavali morfin umesto opijuma.. rafena g1avnica i dr. Pero..fOO r . Bridel. J.). koji izazivaju dub a k e pro men e mol e k u· I a r n e r a v not e ze za vreme susenja bilja. Mayer.. A NAJMANJE NA BARBITURATE .. F.. Wallis. Chevalier i ckugi.KCtne Serum F IiOrTnOC'Cl ZOO fOO :. Tscltirch. a zatim celu plejadu hemicara i botanicara koji su mnogo doprineli proVoskresenski .::n. D. E.. R.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 37 U XIX i XX ve kt: ne treba zaboraviti nekoliko slavnih farmakognosta: J.. O. Berg.. Planchon. E. Oesterle.qoo 300 L:. Leclerc.. ::.l lzolovaru alkaloidi i glrkozidi u cis tom stanj u potcJi su u terapeutici XIX veka sve vise potiskivati droge iz kojih su izdvojeni. A. Burklo. Bertran. digitalin iii digitoksin umesto digitalisa itd. Pereira. Dale. .. Kreamer.. .. Hanbury..i saponinske droge. Hesse... E .: . J. Vitiez.. .. Vogl. XI. Wasicky..~~~~§~~rYG. od nacina susenja > o lekov1tog bi-lja mnogo za~ AIItibio1tci 800 Ul visi njihova lekovi tos t. Wohler.. Ha'rtwich.. Karrer.: ':".. Gabrijel... Barger.. :. ZATIM NA VITAMINE.-. nastaju nova je!. Stra!Ssburger. A.:' 195Z :::. 0 .000 gitalis i slicne gli kozidne ..':'..Krajem XIX i poeetkom XX veka velika je opasnost zapretila drogama da budu potpuno izbacene iz terapije.

t / ~ '0 . kozmetioi. Pocetkom XX veka predlozene metcde 5 tab i I·j z a c i j e 5 ve Z e g I e k 0vi to g b i 1 j a.. drogerijama. Pre svega. ona treba da upozna citaoce s lzajvai nijim lekuv. vi tam i n i i pro v ita min i ISU Iii nov>i leJrovi kJqjj osvojiSe ceo svet i u c ~ n i ~ e r e vol u c i j u u terapiji."' • Cl • c \ ~ ~I I 01 t:lL 2 ~". ipak urodi~e plodom. bolnicama. 01 ~I ~ f. Pantopon.m biljem koje raste divlje u lugoslaviju iii se u njoj gaji.'. h 0 r m 0 n i... 14 . X II ~ 4951 1~5 '841 i955 ron_ PORAST PROl ZVO ONJE I OPAOANJE CE<NE PENICILINA 00 1945. GODlNE as e p tic n 0 itd. i da poka'Ze ~ta se izvozi u inostranstvo_ .. osvajaju Ie· ren. Treba da ukaze na vainost i raznOVasnost lekovitog bHja koje Jugoslavija daj. a ubrzo zatim i mnogi drugi antibiotici.e na·~ im i stranim apotekama. farmaceutskoj i hemijskoj industriji.. parfimeriji.. ". E ~\ . domopon. Primenjuju se pare alkohola iii vode i drugo . Oni sve vise potiskuju ciste alkaloide i glikozide.. DO 11953. 1z dosada~njih rezultata moze se nazreti veliki znacaj i ocekivali znatan u sper. r~\ • " 82 ~ ~ '0 6 /j \ L/ .38 LECENJE SIUEM Ova p roucavanja.lni . iako prekidana i ometana u toku ova dva krvava svetska rata. NASE LEKOVITO BlUE I korovi mogu bili korisni - NASI ZELENI RUDNICI sve zavisi u cijim su rukama Zadatak ove knjige je vgestruk.:. od moderne b i 0 hem i j e b i I j a . pandigal i slicni kompleksni lekovi u modi sadrle glavne lekovite sastojke izvesnih droga. Amerika poein je proizvoditi mnoge lekove iz svezvh biljonih iIi ZIVOtinjskih sirovina e k 5 t r a k c i j 0 m n ale d u. . u vrlo velikom va k u u m u.' f./. Danas vee ima u prometu ceo ni z stab ilizovanih droga. Pen i c iIi n. industriji likera i slicnih alkoholnih i bezalkoholnih pica. narocito onog cij i su lekoviti sastojci labi.

UPOTREBA LEKOV ITOG BIUA KROZ VEK OV E 39 Zbog jcdnog ko rova. zbog te t it rice. Ljublj a ni iii Zagrebu . j e r ne ma te zemlj e koj a da nas lie trai i a d nas tu le kO\·ilu biljku. lis t i koren velebilja sa sumskih kreevina i p. prez r e.1O bilje koje neukom i neobavestenom nicemu ne sluzi.. ko re n belog sleza pored reka i bara. kore n belc sapunj aee iz pes ka. bio logija i far· mako logija bolj e upoznaju . pogolovu nestrucnja. a hemijski sastav biljnih organa zavisi od mn ogih e inilaca. j e r lekovito bilje se ceni prema kolieini i vrsLi lekovi'lih sastojaka koj e ono sad d i u svojim celijama. znajte da to osuseno aroma'. na primer. na Ce linju iIi u Dubl"Ovniku . sva ka bilj"a trali i s voju zemlju i svoje drus tvo gde najbolje uspeva i gde d aje najle kovitiju drogu . A kod nas rasle jos nekoliko s totina dru gih le kovitih biljaka . Titrica. Tako ee. koji jos nisu dovoljno ispitani i zbog toga se i ne e ksploati su S onim us pe ho m koji ce se postie i kad se njihov he mi za m . bunika. »pl acajuc i j e zezenim zl atom «. a smela i c ini s telu nasoj privredi.:s l<r aj ne ne rodn e vojvod a nske sla line u drugoj po lov ini p ro. ali o no sto m oze rasti u trops koj Afri ci.~ ! O LEKOVITO BlUE - NASE ZLATO Prirodni izvo ri Ic kovitih sirovina Jugos lav ije su boga ti i ra znovrs ni. ne moZe kod nas. Lekovitog bilja ima na ce loj Ze mljinoj kugli. leca . digitalis i mnogi . Divlj e i pitomo le kovito bilj e u Jugos la· viji preds tavlj a r as /( os /'I e. mirisne zel ell e rLidnik e pLlI1 e veo ma sloie'1ih l eko· vilill sasl o j a ka. tatula. mrazovac. Ta steta iznosi godiSnje stotine miliona dinara . iSlo kao i u Novom Sadu iii u Pan cevu. ri zo m idiro ta iz bars kog mulja. koj a kao zla la n m m san d lim po kri va b. Niko na sve lu ne daje ta ko ciSlu i dobru tilri cu kao Vojvodina. S druge stra ne. u Sa raj evu iii Skoplju . ku i neoba ves te nom grada ninu . kad ude te u apotc ku i za lrazile kes icu ka milteja. J edino je 5 lih le rena treba brati. Oni s u boga tiji i raznovrslliji no sto na prvi pogle d izgled a. U Beogradu. NA~E ZELr. Lekovilo bilj e Jugos lavije ce ka vredne ruke i mudre glave nase s kolovane oml adine da ga is pilaju i o blagorode.': no cvece poli ce iz Me lenaca. "jevin a. nom korov. velebilje. gde vise gde manje. GDE KOJE BlUE RASTE? Zadatak ove knji ge j e da Llpozna cilao ce s m es lima gd e Ireba da lra ie pujedin o bilje. ka milice iii i abnja ka. siln e i prezre ne bilj cice. Mo krina ili iz ne kog drugog banals kog sela i da s u ga b ral e Ba nacanke noeu za mesecine. Kumana. berac bilja lraziti i brati li s t la lule sa dubri s ta i bunis ta. maj· kinu dus icu sa suvih j suncanih kamenjara iIi sa peska i druge topIc i suve zcmlj e. r STETNO BlUE M02:E BIT! KORISNO Da lji j e zadatak: upoznati eitaoce da je najvaznije lekovito bilje uglav. do sadnog i itn og korova p rocul a se nasa d riava sil"O m ce le Zemljine kugle. jed ie. Obili eeva.

Jos gore je prol:la lineura na na. Redak je slucaj da se neka biljka cela upotrebljava za lek.r je puna nazovimedicine i nazovilekara. izgledu biljke. do danas) radile su i rade na njegovom vezivanju. upot·rebi u naucnoj i naTOdnoj me· dieini. I mnoge druge vaz. radona/no korislili nase lekovilo bilje. Na primer. kuvanja i davanja maloj deci.jm planinama. Neraeionalnim radom ne sarno da je upropaseeno najbolje i najbogatije nalazi ste ove vazne droge u naSoj. Na primer. Dacemo potrebna strucna uputstva na koji nacin obrano i iskopano bilje treba susili i cuvati. POZNAVANJE LEKOVITOG BIUA JE VRLO SL02:ENO Citaoci ce dobiti vaz. ne moze prestati sve dok se to zlo ne iskoreni. koji je vecita opasnos t za sva okolna sela. Naj· cesce su to sarno pojectini njeni delovi. od titriee evet. Medutim. zemlji vee se nj enim uni s lavanjem onemogucilo i otezalo vezivanje zivog peska. a i kako da se biljari zastite pri radu s otrovnim biljem.i list i seme. da deca i trudnice ne smeju brati olrovno bilje. . sve tl ost. njenom hemijskom sastavu. rede list i evet.nja i dati potrebna uputstva za njihovu zas lilu i razmno l avw1je na pri-rodnim nalaziS tima da bi si·ro masni planinci imali rada i zarade. NISU SVI BIUNI ORGANI PODJEDNAKO LEKOVITI Zadatak se sastoji i u obavestavanju citalaea koji organ treba brati od koje biljke. borba protiv upotrebe makovih caura. KAKO TREBA I KAKO NE TREBA KORISTITI LEKOVITO BlUE? I s to tako zadatak ove knjige je i da upozna citaoee kako Ireba pameIno. Tako je. izgledu vaznijih droga (osusenih biljnih delova). oduzimaju im vlagu. Zbog toga ee se i na to vazno pitanje obratit·i paz. smirivanju i pretvaranju u kulturnu zemlju od koj e ee i zajedniea i pojedinae imati koristi. od slacice zrelo seme ' itd. u koje doba godme se bere pojectino bilje.40 LECENJE BIUEM drugi korovi su biljke koje daju vazne droge od kojih se prave vazni lekovi. god. On·i otezavaj u ob rad u zemlje i time poskupljuju poljopri vredne proizvode.nije podatke 0 geogratskom rasprostranjenjlL po· jedinog vaznijeg bilja. k a k 0 t reb a i k a k 0 n e t reb a r ad i t i s n Jam . ti korovi gu ~e kulturne biljke. Tako se ne sme ·raditi. Generaeije (od 1818. na primer.s. To je velik narodni neprijatel.ne lekovite biljke su ugrozene u prirodi. Kopanje sapun-korena donosilo je ranijih godina vrlo lepe zarade simmasnom svetu u jesen i zimi. ali kao i svaki drugi neprijatelj i ovaj se prethodno mora dobro upoznati ako se zeli da sto pre bude pobeden. za vreme okupacije go· tovo potpuno uni sten a bela sapunjaca na Deliblatskom pesku. zatim protiv upotrebe korena belog sleza za izazivanje abortusa itd. sarlatanstva i praznoverja protiv koji-h se prosvecen covek mora boriti. od srpka plod. kad na selu nema drugog posla ni zarade. Narodnr~ medicinu treba ispitati. mes to i prenose razne bolesti na okolne useve. od belog sleza koren. je. od tatule se traz.

DO 1970. BOlaniku I reba u ci li u prirodi. p re svega. nosa i ociju «. treba cia se upoznaj u s lekovitim b iljem iz vise razloga.UPOTREBA LEKOVlTOG BIUA KROZ VEKOVE 41 TROVANJE LEKOVITIM BIUEM JAKOG DEJSTVA Proucava llj e narodne loksik%g ije taikocte ~e jedan od zada taka koji ci- taoci t reba da pn:d uzmu svaki u svom kraju . pomogne sl arcin!ll. DRUSTVENI I PRIVREDNI ZNACAJ Branjem lekovitog bilja treba da se. (»OCi jest d a su lazljive. JE LEKUVI1Ul" UlIJ \ 00 1945. Tzmedu ce tiri zida niko necc nauci ti kako ce u prirod i poznati titricu i razlikovati je od drugih biljaka koje imaj u slicnu . na primer. Deca. P renos ice to bi lje AUSTRIJA MADARSKA GRCKA NAUCNOISTRAZIVACKE EKIPE FARMACEU I A LA PROUCAVA. u ~ iju. snahe i svekrve jedni druge truju .« ) Branjem lekovitog bi lja sko lska deea ce u poznati prirodu svoje najuie okoline i nCOS<:ll~U pos lali odusev ljen i mlacli b ioloz i.nici . s lozenu glavicastu evast. To je Jep i lak posao. veleb il je. Tatulinim semenom jo ~ uvek varaliee vade praznovernom svetu »erve iz pokvarenih zuba. Ko jednom vid i beli slez. Jo ~ uve k se. Tatulinim semenom i listom jos uvek nes trpljivi naslednici iii nesrecni suprui. bun iku. tatulu i os talo lekovito bilje. GOOINE. stav ljaju u ~ upaJj zub. tatulino seme d n i u jakoj rakiji i njom se Ijudi trljaju . je r je 10 prirodna .1Quka. malo »guenu< '. taj nikacl nece zaboraviti kako one izgleda. pre svega skoiska. illvaiidil'11a i svi ma o nima koji nisu sposobni za teske radove. Ocigiedna '1aSlava u prirodi je najbo/ja. ali s to oko vid i to se ne zaboravlja. .

o POTREBI ZA GAJENJEM LEKOVITOG BILJA Kao ~to su se na~i stari ugledali na Holandane. ucil eljima. apot ekarima. koji Ce im. Branje m bilj a deca se navikavaju da idu u prirodu. beldcci svaku promenu koja nastaje pod uticajem spoljnih cinilaca. na<1e stranog bilja. zemlje i druge necistoce.7U saradnju. iIi na kakav drugi kontinent.s vaki u svom kraju treba da obrati paznju. l ekarima i "etennarima na koje bilje . razne gljivicne i druge bolesti u toku vegetacionog perioda. uglavnom. posmatrati ga i ispitivati. Od prihoda dobijenog za bilj e imace znatnu kori s t skolska ktlhinja. Ovo je od posebn og zn acaja za ~ko l e . Citaocima ce sc dati planovi i crtezi ka ko treba pod ici i od r:i:ava ti vrtie s lekovitim biljem. da beleii kako je u pojedinim godinama ta biljka podnosila susu iIi preveliku vlaznost. za mlevenje zita i isu- . ma lena i snaga. sumarima. agrol1 omima. branjem bilja deca odmal ena . naslavnicima botanike. izvezenom negde u Ameriku. POZlV NA SARADNJU Ova knjiga lTeba da bude p od slrek i pulokaz prijateljima prirotie. pratice nj egov zivo t i razvoj . Lekovito bilje se ne moze proueavati kabinetski. Jedan od najce~Cih nedostataka na~ih droga je nedovoljna cistoca. koja je. koje lokalno bilje narad njihovog kraja najeesce upotreb/ja"a za lek. za koje bolesti i kako ih l eCi itd. a kamoli u drogama. hartije. u ~ umu i tako ee n eprimetno zavoleti ~ um e i livade i pres lace se boja ti svega o nog s to se u prirodi zbi va. mrtvih mi~eva.s tupaeniju ravnicarsku energiju. jer se u tim vrtiCima najuspes nij e i najprijalnij e od r:i:ava nas tava iz bot an i ke. Toga n e sme biti ni u namirnicama. golomrazicu. vune. miris'lOg i zacinskog bi/ja na naucl1u i struc. Uops te.42 LECENJE BIUEM u svoj e i ~ kol s ke vr tove. B ran jem lekovitog bilja na uciee se korisnom radu. mozda .ti i nemarnosti u radu. Na taj naein ona dolaze do saznanja da mogu koristiti zaj ednici. kozj v h brabonjaka. ovo je jedna vrsta pozi"a svim /jubil e/jima l ekovitog. kl1ji i/'liea. Uop ste. Za bran je lekovitog bilja treba mnogo r ucica. radeei jedan posao uz pesmu i ~a lu . nekad u zivotu dobra doci. na sunee.« Niko ne moze tako mnogo i tako brzo nab rati bilj a kao ~ kol s ka deca. vetar.neosetno pocin j u privredivati. Ne sme se vi ~ e ponavljati ona greilka da se u nasem bilju. podizuci impozantne vetrenjace oko svojih sela kao neke dzinovske strazare. posledica aljkavo. jer i o vde se moze reCi da je tacna ona Njegoseva : »Malo ruku . kostreti .vaki dan iCi u pri-rodu. velike vruCine i zime. videce kad i kako cvela. Potrebno je 1. BORBA ZA KVALITET Obratiee se pazoJa biljarima i onima koj'i nameravaju da sakupljaju i gaje lekovito bilje da je Cisloca vr/o va i an cinilae u ovom radu. iskod~cujuCi najjevliniju i najpri. zbirke itd. jer lekovito bilje sluzi kao lek i daje se bolesnicima da im pomogne.

taoeu ukaze na to da i karol' i drugo prezreno bilje mogu biti korisni. IIi da Jugosloveni svake godine popiju milion<! taqleta i prime hiljade injekcija vi. tvrda raiena glavnica i . al i se ne is koriscava dovoljno ni za prodaju ni za domacu potrebu. tj. a u tom zapustenom i zabarenom selu svc su uliee obrasle belim slezom u toj mer·i da se seoska deca leti po njemu igraju zmurke i skPivaliea. Pomalo neverovatno izgleda da mnogi stanovnici ravnicarskih naselja idu preko eele godine u apoteku da kupuju kamiltej.«). iii. brakova sklopi pod kisobranom «. areali. goroevet. ruglo i sramotu. DOMACA APOTEKA LEKOVITOG BILlA Ukazacemo pa znj u na neo /rovno lekovi/o bilje. onda i mi imamo jos vise razloga da pristupimo toj proizvodnji.ta. istrule. Svaka porodiea. nek se nacre u kuCi . bez tacnog poznavanja svih mesta gde se nalazi pojedino vazno lekovito bilje ne moze se doneti ni zakon za zastitu onog bilja kome preti opasnost od unistavanja. . iarko sunee i uops te velik broj suncanih dana.tamina. jer mi im amo divno plavo nebo. navala.« Voda i vatra u rukama prosvecena coveka i strucnjaka najvece su blago. titrica. iako su sve njihove njive. skladgta. nas narodni otrov. sto je jos vece zlo. Hektar ze mlj e pod zumbulo m . pas nj aci.vrsiti rejonizacija lekovi/og bilja i iuadIDti ta6na fannakognozijska karla. destiIerija i sa racionalnim iskoriscavanjem. da ih pojedu svinje. treba da ima za ee lu goLiinu nabranog eveta Iipe. pogotovu ona 5 malom deeom. Sve zavisi u cij-im su rukama. plantaia. mra7. pored ostalog. la lom iIi karanfilom n esumnjivo donosi vise koristi nego hektar f ita.ka. da oi. INVENTARIZACIJA LEKOVITOG BILlA Bez saradnje svih naprednih i prosvecenih gradana ne moze se nikad i7. beli slez. I KOROV M02:E BIT! KORISTAN Cilj ove knjige je. sipka. Pa kad Hola ndani mogu da proizvode tako d ivno mirisno evece u zem lji gde je nebo uvek sivo i tui no. kojeg ima kod nas vrlo Illnogo. IIi kad onaj lekar i apotekar j. ni-ti otpoceti 5 podizanjem susara. »A u ruke Mandusica Vuka.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 43 s ivanje vodoplavnOb zemljista. digitalis. pretvaraju ih u rakiju. Medutim.ekovitijeg voca punog vi·tamina C i drugih isto tako korisnih sas toj aka svake godill1e propadnu. rasprostran jenost svih vrsta na teritoriji Jugoslavije. nane. buni. gde se »vise od 70'/.. dvorista i vrtovi puni te biljke. tako isto treba da se ugledamo na njih 1 u pogledu gajenja lekovitog bilja. trnjina i drugog bilj a (»Z lu ne trebalo. titriee. Citalae cc za svaku vaznij u lekovi tu biljku dobiti sve potrebne agrotehni cke podatkc 0 gajenju i dobijanj u maksimalnog prinosa i najbo lj eg kvaliteta. uliee. Tatula. velebilje. a dopustaju da milioni kilograma najsocnijeg i najJ. svaka puska bice uboji. ledine.z jednog velikog sela pored Dunava protestuj e sto lTlU se ne salj e dovoljno belog sleza.Ovae.

ta tulom. koji su jed in i lekoviti sas tojci ove parazitske gljive oa razi. jer je svaka biljka vrlo sloienog hemijskog sastava. 5uOlama i li vadama . . Na primer.. dak!e.44 LEC ENJE BI UEM mnoge druge otrovne i neole. vrtovima.oje ras tu kao ko rov po na ~ im njivarna. bi%zima. OD tEGA SVE ZAVISI LEKOVITOST SVAKE BILJKE? Koj..500. 0 svemu tome se mora voditi racuna.ovne bi ljke . Sva saops tenja citaoci mogu slati In sti tutu za proucavanje lekovitog bilja u Beogradu .1 poznavaocima i /jubile/jima /ekovi log i mirisnog bi/ja. zemljis ta i drugih spoljnih cinilaca.. od unulrasojih. tezine razene glavnice. nego nasu za sada jos uvek /'lG j valn iju. Na nj ih nije lako i jed nostavno odgovoriti. a zatim od klime. smalrajuci to za svoju gractansku duznost i vrlinu .i sve Cinioei ulicu da jerl/7a t e ista biljka sa raznih m es ta ima ra zlicitu L ekovitu moc Velik b roj citalaca pos tavlja ovakva pitanja. Ovom knjigom ne mislimo da stvaramo narodne lekare koji ce druge leci ti lekov ili m biljem.limo najsire narodne s/o j eve 0 sevarnoj l ekovi to j vr ed/70Sl i i privrednoj vat /70sl l naseg /ekovil og. nego ze limo da obul'e. Sve ostalo. (izuzetno oplemenjene vrste Imaju 0. Tako se i moze objasniti za~to jedna te isla biljka sa raznih mesta i u raznim godinama nema uvek istu lekovitu moe. naslednih svojstava. zacinskog i mirisnog bi /ja. Citalac ne treba da smat ra ovu knjigu za neku s tudiju iii konacnu rec nauke. Osim lckovitih. LEKO VITO BlUE IE SIROVINA ZA FARMACEUTSKU I NOUST RIJU U lekov ito m bilju ne vidimo cini i mactije. tako vaine za porodiljstvo. redovno mnogo vise od lekovitih. Ovo je samo skroman p ul okaz i poziv svim zdravst venim radn icima. Tadeu sa Koscuska broj I. u svakoj biljci ima i nelekovilih materija. da pocn£l pri k up/ja li gratlu za prou':aval1je naseg /ekovitrJg bi/ja . vise od 990. i prirod e LlOpste. raiena glavnica ima svega 0. 00 CEGA ZAVISI KOLICINA LEKOVITIH SASTOIAKA U BILJU? Zavisi. bunikom i mnogim drugim lekovilim biljem. i Ins tilutu za farmakognoziju Farmaceutskog fakult eta u Beogradu. koji citaocu stoje na raspo laganju za sva obavestenja. /'lGjjevr iniju i najprislupacnijlt /ckovilu si r ovil1 l1. a neo phodnu u ratu..10 do 0.. vaznu u miTU. a koj e vecina od nas uni ~ la va. Vi segradska 26. pre svega. danas se u mnogim drfavama gaje. jer su za apoteke i farmaceut sku industrij u vai ne sirovine za izradu skupocenih lekova. je baJast. uciee/jima i svim drugi. nil i imamo nameru da ucimo »pe len-bake« i »ceme r-deke« kako se povrati cem s il-iskog grabl ia mogu povrat i ti mladosl iii ukradeni » p arado~ i « iz Ictosa. sredstvo za vracanje i bajanj e.80%) a lkaloida. za lecenje nekorislan sastojak. To je isti sluca j i sa velebiljem..

Vecina se mora svake godine obnavlj ati drogom iz poslednje zetve. dodavanje zemljist u raznih prirodnih i vestackih i1ubriva. bunici i drugim biljkama. Rdavo susenje je cesto jedan od glavni h uzroka nepoverenja prema lekovitom bi lju . goroevet i druge ranunkulaeee su otrovne. T ran s p 0 r t n i t r 0 S k 0 v i divljeg bilja iz udaljenih besputnih kraj eva gotovo redovno izriose vise od same vrednosti droge p lacene beracima. mrazovac. ka/em/jenje. heterozida. j ed ic i mnogo drugo b il je koje sadrzi neposlojana jedinj enja iii se tesko sus i. Ali i tu ima izuzetaka. bunika. sorala. a kad se osuse. . Digita li s. Sasa. ve lebi lj e. gorocvet. ekstraktivnih materija i dr. poloiaja. izvo(!enje rasada . durdevak. koren lineure s drugim divljim korenjem. Iz svih ovih razloga moderna farmaee utska . da se li st digitalisa iIi velebilja zameni s li s tom od grozboje. To vaii i za rizom perullike. da bi postaia n c z a vis n a od raznih cudi prirode i nesolidnih trgovaea. odoIjen. Kora krusine (Frangula) treba da odlezi bar godinu dana pre upotrebe. salep s mrazovcem. Cis to cad r 0 g e. Ph yloIocca d ecandra. PAKOVANJE I CUVANJE LEKOVITOG BILJA_ UZROCI KVARENJA I GUBLJENJA LEKOVITOSTI Droge (osuseni delov i lelrovurog bilja) ne mogu se cuvali beskonacno. gajenje lekovitog bilja znaci velik napredak u farmaciji i medieini za p r a v i I n 0 i po s to jan 0 obezbedenje apoteka i farmaceutske industrije potrebnim koli ci nama dobrih droga ujednacenog kvalilela. Sve se to izbegava gajenjem bilja pod nadzorom strucnjaka. borba protiv raznih biljnih s tetocina. tatula. odmah pasle b rarnlja osusili u sto tanjem sloj u u :tagrejanoj susnici na odredenoj temperaturi iIi stabilizovati . korova i bolesti. tatuli. otrovnost se poste·peno smanjuje i gcezava_ Osuseno lekovito bilje mora biti do b r 0 zap a k 0 van 0 i sklonjeno na s u v 0 In est 0 'koje se moze cesto provetravaJtk Mnoge droge moraju se cuvati hermeticki zapakovane_ . Za mnoge klJlture je neophodno navodnjavanje za vreme suse. alkaloida u velebilju. na primer. korijandar i allis s kukutom. na primer. Vops te. treba s top r e. kamomila s drugim slicn~m kompozitama itd. a narocilo postojanog hemij skog sastava : visoka i stalna kolicina alkalo ida. ispitivanje upotrebe k 0 I h i c i na (alkaloid u mrazovcu) i nj egovog u tIicaja na semenje raznog lekovitog bilja radi povecanja prinosa i procenta.Izbegavanje raznih zamena i primesa. i sv i ostali pos lovi agrobio/ogij e i agrole/1I1ike mogu se uspes no izvoditi jedino gajenjem pod nadzorom strucnjaka_ I s to to vaii i za izbor mesta. varijelela illi hibrida.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 45 I Z b 0 r v r s t a. jer j e lose susenje jedan od glavnih uzroka dobijanja droga slabog kvaliteta. zemljista itd. Kora s divljih cinhona sa Anda uvek je bila pomesa na s drugim. kao. vanHiju. nelekovitim korama.industrJja proizvodi n epo S red n 0 0 k 0 s v 0 j i h tv 0 r n i e a sve s to moze dobra uspevati. duvan i neke druge droge. ispitivanje mogucnos ti prilagodavanja i uvo(!enja u kulturu inostranog kvalitetnog bilja. Opste je pravilo da su droge utoliko losije ukoliko su starije.

hloroforma i slieno. industrijske koliCine. na primer. hartije natopljene lepljivom masom u kojoj ima piretrina. a semenje u manje vreee od ois1e tkanine. Mnogim drogama se dodaju razna inseklicidna sredstva. Osetljive droge treba pakovati (kao. i to iii u vakuurnu iii u atmosferi nekog indiferentnog gasa (azota) . u kesieu iii u supalj zapusac posude. Rdavo pakovanj e. aunlevak. diditija. i sve druge lekove) tako da ispune sudove da »mrtav prostor«. pod utieajem svetlosti i vlage. otvorena ampula od dva do pet gra ma titrovanog digitalisovog lista brle potrosi i droga manj e pokvari i oslabi nego to is to lisee pakovano u tegliee od deset. In se kti . neposredno pre upotrebe. . bezvodnog gipsa iii silikagela.l jne organe najbolje je pakovati u ciste metalne kutije. top l ot a. digi·talis. s un ceva s vet l os t. fostor-pento/csida.e i oblika. bude sto manji. durdevak. samlevene droge ne sarno da gube brzo miris. koji ce upiti svu zaostalu vlagu iz vazduha iii iz droge. plesni i bakterije napadaju mnoge droge. Praskovi su viSe higroskopni (privlace vlagu) od odgovarajuCih droga . . Ukoliko su pakovanja manja. Dobre su i postavljene kartonske kutije. za medicinu veoma vazne droge. goroevet. navalu i sve os tale droge eiji s e lekoviti sastojci brzo menjaju i gube pod utieajem vlage i ostalih spoljnih einilaea. j edie. eventual no. Zive. 1 i 5 {: e i druge nezne bi. k i s eon I i ok i z v a z d u h a. u metalne sudove.ka svojstva droge osec/jivija. uostalom. praznina u kojoj je vazd'llh. Pre zatvaranja u sud m e tnuti kesu sveze pecenog kre(. gorocvet. nee i s toe a I nag I e pro m en e t e m p er a t u r e. postavljene dvostrukom debelom hartijom erne Hi tamnoplave boje. Sve farmakopeje za vecinu droga propisuju da prasak treba naciniti kad zatreba. Treba ih pakovati u tamne staklene. standardne veliein. utoliko su bolja. Ukoliko Stl lekovita. koje treba hermetieki zatvoriti (zaliti parafinom iii voskom). Digitalis. ·i sto kao i n es trueno susenje. aloja iii stipse. m oraj u se euvati potpuno suve i hermeti(. a ne u prasku. ukus i boju nego i kolicinu alkaloida i drugih lekovitih sastojaka (rizOm navale. slacicno brasno). dakle. Po potrebi i za kraee vreme. Male kolicine skupoeenih i osetljivih droga treba cuvati u ernim iii mrldm posudama. hermeticki zatvorene i·li u sanduke jednake. uzroei su n epoverenja koje jos i danas mnogi leka ri i farmaceutska industrij a imaju prema izvesnom lekovitom bilju. R a zen u g I a v n i e u. treba euvati cele. Zato ih treba euvati u dobro zatvorenim sudovima u koje se stavi. utoliko treba vectl paznju obratiti na njeno pakovanje i cuvanje! eve e e. mogu se cuvati u vreeama i kesama od viSestruke zilave hartije. p renos i euvanje droga. neznalacko branje. tj. dvadeset iii viSe grama.a.46 LECENIE BIU EM Najvazniji uzroc i kvarenja droga s u v I a g a. Korenje se pakuje u veee. Tako se pakuju droge za izvoz. primorski luk. razena glavnica i mnoge druge. malo bezvodnog kaloijum-hlorida iii nekog drugog sredstva za upijanje vode.ki zapakovan e. poreulanske iii gledosane zemljane tegle iii. Droge u prasku se mnogo brze kvare nego cele! Zbog velike usitnjenosti. jer se. osobito kad se droge n e moraju nikud transportovati . mirisna i organolepti(. pepeina.

a n ekad nastaju i s tetna jedinjenja. mogu pos~ati zariste odakle ce poceti kvarenjc eelog pakovanja. Svetlost. u lose zapakovanoj drogi. usled eega nastupaju hcmijske promene i gubljene lekO\ni tih sastojaka droga. narandzino. Zato se trazi da se ll zabrano bilj e s to pre i 5to potpunij e osu si i s to oolj e zapakuj e. zatim v 0 den a par a. boja. Tu na prvom mestu dolaze kiseonik i own. beli slez poplesnivi i odaje odvra tan miris. digitalis ne sme imati vise od 50. matienjak. kondenzacije i polimerizacije. izblede. tragovi a m 0 n i j a k a i drugi gasovi u vazduhu. Ti~ rica. Por ed tih vidljivih znakova nastupaju i takve pr omene koje se n e mogu eulima lako otkriti: izomerizaeije. nana. smole. na prim er. !:laIr mi brzo se menjaju u dodiru s vazduhom i svetloscu. razne hemijske supstancije koje se nalaze u drogama i koje takode u i(Zvesnim okolnostima m cgu u drogama . azafetida i dr uge aromatiene droge gube vrednost. slae iea izgubi ljutinu . mogu izazvati zgrusnjavanjc vodenih para na unutrasnjoj strani suda. p olim erizacij. dumbir. Vazduh izaziva kvarenje droge.UPOTREBA LEKOVlTOG BrU A KROZ VEKOVE 47 Vlaga je jedall od glavnih uzroka kvarenja droga. ruze. gumi-smole .. Ponekad se te pro mene vide i po spoljnim znacima. nameito ona koja sadrZe mnogo terpenskih u gljovodoni'ka: terpentinsko. kad padnu na povrsinu droge s labilnim sastojcima. limunovo. konzistencija. Toplota takotle nepovoljno utice na mnoge sastojke droga. vlage. koje se u vlaznoj a tmo sferi brzo kvare. VeCina enzima brZe i jace dejstvuje na visoj temperaturi (3~OO) . Zato treba sve osetljive droge pakovati u neprovidne sudove ili sanduke dobro oblozene debelom harNjom. skrob i vecina droga u prasku su manje-viSe hi groskopne materije. Etarska ulja. jer upij aju veliku koli6inu vlage koja je prvi u slov za razvoj plesni i ak tivnost raznrh en-zima.i(Zazvati menjanje lekovitih sastojaka u nelekovi. hidrolize itd. Zato se zahteva da. Menjaju se . evet ljubiciee. Zbog toga se e. Iipe i drugi eve tovi menjaju i gube prirodnu boju. . lavandulino i dr. izazva ti nezelj ene promene i na taj na6in smanjiti njenu lekoviru vrednost iIi je u izvesnim slueaj evima sasvim uni s titi._. SvetIost s terllO ulice na vecinu droga.. oks-i-do-pedukcije. a vodene kapljice.te iii manje lekovi te. jer na visoj temperaturi postepeno ali stalno gube etarsko ulje. Na primer.i miris. zelatin.k ulja brzo usmole. naglo hladenje. ukus.e. titrice. Tim spoljnim einiocima treba dodati i unutrasnje. Ultravioletni den suneeve svetlosti lma jako h emijsko dejstvo i moze. Digitali s drZan u otvorenom sudu na sve tlosti brzo gubi aktivnost u sled razlaganj a lekovitih sas toj aka. Primorski luk. na primer. Safran. poviSena temperatura i vlaga potpomaZu oksidacije koje nastaju pod uticaj em kiseonika iz vazduha. Nagle promene temperature. Kolofonijum u prasku menja sastav i postaje manje rastvo rljill u pctroletru. Lekov iti sas tojei digitaIi sa i raiene glavniee brzo se menjaj u i gube pod utieajem enzima u prisustvu dovoljne koIi cine vlage. na eimetnoj kori se javlj aj u crvenkas te pege itd. Smole u prasku se brze kvare nego eele. pokvarena razena glavnica moze da zaudara lIa amonij ak. specifiena tezina i rastvorljivos t ulja usled slozenih i ponekad jos nedovoljno pozna tih uzroka oksidaeije. kiciea.

staniStu ili na samom .i primaju mirise svoje okoline. Reavo zapakovane mirisne droge brZe iii sporije g u b e 5 v 0 j u a r 0m u . PENI CILLIUM. Promene koje u drogama izazivaju bakterije nisu uvek vidljive. maslinovo. 3. Siva i cma 2 RAZN E PLESN I: I. bakterije i insekti. ricinusovo. titricino i druga ulja. 2. nanino. pa cak i otroViDe droge. 4. inulina i sluzi.nzimi koje oni lu ce. Zelena plesan ima nerazgranate. Insektl nagrizaju ~ Ul1istavaju najcesCe podzemne orgal1e 5 IIl!Ilogo skroba. Crvici cesro nagrizaju mnoge droge. osim u slucajevima hromogenih vrsta koje grade crvene mrlje na skrobnim drogama. STERIGMATOCYSTIC plesan imaju loptast sporangijum pun sicu~nih sp~ra. ali u izvesnim ma snim i e tars kim uljima moze izazvat i promene sastava usl ed taloZenja iii kristalizacije ne kih sastojaka: riblj e. Ako u skladi~tu ima vise vrsta droga. ~ecera.ikovanje pojedinih vrsta ovih parazita vrsi se lupom iii milk roskopom. Lo~e zapakovana droga brzo ce primiti u skladislu. Pojedine ples ni se medusobno razlikuju oblikom organa u kojima se nalaze spore. Najcesce se javljaju sirni cry I i brasnem crv. a plava plesan razgranate kondiofore u kojima su sme~tene spore. j er sprecava razvoj mikroorganizama i insekata. Nisu sve droge ni svake godLne podjednako zarazene ovim insektima. O~k!rivanje i razl. skroba i slicnih sup'sta'llcija na kojima se ove sitne koncaste gljivice razvijaju i daju mno~tvo spora razne boje. Raspoznavanje plesni vrsi se mikroskopom. onda ce one primiti miris one droge cija je aroma najjaca i koja najlakse vetr·i. narocito on ih koje imaju mnogo sluzi.48 LECENJE BIUEM Hladnoca je i ZVrS!al1 nacil1 konz ervi sa'1ja. Plesnl su cesta zaraza vla Zl1ih droga. 1ma godina kada se paraziti pojave u tolikom mnostVill da se mora izvrsi ti dezinsekcija. 21vi organlzm1: plesni. Retko se javljaju na korama i taninskim oporim drogama. ruz in o. ASPERGILLUS. u nelwm primorskom pri. gume. anisovo. Droge uni ~ tavaju iii sami organizm1 ili e. MUCOR.

Biljke su vrlo slozenog hemijskog sastava. trazi da budc dobrog kvaliteta. CALAN ORA ORYUE. Tada pocinj e eksperimen talna farmakognozija. 5. egzaktna nauka 0 lekovitorn bilju.020. N IPT US HOLOLECES . APADAJU DROGE I. 8. 2. U V I a z nom skI a dis t u rdavo zapakovana droga ee se za kratko vreme ovlalili. FORM ICA RUFA.UPOTREBA LE KOV ITOG BIUA KROZ VEKOVE 49 2a 2b INSEKT I KO.. do 0. A od le ka se. pokvarene ribe. u raienoj glavnici ima svega 0. pre svega. Biljke su upotreb ljavane na l'aznim kontinenrima na osnovu iskustva stecenog kroz vekove. lekovitih . Na primer. STEGOB IUM PANICUM . CAlANDRA (. .Kao s to se vidi iz ovog izlaganj a . 6. 7. tj. BOR KHAUSENIA PSEUDO SP RETELLA brodu . jer po onom narod nom: "Od loseg mesa . miri s kalrana . velik je broj c inilaca koji uticu na lekovitu moe svake biljne vrste.l I . 4. a ponekad i poplesnivi·ti. da uvek i svakom moze pomoei.RANAR IA . LY CTUS BR UNN EUS . Zato ne kupujte lekovito bilje od svakog. 3. Budava droga se mora unist iti! ZakIjueak.2ool. o LEKOVITIM SASTOJClMA MEDICINSKOG BILJA Glavnije hemijs ke materije od kojih pOlice lekovilost bilja Sve do kraja XVIII i pocetka XIX veka gotovo se rusta ni~ e znalo 0 hemijskom sastavu lekovitog bilja i bilja uops te. petroleuma i drugih materija ja kog i posIoj a nog mi-risa. nafta lina . l'TINUS BR UNNEUS . efikasan.« Od lo~eg lekovitog bilja ne moze se nac initi dobar lek.corba 0 plot« iii uno drugo : »Nisam do· voljno bogat da nosim ode le od loseg s tofa. Nas ovde interesuju sarno Ie· koviti sastojoi. koze. Nelckovite sastojke nauka 0 drogarna nazi va balastnim rnaterijama. Zato velike svetske firmc ku· puju lekovito bilje sarno od solidnih proizvodaca prvoklas nih droga.

Nelti tome primesaju jos i bi's ta bunike. Ove droge okrepljuju. elarska ulja i druge biljllc materije.je sad moda. a naroeito naporno prelazenje preko visokih Anda. a te biljke se ipak u spe~no upo treblj avaj u u medicini. U JuZnoj Americi kokino LiSee zvaeu od najdavniJih vremena. god. kao i pre mnogo . NoseCi na glavama ogromne terete dese tine kilometara. antibiotici.zi slalno susr e/ati? Ima eitalaca kojima su ovi nazivi strani i nepoznati. glikozidi (h etero zidi). Posto se oni cesto i na mnogo mesta spominju u ovoj knjizi. biva im lakse. uopste. glad.) . ALKALOIDNE BILJKE Mnogi puse dLLvan.50 LECENJE BIUEM sastojaka (a lkaloida). neki povraeaju (osobito deca) . Evropljani nisu mogIi shvatiti izdnljiiVost starosedelaca. prosto. uglj eni hidrati i dr. zed i san. Od starosedelaca tu naviku primili su vee prvi doseljenici iz Evrope. zahvaljujuei s talnom zvakanju kokinog IiSea. Pos le prvih cigareta zaboIi coveka glava. To su strueni. da bi bilo razumlji. lanini. naueni termini za delotvome sastojke droga. Pokusaeu da to izncsem najjednostavnije. svi koji treba da podnesu kakav velik napor.ake trave lobelije i kineske trave efedre. ne zamore se. Sheno je i sa mn ogim drugim lekovitim biljkama. crnci stalno zvaeu svezu kolu i us led toga postaju neobicno izddljivi. znaei vBe od 99 0/ 0 svih sastojaka cine nelekovite. piju kafu ili caj. I danas. oni koji treba da prevale kakav tezak put na visokoj planini i. Kad popuse cigaretu. Istrazivaeki m etodi u hemiji lekovitog bilja iz godine u godin u se sve bne usavrsavaj u. Kasnije se to uZivanje rasirilo na sve drustvene slojeve. »jacaju tela i duh«. na zivi sa kojima ee se citaoci u knji. Starosedeoci kaZu da je to nekad bila privilegija Inka i plemenskih glavara. zabelezio da Indijanci mogu da podnesu veoma dug put noseci pri tom ogroman teret bez vidJjivih znakova umora. saponini. medu njima i ta kve koj e preds ta\'ljaju pravu prekre tnicu u medicini i farmaciji (vitam ini. hormoni.). a dugogodisnji pusaci pocinju sve jace kasljati. Preskot (Prescott) je 1847. Oni koji imaju zagus (astmu) puse cigarete napravljene od lalulil10g liSla. jer od njih potice lekovitost i otrovnost droga. Dotle. neee biti zgoreg dati bar bledu definkiju tih sastojaka. balastne materije. ipak se jo ~ uvek javljaju nove biljke u narodnoj medicini raznih kontinenata eiji hemij ski sastav nije poznat. To . a sve ostalo (masno u1je. Sta su 10 alkaloidi. malo ameI1i. Premda je u XIX i XX veku analjzirano nekoliko hiljada biljnih vrsta i otkriveno mnogo lekov itih sas toj aka r azn ih hem ijskih grupa. ne zaduvaju se i mogu da izdne takav napor koji je belcu bio neshvatljiv dok nije i sam okusio kolu i upoznao njeno dejstvo. ne oseeajuCi teret. fitoncidi i dr. Kad studenti spremaju ispite. tako da se stalno o tkrivaj u nove materij e. Puse j deca. veCina gubi apetit. Oni koji zvaeu kotiledone africke droge kole mogu cia podnesu veoma veIik napor. vo svakom citaocu. avijatica'r i koji ne smeju zaspati na kakvom dalekom napornom letu.

e~ . kad ih boli trbuh.4rUH 1119£UH CO!ch . Scopolia. kad imaju greeve. koje se zvacu svuda i svakom prilikom..injana. Oni koji boluju od eira u stomaku piju praskove u kojima je glavni lek ekstrakt dobijcn od b eladone. Cobaneici i goroseee prevare se ponekad pa se najcdu primamljivih i soenih bobica od iste biljke..Ii!!l. Kukuta je velik otrov. kad pustaju u prolece decu s guseicima na ledine. pUNic". Kukuta je bila sudski otrov At. kreea i vode. GVt".S C~ licloNiw( MAJw . Stariji svet je mnogo bolovao od malarije.{US Nige~ ~C. Njome je otrovan slavni filozof Sokral. Neki su dobijali kinin i u obliku injekcija.A /01 0 loll UH A.:::. pa i do smrti. Naroeito oni koji su nekad sluiili vojsku u Makedoniji. "'ico t't COJJirtJH JlQPfll ". 'dta. GuseiCi su naroeito osetljivi.fLE ~ ECALE C O!i.E U JUGOSLAV IJI Vojvodanske majke.~ <.A'!Joe . kad ne mogu da spavaju.tCU V"I1.4Le cOf. ec. a naroeito kad pesice treba preci visoke Ande. T. cL//oi AUTUH/J.tl/~ A L II viol . pa se naCi ne loptice. STR.~TR.t. 101.kuvanja maka« i davanja maloj deci ka-d plaeu. usled eega dolazi do pojave teskog trovanja. N dI/. u Jui noj Americi potrosi se svake godine ogromna./JUTUN II. tI • i4 • fA p" IIft i J DArU~A IU IaN" TIt!ACUJ( #:lOlCYIIJ. gorei od eemera«. .f . Ciji je glavni sastojak tinktura od kininove kore. crnci u Africi uiivaju u zvakanj u kole. a li za sada jos uvek n cpozn ata ko lici na kokinog li sca za zva kanj e. po desetak puta im s krecu paznju da se ne zaigraju kako ne bi gusciCi otisli nekud u korov da se najedu kukule.clOM COAJiuAJ IoIlreuiA-tllJ.. Svi oni znaju za gorki kinin.Alutu ALKALOION E BIU K. Ml/adoN~ 8EllaD AeoNitu" Y'R.l DA T ' u lV '" ~ ~o .UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE S1 vekova. U mnogim vojvodanskim kucama jos se odrfao ruzan i opasan obicaj .. Smrvlj enom liscu koke doda se -oesto malo biljnog pepela. . eellacioNNQ."'1 h . Isto tako. carJ/loLfco.J AP .4-a. Mnogi s labunjavi piju kina-vi no iii kapljice za jaeanje. a Indonezan i u betelu. 0 NIJ.

Sve su to supstancije slabo baznog. Otuda tako veli>ka vaznost alkalo1dnih droga u terapiji. opore materije. cinhonidin ii dr. god. Najva7. Lekovitost. alkalnog karaktera. Mrazovac je lekoviit i otrovan 2ibog alkaloida holhicina. od kojih je naj vazniji i najotrovniji konin (od latinskog naziva kukute.dr. a medu njirna je najvazniji. hemijske i fizioloske osobine. Ali nisu svi podjednako toksicni. manje vainih alkaloida (kinidin. Glavni lekoviti sastojak kate. ta/we i bunike pOlice od aLkaloida hiuscijamina. Mnogi alkaloidi su vee toliko ispitani da im se zna hemijska konstitucija. Danas ih je poznato vise od 500. a pored njega ima jos nekih dvadesetak drugih. ergoloksina.kaloida. Duvan je Ljlll1t i otJrovan zbog alkaloida niko/ina. cinhonin. Otrovnost i lckovitost velebilja. stavske. i jos mnoge druge biljke su otrovne i le kovite zbog toga sto sadrie razne a I k a I 0 ide. narceina. lrole i matea jeste atlkWoid kotein. nui im gorcina potice jedino od alkaloida. LECENJE BlUEM traii od apotekara praskove kodeina. Kukula je otrovna jer irna nekoliko alkaloida. ergom elrina i . Cemerikom planinci trujru jedan drugom kokosi da im ne cine s tetu u zitu. skopolamina Ij dru~. Svi navedeni. narko/ina i jos dvadesetak drugih alkaloida manje medicinske vaznosti. vezane u bilju za razne organske kiseline i za tanine. Kad ozlediite rusu (Chelidonium majus). U kininovoj kori glavni lekoviti sastojak je onaj gorak alkaloid kinin. a teze u vodi. papaverina. Nauena farrnacija pocinje otkrieem morfina u opijurnu 1803. U fabrikama lekova alkaloidi se ekstrahuju i'z droga na razlicite nacine i preciSeavaju komplikovanim metodama dok se ne dobiju ciste. U makovim caurama lima !'a!lJ1ih alkaloida.w. Neki se poeinju i polusinteticki proizvoditi u fabrikama lekova. Mnogi su veoma vazni lekovd. fizicke. ali se u terapiji ne upotrebljavaju svi alkaloidi. na misiju mokracu. Jedie je otrovan i lekovit. jervilla ~ drugih al. Nikotin i koniin su tecnosti. To je najvainiji opojni alkaloid.nije droge se dobijaju od bilja koje ima alkaloide. u jednoj pariskoj apoteci. jz nje curi narandzasti mlecni sok ljutog ~ gorkog ukusa.mortin. alropilla. . Alkaloidi se obicno lako ras1varaju u alkoholu. Tokom nekoliko narednih godma XIX veka otkriveno je desetak drugih alkaloida. najotrovniji i najlekovitiji .nalaze se u raznom bilju sirom cele Zemljine kugle. i rnnogi drugi a'lkaloidi . U bilju ima jos mnogo drugih supstancija koje su gorke. U rnakovim caurama ima j kodeina. ljutina i gore ina ovog soka poticu od alkaloida helidonina. I nisu sve gorke biljke otrovne. heleritrrina. Kokino lisee izaziva ono cudno dusevno raspolozenje usled prisustva alkaloida kokailla. Paprika je Ijuta zbog alkaloida piperi. Cemerikom i duvanom lece sugavu i vasljivu stoku. Co· niwn maculalum). Mi imamo fabriku opijumovih alkaloida u Skoplju. Vee ina alkaloida je go r k 0 g uk usa. Gotovo svi su manje ili vise 0 t r 0 v n i. otrovnost. na jeziku ·izaziva peckanje i utrnutost zbog pl'i's utnog alkaloida akonilina. eaja.). Raiena glavnica je lekoV/ita j otrovna zbog alka'loi'da ergotamina. i onih koje su otrovne. Zbog koruna ~ukuta zaudara na rnisevinu.njih viSe od stotilllu poznatih i mnogo jos nepoznatih . Sve te.52 Kad covek oka~ ljavi . OtrowlOst cemerike potice od prolovera/rina. kristalne iii amorfne supstancije bele boje.

AlkaIoidi deluju na jednu ili vise funkdja organizma utieuCi. skopolamin i drugi tropanolni derivati midrijatienih solanacea (Belladonna. odnosno hioscijamin. Naprotiv. ali je njiho y broj iz godine u godinu sve veci. Mus karin (Amanita muscana). Neki alkaloidi deluju na periferni nervni: sistem. s pecifiene fizioloske osobenosti. suiavanjem zenice (rniotika). ezerin fiizostigmin (Physos tigma). tiramin (Secale cornutum) . jezik otela i pos· t ane neosetljiv. organe koji rade bez upliva nMe volje. pre svega. U terapijskim dozama alkaloidi su dragoceni lekovi . kao sto su srce. tj. tinktura. Scopolia i dr) deluju suprotno. alkaloidi koji deluju kao narkotika. sedativa (skopolamin) iii analgetika (morfin) u terapijskim dozama paralisu funkcije 1110zga i mozdine. Pojavom vitamina. 0 kojima terapeut mora voditi raeuna priliokom prepisivanja i upotrebe ovih vaznih lekova.j adren". par a li s u par a s imp a t i k u s. Kurare (Chondrodendran. m Atropin. draZe parasimpatikus.Gotovo sve a lkaloidne bilj ke su tako jako aktivne da se smeju u potrebljavati sarno po uputstvu i pod nadzorom lekara. ubrzanju sreanog rada i pulsa. u usporavanju srcanog ·rada i snizenju krvnog pri. alkaloida i nj ihovih derivata veoma je raznovrsna . na nervni sis tern. prosirenju bronhija. U interesu narodnog zdravlj a. jer svaki alkaloid ima svojstveno farm akod ina msko dejstvo. zlezde itd. pojaeanju peristaltike zeluca i creva itd. . draZe simpa- . Izvesni alkaloidi draZe iii paralisu vegetativni i autonomni nervni sistern (parasimpatikus i simpatikus).tiska. ovi lekovi se zbog toga mogu do biti sarno u apoteci na recept lekara. i sve m anj e u apotekam a za izradu praskova. antibiotika i si ntetsk ih lekova upotreba alkalo ida i alkaloidnih droga jc poslednjih nekoliko decenija nesto smanjena. usporavanju peristaltike i ublazavanju greeva creva (spazmolitika).UPOTREBA LEKOVlTOC BIUA KROZ VEKOVE 53 Upotreba alkaIoldnlh blljaka I ~Istih alkalolda. Kokain (Co ca) paralise senzitivne nervne zavrsetke. deluju kao par a s imp a t i k 0 m i met i k a. tako da i dalj e spadaju u vrlo vaine prirodne lekove koji se koriS>te u savremenoj terapiji. ekstrakta i drugih galenskih preparata. hipnotik-a. Na primer. Efedrin (Ephedra). pilokarpin (Pilo carpus). arekohin (Areca) i dr. krvni sudO\'i. jer su i u malim dozama jaki otrovi. Strychnos) i kol1!in (Conium) paraliSu motome zavrsetke. tj. sudorifika) i pljuvaenih ilezda (sijalagoga). kofei!l1 i strihnin u terapij skim dozama nadrazuju razne funkcije centralnog nervnog sistema (analeptika). Alkaloidne droge se sve viSe koriste u farmaceutskoj industriji kao sir ovine za ekstrakciju eistih alkaloida. u prosirenj u zenica ~ para·lizi a komodacije (midrijatika). iilluza. najzad. dekokta. u proHvnom su skodljivi i opasni. dejstvo koje se oeitujc u smanjenju lueenja znojnih (antidijaforeNka) i pljuvaenih zlezda (antisij alagoga).Hn (hormon nadbubrezne zlezde) deluju kao s imp a t j k 0 m i met i c i. Datura. dejstvo koje se ocituj e pojacanim lueenjem znojnih (dijaforetika. tj . Hyoscyamus. zbog eega odredeni dec tela moze postati neosetljiv na bol (lokalna anestetika) .Akonitin (Aconitum) izaziva na jeziku peckanje i utmutost i. . Medicinska upo treba alkaloidnih droga.

rj. . iii posle porodaja kad ne dolazi do skupljanja materice. Hinidin (C i nch o /1a) daj e se kao lek pro tiv s rcane aritmij e. spomenuti ergometrin.opasnost da'se disanje zaustavi.Naprotiv. morfin) i atropin. tj . sredstvo koje pojacava rad srca u slucajevima kada do de do nJegovog naglog popustanja. derivati ksantina.n i arekaidin (Areca catechu) deluju Ipno~iv crevnih paraztta (anthelmintika). Slieno deluje i kofein. kao antagonisti. Kolhicin (Colchicum) deluje na metabolizam mokraene kiseline. sredstva koja poboljsavaju izlucivanje mokrace iz organizma.terice. podagre) . Od alkaloid. Rezerpin (Rauwolfia). Anabasis i neke druge biljke sa- . Ergotamin (S ecale carnu/um) I i jorumbLn (Yallimba) delu:ju supratno efedrinu . a i kao ekspektorans.54 LECENJE B LUEM tikus. supl'otno efedrinu i adrenalinu koji suzavaju krvne sudove i time poveeavaju krvni pritisak (vazakonstrukcija) . tj. Veratrum.! koji deluju na organe za disanje t·reba spomenuti lobelion (Labelia) koji nadrazuje. ar~koli. upotrebljavaju se neki alkaloidi opijuma (papaverin. usled cega dolazi do ubrzanog rada srca . pojacava i poboljsava disanje (respiratorni analeptik). sredstva koja stisavaju suvise jake grceve materice. teobromin i teofilin (Theabrallza).Naprotiv. paralizatori ma. Emetin (I pecacuanlla) deluje kao specificno sredstvo protiv amebne dizenterije. . tj. U ve60j dO'lJi deluje kao sredstvo za povracanje (emetik). · Hinidin (Cincha/la) daje se kao lek protiv srcane aritmije. Nicotiana. on deluje i kao hemoterapeutik na plazmodije malarije (paraziI icid). pojacavaju grcenje materice. a zatim paralise ga nglij e vege tativnog sis tema. a atropin ublazuje i prekida napad bronhijalne astme. N. suzenja krvnih sudova time povi ~enja krvnog pritiska. . a kofein(Ca. jer svojom ogrom· nom gorcinom pojacavaju apetit slabim i iznurenim. skopolamin i atropin deluju protiv povracanja (antiemetici). Purinski alkaloidi. parali ~ u simpatikus i zbog toga spadaju u grupu s imp a t i· k 0 lit i k a. pros irenja bronhija i zenica i usporava nj a peristaltike. bronhija i u'aheja. Peletierin i drugi alkaloidi nara (Punica granatum). lekovito sredstva koje potpomaze izbacivanje sluzi iz pluca. ergotamin i druge alkaloide razene glavnice (Secale carr-Hlll/m) koji deluju kao uterotonika. zbog cega se daje protiv akutnog napada uloga (gihta. a ko fein (Ca· dejstva.Sabadilla. osobina koja se koristi za vreme porodaja kada grcenje materice oslabi iii prestane. Medu alkaloidima koji deluju na matericu treba. a donekle i kofein deluju kaa diuretika. Kodein (Opiul7I} upotrebljava se radi ublazavanja i stisavanja kaslja (antitusik).ikQtin (Nicatina) najpre nadrazuje. flea) kao sreani analeptik. sto je od osobitog znacaja u slucajevima kada preti . pre svega. Slicno deluju i hinin i hidrastin (Hydrastis). alkaloidi cemerike (V eratrum) i pa paverin (Opium) smanjuju krvni pritisak time sto izazivaju sirenje krvnih sudova (vazodilatatorija). Staphisagria. Strihin i brucin deluju i kao tonika iii roborancija.

cobani i drugi Ijudi bliski prirodi dobro vele kad tvrde da ne Rlirise svako seno podjednako prijatno. I danas razni narodi zarke Afrike truju strele strofant usom.lk a lo i. U tu svrhu ona je u XIX veku ispitivana i iz njene kore izolovan je glikozid sa i i e i n. za njegov f ivot i rad. Durdevak jc u rukarna lekara i apotekara spasonosan lek. rotkve i rotkvice. A . a strofantus je takode lek za sree u ·rukama -apotekara i lekara. Eto.naju divno evece l1url1evak iii l1urtlic (Col!vallaria majalis). Sve navedeno bilje je lekovito i otrovno zbog prisustva raznih k a r d i 0 ton i c nih g I i k 0z ida. Mnogi vole ren. kukurek I i onaj diiVIl!i. Mladi pupoljci s topole i Jablana upotrebljavaju se za lek uglav· nom zbog jednog slicnog glikozida. Svi se njime kitimo. Pianinari znaju i divlji durdevak po mracnim i vlaz. GLIKOZOIDNE BILJKE Svi po7. Miris sena potice od raznih etarskih ulja i od k u mar ina. durdevak i razne vrste cligitalisa. Jecl m za um s !avan j e raznih parazita na kuJturnom bilju (nikotin. vunasti digitalis iz istoene Srbije. toliko yam suze oci da morate iziCi iz sobe. i uli digitalis sa Rudnika.nim sumama. . gorocvet sa Det. nazebe. U rukama nestrucnjaka. eremus (Allium ursil1um. divlji iIi medvedi luk) zbog ljutog ukusa slienog luku. Jedno vreme se vrbova kora upotrebljavala kao lek proti'" maiarije. Po gradovima mnoge domaCiee znaju da prave senf iii mutar od bele slacice. To im je prva prolecna salata j ujedno prva vitaminska hrana. a kumarin je proizvod nastao razlaganjem . Stotine vagona ovih droga potrosi se svake godme u fabrikama Iekova i u apotekama za proizvodnju raznih lekova za jacanje srea. a b rucin kao vanredno osetljiv reaktiv u a na litickoj hemiji za dokaziva nj e minimalnih kolicina nitrata. O S In1 eeste I. Nije prazna prica cia je najlepse spavati na mirisnom senu. Ali seijaei. Brdani u prolece jedu sremuS. anabazin). iijander. Kad struzete ren ili seckate luk.UPOTREBA LEKOVITOG B IUA KROZ VEKOVE 55 drZe alkaloid e koji ta kode deluju kao paraziticidi. sve te. Kad nekoga »uhvati u krstima«. Stari narodi su kukurekom trovali strele kad su iSli u loy iii kad su medusobno ratovali. nego otrovi. a malo ko od nas zna da je durdevak lek za sree is. stavljaju mu na bolna mesta slaCicinu kartu iii eievaru od slacicinog brasna.iblats kog peska i iz Cortanovacke sume nisu lekovi ni lekovite skovine. raz!10vrsne. Peyotl sc koristi u eksperimenta lnoj b iologiji.d ne biljke im aj u vrlo vdik znacaj za Coveka. Seno zaista mirise. a dmgi za 'Povecanje zetvenih prinosa stvaranj em pO'liploida (kolhicin) . Jastrepca i dui eele Fmske gore.to kao i onaj cr~'e l!i digitalis sa Vogeza i iz Svarevalda. i to bas oni divni sitni cvetiCi s to lice na sitan biser. a li sarno spol j a {protiv vasiju i slicnih inseka!a-parazita}. i jos mnoge druge biljke sadrZe sum po r neg I i k 0 z ide. Kod nas se j ede mnogo luka. upotrebe u tera piji. nek i alkaloidi se koriste i u poIJ opnvred l. Poznato je da su sve te biljke Ijutog ukusa. koji se pod utieajem fermenata sto se nalaze u tim biljkama i u prisusivu vode razlaiu na secere i na etarska ulja ljutog mirisa i ukusa.

u Belom Potoku ispod Avaie.4 Ell. Gorki badcni i semenje iz kosticavog divJjeg i nekaiemljenog naseg voca (viSnje. glavni narodni lek tog kraja protiv groznice. Njena lekovitost pot ice od go r k i h g 1 i k 0 Z ida: eritaurina i eritrocen taurina. Za Jecenje groznice kicicu upotrebljavaju i na Durmitoru.. ~I/Ul>IFLollo4 )lfLIIOrtls PltllNIIS SPINOS4 ~. Zbog toga se ove dye droge upotrebljavaju u obliku toplog caja protiv nazeba..azivanje ~to jaceg znojenja. prosto. Fruskogorci j e sasvim ispravno nazivaju . poznati otrov kojim dezinsekcioni zavodi po stanovirna truju stenice. cijan.· PoLY~+L. Gorcina ovog semenja i 's pecifican miris »na gOl'ke bademe. gorCicu iii . Kicica je lekovita. Kumarinom parfimi ~ u skupocene duvane. Kad leti berete ukusne ~umske jagode na mestu gde je okupator isekao divnu borovu s umu. za i7. a najviSe u zdraljevini i1Ii kokocu (Meli lo/us officinalis). Slatke jagode rastu 'pored same gOl'ke k icice.uv~ lifl. gorke kao pelen iJi cemer. kajsije) upotrebljavaju se za proizvodnju lekovite gorke vode.UNlIS ~NVU>lt'1JS LIQ<lIT/ITlot PIlIMUL. U cvetovima ZOve i lipe irna g 1 i k 0 z ida k 0 j i i z a z i v a j u z n oj en j e. u Iablanici ispod Prenja i Cvrsnici na Neretvi. naici cete i na kicicu. organs&ih materija koje hidrolizom daju secere i cijanovodonik iii.f HETEROZIDNE BlUKE U JUGOS LAVIJI Fruskoj god. . L4NHi .. kao i u vreme -kad je Dositej planoinario po SIN-+PfS j"". jer j e to i danas. a na prekookeanskim brodovima pacove da ne bi preneli kugu iz Indije.trava od grozn·ice.4 'N~e. UN oL Dig . iako je gorka kao kininova kora i druge alkaloidne droge. Besnoj kobili. tj.travu od gromice« (EryiJraea cenlallriul11) .sl Pil..56 LECENJE BIUEM jednog glikozida.'AI~ lei" ~ONI$ T!Jg. breskve. "!. ali nije otrovna. poticu od c i jan 0 g e net ski It g 1 i k 0 z ida. Kumarinskih glikozida ima u raznom divJjem bilju koj e raste po senokosima.I to< I{ Lot 0 FF .

jagorcevin e. I saponini. Ii jan d e r.e dro. a ne znamo da je u n j ima glavni sastojak saponin. Daninoc se zbog saponina upotreblj ava za lakse iskaSljavanje. Sve zavisi u cijim su rukama.mali jos stari Rimljani i upotrebljavali su je za pranje vune. razne vrste s t r 0 fan t usa. Isto tako. Is ti glikoziLii se 'l1alaze i u plodovima pasdrena (Rhamnus cathart ica). Heterozidi iii glikozidi su slozena organska jedinjenja koja se lako razlaZu pod utieajcm razblaZenih hselina iii hidroliticnih enzima dajuci pri tom jedan iJi viSe secera (. kukurek i neke druge biljke sadde heterozide koji u terapijskoj dOli deluju ton ie n 0 n a s r e e i spadaju u s t e r 0 i d ned e r i vat e. »slajer-trava« . uveo ga je engleski lekar Vilijem Viteri. ovaj saponin trljate medu dlanovima s vodom. Iz IOga kon:.i jedan iii vise molekula jedinjenja koja ne pripadaju secerima. koji 'Uma raznovrsnu tehnicku upotrC!bu.ng (William Withering) . za urC!di- Po sumama po red Dunava. "rio le po evece. kao i glikozidi i alkaloidi mogu. Istu takvu penu dobicete i od semena kukolja.ka iz"ozi se svake godine po nekoliko vagona korena bele saponarij e. kako je tamo nazivaj u. Upotreba.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 57 mm. Zbog osobine da daju penu slicnu sapunima. I ona se peru kad se sa vodom t rlja. Slatki koren pored slankamenackog grobl ja olaksava iskasljavanje zbog pri.ula). jos bolje. go roe vet. dobijen ekstrakeijom iz sapun-korena.ge koje del£ljU na srce. cuvaJi smo ovee i zvakali bilj e dok nam ne ud ari pena na us ta«. daju mu da zvace ovaj :lut i sladak koren. S nj~ se s~ i? a kora i upotreblj ava protiv zatvora. Glavru leko-lltl sastoj ei u ovoj kori su a n t r a h i non ski g I i k 0 z i d i. jer je purpurni digitalis prvi usao u terapiju. Sv. bioti i lek i otrov. Ako sapunjacu Hi. To rni i danas cinimo. bde sapunjaee Hi. Divizma je o t rovna zbog saponina.s utnih saponina. Sa Deliblatskog pes. d u r d e v a k.na vachl se IS a po n i n . I brezov list je lekavit zbog saponina. razni samponi i druga sredstva za pranje kose sadde uglavnom saponin iz korena ove nase biljke. fine vunene i druge skupoeene tkanine o d zivotinjskih vlakana ne smeju se prati sapunom (jer je em alkalan i najeda.ls fral5. Zbog toga su je i nazvali H erba lanaria. Ova grupa se naziva jos i digitalisova iii digitaloidna. purpurni i neke druge vrste dIg I t a I I s a. ove supstancije nazvane su »saponini«. »aglikoni<c. kao kad uzmete najbolji sapun. Ako sc mala . pojavice se obilna i postojana pena. Divizmom deea truju u plicaeima ribu i onda je rukama hvataju i nose kuci da spreme rucak jli veceru. Tu se ponekad nalazi .kolicin a kakve saponinske droge 'prokuva u vodi i malo duze mucka. dobija se obilna .iJ1!j sapun-trava (Saponaria officinalis).i belonoga . Vunasti.jJene. divljeg kestena. dakle. »Kad smo bili deea. dakle.Za medicinu su najvaznije one glikoz~dn. jer joj evece i granciee sa semenjem podsecaju na slajer (veo) (Gypsopltila panzculata) . Ti·se i drugih reka raste sib krusina (Rlw- vanJe stoh ee. Kukoljevo seme je otrovno zbog saponina zvanog gitagin. upropascuje vlakna i tkani'l1u). nego raznim preparatima. divizmc i mnogih drugih biljaka. To su . Cim neko okasljavi. pricaju stariji Ijudi iz Siankamena. U seoskim bastama jos se nailazi na mali kutak s evecem.glikoni«) . Slankamenci ovaj koren nazivaju »bilj e«. .j postojana pena kao sapuniea (sapo na latinskom znaci sapun).

Ove droge pojacavaju i normalizuju rad srea u slucajevima kad su njegove kontrakeij e oslabile i postale nepravilne_ Ove droge deluju i diureticno.u laceae. ali im je zajed ni cko da sadrZe vrlo srodna s t e I' 0 i dna h e t e r 0 z i dna j ed i n j e n j a (genoli sa C1!3 i C24 ) i da sv i deluju na srca ni mi sic : u te ra pij skoj dozi su lekov i za sree. daninoe. rastavie. sporo 's e eliminisu i nove doze digitalisa zaticu stare. momju se cuvatU pod kljucem odvojeI1lO (rem edia separanda).talisa deluje !>poro i dugotrajno. osobito u slucajevima srcanih edema. moze doci do upale organa za disanje i ociju_ Sitniea. . cime se postize kompleksno dejstvo. povraeanje i nepravilan puIs. njihova prasina izaziva neizcldljivo kijanje. poj edinacno iIi u smeSi. Ako se ova prasina duze vremena udiSe.tiniji od ci'S tog heterozida. U poslednje vreme upo't rebljavaj u se i koneentrovani ekstrakti droga bez balastnih materija: totadigitalis. zbog cega se daj e u slucaju akutne srcane slabostL Cuvanje. vee posle nekoLiko trenutaka. slatki koren i neke druge saponozidne droge upotrebljavaju se. Ranije su za lek upotreblj avane d roge. Senega. hermeticki zapakovane u tamnim mrkim ncprozirnim posudama na suvom i hladnom mestu. Ral7£tI1(. Osim toga. terapij skoj dozi kardiotonicne droge pojacavaju rad srca kad ovaj postane nepravilan j nedovoljan usled raznih oboljenja. njegovo dejslvo pocinje tek nakon ne koliko casova i traje i vise od 24 casa. U veCoj dozi uzete digitaloidne droge deluju otrovno i mogu izazvati smrt (npr. jagorcevina. di'V izma. . jos s u Arapi upo lreb ljava li primorski luk za trovanj e pacova. a ernacka plemena u A[rici razne strofantuse i druge apoeinaeee za trovanje strela i kao s udski olrov. Apocynaceae. tako da dolazi do nagomilavanja iii kumulacij e. Sva kardiotonika koja se prakticno upotreblj avaj u u terapiji su biljnog porekla..58 LECE JE BrUEM 1785. 2-3 g digitalisovog lisea Hi 15 m g digitoksozida) . adonorm Ii dr. Kao prvi znaci nepodnosljivosti i trovanja javlja se gadenj e. U maloj. Liliaceae) i raznim rodovima i vrs tam a i policu sa raznih kontinenata. a uzeti u vecoj kolicini su o trovJ za sree. a lek "je znatno jev. zbog toga. Inace. melju iIi tueaju. Kad se suve saponozidne droge drabe.Zbog nepostojanosti heterozida sve kardijaooe droge moraju se cuvati slo suvlje. zecji tro. posto su otrovne. pi:revina. u malim dozama kao ekspektorancija. Lanata-heterozidi vunastog digitalisa lI1emaju kumulativno dejstvo i deluju bde. Svojstva i upoh·eba. Strofantozid G iii uabajozid deluje jos brie. . a s razvojem far maceutske industrije u novije vreme sve se cesce koriste cisti hete rozidi . zeluea i ereva i izazivaju pojacano lucenje zlezda. jer 's aponozidi jako draze sluznicu organa za disanje (sternutatorno dejstvo)..Razni saponozidi u razliCitoj meri draze sluzokozu usta. breza i neke druge saponozidne dToge izazivaj u pojacanu diurezu. god in e. jer se ovi heterozidi cvrsto vezuju za srcani mi sic. jer stUffilu%raju bronhijalnu sekreciju. List purpurnog digi. Ove biljke pri Jadaju razn im biljnim [amilijama (Scrophu lariaceae. ali ne duie od jedne godilfle. dijatorezu j jace lucenje iuCi.

Pored toga sugestivnog dejstva. samponi i slicna kozmeticka -srecLstva sadrze saponozid e. Saponinski preparati se osobito eene za pranje osetljivih lkani na. rad i cega mueka nj em 5 vodom mnogo pe l7e i imaju svojS lvo da emulgiraju tecnosti. DULom stalnom upotrebom ova. malicl1jak. Sto se. Narod upotrebljava razno cveee ne sarno za kieenje nego i za lecenJe_ I zato ga gaji i voli. uzrok lezi u znatnoj otrovnosti saponozida i prema coveku i zivotinjama tople krvi . o lrova. vagine i rektuma. kao sto je to slucaj sa di gitaliso m . Imaj u ogromnu moe adsorpcije. Za ribe. pogo lovu one koje inace Lesko mogu preve ti u emul ziju. inace izvrsna higij enska sredstva. razna eta r s k a u I j a sadr2c i takve sastojke koji su stvaran lek. Zato se razoe saponozidne biljke od najdavnijih vremena upotreb ljavaj u za pranje meS lO sap una.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVL 59 Saponozidi poveeavaju propU!Stljivos t ee l1ja G poveeaMaij'll lucenje tccnos ti u raznim organima i tkivim a. peekanje. U vrtovima ga negujerno i pazimo kao s to cuvarno ma lo dete. osobito ako se upotrebc parenteralno. pa rameeij e i mnoge druge zivotinj e hladne krvi saponozicli su mnogo veti otrovi nego za zivo tinje tople krvi.i omiljena pesma 1 kita divnog mirisnog cveca dUl1esena teskom bolesni ku. Saponozidi se mnogo koriste u indus lri j i. nana. jer saponozidi draze kozu.obralno.imo se njirne. za izradu penusavih Iimun ada. pogotovu oka. Na laj naci n se moze objasniti zasto je dej s tvo cis tih a lk aloida. . pa lime olakSavaju i ubrlavaju upijallje tarmakodil7amski akti vn ih supstancija. Pozna to je da cesto de/uje kao Iek i Iepa rei:. Ova osobina se kori5ti kao reaktiv: ribice za dokazivanje i doziranje saponozida. pre svega. Mirisemo ga i kit. kao s lo su svilene i vun ene. el-ve. pored svega toga. od nj ih se izraduj u penusavi ras tvori za gasen je pozara. hmeIj. Vee nekoliko rng/kg deluju smrtonosno a ko se upotrebe int ravenozno. To su. Na sluzokozi izazivaju oseeaj tapline. nosa. anis. uha . gorocvetom i ne kim drugim drogama . zabe. rulvica. Kar:lkteristicno je za sve saponozide da izazivaju hemolizu. toksina. draze nje i obilno lucenje tecnosti. Zbog toga su osobito otrovni ako se u zivotinj ski organizam unesu paren teralilo . Iii rica ----' . a jos vise sluznieu. i . he tcrozida i dru gi h c is lih hemijskih sup s lancij a drukcij e u izvesnim prilikama od delovan ja iSlih u prisustvu saponozida . oman. tripa nozome. Gotovo svi losioni. Ribe su izvanredno osetlj ive i podleZu vee i od veoma slabih koneentracija saponozida. saponozidne droge i saponozidi ipak ne upotrebljavaju protiv raznih parazita hladne krvi. Miri5 eveea je oduvek privlacio covekovu paznju. sa mpona i drugi h kozmetickih i higij enskih proizvoda. i dobra vest. Zbog svoj ih tenzia-ak tivnih osobina saponozidi smanj uj u povrsinski napon. MIRISNO LEKOVITO BILJE Svi volimo mirisno cveee. odo/jen. Zbog toga je u prisustvu saponozida u o rganima za varenj e upij anjc lekova. morac. mast·i i drugih materija mnogo brze i potpunije. Saponozidi su protoplazmatski otrovi. mogu biti skodljiva. majkina dusica.

smesom prirodnog ill sintetskog mentola i rnentilacetata (cak i u istoj razmeri kao u prirodnorn ulju) ostali su bez us-peha.i razmovrsnih yes· tackih mirisa kao ishodne supstancije. .60 LECENJE BIWEM i drugo lekovito bilje.NU: ZA ETARSKA UWA TEZA UD VODE Premda iz godine u godinu sintetska organska hemija daje sve veci broj vrlo raznovrsnih veiitac. diskretniji i zbog toga vise traieni i skuplje placeni od sintetskih. Pinen. a u XIX i XX veku osobi to e tarska ulj a i njihovi derivati dobijaju sve veCi famla- FLORENTINSKE BOCE ZA HVATANJE ETARSKOG UWA PRILIKOM DESTILACIJE. I NDUSTRJJSKE BOCE. Aromaticno bilje. ve6inom poznate hemijske grade.iniji. LEVO: BOCA ZA HVATA NJE ETARSKIH UWA LAKSrH 00 VODE DE!. linalol i bezbroj drugih sastojaka prirodnih etarskih ulja sve viSe i raznovrsnije sluze sintetskoj industrij. Na primer. 5toga nema opasnoS'ti od hiperprodukcije mirisnog bilja i prirodnih etarskih ulja. Prolzvodnja mirisnog bllja i etarsklh ulja. komed icinski i privrcdni znacaj u svetu.kih mirisa. Miris im potice od etarskog ulja raznog hemijskog sastava . ipak proizvodnja prirodnih aromaticnih m a te rija sve vise raste i po kolicinama A I c D VAKUUM OESTLLACIONI APARAT i po vrstama. u r~ preparatirna. eugenol. jer su prirodni mirisi f.{IX veku postojala opasnost da ce vestacki proizvodi potisnuti prirodne. svi pokusaji da se prirodno ulje ad pitorne nane zameni. iako je pojavom prvih sintetskih mirisa u J. citronelal.

izazivajuci pri· liv krvi ~ crvenilo na mestu aplikacije. ne uracunavaj uCi ovde oko ISO miliona k ilograma terpentinskog ulja.+-. privredni znacaj. oko 3 miliona kilograma raznih derivata izoluje se iz elarski h ulja za SIGURNOSNA CEV .. maraca. Zbog prijatnog mirisa mnoge aromaticne droge i etarska ulja sluie kao korig encija. Mnoga etarska ulja. zbog svojih lekovitih sastojaka... anisa. osobito ana koja imaju fenola i estara..AT potrebe proizvounjc lekova. alkoholnih i bezalkoholnih .. linimenata i sJ. sredstva za popravljanje mirisa i ukusa mnogih neprijatnih lekova. dejstvo I upotreba.. Izvesna ulja ulaze 1I saslav raznih melema. lla (alllibiolicna) svojstva. uop ste. par· fimerijskih i drugih proizvoda.escu i raznovrsniju upotrebu sve slozenijih »kompozicija«. stvaranje vecih i guscih naselja i.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 61 Farmakomedicinskl I prlvrednl zna~j. majkine du!lice. upotrebljavaju se za izradu raznih galenskih preparata. .Jica. Aromatizacija vecine s intetskih proizvoda danas je neo· phodna.napitaka. higijenskih... tj. a reflektol'llo i jacu sekreciju zeludacnog soka i na taj nacin povecavaju apetit i bolje varenje hrane (siroka i svakodnevna upotreba bibera i drugih zacina). profilakticnih. imaju jaca iii slabija anlisepli(. RAZBIJAC PARE . c. Mnoge mirisne biljke.allo lucenje pljuvacke. sredsta· va za uiivanje i dr. . Racuna se da j e njihova god isnj a proi zvodnj a u sve tu veca o d 30 rniliona kilograma.icnih lekova za spoljnu upotrebu.J PARNI lJE!:>TlLACIUNI A~AR. moder· nizacija i povecanje :livotnog standarda zahtevaju svakim danom sve vecu. Osim toga. za razliku ad masnih ulja koja deluju suprotno. a pogotovu sluzokozu. karanfj. Ulje od san tala . belog luka i drugih droga izlucuju se preko organa za disanje i na taj nacin vrSe njihovu dezinfekciju. Znatno vece kolicine mirisnih bi· Ij aka potrosi industrija etarskih ulj a . V vecoj dozi neka etar· ska ulja izazivaj u zapaljenje koze.. Mnoga etarska ulja draze kozu. Industrijalizacija.Etarska ulj a imaju svetski farmakomedicinsk i i. mehurove i rane (ulja sa sumporomJ. I. uopste. kozmetolosk ih. V terapijskoj dozi etarska ulja iza· zivaju u us tima poja(. Vlja ad timijana.

62 LECE NJE BlWE M i nekih dmgih biljaka. "b ~2 3 6 9 RAZNl TIPOVI SEKRECIONOG AlPARATA: I SEKRECIONA SUPWINA U EPI· KARPU POMORANDZE I DRUGI H AURANCIACEA.S. 5 SEKRECIONA DLAKA NA LIST U ClSTU. al1tiflogistik i an tihistamirzik iiltd. kamfor j e analeptik.SEKREClON'l KANAL U BORU. Etaa-ska ulj a od gorkih ba- 1 2 1. 9 .SBKREClONA DLAKA NA LlSTU PELARGONIUMA.CELIJE S ETARSKJM UWEM U LlSTU KAMFORA.l ' t<.SE· KREC I'ONA DLAKlA NA LlSTU LAVAINDULE.SEKREClONI KA· N AL U PLODU STITARICA . ulje od kleke. .SEKRECIONA DLAKA NA L1STU MAJKINE DUSICE . 2 . hmelj a. ulje od odoljena. perslma.\ " "' \ :.SEK'R.2 . 8 . II .ht o· 1~ :g. vrsi dezinfekciju uro-genitalnih organa.SEKREClONA D'-""A NA Ll'STU POGOSTEMUM. illje od t itrice je izvrstan sedativ.'\ . !J2 . 3 .. 10 . ".. celera i kopilnja'kia deluje diureticno. 6 CEN TI FOLIA) .ECIO NA SUPWLNA U LlSTU EUKALIPTUSA" 4 CELI1E EPIDERME S ETARSKIM UWEM U K1RUN ICNOM Ll5TICU RUZE (ROSA SEKRECIONA ZLEZDASTA DLAKA NA LISTICU NANE .~ '. r u tvice i belog luka deliuje umirujuce.'.7 .

pored ostalog. svrstane u jednu prakticnu tehnolo~ku grupu. izves na ulj a im aju po 30 i vi~e sas tojaka koji ni sll uvek farm a kodinam sk i sinergis ti .i glavnih sastojaka. Etal"ska ulja su isparljivi proizvodi prijatnog mirisa dobijeni iz raznog bilja. Na primer. zeleniceta i erne slacice vrlo su jakog fizi olo~kog dejstva i mogu izazva ti sm rt. miTis i jo ~ neke druge fizicke osobine ucinHe su da su ove. da Ille sme Jrnati manj e od 35"10 ni vise od 62"io linalil-acetata.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 63 dema. Od masnih ulja razlikuju se isparljivoscu i aromaticnim mrrisom. dotle su etaTska ulj a vrlo slozene s me~e alifatskih i ciklicnih jedinjenja. trazi koliko najmanje mora imati etarskog ulja. 15parljivost.ie i bio povod da im se u XVIII veku da naziv »e tarska ulja«. « Za ulje od lavandule. elarska u lja imaj u veoma raznovrsno farmakodinam sko dej stvo.lRrSNO LEKOVITO B LUE U JUGOSLAVlJI i inostrane farmakopeje dalju obavezne standardne metode ispitivanja i ocenjivanja kvaliteta oficinalnih aromaticnih droga i e tarskih ulja_ Za svaku drogu se. Etarska ulja nemaju gotovo niceg zajednickog sa masnim uljima. VAZNIJE M. hemijski heterogene sme~e. Dok su masna ulja smese gLieerida mas nih kiselina.. Na ~ a . a za ulja granicne vrednost. ~to . za ulj e od pitome nane na ~a farmakopeja traZi da "mora sadrZavati najmanje 50"/0 ukupnog mentola od toga ni manje od 5"10 ni vi~e od 21"10 etarski vezanog mentola .. Uop~ l e. ali se po tradicij i ovaj naziv do danas odrZao. jer su vrl o s lozenog hemij skog sastava.

Kad se preko leta medu decom jave dosadni prolivi. daje im se da piju salep. fQfAlICUlUH 1)ulCe PlAJut PIN" s.t pr· GlHNOHILL TII"NUf YUI9~1!'S fOfNICUllJlI JUIiIPFrlt/S eO"'HU~/5 /'OF/i lcU<UII VULgur HEW. Na cir.S HfNT1f. moraca. NENT1/" bit · MAT'(. idirota. U pocelku se koristi lo sarno divlje. BlUE SA SLUZlMA. BIUEM Aromaticno bilje je od najdavnijih vremena privlacilo painju coveka i on ga je poceo upotrebljavati za lek. Taj broj j e iz godine u godi nu sve vec i. Poslednj ih godina se pre lazi na planta· zno gajenje nane (oko 5. GUMAMA I PEKTINlMA Kad neko okasljavi iii promukne. a nasona i nekih drugih biljaka poznata su u svetu.64 lECENJE. a kasnije se poce lo gajiti razno mirisno b ilje . zacin. ruzmarina. Kasnijc su se javile mirisne vode.<t1l. Kod HrNT"'" pp . korijandra (oko 3. za aromatizaciju raznih napi· taka. :Jl/NI1'E8J!5 /IJN![ . CORMNDtflN 51T' PINUS 1>1r.1 'lilg . CQRJo1NJ?P UH dFi&US f1 L6HY. izepa i drugog mirisnog bilja. kamilice. a u XVI veku u Evropi se proizvodilo desti lacijom s vodenom parom dest!tak vrsta etarsk·ih ulja.000 hal. uboj i opekotinu stavlja se sluz od lane l10g Hi dunjinog semena. nane. tako da se danas upotrebljava vise ad 2. kleke. kozmetickih ulj a i smola za ulepsavanje i u druge svrhe.000 vrsta. Jugoslove nsk a Ullja od za l· fije. Protiv kaslja daje se i list podbela. cvet i list crnog sleza i druge droge ciji je glavni lekoviti sastojak 5 I u z.000 hektaral. korijandra . grglja i pije beli sl ez. kamilice.! pp . . bIt· Le"c~beVIIS HEAlTH"" GLAVNA PODRUCJA PRUIL VUUNJE cTARSK l1-I UUA U JUGOSLAV IJI nas raste nckoliko <s totina vrsta mirisnog bilja. lavandulc.

beli i erni slez.razlicitih fenolskih supstancija. oblaiu i stite sluzokoiu ublazujuci razna zapaljenja. koren od srcenjaka. kora i list. Morfin. dunje. KUlllarion. gumama I pektlnlma. orahova d druge kore ~eg drveca i voca stezu usta kad ih zvace te. SvojoOl viskoznoscu.Upotreba guma. srdobolje. seme lana i sitne bokviee). za jacanje i '51. osobinom da na sluzokozi obrazuju ncprekil1ut film. zbog cega su se od najdavnijih vremena upotrebljavale u medieini za lecenje upala sluzokoze usta. 2lbog cega se koristi za bezbolno prosirivanje rana i drugih otvora na telu i time lak ~eg vadenja stranih predmeta. koja je. pilula. ~to je od znacaja za lecenje hronicne konstipaeije (zatvora). dunj e i dr.i omekSavanje. . Svojim izrazitim koloidnim svojstvima mukoidne supstancije »pok rivaju«. sluzi se 'kori:SJte za lecenje katara organa za disanje J zdrela. pihlijasfe. uboda. opore jabuke. maskiraju Ileprijatan ukus lekova. jasenova. a neke vezane na razna druga jedinjenja. agar. biljni mukoidi olak~avaju i ublazuju svoje laksativno dejstvo (pektini. divlje kruske. Deluju Ikao blagi i ne~lrod. hajdu{. a neke su (arapska gum a i '5luz iz bamje. Zbog te oporosti razni bi. protiv raznib katara i proliva (salcp. koprivin list. ielea. jabuke i drugo divlje voce.U bi'Jju ima . ruzin evet. uj eda. jer imaju svojstva slicna .) predlagane kao zamene za krvl1u plazmu.dekst·r anu«. cefelin. IS lu~ pokrivaju. za bojenje i za lek. emulzija i drugih lekova. koje sc u nauci 'l1azivaju tan i n u. dunja. Mukoidne (sluzne) droge deluju kao emolijentna topika. po~to u erevima bubre i tako svoj im volumenom podstrekavaju ereva oa zivlje pokrete. sluze kao izvrsni emulgatori. koren trave od srdobolje (TonnenI ilia). zeluea i oreva. i . Kao sredstvo la vlaienje . laminarija desetostruko nabubri a da pri tom ne izgubi svoju zi lavost (viskoznost). karagen.ka Imva. TANINSKA I SRODNA POLIFENOLSKA JEDINJENJA Hrastova. jer unutra ~ nja povr~ilna ereva postaje skliska . viskoZl1e teenosti. psihotrin i neki drugi alkaloidd imaju <i fenolske funkcije. Gume imaju ~iroku primenu u tekstiJnoj industriji. oskoru~a.Jjni organi upotrebljavaju se za ~ tavlj enje koze. kao i za lak~e iskasljavanje. plodovi borovniee. oporog su ukusa.). . za bde zarasCivanje rana. Hibiscus esculentus L. glavni potro~ac guma. uostalom. Musmule. Ollada hrastova kora. dajuCi s vodom Zilave koloidne rastvore. U farmaceutskoj praksi gume i sluzi se koriste pri izradi tableta. cerova. jabuke. Neke su slobodne. Vlaieci s luzokozu ereva. siSarke d "'a2nl drugi biJjni organi su oporog ukusa. sisarke sa hrasla. Najti- . orahove ljuske. Njihova oporost J lekov itost poticu od tih ~tavskih materija. ro~cic i ramo drugo oporo biJje slilZe u medieini kao lekovi protiv proliva.ljivi laksallsi. protiv opekotina. Upijajuci vodu. sluzi i pektina i droga koje sadrze ove supstancije zasniva se na njihovom 6vOjstvu da upijaju znalnu kolicinu vode i time bubre datiu6i koloidne. jer mebanicki aktiviraju peris taltiku ereva. Droge s fenolskim jedinjenjima.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 65 Dejstvo I upotreba bilja sa sluzima.i kao da je )'podmazana«.

tehnicki naziv zadrZan do da· nas. pirogalol i piro· katehol.66 LECENJE BIUEM picnija i najrasprostra njenija poli fe nols ka j edinj enj a s u tan ini. Taninske: opore. Fenoli sa alkalijama daju u vodi ras tvorljive fenolate. Eugenol je gla· vni mirisni i antisepticni sastoj ak ulja od karanfilica. Hidrohinol je glavni lekoviti sastojak Iisca izvesnih erikacea.i anisa. sa feri·solinta daju plave iii zelene.Taninske droge sluZe za proizvodnju tanina i za lecenje.Tanini iii stavske materije su polifenolna. S belancevinama (npT.. kao sto je i ime etarskih ulja. takode imaju fenol ske funk cije. Salic il na. Euge· nol. izrada tanalbina od tao nina i beIanceta iz jajela i dokazivanje tanina pomocu zeIat·ina. Antioks idaciona svoj s tva raznih fenola su !·azlicila. stipticne iIi adstringentne droge. ga l· na i neke druge kiseline. salikozid i dr. fizicka i hemijska svojstva: oporog ukusa. koj e s u same po sebi lek iii ul aze u sastav raznih lekovitih prepara ta . hemijski takode vrIo heterogenih. TimoI i karvakroI su gIavni miris-ni i lekovi·ti (antisepticni. slozena i raznovrsna jedinjenja biljnog porekla.).kine dusice. Na· ziv »t ani n« ne oznacava neko poznato i tacno defini'5ano hemijsko jedi· njenje. Upotreba taninskih droga. a sa hromalima smetle laloge.ina su sastojci »pirogalnih tao nina«. PirogaIoI i eIagna kiseI. hidro hinol. slave koiu. maj. saponozida i drugih supstancija. Derivati floroglucinola u nava1i i nekim drugim drogama deluju kao anthelmintika. gde se nalazi u obliku heterozida ar· butozida i metiIarbutozida.pomocu nestavljene koze u prasku. Salicilna kiselina se cesto nalazi u obIiku mirisnih estara iii heterozida. Imaju slabija iii j aca anti· septicna svojstva. U medicini se za ·s ada koristi jedino tan in dobijen od alepsk~h sisarkL Dejstvo tanina je drukcije od delovanja taninsk·ih droga. antihelmin· ticni) sastojci tlmijana. Sa feri solima daju bojene reakcije (najcesce play .ili zelen talog). cia· juci nerastvorijivo. Zbog toga je farmakodinamsko dejstvo . Pirokatehol je vezan u obliku he terozida u raznim vrbama. Glavni deo tanina potrosi se za stavljenje kola. . bIag miris i lekovitost ulja od moraca . floroglucinol. sa zelatinom) tanini se jedine talozeci ih. koja imaju izvesna zajednicka organolepticka. smole (rezina·ta noli) i dr. karvakrol i mnogi drugi miris ni i le ko viti sas loj ci razn ih e la rs kih ulja su fenolL Mnogi fenoli sa secerom grad e he ter ozide (a rbutozid. laloie soli Idkih melala i vec5inu alka· loida. rne tilar· butozid. timol. cubra. Polifenoli kao redukcione sups ta ncije imaju antioksidacio na svoj s tva i tako u biljnoj celij-i imaju izves nu zastitnu ulogu. razni an tra hinonski de· rivati i mnoge druge prirodne sups tancije. Na ovom principu se osniva i kvantitativno is· pitivanje tanina . jer u biIjnim organima osim tao nina ima i mnogih drugih sastojaka. floroglucinoI je vezan i u mnogim tani· nima i heterozidima. To je vise jedan zbirni organolepticki. . smola. Od anetola poticu prijatan sladak ukus. nepromocivo postojano jedinjenje koje ne Iruli i ne bu· bri (princip stavIjenja koza). bezazotna. topoIama i drugom oporom drvecu·. vranHovke i nekih drugih biljaka iz porodice usnatica. Najizrazenija imaju hidrohinol. Vecina zajednickih hemijskih i farmakodinamskih svojstava tan ina zasniva se na pri· sustvu fenalnih junkc(ja u njihovim molekulima.

gurna. ne truli itd. a pogotovu sa sluznieom. Tanini deluju i hemoslalicno. Oni doprinose postepenom mehanickom odstranjenju klica iz erevne sluzokoze. eritrin) koje .tva. Slieno formaldehidu. skroba i drugib balas tnih 'S astojaka. neras tvorljiva evrs ta jedinjenja koja cine da us tavlj ena koza ne upija vodu. jer j~vaJju suiavanje krvnih sudova i stvaraju eep od zgrusane belaneevine krvnog seruma. Tanini. Ispod te »vestaeke pokoZice« postepeno s e s tvara nov epitel.olovane il. zbog eega mogu da se upotrebljavaju kao antidoti pri trovanju ovim supstancijama jakog fizioloskog dejstva. Slavljenje koze zasniva se na talozenju belan eevine pomocu tan ina.ama bel. vezuju se na aminokiseline dajuci tanate (»Albuminum tannicum « i:l:i »Tannalbil1um «). eime se moze objasniti vekovna upotreba oporih droga za ublaiavanje i leeenje baeilarne dizenterije.renje. taloge.ih orgallil.infekciona moe fonnaldehida i lanina. jedinjenja koja su sposobna da unWe iii sprece ral. pre svega. tanini grade nerastvorljiva jedinjenja velikih molekuJa. i tanini imaju izrazen afinitet p rema bela neevinama. pektina. Talozeci belaneevine u sluzokozi usta. Tanini su ads tringenlni. imobilisu razne kliee i toksine i tako zaustavljaju i lokalizuju njihovu aktivnost. d ugotrajn ije i r edovno blale zbog prisus tva sluzi. properdin. Na ovom svojstvu osniva se del. ANTIBAKTERIJSKI SASTOJCI VISEG BILlA Antibiotici u visem bilju (fitoncidi) Antibiotici su lekovite hemijske supstancije il. taloze alkaloide stvarajuci nerastvorljiva jedinjenja.utieu na mikrobe. Taloze6i belaneevine na oboleloj ozledenoj sluznici iii kozi. pomocu tanina se moze naeiniti jedna vrsta zastitnog filma od nagradenog kompleksa protein-tanata. ne bubri. imaju redukciona svojs.ama. a delovanje droge spo rij e.ivilz. U dodiru s kozom. Zivotinje stvaraju u svojoj krvi. raznih f.voj il. oevrscuju epidermu i smanjuju njenu osetljivost i sekreciju (npr. aktinomieete i bakterije. tanini blokiraju.UPOTREBA LE KOVlTOG Br UA KROZ VEKOVE 67 cis tog tanina b rie.. kao sto su izvesne gljivice. smanjenje znojenja nogu i drugih delova tela). stete po covec.n ina. zbog cega deluju kao antio~sidaI1lSli. rede lisaji. zbog cega suse slumieu. U slueaju opekotina tela. Taniru. Tanini imaju i slaba anestelicna svojS>tva ~ time ublaza_jru bolove III oJ1gam~ma za va. neposrecinije.i organil.am. Antibiotici su hemolerapijski . Na amino-grupu u polipeptidnom laneu belaneevine vezuje se umesto karbonilne (aldehidne) iz formaldehida. hidroksilna (fenolska) iz ta. alge i viSe bilje. kao i druga polifenolska jedinjenja. Tanini deluju wltidijaroicno. nif. oseca se oporost i suvoca koze i sluznice. Ziva bica su sposobna da stvaraju hemijske sastojke koji mogu da sprecavaju razmnozavanje skodljivih i neskodljivih mikroba. zlezdama i drugim organ. komplekse sliene onima koji se javljaju pri stavljenju koze.vesnilz vrsta mikroorganil.i ma razne zastitne supstancije (Iizozim.

na viruse. kao sto su nasledne osobine. Pojedine zivotinjskc eelije imaju sposobnost da unistavaju mikroorganizme. klima.j nekim dntg. Tako. velerinskoJ i biljnoj medicini dali su izvesne po~itivne rezultate koji su ohrabriH pionire ovih istrazivackih radova da nastave i produte zapocete ogle de.i ma u vidu da je u pocetku i sa klasicnim antibioticima takode bilo mnogo muke.ti da izmedu klasicnih antibiotika i fitoncida nema velike razlike. Poslednjih god-ina se·i na ovo polje hemije i farmakodinamije bilja obraca sve veea paznja. pored ostalog. i mehanizam bioloske aktivnosti je veoma srodan. M: . etarska ulja) vee i mnoge neisparljive materije. ipak se vee do sada moglo utvrdi. Odmah treba pri'ZIlati da najaktivniji antibakterijski sastojci dobijeni iz viSeg bilja iii gube antibioticna svojstva hoad u k. mesto. I sam . god. P. podloga i dr. dao naziv fitoncidi antimikrobnim materijama v. insolacija. Tokin je 1928. a pogotovu 0 njihovoj hemijskoj konstituciji. Laboratorijski je prouceno nekoliko hiljada vrsta viseg bilja i dokazano da je mali broj analiziranih biljaka koje ne bi imale bar . Ti ogledi u humanoj.68 lECENJE BIUEM aktivne supstancije koje nastajlU Icaio proizvodi metabolizma l. postoji analogija Iwmijske grade izvesnih antibiotika izolovanih iz viseg bilja i klasicnih antibiotika. Od otkriea morfina poCetkom XIX veka do danas ucinjen je na polju biohemije bilja veliki napredak. na nize i viSe bilje.rvi dodu u dodir sa enzimima j). koje je dao Tokin. Covek je na osnovu vekovnog iskustva upotrebljavao biljne sokove. a za lek koji se daje u obliku injekcije (dakle. Otkriee antibiotika u gljivicama i mikrobima unelo je jos viSe svetlosti. Dokazano je da antibakterijska svojstva imaju ne sarno isparljive (oa primer. bakteriofage. ne znajuei za hemijski sastav tih prirodnih lekova. na domaee i laboratorijske zivotinje i na coveka. i antibiotici) da in-vivo sacLLva (terapijske) osobine I.i danas uspesno karistimo izvesne prirodne lekove ne poznavajuei im hemizam. Veliki i brzi uspesi u terapij. tako da su antibakterijski sastojci viSeg bllja ispitivani i u poljoprivredi i stocars·tvu.i privremeno su zapostavili proucavanje antibakterijskih svojstava viseg bilja i uops te bilja sa hlorofilom. Proucavano je delovanje antibakterijskih sastojaka iz viSeg bilja na mikroorganizme. osobito tanini i druga polifenolska jedinjcnja. Kad se .ivih organiZllma.izvesne mini maine antibioticne osobine. ISPARLJIVI I NEISPARlJIVI FITONCIDI lako sve veei broj naucnih radnika na Zapadu prihvata naziv titOllcidi. da se ti sastojci nalaze u raznim delovima biljke i da antibakterijska svojstva biljaka zavise od Inllogih spoljnih i unutrasnjih cinilaca.im antagonistirna iii su tako otrovni da su svi pokusaji da se uvedu u terapiju za sada propali.oje je pokazivao in-vitro. ni na Zapadu. lake se 0 titollcidima (B. temperatura. Pozna to je da se za svaki lek trati da nije otrovan za coveka. a u novije vreme cak ni u SSSR-u nije jasno iskristalisana definicija antibakterijskih materija viseg bilja. onda nam to uliva nade da ce se u medicinskoj praksi pojaviti i fitoncidni preparati. ipak. kasice i ekstrakte za lecenje raznih bolesti. Osim toga.iseg bilja) jos prilicno malo zna.

dimio i oblagao meso raznim zacinima koji svojim mirisom. pre svega. kolere.) J postepeno odstranjuje ulje destilaeijom s vodenom parom. obraea se sve veea paznja na proucavanje hemijskog sastava raznih mirisnih biljaka. breze . Medutim. izmima i dr. sacuva namirniee.Takvih i slicnili primera se u novije vreme sve vise navodi. . osobi. karanfilie i sanlalovo drvo u Aziji itd.iii moze hidrolizom pomoeu enzima dati izvesne ispa rljive mate rij e koje prelaze sa vodenom parom iii vetre na ob icnoj temp era turi .). Na primer. borom i drugim biljnim materijalom koji im a etarskog ulj a . one blvaju ubij ene vee posle 20-25 minuta.iz cinjeniee sto je covek to mirisno lekovito bilje poceo gajiti. etarskih ulja (Arapi. Tek kasnije. etarskim uljem treba. raznih aromaticnih (mirisnih) smola (tamjan. Ebertovom bacilu dizenterije . dakle. Do Pasterovih epohalnih otkriea 0 sterilnosti i stel"ilizaeiji namirnica. za vreme velikih epidemija kuge. To sc vidi i .isanje namirniea i balsamovanje mrtvaea osniva se na antisepticnoj moCi raznih mi-risnih sastojaka biljaka. Neke mirisne biljke koje imaju fitoncidna svojstva ne gube svoju aktivnost ako im se odstrani etarsko ulje. da odS1rane razne insekte koji prenose zarazu (insektifugno dejstvo) i da svojim antisepticnim svojstvima sprece kvarenje namirniea koje nastaje pod uticajem raznih fermenata. smatrao je da su fitoneidi is parljive supsta ncije. rad eCi u pocetku s belim lukom. Prvi pisani spomenici 0 leku i lecenju ukazuju na to da je covek oduvek smatrao da izvesno aromaticno (mirisno) bilje ima »zastitnu«.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 69 Tokin. Osnivaci mnogih religija (vera) koristili su antisepticnu moe mirisnog bilja (bosiljak oko Mediterana. sto znaci da pored isparljivih u toj biljei ima i neisparljivih antibakte rij skih sastojaka. topole. biljka koju nasi pl a ninei upotrebljavaju protiv uj eda zmije). ISPARLJIVI FITONCIDI Mirisno bilje je oduvek privlacilo covekovu painju. Nesumnjivo je da prijatan miris sarenog eveea ima uvek sugestivni i psihoterapijski efekt i da svaki lekar mora racunati stirn. Na primer. Anticko konzerv. covek je solio. a zatim drugi narodi). i to u toku od svega nekoliko minuta avo dejstvo je POtpWlO. izvadenog u jesen. ako se simo iseeka i zgnj ec i list breze (Betu la) oj kad se toj kasici priblizi na 2-3 mm kap vode koja visi na staklenom prutieu i u kojoj se nalaze posejane protozoe.. i Tokin i mnogi drugi istrazivac i prime tge da neke biljke imaju antibioticna svojstva iako u njima nema etarsk ih ulj a iii drugih isparlji vi h materij a. covek se borio s velikim teskoeama da konzerviSe. Aromaterapija u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi uzima sve veeeg maha i sve vise bazira na cksperimen talni m ispi ti van j ima. IIi ovaj drugi primer: kad se nacini caj od iseekanog svezeg korena luben icarke (Sal1guisorba officinalis L. bozura. profilakticnu moe. primeeuje se da fitoneidna moe nimalo ne opada. kad se nacini kasiea od svcie rut vice (Rilla graveolens L.to nji'hovih etarskih ulja. osobito protiv zaraznih bolesti. tifusa i drugih . od otkrica antibiotika.) i balsama. u novije vreme. erne ribizle itd . Do Pastera. ovaj caj (infuz) ima bakterieidna svoj stva prema Salmonella para typhi A i B. kao smrvIj en svez list hrasta. . osobito meso.

isparljiv. Na taj naCin je : naucnim metodima dokazana opravdanost vekovne upolTebe izvesnog mirisnog bilja u zastitne (profilakticne) i kurativne svrhe. god . Grei. smalrajuci 10 kao najbolju predohranu i u normalnim prilikama. Osim dragoljuba.r iajvise i najpolpunije proucavane antibaktedjske materije i osobine belog luka (Allium sativum L. afiHwt. medu kojima najveeu antibioticnu moe irna alicin.70 lECENJE BrUEM Pos lednj ih dvadesetak godina eksperimentalno je dokazano bakteriosta ticno i bakterieidno dejstvo mnogih mirisnih biljaka. senevolima..000. Ren je lek zbog istog saslojka. nekad Rimlj ani. ernog i neki h drugih vrs ta luka koj i hidrolizom daju isparJjive ant ibakterijske sastojke. Tek poslednjih godi na ob raca se veea paznja i na proucavanj e antibioticnih materija koj e ne velre. isto kao i danas mi . Iz njega je dosad izolovano nekoliko isparljivih fitoneida. cak i u razblazenj u 1 : 1. njegovog etarskog ulja i raznih proizvoda dobijenih enzimatskom hidrolizom. tzv. Biljke sa sumpornim jedinjenjima. a zatim osusenog luka u prahu itd. Premda je poslcdnjih godina mnogo radeno na proucavanju hemijskog sastava raznih vrsla luka. a dragoljub u iste svrhe kao salata od svdeg lisea kao dijetalna hrana. Kinezi i drugi narodi mnogo cenili kao »zdravu hranu« presno bilje ljutog ukusa.i je. Industrija ga je nazvala tromalit _ Ima veliku bakteriostaticnu moe na gramnega tivne i bakterieidnu moe na grampozitivne bakter. epoha i kontinenata. Uostalom. kao sto su alizatin. Iz lista dragoljuba dobijeno je sumporno etarsko ulje. do!azi se do zanimljivog zakljucka da su. jer je otrovan. Tromalit se upotrebljava za lecenje organa za disa nje i mokrenje. upotrebljavaju se i neki drugi preparati dobijeni iz belog luka. Antibakterijska moe alicina ide od razblazenja 1 : 85. lake alicin ima tako sirok spektar anlibakterijskog i fungicidnog dejstva. . dakle.000 do 1 : 125. To isto vazi i za sve os tale preparate belog i dru- . garlic in. Jedan mHigram (mg) alicina odgovara oko 15 internaeionalnih jedinica penicilina. koji se nalazi u crooj slacioi. Proucavajuei komparativnu (uporednu) etnomedieinu raznih naroda. on nije mogao dobiti neku siru primenu u terapiji. pre svega e tarsk ih ulja borova i drugog ernogoricnog drveea. rotkVd i mnogom drugom bilju koje nam sluzi kao hrana iii zacin i u ci ju zastitnu moe go tovo svi narodi imaju tako veliko poverenj e. ipak se jos ne poznaju svi sastojei ni belog luka. ali je njihova antibioticna moe znatno slabija. sluze odavno kao antiseptiei i konzervansi.i i neisparIjivi . a pogo(ovo u vremenima velikih epidemija. nauka 0 fitoneidima je i poeela (oko 1928. a drugacije samlevenog luka. u Nemackoj se pocinju upotrebljavati u obliku salate i druge biljke iz iste porodiee. pogotovu ako se daje parenleralno (u obliku injekcije). a zatim belog.000.000 prema grampozitivnim i gramnegativnim bakterijama. Osim alieina.iooij anida. njihovih isparJjivih sastojaka. Svi senevoli.Ljutina i lekovi tost b ele i erne slaciee poticu od senevola. Svi sencvoli irnaju jace iIi slabije antibioticne osob~ne. Neosporno je da su . Potrebno je naglasiti da je drugacije dejstvo alidna. jer i one imaju zastitnu moe. gorusiai. sativin i drugi.) proucavanj em antibioticne m06i isparljivih sastojaka bilja.).

stimulira nicanje par"Jajza i s titi biljke od napada bakterioza. nasa majkina du§ica. ima veliko poverenje u zastitnu i lekovitu moe majkine dusice. da se resi krupno farmae eulsko pitanje izrade prepa rata koji bi sai5// vao s lo POlpul1ije i s la duze svo ja prvobitna antibiotiena i fungieidna svo jstva. Juglon iz lista i Ijuske oraha i njegovi metilirani derivati takode imaju antimikrobnu moe. treba naglasiti da je ozlette'1a ziva biljka najaktivllija i da antibioticnost opada susenjem i starenj em . preventivi i dijetetici.1a i nekih drugih aLkaloida koji imaju vel'fk medicinski znacaj. arenarin. fenola. tlo. njihove saro likos ti i nepos tojanosti. alkohola. a izgubio olrovnost. NEISPARLJIVI FITONCIDI Iz smilja je dobijen smolast mirisan ekstrakt tzv. berberina. Odavno je poznata antibakterijska moe stavskih. nadmorska vis ina. I drugi fenoli u etarskim ulj ima. emetina.). Tallini i srodna polifenolska jedinjenja su nosioci te antibakterijske moei. Primeeeno je da etarsko ulje od iste biljne vrste nt:ma istu ant ibakterijsku moe i da to zavisi od mnogih cinilaca. eefaranti. kao sto su eugenol u. kiselina i drugih supstancija. koji ima osobinu da zaustavlja razvoj mnogih mikroorganizama. bosiIjka. hinil1a. I ne sarno to. Kao i u slucaju drugih fitoncida i u slucaju mirisnih biljaka.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 71 gih vrsta luka. ne treba zaboraviti da su etarska ulja vrlo s lozene smese alifatskih.i z moraca i anisa obj'as!l1ljavaju vekovnu neprekJidnu upotrebu ovih droga u narodnoj i skolskoj medicini. jove. oporih materija hrasta. . vranilovka.lnoj medicini se i danas. zivih i osusenih rnirisnih biljaka. kao sto su hemi jske iIi fiz ioloske rase Hi varij eteti bilj aka (na primer. Os laje. Osim celih i samlevenih. ketoni i es tri imaju najizrazitija antimikrobna s\"Ojstva. nc bi trebalo zaboraviti ni antib. bosiljak i dr. ali da ni dYe vrste ulj a nemaju is ti spektar i istu antimikrobnu moe. srcenjaka. Zbog toga se arenarin trazi u poIjoprivredi i cveearstvu (hortikulturi) . Najzad. klima. za koje se odavno zna da su moena antisepticna sredstva. Osim toga. Stephania eepharal1fha postal"<l je odjednom . vrsena su uporedna proucavanja antibakterijske moei etarskih ulja i pojedinih njihovih sastojaka. ketona. estara . Etarska ulja. dakle. vranilovke. a zaltim aldehidi. cera. vreme berbe i nacin destilacije itd. Za sada se cini da fenoli. da se aktivnost menja u toku vegetacije itd. kolhieina. dva fenola. U nasoj naroc. anetal . trave od srdobolje i mnogih drugih biljaka. etaR'Skog ulja karanfiliea.i oticnu moe apomortina. aldehida. cubra i nekih drugih biljaka koje imaju timola ill karvakrola. kao i pre mnogo vekova. aromatskih i hidroaromatskih jedinjenja i da se sastoje od raznih ugljovodon ika.Mnogobrojni laboratorij ski radovi poslednjih god ina ukazuju na to da ne koliko stotina vrsta proucenih etarskih ulja poseduju jace iIi slabij e antimikropne osobine. Problem mirisnog bilja i etarskih ulja j e veoma slozen zbog velikog broja sastojaka.

. Mnogi fitoncidi su izolovani. razne metode branja. kao i u vecini s lucaj eva. u vreme najburnijeg razvoja. a to je. dokazano da veCina biljaka ima najvi se a ntibakterij sk ih sastojaka u doba cvetanja.72 LECENJE BrWEM veoma trazena biljka za ekstrakc iJu cefarantina. Ni bilje iz tropskih i suptropskih kraj eva nij e prouceno . po parkovima. jer se zeli ovim biljem postici preciscavanje zagadenog vazduha. jer u toplim delovima Zemljine kugle bilje daje i vise i raznovrsnijih materija nego u umerenom i hladnom klimatu. Mnogi au tori iz raznih zemalja. dakle. rad ion icama. zbog cega se po nekad javIjaju veoma kontradiktorni rezultati. Radi se i na primeni fitoncida u poljoprivredi. Tako je pored ostalog. dobili su razlicite rezultate. ispitujuCi razno bilje. treba naglas iti da dej s tvo b ilj ke zavisi i od naci na pripreme leka: u celoj. takode. Umbeliferon iz Ii ~aj i vi ce upotrebljava se od pre nekoliko godina u Francuskoj kao lek protiv bruceloze. Medutim. primenjuju razlicite m etode rada i. Morska flora je slabo proucena. a zivot je potekao iz mora. zbog cega je delovanje biljke utoliko jace ukoliko je biljni organ sitnije samleven. Na kraju treba naglasiti cinjenicu da vise bilje ima izvesna anlibioricna svojstva i da se ona ispoljavaju u s redini gde I e biljke i ive. tretiranja i dr. ukoliko j e vise umbeliferona hidrolizom oslobodeno. mnogo je teie i sloienije proucavanje evolucije biosinleze anlibiolika u toku geoloskih epoha. i ovde. od pocetka iil'ota na zemlji do pojave morske flore. dakle. Dokazano je da je halofitsko bilje sa stepa u Evropi aktivnije od onog sa nezaslanjenog zemljista. Medutirn. opisane su im fizicke i hemijske osobine. Nisu ret ki s lucajevi neopreznosti od infekcije materijala. nacinjeni su i drugi preparati . a lkaloida koji se poslednjih 15 godina tako mnogo upotrebljava na Dalekom istoku protiv gube i tuberkuJoze. neozledenoj biljci umb eli feron je veCim delom u obliku heterozida. velik nedostatak. a jos izrazitije umbelife ron izdvojen iz mnogih biljaka. Antibrucelozno dej s tvo imaju osobito neki katehinski ta nini. Proucava se mogucnost gajenja biljaka bogatih fitonci dima na javnim mestima. konce rtnim i drugim velikim dvoranam a . Osim pomen utog are narina. stanovima i na svim drugim m es tima gde se covek za d riava.

lani11a . a pre svega organa za varenje. belancevina. koji imaju bolesnu zuenu besiku i druge bolcsti pomaze se vocnim sokovima. Vocni dani. Covek je dec prirode. a lek . provitamina i drugih poznatih sastojaka velikog biolos kog znaeaja. pa je sasvim logicno slo Ireba da upotrebljava prirodnu hranu. koje svaka za sebe. skladiste hlorofila. pruzaju veliku pomoc licirna koja pate od hronienih zatvora i raznih autointoksikacija koje odatle proizlaze. pre svega meso. Kuvanjem i pecenjem mnogi korisni sastojci biljnih eelija bivaju manje iIi viSe potpuno ra:wreni i unisteni ili su. i 10 prvenstveno iivu. Upotrebom voca i voenih sokova postignuti su dobri uspesi u leeenju prekomerne gojaznosti i secerne bolesti. vitamina. Mnogi lekari Ieee uloge (giht). Mnoge bolesti se mogu spreeiti i leciti narocitom ishranom. vaZllih mineralnih soli i organomineralnih jedinjenja. secera J drugih ugljenih. Voce i povrce. u najboljem slueaju. glikokillina i raznih drugih materija. sva biljna hrana je baznog karaktera. povecavaju . Nanlirnice zivotinjskog pore kia. Najnovijim naucnim isrrazi\'anjima. sluzi. auksina.hrana. jer je one zaista sunceva hrana. osobito od otkrica vitamina i boljeg upoznavanja fermenata. rekao je jos pre dYe hiljade godine slavni grcki lekar Hipokrat. gwne. visok krvni pritisak i malaksalost srca vocnim dijetama. . I onima cija jetra nije u redu. provilamina. i sve zajedno..i daje ishrani presnim biljem. masli i elarskih ulja. odllosno biljne dijete su koris-TIe i za zdrave. sve se veca vaZnost pr. hidrala. LekarJ ih danas sve vise preporucuju. dijetom. peklina. baklerioslalicnih supslancija. promenjeni u takva hemijska jedinjenja koja se ni u eemu ne slazu sa prvobitnim jedinjenjima u zivoj biljci. presnu biljnu hranu. Zeleno povrce i voce tu zauzimaju najvaZnije mesto. Tako se i moze objasniti dobro zdraV'lje i dug zivot mnogih Ijudi koji u jelu ne preteruju i koji redovno jedu svezu. on je zivo bice. srca i krvnih sudova. Diljni sokovi.LEKOVITOST VOCA I POVRCA BlUNI SOKOVI KAO LEK. imaju vrlo veliku vaZnost za pravilan rad svih organa naseg orgarnzma. Ova velika misao postala je veeita istina u borbi za odrzavanje covekovog dobrog zdravlja kroz vekove. Vocne dijete omogucavaju smanjirvanje preopterecenosti bubrega. vitamina. vocne kure iii vocne. HRANA I POSLASTICA Vocni dani Hrana treba da bude lek."ocni dam su uopste raS>terecenje svih organa. pre svega vocni.i drugih prostih fenolskih jedinjenja. pre svega onom koje ima mnogo hlorofila.

Zbog toga je vocna ishrana veliko ola ksanj e i odrnor za bubrege. . tu najsvarljiviju hranu i izvrstan lek. tj. Svuda preovIaduje invertni secer. Do pre tridesetak godina gIikoza je smatrana sarno kao dobra posiastica i hrana. Svakodnevn irn unosenjern s veze b il jne hrane srnanjuj e se ta pretera na k iselost na norrn alu .i su izvrsna i najiakse svarijiva hrana.no ni racionalno. MUS MULA Sve voce sadrii znatne kolicine secera. nego i druge soli . veoma varna. U nas nije dovoljna proizvodnja i upotreba vocnih sokova. zapravo. $ecer. po trebno (oko 30 gra rna . pre svega ka lijurnove. iIi se pretvaraju u alkoholna pica. pa ipak proizvodnja i upotreba u raznirn delovirna Jugoslavij e nije dovoljna i nije uvek najparnetnija. Ogromne kolicine divnih plodova u kojirna je koncentrisana silna energija S£ll1ca jos uvek propadaju. umes to 3 do 5 gra ma) . ne unos i se pre tezno kuhinj ska so (natrijurn-hlorid). Danas se gIikoza veoma ce ni i naveliko trosi po boinicama sirorn sveta kao le k. otrov i zio pojedinca i drustva.74 LECEN JE BIWEM ki selos t tkiva u nasem o rgani zrn u. U mnogirn zernljarna proizvodnja vocnih sokova je uzeia velikog rnaha.irna hirurskih intervencija. Obicnorn ishranorn covek unos i mnogo vise so li u orga niza m nego s to mu je to. pre svega. pretvararno u alkoholna pica. narocito u teskirn slucajev. ali se ono ne iskoriscava l1i dovol. Ovi secer. srnesa od jednakih delova glikoze i fruktoze. One ne sarno da preraduje svoje voce u neprevrele vocne sokove vec ga uvoze stotinama vagona iz drugih zernalja. Jugoslavija ima divno voce i povrce. kojih u biIjnoj hrani irn a mnogo vise nego u zivo tin j koj. za rniSice. sto je od ve likog znacaja za praviino funkcioni sa nj e i odi grava nj e raznih b io hernij skih procesa. Osirn toga. Malo je zernalja koje irnaju toliki broj suncanih dana i takvo zern ljiste za proizvodnju ogrornnih koIici~a prvoklasnog voca i povrca.

. jer se za sve vreme rada jako znoje. n.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 75 Nije. svi ti radnici koji rade tes ke poslove gube vrlo mnogo vode.4 0. Ribizla je vrlo ki se la. Cilibarne. jevliniji i prislllpaclli ji od rakije i dmgog skodl jivog pica...8 0. 5asl av vaznijih vrsla voclli" sokova izgleda ovako: . Vocni sokovi su kudikamo prijalniji ad vade. ..c: . dakle.7 0..8 0.. Najgore prolaze oni ieteoci koji se u podne najedu slanine i suve ~ unke. .~ '2 co _ .. "0 ·c 0 ~ .0 18. visnja oko 1. poslaju tromi i najcesee za dan-dva nesposobni za rad.0 6.4 0.c Vrs la voea .-ala strand smeJ-ali i cudili zas to smo uvozili milione i milione tab lela vilamina C..0 14..4%. salidlne. a zatim saharoza iii obi can seeer. Najbolje prolaze i najduie izdrZe te radovc oni koji iive od lake biljne hrane i koji tek uvece jedu jaku. kosacima za v .0 12.3% organskih kiselina.1 I. Pozna to je da nasi Ijudi za vreme najtei ih letnjih poljskill radova izbegavaju hranu koja iziskuje mnogo vode. jer svojim ki selinama osvezavaju.4 0. Osi m toga. svih rad"Jih ljlldi. ::akvo cudo ~lO su nam se pre . a na rocilo onima koji rade po red parnih kotlova.i'l !'l ::l.8 0.. posle dugog pesacenja i podnosenja zedi na putu i za vreme tesk~ h radova. dobiju proliv..7 0. Procellll/alll. Svakom je dobro poznato sa koliko se naslade i uzivanja popije casa maline iii limunade za vreme letnjih pripeka.0 8. vezanih i poluvezanih kiselina..S D . koji se nalazi u sece rn oj repi i sece rnoj trsci_ Masti nema. pa je i to vaino zna ti pri ishrani osoba kojima mast lteba svesti na najmanju meru.. u loi ionicama.0 9.0 16. benzoeve i drugih neisparijivih i isparljivih.5 D. jer ima oko 2._ . c:Q ·U " :lE '" c:"'" .1 0.. pored pee i.4 0.i ~e ugljenih hidra la. masnu hranu.7%. "'" tO~ .0 12.> @. slobodnih.~ co > 81 79 82 83 84 85 85 84 92 0 '" Sljive GroMe Tresnje Kru ske Jabuke Kajsije Jagode Maline Dinje 17. ani moraju da piju mnogo vode i opterete i prehlade stomak. secer je i !trana i lek.~ OJ.eme letnjih iega i drugim.5 73 76 69 58 59 53 48 38 35 Kao sto se vidi. Tim Ijudima seeer najbrZe nadoknaduje izgubljenu snagu i omogueava im veeu izdrZljivos t na radu. kad su »Ii vasi beskrajni vocnjaci Ilajveci rudl1ici i najjevlinije Ivornice vilamina C«_ Voelli sokovi Ireba da poslanu pice sirek i" l1arodni" slojeva. a jagoda oko 0.S 0. Malina ima oko 1. pa im je pOlrebno da nadoknade izgublj enu vodu. limunove i vinske.9%.7 0.. Vocni sokovi sadrie znatne kolicine vrlo korisnih kiselina: najceSee jabucne. jer gotovo svi pokvare stomak. Te kiselinc daju . ogrozd oko 1.5 0. Radnicima na teskom poslu..S D.c .6 0. pre svega glikoza i fruktoza..4 0. a medu njima preovladuju seeeri." :lEE co .. svi voeni sokovi sadrie najv.D ' OJ .8"io. rede i manje mravlje..

ricinusovo ulje i druge lekove koji kod dece ~ osetljivih osoba izazivaju nagon na povracanje.iz apoteke kuCi stizali jos topli i na kojima je .76 LECENIE BIUEM Linocu i osvezavajuCi ukus vocu. lekova u bocicarna koji su . U nas je najpoznatiji malinov sirup. Mnoge farmakopeje u svetu propisuju razne vocne sokove kao obavezne lekove. draze creva na jaee kretanje i tako izazivaj u jacu peristalliku i uredivanje stolice u osoba s lenj im crevima neu rednom s toli coTll. pored ostalog. Kad se ti lekovi izmesaju i promuckaju s malinovim. Zbog prija tnog mirisa i ukusa vocni sokovi su naj prijatn iji napitak RIBI ZLA koji se. prikrije se neprijatan miris i lek se moze piti. upotrebljava za prikrivanje neprijatnog ukusa i mirisa izvesnih lekova. viSnjevim iii nekim drugim vocnim sokom. Na primer. Svi se secamo iz detinjs· t va onih crvenih »medicina-. mnogi ne mogu da piju riblj e ulje. Od svdih vocnih sokova izraduju se po apotekama sirupi kuvanjem iii rastvaranjem secera u vocnom soku na obicnoj temperaturi. Te kiseli ne s u vezane za razne alkohole i daj u estre vrlo prij all10g mir isa.

sumpornu i razne organske kiseline.5%). Ka\cijuma ima od 3 do 190/0. koje za metabolizanl imaju veliki znacaj. pozna to je da kiseo kupus i paprika. lekar moze biti 5 jednim. crvenih krvnih zrnaca.02 morfina ill kodeina u brzini napise 0. Medutim. jer omogueavaju razne slozene hemijske reakcije u nasem organizmu od bitnog bioloskog znaeaja. crvena. Uostalom. vitaminskih koncentrata i vitaminskih konzervi. Stara k. a da osusen kupus. Od svih soli u voenim sokovima ima naj V'ise kalijuma.2%) i jabukovom soku. Magnezijuma ima od 2.LEKOVlTOST VOCA I POVRCA 77 pisalo »svaka dva sata po jedna mala kasika«. oskorusinom (1. u nekim drugim zemljama. sonu. Veoma je vazno to znati prilikom izrade zimnice.« Tu se misli da apotekar. mala boca. bolesnik mora imati krajnje poverenje i uopste ne sme ni sumnjati da mu lek neee pomoei. pored toga. dajuCi organomineralne supstancije. kad uzme lekarski recept. prijatan miris. jer slep mora verovati da ee mu lek pomoei. a fosfor je vazan sasrojak nervnog sistema. U sokovima ostalog voea ima manje od jednog procenta od celokupne kolieine mineralnih matenija. nocu. . Mnogi fermenti ne mogu delovati bez prisustva izvesnih elemenata u minimalnim kolieinama. Sve te soli imaju veoma vaznu ulogu u metabolizmu.5--9 0/0. da ne bi dao neki otrov iii neki jak lek u preve\'ikoj kolieini. u zurbi moze na receptu i da pogresi u jednoj decirnali. povrcu i sokovima dobijenim od njih ima mnogo mineralnih soli: kalcijuma. Taj sIrup dodavan je naroeito lekovima za decu. Najvise gvoida ima u grozdanom (1.ineska poslovica kaze: . a sve ostalo treba na nj ega da deluje sugestivl1o. a b olesnik mora biti slep. jer je deset puta veea od terapijske doze. vrlo lepa boja. ribizla i dr. Fosfora ima 8-20 0/0. ukusno pakovanje. Vaino je jos napomenuti da se navedeni i drugi elementi u biljnim sokovima ne nalaze vezani uvek onako kao u mrtvoj prirodi. jer se pretpostavlja da lekar. premoren. a poznatno je cia se askorbinska kiselina ili vitamin C u kiseloj sredini mllogo bolje i duie OCUV<I 11ego u neutralnoj iii alkalnoj. magnezijuma. One. najvise u ribizlama i malinama. tj. Kalcijum daje materijal za izgradnju kostiju. a pogotovu voeni sokovi su manje iii vise kisele reakcije. Susenjem voca gubi se kisela reakcija i zajedno 5 tim nestaje vrlo brzo i vitamin C. Oni gorki sastojci rastvoreni u vodi su stvarni lek. jer deca vrlo tesko 'i nerado lIzimaju lekove. neutralizuju razne otrove. vee da se vezuju na razna organska jedinjenja. pre svega kiseline koje nastaju pri unutrasnjoj razmeni materija. paradajz i drugo povrce u tudiji imaju znatnu kolieinu vitamina C. Apotekar mora imati dva oka. gvozae je sastavni dec hemoglobina. najviSe u jagodama. na primer. sve to. s ladak ukus i ono pozna to »svaka dva sata po jedna mala kasika«. jer »ko u lek veruje. oko 500/0. Svi ti lekovi su zasladivani sirupom od maline iii.2 grama po dozi.cd koga ee -nekom maliSanu spasti temperatura. tome ee i pomoei«. i sirupom cd visanja. treba da pOl11ogne boles niku. najvise u jagodama. da umesto 0. Biljni. U vocu. zajedno sa lekovitim sastojcima u toj boeici. gvoil1a i drugih redih elemenata vezanih za fosfornu. mora dobro otvoriti bei da ne bi pogresio. Naprotiv. Eto zbog eega apotekar pri i21radi leka ne sme pogresiti. paprika i ostalo vo':e i povree vrlo brzo gube ovaj vitamin. jer k~·sela reakcija . kalijuma. a ta je kolieina za mnoge ljude smrtonosna.

BI . C. streptornicin i drugi vafni antibiotici. B2 . nisu umanjili vaznost vitarnina. koji nemaju nikakve vaznosti sto se Vice hranljive vrednosti. otkrila njihov znacaj i . god.rincane rnekinje. slavni poljski hemicar K a z im i r Fun k (Funk Caszimir) otkrio je te supstancije i nazvao ih vitaminima (tj. kupina. persuna. D. Proucavanje vitamina je u punom zamahu i svake godine se u terapiji javlja po neki novootkriveni vitamin. Vi tam in 0 log i j a se razvija u zasebnu veliku naucunu granu bio logije i svih disciplina koje se od nj e izvode. ziva zelena biljna hrana uops te jedini lek protiv skorbuta. Nedostatak vitamina u hrani izaziva u nasem organizmu patoloske promene. Do otkrica vitamina nije se moglo objasniti otkud potice lekovitost limuna. kompl eksa l'ilamina B i provilamina A (karol ena). pomorandze. Mi. ribljeg ulja. Nauka j e pos lednjih godi na o tkri la i dokazala ogromnu ulogu koju imaju vi tamini u dijetetici i ishrani. iii se uspeva dokazati da neki raniji vitamin nije jedinstven. ishranu. medutim. ali ipak drukcijeg dejstva na nas organizam i da je druge hemijske grade (grupa vitarnina B. Zeleno povrce i rum eni plodovi bili su prvr i vitaminski izvori koji su nam otkrili izvanr edan znacaj namirnica biljnog porekla u ishrani i dijetetici. 2ivotinjski organizam prima s biljnom hranom male. sipka i drugih biljnih i zivotinjskih s. ribizla. mrkve. Nikako se nije znalo objasniti sta je to u krompiru sto leCi skorbut. a kasnije i pre ma baznoj. primeeeno je da se na Dalekom istoku javlja jedna zivcana bolest medu Ijudima koji jedu svakodnevno iskljucivo oljusten pirinac i da se bolesnik moze izleciti jeduCi pi. E. Vitamini su neophodni faktori za oddavanje zivota i zdravlja coveka i raznih zivotinja.78 lECENJE BIUEM eelijskog soka postepeno jde prema neut ralnoj. Hemijska konstitucija mnogih vitamina je vee poznata i neki od njib su nacinj enr i i sin teMki. osobito mnogo vilamina C. krompir. do danas uspelo je ne sarno da se izdvoje mnogi vitamini u cis tom stanju vee i da im se odredi hemijski sastav i da se sintezom nacine vdtamini: A. Postojanje vitamina u bilju otkriveno je tek pre nekoliko decenija. A pod takvim okolnostima vitamin C se vrlo brzo gubi. nego da je smesa od dva ili viSe vitamin a slicnog. Od 1928. zivimo danas u doba vitamina. Oni u malim kolicinama obezbeduju njihovo rastenje i razvoj. B 6 . vee da pnpadaju raznim hemijskim grupama. mladu koprivu. zna da nisu svi vitamini amini. borove iglice i drugu presnu biljnu hra nu. neoljusten pirinac.irovina. Proucavanje vitamina je direktno vezano za sveie bilje. Vocni i drugi bi/jni sokovi sadrze razne vita m ine. D). zapravo . zivcanu ravnoteZu. Godine 1911. Savremena nauka 0 ishrani utvrdila je veoma vafnu ulogu vitamina u razvijanju i rastenju organizma. a v ita min 0 z e. Danas se. pa cak i njihovo postojanje. Istina je da se odavno znalo da sru limunov sok i sveza.ulogu u regulisanju unutrasnjeg rada eclija p l'i sagorevanju hranljivih mater ija i njihov uticaj na razne biohemijske reakcije. ali dovoljne 'kolicine vitamina i provitamina. K i drugi. tzv. za limunov sok. koji su napravili revoluciju u terapiji. mladih oraha. bolesti. zivotnim aminima) . S druge strane. Vitamini s u hetero- gene organske supstanc ije koje se nalaze u ma lim kolicinama u biljnim i zivotinjskim tkivima. u svesem mleku i rnaslacu sto . ali samo u njihovom prisustvu zivotinjski organizam m oze celishodno da iskoristi primljenu hranu. razmnozavanj e. Cak ni penicilin.

To je vazno znati pr1 konzervisanju voca i vocnih ·i biljnih sokova sumporastom kiselinom i njenim solima. mi sli. gih bil jaka i zivotinj skih organa. 1935. vi se slicnih vitamina. pomorandza. patlidzan.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 79 leci englesku bolest itd. .Jigram ovog vitamina. ·s uvom i hladnom mestu. da se beriberi javlja na Dalekom istoku s arno medu siromasnim svetom. D.Io se da je r ee 0 jednom vi taminu B. zitne klice i mekinje. Nema ga u maslacu. o d kojih je dan as pozna to vise od sedam . Posle dugih ispiHvanja. Cist vitamin B1 treba euvati od svetlosti i vlage na mraenom. a u uljima se rastvaraju vi tamin i A.iz neoljus tenog pirinca izdvoji supstanciju koja se moze suprotstaviti poj avi beriberija i nazvao je vitaminom. Japanac Takaki primetio da be!1iberi u japanskoj mornarici iScezava ako se kuvanom pirineu dodaje sveie meso. god. lesnik.i za lecenje beriberija i svih polineuritisa. pre svega. Surnpordioksid unistava vitamin B 1. Coveku je potrebno dnevno da uzima oko 1 mi. neuroze. Svi su oni veoma raspros tranjeni u bilju. gastrointestinahnih oboljenja. a malo ga je u mleku . Jos pre toga je. zitna zrna. U crnom psenionom brasnu ga ima vise nego u belom. anoreksije. koji se hrani iskljucivo oljustenim pirineem i da se ta bolest moze spreeiti kad se jedu mekinje od phinca. sto je sasvim dovoljno ako se hranimo mesovitom hranom. Na taj nacin su mnogi narodni lekovi postali . neke salate. ulceracija i drugih bolesti. veterine i far macij e. Godine 1912.i lekovi ili lekovite sirovin e naucne m edicin e. E. vitamin C i kompleks vitamin a B. god. pored os talih m anje vaznih. 1885.' Zajednicka osobina im je ta sto se u vodi ras tvaraju. Holandski lekar Ejkman zapazio je 1897. svezorn biljnom. j er su u njima otkriveni vi tamini. Vitamin B1 sluz. Zato je bolji crni bleb od b elog. tlamin) Glavni izvori vitamina B1 su: pivarski kvasac. . autointoksikacija. 1. spanac. kupus . astenije. odredena je hemijska formula i izvrsena sinteza toga vitamina. Tek j e otkricem vita mina objas njena lekovitost mno. manje kJrompir i drugo. pre svega. orah. Novija is trazivanja pokazala su da se prvobitno pozna ti vi tam in B sas toji iz vise komponenata . VITAMINJ RASTVORLJIVI U VODI (HIDROSOLUBILNI) U doba otkric'a vitamina. arahis. Vitamine dele prema njihovoj rastvorlj ivosti u vodi i masrima i uljima na hidrosolubilne i li poso lubiLn e. u svim slucajevima kad je metabolizam ugljenih hidTata poremecen. U vo di se rastvaraj u . razno voce i plodovi. Vitamin B1 (aneurin. a medusobno se razlikuju razlieitirn farmakoloskim dej stvima i h emijskom gradom. K i drugi. Poljak Kazimir Funk je uspeo da . i biljke su glavni rezervoari ovih vaZnih supstancija.

3 Brasno 60"/.3 KarfioI Kupus 0.15 Salata 0. kupusu.7 Pirmcane mekinje 1. dinje.4 Detelina AraJlis (zemno orasce. insektima. Od bilja i uopste najvise ovog vitamina . kliei semenja. u plodovima i mnogim drugim namirnicama. boraniji. soja do 1. U oSLlzenim kajsijama ·ima ovog vitamina do 2 mg. jabuka.5 mg. i sa svim drugim vitaminima. Oel zelenog povrea ima ga najvise u salati.03 0.15 Cmi luk 0. sIjiva 0. mandarina.3 2 -2. Manje ga ima osusen pivarski kvasae (oko 3 mg).5-0. ra! do 1.25 Badem Banana.7 Omh 0.1 0.8 Grasak.18 0.6-2.80 KaliCina v itamina BI U LECENJ E BIW EM 1'azn om bili u (mili gram u 100 grama biljke) Pivarski kvasac. Ovaj vitamin je sastojak zutog fermenta u nasem organizmu i kao takay aktivno uceslvuje u eelokupnoj respiraciji. jedino ga u grozdu ima malo.12 Pa1lidzan Kr<llStavci 0.6 Zob 0.25 Mrkva 0. pseniea oko I.7 Be!i kukuruz 0.1 Rotkva 0. u drobu sis'a ra. kao sto je. U zelenom bilju je (prema Kunu) vezan u obliku kompleksa velikih molekula i verovatno deluje kao dijastaza. Njegovo dejstvo vezano je za delovan.12 0.3 Soeivo 0.izuju i verovatno da u zivotinjski organizam 'dospeva zivotinjskom hranom.6 Jecmeno zrno 2uti kukuruz 0.2. kruske 0.6-0. narocito u slucajevima poremeeaja u rastenju odojcadi. erno psenicno brasno do I.2 0. zelen Vitamin B2 (laktoflavin.7. psenicne klice do 1.3 Suve sljive. !imun.5 Brasno 82% 0.4. pornorandza.8 Rai 0. soji.1 Mlad krompir 0.07 2. Povoljno utice i na metabolizam ugljenih hidra-ta.5 Pseni cne mekinje Bras no 95% 0. . pre svega u psenicnim klieama. mladom krompirLl i dr. Biljke ga sintel. kikiriki) 3.2 Rotkvice 0. a kod izvesnih zivotinja pozitivno utice na rastenje.6 4 Pirincane klice 4. u belom luku.6-7 Lesnik 0.8.3 Grasak.3-0.5 Raiene kliee 2. riboflavin) Ovaj vitamin je \'eoma rasprostranjen u bilju i hvotinjama. uostalom. Ima ga i u drugom bilju bez hlorofila. cak i u baktel'ijama.3 Pasulj 0. zatim u raznim algama.4-0.je ostalih vilamina B.15 Stari krompir 0. ekstrakt iz slada ima oko 0.25 Spana': 0. a u svezem voeu oko 0.1-4. a belo ispod 0.1 Soja Boranija 0. 0.1 Osusene kajsije. kesten 0. Pivarski kvasae je i ia ovaj vitamin glavni izvor.2 Jecmene klice 0. Daje se po 5 do 10 mg dnevno. suv 0.5 Pseniene klice 4.ima torula (oko 4 mg u lOa g). osusen oko 8 Peka rski kvasac 1-5 Slad 0.

inace najduze poznate avitaminoze.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 81 Vitamin Ba (adennin) Pi varsk i kvasae j e n aj bogati ji rezervoar i ovog vitamina . soli i vode. nedostatka bilja sa hlorofilom. a bora ima tama dosta. u neprosejanom psenicnom brasnu. voca i svezeg mesa. Naredne godine je sintetizovana. vojnicima opsednutim u tvrdavama i svima onima koj i su silom prilika morali jesti suvu hranu. pirincu. 2ak Kartije je 1534. To su narocito upotrebljavali sovjetski vojnici. . robovima i zatvorenieima. Tamo su starosedeoci zbog velike hladnoce. kuk uruzu. otpadanje mesa i smrt. god. Od polovine XIX veka engleska mornariea obavezno mora nosit·i na brodovima limunov sok i upotrebljavati ga za vreme plovidbe. ugljenih hidrata. ali je sva hrana bila hemijski cista i sterilna. Taj koristan obieaj primile su i druge momariee. Skorbut je stara bolest koja je kroz vekove ulivala stra h pomoreima na dugim putovanj-ima na galijama. masti. slabog sunea. Sentderdi izO'luje iz 2. Na taj naein su spreeili pojavu skorbuta i uspeli da osvoje ogromnu zemlju.000 kilograma paprike 500 grama heksuronske kiseline koju identifilmje sa vitaminom C. zatim u pekarskom kvaseu. pi r in cu i drugoj biljnoj hrani. 1ma ga i u krompiru . Pocetkom XVIII veka Kramer zapaza da se skorbut moze spreeiti limunom. Antipe\agra vitamin (RR faktor) I ovog vitamina ima n aj vi ~e u pivars kom kvaseu. ova supstancija naziva se vi1aminom C. god. kukul"Uzu. a Karer jste go dine naziva ovu antiskorbuticnu supstanciju leva askorbinska kiselina. NaroCi. doSli do saznanja da su za suzbijanje te strasne bolesti najbolje borove tigliee. pogotovu zelenog povrca. uspeo da osvoji Kanadu zahvaljujuCi upotrebi borovih igliea. Adermin ima opsti bi olosk i m aca j . Iz borovih igliea se neloo vreme vadila cista askorbinska kiselina i pravili vitaminski ekstrakti. Vitamin C (askorbinska kiselina) Nedostatak askorbinske kiseline u hra ni dovodi do pojave $Ikorbuta . soji.to u poslednjem ratu ovaj ekstrakt je odigrao vaznu ulogu u sprecavanju i leeenju skOl'buta u nekim zemljama. Funk ovu »antiskorbuticnu supstancijll« svrstava medu vitamine. malo kulturnog bilja i. Desetak godina kasnije drugi jedan nauenik utv. Hopkins otkriva 1906. da je skorbut bolest koja nastaje usled nedostatka nekih materija u hrani. Tek 1918. Godine 1912. Vee naredne godine Holst i Hrolih izazi\'aju vestackim putem skorbut na zamorcetu dajuei mu hranu koja ima dovoljono belancevina. Gocline 1932 . Njegovi Ijudi su kuvali ove igliee i pili taj odvar. god. U XVII veku se naslucuje da je uzrok pojavi skorbuta verovatno nedostatak svezeg povrea u hrani. uopste. jer je na krajnjem Severn vajkada~nji obieaj da se kuvaju igliee od bora kako se ne bi javilo pueanje vena i krvavljenje iz desn"I. Danas se zna da su borove iglice vaian izvor vitamina C. ispadanje zuba. Za vreme zime citave borove grane su euvane pod snegom i s njih igliee brane i davane vojnicima da svakodnevno kuvaju caj.rduje da ne samo limun vee i sve sveze povrce i voce ima antiskorbutiene osobine. spanacu. koji nisu mogli do6i do ze lenog povrca. Jos Hipokrat spominje skorbut.

Tako. narandzas ti i zuli plodovi. od pre nekolli ko goclina otkako se i hlorofil smatra za lek. limunovi. Kupus ima oko pet puta vise askorbinske kiseline. ali tvrde da ona nij e iz svake d rtave j ednako lekovita. dok u 100 g sipaka ima v. u gloginjama oko 500 mg. kelerabu. U zivim b iCima koja imaju hlorofila. da neke zem lje izvoze koprivu koja ima vise hlorofila i da je zbog toga lekovit. gloginje. ovaj vitamin j e direkotno veza n svojim postankom na hlorofil. kupus. Medutim. U semenju kad klija ima mnogo vitamina C. mrkvu. Najvise ga ima u zelenom bilju. vidi se da u nasoj svakodnevnoj hrani ima dovoljno askorbinske ki seline ako je hl'ana mesovita i ako je povrce i voce sveie. na primer. Kao sto se vidi. Najvise je potreban trudnicama. onima koji se bave laksim poslovima 50. Kad se pogledaju kolioine vitamina C iznesene u tabeli. onda je on jedna cd najjevtinijih i najpristupacnijih namirnica u borbi protiv skorbuta. uglavnom. .82 LECENJE SIUEM Vitamina C ima u bilju i zivotinjama. Spanac se. danas stranci od nas traze stotine vagona koprivinog lista. pomorandie. u mesu oko 4 mg. Tako se danas ispostav ilo da najvise vitamina C imaju crveni. Ukoliko se ide bliie liScu i ukoliko j e liSce zelenije. karfiol i razne salate. najvise vitamina C ima u divljim crve nim plodovima i u zelenom liscu. ren. kupine. u mleku ima 2-3 mg. veruje se da je i u spanacu glavna lekovita stvar hlorofiI . u kupusu vise od 100 mg. vise od ostalih namirnica. U podzemnim organima ima ga najmanje. narocito na selima. Domacicama je poznato da ni iz jedne biljke. Totkvice i drugo povrce. U krompiru nema mnogo askorbinske ki seline. a koja se u nas. Ni jedna te ista biljka nema u svi m organima isti procenat ovog vitamina. vinovo lisce i drugo voce i povrce.5 mg. IiSce perunike i persuna. Vitamin C je vrlo rasprostranjen. u crvenoj paprici isto [oliko. To mnogi misle i danas. ne izlazi tako zelen sok kao iz spanaca. On je veoma rasprostranjen u zivoj prirodi. karoteni (provitamin A) i vitamin C. paradajz. Tako. Radnicima koji obavljaju teie poslove treba oko 70. Dakle. Oksidacijom ne sarno na vi- . To isto vai i. Na primer. oko 85 mg dnevno. malo i retko trosi. a deci oko 60 mg dnevno. kao sto je svima pozna to. Otud i postoji danas pretpostavka 0 izvesnom odnosu izmeau hlorofila i vitami na C. Dugo se tvrdiIo da je spanac lekovit i da daje s nagu zbog toga s to ima gvoida. ali ga nema u svim biljkama u jednakim kolicinama . borove iglice.Gljive nemaju vitamina C. a u persunovom listu do 200 mg. Nairne. Vitamin C je najosetljiviji od svih hidrosolubilnih vitamina.000 mg). i za kelj. dotle u vecini namirnica zivotinjskog porekla ima najcesce od 1 do 20 mg. kad se cedi.i se od 1. mnogo ceni kao zdrava h ra na koju va lja sto cesce iznositi na nasu trpezu.ija. U namirnicama zivotinjskog porekla ima mnogo manje vitamina C. Vrlo bogati izvori vitamina C su crne i crvene ribizle. dakle. Tesko je odrediti minimalnu dnevnu dozu vitamina C potrebnu za coveka. zeleni orasi Cija su jezgra jos meka. u krvi svega 0. crvena paprika. kao li to su sipci. primeceno je da jedna namirnica ima utoliko vise vitamina C ukoliko ima vise hlorofila i kal'otenoida. ali kako se on go tovo svakodnevno jede u dosta velikim kolicinama u svakom obroku.000 m g vitamina C (a cesto i do 3. uto· liko ima vise askorb inske kiseline. mandarine. koj e ima velik zna·caj kao zdrava i jevtina hrana.

jer se vitamin C nalazi rastvoren u eelijskom soku koji je kiseo. onda su gubici vrlo veliki i brzi. kuvan 8-30 45 40 25 25 20 10 5 6 III. perunika Orab Persun Vinov list Celer. svez Crni luk. Svaki od njih je brzo razara. samim dodirom 5 vazduhom. a kad se biljni organi osuse. Listovi Kupina. kiseonik i druga oksidaciona sredstva i toplota su tl1i najveca neprijatelja askorbins'ke kiseline. orab KJrastavac. a u alkalnoj sredini vi- . kuvana Topinambur (cieoka) Celer 10 15 5 11 8 sokoj vee i na obicnoj temperaturi. a i alkalije ga takode uniStavaju. svez Spanae. Krtol e i korenje Ren Crvene rotkvice Repa Rotkva Krompir mlad Krompir stari 70 46 40 30 20 8 Kuvan ikrompir Mrkva Mrkva. dok svi ostali vitamini pl'ilicno dobro izdrzavaju temperaturu od 1000. luk Cmi luk. on biva razoren.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 83 Kolicina vitamina C LI svezem bilju (Rando en) (m iligrama LI 100 grama svezeg mat erijala) I. paradajz Maline Boranrja KuvaJlla boranija Koruzervisana boranija Dinja KaJsija. Tepa Borove iglice Bel. Susenjem voea i povrea takode se gubi veti dec vitamin a u mnogim slucajevima. 't reSnja. Baze. Posle tri dana cuvanja spanae izgubi gotovo say vitamin C. rotkvica Kiseljak Kupus MaslaCak. vitamin C biva razoren vee na 600 (suva toplota) iii u vodenoj pari pod pritiskom na 120 0. mandarina do 3. Ni na niskoj temperaturi se ne cuva dobro. Zato je najbolje upotrebljavati sveie i presno voce. kopriva oko 800 250 150 100 90 60 50 115 ISO Kiseli kupus Spanae. Osetljiv je i na povisenu temperaturu. Na primer. Plodovi ~ipak Gloginja Crvena paprika Slalka zelena paprika Limunova Ijuska Pomorandza ljuska Crvene ribizle Kupine Sumske jagode Borovnice PomorandZa Cimun. a ako se sva tri udruze. konzervisan Crni luk. grozde Lubenica Kruska 40 40 40 12 20 20 10 2 4 5 4 4 II.000 oko 500 450 100 do 400 450 160 100 80 80 50 50 PHome jagode Kes ten. Boranija i maslacak izgube za to vreme do 80%. breskva Slj'iVa. a po moguestvu u neko povree. praziluk Karfiol. gubi se i ta kiselost. kuvan Salata.

jarebike. ljoskavca. II . jer je ona alkalne reakcij e us led cega su gubici as korbin s ke ki seline vrlo veli ki. Najvise vitamina A ima u namirnicama zivo·tinjskog porekla. divlje tikve. a o lj us len m nogo vise. To su ribe vel ike oko 1 metar u dufinu i teske viSe od 20 kilograma. ikarotni (Dal1cus cQI·ola). Davanje injekcija je uzelo veliki zamah. tako i u doba u kome zivimo rnnogi lekari preteruju davanjem injekcija svakom. vit a mina C. kozlaca. crvene paprike. boranija i mrkva 50-6oo/ •. bljusta. brusnice. Zato se riblje ulje sve viSe trosi u svim prosveeenim zemljama. vOCe i povree u konzervama vee na poce tku izgubi do 5OO/. Te k u zivotinj skom organizmu karoteni se pretvaraju u vitamin A. ne sarno medu neprosveeenima vee i medu skolova nim Ijudima pred ovaj rat . Za vreme zime. Ona raste svakog dana. borovnice i druge vitamin ske sokove nego primati injekcije. a masti pecen krompir gubi do 500/ 0. To je danas najbolji rezervoar vitamina A i D. Kao 5tO se za vreme Molijera prete rivalo sa klistiranjem. Riblje ulje piju deca. Tako je krompir ohladen i cuvan na 3-5 0 posle ses t mes eci jos u vek imao vise od 900{0 vi tamina C. purgiranjem i pusta nj em krvi (cela medicina toga doba uglavnom se bila sve la na to). maline. slabi i bolesnici. Na prvo mesto dolazi u/je oct nekih morskih riba. i kome treba i kome ne treba. VITAMINI RASTVORLJIVI U MASTIMA (LlPOSOLUBILNI) Vitamin A i provitamin A (karoteni) U bilju se ne nalazi vitamin A. kupine. rum ene boje bilja . ribizle. Mnogo je prij a tnije uzimati svakog dana u obliku prijatnog napitka sok od limuna. Us led primene s le rilizacij e. pomorandze. kao specifican lek protiv skorbuta. A bolesti su veliko zlo i nevolja. natrijum-bisul(it i druga jedilljenja su mporas te kiseline upotreb ljena za konzervisanje. Jer u narodu. V'isnje . od januara do ap- . Brzo smrzavanj e voea i povrea najmanje s kodi. plodova. Riblje ulje se dobija iz jetre ruorskih r. Daje se. U tezim slucajevima daje se u obliku injekcija. Karoterui 'S U na randzas te. Upotreba askorbinske kiseline i vitam in a C je velika i raznovrsna. spanae 25-80. Kuva njcm u roku od ee tvrt sa ta povree gubi izvesnu koli cinu vi tami na C: kupus 70-90. pre svega. zutike. nego razni karoteni. Divna boja sipka u jesen. Neo lj us ten krompir ku v. m a ndarin e. potice od karotena i njima slicnih supstancija nazvanih karotenoidima. Islo tako.iba. ali 'tu irna i preterivanja./.84 LECENJ E BIU EM tamin C se vrlo brzo gubi us led oks id ac ij e pod uticajem kiiseon ika iz vazduha. uvrefilo se miSljenje da je dobar sarno onaj leka r koji daj e inj ekcij e. drena. gloginja. zatim za leccnje Melerove i Barlove bo lest i. Vreme ee i tu uciniti svoje. vitamina C. sumporas ta kisclina. raznih gadusa. bundeve. Nema sumnj e. . paradajza i drugog divljeg i pitornog voea. negat'ivno uti ce sumpordioksid. Karoteni su dobili ime po mrkvi. bolje je zlo spreciti nego leci ti.lnjem izgubi sa rn o l OOt. Nij e dobar obicaj nasih domacica u ne kim kraj evima s to pre kuvanj a dodaju ma lo sode bikarbone.

sipak. sljive i drugo voce i povrce. Dugo se mi slilo da j e r iblje ul je lekovito zbog j oda i brom a. za razvijanje i jacanje kostiju. ka ko za lecenj e ta ko i za sp recavanje ove teske i dos ta ceste dec je boles ti. Nasa koza propus ta ult ravio letne zra ke do duzine 3. svezom biljnom hranom. kao i covek snabdevaju se provitaminom A jeduCi biljnu hranu. trose sveze mleko (ne konzervisano). salate. U toku trazenj a s inteze antirahitic nog vitamina D (zraceni ergostero l) otk rivena je vaina cinjenica da se ovaj vi tamin moze s tvoriti i u nascm organizmu pod d ej s tvo m ultravioletnih zrakova. za pravilniji p ro met kalcijuma. crvenu papriku. a najvise jetra. breskve. Tek o tk r icem vita min a A i vitamin d D u tom ul ju obj as njena j e nj egova lekovitos t. narocito deci. Tu. opadanje kose. s to znaci pod uticaj em sunceve svetlos ti. Do avitaminoze A De moze doci medu osobama koje se svakodnevrio hrane zelenom. detelinu (lucerku). Ne sa rno ribe vee i sve nase domace i druge zivotinje. mnos tvo gadusa. kao jedno od najboljih prirodnih neskodljivih sredstava za jacanje i narocito kao pl'edohrana protiv raznih boles~i koje se javljaju najvise medu decom i omladinom krajem zime i pocetkom proleca. Drob svih domaCih zivotinja ima mnogo vitamina A. na glo s labljenje dece i oboljenje ooiju lecili dajuci bolesnicima. jer ne moze izazva ti hiperv ita minozu D. koje se s lozen im biohemi j skim reak cij a ma u jetri morskih rib a p retvaraju u vitamin A. Riblj e ulj e se da je i za rastenje (vitamin A). c itava jata pl ove prema Lofotsk im ostrvima i severnim obala ma No rves ke. treba spome nuti spanac. pre svega. diigerice_ SVeZe meso od zdravih i debelih zivotinja ima vi se ovih vitamina nego konzervisana iii aka potice od mrsave iii bolesne stoke_ . p ra teCi druge sitnij e r ibe. Riblj e ulje je bo lj e od sin te tskih prepa rata. Vi1amin A je naden u krvi i mleku sisara_ U tom pogledu su najbolji rumeni plodovi i zeleno bilje. zatim zbog arsena i fo sfora. kupus. pilece jetre. u mors kim a lga ma stvor eni su provita mini i vita mini . pos to sadrzi i vitamin A. maslacak. koje im sluze za hra nu . 1I10 r s kim bilj kam a koj e zive na morskoj povrS ini i koj e nose mors ke s truj e iii pl ivaju blizu oba le. Mleko i maslac dobijeni od krava koje su bile na pasi ima viSe vitamina AiD od mleka dobijenog od krava hranjenih suvim senom. U Japanu su odvajkada suvocu koze. borove iglice. Ti sitniji stan ovnic i mora hrane se razn im m rkim i crvenim a lgama. Pod uticaj e m ultraviole tnih zrakova sun ca. mrkvu. Tako se uspos tavila spona koja vezuje dva nacina uspesnog lecenja rahitisa: r iblje ulj e i ultraviole mi zraci. Zbog vel ike kolicin e vita mina D riblj e ulj e se dan as smatra za na jbolj e sreds tvo pro biv rahiti sa (engles ke bo les ti). protiv izvesnih vrsta tuberkuloze 'i.000 angstrema. glogi'l1je. perSun.LEKOVITOST VOCA [ POVRCA 85 r il a. Te alge su izlozene uticaju suncevih zra kova i sad de mnogo ka rotena i d rugih slicnih zutih i cr venih biljnih boja. a veI'ova (no i u vita min /I. uops te. koji se zat im nagomilavaju u masnom tkivu je tre raznih rlba koje se hrane tim a lgama. maslac i skorup. jer detehlna ima vrlo mnogo karotena koji se u jetri i krvi prctvara u vitamin A. drenjine. i D. kajsijc. pri cemu fotohemijsko dejstvo na sterol e u nasim crvenim krvnim zrncima izaziva stvaranje vitamina D. Najvise vitamina ima mleko ako se krave hrane zelenom detelinom (lucerkom).

engleske bolest i iii rahitisa. To je od ogromnog znacaja za ishranu male dece. koji je otporan prem a kiseoniku iz vazduha i oksidaciji. pa se moraju prehranjivati kravljim mlekom.i uzorno stocars tvo u sve tu tck otkako su Ijudi shvat il i va i nost deteline i pocel i je gaji ti naveliko. a kod odras lih u obliku osteomalacije (o me ksava nj a kos tiju) . Ovaj vita min se dosta dobro odrzi prilikom konzervisanja. Kad se on pod izvesnim okolnostima zraci ultravioletnim zracima. i 1923. gde suncevi zraci nesmetano dopiru do zemljine povrsine i deluju kao lek.onika iz vazduha. dobija antirahiticne osobine kao vitamin D. a li je vr lo osetlji v na oksidaciona srcdstva i sve tl os t.ih vitamin a u mlcku i mesu. Kuvanjem. najvise ga ima u Ijuskama od kakaoa. dima i magIe. Letnje mleko ima mnogo viSe vitamina D od zimskog ili u mleku krava hranjenih suvom hranom. ulvrdeno j e da riblje ulje ima pored vitamina A i vitamina D. a manje u j etri slatkovodnih riba. parazitu nasih zita. Na taj nacin moze se objasniti za!. kao sto su morske alge. ad bi ljnih namirnica. Isto to vazi i za cove ka . god. nalazi se jedan sterol (supstancije slicne mastima) nazvan ergosterol. ali je trebalo da proc1e gotovo d va i po veka pa da se sazna da je ullrok te bo les ti nedosta tak vitamina D. I ovaj vitamin je u direktnoj vezi sa hlorofilom. vitamin D j e dugo smatran za vitamin A. Vitamin D (kalciferol) Vitamin D se naz iva jos i antirahiticnim vitaminom. Manje ga ima u mesu domaCih i divljih zivotinja. Danas se vee zna da ima vise vrsta vilamina D. koji se zl-acenjem mogu prevesti u vitamin D. jer se njegov nedostatak u hrani pokazuj e medu deco m u obliku tzv. da pre pocrnimo . Kolicina ovog vitamina u biljnim i zivotinjskim organima zavisi od kolicine sterola.jJj na morskoj obali iii negde u brdima i planinama. Pre suncanja se mazemo raznim uljima da nc dode do upale koze. sa zelenim biljem. Zbog toga je veoma vazno upotrebljavati sa rno potpuno sveze voce i povrce. Prema tome. i zas to se moglo podic. mrkva izgubi oko 35"/0 vitamina A. Mi se suncamo da bismo u krvi povecali kolicinu ovog vi tamina. jer i njega imaju vise one zivotinje koje se hrane vecito zelenom travom. Jos polovinom XVII veka jedan e ngles ki lekar tac no j e opisao rahitis.86 LECE J E BIU EM Uopste. Tek izmedu 1920. od biljne h rane domacih zivo tinj a umn ogome zavisi koli cina ov. Kako sc ispos tavilo da je riblje ulje odlican lek protiv rahitisa. jace i lekovitij e od zims kog. I ovaj vitamin se nalazi najvi se u jetri morskih. pogotovu dojencadi cije majke nemaj-u mleka. HJ auenje namirnica i drzanje na led u je vrlo dobro. jer je vrlo teSko spreCi ti razorno dej s tvo svetlosti i kis(. ergosterol bi bio provitamin D. daleko od gradova i prasine. . Vitamin /\ je ot po ran na povisenu temperaturu. U tvr<loj razenoj glavnici.i da se u nasem telu stvori sto vise vitamina D. U nasoj zemlji ima nekoliko lecilista za one koji boluju od tubel'kuloze kostiju. jer je tel mos tab ilan. ana se nalaze .to je letnj e ml e ko bolje. jer ni s ka temperatura ne razara ovaj vitamin.

mrkvi. Zato su po1Jpu:no upucene na billje. krompiru. potrebna jedna ·supstancija koja se nalazi u ulju n ekog semenja (neosapunjivi dec m asti i ulja). U nedostatku ovog vitamina u hrani. soji i nekom drugom uljevnom semenju. u prvom re du klice p senice i drugih nasih zita.ogo nagomila u zenskom organizmu. u spanacu. lako svarljiva i dobra hrana i lek. koprivi.lava sc u misicima i potkoznoj masli. Biljke su glavni ·rezervoari ovog vaznog vitamina.u pocele truliti.J. s druge strane. karfiolu.ivih. Pomocu sunceve energije i 11lorofila. jelovim igliicama. I ovde treba spomenuti detelinu kao vrlo vaznu hranu s velikim kolicinama vitamina E. U zeninom mleku ima ga viSe nego u kravljem. sto se dovodi u vezu sa karotenoiclima. o troVJlih.300 mg. minerala. Najvise ga ima u mastima zuto obojenim. Za krave muzare ta ishrana je od osobitog . detelini (svezoj i suvoj). Misli se da su zivot~nje nesposobne da s int e~i zuju ovaj vitam in. U bezbojnim mastima ga nema. jer vitamin E prelazi u mleko. Ijutih i drugih jedinjenja. mirisnih. i stena. dakle. avo utoliko pre s to se veci deo ovog vitamina oeuva i u suvoj detelini. kikirikiju i drugim semenkama. a narocito se mn. Nagomi. U podzemnim organima ima ga mnogo manje nego u zelenim nadzemnim.znaeaja. a to je od ogromnog znacaja za ishraonu stoke preko zime. ad svih liposolubilnih vitamina ovaj je najotporniji prema toploti. ona u zivoj biljnoj ce liji s inte tizuj e ve liki broj najraznovr snijih sup s tancija. Nalazi se najviSe u zelenom liScu lokalizovan . paradajzu.koje <. direktno je vezan za zelenu boju bilja. lekovitih. Utvrdeno j e da je za normaIan tok trudnoce i za p ostignuce zdravog narastaja. soji. PSenicne. u masti dobijenoj iz svinjske jetre i u drobu drugih doma6h zivotinja. zitirna.000 mg u 100 g ulja.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 87 Ziva biljka j e posrednik izm edu zivotinja i coveka. kupusu. ad zivotinjskih il1amirnica najviSe ga ima u brasnu od ~iba .u hloroplastima. algarna. Ovaj vitamin je potreban za razvoj seksualnih celija. U neosapunjivom delu pseni cnog . gorkih. da kle. a u ulju od kukuruznih klica oko 1. sposobnog za zivot i dalji normaJan razvoj i rasplod. kukuruzne i kliee ostalih nasih zita se pre mlevenja vade 1 u obliku griza daju deci i bolesnicima kao jevtina. • Vitamin K (antihemoragicni) Vitamin K je antihemoragicni vi·tamin. godine. 'pa je mnogo prijatnije uzirnati taj vitamin u mleku nego u obliku injekcija. U plodovima ga ima manje' nego u liscu.ocito u salati. kiseoniku i oksidaciji i ultravioletnim zracima. meuu kojima ima hranlj. grasku. . za hlorofi. javljaju se ~zlivi krvi . mrtve prirode. Tokoferol iIi vitamin E (antisterilitetni) Vitamin E je otkriven tek 1922. oporih. Mnogo ga ima nar. u ml a dom zelenom liscu. mladom grasku i pamucnom semenu. Najvise ga ima u indijskoj lucerki (alfaf a) Iistu pitomog i divljeg kestena. Bilje je izvor ovog vitamina. malokrvnost i druge bolesti.ulja iz klice ima oko 1. 5 jedne strane. kao i vitamin A 'i D. 1ma ga i u orahu.

Kad se ima u vidu da je hleb gJavna i 05novna nasa hrana. Do prvog takvog napada doslo je 1826. godione (raneuska vojska je jela -crni hleb. Parmantjeova teza. jer je u tvrdeno da zdravstveno stanje stanovniStva. Na osnovu i2veStaja dobijenih iz raznih zemalja uvidelo se da je veoma redak slucaj pravHne i dovoljne i. istina. Akademije nauka i druge na ucne usta nove raznih driava godinama vecaj u i kontroliSu sve dosadasnje pr. beli bleb postepeno potiskuje omi u eeloj Evropi. Naprotiv. ZdravJje. na Ijudima i zivotinjama. kad se proizvodi erno brasno.iJikom izrade belog brasna. jer je za!pareno da je jedini pravi put naucnoistraZivacki r ad i na ovom tako vaznom polju. zavisi umnogome od nacina ishrane. hleb je ukusniji. Ispitivanja se vrse . lakse pravi hleb. T. Pr. Poslednjih goclina moderna nauka 0 ishrani pokazala je na ocigledan nacin da bela brasno. bcli hleb i os tale glavnijc svakidas nj e namirnice. od psenicnog zrna odstranjuju se klice i mekinje. kao s to su secer i poliran. Do 1796. ne predstavljaju punu hranu. nervna konstitucija i intelektualni ra:d mogu biti uplivis ani veoma mnogo nac inom ishrane i vrs tom hrane. prema kojoj je bell hleb boIji od ernog. izdrZlj'ivost.nacaj tih proucavanja u raznim naucnim inst itucijama sirom celog sveta. oljusten piril!1ac. ipak nije say naucni svet u potpunosti primio Parmantjeovu tezu da je bel>i hleb bolji od ernog. Tako. godine. Od beJog brasna se. a pre svega vojnika. U njima nesto nedostaje. Proizvodnja belog brasna u Evropi uzeia je veceg maha tek posle franeuske revoIucije. Franeuski fiziolog Fransoa MaZandi ogledom je dokazao da pas hranjen belim hlebom i vo- . U mnogim zemljama pI'imeceno je prilikom regrutacije vojnika da je nepotpuna i 'l1e<racionama ishrana cest uzrok veIikom procentu nesposobnih mladica. a od te go dine vojnicki bleb je pravljen od brasna iz koga je odstranjeno 15'/.onalaske ·iz domena ishrane stanovniStva kako bi se moglo saznati da Ii je sadasnji nacin ishrane pravilan. U tu svrhu angazovani su najbolji strucnjaci sveta. elemenata potrebnih svakoj jedill1ki za normala!l1 zivot i rad. snaga. tako da se brasno dobija sarno od sredine zrna gde ima najvise skroba. u brasnu se nalaze i klice i mekinje. da Ii odgovara otkriCima moderne nauke 0 ishrani iii ne. institutima i laboratorijama.u klinikama.s hrane. krajem proslog i u ovom veku. propagirana je i tokom XIX veka i u drugim zemljama u koje su prodrle ideje franeuske revolucije. U toku poslednjih sto pedeset godina cesto je veoma snaZno napadana njegova teza. Jedni su za bell a drugi za crni hleb. pod utieajem franeuskog vojnog apotekara Parmantjea. mekinja. Ceo problem proucavanja ishrane postavlja se sve vise na naucne osnove. onda se jos jasnije moze shvatibi z. u to vreme naj cuvenijeg bromatologa u svetu. Zbog toga se jos uvek svuda u svetu teii medu sirokim potrosackim ·s lojevima za iskljuciyom upotrebom belog hJeqa. Mnoge drZave su vrS ile ispit-ivanja hranljive i bioJoske vrednosp belog i crnog hleba. Ispit uju se kolicine i vrste supstancija.88 LECENJE BIUEM o BELOM I CRNOM HLEBU bra~na Vitaminlzaclja belog i belog bleb a U svetu se vekovima raspravlja 0 upotrebi belog ili crnog hleba.im problemom se danas bavi i higijenska sekcija Ujeclinjcnih nacija. lake su siroke potrosacke mase traZile beli hleb.

Treci snazni n apa d dosao je otkricem vitamil1a u zmu pseniee.izvrstan hleb za dijabeticare. Drugi jedan napad.e se reeepti za najbolju ishranu prosecnog gradanina. koji je o tpoceo oko 1846. god . tim naoko veoma Iepim i ukusn im namimieama dodaj u vestacke. testa i ostale namirniee. Osim toga. pcpcla od e rn og bras na: e rno pse ni cno brasno os tav lja I . voden je u vezi 5 ma li m sad rlajem lIlillera/llih so li u belom brasnu. Tako je dokazano lekovito dejstvo ernog psenicnog bra· sna. a be lo pseni cno brasno sa rno 0. l7aprotiv. opet. sejanja. mineralne i organomil1erahw supstancije. Da bi koliko-toliko nadoknadile izgubljene vitamine u belom hlebu.koji ~e veoma bogat biljnim beiancevinama vaznim za nasu ishranu. neke drlave za vreme ovog rata pocele su u vojnicki. radnog coveka. bacaju iii pri radu unistavaju vaine biohemijske faktore .. vitaminiziran hleb i vilaminizirani ko/aci. Kolicina lepka u brasnu je od ogromnog znacaja.52"10. secer. preciScavanja. Ovaj napad posluzio je kao po vod za de taljnu analizu ernog i belog bras na u pogled u saeldaja vitamina. oSlaj e zdrav. l ake je rezu ll a t ogleda bio talko jasan i oeigledan.'o dom. margarin. Trai. koje su usled fabrickog preradivanja. Naroe ito j e koi icin a ka/cijulIla mala . mnoge vlade pocele su forsirati upotrebu ernog hleba. Oel ovih mekinja izraduje se . . tako vazne i neophodne za normalan razvoj naseg organizma. Dokazavsi nepobitn im cin jen ieama da je h leb oel potpu nog. hral1jel1 cmill1 h/ebom i . Dokazano je da u mekinjama ima mnogo ovih hidrosolubilnih vitamina. Iz prirodnih hranIjivih sirovina jedni proizvodaci odstranjuju. a mestimicno i u hlcb za gradane dodavati one vitamine koji se nalaze u ernom psenicnom brasnu. Godine 1913. Ova raspra zavr~ena je tek 1903. ali su s iroki potrosacki s loj evi jos uvek lrazi li sa mo beli hleb. koji se daje protiv neuro-muskularnih poremecaja . svesno iii nesvesno. p~enienih mekinja i kliea. Ogledima je dokazano da be/o brasl10 ill1a za 75'/0 mal1je vitamil1a B" B2 i Ilikotinske kise /ill e II ego erno braSllo (brasno s mekinjama). pepe la. provitamina i liposo/ubi/nih vi/am ina. ovaj ocigledan hemij ski na laz ut ieao je u izves noj meri na naucni sve t u pogled u vraca nja na erni hleb . pirinea i drugih Zita. a narocito usled finog i dugo ~rajnog preciscavanja izgubile vitamine. ~a one koji imaju sece rnu bolest. Obican covek se mora pitati: da Ii ce se to stanje moCi odrlati? I cia Ii je sve to potrebno i korisno? Zasto trositi toliko vremena i truda oko uniStavanja prirodnih jedinjenja prilikom meljave. Na tim istrazivanjima najviSe je ueinjeno izmedu I i II svetskog rata. Ilarocito vitamil1a E. da oS lavlja mnogo manj . ernog p~e­ nicnog brasna bolji. pro[esor Sifner iz Amsterdama prvi je pod vukao ein jenieu da bcli hlcb ocigledno mora imati manj e vitamina protiv obo lj enja beribe ri nego erni. a posle toga dodavati . ipak se upo lreba be log hl cba we bde ~ iril a ne samo u Franeuskoj vee i izvan njenih gra ni ca. i koji je trajao oko pedese L godina. ali bez velikog. Daljim ispitiva njima je utvrdeno da ovih vazn ih vitamina ima utoliko manje ukoliko je brasno belje.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 89 dOIll propada i IIgine u toku pedeset dana. hran ljiviji i zelraviji oel be log. a u klici mnogo ulja s velikim proeentom fitost erola. god.'. beljenja i drugih manipulaoija. nalazom da bela bra ~ no ima mnogo manje minera lnih sastojaka. U izgledu su i vitaminiziran pirinac. Tako su se u svetu pojavili vitaminiziral70 brasl1o. Imajuci u vidu ogro mnu vaznost izvesnih min era lnih sas toj aka namirniea za normalan razvoj cove ka . sinteticke i razne soli. u mekinjama ima /epka.S0. cesto bez ikakvog uspcha. kukuruz. a drugi.

riblje ulje bolje od cis tog vitamina D i A. jer ne moze izazvati hipervitaminozu D. Trnoviti su putevi koji vode ~stini.vratiti se prirodi upotrebom namirnica u onom obliku kako ih je ona dala.90 LECENJE BIUEM te iste supstancije ve~tackim putem? To je jedno. primenjujuei razne agrotehnicke i agrobioloske mere za poveeavanje glutena u pse'Ilici. mineralne soli i retki elementi jedini sastojci kdje treba takvim »prebelim« namimicama dodavati? I da Ii ' a vestacka jedinjenja svojom hemijskom konsfitucijom i mei1usobnim odnosima odgovaraju u pOIpunosti prirodnim molckulamim kompleksima i rasporedu u nasim namirnicama? Nije Ii mnogo jednostavnije ceo taj problem uprostiti . Ne zaboravimo da su te industrije preko svoje moene strucne stampe za poslednjih nekoliko godina pred rat htele sasvim potisnuti upotrebu ribljeg ulja i drugih vitaminskih sirov. .ina. na primer. Tek je poslednjih godi·na uspela prava nauka da dokaze da je. Vreme ee pokazati da Ii je sve to bilo ispravno. preporucujuei kao jedino ispravnu upotr.e bu cistih vitamina. vitamina u zelenom povreu? Nema sumnje da ee ra1Jne fabrike vitamina u svetu svim svojim moenim reklamnim aparatom uticati na sve moguee nacine na mnoge vlade da sto pre pristupe proizvodnji vitaminiziranih namirnica. A drugo pitanje je ovo: da li su vitamini.

je vrlo slozen. ulje i drugo. u kome obliku treba lek zgotoviti i upotrebiti. tinkture. nekad se droga sarno popari kljuealom vodom. Napr:otiv.i sastojei nisu ~astvorljivi u vodi. iii da hladna voda izvuce i:zvesne lekovite sastojke. Zbog toga se nekad upotrebljava hladna iii tapia. kao sto s u praskovi. Zato sc mnoge droge pre upotrebe moraju dovoljno usitniti rezanjem. Posto je ova knjiga namenj ena upo trebi lekovitog bilj a u domacinstvirna koja nemaju tehnolosku opremu koju imaju apoteke i farmaeeutska industrija. a kuvanjem se posle toga izvlace druge materije. UsilnjelZosl droge ima znatan utieaj na lekovitu vrednost dobijenog pri- pravka. su pozitorij e i dr. Zato nae~n iizrade leka od svake biljne vrs te zavisi ad svojstva nj enih hemijskih sastojaka. . Pored lekOVbtih ima i nelekovitih sastojaka koji poneka d smetaju pri spravljanju lekova. Prilikom spravlj anja le kova mora se. tueanjcm u avanu iii jednos tavno mrvljenjem medu dlanovima gde je to moguce. U industriji lekova far maeeut koristi jos sloren ije metode i vece aparate za serijsku proizvodnju lekova na veliko. pilule. pre svega. ako j e biljni organ krupan (korenje. Hi se pre kuvanja ostavi neko vremc da bubri. U apotekama se gotove mnogi galenski obliei. sirce. kima i slieno) onda je usitnjavanje pre upotrebe neophodno. Terapeut ce na osnovu poznavanja fal'makodinamskih svojstJava biljoke i ka~ak­ tera bolesti boles nika odrediti koja droga iJi smesa droga maze doCi u obzir i. Cve tove i vecinu i:istova nije potrebno usitnjavati. a drugi put se stavi u hladnu pa se kuva. globu le. ekstrakti. pa eak i kljueala voda. prema tome.ulje nalazi spolja u zlezdovitim dlakama. semenje) i ako su lekoviti sastojei duboko u tkivima zatvoreni (unutrasnji sekretorni aparat za ctarska ulja u plodovima anisa. navescemo sarno naj p rostij e naeine izrade biljnih lekova. rizomi. krtote.IZRADA I UPOTREBA BILJNIH LEKOVA Od bilja se spravljaj u razni lekovi . Hemij ski sastav bilja . plodovi. Aka lekovit. anda se koristi alkohol razne jaeine. Za svu s lozeniju tehnologij u eitalae maze dobiti bliza obaves tenja i uputstva od farmaeeuta u svojoj apoteci i naCi u struenoj farmaeeutskoj literaturi. etar. voditi raeuna a hemijskom saslavu wake biljke i a tome koji hcmij ski sastojaik zelimo da eks trahujemo i na koji naein. pogotovu ako su to mirisne biljke i ako se etalI"sko .

najlakse i najbde moguce izvuci. lepa rec i Ijudsko ophodenje i te kako irnaju velik uticaj na uznemirenu psi· hu zbunjenog i uplasenog bolesnika. nego se sarno popare kljucalom vodom. jer se za 5-10 minuta ne moze ekslrahovati etarsko ulje iz tih plodova. evet je najnezniji deo biljke. Naprotiv. Ako se ovi plo· dovi pomesaju sa listom nane i maticnjaka iii cve tom kamilice i drugim bil} kama cije se etarsko ulje nalazi . razlazu i menjaju ako bi se cvetovi dugo kuvali: to su razne boje (biljni. na primer. stavise vrl0 korisno i neophodno (vid. jer ako se tak va smesa sarno po pari i ostavi kratko vreme. cvetni pigmenti) i mirislli sas· lojci koj~ na uplasenog bolesnika deluju i prijalno. takva smesa nije dobra. YO' deci racuna 0 njillOvom farmakodinamskom dejstvu. sli· cnog dejstva i one se rnedusobno dopunjuju. pa l ek ne· posredno pre upot re b e usill1javati do pOlreb ne velicine V ·I1a. mikroskop· ski sitnim zlezdama 1 1a povrsini lista i cveta ne smeju se kuvati.. kima i nekih drugih aromatic nih droga nalaze se duboko zalvoreni u cvrstim tki· virna. znalac ki nacin izrade i kulturnog serviranja caja. pri· jatan miris i ziva boja. jer se ml cvenj em zna tno povecava povrs in a b iljnih ces lica i otva raju' putevi razornog u t icaja kiseon ika. neee doci do potpune ekstrakcije lekovilih sastojaka. . Droge c iji se mirisni lekoviti sastojci nalaze u ndnim . zbog cega ove plodove pre upotrebe treba zdrobiti.Za lek j e najbolje naciniti caj od jedne je· dine biljne vrs te. nepostojana jedinjenja koja se brzo gube. a taj psihosugeslivni mo· menal nik'a ko ne srnemo potcenjivati. Farmakodinamska podela lekovitog bilja). svaka biljka iIi grupa bilja· ka iii organa na drugi nac in otpustaju svoje le kovite sastojke pri pripremi le kova. Prosti i mesani cajevi. . Eto zasto farmaceut. miri sni lekoviti sastojci u plodovima ani. jer je ekstrakcija lekovitih sastojaka iz takvih biljaka laka i vrlo brza. biljaka. vlage i dr ugi h negativnih cin ilac Ci. na primer. drugacij e fa nnakodi· narnsko dejstvo i. kim a itd. Osim toga. gub lj enje Ie· k ovitih sastojak a b rie . Ima. Naprotiv.na povrsini. moraca. Terapeut mora 1I0diti racuna ne samo 0 izboru odredene biljke za Ie· cenje odredene bolesli nego i 0 tome koje bilj'ke srneju uci u rnesan caj. nairne. to su farmakodinamski sin erg i 5 t i. a pogotovu farmakognost mora paziti koja se bilj· ka s kojom smc i moze mesati.92 LECENJE BIUEM Usi tn j ava'1/e d roga t reba vrSi l i "eposredno p r e upotrebe. ekstra· hovati lekovite sastojke. utoliko je k varenj e. sa tehnolos ke tacke gledan o.s a. zato slo se lekoviti sas tojci bolj e i du ze cuva ju u celin i nego u rezani m iii sam leveni m d rogama. na su vo m i hladnom mes lu. odmah poklope i posle 5-10 minuta mogu se upotrebiti kao lek. Zbog toga se droge moraj u cuvati cele i 510 bolj e zapakovane. na jbolje presovane iii hermel icki zapakol'ane. Zbog toga se pri izradi mesanih cajeva 0 svemu tome mora voditi ra· cuna. Ie· koviti sastojci ce izvetriti zajedno s vodenom parom. prema tome. Mesanje ovakvih biljaka ne sarno da je rnoguce nego je. cvetni caj spravlja mesanjem cvetova i da se drugi biljni organi ne dodaju. Vekovni obicaj je u apotekama da se. sarno od k arnilice iii sarno od sleza . lz njega je. Ukoliko je us itnjenos l d roge veca . ako se dllie kuva. Higijensko i estetsko pakovanje. zato s to svaka biljka ima d rugi hemijski sas tav. pornazu i pojacavaju sopstveno lekovito dejstvo. lekoviti saslojci cvetova su vrlo osellji· va. sale pa.

Poznavan. tek uzabranoj. kao sto je slucaj sa digitalisorn. Tu dolazi do izraia ja. U drugirn delovirna sve ta rnogucnos t upotrebe svefeg bilja je sve rnanja ukoliko se vise ide prerna hladnirn delovirna. nadimanj e i t egobe u trbuhu. p a samirn ti m i n j eno farmakodina msko dejs tvo.va. ima i takvih bil jaka koje imaju suprotno dejstvo. Sarno covek blizak prirodi uvek rnoze upotrebljavati sveze lekovito bilje. antiflogist icl1o dej s tvo azul ena. razenorn glavnicorn i rnnogirn drugirn lekovitim bilj ern veorna vaznirn za terapiju. zbo g cega ti ~ric a ima tako siroku i raznovrsnu prirnenu. Na primer. Zbog toga su zive biljke fiziol oski najaktivnije. za ur ed ivanj e neuredne stolice. Mesavdna kamilice. tr ave od srdobolje. boJesnih ociju. bezmalo zivoj biljci svi lekovini sas tojci ostali nepromenjeni. vi soka temperatura. durdevkorn. deluj e st ip ticno. i najlekovi1ije. u glavnom upa le sJuznice n ajosetljivijih i najnefnijih d elova tela. . u va. pa kovanja. sluzi. . srean ika iii neke druge tanin ske. tako da je potreba za osusenirn lekovitirn biljern i gotovirn Jeko\'irna iz godine u godinu sve veca. smoIe i drugih lekovitih sas tojaka. Ako Sl: smeS i kamilice inane do da zdrobljenog ploda ani sa. me teo ri zm e.I ZRADA I UPOTREBA BIUN IH LEKOVA 93 Naprotiv.sa cirom na zelucu. pogre~ no bi b ilo spravit i caj od smese h ras tove kore . caj ce otkloniti gasove.Kao i druge droge i nj en sas tav j e v rlo slozen. ali i to sarno u tropskirn i suptropskirn krajevirna.ike. Ako se ka milica p o rnesa s lis torn pitorne na'ne . svetlost. izornerizacije i dTuge duboke promene grade i njenih aktivnih sastojaka. sve je vise ljudi koji napustaju prirodu i p r e laze u industriju i gradove . plod ova oel pasdrena iii n eke druge an trah inonske droge koj a deluje p rotiv za tvora . dobija se dobar caj pro tiv proli. nlse i sla tkog ko rena ublaZava bolove osoba .Neosporno je da je upotreba sveze biljke iii nj enog soka najbolja i najcelishodnija. od kojeg potice modropl ava boj a ulj a k arnilice. . Ali ova biljka ima jos i fl avonoida. Kamilica se n aj cesce upotreblj ava sarna. Osirn toga. opore droge ko ja za tvara . pojacace se nj eno holagogno i urnirujuce d ej stvo na zucni rne hur.i kore od k rusin e i zest. Modema far maceul ska industrija proizvodi neposredno oko svojih Ivorl1ica sve ono bilje koje je va zno za izradu kvalitetnih lekova od svezeg bilja. p re svega. Pomesana sa ivom-travom. plavog uglj ovodonika . to su farl71 akodinam ski ant a go n i s t i. prenosa . Sveze bilje i biljni sokovi. cuvanja i prerade lekovitog bilja n e mogu spreCiti sporije iii b rZe razlaganj e nekih lekovitih sas toj aka. a kad se ovoj smesi doda n an a. primors kim lukorn. Ovo se osobito n egat-ivno odrazava u onim biljkarna u kojima su lekoviti sastojci nepostojana jedinjenja. m oraca iii kima. I najbolji nac ini susenja. jer su u svezoj. kiseonik. U nas jc na jvBe u upo4eb l evet kamiliee. razne hemikalije i d rugi ciniooi izazivaju u bilju hidrolize. Op ~ te urnirujuce dejstvo ove s mese povecace se ako joj se dodaju listovi rna ticnj aka. Enzimi. oksidacije. n osa i pol nih organa . pogotovu za lecenj e decjih proliva i bolova u trbuhu. hmelja iii od olj ena. kamilica j e odlican t onik. dakle. gorocvetom. Karnilica i lan eno serne daju dobro sredstvo za lecenj e opekotina itd. vlaga. jer se ispostavilo cia su takvi lekovi potpunijeg i boljeg dejstva od onih dobijcnih od osusenill biljnih organa. proti v proli va .ic h emij s kog sas tava i farrn akodinams kog dej s tva hiljaka ornogucava te rapeutu da kornbinuje smese lekovitih cajeva.

sokovnike. a ' one posle jeJa moze svako prema svom ukusu zasladiti. ostatak ispresuje.94 LECENJE B1UEM S veze bilje i biljl1 i sokovi sad rze prirodl1 e. enzirne. od nekoliko milimetara do vise santimetara. 00macins tva. Za spravljanje cajeva u domaCins tv ima droge treba rezati neposredno pre upotrebe. presc i sl. VrSi se 5 propisanim rastvaracem jednom i'li viSe puta. Diljari moraju 0 tome voditi racuna. he terozide. zasticena od svetlosti. ekstrakta i drugih galenskih oblika lekova. Ukoliko se droga sitnije izreze. Za duzu upotrebu bocice sa sokovima mogu se pasterizovati zagrevanjem J sat na 70-80 oC. Droge se rezu na razlicire nacine i u raznim duzinama. razume se. Posle toga teenost se ostavi nekoliko dana na hladnom mestu. utoliko ee caj biti bolji. od grade i hemijskog sastava droge. Mlevenjem se dobijaju praskov. daju se u zelatinoznim kapsulama i u drugim vidovima. po kafenu kasicicu i slieno. jer ee iz sitnijih delica biti bria i potpunija ekstrakcija lekovitih sastojaka. u sko roj buducnosti osvojiti uku s potrosaca. a ekstrakti sjedine. Farma kopeja propisuje velieinu otvora sita i rcSeta za svaku rezanu drogu pre upotrebe za izradu cajeva. jogurtu. umesto da pomafe takvo brasno. Dobij ene sokove razliti u male ciste suve boc ice j cuvati na hladnom mes tu. Laneno bralino se brzo uiegne. da se izbistri i onda filtruje. Treba ih piti bez ikakvih dodataka. U apotekama i farmaceutskoj industriji ad praskova se . s licno voenim. Mora se raditi pazlji vo i cis to. U preduzeeima za proizvodnju i prome t lekovitog bilja postoje seckalice raznih tipova. Praskovi se upotrebljavaju uzimanjem navrh noza. Pretpos tavlja se da ce i ovi sokovi. tablete. 1 1epromel1 jel1 e komplekse svih lek ovitih m alerija: a lka loide. Ovo se cini radi taenog doziranja. Najcesee se razmute u vodi i piju. zasticeno od svetlosti. rnedu iii voenom soku. osobito sa drogama jakog dejstva. tinktura. tc k uzabra nog le kovi tog bilja sadrie sve lekovitc sas tojke bilj ke i zbog toga je to fa rm aceuls ki oblik koj i osvaja terapiju. osobito one koji se trose pre jela. cesce rnuekajuei. Sokovi isced el1i iz sarnl eve nog svezeg.izraduju pilule. najjednostavnije os trim nozem. sto zavisi. u zatvorenom sudu od stakla iii porculana. Rezal1 e drogc se upotrebljavaju za spravljanje lekova. vita mine. Izrada lekova ekstrakcijom vriii se na razne nacine. Samlevene droge treba odmah potrositi. mogu koris titi sarno one cime raspolazu: mlin za meso. ali sarno neposredno pred upotrebu. na jbolj e u fri i id eru . Praskovi. p rovita min e. jer otkupna biljarska preduzeea imaju standardne propise 0 duzinri izrezane droge. jer se brzo kvare i gube lekovitost.i razne krupnoce. sapo nine. . pre svega. j er su oni najp·r irodniji oblik leka. Zbog toga se sma· tra da le kovi proizvedeni od svezeg bilj a imaju najbo lju perspekti vu i d a ce farmaceuts ka indus lrij a u skoroj buducnos ti biti usme rena u tom pravcu . one odmaze. Posle dovrsene maceracije teenost se procedi. samlevel1e droge spravljaJju 5e od osusenih organa lekovitog bilja. jer ima mnogo Olasnog ulja. fitonc ide i m noge d ruge pozna te i za sada jos nepozna te farmakod in am sk i ak ti vne ma le rij c "aine za pro fil a1ksu i terapij u. Droge neprijatnog ukusa i mirisa piju se razmucene u mleku. Maceruje se odredeno vreme. lugoslovenska fannakopeja daje ovaj propis: Maceracija je eks~rakcija droga odredene usitnjenosti na obicnoj temperaturi.

a za iz· radu tinktura mogu se upo trebiti i perkolatori od 40 do 60 em duzine. Na dno perko latora stavi se sta· klena s lavina iIi druga naprava za otieanje i perkolator vertikalno pricvrsti na stativu. Prema kolicini droge koja se mora ekstrahova ti uzima se pri izradi ekstrakta per· kola tor odrec1enog precnika: do 100 g droge uzima se perkolator prec nika oko 2 em. tako da pre kola tor bude dl'ogom jednoliko ispunjen. Ispitivanje da Ii je droga dovoljno ekstrahovana vrSi se ovako: a) Kod alkaloidnih droga: odredena kolicina perkolata koji istece pri zavrsetku perkolacije (a koja je kolicina naznacena za svaki pojedini ekst· rakt) zakiseli se sa 2-3 kapi razblazene hlorovodonicne kiseline i is pari na vodenoj pari do suva. Dobro se izmesa. Perkolacija se vrs i ovako: propisno usitnjena droga nakvasi se jednoliko odredenim ras tvarace m (menstruumom). iii se u malim kolicinama doliva tako da droga bude uvek 'pokrivena slojem 1'3stvaraca od 2 do 3 em visine. Tecnost zaostala u drogi ispresuje se i sjedini s ekstraktnorn tecnoscu. Ovako natop ljena i delimicno nabubrena droga pl'otera se jos jednom kroz sito (III) i stavi u perkolator. U ovako priprernljen perkolator pusta se rastvarac iz podesno name· stenog rezervoara. Ostatak se rastvori u 5 eem vode i rastvor filtruje. i ostavi da stoji ce tiri sata zasticeno od svetlo~ti. do 300 g droge uzima se perkolator precnika oko 3 em.000 g droge najvise 60 kapi u minutu. Vr ~ i se s propisanim ras tva race m jednako kao i mace· l'acija. slavina se zatvori i dr-oga ostavi da se maeeruje 12 sati. do 1. filtrat srne sarno opa· lizovati. Perkol ae ija se nastavlja sve dok droga ne bude gotovo potpuno ekstrahovana. Svaka frakcija perkolata treba da bude po tezini priblizno jednaka kolicini droge koja se ekstrahuje. Kad se bistrom filtratu doda 3 kapi Majerova reagensa. Za izradu ekstrakta moraju se upotrebiti pe l'kola LOr i od stakla iIi poreulana 80-100 em duzine. Posle ovog vremena teenost se is pus ta tako da na svak·ih 100 g droge istece 5 kapi u minutu. Ekstrahovanje se vrsi s toli· korn kolicinom rastvaraca da se dobije onoliko frake ija perkolata koliko je za svaki pojedini ekstrakt odredeno. Perko lacija je ko ntinuirana e ks trakeija droga odredene us itnjenos ti na obi cnoj tempera turi i vriii se u perkola torima. a za 1. a to se postize lagani m ispustan jem vazduha kroz slavinu na dnu perkolatora. Pre punjenja stav i se malo pamuka na dno perkolatora. Gornji sloj droge malo se nabije i pokrije slojem hartij e za filtrovanje iIi slojem pamuka.000 g droge uzima se perkolator prec nika oko 5 em.IZRADA 1 UPOTRE BA BIUN IH LEKOVA 95 Diges lija je CkS lrake ij a droga odredene usiLnj enosti na povi ~e noj tern· pera turi (40 0-50 0). Isto· vremeno se iz rezervoara dodaje u perko lator toliko rastvaraca da se nad drogom nalazi uvek sloj visok 2-3 em. Punje· njt: se vrsi s malo droge i pri tom lako potresa. Rastvarac mora prolaziti kroz drogu veoma lagano. Kad pocnu izlaziti prve kapi perkolata. Zatim se lako nabije u podesnu bocu ~ irokog grlica. izgnjeci i protera kroz s it o (III). koja se moze dobro za· tvoriti. tako da se na 100 g drogc upo· trebi 40-50 g rastvaraca. .

gipsom i dr. a isparena voda dopuni se vrucom destilovanom vodom. Poslednji deo poslednj e frakcij e pe rko la la mora bili gotovo bez boje. nasa farmakopeja (od 1951) daje ovaj propis: VISI Izrada. mIrlsa i ukusa .ine. Posle toga prenese se u podesnu pos udu za infundiranje i prelij e propisanom kolieinom kljucale destilovane vode i zagreva pet minuta u vodi na temperaturi od 90 0 . Sudov i u kojim a se vrsi isparavanje moraju biti od slakla. a ponekad i od vode. kojorn je ispran ispresovani ostatak ekstrahovane droge. Posto mnoga domaCinstva lie mogu da nabave destilova nu vodu.og toga nasa i s~rane farmakopeje dozvoIjavaju jcdino upotrebu destilovane vode. tj . a sme imal i sa mo slab m iris i ukus na drogu koja se ekslrahuj e. sa srnrdIjivirn gasovima. To je naj cesci oblik spravlj anja bi ljnih lekova u domaci nstvima i u svakidasnj em zivotu se naziva »spravljanje caja «. kreene vode. Osobito su nepoPOSUDA ZA SPRAVWANJE CAJEVA doone tvrde. Da bi se dobio kval. Infuzi od alkaloidnih droga jzraduju se na isti nacin.i tetan infuz. desetak minuta prokuva u otvorenom sudu. sarno sto se droga kvasi i gnjeci s vodenim rastvorom limunske kiseline. Posle toga se izvadi iz vode i. od kvaliteta same droge. eesce mesajuci. ali isto tako i od vei5 tine izrade. 111fuz ii i oparak je eks trak t dobijen najeesce prelivanjem droge klju calom vodoln. iIi se upotrebi voda kojom se raspolaze. kao i kisnica. jer je i ona vrIo m eka. Teenost se ostavi krace vreme da se slegne. Ekstrakti i tinklUre a lkaloidnih droga moraju se razb lai iti do normir ane sad rz. Koncen lrovanje ekslraktnih teenosti vrsi se is parava nj em u vakuumu na le mpe ra turi najvi se od 600 do propisa ne kon sis tencije. . odnosno sveze usitnjena (sito IV) dro- ga prognjeei se u porculanskom tarioniku s toliko hIadne destilovane vode da bude jednoliko prokvasena. a posle toga odlije se od taloga .96 LECENJE BIWEM b) Kod os l alih droga ispilivanjem boj e. do propisane kolieine. Mnoge vode ni su podobne za . Kvalitet zgo tovlj enog infuza zaod mnogih cini laca. 5-1 0 g d roge prelije se sa 100 g kljueale vode. moze se upotrebiti i Cisla prokuvana kis1'lica. pre svega. blago presujuCi ostata. Zb. izradu lekova. ostavi oko pola sata da se ohladi. Zatim se teenost proced i. Kiseline se uzima pribliino toliko koliko je propisano da droga minimalno sadrZava alkaloida. porculana iI i od drugog in diferenlnog mate rij a la. Obicno se izraduj e od droga neznije grade i od p nih koj e imaju termo labilne Illaterije i one koje is paravaj u (eta rska ulja). Sitno isecena (sito III). cesce mesaju6i. ali se pre upotrebe.k na cediIu. a jos su gore one sa mnogo gvozdevih soli. Naj eesce se spravlj a 5-10 % -niinfuz.

prelije polovinom propisane kolicine hl aclne des tiLova ne vade i ce~ce m e~a iii mucka cetvrt sata. 1nfusurn SaZep izraduje se ~ao Mucilago SaZep. ' Infuzi s dodatkom kiselina izraduju se u sudu od stakla iii od porcu lana. ostavi da se potpuno o hl adi. aka nije drukcije propisano. u dvori~tu raste kamilica. na primer. Mlecna kasica od kamilice sa sluzavim drogama je izvrstan narodni lek za lecenje opekotina (osobito ad suncanja). a na njivi treba posejati malo lana. do propisane kolicine. U gotov infuz mora se dodati l{)<1/o eta nola./ ZRADA I UPOTREBA B/UNIIi LEKOVA 97 Pri izracti 1l1fL/sum radicis Jpecacuc/l1hae mora se za svakih' 05 g droge doclati I kap razb lazcne hlorovodonic ne kiseline. Posle toga prelije se. za sazrevanje cireva "potkoznjaka«. kojom se ispere ostatak eks1rahovane droge. blago pritiskujuci. Infuz od sluzastih droga izraduje se ovako: Isecena droga (Radix Althaeae) (I-II). kao lito je. Napomena: Infuzi se ne smeju filtrovati kroz hartiju za filtrovanje. Duzina kuvanja je oznacena za svaku drogu. cesce mesaj uci. kojom se ispere ostatak ekstrahovane droge. 20-strukom kolicinom destiLovane vade i maceruje hladno. osobito domaCinstvima na selu. celo iii samleveno. Umesto lanenog. .Jos bolje deluje laneno seme koje se maze (za nuzdu) popariti zajedno s kamilicom u prasku. Za svaku vazniju drogu naveden je nacin spravljanja i upotrebe infuza.isi ad grade i svojstava lekovitih sastojaka same droge. Posle toga se pazlj iva odlije kroz tanak sloj destilovanom vodom nakvasenog pamuka i dopuni potrebnom kolicinom destilovane vade. do propisane koliicne. Dekokt iLl odvarak je ekstrakt dobijen kuvanjem droge £I vodi. . pa se oceuena gusta. jer imaju mleka. uboja i upala koze i sluzokoze uoplite: potrebna koliCina u prah smrvljene kamilice popa'r i se neophodnom kolicinom kljucalog mleka. pola sa ta ceSce mesajuci. sluzava teenost pomelia s mlakom kamilicom i time' ablaze bolna mesto. iii cela droga (Semen Lini) brzo se ispere na cedilu iii na situ s malo hladne vode. Infuz se mora izdavati u tamnom sudu. Zatim se prenese u pocl esan sud za infundiranje iii u bocicu iii tikvicu. Za tim se izvacli iz vocle i. Infuzi od droga s termolabilnim materijama. Posle toga do cia se drllga polovina kljucale des tilovane vade u hladni macerat i zagreva pet minuta u vodi na temperaturi ad pribli zno 650. aka nije drukcije propisano. 1I1fusu1I1 Sennae mora se procediti tek kad se potpuno ohladi. kroz ta nak sloj pamuka i dopuni potrebnom koliCinom hladne destilovane vode. a zav. Ovaj jevtin i svakom pristupacan lek svima se preporucuje. izraduj e se ovako: Droga u pulusitnom prasku (V) prog nj eci se u tarioniku s toliko hladne destilovane vade cia bude jednoliko pokva~ena. Moraju se izdavati u sudovima s natpisom "Pre upot·rebe promuckaj« i "Cuvaj na hladnom mestu «. Zatim se procedi. maze se na isti nacin upotrebiti dunjino seme. u drugi sud se s-tavi laneno seme u mlako mleko da stoji 2-3 sata. 111fusuI17 Digitalis. cesce mesajuCi.

dekokti se izraduju od droga evrsce grade i od onih koje imaju lermoslabilne materij e. od nosno svde usitnjena (sito IV) droga prognjeei se u porculanskom tarioniku s tolilko hladne des tilovane vode da bude jednoliko prokvasena. 500/ 0 i 700f0-ni alkohol. Kao i za spravljanje infuza.otrebe promuckaj« i "Cuvaj na hladnom mestu«. Jugoslovenska farmakop eja II (1951) daje ovaj propis : I zrada. vodeci raeuna u kojoj se koncentraciji najbolje . k ojom je ispran isp resova ni ostatak ekstrahovane droge. Dekokti s dodatkom kiselina izraduju se u sudu za kuvaJl1je od stakla ili porculana. slabo presujuCi ostatak na cedilu . . ad droga jakog dejstva u apotekama se spravljaju tinkture perkolacijom. a u nemogucnosti iii nedostatku.3 g razblazene hlorovodoniene kiselinc. Sitno isecena (s ito III). Dekokti od alkaloidnih droga izraduju se na is ti naein. 3-5 g droge n a 100 g vode. a i~ parena voda dopuni V'fUcom deslilovanom vodom . Za izradu Decoctum corticis Cinchonae treba umesto limunske kiseline upotrebiti na svaki gram kore 0. Obieno se uzima 1 dec droge i 5 delova rastvaraea (200f0-ne tinkture). Ponekad se za spravljanje tinktuTa upotrebljavaju i ekstTakti droga. i za dekokte j e najbolje upotrebiti des tilovanu vodu. etilnim ili obienim a'l koholom) ·razne koncentracijc ili mesavinom alkohola i etra. pogotovo u hitnim slueajevima: odredena kolieina ekstrakta razblaii se potrebnom kolieinom alkohola da se dobije ieljena koncentracija tinkture (200/ 0 iii 10%). Napomena: Decoctum radicis Althaeae izraduje -se kao sto je opisano u elanku Infu zi.r astvaraju lekoviti sastojci odredene biljke. Izraduju se 3-5%. Zatim se prenese u sud za kuvanje i prelije propisanom kolieinom hladne desti lovane vode.98 lECENJE BIUEM Za razliku od infuza. Tinkture su teeni. a posle toga odlije se od taloga. Kiseline se uzima priblizno toliko koliko je propisano da droga minimalno sadriava alkaloida. rede iznutra. tj. le kovite sas lojk e koj i se ne razlaiu na povisenoJ temperatu r i. sarno ~to se droga kvasi i gnjeei 5 voden im rastvorom limunske kiseline. Naj eesce se koristi 40 0 / 0 . Dekokti se ne smeju filtrovati kroz hartiju. Decoctum Salep izraduje se kao Mucilago Sa/ep. Jo~ vruca teenost procedi se. do propisane kolieine. pogotovu one jakog dejstva. Posle toga se zagreva u vodenom kupatilu dok se ne postigne temperatura najmanje 90 0 i greje dalje pola sata na toj temperaturi ee~ce me~aj u ci. obojeni oblici lekova dobijeni ekstrahovanjem droga alkoholom (etanolom. tj . ad droga jakog dejstva dekokti se s pravlj aju u apotec i pre ma propisu lekara. Dekokti se moraju izdavati u sudovima s natpisom "Pre up. Medutim. Teenost se os lav i krace vreme da se slegne. ove tinkture se izdaju i upotrebljavaju sarno prema lekarskom receptu i uputstvu! VeCina tinktura se primenjuje za unutrasnju upotrebu. tinktura od ljute paprike upotrebljava se spolja. i to 1 dec droge ekstrahuje se sa 10 delova rastvaraea (100/o-ne tJinkture). najeesce u obliku kapljica. u zima se prokuvana ki ~ ni ca iii obiena voda.

rastvaranjem cvrstih lekova u vinu iii ekstrakcijom lekovitih sastojaka maceracijom lekovitog bilja u vinu. raz li je u bocice. Jedan deo dobijenog dijalizata treba da odgovara jednom delu droge. Ponekad je vinu potrebno prethodno oduzeti tan in. a l:esce perkolacijom. ekstrakti se spravljaju rede maceracijofll. I zrada. Da bi se s to potpunije eks tra hova li lekoviti saslojci iz clroga. da bi se spreeilo razlaganje nepostojanih materija. taka da se u farmaciji sp ravIjaju: teeni. Pos ta ukuvava nj e traje dugo. To su teoni preparati koji se izraduju me· sanjem lekova s vinom.10 dana cesce mesaj uCi.IZRADA I UPOTREBA BIUNIH LEKOVA 99 Aka ni je drukcijl:! propisano. Taskiseljavanjem) na obienoj lemperaturi . zitki ekstraktoi sadde vise aktivnih saslojaka. U nedostatku cis tog apotekarskog a lko hola maze se kris titi rakija od 40 do 50 0/ 0 _ Ekstrakti se izraduju s lie no tinkturama. ali se posle e kst rakcije droge i filtrovanja uparavaju do zelj ene konzistencije. a suvi su iii u prasku iii u obliku lakih. sirupi i dr. dobra zapu si drzi na hladnom i mracnom meSlu. cuvaju se potpuno suvi u boCicama zalivenim parafinom iii voskom. Prop isno us ilnj ena i prosejana droga s lavi se u s lakl enu leglu i prelije odredenom kolicinom rastvaraca. Suvi ekstrakti ne smeju imati vise od 5'/0 vlage. Od ekstrakata se izraduju razni galenski pTeparati: pilule. tek uzabranog bilja. fi llruj e kroz harliju za fill rovanje . tablete. ostavi da se s legne i izb is tri. - . Dispertl su posebni farmaceuts~i oblici u obliku pra. U novije vreme farmaceutska industrija sve viSe koristi sveze. sve se vise primenjuj e uparava nj e u vakuumu.ska. Uzabrani biljni organ se samelje u kasu i metodom dijalize ekstrahuje vodom iii vrlo razblazenim alkoholom razlicite koncentracije. taka da se sve ova obavlja na relativno niskoj tempera turi (20-40 0 ). Zilki i suvi ekstrakti. poklopi i drii u podrumu 8. zbog cega nemaju mineralnih soli. obe leenos ti pomesaj u. Dijallzati su teeni ekstrakti svezeg. drazeji. a suvi najvise. dobijeni u industriji centrifugalnim rasprsivanjem biljnih ekstrakata. tinkture se izraduju maceracijom (mocenjem. To su vrlo dobri suvi biljni ekstrakti standardnog sastava koji se mogu cuvati i tacno dozirati o Osobito su traZeni disperti izradeni od svezeg lekovitog bilja. ostatak se dobro iscedi. osobito onih jakog dejstva. Mediclnska iii lekovita vina se spravljaju na razlicite nacme i koriste u naucnoj i u narodnoj medicini. pod snizenim vazdusnim pritiskom. Teeni ekstrakti se izraduju taka da 1 deo ekstrakta sadrzi le kovite sastojke jednog dela suve droge. zivo bilje za spravljanje ekstrakata. tako da se na svaki litar vina doda 10 grama vodenog rastvora cis tog zelatina (1 deo na 9 delova vade) . Pos le toga se odlije. zitki ekstrakti imaju gustinu meda. rastresitih komada. U farmaceutskoj industriji se proizvode dijalizom. 0 cemu lekar vodi racuna kad ih prepisuje bolesniku.

Osim navede nih kasica za spoljrzu prim el'nl. Kod odnosnih bi· Ijaka je opisan postllpak spravljanja. Ka~ica. pre ko toga se s tavi loplo. sredrzja iii terapijska doza nalazi se izmedu maksimal· ne i minima-Ine i predstavlja ikohiOinu leka Ioojom se postiie najJ bo1je dejstvo. bolje je upotrebi ti crno vi no. vosku. njenog fa r· makodinamskog dejstv a . poma· zu dejstvo sluzi lana. nekad se s la\' lja sto toplija . po· trebno je ce~cc mllcka ti da se ~ t o pOlpunije izvuku lekov iti sastojci droga. a a ko droge imaju tanina (opore). flegm ona i apscesa) . p revij e cis tim platnom. Fina emulzij a mao snih kapljica i kazein mleka deluju kao farmakodinamski sinergist i. Kasica od sl aCice rz i kako se rze slll e spravljati na visoko j tempera tll ri. Maceracija obicno traje oko mesec dana. konzislencij l!. To je naj eesce dijetalna hrana i lek koji se krace iii duze kuva da bi se dobio s to slu zaviji proizvod : salep . neu:lezene. Masnu podlogu treba ras top iti na yo· denoj pari. ovas. svinjskoj masti. pirinac i dr. Ovo je potpuno opmvdano. belog sleza. melem.100 lECENJE BIUEM Upotreb ljava se najbo lje bela vin~. lanolinu i drugim podlogama. IIi se kuva s malo vode. Zato se ova kataplazma sprav lj a m esa nj em s laeic inog b ras na s pOlrebno m kolieinom vode o d 20 do 300 na ob icnoj te mpcraluri. kao sto su e tars ka ulj a i njihovi sastojci u miri s nom bUju. gaveza i drugih mucilaginozn ih droga. Maksimalna doza je najveca koIicina lelca koja se moze podne ti bez znakova' nepodnosljivosti i trovanja. Medicinska vina treba sprav lja li i cuva ti u s lak lenim sudovima u mracllom i hladl1oll1 podmmu. minimalna doza je najmanja kolicina leka kojom se postize odre· dena lekovito dejstvo. To isto vazi i za izradu kasice od crnog i belog luk a i drugih biljaka sa sum· pornim h e teruzidima. u knjizi su opisani i naC lnt o izradi ka sa za w l ulrasllju upolrebu. Masti mo· raju biti sve:le. je r i e isto mle ko deluje kao dob ro s'l'ed s t~·o za ubla:iavanje bolova i posledica od upale koze i s lulmice. Doziranje lekovitog bilja zavisi od hemijskog sas tava droge. Stari i oprobani nacin je spravljanj e kas ica u mleku umesto u vodi. jer bi se unis tili enz imi i na taj nacin sp rec ili os lobodenje i dej s tvo le kovi· tog sastojka droge. Lekovite masti se najcesce izraduju diges tijom biljnih droga u ma snom ulju. dunje. Vrela ka~ica se I'azma:ie na cis to bela lane no ii i VlI· neno pla tno i po laze na bolno ili ozledeno mes lO na telu . Lekovite masti se izraduju u emajliranim. a nekad hladna kasica. stakle· nim m porculanskim posudama i cuvaju dobro zatvorene na hladnom i mra· cnom mestu. S iln o sam levena dmga u obliku bras na najceSce se popari s pOII'cb nom ko li cinom kljucale vo dc da se dobij e kasa ze lj ene gus tin e. vun eno p la tno (ka· ta plazma od lanenog bras na koja se prime njuj e za lecenj e zapa lj enja lint f· nih sudova. Bliza upulstva 0 izradi i upolrebi poj edinih lekoviLih vina iznesena su kod odnosn ih droga. . ~ to je opisano kod pojedinih bi ljaka. ka taplazma sprav lj a se na razne nacinc. IIi se smlacena kasica razmaze na bolno meslo. Ma· terije koje lako vetre . a isto tako . i diges liju u toploj vodi odredene tem perature. cicvarica. terapijske svrhe i bolesnika . Doza je odredena ko· !ieina leka koju treba m:eti odjednom iii u toku dana. dodajll se na kraju kad se ras topljena masa na pola ohladi.

stanje uhranjenos ti. 0 ~e mu lckar s trogo vodi ra~una. Gorki lekovi se uzimaju pre jela. Zbog toga se u toku leta moramo pobrinuti da od svega ~to nam je potrebno naberemo. Kao ni pica. tezinu bolesti. ~to prose~no iznosi 1 supen u ka~iku.roge se dozi. na pol. Za lek se koristi zivo. ili slme za izradu raznih prostih iii slozenih lekova u apoteci. ni lekove ne treba naglo. protiv smetnji u zelucu itd.jli !ista repusine na ope~ena iii ubijena mesta na telu. Pre svega. Po~to mi Ziov. to nemamo preko cele godine zivog bilja kao oni u tropskim predeiima. .4 4. trudnoca) i dr.ie­ va zivo bilje je lekovitije od osusenog. na primer. Iii kad se listiCi hajdu~ice medu prstima uvaljaju u loptice i to guta pre jela za dobijanje apetita. 1 koren Ja I 2-5 g cvetova i listova. treba \'oditi ra ~un a i 0 individualnoj preosetl~. stavljanje lista bokvice na posekotine .a nem aJ ~ vagu koja moze da meri male koli~ine. U vecini slu~a. a neka domacm stv. Evo pribliznih pojectina~nih doza za boles nike od 1 2. Od njega se .IZRADA I UPOTREBA BIUNIH LEKOVA 101 Srednja doza sokova iz svezeg bilja je po 1 ~ajna . osu~imo i dobro zapakujemo. jer duzim stajanjem gube lekovitost. zavisi od uznista bolesnika. sirovo i osu~eno bilje.7 7-14 14-20 20-70 godine godine godine godina godina godina godina 1/ 12-1/10 doze 1/8 -1/ 6 doze 1/ 6 -1/4 doze 1/ 3 doze 1/ 2 doze 2/3 doze 1 doza Osim lIzrasta.izraduju razni lekovi. Blib obave~tenja 0 nacinu izrade lekova od bilja ~italac moze dobiti od mesnog apotekara. Bilje se upotrebljava spolja i iznutra.raju u gra mov ima. Sokovi iz voca i povrca mogu se uzimati i u veCim dozama. ali kako je to ~esto zametno. jer se susenjem mnogi lekoviti sastojci menjaju i gube. nego postepeno.i mo u umerenom klimatu. PRAKTltNA UPUTSTVA 0 UPOTREBI LEKOVITOG BIllA U DOMACINSTVU Upotreba lekovitog bilja je raznovrsna. polako.i'Vosti izvesnih osoba na odredelle lekove. Suve d. ond a se naj~e~ce droga uz~ma u t. odjednom pOptti. u vi~e doza da ne bi opteretili zeludac i da bi lek bolje delovao. Na doziranje droga uti ~u mnogi ~i­ nlOCl. Tim poslom se bave apotekari (fa'lTIlaceuti). ili 6 do 9 grama k?re.iii supena ka~ika vise puta dnevno.3 3. Od osusenog bilja se tucanjem i mlevenjem prave praskovi. Praskovi se upotrebljavaju za le~enje unutrasnjih i spoljnih boles'ti. Najjednostavniji i najprimitivniji na~in le~enja je upotreba pojedinih delova bilja. Praskove je najbolje i'Zradivati neposredno pre upotrebe.n prsta. razna fiziolo~ka stanja (menstruacija.

Izvesni lekovi. ali se oni greju na vodenoj pari. nije dobro sto svi taj koren kuvaju . u poklopljenom sudu. U nas se koren belog sleza sve viSe upotrebljava. Listovi i cvetovi bde otpustaju lekovite sas tojke nego kore i drugi cvrs ti i debeli orgaru . Droga se sto bolje isitn i. j er kuvanj em gube. mogu se izradivati i u dobrom cmom vinu. uvek se mora dobro izmesat i. sve do nove . ali se moze ponekad ostaviti i duze da bi u vodu preS lo s to vise lekovitih sastojaka.i 30 do 40 minuta da se biljka kiseli u vreloj vodi. zatim treba procediti . Uglavnom. pored ostalog. treba ostavit. Ako se za kucu izrad uj e mesan caj od vise vrsta bilja. Tim mesanim cajevima ces to se dodaje razno cveee zivih boja i prijatnog rnirisa da bi caj imao leps i i privlacniji miris . n evena. pored aspirina i kombinovanih tableta jos i raznog bilja. ruze. sto psihicki. treba da ima u dovoljnoj kolicini preko cele godine. nestru cna izrada ca jeva i suvise mala kolicirw bi/jke koja se upotrebljava pri tom e. Na isti nacin mogu se spravljati . majkine dusice. turcinka. cesce mesajuci. nanu. nego svaka cetvrt sata po jednu ka ~ iku. razblazenom alkoholu i tome slieno. DOMACA APOTEKA LEKOVITOG BILJA Zasto pesaei ti desetine kilometara do apoteke za dvadesetak grama titrice. nego se stave u cist sud i preliju kljucalom vodom.i be li slez. a osobito sa decom. pozitivno utice na bolesnika. zasladiti medom i piti. Medutim . jer se iz ce log biljnog orga na teze i nepotpunij e iscrpljuju lekoviti sastojci nego iz is itnjenih. To nije dovoljno. majkinu dus icu iii ne ku drugu mirisnu lekovitu b iljku. da bi se iz nj ega sva sluz izvukla. Cvece. cmog sleza. osobito za jacanje i za leeenj e organa za varenje. Gotovo je redovna poj ava da se na pola litra vode stavi nekoliko cvetica lipe iii kamilice. vee prema tome da Ii se zeli slab iii jak caj. VeCina cajeva se tako spravlja. Pogresno je kuvat. belog sleza iii nekog drugog bilja koje gotovo svuda u nas raste u izobilju? Svaka prosvecena majka ima u kuci »Iekove za nuzdu«. lavande. jer je to I/ajbolje slu zno sredstvo za lecenje organa za disanje. ali ne odjednom. Bilje !!reba tek: prilikom pravljenja caja u avan u iii medu dlanovima isitniti . Za to je pogresno kuvati kamilicu. lipu. Dajemo ovde spisak vaznijeg lekovitog bilja koje svaka kuca. rakiji. U vecini slucajeva treba na pol a litra vode staviti 3 do 5 kas ika iseckane iii zdrobljene biljke. liSee i druge n eke biljne de love nikad n e treba kuvati. poklope i ostave krace iii dll ze vreme. zavo mjaka. nepoklopljenom sudu. Iedan od naj cesCih uzroka nepoverenja prema lekov itom bilju je. stavi u cistu teglu i prelije desetostrukom kolieinom vina iii rakije. Na primer. To pomalo lici na madiju.102 LECENJE BIUEM NajcesCi narodni lekovi od bilja su cajevi. los go re j e ako se kuva u otvorenom. dodaje se cvet razlicka. smilja i dr. eesce meSajuci . poveze platnom i jakom hartijom i ostavi desetak dana.i lekoviti zejtini i masti. Kas iku iseckanog korena belog sleza (velicine kukuruznog zma) treba preliti sa dva decilitra hladne vode i ostaviti oko dva do tri sata. izvetre gotovo sv i lekoviti sastojci (etal'ska ulja). j er se time uni~ tavaju njegovi lekoviti sastojci. To je dobro.

trave od srcJobolje. K 0 r e n J e (i drugi podzemni organi) belog sleza. pasdrena. cubra. matienjaka. kal"bola. jos bolje. sitnice i dr. maslacka. Vecina se mora svake godine obnavljali: sta. Ovo bilj e ne treba cuvati obe~eno pod st rehom . Razumljivo je da domaca apoteka ne sme imati velebilja. crne i bele slaclce. Zato se bilje mora cuvati ~to bolje zapakovano i sk lon jeno na suvo m es to.koru~e i dr. sve sk lonjeno u cist orman iii sand uk na suvom. a novo s lavlj ali u nove kutije. ribizle. moraca ali anasona. vranilovke. kupine. borovnice. ocJoljena. Ijubicice. U j ednoj kesici iii kutiji sme se c uvarti 1SaI11. o .uva. jer se moze desi ti da u starim ima ples ni. treba cll va ll u nov im kesa ma od jake harl ij e iii . ruze. iii vrhovi grancica u cvetu) od majkine dusice. zubace i dr. to je za brdane i pJanince oman itd. supe iii na nekom drugom mestu izlozenom pras ini. s pa liti . Plod 0 v i sipka iii ~ ipurka (divlje ruze) . koje sc moze ceS lo prove travati. svinjca. 7. pitomog i di· vljeg kestena. gloga. m oljaca. ha jducice. persuna. trave·ive. gaveza. ro treba bac ili ili. zalfije. turcinka i drugog neotrovnog bilja. pallcini . S e men j e bundeve (duleka). anisa. sapu njace. kisi. na prasnjavom tava. necistoce i /lagle promen e temperature. Sto je za stanovnike pored velikih nasih reka beli slez. To ne va lja. Ravni· cari n e mogu imati lincure. l oplole. bre· ze. sladica. eve to v i tin'ice iii kamilice. 2. korijandra. cemerikc. . Osobito treba paziti cIa se bilje n e cuva blizu katrana. podbela. Ijubicice. podbela i dr. crne topole. skim kutijama. lana. kukureka . misevima. kolomasti. kantaliona. kieice. kima. lincure. mracnom i hlad nom meslu. bokvice. vetru. jablana. zove. sunceve sve /loSli. Ne moze svaka domaCica imati sve bilje koje se ovde navodi. sen u. bunike. sreenjaka. pticama. jo ~ b olj e. Evo najvaznijeg bilja koje treba da imaju domacice u kuCi (domaca apoteka): 1. saJepa. nu . kiseol1ika i z vazduha. 3. trandavilja. Icpo osu. breze i belog bora. Lis l 0 v i pitome i divljih vrsta nane. Ne treba gubi ti iz vida da se i naj le kovitij e bilj e moze brzo pokvariti i izgubiti le ko. o~. Lo~ je obicaj u nas da se razno bilje pome!la ~ tako c. rastavica. jagorcevine. tao tul e. u karton. belog i crnog sleza. pitome i divljih vrsta nane. crvi i drugih s leloci na. troskota. jer u rukama nestrucnjaka one moze biti otrov. idirota. Na svak u kuliju treba mao s tilom c itko napi sa ti koja se biljka u njoj n a lazi i da lum kad je bra na. drena. jer ove dYe biljke imaju isto dejstvo. bosiljka. bij'lls ta i drugog bilja jakog fiZlioio s kog dej stva. vitost pod razornim dejstvom vlage. koje se potpuno za lvaraj u. 6. dunJe 1 lu· ben ice. oraha. ali mora biti zaklonjeno od sun ca. ~umske jagode i maline. 4. ogrozda. . Bilje se ne moze cuvati bes konacno. T r a v e (cele nadzemne biljke u cvetu. trna (trnjine). belog i crnog sleza. suncu i s l. ruzmarina. gumske jagode. lipe. S. Svaku bi ljku. vranilovke. pitomog kestena. gorke deteline.0 jedna vrsta. lavandule. hajducice. koze i druge robe jakog i dugotrajnog mirisa koji se L esko iii nikako ne mo· ze kasnije ocIstraniti. perunike. pirevine. trna. iznad sta le. Mnoge droge napadaj u in· sekti. maline.lZRADA 1 UPOTREBA BIUNIH lEKOVA 103 zetve. Pup 0 I j c i majske ruZe. ali zato mogu nabrati kicice. divizme. podubice.

jer saddi v. Caj od sipaka je nesumnjjvo najprijatniji. tanina i drugih korisnih sastojaka sipka. kru sa ka i dinj a. sv ila od kuku ruza i drugo. poklopi i ostavi preko noei da se kiseli. u poklopljenom sudu. R a z n 0: osuseno neo lrovno divlj e voce (divlje jabuke. lipov cVe! i dr. osladi i pije. Caj od sipaka moze se izraditi na nekoliko nacina. Sve te biljke rastu u izobilju kod nas. U hitnim slucajevima i kad se zeli sarno prijatan napitak. . nesumnjivo. Sutradan se pusti da prokljuca svega 2-3 minuta. u I i II svetskom ratu caja je postepeno nestajalo na svetskom trZis tu i vee od polovine rata to je bila retkost. Umesto caja mogu se upotrebiti domaee sirovine: sipak. 10. DOMACI NARODNI CAJEVI Zamena za kineski caj Upotreba kineskog caja (Thea chin ensis) iz godine u godinu raste. Zbog toga nijedna kuea ne treba da bude bez nabranog sipka. mal~ne. procedi. najzdraviji i najlekovitiji. ali je skup. vee prema tome sta se zeli dobiti. veoma prijatan. kru skc. jer Sam sipak ima dovoljnu kolicinu Iimunove i jabucne kiseline. onda se ostavi 1 do 2 sata. jarebike). treba napomenuti kao vrlo vaZno da sipak treba cuvati ceo i tek pre upotrebe ga zdrobiti. glavni lekoviti sastojci sipka. list kupine. Najbolji strucnjaci rade ovako : u cajnik (posuda sa poklopcem koja sluii sarno za kuvanje caja) stavi se 2-3 pune kasike zdrobljenog sipka i prelije sa pola litra hladne vode. krecna i gvoZdevita voda. K 0 r e hrasta i kru ~ in e . caj od sipaka je ne samo prijatan napitak koji osvezava nego je i lekovit. lek i sredstvo za osvezenje. Pet e I j k e isanj a i tresanja. Pre svega. 9. I u mimo vreme caj je vrlo skup. Osim toga. ribiz)e. kasika sipka prelije se sa dva do tri decilitra kJjucale vode. U toj bi/jnoj dOl11acoj apot eci treba da bude u ve k CiSlo j da bude reda. zbog cega je nepristupacan sirokim nar. ako se zell da u caju bU'fie ~to viSe vitamina. oskoruse. Caj ima vrlo lepu boju i prijatan miris i ukus. jer se bilje u apoteci tako cuva. a u mnogim predelima je Josa voda. provitamina. Slab caj od sipaka u tim prili'kama moze biti od velike koristi. ogrozda. neozledenom sipku mnogo bolje i duie sacuvaju vitamini i provitamini. Ovako nacinjen. pa tek onda procedi. kiselina. Stotine miliona Jjudi sirom sveta koriste caj kao prijatan napitak. . mlak i hladan caj. Caj je. svakom su pristupacne i uvek se mogu koristiti. ljuske od ja buka. tanina i drugih korisnih sastojaka. Moze se piti topao. sumske jagode. jer se u celom. Caju od sipka ne treba dodavati limunove ni jabucne kiseline iii limunovog soka.odnim slojevima. jer rastu najcesee kao prezren korov na »nicijoj zemlji«. poklopi i drii ukraj stednjaka 15-20 minuta. Mozda bi se mogao primiti i ovaj r aspored kako je ovde navede no. Bolja je meka nego tvrda.104 LECENJE BIUEM 8. vrlo skupo plaeena. a u ratu jos skuplji.i tamina. razume se. U nekim nasim krajevima vladaju leti nesnosne zege.Naprotiv.

tj. provitamina. Nazi- . gloginja. 051rim noze m iii narac itill1 m a~inama s ipa k se uzduz raspori. Ovaj pekmez se daj e kao lek vrl o prijatnog uku sa deci. erveno. internali za s kolsku decu i vojska. Najcesee se prave od raznog divljeg voca. Moze se upo lrc bl java ti i s ipak b ez on ih ce kinj avi h se menki (to su zapravo. divljih jabuka. Cim se izvadi . Sve dska i All1crika su glavni uvozni ci i pOlrosac i s ipka na svetu. osko rusa. dobro zap us i i c uva do upolrebe. Nazivaju . jos dok je mlak. Is to tako se ceni oporo i kiselo voce. Sumsko iii uivlje voce. a s usenj e se obavlja u te rmickim susara ma na stalnoj temperaturi. Najvi 5e caja od sipaka potrose oporm. Mnoge zemljt: kupuju s lol in e vagona s ipa ka za izradu lzv. Ti pekmezi su. dojiljama i sv im s labunja vim osobama. Ovi sokovi su danas u velikoj upotrehi u svim prosveeenim zemljama i slu'le kao jedno od najboljih sredstava u borbi protiv alkoholizma. oskoruse. pazeCi pri tom da ne pregori. decj i domov i.ilis ta. nl! treba ga du go kuva li . Vocni ~jcvi. mus mula iii nekih drugih pl odova . boles nic im a. raz nih ko ri s nih soli i mnogih drugih lek ovitih sastojaka. i one se zbog toga dodaje za popravlja nje kvali teta pekmeza od pitomog voea. jer uk olik o se duze ku va . iscedi.:'e.IZRADA I UPOTREBA BIU IH LEKOVA 105 Jos lepsu boju (k. jer se izra duju od vitaminskog hilj a. jer one ima mnogo vitamin a i provila mina (be ta-karotina) .Od pre deset do dvade et godina ovi cajevi su u sve veeoj meri u upotrebi . Prie njcm. stavskih i drugih oporih matcrija (tanina). saspe se u mlake teg le ii i boec.Za izrad u vitaminskih koneenll-a ta u 111nogim prosvece nim ze mljama poslednjih dvadesetak godina sve se vi se trazi i sve skuplje plata razno di vlj e iii s um sko voce . sipak izgubi jedan d ec vilam ina. ali e pogresno nazivaju se menkama): c im se uzaberc. zapravo. musmule .1O sta re zla lo) i prijatniju arom u ima ca j od s ipka koji se mal o ispi"l. trudnica ma. lIt oliko vise vil a min\! izgub i.i: oSll se n sipak e ddi 1I peCi posle pecenja hl eba dok ne dobij e sve tlu smedc-mrku boju. bolnice. brekinja . U mnogim zemljama s ipak je pos ta o narodni caj. pl odov i. Mn ogo j e kori snijc i prijalnije svak i dan pojes li na pa rce lu hl eba malo ma s la (b u tera) sa neko liko ka s ika pekmeza od s ipaka nego gUl a ti s kupe uvczene tab le te vitamina C. kru s ke. u tankom sloju susi ne koliko d ana na suncu. U veCim preduzecima ovaj rad je mehanizovan. Peklll ez od sipll ka se izraduje na razne nacinc. . dunje i drugo voce se istruze na trenici. m a lin a. bo rovnica. samo uno koje nij e otrovno. pl-edsta vlja citav j edan arse nal. sumskih jagoda. Divlje jabuke. Dobra s ku van pe kmez od s ipa ka je n ajzdrav ija hrana i najprijatnija pos las ti ca. Jos bolje je ovaj sok sacuvati da ne prevri : prokuva se da kljuca 5-10 minuta iii mu se dod a I gram natrijum-benzoata na litar slatkog vocnog soka i razlije u ciste boce. sva ki za sebe iii u smesi. pijanstva. pravo bogatstvo raznih vitamina. . divljih krusa ka. Iscedeni sok je voeno vino kad prevri. Najvi se se ceni rumeno. bez obzira na to da Ii je izraden od s ipaka. a li dobije prijalniji miris. biljnih kise lina. na poseba n naci n izradenog pekmeza od sipaka. razume se.asto i zuto vo. Svaki ovakav koneentrat (pekmez). U sva kom slucaj u. vilalllinskilz kO/lcenlrala. drenjina. narandi. savrem eni prirodl1i l11ullivitamini. trnjina. a zatim dosu s i II peci iii stednjaku.i h i vitaminskim ca j evil11a. izbace cek in java zrna i »polll tke« OSllSC.

Jos mlak caj se zapakuje u hermeticki za tvorene sudove (tegle. Zatim se lis tiei na stolu rukom uvrell. Oni se toee u svim javnim lokalima. Racli prijatnij eg ukusa. Uvijeni listiei se svezlI u veIike marame i to se obesi iznad lonaca iz kojih izlazi vodena para. Lipov evet je najcesCi narodni caj. imali bi v. Njima se lece mnoge bolesti. ribizle. Izrada zamene za kineski caj. sve sa eiljem da se dobije prijatan miris slican kineskom caju. Najcesce s u upotrebljavane smese u kojima je uvek bilo kupinovog lis ta. zova. a najcesee vitamins kim VOGI11m sokovima iii teen. vrani lovka. Nasi bnlani i planinei. sa sto manje d rZaka. parenje i vrenje ponovi se jos dva puta. drZi se oko pola sata. Isto tako se pije [ nana. nego tiho i postepeno.ise koristi od ovih cajeva i voen ih sokova nego od Takije sto je peku od sveg voea. osobito u sumovitim i siro mas nim krajevima.isea od kupine. »upalili «. 'kamilica i drugo. . sumske jagode i ogrozda. Osuseni voeni caj mora se herme[. preporucuj emo dodavanj e osusen ih sum sk ih j agoda i proplienih s ipaka sme!li prevrelog J.m voccln. maline. Uvijanje. U II sve tskom ratu redovno je dod ava n i s ipak. sarplaninski caj. Preporucuj emo ovaj isprobani reeept: lisra lista lista lista lista ribizle kupine maline sumske jagode ogrozda 200 100 100 10 10 grama grama grama grama grama Maljavi listovi sa vrhova grancica beru se potpuno mladi. tj. da vrenje ne bude suvi se burno. Drie se jedan do dva dana na gomiliea ma da svenu i za to vreme se cesee prevreu da se ne bi ugrejaIi. jer privlaci vlagu i usled toga brzo puplesnivi i pokvari se. me talne sudove) da ne bi izgubio prijatan miris i privukao vlagu i stran mirrs. a rak ij a j e nase narodno i naeionalno zlo i nesreea. Potom se marame s liseem pritisnu izmedu dYe daske i ostave prekonoe u toploj odaji da prevri. Na kraju se IistiCi ponovo uvrnu kao erni kineski caj i brzo osuse na sunell iii na jakoj promaji. .ick i zapakovati . Milioni kilograma najpl e menitijeg voea svake god in e se kod nas pretvore u rakiju. pojede stoka iii istruli.106 LECENJE BIUEM vaj u ih raznim imenima.U poslednja dva svetska rata u Evropi su izradivane razne zamene za kineski caj.

Ianeno seme. utoli'ko eesce upotreblj ava ova. Ali ipak priznajemo da je u izvesnim slucajevima tesko postaviti ostru granieu izmedu nauene i nenauene medioine. a matienjak. na·na i limun deluju protiv povracanja.nane i matienjaka i tome slieno. dunjino seme i druge sluzne (mucilaginozne) biIjke. jedna od lih materija je pretezna . . uglavnom preventivna blaga sredslva.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLAZITI MEDICINSKIM BILJEM Pogresno je shvatanje da se biljem mogu leeiti sve bol es ti. Koren Ijubicice izaziva gadcnje i povracanje. slepo poverenje i iskljuei\'a upolreba lekovitog bilja moze biti veoma opasna. slieno kao beli slez. a hrastova kora zatvara. Zanimljivo je utvrditi da ukoliko je jedan eovek civi/izovaniji. jer su biljke slai. U slueaju zaraznih i drugih teskih oboljenja. na brodll iIi stani. Na primer. i lekar u tom slueaju ne moze nista da uCini.sllsi «. Isto tako. saIep. Daleko od toga. i 0 tome se mora vodili raeUlla. a neko cak i u nauenoj medicini nije dovoljno proueeno. ren i slaeica lzazivaju osecaj topline. ne treba preeulati da je upotreba lekovitog bilja u domaCinstvu mnogo veca i raznovrsnija u induslrijskim zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike nego u nas. sto je za mnoge osobe vrlo vaino. Uostalom. a zalfija deluje potpuno suprotno. onom sa pokvarenim stomakom eaj od kamilice inane. deluje zaustavljajuCi proliv. avionu. Iipo\' i zovin evet izazivaju jako znojenje. sto je od velikog znaeaja kad se sastavljaju eajevi. Zbog toga ce ovde biti navedene sarno one biljke koje su lekari klinieari decenijama iIi vekovima upotrebljavali i imali uspeha. uzbuaenoj putni oi slab ih zivaea ponudice lek od odoIjena.el1ag sasrava. Cesto se cuje da »ne postoji bolest . -ta!ko da je redak s lueaj da u njoj deluje sarno jcdna hemijska materija. Ipak. kora krusine otvara. pogotovu za neke trudnicc_ . tj . Ovom knjigol11 ne ze limo da sirimo nazovilekarstvo. Nazeblom pulniku ee zimskih dana u vow.. To nikako. nego obieno njih povise.i glavna. a zatim crvenilo i plikove na kozi (ako se ne pazi) dok kamilica deluje pOl'puno suprotno slisavajuCi i ublaiavajuCi svaku upalu koie i sluzokoze. ne poznaje se tacan hemijski sastav. ne treba izgubiti iz vida da ima i takvog lekovitog bilja koje ima suprotno dejslvo.nego bolesni'k«.ci tamo ponuditi eaj od lipe i zove.« Podela bilja po njegovoj lekovitosti (terapijska podela) nije laka ni jednostavna. Lekovito bilje se lIpOtrebljava ne sarno u nauenoj vee I i u narodnoj medieini. jer se zbog toga najc':esce zakasni. jer mnogo bilje koje se upotrebljava u narodnoj. Za svaki slueaj (bolesnika) lekar mora da trazi i nade najbolji lek. ona . po onome nasem narodnom: »Bolje je zlo spreCiri . pre svega. lekoviti sastojei nisu do sada izdvojeni iz biljke.nega lditi.

naprotiv. 7. tatulom. ostaviti 2 sata. 2. Usta su jedan od najvazniJj ih puteva za preno ~en. zube redovno prati posle svakog j ela. moze se i popiti eaj od kamilice i posle toga pojes ti nastrugana jabuka. s lucaj s velebilj em. 8. Zbog toga je potrebna stalna I i br izlj iva higij ena u sne ~ upljine. Zbog toga se. Zbog toga us ta treba drzati cisto. kao ~ to je to. sreenjak. Sto se tiee ishrane. Posebno je ovaj eaj dobar za slucajeve zalpaljenja zdrela. Proliv upale usne supljine: po 1 kasiku titrice. Za ispiranj. bedrinac i dr. dunj e i drugo oporo voce bogato taninima i pekNnima. zalfije i sumske jagode s itno izrezati i dobro pomeSati. stoji pola sata. procediti i time ispirati usta i grgljati. Razumljivo je da bolesnik treba da zatrazi pomoe lekara. salep i drugo. paprena i ljuta jela. izbegavati slana. tj . m edu kojima ima i patogenih. 4. tj. dunjino se me. BOLESTI USTA P. a li d ugotraj nij e i stoga se i znaoi pobo l j~anja boles ti javljaju kasnije. Ovo blago bilje deluje spor ij e. odmah poklopiti i posle pola sata. U ustima im a mnogo mikroorganizama. 2 kasi'ke ove smese popariti sa 200 g kljucale vode. kopriva. odliti i grgljati. Po 2 supene ka~ike titrice. Umesto jabuke moze se upotrebiti dunja. U istu svrhu i na isti naein kao b eli slez mogu se upotrebljavati i druge sluzne biljke: laneno seme. one koje sadde ~ tavsk e ili taninske materije: stela. kupi'l1e i rrave od srdobolje popari se kljuealoll1 vodom (pola litra). grgljati i naj zad popiti. U nas je vrlo eesta pojava zapa ljena slu zn ice usne duplje. Opore biljk e. oso bito zaraznih.e usIa. zalfije i dunjinog semena preliti sa cetvrt litra kljueale vode. strugane jabuke. odlije i time ispiraju usta. 6. S. gde se znaci javIj aj u vee posle nekoliko minuta ili najdalje posle ce tvrt iIi pola sata. birajuCi sarno oporu i kiselu zukvaru.ie mnogih bolesti. zdravac. Ovo oboljenje je naroeito rasprostranjeno u osoba koj e ne postuju lienu higijenu. opijumom. 3. trava od srdobolj e. jedieem i drugim bilj em jakog dejstva . zalfije.oa 200 g vode) i tom vodom ispirati usta. 1. podubica. preporucuje da budu istrajni i strpljivi prilikom upotrebe ovih lekova. bun ikom. za grgljanje i protiv promuklosti dobre su one bilj ke koje imaju nmogo slu zi. ostaviti 1 sat u ·poklopIjenom sudu. mu~mule. . zalfije i lista crnog sleza pomesati i popa riti sa pola !itra kljucale vode. kad se prohladi d ekstrallUje.reko usta se prenose razne zarazne bolesti. jesti sto viSe kasastu i sluzastu h ranu . onih koji mogu prouzrokova ti razna opasna oboljenja. k iseia. Iednake delove !ista podbela. usJed eega nastaju razne komplikacije. bunom. crnog i belog sleza. ne piti s drugima iz iste case. pre svega beli sl ez: moze se zvakati iii ddati 2-3 sata u hladnoj vodi (l supena kasika korena .108 LECENJE BIWEM Bilje koje se ovde navocLi nema jako iizi olo~ko delovanj e i zbog toga one ne deluje brzo. koren crnog gaveza. Iak caj od kamilice sa dosta limunovog soka.ice (titrice). Dve kasike kamiJ. ocediti i time ispirati usta. osobito hronicnim bolesnicima. hrastova kora i sisarke.

Jednu kasiku salepa u pra~ku kuvati 1 sat u 200 g mleka i u toku kuvanja dolivati ml e ka. Po 5 g bedrinca. 2 ka ~ ike ove smese kuvati 5 mi· nuta u 300 g vode. Po 5 g lista kupine. puklopiti i posle 6 sati ocediti.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2ITI MEDlCINSKIM BIUEM 109 9. kad se ohladi. kao pod 8. podubice. podbela i ka· milice pomesa ti i upot rebiti kao pod 8. 21. kao pod 18. Dva deset grama miloduh a. Ovim ca· jem mogu se masirati des ni. kao pod 8. jatnog zadaha i z /Isla i ze luca. koprivinog lis ta i kamilice. 14. poklopiti i posle 4 sata ocediti. . iscediti i tom vodicom ispirati usta i mazati desni. 15. Po 5 g riwma trave od srdobolje i zdravca. divljih Jcru~aka i lista pitome nane. posle svakog grgljanja. na ne i slatkog korena i po 5 g karanfi· [ica. 18. kao pod 18. miloduha. kao pod 18. Po 10 g rizoma zdravca. 23. Za iecenie desni: 2 k a~ ike za lfije popariti sa 300 g kljuca le vode. 16. kao pod 18. belog i crnog sleza. 22. ribizle i pi tome nane. i. dobra iscediti i pome~ati sa salepom. !ista pitome nane i maticnjaka. Po 5 g musmula. 20. Po 5 g dunjinih i hrastovih pupoljaka (vrhovi grancica). procediti i tim caj em ispirati usIa. Po 10 g korena ratanije i zdravca. zdravca. j er je mirisno i nije mnogo oporo. kao pod 8. kao pod 18. Po 10 g moraca i anisa i 'Po 20 g Zalfije. Jednake delove cve ta majske ruze. Upot reblj ava se izj utra i u vece i protiv lI epri.J 25. Po 10 g hrastove kore . kao pod 18. pome ~a ti i 1 ka ~ iku ove sme~e kuvati 10 minuta u 200 g vode. kad se ohladi. hrastovih ~iSaraka (stu· canih u prahl i zalfije. kad se ohladi. procediti J time mazati desni i ispi· rati usta. popiti. cimeta i anisa. Po 25 g n ane. kamilice. limunove i narandzine kore i moraca i 5 g karanfilica. 12. Posebno se spravi jak caj od kamilice: 2 ka~ike kamilice popariti sa 200 g kljucale vode. !ista nane. 24. Caj treba ddati sto dille u llstima. 19. Po 10 g planinskog cubra i semena buacka. Po 20 g hrastove kore. Od ove smese moze se naciniti i tinktura u razblazenom cis tom alkoholu (apotekarskom): 20 g sme~e na 100 g alkohola. kao pod 18. o s koru ~a. 27. 13. Jednaki delov i kamilice. maline. . Caj je dobar protiv zapa lj enj a s luzn ice usta i idrela. Cajem od ove smese ispirat·i usta i zatim caj popiti. na kraju. poklopiti i. Ovo je dobro i za decu. pa time ispirati usta (grgljati ~to duze). ocediti i time ispirati us ta. korena srcenja ka i trave od srdobolje i ko· rena koprive i zdravca sitno izrezati. tako da na kraju bude oko 200 g tecnosti. 10. za lfij e i kupine. Po 5 g :lalfije. kamilice J zdravca. 17. biti kao pod 8. kamilice i nane pome ~at i i upo tre. J ednake delove idirota. kao pod 18 . 11. Po 5 g zdravca. nane i planill'sk<>g /5ubra. J ed na ka ~ ika na 200 g kljucale vode.i kore na zdravca i srcenj aka i IS g korena belog sleza. kao pod 18. da bi lekoviti sastojci za lfije s to duze delovali. maticnjaka. kao pod 18. Po 10 g korena ratanije (kupiti u apoteci) i [i's ta zalfije popariti sa 200 g kljucale vode. 26. 28. pitome nane i zalfije. 29. maticnjaka i zalfije. idirot a i gaveza sitno izrezati.

nikad je nemarno dovoljno«. a od inostranog karanfilic.10 III ace bilje. 1. zasladiti medo m i popiti 1 casu izjutra. Bolesnik mora traziti savet i pomoc lekara. izb egava nje dru stva i. uredan zivot moze da ublazi ovu neprijatnu boles t. sma nji.ima lekari i apotekari za nasu kamilicu kazu : "Vasa kamilica je zaista izvrsna. kao 4. rekose: "Mi smo na kongres u Pariz dosle avionom. Na osetljiva li ca ova upoma i dugotrajna bolest ces to ostavlja dubok e i neprijatne posledice: depresije. To je. SMETNJE U ORGANIMA ZA VARENJE Protiv n a dim a n j a. Po 1 kasika tveta hajducice i lista nane i 3 zrna (stucana) najkvirca. smrad iz usIa veoma nelagod no uti ce i na onog koji pati od ovog oholj enja i na sredi nu u kojoj takva osoba zivi i radi. gasova. 6. limunova i pomorandzina kora. jer smo celim putem umesto vode pile jak caj od vase kamilice" . . miloduh. pomorand ze. najkvirc. god. kao pod I. uredna s tol ica. a drugu uvece posle obeda. 1ma vec i broj naseg i s tra n. hajd ucica i neko dr ugo aromaticno <. uop s te . Pari:w i drugim velikim medicinskim centr. kao pod I. Po 1 kasika miloduhaa i korena omana i 2 karanfilica.110 NEPRJJATAN ZADAH IZ USTA LECENJE BIUEM Neprijatan zadall. medu kojima prvo mesto zauzima litriea. Za lecenje ove boles ti rarmaceutska industrija proizmdi neke veoma sk upe lekove koji se prodaju pod zas ti ce nilll i iZlllisljenim im enilll a. uopste. 3. slatkog korena i osusenih sumskih jagoda. 5. kao pod I. 2. 2 karanfilica i 1 kasika lista nane. Po 1 kas iku sitno stucanog lis ta i cveta llliloduh a i sla tkog korena i 2 pupoljka kara ntilica popariti sa 300 g kljuca le vode. sial ki koren. kao pod I. presni m povrcem i vocem. Po I kasika slatkog korena i kore od limuna i pod I.u organima za varenje.og bilja koje moze ma nj e iii vise da ubl azi. nane i mati cnjaka. sa mocu i potis tenost. 7. ovi boles nici piju Ullles to vode razne caj evc s prav lj ene o d miri s nog bilja. putovale smo dva dana i dYe no~i i nismo imale nikakvih smetnji . na zalost. ocajanja. kao pod I. eugenolni bosiljak. Po 1 kasika pupoljaka majske ruze. slllesla poklopiti i posle pola sata ocediti. tegoba i smetnji u trbuhu ima matan broj mirisnih (aromaticnih) biljaka. U nas manje. Po 1 kasika miloduha. a dYe profesorke Univerziteta sa Filipina 1954. !cardamom i dr. maskira neprijalan zada h iz usta. nikom nismo bile dosadne. pre svega. U Londonu. a u in os trans tvu zna lno vise. pravilna is hrana sveiilll. Dccje klinike i porodilista u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi sve vise upotrcbljavaju kamilicu. ali. donek le prikrije . Po 3 zrna kardamoma i najkvirca. hi gijena usta i. Medutilll.

Posto ovi plodovi imaju lekovite sastojke cvrsto zatvorene u unutrasnjosti.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA 2 1TI MEDI CI NSK IM BIUEM III Nail narod danas manje. 7. rastavica i pelena. a sladak posle obeda. 3 supene kasike ove smese popariti sa pola litra kljucale vade. 4.ti i upotrebiti kao pod 7. anisa. kao i u drugim slucajevima. Morac. a li jos uvek mnogo jede kao glavnu hranu pasul j. Nije dovoljno jedno te is to govoriti : m akove eaure s u opasne i m ogu izazva ti smrt deteta! Pot rebno je majkama dati za menu za m akove eaure. Maze se zasladivati i vocrum sokovima iii sirupima. maticnjaka. potrebno je da se pre upolrebe zdrobe u avanu. 9. ostaviti 15 minuta.s laden caj piti pre jela. kuvati 1-2 minuta u poklopljenom sudu. kao sto su morae i anis. kima . . Bebe koje ces to imaju bolove i grceve u trbuhu s mire sc i zaspe vee pos le nekoliko kasieica »kamilteja«. odmah poklopiti i posle 2 sata oeediti. najbolji nac in je dati svakoj m ajci kamilicu i pokazati joj kako treba st rucno da spravi caj svoj oj bebi. Po 30 g moraca. anis i kim se moraju prethodno stucati u prah.i i izaziva nadimanj e i velike lcgobe i neugodnosli us led razvija nj a gasova neprij atnog mirisa. U bo rbi protiv mraka i neznanja. nane i siSarica hmelja. neka pije caj ad ave smese: pomesati jednake delove titrice. Deci se stavlja m anj e titrice n ego odrasHma. lekovitiji caj . zasladiti medom iii nekim sokom i piti posle obeda. Iednaki delovi kamilice. pitome nane i matienjaka. jer je i med lekovit. kolicina se odreouj e prema uzrastu. Punu supenu kasiku smeSe preliti sa 200 g kljucale vode. 1. bolje je eaj zasladiti m edom nego secerom. Osobe koje pate ad hronic l1ih poremeca ja organa za varen j e takoue se hval e da im kamili ca najvise pomaze. Kamilica je ta n asa sp aso nosna biljka koja maze potpuno zameniti makove came. 6. Caj ad kaIllil ice i piro m e 1 1ane je jecLno a d naj boljih sredstava da se te nepr ijalnosti sm anje i ubl aze. 5. nes to s to je bolj e a d njih i s to dcletu neee skod iti . Ko ne maze da podnese miris tHrice. Iednaki delovi anisa. maticnjaka. 8. Punu su penu kasiku titrice s tavit. kao pod 5. Po 20 g moraca. ocajnice i majkine dusice. 3 sLlpene kasike smese stucati u prah i uzimati u toku dana posle jela na vrh noza i piti jak caj od kanlilice (caj pod 1). Iednaki delovi kicice. a na nij e otrovna i ne izaziva nav iku ni duiom svakodn evno m upotreb om. Kad se preliju kljLlcalom vodom. smes ta pok lopiti i ostaviti aka 1 sa t. ocajnice. Po 1 supenu kasiku maraca i korijandra stuea. kao pod I . a s to je n ajvaznij e.i korij a ndra i 10 g korena angelike. Daje se Sam iii u smesi sa isto tako dobrirn lekovima. To je na mirni ca koja se veoma tesko var. 3. pitome nane. protiv opasne upOlrebe makovih caura u nekim nasim krajevima. 2. majkine dusiee. I ovde. gasova. kima i maticnjaka i po ' 10 g nane i majkine dusice. Neza. Ponekad se toj smesi doda i kori jandar. a nekad 2 i vise casova aka se zeli sto j aci. Dve plodove narod pogresno naziva »seme«. 1 supena kasika smek na 2 decilitra kljuca le vade. ocediti i nezasladeno piti pre jela. Kim je opstepoznato sredstvo protiv nadimanja. treba ih ostaviti 2-3 sata u poklopljenom sudu.i u cis t sud i preliti sa 2 decili- tra kljucale vade.

. id iro ta i odoljena.112 LECENJE BIWEM 10. Ako domaein s tvo u pla nini iii na selu nema nikakvih lekova. 3 s upcn e kas ike isiln jenc smese s pravi ti i upo trebiti kao pod 9. kao pod 9. kao pod 9. zasladene m edom ili voenim sirupom. kore gorke pomora ndze. ali se u ta kvim cajnim mesavina ma one nalaze u manjoj kolicini. 12. 15. U nedostatku pirinca mogu koristi t·i ovas iii psenicu. Po 20 g kicice. a kiselina drazi sluznicu. Uzroci zapalj enj a jednjaka su r aznovrsni. dakle. Sto g dU/ljinog semena pokvasi se sa 2 li tra destilovane vode (moze se upotrebiti i obicna veda. naljblaii le kovi. moraca. Po 25 g hajd ucice. Za ublaZavanje zapalj enj a ovog organa koriste se razne biljke. Po 30 g na ne. 14. 19. Pije se svakog sala po 1 kasika. koj'i lakode dduju pro ti'V za palje n. Po 30 g 'nane. ZAPALJENJE JEDNJAKA (Ezotagit is) . U tera piji ovog organa koriste se ponekad i taninsk e biljk e. mo raca i raslaviea. on e opo rog ukusa. Sve gorke caj eve piti nezas ladene pre j ela. jer tanini taloi e belancevine i tako sllse sluznicu.i timij a na i 10 g m at ic njaka. 0 svemu se posavetova ti s leka rom . Po 40 g lincure i kicice i po 10 g ocajn ice inane. pre svega one koje u sebi imaju slu zi. kao pod 9. majkine d usice i mo raca 5 g selena i angelike. kao pod 9. 3. Po 25 g vra nilovke. 2. Sok od dunja taJrode pomafe: oljustene dunje se sHno izrendaju (nastrufu) i iz njih iscedi sok. kao pod 9. moze za nuidu nacinili sluzaste kasice kuvajuCi 1-2 sata kasiku pirin ca u 200300 g vode. da omeksa i. oblaZu i tako s tite obolelu sluznicu. ka mili ce i vra nilovke. Po 30 g kam ilice. Ovu sluz treba cuvati u cistoj zapusenoj boci na hladnom mestu. Piti kao dunjinu sluz preko celog dana kad god se ozedni. Bolesnik mora traziti po moe lekara. Svi ovi caj evi ne sarno da smanj uju gasove vee is tovremeno vraeaj u apetit i deluj u kao lekovi za j aca nj e. idirota i kud rave nane. oni koji pokrivaju. kao pod 9. karnilice. 17. d rii 12 sati cesce m eliajuCi i posle toga se procedi kroz fl anel iii cisto platno. 16. Po 20 g nane. Slicnim le kovima se dodaje i bilje sa azule17 ima. Razumljivo je da bolesnik mora voditi racun a 0 ishra ni i da iz svog j elovn ika izbaci sve one s to mu pricinj ava legobe u organima za varenj e. idirota . a one koji nisu gorki posle jela. Po 30 g vranilovke. odlije se od taloga) . kao pod 9. ali se pre thodno mora prokuvMi. pi tome na ne i jdi ro ta i 10 g cveta lavandul e. lipe . ali nezaslaeleno pili pre j ela . kao pod 9. 13. pogotovu kada je u zapaljenju. kao pod 9. jer se brzo kvari. majora na. kada se ohladi. angeli ke i vidovc ice i 10 g kamilice. Po 25 g m ajo ran a. 1.ja koie i sluznice i na laj nacin ublazuju upalu i smanjuju boll tegobe u jednj aku. lincure. lincu re i na ne. 18. m e tvice. prokisne. 15-20 minuta. 11.

7. 12. Pedeset grama sernena buacka (Plantago psyllium) i po 25 g dunjinog . 10. Po 10 g eveta ernog i belog sleza. Po 10 g korena omana. zasladiti dunjinim ili slezovim sirupom i piti sVaikog sata po 1 kasiku. 13. BOl ESTi MOGU IZl EC ITI III UBL. kamilice. 14. pogotovu bolesnici koji dugo boluju. 9. Po 20 g eveta kamiliee. Ovako dobijena sluz je veoma lekovita. lato se ovim sl'llZima neposr edllo p re upotrebe do daj e ma lo soka od limuna.Sluzi su bijutavog. pa se moze piti uz dodata:k sredstava za osvezenje. pre svega od l11at ic njaka ili od kamilice. eveta ernog sleza i tJrandavilja i lista mati 6njaka. M iri:ma dUl1ji na i l anena slu z. Po 10 g piskavice ili grckog semena. 8. neprij atnog uJeusa. podbela i crnog sleza i kon~na omana rpomesati i upotrebljavati kao pod 7.UlTi MEDICINSK IM BIUEM 113 4. ribizla. crnog gaveza. kamilice i podbela. Po 20 g korena i cveta be log sleza. navedenih ra nije pod 5. slucaj odrediti lek. Po 109 cveta brdanke. jabuka i drugog voea. pomesati.ti sa 300 g hladne vode i posle 3 sata odliN i iscediti. 15.preli. islandskog lisaja i 5 g cveta divizme pomesati i upotreblja'Vati kao pod 7. zbog ('ega ih mnoge osobe ne podnose. . Prema tome. jer im drazi organe za disanje. 5. Lanena sl uz: 100 g lanenog semena ddi se 12 sa ri u 2 litra des rilovane iii prokuvan e i ohladen e obicne vode i 'Ilpotrebi ·kao dunj ina sIuz. Tome treba dodati i cinjenicu da svaki bolesnik drukcije reaguje na isti lek. odmah poklopiti i posle 3 sata oeediti.I ova sluz je bljutava i otuzna. pomorandZe. 6. iseediti u 6i\Stu boeu i cuvati na hladnome mestu . . vee 'prema tome s ta bolesniku najvise prija i cega u kuei ima. cveta nevena. . Da se m i r-~s i ukus poprave. lista hajduci"Ce. pirevine i belog sleza pomesati i upotrebljavati kao pod 7. nevena. kiselih visanja. Neke osobe ne podnose evet divizme. Piti svakog sata po 1 kaSiku sa nekim sredstvom za osvezavanje k ao pod 5. zbog toga ga one ne smeju upotrebljavati. podbela i bokviee pomesati i upotrebljavati kao pod 7. otufnog. leze i ne k reeu se na ciMom vazduhu . podbela.') g lista belog . tako zbog toga jos viSe slabi i postaje sve manje otporan.i lanenog semena pomesati i upotrebljavati kao pod 2. lekar ee za svakJ.KOl E SE . Razumljivo je da osobe koje pate od zapaljenja jednjaka moraju strogo pazi ti na lUenu higijenu i ishranu. popariti jednim litrom kljuca le vode. 11. maticnjaka i bokvice pomeSati. ernog ·i belog sleza i trandavilja pomesa ti ·i upotrebljavati kao pod 7. smesu biljaka koja ee tom bolesniku pomoei. kamiliee. popariti sa pola litra kljucale vode. Po 2. prema ukusu bolesnika. Nij e re dak slucaj da boles nik povra ti ne sarno popijenu lekovitu sluz vee i hranu . Po 1 supenu kasiku cveta kamilice. Pedeset grama korena belog sl eza . malina. pre upotrebe u solju pom esati kasiku sluzi sa isto toliko caja od pitome nane. piti po 1 supenu kasiku svakog sata. 'usta ~ jednjak. odmah poklopiti i posle 2 sata odliti. Ovde je naveden veCi broj recepata.i ernog sleza. crnog i belog sleza i trandavilja pomes ati i upotrebljavati kao pod 7. jer su uzroci zapaljenja jednjaka razliciti.

selena. pe t rovac. crnog sleza i kamilice. slatkog korena i pirevine. Cetiri supene kasike kamilice i 4 kasike lista hajd uc ice prelili sa Iitar i po kljucale vode. cesee promesati i posle 1 sata ocediti i popiti neza· sladeno na pola sata pre jela. Ove biljke mogu se kori· stiti i tako sto se Iistovi zguZvaju izmedu prstiju i naCirri lopti ca koja se proguta. kao pod 2. Po 25 g korena crnog gaveza. podbela. hajducice. lravu·ivu. kao pod 2. petrovca i kima. CIR zELUCA I DVANAESTOPALACNOG CREVA (Ulcus ventriculi et duodeni) 1. skinuti. maj. lista bokvice. Po 20 g korena crnog omana i belog sleza. belog sleza i slatkog korena i 25 g cveta trandavilja. smilja. Zimi se kuva caj od os usenih listova. Jednake delove hajducke trave. orahovo lisee. nanu . 11. lipovog cveta. Po 10 g cveta kamilice. Po kafenu kasilw lianenog ~ dWljrinog semena prelilti soLjom hlad· nog eaja od kamiJice. Po 20 g majkine dusice. 2. kao pod 2. 5. 3. kao pod 4. steze. kao pod 4. Ovo Cil1iti po nekoliko puta dnevno. kamilice. mogu za· sladiti caj medom. buacka i dunje. anisa i porno· randzine kore. Iista pitome nane.icice. od kojih ee lekar odabrati onu koja najvi se odgovara svakom pojedinom boles ni ku: 1. 6. Po 20 g kamilice. Supena kasika u prah zdrobljenog cmog gaveza i jedna kafena ka· sika lanenog semen a. kao pod 4. korena belog sleza. ostaviti 2-3 sata da se ohl adi i caj piti u toku. debelu koku. odmah poklopiti i dna ti 15 minuta u kraj s tednjaka da bude toplo. vodopij e. od verema travu. Po 10 g korena omana. Od lekovitih b ilj aka vredno j e pomenu!li: haj ducicu . Nezasladen'o piti na pola sata pre jela. Osobe koje ne podnose gorko. 2. kamilicu. 4.114 lECENJE BIUEM ZAPALJENJE ZELUDACNE SLUZNICE. B. dunjinog semen a i lista zalfije i bokvice. kinu dus icu i neke druge gorke i opore biljke. Po 10 g korena selena. vidovcice i korena angelike i 10 g sladiea. crnog gaveza. . selena. ali da ne vri. KATAR ZELUCA (Ga stritis. belog sleza i pirevine. kao pod 2. Po 30 g lista pitome nane. kao pod 4. k. 7. I ovde eemo navesti veei broj smesa. ocajnice i cveta trandavilja. kao pod 2. piti u toku dana umesto vode. dana kad god se ozedni. ruse. 10. Piti 2-3 puta dnevno. orahovog \ista i majkine dusice: 3 supene kasike smese popariti sa pola Iitra kljucale vode i posle 2 sata ocelliti. 9. gastroenteritis) Hronicni katar organa za varenje cesto se i caj evima moze vrlo us· pes no leciti. crnog gaveza i reuma. Jednaki delovi hajducice. kao pod 1.

ma lic nj a ka . kao pod I. hiperhlorhidrija) Mnoge osobe boluju od ove bolesti. kamiIice. pa i smrt! Lekove od ovih biljaka spravljaju farmaceuti u apotckama i farmaceutskoj industriji. Po 15 g kantariona. a narocito cira dvanaestopalacnog creva. Po 20 g ka m iti ce. Po 20 g kantariona. idirota i moraca i 10 g kamilice. Po 40 g ko rena crnog gaveza i belog sleza i 20 g sla lkog korena. angelike. po 10 g majkine dusice i blazenog ckalja i 5 g lanenog semena. Po 25 g kore na crn og gaveza. Po 25 g korena crnog ga veza. Po 10 g ki cice. kao pod 1. ka mili ce. rusomace. Po 20 g lanenog i dunjinog semena i po 15 g !ista ialfije inane. bo kvice. 3 supene kasike smese popariti sa pol a Iitra kljucale vode i posle 2 sata ocediti i popiti u toku dana. 4. kao pod I. Najjace dejslvo imaju biljke sa atropinom. beli bun i mandragora. maticnjaka. Boiest se javlja usted hronicnog zapaljenja sluznice zeluca (gastritis) iii cira zeluca. kami!ice i moraca. OBOLJENJA 2ELUCA Povecano lucenje zeludacne sone kiseline (Hiperacidit et. cve la tra ndavi tja i lrave ruse. zalfije. hajducice. 2. talula. neprijatno podrigivanje i mnoge tegobe. Medutim. kao pod I. kamilice. angelike. lipovog cveta i slatkog korena. koji se uspesno upotrebljavaju protiv suvisnog lucenja sone kiseline ~ pos ledica koje zbog toga nastaju: I. bunika. 6. !is la be tog i crn og steza i rusomace. s ladica. betog steza. 4. omana i idirota. sacinjenih od neotrovnih biljaka. iatfije i ruse. Po 25 g cve la podbeta. postoje vrlo pouzdani biljni leko"i koji smanjuju lucenje ove kiseline. Medutim. 7. a dobijaju se jedino na Ickarski recept. kao pod I. 8. . Upotrebljava se magnezijum-oksid iii soda bikarbona za neutralizaciju slobodne sone kiseline. 5. kao pod I. jer lake mogu izazvati teska trovanja. kao pod 1. a ni sa i cve ta tra nda vitja. Bolesnik oseca dosadnu gorus icu. koja je posledica povecanog lucenja zeludacne sone (hlorovodonicne) kiseline. Po 15 g korena crnog gaveza. kao pod I. 3.KOl E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2 1TI MED ICINSK I M BIUEM 115 3. 9. kao pod 1. 10. cvela lava ndute . crnog gaveza. Navescemo neko!iko recepata mesanih cajeva. !ipovog cve ta . k ao pod 1. Po 30 g ko rena crn og gaveza i sladica i po 10 g korena i lis ta belog s teza. odnosno sa hioscijaminom. oma na i pirevine i po 10 g moraca. betog steza. kao pod I. Po 15 g kore na crnog gavcza. korena mas lacka i kore krusine. s latke paprati i s lavelja . kao s to su: velebilje. ove biljke su vrlo jakog fizioloskog dejstva i zbog toga se ne preporucuje njihova upotreba u domac instvu. sladica. stadi ca i lrave od srdobolj e.

Po 30 g lincure. trave-ive podubice. Bolesnik se mora obratiti lekaru za savet i pomoe. U avesnih osoba nagomilavaju se velike koli6 ne gasova. j er j e varenje o teZaoo i uspore no. angelike i ruse. nepravi lne ish rane i hronicnih zaraznih boles ti. angelike i lincure. 8. kicice. kao pod 1. po 10 g hajducice i 5 g m ajkine dusice. Po 25 g pelena . _ 5. Po 25 g kokoca. Osobito veliku p aznju treba obrati t i na ishranu. h ajducice. Po 20 g gor k e deteline.ive h rane boga te celulozom . trave-ive i grcice. POREMECAJ VARENJA (Dispepsija) Uzroci ovog oboljenja su razlici ti. Razumljivo da ce p om oei sa rno kva litel no lekovito bil je i zbog toga bolesnik mor a voditi racuna od koga ga krupuje. 6. Bolesnik oseea potmuo i tup bol »ispod grud i. Klasican nacin lecenja j e uziman je propisan ih kolicioa r azblaZene sone ili hlorovodonicne kiseline kako bi se nadoknadio nedos tatak ove ki seli ne u zeludacnom soku. hmelja. 4. Takozvana acidna dispepsija izazvana je suvisnim lui::enj em zeludacne sone kiseline. lincure i rudinskog pelina. Atonicna dispepsija je prouzrokovana mlitavoscu miS1ca zeluca i creva. Po 20 g trave-ive. Po 20 g korena selena. kim a. kao pod 1. ostavi·ti da se ohladi i pi ti u toku dana 3-4 puta po 1 solj u na pola sa la p re jela. cesto se j avljaj u proli vi koji se dosta tesko Ieee. 7. kao pod 1. u slucajevima dispepsije truljenja treba upotrebljavati mnogo bill . k ao pod 1. 2. kao pod 1. po 10 g ruse inane i 5 g ljute paprike . u p redelu zeluca gotovo posle svakog obroka. Po 25 g korena idkota.116 Smanjeno lu~enje zeluda~ne LECENJE BfUEM sone Idsellne (H ipoacid i tet iIi hipohlorhidrij a) Ova cesta bolest j e pretezno posled ica hronicnog 2lapaljenj a zeludacne sluznice u sled preterane upot rebe alkoho lnih pica. Po 15 g idi rota. kima. idirota. 9. ko moni ke. kao pod 1. E\'o nekoli ko ispitanih cajeva koji se vee vekovima svak od nevoo koriste u na ucnoj medicini raznih zem alj a : 1. Po red razn ili tegoba u trbuhu. 3 supene kasike ove smese kuvati 5 min uta u pola litra vode u pokloplj enom sudu . Na primer. kicice i komoniJke . 1ma i · drugih vrsta dispepsije. po 10 g kantaI'io na i trave daninoCa i 5 g ljute paprike.. kicice i h ajducice i 10 g idirota isitni ti i dobro pomesa ti. m oraca i korij andra i po 10 g lincure. ko re od gorke pomorandze. omana. . 1ma izves tan broj bilj aka koj e povecavaju lucenje zeludacne sone kiseline. pogOlovu posle upo trebe pasulja i d ruge kabaste i tesko svarlj. Naveseemo sa rno do maee lekovit o b il je do koga bolesnici mogu lako doei. 3. kima i idirota. zove. kao pod 1. podubice. naj cesee zbog nedost-atka fermenata creva ili gusterace. kao pod 1. Po 25 g blazenog ckalja.

30 g dunji nog semen a i po 15 g trave od srdobo lj e i na ne. 8. Po 40 g korena idir ota i lincure. sa ml e~i iii stuca ti u fini prah i uzi. 4. Po 15 g kieice. 6. . 5. ma ticnjaka i h ajduoice. maticnjaka. kao pod 1. pre svega. lincure. pored os talog i razni biljni leko vi: 1. Znaci oboljenja su proliv.KOJ E SE BOLESTI MOG U IZLEC IT I ILl UBLA t ITI MEDICINSKIM BIU EM 117 ne h rane. kao pod 1. Bilje za spravljanje ovih ~ajeva treba da ima. 3 supene kasike ove smese preliti jednim lit rom hladne vode. Osobita painja se obraca na ishranu. 9. osobito posle jela. Po 20 g la nenog i gr~ kog semena . Po 50 g rizoma sr~enjaka i rizoma trave od srdobolje dobro isitniti i pomdati. idirota. hajduOice i po 10 g trave-iove. Po 15 g kima. prtome nane.-4 puta po 1 casicu pola sa ta p re jela. jer ublaiuju zapaljenje i tako smanjuju tegobe. Od vehke pomoei su tzv. Po 30 g moraca. a kim u a vanu s tu ca ti . PomaZu i biljke sa sluzima i azulenom. kr~anje u crevima i druge tegobe. lista koprive i korena pirevi'l1e. sitno 'l1astrugane jabuke i dunje i topli cajevi umesro ·vode. k ima i anis a i 10 g nane. zagrejati do klju~anja i kuvati 15 minuta.Ie. 7. Bolesnik se mora obratiti lekaru za savet i pomoe. k ao pod 1. poklopiti i posle 2 sata ocediti. ostaviti ukraj stednjaka 1 sat. kada se s ml a~ i. kao pod 1. kao pod 1. osob ito presne i sitno ·samlevene iIi nastrugane. Po 15 g kamilice. is landskog lisaja i 10 g trave-ive.i di pogJavlj e Voce i povrce kao lek ). kao pod 1. gorcice. lanenog i dunjinog semen a. 15 g kamilice i 5 g kQre krusine. smanjuju tegobe bolesnika. 2. sve dobro isitniti . Po 15 g lis ta pitome nane. Piti umesto vode. 11. ko rijandra. Uzroci ovog oboljenja su raznovrsni. odliti i toplo piti umesto vode u toku dana. 3. gr~evi 1I trbuhu. tan ina (oporih materija). Po 50 g idirota i oman a. omana i 10 g pirevine. anisa i moraca i po 20 g lista pitome nane i plodova p asdrena. kao pod 1. U nas i u inos tl-an s tvu ko r is te se. Po 50 g podubice i vranilovke pomdati i 3 kasike ove smese popariti jednim Htrom kljucale vode. 3 supene kasike sm ese d rlati 3 sata u pola li tra hJ adne v<Y. pi-ti 3. Topli oblozi na trbuhu. Po 40 g !ista zalfije i belog sleza i po 10 g kamilice i mati~njaka. za tim k uvati u pok lopljenom su du 5 minuta i. gorke deteline. id irota i maj kine d usice i 10 g kima.mati 3-4 puta po I kafenu k asicicu na pola sata pre jela. kao pod 1. I ovde pomazu sluzavi lekovi i sluzave ~orbice i kasice. »voeni dani« iii »vocne kure« (v. podubice. kao pod 1. 2. 10. Po 30 g hajdu ~i ce. Po 40 g korijandra i idirota i po 10 g plodova pasdrena i kleke. nadutost. ZAPALJENJE TANKOG CREVA (Enteritis) Zapaljenje tankog creva moze bili akutno ·i hroni~no. 1.

potrebno je menjati cajeve. 2. Po 20 g srcenjaka. Po 25 g hrastove kore. tj. To se postize posebnom dijetom. Smtenje su pracene jakim bolovima i grtevima u trbuhu. 12. 3 supene kasi.i krvavi . timij ana i kam hlice porne~a ti i upotrebljavaN. kao pod 1. protiv upale sluznice) i poliuronske supstancije (sluzi. kao pod 2. sve pome~a. ostaviti da stoji 3 sata tesce mesajuci. otajnice. kao pod 2. kao pod 2. steze. Hronicni kolitis je te~ka i upoma bolest koja se sporo leCi. trandavilja. kao pod 2. Po 20 g trave std e. Po 25 g srcenjaka. ZAPALJENJE DEBELOG CREVA (Kolitis) Mnoge osobe boluju od akutnog i-li hronicnog zapaljenja sluznice debelog creva. lis ta bokvice. 3. 10. srtenjaka i trave od srdobolje. Uzroci zapaljenja sluznice su raznovr9ni. hajducice i borovn-i. Po 25 g !ista koprive. zatim zagrejat: do kljucallja u poklopljenom sudu. kao pod 1.i: 1. Po 25 g lista oraha. lis ta borovnice i bokvice.ti i upotreblj ava ti kao pod 1. zbog cega pate od naizmemcnih zatvora i proliva koji mogu biti ponekad cak . posto je kolitis dugotrajna bolest. bokvice. pod bela i kflmilice. kao pod 2. bokvice. 11.ice. Po 20 g korena repuha. pektini). Po 50 g lubenicarke i steze. 4. 5.ifenolska jedinjenja). potrebno je omoguCiti uredno varenje uzete hrane. 7. vranilovke. Prolivi su vdo cesto sluzavi. Ovi cajevi nisu uvek prijatnog ukusa. Pre svega. kao pod 2. 9. Po 25 g islandskog liSaj a. 20 g grckog semena (piskavice) i 10 g orahovog lista. Da ne bi doslo do navikavanja. kima i rnorata. Po 15 g lanenog i dunjinog semena. kamilice. 8. Po 30 g lanenog i dunjinog semena i korena crnog gaveza i 10 g troskota. kao pod 1.ce. 4. koprive i hajdutice. pa se bolesnici upucuju da traze savet i pomoc lekara. trave od srdobolje. po 10 g cveta majske ruZe.118 LECENJE BIU EM 3. rizoma srtenjaka i trave od srdobolje i korena od koprive dobro isitniti. nane. kao pod 2. nane. vranilovke i rusomate. azulenogene materije (antiflogistika. kao pod 1. Po 20 g troskota. trave-ive i rusomace.ti da se ohladi i piti 3-4 puta dnevno po J casicu na pola sata pre jela. ocajnice. prvenstveno namimice s malo celuloze. nane i cveta kamilice. Od biljnih lekova najce~ce se daj-u oni koji sadrie w1tisepticne sastojke i tanine (fenolska i poI. pa ih z:bog toga treba piti sa raznim vocllim sokovima koji osvefavaju. vranilovke i karnil. Po 25 g kamilice. koristeCi hranu koja se lako vari. . trave od srdobolje i steze i po 10 g kamilice. Daju se i raz:ni lekovi.ke dobro isitnjene sme~e preliti sa pola litra hladne vode. nane i t·roskota . ostaVli. Po 25 g majkine du ~ ice. U nas i u inostranstvu upotrebljavaju se ovi cajev. kao pod 2. 6. uzimajuCi uvek neku drugu smesu.

KOJ E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2ITI MEDICINSK IM BllJEM 119 5. 19. kao pod 1. hrastove kore (u prall stucane). lineure. po 15 g kamiliee i ernog gaveza i 10 g vranilovke. 14. Po 10 g stde. Po 10 g eveta kamilice. 22. korena angelike. pitome nane. lavandule. borovih pupoIjaka. buackovog i grckog (piskavice) semena i ploda pasdrcna. kao pod I. kada se ohladi. kao pod 1. b. 20. dodati 10 g rizoma pirevine. Po 30 g idirota. Po 10 g odoljena. Po 30 g Iineul'e. Po 20 g lanenog -i dunjinog se mena. kao pod I. ocediti i. vranilovke. 8. Kas iku salepa. srcanika. kao pod 16. kao pod 1. 17. Trideset grama kOl-ena trave od sl'dobolj e i po 10 g lista nane. kao pod 16. koprive. jabuke. odmah poklopi·ti i posle 4 sata oeediti. Po 15 g korena belog sleza i cmog gaveza i po 5 g maticnjaka i borovih pupoljaka. 28. Sezdeset gram a rusom ace i po 20 g ko rena lubeI1licarke trave od s rdo bolje. 16. majkine dusice i kamiliee pomesati. Po 10 g ploda pasdrena. 24. kao pod 16. Po 10 g majkine dusice. 13. belog sleza. odoljena i ruse i 10 g trave od srdobolje. kao pod 1. popiti u 2. .o pod 16. 7. lanenog. 27. Po 25 g korena maslacka i repusine i po 5 g kantariona i korena lokvanja. 12. srcenjaka. i·s landskog lisaj a i plodova borovniee. 11. trosko ta i bokviee. kao pod 16.ena. poparit-i jednim litrom kljuca·le vode. trandavj. pirevine. po 20 g lanenog i grckog scmena i po 10 g korcna angelike. vranilovke. kao pod 1. Po 20 g s teze. kao pod 16. 21. sumske jagode. kao pod 16.j srcenjaka. u prasku kuvaoti 2 sata u 200 g vode. Po 15 g kore krusine i plodova pasd. Po 10 g planinskog cubra. 25. dolivajuCi isparenu vodu. nane . miloduha. m aline i kupine. podubice. planinskog cubra. pirevine i emog gaveza. mravinea. borovniee. 15. nane. kruske i hrasta i po 15 g salepa u prahu i semen a dunje. 23. oraha. 18. 20 g kamilice i 5 g maslacka. kao pod 1. miloduha i islandskog lisaja. Po 10 g dunjinog. nane i odoljena. Po 15 g maticnjaka. ocajniee i pitome nane. srcenjaka i zrelih borovniea. Po 20 g ocajniee. samlevenih hrastovih siSa-l'ld inane. ocajniee. dodati 1 kasi·ku korena selena. 6. kao pod I. hrastove kore i majkine dusice -i 10 g orahovog Iista. kao pod 16. maticnjaka inane. Po 40 g bokviee i kamilice i po 5 g is'l andskog lisaja.3 doze.Jja i divizme. kao pod 16. trave od srdobolje. 26. idirota i kore krusine. kuva-ti jos 5 minuta. kao pod 1. kao pod 1. majkine dusice i hajduciee. 10. rizoma idirota. drunje. Po 10 g planinskog cubra. Piti u toku dana umesto vode. Po 5 g pupoljaka od erne topole. kao pod 16. emog gaveza. kao pod 16. majkine dusic e. Moze se za-sladiti medom od planinskog mcdonosnog eveca. rusomace. Po 10 g planinskog cubra. 9. Po 30 g kantariona.

tim da j ede presne strugane kisele i opore j a buke i drugo. zecje stope i kamiliee. 3. Us pes no deluje kantarion. kamilice.1 g eveta kamiliee i lista nane. ogrozda. ostaviti preko noei i sutradan izjutra u poklopljenom sudu zagrejati da prokljuca. Samlevene hrastove sisa rke. s umske jagode. list m edvedeg grolaa. 14. Tome se obicno dod a manje iIi vise titriee. Za takve bolesnike pos toj i odredena di jeta. 1. narocito opore i kisele izvrstan su lek protiv proliva. kamiliea. Slum i caj protiv krvavog pro/iva: po 25 g korena ernog gaveza. razne vrste stavolja (Rumex). lis t i koren koprive. kao pod 9. list ernog sleza. 4. 11. vranilovka. taninskih materi ja. pre svega. bokviee i troskota i 10 g nane. To je ces lo znak mnogih ak utnih i hro nic nih bolesti. Po 30 g stde. Ima i biljnih lekova koji su vrlo efikasni . idirota. 15.guisorba) i 10 g majkine dusiee. za. ma line. Smesi pad I dodati I kasiku prZenog i samlevenog l ira hrasta. kao pod 9. kruske. l iva trava. list i plod borovn iee. Kad se ohladi. cera. jabuka itd. stueano dunjino seme i drugo. roscica. maticnjak. trave od srdobolj e zdravea. hrastove kore i srcenjaka. trava od srdobolj e. Protiv proliva pomazLI. hrastova kora. stefa. nana. oeediti i piti u toku dana urnes to vode. Ova smesa daje vrlo dobre rezultate. s rcenj a k. zir i ~isarke. pogo tovu kod deee. koren srcenjaka. oporih. nego blage caj eve od l1al1e. kao pod 9. Holesniku se daje da pije mn ogo t ecnos ti. Koren trave od srdobolje i stefa cesto uklanjaju i krv u stolici. 12. dunj e. semena dunje i lana i lista nane. Po 25 g majkme dusice. lednaki delovi zdrobljenog dunjinog semen a. Po 2. Po 20 g trave od srdobolje. 7. borovruee i oraha. Po ~O g rizoma trave od srdobolje (P. U svako m slucajli. 9. list kupine. Po 25 g lista od nane. srcenjaka (P.120 PROLIV (Dijareja) LECENJE BIUEM Proliv ie cesto i vrlo rasireno obolj enje. zdravae. Vrlo efikasno sredstvo je caj od smese 1 kasike zdrobljenog korena trave od Hdobolje i 2 kasike hrastove kore. S. 13. kruske i bokvice. Ovaj caj deluje kao blago sluzavo sredstvo. Strugane jabuke. 10. lista iii ploda borovnice ·ili IU'astove kore. sam iii zajedno sa nanom. kao pod 9. ribizle. kao pod 9. beli luk. kao pod 9. Lecenj e proliva moze biti uspes no ako se blagovre rneno otkriju i odstrane uzroci ove boles ti. rule. bislorla) i lubenicarke (San. kil1eskog ca ja. maticnjakom i t ~tricom. 6. lormenlilla). slu zi i pektina: OPOTO divlje i pitomo voce. eveta ernog i belog sleza i lista podhela. hras ta . al i ne l1ekuvallu vodu. biljke koje imaju stavoSkih. . Cubar. Osobito su opasni letnji prolivi deee pogotovu na selu. petrovae. bokvice. plod zesljike i kantarion a. Za dojerzead i decu preporucuje se ova s mesa: po 2 kasike maticnjaka i pi tome nane i 3 kasike kamiliee. 3 kasike smese preliii sa pola litra hladne vode. trava-iva. bolesnik mora traziti pomoc lekara. 2. lalfij e. 5. koprive. osobi to dece. Ova smesa brzo zaustavlja i jaci proliv.

25. iscedi~i i piti umesto vode u toku dan a . dunja i musmula dobro isitr. Po 25 g k Ol'c na crn og gaveza. koprive i osusenih divljih kru. Tr·i-cetiri kasike osusenih drenjina kuvati kao kompot u j ed nom litru vode i mlako jesti i piti. osobito deci. Po 20 g lis la k up ine. s ipuraka. Daje se deci i vrIo osetljivim osobama. Kretanje. Po 20 g korena zecj e stope. nadutost. majske ruze i belog sleza i 10 g malicnjaka. pod 9. zbog cega se javljaju ceste glavobolje. island skog lisaja i tim ijana. kao 19. ocediti. 20. 21. sum ske jagode. srce nj a ka inane. kam ili ce. 29. Kompot od drenjina je vrlo prijatan i koristan i odraslima. maline inane. U lecenju zatvora najvise pomaze licna higijena i pravilna ishrana. eve/Hi caj protiv proliva: po 25 g pupoljaka majske ruze i cvetova Iipe. divljih jabuka krusaka i sipuraka.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLAllTI MEDICINSKIM BIUEM 121 16. ogrozda. zive lrave i kantariona i 10 g majkine dus ice. gimnastika. 23. Po 30 g ri zorna zdravca. hras lovc kore. kao pod 9. kao pod 9. po mQgucnost>i nesladeno. koji vrlo ste tno deluju na razne organe. Vocni caj pro[ iv pro/iva: po 20 g drenj ina. smilja i vranilovke. zdravca. kao pod 9. oskorusa. kao pod 9. kao pod 9. 31. a osobito na mozak. 18. TVRDA. po 20 g vra nilovke i kamilice. kao pod 9. lista crnog s leza i cvetnih pupuljaka majske ruze. NEUREDNA STOLICA (Opslipacija. . Po 25 g zrelih osusenih borovnica. 26. 28. svakodnevno uzimanje presnog povrca i voea bogatog celulozom (kupus) j uPQtreba lekovitog bilja pomazu bolesnicima koji pate o d zatvora.! ta i li sta podbela. Po 20 g petrovca. Salep (vid i clanak 0 sa lep u) daje se vrlo uspesno. Kao kafa ispJ'Le n hraslOv zir ame lj e se u fini prah i uzima vise pula dnev no navrh noza. Po 20 g ornhovog i koprivinog li sla.aka. Po 30 g lis la crnog i belog sleza i ka mili ce i 10 g dunjinog semena.ili i od te smese uzeti 3 supene kasike i kuvati 10 minuta u pob lilra vode. kao pod 9. a jos vise deci oboleloj od proliva. kamilice i hajducice. 17. konstipacija) Zbog neuredn e stolice javljaju se u organizmu rami poremecaji. migrena. kao pod 9. kao pod 9. borovnice. Po 30 g cvela trandavilja. 27. Bolesnik se mora obratiti lekaru za pomoc' i savel. plivanje. kao pod 9. Po 25 g cVI. opsta slabost. 22. 30. zaliva se jakim cajem od ka mili ce . Cett'dese t grama vrhova grancica s liscem ruja. zdravca. virka. grcev·i u trbuhu i mnoge druge tegobe i neugodnosti. Zt\TVOR. neraspolozenje. 24. kad se ohladi. kao pod 9.

kamilice. po 10 g bele mTtve koprive. 6. preporucuje za decu i vrlo osetljive odrasle osobe. 15. odjednom popiti. Jednu supenu kasiku smeSe prokuvati 3 minuta u 200 g vode i. Po 15 g moraca. Po 30 g plodova lOve. kima. 15 g kore krusike i 15 g plodova pasdrena. kao pod 3. kima i cveta crnog trna. moraca. Ovaj caj se preporucuje. sapunjace i lanenog semena.Caj za ciscenje: po 20 g seninog lisca i zovinog cveta. Za decu: po 25 g kamilice. Osobe koje dugo vrernena pate od hronicnog zatvora moraju i cesCe u toku dana uzimati ovaj lek bez bojazni. 16. cveta kamilice. 12. pasdrena ·i ani sa i 10 g korena selena. zove. jer lanena sluz nije skodljiva i ne izaziva navik u. purgansi). kima i moraca. kao pod 3. 13. Po 30 g kore krusine i plodova zestike i po 20 g korena selena i sladica. kao pod 3. pJ odova pasdre na i korena sladica stucati u prah i tome dodati 10 g cveta crnog trna. lOve. kao pod 1. ani sa. korena omana. plodova klima i zove. plodova pasdrena. Po 20 g gorke deteline. Po 30 g kore krusine.i crnog sleza. To ponoviti 2-3 puta dnev no. kad se ohladi. nadutosti. preliti sa 200 g mlakog caja od ~ami li ce i odjednom popiti. anisa i zove i po 10 g rizoma reuma i cve-ta kamilice. . kao pod 3. 9. Caj se. korena selena i amana. 30 g kore krusine i po 10 g moraca. pre svega. 10. osobama koje pate i od gasova. senino lisce ravnomerno nakvasiti kljucalim rastvorom kalijuOl-natrijum-tartarata U destilovanoj vod-i. po 15 g pirevine i zubace i po 10 g lista pitome nane. belog . 11. turcinka. Propis jugoslo venske tarmakopeje. m eteonzma. Po 20 g kore zestike. kao pod 3. blaienog ckalja i korena crnog gaveza i po 10 g plodova krusine. jednu supenu kasiku ove smese kuva·ri 2-3 mLnuta u 200 g vode. Laneno seme: punu kasiku semena stucati u avanu. kima i korijandra stucati i upotrebiti kao pod 3. 1. kao pod 3. sladica. 8. za uredivanje s tolice. trna i zove. 3. Po 15 g kore zestike i plodova pasdrena. plodova pasdrena i moraca i 10 g korc od krusi ne isitniti. 4. kao pod 3. plod ova pasdrena i korena selena i 10 g moraca. kao pod 3. zasladiti m edom i popiti . 14. kad se ohladi. kao pod 3. Po 15 g kore krusine i plodova pasdrena i po 10 g moraca. anisa. angelike. za ciscenje (Iaksansi. kao pod 3. Cvetni caj za ciscenje: po 10 g cveta od crnog trna.122 LECENJE BIUEM Evo ncko liko cajeva i drugih lekova biljnog porekla koji se korisle u nas i u svelu na osnovu vekovnog isk ustva i novijih klinickLh ispitivanja protiv zatvora. Po 30 g kore kmsine iii zes tike. Cetrdeset grarna kore zestike (Rhamnus tal/ax). bele mrtve koprive. 5. kao pod 3. pre svega. plodova kima. lealijum-natrijuOl-tartarata i vode. . Po 25 g kore krusine (ili zestike). 7. Po 30 g sla tkog korena. zatim ga osusiti na 50-60oC i pomesati sa ostalim biljem. 2. Ovo ponoviti 2-3 puta u toku dana.

kao pod 1. al1 posto je vrlo neprijatnog ukusa i olut oog mi risa. presan i kiseo kupu s. 9. osusenih ribizla i cveta rnaj ske ruZe. nacinjeno kao sala ta sa ma lo stucana bela luka. 7. pomorandze. Kompo t od sljiva i smokava. zasladeno visnjevim ili nekim drugim sokom prijatnog mi. pitorne nane i lirnunove kore popariti s 200 g kljucale vode. U tu svrhu mogu se koristiti limun. kirna i kleke. jabuke iii nekog drugog voea. Ovo ponoviti vise puta dnevno. Po kafenu kasiku rnaticnjaka. 1ma osoba kojima pornaze strugan ren. . zasladiti 50korn (sirupom) ad visanja Hi ribizle i dati bolesniku da pije kad god je zedan. kad se ohladi. jer . Po ka fenu kasiku I·i sta rnaticnjaka i osusenih zrelih ribizla i surnskih jagoda. Po kafenu kasik'll rniloduha. PROTIV GABENJA. Ricin usovo ulj e ni je o lrovno i moze . pa moze izazvati i smrl! ). soli i sireeta iii Hmunovog soka. POVRACANJA.ku rnaticnjaka. rotkva i rotkv-ice. 4.KOl E SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA2ITI MEDICINSKIM BILIEM 123 17. 3. odliti. poklopiti . kelj i slicna sred stva su a probani narodni lekovi koji se u nas i u inostranstvu u spesno koris te protiv za tvora . lirnunove kore i surnskih jagoda. 5. kao pod 1. kao pod 1. 8. Pije se po 1 kasika svakog sata. v-isnja. mi'l oduha i cveta lavandule.i t: i one vrlo opas no. jer j e one vrlo otrovno. ribizla i kupi na. jagode i drugo voee kiselog ukusa i plijatnog mirisa. kao pod 3. ne sme se upo treblj avati l ehnicko l'ioinusovo ulje .j postupi'ti kao pod 1. moraca. PODR1G1VANJA 1. Po 20 g grckog semena i plodova pasd rena. ukusa i izgleda. Spravljaju se razni napici prijatnog mirisa. raso. Meuutim . ke l eraba. smesta poklopit. pomorandZa. Po kafenu kasiku lirnunove i pornorandZine kore i osusenih malina. ribizle. kao pod 1. kao pod 1. Jedno-dve kasike r icinusovog ulj a (ali nika ko rioinusovo seme. Dve supene kasike maticnjaka i po 1 supenu kasiku pitome nane i titr1ce preliti 5 pola !itra kljucale vode. 1zvesnirn oso barna dobro cini casa soka od patIidzana (paradajza) . ulj u doda li limunovog iIi nekog drugog soka prij a'lnog uku sa i mir isa. prerna potrebi 'i zelji bolesnika. lirnuna. Po kafenu kasiku maHonjaka. posto iz njega ni6u odst ranjeni o trovni sastojci (smrtonosni to ksalburnin ricin) ! Razurnljivo je da bolesni ci ko j-i pa te od za tvora treba da paze i na ishranu. 10. 2. se dobi ti 1I svakoj apo teci. 11. kore gorke pornorandze.risa i ki-selog ukusa koji osvezava. toplo iIi hladno. srnesta poklopiti i. Najcesee se daje caj od maticnjaka: punu supenu kasilku lisca maticnjaka preliti dccilitrom klju cale vade. 6. 18.i i poslJe pola sata pro cediti. Po kafenu kasi.

ko. Pije se 3 puta na dan pola sata pre jela po 1 rakijska Ca~ica_ . mec1u kojim ima i takvog koje je ne sarno gorko vee je i mirisno.ljive bolove od upala vena. u obl·LIm caja. ono ces to sadrii i mnoge druge lekovite i nelekovite m a terije. koje osecaju neizdr:l. oblazu noge iii tom rakijom protrljaju bolna mesta. Vrlo je vaino naglasiti da se pre upotrebe ovih lekova bolesnik mora posavelovati s lekarom. vazno je znali da se gorki lekovL ne smeju zasladivati! Ukohi lro je lek gorci. hin inovoj ko ri .Gorki lekoV'i se lTIOTaju piti sarno i iskljuci vo pre jela. Vama napomcna.i desetak dana. Gorko bilje se moze uzimati stucano u prah. . obicno oko pol a sat a pre obroka! Nikako posle jela! Isto tako. pa. a osobito zeludacnog soka.124 GORKA SRE DST VA ZA JACANJE (Amara tonica) LE CENJ E BIWEM Za ja~anj e apetita i za j afe Jufenje zeJudafnog soka Gorko bilj e 0 kome ce ovde bili govo ra nij e ~ k o dlji vo i ne izaziva naviku ni duzom sva kodn evnom upolrebom _ 0 sl r ihn os u. i svojstvenog farmakodinamskog dejstva i odrec1e nog te rapijskog efekta.ja se ceni svuda u svetu. podstice prohtev za jelom i na taj naCin 013lksava varenje hrane. vrlo s u j a kog fizi oloskog dej s lva . o sim toga. Ovo nije naucno ispitano. svima poznatom i siroko ras prostranjenom lekovitom bilju. lako je sve ovo bilje manje iIi vi ~ e gorkog ukusa. ali mnoge bolesnice se hvale da im je lincura pomogla. Ovde cemo govorit i sarno 0 nase m . 0 cemu strucnj aci u Biljnoj apoteci strogo vode racuna. naroeito zene. Nesumnjivo da je jedno od najbol}il1 sredstava nasa Iincura. tinkture iii ekstrakta (ovi preparati se spravljaju u apoteci). oporo i sluzavo_ 1. pre ma tome. p ikrOl oks inu i drugim vrl o go rkim biljnim le kov ima uop ~ te necemo ovde govoriti. da ne bi do~lo do neZeljenih posledica koje mogu nastati usled nepravilne upotrebe lekovitog bilja. Gorka s'r edstva za jacanje zeluca i uopste za jacanje i vracanje izgubIjenog apetita spravljaju se od mnogobrojnog naseg gorkog bilja. preliju rakijom i posle 8-10 dana procede i piju pre jela kao »stomaklije«. a najbolja je gorka rakija i gorko vino: 200 g lincure isecka se i zdrobi u grub prah krupno~e zitnog zrna. jer su to uvozne droge . po 1-2 kasi:ke piju izjutra i uvece pre jela.ijom iii najboljim starim crnim vinom. tako da se ti le kol'i mogu upot reblj avati jedino i is kljucivo po savelu i pod n adzorom lekara. do koj eg svako moze lako doti . Poslednje 2 godine najviSe lincure pot~e osobe. Ima viSe nacina izrade lekova od lincure. povremenD se svakodnevno jace promucka. pogotovu kad se spravljaju sme~e sas tavlj cne od raznog bilja razlicitog hemijskog sastava. U narodu se gotove razne gorke »Iravarice« na taj nacin sto se gorke trave dobro isitne. utoliko je bolji! Gorko bilje svojom gorcinom dra zi culo ukusa i tako refleksnim putem preko sluznice jezika izaziva pojacano lucenje pljuvacke. Zatim se odlije i iscedi. dobro se sud zatvori i dr:l. stavi u sud i prelije najboljom komovom rak.

I kasiku cveta vratica i po 2 kasike pelena i majkine dusice. os tav ili 2 sala. Posle 2 sa ta uzeti kasiku gorke soli iii ricinusovog ulja radi ciscenja. bosiljka i majkine dusice dosta cesto da je dobre rezultate. ali je o ne potpuno bewpasno i moze se upOltrcbljava ti u \'ec im ko li cinama bez boj azni od trovanja: oljusti se jedan tanjir sirovih seme nki. ali nes trucnom upotrebom covek m OLe prolaz no iIi stalno da os lepi. kore od gorke pOllloral1Cl ze. Proti v deejih glisla (crva) upotrebljava se.KOlE SE BOLEST I MOGU IZLEC ITl ILl UBLA2 lTl MEDICINSK IM BIUEM 125 2. posto se ohladi. Umesto gorke soli moze se uzet i ricinusovo ulje za ciscenje. 6. njcgov sok. hajducice. Za to se prilikom upotrebe lekova protiv crevnih parazita mora biti veo ma op reza n! 1. hm elja (sisarice). podubice. ali se njegova kora moze spravljati za le k samo u apoteci i davati pod kontrolom iekara. j er ako se nepravilno upotrebe. izvrsLan je lek protiv izvesnih crevnib parazita. procediti i p ili 3 puta na da n pre j ela po I kas iku . koga ima mnogo na nasem juznom primorju. ostrugati i nastrugati. Kilogram IIIrkve (sargarepe) oprati. it1. To se ponavlja u razm ak u od 3 dana nekoliko puta. ri ZOI11 navaie j e na se najbolje srcds tvo protiv panlljica re. Kada se sve ohladi do temperature covecjeg tela. idirota i kore gorke pomorandze preliti sa 2 dec ilitra kljucalc vodc. sirup iI'i tablete koje se prave u fabrikama le kova. 3. obicno po mesa no s pekmezom od sljiva. procediti i popiti u toku jednog sala. preliti sa cetvrt litra vrele vode. ali njih (reba upo trebljava ti samo pod kO Il/rol om lekara. jer je nar otrovan! . Na is ti nac in se moze naciniti gorkovaca od kicice. sve pomeSati. uzeti 2 kasike ove smese. vranilovke. 5. i beli luk. 4. semen a bundeve i ploda pasdrena. odnosno sve dok se glava pantljicare ne izbaci. i to se odjedno m pojede kao obrok. pa i da umre. kici ce. osim bundevinih semenki. ta ko da se dobije 60-100 g (jedna pregrSt) cistih o ljus tenih semenki. 2. Irave. pel ena. Posle dva sa ta uze ti gorku so za c iscenje. gorke delelille.i ve . ocediti i dati kao klizmu. Caj od cu bra. poklopili. iscediti sok i odjednom popiti. Upotrebljava se i ovaj caj: po 5 g (jednu kasiku) cve ta buhaca i titrice (kamilice). glisl e i dru gi para zili) Protiv crevllih parazila (pantljicare i drugih) ima nekoliko lekova. 3. Po p o la kafcne kasi h : Jincure. Nar (sipak. Obariti glavicu belog luka (pre thodno ocistiti i iseckati) u dec iIitru vode iii mleka i to upotreb iti za jednu klizmu (klistir) protiv okruglih decjih glista. Manje uspesan lek je bUl1devilw se l1l e. uvek u razmaku od 3 dana. prokuvati i. mogrnnj . i ro la i mn ogi h drug ih biljaka.Punica granalum). CREVNI PARA ZITI (Panlljica ra. Posle 1-2 sata uzeti 1-2 kasike ricinusovog ulja za ciscenje_ Istovremeno se pripremi i caj za kIistiranje: 100 g be log luka prokuvati u 1 litru vode. mogu s koditi covekovom zdra vlju ! Na primer. limijalw. Ovo se ponavlja nekoliko puta.

Ova glista je dugacka oko 20 em (zenke i do 30 cm. Po 25 g rudinskog pelina. kamilice i pelena pomeSati. 2. popariti jed· nim litrom kljucale vode. gde nema kanalizacije i. a muzjaci nesto kraCi). a za ehil1Okokus (klobucaru) pas. Zato je neophodno da se bolesniJk obrati za savet i pomoc lekaru i da redovno kon trol ise izmet. obo· lela deca imaju teske bolove u trbuhu. Lecenje je jednostavno. Posle 3 dana avo ponoviti. medom zasladiti i u 2 doze popiti. vra-tica i pelena i 25 g ociSeenog istucanog belog Iuka. noene strave. zbog cega je od ovog crevnog parazita vrlo velika opasnost u krajevima zdravstveno zaostalim i neprosvecenim. ukoliko nalaz i tada bude pozitiva-n. poklopiti. ali mora biti pod kontrolom lekara.126 Pantljl~ra LECENJE BIUEM (Tenija) Pan tlji cara je parazit coveka i zivotinj a. . ocediti i popiti u toku dana. po· vratica i mdinskog pelina. Sto grama ociseenog belog luka stucati i prokuvati u jednom Iitru vode Hi mleka. najbolje je piti izjutra i uvece pre jela. pogotovu one koja zive u neprosveeenim krajevima gde su higijenske prilike lose. ostavi. pa time bolesnika klilsti'r ati. kada se ohladi. Neka deca postaju nervozna. Zbog toga se izmet mora redovno kontrolisati mikroskopom. naduvenost. Prenosi se jajima koja zaraiena osoba izbacuje &metom u ogromnoj kolicini. J. kora nara iii sipka. neuobicajenu glad i vrtoglavicu. gadenje.rdilo je Ii osoba potpuno izlecena. Najvise stradaju deca od 3 do 10 godina. gde su zdravstvene p l'ilike n'lave. Pored raznih poremeeaja u organima za varenje. ista terapija se mora ponoviti.. kamala (sa Filipina). povraeanje. za gO\ledu goveee.ti preko noCi da se kiseli (ekstra· huj e) . Cetrdeset grama kore od krusine i po 20 g semena od bundeve. Istovremeno uzeti kIizmu na naCin kako je na· vedeno pod 1. Po 25 g cveta kamilice. Najefikasnijc su istovremeno i najot'r ovnije. T'O su rizomi navale. Crevna glista (Askaris) Prisustvo glista u stolici (askaridoza) vrlo se cesto javlja u dece. Ovo se mora ciniti 8-10 dana i posle toga dati stolicu na pregled. As· karis je obao parazitski cry koji se najcesee prenosi izmetom. pro· liv. 2. Za svin j sk£l pantljicaru su posrednici svinja i covek. Ona ima po dva iii tri domacina i zbog toga mora da prode kroz jednog iIi dva pos rednika do ko· nacnog razvitka. koso (iz Etiopije) i druge. bterivanje ovih parazita je vrlo tes ko i spo r~. 1. Posle 8 dana redovnog lecenja izmet dati na mikroskopsku kontrolu i. poremeeaji vida i sluha. uopste. Ima izves tan broj lekovitih biljaka koje se upotrebljavaju protiv pa n· tljica re. Dobro je da se uzima beli luk u svim obrocima u toku dana. jer su jaja vrlo sieu sna i sarno se mi· kroskopom mogu otkriti. javljaju se grcevi. kao pod 1. procediti. 2 supene kasike ove mesa vine popariti sa 300 g kljucale vode i. da bi se utv.

eubra. . lincure. JI1aj kine dusice. Piju se i ovi cajevi: I. kieice. cveta povratica i planinskog eubra i 40 g kore kruSine. dobro izmeSati i spraviti eaj: 3 supene kasike smese na 400 g kljueale vode. kao pod I. 7. Po 10 g cubra. Po pola grama cveta povratiea i braeica (F£lCUS vesiculosus) stucati u prah i dati deci staroj od 4 do 8 godina u toku 3 uzastopna dana (svega 3 g na 3 dana). 5 g agara . Po 25 g pelena. vratiea 1 lin cure. korena omana u prahu i s tucanih zrelih bo rovni ca pomeSati i poj esti na prazan zeludac u dYe doze u r azm a·k u od 2 sata. 10. 5. Jedan do dva grama u prah stucanih plodova rutvice odjednom popiti sa ea50m jakog caja od majkine dusice (20 g na 100 g vode). omana i borovnice stucati u prah. Sitne gliste (Oksiure) crvici NaJaze 5e u cmaru. kao pod I. jer je prasak neprijatan. pelena. kao pod 2. kieice. vraniloVlke i planinskog cubra. Pet grama omana u prahu. lincure i 60 grama kore kru5ine. povratica i 60 g plodova pasdrena stucati u prah. kraljevca i odoljena. 4. 2. kao pod I. kao pod 1. Tako einiti 8-10 dana i posle toga obavezno kontrolisati stolicu. Sitne su i tanke.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA21T1 MEDICINSKJM BIUEM 127 3. svaki dan izjutra i uveee uzimati pre je la i posle 8 dana dati izmet na kontrolu. povratiea. Sezdeset grama pelena i 40 g kieice. Uzimati triput dnevno u toku nekoliko dana. kao pod I. Po 5 g povratiea. zasladiti medom i popiti u toku dana u nekoliko doza. Po 20 g plodova borovnice. Po 25 g s tucanog belog luka.j 20 g meda dobro izmesati i odjednom pojesti. see 5e primenjuju kl·izme i zapiranje cmara belim lukom kuvanim u mleku I uzimanjem istih lekova koji se upotrebljavaju protiv askarisa. Po 20 g pelena. kao pod I. vranilovke. pomesati s medom i pojesti. kao pod 2. kamilice. U to~u nekoliko dana uzimati triput dnevno po ovakvu dozu. to pojesti izjutra na prazan zelud ac. bozjeg drvca (Artemisia aborlanum) i planinskog cubra. Po 10 g kamilice. 9. 7. 6. Dvesta do trista gram a (zavisno od uzrasta dece) oeiseenih i oljus tenih presni h semenki od bundeve stucati i pomesati sa 10 g oeiseenog stucanog belog luka. 5.ih crew:hih glista). cveta vratiea. Najce. Po 25 g pelena. 4. Sedamdeset grama povratiea i 30 g timijana. sve dobro izmeSati i pomesati sa 200 g najboljeg meda. 3. Sezdeset grama plodova borovnice i 40 g povratiea. moze se pomesati i s medom. ----' . posle toga oceiliti. 8. UpotrebIjavaju se ism lckovi kao j protiv aska·risa (srednj. Sve isi tniti i dobro izmesa ti. posle pola sata popiti kasiku gorke soli u easi vode radi eiScenja. stoji poklopljeno 2 sMa. vratica. Po 20 g eubra. svega 2-3 mm dugaeke.kao pod 2. 11. 6.

ali neotrovnih biljaka. Njena uloga j e ogr omna . Istim kolicinama pelena. izgleda. . U naucnoj i narodnoj medicini se. kao pad 1. Moze se piti nesladen i ii zas laden eaj u toku celog dana u mes to vode .UCN IH PUTEVA LECENJE BIUEM J etra ili crna dzigerica j e najveea zlezda 1\. Cetiri dela nane i po 1 deo p elena. J ednake delove maticnja ka. da bi list otpus tio iz sebe ~ to vise le kovitih sa·s toj aka. Mnogi preparati za lecenje jet·r e i zucnih puteva sadrle ekstraktivne materije od pitomc nane.oliko lekova b il jnog porekla koji se upotrebljavaj u s manj e iii vi~e uspeha. rusa. Jednaki delovi nan e. cesto po nekaliko meseci pa i d uze. ~to je vaZno za hronicne bolesni ke. haoj ducice. podubice. pored drugih lekova. zuti trn (B erb eris) i ne ko drugo n aSe i strano bilje. Zbog toga se ona javlja gotovo u svim poznati m iI i paten tiranim domacim i inos tranim fa bri ckim lekovima. pod ubice. Dvesta grama lista pi to me nane »Micam« staviti u cist su d. petrovca. ocajnice. Za lecenje jet re i zucnih puleva rna ne. trave-ive. tj . za rasl varanje kam ena u i ucnoj k esici (holelititijaza) i d rugo.i caj kao pod 1. 3. vodopije. kao pod 1. popariti sa litar i po kljucale vode.3 sata da se »kiseli «. i fabricki preparati koji imaju ekstraktivne materije dobij ene od pi. titr ice i hajducice pom e~a t i sa toliko nane koliko j e ovih zajedn o. kraljevca i nekih drugih biljaka koj e uspevaju i kod nas i bez bojazni se mogu kor i·stiti i dilZe vremena. 4. ruse i k rusine.1 naliem organizmu. Izgleda da se sve drugo lekovito biJj e koje se ovde spomin je ne moze meriti s pitomom nanom. Mesecima se mora piti sva ki d an j ak caj od pitome nane. podubice. 1. kao pod 1. steze. Jedna ki delovi pitome nane. ruse. koris ti i izves no lekovito biIje za lecenj e zapaljenja jetre (hepati'tilS). smir l ja. pa od te smese kuvati i pit. maslacka. 6. kao pod 1. omana. kao pod 1. ovo bilje ne sme upotrebljavati laik. poponca i nekih drugih domac ih gorkih. m a ticnj a'k a. Od domaeeg le kov i tog bilj a zasada je. t itrice i hajducice. moraca i krusine. zapaljenja i ucne kesice (holecistitis). Medutim. Jednak i delovi n a ne. lone se bez posledice mogu svakodnevno koristiti dufe vreme. 7. smilja. j er vrlo lako moze doei do t rovanja. najbol je rezultate dala piloma nana. maJt>ienjaka. Od biljaka jakog fizioloskog dej s tva u n aucnoj m edicini se upotrebljava bunika. odm ah dob ro poklo piti i ostaviti 2. kru ~ine . Od rnirisnih biljaka cesto se upotrebljavaju galenskJ. Za leeenj e je tre i zucnih puteva bolesnik mor a traziti pomoe lekara. trave-ive. 2.k. Razum ljivo je da bez pravilne dijete ovi leko vi neee pomoei. trave-ive. 5. ocajni ce i t r ave-'ive. masl acka i zen etrge dodati toliko lista nane koli'k o je ovih· u kupno. Lecenje traje duze vremena.tome nane. Otud tako veli ka vaznost pravilnc ishrane ovih bolesnika i osoba naklonje nih ovim bolestima. tr ave-ive.128 OBOlJ ENJA JETRE I 2. velebilje. tatula.

kao pod 8. kao pod 8. kao pod 8. kao pod 8. kao pod 8. 14. Po 30 g nane. smilja. holagogna sredstva).ITl MEDlCINSKIM BIUEM 129 Zbog velike raznovrsnosti i slozenosti hemij skog sastava raznih biljaka koje se koriste u smesama za leeenje zuei. E vo jos nekoliko r ecepa ta eajnih smesa koje se koriste u naucnoj medic ini za lecenj e jetre i zucnih puteva: Upala jetre (Hepatitis) 8. 16. Pedeset grama nane. kao pod 8. komonike. resnilka inane i 10 g piodova pasdrena. nane. hajducice. Cetrdeset grama trave-ive rj po 15 g maslaeka. kore zutog trna i korena vodoplje. 20. vodopije. 18. Pedeset grama nane i po 15 g smilja. lincure. 12. kao pod 8. 15. Po 30 g kantariona. komonike. bilo da podstieu. giogovog cveta i kamilice. Zapaljenje zuene kesice (Ho/ecistitis) 19. Pedeset g ram a nane i po 10 g trave-ive. Cetrdeset grama nane i po 10 g kantariona. masiacka. ruse i semen a gujine trave i 5 g plodova pasdrena (Rhamnu s cathartica). podubice I maslacka. maticnjaka i kore krusine. 13. pOjacavCljll lucel1je zuci (holereticni lekovi). nane. hajducice. moraca i plodova pasdrena. brezovog i kruskinog lista inane. Po 20 g resnika.njenje zucne besike tholekinetici. 21. mora se strogo vod iti racuna prilikom donosenj a recepture da bi se dobio dobar lek. posle 8 sati ocedioi i pi ~i po jednu casu 3 puta dnevno na pola sata pre jela (neza'sladeno). hmelja. Po SO g lazarkinj e inane. kao pod 8. ruse i orahovog lista. 11. 10. 30 g 1rave-ive i po 10 g kore krusine i korena masiaeka. kieice i matienjaka i 10 g kore zutog trna. kao pod 8. 17. kanta riona. kao pod 8. poklopiti. Pedeset pet grama nane i po 15 g odoljena. odoljena. kao pod 8. kao pod 8. oeajnice. 3 supene kasike ove meSavine popantl sa pola litra kljucale vode. hajduCice. 22. Bez saglasnosti i saveta lekara ovi se lekov i ne smej u upotrebljava ti. Po 20 g peiena. dimnjaee i kieice. bHo da po jacClvaju pral. . Po 25 g resnika. kao pod 8. 9. orahovog lista. kao pod 8. Po 15 g ocajnice. Pedeset grama 'l1ane i po 10 g kieice. Po 20 g pelena. petrovca (ranjeni· ka). trave-ive i podubice i 10 g moraea. nane i kantariona.KOlE SE BOLESTJ MOCU IZLEClTI III UBLA2.

trave ru se. kao pod 8. takode. pogo tovu osobama nak lo njenim ovim obolje· njima . Izbegavati tes ka. Po 20 g na ne. cesto vrlo masna hrana ! Zbog toga se prep orucuj e. 30. moraju se piti Ilezasladeni.. Jedan od cestih uzroka je ner azumna . Po 25 g semena gujine trave. ruse. 3 kasike ove smese kuvati 3 minuta u pol a litra vode. da umes to vode bar jednom dnevno popiju po solju caj a od pi tome nane. pre svega presnog. m a ti cnjaka i kim a. ru se . kao pod 8. pasdrena i kamilice. 28. p ngotovu m asna jela. 32. podu bice. iscediti i popiti u 3 doze pre jela (dnevna doza). a li i to sto manj e. Cetrd ese t grama nan e 'i po IS g ruse. 33. kao pod 8. Po 50 g vodo pij e i stde. ruse i ocaj nice. Zbog toga svaki dan t reba jes ti sala tu od nastruga ne ro tkve. 30 g trave· ive i 109 ruse. 2. Pedese t gTam a nane. 31. sto je rotkva Ij uca. Posle sva. Po 20 g na ne . Cetr deset grama cveta i lista kantariona i po 20 g troskota. Sezdeset grama nane. Umes to svin jske m ast i i loj a upotrebl javati ulj e i m aslac (puter) .iti 3 puta dnevno pre jela po 1 kasiku svde isce denog soka ad rotkve. ruse. Sezdeset gra rn a lis ta pi tome nane i po 10 g r izom a reuma. Jesti s to vise povrca i voca. posle 6 sati ocediti. tim je bolja. 30 g smilj a i po 10 g ruse i m oraca. Piti 2-3 puta dnevno pre jela po 1 kafenu kas iku iseedenog soka iz cveta i !ista kantariona iii iz korena mas lacka. K ol ik e. ko ri s ti kao lek. J es ti sa1 latu n acinjenu od mladog liSea maslacka. Nastruganu rotkvu jesti kao saJa tu 2-3 puta dnevno. kao pod 8. Mlado lisce od d r ago ljuba u obli ku sala te iIi stucano seme od is te biljke u novije vr eme se. kao pod 8. kao pod 8. i to na pola sala p re je la! Ciroza jetre 1.3 puta dnevno pre jela po 10-15 kapi soka izcedenog iz Ii· stova ~ kOf(:!na trave ruse. 27. ka ntarion a i vodopi je i 10 g plodova pasdrena. vodopije i ma slacka. . kao pod 8. Piti 2. bolovi U zuc'1O j kes i: po 20 g na ne. petrovca . Preporuka.U nas ima mnogo osoba obolelih od p oremecaja jetre i zucnih puteva. k ao pod 8. Svi navedeni cajevi od 1 do 33 manj e-vlse su go rkog i neprija tnog uku· sa.130 RaSlvaranje kamena u zu ~noj LEC ENJ E BIW EM kesJci (H ol elilijaza) 23. ROlkva je ve kovni narodni le k za lecenje je tre i zuci. plod ova pasdrena. k ao pod 8. 24. kao pod 8. tros ko ta. 29. pe trovca. petelj a ka od visa nja. kan ta ri ona i ka mili ce. kami lice. 3. trave·i ve. P. . ma ti cnjaka i kore od zes tike. 34. Po 15 g kukuruzne sv ile. 4. ruse i smilja. 25 .ka 2 uzastopna dan a ciniti pauzu ad jednog dana . 26.

nane. kao pod 4. Seda md eset gra ma trosko ta i 15 g kan tario na i klekinj a. insulin se ne daje u svim slucajevima dijabetesa. U nekith osoba javlja se ova bolest. Novijim hemij skim i farmakodinamskim istrazivanjima objasnjeno je antidijabeticno dej stvo raznog bilja koje se na ·r aznim ko ntinentima kroz vekove koristi. kao pod 4. Po 30 g ruse. a kao dopunska terapija vekovirna se uspesno koristi izvesno lekovito bilje.Jno leci. . To je. biljke zdraljevine i drugih vr- . insulin. lica koja se malo kreoo. U oboleli h j av·Ij a se. gvanidinska jedinjenja. fami. koju ce odredJi bi lekar za svakog bolesnika ponaosob.lijarna. zute hajducice.koze ili groi danog secera) u krvi . slucaj evi kad viSe clanova u nekoliko generacija obolevaju od ove dugotrajne bolesti. Po 20 g r izoma ad reuma i lista pil1:ome nane i po 20 g cveta i lis ta kantariona i trave ruse S korenom. 6. kao pod 4. Po 40 g sipur ka i r izoma pi revine i 20 g !ista koprive.pre svega. ruse. 7. Po 20 g ras tavica. jer j e uzrok ove teSke bolesti razlicit. Pre svega biljike koje sadrle arginina d druga. kako to narod kaie. Pojava secerne boles ti j e nasledna. moze doCi do mnogobrojnih komplikacija : slepilo. rnzurne se. o sobito masnu hranu. Ova boles·t potice od oboljenja same gus terace (pankreasni dij abetes) iii zbog povecanog rada drugih endo krinih zlezda (hipofi zni i nadbub rezni dijabetes). Dijabetes se j avlja zbog nedovoljnog lucenj a insulina (hormona gus te r ace) u organizmu. I neki spoljni cimoci mogu biti uzrok pojave dij abetesa. kao pod 4. dijabeticari se obavezno moraju drlat i i odredene dijetalne ishrane. zatim osobe koje prelefe izvesne boles ti i dr. 9. SECERNA BOLEST (Dijabeles) Dijabetes se k arakterise povecanom kolicino m secera (gIi.j manj a iii veca kolicina glikoze u m okraci. kantariona i korena vodopij e. skle roza srcanih krvn:ih sudova. . Sezdeset grama korena vodopije i po 20 g ruse i Dane. prema vrsti i tezini dijabetesa. 8. 10. hajd ucice i nane i 10 g klekinja . . kao pod 4. Bolesnik ob avezno mora traziti savet lekara specij al iste za dij abetes. U laksim oblicima daju se neki noviji sintets. bubrefnih 1 l110zdanih arterija i dr. UlZ obaveznu dijetalnu ishranu. i »od seki racije«. Medutim.ki lekovi. Bez pravilne dijete nijedan lek neee pomoci. kao pod 4. cveta od zute hajducice. sm iI j a. Gvanidinski deriva ti iz mahuna pasulja. II. <is to tako.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI III UBLAZI Tl MEDIC INSK IM B1U EM 131 5. Osim uzimanja lekova. kor ena maslacka i troskola i 10 g kore od pasd rena. pogotovu medu osobama koje mnogo jedu. Po IS g ruse . Ako se secerna bolest zapusti iii nepravi. kao pod 4. jer deluju kao dobri lekovi u slucajevima laksih oblika dijabetesa. Dana'S postoje efikasni lekovi 'Protiv dij a betesa .

~ecera~a. Bezuslovno je potrebno smanjiti sve sto povecava koli~inu ~ecera u krvi. i to sveieg. posnu ribu). ugljeMe hidr at e. Objasnjenje lezi u tome. Medutim . Smanjiti. pravHna dij etalna ishrana . ovi bolesnici mogu jesti bez ikakve opasnosti. Iincura. zbog ~ega se medu bolesnicima testo ~uje »svaki seceras je slucaj za sebe«.u ruku. Bolesnici od ove boles ti moraju paziti kako na kolicinu t<llko i na sas tav hrane. Masne materije ta. krto meso (zivinsko. mahune) mora bili gJavna hrana veCine dijabeticara.kode negarivno utiou na osobe obolele od ~ecerne bolesti. telece. Na primer. osobillo ~eCer. vec prema ukusu bolesnika. posno. hajdutica i dr. trava-iva. . stalna upotreba boranije ce dosaditi bolesnicima.ki bolesnik drukcije reaguje na odredene lekovite bHjkc. Os'lalo voce. j e r je skrob i zvor glikoze. Boranija se spravlja kao svako drugo povrce. nije pomogao iii sasvim neznatno.132 LECENJE BIUEM n au~ni c i ma s ta iz familije L egumhlOsae (osob:ito PapilioMaceae) posluZili su kao model za s·intezu izvesnih leJrova za le~nj e dij abe tesa. sto gotovo sva. paradajz u obliku pirea iIi na drugi nacin. pei"Sunovo lisee. je isto toliko vazna . a nekad i vafnija od uzimanja le kova. Boranija (zeleni pasulj.lzbor namirni ca koje dij ab eti~ri smeju da koris te u ishrani nije jcdnostavan. kiselo mleko. pre svega. gr~ica (gorka detelina). Jesti sto posnije: mMogo povrca. zbog cega se glikoza i naziva »grozdani secer«.e &latfkiSe. uziman u istim kolicinama tri puta dnevno pre jela. U ovoj knjizi. mesana povrce itd. Mnogim bolesnicima je pomoglo razno gorko bilje: lciCica. zbog cega se mora menjati na~in njene pripreme dodajuci razne zaCi-ne. Kad se u mokraCi pojavi aceton. Medutim. testa. koje pretezno saddi vocni ~ecer iii fruktozu.9ti ii ulja treba mesno v. Grozde je gJavni izvor glikoze. ma. beli i crni luk. a zimi smrznutu. pre svega. presMog (kad god je to moguee). zeleni grah. Po~to je secerna bolest dugotrajna. Umesto krompira u mnogim zemljama se u piJjarnicama prodaje cicoka iii topiMambur (HeliaMthus tuberosus). levulozu. Bolesnrka ne treba da buni to sto se ~esto iSla biljka javlja u recepturi raznih 610zenih ~ajeva. govede. Nije suvise ako ~itaocima ponovo skrenemo paznju na to da se za letenje Secerne bolesti bolesnici ne smeju letit·i na svoj. Dijeta. pele~lOm su mnogi bolesnioi uspe!Ji cia znatno smanje koli~inu secera u krvi i da se oporave. dobar ajvar od crvenih paprika. naveli smo velik broj recepata raznih 'Iekovi'tih trava koje ulaze u slozene kompozicije nau~ne medicilIle. dijabeticari ne smeju jes~i groide i drugo voce bogato gJikozom. Bliza obaveStenja 0 ovoj bHjci nati ce ~itaoci u ovo j kn j izi. salata s belim Iukom i na mnoge druge nacine.reme potpuno izbaciti iz ishmne. . nego sarno po savetu lekara. osu~enu iIi iz konzervi. U toku leta i jeseni koristiti sVcZu boraniju. krompir i sve druge namirnice koje sadde s kroba. razm. Prema tome. hleb. nekima taj isti pelen.

li·sta duda i borovnice i po 5 g lista koprive i zalfije i korena vodopije (cigure) i maslaeka. kao <pod 1. drlati celu noc da se ekstrahuje i sutradan zagrejati da kljuea 5 minuta. kao pod 1. kao pod 1. korena maslaeka i cveta kantaTiona i 10 g dudovog li. po 15 g lista duda. 4.oki te« si tno iseckanirn lis tom per~ una . kao pod 1. vekovirn a koris te presnu salatu od . 7. . Po 40 g zdraljevine i lista boroY-nice i po 5 g belog luka. a u n a~ list c r nog rltlda ~td . Sezdeset grama !ista borovnice. osim p er~unovog !is ta. Po 30 g zdraljevine. 8.s. kao pod 1. 15. kao pod 1.tniti. borovnice i duda. korena vodopije i rnaslaeka i 10 g li. 6. gujine trave i piskavice (Trigonella foenurn graecurn) i 10 g lista borovnice. kao pod 1. cajevi za lecenje ~eceme bolesti 1. kao pod 1. ocediti i popiti u toku dana na pola sata pre svakog obroka po jednu ea ~ u. Po 30 g zdraljevine i lista borovnice i po 20 g lista rnedvedeg grozda i korena odoljena. SLanovnioi Ba lkana. pa tri supene kasike sme~e preliti 5 pola litra hladne vode . kao pod 1. koprive i borovnice i 5 g korena maslaeka isi. Po 30 g be10g luka. lanenog semena. zdraljevine i dudovog lista i po 10 g korena crnog gaveza i repusine (Arctiurn lappa). 5. Po 30 g trave i semen a zdraljevine i -semen a lana i 10 g dudovog !ista. od gujine trave i piskavice i po 5 g cveta pelena i maslaeka. kao pod 1. sala tu zaeine dodatkom male ko!ieine pra~ ka od stucanog suvog !ista majkill1e dusice. kao pod 1. pa i protiv dij abetesa.ta pitome nane. 3. lista boravnice. Po 20 g mahuna od zrelog pasulja. Po 20 g trave daninoca. 14. venje (klckinja) j zdraljevme. Pedeset grama !ista borovnice i po 10 g virka (Alchernilla). rnahuna pasulja i zdraljevine. kao pod 1. Po 40 g zdraljevine i !ista boravnice i po 10 g !ista breze i kore kru~ine. Po 20 g korena i cveta maslaeka. !ista pitome nane. osobito is tocnog i jufuog dela. 13. 9. kao pod 1. Po 30 g semena od lana. kao pod 1. 2.~ elog i c rnog luka kao predjelo i ubedeni su da j e to dob ro preve ntivno s red s tvo protiv mnogih boles ti. Po 30 g semena zdraljevine. zdraljevine. dobro pomesati. 20 g !ista breze i po 10 g koprivinog lis·ta i mahuna pasulja.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI I Ll UB LAZITI MEDICINSKIM BI LJEM 133 Na Zapa du se u fito terapiji ceni list borovnice i t draljevin a. Da bi se neprija tan miri~ luka k oliko-toliko ublazio. 12. kao pod 1. 16. 10. ostaviti cta se ohl adi . 11. Sezdeset grama zdralj evine i po 20 g lista duda i cveta pelena.s ta. Po 40 g korena vodopije i maslaeka i po 10 g belog Iuka inane. poponca. Po 25 g mahuna od pasulja i zdraljevine (Calega officinalis). Tu salatu zakisele limunovirn soko rn (Grci) iii s ircetom i .

zdraljevine. Gojaznost treba leciti. pije zasladene saharinom Hi nekim drugim slicnim sintet~kqm slatkim sredstvom. koriste se razni neskodljivi lekov·i od neotrovnog bilja za mrsavljenje. kao pod I. ali nikako secerom ni medom. Po 30 g cvcta i lista pelena i zute h ajducice (ruti ravan. Posna hrana. kao pod 1.s u uzroci prekomeme gojaznosti raznovrsni. Svesti na najmanju meru upotrebu slatkisa. dudovog lista i pelena. Ipak. pirevine i lincure i po 10 g cveta hajducice.gojiti se . lana i dunje. po 15 g ploda krusine i korena maslacka. kao pod 1. 28. kao pod I. kretanje i raznovrstan tizicki rad neophodna je potreba za sve ove osobe. Po 30 g trave-ive. Po 50 g pasuljevih mahuna i zdraljevine. piskavice. kao pod 1. uopstc. Po 20 g korena belog sleza. CAJEVI ZA MRSAVLJENJE Uzroci gojaznosti (adiposilas) su raznovrsni. jer oni bolje deluju. neka pije nezasladene eajeve. pre oSvega bogatim i industrijS'ki razV'ijenim. Po 25 g kantariona. Posto . 18. jer . repusine. . maslacka i zdraljevine. 20 g zdraljevine. 26. 35 g mahuna od pasulja. kao pod I. potrebno je rtraziti pomoc Ii savet 'iekara. 25 . lista nane i duda. kao pod 1. .znati stariti«. 19. kicice. 24. Po 30 g korena vodopije i lincure i po 20 g pelena i Iroskota. masti i. kao pod I. 22. Po 35 g zdraljevine i mahuna pasulj a i po 15 g lis la borovnicc i Irave-ive. 30. krlo meso i mnogo povrca i voca treba da bude glavila hrana osoba nakl0l1jenih gojaznosti. namirnica koje sadrZe mnogo ugljenih hidrata i mas nih materija. kao pod I. . Napomena. 20. ploda pasdrena. Achillea c/ypeola/a) i 10 g nane. ko god moze. i :to pre jela! Sarno ko ne moze da pije gorke lekove moze navedene cajeve da . kao pod 1. zdralj evi ne i pelena i 10 g lis la borovnice. vodoJ!ije i crnog gaveza. Po 40 g lista i korena borovnice i po 10 g pitome n a ne i zdraljevine. 23. kao pod I. Po 25 g mahuna od pasulja.134 LECENJE BIUEM 17. Po 40 g zdralj evine i pasulj evih mahuna i po 10 g korena crnog gaveza i repusine. po 10 g lista koprive i borovnice i po 30 g zdraljevine i mahuna od pasulja. 27. Po 5 g korena maslacka i repusine ·i !ista od duda i zalfije. Po 20 g semena zdraljevine. kao pod I. Najuspesniji nacin lecenja gojaznosti je disciplinovano sprovodenje dijete. hleba.Po 25 g korena maslacka. U mnogim zemljama. Plivanje. 29. planinarenje. 21. Po 5 g cveta bele i zute hajducice i cveta lipe. kao pod I . kao pod I.Cajev·i protiv secerne bolesti moraju se piti nezasladeni. gujine trave.

kao pod 1. U slucaju cia bolesnik ima i visok krvni pritisa k. anisa. Sto gra ma kOl'e krusine koja j e odlezala l1ajmanje god inu dar1a iii je po ~ l c gUljcnja 'a clrvC la hila :agrejana 1 sal Ila 1 JOoe. Po 15 g ko re kru sine. pasdrena. persuna . zbog cega se bolest pogoda i boles nik pocne da mokri krv. Kora se isitni i pomesa sa Sl11eSOlll koj a se sas loji od 10 g korena se lena. bos io ka. moraca . 7 . a ni sa i korij a ndra. dodati na vrh noza sode bikarbone i piti nekoliko puta dnevno po I kasiku. cve ta l11as lacka i li sta maline. . Od biljnih lekova s na jvise uspeha se daje mla d brewv list u obliku siltnog pras ka (3 do 4 puta dnevno po J d ecj u ka siku) iii u obliku caja: punu supenu kasiku isitnjenog brezovog lisca popariti sa 2 dec ilitra kljucale vode. klekinja. cveta belog sleza i lista od zalfij e. Dvadesc t pc t grama plodova sene. Caj piti nezasladen.i bele mrlve koprive. li s la mas lacka i vinove loze. S uspehom se elaje i drugo bilj e. korena selena i zecjeg trna i po 10 g kl e kinja. 3.i korijanelra i cvela kami li ce . korena site i odoljena. kao 'Pod I. rastaviea. 7. poreel breze. ces to smese u kojima ima. 4. evcta rn a· s lacka i braCica (morska a lga). bracica i kami li ee. . B. trna. Po 10 g kore krusin e i pas drena i 5 g plodova moraca. 5. kore bele topole. pas drena i zutog tma i po 5 g plodova ki ma. slatki koren i kukuruzna svila. 3 kasike isitnjene smeSe kuva ti 10 minuta u pola lilra vode. kao pod 1. kima i moraca. 2. imele i rutvice. kao pod I. Po 30 g cve la hajduci ce i kan tari ona i po 20 g braciea i moraca. Zbog toga pri upotrebi ovih lekova (osobito venje) treba biti veoma oprezan i uvek se obra-titi lekaru za savet i po moe. IIi ovaj: breza. kamilice. U novije vreme javlja se i ovaj caj: peteljke od viSanja. dobro je da jede beli luk i S vremena na vreme pije caj oel sofore. U nas se u narodu cesto upotrebljava venja iii klekinje i posto se obicno ne zna doza (korisna kolicina).Lecenje traje duze vremena. U apotekama se nalaze ovi cajevi: j ednaki delovi lisea medved eg grozda. brac i':a. U novije vrem e javlja se i ovaj caj: peteljke od v. sitnice. masL. Celrclcset gral11a kore kru sine i po 10 g korena se lena. sv ile od k uku ruza i trave dani noea . cesto se uzima previse. cve lova tma. procedi li i ta j caj pOpili u toku dana u 3 doze posle jela umcs lo vode.isanja. brezov list i koren selena. kao p od 1.:anog mokrenja daju se cajevi koji se sastoje uglavnom od i kukuruzna svila. kao p od 1. 6. i medvecleg grozda. bele I11rtve koprive i hajd uciee. s iadiea i zccjeg tma .KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLAZITI MEDICI SK IM BIUEM 135 1. U slucaju ole.ecjeg lrn a. kacl se proh ladi. Za l eecl1 j e upale mokracnih put eva n ajcesee se upotrebljava caj od [Io ta m edveueg groztla i sitl1ice sa iii bez dodatka brezovog lisea. Po 10 g kore krusi ne i plodova pasdrena.acka . medvede grozde. kima. Po 25 g p\oelova pasclrena. tros kota i imele. kao pod L BOLESTI ORGANA ZA MOKRENJE Za lecenje obolclih bubrega boles nik se mora obratiti lekaru. ploclova pasdrena i sene. brac iea i cveta be le mrtve koprive i tma. maslacka.

kada se smlaci oa priblizno 40 oC. procediti i piti u toku dana u 3 doze pre jela. Mdal1 br~zo" caj: pomesa se po 30 g brezovih pupoljaka i liSea i po 10 g brezove kore i korena zecjeg trna. skinuti s vatre. lista pitome nane i klekinja. Tri kasike zdrobljenog brezovog mca prokuva~i (1-2 minuta) u pol a litra vode i. sapunjace i eelera: 3 kafene kasike kuvati 2-3 minuta.ti. popariti s pol a litra kljucale vode. 3 kasike smese prokuvati u pola litra vode. plodova persuna i moraca pome· sati i upotrebljavati kao pod 4. dodati navrh noza sode bi· karbone. tj. Uzima se 3 puta dn ev no pre jela po 1 kasika silno stuca nog mca breze. poj a~avaju i olaksavaju nor· malno izlucivanj e mokraee. Po 25 g 'isitnjenog lkorena sapunjace i zecjeg trna dobro izmesa. 3 kafene kasike smese stueati u avanu. Po 25 g brezovog lisea i pupoljaka. sapunjace. najbolje sokom od borovnice. Ra· zumljivo je da lekove treba uzi mati sarno po uputstvu lekara. 8. idirota i pirevine (ill zubace) isitniti. Ovi pupoljci su lekovitiji od li§ea. 10. . odmah poklopiti. Po 20 g ploda eelera. 6. dodati vrlo malo. Mokraeo m se odstranjuju iz covecjeg organizma nepotrebne ko· licine tecnosti i mnogi nekorisni i s uvisn i proizvodi prometa materija. brezovih pupoljaka i lista breze. pa ce urolog odrediti koji caj od· govara za koga bolesnika. Zato se i ovde daje velik broj raznih smesa. jer sadrze vise aktivnih sastojaka i oko 4% etarskog ulja prijatnog balsamitnog i svojstvenog mirisa. Cetrdeset grama zdrobljenih sipuraka kuvati 5 minuta u pola litra vode i pri kraju kljucanja dodati po 5 g zovinog eveta. 3. kao pod 11. 12.upotrebe. Po 10 g . ku· vati 5 minuta u pola Iitra vode i u kljucalu smesu dodati 5 g klekinja i lista pitome nane. zecjeg trna. 9. List stucati neposredno pre . Po 40 g brezovih pupoljaka i liSea. 2.136 Cajevi za lak§e mokreoje LECENJE BJU ElM (Diuret ika - diureticni cajeviJ Ima biljaka koje poveeavaju diurezu. 4. 5. od· Imah :poklopiti i posle 3 's ata odliti Ii popiti u toku dana u 3 doze !pre jela. moze ovaj prasak uzimati i u oblandama il·i pom esan sa medom iii nekim vocnim sokom. brani ranD u . posle 6 sati odliti i popiti u toku dana u 3 doze pre jela. a sto j e vazno za osobe koje imaju teskoce pr i mokrenju. kao pod 9. Lisni brezovi pupo/jci. posle 2 sata ocediti i popi ti u toku dana u 3 iii 4 doze. po 10 g korena celera i selena pomesati i dalje spravljati i upotrebljavati kao caj pod 4. ostaviti da se prohladi (oko 40 oC) . Ako neko ne podnosi uk us bre· zovog lista. persuna. omana. Po 25 g korena maslacka. 1.prolece pre nego sto ee breza prblistati. navrh siljatog noza sode bikarbone. ostaviti polclopljeno 3 sata. jer kako se u medicini kaze »svaki bolesnik je slucaj za sebe«. borovniee. II. nikako na svo· ju ruku. dobro p\'Omesa ti da se bikarbona rastvori i posle 6 sati ocediti i popiti u toku dana u 3 doze pre jela. Po 25 g korena vodopije (eikorije). upotrebljavaju se na i5ti naein kao cajevi pod 1 i 2. mrkve. moraca i kima se pomesa. 7. persuna i idirota. . k!ruske j nane pomesati i upotrebljavati kao pod 4.

kao pod 9. omana. Lekar ce odrediti caj koji treba da se koristi. Po 25 g korena selena. selena. Razumljivo je da avo korenje treba prethodno dobra oprati i oguliti. ruzma l'ina i pers una. po 10 g korena gaveza. 25. 14. Po 20 g ploda kima. kao pod B. kao pod B. 15. klekimj a . eel era i perslIna. troskota. selena i maslacka i po 10 g !ista breze i koprive. sipurka i lis ta breze. cveta crnog sleza i lOve. mrkve i eelera i po 10 g klekinja i gorocveta . persuna i mrkve (sargarepe). selena. kukuruzne svile 1 ploda (semena) persuna i maraca.KOJ E SE BOLESTl MOGU I ZLEC ITI ILl UBLAZ ITl MEDI CI NSKJM BIUEM 137 13. Po 30 g brezovog lista i lanenog semena i po 10 g l'i sta koprive. maslacka. Bolest je vrlo teska i ozbiljna. 30. petrovca. korena ad r epusine. 21. nego sarno po savetu lekara urologa. idirota i sapunjace i 10 g nanc. breze. 27. Po 15 g korena vodopije. kao pod B. sumske jagode. kao pod B. jos b eE pupoljci spargle. odoljena i gaveza. h ajducice. kao pod B. kao pod B. 22. 26. brelOvog lista i pupoljaka i kor ena zecjeg trna i idirota. 29. sami iii zajedno sa eelerom. Po 20 g s ipurka. 24 . Po 25 g srdacca. Po 25 g lis ta m edvedeg grozda. dunjinog semena. daninoca i korena broCa. Po 25 g lanenog i dunjinog semena. jer se kuvanjem gube i menjaju lekoviti sastojoi. Po 20 g sipur ka. lB . kao pod B. kao pod 8. 23 . kao pod B. Ova smesa se maze i prakuvati i pojesti kao povrce. 16. Po 25 g semena lana i dunj e. dobricice. Po 25 g koren a zecjeg trna. kao pod 8. maline i kupine. Po 25 g korena ad site. 19. maraca. ali je bolje up 0trebiti je s vezu. 17. po 10 g kore bele topole i brelOvog !ista i 5 g gorocveta. Po 25 g r as tavica (preslice iii konjorepa) . kao pod 8. Po 50 g sV eZeg ko rena celera. zbog cega se bolesnicima preporucuje da lekovito bilje koje im se ovde daje ne uzimaju na svoju ruku. semena od lubenice (s tucanog). sve nastrugati na rende i tu smesu pojesti pre jela. sladica i ploda mo raca. korena crnog gaveza i ploda p erslma. nane i kima. kao pod B. Tri supene kaSike ove mesavine . ZAPAUENJE BUBREGA (Nefritis) Zapaljenje bubrega maze biti akutno i hronicno. kao pod 8. Po 20 g peteljki ad visanja. 28. mrkvom i persunom. kao pod B. Po 25 g lista koprive. sladica. kao pod 8. Slieno se upotrebljavaju i mladi. breze i kantariona. semena od lubenice. meki. Maze se doda~i sok ad lim una radi popravlj anja ukusa. Cajevi koji se najcesce upotreblja·v aju na nasim i inostranim k!inikama protiv bubreznih bolesti: 1. Sve 'Se isitni. zubace (iii pirevine) zecjeg trna. 20. Po 25 g daninoca. Po 20 g svile ad kukuruza.

kao pod I. (hronicni nefritis). limuna. tes ko izbacivanje mokrace). rizoma pirevine i 5 g sitniee. selena i beclrinca.i cveta ernog sleza. po 10 g pupoljaka erne topole i brezovog lista i pupoljaka i po 20 g cveta sunucice. Uzimati po I vinsku casu vise puta dnevno. po 15 g lanenog sernena i li sta bosioka JO g rastavi ca. Kao pod 6 uz dodatak 20 g !is ta sofore . poklopili. Po 20 g sipurka. povralica i zove. Po 30 g lista breze i kruske i po 20 g zlatniee i selena. zecjeg trna. i kada se oh lacLi. ogrozda. 5. Po 10 g IIsta breze. zecjeg trna. 19. zutilice (Gellista tinctorial i razgona (V eronica) . kao pod 1. kiao pod I.138 LECENJE BlUEM kuvati 5 minuta u pola lil ra vode (po mogucstvu destilovane iii prelhodno prokuvane ki ~ l1i ce). Trideset gram a brezovog lista. Po 5 g kamiliee i osusenih plodova maline. . 2. navedene cajeve zasladene sokovima i sirupima od kiselog voca: ribizla. 13. 8. 18. lipe i pupoljaka iii kore vrbc dobro isitniti. lanenog semena . 12. zatim kuvati u poklopljenom sudu 5 minuta. Po 50 g brezovih pupoljaka i lisla hajduciee. 9. Po 20 g bosioka. Po 30 g lis la breze i krus ke. preliti I litrom destilovane vode iii prethodno prokuvane i ohladene kiSniee. Kada se ohladi. kiselih visanja. kao pod 15. 30 g lista bosioka i po 10 g cveta nevena i razlicka. IS. a cetvrtog ci ni ti pauzu. ploda pe rsun a i sipurka i korena pirevine. kao pod 15. proeediti. virka. Pedese t grama bre:wvih pupoljaka. rastavica i trave d aninoca. po 20 g korena selena i trave sitniee i po 10 g medvedeg groZda. Po 40 g brezovih pupoljaka i korena ernog gaveza i po 10 g cveta zove i belog sleza. Po 30 g lanenog semena i korena crnog gaveza i po 10 g eveta zove i kantariona . procediti i piti umesto vode u loku dana. srd acca. tako ponavljati du ze vremena. 10. 20 g brezovih pupoljaka i 5 g semena buacka. (uremija. kao pod l. 7. 4. pirevjne. kao pod 15. pomorandze i dr.: rnog sleza. najbolje medom. kao pod 1. Moze sc zas laditi. Cetrdeset g rama pupoljaka breze i po 30 g korena selena i zecjeg lrna. CVC la vra I ica i kan tariona i 10 g srdacca. kao pod I. Cetrclesc t grama lanenog semena. 14. kao pod I. [ista i soka od breze. kao p od 1. 20. kao pod I. Sezdeset grama brezovog lis·ta i po 20 g zla.seedili i pomesati sa I kilogramom najboljeg lipovog meda. po 10 g korena selena. 3. tra ve daninoca i zlatniee. Po 25 g pupoljaka. 17. 11. i. persuna i zubace. Po 20 g brczovog lis ta i petrovca (Agrimo nia) i po IS g tro ~kola. rastavica i p e telj. bosioka i medved eg grozda i po 10 g cve ta <. 6.ki od visanja. kao pod I. Po 15 g lis la breze i km sk e. 30 g brezovog lista i 10 g ras tav ica is lo lolik o boslOka i korena zecjeg trn a. Po 15 g korena selena. korena c rnog gaveza i zecj eg trna. kantariona. sumskih jagoda. Bolesn ici koji dugo leze i n erado uzimaju lekove neprijatnog ukusa mogu piti. 16. Tri uzastopna dana pi Ii. kao pod l. kao pod IS. ostaviti da se ekstrahuje 8 sati. posle obeda.tniee i selena. kao pod IS. kao pod I.

Zbog toga se uzimaju i izvesni biljni blagi i nes kodljivi lekovi u obliku toplih caj eva. vrbove kore i pupoljaka erne top ole i 5 g srdacca i rutvice. l. 4. Po 30 g lista breze. ocedi i pije toplo. 10. 14. kao pod I. pa se preporucuj e bolesni eima da traze save t i pomoc urologa i da nij edan lek ne kori s te na svoju ruku.ista breze i koprive i cveta hajducice. 5. Po 15 g korella pirevine. 7. kantariona i lista podbela. Bolest j e teS ka i dugo traj na . Po 20 g korena belog sleza. idirota. kao pod I. 3. 6.KOlE SE BOLEST! MOGU IZLEC IT I ILl UBLA2 1T! MED le l NSK IM BIUEM 139 ·!. os tavi poklopIjeno 3 sata. Po 20 g borovnice. Po 15 g korena belog sleza i pirevine. pupoljaka breze i lista kupine i sum ~ ke jagode. kao pod I.APALJ ENIE B UBRE2: N E KARLICE (Pijel i t is) Zapaljenje tkiva bubrega (Pi je l onefril is) U nekim slucaj evima antibi o ti ci i . pupoljaka erne topole. trave claninoca. kruske i breze. breze i maline. Po 20 g lista koprive. lista borovnice i maline. kao pod I. Po 30 g li s ta breze i medvedeg grozda i rastavica i 10 g eve ta podbela. kao pod I. pomesati i uzimati 40-50 kapi izjutra i uvece. hajduCiee. kao pod I. vrbove kore i evetnih pupoljaka majske 'ruZe. ernog gaveza. kao pod I. podbela. kao pod I.tavica.drugi le kovi mnogim boles ni cim a n e pomazu. Po 20 g viciovciee. Po 30 g korena maslacka i repusine. 13. crnog gaveza i klekinja. 12. pupoljaka breze i 10 g goroeveta. 8. Po 40 g lista i pupoljaka breze i po 10 g pupoljaka vrbe i lista nane. Lista rutviee. 11. zutilice i pupoljaka breze i 10 g eve ta hajduciee. Boles niei treba da piju mnogo tecnos ti . kao pod I. Po 25 g brezovih pupoljaka i sitnice i po 10 g korena selena. 2. Po 30 g lanenog semena. i sladica. kao pod I. kao pod I. Ovo ponoviti 2-3 puta dnevno pre jela. Sezdesct grama lanenog semena i po 20 g trave futiliee i klekinja. Cetrdeset grama soka od breze ~ po 30 g soka od korena maslacka i repusine. vrbove kore. Dvacleset pet grama lista od podbela i po 15 g vidovcice i kantariona. I. medvedeg grozda i kruske i 10 g ras. po 10 g srdacea i hajducice i 5 g gorocveta. bosioka i koprive. kao pod I. NaveScemo vec i broj kompozicija mesanih caj eva od razn og domaceg bilja kako bi lekar l11ogao odrediti koju mesavinu bolesnik treba da upo· trebi. Iedna kas ika sl1leSe kuva se 4-5 minuta u 200 g vode. . 15. 9. kao pod I.

16. kao pod I. majk. za tim naci niti pauzu od jednog dan a i o pe t produzi ti na is ti nac in . Sas tav eaja ee odred iti le ka r uro log. procedi se i pij e u tok u dana umes to vode.ie Cl-vena od krvi. kao pod I. 10. p ersuna. S ve se do- bro is itni i po mesa . a m okrenje je bolno. U hrani izbegavali one so li od kojih je kamen u bubregu na s tao. Pedescl gra m a rastaviea. zecjeg trna i s ladiea i po 15 g rusomace. Po 20 g k o rena zecjeg trn a i s ladica. kao pod I. ruzmarina i medvedeg grozda i 10 g s itnice. slalkog korena i lisea vinove loze (crvenog) i 10 g kopitnjaka. Bolj e je piti nezas laden ca j. idirota. kao pod I. po topi u I lil ar vode. Ka da se oh la Lii. 2. kao pod I. 7. Bol es nik treba da pije velike ko li cine lec nos ti u o bliku raznih cajeva. kao pod I. 5. kao pod I. da bi se m ogao u stanoviti rezultat lecenja i odredi ti p rav ilna terapija. 12. i ovde je vrlo vazno povremeno konlroli ati mokracu u toku lecenja. ta d a ga piti po Ie j e la i izmeClu obroka. brs ljana i ruzmarina. rastaviea. po 10 g korena zecjeg trna. lista koprive i cveta zove i lipe. Pre porucuj emo ove kompozicije raznog lekov itog bil ia: l. 6. Kao i u s lucaju mnogih drugi h boles ti. mrkve (karotne) j celera. Caj piti uzas topno 3 dana. sipurka i klekinja. Po 30 g brezovih pupoljaka. borovih pupolja. selena. moraca. kao pod I. jer se lekov iti sastojci nalaze u unutra ~­ njosti ovih plodova. IS. Po 20 g brezovih pupoljaka. IIro/ilijaza) LECENJE SIUEM Bole t je vdo teSka. Po 30 g si tn ice . Po IS g kOl-ena maslacka. celera i sladica. kao pod I. 8. Po 25 g kore na selena. sitni ce i pl odova (se me n a) persuna i 10 g !'Use. Bolcs nik ces to m okd. kao pod I. II. sve plodove u avanu dobro stucati. pa se s ire na tloJc. kao pod I. po IS g troskota. Pedeset grama lanenog semena. Po 40 g b rezovi h pupoljaka i ru se i p o 10 g kantariona i majkine dusice. kao pod I. Po 30 g brezovih pupoljaka. us led cega na staj u neizd d ljivi bo lovi u s labinama. broea i sladica i 10 g gorocveta. 3. 13. Po 30 g dobricice. kao pod I . Po 25 g plod ova (semena) kima. m oze ga i zas ladili medom iii nekim ki se lim voenim soko m (sirupom). kore n3 se lena i zcc jcg trn a i 10 g kl ek inj a. . a li ko ne m oze da pij e go ra k caj. pl odova divlje ru ze (si purka) i kleke iii venje i po 10 g li s la c rne ribizle 'i ko pitnj a ka (korena).140 K AMEN U BUBREGU I MOKRA NO] BESler (Nefro /iliia za. si purka i zutilice i 5 g anisa. kao pod I. m edulim.ka i plodova persuna. 14. kao pod I. Po 15 g korena zecjeg trna i selena. a to se moze utvrditi he mij s ko m ana li zom izbacenog ka m ena. lista krus ke . sladica i pirevine i 25 g trave daninoca. kantariona i ruse. 9.ine dusice. klekinja. Po 25 g korena zecjeg trna. pirevine. 4. Po 20 g sipurka. os tavi ce lu noe d a se eks tra huj e i sutrada n izjutra zagrej e do kljuca nj a i kuva 2-3 minuta. Pone kacl mokl'aca posla. Bolesn ik se mora ob ra titi za p o moe u ro logu. Po 25 g vranilovke.

34. kao pod l. 20. kao pod 29. ITI MED ICINSK IM BIUEM 141 17. 23 .1a upotrebljavan za nrazbi· janje« kamenca u bubrezima. li sta ruzmarina. popariti sa 150 g kljucale vode. Pre upot rebe dodBiti malo limunovog soka i meda. Po 40 g lista breze i rastaviea i 20 g imele. kao pod 1. kao pod 29. peteljaka ad viSanja i sit nice. Po 30 g lista breze i kruske i po 10 g slatkog korena. 21.Ua.ti 7 dana u oblandi ili pomeSan s medom. 3 kasike ove smeSe kuvati 5 minuta u pola litra vade. grceV'i u besici. 'love. Sezcleset gram a lista belog jasena.i i. persu na i selena i 10 g br6Zovih pupol jaka. selena i celera dobra stucati i upotrebi kao pod 1. kao pod 1. 29. os· taviti 3 sata i popiti u 3 doze pre jela (tegobe. 3 kasike ave smese drlati 4 sata u pola'litra hladne vade. 26. Cetrdeset gra ma borovih pupolj aka i po 15 g stele. kao pod 1. 'klleke . 18. (krv u mokraei). 28 . Po 30 g celera. 20 g cveta surucice i 10 g Ii sta breze i medvedeg groi. 25. izmesati i upo trebiti kao pod 1. Deset grama plodova ljoskavca ·s i. ZAPALJENJE MOKRACNE BESIKE (Cistitis) 1. Po 25 g r use. 27. kao pod 1. 32. kad se ohladi. Sedamdeset grama trave ruse i po 10 g cveta kantariona i trave sitnice i dobri cice. kao pod 33. Po 25 g lista koprive i medvedeg grozda.suljka i 60 g rizoma trave od srdobolje. posle 2 sata ocediti i popiti u 3 doze u toku dana pre jela (protiv uratnog kamenca). Ovaj lek je vekovir. ruwice . kao pod 1. 24.tno istucati. (upala bubrega i povisen pritisak). rizoma vodene perunike i trave troskota. Po 30 g lista i pupoljaka breze i po 20 g imele i belog luka. svile ad kulwruza. kao pod 1. 3 kasike ove smese popariti sa pola litra kljucale vade i posIe 4 cas a ocediti i PQpiti u 3 doze pre jela (upala bubrega i povisen pritisak). 22. 19. 31. sve dobra isi tniti. Po 25 g korena odoljena. posle toga 5 minuta ~U'vat. Po 40 g vreska (Erica) i brezovih pupoljaka i po 10 g karen a selena i zecj eg trna. Po 20 g plodova Ijoskavca (Physalis). plodova kleke Hi venje i 'trave zutili ce.) 30. ru se pirevine. Po 20 g pluenjaka i kra.KalE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI III UBLA2. 1rave od srdobolje i zukve (site) i kore od bele topole. procediti i popiti u toku dana u 3 doze pre je la. 33. (kad se pojavi krv u mokraCi). . Tri puta dnevllo po 1 g korena broea u prasku pi. Po 30 g s ipu rka i plodova selena i celera i 10 g ruse. Po 50 g rizoma kostrike i cele r a na rende nastrugati i jesti jedanput dnevno kao sala tu. Osamdeset grama tr ave lisaj ivice i po 10 g plodova ljos kavca i kima dobro isitniti i upotrebi·ti 'kao pod 1. Po 20 g ras tav iea i troskota. rizoma pirevine svHe od kukuruza i korena 's elena.

Sezdeset grama !ista breze. persuna. beli i crni slez. osobito ono koje ima sluzi. breze i veron ike i 10 g cveta belog s\eza. Sezdeset grama lista breze i po 20 g korena mas laeka i selena. jer ima viSe ugljo· . rizoma odolj ena i cveta i !ista j agorcevine. IS . Po 20 g rastavica. kao pod I . kao pod l. 11. kamilica. kao p od l. 10. rastavica. kao pod l. Po 25 g semc:na lana. lista kupi. hrastova ikJora. kao pod 1. Pecese t grama hsta bokvice i 'po 25 g rast avica i rizoma trave od srdobolje. 7. zalfi'j a. kao pod 1. ja· goda. mirouije i celera u avanll dob ro stucati . petrovac. 9. kore na selena i ploda mirodije i po 5 g trave ruse (s koreno m) i mahuna pas ulja. Po 20 g pllpolj a ka breze. borovnica. 13. 5. lista medvedeg grozda i lipovog cveta. kao pod I . breze. 12. To su.ne i cveta kantariona. 16. gavez. Sezdeset grama lista medvedeg grozda i po 20 g sitnice plodova persuna. 18. Osobito se ceni aroma'tieno bilje u kome ima proazulena. Po 30 g !ista breze i korena selena i po 20 g klekinja plodova selena. lan. Ian ina i nekih elar· skih ulja. morae i neko drugo bilje. kao pod l. k ima.trandavUl~e. kao pod 1. po 20 g !ista zalfij e. brusnica. kupina. utoliko se u medicihi viSe ceni. pre svega. Po 20 g stde. Po 20 g cveta kamilice. kao pod 1. hras ta i krus ke. hajdueica. kao pod l. 14.142 LECENJE BIUEM 2. Po 30 g rutvice i stde i po 20 g odoljena i matienjaka. Tri kasikc kore na selena. dunja. 8. Po 30 g !is ta i pupoljaka breze. trava od srdobolje. Po 20 g plodova selena . 6. od kojih pri· !ikom destilacije nastaju azuleni. peklina. Trideset grama rastavica. zbog cega su ova etarska ulja plm:a iii zelel1a. 10 g hmelja. 19. kao pod l. po 15 g lis ta pi tome nane i cve ta kan· tariona i 10 g trave ruse (s korenom). Seda:medese t grama petrovca i po IS g lista hajducice i cveta br· danke. steza. UPALA GRLA I KRAJNlKA (Faringilis i laringilis) Proth. lis ta koprive i rute i seme na dllnj e. plodova selena i lista breze i medveueg grozda. hajducice i nekih drugih bilja· ka tamnije pI ave boje. malina. 3. 4. UkOl!ik.o je etarsko ulje od kamilice. trave daninoca i klekinja i 10 g cveta tran· davilja. kao pod 1. sreenja!k. kao pod 1. podbel. 17. sitn ice. Wi· rot. kao pod l. kao pod 1. Po 20 g !ista koprive. rutvice i krus ke i koren a sele na. Po 30 g korena selena. kao pod 1. kao pod 1. ovih akutnih i hrOll1licn'ih oboljenja upotrebLjava se lekovito bilje blagog dejstva. lipe i zove. nana.

maline i ribiZlle. Po 25 g lista jagode. punu ka~iku ove smese kuvati 5 minuta u 200 g vode. ITI MED ICINSK IM BIWEM 143 vodon ika azulena i zbog toga bo lje i pouzdan ij e de luj e kao ant iflogisl i k. Upotrebljava se . 13. 4. Po 40 g pupoljaka od majske ruze i eveta trandavilja i po 10 g kamiliee i maticnjaka. one lekovito bilje koje u sebi ima slu zi i slicnih mueilaginoznih materija. Po 25 g k a mili ee. prot iv u pa la s luznke i koze. tj . kao pod 4. izvesnih etarskih ulja. Po 20 g Jista dunje. Po 35 g ka miliee i za lfij e i po 15 g pe trovea inane. nane. Po 40 g korena belog sleza j sladica i po 10 g lista zalfije i pitome nane. kao poel 4. i ca j: po 20 g eve ta m ajske ruze . eve ta be log i e rnog s leza i podbela. kao pod 4. kao pod 4. Po 1 ka fenu kasicieu ka rnili ee i haj duciee po rnesati i pos tupi ti kao p od 1. cestih osobHo u jesen po zagus\jivim industrijskim eentrirna i velikim gradovima. srnes ta pokl opiti i. 12. kao poel 4. . odmah poklopiti p os le 2 sa ta ocediti. 6. nane ~ timijana i trave od maj1 k ine du~iee i vra nil ovke. belog i ernog sleza i p oelbe la . kupine . 8. Punu kasiku zal fij e p op a riti sa 200 g kljucale vode. Evo neko liko cajeva i cajn ih rn e~av in a koje se u n aucnoj med ieini u potreb ljavaj u za lecenje upale s luz niee grla i kraj n ika: 1. petrovea. kao pod 4. Po 30 g korena trave od s rdobolj e i srcenjaka i po 10 g Zalfije. kao pod 4. nekih heterozida i saponozida ekspeMorantnih svoj s tava. 11. Po 1 k afen a kas ic iea za lfi je. trandavilja. Po 25 g steze. ZA LAKSE ISKASLJAVANJE Akutan i hronican bronhitis (Zapalj enje ogranaka dusnica) Za lecenje ovi11 oboljenja. ima dosta domaceg lekovitog bilja blagod d ej s tva. oeediti i grgljati. 15. to ciniti cesto u t oku d ana. 1 k a~ iku mesav ine sprem iti i upotrebiti kao pod 4. m a jkine e1us iee i kamiliee. n a n e. pre s vega. Po 50 g idirota i belog s leza . 10. prijatnog mirisa i antisepticne moci. k ao pod 4. jabuke. Blag slu zr. hrastove kore (isitnjene) i hajduCiee. 16. kao pod 11. Po 1 ka fe na k a~ i c i e a zalfij e. grglj a ti i piti. ocediti i iseediti i tim caje m grgljati i pos le svakog gl'glj a nj a popi ti. 3. kao pod 4. ka rniHce i pe trovea. Po 20 g lista zalfije. k ao p od 4. podbela 1 zalfije. 18.KOl E SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI ILl UBLA2. 14. 7. 2.s mlaci. 5. Punu s u pen u kas iku kamil iee po pari-ti sa 200 g kljuca le vod e. kao pod 1. kao pod 4. Po 25 g karniliee. Po 1 k afena kas iciea ka mili ee i zaifij e. s ilikata i drugih korisnih hemijskih jedinjenja. 9. ernog sleza. zalfij e i anisa. ka miliee i idirota. 17 . kad se smlaci. kad se .

podbel. nane i moraca. poklopiti i. sapunjaca. Na primer. iii smesa od jednakih delova moraca. kao pod I. sapunjace. po jedna i po kasika zove i podbela i jedna kasika korena Ijubiciee. kao pod 1. beli luk. oeediti i toplo popiti. Koren belog sleza se najcesce upotrebljava sa m. Po 25 g !ista belog i ernog sleza. Cesto upotrebljavano sredstvo za ublazavanje kaslja je i mesavina sacinjena od jednakih delO\'a moraca. majoran. Ijubiciee iii milovanke. anis. zova. Po 25 g korena belog sleza. brsljan. pupoljci od jab lana. kozlae. Po 15 g semen a dunje i lana. el1llog i belog sleza. Mogu se koristiti i razni vocni sokovi (sirupi) prijatnog ukusa i mirisa. 3. sa iii bez dodatka nesto malo titriee iii nane. Za izbaeivanje gustog slajma (sluzi) u prometu je i ovaj caj: po 2 kasike ani's a i jagorcevine. turcinak. podbela i ploda moraca. kao pod 1. Ima veLik broj raznovrs nih . morae. bokvieom. jagorcevina. Po 20 g korena omana. . trandavilja. nane. Vrlo je prijatan cvelni caj pootiv kaslJa: jednaki delovi eveta od belog i ernog sleza. Evo nekoliko cajnih smesa koje se upotrebljavaju u naucnoj medieini: 1. pupoljaka bora . nane. a u nedostatku meda moze i secerom. 5. eveta trandavilja i 10 g trave daninoca. miloduh. plucnjaka i ploda moraca. Po 20 g miloduha.ucale vode. iii od eveta pod bela.j topole i majorama (iii vranilovke). oman. lipovog i bagremovog eveta. brsljana. kao pod I. Piti svakog sata po 1 kasiku ovog leka. daninoc. a njegov list i evet u smeSi sa podbelom. ernog gaveza i idirota. majkinom dusicom i nekim drugim mirisnim biljem . U apotekama se cesto spravlja ova smesa: morae. klekinje. Ovo ponavljati 4-5 puta dnevno. zovom. pljucnjak. bokvice. island&kog lisaja i belog s'ieza. kao pod 1. majorana. jagorcevine. 4. podbela i lista crnog sleza. itlirol . divizma i neko drugo bilje. 2. nane. divizme i 10 g korena ernog gaveza.ih suma. Cajevi za lakse iskasljavanje i stisavanje kaslja piju se zal5ladeni. sIal ki koren. 6. vrlo je prijatan caj od smese jednakih delova moraca i anisa. I kasiku smese popariti sa 200 g klj. kada se smlaci.144 LECENJE BIU1!M Za lakse iskasljavanje upotrebljava se ovo bilje: beli i crni slez.sm esa koje se vrlo uspesno upotrebl'j avaju za lakse iskasljavanje. dunjino seme. U ovoj grupi cajeva preovladuju biljke koje sadde mirisna (etarska) ulja i' saponine (materije koje muckanjem pene kao sapun). korena omana i 10 g klekinja. slatke paprati. Ijubiciea. bokviea. 7. kao pod 1. Po 15 g miloduha. najbolje !ipovim iii planinskim medom iz borov. bokviea i podbel. s'la tka paprat. majkine dusi'ce. Po 25 g lista belog i ernog sleza. kao pod 1. Caj zasladiti medam. 8. islandski !isaj. nana. 10 g eveta divizme i pod bela i 5 g anisa. ruze. erne topole i bora. Po 30 g lista i eveta belog sleza. plucnjaka. bagremov i lipov evet. plucnjak.

26. 24. Jwrena be log sleza i cmog gaveza. cveta podbela i divizme. Cetrdeset grama cveta turcinka i po 5 g omana i sladica. dunjinog semena. Po 25 g sladica i vranilovke i po 5 g majorana i kopitnjaka. kao pod 1. korena s ladica i lista belog sleza. kao pod L 13. kao pod 16. poklopiti i posle R sa ti ocediti i pomesati sa pola kilograma lipovog iii planinskog cvetnog meda i to piti svakog sata po kasiku_ li _ Po 30 g isitnjenog korena cmog gaveza i sladica. pod bela. pupoljaka topole i islandskog lisaja. lista podbela. kao pod 16. kao pod 16. 29. sve trave osim belog IUka popar<iti i u svemu postupiti kao pod 16. anisa inane. kao pod 16_ 28. isJandskog lisaja i trave daninoca. majkine dusice. kao pod 16. 16. Po 25 g maraca. sprema se i urotrebJjava kao pod 16. belog sleza. anisa. kao pod 16_ n. kao pod L lL Po 20 g korena sladica. 21. Po 25 g vra nilovke. kao pod I. moraca i majorana i po 5 g belog luka i pupoljaka erne topole i klekinja. Po 15 g cveta jagorcevine. 50 g !ista timijana iii majkine dusice. 23 . 32_ Po 15 g korena bela sleza. majki!l1e dusice. 19. Po 20 g cveta i !ista podbela i stucanog pJoda anisa. iscediti . kao pod 16. kao pod 16.KOJE SE BOLESTl MOGU IZlECITl III UBLAtlTl MEDICINSKIM BILJEM 145 9. Trideset grama idirota. Po 20 g cveta podbeJa i trandavilja i korena cmog gaveza. Trideset gram a :islandskog !isaja . bokvice. 18. Po 20 g podbcla. crnog gaveza i sladica i po 5 g kozlaca. majorana. Po 20 g bagremovog i !ipovog cv~ta i korena slatke paprati. kao pod 16. podbela i belog sleza i !ista timijana. Po 15 g korena slatke paprati. kao pod 16. 22_ Po 20 g kamilice i !ipe i po 5 g nane i maticnjaka. belog sleza i pitomog kestena. kao pod I. Pedeset grama stucanog moraca popariti sa pola !itra kljucale vode. 15. pupoJjaka topole i podbela. kao pod 16_ 30. a be!i luk posebno istucati u drvenom avanu. kao pod 16. Po 20 g majorana. kao pod 16_ 31. pupoljaka od jablana i !isla nane i po 5 g cveta belog i cmog sleza i podbela. kao pod 16_ 20. Po 20 g korena sapunjace i sladica. Po 25 g lista timijana i anisa i 10 g korena sapunjace. omana i cveta belog i cmog sleza i turcinka. Po 25 g sJatkog korena. Po 40 g korena omana i idirota i po 10 g cveta trandavilja i brsIjana (stabljika). i korena idirota i po 10 g cveta zove turcinka. kao pod L 12. 10. kao pod 16. po 10 g timijana i cveta trandavilja i po 5 g pupoJjaka bora i erne 'lopole. kao pod L 14. kao pod 16_ 34_ Po 15 g pitome nane. 25. cmog gaveza i idirota i po 10 g pupoljaka bora i jab lan a. moraca inane. 33.i po 5 g plucnja:ka. Po 10 g plucnjaka. Cetrdeset grama bagremova cveta i po 10 g miloduha inane.

zasladiti medom i piti u toku dana vise puta po 1 vinsku casu. kau se ohladi. goroeveta moraea. eveta gloga i hajducice. kao pod 1. metviee. tj. lek je efikasniji od drugih. Po 1 kasiku odoljena. oeediti. a bolesnik ga mora piti opreznije i pod nadzorom leka'r a. Pedeset grama glogovog eveta i po 10 g metvice. plucnjaka. dobra izmeSati i upotrebiti kao pod 1. kao pod 16. Dve kasike sitno stueanog korena odolj ena (valerijane) preliti sa 400 g hladne vode. eveta hajduciee i trave metviee (Mentha pui egillmJ. jer vrlo lako moze dod do trova nj a. Zbog toga se ove biljke moraj u i smej u upotreb ljavati j ed ino pod nadzo ro m lekara. Ovo se cini iz toga razloga !ito se kuvanjem i uopste na visokoj temperaturi ak li vn i sas toj ci belog luka razlazu i on tad a gubi lekovi lost. kao pod 16. Dve kasike ove smese pripremiti i upotrebiti kao pod 4. o mana. podbela. 4. 37. Napomcna. piti caj pod I. u toku terapije obavezno ciniti pauze: dva dana piti. potrebno. 7. Po 15 g eve la podbel a. u kome ima kardiotonicnih heterozida jakog fizioloskog dejstva. 2 iIi 3. sladiea i ernog gaveza i po 5 g korena Ijllbiciee i bele sapun jace. . metviee i goroeveta. svaki put po nekoliko gutljaja. 36. durdevka i dru gi h ka rdi otonicni h biljaka jakog fi zioloskog dejs tva. 8. Po 2S g odoljena. nego postepeno. ako je to. 35. Nikada ne treba popiti odjednom. I. strofan tusa. Razum lj ivo je da se u domaeinstvim a ovo bilj e ne sme upo treblj avaLi u vidu cajeva. nego. Dac'e mo vcd broj preskripeija s raznim neotrovnim bilj em . Po 1 kas iku odoljena.Posto se u ovoj smesi nalazi i durdevak. Po 10 g korena belog sleza. kao pod 4. 5. nane. kao pod 1.ti i ostaviti preko noei da se ekstrahuje. belog sleza. Pedeset grama odoljena i po 10 g metviee. kompozieije cajeva koje su ovde navedene treba smatrati sarno kao dopunsku terapiju. OBOLJENJA SRCA Neuroza srea U farmaeeulskoj induslriji i apotekama spravljaju se i isk ljucivo na lekarski reee pt izdaju go tovi lekovi od di gilali sa. itlirola.146 LECENJE BIUEM i taj sok doda ti gO lovom zas latlenom lek u. neki od onih cajeva koji nemaju durdevka. moraca. . ernog sleza i pitome nane. kima. 2. Po 20 g lis la bokviee. Sutradan zagrejati do kljucanja i kuvati 2-3 minuta u poklopljenom sudu i. trandavi lj a i pupoljaka maj ske ruze i 5 g korena Ijub iciee. Prema tome. pa ce lekar odabrati mesavinu za odgovarajuei slucaj. maticnjaka inane i's itniti. Bolesniei moraju traziti savet i pomoe od kardiologa. kao pod 1. a u celom sve tu lekove od bilja digitalisove grupe smej ll spravljati sarno i j edino farm aeeuti. metviee i eveta durtlevka. hmelja i gloginja (zrelih i zdrobljenih plodova gloga). kao pod 1. poklopi. Po 1 kasiku odoljena. kamHiee. jer goroevet takotle ima kardiotonicnih heterozida jakog dejstva. a zatim dva dana ne uzim2ti ovaj caj. 3. 6. Po 1 kasik u olleljena. Osim toga. kao pod 16.

korena lokvanja i 10 g glogovog cveta. zbog pris utnog gorocveta. moraca. rute metle (Sarothamnus scoparius). hmelj a. korena angelike. lista pHome nane i metvice i glogovog cvcta.ka i po 5 g plodova moraca i cveta durdevka. Kardiolog ce izabrati najbolju kombinaciju caja koja odgovara za odreden slucaj. spravljati i upotrebljavati kao pod 1. srdacca i :lute metle. kao pod 1. brezovog i naninog !ista. po 20 g maticnjaka i hajducice i 10 g hrnelja. 10. 1<.nu pauzu! 15. 10 g s rdacca i po 5 g lavandule i gorocveta. kao pod 14. 14. metvice. 24. Po 20 g odoljena. Po 25 g cveta. trave troskota i rastavica. po 20 g !ista nane i maticnja. 1 J. Smeju se koristiti sarno biljke blagog dejstva. srdacca (Leonurus cardiaca). . kao pod 4 i 14. Po 20 g cveta. gorocveta. kao pod 4 i 14. Pedeset grama od verema-trave. zIatice (Solidago virga aurea). 22. 18. gorocveta. cveta gloga 1 lrave ocajnice (Ma r rubium). Zapaljenje srcanog misiea (M iokarditis) Zapaljenje unutrasnje srcane opne (Endokarditis) Zapaljenje srcane kese (Perikarditis) Sve sto je receno za lecenje neuroza srca biljnim lekovima Vazl 1 za lecenje ovih oboljenja.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLAZITI MEDICINSKIM IlIUEM 147 9. kao pod 1. Po 40 g gorocveta i metvice i po 10 g glogovog cveta i rutvice.30 pod 1. kao pod 4. kao pod 1. Pedeset grama korena odoljena. 20. Po 30 g gorocveta. I !llpotrebu ovih cajeva treba smatrati sarno kao pomocnu terapiju. kor~ s~bikovine. brdanke i gloga i 109 lis-ta ruzmarina. Po 30 g odoljena. 23. lista i ploda gloga. kao pod 4 i 14. 13. piti 2 dana. !isla i ploda gloga. Po 20 g korena zecjeg ·trna i odoljena. Po 40 g srdacca i odoljena i po 5 g lista ruzmarina. Po 20 g anisa. kao pod 1. po 10 g korena bedrinca i lista maticnjaka i 5 g kamilice. 19. metvice i hmelja i '1'0 5 g cveta durdevka i trna. 21. Po 30 g cveta zove. Po 20 g srdacca. Po 20 g odoljena. kao pod 1. Po 10 g gorocveta. 12. nane maticnjaka. a zat im nacin iti trodnev. Po 20 g odoljena. !i~ta ruzmarina i rut'Vice i po 10 g cveta lavandule i gloga. kao pod 1. Pomoc i savet traziti od lekara. 17. po 30 g Iista ruzmarina i rutvice i 20 g korena odoljena. kao pod 4. 16. kao pod 1. korena selena. kao pod 4 i 14. kima i odoljena.

Po 20 g srdacca. rutvice. glogovog cveta i li!sta hajducice i rutvice. Zakreceni krvni sudovi i povilien krvni prltisak (Art erioskleroza i hipert enz ija) 29. po 20 g odoljena i glogovog cveta i 10 g pri morskog \luka. upotrebljava se nitrog!icerin. !ista maticnjaka. !ista hajducice i maticnjaka i korena odoljena. Napadi su cesto toli:ko jaki da bolesnik oseca strah od smrti. steie . lista i ploda i po 10 g korena lokvanja i !ista zimzelena (Villca .le. imele i rastavica i po 5 g rutvice i cveta gloga.148 Nepravilnost u rltmu sr~ LECENJE BrWEM otkucaja ( Aritmija) Ova bolest leci se raznim lekovima . Angina pektoris. !ista koprive i pitome nane. Plodovi se moraju prethodno stucati u avanu. 37. 32.kao pod 4 i 14. korena lokvanja. kao pod 4 i 14. kao pod I. steze (Potentilla anserina). Po 15 g imele. imele. Po 20 g plodova mrkve. Po 20 g cveta gloga i sofore. 33. a li isklj ucivo pod nadzorom lekara . 28. Pedeset grama maticnjaka. 25. kao pod I. Po 30 g !ista hajducice. Po 20 g glogovog cveta. 34. Po 30 g srdacca. 30.ti pusenje. cveta gloga. . cveta gloga i lipe. kao pod I.i maticnjaka i 10 g odolj ena. kao pod 1. majkine dusice. kao pod I. kao pod I. mahuna od pasulja.u droge koje imaju takvo dejstvo. Kao dopunska terapija u medicini se koriste ovi cajevi: . zute metIe. kao pod I. sofore i gloga. 36. Bolesnici uzimaju lekove koji sire krvne sudove. odoljena i sapunjace. Kao dopunska terapija moze koristiti i ova. Treba izbegava. Po 10 g imele. glogovog cveta. lista hajducice i cveta b rdanke. 31. kao pod 1. kao pod 1. Po 20 g kukuruzne svi. a~koholna pica i svaki telesni i dusevni napor. gloga. Primo!1Ski luk u vecoj dozi je otrovan. Po 20 g maticnjaka.minor). Za vreme napada. rastavica i alge bracica. Po 20 g trave daninoca. zirnzelena i rutvice i 10 g ploda mrkve. kao pod 4 i 14. 26. rusomace i sipul1ka. pa se zbog toga i ovde preporucuj. kao pod I. anisa i moraca i po 10 g korena 10kvanja i cveta gloga. 35. odoljena i cveta gloga. odoljena. lista maticnjaka i po 10 g hmelj a i lis ta ruzmarina. stenokardija Bolest je veoma ozbiljna i zbog toga se preporucuje obavezno postovanje lekarskih saveta. Po 20 g cveta kantariona. pa se 6me upotrebljavati sarno pod nadzorom lekara! 27.

brekinje. kao pod L 5.ti 8-10 dana cesce l11uckajuci da bi se lekoviti sastojci iz lincure sto potpunije izvukli. Po IS g cveta majske ruze. po 15 g maticnjaka. srdacca. Po 20 g cveta od gloga. pogotovu star. Neophodno je zatraziti savet i pomoc lekara. poklopi ti. 40. zasladiti bagremovim medom i pili u toku dana umesto vode. SULJEVI (H emoroidi) Mnoge osobe. belog luka. i zove i !i's ta rutvice. gloga. kao pod 1. brdanke . limijana i trave verel11nj ace i 10 g rutvice. boluju cd prosirenja i upa!la vena u najniZern delu pravog ereva i crnara. kamilice i cveta majske ruZe. Tridescl grama lrave steze. bocu zapusiti i d rla. Po 25 g lis ta l11aticnjaka. Od ove dosadne bolesti najcdce obolevaju osobe koje mnogo sede. Po 29 g troskota. ru tvice. pa od te smese 3 supene kasike preliti s pola lilra hladne vode. kao pod L 7. Kao pOl11oena terapija koriste se ovi cajevi: 1. ostaviti d a se ohladi. belog l-uka i cveta gloga. kao pod L 4. Po 20 g korena cmog gaveza IT belog sleza. Po 20 g tra\'e veremnjace (CaiamiI1tha). 39. zas laditi bagremovim medom i u toku dana piti Ul11eslo vode. sutradan zagrejat i i kuvali 3-4 m inu ta . kao pod 38. !ista rutvice i hajduCice i vrbove kore i po 10 g kOl'e i cveta divljeg kestena. 3. surcice.KOJE SE BOLEST! MOGU IZLECIT! ILl UBLA2lTI MEDICINSKIM BIU EM 149 38. majkine dus ice i melvice. kao pod 38. 4 supene kaSike Sl11ese preliti s pola litra hladne vode. s·taviti u Iitarsku bocu i naliti jednim litrom 300/o-nog cis tog alkohola iii rakije osrednje jacine. procediti. drzati celu noe i sutrada'l1 zagrejati do kljllcanja. Po 15 g imele. kima i odoljena. kubure sa sto!icom 'lIsled dugotrajnih i . srdacca. bagrema. Pedeset gral11a korena lincure u avanu stucati u prah. Ovaj lek je pomogao rnnogirn osobarna koje pate od ovih oboljenja. 2. rastavica. div lj eg kestena i 10 g cveta trandavilja. kad se ohladi. Posle toga ocediti i piti 3 puta dnevno po 1 malu rakijsku casicu na pola sata pre jela. maLienjaika. Bolesnici se ne smeju lec iti na svoju ruku . Po 20 g cveta i kore divljeg kestena. poklopiti i lako ostaviti da 'se preko noCi ekstrahuje.ije. ZAPALJENJE VENA (Fl ebitis) PROSIRENJE VENA (V arikozit eli) Bolest je teska i dugotrajna. kao pod L 6. sve dobro isitnili. kore diV'ljeg kestena i cveta brdanke i kamilice.

procediti i u tu vodicu natapati c istu gazu ili meko i cisto flanelsko platno i s tavljati na cmar kao oblog. kao s to su kami!ica. odoljen i neke druge mirisn e lekovite biljke . paziti na is hranu da bi im s toli ca bi la u redna i meka. Po 20 g cveta divljeg kestena. ima ih svuda i citaoci ill poznaju. U mnogim s lucajevima je jedino rese nj e hirurska inte rve nc ija . U nas i u svetu upotrebljavaj u se i izves ni biljni le kov i za lece nj e hemoroida . kore pomorandze i kamilice. Po 40 g cvela kamilice i !ista ·hajducice i po 10 g cveta brdanke i korena odoljena (pre upotrebe treba ga u avanu dobro istucati). cesce muckajuCi.150 LECENJE BIWEM upomih zatvora. Skrece se paznja bolesnicima da nikako n e kupuju bilje od raznih sarlalana. posto se sve dobro is itni i pomesa. napone i tegobe u trbuhu. koji na pijacama i kod svojih kuca prodaju ponekad i trave veorna jakog fizioloskog dejstva koje mogu izazvati razna trovanja (blju5t. trandavilja i majske ruze. . cija je jet ra obole la. Cajevi prot iv zalvo ra. kao pod 4. Razumljivo je da boles nik mora lraziti save t lekara kako hi znao koji caj treba da upotrebi. 6. Nisu retki s lu cajevi komplikacija koje nastaju od ove bolesti. kima. hajducica. 7. Ob/ozi (tarnponi) i k/izme (klistiranja). posle toga prokuvati i drZati da kljuca 5 minuta u poklopljcnom sudu. cemeriku i neko drugo bilje). amsa i po 10 g cve ta karnilice. zasladiti rnedol11 i popili u 3-4 doze u loku dana. Razu mljivo je da osobe koje pa le od zatvora i hemoro ida moraju.Uglavnom se upotrebljavaju biljke koj e sadrze taJline i slicna polifenolska jedinjenja. kao pod 4. crnog trna i brdanke i po 5 g mati cnj a ka i hajducice. Kad se ohladi. Prepo rucuju se oni laksantni ca jevi koji ne izazivaj u grceve. divljeg kestena i trandavilja i 10 g rastavica. kao pod 4. s luzi i neka etarska ulja u kojima ima ugljovodonika azu /ena. Po 30 g cveta karnilice. 2. 1. Bez kvalitetnog lekovitog bilja ni najstruc niji farmaceut ne moze izraditi dobar lek. mo raca 4. 10 g kima i po 5 g cveta crnog trna i karnilice. ostaviti da se smlaci. 1 3. kukurek. divljeg kestena. cesto cak i ll1epismenih samozvanih narodnih lekara. Borba za kva lite t lekovitog bilja je stalna i vecna. Za osetljivije osobe: po 15 g plodova pasd rena. !ista hajducice i cveta brdanke.u nas rastu u izobilju. karnilice i sibikovine (Viburnum opu[us) . po 10 g cveta i !ista kantariona. koje mnogo piju a lkoholna pica i drugo. Po 35 g ploda pasdrena i kore krus ine i po 10 g kima . pre svega. Po 30 g cve ta divljeg kestena (onog koj·i se kao ukrasno drvo sad i po gradovima i parkovima). Po 25 g cveta kamilice. . kao pod 1. kao pod 1.koje . Po 40 g kore krus ine i plo dova pas drena. kao pod 4. kamilice i hajducice i 10 g lis ta zalfije. 3 pune supene kas ike smese kuvati 3 minuta u po la litra vode u pokloplj enom sudu. 5. 3 supene kasike ove smese pre!iti sa pol a litra hladn e vode i. protiv tvrd e slo/ice obavezno moraju c initi glavni dec biljne apoteke svakog domac ins tva u kom e neki c lan bo luje od hemoroida. 8. drzati 4 sata.

. katara bronhija. topiti Cisto meko platno i njime oblagati. Po 30 g semena divljeg kestena i lana I eveta kamiliee i 10 g hrastove kore. Ekstrakt iz semenki divljeg kestena spravlja se u apoteci od oljustenih . Po 20 g kamiliee. popariti 1 litrom kljueale vode i bolesnik sedne da se na tome napari. Po 30 g cvela i lista kantariona i lista hajduciee i 10 g kamilice. Posle toga u isti eaj n . 16. tek obramh semenki. oeedi-ti. 10. Po 25 g eveta kamiliee i belog sleza. Po 30 g korena ernog gaveza. Pedese t grama bamije i po 25 g korena ernog gaveza i eveta divljeg kestena. semena lana i divljeg !testena. Po 25 g korena trave od s rdobolje i s rcenj aka i hrastove kore. m aslacka i pirevine. grizliee gnj a ta (ulcu s cruris). kao pod 16. Kad se smlaei na 37-3!!OC. 2 kasike ove smese preliti sa pola litra hladne vode. ostaviti da se ohladi. Taj ekstrakt od svezih s tabi'l izovanih (vrelim alkoholom) se menih jezgTi pije se od 8-10 puta dnevno po 50 kapi za vreme akutn ih napada.KOI E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA21TI MEDlCINSK IM BIUEM 151 9.. 13. Oblog dnati eelu noc i. kao tonicno i adstringentno sredstvo itd. 18. 12. kao pod 4. zatim posuti cistim tanlnom u prahu kupljenim u apoteci i zaviti sterilnom gazom.ati obolelo mesto 20-30 minuta. 50 g &ibno iseokane vueje ja buOiee (Aristolochia c/ematitis) u evetu i zametnutim plodovima preliti sa pota litra hladne vode. korena ernog gaveza i lanenog semera i II) g kamiliee. Sto gra ma metviee (Mentha pulegium) sl'a'Villi u pPgodan sud (nocni). 19. preporucuje se upotreba ovog biljnog leka. korena odoljena. kao pod 4. kao pod 16. 20. tromboflebita. os ta".ti kao pod 4. IS. Grizlica gnjata (ulcus cruris). ovu teenost upotrebiti u 2-3 klizme u razmaku od po 5 minuta. avo se e ini nekoliko dana uveee. 14. da kljuea u poklopljenom sudu 1 minut. S obzirom na to da u Jugoslaviji ne ras te Hamamelis j Hydrastis i da su to skupe uvozne droge iz Severne Amerike . podagre. oeajniee. dobra is itniti i upotrebi. Po 30 g petrovea. kao pud 16. 17. 11. gavez i dun~lino seme <pre th odno tre ba u avan u dobro isi tni t i. kao pod 16. a da se na osnovu ~westra­ nih is traZivanja u Zapadnoj i Srednjoj Evropi tokom poslednja dva svetska rata ut vrdilo da od sveg evropskog bilja i rastinja divlji kesten ima najblizi hem ijski sastav i farmakodinamsko dejstvo · hamamelis'll i hidrastisu. Kad se teenost smlaCi. Upotrebljava se i za leeenje katara nosne sluznlee. iseediti i u tako dobijenom caju dri. dnati 4 sata da se kiseli i za to vreme ceSce promesati. reumati·z ma i isijasa. na eovekovu temperaturu. dakle. bolova od hemoroida. natopi se paree cistog i mekog platna i stavi kao oblog. zatim kuvati 5 minuta. namazati ga cis tim uljem. Po 40 g korena ernog gaveza i dunj. 20 g korena odoljena i 5 g kore divljeg kestena dobro isitniti i upotrebili kao pod 4.inog semena i 20 g evetnih pupolj a ka ma jske fuZe . 21.iti da se kiseli 6 sa ti i posle toga prokuvati. kad se boles no mesto osusi. Pedeset grama kamiliee i po 25 g stueanog lanenog semena i hrastove kore. dunjinog semena i eveta divlj eg kes ten a i 10 9 evela e rnog trna . upotreblj ava ti kao bmj 4.

Slieno dejstvo imaju i hmelj. kao pod 1. matienj a k. ostaviti 2 sata. 11. nana. kao pod 1. a posle toga. Pedeset grama od verema trave (Calamintha) i po 10 g hmelja. 10. odoljena. u nedostatku mnogih lekova. Po 20 g maticnjaka. 4. odoljena i lincure. nane. kao pod 1. hmelja. staviti u teglu i prel iti jednim litrom jake komovi ce. kao pod 1. Evo nekoliko slozenih eajeva koji se koriste u medicini: 1. 1 kasika odoIjena . kJOren odolje'1a : 200 g korena sitno iseckati. nane. matienjaka. beli lu k. celer i persun. Ovo se naroeito oseca posle II svetskog rata meau najnaprednijim lekarima koji se opravdano bore protiv upotrebe bar biturata i s lienill lekova jakog dejstva. 2 kasike matienjaka. 4 supe-ne kas ike ove mesavine popariti jednim litrom kljueale vode. ikao pod 1. maticnjaka inane i po 5 g jasenka i cveta nevena. Po 30 g cveta kamilice. 2 kas ike sisarica. 7. kao pod 1. 'k ao pod 1. Po 25 g matienjaka. Po 20 g matie njaka. dobricice. kantar. nane. ani. lazal'kinje. kao pod 1. Po 15 g maticnjaka. matienjaka. poklopiti i posle 1 sa ta ocediti. nanu . kao pod 1. 6. m ajkine dusice. matie njaka i lavandule.s. dobricice i oeajnice i po 5 g cveta lavandule i go· rocveta. ren. 2. Protiv Ilesanice naj cesce se daje eaj od hmelja. Za leeenje razni h ziveanih bolesti na Zapadu se sve vise kori s te biljni lekovi blagog dejstva. 5. 3 kasike ti trice i po 1 kasika odoljena i hrnelja. Po 30 g odoljena. pojesti jabuku. 8. 9. vranilovke. lli ovaj: jednaki delovi odoljena. zasladiti medom i u toku dana piti.iona i lista kupine i 5 g cveta vreska i nevena.. histerija i nesanlca LECENJ E BIUEM Kao l eko l'i za umirivanje daje se. bosiljka i hmelja. majkina dusica i eubar. Po 30 g siSarica od hmelja. kao pod 1. Protiv nesanice se preporueuj e ovakva veeera: paree hleba pre· mazano m aslom (buterom) i pekmezom od sipaka pojes ti uz eaj od sisarica hmelja. morae. bosiljak. zasladiti medom i piti. Lek najvge trose zene sla bih zivaca. odolj en. hajdueice i cveta trandavilja i 10 g maticnjaka. ostaviti deseta k dana i po nekoliko puta dnevno promesati. kam ilic(. n ane i maticnjaka. Po 25 g lista matienjaka i sisarica hmelja i po 10 g odoljena. matienjak. Po 20 g odoljena. ocediti. 4 kasike naTIe. zatim vra nil ovka. mi· rouija. Za vreme poslednjeg rata. pre svega. celer. 3. babice. sisarica hmelja. selen. U upotrebi se cesto n alaze ov i cajevi: 5 kasika nane. slaeica. odoljena i matie njaka i po 5 g gorke deteline (greice) i !ista ruzmarina. odoljena i dobrieice. persun . . preliti sa 2 decilitra kljueale vode. Po 30 g kamilice. neposredno pre spava nja. rutvicu. new'astenija. posle toga ocediti i piti po 20 kapi na kocku secera vise puta dnev no.152 2IVCANE BOLESTI Neuroze. r uzmarin. kami lica i neko drugo bilje. najbolje po 1 easu izjutra i uvece. Zatim ova smesa: 6 kasika matienjaka. pa i neki leka ri su davali proliv izostale menstruacije (meseenog pranja) kamilicu. (veta maj ske ruze i neven a. nane i korena ange!ike. selena i idirota i po 15 g cveta gloga crnog trna.

2. pomesati i dobro izmesati. 14. Po 30 g monica. 3. m oraca i kima. gloga. Jeduu supenu kasiku odoljena popariti sa 200 g kljucale vode. korena lokvanj a i matioojaka . komonike. Neuralgija 1. pored meda. anisa i majorana i 10 g sase. kao pod 6. 5.i 10 g mirodije (semena). Po 20 g cveta lipe. dodati i neki vocni sok za osvezavanje. 11. popiti pre spavanja. poklopi ti i posle 6 sati ocedi ti i piti. nane. 4. posle 2 sata od!ili. kao pod 1. Po 20 g lisla malic njaka. 12. kao pod 6. iscelli. Po 10 g p lodova mirodij e i anisa u avanu 'stucali u sitan prall i kuvati 5 minuta u 300 g belog vina. zas ladili m edom i piti 2-3 pilla dnevno.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECIT I ILl UBLAt lTI MEDlCINS KIM BrUEM 153 Nesanica (Tnso l11l1ija) I. ribizlov. zas laditi medom i popiti. Ovom. Po 20 g cveta oSurucice i lavandule. anisa. kao pod 6. smesta pokJopiti i posle 4 sata ocediti. Po 30 g hmelja. odoljena i pJodova (semena) mirodije i 10 g maticnjaka.iJ<:e mesavime popariti sa 400 g k ljucale vode. Po 20 g !ista malicnjaka. bosiljka. 4. kao pod 6. kao pod 1. !ista ruzma r-ina i mi loduha. pelena. Po 25 g plodova (semena) mirodije. Pedeset grama misinca (CYl1og1ossum) ~ po 25 g odoLjtma i moraca dobro isitni li i pomesati. kao i slicnim cajevima neprijatnog mirisa i uk. 9. Po 45 g maticnjaka i kamilice i po 5 g plodova mirodije i moraca. kao pod 6. kao pod 1. kao pod 6. po I casu izjutra i uvece pre spavanja. kao pod 6. kao pod 1. kao pod 1. Pedeset gran1a odoljena i po 10 g maticnjaka. IS. 2. 'korena zecjeg trna . Po 30 g odoljena. 3. brdanke. lazarkinje i majkine dusice. 2 s upene kas i'ke ove mesan. zasladit~ medam i poviti posle vecere umesto voce. kad se ohladi. nane i miloduha. Po 5 g cvela nevena. 8.j trave ruse 1 kantariona. 10. iimunov i slicno.ti. kokoca. nevena. Jednu supenu kasiku hmelja popariti sa 200 g vode. hmelja i odoijena. kamilice j vreska i po 40 g hmeija i odoljena. dobro iSltlliti i upotrebi ti kao pod 1. lazar k inj e i majkine dusice.usa moze se. Po 20 g hmelj a i cveta gloga. pomorandie i lavandule i po 20 g mali c njaka i hmelja. Po 20 g taifije. kamiiice. Po 50 g odo ljc na i hmeJja. Po 10 g cveta gloga. 6. . 1 supenu kasiku ove smese stucali u avanu i caj spraviti i upotrebi ti kao pod 6. kao pod 6. m etvice. vreska. belog i cmog sleza i lista maticnjaka. 13.ice kuvati 3 minuta u 300 g vode. 3 supene OOas. kao 510 su visnjev. puzmarina. 7.

kao pod 6. Po 15 g lista kupine. kao pod 6. smesta poklopiti i posle 4 sata ocedioti i piti kao pod 1. IS. Svak i dan pojes ti uz obroke po ne koli ko glav ica salate (LaelL/ca saLiva) zajedno s korenom .154 LECENJE BIUEM 16. kao pod 1. kao pod 1. 6. paprenog lilSca i gloga i 10 g odoljena. leao pod l. 30 g lista za1 lfije i 10 g cveta brdanke. Po 30 g brezovog lista. posle 4 sata ocediti. kao pod l. 5. 20 . kantariona. kao pod 1. Po 30 g cveta turcinka. Po 20 g odoljena. kao pod 1. Sezdeset grama lista hajducice. kao pod 1. sumske jagode i ogrozda i po 10 g hmelja. cveta brdanke i pupoljaka breze. PROTIV NOCNOG MOKRENJA PODA SE (Enuresis noelL/mal 1. kao pod 1. nevena i kamilice i 10 g hm elja. brdanke. 21. kamilice i hajducice dobro izmesati . po 15 g kantariona. nane. metvice i hmelja. Po 25 g nane. ruse i pastirske torbice i 10 g odoljena i troskota . Po 25 g hajducice. kao pod 1. kao pod 1. 17. kao pod 1. odoljena i vodopije. 11. kao pod 1. 8. Po 25 g vodenog lisca. maticnjaka. uz dod a tak soli . 12. Sediundeset grama lista hajducice i po 15 g cveta brdanke i korena odo ljena dobro isitniti. kao pod 1. cveta nevena i kamilice i li'5ta maticnjaka. lim un ovog soka iii sirceta i ulj a. Po S g cveta lavandule i nevena i po 30 g korena omana. kao pod 6. . Po 20 g odoljena. Osamdese t grama lista hlfije i po 10 g odoljena i hmelja. breze. rusomace i troskota. 16. 19.l ine. kao pod 6. pa 1 supenu kasiku ove m esavi ne poparit i sa 200 g kljucale vode. cveta gloga i kanta r iona i korena odolj ena. 2. 18. Po 40 g cveta hajducice i brda. 10. 7. lista mat icnjaka i majorana. Po 25 g cveta turcinka i hmelja. 1 supenu kasi'ku ove smese popariti sa 200 g kljucale vode. kao pod 1. Deset grama cvt:ta lokvanja upo tre biti k ao pod 6. 3. 4. 9. maticnjaka. maticnjaka. brdanke i hajducice i po 10 g gloga i ruse. ma. zasladiti medom i toplo popiti uvece na 2-3 lSata pre spava nja.nke i 20 g lista gloga. Po 40 g cve ta lokvan ja i hmelj a i po 10 g cve ta pasiflore i s milj a. Po 30 g odoljena i hmelja i po 10 g maticnjaka. ruse. 13. 14. Dvadeset grama hajducice. Devedeset grama hmelja i po S g mMicnjaka inane. Po 30 g korena selena i angelike i po 10 g hmelja. odoIjeDa i gloga. Sedamdeset grama cveta lokvanja i po 15 g lista za lfij e i ma ti cnjaka.

iscediti. ipak se sv im boles nicima toplo preporucuj e da ovo bilj e ne upotrcbljavaju na svoju ruku. moze izazvati i pobaeaj. posle 4 sala oced iti. 3. Biljke 0 kojima ee ovde biti govora samo su dopunska terapija. selen. Po 30 g nane. Naveseemo. pitoma nana. selena i angelike i 5 g cveta durdevka. lista nane i korena odoljena.10 g maticnjaka inane i po 20 g odo lj ena i angelike. moraju obratiti lekaru za savet i po moe.KOlE SE BOlESTl MOGU IZlECITl III UBLA2 ITI MEDICINSKIM BIUEM 155 MIGRENA (H emik ranija) Premdrt je sve navedeno bilje bezopas no. a ukoliko se uzme u veeoj kolieini. 5. klao sto su ziva trava. hrastova kora. 0 onima jakog fizioloskog dej stva ovde neee biti gov~ra . Po 25 g cveta i li s ta durdevka. 1. Za ublaiaval1je i smanjivanje bolova i odliva pnj[. Po 25 g c. 0 kojima lekar voui racuna pri lizradi kompozicija za svalku bolesnicu ponaosob. kao pod 1. odo lj ena. mirodije i anisa i po 5 g korena selena i angelike. ocajnica i neko drugo bilje. kao pod 1. komonika. kao pod 1. U iste svrhe upotrebljavaju se i neke druge domaee biljke u kojima ima izvesnih aminskih jedinjenja. Po 15 g korena. jagorcev ine i gloga. U svelskoj medicil1skoj 'Iilemturi navodi se izves tan broj biljaka za lecenje zenskih bolesti. list kupinc i sumske jagode. ali i ona mora biti sprovodena pod nadzorom lekara. matic njaka i kamilice i 10 g li s la ruzmarina pomesa ti i od te smese uzcti 3 supene kas ike. lisac. Po 30 g plod ova korijandra. Od domaceg aromaticnog bilja za ureaivQl1je menstruacije najeesee se upotrebljava uno koje ima blago dejstvo: kamilica. j er nem a hemij s kih sas tojaka jakog fizioloskog dejs tva. lista i cveta jagorcevine. hmelj. srcanik. Po . lavandule. pre svega. upotrebi ti kao pod 1. kao pod 1. stavolj i neke druge biljke oporog ukusa. popariti sa 400 g kljucale vode. hajdueica. korena perunike. pre svega. 2. morae. petrovac. ru- . po 10 g majorana. To su. zas ladi ti medom i pi.kom menstruacije najeesee se koriste opore biljke. ZENSKE BOLESTI Za leeenje zenskih bolesti bolesnice se.ti umeslo vode. trava od srdobolje. odoljen. 6. anis. 4. Koristi se i sedef iii rutvica. one koje sadrZe manje iii veee kolieine tarlinskih materija. biljke koje imaju manje iii viSe etarskog ulja raznog hemijskog sastava i svojstvenog farmakodinamskog dejstva. smesta poklopili. tj. pre svega. ruzmarin. ali se tu mora biti oprezan. papreni lisac. kantarion. kim.j. Razumljivo je da ove biljke osim etarsk ih ulj a sadrZe i mnoge druge sastojke. steza. Plodove pre upotrebe u avanu iSlUcati. nego da traze pomoc i savet lekara koji ee odrediti terapiju. oman. matienjak. vcta kamilice . jer ova biljka nije bezazlena i izvesne osobe je iii ne podnose ili im izaziva odliv krvi. a korenje sitno isee i.

kopriva. Po 30 g odoljena i steze i po 20 g matienjaka i kore krusine. vi· rak. Od glikoz idn ih biljaka naj cesce se upo t reblj ava daninoc. Za jace lucen j e mleka dojilja upottrebLjalVaju se u obliku eaja rnirisne biljke s etarskirn uljim a: anis. U istu hem ijsku i farmakodinamsku grupu dolazi i razena glavni ea (Secal e corn u/urn) . pl'e svega tanine i etarska ulj a : zalfija. jova. kim. hrastova kora . rniloduh . Pedeset grama kamiliee i po 25 g odoljena inane. mo rae. Za regulisanje menstruacije L Po 20 g kore zestike i lista maticnjaka i po 30 g rizoma odoljena i trave od srdobolje. Medutim. Po 25 g plodova pasdrena. rutvice. orahov list. eveta vreska. petl"Ovae. sme se upo tre bljavati samo po reeeptu lekara. dobrieiea. kao pod L 3. bela mrtva kopriva. Ona je najaktivnija.156 LECENJE BIUEM so maca. lista breze i kupine i kore krusine. ocajniea i neko drugo bilje . borovnica. vresa k i laza rkinj a. kao pod L 9. Po 10 g kantariona. Da se 5manji lucen j e. zuta i bela haj· ducica. krasuljak. kao pod L 4. kao pod L 7. vranilovka. Najvise se koriste: kamiliea.i razne a lka loide i am ine koji veoma efikas no de· luju na uredivanje menstruaeije.e tao nine. Za ispiranje kns kog polnog organa koriste se biiljke koje sadri. Po 30 g kamiliee. poklopiti. Pro/iv belog p ranja (I e ukoreja) korilSlle se biljke koje irnaju antisep· ticne s astojke. poponae (Convolvulus arvensis). trave od srdobolje. kao pod 1. sluzi i neka etarska ulja. timij an. matioojaka. majoran. 10. jet· sadri. kao pod L 8. kao pod L 6. dobriciea. pije l5e caj od za:lfije. eesce promesati. kao pod 1. mlJl1e. kao pod 1. Pedeset grama paprenog lisea. orahovog Ii· sta i hmelja i jedc rogac. Cetrdesct grama odoljena i po 10 g hajdueice. 2. oeajnice i paprenog lisca. mleka dojilja. !ista pitome nane i odoljena i 10 g p<llprenog Iisea. bosilj ak . a lek uzimati iskljucivo onaj koji j e pripremlj en u apoteei. hajdu eiea. po 20 g kamiliee i miloduha i 10 g lutvice. ruzm ar in. metviea. Zdraljevina. korijandar. S. maticnj ak i resnik. bedrinae. . dragusiea iIi dragusae (S el1 ecio vu lgaris) i druge. eveta kamilice. posle 3 sata oeediti i proeediti i u 4 doze popiti u toku dana. korena odoljena i kore od cibukovine (VIburnum opulus). U tu svrhu se spravljaju jaki caj evi (oko 50 g suvog bilja na pola litra vode) . kopriva i neko drugo bilje. zelenika (V inca). kako j e razena glavniea otrovna. Sezdeset grama paprenog lisca i po 20 g kore od cibukovine i eveta kamilice. lista hajdueice i maline. Ovo poceti pHi na 5-6 dana pre pocetka menstruacije i prestati cim ona krene. zalfij a. beli i erni slez. 4 Sllpene kasike ove smese popariti sa 700 g kljucale vode. mirodija. Cetrdeset grama paprenog lisca i po 15 g rizoma zdravea.

da bi se bolesnik sto vise preznojio. Koviljaca i druge). Dobro je pi ti caj zajedno sa 1-2 aspirina. Zbog toga se ova sredstva koriste. kupanje. masazu. p itome nane. najbolje uvece pre spavanja. treba ih uzimati sto toplije. odolje na. 18. Pedeset gra ma paprenog lisca. treba traliti pomoc i savet lekara. s manje iIi vise uspeha. T rideset gr am a cveta neven a i po 10 g ploda pa·sdrena. kamtariona i pap renog lisca i 10 g gorke deteline. ocaj ni ce. Ukoliko se piju. ploda pasdrena. kao p od 1. jer nestrucnon! upotrebom bilja moze doCi i do tezih astecenja koze. Zavisno od biljne vrste. 17. ren i slicne biljke iii 1ekovi izradeni od njih. kore ci bukovine i r izoma p irevine. 14. slacica. kako u bolnicama. rutvice. dolazi do jacih ili blazih nepozelj. u kozu. beli i druge vr. kao pod 1. po 20 g biserka (Alchem iUa) kamilice i 10 g cve ta b ele mr tve koprive. kao pod 1. odmah treba skrenuti paznju na to da ave biljke mogu brzo i lako prouzrokovati zapaljenje koze i izazvati plikove. kao pod 1. REUMATfZAM. Po 25 g paprenog lisca. Osobe obolele od hronicnog reumatizma najcesce se lece u banjama (Melenci. i l1a taj nacin izazivaju manji priliv krvi u oblimjim unutrasnjim organima. 13. tako i u domaCinstvima. Pored toga. Tako. na primer. kao pod 1. gi'ht) Sredstva za draienje koze (Flogistika iii revu1 ziva) Sva ova obol jenja su teska i lecenje traje dugo. u narodnoj i u naucnoj medicini raznih kontinenata kroz vekove se koristi izvesno bilje koje ima takvo delovanje da izazove draienje i crvenila kai e. cveta bele mrtve koprive i ka milice.tika privlace krv na periferiju. Medutim. nan e. kao pod 1.od duzine aplikacije upotrebljenog leka. 12. Po 15 g kamiIice.nih posledica. U svakom slucaju.s. protiv reumatizma 'i slienih bolesti. 'Pre svega onih od nazeba. Po 50 g rusomace i p ap renog lisca. Mataruska. kao pod 1. od koncentracije aktivnih materija u spravljenom leku i . obloge i sl. 16. m aticnj aka 1 pa prenog lisca. Po 40 g trave veremnj ace i cveta kamilice 20 g odoljena. ARTRITIS I ULOZI (podagra. Zbog toga pri upotrebi ovih· biljaka treba biti vrlo oprezan! Flogi. ISIJAS. kao pod 1. za lecenje ovih bolesti koriste se i razni cajevi za pice. Po 50 g paprenog lisca i Cibuk ovine. kantariona. kicice i timij ana. p a cak i rane.ste luka. Za lecenje izvesnih bolesti. Po 20 g miloduha. Za umirenje bolova najcesce se upotrebljava aspirin .KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2 ITI MEDI CINS KIM Bt UEM 157 11. rutv ice. upotrebljeni u slaboj koncentraciji iii drZani na kozi . u slucajevima zapaljenja pluca i plucne maramice. 15.

oblog 1reba odmah skinuti i to mes to namazati svezim 1I1jem (moze se u po treb htJi ulje iii m as t za jelo. kao pod 1. Po 30 g stabljika l'azvodnika. korena zutog trna i pupoljaka belog bora i breze. trave daninoca i korena sapunjace.iaka ocediti i s to top!ije piti. kao pod I. upotreblj ene duZe. kore bele vrbe i trave rastavica. kao pod I. 14. ako se d rZe duze vreme na obolelom m estu. Po 20 g korcna vodopije.top!ijeg caja. 13. Ij uta paprika i brda nka. Po 20 g vrbove kore.na i po 10 g pupoljaka i kore bele vrbe i kore krusine. dragoljub i mnoge druge bilj'ke koj e sad rZe tzv. dakl e. 11. bozura i kamilice. korena angelike.0vih pupolja1 ka. Zbog toga ova sredstva t reba upotre blj ava ti vrlo op rezno! Cim bolesnik oseti j aku toplinu i peckanj e. senevolne i!i tioheterozide. rede terpentinsko ulje. kao pod I. ali mora biti cis to i sveze) ! Za drazenje koze upotrebljava se seme bele i crne slac ice. lista belog jasena. trave sitnice. Po 20 g pupoljaka i lista breze i mahuna od pasulja i 40 g !ista crne ribizle. Po 20 g korena zdravca i zecjeg trna. 9. kao pod I. Cesto se u domacins tvu koris ti nastrugan ren . brezovog lista i trave srdacca. brezovog lisca i pupoljaka i po 10 g cveta zove i lipe.158 LECENJE BIWEM krace vreme izazivaju sarno p rosirenje kapilara i m alih arterija i pojavu blazeg crvenila koze. kao pod 1. zove i lipe. kao pod 1. razlicka. po 10 g zovinog cveta i koprivinog lista i po 5 g cveta nevena. trave sitnice. Medutim. trske i maslacka i !ista belog jasena i po 10 g plodova mOl'aca i anisa. jer j e uzrok bolova vrlo raznovrstan : 1. kore bele vrbe i semena divljeg kestena i 109 zovinog cveta. U slucaju jakih bolova uzeti 4 kasike smese. 7. I k ao pod 1. dobro se i·s itni i pomesa. 'Procediti. kao pod 1. persunovog korena i lista koprive i 10 g pupoljaka breze. Po 20 g cvcta surucice. Po 20 g brezovih pupoljaka. sumporne. kantariona i brezovih pupoIjaka. Po 30 g korc bele vrbe. 8. kao pod 1. rotkva . kuvati 5 min uta u pola litre vode. iste te biljke u jacoj koncen t rac iji. !ista koprive i trave rastavica. 4. Po 20 g lista belog jasena. vec i zapalje nj e koze i poj avu m ehurova i rana. Po 25 g brc7. 12. 3. . 2. korena zecjeg trna. 1 kaiiiku smese kuvati 5 minuta u 200 g vode u poklopljenom sudu i posle 10 minuta drzanja izvan stedn. 6. sapunjace i lincure i 10 g pupoljaka belog bora. one s to se traz i od le ka . kao pod 1. kore kru sine i rastavica. Po 20 g rizoma idirota i pirevine. 10. 5. Protiv pomenutih obolj enja naveScemo veci broj kompozic ija caj cva. zaosladiti medom i piti svaka 2 sata po jednu solju sto . kao pod 1. koprivinog !ista. Po 20 g kore be Ie vrbe. Po 20 g brezovog lista. Po 20 g lista breze i belog jase. kao pod 1. i2azvace ne sarno crvenilo. vrbove kore i kamilice i 10 g pupoljaka be log bora.

s tav iti u retko platno i spusti'ti u lonae u kom e kljuea 5 Ii tara vode. o ne se 'i pak korilS te vi's e hiljada godina i ne Il a pu ~ taju ni da nas . majk ine du ~ i ce . 27 . teenos t u suli u kadu sa top 1 0m vodom. 19. ~tu ca n og grc kog semena i korena idirota i Iista ruzrnarina. 22 . Oni . Sto gram a slucani h kl ek inj a i po 50 g !i sta pitome n aDe i lovQJ-ike popar iti sa 2 lilra k ljucale vo de. zas la dit i m edom i toplo pi. kao pod 1. kao pod 15. kad se smlaei. kao pod IS . kao pod 1. Po 20 g kore divljeg kes tena. o s tavi 2 sata. 21. lipe. trave troskota 'i vrbove kore i po v reum a10 g r as tav ica i cve ta surucice. metvice. Po 20 g lisla breze i kopr ive. PROTIV NAZEBA (Sudorifika iii dijaforetika) l ako na uc na rnedieina i fa rmacij a jo ~ nisu objasnile fiziolos ko dejstvo rnnog ih bilj a ka koj e izazivaju :zmoje nj e. J ednu kasik u pupo ljaka belog bo r a popariti sa 200 g kl jueale vode i posle 2 sa ta ocedi ti. 30 g vrbove kor e i 10 g plodova Ijos ka vca . kesa sa s laeicom izvadi i 5 litara tog leka s tavi u kadu s vodom za kupanj e. 25. sa 1-2 table te aspirina i te kako ce pomoci i spreciti mnoge komplikacije koje mogu nastati od nazeb a . 24. a ko mu . doda mu se 50 g samlevenog iii istucanog seme na erne slacice zam o tane u pla t no. Ako boles nika pocne ped. Po 50 g majki ne du ~ i ce . 20. Kad se ovaj eaj ohladi. Po 30 g razvodnika . pok lopioti i posle pola sa ta ocedi ti i tu teenos t doda ti u toplu vodu u kojoj se bolesnik kupa . kao pod 26. ~kinuti i. m iloo uha i paprenog lisca j 10 g Ji. u kojoj se bolesnik kupa. kao pod 1. kao p od 1. kroz pla lno procediti i sipati u kad u s toplorn vodorn u koj oj treba bolesn ik da se kupa. 18. vrani love trave i pupoljaka b elog bora. Tris ta gr am a borovih pupolj aka i po 100 g vranilovke i majkine dusice.ti: najbolje I ~olju izjutra i drugu uveee (protiv uloga). To s u lekovi nasih p reda. Po 100 g ka mi lice. Po 45 g podubice i lis ta borovn ice 10 g lista belog jasena. tizm a. Po 30 g vranilovke. na ne iii neke druge lekovite biljke. Po 30 g ko rena si te. obriSe se i n a m aze t elo eistim svezim ulj em iii m ascu .koza pocrveni. Prozeblom putniku i namerniku eaj od zove. zas ladi t i medom i toplo piti izjutra i u vece.sta belog jasena. Tri puta dnevno piti p o 1 kafenu kasiku svdeg soka iseedenog iz sarnlevene presne kas ikare (Cochlearia officinalis). Dvesta grama p upo lja ka belog bora i 100 g rnajkine du~ i ce kuvat i 3 min u la u 5 litara vode u po kloplj en orn lS udu. 26. 16. CAJEVl ZA ZNOJENJE. 17.ka koji nikada i nikome nisu skodili. neka izade iz kade. Ovaj eaj se ceni proti. drlati oko 2 minuta da kljuea.KOJ E SE BOLESTI MOGU IZLE CIT I ILl UBLA t lTI MEDI CI NSK IM BIW EM 159 I S. 100 g stucanog grekog sem ena i 200 g k a miliee pomesa ti . majlkine dusiee i idirota. 2 kasike ove sme ~e popariti sa 400 g kljuca le vode i p osle 2 sala oeedi ti. troskota i orahovih Ijusaka. trs ke i pirevine 10 g nane. 23.

160

LECENJE BIU EM

koriste ne samo varosanim a koj ima 'Su nadomak lekari i apotckari vee, pre svega, bn'lanima i planineima koji ponekad treba da prepesace dcsetine kilometara po snegu i nevremenu do prve pomoei, a na tom putu bolest moze jos vi "e cia se komp likuje i cia se lose zavrsi. Za vreme ra tova i beza nij a dobar caj je cesto pasonosan lek. Navescemo nekoliko reeepa ta 0 slozen im cajevima od lekov itog bi lja, m esavi ne rawih bezaz leni h bilj nih droga koj e se watno vise koriste u inc1ustrij ski razv ij enim zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike nego u nerazvi j enim koje obicno obi luju lekovitim bi lj em , j er ga one slabo iIi nikako ne koris te, naj cesee zbog neznanja, zaosta los ti i zdravstvene neprosvecenosli.
Posl ednjih l1ekoliko godil1a zdravs l veni radnici daju sve veei olpo r, r eakciju na pl'el el'alllL i ne uvek opravdal1u upolrebu antib iolika za spreeavall j e i leeellie l1a j ob i{;lI ij ilz svak idasl1ji h obolj en ja. Pogotovo u n'ordijsk,im zem-

Ij ama, Kanad i, AustraIiji, Japanu, Engleskoj , SSSR i drugde, sve vise izbegavaj u lIpotrebll anlibiol ika (daju ih sa rno kada 1e to zaista neo phod no i opravdano) i bolesnieima preporucuju prirodne lekove, koristeei, pre svega, lIeskodlj ivo l ekovi l o bilj e, sunce, voc/£{ , eist vazduh l , s ve drugo sto ne moze coveku s koditi , nego sarno koristiti. Protiv gripa, nazeba i tome slicno koristi se kao preventivna mera bilje koje sadd i t7.V. filol'lcide (antibakterijske sastojke viseg bilja), 0 kojirna se govori u ovoj knjizi. Evo nekoliko m esavina cajeva koj e moze svako pripremiti:
1. Po 1 ka siku lipovog i zovinog eveta pomesati i popariti sa 400 g kljucale vode, smesta poklopiti i sto IOplije p opiti zasladeno medom iIi nekim sokom prija tnog sla tkog i nakiselog ukusa. 2. Po 20 g trave daninoca, bo, r az ine, pomocnice, vrbove i bres tove kore, kao pod 1. 3. Po 30 g lipovog Ii zovinog eveta ~ I pupoljaka erne topole i 10 g pupoljaka breze, kao pod 1. 4. Po 25 g kore od vrbe, erne topole i si msira i klekinja, kao pod 1. 5. Po 25 g korena repusine, koprive, sapunjace i zecjeg trna; sve se mora pre thodno dobro isitniti; 3 kasike ove mesavine kuvati 5 minuta u pola litra vode i zasladeno sto toplij e popiti u nekoliko doza. 6. Po 20 g lipovog i zovinog eveta, pupoljaka erne topole i vrbe i po 5 g eveta razlicka, nevena, suruciee i ernog trna, kao pod I. 7. Po 25 g korena sapunjace, angelike, dikiee iIi bele boee (Xanthium spil10sumJ i .trske, kao pod 1. Caj piti sto topliji, kao i sve ostale cajeve za izazivanje znojenja. S. Po 20 g vranilovke, majkine dusiee, kamiliee, zove i lipe, kao pod 1. 9. Po 2" g kamiliee, zove, lipe i pupoljaka erne top ole, kao pod I. 10. Po 20 g majorana, ad verema trave, metviee, lipe i zove, kao pod I. 11. Po 25 g dab ric ice, vrbovih pupoljaka i eveta zove i suruciee, kao pod 1. 12. Po 25 g korena kraljevea, angelike, selena i sapunjace, kao pod I. 13. Po 25 g dimnjace, pupoljaka vrbe i topole i metviee, kao pod 1. 14. Po 40 g lista pitome nane i dbizle i po 10 g vl'bove kore i pupoljaka ad erne topole, kao pod 1.

KOlE SE BOLESTl MOGU IZLECITl III UBLAZITl MEDICINSKIM BUJEM

161

PROTIV ZNOJENJA Velebilj e, tatulil i bunika deluju kao energiana sredstva protiv znoj enja, ali su te biljke vrlo j akog dejs tva i nepafnjom i nepravilnom upotrebom mogu izazvati teska trovanja, pa i smrt! Zbog toga se one mogu dobiti sarno u apoteei na lekarski recept. Sreeom, ima i neotrovnog bilja, i~tina, slabi jeg dejstva, ali one takode smanjuje prekomerno znoj enj e. To su zal fija ili kadulja, b eli luk, ariseva gljiva, ocajniea, miloduh, orahove Ijuske i liSee i dr.
1. Dve kasike zdrobljenog zalfijinog lisea popariti sa 200 g kljucale vode, poklopiti j posle 1 sata odliti, zasladiti medom i popiti pre spavanja. 2. Kasika zalfijinog li6ta i kasika miloduha, kao pod 1. 3. Po 40 g zalfije i rniloduha i 20 g orahovih ljusaka isitniti i pornesa~ i; 2 kasike ove smese popariti sa 200 g kljucale vode i upatrebiti kao pod 1. 4. Po 25 g ocajnice, miloduha, zalfije i orahovth ljusaka (i ovde kao i u svim drugim slueajevima treba kori·s titi sarno i iskljucivo zelene ora h we Ijuske) isi>tniti , pomcsati i upotrebiti kao pod 1. 5. Cetrdeset grama lista zalfije i po 30 g lista hajducice i pola anisa, J,.l·~ pod 1. Po potrebi, moze se piti i u toku dana po 1-2 caSe caja. 6. Cetrdest grama rastavica i po 20 g zelenih orahovih Ijusaka, lista 7.alfije j korena odoljena, kao pod 5.

PROTIV GROZNICE I NAZEBA Pored sintetskih lekova, upotrebljava se kininova kora i drugi Iekovi. Od domaceg bilja upotrebljavaju se bilJke sa salicilnim derivatima, kao sto su pupoljci erne topole, vrbova kora i neko drugo bilje. OSlim toga, vekovima se upatrebljavaju razne gorke bHjke, pre svega Iineura, kicica, gorka detelina (grciea) i druge domaee biljke. Ovi cajevi se piju sa aspirinom.

1. Sezdeset grama vrbove kore i po 10 g lineure, kiciee i trave-ive isitniti i pomesati. Kasiku ove mesavine kuva,ti 2-3 minruta sa 200 g wdc, proeediti i topio popiti u podne i uvece. 2. Po 25 g kiciee, lista belog jasena, grciee i hrastove kore, kao pod 1. 3. Po 50 g kore vrbe i erne topole isitniti, dobro izmesati i od te mesavine 1 kasiku kuvati 10 minuta u 200 g wde, procediti i topio piti 3-4 puta dnevno. 4. Po 50 g pupoljaka erne topole i Lista belog jasena, kao pod 1. 5. Sedamdeset grama vraniIovke i po 15 g !ista belog jasena i vrbove kore, kao pod 1. 6. Po 40 g kore vrbe i erne topole i ,po 10 g Iilsta belog jasena i vranilovke, kao pod 1. 7. Po 30 g gorke deteline i lista belog jasena i pupoljaka erne topole i 10 g lineure, kao pod 1.

162
K02NE BOLESTI

LECENJE BIWEM

Leeenje koznih bolesti je vrlo s lozeno i obieno veoma dugo trajno. lako je na ucna medicina i na ovom polju ostvari la krupne nap re tke, jos uvek ima znatnih teSkoca u lecen ju izvesnih hronienih i upo rnih oboljenj a koze. Zbog toga se bolesnicima preporueuje da se n e Ieee samouck i, na svoj).l ruku, nego da se za savet i pomoc obra te dermatologu. Narodno leeen je koznih bolesti vrlo "je raznovrsno i staro, kako u nas tak"O i u drugih n aroda na raznim kontinentima kroz vekove, jer su higijenske prilike don edavna bile vrlo lose. Zato je, narocito za zaostale krajeve, od posebnog znacaja zdravstveno prosvecivanje. Ukoliko su uslovi zivota losiji, utoliko ima vise oboljenja, osobi10 koznih. Prema tome, svakodnevno kupanje, presvlacenje ~ cis/Dca, pre svega i iznad svega, najbolje mere su predohrane proti v vecine koznih bolesti. Najvise je kozl1Iih oboljenja za vreme ra'tova, bezanija i drugih nenormalnih prilika. Zbog toga je neophodno poznavanje onih mogucnosti i sredstava koje nam primda u svako doba pruza. U miru ih ,treba dob ro upoznati da bismo ih u slueaju rata mogli uspesno koristilli, pogotovu ako se nademo daleko od zdravstvenog centra. Za lecenje komih oboljenja ima ramih lekova. U terapiji se kori sti, cesto s dobrim uspehom, velik broj biljaka i biljnih derivata. Jedni se primenjuju spolja, a drugi iznutra. lma prostih i slozenih takvih lekova. 1. Spolja se upotrebljava bilje koje sadrZi ulja i masti, zatim sluzi i srodnlh poliuronskih jedinjenja, tanina i drugih polifenolskih materija, azulena i proazulena, vitamina .i provitamina, hinona i antrahinona, antiseptiebh etarskih ulja, zatim se koriste biljni katrani, balsami ~ drugo. Samleveno bademovo, laneno, buaokovo, leSnikovo, btmdevino i drugo llijeno semenje upotrebljava se viSe hlljada godina kao veoma blago sredstvo za lecenje raznih upala i ozleda koze i sluzokoze. Osim ulja, koje je glavni Jekoviti sastojak ovog semenja, deluju i drugi korisni sastojci (vidi poblize 0 tome u ovoj knjizi gde se govori 0 -svakoj od ovih biljaka). Za lecenje se koristi i cisto ulje ovih biljaka, bilo za mazanje, bilo kao podloga za spJ-avljanje ramih obloga, cicvara, kasica, melema, lekovitih masti i drugih lekovitih preparata. Medutim, treba naglasiti da lekovitost samlevenog uljenog semenja i njihovih ulja nijc ista. Tako, na primer, sveze sarnJeveno laneno seme ima viSestruko dejstvo, jer osim ulja, blagoVvorno deluju i drugi kori·s ni sastojci tog semena (vidi »laneno seme«) koji dopunjuju dejstvo Cistog ulja. Od uljevnog semenja, pogotovu onog u kome ima i sluzi (Ian, dunja, buaca~), spravljaju se u dermatologiji, nauenoj kozmetologiji i sLienim specijalnostima razne.maske iIi oblozi za lice i za druge delove tela da se koza »podmladi«, osvezi, ovlaZi, omeksa. Za leeenje opekotina od sunca, 'k ljueale vode i drugo koriste se masne materije, pre svega, razna susiva ulja sa mnogo glicerida nezasicenih masnih kiseii1'!a, provitamina i vitamina (Janeno, riblje i dr.). Sve te masne materije (masti i ulja) moraju 'biti potpuno sveze, neuiezene i neutralne reakcije. Stara, u,zegnuta i kisela ulja i masti vise skode bolesniku nego sto mu koriste. Zbog toga se nikako ne smeju upotrebljavati za lek.

KOJE SE BOlEST! MOGU IZlllclT! III UBLAZIT! MEDICINSKIM BIUEM

163

Beli i crni slez, trandavilje, dunjino seme, islandski lisaj i druge lekovite biljke bogate sluzinza uspeSno se koris te za l e~enj e zapa lj enja koze. Kao i ulja, tako i s luzi n a kozi grade neprekinut za·s titni film. Kamilica, bela i zuta hajdunca, odoljen i druge miri~me lekovite biljke sa azulenima takode ulaze u sas tav ra'Zllih lekova i kozmellickih prep arata za negu koze i protiv raznih upala koze i s luznice (antiflogis tika). Vranilovka, timijan, majkina dus ica i neke druge mirisne biljke sadrzc timola i karvakrola, dva fenolska jedinjenja j <llkog anllisepti~nog dejstva. Neke vI'ste bosiljka i ze~ja stopa imaju eugenola, jednog fenola vel ike antisepti~ne moei i jakog, prijatnog i dugotrajnog mirisa. Trava od srdobolje, srcanik, steza, petrovac, pupoljci od dunje, kruske, hrasta i jabuke, hrastova kora, lubeni~arka, ze~ja stopa, zdravac i druge biljke oporog ukusa sadrZe tanine i dmga, polifenolska jedin:jenja, zbog cega se upotrebljavaju za 'Ie~e nje rana, ekcema, krasta i drugih oboljenja. Kori5te se u obliku obloga ili kao doda;tak kupkama. Slicno dejstvo je i liSea, 'Pupoljaka, kore i zelenih Ijusaka oraha, u kome ima jug/ona i drugih materija. Daninoe, brsljan, rastavic, sapunja~a i neke druge saponinske biljke koriste se 5polja (kupke, oblozi) i ~znutra (~ajevi) za le~enje izvesnih upornih hroni~nih koznih bolesti nastalih kao rezultat poremecaja prometa materija (metabolizma). Za le~enje psorijaze narod jede bundevu. Za le~enje ekcema i psorijaze koriste se peruvijanski balsam, stiraks i araToba (hrizarobin). Za sazrevaHje i'ireva pot ko znjaka (ruicina) prave se kaSice i melemi od samlevenog semena lana, dunje i bua~ka, crnog luka, pivarskog i domaceg (kiselo testo) kvasca i drugo. Osim toga, svaki dan se pojede po 25 do 30 g pivarskog iii pekarskog kvasca. IIi se od kvasca pravi jedna vrsta boze (poblize vidi »kvasac«). Za lecenje ogrebotina, posekotina i rana narod lkonisti razno opore bilje, najviSe bokvicu, ranjenik, petrovac, neven, brestovu kOTU, hajdu~icu, be1i i crni luk, bosiljak i dru'go bilje bogato anti'5 epti~nim sastojcima (vidi poglavlje »fitoncidi «). Protiv peruti, za porast kose, za jacanje korena kose, protiv opadanja kose koriste se koren kopnive, ricinusovo ulje, brsljan, sapunja~a, daninoc, kamilica, brezov sok, katran od bora, jele i bukve i drugi biljni lekovi. Protiv suge upotrebljavajuse perubalsam, stirak,s i ,katr<lllli a u narodnoj medicni cemerika, durvan, buhac, hmelj i 'I1eko drugo bilje. II. hnutra. Za lecenje koznih bolesti, istovremeno sa kupkama i oblozima, piju 5e razni cajevi i drugi lekoviti pripravci. Za leeenje raznih derma'toza koristi se daninoe, sok od krastavaca, bundeve, opuncije, breze, nekih vr.slta aloje, jabuka, repuSine, maslacka, ruse, Cuva'I1kuce i drugog soenog bilja. Veoma su korisne tzv. »proleene kure«, dijete upotrebom svezih, presnih mladih Iistova maslaCka, bokvice, salate, moraca, dragoljuba, lubenicarke i 'I1ekih drugih biljaka s prav,ljenih u obliilku salate. Korist·i se i sok od breze i kupusa, koren od repusine, lisni pupoljci od artiSoke, ~esljuge i lipe, sasvim mladi beli pupoljci od spargle i drugo. U novije vreme, otkako je,

164

LECENJE alWEM

srecom, pocela industrijska 'PrOiZlvodnja vocnih sokova, sve 'je veci broj 0 50ba koje svakodnevno umesto alko holnih napitaka piju razne vocne sokove (pobJiZe vJdi Voce i povrce - lek i hrana). Nadamo se da ce se i kod nas poceti proizvoditi kvalitetan i ukusan lekovit sok dobiJ en cedenjem presnog, svezeg kupusa, a, eventual no, i sokovi od drugog povrca, ,!conzervisani bez dodataka skodlji vi h za zdravlje potrosaca. U lJiljnim sokovima koncen lrisani su svi aklivni saslojci od velikog bi% s kog znacaja. Celijske membrane su cd celuloze iii od drugih indiferentnih matel'ija, zbog cega one predstavljaju balast, sastojke neko risne za ~oveka . Prema tome, proizvodnja i upotreba higijenskih biljnih sokova imaju opsti bioloski znacaj.

Da kola bude vlafnija, mek§a i sveZija
1. Po 25 g miloduha, ruzmarina i kamiliee popar·iti jednim litrom klju-

cale vode, poklopiti i, kad se ohJadi, dcdati 5 g sveze stucanog semena slacice, ostaviti 1 sat i zatim proeedHi. U dobijeni caj natopiti meko cisto platno i stavljati kao oblog iii caj dodati u kupku. 2. Po 5 g cveta lavandule, kamHice i pomorandze dobro izmesati i dodati 5 g s lacicinog semena, kao pod 1. 3. Po 5 g cveta muskat'l1e zalfije, kamiliee i lava;ndule i 5 g slacicnog semena, kao pod 1. 4. Po 5 . g !ista zalfij e, ruzmarina i lavanduJie i 5 g slacicinog semena, kao pod 1. 5. Po 5 g miloduha, borovih pupolja ka i kamilice pomesati i spraviti &j kao pod I, pa tome, umesto slaCice dodati 1 kasi ku sveze nastruganog rena. Napomena. - Ako bolesniku ,k oza pocrveni posle upotrebe ovih cajeva, posle kupke iii obloga, kozu treba namazati svdim uljem iii cis tom ispranom mascu. Dsim ovih lekova za spoljnu terapiju, bolesnici treba istovremeno da piju &jeve za znojenje u kojima ima cveta zove, lipe, trna, kamilice, divizme, vrbove kore, pupoljaka od erne topoJe i sl. Dve cajeve piti 5to toplije, da bi se postiglo sto obilnije znojenje.

Zapaljenje koie i li§aji

I. Cajevi za kupke i ob/oge
1. 5to grama kamilke popariti jednirn litrom kljucale vode, poklopiti, s vremena na vreme promesati i posle 6 sati ocediti, iscediti. i taj caj dodati vodi za kupanje iii u njemu nakvasiti cisto flanelsko platno i njime oblagati kolu. Ukoliko se caj koristi za kupanje, U · kadi treba ostati bar t sat. 2. Sezdeset grama kamilice i 40 g Iista hajducice, kao pod 1.

KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA21TI MEDICINSKIM BIUEM

165

3. Pedeset gra ma kamilice i po 2S g lista haj,flucice j bokvice, kao pod 1. 4. Po 50 g kami li ce i pe trovca, kao pod 1. 5. Po 30 g rizoma trave od srdobolje i pupoljaka (vrhova grancica) od hrasta i vrbe, kao pod I. 6. Po 50 g vrhova, ml adi h grancica oraha i kru~ke, kao pod 1. 7. Po 30 g ml ad ih vrhova oraha, kru~ke i hrasta, kao pod 1. 8. Po 30 g vrhova grancica oraha, dunje i kamilice, kao pod 1. 9. Po 25 g samlevenog semena lana i grckog semena i cveta kamilice, kao pod 1. 10. Po 20 g samlevenog grckog semena i cve ta kamil-ice, hajdu?ice, nevena i trandavilja, kao pod 1. 11. Sezdeset grama kantariona i 40 g kamilice, kao pod 1. 12. Po 30 g rastaviea, kantariona i kamilice i 10 g orahovog mea, kao pod I. 13. Po 30 g hras tove kore, pupoljaka majske ruze i rizoma idirota i 10 g petroYca, kao pod I. 14. Sezdeset grama bokvice i po 20 g petrovca i hajduCice kao pod 1. IS. S to gra ma vucje ja bucice kuva ti IS minuta u 1 litru vode, posle 6 sati ocediti i tom vodicom ispira-ti iii u njoj natopiti flanelsko platno i stavljati obloge (ovim se mogu leciti i ra ne koje te~ko zaceljuju, ulcus cruris
i sl.).

II. Cajevi za pice
1. Po 20 g kicice, gorke de teline, cveta kamilice i bele mrtve koprive i obrezovog lisea; 3 kasi ke ove sme~e poparHi sa pola litra kljucale vode, poklopiti i posle 4 sa ta ocediti i nezas ladeno pitJi pre jela. 2. Po 20 g pelena, klekinja, bokvice, lista oraha i trave daninoea, kao pod I. 3. Piti 3 puta dnevno po pola kafene kasike svezeg soka iscedenog iz presnog korena repusine iii maslacka.

Ekcemi
I. Po 25 g korena maslacka .i vodopije, orahovog lista i pupoljaka spar-

gle; 3 ka~ike ove sme~e kuvati 2 minuta u pola litra vode i posle 2 sata ocediti i piti nezasladeno pre jela. 2. Po 25 g korena i trave vodopije, orahovog Usta i pupoljaka spargle, kao pod 1. 3. Cetiri kasike trave daninoca, .kao pod 1. 4. Cetrdeset gram a plodova pasdrena i po 20 g trave daninoca, !ista gorke deteline i plodova moraca, kao pod 1. 5. Sezdest grama trave !i~ajivice i po 20 g kamilice i trave daninoca. kao pod 1.

166

l ECENJE BIU EM

6. Pedese t gra ma kamilice i po 25 g majkine dus iee 1 rusomace, kao pod 1. 7. Po 50 g eveta brdanke i ka miLiee, kao pod I. 8. Po 30 g trave ruse (zajedno s korenoml , korena mas lacka i repusine 10 g trave daninoca, kao pod 1. 9. Tri p u1a dnevno pre jela popi·ti po 2 kasike svezeg soka iseedenog iz svezih krastavaea. Promrzl1ne
1. Sto grama h rastove kore iii 50 g hras tovih sisaraka stueati u sita n prah, 10 minu ta ku va ti u 2 lit ra vode i posle 4 sa ta ocediti. Ovim cajem natopiti fl anelsko pla tno i n j ime oblaga ti prom rzia meS1a. 2. Po 50 g eveta nevena i k am iIiee i 30 g !ista oraha, kao pod 1. 3. Po 50 g u p rah stueanih h rastovih sisarki i rizoma trave od srdobo Ije, kao pod 1. 4. Po 40 g eve ta brdan ke i kamiliee i nizoma trave od srdoboIje, kao pod I. 5. Po 50 g pupoIjaka od erne topole i m ajske ruze s tavi1i u litar svezeg ruIj a, tegiu U1mota ti ru ciste .krpe i drtMi 8 sati na vodenoj pari; tim ulj em kas nij e mazati promrzia m es ta. 6. Sto grama vrhova granciea s IiScem od ruja, kao pod 1.

MALOKRVNOST
(Anemija)

Koris ti se razno bilje ne bas prijatnog ukusa. Ovi cajevi se moraju piti pre jela i nezasladeni. 1. Po 25 g Iistakoprive i trave-i·ve preliti sa pola 1i<tra hrIadne vode, poklopiti i ostaviti preko n06 da se kiseli. Srurtradan izjutra kuvati 2 minuta i, kad se ohiadi, oeediti, iseediti i piti po 1 casu 3 puta dnevno pre jela. Posle 3 dana jedan dan ne piti , cpa opet nas taviti. 2. Po 25 g lista koprive i trave petrovca, kao pod 1. 3. Po 25 g Iista koprive i pupoljaka majske rue, kao pod 1. 4. Po 10 g trave-ive, petrovca, Iincure i sipurka, kao pod 1. 5. Po 20 g sipuraka, plodova maline i oskoruse, kao pod 1. 6. Po 20 g oskoruse, maline i lista koprive, kao 'Pod 1. 7. Po 15 g !ista koprive, hajducice, ribizle i sipuraka, kao pod 1. 8. Po 25 g korena lincure i sladi ca, kao pod 1. 9. 15 g korena idirota i lincure, po 10 g sipuraka, kupine i oskoruse, kao pod 1. 10. Po 10 g cveta 1rna, gloga, majske rue i trandavilja, kao pod 1. 11. Cetrdeset grama pupoljaka majske rue i po 10 g sipuraka i sumskih jagoda, kao pod 1.

KOlE SE BOLEST! MOGU IZLECIT! ILl UBLAt IT! MEDIelNSKIM BIlJEM

167

12. Po 20 g drenjina, kupina J Sipuraka, kao pod I. 13. Po 10 g trave·ive, podubiee i hajduciee i po 30 g ~ip uraka, kao pod 1. 14. Cetrdeset grama idirota i po 10 g Iineure i malina, kao pod 1. 15. Cetrdeset grama drenjina i po 10 g korena maslacka i glogovog eveta, kao pod 1.

LEKOVl ZA JACANJE ORGANlZMA
(To lli ka iIi roborarzcija)

Za leccnje oplite slabost i, iznemoglos ti ,i slicni h oboIj enj a nas talih kao poslediea p re leza nih ralOih hronicn ih, dugo traj nih bolesti, vekovima se unarodnoj i naucnoj ntedieini koristi ralOO lekovito b ilj e. Najvi~ e se eeni bilje oporog ukusa, tj. one koje ima mnogo lanirza iIi ~ ta vsk ih mate rij a. Za popravljanj e apetita, pa prema to me i za j acanj e, upotreblj ava se mnogobrojno neot rovno gorko bilje. Naucna, a pogo tovu n~a narodna medicina mnogo eeni izvesno domace billj e koj e sad rfi po red tanina j o~ i gorkih i mirisl1ih sastojaka. Ponekad se u toj bogatoj reeepturi nadu i biljke koje istovremeno sadrie i neo trovne ljul e materJje Iooje, takode, popravlja.iu apetit, j er d raze organe za varenje i time pojacavaju lucenj e pljuvac ke , zeludacnog i drugih sokova bogatih raznim enzimima n eophodnim 7-ll var enj e hrane. lako lecenj e ovim sredstvima za jacanje jo~ nije dovoljno prouceno i naucno objas njeno, ovi lekovi se ipak -svuda i svakodnevno koriste u nas i u inost rans tvu . Njihova upotreb a vekovima n e pres taje. Naprotiv, ona poslednjih godina sve vise raste. Najvise upotrebljavano do m ace oporo i gorko bilje za jacanje bilo bi: list i koren koprive, troskot, lisae, ziva trava , emi gavez, mrtva kopriva, petrovae, hajduc iea, podubiea, trava-iva, stavolj, verbena, vodopija, xuti tm, hrastova kora , :tir i sisarka, orahova ljuska, pupoljci i list, evet, list i plod raznill vrsta ruia i brusniee, lis t i plod kupine, ma line, rihlzle, ~umske i pitome jagode, ogrozda, dunje, jabukc i musmule, kora pitomog i divljcg kestena i jove, suruciea, ocajniea, drenova kora i drenjine, tmjine, zecja stopa, trava od srdobolje, lubenicarka, srcenjak, steza, koren i list borovniee i drugo oporo voce i bilje. Ono se spravlja na ralOe '!lacine, a najbolje ga je kiseliti desetak dana u starom emom vinu. Pije se 3 puta dnevno po jedna casica na pola sata pre jela. Najcesce korisceno do mace gorko i mirisrzo bilje za jacanje je: kicica, lirzcura, gorka de telina, I ra va-iva, podubica, hajducica, pelen, pupoljci od erne topole, rizom od zdravca, evet od kaline, vinovo lisee, evet od suneokreta, kora od gorke pomorandze, idirot, ocajnica, bl3iZeru 6katj , artiSoka, odoljen, maslacak, hmelj, rudinski pelion, cempresove siSarice, komonika i drugo. U najnovije vreme sve ,s e vi~e koristi bilje koje ima pektirza, kao ~IO su dunja, mus mula, divlja jabuka i kru~ka, ljuska od pomorandze i limuna i drugo. NajviSe pektina ima u nekim nasim zrelim plodovima, U vocu, 050bite u Ijusei. Na primer u Ijusci jabuke ima 17, a u ljusci pomorandze do

168

LECENJE BIUEM

25% pektina, zbog I:ega se koristi za ekstratkciju pelctina u industrijskim razmerama, j er se pcktini (poliuronske slofene koloidne materije) sve vi~e i raznovrsnije koriste u borbi protiv dosadnih letnjih proliva i op ~ te slabosti, osobit o u dece. Ranije navedenc biljke upotrebljavaju se I.l raznim vidovima, u obliku raznovrsnih preparata: pra ~kova, I:ajeva, tinktura, ekstrakata, tonil:nih vina i drugo. Uvek se uzimaju pre jela! SloZenrl:jd lelrovi se spremaju u apote· kama. Gorko bilje za jacanje apetita, zeluca i uopste za jacan je je mnogobrojno. Najvise se ceni ono ikoje je ne sarno garko vee .i·s towemeno i oporo, mirisno i sluzavo, jer takvo b.ilje ima J<ompieksno delovanje. 1. Nesumnjivo je da je jedno od najboljih sredstava za jaeanje nasa lincura, koja se ceni svuda u svetu kao vrlo kvalitetna. Lekovi od lincure mogu se izraditi na vi~e naeina, a najbolje je gorko vino i gorka rakija: 200 g lincw'c i'Seokati i zdrobi·ti u gu-ub prah krupnoee pSecianog staviti u sud i preliti jednim litrom najbolje komove rakije iii najboljim starim crnim vinom, zatvoriti i drZati desetak dana, a za to vreme po nekoliko puta dnevno dobro promuekati. Posle toga odliti, sto bolje i'Scediti, razliti u manje, I:iste boce, dobro zapusiti i ouvati na hladnom mestu. Pije se tri puta dnevno na poJa sata pre jela po jedna raki:jska iii manja vinska casica. 2. Isto tako se moze nacn iti i gorkovaca travarica od Jci.Cice, hajdul:ice, gorke deteline, kore gor,ke pomorandZe, hmelja (~isarice), pelena, podubice, trave-ive, idirot"a i mnogog drugog gorkog bilja . . 3. Mnogim bolesnicima pomaze eaj od ove smese: po pola kasil:ice lincure, kieice, idlrota i kore gor·ke pomorandZe dobro isitni.ti, preliti sa dva decilitra kljueale vode, pokJopiti, ostaviti 2 sata, procediti i pi't i 3 puta· dnevno pre jela po 1 kasiku. Gorki Jekovi za apetit se ne smeju zasladivati i uvek se piju pre jela! Zanimljivo je i vaZno napomenuti da fi.toterapeutti, najellveniji lekari pobornici za upotrebu bilja u -leeenju u FTancuskoj, Engleskoj, Nemaekoj i drugim zemljama Zapadne Evrope, veoma mnogo cene oporo i gorko bilje za jal:anje slabunjavih i malokrvnih. Od domaeeg bilja vredno je spomenuti, pre svega, one kojeg u nas ima u izobilju, a koje se u Zapadnoj Evropi mnogo koristi za izradu prostih i slozenih lekova za jal:anje, osobito raznih tonicnih vina, eikstrakata i tome slieno. Medu gorkim biljem najvise se ceni naSa lincura i 'kil:ica, a zatim blazeni I:kalj, grl:ica (gorka detelina), vodopija (cikorija) , zuti tm, dimnjal:a, maslatak, artisoka, razne vrste stavolja, broe, podubica, pe\en, ocajnica, cvet suncokreta, siSarice hmelja, verbena, komonika i neko drugo gorko bilje. Ovo bilje se uzima iii pojedinal:no iii u smesama. Posto se smese I:ajeva ne mogu spravljati nestrul:no, odoka, nego na osnovu poznavanja hemijskog sastava i sinergil:nog farmakodinarnskog dejstva, bolesnici se moraju obratiti lekaru za savet i pomoe.

=,

KAKO I KAD TREBA BRA TI LEKOVITO BILlE

S[a l110raju mati citaoci kojz zele da se posvete sakupljanju, susen ju,
unovcenju i upolrebi lekovitog bilja

U Jugoslavi ji ima vise desetina hiljada vrsta biljaka, ali one ni su sve lekovite. Zato se ne moze brati rna koja biljka, sve sto nam dode pod ruku. Treba prikupljati sarno one medicinsko bilje koje se te go dine trazi za ot· kup. Biljari se mogu stalno obavestavati u zadrugama i preduzeCima za lekovito bilje, raspitujuCi se sta se trazi, koliko, po kojoj ceni, kakvog kvaliteta itd. , Svaka biljka trazi l11esto i zemlju na kojoj najbolje uspeva. Zato je treba brati sarno tamo gde je najbujnija, najlepsa i najzdravija, jer je droga dobijena od takvih biljaka najboljeg kvaliteta, posto sadrii najviSe lekovitih sastojaka. - Isto tako, svaka biljka ima svoje vreme kad I je ·treba brati, jer u to doba ima najviSe lekovitih sastojaka. Retko kad se upotrebljava cela biljka. Najcesce. da ne kazemo gotovo redovno, koriste se sarno pojedini biljni organi, sarno oni u kojima biljka nagomilava najviSe lekovilih
sasf.ojaka.

Velik je broj problema 0 kojima svaki iskusan biljar mora voditi racuna. Uopste, tesko je dati neko po~puno uputstvo za rad na terenu, propise koji bi sve obuhvatili, sta sve jedan biljar mora da zna. Ipak, postoje izvesni obicaji, kroz vekove stecena is'k ustva, potvrdena naucnim ogledima i analizama u laboratodjama, ponekad cak i nepisani »biljarski zakoni« kojih se svaki napredan sakupljac lekovittog bilja u na's i u inos·transtvu strogo drii i koje postuje. Ta opsta pravi'la bila bi, uglavnom, ova:

1. J edllo lice iii jedna odredena druzina treba i sme da sakuplja u toku jednog dana iii seZOl1e samo jednu vrstu medicinskog bi/ja. Tek kad one
procveta, »prode«, onda se moZe .j sme preCi na sakupljanje druge vrs'te. Ako jedno isto lice istog dana, u istu korpu stavlja vise vrsta bilja, stalno preti opasnost da se one pomesa. Osobito treba paziti da se otrovno bilje ne pomeSa Sia neotrovnim. U toku poslednjih godina bilo je mnogo slucajeva kada su beraci nehotice mesali list koprive sa listom bun·ike, tatule iii velebilja, zbog cega je sva roba morala biti spaljena, posto se kopriva daje kao dijetalna hrana deci i bolesnicima koJi se oporavljaju, dok i najmanja primesa ranije pomenuiih otrovnica moze izazvati nesrecu. Borba za cislocu ct.roga mora bibi staina. Na falost, cinjenica je da je najveCi nedostatak robe dobijene iz naroda bas necisroca. Prastari narodn,i

170

LECENJE BIU E.\\

obicaj je da se u kitice vde po nekoliko vrsta lekovitog bilja, to ddi ne gdc obese no i, kad zatreba, uzima e ona biljka koju ze le da koriste za lek. Kad jt! rec 0 proclaji, to nije d obro. McSano bilje niko u ve tu nt! pnima . Tral.. i se sa rn o j edna vrs ta, cis ta bez ika kvih primesa. Los je obicaj sto se ponegcle jos uvek u korpu iii u vrecu bere sve lekovilO bi lje na kojt! se u polju naide, pa se po povratk u , kocl kucc vrs i odabiranje. To je zas tal'eo, pl-imitivan nacin rada koji su odavno napustili sv i napredn i biljari. Lekar, apo tek:ll- i veteri nar traze sa rn o ciSlu kamilicu, ci I beli slez, cis tu lineuru i dru go bi lj e, a kad im zatreba neka s me sa, oni je sami naci ne, rukovodeci se pozna tim pravi lima recepture i farmako logij e. Dese t inc vagona Iekovitog bilj a sva ke godine biva vraceno, oclb ijeno iii je ponekacl moralo bili cak i uni ste no, s pa ljeno, jer roba nije bila cis la, a odabira nj e je btio nemog uce izvesti . 2. Napredni i iskusni bilj ar i lIikad neee obrati i i skopa li sve medicin sko bilje na jedl70nz meslu, nego ee u vek tu ostavlj al i i zvesta n bro j wljl epsih prim eraka 7. (1 se me, za samo ra zmnozavanje. To je od ogrom nog zna-

caja za sa me bilj are , j er se na taj naci n najlakse c uvaj u od uni stavanja bogate plantaze najvaznij eg m ed icinskog bilja u prirodi. Bilj ari ne smej u misliti sarno na trenutnu korist od bilja. Oni moraj u racunati i na butiucnost, na svoju decu , da se ne bi i za bilj are govori lo »posle nas potop«, kao sto se to danas svuda g:ovori za nase pre tke gorosece , zbog kojih su nam najlep si nasi krajevi ogoleli i osiromasili. Bez dobrih sum a nema dobrih medicinskih biljaka . Naj vaznije lekovito bilje raste bas po sum a ma i uops te na sum skom zemljis tu. Divlje bilje nij e i ne sme biti »nicija prcija«, li cna svojina_ Ono je opstenarodno dobro svih naras taja. Nase su m e i nase livatlc S it
opsta narodna njiva kojll priroda diie , neguje, obrai1uje i seje, a covek Ireba da razumno karisti bilje koje nije sejao ni sadio, da ga ne unista va, da ga stili od onih kOji ga uniSlavaju. Pametan biljar moze svake godine na tzv_

»nicijoj zemLji,( da nabere hiljade kilograma najskupocenijeg lekovitog bilja a da pri tom ne mora ni da ore, ni da drlja, vlaci, valja, seje, nego samo da bere_
3. lskusni bi/jari vrlo dobro znaju i uvek strogo vode ra cun a cIa se lI1edicinsko bilji! lIlo ~e i sme brati samo po l epom i pOlp£ll1O suvom vremenu, kad nema I"Ose, a nikako po kisi iii neposredno posle kise. - Ako se

bere rosno i vlazno bilje, uno ubrzo potamni, pocrni, uplesnivi se, ugreje, »upali« (zbog vrenja) i pokvari, tako da se najceSce mora baciti, jer u njemu propadnu svi lekoviti sastojci, a plesan sa pokvarenog bilja prenosi se u skladistu na zdravo. Tako je bilo mnogo slucajeva da je jedna jedina kOTpa buc1avog bilja upropastila u skladis·tu po nekoliko vagona ispravne robe. Na taj nacin ceo tmd postaje uzaludan i biljari gube volju i povercnje u zapoceti rad i konacan uspeh, posto budavu robu niko ne prima_ Najosetljivije je cvece zivih boja, a gotovo isto tako i Iisce i os tali nezni nadzemni delovi biljaka, Bilje ne treba brati po selima i gradovima, pored puteva, zeleznickih pruga i na drugim mestima gde ima mnogo prasine i druge necistoce, a pre svega ne tamo gde bilje moze biti zagadeno mokracom iii izmetom, jer bi takvim biljem bolesnike mogli izloziti raznim zaraznim bolestima_ Staro oprobano pravHo je da biljc treba salrupljat poslc kise, jer je tad a najsoo

KAKO I KilO TREBA BRAT! LEKOVlTO BlUE

171

cnije i najlekovitije, a osim toga , kisa ga je ok upa la pa je cisto i zdravo, sarno ga ne treba brati dok je jos vlazno.

4. Cveee, lik e i ostale '1 ezne nadzemne delove bilja treba susili na promaji, u hladvvini, '1ik ako na SW1CU. - Gde postoje termicke susare za bilje iii voce i druge polj oprivredne proizvode, treba njih koristiti, jer j e u nj ima susenj e najbrze. Za biljare je veo ma vazno da uzbrano bilje s to pre os use, j er je vlaga glavni uzrok kvarenja bUja i gub lj enja farmaeeu.~ske i trgovacke vred nosti. U susarama treba imati lermometar nadi regulisanja temperature susenja, jer svaka biljka iii grupe biljaka imaju svoj u op lima lnu tempera turu susenja do koj e se s me ie i. Bilje se ne sme susiti na gomi lama, nego u sto tanjem sloju na lesama iii asurama, hart iji, das kama iii na necem drugom . Promaja u su sari mora biti s to vee a da bi isparavanj e i odvodenje vlage, dak le, susenje, tek lo s to brie. U veeini slucajeva bil jari nemaju zidane susare, nego moraju koristiti s to imaju. Najbo/ji su tavani sa melalnim krovom, j cr se oni preko dana leti brzo i j ako ugreju, osobito ako je meta l em i talasas t. Za sve vreme susenja bilj e treba prcvrtati. Treba ractiti cislo i pazljivo, sa puno samopregora i Ijubavi, da se bilje ne bi ozledilo, pokvarilo i izgubilo prirodnu boju. VeCinu lekovitih sastojaka u biljkama cine veoma osetljiva organska jedinj enj a , koj a se poct ra:lI1im utica jlima brzorazlazu, dajuoi nel ekov·i1te sas tojkc. Ne mogu se sve biljke susiti na istoj tem peraturi. Tu nema ops teg pravila. Ipak treba napomenuti da sve mirisno bilje, a to je gotovo 5{)% nasih izvoznih droga, ne treba susiti na tempera·turi visoj od 350, najvise 40. Ostalo bilje uglavnom se susi do 500, a samo izuzetno neko bilje SlUsi se i do 60, 65 iii 70 Q (neko korenje, plodov·i i semenje). Korenje i drugi podzemni organi, semenje, plodovi i kore mogu se susiti i na suneu. 5. Susare za voce, povrce, hmelj, kukuru z iii za neke druge ratarske proizvode, zalim ravani, cardaci, supe, skladista iIi neke druge pokrivene prostorije najbo/ja su mesta za susenje blja. - Ove prostorije moraju biti ciste, j er necistocom ne -samo sto se dol::xija los a roba vee se njome prenose razne bolestL Provetravanje svih 'Prostorija mora biti sto bolje. 6. Osusene delave lekovitog bilja (droge) treba cuvati u dobro zatvorenim sudovima, u sanducima iznutra oblozenim tamnom jakom hartijom za pakovanje, u vrecama od viSestruke debele hartije, u vrecama od gus tog tkanja, u limenim kUlijama, zemljanim gledosanim sudovima i tome slicno, vee pre;ma tome time se raspolaZe. Svaka vrsta bilja cuva se na drugi nacin. Osim toga, i velika preduzeca daju propisnu ambalazu i postavljaju svoje zahteve, 0 cemu biljari moraju voditi rncuna i uvek se blagovremeno obavestitL VaZno je da sve bude cisto, po mogucstvu novo, bez nekog stranog mirisa ('lla naftalin, petroleum, kolomast, .karbol, kozu itd.) i da se upakovana droga sto potpunije sacuva od razornog dejstva vlage, sunceve sve.tlosti, kiseonika iz vazduha, insekata, plesni, miseva, pacova i drugih stetocina. Odaja u kojoj se bilje cuva mora biti SlUva, cista, okrecena i mora se lako provetravatL Zarazena -skladiSta treba letiJti ci'klonizacijorn na naOin kako se to Cini u stanovima za unistavanje stenica. Ovo mogu rad-iti sarno strucnjaei, jer su to smrtonosni otrovi. Biljni i zivotinjski paraziti mogu na-

172

LECENJE BIWEM

c initi veJike ste te i I'esto upropa scuju vagone najskupocenij eg medicinskoa bilja ako su sk la dista neispravna. Zbog toga biljar mora u vek biti opreza; 7. Dobre obavesteni bilj ari ne drle droge dugo kod svoj ih kuca, nego

ih sto pre prodaj/(, ne cekaj uc i vlaino jesenje vreme. avo je potreb no uciniti zato sto re tko da ima bilj ara koji bi imao dovo ljno prostrana i s uva skladis ta za duie cuvanje vecih kolicina bilja.

8. U svetu najbolje prolaze oni biljari koji su udruzeni u zadntge za lekovito bilje.

9. Botar1icko pOZllavanje lekovitog bilja i razlikovanje od slicnog nelekovitog iii otrovnog, preka je potreba bez koje se uopste ne mogu zal1l1sliti pravilan rad i uspeh. - Ne treba zaboraviti da su izvesne biljke vrlo slicne, a druge su polimorfne, imaju mnogo podvrsta, a za lek se, me<1utim, upotrebljava sarno jedna od njih. Osobitu paznju treba obratiti na otrovno bilje, jer su i kod nas i u tudini zabeldeni cesti slucajevi nenamernih trovanja iz neznanja i neobavdtenosti.
10. Razmnoi (lvanje lekovitog bi/ja u prirodi je od velikog znacaja za

Na vodopJavnom, krsevitom i golom zernlji·s tu, po ll)edama, pored puteva, u sumi, na slatinama i na drugorn neproduktivnorn zernljistu, od koga ni poj edi nac ni zajednica nemaju bezrnalo nikakve koristi, moze se lako i uspesno razmnozavati izvesno lekovito bilje, i to zemljiSte rnoze jos iste iii narednih godina postati bogata njiva, najbogatije nalaziSte za branje bilja. To osobito vazi za one bilje koje se rnnogo trali za izvoz: odoljen, bel1 slez i krusina pored reka i potoka, karnilioa na 5latinarna, Iincura na suvatima itd. 11. atravna bi/je ne smeju brati deca, dojilje i trudnice. - Biljari koji rade s otrovnim 'biljern ne smeju za vreme 'rada jesti, pusiti, a u mnogirn slucajevima ni lice dirati. Nos i usta treba zastit·iti rnaskorn, a ako toga nema, onda cis tom vlainom krporn . Sapunjaca, cernerika, sitnica i druge saponinske biljke, kad se melju ill tucaju, jmzllvatiu neizdrlJjivo kdljanje, kasljanje i upalu organa za disanje. U prostoriji gde se cuvaju droge jakog dejstva (velebilje, tatula, jediC, cernerika, bunika i dr.) [Ie srne se cuvati neotrovno bilje i mora bit! pod kljucem. 12, Svako i najmanje pakovanje lekovitog bilja mora biti obelei.el1o mastilom i/i mastil/avom olovkom. - avo je osobito vazno za otrovno bilje.

odriavanje bogacill /w!azisla, gustih sastojina na rnalom prostoru. -

13. Posle rada sa otrovnim bi/jem t·reba se presvuCi i oprati ruke i lice mlakom vodom i sapunom, a, gde god je moguce, dobro je posle rada okupati se. Treba imati apoteku za hitnu pomoe.

VREME BERBE
1. Rano u prolece iii vee krnjern time, beru se pupoljci bora, breze, jablana i topole. Imela se bere od decembra do februara, sve dok je hladno. 2. Cvece se bere cim biljka procveta. Precvetalo, oploc:teno i klonulo cvece nema miris, boju, lekovitu i trgovacku vrednos't kao ono koje se toga

KAKO 1 KAD TREBA BRATl LEKOVITO BlWE

173

j u tra rasevetalo. Od majske ruze beru se potpuno razvijeni, ali neotvoreni p upoljei.

3. Lisee i cele biljke (trave ·tzv. he rbe) treba sakupljati u tren u tku kada se na njima pojavi prvi evet. Medu tim, i tu ima izuzetaka. Na primer, list ma ti cnj aka se bere p re evetan ja, jer je u to vreme najrnirisni ji i najkrupnij i. .~d pe~ena se dobijaju dYe droge: za fabrike Ukera i gorklh rakija bere se bllJ ka vlsoka svega 1-2 pedlja, kad je »kao du sa meka«, a za farm aeeutsku upotrebu traze se vrhovi grancica u evetu, tj. kad je bilj ka visoka oko metaT. Kad se trai:e »trave« (»herb e«), uvek se m is li n a nadzemni dec bilj ke u evetu, ali i tu ima izuzetaka , 0 cemu se mora voctiti r acun a. U mnogim slucajev.jma se, zapravo, traze sarno vrhovJ gra-nciea u evetu, jer na njima ima najviSe eveea i lisCa. Treba izbegavati donj e, gole, odTvenj ene delove biljke, j er u njim a nema Iekovitih sastoj aka.
4. Plodovi i sem enje beru se kad su potpuno zrel-i. Medutim , i . tu ima

izuzetaka. Na primer, sipak ili sipurak ne treba brati zreo, ne sme se cekati da omeksa , nego ga treba brati cim zarudi, dok ima ervenonarandiastu boju i dok je potpuno tvrd, jer zreo sipak ima manj e vitamina C, IoSije se susi, hoee da se pokvari, zgnjeci se i slepi, i uopste , daje drogu koja izgledom nije ni izbliza onako Iepa i privlaona kao ona dobijena od nedozrelih, tvrdih sipkova. Ovo j e vaZno znati, jer se i druge droge prodaju prema izgledu, »liee« im se eeni, t j .. boja, opsti izgled, cis toea i ostalo sto je »za oko lepo i privlacno~ . Zbog lepog »liea« sipka, koprive, trnjina, sIjiva, drenjina, klekinja i drugih droga u tudini cesto dobijamo 30-1000/0 vise deviza.
S. Kore treba gulilt i u Tano proleee, kad ima najviSe sokova, jer je u to "Teme koru najlakse sklidati. Rede 's e kora guli u jesen posle opadanja lisea. Ljusti s e sarno zdrava i ziva, mlada, glatka kora koja nije ispueana, rapava. Ovo zbog toga sto stara, mrtva kora ima manje Iekovitih sastojaka iii ih uop5te nema.
6. Korenjc i druge podzemne organe treba vaditi u jesen, rede u proIeee, ali i tu ima izuzetaka, 0 kojima biljar mora voditi racuna. Na primer, od zeljastih jednogodiSnjih biljaka podzemni organi se vade kad je biljka u evetu, jer se tada najlak5e mogu .naCi. Od viSegodiSnjih biljaka treba sakupljati sarno krupno, potpuno razvijeno korenje. Uvek treba odstraniti suve, mrtve, trule delove, ocistiti ih od zemlje i druge necis-toee, opratli hladnom vodom da se otkloni sva zemlja i 5to pre osusiti, u sto tamjem sloju, u za· grejanoj susniei, u peCi posle pecenja hleba (do 70 oC), na SlUneu kad ga ima Oeti). - Steta je vaditi mlado tanko i vodeno korenje, jer one nema ni trgovacku ni farmaceutsku vrednost odraslog korenja. - Korenovu glavu uvek treba vra·t-iti u zemlju da bi iduce godine iz nje izrasla nova biljka. Visekrake glave, kao, na primer, od belog sleza, Iineure, velebilja i drugih biIjaka, Ttreba ost rim nozem uzdui ra's poriti na onoliko delova koliko ima pupoljaka i svaki pupoljak vratiti u zemlju u uspravnom polozaju, na rastojanju oko pola metra. Tako ee za nekoliko godina na »nicijoj zemlji« postati bogata plantaza medicinskog bilja koja ee biljaru vraHti stostruku 1Iagradu. Ovakav nacin razmnoZavanja mogu osobito dobro organizovati ucitelji sa svojim ucenicima, a pre svega strucni biljari. ~------~----------~--~

Ako nl zbog eega drugog. snegu. nego pros to radniku dati drugi posao i na taj nacin ga odvojiti i .iJcoj meri draii da redovno izaziva hronicnu upalu i oboljenje organa za disanje i oeiju.000 m na najkrsevitijim i najnepristupaenijim stenama i liticama. U nj egovom sops tvenom interesu je.700 m. NemajuCi u blizini naselja. melju i pakuju osusene biljke koje oSadrle saponinske materije (u vodi muekane pene kao sapun.lo tako j e nuz. pa da vee posle 2-3 dana sve bude normalno. pogotovo u planini.174 ZASTITA BILJARA Biljar je i zloien mnogim opasnostima lECENIE BIUEM Kao slu je porrebl1O -akonom zas litiIi izvesno re rko i Vaz. Biljari zaposleni berbom. a pogotovo susenjem.d aleko. dakle . vee sarno zbira nj ene plodove. jer noeu ne vide.1O lekovir o bilje prirodi.i dl'Ugom nevremenu. Ijal'a ne poznaje retka mesta vainog bilj a i niko kao biljar nece vodi ti raeuna da se zakon 0 zas titi bilja za is ta prav ilno sprovede. sitniea i dr. gradu. buj-ica i drugih nepogoda. kao da 's u oboleli od »kokosijeg slepila«. nadrazljivih etarskih ulja i sl. drobe. jagoreevina. promuklos-t i dr. bela i ervena sapunjaea. da u svom rejonu ima sto vise i s to redeg i skupoeenijeg bilja. Prasina koja se dize kad se seku. Najvainijc lekovito biIje obieno ne raste u blizini naselja. najeesee u planini u bukovim sastojinama. nikakvo lecenje. redovno oboljevaj u od upale oonih kapaka. osim toga. Cemerika je. ani koji beru hmelj i koji oko njega rade. Biljaru i njegovoj porodici preti opasnost od trovanja otrovnim biIjem. Kad se podzemni organi cemerike sedkaju i melju. Biljar se zbog toga veoma mnogo udaljuje od svoga mesta stanovanja i eesto je izlozen iznenadnoj kisi. Njih obieno uvece. rnaterija koje izazivaju plikove i rane. Nije redak slueaj da biljar strada od sumskog drveea. i otrovna. na tesko prJstupaenim mestima. One zbog toga ne smeju raditi s ovim biljem. odvaljenih stena. bUllike i beZog buna ·s vakodnevno su izlozeni . pre svega.irma a1kaloida.im biljkarna. Dovoljno je da takvi radnici prestanu raditi s ov. najviSe na suvatima. Islandski maj bjJjar ee naei tek na oko 2. moze ozepsti i tesko oboleti. noeu vode kuCi. Ijutih sastojaka.500 m. oluji .1O zas til iti i sve profesionaln e sakuplj ace roga bllJa . I lincuru treba traziti na velikim visinama. nego ponajeeSee vrlo . Dakle. J er ne treba gubiti iz vida da je za biljara eel a okolina nekog mesta nj egova nji va koju on ne ore i ne seje. seckanjem i mlevenjem veZebilja. Za jedie se treba penjati iznad 1. avo utoliko pre s'to izvesno bilje moze sakupljati sarno po vlaznom vremenu. glikozida. is.t rovanjima: prosirene zenice. lalule. a one bar iz razloga s to niko bolje od bi£I. a to je obieno imad 1. Njemu na svakom koraku preti opasnost od otrovnih zmija i raznih zveri. zbog eega se tako nazivaju) u tol. Ima osoba preosetlj'ivih na saponine i koje se od te prasine formalno guse. a za medvede grozde jos vise. izazivaju neizdrzljivo kijanje i lueenje sluzi iz nosa i usta u toj meri da se odmah mora napustiti rad i smesta iziea van odaje na cist vazduh. ukoeen pogled. On to moze postiCi jedino ako strogo vodi raeuna 0 svakom bogatom nalazistu. u prvom redu onim 'k oje . Veleb-ilje treba ·traziti po sumskim kreevinama i pozaristima. prokisao biljar. bez ikakvih posledica. To su.

haj du Ciea. Svi ovi i mnogi drugi nepredvideni slucajevi nalazu potrebu da se biljari kao zasebna protes ija zakonom zas tit e i da se Ireliraju kao i oslali kvalitikovQni radnici. brdanka . Plata i stalnost u sluzbi su dva v rIo v a z n a f a ktora za sto brze podizanje kadrova b j I jar a. Znaci trovanja su raznovrsni. Biljarev stan mora biti suv. Bo biee velebilj a su s taln a opas nos t za bilj a ra . grcevi. pos tepe no s lablj enje. jednom reci. u s led svakodnevnog dod ira s ovim bilj ka ma svaki cove k p05laj e m a nj e iii viSe osetljiv i neotpora n. Pored dobre obuce . po red svake takve bil j ke bi ce ta c na uputs lva kako se treba za s titi ~i . Im a jos ne koliko dese tin a d rugi h bi lj a ka koj e mogu izazva'li razne nelagod nosl'i i nezgode. s vre meno m. U tom slucaju bilj a r mora m enjati profesiju i mora se leciti. Za branje koprive i drugog Ijutog i otrovnog bilja biljar treba da ima rukavice. I to pi tanje ceka na svoje pravilno resenje.nema ni zanata. grozni cavo stanj e. mal okrvnos t i sl.l a'kse ce se moci svaki pojedinac iii zadruga 'snabdevati odelom.« Svaki samostalan biljar mora dobiti oel lokalnih narodnih vlasti pismenu dozvolll za slobodan i ni od koga neometan rad na terenu. gorke m a te rije koje draze i izazi vaju e rve nilo. Svaki oel tih hiljara je odgovoran za racionalno gazdovanje lekovitim biljem u rejonu za koji je zaduzen. bl edil o . ad rug e b i I jar a . le kove za prvu pomoc u nes recnim slucajevima. Nema sumnje da ce se jednog dana. elobar i velik ranac. grabljieama i dru·gim potrebama. Oni ce verovatno organizova'ti svoje u d ru i. maslinica i dL Ne ma sumnj e da svi Ijudi ni su podj edn a ko ose tlji vi p re ma svim s kodJjivim biljkama . usta. To je is ti s lucaj i s bobi ca m a m as'\in iee. e n j e. jer ima otrova koji na kozu ne eleillju.profesije tako i za biljare vazi ona narodna: »Bez alata . da je to prilicno individua l no . pijueima. de be la tikva iii debeli ca . po v e can j e pro i z v 0 d n j e lekovitih sira. pa 5e takvim rukama ne sme jes ti . Od bilja s e ta rs kim uljima cove ku m ogu s koditi ove biljke : vra ti c iii povrati c . Uvek posJe rada mora sapunom i top 10m vodom opra'ti ruke. . Razne vrste Ijuti ca. a sovcicima. satorsko platno i 05talo za terenski rad. e rn a s lac iea. Zbog vazno s ti ovog poznava nj a . hladan znoj. a osobito ml ec ni $Ok iz raznih ml ec ika. Nekad se sve zav riii dosadnim kas ljanj em i kijanj e m . rulviea iii sedefcic. beli luk i dL Skodljiv je sok iz rosopasa. usi i drugi osetljivi organi. Slicne otrovne sa s tojke sadrzi i kozl ac . plikove i ra n ~. ali se na ruke zaJepe.v ina i pop r a v I jan j e k val i t eta d r 0 g a. Dakle. Pre ko udruzenja iii 7. kad se kod nas osposobi dovoljan broj samostalnih biljara. Ovde obicno n i mas ka ne pomaze. jer su mnoga biljna isparenja skodljiva za zdravlje. kanta ri on.KAKO I K AD TRE BA B RAT I LEKOV ITO B l UE 175 o lobodi ti od uzrocnika 'trova nj a . zdrav i mora se dobro provetravati. nos. morati doneti u red b a iii z akon C koji ce tacno i jasno odrediti njihova prava U du z nos t i. odece i opste opreme. a s druge. ne smeju se dirati oei. ne kad sarno gla vobolj o m i klonuloscu. s jedne strane. a nekad se jave i tdi znaci trovanja: povraca nje . kao i za ostale . Ali ipak. gublj e nje ape tita. svaki profesionalni biljar lreb a ela 'im a uza ose i se rum protiv ujeela zmija. jer su vrl o o trovne i uve k marne biljarevu dt:cu da ih uzabe ru i pojedu . vilama. sa sa i druge biljke iz iSle po rodi ee sad rie Ijute s mol e i otrovne.

. vee prema tome sta se '" ~ ~ _____ c. ~ r- t 0 ~ 1 ~ --r . o nim koje se grej u drvetom . povrea. ali traj e svega 2-6 sati i dobija se u jednaeena roba.::~ 1" ~ 0 -0 0 0 I C o - - t • L- 0 I _-'-----L--.. Moze se gradi1i u razmm veHeinama i od raznog materijala: od cigie. zrnaste hrane i drugih ratarskih proizvoda. a u pea se mOlt: peei hleb. a li traje 3 do 15 dana. Susenj e na promaj i je jevtinije.. LESA 1. dasaka.ti.::: PRAKTICNE MALE SUSlONICE ZA SUSENJE LEKOVITOG BIUA .- l t . bez zagrevanja i u tzv.A SUSENJ E BIUA Ima mnogo tipova i velie ina termiekih susara. tom i tome slieno.. cerpiea.176 PRAKTICNA SUSARA ZA LEKOVITO BlUE LECENJE BIU EM Bilje se moze susiti u vazdusnim susarama na promaji. naboja. Naveseemo jednu praktienu susaru koju moze svako sagracli. Dna istovremeno moze positiZiti i za susenje \'oca. mazu. s to zav isi od vremena i vrste biljke i biljnog organa. kamena. grozda. uglj em. tj . . termiekim susarama. Susenj e u termiekim susarama j e sk uplj e.

semenju i korL Prema tome.t raznog bilja sa kojim se svakodnevno sretao u vecitom lrutanju i borbi za bolji. po pravilu.irna najviSe lekovitih sastojaka u listovima i cvetovima. Pee i toplotni kanali moraju biti od crepa iii cigle. a kad se popnemo na RudnLk. Dok se mi u BeogradJu ru februaru mrznemo od hladnog severca i snega.Vreme cvetanja zavisi i od godine. dok u Beogradu lipa cveta obicno u junu. sto se rutk:om ubacuju na gornj a vra tanca i u toku s~e nja krecu odozgo nadole. Po pravilu. Krov susare treba da bude t alasast i obojen katranom da bi se susara sto jace grejala. covek je kroz vekove i pokolenja sticao dragoceno iskustvo.ica. Pee se nalazi spolja pri dnu susnice. BIUARSKI KALENDAR Sve u svoje vreme ZiveCi u prirodi.. RazurnlJIVO Je da nIJedan biljarski kalendar ne bi mogao biti potpuno tacan. Takode je otkriveno da lekoviti sastojci nisu uvek podjednako rasporedeni u svim biljnim organima.sa mn~~o dece. u primorju ona cveta vee pocetkom maja. osobito porodicama brdan. . u doba cvet~nja biljka. od vremena berbe umnogome zavisi lekovitost biljke. slu se lese pune spolja. plodovirna. nekih godina podbel cveta vee u januaru. cveta tek u martu iii u aprilu. zbuni nas i obraduje Jipa koja cveta tek u julu. ova susara ima i tu dobru stranu sto su rarnovi za lese na produfnim zi dovima. koji se nalazi na suprotnoj strani od peeL Pored os talih pr ed. Lese se pomeraju nadole pomoCu jedne caklje u toku susenja. dakle. ali j akih letv. dotle u Dubrovniku cve·t a ruzmarin.aca . a da se za sve vrem e suSen ja bilje ne mora vadili sa lesa. neophodno je znati kad koje bilje treba brat!.nosti. reljef i biljni svet. Loziste treba da bude ukopano u zemlji da bi se lese m ogle lakse ubaci vati u toku susenj a . a na kraJu vegetacIJe u podzemnim organirna.iLkcak hodnici sa izvesnim usponorn prerna dirn nj aku. U XIX i XX veku nauka je pritekla u po moe. jer je nasa otadZbina prostrana i ima vrlo raznovrsnu klimu. Tako. . jer se bez nj ega ne moze kontrolisati temperatura susenja. dok znamo da . Ispod krova n alaze se otvori za izlaz p are. od najvlat nijeg prema llajsuvIjem i najtoplijem delu susare. Susara treba da ima ventilatore za odvodenje vlafnog vazduha.a i plani~. Sa svih strana susa'r e mogu se podiei nastresruice ·kao zas tita od nevremena. Pored ostalog. Hemijskim ispitivanjirna utvrdeno je u kojoj je fazi razvoja izvesna biljka najbogatija lekovitim sastojcima. a pOgOtOViU oni koji rese da sakupljaju bilje na veliko za trgovinu. Posto lekovito bilje moze doneti prilicne pl"ihode. laksi zivot. Ram na lesama treba da bude od tankih. a izmedu okvira da bude razapeta sargija ili zicana mrefa.KAKO I KAD TREBA BRAT! LEKOVITO BlUE 177 u pojedinirn krajevima irna na raspolaganju. avo moraju znati i oni koji beru bilje za domaeu potrosnju. Zbog lakseg rukovanja lesarna. one ne t reb a da budu veee od 1 X 1 m. ad p eCi se odvajaj u toplotni c. Susara mora biti s nabdevana t ermomet rom . Na primer. otkrio je otroW1ost. lekovitost i hranljivos. on.a svemu tome napredan .

vidae. pelen. podbel. virak. hrastova i druge kore. trandavilje. kopriva bela mrtva. majoran. rusomaca. S eptembra: cemerika. gorka detelina. maticnjak. lula: Bokviea. zetva j e izgublj ena i godina propala za tu bilj ku . podbel. tatula. velebilje. oman. troskot. perSun. plucnjak. kiCica. rosulja. tatula.178 LBCENJE BllJBM biljar mor a vodit i raeuna. pel en. breza. zubaea i pirevina. ipluenjak. vrarnilovka. eemerika. Avgusta: bokviea. divlja ruZa (sipak). bokviea. buhae. jagoreevana. lipa. sitnica. repusina. kesten pitomi. klekinje. rusa. sreopue. vidae. miloduh. zavornjak. erv. rutvica. kupina. neven. sitnica. titriea. brewvi i drugi pupoljci. drenjine. zavornjak i dr. lineura. stalno u prirodi da ga ne bi nespremnog iznenadilo ranG pr olece. breza. sitniea. vodopija. digitalis . vranilovka. Zalfija i dr. milogled. borovniea. brdanka. maticnjak. mrazovae.isaj. jer ako sa berbom zakasni. vratic. goroevet. glog. ivanjsko evece. pelen. miloduh. velika bedrenika. pupoljci topole. evet pod bela i drugo. majska mfa. Marta: zubaca. borovniea. Iipa. morae. divizma. divlji kesten. jagoreevina. sreenjak. maslacak. oman. velika bedrenika i dr. digitalis vunasti. ervotoeina. glog. maj-kina dusiea. podbel. bunika. dobrieica. jagoda. tm. kokotae. kopriva. brusnica. brc:1anka. orah. glog. kopriva. trandavilje. slez beli i erni. divlja mfa. smilje. dobrieiea. hajducica. rusa. razlicak. rusomaea. lazarkinja. vrbova kora i dr. krusina. Aprila: bozu r. kruska. islandski liSaj. smrdusa. kupina. rastavie. Ijubieiea. vratie. dananoe. majkina dusiea. pasulj . jagoda. zova. kamiliea. rutviea. krusina. nana. Maja: bozurov i bagremov evet. bokviea. neven. sreenjak. divizma. Zbog toga ovaj kalendar i ne moze bi ~i taean za sve nase kraj eve oj za sve godine. sapunja- . divizma. nar. daninoc. virak. surucica. slez beIi. titrica iIi kamiIiea. orab. pirevina. maticnjak. hrnelj. luna: beIi slez. maslaeak. zova. breze i drugog drveca. hrastova kora oj zi'r . rastavic. pasulj. kantarion. kamiliea. dupeae. brusniea. islandski lisaj. dobrieica. Februara: imela. repusina. kupina. gOJ1ka detelina. kleka. rosulja. majoran. lazarkinja. slez erni. nar. nana. maslaeak. rastav-ie. velebilje. islandski liSaj. maslaeak. tureinak. bunika. mrazovae. troskot. kadulja iii falfija. kopriva. kim. odoljen. mrazovae. kokotae. jagoreevina. pelen. ljubieica. kopriva mrtva bela. velebilje. razgon. ali ipak moze kor isno posluiiti n asim vrlim biljarima kao pu tokaz i grub a orijen tacija u radu. pasdren. hajduciea. navala. buhac. podbel (evet i list). razIitak. slez emi. islandski J. turcinak. lavandula. nana. kopriva. digitalis vunasti. pirevina. timijan. bunika. borovi. kantarion. tatula. oskorusa. medvede grozae. uvek m ora biti na opreru. zavomjak i dr. goroevet. sasa. kopriva. petrovac. breza. virak. kopriva mrtva.owCina. kupina. jagoda.. malina. neven. borovnica. KAD KOJE Bl UE TREBA BRATI? lanuara: imela. bunika. durdevak. gorka detelina. kantarion. pluenjak. islandski liSaj. hajducka trava. podbel.izma. crvotoeina. hmelj. kim. orab. r epusina. majkina dusiea. di. zova. kesten pitomi.

pasulj. ze(\ji tm. trandavilje. tmjine. dunja. i(iirot. sr(\enjak. (\emerika. tatula. bundevino seme. ~ . zubata i dr. futika i dr. ze(\ji tm. slez beli. trava od srdobolje. pasdren. 'Slatki koren. navaia. repu~ina. i<tirot. zuba(\a. apta. odoljen. slez beli. masla(\ak. linoura. Oktobra: angelika.KAKO I !CAD TREBA BRAT! LEKOVITO BlUE 179 ta (crvena i bela). trava od srdobolje. klekinje. Ovaj biljarski kaiendar treba kao neki plakat krupnim slovima da bude prepisan i da bude na zidu u svakoj skoli. jedic. masla(\ak. kopriva. br(ianka. repuSina. slatki koren. sapunja(\a. odoljen. opstini i na svakom mestu gde se narod okuplja. ze(\ji tm. per~un. narodnog prosvecivanja i staian podsetnik ~ta 'Se kog meseca mwe sakupljati. velebilje. vrati(\. Decembra: i:mela. tatula. glog. klekinje. zova i dr. I to je jedan od na(\ina obave~tavanja. zadruzi. trava od srca. mora(\. selen. Novembra: gloginje. sitnica.

· · · · . · Calendulae · · · . Menthae crispae · · · . · · . 6 9 8 6 · 3 8 5 1 1 1 1 1 1 1 FOLIUM Althaeae · · . . · · Lamii albi · · · . . Rosmarini · . Farfarae · · .5 . Lavandulae . · · Sambuci · . · · Aurantii · · · · · · . . · · · · · Arnicae · · · · · · Aurantii . . · · . · · · · · · FLOS Acaciae · · . ·. . · . · · · 4 4 5 2 5 7 2 1 2 3 Paeoniae ·. Menthae piperitae · . Hyoscyami · . · . .180 LBCI!NIE BIWI!M GUBITAK U TEZINI LEKOVITOG BIUA PRILIKOM SUSENJA NA VAZDUHU (LUCAS) Pre Posle Pre Posle DROGA su~enja DROGA su~enja BULBUS Colchici Scillae · · · · 3 6 1 1 · · CORTEX Hippocastani . ·.·. · · . · · . ·· Melissae · . · · . · ·· Mez. · . . · · · . · · . · . · · . · . . Rutae . Salviae · · .5 8 8 7. Cyani .· · Rhoeados . . · · . · · .· Tiliae · · ··. · · . · . ··· Cardui benedicti · · Digitalis · . · Belladonnae · . · Violae odoratae · · . · . .5 5 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 5 4 4. . · · . ·· Malvae vulgaris · · · · · Millefolii · . Millefolii · . · Rosarum ·. · · Chamomillae romanae . 4. ·. · . · . · . . · ] uglandis regii . · . . · ·· ·· Quercus · · · · SaUcis . . · . · . · . · ·. Nicotianae · . · · · · . Chamomillae vulg. . · .·· · · · Malvae arboreae · .·. · · . . · . . 8 2 7 4 1 1 1 1 1 5 7 5 7 5 5 5 8 3 5 5 4 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 5 5 7 4 5. Verbasci · · . . . · . . · ··· Farfarae . · · Malvae · · . · . . .erei . · · Carthami · · .

Euphrasiae · · · · Fumariae ··· Gratiolae · Hyperici · · Hyssopi · · Lactucae · · Majoranae ··· Marrubii · · .5 2.5 4 3 4.5 4 4 3 4 3 2. · Chelidonii majoris · Cochleariae · Conii . ·· Sabinae · Serpylli . 1 1 .5 · 4 3 3. · Pulsatillae · · Rutae .5 4.5 5 3 4. .5 7 · 3 1 1 1 1 · · · · · · 7 4 · 3.5 2. Meliloti ··· Millefolii · · Origani . · · · · · ·· Filicis massis · · Graminis · · · ·· Helenii ·· · · H ellebori nigri . Myrtillorum · Gemmae Populi HERB A Abrotani Absinthii · ·· Agrimoniae ··· Artemisiae vulgaris · Cardui benedicti ·· Centaurii minoris .5 Uvae ursi · · · · 5 Verbasci 5 ··· FRUCTUS Cydoniae · · Cynosbati . . ..5 8 3.5 5 3 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 .5 5 4 3 4 5. ····· Imperatoriae · · · Iridis florentinae · · Levistici · Liquiritiae · · · · · Onollidis spinosae · Paeoniae · · · · · · · Polypodii · · · · · · · · · Rubiae tinctoriae · · · · Saponariae · Taraxaci · · ····· Tormentillae · · · · · · Valerianae · · · · · · · · Stipites Dulcamarae · 4 5 2.5 3 4.5 · · 3 3 3.5 5.5 5 1 1 1 1 1 ··· 5 2. · ·· Carlinae · Cichorii · · · Consolidis · ·· Ebuli . · 4 5 3.5 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Althaeae · · · · Angelicae Ari maculati Artemisiae · · Asari · · Bardanae · · · · · · · · Belladonnae ··· Bryoniae · · · Ca lami. · · · Thymi ·· Veronicae · · · · · Violae tricoloris · RADIX · 4.GUBITAK U TE1 I NI LEKOVITOG BIUA PRILIKOM SUSENJA NA VAZDUHU 181 Pre Posle Pre Posle DROGA susenja DROGA su~enja Stramonii .5 3 4.5 3 3 3 3 3 2. .5 5 4 4 4 8 5.5 Trifolii fibrini · · 4. 9 Toxicodendri 3.5 4 1 1 1 1 1 Tanaceti Taraxaci .

cetvrtu leJu bilje protiv crevnih parazita: bundeva. Tako se. »ViSe vredi jedan dan rada u nasem vrtieu mega mesee dana ueenja botanike u cetiri zida: Deea u vrtu sve brfe i lakse shvate i. kamilicu. bell luk. anis. 4. na primer. kupus. kim. anis. zemlju . persun.OGLEDNO-UGLEDNI VRTIC ZA LEKOVITO BILJE Nis ta lepseg ni plemenitijeg nema nego posle teorijskih easova iziCi u mirisan vrtie pun sarenog eveea. lukovi. Vrtici mogu biti razlieite velieine. Miloduh cveta skoro stalno i on je odusevio peelare. bullae. Savetujemo da treba poeeti tiho i skromno. savetom i uputstvima kako treba i kako ne treba gajiti pitomu nanu »Micarn«. povratic. Svaki prema svojim mogucnostima. Kad slaeica i kim evetaju. ali nam se eini da su najbolji uspeh prufili oni koji imaju bilje rasporedeno prema upotrebi: bilje za organe za varenjc.. beli luk i dr. . majkina dusica. GradiLi smo razne v·rtice. morae. pelen. U ostale leje staviti bilje po podeli kako je ranije navedeno.«. prvu leju moze posaditi i posejati vitaminsko bilje: slatka babura paprika. tre6u leju bilje protiv nadimanja :i smemji U organima za varenje: kamiliea. za kozne bolesti ito. korijandar i dr. prirodu. beli slez i mnogo drugo korisno bilje koje se traii i kao m edioinska. 3. higij enska. pa tek postepeno siriti leje i povecati broj vrsta bilja. perunika. sto je najvaznije. morae. . timijan i dr. digitalis. eeler. seoske peele ne izbijaju iz nasih vrtica.. morae. Mnogobrojni vrtiCi koje smo osnovali po raznim skolama postali su ne sarno najprija tniji kutak za izueavanje lekovitog bilja vee su to danas rasadnici odakle se cela okolina snabdeva semCllom. ribizla. organe za disanje. nar. kim. kaiu nastavniei koji imaju ove vrtove. . sargarepa. u 1. farmaeeutska. sipak. anis. 2. pastrnak. nan a. mrkva. majkina dusica. oblika i rasporeda. kim. zavole bilje. . korijandar. matienjak. navala. rasadom. barnija i dr. eubar. nana.par fimerijska i kao industrijska sirovina. drugu leju zacinsko · lekovito bilje: Ijuta paprika. korijandar za peela re i fabrikante lekova. odoljen. persun.

j nabavi.U eetvrti Ted stave se plodovi i semenje sipka.U peti red metne se ' korenje belog sleza. anis.stav. Dobro opremljena vitrina one sarno da je jedna od najboljih metoda za pruZanje ocigledne nastave i davanja uputstava kakva treba da izgleda roba. medveeeg groZda. slaeiea. majkine dusiee. bokvice. matienjaka. Dubina da bude oko 2 em. Obieno ·s e u gornjd red stavi eveee od kamilice. lavande. jer ima Jepo obojenog eveea i one 'Privlaei pa!nju Ii oduseVtiee svakog prolaznika. podbela. Kad se sve napuni. stde i dr. . gorocveta. morae. Od tankih daseica napTavi se plitak sanduk oko 50 em sirok i isto toliko dugaeak. jaglaea. . trnjine. korijandar. razena glavnica i dr .i razno bilj e kojeg u toj opstini ima najviSe i koje treba da se sakuplja. Ovakve vitrine eitaoci mogu videti. belog i ernog sleza. metviee. . a mogu je i sami naeiniti. lineure.OGLEDNO·UGLEDNI VRTIC ZA LEKOVITO BlUE 183 VITRINA - IZLOZBA LEKOVITOG BIUA Sve opstine. gaveza. . trave od srdobolje. podbela.U drugi red moze se staviti razno lekovito lisee: pitome nane. buhaea i drugog bilja. skole i druge ustanove mogu imati na zidu stalnu izlozbu lekovitog bilj a koju mogu ' dobiti od Instituta za ispitivanje lekovitog bilja u Beogradu.U treCi red pregrade metnu se trave od sitnice. divizme. Taj red je najJepsi. a ako zele . poklopi 's e staklenom ploCom i obesi na zid tako da slliZi kao najlepsa i najbolja izlozba i ueilo ne sarno za ueenike vee i za sve mestane. maslacka. ljubiciee. vee prema tome sta u tom kraju ima. .ti. lznutra se naeine pregrade u koje se . odoljena. vee ona na sve ostavlja veoma prijatan i jak utisaik i svakog Ijubitelja prirode zaista odusevljava. . u Biljnoj apoteei Instituta za proueavanje lekovitog bilja u Beogradu. hajdueice.U sesti red moze se staviti kora krusine i hrasta. zove. zalfije. imela i dr. kim. koprive i dr. hmelj.breze. lipe. vranilovke. Na svakoj pregradi se oznaei koja je biljka unu tra. . Tadeusa Koseuskog 1.

Biljka u cve tu. VB: leto. 4 : 1. Me d v e d e g r 0 Z d e. VB: leto. VB = vreme berbe. (/J Agropyrum repens. navaJa. Apium graveolens. Pi or e vi n a. VB: maj-juni. H a j d u c . Cvet (Althaeae roseae flos). (/J Adonis vernalis. Plod (Apii fructus). + (/J Atropa belladonna. + Cj) Aconitulll napellus. Betula alba. VB: leta. Asperula ado rata. Rizom (Graminis rhizoma). S = 3: 1. VB: septembar-{)ktobar. Achillea millefolium. Koren. C e I e r. T ran d a v i I j e. VB: leto. Jed i c . S = 7: 1. peolalae flos) . List (Belladonnae tolium). VB: april-juli. ¢ Brassica nigra. 4 : 1 znaoi da se od 4 dela sirove dobije 1 dec suve biljke. (Lappae radix). Biljka u cvetu. Rizom (pilicis rhizoma). (/J Althaea officinalis. (/J Aspidium filix mas. Go roc vet. VB: l ei'<>. Pet . (/) Acarus calamus I d iii' 0 t. VB: leto. Pel e n. gornji dec stabIjike (Agrimoniae herba). VB: jesen iii prolece. (/J Artemisia absinthium. S = odnos sirove prema sllvoj biljoi (na primer. S = 4: 1. List (Uvae Lirsi folium). VB: leta. llgrimonia eupaloria. S 5 : 1. Vel e b i 1 j e. Cvet (Achilleae cly. Cvet (Althaeae flos). Anethum gravcolens. VB: leta. Arctium lappa. Rizom bez korenja. Be 11 s I e z.r 0 v a c. ern a s 1 a Ci c a. Z uti r a van. B r e z a. VB: leto. Plod (Anethi fructus). VB: jesen. S = 4 : 1. . Biljka u cvetll bez donjih delova stabljike (Absinthii her bal. = = = = --- . S = 4: 1. S=4:1. Biljka u cvetu (Adonidis herbal. M i rod i j a. S 2. S = 5: 1. gomji dec s1abljike sa cvasCu (Mill efolli herbal. . Rep u 5 ina. S=6:1. obieno je oguljen (Calami rhizoma). Pap rat. (/J = od biljke se dobija droga koj. S 5 : 1. VB: leto. Zrelo seme (Sinapis nigrae semen). S = 3: 1. S 5: 1. Achillea clypeolata. ¢ Arctostaphylos uva ursi. S = 4: 1. VB: jesen. VB: jesen iIi prolece. . Mlade krtole bez korenja (Acol1iti tuber). La z ark ~ n j a.u propisuj e Jugoslovenska farmakopeja . s p 0 r i s.k a t r a v a. VB: jesen. VB: prolece. VB: leta.PREGLED VAZNIJIH PODATAKA o DOMACEM LEKOVITOM BILJU Znacenje skracenica: + = otrovna biljka. List (Betulae folium). List (Folium). zlita hajducica . Koren od 3--4 godiSnje biljke (Belladonnae radIx). Trava (Asperulae herba). S = 3 do 4 : 1. Althaea rosea. S = . S = 4:1.5: 1. VB: leto. Koren (Althaeae radix). S = 5 : 1.

Seme. VB: apr.PREGLED VA-tNIJIH PODATAKA 0 DOMACEM LEKOVITOM BlUU 185 Calamintha officinalis. Calendula officiP1alis. S = 4: 1. Zreo crven plod (CapsiCi fructus). Tat u I a. a v 0 r n j a k. Sterilna stabljika (Equiseti herbaY. prunastri. VB: april-{). VB: juliavgust. R a z Ii c a k. Cvet (Crataegi flos). leto. VB: leto. KJ c i c a. Capsicum amzuuln. VB : jesen. oJju~tena i u kI'iSke isecena (Colchici tuber). Cynodon dactylon. List (Digitalis lanatae folium) . Be s n i k. Cvet bez ca~ice (CaIendulae flos).i!-juni. Go r s k a met vic a. C. VB : 5: 1. Cetraria islandica. VB: krajem leta. Trava (Calaminthae herba). S = 4: 1. VB: maj-j uni. S = 5: 1. S = 6: 1. T v r d a r a zen a g 1 a v n ~ c a (Secale cornu tum). VB: leto. Chelidonium majus. Capsel/a bursa pastoris. Cela biljka po ·suvom vremenu brana (Lichen islandicus) . Chrysanthcmum cinerariaefolium . Cichorium il1t)'bus.3: 1. + (j) Datura stramonium. .rethri flos). Kim. List (Stramonii folium). (/) Equisetum arvense. + Digitalis lanala. "hrastova mahovina« ). Centaurea cyanus. Biljka u cvetu bez korena (Bursae pastoris herba). Kora (Mezerei cortex). Cvet (Cyani flos). Seme (Colchici semen). Lukovica. Cela biljka bez korena (Convallariae herbal. VB : kraj proleca i u leto. Bun d eva. S 5 : 1. Poluzatvorene i zatvorene cvetne glavicc (P). Ceo lisaj (Lichen quercus). Cvet (Conval/ariae flos). + cp Colchicum autumnale. H r as to v i i ~ a j (tzv. VB: leto. Cvet (Col1solidae flos). N eve n. (/J Corial1dmm sativum. S = 7 : 1. Z u b a c a. D £I r 11 e v a k. VB: za vreme zetve raZi. (Cydoniae semen). :2. D elphinium cOP1solida. Koren (Cichorii radix) . V 0 d 0 P a j a. S = 5 : 1. Plod (Corial1dri fruclus). Cela biljka s korenom (Chelidul1ii herba). S Cucurbita pepo. S = 1. S = 4: 1. Mas l!i n i ca. S 7: 1. M r a Z 0 v a c. Biljka u cvetu bez korena (Centaurii herbal. od verema trava. VB: leto. S = 2: 1. VB: leto. Seme (Stramonii semen) . mOl1ogYl1a. Pap r i k a (I juta). Seme (Cucurbitae semen). q) E p ·ythraea centaurium. Rizom (Gramini majoris rhizoma). VB: leto. S = 4: 1. S = 4: 1. z m 1 J 1 nom I e k o. S = 4: 1. I s I and ski I i ~ a j. G log. VB: maj. (/) Cydonia vulgaris. VB: februar~a:rt. VB: maj-juni. S = 4: 1+ (/) Claviceps purpurea. S = 7: 1. Plod (Carvi fructus.5: 1. B u hac. VB: leto UUDijuli).i<tobar. Dun j a. VB: pl'olece ill jesen. R us 0 mac a. Daphne mezereum. VB: leto. Evernia furfltracea. = = = = . R usa. E. (/) Carum carvi. VB: septembar-{)ktobar. S = 5 : 1. S 3: 1. (/) COl1vallaria majalis. S = 3. VB: leto. VB: maj. VB: JUDi-julio Cralaegus oxyacanlha. K 0 r i jan dar. R a s t a vic. S = 5 : 1. S = 4: 1.) VB: leta.

¢ Hypericum perforatum. M 0 r a~. Tit r i e a. Nan a. VB: leto-jesen. VB: leto.juli o 8 = 5: 1. Sum s k a jag 0 d a. Hyssopus officinulis. VB: avgust-septembar. zoma cum radicib us). Milo d u h. Z e ~ j i t r D. VB: juni-septembar. Zrele bobice (Juniperi fructus). Melltha crispa. M. 0 man. Bun i k a. Cvet bez dr~ke (Malvae flos). 8 5: 1. 8 = 5: 1. Olju~ten rizom (lri~ dis rhizoma). K I e k a. 8 = 5 : 1. vulgare. VB: jesen ill prolece. List (Menthae piperitae folium).j list (lvlarmbii herba et folium). VB: avgust-septembar. 8 5: 1. 0 c a j n i e a. H mel j. Fraxinus exelsior. pallida j dr. ¢ Matricaria chamomilla. ¢ Herniaria glabra. ¢ Malva silvestris. VB : leto. Mentha pulegium. K u d ir a v a n aDa.avgus·t. M. 1'rava u evetu . 8 = 7 : 1. Lupulinum). Cela biljka u evetu (Hemiariae herba). Koren (Ononidis radix). 8 = 3: 1. go s p in eve t. VB: maj-septembaT. VB: juni-juli. Zlezde (Lupuli glandulae. peregrinum. List (Melissae folium). VB: ¢ 8 5: 1. 8 4: 1. Marrubium candidissimum. VB: maj-juni. List (Fragariae folium). Ocimun basilicum. Lisnate granciee sa evecem (Hysso· pi herba). VB: septembar. VB: lelJO. VB: letJO. 8 = 4 : 1. 8 = 4 do 5 : 1. ti herha). Cvetne glavice bez drr~ke (Chamomiilae II0s) . 8 = 4 : 1. Lst (Fraxini folium). List (Malvae folium). B 0 S i I j a k. VB: leto. 8 = 4 : 1. Lamium album. 8eme (Lini semen). 8 = 4: 1. 8 5: 1. VB: avgust~ktobar . Gomji deo stabljike u evetu (Hyperici herba). Biljka u evetu (Basilici herba). VB: leto. VB: juni . List (Juglandis folium). 8eme (Hyoscyami semen). ¢ Linum usitatissimum. Per u n i k a. 8eme (Nigellae semen): VB: leto. VB: juni~ktobar. 8 it n i e a. = = = = = = = . 8 5: 1. C r n i s I e z. VB: proleee i leto. Plod (Foeniculi fructus) . Fragaria vesca. Zenske rese (Strobili lupuli). VB: juni~vgust. 8 = 3: 1. Mentha crispa. VB: maj-avgust. ¢ Humulus lupulus. Inula Ilelenium. Rizom s korenjem (Heilebori rhi. VB: jesen. 0 r a h. = 8=4:1. VB : juli. ¢ Onol1is spinosa. Ku d r a v a n ana. Met vie a. List (Menthae crispae folium) .). ¢ Melissa officinalis. J a sen (b e I i). VB: juni -oktobar. K ant a rio n. Juglans regia. Cvet. 8 = 4 : 1. K u k u r e k. ¢ Mentha piperita. 8=7:1. + (j) Hyoscyamus niger. ¢ Juniperus communis. k ami 1i e a. Koren (Enulae radix) . Mat i c n j a k.186 L£CI!NIB BIUI!M (/) Foeniculum vulgare. VB: jesen. Iris germanica (I. Nigella damascel1a. septembar~Lobar. Lisnati dec stablpke u cvetu (Pulegii herba). 8 4 : 1. 8 5 : 1. List (Menhae crispae folium). Bel a m r t v a k 0 P r iva. M a ~ k 0 v b r k. + Heileborus odorus. Lan. List (Hyoscyami f olium) .

S = 4 do 5 : 1. M a j 0 ran. B o t u r. VB: leto.julio S=4 : 1. Populus nigra.jesen. Rizom bez korena i stab· Ijike (Polypodii rhizoma). K r u ~ ina. Plod. bal. VB: jesen. P. Koren (Petroselini radix). PI u c n j a k.PREGlED VAtNlJIH PODATAKA 0 DOMACI!M lBKOVITOM BlUU 187 Cb Orchis morio (i drugi). VB: maj . V ran i I 0 v k a. Pinus silvesrris. S= 3 : 1. Origanum majoralla. Plod (Petroselini fruc tus). Zrele bobiee (Rhamni catharticae fructus). Peteljke (Cerasorum stipites). Cvet i krtole (Paeoniae flo s et· tubera). A ni s. S = 3: 1.5 : 1. S = 4 : 1.pr olece. Cela biljka u evetu (Majoranae her. M a k. folium et flos). S = 8 : 1. Cb Papaver rhoeas.prolece. T r n. VB: leto. Prunus spinosa. VB : februar . gallica. Origanum vulgare. Polygonum aviculare. T r a v a 0 d 5 rea. Zreo plod (Anis i fru ctus).izom (Tormentillae rhi· zoma). VB: le to. VB : juni-juli. T u r c ~ n a k. VB: mart .prolece. D i v J j a r uta. VB: jesen . BiI}ka u evetu (Polygoni herbal. R. Jag 0 r C e v i na. Polygonum bisto rta. Krunicni listi6i (Rhoeados flos). VB: kraj leta . Cb Rhamnus frall gula. S = 5 : 1. P. VB : prolece. Rosa canina.jund. T r 0 s k 0 t. VB: leta. H T as t.april. Mladi pupoljoi (Populi gem mae). Rizom (B istortae rhizom a). S = 4 : 1. Plantago lanceo/ata. Potentilla anserilla. sipak (Cynosbati fructus). Cb Pimpinel/a anisum.mart. VB: leto. Polypodium vulgare. Primulla officinal is. Pas d r e n . Paeonia decO/·a. Mladi pupoLjQi (Pini turiones). Cb Quercus robur. Cb Papaver . Osusen sok (Opium). Olju~ten tir (Quercus semen). .<omniferum. list i evet (Origani herba. S = 2. S = 4 : 1. S = 4: 1. Glatka kora sa mlaCiih grana (Quercus cortex). off icinalis. major. Mlada krtola (Salep tuber). VB: ok· tobar. VB: je· sen . s a I e p. VB: jesen . VB : maj-septembar. B 0 k v i e a . VB : kraj leta. Kora (Fra ngulae cortex. S = 4: 1. Upotrebljava se i evet bez ca~ice. K a c u n. (j) Potentilla fo rm entilla. . List (Plantaginis folium) . Cvet (Acacia e flos). S = 4: 1. Vis n j a. P. Rosa centifolia. VB: proleee.prolece. S = 5: 1. S = 4: 1. Nedozrele caure (Papaveris immaturi fructus ). Prunus cerasus. P er ~ u n. List (Anserinae folium) . S = 5 : 1. S t eta. Pulm onaria officinalis. S t 0 I Ii s t a rut a. Koren (Primulae ra· dix). S = 8 : 1. Biljka 'U evet u bez korena (Pul· monariae herbal. Lisnati dec stabljike u evetu. S = 3 : 1. VB: jesen . VB : jesen . VB : maj-oktobar. VB: evet u pr olece. VB: le to. Petroselinum sativum. S = 4: 1. ern a top a I a.jurui.proleee. S = 5 : 1. Seme (Papave ris semen). S I a t k a pap rat. VB : ma:j . VB: j uni-juli. Pupoljci i krunicni Ii· stovi (Rosae flos). a krto le p o ~tko m jeseni. S = 4 : 1. S r c e n j a k. VB: maj . Rhamnus cathartica. R. B 0 r. VB: februa r apri l. elatior.

Bobica (Myrtilli fructus). List (Myrtilli folium) . Vacciniwn myrtillus.i -cleo bUljke u evetu (Tanaceti her:bal.julio 5 = 6: 1. Gornj. Teucrium chamaedrys. M a l j n a. Rubus idaeus. M a j kin a duoS i c a. VB: juni juli.juni. VB: maj . Lisnate stabljike u ovetu (Teucrii montani herbal. (/) Ruta graveolens. 2: a If i j a. 5eme (Sinapis albae semen). VB: juni . T r a va . Biljka u evetu (Saturejae herbal. platyphyllos.maj. S = 4: 1. Tanacetum vulgare. erni gavez. Bobiee (Sambuci fructus). S = 3: 1. 5 = 4:1. Koren (Symphyti radix).avgust. S 4: 1. 5 = 5: 1. 5 a 'P u n j a c a . 5 = 5: 1. V rat i c. VB: septembar . VB: maj . S = 4: 1.p 0 dub i e a . VB: juli . S = r:b Rosmarinus officinalis.ora (Sambuci cortex). S 5: 1. 5 = 5: 1. 5 = 5: 1. 5 = 3: 1. VB: jesen. . S = 4 : 1. (/) Tilia parvifolia i T.juli. VB: leto. VB: juni .oj v a . 5=5:1. List (Salviae folium). Lip a. 5 = 3: 1. 5=5:1.juni. S = 7: 1. Rut vie a. VB: mart . B I jus t. Koren (Saponariae radix) . (/) Saponaria officinal is. Koren (Urticae radix). B 0 r 0 v n i e a. Koren (Tami radix). Mas I a c a k. Symphytum officinale.avgust. VB: juli septembal!'. Biljka u evetu (Thymi herbal. S 4 : 1. VB: leto. VB: juni . VB: maj . Urtica dioica. 0 dol j en. VB: maj . VB: maj . Taraxacum officinale. Plod (Rubi idaei fructus). VB: prolece. Cvet sa priperkom (Tiliae flos).juni. Pod bel. (/) Sambucus nigra. Thymus serpyllum. List (Rubi idaei folium) . VB: u ranD prolece il~ u kasnu jesen ('k ad nema JiSea). K u 'P j n a.apr11. Rubus fmticosus. Lisnate stabljike u evetu (Teu· crii herbal. LI!CI!NJI! BILJI!M 5: 1. List (Rosmarini folium). Teucrium mon/allum. Koren (Taraxaci radix). VB: leto. List i plod (kao malina). VB: leta. VB: septcmbar . List (Farfarae folium). VB: jesen. 5 = 4: 1. Tim i jan. bljuc. S = 4: 1. K 0 prJ v a. + Solanum dulcamara. S=3:1. Tamus commu11is. VB: mart-. Bel a s I a c i c a. (/) Thymus vulgaris. 5tablj i!ka bez IisCa (Dulcamarae stipes). Z 0 v a. 5 5: 1. R u z mar i n. Salvia officinalis. Satureja horterlsis. VB : = = = = = . !<. (/) Valeriana officinalis. Biljka u evetu (Serpylli herbal. 5 = 3 : 1.avgust. (/) Sinapis alba. Cela biljka (Urticae herbal.188 leto. Cvct (Farfarae flos).oktobar. Po moe n oj ea. Cvet (Sambuci flos). 5 = 5: 1. S 5: 1. G a v e z. VB: jam . VB: jesen. VB: jesen . Cub a r.septembar. VB: leto.novembar. Koren (Valerianae radix).prolece. List (Rutae folium).a~Tgust. (/) Tussilago tarfara.

VB: septombar . S = 5: 1. Naglo osu~eni krunitni listici (Verbasci tlos). Zea mays.tobar. Viola odorata. K u kuru Z.prolece. . VB: maj . S = 4: 1. Biljka III cvetu (Violae tricoloris herba). VB: leto. VB: jesen . VB: mart-april. Viola tricolor.uruza (Maydis stigma). C e rri e T i k a. thapsiforme. S=7:1. L j ubi tic a. (/) Verbascum plliomoides d V. VB: juni . Mla<1e grantice 5 liscem (Visci stipites). 1m e 1 a. Dan i n 0 c (poljski). Viscum album.jUlio S = 5: 1.PREGLBD VAZNIJIH PODATAKA 0 DOMACEM LEKOVITOM BILJU 189 + (/) Veratrum album.avgust. D i viz m a.ok. S = 8 : 1. S = 5: 1. Koren (Violae odoraiae radix). Cvet bez tasioe (Violae tlos). Rizom s korenjem (Veratri rhi· zoma). S = 7: 1. Svila od kuk. VB: proIeee.

kaolin i dr.pctlagoc1avanje Adipoznost . Deluju izrazitije na zapaljenu sluznicu i kofu nego na zdravo tkivo. trbu~an Abortivna sredstva (abortiva) . Adstringentna sredstl'a (adstringensi ~Ii astringensi) . hrana. talozeCi povr~in5k.sposobnost oka da vidi jasno j precizno udaljene i bli· ske predmete Akrija . koji moze da zivi (npr.i sloj belan~ev.one ~to pripada trbuhu. ~estice iz vazduha i dr.magla od sitnih ~estica mikronske razmere.prilagodavanje novim klimatskim uslovima Akomodacija .kaie se za bolesne pojave koje se naglo pojavljuju i brzo proti~u. Aklimatizacija .porodjJjstvo Albumen .. mikrob) u prisustvu kiseonika u vazduhu Aerosol . Aeroban _ . belanCevina Alergija .stru~ni naziv za pobaeaj Avitaminoze . . uslovljene preosetljivo~cu organizma prema njima Alopatija . suve pare. u vidu fine.sredstva koja izazivaju povrSinsko skupljanje tkiva.nagomilavaDje Akutan .prilagoc1avanje Akomodacija oka .trbuh AbdominaIan .).beJance.zgomilavanje baeila iii ervenih krvnih zrnaca Adaptacija . Upotrebljavaju se u le~enju zapaljenja koze i sluznica i za zaustavljanje malih krvavljenja. SuZavaju prosirene krvne sudove.bolesti izazvane delimi~im ~li potpunim nedostatkom pojedinih vitamina iii vi~e vitamina u organizmu Aglutinacija .sredstva za izazivanje pobaeaja Abo/·tus .RECNIK MEDICINSKIH NAZI VA Abdomen .upotreba lekova koji u organizmu izazivaju dejstva suprotna od onih koje stvara bolest. smanjuju lu~enje tkiva i zgusnjavaju povrsinski sloj.gojaznost Adsorptivna sredstva (adsorbensi) .ina meClueeJijskog tkiva.koju treba le~iti . nasuprot hronionim koje traju duZe od 40 dana Akuserstvo .lekovi Ijutog ukusa (paprika) Akumulacija . lekovi. .promenjena osetljivost organizma prema ponovnom dejstvu iz· vesnih alergena (klice.nerastvorljive materije koje na povr~inu svojih ~estica vezuju otrovne i druge ~tetne supstancije: medicinski ugalj. soli bizmuta.

suprotno delovanje dvaju mi..supstancija koja neutra1d~ dejstvo otrova Antiemetici . ~ to nema odredenog oblika ' Anaerobni mikroorganizmi (anaerobi) . akutno za~ oboljenje sluznice debelog creva u kojem postoje reste krvavo-sluzave stolice.ita Anurija .protiv (anti dot = protivotrov) Antidijaroitka sredstva .jedinjenja koja mogu potpuno da zamene prirodni hormon mu~kih polnih fiezda u u~kopljenih eksperimentnih livotinja Androsteron . Analgeticka sredstva . do 45.bezoblit an.lekovita sred:stva za lerenje proliva Antidot . lupulin i dr.lekovii kojima se suzbija iii ublafava zapaljenje Anthelmintici .koji upijaju Apsces . nemanje alpetita. kolekcija gnoja u ~upljini.a771 . prouzrokovane histolitit kom amebom Amenoreja .lekovi lroji sniZavaju pov2enu telesnu temperaturu (kinin) Antisepsa .) Androgene supstancije .prestanak mokrenja Apepsija .gorka sredstva Amebna dizenterija .mu~ki polni harmon Anemija .krvni sudovi koji odvode Jav u srca Arterioskleroza . od 17.neosetljivost Anoreksija .sredstva sposobna da otklone.nedostatak funkcije varenja Aperitiv . a neophodnu energiju dobiju putem razlaganja organ· skih materija.lekovd kojoi 'Ilblabvaj u iii otldanjaju bol Analepticka sredstva . koju je on sam stvorio Aritmija .lekovi protiv crevnili paraz.malokrvnost Aneste'lija .sredstvo za otvaranje ape1lita Apopleksija mO'lga . ubl~e i spre~ polni proh· tev (kamfor.sredstlla Jtoja podsticu disanje i krvotok iii direk· tnim dejstvom na krvne sudove iii preko centra u centralnom ~iv~om sistemu Anafrodi'lijaci . analgetitka sredstva Antipiretici .zagnoj.nepmvUnost u ritmu sr6mih otlrucaja Arterije .degenerativna bolest al'terija koja dovodi do njihovog ot· vrdnu~ Asistolija - sImp pojava nastallih usled slabosti srtanog mig~ .lekovi koji uniStavaju za:razne klice Antispazmodici .vid.amebna srdobolja.RECNIK MEDICINSKIH NAZIVA 191 Alopecija .postupci Jroji su usme. nedostatak volje za jelom Antagol1i:z. tj.sredstva promv ~va Antiflogisticka sredstva .mo~dana kap Apsorbensi .neje~nost.lekovi protiv povra~ja Antineuralgici . struCni naziv za ~elavost Alnara .rellli protliv mfekcije Antiseptici . godine starosti Amorfan .izostanak menstruacije u ~ene u zrelo doba .mi:kroorganizmi koj:i zive b ez s10· bodnog kiseonika.kroorganizama m dvaju anti· biotika Antacidi -lekovi koji neutralgu kiselinu Anti .

vrtoglavica Veruke .plik.nesvestica.mlitavost m i ~ ica zeluca i creva Autointoksikaci ja .sirenje kI'VlIlih sudova Vazokonstrikcija .prisustvo povecan ih kolicina acetona u krvi (~ece rn a bolest) Acidoza . ~tamini) koje svojim prisustvom u vrlo malim kolicinama uticu na tok reakcije u organizmu BioloSka standardizacija (normalizacija il.o~ta slabost organizroa Astma .povracanje Vulnerarija .smanjenje Hi odsu stvo nonnallIle napetosti (tonusa) jednog organa 'ko j i se grti Atonii'na dispepsija .sredstv.pres tanak d isanja. Z'alptivanja.pO'tpuni iii delirnicni gub.i.isparljiv Vornitiva . srece se u kce>rnoj bolesti i praceno je pnisust'Vom a cetona u mokraOi Bakterioslacici .pretvaranje u paru Vaskularni spazam .lekovi koji izazivaju pro~irenje k'r vnih sudova Vazodilatacija . urinama .srcdstva za izaziVlalIlje povracanja Vomitus . J1aIjcdee na laboratorijskim fivetinjama Bronhilis .zapaljenje pluea B ruceloza (m elitok oksija) .tak glasa Afrodizijaci .krvni sudovi kroz koje se krv vraea u srce v·enenum .zapaljenje du~nica Bronhopneumonija . avitaminoza Biokatalizatori .sredstvo koje ubija crve Vertigo . zagu~ivanja Asfiksija . a ne ubjjaju ih (antibiotici) Bak tericidi . uguk nje Ascit . izazvane specijalnim klicama .192 LBCBNJ B BIUBM Astenija .besika.trovanje organilZma materijlaIIla koje se u njemu stvaraju A10nija .stezanje krvnih sudova Vaporizacija .grupa od dYe zarazne bolesti: ma'lts'ke groznice i" Bangove bolesti.s tanje tzv. mehur Vene .organske supstanoije (enzimi. horrnoni.odre~i vanje vrednost i Ie-kova bjolo~kjm metodima.blag.i titracija) lekova . mokraena '(l ezikans kojti izaziva plikove Vez ikula .napadi oteianog disanja. tJrova nja organizma lkiselinama.vodena bolest Atonija .otrov Vermicid .j sposobinost za dzvr~enj e polnog cina Acelonemi ja .sredstva za zaceljivanje rana .gre krvWh sudova Vezika.nedos ~aJtak vitamina Bl u organizmu.bradavic:e Volatilan .a kojlll se u potrebljavaju oSIll cilj em da se podstakne i poveca polni proh tev.sredstva koja sprecavaju razmnoiavanje bakterija. bezopasan B eriberi . a s tim .sredstva koja ungtavaju bakterije B enigni .brucelama Vazodilalalorska sredslva .

izumi ranj e tkiva u vecoj iii manjoj oblasti tela Gastritis (gas/ril ) .ivanje dlaka sa tela Depresija . oseeaj otezanog disanja Distonija poremeeaj tonus a vegetativnih nerava iii miSica Diureza .s tomacno-crevna oboljenja Genet ika . i nepotrebIlli suvisni proizvodi prometa materije u organizmu Diureticka sredstva (diuretici) .zapaljenj e desni Giht .zapaljcnj e zeluca Gas troen teritis . uLozi) Dezinsekcija .grana medicine looja se bavi postavljanjem dijagnoze Dijareja .uniStavanje zaraznih klica Dekokl .zlezda Glau kom .lekovi koji poveeavaju kolicinu izluCivanja mokraee .akutno zarazno oboljenje sluznice debelog creva sa cestim krvavo-sluznim stolicama.zaptiv.poremecaj varenja Dis pneja . bacili dizenterije i 2.utvrdivanje VoI1&te i karaktera nekog oboljenja Dijagnostika .RECNIK MEDICI NSKIH NAZIVA 193 Galaktagog .obezv:odnjavanje Digestiv .zapalj enj e zglobova Glandula .bunilo Del1trifik .je mokrace ikojom se otklanjaju iz organizma nepotre· bne kohlcjne teCnosm.grana medicine koja proucava bolesti koze Decergensi .sredstvo koje poma:ze varenje Digestija .unistavanje pacova i ostalih glodara Derma .nauka 0 nas ledu Genitalije .sredstvo za CiScenje j negu zuba De pilacija . histoliticka ameba.l1aIl Ga71grena .povecanj e pIlitiska u oku Glikozurija .polm organi Gingivit .utucenost.obezbojavanje Delirijum .kola Dermatit .prisuslvo secera u mokraci Glositis .mlekotvo.zapaljenje koze Dermalologija . Izazivaju je dYe vrste klica: 1.secerna bolest Dijagnoza .sredstva za Ciscenje Dehidracija .zapaljenjc zglobova (giht.izluCivaln.varenje Dizenterija (srdobolja) .unistavanje insekata Oezilltekcija .stomacno-crevno 2lllpaljenje Gastrointes tinalna oboljen ja . Dijabetes .koji dovodi mleko Galaktogen .proliv Dijato reza . Stoga se razlikuju bacilna i amebna srdobolja. tuga Deratizacija .zapaljenje jezJka Gral'idnost .bolovi u krstima i malam trbuhu za vreme menstruacije Dispepsija .ooilno znojenje Dismenoreja .ods tranj.trudnoCa Gltt .lek dobijen kuvanjem droge u vow Dekoloracija .

mirisne.osip po kozi. parfimeriji i kozmetici Euforija .otpomost organizma protiv zaraznih bolesti uslovljena prisustyom specificnih antitela .194 LECENJE BIUEM Difterija (gllsobo/ja) . nasuprot onome sto je e g z 0 g en 0.infekc. a minimalna doza najmanja kolicina leka koja ima odredeno lekovito dejstvo. neosetljiv Imunitet .lekovi koj~ povecavaju lucenje sluzi u dusniku i dusnicama i cine je tecnijom.vrlo za razna boles t prouzrokovana bacilom di fteri je Doza leka . sto dolazi iz spoljasnjeg sveta Endokarditis .padavica Eritroeiti .snaina sredstva za Ciscenje Droga . Upotrebljavaju se u medicini.ija koze u vidu pojave mehurica s bistrom tecnoscu koja se uskoro zamuti.onaj koji je ·u nutrasnjeg porekla. koji sluze za lek Duodenum . jer je mnogo korisnij e ispiranje zeluca sondom Empirijska mediciJl(l .zu1ica Impetigo . bez poznavanja naucnih teorija i hemizma leka Emfizem . danas .polna nemoe Imun . najcesce destilacijom vodenom parom. nenormalno iIi preJromerno OObro TaSpoLozenje Zagno j apsces Ikterus .crvena krvna zrnca Estrogene supstancije . stvaranje krasta i na kraju ljuspanje. Impoteneija. seksualna . vrlo slozene smese raznih organskih jedinjenja.izliv. cime patpomazu njeno i·s kasljavanje Eksudat .:.lecenje iskljucivo same na osnovu stecenog isj. 'k oji potite iz -samog organizma.zapaljenje tankog creva Epilepsija .retko..supstancije koje u uskopljenih zenki prouzrokuju nagon za parenje Etarska ulja (isparljiva ulja) . Terapijska doza se nalazi izmedu maksimalne i minimalne doze i predstavlja onu kolicinu leka kojom se postize najbolje dejstvo u lecenju.otporan. Drastika .dvanaestopalacno crevo Egzantem . Pucanjem mehuriea.otok Ekspektorancija . u hroll'lcnoj faz·i dolazi do zadebljanja pokozice Emeticka sredstva . nastaju kraste karakteristicne boje (kao med).lekovi koji prouzrokuju povracanje.kozno oboljenje koje se odlikuje crvenilom. izlivena tecnost rna u kojoj duplji organizma Ekcem (egzem) .eoma . Maksimalna doza je najveca kolicina leka koja se moze podneti bez znakova trovanja. mehuricima koji svojim prskanjem izazivaju vlaienje.otok zhog prozimanja vazduhom organa (pluea) iIi vezivnog tkiva (potkoznog iii miSicnog) Endogen .zapaljenje unut:mSnje sreane opne Enteritis .odredena kolicina leka koju treba uzeti odjednom. moze biti razlicitog izgleda i sastava Edem . Dobijaju se iz Taznog mirisnog bilja. iIi su od poeetka zamucenog sadrlaja (gnoj).osuseni delovi biljke. koriste se u slucaju akutnog ll'OVanja.:ustva.

-sredstva za UIlIi~tava.medicinski naziv za sunCanicu lnsomnija .te~ka akutna sreana bolest koja nastaje usled zacepljena (tromboze) arterioskleroticnih srcanih (keronarnih) arterija Inflamacija . a ponekad i potpuDim gubitkom svesti Kolika .ubrizgavanje nekog leka u mil..javlja se u osoba koje svakodnevno dufe vreme unose velike kolicine kafe.nagla slabost i nemoc organizma pracena slabljenjem i ubrzanjem sl"eanog rada..dnje. hronicno ill alkutno.zapaljenje debelog creva .nje msek.vid. koje se vrsi irigatorom Klimakterijum . Osobito su nervozni ljudi osetljjvi na ovo hroDicno trevanje Keratoze . kJizma Kokainizam .zracenje Ishijas (»isijas«) . melem) .slab vdd pri smanjenoj sve~losti.najee~ca balest pex1ilfernog zivoanQg 'si'9tema Kancer .kafe se za nacin uno~enja leka ubrizgavanjem u venu Intrakardi jalna injekcija . koje pojaeava norma1no lucenje sluznice Kafeizam .ala (buhac) lnsolacija .koZe looja se odlikuju prekomer.oj ed lntoksikacija . jak bol u trbuhu.oboljenja .rak Kardiotonicka sredstva (kardiotonici) .zapaljellje.zapaljenje Intut .akutan.bolesna -sklonost ka hronianom una~enju kokaina da bi se postigla euforija Kokosje slepilo (hemeralopija) .unoseDJe teenosti u gufnje crevo. nekog de} stva ill pojave Jradijacija .Wa za leeenje spoljnom upatreb'o m Katar . padom krvnog pritiska.lekovi koji olaksavaju ods't ranjivanje gasova iz creva Kataplazma (cicvarica.sprecavanje.ice Infarkt srca (»srcana kap«.trovanje oIW'!Il1zma lntravenski -. Klizma . 'n esvesticom. 195 lnsekticidna sredstva (insekticidi) . najcesce zbog prepreke u prainjenju njihovog sadrlaja Kolit (kolitis) .vrsta lecenja medikamentima (lekovima) koji se U!Ilose udisanjem u disajne organe lnhibicija .lek.davanje nekog leka ubrizgavanjein direktno u ~ upljinu srcanih komora Intramuskularna injekcija . koji je posledica snainih grceva supIjih trbuilnih organa. zaustavljanje iIi tlroCenje neke rn.oparak. infar kt miokarda) .prel= doba zene Klistil' .RECNIK MEDICINSKIH NAZIV. ekstrakt dobijen prellivanjem kljucalom vodom inhalacija .ovi koji 'Pojacavaju snagu oslabljenog srcanog mBiea Karminativna sredstva .nim bujlaIljem roIasrog sloja pokoZice . Izraz Je usporenog prilagoc1avanja mreinjaee u mraku Kolaps .nesanica Intertrigo .

kojli popravlja u.promene na kozi u vidu manjdh did ve6ih crvenkastih peeata i ploea. poreme~j svesti najdubljeg stepena u kome bolesnik ne reaguje ni na najjaee spoljne nadrafaje.specijalne celije (»ZTIlca«) U krvi. obieno Ijuspastih nasla~ Lok alna anestcticka sredstva (lokalni anestetici) .oterivaJIJje pojedinih delova tela Ksantopsija . koja se nazivaju jo~ i bel a k r v n a z r n c a za razliku od c r v e nih (eritrocita) Lisa . tj.nelm bolest j..usnice..ulep ~ avanje J d. tvorevine u vidu kamenci~.prolazna pojava na kozi u vidu crvenkastih uzvi~enja koja jako svrbe i lice na oteklinu od zare KOrigens . pritajen. tkivim·a illi organima Lepra (guba) . skuplj anje (npr.zapalj enje vefn jace Konstipacija .prooena kojom lekar odreduj e sreds tva i postupke koji se ne smeju upotrebiti.zutica Labije .stepen cVI1stine iii gustine neke materije Konjunktivitis .bolest krvi prouzrokovana zlim bujanjem belih krvnih celija (Ieukocita) Leukoplast . prokain i dr.generalizovani tra jni i isprekidani trzaji mm~ koji se vide u epiIeptickom iii eklamptickom napadu Kongelacija .skriven .promrzHna Kongenitalan .llepos Loj an.(~ njene zna.) Luksacija - iScaSenje .usnat Labilan .prilepCiv Kontraindikacija .teska zarazna bolest izazvana klicom.sredstvo koje povecava oi. naroeito po 1111 e Labijatus .196 LECEN11! BlL1EM Koma . neizrazen: ka!e se za . nestalan Laksantna srestva (la ksancija) . odnosno vr~ iti u leeenju odredenog bolesnika iIi bolesti Konlrakcija . stanje uga~ene svesti u kome zivi organizam ne prima nikakve utiske Kombustija . ke kad nisu dovoljno izra!eni Lezija .besvesnost.zatvor Konlagiozan . misaca. prvi stepn poremecaja svesti Leukemija (leukoza) . izgoretina Konvulzija . koje najcesce nastaju u ~u­ pljim organima taloienjem razlicitih soli iz telesnih tecnosti Li~aj .besnilo Litijaza .uroden Konzis rencija .sredstva koja pomafu ill izazivaju pra!njenje creva.opekotina.grcenj e.zlucivanje mleka jz mlecnih zlezda Larinks .roznjaca Kosmetika .kamen. cije se dejstvo vecinom ogranicava na kozu i p eriferne Zivce Letargija .lekovi koji izazivaju prolaznu neosetljivost (anesteziju) izvesnog predela tela (kokain.1rus Ii milris neprijatnog leka Korneja .pospanost. sudova) Koprivnjaca (urtikarija) .melem Leukociti .grklj an Latentan .os tecenje koj e nastaje pod uticajem raznih faktora u celij ama. a ne izazivaju stetne posledice Laklagog .

m enstruacija Me tabolizam . ~berkulozno oboljenje koze u vidu crvenkastomodrih ~voriCa koji na pntlsak staklom pokazuj u boj u piTea od jabuka Makroskopski .zarazno kocenje vrata Meningokok .zapaljenje mozdanJih opni Men ingitis epidcmicki . perioda) .RECNIK MEDICINSKIH NAZlVA 197 Lumbago .zapaljenj e dojke Macerat .ekst:rakt koji se dobij a p relivaJlJjem droga vodom.sadrze kao osnovnu materij u olovne soli ma-snih kiselina. ulja.vid.suZenost zenice Miokard . Iroji posredno iii neposredno moze da prouzrokuje smr t.po koliCini poja~ana i po trajanju produZena nienstruacija Me nstruacija (mesecno pranje.vid.prosirenost zenice Mikoza fungoid na .bolest izazvama smanjenim radom stitaste 7:lezde (tireoidne zlezde) Miksture .s mesa takvih rastvora s nekom te~nos6u Mioza .rastvari dveju iili vise le lrovitih supstanoija u nekom rastvara~ iii . moze videti go lim okom Maligni . zao. blagi tumOIli miSi6nog tkiva .bolovi u mi ~ i Cim a s laOOna . Me ningitis . kako bi se iz droge isc11pla lekovita sups ta<n cija M edikam ent . krvavlj enj e iz ma terace van vremena menstruaaije Migrena .z. a na temperaturi tela postaju meki i plasticni. Na obicnoj temperaturi melemi su ~vrsti .bolest koja se javlja u vidu povremenih napada glavobolje Midrijaza . koj ima mogu bi·ti p rime~ ani i drugi Ie· kovi.krajnici Mastit is .mu Metcorizam . ka taplazma Me lemi (flasteri) .opal<.kate se za osobinu koja se.sreani miSic Miokarditis . smole.krvavljenje iz sluznice materice u odredenim vremenskim razmacima u vezi sa sazrevanjem i izbacivanj em jaj a iz jajnika (0 v u I a c i j a) Meseeno pranje .zapaljenje 's rOainog miSica Miomi .lek.vid. te se mogu prilepiti na kozu. koj e na svojoj povr· sini moze da veze otrovne supstancije 'I.lek Medicinski ugalj .period kada je zena bez menstruaoije Me noragija .kozno oboljenje karakterisano mnogobrojnoscu svojih oblika i dugim trajanjem Mikroskopski . vosak.klica zapaljenj a mozdane opne Menopau za . crni pra~ ak bez mmsa i ukusa u obliku tableta i granula..j u ~l'Stima Lupus . mast. upotrebljava se kao adsorbentno sredstvo. nasuprot mikroskopskoj .promet materija u orgaJIl'i.kate se za osoblnu koja se moze ot1criti sarno mikroskoporn Miksedem . kaie se obicno za tumor (rak) Maltska groznica .zapaljenje miSicnog tkiva materice Me troragija _ .nategnutost I t rbuha zbog nagomilavanja gasova u zelucu 1 crevima pracena osecajem nadutosti Metritis .l organizmu Me/em . etrom na temperaturi od IS d o 20 0 e. bruceloza Man dule . aiJkoholom .m esnati.

198

LECENJE BlUEM

Miopija - kratkovidost Mo t duna kap (apopleksij a mozga) - nagli prekid funkcije pojedi nih delova iii celog mozga usled os tecenja sopstvenog krvotoka, naj t esce usled zapu. enja kr vnih sudova (tromboza iH embollija) iii us led pr5kanja krvnog suda (hemoragija) Mo ns trum - strucni naziv za nakazu MOljinizam - bolesna sklonost ka hronit noj upotreb i morfina iii njegovih derivata sa ciljem postizanja euforije Mukus - sluz Mucilaginoza - sluzava sredstva Narkomanija - bolesna sklonost ka upotrebi opojnih sredstava sa eiljem postizanja euforije (morfij um, kokain, heroin, haSiS itd.) Narkolicka sredstvll (narkotici) - sredstva za izazivanje opste narkoze (hi· rurske anestezije). Pod njihovim dejstvom dolazi do p rolazne paralize cen tralnog zivcanog sistem a, koja se m ani fest uje gubitkom svesti i iskljucenj em svih osecaja Nauzeja - gadenj e, muka Nek roza - izurniranje neklog tkiva Nervni cenlraini sis/em - sastavljen od veJikog i malog mozga, izdciene (bul busa) i kicmene mozdine Neuralgija - hoI u oblasti ozivcenoj od nekog perifernog uvea iii nj egovih organa Neurastenija - razdTaZljliva ~ 1abost (zivcana) N euritis - zapalj enje zivca N euron - nervna c'elija sa svojim produi.eaima Nefritis - zapaljenje bubTega N efroza - obolj cnje bubrega prouzrokovano degeneratiWlim promenama U celij ama bubreznih ·kanaliea Nukleus - jedro (u c:eliji) Oiigurija - smanjeno izlucivanj e mokrace Opoterapija - lecenje sokov>ima (hormonima) zlezda s unutrasnjim 1ucenjem, njihovim ekstraktima, iii sarnim osusenim zlezdama Opsoletan - za·s.tareo (npr., 1ek) Opstipacija - zatvor Otitis - zapa1jenje uva Oftaim%gija - grana medicine koja se bavi proucavanjem 1 lecenjem ocnih bolesti mit (dijafragma) - preeaga Paludizam - barska groznica (mala:riti·a) Panace ja - 1ek za sve i sva Pandemija - stanje kad zarazna bo1est obuhvati 5tanovniStvo ne sarno jedn og vec dvaju iii viSe konlinenata. Takav je bio s koro slucaj s pandemijom gnpa Pankreas - 'g usteraca Paraziticid -- s rcdstvo koje ubija paa-azite Paraliza - uzetost

RECNIK MEDICINSKIH NAZIVA

199

Pa renl era lall - koj i je van diges bivnog kanala (creva) Par/us - poroda j Pas te - Ickov i za spoljasnju upot rebu, slicni lekovitim mastima, sa srazmerno . ~ec im ko l ~ c in ama praskastih ma terija koje im daj u cvdcu kon· zlstencIJu. l zraduJu se mesanjem talka, ci nkoksida, skroba i sl. 5 nekom lekovi tom mas ti u jednoliku smesu . . Pas te se uglamo m primenj uj u u leeenj u raznih kom>ih oboljenja koja vlaze. BolesnI k treba da maze pastu u 't an kom sloju, koj i tada delu jc kao polup ropustlj iva opna i zasus uje. Pa togell .- kale se za svoj stvo n ekog faktora da izazove odn-edeno oboljenje Pedolog Lja - nauka 0 zemljistu Pekt oralall - grudni, kojj umiruje kaSaij Pelagra - avi tami noza prouzrokovana nedostatkom cinioca RR (niacina) u ish rani Penelracija - prodiranje; probijanje Perikard (osrde) - spoljaSn.a srcana opna Perikarditis - z:a,palj enje srcane kese Peris taltika - sporo, crvoliko poKretanj e creva od oblizn jeg ka udaljenom kra ju, sto omogucava .p renosen je s adrzaja u njima. 2ivlj e i preterano perista'l ticko p ok retanje (narocito u dece) moze da izazove bolne grceve. Permeabilan - p ropustljiv Perniciozan - vrlo opasan, wlo teZaik Peroralno - kroz usta Pertusis - velik.i kasalj Pestis - kuga, vrio zarazno obolj enje koje se prenosj s pacova na Ijude (bu· varna, doclirom), iIi s bolesnqka (gnoj em , izlucevin ama) . Prouzrakovac -bo l es ~i je Iersinov bacil ·kuge Piemija - prisustvo klica u krvi koje prouzrokuju gnojenje. Zbog toga na· staju mnogobrojna gnojna ognjista (apscesi) u raznim organima. Pijelitis - zapalj enj e bubrezne kar Licke Pijelon efritis - zapaljenje bubrez.ne karliCice oj bubrega Pilule - lekovi loptastog obl~ka, teZine od 0,1 do 0,2 g, narocito podesni za duze davanje lekova. Spravljaju se narocitom masinom, od propisanog Ie· ka i pilularne mase. Piogen - koji stvara gnoj Pire - vrlo pogodan oblik spremanj a nekih variva (krompir a, sociva, graska, pasulja, i dr.). Preporucuje se za m alu decu, iznemogle starce i osobe s nedostatkom zuba Plazmoliza - raspadanje plazme (krvne tecnos.ti) Place.nta - pos teL jica Pleura - plu6na m aramica Pleuritis - zapaljenje pluene maramice Pneurnol1ija - zapaljenje pluta Pobacaj (abo rtus ) - prelcid trudnoce do 28 nedelja starosti, dok plod jos n ije sposoban za vanmatenianri' Zlivot Podagra (ulozi, giht) - zapaljenje zglobova Poliartritis - zapaljenje veceg broja zglobova Polineuritis - zapaljenje ve6eg broja Zivaca Polinoza - polcnSoka groznica Polioencefalitis - zapaljenje sive moidaIne mase

200

LECENJE BILJEM

Poliomielitis - akutno zarazrtO oboljenje centralnog zivCanog sistema (d e. c j a par a liz a) Poliurija - izlucivanje velike .koLioine mokraee Pozologija - nauka 0 odredivanju kolicine (doze) lekova koje treba dati Porodaj - partus Posteljica - placenta Preventivna medicina - meclicinski rad usmeren unapredenju zdravlja sta· novniStva i suzIYijanju j sprecavanju oboljenja podizanjem op~tih higijenskih us lova Zivo ta, kao i preduzimanjem svih mera predohrane I i za~tite zdravlj a Predohrana (profilaksa) - sve m ere koje se preduzimaju u borbi protiv pojave i sirenja bolesti Preparacija - postavljanje, pripremanje, izrada Preskripcija - nalog, »recept« (lekarskl naLog) Precipitat - talog Precaga (oSit) - dija£ragma, mi~icna p regrada izmedu grudne i trbu§ne duplje Prognoza - predvirtanje kraja bolesti Profilaksa - predohrana Prohibicija - mbrana Psihijatar - specijalist za du~evne bolestIi Psihoza - du§evna bolest; poremeeajd u oblasti svestIi, nagona, afekta, opazanja, misljenja, volje i inteligencije Psorijaza - koina bolest koja se odlikuje obrazovanjem manjih ill veCih poIja s nagomilanim suvim i belicastim Ijuspicama na crvenkastoj podlozi Ptijalin - ferment u pljuvacki Puerperalna sepsa (babinja groznica) - te~ka infekcija babinjare koja nastaje preko porodajnih puteva Pu/verzacija - pretvaranje u pTah Puis - bilo Pupila - zenica Purgativa - sredstva za protiSeavanje (prollv, zatvor) Purfikacija - precHcavanje (purus = cist) Putrefakcija - Lruljenje (putridan = truo) Rahitis (engleska bolest) - avitaminoza prouzrokovana nedostatkom vitamina D u hrani Reverzibilan - obnovljiv, povratljiv Revulzivan - odvodni, koji odvodi krv Regeneracija - stvaranje nOVlOg dela u razvicu; obnova delova koji se norroalo trose; zacelji'v anje ,d efekata koj-i \Sill nastaii us'l ed nekog patoloskog procesa Rezistencija - otpornost Rekonvalescencija - oporavljanje posie mike bolesti Rektifikacija - ispravka, preCiscavanje Rektum - pravo crevo . Relaksantna sredstva - lekoVli koji se upotr.e bljavaju za olabavljenje mi· siCa za vreme operacije, u bolesnika od tetanusa i raznih sokova da ne bi doslo do preloma 'k ostiju illsled grceva. Najglavniji lek dZ ove grupe je k u r are, odnosno njegovi aktivni sastojci Renalni - bubrezni

RECNIK MEOICINSKIH NAZIVA

201

Reprodukcija - razmnoZavanje. umnoZavanje Resorpcija - upy anje. u&isavanje Respiratoran - disajni R etencija - zadrlavanje neeega sto treba da se izbaci iz duplje nekih organa (npr. retencija mokraee. retencija pIacente itd.) R etina - mreznjaca Recidiv - povrat. ponovna pojava iii vraeanje vee prelezane bolesti iii nekih njenih znakova Rinitis - kijavica R oborans - koji snazi. okrepljuje (,toni·k) Rubefacijel1tna sredstva - lekiovu koji izazivaju crvenilo blago zapaljenje koze Saliva - pljuvacka Salivacija - lucenjc. a JIaroeiro lizluOivanje pljuvaCke SatLLTacija - zasieenost Sehoreja - prckornerno lucenje lojne rnaterije (sebum=loj) Sedativna sredstva - lekovita sredstva ko'}a u odredenim kolicinarna sluze za umirenje psihicke i rnotorne prenadrafenosti. Upotrebljavaju se u Iecenju oboljenja s poj acanorn ne rvnorn razdrazlj'ivoseu S edimentacija - talozenje S ekTecija - lucenje Zlezda Selekcija - odabiranje. izbor; oplernenjjvanje S el1zibilan - osctljiv. ima sposobnost lake nadraflj:ivosti. odnosno osetlji· vosN na nadrafaje Sel1 zitivan - koji je u stanju da prirni iii prenese neki oseeaj Sepsa (»trovanje krvi«) - bolesno stanje prouzrokovano dejstvom raznih klica iii njihovih otrova u krvi i raznirn organima Sija/agog - koji tera na lucenje pljuvacke Sikativ - koji susi Simptom - znak bolesti Sindrom - grupa simp1x>ma koja je karakteristiena za odredenu bolest Sinergija - saradnja Sinkopa - stanje gubitka svesti koje se karakteriSe prividnirn jJi stvarnim prestankom rada srca i disanja Sirup - gust raslvor seeera u vodi (16 delova seeera kuvati u 10 delova de· stilovane vode - obican sirup) s dodatkorn nekih arornaticnih tecnosti (sirup rnajkine dusice; 15 delova seeera j 10 delova rnentine yodice; si· rup od narand zine kore; sirup od rnalina itd.). Sirupi se dodaju raznim lekovirna da bi im popravili ukus i miris. . Sistola - stanje srca kada se one u svorn radu zgrci da bi i-stisnulo krv Skabijes - sllga Skleroza - stvrdnjavanje tkUva ·k ao posledica buja.nja veziWlog tkiva posle zapa\jenja ill posle dejstva nekih supstancija Skorbut - avitaminoza izazvana nedostatkorn vitamina C u organizrnu Sluz (rnukus) - lepljiv. manje-viSe gust proizvod sluznih ilezda u sluzni· cama Sluzava sredstva (mucilaginoza) - lekovi koji se daju u onim oblicirna kaslja koji su izazvani prenadrafeI10rn idrelnorn sluznicom. Ova sredstva deluju rnehanicki. oblafuei obolelu sluznicu. time je stite i na taj nacin ublaiuju kasalj

202

LECE.NIE BJUEM

Solucije - rastvori neke lekovite supstancije u vodi iii nekom drugom ra. stvaraeu Somnifer - koji dovodi san S0l111101encija - sanji\IQst, naj brli s tepen pomucenja svesti Spazam - grC SpazmodicQ/1 - grecvH Spazmoliticka sredstva (spazmoLiitici) - leikovi koji k)1:kJanjaju greevc glat. kih misit a (atropin, papaverin) S perma - seme S putum - ispljuva.k S tenoza - suZenest pejedinih o tvora lili supljdh 'o rgana St el10kardija (peklora lna angina) - napadi jaeih Hi .slab ijih bolova u vidu stezanja u predel u grudne kosti koji se sire (zraee) u levu i u desnu 'ruku, u obe ruke ili u vr'a t. Napadi, su praceni osecanjem straha od smrti Sternlltatorija - sredstva ia kijanje Stiptika - sredstva koja zaustavljaju, stem (tanini) Stomatitis - zapaljenje usne sluznice Stomahika - sredstva za podsticanje funkaije reluca S truma - gusavost Stupefakcija - zaprepascenost, omamljeno.st Subakutan .- bolest keja 5e pO' toku lI1aoJazi izmedu ·akutndJh i hronicnih bolesti Sukllientan - soean Supozilorije - tepiCi Suprarenalan - nadbubrezan Supstrat - osnovica, podloga i, Sire, m:a.terlija na koju dejstvuje ferment Supuracija - stvaranje gneja kae pesledica zapaljenja Tablete - lekovi u obliku okrugJih ploCica Taksonomija - klasif.ikacija o.rganizma Tahika rdija (aritmija) - nepra'V'i lnost u ritmu srcaIJiih otkucaja Tenezam - n apon, teranje, napinjanje; naroeite belan napon u predelu emara i rnokracne bdike, 'b ez izbacivanja stoIice Terapeutika - vestina lecenja Terapija (lecenje) - skup postupaka, mera i 'sredstava koji imaju za cilj suzbijanje i izJecenje belesti. Postoje mnogebrojrn obIici leeenja. Termolabilal'l - n epos tojan prema toploti Termostat - aparat 'k oji sluZi za stalno odrlavanje odredene temperature Tennofor - spljosten meta]an sud ill gumena kesa koji se pune top 10m vodom i s]uZe za zagrevanje balnih predeJa (pri napadu fuenog ill bu· breznog kamena, cre\'nih keIika) iii ,i zazivanje ,r azmeksaovanja Cira ill ap· scesa Tetanus (zli grc, sklopai) - opasna zarazna bolest ~ bacilom teta· nus a Tinkture - teeni, obojeni oblici lekova, dobijeni ekstrahovanjem biljnih ill zivotinjskih droga vodem , v,i nom, alkoholom dli mt:\savinom etra i alkohola. Tinkture obicno predstavljaju 100/0 ekstrakta. Primenjuje se za unutra~nju upotrebu u obliku kapljica.

RECNI K ME DICINSKIH NAZIVA

203

trovanj e u toku te~kih proliva, i to prvenstveno u odoj ~adi na . ishrani. Toksikomal1i ja stanje hrorriCnio,g trovanja prouzrokovanog ponavljanim uzimanj ern nekog opojnog sredstva radi postizanja euforuje. ToksikomaIlija se kankterise: neodoljivom po treoom ili zeljom d a se uzmu no ve koli~ine ovog sredstva, ~im prestane dej6tvo vee unete koli~ine, potreoom da se unete koli ~ine poveeavaju zavisno od toga da li ova 6redstva uslovljavaju sarno psihieku ill i oiolosku potrebu za njim. NajCe~ ee toksikomanije su: morfini zam, kokainizam i alkoholizam mada su opisane i' druge kao: taoatizam, kafeizam itd. Tol erancija - naroOi ta osooina pojedinih orgall1izama da ipodnose vece kolieine nekog leka ili otrova negodrugi organizmi. Qna moze biti urodena ili stecena Tonzile - krajnici Tonicka sredstva (Ionici) - lekovi za jaeanje; upotreoljavaju se u leeenju oplite slaoosti, u osooa sa slaoim apetitom. VeCina -toniekih lekova sadrzi jedinjenja arsena i fosfora, kofein, <strihnin i gorka sredstva, ooieno u malim koliCinama Torefakcija - przenje Trans (zanos) - s uzenje svesti, pri cernu je preostal,i deo svesnog du~evnog zivota koncentrisan sarno jednom cilju. Pojam oznaeava i duSevno stanje u dubokoj rupnozi Trauma - ozlede izazvall1e mehaniekom povredom tkiva i organa. Slieno tome, »dusevnorn traumom« nazivaju se tezi poremecaji u du~evnom zivotu izazvani nekim stetnim faktorom Trbuh - abdomen Tremor - drhtanje Tripsin - ferment koji vaTi belaneevine, a koji izlueuje zlezda gu~teraea; dejstvuje u alkalnoj sredini Trovanje - intoksikacija Trovanje krvi - sepsa Trombin - sredstvo za lokalno zaustavljanje krvavljenja Tromboza - zacepljenje krvnog suda komadom zgru~ane krvi (trombusoril), nastupa u toku zapaljenja zida krvnog suda, povreda i dr. Tumor - izrastaj, izrasIina u vidu samonikle guke, evorova, koji se moze nalaziti na povrsini nekog organa iIi u dubini njegovog tkiva u raznim oblicima i razlici te velicine. 6vi rtumori se dele na b I age (benigne) tum 0 r e i z 1 e ill 0 p a k e (maligne) tum 0 r e. Turgor - jedrina iIi evrstina potkoznog i miSicnog tkiva
Toksiko za ve~ ta~ko j

Celavost -

alopecija

Ulkus ventrikulusa - OII zeluca Ulku5 duodenuma - Ci:r dvarraestopaliaCnJog creva Ungventum - lekovita mast Uremija - povecanje azotnih jedinjenja u krvi, koja se normalno izlueu~u

mokracom (ureja, mokracna kiselina, kreatin, izvesna druga organska Jenjenja azota) zbog akutnog ili hronitnog oboljenja bubrega Uretra - mokracovod, mokracna izvodna cev Urin - mokraca Urogenitalni organi - mokracIlii polnoi organi

204
Urtikarija - koprivnjaea Uterus - materica

LECE NJE BIUEM

Fagocitoza - sposobnost izvesnih celija (pre svega, leukocita Hi belih krv. nih zrnaca) da W10se .i svaruju strane Cestice (zarazne klice, deUce celije itd.) Faringitis - zapaljenje zdrela Farin ks - zdreto Farmakognozija _. nauka 0 Jekovitim sUrovinama Farmakodinamija - grruna farmakologije koja proucava dejstvo lekova na zivi organizam Farmakologija - nauka 0 lekovima Farmakopeja - knjiga koj a sadrZi spisak lekova koji se stalno moraju na. laziti na skladiStu ill apo teci, s opisom porekla leka, nj egovih hemijskih osobina, propi sa 0 ispitivanju njegovog kvaliteta, kao i nj egovog cuvanja i spravljanja. U nas vaie propisi Jugoslovenske fa rmakopeje. Farmakoterapija - grana farmakologije lroja prolleava upotrebu lekova u lecenju bolesti Febrilan - gro:micav Fekalije - izmet Fenotip - vidlj.iv merljiv sastav organizma Fertilan - plodan Feces - izmet Fibrilacija srca - . treperenje srca Fi ziologija - nauka koja proucava Tadnje i funkcije organa i organizma Fistula - steceni, r ede urodeni abnormalni kanal, kroz koji se luCi sluzavi ill gnojni saddaj Fitoterapija - lecenje biljnim lekovima Fitofannacija - nauka 0 lekovima za lecenje bolesti bilja Flatulencija - nadimanje zeluca i creva vazduhom iii gasovima izazvano hra· nom koja sadrZi mnogo celuloze i skroba, iii poremecajima u organima za varenje Flegmona - gnojno zapaJjenje koje se javlja u rastresiotom vezivnom tkivu u povrsinskim iii dubljim delovima tela Fob ija - prisilni strah Fotoliza - raspadanje pod uticajem svetlosti Fototerapija - lecenje svetloscu Fotofobija - strah od svetlostd Fras - grcevi u odojcadi Frikcija (trljanje) - postupak u lecenju koji se sastoji u brzim pokretima trljanja veceg ili manjeg predela koze. Cilj mu je da izazove priliv krvi u kozu iii da se utrlja neki lek kroz i5tU. Ftiza - tuberkuloza, narocito plucna tuberkuloza, koja je vrlo izraiena i brzo napreduje; u nas postoji izraz susica, jektika Fungi - gljivice Furunkul - cir Habitualan - uobicajen, ustaljen, obican Habitus - opsti spoljni izgled neke zdrave ill boleSille osobe

----------------~

RECNIK MEDIelNSKIH NAZIVA

205

HalLlcinacija (eulna obmana) - predstavlja opaianje bez odgovarajuceg spoljnog nadraiaja. Pojavljuje se u oblasti svih eula; ubraja se u poremeeaj opaianja. 1ma ih vise vrsta i predstavljaju obieno znak dusevne bolesti Helioterapija _ . leeenje koje se sas toji u izlaganju golog tela dejstvu SUDeevih zrakoV'a IIeliofobija - neopravdana bojazan od suneanja i suneeve svetlosti H elminti (ervi) - paraziti Coveka i zivotJinja. Orvj (paraziti) Coveka spadaju u eve rodove: metilji, pantljiCare i obli crvi. Hematoza - razmena galSOva izmedu vazduha i krvi koja se vrsi u plucima Hematologija - grana medicine koja se bavi izucavanjem krvi i njenih bo'lesti H ematurija - mokrenje krvave mokrace Hemoglobin - krvna boja (»krvno ervenilo«), koja se nalazi u crvenim krv· nim zrncima i koja igra glavnu ulogu u disanju H emoliza - oslobadanje hemoglobina iz crven.ih krvnih zrnaea i njegovo prisustvo u plazmi bolesnika, koja dobija orvenu boju H emoragija - krvavljenje Hemoroidi (suIjeviJ - cesto oboljenje posle tridesete godine zivota, koje se sastoji od prosirenja vena u najnizem delu pravog ereva i emara. U mu· skaraca je cesce nego u lena. Hemosta za - spontano iii veStacko zaustavljanje krvavljenja Hemofilija - !Ilasledna bolest iz grupe bolesti sa sklonoscu ka krvavljenju Hepar - jetra Hepatitis - zapaIjenje jetre H ereditarQ/1 - nasledan Hereditet - naslede Hernija - kila Hibrid - melez Hidrops - vodena bolest, nagomilavanje transudata u trbusnoj duplji usled poremeca ja krvotoka u teskim srcanim manama Hidroterapija - koriScenje temperature j mehllillJiCkog dejstva vode na ljudske tela sa ci1jem leeenja Hidrofilija - pozudnost za vodom Hijalin - staklast Hiperacid llOs - prekomerna kiselost Hiperemija - prepunjenost Jcrvlju, izobilnost krvi (»navaIa krvi«) u nekom delu tela gde normaIno treba da je ·ima manj e Hip ertenzija arterijska - poveeanje krvnog pritiska Hipertonija - povisen ... napet<>st miSiea Hipertrofi ja - prekomerno rastenje jednog organa iii jednog dela organa bez promene u nj egovom sastavu Hiperllidroza - povecanje izluCivanja 2lIloja Hi perhlorhidrija (hiperacidit et) - preterana kiselost zeludaenog soka kao posledica povecanog lueenja zeludacne sone kiseline . Hipnoticka s redslva (hlpnobici) - lekovi koji izaziivaju san iii ola ksavaju njegovo nastupanjc Hipolenzivna sredstl'a - lekovJ koji smanjuju arterijski pritisak Hipotonija - stanje sniZene miSicne napetosti

206

Ll!CI!NIE BI1.JI!M

Histerija - du~evno oboljenje koje spada u grupu lJ>Sihoneuroza a dspoljava se du~e\'n i m i telesn im poremecajima u oblast i motornog senzitivnog i vegetativnog sistema Holagogna sredstva (holagoga) - lekoVii podstieu lueenje zuCi Holelilijaza - kamcn u zuenoj kesdci Hol ecistit is - zapalj ell je zucne kesice Hom eopa tija - specijalni sistem leeenja cije je osnovno ueenje da neku bolest treba leeiti onim lekom koj i, dat u veCim 'k olieinama, izaziva u organizmu znake sliene znaci ma bolesti koju treba leeiti. U homeopatij,i se lekovi upotrebljavaju eesto u tako rnaLim koliCinama koje iskljueuju rna kakvo dejstvo na oboleli organizarn Hronican - koji dugo traje, koji se 9poro ra'Zvij a iii koji ima u9poren tok: hroniena bolest, hronieni alkohol<i.zam oj dr. HlIInan - dobar, eovekoljubiv; koji je poreklom od eoveka (npr., hurnana medicinal Cijano za - plavetnilo (pomodrelost) .!core i 9luznica, naroeito u snica, vrha nosa i krajeva prstiju. Javlja se naroeito u bolestima srca, pluta i u raznim trovanjima Cikatrizacija - proces zara~C:iV'allja rane stvaranjern oZ.iljatnog tkiva Cistitis - zapaljenje mokracne be~ke Citologija - nauka koja se bavi proucavanjem cel-ija Crvi - hell11'inti Cepici (supozitorije) - ovaj oblik lekova sluzi za U'vlacenje u razne prirodne telesnc otvore Cmar - anus Sarenica - duZica Secerna bolest - dijabetes Sok - stanje koje se karakterise porernecajem krvotoka Stitnjaca (stitas-ta zlezda) - tireoidina zlezda Suga - skabijes Suljevi - hemoroidi

POSEBNI DEO

A

AGAR-AGAR tELOZA,GELOZA Na narociti nacin izdvojena sluz iz raznih crvenih alga rasprostranje. ~ po morima 01<0 istocne i jmne Azije. To su bezbojne iii zuckaste, pro. zlme ~:ake ili plocice bez mirisa i ukusa. U vodi veoma nabubri, jer je mno. ~o uplJa, ~.bog cega se u medicini upotrebljava kao blago, lako podnosljivo I neskodlJlVO sredstvo za suzbijanje hronicnog zatvora. Upijajuci mnogo vode i jako bubreci, agar-agar mehanicki nadrafuje creva, te ih podstre. kava na zivlje pokrete. Osim toga, pomesan 5 kiselim mlekom sluzi kao di. jetalna hrana u lecenju stomacnih i crevnih bolesti. U farmaciji sImi pri izradi globula, supozitorija, prutica, melema ita. bleta. U mikrobiologiji agar-agar se upotrebljava kao hranljiva podloga (hra· niliste). .

AZULENSKE DROGE Kamilica, pelen. odoljen, oman . hajducica, razne vrste eukaliptusa, elemi, ·v etiver i mnoge druge droge daju p I a v 0 b oj e n a eta r 5 k a u I j a. Boja potice -:d azuJena, plavo obojenih ugljovodonika. Zahvaljujuci pri,sustvu azuJcna, ova uJj a deluju antiflogistieno, tj. protiv· U1pala 'koze i sluznice. U drogama se azuleni ne nalaze slobodni, nego se javljaju u etarskom ulju tek duiom destilacijom s vodenom parom, sto se vidi i iz pojave da je 5 pocetka dobijeno ulje, npr. od kamHice, bezbojno i ukoliko destilncija dme traje (18-24 sata), utoliko ono postaje tarnnije plavo. AzuJeni, nairne, poticu od slozenijih jedinjenja, tzv. pro a z u len a iii a z u 1 e n 0 g e nih 5 e 5 k v i t e r pen a. Na primer mat r.i c i n, gorka supstancija kamilice (Matricaria chamomilla), proazuJen je ham a z u 1 e n a, jer ·s e pod uticajem alkalne reakcije, a zatim destilacije u kiseloj sredini u prisustvu kiseonika iz vazduha otvara laktonski prsten u molekuJu matricina, gubi karboksilna grupa i tako dobija hamazulen. A psi n tin iii artapsin, gorak sastojak pelena (Artemisia absinthium), pod istim uslovima kao u slueaju matricina razlaZe.se na azuJen i lakton.

°

210

Ll!CI!NJB BIUI!M

Vet i va z u J en se dobiija debidrogenacijom pomoeu selelllijuma seskviteIpena u etarskom ulju IOd tropske biljke Vetiver zizanioides. E uk a 7. u 1 e n se dobija debidrogenacijom pomoeu sumpora seskviter· pena u etarskom ulju od raznih eukaliptusa. Na tom prineipu debidrogenaeije osniva se polil.lSintetska industrijska proizvodnja ve~ta~kih azulena od mnogih prirodnih seskviterpena. Najpre Ru.Zi~ka, a zatim Fau (Pfau) i Platner (Plattner) najvi~e su doprineli razja~njenju hemijske grade,i uop~te boJjem poznavanju azulena. Ustanovili su da azuleni imaju biciklicnu gradu, pri ~emu je jedaIi prsten peto~l;m, a drugi sedmo~lan. . Osim matricina i apsintina u mnogim drugim b.iljkama ima sli~nih t e r pen 0 i d nih go r k i h '5 ups tan e i j a od kojih potiee lekovitost mnogih biljaka koje kao tonika i stomahika vekov,ima koristi medieina.

AJCICA, GORKACA, BAGRENAK, DIVUA GRASICA

Coronilla varia L. -

Papitlionaeeae

Zeljasta biljka, visoka 20-70 em, Obrasla retkim dlakama. Stabljike su ~uplje. Listovi su vrlo dugacki i sitno perasto deljeni. Cvetovi su duga~ki 8-14 em, a siroki oko 3 em, u druzeni .i. po 10-15 u loptaste evasti na vrhovima gran~ica. Kruniea je bela i prosarana ru£casto, ljubieasto i pur-

AJCICA

ALKANA. RUMBNILO. ALOJ DRVOUKJ . . .

211
~iroka 2 do 2,5 mm. Cveta od

purno. Plod je mahuna, dugatka 4-5 cm, a maja do juna. Raste svuda. ~jtica je ?tro1ma. Deluje na srce slitno nekohko matenJa, a pre svega od heterozida tome, ovu biljku treba ,izbegavati. Narotito

dig1talisu. Otrovnost potite od koronilina i koronizida. Prema je seme otrovno.

. O~tala narodna Imena: gluvara, gorka trava, gortiljavka, grahorica, gr. klca, IJuta trava, ~areni gra~ar. .. Slitnog. sastava .j dejstva je i srodna, takode rasprostranjena zeljasta bllJka Coromlla emerus L. (koJutica, berg~, gluhovet, Z3(jatkovina, zetja tilovina, ruta Sibika).

ALKANA, RUMENILO, CRVENI KOREN, K'NA, NEMACKA K'NA, STRU2KAVAC
Alkanna tinctoria Tausch Boraginaceae

Alkana raste na pesku u severnim de· lovima Vojvodine ,i mestimitno u Dalma· ciji. Upotrebljavaju se podzemni . delovi biljke, koji su crveni od alkanina. Osim toga, droga sadrli jo~ i tanina i smole. Nekad se upotrebljavala u ~kolskoj medi· cml, a danas uglavnom za ekstrakciju crvene .boje koja je vrlo lepa i nije otrov· na, pa se dozvoljava upotreba za bojenje u1ja, masti, likera, lekova, kozmetitkih i hi· gijenskih sredstava, za bojenje svile, mi· kroskopskih preparata i slitno.

ALOJ DRVOLIKI, BIJELA SABLJICA
Aloe arborescens Mill. -

Liliaceae

Do 4 m visoko oSukulentno drvo iz jui:ne Afrike. U SSSR·u, Poljskoj i u nekim drugim zemljama gaji se posle II svetskog rata kao jednogodgnja zeljasta biljka radi dobijanja sveleg soka, emulzije i preparata »biogenilz stimulatora« po V. P. FilatoVll. U toku leta zakidaju se mnogobrojni mladi izdanci s biljke i stavljaju u rasadnike - staklene vrtove - da se ozile. U prole~e ih rasaduju na stalna mesta, gde se u toku leta i polovine jeseni pod·

212

LBCI!NJI! BIUI!M

biraju krupni, sotni . zuravi listovi, a vrmi mladi listovi \Se koriste za ozi· ljavanje u staklenicima za narednu godinu. S ve z i so k, koj-i iscuri iz svezih, tek odsetenih listova, kon· zervge se alkoholom (80 g soka i 20 g alkohola) . Deluje baktericidno na razne grope mikroba. Primenjuje Sf spolja za letenje opekotina, gnojnih zapaljivih procesa u obliku obloga i za zapiranje rana, a iznutra protiv zatvora, anacicinih gastrita i kotita. V 0 den i ~ k s t r a k t i z s t i· m u 1 ira n 0 g lis C a a 1 0 j a, na· cinjen po Filatovljevom metodu, sa· drli biogene stimulatore koji pove· eavaju zastitne funkcije bolesnog organ.izma. Primenju je se uglavnom za lecenje oenih bolesti, a i protiv hro· AAO] AP BOAHKH nicnog artrita, cira u zelucu i u dvanaestopalacnom crevu, u kozmetologiji i drugue. Filatov, znarneniti' sovjetski oftalmolog (ocni lekar) , posao je od hipoteze da se posle smrti zivotinja .~ bilja ' u tkivima odigravaju suo protni biohemijski procesi, ,i da se pri torn javlja sinteza hemijskih supstancija koje treba da pobude, stimulisu zivotne procese tkiva koja se gase. Te supstancije je nazvao »biogeni stimulatori«. Odseceni socni listovi aloja mogu da izdrle dugo pod nepovoljnMn uslovima i da za to vreme sinteti· zuju znatnu kolicinu biogenih stimulatora. Preparat se izraduje na ovaj nacin: mlado. neozledeno, soeno liSee eim se odsece s biljke, da bi se iz· beglo curenje soka, drZi se 12 dana u tamnoj odaji na 4-8 0 • Zatim se udalje bodlje, izreze na komade, sterilizuje u staklenim posudama u autoklavu na 1200 i pod sterilnim uslovima komadi se cuvaju za implantaciju, tj. usivanje pod koZu. Osim toga, od [Jjih se izraduje ekstrakt za parenteralnu upotrebu: deli6i se samelju, pomesaju s destilovanom vodom ili fiziolos· kim rastvorom (l: 5), sve se ostavi 1-2 sata, zagreje do klj-ueanja, procedi, ponovo prokuva da 'kljuea 2 minuta, filtruje, razlije u ampule, za· topi. steriliruje u autoklavu 1 eas na 1200. Ovaj ekstrakt se tipotrebljava potkoZno po 1 ml cinevno u toku od 30 do 35 dana. Emu 1 z i j a a 1 0 j a, izradena od ' stimuliranih listova i r,icinusovog i eukaliptusovog ulja, upotrebljava se zaspreeavanje i letenje suvog i via· znog epiderrnita 1 opekotina II i III stepena nastalih posle zratenja.

ALOJE, ALOJ, SABUR
Vrsta ekstrakta izrac:iena [Ja mestu proizvocinje ukuvanjem soka iz mea raznih vrsta Aloe. To je tvrda i mrka smolasta masa s-ta~astog pre· lorna, vrlo gorkog i neprijatnog ukusa. To joe spor, ali pouzdan purgans u dozi od 0,2 do 0,6 g. U maloj dozi (0,05-0,20 g) aloje se upotrebljava kao sredstvo za jacanje i popravku apetita. U velikim dozama je skodljiv: iz· nad 8 g moze izazvati smrt. Deci 5e ne sme davati.

k!rupan. ANDELlKA. sitosterola. Listovi su triput perasto useceni. pre sVl!ga tinkture 1200fo). plodnom i mocvarnom zemljiStu. Umbelliferae Izg\ed blIjke. Rlzom je mesn~·t. Cveta jula i avgusta. Gajenje i berba. oko UNo masnog ulja. . . lazi divlja biljka. Prinos oko 25 hiljada kilogram a sa hektara. Ulje je vrlo skupo.30-1"10 etarskog ulja. Upotreba: . najviSe u Zapadnoj Evropi.iku. jer je veoma aromatican i povoljno utice na raspolozenje bolesnika. kratak d gusto obrastao dugackim korenjem . . olak~ava varenje. Dobijeni rasad se rasaduje na stalna mesta pocetkom jeseni na rastojanju 80 X 80 em. kumarina. vrlo su krupne i imaju mnogo evetova zelenkaste jJi fuekaste boje. Rasprostranjenost. destilacijom samlevenih plodova. kumarina i drugib sastojaka. Stablo je ' pravo. oblo. su~e na asurama na suneu. Stabljike i drske. do 2 m visoka zeljasta biljka. U tu svrhu uzima se 5-10 g pra ~ka iLi 5% caj ·spravljen od plodova iii korenja.Vee nekoliko hiljada godina angelika se koristi za lek i zacin. Plod je jajolik. Stitovi sa zrelim plodovima. seku se vee od prve go dine. Caj je jo~ prijatniji od sveiih driaka i korenja. ekstrakti i dTUgO. od maja do septembra (5-6 berbi). rastresitom. Retko se na- Svojstva. U apotekama se izraduju razni galenski preparati. Zbog prijatnog mirisa svi je rado uzimaju. rizoma i korenja. . Sastav.Rizomi i korenje sadrie 0. KRA VOJAe 213 ANGELIKA. uzdui na tetvoro raseku i su~e na jakoj promaji. Seme se mora posejati cim sazri. pri vrhu razgranato. vrlo krupni (donji 60-80 em) i na osnovi mehuTasto obuhvataju stabljiku. raznih kiselina i drugih materija. odsecaju 5e u nelroliko naVTata od avgusta do septembra. Najvi~e ulja potro~e fabrike raznib desertnili piCa. do 7 mm dugacak i do 5 mm ~irok. Gaji se po moevarnim mestima. Ukusa je najpre os!atkog. Glavni sastojak ulja je felandren. oko 6'10 smole. a zatim aromaticno ljutog. alkoholature. jer brzo gubi klijavost. namenjene poslasticarima.5-1. Stitaste cvasti se nalaze na vrhu stabljike i ogranka. snaina i lepa.Angelika je vrlo krupna. Mora se cesto okopavati i obilno navodnjavati. vezujou u snopice i odmah prodaju. ANDELIKA. U plodovima ima 0. Biljka eveta druge Hi treee godine. na osnovi kao rU'ka debelo i crvenkasto. Rizomi se ' vade prve godine pre nego ~to list otpadne. . Etarsko ulje se u svetu proizvodi u industrijskim kolicinama. oCiste. pektina. . odstranjuje gasove i te~koee koje zbog toga nastaju. operu.Angelika uspeva na lakom. pljosnat i kri· lat. omlate i plodovi se pakuju u vreee. (bez evasti). Nije ~kodljiva i ne izaziva nav.Cela biljka ima svojstven prijatan aromatican miris.ANGELIKA.5"10 etarskog ulja. ~uplje. Deluje povoljno na ieludacno-erevne organe. KRAVOJAC Angelica archangelica L. iuekastobelicaste boje.

SLATKI KOPAR Pimpinella anisum L. a rodi oko 1. Protiv gasova. anisa. srednje liSee je trojno klinasto deljeno i po obodu zupcasto. 4. Na )1e:ktar je potrebno dko 14 kg semena. kravojec. beli i udruzen~ u ~titaste evasti. poklopiti. ANASON. Kvalitet droge zavis-i od sOI'te. ove biljkc ni'Su medicinski proucene. visoka 2~O em. lroren 'Svetoga duha. 2. Banat proizvodi vrlo dobar anis. Droga potice sarno od gajene biljke. One su takode Iekovite. ANI:2:.214 LECENIP. za zirnu. borstna ange!ika. nadimanja. kravojac. piti posle jela. dobro obmdenu zemlju. gozdni koren. popariti sa 100 g kljucale vode. andelika. 2-3 srut. toplu. vrtna "Melka. baljka. Angelica silvestris u namodu se nazJilVa: aJrlgeldka. Mlade sveze stabljike ange!ike slufe za spravljanje . Za apetil: 30 g korena ange1ike . laku. pelena i blatenog ckalja . kllime i zemIjiSta.pome~ati i ~j naciniti i piti kao pod 2. andelski korell. kicice. To 'SU veoma . Boji se hladnih vetrova. Treba vr~iti propagandu za gajenje anisa kod nas. pa ~m je zato i lekovitost manja.Anis raste divlje oko istoenog dela Sredozemnog mora. Uzirnaju se posle jela. ali sadne manje etarskog ulja.t ra klju~le vode. poklopiti. zlahtna angelitka. mora~ i kirna pome~ati i od te srne~e uzeti 2 supene ka~ike. Trubalika (Angelica Pantiei Vand. siri~. klima Vojvo· dine i istocne Srbije i laka propustljiva zemlja oko velikih reka daju najbolju drogu. kadlinae. Narodna imena: angelika (Orfelin).) i divlja andelika (Angelica Si/vestris L. Polrebno je ungtavati korovsko bilje da se prilikom mlacenja ne nade u drogi. ostaviti ukraj ~tednjaka. Koren je tanak. Topla i suva sredozemna klima primorja i Povardarja. 3. tru1Jru. divlja andelika. Za bolje varel1je: po 25 g plodova angelike. jer se traZi u vagonskim kolicinama za destilaciju etarskog ulja. ali da ne vri. a li~ce trojako: donje liSce je na dugackim tankim dr~karna na kojim je okruglasta levkasta liska po obodu krupno 2iUp~sta. T'razi jaku. BILJBM U -domatinstvu se mogu spraviti ovi ~jevi: 1.) rastu kod nas po !ivadarna i vlaZnim ~umama. . ANIZ. kravogaz.p rijatne poslaostice koje moze svako domacinstvo da spremi za zimu. kandiranog voca i tkornpota. Osim toga.i po 15 g linoure.pome~ati i od te sme~ 3 supene ka~ike popariti sa pola li. gornje liSce je sedece i vl'lo sitno deljeno. nane. andeosko drvo.000 kg. ostaviti ukraj ~tednjaka i posle 2 sata piti po 1 ca~u 3-4 puta dnevno pre jela.slatkog. stabljika valjkasta. Rasprostranjenost_ . Gajenje anisa je slicno moracu. aIIlgebica. Seje se u mal'tu Hi apl'Uu na rastojanju 30 x 30 em. arzdelski (andeoski) koren. grteva i drugih smetnji: 30 g korena angelike j po 15 g karnilice. - ANIS. mora~ i kima .belj. Cvetovi 'Su sitni. - Umbelliferae Anis je jednogodgnja zeljasta biljka.

Skroba nema. b . ali berba ne traje tako dugo: dva.KUKUTA Plod je sastavljen iz dva plodnika (merikarpije). belaneevine i ~ecera.a su~iti kao zito na tavanu. 215 Berba. a potpuno je teeno izmeiiu 18 i 200. A NA TRBUSNO] 2-3 MASN[CE . 2oo/. Nad podJogom je do 3 mm ~irok. masnog ulja. Bun i· kin 0 s e m e (Hyoscyamus niger) je bubrezasto. . ~to ima vrlo istaknuta. Semena jezgra puna je kapljica masnog ulja i zrna aJeurona. Poe!inje se 10piti na 150. Rebra su jednaka. Anis je vrlo prijatnog. Plod?ve treb. nezna i bleda.Anis sadrfi 1. taekasto. slic!nog morac!u. ANACON. . Bere se u leto. SLATKI KOPAR . bradavic!asto. bradavieastim d I a k a rna debelih zidova i ima m n 0 g 0 5 i t nih mas n i c a. Primese. . gusto m a I j a v od prileglih e!ekinja. a narocito ne s plodovima k u k ute (Conium maculatum). Sastav. sitnije. Poznaje se i po neprijatnom zadahu na kukutu (na mgju mokratu).ANIS. Vodenog ekstrakta mora dati najmanje 12%. jakog aromaticnog mirisa na anetal. gorko i neprijatno.Plod anisa ne sme biti pome~an s plodovima ostalih ~tita· rica. K 0 r i· jan dar i per sun nisu slatki i drugog su oblika·.PLODA ANISA . Anisi aetheroleum dobija se destilacijom pomocu vodene pare iz zrelih svezih plod ova. vlage ne sme biti vi~e od 90/ •. aromati6nog. a izmedu rebara nema masnica. Pepela ne sme ostati vge od 10"10. POPRECAN PRESEK KROZ DVA SPOJENA . Droga.~% eta r s k 0 g u I j a. koji su obie!no spojeni i svaki ima po 5 rebara. ANIZ. .ANIS. koja jako prelama svetlost. taJasasto povijena rebra. a ima aJkaJoida. etarskog ulja najmanje 1. oe!istiti od zemlje 1 kohko god je mogu<'e bolje od peteljaka. nema etarskog ulja. a ukusa s!atkog. • . . Dugae!ak je 4-5 mm. Mora mrznuti izmedu 15 i 190. put se arezuju zreli ~titovi 5 plodovima. . . . Anisi fructus je kru~kastog oblika i sa strane maJo spljo~ten. a treti put se eela biljka odseCe. iii je bezbojna kristalna mas a prijatnog mirisa na anis i slatkog aromatie!nog ukusa. e!esto prevrtati.~lod (shizokarpijal.5%. . a. NA LEDNO] STRANI SE VIOl PO 15. toplog i naljuoog. oko tOOl. To je bezbojna iii bledozuckasta tee!nost. Ima sitnih druza kalcijum-oksaJata.Anis se bere kao i morae!. U perikarpu ima vrlo mnogo masnica sa etarskim uljem. ko}i se razvija kad se plod ovlaZi rastvorom kalijum·hidroksida i zagreje (oslobada se ' k 0 n in). Sivo-zelenkaste boje. Plod ku· kute poznaje se po tome ~to je gladak. Anis se razlikuje od plodova ostaJih ~titariea po tome ~to je obrastao maJim jednoceJijskim. hrapav.

n ijih vremena do danas stalno. Plod dodaju hlebu i kola~ima kao kim_ Anisovo etal'sko ulje deluje na centralni nervni sistem_ Petnaest kapi ulja izazivaju san od 12 sati. jer se pod uticajem vazduha i svetlosti stvaraju jo§ otrovnije materije_ Uljane pogace imaju mnogo belancevine i masti. poklopiti i posle 2 sata o-dliti i popiti posle jela_ Moze se piti triput dnevno. Anisovo ulje koje je dufe vremena u dodiru s vazduhom iii viSe puta zagrevano mote imati niht ta~ku smrzavanja i vecu specifi~nu tezinu. isJandskog IBaja i cveta podbela.216 LECENJE BIUIlM Anisovo ulje arna 80-900/. te se daju kao vrlo jaka sto~na hrana. 3_ Za lakse iskaSljavanje: po 20 g anisa. gubi moe kristalizacije i raste otrovnost (stvara se difenil-metoksi-stilbenl _ Anetol je oficinalan u nekim farmakopejama_ Iz ulja se odvaja rashladivanjem. Za lak se iskasl java nje oSuSene sluzi iz pluca: po 25 g anisa. 1. po 10 g nane i veronike i po 20 g lista podbela i korena belog sleza. kao pod 2_ 5. Za smirivanje kaSlja i iskaSljavanje sluzi: po 5 g anisa. Poremecaj srtanog rada usled nagomilavanja vazduha u l. celera. Tri supene kasike zdrobljenih plod ova poparitzi sa pola Htra kljuCale vode. preparati za rube i usta i dr. kao pod 1. metilkavikola. majkine du§ice i kamilice. aktivira cirkulaciju i ja~ srce. kima i kamilice. 6_ Prociv gasova i nadimanja u organima za varenje: po 20 g anisa. moraca. Vekovj ma se Evropa snabdevala iz zemalja oko istocnog del a Mediterana_ Etarsko ulje dobija se jo§ od XVI veka. Upotreba anisa i njegovog ulja je ~esta i raznovrsna. an e t 0 I a. pije se topao ~aj. perruna. . Za jate izlut ivanje mokrace: _ p o 20 g anisa. a u vecoj dozi izaziva pijanstvo. ali se pije posle jela_ . Mnogo se upotrebljava u veterini za drafenje peristalti~lcih pokreta. Staro ulje je otrovnije od sveteg.Anticki narodi su upotrebljavali anis kao sredstvo za lecenje trbusnih oboljenja i nazivali su ga Solamen intestinorum_ Dioskorid i Plinije navode da najbolji anis raste na Kritu i u Egiptu_ Karlo Veliki je naredio da se anis gaji. maraca. zbog rega se na hladno6 smrzne_ Sadrfi jo~ i estragola. likeri i druga sredstva za ufivanje. kima. mrkve i kima. mora~. mora~a. kao pod 2_ 4. karminativ. galaktagog i korigens mirisa i ukusa mnogih neprijatnih lekova_ Stimuli§e sekreciju tu~i i pljuvacke_ Dejstvo ulja na neuro-muskularni sistem obja§njava njegovo uspe§no dejstvo protiv gastralgije j ·kolika. 2. stomahik (spazmoliti·k l. Pod uticajem svetlosti i vazduha ulje se menja. kao pod 5. poklopiti i posle 3 sata popiti u 3 obroka pre jeJa. Upotreba i dejstvo sli~ni su zvezdastom anisu i mora~u: ekspektorans. Anis je jedna od onih droga koja se od najdav. po 25 g nane i maticnjaka i 5 g kore kru§ine_ Jednu supenu ka§iku ove me~avine popariH sa 200 g klju cale vode. anizaldehida i anisove kiseline. nekad vi§e nekad manje. drhtavicu i dr. veronike i saponarije.elucu iii crevima: po 10 g anisa. Razne pastile i bombone. Istorlja. slatkgg korena i majorana. upotrebljava kao lek i zacin_ MeAant t!ajevl sa anisorn. Zbog toga se ovo ulje u novije vreme zabranjuje pri izradi raznih aromati~nih rakija i likera. po 15 g zove i podbela (lista) i 10 g korena Jjubicice. narocito u narodnoj medicini i decjoj praksi. U malim dozama ulje olak§ava respiraciju. narocito muzarama da bi davale viSe mleka. Ulje treba ~uvati na tamnorn i hladnorn mestu u napunjenim i dobro zapa· kovanim staklenirn sudovima tamne boje. takode sadrfe anisovog ulja.

sirupi i mnogi drugi preparati siroke potrosnje. sastavljeni od 7 do 11 dugulj astih i siljastih listica. Dve supene ka~ike ove me~avine popariti sa 300 g kljul!ale vode. moral!a. ekstrakti. - Caprifoliaeeae Trajna zeljasta biljka. Od anisa se u apotekama spravljaju ne sarno razni l!ajevi ve6 i pra~­ kovi. ~i pu raka . onajs. Ostala narodna Imena: anaton. mirisa na gorke bademe. slatki komoral!. kao pod 8. visoka 1-2 m . moral!a. Plod je okrugla. Tri supene ka~ike ove smese kuvati 10 minuta u pola litra vode. APTA. suvjh i kore kru~ine. kao pod 8. drenjina. slatkog korena.BURJAN Sambucus ebulus L . erna bobica. tinkture. anez. BURJAN 217 ~Ijiva 7. anjez. ostaviti eelu noc i sutradan piti umesto vade. slatki kumin. Za jace lucen je mleka: po 2S g anisa. razijan. Listovi su naspramni.AVTlKA. morski janez.AVTUGA. Caj proliv aslme: po 20 g anisa i eveta podbela i 60 g lista podbela. Cvetovi su beli (retko kad ruiil!asti).1O APTA .APTA. udrliZeni u evast slil!nu stitu na vrhu stabljike. miroClije i majorana. AVTUGA. AVTlKA. Cveta juna i jula. Raste svuda k. ribizla i kiselih vganja. sol!na. ostaviti 3 sata i odjednom popiti. slatki janus. anis. 8. 10. onliz. Proliv zal vo ra: po 20 g anisa. 9. poklopiti. Caj za osvezavanje (osobito krajem zime a ranD u prole6e) : po 20 g anisa .

Svi delovi biljke deluju purgativno. Komadi razne veIieine i oblika. od koje bolri glava. Dobro sredstvo za vezivanje pri izradi pilula. Ovaj sok (zasladenl izaziva znojenje i egcenje. Raste u visokim planinama i sadi se kao ukrasno drvo. gemma et folium) . ARIS Larix decidua Mill. egipatska akadja). kokosije groz(!e. zovina.218 LECBNJE BILJBM smrdljiv korov neprijatnog ukusa. avdika.Mimosaceae (bijela akacija. abzovina. anta. avta. Upotrebljava se i u lecenju zapaljenja zeludacne i crevne sluznice i gornjih disajnih puteva. smrdljiva zova. pastila itd. . hapta. bazdika. e meno se pije 2-3 case dnevno. zilavu i lepljiru masu. sluzastog i bljutavog ukusa. bozovina. habad. aptuga. aptovina. UIazi u sastav pastila i raznih bombona protiv kaslj a. haptJika. antocijana (modra boj a sokal i pektina. ap tovnjak. . stenicnik. aptika. optovina. habdika. Zrele bobice se izgnjeee i ostave 2-5 dana. posle cega se i·s ced i i profiltruje. emul. bazg. koji curi iz ozleltenih drveta i grana raznih vrsta Acacia. Upotrebljava se koren. pri 6emu se odigra vrenje. Upotrebljavajou se kora. a naj6esce terpentin. kurjaeki rep. raznih secera. bujad. Druga narodna imena: abad.) - Abietaceae Do 35 m visoko crnogoricno drvo eije eetine opadaju u jesen. U ratu se od zreIih plodova apte kuvao pekmez i pekla rakija svojstvenog. ARAPSKA GUMA Gummi arabicum Arapska guma iii gumarabika je na vazduhu osuseni i stvrdnut sok. hobed. ncprij a mog mirisa. aftika. is tavr. fo lium et fructus). OISObito Acacia Senegal WHld. u farmaciji poznat pod imenom venecijanski terpentin (Terebinthina veneta) koj i se proi·zvodi u Tiralu busenjem 5tarijih stabala. tanina. list i plod (Ebuli radix. gorkJh materija. kao i deejih proliva. (=Lardx europaea DC. U celoj biljci ima malo etarskog ulja.sok se izb istri. a u plodu ima valerijanske. Koren se u narodnoj medicini upotreblj ava spolja i iznutra protiv reumatizma: 1 kg iseckanog korena kuva se 2 sata u 10 Iitara vode i u top 10m dekoktu drli ruka i·Ii noga. najviSe u Sudanu od Crvenog mora do Senegala. ditfreticno i izazivaj u znojenje. U tehnieke svrhe upotrebljava se mnogo vise: za izradu bombona. pasta. pupoljak i list (Laricis cortex. . a1dum-tra· va. za proizvodnju lepka i dr. . zija. U vodi nabubri i rastvori se dajuci gustu. habdovina. bez mirisa. U korenu 'ima cijanogenetskJih heterozida i gorkih materija. jabuc ne i vinske kiseIine. abdika.

). ARlSBVA GUIVA .. ali se za lek upotrebljava sarno njen srednji deo.Polyporaceae). Gljiva liei na velika konjsko kopito i maZe biti te~ka po viSe ki· lograma. jer je droga otrovna! .U semenu ima 9-12<>/0 rnasnog ulja i 7% azotnih jedinjenja. . ARISEV TRUD.2<>/0 etarskog ulja prijatnog rnirisa od prisutnog borneola i bornilacetata. Larix occidentalis Nutt. 219 Sastav. iz Japana. Upotrebljava se protiv nOCnog znojenja tuberkuloznih. arit. ali sarno na Iekarski recept. Larix dahurica Turcz. ARIS ARISEVA GUBA. ARISEVA GUIVA Laricis fungus Ogromna g\jiva koja raste na stablu ari~a. najce~ce za spravljanje slozenih f1astera. sosna. Terpentin ulazi u sastav lekova za spoljnu upotrebu. po~to se pre su~enja odstrane kora i donji meki deo. PECURKA NA DUBU ARISU..U kori ima tanina i koniferozida. .0 sma I e koja gradi crveno-nasmedu. ad jele.U terpentinu ima 20-22<>/0 etarskog ulja. lomljivu masu i rastvara se u alkoholu.U li~cu ima do 130 mgOfo vitamina C. sa Karntatke i Larix leptolepis hort. Sarno iii pome~ano sa drugim etarskim uljima (eukaliptusovo. Bere se cela gljiva (Polyporus otticinalis Fries . 0. i Larix pcndula Salisb. venica. planinskog bora i dr. etru i hloroformu. a ostatak tine smola. Narodna Imena: arez. tis. liz Amenilke. ariZ. list- Slienog sastava i upotrebe su i neke strane vrste arga koje se gaje kao ukrasne: Larix americana Michx. bojene i gorke materije i tragovi cilibarne d rnravlje lkise~ine. najce~Ce u obliku aerosola. Ima 50--800. ARl9EV TRUD. argevo etarsko ulje se upotrebljava i za inhalaciju: nekoliko kapi se stavi u lontic vade koja kljuta i ta para udik AriSevb drvo se upotrebljava u gradevinarstvu. Zbog prijatnog mi·risa etarsko ulje se upotrebljava za osvezavanje mesta gde se mnogo sveta okuplja. svojstvenog ~e· Cera melezitoze i drugili sastojaka. Glavni sastojak etarskog ulja je pinen i borneol. osobi to tamo gde su velika vlaZilost i voda.ARl9EVA GUBA. ari~evina. . . Upo/reba arga je slitna boru i drugim crnogoricama.

U etarskom ulju ima sumpornih jedinjenja. zbog cega zaudaxa na beli luk.ke cvetne glavice sa mesnatim socnim cveti~tem i dlSto ltako mesnate ovojne listove sa socnom bazom. Moze se uspe~no gajiti i kod nas. articovka.Umbelliferae. ARTICOKA Cynara scolimus L. protiv nadimanja u crevima i. italijanski osat. kongcstija jetre. nevesilj) i drugih Ferula .i dlrugde.220 ARTISOKA. dJraguSica. koji curi iz ozlec:tenog iii presecenog rizoma i korena Ferula assa foe/ ida L. To su dugovecne sukulentne zeljaste biljke iz Irana i Avganistana.u varenju masti i dr. Sadrli garke i druge sastojke koji vraeaju apetit. DAVOUA SMOLA. ASA-FETIDA. . ciroze i dr. AZANT-SMOLA. gardun. ASANT. pomafu varenju. Zato tame danas svako ko moZe gaji u svom vrtu arti~oku. Narodna imena: ardecovka. Asa-fetida se upotrebljava kao sredstvo za umirivanje. devesilj. Ti socni delovi se 'koriste kao omiljeno povrce. smanjuju ureu u krvi povetavajuci izbacivanje uree mokraeom. pd10ma boca. raticok. deluju kao blag' diuretik. bolova u be~ici. holeretik i holagog: povoljno uticu na jetru. lma veld. - LECBN1B BUJEM Cornpositae Gaji se ·kao povrte u ZapadIliQj Evropi . pomaf. (smrdljJva vitina. za iska~ljavanje. Kod nas je upotreba artiSoke gotovo nepoznata. JUTROKLEK Assa foetida Asa-fetida iIi asant je na vazduhu stvrdnut m lee n i so k (Oleo-gummi-resina). u sastavu pojedinih slozenih lekova. a na Zapadu se upotrebljava protiv zu tice.

bagren. Cvet treba brati neposredno pre otvaranja. Badem je oko 5 m visoko drvo. robinija. Zato je seme gorkog badema lekovito :i otrovllo. asparagina. ma!ljav epi·karp i slabo mesnat mezokarp koji se osu~i i otpadne jo~ dok badem stoji na drvetu. kraljevo drvo. bela bagrena. U evetu ima flavonskih heterozida. signojka. amara) i s 1 a t k i iii pit 0 m i (var. Zabelezeni su slucajevi trovanja deee ovom koram. kra· Ijegac. Badem je poreklom iz Male Azije i Mesopotamije. U narodu se upotrebljava evet. bijela bagrena. voska. stambolska draCa. bagrema. po rubu o~tro testerastim listovirna i vrlo lepim ruiicastim cvetovima. odakle se ra~irio svuda oko SredQzemnog mora. Narodna tmena: akacija. beli bugrem. bijela draca. Cveta u maju. a u slatkom nema.) - R05aceae Kod nas su poznati go r k i bad em (var. BAJAM. sluzi. morska draCa. Kod nas se mnogo gajL Drvo je visoko oko 20 m. . egiptonska tmina. List (5 nu 100) izaziva jace lucenje zucL Bagremova kora je otrovna. ~iljastim. - P3ipiHonaceae Bagrem je poreklom iz Kanade. s duguljastim. bela evece. prvim vesnicima proleea. bela drvo. ima zelen. a list jo~ dok je mlad. etarskog ulja i fitosterola. Kod nas na jugu raste poludivalj. U Srednjoj Evropi cesto strada od mraza. Cvet se upotrebljava U obliku caja (5 na 100) za lak~e iskasljuvanje i protiv nazeba. bagra. gospodinov tm. Otrovnost potice od toksalbumina robina. bijela kapiniku. MINDAL Prunus amygdalus StJOdkes ( = Amygdalus communis L. akac. rede dYe semenke. hacija. akacija. BADEM. krunciea.B BAGREM Robinia pseudacacia L. zbog cega je ne treba koristiti kao lek. Plod je duguljasta ko~tunica. Medu njima nema razlike osim ~to u semenu gorkog badema ima heterozida amigdalozida. kralj. dulcis). U ko~tunici (endokarp) ima jedna. nerod. rede list (Robiniae pseudacaciae flas ef folium).

mjendula.Seme gorkog badema sluti za izradu »vode od gorkog ba· dema«. u zezene.ilScedi masno ulje. nagriZene iii zdrobljene semenke. Najveca dnevna doza je 6 g. U slatkom bademu ima malo vise secera iulja. mandala. bajan. Aqua Amygdalae amarae. bela. Seme slatkog badema sluzi za izradu Emulsio Amygdalarum dulcium.U semenu gorkog badema ima 40-55% mas n 0 g u I j a. omendula. bledozuckasta te~nost gotovo bez mirisa i vrlo blagog ukusa. Kao jedno od najboljih biljruh ulja. migdal. koji se lako razdvajaju i daju se seci kao vosak. Seme je obavijeno k 0 z a s tom I j us k 0 m sme(ie boje. Bademovo uJjc. Voda od gorkih badema. a mirisa nema. okica). hladnim ce(ienjem (»prvenac«). U k usa JC gorkog i uljastog. testo je talsifikovano. uljasto-mesnata k 0 til e d 0n a. Po~o je skupo. mendula. Najpre se . Za farmaceutske svrhe upotrebljava se sarno najbolje ulje. Mnogo se ceni u ·kozmetologiji. ali onema cijanogenetskih heterozida. Cijanovodonitna kiselina je fudroajantan otrov.Seme gorkog badema (Amygdalae amarae semen) je nesimetritno jajasto. do 25 mm dugatko. sluzi. Ostala narodna lmena: arnendula. rapava i p r a ~ n a.koze. oseea se m i r i s na cijanovodonitnu kiselinu i benzaldehid. tzv. Sastav. posto se prethodno dne izvesno vreme u hladnoj vodi da dode do hidroJ. Na -looC ostaje tetno i bistro. . a na podlozi velika. Semenke gorkog badema su otrovne zbog arnigdalozida. ono dobijeno prvim. skoro trenutno dejstvuje. pljosnato-ispupt ena. etarskog i masnog ulja. nikako zuckasti. od koga 'Potite gortina. koja je uzdut brazdovito naborana. okrugla halaza (kotvica. Ne susi se. Na vrhu kotiledona vide se korentic i pupoljtic (p I u m u 1 a). .222 Ll!CBNJ1! BlL11!M Droga. do 5% ~ecera. bojarn.i!Ze amigdalozida. . Bistra. Sadrii oko Boo/. sp ljo~teno. bajarna. Ne smeju se upotrebljavati stare. Veea kolicina moie izazvati i smrt. k> kovitost i otrovnost gorkog badema.2-4% ami g d a lin a (a migdaJozida) . ali kad se zvace. Upotreba . 15 mm ~iroko i 10 mm debelo. Kotiledoni moraju biti potpuno beli. Cesto se prepisuje s morfinom. pa se zatim pogace s vodenom parom destiluju. 2. »miris na gorki badem • . . U topJoj vodi Ijuska omek~a i lako se skida s jezgre.Masno ulje dobijeno ce(ienjem zrelog semena slatkog i gorkog badema. Jezgra se sastoji od dva velika. a od ulja se spravlja Emulsio oleosa. Pod vrhom je sm esten pupak. gume. bezbojnog kristainog heterozida. deluje kao narkotik i sedativ. trioleina. sluti kao blaga masna podloga za izradu melema i kao rastvarac za sprav· Ijanj e kamforovog ulja. pitomi badem. men· dalj. Voda mora sadrlati 10f0 cijanovodonicne kisellile. U prisustvu vode i enzima emu I z ina amigdalozid se hidrolizuje na cijanovodoni~nu kiselinu i benzaldehid (Oleum Amygdalae amarae aethereum ill etarsko ulje gorkih badema) i dva molekula gli. dobija se emulzija mirisa na c i jan 0 v 0 don i k j ben z a Ide hid. pri vrhu suzeno u mali ~ iljak. oko 25% belan~evine . Kad se semenke rastrljaju sa h I a dono m vodom.

U SREDlNI: PLOD BEDRINCA. BAMIAT. TRAVA OD PUPKA. Za jelo se beru nezreIi plodovi ve licine prsta. tan miris. Rizom je vretenast. SILJEVINA. bell. CRNPURA Pimpinella saxifraga L - Umbelliferae Trajna zeljasta biljka. razgranat i ima jak i neprija. DESHO: MALI BEDRINAC . BOBNJA. koriste lSe presni Hi se nanizu na kanap i suse za zimu. BEDRINAC. BAMJA Hibiscus esculentus L. Cveta leti. BAMNJA. Cela LEvo: BEDRINAC. Cvetovi su sitni. Praznoveran svet veruje da bamija ima cudotvor· nu moe da jaca i vraea mu~ku snagu. Imaju mnogo sluzi i upotrebljavaju se kao i sve druge slu· zne droge iz iste familije. BEDRlNAC . ( = Abelmoschus esculent us Moench Malvaceae) U nas se barnija gaji u jufnim delowma zemlje 'kao povree.BAMI1A.. 223 BAMIJA.. BEDRNICA. uciruZeni III ~titaste cvasti. zbog cega se ovi plodovi ponekad skupo prodaju preko nesavesnih nakupaca i ~arlatana. MALA BEDRENIKA. Stabljika je visoka oko 20 cm i razgranata. BAMNJE. BABNJE. BOBOSARA. Li· stovi su perasto deljeni.

po 10 g kamilice.. b edrica. BELA VRBA Salix alba L. vrbova kora je upotrebljavana i protiv malarij e. Saligenol snizava povgenu temperaturu i deluje kao lokalni anestetik. Kao i druge srodne biljke iz iste porodice. Protiv Itazeba. 1. Pije se ~to topliji caj. hazman trava. urnbeliferona. Pro t i v u log a i re u mat i z m a: 40 g vrbove kore i po 15 g rasta"iea. Tri supene ka~ ike ove sme~e prokuvati 10 minuta u pola litra vode. katehinskog tan ina. visoke temperature. zalfije . Sadrfi aka So. gurne. ostaviti 2 sata i toplo piti na 2 sata po 1 ka~iku. Tri supene ka~ ike caja prokuvati u pola litra vode 10 minuta na blagoj vatr i. Sadrii gorku materiju pimpinelin. etarskog ulja. ocaj nice i cveta od trna i 30 g hajducice. a ukusa je Ijutog. 2. ostaviti 2 sata. procediti i mlakim eajem ispirati nos i usta. Ijoskavca. Dve supene kasike ove sme~e kuvati IS minuta u 400 g vode i popiti pola izjutra. heterozida 's a I i k a z ida koji se pod uticajem enzima razlaie na glikozu i sal i g e n 0 I. Slicnog sastava i dejstva je J Pimpinella major Huds. za znojenje: uzima se tnput dnevno pre jela po 2-3 g u prah samlevene kore iii se nacini caj (10 g kore kuva se 15 minuta u 200 g vode) i pij e u 3 obroka pre jela. izob ergaptena. Ostala narodna bnena: bedranica. Upotrebljava se koren (Pimpinellae radix) izvacjen u proleee iii u jesen. smole. - Sa!licaceae Rano u proleee guli se glatka kora sa gr ana (Salicis cortex) starih 2-3 godine i osusi.. pupcajivica. pimpanela). gume. velika bedrenika. procediti i grgljati. bedrenac. reska. toplog i pali. gorka komoracika. Jednu supenu ka~iku caja popariti sa 200 g kljucale vode i posle 2 sata ocediti i uvece popiti. kamilice i hajducice. jarcija trava. 4. a pola uvece pre jela. diva mirudija. voska i kalcijum-oksalata. Dve ka~ike ove sme~e prokuvati 5 minuta u 400 g vode i·. lma jo~ i 10-140. zaduh. ciklicni alkohol koji se oksiduje usalicilnu kiselinu. ialfije i trave od srdobolje. bedrenik. smole. kestenove kore i orahoVlih Ijusaka. be· drinica.224 LECEN1I! BlUHM biljka je svojstvenog mirisa. Katar nosa i idrela: po 25 g bedJrinca. Ukusa je oporog (od tanina) i gorkog (od heterozida). karnilice. goveda trava. U istu svrhu upotreblj avaju se i m1adi lisni pupoljci bele vrbe. bedrnac. [zostaltak menstruacije: po 20 g bedrinca i omana. saponozida . tan ina i kumarina. U jesen guljena kora ima znatno manje salikozida. i bedrJnac povoljno deluje na organe za varenje i disanje. Raste po suvim mestima. silj. kad se prohladi. (veliki bedrinac. bedrenicak. Upa/a usia: po 20 g bedrinca. div-ana1ion. Bronhijalna astma: po 35 g b edrinca i steie 1 po 15 g Usta breze i rute. Do otkriea cinhona (hinin). . hajducice. biberu~a. 3.

Srlni znaci su od 3 do 5 redova. G. Upotreblj avaju se za lecenje proliva . Italije i drugih zemalja oko Mediterana sadrZe mnogo sapollozida i slute za iste svrhe. ali ama drvenih vlakana. arrostii . BELA. poredanih u koneentricne slojeve. . a debeli oko 4 mp1. . SadIii do 200/0 saponozida. iznutra skoro beo. odakle se i izvozi u vagonskim kolicinama in· dustriji saponina. psorijaze i drugih komih· bole sti u o blik u melem a iIi ulja: 100 g sitno iseckanih pupoljaka drzi se 40 dan a u maslinovom ulju i time m aZe i oblaZe cis tim belim platnom na topljenim u ovaj lek. aromaticnog i smolastog uk usa. . a Da vrhu glaviea. Stabljika je pokrivena sitnim <Jis tiCim a ko ji su smolom slepljeni 'll pupoljak. debeo do 10 em. Draga. - Caryophyllaeeae" Gipsofila spada u panonsku floru. gorkog. Gipsofila je Da} bogatija doma~ saponozidna droga.) iz Egipta. Biljka je u obliku grmi~. b rani ran o u prole~e .BIlU. Su~enje Da obicnoj temperamri traje vrlo dugo. Simi za izradu Saponinum album. Kod nas je ima. . Nema likinih. Pluta i kora zajedno su de· setak puta uti od drveta. 225 Slicriog hemijskog sastava i dejstva su i druge vrste vrbe.. valjkasti lepljivi i futo-mrki. sto racvast. topole. . aromaticnog i balsamicnog m i r i s a . narocito Da Deliblatskom zivom pesku. . I druge Gypsophila vrste (Gypsophi/a struthium. j o~ neotvoreni lisni pupoljci. Dugack:i su 3-5 c m . U narodu se najvBe cene nabrekli. riae albae) je ogroman: dugaeak 12 m. jab lana i jasike. Droga je smolas tog. B ELA SAPONARIJ A BELl BOR Pinus ~ ilvestris L. 1-2 meseca. KRUPNA ILl LEVANTSKA SAPONARIJA. spolja sivo-rut. cireva. - Pinaeeae U rano prole~e uzabrani i oS!U~end mladi pupoljci bora (Pini turio). Rdavo osu~ena droga je bez vrednosti. KRUPNA ILl L1!VANTSKA SAPONARlJA .Koren (Radix Sap~na. SLAJER-TRAVA Gypsophila paniculata L.

berika. obieni bor. etarskog ulja i drugih korisnih sastojaka. dinjenja. autea. u Srbiji na Mirocu i Kucajskim planinama. U IiJcu raznih borova ima (zimi) 100-170 mf!}'/o vitamina C. U kori borova ima 20-500/0 tanina. ocedi. jer isparljivi sastojci (etarsko ulje) ne same da prijatno miriSu. bor. antisepticna svojstva. 1ma ga i u nas u Sloveniji i Hrvatskoj. masnog ulja . Dodatak vodi za kupanje: 150 g pupoljaka prokuvati 10 minuta u 1 Ii· tru vode i do dati vodi za kupanje obolelih od reumatizma. Borove igliee mogu se upotrebiti kao i pupoljei. mogu se koristiti i pupoljei drugih barova. Borovi se sade svuda gde covek zivi i radi. Narodna !mena: avtica. Raste na KarpatiIna. cam.. LEUKOVAC. Voli mracne vlalne ~ume i humoznu krecnu zemJju. Katran dobijen suvom destilacijom raznih vrsta bora upotrebljava se za lecenje koznih bolesti. Pije se protiv hronicnog bronhita 4-5 ka~ika dnevno. ~umski bor. procediti i pome~ati sa 1 kg meda. Ovo je vaZoo. ~eeera tzv. hvoja. = P. belobor. BELl BUN. zaslad! i pije. U obliku ulja iJj ekstrakta dodaje se vodi za kupanje kao sredstvo za dralenje koZe.) je vrlo hranljivo. pinitola (izomer manitola) i eta r s k 0 g <u 1 j a. gorkih materija i fIavonskih je· . karotena. KRANJSKA BUNIKA. Seme primorskog bora (Pinus pinaster Sol. maritima Lam.i oko 22'10 belancevina. sirupa itd. odakle se najvi~e i izvozi za industriju rnidrijaticnih alkaloida. . Plod je dvopregracilla taura. Cajem od ig!ica uspe~no su se borili protiv skorbuta u ratovima (cak i u II svetskom ratu): vrh grancice sa 10-20 igliea prokuva se u pola !itra vode.226 L1!CI!NJE BIUEM SadrZl smole. Naraste do 80 em. Zimi su one cesto jedini izvor vitamina C. pre svega. bijeH bor. Upotrebljava se u obliku infuza. et Ait. bjelobor. dezodorizaciju i ozonizaciju. KRANJSKI VUCJAK Scopolia carniolica Jacq. smrok. koje se sastoji iz aUa-pinena. U nedostatku be log. pa sarnim tim i bole~tine u velikim industrijskim eentrima i gradovima. jer una oko 230. osveZavaju i povoljno deluju na covekovu psihu. - Solanaceae U trgovini beli bun ponekad nazivaju i mandragorom. gorke materije. Zato treba svuda saditi borove i I kao ukras i kao sanitarnu meru ~irokog Zid!1aJVstvenog znaCa~a pogorovo danas kad je zagadenost vazduha sve veca. . divlji bor. vitamina C. Sirup: 100 g borovih pupoljaka popariti sa pala litra kljutale vode i dr"ati na toplom mestu (uk raj ~tednjaka) 1-2 sata. vee ti sastojei imaju i antimikrobna. zbog cega se upotrebljava kao tonik. pa se zbag 'toga upotrebljavaju za inhalaciju. Svi delovi bora sadrle etarskog ulja (terpentinsko u/je) i smole. dipentena: silvestrena i kadinena. za mesta gde se sakupljaju i kreeu velike mase Ijudi.

bOJ a. Izgled I ostal0 je kao u beladone.Raste svuda.List. Rasprostranjenost. - Oleaceae Drvo visoko do 40 m. sastavljeni od 7 do 13 uskih. PLOD I SBME KOREN BELl JASEN Fraxinus excelsior L. Droga. . U korenu belog buna irna 0. mu~ k. Cveta u aprilu i maju.5% alkaloida s k 0 p o l am i n a. . Mnogi biljari ne rallli'ku ju beladonu od skopolije. cortex et semen). rede kora i seme (Fraxini folium. Plod je vrlo krJlata ora~ica. duguljastih listica. Ukus. Listovi su naspramni. po obodu nazubljenih ~ il:iastih.BBLI JASBN 227 Upotrebljavaju se koren i mom belog buna (Scopoliae radix et rhizoma). Beladonin plod je soena bobica. zbog toga u beladoni uvek ima prime~ane skopolije. Koren se korn. a najvge na vlainim mestima. Cvetovi sak uplj eni u metlice su crvenkastll. Cela b ilj ka je vrlo otrovna. naroeito u ovoj s Karpata. su~i i upotrebljava isto kao i koren velebilja. slozeno perasti. hermafroditni. .i i zenskii. BBLI BUN VRH STABlJlKB U CVETU.

dizenterije. dijafore ti~no i Iaksantno. uvek je kao pre v eDt i v n 0 i k u r a· t i v n 0 sredstvo preporu~ivan i svakodnevno upotrebljavan. Caj ad /isla: 2 supene kasike sitna zdrobij enog lista popariti sa 400 g vode. zelenom galieom) za intenzivno i trajno erno bojenje vune. !inolne i linolenske (svojstvo vitamiDa F) . pre svega. poljski jasen. kolere. .1"10) i dr. Kad je majka spremala sina u vojnike. U tome gotovo fan aticnom iskonskom verovanju i de se ~esto . beli luk.U listu ima flavonskog heterozida kvercitrozida. . . ~iDi i rnadije. MeJan caj: po 25 g lista jasena.t ako daleko da se beli luk i danas u Dekim domaCinstvima na selu upotrebljava De sarno kao pre v eDt i vno vee i kao madijsko zastitno sredstvo protiv »zlih duhova« i drugih . Od lista se spravIjaju ekstrakt. I danas mnogi na put ne kreeu bez belog luka.U olju~te· nom semenu (jezgri) ima oko 220/0 su~ivog masnog ulja. kao pod l. gripa i uopste kad god se javIjao velik pomor Daroda ad zaraznih bolesti. U proleee i za vreme nekada~njih dugotrajnih postova beli luk se obavezno morao jesti uz svaki obrok. Deluje diureti ~no . vra~anje. . Zbog velike kolicine tanina kora se upotrebijava za ~tavljenje. keer medu mladd. a una· rodu kod nas sa kara-bojorn (ferosulfatorn.itola. tinktura i sirup. MeSQ/1 caj : po 40 g lista od jasena i ribizla i 20 g eveta suruciee porne~ati. - Liliaceae Beli luk je nas univerzaini narodni z a ~ i n. a jedro dete Da ulicu. kao sredstvo za bajaDje. Iskonsko verovanje u lekovitu. 2. dakIe. 1. zastitnu i madijsku moe belog luka zaoralo je duboku brazdu u materijainom i duhovnom 'livotu na~eg naroda. poklopiti. zenskojasen. . al i vge tan ina. artiSoke i breze i zuba~e. ~ki Narodna lmena: bijeli jasen. ino7. manitola. reu· matizrna i uloga. kIj u ~le 3. Za vreme raznih epidemija titiusa. obi~ni jasen. kuge. tanina. kao pod 1. veliki jasen. elar· skog ulja (svega oko 0. Upotreba.228 LI!CI!NIB BIUI!M Sastav. uvek se negde u odelu iii oko tela 'krilo malo belog luka (amajJija). beli Iuk je lek za sve.U kori su nadem gotovo isti sastojei. Nema u nas seoske kuee koja De sadi luk. Beli luk se gotovo redovno jede i stavlja kao za~in u razDa jela.Na Zapadu se list mnogo koristi za l e~enje artTita. lu~kojasen . ostaviti 2-3 sata i popiti u toku dana pre jela u viSe doza . gume. slobodne i vezane jabu~De kiseline. jasen. oko 17"10 belance· vinastih i drugih materija. sirotinjska h ran a I najvazniji p r t v c! n t i v nil e k. nes to fitostcrola i kumarinski heterozid fraksozid. g!ikoze. Iu· BELl LUK Allium sativum L. U ulju ima oko g% neosapunjivih supstancija.nevidljivih opasDih sila«. U narodu. prema kome se ima vrlo veliko i nepokoiebijivo poverenje. a osapunjive se sastoje uglavnom (93"10) od glieerida nezasieenih masnih kise· lina: oleinske.

neko pomislio da je sve ispravno ~to je u njoj . lekovito dejstvo vrlo mnogostruko. a narocito u XIX veku gotovo potpuno izba~en iz farmakopeja. Kao sto u skolskoj. kao ~to su beli luk. bez nauenih pretenzija. Kad se ima u vidu da se u novije vreme beli luk i nau~no ispituje u hemijskim i mikrobiolo~ kim laboratorijama. ali je u poslednjim vekovima. lek. zacin. kao ono noj. trava-iva. iako usmena. od kojih su se i narodi na raznim kontinentima hiljadama godina ~ titili i leeili na primitivan na· ~in belim lukom. gorocvet ad ukr ajinskih seljaka . Tome treba dodati jo~ i onu ~ iroku pol i val e n t nos t bel 0 g I u k a. .. u farmaceutskoj industriji i na klinikama.iv nadrilekarstva. i una· rodnoj i u nau~noj medicini poslednjih godina beli luk se upotrebljava za le~enje znatnog broja vrlo raznovrsnih bolesti. p rimlj ene iz narodne medicine : digitalis iz Engleske.i tacniji i objektivniji sud 0 njoj i preduzetJi uspe~nije korake prot. mozda.BEU LUK 229 Malo je naJih domacih biljaka kojima se pridaje tolika vatnost i " koje se ima tako nepokolebljivo poverenje kao prema be/om luku. a ' ponekad i kao madija.. nje. a naro~ito u II svetskom ratu i posle njega poeinje pravo naueno prouCavanje belog luka zajedno sa izvan· rednim radovima na izueavanju i otkrivanju bakteriostatienih lekova tipa pe· nicilina. nepisana. Tek u I. antibiotika (vid. tako bogate riznice vekovnog iskustva steeenog u bedi i nevolji. streptomicina. da su dobijeni rezultati u le~enju mnogih bolesti. narodna medicina. kantarion i druge. nana. dakle. kicica. ipeka. ne sarno kao biljke koja se istovremeno u nas upotrebljava i kao svakida snj a hrana. eaulmogra od Indusa. koje se danas upotrebljavaju u nauenoj medicini i koje Jmaju ogroman znaeaj za terapiju. Nairne. kuana od starosedelaca juZnog Brazila. onda ima jo~ vi~e razloga da se on prouci. nikacl nije napustala beli luk. Kad se ima u vidu jo~ i ta okolnost da je beli luk svima nama vrlo dobro poznat i pristupacan. nego ga je vekovima upomo i tvrdoglavo euvala i prenosila s kolena na koleno. Naprotiv. kako iznutra tako i spolja. veterinare i farmaceute . kininova kora od starosedelaca Perna. poglavlje Fitoncidi). tako ni u narodnoj nije sve rdavo i pogreSno. Pred narodnom medici· nom se ne smeju zatvarati oei i. a ko otvorimo dana~ nje knjJge i udzbenike za medicinare. Ne. Ne zelimo ovde da hvalimo sve ~to je u narodnoj medicini da ne bi. zabadati glavu u pesak. lincura. karnilica. odoIj en . to nikako! Ali smatramo da je vee krajnje vreme da se pristupi naucnom prouCavanju na~e narodne medicine. A dotle ce svi nasi napori biti sarno nagadanja i dosta eesto pogre~no mmje. a pre svega u narodnoj m edicini. pogotovu one koje na· rod ve kovima uspesno upotrebljava i u koje je stekao veliko i nepokolebljivo poverenje. Jer naj pre treba da ispitarno do mace lekovite sirovine. narodnoj ishrani. onda se jo~ vge nameee potreba za prou~avanje upotrebe ove biljke u narodnom zivotu. nauenoj m edicini i farmaciji nije sve jasno i nepogreSivo. vee i zbog toga ~to je Ii njegovo fi~ iolos ko. Tek od onoga dana kad budemo d ob ro upoznali nasu na rodnll medicinll. Iz istorijskih podataka vidi se da su i u starom i u srednjem i dugo vremena u novom veku beli luk prJznavale za lek i sluZbene medicine raz· nih naroda . Uosta!om . tvrda razena glavnica ad naroda u Srednjoj Evropi. videcemo da su mnoge droge. moei eerno donet.

Beli luk je dobar protiv svake bolesti. tvrde na~i planinci i brdani.. ~to se vidi j po tome ~to ga propisuju njihove farmakopeje kao obavezan lek u apotekama za izradu tinkture i drugih gaIenskih preparata. ta smesa se stavlja bolesniku na tabane i cesto menja. Godinama sam pio vodu iz Dunava. Neki daju bolesniku da pojede maio od te smese.'. spanaca i drugih jela s mnogo belog luka. . Osim toga.« oNema tog proliva i sl'dobolje koji se ne mogu jzleeiti belim lukom i hrastovom korom. MasJi.230 LBCBNm BlUBM Svi navedeni i mnogi drugi. poeev od raznih sosova. Narocito ga je debro jesti izjutra na gladno srce zajedno sa kiselim mlekom: u ovcije kiselo mleko natuca se belog luka d to jede s lebiom. koja -je cesto plavljena i zbog toga ima mnogo moevara i nezdravih bunara. lupanja srca itd. ocedi i pije zajedno s mlekom . nesvestice. Beli luk upotrebljavaju i za leeenje organa za disaltje. pa sve do potapanja iseckanog belog luka u rakiju iii u alkohol. nervoze srca.nov list. cim luk izgub i miris. Najzad. na front. tifusa i svih drugih bolesti koje se javljaju kao posledica poplave i nezdrave vode. Mlada hrastova kora se ceo dan kuva u vodi u novom loncu. ba~ kao pravi lek (tinktura) kupljen u apoteci na lekarski recept. Oim se kod 'n as pojavi :neka zaraza. uvek mi je moja baba slaIa slanine i belog luka na Pijavu. Tu se ddi desetak dana i pije u obliku kapljica. Leti kod nll!S u ritoVlirna bilo je mnogo trbobolje i groznice i deca su mnogo umirala od te rdave vode. manje vaZni razlozi su nas rukovodili da pristupimo up 0 red nom pro u c a van j u up 0 t r eb e una rod u jed n e t a k 0 va z n e 5 i r 0 v i n e k a 0 ~ t 0 j e bel i I u k. uvek ce se naCi neko od starijih i iskusnijih da mu preporuei da jede bell luk: stucan beli luk se pome~a sa sircetom ili s medom. koje prodaju mnogim zemljama pod iz· mi~ljen.tvrdi stari P. ne treba precutati cinjenicu da beli luk kao lek priznaje i naucna medicina nekih ddava. . jendeka i ritskih jama. ne bi mene danas posle osamdeset i toliko godina sunce grejalo. iz bara. eim neko poene kijati i ka~ljati.im imenima. euvajuci kao dete tude ovce i svinje. Upotrebljavaju ga na razne naeine. imela ·i beli 'I uk su danas u mnogim nasim gradovima narodni le kovi protiv arterioskleroze. barske groznice. i nikad nisam bio bo1estan. gotovo svi stanovnici tih krajeva tvrde da je dobro jesti beli luk kao preventivno sredstvo protiv maIarije. UPOTREBA BELOG LUKA U NARODNOJ 1y1EDICINI . Smiljanic iz Kaca. »Kad sam ja bio soldat u prvom svetskom ratu. . U sremskoj Posavini. odmah se po vozovima. U gradovima znaju za upotrebu belog luka za leeenje obolelog srca i krvnih sudova. tramvajima i skupovima mnogo oseca miris belog luka.. iz jugoistocne Evrope vagonske kolicine belog laka za proizvodnJu raznih patentiranih preparata od belog luka. velike fabrike lekova u tuc1ini kupuju. Da n<ije bi~o belog luka i 's lanine. Protiv kolere i tifusa dobro je svaki dan jesti beli luku . rutvica.

Kad n eko mnogo nazebe. Ako glava pantljieare ne izade. To i skolska medicina 5 uspehom prime· njuj e za lecenje detjih glista (oksiura). I naucna medicina dajl" posle anthelmintika gorku so iii. pa ga boli glava i celo telo. ra. sam iii zajedno s drugim narodnim lekovima. ricinusovo ulje za ci scenje. Dobar apetit se vrata upotrebom belog luka. muke. U sajka~kim selima u Batkoj ovako se leci g/avobo/ja i nesvestica: dYe ~ ake belog luka utucati i pomesati 5 dovoljnom kolitinom blagog vinskog sirceta. Za dan·dva svi ti Ijud i dobiju takve prolive da postaju potpuno nesposobni za rad . subase (poljski cuvari) i poljski radnici. tri iii tri puta tri . »NiSta nije gore nego kad se za vreme zetve neko prevari pa se najede sunke iii liZezene slanine. Mora jedno tel jade po vaseeli dan da mu vuce vodu za pice. Coban i. a onda ga po celom telu nan1aza ti finim zejtinom. prelije cistim vinskim sircetom i kupovnim zejtinom i izjutra odjedanput na gladno sree sve pojede. Luk se oljuSti i is tuea u tucaniku . treba mu odmah dati ca· sieu vina iii rakije da ne bi lek povratio. tim je bolji. is ti lek na isti nacin treba ponoviti kroz dva do tri dana .specijom« celog treba dotle snazno trljati dok mu koza ne pocrveni. Niko ga ne moze napoj iti. Protiv glavobolje. Bundevino seme je narodni lek protiv crevnih p arazita. Sto je luk ljuci. U raznim selima u Sajkaskoj ovaj lek se razlic ito spravlja i upotrebljava: . da se njim trlj aj u slepoot nice. dakle. tabane i dlanove. Raso je odlicno. Gradani i skolovani ljudi u selima cesto znaju i za klistiranje dece mlekom u kome je prokuvano nekoliko tesnjeva belog luka.SEW LUK 231 I ne ke z i v t an e b 0 I est i lete belim lukom. dobro utopliti i dati mu pola litra kuvanog toplog cmog vina 5 biberom da se u postelji preznoji. Slicnu upotrebu belog luka zabelezio sam u mnogim selima u Batkoj... U to se umatu tiste bele krpe i stavljaju bolesniku na teme i relo. n a njivi prokisne. tako mora biti da bi bilo leka). To radi i skol· - . Srbiji. upotrebljava se pro t i v ere \' nih par a zit a. gadenj a (trudnih zena) i sipnj e upotrebljavao se ovaj lek: u tuca se dos ta belog luka i zeze (!is ta koprive) i pome~a 5 blagim sireetom. mena. Beli luk. kalu pOljski radniei.« . najkrupnije i najjedrije glaviee belog luka (iii devet najsitnijih glavica. Posle pola sata se popije sto viSe rasola. Belim lukom Ieee 0 r g a n e z a va r e n j e. Ovo je dobro da se miri ~e . Bosni j u drugim krajevima. Bun· devine seme je jedini nas anthelmintik koji nije otrovan za toveka i domace zivotinje. Ako je oboleli gadljiv. a dobro j e tom s mesom protrljati slepootnice i vrat i stavljati je pod nos da j e bolesnik duboko udiSe. da se stavlja na glavu.. Jedno 5 drugim se pomesa. trojstvo.i zaberu se tri najlepse. eventualno. Deci se daju manje kolicine ovog leka. ali je raso mnogo prijatniji. Jos viSe se beli luk sma· tra kao preventivno sredstvo za jacanje trbuSnih organa. pas tiri. Banatu. Zatim se dYe pune sake bunde· vinog semen a oljus ti i isto tako sitno istuca. onda ga tom . Beli luk upotrebljavaju i protiv neuredne st~· lice. bezbolno i vrlo prijatno sredstvo za ciSce· nje . vra t i celo telo. ncsves tice. narotito za vrem e velikih lelnj ih zega smatraju salatu od krastavaea 5 belim lukom i ki· selim ml ekom za najzuraviju hranu. Ovaj natin je veoma blizak upotrebi anthelmintika u naucnoj medicini. lek koji pocinje da priznaje i nautna medicina. vratne file.

presnog ili kao zacina u svim jelima. uvel::e i u podne da jede pomalo belog luka i slanine. • Ustobolju na Ijudima i na domacim zivotinjarna leCili smo belim lukom u sircetu i plavim kamenGm. na suncu ili pored vatre osu~e i zatim peru onom smesom od belog luka. bolje jede i brle ozdravi. Belim lukom. Nekad je u Voj\'odini i drugim ravnil::arskim vodoplavnim krajevima bilo mnogo \' i~e oboljenja od crevnih parazita. le~e i razne k 0 1. cubra i drugih zacina koji svi manje ili vise deluju kao lekovi protiv crevnih parazita. mi ponesemo bocu tog leka i svakom volu dobro .tvrdi jedan inzenjer . poreklom sa Cakora iznad Peei. To bolesniku otvara apetit. jo~ ponegde i danas. Jedan 'n aseljenik iz okoline Novog Sada. Da mu to ne bi dosadilo i da rnu se jelo ne ogadi.232 LECI!Nll! BILII!M ska medicina. umesto vode da pije I::aj od hajducke trave. Jer higijenske prilike bile su nekad u nas jadne i mizerne. Kad god podemo u voliju u rit. neb 0 Ie 5 t i. »Kosopad sam zaustavio i izlecio mafuei belim lukom nekoliko dana. Mozda je.drugoj dangubi i veselju« svi gosti 1 domaei vade iz dZepova semenke od bundeva. po nekoliko puta dnevno mesto na glavi sa koje mi je kosa po~ela naglo opadati.u prvom svetskom ratu CUO da je beli luk lekovit 1 da starijim ljudima popravlja vid. a ne kupaju se: mehur pukne. nove se . Iju~te ih i jedu zajedno 5 belim lukom. I danas se na gradskim ulicama prodaju semenke od bundeva. bolesniku treba davati i kiselog mleka. Kraste se pafljivo operu vodom u kojoj je iskuvana orahova Ijuska. a na m estima gde su bile kraste javlja se mlada lepa koza. da beli luk obnavlja i jal::a krv. sa ili bez plavog kamena. jer niko nije imao nuznik. i smatra se da je to najefikasniji i najmanje opasan na~in isterivanja decjih [(lista.veti jedan stari Bal::vanin. kao i cesta upotreba belog luka.natrljamo celu nju ~ku tim lekorn. Sitno se utuca dosta belog luka i pome~a sa sircetom od crnog vina. ne javljaju. u Nov~icima. eto. sede lj'-i i . konjskog bosiljka. a stoka je sva i ~ la na pa u. to bila neka preventivna mera. kazu. zatim majkine dusice. Pre toga se u tom sircetu rastvori parce plavog kamena. Tako su se fekalije (izmet) nesmetano raznosile i zarazavale ljude i domace zivotinje. Na svakom oprelu i selu . Kafu tame kod mene. Nekad je bio obicaj. a to je. da se preko zime jedu pe~ene semenke od bundeva. a nikakav drugi lek mi nije mogao pomoCi« . radili su i u onim mestima gde je nekad bilo mnogo pa~njaka i rogate stoke. igericu ovako lece: bolesnik treba svaki dan izjutra. pa 5e uhvati krasta (verovatno je to impetigo). kao ~to je naj~e~Ci slucaj s decom na selu i 5 Ijudima koji rade u pra~ini. pa se opet su~e na isti nacin ina· maf u ulj em iii ma~eu . rosi rj sini se. . izade tuta voda. u zajednici 5 nekim drugim n arodnim lekovima.« Bolesnu d l. tvrdi da bolj e vidi otkako jede beli luk: . . plavog kamena i vinskog sirceta. I to je jedno pitanje koje treba u nas prouciti. Ovaj lek pomaze onima koji se leti okra stave. Drugog leka za njih 11a selu nije bilo. Leti mu davati salatu od mladih krastavaca 5 kiselim rnlekom i belirn lukorn.Meni je 83 godine i jo~ dobro vidim i sve mogu da radim. To isto. jer sam . nesvesna predohrana protiv crevnih parazita. Posle nekoliko dana kraste pol::nu opadati.

kao i os tale droge slicnog hemijskog sas· tava. Na~i Ijudi u zaroblj eni ~ tvu najvge su traZiIi da im se ~alje slanina i beli luk. To je za njih prava poslastica. Ako neee da pije. samleven iIi stucan beli luk. sla· cicom. tzv. Beli luk dugo zadrii svoju Ijutinu. krsta ili kog dru· gog bolnog mesta. kolena. sastoji od r aznih alifatskih nezasiCenih sumpornih jedinjenja. sokove. dakle. dokle se ne osu~i iii ne proklija u toiik oj meri da nova biljeica iz njega izvuee svu hranu i vodu. imaju manje iii vi~e I jut u k u s. Na primer. sve dok se ne ozledi. zatim b 0 I. »Mi cobani malo j edemo kuvanja. dobij eno vodenorn des tilacijorn posle vrenja smrvljenih glavica. nepostojana supstancij a koju su nazvali alicin. moze se pojaviti manja iii veea ran a iii. odmah poene otpu~tati k a r a k t e ri s tie a n I jut m i r i s. i kasnije ustanovljeno je konaeno da se etarsko ulje. bezbojna. Celog veka smo pored ovaca pa mnogi od nas ne mogu da piju mleko . . jako c r v e nil 0 iii me h u r (piik). Ogledima je utvn1eno da v 0 den ira· stvor alicina ima veliku baktericidnu moe prema iz· ve s n i m m i k r" 0 r g an i z rn i m a. ren i druge sliene. gotovo neprimetan miris. Iomiti. Od 1844. IZiUzetak je bela slacica. u najboljem sIueaju. e a k [ u r a z b I a ze· . onda se ta sme~a zagu~i mekinjama i dll zivini da jede. Odavno je poznato da se iz belog luka destilacijom pornocu vodene pare moze dobiti etarsko ulje karakteristicnog i svojstvenog Ijutog rnirisa na beli luk. kad se zv a cui jed u. slacica iii neka druga sliena sum· pornoglikozid na droga zaboravi da skine s ramena. jer su verovali da ce ih to saeuvati od bole~ tina i da ee se vratiti svojim domovima.. narocito zuti pasulj. Cobani i ratari peku prienice od hleba. iz belog luka je pomoeu vode i alkohola. nakapIju prlenu slaninu i przenicu namaZu belim lukom. Piktije bez belog luka rrisu nikakve. 2:ivimo od hleba. brzo gube Jj uti miris i ukus . U tom pogledu. raznim dmgim vrstama luka i mnogim drugim biljkama koje ne· m aj u mirisa dok su cele. a kad se ozlede. To je sIueaj ne sarno sa zrelim glavicama belog Iuka nego i sa celom zelenom biljkom. . riblja eorba i mnoga druga gunnanska jela uvek imaju i belog luka. cia ne bi tivina lipsavala. sirotinjska hrana . a ako se beli luk. I beli Iuk i druge vrste luka. Tek 1944. slacica. pocinje proueavanje hemijskog sastava tog Iju· tog ulj a. rotkvicom.BEll LUK 233 U 2:ablju r u okolnim selima.pritajll pastiri u Baekoj i Banatu. Hemljsld sastav. kidati iii tucati. otpu~taju Ijut miris sumpornih jedinjenja. Godine 1892.« . Kobasice i drugi kobasiearski proizvocli. je r proizvod hidrolize sumpornog heterozida bele ~Iacice. Na· protiv. izazivaju najpre osecaj top lin e na mestu amp Ii· kacije. sin a I b 0 z i d. rotkvom. Cim se poene rezati. slanine i belog i crnog luka. daju joj da pije sirce u kome ima malo belog luka i plavog kamena .p otrebajava za izradu »slacice«. senfa iii rnutarda. karakteristienih za sve droge koje sadrle sum p 0 r neg I i k 0Z ide iii sumporne heterozide. ren. zbog eega se ona i \l. nego sarno Jjut ukus kad se seme bele slacice samelje i vodom pokvasi iii kad se zvace.Beli luk ima vrio slab. god. izdvojena jedna uljasta. postoji slienost belog luka s renom. god. nije isparljiva sups tancij a i zbog t oga se ne oseca Ijuti rniris. a zatim destilacijom pomocu vodene pare pod smanj enim pritiskom. Kad se dde na koti. Posna jela se u vek zaeine beljm lukom.

ako se 10j suspenziji doda ma lo ~u spenzij e nes tab ilizovanog sam levenog luka. .e antibakte. protiv hronicnog bronhitisa. neprijatnog mirisa i n i·s ke tacke -klj<ucan ja. str.ri. neozleden. kao cfikasno antisepticno preventivno sredstvo protiv raznih zaraznih boles ti (ti fus. ona nema an tibakterijsko dejstvo.ovrsnije upotrebljava u naucnoj medicini. Uost a lom. koli-bacila.I uka nacirui vodena supstancija. Posl!! toga se iscedi i filtruj e. vee da je jedan od meduproizvoda fermentativnog raspadanja nekog veeeg jedinjenja. koj i je glavni sastojak ulja b elog luka. godine. UPOTREBA U NAUCNOJ MEDICINI Beli luk se sve viS" i razi:J. dakle. arterioskleroze i decjih glista.Pea esel gram a belog luka se isitni i maceruje 10 dana u 100 g sir6eta. izolovano je iz glavica belog luka novo jedinjenje Ii nazvano aliin. Osim galens kih . LEKOVI IZRADENI U APOTECI I FARMACEUTSKOJ INDUSTRIJI Lekovi od belog luka . streptokoke. Kad se o d ovako 's tabilizovanog . god. i ranij e su ana lLticari primet ili ovo: 'kad sc svez.e i kolere..Dvesta grama osusenog istucanog belog luka prelije se 1 Iitrom 900/o-nog a lkohola i posle 20 dana. piogenesa.000 do 1 : 125. dizienteri. grip. (Propis Fram:uske farmakopeje od 1937. velikog i obicnog kaslja kao ekspektorans. 1947. uzimaju se pre jela.. difterija. . Macerat. protiv p eruti i opadanja kose i dr. Dvesta grama oljustenog i iseckanog belog luka se drzi deset dana u 1. da je oksidacioni proizvod dialildisulfida. '11 o bliku 'iglicastih kri stala bez mirisa. odlije 5e i profiltruj e. Tinktura je 2()<>: . u obllku kasice za leeenje cireva i uboja. Dobija 5e tecnoS1 rota kao 6ilibar. al'i ako ·s e njegovom rastvoru dod a ferment a l i n a z a iz svezeg luka. antibakterijsko dej stvo je vrlo veliko p rotiv streptokoKusa. Sirce. Upo treba u nau cnoj m edicim uglavnom ·s e poklapa sa primenom u narodnoj. Vee 1947. kao stimulans zivcanog sistema (u SAD). enzima . Ulazi u sas tav raznih prepar ata za izazivanje apeti-ta. go d. mirisa na beli luk. bacila tifusa i dizente rije. za jacanje. . protiv visokog krvnog pritiska. formula alicina. iz luka 5e ne moze dobi ti alicin. 1023).234 LECBNJE BlUHM n j u 1: 85.000 alicin pokazu. kolera).000 grama 600/o-nog alkohola. a za vrem e II svetskog rata i za sprecavanje zagnojavanja rana. bacili litusa. u tvrdena je hemijska grada. Iste.ni alkoholni ekstrakt. Aliin nema antibakterij ske osobine. izraduju se i preparati '11 farmaceutskoj indwotniji.stvo prerna nekirn grampozitivnirn i gramnegativnim mikroorganizmima: stafi lokoke. Dokazano je takode da alicin ni je prvobitna supstancija belog luka.sko de. ceo luk p rethodno s tabiliizuj e aLkoholnim parama (uniSti se time enzim ali7Jinaza). uz cesee mesanje. odmah se javlj a jako baktericidno dejstvo.

Daje se u obliku draieja (tableta oblozenih ~ecerom) i to za lecenje crevno-zeludacnih oboljenja po dye dra!eje. sirceta. Alizatin je specijalitet ~vajcarske fabrike lekova . isec.Iz zemlje izval1ena.Sandoz«. Za lecenje oksiura (decjih glista) daje se u toku tri nedelje deci 3-4 puta dnevno po 1 tableta. Skuvan za klistiranje 7-30 g. Daje se u zelatinoznim kapsulama zbog neprijatnog mi-risa i ukusa. ako posle prve ne bi do§lo do izlecenja. pa cim se ovla!i. jakog miri. Aliokaps je etarsko uJje belog luka koje pod tim patentiranim imenom prodaje tvomica biljnih lekova . . osu~i na blagoj toploti do 400c i cuva na hladnom mestu u dobro zatvorenoj posudi. a narocito u slueajevima di· zenterije i prekomernog pu~enja kad nas. Seeeriema.i i filtruje. sve!a biljka (200 g) u avanu se zdrobi i \Sok iscedi. nadimanje usled gas ova. Sirup se moze spravHi i na ovaj na~in: 80 g smrvljenog belog luka greje se 1 sat u zapu~enoj boci sa 650 g vode na 36-380C.O~gcen.O~~~n i ~seckan beli luk se pom~a s jednakom koli~inom alkoh?la i ostavi da se macerira 8 dana. Po 30 g u obliku infuza. sirupa iii ~ecerleme. ungtava crevne otrove i cisti crevnu floru. doda 1. Zatim se isced. za lecenje arterioskleroze iz pocetka se uzima 10-12 draieja dnevno. dobija se destilacijom pomotu vodene pare iz sve!ih glavica belog luka. Po 30 kapi ekstrakta triput dnevno. Alkoholafura. po~to je higroskopan (privlaci vlagu) .Maoaus« iz Drezdena. 3-5 puta dnevno. preparat sadrli sve lekovite sastojke belog luka vezane na ak· tivni ugalj. hronicni katar creva sa svim posledicama koje usled toga proiz· laze: nemanje apetita. . a posle nekoliko dana po 6 komada dnevno. Pet grama ove tmkture pome~ane sa 95 g obi~nog sirupa daje dobar i postojan preparat. macerata iii alkoholature 2-3 put a dnevno.sa na bell luk. Indikacije: akutni katar creva nastao usled hrane. DOZE BELOG LUKA Po 20-30 kapi tinkture. Po 20 g soka dvaput dnevno. Prasak.tanu 'PoremecajJ u crevima. zaraze. Posle svakih sedam dana uzimanja daje se gorka so na cgcenje.BIlU LUI( 235 Etarsko ulje. . pa se taj 's ok pome~a sa 1 litrom 90%-nog alkohola. Lekovitiji sirup se dobija ako se umesto alkohola iii vode upotrebi sirce (oko 6% sircetne kiseline). ne uzima se nedelju dana i opet nastavi kao prvi put. pa se posle mesec dana pre kine. Po navodima te fabrike. jer se alicin bolje saoova u kiseloj sredini. a starijima po 2 tablete. Sirup.300 g ~ecera iii 1. Prednost mu je u tome ~to nema neprijatan miris i ukus. SVeZeg luka iii pra§ka ~ g.Pedeset grama belog luka se sitno stuca i zatim dobro pome~a sa 100 g ~ecera u prahu. . gubi lekovitost. toksina. Posle mesec dana kura se ponavlja.lmn i na blagoj toploti (do 50oC) osu~en beli luk se samelje u prah i odmah hermeticki zapakuje.500 g meda i procedri kroz flanelsko platno. Po preporukama same tvomice alizatin umiruje creva. odllje se. .

reurnatizma. za~inske i otrovne droge. koji su bili neposredan povod otkricu Amerike. induskim svetim knjigama. N a u c n a vet e r ina. mr~avosti i op~te slabosti. mogu prema ja~ini delovati kao rub e f a c i j e n c i j a. protiv vrenja pri aku· tnom nadimanju goveda. Najvi~e su upotrebljavall luk. Induski sve~tenici bili su prvi lekari i apotekari. Svi ovi pustinjski iii polupustinjski narodi. sredstvo za ja~nje u slucajevima velikog broja bolesti: nemanja apetita.a. lIkoIiko su dalje ~irili svoju vlast i trgova~ki uticaj. Na taj lla~in. izazvace na kozi phlkovc i najzad kao pus t u I a n c i j a. tj. pa je razumljivo da je le~enje i davanje lekova obavljeno . karanfilica. izazvace rane i zagnojavanje. aromati~e. zbog koje su vodeni toliki krvavi imperJjalisti~ki ratovi.236 ll!CI!NJI! BIUI!M U2!ima sc malo sirupa od vBanja iii ribizla iii sa mlckom. vremena koliko se na jeduom mestu drli. god. protiv nastupa i proliva konja.uz primellu tajni. izazvati crvenilo na kozi. U Vedama. Persijanaca i drugih. Jevreji. avo je sasvim opravdano. Starj Egipat bio je od ogromnog uticaja na cclokupnu kulturu Jelina i drugih starih naroda. koznih belesti. spominju se lekovi. upotrebljavan je kao op~ti tonik. Vavilonaca. a u jacoj d01li i ako se duic drle. hemoroida (Suljeva) i dr. uglavnom oko Nila.Beli luk se daje protiv crevnih parazita u obliku klistira. morskog ora~Ceta i drugih skupocenih za~ina. slozenog ritual a i rasko~ne ceremonije. molitava. beli luk je bio cenjen kao lek protiv raznovrsnih bolesti. kMlja. E g i pea n i su znali za mnoge lekovite. U s tar 0 j in d u s k 0 j me die i n i beli luk jc bio vrlo cenjcn lek. jake zacine i mirise sa Istoka. U pocetku. a upotrebljavali su ga i kao Ijubavni napitak. jer se u sir~tu alicin najbolje drli. delova~c kao v e z i k a nc i j a. naj~e~~e stucan u sircctu. sve su vBe traWi skupocene droge jakog fiziolo~kog dejstva. Indusi. crvenilo i upalu. kad se stave na koZu. kao proizvodi hidrolize sumpornih glikozida. dok su bili mali i sjroma~ni. Istorija_ . sve u zelji da se evropske sile doeepaj u bibera. zadovoljavahu se Iekovitim sirovinama iz svoje flore. pa je takav lek i najaktivniji. To su sredstva koja prouzrokuju. pored ostalih i mnogo cenjeni beli luk.Bell luk je. manjc-vBe sto~rski i nomadski. Beli luk dolazi u farmakolo~ku grupu lekova koji izazivaju d r a z en je k 0 z e. U toj daJekoj zemlji. tj. cimeta. medu njima i beli luk. prema ispitivanjima mnogih nau~nih istraiiva'. madija. jer vidimo ida· . protiv smrdljivog bronhi tisa i plu~ne gangrene. U Eberovim Papirusima (oko 1500. gde je flora tako bujna j raznovrsno i rasko~no bogata i gde je zbog toga i njihova materija medika mnogo bogatija od na~ih evropskih. Taj njihov ulicaj osecao se i kasnije kroz ceo srednji i novi vek na sve narode oko Sredozemnog mora do dana~njeg dana. Egipcani i drugi narodi gajili su bell luk vge vekova pre na~e ere kao hran· Ijivu. Pre svega. u Indiji. upotrebljavali su gotovo redovno beli luk. cd vrste zivotinje i uzrasta. nekrozu tkiva. vrste. za lak~e i bolje prezivanje preZivara. . zacinsku i lekovitu biljku. Stari Kinezi. lo~eg varenja. pre na~c ere) spominju se razne lekovite hiljke. kao i sla~ica i druga sli~na sredstva koja imaju swnporna etarska ulja. od njene osetljivosti. beli luk. Fcni~ana. Jevreja. Kasnije. za radni svet. a beli luk je os tao za sirotinju. JaCina te nadrafljive reakcije zavisi od koll~ine. tj. Na~ narod i narodni lekari: svcz luk uz svako jelo 5vaki dan. veoma s tar a k u 1 t urn a b i I j k a.

najvi~e uptrebljavaju beli luk kao svakida~nju hranu. Lonicerus (1564. luk-Ce~ njak. ~ni luk. Virgilije spominje upotrebu iscedenog soka iz belog luka i majkine dusice: zeteoci kosa~i treba da se namaZu time ako zele mimo i bezbriZno da se u podne odmore i otpo~inu.. kao.BELl LUK 237 nas da narodi oko Mediterana. lek. za plebs. beli luk i emi hleb ostadose i dalje za sirotinju. jer ih onda zmije nece ujedati. najviSe fine aromatic!:ne za~ine i mirise iz pokorenih zemalja Azije i Afrike. lukac. ~san-luk. Za Plinija Starijeg (23-79) beli luk je univerzalni lek. Slavni medicinski pisac i lekar rimskih legija. luk. za urec:tivanje stoliee i poj aeavanje mokrenja. Znali su i upotrebljavali uglavnom k upus. lako su zabranjivali pristup u hramove onima koji su j eli beli luk (nazivali su ga . Plinije piSe da Egipcani pol a z u z a k let v u spominjuci pri tom beli i crill luk. C!:ini i madije. rotkve. j svi drugi primitivni i siroma§ni naredi. Orfej spominje beli luk. ~oviti luk. Stari Egipcani su mnogo eenili bell luk. kao dYe s vet e i ~ u dot v 0 r neb i I j k e. OIaC prakti~ne iii galenske (-armacije.smrdljiva ruza. za~in i hranu skromne i malobrojne sirovine svog kraja. dakle. dok ne osvojise zemlje i gradove izvan male rimske drlave i Italije. a naro~ito oni oko njegovog isto~ng dela.. kao sto su. a s medom. protiv lisaja i nekih drugih bolesti. bel i i ern i I u k. Dioskorid navodi beli luk kao lek protiv erevnih parazita. ZahvaIjujuCi preventivnoj moci belog luka. smatraju ih. G rei su takoc:te mnogo eenili luk. uostalom.cesan. Kolumel (I vek) spominje upotrebu belog luka kao Ijubavnog napitka (afrodizijak). Narodna Imena za beli luk: bijeli luk. --_. Hipokrat 'll svojim de lima navodi beli luk kao lek protiv erevnih parazita. Kasnije. u~inili j 7. u mocnoj i ogromnoj Rimskoj Imperiji. Katon tvrdi da se Rim jednom spasao cd kuge zahvaljujuci preventivnoj upotrebi kupusa. srcdstvo za uredivanje menstruacije i protiv ujeda zmija (beli luk se pije u vinu) i protiv uj eda besnog psa (polaZe se na ranu) . Pome~an s uljem i solj u. U Bibliji se spominje jedno jelo od belog luka i sireeIa koje se davalo kosa~ima. .. I on ga zato preporu~uje Rimljanima (i u kupusu. godine) preporu~je beli luk protiv glista.. ~njak. uspelo je grac:tenje piramida. upotrebljavahu za lek. a spolja za Je~enje raznih kolnih bolesti i peruti na glavi. preventivno sredstvo. saransak. . za~in.ivali skupocene droge jakog fizioloskog dej stva. Celzijus ga upotrebljava protiv tuberkuloze i groznice. utonula u mrak i neznanje. ipak je malo lekovitih droga koje su toliko po~tovali kao beli luk. A rap ski Ie k a r i u S'I"ednjem veku mnogo 's u doprineli sirenju upotrebe belog luka za lek. u renu isla~ici jma sumpomih Ijutih sastojaka sli~nog sastava i fizioloskog dejstva) . luk. kukurek i druge biljke kao lek. ). uostalom..a mnoge druge droge za koje do tie nije mala tada~nja nazadna Zapadna ~vropi1. i prvi Rimljani.U po~etku. pa kaZc da je malo bolesti koje mu mogu odoleti i da je narocito dobar za zaustavljanje ka ~lja. ~snjak. On ga upotrebljava kao sredstvo za urcc:tivanje stolice i protiv kolika. a vlastodrsci pocese sve vise upotrebljavati i prekomemo ui. kao i raznim vrstama luka. Rim I jan i.. Galenus navodi beli luk kao najomiljeniji narodni lek protiv svih bolesti i zato ga naziva »seljaC!:ki terijaku. jer su sprecene zarazne bolesti. dobar je protiv ospica.

cmi papar. Biber je svojstvenog. skoro srcolikih listova i. Gaji se kao cvere zbog veoma krupnih. Br. zbog cega se moze upotrebiti za dezinfekciju mokracnih puteva. Cela biljka je opora zbog obilja tanina i drugih polifenolskih jedinjenja. sjajnih. vrlo prijatnog i aromaticnog mirisa. Saxifragaceae Trajna zeljasta biljka sa Altaja i Dalekog istoka. gde se i gaji. . U listu ima do 15% arbutozida. a osobitog.238 Ll!CBNII! BUJEM BERGENIJA Bergel1ia cordifolia A.Piperaceae (crni ·biber. socnih. To je dugovecna poviju~a koja raste u tropskoj Aziji. ekcema i drugih koznih bolesti. ali se sme uzimati upola manje. kao i u ostalim tropskim predelima. koji se jace oseti kad se plod samelje i pra~ak stavi u klju· . BERGENUA BIBER Oswen nepotpuno zreo plod biljke Piper l1igrum L. dakle. zbog cega se upotrebJjava u narodnoj medicini za lecenje proliva. lepih Micastih cvetova koji se javljaju vee u februaru. karabiber). ljutog i toplog ukusa. dvaput vBe nego u Listu medvec:teg grozc:ta.

Spolja se ponekad daje s Ijutom paprikom (Linimentum Capsid compositum) kao sredstvo za drafenje koze..BLAZENl CKAU. .Raste u primorj-u. Listovi su duguljasti. . Kad se tuca i melje.. BLAZENI CKALl malo sluzi. SIKAUNA 239 talu vodu. zbog cega je biber nekad upotrebljavan protiv grozniee. naj~e~ce po suvirn mestima. Rasprostranjenost. VBe ga ?otro~. duboko perasto deljeni. Upotreba.Gornja polovina biljke u cvetu (Cardui benedicti herbal.5% eta r s k 0 g u I j a.. Biber je i danas jedan od najvafnijih i najskupljih z a ~ ina.tae DvogodBnja iii jednogodBnja zeljasta. SIKALINA Cnicus benedictus L.i na~a industrija gorkih alkoholnih desertnih napitaka nego apoteke I fabnke Ie· kova. Prvoklasan biber u zrnu. 5-9<>/0 kristalnog alkaloida pip e r ina i 0. odmah padne na dno. od kojih UDU' tra~nji i!Oaju duga~ke bodlje. Sastav. visoka do 40 em. Cela biljka je sivkasto-ruckasta od obilja dlaka. Cvetovi su ruti. ali se bere potpuno zreo plod i oguli sem~niea i srednji sloj . Naprotiv. smole. Aroma bibera potice od etarskog ulja. a lo~ lebdi ili pliva. Cveta po~etkom leta. oko 5% tanina. . Cvetne glavice su pojedina~ne. Beli biber ili bijeli papar poti~e od iste biljke. vrlo bodljikava. Alkaloid piperin ima svojstvo da sniZava ternperaturu. jedri. na vrhovirna ogranaka. obavijene su kruprum ovojnim listovirna.Nedovoljno prouteni gorki heterpzidi (kniein i drugi). kad se spusti u vodu. po povr~ini mrezasti a po obodu o~tro nazub ljeni i bodljikavi. a Ijutina od piperina. nazi va kij an je. na Zapadu se znatno te~ce i raznovrsnije korFstli koo omi· ---_. ali kao poludivlja biljka.8% s mol e (kavicina). BLAtENI CKALJ. Kao lek se malo upotrebljava: za povecanje apetita i kao stomahik. ~iljasti. U biberu ima 1-2. Droga_ . etarskog ulja i razne soli. veoma raz· granata biljka.Kod nas se vrlo retko upotrebljava. zatim ima malo masnog ulja i mnogo skroba.. . - Composi. rede u drugim delovima zemlje.

Bere se eim se pojave prvi cvetovi. Ijutog. sveta sikaviea. Pije se kao pod 1. na udalj eDju oko 30 cm struk od struka. ne eekajuci da se svi otvore. U n arodu se upotrebljava svez rizorn. .BLJU1D. mesnatim. ckalj . Seje se krajem april a. odstranjuje modI1ice od podlivene . pri eemu se javljaju osecaj topline i crvenilo. pli"kova i rana. Strugan rizom se stavlja na uboje. 2. masCu Hi mlelrom cia ne dode do upale. rastresito i plod no zemlj gte. sjajna bobiea zive crvene boje. benediMa. kielce. kraljevac. gorkog. Rizom je cesto upotrebljavan narodni lek protJiv reumatizma i i~jjasa. U redove od 60 do 70 cm. Gorak aromatican stomahik: po 20 g blaienog ekalja. tinkture. Rizom je spolja sivocm.l hladu na promaji. Gorak stomahik: po 25 g blaienog ekalja. Plod je jajolika. rede mladi pupoljci (Tami rhizoma et gemma). hajducice. nepdjatnog i toplog je ukusa. pa se to stavlja kao oblog sa rakijom iIi bez nje. Gajenje 1 berba. eesto u zajednici s drugim gorkim drogarna slienog dejstva. neupadljivjm. dugacka 3--4 m . BllJEM ljeno gorko sredstvo za le~nje organa za varenje. Narodna imena: babino zelje. krtolastim rizomom iz koga izbija tanka stabljika. koja se penje po drvecu. pelena i lincure.KUKA T amus communis L. Iz pazuha listova izbijaju cvasti sa sitnim.Kod nas se De gaji. mesnata. vezu u kitice ~ su ~e '1. BLJUST. korenom se trlja mesto. a na prelomu beo.240 LECENJP. limunove kore i oeajnice. Dioscoreaceae BUUST Trajna poviju~a sa vrlo debelim. bozja plahta. Piti u obliku nezasladenog eaja (10 g Da 200 g yodel na pol a sata pre jela. Rizom moze biti tezak ponekad i vBe kilograma. zelenkasto-zuckastirn jednospolnim cvetovima. biskupova brada. Traii lako. Raste po zivicama i obodima ~uma. a Da Zapadu obavezno. tako da se posle toga obavezno maZe uljem. Daje se u obliku ~aja. Listovi su srcoliki i Siljasti. meki tm. Bubrezni bolesnici ga n e smeju piti. Ili se rizom Da trenici nastruze. pitomi ckalj. 1. na dugim peteljkama. pun lepljivog soka neprijatnog mirisa. trave-ive. benediktova Toza. vina i drugih galenskih preparata.

veliki bob. od tega se javljaju jako povracanje i proliv. Miri~e istovremeno na limun i pelen. U zeienim mahunama je nadeno dioksifenilalanina. visoka 60-140 em. gork'ih matenija. naj cesce po grobljima. sakupljeni u malene glavicaste evasti. Upotrebljava se sli cno pelenu.BOB. beb. kukovina. Cveta od juna do oktobra. Moze se potopiti u ja'k u rakiju (200 g u litar rakije). pa ga zbog toga treba izbegavati. crne kuke.. tanina i flavonskih jedinjenja. Nije dovoljno istralen ni hemijski ni farmakodinamski. BOB Vicia taba L. blju~tina. ce~ce muckaju6i. zmijino grozde. asparagina. - Papimnaceae JednogodiSnja zeljasta biljka. alkaloida abrotina. bobae. u narodnoj medici'lli koristi se caj zelenih mahuna (250 g kuva ·se IS minuta u I litru vode ~ popije u toku dana) za lecenje upale be~ike. - Compositae Trajna mirisna i gorka biljka. Dmga narodna imena: ble. Lislovi su tanki i usko perasto deljeni. Dvadeset pet grama eveta popari se sa pola litra kJ}ucale vode i posle 2 sata oeedi. Sadrii etarskog uJja. leucina. oksitiramina i proteolitskih enzima. Narodna. jer ublazava bolove i pomale izbacivanje kamena iz bubrega. i piti po 1 rak!ij- B021E DRVCE . ali je manje gorak. visoka 60 do 120 em. konjski bob. iseedi i pije protiv akutnog pielonelrita i nefriticnih kolika. Zabelezeni su smrtni slutajevi trovanjem i2 neznanja.Isto tako. poparen 1 litrom kljucale vode u po· klopljenom sudu. Cvetovi su sitni. BOllE DRVCE 241 krvi. Caj spravIjen od 30 g vrhova grancica u cvetu (Abro/ani herbal. drlati 10 dana. I bobice su otrovne (otud narodno ime zmijino grotae). Neoprezni daju pijancima iseecien sok blju~ta. IYljust. Poreklom je iz Azije. zuli. . bjJu~tan. pije se pre jela. a u eve!u bojena materija antofein. prijatnog je mirisa i zbog toga se lak~e uzima. B02:JE DRVCE Artemisia abrotanum L. Bljus/ je o/rovan. Najlak ~e se gaji deljenjem starijih busenova u jesen na rastojanju 70 x 70 em. Sadrii skroba i sluzi u kojoj se nalaze vrlo krupni i vanredno o~tri knstali kalcijum-oksalata koji ozleduju kof u kad se korenom trlja bolno mesto na telu. bluz. erna loza. Gaji se (i podivlja) kao narodno evece. a kod nas se gaji slicno pasulju i gra~ku. Imena: bakla. Verovatno da ima i sleroidnih saponozida. Stabljika je skora odrvenjena. tirozina. blju~c.

Narodna imena: bozja metiea. tanina. corallina Retz. U semenu ima masnog ulja. decora: bUur. ' 0" z" uredivanje menstruacije. a danas sarno u narodnoj medicini upotrebljava se evet. VUCAC Plantago L. brozg. bozja plahtica. devetak. eba bozura za l~enje. crljeni bozur. kraljev evijet. narocito na selu. obrate patnju na bofur. tunkarica. Z. bofuraJ\c.Ranunculaceae Razne vrste bozura rastu divlje i gaje se kao nase omiljeno narodno evece. miri. bozji drvak. Za P. BOlURI Paeonia officinalis (L. Nisu retki slll~ajevi trovanja. kao lek za ja~anje i protiv akutne upale ereva. i tako najlakse dolazi do trovanja. rede krtola i seme (Paeoniae tlos. pored puteva. I ono se nekad u-'Jtreoljavalo protiv epilepsije. Nisu otrovne ni skodljive. etarskog ulja . muski bozur. troj acke roze. trojaska rozica. zenski bozur. va. Kod nas ga upotreblja· vaj~ . lILOVLAK. Stavlja se u vunene i svilene tkanine i krzno protiv moljaca. bozuric. srCano zelj e. U cvelu ima lanina i peonidina (jedna glikozidna an toeijanska boja). P. BOKVICA.) Gouan . zlu ne trebalo«. rutviea. Piallltaginaceae Kod nas raste dvadesetak vrsta bokvice po naseljima. trava od tri rozciea. TEGAVAC. lrava od guja. Homeopatska medicina upotrebljava svez koren. pro stenik. Ne preporucujc se <uP( . planinski bozur. Za vreme ratova i nestasiee lekova bozje drvee su upotreb lj avali protiv d~jih glista i groznice (abrotin sniZava temperaturu). masti . velikog kaslja. a i zbog pri· jatnog mirisa. U narodu se jos ponegd~ upotrebljava bozur kao lek. U korel1u ima tanina. secera. On se' upotrebljavao nekad protiv epiJepsije. TRPUTAC. za lecenje padavice. broda nj. mosur. pitomi ohsjenae. jer nes tru~njaci ne znaju ni dozu ni nacin upotrebe bozura.sni muski pelino pelinak. macur. \ Za P. Biljka je otrovna d nij e dovoljno is pitana ni hemijski ni klini· ~ki. Za vreme ratova i gladnih godina jeo se mlad . secera. turski neven. Zbog toga bi trebalo da lekari. kurjak. na livadama i pasnjacima. Ima ih svuda. Nije redak slu~aj da neka baka iz nekog sela salje bofurov evet i seme nekoj svojoj rodaei i prijateljiei u grad »kolko da se pri ruci nade. tuber et sem en). za umirivanje uzbudenog nervnog sistema. Izaziva povraeanje. kosovski bozur. di· vlji ciper. . Narocito ga eene zene. bozur. roida i dr. nekih alkaloida i drugih nepoznatih sastojaka. drevinka. smole i boje. duhovska ruza. po sumama i na drugim mestima. brozgva.• P. a danas jos ponegde protiv gr· ~evitog kasija i kao sastojak ~aja za dimljenje i kadenje astmati~ara. Narodna lmena za Paeonia otticinalis: arap~e. corallil1a: bozur. za le~enje hema. Nekad 1I skolskoj.242 LECENIB BIlJI!M sku Casicu 3 puta dnevno na pol a sata pre jela. tenuifolia L. decora Anders .

1. limunove kiseline. sta bokv. cvast je dugaeka i srebrnobela. MuSka bokvica jrna uske duguljaste iiiljaste li stove koji se poste· peno sufavaju u siroku kratku peteljku.ice i drugih lekova. U veCi ni vrsta boo kviee lisee se razvija u obliku rozete u dnu stab ljike koja nije granata i nerna mea. pojacava lucenje tecnosti u plueima i time a laksava . katar. smanjuje ueestano mokrenje i povoljno deluje na organe za varenje: proliv. eve t je belicas t. iako su obe hermafroditne. dugaeka. rnnogo vise u narodu nego u skolskoj medicini. Neke sc od najdavn ijih vremena upotrebljavaju kao lek. emulzina. muska. rede cela biIjka i koren (Plantaginis folium. SvaKa se mora odvojeno brati. Ne smeju se mesati navedene tri vrste bokvice. Droga.BOKVlCA. za leeenje rnnogih bolesti a i kao profilaktieno sredstvo lzelen li st i sok iz lista kao proleena vitarninska kura). 'cveta ju od proleea do zime.). 3. evast je kratka.iskasljavanje gU "5 te suve sluzi iz organa za disanje .ice deluje protiv raznih upala koze i sluznice. a na sva· kom Hstu se isticu lueno poViijenJi nervi koji se pri vrhu lrista spajaIju. ima fuoike jajaste. raste na vlafnim me· stima. masnog ulja. Domaeinstva mogu za zimu za svoje potrebe naeiniti s!iean sirup: mlado. tako da se za potrebe domacinstva sve tri mogu koristiti posebno iii pomesane. . dlakava je. hemijski sa· stay i dejstvo sve tri vrste bokvice gotovo su isti. eir na dvanaestopalacnom crevu i na zelucu. Berba. soeno. sivkasta ili ruzieasta evast je valjka. cvetna stab· ljika je oko 5 puta dufa od lista. Srednja bokvica raste na suvim mestima.ica.stu lma oko 40/0 tan ina. . usko[is ta bokv-ica (P. mala.List bokv. pakovati i svaka pod svojim imenom prodavati. sjaj· ne i debele Iistove na sirokoj peteljci. ~ List se bere sve dok biljka cveta. p ektina. U narodu se naj· viSe ceni i naj eesee upotrebljava sirokolista. v. Prema obliku listova i evasti razlikuj u se medu soborn neke dornaee vrste koje su najraspros tranjenije i koriste se kao lek: 1. media L. 2. lisee je iii· roko ovalno.naee . raste 'po pasnjacima . izraden od !i. tirozinaze i koagulaze. sta. zensk~. jer to zah· teva i medwlarodna drogistieka i farmaceutska trgovina.) . Sa5tav.itamina C. U Ji. dine. saponozida i fitoncida. cvetna stabljika dugaeka je koliko i list. I. nerna ienskih j muskih bokvica). belaneevina i secera. Cvetna s tabljika je dufa od Iistova i ima 5 dubokih brazda. srednja bokviea (P. nego se zavrsava zb ijenorn evascu od neuglednih si tnih evetova. svuda gde se sliva voua. susiti.U svim organima biIjke ima heterozida aukubozida i enzi· rna invertaze. krupna iii zenska bokv.). 2.. Sve't i suv list. Zen ska bokvica (po hrvatskoj terminologiji »muska«. %ILOVLAK. jajolika iii okruglas ta. Sve tri vrste su trajne zeljaste biljke sa Iistovima u rozeti. Upotreba. osobito od velike ili zenske bokviee (Plantago major L. greevi. kru· niea je gola. lal1ceolata L. a koren se vadi cele go- h erba et radix) . . 243 list. sirokolista bokvica (Plantago major L. 3. tek uzabrano !isee bokvice oprati u ne- . U semenu ima sluzi. TRPUTAe . pored ugazenih put eva i ispod strehe.). Plantakod je farmaceutski fabricki sirup protiv kaslja. tj .

Protiv velikog (magareceg) kaSlja: po 20 g lista muske bokvice. Godine 1958. faringit. Svako ce yam odmah. piti uvece pre spavanja da bi se izjutra imala uredna stolica. Kao prethodni eaj. jer psyl/a na grckom znaci buva). kazati da je za posekotine najbolje priviti list bokvice. I 'kg tog soka pome ~ati sa 2 kg meda iii prokuvati 10 minuta sa 2 kg ~ecera . cveta zove i trave daninoc. Veoma se ceni. evo jo~ nekoliko narodnih imena za zensku bokvieu: vela bokvica. samletri maSinom za meso i stiskanjem kroz pla tno iscedi ti zelen sok. gume tragakante i samlevenog rizoma oJ perunike. veliki trputac. jer su -u njoj otk. jer sadrfi do 12<>/0 sluzL Sluz se vadi kao sluz iz lanenog semena.riveni fitoncidi (Felklova). Pasti/e se prave u apotekama i farmaceutskoj industriji: po 5 g soka od bokvice. pitoma bokvica. Ruzicastu akrzu na lieu Leklerk leci ovim melemom: 15 g soka od bok· vice pome~a se sa 5 g bezvodnog lanolina i 10 g belog vazelina i na kraju doda kap ruzinog ulja radi prijatnijeg mirisa.Bokvica je omiljen narodni lek. Narodna medfclna. lici na buvu (otud i nauCno ime. sve pome~ a . pije se topao. koristan osobito za osobe obolele od hronicnog zatvora: 1 supena kasika semen a potopi se u 200 g caja od kamilice. Korisno je za osobe obolele oct upale hemoroida (~uljeva) i zatvora. marina bokva. Ako se slueajno posecete dok ste na selu. B u a c a k (Plantago psyllium L. da se ne bi necistoeom s lista rana zarazila. muska bokvica (Ku~an). a u juinoj Francuskoj i nekim drugim zemljama se na veliko gaji za proizvodnju mdustrijskih kolicina semena koje se koristi kao 51uzna droga u terapiji i u tekstilnoj industriji za apretiranje. Narodna imena. prome~a i posle pola sala popije. dokazana je znama antibakte· rij ska moe bokvice. prva pomoc je list od bokvice. Tri supene kasike ove smese popari se sa pola litra k1jucale vode. zasladi medom i pije svaka 2 sata po 1 ka~ika. Cini mi se da nijednu drugu domacu lekovitu biljku tako cesto i gotovo redovno ne upotrebljavaju kao bokvicu. zilavac.) je jedna vrsta granate bokvice koja raste u Primorju. 'pra~ in e i drugih izvora zaraze). iii list bokvice stucaju iii na ploci malo opeku i tek tako omek~an stavljaju na ranu. ne zagnoji. Deluje kao blag laksans. cveta i lista podbela i moraca.Osim navedenih. crnog secera (od sladiea). Uzima se 4-5 puta dnevno po 1 ka~ika. terput. poklopi i posle 3 sa ta ocedi. Seme je si· tno. VeCina zna da list prethodno treba dobro oprati da bude cist. cveta belog sleza. Mnogi opran list obriSu i namaiu ma~eu iii ·u ljem i tek onda prilepe na ranjeno mesto. . veliki trpotec. brzo zara~cuj e i ostaj e mali oZiljak. jer posekotina ne krvari. celnik. larin· git) . . Ovo je sasvim opravdano. Umesto vode i sec era bolje je dodati 600 g meda. . paskvica.244 LECI!NJI! BJUI!M koliko voda Uer bokvica cesto raste po naseljima gde ima razne prljav~ ti· ne. Za ublazavallje napada kaSlja i lak! e izbaeivanje sluzi: po 20 g lista bokvice (muske. bez okoli~enja. Za nju gotovo svi znaju i mnogi je upotrebljavaju kao lek. tarpudac. dugoliste). zamesi i nacine pas tile prij a tnog ukusa i dobar lek za organe za varenje (cir ie· luca i dvanaes topalacnog creva) i disanje (hronicni bronhit. ~iroki trputac. doda 50 g vode i pola kilograma ~Cera. zenski zi· lovlak. rosulje. tarpotac. pitomog kestena.

bolhnjak. U mladim biljkama ima malo alantoina.Nitrofilna biljka po vrtovima i poljima. glavor. Svez sok iseeden iz eele biljke ubrzava izbacivanje hlorida iz organizma. Velike kolicine sluzi opravdavaju upolrebu !ista kao blagog sluznog sredstva koje deluje s!ieno belom slezu i drugim mueilaginoznim (sluznim) drogama. a kasnije se proredi da struk od struka bude u redu oko 35 em. malo etarskog ulja. sedeCi ti obuhvataju 'Stabljiku. bu(h)aeica. troputae. LISICINA . troputae. . deluje i protiv erevnih parazita. konjsko rebro. Glavni lekoviti sas tojak je alkaloid boldin. Gajenje i berba. treputae.. popova lozica. saponina. BORAC Baraga officinalis L. krepotee. zenska bokviea. Monimaeeae. dugi trputae. mala bukviea. . Bere se kad je biljka u pUllom evetu. pasja noga. BORAlINA. tako da eoveka odbija. Rasprostranjenost. srednja bukviea. 25% tanina. debela i sadrhi mnogo sluzastog soka. Slabog i svojstvenog mirisa. bu~ika. tripotee. Stabljika je ~uplja . Cvetovi su plavi. skoro bodljikavo dlakava. POREC. Sastav_ . Cvet ulazi u sastav evetnih plucnih eajeva za lak~e iskasljavanje zapecene sluzi. grubo eeki[ljasto dlakava biljka. Donji listovi su u rozeti. boBinee. rede beli ill purpurni. 245 Za musku bokvicu: bukviea. svuda gde ima mnogo azotnih jedinjenja. Zilovljak. lisnati tr· putae. krupni. visoka 30 do 60 em. udrruiem u povijene evasti na vrhu grancica. BOLDO List (Boldo folium) eileanskog mirisnog drveta PeUmtlS boldus Mol. Droga.BOLDO. . . rastresito i pIadno zemljiSte u redove oko 70 em rastojanja. Upotreba. Za srednju bokvicu: bokva. . diuretieno i se· dativno. List. Cveta od maja do avgusta.Seje se u martu iii aprilu na lako. flos et herbal.ja OOkva.iIrata.Ukusa je na krastavee. Neprijatno. fenska bokvica (Ku~an). BORMINA. ernoglavae. mu~ki zilovlak. Listovi su po obodu eeli. obieno juna-jula. LISICINA. Ulazi u sastav raz· nih lekova za jetru i zuc.Oko 25% sluzi. masnih i smonih kiselina i mnogo kalcijum-malata i naroeito kalijum-'1. sredn. duga bokva. ali su talasasto naborani. na dugaekim drskama i elipticni.Prisustvo znatne kolicine kalijum-nitrata objasnjava svo} stvo boraiine da izaziva pojaeano mokrenje i znojenje. Za buacak: blesnik. triputae. . Borag~naceae JednogodiSnja zeljasta. siroki prpotee. razgranata. a gornji duguljasti. evet i eela biljka (Boraginis folium. Svojstva.

i osu~eni plod (Myrtilli folium et fructus). Caj za iskaSijavanje: pom e~ati jednake delove eveta pore~a. Zbog tanina i pektina borovniea deluje kao blago sredstvo proti\' dijareja i katara ereva. visok do 50 em.J h he t e r 0 z ida boja borovnicinog soka. Cveta u prolece. borazde.246 LI!CI!NIl! BIUEM Caj za mokrenje i zno jenje: 20 g cveta popa riti sa 300 g klju~ale vode i posle ~etvrt sata toplo popiti u nekoliko navrata. Sazreva u leto. Listovi su naizmenicni. nekoliko flavonskih heterozida. a plod sasvim zreo. arb u t 0 z i· d a. smesu raznih ant 0 e i jan 5 k. Osu~ena bobica je srilezurana i velika kao biser. oko 27'/. kozmelj. rw. reumatizma i drugih bolesti. i n v e r t n 0 g sec era. cni i obe~eni. bora~a. tako da se i danas u mnogim zemljama gaji zbog ukusa koji je sliean kra· stavcu. treba do dati malo lipovog i rw.Osu~ene bobice sadrle ako 7-11 0 / 0 flo bat ani n a. Plod je modro·erna. poklopiti i posle pola sata p iti svakih IS minuta po I ka~iku. pirokatehinskih tan ina.inog cveta.Za lek se upotrebljava sveza i suva bobica. boraziniea. belog sleza i podbela i od toga uzeti I supenu ka~iku. list deluje slieno listu medvedeg' gro!<!a i diureticno.i dr. ·bore· tina. organskih kiselina. pojedina.List . Sastav. raznih upala sluzniee j. soena bobica sa vge semenki. jabuonc i cilibarne. sok iz zrelih babica. duguljasto·jajasti. okrugla. Lst se bere u prolece sve dok biljka eveta. boraidina. oko 6 mgOfo vitamina C. protiv decjih proliva i akutnog enterokolita odraslih. Narodna imena: boraga.50. nakiselo-slatkog i malo oporog ukusa.u cale vode. do 1. pektina. . oko 6'/. di· vizme. Ako neko ne moze da podnese miris pore~a. popariti ca· som klj. 2-3 em dugacki i ima· ju perastu nervaturu. krastava. burai. razume se sarno mlado li ~ce pre cvetanja biljke.. Plod treba susiti u susniei na 65. na vrhu se vidi krunicni prsten. Zbog prisutnog arbutozida. Droga. Preneli su ga Arapi u Spaniju. krastavica.td. Zrele borovniee su prijatno dijetetsko ~redstvo za jaeanje. do 220 mft'/o vitamina C . uglavnom H:mu· nove. Upotrebljava se i protiv seeerne bolesti. oko 1 mgOfo ka· rotena i dr. tanki. Kod nas raste u velikom mnogradeCi prizemnu floru mnogih na~ih vlaznih i hladnih planinskih bu· kovih i cetinarskih ~uma i cis tina.e. Bob ice su dosta prijatnog. volovski jezik. . . Anticki narodi nisu poznavali porec. ekstrakt i vino. . pa se upotrebljava iii kao salata iii kao povrce slicno spanacu i ko· privi. zvonasto·eevasti..70 0C. buraiina. U listu ima do ISo. Cvetovi su ruZicasto·beli . ~tvu Erieaeeae Borovniea je grmic. U narodnoj medicini boraiina se upotreblj a va za lecenje bubreznih i zeludacno-crcvnih oboljenja. BOROVNICA Vacoinium myrtillus L. poraga. Upotreba.

linalola. tako da se pocinje ve~ tacki razmnoZavati u ~urnama i gajiti. Bosiljak nije naSa biljka. mahune od pasulja.8% . 1 za religiozne obrede. neprevreo i nefalsifikovan sok. tan ina. ne sarno kao evece u evecnjacima nego i na veliko. Sadrli eta r s k 0 g u I j a. eineola i drugih ant is e p tic k i h sa s to j a k a koji slufe kao konzervans. brusovnica. - Labiatae Bosiljak je nase narodno omiljeno eve~e. Po~to je taj lek patentiran i skup. sitnice. zdrav.).BOSlUAK 247 Poslednjih godina naglo je poraslo interesovanje za plod borovnice. jer je to najzdraviji napitak. za farmaceutsku industriju. borovaca. ervenozrna borovnica. za destilaciju etarskog ulja. strus ljinke.b~g tega se bosiljak nosi na groblje. jer divlja biljka ne moze da zadovolji sve ve~ u traznju ovih plodova.4 do 0.to vi. Kolicina etarskog ulja nije velika . Ranije nije bilo ku~e bez bosioka iii bosiljka. Umesto soka svako doma~instvo maze da spravi kampot od osu~enih zrelih borovnica. 3. Bere se nadzemni deo biljke u evetu (Basilici herba) i sus i u hladu na promaji. Kod nas se gaji od davnina ne sarno kao ukras ve~ i kao zacm. Secerna balest (vid. borovinka. poklopi. pa se u nedostaltku borovnice moze upotrebiti kao diuretik i za lecenje upale bubrega i besike. brasnjaca. Tako se moze objasniti z. Sada se gaji u mnogim evropskim i vanevropskim zemljama. crvena borovnica (Vaccinium vitis idaea L. brusnik. ostavi 2 sata i pije mesta vode. Narodna imena: barovniea. To su evece i miris starijeg sveta. B r usn i e a.iznosi svega 0. sap 0n ina i go r k i h mat e r i j a. jer spreeavaju razvoj mnogih mikroorganizama i unistavaju ih. Diureticni caj: po 20 g Lisba bOTovniee i breze. za industrij sku proizvodnju soka. Borovniea nije ~kodljiva i moze se stalno upatrebljavati. divo-grozje. erna jagoda. burum. 2. Cela biljka je prijalnog mir isa. 1. pa i u umetnickoj poeziji. Protiv proliva: po 25 g lista i ploda borovnice. najeelishadnije je piti cist. s jedne strane. Od ovog ekstrakta izr aduj u se drazeji za j acanje ocn og vida. troskota i rastavi~a se pome~a.). BOSIUAK Ocimum basilicum L. u listu ima gotovo iste sastojke. kad se ide mrtvaeu. Cetiri supene ka~ike sme~e kuva se 15 minuta u 1 litru vode. U etarskom ulju ima est rag 0 I a iii metilkavikola.ali biljka ipak ima vrlo jak miris. oeedi i pije umesto vode. Ukusa je gorkog i ammat! cn~ Ijutog. Ta j lek naj vge tro~ e voza ci koji voze no~u i radnici koji rade nofu. boribnica. erna borovnica. a m'a jv-Be ILs. borovnjaea. ofinki. Donesen je iz Indije. dudov list. brosniCak. Iz zrelih plodova borovniee spravlja se narociti ekstrakt koji sadrii veliku kolicinu antocijans kih boja (od njih potice modra baja soka). Tri s upene kasike ove sme~ e popan se sa pola lJtra kljuCale vode. dunjinog semena i nane se pomesa. jer povoljno deluje na vidni purpur. brosniea. kuvaju se kao i svako drugo suvo vo~e. ostavi 2 sata. dobricica i dr. a s druge. mecje grozde. toliko opevano u narodnoj. zbog cega se pokoJnik .

ali ne precvetale cvetne gla· vice. po obodu celi. bosiljak sarma~ . TRAVA OD MAJASILA Arn. sitno jarnicasto i maljavo. pup~aslo. Kod nas je najvi~e ima u Sioveniji. zatim za ja~e mokrenje. RasproslranJenost. uzaruim . Francuska i neke druge farmakopeje i danas propisuju bosiljak kao oficinalnu drogu. na njemu su usadene sitne. valjkaste. upotreb. zbog koje je droga sivobela i v rio I a k a. koja je glavni proizvoaa~ droge u Jugoslaviji. pa bi trebalo ispitati i ustanoviti ~ta je u njemu madija. Berba. ne sarno suvog. Listovi su slo~eni u rozetu pri dnu stabljike. . a si'roki ako 4 mm. Iz kratkog. krupan bosiljak. Nekad nije bilo ni jedne kuce koja nije imala malo bosiljka. Bosiljak treba prou~iti vee i zbog toga ~ to se on. na pasnjacima. po obodu malo nazubljeni.bogojavlJenska vodiea« . . . ~vrstom. itd. . sasvim opravdano.5 cm. Jezicasti. CveiBte je malo.Raste na siIikatnom. Narod. krtom i v I a s a s· t 0 un per n i com. bosilek. feslidan. naspramni. faslid~an. ba~elak. jezi· ~ak je trozub i ima 7 do 12 nerava. duguljasto·jajasti. vezanog u ki· tieu vee i u vrtu. za izazi· vanje bolj eg ape tita. fesli~an. basilje. valjkastog i debelog rizoma izbija po jedna slabo razgranata stabljika sa jednim iii viSe 1amnozutih glavicastih cvetova na vrhu.248 LECBNJE BIU1!M njime kiti. Rizom sa korenjem poene se vaditi cim biljka precveta. rapave ahenije zakieene belom. listovi na stabljici su sitniji. ~iljas tim.Treba brati potpuno rascvetale. MORAVKA. Upotrebljavaju ga i protiv nekih crevnih parazita. pa ~esto i u loncu. zbog tega se daje da se one pokvari . besiljak. bosilj . zenski cvetici. BRDANKA. ocistiti od crnih larva. jer cvet brzo pocrni pod uticajem vi age. fesligen. tako da su ga imale sve~eg preko cele godine. vasleden. ~ u ton a ran· d z a 5 t i h g I a vic a oblozenih mnogobrojnim . Sastoji se iz krupnih. Unutra~nji cvetovi su cevasti i petozubi. nadimanja i tegoba u organima za varenje. za uredivanje menstruacije itd. bosilje. koji se nalaze po obodu cvctne glavice. Ima je na planinama severnog dela Balkanskog poluostrva. u obliku za~ina u je. ~esto zajedno sa belim lukom. protiv zapaljenja bub rega. den. basiljak. dlaka· vim listiCima poredanim u dva reda.l. zrakastih. Nekad su ga propisivale gotovo sve farmakopeje u svetu. Narod ima veliko poverenje prema bosiljku. C vet. ~to pre osu~iti i cuvati na suvom mestu dobro zapakovane. b~ulek. kao pamuk. mislodin. pe~~anom. . pitomi vesligen.Compositae Brdanka je dugovecna biIjka. Droga. lima iii u obliku ~aja pos le jela. Narodna Imena: ba~ilek. kao retko koja druga biljka. baselak. a ~ta stvarna lekovita vrednost. za poveeanje mle~nosti majki koje imaju malo mleka. protiv gasova. murtela. tako mnogo spominje u narodnoj poeziji i pripovetkama. livadama i ~umarna brdskog i planinskog podrucja. dugacki su do 2. visoka 20-60 cm. humoznom i via· ~nom zemljiStu.ica montana L. Ukoliko se kod nas ide vi~e na jug i istok utoliko je veea i raznovrsnija upotreba bosiljka. i nosi kad se ide te~kom bolesniku... Ijava bosiljak kao sredstvo za umirivanje uzbudenog nervnog sistema.

CV ETN A GLAVICA . puno je obrastao lako lomljivim.Til1c/ul'a Arnicae daje se najviSe u narodnoj medicini kao sredstvo za draicnje koze protiv neuralgije i reumatizma. slieno zalfiji.BRDANKA. c CVET BRDANKE : A . smole. skoro \'al} kast. Spolja je rapav. II. Vodom razbla· 'lena tinktura upotrebljava se kao domaee sredstvo za leeenje uboja i mno· gih rana. malo kvrgav.' inulina. flavono· ida. OBA CVETA IMAW PERJANI CU (PAPUS). tan ina. jaea sluzokozu. . tvrd i mrkocr· yen. B . kristalnu materiju a r n i C i n. narocito u ova dva svetska rata kad se do joda teSko moglo doei. gor· kog i I iUl og ukusa . do 9 em dugaeak. R i zorn i k 0 r e n. eesto umesto skupe jodne tinkture. Cvetovi su slabo aromaticnog mirisa.1% eta r s k 0 g u 1 j a nepoznatog sa· stava.CEKINJASTE DLAKE NA PERJAN ICI. . Stavi. U korenu ima istih sastojaka i joS oko !()o. Rizom s korenjem je slabog aromaticnog mirisa.Cvet sadrli oko 0. Na gornjem delu vide se ostaci od stabljike i mea. C . jer i tu e tarsko ulje deluje kao an· tiseptik. 3-5 mm debeo.JEZ ICAST 1 CEVAST CVET . svega oko 1 mm debelim Z iii cas tim k 0 r e n j em. Infuz od droge narod upotrebljava za ispiranje usta i grla. Iznutra se daje kao sredstvo . TRAVA 00 MAJASILA • 249 naljutog. a tanin steze. gorku j Ijutu. iza.DLAKE BLlZNAKINJE Sastav. boje i arnidiola ill arnisterola. Ij uskav. MORAVKA. jako aromatienog. .Rizom je vodoravan iii kos. a na donjem pot. B. a ukusa nagorkog zivaju kijanje. obicno povij en u obliku luka iii zavrnut kao slovo S. neglikozidnu. Upotreba .

Breze su zivopisna vitka drveta s belom korom i vitkim. metla. bescens. Destilacijom pomocu vodene pare u SAD vade ulje. metlovina. V sluibenu medidnu je uvedena krajem XVI ill po~etkom XVII veka. . B. arank. obi~a breza i B. veprovac.Bere se mlado brezovo li~ee u proleee i su§i u hladu na promaji.250 LECENIE BJUBM • za ummvanje nervnog sistema. gorkog i oporog ukusa. dje koje imaju antibakterijsku moe. severna breza. gorke materije i dr. breza crepu§a.ezov list je jedan od najboljih biljnih lekova za lecenje mokraenih puteva. BREZA Betula L. pu. OstaIa narodna imena: arnika. k 0 r u ~ s v e z b r e· z 0 v S 0 k dobijen rano u proleee. naj~esce u obliku infuza. Betulae gemmae. Protiv decjeg nocnog mokrenja u krevetu: 30 g cveta brc1anke i 70 g lista hajdu~ice . Betulae folium.. kao emenagog i abortiv. ruta brc1anka.050.Izgleda da je brc1anka upotrebljavana za lek jo~ u srednjem veku.Taste u Severnoj Americi.Beru se lisni pupoljd breze i brzo su~e. smole. tan kim graneicama. (= B. Cortex Betulae (Icntae) saddi jedan fenolni' heterozid. Krajem XVIII veka be~e!11nogo cenjena kao lek protiv groznice. za snif avanje krvnog pritiska. eta r s k 0 g u I j a. . S'adde oko 4% eta r S k 0 g u I j a. brez.2'10 heterozida. Sveza kora sadrli do 0. gorska potres. konjski petrovac. za le~enje or· gana za disanje i varenj e. Saddi oko 8% katehinskog tan ina i is to toUko ~ecera. Jedna supena ka ~ ika ave sme~e popari se sa 200 g klju~ale vade i posle 2 sara popije na 2-3 sata pre spavanja. rastu po ~umama Evrope i Azije i prostiru se na sever ~k do 65 0 i vg e. U vecini zemalja oficinalan je b r e z 0 v kat ran. List i pupoljd upotrebljavaju se kao diuretici i antiseptici urogenital· nih puteva. metlika. Kasnije je prili ~no zaboravljena i gotovo napu~tena. puba6ta breza. na niskoj temperaturi se izdvajaju krjstali. . mali divlji neven. koji hidrolizom daje po jedan molekul glikoze. to je zuta gusta teenost prijatnog balsami~nog mirisa. Betulaceae B etula verrucosa Ehrh. Saddi nedovoljno proucene supstan. ksiloze i met i I n 0 gsa lie i I a t a. Droga je svojstvenog mirisa. Lis t brdanke upotrebljavaju za pu~enje kao zamenu za duvan. lenla L . pap rica. veprina. . saddi 42-46% slobod· nog i 30-400/ 0 vezanog bidklienog seskviterpenskog alkohola bet u I a I a. falosna breza. B. jadika. briza. brizovina. Narod upotrebIjava protiv najrazli~itijih bolesti b r e z a v 0 I i ~ e e. ti~ji neven. a B. Ehrh. pendula Roth). koje sadrli metiinog salicilata i upotrebljava se kao miris. Istorija. pravi ukras svetlih ~uma. . pubescens: breza. Danas se najvi~e upotrebljava kao narodni lek u Zapadnoj Evropi. Narodna lmena za Betula verrucosa: bela breza. 0. zlatenica. obicna breza. nepoznatog sap 0 n 0 z ida.

Ostala narodna Imena: barsijan. alizarin i druge bojene materije. br~ean. do 1 em debeo. Cveta leti. Sadrli antrahinonske heterozide. BRSTAN. brist. Listovi su u pr~ljenovima udruZeni po 4-6. Raste najce~ee po naseljima i po zivicarna. poljski brest. brgtanj. za lecenje nefrita. BRoe . baSt ran. Narodna imena: barst. barScan. vezovina. broce. zelengora. clankovit i erven. zirnzelen. visoka do 1 m. Listovi su raz· licitog oblika. cistita.iljka koja se penje uz drveee J kamenje pomocu adven't ivnog korenja. plju~t. 10m. U kori ima sluzi. Ima saponozidne materije od kojih potice otrovnost i lekovitost brsljana. visoko do 35 m . ostavi 5 sati. ru~ten. plod i tanke stabljike.iS eampestris L. bres. relIe kora i gumi·rezina koja euri i ocvrsne na ozledenom stablu. holeretik. Do sinteze alizarina broe se gajio za bojadisanje. erni brest. ervenae. 251 BREST UII11!. najce~ee u obliku 3% infuza. bers/jan. broeanka. oko 3% katehinskog tanina i fitosterola. BRSLJAN. brstovina. brocevina. Cvetovi su sitni i roti. . Narodna imena: brojue. Upotrebljavaju se svez i osu~en list. - Rubiaeeae Trajna zeljasta biljka. veliki broe. i to sarno kao narodni lek za lecenje koinih bolesti. reumatizma. poleglo ili se penje uz druge biljke pomocu o~trih zubaea okrenutih nadole po uglovima sta· bljike. rudecina. bradaviea. br~lin. BRSLJIKA Hedera helix L. roci. Stabljike su do 50 m ' dugacke.. Rizom je dugacak. ce i oslobodena plute. Kostl bolesnika koji upotrebljavaju broe pocrvene. brijest. Danas se koren broca (Ribiae radix) koristi ponegde kao narodni lek: laksans. pra~ka (3-5 g dnevno) iii ekstrakta. brstran. - Ulmaceae Snafno drvo. erveni brijest. pitomi broe. izmrzlina i raznih koznih bolesti: 150 g isitnjene kore kuva se 1 sat u 2 litra vode (ill mleka). best rail.BREST. katara be~ike i kamena u bubregu. . pijelita. razgranat. za lak~e iska~ljavanje . Narodni lek za lecenje opekotina. Upotrebljava se unutra~nja i srednja kora sa mladih (1-2 godine) gTana (U/mi cortex interior) oguljena rano u prole. - Araliaeeae Trajna drvenasta zimzelena 1J. BRoe Rubia tinetarum L. BRSUAN . uloga. Cela bilj· ka je gorka i otrovna. Stablo je cetvorouglasto. Kod nas se retko upotrebljava. ocedi i time oblazu obolela mesta i pije po I ca~a izjutra i uveee. Ponekad se trafi za izvoz. krap.

. - Fagaceae Sumsko drvo . tzv. teska i viSe od 10 kilograma. Droga. oeisti od vezivnog tkiva. . Sastav. Rasprostranjenost. - Cucurbitaceae JednogodiSnja zeljasta biljka sa puzavim. 38% masnog ulja. enzima. hartijast i lako otpada. lspod ljuske je vrlo tanak. na hladnom mestu. bukvicama ima 20-26'10 susivog masnog ulj a eij i je sastav sliean maslinovom. BUCA Cucurb ita pepo L. BUKA. karotenoida. kao meduusev po kukuruzu. visoko do 35 m.252 BUKVA. a na preseku narandzasta. pektina itd. U uljanim pogaearna (posle cedenja) ima oko 90/0 ulja. Ustovi osu ogromni. Kod nas se gaji u bezbroj sorti po vrtovima i po njivama. po obodu nazubljeni. 5'10 smole i dr. a ispod njega je debela. vrlo malo ulja. vitamina C. oko 10 mm siroko i 2-4 mm debelo. sivkasto iIi belo·zuckasto. U celom semenu ima oko 300/0 belaneevina. steno seme se brZe pokvari i izgubi lekovitost. Seme je belo. se· cera. 8-20 mm dugaeko. Plod je ogromna okrugla boba. . a deci 200-300 g svefe oljustenih semenki isitnjenih i pomesanih s medom da ih odjednom pojedu. pLitki petodelni.Bundevino seme je neotrovan anthelmintik. LUDAJA. zelenkast tegumen. zato treba Guvati sarno neolju· steno seme. Seme se iz· vadi. smole. Cvetovi su zuti. Smola je lokalizovana u klici i zelenom omotaeu oko semena aspod ljuske. Upotreba. rebrastim. Po1a sata posle toga daje se ricinusovo ulje za ciScenje. u supljini su semenke. zbog eega se moze davati i deci. 5% bezazotnih ekstrakt·ivnih materija.Zreo plod i seme (Cucurbitae fructus et semen). po obodu able zadebljano. a sazreva septembra-oktobra. muski su krupniji od zenskih. plankonveksna kotiledona. spolja belo·sivkasta. vrlo priljubljen za semenu jezgru i uvek se nalazi na oljustenom semenu. BELOKORKA. mno· go manganovih soli i dr.U semenu na jezgru otpada oko UNo. Ponegde jedu priene bukvice. BUK LIlCBNJI! BIUIlM Fagus silvatica L. pljosnato. . Bukova kora se upotreblj ava kao taninska droga. Olju. zilava ljuska tamnije boje. Ljuska se sastoji iz dva sloja: spoljill je vrlo tanak. U zrelim plodovima. a oko 24% na ljusku. BUNDEVA. Odraslima se daj e oko 400 g. DULEK. dobro zapakovano. Je~ra se sastoji iz dva mesnata. U pulpi (»mesu«) i ma oko 93% vode. J3undevine semenke su brana i poslastica u istocnim delovima Juga·slavije. opere i sto pre osusi da se ne pokvari. jajasto i na jednoj strani zasiljeno. materije otrovne za eoveka i domace zivotinje. srcolikii. masna. mesnata i soena. BELA BUNDEVA. I'a se moze umesto njega koristiti za hranu i kao podloga za lekovite masti. mek. U bukvi· cama ima fagina. 1% belaneevine. Cveta jula i avgusta. bodljikavim stabIjikama dugaokim do 10 m. . belieasta.Poreklom je iz tropske Ameri-ke.

tikvanja. boravak na moru i zracenje ultraljubicastim zracirna ubrzava isceljenje. rede seme o<i buniike . kaba k. trabunja kao da su ga bunikorn nahranili«. uspavljiva trava. Sastoji se iz 45% linoleinske. kale se u nas za coveka koji govori kojesta. Istovremeno suncanje. Bunika je lekovita i otrovna. bendeluk. 25% oleinske i 300/ 0 palmitinske i stearinske kiseline. frio genjaea. budimlija. bun. svinjorak. i za njega kalu da . vi~e od 98'10. presna i kuvana. Zuta boja bundeve potice od k a rot e n a. dulek. kao da je poludeo. crni zobnik. artriticna dijateza. svinjarac. vojka. beskorka. svuda rasprostranjena zeljasta biljka.Osirn spornenutih. duganja. bez srnisla i veze. trava od zuba. voja. hronicni ne· frit. baunika. na Zapadu daju za lecenje zapaljenja tankog creva. balan. zu ta tikva. u Jugo. blnika. evo jo~ nekoliko narodnih irne· na: bela ludaja. mekokorka. rnacvanka. Uljane pogace se cene vi~e od svih ostalih vrsta uljanih pogaca jet su naj hranljivije. crvivec. bunica. Koliko se meni cini. Stucano. - Solanaceae Ova nasa otrovna biljka irna rnnogo narodnih irnena: balam. bela tikva. zubnjak.BUNIKA 253 Bundevino ulje je tamnozeleno sa crvenom f1uorescencijom. rnackama 20-30 g. ludara. Po· stoji jednogodisnji i dvogodiSnji varijetet. svinjorec. Pulpa. zub· njaca. Bunika je slovenska roc. veliko bilje. divlji zobnik. blern. Kad neko ima veliku vatru i pocne da bunca. slaviji se naj ce~ce upotrebljava naziv . konjski zub. bundevka. dugara. slanu iii zasladenu. svirnjak. bunika« . trava od bunila. budimka. svinjarna 80-130 g. mska dinja. misiraca. Skolska medicina i farmaceutska industrij a koriste list. sarno se u raznim krajevima razlicito nazi va. bana. . pecenka. prekruporn i drugom stocnorn hranom. prerna tezini. krvavog proliva i te~koCa u organirna za rnokrenje: diuretik. bugarka. BUNIKA H yoscyamus niger L. Pecene i kuvane bundeve (pire) i svez sok isceden iz struganih bun· deva. bunjika. Pecenc i ku· vane bundeve su valna hrana za Ijude. svinski bob. bunjica. tikvelj. Obolele osobe od ove ruzne i uporne kozne bolesti svaki dan jedu bundevu pecenu iii kuvanu. lunas i u svetu bunika je dobro poznata kao otrovna biljka. Njen nazi v potpuno odgovara fizioloskom dej· stvu koje bunika izaziva u otrovanorn coveku. bonica. spravlj enu na ra· zne nacine da se bolesniku ne ogadi. crna bunika. serne se porne~a s brasnom . dumlek. Upotrebljava se za ishranu i u indu· striji. bun· dava. Bundevino serne se daje protiv crevnih parazita dornacih zivotinja: ko· ko~irna 1-2 g. zubna trava. crvinc. Narodna lmena: . i isceden sok koris te se poslednjih god ina za lecenje psorija~c. psima 30-60 g. • Govori kao da se bunike najeo«. cuka. bIen. a presne za do mace zivotinj e. On je primljen i u na~oj farrna kopeji i u sluzbenoj botanickoj terminologiji. Ulje je lako svarljivo.

Ima je po celoj Evropi. Caure su duguljaste. ~' QI jer nema tako istaknutu ljubieastu l mrezu lilica. odozgo imaju ispupcen poklo~o . lepljiva i neprijatnag mi7 I 8 . lute. I bunika traii jaku zemlju. a iz nje je prenesena i u Ameriku. nike ima na vrhu pupoljaka. U novije vreme sve se vBe pocinje gajiti i egipa tska bunika. .i/ica. narocito u SAD. U mnogim zemljama se gaji. visoka do 1. .PLOD. . najbolje u sclndai zagrejanoj na 40-S0oC. narocito iz zitorodnih podunavskih zemalja. Bunika je smrdljiv karav koji raste pojedinacno iii u manjim grupicama po naseljima i oko njih. neprijatnog i gorkog ukusa.Krunica je zuckasta i Barana gustom neznom mrezom Ijubicasto-ervenkastih l. NajvBe se sakuplja i izvozi iz Srednje Evrope. ali je najlekovitije prvo kolo. ali ipak ne kao tatula. jer daje viSe ]gea. .5 metra i iseveta. Na1azl~ta. ima nerazgranjenu stabljiku. najviSe na zgariStima. branD neposredno pre cvetanja bunike il: kad se na njoj pojavi prvi cvet. kru~kaste. Obrano lisce treba vrlo brzo asusili. sedeee i osnovom obuhvata stabljiku. tako da na jednom jedinom struku bu. Druge godine izraste razgranata stabljika. Hyoscya mus muticus L..254 LI!CI!NJI! BIUI!M DvagadiJl1ji varijete/ bunlke prve godine obrazuje sarno rozetu od IBea na zemlji. odakle joj a ime potice. Cela biljka je vunasta dlakava. Krunica je blec1e rute boje. evetavi su mnogobrojni i nago• milani pri vrhu stabljike i granciea. ruJevil1ama. ispod njega cvetova. veliCine naprstka. I RAZV lJ EN CV ET. iz Jugoslavije i Madarske. 2 DO 6 .List bunike se bere preko celog leta dok god biljka cveta. sivazelena. Krajem zime seme se poseje u tople leje J u proIeee rasaduje na stalna mesta. nagorkog i naljutog ukusa. Cela biljka je vrlo a/ravna. koja ima vi~e od 1% alkaloida. tako da nas izvoz svake godine sve viSe dolazi u pitanje. o 1P B . Berba I susenje. U Vojvodini je najvBe ima po napu~te­ nim torinama i popaljenim sel1ma. pored puteva i ograda. na suvim ocednim suncanim m eslima i buniJlima. neprijatnog. Bolje je gajiti dvogodBnji varijetet. zapu~ tenim i neobradenim mestima. li~ee je duguljasto-jajasto. Siljasto i krupno zupcasto. Gajenjc. Li~ee na stabljici je sitnije. pac koji spadne kad plod sazri. na vrhu petorube. Prizemno ]gee je dugacko 10 do 30 em i suiava se u dr~ku. Vla- ~ y J ednagadisnji varijetet bunike o . Cvetovi se razvijaju postepeno.Bunika se gaji kao i tatula. Listovi su bez dr~ke. Sporim susenjem Ii~ee pobledi i poplesnivi i mora se baciti. BUN IKA U CVET L . .\ _ BIU KA U CVE T U. visoku svega do pola metra. a jo~ nile zelenih i poluzelenih caura. U cauri ima oko 500 sitnih semenki mBije boje.SEME risa Jwj<i Bcezava su~enjem.

Najbolje je ~to pre prodati. sabijeno i u debelom sloju su~eno IiUe se uplesnivi.>. Upotreba. Ukoliko je droga stanJa 1 I O~'Je cuvaoa . su~e na.15% alkaloida.IE: CELO I NA UZDUZNOM PRESEKU.e ~' u . Droga privlaci vlagu. Spravljaju se i razni drugi melemi - I .DUZNI PRESEK KROZ CAURU 1 - Hemljsld sastav.. a manje u liski i stabljici. . GORE : CAURA SA KOJE JE PAO POKLOPAC I U7. rosoo. pozuti iii postane smelte. ali znatno slabije.U IiUu bunike ima 0. od kojih najvge hioscijamina. Slufbeno se trazi da droga mora imati ~ajmanje 0.:a suvom i hladnom mestu. 1zraltuje se ulje. jer sadrli manje alkaloida. Jer . te se mora jo~ mlaka posle su ~enja dobro zapakovati i cuvati . utohko ima manje alkaloida. ne .s. 1 BUN IKA SE. 1ma malo skopolamina i atropina. alkaloida. Oleum Hyoscyami coelum. Najvge alkaloida irna u drki i nervirna.BUNlKA 255 zno. sme cuvati dufe od gOdinu dana . .050.Dejstvo bunike je isto kao i dejstvo beladone i tatuie.045-0. kuvanjem liUa u ulju. ~potec .

Lupom se vidi kako je jamasto naborano. mi~ije. okretna i lukava bajalica hitro i ve§to iz trskc izbaci bunikino seme na raspaljeni far . a isto tako i otrovna. Veliko je svega oko 1 mm_ Boje je sivozuckaste. a koza i krava mnogo manje. BUNIKINO SEME Bunikino seme je donekle bubreZasto. od ~ega najvge hioscijamina. Spominju je Dioskorid j Plinije kao lek i sredstvo za vra~anje_ Od srednjeg veka pa sve do danas bunika se upotrebljava u narodnoj i ~kolskoj medicini kao sredstvo za umirivanje. Ukusa je nepri. rana« itd. pas i koko~ osetJjivi su kao ~ovek. Mnogo je sitnije od tatulinog semena. da je bolesnik potpuno ube"en da ce mu na volSeban na~in vra~ka pomoCi. Bilo je slucajeva trovanja makovim semenom u kome je bilo i bunikinog semena. Zbog toga se bunika ne . CUVAJTE SE BUNIKE Bunika je vrlo lekovita. govore neke nerazumljive re~i. na kraj zara stave posudu 5 vadom i njome 5 vremena na vreme ~krope nesrecnika da ne bi pao u nesvest i kad su ube"ene da je »musterija pe~ena«. . to se moze vrlo lako otkriti i dokazati.1. Varalica udari blago bolesni· ka i strogo mu podvikne. Trovanja hunikom u nas nisu retka.Izgleda da su buniku u starom veku najvi~e upotrebljavaJi. Re"e se izra"uju ekstrakt. U narodnoj medicini se biljka ~esto upotrebljava i kao lek i za trovanje. vidi se embrion u obliku velikog latinskog slova G_ Bunikino seme saddi 0. Bunika se daje kao sedativ zajedno 5 morfinom. po savetu nekog saputnika u VOLU iLi autobusu Ii . koje je u mak dospelo prilikom vr~idbe zrelih makovih ~aura. u§iju. Seme po~ne na visokoj temperaturi da pucketa. Naj~e§ce intoksikacije su od neprav. Kriminalna trovanja iz koristoljublja u nas su dosta retka. Istorlja. kao da visi u vazduhu. naredi da otvori o~i: »Eto sinko (cerko). a jo~ bolje mikroskopom.06-0. U tu svrhu naj~e§ce koriste samleveno bunikino seme u kafi. NajviSe strada lakoveran svet kome Ciganke »vade crve iz o~iju. Konj. 51.ilne upotrebe. a do nje se lako dolazi i gotovo je svako seosko dete poznaje. . Moze izazvati i smrt. da se otvara. sad vid· dis ko ti jede mozak. Srecom.256 LECENJ1! BIWEM za trljane i mazanje protiv reumatizma i 51.sme upotrebljavati na svoju ruku. Nad zar nadnesu bolesnika. Otrovani ima utisak kao da ne dodiruje zemlj u. dobro ga pokriju. U bunikinom semenu ima jo ~ i 20-30 0/0 masnog ulja i oko 300/0 skroba. pra~ak i drugi galenski oblicL Ulazi u sastav cigareta protiv astme i nekih purgativnih pilula. Na uzduznom preseku lupom.jatnog i gorkog. Cesto s lradaju bolesnici od srcane astme upotrebljavajuCi cigarete i druge lekove spravljene od bunikinog lista.14% alkaJoida. narede mu da zmuri.« Iz semen a na raspaljenom zaru izbija belicasta klica. jer je ima svuda. lunas i u svetu lekovi od bUl1ike se spravljaju same u apoleci i mogll se dobiti isklju civo na l ekarski recept. tj.

do tie nJena druga vadi jaja iz nasada i sve drugo sto se moze iz kuce odneti. B . a ne samlevenu. Cvetne glaviee su vrlo lepe i krupne. a primese u praSku je moogo tde otkriti nego kad je droga cela. Korenov sis tern je vrlo razvijen. jer se delatni sastojci brle kvare u prasku i prasak je vrlo res to falsifikovan. Odatle je u XIX i XX veku prenesen radi gajenja na sve kontinente. nasred kuce na ognjgtu. Bubal:: divlje raste sarno u Dalmaciji i u primorskim delovima Crne Gore i Hereegovine. Lisee je duboko i veoma kitnjasto deljeno. T reb a k uP 0 vat ice Iud r 0 g u.. visok do 1 m i sirok do pola metra s mnogobrojnim evetnirn drskarna sa po jednom evetnom glavicom na vrhu. eevastih cvetiea otvoreno. ali margarete nernaju insekticidnih sastojaka.BRAKTEJA DALMATINSKOG I E .UZDUZAN PRESEK <KROZ CVETNU GLAVleu. Izgled droge.Ijubavi.Buhal:: treba brati kad je dYe treCine tutili. D . tako da lire na prave margarete (Chrysanthemum leucanthemum Lamarck). c C E D evET BUHACA A . Biljka izdrlava dugotrajne suse.U prornet dolazi cela droga.BUllAe 257 evj}j i uvija se tako da i svakom drugom. jer tada ima najvJSe piretrina. a u sredini 200-300 zutih eevastib cvetova. . 5-6 em u prorneru. ali se za unistavanje insekata upotrebljava sarno droga samlevena u vrlo sitan prasak. Cornpositae Droga je osusena evast dugovel::ne dornaee biljke buha/::a. A vral::ka stalno ubec1uje da radi iz . a ne za novae_ Napomena i opomena! lebiljern. imaju 15-23 bela jezi/::asta eveta. Ista opreznost kao pri radu s tatulom i ve- BUMAC PYI'ethrum cinerariaefolium Trev. izgleda da su to ervL D~k bajaliica Dbolniku vadi erve iz mozga.KAVKASKOG "UHACA Biljka se razvije u rnocan busen. kao i dJuge kseroterrnne vTste sa primorskog krsa. CEVASTI CVETIC. Berba. Cela biljka je srebrnozelena zbog obilja dlaka. . . . a pogotovu zbunjenom i preplasenom bolesniku.CVETNA GLAVICA.

). marchalli (Pyr. Dr~ka je kratka i uzdui prugasta. Cvetgte je oblozeno duguljastirn. i cas t i. velika 30-45 mikrona. ali ne sme bi ti skroba. a sve ostalo poknivaju mnogobrojni zuti eevasti herrnafroditni evetici. dlakavim zuckastim listicima poredanim u 2-3 reda. . Etarnog ekstrakta mora dati najmanje 7%. Ima inulina. Samleven evet od vratica. danas SSSR gaji sarno dalmatinski buhac.258 LECENJI! BlUl!M Pupoljci su oko 8---9 mm u pretniku.500 do 2. NajtclCi falsifikat je prisustvo prevelike kolitine samlevenih evetnih drlaka i listova. Cinerolon je takode keto-alkohol. . Piretrin I je 2. Dodatak mineralnih materija pozna se po poveeanom procentu pepela. a cinerin II je estar cinerolona i metalona sa hrizantemum-dikarbonskom kiselinom. Druge vrste. Takav pra~ak ima mnogo mehanitkih (sklerenhimskih i kolenhimskih) i zelenih tkiva. Droga ima jo~ i eta r s k 0 g u I j a. a persijski od Chr. a jezitasti su CTveni iii r u i. Pepela ne sme ostati vge od 80/0. krasuljka. . roseum Bieb. margarete i drugih slitnih kompozita dosta je te~ko mikroskopski dokazati. veoma blizak piretrolonu. . Po obodu evetne glavice nalazi se oko 20 belosivkastih zenskih jezitastih evetica.Kavkaski iii ruski buhac se dobija od eveta Chrysanthemum roseum Adam (Pyrethrum carneum Bieb. slabo aromatitnog mirisa. Insekticidna svojMva piretrina prdpisuju 'se ovdm dvema kiselinama iketonskom alkoholu piretrolonu. jedan he t e r 0 z i d i a I k a I 0 i d. Cevasti evetovi su iuti. spolja grubo bodljikavo-trnovita: imaju tri pore. a) Piretrin 1 je estar hrizantemum-monokarbonske ltiseline sa piretrolonom i metanolom. Ima sklereida. Cinerin I je estar cinerolona sa hrizantemum-monokarbonskom kiselinom. Droga najte~ce dolazi u promet u obliku vrlo sitnog pra~ka. Samlevene dr~ke su sive boje. gorkog i Ijutog ukusa. Z 1 e z d a tipa kompozita i delica e p ide r m e tija je kutikula pap i 1 0 z n a i uzdu! gusto prugasta. Falslftkati. Cinerini imaju slabije insektieidno dejstvo nego piretrini. zbog cega se prilikam oplemenjivanja buhaca odabiraju sorte koje imaju ~to vge piretrina 1. dugatki do 6 mm.Insekticidna svojstva buhata potieu od tetiri estra: p iret Tin a l i p ire t r ina II.Samleven buhat je svetle.5 puta aktivniji od piretrina II. v I a k a n a 5 kalcijum-oksalatom. zbog tega je viSe zelene boje. a otvorene glavice 12-14 nun. svojstvenog i dra!i sluzokoZu nosa kad se droga melje. Zuckasto-sivkaste boje sa zelenkastim prelivom. Prahk. Zuti evetiCi su petozubi. Upadljiva su mnogobrojna zrna p~o 1 e n a loptastog oblika. b) Piretrin II je estar hrizantemum-dikarbonske I k iseline sa piratrolom i metanoloru. U k usa je gorkog i naljutog. zbog cega su kulture kavkaskog buhata napustene. Sastav. d I a k a u obliku slova T. Krunica jezitastih evetiea dugatka je od 10 do 20 mm i trozuba. . Jermenije i Persije. M i r is a je slabog. Raste na Kavkazu na Vlisini od 1.Falsifikam mlevenog buhata su V\rlo cesti i raznovrsni. 5 mol e. e i n e ri n a l i e i n e r ina II.500 m i spusta se do Kaspijskog mora.). Dejstvo mu je slabije od naseg buhata.

divlji pelin. lma viSe metoda. kartonima.BUHAC 259 Ispitlvanje. Dokazano je da se piretrin u crevima ne resorbuje. Poslednjih godina buha~ se po~inje 'llpotrcbljavati protiv suge i kao anthelmintik. osjenac.v~nJe plret~lOa Je dosta slozeno i ne odgovara u potpunosti njegovoj moC!. a diditi dugotrajno. ekstraktu (sa 20-3Q<l/o piretrina) dodaju se izvesna sredstva za konzervaciju. mora dati 7-1Q<l/o etamog ekstrakla i ne sme ostaviti viSe od 9% pepela_ Upotreba. jer se dejstvo buha~a i ovih sintetskih insekticidnih sredstava dopunjuje. a u povrtarstvu i uopstc u privredi naj~esce ~e primenjuje u obliku pen u s avog sapunskog ekstrakta izradenog sa crnim sapunom. a gotovo sva os tala biljna anthelminti'k a su manje ili viSe toksicna. od kojih se prvi osnivaju na izolovanju hnzantemum-karbonskih kiselina. buvara. a smrtonosal! je za iit'Otil!je hladlle krvi. -. buhara. bubar-ica. .NajviSe buha~ se potrosi za ekstrakciju piretrina. koji se ~uva ·kao rezcrva za izradu raznih 'preparata. Danas se primenjuje metod Svetskc zdravstvene organizacije_ I bioloskih metoda ima nekoUko: od redivanjc anthelminti6ne mo6i na zivotinjama iii insekticidne na iitnom ili pasuljevom ziSku. buha~ deJuje brzo. ls~itivanje buha~a vrsi se hemijski i bioloski. . buvarica. buva i drugih parazita. Hemijsko ?dredl. dalmatinsm buhac. matrikolda. U novije vreme buhac u prasku se mesa sa diditijem u prasku ili pepeinom. vrecama brzo gubi dejstvo. sto je od velike vainosti kad se zna da je buhac neotrovan.Buha~ mora imati najmanje 1% piretrina (oplemenj ene sorte imaju i viSe od 2%). Narodna imena: berica trava. a drugi na ketonskoj funkciji. Da bi se spre~ilo gubJjenje piretrina. Buha~ u prasku je utoliko bolji insekticid ukoliko je s v e z i j i i ukoliko je b 0 J j e zap a k 0 van. buharica. osobi10 aerosol-bombi za individualnu zastitu protiv vasiju. Treba ga cuvati u metaJnim ili tamnim staklenim hermeti~ki zatvorenim posudama. Za zivotinje hladne krvi buha~ (piretrin) je lO~ektJcldnoJ Buhal! nije otrovan! - neuromuskularni otrov_ Piretrin spada u grupu kontaktnih otrova vanredno brzog dejstva_ Standardizaclja. U kesicama. deluje veoma brzo i efikasno i ne izaziva navikaval1je i pojavu orpomih formi insekata_ Zbog toga se buhae za sada smatra za najbolji il1sekticid. muvama i dr_ Buhac ima veliku prednost pred drugim insekricidima sto nije atroval'] za coveka. brminja. Zivotinje tople krvi i biljke. divlja barutica. . Upotrebljava se i u obliku praska i ekstrakta. vra tic. buva~.

dializat i dr. Od I i ~ case pravi pra~ak . his terije. Daje se i spolja u obliku masti. . Solanaceae Velebilje jt! vrlo vai na droga. Atro pinov sulfat (glavrui alkaloid velebilja) upotrebljava se u okulistici (nauka 0 oenim bolestima) kao lek i pri ispitivanju ocne duzice i roznjace. tinktura. pilokarpinom i muskarinom. grceva od zucnog iii bubreznog kamena. Rede se upotrebljavaju vrhovi grancica u cvetu. epilepsije. vece glave treba uzduf deliti na onoliko sadnica Jroliko ima pupoljaka. par kins onizma i drugih neuroza. Glavu s pupoljcima i sitnim korenjem treba vratiti u zemlju da bi iduCe godine nikla nova biljka. za umirivanje ka~lja i bronhijalne astme (antiastmaticne cigarete). kao protivotrov pri trovanju morfinom. Radi razmnozavanj a. zatim za smanjenje sekrecije (izlueevine) zlezda. ekstrakt. ocisti od zemlje i natrulih delova. Iznutra se daj e za umirivanje zeludacno-crevnih bolova (smanjuje zeludacnu sekreciju). pilule (s podofilinom). u humanoj i veterinarskoj medicini. opere i VI!LEBIUE su~i. sirup. protiv nocnog znojenja tuberkuloznih bolesnika i uop~te za umirivanje bolova i napada raznih bolesti. sam iii zajedno s kokainom.v VELEBIUE ILl BELADONA Atropa -belladonna L. Kopa se u jesen. Koren velebilja se upotrebljava Icao i list.

ATROPA BEU-ADONA . B - SCOPOLIA CARN IOLl CA . 0 .DEWVI BUVACA.DVA BUVACA BEZ NOGU vahu jedno kozmeticko sredstvo izradeno od bobica velebija.EPITHRIX ATROPAE. godine. B . xlll. 2loog cega bilj ka i nosi naziv Bella-Donna (lepa gospa). Pocetkom XIX veka .5. U XVII veku velebilje se ce~ce spominje kao lck u medicinskoj literaturi toga doba. narocito Venecijanke. D . VELlC\NA LlSTOVA SMANJENA NA POLQVI NU UPOTREBA VELEBIUA KROZ VEKOVE Misli se da su anticki narodi znali za otrovnost i lekovitost velebilja. ali 0 tome nema jasnih i pouzdanih pisanih dokumenata. x O.PHYTOLACCA OECA NORA . C . Lepe Italijanke. C - AILANTHUS GLANOULQSA. upotreblja- BELADONIN BUVAC A .VELEBIWE ILl BELAOONA 261 A D OBLIK l 15TA VELEB IUA I NJEGOV IH PRIMESA I' FALSJFIKATA: A - VELEBI U E. LIST IZJEOEN 00 BUVACA. Prvi zapis potice iz 1504.

Susenjem. dugotrajnim euva· njem i kuvanjem <osobito u alkalnoj sredini) gube se alkaloidi. Na taj naein se i moze objasniti da je neko mogao pojesti i po nekoliko bobiea pa da je preziveo. SveZa. sto znaei da bi u jedan gram isla oko cetiri suve ili jedna sirova bobiea. Deca i pastiri po 5umama su cesto htve til! ukusnih »pasjih tre~anja « . go· MJ()LA l':OKMAL'JA ZEN ICi\ MIDRIlAZA dine. Sto ~ezdeset vojnika na vezbi u ~umi.23 grama. Otrovnost velebilja potiee ad alkaloida. nenamerna. a pogotovu dugo cu· vana i dugo kuvana biljka manje je otrovna zbog prelaska hioscijamina u atrapin . Suva. Prosecna teziDa osusene bobice je oko 0. vee i jedna jedina bobiea prelazi maksimalnu dozu at· ropina i moze.5 mg. zemlji· ~ta. ziva biljka je najotrovnija. I rna i namernih trovanja bobicama velebilja. a malo ili nimalo atrop ina. tri mitolo~ke boginje koje po verovanju starih J elina seku konce na~eg zivota. Naziv Atropa je ime jedne od tri parke. a najvise njen koren. klime i drugih okolnosti. dakle. biti skodljiva. a drugi prezivese posle stra~nih muka. jer se hi· drolizuju (razlaiu). Prema tome. Cela biljka je vrlo otrovna. i to bobieama. 1825. U toksikolo~koj Ii· teraturi se kao klasican primer trovanja bobicarna velebilja iz neznanja na· vo di slueaj kolektivne intoksikacije jedne cete francuskih vojnika. kako zivom. Trovanja velebiljem nisu retka. koji je oko 6 puta manje otrovan. Jedni pomrese u najveCim mukama u ~umi i na putu za bolnicu. Najeesea trovanja su slucajna. najedo~e se jed· nag lepog topl og septembarskog dana bobdca velebilja da bi ugas ili zed i da bi se osvezili. J edna bobiea ima oko 1-2 mg alkaloida. jer sadrfi najvi§e hioscijamina. nego je jo~ porasla. Maksimalna dnevna doza za coveka iznosi oko 1. umorni i zedni. a drugi je od jedne ili dye bobice povraeao.262 LECENJE BIUEM poslepeno sve fannakopeje unose beladonu (velebilje) kao obaveznu drogu i njena vainost u medicini ni do danas nije opala. odredujuei Cas na ~e smrti (atropos znaei neumitan). taka i osu~enom biljkom. cija kolicina u biljci zavisi ad soja same biljke. TROVANJA VELEBILJEM . najce~ee mlevenjem i potajnim davanjem u crnoj kafi ili crnom vinu da se ne bi osetio neprijatan ukus semena. .

bili Zekari. U slucajevima trovanja iii toksikolo~kih ekspertiza velebilje se moze dokazati mikroskopski. ali sami postaju otrovni za coveka. a li i medu pt icama ima razlike. Maga rac i konj mogu II tOkli nekoliko dana dobijati II hrani dnevno i po jedan kilogram zelenog mea ve· lebilja bez 2. ne treba izgubiti iz vida da su naSi najcuveniji botanicari u Srbiji. j eT Ie veCina t ivolin ja manje ose ll j iva prema l'e lebiljLI. COI'ek j e najosetijiviji. njima one ugta ne ~kodi .c . pa zbog toga i ne mogu znati ne~to vge 0 trovanju biljem jakog fiziolo~kog dejstva. poceli su da u svojoj svakodnevnoj praksi obraeaju palnju i na na· rodni fivot u zabacenim planinskim gorovitim krajevima.I1akova trovanj a. sIal' nim. Tako se i mogu objasniti tacni podaci za svaku godinu 0 trovanjima velebiljem i drugim biljem jakog dejstva. Meolltim. U zemljama Zapadne Evrope medicinari moraju poznavati valruje Ie· kovito i otrovno bilje.6 grama (Hekel). za njega je beladona i najot rovnija.: toli ko je razliCita da je nemoguce uporedi ti njego\"o dejstvo prema Coveku i d omacim zivotin jama. . Zec koj i se hrani ve· lebiljem pos tajc imun i moze podneti velike doze ove droge. ali je njihovo meso otrovno za coveka. vrlo otporan. NaSi studenti med icine ne uce botaniku ni farmakognoziju.st . zamorce i pacov mogu biti hranjeni iskljucivo velebilj em a da pri tom ne pokazuju znake trovan j a . Mikroskopom treba tra· ziti celije s peskom. delice klltikule i dlake. mt::dlltim. Tako je. pti ce i pas. 0 Irovanjima veIcbiljem u nas za sada niko ne vodi racuna. Ot romos t \"eleb ilja za ra· zne zivotinj. 'clcbilje . koji su shvatili velik zdravstveni i prosvetarski znacaj proucavanja narodne medi· cine. ukusnim i privlacnim bobicama. hemijski i na zivotinjama. 11ajcefee zrelim. najosetljivija bi bila macka. TROVANJA VELEBIUEM U NAS Ni u nas nisu relki slucajevi Irovanja veZebiZjem. pre. medutim. losi! Pancie i Sava Petrovic.tacne dijagnoze iii se navodi da je u pitanju »mla· dalacko ludilo. ako bolesni'k ne umre od velebilja. PuZevi jedll velebilje. Tek u novije vreme neki mlac1i lekari. Kod nas . oko 0. ali uginu a ko im se alkaloidi dajll II venu. Maj mlln j e mnogo otporni j i od cove ka . . Kozje m leko poslaj e o /ro vno od koza koj e su j el e beladonu. psihoza i sl. na pri. Ranije se. 0 tome se kod nas vrlo malo zna. na ove predmete obracala veea palnja u nas i stari lekari su vge znali 0 biljnim lekovima i 0 bilju uop~te. u nas mnogo veei nego ~to sam to ranije mislio. Zec. mer. ·na zalo.skoro redovno se otpu~ta iz bolnict:: be2. Ovca i koza . klasicne primere nenamernih. slucajnih trovanja pastira i goroseca zre· lim bobicama velebilja u okolini Pirota (Bonjinci) opisao dr Kostadin Tri· ckovic. Sirokom anketom i neposrednim belezenjem u narodu u raznirn na· ~im krajevima u toku vBe decenija do~ao sam do zakJjucka da je broj trovanja velebiljem. gol ub je. na primer.VE LEBIU E ILl BELADONA 263 Mo!da su i ncke !ivotinje uzrok ~to se co\"ek polakomi . Posle coveka .'an 1 ot ru je beladonom. Uostalom. a is to ta ko i mnogi drugi pre!i· va ri mog.0 ' da j edu .

veCinom iz neznanja. sva ostala su bila iz neznanja. O~trelja. Kad sc tome doda da stotine porodica planinaca i brital1a s mnogo dece zive od branja Ii~ca i vaitcl1ja korenja ve/ebilja. svima nam je dliZnost i obaveza da se protiv ove nemani borimo. u Gvozdatkoj reci na GQeu. ipak se pretpostavlja da ima i drugih. posle mi je nekoliko meseci lak~e i podmladim se. a kad ga upotrebi neznalica iIi zao covek. Obojica su prenesena u besvesnom stanju u bolnicu. onda jo~ vge ima razloga da se ovoj tako vaznoj medicinskoj biljci obrati veea pafnja i da SP. Ako ne crknem. slueajeve medikamelltozniiz trovanja. CuvajuCi stoku na ~umskim pozarBtima i krtevinama (gde uvek ima mnogo velebilja). deca.izlece« nesta~ne muzeve i nepokorne zetove (svoje sinove ovako nikad ne »Ieee«). dosad nepozllatih nacina upotrebe i puteva trovanja iz neznanja i neobave~tenosti. nije od manjeg znataja. Sarbanovca i drugih sela piju . Slut ajnih trovanja bobicama 1ma. zedna i gladna. pred rat nekoli'ko goroseta jc umrlo.vodicu« u kojoj je danima bio potopljen koren »jarba naroda« (Iuda trava). tako da mi je olak~ao rad po tamo~njim selima da brzo doc1em do »eudotvornog korena« i naeina kako ga rnatrone spremaju da . U istoenoj Srbiji. lako je dosad prikupljen bogat materijal 0 raznovrsnoj nepravilnoj upotrebi velebilja u narodnoj medicini.venin« (otrov). a mozda i iz koristoljublja. Da bi iz sebe isterali . veoma podmukla hronitna trovanja prvi mi je (1954) obratio pafnju dr Petrovski. dakle. prevare se i pojedu poneku bobicu. da pokafe da nije kukavica i mali. miraz) samlevenim osu ~ enim zreIim bobicama velebilja kuvanim svakodnevno u crnoj kafi. Na ova kriminalna. uvo nimalo bezazleno narodno . ispoganjeni. . veCina trovanja velebiljem se nije zavr~avala smrcu. U Bosni su pre i pasle rata zabelezena kriminalna trovanja (nasledstvo. zabelezio sam 1954. mec1u odraslim ljudima.Ietenjem« oslobac1ala znatno mlac1eg muza koji se bio upustio u nedozvoljene odnose s mladom snahom soldatuSom. To su jedinstveni slueajevi na Balkanu. za inat pojede jednu ili vge bobica. Zdravslvel10 prosvecivanje naroda mora biti vecita i stain a briga svih zdravstvenih pos/enika. Bili su potpuno izobliteni. Ali su to sasvim izolovani slutajevi. a drugog eetvrtog dana blizu Kraljeva. vrlo mnogo. seljaci iz Krivelja. osobito po selima oko Bora. A vel1in (jed. znao koja je biljka u pitanju. Prema tome. izuzev nekoIiko slutajeva kriminalnih trovanja iz koris/oljublja. god. Nije. Najce~ce se nekad zena ovim . naprotiv. osvetli iz svih aspek_ a ta. Ne manji broj trovanja je i mec1u goroseeama. dugogodgnji upravnik bolnice u Boru. apotekara i veterinara velebilje je spasonosan lek.264 ~to LECENJE 8[UEM Srecom. ali mi je podrobno i tacno opisao karakteristicne simp tome trovanja. to je eesto 5111rtonosan olrov. ali ne bobicama. Takva straviena trovanja belde svake gudine u planinama saradnici lnstituta za proucavanje lekovitog bilja j lnstituta za farmakognoziju u Beogradu. is tina. sekiraciju) [reba svaki eovek bar dvaput godgnje iz sebe da istera: . nedaleko od u~ca lbra u Moravu. Zlota. Osim toga. Na primer.« Medutim. jednog su na~li treceg dana blizu u~ca pored lbra.podmlac1ivanje« koristi se i u kriminalne svrhe.. IIi jedno ' drugo zatikuje i onaj najmanji u eobanskoj drufini. U rukama lekara. nego korenom velebilja. ako mogu da izdrlim.

vilino bilje. vilinsko bilje. kurjaca. bunika. neuracunljivost. vremena berbe. gorsko bilje. odnosno hioscijamina. nastupaju vee posle 20-30 minuta: suSenje usta i idrela. kurjacija treSnja. U . pomamnica (otrovani skace. poremccaj vida. bun. Na sumskim paljevinama se mestimicno javlja u tako velikoj mnozini kao da ga je neko posejao. Voli jaku sumsku zemlj u. prilikom susenja. Kolicina alkaloida zavisi od mnogih cinilaca: vrste biljke. a najviSe po sumskim prosecima. ekstrakcije alkaloida i izrade galenskih preparata. veliki bun. ZNACI TROVANJA VELEBIUEM Znaci trovanja. rede po hrastovim sumama. Najvise ga ima po svetlim bukovim. bes. golemo biljc.VELEBlUl! ILl BI!LADONA 265 NARODNA IMENA UKAZUJU NA OTROVNOST VELEBIUA I NA MNOGE ZNAKE TROVANJA U raznim na~im krajevima beladona ima razlicita n a rod n aim e n a: velebilje. GDE SE VELEBIUE MOZE NAJCESCE NACI? Velebije raste po nasim brdskim i planinskim sumama. neizdrzljiva zed. jer je one bilo stalna opasnost za njegovo blago. srecom. ludilo. Glavni alkaloid je levogirni hioscijamin. gadenje na ' povraeanje (ko povrati taj je spasen). Oni cine do 990/0 svih alkaloida. ukocen pogled. nacina susenja. mandragora i dr. racemican izomer-atropin. kurjacija jabucica. zanesenost. Odavno je na dobrom glasu velebilje s bal- . pasja viSnja itd. pasja jagoda. jako ra. odnosno racemicni atropin. veliko bilje. zivom listu ima vrlo malo atropina ili ga mozda i nema. Nadeni su primerci lista sa 1. Vecina farmakopeja traZi najmanje 0. Zaj ednicko im je jos i to ~to se nalaze u mnogim drugim biljkama iz isle porodice. cuvanja i prerade. OD CEGA POTICE TO NEOBICNO I SNAZNO DEJSTVO VELEBIUA? Lekovitost i otrovnost velebilja poticu od alkaloida (organskih azotnih jedinjenja) atropina.32% alkaloida. neosetljivost na svetlost. viljebilje. cini svakojake ludosti kao da se pomamio).sirene zen ice. svi ovi nazivi ukazuju na to da narod poznaje otrovnOSI ove biljke. krccvinama i na mestima gde su sume izgorele. U alkalnoj sredini hioscijamin prelazi u atropin. veei dec opticki aktivnog hioscijamina prelazi u opticki inaktivan. Medutim. gorski bun. decu i do mace zivotinje. luda trava (otrovani izgleda kao da je poludeo). crni bun. klime. Velebilje je oduvek uliva lo strah i po~tovanje coveku bliskom prirodi. Svi ovi alkaloidi imaju slicno fiziolo~ko dejstvo: sire zenicu. veljebilje. sto cini hemijsku i farmakodinamicku homogenost solanacea: tatula. buna (otrovani je kao u nekom bunilu). tia. starosti :droge i dr. Kao ~to se viodi.3% alkaloida. promuklost . ludaca. vrgti.

tama posle rata bila u svetu najveci izvo znik prvoklasnog velebil. U svakom pr~ljenu ima po dva lisla. smrtonosan korov nasih ~uma danas gaji u SAD i Zapadnoj Evropi. Iz mnogoglavog rizoma s mnogobrojnim. Od branja velebilja u na~im ~umovitim krajevima imaju znatnu korist osobito gorosece s mnogo deee. najvge u Englesku. Ova impozantna zeljasta -. PRIVREDNI I DRUSTVENI ZNACAJ VELEBIUA Farmaeeutska ekstraktivna industrija godi~nje tro~i stotine vagona korena i jo~ viSe !is ta velebilja za proizvodnju atropina i drugih lekova. Velebilje eveta preko eelog leta. Franeusku i druge zemlje Evrope i Amerike. A velebilje se svake godine moze brati pa da se nc unisti.266 LECENII! BILJEM kanskih brda i plan ina. Zapadna Evropa). rede je kruniea zutosmede boje. SAD.I . lugoslavija jc godi. Holandiju. irna tamnoljubicast sok. i velebilje je ocit primer i dokaz da i korov moze biti koristan. razgranatim korenjem izbija jedna iii vi~e snainih razgranatih stabljika. Eto zbog cega se ovaj opasan. PRIMESE I FALSIFlKATI Zbog n epoznavanja i nerazlikovanja. a d rug i m a Ii. Semenke su okruglaste. velioine naprstka. ukusna (ali vrlo o/rovna).a.. i to vek stogodi ~ njaka. izbijaju ·iz pazuha Iistova. KAKO IZGLEDA VELEBIUE? OPIS BIUKE Velebilje je dugovecna zeljasta biljka.aka va'i. bor i drugo drvece stasaju za secu. treba cekati covekol' vek. Cvetovi su pojedinacni. a na jug se pros tire do severne Afrike. I jo~ nesto . Velebilje je oko stotinu puta skuplje od bukovog i dmgog drveta. Dna . One su gusto obrasle tamnozelenim mcern. lepa tarnnoljubicasto-nasmeda. Jugoslavija godgnje izveze desetine vagona ove vaine biljke. tako da za prodano bilje kupuju hleb.e crnomodra. Listovi su 10--30 em dugacki i do 15 em ~iroki. sjajna zelena bobica. Plod je vrlo lepa. Da bukva. sitne. zatim u Iranu i zapadnim Himalajima. Branjem velebilja ne ~kodi se ~umi. a velcbilje baS tu nalazi optimalne uslove za svoj razvilak i daj e list i koren Sa Jlajvise lekovitih saslo. visokih 1-2 m. nego se ~uma tim leci.nih za ekstraklivnu farmaceulsku induscriju (SAD. Kruniea je ·krupna. neobave~teni i nestrucni biljari cesto beru list vinobojke (Phytolacca americana). po povr~ini rapave. Bobica je mnogosemena. socna nakiselo-slat ka.e okupator popalio i posekao hiljade hektara naSih na. Dole je bobica oblozena ~elenom petozubom ca~icom. jer je velebilje sumski korov. Prema tome. jer . mrke. Kad sazri. !taliju. krupnim. veliCine vi~nje. Ima ga 4 u ostaloj Evropi do Kavkaza. od kojih je jed a n vel i k. odelo i obucu.guk ih sllma. svega do 2 mm u precniku. hrast. na bazi bleua.

U novije vreme za industrijsku ekstrakciju atropina sve se vge traze vrhol'i grancica. rupa i drugih o~teeenja. odnese kuci i iseee na komade dugacke 20 em. razgranat i ponekad tdak vge od 2 kg. sunCanom i suvom vremenu. Lisee velebi\ja je vrlo tanka i nezno. Glava i tanka korenje imaju manje alkaloida m smanjuju vrednost drogi. onda' brzo gubi lekovitost. daje losu drogu i tesko sc moze prodati. u velebilja su evetovi pojedinac!ni. brano kad se na biljei pojave prvi evetovi. Uredcno korenje mora se odmah suSiti u zagrejanoj susari . Korenje se odmah opere hladnom vodom. jos mlako se pafljivo pakuje da se ne izlomi i cuva na suvom mestu. jer je atropin vrlo nepostojano organsko jedinjenje. natruUh i mrtvih delova. Korenje se vadi u jesen. zelenih plodova. Najbolje je osu~eno liSee odmah presovati i zapakovati u viSestruku Zilavu. jer su heIoijski sastav i dejstvo potpuno drugaciji. odse6i glavu i vratiti je u zemlju zajedno sa sitnim korenjem. ad 2 do 3 em. obodima ~uma i na nekim mestima gde se i velebilje javlja.ire ad tr. tim biljka prestane evetati i poenu izbijati novi izdanei. Najlekovitiji SLl vrSni lis/ovi. Najbolja droga se dobija branjem !ista oko podne po lepom. da bi iduce godine bilo dovoljno debelo i sposobno za vadenje. Razlike izmedu ove dYe biljke su uglavnom ove: vinobojka ima grozdaste evasti s vrlo mnogo sitnih evetova bledozute boje i kad sazri. vee od druge polovine avgusta. To moraju ZDati svi biljari. jer takvo li~ee ima manje lekovitih sastojaka. mek. Koren velebilja je vrlo mesnat. SUSENJE. nepromoeivu emu hartiju. Ako se brzo ne osusi. sitne plodove modre boje u grozdovima. Na njima osim evetova ima i mladih. u zagrejanoj susnici na 50-6()oC Hi. Iskopavanje moze poc!eti . BERBA. a nikako u vreeama. jer list privlaC!i vlagu i brzo se kvari. Lisee velebilja je neprijatnog. Amerike ~iroko je rasprostranjena u m:nogim na ~im krajevima. krupni i Ijubic!astt. vrlo velik. Mlado korenje treba vraeati zajedno s glavom i pupoljelma u zemlju.i godine. List vinobojke nije dozvoljen u trgovac!kom velebilju. debelu. nagorkog i naljutog ukusa. a plodovi su krupne madre pojedinac!ne bobice.VELEBILJE ILl BElADONA 267 biljka poreklom i7. bez pega. PAKOVANJE I CUVANJE List se bere eelog leta sve dok velebilje eveta. Cim se lisce osuili. Korenje 5C vadi dok sneg ne zaveje. Zato se mora pafljivo bi-ati i prenositi u korpama. soean. Odmah posle branja Igee treba osusiti u ~to tanjem sloju. Povadeno korenje treba o~ah ocistiti ad zemlje. Treba brati same zdravo i mlado liSee zelene boje. moze ga su~iti u hladu (na tavanu) na velikoj promaji da se ~to pre osusi. beJoZuckast. Treba vaditi samo krupno korenje (cesto kao ruka debelo) od odras!ih biljaka starih v. ali je najbolje prvo kolo. ko nema su~ruiou. najc!e~ee po llaseljima.i krajem leta.

beladonu treba sto pre osu§iti. zbog cega se mora dobro pakovati i cuvati na suvom mestu. pa se zbog toga velebiJje ne sme upotrebJjavati u domacinstvu i ne sme ga biti u domacoj apoteei. jer ce od nje imati vecu korist nego od §umskog drveca. Zato se na ove okoir!osti mora obratiti najveea pamja.i mora se uni§tiIti. a time i lekovitu i trgovin· sku "rednost. Velebilje je vrlo valna lekovi·ta biljka. Korenje velebilja je higroskopno (privlaci vlagu). Pravilo je da na pofari§tirna irna najvise i najbolje beladone. Farmaeeutska industrija svake go dine trali desetine vagona ove droge za ekstrakeiju hioseijamina. Debelo korenje se mora U2du! raspor. napomene i opomenel . Tako ce se na goJorn pozaristu za nekoliko godina imati prava plantala beJadone u prirodi. mi smo . pre nego sto pocne vlalno i ki§ovito jesenje i zim· sko doba.iti da bi se §to pre osusilo. a jo§ vi§e susne 1946. i 1947. Preporuke. Zato treba raciollaJno eksploatisati biljku: ne kopati rnlado bilje i na onirn mestirna gde ga malo ima. gJavu U2du! raseci 1Ia onoliko delova koliko na njoj ima pupoljaka i rasaditi na rastojanju od 50 em.i velikih kolicina ve· lebilja nekoliko posleratnih godina. Od 3 kg sirovog dobija se oko 1 kg suvog korena.Cela bilj'ka je vrlo otrovna.jmal. Iz istib razloga beraci bilja ne treba da cuvaju velebilje kod kute. uplesrrivi se . one brzo gubi alkaloide. dok na pozari§tima nije izrasla suma. AIm je vreme toplo i suntano. Prema tome.or sekao surne i gde su bili veliki pozari za vreme rata. glavu sa sitnirn kor enjern vratiti u zemlju. Deca i trudniee ne smeju brati velebilje. vla!n. jer su njeni lekoviti sastojci nepostojani u vlalnoj drogi. U nas sumari treba da razrnnozavaju j gaje ovu biljku. Od velebilja smeju spravljati lekove sarno farmaeeuti u apotekama i industriji lekova. Ovo su glavni razlozi zasto je na§a droga iz nekih krajeva bivala lo§a. . zbog cega se u rnnogim zemljama (naroeito SAD) sve vise gaji. mole se susiti i na SUDeu nanizano na kanap i obe§eno ispod strebe. najvge na mestima' gde je okupat.o zapakuje i cuva na vla7. U apoteci se od velebilja izraduju razni galenski preparati. Uopste.268 LECi!NJi! BIUi!M ill iznad peci do sooe. a ostali posle branja moraju dobra oprati ruke toplom vodom i sapunom. nasli smo prave divlje plantale ove valne lekovite biljke. Ako se is· kopano korenje ostavi na gOmili. ZASTITA I RAZMNOZAVANJE VELEBILJA U PRIRODI ProuCavajuci godinama beladonu po nasirn brdskim i planinskim sumama. nego ga treba §to pre prodati. sporo i nebatno su§i.nom mestu. godine. iako se od davnina zna za nju. jer niko nete da ga kupi. a j mi smo odlazili na ta mesta i brali beladonu i u njoj nalazill velik procenat lekovitih sastojaka.

nadole okrenuti i na vrhu ~iljasti.Za spoljnu upatrebu. VRBENA.VERBENA. gorke materije. Cveta od juna do oktobra.IQ-/ " . heterozid verbenozid.500 m nadmorske VIS me. dvousnati. Uzima se po 1 ka~ika isitnjene droge. otoka i drugih oboIjenja.(J/ . Cvetovi su sitni. za lecenje jetre i mCi. LJUTOVNICA Verbena officinalis L. . isti eaj simi i za ispiranje i grgljanje u slucajevima upale usta . uspravna i na gornjem delu razgranata. pa se daje dojiljama po 3 caSe Verbenaceae . duguljasti. Upotrebljava se i protiv groznice. za obloge uzima se: 4 supene ka~ike sitno narezanc verb ene.. manje iii vi~e dubokodeljeni. 1 kaSika lanenog i 1 ka~ika stucanog grckog se- . Listovi su naspramni. Povecava mlecnost. : VERBENA dnevno pre jela. protiv nesanice i nervoze. visoka 30-80 em. bledoljubicas ti. grubo dlakavi.. Raste svuda po zapu~tenim mestima i pored puteva do 1.' . taDina. sluzi i etarskog ulja. 269 VERBENA. grla. popari sa 200 g kljueale vode i posle 1 sata ocedi i pije 3 puta dnevno pre jela. DIVUA VRBENA. sakupljeni u dugim klasovima na vrhu granciea. Sadrii neproucen al· kaloid. Trajna iii jednogod l~nja zeljasta biljka. DlVUA VRBENA . jer sniZava visoku temperaturu. Narodni lek za jaeanje. rana. . VRBENA . Stabljika je cetvorouglasta. Upotrebljava se gornja polovina biljke u evetu (Verbenae herbal.

jer sluZi za destilaciju. sporiSak. vrbica . jer »od verema veceg jada nema«. nesanice. cvrstac. TRAVA OD VEREMA. popari se I litrom klju~ale vode. spo l'i ~ . GORSKA METVICA. OstaJa narodna Imcna: bori~.270 LECENJE BIUEM mena. konju ~ ara. spe riS. nani i maticnjaku. ostavi poklopljeno 4 sata. VEREM·TRAVA . VEREMNJACA. MARULKA Calamintha ryfficinalis Moench - Labiatae Bere se !Bee iii vrhevi grancica biljke u cvetu (Calaminthae herbal i brzo susi da sacuva prirodnu boju i prijatan miris na maticnjak i nanu. rede za lecenje rana. trava ed dlaka. Upotrebljava se kao narodni lek slicno zalfiji. jezicar. VEREM-TRAVA. ze! ezenka. zbeg kojeg se droga sve viSe sakuplja. »bola pod grudima«. U predelima s obc strane Drine ova biljka se mnogo ceni za lecenje »jada i cemera • • tuge. Sadrii vrlo malo etarskog ulja. uglavnom za jacanje i umirivanje. verbina. bosotica. ocedi i mlako upoLrebi. Pije se kao caj (10 g na 100 g kljucale vode) 3--4 puta dnevno. vrbina. brstica.

VETROVAU. vekes. . bermelj.Saponozida 0. Narouna imena: bela boca. osobito po kame· njarima. . tan ina 1. skolab.Koren (E ryngi radix) iskopan u j esen iii ranD u proleee. Droga. na pesku i sllvim poljanama. L1StoVI ERYN GIUM CAMPESTRE Rasprostranjenost. Upotreba.VETROVAC. . bela sikavica. brmak.Diuretik. Koren je svojstvenog mirisa.5%. be li tm. ovci cicak. Zilavl . VETROVAC. Daje se sam iii sa drugim bi. Ima dugacak rizom. a ukusa slicnog mrkvi. ple~ec. vakas. kolotrk.oma jako deljeni i svaki vrh se zavr~ava o~trim k~pmm tmom.~I STRIC Eryngium campestre L.ljikava biljka. KOTRlJAN . bermec. - Umbelliferae ViSegodgn)a ?od. nalaze se na vrhovima grancica. Cvetovi su grupisani u glavicaste cvasti bele iii plavicaste bOJe. . Upotrebljava se i prot'iv velikog kaslja: caj (10 g na 200 g vode) zasladi se LOlu-sirupom i pije svakog sata po 1 kafena ka~icica. Cveta celog leta. bermez. visoka do 70 cm. bodeci trpotec.Bodljikav korov sus nih mesta.12% etarskog ulja i mnogo seeera. ali se kasnije oseea gorcina i ljutina. sikavcina. KOTRLJAN. brmec. . fi'rOgon . kapinska trava. su tvrdl. Mladi izdanci u pro Ieee koriste sa kao salata i povrce . V(. najcesce u obliku caja. 271 VETROVALJ. skulab. skolobad. valjavac.ljkama koje deluju diureloicno. Sastav. oko 0. beTmak.5-1%. .. . .

Stabljika je neZna. planum L. donji su klinasti. Listovi su sedeci. (glatki sikavae) i dr. bledoruti iIi bell. Rasprostranjenost. svega 10. a gornji jajasti i nazubljeni. ostri badelj). ruZiCasto-ljubi~asti.lis L. do 2. ERYNGIUM MARITL\1UM VIDICAK. VIDOVCEVICA Euphrasia officina. Vidae obuhvata viSe samostalnih vrsta. Cvetovi su raznobojni: ervenkasti. (kapin. po svet- Cela biljka brana u cvetu (Euphrasiae herba). Sakupljeni su u klasaste evasti u pazuscima gornjih listova.600 m. E. VIDAC. Raste svuda po livadama.l. kemerak. tamnozeleni. kapinika. VIDOVACA.272 LECEN1l! BIlJEM Gotovo istog sastava d dej stva su i neke druge vrste istog roda koje rastu kod nas: Eryngium maritimum L. Scrophulariaeeae Sibna jednogodisnja zeljasta bi ljka. . VIDOVA TRAVA. sve se one rnogu koristiti kao lekovite. Sve su to poluparazitske biljke. prava i sarno u gornjem delu malo razgranata.20 em visoka. Droga. Cveta od leta do jeseni. pored puteva. lim sumama. morski sikavae.

sa 5 g lano!ina j 15 g belog vazelina. preve· liko lutenje zeludatnog soka. . spada poklopaC'. Lekavita mast: 5 g alkohoiature od vidove 1irave i 2 kapi ulja od kamilice pomeSart». viea): 2 supene ka~ike droge popa· riti sa 200 g kljutale vade. Narodna lmena: vidica. po obodu celi. VIDAC 273 Sastav. 2. 1. na uga· ru. Cveta celoga leta.150/0 etarskog ulja. kraj puteva. leti proliv. ~to moze imati kobnih . oslenica. Sastav. Iz pazuha Usta izbija po jedan sitan evet crvene boje. upalu usta i zdrela i uop~te deluje kao i druge taninske droge. blefarit. . na dugackoj drki. Otrovna. Caj za ispiranje nasa (kija. Upotreba. kad sazri. proteolitski enzimi. jajoliki. imaju 3-5 nerava.Nadzemni deo biljke u cvetu (Anaga/lidis herbal. dragonka. Narodni lek: sma· njuje upalu i lutenje nosnica. zornica.JednogodiSnja sitna biljka. Listovi su sitni. sa crnkastim tat· kama na nalitju. grizov. Svojstva. 50/0 galotanina. Droga. VIOOVA TRAVICA. Upotrebljava se i za letenje upala oka. Rasprostranjenost. VIDOVA TRAVICA. malo tanina i drugih sastojaka. Narodni lek. Bez rnirisa . Od pet do ~est puta dnevno staviti pomalo ove masti u svaku nozdrvu. cak i za lecenje otnih bolesti (da se pojata oeni vid. - Primulaceae IzgJed blljke. konjunktivit. VIDAC Anagallis arvensis L. gorke materije. Siljasti. Plod je okruglasta taura sa koje.Vidovcica oije dovoljno proucena. visoka 10-30 cm. vidoka ~arena. . prosti. VIDICAK VIDOVCICA. . heterozid aukubozid i smolaste materije za koje se pretpastavlja da su gla'Vl1i lekoviti sast:>· jci droge.Gorkog ukusa. plavu boju. ka. . naspramni. ota· niea. Oko 0. tija je stabljika na bazi po zemlji polegla pa se postepeno uspravlja. vidavita trava.VlDOVClCA. najvge po njivama. ostaviti celu noc i sutradan nos ispirati procedenim tajem.Raste kod nas svuda. . poklopiti.Saponini. Upotreba.

zeoica. VILlNE. krivi~ica. mokraenih puteva i uredivanje menstruaeije. ~to objasnjava upotrebu vijo~niee u narodnoj medicini za izbacivanje kamena iz mokracoe be~ike i za olaksavanje mokrenja. Povodeei se za narodnim imenom .i die. CRKVINA. za olak~a­ vanje isk~ljavanja sluzi i dr. o~iea. - Polypodiaeeae Kitnjasta pap rat vlaZnih stena i pecina. zeleoika. rana (u obliku melema sa lanolinom i vazelinom). neobave~teo svet je upotrebljava za le~enje raznih oboljenja OCiju. v. PRILEP. VODENA PAPRAT Adiantum capillus Veneris L. vidova travac. Cvetovi su sitni. vidoviea. vanilina.274 LECENJE BrUEM posledica. ova biljcica ima jo~ mnogo narodnih imena: abronek. divji baselak. DRENAK. ~r­ VIDOV CICA vi~nik. MRTVA KOPRIVA Parietaria oficinalis L. Narodna imena. Narodni lek za Jecenje organa za disanje. PAPRAC. VIJOSNICA. Otrovna je za ribe. visoka 10-40 em. krika. kokosiji slijep.O· sim vee spomenutih. ovce i ptice. mi· sakinja. kurja cesnica. Imroslep. sumpora i kalcijum-oksalata. sluzi. vidooka. gume. kurje oko. erljena vida. vid. - U~ticaeeae Trajna zeljasta. konje. visoka do 80 em. . . Ima i sluzi. nitrata i benzoeve kiseline. abronka. okaoee. vidovka. Ima kalijum-nitrata. vidovska trava. Ima gorkih i taninskih materija. skupljeni u lop taste evasti. skrika. vrlo dlakava biljka. Na Zapadu se upotrebljava kao oarodni lek za le~enje astme. zelenkasti. kumarina. GOSPINE ILl VENERINE "LASI.

Kad sazri. Brzo poplesnivi pa se mora naglo os u~ iti i p aZJjivo cuvati na suvom mestu. s uvi pa~njaei u brdima i planinarna. - Vitaceae U eeloj biljci i vinu ·i ma tanina. l anina. smole. sjekavae. protiv preteranog i produienog mesecnog pranja i kad se desi da menstruaeija izostane: 60 g vinovog lista i po 20 g dimnjace i majorana se pome~a . a u pLodovirna ernog groida Mltocijanskih je"njenja. . hranljiv je zbog inulina. okrugla. flavonoida i leukoantocijana. ~to obja~­ n java vekovnu upotrebu ove stare kulturne biljke kao hemostatika. ostaje sarno »si t o« 'koje vetar nosi.i nulin levulozan. belotrn. Varijet et vinove loze bogat tarunima i bojama (u jesen erven list). grubih Iistova. sastoji se iz raznih terpena. vretenas t. PUPAVA.QZA . KRAVLJAK. C. alpina Jaeq.. . VINOVA LOZA Vilis vinifera L. a ispod njih je rozeta od bodljikavih. Po~to je . 275 VIUNO SITO. . Vinova loza ima izraz. . koristi se i danas kao lek za uredivanje mens truacij e. KRALJEVAC.Sadrzi 1-2% etarskog ulja. evo jo ~ i ovih imena: beli tm. Slicnog h em ijskog sastava i dejstva su srodne do mace biljke istog roda: Carlina acantilitolia All. narkoticnog mirisa. na preseku beo. . Rasprostranjcnost.protak.ino sito ne ma stab ljike. U gladnim godinama koren se jede.iljkama iz iste farni'Ii'j e: Compositae).Mr~avi.. toniok i holagog. koren kravljaka moze se davati kao dijetalna hrana dijabeticarima. Sastav_ . mesnat. RESETKA Carlina acaulis L.VILI NO SITO. ukusa koji podseca na koren kupusa: malo ljutne d ima svoj stven miris. i dr. . Dugovecna zeljasta biljka.. debelih. Narodna imena. Protiv j akog odliva upotreblj ava se i tinktura iii ekstrakt: 100 g osusenog ¥1novog li~ca iseeka . prostriljavica. Cve tna glaviea je crvenkasto·belicas ta. ta'ko da ogromna bodlji'kava rozeta 5 Ii ~ce m i glavicasta evas t leze na zemlji.Koren (Carinae radix) se vadi u jesen. zatim vinske i drugih kiseLIa . . Cveta eelog leta.Etarsko ulje je smede boje. Upotreba. - Compositae Vil. rane i za lecenje koznih bole sti u narodnoj medicini. Tri supene ka~ike popariti sa pola litra kljucale vode. KRAVUAK . Spolja u obliku ka~iee stavlja se na cireve. U zrcli m plodovima ima mnogo glikoze.Osim spomenutih. u precniku oko 12 em. dijaforetik. kompava. VI NOVA !. oko 30 em dugackih.U obliku caja (20 g na 1 Iitar vode). leii na rozen od duguljastih ca~ icn ih Iis tova. peraslO deljenih. corymbosa L. oko 20 0/ 0 inulina (rezervna hrana ·kao i u drugim b. kao palae debeo. U li~cu ima boje ne materije enozida. C.ita svojstva vitamina P (flavonoidi) . C. vina (30 g na 1 litar vinal i ekstrakta daje se kao diuretik. Droga. Koren j e okamit . pupavae. ima antibakterijska svojstva. vulgaris L. os taviti pola sata i popiti u 3 doze pre jela u toku da na. koji se do kraja XIX veka upotrebljavao za bojadisanje. raznih soli i drugill korlsnih sastojaka.. jakog. voska.

BISERAK Alchemilla vulgaris L. krga. magle i kiSe kao divni sjajni biseri. 3 supene ka~ike caja popariti sa pola litra kljucale vade. Kamen u bubregll ~arod leci sokom koji euri (»suzi «) kad se u prolecc vinova [oza orezuje. kamilice i majkine du~ice.500 m. izdeljeni na 7-11 pli~kih reznjeva. Vino. vinoloza. . cokot. . capa oroslanova_ . gastrita. jer groide je vrlo hranljivo . na dr~kama. oboIjenja jetre i uop ~te za jacanje. Na Iistovima virka dugo se zadrlavaju kapljice rose. Dobar adstringens i tonik. Listovi su naizmenicni. trs. viric. ostaviti celu noc i sutradan piti umesto vode_ Narodna tmena. po obodu zupcasti i obrasli trepavicastim dlakama. vinja loza. ovoj sme~i dodati 10 g oinkoksida. navodimo i ova: verkuta. Svojstva. Cveta od maja do avgusta neug[ednim zuckasto-zelenim sitnim evetovima. Grozt1ane kllre se preporucuju protiv hron'icnog zatvora. lavska noga. pije se 3-4 ka~ike soka dnevno_ Istim sokom peru i oblafu upa/jene oei. Suvo groide je veoma hranljivo.Osim spomenutih narodnih imena.LECENJE B1UEM se i pre~ije sa pola litra 550f0-ne prepecenice. . Svrab stidmce (pruritis vulve).Virak je mnogogodi ~nja zeljasta domaca biljka. U slucaju da je pruritus pracen ekcemom. drago kamenje pastirica«. 10 g vodenog ekstrakta rnZinog eveta. Caj protiv proliva: pome~a se po 25 g virka. najviSe po suvatima. . oporog i malo nagorkog ukusa.Ima 6---90/ 0 tanina (galnog i elagnog). sluzi u apotekama za eks trakeiju trava za izradu raznih tzv.pome~ati da se dobije lekovita mast i time mazati stidnicu. Podzemno stablo je razgranato i iz nj ega izbijaju nadzemne prave stabljike. Droga_ . VRKUTA. Voce i povrce. upotrebljava se i protiv ka~lja i zatvora. Spolja se daje u obliku jakog caja (200 g na litar vade) za zapiranje u slucajevima krvavljenja iz materiee van vremena menstruacije. vinska [oza.Raste svuda do 2. visoke 10-40 em. izmedu stena i drugde. plascek device Marije. c:apa lava. »nakit i. ROSANICA. goveda trava. gospin pla~t. Narodna imena: vina [oza. Daje se u obliku caja (10 g na 200 g vode) iii u formi ekstrakta (po 3 grama dva puta dnevno) protiv proliva. - Rosaceae Opis biljke. osobito erno. lako se vari i korisno deluje na organizam (vid. . drl i 8 dana uz cdce muckanj e i pije 5 puta dnevno po I ka~i ka pre jela_ Ista ova tinktura koristi i protiv hemoroida. vinika. Vocni daniJ. osobito krvavog. zvizdenjak. dunjinog semena. . Sira (slatko vi no) u svetu se sve vi ~e ostavlja za zimu i pije kao neprevreo vocni sok. Upotreba.Bere se list u doba evetanja (Alchemillae foliumJ _ Sastav_ . 10 g lanolina i 20 g vazelina . krupni.Bez mirisa. VIRAK. lekovitih vina. Rasprostranjenost .Virak je tipicna taninska droga. trave-ive.Dva grama vodenog ekstrakta virka. u eelini okruglasti.

pravi se Sirupus cerasorum. Daje se u obliku 0. - Amaryllidaceae Do 20 cm visoka trajna zeljasta biljka na~ih ~uma. 0. BAPKA. mineral-nih soli.e alkaloide derivate izohinolina. pog_ nuti cvetovi su prvi vesnici proleca. pomaiu izbacivanju kamena iz bubrega i mokracne be~ike i zaustavljaju proliv. zajedno s razbijenom ko~ticom d semenom.25. U lukovicama ga ima oko 1%. (dremovac. U novije vrerne sve se viSe gaji ki's ela viSnja za proi'ZVodnju v. Cveta od maja do septembra. VISIGAC. pekmez. V1SNJA . Cvetovi se zatvaraju eim prode podne. kunjavac).Rosaceae Od zre[og ploda (Cerasi fructus) 'k i I> e led c 'r n e viSnje pTavi se vrlo ukusan i zdrav sok i sirup.ZALATNICA. limunove i Cilibarnel. azotnih jedinjenja. 5-10% ~ e c era (uglavnom invertnog). drem. SISAVAC.[1lo ukusnog i svakodnevno upotrebljavanog vocnog soka koji osvezava prijatnim mirisom i ugodnim kiselim ukusom (vic!.'0 sterilnih rastvora za injekcije u ampulama od 1 ml za leeenje poliomielita i traumatienih o~tecenja nerava. U p[odovima viSnje i tre~nje ima slobodnih 0-2%) i vezanih organskih k i s eli n a Uabuene. . VLASKA SALATA. Daje se u obliku hidrohlorida i hidrobromida. dnevna doza) iii se sprenn kao povrce. . vino ·i dr. 277 VISIBABA. Raste na ~umskim kreevinama i na pus torn zemljiStu. Vitaminski vocni sokovt). VISNJA Prunus cerasus L. Od zrelog p[oda. . Iz lukovica visibabe izdvojen je j stavljen u promet poslednjih godina srodan alkaloid n i val i n. . DRlJEMAK. visibaba i neke druge biljke iz familije Amaryllidaceae sadrt.50 i 1".. Leucojum aestivum L. BAPKA . vi tam ina itd. VISIPATKA. VUSKA SALATA . DREMIDEDA. U narodu se sveze ]gee stuca i stavlja na uboje i eireve. Galanthus woronowii Los.V1SIBABA. REPUNJACA. DREMUUKA Galanthus nivalis 1. OGNJICINA. - Compositae JednogodiSnja zeljasta biljka. Slieno fizostigminu deluje kao miotik i kao antagonist kurareu . Z\'once. Kao sneg bell. visoka do 1 m. Use men k a m a ima glikozida amigdalozida i enzima emulzina. Manje je otrovan od ezerina (fiziostigmina). U obliku eaja (2 ka~ike suvog li ~ca na 300 g kljucale vode. Glavni alkaloid je g a I ant ami n. SKRBINKA Lapsana communis 1. U vi~njevirn peteljkama (Cerasi stipites) ima tanina i drugih sastojaka koji deluju diuretieno. Cvasti su svetlozute boje.

divlja perunika.278 upotreb lj ava se za jace lucenje mokrace ~ecerne bolesti. zuti bozurak.) koje nisu ~kodljive. 2. jer je otrovna. glutamina. Sadrzi do 200/0 tanina. kuva 15 minuta u 1 litru vode. ali JOJ je evet zut. izaziva grceve u trbuhu i povracanje. arginina i holina.uti vo- . divlji lilijum. Sok sveze biljke izaziva draZenje sluzniee i kijanje. trava od srdobolje. - Iridaceae Trajna zeljasta barska biljka. uzeta u vecoj koJ. voeni ~ecer). Cl'eta od maja do jula. breze i medvedeg groZda ·i troskota. hrastova kora i dr.7% ulja. BARSKA III lUTA PERUNIKA Iris pseudacorus L. Vodena perunika je olrovna. . za jaeanje. Ima debeo zut rizom oporog ukusa. vodeni macic. LECENJE BILJEM kao dijetalna hrana bolesnika od " I VLAS!<A SALATA VODENA PERUNIKA. za lecenje desni ~ zuba i u druge svrhe. visoka 60-110 em. 1. lista koprive. a lekovitost im je veea i pouzdanija. U svezem stanju. vodeni evijet. zuta lilija. Vodenu peruniku treba izbegavati kao lek. vodeni krin. ponekad i krvavo. oko 22% ugljenih hidrata (hidrolizom daju uglavnom fruktozu. z. Lici na peruniku. Os tala narodna imena: vodeni bozur. Raste svuda po stajacim vodama.icini.50f0 belancevina.Upotrebljava se i protiv proliva. a mi imamo izvrsne taninske biljke (srcenjak. Osu~en rizom se upotrebljava u sme~i sa nekim taninskim biljkama protiv krvavog mokrenja: pome~a se po 20 g rizoma vodene perunike.

krupni. i u nasem organizmu) daje sarno levulozu (fl1Uk:tozu ill voeni secer). Cela biljka ima mlecnog soka. pektina i dr. i po JOg trave·ive i pitome nane. maslacka i idirota. ~ENETRGA . . lazni macinae.ive. osobito mlada. .Raste svuda kao kor~Y.viti celu noe i sutradan odlHi i piti nezasladeno umesto vode. Za bolje varenje: po 25 g korena vodopije. vrlo tvrda. . po obodu duboko i nejednako urezani. i \ista hajducice. 1. sarica. Svojstva. za obilnije lucenje rnokraee i zuci i dr. 15 g trave·ive i po 5 g anisa i moraca. uvece popari sa 300 g kljucale vode. kao pod 1. Sastav. dugacki. po obodima surna i drugde. manje delj eni. osta. poklopiti. spolja tamne boje. Prizemru Iistov. a iznutra gotovo beo. Ponegde se zapustena mesta izjutra plave od isevetale vodopije. gorak 'k umarinski derivat vezan u biljci u obliku heterozida. »Frankova cigura«.i viSa. visoka do 1. VODOPIJA. slobodnog voenog secera. svi su jezieasti. 4. Tri supene kasike ove mesavine uvece popariti sa pola litra kljucale vade. zut i Iilijum. CIKORIJA Cichorium intybus L.Koren (Cichorii radix) kopan u jesen kad je najdeblji i irna najviSe lekovitih sastojaka i "nulina (rezervna hrana). po 20 g korena vodopije i !ista hajducice i 10 g ocajnice. Upotreba. razurnljivo je zas to kod oas u narodnoj rnedicini ciguru koriste dijabeticari.Cikorietol. lENETRGA. Inulina i drugih derivata voenog seeera ima oko 25%. bolje varenje hrane. cvrst. ad ove · smese se uzme 2 supene kasike. 3. CIKORIJA 279 deni Ijilj an. Cveta obilno preko eelog leta. Pos to je inulin polisaharid koji hidrolizom (dakle. majkine dusiee i oraha. avo je . duguljasto-koplja· sti. Stabljika i Hstovi su pokriveni kratkim tvrdim dlakama. a oni na stabljici su kraei. Stabljika je prava. trave. Rasprostranjenost.VODOPIJA. zecja nrliea. poklopi i sutradan odLije i nezasladeno pije izjutra pre dorucka i uvece pre vetere. Koren joj je valjkasto-vretenast. za pojaea· vanje apetita. na os novj do polovJne obuhvata~u stabljiku. pre svega. povodna peru· nika. po pasnjacima i livadama. udnrleni u pojedinacne iIi udIlUzene evasti oko 3 em u promeru. Rede se koristi nad· zemna biljka brana u evetu (Cichorii herba). za jacanje zeltica. Spravlja se J pije kao pod 1. krinka. u gornjem delu razgranata. 2.om. . Hronicni kalar ze luca: po 20 g korena vodopije. ponekad .i su u obliku rozete.5 m. Droga. dodatak kafi i »sirotinjska ili ratna kata« je ispr· zen i samleven koren oplemeojene vodopije sa krupnim mesoatim korenom bogatim il'lulin. najviSe pored staza i puteva. Cvetovi su svetloplavi.ViSe se kol'isti u narodnoj nego u naucnoj rnedicini kao neotrovna gorka droga za lecenje organa za varenje.Cela biljka je gorka i vrlo cvrsta tako da se tesko kida i cupa. - Compositae Dugovecna zeljasta biljka. . vrlo lepi i upadljivi. U po ran kalar creva i nemanje apetita: 50 g trave·ive. Za ciscenje zucnih puleva: po 40 g korena vodopije i maslacka.

zucaniea. ~trpka. endivija kreculja. podroznik. RUNJAVA TRAVA Anchusa officinalis L. osobe obolele od ~ecerne bolesti mogu koristiti sve biljke iz te porodiee kao dijetalnu hranu. umesto skroba kao rezervnu hranu imaju inulin. a njih ima vrlo mnogo. indivija. plavulja. zutinica pi-toma. suncevo cvece. ~an· toga. cikora. jandreSiea. VOLUJAK. zelteniea. VOLNJAK.imenom: and~bija. modriea. je ba~tenska biljka koja se kod nas gaji u vge hortikulturnih odlika kao zeleno povrce i upotrebljavaju je kao salatu osobito u Slovenijoi. VOLOVSKI JEZIK. vodoplav. konjska trava. Prema tome.000 vrsta. plavoevet. oko 23.280 LECENJE BIWEM sasvim opravdano. Oplemenjena cikorija se u Evropi gaji od XVII veka. divlja 10Cika. radic. cihora. kudrava salata. PACJE GNJEZDO. ~urlin. kairiput. zumenica. cigura. zutka. vrtna zu· tenica. andivija. eilkorija. cihura-rezaniea. gologuza. jer sve biljke iz familije glavoc!ika (Compositae). Narod je naziva ovim . Narodna !mena: vgnjev regrad. Cichorium endivia L. - Boraginaceae VOLOVSKJ JEZIK . goliea.

AJ~ E. konsolidina i konsolici na. Dugovecna zeljasta biljka koja kao razgranat zbun. S lienog sastava i dej stva je i Lycopsis arvensis L. ras te na kamenjaru u Primorju. lui. !iiru pa ii i eks trakta upotrebljava se za l ak~e 1z1ueivanj e mokrace. VRAN lLOVA TRAVA. 1947. bagon (izolovan jo~ 1828) ima bakteriostaticna svoj stva (vid. Neka d se upotrebljavao koren (Dentariae radix). al. (zavratIriea. Plumbagi n aceae MeClutim. vo~ij a) . vezu u kitiee i na j akoj prom aji. 281 Grubo d lakava trajna zeljasta biljka koj a raste pored puteva i na ne. U obliku caja (5%). lovku s belim evetovima. Ima kalijurn·Iri trata. obral1enom zem lj gtu .M IL VRANILOVA TRAVA Origanum vulgare L. povra· canje i druge znake trovanja. V R.intravenskili inj ekeija za lecenj e furunkuloze (cireva) i akne. VRANJENlKA. Upotreb ljavaju se evet i list slieno po'recu. Ako se proguta. vranjena. a osobHo koren. Ne t:eba ~~ati vra~. a danas r ebko nadzemni deo bilj. Cvetovi su ljubi· Casti i udruZeni u grozdaste evasti. olovniea. izaziva ervenilo i plikove. Cela biljka. VRANEMIL. svincenka. vra nj emil. Arom ati cnog mi risa i ukusa.ke u eve· tu (Plumbaginis herbal.. oko 20 em dugacki. VRANI ENlKA. Zbog toga je vranemil napu· ~ ten. holina i alantoi na. . za znojenje i iska~ lj avanje. visok 30--1 20 em. BLITVINA Plumbago europaea L. ekspe· rimentalno je dokazano da glav. Cveta leti purpurnim ill plavim evetovima . visoka 20--80 em.VRANEMI L. poglavlje . ni aktivni sastojak bilj ke plum. su ~e Labiatae Seku se vrhovi granCica u evetu . Ostala narodna imena: vra· nemilj. kaloida einoglos ina. jer je preduzeea za otkup lekovltog bllJa ne pn· . god. Fitoncidi«) i da su dobijeni dobri r ezultati dava· njem . lip· ka. izaziva gaClenje.

Hemijski sastav i farmakodinamsko dejs tvo vr anilovke j e vrlo blisko i slicno majkinoj d u ~ici pa se na isti naCin moze upo trebiti. Omi· ljena je u narodu kao caj i lek za jacanje. sovre. Cveta od jula do oktobra. dobra misel. Vranilovka je dugoveena zeljasta biljka sun· canih i suvih s trana. potrebno je da oitaooi znaju da se ova biljka u raznim nasim k rajevima razlicito naziva: divlji caj. timola. zavrta. Ukusa je oporog i gorkog. origanj. U Botanit kom retl1iku navode se jos i ova narodna imena: babina duo bcica.i m etvica.282 LECENI E BIUl!M maj u. zabrta. pa kad iscve ta. cober. Po ~ to se ponekad vranilovka trati u industr. zbog cega ima veorna izrazena antibakterijska svojstva. bolja dusica. mravinjac. bicastim cvastima. mravlinjak. to~ ta. Ima uspravne evrste drske. cela livada se oboji divnim tamnim lju. Etar sko ulje od vranilovke sadrii oko 500/. bolmet. rigan. obojene crvenkasto i obrasle dosta krupnim listovima. dobrovoljka. Tamo vranilovku cesto nazivaju taj . crlJena metvka. dZodzan. sovr. gorkih neotrovnih droga koj e se u nas mnogo cene. narocito u Crnoj Gori i Sandzaku. Cvetovi su na vrhu stab· Ijika udruieni u kompaktne okruglaste evasti. najbolj e je posle su ~enj a ru kom ski nu ti sve Ii ~ce q cvece i sarno to koristiti. dusica i sl. vi· soke oko pola metra. koji se osobito Zlm1 upotrebljava u obliku eaja protiv nazeba. s u ~ i . erljena meta.iSljavac. U nas je ima svuda na neobra(!enom zem· Ij istu. rehogan. crnovrska. a spolja se upo trebljava prot iv raznih zapaljenja koze i sluznica. Etars ko ulje vranilovke je vrlo antiseptitno. mravinac. majoran. gorka meta. jer ima 500/. cuva i pakuj e kao i majkina du ~i ca . dobra misu. Na taj nacin se moze i objasniti ve- . mravic ? (Vuk). za lecenje boles ti organa za varen je (osobito proliva) i disanje. prijatnog mirisa i 4zvanredno lepog izgleda. susica. Mes timieno se javlja u velikoj masi. timola. ernovrh. goeman. i jskim kolicinama za destilaciju e tarskog ulja i za izvoz. mir. I sto tako se bere. maturan. ksaberta. Po~to u stab lj ici vranilovke nema lekovitih sastoj aka. vrigan. U SandZaku i susednim VRAN"ILOVKA oblastima to je mesHmieno glavni narodni lek. Spada u grupu aromaticnih oporih. Vranilovka Ie znatno krupnij a i vi~a od majkine du ~ ice. ernovr.

dodaju61 kap po kap pol a litra caja od cveta crnog sleza. DIVlJA PROJA . sjajan i vrlo tVI'd. vrlo razgranata stabljJka. i silikata. . visoka do I m. iz njega izbija prava. 283 lrovna upotreba i ogromno poverenj e u lekovitu moe ove biljke u nekim na~ im krajevima. Cvetovi su sitni.inu. evrsta. pa se up?tre~ljava u narodnoj mcdicini protiv zapaJjenja i kamena i peska u bubreztma 1 ~o: kracnoj besici: 20 g semena i 30 g secera stuca se u prah u avan~. DlVLJA PROJA. Cveta od maja do jula. Nazivaju je vranilovkom zato ~ to je do otkriea sintetskih boja upotreblj avana za crno boj enj e vune uz doda tak kara-boje (zelene galice) . VRAPSEME. Plod je si·tan. ListoVii su bez dr~ ke . Rizom je debeo. beliCast. - Boraginaceae Trajna zeljasta biljka. (30 g ~a p~la .IIi se 50 g gl'aneica u cvetu od vrapsemena: ~secka ·1 kuva 20 minuta u 1 litru vode. Bilj'ka nije hemijski do~oljno istraiena.VRAPSEME. duguljasti. VRAPSEME Ci~ tinama neobradenom i kamen>itom tlu i po obalama reka. VRAPCIJE SEME. neupadJjivi. Raste obilno svuda po ~umama. gruba. .Deluje diurelicno ]{. . . grubo dlakavi.ao i druge silikatne droge. Zuckasto·belieasti i pojedinacni. U zelenoj biljci ima crvene boje slicne alkan. ostav. 3 sa ta ·i pije oSvako jutro pre jela po 2 Case. odozdo svetlije boje sa istaknutim nervima. VRAPCIJE PROSO Lithospermum officinale L. VRAPe IJE S EME. . ocedi i doda 5 g kalijum-nitrata.I~tra mlake vode). rastvon me~anjem 1 'plje s~aka 3 sata po 1 ka~jka.

pored reka i p otoka i uopste po vlainim mestima.Ima arnorfne gorke materije tanacetina. zdravlje. posle cega su se pojavili simptomi slieni besnilu (iivotinja 7. Listovi su krupni. proulja. biserka. povratic. jer je bilo cesLih trovanja. tamnozeleni. . l1inl1uvak. sitne.apeni. mosak. ticje zrno_ VRATIC. zatim smole.Cvast bez drske (Tanaceti flos). da se na svakom karaku bore prativ upatrebe ave atravne biljke. bratie. vratieelja. ribciCi. vrlo lepa zeljasta biljka. . a pre svega zdravstvenim radnicima. pticje proso. Kod nas se vratic jos uvek cesto i raznovrsno upotrebljava kao Darodni lek za lecenje mnogih bolesti.5 m_ Stabljika je prava. grlieek. vratika.Vratic se u mnogim zemljarna upoVRATIC trebljava protiv crevnih parazita (oksiure). RasprostranjeDost. farmakodinamskog dejstva. do \. . vrapcevina. jarebinjak. vrabseme. . vratie. divlja proha. Ukusa je gorkog i neprijatnog. zecje seme. prosti iii kitnjasto dvojno perasto deljeni. slabo razgranata i cesto crvenkasta. kao gorko sredstvo za jacanje. crvinjek. bujna. hoee da ujeda is!. U vreme cvetanja vratic siri syojstven ostar miris. bozje oko. skupljene 11 stitove na vrhovima stabljike. umanika. POVRATA Tanacetum vulgare L. ali je vee i u malim dozarna opasan. obratic. vrabcije seme. POVRATIC. rede vrhow stabljika sa cvastima (Tanaceti herbal.5% etarskag ulja i drugill manje vafnih supstancija. gral1ene sarno cd cevastih cvetova. Svi de lavi biljke su otravni. 2:ivotinjama je davan intravenozno. Osabita su cesta travanja iena prilikam upatrebe vratica za izazivanje izastqle menstruacijc i za pabacaj. Eta r s k 0 u 1 j e ima oko 70% tan ace to D a (isto sto i tujon u tuji). Upotreba. a joil viSe 0 t r 0 v nos t biljke. Cvetne glavice su zute. visoka do \. Droga. Srecom danas je sve manje seoskog sveta u planiDi koji veruje da se povraticem moze sve vratiti: mladost. kome se uglavDom pripisuje lekovitost. a najvise cvasti. Zbog nepoznavanja hemijskog sastava. najvise po lugovirna. pticje seme. pticja trava. Upotreba povratiea u narodu vezana je za razna sujeverja. .Gde se vratic pojavi. cesto dolazi do slabijih iii jacih trovanja. ra· ste obicno u veli-kom mnostvu. Svojstva. ukradeni volovi. jarabinje zelje. konopljika. Compositae Dugovecna. doze i nacina upotrebe. Sastav.284 LECENII! BlUEM Ostala narodDa Imena: bilozrnac. Narodna lmeDa: abrata. vrapcje sjeme. Cveta leLi. Otud mu i ime pot ice. lzaziva konvulzije kao kamfor. izgubljena sDaga itd. Zato se skrece patnja sl'ima.).

Cvetovi su erveni i okuplj eni oko vr~nog dela stab lji ke i ogranaka. visoka do 80 em. zelello-zuckasta. . KOKOTINJA.ja koje povoljno deluju protiv raznih upala koze i' sluzniee.. Najvge je ima na vlainim mestima. Cveta od maja do jula. gola. Stabljika je uspravna. Sadrle tanina.Raste svuda. Ostala narodna Imena: vrenica. VRBICA .VRBICICA . VUCJA JABUCICA . skupljen1 po 3-8 u pr~lj enovima listova. Listovi su na dnu srcasto useeeni. erljena iva. nerazgranata. . pektina i drugih mater. na osnovi sreasti. ruia. Stabljika je razgranata. Raste po moevarama. drenak. a na vrhu LEvo: \f\JCJA JABUCICA. potocnjak. VUCJA STOPA Aristolochia clematitis L. potoeni klasic. - Lythraceae Do 180 em visoka zelj asta trajna biljka. . - Aristolochiaceae Trajna zeljasta biljka. Rasprostranjenost. prema vrhu suzen i. karotenoida. 285 VRBICICA. VRBICA Lythrum salicaria L. Upotrebljavaju se vrhovi sa evecem (Salicariae summitas). DESNO: CVET ~Hja sti. Listovi su duguljasti. Plod je zelena CRura ablika i velieine araha. kao i druge opore i sluzne droge. VUCJA JABUCICA. sedec i. Cvetovi su zuckasti. eesto kao zilav smrdljov korov koji se vrlo te~ko iskorenjuje. sitni. eibrije.

pre Iistanja. guli se kora i susi. Upotreba. posekotina. smola. tackasto i prugasto garana prisutnim Iisajevima. Rede se upotrebljava za lecenj e upornih ekeema. Savija se i tesko kida. gorak sastojak. AJDUCKA OPUTA. Vucja oputa je vezi. izomer eskuletina. Vee u februaru. koznih bolesti. VUCJA LIKA. jer suva kora izaziva neizdrlljivo peekanj e u grlu. pali i pece oizazivajuCi opasne p I i k 0 v e. Listovi su uski i ovaln1. Zelenu biljku stavljaju u postelju da odgoni buve i druge insekte. VUCJA OPUTA. Pri susenju treba biti oprezan.kans (izaziva plikove). sa pravim grancicama poredanim kao pruee iii metliea. zoma et herbal. Sakuplja se u jesen i ~ to brle osusi. Droga. vucja jabuka. etarsko ulje. .286 LECENJE BlUEM Svojstva. Uopste.Dugacke v r pee 1-2 em siroke i do 1 mm debele. kao sreds tvo za izazi\dnje pobacaja itd. izomer eskulina.va. To je anhidrid mezerinske kiseline. . zeeja aubeniea. Druga narodna !mena: volk. LIKOVAC Daphne mezereum L. odvratnog ukusa i vrlo neprijatnog rrtirisa. vutja noga. . . a iznutra je ruekasta. I u miru . cireva i slicnih boles ti coveka i jos vise domaCih zivotinj a. pre nego sto se pojavi evet.Rizom. najpre zelena. vucja jabucica je uspesno upotrebljavana tako da je nazivana »na· rodni jod«: 100. . jer je jako savitlj'. koja deluje drasticno.Alkaloid aristolohi. Sastav. Protkana je dugackim i vrlo j a kim v I a k n i m a. rute boje. grmie visok do I m . tako da je danas skoro potpuno napus tena. skrob . Upotreba. kur· jacka jabucica. a zrenjem poerveni kao skerlet. Raste po vlainim i mraCruim sumama. posta se prethodno savije u snopiee. Ulazi u sastav Emplastrum Mezerei cantharidatum.j lek. Narodni lek protiv reumatizma. Droga. vrlo glatka i svilasto sjajna. ~ eeer i drugi sastojci. rufieasti mirisni evetovi. MASLINICA. izaziva kijanje i mehurove slicne kantaridinu. Plod je jednosemena jajasta bobica. . neotrovnog glikozida dafnina . u loga.eel a biljka je gorkog. rec:!e eela biljka iii sarno jabucica (Aristolochiae rhi. jablcina. na vrhovima grancica javljaju se divn'. Nema mirisa. hidrolizuje se na glikozu i dafnetin. Kad se duie ZvaCe. Thymelaeaceae Vucja oputa je trajna biljka. jer je biljka otrovna. Berba. zbog cega je koru gotovo nemoguce prelomiti. zeceva lubenica. ali je u tom obliku droga jos opasnija. drZe oko pola sa ta. paketiCe i veze sarnom korom kao povesmo kudelje. divlja jabuka. a pogotovo za vreme ratova. jabucina. jabolcina. . erveno-mrka iIi ruto-mrka. Upotreba vucje jabuciee za u rec:!ivanje menstruacije je opasna. Ima jos i zute boje. tanin. Sastav.U januaru i\<i februaru.·ni caj ili tinktura (20 g na 100 delova jake rakije) za ispi· ranje i obloge. jabutnjak. Ijute d gorke smole me z erei n a.U drogi ima oko 8% zelenkaste.t (aristolohija kiselina). tim vreme dopusti. tako da je i Covek i zivotinja izbegavaju. Najcesce potope svefu koru u sirce. Spolja je kora glatka..Narodni lek za lecenj e rana. a zatim je stave na kozu. Upotrebljavaju je i kao unutrasnj. s ovom drogom .

a posle dufeg drzanja i gnojno zapaljenje . Da bi sprecili i ublafili delovanje. gat1enje i povracanje. Na kozi izaziva vrlo jako crvenilo. lovorCica. bol. bes. posle rada ruke dobro oprati toplom vodom i sapunom. 2:ivotinje ne jedu vucju oputu. . Interno uzeta izazi·v a opekotJine u zelucu. veliki. Narodna imena. Opomena! . vazdazelena rnasl~nica.Ne upotrebljavajte vueju oputu za lek ni spolja ni iznu· tra! Ovde je spolllenuta da bi se citaoci upoznali s njenom velikom otrovno~cu. plodovi od Daphne gnidiwn slufili su Grcirna kao drastiean purgans. zuti jeremicak. meeja lika. nego koru ad srodnih i vrlo slicnih vrsta: Daphne gnidium L. =~. Cocca Gnidiae. serne od groMa i rned i tako davali bolesnicirna. likovina. zimzeleni likovac. plodove su upotrebljavali uvaljane u bra~no. licac.ina trava.VUCIA LlKA. aida bi planinci mogli njenu koru prodati ako se zatrazi. divlja lavorika.. ljubcac vazdazelen. . vutji rep. evo jo~ nekoliko narodnih irn~na: ajducka lika. zmij. rnehurove. VUCIA OPUTA .Osirn navedenih. Neke farmakopeje ne propisuju koru od Daphne mezereum. ~maslinica). zelenika. . . 287 treba biti vrlo ' oprezan i treba proueiti njenu upotrebu u na~oj narodnoj rnecticini. Koru guliti u rukavicarna. u~a­ tak) i dr. liCica.Ponekad se u falsifikovanoro biberu naide na plodove vucje opute. (vucje uho. u veeoj dozi upalu zeluca i creva. li~ac. Zabele!eno je nekoliko slueajeva trovanja plodovirna i kororn vueje opute.. Daphne laureola L. Sve su one otrovne j vezikanlne.

a osusen roznate konzisteneije. aspar31gin (1-3%). nmogo slu zi. moze se zasladiti. glikoa lkaloid konsolidin (0. zvonastJi. oslaviti 5-6 sati i proeediti. poklopi ti i posle 8-10 sati acediti i popi Ii urnes to vade.Otrovan a lkaloi d simfi/o-cinoglosi n (svega 0. etarsko ul je. debeo. ostruZc.002%). tanin (5-6%). kuvati 20 minuta.Tipicna sluzna i donekle taninska droga. secer i ipurinsk i derivat alan/oin (0.Koren (Symphy /i ill CO/'lSo/idae radix) izvaden u jesen iii u prolcce eim biljka por ne lis lati. dlakava.70/0). Cveta u prolece. sakupljcni u povijenim evastima u pazuhu gornjih lis tova. najbolje sirupo-m ill zeleom ad dunja. izrere u komade oct 2 em duzine i ~to pre osusi na suneu da ne poplesniV'i. . socna. smola.G GA VEZ.Svuda po rovovima. a s rednji " gornji su sedcci i duguljas ti. VELIKI GA VEZ S ymphytwn officilwle L. cireva. Iz korena izbija uspravna. uboja. Droga. sluzavog i poma lo oporog ukusa. SiTOV karen je soean.007%). Proliv proliva: po 50 g gaveza i dunjinog semena i 20 g nane pornesati i popari li sa pola litra kljucale vade. Lis tovi su pod prstima grubi o d mnostva krupnih dlaka.000 m nadmor ske visine. razgranata stab ljika. Upotrcha. ~uplja. pa sc lako m a ze objasniti vekovna u-potreba u narodnoj medicini za lecenje p reloma kostiju. starih i gnojavih rana i sl. 2. Cvclo vi su ljubicas ti iIi ruzieasti. mesnat. Opere sc. . 3. gavez pomaze rast i razmnozavanje celija i obnavljanje tkiva. Boraginaceae Trajna zeljasta biljka. spolja ern a iZl1utra belicast. U nasoj narodnoj medieini. ZahvaljujuCi prisustvu alantoina. Sastav. donj i su clipti cni i na kra lkoj drsei. Rasprostranjenost. ostaviti 8-10 sati i taka dobij enu sluzastu teenost popiti u 3 obroka posle jela. . . Svojstvenog rnirisa.je se slieno bclom slezu za lakse ~skasljavanje i lecenje upale usne supljine. visoka do 1 m. . pored reka ·i po vlaznim Iivadama i iznad 1. eRNI GAVEZ. 1. U obliku sirupa da. guma. Koren je snaian. Pluclli caj: po 50 g gaveza i bamij e popariti sa 400 g kljucale vade. Za ispiranje i obloge: 100 g gaveza popariti 1 litrom kljucale vade.

Cvetovi su sitni. GVAJAK.. Gvajakovo drvo jc di-uretik. . d Guajacum sanctum L. GVAJAK. 1ma gorku materiju Iikopin. 4. Jedrae ima oko 22'/0. VUCJA STAPKA.-DRVO. malo etarskog ulj a. voluj jezieae. popariti 1 litrom kljucale vode. trebalo bi za lei< upotrebljavati koru. preko 10ga se stave zgodno nacinjene da§ciee i cvrsto poveze. GVAJAK. VUCJA NOGA. U drogi ima 5 a p 0 n 0 Z ida. vanilina i dr. U homeopatiji se upotrebljava u iste svr· he. U narodnoj medicini se biljka u evetu upotrebljava za lecenje tahikar· ddje i drugih slabosti srca. OstaIa narodna lmena: velika so- dula. beli 5 ervenim pegama. vise u belici nego u jedraeu. . skup. / . - Lab iatae Trajna zeljasta biljka. svatovci. visoka do 1 m. erni koren . dijaforetik. konjski rep. GAGRICA. GAGAMIJA. vrani gavez. 289 umesto vode upotrebljava se mleko u kome se svef stuean koren gao veza dugo kuva do gustine f itke ka!~ice. GAGALlCA. cesto u zajednici s jcdom i beladonom. a najvise u korL Pos to je saponozid glavni lekoviti 'sas tojak. Raste po moevarama. pa se to stav> na platno i oblafe prelom kosti.Zygophyllaeeae. a belika svega 2-3'10 5 mol e (Resina Guajaci). GVAJAK·DRVO . kilnjak. GAGAMIJA . poklopiti i posle 6 sati oeediti i u toku dana piti umesto vode. plju~c. i po 20 g slatkog korena i lista hajduciee pome~ati. U vecoj doti deluje kao purgans. Cir zelllca I. . dunjinog i la· nenog semen a . SVETO DRVO. zbog Ce· ga se upotrebljava kao adstringens i tonik. Ijeni u pr~ ljenove u pazuhu Iistova. opasica. tJvQl1aestopalal!nog creva: 50 g gaveza. CASNO DRVO Gvajakovo drvo i smola (Guajaci lignum et resina) dobijaju se cd Gua· jacum offici'1ale L. a nc clrvo. GAGALICA. DIVONANE Lycopus europaeus 1. sudorifik. i kao i druge sa· ponozidne droge sredstvo za popravljanje prometa ma ~e rija u obtiku caja (Species lignorum).GAGAMIIA. malo etarskog u{ja i tan ina. Ima jos i gume.

slieno reumu i kru~ini. TRNOVEC Gleditschia triacantha L. Bl i B. i suvim mestima. sluzi. lENJ-SENJ. J apanu i svim zemljama pod utieajem kineske medieinske kulture vekovima ·se upotrebljava kao lek za sve. koren koji liCi na eoveka (kao u nas ~to se verovalo za eudotvornu mandragoru iii alraunu). malo mesnata ko~tunica sa 1-3 semenke.Mahune deluju protiv hrorucnog zatvora.sap 0 n 0 z i d. U Kini. vrlo razgranat i otporan grm iii nisko drvo. Istiee se mno~tvom pra~nika crvene boje. nadrafuje centar za elisanje i snizava krvrn pritisak. panaksozid A i B. »f e n . U mahunama irna flavonslcih. CRVENI GLOG Crataegus oxyacantha L.05"10 etarskog ulja. Osu~en GLEDACUA. CvetoVii su beli. saharoza. SVELIJEK koren biljke Panax ginseng Meyer . GLEDIC. Potpuno rnlaeli listovi brani u trenutku otvaranja sadrle oko 1'10 alkaloida triakantina i do 400 mg'lo vitamina C. amorfna. sakupljeni u mirisne cvasti slicne ~titu. fitosteroli. GINZENGOV KOREN. i dr. Kini i drugim zemljama na Dalekom istoku. Daje se za leeenje eira zeluea i dvanaestopalacnog ercva.5 e n «. .290 LECENJE BILJEM GINSENG. . gde se i gaji zbog velike upotrebe u medicini . antrahinonskih (3'10) i saponinskih jedinjenja. kamenitim . a i\ e n = koren. Triakal1tin deluje spazmolitieno na glatku muskulaturu.U evropskoj medioini poeinje se upotrebljavati. reae malo ruZieasti. Rasprostranjenost. vitamini C. Panacea znaOi lek prot-iv svih bolesti. smole. krupnim trnjem i do 40 em dugaekim rnahunama. Cveta u maju. 3-4 m visoko. GLOG. - Rosaceae Trnovit. osobito po ogoljenim. Raste svuda. koja raste u Mandluriji. Hemijski sastav droge jo~ nije dovoljno poznat i ni jedan naaeni sastojak ne moze da objasni farmakodinamska svojstva droge. dakle. Listovi su podeljeni u 3-5 reznjeva i po obodu testerasti. rota supstancija rasSastav_ tvorljiva u voeli J alkoholu. a Ginseng iii. Pan a k s . alkaloid nepoznate graae. Plod je okruglasto-duguljasta cr· vena.Araliaeeae. Upotreba. Koreji. do 0. na kineskom zen znaei eovek. pravilno graaeni. GLEDIC. a i skupo se prodaje kao eudotvoran lek. kako se neis pravno kaze. PANAKS. '- Caesalpinoiaceae Do 40 ru visoko drvo s perasto deljenim mcem. Seme ima do 400/ 0 poliuronskih derivata koji mogu zarneniti uvoznu arapsku gumu i tragantu. Cesto se saeli kao ziva ograda.

hmelja. Nepravilrzost u ritmu srcarzih otkucaja (aritmija): uzima se 3-5 puta dnevno pre jela na koeku seeera po 15 kapi tink· ture (20 g na 100 g alkohola) od eveta i lista iIi 5 kapi tinkture (20 g na 100 g alkohola) od zdroblj enih gloginja. et fru ctus). pasji trn. protv nesaniee. Za umirivanje: po 25 g glogovog eveta. Zbog 10ga se posle 5-7 dana moraju tiniti pauze od 2-3 dana. glogie. glogovka . kao srtani sedativ.Plodovi se b eru kad sazru. da se ne izlome. limunske. list. a u kori al· kaloida bliskih berberinu. . imele . odoljena i maticltjaka. l.U gloginja· rna ima masnog ulja. bijeli trn. osobe u k1imakterijumu i . paflj ivo u korpama prenose i u ~to tanj em sloju na promaji u hladu su ~ bez prevrtanja. 2. sitosterola. osobHo srt ani i nervni bolesnici. aH su manjc ispitane. Arterios kleroza i visok pritisak: po 25 g cveta gloga. trimetiIamina i drugih alkiIamina. kao pod 2. Od ove sme~e spravi se caj i pije kao caj pod 2. kao pod 2. aromat· skih aminokiselina. tiolin a. Upotreba. posle dYa sata se odliije i pij e u dYe doze pre jela. gu~enja (za· duhe) .DuZom svakodnevnom upotrebom glog moze izazvati ne· podnosljivost i trovanje. folium Sastav.Osu~en evet se mora ~llva ti dobro zapakovan. . trnka. 3. Smanjel10st srcanog rada (dekompenzacija srea): po 50 g cveta i lista gloga i Lista matitnjaka pome~ati i praviti taj : 2 supene kasike ove smese popari se sa 300 g kljutale vode. triterpenoida. adenina i drugih purinskiih denivata.Bere se mlad list i su~i kao i evet. tanina i drugih sastojaka. Droga. Druge vrste gloga koj e ras tu u Jugoslaviji i maju slitan sastav i dej· stvo. ostri tm. glo. aeetiiholina. izoamiIamina. rna· slinovog lis ta. Prijatan miris svclih evetova su~enj em se izgubi. za snizavanje krvnog pritiska (siri krvne sudove). a druga polovina jo~ u pupoljku. poklopi i posle 2 sata odlije i popij e u toku dana pre jela. Napomena! .U nekim zemlj ama gaji se kao fiva ograda. evasti s meem i zreo plod (Crataegi tlos. belog luka. guan ina. cobanciea. . glah. .GLOG. Smanjuje tonus i pokrete materiee i ereva. . Nekih godina se traZe velike kolioine glogovog eveta i lista za izvoz. Cvast. Razumljivo je da bolesnik mora biti pod stalnom kontrolom lekara.i belog luka. bijela drata.Glogov evet i list se od pre pola veka na Zapadu koriste kao blag lek za umirivanj e. vinske i drugih kiselina. Nekim osobama pomaZe ovaj t aj: po 20 g eveta gloga i kamiliee.U evetu i Iistu ima flavonskih i antocijanskih heterozida.cie. 4. Kod nas tek u novije vrerne sve vi~e upotrebljavaju lekove od gloga. saponozida. raznih uzbudenja. rastaviea i imele. Narodna lmena: beli glog. ~ecera. Kod nas je najrasprostranjeniji beli g/og (Cra· . Beru se eele evasti po suvom i suntanom vremenu. . drugi. . CRVENl GLOO 291 Gajenje 1 berba. medvedova hr usica. Moze se upotrebiti i taj: 1 supena kasika eyeta gloga na 1 ca~ u kljutale 'Vode . Cve· tovi se bem kad je u evasti polovina evetova otvorena.

ponekad otverena usled trljanja. neprijatnog (otud »smrdljiva brina«). ste. SOMINA Juniperus sabina L. okruglo·duguljasta. (erTli glog). Li s tic i su sitni. 10ptasti. GLUSAe G ran e i e e su valjkaste. pitomi glog). visoko 2-6 m. penlagyna W. ima pepeljastu koru koja se vrlo lako odlup1juje. u preeniku najviSe 5 mm.). terpentin. (erni glog) i C. Negde se i gaji po par· kovima i drugde. binae summitas). naearole. potpuno pokrivene tamnozelenim li· stieima. skog. u Oi jem se plodu LECENJE BIUEM nalazi sarno jedna semenka. hrapa. 1azaro1. Grn! iii malo drvo. na vrhu zasiljeni. Saddi jos i Secera. danas go· tovo potpuno napusten lek. K. Kod nas jc rasprostraniena po sumam a primorskog krsa sve do mora. Eta r s k 0 g u 1 j a u liseu ima 2-5% a · u plodovima mnogo viSe. u sve~em stanju vrlo savitljive. e. GLUSAC. - Cupressineae Raste po bregovima Srednje i Juzne Evrope. azarolus L. a ukusa gorkog i ljutog. Na lednoj strani lista vidi se velika oleo-rezinozna ~lezda. prilegli jedan na drugog uz grancicu kao crepovi po krovu. noseei ponekad evetove j p 1 0 d 0 v e. naspramni . Kod nas rastu i ove vrste: eralaegus nigra W. ovalno·rombieni. piramidalno. GLUVA SMREKA. Cvet i list ovog gloga se kod nas najeeUe be ru i prodaju pod imenom ervenog gloga. M i r i s a je jakog. tan ina. tamnoplavi ili ernkasti. Upotreba. pa na sever i istok do u subalpijsko podrueje. Zastareo.5 do 5 mm dugi.292 laegus monogYl1a Jacq. posuti be· lieastom vostanom prevlakom. va zrna 3-4 mm velika. Sabinu . vrlo gusto i zbijeno razgranato. Plodovi su pojedinalfui. (garcaroJa. svega 1. opkoljena ro· tim . s mol e i gorke mater-ije. silja. Sastav. mekim mesom. imaju 1-3 sitna. galne kiseline. poredani u eetiri reda. K. Upotreb1javaju se osuseni v r· h 0 v i najm1adih g ran e i e a (Sa.

razmnozavati. Otud se u drogi uvek nalazi ·i plodova. Ranunculaceae Gorocvet je 5 t e p 5 k a b i I j k a. varunac. kao. smri c·glu~ac. Najvge ga ima u Ukrajini. Naj vge ga ima na deliblatskom pesku. Iznutra j o~ same u homeopatsko.Vecina farmakopeja trati nadzemni deo biljke u cvetu. Ne~to st! vge upo trebljava u veterinarskoj medicin. bradavica i sl. Rano u prolece. kao zlato lutim cvetovima na vrhovima stabljicica pravi su ukras naSih ogolicenih predela. glavieastim. kamenilim brezuljcima i padinama. rano u proleee razviju se mnogobrojne cupavo obrasle stabljike. na Krimu. Na kOli izaziva plikove. Spolja se ponegde daje kao melem protiv koznih bolesti. U homeopatskoj medicini se upotrebljava samo sveza biljka u cvetu. Ostala narodna Imena: blazeno drevce. tako. Cesto po stotinu strukova u busenu. . kad se osusi (droga) postaje sivkasta. jer su najbolji preparati izradeni od svezeg gorocveta. Domace livotinje je ne jedu. I pored svih mera u pogledu branja. gluvi smric. Cela biljka j e jake zelene boje. dok je jedan precvetao. Gorocvet raste kao otrovan korov po suncanim. GOROCVET Adonis vernalis L. koji je na donjoj s trani obrastao mnogobrojnim. medicinL Daju je . drugi je u cvetu. Kod nas ima gorocveta u severoistocnim delovima drfave. odakle se mestimicno ra~irio i na Zapad. gorkog. Bila je sas· tavni deo mnogih starnl lekova. krupnim. ljutog i neprijatnog uk usa. smrdelika. ~ to je najcelishodnije. Ima ga u jugoistocnoj i Srednjoj Evropi. i svi drugi ljutici. gluhi smrc. tako da se moZe eksploatisa-ti i gajiti. na severnom Kavkazu i jugozapadnom Sibiru. kao emenagog. koju jo~ uvek mnoge zene upotrebljavaju za izazivanje pobacaja. savina. Ima strukova sa vge cvetova. na Fruskoj gori. ali pri tom treba biti vrlo oprczan . suvim. crnim. Gorocvet je jedan od prvih vesnika proleCa.GOROCVET 293 je vredelo spomenuti vge kao domaeu opasnu i 0 t r 0 v n u b i I j k u. tlostalom. vretenastim. kad su nasi suvi pa~njaci jos goli . zilicastim korenjem. zenska klekovina. U1je j e najotrovnije. stomahik i diuretik. peskovitim zemlji~tima obraslim travom iii izmedu grmlja i po retkim ~umama.i broj ih je bez cveta. mr~avim. po brdima oko Timoka " na dru~ m mestima. Raste po zemljama oko Crnog mora. jagodna s~mina. Zabelezeni su smrtni slucajevi usled trovanja sabinom. Kao abortiv surnnjiva je i opasna. Iz krupnog. smrd· Ijiva brina. Stoka ga ne pase. abortiv. Berba. zeleni bokori gorocveta 5 divnim. smrdelj ika. kao em e nag 0 g. a manj. plitkim. . Ccla biljka je otrovna. odnosno. mrkog rizoma gorocveta. Neke stab ljike su sa cvetom. glu~ak. Po jedan cvet se nalazi na vrhu stab ljike. mestimicno u znatnoj kolicini. viSeglavog. Ponegde se upotrebljavaju same podzemni delovi gorocveta ili cela biljka u cvetu zajedno sa rizomom i korenjem.

gola. hidrolizuje se na strofantidin i rarnnozu. Goroevet bi trebalo odmah posle berbe stabilizovati i brzo osusiti. Droga. Semenice su zelene i slol.r. Ima pet jaja· stili. crnih Hstica koji potieu sa baza stabljike. Ne sme biti plodova. 1llanje je lekovita. Odreru se stabljieiee u evetu i ~to bne su~e vezane koneem u male kite. a naroeito saponozidne droge. da bi se ~to vge jzbeglo razlag·. uzduf naborana. do 7 em u preCniltu) . Na vrlm stabljike se mIni po jedan cvet. Cvetov i su vrlo krupni (3':. S tab I j i k a je do 30 em dugaeka i 2-5 mm debela. donekle obavi· jaju stabljiku i perasto su izdeljeni na tn iii vi~e duguljastih. ne sme biri stabljJka bez Ii~ca. evetovi su saeuvali svoju kao zlato rutu boju. i ukoHko su stariji. U k usa je gorkog i ljutog. Naj· bolj e bi hil o titrovanu i potpuno osu~enu drogu euvati u zatopljenim am· pulama ad 5 do 10 g 5 nekim indiferentnim gasom (azotom. pogotovu ove iz porodice Ijutica. plemenitim gao sovima ili C02) kao list digitalisa. Siljasti i mnognbrojni (15-18). uop~te. . "ge od polovine stabljika imaju evetove. Naroeito se istieu zuti delovi eveta. Plodovi su slieni dudinji. siva. pri vrhu dlakava ~ nije ~uplja (Adonis aestivalis i A.294 su~eni a .Dobra i sveza droga poznaje se po ovim znacima: boja je jednoliko zelenosiva. kao uostalom. i mnoge druge hetero1lidne. postupiti kao sa digitalisom. Prilikom branja treba paziti da bude sto manje plodova. izomer konvalatoksozida.Ima dva kardiotoniena heterozida: a) ado nit 0 k s 0 z i d. mrkih. za· tim titrovati i.Drogu treba hermetiCki zaPLOO GOROeVET/\ pakovati u malim neprovidnim sudo vima i euvam na mracnom i hladnom mestu naJ' vge godinu dana. LECENIE BILIEM euvanj a i izrade lekova od gorocveta. autumnalis). Ne sme imati supljih stabljika (druge vrste gorocveta). bez dr~ke. CaSica je spolja dlakava. .ene u dndinju. plesnive droge i emih Ii· stiea sa baze. Siljastih liski eelog ruba. i u ti i glaviCasti. duguljasti. Lis t 0 v i su vrlo sitni i gotovo i g lie a s t i. jer eim biljka preeveta i zametne plodove. g}jastih Iistiea.je heterozida. Na dno suda treba staviti malo sveze peeenog kreea. Rezana droga. KnIDji:ni IistiCi su goli. U drogi se dozvoljava 8% stabljika s pladovima. Cuvanje. b) c i· . koji su oa vrnu nazubljeni. Listovi su goli m slabo dla· kavi. . a u prvoklasnoj drogi nimalo. drvenastih stabljika. utoHko su krupniji i drobniji. plodova zrelih koji se drobe i raspadaju sme biti vrlo malo.Ima mnogo delova sitnog iglieastog H~ca. . droga vrlo brzo gubi lekovi· tost. Sastav.

gorovcvet. popiti sve za 1 dan u 3 do 6 obroka). kao digitalis. Ima jo~ i sap 0 no z ida.Goroevet deluje slieno digitalisu. Izgleda da imaju vHe heterozida i cia su zbog toga podzemni delovi aktivniji. Z~tlta . Ponekad ga je toli ko da se moze kositi.Zbog nagle i neracionalne posleratne eksploataelje gr ocvet je mestimicno proreden. akon4tne kiseline. a po Sevalijeu slicno primorskom luku (diuretik). .j ungten (cupan s koren om). zuta sasa. ne sarno lekovita nego i veoma dekorativna i dosta retka biljka. zecji mak. goraevet . On je prvi zabelezio sLicnost digitalisu. goroevijet. Ne izaziva naviku. Ove vrste adonisa su jos manje . smole. titrevati. Kod nas se droga nedovoljno upotrebljava. po nekim autorima isto. . kod nas su mnogo Cesci. Upotreba. narocito na mestima gde raste najbolja psenica. a po drugima nesto slabije. Nenamerno iii namerno Oesto ih dodaju goroevetu. Pre pu~tanja u promet doogu bi trebalo. Prva fiz. godine Bubnov na kliniei Botkina. . fitosterola i masti. Daje se u novije vreme kao dobar lek za jacanje s rea u sl'llcaj evima gde se ne moze dati digitalis. odmah u prolece iz sveze bi'ijke izraditi galenske preparate bez balastnih materija. zecji mak. U rizomu i korenju ima istih sastojaka. Za Adonis aes tivalis: zeeja salata. Uzrok tome je u 'Oestalnosti hemijskog sastava i ~iziolo~kog dejstva droge. Opornena! . angine pektoris.ioloska ispi·tivanja i racionalnu upotrebu u terapiji vrsio je 1880. gorocvijece. Narodna Imena. Deluju slicno kao gorocvet. .Adonis aestivalis L. . koji se hidrolizuje na strofantidin i cimarozu. Treba uciniti sve da se ova izvrsna droga vge upo· trebljava kod nas. Daje se i kao diuretik u slucaju vodene boo lesti.Goroevet je otrovan. I spitivanje se vr~ biolo~ki.U juznoj Rusiji se odvajkada upotrebIjava u narodu kao lek protiv vodene bolesti. Istorlja. a negde i potpu no zasticen. Druge vrste adonisa. i A. Po Vojvodini. Rastu kao dosadan korov po strnim zitnim usevima. RazLikuje se od dJigitalisa po tome ~to nema kumulativno dejstvo.Za Adonis vernalis zabelezena su ova narodna imena: go rae. IkaO digitalis. gorocvet. Sadrfi jo~ neke nedovoljno pomate heterozide. .GOROCVET 295 mar 0 z i d. Pos to je to vazna.i spHane.Adonis potice od imena lepog grckog boga Adonisa. kao sto je gornji Banat. Goroevet je jedna od onih mnogobrojnih biljaka koja je 1Z narodne medicine primljena u ~kol­ sku. . za jcji mak. zecji turcmak. goroevet je na mnogo mesta delimicno. »Adonidin« je me~avina glikozida i saponina. pa se moze davati u hronicnim slu· cajevima. pentahidroksilnog alkehola adonitola. trovanja nikotinom. gu~nica. pa se mora biti vrlo obazriv! u prlrodl. a vernalis na latinskom maci prolecni. pa cak . holina. evet im je sitan i c r v e n kio vatra. u prolece mestimicno ima vge crvenog gorocveta nego zobi iii nekog drugog jarog zita. Adonis flammeus sluzi u Gruziji umesto zutog goroeveta za izradu galenskih preparata za srce. Daje se u obliku infuza (4-8 g na 250 g vode. a jo~ bolje. flammeus Jaeq.

Cveta leti. (divlji sim sir. uloga i kamena u bubre· zima. donet sa Kavkaza i Pirineja (azalea. Slicnog hemijskog sastava i fizioloskog dejstva su i droge. s lica sjajni i zeleni.296 GORSKA RUlA LECP. crveni. Rhododel1dron pOllticum L. Cvetovi su vrlo lepi. a kas· nije perutavi i n'tasti.NJE BIUEM Rhododendron ferrugineum L. i gorska ruza sadrZi fenolne hetero· zide (arb u tozid) i tanjne . - Ericaceae Visokoplaninski gusto razgranat grmic. zvonasti. takoc!e vrlo lepe ukrasne biljke istog roda: Rhododendroll hirsutullt L. Zbog toga ovu biljku ne treba upotrebljavati za lek. Upotrebljava se list (RhododcI1' drol1i folium) kao narodni lek protiv reumatizma. pjeni sn ik. visok 30-90 em. GORSKA RUIA .. azaleja) i dr. jer je opasna i otrovna. s nalicja belicasti. slec). ali ima i nedovoljno iSlrazenih sastojaka (andro· metoksin) od kojih potice otrovnost slicna digitalisu. sitni. Listovi su zimzeleni. Droga narodnu imena: a lpinska ruza. sakupljeni po 4 do 8 u kralke grozdaste cvasti. Kao i druge biljke iz iste familije. kozasti. crvena alpska rufa.

Cveta od maja do jula. valjkast. ARDALJ " Sinapis arvensis 1. lacitvlium L. sativum L. razgranat rizom iz koga izbija izoad ogledala vode uspravna stabljika s t I' 0 per n i m 1 i s t 0 v'i m a (»vodena detelina«) i ru!ieastim cve- . L. oka 15 mm deb eo. kres. draba L. a najvi~e kao bujan korov u jarim usevima tako da se nekih godina cele njive zute od iscvetale goru~ice. Raste svuda. GORKI TROLIST Menyanthes trifoliata 1. Raste na zaslanjenom i nadubrenom zemljiStu. (velika grbastica. sitni. (= Trifolium fibrinum 1. Cvetovi su zelenkasto-beli. lUTAJA. L. jer ima manje tog sumpornog hetero· zida u semenu do 1% . biberika. slieno kao i druge krstasice. BELJUSKA. sakupljeni u cvasti na vrhu graneica. :i dr. 297 GORUSICA. visoka do 30 crn. U tresetis tu lezi snliZan. GRONICA . visoka do 40 cm.. GRCICA. GRCICA . zbog eega je Ijutog ukusa i deluje slieno slaeici. lUTAN SINAP UGOSICA.GORUSICA . Kao i druge krsta~ice (Cruciterae). (krecava salata. Istog sasta\'a i dejstva su i srodne vrste: Lepidium campestre L. . grbanj. (grbica. cvorast. U semenu ima oko 26% masnog ulja koje se koris ti za ishranu. GORUSICA GRONICA. najcesce pored puteva i na slatinama. Gentianaceae GrCica je dugoveena zeljasta vadena biljka. cartilagineum L. renika). do 1 m dugaeak. Cruciferae Jednogodi~nja iii dvogodiSnja zeljasta biljka. L. ali slabije.. visoka do 80 cm. ~ gorusica ima sinigro~ida. GORKA DETELINA. L. wtnd bobovnjak). DIVLJA GORUSICA. Upotrebljava se cela biljka u cvetu i seme. grbaStica. kupusac. - Cruciferae JednogodiSnja iii dvogodiSnja zeljasta biljka Ijutog ukusa i neprijatnog mirisa.) . Ljutina. BELA TRAVA. BELJUSA Lepidium ruderale 1. dimberika). gronica. antiseptiena svojstva i lekovitost potieu od sumpornog heterozida. TRAVA on GRONICE.

eelog ruba iii malo -izvijugano-reckaste. - GRClCA Grtica je va!na lekovita biljka.. Glavni nerv je na nalitju !ista istaknut. fibrinum od febris. Vlasotin skoj tresavi. Cela biljka je vrlo go r k 0 g uk usa. Pojedine Iiske su dugatke 3-10 em.Grtica je nedovoljno ispitana. u rukavae produZenu drsku uzdu! naboranu. Droga. uzdu! naboran. na lieu tamnozelene. deteljiea. s to znaCi groznica. duguljaste ili kopljaste. trifolia 2lIla. nepostojani lekoviti sastojci ne bi razlozili. u prirodi vrlo prorec1ena. s ir 0 k. groznitni trilisnik. mrzlitnik. SadrZi gorke heterozide nepoznate hemijske grac1e. - Ostala narodna lmena: vodena bokvica. a na nalicju svetlije. Zaitita. s!ieno liscu deteline. nepristupatnim tresavama. ali retko. . a siroke 2-5 em. MenyanI hes znaci mesdni evet. sto podseea na emenagogno delovanje biljke. na Zvijezdi kod Vare~ a i na nekirn drugirn rnestirna. zbog tega je zakonom zaSticena. ali krupnije i nasac1eno na dugacku. prema vrhu se suZava. Su~iti u s to tanjem sloju u hladu na pro· maji da se heterozidi. meke. Moze se j gaJiti polaganjem rizoma. sarno po visokoplanins kim. t res e t i ~ t i rn a u Plavskorn jezeru.Ci troJJista. . UJazi u sastav Extraetum amarum. Upotreba. Lisee je troperno. gorka trava. . na vrhu zatubaste. Sastav. Bere se list (MenyantIJidis ill Trifolii fibrini folium) krajem proleca i potetkom leta kad grtiea eveta i brzo su~i da sacuva prirodnu boju i lekovitost. trolistina. jer je grtica do otkriea hlninove 'kore upotrebljavana u Evropi protiv raznih vrsta groznice. gole. Gorak tonik kao lincura d druge gencianacee.298 LECENIE BIUEM tovirna sabranirn u gustu uspravnu evast slitnu zumbulu. Liske su pomalo sotne. Raste po h I a d n i rn rn 0 t v a r a rn a.

sarena badeljka. plod badelja povecava krvni pritisak. semena idraljeviue i grekog semena. dova kuvati 15 minuta u 200 g vode i to pili svaka 2 sata po 1 kaSiku. 17% belaneevine. U narodu se upotrebljava za ubla· zavanje napada zuci. Raste kraj puteva i naselja u jilZ. Cetiri supene kaSike o ve smek kuvati 15-20 minnta u 600 g vode.ti. Za jacanje. U plodu ima 0. evo jos nekoliko narodrnih irnena: bijeli strieak. i koprivnjaee. Narodna imena.kamen. magareca salata. vene. 299 GUJINA ILl ZMIJINA TRAVA.. koja lie! na ~aren bujan ekalj. SARENI CKAU Silybum marianum (L. . 24-26<1/. ploda badelja.GUIINA ILl ZMlJlNA TRAVA .n a. visoka do 150 cm. bolovi): po 20 g badelja. 3 supene kasike SUlek popariti sa pola litra kljuCaJe vode.. 4. cesCe muCkajuei. za· tvora. pa sutradan to popiti u 4 obroka na pola sata pre je la. JDlI5 1aCka . nim krajevima i u Primorju. os:aviti. Cveta celog leta. Cvasti su krupne i cr. flavonoida. drZati 8 dana Dw dana pre ukrcavanja u brod ill avron piti 3--4 puta dnevno pre jela po 1 easicu. preko noci poklop ljeno i sutradan piti po 1 CaSu pre jela.) Gaertn. poklopiti i ostaviti celu DOC. Listov. gospin trn. lincw'e i trave-ive po~ti. osobito posle te~kih operacija i bolesti.NA VRHU ost aviti poklopljeno 3 sata i piti 3--4 puta dnevno pre TRNOVI Slt AKTEJA jela po 1 CaSu. o~ba1j . divji articok. . BADEU. glavobolje . pitome nane i cikorije (ZeDetrge) pomeb. snalna Jmpozantna dvogodHnja zeljasta biJjka. 3. Upotrebljava se i kao gorko sredstvo za jaeanje. malo tanina.i su tigrasto pro~arani belim prugama. Smetltje u iJ. - Coimpositae Krupna.ICi (.1% etarskog ulja. Daje se protiv astme. KARAKTE&lSUCNI . u drugoj godini. Protiv niskog pritiska: po 50 kapi tinkture (20 na 100 g razblalenog alkohola) na kocku ~ecera tri puti dnevno pre jela. SIKAVICA. re4e list (SUybi fructus et folium). Protiv !eCerne bolesti: po 25 g z. 15 g lista borovnice 1 W g dwiovog lista pomeSsti. Glavni lekoviti sastojci su tiramin i histamin. 5. za lecenje hemoroida d dr. masnog ulja. ZahvaljujuCi prisustvu tirami. Upotrebljava se zreo plod.drobljenih plodava badelja. sjekavica. 1. 2. 1 supenu ka· silw SIlleSe prokuvati 15 minn ta u pola I1tra vode. bolji apetit: po 10 g. osljebad.IIi 30 g zdrobljenih plo. Protiv morske bolesti: 100 g zdrobljenih plodova badelja staviti u pela litra najbolje komovice. kit ice. bocu zapuSiti i. Cvetovi i listovi su bodljikavi. protiv ~ecerne bolesti. senske groznice. trav&oive. 21% raznili ~cera i drugib ugljenih hidrata i smole. .Osim navedenih .

Za lek se upotrebljava sarno d i v 1 j a. zove. prokuva 10 minuta . varijeteta i formi ove vrlo rasprostranjene biljke_ Neke. 8. zas ladi'~i medom i piti svakog sata po 1 kasiku (deea kafenu kaSitieu). ~eCera. Pije se 3-4 puta dnevno po 1 ka~ika posle jela. proeedi.14 mm dugatki. vi~anja iii limuna. auroksantin. trobojni (ijubitasti. Sadrli jos . . Protiv ve/ikog kaslja : po 20 g daninoea. MILOVANKA. sluz. a gomji duguljasti. MACUHICA. tanin. ribizla. - Violaceae Sitna jednogodgnja zeljasta biljka.D DANINOC. gaje se kao omiljeno evece koje eveta od kraja zirne do jeseni. Raste po napu~tenirn planinskirn njivarna (do 1. Cvetov.i propusti kroz flanelsko platno. na dugim peteljkarna. oeedi. svraba. Osobe koje ne podnose ukus mogu zasladiti sirupom od malina. SARENA LJUBICICA Viola tricolor L. Stabljika je uglasta. za jate izlucivanje mokrace i protiv upale rnokracne be~ike. do 250 rng"/. futi. nadzemni dec divljeg dani'noca u evetu) kuva se 15 minuta u 400 g vode i to popije u 3-4 obroka u toku dana.800 m nadmorske visine).01%) sa metilsalieilatom.5 kg secera. suvirn i karnenitirn mestima. odJije i doda 2. obitnog i velikog kaslja. slobodnu salieilnu kiselinu.U Holandiji i nekim drugim zemljarna na Zapadu daninoc se gaji za domace potrebe i izvoz. zuti " beli). donji su sreoliki. prosta ili razgranata. soli magnezijuma i kalcijuma. antocijansku plavu heterozidnu boju violanozid. Sirup: 100 g droge kuva se 2 sata u poklopljenom sudu u 1. salieilni hete'r ozid. po usevirna . Tri kasike smese prokuvati 5 minuta u pola lit ra vode u poklopljenom sudu. Caj: 3 supene ka~ike droge (herbe. Gajenje_ .Za letenje raznih komih bolesti (ekcema). Sastav_ .5 litru vode. bela ruckasti sa jatirn iii slabijim ljubicastim prelivom. pol j s k a podvrsta: Viola arvensis Murray. Cveta od proleca do leta. visoka do 40 em. etarsko u1je (0. 'vilamina C i razne karotenoidne boje: violaksantin. flavoksantin i zeaksan tin_ Upotreba.Saponozidna droga. tij i su evetovi sitni.i su pojedinatni. osobi-to one krupnoevetne. rosulje. . reumatizma. u1oga. SIROTICA. lista pitomog kestena i !ista bokvice pome~ati.j rutozid (ruta heterozidna boja violakverci trozid). Li stovi su ~iri nego dun. po obodu zuptasti. U nas raste mnogo podvrsta.

me s n at 0 i s 0 ~ n 0 (sukulentna biljka) gotovo kao u cuvarkucc. poljska Ijubica. na vrhovima ogranaka. Koren je elebeo. dikino oko. udoviea . CvasN su velike. ma~uha. macvica. sedmiBca. viola . DEBELA KOKA Sedum spectabile Bor. poljska Ijubiea.Dl!Bl!LA KOKA 301 Narodna Irnena. Naraste 30-50 em . Uzela je loliko maha da se gaji i na grob ljrma. udovice ad zbora. Slabljike su <prave i razgranate. saksijama .Osim navedenih. belo-ruzieaste boje. - Crassulaceae Debela koka dan as je omiljen lek u na~im gradovima . . koko§ja Ijubiea. Cini se da je Beograd centar odakle se unulrasnjos t snabdeva rasadom ove bil jke i odakle se dobijaju BOBOVNJAK obaves lenja kako biljku treba gajiti i u potrebljavali. Mnogo se eeni ·kao naradni lek protiv Cira u zelueu . Lisee JOJ Je vrlo deb e I 0. polj~ ka Ijubi cica:. . Biljka se vrlo lako gaj i i le!. Poreklom je iz Kine i Japana. Iz gradova se ova biljka sve viSe sil'i po selima ~a? ~~~s i kao lek. lrobojna Ij ubica . Viola arvellsis narod naziva: darnnoc. sliean re pi. gospina Ijub iea. zbornice. Gaji se i jedna vrsta sa beloprugastlm h~cem (pana§iTa).o u~peva i u loncima. evo jo§ nekoliko narodnih imena za Viola tricolor: bo~ji evil. modra iskrk:a.

gola bobica velicine oko 6 mm. Rasprostranjenost. Drugi. ali za sada jo~ nema nikakvih objavljenih rezultata. DEBELICA. Cvetovi su sitni i relenkasto-beli. skroba. bilo bi potrebno ovu biljku ispilali. bobika. Muski cvetovi su krupniji i na dugim ddkama.Koren (Bryoniae radix) iskopan u jesen. eireva i raznih upala koze i sluzn~ce iscedeni sok iz lista bobovnika. malo etarskog ulja. - Oucurbi1aceae Dugovecna zeljasta poviju~a. Droga se upotrebljava i u crnoj kafi. pa nisu retki slueajevi trovanja: trbobolja.) koj~ raste po stenama i borovim ~urnama. trava od udarca. a pogotovu koren je gorkog ·i vrlo neprijatnug ukusa. 8astav_ .6"10). Neki cede so k i piju. . Narod ga naziva jos i ovim imenima: babin tabolac. jer se susenjem aktivrn sastojei brzo razlaiu. alkaloida. Zbog toga se svima savetuje da OYU biljku ne koriste za lek. ritosterola i drugih sastojaka. Otrovna je! Droga. ema. kOlolog. ~uljevak. DEBELOTIKVA. DEBELA TIKVA. List se upotrebljava na razne nacine. prosti. Mnogi bolesnici tvrde da su njome izleeili svoj aciditet u zelucu i od toga vremena im se vi~e ne podriguje kiselo i nem aju nikak\'ih smelnj i III organima za varenje. a i na mnoge druge nacine. bobovujak. bobovnjaka (Sedum tc/ephium L. Ovde je spomenuta sarno kao otrovna biljka koje se treba kloniti. debela koko~ka. jak proliv. debeli list. 8vojstva_ . c rnjak. bobnjak. DEBEUACA. i to vecina. Svez koren je aktivniji od 's usenog. petodelni i naizmenJcni.eel a biljka. Zato ga preporu<!uju da ga svako ko ima cir u zeJucu gaji u svojoj kuci da bi uvek imao sveze Ii ~Ce za spravljanje leka. tu~c. U nasoj narodnoj medicini upotrebljava se za leeenje opekotina. gusto je obrasla grubim o~trim dlakama i penje se po drvecu kao puzavica pomocu ra~ljika. bobovac. bobonjak. Plod je okrugJa. tri put dnevno pre jela. a iznutra beo.Mnogo kalijum-nitrata (ako 0. izjutra skuvaju tri doze za ceo dan. koji je spolj a popreeno naboran i sivkasto-zuckast. kuvaju 2-3 sveza lista u loncetu vode da uvri na polovinu i to piju 30 dana. penjaCica s debelim. bobovnjata. kravlja sisa.Raste svuda po vlainim ~urnama. S obzirom na tako velika poverenje mnogih bolesnika.i Iista u lOa g crnog vina i. balan. Secera. a zen ski su sitnij i i sakup ljeni u cvast slienu stitu. po zivim ogradama i pored reka do 1. piju. zatim glikozida. mesnatim. Listovi su na kratkim dr~ka ma . Drugi kuvaju tr. Stabljika je tanka. smole briorezina koja deluje kao drastiean purgans. naraste do 5 m. soena. cirnik. kad uvri na polovinu.302 LECENIE BIUEM Za lek se upotrebljava sarno s v e! li s t. Svet se toliko hvali tim lekom pa je biljka bila ispitivana i na nekim klinikam a. podkisula. . LUDA TIKVA Bryonia alba L.300 m nadrnorske visine. upala bubrega i dr. repastim kor enom. Da ne bi tripul dnevno marali kuvati. Upotreba_ . Cveta od maja do avgusta. . bradavnjaca.Dcbela tikva je otrovna! Upotrebljava se u narodnoj me· dicini protiv zatvora i za pojacanje mokrenja.

U istu farmakodinamsku grupu spadaju i d i v 1 j i iH d a vol 5 k i k r as t a v a c (Ecbal. Afrika Kolocintin 2f}-250/..). i fiziolo ~ kog dejstva je i d i v I j a t ik v a iIi d a v 0 15k a r e p a (Bryonia dioica Jacq. Rich. divja repa. 303 Slicnog hemij skog sastava . To su tzv. nerastvorljiv je u vodi.DEBELA TIKVA . kukovina . tu~ika. vucja stopa. naziva se u narodu jo~ i: bijeli blj u ~ tac. Ove droge i njihove 5 mol e smeju se upatrebljavati same po uputstvu lekara. . Do·b ijaju se u apoteci. malo u etilacetatu. Mala Azija Skamonin 3-13°/. U narodu je nazivaju jo~ i divje kuke. . bljuzak. zemaljska bu~a. . DE BELI CA .Cucurbitaceae) i neke biljke iz familije pop () n a c a (Convolvulacea) sa raznih kontinenata. Ove smole se dobijaju ekstrakcijom droga pomoeu etanola (alkohola) i talozenjem iz tog njstvora dodavanjem vode. tikvenjaca. ali se zna da hidrolizom daju ~eeere i hidroksi masne kise/ine. crveni blju~tac. tuber et resina Ipomoea orizabensis Convolvulaceae Meksiko Colocynthi pulpa Citrullus colocynthis Cucurbitaceae Azija. Scammon. radix Convolvulus scammonium Konvolvulozid If}-ISO/. DROGE S GLIKOREZINAMA Mnoge COl1volvulaceae imaju mlecni sok sa purgativnom heterozidnom smolom koja se ne rastvara u vodi. Droge 5 glikorezinama Droga P'ljka Heterozid Jalapozid (skamonin) 1O-2oo/. HETEROZIDNE PURGATIVNE SMOLE. '1m elaterium A. crveni bljuzak. Hemijski sastav ovih smola jo~ nije potpuno poznat. crvena debelica. ali ima crvene bobice. a lako u etanolu. osim spomenutih narodnih imena. ugojka. Bryol1ia alba.. aH je lako rastvorljiv vee i u vrlo maloj kolicini baza dajuei rastvorljive alkalne soli. takode puzavica.. kosopadavica. Jalapae tuber et resina Exogonium purga Convolvulaceae Meksiko Scammon. ludo groZde. Glavni predstavnik ovih smola je k 0 n v 0 I v u I 0 zd d jZdvojen ·iz jalape (Tuber Jalapae). I ovom biljkom nisu retki slucajevi trovanja. ad kojih se dobijaju droge oficinalne u na~oj i drugim farmakopejama.

i vise su jajastog oblika. Na taj naein opadaju sarno k run i t n i l i s tic'.izmu sto~a ne pase. eim rosa spadne. viz m e (Verba. Na dnu stabiljke su listovi vrlo krupni i ·imaju debele dr~ke . . Dva gornja 'su manja od ona tri donja. povraeanje. jer se cvet na stabljici slabo drli i vee drugog dana opada. a od Verbascum phlomoides listovi manje obuhvataju stablj-iku . plitkim. najbolje u su~nici zagrejanoj na 40-500. suntaniI"!l. kolocintisa i srodnih droga iwlovane su druge hidroksi-kiseline heterozidno vezane. gotovo sedeeim cvetovima. Za sve vreme cvetanja oko divizma na zemlji uvek se nalazi mnos t\"o cveta od rote do mrke boje. 1spod stabljike treba prostrti platno i stapieem blago udariti po njoj.~ci flos) od Verbascum thapsiforme Schrader. visoka do 2 m. Heterozidne smole deluju kao drastitni purgansi jer drale i tanka i debelo crevo. U nekim drlavama je g a j e. nalik na toeak. Rasprostranjenost. V. Kod nas je to najobienijd korov. a ~to se ide navi~e. debeli. Z uti m. zbog tega se ove droge moraju davati vrlo oprezno. Divizma cveta preko celog leta. 1 mnoge Cucurbitaceae sadrZe heterozidne smole koje deluju kao drastitni purgansi. Raste po celoj Evropi. . Obrano cveee ne sme se nabijati u korpe iii vrece i mora se sto brle osusiti u vrlo tankom sloju. Za nuzdu. Prve godine obrazuju veliku rozetu od krupnog Ii~ca na povr~in:i zemlje. sap r a S n i c im a.Divizma raste po suvim. u precniku oko 4-5 cm siroka. a u prolece rasaduje na stalna mesta na rastojanju 60x60 cm. . Mestimieno irna divizme u velikim kolieinama. Krunica je zlatnorota. divizma se moze susHi i na vrelom letnjem suncu. Gajenje. pod e I j e n a na pet n e jed n a k i h del 0 v a i pri dnu izduzena u kratku cev. skamonijuma. a drugog leta izraste kao sveca prava vretenasta J snaina stabljika.304 L1!CBNJE BIUBM 1z jalape. U jesen se seje u leje. uvek pod kontrolom lekara.Droga mora biti lepe svetle zute boje i sastojati se od ·k run ice s a p r ira s lim p r a s n i c i m a. ru~evinama. Ulaze u sastav lekova protiv vodene bolesti da bi se pomoglo izlutivanje tetnosti. pored puteva i uop~te po neobraClenom zemljBtu. a od donjih . Najbolje je divizmu bran svaki dan oko podne iii ne~to ranije. Izgled droge. nerodnim zemljistima. jajasto-duguljasti i na vrhu Wjasti. phlomoides L. Berba. Vece doze izazivaju ga(\enje. Listovi su vrlo gusto vunasto maljavi. narotito po napustenim kamenolomima. Gornja polovina stabljike je gusto okicena kao klas mnogobrojnim krupnim. Srednji i gornji list u Verbascum thapsiforme svojom bazom obuhvata stabljiku skoro do narednog donjeg lista. bolove u zelucu i krv u stolici usled zapaljenja creva.evet se bere preko celog leta i jednog dela jeseni sve dok biljka cveta. sve su manji i bez dr~ke. Divizme su impozantne dvogodBnje zeljaste biljke. Krunieni 'l isti6 su jajas ti. Div. DIVIZMA Droga se sastoji od osurene krun-ice 5 priraslim praSnicima d'. i drugih krupnocvetnih vrsta divizme (Scrophulariaceae). peskovitim. krtevinama. Divizmu treba brati po suvom i sun can om vremenu.

U novije vreme vr~e se poku~aji medicinske upotrebe lis t a i k 0r e n a. zasladi medom i pije toplo na 2 sata po I ka~ika. tako da se desava da ih stara droga uopste i nema.sluca. Divlja paprika mestimic no pokriva velike povr~me po na~lm ~u~ama. svakom je dostupna. Ima i s I u z d (2. U 10 g droge treba da ima oko 350 evetova. 'Pepela. i otrovna domaca biljka koja se ponegde upotrebljava u narodnoj medicini spolja i izn. malo gume.5"10) . jer se list moze vrlo lako nabrati u veli·kim koliCinama.DIVLJA PAPRIKA. kraljevska sviea. Spolja su obras li belicastim run 0 m. i vrlo malo etarskog ulja. svi· jecnjak. Iz· gleda da ih u semenu ima najv. Ukoliko je droga sta· rija. utoliko ima manje saponozida. Izbledela iIi potamnela i vlafna droga mora se odbaciti. . ~ iroki lopuh. V. ostavi 1 sat. a kasnije pece u grlu (nadrafaj od saponozida). od kojih je jedan neutralan. Saponozida ima ne sarno u divizminom cvetu vee i u celoj biljci. jevi trovanja: smetnje u disanju. poklopi. znOjenje. One lrod gornjih pra~nika nasadene su popreko na koncicu.Verbascum thapsiforme narod naziva: beloperka. PASJI KUPUS. Tri supene ka~ike sme~e popari se sa pola Ii· tra kljueale vode. . vunavka. Normalizovana droga sme cia 's adrzi: naj vise 13'10 vlage i ne ISme ostati vise od 6'/. volov rep. (= Vincetoxicum officinale Moench) Asclepiadaceae Ovde se navodi sarno kao opasna . P r a ~ n i c i s u p r ir a s Ii . lucnik. a dva donj a su dtda i skoro gola. Sastav. kostnik. duzih. aM ni oni n i s u j e d n a k i: tri gornja su kraca i bela runov. povracanje. Zato farmakopeja propisuje da se droga mora obnavljati sva· ke godine. lepuh. a drugi kiseo. 305 je srednji najveci. na krunicu .utra. Species pec· torales. List deluje ekspektorarttno kao ·i cvet. o~lji pelino DIVLJA PAPRIKA. . Svojom sluzi deluje i kao emoliens. rute boje kroce tina i flavonoida. LISTAVINA . a osuseno ima prijatan m i r iss I i· can medu. Sveze cveee nema prij atan miris. . neujedna· cen puis i paraliza srca. oko loo/. a pra~ nice kod donjih. LASTAVINA. Listom divizme falsifikuju mnoge droge. KRVNIK Cynanchum vincetoxicum R. ~su. lepu~ae. secera. iseedi. lepusae.. stoka je ne jede. lopen.jSe. Narodna !mena. Plucni caj (za iskasljavanje): po 25 g cveta od divizme. divizma. ocelli. belog i crnog sleza i podbela se pome~a. silaze niz konce. . phlomoides: divizma krupnoevetna. retki . lepuh. gusenje. Upotreba.Devizmin evet ulazi u sastav grudnog caja.Br. i to-dlakava. a covek se ponekad prevarl 1 upo- . Glavni nedostaci droge su prevelika vlainost i tamna baja.U drogi ima s a p 0 n 0 z ida. Pra~nice su duo guljaste i jednoeelij ske.. zutocvijet. Uk usa j e najpre sladunjavog.

Ukusa je gorkog i neprijatnog. kesten gubi lekovitost. Iz njega se u novije vrerne vadi masno ulje i saponin za farrnaceutske ·i tehnicke svrhe. kosara.Od divljeg kestena se koristri seme i kora. Divlja salata je olrovna :M 60veka i domace zivotinje! DIVLJI KESTEN Aesculus hippocastanum L. Sa jednog drveta moze se nakupiti viSe od 100 kg kestena. aceton. Kod nas svake godine p ropadnu desetine vago na divljeg kestena. Vrlo Je korisno ·i veoma lepo drvo. . lastavicnjak. S obzirorn na veIiki procenat skroba u divljern kestenu. Semenje treba odmah sakupljati da se ne bi kvarilo na vlaznoj zemlji. laktukopikrina i drugih sastojaka koji deluj u umirujuce. C i K. Pocetkorn tog veka divlji kesten je preporucivan kao lek. a u industI'iji za izradu lepka. zbog 6ega je ranije upotrebljavan za ublazavanje bolova. Kraj ern XVIII ve ka Parrnantje preporucuje da se . Evo jos nekoliko narodnih irnena: astoklep.306 LI!CENJI! BJUEM trebi za lek. Ovaj osuseni sok (Lactucarium) irna laktucina. pored ostalog. 6--7% belan6evine. vitarnina B1 . lupulinom (hmeljom) i slicnim lekovima. Pocetkorn veka pocela je ekstrakcija skroba. U jezgri (kotiledonima) ima 40--60"10 s k rob a. strasnica.). rnanj e opasni lekovi. flavona. Homeopatska farm a kopeja propisuje s . Seme je vrlo lepe kestenjaste boje i sjajno kao da je lakovano. U industriji lekova se upotrebljava sarno semma jezgra. DIVLJA SALATA. g 0 r k i h rn ate r 1 J a. OTROVNA LOCIKA. kad opada sa drveta. cortex et flos). koje se kao ukras sadi po parkovima i drvoredima. 5-8% sap 0 n ina. - Hippocastanaceae Divlji kesten je visoko drvo. Stajanjern. svilni dubac. Zato . dekstrin i drugi YazDi tehnicki proizvodi.jz divljeg kestena vadi skrob. eze oljustene kestene. jer ga niko ne sakuplja. najcesce zajedno s opijumom.U Ijusci irna 2"10 tanina (katehinskih). od koga se danas pravi alkohol. pasja riga. gIikozida e sku lin a. s t e r 0 I a. protiv nesanice i za umirivanje. S e m e se sakuplja u jesen. u septembru i oktobru. Ponekad se za izvoz traii rizorn s kore njem (Vince/oxici rhizoma). Raste svuda. Za bubrege i srce postoje bolji. 5-8"10 u I j a. Kad se odsece. u mnogim zemljama skolska deca ga obal'ezno £I jesen sakupljaju. iz biljke izlazi gorak sok bele boje koji stajanjern pornrci. neprijatDirn rnirisorn i gorkirn ukusorn i bodljama na nalicju listova dui glavnog nerva. rede i cver (Hippocastani semen. ljuska se odbacuje. U XIX veku upotrebljavan je kao lek protiv groznice. GORSKA OTROVNICA Lactuca virosa L. - Oompositae Razlikuje se od obicne salate (Lac/tlCa saliva L. Steta je lito se viSe ne sadi. Droga_ .

a od domacih ovce.i za le~enje katara nosne sluznice. pre svega. Viburnum opulus.. osobito u planinskim. o ot rovnosti semen a divljeg kestena decenijarna se raspravljaJo u nau~­ nom svetu. grizlice gnjata (ulcus cruris). protiv proliva i proHv pega na lieu. na~ito protiv hemoroida.DIVUI KESTEN 307 se d~as naj. pa se tim sme~ama dodaje za ublaiavanje bolova Belladonna. Imajuti oil vidu da kod nas u mnogim 'k'rajevima. Pri torn se konsti evet divljeg kestena. katara bronhij a. Kod nas je upotreba divljeg kestena gotovo nepoznata za razliku ad Zapadne Evrope. dejstvo tlavonoida. neolju ~ teno i krupno iseeeno kestenje sta. a u narodnoj medicirui za lecenje lupusa. Taj ekstrakt od svezih stabilizovanih (vrelim alkoholorn) -semenih jezgri pije se 8-10 puta dnevno po 50 kapi za vreme akutnih napada.i ima tanina.i'kavom ljuskorn. od koga se uraduju supozitorije. dobro bi bilo da se divlji kesten . Upotrebljava se kao naradni lek za ja~anje . reuma-t-izma i i~ijasa. smestiti u neku hladnu odaju i dobro pokri. stabilizovana alkoholatura. pre svega. od koga se spravljaju razni lekovi za lecenje prosirel}ih vena. avo se ~ini krajem leta i po~etkom jeseni sa sVeZim semenom. ~esto i raznovrsno upotrebljava u nau~noj i narodnoj rnedicini umesto americke droge hamamelis. Zbog gorcine narod je upo treblj ava protiv grozniee umes to kininove kore. U eve t u ima tan ina ·i kvercitrina. Hydras tis. dolazi do izraiaja. gde se uspesno. Protiv opekotina ad suncanja spravlja se porn ada . koze i krave se poprave i ugoje. ali se redoVDo dodaje i karnilice.'~e~c~ upotrebljava tzv. prrsustvom znatne koliCine vitamina P: povecanje otpornosti kapilara i smanjivanje njihove propustljivosti. kao toni~no i adstringentno sredstvo itd. ima vBe stoke nego hrane (piCe).ostepeno u klju~ali alkohol. Posle seste nedelje nacini se pauza od 3 nedelje. U mnogobrojnim industrijskim farrnaceutskim preparatima u prometu ekstraktivne materije divljeg kestena ~esto se daju sa ovim drogama: Hamamelis. Prema tome.ill ulje na na~in opisan kod hajdu~ice. Daje se za leeenje izvesnih koznih bolesti. koja se izrad uje na taj nacm ~ to se sveze. U humanoj medicini se daje za letenje venoznog sistema. sadrii mnogo katehinskih tanina i flavonskih heterozida. Konacno je utvrdeno da ga bez ika:kvih losih posledica jedu divlj e zivotinje.i dobija se pos:ojana droga (slabil>izovana) . pa se lecenje ponovi jos sest nedelja na isti na~in. Stramonium ili SCOpO/ilL ad svib sme~a se spravljaju -supozitorije (sveCiee) za le~enje hernoroida. Bodljikava ljuska.ti slamom i travom. podagre. Emtizem kOl1ja u Francuskoj le~e dajuci 6 nedelja po 100 do 300 g oljustenog semen a divljeg kestena. Itek ubranih sernenki spravlja se na dosta slozen na~in u apoteei. U k 0 r . Da se divlji kesten sacuva svei. tr~ba ga obrati sa badlj. Kora i Pl1IPOljci u deeembru im aj u najviSe eskulina. Najnovijim ispitivanj-ima eksperimentaino je utvrdeno da divlji kesten deluje. a zatim tan ina. eskulina i eskuletina. vlja p. stocarskim. lJpotrebljava ·se . Na taj na~in se ungte fermenti . najceMe zajedno s beladonom. Kora je dobar ads tringens . Hypericum i dr. tromboflebita. Ekstrakt od olju~lenih. koja spada sa semena 'kad sazri. ad oVaJkve droge pravi 'se ekstrakt. bolova od hemoroida.

Tu tecnost uzimaju bolesnici na razne nacine. banja kod Melenaea. Naraste do 30 m visoko. Vee ". To je jo~ jedan razlog viSe da ovo svestrano korisno drvo sadimo svuda. slamom i drugom mr~avom pitom). DAVOLSKI KRASTAVCICI. utoliko se bolesnik vecma preznoji. Stotine hiljada kilometara drumova u svetu okiteno je motnim stablima sadenog divljeg . U kestenovom semenu ima skroba j proteina kao u na~im zitima. Divlji kesteIl vrlo brzo raste. a do grliea jaka rakija . iz samlevenog kestena moze se vaditi skrob i· koristiti za ishranu. Pre 20 godina. u nestasici hrane. pritisne ga i iz njega s velikom silinom izleti u bolesnikovu nozdrvu sok i seme« .. nisam dosad mogao otkriti.balkanski lepotan«. Najzad sam prona~ao i narodne lekare koji Ieee ovim divljim krastavtitima.govorili su nam. jelo~. U boci od litra i po bHo je ". Drugi su dobijali gotov lek od tih narodnih lekara.. Seme nikne za mesee dana. Da Ii je ko od njega umro. Te~kom mukom smo dom do jednog Ilnra tog leka. Narodna Imena: beli divlji kesten. obolelu jetru i malariju »nekim krastaveima ~to li<::e na davolciee« iIi »krastavcitima ~to izbacuju sok i seme kao torpedo«. najviSe iz Varne.. Uspeva eak i na zaslanjenom zemljiStu (Rusanda. DIVLJI KRASTAVAC. Svi su govorili da su pre rata lek dobijali iz Bugarske. a stablo do 2 m u precniku.. zapaljenje zucnih kanala. «. Sadite div/ji kesten. Divrui krupni evetovi udruZeni u jedre kupaste evasti duga6ke do 30 em. »Bolesnik legne. Rich. Ukoliko se viSe tog leka uzme. Ulje je ruto zbog velike kolicine karotenoida (provitarnina AJ. divlji kastanj. i drugde u Banatu). jer je to vrlo korisno drvo. mada!.308 LECENJB BUJEM ostavi za zimsku ishranu (samleti i meSati kao bra~no s plevom. narodni lekar mu kafe da to taka mora biti i da se niSta ne bojL Neki se bolesnici hvale da im je taj lek pomogao. Medutim. gorki kesten. STRKALJ Ecballium elaterium A. Divlji kesten je rasprostranjen sarno na Balkanskom poluostrvu. dobije stra~an dijare i ima utisak »da te svu utrobu povratiti i da ee umreti .k estena. Ovo je jedan od zadataka na~e omladine. PIPUNIC. ispitujuti lekovHo bilje u okolini Siankamena i tra- . a narodni lekar mu pod nos podmetne jedan takav cupav krastavoic. povraea. pa ga inostrani botanicari i Ijubitelji prirode nazivaju . Za nuidu. pozeleni.rve godine izraste oko pola metra. a masnog ulja znatno viSe. - Cucurbitaceae U Beogradu.reko polovine sitnih cupavih krastavciea. NiSu i drugim na~im gradovima ima n~k01iko narodnih lekara koji Ieee kamen u zuci. konjski kesten. Vainost div/jeg keslena za ishranu u gladnim godinama i ratovima nije mala.

nego iz Slankamena i. To je nekorisna biljka koju ni stoka ne pase. Isto tako i u Makedoniji.) s kojima su vr~eni ogledi na eksperimentalnim zivotinjama J utvrl!eno da se uz njihovu primenu i istavremeno zracenje moze zaustaviti razvoj izvesnih pocetnfu oblika eksperi- . Krastav~iCi su dugi do 5 em. trooki. Poreklom je iz zemalja oko Sredozemnog i Crnog mora. enzima. ne propisuje viSe elaterijum. naime da se on ne »dobija vrlo skupo i tajno preko poverljivih ljudi iz Bugarske«. Dugovecna biljka sa vrlo razgranatom stabljikom gusto obraslom srcastim listovima. U septembru i oktobru. Divlji krastavci. Bilo ga je sve do prvih kuCa blizu Dunava. dlakave krastavciee. Biljka nije dovoljno hemijski ispitana. Nepotpuno zreli krastav~ici beru se u septembru zajedno s drskom. i iz drugih mesta u Srbiji. Meni je to bilo dovoljno. eekinjavosivo dlakava. kao i drugi sli~n~ drasticni lekovi. Engleska farmakopeja ad 1948. Gaji se kao lekov·ita biljka jos mestimi~no u Engleskoj i Francuskoj. 309 zeCi mesta gde raste slatki koren. Donedavna je u engleskoj farmakapeji bio ofieinalan lek nazvani Elaterium Iili Elalerin. pa ga je skolska medicina napustila. elateridin. smole i drugih sastojaka. DAVOLSKI KRASTAVCICI. NajviSe ga ima tame gde se dubre baca u te jendeke. Cvet joj je rut. god. SadrZi jednu drasticnu materiju zvanu elaterin. koja su. Kasnije sam ga na~ao od Uldnja na sever u primorju svuda gde se baca l!ubre i sliva prljava gradska voda. Prilikom branja Oovek mora biti oprezan da mu sok i seme ne ~trenu u oCi. verovatno. koja je. a deb eli do 3 em. jer sam kona~no saznao poreklo beogradskog leka. ~im ih dodimete. god. a narocito njihov sok i ekstrakt. verovatno. Biljka je polegla po zemlji i lozi lSe kao krastavae. ali viSe l!ici na dinju. tako da se covek trgne. nekad bili u velikoj modi. ugljenih hidrata. a u svakoj pregradi ima mnogo semenja obavijenog zelenkastirn sluzavim sokom. Lek je nepouzdan i opasan. na NiSkoj tvrdavi i drugde. rutazeleni. Jedna zena bere te krastav~i'ce i nosi ih nekome u Beograd. drasti~na su sredstva za ciScenje. ali im roditelji zabranjuju jer znaju da je biljka s. Zreli kra. ali niko ne zna kome i za~to. Tom prilikom niko mi nJ~ta nije mogao reci za !ita 51! ti krastav~ici upotrebljavaju. Jedino se neuka deca hoce njome da igraju rata i podmornica. duguljasta-jajasti. naidem ispod ru~evina grada Zmaj Ognjenog Vuka na taj divljJ krastavac. izolovano nekoliko interesantnih jedinjenja (elaterin. naglo i silovito izbace iz sebe sok i seme kao torpedo. Elalerium album iii Elaterillm anglicum. .DIVLTI KRASTAVAC. 0 tome da li ih neko upotrebljava kao lek saznao sam tek druge jeseni. limunove i drugih kiselina. Cela biljka je grubo.. kad je sve bilo sprteno i sivo ad dugotrajne su~e i velikih vrucina. ~upave. 1ma jos i vinske. svuda pored mostova i po rupama i kanalima. Biljka spada u biljnu porodicu bundeva. 1z divljih krastavaea je 1958. stavcici pucaju sami od sebe. smesa raznih hemijskih supstancija. To je ekstraM dobijen iz svezih . a neki od njih. ~im se dodirnu.krastavaca. Cucurbitaceae. divlji krastavac je hio u punom evetu i okieen isto tako mnogobrojnim plodovima koji li~e na male. jendecima koje je bujica udubila u zemlji.kodljiva. elatericin i dr.

zbog eega deluje diureticno. o dejstvu lista ne slam se miSljenja terapeuta. . zbog eega deluje sli~no sla~ici i renu. hladolez. DVOREDAC Diplotaxis tenuifolia DC. bljuja. Cvetovi su vrlo lepi. zgoncek. Narodna lmena. eadorcic.Raste svuda. . . Slicnog sastava i dejstva su dye srodne domace biljke iz ·i ste familije: Calystegia soldanella R. Br.Evo jo§ nekoliko narodnih imena: veliki slak. Droga. Narodna !mena. Medutim. mlunic.BI". §ti.Koren i list (Calyslegiae radix et folium).310 l ECENII! BIUEM mentalno izazvanog raka. Uzeta u vecoj kolieini. DIVLJILADOLE2.morsko zelje. visoka do 80 em. divj a dinja.KOSULJARKA. i divlji ladolez sadrli smole. gola. strk. sjajna. jer tanin deluje suprotno smolL U biljci ima mnogo raznih soli.rkavae. §atorce. netikalo. Listovi su krupni: liska je do 6 em dugacka. pluiee. - Orucifcrae Trajna zeljasta biljka. osobito u korenju (oko 5-JOO/o). Cveta oelog leta. . u obliku levka. strkaviea. Kod nas je upotreba divljeg ladoleZa nepoznata. flavonoida. Cveta od maja do novembra. . u obHku potikoviee iii strele.Smola korena deluje kao laksans i holagog. ostaje posIe opadanja kruniee. Rasprostranjcnost. nedirae. sliCno jalapi. sarno na osnovl srasla. izbijaju iz pazuha lista na dugackim drskama. cesto delimicno po zemlji polegla. S. evo jo§ nekoliko narodnih imena: bljuzak. divjo krastavice. DIVLJI KUPUS. ali je vrlo duga i §iljata.Osim navedenih. Ima i tanina. 4-6 em dugacki. Plod je sitna eaura s mnogo semena.Kao i druge biljke iz porodice poponaea (Convolvulaceae). divlja bu~a . Upotrebljavaju se seme i sveza eela biljka u evetu. .SLAK Calystegia sepium R . upadljivi. moze da bude dugacka do 5 m. beli. pojedinaeni. divji kukumarici. . biljka moze biti otrovna od prisutnog alkaloida nepoznate grade. Sastav_ . DIVLJA RIGA. jednu materiju koja izaziva zgrusnjavanje krvi (antihermoragik) i dr. DIVLJA SALATA. pa je tako otpala nada da se ova bUjka upotrebi u borbi protiv raka. a najviSe po vlaZnim sumama i senovitim mestima. Raste svuda kao zilav i smrdljiv korov ljutog ukusa od prisutnog sinigrozida. - Convolvulaceae Dugovecna zeljasta povijU§a cija stabljika. beli ladolet. slatkovina. raste na pesku uz more ' i C. Upotreba. petozuba. izgleda da ova jedinjenja deluju ubita~no i na normalne celije. tikvic. krupni. Ca§ica je mala. . petodelna. Cvetovi su futi kao sumpor. silvestris R.

voska.80 m.i su beli ili ruzi- DIVUI MORAe .. dlakava stabljika. - Umbelliferae Traj na zeljasta stitarica 'planins'kih pasnjaka. - Scrophulariaceae Digitalis j e dvogodisnja iii viSegodiSnja bHjka_ Prve godine izbije sarno rozeta od p rizemnog lisea. smole. NAPRSTAK Digitalis purpurea L. Cela biljka mirise na angeliku i kao i ona upotrebljava se u istu svrhu. Koriste se koren. Gornja polovina stabljike je obrasla krupnirn. visoka od 0.. vrlo Iepirn. KRAUICA. mantiola i do 27% skroba (u korenu). STRBAC Meum athamanticum Jack. DIVLJI KOMORAC. prava. plod i cela biljka. pektina. kao u mirollije i moraca.50 do 1. KOREN. DIGITALIS PURPURNI. 311 DIVLJI MORAC. Planinci s matraju d a poveeava mlecnost domacih zivotinja. Lisee je vBestruko sitno cleljeno.DIVUI MORAC. suplja i na osnovi ·ima cup ave koncaste ostatke otpalog lisea. Stabljika je do 50 em visoka. VRH STABUIKE U CVETU. upadljivirn evetovirna pore4anirn s . HADRUAN. Cvetov. Lisee je 'krupno i naspramno. a druge izraste visoka. DIVUI /COMORAC . Irna oko O/:fJlo etarskog ulja. PLOD casti i sakupljeni u nejednake stitove.

a manje srednj e Evrope. Seje se u prolece iii s jeseni seme koje je sabrano hste godine. Otvorenu ampulu treba odmah potro~iti. Vcltatka azotna dubriva i dobro pregorelo dubre takode povi~avaju pronos i procenat lekovitih sastojaka. ambigua i D. Berba.5--{)Oo iii. zbog tega se pre setve mora pomclati s 'peskom.312 LECBNJE BlUEM jedne strane. isprepletena je j a· k 0 m m r e zorn Z iii c a. jer tame u gvofdevitom tIu ima oko 0. Najbolja zemljgta za gajenje digitalisa su tek proredene iii iskrtene Sume. moze na hladnom mestu satuvati aktivnost po n e k 0 I i k 0 god ina.Li ~ce je jajasto-duguljasto. . Li~ce je nejednako iii gotovo dvostruko . Kulturom su dobijeni i drugi varijeteti digilalisa sa bl edim listovima.ima skore uporedne t ere i jar n e n e r v e. Zemlja treba da bude 5 iii k ~ t n a. droga se moze cuvati i u zalivenim posudama u koje se stavi malo siIikagela. Mirisa je slabog. Na jesen.Seme je vrlo sitno. Rasle od POrlugalije do Svedske. Na svakoj ampuli treba da stoji: ime proizvoc1ata. u staroj ISnaZli. Rasle na s iii kat nom z e m I j i ~ t u po novim krtevinama. jo~ bolje. k i s e I a. Vlage ne sme biti vge od 3%. Naprotiv. I a k a. Klijavost semen a traje svega 2-3 godine. Krunica je u obliku naprstka iii zvontiea. f osfata. jer tame nema mangana. U Alpima ga nema. a ostatak baciti ako se droga ne bi mogla brzo potro~iti. koji se proteru u prostoru koji je ograc1en sekundarnim jako povijenim nerv·ima. puna humusa. Obrano liUe treba sarno ~to pre i ~to brle osu§iti na 5. . ~umam a koje se proreduju i na neobradenom tIu . a donja je svetlija. datum kad je izvr~ena bioloska titraeija i jatina (Valor) droge.g orkog i neprijatnog. . odnosno na prolece biljciee se rasade na stalna mesta na rastojanju 30 X 30 cm. Gajenje. Gornje je najmanje i . si~na. Rasprostrnnjenost. u Vogezima ga ima vrlo mnogo. Dugatko je do 30 em. ugljendioksidu iii u nekom indiferentnom gasu. Seme bolje klija i nikne u poluosvetljenim lejarna. Sa gajenih biIjaka bere se vee prve go dine. Za jedan hektar treba oko 100 g semena iii oko 140. koje vetar lako raznosi kad taura pukne. odmah zapakovano u ampule od jednog Hi vge grama. Za nut du. od m r k 0 g s t a k I a. /urea imaju nazubljen rub). Plod je dvopre· gradna tau ra puna vrlo sitnog. Purpurni digitalis n e pod nos i k r e c. pot pun 0 s u v 0 I i ~ c e. Gornja strana je tamnozelena Ii malo maljava. . Na nalitju se nervi veorna istiCu. u vakuumu na nizoj temperaturi. S tab i -I i z 0 van 0. Vla!nost i toplota su najva!niji uzroci kvarenja droge.5% mangana. mangana i ' gvozda. a procenat klijavosti iznosi oko 75. veoma je naborana i . jer je pokrivena retkom belo-sivom dlakavom navlakom. u a z 0 t u. tak ni na sili katnom terenu. pur pur n 0 c r v e· n a i ima na donjoj usni dlake i okruglaste pege kao krv crvene. jer nema opasnosti da se me~a sa drugim bHjem.scdece.Bere se list sa divlje biljke u cvetu po lepom i suvom vremenu.Purpurni digitalis je biljka atlantske. Kod nas i u zemlj ama oko Sredozemnog mora nema purpurnog digitalisa.nazubljeno (D. a prizemno je najkrupnije i suteno u dugatke krilate dr~ke. . srednje je na kratkim dr~kama.000 sadnica. a siroko do 15 em. poluvezana. a ukusa . pecenog kreta iii nekog drugog sredstva za upijanje vlage. Droga. zu6kasto mrkog semena. Jo~ bolje je obrano !Bce odmah stabilizovati.

5 em ~iroko. belieasta i jajasta.lz digitalisa su izdvojeni ovi sastojci : 1) Supstancije koje se boje sa FeCI s ' tj. najvi~e na Balkanu. abod lista je ceo ili malo talasast i cesto je trepav1casto dlakav. oksidaze 'i peroksidaze. (1933) sa svojim saradnieima izolovao prvobitne heterozidne komplekse iz svetih listova oba digitaIisa i nazvao one iz D. 10-12 em dugacko i do 2 em ~iroko. Gaji se isto kao purpurni digitalis.ani svuda unaokolo stabljike. VoU suncan polozaj. . Donje mte je 15-25 em dugacko i 3. lanata dig i 1 ani dim a (la- . sirtelna. PONJAVICi\ Digitalis lanata Ehrh. Kod nas ga ima vrlo mnogo na krcevinama. nema heterozida. enzirni koji igraju negativnu ulogu prilikom su~enja i cuvanja droge. U terapiji i farmaeeutskoj industriji sve vi~e potiskuje purpurni digitalis. a na gornjoj. purpurea purpur ea· g I i k 0 z i dim A i B. Ca~ica je vunasta.2) Razne kiseline: digitalinska. u sredini su evetovi. buterna. Droga. ostaje 7"10 pepela. BESNICE. kao sveca prava. List . Falslflkatl_ . Ima ga i po retkim ~umama. Dlake su krute d lako opadaju. Li~te sa stabljike je sedeee. a narocito u jugoistocnoj Evropi. a one iz D. a ispod njih plodoy.d I a k a v a (lana = vuna) . PUSTlKARA.s t. eaure pune vrlo sitnog semena retaste boje. a segmenti su joj lancasti i ~iljasti. gde ima evetova.j. a donja dvaput dufa. List je cvrst i zilav. Siljast bezrnalo go ·ili retko trepavieasto dlakav. purpurea. izovalerijanska i droge. 5) Kardiotonicrti het erozidi i saponozidi. po karnenjarima (tercijarni slojevi). Vunasti digitalis daje oko 35"10 vodenog ill oko 32</0 etalnog ekstrakta. ZUBACICA. jer postepeno razlafu kardiotonicne heterozide i na taj nacin prouzrokuju opadanje lekovitosti lista. oporog. lanata. 313 DIGITALIS VUNASTI. pro~arana gustim mrkim zilieama i maljavo-vunasta. propionska. Dok se na vrhu klasa nalaze mnogobrojni evetni pupoljci. najvi~ pri dnu . Za poslednje dYe decenije vr~eni su u srednj oj Evropi opsezni ogledi gajenja. laneetast . na donjoj polovini gola. BESNIK. istaknuta. sve u zelji da zameni purpurni digitalis koji se uvozi iz zapadne E vrope. .elva luka. Serophulariaeeae v una s t i d i g ita li s raste na krecnj ackom zemlji~tu u sredl1joj . selekcije i ukr~tal1ja izmed. tanini. . gornja usna je kratka. ima 5 gotovo paralelnih nerava. Cvetni klas je vrlo gust.e na lieu lamnozelene. Cvetovi su vrlo zbijeno pored. Stabljika je visoka oko I m. v rIo go r k 0 g i neprijatnog ukusa.u D. Vunasti digitalis se sve vi~e tra:!:i i zbog toga se gaji kod nas i u mnogim drugim zemljama. slanog i sluzavog ukusa. Seme treba sabirati zbog gajenja ove vrlo vafne biljke. 3) Mineralne soli.List je dug u I j a. kafena i ferula kiselina. Sastav_ . gorci je od purpurnog digitalisa. . a nervi na prvi pogled izgledaju k a 0 d a sup ar a I e I n i: isticu se g I a v nan e r v i d va s a s t ran e kao . Stol je. sva j e v un a s to. a na nalicju svetle boje.DIGITALIS VUNASTI . Krunica je s i v 0 bel a. BESNIK .. ambigua i lutea i ispitivanja vunastog digitalisa. svedeno na kratku dr~ku. Cveta u leto. mravlja.List dugoliste bokviee (Plantago lanceolata) je tanji i 10mljiviji.4) Hidrolaze. Gotovo je bez mirisa.

godne. D. vi~e Iz semena su izolovana dva saponozida: digitonozid (digitonin) i gitonozid (gitonin).. ' Ova grupa se naziva jos i digitalisova dJi digitaloidna. Iz lista vunastog rugitalisa izdvojen je tigonozid (tigonin). ali im je zajednicko da sadrze vrIo srodna s t e r 0 i dna he t e r 0 z i dna jed i n j en j a (genoli sa Cu i C!.Na raznim kontinentima raste nekoliko desetina vrsta digitalisa.. rame vrste s t r 0 fan t U 'S a. galaktozu i jednu pentozu) i stereoidne sapogenole. tuscescens Vel. u svim tim drogarna na'laze se specificni enzimi koji otezavaju izdvajanje i dobijanje primarnih heterozida iz droge. Uliaceae) i raznim l'odovima i vrstarna i potitu sa raznih kontinenata. Stoka ih ne pase. jafa rad srca. Sva tri lanatozida su dobijena u kristalnom stanju. D. go roc vet. . digilanid C ill cedilanid. jo~ su Arapi upotrebljavali primorski luk za trovanje pacova.. Za vrerne rata. Stol i Krajs dobili su 1933. Vunasti.. zbog fega Sf ovaj sve vi~e traii. D. Mnoge kardioaktivne droge sadrle po nekoliko vrlo slicnih heterozida. reele D. i narednih godina digilanozide i utvrruli da se u svezem listu vunastog digitalisa ova tri heterozida nalaze u ovoj srazmeri: 45% A. uveo ga je engleski lekar Vilijem Vitering 1785. Svojirn dejstvom se razlikuje ne sarno od heterozida purpurnog rugitalisa vee i od digilanozida A i B. a cmafka plemena u Africi razne strofantuse za trovanje strela i kao sudski otrov. Svi lanatoziru su 2-3 puta kardioaktivniji 0d purpidozida. . Digilanozid C je za terapiju najvafniji i najbolji karcliotonitni heterozid digitalisa. 17% B i 37% C. Hidrolizom daju jedan iii secera (glikozu. C.riaceae.j D.) i da svi deluju na srcani mme: u terapijskoj dozi su lekovi. usporava i reguli~e ritam. . lut ea L. Sve su otrovne i lekovite. Apocynaceae. Pre ekstrakcije oslobodio se enzima i tako sprefio ~tetno hidrolitif no dejstvo na praheterozide.ist ovih domaeih vrsta koje kod nas rastu obilno: Digitalis ambigua Murr. D. oriel1lalis Lam. a uzeti u veeoj 'kolicini su otrovi za srce. d u r d e v a k.. zbog eega ih je donedavna bilo tesko razdvojiti klasicnim hemijskim metodima. Inafe. narofito za jafanje srcanog miSiea. purpurni i neke druge vrste dig ita 1 i s a. Druge vrstc dJgltallsa. koriSeen je i [. a osobito lanatozid C. Ove biljke pripadaju raznirn biljnim familijarna (Scrophul(1. ali nilSu dovoljno proucene. pa ih je zatim podvrgao hidrolizi pod uticajem enzima . Sapono zidi se nalaze u semenu i listu. viriditlora Lindl. U terapijskoj dozi digitalis je kardiotonik. kiselina i baza. B. jer je purpurni digi1alis prvi uSao u terapiju. jer iih enzimi razlaiu i dobijaju se sarno sekundarni heterozidi. 1 i jan d e r. Premda se ove droge upotrebljavaju kao lekovi u merucini vee viSe od jednog veka. Upotreba. laevigata W. Osirn toga. ali se u terapiji za sada kor-iste sarno dva: vunasti i purpumi. i dr.314 lEeENJE BIUEM nata-glikozid) A. kukurek i neke druge biljke sadrle heterozide koji u terapijskoj dozi deluju ton i fnon a s r c e i spadaj u u s t e r 0 i d ned e r i vat e. . usled nestasice. terruginea L. njihov hemijski sastav i grada lekovitih sastojaka rasvetljellfi su tek posledn j ih nekoliko d ecenJj a. K.Digitalis je jedan od najvafnijih lekova za srce.

LANATA E _ GLAVICASTA DLAKA NA L1STU D. LANATA. G . PURPUREA. . .. .OBiCNA DLAKA NA L1STU D.Di'gitalis se sme upotrebljavati jedino na recept i pod kontrolom lekara! U vecoj dozi je smrtonosan srcani otrovl Prilikom branja. 315 Vama napomena! .DIGIT ALlS VUNASTI.DLAKE I DEWVI EPlDERME SU UVELICANI . BESNIK . C . B . LANAl'A.D.DIGITALIS PURPUREA.DONJA I DGORNJA EPlDERMA LlSTA D. su~enja i rukovanja digita14som treba biti vrlo oprezan i posle rada ruke dobro oprati loplom vodom i sapunom! I· ! /C A Q o L1STOVI DIGITALlSA: A . F H .GLAVICASTE DLAKE NA LIS'rU D. LANATA.

Papaveraceae JednogodiSnj a nezna zeljasta biljka.lus tikara. Stabljika je cesto polegla. erlj e ni naper~ nJ ak. debeli troY. pustikara. zuekasti naprstak. velikli troy . alkoholature. zubaCica . . ervena pustikara. te lemcina. ve leevetni naprs tee. pustikara. skripavae. Upotrebljava se i u obliku tinkture. cama . ambigua (= D. pustena pustiikara. DIMNJACA jutra pre jela. nje prom eta materija. do 60 em dugacka. Sastav _ . no sa drugim gorkim raznim zelenim biljkama. hi·p otensav i tonik. zatvora i cira u zelucu. naprs tak. lanala nazivaju j o~ i maljava zubacica. ferruginea: bes nik. D. medic. . zuekas ta pus tikara. tanina. crvive. trava od fume. oko 10f0 kalijum-nitrata i hlo· rida. pije se i u obU· ku caja: 1 supena kasika pre· lije se Caoom mlake vode. mali fingare t. lutea: zuti naprstak. rmeni babji p rstee. tuscescens: zubacica. D. napos tnji k. laevigata: besnice. secera gorke materije. zuti na prstak. ekstrakta i sirupa. bokarcic. na prs tak. Upotrebljava se i za poboljsa. Drogs. orientalis): besnik. pored puteva. os tavi preko noci i popije . J edna supena k a~ ka smese se popari sa 200 g kljucale vade. U narodnoj medi cini se upotreblj ava za lecenj e zuci i jetre. Po njivarna. Nadzemni dec biljke u evetu (Fumariae herbal. ostavi pola sata i popije pre dorucka. besniee.Sadrli alkaloi· de fumarin (Hi protopin) i aurotensin. . gla tki naprstee. anisa. fumarnu kOselinu. Upotreba. naprslnj ak. D. Za bolje varenje: po 20 g dimnjace. udruZeni u grozdaste evastL Cveta od aprila do oktobra_ Gorkog ukusa_ Rasprostranjenost. r meni prstnek. crviue. DIMNJACA. viridiflora 1 D. nan e. razgranala.Diuretik. _ . m a r ijin prs ten.316 LECENJE aIUBM Narodna Intena za Digitalis purpurea: babin naprstak. D. di· jaforetik. rusevinarna. besnice. tolemcina. smole. ROSNICA Fu maria officina lis L. D. ponjavica. najviSe kao rana proletnja salata zajed. ponjavjca. ROSOPAST. kitnjasto obr asla dvostruko iii trostruko pe· rasto deljenirn listovima. korena sapunjace i sladiea. D. Cvetovi su IjubiCasto-ruZieasti si· tni. bumbareeija. kostobolja.iz.

50f0 fitina i drugih korisnih sastoj aka. ona je cesto zelena ' i pod snegom. - Rosaceae Trajna zeljasta biljka. rosno zelj e. sakuplj eni u guste okruglaste evasti na vrhovirna stabljika. j er ublazava bol. visoka do 80 em. lubenice. kaJeijum-malata (1. Svi delovi biljke. pipon. erven i rosopas. DINJA Cucumis melo L. lubenieje. U listu ima oko 200 m~/o vitamina C.m navedenih . Slicnog hemijskog sastava i dejstva je i Sanguisorba officinaiis L. fimfulja. u rizomu oko 130/0. pipun. 3% secera. krvoloka) . dinju iIi krastavac. rusnica. travi od srdobolje i slicnim oporim drogama. zeleni i crveno p rosarani. mlun. ervena d 'mnjaca.50/0) i melonemetin. .U narodnoj medicini se upotreblj ava plod. soli bakra.Koren ima smole. pek tina. a i spolja protiv opekotina. a osomto l'i21om (Sanguisorbae rhizoma) imaju mnogo tanina. 317 Narodna Imena. ZMIJSKA TRAVA Sanguisorba minor Seop. krvokapka. milun. . oko 0. (j arcij a trava. seme daje emuJziju koj a povoljno deluj e protiv raznih upala organa za varenje. Obe biljke narod upotreblj ava protiv zmijskog ujeda. Cveta od aprila do avgusta . karotena. lubencica.S0f0 azotnih materija. lub enicarka. 270/0 masnog ulja. mlon. semc i koren. Raste po livadama. krvara.U plodu ima 95-960/0 vode. dinjusa. Jednogodi~nja Cucurbitaeeae zelj asta biljka sa dugackim poleglim vrezama. oseca se miris na zelenu lubenicu. rosulj a. Narodna irnena: vreia. Upotrebljava se kao tipicna taninska droga slicno srcenj aku. limunove kiseline. runjavae. Gaj i se u velikom broju varijeteta kao u kusno slatko voce. OSKORUSICA. DINJleA . jagodica. Druga narodna imena: bozja b rada. pclinae. U semenu ima oko 10'10 vode. DINJlCA . LUBENIClCA. a spolja llpotrebljen a ublazava bol uboja i opekotina. 3. . dina.500/0 belancevina. dumlek. . DINJICA. Li· stovi s u pera~ti. dimljaca. evo jo~ nekoliko narodnih imena: dimea. krovosnica. dunjica. Kad se biljka protrlja. 1. lubeniea.30/0 bezawtnih ekstraktivnih materija. Seme je blagog uljas tog ukusa. vitamina C i mirisnih sastojaka. 4. mi· lon . i ilinjaca. LUBENICICA. sitno stueano s vodom.. gvozda i cinka. pepen. Ijubeniea. voska. Cvetovi su sitni. . zbog cega se mlada dinjica moie koristiti kao zeleno povrce.DINJA . KRVARA. zbog cega se zrela dinja koristi kao p r ij atna i zdrava letnja i jesenja poslastiea koja osveiava i povolj no deluje na llpaljenu sluznieu organa za varenje. mater-iju koja iza· ziva proliv i povracanje.Os. melon.

SAMOBAJKA. li'St.03-0.i delovi soka i ~ecera). Sastav. Cveta maja juna. eela nadzemna biljka i sok iz sveze biljke (Glechonzae 11i Hederae lerreslris summitas. voska.Uglavnom narodni lek za lecenje organa za disanje (bronhit). gorke materije marubina. sreoliki iii bub rezasti . Spolja 'se upo- . ostavili da stoji pola sata) . Rasprostranjenost.06% etarskog ulja. Donji dec stabljike puzi. '!\ . - Labiatae Trajna. folium. Od soka se spra vlja sirup (jednak. na vlaZnim livadama i drugim mestima. mirisna biljka. herba et succus) svojstvenog prijatnog mirisa i gorkog i oporog ukusa.Oko 6% tanina. oko 3. a gornji je uspravan i razgranat. u obliku caja (20 g na Ii.318 DOBRICICA. visoka 20-40 em. . za apetit. holina i mnogo kalijumovih soli. Upotreba. na nalicju ervenkasti. zuci. Listovi su na dugackim dr~kama. . zeljasta. D O BRI C i CA Droga_ . smole. . Cvetovi su ljubicasto-plavi sa purpurnim tackama.tar kljucale vode. protiv histerije i neurastenije. protiv proliva. naborani . 30-50 g soka iscedenog iz sveze biljke. 0. po obodu nazubljeni. za pojacanje mokrenja.Vrhovi granciea u evetu. Uzima se 2-5 g droge u pra~ku. DOBRICAVKA LBCENJE BIUEM Glechoma hederacea L.Raste ooilno svuda u ~umama./0 secera.

DRAGOUUB

319

trebljava za le~enj e katara nosa, ozleda i rana. Pome~ana sa ovsenim bra~ n om daje se protiv e revnih paraz ita konja. Oslala narodna imena: br~ tan po zemlji, br~ tan-trava, br~tran, vrednjak, grosic, dobricava trava, dobri ~av ica, dobri~anova trava, dobriearica, dobri~evica, dobreanova trova, kotur, mese~njak, niski br~ ljan, okrugljak, rasturi~e, samobaj, stravna trava.

DRAGOLJUB
Tropaeolum majus L. -

TropaeoJaceae

JednogodiSnj a zeljasta biljka oporeldom iz Pema i Meksika. Kod nas se gaji kao ukrasna biljka, omiljeno narodno evece, ~to se i po imenu vidi. Listovi su gotovo okrugli, na dugim drskama i izrazenom nervaturom. Cve-

DRAGOUIIB

lovi su krupni , naroci tog oblika, upadl}ive zuto-narandzaste .boje, prosarani ervenirn prugama. Plod je suv, deH se na 3 ~ela; u svakom Ima po. 1 se.rn~. Cveta leri. Upotrebljavaju se svez list i evet I zrelo serne (Tropaeoll ma}a/ts folium, flos el semen). Sadrzi sumporni heterozid gli~olropeol.o zld I ,:nzlln m irozin pod ~ijim se dejstvom, u prisustvu vade, ovaJ hete~ozld ~azlaze na benzil-izotiocijanid, kiseli kalijum-sulfat i glikozu. U dragolJubu ~rna JOs i smole, pektina, gume, tan ina, razni h secera i do 300 mtl, vllamtna C.

320

LECENJB BIUBM

Poslednjih godina je dokazano da dragoljub ima antibiotska svojstva (vid. FitoncideJ. Dragoljub deluje slieno drugim biljkama koje tako~e imaju sumpornih heterozida, kao ~ to su ren, rotkva, slal:ica i dr. U industrijskim zemljama sve se vi~e koristi kao prijatna vitaminska 1 antiskorbutska proletnja kura u obliku svakodnevne salate m soka (10-15 g dnevno) isce~enog iz sve7.eg iBea dragoljuba. Mlado Ii~ce se isecka, poseli i moze se takvo je$ti Hi se duda sirceta, .limunovog soka ·i bibera, vee prema uklllSU potro~aea .

S vako domacinstvo treba da gaji dragoljub, Calk Q oni Jooj i nemaju ba· ~tu, jer se on moze gaji ti i na balkonu i u sobi pored prozora (zimi) tako da se uvek moze imati zelene salate. Kao i sve druge biljke sa sumpornim heterozidima i vitaminom C, i dragoljub ima velik znaeaj kao preventivl10 sredstvo, jer isparljivo sumporno etarsko ulje od dragoljuba ungtava mnoge zarazne klice. U istu svrhu moze se upotrebiti i seme: 5-10 g semen a se sitno stuca, doda vode i posle 2 sata popije sa nekim vocnim sokom. Dragoljub se up otreblj ava za leeenje hronienog bronhitisa, emfizema, astme, zuei i protiv opadanja kose, jer tonieno deluje na koZu i koren kose: nasecka se po lOa g svezeg lista dragoljuba, koprive i ~im~ira i prelije sa pola litra alkohola; posle 15 dana se ocedi ,i iscedi i tom tinkturom trlja koza na glavi. Ostala narodna lmena: alea~ica, veci dragoljub, dragomilje, lazibube, la tince, latifa , Ijubidrag, penjalica, slak.
DRAGU8ICA, DRAGUSAC, 2:ABLJA TRAVA, GOLU2:DRAVKA

Senecio vulgaris L. -

Campositae

Jednogodgnja, re~e dvogodgnja zeljasta biljka, visoka do 60 em. Stab· Ijika je uspravna i razgranata, obrasla duboko deljenim duguljastim listovi· rna. Cvetne glavice su 10 mm dugaeke i 4-5 mm debele. Cvetovi su zuti, vecinom eevasti, retko kad, sarno po obodu, ima i jezieastih cvetova. Cveta od proleca do jeseni. Plod je sitan, svega 1,5 do 2 mm dug i ima perjanieu. Dragu~ae raste kao korov po usevima, na zapu~tenirn mestima, starim zi· dinarna, na razvalil1ama i slicnim mestima. Upotrebljayaju se list i cela biljka u evetu (Senecionis folium et her· baJ. Sadrli nekoliko alkaloida (ukupno do O,5OO/o) nedovoljno proueenih: senecina, senecionina i dr. Ima i inulina, voska, smale, flavonoida, tanina i sluzi. - Narodni lek za uredivanje menstruacije u obliku eaja (10 g na 200 g kljucale vode, dnevna doza) i jo~ ce~ce 2-3 g suvog ekstrakta dnevno. U Engleskoj se upolrebl java -rrotiv erevnih parazita dornacih zivotinja. Slieno se upotrebljava i svez sok iseeden iz presne biljke. Druga narodna imena: badeljeac, goluZdraka, gu~eernjak, divlji bliS· njak, dragucae, kostPieic, krstovnik, mali kostrg, mlijeenjak, mrzlienjak, staracae. Slicnog hemijsk.og sastava i terapijske prirnene su i s,odne domace vrste istog roda, blIjke kod nas vrlo rasprostranjene: S enecio jacobaea L. (ve· liki kostri~, velika goluzdravka, kresnica, krizni koren), Senecio silvaticus L. (paucinjava zablj a trava) i dr.

DREN. DUVAN

321

DREN
Comus mas L. -

Cornaceae

Grm ill nisko drvo, visoko 5--8 m. Grane su mu dlakave, zelenkaste iIi -sivkaste. Listovi su naspramni, odozdo svetliji, elipticni ~ po obodu celio Cvetovi su zuti, javljaju se ranD, pre li.stanja, vec u martu, sakupljeni u ~titaste kitice, pravilni su i eetvoroelani. Rasprostranjenost. - Raste svuda, a <lajviSe po suvim, sunCanim, kamenitim stranama svetlih listopadnih ~umo. zajedno s drugim grmljem i
~ibljem.

Droga. - Svezi i osu~eni plodovi, rede kora. Sastav. - U plodovima ima tanina, organskih kiselina, pektina, §ecera, sluzi i glioksalne kiseline, a u korl ima i smole. Upotreba. - Opore (tanini) i poliuronske (pektini) materije povoljno deluju na sluznicu creva, zbog eega se sok, pekmez, caj i drugi proizvodi spravljeni od zreIih drenjina daju kao vrlo prijatan lek za leeenje proliva i drugih oboljenja organa za varenje. Slicnog je dejstva i kora. Slatko, kompot, dZem i pogotovo sDk od zrelih drenjina su jedna od najprijatnijih poslastica a istovremeno su i lek koji svako rado uzirna. Steta je ~to se kod nas drenjine malo koriste. Narodna irnena: bila svibovina, drenak, drenic, drenka, drenovina, drenj, drijen, drijenak, drinika, drin, drinovina, dmjulic, ruti drenak, kuroslipnik, rumeni dren, tvrdi drijen, crveni drijenak. - Plod drena narod naziva: drenka, drenjina, drenjka, drenjula.

DUVAN

Nicotiana tabacum L. -

Solaneceae

Duvan je zeljasta jednogodgnja biljka, visoka 1-2 m. Listovi su veliki, na kratkoj drki , po obodu ceiL Cvetovi su ruZicastobeli i mnogobrojni. Droga. - Osu~eni nefermentirani listovi duvana. Poreklo. - Duvan je poreklom iz JuZne Aroerike, odakie se posle otkrica Amerike naglo raSirio po celom svetu. Gajenje. - Jugoslavija je proizvoc:!ac prvoklasnog duvana za pu~enje, osobito u Makedoniji i Hercegovini. To je velik izvozni artiki. Izgle,d llsta. - List duvana je do 60 cm dugacak i do 15 cm §irok, tanak, zlezdovito dlakav, duguljasto-Iancetan 1 skoro bez dr§ke. Uk usa je neprijatnog, Ijutog, l1agorkog i pomalo slanog. M i r i s a je opojnog i neprijatnog. Cela biljka je otrovna. Sastav. - Glavni sastojak duvana je alkaloid n i k 0 tin. Kolicina n1kotina u raznim vrstama duvana koleba se u vrlo ~ir'Okirn granicama: od 0,3 do 100/0. Ima malo i drugih alkaloida: nor-nikotina, anabazina koji je izomer nikotina, n i k 0 t e Ii n a, koji je cvrst, n i k 0 t e ina, koji miriSe na per§un, n i k 0 tin a i i z 0 nit: 0 tin a. Alkaloidi su vezani na jabucnu i limunsku kiselinu.

322

LI!CENJl! BIUEM

U duvanu ima i smole, etarskog ulja , masti, sterola, voska, gume, §ec~ra, dva heterozida, mnogo soli: fosfata, nitra ta , malat!l, cLtrata itd.; kal· cijuma i kalijuma. Nikotin je t e ~ a n a I k a I 0 i d. Sveze destilovan nikotin je bezboj· na, ulj asta, prozirna t~nost, teza od vode (specificne tefine 1,027), Ijutog mirisa koji gu~i, vrlo Ijutog i neprij atnog ukusa koji pe~ i nagriza sluzokoZu. Na svetlosti se boji mrko i raspada se. Nikotin je j aka baza. Rast· vara ~e u vodi i organskim r astvaraOima. Destiluj e se vadenim p arama, pa se na. taj na~in i vadi iz li§ta i ostalih delova zelene biljke. U biljci se na· lazi vezan U obliku malata i citraia. S e m e duvana ima 36 do 40% mas n 0 g s u §j v 0 g u I j a, koje je po sastaoo sli~no pamu6nom ·u lju i upotreblj ava se za izr adu firnajza i boja. Sadr.zi C1ko 6oo/o linoleinske i oko 27% oleinske kiseline. Uljane poga~e imaju oko 40"10 belan~vine. Iz cveCa i li§ca jedne vrste duvana s belim mirisavim cvetovima dobija se vrlo cenjeno eta r s k 0 u I j e, koje se mnogo tran u parfimeriji za izradu me§anih, kombinovanih mirisa . • Upotreba, - Naj"ge duvanase potro§i za pusenje. U medicini duvan se danas ne upotrebljava za lek. Jedina u veterinskoj medicini simi pokat· kad jak infuz duvana protiv va§iju i drugih insekata. Ekstrakt duvana dobijen maceracijom li§ca, a jo§ ~e§ce cele biljke, upotrebljava se vrlo mnogo u poljoprivredi za uni§tavanje insekata . §teto~ina !I1a gajenim biljkama. U istu svrhu upotrebljavaju se i soli nikotina. Preko tr ahej a (dusnika) nikotJi!l1 prodire u ~kiva i!l1sekata i, .delruju6i na nervni sistem, izaziva smrt usled paralize. Nicotina rustica L. - mahorka, ima mnogo limunove kiseline (do ISOio), pa se upotrebljava za dobijanje ove i nikotinske (faktor PP) kiseline. Duvall je otrovan ne sarno za ~oveka vee, jo§ vise, i za mnoge domace Zivotinje. Osim h ron i ~ nih t r 0 van j a, koja su naj~esea i redovna pojava strasnih pu§aea, ~esto se doga~aju i akutna trovanja, koja se ponekad zavrsavaju smreu. Pored nikotina, koji je nosilac otrovnosti duvana, u prepark anom duvanu ima i drugih Ito~simih sastojaka, zbog eega je ovaj otrovniji od obienog, nefermentiranog duvana. Narodna imena: amerikanski duhan, virginijski duhan, virdZinija-duvan, obi~an duvan, tobak, tatun. Nicotiana rllstica naziva se u narodu: bagov, brazilijski duhan, divlj.i tabak, kereus duhan, kmetski robak, krlak, krdia, madiarski duhan, prdosija, selja~ki duhan.

DUD
Marus nigra L. i M. alba L. Moraceae

Iz dudinja cmog duda, !I1aro~ito onog koji ima viSe kiseo ukus, cedi se sok i od njega kuvaju s i ru p i p e k m e z, kaji sluze kao hrana, poslastica i blag lek protiv zapaljenja grla i usta. Sirup se upotrebljava slieno kao s.irup ad m alina. Sveze dudinje su sla tko-nakiselog ukusa. Same oka loo/o invertnog seeera, ako !% slobodnih organskih kiselina (limunove i jabu~ne), vi tam ina C, sluzi, mnogo pektinskih materija i drugih ko-

n UNJA. GUNJA. DGUNJA

323

risnih sastoj aka. Dudinje su zdrava hrana kako za toveka tako i za doma~e zivotinje. Listom od duda narod leti ~~ernu boles t i obolele organe za mokrenje. Zbog velike kolit ine ~e~era dudinj e su izvrsna hrana. Narodna imena. - Crni dud narod naziva jo~ i ovim imenima: murgav dud, erna murva, ernica, ernit ka, ~amdud, ~andud, ~anduda. Beli dud: bela murba, bijela murva, bijeli dud, morva, murva, murvae.

DUNJA, GUNJA, DGUNJA

Cydonia oblonga Mill. -

Rosaceae

Dunja je poreklom verovatno iz jugozapadne Azije, a danas se gaJI I raste poludivlja u juinoj .j Srednjoj Evropi. Krupni, zuti, mirisni, slatki i opori, jabuei Hi kru~ki slitni plodovi jedu se svezi kao vo~e i slufe za iz· radu izvrsnih vo~nih konzervi: pekmeza, slatka, kompota, marmelade i ze· lea (. kitnkez« ). Sok iz vo~ i skuvano voCe imaju vIlo prij atan miris i ukus i upotrebljavaju se u narodu kao lek protiv proliva, plu~nih bolesti itd. Kod nas je dunja vrlo omiljeno vo~e, mnogo se sadi, dobro uspeva i mnogo tro~i osobito u jufnim toplijim krajevima. Izg\ed droge. - Semenke (Cydoniae semen) su vecinom udrufene (5-20) i 5 I e pi j en e u s I u z. Oblika su donekle knl~kasto-jajastog i trouglastog. Na tanjem kraju nalazi se pupak. Seme je mrko-erveno, tvrdo, do 1 em dugatko; kad se potopi u vodu, postaje sklisko ad velike kolitine sluzi, koja muckanjem spada sa semena. Ispod tanke, sluzave, vrlo lomljive Ijuske nalazi se mali endosperm i dva debela masna kotiledona. U k usa je najpre s]uzavog, a kad se zvace, oseca se slab ukus i mi· r oj s gorkih badema (HeN, eijanovodonitna kiselina). Falsiftkati. - Semenje od ;kru~ke -i jabuke je glatko, sjajno, tarnnomrko, vge je okruglo, nije slepljeno i u vodi potopljeno ne otpu~ ta sluz. Sastav. - Ima oko 200/0 s I u z i, p e k t j n a, oko 8"10 raznih ~ecera, oko 1% jabutne kiseline, 15"10 mas n 0 g u I j a, ami g d a lin a (0,5"10). emulzina, protida i tanina. . Upotreba. - Upotrebljava se kao sluzavo sredstvo (Muci/ago Cydoniae) za izradu emulzija i m ikstura protiv ka~lja, kao voda za obloge, protiv opekotina, za kozmetiku (Iosioni) i u industr.iji. Danas se bez razloga mnogo manje upotrebljava no ranije. Grei i Rimljani su dunju mnogo eenili kao blago sredstvo protiv proliva (tanin . i sluz). Pr.isutna cijanovodonitna ki· selina u 'semenu tini da lokalno anestezira. Ako se za izradu sluzi upotrebi zdrobljeno seme, u njemu moze biti toliko ove kiseline da se mogu pojaviti i slutaj evi trovanja. Zato sluz treba praviti od celog semena ako se ne feli istovremeno dejstvo sluzi i cijanovodonit ne kiseline. U industrijskim zemljama dunjino seme se sve vise upotrebljava, tako da se na~ a proizvodnj a uglavnom izveze. Od dunjinog semena se izraduju lekovi na isti nacin kao i od lanenog semena.

324
Sok ad dunjo slu!i kao prijatan i leko,'it napilAk ko]l O$vdav& i jab sluznicu uSla, leluca i ct'eva , a Zap du :Ie daje protlv do!\adnih i upornJh prolh'a dece, Sok se pravlja oe<I~nj em struganih z.relih 1 :tdravib dunja. Fa. brike soka-a spravljaju mutan i bistar (fiHrovaniJ SOL Od dunjinog sob svaka ku~a u jesen mole za celu godinu spraviti sirup: J kg bistrog, profillrovanog soka prokuva se sa 2 kg ~era , procedi kro:t tist l1anel, razlije u omanje tiste boce, zapusi i tuva na h1adnom mestu, Ovaj sirup je odlitno sredstvo za zasladivanje gorkih i oporih lekova, osobito onih protiv detjih proliva, Dunjirto ,s/u;:' 100 g dunjinog semena pokvasi se sa litrom i po desti, lovane vode, drli 12 sali i kroz flanel procedi, Mole se upotrebiti s;vefa, a mole se na vodeno j pari osusi ti.

Ostala narodna Imena: vunja , gdunja, dunjac, kunja, kuta, kutinja, kula tunja, tkunja, runja, turundia, funja, aunja, na, mrk.

D

DUMBIR

Zingiber offioinale Rose. -

Zi'l1giberaceae

Droga (Zingiberis rhizoma) se sastoji od oljustenih i nooljustenih, pljo. snatih i nepravilno racvastih komada rizoma. Rasprostranjenost. -;- Poreklom je iz tropske Azije, ali se danas gaji ne sarno u svojoj postojbini (od Indije do Japana) vee i u zapadnoj i Jmnoj Americi. Izgled droge. - Rizom ima izgled sake s nepravilnim kvrgastirn prstima. U celini je dugaCak 8-12 cm. Ogranci su dugacki 3 do 6 cm, Siroki 1,5-2 cm, a debeli prosecno 1 cm i s v i . 1e z e u i s to j ravni; po rubovima su zaobljeni, a na sredini siri. Rizom je grubog opipa kad je neoljusten. Pokorica je prugasta J siva. OljuDUMBIR steni l1izom je boo i gladak. Dumbir je tVl1d, dosta tezak i kompaktan. Na prelomu je zmast, belo.sivkast, s retkim ne!nim vlaknima.
J

RIZOMI ZINGIBERACEA. SHEMA POPREC NOG PRESEKA. OBELEZENA IE ENDODERMA I SUo OOVNI SNOPICI OKO NJE . 1. DUMBIR (ZINGIBER). 2. KURKUMA (CURCUMA). J. GALANGA (GALANGA). 4. ISIOT (ZEDOARIA)

Sastav. - Dumbir sadrli 0,25 do 3% eta r s k 0 g u 1 j a, 5-8% s mol e, g.j n g e r 0 1 a, skroba i sluzi. Aroma droge ponce od etarskog ulja, koje se sastoji od t e r pen a (d-kamfen.i beta-felandren) , s e s k v i t e r pen a (z i ng i b ere n), c i n e 0 1 a, cit r a 1 a 1 boroneola. Ljuti!lla dumbira potice od jedne oleorezine, uljaste, guste tecno. sti Ijutog ukusa, bez mirisa, gingerola. Upotreba dumbira u medicini je neznatna kad se uporedi s ogromnom potrosnjom droge kao zacina,

326

LEel!NJ1! BIlJEM

koji mivaju milioni ljudi na raznim kontinentima. Dumbir je karminativ i stimulans. Kao ljuto-aromati~no sredstvo upotrebljava se kao korigens mi· risa i ukusa neprijatnih lekova. Daje se i kao sredstvo za ja~je apetita u obliku tinkture ili gor.kih preparata. Narodna fmena: vruca trava, gingibar, dindibar, dumber, fumbir, zen· zer, zendZefil, zindefil, imbor, indiber, isiot, isjet, mrki ingver, pravi ing. ver, eencer, emi ingver, diumbir.

BURDEVA;K IU BURDle

Convallaria majalis L. -

Convallariaceae

Mnogi misle da se t1urdevak same gaji i da je poznat sarno kao kul· turna bastenska biljka nasih evetnjaka. Medutim, durdevak pokriva hiljade he'ktara gustih mra~nih suma, osobito onih, u svetu naji5uveniJih, hrastovih suma u Sremu i Slavoniji. To \SU prave prirodneeplantafe, nezaboravni mi· risni cilimi pro tkani divnim belim biserima. Upotrebljava \Se kao 'kardiotonilk, -Iek za sree. Durdeva·k propisuju mnoge farmakopeje u svetu kao oficinalnu drogu koju mora imati skoro svaka apoteka. Durdevak se, srecom, kod nas ne upotrebljava kao narodni Iek. I zato po selima nisu zabelezena trovanja. Medutim, po gradovima i industrijskim eentrima bilo je i kod nas trovanja zOOg neznala~ke upotrebe ove lekovite i otrovne biljke. Citajuci knjige i novine, neki sr~ani bolesnici su na svoju ruku kuvaIi list i evet durdevka i pili. Nekoliko slufujeva sam zabeleZio u Beogradu, Zeniei, Zagrebu i Suo ·OOtici. Ne upotrebljav'ajte tlurtlevak bez saveta lekara. Ne spravljajte sami kod kuce lek od tlrm:1evka. Znaci trovanja su 1Sti kao i od digitalisa. Deluje, pre svega, na srce i organe za varenje: jak proliv, povracanje, opsta slabos·t, iznemoglost i dr. Svi delovi tlurdevka su gorki, Ijuti i otrovni. Zabelezeni su slufujevi trovanja dece njegovirn cvetorn (SSSR) i plodovirna (Nerna~ka). Plodovi su vrlo lepe, pnivla~n e bob iee. Kod nas, na zalost, .niko nije obracao <paZnju na trovanja durdevkorn. Lekovl od durdevka. - U apotekama, osobito u SSSR·u i Zapadnoj Evropi, izraduje se tinktura (lOOt. alkoholni ekstrakt) od lisCa, rede od eele nadzernne biljkc. Posto u korenju najvise ima lekovitih sastojaka, u novije . vreme se i one koristi. U farmaceutskoj industriji proizvodi se velik broj mahom sloZenih patentiranih preparata. Mnogi industrijski lekovi za \Srce imaju pored kar· diotoni ~nih heterozida ClurClevka jos i lekovite sastojke glogovog eveta. Svi lekovi od durClevka srneju se upotrebljavati samo po savetu lekara i uzimati jedino u apoteei. Nikako ih ne smete spravljati kod kuce i piti bez kontrole kardiologal U horneopatskoj medicini se od XIX veka, a u farmaceutskoj industriji tek u XX veku koristi jedino sveza, tek uzabrana biljka, jer se na taj na~in dobijaju bolji lekovi, postojanijeg i ja~eg dejstva nego od osusenog lista i

DURDEVAK ILl DURDle

327

eveta. Ovo za to,. jer IS U srtani glbkozidi c1urc1evka " rio nepostojane materije, brzo se raspadaJu na nelekovi1e sastojke pod uticajem enzima vlage i dru. gih spoljnih tinilaca. ' U novije vreme izrac1uju se preparati od svel ih evetova ill od svere ti.~v~e stabilizovane droge. So k i z eve t a c1urc1evka je najaktiv. ruJI. LIst Je skoro dvaput lekovitiji od rizoma, a evet oko tetiri puta. Sta. bilizovana droga bolje deluje i duZe sacuva lekovite sastojke od nestabi. lizovane. U novije vreme u medicini se koris ti sarno biolo~ki titrovan c1ur. 4evak. Sastav. - U m~u i podzemnim organima ,ima asparagina, limWlove i jabutne kiseline. U l1urc1evku ·i ma tri kardiotonitna heterozida: konvalalok. sozid, konvalarozid i konvalamarozid. U evetu ima, pored toga, joo i 0,05% etarskog ulja prijatnog mirisa futo-zelenkaste boje nepoznatog herrujskog sastava. Glavni lekoviti sastojak je kristalni heterozid konvaJatoksozid. Berba i swenje. - U SSSR·u, odakle je droga, is to kao i gorocvet, do~la u medicinu (1880), izrac1uju se eetiri vrste droge: uzabrani listovi sa evastima, listovi, evasti i odvojeni eveti~i. Durc1evak treba brati pailjivo i ~to pre osu~iti u zagrejanoj su~nici da evetovi ne bi potamneli. Kao i druge biljke, j c1urdevak u raznim fazama vegetacije nagomilava u raznim organima razlitite kolitine srtanih glikozida, 0 temu beraci bilja moraju voditi raeuna ako fele da dobiju kvalitetnu drogu. Lisl treba brati najpre, neposredno pre nego ~to 's e pojave evetni pu· poljci, jer u to vreme je li~~e najkrupnije i, ~to je najvainije, u toj fazi list ima najvi~e lekovitih sastojaka. evel brati kad je u evasti donja polovina otvorOlla, a gomja jo~ u pu· poljku. Ako se traii cela bi/jka (herba), brati na potetku cvetanja. Korenje vaditi u jesen, po~ to tada ima najviSe lekovitili sastojaka. Pakovanje I cuvanje. - Posto su lekoviti sastojci c1urc1evka vrlo nepostojani, suvu drogu treba cuvati presovanu u bale ~ dobro zapakovanu u visestruku debelu zilavu hartiju. Cuvati u cis tom, hlaelnom magazinu, ali ne duZe ad godlnu danal NAPOMENA! - Durdevak je otrovan, pa ge ne smeju brati deca i tru· elnice. Posle rada s durl1evkom , ruke i liee dobro oprati toplom vadom i sa· punom. Raelniei zaposleni u preradi moraju se posle rada okupati i pre·

!

SViU~i.

Gajenje. - Durc1evak se gaji vegetativno, a ne semenom. Sa moma u zemlji skidaju se pupoljci i sade u zemlju na 20 em rastojanja. Gajenje c1ur· c1evka je lako i vrlo korisno. Ne treba zabora'Viti da se c1urc1evak moze gao jiti po vo~njacima i sumarna kao mel!ukullura, jer je to biljka koja precveta dok drve~e ne olista, a i kasnije dobro poelnosi, pa Cak i traii senovita mesta. Na taj nacin se ima viSestruka korist. Zaltlta u prirodi. - Zbog izuzetne vaZnosti 4ur4evak je u prirodi za· konom zasti~en. Ljubitelji prirode treba da ga razmnoZavaju, a ne da ga ·u niStavaju. Narodna lmena: baber, bijeli dragoljub, biseri, bisemi evijet, bokari~, gorski Ijer, gumbala, devicica, dolinski Ij ilj an, c1urc1ev evit, c1urc1evo cve~e, c1urc1iea, zvoncek, jurjevka, carevo evijece.

E

EUKALIPTUS

Eucalyptus globulus Lab. -

Myrtaceace

Eukaliptus se danas gaji u mnogim toplim zemljama, Cak i u jufnoj Evropi ; ~ma ga u Jla~em Primorju. U tropima se ne gajL Drvo raste do 80 m. Ovaj, kao, uostalom, i druge vrste eukaliptusa, koje su takO<1e gotovo sve ·iz istog podrucja, raste vrlo brzo. Vee desete godine drvo dostigne visinu od 25 m. To je ujedno i najvBe poznato drvece. E. amygda/ina nanste do 150 m! Zbog svega toga pocelo se ad druge polovine XIX veka na sve strane saditi radi isu~ivanja barovitib malaricnih krajeva, i na taj nacin uspe~no je pocela borba protiv ove te~ke bolesti malarije, jer biljka svojom vrlo intenzivnom transpiracijom trajnim li~eem upija iz zemlje i tako uklanja ogromnu kolicinu vode (pumpa). Osim toga, primeeeno je da je i isparavanje etarskog ulja, pogotovu za vreme letnjih zega korisno, jer komarci beze valjda zato ~to im ne proja miris eukaliptusa. Drvo je otkrio u Tasmaniji Labijardijer (1792), a!i je sve do polovine XIX veka bilo retkost i vidano je sarno po botanickim vrtovima. Godine 1854. Ramel preko Milera uspeva da dot1e do dovoljne kolicine semena i da nacini prve oglede gajenja drveta oko Sredozemnog mOra sa ciljem asanacije bara i mocvara. Od toga doba biljka se naglo ra~irHa u svim zemljama gde dobro uspeva !imun i ,naranciZa. U medieini se upotrebljava od 1865. godine. Berba, - Bere se odraslo, ne prevge mlado Ii~ce, osu~i u hladu i cuva u dobra zatvorenim sudovima. Droga. - Li~ee je dvojako: a) Sa starijih grana !Bce je kopljasto-jajasto, najceUe s r pas t o. pri dnu koso. Dugacko je oko 20 em, ~iroko do 5 em, debelo, kruto, kozasto, golo, "5 i t n o-b r a d a vic a.s to, na nalicju zeleno-plavo. ~ko se prema svetlo· sti gleda lupom, vide se (osobito u srednjem delu I-ista) tackiee koje poticu od ~ u P I j ina s e t a r ski m u I j e m. b) S m I a d i h g ran c i e a !Bee je krace (do 15 em), a §ire (do 8 em) i bez dr~ke, j a j a s t 0, pri dnu s rea s to, tanje i mek~e. Upotrebljava se !Bee sa starijih grana. Mirisa je osobitog, aromaticnog, na eukaliptol, a ukusa aromaticnog, oporog i nagorkog. Sastav. - Ima 1,5-3'/0 eta r s k a g u I j a (sveze mce 3-50/.), t an ina, gorke materije, smale i voska. Vadi se iz svezeg IBca i evetnih pu·

BUKALIPTUS

329

poljaka destilacijom s vodenom parom, najvi~e u Australiji, oko Sredozemnog mora i u Americi. Etarsko ulje se dobija destilaoijom svezeg m61. Bezbojna ill svetlo zelenkasto-zuta teenost karakteristienog svezeg ukusa koji hladi, mirisa na kamfor, ali ipak posebnog. GlavJll sastojak mu je oksid c i n e 0 I (6080% ) (ill eukaliptol, kajeputol) . Zatim ima pinena, kamfena, fenhena, raznih aJdehida, terpineola i dr.

BUKALlPTUS. A - GRANCICA S MLADIM LlSCEM . B - STARIJA GRANCICA 5 CVErOVIMA. C - PUPOIJAK s POKLOPCEM. D - UZDUZAN PRBSEK KROZ PUPOIJAK. E - PLOn

Upotreba. - U1je i Ii~ce od euka'liprusa 'sluZe za leeenje organa za disanje, najedce u obliku inhalacija. Svojim taninom ]gee je tonik i alstringens, a zbog .u lja one je antiseptik. Glavni lekoviti, antisepticki sastojak ulja je cineol. Daje se protiv bronhitisa i astme. Mnogo se upotrebljavaju eukaliptusove bombone, ulje za nos, razne me~aVline za inhalaciju pri oboIjenju usta, grla i nosa. Daje se i protiv izvesnih kataralnih oboljenja urogenitalnih organa. U iste svrhe upotrebljavaju se i druge vrste roda Eucalyptus. U istu botanieku familiju spada i drvo sa Nove Kaledonije Malaleuca viridiflora Gaert., od cijeg se ]g61 dobija etarsko ulje vrlo slicnog sastava i dejstva, koje se prodaje pod za~ticenirn imenorn Gomenol. Narodna lmena: gumi-drvo, gumino drvo, eukalipt, rastegovo drvo.

330

LECENJE BIlJI!M

EFEDRA
Grancice raznih vrsta roda Ephedra (Gnetaceae) beru se za vreme eveIlanja (Ephedrae herbal, suse, presuju u bale i dostavljaju industriji za ekstrakciju efedrilla. NajviSe droge proizvodi Kina, Mongolija i Pakistan. Efedre su kserofitne biljke ikoje rastu na kamenjaru u planini. Droga se sastoji od zelenih valjkastih, clankovitih grancica, dugackih 10--20 em i debclih 1-2 mm, bez mirisa i garkog ukusa. Sadrli aka 1.4010 aIkalaida, od kojih je najvalniji e fed r i n. 1ma 7-9'/. tanina. Glavnina drage se koristi za va<1enje efedrina, a sasvim mala za izradu galenskih preparata. Efedrin deluje slicno adrenalinu, ali dugotrajlIlije, manje je otrovan i deluje preka usta. Upatrebljava se cesto, raznovrsno i mnogo. Godisnje se u svetu potrase tone efedrina. Upotrebljava se protiv bronhijalne astrne, velikog kaslja, emfizema, urtikarije, senske groznice i nekih drugih bolesti. Narodna Imena za domace vrste: vilina brada, gulibrada, kosi·t ernica, gulibradina, metlina, popova brada, somina.

lABICA, OPUNCIJA, SVEKRVIN JEZIK, NANIN JEZIK, GOSPINA POGACA

Opuntia ficus indica Mill. -

Cactaceae

Trajna zeljasta biljka. visoka do 2 rn. Stablo joj je soeno, rnesnato, debelo, O\'a!no, plotasto, razgranato i manje-vise obraslo sitnirn iglitastirn trnjem. evet je krupan. nrliCast iii zuckast. Plod je ruZi~asta iii fuckasta, jajolika, socna bobica. 5-9 ern duga~ka, prijatnog kiselog ukusa. Poreklorn je lZ Meksika, a u nas u Prirnorju se odorna6ila i raste po kamenjaru. U narodnoj medieini se upotrebljavaju plod, evet, stabljika i koren. U 'tabici irna vrlo mnogo vode. oko 92"/•. U soku iz ploda irna 11"10 secera. 7"10 belancevina. sl~ i organskih kiseli<na. Sok iz stabljike je izvrstan oblog za orneksavanje i sazrevanje ~ire\'a, za uboje, protiv opekotina i upala koze i sluzniee. Svi delovi biljke upotrebljavaju se kao narodni lek protiv proliva.

ZABICA

332

LECI!NJ1! BILJ1!M

srdobolje i bolova u trbuhu, najW~ u obliku lOO/o-nog taja. Caj ad korena je dobar diuretik. Zreli plodovi osveZavaju svojom kiselo~61. Cvetovi se 'Ilpotreblj avaju kao ~pargla. U novije vreme sok iz stabljike se koristi u kozmetici za spravljanj e maski za vJaienje i osveZavanje kofe na lieu. Zabica se usperoo suprotstavlja eroziji i slcli kao ·s toana hrana, QSObite sorte iii vrste bez troja (Opuntia inermis DC.).

2IVORNJAK, KOKOTIC, VID, GRANCICA, SAMOROTKA

Delphinium consolida L. Jednogodi~nja

Ranunculaceae

zeljasta, vrlo razgranata biljka, visoka 10--50 em. Li~~ je vrlo sitno izdeljeno. Cvetovi su tamnoplavi, si<tni, udruZeni u grozdaste evasti. Cveta od juna do polovine jeseni. Daje mnogo semena erne boje. Ra· ste svuda, najcesce na strnjikama posle zetve. Droga. semen).

Nadzemni dec biljke <u

evetu i seme (Consolidae herba et

Sastav. - U semenu ima oko 1% abkaloida delsolina, delkozina, delfi· na i dr. i oko 28% masnog ulja. - U evetu ima antocijanskih heterozida, od kojih potice tamnoplava boja, zatim alkaloida i rute boje kemferola. Upotreba. - Cela biljk" je vrlo otrovna! Zbog toga je ne treba upotrebljavati; koristi se ponegde 'Il naradnoj mecJ.icini za ola'k~avanje poroc1aja, urec1ivanje menstruaeije, teranje mokra~, protiv vodene bolesti i dr. Ponekad se traii za izvoz evet zavoI1Iljaka (pod latins kim nazivom Cal· catrippae flos). - Treba ga brzo osu~ iti , n a promaji u hladu da ~to bolje sa· cuva divnu tamnoplavu boju, jer se ova droga placa prema izgledu. Ovaj evet ·u lazi u neke evetne cajeve viSe zbog lepe boje nego lekovitosti. Narodna imena. - Osim navedenih, evo jo~ narodnih imena: ajdovsko zele, velika sodula, vranini nokti, Zavoronak, zejne-bostan, zelen·bostan, rna· muzica, modri celebi·percin.
I druge vrste roda Delphinium koje rastu kod nas, takoc1e su otrovne zbog istih sastojaka. To su Delphinium halteratum S. S. ~kozjaCica), D. orien· tale Gay. (zene·bostan, erveni celebi·perCin, eelebin·perCin), D. tissum W. K. (zelenika, ribaree, kozjacica), D. staphisagria L. (vaSljivka, vu~nica, granulja, ~Ijivacica) i dr. Ova poslednja vrsta je najotrovnija. Njeno seme se jo~ po.negde upotrebljava, u obliku finag pra~ka iii masti, prativ v~iju i drugih insekata. Za vreme rata stucano seme je mano nekoliko dana u sir~, pa su time trovane v~i.

Sve su ove biljke otrovne i treba ih se kloniti. Stoka ih ne pase. Seme stafisagrije je gorkog, ljutog i neprijatnog ukusa, pece i pati. Pri mlevenju se oseca neprijatan miris.

ZALFIIA 333 tALFIJA Salvia otficinalis L.alfijinom listu nalaze sitne sekretorne zlezde sa mirisnim isparljivim uljem od kojeg potite svojstven prijatan miris i lekovitost zalfije. uzani kaloper. kaduja. a varo~ani zaltija_ Osim ovih. tajbl. kadulja-krifatiea. ljekovita slavulja. kaduna. - Labiatae U crnoj Gori i Hercegovini ovu aromatitnu. vrtni fajbel. pelin. kaloper. cmogorski pelen. peru~ina. slavulja. u srednjoj Dalmacijd kadulja. ~alvija. krastatica. u istotnoj Srbiji kalaver i dziger-trava. '11 sevemom Primorju kuJ. UPOTREBLJAVA SE SAMO LIST Najlekovitlji list se dobija kad zaltija pocne evetati. kaluper. zalfa. lekovitu d medonosnu bil'jku nazivaju naj ce~ce pelim. su~i i tuva islo o. a to je najceUe u maju. zalvija. kadilja. nemacki kaloper. prava kadulJa. janovdente. kao ~to suo beli dziger. irna i drugih narodnih imena. jer i zalfija spada u istu biljnu familiju usnatica. crni kaloper. favbej. kriZna kadulja. pttomi pelin. MADARSKA ZAGREB o °0 R f2 PODRUCJA ZALFlJE U JUGOSLAVIIl . zbog cega se i na i.nako paZljivo kao i list nane. ljekovita kadulja. slavlja. List se bere. goloper.

334
00 CEGA POnCE LEKOVITOST ZALFIJE?

LECI!NJI! BIUI!M

Glavni IekovIti sastojak !is la Zalfije je isparljivo mirisno etars ko ulje, koga ima ad 1,5 do 2,5'10. Oporost i lekovitos t !isla potit e ad tanina (~ tav. skih materija). I gorke ma terij e u Zalfij i deluju lekovito. UPOTREBA U NAUCNOJ I NARODNOJ MEDICINI
Zalfija je iedna od najstarijih medicinsk ih biljaka. Navode je svi an· tieki medicinski pisc i. Izgleda da 's e najvi ~e upotrebljava u na~im primorskim gradovima, gde i danas n a~ i primorci imaju ogromno poverenje u lekovitu moc zalfije. Uostalom, lu ima i opravdanja, jer ne treba izgubiti iz vida da naSe primorje daje najbolju zalfiju na svetu ~ da se ~ izvoz nekih godina penje i do 2 miliona kg osu~enog lista. Glavni kupac je SAD, ali se tamo ne tro~i za lek, nego kao aromatit an zaein za mesne konzerve. ZaJfij a ulazi -u sastav velikog br oja lekova, koji se upotrebljavaju za ispiranje usta i gr1a kad nastanu upale i katari, jer su to dobra i bezopasna sredstva koja jaeaj u sluzokofu (dejstvo tanina) i deluju antiseptieno (dej· stvo etarskog ulja). Do otkrica antibiotika zalfiju su vekovima upotrebljavali u obliku taja protiv znojenja tuberkuloznih, jer smanjuje lueenje znojnih zlezda. Caj i drugi Iekovi natinjeni ad zalfije upotrebljavaju se i za jatanje organizma, jer sadrle tanina i gorkih rnaterija.

CAJ 00 ZALFIJE Tri supene kasike falfijinog lista se popari s pola litra kljuCale vode, odmah dobro poklopi, ostavi da stoji preko noci, ujutru ocedi i tom smede· ·crvenom teenoscu ispiraju se obolele desni i usta. Caj treba sto daZe dr· fam u ustima. CAJ PROTIV UPALE MOKRACNIH PUTEVA Po 50 g !ista zalfije, breze i rnedvedeg groZila se pornesa, zatirn doda 50 g cveta od belog sleza i 50 g rastavica. Sve se dobro izmesa da dobije jednoobrazan eaj . Tri supene kasike te smese se popari s pola tra kljuCale vode, odrnah poklopi, ostavi da stoji cele noci i sutradan ocedena teenost pije u rnalim dozama celog dana umesto vade. ZNACAJ LATINSKOG IMENA ZALFIJE Latinski naziv Salvia potice ad RimIjana oct latinslrog salvare, sto znati spasti, spasavati, izletiti, jer su je Rimljani jos pre 2.000 godina veorna ceo nili i na razne naeine upotrebljavali za leeenje. Latinski naziv officinalis znati lekovit. Dakle, oba latinska irnena vezana su za lek, lekovitost, sto se ne moze ni za jednu drugu biljku reci. se se Ii· se

2.ALFlJA

335
KARLO VELIKI I 2.ALFIJA

Od sveg lekovitog bUja Karlo Veliki je najvg e cenio !aJfiju. To se vidi i po onom njegovom s trogom i"Storijskom zakonu, Kapilularima, u KOjima veliki vladar nareduje svim drlavnim imanjima (a to su uglavnom bili manastiri) da moraju gajiti stotinak raznih vrsta lekovitog bilja od kojih je na prvom mestu bila Zalfija. Od kolikog je to uticaja bilo i ostalo kroz vekove vi di se po cinjenki ~ to i danas svaki katolicki manastir mora imati posadenu zalfiju kao neku vrstu svete biljke. lunas, s jedne i s druge slrane Nisave (Sicevska klisura), gde raste divlja ialfija iSlo unako lekovila kao ona u primorju, narod ima ogromno i nepokolebljivo poveren je u i scelitelj~ku moc 'kala,v era iii dZiger·trave. I na~i Sopovi, naseljeni ispod Avale oko Beograda, cesto imaju u svojim vrtovima po neki busen kaJavera, pored rufe i bosioka.

INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA ZALFIJE Nekoliko s totina hiljada kilograma poznjevene zalfije predestiluje se na na~em Jadranu i godiSnje 'Proizvede do 30 hiljada kilograma mirisnog etarskog ulja, koje se takode izveze uglavnom u SAD za aromatizaciju konzervi mesa. PRIVREDNI ZNACAJ Od branja zaJiije five mnoge porodice u Primorju. Zalfija prekriva stotine hiljada hektara golog karsta od Ulcinja do Trsta. Mestimicno to je neprekinut cilim sivo-belicaste boje, a kad Zalfija procveta i zarniriSe, sve se oboji divnom tamnoljubieastom bojom. Od svih Iekovilih biljaka na ltaSem karstu zalfija ima najveci znaeaj u borbi protiv erozije.

To je retko otporna biljka koja izdrlava dugotrajne letnje s~e i pripeke i zadovoljava se rninimalnom koliOinom hranljivih materi~a na Ijutom kdu. Zbog toga je ova tako vaina biljka na mnogim mestima u nas zakonom zaSticena. KADUUIN MED JE LEKOVIT
vi~e

U primorskim krajevima, Hercegovini i Crnoj Gori ovaj med se uvek ceni od ostaJih. IZGLED BIUKE

Zalfija je dugoveean, razgra'11at, zbijen grrnic, visok S{}-90 cm. StabIjika je drvenasta, vi~egodiSnja i cetvorouglasta. Listovi su srebmozeleni zbog obilja dlaka. Cvetovi su plavo·ljubieasti, ponekad rufieasto-belicasti, izrazito dvousnati i nalaze se udruzeru u klasaste pr~ ljenove na vrhovima stablj ika i ogranaka. Cela biljka j e vrlo aromaticnog i svojstvenog mirisa.

336

LECENJE BlUEM

WRAUEVINA, IDRAUlKA, PISKAVICA, PISKAVAC

Galega otficinalis L. -

Papilionaceae

Dugovefua zeljasta biljka, visoka do 1 m. Stabljika joj je uspravna, uzdui; naborana i ~uplja. Listovi su perasto deljeni i dugaeld. Cvetovi su plavieastobeli, skupljeni u guste evasti. Cveta leti. Raste na vlatnim mestima.

Droga. - Vrhovi grancica u evetu i seme (Galegae summitas et semen). Sastav. - Alkaloid galegin (gvanidinov derivat), galuteozid (f1avonski heterozid), saponini, tanini i gorke materije; list ima do 100 mf!1'/. vi1amina C.
Upotreba. - Prisustvo gvanidinskih derivata objasnjava opravdanu upotrebu zdraljevine za leeenje laksih oblika secerne bolesti. Pojaeava lueenje mokrace, znoja i rnleka. Ulazi u samav antidijabetiCnih eajeva. Opomenal - Biljka je otrovna zbog galegina. Zbog toga se ne sme uper trebljavati bez kontrole lekara.

Narodna tmena: garingal, zdralika, zdralinje, zervinjak, jastrebina, ker zja ruta, kozjaca, luda trava, orlina, orlovae, piskovina, rujavae, skovral, harlina, silj.

tIVA TRAVA

Erodium cicutarium L'H6rit. - Geraniaceae
Trajna zeljasta dlakava biljka, visoka do 60 em. Ima dugaeke, perasto deljene listove i ruiicaste, crvenkaste, ljubieaste, ponekad i bele ' evetove na kratkim drskama. Od roda Geranium razl&uje se izduienlm 'l istovima i spiralno uvijenim klju'n om na plodieu, koji, kad se ovlali, patne da se odvija i kao burgija zavlaci u zemlju. Cveta od aprila do septembra. Raste svuda, a najviSe na suvim, suneanim mestima. UpotrebIjava se cela biljka brana u evetu (E rodii cicutarii herba), vise u narodnoj nego u .n aucnoj medieiru zbog nedovoljno poznatog hemijskog sastava i protivrecnih misljenja terapeuta o lekovitoj vrednosti live trave. Po nekima, deluje brie, ali slabije nego Hydrastis (a donekle i kao razen a gIavnica), a po . drugima, deluje 1.IVA TRAVA slieno rusomaci, draguscu j koprivi, pa se s tim drogama daje u obliku eaja kao hemostatik. Za suzbijanje metroragije i menoragije uzima se svaka 2 sata caj spravljen ad 20 g iseekane suve droge kuvane 10 min uta u 200 g vade. Tek u novije vreme (1952. do 1957) u zivoj travi su nadeni nekd amini, pirokatehol i cilibarna kiselina,

WTl ZECJI TRN. ZUTIKA ...

337

sast?jci (a mini) koji donekle mogu da objasne vekovno poverenje u hemostat u~ku moe ove vrlo rasprostranjene biljke . . Narodll~ lrnena: mala ziva trava, iglica, kacnjak, maeak, poludnevnica, tekhca, caplJan. crvene nofice, eapljina.

2UTI ZECJl TRN, 2UTA METLA, 2UKA-METLOVICA, ZECEVAC,BRNESTRA

Sarothamnus scoparius Koch -

Papilionaceae

Do 2 m visok grm. Raste na silikatnom zemJji§tu po vri§tinama i §umama. Stabljike i grancice su zelene i gole. Cvetovi su krupni. futi i leptiraslI; donJa usna Je trozuba, a gornja dvozuba. Seku se vrhovi grancica u cvetu, Sarothamni scoparii herba (oko 20 em) u maju i junu i brzo sU§e da sacuvaju zutu boju. Droga se mora cuvati hermeticki zatvorena u limenim sudovima, odvojena od ostalih droga, jer je otrovna! Sadrli alkaloide spartein, sarotamnin. genis tein i citizin. U farmaceutskoj industriji upotrebljava se za vadenj e sparteina. Cela biljka je vrlo o/rovna! SuI fat sparteina se daje kao lek za sree, ali sarno na lekarski recept.

2UTlKA, SIMSIRIKA, 2UTA SIMSIRlKA, ZUTOTRN

Berberis vulgaris L. -

Berberidaceae

Sim§irika je trnovit grrn, visok oko 2 m. Kora je sivo-zelena. U prlIjenu ima nekoliko listova, a po neki list je pretvoren u tm. Listovi su Dbratno jajasti, po obodu sitno nazubljeni, debeli i po povr§ini mrefasti. Cvetovi su zuti, sitni, skuplj eni u grozdaste obe§ene cvasti. Plodovi su ervenonarandzaste, duguJjaste bobice nakiselog ukusa, prijatne za jelo, a slufe i za spravljanj e kompota, slatkog, sirupa i drugih poslastica. Cveta u junu. Rasprostranjenost. - Ra~te po f ivUn ogradama, medama, svetlim ~u­ mama, pored puteva i drugde po suvim mestima. Svojstva. - Cvet je neprijatnog miri~a. Cela biljka je gorka i na prelomu futa. Droga. - Kora, koren i zreo plod (Berberidis cortex, radix et fructus) . - Plodovi se beru kad sazru, obicno krajem leta, brzo su§e na suncu u tankom s loju da s to bolje sacuvaju 'l epu prirodnu boju. - Kora i korenje se sakupljaju u jesen. Najvge se ceni kora s korena. Sastav. - Glavni sastojak je berberin (izohlnolinski derivat), oko 1"10. 1ma i drugih alkaloida: bcrberamina, berberubina, oksiakantina i dr. U plodovima ima oko bUfo jabucne kiseline, oko 50/0 §ecera i drugih sastojaka. Upotreba. - Za zaustavljanje krvavljenja iz mate rice van vremena menstruacij e, a li samo pod kontrolom lekara. Daje se u obliku infuza: 20 g

338

LECENJE BlUEM

kore 'I1a pol a litra kljueale vode, ostavi se 7-8 sati poklopljeno i ,uzirna 2 do 3 solje dnevno . U apoteci se spravljaju ekstrakt, sirup i drugi Ie· kovi. Britanska farmakopeja daje cist berberin kao gorak stomahik protiv proliva i povraeanja trudnica. Daje se i za demorfinizaciju. U narodnoj medicini koren i kora simsirike se upotrebljavaju za jaeanje, za leeenje jetre, za izbacivanje bubreznog kamena, protiv zutice, podagre i 'Slicnih bolesti. . Narodna Imena: babkovina, babotrsovina, bobkovina, breber, breberika, breberovina, divlji simsir, ruta siba, Zilta suma, rutelinka, Zilti sib, zuti si,p ak, rutikovina, ruto drvo, zutovina, zutokora, ki· sljen, ocetka, sutekovina, trpka ru· tika, cigansko grozde, cesmina, cesminje, simsiraca, simsirovo drvo .


ZUTILICA, 1:UTILOVKA, 1:UTILOVA TRAVA

Genista tinctoria L.
PapiHonaceae Razgranat grm, visok od 50 cm do 2 m. Grane su mu uspravne, pru· gaste i zelene, obrasle naizmenicnim, prostim, duguljastim liscem, a na Yr· hovima su male grozdaste cvasti od zutih cvetova. Cveta od aprila do avgusta. Raste na suvim livadama i u 'hrastovirn i borovim sumama do 1.800 m nadmorske visine. K<miste se cvet i seme (Genistae tlos et semen). Sadrli oko 0,3"10 alkaloida: anagi· ZlTTlLICA rina, citizina i metilcitizina, flavon· skog heterozida luteolozida, malo etarskog ulja i vitamina C. Narodni diuretik, dijaforetik i laksans.
Narodna Imena. - Osim navedenih, evo jos nekoUko narodnih imena: zuteljica, obicna zutica, zanovet, trava od futice, drenk.

z
ZDRAVAC, 2:DRALICA, PRIBOJ

Geranium macrorrhiztlm L. -

Geraniaceae

Dugovecna mirisna zeljasta planinska biljka. Ima do 1 m dugacke, kao prst debele rizome koji puze skoro 'Po povrsini zem'lje. Cvet je crvenkasto-ljubieast, oblikom podseea na rorun ili zdralov kljun. Cveta od aprila do juna. Sadrli etarskog ulja, tanina i flavonskih heterozida. Tipicna taninska droga, osobito rizom, gde ima najvge oporih jedinjenja. Narodni lek za lecenje upala sluznice organa za varenje. I druge domace Geranium-wste sadrZe mnogo tanina. Tako, naroeilto Geranium sanguineum L. (devojacko oko, zdravinjak, krvavac) ima u rizomu oko 160/0, a G. pratense L. (Iivadna igliea, ilja, materniea) i G. silvaticum L. (~urnska igliea, gorska ljubieasta ilja, lisicka) vi~ od 200/0 tanina. Geranium Robertianum L. (ziva .t rava, ·kacja trava, Irrvniea, pastirska iglica) ZDRAVAC u nadzemnim delovima ima oko 300/0 tanina i ceni se, osobito u Zapadnoj Evropi, kao jedna od najvaZn:ijih taninskih droga. Ove biljke nisu otrovne, rastu svuda, svakom su pristupacne i mogu se koristiti kao dobra tonika i adstringencija umesto skupih uvomih droga istog sastava i dejstva.

340

LECEN1l! BIL1l!M

ZELENIKA, ZIMSKO ZEllE
Pirola umbel/ala L. -

PIiIrolaceae

ZELENlKA

Mala, trajna, zeljasta biljka, visoka oko 20 cm. Li~ee je trajno, prezimljuje, koznato, u dnu stabIjike. Cvetovi su beli iii ruZicasti. Cveta leti. Naj~Ce raste po peskovitim borovim ~umama. Upotrebljava se list (Pirolae iIi Chimaphilae folium). Sadrii oko 40 / 0 tanina, fenoInm heterozida arbutozida, metilarbutozida i enkolozida, Ijute supstancije himafilina, gume, skroba i ulja. Hemijskim sastavom zelenika je slic.. na medvec1em groZc1u, pa su joj i dejstvo i upotreba gotovo , i ste: antiseptik mokraenih puteva. U SAD se cooi kao toniik i ads tringens i .upotrebljava se za leeenje reumatizma, upale bubrega, proliva i skrofuloze. Narodna imena: vrist, zelenika, zelencic, kru~cica, hrclec. Istog hemijskog sastava i dejstva je i srodna vrsta Pirola rotundifolia L. (gru~6ica, zimsko zelje, kruscica, hostna pesa, hru~cica).

ZELENKADA, 1UTI SINOVRAT, 1UTI NARCIS, ZERINKADE, LAZARICA

Narcissus pseudonarcissus L. -

Amaryllidaeeae

Trajna zeljasta biljka, visoka do 40 cm. Iz krupne lukovice rano u proIeee izbiju po dva sabljasta !ista i divan rut, krupan evet. Zelenkada je ukras p'ianinskih livada. Gajli se kao omiljeno cveee. Upotreb1java se cela biljka 5 lukovicom. Sakuplja se dok cveta. Lukovica je gorka i Iju~a od alkaloida narcisil1a j likol'ina. U lukovici ima jo~ i sluzi, inulina, mnogo ig!ica kalcijum-oksalata, malo ~eeera i voska. U !istu i cvetu ima vrlo malo etarskog i masnog ulja, fitosterola i karotena. U maloj ko!icini (2 g suvog cveta na 200 g kljueale vode) olaksava iska~ljavanje, a u veeoj dozi izaziva povraeanje. Spravlja se i sirup: 100 g svezeg cveta kuva ·se 5 minuta sa 250 g vode, ocedi, iscedi i pomesa sa 500 g meda; u zima se 2-3 kasike dnevno protiv obi6nog i velikog kaslja, tkatara pluea i astme. Stucane lukovice se stavljaju kao oblog na opekotinu.

ZECJA LOBODA. LISAJIVICA . ..

341
cus L. (bell narcIs: blj eh sunovra t, ov~ica, gorska ruZa, zerlin) , N . radiflorLIs Sa hsb. (narclS, belocva t, dokolj enica, di vlja zerina) i dr.

Sll~no~ sasta:-a i .~ejs lva su i druge vrs te is tog roda: Narcissus poeti-

ZECJA LOBODA, LISAJIVICA, TRAVA OD LISAJA, RUNJIKA KOSMURA •

Hieracium pilosella 1. -

Compositae

. Trajna, mala .zeljasta, vrlo dlakava biljka visoka do 25 em. Na zemlj i je rozeta ou dugu~jastih, ?bratno jajas tih lis tova . Na vrhu s ta blj~ke j e glavi~asta cvast svetlozute bOje. Cve ta od maja do septembra. · Raste na suvorn

ZECJA LOBODA

zemljgtu. Upotrebljava se cela biljka s korenom (Hieracii herbal. Sadrii gorke materije, tanina, smole, sluzi, f1avonske deriva1e (boja cveta) i Ilmbeliferon (vict. Ncisparljivi filOncidi) . Narodni lek za le~enje "gaja, upale mokracne be~ ike, izbacivanje peska i karnena iz bubrega i mokracne be~ike i za poja~ano mokrenje.

mr~avom

05tala narodna imena: zlatni·k , sje uho, ov~ija brada, proljetnica,

jandra~ika,

runjavi~ina,

kosmatica, mgja ov~ica, mislavak, trava od po1ja~ine.

342

LECENJE BILJEM

ZECJA SOCA

Oxalis acetose/la L. Oxalidaceae Sitna, nezna biljcica, visoka 10-15 cm. Po zemlji je polegla i svojim Hstovima podseca na deteIinu, ali su vrlo kiselog ukusa ,i na nalicj u purpurnocrveni. Listovi se sklapaju kad se dodimu. Raste po vlaZnim gus tim ~umama. Cvetovi su beli Hi Ijubieasti. List zecje soce je prijatnog kiselog ukusa koji osvezava, ali je otrovan zbog veHkog sadriaja oksaine kiseline: 0,80-0,900/0. Narodna Imena: boiji kruhek, deteI,i nka, zuta detelina, zajcja deteljica, zajcja sol, zecja detelina, zecja kiselica, zecja so, zecji kiselj, zecji kiseljak, zecji kupus, kisela djetelina, kiseljak s tri lista, kiseljaca, kozji kiselj, kukovacina sol, slanica, socica, ceZECJA SOCA

celj,

so~ka.

ZECJA ILl ZECIJA STOPA

Geum urbamtm 1. -

Rosaceae

Trajna zeljasta bHjka, visoka do 90 cm. Rizom je kratak, nasmed i obrastao debelim adventivnim korenjem ;
prijatno mirise Ita karanfilie.

Sta-

blo je malo ·razgranato, dlakavo i pod prstima grubo. Prizemni listovi su u rozeti i perasto deljeni , a oni na stabljici 'su trodelni. Svi Iistovi su po obodu nejednako nazubljeni. Cvast je grozdasta metlica. Cvetovi su zute boje, dosta sitni, <Ila dugim dr~kama. Plod je 6upava loptica. Cveta leti. Rasprostranjenost. Raste svuda, a najvge po obodima ~uma i ~um­ skim cistinama, pored puteva, ograda i drugde. Droga. - Rizom s korenjem (Gei
urbani, Caryophyllatae rhizoma) .
ZECJA STOPA

ZECJI TRN . GLADIS . . .

343

~~st~v. - Oko 300/ 0 tan ina, rna'lo flavonskih heterozida, jednu gorku rnatenJu I o ko 0,35'10 etarskog ulja svojstvenog prijatnog rnirisa na karan. filie , jer sadrii eugenola. . Upotreba .. - Tonik, adstringens, antiflogistik i antiseptik zbog tan ina I ellgenola. DaJe se pro t·iv di spep.sije, hronicnog proliva i dizenterije. 1. Za i.a~anj e desll; (krvav/jenje): 2 supene Wilke sitno izrezanog rizoma popantl sa 300 g klJucale vode, poklopiti, ostaviti da prenoCi, pa sutradan tom vodom ispirati usta. . . 2. Upa/a ~ e~ l1i i tlsla: po 50 g s itno izrezanog rizoma zeeje stope i karnlllce pome~a tl I od toga spraviti i upotrebiti eaj kao pod 1. 3. Tinktura:' 20 g si tn~ .re.=og rizoma driati 8 dana u 100 g 700/ o-nog a1kohola, ocedltl I upotrebltJ 10-15 kapi u kafenoj ka~ieici vode za ispiranje usta 4 do 5 puta dnevno. Narodna Imena: benedieica, blaienak, garanfilaea, gariofilata, garufala, grebnik, zecja noga, zecja s tllpa, kararndil, koncae, mitroviea. SHeno se upotrebljava i rizom od srodne biljke Geum rivale L. (grebie), koja ima zuckaste iii svetloorvene cvetove, raste pored vode, a l' rizomu ima do 400; 0 tanina.

ZECJI TRN, GLADIS, GLADUSAC

Ononis spinosa L. -

Papilionaceae

Zecji tm raste na mr~avom i suvom zapu~tenom zemljgtu i pa~nja­ cima kao dugovecan, zelj ast, nizak (do 50 em), vrlo otporan i veoma bodljikay korov po ccloj Evropi, zapadnoj Aziji i sevemoj Africi. Cvetovi su najeeUe ruficasti iii Ijubieasti. Koren se kopa u jesen. Droga. - Koren je vrlo zi I a v, vanredno tv r d, z b i j en, d r v e n, razdeljen na viSe glava, skoro valjkast, eesto je pljosnat, kriv, vijugav i oko svoje osovine u v I J en. Debeo je najviSe do 2 em. Katkad je uzdm raspuknut i raseupan u vlakna. Uk u 's a je najpre sladunjavog, a zatim pomalo oporog i naljutog. Sa amonijakom drveni dec poruti. L u porn se vidj karakteristiena gmda korena. Osobito je cesta nepravilnost, usled koje se s r z n i z rae i naizmence sa drvenim delovima ekscentrieno sire kao Ie p e z a s to z r a k a s t i, povijeni kraci n e j e dn a k e 5 i r i n e i d u z i n e. Godovi se vide kao manje-vge istaknuti svetliji iii tamniji, koncentricni iii ekscentrieni krugovi. Sastav_ - U drogi ima t r i t e r pen s k 0 gsa p 0 n 0 z ida zbog koga koren deluje diuretieno. Ima nekoliko izoflavonskih heterozida. Sadrii a1kohola 0 no k 0 I a, tanina, secera, etarskog ulja i jednu 'Slatku materiju slienu glicirizinu 0 non j d, koji ima slaba hernolitieka svojs tva saponozida. Upotrebll. Zecji tm ulazi u sastav raznih diureticnih eajeva. Ostala narodna Imena: agler, bijeJi tm, bodez, vodotirka, volea, vucitm, ~'u eji tm, gladiz, gladisevina, gladiSina, gladiska, grebenika, grmotrn, ig· lica, kokorovo zelje, kraljevska salata, milotm, rupni tmie.

344

LECENJI! BILJEM

ZIMZELEN, MALI ZIMZELEN, 2ENSKA PAVENKA

Vinca minor L -

Apocynaceae

Trajna, mala, zimzelena biljka, sa poleglim, tankim, sterilnim stabljikama koje su dugaeke 2-3 m i evetnim uspravnim graneieama visokim 10-20 em_ Listovi su naspramni, sjajn.i, goli, oval no ,izduieni, kozasti i po obodu ceIL Cvetovi su vrlo lepi, modri, na dugackim drskama, pojedinaeni i levkasti_ Cveta od marta do juna, ponekad i u jesen_ Ukusa je gorkog i oporog_ Raste po abodima suma, u zivicama, pored stena i zidova; gaji se kao c.:veee, naj eesce po grobljima. Upotrebljava se list (Vincae minoris folium) bran sve dok biljka eveta. lma 0,3'10 alkaloida vinkamina i drugih sradnih alkaloida, heterozida vinkozida, urealne i drugih kiselina, sitosterola, tan ina, oko 205 mg"/o vitamina C i drugih sastojaka. Vinkamin snizava krvni pritisak slieno rezerpinu. List se upotrebljava u narodnoj medicini kaa gorko i oparo sredstvo za jaeanje: 1 kaSika zdrobIjenog liSea kuva se 15 minuta u 200 g vode, ostavi 2 sata i pije po I kasika 3-4 puta dnevno pre jela. Moze se uzimati i u obliku praska (3-6 g dnevno). Spravlja se i /ollicno vino: 100 g zdrobljenog lisCa prelije se 1 litrom najboljeg crnog vina, dr:zi 10 dana eesce muckajuci, oeedi, iscedi i pije 3-4 puta dnevno po 1 kasika pre je la. Smanjuje zeCI i kolieinu seeera u mokraCi dijabeticara. Smanjuje lucenje mleka:. Ostala narodna imena: amantil, breenova trava, venka, vineica, granieka ljubica, zelengora, zelenika, zirnzelenka, zimizelen, zimolezovina, krvoloenjak, letenka, ljubiea, ljupcac, morska ljubiea, pavinka, pavlovsko cvece, plavet, povinka, privinae, svedre. Gotovo istog hemijskog sastava i dejstva su i dYe srodne bHjke iz istog roda: Vinca herbacea W. K. (plavicasti zirnzelen, letenga) i V. major L. (zimzelen, muska pavenka).

ZLATICA, LEDINJAK, ZLATOUSTA MASLACNICA, PSENICICA, 2UJA

Ranunculus licaria L Rammeulaceae Gola zeljasta biljka, visoka 1525 em. Cvetovi su zlatnozuti j javIjaju se pre no sto gora olista. Korenje je pretvoreno u duguljaste soene krtole, koje se u narodu upotrebljavaju (Ficariae radix) za leeenj e hemoroida bilo da se sveze krtolice stueaju i stavljaju kao oblog, bilo da se 'k uvaju u mleku pa se dobijenom kasieom oblaze. IIi se 20g krtoHca zlatice i 20g pupoljaka erne topale stavi u 200 g ulja iIi masti,

ZLATNICA. CELEBI·GRANA

345

umota u krpe, stavi u lonac 5 vodom i kuva 5 sati, posle cega se toplo is· cedi. s tav i u su ve tegle i svako veee se tom lekovitom maMu maZe. Osim toga mora se paziti na stoiicu, da bude uredna i da ne bude tvrda. Istovre· meno se pij e caj od zlalice (10 g na 100 g yodel ili eks trakt u obliku pi· lula (0,20 g ekstrak ta) 2-3 puta dnevno. - Ziatica ima f erlolski heterozid, saponin, etarsko ulje i ureazu . .

ZLATNICA, CELEBI·GRANA
Solidago virga·aurea L. -

Compositae

ZU\TN ICA

Trajna zeljasta biljka, visoka od 10 do 100 cm (zavisi gde raste). Stabljika je us· pravna, tanka, skoro gola i sarno na gor· njem delu razgranata. Listovi su dJakavi, duguljasto-<>valni; donji Ii stovi su na dr· skama i po obodu testerasti, a gornji su sedeei. Cvetovi su sitn.i, zlat notuti, sa· kupljeni u male glavicaste cvasti 10 do 15 mm visoke i 15-20 mm siroke; cvasti su metlicasto rasporedene na vrhu stab· Ijike. Obodni cvetovi su jezicasti, zen· ski, a oni u sredini su cevasti, hermafroditni. Cveta od jula do oktobra. Rasprostranjenost. - Suve svetle suo me, sumske cis tine i obodi, stene, do 2.700 m nadmorske visine. Ima viSe Yari· jeteta i rasa zlatnice: na planinama (Soli· dago mirluta L. ·i S. alpestris W. K:) i obal· nom podI1ucju Sredozemnog mora (S. mao crorrhiza Lange) su sitne, niske, a u nj· tim predelima (S. vulgaris Lam.) su vi· soke. Iz Amerike su kao ukrasne prenesene u parkove S. gigarltea Wild., S. gramirlifolia Elliot i druge. One su najkrupnije. Sve su slicnog hemij skog sastava i terapijske vrednosti, ali se ipak u medicini najviSe ceni S. Virga·aurea L. Droga. - Vrhovi grana u cvetu (Solidagirlis virga.aureae herbal. Sastav. - Elarskog ulja dma (u "!o): u podzemrum organima 1,2, u meu 0,70, u cvecu 0,50, U stabljici 0,30. Tanirla Ima (u O{o): u cvetu 16, U li stu 11-15, u podzero· nim organ ima 8-10, u stabljici 4-9, a U semenu 6. Tanin je katehinski. Saponozida ima najvJse u stablj'ci, manje u listu i cvetu, a najmanje u korenu. Iroa i fla· vOrloida i ocganskih kiselina.

346

LECI!NJE BIlJEM

Upotrcba. - Narodni lek za leeenje hronienih oboljenja bubrega, be· ~ike i fuei, za leeenje rana, proliva i raznih zapaljenja koze i sluzniee. Ulazi u sastav diuretienih cajeva za leeenje pielonefrita, cishta i hernoragienog ne· frita. 1. Hronitni Ilefrit: po 15 g zlatnice i lista bosiljka i 70 g brezovog li· sta se pernesa; 3 supene ka~ike srne~e popari se sa pol a litra kljueale vode, poklopi , ostavi 3 sata i popije pre je la u toku dana. 2. Pro lit', krv u stolici: 100 g zlatniee popari se 1 litrorn kljuCale vode, poklopi, ostavi eelu noc, ocedi i pije umesto vode u toku dana. Moze se za· sladiti, najbolje ruzinim medom. Na isti nacin se moze spraviti i upotrebljavati eaj od 50 g zlatnice i 50 g rizoma trave od s rdobolje (Tormentilla), ali se trava od srdobolje mora prethodno kuvati pol a sata, pa na kraju kuvanja staviti unutra i zlatnicu. 3. Uremija, teskoce pri mokrenju: po 20 g zlatmce, korena selena, o~· trike (Carex) i sapunjaee i brezovog lista se pome~a; 5 supenih ka~ika sme~e prokuva se 10 minuta u 1 litru vode u poklopljenom sudu, ostavi preko n06i i sutradan pije wnesto vode. Moze se piti i zasladeno, najbolje sirupom od ribizla ili od kiselih viSanja. 4. Reumatizam, upala zglobova: po 20 g zlatnice, breze, OOpa, t.rave-ive i paprenog lisea se pome~a i postupi kao pod 3. 5. Rane: po 25 g zlatn-ice, petrovea, Zaifije, rusomaee i zmijske trave (Sal1guisorba) prokuva se 15 minuta u pokJopljenom sudu u 1 li1ru vode, ostavi 8 sati, oeedi, iseedi i time ispiraju rane iii se oblaiu natopljenim plat. nom (ovo je u spesno koriSceno u II svetskom ratu u nedostatku drugih lekova). Ostala narodna Im.ena: fudinska trava, zlata ~iba, krkiea, poganska tra· va, trebuhovka, ~tapika.

ZOVA,BZOVA,BAZGA,BAZ
Sambucus nigra L. Caprifoliaceae

Zova je grm iii manje drvo, vis oko do 5 m. Ona vrlo ranD olista. Grane su joj ispunjene bel om srZi. Ima naspramne, neparno peraste listove. Cvetovi su sitni, mleenobeli, jakog mirisa, udrureni u vrlo krupne lepe, raevaste cvasti sliene Wtu. Plodovi su sime, zeljaste, a kad sazru tamnoljubieaste bobice s crve· nomodrim sokom. Cveta od maja do jl,lla. Rasprostranjenost. - Zova raste svuda, naj vge po vlafnim i zapu· ~tenim mes tima, po naseljima i oko njih, po obodu ~uma i ~umskim pro· secima. Berba. - Beru se cele zovine cvetne kite po lepom i suvom vremenu, eim se cvetici poenu otvarati. Precvetale cvasti se ne srneju brati, jer daju drogu koja nema tako pl1ijatan i jak miris i mrke je boje. Cvetne kite se pazljivo odrefu i u korpi odmah nose kuCi, nanizu na konac kao duvan, i obese negde pod krovom na tavanu ili u su~nici da se ~to pre osu~e. IIi se jedna po jedna naretko poredaju na lese. Promaja treba da bude ~to j aea da bi se evet ~ to b r e 0 s u ~ i 0 i sto manje potamneo. Sa rno u slueaj u rdavog, vlaznog vrernena, susnicu treba grejati

z

ZOVA, BZOVA, BAZGA ...

347

ali ne iznad 40·C. Kad se cvasti potpuno osu§e, k run e sen a d r e § etom, tako da na re§etu ostanu peteljke, a kroz njega produ sarno cvetici. Pre.thodno se pregleda svaka cvast i jz nje izbace cvetici koji su potam. nelI, posme~~1. Suva . droga mora biti jednolike svetlozute boje. Cvet zute, mrke III crne bo]e treba odbaciti. Do prodaje cvet se moze cuvati krace vreme u platnenim vreCicarna obe§enim na tavanu iii na 'l1ekom drugom suvom mestu. Za duze cuvanje mora se zapakovati u sanduke oblozene tamnom hartijom iii u dvostruke kese ad hartije, jer cvet privlaci vlagu i poplesnivi, pa se mora baciti. Droga. - CvetiCi (Sambuci tlos) su belo-zuckaste boje i vrlo sitni, svega 3 do 5 mm u precniku. Imaju petodeonu toe. kastu krnnicu, pet pra§nika s velikirn zutim antera,ma (Sambucus ebulus, apta, burjan, smrdljiva zova ima crvene an· tere) i kratke, sedece, zelene iigove (S. racemosa, crvena zova, divlja bazga, planinska zova ima Ijubicaste). Droga je osobitog, dosta prijatnog m i r i s a, auk usa je najpre sluzavo-sladunjavog, a kasnije maJo Ijutog i nagorkog. ZOVA Sastav, Hemij ski sastav zovinog cveta jo§ nije tacno poznat. Sadrii he t e r 0 z ide k 0 j i i z a· z i v a j u z n 0 j e n j e, 5 am bun i g r 0 zi d (cijanogenetski heterozid), f I a von ski he t e r 0 z i d rut 0 z i d, tan ina, svega oko 0,025'10 eta r· 5 k 0 g u I j a konzistencije masla nepozna10g sastava, zatim ·ima smole, §e· cera, holina, organskih kiselina i dr. Upotreba. ·- Zova se daje u obliku toplog caja za znojenje protiv na· zeba, zatim kao diuretik i emoliens. Vlazi u sastav laksantnog eaja. V nared· noj medicini se upotrebljava mnogo vi§e nego u §kolskoj za leeenje sVdh bolesti ad nazeba, organa za mokrenje, disanj e itd. I. Caj za znojenje: 10 g zovinog cveta popariti 1 htrom kljucaJe vode, poklopiti i posle pola sata toplo piti na 2 sata po 1 ca§u; zasladiti vBnje. vim si rupom. Na ·isti nacin se moze spraviti i upotrebiti caj od sme§e: 4 g cveta zove po 3 g lipe i kamilice. 2. Za ;acc izluciva nje mokrace: 'Po 30 g cveta zove, ploda per§una i kleke i 10 g moraca. Tri supene ka§ike smde popariti sa pola litra kljucale vode, poklopiti i os ta-viti preko noei. Piti tri puta dnevno po I ca§u pre jela. 3. Za lakse iskas/javanje sluzi: po 30 g cveta zove i podbela i po 20 g cveta belog sleza i moraca. Tri supene ka§ike sme§e popariti sa 400 g klju. cale vode, poklopiti i posle 2 sata piti toplo na 2 sata po I ka§j,ku.

bazag.ima sap6n ina. Io~ su Teofras t i Plinij e znali za lekovitos t zove. zovljika. bazovika. avtuga. bazovina. pored ostll!log. U bobicama. U narodnoj medicini upotrebljavaju se kao lek i unutra~nja k 0 r a. zoha. bezgovJna. ern a zovika. boz. a u veeoj dozi i diureticno i izaziva proliv. Pro/. pitomi boz.jednog alkaloid a i pu rgativne smole. 1ista pitomog kes tena. socnHl plod01la peku rak iju. ali se rede upotreblj avaj u ponegde kao narodni lek. ZUBACA Cynodon dactylon PeI'S. pored ~eCera. crna zova. Kora je najpre blagog uk u sa. zovik . burjal1 (S .348 LECBNII! BIUEM 4. buzvoka . bazdov. bazgovina.) i apIa. erni bazag. tanina i holina. bozovina. abdovina. grozna zova. pi ~ta ljnik (Sambucu s racemosa L. Nekad se od soka izradivao gust ekstrakt (Roob Sambuci) i upotrebljavao kao la ksans. budzova. belika. koji deluju kao jak purgans. Slicnog hem ij skog sastava cr dejstva su i crvel1a i1i planinska lDva. a zatim gorkog i izaziva gadenje na povracanje. zofa.v vclikog kaslja: po 20 g cveta zove. divja zovika. abzo· vina. Ostala narodna Imena za Sambucus 11igm: abzov. eb ulus L. bujad. bzovka. Gramineae I I ZUBACA U CVETU ZUBACIN CVET . rosulje. b'zga. Od zrelih. Dcluje purgativno. Iedino ~to se ce~ee koristi protiv r eumatizma korenje od apte i pekmez od zrelih plodova. ovzovina. U kori . U narodu se svi delovi zove upotrebl javaj u za lecenj e mnogih bol esti. li s t i p I 0 d Z 0 v e. U kori i listu ima. zaovlji ka. bok\' ice i majkine du ~ ice.). ima jabucne kiseline i mnogo crveno-Ijubicaste boje . kao pod 3. cmi bezeg. obzovka. sambunigrina .

Cveta od proleca do jeseni. Droga nije dovoljno ispitana.ZUBACA 349 Zubaca je najotporniji korov na~ih zitorodnih krajeva. Brzo se razmnozava veoma zilavim rizomima. wbenka. . zubovina. Sadrzi asparagina. krvokopica. troskocic. raznih soli i dr. Ponckad se trazi za izvoz. skroba. SluZi i za falsifikovanje pirevirrle (Triticum rep ens L. troska [rava. Naraste 30 do 50 cm. Ulazi u sastav diureticnih cajeva. Narodna imena: bermudska trava. trosko[.). Upotrebljava se rizom (Rhizoma graminis major). krvavica.

p rsljenove (6-12). kao tonik. vrlo malo etarskog ulja. brocae. zuto ivanjsko evijeee. broeae. Bere se gornja polovina bHjke u evetu (Galii veri herbal. Raste svuda. ~ilja­ sbi 1 sakupljem u . Narodni lek za urnirivanje. pup cae. priljepaca. rumena lakota. meku~ica. divlji slajer. lepu ~a. mracnica. Galium mollugo L. ivanova trava. stomahik. prihvat. sakupljeni u metlicaste evasti na vrhovima granciea. Cvetovi su mirisni. Cveta leti. hvatavae). zuti. prava broeika. - Rubiaceae Trajna zeljasta biljka. Galiun1 lVANJSKO CVECE . lepaee. Slicnog sastava i dejstva su i druge do mace vrste istog roda: Galium aparine L. ivanovo eveee. obicna broCika. ivandance. krpiguz.I IVANJSKO CVECE Galium vert/m L. slipavka. zuta bro6ka. gospin prostirac. ervenu boju. vitamina C i dr. saponozida. prikrp. dremovka. voska. divIji broe. bela dremota. siri~tica. Iecenje koznih bolesti. prikrp. crni maj). gospina stelja. (broearua. jovanova travica. divlji broe. visoka do 80 em. bijelo ivanjsko evijeee. Sadrli heterozida asperulozida i primeverozida. Listovi su duguljasti. jovansko eveee. krpelj. antiskorbutik Narodna imena: banj~cak. brocae. (bejIDvka. tanina. ivan-evet. zivboza. jovandance.

aromatienog i pomalo Ijutog uk usa. m a I 0 0 r g a nski h b a z a (holina i metilamina). razgranatim rizomima. duguljasta crvena bobica. spolja smed.Droga sadrn 1.p remda u njemu ima vge etarskog alja. c1urc1evee zueanica krizarica.' (beli primak) . Pepela ne . Na poprecnom preseku tad a se lupom mogu videti sitne ~upljine. a od gore pravim. do 1 m dugaekim 1 do 3 em ~irok. na prelomu belieast. a odozdo male okruglaste udubljene belege od k 0 r en j a. simi i d . Stabljika je pri dnu ervenkasta. koje su u luk porellane u 1 iii 2 reda. Vam se iz mulja naVRSNI PUPOUAK. V 0 den ape r un i k a (Iris pseudacorus) ima slieari list. . zute gorke supstancije a k 0 r ina. R1zom obeju ovih vrsta nema prijatan miris Jdirot.kast i deb eo klip.Jjka s vrlo razvijenim. Tise. jgca i trulih delova. U vodi rizom postaje sunderast. gonkog. stravna trava) i Galium p~lustre L. . ali ima :lut cvet.mlROT 351 cruciafa Scop. Scirpus) ima1u valj. amorfne.5-3.LlSNI ozruCI roeitim vilama.im listovima. Neoguljen koren se manje ceni. 3 . Svoj. R 0 g 0 z i vezljika (Typha. Cveta juna i julao Plod je . koji su na donjoj strani obrasli mnogobrojnim Ziloicastim korenjem.Rizom idirota (Carami rhizoma) je ako 20 em dugacak i 2-3 em debeo. 's abljasbim. Idirot ne treba zameniti s nekim drugim biljkama. mnogo skroba.5010 eta r s k 0 g u I j a. t an ina. olju~ti mrka pokorica. eim se voda povuce iz bara RIZOM lDIROTA U JESEN : 1 i mocvara. 4 .Rizom se kopa iii krajem leta ill pocetkom jeseill. Raste u mno~tvu po na~im blatima i moevarama svuda pored Dunava. zuti primak. s m 01 e. a na vrhu se zavr§ava zbijenim evetnim Zuckasto-zelenim klipom okrenutim u stranu. - Araeeae Ic1irot je dugoveena zeljasta bj. dobro opere.KORENJE. jer pokorica spreeava isparavanje. Cela biljka prijatno mirge.stvenog. aromaticnog md r i s a. Save i drugih reka. ocisti od korenja. gubitak ulja. Droga_ .a. zmast i me k k a 0 sun d er. IDIROT Acarus calamus L.BOCNI PUPOUCI. malo spljo~ten iii skoro valjkast. maslenik. c1urc1evsko evece. 2 . Na gomjoj strani vide se naizmence trouglasti i pomalo opali 0 z i I j e i 0 d I i ~ c a i mrkoervenkasti izbrazdani cIanci od stabljike. Berba. (krstata broCika. Sastav_ . uzdu! rasece i ~to pre osu~i u su~nici do 40oC. zelenim.

sabljar.po 20 g pomesati. kamHice i moraca . Upotrcba. vodeni bozur. 4. etanolu. I danas j e to u sve tu cenj en »s i'rotinj s ki zacin«. u na s se sas vim m alo trosi zbog neobavestenosti. Punu supenu ka siku popaT-iti sa 200 g kljucale vode. Idirot ulazi u sastav raznih preparata za spravljanje likera i drugih desertnih pica.kmin. . E t anolnog ekstr akta m ora da ti najmanje 18'10. Narodna lmena: babad. vodena sabljica. . Od te sme§e uzme se 3 pune supene kasike. svak e godine se izvezc po vise desetina vagona (s totine hiljada kilograma) osu senog idirota u industrijske zemlje Zapadne Evrope i Severne Ame ri ke. ldirot je nes kodljiv i ne izaziva naviku ni dufom svakodnevnom upot rebom . Zeludacl1i caj (za apetit): Jdirota. id·iret. To je jedno od lIajboljih ze luda cno-cr evnih aromaticno-ljutih biljl1ih sreds tava. Medutim . zuti lj i1jan. Caj za bolje t'arel1je: idirota. E ta rsko ulje . tin ktura i ekstrakt od idirota ublaiavaju i eludacno-crevne grceve. iciTOt. m nogo seskviterpena i azarilnog a ldehida . osobito u tropskoj Aziji. lincure. tatarsko zelje. koje se izveze na Zapad proizvodacima kozmetike i parfema. vagonske ·kCllicine idirota se ~. 4. Cir i eillea (upotrebljavaju u Holandiji i SSSR-u): ldirot i slatki koren samelju i uzimaju triput dnevno pre jela po 1 kafenu ka§icicu 'll jakom caju od kamilice. 3. Ima jo§ i raznih terpena. . 5-trime tok sibenzen). kicice. babji stapi. kolmez. kad se ohladi. mirisavi s as. temgvarska sasa. proliv i smanj uju kiselos t u zelucu. Ae thcroleum Calam i je nagus ta.'Po 20 g pomesati. ldirot ulazi u sastav brasna za tovljenje stoke. §iroki locek. Sadrfi aza rona (l-propenil 2. nane. miri sava trska.Id iro t je lekovi ta i vaina do maca a romaticna biljka za indus tri j sku p roizvodnju mi ri s nog e tarskog ulja. Konjima sc daje po 10-15 g idirota u prahu u mekinjama kao stomahik. Najce§ce je me§an s korijandrom. popiti posle jela. poklopi i posle dva sata pij e 3 puta dnevno pre jela.vake godine kod nas predestiluju i dobija skupoceno mirisno etarsko ulje (Calami aetheroleum). vodeni . baban. klekinja (zdrobljenih) i pers unovog lis ta . Osim toga . a za vreme rata bio je vaza n aroma t ican zacin. svo.352 LI!CI!Nll! BIUl!M s me os ta-tri vi§e od 6' /. Etarsko ~lje i akorin izazivaju apetit i poboljsavaju varenje hrane.i stvenog mirisa. balad. popari sa pola litra kljucaIe vode.ske) od gorke 'Pomorandie . aromatienih i gorkih rakija i sl. vodeni cmin. igirot. Vrlo lako se ras tvara u 9()<J/. kalmus. Diureticl1i caj (da se pojaca mokrenje): idirota. (OrfeLin). vodeni futi lilijum. vodeni min. temi~varka. Caj. gorke deteline i kore (lju. komus. nane. pa se trosio kao »ratni biber« i »ratni cimet«. stavrti u jedan litar prepecenice i pos le 8 dana (uz cesce muckanje) poceti piti triput dnevno po 1 kas iku na pola sata pre jela. odstranj uju gasove. je r nij e b ilo skupocenih zacina iz tropskih ze malja.po 25 g pomesati. 2. jakog. maticnjaka . Evo kako se mogu spremiti lekoviti cajevi od ic:Lirota: 1. poklopiti i. ola ksavaju iskasljavanje s luzi obolelih od bronhitisa. vodeni macic. Na ialos t. sa§a. zutomrka go rka teenos t kam· foras tog.

koji kao poluparazit zivi na raznom belogorienom i crnogorie nom drveeu. drvenasta. Cveta od mar ta do maja. visok do I rn. a plodi od avgusta do novembra.IZMIRNA . a jo~ manje sa oskoru~e. . . rede biljka (Visci albi herba. jodidima. kozasti. vosak. Primeceno je da hemijski sastav i lekovitost zavise i od tirve ta domacina na kome imela zivi. ali je jakog i neujednaeenog fiziolo~kog dejstva. Stabljilka je zeleno-Zucka sta. obla i dihotoms'ki se grana. Benzoe se daje kao ekspektorans u slueajevima hronienog bronhitisa s obilnim i gustirn sekretom. IMBLA. Droga. Sastav. Plod je bela. Kod nas je obieaj da se bere zimi. Ima odvojene mu~ ke i zenske cve tove. uvek zelen grmic. po obodu celi i imaju 3-5 nerava. soena.Alkaloid viskotoksin. zeleno-zuckasti. BENZOE. naroeito deci i starijim osobarna. BELZUIN. 'okrugla. Isto tako i hipotensivl1a svojstva nisu ista: najjaea su u imele sa kru~ke. Za planince ovo moze biti dobar izvor zarade preko zime jer tad a na selu nema poljskih poslova.List i mJada grana. pa se sme upotrebiti sarno pod nadzorom lekara da ne bi do~lo do trovanja . ali kako je ima svuda mnngo i po ~ to se trazi za izvoz. izmirna i 'l1jena tinktura se upotrebljavaju za inhalaciju i kao blaga aromatiena antisepticna sredstva spolja u sastavu raznih voda za negu usta i za druge higijenske i kozmeticke preparate (los i 0n i) . prozirna bobica puna lepljive mase. . sluz. 353 IZMIRNA. U farrnaciji se upotrebIjava za izradu Adeps benzoa tus. Listovi su debeli. stipes et folium) . . manje s jabuke. Imela se daje u obliku raznih preparata. Premda je imera mnogo istl'aZivana. a u Francuskoj od avgusta do septembra. inozitoli.Imela dobro deluje protiv visokog krvnog pritiska i arlerioskleroze . U apotekama se spravljaju: . Daje se i protiv bdienog katara. ipak joj hemijski sastav nij e dovoljno poznat. preporucuje se njeno branje. koje rastu divlje. Tako je utvrdeno da je imeJa s jabuke i jele otrovnija od one sa topole. flavonski heterozidi. Tzmirna deluje kao antiseptik i ek>spektorans. holin i drugi sastojci. Zbog vrlo prijatnog mirisa. . sarno se prethodno mora raspitati da Ii se traZi posebno odvojen list iii cela biljka.mirna bolja od sumatranske. BELA lMELA Viscum album L. ~ to pre osusiti u tankom sloju. Upotreba. vrl o razgranat. uretritisa i katara organa za disanje. koja se duze sacuva od kvara nego obicna svinjska mast. IMELA. Kod nas se imela malo tro~i. ·sedeci. SMIRNA Resina Benzoe Tzmirna je balsamicna smola dobijena iz zaseeenog stabla raznlh vrsta Styrax (Styracaceae). Misli se da je glavni konzervans u smoli koniberilni benzoa t. - Loranthaceae Mali. a mestimicno se i gaje u indomalajskom podrucju. j er j e primeceno da je sijamska iz. be lim lu· kom i drugim lekovima. amilnitritom. sarna iii u zajednici sa drugim lekovima slienog dejstva (sinergisti): s primorskim lukom.

a pola uvece pre jela. INDIJSKA KONOPLJA Cannbis indica LamaTok - Cannahinaceae Za dobijanje droge upotrebljavaju se vrhovi zenske konoplje u cvetu sa zametnutim plodovima (Cannabinis summitas). Proizvodi se i liZiva II Indiji kao afrodizijak. kOlja se u Backoj i okolini Leskovca gaji kao vaZna tekstilna industrij5ka biljka zbog odlicnog v I a k n a za izradu kanapa. najviSe u Indiji. dobro nadubrenu zemlju. jos bolje se oseea kad se droga rastrlja iii zagreje. a u brdima 1-2 m visoko. Cannabis sativa L. zbog kojih se gaji. u juinoj Africi. Vlakno joj nij e tako dobro kao u obiene konoplje. Ra· zJikuje se od obicne Ikonoplje mnogo vecom sadriinom narkoticnih smolastih materija. visk. veska.354 LECENJE B\UEM I. duboku. . pa se 2 supene ka~ike sme~e prokuva 10 minuta u 400 g vode. lepak. 2. hmelina. Jedna njena odlika. ostavi 2 sata i popije pola izjutra. U avgustu se seje. Vrlo je opojna. 5. omela. 3. (. melina. odakle se 5 vremenom rasirila po celom svetu. hrastova imela. viSce. mudra). ima mnogo varijeteta. Indijska konoplja se gaji i u drugim pokrajinama Indije. jeste Ca. 4. Druga narodna Imena: amelje. SlliZi za iz· radu raznih. koja interesuje farmakognoziju. omelj. postaje inaktiv· na ili vrlo slabo aktivna. Na~a obicna konoplja. Najbolju drogu daje Bengal. uzarije. plal1l1a i drugog tekstila. iscedi. U ravnici biljka naraste 2-3 m. vrlo slozenih opojnih napitaka mocenjem droge u razblazenom aJkoholu. mela.mabis indica Lamarck. Tripolisu.. sa iIi b ez dodataka opijuma. cveta i ploda (zdrobljenog) gloga i rastaviea se pumesa. Cai pro/iv hrollicllog nefrita sa hipertoniiom: po 25 g imele i rastaviea ·i 50 g brewvog lisea se pomesa i upotrebi kao pod 2. Minisa je vrlo jakog. DoJazi u raznim oblicima. PraSak mlevenjem lista: 1-2 g u toku dana.stocnoj Afrioi (Zanzibar).anja ihl Guaza je jaea vrsta jer sadrii viSe smole. indijska konoplja se izmetne u obicnu. melje. d uvana (lutki. Konoplj-a je vrlo polimorfna b hljka. Vino: 20 g sitno zdrobljene ·imele drii se 4 dana u 1 litru dobrog belog vina i pije 3 puta dnevno po I casica pre jela. Obicpo se sastoji iz vrhova stabljika u cvetu sa nesto malo !isea i ploda. Cai: po 25 g imele. u j. jer je tamo gajenje konoplje pod strucnom i strogom kontrolom vlasti. verovatno je poreklom iz Indije. tatule. tako da su vrhovi grancica slepljeni. Persije i Kine. zanje se fe· bruara i marta. ocedi. himela. Bhang se dobija 5 use n j em j 0 s z e len e konoplje. Uvece pojesti 2-3 cena belog luka. Gajena u hJadnijim predelima. Guniah.illruje i pije 3 puta dnevno po 1 kaSika pre jela. a u septembru rasaduje u jaku. prof. SAD (Teksas) i dlUgde. drii 10 dana uz cesce muckanje. Pu~i se u narocitim lulama u Indiji. Tinktura: 200 g svde imele i 100 g oCiScenog belog luka isecka se i prelije 1 litrom jake komovice. kudelja. kod nas i po visokim plan L nama. ad indijskc konoplje dobija se viSe droga: 1. 2.

.05 do 0. reurne. . U Arabiji d Egiptu upotrebljava se h a ~ i ~ spravljen na svojstven natin. aromaticnog. Etarsko ulje je lak ~e od vode. Uspela je sinteza kanabinola i na taj natin dokazana njegova hemijska konstitueija. protiv grteva. Taj opojni preparat nazivaju h a f i j u m iii h a f i jun. po rubu testerasto-zupcasto.kana· . Daje 10 do 18% alkoholnog ekstrakta. . slicoo bodlji. Izgled droge.ske konoplje su neaktivne. Sastoji se gotovo od ciste s mo l e sa ne ~ to malo deliea biljke. levogirno. 1845).ko aktivnih sastojaka: k a nab i· d i 0 I. HemlJsld sastav. 0.Vrhovi zenske koooplje u evetu s deli-mitno zamet· nutim plodovima. Upotreba. sastoji se iz terpena i seskviterpena (kanabena) . kome posle toga dodaju razne aromatitne i afrodizij acne bHjke. k a nab 0 I i k ani n . trigonelina i kalcijum-karbonata. po s e boo g n a rk 0 tit 00 g m i r is a koji se jate oseti kad se droga trlja iii zagreje.lndijska konoplja slufi kao narkotik. antispazmodik. Svi se oni rastvaraju u uljima. Rastvara se u alkoholu. izolovano je jos nekoJi. Droga mora biti zelena. jedne be21bojne. zelenog (0. U Turskoj izraduju vodeni ekstrakt od indijske konoplje.10 g suvog a\koholnog ekstrakta ili u obliku smole.jdaze. U Tunisu od indijske konoplje spravljaju na poseban natin opojnu drogu pod nazivom kit. zemlje i druge netistoee. vrlo aromaticne tecnosti. U Meksiku i juf nim delovima SAD ufivaju mar i h u a 0 u spravlje. Kanabinol se vrlo brzo kvari. ok· siduje na vazduhu pod 'lltieajem enzi ma oks. se· dativ i hipnotik. amorfna i polutecoa masa (Smith. etm i sumporugljefl'i.Nedovoljno je poznat i pored mnogobrojnih analiza. koja posle omotava jednosemeni plod dugatak do 5 a sirok do 2 mm. Ostavlja do 15% pepela. Gla\'Ili sastojei su s mol a (do 2fJ'J/ o) i eta r ·s k 0 u 1 j e (oko 0. skoro pljosoate grudve zelene boje. k a· nab i n 0 I. kao antido t pri trovanju strihninom itd. duguljasto. Izgleda da je glavni sastojak smole i nosilae narkoticnog dejstva konoplje i hasiSa jedan kristalni aldehid-fenol jakog mirlsa na konoplju: . gihta. C21 H. migrene. Izaziva vrtoglavieu. Ima jos i holina.O• . Charrus JJj Churus je najaktivnija trgovatka forma. Na Istoku se upotrebljava za stomaeno-erevna oboljen1a. veli'kog ka~lja. nu od vodenog ekstrakta indijske konoplje i duvana. U rvodi rastvorijive 'SupSianoije indij. neuralgije. Posle dYe godine objcnog cuvanja droga je potpuno neaktivna.Lisee pm evetu je jednostavno. Na ovaj natin se moze objasniti zasto se droga mora obnavljati svake godine i cuvati hermeticki zatvorena.se pusti da kroz redove konoplje u evetu prolaze Ijudi odeveni u komo odelo.k u. Ova sirova smola dobija se trljanj em medu rukama i'li eedenjem smolastih vrhova pomoeu grubih tkanina iii . Charas. Smola je mrka. pa se posle smola krivim oozevima sastruze s koze. gorkog i neprijatnog uk usa. Oni su grubo dlakavi i s I e p I j e 0 ism 0 I a 5 i 0 m m aso m u rapave.05 do 0. Godine 1940. boje kao eilibar. . Daje se do I gram 100f0-ne alkoholne tink~ure. .3 0 / 0 ). Pazu~ne zbijeoe cimozne evasti imaju duguljaste zallske a sVaki evetic obuhvata po jedna jajasto-duguljasta plevica. histerije.20 g) iii mrkog . dosta teeno.INDlJSKA KONOPUA 355 3.

Moisli se da francuska rec assassin (svirep ubica) potice od reci ha· ~i~in. god. . asketi. strihnina i drugih sredstava. 'P0gotovu kad se uporedi s ogromnim kohcinama koje se potro~e za uzivanje ·po raznim muslimanskim zemljama.1. buduei da se u njemu kanabino! mnogo brfe oksidiSe. galamom. nastupa neuravnotezenost. eovek od hasiSa. batine d druga zlostavljanja prijaju (fakiri. Narodi na I. tromost i sanjivost.v anje. Izgleda da Egipcani. mo~usa. U zapadnoevropsku medicinu uvedena je posle ogleda O'Shaughnessy 1838. Od Maroka do Indije viSe od SOOt. jer je skoro uvek neaktivan.4. umobolnih po bolnicama i zavodima su bivsi uiivaoei haM~a ili opijuma. eudnog pijanstva i pri. Ha~1A . urlikanjem. . jatnog osecanja.2. raspikucstva i uniStenja porodice. covek se ose· ea neobicno lak i cio).500 godina pre na~e ere.356 LBCBNJE BIUBM bina« (0. fiziol~ka i terapeutska ispitivanja. Ha~iS puse i piju.Pra~ak se ne daje. jer su ga vee tada Kinezi i I. bunike Hi tatute. Lamark je opisao drogu. Jer duie uiivanje hasiSa veoma je skodljivo i najeesee dovodi do uiasnog funioznog ludila. Ij. Period fantazije. a mnogi tvrde da im mucenja. Grci i Rimljani nisu poznavali indijsku konoplju. pokretima. prilikom Napoleo· novog pohoda u Egipat. je prera(1ena smola -dobijena od indijske konoplje (Cannabis If1dica). zbog cega se oni daju kao protuotrov u slucaju trovanja (Planchon). Sve do 1809. Prema Herodotu. Smoli za w. uiivali. bra~na. gooine. a isti je procenat i medu teskim prestupnicima. bede i nevolje. ~eeera. kao kad neko bunca iii >·kao da se najeo bunike«. Jevreji. .05 g). proroei). Ha~i~ se spominje u sanskritu i u jednoj kineskoj !botanici toga doba. siSa. najviSe muslim ani. Jedino se tako mogu protumaciti neshvatljiva bra· brost i uzasna svirepost koja je krstasima (XII i XIII veka) utivala toliko straha. govor bez veze <i smis'la. ~to zavisi od ukusa potro~aca. koji je razLieit u raznim zemljama. Umor. zivci su ustreptali. fana· tiei. Tom prilikom se medu francus·kim vojnieima brzo ra~irHo uzivanje ha~i~a. vriskom. Dejstvo basiSa moglo bi se podeLi'li na 4 perioda: . Alkohol smanjuje dejstvo ha. zanosa. Arapima je do~la iz Persije i brzo se ra~irBa pod imenom -hasiS«. Period halucinaeija. Najbo!ji su oni proizvodi koji su izra(1eni na mestu proizvodnje od potpuno sveze droge pouzdanog porek!a. Skiti su preneli upotrebu konoplje u Evropu otprilike 1. masla. .n dus.3.stoku znali su odvajkada za opojnost konoplje. do 1839. Iud om mahnitom igrom. Najpre se javlja drazenje (potreba za bukom. VaZnost i upotreba indijske konoplje u medicini su sasvim neznatne. smehom. Od toga doba do danas iz· vr~ena su mnogobrojna hemijska. pa su vojne vlasti morale strogo intervenisati drakonskim kaznama. Za strah ne znaju .ivanje dodaju meda. eimeta i drugih aromaticnih zacina. Arapi i Turei davali su svojim vojnicima pre borbe ha~iSa. nije se znalo od cega se pravi ha~g. Od Maroka do Indije ha~iS vekovima uzivaju milioni ljudi.Q3 do 0. ali bez mnogo uspeha i izgleda da se konoplja i njena smola uvedu u medicinu. Jo~ uvek se najveei dec indijske konoplje upotrebljava za uii. Deca i zene su veoma oselljivi prema hasiSu. Tada. a redovno i do oSiromasenja. a kiseli napici istrezne opijenog. raznih afrodizijaka. vizija j ekstaze. ubicama i kradljivcima. Zanimljivo je napomenuti da opijeni ne osecaju nikakve belove. opijuma.

Cini se da je ipekakuana najmanje ~kodljiv vomitiv. Sibiru i Severnoj Americi. U dooi od 0. Trovanja su akutna i hronicna.komanija drogama izradenim od indijske konoplje uzima sve vge maha u svetu. sirupa.5 do 2 g (uzeto u dva do tri pu ta za cetvrt sata) izaziva najdalje posle jednog sata povracanje. ne~to zbog nerentabilnosti (skupoea radne snage). KontroJn Svetske zdravstvene organizaclJe prJ ~UN. ali se od toga odustalo vee prve godine gajenja. Ipe.i po svima planinama.05 g desetak puta dnevno) droga se daje kao ekspektorans u obliku infuza. ISLANDSKI LISAJ Catraia islandica Ach. Napomena! . Iz ipekakuane se vade alkaloidi emetin i cefelin. U prvom redu treba za~tititi l<ice.Tok!. . Zbog toga je medunarodna konlrola vrlo stroga. ~letna za pojedinca i za dru~tvo. gde je bilo zasejano mnogo hektara indijskom konopljom. U malim dozama (PO 0. Najgore je ~to ha~i~ i drugi preparaN izazivaju naviku. vd koje jo~ i danas u tropskim predelima boluje oko 800 miliona lica.in (fenolni alkaloid) de· luje dvaput jate vomitivno nego emetin i zato je kao emetik bolje upotrebiti karlagena-ipekakuanu. veoma je vazna. jer pra~ina od ·i pekakuane draZi kozu. ru~i sebe.IPEKJUKUAJiA. (= Lichen islandicus L. a jo~ vgc sluzokozu 1 izaziva upalu. jer se protiv amebne dizenterije daje sarno emetin hidrohlorid u obliku potkoznih injekcija. osobito na ne· pristupacnim i vetrovima izlozenim vrletima i goletima. Ovaj poslednji se prevodi u emetin. BLJUVNJAK. mehurove i rane. draZi i izaziva upalu oCiju i organa za disanje. porodicu i okolinu. U hladnim arktickim krajevima raste i u raVDlCl. a kod nas u Srednjoj Evropi i Spanij. vee prve godine uginule su sve peele u tom kraju. neizdriljivu potrebu za slalnim uzimanjem i povecavanjem doza da bi se postigao zeljeni efekt. IPEKAKUANA. tinkture i.02 do 0.Osobe zaposlene oko prerade ipekakuane treba da budu oprezne. . U okolini Bitolja.) Raspros tranjen je pretezno na severnoj polukugli: u Severnoj Evropi. jer ona ima 2 do 3 puta vi~e cefelina nego rio-ipekakuana. KORIJEN ZA BLJUVANJE Ipekakuana je osu~en koren jufnoameritke biljke Uragoga ipecacuanha Baillon-Rubiaceae. Zrtva propada psihitki i fizi6ki. ISLA1(OSKl LISA] 357 Posle I svetskog rata poteli su i kad nas gajiti indijsku konoplju. visoka svega 2~0 cm. kakuana se upotrebljava ne sarno za le6enje tropske srdobolje vee i kao ek· spektorans i emetik.Ji Doverovog pra~ka (Pulvis I pecacllaahae opiatus). GLAVISICA. Ova mala trajna zeljasta bHjka. CefeJ.i. Osobe koje ne pod nose ipekakuanu (idiosinkrazija) mogu dobiti jake napade slicne astmi. jer se njen alkaloid upotrebljava protiv amebne dizenterije. tableta. a jo~ vi~e zbog slabijeg kvaliteta ad indijske droge.

islandska pletika.000). Na vrhovima krpica vide se vrlo retki apotencijumi kao mrka. ertenska trava. oba ova ugljena hidrata hidrolizom pomocu razblaZene sumporne kiseline daju glikozu i druge secere (do 7()<l/o) koji mogu prevreti u alkohol. plueni mah.rhotomsk>i. oko 1% lihensterinske kiseline. paste. osusi i samelje. tek 'kad se sitni. osetJi se miri5 na morske aige. stitu sliena udubljenja. . sivkasto Hi zelenka· stosmed i uopste ~aren. Dekstrolihenin se rastvara i u hladnoj vodi.Droga iz koje je odstranjena goreina daje se u narodnoj medicini i kao sluzavi ekspektorans protiv ka~lja. Osu~e ni lisaj j e sasvim svetle. skoro u cev zavij en i. a de beo svega do 0. nepravilno trepavicasti. ma!lo etarskog ulja. tinkture (30-50 kapil.Ima do 50% Ii hen ina. jer se liheni·n teze vari od skroba. a u medicini ocl kraja XVIII veka kao amarum muci/aginosum (gorko sluzn9 sredstvo). Ima jo~ oko l()<l/o dek· strolihenina iii izolibenina. a na vrhu su ra ~ ireni . islandska lihena. a tek u toploj se rastvori. praska (3-10 g) i sirupa . U vodi raskvaSen manje je gorak. Sastav.(30-100 g). ponekad gotovo bele boje. ohladeni rastvor (l : 19) se uhvati u piktije gorkog ukusa. daje se protiv povraeanja i muke. nepravilno d. Daje se u obliku dekokta (10-25 g na ' 1. U Norveskoj i Irskoj Hsaj se prethodno ddi 24 's ata u vodi da bi mu oclstranili gorCinu (eetrarin). ispiran alkoholom iIi l %-nom pota som potpuno izgubi goreinu. planinska mahovina. Poj edini ogranei su pri dnu zlebasti. stitarka. Naroeito je krajem tog veka bio u modi.358 LECENIE BlUEM Sablraju ga pl"venstveno noeu iii za vlaznog. Neki lekal'i ga preporuouju dijabeticarima u ob· liku dijetalnog hleba. Laponeima .Islandski lisaj odvajkada sluzi za hranu narodima krajnjeg Severa. Upotreba. . osobito za vreme trudnoce. u vodi se razmeksa i postane savitljiv i kozasto-rskavieav. tisajskog skroba koji sa jodom ne poplavi.5 mm. Ukusa je sluzavo-gorkog i bljutavog. U narodu sluZi i protiv bronicnog proliva.i Islandanima. U hlaclnoj vodi lihenin slabo nabubri. nazublj eni i kovreasti. operu i osu~e.zatJim ga oeiste. pa se' brasno upotrebljava za ishranu. Najvi~e medicinskog li~aja se skupi u Skandinaviji i Srednjoj Evropi. gume. Talus je manje-vise uspravan i svojom razgranato~eu donekle tiei na mali grm (otud »lisaj gr m a~ « ). a osu~en je closta krt i lomljiv. Tinktura. UblaZuje kasalj. promuklosti. . Membrane hifa su pretezno od lihenina. islandska mahovina. .jer ga je tad l ak~e oc!vojiti sa podloge . koji je izomer lihenina i koji s jodom poplavi (aH i'p ak slabije no skrob). Mirisa je vrlo 's labog. Visok je do 10 em. pluenik. Svez liSaj je mek i 'kozasto Wav. kao tonik i stomahik (dejstvo gorke eetrarne kiseline). Narodna Imena: bohinski mah. a na suprotnoj strani je svetlije b 0 j e. Na strani okrenutoj svetlos ri liSaj je dosta tamnomaslinastozelen . U lisaju jma i oko 2-3% cetrarina iii cetrannske kiseline. a najce~ce wazi u sastay grudnih cajeva. zelea. Po obodu je h saj reckast. sa belica· stirn mrljarna. gvotda. Hranljiva vrednost je upola manja od psenienog brasna. pa zato severni narodi mnogo upotrebljavaju lisaj za izradu alkoholnih pica. seeera itd. prstasto razgran a t i 5 obe strane go . borjanski mah. zbog svoje goreine. ki~nog vremena .

'ilajce~ee na krecnjackim stenama. sirup. pravi vrisak. vusak. Spravlja se . oko 0. tanina. MINDRAK Hyssopus officinaUs L. MILODUH . BLAGOVAN. izop. sipan. Droga.Hronican bronhit. Cvetovi su plavi. raznih soli. fitosterola. - Labiatae lbunast.5 em dugackim i 67 mm ~irokim. Cvetne grancice (Hyssopi sum- Sastav.. Cveta od june do septembra. sluzi. 359 ISOP.[SOP. . i~op. giagoran. deluje kao dobar an· tiseptrk. re<1e ruzicasti ill bell. M1LODUH \lRH GRA/iCICE U CVETU . pektina. erkvi'iljak. veljenduh. Pored vee navedenih. MILODUH. astma. os obi-to kalijum-nitrata i 0. visok do 60 em. Narodna !mena. Upotreba. IZOP. IZOP.5-1% etarskog ulja.2"/0 holdna. dekorativan polugrm. Cvetovi su sakupljeni u klasaste evasti u gornjem delu stabljike i granciea.Na suvim i toplim mestima. ljubicasti.:aj. ~ipa!ITt. . RasprostranJenost. milas). NajviSe isopa se potrosi za destilaeiju etarskog ulja koje se koristi u farmaciji. ~atrajka. parfimeriji i kozmetici. mmsan. hisop. Stabljike su u donjem delu odrvenjene. eva jos nekoliko: blagovanj. laneetastim naspramnim listovima 3-3. Flavonski heterozid diosmozid. osipant. . i kao stomahik. ~eeera. saponozid marubiin. Obrasle su duguljastim. ekstrakt i tinktura. s obe strane pokrivenim sitnim zlezdama s etarskim uljem.

B i C i malo etarskog ulja prijatnog mirisa koji potice od amilnih estara sil'cetne. . pa se zbog toga upotrebljavaju za lecenje proliva i uredivanje stolice: Ijuske se osuse i sa· melju u prah. vl'lo dobra. Pektin jabuke dobro deluje na sluznicu creva. Cvetna drska j nalicje Iista su dlakay!. U plodu jabuke (Mali fructus) ama pektina. oa dnu levka ima mrlja zutih kao safran. Jabukav sak (l1eprevreo) je poslastica.) Hruds. divlja· kinja. njen plod je najoporiji i najki~eliji jer ima najwse tan ina i kiselina. na cijem se vrhu nalazi po nekoliko divnih levkastih zutih eve t 0 v a. . a najvi§e od acetaldehida. vitamina A. slatka itd.lad same zemlje rozeta od nekoliko Iistova. kosog r~oma izbija iz.J JABUKA Pirus malus L. jedan od prvih vesnika proleca. osobito opasnih letnjih krvavih dijareja dece. Vacni dan i). Pektini i drugi sastojci jabuke 's u blago i neskodljivo sre<istvo protiv hronicnog zatvora (bubre u crevima) i proliva. medu grmljem i na padinama u Evropi i Aziji. pre svega.Jabuka je. Ljuske ad jabllke ~maju vise . JAGLAC Primula veris (L. retkim sumama. prijatna i zdrava hrana (vi('!. hrana i lek. a zatim drska. Narodna Imena: diva jabolka.) - Primulaceae Raste po suncanim i suvim livadama. mravlje i kapronske kiseline. pa se 1 kasika kuva 15 minuta u 200 g vode i'li mleka i mlako pije umesto vode. (P. Gaje se mnoge sorte jabuke ciji sastav nije isti: kisela. Upotreba. divljaka. visoka 15-30 em. Iz kratkog. - Rosaceae Vocka visoka do 10 m. po lugovima. jabucne kiseline. JAGORCEVINA. secera. Divlja jabuka (Malus silvestris Mill.pektina od ostalog dela' ploda.) raste po suo mama. galata· "~na. JAGORCIKA. opora. JAGLICE. officinal is Hill. . geraniola. divjaca. proizvodi njeguve hidrolize u zelucu i crevima uticu na smanjivanje lI'ezidualnog azota i povecanje alkalne rezerve u serumu a koncentracija vodonikovih jona se povecava. Jaglika je dugoveena zeljasta oiljka. JAGLIKA. divlja jabuka. jabucic.

Za§t1ta. evet jaglike sadrii manje saponozida_ U ca~iei ga ima oko 20/0. raste po vlafnim mestima. JAGORCIXA . U saponozidu od P. elatior e I a e i 0 r . evet je slabijeg mir·isa.Ima 5-100/. . otficinalis na anason. dugackim.. lornljivim. veris . na bogatijirn nalazBtima dozvoliti delirnicnu eksploataciju svakih 3-5 godina.000). karotena. elatior na metilni salicilat.k i 5 eli n e a u P. Jos nije poznat tacan sastav jaglike. Pod utieajem enzima primverozidaze.Podzernni organi (Primulae rhizoma et radices) se vade u jesen. utoliko postaje manje lekovit. 361 Primula elatior je slicna. Sastav_ . Korenje je mrkozuto. a najviSe u listu (do 6"10) i evetu (do 4. Ukoliko je koren lo~ije susen i duze cuvan. Cvetove treba dobro i brzo osusiti. svezem korenu ·ima najviSe saponozida. U listu ·ima do 3 mg'/.. pra~nicima i tucku ih nema. U svim organima jaglike ima mnogo vitamina C (askorbinske kisetil1e). .. a primulavel'in daje primverozu i metilni estar meta-metoksi· salieilne kiseline.70. brzo operu u hladnoj vodi i ~to pre osu~ na suneu iii u zagrejanoj su~nici na 45-500. jer tada imaju najvise saponozida. kolicina se koleba u vrlo sirokim granieama u raznim vrstama i podvrstama jaglike i u razno doba gocline.Daje se u obli~u dekokta ill tecnog ekstrakta kao izvrstan ekspektorans umesto americke senege. slicnog ostalim saponozidnim drogarna. Berba. tankim korenjem svetJ. Po tpun 0 j e 0 bra s tao mnogobrojnim. ociste od zernlje.i Ijutog. sap 0 n 0 z ida.) racunano na suvu drogu. kao surnpor fut. do 10 em dugacak i do 5 em debeo. . a za druge u jesen ili pocetkom zime.i ka je kod nas poslednjih godina na mnogim rnestirna vrlo prorellena i ungtena.i ma p rim u I a . Zbog toga ju je potrebno zMtititi: na veoma proredenirn mestima ne dozvoliti vadenje podzernnih organa. Ove dYe saponozidne supstancije su vrlo slicne. Oni su prijatnog mirisa na med i sladunjavog ukusa. saponozida. a P. Droga. primverin se hidroIizuje na jedan molekul primveroze i na metilni estar para-metoksisali· cilne kiseline. . U evetu ima i flavorlOida. Treba brati e e 0 evet sa drskom (cum calycibus). zut pojas sudovnih snopiea i u sredini mala svetla srz bez skroba. manje u evetnoj drki.ije boje. Primulae folium.JACUX. Uk usa je neprijat'nog .Zbog preterane i nerazumne eksploatacije jagl. SveZ ·koren je bez mirisa. Upotreba_ . ali karakteristican miris: P.Rizorn je mrk. ali je veta. a na dnu cvetnog levka vicli se tarnno:lut krst. U zivom. Na poprecnom preseku rizoma lupom se vidi vrlo ~roka. a u P.sap 0 n 0 z ida. Hemoliticki indeks je visok (do 7. Iz Zivog rizoma P. list jaglike ima do 20. JAGORCBVlNA. a beracirna skrenuti pafnju da vrh rizoma s pupoljcima ostrim nozern odseku i vrate u zemlju. Droga ima slab. uzan. veris izolova· ni su heterozicli bez mirisa: p rim v e r i n (primverozid) i p rim u I a v er i n (primulaverozid). Za jedne vrste je najbolje vreme berbe pre i za vreme evetanja. Najbolje je izraditi lekove od svezeg korena iii iskopano korenje odmah su~iti u su~nici od 50' i posle toga drogu titrovati: odrediti hemoli1Jicki indeks i ostalo ~to se trafi za sve saponozidne droge. a u krunici. Primulae flos. veris je svetloZuto.. bela kora puna skroba (probati jodom).

Ima nekoli ko a lkaloida jos nedovoljno istraZenih. Sve vrste jagortevine i jaglike su u veeoj dozi otrovne. Rasle na suvim. veris: bijela bukvica. karnenL tim mes tima. Upo treblj ava se na dzernni deo bilj. lroja se gajj kao \ ultras. Li stovi su naizmen itni .Osim vee navedenih imena. piskaliea. Primula obeorriea. visoka 5-1 2 cm. J ARI C Ijutog ukusa. vrlo debeli. . Primula elatior ima jo~ i ova: krstata jaglika i lestegin. dugu lja sti . os lje· par. gola zeljasta biljka. prvi evit. obli. . Cve ta od m aja do sep tembra . jer ima neke zlezdovite dlake sa sadrlajem koji drazi. grm ul jica. - Crassulaceae Mala. Jedna vrsta. s uncanim. Cvetovi su . od njih poHce Jjut ukus ja· . jagortina. sotni . krstato jaglite. :2:EDNJAK Sedum acre L.k . jagotac. bez driike. JARIC. jaglica. sit ni. S tab lj ika je vrlo razgranata i po zemlji polegla gradeCi gust 6i1 im. sotna .ke u evetu (Sedi aeris herbal. j agudac. trajna.i u sa· ponozida.jeva . lestedaj. a P. sunake.luti i sakuplj en i u cvasti na vrhu stabljike. vesnaa. i2aZiva upalu koze. pramaliee. jagortevina . kunjavae.LECBNIl! BlUBM Cvet se daje umesto divizminog cveta iii zajedno s njim u lazi u sastav plucnih a. gajcin . kra tki. jer imil. Oslala narodna Imena. krstato jeglice. evieae. kl'stato iglice. galtina. petoprs.

o~· ·tri zednjak. - Ru taceae Trajna zeljasta biljka. Ima listove slicne jasenu. 120/0 ~ecera i organSlkih kisclina. tanina. JASJENICA. Na primer. obicno pred spavanje). a zaslac1en posle jela. poklopi i posle 1 sata oeedi <i pije (nezaslac1en caj pre. oko 30% sluzi Ii gume.. . Ostala narodna !mena: kopnez. hmelja i korena jasenka. visoka do 120 em. Sok i ekstrakL jarica imaju znatnu antiba kterij. JASENAK. ali najce~ce s drugim biljem poznatog i pouzdanog dejstva. Kad se bere.10--0. Daje se protiv he moroida i za lecenje upale i svraba anusa (5010 caj za pice i zapiranje).JASENAK.Sok i ziva biljka mogu izazvati upalu koze ako se upo· trebe spolja. Cela bilj· ka je svojstvenog mm· sa od prisutnog etarskog u1ja (0. osobito rutozida iii rutina. sakupljeni u uspravne krupne evasti. Upotrebljava se u narodnoj medkini za lecenje mno· gih bolesti. po 10 g maticnjaka. tako da se ne moze reci da Ii u tim sme~ama dolazi do izraiaja i delovanje ja· senka. JESENAK. JESENAK . kukuru~Cie. jasenak izaziva na kozi crvenilo. a ako se pije moze doci do povraeanja.s ku moe.2010 smole. oduzetosti i gu ~enj a. 1 supena ka~ika ove sme~e se po· JASENAK pari sa 200 g kljucale vode. ljuti zednjak. b ol. Zato se jaric sme upotrebljavati samo pod kontrolom lekara. 0.15010). Prisustvo znMne kolicin e rutozida obja~njava opravdanost upotrebe jarica za jace izlucivanje mokrace i 1eeenje vi50kog krvnog pritiska. JASENCE. a na osetljivirn osobama pliko· vel Zato ' treba biti opre· zan. RUSTEN Dictamnus albus L. VILINO CVECE. za umi· rivanje osobito protiv h i· sterije. Cvetovi su belicasti ·ili ruzicasto·1jubieasti. Opomemi! . Sadrfi vrlo mnogo flavonskih heterozida (oko 120/. 363 rica.). oko 100/. neurastenije i ner· voze upotrebljava se ova sme~a: 70 g odolje(la. sisaea. kopnice. Nije dovoljno ispitan. JASENCE..

- Salicaceae Vrlo lepo. Ima vrlo mnogo varij e teta jed i c a. zbog eega i jasika. MLADA ""TOLA znati. B . - Ranrunculaceae JediC raste po vlaznim i humoznim mestima plaoma Srednje Evrope. Gornja polovina stab1jike je gusto obrasla divnim cvetovima.iea koje imaju plavo-modar evet. j er je cela biljka vanredno otrovna. Trebalo bi zabraniti gajenje jediea po cvecnjacima i vrto· virna za ukras. 1 4 . treped pri najmanjem povetareu. ZUBORIKA. kitnjasta. Upo· trebljava se kora (Populi tremulae cortex) u kojoj . I lisee joj je vrlo glatko i nezno. Neki jedi6i nisu otrovni. do 30 m visoko drvo glatke. bojom eveta. Listovi su dla· nasti. ima divne mod r 0 p I a vee vet 0 v e os obi tog oblika 'koji lice na starinske slemove. Najvazniji meCiu njima i ujedno i najotrovniji i najlekovitiji je Aconitum napellus. graCiom. JEDIC ILl JADIC Aconitum napellus L.LI ST . Jedie je dugoveena zeljasta.BoeN I PUPOUAK. a naTocito prirodom alkaloida koje sadrze . Lekovite i orrovne su sarno one v . a na is tok do Sib ira i Himalaja.i ma salicilnih heterozida salikozida i populozida. duboko i kltnjasto de ljeni. A U PROLECE.KOREN. vrlo lepa biljka. 6 - B PUPOUA~~ 3 . zelenkasto-sivkaste kore. visoka 1-1.rste jed.5 m. sadrle neaktivan alkaloid at i z i n i ponegde slufe kao tonik. 5 .U JESEN: 1 . nazeba i re· umatizma u dozi od 2 do 5 g dnevno u obliku sto toplijeg eaja da se bolesnik preznoji. Salicaceae). TREPETUIKA. .STARA KRTOLA.364 LECENIE BILJI!M JASIKA. protiv grozniee. JANJA Populus trernula L. JAGNJEDA. MeCiusobno se razlikuju izgledom. de luju promv groznioe. Rasiren je na sever do Skandinavije. tako da ih je pokat kad tesko raspo· 2 A JEDIC. slieno drugim vrs tama is tog rod a (topole) i porodice (vrbe. kaslja itd. TREPTELIKA.

. . brasnjava i nije vlaknasta. jedra. kad se presece. Uk u s droge je najpre malo sladak.Vadi se krtola (Aconiti tuber). na jeziku se oseti g o li e a n j e. Ona je deblja i mesnatija. cesto je suplja i ima znatno manje alkaloida. ali presek brzo poerveni pod uti eajem oksidaza. .Jedh~ treba prvenstveno razmnoiavati na mestima gde raste najaklivnija divlja biljka: v I a zn i. pojacava se lucenje pljuvacke (dejslvo akonitina) . a mlada je puna. potpuno je bela. ·Berba.JBDIC ILl JADIC 365 Rorinnoiavanje. a debele 2-3 em. pol u 0 s vetI j e n j proplanci iznad 1. vece izbija stabljika. Iduceg leta ciklus se ponavlja. hum 0 z n i. Prema Briselskoj konvenciji sme se upotrebljavati samo mlada krtola. jer starija je lak ~a i rastresitija. Sveza krtola. s tara krtola pocinje venuti. smezuravati se i najzad izumre.i vodom pokvasi. dugacke su 5-10.Krtole su slicne maloj repi. Kad se krlolica popreko preseee . a manja je vezana na vecu kratkom dr~kom na gornjem delu. Slara krtola je na prelomu mrko-ervenkasta i suplja. Meslimicno se vide kolutovi belicastih oii ljaka od korenja.600 m. Kad biljka preeveta. socnij a i ima na vrhu pupoljak iz koga Ce se naredne godine razviti stabljika. CVAST. JEDIC : LIST . KRTOLE Izrada droge. vidi se spolja mrk prSlen (endoderma) a dalje unutra kara'kteristi6na z v e z d a s t a linija k a m b i j u m a. J edic ima dYe krtole. a zatim Ijut. pee k a n j e i utrnutost i najzad jezi k oteia. I7. .

Otrovnost akonilina je ogromna. iznemoglim starijim osobama i n::konvalescentirna. Krlole jediea mogu vaditi sarno strucni biljari. osobito decjih. U i·stu farmakodinamsku grupu spadaju i kukuta (Conium macuia/ul11 L. JELENAK. Zbog toga se mora biti veoma oprezan. preobj eda. slad (male) i ekstrakt i1 s lada. preobj ed. Akonitin je a n a I get i k.U farmaceutskoj industrtji se iz proklijalog i osuse· nog jecma spravlja bra ~ no velike hranljive i dijetetske vrednosti. 'g toga se daje bledim i slabunjavim. marijini ~o l· nicki. . nelekovite alkaloide. griz. Susiti ga odvojeno od ostalog bilja i sto pre ga prodati. ceo veljcek. Opomcna! . jer pojacava lueenje zlezda za varenje i dopooosi boljem i brzem iskoriseavanju unesene hrane. ilka. JELENJAK. Od zrna (Hordei fructus) spravljaju se razni dije· talni preparati: oljusten jecam. piena i hranljiva biljka. pesja smrt. mineralnih soli. modri klobuciC:. nalijep. Gaji se kao industr. JECAM Hordeum vulgare L. nalep. Jecmeni s!ad. MACJI JEZIK Scolopendrium vulgare Sm.Droge se upotreb lj avaju uglavnom za ekstrakciju akoni· tina. kupris. Listovi su u grupama. Diu· retik i adstringens u narodnoj medicini. . sadrzi oko ~OO/. Zb. vi· tamina A.366 LI!CI!NJI! BlUI!M Sastav. holina i vitamina C.i Gelsemillm semperllircl1s Aiton. klobucie. u spravni. protiv proliva i promuklosti. Sluz: oljusteno uno.Jedie je jedna od najotroWlij. pasje zelje. modri nalep. Dvadeset grama kuva se 3-4 sata u 200 g vode. belancevina. krupi~. omej lisj ak.ih bi'l jaka. vee I mg peroralno moze izazvat i smrt. f leni klobuk. vrajnica. tableta i sirupa protiv proliva. pa· sja smrt. JELENSKI JEZIK. JEZICAC. Upotreba. deci. .) . Ijutie. DiE. zelezni klobuk. krupica. Ulazi u sastav caja za leeenje rana. B. ostaV'i 10-15 minuta i procedi kroz platno. lz proklijalog jecma vadi se alkaloid hordenin lroj-i se u obHku soli (sulfata hordenina) daje u obllku injekcija. jedic. krupica i griz kuvanjem daju sluzastu kasicu koja vrlo blagotvorno deluje na organe za varenje. Ima tanina.Ima vi~e alkaloida. jer se lako vari. - Gramineae Jednogodgnja zeljasta biljka. do 50 em dugi. riga. - PoJypodiaceae Vrlo rasproslranjena paprat vlafnih mracnih ~uma i stena. amorfnl alkaloidi: pi k r 0 a k 0 nit i n ill ben z 0 i I a k 0 n i 11 i a k 0 n i n su proizvodi hidroLize akonitina kojih ima utoliko vge ukoliko je droga lo~ija. naLijen.ijska. lisjak. Os tali. od kojih je najvaznlji kristalni alkaloid a k 0 nil i n. dragoljub. \/Ucji cemer. preobjedna. 100/. jer su galenski preparati nepouzdani zbog nestalnosti sastava usled razlaganja akonitina u druge. sluz. visoka do 1 m. saharifikovanih ugljenih hidrata. enzima i drugih korisnih sastojaka. Narodna imena: volina. .

JOHA. . uskoro poerveni od nagradenog tanioskog crvenila. jacmica!k. jeia. jah. »karabojom« (ferosulfatom) ova kora siuzi za erno bojadisanje vune. Za vreme rata kora od jove je upotrebijavana i protiv grozniee kao zamena za korn cinhone (kinakora). . cim se oziedi. Druga narodna imena: eifa. CRNA lOVA. - Betulaceae Do 20 m visoko drvo. joSie. jecam viSeredae. 367 Ekslrak( i z jecmenog slada se jos iaklSe vari. joskovina. jesika. jovovina. bijelo f ito. JOVA. U narodnoj medicini se upotreb ljavaj u kora i list .k. erna josa. ozimae. CRNA JOVA. jeemi. jelsa . zbog cega kora. ima i emodina i malo masnog ulja.JOVA. jeja. jeemen. jecmak. lORA . s lieno hras tovoj kori. jeusa. jeeam ozimac. jacmen. jahovina. Spravija se u farmaceut- skoj industriji p oseboim nac inom. jea. jevia. erna joha. JOSIKA Alnus glutinosa Gealrtn. jalSa. ehla. Zb og veli kog sadriaj a tan ina jovova kora deluje kao jak adsbrimgens. Sa tzv. Narodna imcna: arpa. raste pored reka i potoka.. U koni ima do 200/ 0 mesovitog taoina u kome preoviaduje flobatanin.

cimeta. KAKAOVAC PRAVI.n o). 12-140/0 belancevine i drugih sastojaka.Slerculiaceae. Izraduje se mlevenjem prlenog i oljustenog semena. a kakaove paste mora biti najmanje 30'io (tj. Ako ·ih u pasti ima vise. K a k a 0 ve l ju s k e . kakaov prasak i mlevene kostice daju se protiv bronhijalne astme. Izraduju se i razne jevtin~je Cokolade i drugi prOlilzvodi s drodatkom arahisa. S adrzi n ajmanje 16'io mas la. M I e· c n a c o k 0 I a d a mora imati najmanje 12'io mlecnog praha i najmanje 25'io kakaoa. do 0.35 kofeina. ako 2'io tao rdna. najmanje 150. onda je ona pod prstima gruba i grudvicasta. dodavanjem alkalnih karbonata. U 5emenu ima 1-3'/' tebromina. 3-5% ka·ka. P r a 5 a k 0 d k a k a 0 a.k a (1-3 g dnev. jer je ona najskuplji i najbolji sastojak cokolade. dodatka m. a jos viSe fosfata (do 6'io). karanfilica. Teobromin je tip direktnih diureti.i diu ret i k. kostice (Testae cacao) sastoje se od krutih har· tij as tih delica kakaove boje. angine pektoris (Theobrominum natrium salicylicum) i raznih skleroza. sredstvo za u zi van j e p o 5 I a 5 tic a. tako da se ima tacna doza za jedan obrok. kao. slabog mirisa i pomalo sluzavog ukusa. Malo je otrovan i brzo se eliminise. 50-53 0/ 0 Ikakaova maJSla. na pri· mer. Nekad ovaj prasak granuliraju iii prodaju u tabletama odredenog oblika i velicine.J e k a u prasku i aromatika. C 0 k 0 I a d a i p r a s a ok 0 d co k 0 I a d e su smesa kakaove paste i secera sa iii be. KAKAOVO DRVO Upotreblj ava se prevrelo i isprieno seme tropskog gajenog drveta Th eobroma cacao L.. 5 tim u I a n 5. . Teobromin. Secera ne sme biti viSe od 68'10 (najcesce ga ima 40-60'io) . Upotreba.K KAKAO. Naj cesCi fal sifikat co kola de je dodavanJe manje kolicine kakaove rnase. jos cesce. ton i k (tonicna vina) . sto zavisi od zemlje i ukusa njenih potro· saca.. vanile.ovag orvenila. ali se svi oni u prometu moraju kao takvi taCno oznaciti. meda i dr. . KAKAO-BOB.Kakao je izvrsna h ran a. . Teobromin se proizvodi ekst· rakcijom iz kakaovih ljusa ka i I kostica . Kakaova p as ta normalno sadrii oko 20 / 0 kakaovih kostica. kakaovog masIa). Cesto se izraduje i postan »ras tvor· Ijivi prasak« pomocu vodene pare pod pritiskom iii.

MEZOKARP. F .STABAOCE.A KAKAO : A _ GRANA S LISCEM.OUUSTENO SEME: VIDE SE fEZGRA 1 KORENCIC ( I). 7 . 2 . C .SEMENI OMOTAC 3 CELlJE SA SLUZI.ENDOKARP. 3 . . D . .PLOD U KOME SE VIDE MNOGQBROINE SEMENKE.SEME TIP KALABACILO. 0. CE o 6 .CELlI!! SA SLUZI .SUDOVNI SNOPIC. F. IMA DRUZA SA KALClJUM-OKSALATOMJ 10 KOTILEDON. 3 .SEME TIp FERISTERO C . E I E~ .KuRENCIC.Ml. G _ PRESEK KROZ ENDOKARP: I . 4 . CVECEM I JEDNIM OBESENIM PLODOM B .UZOUZ I POPREKO PRESECENO SEME: 1 .POPREC· Nl PRESEK KROZ KAKAOVO SEME: 1 .OSTATAK MEZOKARPA.SEME TIP CRIOLLO . 5 _ SLOJ CELIIA ODEBUANIH U OBLIKU POTKOVI. 2 .ADO DRVO OBRASLO PLODOVIMA.NII OMOTAC. B" .ENDOSPERM .SEMENI OMOTAC . 2 ..NEOUUSTENO SEME. 4 .UNUTRA.MICERLIHOVO TELASCE. I D. C .V1JUGAVI KOTILEDONI.

tonik i erneliens. g/Oli Ii po obodu celL Cvetovi su sitni. ~anim . beli. Najveci dec kakaoa u svetu potro~i se za izradu ~oko lade. Listovi su uski. svecica. Mnogim lekovima neprijatnog miorisa i ukusa dodaju kakaov prasak jlli ih oblazu ~okoladom (razni drazej i) . U slu~ajevima ka~ lj a. masti i slicnih galenskih oblika za uvlacenje u otvore tela. rede i plod.Oleaceae Sib visok clo 4 m. upotrebljavaju se kao opora i gorka droga u narodnoj mecliein~ za l~enje 'koznih bolesti. jer se topi na ~ove~joj temperaturJ i ne drafi sluzokofu. Ove Ijuske dodaju raznim me~anim ~ajevi m a za popravljanje ukusa. U mnogim zemljama pije se . raznih vrsta bra~na za decu j bolesnike i slicnih hranljivih sred· stava. elipti~ni. katara i drugih oboljenja organa za disanje daju se pilule izradene s kakaovim maslom. proliva i plikova u ustima . sun· KALINA U CVETU 1 SA ({.kakaov ~aj. ·i sakupljeni u vr~ne evas ti. KALINA Ligustrum vulgare L. bronhltisa. Raste po toplim. Plod je okrugla.RE LIM PLODOVIMA stranama. jer deluju kao blago sredstvo. pra ~ka od cokoJade. . globula.370 LECENJE BIUEM Kakaovo maslo sluZi kao najbolja baza za izradu raznih s upozitorija. na kratklm dr~kama. mirisni. suvim. erna i sjajna bobica. List i kora. Spravlja se kao i lekovi od drugih taninskih droga. (ljuske).

Brzo vetri. kalinica. Stablo je uspravno. pasji samba!k. koje raste u tropskoj Aziji i Au· straliji. ponekad ruZicas·ti i vise. zelenika. siba. pasjakovina. zimolez. zinlaslika. Sterilni rastvor kamfora (2S or. visoka 40--80 em. bisemi cvijet. kamforovo drvo) iii sintetski od pinena (borcvo. biser. zimozelen. To su kristalni komadi ·svojstvenog mirisa. kozjak. Kamfor je vrlo popularan lek ·koji se upotrebljava najviSe u obliku kamfor·spiritusa. Arg. KANDILKA Aquilegia vulgaris L. sveza i osusena bilJka i sok iseeden iz sveze biljke (Aquilegiae semen. Upotrebljava se seme. kozje gro!(!e. kozjaoica. razgra· nato. KAl\!FOR . od koga potifu lekovitost i otrovnost kan· . ljubi~asti ili beli. golo. zimolozina. bijeli jorgovan. lfi· serovo drvo. KANDlLKA 371 Narodnn Imena: bijeli jergovan. zimolist. Cvetovi su vrlo lepi. U eeOOij bUjci irna cijanogenelskog heterozida. lek koji drafi i jaCa rad centralnog nervnog sistema i <5rea (sli~no kafi i caju). Cveta od m'a ja d o jula. svib. meokovac. . kamfor· njak. pasja leska.KAMALA. obraslo mekim dlakama. sibovina. KAMFOR Kamfor je cvrsti dec etarskog ulja dobijenog iz drveta Cinnamomum camphora Nees et Eberm. mrle~a. pas·leskovina. Sadrli floroglucinolske derivate. U zubarstvu se upotrebljava protiv rubobolje. . neprika. livadama i kamenjaru. - Ranuneulaeeae Trajna zeljasta biljka. Deluje kao dobar lek protiv erev· nih parazita. KAMALA Crvenomrk prasak koji se sastoji od zlezda i dlaka biljke Mallotus philippinensis Mill!. herba et succus). Donjm listovi su na duga~kim drskama i visestruko deljcni. Raste po sumama. kamforovog ulja i raznih galenskih preparata spolja kao antisepti·k i za drazenje koze..Euphorbiaeeae. erna boba. piskovina. jer sarna kamala deluje laksantno. pa se mora her· meticki zapakovati i cuvati na hladnom mestu. terpentinsko ulje).ni) u neutralnom masnom ulju donedavna je davan kao analeptik. zimzelen. kamfor.Lauraeeae (japanski kanfor. Posle davanja kamale nije potrebno uzimati sredstva za ~iS· eenje.

5%. v.stih listica kruniee i oko 50 pYas· n~ka sraslih u 3 snopica iznad kojib se dize trostruk tueak tamnocrvene boje.2'10 etarskog ulja. orlicek. Berba. naspramni.Raste svuda.8 em siroki. visoka 30-100 em. a na vrhovima kitnjaste evasti sa zuti m evetovima. opekotina. kampavka. goli. Etarsko ulje miri§e na crnogoricna ulja. to su zlezde 5 uljem.Ima 9-11'/0 mesovitog . cin. sa!ltojli se od kadinena i drug'h seskviterpena. Cela biljika je otrovna. sadrli 0. hrlica. uglastu. .ja. a dan as sarno u narodnoj medidni za lecenje fuei.itamina C (oko 30 mg'l/o) i 'lTagove alkaloida.Bere se gornja polovina biljke u evetu (HYperici herbal. Rasprostranjenost. kver· citrozida i drugih od kojih potice zuta boja). tamnozutih. . Lis tic i su 1-3 em dugaeki. po obodu nes10 zupea· KANDILKA . ervenu boju hiperi. kokotieek. GOSPIN. BOGORODICNA TRAVA. holina. oporog. Droga je svoJstvenog mirisa. skorbuta. karakteristicno tackasti. a najviSe seme. a najviSe po napustenim njivama. zvonce. rutozida. Upotreba. pet koso jajastih. svetlozelene boje. smole. popina ikapica. KANTARION. antocijana. Sastav.4-0. kome i druge bolesti. Narodna Imena: asibaear.t ani n a u kome preovladuje kate· hinski. nagorkog i aromaticnog uk usa. razgranatu stabljiku. :tUTA KANTARIJA.1-0. bez drske. karotena i flavonoidnih heterozida (hiperozida oko 0. grli· cek.\ TRAVA Hypericum perforatum L.Ranije je kandilka upatrebljavana u naucnoj. srednja rosapast. hemoroida. srmenik. za znojenje.Kantarion se odvaj'kada u narodu ceni i mnogo upotreb· ljava spolja protiv posekotina. . oko 0. U semenu ima mas· nog Uil. za zarascivanje rana i . zveckavac.372 LECBNTI! BlUBM dilke. sa pet listica easice. . kan· dilijca. Zbog toga se ne preporueuje upotreba kandilke za leeenje. estara izovalerijanske kiseLine i malo azulena. pakujac. . zbog cega prema svetlosti izgledaju kao da su i z bus en i (perforatum). jace izlueivanje mokrace. trolistJnjak. duguljasto-jajasti. U svezoj biljci ima oko 16C mg'lo vitamina C. Ima vrlo evrstu. Cveta od maja do septembra. Hypericaceae Kantarion je dugovecna zeljasta i korovska biljka.

:luta metlica. greotaljka.i da vino ispari. Najvge se karanfilica potrosi kao vrlo aromatJCan za· . l!potreblja. »Fitoncide«). gume. smiealjka. ruti kantarion .. gospin evet. KARANPlLIC . . zvekae. Fenolska jedin jenja koja se nalaze u kantarionu imaju izraienu antibakterijsku moe (vid .. 'kantarijon. marina ruCica. bljuzgavae. poklopi i drli 2 sata na vodenoj pari. 2. posekotine. ivanova trava. !eluca. Sadde ogromnu kohbnu. voska ~ oko 3'/. veterinu i kozmetologiju. KLINCAC Eugenia caryophyllata Thrunb. tantur. Narodna hnena. 10--13°/.. KARAMFIU. Oba ova ulja se koriste na taj nacin sto se njima maiu rane. vaju se evetni pupoljci (Caryophy/li flos). proliva itd. zvoncae. KLINCIC. KARANFIL.. VRTNI Bas tenski iii vrtni karanfil (Dianthus caryophy/lus L. :lucernea. GAROFAN. KARANFILIC. bogorodicina ruka. zasekn iea. »Kontarionov zejtin. a iznutra protiv bolova jetre. Kancarionove ulje (po Francuskoj farmakopeji): 100 g eveta stavi se u teglu. KARAMFIL.lC. vekovni narodni lek za Ijude i domace Zivotinje. opekotine i druge ozlede iii se tim uljem natopi gaza ili cisto platno pa se ozledeno mesto oblozi. 14 do 24% etarskog uLja. krvavae. tanina. Iseedi se i proeedi da bude bistro. poslednjih godina je u~ao i u naucnu medicinu. vraiji beg. prelije jednim litrom najboljeg ulja (po mogucstvu od Iwkuruznih klica) .ARANPIL. KARANFIC.U Botanickom recniku navedena su ova narodna imena: bljuzga . KLINCIC. - Myrtaceae Tropsko drva s moluckih i jui:nih FiHpinskih ostrva . gospino zelje. Tinktura i ekstrakc od kantJamiona spravlj aju se po propisima farma· kopeje. laeeae) i mnoge divlje vrste karanhla kori6te se u narodnoj medicini za Iecenje srcanih mana i za znojenje: spravlja se i pije topao caj (5 g eveta na 200 g kljuc3!le vode). gorcan . izda· tljivica. ivanjciea. antocijana i vrlo malo etar· skog ulj a. pljuskaviea. 373 kao antiseptik. pa se ddi na vodenoj par.Caryophyl. KARAMFIL. smole. Etarsko ulJe cd kantariona deluje protiv erevnih parazita. KARAVIUE. . vaniH-na. Kantarionovo ulje s belim vinom: 500 g eveta i iseckanog lista sveze uzabranog potopi se u litar najboljeg ulja (od klica) i pola litra belog vina. kariofilina. smaknez.sekliva treva. 1. Dejstvo droge je mnogostruko zbog slo!enog hemijskog sastava. z&. trava od izdati. trava od poseka. gorae. Narod drogu stavi u ulj e i drli na suneu 30-40 dana da ~ to jace poerveni. U evetu ima saponozida.

otpor· niju vrstu kafe. Misli se da je oko XIV veka prenese na u Arabiju.000 m) od one iz nizija. U desetoj godin'i drvo moze dati 1-2 kg kafe godisnje. pasta i pilula za negu mba i u & ta. da· kle. Stimulans . a mms karanfilieevog ulja je vrlo postojan. aromatik i ekscitans za varenje.kao analgetik i kaustik. KARDAMOM Elettaria cardamomum Whi. KARANFILIC SA POPRECNIM PRESEKOM I UZDU2NlM tin velike antiseptitne moei. KAFA Seme dobijeno od raznih Vl"Sta Coffea: CQffea arabica L. Kad je 1868. Poreklo. dakle. Gajenje. Jaok i postojan kOI'igens. maJo :dm· zeleno drvo.374 I.ma veliku moe maskiranja drugih mi· risa. Kafa traZi duboku.ktura i sl. : i .. C. u zemljama oko juznog dela Crvenog mora. nego iz juine Etiopije. stomahik.Danas je Brazil glavni proizvodac kafe. Berba. C. Bolja je kafa s brda i s planina (600-2.Prvu berbu kafa daje tek posle tri do pet godina. U svojoj postojbini. Karanfili6i i ulje sluie za izradu raznih aromaticnih voda. U njemu ima 2-8% etarskog ulja. Cejlonu i drugim zemljama oko Indij skog okeana. jedna paraz·ittska gljivica. dovoljno vlaznu zemlju. Dobar je antis eptik zbog velike kolicine eu· genola. tada najveeih trgovaca u svetu. robusta Linden ~ drugih iz porodice Rubiaceae. . Jer su je Evropljani upoznali preko Airapa.. tin. jer ulje . . He· mileia vastatri. dugotrajan i snaiaD. arabica. god. . ostavi se da plod sazri i da se ljuska . Ulazi u sastav raznih lekova za ieludac i kao sredstvo za jacanje apetita. gde raste divlje. isti s lueaj kao i sa cajem. a u Aziji od 25 0 seveme do 100 juine ~kine. unistila sve kulture arapske kafe na Javi. Stotine miliona ljudi koriste kardamom kao omiljen zacin svojstve· nog prijatnog mirisa i ukusa. arabica ne potJiCe liz Arabije. Kafa je na· zvana araops kom. ali njen ukus nije tako prijatan kao u C. za proiZVQdnju etaTslrog ulj a i u indu· 5triji likera i parfema.>:. Ulje se u izvesnim prilikarna upotrebljava za dezinfekciju r uku. Gaji se u svim trapskim zemljama: u Americi od 28 0 seveme do 30 0 jufue §trine.te et Maton - Zingiberaceae Tropska biljka od koje se koristi seme.C.ECBNJE BIUBM . u zubar· stvu sluii . Ulazi u sastav mnogih voda. Do druge p olovine XIX veka gajila se sarno Coffea arabica. visoko oko 5 m. proizvodaci su poceli traZiti drugu. laku. liberica Hiem. U tom pogledu se pokazala kao najizdrzljivija Cottea !ibe· rica.

Zrno je ovalno. ana} vise kao osveZavajuCi napitak. sivkasto-zu6kasto. starosti. kad su teska. homogenosti i sl. ali ce zato aroma postati veoma prijatna posle pnenja. pipidina i drugih proizvoda nastalih pnenjern kafe.Kafa se ceni po mirisu. sreani analeptik.7 do 1. . a u brazdi da imaju ostatak od »srebrnog seme . na resetima odvoje zma po krupnoci i sortiraju po kvalitetu. Kvasac je posebnog. oljus te.Nepdena kafa ima 0. laka. a s druge ispupeeno.8% kofe~na. . sa rena i sl. s jedne strane raYno. Na pljosnato j s trani pruZa se uzdulna brazda u kojoj se krije ostatak karakteristienog »srebrnog semenog omotaea • . Sastav. da jasno z von e. Droga. Nepnena. oblika i boje. Zrno je vrlo tvrdo i r 0 Z a s to. . Kvasac vrlo brzo izaziva . naroeito na njegove julne pokrajine. U drugim krajevima. KVASAC Saccharomyces cerevisiae Meyen - Saccharomycetaceae Kvasac je meka. sjajna.k ome ima acetona. vlalna.nog omotaea«. protiv proliva i raznrh trovanja. Pri tome se proizvodi isparljivo. 8-120/0 vlage. 7-14 mm duo gaoko. suva i tv r d a u toj meri da se zubima tesko lome. zelena kafa je bez mirisa i gorkog u k usa. drobna masa sivo-smed:e boje. prijatnog. karamelizu· ju se seceri. naborana. ali neosusen plod. Glavne izvozne luke su Rio Santos. Obmnu kafu suse na suncu iii u zagrejanim susnicama. Zrna ne smeju biT! plesniva. izveju. sircetne kiseline. Stara kafa se viSe ceni od nove. Proizvodnja. posle dYe godine letanja ista ta kafa Sf-ME KAFE _ UVECAN POPRECAN PRESEK bire teska svega oko 600 g. . u trijeru oeiste. furana. eistoci. mrko. rukom se bere zreo. Jedar litar nove kafe tezack je 01<:0 700 g.KVASAC 375 osusi.Zrelo seme (Coffeae se· men). razlozi se slo'lena tanozidno kofeinsko jedinjenje sa hlorogenskom kisel~nom. pa se onda drvo trese. Ne lepi se za prste. ukusu. gola. Dejstvo i upotreba. 10-11% mas t i. Za kafu se kale da je dobra kad su joj zrna podjednake veliCine. Od kolieine i kvaliteta kofeina zavise vrednost. ispari voda.Dve tn. tesko. u . ni'kako gorkog iii ki5elog uk usa i S v 0 j s tv e n 0 g m i r i s a.Kafa je tipiena kofeinska droga: nadrazu:je cen· tralni nervni sis tern. v rio a rom a tie n 0 i veoma cenjeno u I j e nazvano k 0 f e i n. Lako se moze razmutiti u vodi i talog mora biti pokretljiv (mineralne primese su teske) . kad se baoe na gomilu. Pnenjem se izgubi nesto rna'lo slobodnog kofeina. 5-70/0 secera. .·cine svets'ke proizvodnje kafe dolazi na Bra· zil... Prtenjem (torefakcijom) donekle se menja sastav kafe. 1iurfurilnog alkohola. finoca i aroma pnene kafe. da su glatka. do 400/0 celuloze . furfurala. zelenkasto iii nasmede. nagrizena. Ocenjlvanje kvallteta.

Kvasac je vrlo vai. Mora se /: u vat i od svetJosti i va7Jduha na hladnom i suvom mestu pod staklenim zvonom i dobro zamotan u nepromociv papir. . jer kvasac sadrZi raznih enzima koji mogu u-sIed fermentacije u pilulama izazvati najrazlicitije promene.376 LECI!NJ1! BIUl!M vrenje ~ecernih ras tvora.i malo yitarnma A. Sastoji se iz sFtnih. To je farmakognOZlijski jedna od najvafuijih droga najslozenijeg sastava i vanredno velike biohemijske. ali: fiU je moe vrenja manja i sporija od svezeg kvasca. Naden je i tripeptid gluta'lion. maltaza. zbog ~ega je sladak kao i druge gljive u 'k ojima je. Sastav. kvarenje i raspadanje pilula. moze se o/:uvati godinu dana. u pepelu kvasca ima je 52-55%. 8-10 mikrona ~rokih i 8-12 mikrona duga/:k. . dobijen takode od sVeZeg. pomalo jajastih celija. Kvasac je gIavna industrijska sirovina za ekstrakciju ergosteroIa. 3. proteina. poglavlje 0 vitaminima). dekstrinaza. . preventivne i kurativne vamos'li. K 0 z i m a z a (koenzim zimaze) i k 0 'k arb 0 k 5 i I a z a (koenzim karboksilaze) igraju glavnu ulogu u a1lkoholnom vrenju. Za izradu pilula sme se upotrebljavati sarno k vas a c s t e r iii z 0van dva sata na 103-1050 C (Faex sterilisata. arnilaza. koja sa karbosHazom ucestvuje u alkoholnom vrenjul i dr. En z i m i. nukleozidaza. . DiE (v. 2. . lipaza. jer se njegovim zrueenjem ultravioletnim zracima dohlja kalciferol (wtamilll D2 ) (vid. Feax inactivata).i:d. vitamine i raienu gJavnicu). 6. U suvom kvascu ima oko 5()O/. Kad je dobro za~ticen od vI age. Pro ti d i. G lie i d i.Kvasac je najbo/ji izvor grupe vitamina B. 1. 5.an izvor n u k 1e ins k e k is eli n e. 1ma i estara heksoza 5 fosfomom ki· · selinom. glavna glicidna rezervna hrana polisaharid glikogen. jednoeelijskih gljivica koje se na mikroskopu vide u obliku podjednako velikih.Osim glicerida palmitinske 1 stearinske kiseIine. loptastih. Sadrl. 4. osobito B. Oni su lokaLizovani u eelijskom jezgru kva~/:e. Lip i d i. pmka od slatkog korena i drugih indiferen tnm pra§kova. vii ami n a i pro v Jt ami n a.Kvasac -sadrZi znatnu koli~inu veoma vainih belan~e· vina. pro· teaza. . gl~kogenaza. Vi tam i n i. 1 i P ida i g 1 i c ida.ih. vih gIjiwca. U kvascu ima i drughlJ proteina: zimokazeina (fosforprotein) i cerevizina {sadrii lizina i triptofana). takode. u neosapunjivom delu masne matel'ije kvasca nadena je znama koli~ina slero/a (oko 1%). Te veoma vame beIan~evine su mikromolekularna jedinjenja proteina i nukIeinskih kiseHna. Najvafuiji je e 'r g os t e r 0 I. pro tid a. neki proizvoda~i pretbodno daju laktoze.Kvasac je ~itav arsenal vrlo raznolikih i veoma vainih lekovitih sastojaka: en z i m a. Rede se upotrebIjava s u v i kvasac u praslcu (Faex siccata). zimaza (alkoholaza. okrugllil. Suv kvasac ostavlja 810% pepela. U svezem kvascu ima 70-750 / 0 vlage. n u k 1e 0 prole ide. i B2 .Kvasac je vrlo hranljiv ne sarno zbog prisustva tako vainih protJda nego i zbog sadrlaja ve1ioke koli~ine g I i k 0 g e n a (do 40'/0). ali susenjem u tankom sIoju u vakuumu ispod 40°C. C.Kvasac ima veoma veHk broj vainih enzima razne aktivnosti: invertin. . Da bi olak~li i ubrzali s~enje svezeg kvasca. Mineralne materije kvasca tkara'Meri~e prisustvo vrlo velike koli~ine fosforne kiscline. koji nemaju terapijski zna/:aj.

Kela je dvogod. Ima slabo laksll!Iltno dejstvo.Glavni lekoviti sastojak je k e loj n. Po~to je seme sitno.20-1'10. Jzgled droge_ .Najbolji prinosi dobtjaju se na plodnoj zemlji. pivarski kvasae.k a sirovina za ekstrakciju kiselina. azotnim i kalijumovim l1ubrivom. kvasnica. go. .000 kg ploda.8-1. Extraeturn Faeeis. zelenkasto-ml'k. Merikarp je plan-konveksan.20"10. . 5 primamih rebara su :luckasti.Prinos sa hektara je 600-1. Daje se po 2 do 3 ka~ike . pre setve sc pome~a 5-6 kg sa 30 kg granulovanog superfosfata. Gajenje I berba_ . zbog ~ega se ostaoi od destilaeije i ekstrakcije eene kao izvI'sna sto~na hrana. na vrhu nose piramida:lan stilopod. podseca na mrkvu. . Kvasac je vaZan izvor proteina i Slufi za val1enje nukleinske kiseline i ergosterola. Upotrebljava se za suzbijanje dermatoza. Pilule izral1ene s kvascem vrlo se lako raspadaju u erevima. kva~ KELA Ammi visnaga L. a U stabljikama i 'korenju sasvim malo. Biljoka je visoka I do 1.5 m i svojim izgledom.2 mm ~iroki i 0. slufi kao najbolja masa za izradu pilula. Na Zapadu se sve vge upotrebljava zraceni kvasae. oko 0. dnevno do 75 grama razmucen u viSnjevom ill malinovom soku_ Narodna imena: zestin kvasac. Prolecna setva je bolja. ali nejednako. Zbog toga se sme uzimati samo po upu ts tvima lekara. ·kvas. pivski kvasac. Kelina ima i. pogotovu ako se uz to dubri fosfoI1Ilim. u drugim delovima biljke: u Hstovima 0.1%). Seje se u jesen na dubinu 1. Kvasac iroa op~ti biolo~ki zna~aj. a u novije vreme se sve vi~e gaji za proizvodnju ploda koji sluzi kao industrij's.0 mm debeli. .100/0.5-2 em ·n a rastojanju 60-70 em red cd reda. preliv. kvasna gljivica.~nja Umbelliferae zeljasta biijka koja kao korov raSlte u zemljama oko isto~nog dela Sredozemnog mora. osobito svojirn vgestruko i sitno deljenim listovima i krupnim belim evastima.Kvasac je jedno od najboljih sredstava za s u z b i jan j e a v ita min 0 z a. i to izjutra po tihom vremenu i resi da se ~to vi~e izbegne opadanje plodova na 7emlju.5 mm dugacki. Sazrevanje je septembra i oktobra. u Wtovima 0. furunkuloze. i u ovom ima mnogo masnog ulja (oko 180J0) i belan~evina (12"/0). olova kvasovka. 'Povl~enu temperaturu i druge ozbiljnije znake trovanja. a <I sekundarna mrka. oko 10/0. Uzet u veeoj kolieni kvasac je ~kodljav i moze izazvati povracanje. gladak. Visnagin je kelinu (0. zbog ~ega u drogi uvek ima zrelih i zelenih plodova. Kao oj u plodovima drugib ~titarica. ali se seme mora 1-2 meseca stratifikovati. kao i sam Iwasac ako je steriHzovan.81. Sastav. Berba se mora vr~iti kad pm ~titovi sazru.377 Upotreba. 0. sJi(~an .Zreli izvijeni plodovi svega 2-2.k vasca dnevno 'Posle jela.90-1. cev okrek.

Stabljika je razgranata. Kim procveta vet u aprilu. jer je ona eista. Severozapadna Evrapa. vlaZnih i I kiOOvitih zemalja severozapadne Evrope. Na hektar treba oko 10 kg -semena.378 Ll!CI!N11! BILJl!M Upotreba. . anason i druge mirrsne biIJke boljeg su kvaliteta od onih iz hladnih. Gajenje kima u mnogim zemljama je vafua pl1ivredna grana. KIM Carum carvi L. morae.) ima slieno uejstvo: spazmoliticno i vazodilatatorno. na~ kim. . ali draga poHCe sarno od gajene bilj'ke.500 kg. Kim trazi humoznu ilovacu zakJonjenu od vetra.( 40 cm. visoka 50--90 cm. eel a hiljka je mirFsna.Kelin se daje peroralno (ikroz usta) u tabletama za leanje s tenokardije i bronhijalne aslme. - Umbelliferae Kim je dvogodi~nja biljka. Novijim proueavanjima ~e utvn1eno da plod mrkve (Daucus carola L. Raste kao korov -svuda po livadama. naroeito Holandija i zemlje Skandinavije imaju hiljade hektara pod kimom. Listovi su Ilekoliko puta perasto izdeljeni. Kim treba gajiti kod nas vee i zbog toga ~to ga uvozimo. tmurnih. Seje se u martu i aprilu iii u junu na rastojanju 40 . S obzirom na bolju zernlju i yeti broj suneanih dana. najvi~ po KlM PLOD STiTARICA planinskim. maglovitih. selekcionisana i boljeg kvaliteta. Mi imamo sve uslQve za proiz· vodnju najboljcg kima. a rodi oko 1. prvi medu ~titono~ama . a pradaja je uvek obezbedena.

i ma malo dihidrokarvona. i kim je k arm ina t i v.KUKUTA. n 1 n a. Vecina farmakopeja traZi da u1je mora imaH ni manje od 50'10 n1 vise od 65 volumnih procenata 'karvona. secera. a narocito z a c i n. Za Iikere i sapune upotreb· ljavaju se karvon i ulje iz koga je odstranjen karvon . Naj"iSe ulja potrosi industrija likera. .k eton k a r von (53-65"10) i terpen lim 0n en (oko 30'10).Kao i ostali plodovi stitarica. Zaostale uljane poga~e upotrebljavaju se za ishrallu stoke.KUMIN. Daje se i kao eupeptik. bezbojna iii slabo ruckasta tecnost iz. zatim . Kim je uglavnom doma· ci i narodni lek. smole. pela ostaje oko 7. A B . bel a n ~ e v i n e. Ima j~s i mas no g u I j a (8-20"10). ANGELlKA. sluzi. C .KORlJANDAR. jer sadl-ze mnogo protida. E . Upotreba. Etarsko ulje se dobija destilacijom pomocu vodene pare iz sveze poz. koji se svakodnevno tro§i u znat· nim kolicinama u svim jelima. Severne i Srednje Evrope. celuloze. D . ViSe se upotrebljava u veterinskoj medicini. . hlebu i picima u zemljama Zapadne. Glavni sastojci ulja su . razitog mirisa na karvon i aromati~nog ukusa. Uzima se oko 1 gram samlevenih plodova kima dva puta dnevno posle . oko 2eN. boje i kalcijum-oksalata. F . najviSe 9"10.k i galaktagog u c>l>liku caja.Glavni sastojak . kobasicarskim praizvodima. Etarsko ulje od kima je bistra.MORAe. Pe. diureti. voska. digestiv. Aqua carmirzativae.kima je eta r s k 0 u I j e (3-7"10). 4 2 5 6 Q • D SHl!MA POPREONIH PRl!SEKA VA2NIJIH TlPOVA PLODOVA STITA'RICA.'ela protiv gasova i nadimanja.5"10. karveola i dihidrokar· veola. Spiritus Carvi m dr.KIM. U vellkoj dozi etarsko ulje deluje ot· rovno. do 8"10 t a.KIM 379 Sastav. njevenih i zdrobljenih plodova. .

kimijen. Zimi se njim Ijudi greju. kmin. Treba ga poparili kljucalom vodom. Dejstvo caja tie uglavnom deIovanje kofeina i tanina. poljski 'mm (Or. a pogotovu gvotltevite vode daju caj neprijat· nog ukusa. karun. . a njihovo prisustvo popravlj a kvalitet infuza. Uzivanje caja u svetu razviJo se uporedo s razvojem industrijske proizvodnje ~ecera iz ~eceme repe u umerenim predelima. dobrodo~ao u sIucajevima trovanja aIkaloidima i te· skim metaJima. moraoom. SAMO JE UMERENA UPOTREBA CAJA DOBRA Umereno i razumno upotrebIjen. slab diuretik itd. nadrafuje i jaca . jer ga mi uvozimo.felin). krccne. mirodijom i drugim drogama mahom prijatinog mirisa i uk usa. nanom. pitomi kim. a za vreme nepodno~ljivih Ietnjih rega hladnim Cajem gase zed i osveZavaju se. Kod nas je u potreba kima neznatna. To je danas najv1~e upotrebljavana kofeinska (puninska) <!roga. Kim su poznavali i upotrebljavali arapski lekari. KAKO TREBA SPREMITI CAJ PA DA BUDE PRIJATAN NAPITAK? Kvalitet infuza (caja) zavisi i od vode. ali se kuvanjem gube gasovi rastvoreni u vodi. s jedne slrane. a to je ~teta. smesta poklopiti i posIe 5. Zato se pri izradi caja voda naglo zagreje da bi ~ to brle prokljucaIa i time ~to manj e gasova izgubila. Najukusniji caj se dobija s me· kim vodama. kamilicom.Theaceae Stotine miliona Jjudi uzivaju u pijenju Caja. To ndkako ne Ciniti. jel'. . Tvrde. Na~i planinci treba da gaje kim. divlji kumin. teIo i duh« da moze podneti veM. pre svega sa anisom. kao slimuIans. caj izaziva vrIo ugodno raspoIozenje. Narodna irnena: bela cemena. KINE SKI ILl RUSKI CAJ Thea sinensis L. Daje se i IkilO tonik.10 minuta pili. komin. osobito u ·i sto6nim i ju~nirn krajevima.k nap or (dejstvo kofeina). koprov. dakIe. Caj je protuotrov. 'mmelj. Dobro nacinjen infuz (»caj «) je vrlo prijatan napitak koji osvezava. podstice na rad. kimin. protiN izvesnih zeIudacnih oboJjenja. a uz to sadriJi tan ina koji vezuj e i talozi alkaloide i te~ke meta1e u obIiiku nerastvor· Ijivog. ndkodIjivog jedinjenja. povoljno uliee zbog ikofeina. Takve vode potre bno je prethodno prokuva ti. odakle je verovamo u XIII veku uveden u Evropu. Caj se ne sme kUllali.380 LECBNJ1! BlUBM Cesto se daje zajedno sa drugirn drogama koje deluju kao stomahika i karminamva. kuminak. Pogotovu u otvorenom Ioncu.

osobito ako je zamOtI' nastao od intenzivnog urnnog na· prezanja. Engleskoj . intelektualni rad je Ia:ksi i uspesniji. slabljenje ltd. B . jer je ko· fein glavni sastojak caja koj4 draii ove centre. Time se objasnjava i poveeanje moti ueenja. KRVNE SUDOVE I CENT AR ZA DISANJE Dejstvo Caja je utoliko jace ukol1ko Caj irna vHe kofeina. dosadne zatvore.KINESKI lU RUSKI CAl 381 HRONICNO TROVANJE CAJEM TEIZAM - U velikoj dozi caj je otrovan kao i 'kafa. uopste. nefermentisani caj izgleda da je ma~je otrovan. . CAJ DELUJE NA MOZAK. Caj suzbioja [ smanjuje zamor i sanjivost.POPRECNI PRESEK KROZ GLAWll NERV. caj je manje opasan od kafe. kofein ga na· draiuje.CEO LIST U PRIRODNOJ VEL/ClNI. soferima i drugim osobama Caj pomaie. pamcenja i razume· vanja i. C . severnoj Africi oj drugde. To su sluCajevi hroniCnog tei:mna. javlja se balji rad miSica i refleksi su bdi i potpuniji. Na osladenom caju Rusi. dok allkohol deluje depresivno na centralni nervni sistem. guo bljenje apetita. jer ih bodri i krepi. te~ko varenje. a drugi riarodi piju jak caj . U nas je obicaj da se posle uzimanja veCih kolicina alkohdlnih pica pije jaka kafa. ManclZurci. tj. eovek postaje lucidniji. D . Ipak. Zeleni.TRN NA OBODU USTA. a kasruje se is· postavilo da je ree 0 jednom istom a!lka10idu u 'kafi i caju) draZi korn veli· kog mozga.DLAKE 200 PUTA UVECANE SportisNma. avijaticarima. Caj svojim kofeinom (ranije se kofein nazivao teinom. Preteranirn i dutim svak~ dnevnim uZivanjem caj izaziva nesanicu. ra~ireni oso· bite u Kini. SRCE. Korejoi i Japanci gaje kombuhu. jer kofein deluje suprotno alkoholu . zbog cega osoba 'Iak~e shvata i b):'Ze povezuje misli. UST KINESKOG CAJA: A . radnicima.

rotina. malo teo b r 0min a. OD CEGA POTICE LEKOVITOST CAJA? Ma. Caj irna 1-5% k 0 f e ina (teina. pepeo je zelen od man g a n a. upale sluzruice i 'koze. zdravstvena staruica i druge zdravstvene ustanove moraju imaJti. moraju ±mati znatne zalihe dobra zapakovanog prvoklasnog caja. U pepelu 's e ne smeju naci teski metali (ve~tacki ate· zavan Hi bojadisan caj). A dalje od puteva pije se ~to se stigne.5-1 0/0 eta r s k 0 g u I j a i 2-3% legumina. a p e pel a n i vis e od 6. dobija se zdrava i pitka voda.382 L1!CENJP. . usled eega je srem rad pravilniji. SrCani mi§ic se bolje ishranjuje i 'tako jaea. Zbog ogromne kolieine tanina (najbolje sorte eaja irnaju viSe od 300/0) i drugill . stavske materije) i prostija fenolska jedinjenja tLpa katehina i njihovih derivata.34% tan ina. v 1age sme biti n a j vis e 'JO/. a pre svega Crveni krst. BILJEM Caj svojim kofeinom pobolj~ava disanje. kolera i dr. a den ·i n a i k san tin a. ~to je presudno u hitnim slueajevima_ CAJ JE NEOPHODNA RATNA REZERVA SVAKOG SANITETA Za vreme rata milioni Ijudi su u pokretu. 8. Medu tim. Cajev tan in je -sme~a epi1 katehina i ga-\okatehina.ode n 0 g e k s t r a k t a. ran~eniku i svakom teskom bolesniku bolje je dati eaj nego 'Vodu. U caju ima \jo~ i gume. Prema tome. To su putevi zaraze najopasnijim bolestirna: trbuS ~li tifus. vaska. Za vreme fermentacije caja nastaju f 1. KoliCina vlage se normalna krece ad 3-6010. Otrovanom. Svojirn kofeinom eaj nadrazu~e i centar za krvotok. nerastvorljiva mtka tela. Ako se sarno vrlo malo caja stavi u vodu dok kJjuea. masti i drugih balastnih materija_ Dobar caj mora dati n a j man j e 30% v .opore.bolje je zlo spreciti nego leciti«.1o je kulturnih biJjaka Jooje su taiko svestra-no ispitli. B I . srodnih polifenolskih jedinjenja eaj deluje i kao tipiena taninska lekovita biljka protiv proliva. srdobolja (d<izeruterija). jaei i bolji. Eto zasto svaki civilni i vojni sanitet.nikatinske i pantotenske kiseline. jer caj jaea cell'tralni nervni sistem i srce . . teo f iii n a. usled eega se i rad s rca poboljsava. opekotina. povecava ventil acij u pluca. jer po onoj mudroj narodnoj izreci .. Hemijski sastav cajevag !ista je vrlo slozen. caj '. pa se 'Ia~de dBe i prijatnije oseca.ma ve!ik profilakticni (zaStitni) znacaj. Glavni lekoviti sastojci caja su purinski alkalaidi. 0.Zato ga svaka apoteka. Kuvanje vode je najpouzdaniji nacin sterilizacije.5~/o ni man j e od 5%. u nufdi i voda iz reka. ali sva nernaju isti terapijski znaeaj. trimetilksantina). kuvana voda je neukusna i vecina osoba ne moze da je pije. U zelenom caj-u ima v. jezera i bara. Epika tehin ima svojstva vitamina P (pe). Caj je vaian prot!votrov. dekstrina. U zelenam caju ima vitamina C. Za poslednj<ih 150 godina u caju je nadeno nekoliko desetina raznih hernijskih jedinjenja. kofein i tanini (. B 2 . jer drliZi respiratorni centar. pre svega.0 b a fen i. za jaeanje organizma itd.vane kao caj.ge ta- . Na svakoj zeleznickaj ili autabuskoj stanici pije se druga voda. proizvodi kondenzacije i oksidacije katehinskog tanina.

tzv. v rio a rom a til'. caj 5e pakuje odmah posle pdenja. Mladi listovi i pupoljci sadde vire tkofeina (i tanma) nego stariji. a vrlo malo za lek. nego pre i iznad svega prema svojim organolepti6kim svojstvima. e m i r i s c a j a.aja na planlaZama je vrlo slozeno. za vreme fermenlacije. enzim koji pretvara jedan deo flobatanina u flobafen.kofein. Fer men t a c i j 0 m 5 e j a v I j a z u lo. ali pre svega se cene i iznalaze takve sorte tkoje daju najaromaticniji caj s najvise tanina. koi'i dnevno ponekad moraju da probaju po 100 do 200 puta razne vrste caja i da daJu ocenu 0 vrsti i kvalitetu caja. vrlo osetijiNe i vicne probate caja. dok je j 0 ~ m I a k. a prima miris sredine u kojoj 5e nalazi i tako gubi vrednost. jedne peroksidaze. oplemenjivanje I'. nje. U zivom Iism 'kofein i ostali alka· loidi se nalaze vezani na lanine.mi meroljiv. deo etarskog ulja izve· trL Nestrucnim i nehatnim cuvanjem caj gubi aromu. nepovoljne klimalske i druge nepogode itd.K. To je zbog toga ~to se najvici deo proizvedenog I'. Traie 5e sorte 5 mnogo mca. premda se lekovita vrednost caja OSIIli.! CAJ 383 nina. jer je ~rebalo godinu i . jer se gotovo say proizvedeni caj u svetu potro~i kao svakodnev:ni prijatan napitak za osveiavanje. Za vreme nepafljivog pdenja l1stiea I'. budaY.INESKI ILl RUSK.va prvenstveno na kofeinu.. Na vlafnom mestu caj ·porpI1i. Ne'kada~nji »karavanski. s ud osetljivih profesionalnih probaca (degustatora) I'. DEGUSTACIJA CAJA Mada je u caju nosilac lekovitosti . Da hi imao sto bolju aromu. Ovo ulje ima mnogo metilsalicilata i feniletil·alkohola. vrlo malo geraniola i dr. gus lO.. Odabiranje. on se ip. Thea Tasters.aja vee. tj.ke kompanije i trgovci na veliko imaju narocite eksperte.aja nego rezultati.aja potrosi u svetu za uZivanje. pro zenja i uvrtanja raspao se k 0 f e i Jl • tan a t. a u crnom caju. Zbog toga je za ocenu kvaliteta I'. zbog cega se u drogi skoro say kofein nalazi slobodan. Tek posie njihove ocene vr~i se kJasifi· kacija i pakovanje. U cajevom listu ima tea z e. iii »Tuski caj " eenio se 'kao najbolji. I e p I j i v 0. 5 mol a· 5 toe tar 5 k 0 u I j e 0 d k 0 j e gpo til'. pa se moze direktno hloroformom ekostrahovatL Oslatak kofeina moze 5e ekstrahovati tek posle tretiranja amonijakom.lk ne ceni i ne plaea prema procentu tog alkaloida. prema tinoei mirisa i ukusa. neprijalan miris. odnosno prijem caja. podaci 0 nj<!govom hemijskom sastavu. a sasvim malo kao lek. a u crnom vi ~e 'slobodnog kofeina. ali se vrednost I'.ini kofeina nego prvenstveno po uk UIS u i m i r i 5 u.aja varnije mBije. otporne na bolesti i ~tetocine. ono ide u nekoli'ko pravaca. Zbog toga ani gotovo reo dovno boluju ad hronicllog teizma.aja ne celli sarno po kolil'. ISPITIVANJE I CUVANJE CAJA Vel ike uvozne i izvozne drogisticke trgoval'. citronelola. n 0. Zato 5e mora brizljivo cuvati na suvom mestu i her met i c k i zap a k 0 van u 5 tan i 0 1. Najbo/je vrste caja imaju najvise tan ina.

4.me. Osim toga. lepe f ute boje kao zlato. hemij s>ka i os tala ispitivanja treba dapuniti jos nekim istrafivani'ima. odsustvom idioblasta. 2. razvijenosl vlakana oj dr. glina i dr. grafit i sl. omogucice raspoznavanje slabijih vrsta. nema kofeina <ni ouih 'kandZa na rubu itd.bere li~ce. Up 0 t reb I j a van i c a j nema odre~eni postotak ekstrakta. jasen. jagoda itd. 6. . posto sadrii manje kofeioa (0. B 0 j e: indigo. Pekoe sa Souchong cajcm. je r se eaj vrlo eestp falsiRkuje. dlakavost. Pa J. hro· mno zutilo. Danas je dClkazano da je bolj i caj koji j e odlezao godinu dana. na primer. voda Jrojom je eaj paparen (1 +9) mora bin bis~ra i sjajna. zova. Na primer. kao i sva ka druga skupa droga. Pregled ouiima . Epilobium angusti· folium (osobito u SSSR). gips. Min era I n e materije povecavaju procenat pepela (pesak. S. crvenomrk infuz. raz· aim taninskim ekstraktima i sl. Taj »Iafni eaj « se u vodi raspadne. rufa. aromaticnog mirisa i nagonkog. vimja. a s kiselJinama se povrati na zuto. tm. berlinsko plavetnilo i kurkuma (u zelenom caju). zilavije. jevtiniji je i njegovim branjem drvo lIle oslabi kaa kad se . Fi· noca arome je drugacija. Tako se mogu poznati i drske. prisustvo iii odsustvo idioblasta. ni kofeina i dr. K u r k u rna: caj se izmucka s a}koholom.i formiraju u oblike s·liooe pravom caju. 'llgodnog. 0 t pat k e i sitneZ nasta!le za vreme prerade eaja raznim sredstvi· rna slepe . Jedino Hsce izvesnih Camellia ima idi· oblasta. 1. i tako je obja ~ njeno za~to je rusk! caj to llko bio trazen.. kofeina i onih zupeastih kandza razlikuje od caja. lupom i mikroskopom.. Cesto ga oboje karamelom. S t ran 0 I i ~ c e: Salix alba j diITuge vrste vrbe. grancice i druge primese.aJj) od mea. jer manje drazi. U nas je nepoznat. pomaio oporag ukusa. 3.pak se u svetu cajev evet malo upotrebljava. a. Cvetni pupoljci od caja daju blag i vrlo prijatan. alkohol pozuti. ali se i to moze dokazati. imaju lisce koje se oblikom i veHcin'Om. tremja. Vellcina listova. jer nllje u modi. Z arne n j i van j e U NAS JE NEPOZNATA UPOTREBA CVETNIH PUPOLJAKA CAJA Cvetni pupoljci <'aja imaju mnogo prednosti i steta je ~to ih nasa uvo· zna preduzeca ne nabavljaju u proizvodackim zemljama. Uvek se proba sarno nezasla~en caj. zemlja. direktno 51! \'ezuje na vunu.384 LECBNJB BIUEM po da na dok iz Kine s tigne u Nif nji Novgorod. Nerna oi poznatu arom'll caja.). FALSIFIKATI CAJA SU CESTI I RAZNOVRSNI boljih eaj eva 10Sijim vrstama. H~ce je veee.). evet se skoro ne maze faIsafikovati. tvr· c1e. aromalicniii i bo/ji nego infuz (c.20.Ji oni se ne pruzaju od uedne do druge epider. s bazama ce se obojiti mrkocrvenkas>to.

. Prvi put u martu iii aprilu (P ek 0 e. primIjen je sa odu~vljenjem i vee posle nekoliko decenija bilo je oko 3. god. ZBOG CEGA SU VA2:NI VREME I NACIN BERBE CAJEVOG LISCA Cajevo lBee se bere 6-8 n edelja posle orezivanja oajevog drveta. uz[vanje caja r~irilo se tek u XIX veku. tako da je »tRj o bio pl'ivilegija same po· "lascenih j imucnih staleZa.je zlo. Prelipostavlja se da j e pre nekih 12 vekova upotre ba caj a pren. lIlajbolji moreplovci i trgovci. a isto tako i IS e C e r. a i od ka. jer je sve dotle bio v r l o s k u p. Mongolski kan poklonio je 1638. k. Otuda se u oas i danas vise ouje »ruski caj« oego kineski. Ipak. Caj je dugo vremena ikaravanirna dolazlo u Evropu iz Kine prcko Ru· sije. u cvelu Sirenju upotrebe eaja za pice u nas najvise su doprineli Ru· si posle I svetskog rata.qje toCe sarno eaj. Ali caj jos nije uspeo da u nas po· tisne prekomerno uzivanje erne C. godi· ne. U Evro pu je prenesen tek polovinom XVI veka kao lek. Polovinom XVII veka spominje se up 0 t reb a c a j a k a 0 1 e k a u nekim zemljama Zapada i u RusijL Oko 1660. Ako se IffiIOra bWrati jzmec1u dva zla ma!l1. s belim ta6kamal. god. drugi put u maju (Soucllong) i Ire- . c1ani uvoziti u Evropu veee kolicine caja. lunas na Balkanu am-a javrrih eajatra. ruskom Cant maIo eaja kao skupocenu retkost. U nekim zemljama je drlavna vlast otvarala jayne cajare i favorizo· vala privatne u borbi protiv prekomernog uZivanja aIkoholnih pica (Rusija). feizma. poceli su Holan. U Englesku je uvezen 1665. U Kini i u J apanu se bere 3-4 puta godisnje.:sen a iz Kine u Japan. Nazivali su ga i »karavanski caj«.A. najviSe su ga uvozili i doprine li ~ irenju nj egove upotrebe u Evropi.K[N ESK[ u. onda je svakako uZivanje eaja mrrogo manje zlo od Bllilroholizma. pre nase ere. Hol a nc1ani. kao sto kafane tote sarno ·kafu.500 god. U Japanu je u XV ve. Mong olije i Sibira.ca.) RUSK) CAJ 385 BURNA JE ISTORlJA CAJA Zbog cega se u nas kineski eaj naziva . Spominje se na 2. Tada je caj bio vrlo skup.jdZjnica«.ku gajenje OaJa uzelo vere l'3mne re. svilasto dlakav. ruski« ? Mi sLi se da su za caj Kinezi znali od najdavnijih vremena..J _ GRAN C[CA U CVETU kafe.000 javnih cajara. Vee krajem istog veka eaj se paCeo ~iri ti i u nekim evrops'kim zemljama slutiti kao pice za uz)vanje.

sarno 5e n e p uS t i fer men t a e i j i (vrenju). bnizljivo 0 dab ere i odstrani sve sto ne valja. rukarna savijaju i g n j e c! e nekih desetak rninuta u hladu. Oko gajenja taja ima dvaput vise posJa nego oko kafe i kauc!uka.loga zasto je c!aj jos uvek skup i zasto se plantaie ne poveeavaju. zavija i razvija. razvija i ponovo uvija i razvija. pa se ukloni. Posle pol a sMa (nekad treba 3-6 sati) pre· mne se vrenje. posle fer men t a e . skine s vatre i izruc!i u korpu da se na promaji ohladi. osusi nad zarorn. U nas se najviSe trosi erni c!aj. ali jos vise od vestine prerade. Zatim ga rasire da se ohladi. jer je c!aj u prvom redu s red s t v 0 z a u z i van j e . Englezi i Holandani su u svojim 'kolonijarna radili slieno. izvadi. poslednjd kvalitet). gardenija i sl. Berba se mora vrSiti blagovremeno. ali cemo navesti sarno najvainije momente. Z e len i c! a j izratluje se u Kini na slitan natm. Zatirn l5e SUS1 j prz. Istovremeno se obere i sve cvece i plodovi da ne bi smetali novim Ie· torastima. . LI!CI!N1B BIL1BM P e k 0 e taj . tatno po utvrtlenim propisima zasnovanim na iskustvu i nauci. Od dlacina prerade zavlsi da Ii ce se dobi ti ern i.da~e drvo sarno od svoje ses'te godine pa nadalje. z uti iii c r v e n i c! a j. Obit no se here pupoljak i 3-4 Usta ispod njega. Od 100 kg sirovog dobija se oko 22 kg suvog lista. sve dok iz asta ·ne prestane da izlazi zelenkast sok. Kvahtet taja zavisi od vrste biljke. Caj za domacu upotrebu Kine1!i v~tatki raznovrsno namiriSu prema ukusu svojih potrosata. dalcle. I to je jedan od raz. lisce se grej e. To se ponavlja nekoliko puta.) i ostavi 'i zvesno vreme. a na njegovo mesto rasiri se sloj prlenog taja. posle c!ega ga razastru na asure oko pola sata.386 6i put u julu (Congou. izdufe se i roba ima mnogo otpadaka. Odmah posle toga. Ovo se ponavlja nekoliko puta sve dok lisce ne postane tamno i sivkasto. z e len i. vee se odmah brzo isprli. M i r i s i uk u s s u va z n i j i o d pro c e n t a k 0 f e ina. Prve dYe vrste su vainije od druge dye. Zatim se pusta struja top log vazduha.s e tanak sloj raznog mirisnog cveca (jasmin. Orezivanje i sabiranje vr~ se strutno i briZljivo. tj. a kasnije od nac!ina pakovanja i tuvanja. Obrano lisce se drfoi oko 18 sati da svene na lesama u ta~om sloju na 25-35 0 C. i jos toplo hermeNcki p a k u j e u gledosane iii 1akovane metalne kutije oblozene metalnim (llcalajnim) listovima. stavlja u mamnu za uvijanje (20-30 minuta).i j e. 150r- . baci u kazan za prlenje.i. Ponovo se razvi:je. inac!e listovi omatore. Rasiri . 2. oprezno p r z i u sudovima od tuta iznad zara. ne razara se hlorofil.k orpama da s v e n e.Kinezi ostave obrano IBce oko 2 sata na suneu u velikim . C r n i c a j. • PRERADA LISTA JE PRESUDNA ZA KVALITET CAJA 1ma vise nac!ina prerade. jed n a I e p I j i'V a mas a. potom se uvrnuto liSce prenosi u odaju za fermentaciju zagrejanu na 35-400C u slojevima debelim 4--15 em. same tvornic!ki modernim metodima zasnovanim na nauci i iskustvu. 1. Zatim se u v i j a metlu dlanovima. Z a v rem e fer men t a e i j era z v 1 J a s e p r i j a t n a a rom a c a j a. To se ponavlja nekoliko dana dok taj ne primi miris dotitnog eveca. proseje.

Problem orezivanja je u stalnom usavrsavanju_ Proizvodnja caja sve viSe prelazi S privatnog sektora na drlavni. razvije se (na staklenu ploCu) i tada se vidi njegova velicina i oblik: duguljast iIi duguljasto-kopljast. Pretpostavlja se da u svetu ima vise od milion hektara pod eajevim drvetom. vide se jakom lupom. NajviSe se gaji u Ki-ni. Sve je veCi broj naucnib mstitucija koje se sve mtenzivnije bave agrobiologijom. vrlo prijatnog m i T~S a i oporog i gorkog uk usa. Pre liven kljuealom vodom listie omeksa. Otpatke i sitnez presuju u opeke ili tablete. Orezivanje ·se vrsi na kraju susne sezone. Sumatri i u drugim tropslcim predelima gde je klima uvek podjednako zarka. Te zemlje su i najveei izvoznici caja_ OREZIVANJE CAJEVOG DRVETA IMA VELIK ZNACAJ Ore z i van j e j e n a j v a z n i j i P 0 5 a 0 0 k 0 g a j e n j a c a j a. .ka.ja cini napore da gaji cajevo drvo 'kako bi time 'spreei'la uvoz i odliv deviza.KINESKI ILl RUSK! CAJ 387 tira. Li'stiCi caja su pazljivo uvijeni u vretenaste. ispi-ruje i pakuje. Javi. Marko UlieeV':ie postavio je pre desetak godina manje kulture radi ispitivanja moguenosti gajenja caja na nekoli'ko mesta u Crnogorskom prmlOrju.k omade mrkocrne boje. Indiji. Ti z up c i lice na rope cmkasto-mrke pticje kandie. sva'ka trops. na velike plan1afe.trafivanjima U sVThu poveeanja prinosa i poboljsanja kvaliteta cajellOg ·lista. agrotehni. ~to je za ukus poLrooaea od prvorazredne vafnosti. Na donjoj cewrtini i1i treei-nJ obod lista nije nazubljen. orezivanje se vrsi svakih 15 dana. su~en u kratku drsku.i je osobitog. po obodu soitno reokasto-zupeast. Ca.k a i suptropska zeml. Zato se na to polaze mnogo pafnje. JER SE SVE RADI NA NAUCNOJ OSNOVI GaJenJe eaja. i Jugoslavija je pokusavala sa uvodenjem caja u kulturu. Razumljivo je da se industrijskim standardnim metodima dobija jednolicna J tipizirana droga. . nego je ceo. pro je i to jedan od razloga s1'o ova moderna proizvodnja sve viSe potiskuje kineski eaj na svetskom trfiStu. CEJLON JE OD POCETKA XX VEKA POSTAO PROIZVODAC I IZVOZNIK NAJBOUEG CAJA NA SVETU. UvidajuCi sve veCi maeaj caja.k om i svim drugim is. Dr mi. na Cejlonu. U Indonezijoj oj drugim zem1jama. M~mski rad je jevtmiji od kineskog domaceg rucnog. na Cejlonu. U Indiji.U zelji za ekonomskom samostalnoSCu i da bi sto vge bila nezavisna od mostranstva. Caj je postao prava kulturna bilj. 'krive iii zguZvane . Sekundarni nervi se odvajaju od glavnog pod uglom od 450 i dalje granaju u gustu mrefu. KAKO SE CAJ MOZE POZNATI GOLIM OKOM I LUPOM? Caj na prvi pogled ne lici na list. zatubas1'o-siljast.

rene do 10 m etara visoko. lako. Prvi je nizi.-uIture caj a penj u do 2. a mnogo kasnije u Japanu. Rusiji oko Batumija (1848). S planina je ~aj bolji nego iz nizija.j see m 1a c:I e.5 m voderwg taloga godisnje. Na Hima<lajima se J. dakle. vrlo 'lepe cvetove veoma prijatnog mirisa ria jasmin . list mu je upola sitniji i grana se od zemlje. gde temperatura pada ispod OOC. lake se caj gaji u Kini od pamtiveka.. a oni od Thea assamica su viSe j aljas·t:i i clio 25 em dugi. na Cejlonu. Suma~ri. Brazilu itd. SVETSKA PROIZVOONJA CAJA Indija i Cejlon podmiruju dye tre6ine svetske potrosnje caja. Plod j e drvenasta. pod stalnim nadzorom stru~njaka . izrazito kiselo zemljiste. Uglavnom ima dye vrste ~ajevog drveta: Thea sinensis (= chinensis) i Th ea assamica. Seje se na 2 m rastojanja i ne dopusta se da nara-ste vise od jednog metra. tamnozelene. Inace. zimzelene lis tove bez mirisa i be Ie iii pomalo ruficaste. u t 0 1 i k 0 s e ~ a j vis e c e n i.000 m. a od njih se odvaja velik broj varijeteta i prelaznih oblika. Burme i 5a ostIVa Hajnana. Listovi od Th ea sinensis su duguljasto-jajasti i najviSe 12 om d'llgooki. peskovi to. u driavn im nLkama iJoi svojina trustova i veliidh preduzeea. da oi se lisee mogro ~to lakse rukom sa lemlje brati i da bi se stalnim. Naprotiv. u ·kulturi proizvodaci ne dozvoIj avaju da caj naraste vise od jednog metra. jako i lepo zimzeleno drvo Hi grm koji naraste 3-5 m. KAKO IZGLEOA CAJEVO ORVO? Caj je vrlo otporno. trouglasta i mnka caura sa tl'i semenke. . u Indonezi· ji. Od XIX veka pro~iTilo se gajenje ~aja po mnogim tropskim predelima: u Indij i (1840) . to je v·r lo briZ· Ijivo prou~eno i postal'ljeno na n a'll C n e i industrijske 05nove.388 GEOGRAFSKO POREKLO CAJEVOG ORVETA LECBNJE BrUBM Caj je verovatno poreklom 1Z Asama. 00 CEGA ZAVISI KVALITET CAJA? Caj st rada od duge suse. Hladnoeu lakse podnosi. is pod Ka vkaza i u drugim zemlOama. Jav·i. velik u vlaznost vazduha. Austra· liji. Srednjoj Americi i u mnogim drugim zemljama. jer u k 0 1 i k 0 j e l . isti s lu ~aj kao s kafom. Kvalitet raste s porastom vi sine planine.no. ipak je celokupno tamosnje poslovanje sa cajem ostalo dosta printitiv. struenim potkresivanje~ u od· redeno doba godine i uzrasta dobio sto veCi broj mladih letorasta i sto vise mladog liSea. krupne. Poslednjih nekoliko decenija poteo se gajiti i u Africi. Caj izis kuj e najmanje 1. zaSticeno od jakih vetrova prirodnim iii vestackim zaklonima. Vee nekoliko hiljada godina kako se 6lj gaj i <u Kmi. gde je gajenje novijeg datum a. na Cejlonu (1875). Caj ima naizmenicne. c3ak i u krajevima oko Sredozemnog mora.

i do 210 mgOfo vitamina C. PAJASEN. OSObllO u Julu kad cveta. Ocedena teenost od liUa j rastvor sapuna se pomesaju j tom teenoscu se prska voce i povrce protiv napada insekata. SMRDLJIVO DRVO. . KISELO DRVD gorke m ruteuije ai/Glltina.kiseline. tera insekte): I kg svefeg lisca se simo lse~e i prelije 5 50 litara klju~aJe vode i. drli 24 sata. . ~eS ce mesajuci.. list. pa se u Kini upotrebljava protiv tropske (amebne) srdobolje i nekih erevnih parazi1a (kao nar). blJavaJu se kora s gra na i s kore na 1 . Do 30 ~ visoko drvo. Lislovi su 1a bIlJka. Sirnarubaceae u: iz istoene Azije. RUS Ailanthus glandulosa Desf. ~esto perasto deljeni. flavonoida. Deluje sHeno ipekakuarti . saponozida i rnasnih jedinjenja. MORSKI JASEN. poreklom I za p?s umIJava l~j e goleti. AJLANTUS.KISELO DRVO. U nas se sadi. oksikumarinsJoog heterozida. Kiselo drvo se upotrebljava i kao insekticid (ungtava insekte) i insektitug (gom. U listu ima do 12<>/0 tanina. U drugom sudu se rastvori I kg crnog mekog sapuna u 50 litara klju~ale vode. 389 KISELO DRVO. dugat'ki do 50 em. Upotre. SMRDUlVO DRVO . elagne i galne . U kori ima katehinskog tanina. siri jak i neprijatan miris.

drLi 8-10 dana eesce rnuckajuCi i p1'j e na pala sata pre jela. Droga. 1. medu kojima je glavni gencijanin. . Jacina gorcine droge je od 1: 2. suplj e.postelju. . Cveta celog leta. a debelo je do 3 mm i naretko obraslo si tnim listicima. (Centaurium umbellatum GiI Hb. pri vrhu razgranato.pomorandze. tako da se u leta mnogi senokosi rumene od iscvetale kieice. a najmanje u listu.r a z i d. KICICA. golo.390 LI!CENJE BIUEM Na Zapadu se upotreb lj ava pra~ak kojim se zapra~uju vocke u vreme cvetanja protiv raznih insekata: po 10 kg fino samlevene osu ~ene kore s korena kiselog drveta. Prizemno Iisee poredano je unakrsno u prsljenove i sedece. s labokrvnost'i itd. Ulazi u sastav gor-kih cajeva za stomak. gotovo eetvrtasto.000).000 do 1 : 3. po rubu celo. naspramno. a isto to eint i sa stokom. vezabi u kit ice i susiti u hladu na promaji. fino sarnlevenog osusenog IBca pa radajza i dijatomita i sve se dobro pomesa. . u raznim krajevima sve ta na rod stavlja sveze li sce kiselog drveta u .500. vodenog ekstrakta. TRAVA - on GROZNICE.6 do 10/0 a~kaloida. KANTARIJA CRVENA Gentinaceae Erythraea centaurium Pel's . Da bi odstranio razne insekte. manje u cvetu. duguljasto-jajasto. Upotreba. idirota. GORCICA. Deluje kao cist arnarum sli· cno lincuri. Na isti nacin se maze karistiti i ova smesa: po 25 g kielce. Najvise gorcine ima u s ta b I j i c i. praska. visoko od 30 do 40 em. U stare i na 's uncu S'Usene droge cvetovi su izbledeli. Malo je naseg lekovitog bilja kaje se u narodu tako mnogo. Nadeno je oko 0. protiv groznice. Lis c e je sirno. Svojstva_ .) KJeica je dvogodisnja iii jednogodgnja.ima 3-5 nerava. S tab 1 0 je cvrsto. Berba.Kicicu treba brati dok je u evetu. Od ove srnese moze se spravljati caj Hi se stavi u litar komovice. petozubu krunicu rliZicaste Hi svetle e r v e neb 0 j e. vina i tinkture. eritarurozid. lin· cure i blafenag ckalja. Gorak stomahik: po 20 g 'ki~ice. do 4 em dugacko. skoro sedece.Raste svuda. lincure. njime se trlj a. mesHmieno U ogromnirn koliehnama.Kicica je vrlo gorka.Sadrii gorke heteroZlide: g en i e i 0 pi k . cesto i uspesno upotrebljava kao kiciea: za otvaranje apetita. gorke deteline i kore od gorke . . a najvge po vlafnim brdskim i planinskim livadama. zeljasta bi'ljeica sa sitaim cveticima vatrene boje. Upolrebljava se u obHku inliuza (10 do 20 g na 1.Kicica je dobar gorak tonik. . . sjajno. eve t 0 v i su slozeni u racvastu evast na vrhu stabla i imaju levkastu. golo. retko. Sastav. protiv smetnji u organirna za varenje. trave-ive. Rasprostranjenost. mala. eritrocentaurozid i dr. a nije otrovna.

drago evi. kamilice. Za~~ta u P?r0dl. ervena kicica. na jednom dr· vetu istovremeno ima i zrelih i zelenih klekinja.Naglom i nerazumnom eksploatacijom kiCica je na mnogun mestlrna proredena. Na temenu trnaju t r i ~ a v a i tn 'kvrZiee. Is~orija .t1i nflgo sirova. . '1atinsko l'ITle dolazl od centaura Hirsna.. dupcJ(~. Poroaju se po mrkoj boji . grancice i slicna necistoca najbolje se odstranjruJu vetrenjacom i'li trijerom. nadimanja: po 20 g kiiCiee.ljivo odsece ostrim makazama. Prve godine su bobice ze· lene. lak~i su. groroicavka.o da cim se ru· korn ·u hvati. ona se gcupa ·i na taj na('in ungti. Upotrebljava se i ova sme~a: po 20 g kiCiee. od centum = stotma i aurum = ZIMO. VENJA.Kiciea ima vrlo sitno i plitko korenje. Sure se kao zito na tavanu u tanJrom sloj'll Ii ('e~ce prevrcu drvenom lopatom. prevucene su beIicastim v 0 ~ tan imp e pel j k 0 m. 'kinin. . jezernica. Suva droga se lak ~e c i '5. Kod nas je ima mnogo.Kicic~ kao lek spominjru jo~ Plinije ~ DioskoIid. Igliee. Zelenih plodova ne sme biti. Jeee. Po jedni. KLEKA. Kicica se ne sme cupati. 'gorko zelje. kantiliee i majkine du~ice . svedre. a mestimicno i potpune za~tite za vi~e uzastopnih godma dok se sarna od sebe oe razmno~i. od kojih svaki ima tIi trouglasta priperka mrke boje. a zelene born· bice naroeitim s'trojevima. . po ~ to n is'll lekovite. IUciea se podjednako cesto i ramovrsno . gorka kio!ica. kiticica. tj. OI'IlO zelje. postaj'll rdasto-Ijubicaste. a pIi dnu dva prs\jena. nego se gomja polovina stabljike u cvetu pai.KLEKA. vrlo otporan. Berba. Druge godine pocinju tamniti. Opomcnal . jer se zelene kasni je moraju odstraniti. BOROVICA Juniperus communis L. Protiv gasova. '1"etkim ~umama i po zapu~tenim i neobradenim mestima. Bern se potpuno zrele bobice okrajem leta sve do duboko u jesen. mala semenCina. dobro plaes i ni· kad se ne nabere dovoljno kvalitetne droge za do mace potrebe i za izvoz. pa~njacima. a po drugima.nice. . jer se uVe'k mnogo trafi. Droga. . pa cak i iskorenjena. rna.Plod dozreva tek druge godine. mali stoz. ta:l<. gorke de teline. latnik. Oupressineae K1eka je zimzelen. . Na taj oacin. BOROVICA 391 2. VENIA. OCaj. manje aromatiCni i nisu tako slatki kao zreli plodovi. a krajem leta i poeetkom jeseni oboje se tamnoplavo-Ijubieasto pod tlticajem 0 k 5 ida z a n a t ani n 5 k e ism 0 I a 5 tern ate r i j e u bobici. Zbog wga se namece pre~o potreba delimicne. Najbolje je pod drvo ra~iriti ponjavu iii asuru i motkom pazljivo tresti zrele kllekinje.koristi i u narodnoj i u naucnoj medicini. lei<: koji vredi stotinu zlatnika. . nane. ~to zavisi od nadmorske vi sine i godine. Alrilovog ucitelja. nane i maHenjaka. sunceni evit. Ima i privredni znacaj. kao pod I. zlatna ruc. gusto i nepravhlno razgranat dvodoman grm. a najvBe po brdskim i planms1cirn' krce· vinama.Zrele bobiee (Juniperi fructus) su velike kao gra~ak. ~uplji. okru· glaste i m e 5 nat e. Naro~ imena: ger.

pri dnu su srasle za mezokarp. jajasto-duguljaste. Na ispupcenaj strani svaka semenka ima sa obeju strana lednog rebra po nekoliko ne· jednakih ulegnu'. Najbolja droga dalazi sa Deliblatskog peska. zatim aromatienag.SEME . prijama balsamienog. m r . Najvge klekinja se patro~ za destilaciju eta r s k a g u I j a .k ret a m. A 1 ¥. SVeZa droga je meka i meS'Ilata.r e z ina z n' m s e.:. a u 'k usa najpre slatkog. docnije postaje sun(terast i ~uplj1kast i potamni. G . One su kaa kost tvrde.a u kojirn su velike (do 1 rnm). U bobici ima t rim r 'k e s e IIIl en 'k e. stara je krta. Sastav. svetlazcleno-mrka boja pastaje mrko-zeleGkasta. ~up1ja J cesta je ucrvIjana.~_:2 1 G F - KLI!KA: POPRECNI PRI!SEK K!ROZ ZRl!O PLOD. M i r is a je svojstvenag. iz Srbije i Bosne. tupo piramidalne.392 U!CBNJI! BlUl!M Mezokarp je mek i pun.k e c e vas t e ~ u pI j i n e s a leo .

kao pod I. erna smrekinja. brika. zida . Klekinje. lekovite biljke bez kojih se nase kuce ne mogu zami~liti. Ostala narodna imena: barovica. K I e k 0 v a c a je nadaleko poznata veoma aromatiena raldja koju proizvode u velikim kolicinama uglavnom naSi dinaroi Ere. U malim dozama elarsko ulje kle·ke. grana i korena kleke.. smri. smreka. Klekinje ulaze u diureticne cajeve (Species diureticae). smrek. borovac. fenja . Aetheroleum fructus Juniper!. skoJ med'lOI~1. kao pod I.~pn~ li·s. KOZLAC. Po 25 g klekinja i persunovog ploda i po 10 g peteljki od visanja. voska. sipurka i sitniee. pe. Po 25 g klekinja. a narocHo k rIo leo t r 0 v n e su dok su sveze ~ ImaJu IJut 1 ne- . za spoljnu i unutrasnju upotrebu: kao diureli.Cela biljka. korena od zeojeg trna. zubace i idirota.. JO<>/o smole.. gonoreje. ~esto vIse se trosi u veterinarstvu kao sastavni deo pra§. inhalaci~u prilikom obolj enja organa za di sanje i kao srcdslvo za drazenje koze. Succus Jw~iperi il1spissatus (Roob Juniperi). obi· cna borovica. gume. smrekovina. zatim jednog gorkog tanoglikozida juniperozida. . Rano u prolece izbij e njegovo k. kad se zagreju. brinje. reumatizma i slicI1ih bol esti. kJekinje su kod nas i u drugim baJikanskim zem· Ijama jedan od najpoznatijih i najviSe upotrebLjavanih narodnih oj domaCih Jekova. a jo§ cesce etarsko ulJe sluii za kadenje. smrec. len ·i kiciea. boroviee.. Imaju vrlo malo etar-skog ulja i smole. smrijekinja. i izvoze. KOZALAC. Ulaze u sastav diureticnih eajeva. Una· rodu se upotrebljava za lecenje mnogih bolesti. za s~omak. ~eli~im kop. klekoV'ina.. Narod naziva plodove kleke avim imemma: venja. Ima jo§ i oko.. isto tako vafan· i omiljen kao §to su hajducka Irava. KOZALAe . Juniper! llgnwn. Diuretlcni cajevi: I.50. Venja se mnogo viSe upotrebljava u narodnoj nego u §kol. tamna. Raste najviSe u grm lju . vodene bolesti. klekinje. 393 jer saddi do 2. kaslja. rastavica. kantarion.Zenim u okJip1ce.KOZlAe. protiv nazeba. 2110jenje i s1. smrekovina. da osteti bubrege i dr. pored ostalog. Zato. Upotrebljavaju je i kao domaci lek 'i dez'nfekciono sredstvo.Etarsko ulje dobijeno iz zrelih i sa· mlevenih klekinja destilaeijom pomocu vodene pare. smrekinje.lj~sttm Ii· s tovima i crvenim lepim bobicavlm p/odovlma udru. . smricka.ka. . zove i ploda od anisa. Inace.k.Belo-ervenkasti komadR drveta od stabla.ce . 3. U veCim dozama kleka moze biti skodlj-iva. a spolja u obliku spiritusa (Spiritus Jurziperi) iii u jakoj rakiji za obloge i trljanje protriv nazeba. jakim krtolama. Upot!~b~. smrca.. smnca. moraca i kima. odaju miris na klekinje. VINO I R~I(JJA Arum maculatum L - Araceae Dugovecna zeljasta biljka sa. organskih kiselina i njihovih soli i flavonskih hetero. smrkva. ola'k§ava i-skaSljavanje . . osta· viti 2 sa ta i popi ti u 3 doze pTe jela. smrekva. trnju. kova za tovlJenJe. ast· me. erna smrekva. Od kJekinja se izraduje sok. 2. u I j a i do 33% in v e r t n 0 g § e ~ era. Po 25 g klekinja. Jednu supenu kasiku smese popariti sa 200 g kljucale vode.

zmijin kuruz . toplog i Ijutog. pa ih za vreme gladnih godina jedu u siroma~nim krajevima. knegic. vi. mali strkae. grlo. Sastav. Zabelezeni su sluca· jevi trovanja svezim krwlama. Skoro sva droga se potro~i za ekstra>kciju alka10ida. tanki.:ira u stomaku. Posle izvesnog vremena javlja se prolazha n e 0 set I j i v 0 s t.ca. kozJee. gujin kuruz. U prometu je poZllata jo~ i bolivijska i peruanska i k oka. psihieko stanje I i opasan otrov. konjska blitva. Cejlon i dru· ge trops ke krajeve. S obe strane glavnog nerva pruzaju se na nalicju od baze lista pa sve do vrha d van abo r a e p ide I' m e kao dva luka. Ne z. obolele desni. beriket. anestezija jezika (dejstvo k 0 k a i n a). povracanje i &1. Jzgled Usta. smole. a 2-4 em ~ iroki.7-2. bleja. Kcr kain hidrohlorid se upotrebljava ·kao . Lmaju skroba kao i krompir. . zmijino groZde. Na nalicju je list svetHje boje. Sekundarni nervi cine gustu mrezu.na se za sada od cega potice otrovnost kozJaca.sok 2-4 m. majasil. kravos. bula. majasil-treva . 'kozas-li. nos.se upo treblj ava sarno kao narodni lek. kacje zelje. J ava je danas glavni proizvodac koke. Truksilini su ot· rovi za sree. .394 LECENIE BlUEM prijatan u kus. gastralgija. a ixnutra proHv ~ tueanja. po obodu eeli. 2lmijdn ce~a lj. zmij in kolomboc. Duzom upotrebom izaziva neizlecivu naviku. Kokain je vrlo jak juCi euforiju.5% a I k a I 0 i da i raznih bala· stnih materija: tanina . masti. Anesteticne os ob~ne imaju sarno kokain i tropakokairn. ali su svi oni jajasto-duguljasti. Upotreba. KOKA Erythoxylon Coca Lam. Ako dode do njegove r esorpcije. .Kokino !iSce se danas retko upotreb>ljava za izradu gao lenskih preparata.i se od najdavnijiih vremena u Boliviji i Peruu. ali je to opasno sredstvo. ka·lenda r . onda deJuje na centra:lni neI'V'Ili sistem nadraZujuci ga i izaziva· koje ·traZe kokainomaru. Kozlae . a mirisa prijamog na caj. Druga narodna imena: aronae. teleca stopa. ParalguCi senzitivne nervne zavr~etke. Otrovnost susenjem izvetri. fitosterola dr. Su~enjem nestaju otrovnost ·i Ij utina .Kokin list sadrfi 0. . 4-8 em dugacki. Uk u sa je gorkog. Nervatura li s ta je ka ra kteristicna i jasno istaknuta. Erythroxylaceae Koka je zimzelen grm. Iz tih .krajeva prenesena je kas:nije na Javu. Higrini su isparljive haze i mogu se izdvojiti destilaeijom s vodenom parom. zrninae. malo etal'skog ulja. 'k okain deluje kao 10kalni anestetik. kacja kuruza.GJavni nerv se vrlo jako istice. List raznih vrsta koke je raznog oblika. savitljivi. a deea su se trovala plodovima: natecen je· zik i usne.ldka'l ni anestetik za oei. natragulja. . t r 0 p a k 0 k a i n i truksilini. Gaj. koz lic. Glavni alkaloidi suo k 0 k a i 'n. zmij ski kukuruz. zmiji!l1a trava. Peeene iii kuva· ne krto le (rkrompirici) nisu otrovne. lisionjak. ali cvrsH. voska. zakcr zlik.

Droge s kumarlnskim heterozldJrna. agJiikon gor- . zatim gorkog i pomalo Ij u tog i oporog. Jedno vreme vaZHa je kao lek za o ei. Ako se staci daje hrana bogata vitaminom K (Jucerka). za razliku od ostalih mirisnih biljaka koje imaju spoljni ill unutra~njd sekTecioni aparat s uljem. suva biljka ima i slobodne melillotne lk1seline smoIe. kao lek koji ublaZuje bolove.s liene detelini. dosta zbi~enim grozdovima.rhovi granOica biljke u cvetu. Nekad se droga mnogo vge upotrebljavala. zbog cega ova ne moze da se zgru~a. 'kao ·i druge opojne droge. Jer spreCava stvaranje protrombaze u krvi. Medutim. sarno su po obodu zupcasti. Sluzi za aromatizaciju krdZana i drugih lo~·ih vrsta duvana. Kumarin je proizvod hidrolize heterozida. tanina i dr. hi'd roliza jednog glikozida i pri tom se oslobada k u mar i n (oko 4'10). koja kao korov raste po pustim mestima ukraj njiva. U Kanadi i SAD zabelezeni su 1931. Jos u starom veku sluiila je. Kokotac je trava koja kod nas .Razne Vl's'te sena imaju slabiji iii jaci prijatan miris na kuma rin. god . Sabiraju se ". koke i indijske konoplje odrfavane su mnoge meuunarodne kOllferencije sa ciljem da se smanj'i i spreCi ~irenje uzivanja ovih opasnih opojnih droga. - Papilionaceae Do 1 m visoka dvogodgnja zeljasta biljka. ZDRALJIKA Melilotus officinalis (Moo.KOKOTAC. Godine 1941. suvog liUa).List koke i njeni alkaloidi smeju se upotrebljavati samo pod kontrolom lekara! KOKOTAC.raste svuda i redovan je sastojak sena. Kokotac je aromatiena droga 'koja nema etarskog ulja. vinograda. Upotrebljava se kao narodni lek spolja. Prema podacima UN. je utvrdeno da trovanje izaziva di·kumarol koji nastaje od kumarina pod uticajem gljivice na trulom kokocu. godi ~nje se preradi oko 8 miliona kilogram a kokinog li~Ca za proizvodnju kokaina (prinos oko 1% kokaina 12. lakton orliO·hidroksi-cimetne kiseline ili kumarins'ke kiseline.Trgovina kokinim li~cem ·i proizvodnja i promet kokaina su pod kontrolom Ujedinjenih nacija. Osu~ena biljlka prijatno mirise na med. 's lucajevi teskih. nestace hemoragije prouzrokovane trulim kokocem. Osim kumarina. anesteticno dejstvo mu je duie: daje se pri lumbalnoj anesteziji. . pa cak i smrtnih hemoragija stoke koja je jela sene u kame je bilo trulog kokoca. jer prilikom susenja nastupa fermentacija. Raste i izvan Evrope. . ZDRALJlKA 395 Zbog opijuma. Cveta preko celog leta. ne zna se kolika je iJegalna proizvodnja.) Lam. puteva i dr. Dikumarol je antagonist v·i1amdnu K. Stabljika je prava i vrlo razgranata. ima svojstva da se suprotstavlja antihemoraglenom dejstvu ovog vitami·na. tera vodu. Opomena! . U k usa je najpre malo sluzavog. Kontrola. Cvetovi su zuti. aH se racuna da je svakako veca od Jegalne. grceva dece itd. u raastima i melemima. Tropakokain je manje otrovan od kokaina. steze i sl. U homeopatskoj medicini daju je protiv migrene. na dugackim. Ima 1istove . Komisija za opojne droge Ujedinjenih nacija predvida ograriicenje proizvodnje i regulisanje prometa koke i kokaina.

alb us (Mcd. U tropskoj Af· rici kola ima ogromnu va'lnost. Narodna imena za biJjku Ikokotac: velika djetelina. Anticki narodi i Arapi izgleda da nisu poznavali kolu. zbog tega se izvesne kumarinske droge upotrebljavaju i kao gorka lonika i slomahika. kumanika. mrku. Najvi~e '1rumarina imaju Faba Tonco (oko 30/0). To je bio povod mnogim istrafivanjima koja su objasnila fiziolosko dejstvo.stalno zvaeu svezu kolu d u sled toga postaju neobicno izdrzljivi. beli kokotac).) Desr. kokotac (Melilotus otticinalis). de· se tine kilometara na dan. Schwn. teret. ne sme se potcenjdvati. - Sterculiaceae KOLA JE USLA IZ NARODNE U NAUCNU MEDICINU Kola-orasi su jedan od najtipicnijih primera koj<i ukazuje na potrebu stalnog proucavanja narodnog iskustva.. hemijskog sastava i dejstva su i Melilotus altissimus Thuill. na primer. idraljika. kao kod nas dinar. Oni koji 'lvaeu kolu mogu da podnesu veoma velik nap~r. vodnika. Oko dvadeset mHiona Afrikanaca fvaee kolu. farmakodinamiju i pravilniju primenu i terapijsku upotrebu bi/ja u lecelljll . veliilci zuti kokotac. Bern i fva6u sarno potpuno svezu kolu! Ovo je iskustvo posluzilo za veHko otkriee 0 boljem poznavanju hemijskog saSlava kole. i Cola acuminata Schott. pre svega . 5vinduh. ne bi se moralo vekovima cekati. To je uskogrudo i netacno. et End!. lazark1nja (Asperula odorala). Ona se tame upotrebljava za zvakanje od najdavnijih vremena. ne oseeajuei umor. a kasnije i drugih lekovitih bHjaka. mala pototna gra~ka) j M. (zu ta zdralji'ka. crnci . NoseCi ogromne terete na glavama. zdralika. (bela kominika. KOLA Cola vera ·K. orlov nokat. Da su helci 5 manje oholosti i potcenjivanja gledali na ve~tinu lecenja i izradu I. nokata trava. Slicnog mirisa i ukusa. Na primeru kole mogu i treba da se 'lice generacije zdravstvenih radnika svih zemalja i vremena kako nije trebalo raditi. ne zaduvaju se i mogu da izdrle takav napor koji je belcu uvek bio ncshva tljiv. micisavka (Anlhoxantum odoralum) i dr. zed. prevrelu oni neee podiei sa zemlje. prirodnih proizvoda koje je covek kroz vekove uspe~no koristio u borbi protiv zaraza i bolcltina. na kolu sve do kraja proslog veka. p~enicica. zutka. i sluii im za raznovrsne verske i druge ob· rede i svecanosti. ana im je moneta. Suvu. iuti kokotac. konjska detelina. nokatac. razni ka~uni (Orchis). glad. Svaki narod je ~iroko koristio i danas upotrebljava one sto mu priroda na svakom koraku pruza. kao..396 LECBNIE BIUEM kog ukusa. Narodno iskustvo. MALO ISTORIJE 0 OVOM SPASONOSNOM ORAHU Nenaucno je i neprihvatljivo shvatanje da je sarno evropska medicin· ska vestina lecenja tacna i da ve~tina i nauka 0 leku i leeenju poticu i po· cinju od nas.kova naroda druge boje koze. klesano i kovano u S1aInoj bo1'oo za bolji zivot i dobro zdravlje. noktec.

C _ PRASNICI.PERlKARy. E ..KOu. 1 . c K I KOLA : A . J MLADA KOu.K.ZENSKI CVET.BEu. F .PETQKRA!( PLOD. KOu.~ DVA KOTILEDONA.TUCAK.L.PLOD NA UZDUZNOM PRESEKU: VIDE SE PET SEMENKI. I . B .PLOD.MLADA KOu. D .N _ MALE I I~KLIJALE KOLE SA VISE KOTILEOONA. G . 397 N L . SA VISE OD DVA KOTLLEDONA J. H .GRANCICA U CVETU. IZNIKLA IZ VRSTE KOJA IMA DVA KOTILEDONA . M .arvOREN PLOD SA CETIRI SEI\IENA (2).

ro~nog prolJiva). Medutim. redovno sadrie kao glavni 's astojak kola-orahe zbog njihovog vanredno ene rgi~nog dejs l'va za i zdr~ava nj e velikih napora u kratkom vremenu.tetu u Parizu od 1900.ze srca.kole za ja~anje . tonik (erveni) J1000rans j adstringens (pnotliv hro. jer u mrkoj. U Evropi je kola bila nepolJOa ta do XVI veka. fermet·iranoj ikoli veCi deo tanina pretvoren je u nerastvorljivo kola-crvenilo. poreklo i lekovita vrednost. flobafen. Ove patentirane napitke p od za~ticenim i izmi~ljenim imen ima proizvode razne fabrike u sve tu. Dejs1vo kole je sri~no delovanju kafe i caja. Sveza kola je bolja i zbog punog dejstva tanina. I kola je u maloj . teenog ekstrakta. Sve do kraja XVIII veka nije se malo od kog drveta poti~e seme. Kod nas se kola jo~ uvek vrlo malo upotrebljava. Tek krajem XIX i po~etkom XX veka droga je ispitana i utvrden hemij ski sastav. iako to nije potrebno. Sveza kola deluje sporije ali dugotrajnije. imaju kao glavni sastojak pre· . s tabilizovanog pra ~ ka .tak ranije. To je tzv. od velikih doza smrt nastupa zbog para li. stab ilizacija ill sterilizacija sve!eg. Kola j<! bila povod da se opseznim eksperimenti ma utvrdi da svei e bilje deluje drukc je i bolje od osuJenog.398 LECENJE BILJEM mnogih boles!i. jer strucno isprzena 'kola ~ma ta ko prijatan miri's i svojstven ukus da joj nikakva korigencija i nije potrebna. vina iii tinkture. zbog cega irn a akutnih i hronicnih trovan ja kolom! U KOKA-KOLI GLAVNI SASTOJAK SU KOLA-ORASI pObro ~nje koji su Koka-kola i s lieni napici ~ iro'ke posle rata osvoj ili ukus po trosa~a svih kon1:inenata i brzo poplavili svetsko trli· s te kao retko koji drugi napi. Dodaju im razna sredstva za »ulep ~avanje« . KOLA - GLAVNI SASTOJAK NAPITKA ZA SPORTISTE Prijatni napici koje sve ~eSce piju sportisti pre i za vreme takmicenja. Uzbuduje eentralni nervni sistem i ja~a delatnost srca. do dan as. pre pisuju ponekad ekstrakt i vino . Peroa i drugih naurnika na Farmaceutskom fakuJ. da mu je dejstvo dugotrajnije i pot punije. tek uzabranog lekovitog bilja unBtavanjem enzima na temperaturi oko BODC. UPOTREBA KOLE U NAUCNOJ MEDICINI Sveza iii stabilizovana k ola daje se u obliku alkoholature. i ovde se moze reci da svako dobro ima i svoje zlo. god. franeuski daci. naj~e~ce kao stimulans. Njenu upotrebu prvi su videli Portugalci u zapadnoj Afriei. Tako j<! do~kl ·i do zna~aj nih radova Burkeloa. Dejstvo kole je u prvom redll dej stvo kofeina. a za tim tanina. terapij skoj dozi lek. jer je u njoj kofein vezan za taninska jed:injenja odakle se u organizmu postepeno oslobada. I edino lekari. Mnogi ambiciozni sportisti u zelji da po svaku cenu budu prvi d nepobedivi u tome preteruj u . a u vecoj otrav. Deluj e i diuretieno.

jer su svi pili. kao nabuj a la reka poplavila sve kontinente . Kola·eliksir: 50 g .. TROVANJA KOLOM Kola je tipicna kofelnska droga U svernu se mora bi~ umeren. psenica i drugo . I. 750 g najboJjeg cmag v-ina. PREPARATI OD KOLA-ORAHA Nj.j asvojila ukus po· trosaca raznih naroda. zatvori i dusevne bolnice p repuni i na sve strane beda. \. manje opasno sredstvo za uzi1 v anje. dobra promesa. tj . Znaci trovanja su 'kao od 'kafe i caja. ton« 'i . osobi<to u SAD i Zapadnoj Evropi.ih je sve vise i sve su raznavrsnij[. malo· -pomalo. 399 vrele i sl rucrzo priel1e kola-orahe. Covek mora negde da dangubi i da laze laz ljivi jezi'k. jecam. odlije i pije po jedna rakijska casica triput dnevno. poseban . livade nepokosene. glad i nemaslina. on mora nam zamenu. KOLA NAPIer U BORBI PROTIV ALKOHOLIZMA Nasa narodna filozofija ima i ovu mudru izreku : .« E. dod a 100 g obicnog farmaceutskog sirupa i na kraju.KOU. 2. buke. . Re~ko je lroja lekovita biljka tako brzo. manje zlo. Zato se navocti 5amo one sto se zna. To vazi i za kolu. gde je sarna dnavna vlast otva· rala javne cajare i favorizovala peivatne cajdiinice u borbi protiv preterane upotrebe alkoholnih pica. ostavi da 5e slegne i izbistri. Kola·vil1o: 60 g teenog ekstrakta kola-oraha pomesa se i rastvori u 940 g najboljeg cmog vina. upotrebom kole kao leka u vecim od propisanih terapij skili doza.reCnog kolinog ekstrakta pomesa se sa 100 g aI· kohola (60 0/0-nog). CesCi su slucajevi mectika mentoznih trovanja. Renki su slucajevi da je neko popia neki preparat kole da se namerno otruje. zdravstveni i prosvetni radIllik zeli da irna uspeha u borbi protiv alkoholizma i slicnih poroka. Njj. Koka-koli i svim sHcnim napIClma kola·orasi daju mnogo traieni ukus i miris. Kad rodoljub .ve s to je moglo bili pre tvoreno u votku. bez narocite potrebe piju vece kolicine 'kale. Popularizacija kole umnogome podseca na sirenje upotrebe kineskog caja u nekim zernljama. I najbolj-i lek moze bilti otrov ako se uzme vise nego sto je potrebno. osobito u Rusiji. pa bolje je lazljivi jezik lagati bez· alkoholnim napicima od kole nego r akijom i drugim opasnim alJcoholnim napicima. Najcesca SLI hronicna travanja osoba koje svalrodnevno. tj . sto se spravlja po apotekama. N'ije dovoljno prosto i jednostavno nesto za· braniti. sve je podvrgnuto alkoholnom vrenju: rai. ostavi da . neobradene i neposejanje. pre jela.s e izbistri i pij e po jedna kasika 1riput dnevna posle jela. koji osvajaju vecinu potrosaca.ve su ostajale u korovu. Fabrike dne u 1ajnosli svoje recepte.

a delom vezani. 5. ne upotrebljavaju. Burkelo je vrelim 900/ . 4. Pije se po jedn a ka ~ ika posle je la. Xola-rakija: 20 g tecnog kolinog e kstrakta pome~ a se sa 80 g najbolje pr epece l k e. koj. Li~ce se menja oj kvasi da bi kola ~to duie ostala sveza. koja se pret· vara pri obicnom su~enju 5emena u kola-crvenilo. Crnci zapadne tropske Afr. Pije se po jedna kafena ka~ icica triput dnevno pre jela. Goris i Amu su driali sveze semenke 5-10 rninu'ta u autoklavu na lloac i zatim ih osu~ili. a crvene vrste kole obojc se manje-v-iSe 'Ijrubicasto. Goris je izo· lovao jednu drugu fenolsku materiju i nazvao je kolatein. Umesto sirupa moze se upotremt i med. vanilom ili drugim aromaticnim drogama. Tako »stabiHzovane« semenke ostaju u sredini· bele. Kola-sirup: 10 g tecnog kolinog ekstrakta pom e~a se sa 90 g obicnol? sirupa.nim alkoholom uni~tio u sVeZem semenu kole enzim 0 k sid a z u i posle toga iz ·s terilizovane i osusene kole dobio beli ekstrakt. T ecni ekstrakt kola-oraha spravlja farmaceutska industrija iii vece apoteke po propisima farmakopeje. kao sto to redovno biva sa semenkama obieno osu~enim. u . Cejlon. ~IX> sve zaYis i od ukusa potro~aCa. betaina i malo masti.i su delimieno slobodni. Kola 1ma 1-2.c r v e nil o. Po Kneblu (1892) sveze seme sadrii glikozkl k 0 I ani n koji se ~azlaZe pri· likom su~enja semen a na 'k 0 f e in. GDE RASTE KOLA-DRVECE? Kole rastu u tropskim vlaznim ~umama zapadne Afrike.400 LECI!NII! BlUHM ' Ovaj elik sir neke apoteke namiri ~u cimetom.ike brizljivo Cuvaju sveze semenke kole u korpama oblozenim zeleninl i ovlazenim li~cem nekili biljaka iz porodke Marm1taceae. Obe ove fenolske materije imaju osobine flob atanina. na Madagarskar. g Ii k 0 z u i ok 0 I a . Goris 1 SevaJije (1908) izolovali su iz svezeg semen a Jrole fenolsku supstanciju 'kolatin. Maurici~us. jer su sterilizacijom urui~lene oksidaze i tIla taj nacin spreCeno razlaganje kompleksa ·kolatin-kofeina. t1umbimm. OD CEGA POTICE LEKOVITOST KOLE? Hemijski sastav kola-oraha je vrlo slozen. Afri6ka plemena upotrebljavaju jedino sveze neobojene. Sadrzi oko 1% kofeina. ove semenke su imale isti sastav i dejstvo kao sveze. Go· dine 1896. kao da je radeno sa sVeZim semenkama. oko 30'10 skroba. jer staru. enzima. m ali nov iii neki drugi si· rup po zelji potro ~aca.07% teo b rom ina. skoro bele semenke oj primeceno je da su nji'hov sasta'V ·i dejstvo drukciji od osusenili. odakle su pre· nesene u Indiju.5% k 0 f e· ina i oko 0. prevrelu kol u crnci bacaju. lozovace iii vinjaka od 55% alkohola . mrku. Ko la inw io~ i oko 4% flobatanina "iIi kolatanina. Pije se po pola kafene ka ~ ic ice triput dnevno pre jela. malo saharoze. God·ine 1911. ali ne mrkoorveno.. Sveze i susene semenke nemaju isti sasta'V i fiziolo~ko dejstvo. na J avu i u Brazoil. za razliku od dotada~njih mrkocrvenih ekstrakata. 3. kolakatehina i kola-crvenilo.

duguljasto-tetvorostrani iii obratno jajasti. postojbine raznih vrsta 'kola. Mestimi~no se sve vge gaje ili. jer se dizenterija prenosi zarafenom neprokuvanorn vodom. plankonveksni. Svefe iii stabilizovano seme je bela do run~asto. bez mirisa. U novije vreme svefe semenke se prenose u zelenorn mcu brifljivo zapakovane da bi 's tigle u Evropu ~to manje promenjene. jer je to korisno za nacionalnu ekonomiju. PROFILAKTICNI ZNACAJ KOLE Za sve stanovnike Zemljine kugle. Kolumbiju. gde se ra~una da godi~nje oboli oko 700 miliona lica od dizenterije (srdobolje) i gde milioni unriru od ove strasne zarazne bolesti. upotreba pijace vode 'prokuvane sa malo kole ima velik profilakti~ni zna~aj. n ejed n a k eve I i ~ i n e i 0 b Ii k a: ovalni. jer se zbog njih vode ratovi.ispod zita«. Drvo ra~a tek posle petnaeste godine i daje plod do svoje 75 godine. ali se pri tom sredstva ne biraju. a pogotovu za one u tropskim nezdravim krajevima. . do~epaju 05'Obito semena onih koje mnogo rode i daju kvalitetne kola-orahe. To su privredni ratovi. obi~no rastavljena na svoja dva (Cola vera) ili ~ k 0 til e don a (Cola acuminata). Jedno drvo daje prose~no 5-8 kg svezeg semena godi§nje. Berba. a na prelomu je crvenomrke boje. okrugla~ti. Meksiko i dr. Radi se . sernenke i'l:vade iz ~ure i su~e. ve~ta~ki razmnozavaju. gor~e KOLA JE POSTALA PRAVA PLANTA BELIKOZA Da je slavni ~vedski botani~r Line (1707-1778) dan as nv.il!i d~vljeg kestena. po povr~ini ne~to malo rapavi. Duga~ki su 20-40 mm. sarno da se d~e do cilja.Beru se plodovi n~to pre potpunog sazrevanja. KAKO IZGLEDAJU KOLA ORASI? Osusena i olju~tena semena jezgra je veli~ine oraha . Kole spadaju u onu grupu vafnog drveca ~ije kulture stalno rastu. Danas gotovo i nerna tropske zern1j e koja ne ~ini napore da podigne kulture kole. Donedavna su kolonijaJne sHe ~inile sve da se 1Z ekvatorijalne zapadne Afrike. a na obi~an na~in su~eno je tarnnomrko. Kotiledoni su veorna tvrdi. .KOLA 401 Kon~in~inu. Kola trafi tropske vlafne ~ume isto kao i kakao. na unulra~njoj strani ·ravni iii udubljeni. Je· dna francuska firma 5 tab i l'i z u j e k 0 I u u mestu berbe u Gvineji. Oporog i nagorkog ukusa. on bi raznokola-drvece nazvao plantae bellicosae. U donjern delu nalazi se supljina i u njoj pupolj~ic i koren~ic iii sarno ostaci od klice. bolje reci. a 15-30 mm ~iroki. Svefe seme je opoI'ije i nego osuseno.

konaplje. TRLOMET. beLka. pitome konoplje. Deluje osveZavajuee. Za to vreme tetnost ispod nje postaje sve bleda. Za iensku stabljiku: zenska konoplja. eRNI PELIN. zbirnica. belica.ve« stavi se u tasu smlatenog. i pored neprevreiog seeera. mandiurska. zenska 'kudeija. nesto viSe glikuronske . Vee prvog dana na povrsini se uhvati belo-sivkasta kozasta skramica. to je najupadljivija razHka od pravog pelena. Ponekad se traZe sarno listovi. prvoj. cma konoplja. semenjata. konople. ernojka. Za musku stabljiku: bela ikonopija. Gaji se na zaseeerenom t aju . tekstilne konoplje (Cannabinis semen) sa· drzi oko 30"10 sl15ivog masnog ulja (gliceridi linolne i linoleinske .ka. seme· njajka. KOMOTLJIKA.jos i malo alkohola. Beru se vrhovi grantiea u evetu (Artemisiae herba. KOMONIKA. kudeija. muska konopija. semenjaka. a na nalitju beli i vrlo dlakavi. evetocice. koja lImo korov raste svuda. vitamina K i dru· gih sastojaka. mletne i sireetne kiseline. izbomiea. KONOPUA Cannabis sativa L. Malo parte »glji. kudelja. vem u kitiee i brzo suse u hiadu na promaji. konop. koja se posle nekoliko dana razvije u tolikoj meri da zaista liti na neku pravu gljivu. . stabljata. sluzi. - Compositae Komonika je dugovetna zeljasta brljka. Upotrebijava se kao pelen. ugijene. UMJET Artemisia vulgaris L. edestin).kiseline i druge proizvode alkoholnog i kiseiog vrenja. semenjak. Narodna imena za biljku: alja. nakiseo i osvezavajuei ukus. Razvijaju se mehuriei ugljene kiseline i taj dabija pri· jatan. Samleveno seme se daje u obliku taja (6-8 g na tasu kljutale yodel za letenje ra'znih upala besike i prostate. - Cannabinaeeae Zrelo seme od nase obitne. oslac:tenog taja i ostavi 2-3 dana da prevri.• 402 KOMBUHA LBCENJE BD.kiseline). Listovi su na 'lieu goli i tamnozeieni. trnica. gl'snica. zivica. Manje je gorka i aromatitna od peiena. DIVLJI PELIN. prvica. tao nina i kofeina . beiojka. domaee konoplje. kineska iii ruska cajna iii kvasJ gljiva To je mesavina s lapitastih bakterijai nekih vrsta kvasca. kao blago sredstvo za tis· eenje. a najvise pored puteva. poskon. jer sadrli.JBM Japanska. iz· birnjata. Sadrli i nesto vitamina B. Spolja se upotrebljava 11 obliku kasiee (kuvanjem u vodi) kao oblog na uboje i otoke. 14"10 belantevina (osobito jednog giobulina.

s labe i sa. . ljenja. Plod je sitna I k ostunica od 3 do 4 mm sa 4 semenke. neurovegetativnih poremeeaja (dejstvo etarskog ulja). tanina. udruZeni u guste vr~ne cvasti. odo.vrl~ razgranata. grane su belieaste. cistila.KONOPUlKA ~ 403 KONOPUIKA Vitex agnus castus L. noplika. otocka ko. naspram no. - Verbcnaceae Mm~e ~a bIber. nesaIllice. o~tra ~ibika. Stablo je pravo. osobito jufnom. alkaloida. . gorkih materija. . vltlJlve. Ko~?pIJ lk. KonoplJ1ka je narodni lek za leeenje rana (dejstvo tanina i cineola). odozgo tamnozeleni i bez dlaka. Upotrebljavaju se vrhovi ·g rancica u cvetu i plod (Agni casti herba et fructus). heterozida agnozida. konopina. Do 2 m visok grm. velika konopljika. im a 5-7 duguljastih listica. eetvorouglaste. vrlo rasprostranjen u primorju. lupanja srca. Konopljika se sadi i kao ukras . LI~ce Je sheno konoplji. straha i drugih Ziveanih obo. Cvetovi su sitni. Plod se upotreblja'Va wnesto bibera 'k ao zatin oj prot. U etarskom ulju ima cineola. narocito plodovi.a Je . Cveta leti. SadrZi oko 0. poljski biber.iv l1egoba varenja hrane. Narodna lmena: divlji biber. ljubicasti (rede ruiicasti iii beli). kora mu je sivozu6kasta. KONOPWIKA zdo belieasti i vunasti.4% etarskog ulja.

Na riwmu obitno ima korentiea i mladih prizemnih listiea. Sastav. temjanuga. osobito bukove. katin drat. skroba. SadrZi oko 32% a z a ron a (propenil-trimetoksibenzol). te zato nije primlj ena u sluzbenu medicinu kao ekspektorans umesto ipekakuane. Upotrebljava se eela biljka: rizom s nadzemnim delom biljke s li~eem ·i zelenim plodovima (Asari rhizoma cum herba). Dug je oko 1 decimetar. sjajni. iako je kopitnjak bio jedini emetik do uvodenj a ilpekakuane u farmakopej'll. terpena I seskviterpena. slicnog biberu i kamforu. tanina. gihta. tera na mokrenje itd. mala biljka. s liea tamnozeleni. - Ari·s tolochiaceae Trajna zelj asta.zne tamne ~ume. Droga je otrovna (azaran u etarskom ulju). 10-15% bornH-aeetata. Rasprostranjcnost. kopito. Droga. Danas je kopitnjak nacpu~ten. Izaz~va po v rae a n j e i proJiv. gijas. tlankovit. mastJiea. 2-3% azaril-aldehida. J ezik postaje neko vreme neosetJjiv kao od kokaina. .0 g kao infuz) . Spominju ga jos Dioskorid i Plinije da leci groznieu.' VH!. . krij'll se na bazi listova.Suv rizom sadrZi oko 1% eta r s k 0 g u I j a. a deb eo 1-2 mm.Kopitnjak je vrlo stari lek. Stoka ne pase kopitnjak. kopitnica. Mirisa i ukusa je jakog. smole. KOPITNIK Asarum europaeum L. toplog i paprenog ukusa i terpentinskog mirisa. Rizom puzi p L itko u zemlji. KOPITNJAK Etarsko ulje je mrko obojeno. . Upotrebljava se jo~ jedino u narodu. organskih kiselina ~ nepoznatih gJikozida. Upotreba. tamnjanac. kopitnjatic. Ijutog. a na nalitju mutni. Cveta aprila i maja. Ostala narodna Imena: gorski kopitae. tamnjanite. donekle tetvorouglast. za kijanje itd.5-1. obit no prezimljuju. 15-20% metil-eugenola. ~eeera.404 L1!CI!NII! BIUl!M KOPITNJAK. slu'li. Riwm se mora ~to brZe osu~iH. mrezasti. Cvetovi su purpurno·lamnomodri. . temjanice. protiv poViratne grozniee. Daju ga u rakiji pijancima da im se ogadi alkohol (0. ima nezgodno sporedno de[ovanje i posledice od toga. aromatitnog. Listovi su u obliku kopila. ka~lja. mrko-erven sa sivom nijansom. menegled. toplog. nagorkog. Pra§ak izaziva krjanje. Sabira se u avgustu. kozasti .

Caj od koprive daje se protiv proliva. Rezultati su bili vrlo povoljni. najcesCi seoski korov koji siromasam svet vekovima upotrebljava kao prvu prolecnu »zdravu zelenu hranu«. Danas se u prosveeenim zemljama !rose desetine i stot-ine vagona koprive za vadenja hlorofila. U svojim ZaTama kopriva -Ima acetilholina i ' histamma koji vee u kolicini od 1/ 10.kt iz trave (hel'be. pa sto brie osusiti u tankom sloju. jer je pnimeceno da onda deca mnogo brie ozdrave. - Urticaceae K~riva je ?osadan . u sobu Hi negde drugde pod krov. Treba brati sarno mlado. pore mecaja nastalih us led loseg prometa materija i anemija nastalih posle prirnene duboke radioterapije. Za Iek se belU vrhovi grancica s liseem. sireetne i maslacne Idseline. kao sto varosani !rose spanae. voska i Jcremene . cela nadzemna biljka u cvetu iii sarno karen. koji se daje preventivno i za lecenje teske kolonijalne anemije. nego rastresito !ito pre preneti u susaru. celo lisce po suvom i Iepom vremenu kad se digne rosa. rnravlje. Pred ovaj rat. Prisustvo glikokinina bi moglo objasniti i opravda1-i upotrebu koprive proti v secernc bolesti. protiv opadanja kose i proliv peruti. Treba ga brati u korpe i ne nabijati ga. sujeverja 1 obicaji.KOPRIVA. ZARA Urlica dioca L. iSijasa i neuralgije.u speSno se daje protiv raznih zaraza. koje bi bilo zanimljivo sakupiti i prouciti. Hlorofil iz kopnive . Caj iii alkoholni ekstra. Cenili su je jos Rimljani. Hlorofil iz koprive povecava snizen krvni pritisak i dovodi ga na normalu. VELIKA KOPRIVA. s luzi. mnogo so11 (IS-2oot. .narocito za vreme rata. vrseni su ogledi na labora· torijskim 'livotinjama i na bolesnioima sa listom koprive. preventivno sredstvo i hrana. jos ce~cc. Stranci ad nas -Iraze vagonske kolicine osU'senog k apr i V i n 0 g I is t a. nadzemni deo biljke) ili. z d r a V 0. soc n 0. cesto prevrcuCi.. 'da osuseni lis t sacuva jasnu i lepu zelenu boju. . Za vreme gladi kopriva je oj za Ijude i za domaee zivotinje prva i najzdravija hrana. jer je tu cesto zagadena m dkracorn i iz metom i moze doCi do teskih zaraza. Upotreba.vima dobro poznat.. sam lis t. na tavan. inace. najcesce raste.k iseline. a jos viSe sa njenom z e len a m b 0 j 0 m (hlorofilom). fitosterola . Rahitienoj deci koju zrace ultravioletnim zracima iii 'koja primaju zraceni ergosterol (vdtarnin D) daju u najnovije vreme hlorofil ·iz koprive ili njeno liSee. iz korena upotrebljavaju se za porast kose. . . a . mnogo viotamina C i K. U najnovije vreme najviSe se ceni mlad list (Ur· ticae folium). verovanja. karotena. belog pranja.000 mg 'lare i peku. krvavljenja iz hemoroida i uopste za zaustavljanje krv·i spolja i iznutra (ta· ninsko dejstvo). Za koprivu su vezana mnoga narodna lecenja. a i protiv drugih anemija. URA 405 KOPRIVA. Zato njega treba brati. zato se poslednjih godina daje kao dodatak pri lecenju srcanih balesni'ka digitalisom. Ponegde se joS upotrebljava sveze uzbrana kopriva za »'larenje" mesta :na telu obolelih ad reumatJizma. prezren korov pO prljavim i zapustemm mcstlma. Sastav. Koprivu ne treba brati u blizini naselja i pored puteva gde ana.Kopriva je narodni Iek.U listu dma tan ina. VELIKA KOPRIVA. pepela) i hi 0r of i I a. Iecitina.

Pije se IS medom po 3-4 ka~ike dnevno za lecenje bolesti navedenih pod I. rute groznice. npr. ostavi preko n06 i u toku dana pije umesto vode kao sredstvo za jaeanje. Tako se moze znjeti do 10 puta godgnje. 4. Traznja koprivinog lista sve je veca. 3. zutice.koprive prokuvati 15 minuta u 1 litru vode i to piti mesec dana umesto. jer je sarno mlad list dobar. nacini 5 kolacica i u stednjaku ispece. Protiv nocnog mokrenja dece u postelji: 20 g zdrobljenog koprivinog semena i 60 g raZellog bra~na pome~a se i doda malo vode i meda da se dobije testo. Uzinla se 5-10 g dnevno s medom. vode. pogotovu sa mnogo dece. 2. U toku od 20--30 dana dete treba da pojede svako vece jedan ·kolaCic. 6. 5. 1. nove vrece oct vgestruke debele hartije. Cim u prolece izraste za pedalj visoko. Uzima se 3-4 ka~ike dnevno. kao hranu u ob1iku povrea. Za izvoz lSe list cvrsto presuje u velike bale. Caj: 50 g isimjenog liSca kuva se 15 minuta u 1 litru vode. ali se upotrebi sarno pol a ~ake pupoljaka. naroeito protiv kolonijalnih bolesti: denge Hi papatacija. Sirup: 1 kg soka prokuva se i procedi kroz flanelsko platno da bude bistar i pome~a sa 2 kg meda Hi se doda 1. razume sene dozvoli1i da iz· raste vge ad pedlja. cede ieleni sok iz svezih kopriva iii im daju. . danas u naprednim zemljama dajll zelene tablete hlorofila. i za grgljanje i ispiranje us1a protiv angine i upale desni. Kopriva se moze lSeja1i ali. na razmaku 40 x 40 cm. kala-azara. Svajcarska. list koprive treba dobro nabiti u ciste. uglavnom preventivl1o.406 U!CBNJl! BlUEM Oeci tije majke nemaju mleka iii onoj deci koja ostanu bez majke. zucnih oboljenja i dr.eliksir zivota«. -treba da ostave za zimu nekoliko vreca osu~enog iJsta. Najbolje je 'koprivu rasaditi u jesen kad pocnu kise. Da hi se ~to potpunije sacuvali lekoviti sastojci. ostaviti jedan dan da svene da manje zali. Sve narn to nalaZe potrebu za proucavanjem hemijskog salStava i fiziolo~kog dejstva koprive i njene upotrebe kao dijetetske hrane i leka. Domacinstva. Hlorofil i kopriva 5e upotrebljavaju i protiv raznih drugih bolesti. protiv malokrvnosti. rasac1ivati pomoCu rizoma (razgranate podzemne stabljike). Cim se pokosi. Koliko se kopriva ceni vidi se i po zvucnim reklarnnim nazi virna raznih specijaliteta nacinjenih od koprive. Nemacka i Svedska. Caj protiv anemije (malokrvnosti): punu saku mladih lisnih pupolja· ka . Zbog toga se poslednjih godina kopriva pocinje gajiti kao kulturna biljka. karnena ·u be~ici i vodene bolesti. kopriYu treba nac1ubri1i azotnim dubrivom i dobro zaliti. Zimi se mogu koristiti i osuseni pupoljci. pa ih ve~tackj hrane kravljim iii nekim drugim mlekom.. Sok: I kg svezeg mladog i opranog liSca samelje se ma~inom za mlevenje mesa i iscedi sok. Velike fabrike lekova iz inostranstva traze od nas stotine vagona ove droge. jo~ hde i bolje. poparenu i sarnlevenu koprivu nekoliko puta dnevno. Ekscrakt: Sok se isparava na vodenoj pari u plitkoj posudi do guo stine meda. . kao. Najvge je traZe SAD. treba je pokesiti.5 kg ~ecera i kuva 15 minuta. osu~iti u hladu i poskidati liUe pre no sto se potpuno osusi. kao predohrana.

Ovom sme~om trlja se glava (koren kose) svako vete. Korijandar je jednogodisnja zeljasta biljka. ldpe i topolovih pupoIjaka.JatkHa i piva. NajvBe korijandra trosi ·industrija J:jlkera. s. pitoma kopriva. listovi su krupni. pa se i zbog toga preporucuje njegovo gajenje.i andrum sativum L - Umbelhiferae Kod nas se gaji. obicna kopriva. Ostala narodna imena: koprva.n u p a ~ u zap c eI e. doda po 20 g cveta surutice. 8. Korijandrovo ulje je glavni izvor iz koga se varn linalol. stomahik. U ulju ima jos i· pinena. Plod je okruglast (sastavljen od dva simetricna ploda. Ulje dobijeno destilacijom iz nezrelih plodova neprijatnog je mirisa na stenice. . jer sadrfi mnogo belancevine i masti. sastavljene od sitnih cvetova. ostavi 8 sati. a zreli i osuseni plodovi su p r i j a t n 0 g i a rom a tic n 0 g m i r i s a i naljutog. akruglasii. Etarsko ulj e u vecoj dozi je otrovno i deluje slicno moracevom. Sastav. poklopi. 9. ocedi i iscedi i toj tecnosti doda se 200 g vinskog sirceta. KORIJANDAR Cor. a gorn}i su sitniji. U veterinskoj medicini sluzi kao karminativ. Stablji· ka je gola i na vrhu razgranata. dva merikarpa cvrsto spojena). Linalol se upotrebljava za pro- . Ostavlja 5 do 7% pepela. a mnogo se tr~i i kao zamena za biber. visoka 50-80 cm.hiSierik. 'peciva. na dugim dr~karna i vrlo izrezani. pokJopi i posle 4 sata pije u toku dana. kad se trljaju medu prstima. geraniola i dr. limonena. Caj protiv proliva i slabosti: po 15 g osu~enog koprivinog lista. pasja kupina. a11t. ali malo slabije. 13 do 18% masnog ulja i 16 do 18'10 belancevine. perasto deljeni i duguljasti. K 0 r i jan dar d a j e 0 d I i c . Upotreba. borneola. neprJjatno z a u d araj una s ten ice (na grckom k 0 r is znaci stenical. a ima ga i podivljalog po zitntm poljima gde raste kao korov. 10. Protiv npadanja kose: 100 g lista koprive kuva se 20 m inuta u pol a Iitra ki~nice (iii destilovane vode) .KORIJANDAR 407 7. peteljki od vi~anja i lista hajdutice pome~a se i prokuva 10 minuta u 1 litru vode. stimulans i digestiv. poklopi i posle 3 sara pije u toku dana umesto vode. ostavi 8 sati i pije u toku dana umesto vode. vranilovke ·i majkine du~ice pome~a se i popari sa pola litra kljutale vode. Ostatak od destilacije ulja izvrsna je hrana za stoku. Proliv reumatizma: po 20 g lista koprive i breze kuva se 15 minuta u poJa Ii tra vode. a da i ne govorimo 0 velikoj potrainji u zemlji i inostranstvu. Cela biljka. izaziva jednu vrstu pijanstva i dubok san. doda 25 g kamilice.Sadrfi do 1% eta r s ·k 0 g u I j a. Nas selekciorrisani sitnozrni kor·i jandar ima oko 1% elarskog ulja. rastavica. Za medicinske svrhe korsti se sarno gajena bi1 ljika.Ulazi u sastav Aqua carminativa i Spiritus aromaticus. zeza. . sladunjavog ukusa. Cvasti su bele. ostavi da prokljuca. Cveta pocetkom leta. Kamen 11 besici: po 10 g koprJve. a narocito zeleni plodovi. zove. paklopi. zegavica. Donj.

6-8 mm debeo. Berba. . Spominje se i u Bibliji (l\. Holandiji. Osu~eni l1izom jc elankovit. do 2 em duga~ki i oko 2 em ~irok. filave.iJandar je jedna od onih biljaka koja se gajila po narec:Ienju Ka'rla Velikog. ko.drobljenog rizoma prokuva 15 mhnuta u 100 g vode .Korijandar se gaji u SSSR. Gajenje I berba. toploj i dobroj zemlji i na suneanoj strani. Gaji se kao i kim i ostale ~titare. pljosnate. Indiji i SAD. ervene. sjajne. Manje je osetljiv od anasona. Gajenje korijandra uzelo je maha 'll Evropi i kod nas naro~ito u ova dva svetska rata. ali ~esto strada od mrazeva. riandula. KOSTRIKA. ali bolje uspeva na kre~noj. Plodove donosi od oktobra do maja. . Engleskoj. Jesenji usev je bujniji i daje vi~e prinosa.Rizom (Rusci aculeati rhizoma) se vadi poeetkom jeseni.000. korion. ali ipak ne podnosi glinu~u i kiselu zemlju. paprie. oeec:Iena voda muekanjem daje obilnu penu (saponozidi). koriandol. ~ije su grane naspramne. sitnoj.i se vide na njihovoj bazi kao vrlo sitne ljuspe. I kor. Raste po ~umama do 700 m nadmorske visine. propustljivoj. papriea.400 kg ploda. okrugle bobice sa 1-2 zuekasta semena. god.i ohladi. cimavica. Ulje slufi i 'kao zamena za lavandulino i bergamotovo ulje.i.000 kg korijandra godBnje. jajaste i na vrhu ~e zavr~avaju tmom tako da izgledaju 'k ao Iistovi. Gajenje. Italiji. Seje se u martu iii aprilu na rastojanju 30 x 30 em. SIMSIRIKA (Ruscus aculeatus L. pre na~e en::). Su~enjem . iseee i osuSi. ki~nee. Na jedan heklar treba posejati 20 >kg korijandra.Korijandar se spominje u Eberovim Papirusima (1550. Kosi se u Ie to pre izlaska sunea. opere. Raste kao zbijen razgranat grmie tamnozelene boje. Sam Maroko izvozi oko 3.omi s pupoljcima u lako zemlji~te u . Korijandar ne bira zemlju. - Liliaeeae Trajna. korijander. pravi listov. dok ima rose. Na hektaru rodi oko 1. Nema~koj. korijandr. ·Rasprostranjenost. Kod nas se gaji u Banatu i Ba~ koj. Narodna Irnena: zivica. kornikovee. Malti.408 LECBNIE BIUEM izvodnju linalil-acetata. vrlo otporna zimzelena. Egiptu. Kad se 1 ka~ika sitno 7. ~v rste. Maroku. Cveta od septembra do aprila neuglednim zelenkastim cvetieima. bodljikava biljka. droga. pre potpunog sazrevanja da se ne bi omlalio. VEPRINA. U Englesku je uveden posle pobedc Normanc:Iana. a i gaJili su gao Plinije hvali korijandar iz Egipta.lporec:Iivanje mane sa zmom korijandra). korijandar gubi smrad na steniee i poene prijatno mirisati. a donekle i cimet. jer je 'kollijandar mnogo traten kao zamena za biber. upadljive. . visoka 30-90 em. Odavno se gaji u Rusij'i. spolja zuekasto-siv i prstenasto nabora'll. Zreli plodovi su vrlo lepe. Grci i Rimljani ga upotrebljavaju 'kao zacin i lek. ocisti od adventivnog korenja. Istorija. svetloj §umi U martu se sade ri:r. dva vazna aromati~na zaeina koje Evropa nije mogla tada dobijati iz lndije.

KUKUMAR. pasja kita. miSji tm. vitamina C. jezevac. tmobor.KRASTAVAC. persuna. hajduCice. ves-prinjak. popari 1 litram kljueale vode. §eceri i kalijum-nitrat. Protiv hemoroida u apoteQj se spravljaju supozitorije od kaokaovog masla u koje se primesa 0. lobodika. Druga narodna imena: bobice. KUMOR. breberina. KRASTAVAC. iscedi. isced'i i tom vodicom se zapira i oblaZe mekim flanelskim platnom natopljenim ovom vodicom. Prisustvo kalijum-rutrata. poklopi i posle 12 cas ova ocedi. . 300 do 400 g stucanog semen a od krastavaca daje se ded protiv glista. metlika. Upotreba. - Cucurbi1aceae U krastavcu ima oko 96"10 vode i vrlo malo hranljivih materija. smoetarsko ulje. veprinac. paklopi. peska u beMci i za leeenje zutice: 100 g sitno zdrobljene droge kuva se pola sata u I litru vode. zelenika. zbog tega je za§ticena u prirodi i mora se gaji1i i razmnozavati na prirodnim nalazi~ tima. I k otoro§ka. aderuna. Kostrika se nemilosrdno sete za pravljenje pogrebnih venaca. usled svral:la. ocedi. KRASTAVICA. Sastav. Pulpa (samleven oljuSten krastavac) i sok se upotrebljavaju u narodnoj medidni za leeenje upala sluznice i koze.j: po 30 g sitno zdrobljenog riwma od kostrike i korena od moraca. posle 12 sati ocedi. popari 1 litrom kljueale vode. Istovremeno se pije tink1ura (po 1 kasika 3 puta dnevno pre jela): po 50 g kos-trike. KUKUMAR . . 409 Za§t1ta. kroz gusto flanelsko platno procedi i pomesa sa 2 kg cvetnog (livadskog) meda. ceprlika. arginina. tanin. . fHosterol. UGORAK. leprin. kasljiear. razlije u manje boce i euva na hladnom mestu. Mesani diureticni ca. la. osobito protiv ojeda.10 g ekstrakta od kostrike. veprika. karotena. ocedi i pije 3-4 ka§ike dnevno pre jela. KRASTAVICA. U nedostatlm tog leka moze se kod kuce spraviti ovaj lek: po 50 g rizoma ad kostri. pektina. i's cedi. U kozmetici prave tzv. zimozelen. eesanja. KOSTRlKA ostavi 2 sata. holin. vampiraea. objasnjava diureticna svojstva kostrike i njenu upmrebu protiv uloga (gi'hta).VUGOREK. kostrika. a donekle i saponozida. enzima i raznih soli. kamHice i kantariona drzi se 8 dana u llitru najbolje komovice. »mleko od kritstavca« koje stavLjaju na lice kao masku za vlai:enje posne i obolele koze. pirokatehol i neki drugi fenoli. §pargle i celera se pome§a. scepkovina. Saponozid.MURKA Cucumis sativus L. lista hajdueice i cveta kamilice se pomesa. divlji simsir. procedi kroz hartiju za filtrovanje i euva na hladnom mestu. trigonelina. Uzima se 4--5 kasika dnevno posle jela.ke.

to je za stanovnike hladnih i vlafnih zemalja krompir. petrov krst. 'su§i se i cuva kao kamHica_ SadrZi etarskog ulja. ·k rompir je najvafnija hrana za Ijude i za domace zivotinje. a moze biti lek i otrov Krampir je postao na§a svakida§nja hrana. jecmu. re~io problem gladi u Evropi. pirineu i drugim zitima. (fucena trava. zlata!l1. ·kukuruzu. NOVCIC.410 LECBNJI! BIUBM KRASUUAK. pWloglavica. naboj i 51. bela liJija. gorkrh materija i tanina_ Ulazi u sastav grudnih Cajeva_ KRIN. Evropljane je stalno morila glad sve dok gajenje krompira nije uzeLo veee razmere. promrzlina i ozleda. zuti krin. kren. TRATICNICA. istog sastojka kao u p§eniei. bijeli lijer. rec1e oka. bela lilja. gde ne uspeva kukuruz. krona). IZLatnoglav. (boikalie. Slicnog hemijskog sastava . u narodnoj medidni su i druge vrste roda Lilium: Lilium bulbiferum L. pelrovaca.i upotrebe.KRAJCARICA. petrov evet. kao §to je deteHna re§ila pitanje gladi domacih zivotinja i stoearstvo podigla na zavidnu visinu. lir. oveja trava. trava od fuei. dakle. :claroglav. Krompir je.k ida§nji hleb. beli zambak. U severnim. leluja. bijela bogga. turska Calma). krstic. Druga narodna !mena: bela aleluja. hladnim i via· znim evropskim zemljama. DIKINO OKO Bellis perennis L - Compositae Cvece (Bellidis f[os) se bere sve dok biljka eveta. liUa. zilj. Cvet se drZi 3 dana u komovici i tim ispiraju posekotine i rane_ Cvet kuvan u ulju upotrebljavaju za lecenje krasta i upaJa nosa i uha. list i evet_ U svim organima ima sluzL U Hstu ima do 70 mg'l/. Ono §to je za nas sva. veoma dekorativno eveee_ U narodnoj medicini se upotrebljavaju lukoviea. posle ot· krica Amerike. ciganske min au· §ice) i dr. beli zuJj. vojniako bilje. poreklom iz zemalja oko istocnog dela Sredozemnog mora_ Kod nas se gaji kao omiljeno. liljan. Hranljivost krompira pociva na velikoj kolicini skroba. BELA RADA. Lilium earniolieum Bernh. lilj. zanbak. opekotina. Ali to nije bilo odmah posle otkriea Amerike. visoka 80--120 em. KROMPIR Solanum tuberosum L - Solanaceae Krompir je svakidaSnja narodna hrana i valna industrijska sirovina.) . Lilium martagon L. BELl UIUAN Lilium candidum L - L'iliaeeae Trajna zeljasta biljka. BELl KRIN. limbar. Vekovima su prosveceni i mipredni . . vitamina C_ Sluzava lukevica se kuva u voni Hi mleku i U obliku ka§iee stavlja na upaljena mesta da smanji bol (cir. (divljd '~jdljan.

Nekad su u Francuskoj stalno harale glad i nemastina.krompir jos dugo posle toga bio takva ret. kada je nekoliko ev· ropskih vI ada slalo svoje najbolje naueni. U XVII i XVIII veku krompir se poeeo siriti i po Srednjoj Evropi kao . pored ostalog. nisu nista radHi i sl. Na rastanku svaka od njih dobl po nekoIiko krompira s naredenjem da ga poseju i da naredne godine na isti dan.l etnjem go· diSnjem dvorskom balu vladar je zakitio svoju zenu cvetom od krompira. Krompir je porekJom 1Z zapadnih delova Jufne Amerike. rodoJjubi. gladni seljaci su se stalno bllnili. ·balu«. jer se tame seje mnogo krompira. kad su nekom hteli da se narugaju i da se $ njim nasa Ie sto je bio .na ·kakvom balu na koone su se slwpljale siromasne devojke. prieaee yam mnogi duhoviti Francuzi. aH je .u d" ubede i tadasnje vlasti i narod u veliku hranljivu vrednost i n eotrovnost krompira. Tako. Evropljani su zatekli gajeni krom.p edicija bilo je ne sarno u XIX veku vee i pred sam II svetski rat. godine. oplemenjivanje i stvaranje novih vrsta pomoeu mutacija ne prestaje ni danas kako u Evropi tako i u drugim delovima sveta sa umerenorn klirnorn. Taka su ti najotmeniji balovi u svetu malo-pomalo dobili naziv »krompir·balovi«. sve one i njihove keeri budu zakieene evetom te skupoeene i retke biljke donesene iz daleldh zemalja. novost i skupoeenost da je slufen sarno za kraljevskim tl'pezama (1616. bio proneo glas da . On je eeo svoj zivot posvetio ispitivanju krompira. iii stranci ako hoee da im se malo narugaju.su mogH ratovati. PodsmevaIi se mi krompk·balu iii ne.govorio je prijatelj prijatelju kada se lose oseeao na nekoj igrand. vodiIi bor. sa visokih ameriekih planina.k e u Juznu Ameri'ku da ispitaju sve us love pod kojima krompir najbolje uspeva u svojoj postajbini.' pa jos ·i pre ovoga rata. I iz toga se vidi da vaznost krompira do danasnjeg dana ne prestaje. Tako i dan as.kulturna biljka. u dvoru u Parizu). bal na kraljevskom dvoru. I danas Franeuzi prieaju da je krom· pir·bal bio najotmeniji bal u Franeuskoj. »gde dosad nije stupila noga Evropljana«. kad neko hoee da s e nasali. Najupomiju borbu za upotrebu i za gajenje krompira u Francuskoj vodio je pariski vojni apotekar Parmantje u drugoj polovini XVIII veka.ko jede krompir. S gladnom vojskom kraljevi n. nije to uvek tako bilo. a danas ih je poznato preko 1. reCi ce: »Vive la France et les . »Tja. na primer. U Fran· cuskoj se gajenje krompi'l'a brzo ·m irilo. dobiee gubu«. 0 . Dolaskom u eile. Pravi krompir·bal« . odakle je krompir poreklom. gde je krompir glavna narodna hrana. To . U Evropu je donesen oka 1580. prestali su glad i skorbut. Posle toga njego vom sirenju u Evropi najvise je doprineo botaniear Kluzijus. Medutim. Nasi star. bal na koji su magli i6 sarno pozvani vladari i vlastela. Jedan njihov vladar doznao je da u susednoj drzavi nema gladi. kost. na primer. u Franeuskoj se. Znao je 13 varijeteta. godine. gleska oko 1585.spitivanje. Francuz Francuzu. zivo se zaino teresovase kakav je to evet. gde se gaji od najdavJ1ijih vremena. jer su sve zelele da imaju isti ukras. Sve prisutne zene vIas tel ina. pir. Kako je to bilo. radoznale kao i sve druge zene. Poole Spanije upmnala ga je En. onda su mu obieno dobacivaH da je bio na »krompir. Mnoge vlade slale su nauone ekspedicije da istrazuj II visoke Ande. Sirenje je iSlo sporo i veoma teo sko. tek on je ueinio svoje. i pocelo blagostanje. Tih eks. To se vidi i po ogromnim povrsinama koje se nalaze pod krompirom i koje iz godine u godinu rastu. kad dodu na bal..KROMPIR 411 ljudi. ~ta da ti kaZem kako je bilo.700.

jer se krompir jede u velikirn kolieinama i skoro svakodnevllo. Bol limine. ~to zna~i -Da zivi Francuska i pdeni krompiri«. Najvise vilamina se oeuva 'll krompiru koji se bari neoljuSten. NajviSe vitamina C i B ima u ljuskama krompira. 17-23"10 skroba. Kuvanjem se jedan dec vitamina C uniSti. U mineralnim solima preovladuje kalijum. U njemu je naden ovaj vitamin. mi ga oblazemo kaSicom napra'Vljenom od nastruganog krompira. On je i pre v e n t i v n 0 sredstvo. Azotne materije se sastoje od peptona i raznih aminokiselina: turozina. U njemu ima u proseku: 75"0 vode.412 LECBNIB BIUBM pommes de terre [rit es«. »Kad se neko dete ili neki drugi uku· canin opece iii oSLtri. koja se pravi od krompira kao zamena za egzoti~nu ili pravu tapioku. To se naro~ito jasno uvidelo u poslednja dva rata u na~oj vojsei i u vojskama drugih zemalja. glutamina. 1 dana s tame nema nij ednog obroka u kojem ne bi bilo oj malo krompira. takode nema vi tao mina C. To je narodna medicina 0 kojoj se kod nas malo zna. Koristio je one sto je bilo oko njega i njegovog doma. limunove. svakorn pristupacno i prijatno hranljivo s redslvo za suzbijanjc skorbuta. dete zaspi. i kronlI'ir susenjem gubi vitamin C pod uticajem kiseonika iz vazduha. 10' 0 celuloze. Objasnjenje ovog blagotvornog dejstva na:lazi se u delovanju soli ka lijuma (tampon svojstva). vinske i cilibarne kiseline i raznih enzima. ne stvori se mehur ni rana.la od moje babe kad 5am bila dete. .reci ce vam svaka starija zena. 0. histidina. • Evropska tapiokae. . U osu~enom krompiru nema vitamina C. Kao i sve ostale vitaminske sirovine. Krompir je sirolinjski lek koji dobro dode u nufdi i nevolji. Hemijs ki sasrav krompira je vrlo sloZen. To mi i danas raelimo ako se neko opece ukazujuci mu prvu pomoce . ali ipak dovoljnim za normalnu ishranu i svakodnevnu potrebu naseg organizma. .15 0' 0 masnog ulja. vitamina C i B. 1% mineralnih soli. do 0. to je medic ina vlastele i drugih povlascenih klasa. Presan sok od nastruganog krompira (200-300 g dnevno u nekoliko doza popiti) suzbija preveliku kiselost u zelucu. Cim se u nekoj jediniei pojavi skorbut. istina u malim kOlicinama. arginina i lizina. 2. Razni na· rodi u Jugosla viji upo trebljavaju krompir za lecenje razlicitih bolesti. Plebs se lecio kako je znao i umeo. i skorbuta je za nekoliko nedelja nestalo. krornpir deluje kao »alkalna kura« pri suzbijanju prevelike kiselosti u ceJijama covekovog organizma. pa se preporucuje protiv hronicnog hiperaeiditela. U krompiru su nadene i male koli~ine acetilhoHna. Verovatno zbog prisustva soli kalijuma. smanjenju lucenja zeludaenog soka pod uticajem solanina. K rom p i r m 0 Z e bit i i i e k.iabu~ne. makaronama i drugom suvom hranom.4% secera.. pasuljem. asparagina. iako je vrlo ukusna kao hrana. Covel< blizak prirodi. a ~esto i p r v a porn 0 C. 2% azotnih jedinjenja. bel s kolovanih lekara i apotekara dovijao se kako je mao i umeo. i to ti je najboljJ seljacki lek koji 5am primi. pa donekle i dejstvu vitamina C. ger~lom. gubljenja kisele reakcije i drugih okolnosti koje negativno uti~u na askorbinsku kiselinu prilikom susenja . Ono sto mi ucimo kao istoriju medicine i farmacije. lIsled jednostrane ishrane konzervama. leucina. odmah su lekari i staresine pristupali kuvanju krompira. To je i bio povod da se posle I svetskog rata u krompiru potraii vitamin C. -Smanjuje secer u mokraci i kolicinu mokrace. fizickoj zastiti pektina i skroba.5% pek~ina. Tako se krompir pokazao kao vrlo jevtino.

naprotiv. koja je uzela nevidene razmere u mnogim zemljama. Za apreti:ramje platna. K rom p i r m 07. Rede.n i sm e§u §ecera. Krompirov skrob. akulnog zapa lj enja zglobova. ali u vrlo malim kolieinama. re(!e i odraslima. bolova £I donjem delu Irbuha. iii kako se cesto neispravno naziva . u krompiru ima vrlo malo proteina (2'10) i skrobna zrnea plivaj u slobodno po celiji. Hidrolizom pod uticajem kiselina i fermenata daje alkaloid . CUO sam da presnu illi kljllcalorn vodom popan-enu krompirovu kaJu stavljaju kao obloge na bolna mesta na telu . samelje iii simo isecka i ta ka§a ispira na si tima velikom kolicinom vode.uku. skrob pada na dno. jer je to najjevtinija sirovina za tu industriju. jer zita imaju mnogo vi§e I belaneevin e (oko 8'10). dok. ISlO tako. bronhitisa. U ljusci i u celijama spoljnog tkiva krompira ima vrlo malo so I ani n a (aka 2-10 mg u 100 g krompira). U razvodn i'ku i u klicama krompira naden je jo§ jedan sliean glikoalkaloid. nj krompirovo stablo ITi Ii§ce domace zivotinje ne jedu. Solanin j e jedan gli koa lka loid koji irna i izvesne slabe hemolHieke 050bine saponina . za proiZ\'odnju dekstrina. uvuce se m alo parte presnog krompira u §upalj wb . Mnogo vi§e skroba se upotrebi za stirkanje ruhlj a. Ljudi su odavno pri metili da je pozeleneo krompir §kodlj iv i da krompirove klice slOka ne jede. e bit i i 0 t r 0 v. kolicina solanina brzo raste zajedno sa pojavom hlorotila. upale pit/ca. Krompirov skrob irna raznovl'Snu primenu. s tavljaju obloge oko grudi u sillcaju velikog nazeba. . proizvodi se svake godine sve vge u velikim fabrikama u Evropi i izvan nj e. Poznato je da su krompiri koji su na njivi u kucici (odiaku) bili razgoliceni i izlozeni suneu manj e ili vi§e zelene boje. Krompir je vrlo vazna sirovina za ekstrakciju s k r o b a . paradajz (Solam/m /ycopers icLll n) i druge Solanaceae. potro§i se najvge skroba. Ijoskavae (Physalis alkekengi). reumatizma i slicnih bolesti od nazeba i vlage. Deci. krompirovo bra§no«. K rompir se dobro opere i ocisti. i uop§te u tekstilnoj indus lri ji. Tvrde da bol ubrzo pro(!e i covek posle dllgOg nespavanja moze mirno da zaspi i da se odmori. Kao tezi od vode. Kad se krompir d rfi na 's uneu. kristalnog §ecera. najvge se razvila u umerenom po jasu. svega na nekoliko mesta u vojvo(!a nskim selima. Industrija alkohola. glikoze. pomocnica ili kerece groZde (Solanullt nigrum). Solanina ima i u mladom krompiru. koja manje iii vge cvrsto dni slepljena zrnea skroba. osu§i i samelje_ Vadenje skroba iz' krompira je mnogo lak§e nego iz eerealija. Danas se zna da ne sarno u krompirovim nadzemnim zelenim delovima ima olrova solanina vee da ga ima i u zelenim delovima mnogih drugih biljaka iz isle porod iee (Solanaceae) i da ih zbog te otrovnosti domaee zivot inj e ne jedu: razvodnik (Solanum dulcamara).KROMPIR 413 U mnogim selima euo sam jo§ i avo: kad nekog boli zub. dij etetskih hranljivih preparata. kao isolanin. sakupi se na §to nizoj temperaturi. oboljenja tako cestih II Vojvodini zbog vlaznih stanova. koji hidrolizom takode daje solanidi. koje omogucava da se tablete u zelueu brzo raspadnu. gde se gaj i najvise krompira. so /anein. aikohola. SHeno postupaju i kad nekog boli uvo. U apotekama i fa rmaeeulskoj indllstriji dodaje se lekovitim tabletama kao sredstvo za bubrenje. Kuvan 5 glieerolom daje gliceril1sku masl za mazanje ispueanih r.

ricinusa. »da bi lupanje srca bilo §to upadljivije«.dakle. uloga. klice se moraju prethodno potpuno odstraniti). ramnozu i galaktozu. KROTON Croton tiglium L. jednoj obicnoj. Od njega se dobija masno ulje. bezazlenoj biljci.nelim krompirom §estori. cesta povraeanja. Da bi otrov biD §to jaci. vojska je bila puna simulanata. dakle.njenje. krtola. narocito u I svetskom ratu. i op§ta potBtenost. pitanje solanina i njegove otrovnosti jo§ je nerazja§njeno.kristalnog praSka. opekotine. Oni su upotrebljavali naj razlicrtija sredstva da ne sluze vojsku i da ne idu na front. Za to vreme ne jede niSta drugo. Sve zavisli u cijim je mkama sirovina. pa rna i proklijao (is tina. tromesecno bar jedanput ti jadnici su to morali ces to upotrebljavati dok im ne dodija iH dok se zaista ne razbole i ne pomru. leka ·i . Za sada se jo§ ne primenjuje u terapiji.otrova. kesten. lzolovan je u obliku belog . Znaci trovan. pasulja. Slicnih primera ima mnogo_ U mnogim prilikama tesko je. ne§kodljiv. krtulja. midrijaza (§irenj e zenice. krurnpijer.414 LI!CI!NJI! BIUEM solanidin i tri §ecera: glikazu. - Euphorbiaceae Seme je slieno ricinusovom semenu ali je sitnije. Krotonovo ulje je jedan od najjacih poznatih revulziva u slucajevima reumatizma. grunbir zemljak. Pre izlaska pred sani tetsku komi's iju simulant jede dan-dva presan krompir nas trugan na rende. proliv. mnogi su u pivo dodavali jo§ i §aku soli.lz- .i trovanju srodl1lim biljkama iz iste familije: bunika. maIo duvana iii piavog ·kamena. U Uteraturi je zabeleien slucaj trovanja pozele. Zabelezeni su s lucajevi trovanja mladim klicama od krompira. crvenilo i m e h u r 0 v e. kome se daje i u . SluiZokoza je jo§ osetljivija_ . pneumonije itd. upotrebljavali su i presan krompir.ja su: glavobolje. zima·k. Nekad u Austriji. od koj ih su dvojica umrla. Kuva!njem se veCi deo solanina i solaneina razore. krompir. Kako su se komisijski pregledi sumnjivih i privremeno otpus te nih vojnika cesto ponavljali. kJrumpiS. tatuie.k akvu svrhu. Pored kukolja. da se brzo i lako rasp ada i da se tako moze objamiti za§ to je kuvan krompir. podzemljica. kumpir. mlecike i drugih biljaka. proklijalim i pokvaremm krompirom i 'onim koji je pozeleneo zbog toga §to se razvijao 'izvan zemlje. postaviti ostru Ii jasnru grandcu ·izme<iu hrane. ·slieno kao pr. jer je solanin mnogo manje otrovan od hioscijamina i atropina. tatula i velebilje). ipak pokusaji da se ei5t solanin uvede u terapiju kao analgetik do sada nisu uspeJi . na trenicu. duvana. Narodnn imena: burbulka. kompijer. 'krumpi-r. lako solanin ima slabe midrijati6ne i analgetiene osobine hioscijamina i atropina. Uop§te. Eto ne§to malo 0 krompiru. Problem je jo§ u proucavanju. Izgleda da solanin u krompiru nij e identican sa solaninom u razvodniku . kako se i u kojoj kolicini upotrebi. kolike. jer mu je dejstvo nesigurno i nestalno. zabusanata.ce. Poziti vno se zna da je to labilno je di. namirnici koju svi poznajemo i svakodnevno jedemo. divizme. Na koZi izaziva toplinu. krtula. korun. ·rasak. a svaki obrok zaliva pivom.

JCRSTASTI ICOPITNJAX. Polygalaceae KRSTUSAC . .Vgegodi~nja zeljasta biljka. visoka 5-15 cm. duli·leb. K r stu ~ a c je dugove~· ~a zeljasta biljka sa vBe sa· mostalnih oblika. Vge od dye 'kapi ulja izazivaju vrlo jaku upalu creva i trovanje (ufasna povraeanja. iskopana i osu~ena u proleee kad . nik. hladan woj i s\. proliv. velika zlatna ditelina. sasa p I a v a. . hoton. Ulje od krotona u narodu nazivaju prolist. Listovi ostaju i preko zime do proleea. zlatni trilistnik (Orfelin). pa i manja koli~ina ponekad deluje purgatiVlIlo vee posle pola sata.U veeoj 'k o!icini uzeta. KRESTUSAC.Tanini. . Upotreba. na tankim dr~kama.) - Ranunculaceae Izgled bUjke.Svefa biljka u cvetu. Gor~ina droge poti~e od pol i gam a r ina.).Brdske i planinske ~ume. trojica. Visoka je do W cm. Ima sit'lle plave iii bele :vetiee. obi~o sa slabijim iii ja~im grcevima. ma~kina ocesa.. ma~ka. Cvetovi su plavi. Opomena. Rasprostranjenost.. sumarica. 415 nutra deluej kao najenergi~niji poznati drasti~ pur gat i v. . saponini.Ovu biljku narod naziva razli~itim imenima: alen· ~ik. OPUTINA Polygala amara L. razdeljeni na 3 reznja. odozdo modropurpurni.k. (Hepatica triboa Gilib.Narodni lek: adstringens. Za lek se upotrebljava cela zajedno 5 korenom. KUA. Narodna Imena. acrstasti kopitnjak. . Droga. koje se Cesto za· vr~ava smreu. KRSTUSAC . U k usa je vrlo gorkog. . . debe!i. Cveta u aprilu i maju. glatki. dugacki 6-7 cm . KRSTASTI KOPITNJAK. bez mirisa je. jatrenka.iljaca cveta. tonik i diureti. koji pro~isti i onda kada sva os tala purgancija podbace. pojedina~ni. Po/yga/ae amarae ~erba. Sastav. jeter. . na duga~koj drki koja izbija iz samog rizoma. plemeni'li dzigeri~njak. I1!TIU!NKA. biljka je otrovna. KRSTUSAC. brdskim i pIa· ninskim Iivadama i svetlim ~urnarna u Severnoj i Srednjoj Evropi do sevemih delova Bal· kanskog poluostnoa. Jedna jedina kap. Oni su sjajni. Jednoj kapi krotonovog ulja odgovara 30 g ricinusovog ulja. Raste po suvim peskovitim nizijskim. JETRENKA Anemone hepatica L. zbog ~ega ~iljka.

bresinjaea. u Iisnim pazusima nema tako mnogo plodova. Ostala narodna Imena: gomoljica. SMRDLJIKA Rhamnus frangula L. Gajenje. koji je odavno poznat kao sastojak droge.) Kru~ina Rhamnaceae je d rvolik ~ ib. Zemlja uvek treba da bude vlazna. Raste po celoj Evropi i severozapadnoj Aziji. pa crveni i najzad crni. go r k e mat e r i j e. Od pasdrena (Rhamnus cathartica L. Cveta u maju i junu. secera i masti. Glavni sastojak droge je jedan neutralan saponozid nepoznate gra<1e. listovi su po obodu celi. Kod nas je dosta ima po vlafnim ~umama. .Jl!M se krstu~ac upotrebljava ·i kao amarum i slomahi-k. Iseku se u vrpee dugacke oko 30 ern i lju~te. lisni pupoljci 5U be z I jus a k a. cvetovi su stalno dvospolni.U kori -ima s lob 0 d nih i v e zan i han t r a h i n 0 n5 k ih del' i vat a.2 mm debela i crvena je. KRKOVINA. Kad se zvace. zbog I\ega se u narodu upotrebljava protiv proliva kao i ostala blaga adstringen cija. Glavni antraglikozid je jedan vrlo purgativan. neugledni i belo-zelenkasti. Kora je glatka i sjajna. nego su menusobno paraJelni i ima 'ih dvaput vge. najvi~ po recnim ostrvima. po lugovima. zbog ~ega se draga upotrebIjava i kao ekspektorans. 5 lob 0 d nih em 0 din a.416 L1!CIlNJIl BIl. Plodovi su okrugli. najpre zeleni. rnladim grancieama. mlekaea. i z o· e mod ina. Na~a reena ostrva su najbolja mesta ia razmnozavanje i gajenje kru~ine. svetlonarandzast.) se razli1ruje IIime ~to se vrhovi grancica n e z a v rS a V a j u t I' n j e m. 5vetlim. g I i k 0 f ran g u lin koji se za vreme su ~ enja i dugotrajnog cuvanja kore postepeno razlafe na gli. . Kora krusine (Frangulae cortex) slicna je kani americke pur~ijane (Purshianae cortex). . poticu od hidrolize prvobitnih visokomolekularnih korn· pleksnih antraglikozida. . svega je do 1. PASJA LESKA. po svoj prilici. U drogi ima jo~ i tan ina. KRUSINA. sarno ~to je tanja.Kru~ina se vrlo lako gaji. h r i z 0 fan 5 k e k i s eli n e i drugih antrahinonskih derivata koji. belicastim len tic e I a m a. (=Frangula alnus Mill. pljuvaCka pofuti. Cvetovi su sitni. Poku~aji u oba svetska rala da se umesto americke senege u-potrebi domaci krstu~ac ostali su bez uspeha. K 0 I' a t reb a d a 0 die zig 0 din u dan a u skI a d i ~ t u iii 5 e g I' e j e 1 sat na 100oC. crnkaS1a iii sivo-rnrka i 'karakteristicno ukra~ena mnogobrojnim vodoravnim. slime zovi. Sastav. sekundarni nervi na listu n i 5 U par a I e I n i 5 obodom lista. najaktivnijih sastojaka droge. Droga. amorfan ramno-glikozid.Kora se skida s mlaclih stabala i debl