Dr JOV AN TUCAKOV

LE(;ENJE BILJEM

Dr JOV AN TUCAKOV

LECENJE BILJEM
FITOTERAPUA
Predgovor Akademik prof. dr KOSTA TODOROVIC

IZDAVACKA RADNA ORGANIZACIJA BEOGRAD 1984.

.RAD.

PREDGOVOR
Zanim ljiv, duho vit i originalan nac in i zlaganja, bogata i sves trarza na£lena i strucna do ku ll1 entacija i cist narodni j ezik poznatog slnicnjaka i oclusevljenog istra zivaca prof. dra Jovana Tucakova, naseg najboljeg poznavaoca l ek o vil og bilja, vee na prvim stranicama potpuno osvajaju svakog i3i taoca, a osobilo ljubil elja prirocle i priroclnih lekova. Takvo sveslrano delo Ila Il asem j czi ku nemamo, pa ce ovaj savrem eno obraden enciklopeclijski p r irucnik popunili oselnu prazninu £I nasoj oskudnoj strucnoj i rzau crLOj fa n nakogrzozijsku j lit eraturi. N eospomo j e da ce ovo kapitalrzo zivotno cl elo neul17omog trudb enilca rza proucavanju nase medicirzske flore doprirzeti urzapretlenju pravilnije i .{ire upotr ebe lekovitog bilja i biljrzih lekova kod nas. N e samo siroka javl70st v ee i zdravstveni radnici dobiee ovim deLom t!ragocen praktical! prirucnik i odlican ucltbenik. To je iSlovremerzo i veoma zanill1ljiva l ektira koja se cila bez predaha, jer je cela materija izrzeserza vrio i ivo i na svoj slven rzacin. Pisac lIa rz eposr edarz, vrlo pristupacan i razumijiv rzacirz pruia ogromarz broj dragocenih podataka 0 poznavarzju, bmrzju, susenju, cuvanju, hemijskom saslavu, d ej stvu, upo/rebi, gajerzju, zas liti, razmnoi avanju i preradi lekovitog bilja i i zradi prostih lekova od sveg naseg lekovitog bilja. Sve je ovo zaSnOVQl10 Ila naucnim podacima najboljih domaeih i inostranih slruenjaka, tako da ovo clelo predstavlja poslednju re e nauke 0 lekovilom bilju. N e samo mnogobrojni dragoceni podaci, slike i crtei i vee, pre svega, toplina, i arka Ijubav, entu zijazam, stiL i nacin na koji na/11 sve 10 pisac p m i a, a ista taka i njegovo ogromno iivotno iskuslvo i objeklivnost bude u CitaoeLl neodoljivu ielju i volju da se i sam posveti istraZiva/·zju Iek ovilog bilja ne bi Ii coveeanslvo dobilo nove, bolje i jevtinije, svakom pristupaen e lekove od bilja, preparate koji bi jos blagotvomije uticali na radnu sposobnost i na produktivnost i produietak aklivnog iivola eoveka, vecite zeLje svih ~e lleraeija kro z vekove. Ta humana, ljudska, soeijalna i prosvetil eljska nit provlaci se kroz celo delo ovog neobienog pisea, prijatelja i pOZl1avaoea prirode. Biljni lekovi kro z v ekove, od prvih pisanih spomenika do danas, imaju (lgroman znacaj £I profilaksi i lerapiji. U najnovije vreme, islovremeno sa sint e/skim, svak e gorline se u naucnoj medicini i farmaeiji javljaju i mrlOgobrojni novi biljni l eleovi. Meltu njima ima i biljaka koje raslu na naSem tlu i od velikog su znacaja za eoveeanslvo. Tako je, na primer, buhac iz naseg

6

LECENJE BrUEM

Primorja jos uvek lIajbolji hueklicid, jer nije otrovan za coveka i iivotillje ;ople krvi, ne iza ziva naviku i d el uje vrlo brzo. VU/wsti digitalis iz istoclle Sl'bije najbolji j e l ek za sree. Opij£l1t1 iz Makedonije ima najvise mortina, a kall1il iea iz Bannia najvise etarskog ulja tamnoplave boje. Bosna daje na jbolji lipov evet, a Deliblatsk i pesak goroevet najboljeg kvaliteta. Slotim! milioliQ ljudi boluju od malarije. Glavni lek je kinin iz kore cini1ol1e. Miliolli stallovnika tropskih krajeva boluju od srdobolje, a proliv nje sc uspe.)lIo upotrebljavaju alkaloidi emelin i konesil1, opet biljni l ekovi. Lobelin, ezeril7, stro /alllin, stri/1IIin i slotine drugih veoma vaznih lekova, o/icilw/l7ih it svim fannakopejama sveta, lakotle su biljl10g porekla. VilalIIini, provilamilli i lllllibiotici iSlo su lako proizvodi biosinteze bilja. Covek jos IlC pOZl7aje il c!m ijski sastav I71nogih prirodllih lI1aterija, pa se £I I/QUC/1/JI1I svetu s pravom ocekuje da ce 110ve, savremene, osetlj ivije melode covecanslvu pruziti jos blago;vomije lekove. Ocllika je ove llarodl7e kl7jige i to sto pisac, dobar poznavalac narod170g zivo ta, iZl70si I'le :;a.ll1O kako treba l1ego i kako ne Ireba upotrebljllvati izvesno lekovito bilje. Ovo je osob ilo vaino za bilje jakog fizioloskog dejstva jer 0110 u ruicCll71a m::ukog i neobavestel1og mo ze izazvati raZl1e vidove Irova'1ja, a ponelcad i smrl. To zdravstveno narodno prosveCival1je j e osobe17051 i velika vredllost ove kl1jige. Na IIC1sem j eziku do sada l1isl11o' imali delo 0 lekovitom bilju ovako svesl ral70 o/}r;u1eno. Pogotovo ne delo u kome je sakupljeno iskus tvo coveka koji je ovo sludirao i ceo svoj vek posvelio proucavanju medicil7ske flore kod l1as i u il7os/rallstvu, profesora /coji taj predmet predaje Ila Farmaceulskom takuitetu, covcka koji je na B eog radskolll ul7iverzilet£l 1940. godine OSIWI'ao 1705 prvi lll st itut za tarmakognoziju, a 1948. prvi Instina za prauc{tval7je lekovilog bilja £I Beograd£(. Ubetlel7 sam da ova klljiga naici lIa dobar prijem i da ce dobra doci svakom domacil1stvu, jer je pisana za l1arod da mu pOlr/oglle. Akademik prof. dr KOSTA TODOROVIC

ce

OPSTI DEO

LECENJE BILJEM U NAS

Kao sto je sloboda veeita borba za slobodu, tako je i zdravlje vecita borba za zdravlj e - samo su se metodi te bo· rbe kroz vekove m enjali i usavr· savali. Pobediti bolest maci osloboditi se straha od smrti.

Svaki narod, svaki kraj i svaka epoha imaju svoje obicaje, navike, no~­ nju, pesme, pripovetke, igre, bolesti, epidemije, lekove, nacine leeenja i veS(inu jzrade lekova. I lekovito bilje je, izmeau ostalog, zaoralo duboku brazdu u zivot svih naroda, a pogotovll onih koji su vekovima tJ.aeeni, gonjeni, porobljavani, u veCitim seobama, koji po necemu lice na vodeni evet, na svilu sto leti po lepom vremenu ili na jak i prijatan, diskretan i prolazan miris neke jedva vidljive biljciee u gustoj travi. Lekovito bilje je najsta·r iji lek i prvobitna lekovita sirovina nekad primitivnih a sada kulturni-h naroda. I danas je rllzno bilje najjevtiniji i najpristupacniji ishodni materijai za proizvodnju lckova u domacoj i inostranoj farmaceutskoj industriji. o upotrebi lekovitog bilja u medieini susednih i drugih naroda pod cijim je utieajima bila i nasa vestina lecenja i izrada lekova bice govora kasnije u ovoj knjizi. Istorija zdravstvene kulture balkanskih naroda vrlo je zanimljiva i slozena, jer se u tom delu Evrope osecaju snazni utieaji Istoka i Zapada, medieinskih pisaea mediteranskih i drugih zemalja, sve to isprepleteno i pomesano s narodnom medicinom nepismenih ratnika i pastira. U svakom slucaju, nauka a le kavitam bilju · nije skol'aSnja, n e potice ad /?as i.ivih . Ona ima duboke korenove. Sto se ranije manje znalo 0 hemijskom sastavu i farmakodinamskom dejstvu bilja i sto se na tom polju tarmakomedieinskih istrazivanja isla spor~, razlog je u tome sto nasi preci nisu raspolagali laboratorijama i drugim sredstvima koje mi danas imamo. Upotreba lekovitog bilja kao terapijskog i profilaktickog sredstva ima u nasem nal'Odu neobicno bogatu i izvanredno dugu i neprekinutu tradieiju. Najbolje svedocanstvo 0 tome pruzaju mnogobrojni stari pisani spomenici, od kojih valja pomenuti bar neke. U Hodos kom kodeksu, koji se smatra za najstarijj kodeks srpske svetovne medicine (XIV vek), navodi se, pored ostalog, i raznovrsna upotreba

10

LECENJE BIUEM

domacih i stranih b il jnih droga, najcdee kima, aloja, tamjana, lanenog i repinog se mena , smokv inog korena, korij andra, cvekli nog soka, vrbove ko re i njen og li ~ea i raznog drugog bi lja koje se i danas, pos le to liko vekova, svakodncvno i raznovrsno koris ti .
Hilanda rski I17cdici nski kodeks bro j 517, koj i je otkrio 1951. godfne

akademik D. Sp. Rauoicie u biblioteci manas ti ra Hil andara , n avod i upo trebu kam fora, peru nikc, kuk ureka i m nog ih d rugih bil jaka. Taj kodeks j e prcma rctima dr Relje Ka tiea »najd ragoce niji spom enik s rpske medici nske kult ure • . Ovo de le pOl ice iz XV iii XV I veka.

LEKOVITO I MIRISNO BlUE U NA~OJ NARODNOJ POEZIJI I MEDICINI
Otoma nska u ajezda u XV veku izaziva zastoj i pometnju , a li ne i prek id nase s redn j o'lc kovne m edicin ske kulture. Medicin ski radni ci se povlaee u pl anine , uglav nom u m anas tiTe. To, sasvim razumlj i.vo, doprinosi p rocvatu n a rod ne medi cine i k or i ~ce nju sopstvenih prirodnih sredstava za lecenje, pre svega lekovitog bilja. Za vreme petvckovnog r opstva na sve strane su sastavljane lekaruse zna nih i nezna nih m cdicin skih pisaca. I u njima je lekovito bilje naj ceSce pominj ani i najvise upotrebljavani lek. U stalnoj borbi za opstanak , hvatajuCi se na svakom koraku u kos tac sa s tihij om, bezgrani cnim i nemilosrdnim cudima prirode, bez ~kolovanih lekara i lekova, os tavlj en i zaboravljen, bez icije pomoei, jer _car je daleko - a b og j c visoko« , nail narod je posebno cenio lekovjto bilje, koje mu je uvek bilo najvaZniji i najpristupacniji lek. To se najlepse vidi i iz nasih narodnih pesama. Od 5vih lekova u njima se najce~ce pominje lekovito bilje. Njemu se ces to pridaje cudotvorna isceliteljska moc. Biljarice i vidaricc se na roCito posluju. I to bilje, i mesto gde one raste, nacin branja, vreme kad se moze i sme brati, i sve ostalo sto je u vezi s lekovitim biljem i lecenjem pomocu njega obavijeno je neznom poetskom i icom i dubokom tajar!SlveI10SC U. Taj psihosugeslivni karakter mnogih stihova nasili ep5ikJih pesama ima velik znaCaij i cesto je prectstavljao znacajan psihoterapijski laktor.
Glavni l ek nasih narodnih junaka bilo je lekovito bilje, sto se vidi i

iz pesama. Da navedemo sarno ove klasiene, svima nama dobro poznate

stihove:
... Zaslo, vilo , da te bog ubije, Z a,~ t' I1.lstreli pobratima moga? (Milosa Obiliea) Daj 1i bilje onome junalku, Jer se neee~ nanositi glave. Sla ga vila bogom bratimiti: . Daj me pustaj u plani.o.u zivu, Da naberem po Miroeu bilja, Da zagasim rane na junaku .•

LECENJE BILJEM U NAS

11

Pusti vilu u planinu fivu; Bilje bere po Miroeu vila, Bilje bere cesto se odziva. Nabra vila po MiJrOCu bilja, I zagasi rane na j unalku ...
(Kra lj cvit Marko i vila)

I zaista, rctko gde ima toliko i takvog lekovitog i mirisnog bilja kao na Miroeu. lz nekih narodnih pesama jasno se vi<l i da narod poznaje fiziolosko d ejslvo, lekovi/os/ 1 o/rovnos/ bilja. To je jasno i iz ovih stihova ostavljene devojke:
J a sam t ula, zeni mi se dragi. Bud se feni, zlosreeno mu bilo, Sto i mene ne zva na veselje, Dime bib rou ponijela dare . ..

Treeu .klitu maka bijeloga, Da se smaJme s ovoga svijeta. Ovi stihovi nam veoma mnogo kazuju. Pre svega, da oarod zna da je mak otrovan. Drugo, sto je za nauku od ogromnog znacaja, nas narod zna da jc beli rnak najotrovniji. Ima maka razne boje eveta, ali se u Makedon ij i gaji samo onaj mak kojj .ima bee evet, jer on daje najjaci opijum, tj. opijum koji irna najviSe morfina, zbog cega je nas opij um najlekovitiji na svetu. Sve dmge vrs le daju slabiji opijurn. Mak s ljubicastirn iii plavicastim evetovima, koji se u Vojvodini mnogo gaji jer daje krupne caure i mnogo semen a, daje slabiji opijum, manje je otrovan i manje lekovit, jer ima manje rnorfina. Taj plavi mak je dobar za proizvodnju semena. Da je nas narod znao za dejstvo opijuma, koj eg naziva j~ i afion, afijoYl, atjun, atijlm, bendeluk, katran d smola, vidi se i iz ovih narodnih stihova: U rakiju trave a fj j una ... Dok hajduke dobre 0 p 0 j i 0, Te ·svi pospe kano i poklam..i ... Zaista, od opijuma covek izgubi svest u tolikoj meri da n iSta ne oseca. Na taj nacin su jataei uspevali da se docepaju hajduckih u eenjenih glava i njihovog blaga, raskosnog ode la, skupoeenog oruzja, srebra, zlata i drugih dragoeenos ti. ... Na njima je gospodSko adjelo, Na onome starom Vujadinu, Na njern biil1jiii ad suvoga zlata, Na korn' paSe na divan izlaze . . . Mak i opijum spadaju u opojne droge, i to na celu eele grupe droga najjaceg dejstva na centralni nervni sistem. U rukama strucnjaka, lekara i apotekara, opijum i makove glaviee su najjaci lek za ublazavanje nepodnosljivih bolova, grceva i drugih bolesti. Opijum je jedna od najvaznijih leko itih sirovina i lekova uop s te, te je za terapiju od kapita lne vaznosti. Za opijum je danas vezana Citava jedna industrija vanredno vaz.nih lo::kova:

12

LECENIE BlUEM

morfina, kodeina, dionina, papa verina , teb ai na, narceina, heroina, pantopona i drugih. Naj vairuj a biljna droga je opijurn dob ijen iz belog maka . Poznava nj e fizioloskog dejs tva izvesnog biJj a vidi se i iz ovih narodnih stihova: Sluge sluie ervenoga vina; Nij e vino ~ to ga loza dala, No U Clj emu zclena rak ija, I u njemu bi 1j a svakojega. Svi pospase, kuk aee im majka, Pado~e im glave na trpezi.
(Ncvoljoi Alij o.
j

devet brata Vilkovita)

I tu je verovatno opijum i slicne opojne droge koje uspavljuju. U Neradinu i u nekim drugirn vinorodnim fru skogorskim se lima ima domacina i kafedzija koji u vino stavljaju plod od be/adol1 e, seme od tatule, bobice od vinobojke i druge opojne droge da bi ·im vino bilo jace i da bi se u okelini proculi, kako bi ga bolje i skuplje prodali. Beladonu, kao najotrovniju, najcesce nazivaju bun, jer Covek koji se od nje otruje govori kao da je u bunilu, ludilu. A mnogo je u nas sela Bunica i slicnih prezirnena. Nije Ii laj fruskogorski obicaj da pojacavaju vi no opojnim drogama kojih ima u Fruskoj gori, a jos viSe po balkanskim, nekad nepreglednim bukovim i hrastovim sumama, oVamo donesen s juga? Sadasnji doseljeruci u Vojvodini, naime dobro znaju za otrovnost buna i njegovu upotrebu za pojaca vanje vina. U GrliZi je i danas obicaj da se dosadni pustosvati rasteruju medenom rakijom u kojoj je skuvano seme od otrovne biljke tatule. iii ovi narodni stihovi: Jetrviee po bogu sesLriee, Ne znas kakva bilja oct omraze? Da omrazim brata i sestricu.
(Bog rtikom dubn ne oSlajc)

Pa ovi stihoyi iz narodne pesme »Srnrt cara Urosa«:
Uro~ jede ljeba bijeloga, Uros jede, ujko ga ne jede, Vee on oda po gori zelenoj, Pa prebira 0 t r 0 van a b iii a, Da otruje dijete Uro~. Otrova ga i sarani mlada ...

Po narodnom shvatanju nema gorce biljke od pe/ena. TPksikolog ~e ~ ovim divnim stihovima, punim dubokog sadrlaja i neizrnerne tuge, vldetl jos ndto, jer je pelen u vecoj dozi o.trovan: Ja bosiljak sejem meni pe/en nice. OJ, pelen pelencC?! moj~ gorko evece. Tobom ce se mOJl svatl okltll1 Kad me stanu tuinu do groba nositi.

LECENJE alUEM U NAS

13
Da j a znadem, moje !USee belo, Da ceo tebe mlacl vojno Ijubi'ti, Sve bih rufe po polju obra:1a Sve bih rute u vodu metala ' I tom bih se vodom wnivala' Kad mlad Ijubi, neka mu miri ~e.

I obra tno:

IIi to isto, ali malo drukcije: Djevojka je lice umivala, Umivajuc, licu besjeclila: »Da znam, lice, da Ce te s tar ljubit, J a bi iSla u gOIU zelenu, Say bi pelen po gori pobrala, Iz nj ega bi vodu i~ cjedila, I njom bi te svako JutJro praia Kad star ljubi, neka mu je gorko!« Pelen je usao i u posalice, malo gorke kao sto je i on, ali ih narod jos uvek rado upotreb ljava: Volelo se dvoje sta.ri Obadvoje s naoeari Pelen-baka, cemer-deka, Volelo se pola veka. Kad je praSlo poJa veka, Razbole se cemer-deka .. .

U nasim narodnim obicajima na svakom koraku se susrece pelen. Kad sc Svrljizaru uoci Durdevdana kupaju na bistrom planinskom potoku »zarad zdravlja do novog Durdevdana«, devojke se »vodom polivaju i poje<<:
OJ, ([\evene se rh nore '1e, OJ, seline bel'l'_!in( Svi te zovu bel'peJiJne, Ja te wvem omajnice, Da omaje~, da obrne~, I sve momke men' da vrncl. Nigde biJje nije tako divno opevano kao u naoodnim pesmama. Nigde mu nije tolika . vainost pripisivana. Kako nekad, tako i danas. U vozu izmedu Novog Sada i Sombora dva zdrava mlada naseljeni.ka celim putem pevaju i sale se. Pored ostalog, pevali su , i ovo:
Jo ~

da mi je Jjeba bel motike I pogaee mesto Ijeba crna, Crna Jjeba ad cern e r - k u 'k

0

I j a ...

I cemelika i kukolj su dye nase veoma otrovne biljke. Bilo bi veoma zanimljivo da neko od knjizevnika i Ijudi od pera prouci gde se i kako sc sve spominje nase Iekovito bi/je u narodnim, pa i u umetnickim pesmama. Ni pripovetke ne treba zaboraviti. Nisu one znacajne sarno

14

LECENJ E BlLJEM

za proucavanjc i poznavanje kulture naseg naroda u ranijim vckovima; u njima ce se, verovatno, naci i mnogo podataka 0 zdravstvenim prilikama koje su vladale u pojctii nim nas im krajevima . Na s svet jos uvek ide u apoteku i trazi . ruZina meda«. Cesto su me pitali prijatelji: . Sta jc to ruiin m ed? Da i to nije neka apotekarska podvala, kao ono ,ticije m leko', ,krokodil ske suze' i tome s lieno .• Ruzin med j e bio ofiei na lan u mnogim farmakopejama. U medu se na vodenoj pari iskuvaju, ekstrahuju krunicini listiCi majske ruze. Med je veoma s tari lek. I on je bio ofieina lan, i sad se jos nalazi u veCin i farrnakopeja, ali je tendencij a da sc iz farmakopeje izbaci. Donedavna se nije znalo od cega pot ice lekovitost meda. Ruzin med je lekovitiji od rneda , jer sadri i i lekovite sas tojke ruze. R u z a je nase najmilij e evece. Niko tako lepo i nezno nije opevan kao ruza. Ruza je simbol le po te, Ijubavi, mlados ti, zdravlja i svega s to je Icpo i uzviSeno. Mi uanas wamo da je ne sarno evet nego i plod ruze veoma kkovit. I to bas od one trnovite, divlje ruZe, sto raste kraj pute va, po oboclima suma i na clrugom neobra denom i nekorisnom zemljiStu. Lepota-devojka se ces to uporeduje s ruZom: l z obraza si'lne rule evatu, Iz zuba joj si-tan biser kaplje, Sa cela joj zarko sunce sjaje.

IIi ova pesma koja se dan'a s ponovo tako mnogo peva:
Imao sam jednu rum, Divnu rufu, majski evet, Nosi o je na grudima, Da je .gleda eeo svet ... Isto tako se sad mnogo peva slicna narodna: OJ moja, oj moja, ruro rumena, Sto si se, oSto si se rano razvila? Razvi me, :razvi me rano proleee ... Pa sve tako dalje, u istom duhu: De bi boa zena ko devoj-ka, Kad je zena ruia razvijena, A devojlca pupoljaik oct ruZe. KioSa pada, a rufa opada Sunce sija, pupoljak rarzvija. Slatko od ruZa je najomiljenija nasa poslastica. Pravi se od krunicnih Iistica ervene majske J"1lZe. Narod ga cuva za slueaj bo1esti i kao retku cast kad gosti naiClu.

LECENJE BrUEM U NAS

15

Divlja ruia iii sipak (Rosa cal1 il1 a, ~to ce reci pseca ruia) je trnovita. Zbog tog si lj atog, opasnog trnja sadi se kao ziva ograda. U narodu ima jedna pesma u kojoj se suparnica prokIinje: Na r vrd i se kamen naslonila, Sipkovim se granam ' pokrivala, Ni tu ona mira ne ima la. Jab u k a nij.: sa mo \'Dce. nego i lek i lekov it a si rovi na. Ne mislimo vIse na onu izrad u farmace ut skog prepara ta gvoltla ad jabuka (Ex tracl/./II/ Pomi terratum iii E.nractum terri pomatum). Taj ekstrakt se nalazi kao of icina lan ga lensk l pr.:parat u mnogim farmakopejama. U oeima starijih Ickara to je jos uvek izvrstan preparat gvozda za jacanje. VelUje se da Ijudi treba sva kodn ev no da uzi1l1aju pilule gvoida i druge gvoidevi te preparate kako bi bili zdrav i i otpomi kao gvozde, ce lik (» Bas-Ce lik «). Ili , moida, uno is to sarno nije kupljenu u apoteci: »Evo ti ova lepa rumena jabuka. u nju zabodi ce tiri eksera u obliku krsta. prosetaj se do krsta nasred sela i za to Heme c itaj triput po deset Ocenasa. Pos le toga pojedi jabuku. To cini 33 dana i ozdraviccs.'( - Ima sa ljivcina. s tarijih apotekara. kojima je posle takvog »reccpta« po nek i uobrazeni bolesnik vcoma zahvalan, jer se zaisla posle nekoliko dana iii nedelj a oseca mnogo bolje. Pre svega sugestija. vaspitanje volje i cvrsLa vera da ce covek ozdraviti. Zatim, svaki dan po jedna velika, lepa rumen a jabuka. set nja. izlazak uobraienog bolesnika iz zagusljive sobe na cist vazduh, u prirodu, na sunce, kao uno kad je Pivalica uspeo da izleci fra-Brnu, Ekseri i gvozde su tu najmanje vazni, Ali Ijudi vole da im se kaie nesto neobiC:no. da se njihovoj boljci ukaze pai nja. (»Kakav mi je LO doktor kad mi ni recep' nije na pisao. nego mi kaie: Zdrav si. prijatelju. ali moras manj c jesti i manje ra kije piLi , svaki dan po dva-tri sata prose tati ... cc), Najbolji lek i hrana. a istovremeno i najukusnija poslastica je presna, nepromenjena, nepreradena jabuka. onakva kakvu je priroda s Lvorila zajcdno S rumenom Ijuskom. jer u Ijusci ima najvise lekovi tih sas tojaka. U tim rumenim plodovima ima raznih jedinjenja koja su od ogromnog znacaja za promet materija u organizmu Coveka. Narod je jabuku vanredno lepo 'Opevao: Devojko. devojko, zlatna jabuko."
IIi ona druga:

, . ,Momce joj se s brega baca zlatnom jabukom: Uzmi. Kato. uzmi. zlalo, moja ces biti . , , Iz ove se pesme vidi da je narod znao za lekovitost jabuke: Ko je mladan. nek se Mom kili. Ko je iedan, neka vodu pije. Ko je bolan. nek jabuke jede_

I zaista.16 lECENJE BIUEM U Sajkaskoj (deo Backe). Mnoge zene. Stariji svet. pogotovu one slabih zivaca. Uza se nosila. Ko nju ima. Ooa na me nece oi ka:menom . prsten «. j er je odoljen zaista lek. . Pos le dolazi svadba. Po nekoliko kapljica na kc. prista je da se uda za momka..>ckicu seeera iii u casicu vode piju te osobe cim se ne oseeaju dobro . Za odoljen su u nar-odu vezana mnoga sujeverja. Svagda bi je brala. (Narodnn. da se odupre svakoj bolesti i »raznim nevidljivirn zlim silarna«: Da ne ima odoljena trave. tako i odoljen treba da ima svaka majka koja ima malo dete oj uvek treba da je taj koren pored deteta. Ne bi majka odranila sina. . u dzepu. Prema narodnolll verovanju koje se mestimicno jos odrialo. Mnogim ne rvoznim i histerjcnim zenama dovoljno je da taj lek podnesu pod nos d'a ga pomirisu. .miris koji veeina muskaraca ne podnosi. u~ivenog u nekoj amajlijj itd. .. idu »jabucari«. uvek imaju u kuei boCicu od deset do dvadeset grama s lekom koji je izraden ad odoljena: etarna tinktura valerijane. Ja se na nju bacah jabukama. prinJij eno od "purgera«. straha i panJike cim pocnu s irene da zavijaJu besomuono. osobito u istoOnoj Srbijl.. izmedu dva svetska rata. To pomalo podseca na verovanje u cudotvornu zaslilml i lekovlILI moc belog luka u nas oj zenj-senja na Dalekom istoku: Da zna zenska glava Sto j' odoljen brava. osobito majke. To je veridba. Nit' bi -seka brata odnjihala . kao i beli luk. stiSaju se i umire. U pas usivala. Ja se setah po basei zelenoj. I tu bi bilo potrebno •• odvojiti fito od kukolja«. varosana_ Leps i je bio onaj prvi narodni obicaj: ispro ~e n a devojka prima jabuku. a koji macke toliko vole da po celu noc cuce u apoteci pored fioke u kojoj se cuva koren odoljena. da odoti. znaci. jer je to bio najefikasruji lek od zarta. sto je. U sklonistima je vee posle prve bombe sve mirisalo na odoljen . drii se jabuka«. Za vreme velikih bombardovanja u toku rata ovaj lek su nazvali •• antizortin«. .. i danas veruje da j e LIvek dobra da se ima malo odoljena u pojasu. ali mu narad pridaje mnogo veci znacaj i vrednost nego naucna m edicina. . Po n arodnom shvatanju 0 dol j en iii 0 dol e n je biljka neobicna. Ja mu dadoh kilu bosioka. kad isprose devojku. pa im je odmab lakse. m oze svacemu odoleti. pesma) . . A on meni od zlata jabuku IIi ona 0 dragoj koja i ne haje za dragog: . zenski svet mnogo eeni odoljen. kako bi bilo zdravo i napredno.

eak od zmaJ a: lCad je d. . a ti puna cveea. lbekrija je. narocito posle ovoga rata. »zle duhove«. rdave snove i nesanicu. otrovnom i nekorisnom bilju.LECENJE BIUEM U NAS 17 Ili to isto. odurnog mirisa mogu oterati »kugu ~ nevolju«. belog luka. cubra. erne misli i sve druge nedace koje prate coveka. dakle. koje deluju za~ titno.DuIiCi«) on na vidnom mestu spominje odoljen: Snivo sam Ie. Evo il ta kaze narod kroz stihove: Kazi.. svi se naucnici u svetu slaiu. naromto neprijatni. Da je duvan otrovan. Narod veruje da razni minsi. i nematerijaJni i materijalni lek. lekar du~e i tela. ali malo cirukcije: Da n e bude trave devesinja I trave odolina.. Iz nekih narodnill verovanja vidi se velika za~titna moe odoljena. Tipiean primer je d u van. U jednoj oct svojih naJlepsih pesama (". o do l j e n a.. Lela se nikako ne odlucuje: Srbin pije. pogotovu medu omladinom. OdmaJl zmaju naudilo cvice Te li Ide glavom bez uzglavlja . Bilo sti tka. jer je odoljen i vrlo dekoratJivno evece i lekovita biljka.. Medu cvecem I e k 0 v ita b i I j a. Ne bi majka sina odgajila. uzela katastrofalne razmere. dakle. IIi kad se zeli l'eCi za nekoga da ba~ niSta ne valja: Ne vrijedi ni lule duvana. davolske pogani (Assa foe/ida) i druge droge neprijatnog. Protiv puscnja treba povesti ~tu efikasniju borbu . cija je upotreba zajedno s alkoholnim picima. Ijubice i krina. koga volis Da I' Srbina jl' Turcina . I evece je lek... Niko nije tako ctivno opevao evece. Podmetnu mu trave odoljena. . Koliko je narod mnogo eenio bilje od vrednosti. kao na~ besmrtni Zmaj . A veliki Zmaj. Divna kita mirisnog eveca i te kako ima povoljno dejstvo na psihu bolesnika. devesilja . toliko je poteenjivao i podsmevao se ~kodljjvom. kao ~to je miris odoIjena. pa i lekovito bilje.o~ l a zmaju u dvorove. budaJ'<I je .. i odoljenom kiti svoj u nevestu. Turem pu ~ j. Lelo. Zanimljivo bi bilo sakupiti sve ~to su dosad n~i pesniei i na~ i pisei napi sali 0 odoljenu i 0 drugom bilju i evecu.

»Nerna smrti bez suucna dana«. NemajuCi svojih lekara i apotekara. narodnu medici-nu i sve druge tvorevine narodnog duha. Neg' za jedan struCak ruzmar dna. drlave. U nec1eJju drugom dragom dala I cmim ga okom pogledala.18 U Bosni islo to. Ruzmarin je i narodni lek. Sve je tako o~ tl:oumno i duboko saZeto da eovek mora dobra razmisliti da ih odgonetne. pogotovu ona koja ima »veliku devojku « . Tu ima i proze i stihova. koju je kroz vekove prenosio s kolena na koleno .na one najlepse.platna. ViSe zlata nego bjela . po dukal c1evojka. rekao je: . DaIa bih joj tananu kosulju. opevaju muke i nevolje. L1!CENJE BIUEM Nekad je bio vrlo lep obicaj da svaka kuea. [lego u k rem e n . »Ko ima veka. Udovke po lulu duvana. na~ narod je u petvekovnom robovanju imao usmenu medicinsku ve~ti nu. po porudzbini ili naredenju. srede i protumaee. Jedan stranac. nego je proistekla iz muke i nevolje.. Pored eveea koje eveta od ranog proleea do kasne jeseni gaj i se i r u z mar i n. Bez muke se pesma ne ispoja«). Ruzmarin je veoma lepo opevan u narodnim pesmam a. eudan bih ti adet postavila: Po gro~ momak.devojku koja vee . b 0 I est i s m r t i. ViSe svile nego prec1e bjele. koga su one odukvile i zbog kojih nas je zavole0. Evo jedne divn e narodn e pesme 0 ruzmarinu: Od sinoe sam u zavadi s dragim. im a u ba~ti raznog evcea. kojima se da nas divi ceo ·p rosveeeni svet. tom ima i Icka«. iz raskosi i mode. nasusne potrebe i realnog zivota (. . namei to kad se o~ekuje svadba. Pa i na~e narodne pes me. Da sam zas lo. z a j e d nos bas m a map r iIi k 0 mba jan j a.k a men u i skI e san a n a rod n a f i 1 0 z 0 f ij a. nezavisnosti . »Neee grom u koprivu« i mnoge druge narodne izreke koje se odnost! na boles ti Ii bolesnike. medicinskih i farm aeeutskih ~kola.Kad b~h ziveo hilj adu godma. To bi bila zahvalna tern a za sve one koji vole narodnu poeziju. naro~ito zenski. n a s a n a j s tar i jan a rod n a k n j i z e v n 0 IS t. gubitak cars tva. ne bih mogao sve ispevati jer ih vi toliko mnogo imate . u Bilo bi zanlimljlvo da se sve narodne pesme koje govore 0 bilju sakupe. . ne bih ni !alita. T 0 j e 'll jed n 6. iz snobizma. mislim . Koja bi me pomirila s dragim. • Uzdaj se u se i u svoje kljuse«. objasne. To jc iii zasebna bastiea sarno za eveee iii se u velikoj ba~ti kraj ulaza gajilo najlep ~e evece.. borbu za slobodu. odliean poznavalae na~ih narodnih pesarna. Ta prva narodna kn jiievnost nije billa ispevana i sastavljena radi zabave. Stono sam ga u suborn brala. rusu prazne fraze. samo malo druk~ije: KlId bill bila paSa Sarajevu. na leeenje i lekove. pa svaki dan pevao va~e narodne pesme. pogibije. n a rod n o s h vat a n j e z i v 0 t a.. devuje«.

U knjizi se govori i 0 nacinu i vremenu berbe i susen ja lekovitog bilja i 0 korisnosti i lekol'itoj vrednosti s lozenih preparata izradenih od preko 200 domacih i egzoticnih lckovitih i mirisnih biljaka koje imaju realnu enolosku. kad pise 0 musmuli. da ga u tom praveu obutava 1 na pravi put upucuje . vitamina C i karotena .zbog toga sto sadrli dosta tanina i drugih polifenolskih jedinjenja. prirodno. koji testo propada zbog toga sto se 1I svoja domaca. vocnog secera. Nadovezuju6i se neposredno na tako svetle tradlieije. Duz: nost je. posvccuju posebnu pafnju u svojim rodoljubivim spisima. dostojan preteca besmrtnog Dosileja Obradovica. krovopljuvana.. se rdobolje. I on je neurnoran zdrav- .n:ih i bezahlwholinili napitaka i Ickova. nas naj znamenitiji pisae XVIII veka. osobito u dece za vreme leta. nepouzdana sredstva oslanja. nesudeni lekar. farmakognozijsku i terapijsku vrednost. « r danas se musmula . a onde ocigledno propada kada bolest ne moze da raspozna. radi cega mozno nih s medom iii sa secerom. po njegovim uputstvima radio i svoja del a mu posvetio s dubokim postovanjem. koji je. Na primer. ali se potpuno odao botanici i rarmakognoziji. Orfelinov lskusni podrumar ima nekoliko stotina reeepata za spravIjanje Iravl'lih vilta i mnogih drugih alkohol. slicno Panticu. Petrovicu je l'ancic bio uzor. pa tome pitanju.JSKI PISAC ORFELIN - Znataj lekovitog hilja. Evo sta u Prislupu svog dela piSe Sava Petrovic.Zrjele musmule esu izrednoe ljekarslvo proliv bislre stolice.osebno izdanje Lekovilo bilje u Srbiji ad dra S a v c Pet r 0 vic a. Orfe linov Veliki srpsk i travnik ima oko 500 bi/jakaJ Neumorni prosvetitelj sVQga roda daje svim biljkama pored latinskog i nal"Odno inze. a u odeljku " polza i upotreblenije « t itaoeu pruza dragocene podatke iz materije medike i terapije onako kako se to radilo u to vrcme u Evropi. sanHetskog pukovnika iz Beograda_ Ovo dele na 470 stranica potite iz ruke strutnjaka. Tako i Z a h a r i j a S I efan 0 vic 0 r f eli n (1726-1785). Narod se tesko pomaze domacim sredstvima i onde gde mu je bolest potpuno pozna la.. a osobito lekara. mnogo ga je eenio. njegovu terapijsku vrednost i njegovu u 10 vreme dominantnu upotl'ebu u nasem narodu dobro zapazaju i nasi narodni prosvclitelji iz drugc polovine XVIII veka.uspes no koristi za sprecavanje dijareje (proliva) i ulazi u sastav raznih farmaeeutskih dijetetskih preparata koji se daju kao izvrsna sredstva u borbi protiv dosadnih i cesto smrtonosnih proLiva.LECENJE BIUEM U NAS 19 NAS PRVI FARMAKOGNOZI. zatim pektina. prvi otkriva srpskom narodu pojmove 0 prirodi i vaseljeni i ustaje protiv neznanja i praznoverica kojc su tada vladale. lecenja sj emena i mnogoga mjesecnoga zeltskoga. pa zbog toga suvise doekan pomoCi trazi od nautne medicine ili je rrikako i ne trazi. Godine 1883. Orfelin daje. bio lekar. i ovo dragoeeno uputstvo: . pored ostalog. dr R i s t a P esic Go st u ski. sto godina posle pojave Orfelinovog Podrumara. dostojno je nastavio dele Save Petrovica i ranijih medieinskih pisaca. ovaj nas u javnosti malo poznati zdravstveni pisae: "Poznavanje popularne upotrebe bilja u lekarstvu nuZllo je za lekare rad pouke naseg naroda. skolovanog u Francuskoj . Srpski arhiv za celokupno lekarstvo stJampa 'kao p. narodni tovek i narodni lekar. kako k r uske pripravili. svakoga. dakle.

•• 'o\. A nv' . tJ...fN H £C' 'l~.. A. H ..\ oot .HWm.\ C'~ {{T E !!" l.. r • i'.- .i -' :.KC H.\TW tll)ORFELINOV .'.· -? " .-.'\A N.\":· :'. 1. I\".\j\6'W3 . " '>I \.OM"\'T"H~f" (KI'U .' .\(!'llf! ~ H :.. .~ ._ .:OC'f31X'l> \' 'i. . 3AG('T' i (T ~I N N~I.Xtt. _ .IHU (.'.I... ". . r ~ GD P.~ '\ H ~ !l~A'h 'fPMI7i.- r tI :1 Ii . 'i H .)o.' ..d.\n~.'ill·..\HLiw~j(( tU ~CSWTiiIAl.1. ISKUSNI PODRUMAR.! 'Hll\Jp yn.N!.IlUl: I I C..nfl ("'tA~'('i' ::........ i:W nOI\(. tI • X C . l{ 'H'rEI': 'T" h ~. f': . . 17.I..Wl. . .' .. Clava »0 razlicnih travnih vinah« .rNIH .."\pb'TA j " A- ~ ~\'H . ". ).-v V3 t!'! MH e .~.- \._.3t\I!'! H~!X'h 'f~~\:. ~II.3. 1(.\'+'nl ..(. Byt'\'. • "J \! n?. I\..\\H Ii}HAI I ~.i'i:HO.('!!: .\'T'H t H n' KB..iX': P.~A:T"L' ) '~T('."' I.iti .-\.\ A"r H !-l .J.. : ~ '.\ :iI'Hl) ~ Hcnf..· L " ~ "it f\. H W i' .H~IX'b ' I H ..-.'J.I .Illo H h .:\.0F' ~ j :'K T )" q.1 1I . I\'.

/~")fJJ.~f\( Ir~ AcrA '... .. . OtrWMlI.) [l7l ) l pA3rONAlli A A~ "Al\3 .:\HC'T'0 r' H.\1\'>' B.."'. CG . . . :3'' wt livl .\ '-... ".t'k'l 1 JtC~Wi l: \. }..'fl Ii Tu .. .. ~ \.J n.'" . TI- -U -._...\Ll((: .\ " . ' r.\ ~ :f: 'I T h TO (::(Tb..\ '.\- • nJ{o ~1 hl. O T nO. 'fl ri:n... f.. NC'r7I 3... '1' (.~")Tl-f.\fi..-:-."\~C':\NM if. fl n poH3KO. " I\CH ~.\)~ · J\ . HC1"£?b ET A N:.. ~' 'T'. ~I \hd. ....'T" .'3Nb. H :...~:.\ ~Ss'!T~ ~. r". • t ' ·..:-. Ii r\':~f'lf .~HTi\ (1..l. ' -> -. •• .. '. )- .. tl .i. .. (.l.WT7I MTmNO( . J H f\ ·t!i. .lI.oAiTHIP 1."r.. .\'IH...!I L ...6A OJ --¥ 1'...IO hl 3J...I.'h . p n.~H'j'o TAJ(0~A( ni0THGo Qiiorr• C 9':" ..\...\ U\.':~~r t G..H3 r b'h AtNHO ( - -.!~~W:f..0 1 '.t '.. . :tIfHI(f.!Il..~'I'HI~b H (. .....)IitUl\.\.. H ~ " _.._ €. I\'!(/("t M . ~ ... ·t ·. r).\N ..r..!..\r :~\t.. rOuO~ fN'(-. I~OHAblN'l:."'. i ' ''M"...MA 11 H...\f3~ l i~hl .. ...\b'1¢ H X'\A~_Nb'1O 1131> llPlfiAX7.\ .-i\ .\\.-' .O'u.I\\~ .Hq.. '""~v..' ' (\ Iut . Tn !1..·n . O.\JH fi.nc. ~ . ..\ YiHrl'S ..'..t~NA I\\ 1(0 fi ~f...\\vl . .. ~. . ..· . I .l: .) lr~ ..\ y.'. ~'!.·...CNAIiA ...A TO [\ :0:'0)) .1'0 '.-. r.) . J . .\ h . '1iER)' rMICT!.M'\ N).... .\ 1ft! _ •1 ~ r'. A0H 1£.' '. . . ~ .'.. j:4:... IC'H fA "'H[. f..\AI- RNI5'fiE~INh\~...r"fA.\ .<..".:'t\!3~'0 H 0NbJ . O"'X?M1h.C\. . .\flAt H nA..lt :3.. )} 3"'X"'\f. .. .. Y Ii.\\ ]. H ....lH'ril\NlS S.I. \.. T.'H.Q. -. Y::: . ~.."'''' ~fNCI. J - O.~b. ·.~.f.\ .: (011. n .:. v Ii ::..ll()'rr. 1!3 ·.k .\. 1 .\KlU Scrft !.'t{· ORFELINOV . ISKUS NI POD RUMAR..\. n0*'.\.3r_~N.W .f{M. u.-t'.:. ~ r1 (1 .. " '.I r. In....·.JX~'\H. h1'v~1 h f.. ".\O \A. J---. '' ( t-".!I\!'(....1 .Jf...4fi~~ .n("'? " I> fipwWrn."i.0uHTf Ii rllhHni 1\.VI'l ~..!~ T'h )f.\ n..i"..." WL\I.. .. 1l" 35r_\I~ : L\'\ fl. 1 Q. IIv.I..\f~rOf XIIJ.... Lekovitost travnih vina .\ H H3fiO.IL\hl H (.\ ::!~\1) It O~I!lJMc.'E3 rH . C TG ~. l\f: :~·.

DR SAVA PET ROVI C. LEKAR I SLAVNI SRP KI BOTA ICAR XIX VEKA (I819.1839) .

li te la od svog osnivanja J940. prve i za sada jedine na Ba lkanu. 1I Beogradu. (kada je osnovan) prve su naucne ustanove u Srbiji koje se have iskljucivo istrazivanjem medicinske flore. INSTITUT ZA PROUCAVANJE LEKOV ITOG BIWA U BEOGRADU . lako j shvati~i.U NAS 23 s lveni prosvc !ite lj svoga roda . j e r one treba da pomogne narodu . Institut za farmakognoziju Farmaceutskog fakulteta Beogradskog univel-. god. pre svega. god.LECENJE BIWA . One nastavIj aj u svetle tradicij e nas ih s lavnih predaka kori steci mogucnosli i tekovine savre menih prirodnih nauka. U tom kontinuitetll treba shvatiti i osnivanje B il jne apoteke 1968. god . Njegovo i ivotno dele Lecel1je lekovitim biljem treba . i Institut za prouCavanje lekov itog bilja u Beogradu od J948.

0 prirod nim lekovima anorganskog (mineraln og) i orga nskog (bilj nog i zivotinjskog) porekla. a s tari naziv bio je pO Zl7a val1 j e droga. premda one i proizvode vise lekovitog bilja od osta lih driava. zivoti nj ski h L anorgansk ih sirovina razv ijali su se. lpak ne treba preeutati einj enicu da su glavni kupci na ~eg lekovitog bilja bas zemlj e sa najjaeom farmaceu ts kom indu~trijom. u koliko neka zem lj a ima s lab iju hemijsko-farmaceutsku industriju. Fanl7akot erapija je -nauka 0 upotrebi lekova u lecenju bolcs ti. i bez njih se ne moze zamisliti moderna te rapija. svako plel1le. otrov iIi droga i gnosis.UPOTREBA LEKOVITOG BILlA KROZ VEKOVE / sl orija j e ucil eljica tivo la Istorija pozliavanja I upotreba lekova je dec kuItume Istorlje o!ovetansl va_ . Kao i u svemu drugom. Danas. L ekovilo bilje j e u ml10g im zem ljama jos u vek j edl1a od IlCljpou zdrmijih.fa r makon . jer se tek u neredovnim prilikama oseca nedos tatak mnogih sirovin a iz prekomorskih i zaraeenih zemalja. njihovo izluciva nj (! inatin upotrebe. a u ratu jos veea. Vai nost lekovitog. riOjjevlin ijih i na. grana farmakologLje. zivimo u doba vitamina. fannakognozija« prvi je upotrebio Sejdle r (Seodler) 1845. f i ziolo~ko dejs tvo i sudbinu lekova u organizm u. j on je danas prihvacen bezmalo u svim zem l iama. Ukoliko je jedan narod primitivniji. ~ to znaei lek. pre svega. Naziv . ~ to znaci znanj e iIi poznavanje. lako moena i vrlo napredna farmako-hemijska indus trija sintezom proizvodi svake godine sve veei broj novih lekova pozna tog he- . tako i ovde ees to vlada moda. Pokusaji da ~e lekovito bilje izbaci iz upotrebe u sav remenoj medicini os tali su bez uspeha . pa i svaka epoha imala je i ima svoje Iekovitc droge. sulfonamidnih preparata itd.Fanllakologija je na uka 0 le kovi ma . diza li do izvesnog uspona . sva ki kraj. Poznavanj e i upotreba biljnih. dakle.pristupacnijih 1ekovilih sirovil1a. Svaki narod. Ka ko se to moze objasniti? To je zbog toga sto one to nase bilje preraduju i posle celom svetu prodaju gotove lekove. hormona. Farma kog llo zija je nauka 0 drogama. Lekovito bi/je je zao ralo elubok u bra zdu 1/ iivo ltl svii1 . On a proucava. an tibiotika. u toliko lekovito bilj e za njega ima veeu vainost.i propadali zajed no s kulturoin tih stari h naroda. godine. Fitot erapija je gra na far makologij e koja sc bavi leeenjem pomocu bilja.·/Oroda. aromati enog i tehni ckog bilja i zivotinjski h droga velika je u miru.. na primer. U nekim zemljama farmakognozija se naziva mat eria m edica. zacinskog. Njen naziv pot ice od dYe greke reei .

lutanju. durdevak. i stremlj enju. cemerika. To mnogi cine i da nas. misli na nauku 0 lekovitom bilju. Mnoge droge koje se dan as upotrebljavaju u naucnoj medicini primljene su iz narodne: digitalis. kao. miomir. kukuta. jos uvek su to najjaci otrovi. stidak. Moze se bez preterivanja reci da nijedna farmaceutska di. Na primer. Jer su biljke jakog fizioloskog dejstva vazda privlacile paznju coveka. na primer: bunika. jos i strahopostovanje. lrazec i hran u u bo rbi za goli zivot i ops tanak . ricinu s. u neku ruku. nana. kukolj. Naprotiv. zmijak. I nas narod je osecao ne ku ufasnu odv. besnik. Nasumce. Bolcs tine su ooveka naterale da medu zivljem i rastrinjem oko sebe trazi leka sebi i s vojim bliznjim. u prvom redu orrih koje je najpre pripitomio. zna da mnoge zivotinje jedu razne otrovne biljke bez ikakvih s tetnih posledica. L ecenje l ek ovili m blljem slaro j e g% vo isl a koliko i samo covecansi vo. kinin ova kora. uvek se.mme ublazio bol. isto tako. jedic. ukrasnom i korisnom bilju narod je pun neznih izliva velike Ijubavi. i pored najusavrsenijih modernih masina. da je ves tina lecenja le kovitim biljem vrlo stara. ipa k upotreba biljnih i zivolinj s kih d roga ne opada. pored toga. burjan i sl. prema lekovitom. caulmogra. pasje grozde. kukurek. u prvom redu. le kova koji imaju jos i tu p rednost s to se mogu tacno dozira ti i boles niku dava ti na vise nacina. cesto najvise vrecti. koji vekovima sluze izvesnim divljJm plemenima u tropskim predelima za trovanje strela u lovu na zveri i za medusobno ratovanje. sli- cni kao meuu zivolinjama. spomenak itd. dakle. desno i levo. s matrati za pretecu istovremeno i lekara i apotekara. miloduh. taj covek bi se mogao. iako su mnoge od njih za coveka i smrtonosne.UPOTREBA LEKOVITOG BIW A KROZ VE KOVE 25 mij s kog sastava i postojanog fiziolo s kog dejs tva. ] s/orija poznavanja lekovitog bilja poklapa se sa istorijom medicine i farmacije. koj e jos i dan-danas u mnogim pnil ikama. Prvi poceoi upolrebe lekovitog bilj a ve rovatno su bili ins linktivni. Nigde lekovitom bilju lIlije uk. Ijutic. Onaj covek koji je bez ikakvih predrasuda prvi dosao n a misao cia na svoju ranu iii opekotinu polozi list bo kvice iIi neko drugo lisce da bi . To se vidi i po imenima koja mu je da~. kad god se govori 0 istoriji ves tine spravljanja lekova i 0 lekovitim sirovinama. mirisnom. Ijubicica. kovilje. pogotovo primitivni narodi. karen ipekahlQn e.ratnost j strah od otrovnog bilja. Dokaz su divna imena: majkina dusica. farmakogno zija. vucja jabuka. pustikara. milogled. A bolest je velika nevolja. I zato. za teranje »zlih duhova« i »otkrivanje ves tica«. . To mracno doba. gorocvet. Svima je pozna to cia domace i ivot·inj e ne jedu otrovno bilje.azivana tolika paznja i vamost i nigde mu nije pripisivano toliko magicno dejstvo kao u nasim narodnim pesmama. raIIvolfija. krasuljak. Covek je kroz veko ve s-ticao dragoceno p rakticno is kustvo. a one otrovne ulivale su mu. izjed. Otrovnost i lekovbtost mnogog bilja covek jc upoznao i preko raznih zivotinja. dobricica.sciplina nije toliko vezana za istoriju 'farmacije kao n auk a 0 Ie k 0 v i t ·i m sir 0 v in a m a b i I j no g z i v 0 t i III j s k 0 gpo r e k I a. kola i tlr. probajuCi razne trave na koje j e nailazio u vecitom kretanju . bljust. maticnjak. razena glavnica. Nevolja coveka svacemu nauci. smilje. Ali se. izvesni biljni otrovi (od kojih su neki vrlo vazni lekovi: strihnin i strofantin). Van svake s umnje je.

Med u p ri milivcima . Ves li'l1a lece nja cu val a se u po rodici kao ve lika tajna. Tako. i oS la lih droga. Na tom polju irna vise da se u rad i no sto je lo dosad ucin jeno. To vazi naroc ilo za kra jeve sa mn ogo 5um a .! na ISloku medu prvim kullurnim narodima . pre zivolinjsk ih d roga i minera ln ih lekova.. Kinezi su naj rar iji ku lt m ni na rod . nara. kao . mo litvama i drugim ritualnim obn:e1 im a. st i raks. upotreb ljavaj u Jekol'ilO bilje i d . Dava nje' i uzimanje leka obav ljalo sc najcesee uz izvesne oclreuene tajanstve ne ra dnJ(~ praeene igram a. pe run ika. le kov il im irovinama jos ni jc kazana pos led nj a rec. bez obz ira no d ru. vrba. k tl ra r e o ko Amazona . U Evrop i i Si biru tat ul a je ces t krimina lni olrov. govo iscelj enje (moe sugestije). Starim Grcim a kuku ta je bila suds ki otrov za osudenike. o Poznavanje droga prcda\'alo se. lokvan j. zajeel no 5 lekom. do kazivanje i izo lovanje a/ka /oida iz opijuma. ild. koj i. boj u koze i mesLO koje nas lanj uj u na Zemljinoj kugli. /ekovi zauzi mllj u vab-zo mesto i cine nerazd vojnu celil1u n j illO ve kulture.26 LECENJE BI UEM pro lkano nojeudn ijim i najprolivrecnijim verovanjima i obavijeno dubokom l ajans l ve n o~cu lraj:l lo je ne 5al110 u narodnoj vee i u sluzbenoj medicini svc clo po e l ka XIX vcka. U drevni m knjigam a starih naroda . B ib l ij a u J ew-eja . /l ava /a. I. u kojima su iznesena f ilozofs ka i rcli gioz na nj ihova shva tanja.! Pl'osveceni vinari sta\' ljaj u bo bi ce velcb il ja u vino »da h i vino bilo jacc'. Svaki kraj na Zem ljinoj kugli imao j e i svoje otrove za 101'. . Nf. li ar. lreba povoljn o cia uticu na bolesnika i nj e. Hcmij sk im .nje. po red oslaJog. Mnoge droge r(lZ vekove bile su po nekoliko pula unoSene i izbacivane iz s kolske mcd i inc. On i.Pl'clposlavl ja se d:l sv i pri mili vci.a lecenj e n a laze Sf. U Beogradu je sad u modi list o leandra. II. kao s lo su tropski vlazni predeli. pcsma ma. zajedno sa vesl ino m lecenj a. POf clak XIX veka je prekrcl n ica u poznavanju j upo tr eb i droga. 5 kolena na ko leno. Print i1ivci. Razne vrs te st ro/anlu sa u Afri ci . oel oca l1 a s in a . ill/a ju prve / isane spomellike 0 upolreb i bi/ja za l ecenje. fiziolosk im i klini ck im isp ili va nj ima vraeenc su u farmaciju mnoge zaboravljenc drogc : iedic. Ve nd-Aves ta u Pel'Slij anaca i dr. V eda u Hindusa. sa bogatom. na primer. cC11lerik(l i d r. n a bar eljefim a Egipcana i Asiraca nabze se ove b ilj ke: rioinu s . /}//Ilika. kri minalna trol'anja i 51. Juzni Ban:lt je cenlar za l rovan je ta lu lom u Vojvod ini. naroci to u jliZnoj Azij i i scvt! l'Oi s locnoj Africi. rat. . raze na g/avnica. Svaka droga imala je svoje zlalno doba . killinovc korc. vraca re i baj a lice su naj cesei naro dni lekari. Go lovo sve fa r makopeje u sve lu pro pisuj u da nas ove veom a vafne droge od rea lne lekovi le vred nos ti .lVCI10 lu'ed(. il10h na kraj njem Isto ku sluZili su tamosnjim stanovn icima kao olrov za s U·ele . Nas i pl a nin ci tr uju jedan d rugom kokos i eeme rikom. o piju l1l.. s trihnosa. Olkrivanjc. ricil1us. II1razovac. a za ti m izo lov:lnjc g/ikoz ida. <YMla6uju poeetak lIallclle fanllacij e i ujedno pozitivne nauke 0 d roga ma. vinova loza i dr. Papi rusi u Egi pca na . Uops te. bujnom i !'aznovrsnOI11 flo rom.-uge lekovite s iTovine svoga kraja i da med u njihovim le kovima lekovilo bi lj e zauzima p rvo i najvazn ije m es LO. na primer Pent-Sao u Klineza. p rvi pisani spomenici 0 upol rebi prirodnih le kovitih sirovina 7. /{lIlt/a .

primorski lu'k (proNv vodene bo lcSli). lotos. rned. da su pobedeni morali pobediocu placa ti (pored zlata) biberom. Kolumbo je otkrio Ameriku. induskim svelim k. Razumlj ivo je. ora~kom i drugim. dakle. pored ostalog. zalfijlU. Zbog Indije i oslale trop ske Azije vodeni su toliki krva.n'F gama. irna dYe knjige posvecene b iljnim lekovima. napisano 2500 godina pre nase ere. banane. dekok~i i drugi farmaoeutski oblici koji su i danas u upotrebi. zacine i jake mirise sa Istoka. safran. U knjizi De simpiicibus Serapion Mladi opisuje veliki broj lekovitog bilja Indije. droga i boja (indigo ili civit). Vee 2iOO. Kad se ima u vidu da su zacini i aroma tika nekad bili mnogo skuplji nego danas. Tako su. i neke koje se i danas u medicini upotrebljavaju. U poce tku 'se zadovoljavahu Slrovinama iz svoje flore oko Nila. pored 05talih. koju je napisao imperator Sen-Nung.Indija je vekovima bila gla'vna izvozna zemlja zacina. seme od rena. b rsljan. Indusi su upotrebljavali secer (nepreciscen). Ilincuru. Davanje lekova obavljano je liZ primenu .vo pravo da beru sveto bi lje: smokve. IV . pre nase ere. Tu vestinu cuvali su i ostavljali najboljim i najsposobnijdm meau sobom . kao i ranije induske farmakopeje. Ve6ina kineskih vladara pomagahu medicinu i prirodne nauke uopste.una i takvih koje nisu ispitane savremenim naucnim metodama. vi~e no ma koja druga zemlja. god. spominju se lekovi. Indus!. 3000. vee se spominju praskovi. Rheum i cimet. majoran i nan u. kraCi put za Indiju. Bramanci su imali iskljuCi.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 27 Imperator Kin-Nong. onda se bOl"ba za Indiju moze jos bolje shvatiti·. pilule. kri. U V edama. a loe. klasicno medicinsko dele od 52 knjige. u kome je izn e~eno sve medic insko znanje toga doba. kardamom. poznava~e vise od stotinu lekovitih biljaka. sezamovo ulje i palmovo vino. ros 2000 godina pre nase ere iz Indije su karavanima nosene droge u zemlje oko Crnog i Sredozemnog mora.no i dr. III. spominju se. molitava. ZahvaljujuCi bujnoj i bogatoj flori. Tl"azeCi drugi. U tom ogromnom delu. ona je odvajkada proizvodila razne skupocene droge za ceo svet. da je terapeutika jedne takve zemlje kao sto je lndija oduvek morala imati velik broj droga u upotrebi . madija i !1ituala. ajovan i dr. Egipcani su mali za mnoge droge. Induski sve!itenici bili su prvi lekari i apotekari. r icinus i njegovo ulje. maslinovo ulj e. I danasnja. dmetom . u knjizi 0 lekovitom bilju. vi impepijalisticki i kolonijalni I"atovi. upotrebljavali buniku. To je bila najbogatija zemlja. biljne s iravine kojima su obe Indi je obiiovaJe. pelen. medu koj. Koliko su Kinezi u ta davnasnja vremena negovali medidnu. ukoliko su dalje sirili svoju vlast i trgovacki uticaj. sve su viSe trazUi skupocene droge. infuza. kao. medu njjma mnogo biljnih. god. . Pent-Sao. vidi se i iz akta jednog naprasitog vladara. pored mnogih droga. a kasnije. 'erskih tajni. koji je naredio da se spale svi tada poznati rukopisi ~em medicinskih. komo- . pre na~e ere. imaju veoma mnogo droga. na primer. koja je zbog toga privlacila razne zavojevace feljne bogatstva i 51 ave. A svel11u tome povod bile su skupocene droge.

tj_ bolest isterati iz Covecjeg tela.istrazivanja dokazuju da je zahvaljujuci svakodnevnoj upotrebi lekovitog bilja uspela gradnja istorij ski h kolosa. zarazne bolesti bi pokosile sto tine hiljada radnika koji su grad iii piramide u uslovima naj1ezeg primitivizma. Fen i e ani su bHi najbolji ~ trgovai tog vremena. balsame. da je do njega vrlo tesko dospeti i da je zbog toga skup. ulje. na primer. leviti. kao. . mi rise i zacine iz Indije (oko 1500. 0 njima prieali ra:we izLotos je smatran za svetu misljotine.Najnovija . U Eberovil1l papirusima (1550. mokracu 09 Ijudi i zivotinja itd. U drevnim egipcanskim grobnicama nadene su razne droge. tamjan. gumu. dekokta. god. egipatskih piramida. . medu veCinom starih naro\ da. Verovali su i propovedali da se molitvom. infuza. Mediko-farmaceutsku vestinu cuvali su svestenici po hramovima. cimet. upotrebljavali su vino. pastofod. zdrave vode i dr. Persijanaca i dr. asu-fetidu. magieni~ radnj. destilovanja mirisnih voda i parfema. Svestenici.).a:n a . postom i dobrim delima moze »zao dull«. VeCina droga davana je bolesnicima ~ obl!ku v.rl? prostih farmaceutskih formi: maceracija. uJJa. Pored ostalih lekova. vlada10 je verovanje da je molitva jos uvek najvaznija pri leeenju. god. bez osnovnih higijenskih potreba (nedostatak nuznika. Ovi pustinjski narodi upotrebljavahu. a naroeito medu Jevrejima. pored ostalog. izrade lekova i na ce lokupnu kulturu Jelina i dmgih s tarih naroda: Fenieana. Da nije bilo lekovitog bilja. pre nase ere). Jevrcja. beli luk i druge sokove suk lllentnih pustinjskih i stepskih biljaka . Kntickog duha nije bilo. vrna. . vraci i madionieari u svojim bogomoljarna obavijahu vestinu lecenja i pravljenja lekova religioznim. Egipcani su poznavali vestinu balsamova nja. Sve ovo vreme do Grka moze se nazvati reiigiozno. da je njeno dejstvo jaee i pouzdanije i od samog leka koji bi se eventualno dao bolesniku. Ijiljan. Fenieani su droge malo upotreblj avali za sebe.koje su "sprere~­ vale razvoj naucnog i eksperimentainog shvatanJa medlcme 1 fa'l'macIJe.28 LECENJE BIUEM niku (divlji pelen) . . »klasa koja se brinula i za duiiu i za :tela svoje pastve«. jos i opijum . ga lbanum. '\ Ipak. gospinu las. Stari Egipat bio je od velikog uticaja na razvoj vestine leeenja. Trgovali su i AROMATERAPIJA STARIH EG I PCANA drogama. pre nas. ere) spominj u se lekovite biljkc. hillmen ta i melema. Vavilonaca. mim. da mesto lekovitu bi/jku gde raste biber euvaju krilate zmije.

Orfej s pominje kukurek. brionija. U njima se navodi do 300 Icko\'itih bi ljaka pode lj e nih prem a fiz io los kom dejstvu: pro· tiv grozniee Grei upotreb ljava ju pe le n i ki cic u. ali koje sluzi kao gor ivo. Azij i i Af!'ici. On j e mnogo putovao i upoznao medieinu i lekove ee le Rim· ske Imperije. Teo f r a 5 t (p71 -287) j e napisao i s toriju bilja i u njoj iozneo sve s to se u to doba znalo 0 lekov itom b ilju. beli luk i dr" a Pitago ra primorski lu k. Pored os ta lih i slavn i fil owf Aris tolel be lie riZOLOl1l. roden Ll I veku u Maloj Aziji. zatim pos ta je sve vise d es k rip t i v n a i ponekad eksperimema lna. crtde i fals ifikate jos i odoljena. beli lu k. debela likva i skamo nijum. pa cak i kroz ceo s r ednj i vek . dras ti ka s u ricinus. sirom ogromne Ji. slacicu i kupus. pi sano 77. ve lebi lj e i mandragora. Klasie no nj ego· vo dele De Materia Medica . prateCi kao vo jni Ie· kar rimske legij e po Evrop i. ku ku rek. ee ler. dumbira. diurelika su primors ki luk. Gre!. kolocintis i dr. pre nase ere) spominje ricinusovo ulj e . pros t ra ne rimske driave. Vise od 15 vekova. Hip 0 k rat 0 va de l a (459-370) pruzaju nam prve pouzdane na· uene podalke 0 mediko·farmaeeu ls kim vd linama s tarih Grka . protiv e rev nih paraz ita luk. god. Rizolomi iii herboristi imadahu duca ne u Kojima prodavahu droge koj e s u sam i brali.Za vr~me Grka i Rimljana farmacija se poslepeno oslobada reli gije i mislicizrna . ad s lrin· gc nc ija s u h rast. kol oe intis . god. Hi· p okral je na jslavniij antic ki grc ki lekar. na r ild. persun . reuDIOSKORID rna. Her 0 dot (500. Nj egova del a imaju ve li ku is torij · s ku vrednost.UPOTREBA LEKOVITOG BIWA KROZ VEKOV E 29 V. Dioskorid oznacuj e terapeutsku upotrebu. s pargla. hrastove kore. prirnorskog luka . Po red drug ih droga on pominje ei· m e t i rizom perun ike i eemerike. emelika su kukurek i kopi· tn jak . despika. To se d e lo moze sma trati za prvu materiju m e· diku. nacin branja i cu· vanja. Pored dotle poznalih droga. s to preds lavlja znatan napredak u farm ae iji. U V veku pre nase ere spom inju se kuk ut a. narkot ika su op ijuJl1. . s luzi lo j e za ugled i Llzo r Rimlj anima i Arapima. Najvazniji pi sae 0 poznavanjLl droga starog veka je Grk Pedanij c: Dioskorides iii Dioskorid. ti tri(I vck nase ero) . sok od m lecike. K u kuta bde s ud sk i otrov. bilo je to d e lo od ogrom nog uti eaj a na s ve leka re. Droge se daju bo les nieima u zna~no vecem broju farmaee ulski h preparata. bunika. a ne za lek. I veka. Bezmalo svim kasnijim medieinskim pi soima ovo de le bilo j e uzor i iz. vor i pored svake droge obavezno se i na p rvom mestu citi ra lo mi slj en jc Dioskorida.

nane. tao tula . Svaki pobeden suvenm morae j e Rimu placati kao ratnu odstetu danak. treba da ublazi bol junaka. kamilji mozak i dr. Katon tvrdi da se jednom Rim s pasao od kuge zah va ljujuci preveFltivnoj upo· trebi kupusa. koj a ima gotovo deset puta vise alkaloida od evropske bunike. Iz Indij e i Etiopije dolaze razni zaeini . i svi drugi primitivni i siromasni narodi.ka. Serer iz secerne (rs ke poCinjc da po tiskuje med pri iLfadi mnogih lekova. francuski i s pan sk i. Rlmljanl. . pored ostalog. Njegova pojava je od is torijskog znaeaja za nauku 0 lekovi tom bilju. dok je Rim bio u mraku i neznanju. i prvi Rimljani. a najviSe pozna· vanje i upolrebu o trova i protivotl'Ova (terij aka i aleksifaJrmaka). i odredenu godisnju kolicinu tih egzoticnih droga: Osvajackim ratovanjem i pokoravanjem mnogib naroda kulturnijib od sebe. e ini se da medicina prim itivnih na roda cen i u pro yom redu dras ticne. se. ali posle izvesnog vre· m ena nauke su opet pocele cveta(i do VII veka kad Arapi osvojise Egipat. beli i crni luk. U njiho· vi m vrtovima gajene s u otrovne biljke. koji su tada bili u modi. majorana . I danas Egipat ima lIlajotrovniju i najlekovitiju buniku. mrazovca i drugog bilj a . Pod uticaj em H erakli(a opijum se dodaj e svim slozenim lekovima. Opisao je v i ~e ad 500 biljnih. Kasnij e. kornjaeina krv . upotrebljavahu za lek skromne i malobrojne sirovine svoga kraja. Delo je prevedeno na arapslci. koje su i danas glavni proizvodaei ovih naj s kupljih droga. izvan sebe.U poce tku . zivotinjsk ih i mineralnih droga. Upotrebljavaju se i mnogi cudni le kovi: krokodils ki izmet. Ogromna bibliott:ka sa vise od 2. Uopste. Pred Pi· lij om neprekidno sc puse i gore trave i lebde mLrisi od kojih se ona zanosi i u trans u. kao. jedic i dr. a vlastodr~ci poeese sve vise upo trebljavati i pl'ekomerno uzivati skupocene droge jakog fiziolo~kog dejstva.000 knjiga spa lj ena je i u njoj znanje o lekovima i lekovi tom bilju toga doba. za plebs. zalfije. Znali su i upotreblj avali ugla vnom kUptlS. mirisi i lekovite dJ'oge. velebilje. Bilj ke jc svrs tao prema njihovim terapeutsk im osobinama. l. »jake lekove«. Medutim. proriee su dbinu Ijudi . VI. kori jandra. ita lijanski . Hyo· scyamus m £ltic£ls.30 LECENJE B1UEM ce. na primer buni. Snaian i blagolvoran vekove. u Grekoj se uveliko oseeao blagotvoran uticaj Hipokra(a. anasona. zatim nas tupa s tagnacija. zamovog i orahovog ulja . bademovog. polifannakama. beli luk i crni hleb ostadose i dalje za sirotinju. prirnitivni i surovi Rimljani upo- . Bice da je tu bilo i olrovnog bilja. u moenoj Rim skoj Imperiji. one cije se dej s tvo brzo i vrlo ocevi· dno opata i is~i ee nezadrzivom silinom na sve o rgane bolesnika. matienjaka. U Aleksalldriiskoj sko li osecao se velik napredak u mediumi od IV veka do do laska Rimljana. Svi egipatsk i \'Iadari pomagahu i negovahu m edicinu. u to vreme. dok ne osvojise ze mlje i gradove jzvan male I'im ske driave i Italije. lekovi tim sirov inama biljnog.ivo tinjskcg i mincralnog porek la i lekovima uops te. najfinije zaeine i mirise iz pokorenih driava Alije i Afrike. uticaj Dioskorida i Hipokrata oseca se kl'Oz U lIijadi (VIII vek p re nase e"e) spominje se lIleki gorak koren koji. zdroblj en i s tavlj en na ranjenu nogu. kao. tj. uos talom. tzv. jer j e i sam a slavna proroeica na kraju pod legla posle jedne takve burne seanse.000. a kasnije i na jezike svih kulturnih naroda. I on ga zato p repo rucuje Rimlj a nima.

a nc »m e d i c i«. eini i madij e. medu njima i nekoliko novih: Aconitum. mira i arap5'ka guma. Za afrodizijaka Rimljani su smatrali mandragoru. . Galenusovo dele prevedeno je u IX veku na arapski. eemeriku i dr. VJI. amonijakum. i testo su in upotrebljaovali. i ovo je kroz ceo srednji vek citirano i mnogo cenjeno.iz Grc ke i A1eksandrije. SIredstvo za bajanje.e. Uvae ursi. Po njemu se veslina i nauka 0 izradi lekova naziva: »galenska farmacija«. Dela mu odisu zdravim kritiekim duhom. Od glasovitijih rimskih le kara (istovremeno i apotekara) treba spomcnuti slavnog G a len usa (Galen iii Galijen. stiraks. pre do 50. savl'emenik Dioskorida. leka ri. vraeanje. Zaslugom Dioskol'ida i Plinija skupljeno je gotovo sve tadasnje znanje o lekovitom bilju i drugim drogama. 0 cemu piSe Plinije. karc!amom. Plinije je opisao oko 1. Cini se da je koel svih primitivnih naroda. isto tako ustaje protiv uvodenja stranih droga u terapiju. jer mu je pozar unistio apoteku. koja je s tajala na mnogo vlsem s tupnju od rimske. god ine posle nase ere). Sredstva za pobacaj i otrovne materije su u Rimu zakonom bile zabranjene. oca praktitne. pogotovo u ovom delu Evrope i stepskih. lerpe n~in . ali je one stvarno slabije od Dioskol'idovog: opisi droga su nepotpuni. lincuru. skamonijurn. U svojim spisima 0 ves tini izrade lekova on opisuje mnoge droge. naroeito starog Katona. mendici« (prosjaci). Njegov savremenik S k rib 0 n i jus La r gus. jedie. manj e lZ ostahh pokorenlh zemalja. Medicina se pov1aei umana- . Opadanjem rimske m06. dele nije originalno. lan. a naroei to skupih egzoticnih droga. god. biber. jer »taj uvoz uprepascuje ~imsku drlavnu kasu«. rimski d r. Slicno Dioskoridovom delu. Poznati medic:inski pisac C e I z i jus (25.~ kasn i). Pod vlatlavinom rim kih kraljeva lekarsk u dufnos t vr~ile su same s ta:esine p. bez kritickog duha.000 biljaka.UPOTREBA LEKOVITOC BIWA KROZ VEKOVE 31 znase medicinu ?rcke. .l 1 Jevrej l. koji ih na svakom mestu i j avno nazivase da su . galenske fa·rmacije. Proputovao je Germaniju i Spaniju. pre te~no Grc.. ces to proelavahu. i zabranj cne Iekove. Od ovog unosnog. cimet. ColocYl1this i dr. biber. 131-200). Docl1lje su dolazili lekari . daje dosla dobar opis mnogih droga. Od njega je ostao sarno manji broj spisa. mak. pa i u vestini lecenja i izrade lekova. dunlbir.o:odica. kukutu i dr.:aCiIl. pre tezno oslobodeni robovi i stranci. tragakantu. do Cicel'ona. ali neelozvoljenog posla dos lj aci se brzo obogatise i istovremeno na sebe navukose jos veeu mrlnju rimskih patricija. On. u 37 knjiga) govori 0 lekovitom bilju. u knjizi De re medica. Egipta i mnogih starih naroda u Aziji. to su bili u prvom redu cimet. Srednji vek __ . Cel1taurium. u svom de lu His /oria Naturalis (Islerija prirode. takode lekar rimskih imperatora. i lek j . navod'i 0100 250 lekovi·tih biljaka.:iavn ik i vojskovoda. U svoj im raelnjama. U terapiju uvodi Fol. polupuslinjskih krajeva sreclnje Azije. kantaride. Zanirnljivo je spomenuti kako vee u to vreme ima f a lsi f i k 0 v an j a I e k 0 v a. beLi luk i hrana. vee je zbir verovanja i pretposlavki luga doba. Pedese tih godina I veka PI i n i j eSt a r i j i (23-79). Euphorbium. buniku. galbanum. propa~eu Rimskog Cars Iva i navalom varvara nastaje velika pometnja i nazadovanje u svim vestinama. osim ostalih i aloe. robovi i os lobodeni robovi. Njegov uticaj se snazno oseea do kraja srednjeg veka. poreel dozvoljenih.

mokraea od novorodenee ta iii nev ine devojke. Bolesnici veruj u da ee ih spasti eudo. da Ii se pri tom zevalo . odredenog dana. gaj enja lekovilog bilja i izrade lekova sve viSe prelazi u manas tire. krokodil ske suze i sl. nanu. Kod nas jos ima kraj eva gde se vcruje da je lekovito samo one bilje koje je brano noeu uoci ]ovana Bilj obera (6-7 juli).n a. Koren bozura i skopan za vreme mesecevog pomracenja i obesen 0 vrat boles niku leci padavicu. islo ta ko. Bolesnicima pisu zapise. Popis bilja obaveznog za gajenje nalazio se u Kapitularima. vise vrsta nana . titanj e recepata itd. medu kojima veeina onih koje mi i danas upotrebljavamo u skolskoj . kicica. slaCica. U ponoe. koja pocinje uspesno da se razvija i napreduje te k otkad su u nju prenesene arapske knjige i recepti. pa i medkinu i farmaciju. islo na traske i sl. Citaju molitve i f ivot svetaca. nego od toga da Ii je biljka uzabrana levom rukom. kao. osnovahu velike botanicke vrtove. zacin i lek i razne vOCke. Tu se navodi oko sto~in u raznih biljaka. perunika. homeopatskoj i narodnoj medicini : zalfija. rutvicu. K a rio Ve l i k i (742-814) nareduje da . mrak i neznanje ovladuju svetom. jer je za apotekare bilo obalVezno znanje latinskog j ezika. Apotekari su zeleli svoju samostalnost. Praznoverjc. razne vrste luka i dr. Vizantija pokusava nes to da spase. morae. tako da farmacija postaje e k s per i men tal nan auk a i ve s t i. Cilanje k'lasianih dela strogo se kaznjava. U nekim zemljama vee u to vreme pocinju raspre izmedu apotekara (koji su izradivali i prodavali lekarij e. ruht. Velika seoba naroda uni~tava gotovo sve tekovine klasiene greke i r ims ke c ivilizacije. zmijsko mleko. da Ii se pri tom eutalo iIi su pevane odredene pesme. na Veliki petak i sl. U Evropi kao da se oseca mali napredak. zacina (speciarii) i aromati'ka (aromatarii). zalfiju. amajl ije.iSe stotina izdanja. uglavnom droge) i prodavaca trava (herbarii). Arapl su znatno unapredili mnoge nauke. taca. rnak. koji su kroz vekove sacuvali grcko-rimske tradicije. a. greko seme. od kojih su neka d ozivcla ". U njima je lekov ito bilje zauzimalo vazno mesto. Misticizam osvaja sve drustvene slojeve. »Schola salernitana« ostavila je velik broj dela. primorski luk. To se jos i danas traZi po nasim apotekama. Najveca im je zasluga 5to su u farmakognoziju uveli primenu h em ij e i s to su celoj fa nnaciji dali nauooi pravac. i da budu vise cenjeni u drustvu i da ih razlikuju od os talih. Za vreme Karla Velikog osniva se cuvena medicinska skola U Salernu. Posle krstaskih ratova oseca se veCi priliv droga sa Istoka. Mnogo su bili cenjeni i traZcni cudni lekovi: m as t od vepra ili besnog bika. Osnov terapije cinilo je sesnaest sve tih lekovit·ih biljaka koje su lekari-kaluderi po manast irima obavezno gajil i: Ijiljan. pod dt-veee sa »zapisom«. daju slike sve. medu kojima je ka tkad bivalo i takvih koje su bile od s tvarne lekovite vrednos ti. ali bez nekog vidnog uspeha. baju i vraeaju i veruju da ee im to viSe pomoei od droga. ani u terapiju unose mnogo . ptiCije mleko.se na drlavnim imanjima gaje bilj ke za boj enj e. beli s lez. euha r. nose ih u crkve. . vralic i dr.32 LECENJE BIWEM stire. Benediklinci. U to vreme Arapi preko Spanije i IlaJij e donose u Evropu mnoge droge sa Istoka. obicnih trgovaca. Vrednost droge nije zavisila od njene stvarne lekov ilosti. Vestina leeenja. Flos medicinae i rozn e antidotarije. VIII. na primer.

a. Sa istoka se naueni centri pomerahu ka zapadu i Sevilja. Kordova i Grenada u Spaniji postase najcnveniji naueni centri sveta . k a f u. tam a: r I ~ d us . izradu eliksira itd.ie me· to de spravljanja najpoznatijih metala. zatim mnoge zaem e 1 mtrlse. svetske trgovine i bogatstva. i k a m for. In a n u. Znaeajno je napomen uti da su ne· storijanci prvi 0 del iii far mac i j u 0 d m e d i c i n e. . koje nazivahu »akademije. iznosi lierra origilllaina zapazan ja itd. obgao je i opisao ka· spijsku oblast. Kinu i prodro u Afriku do Timbukta. na primer. bib e r. r e ~ m. kristalizacije. zatim vestinu filtracije. On je ujedno jedan od najvecih i najpozna~ijih prirodnjaka tih vremena. izdan je njihov kodeks Krabain. bun i k u. daje poctatke za osnivanjc i uredenje botanickih vrtova. Dok je hriscanska Evropa bila utonula u mrak i neznanje. Javu. godine) ima mnogo droga. upotrebljavamo. roden u Maroku.. Kroz ceo srednji vek evropski lekari se sluze izvrsnim arapskim delom De re medica od J 0 van a Me z u e (830. novih droga. Najpre su ucili iz grekih i latinslcih dela. mosus. I e b I I J e. Prvi njihovi lekari ueili su se u nes torijanskoj akadem iji u Bagdadu. zemalja oko Crvenog i Sredo· zemnog mora sve do Spanije. GospOdaI11 ogromnog cars tva. pored ostalog. Indije. a I 0 j e. G e b e r (700-765) udara temelje hemiji iii alhemiji. tamarindus. sen~.. reum i dr.. veCinom od . sublimacije i destilacije. Indiju. koji su kasnije uticali na skole u Salernu. ubrzo privuee mnogobrojne odusevljene dakc koji prevedo~e klasiene greke i rimske medicinske knjige na asirski i arapski jeliik. Velik je broj slavnih arapskih mediko-farmaceutskih struenjaka i pisaca. rap sku gum u. ad Sundskih ostrva. Razidose se po celoj prednjoj Aziji do Indije i osnovase mnoge bolni ce i vrlo napredne skole. . 'c i met. ve. Kanon ad Avicene (1000. lciselina i alkalija. Monpeljeu i drugde u Evropi . senu. godine) dao je opjginaino i za one vreme savrseno delo. dum b ir s t r i h nos sa f ran kurkumu z~doarij u . Arapi su osnivali mnoge napredne trgovaeke kolonije. Carigradski patrijarh N es t 0 r i jus (435. Umesto drastienih purgancija (kukureka. koje se male meriti sa Dioskoridovim. godine) bi izgnan kao jeretik u Libijsku pustinju. ad kojih je najeuvenija bila ona u Bagdadu. preko Cejlona. Persije (lrana). koja je stajala na najvgem s tupnju u to vreme. koje i mi dana. U farmaciju u vode sir u pod sec era. Geber da. koje su se do danas odrfale gotovo u sv im falmakopejama u svetu. Arapi su stalno donosili sve nove i nove droge. manu . kao. godine). Arapi su visoko uzdigli buk· tinju nauke. cilibar. nos t i. Tu on predavase medicinu. Ibn Bat uta h (1304-1369). zaeine i aromatike. a posle izradge sopstvenu originalnu nauku. . t r ~ e ani ~ e c e r. Arapi su spasli mnoge nauene tekovine Grka i RimljlliIla. euforbijuma) arapski lekari daJu blaga laksantna sredstva. Ibn B a j tar (roden u Malagi 1197. soli. naroeito sa Istoka. koji se moze smatrati za p r v u s I u z· b e n u far m a k 0 p e j u u s vet '1l. mora. Ogromno prostranstvo arapske drfave i moma prekomorska trgovina Il1no~o dopnne~e da se arapska materija medika toliko obogati. umro 1248. Godine 850.UPOTREBA LEKOVlTOG BIUA KROZ VEKOVE 33 rea I n e Ie k a vi t e v red. Arapi upotrebl}a~ahu. U Liber magnae eoUee/ionis simplicium alimentorum el medieamelllorum on opisuje vge ad 1400 biljnih droga. areka·palmu. destilaciju i perkolaciju. kubebu.

Krompir i kukuruz l-esise problem gladi u Evropi. donose Evropi velik broj novih droga. Otkricem Amerike materija medika se obogatila znatnim brojem veoma vaznih droga: kininoya kora .l. krompir. hidrastis . mate. peru. sasafras. otklice Amerike i putovanja Vaska de Game u Indiju oko RIa dob\·e. Francusku i Nemacku. senega. Kao i svaku drugu novotariju . kao. caj izaziva padavicu. jalapa. Svuda u Evropi diiu se botanicki vnovi u KQjima: se pored domaceg bilja cine po k u sa ji g a j e n j a i onog donese nog IZ dal ekih ze· malja Slarog i Novog sveta. kafa . vanila. Takve iskljucive monopole pojedinci su groznicavo cuvali i sVdm sredstvima branili. ratanija. d u van. sabadila.td. jer ga je prva upotrebila za lek ze na vicekralja Pcrua kontesa del Cinhon. lobelija. eksperimentalnom ispitivanju na iivo tinjama. nade. zacinc. iako su protivnici upotrebe kininove kore u tcrapi ji hili vrlo uporni. tolu. kakao. tko.Putovanja Marka Pola (slavni Venccijanac.mako·med icinskih dela. tako su se i kroz XVII i XVIII vck jos uvek vrlo mnogo upotrebljavala cudna i neobi cna sreds tva za lece nje. pap r i k a. Droga je prodava na veoma skupo kao tajni cudolvorni lek pod raznim izmisljenim imenima. uzrokuje pojavu skrofuloze. nisu u EVI-opi svuda primili gla. kukuruz i druge biljne si rovine postepeno osvojilc uklls Evropljana. kaskalila. i Persiju. konjska griva i rep. u njima je bilo i zivotinja i minerala. pljuvacka. a naroci to od XVI do XVII veka sve vise traze slozeni lekovi. dotle se u sred· njem veku. Dok su stari narodi upotrebJjavati biljke uglavnom u obliku infuza.v. Jpak su caj. bez otpora. mokraca i izmet Jjudi i zivotinja. a zatim na ljudima i dok droge nisu bile hemijski isp itane i iz njih izolovani lekoviti sastojci u cistom stanju. osobito najugledniji lekari toga vremena. Polovinom XVII veka u e\"ropsku medicinu se uvodi Cort ex Cililla e (ki. iabe. ipekakuana. Razvoj s tamparije omogucava objavljivanje zna lnog broja s lrucnjlL-f'a. iznos ili su najcrnj e i najraznovrsnije pri ce. Kao oj ranije. Mcslimicno su voc1ene zuc ne i dugotrajne ras pre. Nepl'ijatelji egzoticnih si rovina i novotarija uopsle. uostal om. kosa. Poce tak XVI veka i za mate riju mediku cini prekretnicu i korak un apred. Osim droga biljnog porekla. bajalica. prasak od lobanje.i znatnu potrosnju: zmije. jelenski rogovi. dobar glas.i kopaiva-balsam . clanovi akadcmije.jskim i farmakodinam- . a kasnije karteli i trustovi imali bogate prihode i pomocu njih vrsili jak uticaj na svoje neprijatelje u drZavi i izvan nje. 0 hemi. psi i stenci (kucici). n a j k vir c j.. zatim. liarlatana. Novf. guliteri. gvarana. skorpioni. koje su uzilvale vetik ugled. navodno. tako i lekovi te dro· ge. nokti s Ijudskih ruku i nogu (protiv zatvora i epilepsije). avanturista i drugih nadrilekara bila su puna sela i gradovi. kakao. Sve ove droge nisu odjednorn dospele u Evropu i nisu sve upotn::bljavane u iste svrhc kao danas. kao proste farmaceutske forme. I tu je bilo lutanja sve dok se u XIX vekll nije pristupilo naucnom. razni crvi. Na primer. sto se to cinilo i sa ipekakuanom i dru· gim novim lekovima od vrednosti. dakle.f'" . sarsaparila. Da nave demo sarno neke droge zivotinjskog porekla. purs ijana. Droga ubrzo osvoji Englcsku. dekokta i maceracija. od kojih su driavni iii crkveni poglavari. od duvana se poludi itd.34 LECENJE BIUEM IX. 1254-1324) u tropsku AZlju. zenina mleko itd. da upolreba krompira. gvajak. covecja mast. Vracara. sredstva za uzivanje i namirnice. medu kojima su t e r i j a k a zauzimala glavno mesto. 'Ki~u. ninova kora) pod nazivom »kontes in prasak «. matiko.

otkrivaju vrlo brzo znatan broj veoma vaZnih al· kaloida: 1817. strihnin i brucin.Francuska revolucija znaci novo doba i za far~ maciju. Zertiner uspeva da izoluje morfin. Da spomenemo samo najpoznatije: Borne. utoliko se vise ce nio i skuplj e prodavao. ukoliko j e za OVil nj egovu izradu . Alh emi cari vekovima upomo ali uzaludno traZe »univerzalni eliksir«. Nallcna farmaoija. . hioscijamin. profesori V. La vo a z i j e (Antoine Lavoisier).upotreblj eno vise bilja i r e tkih zivotinj a i mine r ala i ukoliko je bio izradivan s viSe pompe i pa rade na javnom mes tu . 1820. Hemija pooinje voditi.ti i izolovati neki nov alkaloid: berbe· rin. iste godine Gajger otkriva akorutin. 1832. jos uvek su biljke glavni izvor i sirovina za proizvodnju alkaloida. Tromsdorf. naucne. 1707-1778) i S e I e K a r 1 V i I he I m (Scheele Carl Wilhelm. jedinjenja i clr. Karolus Kluzijus. Sele. Mat·iolus i drugi. To bese narkotin. »zivotni eliksir<c i »kamen mudraca«. Pristli u Engleskoj postavljaju hemiji cvrste i zdrav. . koju on naziva sel d'opium. iza!ila je iz farmacije. 1842. Prvi vidljiv rezultat hemijskog pravca u farmaciji se oseca u samom pocetku XIX veka. pozitivne hemije. kokain. Velik broj apotekara zaduzuje hemijsku nauku otkri6ima novih elemenata. pariski apotekar De r 0 s n izdvaja jednu kristalnu supstanciju slabe alkalne reakcije. zapravo. Prvi i najbolji njegovi saradnici sou apotekari. a Runge kofein. Derosn i Segon oticriSe morfin u op~jumu. ergotinin (ergotoksin). atropin. god. Ipak. Da spomenemo sarno najpoznatije: Vale rius Kordus.UPOTR E BA LE KOV ITOG BIW A KROZ VEKOVE 35 s kim nepodn os lj ivos tima nij e se vodilo racuna nIt! se u to VTe me n e~ to 0 tome znal o. Peletije i MaZandi 1817. kolhioin.e temelje. Prust. Do dana-s se uspelo da se mnogi alkaloidi sintetizuju. Voskresenski izdvaja teobromin. U nauci nas· taje prava utakmica ko ce pre otkri. kinin. God-ine 1735. Line je nacinio red u botanici. koji se do danas od riao kao najprakticnija i najpreglednija sistematika bilja. Lemeri. Do kraja XIX veka izolovano je viSe od stotinu raznih alkaloida iz droga donesenih . kodein. Ukoliko j e te rijak bio slozeniji. Bercelijus.·ek. tada i pocinje.ja. god. konicin. Fovler. Linl1aeus. U XVIII vekll treba spomen'Uti dva slavna imena: Lin e K a r I f 0 n (Linne Ca rl fon. Pel e t i j e (Pelletier) i K a van t u (Caventou). Peletije otkriva u opijumu narcein. a iste godine Rob ike n ark 0 U n. otkrivaju emetin. metilpeletierin . osnivac nove. Godine 1804. Vee 1803. U fitohemi j i XIX ' vek je v e k a I k a I 0 ida i pocetak naucne farmakognozije zasnovane u pn'om redu na hemiji. a 1878. U novom vekn izisao je znatan broj dela 0 lekoviltim siro vinama od raznih pisaca.i druge alkaloide u kori nara. Balar. On u Francuskoj. On je svakoj biljci dao ime i prezime na latinskom jeziku. ezerin. 1742-1786). Francuski apotekar Sari Tame otkriva 1875. god. Sele u Svedskoj. koja je za ovih poslednjih/ 170 godina ucinila revolucijll u nauci i njenim tekovinama. Devi. Nikolaus Monardes. Godine 1817. objavia je seksualni sis tem raspodele sveg bilja. Devetnaesti . Hemi. god. pilokarpin i 51.iz svih delova sveta. Tako pocinje istorija alkaloida. medu kojima se neki tvornicki proizvode. akonitin. X. Teofrastus Paracelzus. radio je u pariskim apotekama. peletierin.isoke farmaceutske skole u Parizu.

utoliko se vise ccnio i skuplj e prodavao. Vee 1803. 1842. Prvi i najbolji njegovi saradnici su apotekari. otkrivaju emetin. univerzalni eliksirtt. otkrivaju vrlo brzo znatan broj veoma vaZnih alkaloida: 1817. hioscijamin. Peletije i MaZandi 1817. X. kolhioin.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 35 s kim nepodnos ljivos lima nije se vodi lo raeuna niti se u to vre me nes to 0 tome zna lo. Karolus Kluzijus . Prvi vidljiv rezultat hemijskog pravca u farmaciji se oseca u samom poee tku XIX veka. . koju on naziva sel d'opium. Lemeri. metilpeletierin ·i dmge alkaloide u kori nara. Balar. koja je za ovih poslednjib 170 godina ueinila revoluciju u nauci i njenim tekovinama. Do danas se uspelo da se mnogi alkaloidi sin teiliuj u. U novom veku izisao je znatan broj dela 0 lekovirtim sirovinama od raznih pisaca. Devetnaesti . Devi . U nauci naslaje prava utakmica ko ce pre otkrHi i izolovati neki nov alkaloid: berberin. god. Voskresenski izdvaja leobromin. Nauena farmaoij a. obja· via je seksua lni sistem raspodele sveg bilja. osnivae nove.Francuska revolucija znaei novo doba i za farmaciju. Z e r tin e r uspeva da izoluje m 0 r fin. atropin.jumu. Sele. Derosn i Segon otklrise morfin u opi. profesori Visoke farmaceutske skole u Parizu. peletierin. Sele u Svedskoj. La vo a z i j e (Antoine Lavoisier). Fovler. ·ek. jedinjenja i elr. medu kojima se neki tvomieki proizvode. zapravo. . a 1878. To bese na·rkotin. Pmst. U XV III veku treba spomenuti dva s lavna imena: Lin e K a r I f 0 n (Linne Carl fon. Codine 1817. Tromsdorf. Velik broj apotekara zaduzuje hemij sku nauku otkricima novih elemenata. kokain. Da spomenemo samo najpoznatije: Borne. radio je u pariskim apotekama. ergotinin (ergotoksin). Codine 1735. 1820. Alhemicari vekovima uporno ali uzaludno traZe . Hem. Da spomenemo sarno najpoznatije: Valerius Kordus. U fitohemiji XIX 'vek je v e k a I k a I 0 ida i poeetak naueue farmakognozije zasnovane u pn'om redu na hemiji. god. Tako poci nje istorija alkaloida. a Runge kofein. 1707-1778) i S e I e K a r I V i I h e lm (Schee le Carl Wilhelm. »zivo tn i eliksir« i »kamen mudraca«. koji se do danas odriao kao najprakticnija i najpreglednija sistematika bilja. Pristli u Engleskoj postavljaju hemiji evrs te i zdrave temelje. Peletije otkriva u opijumu narcein. god. Ma tiolus i drugi. akonitin. pozitivne hemije. konicin. ukoliko j e za ovu njegovu izradu upotrebljeno vise bi lja i retkih zivotinj a i mine rala i ukoliko je bio izradivan s viSe pompe i pa rade na javnom mes tu. Pel e t i j e (Pelletier) i K a van t u (Caventou). iste godine Gajger otkriva akoni·!i-n. nauene. On je svakoj biljci dao ime i prezime na latinskom jezi ku. pilokarpin i sl. god. kinin.iJja. kodein. pariski apotekar De r 0 s n izdvaja jednu kristalnu supstanciju slabe alkalne reakcije. Nikolaus Monardes.n:i izvor i sirovina za proizvodnju alkaloida. Lil1l1aeus. Ukoliko je terijak bio slozeniji.jus. jos uvek su biljke glav. izalila je iz farm acije. On u Francuskoj. Do kraja XIX veka 1zolovano je vise od stotinu raznih alkaloid a iz droga donesenih iz svih delova sveta. Berceli. 1742-1786). Hemija p 06inje voditi. Teofrastus Pa racelzus. Ipak. Line j e nae inio red u botanici. strihnin i bmcin. ezerin. Francuski apotekar Sari Tanre otkriva 1875. a iste godine R () b ike 11 a j ' k 0 Iii n. Codine 1804. 1832. tada i poeinje.

- • I NSTlTUT ZA FARMAKOGNOl. sto nije slueaj s drogama. Ta~ zamasan posao razvija se uspdno jos viSe u XX veku i traj e do danas. . a odmah zatim iste godine Robike i Button otkrivaju ami g d a i i n u gorkim bademi ma. koja se u XX veku razvija u lolikoj meri da se bez preterivanja moze reCi da ziv. prunazin). Krajem XIX veka uspeva sinteza nek ih glikozida (E. god. otkrivaju stotinu novih glikozida i mnoge nove heterozide biohemijskim pos tupcima uspevaju da sintetizuju (1912. iks-zraci. serume i fermente. god. a Minor eskulin u divljem kestenu .JEM Za olkriee.. glikozid sa l i c i n u vrbovoj kori. Organska hemija iz godine u godinu potinje ubacivati u terapiju druge polovine XIX veka sve veei broj novih organskih sintelskih jedinjenja poznate hemijske konstitucije i konstantnog fizioioskog dejstva. mogu se tabletirati i davali U obiiku injekcija. elektricitet. U lerapiju se uvodi radijum. Ovi novi iekovi -imaju mnoge prednosti: lako i tacno se mogu dozirati.imo u epohi hormona. i to danas cin i 11ajcvrMu podlogu d moe farmaceu llSke nauke.36 LECENJE BI1.). izo!ovanje i nauku 0 alkaloidima najveca zasluga pripada farmaciji. a Burklo i njegovi u cenici uvode u fitoh emiju b i 0 h em i j s k e me! 0 d t::.lJU FARMACEUTSKOG FAKULTETA BEOGRA IJon:OG UN IVERZITETA Revolucionarni pronaiasci siavnog Pas t era (Louis Pasteur) uvode u terapiju vakcine. Nepune tri deccnije pos!e otkriea prvog alkaloida Leru dokazuj e 1830. Fi~er 1885. dugo se cuvaju. g. Otkriea u oblasti unutrasnje sekredje ubru put end 0 k r in 0 log i j i.

. . kardijaka). A. A NAJMANJE NA BARBITURATE . Oesterle.':'.::n.Krajem XIX i poeetkom XX veka velika je opasnost zapretila drogama da budu potpuno izbacene iz terapije. Z 500 . Dvadesetl vek. Pero..).. R... Bridel. a zatim celu plejadu hemicara i botanicara koji su mnogo doprineli proVoskresenski . naroeito grupa digitaiisa.: ':".. O.. Hanbury. Goris i drugi farmako-biohemicari i farmakognosti ukazuju na r a z a rna de j s t v 0 en z i m a. I jos nesto: u mnogim slucajevima dejstvo z i ve biljke i eventualno s veze i brzo osusene (stabilizovane) biljke potpunije je i jace od stare droge (tvrda razena glavnica.---r dinjenja manje lekovita iIi potpuno indiferentna (di1.KCtne Serum F IiOrTnOC'Cl ZOO fOO :. Vitl1lnini\ . Stra!Ssburger... Droge imaju mnogo nedostataka koje treba odstran iti iIi ih bar smanjiti na najmanju meru. koji izazivaju dub a k e pro men e mol e k u· I a r n e r a v not e ze za vreme susenja bilja.. Ha'rtwich.. A.:: 1~19 f9~0 ::~. Tscltirch.'r ~ ~ (/) !~~ '(/» 1'51 1953 GODINA UTROSAK LcKUVA U M O 00 194!1-195J. Wallis. Preobrazenski. J.---r--.. od nacina susenja > o lekov1tog bi-lja mnogo za~ AIItibio1tci 800 Ul visi njihova lekovi tos t. g. K. ZATIM NA VITAMINE. XI.... Dale.::. Brandt. Berg. Barger. Perrot. ::.qoo 300 L:.-. A.. E. H. E ..UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 37 U XIX i XX ve kt: ne treba zaboraviti nekoliko slavnih farmakognosta: J. King.. Planchon. 0 A ~ 700 600 . Vitiez. O. Fliickiger.. Schmidt E. 0 . Burklo. Karrer...l . F..:::. 900 Dakle.. A... nastaju nova je!. E. PamQic. DOLARSKE VREONOSTI RAZNIH LEKOVA UTROSEN IH U SAD 00 194!1-195J.. .. Mnogi prvobitni prirodni molekulami kompleksi live biljke za vreme dugotrajnog susenja bilja se raspadaju. F. Ladenburg. Kreamer. ucavanju i poznavanju lekovitih siorovina: O.. Greenish.. Leger. Gabrijel.i saponinske droge. E .000 gitalis i slicne gli kozidne .: . digitalin iii digitoksin umesto digitalisa itd.. D.. :. Engher A. Chevalier i ckugi. A.. Wohler.fOO r .l lzolovaru alkaloidi i glrkozidi u cis tom stanj u potcJi su u terapeutici XIX veka sve vise potiskivati droge iz kojih su izdvojeni.. Collin. rafena g1avnica i dr. J. A.~~~~§~~rYG. A.. saponinske i gliko· zidne droge. Pereira. Bertran. Wasicky. Thoms. Vogl..':': ':" >::-:. NAJVISE JE UTROSENO NA ANTI BlOTlKt.. . Hesse. Lekari su radije upotrebljavali morfin umesto opijuma.. F.:' 195Z :::.. G. Moeller J .. Dragendorff.: . Fischer. Ali se ubrzo uvidelo da je dejstvo droge u mnogim slucajevima pot· punije i dugotrajnije. Leclerc. H.uiJic ka. Mayer.

' f. DO 11953...e na·~ im i stranim apotekama. h 0 r m 0 n i. iako prekidana i ometana u toku ova dva krvava svetska rata. Pen i c iIi n. industriji likera i slicnih alkoholnih i bezalkoholnih pica. Amerika poein je proizvoditi mnoge lekove iz svezvh biljonih iIi ZIVOtinjskih sirovina e k 5 t r a k c i j 0 m n ale d u. r~\ • " 82 ~ ~ '0 6 /j \ L/ .38 LECENJE SIUEM Ova p roucavanja..:. u vrlo velikom va k u u m u. Pantopon. 01 ~I ~ f. Pocetkom XX veka predlozene metcde 5 tab i I·j z a c i j e 5 ve Z e g I e k 0vi to g b i 1 j a. X II ~ 4951 1~5 '841 i955 ron_ PORAST PROl ZVO ONJE I OPAOANJE CE<NE PENICILINA 00 1945./. pandigal i slicni kompleksni lekovi u modi sadrle glavne lekovite sastojke izvesnih droga. bolnicama. Oni sve vise potiskuju ciste alkaloide i glikozide. Treba da ukaze na vainost i raznOVasnost lekovitog bHja koje Jugoslavija daj. NASE LEKOVITO BlUE I korovi mogu bili korisni - NASI ZELENI RUDNICI sve zavisi u cijim su rukama Zadatak ove knjige je vgestruk. GODlNE as e p tic n 0 itd. Pre svega. E ~\ . Danas vee ima u prometu ceo ni z stab ilizovanih droga."' • Cl • c \ ~ ~I I 01 t:lL 2 ~". ipak urodi~e plodom. osvajaju Ie· ren. drogerijama.m biljem koje raste divlje u lugoslaviju iii se u njoj gaji. farmaceutskoj i hemijskoj industriji.. ona treba da upozna citaoce s lzajvai nijim lekuv..lni . 14 . od moderne b i 0 hem i j e b i I j a . i da poka'Ze ~ta se izvozi u inostranstvo_ ... Primenjuju se pare alkohola iii vode i drugo . narocito onog cij i su lekoviti sastojci labi. vi tam i n i i pro v ita min i ISU Iii nov>i leJrovi kJqjj osvojiSe ceo svet i u c ~ n i ~ e r e vol u c i j u u terapiji. 1z dosada~njih rezultata moze se nazreti veliki znacaj i ocekivali znatan u sper. domopon. ". parfimeriji. kozmetioi.t / ~ '0 . a ubrzo zatim i mnogi drugi antibiotici. .'.

Lekovilo bilj e Jugos lavije ce ka vredne ruke i mudre glave nase s kolovane oml adine da ga is pilaju i o blagorode. Ljublj a ni iii Zagrebu . Oni s u boga tiji i raznovrslliji no sto na prvi pogle d izgled a. NA~E ZELr. zbog te t it rice.': no cvece poli ce iz Me lenaca. koj a kao zla la n m m san d lim po kri va b. Kumana. siln e i prezre ne bilj cice. Titrica. S druge stra ne. "jevin a.:s l<r aj ne ne rodn e vojvod a nske sla line u drugoj po lov ini p ro. na Ce linju iIi u Dubl"Ovniku . koji jos nisu dovoljno ispitani i zbog toga se i ne e ksploati su S onim us pe ho m koji ce se postie i kad se njihov he mi za m . Tako ee. digitalis i mnogi . ko re n belog sleza pored reka i bara. Mo krina ili iz ne kog drugog banals kog sela i da s u ga b ral e Ba nacanke noeu za mesecine. ri zo m idiro ta iz bars kog mulja. a hemijski sastav biljnih organa zavisi od mn ogih e inilaca. ku i neoba ves te nom grada ninu . iSlo kao i u Novom Sadu iii u Pan cevu. nom korov. maj· kinu dus icu sa suvih j suncanih kamenjara iIi sa peska i druge topIc i suve zcmlj e.. lis t i koren velebilja sa sumskih kreevina i p. A kod nas rasle jos nekoliko s totina dru gih le kovitih biljaka .UPOTREBA LEKOV ITOG BIUA KROZ VEK OV E 39 Zbog jcdnog ko rova. Obili eeva. tatula. gde vise gde manje. sva ka bilj"a trali i s voju zemlju i svoje drus tvo gde najbolje uspeva i gde d aje najle kovitiju drogu . J edino je 5 lih le rena treba brati. »pl acajuc i j e zezenim zl atom «. mrazovac. Niko na sve lu ne daje ta ko ciSlu i dobru tilri cu kao Vojvodina. pogolovu nestrucnja. do sadnog i itn og korova p rocul a se nasa d riava sil"O m ce le Zemljine kugle. ne moZe kod nas. prez r e. u Sa raj evu iii Skoplju . a smela i c ini s telu nasoj privredi. j e r ne ma te zemlj e koj a da nas lie trai i a d nas tu le kO\·ilu biljku. bunika. leca . kad ude te u apotc ku i za lrazile kes icu ka milteja. jed ie.1O bilje koje neukom i neobavestenom nicemu ne sluzi. Lekovitog bilja ima na ce loj Ze mljinoj kugli.~ ! O LEKOVITO BlUE - NASE ZLATO Prirodni izvo ri Ic kovitih sirovina Jugos lav ije su boga ti i ra znovrs ni. berac bilja lraziti i brati li s t la lule sa dubri s ta i bunis ta. Divlj e i pitomo le kovito bilj e u Jugos la· viji preds tavlj a r as /( os /'I e. r STETNO BlUE M02:E BIT! KORISNO Da lji j e zadatak: upoznati eitaoce da je najvaznije lekovito bilje uglav. znajte da to osuseno aroma'. U Beogradu. ka milice iii i abnja ka. Ta steta iznosi godiSnje stotine miliona dinara . GDE KOJE BlUE RASTE? Zadatak ove knji ge j e da Llpozna cilao ce s m es lima gd e Ireba da lra ie pujedin o bilje. velebilje. bio logija i far· mako logija bolj e upoznaju . na primer. j e r lekovito bilje se ceni prema kolieini i vrsLi lekovi'lih sastojaka koj e ono sad d i u svojim celijama. mirisne zel ell e rLidnik e pLlI1 e veo ma sloie'1ih l eko· vilill sasl o j a ka. kore n belc sapunj aee iz pes ka. ali o no sto m oze rasti u trops koj Afri ci.

smirivanju i pretvaranju u kulturnu zemlju od koj e ee i zajedniea i pojedinae imati koristi.nije podatke 0 geogratskom rasprostranjenjlL po· jedinog vaznijeg bilja. sarlatanstva i praznoverja protiv koji-h se prosvecen covek mora boriti. ti korovi gu ~e kulturne biljke. zatim protiv upotrebe korena belog sleza za izazivanje abortusa itd. sve tl ost. u koje doba godme se bere pojectino bilje. god. ne moze prestati sve dok se to zlo ne iskoreni. koji je vecita opasnos t za sva okolna sela. kad na selu nema drugog posla ni zarade. Neraeionalnim radom ne sarno da je upropaseeno najbolje i najbogatije nalazi ste ove vazne droge u naSoj. izgledu vaznijih droga (osusenih biljnih delova). do danas) radile su i rade na njegovom vezivanju.jm planinama. njenom hemijskom sastavu. I mnoge druge vaz. za vreme okupacije go· tovo potpuno uni sten a bela sapunjaca na Deliblatskom pesku. On·i otezavaj u ob rad u zemlje i time poskupljuju poljopri vredne proizvode. Narodnr~ medicinu treba ispitati. . radona/no korislili nase lekovilo bilje. rede list i evet. Tako je. na primer.nja i dati potrebna uputstva za njihovu zas lilu i razmno l avw1je na pri-rodnim nalaziS tima da bi si·ro masni planinci imali rada i zarade. KAKO TREBA I KAKO NE TREBA KORISTITI LEKOVITO BlUE? I s to tako zadatak ove knjige je i da upozna citaoee kako Ireba pameIno. Redak je slucaj da se neka biljka cela upotrebljava za lek. od titriee evet. Zbog toga ee se i na to vazno pitanje obratit·i paz.40 LECENJE BIUEM drugi korovi su biljke koje daju vazne droge od kojih se prave vazni lekovi. Naj· cesce su to sarno pojectini njeni delovi. Jos gore je prol:la lineura na na. od slacice zrelo seme ' itd. Generaeije (od 1818.s. zemlji vee se nj enim uni s lavanjem onemogucilo i otezalo vezivanje zivog peska. kuvanja i davanja maloj deci. upot·rebi u naucnoj i naTOdnoj me· dieini. Kopanje sapun-korena donosilo je ranijih godina vrlo lepe zarade simmasnom svetu u jesen i zimi. k a k 0 t reb a i k a k 0 n e t reb a r ad i t i s n Jam .r je puna nazovimedicine i nazovilekara.ne lekovite biljke su ugrozene u prirodi. Na primer. ali kao i svaki drugi neprijatelj i ovaj se prethodno mora dobro upoznati ako se zeli da sto pre bude pobeden. a i kako da se biljari zastite pri radu s otrovnim biljem. da deca i trudnice ne smeju brati olrovno bilje.i list i seme. oduzimaju im vlagu. od srpka plod. borba protiv upotrebe makovih caura. od belog sleza koren. je. To je velik narodni neprijatel. Tako se ne sme ·raditi. NISU SVI BIUNI ORGANI PODJEDNAKO LEKOVITI Zadatak se sastoji i u obavestavanju citalaea koji organ treba brati od koje biljke. Medutim. izgledu biljke. mes to i prenose razne bolesti na okolne useve. od tatule se traz. Dacemo potrebna strucna uputstva na koji nacin obrano i iskopano bilje treba susili i cuvati. POZNAVANJE LEKOVITOG BIUA JE VRLO SL02:ENO Citaoci ce dobiti vaz. Na primer.

tatulu i os talo lekovito bilje. stav ljaju u ~ upaJj zub. na primer. Ocigiedna '1aSlava u prirodi je najbo/ja. (»OCi jest d a su lazljive.UPOTREBA LEKOVlTOG BIUA KROZ VEKOVE 41 TROVANJE LEKOVITIM BIUEM JAKOG DEJSTVA Proucava llj e narodne loksik%g ije taikocte ~e jedan od zada taka koji ci- taoci t reba da pn:d uzmu svaki u svom kraju .nici . p re svega.1Quka. pre svega skoiska. BOlaniku I reba u ci li u prirodi. To je Jep i lak posao. Ko jednom vid i beli slez.« ) Branjem lekovitog bi lja sko lska deea ce u poznati prirodu svoje najuie okoline i nCOS<:ll~U pos lali odusev ljen i mlacli b ioloz i. tatulino seme d n i u jakoj rakiji i njom se Ijudi trljaju . Tatulinim semenom jo ~ uvek varaliee vade praznovernom svetu »erve iz pokvarenih zuba. JE LEKUVI1Ul" UlIJ \ 00 1945. malo »guenu< '. taj nikacl nece zaboraviti kako one izgleda. s lozenu glavicastu evast. je r je 10 prirodna . u ~ iju. nosa i ociju «. Tatulinim semenom i listom jos uvek nes trpljivi naslednici iii nesrecni suprui. illvaiidil'11a i svi ma o nima koji nisu sposobni za teske radove. ali s to oko vid i to se ne zaboravlja. treba cia se upoznaj u s lekovitim b iljem iz vise razloga. DO 1970. snahe i svekrve jedni druge truju . DRUSTVENI I PRIVREDNI ZNACAJ Branjem lekovitog bilja treba da se. Tzmedu ce tiri zida niko necc nauci ti kako ce u prirod i poznati titricu i razlikovati je od drugih biljaka koje imaj u slicnu . GOOINE. pomogne sl arcin!ll. veleb il je. Jo ~ uve k se. . bun iku. Deca. P renos ice to bi lje AUSTRIJA MADARSKA GRCKA NAUCNOISTRAZIVACKE EKIPE FARMACEU I A LA PROUCAVA.

Lekovito bilje se ne moze proueavati kabinetski.« Niko ne moze tako mnogo i tako brzo nab rati bilj a kao ~ kol s ka deca. velike vruCine i zime. kostreti . za mlevenje zita i isu- . B ran jem lekovitog bilja na uciee se korisnom radu. l ekarima i "etennarima na koje bilje .neosetno pocin j u privredivati. koje lokalno bilje narad njihovog kraja najeesce upotreb/ja"a za lek. Ovo je od posebn og zn acaja za ~ko l e . posledica aljkavo.42 LECENJE BIUEM u svoj e i ~ kol s ke vr tove. uglavnom. hartije. sumarima. koji Ce im. podizuci impozantne vetrenjace oko svojih sela kao neke dzinovske strazare.7U saradnju. posmatrati ga i ispitivati.vaki dan iCi u pri-rodu. izvezenom negde u Ameriku. o POTREBI ZA GAJENJEM LEKOVITOG BILJA Kao ~to su se na~i stari ugledali na Holandane. BORBA ZA KVALITET Obratiee se pazoJa biljarima i onima koj'i nameravaju da sakupljaju i gaje lekovito bilje da je Cisloca vr/o va i an cinilae u ovom radu. iIi na kakav drugi kontinent. kl1ji i/'liea. a kamoli u drogama. Uop ste. branjem bilja deca odmal ena . na<1e stranog bilja. nekad u zivotu dobra doci. koja je. golomrazicu. Branje m bilj a deca se navikavaju da idu u prirodu. zemlje i druge necistoce. Ne sme se vi ~ e ponavljati ona greilka da se u nasem bilju. jer lekovito bilje sluzi kao lek i daje se bolesnicima da im pomogne. Potrebno je 1. apot ekarima.s vaki u svom kraju treba da obrati paznju. videce kad i kako cvela. ma lena i snaga. za koje bolesti i kako ih l eCi itd. vune. vetar. ovo je jedna vrsta pozi"a svim /jubil e/jima l ekovitog. radeei jedan posao uz pesmu i ~a lu . jer se u tim vrtiCima najuspes nij e i najprijalnij e od r:i:ava nas tava iz bot an i ke. agrol1 omima. miris'lOg i zacinskog bi/ja na naucl1u i struc. Uops te. beldcci svaku promenu koja nastaje pod uticajem spoljnih cinilaca. da beleii kako je u pojedinim godinama ta biljka podnosila susu iIi preveliku vlaznost. ucil eljima. Toga n e sme biti ni u namirnicama. mrtvih mi~eva. iskod~cujuCi najjevliniju i najpri. zbirke itd. Od prihoda dobijenog za bilj e imace znatnu kori s t skolska ktlhinja. Za bran je lekovitog bilja treba mnogo r ucica.s tupaeniju ravnicarsku energiju. POZlV NA SARADNJU Ova knjiga lTeba da bude p od slrek i pulokaz prijateljima prirotie. na sunee. u ~ umu i tako ee n eprimetno zavoleti ~ um e i livade i pres lace se boja ti svega o nog s to se u prirodi zbi va.ti i nemarnosti u radu. jer i o vde se moze reCi da je tacna ona Njegoseva : »Malo ruku . pratice nj egov zivo t i razvoj . naslavnicima botanike. razne gljivicne i druge bolesti u toku vegetacionog perioda. kozj v h brabonjaka. Jedan od najce~Cih nedostataka na~ih droga je nedovoljna cistoca. mozda . Na taj naein ona dolaze do saznanja da mogu koristiti zaj ednici. Citaocima ce sc dati planovi i crtezi ka ko treba pod ici i od r:i:ava ti vrtie s lekovitim biljem.

iii. rasprostran jenost svih vrsta na teritoriji Jugoslavije. ruglo i sramotu. Svaka porodiea. pas nj aci. velebilje. bez tacnog poznavanja svih mesta gde se nalazi pojedino vazno lekovito bilje ne moze se doneti ni zakon za zastitu onog bilja kome preti opasnost od unistavanja.Ovae. kojeg ima kod nas vrlo Illnogo. nek se nacre u kuCi . istrule. a u tom zapustenom i zabarenom selu svc su uliee obrasle belim slezom u toj mer·i da se seoska deca leti po njemu igraju zmurke i skPivaliea. IIi kad onaj lekar i apotekar j.. digitalis. destiIerija i sa racionalnim iskoriscavanjem. iarko sunee i uops te velik broj suncanih dana. areali. sto je jos vece zlo. uliee. . jer mi im amo divno plavo nebo. da ih pojedu svinje. Sve zavisi u cij-im su rukama. onda i mi imamo jos vise razloga da pristupimo toj proizvodnji. iako su sve njihove njive. DOMACA APOTEKA LEKOVITOG BILlA Ukazacemo pa znj u na neo /rovno lekovi/o bilje. pretvaraju ih u rakiju. titrica. INVENTARIZACIJA LEKOVITOG BILlA Bez saradnje svih naprednih i prosvecenih gradana ne moze se nikad i7.ekovitijeg voca punog vi·tamina C i drugih isto tako korisnih sas toj aka svake godill1e propadnu. IIi da Jugosloveni svake godine popiju milion<! taqleta i prime hiljade injekcija vi. plantaia. ni-ti otpoceti 5 podizanjem susara. buni. tako isto treba da se ugledamo na njih 1 u pogledu gajenja lekovitog bilja.z jednog velikog sela pored Dunava protestuj e sto lTlU se ne salj e dovoljno belog sleza. nane. beli slez. Pa kad Hola ndani mogu da proizvode tako d ivno mirisno evece u zem lji gde je nebo uvek sivo i tui no. Tatula. titriee. Citalae cc za svaku vaznij u lekovi tu biljku dobiti sve potrebne agrotehni cke podatkc 0 gajenju i dobijanj u maksimalnog prinosa i najbo lj eg kvaliteta. svaka puska bice uboji. dvorista i vrtovi puni te biljke.«). »A u ruke Mandusica Vuka. skladgta. sipka. tj.ka. I KOROV M02:E BIT! KORISTAN Cilj ove knjige je.vrsiti rejonizacija lekovi/og bilja i iuadIDti ta6na fannakognozijska karla. nas narodni otrov. mra7. la lom iIi karanfilom n esumnjivo donosi vise koristi nego hektar f ita. gde se »vise od 70'/. navala. da oi. a dopustaju da milioni kilograma najsocnijeg i najJ.« Voda i vatra u rukama prosvecena coveka i strucnjaka najvece su blago. pored ostalog. treba da ima za ee lu goLiinu nabranog eveta Iipe. brakova sklopi pod kisobranom «. ledine. goroevet. al i se ne is koriscava dovoljno ni za prodaju ni za domacu potrebu.ta.tamina. trnjina i drugog bilj a (»Z lu ne trebalo. Hektar ze mlj e pod zumbulo m .taoeu ukaze na to da i karol' i drugo prezreno bilje mogu biti korisni. Pomalo neverovatno izgleda da mnogi stanovnici ravnicarskih naselja idu preko eele godine u apoteku da kupuju kamiltej. tvrda raiena glavnica i . Medutim. pogotovu ona 5 malom deeom.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 43 s ivanje vodoplavnOb zemljista.

tezine razene glavnice. bi%zima. nego nasu za sada jos uvek /'lG j valn iju. 0 svemu tome se mora voditi racuna. Tadeu sa Koscuska broj I.. i Ins tilutu za farmakognoziju Farmaceutskog fakult eta u Beogradu. tako vaine za porodiljstvo. Osim lckovitih. (izuzetno oplemenjene vrste Imaju 0. raiena glavnica ima svega 0. To je isti sluca j i sa velebiljem. Na primer. koji su jed in i lekoviti sas tojci ove parazitske gljive oa razi. pre svega.44 LEC ENJE BI UEM mnoge druge otrovne i neole. uciee/jima i svim drugi. a neo phodnu u ratu. Sva saops tenja citaoci mogu slati In sti tutu za proucavanje lekovitog bilja u Beogradu . vise od 990. naslednih svojstava. da pocn£l pri k up/ja li gratlu za prou':aval1je naseg /ekovitrJg bi/ja ... i prirod e LlOpste... redovno mnogo vise od lekovitih. 00 CEGA ZAVISI KOLICINA LEKOVITIH SASTOIAKA U BILJU? Zavisi. nego ze limo da obul'e. za lecenje nekorislan sastojak.1 poznavaocima i /jubile/jima /ekovi log i mirisnog bi/ja. danas se u mnogim drfavama gaje. koji citaocu stoje na raspo laganju za sva obavestenja. zemljis ta i drugih spoljnih cinilaca. a koj e vecina od nas uni ~ la va. jer je svaka biljka vrlo sloienog hemijskog sastava. od unulrasojih. sredstvo za vracanje i bajanj e. Sve ostalo. . jer su za apoteke i farmaceut sku industrij u vai ne sirovine za izradu skupocenih lekova. Ovom knjigom ne mislimo da stvaramo narodne lekare koji ce druge leci ti lekov ili m biljem. Tako se i moze objasniti za~to jedna te isla biljka sa raznih mesta i u raznim godinama nema uvek istu lekovitu moe. LEKO VITO BlUE IE SIROVINA ZA FARMACEUTSKU I NOUST RIJU U lekov ito m bilju ne vidimo cini i mactije.80%) a lkaloida. Vi segradska 26. vrtovima. bunikom i mnogim drugim lekovilim biljem. Citalac ne treba da smat ra ovu knjigu za neku s tudiju iii konacnu rec nauke. smalrajuci to za svoju gractansku duznost i vrlinu . zacinskog i mirisnog bi /ja. Na nj ih nije lako i jed nostavno odgovoriti. u svakoj biljci ima i nelekovilih materija. ta tulom.oje ras tu kao ko rov po na ~ im njivarna. dak!e.limo najsire narodne s/o j eve 0 sevarnoj l ekovi to j vr ed/70Sl i i privrednoj vat /70sl l naseg /ekovil og.ovne bi ljke . /'lGjjevr iniju i najprislupacnijlt /ckovilu si r ovil1 l1. je baJast.500. a zatim od klime. vaznu u miTU.10 do 0. Ovo je samo skroman p ul okaz i poziv svim zdravst venim radn icima..i sve Cinioei ulicu da jerl/7a t e ista biljka sa raznih m es ta ima ra zlicitu L ekovitu moc Velik b roj citalaca pos tavlja ovakva pitanja. OD tEGA SVE ZAVISI LEKOVITOST SVAKE BILJKE? Koj. nil i imamo nameru da ucimo »pe len-bake« i »ceme r-deke« kako se povrati cem s il-iskog grabl ia mogu povrat i ti mladosl iii ukradeni » p arado~ i « iz Ictosa. 5uOlama i li vadama .

bunici i drugim biljkama. varijelela illi hibrida. Ph yloIocca d ecandra. dodavanje zemljist u raznih prirodnih i vestackih i1ubriva. ka/em/jenje. gajenje lekovitog bilja znaci velik napredak u farmaciji i medieini za p r a v i I n 0 i po s to jan 0 obezbedenje apoteka i farmaceutske industrije potrebnim koli ci nama dobrih droga ujednacenog kvalilela. Cis to cad r 0 g e. ekstraktivnih materija i dr. poloiaja. kamomila s drugim slicn~m kompozitama itd. vanHiju. Rdavo susenje je cesto jedan od glavni h uzroka nepoverenja prema lekovitom bi lju . tatuli. da bi postaia n c z a vis n a od raznih cudi prirode i nesolidnih trgovaea.Izbegavanje raznih zamena i primesa. Ali i tu ima izuzetaka. mrazovac. T ran s p 0 r t n i t r 0 S k 0 v i divljeg bilja iz udaljenih besputnih kraj eva gotovo redovno izriose vise od same vrednosti droge p lacene beracima. bunika. Iz svih ovih razloga moderna farmaee utska . da se li st digitalisa iIi velebilja zameni s li s tom od grozboje. ispitivanje mogucnos ti prilagodavanja i uvo(!enja u kulturu inostranog kvalitetnog bilja. zemljista itd. Opste je pravilo da su droge utoliko losije ukoliko su starije.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 45 I Z b 0 r v r s t a. na primer.industrJja proizvodi n epo S red n 0 0 k 0 s v 0 j i h tv 0 r n i e a sve s to moze dobra uspevati. a kad se osuse. nelekovitim korama. korova i bolesti. goroevet i druge ranunkulaeee su otrovne. Digita li s. durdevak. Vecina se mora svake godine obnavlj ati drogom iz poslednje zetve. To vaii i za rizom perullike. Vops te. . alkaloida u velebilju. Sasa. odoIjen. heterozida. korijandar i allis s kukutom. otrovnost se poste·peno smanjuje i gcezava_ Osuseno lekovito bilje mora biti do b r 0 zap a k 0 van 0 i sklonjeno na s u v 0 In est 0 'koje se moze cesto provetravaJtk Mnoge droge moraju se cuvati hermeticki zapakovane_ . gorocvet. tatula. j ed ic i mnogo drugo b il je koje sadrzi neposlojana jedinj enja iii se tesko sus i. kao. izvo(!enje rasada . treba s top r e. Kora s divljih cinhona sa Anda uvek je bila pomesa na s drugim. odmah pasle b rarnlja osusili u sto tanjem sloj u u :tagrejanoj susnici na odredenoj temperaturi iIi stabilizovati . Sve se to izbegava gajenjem bilja pod nadzorom strucnjaka. Za mnoge klJlture je neophodno navodnjavanje za vreme suse. na primer. borba protiv raznih biljnih s tetocina. Kora krusine (Frangula) treba da odlezi bar godinu dana pre upotrebe. ispitivanje upotrebe k 0 I h i c i na (alkaloid u mrazovcu) i nj egovog u tIicaja na semenje raznog lekovitog bilja radi povecanja prinosa i procenta. duvan i neke druge droge. PAKOVANJE I CUVANJE LEKOVITOG BILJA_ UZROCI KVARENJA I GUBLJENJA LEKOVITOSTI Droge (osuseni delov i lelrovurog bilja) ne mogu se cuvali beskonacno. koren lineure s drugim divljim korenjem. sorala. a narocilo postojanog hemij skog sastava : visoka i stalna kolicina alkalo ida. ve lebi lj e. i sv i ostali pos lovi agrobio/ogij e i agrole/1I1ike mogu se uspes no izvoditi jedino gajenjem pod nadzorom strucnjaka_ I s to to vaii i za izbor mesta. salep s mrazovcem. jer j e lose susenje jedan od glavnih uzroka dobijanja droga slabog kvaliteta.

bude sto manji. poreulanske iii gledosane zemljane tegle iii. neznalacko branje. 1 i 5 {: e i druge nezne bi. Treba ih pakovati u tamne staklene. eventual no. utoliko su bolja. Po potrebi i za kraee vreme. tj. u metalne sudove. jer se.a. samlevene droge ne sarno da gube brzo miris.l jne organe najbolje je pakovati u ciste metalne kutije. koje treba hermetieki zatvoriti (zaliti parafinom iii voskom). durdevak. a ne u prasku. goroevet. na primer. Korenje se pakuje u veee. pepeina. ukus i boju nego i kolicinu alkaloida i drugih lekovitih sastojaka (rizOm navale. Osetljive droge treba pakovati (kao. Pre zatvaranja u sud m e tnuti kesu sveze pecenog kre(. Rdavo pakovanj e. j edie. Ukoliko su pakovanja manja. Male kolicine skupoeenih i osetljivih droga treba cuvati u ernim iii mrldm posudama. s un ceva s vet l os t. osobito kad se droge n e moraju nikud transportovati . primorski luk. fostor-pento/csida. slacicno brasno). Tako se pakuju droge za izvoz. i to iii u vakuurnu iii u atmosferi nekog indiferentnog gasa (azota) . a semenje u manje vreee od ois1e tkanine. postavljene dvostrukom debelom hartijom erne Hi tamnoplave boje. k i s eon I i ok i z v a z d u h a. Dobre su i postavljene kartonske kutije. mirisna i organolepti(. Ukoliko Stl lekovita.ka svojstva droge osec/jivija. malo bezvodnog kaloijum-hlorida iii nekog drugog sredstva za upijanje vode.46 LECENIE BIU EM Najvazniji uzroc i kvarenja droga s u v I a g a. dakle. dvadeset iii viSe grama. gorocvet. aloja iii stipse. digi·talis. uzroei su n epoverenja koje jos i danas mnogi leka ri i farmaceutska industrij a imaju prema izvesnom lekovitom bilju. koji ce upiti svu zaostalu vlagu iz vazduha iii iz droge. praznina u kojoj je vazd'llh. Droge u prasku se mnogo brze kvare nego cele! Zbog velike usitnjenosti.e i oblika. R a zen u g I a v n i e u. Mnogim drogama se dodaju razna inseklicidna sredstva. . za medicinu veoma vazne droge. uostalom. mogu se cuvati u vreeama i kesama od viSestruke zilave hartije. nee i s toe a I nag I e pro m en e t e m p er a t u r e. standardne veliein. industrijske koliCine. Praskovi su viSe higroskopni (privlace vlagu) od odgovarajuCih droga . treba euvati cele. p renos i euvanje droga. Zive. Sve farmakopeje za vecinu droga propisuju da prasak treba naciniti kad zatreba. ·i sto kao i n es trueno susenje. Zato ih treba euvati u dobro zatvorenim sudovima u koje se stavi. top l ot a. neposredno pre upotrebe.ki zapakovan e. Digitalis. plesni i bakterije napadaju mnoge droge. hermeticki zatvorene i·li u sanduke jednake. m oraj u se euvati potpuno suve i hermeti(. navalu i sve os tale droge eiji s e lekoviti sastojci brzo menjaju i gube pod utieajem vlage i ostalih spoljnih einilaea. aunlevak. In se kti . bezvodnog gipsa iii silikagela. pod utieajem svetlosti i vlage. otvorena ampula od dva do pet gra ma titrovanog digitalisovog lista brle potrosi i droga manj e pokvari i oslabi nego to is to lisee pakovano u tegliee od deset. utoliko treba vectl paznju obratiti na njeno pakovanje i cuvanje! eve e e. u kesieu iii u supalj zapusac posude. hartije natopljene lepljivom masom u kojoj ima piretrina. hloroforma i slieno. diditija. . razena glavnica i mnoge druge. i sve druge lekove) tako da ispune sudove da »mrtav prostor«.

a vodene kapljice. Tim spoljnim einiocima treba dodati i unutrasnje. Ti~ rica.i(Zazvati menjanje lekovitih sastojaka u nelekovi. razne hemijske supstancije koje se nalaze u drogama i koje takode u i(Zvesnim okolnostima m cgu u drogama . na eimetnoj kori se javlj aj u crvenkas te pege itd. naglo hladenje. hidrolize itd. Iipe i drugi eve tovi menjaju i gube prirodnu boju. mogu pos~ati zariste odakle ce poceti kvarenjc eelog pakovanja. na prim er.k ulja brzo usmole. titrice. beli slez poplesnivi i odaje odvra tan miris. Zato se zahteva da. lavandulino i dr. Zato se trazi da se ll zabrano bilj e s to pre i 5to potpunij e osu si i s to oolj e zapakuj e. ukus. kad padnu na povrsinu droge s labilnim sastojcima. Kolofonijum u prasku menja sastav i postaje manje rastvo rljill u pctroletru. digitalis ne sme imati vise od 50. Zbog toga se e. zelatin. jer na visoj temperaturi postepeno ali stalno gube etarsko ulje. Por ed tih vidljivih znakova nastupaju i takve pr omene koje se n e mogu eulima lako otkriti: izomerizaeije. tragovi a m 0 n i j a k a i drugi gasovi u vazduhu. Lekov iti sas tojei digitaIi sa i raiene glavniee brzo se menjaj u i gube pod utieajem enzima u prisustvu dovoljne koIi cine vlage. koje se u vlaznoj a tmo sferi brzo kvare.. Menjaju se . specifiena tezina i rastvorljivos t ulja usled slozenih i ponekad jos nedovoljno pozna tih uzroka oksidaeije. Zato treba sve osetljive droge pakovati u neprovidne sudove ili sanduke dobro oblozene debelom harNjom. Na primer.i miris. dumbir.UPOTREBA LEKOVlTOG BrU A KROZ VEKOVE 47 Vlaga je jedall od glavnih uzroka kvarenja droga. narandzino. matienjak. smole. jer upij aju veliku koli6inu vlage koja je prvi u slov za razvoj plesni i ak tivnost raznrh en-zima. poviSena temperatura i vlaga potpomaZu oksidacije koje nastaju pod uticaj em kiseonika iz vazduha.. Safran. boja. !:laIr mi brzo se menjaju u dodiru s vazduhom i svetloscu. ruze. pokvarena razena glavnica moze da zaudara lIa amonij ak. VeCina enzima brZe i jace dejstvuje na visoj temperaturi (3~OO) . Ponekad se te pro mene vide i po spoljnim znacima. kiciea.te iii manje lekovi te. mogu izazvati zgrusnjavanjc vodenih para na unutrasnjoj strani suda. skrob i vecina droga u prasku su manje-viSe hi groskopne materije. Ultravioletni den suneeve svetlosti lma jako h emijsko dejstvo i moze. nameito ona koja sadrZe mnogo terpenskih u gljovodoni'ka: terpentinsko. Nagle promene temperature. vlage. Primorski luk. p olim erizacij. izblede. Toplota takotle nepovoljno utice na mnoge sastojke droga. azafetida i dr uge aromatiene droge gube vrednost. Etarska ulja. Svetlost. gumi-smole . kondenzacije i polimerizacije. Digitali s drZan u otvorenom sudu na sve tlosti brzo gubi aktivnost u sled razlaganj a lekovitih sas toj aka. usled eega nastupaju hcmijske promene i gubljene lekO\ni tih sastojaka droga. nana. zatim v 0 den a par a. u lose zapakovanoj drogi. limunovo.e. slae iea izgubi ljutinu . a n ekad nastaju i s tetna jedinjenja. na primer. . konzistencija. oks-i-do-pedukcije. evet ljubiciee. Smole u prasku se brze kvare nego eele._. izazva ti nezelj ene promene i na taj na6in smanjiti njenu lekoviru vrednost iIi je u izvesnim slueaj evima sasvim uni s titi. Vazduh izaziva kvarenje droge. SvetIost s terllO ulice na vecinu droga. Tu na prvom mestu dolaze kiseonik i own.

Crvici cesro nagrizaju mnoge droge. inulina i sluzi. PENI CILLIUM. osim u slucajevima hromogenih vrsta koje grade crvene mrlje na skrobnim drogama. Pojedine ples ni se medusobno razlikuju oblikom organa u kojima se nalaze spore. STERIGMATOCYSTIC plesan imaju loptast sporangijum pun sicu~nih sp~ra. ASPERGILLUS. MUCOR. Plesnl su cesta zaraza vla Zl1ih droga. Droge uni ~ tavaju iii sami organizm1 ili e. pa cak i otroViDe droge. Promene koje u drogama izazivaju bakterije nisu uvek vidljive. Nisu sve droge ni svake godLne podjednako zarazene ovim insektima.nzimi koje oni lu ce. ricinusovo.ikovanje pojedinih vrsta ovih parazita vrsi se lupom iii milk roskopom. 1ma godina kada se paraziti pojave u tolikom mnostVill da se mora izvrsi ti dezinsekcija. Zelena plesan ima nerazgranate. Siva i cma 2 RAZN E PLESN I: I. Ako u skladi~tu ima vise vrsta droga. j er sprecava razvoj mikroorganizama i insekata. ~ecera. u nelwm primorskom pri. onda ce one primiti miris one droge cija je aroma najjaca i koja najlakse vetr·i. ruz in o. maslinovo. nanino. Retko se javljaju na korama i taninskim oporim drogama. 2. Raspoznavanje plesni vrsi se mikroskopom. Lo~e zapakovana droga brzo ce primiti u skladislu. Reavo zapakovane mirisne droge brZe iii sporije g u b e 5 v 0 j u a r 0m u . narocito on ih koje imaju mnogo sluzi. anisovo. 4. a plava plesan razgranate kondiofore u kojima su sme~tene spore. 3. Najcesce se javljaju sirni cry I i brasnem crv. bakterije i insekti. ali u izvesnim ma snim i e tars kim uljima moze izazvat i promene sastava usl ed taloZenja iii kristalizacije ne kih sastojaka: riblj e.staniStu ili na samom . titricino i druga ulja. Insektl nagrizaju ~ Ul1istavaju najcesCe podzemne orgal1e 5 IIl!Ilogo skroba. gume. skroba i slicnih sup'sta'llcija na kojima se ove sitne koncaste gljivice razvijaju i daju mno~tvo spora razne boje. O~k!rivanje i razl.i primaju mirise svoje okoline.48 LECENJE BIUEM Hladnoca je i ZVrS!al1 nacil1 konz ervi sa'1ja. 21vi organlzm1: plesni.

3.RANAR IA . 5.020. CAlANDRA (.. u raienoj glavnici ima svega 0. 2. l'TINUS BR UNNEUS . o LEKOVITIM SASTOJClMA MEDICINSKOG BILJA Glavnije hemijs ke materije od kojih pOlice lekovilost bilja Sve do kraja XVIII i pocetka XIX veka gotovo se rusta ni~ e znalo 0 hemijskom sastavu lekovitog bilja i bilja uops te. tj. APADAJU DROGE I. 8. U V I a z nom skI a dis t u rdavo zapakovana droga ee se za kratko vreme ovlalili. velik je broj c inilaca koji uticu na lekovitu moe svake biljne vrste. Na primer. 6. trazi da budc dobrog kvaliteta. STEGOB IUM PANICUM . Tada pocinj e eksperimen talna farmakognozija. Zato velike svetske firmc ku· puju lekovito bilje sarno od solidnih proizvodaca prvoklas nih droga. Biljke su upotreb ljavane na l'aznim kontinenrima na osnovu iskustva stecenog kroz vekove. Nelckovite sastojke nauka 0 drogarna nazi va balastnim rnaterijama. do 0. pokvarene ribe. 4. A od le ka se. efikasan. Budava droga se mora unist iti! ZakIjueak. petroleuma i drugih materija ja kog i posIoj a nog mi-risa. CALAN ORA ORYUE.« Od lo~eg lekovitog bilja ne moze se nac initi dobar lek. BOR KHAUSENIA PSEUDO SP RETELLA brodu . LY CTUS BR UNN EUS . .l I .corba 0 plot« iii uno drugo : »Nisam do· voljno bogat da nosim ode le od loseg s tofa. jer po onom narod nom: "Od loseg mesa . da uvek i svakom moze pomoei. pre svega. nafta lina . FORM ICA RUFA. N IPT US HOLOLECES .2ool. egzaktna nauka 0 lekovitorn bilju. lekovitih . Zato ne kupujte lekovito bilje od svakog.Kao s to se vidi iz ovog izlaganj a .UPOTREBA LE KOV ITOG BIUA KROZ VEKOVE 49 2a 2b INSEKT I KO. miri s kalrana . a ponekad i poplesnivi·ti. Nas ovde interesuju sarno Ie· koviti sastojoi. 7. koze. Biljke su vrlo slozenog hemijskog sastava.

zahvaljujuei s talnom zvakanju kokinog IiSea. Sta su 10 alkaloidi. malo ameI1i. piju kafu ili caj. kao i pre mnogo . Oni koji imaju zagus (astmu) puse cigarete napravljene od lalulil10g liSla. Evropljani nisu mogIi shvatiti izdnljiiVost starosedelaca. Sheno je i sa mn ogim drugim lekovitim biljkama. fitoncidi i dr. uglj eni hidrati i dr. prosto. balastne materije. Starosedeoci kaZu da je to nekad bila privilegija Inka i plemenskih glavara. zabelezio da Indijanci mogu da podnesu veoma dug put noseci pri tom ogroman teret bez vidJjivih znakova umora. veCina gubi apetit.50 LECENJE BIUEM sastojaka (a lkaloida). god. U JuZnoj Americi kokino LiSee zvaeu od najdavniJih vremena. lanini. To su strueni. a dugogodisnji pusaci pocinju sve jace kasljati.zi slalno susr e/ati? Ima eitalaca kojima su ovi nazivi strani i nepoznati. Istrazivaeki m etodi u hemiji lekovitog bilja iz godine u godin u se sve bne usavrsavaj u. oni koji treba da prevale kakav tezak put na visokoj planini i. I danas. vo svakom citaocu. ipak se jo ~ uvek javljaju nove biljke u narodnoj medicini raznih kontinenata eiji hemij ski sastav nije poznat. antibiotici. avijatica'r i koji ne smeju zaspati na kakvom dalekom napornom letu. Pokusaeu da to izncsem najjednostavnije. Dotle. Puse j deca. ne oseeajuCi teret. biva im lakse. glikozidi (h etero zidi). zed i san. Kasnije se to uZivanje rasirilo na sve drustvene slojeve. NoseCi na glavama ogromne terete dese tine kilometara. neki povraeaju (osobito deca) . da bi bilo razumlji. uopste. Nelti tome primesaju jos i bi's ta bunike. »jacaju tela i duh«.ake trave lobelije i kineske trave efedre. elarska ulja i druge biljllc materije. Posto se oni cesto i na mnogo mesta spominju u ovoj knjizi. Ove droge okrepljuju. ne zaduvaju se i mogu da izdne takav napor koji je belcu bio neshvatljiv dok nije i sam okusio kolu i upoznao njeno dejstvo. neee biti zgoreg dati bar bledu definkiju tih sastojaka. jer od njih potice lekovitost i otrovnost droga. hormoni.) . Pos le prvih cigareta zaboIi coveka glava. a te biljke se ipak u spe~no upo treblj avaj u u medicini. crnci stalno zvaeu svezu kolu i us led toga postaju neobicno izddljivi. Premda je u XIX i XX veku analjzirano nekoliko hiljada biljnih vrsta i otkriveno mnogo lekov itih sas toj aka r azn ih hem ijskih grupa.je sad moda. tako da se stalno o tkrivaj u nove materij e. To . a sve ostalo (masno u1je. na zivi sa kojima ee se citaoci u knji. ALKALOIDNE BILJKE Mnogi puse dLLvan. naueni termini za delotvome sastojke droga. znaei vBe od 99 0/ 0 svih sastojaka cine nelekovite. Kad studenti spremaju ispite. Od starosedelaca tu naviku primili su vee prvi doseljenici iz Evrope. glad. svi koji treba da podnesu kakav velik napor. medu njima i ta kve koj e preds ta\'ljaju pravu prekre tnicu u medicini i farmaciji (vitam ini. Preskot (Prescott) je 1847. Oni koji zvaeu kotiledone africke droge kole mogu cia podnesu veoma veIik napor. ne zamore se. Kad popuse cigaretu.). a naroeito naporno prelazenje preko visokih Anda. saponini.

po desetak puta im s krecu paznju da se ne zaigraju kako ne bi gusciCi otisli nekud u korov da se najedu kukule. eellacioNNQ. . Oni koji boluju od eira u stomaku piju praskove u kojima je glavni lek ekstrakt dobijcn od b eladone.tCU V"I1.S C~ licloNiw( MAJw . Njome je otrovan slavni filozof Sokral. kad ne mogu da spavaju.A /01 0 loll UH A. Ciji je glavni sastojak tinktura od kininove kore..4-a. GuseiCi su naroeito osetljivi.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE S1 vekova.Alutu ALKALOION E BIU K.. Neki su dobijali kinin i u obliku injekcija. Svi oni znaju za gorki kinin./JUTUN II.kuvanja maka« i davanja maloj deci ka-d plaeu.f . Scopolia.clOM COAJiuAJ IoIlreuiA-tllJ.J AP .. pa se naCi ne loptice. koje se zvacu svuda i svakom prilikom. kad pustaju u prolece decu s guseicima na ledine. kreea i vode.Ii!!l. crnci u Africi uiivaju u zvakanj u kole. T. Stariji svet je mnogo bolovao od malarije. pa i do smrti.fLE ~ ECALE C O!i. Kukuta je velik otrov. Ml/adoN~ 8EllaD AeoNitu" Y'R. Isto tako."'1 h . a li za sada jos uvek n cpozn ata ko lici na kokinog li sca za zva kanj e. "'ico t't COJJirtJH JlQPfll ". Mnogi s labunjavi piju kina-vi no iii kapljice za jaeanje. Kukuta je bila sudski otrov At. 101. kad imaju greeve.e~ . 0 NIJ. pUNic". 'dta. u Jui noj Americi potrosi se svake godine ogromna. kad ih boli trbuh. a naroeito kad pesice treba preci visoke Ande. gorei od eemera«.t. U mnogim vojvodanskim kucama jos se odrfao ruzan i opasan obicaj .A'!Joe . . STR.E U JUGOSLAV IJI Vojvodanske majke.~ <.l DA T ' u lV '" ~ ~o .injana.. cL//oi AUTUH/J.{US Nige~ ~C. Smrvlj enom liscu koke doda se -oesto malo biljnog pepela. N dI/.4Le cOf. a Indonezan i u betelu.tl/~ A L II viol . carJ/loLfco. GVt".:::. tI • i4 • fA p" IIft i J DArU~A IU IaN" TIt!ACUJ( #:lOlCYIIJ.4rUH 1119£UH CO!ch . Cobaneici i goroseee prevare se ponekad pa se najcdu primamljivih i soenih bobica od iste biljke. usled eega dolazi do pojave teskog trovanja. Naroeito oni koji su nekad sluiili vojsku u Makedoniji.~TR. ec.

skopolamina Ij dru~. narko/ina i jos dvadesetak drugih alkaloida manje medicinske vaznosti. fizicke. Raiena glavnica je lekoV/ita j otrovna zbog alka'loi'da ergotamina. LECENJE BlUEM traii od apotekara praskove kodeina. heleritrrina. Otuda tako veli>ka vaznost alkalo1dnih droga u terapiji. Ali nisu svi podjednako toksicni. Cemerikom planinci trujru jedan drugom kokosi da im ne cine s tetu u zitu. Gotovo svi su manje ili vise 0 t r 0 v n i. eaja. i onih koje su otrovne. Mnogi alkaloidi su vee toliko ispitani da im se zna hemijska konstitucija. hemijske i fizioloske osobine. cinhonidin ii dr. U kininovoj kori glavni lekoviti sastojak je onaj gorak alkaloid kinin. Kad ozlediite rusu (Chelidonium majus). Mrazovac je lekoviit i otrovan 2ibog alkaloida holhicina. Danas ih je poznato vise od 500. jz nje curi narandzasti mlecni sok ljutog ~ gorkog ukusa.nalaze se u raznom bilju sirom cele Zemljine kugle. Kokino lisee izaziva ono cudno dusevno raspolozenje usled prisustva alkaloida kokailla. I nisu sve gorke biljke otrovne. i rnnogi drugi a'lkaloidi . papaverina. Jedie je otrovan i lekovit. Sve su to supstancije slabo baznog. jervilla ~ drugih al. manje vainih alkaloida (kinidin. Najva7. U fabrikama lekova alkaloidi se ekstrahuju i'z droga na razlicite nacine i preciSeavaju komplikovanim metodama dok se ne dobiju ciste. To je najvainiji opojni alkaloid. ljutina i gore ina ovog soka poticu od alkaloida helidonina. ta/we i bunike pOlice od aLkaloida hiuscijamina. ali se u terapiji ne upotrebljavaju svi alkaloidi. ergom elrina i . kristalne iii amorfne supstancije bele boje. Vee ina alkaloida je go r k 0 g uk usa. na jeziku ·izaziva peckanje i utrnutost zbog pl'i's utnog alkaloida akonilina. vezane u bilju za razne organske kiseline i za tanine. otrovnost. opore materije.52 Kad covek oka~ ljavi . Cemerikom i duvanom lece sugavu i vasljivu stoku. Lekovitost. Mnogi su veoma vazni lekovd. U rnakovim caurama ima j kodeina. a pored njega ima jos nekih dvadesetak drugih. i jos mnoge druge biljke su otrovne i le kovite zbog toga sto sadrie razne a I k a I 0 ide. Duvan je Ljlll1t i otJrovan zbog alkaloida niko/ina. a medu njirna je najvazniji. god. u jednoj pariskoj apoteci. Tokom nekoliko narednih godma XIX veka otkriveno je desetak drugih alkaloida. na misiju mokracu. Nikotin i koniin su tecnosti.w. Otrovnost i lckovitost velebilja.njih viSe od stotilllu poznatih i mnogo jos nepoznatih . Alkaloidi se obicno lako ras1varaju u alkoholu. Sve te. Zbog koruna ~ukuta zaudara na rnisevinu.nije droge se dobijaju od bilja koje ima alkaloide. U bilju ima jos mnogo drugih supstancija koje su gorke. Paprika je Ijuta zbog alkaloida piperi. cinhonin. ergoloksina. od kojih je naj vazniji i najotrovniji konin (od latinskog naziva kukute. a teze u vodi. lrole i matea jeste atlkWoid kotein.mortin. alkalnog karaktera.dr. Nauena farrnacija pocinje otkrieem morfina u opijurnu 1803. Neki se poeinju i polusinteticki proizvoditi u fabrikama lekova. narceina.kaloida. nui im gorcina potice jedino od alkaloida. Svi navedeni. . najotrovniji i najlekovitiji . Co· niwn maculalum). U makovim caurama lima !'a!lJ1ih alkaloida. OtrowlOst cemerike potice od prolovera/rina.). alropilla. Glavni lekoviti sastojak kate. stavske. Mi imamo fabriku opijumovih alkaloida u Skoplju. Kukula je otrovna jer irna nekoliko alkaloida.

tinktura.UPOTREBA LEKOVlTOC BIUA KROZ VEKOVE 53 Upotreba alkaIoldnlh blljaka I ~Istih alkalolda. tj. Datura. par a li s u par a s imp a t i k u s. Pojavom vitamina. kao sto su srce. antibiotika i si ntetsk ih lekova upotreba alkalo ida i alkaloidnih droga jc poslednjih nekoliko decenija nesto smanjena. jer su i u malim dozama jaki otrovi. s pecifiene fizioloske osobenosti.Hn (hormon nadbubrezne zlezde) deluju kao s imp a t j k 0 m i met i c i. jezik otela i pos· t ane neosetljiv. i sve m anj e u apotekam a za izradu praskova. tako da i dalj e spadaju u vrlo vaine prirodne lekove koji se koriS>te u savremenoj terapiji. tj . ubrzanju sreanog rada i pulsa. u prosirenj u zenica ~ para·lizi a komodacije (midrijatika).Gotovo sve a lkaloidne bilj ke su tako jako aktivne da se smeju u potrebljavati sarno po uputstvu i pod nadzorom lekara. krvni sudO\'i. tiramin (Secale cornutum) . organe koji rade bez upliva nMe volje. prosirenju bronhija. tj. Izvesni alkaloidi draZe iii paralisu vegetativni i autonomni nervni sistern (parasimpatikus i simpatikus).Akonitin (Aconitum) izaziva na jeziku peckanje i utmutost i. Medicinska upo treba alkaloidnih droga. zlezde itd. skopolamin i drugi tropanolni derivati midrijatienih solanacea (Belladonna. draZe simpa- . . hipnotik-a. AlkaIoidi deluju na jednu ili vise funkdja organizma utieuCi. u proHvnom su skodljivi i opasni. draZe parasimpatikus. ezerin fiizostigmin (Physos tigma). ali je njiho y broj iz godine u godinu sve veci. pilokarpin (Pilo carpus). dejstvo koje se oeitujc u smanjenju lueenja znojnih (antidijaforeNka) i pljuvaenih zlezda (antisij alagoga). m Atropin. U interesu narodnog zdravlj a. pojaeanju peristaltike zeluca i creva itd. sedativa (skopolamin) iii analgetika (morfin) u terapijskim dozama paralisu funkcije 1110zga i mozdine. Neki alkaloidi deluju na periferni nervni: sistem. jer svaki alkaloid ima svojstveno farm akod ina msko dejstvo. sudorifika) i pljuvaenih ilezda (sijalagoga). alkaloidi koji deluju kao narkotika. ekstrakta i drugih galenskih preparata. Strychnos) i kol1!in (Conium) paraliSu motome zavrsetke. odnosno hioscijamin. Kurare (Chondrodendran. . usporavanju peristaltike i ublazavanju greeva creva (spazmolitika). ovi lekovi se zbog toga mogu do biti sarno u apoteci na recept lekara. Efedrin (Ephedra). suiavanjem zenice (rniotika).j adren". iilluza. deluju kao par a s imp a t i k 0 m i met i k a. Naprotiv. zbog eega odredeni dec tela moze postati neosetljiv na bol (lokalna anestetika) . Kokain (Co ca) paralise senzitivne nervne zavrsetke. na nervni sis tern. alkaloida i nj ihovih derivata veoma je raznovrsna .tiska. u usporavanju srcanog ·rada i snizenju krvnog pri. arekohin (Areca) i dr. pre svega. 0 kojima terapeut mora voditi raeuna priliokom prepisivanja i upotrebe ovih vaznih lekova. Hyoscyamus. dekokta. najzad. Na primer. U terapijskim dozama alkaloidi su dragoceni lekovi . Mus karin (Amanita muscana). kofei!l1 i strihnin u terapij skim dozama nadrazuju razne funkcije centralnog nervnog sistema (analeptika). Alkaloidne droge se sve viSe koriste u farmaceutskoj industriji kao sir ovine za ekstrakciju eistih alkaloida. Scopolia i dr) deluju suprotno. dejstvo koje se ocituj e pojacanim lueenjem znojnih (dijaforetika.

suzenja krvnih sudova time povi ~enja krvnog pritiska. ergotamin i druge alkaloide razene glavnice (Secale carr-Hlll/m) koji deluju kao uterotonika. .Sabadilla. a atropin ublazuje i prekida napad bronhijalne astme. a kofein(Ca. tj. upotrebljavaju se neki alkaloidi opijuma (papaverin. zbog cega se daje protiv akutnog napada uloga (gihta.terice.ikQtin (Nicatina) najpre nadrazuje. a zatim paralise ga nglij e vege tativnog sis tema. a ko fein (Ca· dejstva. Rezerpin (Rauwolfia). · Hinidin (Cincha/la) daje se kao lek protiv srcane aritmije. N. Veratrum. Slieno deluje i kofein. a i kao ekspektorans. Peletierin i drugi alkaloidi nara (Punica granatum). pre svega. tj . Ergotamin (S ecale carnu/um) I i jorumbLn (Yallimba) delu:ju supratno efedrinu .! koji deluju na organe za disanje t·reba spomenuti lobelion (Labelia) koji nadrazuje. Strihin i brucin deluju i kao tonika iii roborancija. jer svojom ogrom· nom gorcinom pojacavaju apetit slabim i iznurenim. skopolamin i atropin deluju protiv povracanja (antiemetici). Kodein (Opiul7I} upotrebljava se radi ublazavanja i stisavanja kaslja (antitusik). podagre) . Kolhicin (Colchicum) deluje na metabolizam mokraene kiseline. sto je od osobitog znacaja u slucajevima kada preti . lekovito sredstva koje potpomaze izbacivanje sluzi iz pluca. pros irenja bronhija i zenica i usporava nj a peristaltike. iii posle porodaja kad ne dolazi do skupljanja materice. Anabasis i neke druge biljke sa- . Hinidin (C i nch o /1a) daj e se kao lek pro tiv s rcane aritmij e. Slicno deluju i hinin i hidrastin (Hydrastis). tj. supl'otno efedrinu i adrenalinu koji suzavaju krvne sudove i time poveeavaju krvni pritisak (vazakonstrukcija) . ar~koli. teobromin i teofilin (Theabrallza). kao antagonisti. a donekle i kofein deluju kaa diuretika. usled cega dolazi do ubrzanog rada srca . rj.Naprotiv.54 LECENJE B LUEM tikus. alkaloidi cemerike (V eratrum) i pa paverin (Opium) smanjuju krvni pritisak time sto izazivaju sirenje krvnih sudova (vazodilatatorija). osobina koja se koristi za vreme porodaja kada grcenje materice oslabi iii prestane. flea) kao sreani analeptik. . bronhija i u'aheja. sredstvo koje pojacava rad srca u slucajevima kada do de do nJegovog naglog popustanja. sredstva koja poboljsavaju izlucivanje mokrace iz organizma.opasnost da'se disanje zaustavi. Staphisagria. Od alkaloid. derivati ksantina. paralizatori ma. parali ~ u simpatikus i zbog toga spadaju u grupu s imp a t i· k 0 lit i k a. Emetin (I pecacuanlla) deluje kao specificno sredstvo protiv amebne dizenterije.Naprotiv. U ve60j dO'lJi deluje kao sredstvo za povracanje (emetik). sredstva koja stisavaju suvise jake grceve materice. morfin) i atropin. Nicotiana. spomenuti ergometrin. pojacavaju grcenje materice. on deluje i kao hemoterapeutik na plazmodije malarije (paraziI icid). pojacava i poboljsava disanje (respiratorni analeptik). Purinski alkaloidi.n i arekaidin (Areca catechu) deluju Ipno~iv crevnih paraztta (anthelmintika). Medu alkaloidima koji deluju na matericu treba. .

Stotine vagona ovih droga potrosi se svake godme u fabrikama Iekova i u apotekama za proizvodnju raznih lekova za jacanje srea.to kao i onaj cr~'e l!i digitalis sa Vogeza i iz Svarevalda. sve te. gorocvet sa Det. Seno zaista mirise. anabazin). Nije prazna prica cia je najlepse spavati na mirisnom senu. Mnogi vole ren. Eto. Mladi pupoljci s topole i Jablana upotrebljavaju se za lek uglav· nom zbog jednog slicnog glikozida. eremus (Allium ursil1um. nazebe. nego otrovi. a malo ko od nas zna da je durdevak lek za sree is. A . a dmgi za 'Povecanje zetvenih prinosa stvaranj em pO'liploida (kolhicin) . O S In1 eeste I. i jos mnoge druge biljke sadrZe sum po r neg I i k 0 z ide.iblats kog peska i iz Cortanovacke sume nisu lekovi ni lekovite skovine. a kumarin je proizvod nastao razlaganjem . nek i alkaloidi se koriste i u poIJ opnvred l. I danas razni narodi zarke Afrike truju strele strofant usom. Jedno vreme se vrbova kora upotrebljavala kao lek proti'" maiarije. To im je prva prolecna salata j ujedno prva vitaminska hrana. Poznato je da su sve te biljke Ijutog ukusa. i to bas oni divni sitni cvetiCi s to lice na sitan biser. kukurek I i onaj diiVIl!i. upotrebe u tera piji. cobani i drugi Ijudi bliski prirodi dobro vele kad tvrde da ne Rlirise svako seno podjednako prijatno.d ne biljke im aj u vrlo vdik znacaj za Coveka. rotkve i rotkvice. U rukama nestrucnjaka. iijander. Jastrepca i dui eele Fmske gore. Po gradovima mnoge domaCiee znaju da prave senf iii mutar od bele slacice. Peyotl sc koristi u eksperimenta lnoj b iologiji. toliko yam suze oci da morate iziCi iz sobe. Durdevak jc u rukarna lekara i apotekara spasonosan lek. raz!10vrsne. Svi se njime kitimo. Kad nekoga »uhvati u krstima«. Pianinari znaju i divlji durdevak po mracnim i vlaz. stavljaju mu na bolna mesta slaCicinu kartu iii eievaru od slacicinog brasna.nim sumama. divlji iIi medvedi luk) zbog ljutog ukusa slienog luku. za njegov f ivot i rad.UPOTREBA LEKOVITOG B IUA KROZ VEKOVE 55 drZe alkaloid e koji ta kode deluju kao paraziticidi. U tu svrhu ona je u XIX veku ispitivana i iz njene kore izolovan je glikozid sa i i e i n. Kod nas se j ede mnogo luka.naju divno evece l1url1evak iii l1urtlic (Col!vallaria majalis). Miris sena potice od raznih etarskih ulja i od k u mar ina.lk a lo i. Sve navedeno bilje je lekovito i otrovno zbog prisustva raznih k a r d i 0 ton i c nih g I i k 0z ida. GLIKOZOIDNE BILJKE Svi po7. a b rucin kao vanredno osetljiv reaktiv u a na litickoj hemiji za dokaziva nj e minimalnih kolicina nitrata. . i uli digitalis sa Rudnika. a li sarno spol j a {protiv vasiju i slicnih inseka!a-parazita}. Brdani u prolece jedu sremuS. koji se pod utieajem fermenata sto se nalaze u tim biljkama i u prisusivu vode razlaiu na secere i na etarska ulja ljutog mirisa i ukusa. a strofantus je takode lek za sree u ·rukama -apotekara i lekara. Ali seijaei. durdevak i razne vrste cligitalisa. Jecl m za um s !avan j e raznih parazita na kuJturnom bilju (nikotin. vunasti digitalis iz istoene Srbije. Kad struzete ren ili seckate luk. Stari narodi su kukurekom trovali strele kad su iSli u loy iii kad su medusobno ratovali.

jer j e to i danas.trava od grozn·ice. Slatke jagode rastu 'pored same gOl'ke k icice. Kumarinom parfimi ~ u skupocene duvane. ..travu od gromice« (EryiJraea cenlallriul11) . L4NHi .I to< I{ Lot 0 FF .4 'N~e. poticu od c i jan 0 g e net ski It g 1 i k 0 z ida. U cvetovima ZOve i lipe irna g 1 i k 0 z ida k 0 j i i z a z i v a j u z n oj en j e. Za Jecenje groznice kicicu upotrebljavaju i na Durmitoru. Gorki badcni i semenje iz kosticavog divJjeg i nekaiemljenog naseg voca (viSnje.56 LECENJE BIUEM jednog glikozida. organs&ih materija koje hidrolizom daju secere i cijanovodonik iii. a na prekookeanskim brodovima pacove da ne bi preneli kugu iz Indije. poznati otrov kojim dezinsekcioni zavodi po stanovirna truju stenice. Kicica je lekovita.4 Ell. ali nije otrovna. a najviSe u zdraljevini i1Ii kokocu (Meli lo/us officinalis). Kad leti berete ukusne ~umske jagode na mestu gde je okupator isekao divnu borovu s umu. za i7. glavni narodni lek tog kraja protiv groznice.sl Pil. Kumarinskih glikozida ima u raznom divJjem bilju koj e raste po senokosima. Njena lekovitost pot ice od go r k i h g 1 i k 0 Z ida: eritaurina i eritrocen taurina. Fruskogorci j e sasvim ispravno nazivaju . kao i u vreme -kad je Dositej planoinario po SIN-+PfS j"". ~I/Ul>IFLollo4 )lfLIIOrtls PltllNIIS SPINOS4 ~. prosto. u Iablanici ispod Prenja i Cvrsnici na Neretvi.'AI~ lei" ~ONI$ T!Jg.azivanje ~to jaceg znojenja.UNlIS ~NVU>lt'1JS LIQ<lIT/ITlot PIlIMUL. breskve. UN oL Dig . gorke kao pelen iJi cemer. u Belom Potoku ispod Avaie. Besnoj kobili. kajsije) upotrebljavaju se za proizvodnju lekovite gorke vode..f HETEROZIDNE BlUKE U JUGOS LAVIJI Fruskoj god. "!. Gorcina ovog semenja i 's pecifican miris »na gOl'ke bademe.uv~ lifl..· PoLY~+L.. Zbog toga se ove dye droge upotrebljavaju u obliku toplog caja protiv nazeba. cijan. iako je gorka kao kininova kora i druge alkaloidne droge. gorCicu iii . tj. naici cete i na kicicu.

daju mu da zvace ovaj :lut i sladak koren.ula). purpurni i neke druge vrste dIg I t a I I s a. d u r d e v a k. Istu takvu penu dobicete i od semena kukolja. ovaj saponin trljate medu dlanovima s vodom. uveo ga je engleski lekar Vilijem Viteri. bde sapunjaee Hi. dobija se obilna . Glavru leko-lltl sastoj ei u ovoj kori su a n t r a h i non ski g I i k 0 z i d i. kao kad uzmete najbolji sapun. upropascuje vlakna i tkani'l1u). jer je purpurni digitalis prvi usao u terapiju. kukurek i neke druge biljke sadde heterozide koji u terapijskoj dOli deluju ton ie n 0 n a s r e e i spadaju u s t e r 0 i d ned e r i vat e. Zbog toga su je i nazvali H erba lanaria. I brezov list je lekavit zbog saponina. I saponini. Ako sapunjacu Hi. Ii jan d e r. go roe vet. cuvaJi smo ovee i zvakali bilj e dok nam ne ud ari pena na us ta«. »Kad smo bili deea. razni samponi i druga sredstva za pranje kose sadde uglavnom saponin iz korena ove nase biljke. pricaju stariji Ijudi iz Siankamena. .Za medicinu su najvaznije one glikoz~dn. Vunasti. S nj~ se s~ i? a kora i upotreblj ava protiv zatvora.ge koje del£ljU na srce. Isto tako. U seoskim bastama jos se nailazi na mali kutak s evecem. Sv.mali jos stari Rimljani i upotrebljavali su je za pranje vune.glikoni«) . To su . nego raznim preparatima. Ako sc mala .na vachl se IS a po n i n . dakle.jJene. divizmc i mnogih drugih biljaka. Sa Deliblatskog pes. jagorcevin e.ng (William Withering) . jer joj evece i granciee sa semenjem podsecaju na slajer (veo) (Gypsopltila panzculata) . Ova grupa se naziva jos i digitalisova iii digitaloidna. Zbog osobine da daju penu slicnu sapunima.iJ1!j sapun-trava (Saponaria officinalis). za urC!di- Po sumama po red Dunava.i jedan iii vise molekula jedinjenja koja ne pripadaju secerima. bioti i lek i otrov. »aglikoni<c.ka iz"ozi se svake godine po nekoliko vagona korena bele saponarij e. dakle. To rni i danas cinimo. Slatki koren pored slankamenackog grobl ja olaksava iskasljavanje zbog pri. Daninoc se zbog saponina upotreblj ava za lakse iskaSljavanje. dobijen ekstrakeijom iz sapun-korena.s utnih saponina. "rio le po evece. kao i glikozidi i alkaloidi mogu. Heterozidi iii glikozidi su slozena organska jedinjenja koja se lako razlaZu pod utieajcm razblaZenih hselina iii hidroliticnih enzima dajuci pri tom jedan iJi viSe secera (. Cim neko okasljavi. jos bolje. »slajer-trava« . Slankamenci ovaj koren nazivaju »bilj e«.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 57 mm. Ti·se i drugih reka raste sib krusina (Rlw- vanJe stoh ee.j postojana pena kao sapuniea (sapo na latinskom znaci sapun).i belonoga . Upotreba. fine vunene i druge skupoeene tkanine o d zivotinjskih vlakana ne smeju se prati sapunom (jer je em alkalan i najeda. Is ti glikoziLii se 'l1alaze i u plodovima pasdrena (Rhamnus cathart ica). Divizmom deea truju u plicaeima ribu i onda je rukama hvataju i nose kuci da spreme rucak jli veceru. divljeg kestena. kako je tamo nazivaj u. pojavice se obilna i postojana pena. a ne znamo da je u n j ima glavni sastojak saponin. koji 'Uma raznovrsnu tehnicku upotrC!bu. I ona se peru kad se sa vodom t rlja. Sve zavisi u cijim su rukama. Kukoljevo seme je otrovno zbog saponina zvanog gitagin. Tu se ponekad nalazi . ove supstancije nazvane su »saponini«. Iz IOga kon:.ls fral5. razne vrste s t r 0 fan t usa. Divizma je o t rovna zbog saponina.kolicin a kakve saponinske droge 'prokuva u vodi i malo duze mucka.e dro.

u malim dozama kao ekspektorancija. jer 's aponozidi jako draze sluznicu organa za disanje (sternutatorno dejstvo). moze doci do upale organa za disanje i ociju_ Sitniea. adonorm Ii dr. Lanata-heterozidi vunastog digitalisa lI1emaju kumulativno dejstvo i deluju bde.u laceae. jos s u Arapi upo lreb ljava li primorski luk za trovanj e pacova. poj edinacno iIi u smeSi. Ove biljke pri Jadaju razn im biljnim [amilijama (Scrophu lariaceae. breza i neke druge saponozidne dToge izazivaj u pojacanu diurezu. njihova prasina izaziva neizcldljivo kijanje.Razni saponozidi u razliCitoj meri draze sluzokozu usta. njegovo dejslvo pocinje tek nakon ne koliko casova i traje i vise od 24 casa. jer stUffilu%raju bronhijalnu sekreciju.Zbog nepostojanosti heterozida sve kardijaooe droge moraju se cuvati slo suvlje. List purpurnog digi. . . terapij skoj dozi kardiotonicne droge pojacavaju rad srca kad ovaj postane nepravilan j nedovoljan usled raznih oboljenja. . sporo 's e eliminisu i nove doze digitalisa zaticu stare. Sva kardiotonika koja se prakticno upotreblj avaj u u terapiji su biljnog porekla. ali ne duie od jedne godilfle. U poslednje vreme upo't rebljavaj u se i koneentrovani ekstrakti droga bez balastnih materija: totadigitalis. zecji tro. di'V izma. Inace. Kad se suve saponozidne droge drabe. a lek "je znatno jev. rastavie. vee posle nekoLiko trenutaka. a uzeti u vecoj kolicini su o trovJ za sree. osobito u slucajevima srcanih edema. momju se cuvatU pod kljucem odvojeI1lO (rem edia separanda). zbog cega se daj e u slucaju akutne srcane slabostL Cuvanje. pi:revina. Ral7£tI1(.. melju iIi tueaju. cime se postize kompleksno dejstvo. slatki koren i neke druge saponozidne droge upotrebljavaju se.tiniji od ci'S tog heterozida. Kao prvi znaci nepodnosljivosti i trovanja javlja se gadenj e. zbog toga. jagorcevina. hermeticki zapakovane u tamnim mrkim ncprozirnim posudama na suvom i hladnom mestu. Ove droge pojacavaju i normalizuju rad srea u slucajevima kad su njegove kontrakeij e oslabile i postale nepravilne_ Ove droge deluju i diureticno. tako da dolazi do nagomilavanja iii kumulacij e. ali im je zajed ni cko da sadrZe vrlo srodna s t e I' 0 i dna h e t e r 0 z i dna j ed i n j e n j a (genoli sa C1!3 i C24 ) i da sv i deluju na srca ni mi sic : u te ra pij skoj dozi su lekov i za sree. Apocynaceae. Ako se ova prasina duze vremena udiSe. a s razvojem far maceutske industrije u novije vreme sve se cesce koriste cisti hete rozidi .talisa deluje !>poro i dugotrajno. jer se ovi heterozidi cvrsto vezuju za srcani mi sic. Strofantozid G iii uabajozid deluje jos brie. U veCoj dozi uzete digitaloidne droge deluju otrovno i mogu izazvati smrt (npr. a ernacka plemena u A[rici razne strofantuse i druge apoeinaeee za trovanje strela i kao s udski olrov. Senega. Osim toga. Liliaceae) i raznim rodovima i vrs tam a i policu sa raznih kontinenata. posto su otrovne.58 LECE JE BrUEM 1785. zeluea i ereva i izazivaju pojacano lucenje zlezda. dijatorezu j jace lucenje iuCi. Svojstva i upoh·eba. Ranije su za lek upotreblj avane d roge.. U maloj. 2-3 g digitalisovog lisea Hi 15 m g digitoksozida) . god in e. daninoe. povraeanje i nepravilan puIs.

saponozidne droge i saponozidi ipak ne upotrebljavaju protiv raznih parazita hladne krvi. Na sluzokozi izazivaju oseeaj tapline. Zbog toga su osobito otrovni ako se u zivotinj ski organizam unesu paren teralilo . he tcrozida i dru gi h c is lih hemijskih sup s lancij a drukcij e u izvesnim prilikama od delovan ja iSlih u prisustvu saponozida . Ova osobina se kori5ti kao reaktiv: ribice za dokazivanje i doziranje saponozida. pa rameeij e i mnoge druge zivotinj e hladne krvi saponozicli su mnogo veti otrovi nego za zivo tinje tople krvi. Ribe su izvanredno osetlj ive i podleZu vee i od veoma slabih koneentracija saponozida. Zbog svoj ih tenzia-ak tivnih osobina saponozidi smanj uj u povrsinski napon. Vee nekoliko rng/kg deluju smrtonosno a ko se upotrebe int ravenozno. uzrok lezi u znatnoj otrovnosti saponozida i prema coveku i zivotinjama tople krvi . inace izvrsna higij enska sredstva. nana. tripa nozome.i omiljena pesma 1 kita divnog mirisnog cveca dUl1esena teskom bolesni ku. Saponozidi se mnogo koriste u indus lri j i. rulvica. rad i cega mueka nj em 5 vodom mnogo pe l7e i imaju svojS lvo da emulgiraju tecnosti. sa mpona i drugi h kozmetickih i higij enskih proizvoda. Imaj u ogromnu moe adsorpcije. nosa. mogu biti skodljiva. . kao s lo su svilene i vun ene. anis. peekanje. gorocvetom i ne kim drugim drogama . i . oman. Kar:lkteristicno je za sve saponozide da izazivaju hemolizu. pored svega toga. pa lime olakSavaju i ubrlavaju upijallje tarmakodil7amski akti vn ih supstancija. Zato se razoe saponozidne biljke od najdavnijih vremena upotreb ljavaj u za pranje meS lO sap una. razna eta r s k a u I j a sadr2c i takve sastojke koji su stvaran lek. morac. Mirisemo ga i kit. Pored toga sugestivnog dejstva. Saponinski preparati se osobito eene za pranje osetljivih lkani na. Zbog toga je u prisustvu saponozida u o rganima za varenj e upij anjc lekova. Gotovo svi losioni. o lrova. MIRISNO LEKOVITO BILJE Svi volimo mirisno cveee. Pozna to je da cesto de/uje kao Iek i Iepa rei:. vagine i rektuma. odo/jen. mast·i i drugih materija mnogo brze i potpunije. el-ve. pogotovu oka. Za ribe. hmeIj. zabe. malicl1jak.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVL 59 Saponozidi poveeavaju propU!Stljivos t ee l1ja G poveeaMaij'll lucenje tccnos ti u raznim organima i tkivim a. toksina. od nj ih se izraduj u penusavi ras tvori za gasen je pozara. U vrtovima ga negujerno i pazimo kao s to cuvarno ma lo dete. i dobra vest. Na laj naci n se moze objasniti zasto je dej s tvo cis tih a lk aloida. pogo lovu one koje inace Lesko mogu preve ti u emul ziju. kao sto je to slucaj sa di gitaliso m . uha . DULom stalnom upotrebom ova. draze nje i obilno lucenje tecnosti. samponi i slicna kozmeticka -srecLstva sadrze saponozid e.imo se njirne. Narod upotrebljava razno cveee ne sarno za kieenje nego i za lecenJe_ I zato ga gaji i voli. jer saponozidi draze kozu. za izradu penusavih Iimun ada. pre svega. Saponozidi su protoplazmatski otrovi. Iii rica ----' . To su. a jos vise sluznieu. Miri5 eveea je oduvek privlacio covekovu paznju. Sto se.obralno. majkina dusica. osobito ako se upotrebc parenteralno.

. a u XIX i XX veku osobi to e tarska ulj a i njihovi derivati dobijaju sve veCi famla- FLORENTINSKE BOCE ZA HVATANJE ETARSKOG UWA PRILIKOM DESTILACIJE. Na primer. u r~ preparatirna.kih mirisa. komed icinski i privrcdni znacaj u svetu.i razmovrsnih yes· tackih mirisa kao ishodne supstancije. ipak proizvodnja prirodnih aromaticnih m a te rija sve vise raste i po kolicinama A I c D VAKUUM OESTLLACIONI APARAT i po vrstama. iako je pojavom prvih sintetskih mirisa u J. I NDUSTRJJSKE BOCE. jer su prirodni mirisi f.NU: ZA ETARSKA UWA TEZA UD VODE Premda iz godine u godinu sintetska organska hemija daje sve veci broj vrlo raznovrsnih veiitac.60 LECENJE BIWEM i drugo lekovito bilje. citronelal. diskretniji i zbog toga vise traieni i skuplje placeni od sintetskih. Prolzvodnja mirisnog bllja i etarsklh ulja. 5toga nema opasnoS'ti od hiperprodukcije mirisnog bilja i prirodnih etarskih ulja. smesom prirodnog ill sintetskog mentola i rnentilacetata (cak i u istoj razmeri kao u prirodnorn ulju) ostali su bez us-peha. LEVO: BOCA ZA HVATA NJE ETARSKIH UWA LAKSrH 00 VODE DE!. eugenol. svi pokusaji da se prirodno ulje ad pitorne nane zameni. Pinen. linalol i bezbroj drugih sastojaka prirodnih etarskih ulja sve viSe i raznovrsnije sluze sintetskoj industrij.{IX veku postojala opasnost da ce vestacki proizvodi potisnuti prirodne. Miris im potice od etarskog ulja raznog hemijskog sastava .iniji. ve6inom poznate hemijske grade. Aromaticno bilje.

UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 61 Farmakomedicinskl I prlvrednl zna~j.AT potrebe proizvounjc lekova. uop ste. alkoholnih i bezalkoholnih .+-. za razliku ad masnih ulja koja deluju suprotno. oko 3 miliona kilograma raznih derivata izoluje se iz elarski h ulja za SIGURNOSNA CEV .icnih lekova za spoljnu upotrebu. Osim toga. stvaranje vecih i guscih naselja i. RAZBIJAC PARE . V terapijskoj dozi etarska ulja iza· zivaju u us tima poja(. tj. Mnoga etarska ulja. dejstvo I upotreba. par· fimerijskih i drugih proizvoda.Jica.escu i raznovrsniju upotrebu sve slozenijih »kompozicija«. anisa. imaju jaca iii slabija anlisepli(. moder· nizacija i povecanje :livotnog standarda zahtevaju svakim danom sve vecu. mehurove i rane (ulja sa sumporomJ. uopste. upotrebljavaju se za izradu raznih galenskih preparata. osobito ana koja imaju fenola i estara. c. Ulje od san tala . Industrijalizacija. sredstva za popravljanje mirisa i ukusa mnogih neprijatnih lekova... ne uracunavaj uCi ovde oko ISO miliona k ilograma terpentinskog ulja. Mnoga etarska ulja draze kozu. Zbog prijatnog mirisa mnoge aromaticne droge i etarska ulja sluie kao korig encija. sredsta· va za uiivanje i dr. linimenata i sJ. higijenskih. a pogotovu sluzokozu.. a reflektol'llo i jacu sekreciju zeludacnog soka i na taj nacin povecavaju apetit i bolje varenje hrane (siroka i svakodnevna upotreba bibera i drugih zacina).allo lucenje pljuvacke..Etarska ulj a imaju svetski farmakomedicinsk i i. Mnoge mirisne biljke. zbog svojih lekovitih sastojaka.napitaka. . profilakticnih. Vlja ad timijana. Izvesna ulja ulaze 1I saslav raznih melema. Racuna se da j e njihova god isnj a proi zvodnj a u sve tu veca o d 30 rniliona kilograma.. Aromatizacija vecine s intetskih proizvoda danas je neo· phodna.. V vecoj dozi neka etar· ska ulja izazivaj u zapaljenje koze.J PARNI lJE!:>TlLACIUNI A~AR. .. Znatno vece kolicine mirisnih bi· Ij aka potrosi industrija etarskih ulj a . privredni znacaj. izazivajuci pri· liv krvi ~ crvenilo na mestu aplikacije. lla (alllibiolicna) svojstva. maraca.. belog luka i drugih droga izlucuju se preko organa za disanje i na taj nacin vrSe njihovu dezinfekciju. majkine du!lice. I.. kozmetolosk ih. karanfj.

SEKREClONI KA· N AL U PLODU STITARICA . hmelj a. "b ~2 3 6 9 RAZNl TIPOVI SEKRECIONOG AlPARATA: I SEKRECIONA SUPWINA U EPI· KARPU POMORANDZE I DRUGI H AURANCIACEA.. Etaa-ska ulj a od gorkih ba- 1 2 1. celera i kopilnja'kia deluje diureticno.SEKRECIONA DLAKA NA L1STU MAJKINE DUSICE .SE· KREC I'ONA DLAKlA NA LlSTU LAVAINDULE. 3 . 5 SEKRECIONA DLAKA NA LIST U ClSTU. . perslma. 6 CEN TI FOLIA) .ECIO NA SUPWLNA U LlSTU EUKALIPTUSA" 4 CELI1E EPIDERME S ETARSKIM UWEM U K1RUN ICNOM Ll5TICU RUZE (ROSA SEKRECIONA ZLEZDASTA DLAKA NA LISTICU NANE .SEKREClONA D'-""A NA Ll'STU POGOSTEMUM. 2 . ".\ " "' \ :.7 ..SEKREClON'l KANAL U BORU. !J2 .l ' t<.CELIJE S ETARSKJM UWEM U LlSTU KAMFORA. r u tvice i belog luka deliuje umirujuce.SEK'R. 9 . illje od t itrice je izvrstan sedativ.'.SBKREClONA DLAKA NA LlSTU PELARGONIUMA.62 LECE NJE BlWE M i nekih dmgih biljaka.~ '.'\ .ht o· 1~ :g. ulje od kleke.2 . 8 . kamfor j e analeptik. vrsi dezinfekciju uro-genitalnih organa. II .S. al1tiflogistik i an tihistamirzik iiltd. 10 . ulje od odoljena.

15parljivost. jer su vrl o s lozenog hemij skog sastava. hemijski heterogene sme~e.. trazi koliko najmanje mora imati etarskog ulja. za ulj e od pitome nane na ~a farmakopeja traZi da "mora sadrZavati najmanje 50"/0 ukupnog mentola od toga ni manje od 5"10 ni vi~e od 21"10 etarski vezanog mentola .. pored ostalog. izves na ulj a im aju po 30 i vi~e sas tojaka koji ni sll uvek farm a kodinam sk i sinergis ti . da Ille sme Jrnati manj e od 35"10 ni vise od 62"io linalil-acetata. VAZNIJE M. Uop~ l e. svrstane u jednu prakticnu tehnolo~ku grupu. zeleniceta i erne slacice vrlo su jakog fizi olo~kog dejstva i mogu izazva ti sm rt. miTis i jo ~ neke druge fizicke osobine ucinHe su da su ove. ali se po tradicij i ovaj naziv do danas odrZao. Etal"ska ulja su isparljivi proizvodi prijatnog mirisa dobijeni iz raznog bilja. Od masnih ulja razlikuju se isparljivoscu i aromaticnim mrrisom. elarska u lja imaj u veoma raznovrsno farmakodinam sko dej stvo. ~to . dotle su etaTska ulj a vrlo slozene s me~e alifatskih i ciklicnih jedinjenja.ie i bio povod da im se u XVIII veku da naziv »e tarska ulja«. Etarska ulja nemaju gotovo niceg zajednickog sa masnim uljima. « Za ulje od lavandule. a za ulja granicne vrednost.i glavnih sastojaka.lRrSNO LEKOVITO B LUE U JUGOSLAVlJI i inostrane farmakopeje dalju obavezne standardne metode ispitivanja i ocenjivanja kvaliteta oficinalnih aromaticnih droga i e tarskih ulja_ Za svaku drogu se. Na ~ a . Dok su masna ulja smese gLieerida mas nih kiselina. Na primer.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 63 dema.

Taj broj j e iz godine u godi nu sve vec i. fQfAlICUlUH 1)ulCe PlAJut PIN" s. Kod HrNT"'" pp . idirota. Kad se preko leta medu decom jave dosadni prolivi. Jugoslove nsk a Ullja od za l· fije. Kasnijc su se javile mirisne vode. a nasona i nekih drugih biljaka poznata su u svetu. . izepa i drugog mirisnog bilja. korijandra . a u XVI veku u Evropi se proizvodilo desti lacijom s vodenom parom dest!tak vrsta etarsk·ih ulja. Na cir.1 'lilg . uboj i opekotinu stavlja se sluz od lane l10g Hi dunjinog semena. GUMAMA I PEKTINlMA Kad neko okasljavi iii promukne. grglja i pije beli sl ez.S HfNT1f. tako da se danas upotrebljava vise ad 2. zacin. moraca. kozmetickih ulj a i smola za ulepsavanje i u druge svrhe.000 hektaral.000 vrsta. BlUE SA SLUZlMA. lavandulc. kleke. kamilice. cvet i list crnog sleza i druge droge ciji je glavni lekoviti sastojak 5 I u z. za aromatizaciju raznih napi· taka. kamilice.t pr· GlHNOHILL TII"NUf YUI9~1!'S fOfNICUllJlI JUIiIPFrlt/S eO"'HU~/5 /'OF/i lcU<UII VULgur HEW. U pocelku se koristi lo sarno divlje. BIUEM Aromaticno bilje je od najdavnijih vremena privlacilo painju coveka i on ga je poceo upotrebljavati za lek. CQRJo1NJ?P UH dFi&US f1 L6HY. CORMNDtflN 51T' PINUS 1>1r. Poslednj ih godina se pre lazi na planta· zno gajenje nane (oko 5. nane. korijandra (oko 3.64 lECENJE.000 hal. :Jl/NI1'E8J!5 /IJN![ . daje im se da piju salep. bIt· Le"c~beVIIS HEAlTH"" GLAVNA PODRUCJA PRUIL VUUNJE cTARSK l1-I UUA U JUGOSLAV IJI nas raste nckoliko <s totina vrsta mirisnog bilja. ruzmarina. NENT1/" bit · MAT'(. Protiv kaslja daje se i list podbela.<t1l.! pp . a kasnije se poce lo gajiti razno mirisno b ilje .

Musmule. koren od srcenjaka.ljivi laksallsi. ro~cic i ramo drugo oporo biJje slilZe u medieini kao lekovi protiv proliva. karagen. uj eda. ~to je od znacaja za lecenje hronicne konstipaeije (zatvora). jasenova. srdobolje. dunja. psihotrin i neki drugi alkaloidd imaju <i fenolske funkcije. Kao sredstvo la vlaienje .razlicitih fenolskih supstancija. TANINSKA I SRODNA POLIFENOLSKA JEDINJENJA Hrastova.U bi'Jju ima .dekst·r anu«. glavni potro~ac guma. cerova. emulzija i drugih lekova. ruzin evet.i omekSavanje. sluze kao izvrsni emulgatori. Hibiscus esculentus L. orahove ljuske. Gume imaju ~iroku primenu u tekstiJnoj industriji. za bde zarasCivanje rana. hajdu{. koje sc u nauci 'l1azivaju tan i n u. laminarija desetostruko nabubri a da pri tom ne izgubi svoju zi lavost (viskoznost). po~to u erevima bubre i tako svoj im volumenom podstrekavaju ereva oa zivlje pokrete. Morfin. . cefelin. maskiraju Ileprijatan ukus lekova. SvojoOl viskoznoscu. 2lbog cega se koristi za bezbolno prosirivanje rana i drugih otvora na telu i time lak ~eg vadenja stranih predmeta. protiv raznib katara i proliva (salcp. divlje kruske. Mukoidne (sluzne) droge deluju kao emolijentna topika. koja je. jer mebanicki aktiviraju peris taltiku ereva. koren trave od srdobolje (TonnenI ilia). koprivin list. U farmaceutskoj praksi gume i sluzi se koriste pri izradi tableta. Zbog te oporosti razni bi.) predlagane kao zamene za krvl1u plazmu. a neke vezane na razna druga jedinjenja. osobinom da na sluzokozi obrazuju ncprekil1ut film. KUlllarion. protiv opekotina. uostalom. Neke su slobodne. zbog cega su se od najdavnijih vremena upotrebljavale u medieini za lecenje upala sluzokoze usta. Upijajuci vodu. sisarke sa hrasla. zeluea i oreva. dajuCi s vodom Zilave koloidne rastvore. pihlijasfe. beli i erni slez. oblaiu i stite sluzokoiu ublazujuci razna zapaljenja.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 65 Dejstvo I upotreba bilja sa sluzima. jabuke i drugo divlje voce. siSarke d "'a2nl drugi biJjni organi su oporog ukusa.ka Imva. Droge s fenolskim jedinjenjima. Svojim izrazitim koloidnim svojstvima mukoidne supstancije »pok rivaju«. Vlaieci s luzokozu ereva.Jjni organi upotrebljavaju se za ~ tavlj enje koze. gumama I pektlnlma. jer unutra ~ nja povr~ilna ereva postaje skliska . biljni mukoidi olak~avaju i ublazuju svoje laksativno dejstvo (pektini. opore jabuke. agar. oskoru~a. sluzi se 'kori:SJte za lecenje katara organa za disanje J zdrela. Deluju Ikao blagi i ne~lrod. ielea. uboda. i . za jacanje i '51. . oporog su ukusa. pilula. dunj e i dr. za bojenje i za lek. kora i list. IS lu~ pokrivaju. seme lana i sitne bokviee). viskoZl1e teenosti. plodovi borovniee. sluzi i pektina i droga koje sadrze ove supstancije zasniva se na njihovom 6vOjstvu da upijaju znalnu kolicinu vode i time bubre datiu6i koloidne.Upotreba guma. Ollada hrastova kora.i kao da je )'podmazana«. a neke su (arapska gum a i '5luz iz bamje. Njihova oporost J lekov itost poticu od tih ~tavskih materija. jer imaju svojstva slicna . Najti- . orahova d druge kore ~eg drveca i voca stezu usta kad ih zvace te.). jabuke. dunje. kao i za lak~e iskasljavanje.

. sa feri·solinta daju plave iii zelene. karvakrol i mnogi drugi miris ni i le ko viti sas loj ci razn ih e la rs kih ulja su fenolL Mnogi fenoli sa secerom grad e he ter ozide (a rbutozid.kine dusice. S belancevinama (npT. . gde se nalazi u obliku heterozida ar· butozida i metiIarbutozida.i anisa. Imaju slabija iii j aca anti· septicna svojstva. Fenoli sa alkalijama daju u vodi ras tvorljive fenolate. rne tilar· butozid. razni an tra hinonski de· rivati i mnoge druge prirodne sups tancije. floroglucinol.). cia· juci nerastvorijivo.ili zelen talog). Pirokatehol je vezan u obliku he terozida u raznim vrbama. PirogaIoI i eIagna kiseI. a sa hromalima smetle laloge. koja imaju izvesna zajednicka organolepticka. topoIama i drugom oporom drvecu·. Salic il na. Derivati floroglucinola u nava1i i nekim drugim drogama deluju kao anthelmintika. Upotreba taninskih droga. TimoI i karvakroI su gIavni miris-ni i lekovi·ti (antisepticni. Sa feri solima daju bojene reakcije (najcesce play . salikozid i dr. kao sto je i ime etarskih ulja. fizicka i hemijska svojstva: oporog ukusa. timol. izrada tanalbina od tao nina i beIanceta iz jajela i dokazivanje tanina pomocu zeIat·ina.ina su sastojci »pirogalnih tao nina«. Euge· nol.Tanini iii stavske materije su polifenolna. U medicini se za ·s ada koristi jedino tan in dobijen od alepsk~h sisarkL Dejstvo tanina je drukcije od delovanja taninsk·ih droga. To je vise jedan zbirni organolepticki. Glavni deo tanina potrosi se za stavljenje kola. bIag miris i lekovitost ulja od moraca . antihelmin· ticni) sastojci tlmijana. Na· ziv »t ani n« ne oznacava neko poznato i tacno defini'5ano hemijsko jedi· njenje. Vecina zajednickih hemijskih i farmakodinamskih svojstava tan ina zasniva se na pri· sustvu fenalnih junkc(ja u njihovim molekulima. Polifenoli kao redukcione sups ta ncije imaju antioksidacio na svoj s tva i tako u biljnoj celij-i imaju izves nu zastitnu ulogu. slozena i raznovrsna jedinjenja biljnog porekla. Salicilna kiselina se cesto nalazi u obIiku mirisnih estara iii heterozida.66 LECENJE BIUEM picnija i najrasprostra njenija poli fe nols ka j edinj enj a s u tan ini. .Taninske droge sluZe za proizvodnju tanina i za lecenje. hidro hinol. ga l· na i neke druge kiseline. maj. Od anetola poticu prijatan sladak ukus. saponozida i drugih supstancija. hemijski takode vrIo heterogenih. smola. koj e s u same po sebi lek iii ul aze u sastav raznih lekovitih prepara ta . vranHovke i nekih drugih biljaka iz porodice usnatica.pomocu nestavljene koze u prasku. Hidrohinol je glavni lekoviti sastojak Iisca izvesnih erikacea. smole (rezina·ta noli) i dr. nepromocivo postojano jedinjenje koje ne Iruli i ne bu· bri (princip stavIjenja koza). Eugenol je gla· vni mirisni i antisepticni sastoj ak ulja od karanfilica. bezazotna. laloie soli Idkih melala i vec5inu alka· loida. cubra. Zbog toga je farmakodinamsko dejstvo . Antioks idaciona svoj s tva raznih fenola su !·azlicila. jer u biIjnim organima osim tao nina ima i mnogih drugih sastojaka. takode imaju fenol ske funk cije. slave koiu. sa zelatinom) tanini se jedine talozeci ih. Na ovom principu se osniva i kvantitativno is· pitivanje tanina . pirogalol i piro· katehol. Taninske: opore. floroglucinoI je vezan i u mnogim tani· nima i heterozidima. stipticne iIi adstringentne droge. Najizrazenija imaju hidrohinol. tehnicki naziv zadrZan do da· nas.

ne bubri. stete po covec. Tanini su ads tringenlni. aktinomieete i bakterije.. Na amino-grupu u polipeptidnom laneu belaneevine vezuje se umesto karbonilne (aldehidne) iz formaldehida.tva.i ma razne zastitne supstancije (Iizozim. kao sto su izvesne gljivice.utieu na mikrobe. eritrin) koje . ANTIBAKTERIJSKI SASTOJCI VISEG BILlA Antibiotici u visem bilju (fitoncidi) Antibiotici su lekovite hemijske supstancije il. Tanini. zbog cega suse slumieu. ne truli itd. U dodiru s kozom. zbog cega deluju kao antio~sidaI1lSli. pektina. zbog eega mogu da se upotrebljavaju kao antidoti pri trovanju ovim supstancijama jakog fizioloskog dejstva. oseca se oporost i suvoca koze i sluznice. U slueaju opekotina tela. pomocu tanina se moze naeiniti jedna vrsta zastitnog filma od nagradenog kompleksa protein-tanata. Taniru. taloze alkaloide stvarajuci nerastvorljiva jedinjenja. Zivotinje stvaraju u svojoj krvi.ivilz. properdin.ama. gurna. Antibiotici su hemolerapijski .ih orgallil.am. komplekse sliene onima koji se javljaju pri stavljenju koze. neposrecinije.infekciona moe fonnaldehida i lanina. kao i druga polifenolska jedinjenja. rede lisaji. d ugotrajn ije i r edovno blale zbog prisus tva sluzi. pre svega. a pogotovu sa sluznieom. Ispod te »vestaeke pokoZice« postepeno s e s tvara nov epitel. Tanini deluju wltidijaroicno. imobilisu razne kliee i toksine i tako zaustavljaju i lokalizuju njihovu aktivnost. Slavljenje koze zasniva se na talozenju belan eevine pomocu tan ina.n ina. Na ovom svojstvu osniva se del. Taloze6i belaneevine na oboleloj ozledenoj sluznici iii kozi. tanini blokiraju. Slieno formaldehidu. Ziva bica su sposobna da stvaraju hemijske sastojke koji mogu da sprecavaju razmnozavanje skodljivih i neskodljivih mikroba. imaju redukciona svojs.olovane il. raznih f.renje. Oni doprinose postepenom mehanickom odstranjenju klica iz erevne sluzokoze. a delovanje droge spo rij e. smanjenje znojenja nogu i drugih delova tela). tanini grade nerastvorljiva jedinjenja velikih molekuJa. oevrscuju epidermu i smanjuju njenu osetljivost i sekreciju (npr. Tanini deluju i hemoslalicno. eime se moze objasniti vekovna upotreba oporih droga za ublaiavanje i leeenje baeilarne dizenterije. zlezdama i drugim organ. jer j~vaJju suiavanje krvnih sudova i stvaraju eep od zgrusane belaneevine krvnog seruma. Tanini imaju i slaba anestelicna svojS>tva ~ time ublaza_jru bolove III oJ1gam~ma za va. hidroksilna (fenolska) iz ta. neras tvorljiva evrs ta jedinjenja koja cine da us tavlj ena koza ne upija vodu.voj il. nif. i tanini imaju izrazen afinitet p rema bela neevinama.UPOTREBA LE KOVlTOG Br UA KROZ VEKOVE 67 cis tog tanina b rie.ama bel.vesnilz vrsta mikroorganil. skroba i drugib balas tnih 'S astojaka. taloge. Talozeci belaneevine u sluzokozi usta. vezuju se na aminokiseline dajuci tanate (»Albuminum tannicum « i:l:i »Tannalbil1um «). alge i viSe bilje. jedinjenja koja su sposobna da unWe iii sprece ral.i organil.

etarska ulja) vee i mnoge neisparljive materije.ti da izmedu klasicnih antibiotika i fitoncida nema velike razlike. Kad se . ipak se vee do sada moglo utvrdi. insolacija. koje je dao Tokin. dao naziv fitoncidi antimikrobnim materijama v.iseg bilja) jos prilicno malo zna. velerinskoJ i biljnoj medicini dali su izvesne po~itivne rezultate koji su ohrabriH pionire ovih istrazivackih radova da nastave i produte zapocete ogle de.ivih organiZllma. a za lek koji se daje u obliku injekcije (dakle. pored ostalog. i antibiotici) da in-vivo sacLLva (terapijske) osobine I. Veliki i brzi uspesi u terapij. lake se 0 titollcidima (B. Od otkriea morfina poCetkom XIX veka do danas ucinjen je na polju biohemije bilja veliki napredak. ipak. a u novije vreme cak ni u SSSR-u nije jasno iskristalisana definicija antibakterijskih materija viseg bilja.68 lECENJE BIUEM aktivne supstancije koje nastajlU Icaio proizvodi metabolizma l. Otkriee antibiotika u gljivicama i mikrobima unelo je jos viSe svetlosti. a pogotovu 0 njihovoj hemijskoj konstituciji. podloga i dr. Tako.izvesne mini maine antibioticne osobine. ni na Zapadu. Osim toga. osobito tanini i druga polifenolska jedinjcnja.i ma u vidu da je u pocetku i sa klasicnim antibioticima takode bilo mnogo muke. mesto.j nekim dntg. na viruse. kao sto su nasledne osobine. Pojedine zivotinjskc eelije imaju sposobnost da unistavaju mikroorganizme. Tokin je 1928. I sam . kasice i ekstrakte za lecenje raznih bolesti. Pozna to je da se za svaki lek trati da nije otrovan za coveka. Odmah treba pri'ZIlati da najaktivniji antibakterijski sastojci dobijeni iz viSeg bilja iii gube antibioticna svojstva hoad u k. Poslednjih god-ina se·i na ovo polje hemije i farmakodinamije bilja obraca sve veea paznja. postoji analogija Iwmijske grade izvesnih antibiotika izolovanih iz viseg bilja i klasicnih antibiotika. ne znajuei za hemijski sastav tih prirodnih lekova. klima. Proucavano je delovanje antibakterijskih sastojaka iz viSeg bilja na mikroorganizme. onda nam to uliva nade da ce se u medicinskoj praksi pojaviti i fitoncidni preparati. Covek je na osnovu vekovnog iskustva upotrebljavao biljne sokove. god. bakteriofage.i privremeno su zapostavili proucavanje antibakterijskih svojstava viseg bilja i uops te bilja sa hlorofilom. ISPARLJIVI I NEISPARlJIVI FITONCIDI lako sve veei broj naucnih radnika na Zapadu prihvata naziv titOllcidi. na nize i viSe bilje.rvi dodu u dodir sa enzimima j). Laboratorijski je prouceno nekoliko hiljada vrsta viseg bilja i dokazano da je mali broj analiziranih biljaka koje ne bi imale bar . M: . P.im antagonistirna iii su tako otrovni da su svi pokusaji da se uvedu u terapiju za sada propali. da se ti sastojci nalaze u raznim delovima biljke i da antibakterijska svojstva biljaka zavise od Inllogih spoljnih i unutrasnjih cinilaca. i mehanizam bioloske aktivnosti je veoma srodan. Dokazano je da antibakterijska svojstva imaju ne sarno isparljive (oa primer.i danas uspesno karistimo izvesne prirodne lekove ne poznavajuei im hemizam. Ti ogledi u humanoj. temperatura.oje je pokazivao in-vitro. na domaee i laboratorijske zivotinje i na coveka. tako da su antibakterijski sastojci viSeg bllja ispitivani i u poljoprivredi i stocars·tvu.

kao smrvIj en svez list hrasta. one blvaju ubij ene vee posle 20-25 minuta. i Tokin i mnogi drugi istrazivac i prime tge da neke biljke imaju antibioticna svojstva iako u njima nema etarsk ih ulj a iii drugih isparlji vi h materij a.to nji'hovih etarskih ulja. Na primer. Na primer.) i balsama. Prvi pisani spomenici 0 leku i lecenju ukazuju na to da je covek oduvek smatrao da izvesno aromaticno (mirisno) bilje ima »zastitnu«. IIi ovaj drugi primer: kad se nacini caj od iseekanog svezeg korena luben icarke (Sal1guisorba officinalis L. Osnivaci mnogih religija (vera) koristili su antisepticnu moe mirisnog bilja (bosiljak oko Mediterana. karanfilie i sanlalovo drvo u Aziji itd. topole.). Ebertovom bacilu dizenterije . Tek kasnije. covek se borio s velikim teskoeama da konzerviSe. borom i drugim biljnim materijalom koji im a etarskog ulj a . obraea se sve veea paznja na proucavanje hemijskog sastava raznih mirisnih biljaka. Neke mirisne biljke koje imaju fitoncidna svojstva ne gube svoju aktivnost ako im se odstrani etarsko ulje.Takvih i slicnili primera se u novije vreme sve vise navodi. profilakticnu moe. biljka koju nasi pl a ninei upotrebljavaju protiv uj eda zmije). bozura. Do Pastera.isanje namirniea i balsamovanje mrtvaea osniva se na antisepticnoj moCi raznih mi-risnih sastojaka biljaka. Do Pasterovih epohalnih otkriea 0 sterilnosti i stel"ilizaeiji namirnica. erne ribizle itd . sto znaci da pored isparljivih u toj biljei ima i neisparljivih antibakte rij skih sastojaka. Anticko konzerv.. sacuva namirniee. Nesumnjivo je da prijatan miris sarenog eveea ima uvek sugestivni i psihoterapijski efekt i da svaki lekar mora racunati stirn. od otkrica antibiotika. tifusa i drugih .iz cinjeniee sto je covek to mirisno lekovito bilje poceo gajiti. dimio i oblagao meso raznim zacinima koji svojim mirisom. a zatim drugi narodi). . covek je solio. kolere. Medutim. pre svega. smatrao je da su fitoneidi is parljive supsta ncije. primeeuje se da fitoneidna moe nimalo ne opada.) J postepeno odstranjuje ulje destilaeijom s vodenom parom. . To sc vidi i . ISPARLJIVI FITONCIDI Mirisno bilje je oduvek privlacilo covekovu painju. ako se simo iseeka i zgnj ec i list breze (Betu la) oj kad se toj kasici priblizi na 2-3 mm kap vode koja visi na staklenom prutieu i u kojoj se nalaze posejane protozoe. dakle. u novije vreme. Aromaterapija u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi uzima sve veeeg maha i sve vise bazira na cksperimen talni m ispi ti van j ima. izvadenog u jesen. etarskih ulja (Arapi. etarskim uljem treba. rad eCi u pocetku s belim lukom.iii moze hidrolizom pomoeu enzima dati izvesne ispa rljive mate rij e koje prelaze sa vodenom parom iii vetre na ob icnoj temp era turi . breze .UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 69 Tokin. kad se nacini kasiea od svcie rut vice (Rilla graveolens L. da odS1rane razne insekte koji prenose zarazu (insektifugno dejstvo) i da svojim antisepticnim svojstvima sprece kvarenje namirniea koje nastaje pod uticajem raznih fermenata. izmima i dr. osobi. osobito meso. osobito protiv zaraznih bolesti. i to u toku od svega nekoliko minuta avo dejstvo je POtpWlO. za vreme velikih epidemija kuge. raznih aromaticnih (mirisnih) smola (tamjan. ovaj caj (infuz) ima bakterieidna svoj stva prema Salmonella para typhi A i B.

ipak se jos ne poznaju svi sastojei ni belog luka. gorusiai.). Potrebno je naglasiti da je drugacije dejstvo alidna. Jedan mHigram (mg) alicina odgovara oko 15 internaeionalnih jedinica penicilina. cak i u razblazenj u 1 : 1.70 lECENJE BrUEM Pos lednj ih dvadesetak godina eksperimentalno je dokazano bakteriosta ticno i bakterieidno dejstvo mnogih mirisnih biljaka. a pogo(ovo u vremenima velikih epidemija. Osim dragoljuba. ernog i neki h drugih vrs ta luka koj i hidrolizom daju isparJjive ant ibakterijske sastojke. god . smalrajuci 10 kao najbolju predohranu i u normalnim prilikama.i je. koji se nalazi u crooj slacioi. Antibakterijska moe alicina ide od razblazenja 1 : 85. Neosporno je da su . ali je njihova antibioticna moe znatno slabija. . To isto vazi i za sve os tale preparate belog i dru- . Iz lista dragoljuba dobijeno je sumporno etarsko ulje. pre svega e tarsk ih ulja borova i drugog ernogoricnog drveea. Proucavajuei komparativnu (uporednu) etnomedieinu raznih naroda. Osim alieina. njihovih isparJjivih sastojaka. Tek poslednjih godi na ob raca se veea paznja i na proucavanj e antibioticnih materija koj e ne velre. njegovog etarskog ulja i raznih proizvoda dobijenih enzimatskom hidrolizom. isto kao i danas mi . jer i one imaju zastitnu moe. Tromalit se upotrebljava za lecenje organa za disa nje i mokrenje. lake alicin ima tako sirok spektar anlibakterijskog i fungicidnog dejstva. a zatim osusenog luka u prahu itd. Svi sencvoli irnaju jace iIi slabije antibioticne osob~ne. afiHwt. u Nemackoj se pocinju upotrebljavati u obliku salate i druge biljke iz iste porodiee. tzv. Iz njega je dosad izolovano nekoliko isparljivih fitoneida.iooij anida. Ren je lek zbog istog saslojka. jer je otrovan. upotrebljavaju se i neki drugi preparati dobijeni iz belog luka. on nije mogao dobiti neku siru primenu u terapiji. rotkVd i mnogom drugom bilju koje nam sluzi kao hrana iii zacin i u ci ju zastitnu moe go tovo svi narodi imaju tako veliko poverenj e. epoha i kontinenata. Biljke sa sumpornim jedinjenjima.000 do 1 : 125. Grei. nauka 0 fitoneidima je i poeela (oko 1928. Industrija ga je nazvala tromalit _ Ima veliku bakteriostaticnu moe na gramnega tivne i bakterieidnu moe na grampozitivne bakter. Na taj naCin je : naucnim metodima dokazana opravdanost vekovne upolTebe izvesnog mirisnog bilja u zastitne (profilakticne) i kurativne svrhe. kao sto su alizatin.) proucavanj em antibioticne m06i isparljivih sastojaka bilja. senevolima.i i neisparIjivi . nekad Rimlj ani. isparljiv. do!azi se do zanimljivog zakljucka da su..000 prema grampozitivnim i gramnegativnim bakterijama. garlic in. sluze odavno kao antiseptiei i konzervansi. a zatim belog. Uostalom.000. pogotovu ako se daje parenleralno (u obliku injekcije). medu kojima najveeu antibioticnu moe irna alicin.Ljutina i lekovi tost b ele i erne slaciee poticu od senevola. Premda je poslcdnjih godina mnogo radeno na proucavanju hemijskog sastava raznih vrsla luka. a dragoljub u iste svrhe kao salata od svdeg lisea kao dijetalna hrana. dakle.000.r iajvise i najpolpunije proucavane antibaktedjske materije i osobine belog luka (Allium sativum L. sativin i drugi. a drugacije samlevenog luka. Kinezi i drugi narodi mnogo cenili kao »zdravu hranu« presno bilje ljutog ukusa. Svi senevoli.

da se aktivnost menja u toku vegetacije itd. NEISPARLJIVI FITONCIDI Iz smilja je dobijen smolast mirisan ekstrakt tzv. nc bi trebalo zaboraviti ni antib. cubra i nekih drugih biljaka koje imaju timola ill karvakrola. klima. Najzad. Primeeeno je da etarsko ulje od iste biljne vrste nt:ma istu ant ibakterijsku moe i da to zavisi od mnogih cinilaca. kao sto su eugenol u. a zaltim aldehidi. berberina. eefaranti. a izgubio olrovnost.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 71 gih vrsta luka. njihove saro likos ti i nepos tojanosti. tlo. kiselina i drugih supstancija. dakle. I drugi fenoli u etarskim ulj ima. Osim celih i samlevenih. stimulira nicanje par"Jajza i s titi biljke od napada bakterioza. U nasoj naroc. Tallini i srodna polifenolska jedinjenja su nosioci te antibakterijske moei. Za sada se cini da fenoli. cera. srcenjaka. arenarin. estara . zivih i osusenih rnirisnih biljaka. hinil1a. da se resi krupno farmae eulsko pitanje izrade prepa rata koji bi sai5// vao s lo POlpul1ije i s la duze svo ja prvobitna antibiotiena i fungieidna svo jstva. nasa majkina du§ica. Juglon iz lista i Ijuske oraha i njegovi metilirani derivati takode imaju antimikrobnu moe.Mnogobrojni laboratorij ski radovi poslednjih god ina ukazuju na to da ne koliko stotina vrsta proucenih etarskih ulja poseduju jace iIi slabij e antimikropne osobine. koji ima osobinu da zaustavlja razvoj mnogih mikroorganizama. nadmorska vis ina. vrsena su uporedna proucavanja antibakterijske moei etarskih ulja i pojedinih njihovih sastojaka. anetal . trave od srdobolje i mnogih drugih biljaka. preventivi i dijetetici. za koje se odavno zna da su moena antisepticna sredstva. bosiIjka. Stephania eepharal1fha postal"<l je odjednom .i oticnu moe apomortina. kao i pre mnogo vekova. bosiljak i dr. Zbog toga se arenarin trazi u poIjoprivredi i cveearstvu (hortikulturi) .). ali da ni dYe vrste ulj a nemaju is ti spektar i istu antimikrobnu moe. Etarska ulja. aromatskih i hidroaromatskih jedinjenja i da se sastoje od raznih ugljovodon ika. aldehida. Osim toga. vreme berbe i nacin destilacije itd. ketoni i es tri imaju najizrazitija antimikrobna s\"Ojstva. kao sto su hemi jske iIi fiz ioloske rase Hi varij eteti bilj aka (na primer. etaR'Skog ulja karanfiliea.1a i nekih drugih aLkaloida koji imaju vel'fk medicinski znacaj. vranilovka. fenola. ima veliko poverenje u zastitnu i lekovitu moe majkine dusice. Odavno je poznata antibakterijska moe stavskih.i z moraca i anisa obj'as!l1ljavaju vekovnu neprekJidnu upotrebu ovih droga u narodnoj i skolskoj medicini. ketona.lnoj medicini se i danas. jove. dva fenola. I ne sarno to. Problem mirisnog bilja i etarskih ulja j e veoma slozen zbog velikog broja sastojaka. vranilovke. kolhieina. treba naglasiti da je ozlette'1a ziva biljka najaktivllija i da antibioticnost opada susenjem i starenj em . Os laje. Kao i u slucaju drugih fitoncida i u slucaju mirisnih biljaka. alkohola. ne treba zaboraviti da su etarska ulja vrlo s lozene smese alifatskih. . emetina. oporih materija hrasta.

a jos izrazitije umbelife ron izdvojen iz mnogih biljaka. Medutirn. zbog cega se po nekad javIjaju veoma kontradiktorni rezultati. takode. Proucava se mogucnost gajenja biljaka bogatih fitonci dima na javnim mestima. Umbeliferon iz Ii ~aj i vi ce upotrebljava se od pre nekoliko godina u Francuskoj kao lek protiv bruceloze. Mnogi au tori iz raznih zemalja. i ovde. Na kraju treba naglasiti cinjenicu da vise bilje ima izvesna anlibioricna svojstva i da se ona ispoljavaju u s redini gde I e biljke i ive. opisane su im fizicke i hemijske osobine. Mnogi fitoncidi su izolovani. jer se zeli ovim biljem postici preciscavanje zagadenog vazduha. od pocetka iil'ota na zemlji do pojave morske flore. Morska flora je slabo proucena. konce rtnim i drugim velikim dvoranam a . razne metode branja. dokazano da veCina biljaka ima najvi se a ntibakterij sk ih sastojaka u doba cvetanja. Osim pomen utog are narina. Antibrucelozno dej s tvo imaju osobito neki katehinski ta nini. stanovima i na svim drugim m es tima gde se covek za d riava. nacinjeni su i drugi preparati . Ni bilje iz tropskih i suptropskih kraj eva nij e prouceno . a to je. dakle. Nisu ret ki s lucajevi neopreznosti od infekcije materijala. Medutim. velik nedostatak. a lkaloida koji se poslednjih 15 godina tako mnogo upotrebljava na Dalekom istoku protiv gube i tuberkuJoze. neozledenoj biljci umb eli feron je veCim delom u obliku heterozida. ukoliko j e vise umbeliferona hidrolizom oslobodeno. primenjuju razlicite m etode rada i. u vreme najburnijeg razvoja. Radi se i na primeni fitoncida u poljoprivredi. jer u toplim delovima Zemljine kugle bilje daje i vise i raznovrsnijih materija nego u umerenom i hladnom klimatu. zbog cega je delovanje biljke utoliko jace ukoliko je biljni organ sitnije samleven. Tako je pored ostalog. . treba naglas iti da dej s tvo b ilj ke zavisi i od naci na pripreme leka: u celoj. mnogo je teie i sloienije proucavanje evolucije biosinleze anlibiolika u toku geoloskih epoha. tretiranja i dr. ispitujuCi razno bilje. Dokazano je da je halofitsko bilje sa stepa u Evropi aktivnije od onog sa nezaslanjenog zemljista. kao i u vecini s lucaj eva. dakle.72 LECENJE BrWEM veoma trazena biljka za ekstrakc iJu cefarantina. po parkovima. rad ion icama. a zivot je potekao iz mora. dobili su razlicite rezultate.

i 10 prvenstveno iivu. provitamina i drugih poznatih sastojaka velikog biolos kog znaeaja. Mnogi lekari Ieee uloge (giht). HRANA I POSLASTICA Vocni dani Hrana treba da bude lek. pre svega onom koje ima mnogo hlorofila.hrana. Kuvanjem i pecenjem mnogi korisni sastojci biljnih eelija bivaju manje iIi viSe potpuno ra:wreni i unisteni ili su. . a pre svega organa za varenje. masli i elarskih ulja. baklerioslalicnih supslancija. on je zivo bice. hidrala. Mnoge bolesti se mogu spreeiti i leciti narocitom ishranom. sva biljna hrana je baznog karaktera. provilamina. rekao je jos pre dYe hiljade godine slavni grcki lekar Hipokrat. pre svega vocni. sve se veca vaZnost pr. Tako se i moze objasniti dobro zdraV'lje i dug zivot mnogih Ijudi koji u jelu ne preteruju i koji redovno jedu svezu. i sve zajedno. Voce i povrce. vitamina. dijetom.LEKOVITOST VOCA I POVRCA BlUNI SOKOVI KAO LEK.. vitamina. imaju vrlo veliku vaZnost za pravilan rad svih organa naseg orgarnzma. Diljni sokovi.i drugih prostih fenolskih jedinjenja. secera J drugih ugljenih. LekarJ ih danas sve vise preporucuju. glikokillina i raznih drugih materija.i daje ishrani presnim biljem. osobito od otkrica vitamina i boljeg upoznavanja fermenata. presnu biljnu hranu. Ova velika misao postala je veeita istina u borbi za odrzavanje covekovog dobrog zdravlja kroz vekove. I onima cija jetra nije u redu. Najnovijim naucnim isrrazi\'anjima. pre svega meso. skladiste hlorofila. auksina. a lek . lani11a . pa je sasvim logicno slo Ireba da upotrebljava prirodnu hranu. pruzaju veliku pomoc licirna koja pate od hronienih zatvora i raznih autointoksikacija koje odatle proizlaze. Zeleno povrce i voce tu zauzimaju najvaZnije mesto. odllosno biljne dijete su koris-TIe i za zdrave. Nanlirnice zivotinjskog pore kia. vocne kure iii vocne. Vocne dijete omogucavaju smanjirvanje preopterecenosti bubrega. gwne. povecavaju . visok krvni pritisak i malaksalost srca vocnim dijetama. u najboljem slueaju. sluzi. srca i krvnih sudova. peklina. Vocni dani. vaZllih mineralnih soli i organomineralnih jedinjenja. promenjeni u takva hemijska jedinjenja koja se ni u eemu ne slazu sa prvobitnim jedinjenjima u zivoj biljci."ocni dam su uopste raS>terecenje svih organa. Upotrebom voca i voenih sokova postignuti su dobri uspesi u leeenju prekomerne gojaznosti i secerne bolesti. Covek je dec prirode. belancevina. koji imaju bolesnu zuenu besiku i druge bolcsti pomaze se vocnim sokovima. koje svaka za sebe. jer je one zaista sunceva hrana.

pa ipak proizvodnja i upotreba u raznirn delovirna Jugoslavij e nije dovoljna i nije uvek najparnetnija. U mnogirn zernljarna proizvodnja vocnih sokova je uzeia velikog rnaha. Obicnorn ishranorn covek unos i mnogo vise so li u orga niza m nego s to mu je to.irna hirurskih intervencija. Malo je zernalja koje irnaju toliki broj suncanih dana i takvo zern ljiste za proizvodnju ogrornnih koIici~a prvoklasnog voca i povrca. Zbog toga je vocna ishrana veliko ola ksanj e i odrnor za bubrege.no ni racionalno. U nas nije dovoljna proizvodnja i upotreba vocnih sokova. tu najsvarljiviju hranu i izvrstan lek. nego i druge soli . Ovi secer. tj. Svuda preovIaduje invertni secer. One ne sarno da preraduje svoje voce u neprevrele vocne sokove vec ga uvoze stotinama vagona iz drugih zernalja. Osirn toga. Jugoslavija ima divno voce i povrce. za rniSice. pretvararno u alkoholna pica. kojih u biIjnoj hrani irn a mnogo vise nego u zivo tin j koj. veoma varna.i su izvrsna i najiakse svarijiva hrana. Do pre tridesetak godina gIikoza je smatrana sarno kao dobra posiastica i hrana. pre svega ka lijurnove. Ogromne kolicine divnih plodova u kojirna je koncentrisana silna energija S£ll1ca jos uvek propadaju. Svakodnevn irn unosenjern s veze b il jne hrane srnanjuj e se ta pretera na k iselost na norrn alu .74 LECEN JE BIWEM ki selos t tkiva u nasem o rgani zrn u. po trebno (oko 30 gra rna . iIi se pretvaraju u alkoholna pica. MUS MULA Sve voce sadrii znatne kolicine secera. umes to 3 do 5 gra ma) . . otrov i zio pojedinca i drustva. narocito u teskirn slucajev. pre svega. srnesa od jednakih delova glikoze i fruktoze. sto je od ve likog znacaja za praviino funkcioni sa nj e i odi grava nj e raznih b io hernij skih procesa. ali se ono ne iskoriscava l1i dovol. $ecer. ne unos i se pre tezno kuhinj ska so (natrijurn-hlorid). zapravo. Danas se gIikoza veoma ce ni i naveliko trosi po boinicama sirorn sveta kao le k.

.~ co > 81 79 82 83 84 85 85 84 92 0 '" Sljive GroMe Tresnje Kru ske Jabuke Kajsije Jagode Maline Dinje 17. jer se za sve vreme rada jako znoje.4 0. Pozna to je da nasi Ijudi za vreme najtei ih letnjih poljskill radova izbegavaju hranu koja iziskuje mnogo vode..5 D.0 6. Te kiselinc daju .3% organskih kiselina. jer ima oko 2. masnu hranu. poslaju tromi i najcesee za dan-dva nesposobni za rad. .0 16...0 14..8 0. Cilibarne. a zatim saharoza iii obi can seeer. pa im je pOlrebno da nadoknade izgublj enu vodu.7 0. ::akvo cudo ~lO su nam se pre . Tim Ijudima seeer najbrZe nadoknaduje izgubljenu snagu i omogueava im veeu izdrZljivos t na radu.> @. a na rocilo onima koji rade po red parnih kotlova.c . svih rad"Jih ljlldi.. c:Q ·U " :lE '" c:"'" .. . jer gotovo svi pokvare stomak. limunove i vinske.. slobodnih.S 0.i'l !'l ::l. a jagoda oko 0..7 0. a medu njima preovladuju seeeri. ogrozd oko 1.._ . kad su »Ii vasi beskrajni vocnjaci Ilajveci rudl1ici i najjevlinije Ivornice vilamina C«_ Voelli sokovi Ireba da poslanu pice sirek i" l1arodni" slojeva.1 I.~ '2 co _ .7%.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 75 Nije.. visnja oko 1.4 0.5 0.1 0.8 0. . ani moraju da piju mnogo vode i opterete i prehlade stomak. Procellll/alll.-ala strand smeJ-ali i cudili zas to smo uvozili milione i milione tab lela vilamina C. u loi ionicama.0 12. Vocni sokovi su kudikamo prijalniji ad vade.9%. jevliniji i prislllpaclli ji od rakije i dmgog skodl jivog pica. Radnicima na teskom poslu. secer je i !trana i lek. Najbolje prolaze i najduie izdrZe te radovc oni koji iive od lake biljne hrane i koji tek uvece jedu jaku. "0 ·c 0 ~ . svi ti radnici koji rade tes ke poslove gube vrlo mnogo vode. kosacima za v .S D . Svakom je dobro poznato sa koliko se naslade i uzivanja popije casa maline iii limunade za vreme letnjih pripeka.4 0...4 0. salidlne. pre svega glikoza i fruktoza. dobiju proliv.0 8. "'" tO~ . posle dugog pesacenja i podnosenja zedi na putu i za vreme tesk~ h radova. vezanih i poluvezanih kiselina..7 0.0 12..~ OJ. jer svojim ki selinama osvezavaju. Malina ima oko 1. benzoeve i drugih neisparijivih i isparljivih. rede i manje mravlje.S D..6 0.5 73 76 69 58 59 53 48 38 35 Kao sto se vidi.8 0.. Ribizla je vrlo ki se la. n. koji se nalazi u sece rn oj repi i sece rnoj trsci_ Masti nema.. Najgore prolaze oni ieteoci koji se u podne najedu slanine i suve ~ unke.c Vrs la voea . svi voeni sokovi sadrie najv. pored pee i. Osi m toga.eme letnjih iega i drugim.8"io. pa je i to vaino zna ti pri ishrani osoba kojima mast lteba svesti na najmanju meru. Vocni sokovi sadrie znatne kolicine vrlo korisnih kiselina: najceSee jabucne.c: . dakle.0 18.i ~e ugljenih hidra la. 5asl av vaznijih vrsla voclli" sokova izgleda ovako: .4 0.D ' OJ .4%.0 9." :lEE co .

iz apoteke kuCi stizali jos topli i na kojima je . Kad se ti lekovi izmesaju i promuckaju s malinovim. viSnjevim iii nekim drugim vocnim sokom. draze creva na jaee kretanje i tako izazivaj u jacu peristalliku i uredivanje stolice u osoba s lenj im crevima neu rednom s toli coTll. Zbog prija tnog mirisa i ukusa vocni sokovi su naj prijatn iji napitak RIBI ZLA koji se. Od svdih vocnih sokova izraduju se po apotekama sirupi kuvanjem iii rastvaranjem secera u vocnom soku na obicnoj temperaturi. Te kiseli ne s u vezane za razne alkohole i daj u estre vrlo prij all10g mir isa.76 LECENIE BIUEM Linocu i osvezavajuCi ukus vocu. U nas je najpoznatiji malinov sirup. Svi se secamo iz detinjs· t va onih crvenih »medicina-. Na primer. mnogi ne mogu da piju riblj e ulje. ricinusovo ulje i druge lekove koji kod dece ~ osetljivih osoba izazivaju nagon na povracanje. upotrebljava za prikrivanje neprijatnog ukusa i mirisa izvesnih lekova. pored ostalog. lekova u bocicarna koji su . prikrije se neprijatan miris i lek se moze piti. Mnoge farmakopeje u svetu propisuju razne vocne sokove kao obavezne lekove.

da ne bi dao neki otrov iii neki jak lek u preve\'ikoj kolieini. Sve te soli imaju veoma vaznu ulogu u metabolizmu. magnezijuma. a sve ostalo treba na nj ega da deluje sugestivl1o. jer je deset puta veea od terapijske doze. jer k~·sela reakcija . Apotekar mora imati dva oka. neutralizuju razne otrove. a fosfor je vazan sasrojak nervnog sistema. Najvise gvoida ima u grozdanom (1. Oni gorki sastojci rastvoreni u vodi su stvarni lek. jer »ko u lek veruje. vitaminskih koncentrata i vitaminskih konzervi. dajuCi organomineralne supstancije. povrcu i sokovima dobijenim od njih ima mnogo mineralnih soli: kalcijuma. a poznatno je cia se askorbinska kiselina ili vitamin C u kiseloj sredini mllogo bolje i duie OCUV<I 11ego u neutralnoj iii alkalnoj. mala boca. u zurbi moze na receptu i da pogresi u jednoj decirnali.5--9 0/0. pre svega kiseline koje nastaju pri unutrasnjoj razmeni materija.2 grama po dozi. Susenjem voca gubi se kisela reakcija i zajedno 5 tim nestaje vrlo brzo i vitamin C. kad uzme lekarski recept. premoren. a b olesnik mora biti slep. najviSe u jagodama.« Tu se misli da apotekar. oko 500/0. paradajz i drugo povrce u tudiji imaju znatnu kolieinu vitamina C. ribizla i dr. U vocu.ineska poslovica kaze: . a da osusen kupus. crvenih krvnih zrnaca. treba da pOl11ogne boles niku. One. nocu. prijatan miris. jer slep mora verovati da ee mu lek pomoei.cd koga ee -nekom maliSanu spasti temperatura. sonu. Magnezijuma ima od 2. Naprotiv. koje za metabolizanl imaju veliki znacaj. . crvena. jer omogueavaju razne slozene hemijske reakcije u nasem organizmu od bitnog bioloskog znaeaja. Veoma je vazno to znati prilikom izrade zimnice. Uostalom. tome ee i pomoei«. Eto zbog eega apotekar pri i21radi leka ne sme pogresiti. Mnogi fermenti ne mogu delovati bez prisustva izvesnih elemenata u minimalnim kolieinama. najvise u jagodama. jer se pretpostavlja da lekar. vrlo lepa boja. tj. na primer. Stara k. lekar moze biti 5 jednim. Biljni. zajedno sa lekovitim sastojcima u toj boeici. Svi ti lekovi su zasladivani sirupom od maline iii. Taj sIrup dodavan je naroeito lekovima za decu. bolesnik mora imati krajnje poverenje i uopste ne sme ni sumnjati da mu lek neee pomoei. sve to. mora dobro otvoriti bei da ne bi pogresio.LEKOVlTOST VOCA I POVRCA 77 pisalo »svaka dva sata po jedna mala kasika«.02 morfina ill kodeina u brzini napise 0. gvoil1a i drugih redih elemenata vezanih za fosfornu. Od svih soli u voenim sokovima ima naj V'ise kalijuma. Fosfora ima 8-20 0/0. pozna to je da kiseo kupus i paprika. oskorusinom (1. jer deca vrlo tesko 'i nerado lIzimaju lekove. vee da se vezuju na razna organska jedinjenja. najvise u ribizlama i malinama. a ta je kolieina za mnoge ljude smrtonosna. u nekim drugim zemljama. Kalcijum daje materijal za izgradnju kostiju. Medutim.2%) i jabukovom soku. ukusno pakovanje. Vaino je jos napomenuti da se navedeni i drugi elementi u biljnim sokovima ne nalaze vezani uvek onako kao u mrtvoj prirodi. gvozae je sastavni dec hemoglobina.5%). da umesto 0. kalijuma. pored toga. a pogotovu voeni sokovi su manje iii vise kisele reakcije. i sirupom cd visanja. paprika i ostalo vo':e i povree vrlo brzo gube ovaj vitamin. sumpornu i razne organske kiseline. Ka\cijuma ima od 3 do 190/0. s ladak ukus i ono pozna to »svaka dva sata po jedna mala kasika«. U sokovima ostalog voea ima manje od jednog procenta od celokupne kolieine mineralnih matenija.

a v ita min 0 z e. razmnozavanj e. S druge strane. Vitamini su neophodni faktori za oddavanje zivota i zdravlja coveka i raznih zivotinja. ali samo u njihovom prisustvu zivotinjski organizam m oze celishodno da iskoristi primljenu hranu. Vocni i drugi bi/jni sokovi sadrze razne vita m ine. Savremena nauka 0 ishrani utvrdila je veoma vafnu ulogu vitamina u razvijanju i rastenju organizma. Vitamini s u hetero- gene organske supstanc ije koje se nalaze u ma lim kolicinama u biljnim i zivotinjskim tkivima. Nauka j e pos lednjih godi na o tkri la i dokazala ogromnu ulogu koju imaju vi tamini u dijetetici i ishrani. nego da je smesa od dva ili viSe vitamin a slicnog. ishranu. bolesti. Od 1928. primeeeno je da se na Dalekom istoku javlja jedna zivcana bolest medu Ijudima koji jedu svakodnevno iskljucivo oljusten pirinac i da se bolesnik moze izleciti jeduCi pi. Mi. zivimo danas u doba vitamina. god. pa cak i njihovo postojanje. otkrila njihov znacaj i . C. krompir. zapravo . E. Nikako se nije znalo objasniti sta je to u krompiru sto leCi skorbut. Postojanje vitamina u bilju otkriveno je tek pre nekoliko decenija. mladih oraha. Cak ni penicilin. B2 . ali ipak drukcijeg dejstva na nas organizam i da je druge hemijske grade (grupa vitarnina B. medutim. neoljusten pirinac. Vi tam in 0 log i j a se razvija u zasebnu veliku naucunu granu bio logije i svih disciplina koje se od nj e izvode. iii se uspeva dokazati da neki raniji vitamin nije jedinstven. slavni poljski hemicar K a z im i r Fun k (Funk Caszimir) otkrio je te supstancije i nazvao ih vitaminima (tj. sipka i drugih biljnih i zivotinjskih s. a kasnije i pre ma baznoj. BI . osobito mnogo vilamina C.ulogu u regulisanju unutrasnjeg rada eclija p l'i sagorevanju hranljivih mater ija i njihov uticaj na razne biohemijske reakcije. K i drugi. Godine 1911. Zeleno povrce i rum eni plodovi bili su prvr i vitaminski izvori koji su nam otkrili izvanr edan znacaj namirnica biljnog porekla u ishrani i dijetetici. zivcanu ravnoteZu. kupina. za limunov sok. A pod takvim okolnostima vitamin C se vrlo brzo gubi. Danas se. Nedostatak vitamina u hrani izaziva u nasem organizmu patoloske promene. Proucavanje vitamina je direktno vezano za sveie bilje. ali dovoljne 'kolicine vitamina i provitamina. Oni u malim kolicinama obezbeduju njihovo rastenje i razvoj.irovina. zivotnim aminima) .rincane rnekinje. ribljeg ulja. Do otkrica vitamina nije se moglo objasniti otkud potice lekovitost limuna. Istina je da se odavno znalo da sru limunov sok i sveza. kompl eksa l'ilamina B i provilamina A (karol ena). Hemijska konstitucija mnogih vitamina je vee poznata i neki od njib su nacinj enr i i sin teMki. borove iglice i drugu presnu biljnu hra nu. ribizla. persuna. u svesem mleku i rnaslacu sto . do danas uspelo je ne sarno da se izdvoje mnogi vitamini u cis tom stanju vee i da im se odredi hemijski sastav i da se sintezom nacine vdtamini: A. nisu umanjili vaznost vitarnina. B 6 .78 lECENJE BIUEM eelijskog soka postepeno jde prema neut ralnoj. Proucavanje vitamina je u punom zamahu i svake godine se u terapiji javlja po neki novootkriveni vitamin. tzv. vee da pnpadaju raznim hemijskim grupama. ziva zelena biljna hrana uops te jedini lek protiv skorbuta. D. mrkve. mladu koprivu. streptornicin i drugi vafni antibiotici. D). koji nemaju nikakve vaznosti sto se Vice hranljive vrednosti. zna da nisu svi vitamini amini. koji su napravili revoluciju u terapiji. 2ivotinjski organizam prima s biljnom hranom male. pomorandze.

vitamin C i kompleks vitamin a B. sto je sasvim dovoljno ako se hranimo mesovitom hranom. D. vi se slicnih vitamina. To je vazno znati pr1 konzervisanju voca i vocnih ·i biljnih sokova sumporastom kiselinom i njenim solima. ulceracija i drugih bolesti. a medusobno se razlikuju razlieitirn farmakoloskim dej stvima i h emijskom gradom. Surnpordioksid unistava vitamin B 1. god. koji se hrani iskljucivo oljustenim pirineem i da se ta bolest moze spreeiti kad se jedu mekinje od phinca. pre svega. Novija is trazivanja pokazala su da se prvobitno pozna ti vi tam in B sas toji iz vise komponenata . 1. Vitamine dele prema njihovoj rastvorlj ivosti u vodi i masrima i uljima na hidrosolubilne i li poso lubiLn e.iz neoljus tenog pirinca izdvoji supstanciju koja se moze suprotstaviti poj avi beriberija i nazvao je vitaminom. veterine i far macij e. ·s uvom i hladnom mestu.' Zajednicka osobina im je ta sto se u vodi ras tvaraju. gastrointestinahnih oboljenja. Coveku je potrebno dnevno da uzima oko 1 mi. lesnik. kupus . Jos pre toga je. u svim slucajevima kad je metabolizam ugljenih hidTata poremecen. i biljke su glavni rezervoari ovih vaZnih supstancija. 1935. odredena je hemijska formula i izvrsena sinteza toga vitamina. neuroze. svezorn biljnom. a u uljima se rastvaraju vi tamin i A.i za lecenje beriberija i svih polineuritisa. razno voce i plodovi. Poljak Kazimir Funk je uspeo da . pomorandza. Cist vitamin B1 treba euvati od svetlosti i vlage na mraenom. j er su u njima otkriveni vi tamini. pre svega. patlidzan. a malo ga je u mleku . da se beriberi javlja na Dalekom istoku s arno medu siromasnim svetom. tlamin) Glavni izvori vitamina B1 su: pivarski kvasac. Zato je bolji crni bleb od b elog. Na taj nacin su mnogi narodni lekovi postali . Vitamin B1 sluz. zitna zrna. VITAMINJ RASTVORLJIVI U VODI (HIDROSOLUBILNI) U doba otkric'a vitamina.i lekovi ili lekovite sirovin e naucne m edicin e. zitne klice i mekinje. gih bil jaka i zivotinj skih organa. spanac. orah. o d kojih je dan as pozna to vise od sedam . Godine 1912. Holandski lekar Ejkman zapazio je 1897. arahis. god. anoreksije. Japanac Takaki primetio da be!1iberi u japanskoj mornarici iScezava ako se kuvanom pirineu dodaje sveie meso. manje kJrompir i drugo.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 79 leci englesku bolest itd. U vo di se rastvaraj u .Io se da je r ee 0 jednom vi taminu B. 1885. U crnom psenionom brasnu ga ima vise nego u belom. pored os talih m anje vaznih. E. Svi su oni veoma raspros tranjeni u bilju. neke salate. K i drugi. . Posle dugih ispiHvanja. Vitamin B1 (aneurin. astenije. Nema ga u maslacu.Jigram ovog vitamina. Tek j e otkricem vita mina objas njena lekovitost mno. mi sli. . autointoksikacija.

Oel zelenog povrea ima ga najvise u salati.07 2. insektima.6 4 Pirincane klice 4. soja do 1. ekstrakt iz slada ima oko 0. uostalom.1 0.4. a belo ispod 0.2.1 Rotkva 0.6 Zob 0. mladom krompirLl i dr.3 Brasno 60"/. Daje se po 5 do 10 mg dnevno.3-0.5-0. riboflavin) Ovaj vitamin je \'eoma rasprostranjen u bilju i hvotinjama. dinje. pseniea oko I. erno psenicno brasno do I.3 Suve sljive.3 Grasak.25 Mrkva 0.7 Be!i kukuruz 0.je ostalih vilamina B. U zelenom bilju je (prema Kunu) vezan u obliku kompleksa velikih molekula i verovatno deluje kao dijastaza. U oSLlzenim kajsijama ·ima ovog vitamina do 2 mg.ima torula (oko 4 mg u lOa g).4 Detelina AraJlis (zemno orasce.25 Spana': 0. mandarina.1 Mlad krompir 0.2 Jecmene klice 0.5 Pseni cne mekinje Bras no 95% 0. cak i u baktel'ijama.6 Jecmeno zrno 2uti kukuruz 0.7 Pirmcane mekinje 1.15 Stari krompir 0. zatim u raznim algama. i sa svim drugim vitaminima.3 KarfioI Kupus 0.2 0.1 Soja Boranija 0. Ima ga i u drugom bilju bez hlorofila.15 Salata 0. Biljke ga sintel. 0. Povoljno utice i na metabolizam ugljenih hidra-ta. Pivarski kvasae je i ia ovaj vitamin glavni izvor.6-0.25 Badem Banana.18 0.8 Rai 0.5 Pseniene klice 4. a u svezem voeu oko 0.1 Osusene kajsije. pre svega u psenicnim klieama. .80 KaliCina v itamina BI U LECENJ E BIW EM 1'azn om bili u (mili gram u 100 grama biljke) Pivarski kvasac. kao sto je. u drobu sis'a ra. u belom luku.7 Omh 0. kesten 0.3 Soeivo 0.8. a kod izvesnih zivotinja pozitivno utice na rastenje.6-7 Lesnik 0. psenicne klice do 1. jabuka.15 Cmi luk 0. zelen Vitamin B2 (laktoflavin. kikiriki) 3.izuju i verovatno da u zivotinjski organizam 'dospeva zivotinjskom hranom. suv 0.3 Pasulj 0. sIjiva 0. kruske 0.12 0. Njegovo dejstvo vezano je za delovan.1-4. pornorandza.3 2 -2. boraniji.4-0. Ovaj vitamin je sastojak zutog fermenta u nasem organizmu i kao takay aktivno uceslvuje u eelokupnoj respiraciji.5 Raiene kliee 2. soji. osusen oko 8 Peka rski kvasac 1-5 Slad 0. jedino ga u grozdu ima malo. ra! do 1.7. Od bilja i uopste najvise ovog vitamina . u plodovima i mnogim drugim namirnicama.03 0.12 Pa1lidzan Kr<llStavci 0.2 Rotkvice 0. Manje ga ima osusen pivarski kvasae (oko 3 mg).6-2. kupusu. narocito u slucajevima poremeeaja u rastenju odojcadi. !imun. kliei semenja.5 mg.8 Grasak.5 Brasno 82% 0.

ali je sva hrana bila hemijski cista i sterilna. koji nisu mogli do6i do ze lenog povrca. To su narocito upotrebljavali sovjetski vojnici. Skorbut je stara bolest koja je kroz vekove ulivala stra h pomoreima na dugim putovanj-ima na galijama. malo kulturnog bilja i. god. Taj koristan obieaj primile su i druge momariee. da je skorbut bolest koja nastaje usled nedostatka nekih materija u hrani. slabog sunea.rduje da ne samo limun vee i sve sveze povrce i voce ima antiskorbutiene osobine. kuk uruzu. soji. uspeo da osvoji Kanadu zahvaljujuCi upotrebi borovih igliea. uopste. Tek 1918. Jos Hipokrat spominje skorbut. doSli do saznanja da su za suzbijanje te strasne bolesti najbolje borove tigliee. Funk ovu »antiskorbuticnu supstancijll« svrstava medu vitamine. ispadanje zuba. Godine 1912. inace najduze poznate avitaminoze. voca i svezeg mesa. god. Desetak godina kasnije drugi jedan nauenik utv. spanacu.000 kilograma paprike 500 grama heksuronske kiseline koju identifilmje sa vitaminom C. vojnicima opsednutim u tvrdavama i svima onima koj i su silom prilika morali jesti suvu hranu. Za vreme zime citave borove grane su euvane pod snegom i s njih igliee brane i davane vojnicima da svakodnevno kuvaju caj. Gocline 1932 . Iz borovih igliea se neloo vreme vadila cista askorbinska kiselina i pravili vitaminski ekstrakti. god.to u poslednjem ratu ovaj ekstrakt je odigrao vaznu ulogu u sprecavanju i leeenju skOl'buta u nekim zemljama. Od polovine XIX veka engleska mornariea obavezno mora nosit·i na brodovima limunov sok i upotrebljavati ga za vreme plovidbe. Antipe\agra vitamin (RR faktor) I ovog vitamina ima n aj vi ~e u pivars kom kvaseu. Njegovi Ijudi su kuvali ove igliee i pili taj odvar. 1ma ga i u krompiru . ugljenih hidrata. soli i vode. kukul"Uzu. pogotovu zelenog povrca. masti. a Karer jste go dine naziva ovu antiskorbuticnu supstanciju leva askorbinska kiselina. pi r in cu i drugoj biljnoj hrani. . NaroCi. otpadanje mesa i smrt. U XVII veku se naslucuje da je uzrok pojavi skorbuta verovatno nedostatak svezeg povrea u hrani. Sentderdi izO'luje iz 2. Vitamin C (askorbinska kiselina) Nedostatak askorbinske kiseline u hra ni dovodi do pojave $Ikorbuta . ova supstancija naziva se vi1aminom C. pirincu. u neprosejanom psenicnom brasnu. Naredne godine je sintetizovana. Hopkins otkriva 1906. Danas se zna da su borove iglice vaian izvor vitamina C. zatim u pekarskom kvaseu. nedostatka bilja sa hlorofilom. jer je na krajnjem Severn vajkada~nji obieaj da se kuvaju igliee od bora kako se ne bi javilo pueanje vena i krvavljenje iz desn"I. a bora ima tama dosta. Na taj naein su spreeili pojavu skorbuta i uspeli da osvoje ogromnu zemlju. Tamo su starosedeoci zbog velike hladnoce. 2ak Kartije je 1534. robovima i zatvorenieima. Pocetkom XVIII veka Kramer zapaza da se skorbut moze spreeiti limunom. Vee naredne godine Holst i Hrolih izazi\'aju vestackim putem skorbut na zamorcetu dajuei mu hranu koja ima dovoljono belancevina.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 81 Vitamin Ba (adennin) Pi varsk i kvasae j e n aj bogati ji rezervoar i ovog vitamina . Adermin ima opsti bi olosk i m aca j .

82 LECENJE SIUEM Vitamina C ima u bilju i zivotinjama.5 mg. ren. uto· liko ima vise askorb inske kiseline. kelerabu. dotle u vecini namirnica zivotinjskog porekla ima najcesce od 1 do 20 mg. karfiol i razne salate. u krvi svega 0. borove iglice. Vrlo bogati izvori vitamina C su crne i crvene ribizle.000 m g vitamina C (a cesto i do 3. a koja se u nas. To isto vai i. Spanac se. Medutim. karoteni (provitamin A) i vitamin C. Ukoliko se ide bliie liScu i ukoliko j e liSce zelenije. Kupus ima oko pet puta vise askorbinske kiseline. i za kelj. danas stranci od nas traze stotine vagona koprivinog lista. malo i retko trosi. Dugo se tvrdiIo da je spanac lekovit i da daje s nagu zbog toga s to ima gvoida. Vitamin C je vrlo rasprostranjen. crvena paprika. IiSce perunike i persuna. narandzas ti i zuli plodovi. u mleku ima 2-3 mg. dok u 100 g sipaka ima v. ne izlazi tako zelen sok kao iz spanaca. vinovo lisce i drugo voce i povrce. On je veoma rasprostranjen u zivoj prirodi. u mesu oko 4 mg. kao sto je svima pozna to. Domacicama je poznato da ni iz jedne biljke. ovaj vitamin j e direkotno veza n svojim postankom na hlorofil. To mnogi misle i danas. mandarine. vidi se da u nasoj svakodnevnoj hrani ima dovoljno askorbinske ki seline ako je hl'ana mesovita i ako je povrce i voce sveie. Tako. ali tvrde da ona nij e iz svake d rtave j ednako lekovita. dakle. Vitamin C je najosetljiviji od svih hidrosolubilnih vitamina. najvise vitamina C ima u divljim crve nim plodovima i u zelenom liscu. Ni jedna te ista biljka nema u svi m organima isti procenat ovog vitamina. Kao sto se vidi. zeleni orasi Cija su jezgra jos meka. onda je on jedna cd najjevtinijih i najpristupacnijih namirnica u borbi protiv skorbuta. primeceno je da jedna namirnica ima utoliko vise vitamina C ukoliko ima vise hlorofila i kal'otenoida. u gloginjama oko 500 mg. ali kako se on go tovo svakodnevno jede u dosta velikim kolicinama u svakom obroku. Kad se pogledaju kolioine vitamina C iznesene u tabeli. U namirnicama zivotinjskog porekla ima mnogo manje vitamina C. Tako. a u persunovom listu do 200 mg. Dakle. gloginje. u kupusu vise od 100 mg. Na primer. Radnicima koji obavljaju teie poslove treba oko 70.i se od 1. Oksidacijom ne sarno na vi- . pomorandie. U podzemnim organima ima ga najmanje.ija. Najvise ga ima u zelenom bilju. oko 85 mg dnevno. paradajz. od pre nekolli ko goclina otkako se i hlorofil smatra za lek. . mnogo ceni kao zdrava h ra na koju va lja sto cesce iznositi na nasu trpezu. na primer. U krompiru nema mnogo askorbinske ki seline. Totkvice i drugo povrce. Tako se danas ispostav ilo da najvise vitamina C imaju crveni. Tesko je odrediti minimalnu dnevnu dozu vitamina C potrebnu za coveka. narocito na selima. kao li to su sipci. veruje se da je i u spanacu glavna lekovita stvar hlorofiI . kupus.Gljive nemaju vitamina C.000 mg). uglavnom. a deci oko 60 mg dnevno. onima koji se bave laksim poslovima 50. Nairne. koj e ima velik zna·caj kao zdrava i jevtina hrana. limunovi. Otud i postoji danas pretpostavka 0 izvesnom odnosu izmeau hlorofila i vitami na C. kad se cedi. U zivim b iCima koja imaju hlorofila. kupine. vise od ostalih namirnica. mrkvu. U semenju kad klija ima mnogo vitamina C. Najvise je potreban trudnicama. ali ga nema u svim biljkama u jednakim kolicinama . u crvenoj paprici isto [oliko. da neke zem lje izvoze koprivu koja ima vise hlorofila i da je zbog toga lekovit.

samim dodirom 5 vazduhom. a u alkalnoj sredini vi- . praziluk Karfiol. onda su gubici vrlo veliki i brzi. svez Spanae. perunika Orab Persun Vinov list Celer. mandarina do 3. kiseonik i druga oksidaciona sredstva i toplota su tl1i najveca neprijatelja askorbins'ke kiseline. orab KJrastavac. Ni na niskoj temperaturi se ne cuva dobro. a ako se sva tri udruze. kuvan 8-30 45 40 25 25 20 10 5 6 III.000 oko 500 450 100 do 400 450 160 100 80 80 50 50 PHome jagode Kes ten. Svaki od njih je brzo razara. Tepa Borove iglice Bel. vitamin C biva razoren vee na 600 (suva toplota) iii u vodenoj pari pod pritiskom na 120 0. dok svi ostali vitamini pl'ilicno dobro izdrzavaju temperaturu od 1000. kuvana Topinambur (cieoka) Celer 10 15 5 11 8 sokoj vee i na obicnoj temperaturi. a kad se biljni organi osuse. Plodovi ~ipak Gloginja Crvena paprika Slalka zelena paprika Limunova Ijuska Pomorandza ljuska Crvene ribizle Kupine Sumske jagode Borovnice PomorandZa Cimun. breskva Slj'iVa. luk Cmi luk. Krtol e i korenje Ren Crvene rotkvice Repa Rotkva Krompir mlad Krompir stari 70 46 40 30 20 8 Kuvan ikrompir Mrkva Mrkva. Susenjem voea i povrea takode se gubi veti dec vitamin a u mnogim slucajevima. gubi se i ta kiselost. 't reSnja. svez Crni luk. kopriva oko 800 250 150 100 90 60 50 115 ISO Kiseli kupus Spanae. Na primer. Posle tri dana cuvanja spanae izgubi gotovo say vitamin C. paradajz Maline Boranrja KuvaJlla boranija Koruzervisana boranija Dinja KaJsija. Baze. Listovi Kupina. a i alkalije ga takode uniStavaju. rotkvica Kiseljak Kupus MaslaCak. Osetljiv je i na povisenu temperaturu. on biva razoren. jer se vitamin C nalazi rastvoren u eelijskom soku koji je kiseo.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 83 Kolicina vitamina C LI svezem bilju (Rando en) (m iligrama LI 100 grama svezeg mat erijala) I. konzervisan Crni luk. grozde Lubenica Kruska 40 40 40 12 20 20 10 2 4 5 4 4 II. a po moguestvu u neko povree. Zato je najbolje upotrebljavati sveie i presno voce. Boranija i maslacak izgube za to vreme do 80%. kuvan Salata.

A bolesti su veliko zlo i nevolja. ne sarno medu neprosveeenima vee i medu skolova nim Ijudima pred ovaj rat . drena. vOCe i povree u konzervama vee na poce tku izgubi do 5OO/. Ona raste svakog dana. Najvise vitamina A ima u namirnicama zivo·tinjskog porekla. natrijum-bisul(it i druga jedilljenja su mporas te kiseline upotreb ljena za konzervisanje. II . i kome treba i kome ne treba. crvene paprike. Za vreme zime. Us led primene s le rilizacij e. purgiranjem i pusta nj em krvi (cela medicina toga doba uglavnom se bila sve la na to).lnjem izgubi sa rn o l OOt. Te k u zivotinj skom organizmu karoteni se pretvaraju u vitamin A. To su ribe vel ike oko 1 metar u dufinu i teske viSe od 20 kilograma. Karoteni su dobili ime po mrkvi./. m a ndarin e. V'isnje . jer je ona alkalne reakcij e us led cega su gubici as korbin s ke ki seline vrlo veli ki. borovnice i druge vitamin ske sokove nego primati injekcije. Karoterui 'S U na randzas te. a o lj us len m nogo vise. od januara do ap- . Riblje ulje piju deca. Daje se. potice od karotena i njima slicnih supstancija nazvanih karotenoidima. Na prvo mesto dolazi u/je oct nekih morskih riba. kozlaca. Davanje injekcija je uzelo veliki zamah. negat'ivno uti ce sumpordioksid. maline. vitamina C. rum ene boje bilja . Kuva njcm u roku od ee tvrt sa ta povree gubi izvesnu koli cinu vi tami na C: kupus 70-90. ribizle. raznih gadusa. bljusta. Jer u narodu. Kao 5tO se za vreme Molijera prete rivalo sa klistiranjem. ali 'tu irna i preterivanja. Nij e dobar obicaj nasih domacica u ne kim kraj evima s to pre kuvanj a dodaju ma lo sode bikarbone. Nema sumnj e. Neo lj us ten krompir ku v. Upotreba askorbinske kiseline i vitam in a C je velika i raznovrsna. Brzo smrzavanj e voea i povrea najmanje s kodi. zutike. boranija i mrkva 50-6oo/ •. bolje je zlo spreciti nego leci ti. brusnice. nego razni karoteni. . zatim za leccnje Melerove i Barlove bo lest i. gloginja. Zato se riblje ulje sve viSe trosi u svim prosveeenim zemljama. spanae 25-80. kupine. a masti pecen krompir gubi do 500/ 0. vit a mina C. Islo tako. tako i u doba u kome zivimo rnnogi lekari preteruju davanjem injekcija svakom. Mnogo je prij a tnije uzimati svakog dana u obliku prijatnog napitka sok od limuna. paradajza i drugog divljeg i pitornog voea. Tako je krompir ohladen i cuvan na 3-5 0 posle ses t mes eci jos u vek imao vise od 900{0 vi tamina C. divlje tikve. jarebike.84 LECENJ E BIU EM tamin C se vrlo brzo gubi us led oks id ac ij e pod uticajem kiiseon ika iz vazduha. pre svega. kao specifican lek protiv skorbuta. pomorandze. ikarotni (Dal1cus cQI·ola). slabi i bolesnici. U tezim slucajevima daje se u obliku injekcija. uvrefilo se miSljenje da je dobar sarno onaj leka r koji daj e inj ekcij e. plodova. sumporas ta kisclina. VITAMINI RASTVORLJIVI U MASTIMA (LlPOSOLUBILNI) Vitamin A i provitamin A (karoteni) U bilju se ne nalazi vitamin A. ljoskavca. Divna boja sipka u jesen. Riblje ulje se dobija iz jetre ruorskih r.iba. To je danas najbolji rezervoar vitamina A i D. Vreme ee i tu uciniti svoje. bundeve.

Zbog vel ike kolicin e vita mina D riblj e ulj e se dan as smatra za na jbolj e sreds tvo pro biv rahiti sa (engles ke bo les ti). breskve. kajsijc. s to znaci pod uticaj em sunceve svetlos ti. Najvise vitamina ima mleko ako se krave hrane zelenom detelinom (lucerkom). Drob svih domaCih zivotinja ima mnogo vitamina A. Riblj e ulje je bo lj e od sin te tskih prepa rata. salate. maslac i skorup. zatim zbog arsena i fo sfora. Nasa koza propus ta ult ravio letne zra ke do duzine 3. crvenu papriku. Ne sa rno ribe vee i sve nase domace i druge zivotinje. Mleko i maslac dobijeni od krava koje su bile na pasi ima viSe vitamina AiD od mleka dobijenog od krava hranjenih suvim senom. Tek o tk r icem vita min a A i vitamin d D u tom ul ju obj as njena j e nj egova lekovitos t. treba spome nuti spanac. Do avitaminoze A De moze doci medu osobama koje se svakodnevrio hrane zelenom. Vi1amin A je naden u krvi i mleku sisara_ U tom pogledu su najbolji rumeni plodovi i zeleno bilje. svezom biljnom hranom. diigerice_ SVeZe meso od zdravih i debelih zivotinja ima vi se ovih vitamina nego konzervisana iii aka potice od mrsave iii bolesne stoke_ . mnos tvo gadusa. koje im sluze za hra nu . kao jedno od najboljih prirodnih neskodljivih sredstava za jacanje i narocito kao pl'edohrana protiv raznih boles~i koje se javljaju najvise medu decom i omladinom krajem zime i pocetkom proleca. detelinu (lucerku). Pod uticaj e m ultraviole tnih zrakova sun ca. za razvijanje i jacanje kostiju. perSun. ka ko za lecenj e ta ko i za sp recavanje ove teske i dos ta ceste dec je boles ti. Tu. sipak. mrkvu. jer detehlna ima vrlo mnogo karotena koji se u jetri i krvi prctvara u vitamin A. Riblj e ulj e se da je i za rastenje (vitamin A). trose sveze mleko (ne konzervisano). u mors kim a lga ma stvor eni su provita mini i vita mini . pre svega. pos to sadrzi i vitamin A. Dugo se mi slilo da j e r iblje ul je lekovito zbog j oda i brom a. opadanje kose. c itava jata pl ove prema Lofotsk im ostrvima i severnim obala ma No rves ke. protiv izvesnih vrsta tuberkuloze 'i.000 angstrema. pilece jetre. sljive i drugo voce i povrce. drenjine. pri cemu fotohemijsko dejstvo na sterol e u nasim crvenim krvnim zrncima izaziva stvaranje vitamina D. uops te. a veI'ova (no i u vita min /I. glogi'l1je.LEKOVITOST VOCA [ POVRCA 85 r il a. U Japanu su odvajkada suvocu koze. i D. U toku trazenj a s inteze antirahitic nog vitamina D (zraceni ergostero l) otk rivena je vaina cinjenica da se ovaj vi tamin moze s tvoriti i u nascm organizmu pod d ej s tvo m ultravioletnih zrakova. 1I10 r s kim bilj kam a koj e zive na morskoj povrS ini i koj e nose mors ke s truj e iii pl ivaju blizu oba le. Te alge su izlozene uticaju suncevih zra kova i sad de mnogo ka rotena i d rugih slicnih zutih i cr venih biljnih boja. Tako se uspos tavila spona koja vezuje dva nacina uspesnog lecenja rahitisa: r iblje ulj e i ultraviole mi zraci. za pravilniji p ro met kalcijuma. jer ne moze izazva ti hiperv ita minozu D. Ti sitniji stan ovnic i mora hrane se razn im m rkim i crvenim a lgama. a najvise jetra. kao i covek snabdevaju se provitaminom A jeduCi biljnu hranu. na glo s labljenje dece i oboljenje ooiju lecili dajuci bolesnicima. kupus. narocito deci. maslacak. borove iglice. koji se zat im nagomilavaju u masnom tkivu je tre raznih rlba koje se hrane tim a lgama. p ra teCi druge sitnij e r ibe. koje se s lozen im biohemi j skim reak cij a ma u jetri morskih rib a p retvaraju u vitamin A.

Na taj nacin moze se objasniti za!. Prema tome. pogotovu dojencadi cije majke nemaj-u mleka. jer ni s ka temperatura ne razara ovaj vitamin. parazitu nasih zita. Jos polovinom XVII veka jedan e ngles ki lekar tac no j e opisao rahitis.i uzorno stocars tvo u sve tu tck otkako su Ijudi shvat il i va i nost deteline i pocel i je gaji ti naveliko. da pre pocrnimo . koji je otporan prem a kiseoniku iz vazduha i oksidaciji. najvise ga ima u Ijuskama od kakaoa.i da se u nasem telu stvori sto vise vitamina D.to je letnj e ml e ko bolje. ana se nalaze . Tek izmedu 1920. Vitamin /\ je ot po ran na povisenu temperaturu. I ovaj vitamin je u direktnoj vezi sa hlorofilom. jer je vrlo teSko spreCi ti razorno dej s tvo svetlosti i kis(. Ovaj vita min se dosta dobro odrzi prilikom konzervisanja. nalazi se jedan sterol (supstancije slicne mastima) nazvan ergosterol. od biljne h rane domacih zivo tinj a umn ogome zavisi koli cina ov. Kako sc ispos tavilo da je riblje ulje odlican lek protiv rahitisa.onika iz vazduha. Kad se on pod izvesnim okolnostima zraci ultravioletnim zracima. vitamin D j e dugo smatran za vitamin A.jJj na morskoj obali iii negde u brdima i planinama. I ovaj vitamin se nalazi najvi se u jetri morskih. U tvr<loj razenoj glavnici. U nasoj zemlji ima nekoliko lecilista za one koji boluju od tubel'kuloze kostiju. god. jer se njegov nedostatak u hrani pokazuj e medu deco m u obliku tzv. Danas se vee zna da ima vise vrsta vilamina D. Isto to vazi i za cove ka .ih vitamin a u mlcku i mesu. ulvrdeno j e da riblje ulje ima pored vitamina A i vitamina D. Pre suncanja se mazemo raznim uljima da nc dode do upale koze. Zbog toga je veoma vazno upotrebljavati sa rno potpuno sveze voce i povrce. Kolicina ovog vitamina u biljnim i zivotinjskim organima zavisi od kolicine sterola. To je od ogromnog znacaja za ishranu male dece.86 LECE J E BIU EM Uopste. sa zelenim biljem. ali je trebalo da proc1e gotovo d va i po veka pa da se sazna da je ullrok te bo les ti nedosta tak vitamina D. ergosterol bi bio provitamin D. engleske bolest i iii rahitisa. jer je tel mos tab ilan. kao sto su morske alge. HJ auenje namirnica i drzanje na led u je vrlo dobro. jer i njega imaju vise one zivotinje koje se hrane vecito zelenom travom. mrkva izgubi oko 35"/0 vitamina A. Mi se suncamo da bismo u krvi povecali kolicinu ovog vi tamina. . koji se zl-acenjem mogu prevesti u vitamin D. pa se moraju prehranjivati kravljim mlekom. gde suncevi zraci nesmetano dopiru do zemljine povrsine i deluju kao lek. a li je vr lo osetlji v na oksidaciona srcdstva i sve tl os t. dobija antirahiticne osobine kao vitamin D. ad bi ljnih namirnica. a kod odras lih u obliku osteomalacije (o me ksava nj a kos tiju) . Letnje mleko ima mnogo viSe vitamina D od zimskog ili u mleku krava hranjenih suvom hranom. Vitamin D (kalciferol) Vitamin D se naz iva jos i antirahiticnim vitaminom. Kuvanjem. i 1923. Manje ga ima u mesu domaCih i divljih zivotinja. i zas to se moglo podic. daleko od gradova i prasine. jace i lekovitij e od zims kog. a manje u j etri slatkovodnih riba. dima i magIe.

U nedostatku ovog vitamina u hrani.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 87 Ziva biljka j e posrednik izm edu zivotinja i coveka. jelovim igliicama. mladom grasku i pamucnom semenu. Najvise ga ima u indijskoj lucerki (alfaf a) Iistu pitomog i divljeg kestena. sposobnog za zivot i dalji normaJan razvoj i rasplod. krompiru. meuu kojima ima hranlj.J. grasku.300 mg. u prvom re du klice p senice i drugih nasih zita. U zeninom mleku ima ga viSe nego u kravljem. oporih.000 mg u 100 g ulja. soji. ad svih liposolubilnih vitamina ovaj je najotporniji prema toploti. Ijutih i drugih jedinjenja. • Vitamin K (antihemoragicni) Vitamin K je antihemoragicni vi·tamin. Biljke su glavni ·rezervoari ovog vaznog vitamina. PSenicne. da kle. ad zivotinjskih il1amirnica najviSe ga ima u brasnu od ~iba . 5 jedne strane. algarna. kiseoniku i oksidaciji i ultravioletnim zracima. a narocito se mn.ocito u salati. a to je od ogromnog znacaja za ishraonu stoke preko zime. U plodovima ga ima manje' nego u liscu. karfiolu. Za krave muzare ta ishrana je od osobitog . za hlorofi. Tokoferol iIi vitamin E (antisterilitetni) Vitamin E je otkriven tek 1922. o troVJlih. kao i vitamin A 'i D. jer vitamin E prelazi u mleko. Pomocu sunceve energije i 11lorofila. lako svarljiva i dobra hrana i lek. Nagomi.ogo nagomila u zenskom organizmu. Nalazi se najviSe u zelenom liScu lokalizovan .ivih. zitirna. Utvrdeno j e da je za normaIan tok trudnoce i za p ostignuce zdravog narastaja. 1ma ga i u orahu. 'pa je mnogo prijatnije uzirnati taj vitamin u mleku nego u obliku injekcija. kukuruzne i kliee ostalih nasih zita se pre mlevenja vade 1 u obliku griza daju deci i bolesnicima kao jevtina. paradajzu. u masti dobijenoj iz svinjske jetre i u drobu drugih doma6h zivotinja. u ml a dom zelenom liscu. mirisnih. malokrvnost i druge bolesti. dakle. mrtve prirode.znaeaja. potrebna jedna ·supstancija koja se nalazi u ulju n ekog semenja (neosapunjivi dec m asti i ulja). Mnogo ga ima nar. U podzemnim organima ima ga mnogo manje nego u zelenim nadzemnim. minerala. direktno je vezan za zelenu boju bilja. lekovitih. Bilje je izvor ovog vitamina. javljaju se ~zlivi krvi . . U neosapunjivom delu pseni cnog . u spanacu. kikirikiju i drugim semenkama. I ovde treba spomenuti detelinu kao vrlo vaznu hranu s velikim kolicinama vitamina E. detelini (svezoj i suvoj). sto se dovodi u vezu sa karotenoiclima. i stena. soji i nekom drugom uljevnom semenju. koprivi. Ovaj vitamin je potreban za razvoj seksualnih celija. kupusu. mrkvi.u hloroplastima.koje <. s druge strane. a u ulju od kukuruznih klica oko 1. avo utoliko pre s to se veci deo ovog vitamina oeuva i u suvoj detelini. godine. ona u zivoj biljnoj ce liji s inte tizuj e ve liki broj najraznovr snijih sup s tancija.lava sc u misicima i potkoznoj masli. Najvise ga ima u mastima zuto obojenim. U bezbojnim mastima ga nema. gorkih. Misli se da su zivot~nje nesposobne da s int e~i zuju ovaj vitam in. Zato su po1Jpu:no upucene na billje.ulja iz klice ima oko 1.u pocele truliti.

lake su siroke potrosacke mase traZile beli hleb. prema kojoj je bell hleb boIji od ernog. Jedni su za bell a drugi za crni hleb. oljusten piril!1ac. U mnogim zemljama pI'imeceno je prilikom regrutacije vojnika da je nepotpuna i 'l1e<racionama ishrana cest uzrok veIikom procentu nesposobnih mladica. kad se proizvodi erno brasno. nervna konstitucija i intelektualni ra:d mogu biti uplivis ani veoma mnogo nac inom ishrane i vrs tom hrane. Proizvodnja belog brasna u Evropi uzeia je veceg maha tek posle franeuske revoIucije. Ispitivanja se vrse . bcli hleb i os tale glavnijc svakidas nj e namirnice. Franeuski fiziolog Fransoa MaZandi ogledom je dokazao da pas hranjen belim hlebom i vo- . U tu svrhu angazovani su najbolji strucnjaci sveta. ZdravJje. zavisi umnogome od nacina ishrane.88 LECENJE BIUEM o BELOM I CRNOM HLEBU bra~na Vitaminlzaclja belog i belog bleb a U svetu se vekovima raspravlja 0 upotrebi belog ili crnog hleba. Od beJog brasna se. krajem proslog i u ovom veku. godine. Mnoge drZave su vrS ile ispit-ivanja hranljive i bioJoske vrednosp belog i crnog hleba. pod utieajem franeuskog vojnog apotekara Parmantjea. a pre svega vojnika. da Ii odgovara otkriCima moderne nauke 0 ishrani iii ne. Do 1796. ipak nije say naucni svet u potpunosti primio Parmantjeovu tezu da je bel>i hleb bolji od ernog. Ispit uju se kolicine i vrste supstancija. institutima i laboratorijama. snaga. a od te go dine vojnicki bleb je pravljen od brasna iz koga je odstranjeno 15'/. Parmantjeova teza. T. lakse pravi hleb. Tako. kao s to su secer i poliran.nacaj tih proucavanja u raznim naucnim inst itucijama sirom celog sveta. beli bleb postepeno potiskuje omi u eeloj Evropi. u to vreme naj cuvenijeg bromatologa u svetu. Zbog toga se jos uvek svuda u svetu teii medu sirokim potrosackim ·s lojevima za iskljuciyom upotrebom belog hJeqa. u brasnu se nalaze i klice i mekinje. elemenata potrebnih svakoj jedill1ki za normala!l1 zivot i rad. onda se jos jasnije moze shvatibi z. U njima nesto nedostaje. istina.onalaske ·iz domena ishrane stanovniStva kako bi se moglo saznati da Ii je sadasnji nacin ishrane pravilan. Na osnovu i2veStaja dobijenih iz raznih zemalja uvidelo se da je veoma redak slucaj pravHne i dovoljne i. jer je u tvrdeno da zdravstveno stanje stanovniStva. Kad se ima u vidu da je hleb gJavna i 05novna nasa hrana. Naprotiv. od psenicnog zrna odstranjuju se klice i mekinje. mekinja.iJikom izrade belog brasna. tako da se brasno dobija sarno od sredine zrna gde ima najvise skroba. ne predstavljaju punu hranu. jer je za!pareno da je jedini pravi put naucnoistraZivacki r ad i na ovom tako vaznom polju. godione (raneuska vojska je jela -crni hleb. propagirana je i tokom XIX veka i u drugim zemljama u koje su prodrle ideje franeuske revolucije. Pr. Do prvog takvog napada doslo je 1826. Ceo problem proucavanja ishrane postavlja se sve vise na naucne osnove.im problemom se danas bavi i higijenska sekcija Ujeclinjcnih nacija. hleb je ukusniji. Akademije nauka i druge na ucne usta nove raznih driava godinama vecaj u i kontroliSu sve dosadasnje pr. Poslednjih goclina moderna nauka 0 ishrani pokazala je na ocigledan nacin da bela brasno.s hrane. na Ijudima i zivotinjama.u klinikama. izdrZlj'ivost. U toku poslednjih sto pedeset godina cesto je veoma snaZno napadana njegova teza.

radnog coveka. Osim toga.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 89 dOIll propada i IIgine u toku pedeset dana. Daljim ispitiva njima je utvrdeno da ovih vazn ih vitamina ima utoliko manje ukoliko je brasno belje. a mestimicno i u hlcb za gradane dodavati one vitamine koji se nalaze u ernom psenicnom brasnu. koje su usled fabrickog preradivanja. Godine 1913. svesno iii nesvesno. cesto bez ikakvog uspcha. U izgledu su i vitaminiziran pirinac. Da bi koliko-toliko nadoknadile izgubljene vitamine u belom hlebu. pro[esor Sifner iz Amsterdama prvi je pod vukao ein jenieu da bcli hlcb ocigledno mora imati manj e vitamina protiv obo lj enja beribe ri nego erni. Obican covek se mora pitati: da Ii ce se to stanje moCi odrlati? I cia Ii je sve to potrebno i korisno? Zasto trositi toliko vremena i truda oko uniStavanja prirodnih jedinjenja prilikom meljave. koji se daje protiv neuro-muskularnih poremecaja . bacaju iii pri radu unistavaju vaine biohemijske faktore . Ilarocito vitamil1a E. Ogledima je dokazano da be/o brasl10 ill1a za 75'/0 mal1je vitamil1a B" B2 i Ilikotinske kise /ill e II ego erno braSllo (brasno s mekinjama). a u klici mnogo ulja s velikim proeentom fitost erola.52"10. margarin. sinteticke i razne soli. nalazom da bela bra ~ no ima mnogo manje minera lnih sastojaka. opet.S0. pcpcla od e rn og bras na: e rno pse ni cno brasno os tav lja I . i koji je trajao oko pedese L godina. ali bez velikog. Drugi jedan napad. Tako su se u svetu pojavili vitaminiziral70 brasl1o. Imajuci u vidu ogro mnu vaznost izvesnih min era lnih sas toj aka namirniea za normalan razvoj cove ka . l7aprotiv. god. p~enienih mekinja i kliea.. sejanja. Oel ovih mekinja izraduje se . preciScavanja. mnoge vlade pocele su forsirati upotrebu ernog hleba. l ake je rezu ll a t ogleda bio talko jasan i oeigledan. testa i ostale namirniee. hran ljiviji i zelraviji oel be log. . hral1jel1 cmill1 h/ebom i . koji je o tpoceo oko 1846. Iz prirodnih hranIjivih sirovina jedni proizvodaci odstranjuju. ovaj ocigledan hemij ski na laz ut ieao je u izves noj meri na naucni sve t u pogled u vraca nja na erni hleb . da oS lavlja mnogo manj . pepe la. Tako je dokazano lekovito dejstvo ernog psenicnog bra· sna. ipak se upo lreba be log hl cba we bde ~ iril a ne samo u Franeuskoj vee i izvan njenih gra ni ca. a drugi.e se reeepti za najbolju ishranu prosecnog gradanina. a narocito usled finog i dugo ~rajnog preciscavanja izgubile vitamine. ernog p~e­ nicnog brasna bolji. beljenja i drugih manipulaoija. Trai. u mekinjama ima /epka. Dokazavsi nepobitn im cin jen ieama da je h leb oel potpu nog. a be lo pseni cno brasno sa rno 0. mineralne i organomil1erahw supstancije. tim naoko veoma Iepim i ukusn im namimieama dodaj u vestacke. god . Dokazano je da u mekinjama ima mnogo ovih hidrosolubilnih vitamina. kukuruz.izvrstan hleb za dijabeticare. Ova raspra zavr~ena je tek 1903. secer. Naroe ito j e koi icin a ka/cijulIla mala . a posle toga dodavati . oSlaj e zdrav. ali su s iroki potrosacki s loj evi jos uvek lrazi li sa mo beli hleb. Kolicina lepka u brasnu je od ogromnog znacaja. pirinea i drugih Zita.koji ~e veoma bogat biljnim beiancevinama vaznim za nasu ishranu.'. Na tim istrazivanjima najviSe je ueinjeno izmedu I i II svetskog rata. vitaminiziran hleb i vilaminizirani ko/aci. ~a one koji imaju sece rnu bolest. voden je u vezi 5 ma li m sad rlajem lIlillera/llih so li u belom brasnu. provitamina i liposo/ubi/nih vi/am ina. Treci snazni n apa d dosao je otkricem vitamil1a u zmu pseniee. Ovaj napad posluzio je kao po vod za de taljnu analizu ernog i belog bras na u pogled u saeldaja vitamina. tako vazne i neophodne za normalan razvoj naseg organizma. neke drlave za vreme ovog rata pocele su u vojnicki.'o dom.

preporucujuei kao jedino ispravnu upotr. . primenjujuei razne agrotehnicke i agrobioloske mere za poveeavanje glutena u pse'Ilici. riblje ulje bolje od cis tog vitamina D i A. Trnoviti su putevi koji vode ~stini. vitamina u zelenom povreu? Nema sumnje da ee ra1Jne fabrike vitamina u svetu svim svojim moenim reklamnim aparatom uticati na sve moguee nacine na mnoge vlade da sto pre pristupe proizvodnji vitaminiziranih namirnica. jer ne moze izazvati hipervitaminozu D.vratiti se prirodi upotrebom namirnica u onom obliku kako ih je ona dala. Tek je poslednjih godi·na uspela prava nauka da dokaze da je. A drugo pitanje je ovo: da li su vitamini.90 LECENJE BIUEM te iste supstancije ve~tackim putem? To je jedno. Vreme ee pokazati da Ii je sve to bilo ispravno. Ne zaboravimo da su te industrije preko svoje moene strucne stampe za poslednjih nekoliko godina pred rat htele sasvim potisnuti upotrebu ribljeg ulja i drugih vitaminskih sirov. na primer.e bu cistih vitamina.ina. mineralne soli i retki elementi jedini sastojci kdje treba takvim »prebelim« namimicama dodavati? I da Ii ' a vestacka jedinjenja svojom hemijskom konsfitucijom i mei1usobnim odnosima odgovaraju u pOIpunosti prirodnim molckulamim kompleksima i rasporedu u nasim namirnicama? Nije Ii mnogo jednostavnije ceo taj problem uprostiti .

Hemij ski sastav bilja . UsilnjelZosl droge ima znatan utieaj na lekovitu vrednost dobijenog pri- pravka. voditi raeuna a hemijskom saslavu wake biljke i a tome koji hcmij ski sastojaik zelimo da eks trahujemo i na koji naein. prema tome. ulje i drugo. ekstrakti. a drugi put se stavi u hladnu pa se kuva. tinkture. nekad se droga sarno popari kljuealom vodom. Hi se pre kuvanja ostavi neko vremc da bubri. semenje) i ako su lekoviti sastojei duboko u tkivima zatvoreni (unutrasnji sekretorni aparat za ctarska ulja u plodovima anisa. je vrlo slozen. Prilikom spravlj anja le kova mora se. U industriji lekova far maeeut koristi jos sloren ije metode i vece aparate za serijsku proizvodnju lekova na veliko. etar. sirce. pilule. kao sto s u praskovi. Zato sc mnoge droge pre upotrebe moraju dovoljno usitniti rezanjem. rizomi. tueanjcm u avanu iii jednos tavno mrvljenjem medu dlanovima gde je to moguce.i sastojei nisu ~astvorljivi u vodi. Zato nae~n iizrade leka od svake biljne vrs te zavisi ad svojstva nj enih hemijskih sastojaka. Terapeut ce na osnovu poznavanja fal'makodinamskih svojstJava biljoke i ka~ak­ tera bolesti boles nika odrediti koja droga iJi smesa droga maze doCi u obzir i. u kome obliku treba lek zgotoviti i upotrebiti. .IZRADA I UPOTREBA BILJNIH LEKOVA Od bilja se spravljaj u razni lekovi . navescemo sarno naj p rostij e naeine izrade biljnih lekova. U apotekama se gotove mnogi galenski obliei. kima i slieno) onda je usitnjavanje pre upotrebe neophodno. Zbog toga se nekad upotrebljava hladna iii tapia. globu le. ako j e biljni organ krupan (korenje. iii da hladna voda izvuce i:zvesne lekovite sastojke. su pozitorij e i dr. plodovi. krtote. Cve tove i vecinu i:istova nije potrebno usitnjavati. Pored lekOVbtih ima i nelekovitih sastojaka koji poneka d smetaju pri spravljanju lekova. a kuvanjem se posle toga izvlace druge materije. Aka lekovit. pre svega. Za svu s lozeniju tehnologij u eitalae maze dobiti bliza obaves tenja i uputstva od farmaeeuta u svojoj apoteci i naCi u struenoj farmaeeutskoj literaturi. anda se koristi alkohol razne jaeine.ulje nalazi spolja u zlezdovitim dlakama. Posto je ova knjiga namenj ena upo trebi lekovitog bilj a u domacinstvirna koja nemaju tehnolosku opremu koju imaju apoteke i farmaeeutska industrija. pa eak i kljueala voda. pogotovu ako su to mirisne biljke i ako se etalI"sko . Napr:otiv.

pri· jatan miris i ziva boja. Mesanje ovakvih biljaka ne sarno da je rnoguce nego je. Osim toga. YO' deci racuna 0 njillOvom farmakodinamskom dejstvu. nego se sarno popare kljucalom vodom. na primer. na su vo m i hladnom mes lu. moraca. nepostojana jedinjenja koja se brzo gube. Higijensko i estetsko pakovanje. neee doci do potpune ekstrakcije lekovilih sastojaka. Prosti i mesani cajevi. jer se ml cvenj em zna tno povecava povrs in a b iljnih ces lica i otva raju' putevi razornog u t icaja kiseon ika. biljaka. Zbog toga se droge moraj u cuvati cele i 510 bolj e zapakovane. svaka biljka iIi grupa bilja· ka iii organa na drugi nac in otpustaju svoje le kovite sastojke pri pripremi le kova. sale pa. to su farmakodinamski sin erg i 5 t i. Vekovni obicaj je u apotekama da se. sa tehnolos ke tacke gledan o. utoliko je k varenj e. lekoviti saslojci cvetova su vrlo osellji· va.Za lek j e najbolje naciniti caj od jedne je· dine biljne vrs te. mikroskop· ski sitnim zlezdama 1 1a povrsini lista i cveta ne smeju se kuvati. cvetni caj spravlja mesanjem cvetova i da se drugi biljni organi ne dodaju.s a. ako se dllie kuva. Farmakodinamska podela lekovitog bilja). Ukoliko je us itnjenos l d roge veca . na jbolje presovane iii hermel icki zapakol'ane. Terapeut mora 1I0diti racuna ne samo 0 izboru odredene biljke za Ie· cenje odredene bolesli nego i 0 tome koje bilj'ke srneju uci u rnesan caj. Naprotiv.92 LECENJE BIUEM Usi tn j ava'1/e d roga t reba vrSi l i "eposredno p r e upotrebe. vlage i dr ugi h negativnih cin ilac Ci.na povrsini. razlazu i menjaju ako bi se cvetovi dugo kuvali: to su razne boje (biljni. jer se za 5-10 minuta ne moze ekslrahovati etarsko ulje iz tih plodova. . a pogotovu farmakognost mora paziti koja se bilj· ka s kojom smc i moze mesati. znalac ki nacin izrade i kulturnog serviranja caja. na primer. stavise vrl0 korisno i neophodno (vid. a taj psihosugeslivni mo· menal nik'a ko ne srnemo potcenjivati. pornazu i pojacavaju sopstveno lekovito dejstvo. takva smesa nije dobra. sli· cnog dejstva i one se rnedusobno dopunjuju. jer ako se tak va smesa sarno po pari i ostavi kratko vreme. ekstra· hovati lekovite sastojke. pa l ek ne· posredno pre upot re b e usill1javati do pOlreb ne velicine V ·I1a. Eto zasto farmaceut. Droge c iji se mirisni lekoviti sastojci nalaze u ndnim . najlakse i najbde moguce izvuci. drugacij e fa nnakodi· narnsko dejstvo i. gub lj enje Ie· k ovitih sastojak a b rie . zato slo se lekoviti sas tojci bolj e i du ze cuva ju u celin i nego u rezani m iii sam leveni m d rogama. zbog cega ove plodove pre upotrebe treba zdrobiti. miri sni lekoviti sastojci u plodovima ani. sarno od k arnilice iii sarno od sleza . kima i nekih drugih aromatic nih droga nalaze se duboko zalvoreni u cvrstim tki· virna. lepa rec i Ijudsko ophodenje i te kako irnaju velik uticaj na uznemirenu psi· hu zbunjenog i uplasenog bolesnika. kim a itd. Ako se ovi plo· dovi pomesaju sa listom nane i maticnjaka iii cve tom kamilice i drugim bil} kama cije se etarsko ulje nalazi . cvetni pigmenti) i mirislli sas· lojci koj~ na uplasenog bolesnika deluju i prijalno. evet je najnezniji deo biljke. Zbog toga se pri izradi mesanih cajeva 0 svemu tome mora voditi ra· cuna. lz njega je. nairne. Ima. prema tome. odmah poklope i posle 5-10 minuta mogu se upotrebiti kao lek. . Ie· koviti sastojci ce izvetriti zajedno s vodenom parom. jer je ekstrakcija lekovitih sastojaka iz takvih biljaka laka i vrlo brza. Naprotiv.. zato s to svaka biljka ima d rugi hemijski sas tav.

Enzimi. Ovo se osobito n egat-ivno odrazava u onim biljkarna u kojima su lekoviti sastojci nepostojana jedinjenja.I ZRADA I UPOTREBA BIUN IH LEKOVA 93 Naprotiv. tr ave od srdobolje. pojacace se nj eno holagogno i urnirujuce d ej stvo na zucni rne hur. m oraca iii kima. pogre~ no bi b ilo spravit i caj od smese h ras tove kore .Kao i druge droge i nj en sas tav j e v rlo slozen. u va. oksidacije. smoIe i drugih lekovitih sas tojaka. gorocvetom. bezmalo zivoj biljci svi lekovini sas tojci ostali nepromenjeni.Neosporno je da je upotreba sveze biljke iii nj enog soka najbolja i najcelishodnija. Karnilica i lan eno serne daju dobro sredstvo za lecenj e opekotina itd. Mesavdna kamilice.i kore od k rusin e i zest. Na primer. cuvanja i prerade lekovitog bilja n e mogu spreCiti sporije iii b rZe razlaganj e nekih lekovitih sas toj aka. tako da je potreba za osusenirn lekovitirn biljern i gotovirn Jeko\'irna iz godine u godinu sve veca. pa kovanja. Poznavan. n osa i pol nih organa . Ako Sl: smeS i kamilice inane do da zdrobljenog ploda ani sa. p re svega. Op ~ te urnirujuce dejstvo ove s mese povecace se ako joj se dodaju listovi rna ticnj aka. a kad se ovoj smesi doda n an a. durdevkorn. . U drugirn delovirna sve ta rnogucnos t upotrebe svefeg bilja je sve rnanja ukoliko se vise ide prerna hladnirn delovirna. vlaga. hmelja iii od olj ena. tek uzabranoj. ali i to sarno u tropskirn i suptropskirn krajevirna. pogotovu za lecenj e decjih proliva i bolova u trbuhu.va. deluj e st ip ticno. izornerizacije i dTuge duboke promene grade i njenih aktivnih sastojaka. Tu dolazi do izraia ja. kiseonik. I najbolji nac ini susenja. plavog uglj ovodonika . razne hemikalije i d rugi ciniooi izazivaju u bilju hidrolize. nadimanj e i t egobe u trbuhu. U nas jc na jvBe u upo4eb l evet kamiliee. u glavnom upa le sJuznice n ajosetljivijih i najnefnijih d elova tela. i najlekovi1ije. kamilica j e odlican t onik. jer su u svezoj. sve je vise ljudi koji napustaju prirodu i p r e laze u industriju i gradove . proti v proli va . . Ako se ka milica p o rnesa s lis torn pitorne na'ne .ike. plod ova oel pasdrena iii n eke druge an trah inonske droge koj a deluje p rotiv za tvora . Sarno covek blizak prirodi uvek rnoze upotrebljavati sveze lekovito bilje. me teo ri zm e. vi soka temperatura. Zbog toga su zive biljke fiziol oski najaktivnije. svetlost. primors kim lukorn. jer se ispostavilo cia su takvi lekovi potpunijeg i boljeg dejstva od onih dobijcnih od osusenill biljnih organa. nlse i sla tkog ko rena ublaZava bolove osoba . Kamilica se n aj cesce upotreblj ava sarna. od kojeg potice modropl ava boj a ulj a k arnilice. opore droge ko ja za tvara . . Ali ova biljka ima jos i fl avonoida.sa cirom na zelucu. srean ika iii neke druge tanin ske. kao sto je slucaj sa digitalisorn. sluzi. dobija se dobar caj pro tiv proli. dakle. ima i takvih bil jaka koje imaju suprotno dejstvo. Pomesana sa ivom-travom. prenosa . zbo g cega ti ~ric a ima tako siroku i raznovrsnu prirnenu. Sveze bilje i biljni sokovi. to su farl71 akodinam ski ant a go n i s t i. caj ce otkloniti gasove. Modema far maceul ska industrija proizvodi neposredno oko svojih Ivorl1ica sve ono bilje koje je va zno za izradu kvalitetnih lekova od svezeg bilja. Osirn toga. boJesnih ociju. antiflogist icl1o dej s tvo azul ena. za ur ed ivanj e neuredne stolice. p a samirn ti m i n j eno farmakodina msko dejs tvo.ic h emij s kog sas tava i farrn akodinams kog dej s tva hiljaka ornogucava te rapeutu da kornbinuje smese lekovitih cajeva. razenorn glavnicorn i rnnogirn drugirn lekovitim bilj ern veorna vaznirn za terapiju.

Farma kopeja propisuje velieinu otvora sita i rcSeta za svaku rezanu drogu pre upotrebe za izradu cajeva. Dobij ene sokove razliti u male ciste suve boc ice j cuvati na hladnom mes tu. jer se brzo kvare i gube lekovitost. mogu koris titi sarno one cime raspolazu: mlin za meso. sokovnike. Za duzu upotrebu bocice sa sokovima mogu se pasterizovati zagrevanjem J sat na 70-80 oC. tinktura. Rezal1 e drogc se upotrebljavaju za spravljanje lekova. a ekstrakti sjedine. zasticeno od svetlosti. Zbog toga se sma· tra da le kovi proizvedeni od svezeg bilj a imaju najbo lju perspekti vu i d a ce farmaceuts ka indus lrij a u skoroj buducnos ti biti usme rena u tom pravcu . Droge se rezu na razlicire nacine i u raznim duzinama. lugoslovenska fannakopeja daje ovaj propis: Maceracija je eks~rakcija droga odredene usitnjenosti na obicnoj temperaturi. 00macins tva. Mlevenjem se dobijaju praskov. najjednostavnije os trim nozem. Laneno bralino se brzo uiegne. Treba ih piti bez ikakvih dodataka. Posle dovrsene maceracije teenost se procedi. jogurtu. sapo nine. tablete. Praskovi. U apotekama i farmaceutskoj industriji ad praskova se . Diljari moraju 0 tome voditi racuna. Najcesee se razmute u vodi i piju. presc i sl. he terozide. Sokovi isced el1i iz sarnl eve nog svezeg. od grade i hemijskog sastava droge. od nekoliko milimetara do vise santimetara. j er su oni najp·r irodniji oblik leka. VrSi se 5 propisanim rastvaracem jednom i'li viSe puta.94 LECENJE B1UEM S veze bilje i biljl1 i sokovi sad rze prirodl1 e. sto zavisi. s licno voenim. . vita mine. jer ima mnogo Olasnog ulja. Mora se raditi pazlji vo i cis to. Ovo se cini radi taenog doziranja. tc k uzabra nog le kovi tog bilja sadrie sve lekovitc sas tojke bilj ke i zbog toga je to fa rm aceuls ki oblik koj i osvaja terapiju. ekstrakta i drugih galenskih oblika lekova. Pretpos tavlja se da ce i ovi sokovi. po kafenu kasicicu i slieno. u sko roj buducnosti osvojiti uku s potrosaca. zasticena od svetlosti. 1 1epromel1 jel1 e komplekse svih lek ovitih m alerija: a lka loide. enzirne. Ukoliko se droga sitnije izreze. one odmaze. a ' one posle jeJa moze svako prema svom ukusu zasladiti. U preduzeeima za proizvodnju i prome t lekovitog bilja postoje seckalice raznih tipova.i razne krupnoce. da se izbistri i onda filtruje. Izrada lekova ekstrakcijom vriii se na razne nacine. Posle toga teenost se ostavi nekoliko dana na hladnom mestu.izraduju pilule. fitonc ide i m noge d ruge pozna te i za sada jos nepozna te farmakod in am sk i ak ti vne ma le rij c "aine za pro fil a1ksu i terapij u. razume se. cesce rnuekajuei. Samlevene droge treba odmah potrositi. ali sarno neposredno pred upotrebu. Za spravljanje cajeva u domaCins tv ima droge treba rezati neposredno pre upotrebe. rnedu iii voenom soku. jer ee iz sitnijih delica biti bria i potpunija ekstrakcija lekovitih sastojaka. ostatak ispresuje. jer otkupna biljarska preduzeea imaju standardne propise 0 duzinri izrezane droge. p rovita min e. osobito one koji se trose pre jela. umesto da pomafe takvo brasno. na jbolj e u fri i id eru . osobito sa drogama jakog dejstva. pre svega. Maceruje se odredeno vreme. samlevel1e droge spravljaJju 5e od osusenih organa lekovitog bilja. Droge neprijatnog ukusa i mirisa piju se razmucene u mleku. daju se u zelatinoznim kapsulama i u drugim vidovima. Praskovi se upotrebljavaju uzimanjem navrh noza. utoliko ee caj biti bolji. u zatvorenom sudu od stakla iii porculana.

U ovako priprernljen perkolator pusta se rastvarac iz podesno name· stenog rezervoara. Ovako natop ljena i delimicno nabubrena droga pl'otera se jos jednom kroz sito (III) i stavi u perkolator. Punje· njt: se vrsi s malo droge i pri tom lako potresa. Prema kolicini droge koja se mora ekstrahova ti uzima se pri izradi ekstrakta per· kola tor odrec1enog precnika: do 100 g droge uzima se perkolator prec nika oko 2 em. Zatim se lako nabije u podesnu bocu ~ irokog grlica. Kad pocnu izlaziti prve kapi perkolata. tako da pre kola tor bude dl'ogom jednoliko ispunjen. filtrat srne sarno opa· lizovati. Perkol ae ija se nastavlja sve dok droga ne bude gotovo potpuno ekstrahovana. izgnjeci i protera kroz s it o (III). koja se moze dobro za· tvoriti. Svaka frakcija perkolata treba da bude po tezini priblizno jednaka kolicini droge koja se ekstrahuje. Vr ~ i se s propisanim ras tva race m jednako kao i mace· l'acija. Za izradu ekstrakta moraju se upotrebiti pe l'kola LOr i od stakla iIi poreulana 80-100 em duzine. Dobro se izmesa.000 g droge najvise 60 kapi u minutu.000 g droge uzima se perkolator prec nika oko 5 em. do 300 g droge uzima se perkolator precnika oko 3 em. do 1. slavina se zatvori i dr-oga ostavi da se maeeruje 12 sati. iii se u malim kolicinama doliva tako da droga bude uvek 'pokrivena slojem 1'3stvaraca od 2 do 3 em visine. a za iz· radu tinktura mogu se upo trebiti i perkolatori od 40 do 60 em duzine. Posle ovog vremena teenost se is pus ta tako da na svak·ih 100 g droge istece 5 kapi u minutu. a to se postize lagani m ispustan jem vazduha kroz slavinu na dnu perkolatora. Pre punjenja stav i se malo pamuka na dno perkolatora. Ostatak se rastvori u 5 eem vode i rastvor filtruje. Ekstrahovanje se vrsi s toli· korn kolicinom rastvaraca da se dobije onoliko frake ija perkolata koliko je za svaki pojedini ekstrakt odredeno. Perko lacija je ko ntinuirana e ks trakeija droga odredene us itnjenos ti na obi cnoj tempera turi i vriii se u perkola torima. a za 1. Tecnost zaostala u drogi ispresuje se i sjedini s ekstraktnorn tecnoscu. . tako da se na 100 g drogc upo· trebi 40-50 g rastvaraca. Ispitivanje da Ii je droga dovoljno ekstrahovana vrSi se ovako: a) Kod alkaloidnih droga: odredena kolicina perkolata koji istece pri zavrsetku perkolacije (a koja je kolicina naznacena za svaki pojedini ekst· rakt) zakiseli se sa 2-3 kapi razblazene hlorovodonicne kiseline i is pari na vodenoj pari do suva. Rastvarac mora prolaziti kroz drogu veoma lagano. Isto· vremeno se iz rezervoara dodaje u perko lator toliko rastvaraca da se nad drogom nalazi uvek sloj visok 2-3 em. i ostavi da stoji ce tiri sata zasticeno od svetlo~ti. Perkolacija se vrs i ovako: propisno usitnjena droga nakvasi se jednoliko odredenim ras tvarace m (menstruumom). Kad se bistrom filtratu doda 3 kapi Majerova reagensa.IZRADA 1 UPOTRE BA BIUN IH LEKOVA 95 Diges lija je CkS lrake ij a droga odredene usiLnj enosti na povi ~e noj tern· pera turi (40 0-50 0). Gornji sloj droge malo se nabije i pokrije slojem hartij e za filtrovanje iIi slojem pamuka. Na dno perko latora stavi se sta· klena s lavina iIi druga naprava za otieanje i perkolator vertikalno pricvrsti na stativu.

kojorn je ispran ispresovani ostatak ekstrahovane droge. Posto mnoga domaCinstva lie mogu da nabave destilova nu vodu. od kvaliteta same droge. a posle toga odlije se od taloga . blago presujuCi ostata.ine. kao i kisnica. Posle toga se izvadi iz vode i. a jos su gore one sa mnogo gvozdevih soli.og toga nasa i s~rane farmakopeje dozvoIjavaju jcdino upotrebu destilovane vode. mIrlsa i ukusa . 111fuz ii i oparak je eks trak t dobijen najeesce prelivanjem droge klju calom vodoln. desetak minuta prokuva u otvorenom sudu. kreene vode. gipsom i dr. ali isto tako i od vei5 tine izrade. Koncen lrovanje ekslraktnih teenosti vrsi se is parava nj em u vakuumu na le mpe ra turi najvi se od 600 do propisa ne kon sis tencije. Osobito su nepoPOSUDA ZA SPRAVWANJE CAJEVA doone tvrde. moze se upotrebiti i Cisla prokuvana kis1'lica. Kvalitet zgo tovlj enog infuza zaod mnogih cini laca. Infuzi od alkaloidnih droga jzraduju se na isti nacin. nasa farmakopeja (od 1951) daje ovaj propis: VISI Izrada. odnosno sveze usitnjena (sito IV) dro- ga prognjeei se u porculanskom tarioniku s toliko hIadne destilovane vode da bude jednoliko prokvasena. Obicno se izraduj e od droga neznije grade i od p nih koj e imaju termo labilne Illaterije i one koje is paravaj u (eta rska ulja). . a sme imal i sa mo slab m iris i ukus na drogu koja se ekslrahuj e. izradu lekova. 5-1 0 g d roge prelije se sa 100 g kljueale vode. pre svega. ali se pre upotrebe. Mnoge vode ni su podobne za . cesce mesaju6i. Ekstrakti i tinklUre a lkaloidnih droga moraju se razb lai iti do normir ane sad rz.k na cediIu. sa srnrdIjivirn gasovima. a ponekad i od vode. a isparena voda dopuni se vrucom destilovanom vodom. Teenost se ostavi krace vreme da se slegne. Posle toga prenese se u podesnu pos udu za infundiranje i prelij e propisanom kolieinom kljucale destilovane vode i zagreva pet minuta u vodi na temperaturi od 90 0 . Naj eesce se spravlj a 5-10 % -niinfuz. Poslednji deo poslednj e frakcij e pe rko la la mora bili gotovo bez boje. To je naj cesci oblik spravlj anja bi ljnih lekova u domaci nstvima i u svakidasnj em zivotu se naziva »spravljanje caja «. do propisane kolieine. Kiseline se uzima pribliino toliko koliko je propisano da droga minimalno sadrZava alkaloida. Zatim se teenost proced i. iIi se upotrebi voda kojom se raspolaze.96 LECENJE BIWEM b) Kod os l alih droga ispilivanjem boj e. eesce mesajuci. porculana iI i od drugog in diferenlnog mate rij a la. jer je i ona vrIo m eka. tj . sarno sto se droga kvasi i gnjeci s vodenim rastvorom limunske kiseline. Sitno isecena (sito III). Da bi se dobio kval. Sudov i u kojim a se vrsi isparavanje moraju biti od slakla. ostavi oko pola sata da se ohladi. Zb.i tetan infuz.

ostavi da se potpuno o hl adi. Za tim se izvacli iz vocle i. Mlecna kasica od kamilice sa sluzavim drogama je izvrstan narodni lek za lecenje opekotina (osobito ad suncanja). na primer. do propisane koliicne. pa se oceuena gusta. do propisane kolicine. . uboja i upala koze i sluzokoze uoplite: potrebna koliCina u prah smrvljene kamilice popa'r i se neophodnom kolicinom kljucalog mleka. za sazrevanje cireva "potkoznjaka«. blago pritiskujuci. 1nfusurn SaZep izraduje se ~ao Mucilago SaZep. Dekokt iLl odvarak je ekstrakt dobijen kuvanjem droge £I vodi. Moraju se izdavati u sudovima s natpisom "Pre upot·rebe promuckaj« i "Cuvaj na hladnom mestu «. . jer imaju mleka. izraduj e se ovako: Droga u pulusitnom prasku (V) prog nj eci se u tarioniku s toliko hladne destilovane vade cia bude jednoliko pokva~ena. kojom se ispere ostatak ekstrahovane droge. cesce mesaj uci. Infuz se mora izdavati u tamnom sudu. Za svaku vazniju drogu naveden je nacin spravljanja i upotrebe infuza. kojom se ispere ostatak eks1rahovane droge. u drugi sud se s-tavi laneno seme u mlako mleko da stoji 2-3 sata. ' Infuzi s dodatkom kiselina izraduju se u sudu od stakla iii od porcu lana. Duzina kuvanja je oznacena za svaku drogu.isi ad grade i svojstava lekovitih sastojaka same droge. u dvori~tu raste kamilica. kao lito je.Jos bolje deluje laneno seme koje se maze (za nuzdu) popariti zajedno s kamilicom u prasku. aka nije drukcije propisano. 1I1fusu1I1 Sennae mora se procediti tek kad se potpuno ohladi. U gotov infuz mora se dodati l{)<1/o eta nola. Zatim se procedi. iii cela droga (Semen Lini) brzo se ispere na cedilu iii na situ s malo hladne vode. a zav. 111fusuI17 Digitalis. Ovaj jevtin i svakom pristupacan lek svima se preporucuje. Napomena: Infuzi se ne smeju filtrovati kroz hartiju za filtrovanje. prelije polovinom propisane kolicine hl aclne des tiLova ne vade i ce~ce m e~a iii mucka cetvrt sata. Infuzi od droga s termolabilnim materijama. pola sa ta ceSce mesajuci. cesce mesajuCi. Posle toga do cia se drllga polovina kljucale des tilovane vade u hladni macerat i zagreva pet minuta u vodi na temperaturi ad pribli zno 650. Posle toga prelije se. aka nije drukcije propisano. Infuz od sluzastih droga izraduje se ovako: Isecena droga (Radix Althaeae) (I-II). Posle toga se pazlj iva odlije kroz tanak sloj destilovanom vodom nakvasenog pamuka i dopuni potrebnom kolicinom destilovane vade. kroz ta nak sloj pamuka i dopuni potrebnom koliCinom hladne destilovane vode. Umesto lanenog. celo iii samleveno. maze se na isti nacin upotrebiti dunjino seme. 20-strukom kolicinom destiLovane vade i maceruje hladno./ ZRADA I UPOTREBA B/UNIIi LEKOVA 97 Pri izracti 1l1fL/sum radicis Jpecacuc/l1hae mora se za svakih' 05 g droge doclati I kap razb lazcne hlorovodonic ne kiseline. sluzava teenost pomelia s mlakom kamilicom i time' ablaze bolna mesto. a na njivi treba posejati malo lana. Zatim se prenese u pocl esan sud za infundiranje iii u bocicu iii tikvicu. osobito domaCinstvima na selu.

i to 1 dec droge ekstrahuje se sa 10 delova rastvaraea (100/o-ne tJinkture).3 g razblazene hlorovodoniene kiselinc. 3-5 g droge n a 100 g vode. Posle toga se zagreva u vodenom kupatilu dok se ne postigne temperatura najmanje 90 0 i greje dalje pola sata na toj temperaturi ee~ce me~aj u ci. pogotovu one jakog dejstva. Dekokti s dodatkom kiselina izraduju se u sudu za kuvaJl1je od stakla ili porculana.otrebe promuckaj« i "Cuvaj na hladnom mestu«. Dekokti od alkaloidnih droga izraduju se na is ti naein. Teenost se os lav i krace vreme da se slegne. Obieno se uzima 1 dec droge i 5 delova rastvaraea (200f0-ne tinkture). vodeci raeuna u kojoj se koncentraciji najbolje .98 lECENJE BIUEM Za razliku od infuza. i za dekokte j e najbolje upotrebiti des tilovanu vodu. Tinkture su teeni. Naj eesce se koristi 40 0 / 0 . od nosno svde usitnjena (sito IV) droga prognjeei se u porculanskom tarioniku s tolilko hladne des tilovane vode da bude jednoliko prokvasena. le kovite sas lojk e koj i se ne razlaiu na povisenoJ temperatu r i. tinktura od ljute paprike upotrebljava se spolja. etilnim ili obienim a'l koholom) ·razne koncentracijc ili mesavinom alkohola i etra. . a i~ parena voda dopuni V'fUcom deslilovanom vodom . Dekokti se moraju izdavati u sudovima s natpisom "Pre up. Dekokti se ne smeju filtrovati kroz hartiju. sarno ~to se droga kvasi i gnjeei 5 voden im rastvorom limunske kiseline. Jugoslovenska farmakop eja II (1951) daje ovaj propis : I zrada. Jo~ vruca teenost procedi se. dekokti se izraduju od droga evrsce grade i od onih koje imaju lermoslabilne materij e. ad droga jakog dejstva u apotekama se spravljaju tinkture perkolacijom. Kiseline se uzima priblizno toliko koliko je propisano da droga minimalno sadriava alkaloida.r astvaraju lekoviti sastojci odredene biljke. ove tinkture se izdaju i upotrebljavaju sarno prema lekarskom receptu i uputstvu! VeCina tinktura se primenjuje za unutrasnju upotrebu. Ponekad se za spravljanje tinktuTa upotrebljavaju i ekstTakti droga. Za izradu Decoctum corticis Cinchonae treba umesto limunske kiseline upotrebiti na svaki gram kore 0. ad droga jakog dejstva dekokti se s pravlj aju u apotec i pre ma propisu lekara. rede iznutra. Sitno isecena (s ito III). tj . tj. Napomena: Decoctum radicis Althaeae izraduje -se kao sto je opisano u elanku Infu zi. pogotovo u hitnim slueajevima: odredena kolieina ekstrakta razblaii se potrebnom kolieinom alkohola da se dobije ieljena koncentracija tinkture (200/ 0 iii 10%). k ojom je ispran isp resova ni ostatak ekstrahovane droge. 500/ 0 i 700f0-ni alkohol. do propisane kolieine. obojeni oblici lekova dobijeni ekstrahovanjem droga alkoholom (etanolom. slabo presujuCi ostatak na cedilu . u zima se prokuvana ki ~ ni ca iii obiena voda. Zatim se prenese u sud za kuvanje i prelije propisanom kolieinom hladne desti lovane vode. najeesce u obliku kapljica. a posle toga odlije se od taloga. a u nemogucnosti iii nedostatku. Medutim. Decoctum Salep izraduje se kao Mucilago Sa/ep. Izraduju se 3-5%. Kao i za spravljanje infuza.

da bi se spreeilo razlaganje nepostojanih materija. - .10 dana cesce mesaj uCi. sirupi i dr. Ponekad je vinu potrebno prethodno oduzeti tan in. Zilki i suvi ekstrakti. zbog cega nemaju mineralnih soli. ali se posle e kst rakcije droge i filtrovanja uparavaju do zelj ene konzistencije. I zrada. pod snizenim vazdusnim pritiskom. dobra zapu si drzi na hladnom i mracnom meSlu. tek uzabranog bilja. taka da se u farmaciji sp ravIjaju: teeni. osobito onih jakog dejstva.IZRADA I UPOTREBA BIUNIH LEKOVA 99 Aka ni je drukcijl:! propisano. Od ekstrakata se izraduju razni galenski pTeparati: pilule. fi llruj e kroz harliju za fill rovanje . U novije vreme farmaceutska industrija sve viSe koristi sveze. Uzabrani biljni organ se samelje u kasu i metodom dijalize ekstrahuje vodom iii vrlo razblazenim alkoholom razlicite koncentracije. ekstrakti se spravljaju rede maceracijofll. ostatak se dobro iscedi.ska. Dispertl su posebni farmaceuts~i oblici u obliku pra. rastresitih komada. To su teoni preparati koji se izraduju me· sanjem lekova s vinom. Teeni ekstrakti se izraduju taka da 1 deo ekstrakta sadrzi le kovite sastojke jednog dela suve droge. Pos ta ukuvava nj e traje dugo. zitki ekstrakti imaju gustinu meda. Suvi ekstrakti ne smeju imati vise od 5'/0 vlage. To su vrlo dobri suvi biljni ekstrakti standardnog sastava koji se mogu cuvati i tacno dozirati o Osobito su traZeni disperti izradeni od svezeg lekovitog bilja. Dijallzati su teeni ekstrakti svezeg. a suvi najvise. Da bi se s to potpunije eks tra hova li lekoviti saslojci iz clroga. a l:esce perkolacijom. Taskiseljavanjem) na obienoj lemperaturi . 0 cemu lekar vodi racuna kad ih prepisuje bolesniku. sve se vise primenjuj e uparava nj e u vakuumu. dobijeni u industriji centrifugalnim rasprsivanjem biljnih ekstrakata. U nedostatku cis tog apotekarskog a lko hola maze se kris titi rakija od 40 do 50 0/ 0 _ Ekstrakti se izraduju s lie no tinkturama. Mediclnska iii lekovita vina se spravljaju na razlicite nacme i koriste u naucnoj i u narodnoj medicini. poklopi i drii u podrumu 8. tablete. U farmaceutskoj industriji se proizvode dijalizom. tako da se na svaki litar vina doda 10 grama vodenog rastvora cis tog zelatina (1 deo na 9 delova vade) . Prop isno us ilnj ena i prosejana droga s lavi se u s lakl enu leglu i prelije odredenom kolicinom rastvaraca. tinkture se izraduju maceracijom (mocenjem. taka da se sve ova obavlja na relativno niskoj tempera turi (20-40 0 ). a suvi su iii u prasku iii u obliku lakih. cuvaju se potpuno suvi u boCicama zalivenim parafinom iii voskom. rastvaranjem cvrstih lekova u vinu iii ekstrakcijom lekovitih sastojaka maceracijom lekovitog bilja u vinu. raz li je u bocice. drazeji. Jedan deo dobijenog dijalizata treba da odgovara jednom delu droge. obe leenos ti pomesaj u. zivo bilje za spravljanje ekstrakata. zitki ekstraktoi sadde vise aktivnih saslojaka. ostavi da se s legne i izb is tri. Pos le toga se odlije.

belog sleza. dodajll se na kraju kad se ras topljena masa na pola ohladi. po· trebno je ce~cc mllcka ti da se ~ t o pOlpunije izvuku lekov iti sastojci droga. p revij e cis tim platnom. neu:lezene. gaveza i drugih mucilaginozn ih droga. Masnu podlogu treba ras top iti na yo· denoj pari. Ma· terije koje lako vetre . dunje. cicvarica. konzislencij l!. stakle· nim m porculanskim posudama i cuvaju dobro zatvorene na hladnom i mra· cnom mestu. u knjizi su opisani i naC lnt o izradi ka sa za w l ulrasllju upolrebu. S iln o sam levena dmga u obliku bras na najceSce se popari s pOII'cb nom ko li cinom kljucale vo dc da se dobij e kasa ze lj ene gus tin e. Zato se ova kataplazma sprav lj a m esa nj em s laeic inog b ras na s pOlrebno m kolieinom vode o d 20 do 300 na ob icnoj te mpcraluri. Lekovite masti se najcesce izraduju diges tijom biljnih droga u ma snom ulju. a isto tako . Doziranje lekovitog bilja zavisi od hemijskog sas tava droge. sredrzja iii terapijska doza nalazi se izmedu maksimal· ne i minima-Ine i predstavlja ikohiOinu leka Ioojom se postiie najJ bo1je dejstvo. Ka~ica. a a ko droge imaju tanina (opore). IIi se kuva s malo vode. svinjskoj masti. njenog fa r· makodinamskog dejstv a . Maksimalna doza je najveca koIicina lelca koja se moze podne ti bez znakova' nepodnosljivosti i trovanja. Lekovite masti se izraduju u emajliranim. Doza je odredena ko· !ieina leka koju treba m:eti odjednom iii u toku dana. terapijske svrhe i bolesnika . minimalna doza je najmanja kolicina leka kojom se postize odre· dena lekovito dejstvo. vun eno p la tno (ka· ta plazma od lanenog bras na koja se prime njuj e za lecenj e zapa lj enja lint f· nih sudova. Maceracija obicno traje oko mesec dana. vosku. jer bi se unis tili enz imi i na taj nacin sp rec ili os lobodenje i dej s tvo le kovi· tog sastojka droge. pirinac i dr. Kod odnosnih bi· Ijaka je opisan postllpak spravljanja. Stari i oprobani nacin je spravljanj e kas ica u mleku umesto u vodi. Ovo je potpuno opmvdano. bolje je upotrebi ti crno vi no. Osim navede nih kasica za spoljrzu prim el'nl. i diges liju u toploj vodi odredene tem perature. Vrela ka~ica se I'azma:ie na cis to bela lane no ii i VlI· neno pla tno i po laze na bolno ili ozledeno mes lO na telu . pre ko toga se s tavi loplo. melem. flegm ona i apscesa) . IIi se smlacena kasica razmaze na bolno meslo. je r i e isto mle ko deluje kao dob ro s'l'ed s t~·o za ubla:iavanje bolova i posledica od upale koze i s lulmice. a nekad hladna kasica. nekad se s la\' lja sto toplija . . Medicinska vina treba sprav lja li i cuva ti u s lak lenim sudovima u mracllom i hladl1oll1 podmmu. poma· zu dejstvo sluzi lana. ovas. Fina emulzij a mao snih kapljica i kazein mleka deluju kao farmakodinamski sinergist i. Bliza upulstva 0 izradi i upolrebi poj edinih lekoviLih vina iznesena su kod odnosn ih droga.100 lECENJE BIUEM Upotreb ljava se najbo lje bela vin~. Masti mo· raju biti sve:le. To isto vazi i za izradu kasice od crnog i belog luk a i drugih biljaka sa sum· pornim h e teruzidima. kao sto su e tars ka ulj a i njihovi sastojci u miri s nom bUju. lanolinu i drugim podlogama. ~ to je opisano kod pojedinih bi ljaka. ka taplazma sprav lj a se na razne nacinc. To je naj eesce dijetalna hrana i lek koji se krace iii duze kuva da bi se dobio s to slu zaviji proizvod : salep . Kasica od sl aCice rz i kako se rze slll e spravljati na visoko j tempera tll ri.

ali kako je to ~esto zametno. a neka domacm stv.jli !ista repusine na ope~ena iii ubijena mesta na telu. 0 ~e mu lckar s trogo vodi ra~una.roge se dozi. Od njega se . to nemamo preko cele godine zivog bilja kao oni u tropskim predeiima. u vi~e doza da ne bi opteretili zeludac i da bi lek bolje delovao. na pol. Praskovi se upotrebljavaju za le~enje unutrasnjih i spoljnih boles'ti. ni lekove ne treba naglo. Gorki lekovi se uzimaju pre jela. osu~imo i dobro zapakujemo.ie­ va zivo bilje je lekovitije od osusenog. Od osusenog bilja se tucanjem i mlevenjem prave praskovi. Pre svega. Blib obave~tenja 0 nacinu izrade lekova od bilja ~italac moze dobiti od mesnog apotekara.4 4.i'Vosti izvesnih osoba na odredelle lekove. sirovo i osu~eno bilje. Iii kad se listiCi hajdu~ice medu prstima uvaljaju u loptice i to guta pre jela za dobijanje apetita. polako.IZRADA I UPOTREBA BIUNIH LEKOVA 101 Srednja doza sokova iz svezeg bilja je po 1 ~ajna . Najjednostavniji i najprimitivniji na~in le~enja je upotreba pojedinih delova bilja.i mo u umerenom klimatu.3 3. ond a se naj~e~ce droga uz~ma u t. na primer.izraduju razni lekovi. Kao ni pica. razna fiziolo~ka stanja (menstruacija. Evo pribliznih pojectina~nih doza za boles nike od 1 2.a nem aJ ~ vagu koja moze da meri male koli~ine. PRAKTltNA UPUTSTVA 0 UPOTREBI LEKOVITOG BIllA U DOMACINSTVU Upotreba lekovitog bilja je raznovrsna. stavljanje lista bokvice na posekotine .n prsta. 1 koren Ja I 2-5 g cvetova i listova. trudnoca) i dr.iii supena ka~ika vise puta dnevno. protiv smetnji u zelucu itd. ~to prose~no iznosi 1 supen u ka~iku. Zbog toga se u toku leta moramo pobrinuti da od svega ~to nam je potrebno naberemo. Praskove je najbolje i'Zradivati neposredno pre upotrebe. Za lek se koristi zivo. . treba \'oditi ra ~un a i 0 individualnoj preosetl~. ili slme za izradu raznih prostih iii slozenih lekova u apoteci. Suve d. odjednom pOptti.7 7-14 14-20 20-70 godine godine godine godina godina godina godina 1/ 12-1/10 doze 1/8 -1/ 6 doze 1/ 6 -1/4 doze 1/ 3 doze 1/ 2 doze 2/3 doze 1 doza Osim lIzrasta. Sokovi iz voca i povrca mogu se uzimati i u veCim dozama. ili 6 do 9 grama k?re. nego postepeno. jer duzim stajanjem gube lekovitost.raju u gra mov ima. Tim poslom se bave apotekari (fa'lTIlaceuti). stanje uhranjenos ti. tezinu bolesti. Na doziranje droga uti ~u mnogi ~i­ nlOCl. U vecini slu~a. Po~to mi Ziov. zavisi od uznista bolesnika. jer se susenjem mnogi lekoviti sastojci menjaju i gube. Bilje se upotrebljava spolja i iznutra.

i lekoviti zejtini i masti. uvek se mora dobro izmesat i. smilja i dr. Ako se za kucu izrad uj e mesan caj od vise vrsta bilja. ali ne odjednom. lipu. Uglavnom. To nije dovoljno. majkine dusice.102 LECENJE BIUEM NajcesCi narodni lekovi od bilja su cajevi. Izvesni lekovi.i be li slez. poveze platnom i jakom hartijom i ostavi desetak dana. zavo mjaka. a osobito sa decom. Kas iku iseckanog korena belog sleza (velicine kukuruznog zma) treba preliti sa dva decilitra hladne vode i ostaviti oko dva do tri sata. ali se moze ponekad ostaviti i duze da bi u vodu preS lo s to vise lekovitih sastojaka. Dajemo ovde spisak vaznijeg lekovitog bilja koje svaka kuca. turcinka. nije dobro sto svi taj koren kuvaju . stavi u cistu teglu i prelije desetostrukom kolieinom vina iii rakije. U vecini slucajeva treba na pol a litra vode staviti 3 do 5 kas ika iseckane iii zdrobljene biljke. U nas se koren belog sleza sve viSe upotrebljava. Pogresno je kuvat. nego svaka cetvrt sata po jednu ka ~ iku. Droga se sto bolje isitn i. pored ostalog. nanu. da bi se iz nj ega sva sluz izvukla. liSee i druge n eke biljne de love nikad n e treba kuvati. majkinu dus icu iii ne ku drugu mirisnu lekovitu b iljku. mogu se izradivati i u dobrom cmom vinu. nego se stave u cist sud i preliju kljucalom vodom. Tim mesanim cajevima ces to se dodaje razno cveee zivih boja i prijatnog rnirisa da bi caj imao leps i i privlacniji miris . Iedan od naj cesCih uzroka nepoverenja prema lekov itom bilju je. nestru cna izrada ca jeva i suvise mala kolicirw bi/jke koja se upotrebljava pri tom e. To je dobro. nepoklopljenom sudu. j er se time uni~ tavaju njegovi lekoviti sastojci. vee prema tome da Ii se zeli slab iii jak caj. treba ostavit. eesce meSajuci . DOMACA APOTEKA LEKOVITOG BILJA Zasto pesaei ti desetine kilometara do apoteke za dvadesetak grama titrice. sve do nove . VeCina cajeva se tako spravlja. ali se oni greju na vodenoj pari. jer se iz ce log biljnog orga na teze i nepotpunij e iscrpljuju lekoviti sastojci nego iz is itnjenih. zatim treba procediti . razblazenom alkoholu i tome slieno. poklope i ostave krace iii dll ze vreme.i 30 do 40 minuta da se biljka kiseli u vreloj vodi. u poklopljenom sudu. n evena. cesce mesajuci. izvetre gotovo sv i lekoviti sastojci (etal'ska ulja). Na isti nacin mogu se spravljati . Gotovo je redovna poj ava da se na pola litra vode stavi nekoliko cvetica lipe iii kamilice. ruze. Cvece. sto psihicki. pored aspirina i kombinovanih tableta jos i raznog bilja. Listovi i cvetovi bde otpustaju lekovite sas tojke nego kore i drugi cvrs ti i debeli orgaru . cmog sleza. rakiji. osobito za jacanje i za leeenj e organa za varenje. los go re j e ako se kuva u otvorenom. dodaje se cvet razlicka. Bilje !!reba tek: prilikom pravljenja caja u avan u iii medu dlanovima isitniti . Za to je pogresno kuvati kamilicu. lavande. belog sleza iii nekog drugog bilja koje gotovo svuda u nas raste u izobilju? Svaka prosvecena majka ima u kuci »Iekove za nuzdu«. To pomalo lici na madiju. treba da ima u dovoljnoj kolicini preko cele godine. Medutim . j er kuvanj em gube. jer je to I/ajbolje slu zno sredstvo za lecenje organa za disanje. pozitivno utice na bolesnika. zasladiti medom i piti. Na primer.

pasdrena. belog i crnog sleza. pitome i divljih vrsta nane. divizme. ~umske jagode i maline. lincure. Evo najvaznijeg bilja koje treba da imaju domacice u kuCi (domaca apoteka): 1. jer ove dYe biljke imaju isto dejstvo. sunceve sve /loSli. lavandule. suncu i s l. Ijubicice. kantaliona. sitnice i dr. supe iii na nekom drugom mestu izlozenom pras ini. eve to v i tin'ice iii kamilice. borovnice. S. sve sk lonjeno u cist orman iii sand uk na suvom. maline. kolomasti. treba cll va ll u nov im kesa ma od jake harl ij e iii .uva. oraha. kima. kupine. kukureka . o~. l oplole. ro treba bac ili ili. tao tul e. 3. crne topole. crvi i drugih s leloci na.koru~e i dr. bosiljka. 2. Ijubicice. ruzmarina. svinjca. turcinka i drugog neotrovnog bilja. bunike. Lo~ je obicaj u nas da se razno bilje pome!la ~ tako c. matienjaka. Bilje se ne moze cuvati bes konacno. jagorcevine. belog i crnog sleza. crne i bele slaclce. Ne moze svaka domaCica imati sve bilje koje se ovde navodi. Lis l 0 v i pitome i divljih vrsta nane. s pa liti . sapu njace. gumske jagode. jo ~ b olj e. S e men j e bundeve (duleka). maslacka. trna (trnjine). pticama. a novo s lavlj ali u nove kutije. K 0 r e n J e (i drugi podzemni organi) belog sleza. 6. lipe. kal"bola. podbela. skim kutijama. iznad sta le. troskota. Vecina se mora svake godine obnavljali: sta. sladica. . kieice. 4. vetru. jos bolje. Ovo bilj e ne treba cuvati obe~eno pod st rehom . o . u karton. misevima. trna. cubra. Ne treba gubi ti iz vida da se i naj le kovitij e bilj e moze brzo pokvariti i izgubiti le ko. ruze. gorke deteline. ribizle. rastavica. ha jducice.0 jedna vrsta. saJepa. pirevine. Sto je za stanovnike pored velikih nasih reka beli slez. Plod 0 v i sipka iii ~ ipurka (divlje ruze) . trandavilja. Pup 0 I j c i majske ruZe. bij'lls ta i drugog bilja jakog fiZlioio s kog dej stva. perunike. ali zato mogu nabrati kicice. . persuna. Osobito treba paziti cIa se bilje n e cuva blizu katrana. ocJoljena. Icpo osu. sen u. mracnom i hlad nom meslu. kiseol1ika i z vazduha. zalfije. necistoce i /lagle promen e temperature. koje se potpuno za lvaraj u. Na svak u kuliju treba mao s tilom c itko napi sa ti koja se biljka u njoj n a lazi i da lum kad je bra na. gloga. podbela i dr. jer u rukama nestrucnjaka one moze biti otrov. dunJe 1 lu· ben ice. zubace i dr. iii vrhovi grancica u cvetu) od majkine dusice. U j ednoj kesici iii kutiji sme se c uvarti 1SaI11. bre· ze. ogrozda. Zato se bilje mora cuvati ~to bolje zapakovano i sk lon jeno na suvo m es to. pitomog i di· vljeg kestena. anisa. m oljaca. idirota. jer se moze desi ti da u starim ima ples ni. Mnoge droge napadaj u in· sekti. vranilovke. bokvice. breze i belog bora. gaveza. 7. koze i druge robe jakog i dugotrajnog mirisa koji se L esko iii nikako ne mo· ze kasnije ocIstraniti. moraca ali anasona. kisi. T r a v e (cele nadzemne biljke u cvetu. sreenjaka. Razumljivo je da domaca apoteka ne sme imati velebilja. to je za brdane i pJanince oman itd. pallcini . na prasnjavom tava. zove. trave od srcJobolje. ali mora biti zaklonjeno od sun ca. hajducice. pitomog kestena. cemerikc. vitost pod razornim dejstvom vlage. jablana.lZRADA 1 UPOTREBA BIUNIH lEKOVA 103 zetve. vranilovke. podubice. To ne va lja. lana. Ravni· cari n e mogu imati lincure. trave·ive. korijandra. Svaku bi ljku. nu . drena. koje sc moze ceS lo prove travati.

I u mimo vreme caj je vrlo skup. nesumnjivo. onda se ostavi 1 do 2 sata.i tamina. Bolja je meka nego tvrda. list kupine. Umesto caja mogu se upotrebiti domaee sirovine: sipak. osladi i pije. jer saddi v. . U hitnim slucajevima i kad se zeli sarno prijatan napitak. vrlo skupo plaeena. ljuske od ja buka. Sutradan se pusti da prokljuca svega 2-3 minuta. Pre svega. provitamina. krecna i gvoZdevita voda. procedi. ako se zell da u caju bU'fie ~to viSe vitamina. tanina i drugih korisnih sastojaka sipka.Naprotiv. u I i II svetskom ratu caja je postepeno nestajalo na svetskom trZis tu i vee od polovine rata to je bila retkost. Caj od sipaka moze se izraditi na nekoliko nacina. Pet e I j k e isanj a i tresanja. R a z n 0: osuseno neo lrovno divlj e voce (divlje jabuke. Stotine miliona Jjudi sirom sveta koriste caj kao prijatan napitak. kru sa ka i dinj a. kasika sipka prelije se sa dva do tri decilitra kJjucale vode. treba napomenuti kao vrlo vaZno da sipak treba cuvati ceo i tek pre upotrebe ga zdrobiti. K 0 r e hrasta i kru ~ in e . ribiz)e. Najbolji strucnjaci rade ovako : u cajnik (posuda sa poklopcem koja sluii sarno za kuvanje caja) stavi se 2-3 pune kasike zdrobljenog sipka i prelije sa pola litra hladne vode. mal~ne. jer se bilje u apoteci tako cuva. jarebike). ali je skup. a u mnogim predelima je Josa voda. Mozda bi se mogao primiti i ovaj r aspored kako je ovde navede no. oskoruse. Caju od sipka ne treba dodavati limunove ni jabucne kiseline iii limunovog soka. Ovako nacinjen. DOMACI NARODNI CAJEVI Zamena za kineski caj Upotreba kineskog caja (Thea chin ensis) iz godine u godinu raste. sumske jagode. tanina i drugih korisnih sastojaka. Osim toga. sv ila od kuku ruza i drugo. poklopi i drii ukraj stednjaka 15-20 minuta. lek i sredstvo za osvezenje. jer se u celom. ogrozda. neozledenom sipku mnogo bolje i duie sacuvaju vitamini i provitamini. mlak i hladan caj. caj od sipaka je ne samo prijatan napitak koji osvezava nego je i lekovit. . 9. vee prema tome sta se zeli dobiti. Slab caj od sipaka u tim prili'kama moze biti od velike koristi. glavni lekoviti sastojci sipka. Sve te biljke rastu u izobilju kod nas. razume se. lipov cVe! i dr. svakom su pristupacne i uvek se mogu koristiti. Zbog toga nijedna kuea ne treba da bude bez nabranog sipka. Caj od sipaka je nesumnjjvo najprijatniji. Caj ima vrlo lepu boju i prijatan miris i ukus. jer rastu najcesee kao prezren korov na »nicijoj zemlji«. a u ratu jos skuplji. najzdraviji i najlekovitiji.104 LECENJE BIUEM 8. zbog cega je nepristupacan sirokim nar. kru skc.odnim slojevima. kiselina. u poklopljenom sudu. Moze se piti topao. veoma prijatan. U toj bi/jnoj dOl11acoj apot eci treba da bude u ve k CiSlo j da bude reda. poklopi i ostavi preko noei da se kiseli. pa tek onda procedi. 10. jer Sam sipak ima dovoljnu kolicinu Iimunove i jabucne kiseline. Caj je. U nekim nasim krajevima vladaju leti nesnosne zege.

Dobra s ku van pe kmez od s ipa ka je n ajzdrav ija hrana i najprijatnija pos las ti ca. 051rim noze m iii narac itill1 m a~inama s ipa k se uzduz raspori.IZRADA I UPOTREBA BIU IH LEKOVA 105 Jos lepsu boju (k. Moze se upo lrc bl java ti i s ipak b ez on ih ce kinj avi h se menki (to su zapravo. Nazi- . divljih krusa ka. U veCim preduzecima ovaj rad je mehanizovan. nl! treba ga du go kuva li . dojiljama i sv im s labunja vim osobama. bolnice. trnjina. dobro zap us i i c uva do upolrebe. razume se.Za izrad u vitaminskih koneenll-a ta u 111nogim prosvece nim ze mljama poslednjih dvadesetak godina sve se vi se trazi i sve skuplje plata razno di vlj e iii s um sko voce . dunje i drugo voce se istruze na trenici. pazeCi pri tom da ne pregori. a li dobije prijalniji miris. pl odov i. Nazivaju . Najvi 5e caja od sipaka potrose oporm. . Mn ogo j e kori snijc i prijalnije svak i dan pojes li na pa rce lu hl eba malo ma s la (b u tera) sa neko liko ka s ika pekmeza od s ipaka nego gUl a ti s kupe uvczene tab le te vitamina C. jer one ima mnogo vitamin a i provila mina (be ta-karotina) . Ovaj pekmez se daj e kao lek vrl o prijatnog uku sa deci. Is to tako se ceni oporo i kiselo voce. savrem eni prirodl1i l11ullivitamini. a zatim dosu s i II peci iii stednjaku. biljnih kise lina. internali za s kolsku decu i vojska. tj. musmule . boles nic im a. provitamina. bez obzira na to da Ii je izraden od s ipaka. pravo bogatstvo raznih vitamina. Ovi sokovi su danas u velikoj upotrehi u svim prosveeenim zemljama i slu'le kao jedno od najboljih sredstava u borbi protiv alkoholizma. osko rusa. . kru s ke. zapravo. ali e pogresno nazivaju se menkama): c im se uzaberc. sva ki za sebe iii u smesi. divljih jabuka. jos dok je mlak. sumskih jagoda. sipak izgubi jedan d ec vilam ina.i: oSll se n sipak e ddi 1I peCi posle pecenja hl eba dok ne dobij e sve tlu smedc-mrku boju. pijanstva. U sva kom slucaj u. Prie njcm. vilalllinskilz kO/lcenlrala. brekinja . Sve dska i All1crika su glavni uvozni ci i pOlrosac i s ipka na svetu. lIt oliko vise vil a min\! izgub i.:'e. na poseba n naci n izradenog pekmeza od sipaka. stavskih i drugih oporih matcrija (tanina). Najvi se se ceni rumeno. trudnica ma. i one se zbog toga dodaje za popravlja nje kvali teta pekmeza od pitomog voea. oskoruse. Ti pekmezi su. gloginja. decj i domov i. Peklll ez od sipll ka se izraduje na razne nacinc. mus mula iii nekih drugih pl odova . a s usenj e se obavlja u te rmickim susara ma na stalnoj temperaturi. izbace cek in java zrna i »polll tke« OSllSC. drenjina. jer se izra duju od vitaminskog hilj a.1O sta re zla lo) i prijatniju arom u ima ca j od s ipka koji se mal o ispi"l. erveno. U mnogim zemljama s ipak je pos ta o narodni caj.asto i zuto vo. iscedi. u tankom sloju susi ne koliko d ana na suncu. Jos bolje je ovaj sok sacuvati da ne prevri : prokuva se da kljuca 5-10 minuta iii mu se dod a I gram natrijum-benzoata na litar slatkog vocnog soka i razlije u ciste boce. m a lin a. Vocni ~jcvi.Od pre deset do dvade et godina ovi cajevi su u sve veeoj meri u upotrebi . samo uno koje nij e otrovno. pl-edsta vlja citav j edan arse nal. narandi. saspe se u mlake teg le ii i boec. jer uk olik o se duze ku va . Sumsko iii uivlje voce.i h i vitaminskim ca j evil11a. Svaki ovakav koneentrat (pekmez). Cim se izvadi . Divlje jabuke. Mnoge zemljt: kupuju s lol in e vagona s ipa ka za izradu lzv. bo rovnica. Iscedeni sok je voeno vino kad prevri.ilis ta. raz nih ko ri s nih soli i mnogih drugih lek ovitih sastojaka. Najcesee se prave od raznog divljeg voca.

me talne sudove) da ne bi izgubio prijatan miris i privukao vlagu i stran mirrs. drZi se oko pola sata. a rak ij a j e nase narodno i naeionalno zlo i nesreea. pojede stoka iii istruli.U poslednja dva svetska rata u Evropi su izradivane razne zamene za kineski caj. Milioni kilograma najpl e menitijeg voea svake god in e se kod nas pretvore u rakiju. Izrada zamene za kineski caj. 'kamilica i drugo. Na kraju se IistiCi ponovo uvrnu kao erni kineski caj i brzo osuse na sunell iii na jakoj promaji. sa sto manje d rZaka. Jos mlak caj se zapakuje u hermeticki za tvorene sudove (tegle. »upalili «. .isea od kupine.ise koristi od ovih cajeva i voen ih sokova nego od Takije sto je peku od sveg voea.m voccln. osobito u sumovitim i siro mas nim krajevima. . vrani lovka. Drie se jedan do dva dana na gomiliea ma da svenu i za to vreme se cesee prevreu da se ne bi ugrejaIi. maline. a najcesee vitamins kim VOGI11m sokovima iii teen. Isto tako se pije [ nana. Uvijanje.ick i zapakovati . zova. Potom se marame s liseem pritisnu izmedu dYe daske i ostave prekonoe u toploj odaji da prevri. Zatim se lis tiei na stolu rukom uvrell. Preporucuj emo ovaj isprobani reeept: lisra lista lista lista lista ribizle kupine maline sumske jagode ogrozda 200 100 100 10 10 grama grama grama grama grama Maljavi listovi sa vrhova grancica beru se potpuno mladi. tj. sarplaninski caj. sumske jagode i ogrozda. nego tiho i postepeno. ribizle. U II sve tskom ratu redovno je dod ava n i s ipak. Uvijeni listiei se svezlI u veIike marame i to se obesi iznad lonaca iz kojih izlazi vodena para. Oni se toee u svim javnim lokalima.106 LECENJE BIUEM vaj u ih raznim imenima. Racli prijatnij eg ukusa. jer privlaci vlagu i usled toga brzo puplesnivi i pokvari se. Nasi bnlani i planinei. sve sa eiljem da se dobije prijatan miris slican kineskom caju. parenje i vrenje ponovi se jos dva puta. da vrenje ne bude suvi se burno. Najcesce s u upotrebljavane smese u kojima je uvek bilo kupinovog lis ta. Njima se lece mnoge bolesti. preporucuj emo dodavanj e osusen ih sum sk ih j agoda i proplienih s ipaka sme!li prevrelog J. Lipov evet je najcesCi narodni caj. Osuseni voeni caj mora se herme[. imali bi v.

pogotovu za neke trudnicc_ . sto je za mnoge osobe vrlo vaino. ona . jer se zbog toga najc':esce zakasni. dunjino seme i druge sluzne (mucilaginozne) biIjke.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLAZITI MEDICINSKIM BILJEM Pogresno je shvatanje da se biljem mogu leeiti sve bol es ti. a zalfija deluje potpuno suprotno. slieno kao beli slez. Uostalom. tj . . To nikako. deluje zaustavljajuCi proliv. Daleko od toga. Ianeno seme. uzbuaenoj putni oi slab ih zivaea ponudice lek od odoIjena.sllsi «. Koren Ijubicice izaziva gadcnje i povracanje. saIep. ne treba izgubiti iz vida da ima i takvog lekovitog bilja koje ima suprotno dejslvo. Cesto se cuje da »ne postoji bolest . utoli'ko eesce upotreblj ava ova. Ovom knjigol11 ne ze limo da sirimo nazovilekarstvo.nane i matienjaka i tome slieno. a neko cak i u nauenoj medicini nije dovoljno proueeno. Iipo\' i zovin evet izazivaju jako znojenje. onom sa pokvarenim stomakom eaj od kamilice inane. pre svega. i lekar u tom slueaju ne moze nista da uCini. jer su biljke slai. Zbog toga ce ovde biti navedene sarno one biljke koje su lekari klinieari decenijama iIi vekovima upotrebljavali i imali uspeha. Lekovito bilje se lIpOtrebljava ne sarno u nauenoj vee I i u narodnoj medieini. ren i slaeica lzazivaju osecaj topline.nego bolesni'k«. po onome nasem narodnom: »Bolje je zlo spreCiri . lekoviti sastojei nisu do sada izdvojeni iz biljke. ne poznaje se tacan hemijski sastav. jer mnogo bilje koje se upotrebljava u narodnoj. ne treba preeulati da je upotreba lekovitog bilja u domaCinstvu mnogo veca i raznovrsnija u induslrijskim zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike nego u nas. slepo poverenje i iskljuei\'a upolreba lekovitog bilja moze biti veoma opasna. Na primer. sto je od velikog znaeaja kad se sastavljaju eajevi. na brodll iIi stani. jedna od lih materija je pretezna .ci tamo ponuditi eaj od lipe i zove. a matienjak. Za svaki slueaj (bolesnika) lekar mora da trazi i nade najbolji lek.el1ag sasrava. Nazeblom pulniku ee zimskih dana u vow. Ipak.. uglavnom preventivna blaga sredslva. na·na i limun deluju protiv povracanja. Zanimljivo je utvrditi da ukoliko je jedan eovek civi/izovaniji. a zatim crvenilo i plikove na kozi (ako se ne pazi) dok kamilica deluje pOl'puno suprotno slisavajuCi i ublaiavajuCi svaku upalu koie i sluzokoze. Ali ipak priznajemo da je u izvesnim slucajevima tesko postaviti ostru granieu izmedu nauene i nenauene medioine. -ta!ko da je redak s lueaj da u njoj deluje sarno jcdna hemijska materija. kora krusine otvara. Isto tako.i glavna. a hrastova kora zatvara.nega lditi. avionu. U slueaju zaraznih i drugih teskih oboljenja. nego obieno njih povise.« Podela bilja po njegovoj lekovitosti (terapijska podela) nije laka ni jednostavna. i 0 tome se mora vodili raeUlla.

Usta su jedan od najvazniJj ih puteva za preno ~en. opijumom. paprena i ljuta jela. koren crnog gaveza. kopriva.ice (titrice). ostaviti 1 sat u ·poklopIjenom sudu. Po 2 supene ka~ike titrice. trava od srdobolj e. moze se i popiti eaj od kamilice i posle toga pojes ti nastrugana jabuka. strugane jabuke. Ovo oboljenje je naroeito rasprostranjeno u osoba koj e ne postuju lienu higijenu. ne piti s drugima iz iste case. zdravac. izbegavati slana. sreenjak. dunjino se me. preporucuje da budu istrajni i strpljivi prilikom upotrebe ovih lekova. grgljati i naj zad popiti. procediti i time ispirati usta i grgljati. one koje sadde ~ tavsk e ili taninske materije: stela. ocediti i time ispirati usta. onih koji mogu prouzrokova ti razna opasna oboljenja. hrastova kora i sisarke. Zbog toga se. ostaviti 2 sata. Proliv upale usne supljine: po 1 kasiku titrice.108 LECENJE BIWEM Bilje koje se ovde navocLi nema jako iizi olo~ko delovanj e i zbog toga one ne deluje brzo. U istu svrhu i na isti naein kao b eli slez mogu se upotrebljavati i druge sluzne biljke: laneno seme. BOLESTI USTA P. oso bito zaraznih. 8. jesti sto viSe kasastu i sluzastu h ranu . kao ~ to je to. a li d ugotraj nij e i stoga se i znaoi pobo l j~anja boles ti javljaju kasnije. tj. zalfije. pre svega beli sl ez: moze se zvakati iii ddati 2-3 sata u hladnoj vodi (l supena kasika korena . tj . Dve kasike kamiJ. usJed eega nastaju razne komplikacije. odlije i time ispiraju usta. Iak caj od kamilice sa dosta limunovog soka. Zbog toga us ta treba drzati cisto. zalfije i dunjinog semena preliti sa cetvrt litra kljueale vode. 1. Za ispiranj. dunj e i drugo oporo voce bogato taninima i pekNnima. birajuCi sarno oporu i kiselu zukvaru. 7. Opore biljk e. 2. osobito hronicnim bolesnicima. zube redovno prati posle svakog j ela.oa 200 g vode) i tom vodom ispirati usta. kad se prohladi d ekstrallUje. 3. Umesto jabuke moze se upotrebiti dunja. 6. bun ikom. S. 4. Razumljivo je da bolesnik treba da zatrazi pomoe lekara.ie mnogih bolesti. Posebno je ovaj eaj dobar za slucajeve zalpaljenja zdrela. stoji pola sata. m edu kojima ima i patogenih. U nas je vrlo eesta pojava zapa ljena slu zn ice usne duplje. Ovo blago bilje deluje spor ij e. . salep i drugo. gde se znaci javIj aj u vee posle nekoliko minuta ili najdalje posle ce tvrt iIi pola sata. zalfije i sumske jagode s itno izrezati i dobro pomeSati. naprotiv. Zbog toga je potrebna stalna I i br izlj iva higij ena u sne ~ upljine. za grgljanje i protiv promuklosti dobre su one bilj ke koje imaju nmogo slu zi. kupi'l1e i rrave od srdobolje popari se kljuealoll1 vodom (pola litra). crnog i belog sleza. zalfije i lista crnog sleza pomesati i popa riti sa pola !itra kljucale vode. Iednake delove !ista podbela. mu~mule. s lucaj s velebilj em.e usIa. odmah poklopiti i posle pola sata. Sto se tiee ishrane. bunom. odliti i grgljati.reko usta se prenose razne zarazne bolesti. tatulom. k iseia. podubica. jedieem i drugim bilj em jakog dejstva . 2 kasi'ke ove smese popariti sa 200 g kljucale vode. U ustima im a mnogo mikroorganizama. bedrinac i dr.

maticnjaka. Po 10 g hrastove kore . biti kao pod 8. zdravca. kamilice i nane pome ~at i i upo tre. cimeta i anisa. Jednu kasiku salepa u pra~ku kuvati 1 sat u 200 g mleka i u toku kuvanja dolivati ml e ka. kao pod 18. Jednaki delov i kamilice. Posebno se spravi jak caj od kamilice: 2 ka~ike kamilice popariti sa 200 g kljucale vode. tako da na kraju bude oko 200 g tecnosti. !ista nane. 15. maticnjaka i zalfije. kao pod 18. Po 5 g dunjinih i hrastovih pupoljaka (vrhovi grancica). i. kao pod 18. 18. posle svakog grgljanja. 29. kad se ohladi. divljih Jcru~aka i lista pitome nane. podbela i ka· milice pomesa ti i upot rebiti kao pod 8. Ovim ca· jem mogu se masirati des ni. Po 5 g zdravca. pa time ispirati usta (grgljati ~to duze). Cajem od ove smese ispirat·i usta i zatim caj popiti. o s koru ~a. 20. kad se ohladi. kao pod 18 . na ne i slatkog korena i po 5 g karanfi· [ica. Po 5 g riwma trave od srdobolje i zdravca. Jednake delove cve ta majske ruze. 26. Po 10 g moraca i anisa i 'Po 20 g Zalfije. kao pod 8. !ista pitome nane i maticnjaka. iscediti i tom vodicom ispirati usta i mazati desni. Caj treba ddati sto dille u llstima. limunove i narandzine kore i moraca i 5 g karanfilica. 24. . 17. Po 5 g lista kupine. 28. kao pod 18. kao pod 18. kamilice. korena srcenja ka i trave od srdobolje i ko· rena koprive i zdravca sitno izrezati. 19. koprivinog lis ta i kamilice. 12. dobra iscediti i pome~ati sa salepom. Od ove smese moze se naciniti i tinktura u razblazenom cis tom alkoholu (apotekarskom): 20 g sme~e na 100 g alkohola. kao pod 8. kao pod 18. Dva deset grama miloduh a. 13. Po 10 g rizoma zdravca.J 25. 16. kad se ohladi. poklopiti i. Po 25 g n ane. ribizle i pi tome nane.i kore na zdravca i srcenj aka i IS g korena belog sleza. podubice. J ednake delove idirota. miloduha. 10. pome ~a ti i 1 ka ~ iku ove sme~e kuvati 10 minuta u 200 g vode. j er je mirisno i nije mnogo oporo. 27. 22. Za iecenie desni: 2 k a~ ike za lfije popariti sa 300 g kljuca le vode. procediti J time mazati desni i ispi· rati usta. ocediti i time ispirati us ta. Po 10 g planinskog cubra i semena buacka. . jatnog zadaha i z /Isla i ze luca. Po 10 g korena ratanije i zdravca. Po 5 g bedrinca. J ed na ka ~ ika na 200 g kljucale vode. poklopiti i posle 4 sata ocediti. da bi lekoviti sastojci za lfije s to duze delovali. na kraju. 21. pitome nane i zalfije. kao pod 18. Caj je dobar protiv zapa lj enj a s luzn ice usta i idrela. Po 10 g korena ratanije (kupiti u apoteci) i [i's ta zalfije popariti sa 200 g kljucale vode. Ovo je dobro i za decu. nane i planill'sk<>g /5ubra. hrastovih ~iSaraka (stu· canih u prahl i zalfije. Po 20 g hrastove kore. idirot a i gaveza sitno izrezati. Po 5 g :lalfije. Po 5 g musmula. belog i crnog sleza. za lfij e i kupine. procediti i tim caj em ispirati usIa.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2ITI MEDlCINSKIM BIUEM 109 9. puklopiti i posle 6 sati ocediti. Upot reblj ava se izj utra i u vece i protiv lI epri. 23. maline. kao pod 18. kamilice J zdravca. 2 ka ~ ike ove smese kuvati 5 mi· nuta u 300 g vode. 14. 11. popiti. kao pod 8. kao pod 18.

uredan zivot moze da ublazi ovu neprijatnu boles t. !cardamom i dr. Po 1 kasika pupoljaka majske ruze. hi gijena usta i. miloduh. 7. 2 karanfilica i 1 kasika lista nane. Po 1 kasika miloduha. Po I kasika slatkog korena i kore od limuna i pod I. 3. putovale smo dva dana i dYe no~i i nismo imale nikakvih smetnji . 1ma vec i broj naseg i s tra n. To je. kao pod I. limunova i pomorandzina kora. Na osetljiva li ca ova upoma i dugotrajna bolest ces to ostavlja dubok e i neprijatne posledice: depresije.u organima za varenje. maskira neprijalan zada h iz usta. kao pod I. sa mocu i potis tenost. nikom nismo bile dosadne. sial ki koren. Po 1 kas iku sitno stucanog lis ta i cveta llliloduh a i sla tkog korena i 2 pupoljka kara ntilica popariti sa 300 g kljuca le vode. 1. SMETNJE U ORGANIMA ZA VARENJE Protiv n a dim a n j a. 5. ocajanja.10 III ace bilje. Medutilll. uopste. ali. 6. uredna s tol ica. na zalost. kao pod I. Dccje klinike i porodilista u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi sve vise upotrcbljavaju kamilicu. presni m povrcem i vocem. zasladiti medo m i popiti 1 casu izjutra. sma nji. pravilna is hrana sveiilll. Po 1 kasika miloduhaa i korena omana i 2 karanfilica. rekose: "Mi smo na kongres u Pariz dosle avionom. pomorand ze. Za lecenje ove boles ti rarmaceutska industrija proizmdi neke veoma sk upe lekove koji se prodaju pod zas ti ce nilll i iZlllisljenim im enilll a. Po 3 zrna kardamoma i najkvirca. pre svega. slllesla poklopiti i posle pola sata ocediti. a u in os trans tvu zna lno vise. 2. Bolesnik mora traziti savet i pomoc lekara.og bilja koje moze ma nj e iii vise da ubl azi. eugenolni bosiljak. a drugu uvece posle obeda. izb egava nje dru stva i. tegoba i smetnji u trbuhu ima matan broj mirisnih (aromaticnih) biljaka. U nas manje. a od inostranog karanfilic. Po 1 kasika tveta hajducice i lista nane i 3 zrna (stucana) najkvirca. smrad iz usIa veoma nelagod no uti ce i na onog koji pati od ovog oholj enja i na sredi nu u kojoj takva osoba zivi i radi. kao pod I. nikad je nemarno dovoljno«. hajd ucica i neko dr ugo aromaticno <. a dYe profesorke Univerziteta sa Filipina 1954. donek le prikrije . najkvirc. nane i mati cnjaka. Pari:w i drugim velikim medicinskim centr. U Londonu. ovi boles nici piju Ullles to vode razne caj evc s prav lj ene o d miri s nog bilja. jer smo celim putem umesto vode pile jak caj od vase kamilice" . uop s te . medu kojima prvo mesto zauzima litriea. gasova. kao 4. slatkog korena i osusenih sumskih jagoda. . god.110 NEPRJJATAN ZADAH IZ USTA LECENJE BIUEM Neprijatan zadall.ima lekari i apotekari za nasu kamilicu kazu : "Vasa kamilica je zaista izvrsna. kao pod I.

ocediti i nezasladeno piti pre jela. Nije dovoljno jedno te is to govoriti : m akove eaure s u opasne i m ogu izazva ti smrt deteta! Pot rebno je majkama dati za menu za m akove eaure. pitome nane i matienjaka. 2. maticnjaka.i u cis t sud i preliti sa 2 decili- tra kljucale vade. kolicina se odreouj e prema uzrastu. a na nij e otrovna i ne izaziva nav iku ni duiom svakodn evno m upotreb om. Maze se zasladivati i vocrum sokovima iii sirupima. potrebno je da se pre upolrebe zdrobe u avanu.i i izaziva nadimanj e i velike lcgobe i neugodnosli us led razvija nj a gasova neprij atnog mirisa. 7. ostaviti 15 minuta. 5. Po 1 supenu kasiku maraca i korijandra stuea. zasladiti medom iii nekim sokom i piti posle obeda. nane i siSarica hmelja. kima i maticnjaka i po ' 10 g nane i majkine dusice. anisa. najbolji nac in je dati svakoj m ajci kamilicu i pokazati joj kako treba st rucno da spravi caj svoj oj bebi.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA 2 1TI MEDI CI NSK IM BIUEM III Nail narod danas manje. a li jos uvek mnogo jede kao glavnu hranu pasul j. kima . jer je i med lekovit. a s to je n ajvaznij e. Dve plodove narod pogresno naziva »seme«. Iednaki delovi kicice.s laden caj piti pre jela. kao sto su morae i anis.ti i upotrebiti kao pod 7. treba ih ostaviti 2-3 sata u poklopljenom sudu. Ko ne maze da podnese miris tHrice. 3. ocajnice. Iednaki delovi anisa. a sladak posle obeda. Bebe koje ces to imaju bolove i grceve u trbuhu s mire sc i zaspe vee pos le nekoliko kasieica »kamilteja«. To je na mirni ca koja se veoma tesko var. maticnjaka. lekovitiji caj . Caj ad kaIllil ice i piro m e 1 1ane je jecLno a d naj boljih sredstava da se te nepr ijalnosti sm anje i ubl aze. smes ta pok lopiti i ostaviti aka 1 sa t. I ovde. Kamilica je ta n asa sp aso nosna biljka koja maze potpuno zameniti makove came. . Osobe koje pate ad hronic l1ih poremeca ja organa za varen j e takoue se hval e da im kamili ca najvise pomaze. a nekad 2 i vise casova aka se zeli sto j aci. U bo rbi protiv mraka i neznanja. neka pije caj ad ave smese: pomesati jednake delove titrice. Po 20 g moraca. rastavica i pelena. Punu supenu kasiku smeSe preliti sa 200 g kljucale vode. majkine dusiee. Ponekad se toj smesi doda i kori jandar. Punu su penu kasiku titrice s tavit. 8. kuvati 1-2 minuta u poklopljenom sudu. odmah poklopiti i posle 2 sata oeediti. nes to s to je bolj e a d njih i s to dcletu neee skod iti . kao i u drugim slucajevima. kao pod I . bolje je eaj zasladiti m edom nego secerom. 1 supena kasika smek na 2 decilitra kljuca le vade. 4. Kim je opstepoznato sredstvo protiv nadimanja. 3 supene kasike ove smese popariti sa pola litra kljucale vade. kao pod 5. Po 30 g moraca. protiv opasne upOlrebe makovih caura u nekim nasim krajevima. pitome nane. gasova.i korij a ndra i 10 g korena angelike. Daje se Sam iii u smesi sa isto tako dobrirn lekovima. 3 sLlpene kasike smese stucati u prah i uzimati u toku dana posle jela na vrh noza i piti jak caj od kanlilice (caj pod 1). 9. Morac. 6. Neza. Iednaki delovi kamilice. Deci se stavlja m anj e titrice n ego odrasHma. anis i kim se moraju prethodno stucati u prah. 1. Kad se preliju kljLlcalom vodom. ocajnice i majkine dusice. Posto ovi plodovi imaju lekovite sastojke cvrsto zatvorene u unutrasnjosti.

kao pod 9. kao pod 9. 14. U tera piji ovog organa koriste se ponekad i taninsk e biljk e. karnilice. Sok od dunja taJrode pomafe: oljustene dunje se sHno izrendaju (nastrufu) i iz njih iscedi sok. kao pod 9. ali nezaslaeleno pili pre j ela . 2. ali se u ta kvim cajnim mesavina ma one nalaze u manjoj kolicini. kao pod 9. 15-20 minuta. ka mili ce i vra nilovke. dakle. a kiselina drazi sluznicu.i timij a na i 10 g m at ic njaka. Po 20 g nane. id iro ta i odoljena. zasladene m edom ili voenim sirupom. majora na. 17. 0 svemu se posavetova ti s leka rom . lincu re i na ne. Svi ovi caj evi ne sarno da smanj uju gasove vee is tovremeno vraeaj u apetit i deluj u kao lekovi za j aca nj e. Po 30 g vranilovke. naljblaii le kovi. Po 20 g kicice. ali se pre thodno mora prokuvMi. Po 30 g 'nane. Za ublaZavanje zapalj enj a ovog organa koriste se razne biljke. 1. moze za nuidu nacinili sluzaste kasice kuvajuCi 1-2 sata kasiku pirin ca u 200300 g vode. Po 30 g na ne. lincure. koj'i lakode dduju pro ti'V za palje n. ZAPALJENJE JEDNJAKA (Ezotagit is) . oblaZu i tako s tite obolelu sluznicu. Piti kao dunjinu sluz preko celog dana kad god se ozedni. 18. Ovu sluz treba cuvati u cistoj zapusenoj boci na hladnom mestu. m e tvice. 12. 13. Po 25 g hajd ucice. 15. prokisne. kao pod 9. majkine d usice i mo raca 5 g selena i angelike. Ako domaein s tvo u pla nini iii na selu nema nikakvih lekova. Po 30 g kam ilice. Bolesnik mora traziti po moe lekara. idirota . a one koji nisu gorki posle jela. Uzroci zapalj enj a jednjaka su r aznovrsni. Po 40 g lincure i kicice i po 10 g ocajn ice inane. kada se ohladi. on e opo rog ukusa. Sve gorke caj eve piti nezas ladene pre j ela. jer se brzo kvari. jer tanini taloi e belancevine i tako sllse sluznicu. Sto g dU/ljinog semena pokvasi se sa 2 li tra destilovane vode (moze se upotrebiti i obicna veda. kao pod 9. Pije se svakog sala po 1 kasika. lipe . Po 25 g m ajo ran a. kao pod 9. kao pod 9. 3 s upcn e kas ike isiln jenc smese s pravi ti i upo trebiti kao pod 9. U nedostatku pirinca mogu koristi t·i ovas iii psenicu. 19. Slicnim le kovima se dodaje i bilje sa azule17 ima. oni koji pokrivaju. d rii 12 sati cesce m eliajuCi i posle toga se procedi kroz fl anel iii cisto platno. angeli ke i vidovc ice i 10 g kamilice. da omeksa i. mo raca i raslaviea. Po 25 g vra nilovke. moraca.ja koie i sluznice i na laj nacin ublazuju upalu i smanjuju boll tegobe u jednj aku. .112 LECENJE BIWEM 10. 3. 11. pogotovu kada je u zapaljenju. pi tome na ne i jdi ro ta i 10 g cveta lavandul e. idirota i kud rave nane. kao pod 9. Razumljivo je da bolesnik mora voditi racun a 0 ishra ni i da iz svog j elovn ika izbaci sve one s to mu pricinj ava legobe u organima za varenj e. odlije se od taloga) . kore gorke pomora ndze. pre svega one koje u sebi imaju slu zi. 16.

'usta ~ jednjak. jer su uzroci zapaljenja jednjaka razliciti. odmah poklopiti i posle 2 sata odliti. tako zbog toga jos viSe slabi i postaje sve manje otporan.ti sa 300 g hladne vode i posle 3 sata odliN i iscediti. 5. Lanena sl uz: 100 g lanenog semena ddi se 12 sa ri u 2 litra des rilovane iii prokuvan e i ohladen e obicne vode i 'Ilpotrebi ·kao dunj ina sIuz. Pedeset grama korena belog sl eza . Pedeset grama sernena buacka (Plantago psyllium) i po 25 g dunjinog . crnog gaveza. Da se m i r-~s i ukus poprave. pomorandZe. 12. 10. lato se ovim sl'llZima neposr edllo p re upotrebe do daj e ma lo soka od limuna. Po 109 cveta brdanke. popariti sa pola litra kljucale vode. Po 20 g korena i cveta be log sleza. smesu biljaka koja ee tom bolesniku pomoei. . pomesati. 14. 11. islandskog lisaja i 5 g cveta divizme pomesati i upotreblja'Vati kao pod 7. zbog ('ega ih mnoge osobe ne podnose. iseediti u 6i\Stu boeu i cuvati na hladnome mestu . M iri:ma dUl1ji na i l anena slu z. ribizla. Neke osobe ne podnose evet divizme. . zasladiti dunjinim ili slezovim sirupom i piti sVaikog sata po 1 kasiku. 13. kamilice. Tome treba dodati i cinjenicu da svaki bolesnik drukcije reaguje na isti lek. pogotovu bolesnici koji dugo boluju. Po 20 g eveta kamiliee. 9. nevena. Po 10 g eveta ernog i belog sleza. zbog toga ga one ne smeju upotrebljavati. vee 'prema tome s ta bolesniku najvise prija i cega u kuei ima. crnog i belog sleza i trandavilja pomes ati i upotrebljavati kao pod 7. eveta ernog sleza i tJrandavilja i lista mati 6njaka. pre svega od l11at ic njaka ili od kamilice.Sluzi su bijutavog. 8. Ovako dobijena sluz je veoma lekovita. navedenih ra nije pod 5. podbela i crnog sleza i kon~na omana rpomesati i upotrebljavati kao pod 7. otufnog. Po 10 g piskavice ili grckog semena. podbela. maticnjaka i bokvice pomeSati. cveta nevena.UlTi MEDICINSK IM BIUEM 113 4. 7. Po 1 supenu kasiku cveta kamilice. jabuka i drugog voea. lista hajduci"Ce. pa se moze piti uz dodata:k sredstava za osvezenje. 15. popariti jednim litrom kljuca le vode. kamilice i podbela. kiselih visanja.I ova sluz je bljutava i otuzna.i ernog sleza. leze i ne k reeu se na ciMom vazduhu . jer im drazi organe za disanje. . podbela i bokviee pomesati i upotrebljavati kao pod 7.KOl E SE . 6. Ovde je naveden veCi broj recepata. Po 2. ernog ·i belog sleza i trandavilja pomesa ti ·i upotrebljavati kao pod 7. lekar ee za svakJ. Razumljivo je da osobe koje pate od zapaljenja jednjaka moraju strogo pazi ti na lUenu higijenu i ishranu. kamiliee. pre upotrebe u solju pom esati kasiku sluzi sa isto toliko caja od pitome nane. Piti svakog sata po 1 kaSiku sa nekim sredstvom za osvezavanje k ao pod 5.') g lista belog .i lanenog semena pomesati i upotrebljavati kao pod 2. neprij atnog uJeusa.preli. Nij e re dak slucaj da boles nik povra ti ne sarno popijenu lekovitu sluz vee i hranu . BOl ESTi MOGU IZl EC ITI III UBL. malina. pirevine i belog sleza pomesati i upotrebljavati kao pod 7. prema ukusu bolesnika. odmah poklopiti i posle 3 sata oeediti. piti po 1 supenu kasiku svakog sata. slucaj odrediti lek. Po 10 g korena omana. Prema tome.

crnog gaveza i reuma. kao pod 2. debelu koku. k. crnog sleza i kamilice. cesee promesati i posle 1 sata ocediti i popiti neza· sladeno na pola sata pre jela. orahovog \ista i majkine dusice: 3 supene kasike smese popariti sa pola Iitra kljucale vode i posle 2 sata ocelliti. Nezasladen'o piti na pola sata pre jela. korena belog sleza. od kojih ee lekar odabrati onu koja najvi se odgovara svakom pojedinom boles ni ku: 1. lista bokvice. Po 20 g korena crnog omana i belog sleza. buacka i dunje. orahovo lisee. 4. Supena kasika u prah zdrobljenog cmog gaveza i jedna kafena ka· sika lanenog semen a. kamilice. ostaviti 2-3 sata da se ohl adi i caj piti u toku. 5. vidovcice i korena angelike i 10 g sladiea. 6. kamilicu. belog sleza i pirevine. Jednake delove hajducke trave. kinu dus icu i neke druge gorke i opore biljke. hajducice. ruse. petrovca i kima. dunjinog semen a i lista zalfije i bokvice. vodopij e. B. belog sleza i slatkog korena i 25 g cveta trandavilja. Piti 2-3 puta dnevno. 3. kao pod 1. Po 10 g korena omana. kao pod 2. kao pod 2. Ovo Cil1iti po nekoliko puta dnevno. nanu . 10. Po 25 g korena crnog gaveza. lravu·ivu. kao pod 4. lipovog cveta. CIR zELUCA I DVANAESTOPALACNOG CREVA (Ulcus ventriculi et duodeni) 1. kao pod 4. Po 20 g kamilice. anisa i porno· randzine kore. steze. gastroenteritis) Hronicni katar organa za varenje cesto se i caj evima moze vrlo us· pes no leciti. Od lekovitih b ilj aka vredno j e pomenu!li: haj ducicu . KATAR ZELUCA (Ga stritis. Po 10 g cveta kamilice. 9. pe t rovac. smilja. odmah poklopiti i dna ti 15 minuta u kraj s tednjaka da bude toplo. ocajnice i cveta trandavilja. 11. Osobe koje ne podnose gorko. 2. mogu za· sladiti caj medom. crnog gaveza. 7. Po kafenu kasilw lianenog ~ dWljrinog semena prelilti soLjom hlad· nog eaja od kamiJice. Iista pitome nane.icice. Jednaki delovi hajducice. maj. od verema travu. skinuti.114 lECENJE BIUEM ZAPALJENJE ZELUDACNE SLUZNICE. slatkog korena i pirevine. selena. kao pod 4. Po 30 g lista pitome nane. dana kad god se ozedni. 2. piti u toku dana umesto vode. selena. kao pod 2. Ove biljke mogu se kori· stiti i tako sto se Iistovi zguZvaju izmedu prstiju i naCirri lopti ca koja se proguta. Po 10 g korena selena. Po 20 g majkine dusice. I ovde eemo navesti veei broj smesa. podbela. kao pod 4. Zimi se kuva caj od os usenih listova. kao pod 2. ali da ne vri. Cetiri supene kasike kamilice i 4 kasike lista hajd uc ice prelili sa Iitar i po kljucale vode. .

idirota i moraca i 10 g kamilice. Po 30 g ko rena crn og gaveza i sladica i po 10 g korena i lis ta belog s teza. Po 10 g ki cice. angelike. cve la tra ndavi tja i lrave ruse. crnog gaveza. 4. sacinjenih od neotrovnih biljaka. s latke paprati i s lavelja . Po 15 g korena crnog gaveza. a dobijaju se jedino na Ickarski recept. ka mili ce. a narocito cira dvanaestopalacnog creva. 3 supene kasike smese popariti sa pol a Iitra kljucale vode i posle 2 sata ocediti i popiti u toku dana. Po 20 g lanenog i dunjinog semena i po 15 g !ista ialfije inane. Navescemo neko!iko recepata mesanih cajeva. hajducice. korena mas lacka i kore krusine. beli bun i mandragora. Medutim. betog steza. jer lake mogu izazvati teska trovanja. bunika. po 10 g majkine dusice i blazenog ckalja i 5 g lanenog semena. odnosno sa hioscijaminom. kao pod 1. koja je posledica povecanog lucenja zeludacne sone (hlorovodonicne) kiseline. 10. s ladica. kao s to su: velebilje. koji se uspesno upotrebljavaju protiv suvisnog lucenja sone kiseline ~ pos ledica koje zbog toga nastaju: I. lipovog cveta i slatkog korena. Po 15 g kantariona. a ni sa i cve ta tra nda vitja. oma na i pirevine i po 10 g moraca.KOl E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2 1TI MED ICINSK I M BIUEM 115 3. 5. !is la be tog i crn og steza i rusomace. OBOLJENJA 2ELUCA Povecano lucenje zeludacne sone kiseline (Hiperacidit et. kao pod I. 4. rusomace. Boiest se javlja usted hronicnog zapaljenja sluznice zeluca (gastritis) iii cira zeluca. kao pod I. Upotrebljava se magnezijum-oksid iii soda bikarbona za neutralizaciju slobodne sone kiseline. cvela lava ndute . postoje vrlo pouzdani biljni leko"i koji smanjuju lucenje ove kiseline. sladica. 6. ma lic nj a ka . Po 20 g kantariona. 2. Po 20 g ka m iti ce. kao pod 1. Medutim. hiperhlorhidrija) Mnoge osobe boluju od ove bolesti. Po 25 g cve la podbeta. maticnjaka. Po 25 g kore na crn og gaveza. 9. Po 40 g ko rena crnog gaveza i belog sleza i 20 g sla lkog korena. Najjace dejslvo imaju biljke sa atropinom. kao pod I. Bolesnik oseca dosadnu gorus icu. kami!ice i moraca. iatfije i ruse. kao pod I. stadi ca i lrave od srdobolj e. betog steza. !ipovog cve ta . 7. bo kvice. kamilice. omana i idirota. ove biljke su vrlo jakog fizioloskog dejstva i zbog toga se ne preporucuje njihova upotreba u domac instvu. kao pod I. angelike. zalfije. 3. kamiIice. talula. kao pod 1. kao pod I. Po 25 g korena crnog ga veza. . neprijatno podrigivanje i mnoge tegobe. 8. k ao pod 1. kao pod I. pa i smrt! Lekove od ovih biljaka spravljaju farmaceuti u apotckama i farmaceutskoj industriji. Po 15 g kore na crnog gavcza.

Po red razn ili tegoba u trbuhu. 3. kim a. kao pod 1.116 Smanjeno lu~enje zeluda~ne LECENJE BfUEM sone Idsellne (H ipoacid i tet iIi hipohlorhidrij a) Ova cesta bolest j e pretezno posled ica hronicnog 2lapaljenj a zeludacne sluznice u sled preterane upot rebe alkoho lnih pica. 6. kicice i komoniJke . k ao pod 1. kao pod 1. idirota. Bolesnik se mora obratiti lekaru za savet i pomoe. Osobito veliku p aznju treba obrati t i na ishranu. E\'o nekoli ko ispitanih cajeva koji se vee vekovima svak od nevoo koriste u na ucnoj medicini raznih zem alj a : 1. u slucajevima dispepsije truljenja treba upotrebljavati mnogo bill . Atonicna dispepsija je prouzrokovana mlitavoscu miS1ca zeluca i creva. kao pod 1. Po 25 g blazenog ckalja. kao pod 1. 9. kao pod 1. Po 20 g trave-ive. 1ma izves tan broj bilj aka koj e povecavaju lucenje zeludacne sone kiseline. u p redelu zeluca gotovo posle svakog obroka. 3 supene kasike ove smese kuvati 5 min uta u pola litra vode u pokloplj enom sudu . kima. zove. ko re od gorke pomorandze. kicice. Po 20 g korena selena. Na primer. 8. trave-ive i grcice. kao pod 1. 2. Po 25 g kokoca. ko moni ke. nepravi lne ish rane i hronicnih zaraznih boles ti. angelike i ruse. j er j e varenje o teZaoo i uspore no. po 10 g hajducice i 5 g m ajkine dusice. 7. Takozvana acidna dispepsija izazvana je suvisnim lui::enj em zeludacne sone kiseline. naj cesee zbog nedost-atka fermenata creva ili gusterace. po 10 g kantaI'io na i trave daninoCa i 5 g ljute paprike. pogOlovu posle upo trebe pasulja i d ruge kabaste i tesko svarlj. po 10 g ruse inane i 5 g ljute paprike . m oraca i korij andra i po 10 g lincure. POREMECAJ VARENJA (Dispepsija) Uzroci ovog oboljenja su razlici ti. omana. Po 20 g gor k e deteline. Po 30 g lincure. lincure i rudinskog pelina. hmelja. podubice. Razumljivo da ce p om oei sa rno kva litel no lekovito bil je i zbog toga bolesnik mor a voditi racuna od koga ga krupuje. kicice i h ajducice i 10 g idirota isitni ti i dobro pomesa ti. Klasican nacin lecenja j e uziman je propisan ih kolicioa r azblaZene sone ili hlorovodonicne kiseline kako bi se nadoknadio nedos tatak ove ki seli ne u zeludacnom soku. Po 25 g pelena . h ajducice. 1ma i · drugih vrsta dispepsije.ive h rane boga te celulozom . Bolesnik oseea potmuo i tup bol »ispod grud i.. ostavi·ti da se ohladi i pi ti u toku dana 3-4 puta po 1 solj u na pola sa la p re jela. kao pod 1. cesto se j avljaj u proli vi koji se dosta tesko Ieee. Naveseemo sa rno do maee lekovit o b il je do koga bolesnici mogu lako doei. Po 15 g idi rota. angelike i lincure. _ 5. Po 25 g korena idkota. trave-ive podubice. . 4. U avesnih osoba nagomilavaju se velike koli6 ne gasova. kima i idirota.

kr~anje u crevima i druge tegobe. k ima i anis a i 10 g nane. Po 30 g moraca. Po 15 g kima. 3. Po 40 g !ista zalfije i belog sleza i po 10 g kamilice i mati~njaka. »voeni dani« iii »vocne kure« (v. podubice. 8. 9. ostaviti ukraj stednjaka 1 sat. lincure. k ao pod 1. sa ml e~i iii stuca ti u fini prah i uzi. Po 50 g podubice i vranilovke pomdati i 3 kasike ove smese popariti jednim Htrom kljucale vode. 3 supene kasike sm ese d rlati 3 sata u pola li tra hJ adne v<Y. jer ublaiuju zapaljenje i tako smanjuju tegobe. hajduOice i po 10 g trave-iove.mati 3-4 puta po I kafenu k asicicu na pola sata pre jela. kao pod 1. poklopiti i posle 2 sata ocediti. osobito posle jela. idirota. Po 15 g kamilice. prtome nane. kao pod 1. ma ticnjaka i h ajduoice. Uzroci ovog oboljenja su raznovrsni. ZAPALJENJE TANKOG CREVA (Enteritis) Zapaljenje tankog creva moze bili akutno ·i hroni~no. lista koprive i korena pirevi'l1e. 6. U nas i u inos tl-an s tvu ko r is te se. sve dobro isitniti . kao pod 1. Osobita painja se obraca na ishranu. omana i 10 g pirevine. zagrejati do klju~anja i kuvati 15 minuta. is landskog lisaja i 10 g trave-ive. 3 supene kasike ove smese preliti jednim lit rom hladne vode. 2.-4 puta po 1 casicu pola sa ta p re jela. id irota i maj kine d usice i 10 g kima. kada se s ml a~ i. . pored os talog i razni biljni leko vi: 1. Po 15 g lis ta pitome nane. Po 50 g idirota i oman a.KOJ E SE BOLESTI MOG U IZLEC IT I ILl UBLA t ITI MEDICINSKIM BIU EM 117 ne h rane. sitno 'l1astrugane jabuke i dunje i topli cajevi umesro ·vode. PomaZu i biljke sa sluzima i azulenom. a kim u a vanu s tu ca ti . I ovde pomazu sluzavi lekovi i sluzave ~orbice i kasice. Po 15 g kieice. kao pod 1. za tim k uvati u pok lopljenom su du 5 minuta i. Bilje za spravljanje ovih ~ajeva treba da ima. odliti i toplo piti umesto vode u toku dana. kao pod 1. 30 g dunji nog semen a i po 15 g trave od srdobo lj e i na ne. Znaci oboljenja su proliv. Po 40 g korena idir ota i lincure. lanenog i dunjinog semen a. 11. 2. 1. gr~evi 1I trbuhu. Od vehke pomoei su tzv. 7. gorke deteline. 10. Po 20 g la nenog i gr~ kog semena . Po 50 g rizoma sr~enjaka i rizoma trave od srdobolje dobro isitniti i pomdati. Po 30 g hajdu ~i ce. smanjuju tegobe bolesnika. osob ito presne i sitno ·samlevene iIi nastrugane. kao pod 1. Bolesnik se mora obratiti lekaru za savet i pomoe. kao pod 1. Po 40 g korijandra i idirota i po 10 g plodova pasdrena i kleke. Piti umesto vode. maticnjaka. 4. 15 g kamilice i 5 g kQre krusine. ko rijandra. anisa i moraca i po 20 g lista pitome nane i plodova p asdrena. tan ina (oporih materija). pi-ti 3. gorcice. kao pod 1.i di pogJavlj e Voce i povrce kao lek ).Ie. Topli oblozi na trbuhu. nadutost. 5. pre svega.

7. sve pome~a.ce. pa se bolesnici upucuju da traze savet i pomoc lekara. To se postize posebnom dijetom.ti i upotreblj ava ti kao pod 1. 5. Ovi cajevi nisu uvek prijatnog ukusa. bokvice. potrebno je menjati cajeve. kao pod 2. 11. posto je kolitis dugotrajna bolest. srtenjaka i trave od srdobolje. po 10 g cveta majske ruZe. Po 25 g hrastove kore. ostaviti da stoji 3 sata tesce mesajuci. Hronicni kolitis je te~ka i upoma bolest koja se sporo leCi. 3. 4. nane i t·roskota .i krvavi . uzimajuCi uvek neku drugu smesu. ZAPALJENJE DEBELOG CREVA (Kolitis) Mnoge osobe boluju od akutnog i-li hronicnog zapaljenja sluznice debelog creva. vranilovke i karnil. timij ana i kam hlice porne~a ti i upotrebljavaN. ostaVli. lis ta borovnice i bokvice. pektini). rizoma srtenjaka i trave od srdobolje i korena od koprive dobro isitniti. Pre svega. lis ta bokvice. Po 25 g lista oraha. . 10. kao pod 2. Po 20 g trave std e. kamilice.118 LECENJE BIU EM 3. Po 20 g srcenjaka.ti da se ohladi i piti 3-4 puta dnevno po J casicu na pola sata pre jela. kao pod 1. Prolivi su vdo cesto sluzavi. hajducice i borovn-i. trandavilja. kao pod 1. Uzroci zapaljenja sluznice su raznovr9ni. zbog cega pate od naizmemcnih zatvora i proliva koji mogu biti ponekad cak . Po 25 g !ista koprive. 9. kao pod 2. pod bela i kflmilice. otajnice. prvenstveno namimice s malo celuloze. kao pod 2. Po 50 g lubenicarke i steze. U nas i u inostranstvu upotrebljavaju se ovi cajev. nane. kao pod 2. Od biljnih lekova najce~ce se daj-u oni koji sadrie w1tisepticne sastojke i tanine (fenolska i poI. Da ne bi doslo do navikavanja. azulenogene materije (antiflogistika. 4. 6. Smtenje su pracene jakim bolovima i grtevima u trbuhu. protiv upale sluznice) i poliuronske supstancije (sluzi. Po 25 g kamilice. kao pod 2. vranilovke i rusomate. Daju se i raz:ni lekovi.ke dobro isitnjene sme~e preliti sa pola litra hladne vode. trave-ive i rusomace. 8. tj. kao pod 1. vranilovke. Po 15 g lanenog i dunjinog semena. Po 20 g troskota. 12. ocajnice. potrebno je omoguCiti uredno varenje uzete hrane. koprive i hajdutice. bokvice. pa ih z:bog toga treba piti sa raznim vocllim sokovima koji osvefavaju. kao pod 2. kao pod 1. nane i cveta kamilice. Po 25 g islandskog liSaj a. nane.ifenolska jedinjenja). zatim zagrejat: do kljucallja u poklopljenom sudu. koristeCi hranu koja se lako vari. trave od srdobolje i steze i po 10 g kamilice. Po 25 g srcenjaka. 3 supene kasi. 20 g grckog semena (piskavice) i 10 g orahovog lista. 2. kao pod 2. Po 30 g lanenog i dunjinog semena i korena crnog gaveza i 10 g troskota. Po 25 g majkine du ~ ice. Po 20 g korena repuha. steze. trave od srdobolje.ice.i: 1. kima i rnorata.

14. Po 40 g bokviee i kamilice i po 5 g is'l andskog lisaja. Po 25 g korena maslacka i repusine i po 5 g kantariona i korena lokvanja. podubice. kao pod 16. planinskog cubra. kao pod 16.3 doze. borovniee. belog sleza. korena angelike. dodati 10 g rizoma pirevine. kao pod 16. trandavj. lavandule. 6. kao pod 1. kao pod 16. borovih pupoIjaka. sumske jagode. kao pod 16. kao pod 16. dodati 1 kasi·ku korena selena. rusomace. kao pod 16. 10. 22. kao pod 1. emog gaveza. kao pod I.KOJ E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2ITI MEDICINSK IM BllJEM 119 5. buackovog i grckog (piskavice) semena i ploda pasdrcna. pirevine i emog gaveza. kao pod I. Po 15 g korena belog sleza i cmog gaveza i po 5 g maticnjaka i borovih pupoljaka. Po 5 g pupoljaka od erne topole. Moze se za-sladiti medom od planinskog mcdonosnog eveca. Po 10 g odoljena. po 20 g lanenog i grckog scmena i po 10 g korcna angelike. Po 20 g lanenog -i dunjinog se mena. popiti u 2. jabuke. 18. u prasku kuvaoti 2 sata u 200 g vode. kao pod 16. 25. hrastove kore (u prall stucane). Po 15 g kore krusine i plodova pasd. Po 10 g majkine dusice. Po 30 g kantariona. 28. kao pod 1. 20. majkine dusice i kamiliee pomesati. lanenog. koprive. oraha. 20 g kamilice i 5 g maslacka. i·s landskog lisaj a i plodova borovniee. 8. Po 20 g ocajniee. srcanika. rizoma idirota. vranilovke.ena. Po 10 g dunjinog. 15. lineure. majkine dusice i hajduciee. 19. 9. kada se ohladi. b. kao pod 1.j srcenjaka. ocediti i. Po 15 g maticnjaka. miloduha. pirevine.Jja i divizme. 26. pitome nane. kao pod 16. nane . ocajniee i pitome nane. kao pod 16. po 15 g kamiliee i ernog gaveza i 10 g vranilovke. m aline i kupine. Po 10 g stde. srcenjaka i zrelih borovniea. Po 10 g eveta kamilice. kao pod 1. 16. samlevenih hrastovih siSa-l'ld inane. poparit-i jednim litrom kljuca·le vode. odmah poklopi·ti i posle 4 sata oeediti. Trideset grama kOl-ena trave od sl'dobolj e i po 10 g lista nane. Po 30 g Iineul'e. trosko ta i bokviee. 21. Sezdeset gram a rusom ace i po 20 g ko rena lubeI1licarke trave od s rdo bolje. mravinea. 11. kao pod 1. vranilovke. nane. 12. odoljena i ruse i 10 g trave od srdobolje. Kas iku salepa. srcenjaka.o pod 16. drunje. maticnjaka inane. 24. Po 10 g ploda pasdrena. kuva-ti jos 5 minuta. kao pod 1. Po 10 g planinskog cubra. . ocajniee. Po 30 g idirota. hrastove kore i majkine dusice -i 10 g orahovog Iista. Po 10 g planinskog cubra. Po 20 g s teze. nane i odoljena. majkine dusic e. 27. dolivajuCi isparenu vodu. idirota i kore krusine. kruske i hrasta i po 15 g salepa u prahu i semen a dunje. kao pod 1. miloduha i islandskog lisaja. trave od srdobolje. Piti u toku dana umesto vode. 17. kao pod I. Po 10 g planinskog cubra. 13. 7. 23.

13. cera. To je ces lo znak mnogih ak utnih i hro nic nih bolesti. lalfij e. 14. stueano dunjino seme i drugo. 3. eveta ernog i belog sleza i lista podhela. lista iii ploda borovnice ·ili IU'astove kore. Strugane jabuke. 15. Ovaj caj deluje kao blago sluzavo sredstvo. list i plod borovn iee. slu zi i pektina: OPOTO divlje i pitomo voce. razne vrste stavolja (Rumex). plod zesljike i kantarion a. maticnjakom i t ~tricom. kamilice. ostaviti preko noei i sutradan izjutra u poklopljenom sudu zagrejati da prokljuca. al i ne l1ekuvallu vodu. trava-iva. s umske jagode. list kupine. Za dojerzead i decu preporucuje se ova s mesa: po 2 kasike maticnjaka i pi tome nane i 3 kasike kamiliee. jabuka itd. maticnjak. 4. petrovae. kao pod 9. pre svega. Po 2. stefa. Us pes no deluje kantarion. Protiv proliva pomazLI. Po 25 g lista od nane. lis t i koren koprive.tim da j ede presne strugane kisele i opore j a buke i drugo. za. nana. Ima i biljnih lekova koji su vrlo efikasni . zecje stope i kamiliee. 11. vranilovka. ogrozda. 7. koren srcenjaka. roscica. 3 kasike smese preliii sa pola litra hladne vode. lednaki delovi zdrobljenog dunjinog semen a. taninskih materi ja. Osobito su opasni letnji prolivi deee pogotovu na selu. narocito opore i kisele izvrstan su lek protiv proliva. list ernog sleza. U svako m slucajli. pogo tovu kod deee. lormenlilla). zir i ~isarke. nego blage caj eve od l1al1e. Vrlo efikasno sredstvo je caj od smese 1 kasike zdrobljenog korena trave od Hdobolje i 2 kasike hrastove kore. kao pod 9. kao pod 9. Po 20 g trave od srdobolje. . hrastova kora. s rcenj a k. Ova smesa brzo zaustavlja i jaci proliv.1 g eveta kamiliee i lista nane. hrastove kore i srcenjaka. sam iii zajedno sa nanom. Po 25 g majkme dusice. oeediti i piti u toku dana urnes to vode. Po ~O g rizoma trave od srdobolje (P. kil1eskog ca ja. srcenjaka (P. rule. bokvice. beli luk. kao pod 9. 1. trava od srdobolj e. ribizle. Cubar. bislorla) i lubenicarke (San. 9. 6. Samlevene hrastove sisa rke.120 PROLIV (Dijareja) LECENJE BIUEM Proliv ie cesto i vrlo rasireno obolj enje. hras ta . koprive. l iva trava. S. biljke koje imaju stavoSkih. dunj e. 5. 10. Za takve bolesnike pos toj i odredena di jeta. kamiliea. Po 30 g stde. Ova smesa daje vrlo dobre rezultate. 12. Koren trave od srdobolje i stefa cesto uklanjaju i krv u stolici. bokviee i troskota i 10 g nane. kao pod 9. Slum i caj protiv krvavog pro/iva: po 25 g korena ernog gaveza. Smesi pad I dodati I kasiku prZenog i samlevenog l ira hrasta. idirota. list m edvedeg grolaa. bolesnik mora traziti pomoc lekara. Kad se ohladi. osobi to dece. zdravae. kruske i bokvice. Lecenj e proliva moze biti uspes no ako se blagovre rneno otkriju i odstrane uzroci ove boles ti. Holesniku se daje da pije mn ogo t ecnos ti. trave od srdobolj e zdravea. Tome se obicno dod a manje iIi vise titriee. 2. kao pod 9. borovruee i oraha. oporih. semena dunje i lana i lista nane.guisorba) i 10 g majkine dusiee. ma line. kruske.

kao 19. 28. TVRDA. pod 9. Kretanje. borovnice.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLAllTI MEDICINSKIM BIUEM 121 16. Vocni caj pro[ iv pro/iva: po 20 g drenj ina. 26. kao pod 9. 23. Po 25 g zrelih osusenih borovnica. 17. kad se ohladi. kao pod 9. iscedi~i i piti umesto vode u toku dan a . kao pod 9. zbog cega se javljaju ceste glavobolje. Po 20 g petrovca. dunja i musmula dobro isitr. kao pod 9. maline inane. divljih jabuka krusaka i sipuraka. plivanje. kao pod 9. Bolesnik se mora obratiti lekaru za pomoc' i savel. island skog lisaja i tim ijana. neraspolozenje. kao pod 9. virka. Po 30 g cvela trandavilja. Tr·i-cetiri kasike osusenih drenjina kuvati kao kompot u j ed nom litru vode i mlako jesti i piti. 21. Daje se deci i vrIo osetljivim osobama. zaliva se jakim cajem od ka mili ce . Kao kafa ispJ'Le n hraslOv zir ame lj e se u fini prah i uzima vise pula dnev no navrh noza. Salep (vid i clanak 0 sa lep u) daje se vrlo uspesno. zdravca. srce nj a ka inane. s ipuraka. 31. kao pod 9. grcev·i u trbuhu i mnoge druge tegobe i neugodnosti. koji vrlo ste tno deluju na razne organe.aka. Po 30 g ri zorna zdravca. U lecenju zatvora najvise pomaze licna higijena i pravilna ishrana. nadutost. kao pod 9. Po 25 g cVI. opsta slabost. 20. kam ili ce.! ta i li sta podbela. kao pod 9. Po 20 g korena zecj e stope. lista crnog s leza i cvetnih pupuljaka majske ruze. migrena. hras lovc kore. smilja i vranilovke. a jos vise deci oboleloj od proliva. 22. eve/Hi caj protiv proliva: po 25 g pupoljaka majske ruze i cvetova Iipe. zive lrave i kantariona i 10 g majkine dus ice. NEUREDNA STOLICA (Opslipacija. po 20 g vra nilovke i kamilice. . ogrozda. gimnastika. Po 25 g k Ol'c na crn og gaveza. osobito deci. 30. Zt\TVOR. Kompot od drenjina je vrlo prijatan i koristan i odraslima. 18. 27. Cett'dese t grama vrhova grancica s liscem ruja. 29. majske ruze i belog sleza i 10 g malicnjaka. kao pod 9.ili i od te smese uzeti 3 supene kasike i kuvati 10 minuta u pob lilra vode. ocediti. zdravca. Po 20 g ornhovog i koprivinog li sla. 25. po mQgucnost>i nesladeno. koprive i osusenih divljih kru. oskorusa. Po 20 g lis la k up ine. sum ske jagode. Po 30 g lis la crnog i belog sleza i ka mili ce i 10 g dunjinog semena. konstipacija) Zbog neuredn e stolice javljaju se u organizmu rami poremecaji. a osobito na mozak. kamilice i hajducice. 24. kao pod 9. svakodnevno uzimanje presnog povrca i voea bogatog celulozom (kupus) j uPQtreba lekovitog bilja pomazu bolesnicima koji pate o d zatvora.

To ponoviti 2-3 puta dnev no. Po 25 g kore krusine (ili zestike). plodova pasdrena. 15 g kore krusike i 15 g plodova pasdrena. 30 g kore krusine i po 10 g moraca. kao pod 3. kao pod 3. . kamilice. turcinka. Za decu: po 25 g kamilice. moraca. nadutosti. odjednom popiti. 1. po 10 g bele mTtve koprive. Po 15 g kore krusine i plodova pasdrena i po 10 g moraca. plod ova pasdrena i korena selena i 10 g moraca. zatim ga osusiti na 50-60oC i pomesati sa ostalim biljem. 5. 10. 6. za uredivanje s tolice. zove. Po 15 g kore zestike i plodova pasdrena. Cvetni caj za ciscenje: po 10 g cveta od crnog trna. kad se ohladi. plodova klima i zove. senino lisce ravnomerno nakvasiti kljucalim rastvorom kalijuOl-natrijum-tartarata U destilovanoj vod-i. angelike. preliti sa 200 g mlakog caja od ~ami li ce i odjednom popiti. bele mrtve koprive. Po 20 g gorke deteline. Po 30 g plodova lOve. 7. jednu supenu kasiku ove smese kuva·ri 2-3 mLnuta u 200 g vode. kima i korijandra stucati i upotrebiti kao pod 3. ani sa. jer lanena sluz nije skodljiva i ne izaziva navik u.122 LECENJE BIUEM Evo ncko liko cajeva i drugih lekova biljnog porekla koji se korisle u nas i u svelu na osnovu vekovnog isk ustva i novijih klinickLh ispitivanja protiv zatvora. Cetrdeset grarna kore zestike (Rhamnus tal/ax). Po 20 g kore zestike. Osobe koje dugo vrernena pate od hronicnog zatvora moraju i cesCe u toku dana uzimati ovaj lek bez bojazni. kima. po 15 g pirevine i zubace i po 10 g lista pitome nane. Po 30 g kore kmsine iii zes tike. Laneno seme: punu kasiku semena stucati u avanu. Po 30 g kore krusine i plodova zestike i po 20 g korena selena i sladica. anisa i zove i po 10 g rizoma reuma i cve-ta kamilice.Caj za ciscenje: po 20 g seninog lisca i zovinog cveta. belog . lOve. 12. kad se ohladi. kima i moraca. 8. preporucuje za decu i vrlo osetljive odrasle osobe. 11. osobama koje pate i od gasova. korena omana. kao pod 3. m eteonzma. sladica. pJ odova pasdre na i korena sladica stucati u prah i tome dodati 10 g cveta crnog trna. purgansi). lealijum-natrijuOl-tartarata i vode. Po 15 g moraca. anisa. Caj se. kao pod 3. kao pod 3. kima i cveta crnog trna. kao pod 3. Ovo ponoviti 2-3 puta u toku dana. 4. kao pod 3. 14. Ovaj caj se preporucuje. kao pod 1. Po 30 g kore krusine. zasladiti m edom i popiti . kao pod 3. kao pod 3. kao pod 3. pre svega. trna i zove. 3. 13. sapunjace i lanenog semena. plodova kima. . 15. 2. kao pod 3. Propis jugoslo venske tarmakopeje. plodova pasdrena i moraca i 10 g korc od krusi ne isitniti. pasdrena ·i ani sa i 10 g korena selena. 9. blaienog ckalja i korena crnog gaveza i po 10 g plodova krusine. korena selena i amana.i crnog sleza. Po 30 g sla tkog korena. cveta kamilice. Jednu supenu kasiku smeSe prokuvati 3 minuta u 200 g vode i. 16. za ciscenje (Iaksansi. pre svega.

poklopiti . 9. Meuutim . 10. 2.i i poslJe pola sata pro cediti. raso. v-isnja. PODR1G1VANJA 1. toplo iIi hladno. Kompo t od sljiva i smokava. lirnunove kore i surnskih jagoda. Ricin usovo ulj e ni je o lrovno i moze . 8. kore gorke pornorandze. zasladiti 50korn (sirupom) ad visanja Hi ribizle i dati bolesniku da pije kad god je zedan. 7. ulj u doda li limunovog iIi nekog drugog soka prij a'lnog uku sa i mir isa. Po kafenu kasiku lirnunove i pornorandZine kore i osusenih malina.risa i ki-selog ukusa koji osvezava. moraca. pomorandze. lirnuna. 1ma osoba kojima pornaze strugan ren. Po kafenu kasiku rnaticnjaka. 11. jer j e one vrlo otrovno. kao pod 1.ku rnaticnjaka. kao pod 1. U tu svrhu mogu se koristiti limun. 6. smesta poklopit. kao pod 1. . ribizla i kupi na. osusenih ribizla i cveta rnaj ske ruZe. 1zvesnirn oso barna dobro cini casa soka od patIidzana (paradajza) . al1 posto je vrlo neprijatnog ukusa i olut oog mi risa. Po kafenu kasi. Ovo ponoviti vise puta dnevno. ukusa i izgleda. Po 20 g grckog semena i plodova pasd rena. 3. ne sme se upo treblj avati l ehnicko l'ioinusovo ulje . presan i kiseo kupu s. pa moze izazvati i smrl! ). Jedno-dve kasike r icinusovog ulj a (ali nika ko rioinusovo seme. 5. kao pod 1. kelj i slicna sred stva su a probani narodni lekovi koji se u nas i u inostranstvu u spesno koris te protiv za tvora . pitorne nane i lirnunove kore popariti s 200 g kljucale vode. srnesta poklopiti i. kad se ohladi.j postupi'ti kao pod 1. ke l eraba. Po kafenu kasiku maHonjaka. soli i sireeta iii Hmunovog soka. jabuke iii nekog drugog voea. Spravljaju se razni napici prijatnog mirisa. zasladeno visnjevim ili nekim drugim sokom prijatnog mi.KOl E SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA2ITI MEDICINSKIM BILIEM 123 17. jer . jagode i drugo voee kiselog ukusa i plijatnog mirisa. rotkva i rotkv-ice. posto iz njega ni6u odst ranjeni o trovni sastojci (smrtonosni to ksalburnin ricin) ! Razurnljivo je da bolesni ci ko j-i pa te od za tvora treba da paze i na ishranu. POVRACANJA. Po kafenu kasik'll rniloduha. se dobi ti 1I svakoj apo teci.i t: i one vrlo opas no. kao pod 3. PROTIV GABENJA. prerna potrebi 'i zelji bolesnika. ribizle. kirna i kleke. mi'l oduha i cveta lavandule. kao pod 1. Po ka fenu kasiku I·i sta rnaticnjaka i osusenih zrelih ribizla i surnskih jagoda. 4. odliti. nacinjeno kao sala ta sa ma lo stucana bela luka. pomorandZa. 18. Najcesee se daje caj od maticnjaka: punu supenu kasilku lisca maticnjaka preliti dccilitrom klju cale vade. Pije se po 1 kasika svakog sata. Dve supene kasike maticnjaka i po 1 supenu kasiku pitome nane i titr1ce preliti 5 pola !itra kljucale vode.

o sim toga. hin inovoj ko ri . Gorko bilje se moze uzimati stucano u prah. u obl·LIm caja. Ovde cemo govorit i sarno 0 nase m . Nesumnjivo da je jedno od najbol}il1 sredstava nasa Iincura. Ima viSe nacina izrade lekova od lincure. stavi u sud i prelije najboljom komovom rak. Pije se 3 puta na dan pola sata pre jela po 1 rakijska Ca~ica_ . podstice prohtev za jelom i na taj naCin 013lksava varenje hrane. lako je sve ovo bilje manje iIi vi ~ e gorkog ukusa. tinkture iii ekstrakta (ovi preparati se spravljaju u apoteci). po 1-2 kasi:ke piju izjutra i uvece pre jela. Gorka s'r edstva za jacanje zeluca i uopste za jacanje i vracanje izgubIjenog apetita spravljaju se od mnogobrojnog naseg gorkog bilja. i svojstvenog farmakodinamskog dejstva i odrec1e nog te rapijskog efekta. koje osecaju neizdr:l. mec1u kojim ima i takvog koje je ne sarno gorko vee je i mirisno. svima poznatom i siroko ras prostranjenom lekovitom bilju. a najbolja je gorka rakija i gorko vino: 200 g lincure isecka se i zdrobi u grub prah krupno~e zitnog zrna. do koj eg svako moze lako doti . ko. da ne bi do~lo do neZeljenih posledica koje mogu nastati usled nepravilne upotrebe lekovitog bilja. pogotovu kad se spravljaju sme~e sas tavlj cne od raznog bilja razlicitog hemijskog sastava.124 GORKA SRE DST VA ZA JACANJE (Amara tonica) LE CENJ E BIWEM Za ja~anj e apetita i za j afe Jufenje zeJudafnog soka Gorko bilj e 0 kome ce ovde bili govo ra nij e ~ k o dlji vo i ne izaziva naviku ni duzom sva kodn evnom upolrebom _ 0 sl r ihn os u. vrlo s u j a kog fizi oloskog dej s lva . pre ma tome. dobro se sud zatvori i dr:l. povremenD se svakodnevno jace promucka. 0 cemu strucnj aci u Biljnoj apoteci strogo vode racuna. preliju rakijom i posle 8-10 dana procede i piju pre jela kao »stomaklije«. Poslednje 2 godine najviSe lincure pot~e osobe.ijom iii najboljim starim crnim vinom. naroeito zene.Gorki lekoV'i se lTIOTaju piti sarno i iskljuci vo pre jela.i desetak dana. a osobito zeludacnog soka. Ovo nije naucno ispitano. ono ces to sadrii i mnoge druge lekovite i nelekovite m a terije. vazno je znali da se gorki lekovL ne smeju zasladivati! Ukohi lro je lek gorci. Vrlo je vaino naglasiti da se pre upotrebe ovih lekova bolesnik mora posavelovati s lekarom. Vama napomcna.ja se ceni svuda u svetu. utoliko je bolji! Gorko bilje svojom gorcinom dra zi culo ukusa i tako refleksnim putem preko sluznice jezika izaziva pojacano lucenje pljuvacke. pa. oblazu noge iii tom rakijom protrljaju bolna mesta. U narodu se gotove razne gorke »Iravarice« na taj nacin sto se gorke trave dobro isitne.ljive bolove od upala vena. tako da se ti le kol'i mogu upot reblj avati jedino i is kljucivo po savelu i pod n adzorom lekara. . Zatim se odlije i iscedi. p ikrOl oks inu i drugim vrl o go rkim biljnim le kov ima uop ~ te necemo ovde govoriti. obicno oko pol a sat a pre obroka! Nikako posle jela! Isto tako. oporo i sluzavo_ 1. jer su to uvozne droge . ali mnoge bolesnice se hvale da im je lincura pomogla.

i ro la i mn ogi h drug ih biljaka. odnosno sve dok se glava pantljicare ne izbaci. Ovo se ponavlja nekoliko puta. Manje uspesan lek je bUl1devilw se l1l e. it1. njcgov sok. Posle 2 sa ta uzeti kasiku gorke soli iii ricinusovog ulja radi ciscenja. mogu s koditi covekovom zdra vlju ! Na primer. procediti i popiti u toku jednog sala. procediti i p ili 3 puta na da n pre j ela po I kas iku . kici ce.i ve . bosiljka i majkine dusice dosta cesto da je dobre rezultate. gorke delelille. Proti v deejih glisla (crva) upotrebljava se. i beli luk. Nar (sipak. idirota i kore gorke pomorandze preliti sa 2 dec ilitra kljucalc vodc. 4. poklopili. Kada se sve ohladi do temperature covecjeg tela.Punica granalum). Caj od cu bra. ali se njegova kora moze spravljati za le k samo u apoteci i davati pod kontrolom iekara. 5. ri ZOI11 navaie j e na se najbolje srcds tvo protiv panlljica re. obicno po mesa no s pekmezom od sljiva. Po p o la kafcne kasi h : Jincure. preliti sa cetvrt litra vrele vode. i to se odjedno m pojede kao obrok. ta ko da se dobije 60-100 g (jedna pregrSt) cistih o ljus tenih semenki. Irave. osim bundevinih semenki. Upotrebljava se i ovaj caj: po 5 g (jednu kasiku) cve ta buhaca i titrice (kamilice). ali nes trucnom upotrebom covek m OLe prolaz no iIi stalno da os lepi. jer je nar otrovan! . semen a bundeve i ploda pasdrena. I kasiku cveta vratica i po 2 kasike pelena i majkine dusice. 2. ali je o ne potpuno bewpasno i moze se upOltrcbljava ti u \'ec im ko li cinama bez boj azni od trovanja: oljusti se jedan tanjir sirovih seme nki. limijalw. koga ima mnogo na nasem juznom primorju. pa i da umre. Obariti glavicu belog luka (pre thodno ocistiti i iseckati) u dec iIitru vode iii mleka i to upotreb iti za jednu klizmu (klistir) protiv okruglih decjih glista. kore od gorke pOllloral1Cl ze. Posle dva sa ta uze ti gorku so za c iscenje.KOlE SE BOLEST I MOGU IZLEC ITl ILl UBLA2 lTl MEDICINSK IM BIUEM 125 2. Na is ti nac in se moze naciniti gorkovaca od kicice. podubice. iscediti sok i odjednom popiti. izvrsLan je lek protiv izvesnih crevnib parazita. Umesto gorke soli moze se uzet i ricinusovo ulje za ciscenje. 3. j er ako se nepravilno upotrebe. 3. posto se ohladi. To se ponavlja u razm ak u od 3 dana nekoliko puta. sirup iI'i tablete koje se prave u fabrikama le kova. uzeti 2 kasike ove smese. vranilovke. hm elja (sisarice). ali njih (reba upo trebljava ti samo pod kO Il/rol om lekara. pel ena. prokuvati i. 6. mogrnnj . hajducice. ostrugati i nastrugati. Za to se prilikom upotrebe lekova protiv crevnih parazita mora biti veo ma op reza n! 1. Kilogram IIIrkve (sargarepe) oprati. os tav ili 2 sala. glisl e i dru gi para zili) Protiv crevllih parazila (pantljicare i drugih) ima nekoliko lekova. uvek u razmaku od 3 dana. sve pomeSati. CREVNI PARA ZITI (Panlljica ra. ocediti i dati kao klizmu. Posle 1-2 sata uzeti 1-2 kasike ricinusovog ulja za ciscenje_ Istovremeno se pripremi i caj za kIistiranje: 100 g be log luka prokuvati u 1 litru vode.

Ima izves tan broj lekovitih biljaka koje se upotrebljavaju protiv pa n· tljica re. jer su jaja vrlo sieu sna i sarno se mi· kroskopom mogu otkriti. zbog cega je od ovog crevnog parazita vrlo velika opasnost u krajevima zdravstveno zaostalim i neprosvecenim. Ovo se mora ciniti 8-10 dana i posle toga dati stolicu na pregled.ti preko noCi da se kiseli (ekstra· huj e) . gde su zdravstvene p l'ilike n'lave. povraeanje. . Sto grama ociseenog belog luka stucati i prokuvati u jednom Iitru vode Hi mleka. noene strave. a muzjaci nesto kraCi). pro· liv. Istovremeno uzeti kIizmu na naCin kako je na· vedeno pod 1. Crevna glista (Askaris) Prisustvo glista u stolici (askaridoza) vrlo se cesto javlja u dece. ista terapija se mora ponoviti. poklopiti. poremeeaji vida i sluha. Zato je neophodno da se bolesniJk obrati za savet i pomoc lekaru i da redovno kon trol ise izmet.. Posle 8 dana redovnog lecenja izmet dati na mikroskopsku kontrolu i. T'O su rizomi navale. Lecenje je jednostavno. 2 supene kasike ove mesa vine popariti sa 300 g kljucale vode i. kamilice i pelena pomeSati. Pored raznih poremeeaja u organima za varenje. bterivanje ovih parazita je vrlo tes ko i spo r~. Dobro je da se uzima beli luk u svim obrocima u toku dana. pogotovu one koja zive u neprosveeenim krajevima gde su higijenske prilike lose. kao pod 1.126 Pantljl~ra LECENJE BIUEM (Tenija) Pan tlji cara je parazit coveka i zivotinj a. J. ocediti i popiti u toku dana. popariti jed· nim litrom kljucale vode. procediti. naduvenost. ostavi. 2. koso (iz Etiopije) i druge. Neka deca postaju nervozna. kada se ohladi. gadenje. Ova glista je dugacka oko 20 em (zenke i do 30 cm. Zbog toga se izmet mora redovno kontrolisati mikroskopom. As· karis je obao parazitski cry koji se najcesee prenosi izmetom. Po 25 g cveta kamilice. uopste. za gO\ledu goveee. Ona ima po dva iii tri domacina i zbog toga mora da prode kroz jednog iIi dva pos rednika do ko· nacnog razvitka. neuobicajenu glad i vrtoglavicu.rdilo je Ii osoba potpuno izlecena. a za ehil1Okokus (klobucaru) pas. obo· lela deca imaju teske bolove u trbuhu. gde nema kanalizacije i. javljaju se grcevi. ali mora biti pod kontrolom lekara. po· vratica i mdinskog pelina. Najvise stradaju deca od 3 do 10 godina. kora nara iii sipka. najbolje je piti izjutra i uvece pre jela. Najefikasnijc su istovremeno i najot'r ovnije. medom zasladiti i u 2 doze popiti. vra-tica i pelena i 25 g ociSeenog istucanog belog Iuka. 1. ukoliko nalaz i tada bude pozitiva-n. Posle 3 dana avo ponoviti. 2. kamala (sa Filipina). Prenosi se jajima koja zaraiena osoba izbacuje &metom u ogromnoj kolicini. Cetrdeset grama kore od krusine i po 20 g semena od bundeve. Za svin j sk£l pantljicaru su posrednici svinja i covek. pa time bolesnika klilsti'r ati. Po 25 g rudinskog pelina. da bi se utv.

7. 3. 10. 4. kao pod I. jer je prasak neprijatan. Pet grama omana u prahu. lincure i 60 grama kore kru5ine. posle pola sata popiti kasiku gorke soli u easi vode radi eiScenja. cveta povratica i planinskog eubra i 40 g kore kruSine. kamilice. vratiea 1 lin cure. Tako einiti 8-10 dana i posle toga obavezno kontrolisati stolicu. Po 25 g s tucanog belog luka. kao pod I. Sitne su i tanke. kao pod I. Po 10 g cubra. Piju se i ovi cajevi: I. sve dobro izmeSati i pomesati sa 200 g najboljeg meda. 6. Po 20 g pelena. Uzimati triput dnevno u toku nekoliko dana.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA21T1 MEDICINSKJM BIUEM 127 3. kieice. vraniloVlke i planinskog cubra. kraljevca i odoljena. Dvesta do trista gram a (zavisno od uzrasta dece) oeiseenih i oljus tenih presni h semenki od bundeve stucati i pomesati sa 10 g oeiseenog stucanog belog luka. 9. kao pod I. kao pod 1. pomesati s medom i pojesti. Sezdeset grama pelena i 40 g kieice. kao pod 2. JI1aj kine dusice. Sedamdeset grama povratiea i 30 g timijana. 6. dobro izmeSati i spraviti eaj: 3 supene kasike smese na 400 g kljueale vode. Najce. moze se pomesati i s medom. vratica.kao pod 2. Po 10 g kamilice. posle toga oceiliti. UpotrebIjavaju se ism lckovi kao j protiv aska·risa (srednj. 5. eubra. Jedan do dva grama u prah stucanih plodova rutvice odjednom popiti sa ea50m jakog caja od majkine dusice (20 g na 100 g vode). lincure.j 20 g meda dobro izmesati i odjednom pojesti. stoji poklopljeno 2 sMa. 11. ----' . Sezdeset grama plodova borovnice i 40 g povratiea. Po 5 g povratiea. Sitne gliste (Oksiure) crvici NaJaze 5e u cmaru.ih crew:hih glista). kao pod I. pelena. . povratiea. kao pod 2. kieice. Po 20 g eubra. svaki dan izjutra i uveee uzimati pre je la i posle 8 dana dati izmet na kontrolu. see 5e primenjuju kl·izme i zapiranje cmara belim lukom kuvanim u mleku I uzimanjem istih lekova koji se upotrebljavaju protiv askarisa. 8. 2. 7. bozjeg drvca (Artemisia aborlanum) i planinskog cubra. korena omana u prahu i s tucanih zrelih bo rovni ca pomeSati i poj esti na prazan zeludac u dYe doze u r azm a·k u od 2 sata. U to~u nekoliko dana uzimati triput dnevno po ovakvu dozu. Po pola grama cveta povratiea i braeica (F£lCUS vesiculosus) stucati u prah i dati deci staroj od 4 do 8 godina u toku 3 uzastopna dana (svega 3 g na 3 dana). cveta vratiea. omana i borovnice stucati u prah. vranilovke. povratica i 60 g plodova pasdrena stucati u prah. svega 2-3 mm dugaeke. Po 20 g plodova borovnice. zasladiti medom i popiti u toku dana u nekoliko doza. Po 25 g pelena. Sve isi tniti i dobro izmesa ti. 4. 5 g agara . 5. Po 25 g pelena. to pojesti izjutra na prazan zelud ac.

maJt>ienjaka. Jedna ki delovi pitome nane. cesto po nekaliko meseci pa i d uze. za rasl varanje kam ena u i ucnoj k esici (holelititijaza) i d rugo. j er vrlo lako moze doei do t rovanja. kao pod 1. steze. Od domaeeg le kov i tog bilj a zasada je. velebilje. ocajni ce i t r ave-'ive. Moze se piti nesladen i ii zas laden eaj u toku celog dana u mes to vode . ruse i k rusine. Dvesta grama lista pi to me nane »Micam« staviti u cist su d. kao pod 1. kao pod 1.oliko lekova b il jnog porekla koji se upotrebljavaj u s manj e iii vi~e uspeha.tome nane. Cetiri dela nane i po 1 deo p elena. Od biljaka jakog fizioloskog dej s tva u n aucnoj m edicini se upotrebljava bunika. 4. kru ~ine . pod ubice. 3. izgleda.k. . 5. ali neotrovnih biljaka. koris ti i izves no lekovito biIje za lecenj e zapaljenja jetre (hepati'tilS). kao pad 1. Izgleda da se sve drugo lekovito biJj e koje se ovde spomin je ne moze meriti s pitomom nanom. omana. trave-ive. 6. smir l ja. pored drugih lekova. Medutim. moraca i krusine. da bi list otpus tio iz sebe ~ to vise le kovitih sa·s toj aka. popariti sa litar i po kljucale vode.1 naliem organizmu. Otud tako veli ka vaznost pravilnc ishrane ovih bolesnika i osoba naklonje nih ovim bolestima.i caj kao pod 1. Za lecenje jet re i zucnih puleva rna ne. lone se bez posledice mogu svakodnevno koristiti dufe vreme. 2. najbol je rezultate dala piloma nana. vodopije. 7. Lecenje traje duze vremena. podubice. haoj ducice. Od rnirisnih biljaka cesto se upotrebljavaju galenskJ. Njena uloga j e ogr omna . Razum ljivo je da bez pravilne dijete ovi leko vi neee pomoei. t itrice i hajducice. titr ice i hajducice pom e~a t i sa toliko nane koliko j e ovih zajedn o. Jednak i delovi n a ne. U naucnoj i narodnoj medicini se. maslacka. i fabricki preparati koji imaju ekstraktivne materije dobij ene od pi. Mnogi preparati za lecenje jet·r e i zucnih puteva sadrle ekstraktivne materije od pitomc nane. kao pod 1. tr ave-ive. Istim kolicinama pelena. poponca i nekih drugih domac ih gorkih. m a ticnj a'k a. Mesecima se mora piti sva ki d an j ak caj od pitome nane. zuti trn (B erb eris) i ne ko drugo n aSe i strano bilje. podubice. ovo bilje ne sme upotrebljavati laik. 1. ocajnice.3 sata da se »kiseli «. zapaljenja i ucne kesice (holecistitis). pa od te smese kuvati i pit. masl acka i zen etrge dodati toliko lista nane koli'k o je ovih· u kupno. tj . smilja. odm ah dob ro poklo piti i ostaviti 2. ~to je vaZno za hronicne bolesni ke. tatula. trave-ive.128 OBOlJ ENJA JETRE I 2. trave-ive. J ednake delove maticnja ka. petrovca. Jednaki delovi nan e. ruse. kraljevca i nekih drugih biljaka koj e uspevaju i kod nas i bez bojazni se mogu kor i·stiti i dilZe vremena. rusa.UCN IH PUTEVA LECENJE BIUEM J etra ili crna dzigerica j e najveea zlezda 1\. Zbog toga se ona javlja gotovo u svim poznati m iI i paten tiranim domacim i inos tranim fa bri ckim lekovima. Za leeenj e je tre i zucnih puteva bolesnik mor a traziti pomoe lekara.

16. hajducice.KOlE SE BOLESTJ MOCU IZLEClTI III UBLA2. kao pod 8. kao pod 8. masiacka. 21. Pedeset grama 'l1ane i po 10 g kieice. brezovog i kruskinog lista inane. petrovca (ranjeni· ka). 10. dimnjaee i kieice. Pedeset grama nane i po 15 g smilja. ruse i semen a gujine trave i 5 g plodova pasdrena (Rhamnu s cathartica). hmelja. ruse i orahovog lista. kao pod 8. komonike. kao pod 8. 17. kao pod 8. Cetrdeset grama trave-ive rj po 15 g maslaeka. odoljena. Po 15 g ocajnice. E vo jos nekoliko r ecepa ta eajnih smesa koje se koriste u naucnoj medic ini za lecenj e jetre i zucnih puteva: Upala jetre (Hepatitis) 8. Po SO g lazarkinj e inane. kao pod 8. maticnjaka i kore krusine. 9. poklopiti. bilo da podstieu. trave-ive i podubice i 10 g moraea. posle 8 sati ocedioi i pi ~i po jednu casu 3 puta dnevno na pola sata pre jela (neza'sladeno). kao pod 8. 18. komonike.njenje zucne besike tholekinetici. Pedeset g ram a nane i po 10 g trave-ive. resnilka inane i 10 g piodova pasdrena. 11. Po 30 g kantariona. kao pod 8. hajduCice. . 12. bHo da po jacClvaju pral. giogovog cveta i kamilice. Pedeset grama nane. podubice I maslacka. vodopije. 13. smilja. Po 20 g resnika. Pedeset pet grama nane i po 15 g odoljena. 14. 3 supene kasike ove meSavine popantl sa pola litra kljucale vode. holagogna sredstva). kao pod 8. hajducice. Po 20 g pelena. nane. Zapaljenje zuene kesice (Ho/ecistitis) 19. mora se strogo vod iti racuna prilikom donosenj a recepture da bi se dobio dobar lek. kao pod 8. Po 20 g peiena. kao pod 8. 22. kao pod 8. kieice i matienjaka i 10 g kore zutog trna. Cetrdeset grama nane i po 10 g kantariona. oeajnice. pOjacavCljll lucel1je zuci (holereticni lekovi). orahovog lista. kao pod 8. kao pod 8. 30 g 1rave-ive i po 10 g kore krusine i korena masiaeka. 20. Bez saglasnosti i saveta lekara ovi se lekov i ne smej u upotrebljava ti. kore zutog trna i korena vodoplje. 15. Po 25 g resnika. nane. nane i kantariona. lincure. Po 30 g nane. kanta riona.ITl MEDlCINSKIM BIUEM 129 Zbog velike raznovrsnosti i slozenosti hemij skog sastava raznih biljaka koje se koriste u smesama za leeenje zuei. moraca i plodova pasdrena.

24. moraju se piti Ilezasladeni. kao pod 8. Izbegavati tes ka.ka 2 uzastopna dan a ciniti pauzu ad jednog dana . Piti 2-3 puta dnevno pre jela po 1 kafenu kas iku iseedenog soka iz cveta i !ista kantariona iii iz korena mas lacka. trave ru se. kao pod 8. 30 g smilj a i po 10 g ruse i m oraca.iti 3 puta dnevno pre jela po 1 kasiku svde isce denog soka ad rotkve. Po 20 g na ne. Piti 2. Cetr deset grama cveta i lista kantariona i po 20 g troskota. Preporuka. pre svega presnog. kao pod 8. Po 50 g vodo pij e i stde. tros ko ta. ko ri s ti kao lek. Sezdeset gra rn a lis ta pi tome nane i po 10 g r izom a reuma. kami lice. Jesti s to vise povrca i voca. 26. 28. p ngotovu m asna jela. 3. petrovca . petelj a ka od visa nja. Po 25 g semena gujine trave. 3 kasike ove smese kuvati 3 minuta u pol a litra vode. Pedese t gTam a nane.. sto je rotkva Ij uca. kao pod 8. trave·i ve. plod ova pasdrena. ruse i ocaj nice.130 RaSlvaranje kamena u zu ~noj LEC ENJ E BIW EM kesJci (H ol elilijaza) 23. da umes to vode bar jednom dnevno popiju po solju caj a od pi tome nane. ma ti cnjaka i kore od zes tike. m a ti cnjaka i kim a. 4. Umes to svin jske m ast i i loj a upotrebl javati ulj e i m aslac (puter) . pogo tovu osobama nak lo njenim ovim obolje· njima . 33. Cetrd ese t grama nan e 'i po IS g ruse. . P. cesto vrlo masna hrana ! Zbog toga se prep orucuj e. 32. takode. ru se . iscediti i popiti u 3 doze pre jela (dnevna doza). kao pod 8. kan ta ri ona i ka mili ce. Jedan od cestih uzroka je ner azumna . kao pod 8. Mlado lisce od d r ago ljuba u obli ku sala te iIi stucano seme od is te biljke u novije vr eme se. kao pod 8.U nas ima mnogo osoba obolelih od p oremecaja jetre i zucnih puteva. ruse. pasdrena i kamilice. 30. 2.3 puta dnevno pre jela po 10-15 kapi soka izcedenog iz Ii· stova ~ kOf(:!na trave ruse. Sezdeset grama nane. posle 6 sati ocediti. K ol ik e. ROlkva je ve kovni narodni le k za lecenje je tre i zuci. 29. k ao pod 8. ruse i smilja. k ao pod 8. i to na pola sala p re je la! Ciroza jetre 1. ruse. . 30 g trave· ive i 109 ruse. Zbog toga svaki dan t reba jes ti sala tu od nastruga ne ro tkve. tim je bolja. J es ti sa1 latu n acinjenu od mladog liSea maslacka. vodopije i ma slacka. Po 20 g na ne . 27. 31. Posle sva. Svi navedeni cajevi od 1 do 33 manj e-vlse su go rkog i neprija tnog uku· sa. podu bice. a li i to sto manj e. kao pod 8. bolovi U zuc'1O j kes i: po 20 g na ne. Po 15 g kukuruzne sv ile. 25 . pe trovca. ka ntarion a i vodopi je i 10 g plodova pasdrena. 34. Nastruganu rotkvu jesti kao saJa tu 2-3 puta dnevno.

pogotovu medu osobama koje mnogo jedu. Po IS g ruse .j manj a iii veca kolicina glikoze u m okraci. hajd ucice i nane i 10 g klekinja . U nekith osoba javlja se ova bolest. nane. To je. 7. Sezdeset grama korena vodopije i po 20 g ruse i Dane. rnzurne se. Po 30 g ruse. 9. UlZ obaveznu dijetalnu ishranu. kao pod 4.Jno leci. Pojava secerne boles ti j e nasledna. 6. skle roza srcanih krvn:ih sudova. jer j e uzrok ove teSke bolesti razlicit. biljke zdraljevine i drugih vr- . kao pod 4. Pre svega biljike koje sadrle arginina d druga. Po 40 g sipur ka i r izoma pi revine i 20 g !ista koprive. moze doCi do mnogobrojnih komplikacija : slepilo. Dana'S postoje efikasni lekovi 'Protiv dij a betesa . i »od seki racije«. .ki lekovi. insulin se ne daje u svim slucajevima dijabetesa. II. Seda md eset gra ma trosko ta i 15 g kan tario na i klekinj a. koju ce odredJi bi lekar za svakog bolesnika ponaosob.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI III UBLAZI Tl MEDIC INSK IM B1U EM 131 5. kao pod 4. prema vrsti i tezini dijabetesa. Po 20 g ras tavica. dijabeticari se obavezno moraju drlat i i odredene dijetalne ishrane. gvanidinska jedinjenja. Po 20 g r izoma ad reuma i lista pil1:ome nane i po 20 g cveta i lis ta kantariona i trave ruse S korenom. zatim osobe koje prelefe izvesne boles ti i dr. sm iI j a.pre svega.koze ili groi danog secera) u krvi . ruse. <is to tako. Osim uzimanja lekova. . lica koja se malo kreoo. Ako se secerna bolest zapusti iii nepravi. kao pod 4. kantariona i korena vodopij e. o sobito masnu hranu. . zute hajducice. kao pod 4. jer deluju kao dobri lekovi u slucajevima laksih oblika dijabetesa. a kao dopunska terapija vekovirna se uspesno koristi izvesno lekovito bilje. Ova boles·t potice od oboljenja same gus terace (pankreasni dij abetes) iii zbog povecanog rada drugih endo krinih zlezda (hipofi zni i nadbub rezni dijabetes). cveta od zute hajducice. kor ena maslacka i troskola i 10 g kore od pasd rena. kao pod 4. insulin. Novijim hemij skim i farmakodinamskim istrazivanjima objasnjeno je antidijabeticno dej stvo raznog bilja koje se na ·r aznim ko ntinentima kroz vekove koristi. U oboleli h j av·Ij a se. kako to narod kaie. Dijabetes se j avlja zbog nedovoljnog lucenj a insulina (hormona gus te r ace) u organizmu.lijarna. Gvanidinski deriva ti iz mahuna pasulja. U laksim oblicima daju se neki noviji sintets. Bez pravilne dijete nijedan lek neee pomoci. 8. bubrefnih 1 l110zdanih arterija i dr. SECERNA BOLEST (Dijabeles) Dijabetes se k arakterise povecanom kolicino m secera (gIi. Bolesnik ob avezno mora traziti savet lekara specij al iste za dij abetes. fami. I neki spoljni cimoci mogu biti uzrok pojave dij abetesa. 10. Medutim. kao pod 4. slucaj evi kad viSe clanova u nekoliko generacija obolevaju od ove dugotrajne bolesti.

pravHna dij etalna ishrana . hleb. Bliza obaveStenja 0 ovoj bHjci nati ce ~itaoci u ovo j kn j izi. razm. Medutim . Na primer. ugljeMe hidr at e. . krompir i sve druge namirnice koje sadde s kroba. Bolesnici od ove boles ti moraju paziti kako na kolicinu t<llko i na sas tav hrane. pele~lOm su mnogi bolesnioi uspe!Ji cia znatno smanje koli~inu secera u krvi i da se oporave. sto gotovo sva. ovi bolesnici mogu jesti bez ikakve opasnosti. Umesto krompira u mnogim zemljama se u piJjarnicama prodaje cicoka iii topiMambur (HeliaMthus tuberosus). govede. stalna upotreba boranije ce dosaditi bolesnicima. Iincura.ki bolesnik drukcije reaguje na odredene lekovite bHjkc. U toku leta i jeseni koristiti sVcZu boraniju. nije pomogao iii sasvim neznatno. paradajz u obliku pirea iIi na drugi nacin.132 LECENJE BIUEM n au~ni c i ma s ta iz familije L egumhlOsae (osob:ito PapilioMaceae) posluZili su kao model za s·intezu izvesnih leJrova za le~nj e dij abe tesa. U ovoj knjizi. mesana povrce itd. Dijeta. pre svega.e &latfkiSe. ma. Smanjiti. posnu ribu). testa. beli i crni luk. Kad se u mokraCi pojavi aceton. Masne materije ta. uziman u istim kolicinama tri puta dnevno pre jela.u ruku. dijabeticari ne smeju jes~i groide i drugo voce bogato gJikozom. a zimi smrznutu. Objasnjenje lezi u tome. je isto toliko vazna . Jesti sto posnije: mMogo povrca. nego sarno po savetu lekara.kode negarivno utiou na osobe obolele od ~ecerne bolesti.9ti ii ulja treba mesno v. j e r je skrob i zvor glikoze. a nekad i vafnija od uzimanja le kova. kiselo mleko. Boranija (zeleni pasulj. naveli smo velik broj recepata raznih 'Iekovi'tih trava koje ulaze u slozene kompozicije nau~ne medicilIle. dobar ajvar od crvenih paprika. gr~ica (gorka detelina). Bolesnrka ne treba da buni to sto se ~esto iSla biljka javlja u recepturi raznih 610zenih ~ajeva. mahune) mora bili gJavna hrana veCine dijabeticara. Po~to je secerna bolest dugotrajna. Prema tome.lzbor namirni ca koje dij ab eti~ri smeju da koris te u ishrani nije jcdnostavan. Os'lalo voce. Grozde je gJavni izvor glikoze. hajdutica i dr.~ecera~a. presMog (kad god je to moguee). zbog ~ega se medu bolesnicima testo ~uje »svaki seceras je slucaj za sebe«. i to sveieg. zeleni grah. krto meso (zivinsko. vec prema ukusu bolesnika. zbog cega se mora menjati na~in njene pripreme dodajuci razne zaCi-ne. Nije suvise ako ~itaocima ponovo skrenemo paznju na to da se za letenje Secerne bolesti bolesnici ne smeju letit·i na svoj. Bezuslovno je potrebno smanjiti sve sto povecava koli~inu ~ecera u krvi.reme potpuno izbaciti iz ishmne. Boranija se spravlja kao svako drugo povrce. pre svega. Mnogim bolesnicima je pomoglo razno gorko bilje: lciCica. posno. osobillo ~eCer. trava-iva. nekima taj isti pelen. levulozu. koje pretezno saddi vocni ~ecer iii fruktozu. telece. zbog cega se glikoza i naziva »grozdani secer«. osu~enu iIi iz konzervi. salata s belim Iukom i na mnoge druge nacine. . pei"Sunovo lisee. Medutim.

ostaviti cta se ohl adi . 2. pa i protiv dij abetesa. 3. 8. Po 40 g zdraljevine i !ista boravnice i po 10 g !ista breze i kore kru~ine. Po 25 g mahuna od pasulja i zdraljevine (Calega officinalis). 9. dobro pomesati. Sezdeset grama !ista borovnice. kao pod 1. zdraljevine. osim p er~unovog !is ta. kao pod 1. od gujine trave i piskavice i po 5 g cveta pelena i maslaeka.s. Sezdeset grama zdralj evine i po 20 g lista duda i cveta pelena. 11. !ista pitome nane. Po 40 g korena vodopije i maslaeka i po 10 g belog Iuka inane. korena vodopije i rnaslaeka i 10 g li. Po 30 g trave i semen a zdraljevine i -semen a lana i 10 g dudovog !ista. kao pod 1. Da bi se neprija tan miri~ luka k oliko-toliko ublazio.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI I Ll UB LAZITI MEDICINSKIM BI LJEM 133 Na Zapa du se u fito terapiji ceni list borovnice i t draljevin a. 20 g !ista breze i po 10 g koprivinog lis·ta i mahuna pasulja. 7. 5. kao pod 1. 10. sala tu zaeine dodatkom male ko!ieine pra~ ka od stucanog suvog !ista majkill1e dusice. rnahuna pasulja i zdraljevine. borovnice i duda. Po 30 g be10g luka.s ta. Po 30 g semena zdraljevine. 12. poponca. 13. gujine trave i piskavice (Trigonella foenurn graecurn) i 10 g lista borovnice. osobito is tocnog i jufuog dela. kao pod 1.ta pitome nane. Tu salatu zakisele limunovirn soko rn (Grci) iii s ircetom i . cajevi za lecenje ~eceme bolesti 1. kao pod 1. pa tri supene kasike sme~e preliti 5 pola litra hladne vode . Pedeset grama !ista borovnice i po 10 g virka (Alchernilla). li·sta duda i borovnice i po 5 g lista koprive i zalfije i korena vodopije (cigure) i maslaeka. kao pod 1. kao <pod 1. kao pod 1. kao pod 1. po 15 g lista duda. kao pod 1.tniti. lista boravnice. Po 40 g zdraljevine i lista boroY-nice i po 5 g belog luka.~ elog i c rnog luka kao predjelo i ubedeni su da j e to dob ro preve ntivno s red s tvo protiv mnogih boles ti.oki te« si tno iseckanirn lis tom per~ una . Po 30 g zdraljevine. Po 30 g zdraljevine i lista borovnice i po 20 g lista rnedvedeg grozda i korena odoljena. . Po 30 g semena od lana. 16. zdraljevine i dudovog lista i po 10 g korena crnog gaveza i repusine (Arctiurn lappa). Po 20 g mahuna od zrelog pasulja. SLanovnioi Ba lkana. korena maslaeka i cveta kantaTiona i 10 g dudovog li. venje (klckinja) j zdraljevme. lanenog semena. vekovirn a koris te presnu salatu od . Po 20 g trave daninoca. koprive i borovnice i 5 g korena maslaeka isi. 15. kao pod 1. kao pod 1. Po 20 g korena i cveta maslaeka. 6. drlati celu noc da se ekstrahuje i sutradan zagrejati da kljuea 5 minuta. ocediti i popiti u toku dana na pola sata pre svakog obroka po jednu ea ~ u. 4. 14. kao pod 1. a u n a~ list c r nog rltlda ~td . kao pod 1.

25 . 35 g mahuna od pasulja. vodoJ!ije i crnog gaveza. Ipak. pije zasladene saharinom Hi nekim drugim slicnim sintet~kqm slatkim sredstvom. Po 40 g zdralj evine i pasulj evih mahuna i po 10 g korena crnog gaveza i repusine. planinarenje. pirevine i lincure i po 10 g cveta hajducice. po 15 g ploda krusine i korena maslacka. kao pod 1. Po 40 g lista i korena borovnice i po 10 g pitome n a ne i zdraljevine. namirnica koje sadrZe mnogo ugljenih hidrata i mas nih materija. kao pod 1. kicice. krlo meso i mnogo povrca i voca treba da bude glavila hrana osoba nakl0l1jenih gojaznosti. U mnogim zemljama.s u uzroci prekomeme gojaznosti raznovrsni. Po 5 g cveta bele i zute hajducice i cveta lipe. kao pod I. uopstc. Plivanje. 20 g zdraljevine. Posto . 26. Po 25 g kantariona. maslacka i zdraljevine. 24. Po 30 g cvcta i lista pelena i zute h ajducice (ruti ravan. 23. jer oni bolje deluju. Po 25 g mahuna od pasulja. Po 30 g trave-ive. Po 30 g korena vodopije i lincure i po 20 g pelena i Iroskota. masti i. lana i dunje. ko god moze. 28.Po 25 g korena maslacka. Napomena. Posna hrana. kao pod I . kao pod I. 29. po 10 g lista koprive i borovnice i po 30 g zdraljevine i mahuna od pasulja. 20. Po 20 g semena zdraljevine. ali nikako secerom ni medom.134 LECENJE BIUEM 17. kao pod I. . 21. kao pod I.gojiti se . Po 20 g korena belog sleza. piskavice. kao pod I. kao pod 1. lista nane i duda. koriste se razni neskodljivi lekov·i od neotrovnog bilja za mrsavljenje. 22. 30. kao pod I. kao pod 1. repusine. kretanje i raznovrstan tizicki rad neophodna je potreba za sve ove osobe. CAJEVI ZA MRSAVLJENJE Uzroci gojaznosti (adiposilas) su raznovrsni. gujine trave. . Po 5 g korena maslacka i repusine ·i !ista od duda i zalfije. pre oSvega bogatim i industrijS'ki razV'ijenim. Gojaznost treba leciti. Svesti na najmanju meru upotrebu slatkisa. jer . Najuspesniji nacin lecenja gojaznosti je disciplinovano sprovodenje dijete. Po 50 g pasuljevih mahuna i zdraljevine. dudovog lista i pelena. hleba. ploda pasdrena. potrebno je rtraziti pomoc Ii savet 'iekara. .Cajev·i protiv secerne bolesti moraju se piti nezasladeni. kao pod 1. Achillea c/ypeola/a) i 10 g nane. Po 35 g zdraljevine i mahuna pasulj a i po 15 g lis la borovnicc i Irave-ive. 18.znati stariti«. neka pije nezasladene eajeve. kao pod I. 19. zdraljevine. kao pod I. i :to pre jela! Sarno ko ne moze da pije gorke lekove moze navedene cajeve da . 27. zdralj evi ne i pelena i 10 g lis la borovnice.

kima.:anog mokrenja daju se cajevi koji se sastoje uglavnom od i kukuruzna svila. U slucaju ole. U novije vreme javlja se i ovaj caj: peteljke od viSanja. Caj piti nezasladen.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLAZITI MEDICI SK IM BIUEM 135 1. slatki koren i kukuruzna svila. ploclova pasdrena i sene.i bele mrlve koprive. maslacka. korena site i odoljena. moraca . Po 30 g cve la hajduci ce i kan tari ona i po 20 g braciea i moraca. s iadiea i zccjeg tma . bele I11rtve koprive i hajd uciee. U novije vrem e javlja se i ovaj caj: peteljke od v. pasdrena. medvede grozde. IIi ovaj: breza. Sto gra ma kOl'e krusine koja j e odlezala l1ajmanje god inu dar1a iii je po ~ l c gUljcnja 'a clrvC la hila :agrejana 1 sal Ila 1 JOoe. Celrclcset gral11a kore kru sine i po 10 g korena se lena. Po 15 g ko re kru sine. imele i rutvice. 3 kasike isitnjene smeSe kuva ti 10 minuta u pola lilra vode. i medvecleg grozda. kacl se proh ladi. persuna . Od biljnih lekova s na jvise uspeha se daje mla d brewv list u obliku siltnog pras ka (3 do 4 puta dnevno po J d ecj u ka siku) iii u obliku caja: punu supenu kasiku isitnjenog brezovog lisca popariti sa 2 dec ilitra kljucale vode. trna. Za l eecl1 j e upale mokracnih put eva n ajcesee se upotrebljava caj od [Io ta m edveueg groztla i sitl1ice sa iii bez dodatka brezovog lisea. Kora se isitni i pomesa sa Sl11eSOlll koj a se sas loji od 10 g korena se lena. brac i':a. rastaviea. 5. ces to smese u kojima ima. . S uspehom se elaje i drugo bilj e. poreel breze. kao 'Pod I. 7 . dodati na vrh noza sode bikarbone i piti nekoliko puta dnevno po I kasiku. B. sitnice. Po 10 g kore krusin e i pas drena i 5 g plodova moraca. dobro je da jede beli luk i S vremena na vreme pije caj oel sofore. li s la mas lacka i vinove loze. Po 25 g p\oelova pasclrena. cesto se uzima previse. U apotekama se nalaze ovi cajevi: j ednaki delovi lisea medved eg grozda.acka . brezov list i koren selena. cve lova tma. pas drena i zutog tma i po 5 g plodova ki ma. 7. zbog cega se bolest pogoda i boles nik pocne da mokri krv. Zbog toga pri upotrebi ovih lekova (osobito venje) treba biti veoma oprezan i uvek se obra-titi lekaru za savet i po moe. 6. kore bele topole. sv ile od k uku ruza i trave dani noea . kao p od 1. korena selena i zecjeg trna i po 10 g kl e kinja. cve ta l11as lacka i li sta maline. kao p od 1. klekinja. Dvadesc t pc t grama plodova sene. kamilice. kima i moraca.ecjeg lrn a. bos io ka. 4. masL. kao pod 1. kao pod L BOLESTI ORGANA ZA MOKRENJE Za lecenje obolclih bubrega boles nik se mora obratiti lekaru. procedi li i ta j caj pOpili u toku dana u 3 doze posle jela umcs lo vode. 3.Lecenje traje duze vremena. . U nas se u narodu cesto upotrebljava venja iii klekinje i posto se obicno ne zna doza (korisna kolicina). 2. kao pod 1.isanja. anisa. cveta belog sleza i lista od zalfij e. evcta rn a· s lacka i braCica (morska a lga). brac iea i cveta be le mrtve koprive i tma. tros kota i imele. Po 10 g kore krusi ne i plodova pasdrena.i korijanelra i cvela kami li ce . a ni sa i korij a ndra. U slucaju cia bolesnik ima i visok krvni pritisa k. bracica i kami li ee. kao pod I.

ostaviti da se prohladi (oko 40 oC) . Ovi pupoljci su lekovitiji od li§ea. poj a~avaju i olaksavaju nor· malno izlucivanj e mokraee. procediti i piti u toku dana u 3 doze pre jela. jer kako se u medicini kaze »svaki bolesnik je slucaj za sebe«. 3 kasike smese prokuvati u pola litra vode. dodati vrlo malo. Ako neko ne podnosi uk us bre· zovog lista. a sto j e vazno za osobe koje imaju teskoce pr i mokrenju. sapunjace. 4. 5. Ra· zumljivo je da lekove treba uzi mati sarno po uputstvu lekara. omana. kao pod 9.prolece pre nego sto ee breza prblistati. od· Imah :poklopiti i posle 3 's ata odliti Ii popiti u toku dana u 3 doze !pre jela. po 10 g korena celera i selena pomesati i dalje spravljati i upotrebljavati kao caj pod 4. plodova persuna i moraca pome· sati i upotrebljavati kao pod 4. persuna i idirota. moze ovaj prasak uzimati i u oblandama il·i pom esan sa medom iii nekim vocnim sokom. moraca i kima se pomesa. upotrebljavaju se na i5ti naein kao cajevi pod 1 i 2. Cetrdeset grama zdrobljenih sipuraka kuvati 5 minuta u pola litra vode i pri kraju kljucanja dodati po 5 g zovinog eveta. II. Po 20 g ploda eelera. dobro p\'Omesa ti da se bikarbona rastvori i posle 6 sati ocediti i popiti u toku dana u 3 doze pre jela. 1. Mokraeo m se odstranjuju iz covecjeg organizma nepotrebne ko· licine tecnosti i mnogi nekorisni i s uvisn i proizvodi prometa materija. Po 10 g . sapunjace i eelera: 3 kafene kasike kuvati 2-3 minuta. Po 25 g korena maslacka. 6. kao pod 11. Mdal1 br~zo" caj: pomesa se po 30 g brezovih pupoljaka i liSea i po 10 g brezove kore i korena zecjeg trna. Po 25 g brezovog lisea i pupoljaka. odmah poklopiti. borovniee. dodati navrh noza sode bi· karbone. Zato se i ovde daje velik broj raznih smesa. Po 40 g brezovih pupoljaka i liSea. lista pitome nane i klekinja. kada se smlaci oa priblizno 40 oC. 2. Lisni brezovi pupo/jci.136 Cajevi za lak§e mokreoje LECENJE BJU ElM (Diuret ika - diureticni cajeviJ Ima biljaka koje poveeavaju diurezu. . Po 25 g korena vodopije (eikorije). posle 6 sati odliti i popiti u toku dana u 3 doze pre jela. Uzima se 3 puta dn ev no pre jela po 1 kasika silno stuca nog mca breze. 9. idirota i pirevine (ill zubace) isitniti. skinuti s vatre. popariti s pol a litra kljucale vode. posle 2 sata ocediti i popi ti u toku dana u 3 iii 4 doze. navrh siljatog noza sode bikarbone. ostaviti polclopljeno 3 sata. zecjeg trna. Tri kasike zdrobljenog brezovog mca prokuva~i (1-2 minuta) u pol a litra vode i. Po 25 g 'isitnjenog lkorena sapunjace i zecjeg trna dobro izmesa.upotrebe. 7. ku· vati 5 minuta u pola Iitra vode i u kljucalu smesu dodati 5 g klekinja i lista pitome nane.ti. mrkve. 8. 3 kafene kasike smese stueati u avanu. . brezovih pupoljaka i lista breze. List stucati neposredno pre . brani ranD u . 10. 12. pa ce urolog odrediti koji caj od· govara za koga bolesnika. 3. jer sadrze vise aktivnih sastojaka i oko 4% etarskog ulja prijatnog balsamitnog i svojstvenog mirisa. k!ruske j nane pomesati i upotrebljavati kao pod 4. tj. nikako na svo· ju ruku. najbolje sokom od borovnice. persuna.

Po 25 g r as tavica (preslice iii konjorepa) . 26. kao pod 8. kao pod B. sladica i ploda mo raca. sladica. maline i kupine. h ajducice. kao pod B. sumske jagode. ruzma l'ina i pers una. Po 25 g daninoca. mrkvom i persunom. Po 25 g semena lana i dunj e. kao pod B. dunjinog semena. Po 25 g korena selena. maraca. Bolest je vrlo teska i ozbiljna. 22. kao pod 9. troskota. jer se kuvanjem gube i menjaju lekoviti sastojoi. selena. Lekar ce odrediti caj koji treba da se koristi. ali je bolje up 0trebiti je s vezu. cveta crnog sleza i lOve. 24 . maslacka. korena crnog gaveza i ploda p erslma. brelOvog lista i pupoljaka i kor ena zecjeg trna i idirota. Po 20 g sipur ka. semena od lubenice. Po 25 g korena ad site. selena i maslacka i po 10 g !ista breze i koprive. Tri supene kaSike ove mesavine . po 10 g korena gaveza. 30. kukuruzne svile 1 ploda (semena) persuna i maraca. 27. Po 20 g ploda kima. kao pod B. 20. ZAPAUENJE BUBREGA (Nefritis) Zapaljenje bubrega maze biti akutno i hronicno. kao pod 8. Po 25 g lista koprive. po 10 g kore bele topole i brelOvog !ista i 5 g gorocveta. kao pod B. omana. kao pod B. Po 25 g lis ta m edvedeg grozda. 16. odoljena i gaveza. breze i kantariona. kao pod 8. petrovca. semena od lubenice (s tucanog). kao pod 8. Po 20 g svile ad kukuruza. Ova smesa se maze i prakuvati i pojesti kao povrce. daninoca i korena broCa. Po 20 g peteljki ad visanja. Po 25 g koren a zecjeg trna. kao pod 8. sve nastrugati na rende i tu smesu pojesti pre jela. Po 25 g srdacca. kao pod B.KOJ E SE BOLESTl MOGU I ZLEC ITI ILl UBLAZ ITl MEDI CI NSKJM BIUEM 137 13. sami iii zajedno sa eelerom. meki. Razumljivo je da avo korenje treba prethodno dobra oprati i oguliti. klekimj a . zubace (iii pirevine) zecjeg trna. korena ad r epusine. 21. 29. breze. kao pod B. Slieno se upotrebljavaju i mladi. Sve 'Se isitni. Po 30 g brezovog lista i lanenog semena i po 10 g l'i sta koprive. kao pod B. 15. Maze se doda~i sok ad lim una radi popravlj anja ukusa. Cajevi koji se najcesce upotreblja·v aju na nasim i inostranim k!inikama protiv bubreznih bolesti: 1. 23 . jos b eE pupoljci spargle. nane i kima. Po 20 g s ipurka. Po 25 g lanenog i dunjinog semena. kao pod B. sipurka i lis ta breze. Po 15 g korena vodopije. Po 50 g sV eZeg ko rena celera. lB . mrkve i eelera i po 10 g klekinja i gorocveta . 17. dobricice. selena. 19. zbog cega se bolesnicima preporucuje da lekovito bilje koje im se ovde daje ne uzimaju na svoju ruku. nego sarno po savetu lekara urologa. persuna i mrkve (sargarepe). 28. eel era i perslIna. 14. idirota i sapunjace i 10 g nanc. 25.

5. (uremija. Po 15 g korena selena. IS. Po 10 g IIsta breze. Po 20 g bosioka. persuna i zubace. . [ista i soka od breze. kao p od 1. zecjeg trna. ostaviti da se ekstrahuje 8 sati.ki od visanja. Moze sc zas laditi. po 10 g korena selena. po 20 g korena selena i trave sitniee i po 10 g medvedeg groZda. Kada se ohladi. 12. CVC la vra I ica i kan tariona i 10 g srdacca. Po 30 g lanenog semena i korena crnog gaveza i po 10 g eveta zove i kantariona . 20 g brezovih pupoljaka i 5 g semena buacka. selena i beclrinca. 9. po 10 g pupoljaka erne topole i brezovog lista i pupoljaka i po 20 g cveta sunucice. po 15 g lanenog sernena i li sta bosioka JO g rastavi ca. Cetrclesc t grama lanenog semena. Uzimati po I vinsku casu vise puta dnevno. kao pod I. kao pod 15. zecjeg trna.seedili i pomesati sa I kilogramom najboljeg lipovog meda. kao pod 1. zutilice (Gellista tinctorial i razgona (V eronica) . 19.: rnog sleza. i. Po 20 g brczovog lis ta i petrovca (Agrimo nia) i po IS g tro ~kola. kao pod 15. Sezdeset grama brezovog lis·ta i po 20 g zla.138 LECENJE BlUEM kuvati 5 minuta u pola lil ra vode (po mogucstvu destilovane iii prelhodno prokuvane ki ~ l1i ce). pirevjne. 18. srd acca. kao pod I. 11. 7. tra ve daninoca i zlatniee. 6. procediti i piti umesto vode u loku dana. Kao pod 6 uz dodatak 20 g !is ta sofore . 16. Po 50 g brezovih pupoljaka i lisla hajduciee. navedene cajeve zasladene sokovima i sirupima od kiselog voca: ribizla. 3. limuna.tniee i selena. Cetrdeset g rama pupoljaka breze i po 30 g korena selena i zecjeg lrna. kao pod IS. 30 g brezovog lista i 10 g ras tav ica is lo lolik o boslOka i korena zecjeg trn a. 8. kao pod I. lanenog semena . kao pod I. kao pod 1. 17. kiao pod I. Po 15 g lis la breze i km sk e. kao pod I. Po 25 g pupoljaka. virka. Pedese t grama bre:wvih pupoljaka.i cveta ernog sleza. kiselih visanja. ploda pe rsun a i sipurka i korena pirevine. rizoma pirevine i 5 g sitniee. pomorandze i dr. 14. a cetvrtog ci ni ti pauzu. Po 5 g kamiliee i osusenih plodova maline. najbolje medom. proeediti. Po 20 g sipurka. 4. 13. kao pod I. Po 30 g lis la breze i krus ke. tako ponavljati du ze vremena. 10. kao pod l. zatim kuvati u poklopljenom sudu 5 minuta. preliti I litrom destilovane vode iii prethodno prokuvane i ohladene kiSniee. kao pod IS. bosioka i medved eg grozda i po 10 g cve ta <. 2. kantariona. Po 40 g brezovih pupoljaka i korena ernog gaveza i po 10 g cveta zove i belog sleza. kao pod 15. poklopili. Tri uzastopna dana pi Ii. rastavica i trave d aninoca. tes ko izbacivanje mokrace). kao pod l. (hronicni nefritis). sumskih jagoda. posle obeda. i kada se oh lacLi. povralica i zove. Bolesn ici koji dugo leze i n erado uzimaju lekove neprijatnog ukusa mogu piti. lipe i pupoljaka iii kore vrbc dobro isitniti. Trideset gram a brezovog lista. 20. korena c rnog gaveza i zecj eg trna. 30 g lista bosioka i po 10 g cveta nevena i razlicka. Po 30 g lista breze i kruske i po 20 g zlatniee i selena. rastavica i p e telj. ogrozda.

Dvacleset pet grama lista od podbela i po 15 g vidovcice i kantariona. Sezdesct grama lanenog semena i po 20 g trave futiliee i klekinja. pa se preporucuj e bolesni eima da traze save t i pomoc urologa i da nij edan lek ne kori s te na svoju ruku. Po 20 g borovnice.ista breze i koprive i cveta hajducice.APALJ ENIE B UBRE2: N E KARLICE (Pijel i t is) Zapaljenje tkiva bubrega (Pi je l onefril is) U nekim slucaj evima antibi o ti ci i . Ovo ponoviti 2-3 puta dnevno pre jela. idirota. medvedeg grozda i kruske i 10 g ras. Po 20 g korena belog sleza. kao pod I. os tavi poklopIjeno 3 sata. Po 40 g lista i pupoljaka breze i po 10 g pupoljaka vrbe i lista nane. Zbog toga se uzimaju i izvesni biljni blagi i nes kodljivi lekovi u obliku toplih caj eva. kantariona i lista podbela. ernog gaveza. bosioka i koprive. pupoljaka erne topole. podbela. l. kao pod I. 6. pomesati i uzimati 40-50 kapi izjutra i uvece. 2.tavica. zutilice i pupoljaka breze i 10 g eve ta hajduciee. 9.drugi le kovi mnogim boles ni cim a n e pomazu. po 10 g srdacea i hajducice i 5 g gorocveta. 14. 5. kao pod I. breze i maline. I. 8. kao pod I. kruske i breze. Po 30 g lista breze. trave claninoca. vrbove kore i evetnih pupoljaka majske 'ruZe. crnog gaveza i klekinja. pupoljaka breze i 10 g goroeveta. Po 15 g korella pirevine. Po 30 g li s ta breze i medvedeg grozda i rastavica i 10 g eve ta podbela. Po 20 g lista koprive. 11. kao pod I. hajduCiee. 15. Lista rutviee. 4. vrbove kore. Po 25 g brezovih pupoljaka i sitnice i po 10 g korena selena. kao pod I. ocedi i pije toplo. 12. 7. Cetrdeset grama soka od breze ~ po 30 g soka od korena maslacka i repusine. kao pod I. kao pod I. pupoljaka breze i lista kupine i sum ~ ke jagode. lista borovnice i maline. .KOlE SE BOLEST! MOGU IZLEC IT I ILl UBLA2 1T! MED le l NSK IM BIUEM 139 ·!. Iedna kas ika sl1leSe kuva se 4-5 minuta u 200 g vode. 13. 3. kao pod I. Bolest j e teS ka i dugo traj na . vrbove kore i pupoljaka erne top ole i 5 g srdacca i rutvice. 10. kao pod I. kao pod I. kao pod I. Boles niei treba da piju mnogo tecnos ti . Po 30 g lanenog semena. i sladica. Po 30 g korena maslacka i repusine. NaveScemo vec i broj kompozicija mesanih caj eva od razn og domaceg bilja kako bi lekar l11ogao odrediti koju mesavinu bolesnik treba da upo· trebi. kao pod I. Po 20 g viciovciee. Po 15 g korena belog sleza i pirevine.

kao pod I. i ovde je vrlo vazno povremeno konlroli ati mokracu u toku lecenja. po IS g troskota. sitni ce i pl odova (se me n a) persuna i 10 g !'Use. Ka da se oh la Lii. Po 20 g sipurka. 6. 4. Po 20 g brezovih pupoljaka. da bi se m ogao u stanoviti rezultat lecenja i odredi ti p rav ilna terapija. U hrani izbegavali one so li od kojih je kamen u bubregu na s tao. IS. procedi se i pij e u tok u dana umes to vode. kao pod I.140 K AMEN U BUBREGU I MOKRA NO] BESler (Nefro /iliia za. Po 25 g vranilovke.ine dusice. a m okrenje je bolno. Po 25 g kore na selena. Po 30 g si tn ice . Po 40 g b rezovi h pupoljaka i ru se i p o 10 g kantariona i majkine dusice. 3. 5. Po 15 g korena zecjeg trna i selena. Bolesn ik se mora ob ra titi za p o moe u ro logu. kantariona i ruse. kao pod I. 7. majk. po 10 g korena zecjeg trna. m edulim. celera i sladica. kao pod I. pa se s ire na tloJc. kore n3 se lena i zcc jcg trn a i 10 g kl ek inj a. 10. kao pod I. sve plodove u avanu dobro stucati. Bolcs nik ces to m okd. brs ljana i ruzmarina. broea i sladica i 10 g gorocveta. kao pod I. mrkve (karotne) j celera. IIro/ilijaza) LECENJE SIUEM Bole t je vdo teSka. moraca. po topi u I lil ar vode. Bol es nik treba da pije velike ko li cine lec nos ti u o bliku raznih cajeva. kao pod I.ka i plodova persuna. m oze ga i zas ladili medom iii nekim ki se lim voenim soko m (sirupom). kao pod I. ta d a ga piti po Ie j e la i izmeClu obroka. 16. borovih pupolja. sipurka i klekinja. Pedescl gra m a rastaviea. za tim naci niti pauzu od jednog dan a i o pe t produzi ti na is ti nac in . Po 25 g korena zecjeg trna. kao pod I. ruzmarina i medvedeg grozda i 10 g s itnice. sladica i pirevine i 25 g trave daninoca. kao pod I. rastaviea. pl odova divlje ru ze (si purka) i kleke iii venje i po 10 g li s la c rne ribizle 'i ko pitnj a ka (korena). jer se lekov iti sastojci nalaze u unutra ~­ njosti ovih plodova. II. Po IS g kOl-ena maslacka. Sas tav eaja ee odred iti le ka r uro log. kao pod I. Bolj e je piti nezas laden ca j. a to se moze utvrditi he mij s ko m ana li zom izbacenog ka m ena. 2. S ve se do- bro is itni i po mesa .ie Cl-vena od krvi. Po 25 g plod ova (semena) kima. 12. 9. 8. klekinja. Po 30 g brezovih pupoljaka. a li ko ne m oze da pij e go ra k caj. . 14. selena. slalkog korena i lisea vinove loze (crvenog) i 10 g kopitnjaka. kao pod I . zecjeg trna i s ladiea i po 15 g rusomace. Pone kacl mokl'aca posla. us led cega na staj u neizd d ljivi bo lovi u s labinama. pirevine. lista koprive i cveta zove i lipe. Pre porucuj emo ove kompozicije raznog lekov itog bil ia: l. 13. Caj piti uzas topno 3 dana. si purka i zutilice i 5 g anisa. kao pod I. lista krus ke . kao pod I. Po 30 g brezovih pupoljaka. Kao i u s lucaju mnogih drugi h boles ti. kao pod I. Po 20 g k o rena zecjeg trn a i s ladica. p ersuna. idirota. Po 30 g dobricice. os tavi ce lu noe d a se eks tra huj e i sutrada n izjutra zagrej e do kljuca nj a i kuva 2-3 minuta. Pedeset grama lanenog semena.

selena i celera dobra stucati i upotrebi kao pod 1. 24. kao pod 1. kao pod 29. Po 30 g s ipu rka i plodova selena i celera i 10 g ruse. Po 20 g pluenjaka i kra.KalE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI III UBLA2. 3 kasike ove smeSe kuvati 5 minuta u pola litra vade. Po 25 g lista koprive i medvedeg grozda. 34. persu na i selena i 10 g br6Zovih pupol jaka.ti 7 dana u oblandi ili pomeSan s medom. kao pod 1. sve dobra isi tniti. Deset grama plodova ljoskavca ·s i. (krv u mokraei).) 30. 18. 32. 3 kasike ave smese drlati 4 sata u pola'litra hladne vade. 28 . 20 g cveta surucice i 10 g Ii sta breze i medvedeg groi. 31. Po 50 g rizoma kostrike i cele r a na rende nastrugati i jesti jedanput dnevno kao sala tu. rizoma pirevine svHe od kukuruza i korena 's elena. kao pod 1. 27.i i. kao pod 1. izmesati i upo trebiti kao pod 1. kao pod 1. popariti sa 150 g kljucale vode. Sezcleset gram a lista belog jasena. Tri puta dnevllo po 1 g korena broea u prasku pi. Po 20 g plodova Ijoskavca (Physalis). Po 30 g celera. svile ad kulwruza. procediti i popiti u toku dana u 3 doze pre je la. kao pod 29. Po 40 g vreska (Erica) i brezovih pupoljaka i po 10 g karen a selena i zecj eg trna. kao pod l. Po 40 g lista breze i rastaviea i 20 g imele. posle toga 5 minuta ~U'vat. os· taviti 3 sata i popiti u 3 doze pre jela (tegobe. 23 . grceV'i u besici. 22. ITI MED ICINSK IM BIUEM 141 17. Po 30 g lista breze i kruske i po 10 g slatkog korena. kao pod 1. (kad se pojavi krv u mokraCi).1a upotrebljavan za nrazbi· janje« kamenca u bubrezima. (upala bubrega i povisen pritisak). . 33. Po 30 g lista i pupoljaka breze i po 20 g imele i belog luka. 'klleke . Po 25 g r use. ZAPALJENJE MOKRACNE BESIKE (Cistitis) 1. plodova kleke Hi venje i 'trave zutili ce. 20. Po 25 g korena odoljena. Po 20 g ras tav iea i troskota. kao pod 33. 3 kasike ove smese popariti sa pola litra kljucale vade i posIe 4 cas a ocediti i PQpiti u 3 doze pre jela (upala bubrega i povisen pritisak). ruwice . Cetrdeset gra ma borovih pupolj aka i po 15 g stele. li sta ruzmarina. Osamdeset grama tr ave lisaj ivice i po 10 g plodova ljos kavca i kima dobro isitniti i upotrebi·ti 'kao pod 1.tno istucati. Ovaj lek je vekovir. 25. 1rave od srdobolje i zukve (site) i kore od bele topole. kad se ohladi. Sedamdeset grama trave ruse i po 10 g cveta kantariona i trave sitnice i dobri cice. 29. posle 2 sata ocediti i popiti u 3 doze u toku dana pre jela (protiv uratnog kamenca).suljka i 60 g rizoma trave od srdobolje. ru se pirevine. Pre upot rebe dodBiti malo limunovog soka i meda. 21. peteljaka ad viSanja i sit nice. 19. 'love.Ua. rizoma vodene perunike i trave troskota. 26.

kao pod 1. pre svega. kao p od l. mirouije i celera u avanll dob ro stucati .ne i cveta kantariona. 9. hras ta i krus ke. kao pod l. 7. Sezdeset grama lista medvedeg grozda i po 20 g sitnice plodova persuna. hajducice i nekih drugih bilja· ka tamnije pI ave boje. 6. lista kupi. kao pod l. Pecese t grama hsta bokvice i 'po 25 g rast avica i rizoma trave od srdobolje. malina. ja· goda. 11. hrastova ikJora. plodova selena i lista breze i medveueg grozda. 18. Po 20 g plodova selena . To su. peklina. Po 20 g stde. hajdueica. breze i veron ike i 10 g cveta belog s\eza. kao pod 1. morae i neko drugo bilje. Po 30 g korena selena. 13. utoliko se u medicihi viSe ceni. jer ima viSe ugljo· . sitn ice. Po 20 g cveta kamilice. k ima. 10 g hmelja. IS . kamilica. Tri kasikc kore na selena.trandavUl~e. 3. 5. Po 20 g !ista koprive. lista medvedeg grozda i lipovog cveta. UPALA GRLA I KRAJNlKA (Faringilis i laringilis) Proth. kore na selena i ploda mirodije i po 5 g trave ruse (s koreno m) i mahuna pas ulja. Sezdeset grama lista breze i po 20 g korena mas laeka i selena. kupina. brusnica. lipe i zove. 17. Po 30 g !is ta i pupoljaka breze. 14. zalfi'j a. Po 20 g pllpolj a ka breze. kao pod 1. kao pod 1. UkOl!ik. 4. lan. trave daninoca i klekinja i 10 g cveta tran· davilja. Po 20 g rastavica. Po 30 g !ista breze i korena selena i po 20 g klekinja plodova selena. steza. ovih akutnih i hrOll1licn'ih oboljenja upotrebLjava se lekovito bilje blagog dejstva. Po 30 g rutvice i stde i po 20 g odoljena i matienjaka. kao pod 1. rutvice i krus ke i koren a sele na. kao pod 1. nana. po 15 g lis ta pi tome nane i cve ta kan· tariona i 10 g trave ruse (s korenom). kao pod l. rastavica. 19. 10. od kojih pri· !ikom destilacije nastaju azuleni. kao pod 1. kao pod l. dunja. 16. sreenja!k. kao pod l. Po 25 g semc:na lana. podbel. Trideset grama rastavica.142 LECENJE BIUEM 2. borovnica. Sezdeset grama !ista breze. gavez. kao pod 1. Ian ina i nekih elar· skih ulja. rizoma odolj ena i cveta i !ista j agorcevine. 12. trava od srdobolje. Wi· rot. kao pod I . 8. Osobito se ceni aroma'tieno bilje u kome ima proazulena. breze. zbog cega su ova etarska ulja plm:a iii zelel1a. petrovac. kao pod 1. kao pod I . osobito ono koje ima sluzi. po 20 g !ista zalfij e. Seda:medese t grama petrovca i po IS g lista hajducice i cveta br· danke.o je etarsko ulje od kamilice. lis ta koprive i rute i seme na dllnj e. persuna. beli i crni slez. kao pod l.

Po 40 g korena belog sleza j sladica i po 10 g lista zalfije i pitome nane. kao pod 1. Punu kasiku zal fij e p op a riti sa 200 g kljucale vode. Po 20 g lista zalfije. prot iv u pa la s luznke i koze. Po 25 g lista jagode. i ca j: po 20 g eve ta m ajske ruze . 10. s ilikata i drugih korisnih hemijskih jedinjenja. ZA LAKSE ISKASLJAVANJE Akutan i hronican bronhitis (Zapalj enje ogranaka dusnica) Za lecenje ovi11 oboljenja. 5. hrastove kore (isitnjene) i hajduCiee. tj . Punu s u pen u kas iku kamil iee po pari-ti sa 200 g kljuca le vod e. maline i ribiZlle. cestih osobHo u jesen po zagus\jivim industrijskim eentrirna i velikim gradovima. 11. 1 k a~ iku mesav ine sprem iti i upotrebiti kao pod 4. . n a n e. kao pod 4. 7. kao pod 4. Po 1 ka fenu kasicieu ka rnili ee i haj duciee po rnesati i pos tupi ti kao p od 1. trandavilja. 16. m a jkine e1us iee i kamiliee. izvesnih etarskih ulja. nekih heterozida i saponozida ekspeMorantnih svoj s tava. 12. k ao pod 4. Po 40 g pupoljaka od majske ruze i eveta trandavilja i po 10 g kamiliee i maticnjaka. ernog sleza. 15. petrovea. one lekovito bilje koje u sebi ima slu zi i slicnih mueilaginoznih materija. kao pod 4. nane ~ timijana i trave od maj1 k ine du~iee i vra nil ovke. Po 20 g Jista dunje. Po 25 g k a mili ee. pre s vega. punu ka~iku ove smese kuvati 5 minuta u 200 g vode. ima dosta domaceg lekovitog bilja blagod d ej s tva.KOl E SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI ILl UBLA2. 14. Po 35 g ka miliee i za lfij e i po 15 g pe trovea inane. kad se smlaci. k ao p od 4. Po 30 g korena trave od s rdobolj e i srcenjaka i po 10 g Zalfije. 2. oeediti i grgljati. Po 1 k afena kas iciea ka mili ee i zaifij e. ka miliee i idirota. to ciniti cesto u t oku d ana. ocediti i iseediti i tim caje m grgljati i pos le svakog gl'glj a nj a popi ti. odmah poklopiti p os le 2 sa ta ocediti. 17 . 4. 9. kao pod 4. 18.s mlaci. kao poel 4. Upotrebljava se . ITI MED ICINSK IM BIWEM 143 vodon ika azulena i zbog toga bo lje i pouzdan ij e de luj e kao ant iflogisl i k. Po 25 g steze. kao poel 4. 8. eve ta be log i e rnog s leza i podbela. nane. Po 1 ka fe na k a~ i c i e a zalfij e. belog i ernog sleza i p oelbe la . Po 1 k afen a kas ic iea za lfi je. ka rniHce i pe trovea. Po 25 g karniliee. 3. zalfij e i anisa. 6. Blag slu zr. kao pod 11. kad se . kao pod 4. podbela 1 zalfije. jabuke. kao pod 4. prijatnog mirisa i antisepticne moci. Po 50 g idirota i belog s leza . grglj a ti i piti. srnes ta pokl opiti i. kupine . kao pod 4. Evo neko liko cajeva i cajn ih rn e~av in a koje se u n aucnoj med ieini u potreb ljavaj u za lecenje upale s luz niee grla i kraj n ika: 1. 13.

7. oman. poklopiti i. kao pod 1. Po 20 g miloduha. bokviea. majorana. pljucnjak. jagorcevine. jagorcevina. kozlae. plucnjaka i ploda moraca. iii smesa od jednakih delova moraca. Caj zasladiti medam. Piti svakog sata po 1 kasiku ovog leka. Po 20 g korena omana. itlirol . anis. divizma i neko drugo bilje. korena omana i 10 g klekinja. kao pod 1. nane. sIal ki koren. 8. erne topole i bora. dunjino seme. nana. podbel.ih suma. nane i moraca. s'la tka paprat. trandavilja. zova. lipovog i bagremovog eveta. bagremov i lipov evet.ucale vode. 2. islandski !isaj. ernog gaveza i idirota. divizme i 10 g korena ernog gaveza. kao pod 1. po jedna i po kasika zove i podbela i jedna kasika korena Ijubiciee. Po 15 g semen a dunje i lana. Ijubiciea. iii od eveta pod bela. ruze. Cajevi za lakse iskasljavanje i stisavanje kaslja piju se zal5ladeni. brsljana. podbela i ploda moraca. bokvice. sa iii bez dodatka nesto malo titriee iii nane. najbolje !ipovim iii planinskim medom iz borov. Cesto upotrebljavano sredstvo za ublazavanje kaslja je i mesavina sacinjena od jednakih delO\'a moraca. nane. kada se smlaci. oeediti i toplo popiti. U ovoj grupi cajeva preovladuju biljke koje sadde mirisna (etarska) ulja i' saponine (materije koje muckanjem pene kao sapun). Evo nekoliko cajnih smesa koje se upotrebljavaju u naucnoj medieini: 1. plucnjaka. zovom. Po 25 g !ista belog i ernog sleza. 6. pupoljaka bora . majkine dusi'ce. Po 25 g lista belog i ernog sleza. el1llog i belog sleza. a u nedostatku meda moze i secerom. kao pod 1. 4. 3.sm esa koje se vrlo uspesno upotrebl'j avaju za lakse iskasljavanje. U apotekama se cesto spravlja ova smesa: morae. . Za izbaeivanje gustog slajma (sluzi) u prometu je i ovaj caj: po 2 kasike ani's a i jagorcevine. sapunjace. sapunjaca. majkinom dusicom i nekim drugim mirisnim biljem . I kasiku smese popariti sa 200 g klj. Koren belog sleza se najcesce upotrebljava sa m. pupoljci od jab lana. kao pod I. Na primer. Po 30 g lista i eveta belog sleza. Vrlo je prijatan cvelni caj pootiv kaslJa: jednaki delovi eveta od belog i ernog sleza. plucnjak. Ima veLik broj raznovrs nih . slatke paprati. turcinak. brsljan. island&kog lisaja i belog s'ieza. Po 15 g miloduha. Ovo ponavljati 4-5 puta dnevno. vrlo je prijatan caj od smese jednakih delova moraca i anisa. majoran. morae. Po 25 g korena belog sleza. 5. kao pod 1. beli luk. a njegov list i evet u smeSi sa podbelom. podbela i lista crnog sleza. miloduh. Mogu se koristiti i razni vocni sokovi (sirupi) prijatnog ukusa i mirisa. nane. bokviea i podbel. 10 g eveta divizme i pod bela i 5 g anisa.144 LECENJE BIU1!M Za lakse iskasljavanje upotrebljava se ovo bilje: beli i crni slez. klekinje. bokvieom. Ijubiciee iii milovanke. eveta trandavilja i 10 g trave daninoca. daninoc. kao pod I.j topole i majorama (iii vranilovke).

kao pod 16. kao pod 16. 25. Po 40 g korena omana i idirota i po 10 g cveta trandavilja i brsIjana (stabljika). pupoljaka topole i islandskog lisaja. Po 20 g cveta podbeJa i trandavilja i korena cmog gaveza. kao pod L 12. 15. 24. kao pod 16. kao pod 16. Po 20 g bagremovog i !ipovog cv~ta i korena slatke paprati. majki!l1e dusice. kao pod 16. omana i cveta belog i cmog sleza i turcinka.KOJE SE BOLESTl MOGU IZlECITl III UBLAtlTl MEDICINSKIM BILJEM 145 9. majorana. anisa. 18. pod bela. i korena idirota i po 10 g cveta zove turcinka. crnog gaveza i sladica i po 5 g kozlaca. kao pod I. cmog gaveza i idirota i po 10 g pupoljaka bora i jab lan a.i po 5 g plucnja:ka. 50 g !ista timijana iii majkine dusice. Jwrena be log sleza i cmog gaveza. sve trave osim belog IUka popar<iti i u svemu postupiti kao pod 16. Po 20 g cveta i !ista podbela i stucanog pJoda anisa. lista podbela. 29. a be!i luk posebno istucati u drvenom avanu. 33. Cetrdeset grama cveta turcinka i po 5 g omana i sladica. kao pod 16_ 34_ Po 15 g pitome nane. 26. podbela i belog sleza i !ista timijana. kao pod I. Pedeset grama stucanog moraca popariti sa pola !itra kljucale vode. 22_ Po 20 g kamilice i !ipe i po 5 g nane i maticnjaka. Trideset gram a :islandskog !isaja . kao pod 16. po 10 g timijana i cveta trandavilja i po 5 g pupoJjaka bora i erne 'lopole. kao pod L 14. Cetrdeset grama bagremova cveta i po 10 g miloduha inane. 19. Po 10 g plucnjaka. kao pod 1. Po 20 g podbcla. kao pod 16. iscediti . Po 20 g korena sapunjace i sladica. Trideset grama idirota. Po 25 g lista timijana i anisa i 10 g korena sapunjace. 16. moraca inane. Po 15 g cveta jagorcevine. Po 25 g maraca. kao pod L lL Po 20 g korena sladica. kao pod 16. Po 25 g sJatkog korena. anisa inane. moraca i majorana i po 5 g belog luka i pupoljaka erne topole i klekinja. kao pod 16_ 31. pupoJjaka topole i podbela. 21. sprema se i urotrebJjava kao pod 16. kao pod 16. Po 20 g majorana. belog sleza i pitomog kestena. Po 15 g korena slatke paprati. kao pod 16. kao pod 16_ 30. 23 . dunjinog semena. bokvice. majkine dusice. 10. kao pod 16_ n. cveta podbela i divizme. Po 25 g sladica i vranilovke i po 5 g majorana i kopitnjaka. korena s ladica i lista belog sleza. pupoljaka od jablana i !isla nane i po 5 g cveta belog i cmog sleza i podbela. Po 25 g vra nilovke. isJandskog lisaja i trave daninoca. belog sleza. kao pod L 13. kao pod 16_ 28. poklopiti i posle R sa ti ocediti i pomesati sa pola kilograma lipovog iii planinskog cvetnog meda i to piti svakog sata po kasiku_ li _ Po 30 g isitnjenog korena cmog gaveza i sladica. kao pod 16_ 20. 32_ Po 15 g korena bela sleza.

146 LECENJE BIUEM i taj sok doda ti gO lovom zas latlenom lek u. Po 10 g korena belog sleza. I. 6. neki od onih cajeva koji nemaju durdevka. kao pod 1. eveta gloga i hajducice. 2 iIi 3. 35. belog sleza. Po 1 kasiku odoljena. metviee. 5. piti caj pod I. metviee i eveta durtlevka. Bolesniei moraju traziti savet i pomoe od kardiologa. jer vrlo lako moze dod do trova nj a. 37. jer goroevet takotle ima kardiotonicnih heterozida jakog dejstva. kompozieije cajeva koje su ovde navedene treba smatrati sarno kao dopunsku terapiju. nego. Sutradan zagrejati do kljucanja i kuvati 2-3 minuta u poklopljenom sudu i. goroeveta moraea. 2. kima. Dve kasike ove smese pripremiti i upotrebiti kao pod 4.ti i ostaviti preko noei da se ekstrahuje. 7. Po 1 kas iku odoljena. . kao pod 4. Po 2S g odoljena. zasladiti medom i piti u toku dana vise puta po 1 vinsku casu. a zatim dva dana ne uzim2ti ovaj caj.Posto se u ovoj smesi nalazi i durdevak. kao pod 16. poklopi. Po 1 kasik u olleljena. plucnjaka. kau se ohladi. nego postepeno. kao pod 16. Dve kasike sitno stueanog korena odolj ena (valerijane) preliti sa 400 g hladne vode. itlirola. Napomcna. OBOLJENJA SRCA Neuroza srea U farmaeeulskoj induslriji i apotekama spravljaju se i isk ljucivo na lekarski reee pt izdaju go tovi lekovi od di gilali sa. Zbog toga se ove biljke moraj u i smej u upotreb ljavati j ed ino pod nadzo ro m lekara. durdevka i dru gi h ka rdi otonicni h biljaka jakog fi zioloskog dejs tva. ernog sleza i pitome nane. lek je efikasniji od drugih. tj. Ovo se cini iz toga razloga !ito se kuvanjem i uopste na visokoj temperaturi ak li vn i sas toj ci belog luka razlazu i on tad a gubi lekovi lost. a u celom sve tu lekove od bilja digitalisove grupe smej ll spravljati sarno i j edino farm aeeuti. Razum lj ivo je da se u domaeinstvim a ovo bilj e ne sme upo treblj avaLi u vidu cajeva. pa ce lekar odabrati mesavinu za odgovarajuei slucaj. svaki put po nekoliko gutljaja. trandavi lj a i pupoljaka maj ske ruze i 5 g korena Ijub iciee. Prema tome. Po 20 g lis la bokviee. o mana. maticnjaka inane i's itniti. strofan tusa. Osim toga. a bolesnik ga mora piti opreznije i pod nadzorom leka'r a. Nikada ne treba popiti odjednom. 4. . Pedeset grama odoljena i po 10 g metviee. u kome ima kardiotonicnih heterozida jakog fizioloskog dejstva. eveta hajduciee i trave metviee (Mentha pui egillmJ. podbela. Po 1 kasiku odoljena. nane. Dac'e mo vcd broj preskripeija s raznim neotrovnim bilj em . kamHiee. 36. Pedeset grama glogovog eveta i po 10 g metvice. dobra izmeSati i upotrebiti kao pod 1. Po 15 g eve la podbel a. kao pod 1. kao pod 1. u toku terapije obavezno ciniti pauze: dva dana piti. kao pod 16. 8. hmelja i gloginja (zrelih i zdrobljenih plodova gloga). ako je to. kao pod 1. sladiea i ernog gaveza i po 5 g korena Ijllbiciee i bele sapun jace. metviee i goroeveta. oeediti. 3. potrebno. moraca.

Pedeset grama od verema-trave. Po 20 g odoljena. brezovog i naninog !ista. zIatice (Solidago virga aurea). kao pod 14. kao pod 4 i 14. Po 20 g odoljena. kima i odoljena. I !llpotrebu ovih cajeva treba smatrati sarno kao pomocnu terapiju. po 20 g !ista nane i maticnja. Po 30 g odoljena. korena angelike.30 pod 1. Zapaljenje srcanog misiea (M iokarditis) Zapaljenje unutrasnje srcane opne (Endokarditis) Zapaljenje srcane kese (Perikarditis) Sve sto je receno za lecenje neuroza srca biljnim lekovima Vazl 1 za lecenje ovih oboljenja.nu pauzu! 15. po 10 g korena bedrinca i lista maticnjaka i 5 g kamilice. 24. 17. Po 40 g srdacca i odoljena i po 5 g lista ruzmarina. kao pod 4 i 14. 20. kao pod 1. kao pod 1. kao pod 4. srdacca i :lute metle. 10 g s rdacca i po 5 g lavandule i gorocveta. kao pod 4 i 14. kao pod 1. srdacca (Leonurus cardiaca).ka i po 5 g plodova moraca i cveta durdevka. kor~ s~bikovine. korena lokvanja i 10 g glogovog cveta. Kardiolog ce izabrati najbolju kombinaciju caja koja odgovara za odreden slucaj. gorocveta. a zat im nacin iti trodnev. Po 20 g srdacca. . 23. moraca. 12. lista pHome nane i metvice i glogovog cvcta. Pomoc i savet traziti od lekara. rute metle (Sarothamnus scoparius). metvice i hmelja i '1'0 5 g cveta durdevka i trna. korena selena. 18. 19. 22. 1<. Po 40 g gorocveta i metvice i po 10 g glogovog cveta i rutvice. Smeju se koristiti sarno biljke blagog dejstva. Pedeset grama korena odoljena. 14. zbog pris utnog gorocveta. Po 30 g gorocveta. kao pod 1. Po 30 g cveta zove. 16. metvice. Po 10 g gorocveta. !i~ta ruzmarina i rut'Vice i po 10 g cveta lavandule i gloga. piti 2 dana. kao pod 4. brdanke i gloga i 109 lis-ta ruzmarina. nane maticnjaka. lista i ploda gloga. spravljati i upotrebljavati kao pod 1. po 20 g maticnjaka i hajducice i 10 g hrnelja. kao pod 1.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLAZITI MEDICINSKIM IlIUEM 147 9. Po 20 g cveta. 10. Po 20 g anisa. 1 J. Po 20 g korena zecjeg ·trna i odoljena. kao pod 1. kao pod 4 i 14. cveta gloga 1 lrave ocajnice (Ma r rubium). hmelj a. po 30 g Iista ruzmarina i rutvice i 20 g korena odoljena. 13. Po 25 g cveta. !isla i ploda gloga. trave troskota i rastavica. 21. Po 20 g odoljena. gorocveta. kao pod 1.

odoljena i sapunjace.minor). Po 30 g !ista hajducice. 35. kao pod 4 i 14. rusomace i sipul1ka. kao pod I. kao pod 4 i 14. !ista maticnjaka. upotrebljava se nitrog!icerin.148 Nepravilnost u rltmu sr~ LECENJE BrWEM otkucaja ( Aritmija) Ova bolest leci se raznim lekovima . rutvice. Po 20 g plodova mrkve. Po 20 g glogovog cveta. a li isklj ucivo pod nadzorom lekara . Primo!1Ski luk u vecoj dozi je otrovan. 36. 25. Po 20 g trave daninoca. glogovog cveta. 31. Zakreceni krvni sudovi i povilien krvni prltisak (Art erioskleroza i hipert enz ija) 29. . Za vreme napada. kao pod 1. cveta gloga. kao pod I. 37. 28. rastavica i alge bracica. Pedeset grama maticnjaka. zute metIe. 30. stenokardija Bolest je veoma ozbiljna i zbog toga se preporucuje obavezno postovanje lekarskih saveta. !ista hajducice i maticnjaka i korena odoljena. Angina pektoris.le. 33. gloga. lista hajducice i cveta b rdanke. Po 20 g maticnjaka. kao pod I. kao pod 1. Bolesnici uzimaju lekove koji sire krvne sudove. imele i rastavica i po 5 g rutvice i cveta gloga. 34. mahuna od pasulja. steze (Potentilla anserina). 26. Plodovi se moraju prethodno stucati u avanu. zirnzelena i rutvice i 10 g ploda mrkve. anisa i moraca i po 10 g korena 10kvanja i cveta gloga. Po 20 g cveta gloga i sofore. majkine dusice. kao pod I. Treba izbegava.u droge koje imaju takvo dejstvo. Po 20 g srdacca. Napadi su cesto toli:ko jaki da bolesnik oseca strah od smrti. lista i ploda i po 10 g korena lokvanja i !ista zimzelena (Villca . kao pod 1. pa se zbog toga i ovde preporucuj. 32. sofore i gloga. Po 15 g imele. Po 30 g srdacca. a~koholna pica i svaki telesni i dusevni napor. pa se 6me upotrebljavati sarno pod nadzorom lekara! 27.i maticnjaka i 10 g odolj ena. Po 20 g cveta kantariona. kao pod I.kao pod 4 i 14. Kao dopunska terapija u medicini se koriste ovi cajevi: . korena lokvanja. lista maticnjaka i po 10 g hmelj a i lis ta ruzmarina. glogovog cveta i li!sta hajducice i rutvice. kao pod I. po 20 g odoljena i glogovog cveta i 10 g pri morskog \luka. odoljena i cveta gloga. kao pod I. Po 10 g imele. Kao dopunska terapija moze koristiti i ova. !ista koprive i pitome nane. steie . odoljena. Po 20 g kukuruzne svi. imele. cveta gloga i lipe.ti pusenje.

39. Kao pOl11oena terapija koriste se ovi cajevi: 1. kao pod L 6.ije. ru tvice. Po 20 g cveta od gloga. pa od te smese 3 supene kasike preliti s pola lilra hladne vode. po 15 g maticnjaka. Od ove dosadne bolesti najcdce obolevaju osobe koje mnogo sede. bagrema. Po IS g cveta majske ruze. SULJEVI (H emoroidi) Mnoge osobe. sutradan zagrejat i i kuvali 3-4 m inu ta . boluju cd prosirenja i upa!la vena u najniZern delu pravog ereva i crnara. maLienjaika. Po 29 g troskota. majkine dus ice i melvice. kao pod 1. poklopiti i lako ostaviti da 'se preko noCi ekstrahuje. s·taviti u Iitarsku bocu i naliti jednim litrom 300/o-nog cis tog alkohola iii rakije osrednje jacine.ti 8-10 dana cesce l11uckajuci da bi se lekoviti sastojci iz lincure sto potpunije izvukli. Po 15 g imele. Po 20 g cveta i kore divljeg kestena. gloga. drzati celu noe i sutrada'l1 zagrejati do kljllcanja. 4 supene kaSike Sl11ese preliti s pola litra hladne vode. kao pod L 4. poklopi ti. Po 25 g lis ta l11aticnjaka. kad se ohladi. belog l-uka i cveta gloga. sve dobro isitnili. srdacca. kao pod L 5. zas laditi bagremovim medom i u toku dana piti Ul11eslo vode. div lj eg kestena i 10 g cveta trandavilja. kore diV'ljeg kestena i cveta brdanke i kamilice. brdanke . limijana i trave verel11nj ace i 10 g rutvice. Ovaj lek je pomogao rnnogirn osobarna koje pate od ovih oboljenja. Posle toga ocediti i piti 3 puta dnevno po 1 malu rakijsku casicu na pola sata pre jela. 2. kao pod L 7. ZAPALJENJE VENA (Fl ebitis) PROSIRENJE VENA (V arikozit eli) Bolest je teska i dugotrajna. brekinje. belog luka. kima i odoljena. i zove i !i's ta rutvice.KOJE SE BOLEST! MOGU IZLECIT! ILl UBLA2lTI MEDICINSKIM BIU EM 149 38. 40. surcice. kao pod 38. rastavica. zasladiti bagremovim medom i pili u toku dana umesto vode. procediti. 3. kubure sa sto!icom 'lIsled dugotrajnih i . kao pod 38. bocu zapusiti i d rla. Po 20 g korena cmog gaveza IT belog sleza. Po 20 g tra\'e veremnjace (CaiamiI1tha). Neophodno je zatraziti savet i pomoc lekara. kamilice i cveta majske ruZe. ostaviti d a se ohladi. pogotovu star. Tridescl grama lrave steze. Bolesnici se ne smeju lec iti na svoju ruku . srdacca. Pedeset gral11a korena lincure u avanu stucati u prah. !ista rutvice i hajduCice i vrbove kore i po 10 g kOl'e i cveta divljeg kestena.

. 5. Nisu retki s lu cajevi komplikacija koje nastaju od ove bolesti. Po 40 g cvela kamilice i !ista ·hajducice i po 10 g cveta brdanke i korena odoljena (pre upotrebe treba ga u avanu dobro istucati). kukurek. kao s to su kami!ica. . Po 30 g cveta karnilice. Bez kvalitetnog lekovitog bilja ni najstruc niji farmaceut ne moze izraditi dobar lek. 3 supene kasike ove smese pre!iti sa pol a litra hladn e vode i. Po 30 g cve ta divljeg kestena (onog koj·i se kao ukrasno drvo sad i po gradovima i parkovima). s luzi i neka etarska ulja u kojima ima ugljovodonika azu /ena. cesto cak i ll1epismenih samozvanih narodnih lekara. Za osetljivije osobe: po 15 g plodova pasd rena. cemeriku i neko drugo bilje). kao pod 4. Razumljivo je da boles nik mora lraziti save t lekara kako hi znao koji caj treba da upotrebi. trandavilja i majske ruze. kao pod 1. cija je jet ra obole la.Uglavnom se upotrebljavaju biljke koj e sadrze taJline i slicna polifenolska jedinjenja. koji na pijacama i kod svojih kuca prodaju ponekad i trave veorna jakog fizioloskog dejstva koje mogu izazvati razna trovanja (blju5t. zasladiti rnedol11 i popili u 3-4 doze u loku dana. koje mnogo piju a lkoholna pica i drugo. 6. Po 35 g ploda pasdrena i kore krus ine i po 10 g kima .koje . posle toga prokuvati i drZati da kljuca 5 minuta u poklopljcnom sudu. Razu mljivo je da osobe koje pa le od zatvora i hemoro ida moraju. amsa i po 10 g cve ta karnilice.150 LECENJE BIWEM upomih zatvora. 3 pune supene kas ike smese kuvati 3 minuta u po la litra vode u pokloplj enom sudu. po 10 g cveta i !ista kantariona. Kad se ohladi. ima ih svuda i citaoci ill poznaju. !ista hajducice i cveta brdanke. odoljen i neke druge mirisn e lekovite biljke . U mnogim s lucajevima je jedino rese nj e hirurska inte rve nc ija . 7. pre svega. kima. 1. napone i tegobe u trbuhu. Skrece se paznja bolesnicima da nikako n e kupuju bilje od raznih sarlalana. Po 25 g cveta kamilice. mo raca 4. 1 3. Cajevi prot iv zalvo ra. Borba za kva lite t lekovitog bilja je stalna i vecna. crnog trna i brdanke i po 5 g mati cnj a ka i hajducice. kamilice i hajducice i 10 g lis ta zalfije. drzati 4 sata. divljeg kestena. protiv tvrd e slo/ice obavezno moraju c initi glavni dec biljne apoteke svakog domac ins tva u kom e neki c lan bo luje od hemoroida. kao pod 4. procediti i u tu vodicu natapati c istu gazu ili meko i cisto flanelsko platno i s tavljati na cmar kao oblog.u nas rastu u izobilju. kore pomorandze i kamilice. cesce muckajuCi. kao pod 4. Po 40 g kore krus ine i plo dova pas drena. Ob/ozi (tarnponi) i k/izme (klistiranja). 10 g kima i po 5 g cveta crnog trna i karnilice. kao pod 4. paziti na is hranu da bi im s toli ca bi la u redna i meka. 2. Prepo rucuju se oni laksantni ca jevi koji ne izazivaj u grceve. 8. hajducica. divljeg kestena i trandavilja i 10 g rastavica. karnilice i sibikovine (Viburnum opu[us) . posto se sve dobro is itni i pomesa. kao pod 1. U nas i u svetu upotrebljavaj u se i izves ni biljni le kov i za lece nj e hemoroida . ostaviti da se smlaci. Po 20 g cveta divljeg kestena.

Grizlica gnjata (ulcus cruris).iti da se kiseli 6 sa ti i posle toga prokuvati.inog semena i 20 g evetnih pupolj a ka ma jske fuZe . Upotrebljava se i za leeenje katara nosne sluznlee. kad se boles no mesto osusi. kao pud 16. 14. preporucuje se upotreba ovog biljnog leka. Po 30 g korena ernog gaveza. Po 30 g semena divljeg kestena i lana I eveta kamiliee i 10 g hrastove kore. Pedese t grama bamije i po 25 g korena ernog gaveza i eveta divljeg kestena. oeajniee. Po 25 g korena trave od s rdobolje i s rcenj aka i hrastove kore.ti kao pod 4. oeedi-ti. podagre. os ta". dunjinog semena i eveta divlj eg kes ten a i 10 9 evela e rnog trna . 12. Kad se teenost smlaCi.. korena ernog gaveza i lanenog semera i II) g kamiliee. 50 g &ibno iseokane vueje ja buOiee (Aristolochia c/ematitis) u evetu i zametnutim plodovima preliti sa pota litra hladne vode. gavez i dun~lino seme <pre th odno tre ba u avan u dobro isi tni t i. dakle. Pedeset grama kamiliee i po 25 g stueanog lanenog semena i hrastove kore. Po 30 g petrovea. kao pod 16. da kljuea u poklopljenom sudu 1 minut. semena lana i divljeg !testena. dobra is itniti i upotrebi. dnati 4 sata da se kiseli i za to vreme ceSce promesati. Ekstrakt iz semenki divljeg kestena spravlja se u apoteci od oljustenih . upotreblj ava ti kao bmj 4. kao pod 16. . m aslacka i pirevine. ovu teenost upotrebiti u 2-3 klizme u razmaku od po 5 minuta. IS. popariti 1 litrom kljueale vode i bolesnik sedne da se na tome napari. tromboflebita. grizliee gnj a ta (ulcu s cruris). bolova od hemoroida. Po 25 g eveta kamiliee i belog sleza. Sto gra ma metviee (Mentha pulegium) sl'a'Villi u pPgodan sud (nocni). zatim kuvati 5 minuta. kao pod 4. 11. topiti Cisto meko platno i njime oblagati. katara bronhija. natopi se paree cistog i mekog platna i stavi kao oblog. kao pod 16. 16. kao pod 4. korena odoljena. 13. Posle toga u isti eaj n . Kad se smlaei na 37-3!!OC. 20 g korena odoljena i 5 g kore divljeg kestena dobro isitniti i upotrebili kao pod 4. 17. Po 30 g cvela i lista kantariona i lista hajduciee i 10 g kamilice. ostaviti da se ohladi. iseediti i u tako dobijenom caju dri. avo se e ini nekoliko dana uveee. 21.ati obolelo mesto 20-30 minuta. tek obramh semenki. Po 20 g kamiliee. reumati·z ma i isijasa. 20. 10. Taj ekstrakt od svezih s tabi'l izovanih (vrelim alkoholom) se menih jezgTi pije se od 8-10 puta dnevno po 50 kapi za vreme akutn ih napada. 18. 2 kasike ove smese preliti sa pola litra hladne vode. 19. namazati ga cis tim uljem. Oblog dnati eelu noc i.KOI E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA21TI MEDlCINSK IM BIUEM 151 9. zatim posuti cistim tanlnom u prahu kupljenim u apoteci i zaviti sterilnom gazom. S obzirom na to da u Jugoslaviji ne ras te Hamamelis j Hydrastis i da su to skupe uvozne droge iz Severne Amerike . a da se na osnovu ~westra­ nih is traZivanja u Zapadnoj i Srednjoj Evropi tokom poslednja dva svetska rata ut vrdilo da od sveg evropskog bilja i rastinja divlji kesten ima najblizi hem ijski sastav i farmakodinamsko dejstvo · hamamelis'll i hidrastisu. Po 40 g korena ernog gaveza i dunj. kao tonicno i adstringentno sredstvo itd. na eovekovu temperaturu.

4. morae. 3 kasike ti trice i po 1 kasika odoljena i hrnelja.. Za vreme poslednjeg rata. matienjaka. selena i idirota i po 15 g cveta gloga crnog trna. 8. kam ilic(. Po 30 g odoljena. 5. m ajkine dusice. babice. zasladiti medom i piti. kantar. matienj a k. ostaviti deseta k dana i po nekoliko puta dnevno promesati. hmelja. Za leeenje razni h ziveanih bolesti na Zapadu se sve vise kori s te biljni lekovi blagog dejstva. Lek najvge trose zene sla bih zivaca. nane. odoljena i matie njaka i po 5 g gorke deteline (greice) i !ista ruzmarina. ikao pod 1. dobricice i oeajnice i po 5 g cveta lavandule i go· rocveta. ocediti. r uzmarin. kao pod 1. matienjak. Po 20 g odoljena. ostaviti 2 sata. 2. nanu . hajdueice i cveta trandavilja i 10 g maticnjaka. odoljena i lincure. maticnjaka inane i po 5 g jasenka i cveta nevena. n ane i maticnjaka. Po 30 g cveta kamilice. kao pod 1. nana. kao pod 1. kJOren odolje'1a : 200 g korena sitno iseckati. nane i korena ange!ike. Po 25 g matienjaka. Evo nekoliko slozenih eajeva koji se koriste u medicini: 1. zasladiti medom i u toku dana piti.s. selen. beli lu k. bosiljka i hmelja. new'astenija. dobricice. staviti u teglu i prel iti jednim litrom jake komovi ce. ren. matienjaka. 2 kasike matienjaka. preliti sa 2 decilitra kljueale vode. kao pod 1. zatim vra nil ovka. Pedeset grama od verema trave (Calamintha) i po 10 g hmelja. 10. nane. 3. Po 25 g lista matienjaka i sisarica hmelja i po 10 g odoljena. celer i persun. poklopiti i posle 1 sa ta ocediti. Protiv Ilesanice naj cesce se daje eaj od hmelja. slaeica. bosiljak. 4 kasike naTIe. neposredno pre spava nja. najbolje po 1 easu izjutra i uvece. a posle toga. odolj en. 9. u nedostatku mnogih lekova. pa i neki leka ri su davali proliv izostale menstruacije (meseenog pranja) kamilicu. sisarica hmelja. pojesti jabuku. lazal'kinje. . odoljena i dobrieice. 7. kao pod 1. (veta maj ske ruze i neven a. kao pod 1. Po 30 g kamilice. Po 20 g matie njaka. ani. 2 kas ike sisarica. 'k ao pod 1. Po 30 g siSarica od hmelja. posle toga ocediti i piti po 20 kapi na kocku secera vise puta dnev no. kao pod 1. Po 15 g maticnjaka. rutvicu. majkina dusica i eubar. Po 20 g maticnjaka. lli ovaj: jednaki delovi odoljena. nane. Ovo se naroeito oseca posle II svetskog rata meau najnaprednijim lekarima koji se opravdano bore protiv upotrebe bar biturata i s lienill lekova jakog dejstva. 1 kasika odoIjena . U upotrebi se cesto n alaze ov i cajevi: 5 kasika nane. 6. Slieno dejstvo imaju i hmelj. 4 supe-ne kas ike ove mesavine popariti jednim litrom kljueale vode. Protiv nesanice se preporueuj e ovakva veeera: paree hleba pre· mazano m aslom (buterom) i pekmezom od sipaka pojes ti uz eaj od sisarica hmelja. vranilovke.iona i lista kupine i 5 g cveta vreska i nevena. Zatim ova smesa: 6 kasika matienjaka. kami lica i neko drugo bilje. matie njaka i lavandule. persun . histerija i nesanlca LECENJ E BIUEM Kao l eko l'i za umirivanje daje se.152 2IVCANE BOLESTI Neuroze. celer. kao pod 1. 11. odoljena. mi· rouija. pre svega.

5. Jeduu supenu kasiku odoljena popariti sa 200 g kljucale vode. pomesati i dobro izmesati. Po 25 g plodova (semena) mirodije. 2 s upene kas i'ke ove mesan. anisa i majorana i 10 g sase. kao pod 6. Po 50 g odo ljc na i hmeJja. poklopi ti i posle 6 sati ocedi ti i piti. iscelli. 4. 12. Po 20 g cveta lipe. bosiljka. nane. puzmarina. m etvice. . 10. 'korena zecjeg trna . lazarkinje i majkine dusice. kao pod 1. odoljena i pJodova (semena) mirodije i 10 g maticnjaka. Neuralgija 1. kamiiice. korena lokvanj a i matioojaka . vreska. nane i miloduha. kamilice j vreska i po 40 g hmeija i odoljena. kao 510 su visnjev. posle 2 sata od!ili. kao pod 1. kao pod 1. nevena. kao pod 6. Po 20 g cveta oSurucice i lavandule. gloga. 14. Ovom. 13. zas ladili m edom i piti 2-3 pilla dnevno. Po 5 g cvela nevena. 1 supenu kasiku ove smese stucali u avanu i caj spraviti i upotrebi ti kao pod 6. kao pod 6. belog i cmog sleza i lista maticnjaka. pelena. zas laditi medom i popiti. kokoca. dodati i neki vocni sok za osvezavanje. lazar k inj e i majkine dusice.j trave ruse 1 kantariona. kad se ohladi. brdanke. Po 30 g odoljena. 3. Pedeset grama misinca (CYl1og1ossum) ~ po 25 g odoLjtma i moraca dobro isitni li i pomesati. kao pod 6. 11. pomorandie i lavandule i po 20 g mali c njaka i hmelja.i 10 g mirodije (semena). Po 30 g hmelja. smesta pokJopiti i posle 4 sata ocediti. 9. kao pod 6. Po 10 g cveta gloga. zasladit~ medam i poviti posle vecere umesto voce. 3 supene OOas. Po 30 g monica. po I casu izjutra i uvece pre spavanja. pored meda. 4. Po 20 g hmelj a i cveta gloga. Po 20 g lisla malic njaka. popiti pre spavanja. kao i slicnim cajevima neprijatnog mirisa i uk.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECIT I ILl UBLAt lTI MEDlCINS KIM BrUEM 153 Nesanica (Tnso l11l1ija) I.ice kuvati 3 minuta u 300 g vode. !ista ruzma r-ina i mi loduha. kao pod 6. ribizlov. kao pod 6. kao pod 1. 6. Po 20 g taifije. Jednu supenu kasiku hmelja popariti sa 200 g vode. iimunov i slicno. hmelja i odoijena. kao pod 6. IS. dobro iSltlliti i upotrebi ti kao pod 1. Pedeset gran1a odoljena i po 10 g maticnjaka. 2. m oraca i kima. 8. Po 45 g maticnjaka i kamilice i po 5 g plodova mirodije i moraca.ti. kao pod 1. 7. 3. komonike.usa moze se. Po 20 g !ista malicnjaka.iJ<:e mesavime popariti sa 400 g k ljucale vode. 2. Po 10 g p lodova mirodij e i anisa u avanu 'stucali u sitan prall i kuvati 5 minuta u 300 g belog vina. anisa.

19. Po 25 g cveta turcinka i hmelja. PROTIV NOCNOG MOKRENJA PODA SE (Enuresis noelL/mal 1. kao pod 1. kao pod 1. cveta brdanke i pupoljaka breze. breze. 17. kao pod 1. ruse. Po 25 g nane. 11. kao pod 6. kao pod 1. 20 . Po 30 g cveta turcinka. maticnjaka. ma. Sedamdeset grama cveta lokvanja i po 15 g lista za lfij e i ma ti cnjaka. kao pod 1.154 LECENJE BIUEM 16. lista mat icnjaka i majorana. Po 30 g odoljena i hmelja i po 10 g maticnjaka. . kao pod 6. Dvadeset grama hajducice. odoljena i vodopije. Po S g cveta lavandule i nevena i po 30 g korena omana. 6. ruse i pastirske torbice i 10 g odoljena i troskota . Deset grama cvt:ta lokvanja upo tre biti k ao pod 6. Po 40 g cveta hajducice i brda. zasladiti medom i toplo popiti uvece na 2-3 lSata pre spava nja. kantariona. Sediundeset grama lista hajducice i po 15 g cveta brdanke i korena odo ljena dobro isitniti. Po 25 g vodenog lisca. 14. kao pod 1. 30 g lista za1 lfije i 10 g cveta brdanke. 18. nevena i kamilice i 10 g hm elja. 16. Svak i dan pojes ti uz obroke po ne koli ko glav ica salate (LaelL/ca saLiva) zajedno s korenom . Po 20 g odoljena. 21. 10. kao pod 1. po 15 g kantariona. metvice i hmelja. 4. Po 30 g korena selena i angelike i po 10 g hmelja. cveta gloga i kanta r iona i korena odolj ena. Osamdese t grama lista hlfije i po 10 g odoljena i hmelja. kao pod 1.nke i 20 g lista gloga. paprenog lilSca i gloga i 10 g odoljena. cveta nevena i kamilice i li'5ta maticnjaka. kao pod 6. posle 4 sata ocediti. 8. maticnjaka. kao pod 6. maticnjaka. pa 1 supenu kasiku ove m esavi ne poparit i sa 200 g kljucale vode. rusomace i troskota. Sezdeset grama lista hajducice. Po 20 g odoljena. 1 supenu kasi'ku ove smese popariti sa 200 g kljucale vode. smesta poklopiti i posle 4 sata ocedioti i piti kao pod 1. 3. leao pod l. odoIjeDa i gloga. kamilice i hajducice dobro izmesati . kao pod l. kao pod 1. Po 25 g hajducice. uz dod a tak soli . kao pod 1. brdanke i hajducice i po 10 g gloga i ruse. nane. lim un ovog soka iii sirceta i ulj a. 9. Po 30 g brezovog lista. brdanke. 2.l ine. 5. Po 40 g cve ta lokvan ja i hmelj a i po 10 g cve ta pasiflore i s milj a. sumske jagode i ogrozda i po 10 g hmelja. Devedeset grama hmelja i po S g mMicnjaka inane. kao pod 1. kao pod 1. 13. 7. 12. Po 15 g lista kupine. IS.

Po 25 g c. smesta poklopili. stavolj i neke druge biljke oporog ukusa. komonika. ipak se sv im boles nicima toplo preporucuj e da ovo bilj e ne upotrcbljavaju na svoju ruku. 4. kantarion. anis. ru- . ruzmarin. Po 25 g cveta i li s ta durdevka. oman. hrastova kora. lista nane i korena odoljena. lista i cveta jagorcevine. ali se tu mora biti oprezan. upotrebi ti kao pod 1. mirodije i anisa i po 5 g korena selena i angelike. j er nem a hemij s kih sas tojaka jakog fizioloskog dejs tva. moze izazvati i pobaeaj. pre svega. iscediti.KOlE SE BOlESTl MOGU IZlECITl III UBLA2 ITI MEDICINSKIM BIUEM 155 MIGRENA (H emik ranija) Premdrt je sve navedeno bilje bezopas no. vcta kamilice . posle 4 sala oced iti.kom menstruacije najeesee se koriste opore biljke. hajdueica. tj.ti umeslo vode. Plodove pre upotrebe u avanu iSlUcati.10 g maticnjaka inane i po 20 g odo lj ena i angelike. 1. jer ova biljka nije bezazlena i izvesne osobe je iii ne podnose ili im izaziva odliv krvi. klao sto su ziva trava. kim. 6. Po . kao pod 1. trava od srdobolje. lisac. ZENSKE BOLESTI Za leeenje zenskih bolesti bolesnice se. matic njaka i kamilice i 10 g li s la ruzmarina pomesa ti i od te smese uzcti 3 supene kas ike. 5. nego da traze pomoc i savet lekara koji ee odrediti terapiju. one koje sadrZe manje iii veee kolieine tarlinskih materija. kao pod 1. jagorcev ine i gloga. petrovac. po 10 g majorana. 3. Od domaceg aromaticnog bilja za ureaivQl1je menstruacije najeesee se upotrebljava uno koje ima blago dejstvo: kamilica. hmelj. Po 30 g nane. pitoma nana.j. Po 15 g korena. 2. selen. 0 kojima lekar voui racuna pri lizradi kompozicija za svalku bolesnicu ponaosob. ali i ona mora biti sprovodena pod nadzorom lekara. steza. a korenje sitno isee i. lavandule. kao pod 1. Razumljivo je da ove biljke osim etarsk ih ulj a sadrZe i mnoge druge sastojke. pre svega. kao pod 1. list kupinc i sumske jagode. To su. moraju obratiti lekaru za savet i po moe. ocajnica i neko drugo bilje. U iste svrhe upotrebljavaju se i neke druge domaee biljke u kojima ima izvesnih aminskih jedinjenja. korena perunike. selena i angelike i 5 g cveta durdevka. Koristi se i sedef iii rutvica. odo lj ena. popariti sa 400 g kljucale vode. biljke koje imaju manje iii viSe etarskog ulja raznog hemijskog sastava i svojstvenog farmakodinamskog dejstva. Biljke 0 kojima ee ovde biti govora samo su dopunska terapija. srcanik. a ukoliko se uzme u veeoj kolieini. zas ladi ti medom i pi. matienjak. Po 30 g plod ova korijandra. papreni lisac. Za ublaiaval1je i smanjivanje bolova i odliva pnj[. morae. odoljen. 0 onima jakog fizioloskog dej stva ovde neee biti gov~ra . U svelskoj medicil1skoj 'Iilemturi navodi se izves tan broj biljaka za lecenje zenskih bolesti. Naveseemo. pre svega.

Po 25 g plodova pasdrena. bela mrtva kopriva. orahov list.e tao nine. mirodija. kako j e razena glavniea otrovna. zuta i bela haj· ducica. Pro/iv belog p ranja (I e ukoreja) korilSlle se biljke koje irnaju antisep· ticne s astojke. maticnj ak i resnik. zelenika (V inca). U tu svrhu se spravljaju jaki caj evi (oko 50 g suvog bilja na pola litra vode) . kao pod 1. kao pod L 3. Po 30 g kamiliee. krasuljak. Pedeset grama kamiliee i po 25 g odoljena inane. Sezdeset grama paprenog lisca i po 20 g kore od cibukovine i eveta kamilice. dobrieiea. pije l5e caj od za:lfije. sluzi i neka etarska ulja. ocajniea i neko drugo bilje . jet· sadri. mo rae. sme se upo tre bljavati samo po reeeptu lekara. Medutim. oeajnice i paprenog lisca. poponae (Convolvulus arvensis). 2. Najvise se koriste: kamiliea. a lek uzimati iskljucivo onaj koji j e pripremlj en u apoteei. poklopiti. Ovo poceti pHi na 5-6 dana pre pocetka menstruacije i prestati cim ona krene. korijandar. kopriva. Za ispiranje kns kog polnog organa koriste se biiljke koje sadri. eveta vreska. petl"Ovae. Ona je najaktivnija. kao pod L 8.i razne a lka loide i am ine koji veoma efikas no de· luju na uredivanje menstruaeije. Pedeset grama paprenog lisea. kim. dobriciea. rutvice. Da se 5manji lucen j e. eesce promesati. Po 10 g kantariona. . Po 30 g odoljena i steze i po 20 g matienjaka i kore krusine. !ista pitome nane i odoljena i 10 g p<llprenog Iisea. Cetrdesct grama odoljena i po 10 g hajdueice. kao pod L 4. jova. kao pod 1. lista breze i kupine i kore krusine. Cetrdeset grama paprenog lisca i po 15 g rizoma zdravea. metviea. bosilj ak . rniloduh .156 LECENJE BIUEM so maca. vi· rak. matioojaka. S. borovnica. kao pod 1. Za regulisanje menstruacije L Po 20 g kore zestike i lista maticnjaka i po 30 g rizoma odoljena i trave od srdobolje. vranilovka. Zdraljevina. dragusiea iIi dragusae (S el1 ecio vu lgaris) i druge. beli i erni slez. zalfij a. kopriva i neko drugo bilje. ruzm ar in. eveta kamilice. 4 Sllpene kasike ove smese popariti sa 700 g kljucale vode. po 20 g kamiliee i miloduha i 10 g lutvice. trave od srdobolje. lista hajdueice i maline. posle 3 sata oeediti i proeediti i u 4 doze popiti u toku dana. mlJl1e. U istu hem ijsku i farmakodinamsku grupu dolazi i razena glavni ea (Secal e corn u/urn) . vresa k i laza rkinj a. hajdu eiea. mleka dojilja. orahovog Ii· sta i hmelja i jedc rogac. bedrinae. majoran. hrastova kora . pl'e svega tanine i etarska ulj a : zalfija. korena odoljena i kore od cibukovine (VIburnum opulus). kao pod L 7. Za jace lucen j e mleka dojilja upottrebLjalVaju se u obliku eaja rnirisne biljke s etarskirn uljim a: anis. Od glikoz idn ih biljaka naj cesce se upo t reblj ava daninoc. kao pod L 6. kao pod L 9. timij an. 10.

16. kupanje. upotrebljeni u slaboj koncentraciji iii drZani na kozi . Za lecenje izvesnih bolesti.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2 ITI MEDI CINS KIM Bt UEM 157 11. u narodnoj i u naucnoj medicini raznih kontinenata kroz vekove se koristi izvesno bilje koje ima takvo delovanje da izazove draienje i crvenila kai e. 14. kao pod 1. kao pod 1. REUMATfZAM. kamtariona i pap renog lisca i 10 g gorke deteline. u slucajevima zapaljenja pluca i plucne maramice. kantariona. 13. Po 50 g paprenog lisca i Cibuk ovine. Pedeset gra ma paprenog lisca. treba traliti pomoc i savet lekara.s. od koncentracije aktivnih materija u spravljenom leku i . treba ih uzimati sto toplije. odmah treba skrenuti paznju na to da ave biljke mogu brzo i lako prouzrokovati zapaljenje koze i izazvati plikove. Koviljaca i druge). p a cak i rane. za lecenje ovih bolesti koriste se i razni cajevi za pice. na primer. ploda pasdrena. obloge i sl.tika privlace krv na periferiju.od duzine aplikacije upotrebljenog leka. i l1a taj nacin izazivaju manji priliv krvi u oblimjim unutrasnjim organima. kao pod 1. odolje na. najbolje uvece pre spavanja. rutv ice. kao pod 1. da bi se bolesnik sto vise preznojio. Pored toga. Mataruska. Po 15 g kamiIice. u kozu. 17. p itome nane. rutvice. dolazi do jacih ili blazih nepozelj. tako i u domaCinstvima. ISIJAS. 'Pre svega onih od nazeba. Ukoliko se piju. m aticnj aka 1 pa prenog lisca. Zavisno od biljne vrste. Po 50 g rusomace i p ap renog lisca. Dobro je pi ti caj zajedno sa 1-2 aspirina. kako u bolnicama. jer nestrucnon! upotrebom bilja moze doCi i do tezih astecenja koze. kao pod 1. Zbog toga se ova sredstva koriste. Po 25 g paprenog lisca. 12. slacica. U svakom slucaju. beli i druge vr. nan e. Po 40 g trave veremnj ace i cveta kamilice 20 g odoljena. ocaj ni ce. kicice i timij ana. ren i slicne biljke iii 1ekovi izradeni od njih. 18. Za umirenje bolova najcesce se upotrebljava aspirin .ste luka. po 20 g biserka (Alchem iUa) kamilice i 10 g cve ta b ele mr tve koprive. T rideset gr am a cveta neven a i po 10 g ploda pa·sdrena.nih posledica. Osobe obolele od hronicnog reumatizma najcesce se lece u banjama (Melenci. kao pod 1. kore ci bukovine i r izoma p irevine. masazu. 15. Zbog toga pri upotrebi ovih· biljaka treba biti vrlo oprezan! Flogi. kao p od 1. Po 20 g miloduha. gi'ht) Sredstva za draienje koze (Flogistika iii revu1 ziva) Sva ova obol jenja su teska i lecenje traje dugo. ARTRITIS I ULOZI (podagra. cveta bele mrtve koprive i ka milice. Tako. protiv reumatizma 'i slienih bolesti. s manje iIi vise uspeha. Medutim. kao pod 1.

lista belog jasena. vec i zapalje nj e koze i poj avu m ehurova i rana. 4. upotreblj ene duZe. rede terpentinsko ulje. 3. kao pod 1. Po 20 g korena zdravca i zecjeg trna. Po 20 g lista belog jasena. Medutim. Po 20 g korcna vodopije. kao pod 1. Po 25 g brc7. . Po 20 g brezovog lista. kao pod 1.iaka ocediti i s to top!ije piti. 11. trave daninoca i korena sapunjace. Po 20 g brezovih pupoljaka. ali mora biti cis to i sveze) ! Za drazenje koze upotrebljava se seme bele i crne slac ice. trave sitnice. 2. kao pod 1. kore kru sine i rastavica. kore bele vrbe i trave rastavica. po 10 g zovinog cveta i koprivinog lista i po 5 g cveta nevena. U slucaju jakih bolova uzeti 4 kasike smese. Ij uta paprika i brda nka. 6. koprivinog !ista. vrbove kore i kamilice i 10 g pupoljaka be log bora. 1 kaiiiku smese kuvati 5 minuta u 200 g vode u poklopljenom sudu i posle 10 minuta drzanja izvan stedn. Cesto se u domacins tvu koris ti nastrugan ren . one s to se traz i od le ka . bozura i kamilice. kore bele vrbe i semena divljeg kestena i 109 zovinog cveta.na i po 10 g pupoljaka i kore bele vrbe i kore krusine. rotkva . zove i lipe. Po 30 g korc bele vrbe. kantariona i brezovih pupoIjaka. korena zutog trna i pupoljaka belog bora i breze. Zbog toga ova sredstva t reba upotre blj ava ti vrlo op rezno! Cim bolesnik oseti j aku toplinu i peckanj e. brezovog lista i trave srdacca. Po 20 g pupoljaka i lista breze i mahuna od pasulja i 40 g !ista crne ribizle. 8. trave sitnice. oblog 1reba odmah skinuti i to mes to namazati svezim 1I1jem (moze se u po treb htJi ulje iii m as t za jelo. Po 20 g rizoma idirota i pirevine. Po 20 g lista breze i belog jase. sumporne. kao pod I. 14. kao pod I. ako se d rZe duze vreme na obolelom m estu. sapunjace i lincure i 10 g pupoljaka belog bora. kuvati 5 min uta u pola litre vode. Po 20 g cvcta surucice. trske i maslacka i !ista belog jasena i po 10 g plodova mOl'aca i anisa. 5. Po 30 g stabljika l'azvodnika. jer j e uzrok bolova vrlo raznovrstan : 1. 9. 'Procediti. dragoljub i mnoge druge bilj'ke koj e sad rZe tzv. kao pod I. kao pod 1. kao pod 1. razlicka. kao pod 1.top!ijeg caja. 10. 12. Protiv pomenutih obolj enja naveScemo veci broj kompozic ija caj cva. persunovog korena i lista koprive i 10 g pupoljaka breze. !ista koprive i trave rastavica. kao pod 1. 7. brezovog lisca i pupoljaka i po 10 g cveta zove i lipe. dakl e.158 LECENJE BIWEM krace vreme izazivaju sarno p rosirenje kapilara i m alih arterija i pojavu blazeg crvenila koze. iste te biljke u jacoj koncen t rac iji. korena angelike. i2azvace ne sarno crvenilo. Po 20 g vrbove kore. 13. zaosladiti medom i piti svaka 2 sata po jednu solju sto . Po 20 g kore be Ie vrbe. dobro se i·s itni i pomesa.0vih pupolja1 ka. I k ao pod 1. kao pod I. korena zecjeg trna. senevolne i!i tioheterozide.

ti: najbolje I ~olju izjutra i drugu uveee (protiv uloga). teenos t u suli u kadu sa top 1 0m vodom. m iloo uha i paprenog lisca j 10 g Ji. s tav iti u retko platno i spusti'ti u lonae u kom e kljuea 5 Ii tara vode. Sto gram a slucani h kl ek inj a i po 50 g !i sta pitome n aDe i lovQJ-ike popar iti sa 2 lilra k ljucale vo de. 21.ka koji nikada i nikome nisu skodili. Prozeblom putniku i namerniku eaj od zove. metvice. kao pod 26. Tris ta gr am a borovih pupolj aka i po 100 g vranilovke i majkine dusice. 100 g stucanog grekog sem ena i 200 g k a miliee pomesa ti . vrani love trave i pupoljaka b elog bora. zas ladi t i medom i toplo piti izjutra i u vece. kao pod 1. PROTIV NAZEBA (Sudorifika iii dijaforetika) l ako na uc na rnedieina i fa rmacij a jo ~ nisu objasnile fiziolos ko dejstvo rnnog ih bilj a ka koj e izazivaju :zmoje nj e. CAJEVl ZA ZNOJENJE. Po 30 g vranilovke. o s tavi 2 sata. lipe. kao pod 1. 19. kao p od 1. drlati oko 2 minuta da kljuea. majlkine dusiee i idirota. 25.KOJ E SE BOLESTI MOGU IZLE CIT I ILl UBLA t lTI MEDI CI NSK IM BIW EM 159 I S. a ko mu . trave troskota 'i vrbove kore i po v reum a10 g r as tav ica i cve ta surucice. na ne iii neke druge lekovite biljke. 30 g vrbove kor e i 10 g plodova Ijos ka vca . ~kinuti i. 18. Ovaj eaj se ceni proti. Ako boles nika pocne ped. Po 20 g lisla breze i kopr ive. J ednu kasik u pupo ljaka belog bo r a popariti sa 200 g kl jueale vode i posle 2 sa ta ocedi ti. kao pod 15. Dvesta grama p upo lja ka belog bora i 100 g rnajkine du~ i ce kuvat i 3 min u la u 5 litara vode u po kloplj en orn lS udu. Kad se ovaj eaj ohladi. kroz pla lno procediti i sipati u kad u s toplorn vodorn u koj oj treba bolesn ik da se kupa. 2 kasike ove sme ~e popariti sa 400 g kljuca le vode i p osle 2 sala oeedi ti. trs ke i pirevine 10 g nane. doda mu se 50 g samlevenog iii istucanog seme na erne slacice zam o tane u pla t no. Po 100 g ka mi lice. Tri puta dnevno piti p o 1 kafenu kasiku svdeg soka iseedenog iz sarnlevene presne kas ikare (Cochlearia officinalis). Po 50 g majki ne du ~ i ce . To s u lekovi nasih p reda. ~tu ca n og grc kog semena i korena idirota i Iista ruzrnarina. 22 . obriSe se i n a m aze t elo eistim svezim ulj em iii m ascu . u kojoj se bolesnik kupa. tizm a. Po 30 g ko rena si te.sta belog jasena. 27 . neka izade iz kade. troskota i orahovih Ijusaka. o ne se 'i pak korilS te vi's e hiljada godina i ne Il a pu ~ taju ni da nas . Oni . 23. 26. 17. Po 45 g podubice i lis ta borovn ice 10 g lista belog jasena. pok lopioti i posle pola sa ta ocedi ti i tu teenos t doda ti u toplu vodu u kojoj se bolesnik kupa . majk ine du ~ i ce . 20. 24. kad se smlaei.koza pocrveni. 16. sa 1-2 table te aspirina i te kako ce pomoci i spreciti mnoge komplikacije koje mogu nastati od nazeb a . Po 30 g razvodnika . kao pod IS . zas la dit i m edom i toplo pi. kesa sa s laeicom izvadi i 5 litara tog leka s tavi u kadu s vodom za kupanj e. kao pod 1. Po 20 g kore divljeg kes tena.

160

LECENJE BIU EM

koriste ne samo varosanim a koj ima 'Su nadomak lekari i apotckari vee, pre svega, bn'lanima i planineima koji ponekad treba da prepesace dcsetine kilometara po snegu i nevremenu do prve pomoei, a na tom putu bolest moze jos vi "e cia se komp likuje i cia se lose zavrsi. Za vreme ra tova i beza nij a dobar caj je cesto pasonosan lek. Navescemo nekoliko reeepa ta 0 slozen im cajevima od lekov itog bi lja, m esavi ne rawih bezaz leni h bilj nih droga koj e se watno vise koriste u inc1ustrij ski razv ij enim zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike nego u nerazvi j enim koje obicno obi luju lekovitim bi lj em , j er ga one slabo iIi nikako ne koris te, naj cesee zbog neznanja, zaosta los ti i zdravstvene neprosvecenosli.
Posl ednjih l1ekoliko godil1a zdravs l veni radnici daju sve veei olpo r, r eakciju na pl'el el'alllL i ne uvek opravdal1u upolrebu antib iolika za spreeavall j e i leeellie l1a j ob i{;lI ij ilz svak idasl1ji h obolj en ja. Pogotovo u n'ordijsk,im zem-

Ij ama, Kanad i, AustraIiji, Japanu, Engleskoj , SSSR i drugde, sve vise izbegavaj u lIpotrebll anlibiol ika (daju ih sa rno kada 1e to zaista neo phod no i opravdano) i bolesnieima preporucuju prirodne lekove, koristeei, pre svega, lIeskodlj ivo l ekovi l o bilj e, sunce, voc/£{ , eist vazduh l , s ve drugo sto ne moze coveku s koditi , nego sarno koristiti. Protiv gripa, nazeba i tome slicno koristi se kao preventivna mera bilje koje sadd i t7.V. filol'lcide (antibakterijske sastojke viseg bilja), 0 kojirna se govori u ovoj knjizi. Evo nekoliko m esavina cajeva koj e moze svako pripremiti:
1. Po 1 ka siku lipovog i zovinog eveta pomesati i popariti sa 400 g kljucale vode, smesta poklopiti i sto IOplije p opiti zasladeno medom iIi nekim sokom prija tnog sla tkog i nakiselog ukusa. 2. Po 20 g trave daninoca, bo, r az ine, pomocnice, vrbove i bres tove kore, kao pod 1. 3. Po 30 g lipovog Ii zovinog eveta ~ I pupoljaka erne topole i 10 g pupoljaka breze, kao pod 1. 4. Po 25 g kore od vrbe, erne topole i si msira i klekinja, kao pod 1. 5. Po 25 g korena repusine, koprive, sapunjace i zecjeg trna; sve se mora pre thodno dobro isitniti; 3 kasike ove mesavine kuvati 5 minuta u pola litra vode i zasladeno sto toplij e popiti u nekoliko doza. 6. Po 20 g lipovog i zovinog eveta, pupoljaka erne topole i vrbe i po 5 g eveta razlicka, nevena, suruciee i ernog trna, kao pod I. 7. Po 25 g korena sapunjace, angelike, dikiee iIi bele boee (Xanthium spil10sumJ i .trske, kao pod 1. Caj piti sto topliji, kao i sve ostale cajeve za izazivanje znojenja. S. Po 20 g vranilovke, majkine dusiee, kamiliee, zove i lipe, kao pod 1. 9. Po 2" g kamiliee, zove, lipe i pupoljaka erne top ole, kao pod I. 10. Po 20 g majorana, ad verema trave, metviee, lipe i zove, kao pod I. 11. Po 25 g dab ric ice, vrbovih pupoljaka i eveta zove i suruciee, kao pod 1. 12. Po 25 g korena kraljevea, angelike, selena i sapunjace, kao pod I. 13. Po 25 g dimnjace, pupoljaka vrbe i topole i metviee, kao pod 1. 14. Po 40 g lista pitome nane i dbizle i po 10 g vl'bove kore i pupoljaka ad erne topole, kao pod 1.

KOlE SE BOLESTl MOGU IZLECITl III UBLAZITl MEDICINSKIM BUJEM

161

PROTIV ZNOJENJA Velebilj e, tatulil i bunika deluju kao energiana sredstva protiv znoj enja, ali su te biljke vrlo j akog dejs tva i nepafnjom i nepravilnom upotrebom mogu izazvati teska trovanja, pa i smrt! Zbog toga se one mogu dobiti sarno u apoteei na lekarski recept. Sreeom, ima i neotrovnog bilja, i~tina, slabi jeg dejstva, ali one takode smanjuje prekomerno znoj enj e. To su zal fija ili kadulja, b eli luk, ariseva gljiva, ocajniea, miloduh, orahove Ijuske i liSee i dr.
1. Dve kasike zdrobljenog zalfijinog lisea popariti sa 200 g kljucale vode, poklopiti j posle 1 sata odliti, zasladiti medom i popiti pre spavanja. 2. Kasika zalfijinog li6ta i kasika miloduha, kao pod 1. 3. Po 40 g zalfije i rniloduha i 20 g orahovih ljusaka isitniti i pornesa~ i; 2 kasike ove smese popariti sa 200 g kljucale vode i upatrebiti kao pod 1. 4. Po 25 g ocajnice, miloduha, zalfije i orahovth ljusaka (i ovde kao i u svim drugim slueajevima treba kori·s titi sarno i iskljucivo zelene ora h we Ijuske) isi>tniti , pomcsati i upotrebiti kao pod 1. 5. Cetrdeset grama lista zalfije i po 30 g lista hajducice i pola anisa, J,.l·~ pod 1. Po potrebi, moze se piti i u toku dana po 1-2 caSe caja. 6. Cetrdest grama rastavica i po 20 g zelenih orahovih Ijusaka, lista 7.alfije j korena odoljena, kao pod 5.

PROTIV GROZNICE I NAZEBA Pored sintetskih lekova, upotrebljava se kininova kora i drugi Iekovi. Od domaceg bilja upotrebljavaju se bilJke sa salicilnim derivatima, kao sto su pupoljci erne topole, vrbova kora i neko drugo bilje. OSlim toga, vekovima se upatrebljavaju razne gorke bHjke, pre svega Iineura, kicica, gorka detelina (grciea) i druge domaee biljke. Ovi cajevi se piju sa aspirinom.

1. Sezdeset grama vrbove kore i po 10 g lineure, kiciee i trave-ive isitniti i pomesati. Kasiku ove mesavine kuva,ti 2-3 minruta sa 200 g wdc, proeediti i topio popiti u podne i uvece. 2. Po 25 g kiciee, lista belog jasena, grciee i hrastove kore, kao pod 1. 3. Po 50 g kore vrbe i erne topole isitniti, dobro izmesati i od te mesavine 1 kasiku kuvati 10 minuta u 200 g wde, procediti i topio piti 3-4 puta dnevno. 4. Po 50 g pupoljaka erne topole i Lista belog jasena, kao pod 1. 5. Sedamdeset grama vraniIovke i po 15 g !ista belog jasena i vrbove kore, kao pod 1. 6. Po 40 g kore vrbe i erne topole i ,po 10 g Iilsta belog jasena i vranilovke, kao pod 1. 7. Po 30 g gorke deteline i lista belog jasena i pupoljaka erne topole i 10 g lineure, kao pod 1.

162
K02NE BOLESTI

LECENJE BIWEM

Leeenje koznih bolesti je vrlo s lozeno i obieno veoma dugo trajno. lako je na ucna medicina i na ovom polju ostvari la krupne nap re tke, jos uvek ima znatnih teSkoca u lecen ju izvesnih hronienih i upo rnih oboljenj a koze. Zbog toga se bolesnicima preporueuje da se n e Ieee samouck i, na svoj).l ruku, nego da se za savet i pomoc obra te dermatologu. Narodno leeen je koznih bolesti vrlo "je raznovrsno i staro, kako u nas tak"O i u drugih n aroda na raznim kontinentima kroz vekove, jer su higijenske prilike don edavna bile vrlo lose. Zato je, narocito za zaostale krajeve, od posebnog znacaja zdravstveno prosvecivanje. Ukoliko su uslovi zivota losiji, utoliko ima vise oboljenja, osobi10 koznih. Prema tome, svakodnevno kupanje, presvlacenje ~ cis/Dca, pre svega i iznad svega, najbolje mere su predohrane proti v vecine koznih bolesti. Najvise je kozl1Iih oboljenja za vreme ra'tova, bezanija i drugih nenormalnih prilika. Zbog toga je neophodno poznavanje onih mogucnosti i sredstava koje nam primda u svako doba pruza. U miru ih ,treba dob ro upoznati da bismo ih u slueaju rata mogli uspesno koristilli, pogotovu ako se nademo daleko od zdravstvenog centra. Za lecenje komih oboljenja ima ramih lekova. U terapiji se kori sti, cesto s dobrim uspehom, velik broj biljaka i biljnih derivata. Jedni se primenjuju spolja, a drugi iznutra. lma prostih i slozenih takvih lekova. 1. Spolja se upotrebljava bilje koje sadrZi ulja i masti, zatim sluzi i srodnlh poliuronskih jedinjenja, tanina i drugih polifenolskih materija, azulena i proazulena, vitamina .i provitamina, hinona i antrahinona, antiseptiebh etarskih ulja, zatim se koriste biljni katrani, balsami ~ drugo. Samleveno bademovo, laneno, buaokovo, leSnikovo, btmdevino i drugo llijeno semenje upotrebljava se viSe hlljada godina kao veoma blago sredstvo za lecenje raznih upala i ozleda koze i sluzokoze. Osim ulja, koje je glavni Jekoviti sastojak ovog semenja, deluju i drugi korisni sastojci (vidi poblize 0 tome u ovoj knjizi gde se govori 0 -svakoj od ovih biljaka). Za lecenje se koristi i cisto ulje ovih biljaka, bilo za mazanje, bilo kao podloga za spJ-avljanje ramih obloga, cicvara, kasica, melema, lekovitih masti i drugih lekovitih preparata. Medutim, treba naglasiti da lekovitost samlevenog uljenog semenja i njihovih ulja nijc ista. Tako, na primer, sveze sarnJeveno laneno seme ima viSestruko dejstvo, jer osim ulja, blagoVvorno deluju i drugi kori·s ni sastojci tog semena (vidi »laneno seme«) koji dopunjuju dejstvo Cistog ulja. Od uljevnog semenja, pogotovu onog u kome ima i sluzi (Ian, dunja, buaca~), spravljaju se u dermatologiji, nauenoj kozmetologiji i sLienim specijalnostima razne.maske iIi oblozi za lice i za druge delove tela da se koza »podmladi«, osvezi, ovlaZi, omeksa. Za leeenje opekotina od sunca, 'k ljueale vode i drugo koriste se masne materije, pre svega, razna susiva ulja sa mnogo glicerida nezasicenih masnih kiseii1'!a, provitamina i vitamina (Janeno, riblje i dr.). Sve te masne materije (masti i ulja) moraju 'biti potpuno sveze, neuiezene i neutralne reakcije. Stara, u,zegnuta i kisela ulja i masti vise skode bolesniku nego sto mu koriste. Zbog toga se nikako ne smeju upotrebljavati za lek.

KOJE SE BOlEST! MOGU IZlllclT! III UBLAZIT! MEDICINSKIM BIUEM

163

Beli i crni slez, trandavilje, dunjino seme, islandski lisaj i druge lekovite biljke bogate sluzinza uspeSno se koris te za l e~enj e zapa lj enja koze. Kao i ulja, tako i s luzi n a kozi grade neprekinut za·s titni film. Kamilica, bela i zuta hajdunca, odoljen i druge miri~me lekovite biljke sa azulenima takode ulaze u sas tav ra'Zllih lekova i kozmellickih prep arata za negu koze i protiv raznih upala koze i s luznice (antiflogis tika). Vranilovka, timijan, majkina dus ica i neke druge mirisne biljke sadrzc timola i karvakrola, dva fenolska jedinjenja j <llkog anllisepti~nog dejstva. Neke vI'ste bosiljka i ze~ja stopa imaju eugenola, jednog fenola vel ike antisepti~ne moei i jakog, prijatnog i dugotrajnog mirisa. Trava od srdobolje, srcanik, steza, petrovac, pupoljci od dunje, kruske, hrasta i jabuke, hrastova kora, lubeni~arka, ze~ja stopa, zdravac i druge biljke oporog ukusa sadrZe tanine i dmga, polifenolska jedin:jenja, zbog cega se upotrebljavaju za 'Ie~e nje rana, ekcema, krasta i drugih oboljenja. Kori5te se u obliku obloga ili kao doda;tak kupkama. Slicno dejstvo je i liSea, 'Pupoljaka, kore i zelenih Ijusaka oraha, u kome ima jug/ona i drugih materija. Daninoe, brsljan, rastavic, sapunja~a i neke druge saponinske biljke koriste se 5polja (kupke, oblozi) i ~znutra (~ajevi) za le~enje izvesnih upornih hroni~nih koznih bolesti nastalih kao rezultat poremecaja prometa materija (metabolizma). Za le~enje psorijaze narod jede bundevu. Za le~enje ekcema i psorijaze koriste se peruvijanski balsam, stiraks i araToba (hrizarobin). Za sazrevaHje i'ireva pot ko znjaka (ruicina) prave se kaSice i melemi od samlevenog semena lana, dunje i bua~ka, crnog luka, pivarskog i domaceg (kiselo testo) kvasca i drugo. Osim toga, svaki dan se pojede po 25 do 30 g pivarskog iii pekarskog kvasca. IIi se od kvasca pravi jedna vrsta boze (poblize vidi »kvasac«). Za lecenje ogrebotina, posekotina i rana narod lkonisti razno opore bilje, najviSe bokvicu, ranjenik, petrovac, neven, brestovu kOTU, hajdu~icu, be1i i crni luk, bosiljak i dru'go bilje bogato anti'5 epti~nim sastojcima (vidi poglavlje »fitoncidi «). Protiv peruti, za porast kose, za jacanje korena kose, protiv opadanja kose koriste se koren kopnive, ricinusovo ulje, brsljan, sapunja~a, daninoc, kamilica, brezov sok, katran od bora, jele i bukve i drugi biljni lekovi. Protiv suge upotrebljavajuse perubalsam, stirak,s i ,katr<lllli a u narodnoj medicni cemerika, durvan, buhac, hmelj i 'I1eko drugo bilje. II. hnutra. Za lecenje koznih bolesti, istovremeno sa kupkama i oblozima, piju 5e razni cajevi i drugi lekoviti pripravci. Za leeenje raznih derma'toza koristi se daninoe, sok od krastavaca, bundeve, opuncije, breze, nekih vr.slta aloje, jabuka, repuSine, maslacka, ruse, Cuva'I1kuce i drugog soenog bilja. Veoma su korisne tzv. »proleene kure«, dijete upotrebom svezih, presnih mladih Iistova maslaCka, bokvice, salate, moraca, dragoljuba, lubenicarke i 'I1ekih drugih biljaka s prav,ljenih u obliilku salate. Korist·i se i sok od breze i kupusa, koren od repusine, lisni pupoljci od artiSoke, ~esljuge i lipe, sasvim mladi beli pupoljci od spargle i drugo. U novije vreme, otkako je,

164

LECENJE alWEM

srecom, pocela industrijska 'PrOiZlvodnja vocnih sokova, sve 'je veci broj 0 50ba koje svakodnevno umesto alko holnih napitaka piju razne vocne sokove (pobJiZe vJdi Voce i povrce - lek i hrana). Nadamo se da ce se i kod nas poceti proizvoditi kvalitetan i ukusan lekovit sok dobiJ en cedenjem presnog, svezeg kupusa, a, eventual no, i sokovi od drugog povrca, ,!conzervisani bez dodataka skodlji vi h za zdravlje potrosaca. U lJiljnim sokovima koncen lrisani su svi aklivni saslojci od velikog bi% s kog znacaja. Celijske membrane su cd celuloze iii od drugih indiferentnih matel'ija, zbog cega one predstavljaju balast, sastojke neko risne za ~oveka . Prema tome, proizvodnja i upotreba higijenskih biljnih sokova imaju opsti bioloski znacaj.

Da kola bude vlafnija, mek§a i sveZija
1. Po 25 g miloduha, ruzmarina i kamiliee popar·iti jednim litrom klju-

cale vode, poklopiti i, kad se ohJadi, dcdati 5 g sveze stucanog semena slacice, ostaviti 1 sat i zatim proeedHi. U dobijeni caj natopiti meko cisto platno i stavljati kao oblog iii caj dodati u kupku. 2. Po 5 g cveta lavandule, kamHice i pomorandze dobro izmesati i dodati 5 g s lacicinog semena, kao pod 1. 3. Po 5 g cveta muskat'l1e zalfije, kamiliee i lava;ndule i 5 g slacicnog semena, kao pod 1. 4. Po 5 . g !ista zalfij e, ruzmarina i lavanduJie i 5 g slacicinog semena, kao pod 1. 5. Po 5 g miloduha, borovih pupolja ka i kamilice pomesati i spraviti &j kao pod I, pa tome, umesto slaCice dodati 1 kasi ku sveze nastruganog rena. Napomena. - Ako bolesniku ,k oza pocrveni posle upotrebe ovih cajeva, posle kupke iii obloga, kozu treba namazati svdim uljem iii cis tom ispranom mascu. Dsim ovih lekova za spoljnu terapiju, bolesnici treba istovremeno da piju &jeve za znojenje u kojima ima cveta zove, lipe, trna, kamilice, divizme, vrbove kore, pupoljaka od erne topoJe i sl. Dve cajeve piti 5to toplije, da bi se postiglo sto obilnije znojenje.

Zapaljenje koie i li§aji

I. Cajevi za kupke i ob/oge
1. 5to grama kamilke popariti jednirn litrom kljucale vode, poklopiti, s vremena na vreme promesati i posle 6 sati ocediti, iscediti. i taj caj dodati vodi za kupanje iii u njemu nakvasiti cisto flanelsko platno i njime oblagati kolu. Ukoliko se caj koristi za kupanje, U · kadi treba ostati bar t sat. 2. Sezdeset grama kamilice i 40 g Iista hajducice, kao pod 1.

KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA21TI MEDICINSKIM BIUEM

165

3. Pedeset gra ma kamilice i po 2S g lista haj,flucice j bokvice, kao pod 1. 4. Po 50 g kami li ce i pe trovca, kao pod 1. 5. Po 30 g rizoma trave od srdobolje i pupoljaka (vrhova grancica) od hrasta i vrbe, kao pod I. 6. Po 50 g vrhova, ml adi h grancica oraha i kru~ke, kao pod 1. 7. Po 30 g ml ad ih vrhova oraha, kru~ke i hrasta, kao pod 1. 8. Po 30 g vrhova grancica oraha, dunje i kamilice, kao pod 1. 9. Po 25 g samlevenog semena lana i grckog semena i cveta kamilice, kao pod 1. 10. Po 20 g samlevenog grckog semena i cve ta kamil-ice, hajdu?ice, nevena i trandavilja, kao pod 1. 11. Sezdeset grama kantariona i 40 g kamilice, kao pod 1. 12. Po 30 g rastaviea, kantariona i kamilice i 10 g orahovog mea, kao pod I. 13. Po 30 g hras tove kore, pupoljaka majske ruze i rizoma idirota i 10 g petroYca, kao pod I. 14. Sezdeset grama bokvice i po 20 g petrovca i hajduCice kao pod 1. IS. S to gra ma vucje ja bucice kuva ti IS minuta u 1 litru vode, posle 6 sati ocediti i tom vodicom ispira-ti iii u njoj natopiti flanelsko platno i stavljati obloge (ovim se mogu leciti i ra ne koje te~ko zaceljuju, ulcus cruris
i sl.).

II. Cajevi za pice
1. Po 20 g kicice, gorke de teline, cveta kamilice i bele mrtve koprive i obrezovog lisea; 3 kasi ke ove sme~e poparHi sa pola litra kljucale vode, poklopiti i posle 4 sa ta ocediti i nezas ladeno pitJi pre jela. 2. Po 20 g pelena, klekinja, bokvice, lista oraha i trave daninoea, kao pod I. 3. Piti 3 puta dnevno po pola kafene kasike svezeg soka iscedenog iz presnog korena repusine iii maslacka.

Ekcemi
I. Po 25 g korena maslacka .i vodopije, orahovog lista i pupoljaka spar-

gle; 3 ka~ike ove sme~e kuvati 2 minuta u pola litra vode i posle 2 sata ocediti i piti nezasladeno pre jela. 2. Po 25 g korena i trave vodopije, orahovog Usta i pupoljaka spargle, kao pod 1. 3. Cetiri kasike trave daninoca, .kao pod 1. 4. Cetrdeset gram a plodova pasdrena i po 20 g trave daninoca, !ista gorke deteline i plodova moraca, kao pod 1. 5. Sezdest grama trave !i~ajivice i po 20 g kamilice i trave daninoca. kao pod 1.

166

l ECENJE BIU EM

6. Pedese t gra ma kamilice i po 25 g majkine dus iee 1 rusomace, kao pod 1. 7. Po 50 g eveta brdanke i ka miLiee, kao pod I. 8. Po 30 g trave ruse (zajedno s korenoml , korena mas lacka i repusine 10 g trave daninoca, kao pod 1. 9. Tri p u1a dnevno pre jela popi·ti po 2 kasike svezeg soka iseedenog iz svezih krastavaea. Promrzl1ne
1. Sto grama h rastove kore iii 50 g hras tovih sisaraka stueati u sita n prah, 10 minu ta ku va ti u 2 lit ra vode i posle 4 sa ta ocediti. Ovim cajem natopiti fl anelsko pla tno i n j ime oblaga ti prom rzia meS1a. 2. Po 50 g eveta nevena i k am iIiee i 30 g !ista oraha, kao pod 1. 3. Po 50 g u p rah stueanih h rastovih sisarki i rizoma trave od srdobo Ije, kao pod 1. 4. Po 40 g eve ta brdan ke i kamiliee i nizoma trave od srdoboIje, kao pod I. 5. Po 50 g pupoIjaka od erne topole i m ajske ruze s tavi1i u litar svezeg ruIj a, tegiu U1mota ti ru ciste .krpe i drtMi 8 sati na vodenoj pari; tim ulj em kas nij e mazati promrzia m es ta. 6. Sto grama vrhova granciea s IiScem od ruja, kao pod 1.

MALOKRVNOST
(Anemija)

Koris ti se razno bilje ne bas prijatnog ukusa. Ovi cajevi se moraju piti pre jela i nezasladeni. 1. Po 25 g Iistakoprive i trave-i·ve preliti sa pola 1i<tra hrIadne vode, poklopiti i ostaviti preko n06 da se kiseli. Srurtradan izjutra kuvati 2 minuta i, kad se ohiadi, oeediti, iseediti i piti po 1 casu 3 puta dnevno pre jela. Posle 3 dana jedan dan ne piti , cpa opet nas taviti. 2. Po 25 g lista koprive i trave petrovca, kao pod 1. 3. Po 25 g Iista koprive i pupoljaka majske rue, kao pod 1. 4. Po 10 g trave-ive, petrovca, Iincure i sipurka, kao pod 1. 5. Po 20 g sipuraka, plodova maline i oskoruse, kao pod 1. 6. Po 20 g oskoruse, maline i lista koprive, kao 'Pod 1. 7. Po 15 g !ista koprive, hajducice, ribizle i sipuraka, kao pod 1. 8. Po 25 g korena lincure i sladi ca, kao pod 1. 9. 15 g korena idirota i lincure, po 10 g sipuraka, kupine i oskoruse, kao pod 1. 10. Po 10 g cveta 1rna, gloga, majske rue i trandavilja, kao pod 1. 11. Cetrdeset grama pupoljaka majske rue i po 10 g sipuraka i sumskih jagoda, kao pod 1.

KOlE SE BOLEST! MOGU IZLECIT! ILl UBLAt IT! MEDIelNSKIM BIlJEM

167

12. Po 20 g drenjina, kupina J Sipuraka, kao pod I. 13. Po 10 g trave·ive, podubiee i hajduciee i po 30 g ~ip uraka, kao pod 1. 14. Cetrdeset grama idirota i po 10 g Iineure i malina, kao pod 1. 15. Cetrdeset grama drenjina i po 10 g korena maslacka i glogovog eveta, kao pod 1.

LEKOVl ZA JACANJE ORGANlZMA
(To lli ka iIi roborarzcija)

Za leccnje oplite slabost i, iznemoglos ti ,i slicni h oboIj enj a nas talih kao poslediea p re leza nih ralOih hronicn ih, dugo traj nih bolesti, vekovima se unarodnoj i naucnoj ntedieini koristi ralOO lekovito b ilj e. Najvi~ e se eeni bilje oporog ukusa, tj. one koje ima mnogo lanirza iIi ~ ta vsk ih mate rij a. Za popravljanj e apetita, pa prema to me i za j acanj e, upotreblj ava se mnogobrojno neot rovno gorko bilje. Naucna, a pogo tovu n~a narodna medicina mnogo eeni izvesno domace billj e koj e sad rfi po red tanina j o~ i gorkih i mirisl1ih sastojaka. Ponekad se u toj bogatoj reeepturi nadu i biljke koje istovremeno sadrie i neo trovne ljul e materJje Iooje, takode, popravlja.iu apetit, j er d raze organe za varenje i time pojacavaju lucenj e pljuvac ke , zeludacnog i drugih sokova bogatih raznim enzimima n eophodnim 7-ll var enj e hrane. lako lecenj e ovim sredstvima za jacanje jo~ nije dovoljno prouceno i naucno objas njeno, ovi lekovi se ipak -svuda i svakodnevno koriste u nas i u inost rans tvu . Njihova upotreb a vekovima n e pres taje. Naprotiv, ona poslednjih godina sve vise raste. Najvise upotrebljavano do m ace oporo i gorko bilje za jacanje bilo bi: list i koren koprive, troskot, lisae, ziva trava , emi gavez, mrtva kopriva, petrovae, hajduc iea, podubiea, trava-iva, stavolj, verbena, vodopija, xuti tm, hrastova kora , :tir i sisarka, orahova ljuska, pupoljci i list, evet, list i plod raznill vrsta ruia i brusniee, lis t i plod kupine, ma line, rihlzle, ~umske i pitome jagode, ogrozda, dunje, jabukc i musmule, kora pitomog i divljcg kestena i jove, suruciea, ocajniea, drenova kora i drenjine, tmjine, zecja stopa, trava od srdobolje, lubenicarka, srcenjak, steza, koren i list borovniee i drugo oporo voce i bilje. Ono se spravlja na ralOe '!lacine, a najbolje ga je kiseliti desetak dana u starom emom vinu. Pije se 3 puta dnevno po jedna casica na pola sata pre jela. Najcesce korisceno do mace gorko i mirisrzo bilje za jacanje je: kicica, lirzcura, gorka de telina, I ra va-iva, podubica, hajducica, pelen, pupoljci od erne topole, rizom od zdravca, evet od kaline, vinovo lisee, evet od suneokreta, kora od gorke pomorandze, idirot, ocajnica, bl3iZeru 6katj , artiSoka, odoljen, maslacak, hmelj, rudinski pelion, cempresove siSarice, komonika i drugo. U najnovije vreme sve ,s e vi~e koristi bilje koje ima pektirza, kao ~IO su dunja, mus mula, divlja jabuka i kru~ka, ljuska od pomorandze i limuna i drugo. NajviSe pektina ima u nekim nasim zrelim plodovima, U vocu, 050bite u Ijusei. Na primer u Ijusci jabuke ima 17, a u ljusci pomorandze do

168

LECENJE BIUEM

25% pektina, zbog I:ega se koristi za ekstratkciju pelctina u industrijskim razmerama, j er se pcktini (poliuronske slofene koloidne materije) sve vi~e i raznovrsnije koriste u borbi protiv dosadnih letnjih proliva i op ~ te slabosti, osobit o u dece. Ranije navedenc biljke upotrebljavaju se I.l raznim vidovima, u obliku raznovrsnih preparata: pra ~kova, I:ajeva, tinktura, ekstrakata, tonil:nih vina i drugo. Uvek se uzimaju pre jela! SloZenrl:jd lelrovi se spremaju u apote· kama. Gorko bilje za jacanje apetita, zeluca i uopste za jacan je je mnogobrojno. Najvise se ceni ono ikoje je ne sarno garko vee .i·s towemeno i oporo, mirisno i sluzavo, jer takvo b.ilje ima J<ompieksno delovanje. 1. Nesumnjivo je da je jedno od najboljih sredstava za jaeanje nasa lincura, koja se ceni svuda u svetu kao vrlo kvalitetna. Lekovi od lincure mogu se izraditi na vi~e naeina, a najbolje je gorko vino i gorka rakija: 200 g lincw'c i'Seokati i zdrobi·ti u gu-ub prah krupnoee pSecianog staviti u sud i preliti jednim litrom najbolje komove rakije iii najboljim starim crnim vinom, zatvoriti i drZati desetak dana, a za to vreme po nekoliko puta dnevno dobro promuekati. Posle toga odliti, sto bolje i'Scediti, razliti u manje, I:iste boce, dobro zapusiti i ouvati na hladnom mestu. Pije se tri puta dnevno na poJa sata pre jela po jedna raki:jska iii manja vinska casica. 2. Isto tako se moze nacn iti i gorkovaca travarica od Jci.Cice, hajdul:ice, gorke deteline, kore gor,ke pomorandZe, hmelja (~isarice), pelena, podubice, trave-ive, idirot"a i mnogog drugog gorkog bilja . . 3. Mnogim bolesnicima pomaze eaj od ove smese: po pola kasil:ice lincure, kieice, idlrota i kore gor·ke pomorandZe dobro isitni.ti, preliti sa dva decilitra kljueale vode, pokJopiti, ostaviti 2 sata, procediti i pi't i 3 puta· dnevno pre jela po 1 kasiku. Gorki Jekovi za apetit se ne smeju zasladivati i uvek se piju pre jela! Zanimljivo je i vaZno napomenuti da fi.toterapeutti, najellveniji lekari pobornici za upotrebu bilja u -leeenju u FTancuskoj, Engleskoj, Nemaekoj i drugim zemljama Zapadne Evrope, veoma mnogo cene oporo i gorko bilje za jal:anje slabunjavih i malokrvnih. Od domaeeg bilja vredno je spomenuti, pre svega, one kojeg u nas ima u izobilju, a koje se u Zapadnoj Evropi mnogo koristi za izradu prostih i slozenih lekova za jal:anje, osobito raznih tonicnih vina, eikstrakata i tome slieno. Medu gorkim biljem najvise se ceni naSa lincura i 'kil:ica, a zatim blazeni I:kalj, grl:ica (gorka detelina), vodopija (cikorija) , zuti tm, dimnjal:a, maslatak, artisoka, razne vrste stavolja, broe, podubica, pe\en, ocajnica, cvet suncokreta, siSarice hmelja, verbena, komonika i neko drugo gorko bilje. Ovo bilje se uzima iii pojedinal:no iii u smesama. Posto se smese I:ajeva ne mogu spravljati nestrul:no, odoka, nego na osnovu poznavanja hemijskog sastava i sinergil:nog farmakodinarnskog dejstva, bolesnici se moraju obratiti lekaru za savet i pomoe.

=,

KAKO I KAD TREBA BRA TI LEKOVITO BILlE

S[a l110raju mati citaoci kojz zele da se posvete sakupljanju, susen ju,
unovcenju i upolrebi lekovitog bilja

U Jugoslavi ji ima vise desetina hiljada vrsta biljaka, ali one ni su sve lekovite. Zato se ne moze brati rna koja biljka, sve sto nam dode pod ruku. Treba prikupljati sarno one medicinsko bilje koje se te go dine trazi za ot· kup. Biljari se mogu stalno obavestavati u zadrugama i preduzeCima za lekovito bilje, raspitujuCi se sta se trazi, koliko, po kojoj ceni, kakvog kvaliteta itd. , Svaka biljka trazi l11esto i zemlju na kojoj najbolje uspeva. Zato je treba brati sarno tamo gde je najbujnija, najlepsa i najzdravija, jer je droga dobijena od takvih biljaka najboljeg kvaliteta, posto sadrii najviSe lekovitih sastojaka. - Isto tako, svaka biljka ima svoje vreme kad I je ·treba brati, jer u to doba ima najviSe lekovitih sastojaka. Retko kad se upotrebljava cela biljka. Najcesce. da ne kazemo gotovo redovno, koriste se sarno pojedini biljni organi, sarno oni u kojima biljka nagomilava najviSe lekovilih
sasf.ojaka.

Velik je broj problema 0 kojima svaki iskusan biljar mora voditi racuna. Uopste, tesko je dati neko po~puno uputstvo za rad na terenu, propise koji bi sve obuhvatili, sta sve jedan biljar mora da zna. Ipak, postoje izvesni obicaji, kroz vekove stecena is'k ustva, potvrdena naucnim ogledima i analizama u laboratodjama, ponekad cak i nepisani »biljarski zakoni« kojih se svaki napredan sakupljac lekovittog bilja u na's i u inos·transtvu strogo drii i koje postuje. Ta opsta pravi'la bila bi, uglavnom, ova:

1. J edllo lice iii jedna odredena druzina treba i sme da sakuplja u toku jednog dana iii seZOl1e samo jednu vrstu medicinskog bi/ja. Tek kad one
procveta, »prode«, onda se moZe .j sme preCi na sakupljanje druge vrs'te. Ako jedno isto lice istog dana, u istu korpu stavlja vise vrsta bilja, stalno preti opasnost da se one pomesa. Osobito treba paziti da se otrovno bilje ne pomeSa Sia neotrovnim. U toku poslednjih godina bilo je mnogo slucajeva kada su beraci nehotice mesali list koprive sa listom bun·ike, tatule iii velebilja, zbog cega je sva roba morala biti spaljena, posto se kopriva daje kao dijetalna hrana deci i bolesnicima koJi se oporavljaju, dok i najmanja primesa ranije pomenuiih otrovnica moze izazvati nesrecu. Borba za cislocu ct.roga mora bibi staina. Na falost, cinjenica je da je najveCi nedostatak robe dobijene iz naroda bas necisroca. Prastari narodn,i

170

LECENJE BIU E.\\

obicaj je da se u kitice vde po nekoliko vrsta lekovitog bilja, to ddi ne gdc obese no i, kad zatreba, uzima e ona biljka koju ze le da koriste za lek. Kad jt! rec 0 proclaji, to nije d obro. McSano bilje niko u ve tu nt! pnima . Tral.. i se sa rn o j edna vrs ta, cis ta bez ika kvih primesa. Los je obicaj sto se ponegcle jos uvek u korpu iii u vrecu bere sve lekovilO bi lje na kojt! se u polju naide, pa se po povratk u , kocl kucc vrs i odabiranje. To je zas tal'eo, pl-imitivan nacin rada koji su odavno napustili sv i napredn i biljari. Lekar, apo tek:ll- i veteri nar traze sa rn o ciSlu kamilicu, ci I beli slez, cis tu lineuru i dru go bi lj e, a kad im zatreba neka s me sa, oni je sami naci ne, rukovodeci se pozna tim pravi lima recepture i farmako logij e. Dese t inc vagona Iekovitog bilj a sva ke godine biva vraceno, oclb ijeno iii je ponekacl moralo bili cak i uni ste no, s pa ljeno, jer roba nije bila cis la, a odabira nj e je btio nemog uce izvesti . 2. Napredni i iskusni bilj ar i lIikad neee obrati i i skopa li sve medicin sko bilje na jedl70nz meslu, nego ee u vek tu ostavlj al i i zvesta n bro j wljl epsih prim eraka 7. (1 se me, za samo ra zmnozavanje. To je od ogrom nog zna-

caja za sa me bilj are , j er se na taj naci n najlakse c uvaj u od uni stavanja bogate plantaze najvaznij eg m ed icinskog bilja u prirodi. Bilj ari ne smej u misliti sarno na trenutnu korist od bilja. Oni moraj u racunati i na butiucnost, na svoju decu , da se ne bi i za bilj are govori lo »posle nas potop«, kao sto se to danas svuda g:ovori za nase pre tke gorosece , zbog kojih su nam najlep si nasi krajevi ogoleli i osiromasili. Bez dobrih sum a nema dobrih medicinskih biljaka . Naj vaznije lekovito bilje raste bas po sum a ma i uops te na sum skom zemljis tu. Divlje bilje nij e i ne sme biti »nicija prcija«, li cna svojina_ Ono je opstenarodno dobro svih naras taja. Nase su m e i nase livatlc S it
opsta narodna njiva kojll priroda diie , neguje, obrai1uje i seje, a covek Ireba da razumno karisti bilje koje nije sejao ni sadio, da ga ne unista va, da ga stili od onih kOji ga uniSlavaju. Pametan biljar moze svake godine na tzv_

»nicijoj zemLji,( da nabere hiljade kilograma najskupocenijeg lekovitog bilja a da pri tom ne mora ni da ore, ni da drlja, vlaci, valja, seje, nego samo da bere_
3. lskusni bi/jari vrlo dobro znaju i uvek strogo vode ra cun a cIa se lI1edicinsko bilji! lIlo ~e i sme brati samo po l epom i pOlp£ll1O suvom vremenu, kad nema I"Ose, a nikako po kisi iii neposredno posle kise. - Ako se

bere rosno i vlazno bilje, uno ubrzo potamni, pocrni, uplesnivi se, ugreje, »upali« (zbog vrenja) i pokvari, tako da se najceSce mora baciti, jer u njemu propadnu svi lekoviti sastojci, a plesan sa pokvarenog bilja prenosi se u skladistu na zdravo. Tako je bilo mnogo slucajeva da je jedna jedina kOTpa buc1avog bilja upropastila u skladis·tu po nekoliko vagona ispravne robe. Na taj nacin ceo tmd postaje uzaludan i biljari gube volju i povercnje u zapoceti rad i konacan uspeh, posto budavu robu niko ne prima_ Najosetljivije je cvece zivih boja, a gotovo isto tako i Iisce i os tali nezni nadzemni delovi biljaka, Bilje ne treba brati po selima i gradovima, pored puteva, zeleznickih pruga i na drugim mestima gde ima mnogo prasine i druge necistoce, a pre svega ne tamo gde bilje moze biti zagadeno mokracom iii izmetom, jer bi takvim biljem bolesnike mogli izloziti raznim zaraznim bolestima_ Staro oprobano pravHo je da biljc treba salrupljat poslc kise, jer je tad a najsoo

KAKO I KilO TREBA BRAT! LEKOVlTO BlUE

171

cnije i najlekovitije, a osim toga , kisa ga je ok upa la pa je cisto i zdravo, sarno ga ne treba brati dok je jos vlazno.

4. Cveee, lik e i ostale '1 ezne nadzemne delove bilja treba susili na promaji, u hladvvini, '1ik ako na SW1CU. - Gde postoje termicke susare za bilje iii voce i druge polj oprivredne proizvode, treba njih koristiti, jer j e u nj ima susenj e najbrze. Za biljare je veo ma vazno da uzbrano bilje s to pre os use, j er je vlaga glavni uzrok kvarenja bUja i gub lj enja farmaeeu.~ske i trgovacke vred nosti. U susarama treba imati lermometar nadi regulisanja temperature susenja, jer svaka biljka iii grupe biljaka imaju svoj u op lima lnu tempera turu susenja do koj e se s me ie i. Bilje se ne sme susiti na gomi lama, nego u sto tanjem sloju na lesama iii asurama, hart iji, das kama iii na necem drugom . Promaja u su sari mora biti s to vee a da bi isparavanj e i odvodenje vlage, dak le, susenje, tek lo s to brie. U veeini slucajeva bil jari nemaju zidane susare, nego moraju koristiti s to imaju. Najbo/ji su tavani sa melalnim krovom, j cr se oni preko dana leti brzo i j ako ugreju, osobito ako je meta l em i talasas t. Za sve vreme susenja bilj e treba prcvrtati. Treba ractiti cislo i pazljivo, sa puno samopregora i Ijubavi, da se bilje ne bi ozledilo, pokvarilo i izgubilo prirodnu boju. VeCinu lekovitih sastojaka u biljkama cine veoma osetljiva organska jedinj enj a , koj a se poct ra:lI1im utica jlima brzorazlazu, dajuoi nel ekov·i1te sas tojkc. Ne mogu se sve biljke susiti na istoj tem peraturi. Tu nema ops teg pravila. Ipak treba napomenuti da sve mirisno bilje, a to je gotovo 5{)% nasih izvoznih droga, ne treba susiti na tempera·turi visoj od 350, najvise 40. Ostalo bilje uglavnom se susi do 500, a samo izuzetno neko bilje SlUsi se i do 60, 65 iii 70 Q (neko korenje, plodov·i i semenje). Korenje i drugi podzemni organi, semenje, plodovi i kore mogu se susiti i na suneu. 5. Susare za voce, povrce, hmelj, kukuru z iii za neke druge ratarske proizvode, zalim ravani, cardaci, supe, skladista iIi neke druge pokrivene prostorije najbo/ja su mesta za susenje blja. - Ove prostorije moraju biti ciste, j er necistocom ne -samo sto se dol::xija los a roba vee se njome prenose razne bolestL Provetravanje svih 'Prostorija mora biti sto bolje. 6. Osusene delave lekovitog bilja (droge) treba cuvati u dobro zatvorenim sudovima, u sanducima iznutra oblozenim tamnom jakom hartijom za pakovanje, u vrecama od viSestruke debele hartije, u vrecama od gus tog tkanja, u limenim kUlijama, zemljanim gledosanim sudovima i tome slicno, vee pre;ma tome time se raspolaZe. Svaka vrsta bilja cuva se na drugi nacin. Osim toga, i velika preduzeca daju propisnu ambalazu i postavljaju svoje zahteve, 0 cemu biljari moraju voditi rncuna i uvek se blagovremeno obavestitL VaZno je da sve bude cisto, po mogucstvu novo, bez nekog stranog mirisa ('lla naftalin, petroleum, kolomast, .karbol, kozu itd.) i da se upakovana droga sto potpunije sacuva od razornog dejstva vlage, sunceve sve.tlosti, kiseonika iz vazduha, insekata, plesni, miseva, pacova i drugih stetocina. Odaja u kojoj se bilje cuva mora biti SlUva, cista, okrecena i mora se lako provetravatL Zarazena -skladiSta treba letiJti ci'klonizacijorn na naOin kako se to Cini u stanovima za unistavanje stenica. Ovo mogu rad-iti sarno strucnjaei, jer su to smrtonosni otrovi. Biljni i zivotinjski paraziti mogu na-

172

LECENJE BIWEM

c initi veJike ste te i I'esto upropa scuju vagone najskupocenij eg medicinskoa bilja ako su sk la dista neispravna. Zbog toga biljar mora u vek biti opreza; 7. Dobre obavesteni bilj ari ne drle droge dugo kod svoj ih kuca, nego

ih sto pre prodaj/(, ne cekaj uc i vlaino jesenje vreme. avo je potreb no uciniti zato sto re tko da ima bilj ara koji bi imao dovo ljno prostrana i s uva skladis ta za duie cuvanje vecih kolicina bilja.

8. U svetu najbolje prolaze oni biljari koji su udruzeni u zadntge za lekovito bilje.

9. Botar1icko pOZllavanje lekovitog bilja i razlikovanje od slicnog nelekovitog iii otrovnog, preka je potreba bez koje se uopste ne mogu zal1l1sliti pravilan rad i uspeh. - Ne treba zaboraviti da su izvesne biljke vrlo slicne, a druge su polimorfne, imaju mnogo podvrsta, a za lek se, me<1utim, upotrebljava sarno jedna od njih. Osobitu paznju treba obratiti na otrovno bilje, jer su i kod nas i u tudini zabeldeni cesti slucajevi nenamernih trovanja iz neznanja i neobavdtenosti.
10. Razmnoi (lvanje lekovitog bi/ja u prirodi je od velikog znacaja za

Na vodopJavnom, krsevitom i golom zernlji·s tu, po ll)edama, pored puteva, u sumi, na slatinama i na drugorn neproduktivnorn zernljistu, od koga ni poj edi nac ni zajednica nemaju bezrnalo nikakve koristi, moze se lako i uspesno razmnozavati izvesno lekovito bilje, i to zemljiSte rnoze jos iste iii narednih godina postati bogata njiva, najbogatije nalaziSte za branje bilja. To osobito vazi za one bilje koje se rnnogo trali za izvoz: odoljen, bel1 slez i krusina pored reka i potoka, karnilioa na 5latinarna, Iincura na suvatima itd. 11. atravna bi/je ne smeju brati deca, dojilje i trudnice. - Biljari koji rade s otrovnim 'biljern ne smeju za vreme 'rada jesti, pusiti, a u mnogirn slucajevima ni lice dirati. Nos i usta treba zastit·iti rnaskorn, a ako toga nema, onda cis tom vlainom krporn . Sapunjaca, cernerika, sitnica i druge saponinske biljke, kad se melju ill tucaju, jmzllvatiu neizdrlJjivo kdljanje, kasljanje i upalu organa za disanje. U prostoriji gde se cuvaju droge jakog dejstva (velebilje, tatula, jediC, cernerika, bunika i dr.) [Ie srne se cuvati neotrovno bilje i mora bit! pod kljucem. 12, Svako i najmanje pakovanje lekovitog bilja mora biti obelei.el1o mastilom i/i mastil/avom olovkom. - avo je osobito vazno za otrovno bilje.

odriavanje bogacill /w!azisla, gustih sastojina na rnalom prostoru. -

13. Posle rada sa otrovnim bi/jem t·reba se presvuCi i oprati ruke i lice mlakom vodom i sapunom, a, gde god je moguce, dobro je posle rada okupati se. Treba imati apoteku za hitnu pomoe.

VREME BERBE
1. Rano u prolece iii vee krnjern time, beru se pupoljci bora, breze, jablana i topole. Imela se bere od decembra do februara, sve dok je hladno. 2. Cvece se bere cim biljka procveta. Precvetalo, oploc:teno i klonulo cvece nema miris, boju, lekovitu i trgovacku vrednos't kao ono koje se toga

KAKO 1 KAD TREBA BRATl LEKOVITO BlWE

173

j u tra rasevetalo. Od majske ruze beru se potpuno razvijeni, ali neotvoreni p upoljei.

3. Lisee i cele biljke (trave ·tzv. he rbe) treba sakupljati u tren u tku kada se na njima pojavi prvi evet. Medu tim, i tu ima izuzetaka. Na primer, list ma ti cnj aka se bere p re evetan ja, jer je u to vreme najrnirisni ji i najkrupnij i. .~d pe~ena se dobijaju dYe droge: za fabrike Ukera i gorklh rakija bere se bllJ ka vlsoka svega 1-2 pedlja, kad je »kao du sa meka«, a za farm aeeutsku upotrebu traze se vrhovi grancica u evetu, tj. kad je bilj ka visoka oko metaT. Kad se trai:e »trave« (»herb e«), uvek se m is li n a nadzemni dec bilj ke u evetu, ali i tu ima izuzetaka , 0 cemu se mora voctiti r acun a. U mnogim slucajev.jma se, zapravo, traze sarno vrhovJ gra-nciea u evetu, jer na njima ima najviSe eveea i lisCa. Treba izbegavati donj e, gole, odTvenj ene delove biljke, j er u njim a nema Iekovitih sastoj aka.
4. Plodovi i sem enje beru se kad su potpuno zrel-i. Medutim , i . tu ima

izuzetaka. Na primer, sipak ili sipurak ne treba brati zreo, ne sme se cekati da omeksa , nego ga treba brati cim zarudi, dok ima ervenonarandiastu boju i dok je potpuno tvrd, jer zreo sipak ima manj e vitamina C, IoSije se susi, hoee da se pokvari, zgnjeci se i slepi, i uopste , daje drogu koja izgledom nije ni izbliza onako Iepa i privlaona kao ona dobijena od nedozrelih, tvrdih sipkova. Ovo j e vaZno znati, jer se i druge droge prodaju prema izgledu, »liee« im se eeni, t j .. boja, opsti izgled, cis toea i ostalo sto je »za oko lepo i privlacno~ . Zbog lepog »liea« sipka, koprive, trnjina, sIjiva, drenjina, klekinja i drugih droga u tudini cesto dobijamo 30-1000/0 vise deviza.
S. Kore treba gulilt i u Tano proleee, kad ima najviSe sokova, jer je u to "Teme koru najlakse sklidati. Rede 's e kora guli u jesen posle opadanja lisea. Ljusti s e sarno zdrava i ziva, mlada, glatka kora koja nije ispueana, rapava. Ovo zbog toga sto stara, mrtva kora ima manje Iekovitih sastojaka iii ih uop5te nema.
6. Korenjc i druge podzemne organe treba vaditi u jesen, rede u proIeee, ali i tu ima izuzetaka, 0 kojima biljar mora voditi racuna. Na primer, od zeljastih jednogodiSnjih biljaka podzemni organi se vade kad je biljka u evetu, jer se tada najlak5e mogu .naCi. Od viSegodiSnjih biljaka treba sakupljati sarno krupno, potpuno razvijeno korenje. Uvek treba odstraniti suve, mrtve, trule delove, ocistiti ih od zemlje i druge necis-toee, opratli hladnom vodom da se otkloni sva zemlja i 5to pre osusiti, u sto tamjem sloju, u za· grejanoj susniei, u peCi posle pecenja hleba (do 70 oC), na SlUneu kad ga ima Oeti). - Steta je vaditi mlado tanko i vodeno korenje, jer one nema ni trgovacku ni farmaceutsku vrednost odraslog korenja. - Korenovu glavu uvek treba vra·t-iti u zemlju da bi iduce godine iz nje izrasla nova biljka. Visekrake glave, kao, na primer, od belog sleza, Iineure, velebilja i drugih biIjaka, Ttreba ost rim nozem uzdui ra's poriti na onoliko delova koliko ima pupoljaka i svaki pupoljak vratiti u zemlju u uspravnom polozaju, na rastojanju oko pola metra. Tako ee za nekoliko godina na »nicijoj zemlji« postati bogata plantaza medicinskog bilja koja ee biljaru vraHti stostruku 1Iagradu. Ovakav nacin razmnoZavanja mogu osobito dobro organizovati ucitelji sa svojim ucenicima, a pre svega strucni biljari. ~------~----------~--~

a to je obieno imad 1.1O lekovir o bilje prirodi. bez ikakvih posledica. is. a one bar iz razloga s to niko bolje od bi£I. Biljari zaposleni berbom. rnaterija koje izazivaju plikove i rane. pa da vee posle 2-3 dana sve bude normalno. glikozida. Ima osoba preosetlj'ivih na saponine i koje se od te prasine formalno guse. pre svega. Prasina koja se dize kad se seku. Ijal'a ne poznaje retka mesta vainog bilj a i niko kao biljar nece vodi ti raeuna da se zakon 0 zas titi bilja za is ta prav ilno sprovede.iJcoj meri draii da redovno izaziva hronicnu upalu i oboljenje organa za disanje i oeiju. u prvom redu onim 'k oje . nikakvo lecenje.700 m. To su.500 m. odvaljenih stena. One zbog toga ne smeju raditi s ovim biljem. zbog eega se tako nazivaju) u tol. a pogotovo susenjem. Islandski maj bjJjar ee naei tek na oko 2. ukoeen pogled. najviSe na suvatima. dakle . Njih obieno uvece. pogotovo u planini. da u svom rejonu ima sto vise i s to redeg i skupoeenijeg bilja. I lincuru treba traziti na velikim visinama.1O zas til iti i sve profesionaln e sakuplj ace roga bllJa . bUllike i beZog buna ·s vakodnevno su izlozeni .lo tako j e nuz. Dovoljno je da takvi radnici prestanu raditi s ov.i dl'Ugom nevremenu. Za jedie se treba penjati iznad 1. avo utoliko pre s'to izvesno bilje moze sakupljati sarno po vlaznom vremenu. U nj egovom sops tvenom interesu je.im biljkarna. buj-ica i drugih nepogoda. nego ponajeeSee vrlo . noeu vode kuCi.irma a1kaloida. jagoreevina. snegu. Ako nl zbog eega drugog. Najvainijc lekovito biIje obieno ne raste u blizini naselja. NemajuCi u blizini naselja. Njemu na svakom koraku preti opasnost od otrovnih zmija i raznih zveri. oluji . a za medvede grozde jos vise. Nije redak slueaj da biljar strada od sumskog drveea. Ijutih sastojaka. osim toga. lalule. bela i ervena sapunjaea. vee sarno zbira nj ene plodove. nego pros to radniku dati drugi posao i na taj nacin ga odvojiti i . izazivaju neizdrzljivo kijanje i lueenje sluzi iz nosa i usta u toj meri da se odmah mora napustiti rad i smesta iziea van odaje na cist vazduh. gradu.t rovanjima: prosirene zenice. ani koji beru hmelj i koji oko njega rade. Kad se podzemni organi cemerike sedkaju i melju.000 m na najkrsevitijim i najnepristupaenijim stenama i liticama.d aleko. na tesko prJstupaenim mestima. najeesee u planini u bukovim sastojinama. promuklos-t i dr. Cemerika je. drobe. sitniea i dr.174 ZASTITA BILJARA Biljar je i zloien mnogim opasnostima lECENIE BIUEM Kao slu je porrebl1O -akonom zas litiIi izvesno re rko i Vaz. Veleb-ilje treba ·traziti po sumskim kreevinama i pozaristima. Biljar se zbog toga veoma mnogo udaljuje od svoga mesta stanovanja i eesto je izlozen iznenadnoj kisi. J er ne treba gubiti iz vida da je za biljara eel a okolina nekog mesta nj egova nji va koju on ne ore i ne seje. jer noeu ne vide. melju i pakuju osusene biljke koje oSadrle saponinske materije (u vodi muekane pene kao sapun. prokisao biljar. Biljaru i njegovoj porodici preti opasnost od trovanja otrovnim biIjem. i otrovna. seckanjem i mlevenjem veZebilja. redovno oboljevaj u od upale oonih kapaka. nadrazljivih etarskih ulja i sl. Dakle. On to moze postiCi jedino ako strogo vodi raeuna 0 svakom bogatom nalazistu. moze ozepsti i tesko oboleti. kao da 's u oboleli od »kokosijeg slepila«.

morati doneti u red b a iii z akon C koji ce tacno i jasno odrediti njihova prava U du z nos t i. Zbog vazno s ti ovog poznava nj a . Nema sumnje da ce se jednog dana. s jedne strane. u s led svakodnevnog dod ira s ovim bilj ka ma svaki cove k p05laj e m a nj e iii viSe osetljiv i neotpora n. ne smeju se dirati oei. usta. Od bilja s e ta rs kim uljima cove ku m ogu s koditi ove biljke : vra ti c iii povrati c . elobar i velik ranac. le kove za prvu pomoc u nes recnim slucajevima. Ovde obicno n i mas ka ne pomaze. ne kad sarno gla vobolj o m i klonuloscu. Plata i stalnost u sluzbi su dva v rIo v a z n a f a ktora za sto brze podizanje kadrova b j I jar a. s vre meno m. pa 5e takvim rukama ne sme jes ti . gorke m a te rije koje draze i izazi vaju e rve nilo. ad rug e b i I jar a . odece i opste opreme. I to pi tanje ceka na svoje pravilno resenje. po red svake takve bil j ke bi ce ta c na uputs lva kako se treba za s titi ~i . po v e can j e pro i z v 0 d n j e lekovitih sira. ali se na ruke zaJepe. Im a jos ne koliko dese tin a d rugi h bi lj a ka koj e mogu izazva'li razne nelagod nosl'i i nezgode. Pored dobre obuce . brdanka . sa sa i druge biljke iz iSle po rodi ee sad rie Ijute s mol e i otrovne. Znaci trovanja su raznovrsni.KAKO I K AD TRE BA B RAT I LEKOV ITO B l UE 175 o lobodi ti od uzrocnika 'trova nj a . jer ima otrova koji na kozu ne eleillju. jednom reci. Oni ce verovatno organizova'ti svoje u d ru i. Uvek posJe rada mora sapunom i top 10m vodom opra'ti ruke. U tom slucaju bilj a r mora m enjati profesiju i mora se leciti.l a'kse ce se moci svaki pojedinac iii zadruga 'snabdevati odelom.v ina i pop r a v I jan j e k val i t eta d r 0 g a. e n j e. jer su mnoga biljna isparenja skodljiva za zdravlje. To je is ti s lucaj i s bobi ca m a m as'\in iee. Ali ipak. kao i za ostale . zdrav i mora se dobro provetravati. a osobito ml ec ni $Ok iz raznih ml ec ika. da je to prilicno individua l no . grabljieama i dru·gim potrebama. jer su vrl o o trovne i uve k marne biljarevu dt:cu da ih uzabe ru i pojedu . Biljarev stan mora biti suv. nos. .profesije tako i za biljare vazi ona narodna: »Bez alata . Razne vrste Ijuti ca. Za branje koprive i drugog Ijutog i otrovnog bilja biljar treba da ima rukavice. pijueima. Dakle. mal okrvnos t i sl. grcevi.nema ni zanata. gublj e nje ape tita. svaki profesionalni biljar lreb a ela 'im a uza ose i se rum protiv ujeela zmija. beli luk i dL Skodljiv je sok iz rosopasa. Bo biee velebilj a su s taln a opas nos t za bilj a ra . de be la tikva iii debeli ca . e rn a s lac iea. Nekad se sve zav riii dosadnim kas ljanj em i kijanj e m . usi i drugi osetljivi organi.« Svaki samostalan biljar mora dobiti oel lokalnih narodnih vlasti pismenu dozvolll za slobodan i ni od koga neometan rad na terenu. kad se kod nas osposobi dovoljan broj samostalnih biljara. a s druge. Slicne otrovne sa s tojke sadrzi i kozl ac . Svi ovi i mnogi drugi nepredvideni slucajevi nalazu potrebu da se biljari kao zasebna protes ija zakonom zas tit e i da se Ireliraju kao i oslali kvalitikovQni radnici. pos tepe no s lablj enje. Pre ko udruzenja iii 7. Svaki oel tih hiljara je odgovoran za racionalno gazdovanje lekovitim biljem u rejonu za koji je zaduzen. kanta ri on. haj du Ciea. a sovcicima. vilama. satorsko platno i 05talo za terenski rad. rulviea iii sedefcic. maslinica i dL Ne ma sumnj e da svi Ijudi ni su podj edn a ko ose tlji vi p re ma svim s kodJjivim biljkama . hladan znoj. bl edil o . plikove i ra n ~. grozni cavo stanj e. a nekad se jave i tdi znaci trovanja: povraca nje .

s to zav isi od vremena i vrste biljke i biljnog organa. LESA 1.A SUSENJ E BIUA Ima mnogo tipova i velie ina termiekih susara. kamena. Naveseemo jednu praktienu susaru koju moze svako sagracli. ali traj e svega 2-6 sati i dobija se u jednaeena roba. termiekim susarama. naboja.::~ 1" ~ 0 -0 0 0 I C o - - t • L- 0 I _-'-----L--. Susenj e u termiekim susarama j e sk uplj e. uglj em.. dasaka. o nim koje se grej u drvetom ..ti.- l t . cerpiea. tom i tome slieno.::: PRAKTICNE MALE SUSlONICE ZA SUSENJE LEKOVITOG BIUA . tj .176 PRAKTICNA SUSARA ZA LEKOVITO BlUE LECENJE BIU EM Bilje se moze susiti u vazdusnim susarama na promaji.. Dna istovremeno moze positiZiti i za susenje \'oca. zrnaste hrane i drugih ratarskih proizvoda. povrea. bez zagrevanja i u tzv. Susenj e na promaj i je jevtinije. ~ r- t 0 ~ 1 ~ --r .. . a li traje 3 do 15 dana. grozda. a u pea se mOlt: peei hleb. mazu. vee prema tome sta se '" ~ ~ _____ c. Moze se gradi1i u razmm veHeinama i od raznog materijala: od cigie.

Posto lekovito bilje moze doneti prilicne pl"ihode. a izmedu okvira da bude razapeta sargija ili zicana mrefa. dok znamo da .ica.iLkcak hodnici sa izvesnim usponorn prerna dirn nj aku. nekih godina podbel cveta vee u januaru. Na primer. laksi zivot.t raznog bilja sa kojim se svakodnevno sretao u vecitom lrutanju i borbi za bolji.aca .a i plani~. reljef i biljni svet. Zbog lakseg rukovanja lesarna. po pravilu. neophodno je znati kad koje bilje treba brat!.irna najviSe lekovitih sastojaka u listovima i cvetovima. .KAKO I KAD TREBA BRAT! LEKOVITO BlUE 177 u pojedinirn krajevima irna na raspolaganju. Sa svih strana susa'r e mogu se podiei nastresruice ·kao zas tita od nevremena. ova susara ima i tu dobru stranu sto su rarnovi za lese na produfnim zi dovima. on. Loziste treba da bude ukopano u zemlji da bi se lese m ogle lakse ubaci vati u toku susenj a . Tako. Hemijskim ispitivanjirna utvrdeno je u kojoj je fazi razvoja izvesna biljka najbogatija lekovitim sastojcima. u doba cvet~nja biljka. Pored ostalog. otkrio je otroW1ost. dakle. U XIX i XX veku nauka je pritekla u po moe. lekovitost i hranljivos. slu se lese pune spolja. BIUARSKI KALENDAR Sve u svoje vreme ZiveCi u prirodi. a na kraJu vegetacIJe u podzemnim organirna. semenju i korL Prema tome. Pee se nalazi spolja pri dnu susnice. jer se bez nj ega ne moze kontrolisati temperatura susenja. Ispod krova n alaze se otvori za izlaz p are. sto se rutk:om ubacuju na gornj a vra tanca i u toku s~e nja krecu odozgo nadole.Vreme cvetanja zavisi i od godine. Lese se pomeraju nadole pomoCu jedne caklje u toku susenja.. avo moraju znati i oni koji beru bilje za domaeu potrosnju. Takode je otkriveno da lekoviti sastojci nisu uvek podjednako rasporedeni u svim biljnim organima. Po pravilu. zbuni nas i obraduje Jipa koja cveta tek u julu. cveta tek u martu iii u aprilu. osobito porodicama brdan. ali j akih letv. dotle u Dubrovniku cve·t a ruzmarin.a svemu tome napredan . u primorju ona cveta vee pocetkom maja. Pee i toplotni kanali moraju biti od crepa iii cigle. a pOgOtOViU oni koji rese da sakupljaju bilje na veliko za trgovinu. Susara treba da ima ventilatore za odvodenje vlafnog vazduha. a kad se popnemo na RudnLk. dok u Beogradu lipa cveta obicno u junu. Dok se mi u BeogradJu ru februaru mrznemo od hladnog severca i snega. Susara mora biti s nabdevana t ermomet rom .nosti. jer je nasa otadZbina prostrana i ima vrlo raznovrsnu klimu. Krov susare treba da bude t alasast i obojen katranom da bi se susara sto jace grejala. Ram na lesama treba da bude od tankih. od vremena berbe umnogome zavisi lekovitost biljke. a da se za sve vrem e suSen ja bilje ne mora vadili sa lesa. od najvlat nijeg prema llajsuvIjem i najtoplijem delu susare. RazurnlJIVO Je da nIJedan biljarski kalendar ne bi mogao biti potpuno tacan. covek je kroz vekove i pokolenja sticao dragoceno iskustvo. plodovirna. . ad p eCi se odvajaj u toplotni c.sa mn~~o dece. one ne t reb a da budu veee od 1 X 1 m. koji se nalazi na suprotnoj strani od peeL Pored os talih pr ed.

kopriva mrtva bela. bunika. jer ako sa berbom zakasni. daninoc. maslaeak. divlja ruZa (sipak). repusina. glog.izma. medvede grozae. velebilje. vidae. zavornjak i dr. oman. troskot. nar. zova. Ijubieiea. Iipa. islandski liSaj. smilje. majkina dusiea. Aprila: bozu r. pelen. borovniea. KAD KOJE Bl UE TREBA BRATI? lanuara: imela. surucica. kantarion. vodopija. maticnjak. kantarion. erv. gorka detelina. vrbova kora i dr. dobrieica. oskorusa. crvotoeina. rosulja. krusina. rutviea. trandavilje. rosulja. bunika. kesten pitomi. kleka. velebilje. oman. digitalis . ali ipak moze kor isno posluiiti n asim vrlim biljarima kao pu tokaz i grub a orijen tacija u radu. divizma. trandavilje.isaj. krusina. rastav-ie. r epusina. dobrieiea. sitnica. breza. virak. kiCica.. vratie. kopriva mrtva. kopriva. kopriva. tureinak. hrastova kora oj zi'r . slez erni. ervotoeina. kopriva. sasa. tatula. rusa. virak. tatula. podbel (evet i list). breza. jagoda. nar. razlicak. jagoreevina. islandski J. kim. kamiliea. sreopue. pluenjak. dobrieica. rastavic. jagoreevina. islandski liSaj. majska mfa. divlji kesten. timijan. kamiliea. zavomjak i dr. lipa. velika bedrenika i dr. kadulja iii falfija. nana. kantarion. podbel. velika bedrenika. slez beli i erni. dupeae. rastavie. jagoreevana. pirevina. ipluenjak. razgon. islandski lisaj. podbel. goroevet. jagoda. brusniea. bunika. neven.178 LBCENJE BllJBM biljar mor a vodit i raeuna. kupina. divizma. hajduciea. kupina. kupina. bokviea. orah. sitnica. zubaea i pirevina. navala. Februara: imela. slez emi. pasdren. lazarkinja. rutvica. klekinje. bunika. orab. milogled. majoran. pel en. vrarnilovka. orab. kupina.owCina. Marta: zubaca. breza. digitalis vunasti. luna: beIi slez. vidae. jagoda. mrazovae. kruska. zova. buhae. podbel. titriea. smrdusa. ljubieica. pasulj . pupoljci topole. sitniea. maslaeak. brusnica. S eptembra: cemerika. islandski liSaj. vratic. Avgusta: bokviea. sapunja- . maslacak. sreenjak. nana. zetva j e izgublj ena i godina propala za tu bilj ku . pirevina. mrazovae. kokotae. gorka detelina. hrastova i druge kore. borovnica. gOJ1ka detelina. pasulj. lula: Bokviea. velebilje. tatula. kopriva bela mrtva. glog. dananoe. drenjine. lavandula. razIitak. plucnjak. glog. zavornjak. borovi. stalno u prirodi da ga ne bi nespremnog iznenadilo ranG pr olece. bokviea. kopriva. hajducka trava. rusomaca. turcinak. titrica iIi kamiIiea. kokotae. majkina dusiea. petrovac. kopriva. mrazovae. goroevet. malina. neven. miloduh. kesten pitomi. buhac. maj-kina dusiea. digitalis vunasti. majoran. Maja: bozurov i bagremov evet. eemerika. rusomaea. perSun. pelen. pelen. miloduh. nana. brc:1anka. di. breze i drugog drveca. divlja mfa. tm. podbel. hrnelj. troskot. repusina. kim. Zbog toga ovaj kalendar i ne moze bi ~i taean za sve nase kraj eve oj za sve godine. neven. Zalfija i dr. brdanka. brewvi i drugi pupoljci. odoljen. maticnjak. divizma. ivanjsko evece. morae. hmelj. maticnjak. zova. borovniea. lineura. maslaeak. slez beIi. evet pod bela i drugo. sreenjak. uvek m ora biti na opreru. rusa. vranilovka. lazarkinja. virak. durdevak. hajducica.

klekinje. pasdren. masla(\ak. selen. ze(\ji tm. per~un. masla(\ak. trandavilje. linoura. zova i dr. navaia. opstini i na svakom mestu gde se narod okuplja. repuSina. br(ianka. sitnica. bundevino seme. ze(\ji tm. Decembra: i:mela. (\emerika. slez beli. futika i dr. slez beli. zuba(\a. sapunja(\a.KAKO I !CAD TREBA BRAT! LEKOVITO BlUE 179 ta (crvena i bela). ze(\ji tm. glog. velebilje. vrati(\. klekinje. jedic. i<tirot. mora(\. narodnog prosvecivanja i staian podsetnik ~ta 'Se kog meseca mwe sakupljati. trava od srdobolje. apta. odoljen. sr(\enjak. i(iirot. ~ . I to je jedan od na(\ina obave~tavanja. zubata i dr. tmjine. repu~ina. odoljen. 'Slatki koren. Novembra: gloginje. dunja. Oktobra: angelika. tatula. slatki koren. trava od srdobolje. Ovaj biljarski kaiendar treba kao neki plakat krupnim slovima da bude prepisan i da bude na zidu u svakoj skoli. kopriva. trava od srca. zadruzi. tatula. pasulj.

· . · . · Violae odoratae · · . Farfarae · · .·. Millefolii · . · Calendulae · · · . · . . · .· · Rhoeados . · . · · Sambuci · . . · · . Cyani . ·· Malvae vulgaris · · · · · Millefolii · . 4. . ·. ·. · .5 8 8 7. · . . · · · · · · FLOS Acaciae · · . · ·· ·· Quercus · · · · SaUcis . · . . ··· Cardui benedicti · · Digitalis · . . . · . · · Chamomillae romanae . . · · . . · · Aurantii · · · · · · . · · . . . · · Carthami · · . · Belladonnae · .5 5 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 5 4 4. · ·· Mez.·. · . · · . Hyoscyami · . Verbasci · · . · . · · · 4 4 5 2 5 7 2 1 2 3 Paeoniae ·.·· · · · Malvae arboreae · . · . Rosmarini · . . · · · · . Menthae piperitae · . · · . . 8 2 7 4 1 1 1 1 1 5 7 5 7 5 5 5 8 3 5 5 4 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 5 5 7 4 5. · · . . Nicotianae · . · ·. · · Lamii albi · · · . · · · . Salviae · · . · . . ·· Melissae · . · · . · · . · . . · · . · ··· Farfarae . · . · Rosarum ·. . .5 . Chamomillae vulg. . · · Malvae · · . Lavandulae . · · . · · · · .erei . · ] uglandis regii . Rutae . · · · · · Arnicae · · · · · · Aurantii . · · .180 LBCI!NIE BIWI!M GUBITAK U TEZINI LEKOVITOG BIUA PRILIKOM SUSENJA NA VAZDUHU (LUCAS) Pre Posle Pre Posle DROGA su~enja DROGA su~enja BULBUS Colchici Scillae · · · · 3 6 1 1 · · CORTEX Hippocastani . ·. . · .· Tiliae · · ··. · . · · . . Menthae crispae · · · . · . 6 9 8 6 · 3 8 5 1 1 1 1 1 1 1 FOLIUM Althaeae · · . .

5 5.GUBITAK U TE1 I NI LEKOVITOG BIUA PRILIKOM SUSENJA NA VAZDUHU 181 Pre Posle Pre Posle DROGA susenja DROGA su~enja Stramonii . ····· Imperatoriae · · · Iridis florentinae · · Levistici · Liquiritiae · · · · · Onollidis spinosae · Paeoniae · · · · · · · Polypodii · · · · · · · · · Rubiae tinctoriae · · · · Saponariae · Taraxaci · · ····· Tormentillae · · · · · · Valerianae · · · · · · · · Stipites Dulcamarae · 4 5 2.5 3 4.5 7 · 3 1 1 1 1 · · · · · · 7 4 · 3.5 Trifolii fibrini · · 4.5 · · 3 3 3.. ·· Sabinae · Serpylli .5 5 3 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 .5 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Althaeae · · · · Angelicae Ari maculati Artemisiae · · Asari · · Bardanae · · · · · · · · Belladonnae ··· Bryoniae · · · Ca lami. · · · Thymi ·· Veronicae · · · · · Violae tricoloris · RADIX · 4.5 · 4 3 3. 1 1 .5 5 4 4 4 8 5.5 2.5 5 3 4. Euphrasiae · · · · Fumariae ··· Gratiolae · Hyperici · · Hyssopi · · Lactucae · · Majoranae ··· Marrubii · · . · ·· Carlinae · Cichorii · · · Consolidis · ·· Ebuli .5 Uvae ursi · · · · 5 Verbasci 5 ··· FRUCTUS Cydoniae · · Cynosbati .5 3 4. .5 4 1 1 1 1 1 Tanaceti Taraxaci .5 3 3 3 3 3 2. · 4 5 3.5 4. Meliloti ··· Millefolii · · Origani . . Myrtillorum · Gemmae Populi HERB A Abrotani Absinthii · ·· Agrimoniae ··· Artemisiae vulgaris · Cardui benedicti ·· Centaurii minoris .5 4 3 4. · Chelidonii majoris · Cochleariae · Conii . · · · · · ·· Filicis massis · · Graminis · · · ·· Helenii ·· · · H ellebori nigri . 9 Toxicodendri 3. .5 4 4 3 4 3 2.5 5 1 1 1 1 1 ··· 5 2.5 8 3. . · Pulsatillae · · Rutae .5 2.5 5 4 3 4 5.

ali nam se eini da su najbolji uspeh prufili oni koji imaju bilje rasporedeno prema upotrebi: bilje za organe za varenjc. sipak. pelen. zemlju .par fimerijska i kao industrijska sirovina. organe za disanje.«. eeler. . korijandar za peela re i fabrikante lekova. U ostale leje staviti bilje po podeli kako je ranije navedeno. prirodu. pa tek postepeno siriti leje i povecati broj vrsta bilja. morae. kamilicu. farmaeeutska. Miloduh cveta skoro stalno i on je odusevio peelare. bullae. tre6u leju bilje protiv nadimanja :i smemji U organima za varenje: kamiliea. nar. Kad slaeica i kim evetaju. nana. timijan i dr.OGLEDNO-UGLEDNI VRTIC ZA LEKOVITO BILJE Nis ta lepseg ni plemenitijeg nema nego posle teorijskih easova iziCi u mirisan vrtie pun sarenog eveea. majkina dusica. kupus. korijandar. zavole bilje. kim. kim. odoljen. Mnogobrojni vrtiCi koje smo osnovali po raznim skolama postali su ne sarno najprija tniji kutak za izueavanje lekovitog bilja vee su to danas rasadnici odakle se cela okolina snabdeva semCllom. za kozne bolesti ito. persun. »ViSe vredi jedan dan rada u nasem vrtieu mega mesee dana ueenja botanike u cetiri zida: Deea u vrtu sve brfe i lakse shvate i. majkina dusica. savetom i uputstvima kako treba i kako ne treba gajiti pitomu nanu »Micarn«. 4. barnija i dr. na primer. povratic. Savetujemo da treba poeeti tiho i skromno.. pastrnak. Vrtici mogu biti razlieite velieine. seoske peele ne izbijaju iz nasih vrtica. u 1. anis. 3. morae. digitalis. korijandar i dr. eubar. mrkva. beli luk i dr. morae. . anis. cetvrtu leJu bilje protiv crevnih parazita: bundeva. higij enska. lukovi. beli slez i mnogo drugo korisno bilje koje se traii i kao m edioinska. bell luk. prvu leju moze posaditi i posejati vitaminsko bilje: slatka babura paprika. kim. ribizla. 2. Svaki prema svojim mogucnostima. drugu leju zacinsko · lekovito bilje: Ijuta paprika. . sargarepa. perunika. navala. . rasadom. persun. kaiu nastavniei koji imaju ove vrtove. oblika i rasporeda. nan a. Tako se. GradiLi smo razne v·rtice. matienjak. anis.. sto je najvaznije.

medveeeg groZda. Dobro opremljena vitrina one sarno da je jedna od najboljih metoda za pruZanje ocigledne nastave i davanja uputstava kakva treba da izgleda roba. vranilovke. korijandar. metviee. anis. a mogu je i sami naeiniti. jer ima Jepo obojenog eveea i one 'Privlaei pa!nju Ii oduseVtiee svakog prolaznika. zalfije. . poklopi 's e staklenom ploCom i obesi na zid tako da slliZi kao najlepsa i najbolja izlozba i ueilo ne sarno za ueenike vee i za sve mestane. Kad se sve napuni. Od tankih daseica napTavi se plitak sanduk oko 50 em sirok i isto toliko dugaeak. Tadeusa Koseuskog 1. divizme. slaeiea.j nabavi. lineure. Obieno ·s e u gornjd red stavi eveee od kamilice.U peti red metne se ' korenje belog sleza. vee ona na sve ostavlja veoma prijatan i jak utisaik i svakog Ijubitelja prirode zaista odusevljava. majkine dusiee. odoljena. . trave od srdobolje. trnjine. hajdueice. gaveza.i razno bilj e kojeg u toj opstini ima najviSe i koje treba da se sakuplja. ljubiciee. podbela. podbela. Ovakve vitrine eitaoci mogu videti. u Biljnoj apoteei Instituta za proueavanje lekovitog bilja u Beogradu.U sesti red moze se staviti kora krusine i hrasta. zove. lipe. jaglaea. vee prema tome sta u tom kraju ima. bokvice. a ako zele . skole i druge ustanove mogu imati na zidu stalnu izlozbu lekovitog bilj a koju mogu ' dobiti od Instituta za ispitivanje lekovitog bilja u Beogradu. maslacka. Na svakoj pregradi se oznaei koja je biljka unu tra. . stde i dr. Taj red je najJepsi.stav. razena glavnica i dr . . morae. imela i dr.breze. koprive i dr. lavande. kim.ti. belog i ernog sleza.U drugi red moze se staviti razno lekovito lisee: pitome nane. . Dubina da bude oko 2 em. . buhaea i drugog bilja. gorocveta. . matienjaka. lznutra se naeine pregrade u koje se . hmelj.OGLEDNO·UGLEDNI VRTIC ZA LEKOVITO BlUE 183 VITRINA - IZLOZBA LEKOVITOG BIUA Sve opstine.U treCi red pregrade metnu se trave od sitnice.U eetvrti Ted stave se plodovi i semenje sipka.

¢ Arctostaphylos uva ursi. VB: l ei'<>. Achillea clypeolata. S 5: 1. Be 11 s I e z. S = 4: 1. gomji dec s1abljike sa cvasCu (Mill efolli herbal. (/J Artemisia absinthium. zlita hajducica . VB: leta. S = 3 do 4 : 1. VB: april-juli. .k a t r a v a. VB: jesen. 4 : 1 znaoi da se od 4 dela sirove dobije 1 dec suve biljke. Biljka u cvetu (Adonidis herbal. List (Uvae Lirsi folium). T ran d a v i I j e. H a j d u c . Rep u 5 ina. S=6:1. Plod (Apii fructus). VB: leta. VB: jesen iii prolece. VB: leto. Cvet (Achilleae cly. Trava (Asperulae herba). VB: leto. List (Belladonnae tolium). S = 3: 1. (/) Acarus calamus I d iii' 0 t. List (Betulae folium). + Cj) Aconitulll napellus. (/J Aspidium filix mas. S = . (/J Adonis vernalis. C e I e r. ¢ Brassica nigra. (/J Althaea officinalis.r 0 v a c. B r e z a. S = 4: 1. VB: leto. S 5 : 1. M i rod i j a. . Pet . S = 5: 1. VB: leto. Pap rat. VB: jesen. navaJa. Rizom (pilicis rhizoma). VB: leto. S=4:1. Plod (Anethi fructus). VB: maj-juni. VB: leta. VB: prolece. s p 0 r i s.5: 1. S = 4: 1. Achillea millefolium. S 5 : 1. S = 3: 1. La z ark ~ n j a. Asperula ado rata. Biljka u cvetll bez donjih delova stabljike (Absinthii her bal. Arctium lappa. Z uti r a van. 4 : 1. Me d v e d e g r 0 Z d e. Mlade krtole bez korenja (Acol1iti tuber). S = 4:1. S = odnos sirove prema sllvoj biljoi (na primer. Cvet (Althaeae flos). VB = vreme berbe. Koren. (/J = od biljke se dobija droga koj. Anethum gravcolens. . VB: leto. Zrelo seme (Sinapis nigrae semen).PREGLED VAZNIJIH PODATAKA o DOMACEM LEKOVITOM BILJU Znacenje skracenica: + = otrovna biljka. S 2. Rizom (Graminis rhizoma). Koren (Althaeae radix). Rizom bez korenja. Koren od 3--4 godiSnje biljke (Belladonnae radIx). S = 4 : 1. VB: jesen iIi prolece. Apium graveolens. obieno je oguljen (Calami rhizoma). Cvet (Althaeae roseae flos). Althaea rosea. peolalae flos) . Pi or e vi n a. (/J Agropyrum repens. VB: septembar-{)ktobar. Betula alba. Go roc vet. ern a s 1 a Ci c a. Biljka u cvetu. Pel e n. = = = = --- . VB: leta. llgrimonia eupaloria. Vel e b i 1 j e.u propisuj e Jugoslovenska farmakopeja . List (Folium). Biljka u cve tu. Jed i c . (Lappae radix). gornji dec stabIjike (Agrimoniae herba). VB: jesen. S = 7: 1. VB: leto. S = 5 : 1. + (/J Atropa belladonna.

VB: februar~a:rt. I s I and ski I i ~ a j. Cela biljka bez korena (Convallariae herbal.3: 1. S = 4: 1. Mas l!i n i ca. mOl1ogYl1a. VB: leto. VB: maj. S = 7: 1. VB: leto. Chrysanthcmum cinerariaefolium . Centaurea cyanus. Bun d eva. VB : 5: 1. Chelidonium majus. z m 1 J 1 nom I e k o. Plod (Corial1dri fruclus). D £I r 11 e v a k. Daphne mezereum. C. VB: maj-juni. oJju~tena i u kI'iSke isecena (Colchici tuber). Z u b a c a. V 0 d 0 P a j a. (/J Corial1dmm sativum. Cvet bez ca~ice (CaIendulae flos). S = 5 : 1. VB: za vreme zetve raZi. Sterilna stabljika (Equiseti herbaY. Dun j a. VB : kraj proleca i u leto. Calendula officiP1alis. + cp Colchicum autumnale. Seme (Cucurbitae semen). K 0 r i jan dar.i!-juni.i<tobar. VB: leto.PREGLED VA-tNIJIH PODATAKA 0 DOMACEM LEKOVITOM BlUU 185 Calamintha officinalis. Capsicum amzuuln. Cela biljka po ·suvom vremenu brana (Lichen islandicus) . (/) Cydonia vulgaris. List (Stramonii folium). q) E p ·ythraea centaurium. prunastri. S = 5 : 1. R a s t a vic. S Cucurbita pepo. Zreo crven plod (CapsiCi fructus). Seme (Colchici semen). Ceo lisaj (Lichen quercus). Biljka u cvetu bez korena (Bursae pastoris herba). = = = = . VB: leto UUDijuli). Go r s k a met vic a. :2. VB: leto. Kora (Mezerei cortex). Capsel/a bursa pastoris. E. VB: krajem leta. VB: maj-j uni.rethri flos). VB: leto.) VB: leta. (Cydoniae semen). S = 6: 1. a v 0 r n j a k. VB: april-{). List (Digitalis lanatae folium) . VB: leto. Cetraria islandica. S = 3. S = 4: 1. VB: JUDi-julio Cralaegus oxyacanlha. VB: leto. VB : jesen. KJ c i c a. VB: maj. S 7: 1. "hrastova mahovina« ). Cvet (Cyani flos). Seme (Stramonii semen) . T v r d a r a zen a g 1 a v n ~ c a (Secale cornu tum). VB: leto. S = 1. M r a Z 0 v a c. Cichorium il1t)'bus. Tat u I a. Rizom (Gramini majoris rhizoma). S = 7 : 1. + Digitalis lanala. S = 4: 1. (/) Equisetum arvense. S = 2: 1. Cela biljka s korenom (Chelidul1ii herba). S = 4: 1+ (/) Claviceps purpurea. Seme. R us 0 mac a. od verema trava. S = 4: 1. VB: apr. Poluzatvorene i zatvorene cvetne glavicc (P). S = 4: 1. Be s n i k. Koren (Cichorii radix) . S 3: 1. S = 5 : 1. Cvet (Conval/ariae flos). VB: juliavgust. Biljka u cvetu bez korena (Centaurii herbal. S 5 : 1. S = 5: 1. S = 4: 1. Trava (Calaminthae herba). D elphinium cOP1solida. Evernia furfltracea. + (j) Datura stramonium. (/) COl1vallaria majalis. VB: septembar-{)ktobar. . Cvet (Crataegi flos). Cynodon dactylon. H r as to v i i ~ a j (tzv. Kim. S = 4: 1. R a z Ii c a k. leto. N eve n. G log. Lukovica.5: 1. VB: pl'olece ill jesen. Plod (Carvi fructus. Pap r i k a (I juta). Cvet (Col1solidae flos). (/) Carum carvi. R usa. B u hac.

Lamium album. Cvet. Lst (Fraxini folium). go s p in eve t. zoma cum radicib us). Ocimun basilicum. = 8=4:1. Gomji deo stabljike u evetu (Hyperici herba). VB : juli. List (Menthae piperitae folium). 8 5: 1. Melltha crispa. Z e ~ j i t r D. 8 4 : 1. VB: jesen ill prolece. ¢ Onol1is spinosa. Cvet bez dr~ke (Malvae flos).186 L£CI!NIB BIUI!M (/) Foeniculum vulgare. VB: jesen. VB: juni . + (j) Hyoscyamus niger. ¢ Humulus lupulus. Lisnate granciee sa evecem (Hysso· pi herba). Zenske rese (Strobili lupuli). 8 = 4 do 5 : 1. Zlezde (Lupuli glandulae. M a ~ k 0 v b r k. Ku d r a v a n ana. List (Juglandis folium). 8 5: 1. Iris germanica (I. M. ¢ Hypericum perforatum. Fragaria vesca. Cvetne glavice bez drr~ke (Chamomiilae II0s) . K ant a rio n. 8 4: 1. Marrubium candidissimum. 8 = 7 : 1. Tit r i e a. 8 = 4 : 1.). ¢ Linum usitatissimum.j list (lvlarmbii herba et folium). Lan. Inula Ilelenium. ¢ Herniaria glabra. Zrele bobice (Juniperi fructus). Cela biljka u evetu (Hemiariae herba). septembar~Lobar. Biljka u evetu (Basilici herba). 0 man. K u d ir a v a n aDa. Lupulinum). vulgare. 8 5: 1. 8 5 : 1. Koren (Enulae radix) . 8 = 5: 1. ¢ Melissa officinalis. 8 = 4 : 1. 8 = 3: 1. Olju~ten rizom (lri~ dis rhizoma). VB: ¢ 8 5: 1. Nan a. 8 = 4: 1. Mat i c n j a k. List (Menhae crispae folium). ¢ Matricaria chamomilla. 1'rava u evetu . List (Fragariae folium). Bun i k a. VB: maj-septembaT. List (Menthae crispae folium) . VB: maj-juni. VB: septembar. Milo d u h. K I e k a. 8eme (Lini semen). 8 = 3: 1. VB: maj-avgust. VB: leto-jesen. VB: juni-juli. k ami 1i e a. C r n i s I e z. 0 r a h.juli o 8 = 5: 1. VB: juni -oktobar. 8 5: 1. ti herha). VB: proleee i leto. VB: jesen. Hyssopus officinulis. List (Hyoscyami f olium) . ¢ Mentha piperita. List (Melissae folium). peregrinum. pallida j dr. VB : leto. Mentha crispa. ¢ Malva silvestris. Juglans regia. Sum s k a jag 0 d a. H mel j. J a sen (b e I i). Mentha pulegium. VB: letJO. VB: juni-septembar. List (Malvae folium). 8 it n i e a. VB: leto. VB: avgust~ktobar . 0 c a j n i e a. = = = = = = = . Koren (Ononidis radix). 8 = 5 : 1. ¢ Juniperus communis. Fraxinus exelsior. 8=7:1. VB: juni~ktobar. Nigella damascel1a. B 0 S i I j a k. 8 = 4 : 1. VB: juni~vgust. Lisnati dec stablpke u cvetu (Pulegii herba). Met vie a. Bel a m r t v a k 0 P r iva. Rizom s korenjem (Heilebori rhi. Plod (Foeniculi fructus) . M 0 r a~. Per u n i k a. M.avgus·t. 8eme (Hyoscyami semen). VB: avgust-septembar. VB: leto. VB: avgust-septembar. VB: leto. 8eme (Nigellae semen): VB: leto. K u k u r e k. + Heileborus odorus. 8 = 4 : 1. VB: lelJO.

gallica. VB: leto.jund. Plod. Polygonum aviculare. PI u c n j a k. Populus nigra. Cvet (Acacia e flos).pr olece. Lisnati dec stabljike u evetu.<omniferum. Mladi pupoljoi (Populi gem mae). . S = 4: 1. R. VB: le to. Kora (Fra ngulae cortex. S r c e n j a k. Prunus cerasus. T r a v a 0 d 5 rea. VB: ok· tobar. VB: leto. VB : kraj leta.april. Nedozrele caure (Papaveris immaturi fructus ). Seme (Papave ris semen). VB: maj . Cela biljka u evetu (Majoranae her. Petroselinum sativum.julio S=4 : 1. List (Anserinae folium) . S = 5: 1. S = 8 : 1.mart. S = 2. Plod (Petroselini fruc tus). VB: leta. Polypodium vulgare. B 0 r. List (Plantaginis folium) . VB: evet u pr olece. K r u ~ ina. VB: maj . major. S = 4: 1.5 : 1. S = 3: 1. S = 4 : 1.izom (Tormentillae rhi· zoma). Plantago lanceo/ata. P. VB : februar . VB : maj-septembar. P. VB: kraj leta . S = 5 : 1. Vis n j a. VB: jesen . Peteljke (Cerasorum stipites). VB: februa r apri l. T u r c ~ n a k. Origanum vulgare. B 0 k v i e a . VB: leto. VB : juni-juli. S = 4 : 1. P er ~ u n. Mlada krtola (Salep tuber). VB : prolece.PREGlED VAtNlJIH PODATAKA 0 DOMACI!M lBKOVITOM BlUU 187 Cb Orchis morio (i drugi). S = 8 : 1. Biljka 'U evet u bez korena (Pul· monariae herbal. S = 5 : 1. VB: jesen . P. Krunicni listi6i (Rhoeados flos). VB: j uni-juli. folium et flos).prolece. Pas d r e n . Paeonia decO/·a. Glatka kora sa mlaCiih grana (Quercus cortex).prolece. S t 0 I Ii s t a rut a. Pulm onaria officinalis. Primulla officinal is. M a k. T r 0 s k 0 t. ern a top a I a. Origanum majoralla. Koren (Petroselini radix). Polygonum bisto rta. D i v J j a r uta. Osusen sok (Opium). Prunus spinosa. B o t u r. S= 3 : 1. VB : maj-oktobar. Mladi pupoLjQi (Pini turiones). Cb Papaver rhoeas. Koren (Primulae ra· dix). Rosa centifolia. off icinalis. Potentilla anserilla. VB: le to. S = 4: 1. VB: jesen . Cb Papaver . VB: proleee. V ran i I 0 v k a. a krto le p o ~tko m jeseni. Zrele bobiee (Rhamni catharticae fructus).jurui. Rhamnus cathartica. A ni s. BiI}ka u evetu (Polygoni herbal. bal. Pupoljci i krunicni Ii· stovi (Rosae flos). sipak (Cynosbati fructus). Zreo plod (Anis i fru ctus). Cb Pimpinel/a anisum. Cb Rhamnus frall gula. Pinus silvesrris. VB : ma:j . Cb Quercus robur. M a j 0 ran. list i evet (Origani herba. S = 4 do 5 : 1.jesen. Rizom bez korena i stab· Ijike (Polypodii rhizoma). Olju~ten tir (Quercus semen). Rizom (B istortae rhizom a). VB: je· sen . Jag 0 r C e v i na. VB: jesen.proleee. S t eta. s a I e p. Upotrebljava se i evet bez ca~ice. Cvet i krtole (Paeoniae flo s et· tubera). elatior. VB: mart . S = 4 : 1. Rosa canina.prolece. S I a t k a pap rat. (j) Potentilla fo rm entilla. T r n. S = 5 : 1. S = 4: 1. S = 4 : 1. VB : jesen . R. S = 3 : 1. K a c u n. S = 4: 1. . H T as t.

VB: jesen. Tim i jan. S 5: 1. VB: maj . Cvet (Sambuci flos). VB: maj . (/) Valeriana officinalis. 5 = 3: 1. VB: maj . 5eme (Sinapis albae semen). 5 = 3 : 1. List (Rubi idaei folium) . . 5=5:1. (/) Tussilago tarfara. 5 = 3: 1. S=3:1. (/) Ruta graveolens. Thymus serpyllum. Urtica dioica. VB: leto.188 leto. 5 = 5: 1. K 0 prJ v a. R u z mar i n. Z 0 v a. LI!CI!NJI! BILJI!M 5: 1. S = 7: 1. S = r:b Rosmarinus officinalis. Rubus idaeus. Bobica (Myrtilli fructus). Satureja horterlsis. VB: mart-. (/) Sinapis alba. VB: juni . S = 4: 1.ora (Sambuci cortex). Koren (Symphyti radix). Bobiee (Sambuci fructus). B 0 r 0 v n i e a. 5 a 'P u n j a c a .avgust. Teucrium mon/allum. Biljka u evetu (Thymi herbal. List (Salviae folium). T r a va . 5 = 5: 1. !<.prolece. VB: prolece. VB: maj . platyphyllos. VB: septembar . 2: a If i j a. Salvia officinalis. VB: juni . VB: jesen . VB: leto. Pod bel. VB: jesen. VB: leta. G a v e z.juli. Plod (Rubi idaei fructus). Po moe n oj ea. 5=5:1.apr11. K u 'P j n a. List (Myrtilli folium) . Gornj. List (Rutae folium). VB: jam .a~Tgust. bljuc. List (Rosmarini folium). S 4: 1. 5 = 5: 1. 5 = 4: 1. Lisnate stabljike u evetu (Teu· crii herbal. Taraxacum officinale. List i plod (kao malina). 5 5: 1.avgust. (/) Tilia parvifolia i T. VB: u ranD prolece il~ u kasnu jesen ('k ad nema JiSea). B I jus t. 5 = 5: 1. Cvct (Farfarae flos).novembar. S = 3: 1. 5 = 4:1. (/) Sambucus nigra. Lip a. Biljka u evetu (Serpylli herbal. Koren (Saponariae radix) . Koren (Taraxaci radix). M a l j n a. VB : = = = = = .juni. Symphytum officinale. VB: maj .juni. 5tablj i!ka bez IisCa (Dulcamarae stipes).maj. Mas I a c a k.oj v a . 0 dol j en.juni.avgust. (/) Thymus vulgaris.septembar. Bel a s I a c i c a. VB: septcmbar . Vacciniwn myrtillus.p 0 dub i e a .oktobar. VB: leto. Cub a r. VB: leto. + Solanum dulcamara. S = 4: 1. VB: juni juli. S 5: 1. Rubus fmticosus. Lisnate stabljike u ovetu (Teucrii montani herbal. Cvet sa priperkom (Tiliae flos). Koren (Valerianae radix). Cela biljka (Urticae herbal. Biljka u evetu (Saturejae herbal.julio 5 = 6: 1. Koren (Urticae radix). 5 = 5: 1. VB: juli septembal!'. S = 4: 1. Tanacetum vulgare. Rut vie a. VB: juni . erni gavez. S 4 : 1. VB: jesen. List (Farfarae folium). M a j kin a duoS i c a. VB: mart . Tamus commu11is. S = 4 : 1. VB: juli . V rat i c. Koren (Tami radix).i -cleo bUljke u evetu (Tanaceti her:bal. (/) Saponaria officinal is. Teucrium chamaedrys.

Dan i n 0 c (poljski). 1m e 1 a. S = 4: 1. S=7:1. Mla<1e grantice 5 liscem (Visci stipites). Svila od kuk. VB: mart-april. K u kuru Z. L j ubi tic a. thapsiforme. C e rri e T i k a. VB: leto. VB: juni . . S = 8 : 1. VB: maj . VB: septombar . Koren (Violae odoraiae radix). VB: proIeee. Viola odorata. VB: jesen . S = 7: 1. S = 5: 1. S = 5: 1.avgust. Biljka III cvetu (Violae tricoloris herba). Zea mays. D i viz m a. Viscum album. (/) Verbascum plliomoides d V. Viola tricolor.tobar.prolece. Rizom s korenjem (Veratri rhi· zoma).ok. Naglo osu~eni krunitni listici (Verbasci tlos).PREGLBD VAZNIJIH PODATAKA 0 DOMACEM LEKOVITOM BILJU 189 + (/) Veratrum album.jUlio S = 5: 1.uruza (Maydis stigma). Cvet bez tasioe (Violae tlos).

one ~to pripada trbuhu. koji moze da zivi (npr.prilagodavanje novim klimatskim uslovima Akomodacija .nerastvorljive materije koje na povr~inu svojih ~estica vezuju otrovne i druge ~tetne supstancije: medicinski ugalj. trbu~an Abortivna sredstva (abortiva) .nagomilavaDje Akutan .ina meClueeJijskog tkiva.).i sloj belan~ev.RECNIK MEDICINSKIH NAZI VA Abdomen .beJance.. lekovi. kaolin i dr. ~estice iz vazduha i dr. Deluju izrazitije na zapaljenu sluznicu i kofu nego na zdravo tkivo. uslovljene preosetljivo~cu organizma prema njima Alopatija . hrana. belanCevina Alergija . .promenjena osetljivost organizma prema ponovnom dejstvu iz· vesnih alergena (klice. talozeCi povr~in5k.sredstva koja izazivaju povrSinsko skupljanje tkiva. Adstringentna sredstl'a (adstringensi ~Ii astringensi) . u vidu fine. nasuprot hronionim koje traju duZe od 40 dana Akuserstvo . . suve pare.koju treba le~iti .sredstva za izazivanje pobaeaja Abo/·tus . Aeroban _ .pctlagoc1avanje Adipoznost . smanjuju lu~enje tkiva i zgusnjavaju povrsinski sloj.magla od sitnih ~estica mikronske razmere.upotreba lekova koji u organizmu izazivaju dejstva suprotna od onih koje stvara bolest.zgomilavanje baeila iii ervenih krvnih zrnaca Adaptacija .kaie se za bolesne pojave koje se naglo pojavljuju i brzo proti~u.lekovi Ijutog ukusa (paprika) Akumulacija .bolesti izazvane delimi~im ~li potpunim nedostatkom pojedinih vitamina iii vi~e vitamina u organizmu Aglutinacija . soli bizmuta. mikrob) u prisustvu kiseonika u vazduhu Aerosol .gojaznost Adsorptivna sredstva (adsorbensi) .sposobnost oka da vidi jasno j precizno udaljene i bli· ske predmete Akrija . Aklimatizacija .porodjJjstvo Albumen .prilagoc1avanje Akomodacija oka .trbuh AbdominaIan .stru~ni naziv za pobaeaj Avitaminoze . Upotrebljavaju se u le~enju zapaljenja koze i sluznica i za zaustavljanje malih krvavljenja. SuZavaju prosirene krvne sudove.

supstancija koja neutra1d~ dejstvo otrova Antiemetici .vid. analgetitka sredstva Antipiretici .malokrvnost Aneste'lija .koji upijaju Apsces .lekovi lroji sniZavaju pov2enu telesnu temperaturu (kinin) Antisepsa .a771 .nepmvUnost u ritmu sr6mih otlrucaja Arterije . koju je on sam stvorio Aritmija .sredstva sposobna da otklone.protiv (anti dot = protivotrov) Antidijaroitka sredstva . ubl~e i spre~ polni proh· tev (kamfor.nedostatak funkcije varenja Aperitiv . Analgeticka sredstva .) Androgene supstancije .mu~ki polni harmon Anemija . prouzrokovane histolitit kom amebom Amenoreja .lekovi protiv povra~ja Antineuralgici .rellli protliv mfekcije Antiseptici . nedostatak volje za jelom Antagol1i:z.zagnoj.suprotno delovanje dvaju mi.degenerativna bolest al'terija koja dovodi do njihovog ot· vrdnu~ Asistolija - sImp pojava nastallih usled slabosti srtanog mig~ .ita Anurija .kroorganizama m dvaju anti· biotika Antacidi -lekovi koji neutralgu kiselinu Anti . tj.postupci Jroji su usme.mi:kroorganizmi koj:i zive b ez s10· bodnog kiseonika.lekovii kojima se suzbija iii ublafava zapaljenje Anthelmintici . do 45.bezoblit an.prestanak mokrenja Apepsija .krvni sudovi koji odvode Jav u srca Arterioskleroza . nemanje alpetita.mo~dana kap Apsorbensi .sredstlla Jtoja podsticu disanje i krvotok iii direk· tnim dejstvom na krvne sudove iii preko centra u centralnom ~iv~om sistemu Anafrodi'lijaci . akutno za~ oboljenje sluznice debelog creva u kojem postoje reste krvavo-sluzave stolice.RECNIK MEDICINSKIH NAZIVA 191 Alopecija . od 17..izostanak menstruacije u ~ene u zrelo doba .lekovi protiv crevnili paraz. kolekcija gnoja u ~upljini.amebna srdobolja.neosetljivost Anoreksija .lekovi koji uniStavaju za:razne klice Antispazmodici .jedinjenja koja mogu potpuno da zamene prirodni hormon mu~kih polnih fiezda u u~kopljenih eksperimentnih livotinja Androsteron .lekovita sred:stva za lerenje proliva Antidot .neje~nost.gorka sredstva Amebna dizenterija .sredstva promv ~va Antiflogisticka sredstva . godine starosti Amorfan .lekovd kojoi 'Ilblabvaj u iii otldanjaju bol Analepticka sredstva . a neophodnu energiju dobiju putem razlaganja organ· skih materija. struCni naziv za ~elavost Alnara . lupulin i dr.sredstvo za otvaranje ape1lita Apopleksija mO'lga . ~ to nema odredenog oblika ' Anaerobni mikroorganizmi (anaerobi) .

uguk nje Ascit .smanjenje Hi odsu stvo nonnallIle napetosti (tonusa) jednog organa 'ko j i se grti Atonii'na dispepsija .sredstv.sredstva za zaceljivanje rana .zapaljenje pluea B ruceloza (m elitok oksija) .povracanje Vulnerarija .plik. J1aIjcdee na laboratorijskim fivetinjama Bronhilis .i titracija) lekova .pretvaranje u paru Vaskularni spazam .mlitavost m i ~ ica zeluca i creva Autointoksikaci ja .organske supstanoije (enzimi.i.krvni sudovi kroz koje se krv vraea u srce v·enenum .gre krvWh sudova Vezika. mokraena '(l ezikans kojti izaziva plikove Vez ikula .isparljiv Vornitiva .srcdstva za izaziVlalIlje povracanja Vomitus . vrtoglavica Veruke .sredstvo koje ubija crve Vertigo .odre~i vanje vrednost i Ie-kova bjolo~kjm metodima. a ne ubjjaju ih (antibiotici) Bak tericidi .grupa od dYe zarazne bolesti: ma'lts'ke groznice i" Bangove bolesti. zagu~ivanja Asfiksija .sredstva koja sprecavaju razmnoiavanje bakterija.bradavic:e Volatilan . horrnoni. Z'alptivanja.nesvestica.stezanje krvnih sudova Vaporizacija .prisustvo povecan ih kolicina acetona u krvi (~ece rn a bolest) Acidoza .nedos ~aJtak vitamina Bl u organizmu.a kojlll se u potrebljavaju oSIll cilj em da se podstakne i poveca polni proh tev.blag.pres tanak d isanja. avitaminoza Biokatalizatori .zapaljenje du~nica Bronhopneumonija . srece se u kce>rnoj bolesti i praceno je pnisust'Vom a cetona u mokraOi Bakterioslacici .lekovi koji izazivaju pro~irenje k'r vnih sudova Vazodilatacija .trovanje organilZma materijlaIIla koje se u njemu stvaraju A10nija .otrov Vermicid .napadi oteianog disanja. tJrova nja organizma lkiselinama.s tanje tzv.sirenje kI'VlIlih sudova Vazokonstrikcija .192 LBCBNJ B BIUBM Astenija . izazvane specijalnim klicama .brucelama Vazodilalalorska sredslva . ~tamini) koje svojim prisustvom u vrlo malim kolicinama uticu na tok reakcije u organizmu BioloSka standardizacija (normalizacija il.o~ta slabost organizroa Astma .j sposobinost za dzvr~enj e polnog cina Acelonemi ja . urinama .tak glasa Afrodizijaci . mehur Vene . bezopasan B eriberi .vodena bolest Atonija . a s tim .pO'tpuni iii delirnicni gub.sredstva koja ungtavaju bakterije B enigni .besika.

zapaljenjc zglobova (giht. Izazivaju je dYe vrste klica: 1.secerna bolest Dijagnoza .ivanje dlaka sa tela Depresija .s tomacno-crevna oboljenja Genet ika .obezbojavanje Delirijum .bunilo Del1trifik .lek dobijen kuvanjem droge u vow Dekoloracija .uniStavanje zaraznih klica Dekokl . Dijabetes .l1aIl Ga71grena .akutno zarazno oboljenje sluznice debelog creva sa cestim krvavo-sluznim stolicama.zapaljenje jezJka Gral'idnost .zapaljenje koze Dermalologija .polm organi Gingivit .kola Dermatit .stomacno-crevno 2lllpaljenje Gastrointes tinalna oboljen ja .koji dovodi mleko Galaktogen .bolovi u krstima i malam trbuhu za vreme menstruacije Dispepsija .obezv:odnjavanje Digestiv .ooilno znojenje Dismenoreja .izluCivaln.grana medicine koja proucava bolesti koze Decergensi . Stoga se razlikuju bacilna i amebna srdobolja.je mokrace ikojom se otklanjaju iz organizma nepotre· bne kohlcjne teCnosm.unistavanje insekata Oezilltekcija .sredstvo koje poma:ze varenje Digestija .trudnoCa Gltt . oseeaj otezanog disanja Distonija poremeeaj tonus a vegetativnih nerava iii miSica Diureza .povecanj e pIlitiska u oku Glikozurija .proliv Dijato reza .prisuslvo secera u mokraci Glositis .poremecaj varenja Dis pneja .lekovi koji poveeavaju kolicinu izluCivanja mokraee .grana medicine looja se bavi postavljanjem dijagnoze Dijareja . tuga Deratizacija . bacili dizenterije i 2.zapaljenj e desni Giht .nauka 0 nas ledu Genitalije .zlezda Glau kom .sredstvo za CiScenje j negu zuba De pilacija .mlekotvo.ods tranj.RECNIK MEDICI NSKIH NAZIVA 193 Galaktagog .varenje Dizenterija (srdobolja) . i nepotrebIlli suvisni proizvodi prometa materije u organizmu Diureticka sredstva (diuretici) .zapalj enj e zglobova Glandula . histoliticka ameba.izumi ranj e tkiva u vecoj iii manjoj oblasti tela Gastritis (gas/ril ) .zapaljcnj e zeluca Gas troen teritis .sredstva za Ciscenje Dehidracija .utvrdivanje VoI1&te i karaktera nekog oboljenja Dijagnostika .unistavanje pacova i ostalih glodara Derma . uLozi) Dezinsekcija .utucenost.zaptiv.

otok Ekspektorancija .ija koze u vidu pojave mehurica s bistrom tecnoscu koja se uskoro zamuti. koji sluze za lek Duodenum .padavica Eritroeiti .zapaljenje tankog creva Epilepsija . 'k oji potite iz -samog organizma. iIi su od poeetka zamucenog sadrlaja (gnoj).otpomost organizma protiv zaraznih bolesti uslovljena prisustyom specificnih antitela . nastaju kraste karakteristicne boje (kao med). cime patpomazu njeno i·s kasljavanje Eksudat .lekovi koji prouzrokuju povracanje. Terapijska doza se nalazi izmedu maksimalne i minimalne doze i predstavlja onu kolicinu leka kojom se postize najbolje dejstvo u lecenju. neosetljiv Imunitet . najcesce destilacijom vodenom parom.retko..osuseni delovi biljke.crvena krvna zrnca Estrogene supstancije . stvaranje krasta i na kraju ljuspanje.polna nemoe Imun .osip po kozi.vrlo za razna boles t prouzrokovana bacilom di fteri je Doza leka .onaj koji je ·u nutrasnjeg porekla.:ustva. moze biti razlicitog izgleda i sastava Edem .dvanaestopalacno crevo Egzantem .kozno oboljenje koje se odlikuje crvenilom.zu1ica Impetigo .snaina sredstva za Ciscenje Droga . Impoteneija.odredena kolicina leka koju treba uzeti odjednom.zapaljenje unut:mSnje sreane opne Enteritis . sto dolazi iz spoljasnjeg sveta Endokarditis .otporan.infekc. mehuricima koji svojim prskanjem izazivaju vlaienje. u hroll'lcnoj faz·i dolazi do zadebljanja pokozice Emeticka sredstva . Pucanjem mehuriea. a minimalna doza najmanja kolicina leka koja ima odredeno lekovito dejstvo.:. bez poznavanja naucnih teorija i hemizma leka Emfizem . koriste se u slucaju akutnog ll'OVanja.izliv. vrlo slozene smese raznih organskih jedinjenja.supstancije koje u uskopljenih zenki prouzrokuju nagon za parenje Etarska ulja (isparljiva ulja) . Dobijaju se iz Taznog mirisnog bilja.lecenje iskljucivo same na osnovu stecenog isj.mirisne. Upotrebljavaju se u medicini. seksualna . danas . jer je mnogo korisnij e ispiranje zeluca sondom Empirijska mediciJl(l .otok zhog prozimanja vazduhom organa (pluea) iIi vezivnog tkiva (potkoznog iii miSicnog) Endogen .eoma . Maksimalna doza je najveca kolicina leka koja se moze podneti bez znakova trovanja.194 LECENJE BIUEM Difterija (gllsobo/ja) . nasuprot onome sto je e g z 0 g en 0. izlivena tecnost rna u kojoj duplji organizma Ekcem (egzem) . nenormalno iIi preJromerno OObro TaSpoLozenje Zagno j apsces Ikterus . parfimeriji i kozmetici Euforija . Drastika .lekovi koj~ povecavaju lucenje sluzi u dusniku i dusnicama i cine je tecnijom.

ice Infarkt srca (»srcana kap«.-sredstva za UIlIi~tava.. Klizma .zapaljenje Intut .ovi koji 'Pojacavaju snagu oslabljenog srcanog mBiea Karminativna sredstva .prel= doba zene Klistil' . Izraz Je usporenog prilagoc1avanja mreinjaee u mraku Kolaps .te~ka akutna sreana bolest koja nastaje usled zacepljena (tromboze) arterioskleroticnih srcanih (keronarnih) arterija Inflamacija .bolesna -sklonost ka hronianom una~enju kokaina da bi se postigla euforija Kokosje slepilo (hemeralopija) .sprecavanje.akutan.medicinski naziv za sunCanicu lnsomnija .najee~ca balest pex1ilfernog zivoanQg 'si'9tema Kancer .lek.zapaljellje.oboljenja . jak bol u trbuhu. koji je posledica snainih grceva supIjih trbuilnih organa.zracenje Ishijas (»isijas«) .lekovi koji olaksavaju ods't ranjivanje gasova iz creva Kataplazma (cicvarica.oj ed lntoksikacija ..slab vdd pri smanjenoj sve~losti.nesanica Intertrigo . koje se vrsi irigatorom Klimakterijum . melem) .javlja se u osoba koje svakodnevno dufe vreme unose velike kolicine kafe. najcesce zbog prepreke u prainjenju njihovog sadrlaja Kolit (kolitis) .ala (buhac) lnsolacija .koZe looja se odlikuju prekomer. zaustavljanje iIi tlroCenje neke rn.zapaljenje debelog creva . koje pojaeava norma1no lucenje sluznice Kafeizam . 'n esvesticom.nje msek.Wa za leeenje spoljnom upatreb'o m Katar .vrsta lecenja medikamentima (lekovima) koji se U!Ilose udisanjem u disajne organe lnhibicija . kJizma Kokainizam . hronicno ill alkutno.vid. padom krvnog pritiska. a ponekad i potpuDim gubitkom svesti Kolika .ubrizgavanje nekog leka u mil.RECNIK MEDICINSKIH NAZIV.trovanje oIW'!Il1zma lntravenski -.rak Kardiotonicka sredstva (kardiotonici) .kafe se za nacin uno~enja leka ubrizgavanjem u venu Intrakardi jalna injekcija .oparak.davanje nekog leka ubrizgavanjein direktno u ~ upljinu srcanih komora Intramuskularna injekcija . nekog de} stva ill pojave Jradijacija .nim bujlaIljem roIasrog sloja pokoZice .unoseDJe teenosti u gufnje crevo. ekstrakt dobijen prellivanjem kljucalom vodom inhalacija . infar kt miokarda) .dnje. Osobito su nervozni ljudi osetljjvi na ovo hroDicno trevanje Keratoze . 195 lnsekticidna sredstva (insekticidi) .nagla slabost i nemoc organizma pracena slabljenjem i ubrzanjem sl"eanog rada.

1rus Ii milris neprijatnog leka Korneja .ulep ~ avanje J d.prilepCiv Kontraindikacija . prokain i dr.skriven . odnosno vr~ iti u leeenju odredenog bolesnika iIi bolesti Konlrakcija .zlucivanje mleka jz mlecnih zlezda Larinks .nelm bolest j.prooena kojom lekar odreduj e sreds tva i postupke koji se ne smeju upotrebiti.pospanost. prvi stepn poremecaja svesti Leukemija (leukoza) .oterivaJIJje pojedinih delova tela Ksantopsija . misaca.lekovi koji izazivaju prolaznu neosetljivost (anesteziju) izvesnog predela tela (kokain.kojli popravlja u. neizrazen: ka!e se za .grcenj e. tj. naroeito po 1111 e Labijatus . izgoretina Konvulzija .opekotina.sredstva koja pomafu ill izazivaju pra!njenje creva.prolazna pojava na kozi u vidu crvenkastih uzvi~enja koja jako svrbe i lice na oteklinu od zare KOrigens .sredstvo koje povecava oi. koje najcesce nastaju u ~u­ pljim organima taloienjem razlicitih soli iz telesnih tecnosti Li~aj ..stepen cVI1stine iii gustine neke materije Konjunktivitis . poreme~j svesti najdubljeg stepena u kome bolesnik ne reaguje ni na najjaee spoljne nadrafaje.usnice.melem Leukociti . obieno Ijuspastih nasla~ Lok alna anestcticka sredstva (lokalni anestetici) .grklj an Latentan .bolest krvi prouzrokovana zlim bujanjem belih krvnih celija (Ieukocita) Leukoplast .teska zarazna bolest izazvana klicom.generalizovani tra jni i isprekidani trzaji mm~ koji se vide u epiIeptickom iii eklamptickom napadu Kongelacija .) Luksacija - iScaSenje . cije se dejstvo vecinom ogranicava na kozu i p eriferne Zivce Letargija .besnilo Litijaza .llepos Loj an.specijalne celije (»ZTIlca«) U krvi.promene na kozi u vidu manjdh did ve6ih crvenkastih peeata i ploea.zatvor Konlagiozan .196 LECEN11! BlL1EM Koma . koja se nazivaju jo~ i bel a k r v n a z r n c a za razliku od c r v e nih (eritrocita) Lisa . skuplj anje (npr.zutica Labije . nestalan Laksantna srestva (la ksancija) . ke kad nisu dovoljno izra!eni Lezija . a ne izazivaju stetne posledice Laklagog . tkivim·a illi organima Lepra (guba) .zapalj enje vefn jace Konstipacija .os tecenje koj e nastaje pod uticajem raznih faktora u celij ama. sudova) Koprivnjaca (urtikarija) .besvesnost. tvorevine u vidu kamenci~. stanje uga~ene svesti u kome zivi organizam ne prima nikakve utiske Kombustija .kamen. pritajen.promrzHna Kongenitalan .uroden Konzis rencija .roznjaca Kosmetika .usnat Labilan ..(~ njene zna.

smole.krvavljenje iz sluznice materice u odredenim vremenskim razmacima u vezi sa sazrevanjem i izbacivanj em jaj a iz jajnika (0 v u I a c i j a) Meseeno pranje .zapaljenje miSicnog tkiva materice Me troragija _ .l organizmu Me/em .RECNIK MEDICINSKIH NAZlVA 197 Lumbago .rastvari dveju iili vise le lrovitih supstanoija u nekom rastvara~ iii .suZenost zenice Miokard .klica zapaljenj a mozdane opne Menopau za .promet materija u orgaJIl'i. crni pra~ ak bez mmsa i ukusa u obliku tableta i granula. koj ima mogu bi·ti p rime~ ani i drugi Ie· kovi. nasuprot mikroskopskoj . Me ningitis .kozno oboljenje karakterisano mnogobrojnoscu svojih oblika i dugim trajanjem Mikroskopski .kate se za osoblnu koja se moze ot1criti sarno mikroskoporn Miksedem .nategnutost I t rbuha zbog nagomilavanja gasova u zelucu 1 crevima pracena osecajem nadutosti Metritis . mast.krajnici Mastit is .sadrze kao osnovnu materij u olovne soli ma-snih kiselina. kaie se obicno za tumor (rak) Maltska groznica . etrom na temperaturi od IS d o 20 0 e.vid.vid.zapaljenj e dojke Macerat . a na temperaturi tela postaju meki i plasticni.mu Metcorizam .vid. bruceloza Man dule . koj e na svojoj povr· sini moze da veze otrovne supstancije 'I. m enstruacija Me tabolizam . aiJkoholom .bolest koja se javlja u vidu povremenih napada glavobolje Midrijaza .po koliCini poja~ana i po trajanju produZena nienstruacija Me nstruacija (mesecno pranje.bolest izazvama smanjenim radom stitaste 7:lezde (tireoidne zlezde) Miksture . ka taplazma Me lemi (flasteri) . perioda) . moze videti go lim okom Maligni .zapaljenje mozdanJih opni Men ingitis epidcmicki . Iroji posredno iii neposredno moze da prouzrokuje smr t.opal<.ekst:rakt koji se dobij a p relivaJlJjem droga vodom.lek Medicinski ugalj .kate se za osobinu koja se. zao. upotrebljava se kao adsorbentno sredstvo.sreani miSic Miokarditis .m esnati.. blagi tumOIli miSi6nog tkiva . krvavlj enj e iz ma terace van vremena menstruaaije Migrena .zarazno kocenje vrata Meningokok . vosak.period kada je zena bez menstruaoije Me noragija . Na obicnoj temperaturi melemi su ~vrsti .zapaljenje 's rOainog miSica Miomi . kako bi se iz droge isc11pla lekovita sups ta<n cija M edikam ent .j u ~l'Stima Lupus .s mesa takvih rastvora s nekom te~nos6u Mioza . ~berkulozno oboljenje koze u vidu crvenkastomodrih ~voriCa koji na pntlsak staklom pokazuj u boj u piTea od jabuka Makroskopski .lek. ulja. te se mogu prilepiti na kozu.prosirenost zenice Mikoza fungoid na .z.bolovi u mi ~ i Cim a s laOOna .

198

LECENJE BlUEM

Miopija - kratkovidost Mo t duna kap (apopleksij a mozga) - nagli prekid funkcije pojedi nih delova iii celog mozga usled os tecenja sopstvenog krvotoka, naj t esce usled zapu. enja kr vnih sudova (tromboza iH embollija) iii us led pr5kanja krvnog suda (hemoragija) Mo ns trum - strucni naziv za nakazu MOljinizam - bolesna sklonost ka hronit noj upotreb i morfina iii njegovih derivata sa ciljem postizanja euforije Mukus - sluz Mucilaginoza - sluzava sredstva Narkomanija - bolesna sklonost ka upotrebi opojnih sredstava sa eiljem postizanja euforije (morfij um, kokain, heroin, haSiS itd.) Narkolicka sredstvll (narkotici) - sredstva za izazivanje opste narkoze (hi· rurske anestezije). Pod njihovim dejstvom dolazi do p rolazne paralize cen tralnog zivcanog sistem a, koja se m ani fest uje gubitkom svesti i iskljucenj em svih osecaja Nauzeja - gadenj e, muka Nek roza - izurniranje neklog tkiva Nervni cenlraini sis/em - sastavljen od veJikog i malog mozga, izdciene (bul busa) i kicmene mozdine Neuralgija - hoI u oblasti ozivcenoj od nekog perifernog uvea iii nj egovih organa Neurastenija - razdTaZljliva ~ 1abost (zivcana) N euritis - zapalj enje zivca N euron - nervna c'elija sa svojim produi.eaima Nefritis - zapaljenje bubTega N efroza - obolj cnje bubrega prouzrokovano degeneratiWlim promenama U celij ama bubreznih ·kanaliea Nukleus - jedro (u c:eliji) Oiigurija - smanjeno izlucivanj e mokrace Opoterapija - lecenje sokov>ima (hormonima) zlezda s unutrasnjim 1ucenjem, njihovim ekstraktima, iii sarnim osusenim zlezdama Opsoletan - za·s.tareo (npr., 1ek) Opstipacija - zatvor Otitis - zapa1jenje uva Oftaim%gija - grana medicine koja se bavi proucavanjem 1 lecenjem ocnih bolesti mit (dijafragma) - preeaga Paludizam - barska groznica (mala:riti·a) Panace ja - 1ek za sve i sva Pandemija - stanje kad zarazna bo1est obuhvati 5tanovniStvo ne sarno jedn og vec dvaju iii viSe konlinenata. Takav je bio s koro slucaj s pandemijom gnpa Pankreas - 'g usteraca Paraziticid -- s rcdstvo koje ubija paa-azite Paraliza - uzetost

RECNIK MEDICINSKIH NAZIVA

199

Pa renl era lall - koj i je van diges bivnog kanala (creva) Par/us - poroda j Pas te - Ickov i za spoljasnju upot rebu, slicni lekovitim mastima, sa srazmerno . ~ec im ko l ~ c in ama praskastih ma terija koje im daj u cvdcu kon· zlstencIJu. l zraduJu se mesanjem talka, ci nkoksida, skroba i sl. 5 nekom lekovi tom mas ti u jednoliku smesu . . Pas te se uglamo m primenj uj u u leeenj u raznih kom>ih oboljenja koja vlaze. BolesnI k treba da maze pastu u 't an kom sloju, koj i tada delu jc kao polup ropustlj iva opna i zasus uje. Pa togell .- kale se za svoj stvo n ekog faktora da izazove odn-edeno oboljenje Pedolog Lja - nauka 0 zemljistu Pekt oralall - grudni, kojj umiruje kaSaij Pelagra - avi tami noza prouzrokovana nedostatkom cinioca RR (niacina) u ish rani Penelracija - prodiranje; probijanje Perikard (osrde) - spoljaSn.a srcana opna Perikarditis - z:a,palj enje srcane kese Peris taltika - sporo, crvoliko poKretanj e creva od oblizn jeg ka udaljenom kra ju, sto omogucava .p renosen je s adrzaja u njima. 2ivlj e i preterano perista'l ticko p ok retanje (narocito u dece) moze da izazove bolne grceve. Permeabilan - p ropustljiv Perniciozan - vrlo opasan, wlo teZaik Peroralno - kroz usta Pertusis - velik.i kasalj Pestis - kuga, vrio zarazno obolj enje koje se prenosj s pacova na Ijude (bu· varna, doclirom), iIi s bolesnqka (gnoj em , izlucevin ama) . Prouzrakovac -bo l es ~i je Iersinov bacil ·kuge Piemija - prisustvo klica u krvi koje prouzrokuju gnojenje. Zbog toga na· staju mnogobrojna gnojna ognjista (apscesi) u raznim organima. Pijelitis - zapalj enj e bubrezne kar Licke Pijelon efritis - zapaljenje bubrez.ne karliCice oj bubrega Pilule - lekovi loptastog obl~ka, teZine od 0,1 do 0,2 g, narocito podesni za duze davanje lekova. Spravljaju se narocitom masinom, od propisanog Ie· ka i pilularne mase. Piogen - koji stvara gnoj Pire - vrlo pogodan oblik spremanj a nekih variva (krompir a, sociva, graska, pasulja, i dr.). Preporucuje se za m alu decu, iznemogle starce i osobe s nedostatkom zuba Plazmoliza - raspadanje plazme (krvne tecnos.ti) Place.nta - pos teL jica Pleura - plu6na m aramica Pleuritis - zapaljenje pluene maramice Pneurnol1ija - zapaljenje pluta Pobacaj (abo rtus ) - prelcid trudnoce do 28 nedelja starosti, dok plod jos n ije sposoban za vanmatenianri' Zlivot Podagra (ulozi, giht) - zapaljenje zglobova Poliartritis - zapaljenje veceg broja zglobova Polineuritis - zapaljenje ve6eg broja Zivaca Polinoza - polcnSoka groznica Polioencefalitis - zapaljenje sive moidaIne mase

200

LECENJE BILJEM

Poliomielitis - akutno zarazrtO oboljenje centralnog zivCanog sistema (d e. c j a par a liz a) Poliurija - izlucivanje velike .koLioine mokraee Pozologija - nauka 0 odredivanju kolicine (doze) lekova koje treba dati Porodaj - partus Posteljica - placenta Preventivna medicina - meclicinski rad usmeren unapredenju zdravlja sta· novniStva i suzIYijanju j sprecavanju oboljenja podizanjem op~tih higijenskih us lova Zivo ta, kao i preduzimanjem svih mera predohrane I i za~tite zdravlj a Predohrana (profilaksa) - sve m ere koje se preduzimaju u borbi protiv pojave i sirenja bolesti Preparacija - postavljanje, pripremanje, izrada Preskripcija - nalog, »recept« (lekarskl naLog) Precipitat - talog Precaga (oSit) - dija£ragma, mi~icna p regrada izmedu grudne i trbu§ne duplje Prognoza - predvirtanje kraja bolesti Profilaksa - predohrana Prohibicija - mbrana Psihijatar - specijalist za du~evne bolestIi Psihoza - du§evna bolest; poremeeajd u oblasti svestIi, nagona, afekta, opazanja, misljenja, volje i inteligencije Psorijaza - koina bolest koja se odlikuje obrazovanjem manjih ill veCih poIja s nagomilanim suvim i belicastim Ijuspicama na crvenkastoj podlozi Ptijalin - ferment u pljuvacki Puerperalna sepsa (babinja groznica) - te~ka infekcija babinjare koja nastaje preko porodajnih puteva Pu/verzacija - pretvaranje u pTah Puis - bilo Pupila - zenica Purgativa - sredstva za protiSeavanje (prollv, zatvor) Purfikacija - precHcavanje (purus = cist) Putrefakcija - Lruljenje (putridan = truo) Rahitis (engleska bolest) - avitaminoza prouzrokovana nedostatkom vitamina D u hrani Reverzibilan - obnovljiv, povratljiv Revulzivan - odvodni, koji odvodi krv Regeneracija - stvaranje nOVlOg dela u razvicu; obnova delova koji se norroalo trose; zacelji'v anje ,d efekata koj-i \Sill nastaii us'l ed nekog patoloskog procesa Rezistencija - otpornost Rekonvalescencija - oporavljanje posie mike bolesti Rektifikacija - ispravka, preCiscavanje Rektum - pravo crevo . Relaksantna sredstva - lekoVli koji se upotr.e bljavaju za olabavljenje mi· siCa za vreme operacije, u bolesnika od tetanusa i raznih sokova da ne bi doslo do preloma 'k ostiju illsled grceva. Najglavniji lek dZ ove grupe je k u r are, odnosno njegovi aktivni sastojci Renalni - bubrezni

RECNIK MEOICINSKIH NAZIVA

201

Reprodukcija - razmnoZavanje. umnoZavanje Resorpcija - upy anje. u&isavanje Respiratoran - disajni R etencija - zadrlavanje neeega sto treba da se izbaci iz duplje nekih organa (npr. retencija mokraee. retencija pIacente itd.) R etina - mreznjaca Recidiv - povrat. ponovna pojava iii vraeanje vee prelezane bolesti iii nekih njenih znakova Rinitis - kijavica R oborans - koji snazi. okrepljuje (,toni·k) Rubefacijel1tna sredstva - lekiovu koji izazivaju crvenilo blago zapaljenje koze Saliva - pljuvacka Salivacija - lucenjc. a JIaroeiro lizluOivanje pljuvaCke SatLLTacija - zasieenost Sehoreja - prckornerno lucenje lojne rnaterije (sebum=loj) Sedativna sredstva - lekovita sredstva ko'}a u odredenim kolicinarna sluze za umirenje psihicke i rnotorne prenadrafenosti. Upotrebljavaju se u Iecenju oboljenja s poj acanorn ne rvnorn razdrazlj'ivoseu S edimentacija - talozenje S ekTecija - lucenje Zlezda Selekcija - odabiranje. izbor; oplernenjjvanje S el1zibilan - osctljiv. ima sposobnost lake nadraflj:ivosti. odnosno osetlji· vosN na nadrafaje Sel1 zitivan - koji je u stanju da prirni iii prenese neki oseeaj Sepsa (»trovanje krvi«) - bolesno stanje prouzrokovano dejstvom raznih klica iii njihovih otrova u krvi i raznirn organima Sija/agog - koji tera na lucenje pljuvacke Sikativ - koji susi Simptom - znak bolesti Sindrom - grupa simp1x>ma koja je karakteristiena za odredenu bolest Sinergija - saradnja Sinkopa - stanje gubitka svesti koje se karakteriSe prividnirn jJi stvarnim prestankom rada srca i disanja Sirup - gust raslvor seeera u vodi (16 delova seeera kuvati u 10 delova de· stilovane vode - obican sirup) s dodatkorn nekih arornaticnih tecnosti (sirup rnajkine dusice; 15 delova seeera j 10 delova rnentine yodice; si· rup od narand zine kore; sirup od rnalina itd.). Sirupi se dodaju raznim lekovirna da bi im popravili ukus i miris. . Sistola - stanje srca kada se one u svorn radu zgrci da bi i-stisnulo krv Skabijes - sllga Skleroza - stvrdnjavanje tkUva ·k ao posledica buja.nja veziWlog tkiva posle zapa\jenja ill posle dejstva nekih supstancija Skorbut - avitaminoza izazvana nedostatkorn vitamina C u organizrnu Sluz (rnukus) - lepljiv. manje-viSe gust proizvod sluznih ilezda u sluzni· cama Sluzava sredstva (mucilaginoza) - lekovi koji se daju u onim oblicirna kaslja koji su izazvani prenadrafeI10rn idrelnorn sluznicom. Ova sredstva deluju rnehanicki. oblafuei obolelu sluznicu. time je stite i na taj nacin ublaiuju kasalj

202

LECE.NIE BJUEM

Solucije - rastvori neke lekovite supstancije u vodi iii nekom drugom ra. stvaraeu Somnifer - koji dovodi san S0l111101encija - sanji\IQst, naj brli s tepen pomucenja svesti Spazam - grC SpazmodicQ/1 - grecvH Spazmoliticka sredstva (spazmoLiitici) - leikovi koji k)1:kJanjaju greevc glat. kih misit a (atropin, papaverin) S perma - seme S putum - ispljuva.k S tenoza - suZenest pejedinih o tvora lili supljdh 'o rgana St el10kardija (peklora lna angina) - napadi jaeih Hi .slab ijih bolova u vidu stezanja u predel u grudne kosti koji se sire (zraee) u levu i u desnu 'ruku, u obe ruke ili u vr'a t. Napadi, su praceni osecanjem straha od smrti Sternlltatorija - sredstva ia kijanje Stiptika - sredstva koja zaustavljaju, stem (tanini) Stomatitis - zapaljenje usne sluznice Stomahika - sredstva za podsticanje funkaije reluca S truma - gusavost Stupefakcija - zaprepascenost, omamljeno.st Subakutan .- bolest keja 5e pO' toku lI1aoJazi izmedu ·akutndJh i hronicnih bolesti Sukllientan - soean Supozilorije - tepiCi Suprarenalan - nadbubrezan Supstrat - osnovica, podloga i, Sire, m:a.terlija na koju dejstvuje ferment Supuracija - stvaranje gneja kae pesledica zapaljenja Tablete - lekovi u obliku okrugJih ploCica Taksonomija - klasif.ikacija o.rganizma Tahika rdija (aritmija) - nepra'V'i lnost u ritmu srcaIJiih otkucaja Tenezam - n apon, teranje, napinjanje; naroeite belan napon u predelu emara i rnokracne bdike, 'b ez izbacivanja stoIice Terapeutika - vestina lecenja Terapija (lecenje) - skup postupaka, mera i 'sredstava koji imaju za cilj suzbijanje i izJecenje belesti. Postoje mnogebrojrn obIici leeenja. Termolabilal'l - n epos tojan prema toploti Termostat - aparat 'k oji sluZi za stalno odrlavanje odredene temperature Tennofor - spljosten meta]an sud ill gumena kesa koji se pune top 10m vodom i s]uZe za zagrevanje balnih predeJa (pri napadu fuenog ill bu· breznog kamena, cre\'nih keIika) iii ,i zazivanje ,r azmeksaovanja Cira ill ap· scesa Tetanus (zli grc, sklopai) - opasna zarazna bolest ~ bacilom teta· nus a Tinkture - teeni, obojeni oblici lekova, dobijeni ekstrahovanjem biljnih ill zivotinjskih droga vodem , v,i nom, alkoholom dli mt:\savinom etra i alkohola. Tinkture obicno predstavljaju 100/0 ekstrakta. Primenjuje se za unutra~nju upotrebu u obliku kapljica.

RECNI K ME DICINSKIH NAZIVA

203

trovanj e u toku te~kih proliva, i to prvenstveno u odoj ~adi na . ishrani. Toksikomal1i ja stanje hrorriCnio,g trovanja prouzrokovanog ponavljanim uzimanj ern nekog opojnog sredstva radi postizanja euforuje. ToksikomaIlija se kankterise: neodoljivom po treoom ili zeljom d a se uzmu no ve koli~ine ovog sredstva, ~im prestane dej6tvo vee unete koli~ine, potreoom da se unete koli ~ine poveeavaju zavisno od toga da li ova 6redstva uslovljavaju sarno psihieku ill i oiolosku potrebu za njim. NajCe~ ee toksikomanije su: morfini zam, kokainizam i alkoholizam mada su opisane i' druge kao: taoatizam, kafeizam itd. Tol erancija - naroOi ta osooina pojedinih orgall1izama da ipodnose vece kolieine nekog leka ili otrova negodrugi organizmi. Qna moze biti urodena ili stecena Tonzile - krajnici Tonicka sredstva (Ionici) - lekovi za jaeanje; upotreoljavaju se u leeenju oplite slaoosti, u osooa sa slaoim apetitom. VeCina -toniekih lekova sadrzi jedinjenja arsena i fosfora, kofein, <strihnin i gorka sredstva, ooieno u malim koliCinama Torefakcija - przenje Trans (zanos) - s uzenje svesti, pri cernu je preostal,i deo svesnog du~evnog zivota koncentrisan sarno jednom cilju. Pojam oznaeava i duSevno stanje u dubokoj rupnozi Trauma - ozlede izazvall1e mehaniekom povredom tkiva i organa. Slieno tome, »dusevnorn traumom« nazivaju se tezi poremecaji u du~evnom zivotu izazvani nekim stetnim faktorom Trbuh - abdomen Tremor - drhtanje Tripsin - ferment koji vaTi belaneevine, a koji izlueuje zlezda gu~teraea; dejstvuje u alkalnoj sredini Trovanje - intoksikacija Trovanje krvi - sepsa Trombin - sredstvo za lokalno zaustavljanje krvavljenja Tromboza - zacepljenje krvnog suda komadom zgru~ane krvi (trombusoril), nastupa u toku zapaljenja zida krvnog suda, povreda i dr. Tumor - izrastaj, izrasIina u vidu samonikle guke, evorova, koji se moze nalaziti na povrsini nekog organa iIi u dubini njegovog tkiva u raznim oblicima i razlici te velicine. 6vi rtumori se dele na b I age (benigne) tum 0 r e i z 1 e ill 0 p a k e (maligne) tum 0 r e. Turgor - jedrina iIi evrstina potkoznog i miSicnog tkiva
Toksiko za ve~ ta~ko j

Celavost -

alopecija

Ulkus ventrikulusa - OII zeluca Ulku5 duodenuma - Ci:r dvarraestopaliaCnJog creva Ungventum - lekovita mast Uremija - povecanje azotnih jedinjenja u krvi, koja se normalno izlueu~u

mokracom (ureja, mokracna kiselina, kreatin, izvesna druga organska Jenjenja azota) zbog akutnog ili hronitnog oboljenja bubrega Uretra - mokracovod, mokracna izvodna cev Urin - mokraca Urogenitalni organi - mokracIlii polnoi organi

204
Urtikarija - koprivnjaea Uterus - materica

LECE NJE BIUEM

Fagocitoza - sposobnost izvesnih celija (pre svega, leukocita Hi belih krv. nih zrnaca) da W10se .i svaruju strane Cestice (zarazne klice, deUce celije itd.) Faringitis - zapaljenje zdrela Farin ks - zdreto Farmakognozija _. nauka 0 Jekovitim sUrovinama Farmakodinamija - grruna farmakologije koja proucava dejstvo lekova na zivi organizam Farmakologija - nauka 0 lekovima Farmakopeja - knjiga koj a sadrZi spisak lekova koji se stalno moraju na. laziti na skladiStu ill apo teci, s opisom porekla leka, nj egovih hemijskih osobina, propi sa 0 ispitivanju njegovog kvaliteta, kao i nj egovog cuvanja i spravljanja. U nas vaie propisi Jugoslovenske fa rmakopeje. Farmakoterapija - grana farmakologije lroja prolleava upotrebu lekova u lecenju bolesti Febrilan - gro:micav Fekalije - izmet Fenotip - vidlj.iv merljiv sastav organizma Fertilan - plodan Feces - izmet Fibrilacija srca - . treperenje srca Fi ziologija - nauka koja proucava Tadnje i funkcije organa i organizma Fistula - steceni, r ede urodeni abnormalni kanal, kroz koji se luCi sluzavi ill gnojni saddaj Fitoterapija - lecenje biljnim lekovima Fitofannacija - nauka 0 lekovima za lecenje bolesti bilja Flatulencija - nadimanje zeluca i creva vazduhom iii gasovima izazvano hra· nom koja sadrZi mnogo celuloze i skroba, iii poremecajima u organima za varenje Flegmona - gnojno zapaJjenje koje se javlja u rastresiotom vezivnom tkivu u povrsinskim iii dubljim delovima tela Fob ija - prisilni strah Fotoliza - raspadanje pod uticajem svetlosti Fototerapija - lecenje svetloscu Fotofobija - strah od svetlostd Fras - grcevi u odojcadi Frikcija (trljanje) - postupak u lecenju koji se sastoji u brzim pokretima trljanja veceg ili manjeg predela koze. Cilj mu je da izazove priliv krvi u kozu iii da se utrlja neki lek kroz i5tU. Ftiza - tuberkuloza, narocito plucna tuberkuloza, koja je vrlo izraiena i brzo napreduje; u nas postoji izraz susica, jektika Fungi - gljivice Furunkul - cir Habitualan - uobicajen, ustaljen, obican Habitus - opsti spoljni izgled neke zdrave ill boleSille osobe

----------------~

RECNIK MEDIelNSKIH NAZIVA

205

HalLlcinacija (eulna obmana) - predstavlja opaianje bez odgovarajuceg spoljnog nadraiaja. Pojavljuje se u oblasti svih eula; ubraja se u poremeeaj opaianja. 1ma ih vise vrsta i predstavljaju obieno znak dusevne bolesti Helioterapija _ . leeenje koje se sas toji u izlaganju golog tela dejstvu SUDeevih zrakoV'a IIeliofobija - neopravdana bojazan od suneanja i suneeve svetlosti H elminti (ervi) - paraziti Coveka i zivotJinja. Orvj (paraziti) Coveka spadaju u eve rodove: metilji, pantljiCare i obli crvi. Hematoza - razmena galSOva izmedu vazduha i krvi koja se vrsi u plucima Hematologija - grana medicine koja se bavi izucavanjem krvi i njenih bo'lesti H ematurija - mokrenje krvave mokrace Hemoglobin - krvna boja (»krvno ervenilo«), koja se nalazi u crvenim krv· nim zrncima i koja igra glavnu ulogu u disanju H emoliza - oslobadanje hemoglobina iz crven.ih krvnih zrnaea i njegovo prisustvo u plazmi bolesnika, koja dobija orvenu boju H emoragija - krvavljenje Hemoroidi (suIjeviJ - cesto oboljenje posle tridesete godine zivota, koje se sastoji od prosirenja vena u najnizem delu pravog ereva i emara. U mu· skaraca je cesce nego u lena. Hemosta za - spontano iii veStacko zaustavljanje krvavljenja Hemofilija - !Ilasledna bolest iz grupe bolesti sa sklonoscu ka krvavljenju Hepar - jetra Hepatitis - zapaIjenje jetre H ereditarQ/1 - nasledan Hereditet - naslede Hernija - kila Hibrid - melez Hidrops - vodena bolest, nagomilavanje transudata u trbusnoj duplji usled poremeca ja krvotoka u teskim srcanim manama Hidroterapija - koriScenje temperature j mehllillJiCkog dejstva vode na ljudske tela sa ci1jem leeenja Hidrofilija - pozudnost za vodom Hijalin - staklast Hiperacid llOs - prekomerna kiselost Hiperemija - prepunjenost Jcrvlju, izobilnost krvi (»navaIa krvi«) u nekom delu tela gde normaIno treba da je ·ima manj e Hip ertenzija arterijska - poveeanje krvnog pritiska Hipertonija - povisen ... napet<>st miSiea Hipertrofi ja - prekomerno rastenje jednog organa iii jednog dela organa bez promene u nj egovom sastavu Hiperllidroza - povecanje izluCivanja 2lIloja Hi perhlorhidrija (hiperacidit et) - preterana kiselost zeludaenog soka kao posledica povecanog lueenja zeludacne sone kiseline . Hipnoticka s redslva (hlpnobici) - lekovi koji izaziivaju san iii ola ksavaju njegovo nastupanjc Hipolenzivna sredstl'a - lekovJ koji smanjuju arterijski pritisak Hipotonija - stanje sniZene miSicne napetosti

206

Ll!CI!NIE BI1.JI!M

Histerija - du~evno oboljenje koje spada u grupu lJ>Sihoneuroza a dspoljava se du~e\'n i m i telesn im poremecajima u oblast i motornog senzitivnog i vegetativnog sistema Holagogna sredstva (holagoga) - lekoVii podstieu lueenje zuCi Holelilijaza - kamcn u zuenoj kesdci Hol ecistit is - zapalj ell je zucne kesice Hom eopa tija - specijalni sistem leeenja cije je osnovno ueenje da neku bolest treba leeiti onim lekom koj i, dat u veCim 'k olieinama, izaziva u organizmu znake sliene znaci ma bolesti koju treba leeiti. U homeopatij,i se lekovi upotrebljavaju eesto u tako rnaLim koliCinama koje iskljueuju rna kakvo dejstvo na oboleli organizarn Hronican - koji dugo traje, koji se 9poro ra'Zvij a iii koji ima u9poren tok: hroniena bolest, hronieni alkohol<i.zam oj dr. HlIInan - dobar, eovekoljubiv; koji je poreklom od eoveka (npr., hurnana medicinal Cijano za - plavetnilo (pomodrelost) .!core i 9luznica, naroeito u snica, vrha nosa i krajeva prstiju. Javlja se naroeito u bolestima srca, pluta i u raznim trovanjima Cikatrizacija - proces zara~C:iV'allja rane stvaranjern oZ.iljatnog tkiva Cistitis - zapaljenje mokracne be~ke Citologija - nauka koja se bavi proucavanjem cel-ija Crvi - hell11'inti Cepici (supozitorije) - ovaj oblik lekova sluzi za U'vlacenje u razne prirodne telesnc otvore Cmar - anus Sarenica - duZica Secerna bolest - dijabetes Sok - stanje koje se karakterise porernecajem krvotoka Stitnjaca (stitas-ta zlezda) - tireoidina zlezda Suga - skabijes Suljevi - hemoroidi

POSEBNI DEO

A

AGAR-AGAR tELOZA,GELOZA Na narociti nacin izdvojena sluz iz raznih crvenih alga rasprostranje. ~ po morima 01<0 istocne i jmne Azije. To su bezbojne iii zuckaste, pro. zlme ~:ake ili plocice bez mirisa i ukusa. U vodi veoma nabubri, jer je mno. ~o uplJa, ~.bog cega se u medicini upotrebljava kao blago, lako podnosljivo I neskodlJlVO sredstvo za suzbijanje hronicnog zatvora. Upijajuci mnogo vode i jako bubreci, agar-agar mehanicki nadrafuje creva, te ih podstre. kava na zivlje pokrete. Osim toga, pomesan 5 kiselim mlekom sluzi kao di. jetalna hrana u lecenju stomacnih i crevnih bolesti. U farmaciji sImi pri izradi globula, supozitorija, prutica, melema ita. bleta. U mikrobiologiji agar-agar se upotrebljava kao hranljiva podloga (hra· niliste). .

AZULENSKE DROGE Kamilica, pelen. odoljen, oman . hajducica, razne vrste eukaliptusa, elemi, ·v etiver i mnoge druge droge daju p I a v 0 b oj e n a eta r 5 k a u I j a. Boja potice -:d azuJena, plavo obojenih ugljovodonika. Zahvaljujuci pri,sustvu azuJcna, ova uJj a deluju antiflogistieno, tj. protiv· U1pala 'koze i sluznice. U drogama se azuleni ne nalaze slobodni, nego se javljaju u etarskom ulju tek duiom destilacijom s vodenom parom, sto se vidi i iz pojave da je 5 pocetka dobijeno ulje, npr. od kamHice, bezbojno i ukoliko destilncija dme traje (18-24 sata), utoliko ono postaje tarnnije plavo. AzuJeni, nairne, poticu od slozenijih jedinjenja, tzv. pro a z u len a iii a z u 1 e n 0 g e nih 5 e 5 k v i t e r pen a. Na primer mat r.i c i n, gorka supstancija kamilice (Matricaria chamomilla), proazuJen je ham a z u 1 e n a, jer ·s e pod uticajem alkalne reakcije, a zatim destilacije u kiseloj sredini u prisustvu kiseonika iz vazduha otvara laktonski prsten u molekuJu matricina, gubi karboksilna grupa i tako dobija hamazulen. A psi n tin iii artapsin, gorak sastojak pelena (Artemisia absinthium), pod istim uslovima kao u slueaju matricina razlaZe.se na azuJen i lakton.

°

210

Ll!CI!NJB BIUI!M

Vet i va z u J en se dobiija debidrogenacijom pomoeu selelllijuma seskviteIpena u etarskom ulju IOd tropske biljke Vetiver zizanioides. E uk a 7. u 1 e n se dobija debidrogenacijom pomoeu sumpora seskviter· pena u etarskom ulju od raznih eukaliptusa. Na tom prineipu debidrogenaeije osniva se polil.lSintetska industrijska proizvodnja ve~ta~kih azulena od mnogih prirodnih seskviterpena. Najpre Ru.Zi~ka, a zatim Fau (Pfau) i Platner (Plattner) najvi~e su doprineli razja~njenju hemijske grade,i uop~te boJjem poznavanju azulena. Ustanovili su da azuleni imaju biciklicnu gradu, pri ~emu je jedaIi prsten peto~l;m, a drugi sedmo~lan. . Osim matricina i apsintina u mnogim drugim b.iljkama ima sli~nih t e r pen 0 i d nih go r k i h '5 ups tan e i j a od kojih potiee lekovitost mnogih biljaka koje kao tonika i stomahika vekov,ima koristi medieina.

AJCICA, GORKACA, BAGRENAK, DIVUA GRASICA

Coronilla varia L. -

Papitlionaeeae

Zeljasta biljka, visoka 20-70 em, Obrasla retkim dlakama. Stabljike su ~uplje. Listovi su vrlo dugacki i sitno perasto deljeni. Cvetovi su duga~ki 8-14 em, a siroki oko 3 em, u druzeni .i. po 10-15 u loptaste evasti na vrhovima gran~ica. Kruniea je bela i prosarana ru£casto, ljubieasto i pur-

AJCICA

ALKANA. RUMBNILO. ALOJ DRVOUKJ . . .

211
~iroka 2 do 2,5 mm. Cveta od

purno. Plod je mahuna, dugatka 4-5 cm, a maja do juna. Raste svuda. ~jtica je ?tro1ma. Deluje na srce slitno nekohko matenJa, a pre svega od heterozida tome, ovu biljku treba ,izbegavati. Narotito

dig1talisu. Otrovnost potite od koronilina i koronizida. Prema je seme otrovno.

. O~tala narodna Imena: gluvara, gorka trava, gortiljavka, grahorica, gr. klca, IJuta trava, ~areni gra~ar. .. Slitnog. sastava .j dejstva je i srodna, takode rasprostranjena zeljasta bllJka Coromlla emerus L. (koJutica, berg~, gluhovet, Z3(jatkovina, zetja tilovina, ruta Sibika).

ALKANA, RUMENILO, CRVENI KOREN, K'NA, NEMACKA K'NA, STRU2KAVAC
Alkanna tinctoria Tausch Boraginaceae

Alkana raste na pesku u severnim de· lovima Vojvodine ,i mestimitno u Dalma· ciji. Upotrebljavaju se podzemni . delovi biljke, koji su crveni od alkanina. Osim toga, droga sadrli jo~ i tanina i smole. Nekad se upotrebljavala u ~kolskoj medi· cml, a danas uglavnom za ekstrakciju crvene .boje koja je vrlo lepa i nije otrov· na, pa se dozvoljava upotreba za bojenje u1ja, masti, likera, lekova, kozmetitkih i hi· gijenskih sredstava, za bojenje svile, mi· kroskopskih preparata i slitno.

ALOJ DRVOLIKI, BIJELA SABLJICA
Aloe arborescens Mill. -

Liliaceae

Do 4 m visoko oSukulentno drvo iz jui:ne Afrike. U SSSR·u, Poljskoj i u nekim drugim zemljama gaji se posle II svetskog rata kao jednogodgnja zeljasta biljka radi dobijanja sveleg soka, emulzije i preparata »biogenilz stimulatora« po V. P. FilatoVll. U toku leta zakidaju se mnogobrojni mladi izdanci s biljke i stavljaju u rasadnike - staklene vrtove - da se ozile. U prole~e ih rasaduju na stalna mesta, gde se u toku leta i polovine jeseni pod·

212

LBCI!NJI! BIUI!M

biraju krupni, sotni . zuravi listovi, a vrmi mladi listovi \Se koriste za ozi· ljavanje u staklenicima za narednu godinu. S ve z i so k, koj-i iscuri iz svezih, tek odsetenih listova, kon· zervge se alkoholom (80 g soka i 20 g alkohola) . Deluje baktericidno na razne grope mikroba. Primenjuje Sf spolja za letenje opekotina, gnojnih zapaljivih procesa u obliku obloga i za zapiranje rana, a iznutra protiv zatvora, anacicinih gastrita i kotita. V 0 den i ~ k s t r a k t i z s t i· m u 1 ira n 0 g lis C a a 1 0 j a, na· cinjen po Filatovljevom metodu, sa· drli biogene stimulatore koji pove· eavaju zastitne funkcije bolesnog organ.izma. Primenju je se uglavnom za lecenje oenih bolesti, a i protiv hro· AAO] AP BOAHKH nicnog artrita, cira u zelucu i u dvanaestopalacnom crevu, u kozmetologiji i drugue. Filatov, znarneniti' sovjetski oftalmolog (ocni lekar) , posao je od hipoteze da se posle smrti zivotinja .~ bilja ' u tkivima odigravaju suo protni biohemijski procesi, ,i da se pri torn javlja sinteza hemijskih supstancija koje treba da pobude, stimulisu zivotne procese tkiva koja se gase. Te supstancije je nazvao »biogeni stimulatori«. Odseceni socni listovi aloja mogu da izdrle dugo pod nepovoljnMn uslovima i da za to vreme sinteti· zuju znatnu kolicinu biogenih stimulatora. Preparat se izraduje na ovaj nacin: mlado. neozledeno, soeno liSee eim se odsece s biljke, da bi se iz· beglo curenje soka, drZi se 12 dana u tamnoj odaji na 4-8 0 • Zatim se udalje bodlje, izreze na komade, sterilizuje u staklenim posudama u autoklavu na 1200 i pod sterilnim uslovima komadi se cuvaju za implantaciju, tj. usivanje pod koZu. Osim toga, od [Jjih se izraduje ekstrakt za parenteralnu upotrebu: deli6i se samelju, pomesaju s destilovanom vodom ili fiziolos· kim rastvorom (l: 5), sve se ostavi 1-2 sata, zagreje do klj-ueanja, procedi, ponovo prokuva da 'kljuea 2 minuta, filtruje, razlije u ampule, za· topi. steriliruje u autoklavu 1 eas na 1200. Ovaj ekstrakt se tipotrebljava potkoZno po 1 ml cinevno u toku od 30 do 35 dana. Emu 1 z i j a a 1 0 j a, izradena od ' stimuliranih listova i r,icinusovog i eukaliptusovog ulja, upotrebljava se zaspreeavanje i letenje suvog i via· znog epiderrnita 1 opekotina II i III stepena nastalih posle zratenja.

ALOJE, ALOJ, SABUR
Vrsta ekstrakta izrac:iena [Ja mestu proizvocinje ukuvanjem soka iz mea raznih vrsta Aloe. To je tvrda i mrka smolasta masa s-ta~astog pre· lorna, vrlo gorkog i neprijatnog ukusa. To joe spor, ali pouzdan purgans u dozi od 0,2 do 0,6 g. U maloj dozi (0,05-0,20 g) aloje se upotrebljava kao sredstvo za jacanje i popravku apetita. U velikim dozama je skodljiv: iz· nad 8 g moze izazvati smrt. Deci 5e ne sme davati.

Cveta jula i avgusta. Upotreba: . Stitovi sa zrelim plodovima. rizoma i korenja. U apotekama se izraduju razni galenski preparati. ekstrakti i dTUgO. pri vrhu razgranato. Rasprostranjenost. . Plod je jajolik.iku. . Sastav. kratak d gusto obrastao dugackim korenjem . Gajenje i berba. plodnom i mocvarnom zemljiStu. do 2 m visoka zeljasta biljka. Nije ~kodljiva i ne izaziva nav.5"10 etarskog ulja. Seme se mora posejati cim sazri. jer brzo gubi klijavost.Angelika uspeva na lakom. ~uplje. KRA VOJAe 213 ANGELIKA. jer je veoma aromatican i povoljno utice na raspolozenje bolesnika. oko 6'10 smole. operu. seku se vee od prve go dine. (bez evasti). . Stablo je ' pravo. Najvi~e ulja potro~e fabrike raznib desertnili piCa. . oko UNo masnog ulja. na osnovi kao rU'ka debelo i crvenkasto. Ulje je vrlo skupo. najviSe u Zapadnoj Evropi. ANDELlKA. Stabljike i drske. kumarina i drugib sastojaka. iuekastobelicaste boje. pektina. vrlo su krupne i imaju mnogo evetova zelenkaste jJi fuekaste boje.Cela biljka ima svojstven prijatan aromatican miris. Biljka eveta druge Hi treee godine. U plodovima ima 0.Rizomi i korenje sadrie 0. Caj je jo~ prijatniji od sveiih driaka i korenja. . od maja do septembra (5-6 berbi). snaina i lepa. . do 7 mm dugacak i do 5 mm ~irok. raznih kiselina i drugih materija. Glavni sastojak ulja je felandren. Umbelliferae Izg\ed blIjke. Listovi su triput perasto useceni. Mora se cesto okopavati i obilno navodnjavati. Gaji se po moevarnim mestima. namenjene poslasticarima. rastresitom. pre sVl!ga tinkture 1200fo). Zbog prijatnog mirisa svi je rado uzimaju. ANDELIKA. kumarina.Vee nekoliko hiljada godina angelika se koristi za lek i zacin. vezujou u snopice i odmah prodaju.5-1. vrlo krupni (donji 60-80 em) i na osnovi mehuTasto obuhvataju stabljiku. alkoholature. U tu svrhu uzima se 5-10 g pra ~ka iLi 5% caj ·spravljen od plodova iii korenja.k!rupan. sitosterola. Rizomi se ' vade prve godine pre nego ~to list otpadne. KRAVOJAC Angelica archangelica L. Retko se na- Svojstva. Deluje povoljno na ieludacno-erevne organe.ANGELIKA. pljosnat i kri· lat. Prinos oko 25 hiljada kilogram a sa hektara. odstranjuje gasove i te~koee koje zbog toga nastaju. oCiste. a zatim aromaticno ljutog. omlate i plodovi se pakuju u vreee. Stitaste cvasti se nalaze na vrhu stabljike i ogranka. Rlzom je mesn~·t.Angelika je vrlo krupna. Etarsko ulje se u svetu proizvodi u industrijskim kolicinama. lazi divlja biljka.30-1"10 etarskog ulja. Ukusa je najpre os!atkog. olak~ava varenje. Dobijeni rasad se rasaduje na stalna mesta pocetkom jeseni na rastojanju 80 X 80 em. destilacijom samlevenih plodova. su~e na asurama na suneu. odsecaju 5e u nelroliko naVTata od avgusta do septembra. uzdui na tetvoro raseku i su~e na jakoj promaji. oblo.

kravojac. a rodi oko 1. vrtna "Melka.214 LECENIP. Mlade sveze stabljike ange!ike slufe za spravljanje . - Umbelliferae Anis je jednogodgnja zeljasta biljka.000 kg. ANI:2:.Anis raste divlje oko istoenog dela Sredozemnog mora. ostaviti ukraj ~tednjaka. To 'SU veoma . BILJBM U -domatinstvu se mogu spraviti ovi ~jevi: 1. tru1Jru. Rasprostranjenost_ . Droga potice sarno od gajene biljke. a li~ce trojako: donje liSce je na dugackim tankim dr~karna na kojim je okruglasta levkasta liska po obodu krupno 2iUp~sta. Koren je tanak. SLATKI KOPAR Pimpinella anisum L. kicice. 4. gozdni koren. 2. Na )1e:ktar je potrebno dko 14 kg semena. klima Vojvo· dine i istocne Srbije i laka propustljiva zemlja oko velikih reka daju najbolju drogu. zlahtna angelitka. Osim toga. mora~ i kima . Polrebno je ungtavati korovsko bilje da se prilikom mlacenja ne nade u drogi. ove biljkc ni'Su medicinski proucene. ali sadne manje etarskog ulja. Uzirnaju se posle jela. poklopiti. toplu. ali da ne vri. poklopiti. Kvalitet droge zavis-i od sOI'te. Boji se hladnih vetrova. grteva i drugih smetnji: 30 g korena angelike j po 15 g karnilice. Cvetovi 'Su sitni. arzdelski (andeoski) koren.i po 15 g linoure. kravojec. Treba vr~iti propagandu za gajenje anisa kod nas. za zirnu.p rijatne poslaostice koje moze svako domacinstvo da spremi za zimu. Protiv gasova. Angelica silvestris u namodu se nazJilVa: aJrlgeldka. jer se traZi u vagonskim kolicinama za destilaciju etarskog ulja. laku.) i divlja andelika (Angelica Si/vestris L. Banat proizvodi vrlo dobar anis. andelski korell. Za bolje varel1je: po 25 g plodova angelike. Topla i suva sredozemna klima primorja i Povardarja. nadimanja. stabljika valjkasta.slatkog. visoka 2~O em. ostaviti ukraj ~tednjaka i posle 2 sata piti po 1 ca~u 3-4 puta dnevno pre jela. Narodna imena: angelika (Orfelin). ANIZ. andelika. kandiranog voca i tkornpota.pome~ati i od te sme~ 3 supene ka~ike popariti sa pola li. siri~. pelena i blatenog ckalja . aIIlgebica. popariti sa 100 g kljucale vode. 3. 2-3 srut.t ra klju~le vode. baljka. anisa. . - ANIS. andeosko drvo. divlja andelika. beli i udruzen~ u ~titaste evasti. mora~ i kirna pome~ati i od te srne~e uzeti 2 supene ka~ike. Gajenje anisa je slicno moracu. Za apetil: 30 g korena ange1ike .pome~ati i ~j naciniti i piti kao pod 2. gornje liSce je sedece i vl'lo sitno deljeno.) rastu kod nas po !ivadarna i vlaZnim ~umama. srednje liSee je trojno klinasto deljeno i po obodu zupcasto. lroren 'Svetoga duha. Seje se u mal'tu Hi apl'Uu na rastojanju 30 x 30 em. T'razi jaku. Trubalika (Angelica Pantiei Vand. ANASON. One su takode Iekovite. piti posle jela.belj. nane. pa ~m je zato i lekovitost manja. kravogaz. kllime i zemIjiSta. kadlinae. dobro obmdenu zemlju. borstna ange!ika.

a ukusa s!atkog. bradavieastim d I a k a rna debelih zidova i ima m n 0 g 0 5 i t nih mas n i c a. ANIZ. e!esto prevrtati. POPRECAN PRESEK KROZ DVA SPOJENA . aromati6nog. taekasto. gusto m a I j a v od prileglih e!ekinja.~lod (shizokarpijal. Bere se u leto. • . . Anisi fructus je kru~kastog oblika i sa strane maJo spljo~ten. Anis se razlikuje od plodova ostaJih ~titariea po tome ~to je obrastao maJim jednoceJijskim. Vodenog ekstrakta mora dati najmanje 12%.KUKUTA Plod je sastavljen iz dva plodnika (merikarpije). ANACON. Plod?ve treb. Dugae!ak je 4-5 mm. a treti put se eela biljka odseCe. . 215 Berba. belaneevine i ~ecera. . NA LEDNO] STRANI SE VIOl PO 15. Mora mrznuti izmedu 15 i 190. Poe!inje se 10piti na 150.5%. Ima sitnih druza kalcijum-oksaJata. . 2oo/. Nad podJogom je do 3 mm ~irok. iii je bezbojna kristalna mas a prijatnog mirisa na anis i slatkog aromatie!nog ukusa. a ima aJkaJoida.Anis sadrfi 1. Plod ku· kute poznaje se po tome ~to je gladak.ANIS. koja jako prelama svetlost. K 0 r i· jan dar i per sun nisu slatki i drugog su oblika·. . oko tOOl. ali berba ne traje tako dugo: dva.~% eta r s k 0 g u I j a. . Primese. U perikarpu ima vrlo mnogo masnica sa etarskim uljem. Sivo-zelenkaste boje.a su~iti kao zito na tavanu. To je bezbojna iii bledozuckasta tee!nost. Bun i· kin 0 s e m e (Hyoscyamus niger) je bubrezasto. ko}i se razvija kad se plod ovlaZi rastvorom kalijum·hidroksida i zagreje (oslobada se ' k 0 n in). vlage ne sme biti vi~e od 90/ •. put se arezuju zreli ~titovi 5 plodovima. Rebra su jednaka. etarskog ulja najmanje 1. . Droga. koji su obie!no spojeni i svaki ima po 5 rebara. sitnije. a potpuno je teeno izmeiiu 18 i 200. . Anis je vrlo prijatnog. Skroba nema. gorko i neprijatno. slic!nog morac!u. ~to ima vrlo istaknuta.PLODA ANISA .Plod anisa ne sme biti pome~an s plodovima ostalih ~tita· rica. A NA TRBUSNO] 2-3 MASN[CE . Anisi aetheroleum dobija se destilacijom pomocu vodene pare iz zrelih svezih plod ova. oe!istiti od zemlje 1 kohko god je mogu<'e bolje od peteljaka.ANIS. taJasasto povijena rebra. a narocito ne s plodovima k u k ute (Conium maculatum). a izmedu rebara nema masnica. a. Poznaje se i po neprijatnom zadahu na kukutu (na mgju mokratu). masnog ulja.Anis se bere kao i morae!. Sastav. nema etarskog ulja. jakog aromaticnog mirisa na anetal. toplog i naljuoog. . nezna i bleda. bradavic!asto. Semena jezgra puna je kapljica masnog ulja i zrna aJeurona. SLATKI KOPAR . Pepela ne sme ostati vge od 10"10. b . hrapav.

pije se topao ~aj. Vekovj ma se Evropa snabdevala iz zemalja oko istocnog del a Mediterana_ Etarsko ulje dobija se jo§ od XVI veka. kima i kamilice.216 LECENJE BIUIlM Anisovo ulje arna 80-900/. Staro ulje je otrovnije od sveteg.n ijih vremena do danas stalno. Anis je jedna od onih droga koja se od najdav. kao pod 2_ 5. celera.elucu iii crevima: po 10 g anisa. maraca. Plod dodaju hlebu i kola~ima kao kim_ Anisovo etal'sko ulje deluje na centralni nervni sistem_ Petnaest kapi ulja izazivaju san od 12 sati. po 15 g zove i podbela (lista) i 10 g korena Jjubicice. U malim dozama ulje olak§ava respiraciju. an e t 0 I a. Za lak se iskasl java nje oSuSene sluzi iz pluca: po 25 g anisa. mrkve i kima. po 25 g nane i maticnjaka i 5 g kore kru§ine_ Jednu supenu ka§iku ove me~avine popariH sa 200 g klju cale vode. kao pod 1. Mnogo se upotrebljava u veterini za drafenje peristalti~lcih pokreta. Upotreba i dejstvo sli~ni su zvezdastom anisu i mora~u: ekspektorans. majkine du§ice i kamilice. nekad vi§e nekad manje. kima. mora~. drhtavicu i dr. upotrebljava kao lek i zacin_ MeAant t!ajevl sa anisorn. slatkgg korena i majorana. aktivira cirkulaciju i ja~ srce.Anticki narodi su upotrebljavali anis kao sredstvo za lecenje trbusnih oboljenja i nazivali su ga Solamen intestinorum_ Dioskorid i Plinije navode da najbolji anis raste na Kritu i u Egiptu_ Karlo Veliki je naredio da se anis gaji. jer se pod uticajem vazduha i svetlosti stvaraju jo§ otrovnije materije_ Uljane pogace imaju mnogo belancevine i masti. gubi moe kristalizacije i raste otrovnost (stvara se difenil-metoksi-stilbenl _ Anetol je oficinalan u nekim farmakopejama_ Iz ulja se odvaja rashladivanjem. Poremecaj srtanog rada usled nagomilavanja vazduha u l. . Istorlja. kao pod 5. narocito muzarama da bi davale viSe mleka. Anisovo ulje koje je dufe vremena u dodiru s vazduhom iii viSe puta zagrevano mote imati niht ta~ku smrzavanja i vecu specifi~nu tezinu. 6_ Prociv gasova i nadimanja u organima za varenje: po 20 g anisa. Pod uticajem svetlosti i vazduha ulje se menja. veronike i saponarije. te se daju kao vrlo jaka sto~na hrana. 1. ali se pije posle jela_ . mora~a. narocito u narodnoj medicini i decjoj praksi. 3_ Za lakse iskaSljavanje: po 20 g anisa. 2. moraca. likeri i druga sredstva za ufivanje. zbog rega se na hladno6 smrzne_ Sadrfi jo~ i estragola. perruna. takode sadrfe anisovog ulja. metilkavikola. Za smirivanje kaSlja i iskaSljavanje sluzi: po 5 g anisa. anizaldehida i anisove kiseline. Upotreba anisa i njegovog ulja je ~esta i raznovrsna. poklopiti i posle 3 sata popiti u 3 obroka pre jeJa. galaktagog i korigens mirisa i ukusa mnogih neprijatnih lekova_ Stimuli§e sekreciju tu~i i pljuvacke_ Dejstvo ulja na neuro-muskularni sistem obja§njava njegovo uspe§no dejstvo protiv gastralgije j ·kolika. isJandskog IBaja i cveta podbela. Tri supene kasike zdrobljenih plod ova poparitzi sa pola Htra kljuCale vode. Za jate izlut ivanje mokrace: _ p o 20 g anisa. po 10 g nane i veronike i po 20 g lista podbela i korena belog sleza. kao pod 2_ 4. Razne pastile i bombone. Ulje treba ~uvati na tamnorn i hladnorn mestu u napunjenim i dobro zapa· kovanim staklenirn sudovima tamne boje. stomahik (spazmoliti·k l. poklopiti i posle 2 sata o-dliti i popiti posle jela_ Moze se piti triput dnevno. karminativ. a u vecoj dozi izaziva pijanstvo. preparati za rube i usta i dr. Zbog toga se ovo ulje u novije vreme zabranjuje pri izradi raznih aromati~nih rakija i likera.

1O APTA .APTA. Ostala narodna Imena: anaton. ekstrakti.AVTlKA. ostaviti eelu noc i sutradan piti umesto vade. mirisa na gorke bademe. kao pod 8. Tri supene ka~ike ove smese kuvati 10 minuta u pola litra vode. moral!a. poklopiti. AVTUGA. APTA. slatkog korena.BURJAN Sambucus ebulus L . slatki komoral!. 9. tinkture. anis. Raste svuda k. Cveta juna i jula. sol!na. sastavljeni od 7 do 11 dugulj astih i siljastih listica. anjez. Od anisa se u apotekama spravljaju ne sarno razni l!ajevi ve6 i pra~­ kovi. Proliv zal vo ra: po 20 g anisa. onajs. suvjh i kore kru~ine. drenjina. BURJAN 217 ~Ijiva 7. slatki kumin. udrliZeni u evast slil!nu stitu na vrhu stabljike. sirupi i mnogi drugi preparati siroke potrosnje. ~i pu raka . anez. slatki janus. visoka 1-2 m . Dve supene ka~ike ove me~avine popariti sa 300 g kljul!ale vode. morski janez. erna bobica. miroClije i majorana. kao pod 8.AVTUGA. Cvetovi su beli (retko kad ruiil!asti). ostaviti 3 sata i odjednom popiti. Caj proliv aslme: po 20 g anisa i eveta podbela i 60 g lista podbela. Za jace lucen je mleka: po 2S g anisa. 8. onliz. - Caprifoliaeeae Trajna zeljasta biljka. 10. Listovi su naspramni. ribizla i kiselih vganja. AVTlKA. Caj za osvezavanje (osobito krajem zime a ranD u prole6e) : po 20 g anisa . razijan. moral!a. Plod je okrugla.

habdovina. aftika. U vodi nabubri i rastvori se dajuci gustu. a naj6esce terpentin. . . zija. pastila itd. bazdika. ncprij a mog mirisa. pri 6emu se odigra vrenje. optovina. stenicnik. abzovina. tanina. antocijana (modra boj a sokal i pektina.Mimosaceae (bijela akacija. UIazi u sastav pastila i raznih bombona protiv kaslj a. gemma et folium) . zilavu i lepljiru masu. koji curi iz ozleltenih drveta i grana raznih vrsta Acacia. hapta. Druga narodna imena: abad. aptuga. posle cega se i·s ced i i profiltruje. avta. bozovina. avdika. Ovaj sok (zasladenl izaziva znojenje i egcenje. a1dum-tra· va. ARAPSKA GUMA Gummi arabicum Arapska guma iii gumarabika je na vazduhu osuseni i stvrdnut sok. pasta. anta. . Koren se u narodnoj medicini upotreblj ava spolja i iznutra protiv reumatizma: 1 kg iseckanog korena kuva se 2 sata u 10 Iitara vode i u top 10m dekoktu drli ruka i·Ii noga. najviSe u Sudanu od Crvenog mora do Senegala. abdika. Upotrebljava se i u lecenju zapaljenja zeludacne i crevne sluznice i gornjih disajnih puteva. Zrele bobice se izgnjeee i ostave 2-5 dana. u farmaciji poznat pod imenom venecijanski terpentin (Terebinthina veneta) koj i se proi·zvodi u Tiralu busenjem 5tarijih stabala. ARIS Larix decidua Mill. emul. zovina. Komadi razne veIieine i oblika. U celoj biljci ima malo etarskog ulja. gorkJh materija. U korenu 'ima cijanogenetskJih heterozida i gorkih materija. ap tovnjak.Svi delovi biljke deluju purgativno. pupoljak i list (Laricis cortex. ditfreticno i izazivaj u znojenje. sluzastog i bljutavog ukusa. Dobro sredstvo za vezivanje pri izradi pilula. jabuc ne i vinske kiseIine. aptika. smrdljiva zova. aptovina. haptJika. Upotrebljava se koren. kao i deejih proliva. OISObito Acacia Senegal WHld. U tehnieke svrhe upotrebljava se mnogo vise: za izradu bombona. bujad.218 LECBNJE BILJBM smrdljiv korov neprijatnog ukusa. list i plod (Ebuli radix. habdika. . bez mirisa. fo lium et fructus). habad. U ratu se od zreIih plodova apte kuvao pekmez i pekla rakija svojstvenog. od koje bolri glava.) - Abietaceae Do 35 m visoko crnogoricno drvo eije eetine opadaju u jesen.sok se izb istri. e meno se pije 2-3 case dnevno. (=Lardx europaea DC. hobed. kurjaeki rep. is tavr. kokosije groz(!e. a u plodu ima valerijanske. egipatska akadja). Upotrebljavajou se kora. bazg. za proizvodnju lepka i dr. raznih secera. Raste u visokim planinama i sadi se kao ukrasno drvo.

U li~cu ima do 130 mgOfo vitamina C. tis. i Larix pcndula Salisb. najce~ce za spravljanje slozenih f1astera. svojstvenog ~e· Cera melezitoze i drugili sastojaka. . Gljiva liei na velika konjsko kopito i maZe biti te~ka po viSe ki· lograma.2<>/0 etarskog ulja prijatnog rnirisa od prisutnog borneola i bornilacetata. Ima 50--800.). ariZ. argevo etarsko ulje se upotrebljava i za inhalaciju: nekoliko kapi se stavi u lontic vade koja kljuta i ta para udik AriSevb drvo se upotrebljava u gradevinarstvu. . 0. Larix occidentalis Nutt. iz Japana. ali se za lek upotrebljava sarno njen srednji deo. Zbog prijatnog mi·risa etarsko ulje se upotrebljava za osvezavanje mesta gde se mnogo sveta okuplja.ARl9EVA GUBA. Bere se cela gljiva (Polyporus otticinalis Fries . a ostatak tine smola.. etru i hloroformu. 219 Sastav. . ARISEVA GUIVA Laricis fungus Ogromna g\jiva koja raste na stablu ari~a. arit. lomljivu masu i rastvara se u alkoholu. ARlSBVA GUIVA . osobi to tamo gde su velika vlaZilost i voda.U semenu ima 9-12<>/0 rnasnog ulja i 7% azotnih jedinjenja.U terpentinu ima 20-22<>/0 etarskog ulja. Upo/reba arga je slitna boru i drugim crnogoricama. bojene i gorke materije i tragovi cilibarne d rnravlje lkise~ine. ARIS ARISEVA GUBA.U kori ima tanina i koniferozida.Polyporaceae). ARl9EV TRUD. PECURKA NA DUBU ARISU. Upotrebljava se protiv nOCnog znojenja tuberkuloznih. Narodna Imena: arez. najce~Ce u obliku aerosola. . po~to se pre su~enja odstrane kora i donji meki deo. ARISEV TRUD. liz Amenilke. venica. Sarno iii pome~ano sa drugim etarskim uljima (eukaliptusovo.. ali sarno na Iekarski recept. sosna. ad jele. ari~evina. Larix dahurica Turcz. list- Slienog sastava i upotrebe su i neke strane vrste arga koje se gaje kao ukrasne: Larix americana Michx. jer je droga otrovna! . Glavni sastojak etarskog ulja je pinen i borneol. Terpentin ulazi u sastav lekova za spoljnu upotrebu. planinskog bora i dr. sa Karntatke i Larix leptolepis hort.0 sma I e koja gradi crveno-nasmedu.

ARTICOKA Cynara scolimus L.i dlrugde. ciroze i dr.220 ARTISOKA. ASA-FETIDA. deluju kao blag' diuretik. smanjuju ureu u krvi povetavajuci izbacivanje uree mokraeom. .ke cvetne glavice sa mesnatim socnim cveti~tem i dlSto ltako mesnate ovojne listove sa socnom bazom. koji curi iz ozlec:tenog iii presecenog rizoma i korena Ferula assa foe/ ida L. ASANT. - LECBN1B BUJEM Cornpositae Gaji se ·kao povrte u ZapadIliQj Evropi . za iska~ljavanje. Zato tame danas svako ko moZe gaji u svom vrtu arti~oku. pomafu varenju. zbog cega zaudaxa na beli luk. dJraguSica. italijanski osat. protiv nadimanja u crevima i.Umbelliferae. holeretik i holagog: povoljno uticu na jetru. JUTROKLEK Assa foetida Asa-fetida iIi asant je na vazduhu stvrdnut m lee n i so k (Oleo-gummi-resina). Ti socni delovi se 'koriste kao omiljeno povrce. To su dugovecne sukulentne zeljaste biljke iz Irana i Avganistana. U etarskom ulju ima sumpornih jedinjenja. gardun. bolova u be~ici. u sastavu pojedinih slozenih lekova. Sadrli garke i druge sastojke koji vraeaju apetit. Narodna imena: ardecovka. Moze se uspe~no gajiti i kod nas. a na Zapadu se upotrebljava protiv zu tice. articovka. AZANT-SMOLA. DAVOUA SMOLA. (smrdljJva vitina. nevesilj) i drugih Ferula . Kod nas je upotreba artiSoke gotovo nepoznata. lma veld. pomaf. pd10ma boca. kongcstija jetre. Asa-fetida se upotrebljava kao sredstvo za umirivanje. raticok.u varenju masti i dr. devesilj.

MINDAL Prunus amygdalus StJOdkes ( = Amygdalus communis L. zbog cega je ne treba koristiti kao lek. robinija. bijela draca. Otrovnost potice od toksalbumina robina. BAJAM. bela drvo. U narodu se upotrebljava evet. kraljevo drvo. rede dYe semenke. Zabelezeni su slucajevi trovanja deee ovom koram. sluzi. gospodinov tm. Zato je seme gorkog badema lekovito :i otrovllo. kralj. prvim vesnicima proleea. BADEM. akacija. a u slatkom nema. nerod.B BAGREM Robinia pseudacacia L. U evetu ima flavonskih heterozida. - P3ipiHonaceae Bagrem je poreklom iz Kanade. . signojka.) - R05aceae Kod nas su poznati go r k i bad em (var. krunciea. dulcis). U Srednjoj Evropi cesto strada od mraza. Kod nas na jugu raste poludivalj. etarskog ulja i fitosterola. Cveta u maju. ima zelen. akac. bagra. hacija. Badem je oko 5 m visoko drvo. Badem je poreklom iz Male Azije i Mesopotamije. bijela bagrena. egiptonska tmina. bela evece. voska. List (5 nu 100) izaziva jace lucenje zucL Bagremova kora je otrovna. U ko~tunici (endokarp) ima jedna. Kod nas se mnogo gajL Drvo je visoko oko 20 m. kra· Ijegac. s duguljastim. Medu njima nema razlike osim ~to u semenu gorkog badema ima heterozida amigdalozida. bagren. a list jo~ dok je mlad. ma!ljav epi·karp i slabo mesnat mezokarp koji se osu~i i otpadne jo~ dok badem stoji na drvetu. bijela kapiniku. bela bagrena. morska draCa. po rubu o~tro testerastim listovirna i vrlo lepim ruiicastim cvetovima. Narodna tmena: akacija. Plod je duguljasta ko~tunica. amara) i s 1 a t k i iii pit 0 m i (var. Cvet se upotrebljava U obliku caja (5 na 100) za lak~e iskasljuvanje i protiv nazeba. beli bugrem. ~iljastim. rede list (Robiniae pseudacaciae flas ef folium). odakle se ra~irio svuda oko SredQzemnog mora. asparagina. stambolska draCa. bagrema. Cvet treba brati neposredno pre otvaranja.

Za farmaceutske svrhe upotrebljava se sarno najbolje ulje.Seme gorkog badema (Amygdalae amarae semen) je nesimetritno jajasto. bojarn. bajan. Upotreba . bledozuckasta te~nost gotovo bez mirisa i vrlo blagog ukusa. U topJoj vodi Ijuska omek~a i lako se skida s jezgre. Najpre se . trioleina. mjendula. okica). »miris na gorki badem • . Bademovo uJjc. Seme slatkog badema sluzi za izradu Emulsio Amygdalarum dulcium. skoro trenutno dejstvuje. 15 mm ~iroko i 10 mm debelo.Masno ulje dobijeno ce(ienjem zrelog semena slatkog i gorkog badema. do 25 mm dugatko. Jezgra se sastoji od dva velika. od koga 'Potite gortina. sp ljo~teno. u zezene. k> kovitost i otrovnost gorkog badema. Na vrhu kotiledona vide se korentic i pupoljtic (p I u m u 1 a). omendula. tzv. Ne smeju se upotrebljavati stare. bela. U prisustvu vode i enzima emu I z ina amigdalozid se hidrolizuje na cijanovodoni~nu kiselinu i benzaldehid (Oleum Amygdalae amarae aethereum ill etarsko ulje gorkih badema) i dva molekula gli. Na -looC ostaje tetno i bistro. hladnim ce(ienjem (»prvenac«). Po~o je skupo. Ne susi se. koji se lako razdvajaju i daju se seci kao vosak. men· dalj. bezbojnog kristainog heterozida. do 5% ~ecera. U slatkom bademu ima malo vise secera iulja. a mirisa nema. Kao jedno od najboljih biljruh ulja.ilScedi masno ulje. uljasto-mesnata k 0 til e d 0n a. ono dobijeno prvim. rapava i p r a ~ n a. mandala. a na podlozi velika. Sadrii oko Boo/. U k usa JC gorkog i uljastog. Kad se semenke rastrljaju sa h I a dono m vodom. ali onema cijanogenetskih heterozida. okrugla halaza (kotvica. gume.koze. . bajarna. . testo je talsifikovano. a od ulja se spravlja Emulsio oleosa. Cijanovodonitna kiselina je fudroajantan otrov. Kotiledoni moraju biti potpuno beli. sluti kao blaga masna podloga za izradu melema i kao rastvarac za sprav· Ijanj e kamforovog ulja. nagriZene iii zdrobljene semenke. .i!Ze amigdalozida. deluje kao narkotik i sedativ. Aqua Amygdalae amarae. . nikako zuckasti. Semenke gorkog badema su otrovne zbog arnigdalozida. posto se prethodno dne izvesno vreme u hladnoj vodi da dode do hidroJ.Seme gorkog badema sluti za izradu »vode od gorkog ba· dema«.U semenu gorkog badema ima 40-55% mas n 0 g u I j a.222 Ll!CBNJ1! BlL11!M Droga. Bistra. pitomi badem. Pod vrhom je sm esten pupak. mendula. Seme je obavijeno k 0 z a s tom I j us k 0 m sme(ie boje. Najveca dnevna doza je 6 g. Voda od gorkih badema. pljosnato-ispupt ena. koja je uzdut brazdovito naborana. pa se zatim pogace s vodenom parom destiluju. Voda mora sadrlati 10f0 cijanovodonicne kisellile. migdal.2-4% ami g d a lin a (a migdaJozida) . Veea kolicina moie izazvati i smrt. ali kad se zvace. Cesto se prepisuje s morfinom. Mnogo se ceni u ·kozmetologiji. Sastav. 2. oko 25% belan~evine . dobija se emulzija mirisa na c i jan 0 v 0 don i k j ben z a Ide hid. Ostala narodna lmena: arnendula. oseea se m i r i s na cijanovodonitnu kiselinu i benzaldehid. pri vrhu suzeno u mali ~ iljak. etarskog i masnog ulja. sluzi.

Rizom je vretenast. Praznoveran svet veruje da bamija ima cudotvor· nu moe da jaca i vraea mu~ku snagu.. razgranat i ima jak i neprija. BABNJE. tan miris. Stabljika je visoka oko 20 cm i razgranata. BEDRlNAC . U SREDlNI: PLOD BEDRINCA. BOBOSARA. koriste lSe presni Hi se nanizu na kanap i suse za zimu. BOBNJA. bell. TRAVA OD PUPKA. BAMJA Hibiscus esculentus L. uciruZeni III ~titaste cvasti. BAMIAT. BAMNJE. Cveta leti. MALA BEDRENIKA. DESHO: MALI BEDRINAC . Za jelo se beru nezreIi plodovi ve licine prsta. Li· stovi su perasto deljeni. Cela LEvo: BEDRINAC. BEDRINAC. CRNPURA Pimpinella saxifraga L - Umbelliferae Trajna zeljasta biljka. ( = Abelmoschus esculent us Moench Malvaceae) U nas se barnija gaji u jufnim delowma zemlje 'kao povree.. BAMNJA. BEDRNICA. Imaju mnogo sluzi i upotrebljavaju se kao i sve druge slu· zne droge iz iste familije. 223 BAMIJA.BAMI1A. zbog cega se ovi plodovi ponekad skupo prodaju preko nesavesnih nakupaca i ~arlatana. Cvetovi su sitni. SILJEVINA.

urnbeliferona. bedrenik. heterozida 's a I i k a z ida koji se pod uticajem enzima razlaie na glikozu i sal i g e n 0 I. kamilice i hajducice. U istu svrhu upotreblj avaju se i m1adi lisni pupoljci bele vrbe. visoke temperature. Tri supene ka~ ike ove sme~e prokuvati 10 minuta u pola litra vode. U jesen guljena kora ima znatno manje salikozida. silj. (veliki bedrinac. hajducice. vrbova kora je upotrebljavana i protiv malarij e. kad se prohladi. smole. goveda trava. Upa/a usia: po 20 g bedrinca. pimpanela). Jednu supenu ka~iku caja popariti sa 200 g kljucale vode i posle 2 sata ocediti i uvece popiti. Do otkriea cinhona (hinin). Pije se ~to topliji caj. voska i kalcijum-oksalata. izob ergaptena. bedrnac. procediti i mlakim eajem ispirati nos i usta. Bronhijalna astma: po 35 g b edrinca i steie 1 po 15 g Usta breze i rute. 1. pupcajivica. i bedrJnac povoljno deluje na organe za varenje i disanje. 2. karnilice. Tri supene ka~ ike caja prokuvati u pola litra vode 10 minuta na blagoj vatr i. zaduh. kestenove kore i orahoVlih Ijusaka. gorka komoracika. Kao i druge srodne biljke iz iste porodice. a ukusa je Ijutog. gume. hazman trava. Ijoskavca. Pro t i v u log a i re u mat i z m a: 40 g vrbove kore i po 15 g rasta"iea. ciklicni alkohol koji se oksiduje usalicilnu kiselinu. reska. div-ana1ion. za znojenje: uzima se tnput dnevno pre jela po 2-3 g u prah samlevene kore iii se nacini caj (10 g kore kuva se 15 minuta u 200 g vode) i pij e u 3 obroka pre jela. ostaviti 2 sata. bedrenac. Dve ka~ike ove sme~e prokuvati 5 minuta u 400 g vode i·. Saligenol snizava povgenu temperaturu i deluje kao lokalni anestetik. a pola uvece pre jela. [zostaltak menstruacije: po 20 g bedrinca i omana. 3. Sadrii gorku materiju pimpinelin. tan ina i kumarina. Slicnog sastava i dejstva je J Pimpinella major Huds. Ukusa je oporog (od tanina) i gorkog (od heterozida). Ostala narodna bnena: bedranica. diva mirudija. jarcija trava. procediti i grgljati. Upotrebljava se koren (Pimpinellae radix) izvacjen u proleee iii u jesen. bedrenicak. Dve supene kasike ove sme~e kuvati IS minuta u 400 g vode i popiti pola izjutra. b edrica.. lma jo~ i 10-140. Katar nosa i idrela: po 25 g bedJrinca.. 4. gurne. - Sa!licaceae Rano u proleee guli se glatka kora sa gr ana (Salicis cortex) starih 2-3 godine i osusi. Protiv Itazeba. BELA VRBA Salix alba L. be· drinica. toplog i pali. ostaviti 2 sata i toplo piti na 2 sata po 1 ka~iku. biberu~a. ocaj nice i cveta od trna i 30 g hajducice.224 LECEN1I! BlUHM biljka je svojstvenog mirisa. . etarskog ulja. Raste po suvim mestima. saponozida . zalfije . ialfije i trave od srdobolje. katehinskog tan ina. Sadrfi aka So. velika bedrenika. smole. po 10 g kamilice.

riae albae) je ogroman: dugaeak 12 m. narocito Da Deliblatskom zivom pesku. ali ama drvenih vlakana. debeo do 10 em. aromaticnog i smolastog uk usa. Stabljika je pokrivena sitnim <Jis tiCim a ko ji su smolom slepljeni 'll pupoljak. Pluta i kora zajedno su de· setak puta uti od drveta. Dugack:i su 3-5 c m . Simi za izradu Saponinum album. Su~enje Da obicnoj temperamri traje vrlo dugo. . Rdavo osu~ena droga je bez vrednosti. cireva. SLAJER-TRAVA Gypsophila paniculata L. j o~ neotvoreni lisni pupoljci. sto racvast.. arrostii . psorijaze i drugih komih· bole sti u o blik u melem a iIi ulja: 100 g sitno iseckanih pupoljaka drzi se 40 dan a u maslinovom ulju i time m aZe i oblaZe cis tim belim platnom na topljenim u ovaj lek. aromaticnog i balsamicnog m i r i s a . KRUPNA ILl LEVANTSKA SAPONARIJA. jab lana i jasike. 1-2 meseca. b rani ran o u prole~e . SadIii do 200/0 saponozida. B ELA SAPONARIJ A BELl BOR Pinus ~ ilvestris L. spolja sivo-rut. Biljka je u obliku grmi~.BIlU. Nema likinih. Upotreblj avaju se za lecenje proliva . KRUPNA ILl L1!VANTSKA SAPONARlJA .Koren (Radix Sap~na. Kod nas je ima. . BELA. iznutra skoro beo. Srlni znaci su od 3 do 5 redova. Draga. a Da vrhu glaviea. - Caryophyllaeeae" Gipsofila spada u panonsku floru. 225 Slicriog hemijskog sastava i dejstva su i druge vrste vrbe. a debeli oko 4 mp1. . I druge Gypsophila vrste (Gypsophi/a struthium. Droga je smolas tog. gorkog. U narodu se najvBe cene nabrekli. . Gipsofila je Da} bogatija doma~ saponozidna droga. Italije i drugih zemalja oko Mediterana sadrZe mnogo sapollozida i slute za iste svrhe.) iz Egipta. topole. . - Pinaeeae U rano prole~e uzabrani i oS!U~end mladi pupoljci bora (Pini turio). odakle se i izvozi u vagonskim kolicinama in· dustriji saponina. valjkasti lepljivi i futo-mrki. . G. poredanih u koneentricne slojeve.

U IiJcu raznih borova ima (zimi) 100-170 mf!}'/o vitamina C. Katran dobijen suvom destilacijom raznih vrsta bora upotrebljava se za lecenje koznih bolesti. dezodorizaciju i ozonizaciju. osveZavaju i povoljno deluju na covekovu psihu. LEUKOVAC. Sirup: 100 g borovih pupoljaka popariti sa pala litra kljutale vode i dr"ati na toplom mestu (uk raj ~tednjaka) 1-2 sata. masnog ulja . gorkih materija i fIavonskih je· .i oko 22'10 belancevina. jer una oko 230. ~eeera tzv. U nedostatku be log.) je vrlo hranljivo. Cajem od ig!ica uspe~no su se borili protiv skorbuta u ratovima (cak i u II svetskom ratu): vrh grancice sa 10-20 igliea prokuva se u pola !itra vode. belobor. pa se zbag 'toga upotrebljavaju za inhalaciju. pa sarnim tim i bole~tine u velikim industrijskim eentrima i gradovima. Borovi se sade svuda gde covek zivi i radi. odakle se najvi~e i izvozi za industriju rnidrijaticnih alkaloida. bjelobor. Seme primorskog bora (Pinus pinaster Sol. berika. etarskog ulja i drugih korisnih sastojaka. sirupa itd. procediti i pome~ati sa 1 kg meda. bor. koje se sastoji iz aUa-pinena. divlji bor. hvoja. vitamina C. maritima Lam. KRANJSKA BUNIKA. - Solanaceae U trgovini beli bun ponekad nazivaju i mandragorom. za mesta gde se sakupljaju i kreeu velike mase Ijudi. Raste na KarpatiIna.226 L1!CI!NJE BIUEM SadrZl smole. smrok. U kori borova ima 20-500/0 tanina. ocedi. vee ti sastojei imaju i antimikrobna. = P. Svi delovi bora sadrle etarskog ulja (terpentinsko u/je) i smole. Upotrebljava se u obliku infuza. Plod je dvopregracilla taura. autea. Borove igliee mogu se upotrebiti kao i pupoljei.. Dodatak vodi za kupanje: 150 g pupoljaka prokuvati 10 minuta u 1 Ii· tru vode i do dati vodi za kupanje obolelih od reumatizma. Voli mracne vlalne ~ume i humoznu krecnu zemJju. zbog cega se upotrebljava kao tonik. U obliku ulja iJj ekstrakta dodaje se vodi za kupanje kao sredstvo za dralenje koZe. 1ma ga i u nas u Sloveniji i Hrvatskoj. bijeH bor. zaslad! i pije. pinitola (izomer manitola) i eta r s k 0 g <u 1 j a. jer isparljivi sastojci (etarsko ulje) ne same da prijatno miriSu. Narodna !mena: avtica. Zato treba svuda saditi borove i I kao ukras i kao sanitarnu meru ~irokog Zid!1aJVstvenog znaCa~a pogorovo danas kad je zagadenost vazduha sve veca. karotena. u Srbiji na Mirocu i Kucajskim planinama. mogu se koristiti i pupoljei drugih barova. BELl BUN. dipentena: silvestrena i kadinena. dinjenja. . Naraste do 80 em. et Ait. gorke materije. Pije se protiv hronicnog bronhita 4-5 ka~ika dnevno. Ovo je vaZoo. cam. . Zimi su one cesto jedini izvor vitamina C. antisepticna svojstva. KRANJSKI VUCJAK Scopolia carniolica Jacq. obieni bor. ~umski bor. pre svega.

a najvge na vlainim mestima. Cela b ilj ka je vrlo otrovna. Beladonin plod je soena bobica. Koren se korn.Raste svuda. . slozeno perasti.List. - Oleaceae Drvo visoko do 40 m. Rasprostranjenost. .i i zenskii. BBLI BUN VRH STABlJlKB U CVETU. zbog toga u beladoni uvek ima prime~ane skopolije. hermafroditni.BBLI JASBN 227 Upotrebljavaju se koren i mom belog buna (Scopoliae radix et rhizoma). PLOD I SBME KOREN BELl JASEN Fraxinus excelsior L. Ukus. rede kora i seme (Fraxini folium. Cvetovi sak uplj eni u metlice su crvenkastll. Droga. sastavljeni od 7 do 13 uskih. su~i i upotrebljava isto kao i koren velebilja. Mnogi biljari ne rallli'ku ju beladonu od skopolije. Plod je vrlo krJlata ora~ica. po obodu nazubljenih ~ il:iastih.5% alkaloida s k 0 p o l am i n a. cortex et semen). . Listovi su naspramni. naroeito u ovoj s Karpata. Izgled I ostal0 je kao u beladone. Cveta u aprilu i maju. duguljastih listica. bOJ a. U korenu belog buna irna 0. mu~ k.

Caj ad /isla: 2 supene kasike sitna zdrobij enog lista popariti sa 400 g vode. elar· skog ulja (svega oko 0. poljski jasen. uvek se negde u odelu iii oko tela 'krilo malo belog luka (amajJija). U tome gotovo fan aticnom iskonskom verovanju i de se ~esto . kIj u ~le 3. sirotinjska h ran a I najvazniji p r t v c! n t i v nil e k.Na Zapadu se list mnogo koristi za l e~enje artTita. . zenskojasen. Za vreme raznih epidemija titiusa. dakIe.U olju~te· nom semenu (jezgri) ima oko 220/0 su~ivog masnog ulja. dizenterije. artiSoke i breze i zuba~e. gripa i uopste kad god se javIjao velik pomor Daroda ad zaraznih bolesti. 2. Iu· BELl LUK Allium sativum L. obi~ni jasen. . ~iDi i rnadije. slobodne i vezane jabu~De kiseline. beli Iuk je lek za sve. a jedro dete Da ulicu. pre svega. dijafore ti~no i Iaksantno. tanina. kao sredstvo za bajaDje. poklopiti. jasen.U listu ima flavonskog heterozida kvercitrozida. Iskonsko verovanje u lekovitu. U proleee i za vreme nekada~njih dugotrajnih postova beli luk se obavezno morao jesti uz svaki obrok. tinktura i sirup.itola.t ako daleko da se beli luk i danas u Dekim domaCinstvima na selu upotrebljava De sarno kao pre v eDt i vno vee i kao madijsko zastitno sredstvo protiv »zlih duhova« i drugih . !inolne i linolenske (svojstvo vitamiDa F) . U narodu. 1. ~ki Narodna lmena: bijeli jasen.U kori su nadem gotovo isti sastojei.228 LI!CI!NIB BIUI!M Sastav. veliki jasen. beli luk. Beli luk se gotovo redovno jede i stavlja kao za~in u razDa jela. . keer medu mladd. Zbog velike kolicine tanina kora se upotrebijava za ~tavljenje.nevidljivih opasDih sila«. - Liliaceae Beli luk je nas univerzaini narodni z a ~ i n. al i vge tan ina. . Deluje diureti ~no . oko 17"10 belance· vinastih i drugih materija. kao pod l. Upotreba. lu~kojasen . Od lista se spravIjaju ekstrakt. nes to fitostcrola i kumarinski heterozid fraksozid.1"10) i dr. U ulju ima oko g% neosapunjivih supstancija. Kad je majka spremala sina u vojnike. . a osapunjive se sastoje uglavnom (93"10) od glieerida nezasieenih masnih kise· lina: oleinske. gume. a una· rodu kod nas sa kara-bojorn (ferosulfatorn. ino7. zelenom galieom) za intenzivno i trajno erno bojenje vune. kao pod 1. MeSQ/1 caj : po 40 g lista od jasena i ribizla i 20 g eveta suruciee porne~ati. ostaviti 2-3 sata i popiti u toku dana pre jela u viSe doza . prema kome se ima vrlo veliko i nepokoiebijivo poverenje. kuge. Nema u nas seoske kuee koja De sadi luk. vra~anje. uvek je kao pre v eDt i v n 0 i k u r a· t i v n 0 sredstvo preporu~ivan i svakodnevno upotrebljavan. g!ikoze. manitola. kolere. reu· matizrna i uloga. MeJan caj: po 25 g lista jasena. I danas mnogi na put ne kreeu bez belog luka. zastitnu i madijsku moe belog luka zaoralo je duboku brazdu u materijainom i duhovnom 'livotu na~eg naroda.

ali je u poslednjim vekovima. lincura. odoIj en . ipeka. a ' ponekad i kao madija.BEU LUK 229 Malo je naJih domacih biljaka kojima se pridaje tolika vatnost i " koje se ima tako nepokolebljivo poverenje kao prema be/om luku. nana.i tacniji i objektivniji sud 0 njoj i preduzetJi uspe~nije korake prot. Kao sto u skolskoj. kicica. nauenoj m edicini i farmaciji nije sve jasno i nepogreSivo. neko pomislio da je sve ispravno ~to je u njoj . kuana od starosedelaca juZnog Brazila. i una· rodnoj i u nau~noj medicini poslednjih godina beli luk se upotrebljava za le~enje znatnog broja vrlo raznovrsnih bolesti. antibiotika (vid. nje. Ne zelimo ovde da hvalimo sve ~to je u narodnoj medicini da ne bi. Tek od onoga dana kad budemo d ob ro upoznali nasu na rodnll medicinll. narodnoj ishrani.iv nadrilekarstva. zabadati glavu u pesak. od kojih su se i narodi na raznim kontinentima hiljadama godina ~ titili i leeili na primitivan na· ~in belim lukom. streptomicina. poglavlje Fitoncidi). a pre svega u narodnoj m edicini. p rimlj ene iz narodne medicine : digitalis iz Engleske. Tek u I. bez nauenih pretenzija. kao ono noj.. onda se jo~ vge nameee potreba za prou~avanje upotrebe ove biljke u narodnom zivotu. to nikako! Ali smatramo da je vee krajnje vreme da se pristupi naucnom prouCavanju na~e narodne medicine. a ko otvorimo dana~ nje knjJge i udzbenike za medicinare. Jer naj pre treba da ispitarno do mace lekovite sirovine. Uosta!om . iako usmena. Ne. ne sarno kao biljke koja se istovremeno u nas upotrebljava i kao svakida snj a hrana.. Kad se ima u vidu da se u novije vreme beli luk i nau~no ispituje u hemijskim i mikrobiolo~ kim laboratorijama. mozda. Naprotiv. nego ga je vekovima upomo i tvrdoglavo euvala i prenosila s kolena na koleno. trava-iva. kantarion i druge. nikacl nije napustala beli luk. Tome treba dodati jo~ i onu ~ iroku pol i val e n t nos t bel 0 g I u k a. kako iznutra tako i spolja. koje se danas upotrebljavaju u nauenoj medicini i koje Jmaju ogroman znaeaj za terapiju. onda ima jo~ vi~e razloga da se on prouci. u farmaceutskoj industriji i na klinikama. moei eerno donet. Nairne. A dotle ce svi nasi napori biti sarno nagadanja i dosta eesto pogre~no mmje. videcemo da su mnoge droge. eaulmogra od Indusa. Pred narodnom medici· nom se ne smeju zatvarati oei i. gorocvet ad ukr ajinskih seljaka . lek. a naro~ito u II svetskom ratu i posle njega poeinje pravo naueno prouCavanje belog luka zajedno sa izvan· rednim radovima na izueavanju i otkrivanju bakteriostatienih lekova tipa pe· nicilina. Iz istorijskih podataka vidi se da su i u starom i u srednjem i dugo vremena u novom veku beli luk prJznavale za lek i sluZbene medicine raz· nih naroda . lekovito dejstvo vrlo mnogostruko. . narodna medicina. veterinare i farmaceute . pogotovu one koje na· rod ve kovima uspesno upotrebljava i u koje je stekao veliko i nepokolebljivo poverenje. dakle. Kad se ima u vidu jo~ i ta okolnost da je beli luk svima nama vrlo dobro poznat i pristupacan. kao ~to su beli luk. nepisana. tako bogate riznice vekovnog iskustva steeenog u bedi i nevolji. da su dobijeni rezultati u le~enju mnogih bolesti. vee i zbog toga ~to je Ii njegovo fi~ iolos ko. zacin. tvrda razena glavnica ad naroda u Srednjoj Evropi. kininova kora od starosedelaca Perna. a narocito u XIX veku gotovo potpuno izba~en iz farmakopeja. karnilica. tako ni u narodnoj nije sve rdavo i pogreSno.

Protiv kolere i tifusa dobro je svaki dan jesti beli luku . poeev od raznih sosova. Leti kod nll!S u ritoVlirna bilo je mnogo trbobolje i groznice i deca su mnogo umirala od te rdave vode. cim luk izgub i miris. gotovo svi stanovnici tih krajeva tvrde da je dobro jesti beli luk kao preventivno sredstvo protiv maIarije. . nesvestice. Da n<ije bi~o belog luka i 's lanine. U sremskoj Posavini. MasJi. tifusa i svih drugih bolesti koje se javljaju kao posledica poplave i nezdrave vode. . eim neko poene kijati i ka~ljati.. Beli luk je dobar protiv svake bolesti.230 LBCBNm BlUBM Svi navedeni i mnogi drugi. Neki daju bolesniku da pojede maio od te smese. i nikad nisam bio bo1estan. na front. tvrde na~i planinci i brdani. Tu se ddi desetak dana i pije u obliku kapljica. velike fabrike lekova u tuc1ini kupuju. ocedi i pije zajedno s mlekom .nov list. Beli luk upotrebljavaju i za leeenje organa za disaltje. uvek ce se naCi neko od starijih i iskusnijih da mu preporuei da jede bell luk: stucan beli luk se pome~a sa sircetom ili s medom. Smiljanic iz Kaca. »Kad sam ja bio soldat u prvom svetskom ratu. koja -je cesto plavljena i zbog toga ima mnogo moevara i nezdravih bunara. ~to se vidi j po tome ~to ga propisuju njihove farmakopeje kao obavezan lek u apotekama za izradu tinkture i drugih gaIenskih preparata. koje prodaju mnogim zemljama pod iz· mi~ljen. manje vaZni razlozi su nas rukovodili da pristupimo up 0 red nom pro u c a van j u up 0 t r eb e una rod u jed n e t a k 0 va z n e 5 i r 0 v i n e k a 0 ~ t 0 j e bel i I u k. euvajuci kao dete tude ovce i svinje. iz bara. UPOTREBA BELOG LUKA U NARODNOJ 1y1EDICINI . spanaca i drugih jela s mnogo belog luka.« oNema tog proliva i sl'dobolje koji se ne mogu jzleeiti belim lukom i hrastovom korom. Osim toga. Godinama sam pio vodu iz Dunava. Oim se kod 'n as pojavi :neka zaraza. jendeka i ritskih jama.. ne bi mene danas posle osamdeset i toliko godina sunce grejalo. ne treba precutati cinjenicu da beli luk kao lek priznaje i naucna medicina nekih ddava. pa sve do potapanja iseckanog belog luka u rakiju iii u alkohol. rutvica. Upotrebljavaju ga na razne naeine. Najzad. uvek mi je moja baba slaIa slanine i belog luka na Pijavu. imela ·i beli 'I uk su danas u mnogim nasim gradovima narodni le kovi protiv arterioskleroze. Narocito ga je debro jesti izjutra na gladno srce zajedno sa kiselim mlekom: u ovcije kiselo mleko natuca se belog luka d to jede s lebiom. ta smesa se stavlja bolesniku na tabane i cesto menja. .'. Mlada hrastova kora se ceo dan kuva u vodi u novom loncu. tramvajima i skupovima mnogo oseca miris belog luka. iz jugoistocne Evrope vagonske kolicine belog laka za proizvodnJu raznih patentiranih preparata od belog luka.im imenima. ba~ kao pravi lek (tinktura) kupljen u apoteci na lekarski recept. U gradovima znaju za upotrebu belog luka za leeenje obolelog srca i krvnih sudova. odmah se po vozovima. lupanja srca itd.tvrdi stari P. nervoze srca. barske groznice.

Belim lukom Ieee 0 r g a n e z a va r e n j e. da se njim trlj aj u slepoot nice. Jedno 5 drugim se pomesa. Beli luk upotrebljavaju i protiv neuredne st~· lice. Bun· devine seme je jedini nas anthelmintik koji nije otrovan za toveka i domace zivotinje.. tabane i dlanove. a onda ga po celom telu nan1aza ti finim zejtinom. muke. Deci se daju manje kolicine ovog leka.i zaberu se tri najlepse. narotito za vrem e velikih lelnj ih zega smatraju salatu od krastavaea 5 belim lukom i ki· selim ml ekom za najzuraviju hranu. ra. lek koji pocinje da priznaje i nautna medicina. trojstvo. vra t i celo telo. Protiv glavobolje. a dobro j e tom s mesom protrljati slepootnice i vrat i stavljati je pod nos da j e bolesnik duboko udiSe. Kad n eko mnogo nazebe. kalu pOljski radniei. treba mu odmah dati ca· sieu vina iii rakije da ne bi lek povratio. pa ga boli glava i celo telo. Gradani i skolovani ljudi u selima cesto znaju i za klistiranje dece mlekom u kome je prokuvano nekoliko tesnjeva belog luka. Ako glava pantljieare ne izade. Ovaj natin je veoma blizak upotrebi anthelmintika u naucnoj medicini. Raso je odlicno. dakle.. eventualno. Posle pola sata se popije sto viSe rasola. Za dan·dva svi ti Ijud i dobiju takve prolive da postaju potpuno nesposobni za rad . sam iii zajedno s drugim narodnim lekovima. Jos viSe se beli luk sma· tra kao preventivno sredstvo za jacanje trbuSnih organa. Slicnu upotrebu belog luka zabelezio sam u mnogim selima u Batkoj. ricinusovo ulje za ci scenje. is ti lek na isti nacin treba ponoviti kroz dva do tri dana . n a njivi prokisne. Beli luk. tim je bolji. »NiSta nije gore nego kad se za vreme zetve neko prevari pa se najede sunke iii liZezene slanine. To i skolska medicina 5 uspehom prime· njuj e za lecenje detjih glista (oksiura). Ovo je dobro da se miri ~e .« . tako mora biti da bi bilo leka). pas tiri. U to se umatu tiste bele krpe i stavljaju bolesniku na teme i relo. U raznim selima u Sajkaskoj ovaj lek se razlic ito spravlja i upotrebljava: . subase (poljski cuvari) i poljski radnici. Bundevino seme je narodni lek protiv crevnih p arazita. Banatu. Srbiji. Sto je luk ljuci. U sajka~kim selima u Batkoj ovako se leci g/avobo/ja i nesvestica: dYe ~ ake belog luka utucati i pomesati 5 dovoljnom kolitinom blagog vinskog sirceta. Niko ga ne moze napoj iti. tri iii tri puta tri . Luk se oljuSti i is tuea u tucaniku . da se stavlja na glavu. onda ga tom . Bosni j u drugim krajevima. najkrupnije i najjedrije glaviee belog luka (iii devet najsitnijih glavica.. Ako je oboleli gadljiv. bezbolno i vrlo prijatno sredstvo za ciSce· nje . I naucna medicina dajl" posle anthelmintika gorku so iii. Dobar apetit se vrata upotrebom belog luka. To radi i skol· - . prelije cistim vinskim sircetom i kupovnim zejtinom i izjutra odjedanput na gladno sree sve pojede.SEW LUK 231 I ne ke z i v t an e b 0 I est i lete belim lukom. Mora jedno tel jade po vaseeli dan da mu vuce vodu za pice. dobro utopliti i dati mu pola litra kuvanog toplog cmog vina 5 biberom da se u postelji preznoji. ncsves tice. Coban i. gadenj a (trudnih zena) i sipnj e upotrebljavao se ovaj lek: u tuca se dos ta belog luka i zeze (!is ta koprive) i pome~a 5 blagim sireetom. vratne file. ali je raso mnogo prijatniji. upotrebljava se pro t i v ere \' nih par a zit a.specijom« celog treba dotle snazno trljati dok mu koza ne pocrveni. mena. Zatim se dYe pune sake bunde· vinog semen a oljus ti i isto tako sitno istuca.

Na svakom oprelu i selu . Drugog leka za njih 11a selu nije bilo. jo~ ponegde i danas.veti jedan stari Bal::vanin. • Ustobolju na Ijudima i na domacim zivotinjarna leCili smo belim lukom u sircetu i plavim kamenGm. Posle nekoliko dana kraste pol::nu opadati. Nekad je bio obicaj.tvrdi jedan inzenjer . »Kosopad sam zaustavio i izlecio mafuei belim lukom nekoliko dana. . Jedan 'n aseljenik iz okoline Novog Sada. Kad god podemo u voliju u rit. neb 0 Ie 5 t i. ne javljaju. igericu ovako lece: bolesnik treba svaki dan izjutra. konjskog bosiljka. cubra i drugih zacina koji svi manje ili vise deluju kao lekovi protiv crevnih parazita. radili su i u onim mestima gde je nekad bilo mnogo pa~njaka i rogate stoke. a to je. kao i cesta upotreba belog luka. pa se opet su~e na isti nacin ina· maf u ulj em iii ma~eu .« Bolesnu d l. rosi rj sini se. Iju~te ih i jedu zajedno 5 belim lukom. izade tuta voda. i smatra se da je to najefikasniji i najmanje opasan na~in isterivanja decjih [(lista. bolesniku treba davati i kiselog mleka. presnog ili kao zacina u svim jelima. po nekoliko puta dnevno mesto na glavi sa koje mi je kosa po~ela naglo opadati. a na m estima gde su bile kraste javlja se mlada lepa koza. Leti mu davati salatu od mladih krastavaca 5 kiselim rnlekom i belirn lukorn. eto. I danas se na gradskim ulicama prodaju semenke od bundeva.drugoj dangubi i veselju« svi gosti 1 domaei vade iz dZepova semenke od bundeva. nove se . tvrdi da bolj e vidi otkako jede beli luk: . Ovaj lek pomaze onima koji se leti okra stave. umesto vode da pije I::aj od hajducke trave.natrljamo celu nju ~ku tim lekorn. a ne kupaju se: mehur pukne. u zajednici 5 nekim drugim n arodnim lekovima. Tako su se fekalije (izmet) nesmetano raznosile i zarazavale ljude i domace zivotinje. pa 5e uhvati krasta (verovatno je to impetigo). . da beli luk obnavlja i jal::a krv. bolje jede i brle ozdravi. mi ponesemo bocu tog leka i svakom volu dobro .Meni je 83 godine i jo~ dobro vidim i sve mogu da radim. sa ili bez plavog kamena. jer sam . To bolesniku otvara apetit. Kafu tame kod mene. poreklom sa Cakora iznad Peei. zatim majkine dusice. Da mu to ne bi dosadilo i da rnu se jelo ne ogadi. plavog kamena i vinskog sirceta. le~e i razne k 0 1. to bila neka preventivna mera. a stoka je sva i ~ la na pa u. jer niko nije imao nuznik. Nekad je u Voj\'odini i drugim ravnil::arskim vodoplavnim krajevima bilo mnogo \' i~e oboljenja od crevnih parazita. na suncu ili pored vatre osu~e i zatim peru onom smesom od belog luka. Sitno se utuca dosta belog luka i pome~a sa sircetom od crnog vina. Kraste se pafljivo operu vodom u kojoj je iskuvana orahova Ijuska. u Nov~icima. kao ~to je naj~e~Ci slucaj s decom na selu i 5 Ijudima koji rade u pra~ini. Jer higijenske prilike bile su nekad u nas jadne i mizerne. da se preko zime jedu pe~ene semenke od bundeva. uvel::e i u podne da jede pomalo belog luka i slanine. To isto.u prvom svetskom ratu CUO da je beli luk lekovit 1 da starijim ljudima popravlja vid. nesvesna predohrana protiv crevnih parazita. Belim lukom. I to je jedno pitanje koje treba u nas prouciti. Pre toga se u tom sircetu rastvori parce plavog kamena. Mozda je. a nikakav drugi lek mi nije mogao pomoCi« . kazu. sede lj'-i i .232 LECI!Nll! BILII!M ska medicina.

sin a I b 0 z i d. Odavno je poznato da se iz belog luka destilacijom pornocu vodene pare moze dobiti etarsko ulje karakteristicnog i svojstvenog Ijutog rnirisa na beli luk. i kasnije ustanovljeno je konaeno da se etarsko ulje. 2:ivimo od hleba. postoji slienost belog luka s renom. karakteristienih za sve droge koje sadrle sum p 0 r neg I i k 0Z ide iii sumporne heterozide. raznim dmgim vrstama luka i mnogim drugim biljkama koje ne· m aj u mirisa dok su cele. Na primer. zbog eega se ona i \l.pritajll pastiri u Baekoj i Banatu. zatim b 0 I. kidati iii tucati. slacica iii neka druga sliena sum· pornoglikozid na droga zaboravi da skine s ramena. Posna jela se u vek zaeine beljm lukom. Beli luk dugo zadrii svoju Ijutinu. slacica. god. kolena. izdvojena jedna uljasta. brzo gube Jj uti miris i ukus .Beli luk ima vrio slab. u najboljem sIueaju. nije isparljiva sups tancij a i zbog t oga se ne oseca Ijuti rniris. nakapIju prlenu slaninu i przenicu namaZu belim lukom. To je sIueaj ne sarno sa zrelim glavicama belog Iuka nego i sa celom zelenom biljkom. sla· cicom. Na· protiv. Cim se poene rezati. Od 1844. daju joj da pije sirce u kome ima malo belog luka i plavog kamena . a ako se beli luk. a kad se ozlede. sve dok se ne ozledi. dakle. riblja eorba i mnoga druga gunnanska jela uvek imaju i belog luka.p otrebajava za izradu »slacice«. otpu~taju Ijut miris sumpornih jedinjenja. Ako neee da pije.. iz belog luka je pomoeu vode i alkohola. sirotinjska hrana . . krsta ili kog dru· gog bolnog mesta. moze se pojaviti manja iii veea ran a iii. cia ne bi tivina lipsavala. . nepostojana supstancij a koju su nazvali alicin. I beli Iuk i druge vrste luka. Celog veka smo pored ovaca pa mnogi od nas ne mogu da piju mleko . sokove. jer su verovali da ce ih to saeuvati od bole~ tina i da ee se vratiti svojim domovima. narocito zuti pasulj. IZiUzetak je bela slacica. »Mi cobani malo j edemo kuvanja. e a k [ u r a z b I a ze· . rotkvom. a zatim destilacijom pomocu vodene pare pod smanj enim pritiskom. Piktije bez belog luka rrisu nikakve. samleven iIi stucan beli luk. kad se zv a cui jed u. tzv. gotovo neprimetan miris. imaju manje iii vi~e I jut u k u s. izazivaju najpre osecaj top lin e na mestu amp Ii· kacije. Godine 1892. rotkvicom. Hemljsld sastav. god. ren i druge sliene. Kobasice i drugi kobasiearski proizvocli. Ogledima je utvn1eno da v 0 den ira· stvor alicina ima veliku baktericidnu moe prema iz· ve s n i m m i k r" 0 r g an i z rn i m a. jako c r v e nil 0 iii me h u r (piik). Iomiti. senfa iii rnutarda. To je za njih prava poslastica. U tom pogledu. kao i os tale droge slicnog hemijskog sas· tava.« . je r proizvod hidrolize sumpornog heterozida bele ~Iacice. Na~i Ijudi u zaroblj eni ~ tvu najvge su traZiIi da im se ~alje slanina i beli luk. dobij eno vodenorn des tilacijorn posle vrenja smrvljenih glavica. onda se ta sme~a zagu~i mekinjama i dll zivini da jede.BEll LUK 233 U 2:ablju r u okolnim selima. ren. Kad se dde na koti. odmah poene otpu~tati k a r a k t e ri s tie a n I jut m i r i s. slanine i belog i crnog luka. Cobani i ratari peku prienice od hleba. nego sarno Jjut ukus kad se seme bele slacice samelje i vodom pokvasi iii kad se zvace. pocinje proueavanje hemijskog sastava tog Iju· tog ulj a. Tek 1944. dokle se ne osu~i iii ne proklija u toiik oj meri da nova biljeica iz njega izvuee svu hranu i vodu. bezbojna. sastoji od r aznih alifatskih nezasiCenih sumpornih jedinjenja.

Dvesta grama osusenog istucanog belog luka prelije se 1 Iitrom 900/o-nog a lkohola i posle 20 dana. koli-bacila. kao cfikasno antisepticno preventivno sredstvo protiv raznih zaraznih boles ti (ti fus. Tinktura je 2()<>: . . vee da je jedan od meduproizvoda fermentativnog raspadanja nekog veeeg jedinjenja. Kad se o d ovako 's tabilizovanog .sko de. str. Dvesta grama oljustenog i iseckanog belog luka se drzi deset dana u 1. piogenesa.000 do 1 : 125. Iste. kao stimulans zivcanog sistema (u SAD). godine. god. enzima . Vee 1947. Macerat.ri. dakle. izolovano je iz glavica belog luka novo jedinjenje Ii nazvano aliin. protiv hronicnog bronhitisa. u tvrdena je hemijska grada. Upo treba u nau cnoj m edicim uglavnom ·s e poklapa sa primenom u narodnoj. Uost a lom. bacili litusa. neozleden. bacila tifusa i dizente rije. antibakterijsko dej stvo je vrlo veliko p rotiv streptokoKusa. odlije 5e i profiltruj e.stvo prerna nekirn grampozitivnirn i gramnegativnim mikroorganizmima: stafi lokoke. a za vrem e II svetskog rata i za sprecavanje zagnojavanja rana. formula alicina.000 alicin pokazu. protiv visokog krvnog pritiska. 1023). streptokoke.. velikog i obicnog kaslja kao ekspektorans. go d. Osim galens kih .ni alkoholni ekstrakt. Posl!! toga se iscedi i filtruj e. u obllku kasice za leeenje cireva i uboja. i ranij e su ana lLticari primet ili ovo: 'kad sc svez.ovrsnije upotrebljava u naucnoj medicini. UPOTREBA U NAUCNOJ MEDICINI Beli luk se sve viS" i razi:J. grip. . Dokazano je takode da alicin ni je prvobitna supstancija belog luka. Aliin nema antibakterij ske osobine. odmah se javlj a jako baktericidno dejstvo. dizienteri. Ulazi u sas tav raznih prepar ata za izazivanje apeti-ta. (Propis Fram:uske farmakopeje od 1937. za jacanje. Dobija 5e tecnoS1 rota kao 6ilibar.e antibakte. LEKOVI IZRADENI U APOTECI I FARMACEUTSKOJ INDUSTRIJI Lekovi od belog luka . ona nema an tibakterijsko dejstvo. '11 o bliku 'iglicastih kri stala bez mirisa. 1947. koj i je glavni sastojak ulja b elog luka.Pea esel gram a belog luka se isitni i maceruje 10 dana u 100 g sir6eta. . mirisa na beli luk.000 grama 600/o-nog alkohola. kolera). izraduju se i preparati '11 farmaceutskoj indwotniji.e i kolere. neprijatnog mirisa i n i·s ke tacke -klj<ucan ja. iz luka 5e ne moze dobi ti alicin. uzimaju se pre jela. arterioskleroze i decjih glista. da je oksidacioni proizvod dialildisulfida. protiv p eruti i opadanja kose i dr. uz cesee mesanje.234 LECBNJE BlUHM n j u 1: 85. ako se 10j suspenziji doda ma lo ~u spenzij e nes tab ilizovanog sam levenog luka. difterija. Sirce.. ceo luk p rethodno s tabiliizuj e aLkoholnim parama (uniSti se time enzim ali7Jinaza). al'i ako ·s e njegovom rastvoru dod a ferment a l i n a z a iz svezeg luka.I uka nacirui vodena supstancija.

preparat sadrli sve lekovite sastojke belog luka vezane na ak· tivni ugalj. macerata iii alkoholature 2-3 put a dnevno.sa na bell luk. Skuvan za klistiranje 7-30 g. Zatim se isced. Daje se u obliku draieja (tableta oblozenih ~ecerom) i to za lecenje crevno-zeludacnih oboljenja po dye dra!eje. nadimanje usled gas ova.500 g meda i procedri kroz flanelsko platno. . jer se alicin bolje saoova u kiseloj sredini. Sirup se moze spravHi i na ovaj na~in: 80 g smrvljenog belog luka greje se 1 sat u zapu~enoj boci sa 650 g vode na 36-380C. Lekovitiji sirup se dobija ako se umesto alkohola iii vode upotrebi sirce (oko 6% sircetne kiseline).Pedeset grama belog luka se sitno stuca i zatim dobro pome~a sa 100 g ~ecera u prahu.O~~~n i ~seckan beli luk se pom~a s jednakom koli~inom alkoh?la i ostavi da se macerira 8 dana. Daje se u zelatinoznim kapsulama zbog neprijatnog mi-risa i ukusa. za lecenje arterioskleroze iz pocetka se uzima 10-12 draieja dnevno. SVeZeg luka iii pra§ka ~ g. pa se posle mesec dana pre kine. sirceta. Po preporukama same tvomice alizatin umiruje creva. Alkoholafura. sirupa iii ~ecerleme. .O~gcen.Maoaus« iz Drezdena.BIlU LUI( 235 Etarsko ulje. a starijima po 2 tablete. jakog miri. hronicni katar creva sa svim posledicama koje usled toga proiz· laze: nemanje apetita. Alizatin je specijalitet ~vajcarske fabrike lekova . Po 30 g u obliku infuza. Posle svakih sedam dana uzimanja daje se gorka so na cgcenje. Pet grama ove tmkture pome~ane sa 95 g obi~nog sirupa daje dobar i postojan preparat. Seeeriema. . Po navodima te fabrike. a posle nekoliko dana po 6 komada dnevno. 3-5 puta dnevno.Iz zemlje izval1ena. ne uzima se nedelju dana i opet nastavi kao prvi put. odllje se. Aliokaps je etarsko uJje belog luka koje pod tim patentiranim imenom prodaje tvomica biljnih lekova . a narocito u slueajevima di· zenterije i prekomernog pu~enja kad nas. . toksina.300 g ~ecera iii 1. DOZE BELOG LUKA Po 20-30 kapi tinkture.Sandoz«. . Za lecenje oksiura (decjih glista) daje se u toku tri nedelje deci 3-4 puta dnevno po 1 tableta. Prednost mu je u tome ~to nema neprijatan miris i ukus. ako posle prve ne bi do§lo do izlecenja. Prasak. Sirup. pa cim se ovla!i. Po 20 g soka dvaput dnevno. sve!a biljka (200 g) u avanu se zdrobi i \Sok iscedi. pa se taj 's ok pome~a sa 1 litrom 90%-nog alkohola. gubi lekovitost. po~to je higroskopan (privlaci vlagu) .lmn i na blagoj toploti (do 50oC) osu~en beli luk se samelje u prah i odmah hermeticki zapakuje. dobija se destilacijom pomotu vodene pare iz sve!ih glavica belog luka. Posle mesec dana kura se ponavlja. ungtava crevne otrove i cisti crevnu floru. zaraze.i i filtruje.tanu 'PoremecajJ u crevima. doda 1. osu~i na blagoj toploti do 400c i cuva na hladnom mestu u dobro zatvorenoj posudi. Indikacije: akutni katar creva nastao usled hrane. Po 30 kapi ekstrakta triput dnevno. isec.

manjc-vBe sto~rski i nomadski. Na taj lla~in. Jevreji. Pre svega. reurnatizma. U pocetku. Svi ovi pustinjski iii polupustinjski narodi. izazvace na kozi phlkovc i najzad kao pus t u I a n c i j a. koznih belesti. . medu njima i beli luk. madija. pored ostalih i mnogo cenjeni beli luk. Beli luk dolazi u farmakolo~ku grupu lekova koji izazivaju d r a z en je k 0 z e. Egipcani i drugi narodi gajili su bell luk vge vekova pre na~e ere kao hran· Ijivu.a. upotrebljavali su gotovo redovno beli luk. Taj njihov ulicaj osecao se i kasnije kroz ceo srednji i novi vek na sve narode oko Sredozemnog mora do dana~njeg dana. tj. izazvati crvenilo na kozi. morskog ora~Ceta i drugih skupocenih za~ina. Starj Egipat bio je od ogromnog uticaja na cclokupnu kulturu Jelina i drugih starih naroda. zacinsku i lekovitu biljku. avo je sasvim opravdano.Bell luk je. protiv vrenja pri aku· tnom nadimanju goveda. zadovoljavahu se Iekovitim sirovinama iz svoje flore. protiv nastupa i proliva konja. To su sredstva koja prouzrokuju. koji su bili neposredan povod otkricu Amerike. Najvi~e su upotrebljavall luk. uglavnom oko Nila. prema ispitivanjima mnogih nau~nih istraiiva'. Kasnije. slozenog ritual a i rasko~ne ceremonije. Induski sve~tenici bili su prvi lekari i apotekari. a beli luk je os tao za sirotinju. beli luk je bio cenjen kao lek protiv raznovrsnih bolesti. tj. E g i pea n i su znali za mnoge lekovite. pa je razumljivo da je le~enje i davanje lekova obavljeno . U s tar 0 j in d u s k 0 j me die i n i beli luk jc bio vrlo cenjcn lek. aromati~e. mogu prema ja~ini delovati kao rub e f a c i j e n c i j a. crvenilo i upalu. za radni svet. vremena koliko se na jeduom mestu drli. od njene osetljivosti. delova~c kao v e z i k a nc i j a. a u jacoj d01li i ako se duic drle. JaCina te nadrafljive reakcije zavisi od koll~ine. za~inske i otrovne droge. jer vidimo ida· . god. gde je flora tako bujna j raznovrsno i rasko~no bogata i gde je zbog toga i njihova materija medika mnogo bogatija od na~ih evropskih. veoma s tar a k u 1 t urn a b i I j k a.Beli luk se daje protiv crevnih parazita u obliku klistira. za lak~e i bolje prezivanje preZivara. sve u zelji da se evropske sile doeepaj u bibera. u Indiji. mr~avosti i op~te slabosti. lo~eg varenja. a upotrebljavali su ga i kao Ijubavni napitak. U Eberovim Papirusima (oko 1500. upotrebljavan je kao op~ti tonik. U toj daJekoj zemlji. karanfilica. nekrozu tkiva. induskim svetim knjigama. Na~ narod i narodni lekari: svcz luk uz svako jelo 5vaki dan. kao i sla~ica i druga sli~na sredstva koja imaju swnporna etarska ulja. Indusi. U Vedama. zbog koje su vodeni toliki krvavi imperJjalisti~ki ratovi. jake zacine i mirise sa Istoka. cimeta. Vavilonaca. sredstvo za ja~nje u slucajevima velikog broja bolesti: nemanja apetita. lIkoIiko su dalje ~irili svoju vlast i trgova~ki uticaj. tj. naj~e~~e stucan u sircctu. vrste.236 ll!CI!NJI! BIUI!M U2!ima sc malo sirupa od vBanja iii ribizla iii sa mlckom. kad se stave na koZu. molitava. spominju se lekovi.uz primellu tajni. pre na~c ere) spominju se razne lekovite hiljke. izazvace rane i zagnojavanje. sve su vBe traWi skupocene droge jakog fiziolo~kog dejstva. hemoroida (Suljeva) i dr. cd vrste zivotinje i uzrasta. Istorija_ . beli luk. pa je takav lek i najaktivniji. dok su bili mali i sjroma~ni. kao proizvodi hidrolize sumpornih glikozida. protiv smrdljivog bronhi tisa i plu~ne gangrene. kMlja. Jevreja. Persijanaca i drugih. Fcni~ana. jer se u sir~tu alicin najbolje drli. Stari Kinezi. N a u c n a vet e r ina.

luk-Ce~ njak. Hipokrat 'll svojim de lima navodi beli luk kao lek protiv erevnih parazita. . Lonicerus (1564. kukurek i druge biljke kao lek. uostalom.. luk.cesan. dakle. On ga upotrebljava kao sredstvo za urcc:tivanje stolice i protiv kolika. protiv lisaja i nekih drugih bolesti. dobar je protiv ospica. dok ne osvojise zemlje i gradove izvan male rimske drlave i Italije. . i prvi Rimljani. ~oviti luk. za urec:tivanje stoliee i poj aeavanje mokrenja. jer ih onda zmije nece ujedati.. kao sto su. za~in. Slavni medicinski pisac i lekar rimskih legija. u renu isla~ici jma sumpomih Ijutih sastojaka sli~nog sastava i fizioloskog dejstva) . lukac. Orfej spominje beli luk. ~ni luk. ). G rei su takoc:te mnogo eenili luk. C!:ini i madije. u mocnoj i ogromnoj Rimskoj Imperiji. a spolja za Je~enje raznih kolnih bolesti i peruti na glavi. najviSe fine aromatic!:ne za~ine i mirise iz pokorenih zemalja Azije i Afrike. beli luk i emi hleb ostadose i dalje za sirotinju. ~san-luk. uostalom. kao dYe s vet e i ~ u dot v 0 r neb i I j k e. godine) preporu~je beli luk protiv glista. rotkve. lako su zabranjivali pristup u hramove onima koji su j eli beli luk (nazivali su ga . Kolumel (I vek) spominje upotrebu belog luka kao Ijubavnog napitka (afrodizijak). upotrebljavahu za lek. ~snjak. Stari Egipcani su mnogo eenili bell luk. Galenus navodi beli luk kao najomiljeniji narodni lek protiv svih bolesti i zato ga naziva »seljaC!:ki terijaku.ivali skupocene droge jakog fizioloskog dej stva. Znali su i upotrebljavali uglavnom k upus. a vlastodrsci pocese sve vise upotrebljavati i prekomemo ui. Celzijus ga upotrebljava protiv tuberkuloze i groznice.a mnoge druge droge za koje do tie nije mala tada~nja nazadna Zapadna ~vropi1. najvi~e uptrebljavaju beli luk kao svakida~nju hranu. Za Plinija Starijeg (23-79) beli luk je univerzalni lek. Plinije piSe da Egipcani pol a z u z a k let v u spominjuci pri tom beli i crill luk.smrdljiva ruza. --_. a naro~ito oni oko njegovog isto~ng dela.U po~etku. j svi drugi primitivni i siroma§ni naredi. srcdstvo za uredivanje menstruacije i protiv ujeda zmija (beli luk se pije u vinu) i protiv uj eda besnog psa (polaZe se na ranu) . za plebs. bel i i ern i I u k. I on ga zato preporu~uje Rimljanima (i u kupusu. uspelo je grac:tenje piramida. ZahvaIjujuCi preventivnoj moci belog luka. pa kaZc da je malo bolesti koje mu mogu odoleti i da je narocito dobar za zaustavljanje ka ~lja.. u~inili j 7. luk. kao.. A rap ski Ie k a r i u S'I"ednjem veku mnogo 's u doprineli sirenju upotrebe belog luka za lek. preventivno sredstvo. a s medom. Rim I jan i. U Bibliji se spominje jedno jelo od belog luka i sireeIa koje se davalo kosa~ima.BELl LUK 237 nas da narodi oko Mediterana. Narodna Imena za beli luk: bijeli luk. smatraju ih. kao i raznim vrstama luka. Dioskorid navodi beli luk kao lek protiv erevnih parazita.. jer su sprecene zarazne bolesti. utonula u mrak i neznanje. lek. Pome~an s uljem i solj u. Virgilije spominje upotrebu iscedenog soka iz belog luka i majkine dusice: zeteoci kosa~i treba da se namaZu time ako zele mimo i bezbriZno da se u podne odmore i otpo~inu. Kasnije. za~in i hranu skromne i malobrojne sirovine svog kraja.. ipak je malo lekovitih droga koje su toliko po~tovali kao beli luk. ~njak. saransak. OIaC prakti~ne iii galenske (-armacije. Katon tvrdi da se Rim jednom spasao cd kuge zahvaljujuci preventivnoj upotrebi kupusa.

karabiber). lepih Micastih cvetova koji se javljaju vee u februaru. dakle. cmi papar. ljutog i toplog ukusa. . sjajnih. To je dugovecna poviju~a koja raste u tropskoj Aziji. skoro srcolikih listova i. vrlo prijatnog i aromaticnog mirisa. socnih. U listu ima do 15% arbutozida. ali se sme uzimati upola manje. a osobitog. koji se jace oseti kad se plod samelje i pra~ak stavi u klju· . Saxifragaceae Trajna zeljasta biljka sa Altaja i Dalekog istoka. zbog cega se moze upotrebiti za dezinfekciju mokracnih puteva. kao i u ostalim tropskim predelima. dvaput vBe nego u Listu medvec:teg grozc:ta. gde se i gaji. zbog cega se upotrebJjava u narodnoj medicini za lecenje proliva. Br. Cela biljka je opora zbog obilja tanina i drugih polifenolskih jedinjenja. BERGENUA BIBER Oswen nepotpuno zreo plod biljke Piper l1igrum L. Biber je svojstvenog.238 Ll!CBNII! BUJEM BERGENIJA Bergel1ia cordifolia A. ekcema i drugih koznih bolesti. Gaji se kao cvere zbog veoma krupnih.Piperaceae (crni ·biber.

SIKALINA Cnicus benedictus L.. obavijene su kruprum ovojnim listovirna. visoka do 40 em. ~iljasti. Rasprostranjenost. vrlo bodljikava.. rede u drugim delovima zemlje. BLAtENI CKALJ. Spolja se ponekad daje s Ijutom paprikom (Linimentum Capsid compositum) kao sredstvo za drafenje koze. ali se bere potpuno zreo plod i oguli sem~niea i srednji sloj .8% s mol e (kavicina). Biber je i danas jedan od najvafnijih i najskupljih z a ~ ina. zatim ima malo masnog ulja i mnogo skroba. etarskog ulja i razne soli. Listovi su duguljasti. a Ijutina od piperina.Raste u primorj-u. Upotreba. . Prvoklasan biber u zrnu. Cela biljka je sivkasto-ruckasta od obilja dlaka. Alkaloid piperin ima svojstvo da sniZava ternperaturu. Droga_ . - Composi. . jedri. . Sastav. od kojih UDU' tra~nji i!Oaju duga~ke bodlje. Aroma bibera potice od etarskog ulja. naj~e~ce po suvirn mestima. nazi va kij an je. Cveta po~etkom leta.Gornja polovina biljke u cvetu (Cardui benedicti herbal. ali kao poludivlja biljka. odmah padne na dno. kad se spusti u vodu. VBe ga ?otro~. oko 5% tanina. duboko perasto deljeni. po povr~ini mrezasti a po obodu o~tro nazub ljeni i bodljikavi. BLAZENI CKALl malo sluzi. veoma raz· granata biljka. a lo~ lebdi ili pliva.Nedovoljno prouteni gorki heterpzidi (kniein i drugi). 5-9<>/0 kristalnog alkaloida pip e r ina i 0. smole. Naprotiv. . Cvetne glavice su pojedina~ne. Kad se tuca i melje.. zbog cega je biber nekad upotrebljavan protiv grozniee..i na~a industrija gorkih alkoholnih desertnih napitaka nego apoteke I fabnke Ie· kova. U biberu ima 1-2. Cvetovi su ruti.tae DvogodBnja iii jednogodBnja zeljasta. Beli biber ili bijeli papar poti~e od iste biljke. na Zapadu se znatno te~ce i raznovrsnije korFstli koo omi· ---_.5% eta r s k 0 g u I j a. SIKAUNA 239 talu vodu. na vrhovirna ogranaka.Kod nas se vrlo retko upotrebljava.BLAZENl CKAU. Kao lek se malo upotrebljava: za povecanje apetita i kao stomahik.

Listovi su srcoliki i Siljasti. Plod je jajolika. pitomi ckalj.BLJU1D. masCu Hi mlelrom cia ne dode do upale. odstranjuje modI1ice od podlivene . sjajna bobiea zive crvene boje. sveta sikaviea. benediMa. na udalj eDju oko 30 cm struk od struka. Piti u obliku nezasladenog eaja (10 g Da 200 g yodel na pol a sata pre jela. limunove kore i oeajnice. Pije se kao pod 1. Rizom moze biti tezak ponekad i vBe kilograma.KUKA T amus communis L. Rizom je cesto upotrebljavan narodni lek protJiv reumatizma i i~jjasa. Rizom je spolja sivocm. a Da Zapadu obavezno. Strugan rizom se stavlja na uboje. .l hladu na promaji. mesnata. benediktova Toza. bozja plahta. biskupova brada. mesnatim. vezu u kitice ~ su ~e '1. Traii lako. nepdjatnog i toplog je ukusa. Seje se krajem april a. na dugim peteljkama. pa se to stavlja kao oblog sa rakijom iIi bez nje. Daje se u obliku ~aja. Ili se rizom Da trenici nastruze. U redove od 60 do 70 cm. Gorak stomahik: po 25 g blaienog ekalja. Iz pazuha listova izbijaju cvasti sa sitnim. pelena i lincure. gorkog. Gorak aromatican stomahik: po 20 g blaienog ekalja. 2. ckalj .240 LECENJP. pun lepljivog soka neprijatnog mirisa. tinkture. kraljevac. Raste po zivicama i obodima ~uma. koja se penje po drvecu. Gajenje 1 berba. pli"kova i rana. Dioscoreaceae BUUST Trajna poviju~a sa vrlo debelim. neupadljivjm. kielce. BLJUST. trave-ive. Narodna imena: babino zelje. a na prelomu beo. eesto u zajednici s drugim gorkim drogarna slienog dejstva. rastresito i plod no zemlj gte. dugacka 3--4 m . Bubrezni bolesnici ga n e smeju piti.Kod nas se De gaji. zelenkasto-zuckastirn jednospolnim cvetovima. BllJEM ljeno gorko sredstvo za le~nje organa za varenje. korenom se trlja mesto. krtolastim rizomom iz koga izbija tanka stabljika. tako da se posle toga obavezno maZe uljem. vina i drugih galenskih preparata. hajducice. 1. Ijutog. pri eemu se javljaju osecaj topline i crvenilo. U n arodu se upotrebljava svez rizorn. meki tm. Bere se eim se pojave prvi cvetovi. ne eekajuci da se svi otvore. rede mladi pupoljci (Tami rhizoma et gemma).

alkaloida abrotina. Verovatno da ima i sleroidnih saponozida.Isto tako. gork'ih matenija. asparagina. prijatnog je mirisa i zbog toga se lak~e uzima. leucina. Nije dovoljno istralen ni hemijski ni farmakodinamski. Narodna. iseedi i pije protiv akutnog pielonelrita i nefriticnih kolika. blju~c. kukovina. jer ublazava bolove i pomale izbacivanje kamena iz bubrega. i piti po 1 rak!ij- B021E DRVCE . Bljus/ je o/rovan. BOllE DRVCE 241 krvi. Cveta od juna do oktobra. bobae. naj cesce po grobljima. a kod nas se gaji slicno pasulju i gra~ku. - Papimnaceae JednogodiSnja zeljasta biljka. Najlak ~e se gaji deljenjem starijih busenova u jesen na rastojanju 70 x 70 em. veliki bob. Neoprezni daju pijancima iseecien sok blju~ta. drlati 10 dana. Moze se potopiti u ja'k u rakiju (200 g u litar rakije). visoka 60-140 em. - Compositae Trajna mirisna i gorka biljka. Sadrii etarskog uJja. Upotrebljava se sli cno pelenu. . B02:JE DRVCE Artemisia abrotanum L. poparen 1 litrom kljucale vode u po· klopljenom sudu. Caj spravIjen od 30 g vrhova grancica u cvetu (Abro/ani herbal. u narodnoj medici'lli koristi se caj zelenih mahuna (250 g kuva ·se IS minuta u I litru vode ~ popije u toku dana) za lecenje upale be~ike. beb.. IYljust. ce~ce muckaju6i.BOB. BOB Vicia taba L. bluz. konjski bob. sakupljeni u malene glavicaste evasti. Imena: bakla. Dmga narodna imena: ble. Gaji se (i podivlja) kao narodno evece. Stabljika je skora odrvenjena. tirozina. zuli. pije se pre jela. Sadrii skroba i sluzi u kojoj se nalaze vrlo krupni i vanredno o~tri knstali kalcijum-oksalata koji ozleduju kof u kad se korenom trlja bolno mesto na telu. ali je manje gorak. crne kuke. tanina i flavonskih jedinjenja. Poreklom je iz Azije. zmijino grozde. Lislovi su tanki i usko perasto deljeni. bjJu~tan. od tega se javljaju jako povracanje i proliv. Miri~e istovremeno na limun i pelen. blju~tina. U zeienim mahunama je nadeno dioksifenilalanina. pa ga zbog toga treba izbegavati. Dvadeset pet grama eveta popari se sa pola litra kJ}ucale vode i posle 2 sata oeedi. visoka 60 do 120 em. oksitiramina i proteolitskih enzima. Zabelezeni su smrtni slutajevi trovanjem i2 neznanja. a u eve!u bojena materija antofein. I bobice su otrovne (otud narodno ime zmijino grotae). Cvetovi su sitni. erna loza.

planinski bozur. drevinka. rede krtola i seme (Paeoniae tlos. va. crljeni bozur. miri. tunkarica. srCano zelj e. za lecenje padavice. bozji drvak. di· vlji ciper. Narodna imena: bozja metiea. kraljev evijet. bozuric. Izaziva povraeanje. rutviea. troj acke roze. corallil1a: bozur. U narodu se jos ponegd~ upotrebljava bozur kao lek. Piallltaginaceae Kod nas raste dvadesetak vrsta bokvice po naseljima. pitomi ohsjenae. VUCAC Plantago L. Z. tuber et sem en). Za vreme ratova i gladnih godina jeo se mlad . za umirivanje uzbudenog nervnog sistema. zlu ne trebalo«. na livadama i pasnjacima. narocito na selu. Za vreme ratova i nestasiee lekova bozje drvee su upotreb lj avali protiv d~jih glista i groznice (abrotin sniZava temperaturu). secera.sni muski pelino pelinak. tenuifolia L. pored puteva. U korel1u ima tanina. TRPUTAC. . i tako najlakse dolazi do trovanja. za le~enje hema. eba bozura za l~enje. Narocito ga eene zene. zenski bozur. Kod nas ga upotreblja· vaj~ . bozja plahtica. trojaska rozica. nekih alkaloida i drugih nepoznatih sastojaka. Zbog toga bi trebalo da lekari. duhovska ruza. Za P.) Gouan . kosovski bozur. ' 0" z" uredivanje menstruacije. kurjak.Ranunculaceae Razne vrste bozura rastu divlje i gaje se kao nase omiljeno narodno evece.• P. velikog kaslja. a i zbog pri· jatnog mirisa. BOKVICA. roida i dr. bofuraJ\c. a danas jos ponegde protiv gr· ~evitog kasija i kao sastojak ~aja za dimljenje i kadenje astmati~ara. po sumama i na drugim mestima. masti . TEGAVAC. macur. Homeopatska medicina upotrebljava svez koren. devetak. Ne preporucujc se <uP( . lrava od guja. decora Anders . jer nes tru~njaci ne znaju ni dozu ni nacin upotrebe bozura. Narodna lmena za Paeonia otticinalis: arap~e. P. secera. muski bozur. U cvelu ima lanina i peonidina (jedna glikozidna an toeijanska boja). trava od tri rozciea. Nisu retki slll~ajevi trovanja. brozg. U semenu ima masnog ulja. smole i boje. Nisu otrovne ni skodljive. \ Za P. bozur. turski neven. Nije redak slu~aj da neka baka iz nekog sela salje bofurov evet i seme nekoj svojoj rodaei i prijateljiei u grad »kolko da se pri ruci nade. mosur. tanina. brozgva. decora: bUur. a danas sarno u narodnoj medicini upotrebljava se evet. Stavlja se u vunene i svilene tkanine i krzno protiv moljaca. BOlURI Paeonia officinalis (L. On se' upotrebljavao nekad protiv epiJepsije.242 LECENIB BIlJI!M sku Casicu 3 puta dnevno na pol a sata pre jela. Nekad 1I skolskoj. Biljka je otrovna d nij e dovoljno is pitana ni hemijski ni klini· ~ki. lILOVLAK. obrate patnju na bofur. etarskog ulja . I ono se nekad u-'Jtreoljavalo protiv epilepsije. pro stenik. Ima ih svuda. corallina Retz. broda nj. kao lek za ja~anje i protiv akutne upale ereva.

usko[is ta bokv-ica (P. U narodu se naj· viSe ceni i naj eesee upotrebljava sirokolista. I. greevi. saponozida i fitoncida. ~ List se bere sve dok biljka cveta. Plantakod je farmaceutski fabricki sirup protiv kaslja. Berba. sivkasta ili ruzieasta evast je valjka. %ILOVLAK. muska. jajolika iii okruglas ta. za leeenje rnnogih bolesti a i kao profilaktieno sredstvo lzelen li st i sok iz lista kao proleena vitarninska kura). a koren se vadi cele go- h erba et radix) . 1. tako da se za potrebe domacinstva sve tri mogu koristiti posebno iii pomesane. MuSka bokvica jrna uske duguljaste iiiljaste li stove koji se poste· peno sufavaju u siroku kratku peteljku. 'cveta ju od proleea do zime.iskasljavanje gU "5 te suve sluzi iz organa za disanje . nerna ienskih j muskih bokvica). U semenu ima sluzi.stu lma oko 40/0 tan ina. lisee je iii· roko ovalno. cvetna stabljika dugaeka je koliko i list. Prema obliku listova i evasti razlikuj u se medu soborn neke dornaee vrste koje su najraspros tranjenije i koriste se kao lek: 1. p ektina. 3. belaneevina i secera. dine. pored ugazenih put eva i ispod strehe. zensk~. rnnogo vise u narodu nego u skolskoj medicini. evast je kratka. eve t je belicas t. Ne smeju se mesati navedene tri vrste bokvice. masnog ulja.).. pojacava lucenje tecnosti u plueima i time a laksava . raste na vlafnim me· stima. raste 'po pasnjacima . v. .List bokv.ica. svuda gde se sliva voua. 3. media L. tj . susiti.U svim organima biIjke ima heterozida aukubozida i enzi· rna invertaze.ice i drugih lekova.BOKVlCA. U Ji. rede cela biIjka i koren (Plantaginis folium. Zen ska bokvica (po hrvatskoj terminologiji »muska«. limunove kiseline. hemijski sa· stay i dejstvo sve tri vrste bokvice gotovo su isti. dugaeka. jer to zah· teva i medwlarodna drogistieka i farmaceutska trgovina.ice deluje protiv raznih upala koze i sluznice. Sa5tav. sta bokv. TRPUTAe . Neke sc od najdavn ijih vremena upotrebljavaju kao lek. tek uzabrano !isee bokvice oprati u ne- .) . iako su obe hermafroditne. cvast je dugaeka i srebrnobela. mala. smanjuje ueestano mokrenje i povoljno deluje na organe za varenje: proliv. sirokolista bokvica (Plantago major L. Srednja bokvica raste na suvim mestima. Domaeinstva mogu za zimu za svoje potrebe naeiniti s!iean sirup: mlado. a na sva· kom Hstu se isticu lueno poViijenJi nervi koji se pri vrhu lrista spajaIju. cvetna stab· ljika je oko 5 puta dufa od lista. . emulzina. soeno. nego se zavrsava zb ijenorn evascu od neuglednih si tnih evetova. kru· niea je gola. 2. U veCi ni vrsta boo kviee lisee se razvija u obliku rozete u dnu stab ljike koja nije granata i nerna mea. pakovati i svaka pod svojim imenom prodavati. sta. Upotreba. katar. Sve tri vrste su trajne zeljaste biljke sa Iistovima u rozeti. srednja bokviea (P. osobito od velike ili zenske bokviee (Plantago major L. Droga. 243 list. ima fuoike jajaste. Cvetna s tabljika je dufa od Iistova i ima 5 dubokih brazda. SvaKa se mora odvojeno brati. sjaj· ne i debele Iistove na sirokoj peteljci. . Sve't i suv list.). tirozinaze i koagulaze. dlakava je. izraden od !i.naee . 2.). eir na dvanaestopalacnom crevu i na zelucu.itamina C. lal1ceolata L. krupna iii zenska bokv.

riveni fitoncidi (Felklova). . bez okoli~enja. Korisno je za osobe obolele oct upale hemoroida (~uljeva) i zatvora. Ovo je sasvim opravdano. Za nju gotovo svi znaju i mnogi je upotrebljavaju kao lek. poklopi i posle 3 sa ta ocedi. Narodna imena. iii list bokvice stucaju iii na ploci malo opeku i tek tako omek~an stavljaju na ranu. Mnogi opran list obriSu i namaiu ma~eu iii ·u ljem i tek onda prilepe na ranjeno mesto. sve pome~ a .Osim navedenih. prva pomoc je list od bokvice. dokazana je znama antibakte· rij ska moe bokvice. terput. brzo zara~cuj e i ostaj e mali oZiljak. Protiv velikog (magareceg) kaSlja: po 20 g lista muske bokvice. samletri maSinom za meso i stiskanjem kroz pla tno iscedi ti zelen sok. muska bokvica (Ku~an). jer posekotina ne krvari. Uzima se 4-5 puta dnevno po 1 ka~ika. marina bokva. Narodna medfclna. da se ne bi necistoeom s lista rana zarazila.Bokvica je omiljen narodni lek. Cini mi se da nijednu drugu domacu lekovitu biljku tako cesto i gotovo redovno ne upotrebljavaju kao bokvicu. veliki trpotec. ne zagnoji.) je jedna vrsta granate bokvice koja raste u Primorju. I 'kg tog soka pome ~ati sa 2 kg meda iii prokuvati 10 minuta sa 2 kg ~ecera . veliki trputac. cveta belog sleza. zilavac. paskvica. a u juinoj Francuskoj i nekim drugim zemljama se na veliko gaji za proizvodnju mdustrijskih kolicina semena koje se koristi kao 51uzna droga u terapiji i u tekstilnoj industriji za apretiranje. prome~a i posle pola sala popije. kazati da je za posekotine najbolje priviti list bokvice. pitoma bokvica. Veoma se ceni. Deluje kao blag laksans. ~iroki trputac. larin· git) . piti uvece pre spavanja da bi se izjutra imala uredna stolica. dugoliste). faringit. Kao prethodni eaj. Ruzicastu akrzu na lieu Leklerk leci ovim melemom: 15 g soka od bok· vice pome~a se sa 5 g bezvodnog lanolina i 10 g belog vazelina i na kraju doda kap ruzinog ulja radi prijatnijeg mirisa. cveta zove i trave daninoc. zamesi i nacine pas tile prij a tnog ukusa i dobar lek za organe za varenje (cir ie· luca i dvanaes topalacnog creva) i disanje (hronicni bronhit. Godine 1958. Za ublazavallje napada kaSlja i lak! e izbaeivanje sluzi: po 20 g lista bokvice (muske. tarpudac. pitomog kestena.244 LECI!NJI! BJUI!M koliko voda Uer bokvica cesto raste po naseljima gde ima razne prljav~ ti· ne. zenski zi· lovlak. doda 50 g vode i pola kilograma ~Cera. Tri supene kasike ove smese popari se sa pola litra k1jucale vode. jer psyl/a na grckom znaci buva). . cveta i lista podbela i moraca. Umesto vode i sec era bolje je dodati 600 g meda. pije se topao. Svako ce yam odmah. celnik. 'pra~ in e i drugih izvora zaraze). Seme je si· tno. crnog secera (od sladiea). Pasti/e se prave u apotekama i farmaceutskoj industriji: po 5 g soka od bokvice. rosulje. VeCina zna da list prethodno treba dobro oprati da bude cist. evo jo~ nekoliko narodnih imena za zensku bokvieu: vela bokvica. zasladi medom i pije svaka 2 sata po 1 ka~ika. koristan osobito za osobe obolele od hronicnog zatvora: 1 supena kasika semen a potopi se u 200 g caja od kamilice. jer su -u njoj otk. jer sadrfi do 12<>/0 sluzL Sluz se vadi kao sluz iz lanenog semena. lici na buvu (otud i nauCno ime. Ako se slueajno posecete dok ste na selu. gume tragakante i samlevenog rizoma oJ perunike. tarpotac. . B u a c a k (Plantago psyllium L.

sredn. rede beli ill purpurni. Zilovljak. ali su talasasto naborani. . rastresito i pIadno zemljiSte u redove oko 70 em rastojanja. Cvetovi su plavi. Velike kolicine sluzi opravdavaju upolrebu !ista kao blagog sluznog sredstva koje deluje s!ieno belom slezu i drugim mueilaginoznim (sluznim) drogama. zenska bokviea. U mladim biljkama ima malo alantoina.. List. visoka 30 do 60 em.Oko 25% sluzi. Gajenje i berba. svuda gde ima mnogo azotnih jedinjenja. popova lozica. mala bukviea. BOLDO List (Boldo folium) eileanskog mirisnog drveta PeUmtlS boldus Mol. sedeCi ti obuhvataju 'Stabljiku.Ukusa je na krastavee. Upotreba. malo etarskog ulja. 245 Za musku bokvicu: bukviea. skoro bodljikavo dlakava. a gornji duguljasti. flos et herbal. triputae. Donji listovi su u rozeti.ja OOkva. deluje i protiv erevnih parazita. krupni. Svojstva. obieno juna-jula. . bolhnjak. dugi trputae. Monimaeeae. Stabljika je ~uplja . fenska bokvica (Ku~an). Droga. Za buacak: blesnik. Bere se kad je biljka u pUllom evetu. Ulazi u sastav raz· nih lekova za jetru i zuc. Glavni lekoviti sas tojak je alkaloid boldin. LISICINA . Borag~naceae JednogodiSnja zeljasta. udrruiem u povijene evasti na vrhu grancica. . ernoglavae. srednja bukviea. . BORAC Baraga officinalis L. siroki prpotee.BOLDO. LISICINA.Seje se u martu iii aprilu na lako. glavor.Nitrofilna biljka po vrtovima i poljima. BORMINA. duga bokva. POREC. troputae.Prisustvo znatne kolicine kalijum-nitrata objasnjava svo} stvo boraiine da izaziva pojaeano mokrenje i znojenje. Sastav_ . tako da eoveka odbija. debela i sadrhi mnogo sluzastog soka. Svez sok iseeden iz eele biljke ubrzava izbacivanje hlorida iz organizma. a kasnije se proredi da struk od struka bude u redu oko 35 em. . krepotee. bu(h)aeica. evet i eela biljka (Boraginis folium. Slabog i svojstvenog mirisa. tripotee. Za srednju bokvicu: bokva. Listovi su po obodu eeli. mu~ki zilovlak. saponina. boBinee. Rasprostranjenost. troputae. . Cveta od maja do avgusta. Neprijatno. konjsko rebro. diuretieno i se· dativno. pasja noga.iIrata. 25% tanina. treputae. bu~ika. BORAlINA. lisnati tr· putae. Cvet ulazi u sastav evetnih plucnih eajeva za lak~e iskasljavanje zapecene sluzi. razgranata. masnih i smonih kiselina i mnogo kalcijum-malata i naroeito kalijum-'1. grubo eeki[ljasto dlakava biljka. na dugaekim drskama i elipticni.

Zbog tanina i pektina borovniea deluje kao blago sredstvo proti\' dijareja i katara ereva.td. Listovi su naizmenicni. . buraiina. U narodnoj medicini boraiina se upotreblj a va za lecenje bubreznih i zeludacno-crcvnih oboljenja. Caj za iskaSijavanje: pom e~ati jednake delove eveta pore~a. volovski jezik.50. pirokatehinskih tan ina. ~tvu Erieaeeae Borovniea je grmic. Sazreva u leto. . na vrhu se vidi krunicni prsten. burai. Narodna imena: boraga. pa se upotrebljava iii kao salata iii kao povrce slicno spanacu i ko· privi. uglavnom H:mu· nove.i dr. U listu ima do ISo. popariti ca· som klj. tanki. Plod je modro·erna. krastavica. visok do 50 em. Cveta u prolece. list deluje slieno listu medvedeg' gro!<!a i diureticno. tako da se i danas u mnogim zemljama gaji zbog ukusa koji je sliean kra· stavcu. smesu raznih ant 0 e i jan 5 k.70 0C.List . Ako neko ne moze da podnese miris pore~a. . oko 27'/..e. do 220 mft'/o vitamina C . Zrele borovniee su prijatno dijetetsko ~redstvo za jaeanje. cni i obe~eni. boraidina.inog cveta. boraziniea. pektina. nakiselo-slatkog i malo oporog ukusa. Bob ice su dosta prijatnog. sok iz zrelih babica. a plod sasvim zreo. Cvetovi su ruZicasto·beli . ·bore· tina. soena bobica sa vge semenki. Droga. pojedina. Sastav.Za lek se upotrebljava sveza i suva bobica. BOROVNICA Vacoinium myrtillus L. rw. borazde.246 LI!CI!NIl! BIUEM Caj za mokrenje i zno jenje: 20 g cveta popa riti sa 300 g klju~ale vode i posle ~etvrt sata toplo popiti u nekoliko navrata. reumatizma i drugih bolesti. arb u t 0 z i· d a. Upotrebljava se i protiv seeerne bolesti. Kod nas raste u velikom mnogradeCi prizemnu floru mnogih na~ih vlaznih i hladnih planinskih bu· kovih i cetinarskih ~uma i cis tina. oko 1 mgOfo ka· rotena i dr.i osu~eni plod (Myrtilli folium et fructus). Preneli su ga Arapi u Spaniju. ekstrakt i vino. di· vizme. oko 6'/. jabuonc i cilibarne. Osu~ena bobica je srilezurana i velika kao biser. Lst se bere u prolece sve dok biljka eveta. protiv decjih proliva i akutnog enterokolita odraslih. do 1.. oko 6 mgOfo vitamina C. kozmelj. organskih kiselina. poklopiti i posle pola sata p iti svakih IS minuta po I ka~iku. i n v e r t n 0 g sec era. okrugla. Plod treba susiti u susniei na 65.u cale vode. treba do dati malo lipovog i rw. 2-3 em dugacki i ima· ju perastu nervaturu. zvonasto·eevasti. bora~a. krastava. . razume se sarno mlado li ~ce pre cvetanja biljke. poraga. raznih upala sluzniee j. duguljasto·jajasti.Osu~ene bobice sadrle ako 7-11 0 / 0 flo bat ani n a. Zbog prisutnog arbutozida. nekoliko flavonskih heterozida.J h he t e r 0 z ida boja borovnicinog soka. Anticki narodi nisu poznavali porec. belog sleza i podbela i od toga uzeti I supenu ka~iku. Upotreba.

a s druge. Od ovog ekstrakta izr aduj u se drazeji za j acanje ocn og vida. dobricica i dr. ostavi 2 sata i pije mesta vode. kuvaju se kao i svako drugo suvo vo~e. za industrij sku proizvodnju soka. Narodna imena: barovniea. Tri s upene kasike ove sme~ e popan se sa pola lJtra kljuCale vode. oeedi i pije umesto vode. za destilaciju etarskog ulja. linalola. s jedne strane. Secerna balest (vid. ostavi 2 sata. divo-grozje. Protiv proliva: po 25 g lista i ploda borovnice. strus ljinke. najeelishadnije je piti cist. Iz zrelih plodova borovniee spravlja se narociti ekstrakt koji sadrii veliku kolicinu antocijans kih boja (od njih potice modra baja soka). Kod nas se gaji od davnina ne sarno kao ukras ve~ i kao zacm. ne sarno kao evece u evecnjacima nego i na veliko. zbog cega se pokoJnik . zdrav. borovaca. dunjinog semena i nane se pomesa. erna jagoda. boribnica. ofinki.to vi. ervenozrna borovnica. crvena borovnica (Vaccinium vitis idaea L. toliko opevano u narodnoj. mahune od pasulja. brosniCak. 2. troskota i rastavi~a se pome~a. jer je to najzdraviji napitak. pa i u umetnickoj poeziji. 3. Borovniea nije ~kodljiva i moze se stalno upatrebljavati.b~g tega se bosiljak nosi na groblje. Po~to je taj lek patentiran i skup. neprevreo i nefalsifikovan sok. mecje grozde. Bosiljak nije naSa biljka. Cetiri supene ka~ike sme~e kuva se 15 minuta u 1 litru vode. Donesen je iz Indije. 1 za religiozne obrede. Sada se gaji u mnogim evropskim i vanevropskim zemljama. Umesto soka svako doma~instvo maze da spravi kampot od osu~enih zrelih borovnica. pa se u nedostaltku borovnice moze upotrebiti kao diuretik i za lecenje upale bubrega i besike. tako da se pocinje ve~ tacki razmnoZavati u ~urnama i gajiti.BOSlUAK 247 Poslednjih godina naglo je poraslo interesovanje za plod borovnice. Kolicina etarskog ulja nije velika .8% . brasnjaca.4 do 0. - Labiatae Bosiljak je nase narodno omiljeno eve~e.ali biljka ipak ima vrlo jak miris. U etarskom ulju ima est rag 0 I a iii metilkavikola. Sadrli eta r s k 0 g u I j a. Ukusa je gorkog i ammat! cn~ Ijutog.). To su evece i miris starijeg sveta. Ranije nije bilo ku~e bez bosioka iii bosiljka. Cela biljka je prijalnog mir isa. kad se ide mrtvaeu. poklopi. B r usn i e a. brosniea.iznosi svega 0. Ta j lek naj vge tro~ e voza ci koji voze no~u i radnici koji rade nofu. borovnjaea. Tako se moze objasniti z. jer spreeavaju razvoj mnogih mikroorganizama i unistavaju ih. tan ina. a m'a jv-Be ILs. BOSIUAK Ocimum basilicum L. 1.). jer divlja biljka ne moze da zadovolji sve ve~ u traznju ovih plodova. dudov list. u listu ima gotovo iste sastojke. eineola i drugih ant is e p tic k i h sa s to j a k a koji slufe kao konzervans. brusnik. borovinka. Diureticni caj: po 20 g Lisba bOTovniee i breze. sitnice. Bere se nadzemni deo biljke u evetu (Basilici herba) i sus i u hladu na promaji. za farmaceutsku industriju. erna borovnica. sap 0n ina i go r k i h mat e r i j a. burum. brusovnica. jer povoljno deluje na vidni purpur.

pa ~esto i u loncu. Narod. jer cvet brzo pocrni pod uticajem vi age. kao pamuk. kao retko koja druga biljka. Iz kratkog.. Kod nas je najvi~e ima u Sioveniji. itd. Nekad su ga propisivale gotovo sve farmakopeje u svetu. Listovi su slo~eni u rozetu pri dnu stabljike. sitno jarnicasto i maljavo. po obodu malo nazubljeni. ~esto zajedno sa belim lukom. Narodna Imena: ba~ilek. livadama i ~umarna brdskog i planinskog podrucja. ~to pre osu~iti i cuvati na suvom mestu dobro zapakovane. koji se nalaze po obodu cvctne glavice. protiv gasova. ~iljas tim. zrakastih. Rizom sa korenjem poene se vaditi cim biljka precveta. besiljak. listovi na stabljici su sitniji. na njemu su usadene sitne. RasproslranJenost. valjkastog i debelog rizoma izbija po jedna slabo razgranata stabljika sa jednim iii viSe 1amnozutih glavicastih cvetova na vrhu. mislodin. tako da su ga imale sve~eg preko cele godine. pa bi trebalo ispitati i ustanoviti ~ta je u njemu madija. den. tako mnogo spominje u narodnoj poeziji i pripovetkama. dlaka· vim listiCima poredanim u dva reda. ne sarno suvog. zbog tega se daje da se one pokvari .Compositae Brdanka je dugovecna biIjka. Sastoji se iz krupnih. visoka 20-60 cm. . bosilj . ~vrstom. . krtom i v I a s a s· t 0 un per n i com. faslid~an. TRAVA OD MAJASILA Arn. ~ u ton a ran· d z a 5 t i h g I a vic a oblozenih mnogobrojnim . . . Narod ima veliko poverenje prema bosiljku. Ima je na planinama severnog dela Balkanskog poluostrva.bogojavlJenska vodiea« . lima iii u obliku ~aja pos le jela. basilje. Ijava bosiljak kao sredstvo za umirivanje uzbudenog nervnog sistema. na pasnjacima. Jezicasti. b~ulek. vezanog u ki· tieu vee i u vrtu. Francuska i neke druge farmakopeje i danas propisuju bosiljak kao oficinalnu drogu. ocistiti od crnih larva. BRDANKA. bosilje. Bosiljak treba prou~iti vee i zbog toga ~ to se on. koja je glavni proizvoaa~ droge u Jugoslaviji.ica montana L. uzaruim . MORAVKA. i nosi kad se ide te~kom bolesniku. Berba. CveiBte je malo. za uredivanje menstruacije itd. sasvim opravdano. pe~~anom. zbog koje je droga sivobela i v rio I a k a. murtela. a ~ta stvarna lekovita vrednost.. fesligen. humoznom i via· ~nom zemljiStu. bosilek.248 LECBNJE BIU1!M njime kiti.5 cm. zenski cvetici.Treba brati potpuno rascvetale. dugacki su do 2. upotreb.Raste na siIikatnom. rapave ahenije zakieene belom. za poveeanje mle~nosti majki koje imaju malo mleka. ba~elak. ali ne precvetale cvetne gla· vice. vasleden. valjkaste. Nekad nije bilo ni jedne kuce koja nije imala malo bosiljka. baselak. krupan bosiljak. po obodu celi. jezi· ~ak je trozub i ima 7 do 12 nerava. nadimanja i tegoba u organima za varenje. basiljak. Droga. fesli~an. C vet. duguljasto·jajasti. pitomi vesligen. . protiv zapaljenja bub rega. Unutra~nji cvetovi su cevasti i petozubi. bosiljak sarma~ . feslidan. u obliku za~ina u je. pup~aslo. naspramni. Ukoliko se kod nas ide vi~e na jug i istok utoliko je veea i raznovrsnija upotreba bosiljka. za izazi· vanje bolj eg ape tita.l. zatim za ja~e mokrenje. a si'roki ako 4 mm. Upotrebljavaju ga i protiv nekih crevnih parazita.

. .JEZ ICAST 1 CEVAST CVET . narocito u ova dva svetska rata kad se do joda teSko moglo doei. tan ina. jer i tu e tarsko ulje deluje kao an· tiseptik.1% eta r s k 0 g u 1 j a nepoznatog sa· stava.' inulina. U korenu ima istih sastojaka i joS oko !()o. skoro \'al} kast. gor· kog i I iUl og ukusa . OBA CVETA IMAW PERJANI CU (PAPUS). a ukusa nagorkog zivaju kijanje. Spolja je rapav. gorku j Ijutu. kristalnu materiju a r n i C i n. eesto umesto skupe jodne tinkture. flavono· ida. a tanin steze. malo kvrgav.Til1c/ul'a Arnicae daje se najviSe u narodnoj medicini kao sredstvo za draicnje koze protiv neuralgije i reumatizma. c CVET BRDANKE : A . R i zorn i k 0 r e n. obicno povij en u obliku luka iii zavrnut kao slovo S.Cvet sadrli oko 0. jako aromatienog. Iznutra se daje kao sredstvo . Vodom razbla· 'lena tinktura upotrebljava se kao domaee sredstvo za leeenje uboja i mno· gih rana.CEKINJASTE DLAKE NA PERJAN ICI.Rizom je vodoravan iii kos. Infuz od droge narod upotrebljava za ispiranje usta i grla. Upotreba .CV ETN A GLAVICA . TRAVA 00 MAJASILA • 249 naljutog. slieno zalfiji. smole. B. . C .BRDANKA. neglikozidnu. Na gornjem delu vide se ostaci od stabljike i mea. tvrd i mrkocr· yen. 3-5 mm debeo. MORAVKA. puno je obrastao lako lomljivim. Cvetovi su slabo aromaticnog mirisa. a na donjem pot. Ij uskav. boje i arnidiola ill arnisterola. svega oko 1 mm debelim Z iii cas tim k 0 r e n j em.DLAKE BLlZNAKINJE Sastav. Stavi. iza. do 9 em dugaeak. Rizom s korenjem je slabog aromaticnog mirisa. jaea sluzokozu. B . II.

Cortex Betulae (Icntae) saddi jedan fenolni' heterozid. rastu po ~umama Evrope i Azije i prostiru se na sever ~k do 65 0 i vg e. Lis t brdanke upotrebljavaju za pu~enje kao zamenu za duvan. ksiloze i met i I n 0 gsa lie i I a t a. k 0 r u ~ s v e z b r e· z 0 v S 0 k dobijen rano u proleee. List i pupoljd upotrebljavaju se kao diuretici i antiseptici urogenital· nih puteva. B. breza crepu§a. za snif avanje krvnog pritiska.Beru se lisni pupoljd breze i brzo su~e. zlatenica. metla. naj~esce u obliku infuza. bescens. Narod upotrebIjava protiv najrazli~itijih bolesti b r e z a v 0 I i ~ e e.ezov list je jedan od najboljih biljnih lekova za lecenje mokraenih puteva. Droga je svojstvenog mirisa. falosna breza. Betulae gemmae. BREZA Betula L. veprina. metlovina. B. pu. jadika. V sluibenu medidnu je uvedena krajem XVI ill po~etkom XVII veka. briza. obi~a breza i B. mali divlji neven. Destilacijom pomocu vodene pare u SAD vade ulje. OstaIa narodna imena: arnika. gorkog i oporog ukusa. Krajem XVIII veka be~e!11nogo cenjena kao lek protiv groznice. a B. eta r s k 0 g u I j a. . puba6ta breza. brez. Danas se najvi~e upotrebljava kao narodni lek u Zapadnoj Evropi. Jedna supena ka ~ ika ave sme~e popari se sa 200 g klju~ale vade i posle 2 sara popije na 2-3 sata pre spavanja. Kasnije je prili ~no zaboravljena i gotovo napu~tena.Bere se mlado brezovo li~ee u proleee i su§i u hladu na promaji. Istorija.Izgleda da je brc1anka upotrebljavana za lek jo~ u srednjem veku.250 LECENIE BJUBM • za ummvanje nervnog sistema. koje sadrli metiinog salicilata i upotrebljava se kao miris.Taste u Severnoj Americi. pravi ukras svetlih ~uma. .. metlika. kao emenagog i abortiv. ti~ji neven. koji hidrolizom daje po jedan molekul glikoze. .050.2'10 heterozida. konjski petrovac. gorke materije i dr. brizovina. pendula Roth). U vecini zemalja oficinalan je b r e z 0 v kat ran. to je zuta gusta teenost prijatnog balsami~nog mirisa. veprovac. Saddi oko 8% katehinskog tan ina i is to toUko ~ecera. (= B. S'adde oko 4% eta r S k 0 g u I j a. na niskoj temperaturi se izdvajaju krjstali. Saddi nedovoljno proucene supstan. 0. gorska potres. tan kim graneicama. smole. Sveza kora sadrli do 0. Ehrh. nepoznatog sap 0 n 0 z ida. Breze su zivopisna vitka drveta s belom korom i vitkim. Betulaceae B etula verrucosa Ehrh. pap rica. pubescens: breza. za le~enje or· gana za disanje i varenj e. dje koje imaju antibakterijsku moe. obicna breza. . . saddi 42-46% slobod· nog i 30-400/ 0 vezanog bidklienog seskviterpenskog alkohola bet u I a I a. arank. ruta brc1anka. lenla L . Narodna lmena za Betula verrucosa: bela breza. Betulae folium. severna breza. Protiv decjeg nocnog mokrenja u krevetu: 30 g cveta brc1anke i 70 g lista hajdu~ice .

iS eampestris L. uloga. Cvetovi su sitni i roti. Sadrli antrahinonske heterozide. Stabljike su do 50 m ' dugacke. ostavi 5 sati. bers/jan. veliki broe. brijest. cistita. poleglo ili se penje uz druge biljke pomocu o~trih zubaea okrenutih nadole po uglovima sta· bljike. pitomi broe. BRSLJIKA Hedera helix L. - Ulmaceae Snafno drvo. bradaviea.iljka koja se penje uz drveee J kamenje pomocu adven't ivnog korenja. holeretik. Kostl bolesnika koji upotrebljavaju broe pocrvene. Raste najce~ee po naseljima i po zivicarna. ce i oslobodena plute. Ima saponozidne materije od kojih potice otrovnost i lekovitost brsljana.BREST. best rail. Narodna imena: barst. poljski brest. visoko do 35 m . BRoe Rubia tinetarum L. 10m. rudecina. za lak~e iska~ljavanje . Cveta leti. Cela bilj· ka je gorka i otrovna. erni brest. roci. - Araliaeeae Trajna drvenasta zimzelena 1J. vezovina. . br~lin. najce~ee u obliku 3% infuza. broeanka. oko 3% katehinskog tanina i fitosterola. . relIe kora i gumi·rezina koja euri i ocvrsne na ozledenom stablu. pra~ka (3-5 g dnevno) iii ekstrakta. zirnzelen. visoka do 1 m. baSt ran. do 1 em debeo. brocevina. brstovina. BRSTAN. brist. Upotrebljavaju se svez i osu~en list. Listovi su raz· licitog oblika. Ostala narodna Imena: barsijan. Listovi su u pr~ljenovima udruZeni po 4-6. clankovit i erven. BRSLJAN. barScan. izmrzlina i raznih koznih bolesti: 150 g isitnjene kore kuva se 1 sat u 2 litra vode (ill mleka). zelengora. brstran. U kori ima sluzi. i to sarno kao narodni lek za lecenje koinih bolesti. Kod nas se retko upotrebljava. pijelita. Danas se koren broca (Ribiae radix) koristi ponegde kao narodni lek: laksans. brgtanj. Do sinteze alizarina broe se gajio za bojadisanje. Narodni lek za lecenje opekotina. ru~ten. BRSUAN . razgranat. za lecenje nefrita. krap. 251 BREST UII11!. reumatizma. plod i tanke stabljike. Stablo je cetvorouglasto. bres. erveni brijest. Upotrebljava se unutra~nja i srednja kora sa mladih (1-2 godine) gTana (U/mi cortex interior) oguljena rano u prole. - Rubiaeeae Trajna zeljasta biljka. katara be~ike i kamena u bubregu. BRoe . plju~t. br~ean. ervenae.. alizarin i druge bojene materije. Ponekad se trafi za izvoz. Rizom je dugacak. broce. ocedi i time oblazu obolela mesta i pije po I ca~a izjutra i uveee. Narodna imena: brojue.

oko 10 mm siroko i 2-4 mm debelo. . pljosnato.U semenu na jezgru otpada oko UNo. plankonveksna kotiledona. a na preseku narandzasta. pLitki petodelni. Ponegde jedu priene bukvice. jajasto i na jednoj strani zasiljeno. vitamina C. muski su krupniji od zenskih. DULEK. U pulpi (»mesu«) i ma oko 93% vode. 1% belaneevine. 38% masnog ulja.Bundevino seme je neotrovan anthelmintik. a oko 24% na ljusku. BUK LIlCBNJI! BIUIlM Fagus silvatica L. oeisti od vezivnog tkiva. BELOKORKA. se· cera. J3undevine semenke su brana i poslastica u istocnim delovima Juga·slavije. U uljanim pogaearna (posle cedenja) ima oko 90/0 ulja. pektina itd. zato treba Guvati sarno neolju· steno seme. steno seme se brZe pokvari i izgubi lekovitost. BELA BUNDEVA. I'a se moze umesto njega koristiti za hranu i kao podloga za lekovite masti. po obodu nazubljeni. enzima. . Smola je lokalizovana u klici i zelenom omotaeu oko semena aspod ljuske. Po1a sata posle toga daje se ricinusovo ulje za ciScenje. belieasta. kao meduusev po kukuruzu. karotenoida. a ispod njega je debela. hartijast i lako otpada. sivkasto iIi belo·zuckasto. mno· go manganovih soli i dr. Bukova kora se upotreblj ava kao taninska droga. srcolikii. tzv. 5% bezazotnih ekstrakt·ivnih materija. zilava ljuska tamnije boje. vrlo malo ulja.Zreo plod i seme (Cucurbitae fructus et semen). . U zrelim plodovima. U celom semenu ima oko 300/0 belaneevina. . 5'10 smole i dr.252 BUKVA. Olju. - Fagaceae Sumsko drvo . Ustovi osu ogromni. Cvetovi su zuti. . 8-20 mm dugaeko. Odraslima se daj e oko 400 g. spolja belo·sivkasta. na hladnom mestu. U bukvi· cama ima fagina. masna. Ljuska se sastoji iz dva sloja: spoljill je vrlo tanak. mek. BUKA. po obodu able zadebljano. bodljikavim stabIjikama dugaokim do 10 m.Poreklom je iz tropske Ameri-ke. Cveta jula i avgusta. zelenkast tegumen. Seme je belo. LUDAJA. Kod nas se gaji u bezbroj sorti po vrtovima i po njivama. zbog eega se moze davati i deci. Seme se iz· vadi. materije otrovne za eoveka i domace zivotinje. BUCA Cucurb ita pepo L. Droga. rebrastim. a deci 200-300 g svefe oljustenih semenki isitnjenih i pomesanih s medom da ih odjednom pojedu. lspod ljuske je vrlo tanak. Sastav. vrlo priljubljen za semenu jezgru i uvek se nalazi na oljustenom semenu. Plod je ogromna okrugla boba. Upotreba. teska i viSe od 10 kilograma. Rasprostranjenost. - Cucurbitaceae JednogodiSnja zeljasta biljka sa puzavim. Je~ra se sastoji iz dva mesnata. visoko do 35 m. a sazreva septembra-oktobra. bukvicama ima 20-26'10 susivog masnog ulj a eij i je sastav sliean maslinovom. smole. dobro zapakovano. u supljini su semenke. BUNDEVA. mesnata i soena. opere i sto pre osusi da se ne pokvari.

dulek. beskorka. Bunika je slovenska roc. rnackama 20-30 g. sarno se u raznim krajevima razlicito nazi va. bundevka. mekokorka. trava od zuba. blnika. boravak na moru i zracenje ultraljubicastim zracirna ubrzava isceljenje. bunjika. svinjarac. cuka. ludara. Pulpa. svuda rasprostranjena zeljasta biljka. zubnjak. trava od bunila. a presne za do mace zivotinj e. svinjarna 80-130 g. Skolska medicina i farmaceutska industrij a koriste list. tikvelj. spravlj enu na ra· zne nacine da se bolesniku ne ogadi.Osirn spornenutih. budimka. i za njega kalu da . krvavog proliva i te~koCa u organirna za rnokrenje: diuretik. zubna trava. zu ta tikva. rnacvanka. bez srnisla i veze. bela tikva. bun· dava. Narodna lmena: . misiraca. artriticna dijateza. duganja. Obolele osobe od ove ruzne i uporne kozne bolesti svaki dan jedu bundevu pecenu iii kuvanu. BUNIKA H yoscyamus niger L. Uljane pogace se cene vi~e od svih ostalih vrsta uljanih pogaca jet su naj hranljivije.BUNIKA 253 Bundevino ulje je tamnozeleno sa crvenom f1uorescencijom. pecenka. voja. svirnjak. bunjica. • Govori kao da se bunike najeo«. slaviji se naj ce~ce upotrebljava naziv . . Upotrebljava se za ishranu i u indu· striji. bendeluk. crvinc. kao da je poludeo. svinjorak. na Zapadu daju za lecenje zapaljenja tankog creva. Zuta boja bundeve potice od k a rot e n a. Kad neko ima veliku vatru i pocne da bunca. Pecene i kuvane bundeve (pire) i svez sok isceden iz struganih bun· deva. On je primljen i u na~oj farrna kopeji i u sluzbenoj botanickoj terminologiji. u Jugo. bunica. Sastoji se iz 45% linoleinske. bana. zub· njaca. konjski zub. blern. Bunika je lekovita i otrovna. budimlija. Stucano. psima 30-60 g. presna i kuvana. trabunja kao da su ga bunikorn nahranili«. bugarka. 25% oleinske i 300/ 0 palmitinske i stearinske kiseline. crni zobnik. baunika. bunika« . frio genjaea. svinjorec. lunas i u svetu bunika je dobro poznata kao otrovna biljka. Koliko se meni cini. dumlek. divlji zobnik. prerna tezini. kaba k. i isceden sok koris te se poslednjih god ina za lecenje psorija~c. veliko bilje. crvivec. dugara. Njen nazi v potpuno odgovara fizioloskom dej· stvu koje bunika izaziva u otrovanorn coveku. Ulje je lako svarljivo. Istovremeno suncanje. vojka. evo jo~ nekoliko narodnih irne· na: bela ludaja. mska dinja. serne se porne~a s brasnom . Pecenc i ku· vane bundeve su valna hrana za Ijude. vi~e od 98'10. prekruporn i drugom stocnorn hranom. slanu iii zasladenu. balan. crna bunika. Bundevino serne se daje protiv crevnih parazita dornacih zivotinja: ko· ko~irna 1-2 g. hronicni ne· frit. bun. svinski bob. uspavljiva trava. Po· stoji jednogodisnji i dvogodiSnji varijetet. rede seme o<i buniike . - Solanaceae Ova nasa otrovna biljka irna rnnogo narodnih irnena: balam. bonica. kale se u nas za coveka koji govori kojesta. tikvanja. bIen.

Bolje je gajiti dvogodBnji varijetet. Bunika je smrdljiv karav koji raste pojedinacno iii u manjim grupicama po naseljima i oko njih. ruJevil1ama. Vla- ~ y J ednagadisnji varijetet bunike o . ali ipak ne kao tatula. I RAZV lJ EN CV ET. Krajem zime seme se poseje u tople leje J u proIeee rasaduje na stalna mesta. U mnogim zemljama se gaji.SEME risa Jwj<i Bcezava su~enjem. Obrano lisce treba vrlo brzo asusili. Hyoscya mus muticus L.Bunika se gaji kao i tatula. 2 DO 6 . evetavi su mnogobrojni i nago• milani pri vrhu stabljike i granciea.\ _ BIU KA U CVE T U. lepljiva i neprijatnag mi7 I 8 . visoka do 1. Gajenjc. Krunica je blec1e rute boje. a iz nje je prenesena i u Ameriku. veliCine naprstka. tako da nas izvoz svake godine sve viSe dolazi u pitanje. odozgo imaju ispupcen poklo~o . ~' QI jer nema tako istaknutu ljubieastu l mrezu lilica.Krunica je zuckasta i Barana gustom neznom mrezom Ijubicasto-ervenkastih l. najbolje u sclndai zagrejanoj na 40-S0oC. li~ee je duguljasto-jajasto. nagorkog i naljutog ukusa. U Vojvodini je najvBe ima po napu~te­ nim torinama i popaljenim sel1ma.5 metra i iseveta. ima nerazgranjenu stabljiku. neprijatnog i gorkog ukusa. U novije vreme sve se vBe pocinje gajiti i egipa tska bunika. a jo~ nile zelenih i poluzelenih caura. Ima je po celoj Evropi. branD neposredno pre cvetanja bunike il: kad se na njoj pojavi prvi cvet. I bunika traii jaku zemlju. Cvetovi se razvijaju postepeno. narocito u SAD. lute. kru~kaste. . Berba I susenje.i/ica. Siljasto i krupno zupcasto. ali je najlekovitije prvo kolo. sedeee i osnovom obuhvata stabljiku. Cela biljka je vunasta dlakava. NajvBe se sakuplja i izvozi iz Srednje Evrope. neprijatnog. koja ima vi~e od 1% alkaloida.List bunike se bere preko celog leta dok god biljka cveta. na suvim ocednim suncanim m eslima i buniJlima. Prizemno ]gee je dugacko 10 do 30 em i suiava se u dr~ku. Li~ee na stabljici je sitnije. o 1P B . Listovi su bez dr~ke.. Druge godine izraste razgranata stabljika.254 LI!CI!NJI! BIUI!M DvagadiJl1ji varijete/ bunlke prve godine obrazuje sarno rozetu od IBea na zemlji. narocito iz zitorodnih podunavskih zemalja. visoku svega do pola metra. iz Jugoslavije i Madarske. Na1azl~ta. Cela biljka je vrlo a/ravna. sivazelena. . pored puteva i ograda. .PLOD. jer daje viSe ]gea. . U cauri ima oko 500 sitnih semenki mBije boje. . ispod njega cvetova. na vrhu petorube. tako da na jednom jedinom struku bu. najviSe na zgariStima. zapu~ tenim i neobradenim mestima. odakle joj a ime potice. Caure su duguljaste. BUN IKA U CVET L . nike ima na vrhu pupoljaka. pac koji spadne kad plod sazri. Sporim susenjem Ii~ee pobledi i poplesnivi i mora se baciti.

Jer .050. te se mora jo~ mlaka posle su ~enja dobro zapakovati i cuvati ..DUZNI PRESEK KROZ CAURU 1 - Hemljsld sastav. a manje u liski i stabljici.s.>. od kojih najvge hioscijamina. . sme cuvati dufe od gOdinu dana . Oleum Hyoscyami coelum.:a suvom i hladnom mestu.045-0. Droga privlaci vlagu. 1ma malo skopolamina i atropina. Upotreba. sabijeno i u debelom sloju su~eno IiUe se uplesnivi. Najvge alkaloida irna u drki i nervirna.IE: CELO I NA UZDUZNOM PRESEKU. rosoo.U IiUu bunike ima 0. su~e na. pozuti iii postane smelte. GORE : CAURA SA KOJE JE PAO POKLOPAC I U7. ~potec . utohko ima manje alkaloida. Ukoliko je droga stanJa 1 I O~'Je cuvaoa . Spravljaju se i razni drugi melemi - I . 1 BUN IKA SE. Slufbeno se trazi da droga mora imati ~ajmanje 0. ne .15% alkaloida. jer sadrli manje alkaloida. kuvanjem liUa u ulju. Najbolje je ~to pre prodati. 1zraltuje se ulje. ali znatno slabije. alkaloida.e ~' u .Dejstvo bunike je isto kao i dejstvo beladone i tatuie.BUNlKA 255 zno. .

dobro ga pokriju. . Trovanja hunikom u nas nisu retka. da je bolesnik potpuno ube"en da ce mu na volSeban na~in vra~ka pomoCi. a koza i krava mnogo manje. Srecom.256 LECENJ1! BIWEM za trljane i mazanje protiv reumatizma i 51. pra~ak i drugi galenski oblicL Ulazi u sastav cigareta protiv astme i nekih purgativnih pilula. naredi da otvori o~i: »Eto sinko (cerko). Konj. rana« itd. Cesto s lradaju bolesnici od srcane astme upotrebljavajuCi cigarete i druge lekove spravljene od bunikinog lista. Varalica udari blago bolesni· ka i strogo mu podvikne. U bunikinom semenu ima jo ~ i 20-30 0/0 masnog ulja i oko 300/0 skroba. a isto tako i otrovna. vidi se embrion u obliku velikog latinskog slova G_ Bunikino seme saddi 0. mi~ije. a do nje se lako dolazi i gotovo je svako seosko dete poznaje.Izgleda da su buniku u starom veku najvi~e upotrebljavaJi. Lupom se vidi kako je jamasto naborano. U tu svrhu naj~e§ce koriste samleveno bunikino seme u kafi. Nad zar nadnesu bolesnika. da se otvara. Bunika se daje kao sedativ zajedno 5 morfinom. a jo~ bolje mikroskopom. Mnogo je sitnije od tatulinog semena. okretna i lukava bajalica hitro i ve§to iz trskc izbaci bunikino seme na raspaljeni far . Ukusa je nepri. BUNIKINO SEME Bunikino seme je donekle bubreZasto. lunas i u svetu lekovi od bUl1ike se spravljaju same u apoleci i mogll se dobiti isklju civo na l ekarski recept. govore neke nerazumljive re~i.jatnog i gorkog. Otrovani ima utisak kao da ne dodiruje zemlj u. od ~ega najvge hioscijamina. na kraj zara stave posudu 5 vadom i njome 5 vremena na vreme ~krope nesrecnika da ne bi pao u nesvest i kad su ube"ene da je »musterija pe~ena«. Moze izazvati i smrt.ilne upotrebe. Veliko je svega oko 1 mm_ Boje je sivozuckaste. Kriminalna trovanja iz koristoljublja u nas su dosta retka. narede mu da zmuri. to se moze vrlo lako otkriti i dokazati. Zbog toga se bunika ne . Na uzduznom preseku lupom. U narodnoj medicini se biljka ~esto upotrebljava i kao lek i za trovanje. u§iju. kao da visi u vazduhu.« Iz semen a na raspaljenom zaru izbija belicasta klica. . Re"e se izra"uju ekstrakt.14% alkaJoida. Naj~e§ce intoksikacije su od neprav. tj.06-0. po savetu nekog saputnika u VOLU iLi autobusu Ii . sad vid· dis ko ti jede mozak.sme upotrebljavati na svoju ruku.1. pas i koko~ osetJjivi su kao ~ovek. NajviSe strada lakoveran svet kome Ciganke »vade crve iz o~iju. Spominju je Dioskorid j Plinije kao lek i sredstvo za vra~anje_ Od srednjeg veka pa sve do danas bunika se upotrebljava u narodnoj i ~kolskoj medicini kao sredstvo za umirivanje. Bilo je slucajeva trovanja makovim semenom u kome je bilo i bunikinog semena. Istorlja. Seme po~ne na visokoj temperaturi da pucketa. CUVAJTE SE BUNIKE Bunika je vrlo lekovita. koje je u mak dospelo prilikom vr~idbe zrelih makovih ~aura. jer je ima svuda. 51.

. CEVASTI CVETIC. tako da lire na prave margarete (Chrysanthemum leucanthemum Lamarck). a ne za novae_ Napomena i opomena! lebiljern. .Ijubavi. a u sredini 200-300 zutih eevastib cvetova. imaju 15-23 bela jezi/::asta eveta. Izgled droge. ali se za unistavanje insekata upotrebljava sarno droga samlevena u vrlo sitan prasak. Cvetne glaviee su vrlo lepe i krupne. jer tada ima najvJSe piretrina. ali margarete nernaju insekticidnih sastojaka. do tie nJena druga vadi jaja iz nasada i sve drugo sto se moze iz kuce odneti. izgleda da su to ervL D~k bajaliica Dbolniku vadi erve iz mozga.UZDUZAN PRESEK <KROZ CVETNU GLAVleu.CVETNA GLAVICA. nasred kuce na ognjgtu. jer se delatni sastojci brle kvare u prasku i prasak je vrlo res to falsifikovan. B . . a pogotovu zbunjenom i preplasenom bolesniku. kao i dJuge kseroterrnne vTste sa primorskog krsa. . Odatle je u XIX i XX veku prenesen radi gajenja na sve kontinente. Bubal:: divlje raste sarno u Dalmaciji i u primorskim delovima Crne Gore i Hereegovine. 5-6 em u prorneru.Buhal:: treba brati kad je dYe treCine tutili. Cornpositae Droga je osusena evast dugovel::ne dornaee biljke buha/::a. Cela biljka je srebrnozelena zbog obilja dlaka.BUllAe 257 evj}j i uvija se tako da i svakom drugom.KAVKASKOG "UHACA Biljka se razvije u rnocan busen. D . Lisee je duboko i veoma kitnjasto deljeno. Ista opreznost kao pri radu s tatulom i ve- BUMAC PYI'ethrum cinerariaefolium Trev. Korenov sis tern je vrlo razvijen. T reb a k uP 0 vat ice Iud r 0 g u. . c C E D evET BUHACA A . a ne samlevenu. A vral::ka stalno ubec1uje da radi iz .BRAKTEJA DALMATINSKOG I E . Biljka izdrlava dugotrajne suse. eevastih cvetiea otvoreno. Berba. a primese u praSku je moogo tde otkriti nego kad je droga cela. visok do 1 m i sirok do pola metra s mnogobrojnim evetnirn drskarna sa po jednom evetnom glavicom na vrhu.U prornet dolazi cela droga.

500 do 2.5 puta aktivniji od piretrina II. svojstvenog i dra!i sluzokoZu nosa kad se droga melje. gorkog i Ijutog ukusa.). . Druge vrste. Prahk. Dodatak mineralnih materija pozna se po poveeanom procentu pepela. Piretrin I je 2.Insekticidna svojstva buhata potieu od tetiri estra: p iret Tin a l i p ire t r ina II. dlakavim zuckastim listicima poredanim u 2-3 reda. Ima inulina. . slabo aromatitnog mirisa. Dr~ka je kratka i uzdui prugasta. Cvetgte je oblozeno duguljastirn. danas SSSR gaji sarno dalmatinski buhac. roseum Bieb. zbog tega je viSe zelene boje. a jezitasti su CTveni iii r u i. M i r is a je slabog. Cinerolon je takode keto-alkohol. Zuckasto-sivkaste boje sa zelenkastim prelivom. Droga najte~ce dolazi u promet u obliku vrlo sitnog pra~ka. . Samlevene dr~ke su sive boje. v I a k a n a 5 kalcijum-oksalatom. a cinerin II je estar cinerolona i metalona sa hrizantemum-dikarbonskom kiselinom. Cinerini imaju slabije insektieidno dejstvo nego piretrini. Zuti evetiCi su petozubi. b) Piretrin II je estar hrizantemum-dikarbonske I k iseline sa piratrolom i metanoloru.500 m i spusta se do Kaspijskog mora. Jermenije i Persije. NajtclCi falsifikat je prisustvo prevelike kolitine samlevenih evetnih drlaka i listova. Insekticidna svojMva piretrina prdpisuju 'se ovdm dvema kiselinama iketonskom alkoholu piretrolonu. Z 1 e z d a tipa kompozita i delica e p ide r m e tija je kutikula pap i 1 0 z n a i uzdu! gusto prugasta. Takav pra~ak ima mnogo mehanitkih (sklerenhimskih i kolenhimskih) i zelenih tkiva. e i n e ri n a l i e i n e r ina II. 5 mol e. Krunica jezitastih evetiea dugatka je od 10 do 20 mm i trozuba. Raste na Kavkazu na Vlisini od 1. . velika 30-45 mikrona. . a) Piretrin 1 je estar hrizantemum-monokarbonske ltiseline sa piretrolonom i metanolom. a otvorene glavice 12-14 nun. Po obodu evetne glavice nalazi se oko 20 belosivkastih zenskih jezitastih evetica.258 LECENJI! BlUl!M Pupoljci su oko 8---9 mm u pretniku. Sastav.Samleven buhat je svetle. d I a k a u obliku slova T. Falslftkati. ali ne sme bi ti skroba. Ima sklereida. Cinerin I je estar cinerolona sa hrizantemum-monokarbonskom kiselinom.). Samleven evet od vratica.Kavkaski iii ruski buhac se dobija od eveta Chrysanthemum roseum Adam (Pyrethrum carneum Bieb. Etarnog ekstrakta mora dati najmanje 7%. a sve ostalo poknivaju mnogobrojni zuti eevasti herrnafroditni evetici. zbog cega su kulture kavkaskog buhata napustene. dugatki do 6 mm. i cas t i. U k usa je gorkog i naljutog. krasuljka. Dejstvo mu je slabije od naseg buhata. zbog cega se prilikam oplemenjivanja buhaca odabiraju sorte koje imaju ~to vge piretrina 1. Upadljiva su mnogobrojna zrna p~o 1 e n a loptastog oblika. Pepela ne sme ostati vge od 80/0. Droga ima jo~ i eta r s k 0 g u I j a. Cevasti evetovi su iuti. jedan he t e r 0 z i d i a I k a I 0 i d. spolja grubo bodljikavo-trnovita: imaju tri pore.Falsifikam mlevenog buhata su V\rlo cesti i raznovrsni. marchalli (Pyr. margarete i drugih slitnih kompozita dosta je te~ko mikroskopski dokazati. a persijski od Chr. veoma blizak piretrolonu.

Hemijsko ?dredl. . bubar-ica. Da bi se spre~ilo gubJjenje piretrina. . vra tic. Danas se primenjuje metod Svetskc zdravstvene organizacije_ I bioloskih metoda ima nekoUko: od redivanjc anthelminti6ne mo6i na zivotinjama iii insekticidne na iitnom ili pasuljevom ziSku. Treba ga cuvati u metaJnim ili tamnim staklenim hermeti~ki zatvorenim posudama. sto je od velike vainosti kad se zna da je buhac neotrovan. buva~. matrikolda. Dokazano je da se piretrin u crevima ne resorbuje. deluje veoma brzo i efikasno i ne izaziva navikaval1je i pojavu orpomih formi insekata_ Zbog toga se buhae za sada smatra za najbolji il1sekticid. -. mora dati 7-1Q<l/o etamog ekstrakla i ne sme ostaviti viSe od 9% pepela_ Upotreba. kartonima.Buha~ mora imati najmanje 1% piretrina (oplemenj ene sorte imaju i viSe od 2%). Buha~ u prasku je utoliko bolji insekticid ukoliko je s v e z i j i i ukoliko je b 0 J j e zap a k 0 van. buhara. dalmatinsm buhac.v~nJe plret~lOa Je dosta slozeno i ne odgovara u potpunosti njegovoj moC!. buvara. a u povrtarstvu i uopstc u privredi naj~esce ~e primenjuje u obliku pen u s avog sapunskog ekstrakta izradenog sa crnim sapunom. divlja barutica. osobi10 aerosol-bombi za individualnu zastitu protiv vasiju. divlji pelin. buvarica. buha~ deJuje brzo. Narodna imena: berica trava. a gotovo sva os tala biljna anthelminti'k a su manje ili viSe toksicna.NajviSe buha~ se potrosi za ekstrakciju piretrina. Zivotinje tople krvi i biljke. koji se ~uva ·kao rezcrva za izradu raznih 'preparata. U kesicama. a smrtonosal! je za iit'Otil!je hladlle krvi. U novije vreme buhac u prasku se mesa sa diditijem u prasku ili pepeinom. Za zivotinje hladne krvi buha~ (piretrin) je lO~ektJcldnoJ Buhal! nije otrovan! - neuromuskularni otrov_ Piretrin spada u grupu kontaktnih otrova vanredno brzog dejstva_ Standardizaclja. osjenac. lma viSe metoda. muvama i dr_ Buhac ima veliku prednost pred drugim insekricidima sto nije atroval'] za coveka. Upotrebljava se i u obliku praska i ekstrakta. od kojih se prvi osnivaju na izolovanju hnzantemum-karbonskih kiselina. vrecama brzo gubi dejstvo. Poslednjih godina buha~ se po~inje 'llpotrcbljavati protiv suge i kao anthelmintik. a drugi na ketonskoj funkciji. a diditi dugotrajno.BUHAC 259 Ispitlvanje. brminja. buva i drugih parazita. . jer se dejstvo buha~a i ovih sintetskih insekticidnih sredstava dopunjuje. ls~itivanje buha~a vrsi se hemijski i bioloski. buharica. ekstraktu (sa 20-3Q<l/o piretrina) dodaju se izvesna sredstva za konzervaciju.

dializat i dr. Kopa se u jesen. tinktura. vece glave treba uzduf deliti na onoliko sadnica Jroliko ima pupoljaka. Koren velebilja se upotrebljava Icao i list. kao protivotrov pri trovanju morfinom. grceva od zucnog iii bubreznog kamena. Iznutra se daj e za umirivanje zeludacno-crevnih bolova (smanjuje zeludacnu sekreciju). ekstrakt. Rede se upotrebljavaju vrhovi grancica u cvetu. his terije. ocisti od zemlje i natrulih delova. Solanaceae Velebilje jt! vrlo vai na droga.v VELEBIUE ILl BELADONA Atropa -belladonna L. epilepsije. Radi razmnozavanj a. sam iii zajedno s kokainom. u humanoj i veterinarskoj medicini. par kins onizma i drugih neuroza. pilule (s podofilinom). Daje se i spolja u obliku masti. pilokarpinom i muskarinom. za umirivanje ka~lja i bronhijalne astme (antiastmaticne cigarete). opere i VI!LEBIUE su~i. Od I i ~ case pravi pra~ak . . Atro pinov sulfat (glavrui alkaloid velebilja) upotrebljava se u okulistici (nauka 0 oenim bolestima) kao lek i pri ispitivanju ocne duzice i roznjace. Glavu s pupoljcima i sitnim korenjem treba vratiti u zemlju da bi iduCe godine nikla nova biljka. zatim za smanjenje sekrecije (izlueevine) zlezda. sirup. protiv nocnog znojenja tuberkuloznih bolesnika i uop~te za umirivanje bolova i napada raznih bolesti.

5.VELEBIWE ILl BELAOONA 261 A D OBLIK l 15TA VELEB IUA I NJEGOV IH PRIMESA I' FALSJFIKATA: A - VELEBI U E. 0 . Prvi zapis potice iz 1504.EPITHRIX ATROPAE. Lepe Italijanke. B - SCOPOLIA CARN IOLl CA . x O. C . Pocetkom XIX veka .ATROPA BEU-ADONA .DEWVI BUVACA. narocito Venecijanke. 2loog cega bilj ka i nosi naziv Bella-Donna (lepa gospa). VELlC\NA LlSTOVA SMANJENA NA POLQVI NU UPOTREBA VELEBIUA KROZ VEKOVE Misli se da su anticki narodi znali za otrovnost i lekovitost velebilja. LIST IZJEOEN 00 BUVACA.PHYTOLACCA OECA NORA . godine. U XVII veku velebilje se ce~ce spominje kao lck u medicinskoj literaturi toga doba. D . upotreblja- BELADONIN BUVAC A . C - AILANTHUS GLANOULQSA.DVA BUVACA BEZ NOGU vahu jedno kozmeticko sredstvo izradeno od bobica velebija. ali 0 tome nema jasnih i pouzdanih pisanih dokumenata. xlll. B .

jer sadrfi najvi§e hioscijamina. Cela biljka je vrlo otrovna. tri mitolo~ke boginje koje po verovanju starih J elina seku konce na~eg zivota. nenamerna. a drugi prezivese posle stra~nih muka. taka i osu~enom biljkom.262 LECENJE BIUEM poslepeno sve fannakopeje unose beladonu (velebilje) kao obaveznu drogu i njena vainost u medicini ni do danas nije opala. vee i jedna jedina bobiea prelazi maksimalnu dozu at· ropina i moze. dakle. dugotrajnim euva· njem i kuvanjem <osobito u alkalnoj sredini) gube se alkaloidi. . odredujuei Cas na ~e smrti (atropos znaei neumitan). Susenjem. I rna i namernih trovanja bobicama velebilja. Trovanja velebiljem nisu retka. Naziv Atropa je ime jedne od tri parke. a pogotovu dugo cu· vana i dugo kuvana biljka manje je otrovna zbog prelaska hioscijamina u atrapin . Otrovnost velebilja potiee ad alkaloida. go· MJ()LA l':OKMAL'JA ZEN ICi\ MIDRIlAZA dine. nego je jo~ porasla. cija kolicina u biljci zavisi ad soja same biljke. klime i drugih okolnosti. ziva biljka je najotrovnija. 1825. U toksikolo~koj Ii· teraturi se kao klasican primer trovanja bobicarna velebilja iz neznanja na· vo di slueaj kolektivne intoksikacije jedne cete francuskih vojnika. sto znaei da bi u jedan gram isla oko cetiri suve ili jedna sirova bobiea. a malo ili nimalo atrop ina. najedo~e se jed· nag lepog topl og septembarskog dana bobdca velebilja da bi ugas ili zed i da bi se osvezili. Na taj naein se i moze objasniti da je neko mogao pojesti i po nekoliko bobiea pa da je preziveo.5 mg. Prosecna teziDa osusene bobice je oko 0. Najeesea trovanja su slucajna. najce~ee mlevenjem i potajnim davanjem u crnoj kafi ili crnom vinu da se ne bi osetio neprijatan ukus semena. Suva. umorni i zedni. a drugi je od jedne ili dye bobice povraeao. Deca i pastiri po 5umama su cesto htve til! ukusnih »pasjih tre~anja « . Maksimalna dnevna doza za coveka iznosi oko 1. Jedni pomrese u najveCim mukama u ~umi i na putu za bolnicu.23 grama. kako zivom. Prema tome. biti skodljiva. SveZa. J edna bobiea ima oko 1-2 mg alkaloida. i to bobieama. Sto ~ezdeset vojnika na vezbi u ~umi. jer se hi· drolizuju (razlaiu). a najvise njen koren. koji je oko 6 puta manje otrovan. zemlji· ~ta. TROVANJA VELEBILJEM .

ako bolesni'k ne umre od velebilja. losi! Pancie i Sava Petrovic. Tako je.VE LEBIU E ILl BELADONA 263 Mo!da su i ncke !ivotinje uzrok ~to se co\"ek polakomi . psihoza i sl.I1akova trovanj a. na primer.6 grama (Hekel). Uostalom. Kozje m leko poslaj e o /ro vno od koza koj e su j el e beladonu. U slucajevima trovanja iii toksikolo~kih ekspertiza velebilje se moze dokazati mikroskopski. gol ub je. ne treba izgubiti iz vida da su naSi najcuveniji botanicari u Srbiji. j eT Ie veCina t ivolin ja manje ose ll j iva prema l'e lebiljLI.: toli ko je razliCita da je nemoguce uporedi ti njego\"o dejstvo prema Coveku i d omacim zivotin jama. Ovca i koza . klasicne primere nenamernih. Posle coveka . ali uginu a ko im se alkaloidi dajll II venu.c . Kod nas . hemijski i na zivotinjama. oko 0. pti ce i pas.st .'an 1 ot ru je beladonom.tacne dijagnoze iii se navodi da je u pitanju »mla· dalacko ludilo. 0 Irovanjima veIcbiljem u nas za sada niko ne vodi racuna. a is to ta ko i mnogi drugi pre!i· va ri mog. zamorce i pacov mogu biti hranjeni iskljucivo velebilj em a da pri tom ne pokazuju znake trovan j a . NaSi studenti med icine ne uce botaniku ni farmakognoziju. vrlo otporan. pa zbog toga i ne mogu znati ne~to vge 0 trovanju biljem jakog fiziolo~kog dejstva. poceli su da u svojoj svakodnevnoj praksi obraeaju palnju i na na· rodni fivot u zabacenim planinskim gorovitim krajevima. na pri. Mikroskopom treba tra· ziti celije s peskom. mt::dlltim. Ot romos t \"eleb ilja za ra· zne zivotinj. Zec. ali je njihovo meso otrovno za coveka. u nas mnogo veei nego ~to sam to ranije mislio. TROVANJA VELEBIUEM U NAS Ni u nas nisu relki slucajevi Irovanja veZebiZjem. sIal' nim.0 ' da j edu . njima one ugta ne ~kodi . Zec koj i se hrani ve· lebiljem pos tajc imun i moze podneti velike doze ove droge. koji su shvatili velik zdravstveni i prosvetarski znacaj proucavanja narodne medi· cine. Sirokom anketom i neposrednim belezenjem u narodu u raznirn na· ~im krajevima u toku vBe decenija do~ao sam do zakJjucka da je broj trovanja velebiljem. za njega je beladona i najot rovnija. 11ajcefee zrelim. Maj mlln j e mnogo otporni j i od cove ka . medutim. Ranije se. ukusnim i privlacnim bobicama. U zemljama Zapadne Evrope medicinari moraju poznavati valruje Ie· kovito i otrovno bilje. PuZevi jedll velebilje. Tako se i mogu objasniti tacni podaci za svaku godinu 0 trovanjima velebiljem i drugim biljem jakog dejstva. Tek u novije vreme neki mlac1i lekari. 0 tome se kod nas vrlo malo zna. . ·na zalo. bili Zekari.skoro redovno se otpu~ta iz bolnict:: be2. pre. COI'ek j e najosetijiviji. mer. delice klltikule i dlake. slucajnih trovanja pastira i goroseca zre· lim bobicama velebilja u okolini Pirota (Bonjinci) opisao dr Kostadin Tri· ckovic. na ove predmete obracala veea palnja u nas i stari lekari su vge znali 0 biljnim lekovima i 0 bilju uop~te. . 'clcbilje . a li i medu pt icama ima razlike. Meolltim. Maga rac i konj mogu II tOkli nekoliko dana dobijati II hrani dnevno i po jedan kilogram zelenog mea ve· lebilja bez 2. ali sami postaju otrovni za coveka. najosetljivija bi bila macka.

Obojica su prenesena u besvesnom stanju u bolnicu. Prema tome. Osim toga.izlece« nesta~ne muzeve i nepokorne zetove (svoje sinove ovako nikad ne »Ieee«). vrlo mnogo. jednog su na~li treceg dana blizu u~ca pored lbra. Sarbanovca i drugih sela piju . veCinom iz neznanja. deca. lako je dosad prikupljen bogat materijal 0 raznovrsnoj nepravilnoj upotrebi velebilja u narodnoj medicini. izuzev nekoIiko slutajeva kriminalnih trovanja iz koris/oljublja. Zdravslvel10 prosvecivanje naroda mora biti vecita i stain a briga svih zdravstvenih pos/enika. U rukama lekara. ali ne bobicama.Ietenjem« oslobac1ala znatno mlac1eg muza koji se bio upustio u nedozvoljene odnose s mladom snahom soldatuSom.vodicu« u kojoj je danima bio potopljen koren »jarba naroda« (Iuda trava). miraz) samlevenim osu ~ enim zreIim bobicama velebilja kuvanim svakodnevno u crnoj kafi. svima nam je dliZnost i obaveza da se protiv ove nemani borimo. sekiraciju) [reba svaki eovek bar dvaput godgnje iz sebe da istera: . a kad ga upotrebi neznalica iIi zao covek. Takva straviena trovanja belde svake gudine u planinama saradnici lnstituta za proucavanje lekovitog bilja j lnstituta za farmakognoziju u Beogradu. naprotiv. . osobito po selima oko Bora. posle mi je nekoliko meseci lak~e i podmladim se. nedaleko od u~ca lbra u Moravu. zabelezio sam 1954. Ali su to sasvim izolovani slutajevi. tako da mi je olak~ao rad po tamo~njim selima da brzo doc1em do »eudotvornog korena« i naeina kako ga rnatrone spremaju da . CuvajuCi stoku na ~umskim pozarBtima i krtevinama (gde uvek ima mnogo velebilja). Zlota. IIi jedno ' drugo zatikuje i onaj najmanji u eobanskoj drufini. sva ostala su bila iz neznanja. U istoenoj Srbiji. pred rat nekoli'ko goroseta jc umrlo. ako mogu da izdrlim. To su jedinstveni slueajevi na Balkanu. zedna i gladna. ispoganjeni. is tina. Na ova kriminalna. Najce~ce se nekad zena ovim . znao koja je biljka u pitanju. veCina trovanja velebiljem se nije zavr~avala smrcu.venin« (otrov). Slut ajnih trovanja bobicama 1ma. dosad nepozllatih nacina upotrebe i puteva trovanja iz neznanja i neobave~tenosti. onda jo~ vge ima razloga da se ovoj tako vaznoj medicinskoj biljci obrati veea pafnja i da SP. a mozda i iz koristoljublja. dakle. Nije. nije od manjeg znataja. da pokafe da nije kukavica i mali. a drugog eetvrtog dana blizu Kraljeva.. ipak se pretpostavlja da ima i drugih. uvo nimalo bezazleno narodno . god. slueajeve medikamelltozniiz trovanja. A vel1in (jed. Ako ne crknem. U Bosni su pre i pasle rata zabelezena kriminalna trovanja (nasledstvo. Ne manji broj trovanja je i mec1u goroseeama. dugogodgnji upravnik bolnice u Boru.« Medutim. Da bi iz sebe isterali . ali mi je podrobno i tacno opisao karakteristicne simp tome trovanja. mec1u odraslim ljudima. seljaci iz Krivelja. prevare se i pojedu poneku bobicu.264 ~to LECENJE 8[UEM Srecom. Bili su potpuno izobliteni. veoma podmukla hronitna trovanja prvi mi je (1954) obratio pafnju dr Petrovski.podmlac1ivanje« koristi se i u kriminalne svrhe. osvetli iz svih aspek_ a ta. nego korenom velebilja. O~trelja. apotekara i veterinara velebilje je spasonosan lek. Kad sc tome doda da stotine porodica planinaca i brital1a s mnogo dece zive od branja Ii~ca i vaitcl1ja korenja ve/ebilja. u Gvozdatkoj reci na GQeu. to je eesto 5111rtonosan olrov. za inat pojede jednu ili vge bobica. Na primer.

ludaca. ukocen pogled. vilinsko bilje.3% alkaloida. nacina susenja. zivom listu ima vrlo malo atropina ili ga mozda i nema. Kao ~to se viodi. vremena berbe. a najviSe po sumskim prosecima. Zaj ednicko im je jos i to ~to se nalaze u mnogim drugim biljkama iz isle porodice. Odavno je na dobrom glasu velebilje s bal- . U alkalnoj sredini hioscijamin prelazi u atropin. neosetljivost na svetlost. golemo biljc. klime. Kolicina alkaloida zavisi od mnogih cinilaca: vrste biljke. GDE SE VELEBIUE MOZE NAJCESCE NACI? Velebije raste po nasim brdskim i planinskim sumama. kurjaca. veliko bilje. Voli jaku sumsku zemlj u. jer je one bilo stalna opasnost za njegovo blago. veei dec opticki aktivnog hioscijamina prelazi u opticki inaktivan. bes. zanesenost. svi ovi nazivi ukazuju na to da narod poznaje otrovnOSI ove biljke. Nadeni su primerci lista sa 1. srecom. U . Medutim. Na sumskim paljevinama se mestimicno javlja u tako velikoj mnozini kao da ga je neko posejao. gadenje na ' povraeanje (ko povrati taj je spasen). gorski bun. tia. odnosno racemicni atropin. mandragora i dr. buna (otrovani je kao u nekom bunilu). vrgti. bun. ZNACI TROVANJA VELEBIUEM Znaci trovanja. prilikom susenja.VELEBlUl! ILl BI!LADONA 265 NARODNA IMENA UKAZUJU NA OTROVNOST VELEBIUA I NA MNOGE ZNAKE TROVANJA U raznim na~im krajevima beladona ima razlicita n a rod n aim e n a: velebilje. racemican izomer-atropin. gorsko bilje. ekstrakcije alkaloida i izrade galenskih preparata. pasja jagoda. ludilo. starosti :droge i dr. neuracunljivost. OD CEGA POTICE TO NEOBICNO I SNAZNO DEJSTVO VELEBIUA? Lekovitost i otrovnost velebilja poticu od alkaloida (organskih azotnih jedinjenja) atropina. rede po hrastovim sumama. pomamnica (otrovani skace. kurjacija treSnja. bunika. luda trava (otrovani izgleda kao da je poludeo). promuklost . jako ra. decu i do mace zivotinje. Oni cine do 990/0 svih alkaloida.sirene zen ice. neizdrzljiva zed. nastupaju vee posle 20-30 minuta: suSenje usta i idrela. pasja viSnja itd. Vecina farmakopeja traZi najmanje 0. Najvise ga ima po svetlim bukovim. veliki bun. Svi ovi alkaloidi imaju slicno fiziolo~ko dejstvo: sire zenicu. kurjacija jabucica. Glavni alkaloid je levogirni hioscijamin. sto cini hemijsku i farmakodinamicku homogenost solanacea: tatula. cini svakojake ludosti kao da se pomamio).32% alkaloida. crni bun. Velebilje je oduvek uliva lo strah i po~tovanje coveku bliskom prirodi. vilino bilje. viljebilje. odnosno hioscijamina. krccvinama i na mestima gde su sume izgorele. poremccaj vida. cuvanja i prerade. veljebilje.

Od branja velebilja u na~im ~umovitim krajevima imaju znatnu korist osobito gorosece s mnogo deee. po povr~ini rapave. Semenke su okruglaste. Branjem velebilja ne ~kodi se ~umi. One su gusto obrasle tamnozelenim mcern. izbijaju ·iz pazuha Iistova. od kojih je jed a n vel i k. velioine naprstka. Velebilje eveta preko eelog leta. sjajna zelena bobica. Listovi su 10--30 em dugacki i do 15 em ~iroki. Iz mnogoglavog rizoma s mnogobrojnim. hrast. treba cekati covekol' vek. Bobica je mnogosemena.I . nego se ~uma tim leci. PRIVREDNI I DRUSTVENI ZNACAJ VELEBIUA Farmaeeutska ekstraktivna industrija godi~nje tro~i stotine vagona korena i jo~ viSe !is ta velebilja za proizvodnju atropina i drugih lekova. Eto zbog cega se ovaj opasan. Kruniea je ·krupna. Zapadna Evropa). i velebilje je ocit primer i dokaz da i korov moze biti koristan. Ima ga 4 u ostaloj Evropi do Kavkaza. irna tamnoljubicast sok. Dole je bobica oblozena ~elenom petozubom ca~icom. Jugoslavija godgnje izveze desetine vagona ove vaine biljke.266 LECENII! BILJEM kanskih brda i plan ina. lepa tarnnoljubicasto-nasmeda. KAKO IZGLEDA VELEBIUE? OPIS BIUKE Velebilje je dugovecna zeljasta biljka. Franeusku i druge zemlje Evrope i Amerike. lugoslavija jc godi.guk ih sllma. neobave~teni i nestrucni biljari cesto beru list vinobojke (Phytolacca americana). krupnim. Ova impozantna zeljasta -.tama posle rata bila u svetu najveci izvo znik prvoklasnog velebil. i to vek stogodi ~ njaka.nih za ekstraklivnu farmaceulsku induscriju (SAD. bor i drugo drvece stasaju za secu. I jo~ nesto . socna nakiselo-slat ka. U svakom pr~ljenu ima po dva lisla. Cvetovi su pojedinacni.aka va'i. jer . odelo i obucu.. a d rug i m a Ii. najvge u Englesku. sitne. mrke. PRIMESE I FALSIFlKATI Zbog n epoznavanja i nerazlikovanja. zatim u Iranu i zapadnim Himalajima. razgranatim korenjem izbija jedna iii vi~e snainih razgranatih stabljika. jer je velebilje sumski korov. Da bukva. a velcbilje baS tu nalazi optimalne uslove za svoj razvilak i daj e list i koren Sa Jlajvise lekovitih saslo. veliCine vi~nje. Prema tome. Velebilje je oko stotinu puta skuplje od bukovog i dmgog drveta.e okupator popalio i posekao hiljade hektara naSih na. a na jug se pros tire do severne Afrike. visokih 1-2 m. Holandiju. rede je kruniea zutosmede boje. ukusna (ali vrlo o/rovna). !taliju.e crnomodra. Plod je vrlo lepa. svega do 2 mm u precniku. tako da za prodano bilje kupuju hleb.a. A velebilje se svake godine moze brati pa da se nc unisti. na bazi bleua. smrtonosan korov nasih ~uma danas gaji u SAD i Zapadnoj Evropi. Kad sazri. SAD. Dna .

jer takvo li~ee ima manje lekovitih sastojaka. nepromoeivu emu hartiju. Lisee velebi\ja je vrlo tanka i nezno. u velebilja su evetovi pojedinac!ni. jer su heIoijski sastav i dejstvo potpuno drugaciji. Koren velebilja je vrlo mesnat. Treba vaditi samo krupno korenje (cesto kao ruka debelo) od odras!ih biljaka starih v. vrlo velik. a plodovi su krupne madre pojedinac!ne bobice. jer list privlaC!i vlagu i brzo se kvari. a nikako u vreeama. onda' brzo gubi lekovitost. Cim se lisce osuili. jer je atropin vrlo nepostojano organsko jedinjenje. rupa i drugih o~teeenja. Ako se brzo ne osusi. krupni i Ijubic!astt. ali je najbolje prvo kolo. obodima ~uma i na nekim mestima gde se i velebilje javlja. sunCanom i suvom vremenu. Najbolje je osu~eno liSee odmah presovati i zapakovati u viSestruku Zilavu. Glava i tanka korenje imaju manje alkaloida m smanjuju vrednost drogi. beJoZuckast. SUSENJE. To moraju ZDati svi biljari. da bi iduce godine bilo dovoljno debelo i sposobno za vadenje. odnese kuci i iseee na komade dugacke 20 em. Korenje se vadi u jesen. BERBA. ad 2 do 3 em. Korenje 5C vadi dok sneg ne zaveje. jos mlako se pafljivo pakuje da se ne izlomi i cuva na suvom mestu.ire ad tr. Lisee velebilja je neprijatnog. mek. Odmah posle branja Igee treba osusiti u ~to tanjem sloju. bez pega. debelu. List vinobojke nije dozvoljen u trgovac!kom velebilju. Razlike izmedu ove dYe biljke su uglavnom ove: vinobojka ima grozdaste evasti s vrlo mnogo sitnih evetova bledozute boje i kad sazri. vee od druge polovine avgusta. sitne plodove modre boje u grozdovima. ko nema su~ruiou. Na njima osim evetova ima i mladih. Amerike ~iroko je rasprostranjena u m:nogim na ~im krajevima. Treba brati same zdravo i mlado liSee zelene boje.i krajem leta. daje losu drogu i tesko sc moze prodati. Iskopavanje moze poc!eti . Povadeno korenje treba o~ah ocistiti ad zemlje. u zagrejanoj susnici na 50-6()oC Hi. Zato se mora pafljivo bi-ati i prenositi u korpama. tim biljka prestane evetati i poenu izbijati novi izdanei. moze ga su~iti u hladu (na tavanu) na velikoj promaji da se ~to pre osusi. razgranat i ponekad tdak vge od 2 kg. odse6i glavu i vratiti je u zemlju zajedno sa sitnim korenjem. natruUh i mrtvih delova. U novije vreme za industrijsku ekstrakciju atropina sve se vge traze vrhol'i grancica. Uredcno korenje mora se odmah suSiti u zagrejanoj susari . brano kad se na biljei pojave prvi evetovi. najc!e~ee po llaseljima. Korenje se odmah opere hladnom vodom. Najbolja droga se dobija branjem !ista oko podne po lepom. Mlado korenje treba vraeati zajedno s glavom i pupoljelma u zemlju. PAKOVANJE I CUVANJE List se bere eelog leta sve dok velebilje eveta. soean.i godine.VELEBILJE ILl BElADONA 267 biljka poreklom i7. zelenih plodova. Najlekovitiji SLl vrSni lis/ovi. nagorkog i naljutog ukusa.

nom mestu. Ako se is· kopano korenje ostavi na gOmili. Farmaeeutska industrija svake go dine trali desetine vagona ove droge za ekstrakeiju hioseijamina. dok na pozari§tima nije izrasla suma. gJavu U2du! raseci 1Ia onoliko delova koliko na njoj ima pupoljaka i rasaditi na rastojanju od 50 em.iti da bi se §to pre osusilo. Zato treba raciollaJno eksploatisati biljku: ne kopati rnlado bilje i na onirn mestirna gde ga malo ima. zbog cega se mora dobro pakovati i cuvati na suvom mestu. ZASTITA I RAZMNOZAVANJE VELEBILJA U PRIRODI ProuCavajuci godinama beladonu po nasirn brdskim i planinskim sumama. Korenje velebilja je higroskopno (privlaci vlagu). napomene i opomenel . a time i lekovitu i trgovin· sku "rednost. a jo§ vi§e susne 1946. iako se od davnina zna za nju. Ovo su glavni razlozi zasto je na§a droga iz nekih krajeva bivala lo§a. glavu sa sitnirn kor enjern vratiti u zemlju. godine. jer ce od nje imati vecu korist nego od §umskog drveca. U apoteci se od velebilja izraduju razni galenski preparati. Zato se na ove okoir!osti mora obratiti najveea pamja. a j mi smo odlazili na ta mesta i brali beladonu i u njoj nalazill velik procenat lekovitih sastojaka.268 LECi!NJi! BIUi!M ill iznad peci do sooe. uplesrrivi se .i mora se uni§tiIti. Preporuke. mole se susiti i na SUDeu nanizano na kanap i obe§eno ispod strebe. Uopste.jmal.Cela bilj'ka je vrlo otrovna. pa se zbog toga velebiJje ne sme upotrebJjavati u domacinstvu i ne sme ga biti u domacoj apoteei. one brzo gubi alkaloide.o zapakuje i cuva na vla7. . najvge na mestima' gde je okupat. i 1947. Iz istib razloga beraci bilja ne treba da cuvaju velebilje kod kute. zbog cega se u rnnogim zemljama (naroeito SAD) sve vise gaji. jer su njeni lekoviti sastojci nepostojani u vlalnoj drogi. U nas sumari treba da razrnnozavaju j gaje ovu biljku. Prema tome. Deca i trudniee ne smeju brati velebilje. a ostali posle branja moraju dobra oprati ruke toplom vodom i sapunom. AIm je vreme toplo i suntano. Debelo korenje se mora U2du! raspor. nego ga treba §to pre prodati. Velebilje je vrlo valna lekovi·ta biljka. mi smo . vla!n. pre nego sto pocne vlalno i ki§ovito jesenje i zim· sko doba. beladonu treba sto pre osu§iti. Od 3 kg sirovog dobija se oko 1 kg suvog korena. nasli smo prave divlje plantale ove valne lekovite biljke.or sekao surne i gde su bili veliki pozari za vreme rata. Od velebilja smeju spravljati lekove sarno farmaeeuti u apotekama i industriji lekova. sporo i nebatno su§i. jer niko nete da ga kupi. Tako ce se na goJorn pozaristu za nekoliko godina imati prava plantala beJadone u prirodi. Pravilo je da na pofari§tirna irna najvise i najbolje beladone.i velikih kolicina ve· lebilja nekoliko posleratnih godina.

heterozid verbenozid. sakupljeni u dugim klasovima na vrhu granciea.Za spoljnu upatrebu. grla. Sadrii neproucen al· kaloid. . Raste svuda po zapu~tenim mestima i pored puteva do 1. jer sniZava visoku temperaturu. VRBENA ..VERBENA.(J/ . za obloge uzima se: 4 supene ka~ike sitno narezanc verb ene. grubo dlakavi. protiv nesanice i nervoze. 269 VERBENA. Upotrebljava se i protiv groznice. VRBENA.. otoka i drugih oboIjenja.IQ-/ " . .500 m nadmorske VIS me. Stabljika je cetvorouglasta. isti eaj simi i za ispiranje i grgljanje u slucajevima upale usta . bledoljubicas ti. visoka 30-80 em. 1 kaSika lanenog i 1 ka~ika stucanog grckog se- . dvousnati. Trajna iii jednogod l~nja zeljasta biljka. sluzi i etarskog ulja. duguljasti. rana. gorke materije. Upotrebljava se gornja polovina biljke u evetu (Verbenae herbal. : VERBENA dnevno pre jela.' . Povecava mlecnost. DlVUA VRBENA . manje iii vi~e dubokodeljeni. Cvetovi su sitni. LJUTOVNICA Verbena officinalis L. taDina. Uzima se po 1 ka~ika isitnjene droge. nadole okrenuti i na vrhu ~iljasti. Listovi su naspramni. za lecenje jetre i mCi. uspravna i na gornjem delu razgranata. DIVUA VRBENA. pa se daje dojiljama po 3 caSe Verbenaceae . popari sa 200 g kljueale vode i posle 1 sata ocedi i pije 3 puta dnevno pre jela. Cveta od juna do oktobra. Narodni lek za jaeanje.

brstica. jezicar. cvrstac. verbina. »bola pod grudima«. Pije se kao caj (10 g na 100 g kljucale vode) 3--4 puta dnevno. GORSKA METVICA. Sadrii vrlo malo etarskog ulja.270 LECENJE BIUEM mena. TRAVA OD VEREMA. nesanice. konju ~ ara. OstaJa narodna Imcna: bori~. nani i maticnjaku. popari se I litrom klju~ale vode. Upotrebljava se kao narodni lek slicno zalfiji. jer sluZi za destilaciju. trava ed dlaka. zbeg kojeg se droga sve viSe sakuplja. vrbica . MARULKA Calamintha ryfficinalis Moench - Labiatae Bere se !Bee iii vrhevi grancica biljke u cvetu (Calaminthae herbal i brzo susi da sacuva prirodnu boju i prijatan miris na maticnjak i nanu. ocedi i mlako upoLrebi. uglavnom za jacanje i umirivanje. spe riS. ostavi poklopljeno 4 sata. VEREM·TRAVA . U predelima s obc strane Drine ova biljka se mnogo ceni za lecenje »jada i cemera • • tuge. jer »od verema veceg jada nema«. VEREM-TRAVA. sporiSak. rede za lecenje rana. vrbina. bosotica. ze! ezenka. spo l'i ~ . VEREMNJACA.

VETROVAC. VETROVAC. KOTRLJAN. a ukusa slicnog mrkvi. skolab. bermez. Cveta celog leta. . Cvetovi su grupisani u glavicaste cvasti bele iii plavicaste bOJe.Koren (E ryngi radix) iskopan u j esen iii ranD u proleee. ali se kasnije oseea gorcina i ljutina.12% etarskog ulja i mnogo seeera. nalaze se na vrhovima grancica. valjavac. bodeci trpotec.5%. Narouna imena: bela boca. V(. Daje se sam iii sa drugim bi. vekes. .Diuretik.Bodljikav korov sus nih mesta. .. su tvrdl. skulab. na pesku i sllvim poljanama. - Umbelliferae ViSegodgn)a ?od. beTmak. brmec. visoka do 70 cm. najcesce u obliku caja. .ljkama koje deluju diureloicno. bermelj. osobito po kame· njarima. . bermec. Droga.5-1%. be li tm. vakas. Sastav. 271 VETROVALJ. fi'rOgon . KOTRlJAN . Koren je svojstvenog mirisa. bela sikavica. Upotreba.oma jako deljeni i svaki vrh se zavr~ava o~trim k~pmm tmom. ovci cicak.~I STRIC Eryngium campestre L.Saponozida 0. kolotrk. skolobad. Mladi izdanci u pro Ieee koriste sa kao salata i povrce . L1StoVI ERYN GIUM CAMPESTRE Rasprostranjenost. . Ima dugacak rizom. oko 0. ple~ec. kapinska trava. Upotrebljava se i prot'iv velikog kaslja: caj (10 g na 200 g vode) zasladi se LOlu-sirupom i pije svakog sata po 1 kafena ka~icica. .VETROVAU. sikavcina. Zilavl . brmak. tan ina 1.ljikava biljka. .

Sakupljeni su u klasaste evasti u pazuscima gornjih listova. VIDOVCEVICA Euphrasia officina. (kapin. po svet- Cela biljka brana u cvetu (Euphrasiae herba). Raste svuda po livadama. a gornji jajasti i nazubljeni. Vidae obuhvata viSe samostalnih vrsta. . Cveta od leta do jeseni. pored puteva.l. prava i sarno u gornjem delu malo razgranata. (glatki sikavae) i dr. Sve su to poluparazitske biljke. Droga. bledoruti iIi bell. donji su klinasti.272 LECEN1l! BIlJEM Gotovo istog sastava d dej stva su i neke druge vrste istog roda koje rastu kod nas: Eryngium maritimum L. kapinika. Scrophulariaeeae Sibna jednogodisnja zeljasta bi ljka. do 2. E. Listovi su sedeci. ruZiCasto-ljubi~asti. Cvetovi su raznobojni: ervenkasti.20 em visoka. Stabljika je neZna. VIDOVACA. ERYNGIUM MARITL\1UM VIDICAK.600 m. ostri badelj). svega 10. VIDOVA TRAVA. tamnozeleni. morski sikavae. VIDAC. Rasprostranjenost. sve se one rnogu koristiti kao lekovite. kemerak. planum L. lim sumama.lis L.

po obodu celi. gorke materije. kad sazri. VIDAC 273 Sastav. cak i za lecenje otnih bolesti (da se pojata oeni vid. proteolitski enzimi. Upotreba. Caj za ispiranje nasa (kija. upalu usta i zdrela i uop~te deluje kao i druge taninske droge. Lekavita mast: 5 g alkohoiature od vidove 1irave i 2 kapi ulja od kamilice pomeSart».150/0 etarskog ulja. vidavita trava. jajoliki. ostaviti celu noc i sutradan nos ispirati procedenim tajem. najvge po njivama. Iz pazuha Usta izbija po jedan sitan evet crvene boje.VlDOVClCA. VIDICAK VIDOVCICA. ota· niea. prosti.Vidovcica oije dovoljno proucena. malo tanina i drugih sastojaka. VIOOVA TRAVICA. Oko 0. zornica. - Primulaceae IzgJed blljke. grizov.Saponini. Rasprostranjenost.Raste kod nas svuda. poklopiti. Upotrebljava se i za letenje upala oka. na uga· ru. 2. Upotreba. oslenica. konjunktivit. Droga. VIDOVA TRAVICA. . Otrovna. tija je stabljika na bazi po zemlji polegla pa se postepeno uspravlja. ~to moze imati kobnih . 50/0 galotanina. Bez rnirisa . Svojstva. Narodni lek. Sastav. kraj puteva. dragonka. Listovi su sitni. . sa 5 g lano!ina j 15 g belog vazelina. Plod je okruglasta taura sa koje. plavu boju. vidoka ~arena. . visoka 10-30 cm. ka. viea): 2 supene ka~ike droge popa· riti sa 200 g kljutale vade. 1. preve· liko lutenje zeludatnog soka. leti proliv. VIDAC Anagallis arvensis L. Od pet do ~est puta dnevno staviti pomalo ove masti u svaku nozdrvu. Narodna lmena: vidica.Nadzemni deo biljke u cvetu (Anaga/lidis herbal. . Narodni lek: sma· njuje upalu i lutenje nosnica.Gorkog ukusa. naspramni.JednogodiSnja sitna biljka. . heterozid aukubozid i smolaste materije za koje se pretpastavlja da su gla'Vl1i lekoviti sast:>· jci droge. spada poklopaC'. sa crnkastim tat· kama na nalitju. imaju 3-5 nerava. Cveta celoga leta. na dugackoj drki. . Siljasti. blefarit.

konje. mokraenih puteva i uredivanje menstruaeije. Povodeei se za narodnim imenom . kumarina. ovce i ptice. Na Zapadu se upotrebljava kao oarodni lek za le~enje astme. erljena vida. - Polypodiaeeae Kitnjasta pap rat vlaZnih stena i pecina. sumpora i kalcijum-oksalata. gume. ~to objasnjava upotrebu vijo~niee u narodnoj medicini za izbacivanje kamena iz mokracoe be~ike i za olaksavanje mokrenja. vrlo dlakava biljka. VODENA PAPRAT Adiantum capillus Veneris L. vidova travac. Ima i sluzi. sluzi. Cvetovi su sitni. vid. PAPRAC. kurje oko. skupljeni u lop taste evasti.O· sim vee spomenutih. vidovka. nitrata i benzoeve kiseline. Narodni lek za Jecenje organa za disanje. zelenkasti. MRTVA KOPRIVA Parietaria oficinalis L.274 LECENJE BrUEM posledica. mi· sakinja. v. Ima kalijum-nitrata. ova biljcica ima jo~ mnogo narodnih imena: abronek.i die. VIJOSNICA. VILlNE. vanilina. vidoviea. visoka do 80 em. skrika. zeoica. o~iea. ~r­ VIDOV CICA vi~nik. zeleoika. divji baselak. kokosiji slijep. DRENAK. GOSPINE ILl VENERINE "LASI. Narodna imena. - U~ticaeeae Trajna zeljasta. . abronka. vidovska trava. okaoee. rana (u obliku melema sa lanolinom i vazelinom). za olak~a­ vanje isk~ljavanja sluzi i dr. krika. krivi~ica. Imroslep. kurja cesnica. Otrovna je za ribe. CRKVINA. . visoka 10-40 em. Ima gorkih i taninskih materija. neobave~teo svet je upotrebljava za le~enje raznih oboljenja OCiju. PRILEP. vidooka.

Osim spomenutih. toniok i holagog. KRAVUAK . - Vitaceae U eeloj biljci i vinu ·i ma tanina. protiv preteranog i produienog mesecnog pranja i kad se desi da menstruaeija izostane: 60 g vinovog lista i po 20 g dimnjace i majorana se pome~a . VI NOVA !. kao palae debeo.. . Sastav_ . Varijet et vinove loze bogat tarunima i bojama (u jesen erven list). kompava. oko 20 0/ 0 inulina (rezervna hrana ·kao i u drugim b. . VINOVA LOZA Vilis vinifera L. sjekavae. hranljiv je zbog inulina. alpina Jaeq. leii na rozen od duguljastih ca~ icn ih Iis tova. Spolja u obliku ka~iee stavlja se na cireve.U obliku caja (20 g na 1 Iitar vode). C. jakog. belotrn. Cve tna glaviea je crvenkasto·belicas ta. ta'ko da ogromna bodlji'kava rozeta 5 Ii ~ce m i glavicasta evas t leze na zemlji. a u pLodovirna ernog groida Mltocijanskih je"njenja. evo jo ~ i ovih imena: beli tm.. C. ~to obja~­ n java vekovnu upotrebu ove stare kulturne biljke kao hemostatika. Brzo poplesnivi pa se mora naglo os u~ iti i p aZJjivo cuvati na suvom mestu. vulgaris L.. KRALJEVAC. voska. peraslO deljenih. KRAVLJAK.Etarsko ulje je smede boje. - Compositae Vil..ita svojstva vitamina P (flavonoidi) . prostriljavica. sastoji se iz raznih terpena. Narodna imena. Koren j e okamit .iljkama iz iste farni'Ii'j e: Compositae). u precniku oko 12 em. U li~cu ima boje ne materije enozida. zatim vinske i drugih kiseLIa . koristi se i danas kao lek za uredivanje mens truacij e. Vinova loza ima izraz. a ispod njih je rozeta od bodljikavih.protak. rane i za lecenje koznih bole sti u narodnoj medicini. . U zrcli m plodovima ima mnogo glikoze. ostaje sarno »si t o« 'koje vetar nosi. pupavae. smole. oko 30 em dugackih.VILI NO SITO.i nulin levulozan. C.Mr~avi. i dr. Po~to je . Kad sazri. os taviti pola sata i popiti u 3 doze pre jela u toku da na.Koren (Carinae radix) se vadi u jesen. Cveta eelog leta. . Slicnog h em ijskog sastava i dejstva su srodne do mace biljke istog roda: Carlina acantilitolia All. mesnat. vretenas t.Sadrzi 1-2% etarskog ulja. grubih Iistova. Droga. . corymbosa L.ino sito ne ma stab ljike. Upotreba. vina (30 g na 1 litar vinal i ekstrakta daje se kao diuretik. s uvi pa~njaei u brdima i planinarna.QZA . l anina. Tri supene ka~ike popariti sa pola litra kljucale vode. RESETKA Carlina acaulis L. . flavonoida i leukoantocijana. raznih soli i drugill korlsnih sastojaka. 275 VIUNO SITO. Protiv j akog odliva upotreblj ava se i tinktura iii ekstrakt: 100 g osusenog ¥1novog li~ca iseeka . koren kravljaka moze se davati kao dijetalna hrana dijabeticarima. narkoticnog mirisa. U gladnim godinama koren se jede. na preseku beo. ima antibakterijska svojstva. okrugla. Rasprostranjcnost. ukusa koji podseca na koren kupusa: malo ljutne d ima svoj stven miris. Dugovecna zeljasta biljka. . debelih. dijaforetik. PUPAVA. koji se do kraja XIX veka upotrebljavao za bojadisanje.

Caj protiv proliva: pome~a se po 25 g virka. 10 g vodenog ekstrakta rnZinog eveta.Osim spomenutih narodnih imena. upotrebljava se i protiv ka~lja i zatvora. 10 g lanolina i 20 g vazelina . dunjinog semena. BISERAK Alchemilla vulgaris L. Rasprostranjenost .pome~ati da se dobije lekovita mast i time mazati stidnicu. gastrita. navodimo i ova: verkuta. jer groide je vrlo hranljivo . vinika. oboIjenja jetre i uop ~te za jacanje. plascek device Marije. Vino. Voce i povrce. Upotreba. VRKUTA. osobito erno. vinja loza. Na Iistovima virka dugo se zadrlavaju kapljice rose. Cveta od maja do avgusta neug[ednim zuckasto-zelenim sitnim evetovima. gospin pla~t. drl i 8 dana uz cdce muckanj e i pije 5 puta dnevno po I ka~i ka pre jela_ Ista ova tinktura koristi i protiv hemoroida. cokot. ostaviti celu noc i sutradan piti umesto vode_ Narodna tmena.Bez mirisa. izdeljeni na 7-11 pli~kih reznjeva.Ima 6---90/ 0 tanina (galnog i elagnog). izmedu stena i drugde. VIRAK. . . lekovitih vina.500 m. capa oroslanova_ . pije se 3-4 ka~ike soka dnevno_ Istim sokom peru i oblafu upa/jene oei.LECENJE B1UEM se i pre~ije sa pola litra 550f0-ne prepecenice.Bere se list u doba evetanja (Alchemillae foliumJ _ Sastav_ . Spolja se daje u obliku jakog caja (200 g na litar vade) za zapiranje u slucajevima krvavljenja iz materiee van vremena menstruacije. . Kamen u bubregll ~arod leci sokom koji euri (»suzi «) kad se u prolecc vinova [oza orezuje. Daje se u obliku caja (10 g na 200 g vode) iii u formi ekstrakta (po 3 grama dva puta dnevno) protiv proliva. najviSe po suvatima. vinska [oza. kamilice i majkine du~ice. U slucaju da je pruritus pracen ekcemom. c:apa lava. . magle i kiSe kao divni sjajni biseri. lavska noga. Svojstva. . na dr~kama. krupni.Virak je mnogogodi ~nja zeljasta domaca biljka. ovoj sme~i dodati 10 g oinkoksida. Vocni daniJ.Raste svuda do 2. vinoloza. »nakit i. goveda trava. lako se vari i korisno deluje na organizam (vid. Podzemno stablo je razgranato i iz nj ega izbijaju nadzemne prave stabljike.Dva grama vodenog ekstrakta virka. osobito krvavog. . po obodu zupcasti i obrasli trepavicastim dlakama. sluzi u apotekama za eks trakeiju trava za izradu raznih tzv. Listovi su naizmenicni. zvizdenjak. oporog i malo nagorkog ukusa. Sira (slatko vi no) u svetu se sve vi ~e ostavlja za zimu i pije kao neprevreo vocni sok. 3 supene ka~ike caja popariti sa pola litra kljucale vade. Dobar adstringens i tonik. visoke 10-40 em. Suvo groide je veoma hranljivo. ROSANICA. viric. trave-ive.Virak je tipicna taninska droga. - Rosaceae Opis biljke. Grozt1ane kllre se preporucuju protiv hron'icnog zatvora. drago kamenje pastirica«. trs. Droga_ . krga. Svrab stidmce (pruritis vulve). Narodna imena: vina [oza. u eelini okruglasti.

e alkaloide derivate izohinolina. Use men k a m a ima glikozida amigdalozida i enzima emulzina. Slieno fizostigminu deluje kao miotik i kao antagonist kurareu . Glavni alkaloid je g a I ant ami n.. OGNJICINA. SKRBINKA Lapsana communis 1. pravi se Sirupus cerasorum. Iz lukovica visibabe izdvojen je j stavljen u promet poslednjih godina srodan alkaloid n i val i n.Rosaceae Od zre[og ploda (Cerasi fructus) 'k i I> e led c 'r n e viSnje pTavi se vrlo ukusan i zdrav sok i sirup. Galanthus woronowii Los. azotnih jedinjenja. U lukovicama ga ima oko 1%. Od zrelog p[oda.'0 sterilnih rastvora za injekcije u ampulama od 1 ml za leeenje poliomielita i traumatienih o~tecenja nerava. Vitaminski vocni sokovt). U narodu se sveze ]gee stuca i stavlja na uboje i eireve. . VLASKA SALATA. V1SNJA . Leucojum aestivum L. SISAVAC. vino ·i dr. . VUSKA SALATA . mineral-nih soli. 0. Cveta od maja do septembra.V1SIBABA. Manje je otrovan od ezerina (fiziostigmina).50 i 1". VISIGAC. drem. Kao sneg bell. BAPKA . Z\'once. pog_ nuti cvetovi su prvi vesnici proleca. kunjavac). Cvasti su svetlozute boje. Daje se u obliku 0. Cvetovi se zatvaraju eim prode podne. DREMIDEDA. U vi~njevirn peteljkama (Cerasi stipites) ima tanina i drugih sastojaka koji deluju diuretieno. pomaiu izbacivanju kamena iz bubrega i mokracne be~ike i zaustavljaju proliv.25. - Compositae JednogodiSnja zeljasta biljka. zajedno s razbijenom ko~ticom d semenom. BAPKA. Raste na ~umskim kreevinama i na pus torn zemljiStu. DRlJEMAK.[1lo ukusnog i svakodnevno upotrebljavanog vocnog soka koji osvezava prijatnim mirisom i ugodnim kiselim ukusom (vic!. VISIPATKA. 5-10% ~ e c era (uglavnom invertnog). 277 VISIBABA.ZALATNICA. pekmez. REPUNJACA. DREMUUKA Galanthus nivalis 1. limunove i Cilibarnel. U novije vrerne sve se viSe gaji ki's ela viSnja za proi'ZVodnju v. vi tam ina itd. U obliku eaja (2 ka~ike suvog li ~ca na 300 g kljucale vode. VISNJA Prunus cerasus L. dnevna doza) iii se sprenn kao povrce. (dremovac. U p[odovima viSnje i tre~nje ima slobodnih 0-2%) i vezanih organskih k i s eli n a Uabuene. visoka do 1 m. Daje se u obliku hidrohlorida i hidrobromida. . . visibaba i neke druge biljke iz familije Amaryllidaceae sadrt. - Amaryllidaceae Do 20 cm visoka trajna zeljasta biljka na~ih ~uma.

ali JOJ je evet zut. LECENJE BILJEM kao dijetalna hrana bolesnika od " I VLAS!<A SALATA VODENA PERUNIKA. jer je otrovna. . U svezem stanju. arginina i holina. za lecenje desni ~ zuba i u druge svrhe. Cl'eta od maja do jula. divlji lilijum. Ima debeo zut rizom oporog ukusa.icini. izaziva grceve u trbuhu i povracanje. vodeni krin. Os tala narodna imena: vodeni bozur. Vodenu peruniku treba izbegavati kao lek. ponekad i krvavo.uti vo- . trava od srdobolje. a lekovitost im je veea i pouzdanija. glutamina. - Iridaceae Trajna zeljasta barska biljka. z. Osu~en rizom se upotrebljava u sme~i sa nekim taninskim biljkama protiv krvavog mokrenja: pome~a se po 20 g rizoma vodene perunike.Upotrebljava se i protiv proliva. breze i medvedeg groZda ·i troskota. Raste svuda po stajacim vodama. 2. kuva 15 minuta u 1 litru vode. Sok sveze biljke izaziva draZenje sluzniee i kijanje. Vodena perunika je olrovna.278 upotreb lj ava se za jace lucenje mokrace ~ecerne bolesti. zuta lilija. za jaeanje. divlja perunika. vodeni evijet. Sadrzi do 200/0 tanina.50f0 belancevina. oko 22% ugljenih hidrata (hidrolizom daju uglavnom fruktozu. uzeta u vecoj koJ. Lici na peruniku. zuti bozurak. hrastova kora i dr. 1. lista koprive.7% ulja.) koje nisu ~kodljive. vodeni macic. voeni ~ecer). BARSKA III lUTA PERUNIKA Iris pseudacorus L. visoka 60-110 em. a mi imamo izvrsne taninske biljke (srcenjak.

VODOPIJA. vrlo tvrda. sarica. Ponegde se zapustena mesta izjutra plave od isevetale vodopije. Rasprostranjenost. Koren joj je valjkasto-vretenast.ive. Sastav. Upotreba. poklopi i sutradan odLije i nezasladeno pije izjutra pre dorucka i uvece pre vetere. Cvetovi su svetloplavi. visoka do 1. najviSe pored staza i puteva. Tri supene kasike ove mesavine uvece popariti sa pola litra kljucale vade. krinka. dugacki. ponekad . CIKORIJA Cichorium intybus L.viti celu noe i sutradan odlHi i piti nezasladeno umesto vode.Raste svuda kao kor~Y. Prizemru Iistov. po obodu duboko i nejednako urezani. krupni. Spravlja se J pije kao pod 1.Cikorietol. bolje varenje hrane. duguljasto-koplja· sti. i u nasem organizmu) daje sarno levulozu (fl1Uk:tozu ill voeni secer). kao pod 1. povodna peru· nika. cvrst.Koren (Cichorii radix) kopan u jesen kad je najdeblji i irna najviSe lekovitih sastojaka i "nulina (rezervna hrana). razurnljivo je zas to kod oas u narodnoj rnedicini ciguru koriste dijabeticari. zut i Iilijum. . vrlo lepi i upadljivi. dodatak kafi i »sirotinjska ili ratna kata« je ispr· zen i samleven koren oplemeojene vodopije sa krupnim mesoatim korenom bogatim il'lulin. Svojstva. i \ista hajducice. Za bolje varenje: po 25 g korena vodopije. . Droga. Rede se koristi nad· zemna biljka brana u evetu (Cichorii herba). 4. pre svega. osta. 1.i viSa. manje delj eni. maslacka i idirota. . 15 g trave·ive i po 5 g anisa i moraca. U po ran kalar creva i nemanje apetita: 50 g trave·ive.om. zecja nrliea. poklopiti. a oni na stabljici su kraei. . 3.Cela biljka je gorka i vrlo cvrsta tako da se tesko kida i cupa.i su u obliku rozete. majkine dusiee i oraha. ~ENETRGA . za pojaea· vanje apetita. i po JOg trave·ive i pitome nane. po pasnjacima i livadama. trave.5 m. avo je . 2. a iznutra gotovo beo. za obilnije lucenje rnokraee i zuci i dr. - Compositae Dugovecna zeljasta biljka. svi su jezieasti. Cela biljka ima mlecnog soka. po 20 g korena vodopije i !ista hajducice i 10 g ocajnice. Za ciscenje zucnih puleva: po 40 g korena vodopije i maslacka. za jacanje zeltica. lazni macinae. udnrleni u pojedinacne iIi udIlUzene evasti oko 3 em u promeru. spolja tamne boje. »Frankova cigura«. u gornjem delu razgranata.ViSe se kol'isti u narodnoj nego u naucnoj rnedicini kao neotrovna gorka droga za lecenje organa za varenje. na os novj do polovJne obuhvata~u stabljiku. pektina i dr. slobodnog voenog secera. ad ove · smese se uzme 2 supene kasike. Inulina i drugih derivata voenog seeera ima oko 25%. Stabljika je prava. po obodima surna i drugde. Pos to je inulin polisaharid koji hidrolizom (dakle. lENETRGA. gorak 'k umarinski derivat vezan u biljci u obliku heterozida. CIKORIJA 279 deni Ijilj an. uvece popari sa 300 g kljucale vode. Cveta obilno preko eelog leta. osobito mlada. Hronicni kalar ze luca: po 20 g korena vodopije.VODOPIJA. . Stabljika i Hstovi su pokriveni kratkim tvrdim dlakama.

zelteniea. gologuza. Prema tome. radic. osobe obolele od ~ecerne bolesti mogu koristiti sve biljke iz te porodiee kao dijetalnu hranu. vodoplav. podroznik. indivija. oko 23. Narod je naziva ovim . cigura. jandreSiea. zumenica. cihura-rezaniea. konjska trava. cihora. vrtna zu· tenica. divlja 10Cika. Cichorium endivia L. zutka. eilkorija.imenom: and~bija.280 LECENJE BIWEM sasvim opravdano. cikora. umesto skroba kao rezervnu hranu imaju inulin. plavoevet. a njih ima vrlo mnogo. VOLOVSKI JEZIK. ~an· toga. jer sve biljke iz familije glavoc!ika (Compositae). modriea. goliea. RUNJAVA TRAVA Anchusa officinalis L. - Boraginaceae VOLOVSKJ JEZIK . VOLUJAK. zucaniea. zutinica pi-toma.000 vrsta. ~trpka. je ba~tenska biljka koja se kod nas gaji u vge hortikulturnih odlika kao zeleno povrce i upotrebljavaju je kao salatu osobito u Slovenijoi. Narodna !mena: vgnjev regrad. Oplemenjena cikorija se u Evropi gaji od XVII veka. PACJE GNJEZDO. endivija kreculja. kudrava salata. ~urlin. plavulja. VOLNJAK. suncevo cvece. andivija. kairiput.

Plumbagi n aceae MeClutim. . ras te na kamenjaru u Primorju. holina i alantoi na. lovku s belim evetovima. al. 1947. a osobHo koren. poglavlje . god. !iiru pa ii i eks trakta upotrebljava se za l ak~e 1z1ueivanj e mokrace. vra nj emil. Arom ati cnog mi risa i ukusa. olovniea. U obliku caja (5%). lui. Ostala narodna imena: vra· nemilj. vo~ij a) . konsolidina i konsolici na. Ima kalijurn·Iri trata. za znojenje i iska~ lj avanje. V R. obral1enom zem lj gtu . izaziva ervenilo i plikove. Ne t:eba ~~ati vra~. VRANEMIL. Fitoncidi«) i da su dobijeni dobri r ezultati dava· njem . Upotreb ljavaju se evet i list slieno po'recu. su ~e Labiatae Seku se vrhovi granCica u evetu . VRAN lLOVA TRAVA. ni aktivni sastojak bilj ke plum. Ako se proguta. izaziva gaClenje. visoka 20--80 em. VRANI ENlKA. 281 Grubo d lakava trajna zeljasta biljka koj a raste pored puteva i na ne. bagon (izolovan jo~ 1828) ima bakteriostaticna svoj stva (vid.intravenskili inj ekeija za lecenj e furunkuloze (cireva) i akne. jer je preduzeea za otkup lekovltog bllJa ne pn· . (zavratIriea. Zbog toga je vranemil napu· ~ ten. Cvetovi su ljubi· Casti i udruZeni u grozdaste evasti. visok 30--1 20 em.ke u eve· tu (Plumbaginis herbal. povra· canje i druge znake trovanja. a danas r ebko nadzemni deo bilj. kaloida einoglos ina.. oko 20 em dugacki.AJ~ E. S lienog sastava i dej stva je i Lycopsis arvensis L. VRANJENlKA. vranjena. Neka d se upotrebljavao koren (Dentariae radix). ekspe· rimentalno je dokazano da glav. Cela biljka. svincenka.M IL VRANILOVA TRAVA Origanum vulgare L. lip· ka. vezu u kitiee i na j akoj prom aji. Cveta leti purpurnim ill plavim evetovima .VRANEMI L. Dugovecna zeljasta biljka koja kao razgranat zbun. BLITVINA Plumbago europaea L.

zabrta. cober. dobra misel. mravinac.i m etvica. ernovr. s u ~ i . dusica i sl. Cveta od jula do oktobra. potrebno je da oitaooi znaju da se ova biljka u raznim nasim k rajevima razlicito naziva: divlji caj. majoran. Mes timieno se javlja u velikoj masi. mravic ? (Vuk). timola. Na taj nacin se moze i objasniti ve- . Etar sko ulje od vranilovke sadrii oko 500/. za lecenje boles ti organa za varen je (osobito proliva) i disanje. bicastim cvastima. to~ ta. rigan. zbog cega ima veorna izrazena antibakterijska svojstva. Ima uspravne evrste drske. Vranilovka je dugoveena zeljasta biljka sun· canih i suvih s trana. dobra misu. dZodzan. crlJena metvka. najbolj e je posle su ~enj a ru kom ski nu ti sve Ii ~ce q cvece i sarno to koristiti. origanj. timola. cela livada se oboji divnim tamnim lju. a spolja se upo trebljava prot iv raznih zapaljenja koze i sluznica. U SandZaku i susednim VRAN"ILOVKA oblastima to je mesHmieno glavni narodni lek. pa kad iscve ta. erljena meta. I sto tako se bere. Spada u grupu aromaticnih oporih. Omi· ljena je u narodu kao caj i lek za jacanje. narocito u Crnoj Gori i Sandzaku. crnovrska. dobrovoljka. bolmet. sovre. Cvetovi su na vrhu stab· Ijika udruieni u kompaktne okruglaste evasti. zavrta. prijatnog mirisa i 4zvanredno lepog izgleda. mravinjac. vi· soke oko pola metra. Vranilovka Ie znatno krupnij a i vi~a od majkine du ~ ice. rehogan. mir. koji se osobito Zlm1 upotrebljava u obliku eaja protiv nazeba. bolja dusica. ernovrh. jer ima 500/. sovr.iSljavac. U Botanit kom retl1iku navode se jos i ova narodna imena: babina duo bcica. i jskim kolicinama za destilaciju e tarskog ulja i za izvoz. Po~to u stab lj ici vranilovke nema lekovitih sastoj aka. Tamo vranilovku cesto nazivaju taj . maturan. ksaberta. cuva i pakuj e kao i majkina du ~i ca . obojene crvenkasto i obrasle dosta krupnim listovima. gorka meta. goeman. Ukusa je oporog i gorkog. gorkih neotrovnih droga koj e se u nas mnogo cene. Etars ko ulje vranilovke je vrlo antiseptitno. U nas je ima svuda na neobra(!enom zem· Ij istu. susica. mravlinjak. Po ~ to se ponekad vranilovka trati u industr.282 LECENI E BIUl!M maj u. vrigan. Hemijski sastav i farmakodinamsko dejs tvo vr anilovke j e vrlo blisko i slicno majkinoj d u ~ici pa se na isti naCin moze upo trebiti.

rastvon me~anjem 1 'plje s~aka 3 sata po 1 ka~jka. . sjajan i vrlo tVI'd. . grubo dlakavi. Bilj'ka nije hemijski do~oljno istraiena. DIVlJA PROJA . U zelenoj biljci ima crvene boje slicne alkan. evrsta.Deluje diurelicno ]{. visoka do I m. . . . i silikata. pa se up?tre~ljava u narodnoj mcdicini protiv zapaJjenja i kamena i peska u bubreztma 1 ~o: kracnoj besici: 20 g semena i 30 g secera stuca se u prah u avan~. 283 lrovna upotreba i ogromno poverenj e u lekovitu moe ove biljke u nekim na~ im krajevima. VRAPe IJE S EME. gruba. iz njega izbija prava.inu. Rizom je debeo. VRAPSEME Ci~ tinama neobradenom i kamen>itom tlu i po obalama reka. Raste obilno svuda po ~umama. beliCast. DlVLJA PROJA. VRAPSEME. ocedi i doda 5 g kalijum-nitrata. neupadJjivi. Cvetovi su sitni. Nazivaju je vranilovkom zato ~ to je do otkriea sintetskih boja upotreblj avana za crno boj enj e vune uz doda tak kara-boje (zelene galice) .ao i druge silikatne droge. (30 g ~a p~la . Zuckasto·belieasti i pojedinacni. odozdo svetlije boje sa istaknutim nervima. ostav. ListoVii su bez dr~ ke .I~tra mlake vode). VRAPCIJE PROSO Lithospermum officinale L.IIi se 50 g gl'aneica u cvetu od vrapsemena: ~secka ·1 kuva 20 minuta u 1 litru vode. Cveta od maja do jula. - Boraginaceae Trajna zeljasta biljka. vrlo razgranata stabljJka.VRAPSEME. 3 sa ta ·i pije oSvako jutro pre jela po 2 Case. VRAPCIJE SEME. duguljasti. dodaju61 kap po kap pol a litra caja od cveta crnog sleza. Plod je si·tan.

jarebinjak. obratic. bozje oko. a pre svega zdravstvenim radnicima. Eta r s k 0 u 1 j e ima oko 70% tan ace to D a (isto sto i tujon u tuji). . pored reka i p otoka i uopste po vlainim mestima. Compositae Dugovecna.Gde se vratic pojavi. hoee da ujeda is!. kome se uglavDom pripisuje lekovitost. Svi de lavi biljke su otravni. a joil viSe 0 t r 0 v nos t biljke. vrapcevina. Upotreba.Cvast bez drske (Tanaceti flos). Osabita su cesta travanja iena prilikam upatrebe vratica za izazivanje izastqle menstruacijc i za pabacaj. slabo razgranata i cesto crvenkasta. konopljika. Sastav. . Ukusa je gorkog i neprijatnog. prosti iii kitnjasto dvojno perasto deljeni. l1inl1uvak. biserka. ukradeni volovi. cesto dolazi do slabijih iii jacih trovanja. sitne. pticja trava. najvise po lugovirna. POVRATA Tanacetum vulgare L. Zato se skrece patnja sl'ima. povratic. U vreme cvetanja vratic siri syojstven ostar miris. umanika. vratieelja. bujna. pticje proso.). tamnozeleni. Otud mu i ime pot ice. jer je bilo cesLih trovanja. mosak. crvinjek. da se na svakom karaku bore prativ upatrebe ave atravne biljke. divlja proha. vratie.Ima arnorfne gorke materije tanacetina. jarabinje zelje. . vrapcje sjeme. ribciCi. Svojstva. vrabcije seme. vrabseme. bratie. ticje zrno_ VRATIC. Zbog nepoznavanja hemijskog sastava. Cveta leLi. zdravlje. farmakodinamskog dejstva.5% etarskag ulja i drugill manje vafnih supstancija. vrlo lepa zeljasta biljka. doze i nacina upotrebe. rede vrhow stabljika sa cvastima (Tanaceti herbal. pticje seme. ali je vee i u malim dozarna opasan. . 2:ivotinjama je davan intravenozno. vratika. Narodna lmeDa: abrata.apeni. skupljene 11 stitove na vrhovima stabljike. zatim smole. posle cega su se pojavili simptomi slieni besnilu (iivotinja 7. visoka do \.5 m_ Stabljika je prava. do \. Cvetne glavice su zute. proulja. izgubljena sDaga itd. Upotreba povratiea u narodu vezana je za razna sujeverja.284 LECENII! BlUEM Ostala narodDa Imena: bilozrnac. grlieek. RasprostranjeDost. Srecom danas je sve manje seoskog sveta u planiDi koji veruje da se povraticem moze sve vratiti: mladost. ra· ste obicno u veli-kom mnostvu. Listovi su krupni. gral1ene sarno cd cevastih cvetova. zecje seme. POVRATIC. a najvise cvasti. Droga. lzaziva konvulzije kao kamfor. kao gorko sredstvo za jacanje. Kod nas se vratic jos uvek cesto i raznovrsno upotrebljava kao Darodni lek za lecenje mnogih bolesti.Vratic se u mnogim zemljarna upoVRATIC trebljava protiv crevnih parazita (oksiure). .

nerazgranata. sedec i. erljena iva. Stabljika je razgranata. Listovi su duguljasti. Rasprostranjenost. visoka do 80 em. potoeni klasic. Sadrle tanina. Stabljika je uspravna.Raste svuda. potocnjak. VUCJA JABUCICA. skupljen1 po 3-8 u pr~lj enovima listova. prema vrhu suzen i. VUCJA STOPA Aristolochia clematitis L. VRBICA . Listovi su na dnu srcasto useeeni. . KOKOTINJA. Cvetovi su zuckasti. gola. Cvetovi su erveni i okuplj eni oko vr~nog dela stab lji ke i ogranaka. sitni.ja koje povoljno deluju protiv raznih upala koze i' sluzniee. Najvge je ima na vlainim mestima. Ostala narodna Imena: vrenica. Plod je zelena CRura ablika i velieine araha. - Aristolochiaceae Trajna zeljasta biljka. a na vrhu LEvo: \f\JCJA JABUCICA. - Lythraceae Do 180 em visoka zelj asta trajna biljka. 285 VRBICICA. kao i druge opore i sluzne droge. pektina i drugih mater. . Raste po moevarama. VUCJA JABUCICA . . eesto kao zilav smrdljov korov koji se vrlo te~ko iskorenjuje. ruia. na osnovi sreasti. karotenoida.VRBICICA .. DESNO: CVET ~Hja sti. zelello-zuckasta. VRBICA Lythrum salicaria L. eibrije. Upotrebljavaju se vrhovi sa evecem (Salicariae summitas). drenak. Cveta od maja do jula.

LIKOVAC Daphne mezereum L. rufieasti mirisni evetovi. na vrhovima grancica javljaju se divn'.U januaru i\<i februaru.j lek. posta se prethodno savije u snopiee. ali je u tom obliku droga jos opasnija. tako da je danas skoro potpuno napus tena.t (aristolohija kiselina).Narodni lek za lecenj e rana. sa pravim grancicama poredanim kao pruee iii metliea. paketiCe i veze sarnom korom kao povesmo kudelje. Upotrebljavaju je i kao unutrasnj. . Najcesce potope svefu koru u sirce.kans (izaziva plikove). hidrolizuje se na glikozu i dafnetin. izomer eskuletina. tim vreme dopusti. odvratnog ukusa i vrlo neprijatnog rrtirisa. Rede se upotrebljava za lecenj e upornih ekeema. cireva i slicnih boles ti coveka i jos vise domaCih zivotinj a. Ulazi u sastav Emplastrum Mezerei cantharidatum. pali i pece oizazivajuCi opasne p I i k 0 v e. . neotrovnog glikozida dafnina . Upotreba. s ovom drogom . Druga narodna !mena: volk. guli se kora i susi. Nema mirisa. Vee u februaru. Droga. vucja jabucica je uspesno upotrebljavana tako da je nazivana »na· rodni jod«: 100. kur· jacka jabucica. gorak sastojak. grmie visok do I m . smola.U drogi ima oko 8% zelenkaste. Raste po vlainim i mraCruim sumama. vrlo glatka i svilasto sjajna. tanin. ~ eeer i drugi sastojci. koznih bolesti. a iznutra je ruekasta. VUCJA LIKA. jer je jako savitlj'. tako da je i Covek i zivotinja izbegavaju.Alkaloid aristolohi. Upotreba. Pri susenju treba biti oprezan. Spolja je kora glatka. tackasto i prugasto garana prisutnim Iisajevima. vucja jabuka. u loga. Upotreba vucje jabuciee za u rec:!ivanje menstruacije je opasna.·ni caj ili tinktura (20 g na 100 delova jake rakije) za ispi· ranje i obloge. koja deluje drasticno. jablcina. Plod je jednosemena jajasta bobica. VUCJA OPUTA. pre Iistanja. Kad se duie ZvaCe. MASLINICA. .286 LECENJE BlUEM Svojstva. vutja noga. Vucja oputa je vezi. . Berba. Zelenu biljku stavljaju u postelju da odgoni buve i druge insekte. erveno-mrka iIi ruto-mrka. zeeja aubeniea. Droga. . I u miru . AJDUCKA OPUTA. zbog cega je koru gotovo nemoguce prelomiti.Dugacke v r pee 1-2 em siroke i do 1 mm debele. Uopste. Savija se i tesko kida. Thymelaeaceae Vucja oputa je trajna biljka. jabutnjak. To je anhidrid mezerinske kiseline. Narodni lek protiv reumatizma. divlja jabuka.va. rec:!e eela biljka iii sarno jabucica (Aristolochiae rhi. jabolcina. Ijute d gorke smole me z erei n a. izaziva kijanje i mehurove slicne kantaridinu. Listovi su uski i ovaln1. zeceva lubenica. Sastav. zoma et herbal. Sakuplja se u jesen i ~ to brle osusi. etarsko ulje.. Ima jos i zute boje. izomer eskulina. najpre zelena. . posekotina. pre nego sto se pojavi evet. rute boje. a pogotovo za vreme ratova. jer je biljka otrovna. kao sreds tvo za izazi\dnje pobacaja itd. . skrob . Protkana je dugackim i vrlo j a kim v I a k n i m a. jabucina. drZe oko pola sa ta. a zrenjem poerveni kao skerlet. a zatim je stave na kozu. jer suva kora izaziva neizdrlljivo peekanj e u grlu. Sastav.eel a biljka je gorkog.Rizom.

=~. Interno uzeta izazi·v a opekotJine u zelucu. 2:ivotinje ne jedu vucju oputu. zuti jeremicak.Ponekad se u falsifikovanoro biberu naide na plodove vucje opute. vutji rep. posle rada ruke dobro oprati toplom vodom i sapunom. vazdazelena rnasl~nica. Koru guliti u rukavicarna. divlja lavorika. nego koru ad srodnih i vrlo slicnih vrsta: Daphne gnidium L. . likovina. Daphne laureola L. ~maslinica). meeja lika.Osirn navedenih. a posle dufeg drzanja i gnojno zapaljenje . . zimzeleni likovac. plodovi od Daphne gnidiwn slufili su Grcirna kao drastiean purgans. lovorCica. Zabele!eno je nekoliko slueajeva trovanja plodovirna i kororn vueje opute. rnehurove. evo jo~ nekoliko narodnih irn~na: ajducka lika. Neke farmakopeje ne propisuju koru od Daphne mezereum. liCica.. VUCIA OPUTA .. Na kozi izaziva vrlo jako crvenilo. zmij. veliki. 287 treba biti vrlo ' oprezan i treba proueiti njenu upotrebu u na~oj narodnoj rnecticini. . Opomena! . Sve su one otrovne j vezikanlne.Ne upotrebljavajte vueju oputu za lek ni spolja ni iznu· tra! Ovde je spolllenuta da bi se citaoci upoznali s njenom velikom otrovno~cu. licac. u~a­ tak) i dr. zelenika. bol. ljubcac vazdazelen. li~ac. bes. gat1enje i povracanje. plodove su upotrebljavali uvaljane u bra~no. Da bi sprecili i ublafili delovanje. serne od groMa i rned i tako davali bolesnicirna. Narodna imena. . u veeoj dozi upalu zeluca i creva. (vucje uho. aida bi planinci mogli njenu koru prodati ako se zatrazi.ina trava. Cocca Gnidiae.VUCIA LlKA.

najbolje sirupo-m ill zeleom ad dunja. ~uplja. mesnat. U nasoj narodnoj medieini. a s rednji " gornji su sedcci i duguljas ti. Koren je snaian. kuvati 20 minuta. Pluclli caj: po 50 g gaveza i bamij e popariti sa 400 g kljucale vade.je se slieno bclom slezu za lakse ~skasljavanje i lecenje upale usne supljine. guma.G GA VEZ. debeo. sluzavog i poma lo oporog ukusa. spolja ern a iZl1utra belicast. uboja. moze se zasladiti. Svojstvenog rnirisa. eRNI GAVEZ. Rasprostranjenost. Za ispiranje i obloge: 100 g gaveza popariti 1 litrom kljucale vade. smola.007%). poklopi ti i posle 8-10 sati acediti i popi Ii urnes to vade. . Iz korena izbija uspravna. ostruZc. . pa sc lako m a ze objasniti vekovna u-potreba u narodnoj medicini za lecenje p reloma kostiju. glikoa lkaloid konsolidin (0. VELIKI GA VEZ S ymphytwn officilwle L. Proliv proliva: po 50 g gaveza i dunjinog semena i 20 g nane pornesati i popari li sa pola litra kljucale vade. Upotrcha.70/0). etarsko ul je. izrere u komade oct 2 em duzine i ~to pre osusi na suneu da ne poplesniV'i. U obliku sirupa da. ostaviti 8-10 sati i taka dobij enu sluzastu teenost popiti u 3 obroka posle jela.Tipicna sluzna i donekle taninska droga. . Droga. tanin (5-6%). oslaviti 5-6 sati i proeediti. zvonastJi. . 3. secer i ipurinsk i derivat alan/oin (0. sakupljcni u povijenim evastima u pazuhu gornjih lis tova. a osusen roznate konzisteneije. Cvclo vi su ljubicas ti iIi ruzieasti. SiTOV karen je soean.Koren (Symphy /i ill CO/'lSo/idae radix) izvaden u jesen iii u prolcce eim biljka por ne lis lati. Lis tovi su pod prstima grubi o d mnostva krupnih dlaka. dlakava. aspar31gin (1-3%). Boraginaceae Trajna zeljasta biljka.Otrovan a lkaloi d simfi/o-cinoglosi n (svega 0. nmogo slu zi. cireva. socna. visoka do 1 m. razgranata stab ljika. . gavez pomaze rast i razmnozavanje celija i obnavljanje tkiva. pored reka ·i po vlaznim Iivadama i iznad 1.000 m nadmor ske visine. donj i su clipti cni i na kra lkoj drsei. Sastav.Svuda po rovovima. 2. starih i gnojavih rana i sl.002%). Cveta u prolece. ZahvaljujuCi prisustvu alantoina. 1. Opere sc.

GVAJAK. GAGALlCA. GAGRICA. voluj jezieae. 1ma gorku materiju Iikopin. sudorifik. visoka do 1 m.. SVETO DRVO. DIVONANE Lycopus europaeus 1.GAGAMIIA. malo etarskog u{ja i tan ina. vanilina i dr. / . d Guajacum sanctum L. malo etarskog ulj a. i kao i druge sa· ponozidne droge sredstvo za popravljanje prometa ma ~e rija u obtiku caja (Species lignorum). beli 5 ervenim pegama. U homeopatiji se upotrebljava u iste svr· he. plju~c. U narodnoj medicini se biljka u evetu upotrebljava za lecenje tahikar· ddje i drugih slabosti srca.-DRVO. a nc clrvo. U vecoj doti deluje kao purgans. dunjinog i la· nenog semen a . opasica. Jedrae ima oko 22'/0. Ijeni u pr~ ljenove u pazuhu Iistova. Gvajakovo drvo jc di-uretik. konjski rep. a najvise u korL Pos to je saponozid glavni lekoviti 'sas tojak. erni koren . svatovci. Cvetovi su sitni. Ima jos i gume. vise u belici nego u jedraeu.Zygophyllaeeae. VUCJA STAPKA. poklopiti i posle 6 sati oeediti i u toku dana piti umesto vode. cesto u zajednici s jcdom i beladonom. U drogi ima 5 a p 0 n 0 Z ida. skup. i po 20 g slatkog korena i lista hajduciee pome~ati. - Lab iatae Trajna zeljasta biljka. GVAJAK. 4. . . Raste po moevarama. GAGAMIJA . Cir zelllca I. trebalo bi za lei< upotrebljavati koru. dijaforetik. GVAJAK·DRVO . pa se to stav> na platno i oblafe prelom kosti. GVAJAK. tJvQl1aestopalal!nog creva: 50 g gaveza. GAGALICA. popariti 1 litrom kljucale vode. zbog Ce· ga se upotrebljava kao adstringens i tonik. a belika svega 2-3'10 5 mol e (Resina Guajaci). VUCJA NOGA. . OstaIa narodna lmena: velika so- dula. preko 10ga se stave zgodno nacinjene da§ciee i cvrsto poveze. GAGAMIJA. 289 umesto vode upotrebljava se mleko u kome se svef stuean koren gao veza dugo kuva do gustine f itke ka!~ice. vrani gavez. CASNO DRVO Gvajakovo drvo i smola (Guajaci lignum et resina) dobijaju se cd Gua· jacum offici'1ale L. kilnjak.

alkaloid nepoznate graae. smole.Araliaeeae. SVELIJEK koren biljke Panax ginseng Meyer . Cveta u maju. gde se i gaji zbog velike upotrebe u medicini . dakle. Daje se za leeenje eira zeluea i dvanaestopalacnog ercva.Mahune deluju protiv hrorucnog zatvora. malo mesnata ko~tunica sa 1-3 semenke. rota supstancija rasSastav_ tvorljiva u voeli J alkoholu. kako se neis pravno kaze. sluzi. a Ginseng iii. '- Caesalpinoiaceae Do 40 ru visoko drvo s perasto deljenim mcem. PANAKS. Osu~en GLEDACUA. Istiee se mno~tvom pra~nika crvene boje. »f e n . a i\ e n = koren. Potpuno rnlaeli listovi brani u trenutku otvaranja sadrle oko 1'10 alkaloida triakantina i do 400 mg'lo vitamina C.U evropskoj medioini poeinje se upotrebljavati. Cesto se saeli kao ziva ograda. GLEDIC. do 0. kamenitim . i suvim mestima. Hemijski sastav droge jo~ nije dovoljno poznat i ni jedan naaeni sastojak ne moze da objasni farmakodinamska svojstva droge. 3-4 m visoko. osobito po ogoljenim. amorfna. Raste svuda. panaksozid A i B. U Kini. . Pan a k s . GLOG. koja raste u Mandluriji. koren koji liCi na eoveka (kao u nas ~to se verovalo za eudotvornu mandragoru iii alraunu). TRNOVEC Gleditschia triacantha L. Triakal1tin deluje spazmolitieno na glatku muskulaturu. CRVENI GLOG Crataegus oxyacantha L. Bl i B.5 e n «. sakupljeni u mirisne cvasti slicne ~titu. i dr. GINZENGOV KOREN. GLEDIC. slieno reumu i kru~ini. nadrafuje centar za elisanje i snizava krvrn pritisak. J apanu i svim zemljama pod utieajem kineske medieinske kulture vekovima ·se upotrebljava kao lek za sve. Upotreba. krupnim trnjem i do 40 em dugaekim rnahunama. fitosteroli. - Rosaceae Trnovit. Kini i drugim zemljama na Dalekom istoku.sap 0 n 0 z i d. U mahunama irna flavonslcih. Koreji. vrlo razgranat i otporan grm iii nisko drvo. Plod je okruglasto-duguljasta cr· vena. saharoza.05"10 etarskog ulja. CvetoVii su beli. Panacea znaOi lek prot-iv svih bolesti. Rasprostranjenost. . Seme ima do 400/ 0 poliuronskih derivata koji mogu zarneniti uvoznu arapsku gumu i tragantu. lENJ-SENJ. na kineskom zen znaei eovek. reae malo ruZieasti. a i skupo se prodaje kao eudotvoran lek. vitamini C. pravilno graaeni. antrahinonskih (3'10) i saponinskih jedinjenja.290 LECENJE BILJEM GINSENG. Listovi su podeljeni u 3-5 reznjeva i po obodu testerasti.

Od ove sme~e spravi se caj i pije kao caj pod 2.DuZom svakodnevnom upotrebom glog moze izazvati ne· podnosljivost i trovanje. Beru se eele evasti po suvom i suntanom vremenu. rna· slinovog lis ta. osobe u k1imakterijumu i . 4. glogovka . Droga. ostri tm. imele . adenina i drugih purinskiih denivata. odoljena i maticltjaka. kao srtani sedativ. bijeli trn. ~ecera. evasti s meem i zreo plod (Crataegi tlos. poklopi i posle 2 sata odlije i popij e u toku dana pre jela. gu~enja (za· duhe) . Narodna lmena: beli glog. za snizavanje krvnog pritiska (siri krvne sudove). osobHo srt ani i nervni bolesnici. rastaviea i imele. kao pod 2. medvedova hr usica. Prijatan miris svclih evetova su~enj em se izgubi. . Nepravilrzost u ritmu srcarzih otkucaja (aritmija): uzima se 3-5 puta dnevno pre jela na koeku seeera po 15 kapi tink· ture (20 g na 100 g alkohola) od eveta i lista iIi 5 kapi tinkture (20 g na 100 g alkohola) od zdroblj enih gloginja. Nekim osobama pomaZe ovaj t aj: po 20 g eveta gloga i kamiliee. drugi. paflj ivo u korpama prenose i u ~to tanj em sloju na promaji u hladu su ~ bez prevrtanja.Glogov evet i list se od pre pola veka na Zapadu koriste kao blag lek za umirivanj e. sitosterola. hmelja. aeetiiholina. bijela drata. tanina i drugih sastojaka. a druga polovina jo~ u pupoljku. glogie.U gloginja· rna ima masnog ulja. Upotreba. Kod nas tek u novije vrerne sve vi~e upotrebljavaju lekove od gloga. tiolin a. l. kao pod 2. Za umirivanje: po 25 g glogovog eveta. . CRVENl GLOO 291 Gajenje 1 berba. da se ne izlome. Druge vrste gloga koj e ras tu u Jugoslaviji i maju slitan sastav i dej· stvo.Osu~en evet se mora ~llva ti dobro zapakovan. aH su manjc ispitane. 3. guan ina. Nekih godina se traZe velike kolioine glogovog eveta i lista za izvoz. Smanjel10st srcanog rada (dekompenzacija srea): po 50 g cveta i lista gloga i Lista matitnjaka pome~ati i praviti taj : 2 supene kasike ove smese popari se sa 300 g kljutale vode. Zbog 10ga se posle 5-7 dana moraju tiniti pauze od 2-3 dana. trimetiIamina i drugih alkiIamina. limunske. Kod nas je najrasprostranjeniji beli g/og (Cra· . glah.cie. posle dYa sata se odliije i pij e u dYe doze pre jela. glo.Plodovi se b eru kad sazru. Razumljivo je da bolesnik mora biti pod stalnom kontrolom lekara. aromat· skih aminokiselina. . izoamiIamina. Arterios kleroza i visok pritisak: po 25 g cveta gloga. saponozida. .Bere se mlad list i su~i kao i evet. Napomena! . . belog luka.GLOG. Smanjuje tonus i pokrete materiee i ereva. trnka. list. folium Sastav. . protv nesaniee.U nekim zemlj ama gaji se kao fiva ograda. 2. . raznih uzbudenja. pasji trn.U evetu i Iistu ima flavonskih i antocijanskih heterozida.i belog luka. Moze se upotrebiti i taj: 1 supena kasika eyeta gloga na 1 ca~ u kljutale 'Vode . Cve· tovi se bem kad je u evasti polovina evetova otvorena. cobanciea. et fru ctus). Cvast. a u kori al· kaloida bliskih berberinu. vinske i drugih kiselina. triterpenoida.

K. piramidalno. (erni glog) i C. tamnoplavi ili ernkasti. Upotreba. pa na sever i istok do u subalpijsko podrueje. ovalno·rombieni. azarolus L.5 do 5 mm dugi. Zastareo. Sastav. tan ina. vrlo gusto i zbijeno razgranato. mekim mesom. prilegli jedan na drugog uz grancicu kao crepovi po krovu. ima pepeljastu koru koja se vrlo lako odlup1juje. 10ptasti. opkoljena ro· tim . Sabinu . naearole. Negde se i gaji po par· kovima i drugde. va zrna 3-4 mm velika. silja. na vrhu zasiljeni. u preeniku najviSe 5 mm. poredani u eetiri reda. a ukusa gorkog i ljutog. imaju 1-3 sitna. K. Saddi jos i Secera. (erTli glog). hrapa. u sve~em stanju vrlo savitljive. Li s tic i su sitni. danas go· tovo potpuno napusten lek. GLUVA SMREKA. GLUSAe G ran e i e e su valjkaste. penlagyna W. 1azaro1. posuti be· lieastom vostanom prevlakom. Upotreb1javaju se osuseni v r· h 0 v i najm1adih g ran e i e a (Sa. Na lednoj strani lista vidi se velika oleo-rezinozna ~lezda.). okruglo·duguljasta. pitomi glog). M i r i s a je jakog. - Cupressineae Raste po bregovima Srednje i Juzne Evrope. u Oi jem se plodu LECENJE BIUEM nalazi sarno jedna semenka. (garcaroJa. binae summitas). SOMINA Juniperus sabina L. potpuno pokrivene tamnozelenim li· stieima. GLUSAC. Kod nas rastu i ove vrste: eralaegus nigra W. galne kiseline. e. ste. skog. neprijatnog (otud »smrdljiva brina«).292 laegus monogYl1a Jacq. Eta r s k 0 g u 1 j a u liseu ima 2-5% a · u plodovima mnogo viSe. Cvet i list ovog gloga se kod nas najeeUe be ru i prodaju pod imenom ervenog gloga. naspramni . Grn! iii malo drvo. noseei ponekad evetove j p 1 0 d 0 v e. terpentin. ponekad otverena usled trljanja. visoko 2-6 m. Plodovi su pojedinalfui. s mol e i gorke mater-ije. svega 1. Kod nas jc rasprostraniena po sumam a primorskog krsa sve do mora.

plitkim. Rano u prolece. Domace livotinje je ne jedu. zenska klekovina. odnosno. mestimicno u znatnoj kolicini. a manj. abortiv. smrdelj ika. GOROCVET Adonis vernalis L. mrkog rizoma gorocveta. rano u proleee razviju se mnogobrojne cupavo obrasle stabljike. Otud se u drogi uvek nalazi ·i plodova. Raste po zemljama oko Crnog mora. kad se osusi (droga) postaje sivkasta. Ccla biljka je otrovna. Ne~to st! vge upo trebljava u veterinarskoj medicin. Ranunculaceae Gorocvet je 5 t e p 5 k a b i I j k a. i svi drugi ljutici. smrd· Ijiva brina. Kao abortiv surnnjiva je i opasna. na severnom Kavkazu i jugozapadnom Sibiru.GOROCVET 293 je vredelo spomenuti vge kao domaeu opasnu i 0 t r 0 v n u b i I j k u. gorkog. kao zlato lutim cvetovima na vrhovima stabljicica pravi su ukras naSih ogolicenih predela. kao em e nag 0 g. . kad su nasi suvi pa~njaci jos goli . Kod nas ima gorocveta u severoistocnim delovima drfave. razmnozavati. tako da se moZe eksploatisa-ti i gajiti. Najvge ga ima u Ukrajini. kao emenagog. Bila je sas· tavni deo mnogih starnl lekova. mr~avim. kao. . varunac. jer su najbolji preparati izradeni od svezeg gorocveta. zilicastim korenjem. gluhi smrc. Ostala narodna Imena: blazeno drevce. Spolja se ponegde daje kao melem protiv koznih bolesti. Gorocvet raste kao otrovan korov po suncanim.Vecina farmakopeja trati nadzemni deo biljke u cvetu. Cela biljka j e jake zelene boje. suvim. tlostalom. Na kOli izaziva plikove. Neke stab ljike su sa cvetom. glu~ak. savina. Ima strukova sa vge cvetova. po brdima oko Timoka " na dru~ m mestima. smri c·glu~ac. Gorocvet je jedan od prvih vesnika proleCa. glavieastim. crnim. na Fruskoj gori. vretenastim. odakle se mestimicno ra~irio i na Zapad. Stoka ga ne pase. jagodna s~mina. krupnim. medicinL Daju je . U1je j e najotrovnije. smrdelika. ljutog i neprijatnog uk usa. Iznutra j o~ same u homeopatsko. kamenilim brezuljcima i padinama. U homeopatskoj medicini se upotrebljava samo sveza biljka u cvetu. Po jedan cvet se nalazi na vrhu stab ljike. koji je na donjoj s trani obrastao mnogobrojnim. Ima ga u jugoistocnoj i Srednjoj Evropi. na Krimu. dok je jedan precvetao. Berba. I pored svih mera u pogledu branja. Naj vge ga ima na deliblatskom pesku. stomahik i diuretik. koju jo~ uvek mnoge zene upotrebljavaju za izazivanje pobacaja. ~ to je najcelishodnije. drugi je u cvetu. viSeglavog. zeleni bokori gorocveta 5 divnim. Ponegde se upotrebljavaju same podzemni delovi gorocveta ili cela biljka u cvetu zajedno sa rizomom i korenjem. Zabelezeni su smrtni slucajevi usled trovanja sabinom. Iz krupnog. tako. bradavica i sl. ali pri tom treba biti vrlo oprczan . peskovitim zemlji~tima obraslim travom iii izmedu grmlja i po retkim ~umama. Cesto po stotinu strukova u busenu.i broj ih je bez cveta. gluvi smric.

je heterozida. Cuvanje. Plodovi su slieni dudinji. g}jastih Iistiea. do 7 em u preCniltu) . Naroeito se istieu zuti delovi eveta. pogotovu ove iz porodice Ijutica.294 su~eni a . . 1llanje je lekovita. utoHko su krupniji i drobniji. hidrolizuje se na strofantidin i rarnnozu. duguljasti. ne sme biri stabljJka bez Ii~ca. Listovi su goli m slabo dla· kavi. Cvetov i su vrlo krupni (3':. S tab I j i k a je do 30 em dugaeka i 2-5 mm debela. Goroevet bi trebalo odmah posle berbe stabilizovati i brzo osusiti. .r. Odreru se stabljieiee u evetu i ~to bne su~e vezane koneem u male kite.ene u dndinju.Ima dva kardiotoniena heterozida: a) ado nit 0 k s 0 z i d. crnih Hstica koji potieu sa baza stabljike. U k usa je gorkog i ljutog. "ge od polovine stabljika imaju evetove. autumnalis). Lis t 0 v i su vrlo sitni i gotovo i g lie a s t i. da bi se ~to vge jzbeglo razlag·. U drogi se dozvoljava 8% stabljika s pladovima. . gola. uop~te. Ne sme imati supljih stabljika (druge vrste gorocveta). Siljasti i mnognbrojni (15-18). a naroeito saponozidne droge. CaSica je spolja dlakava. uzduf naborana. plodova zrelih koji se drobe i raspadaju sme biti vrlo malo. Na dno suda treba staviti malo sveze peeenog kreea. Rezana droga. pri vrhu dlakava ~ nije ~uplja (Adonis aestivalis i A. Na vrlm stabljike se mIni po jedan cvet. plesnive droge i emih Ii· stiea sa baze. Prilikom branja treba paziti da bude sto manje plodova. donekle obavi· jaju stabljiku i perasto su izdeljeni na tn iii vi~e duguljastih.Dobra i sveza droga poznaje se po ovim znacima: boja je jednoliko zelenosiva. Siljastih liski eelog ruba. Droga. .Ima mnogo delova sitnog iglieastog H~ca. jer eim biljka preeveta i zametne plodove. drvenastih stabljika. Naj· bolj e bi hil o titrovanu i potpuno osu~enu drogu euvati u zatopljenim am· pulama ad 5 do 10 g 5 nekim indiferentnim gasom (azotom. b) c i· . evetovi su saeuvali svoju kao zlato rutu boju. kao uostalom. za· tim titrovati i. KnIDji:ni IistiCi su goli. a u prvoklasnoj drogi nimalo. mrkih. Ne sme biti plodova. LECENIE BILIEM euvanj a i izrade lekova od gorocveta. Sastav. plemenitim gao sovima ili C02) kao list digitalisa. i ukoHko su stariji. droga vrlo brzo gubi lekovi· tost. i u ti i glaviCasti. Ima pet jaja· stili. bez dr~ke. i mnoge druge hetero1lidne. Semenice su zelene i slol. postupiti kao sa digitalisom. izomer konvalatoksozida.Drogu treba hermetiCki zaPLOO GOROeVET/\ pakovati u malim neprovidnim sudo vima i euvam na mracnom i hladnom mestu naJ' vge godinu dana. siva. koji su oa vrnu nazubljeni.

Druge vrste adonisa. pa cak . gorocvijece. po nekim autorima isto.i spHane. Ponekad ga je toli ko da se moze kositi. titrevati. Daje se u novije vreme kao dobar lek za jacanje s rea u sl'llcaj evima gde se ne moze dati digitalis. . Narodna Imena. Daje se i kao diuretik u slucaju vodene boo lesti.Zbog nagle i neracionalne posleratne eksploataelje gr ocvet je mestimicno proreden. a negde i potpu no zasticen. Adonis flammeus sluzi u Gruziji umesto zutog goroeveta za izradu galenskih preparata za srce. RazLikuje se od dJigitalisa po tome ~to nema kumulativno dejstvo. goroevet je na mnogo mesta delimicno. angine pektoris. . godine Bubnov na kliniei Botkina. trovanja nikotinom.ioloska ispi·tivanja i racionalnu upotrebu u terapiji vrsio je 1880.Goroevet deluje slieno digitalisu. za jcji mak. kod nas su mnogo Cesci. Upotreba. IkaO digitalis. odmah u prolece iz sveze bi'ijke izraditi galenske preparate bez balastnih materija. »Adonidin« je me~avina glikozida i saponina. a po drugima nesto slabije. i A. Pre pu~tanja u promet doogu bi trebalo. On je prvi zabelezio sLicnost digitalisu. smole. Treba uciniti sve da se ova izvrsna droga vge upo· trebljava kod nas. Kod nas se droga nedovoljno upotrebljava. u prolece mestimicno ima vge crvenog gorocveta nego zobi iii nekog drugog jarog zita. Za Adonis aes tivalis: zeeja salata. zecji mak.U juznoj Rusiji se odvajkada upotrebIjava u narodu kao lek protiv vodene bolesti. gu~nica. akon4tne kiseline. Ne izaziva naviku. narocito na mestima gde raste najbolja psenica. Izgleda da imaju vHe heterozida i cia su zbog toga podzemni delovi aktivniji. . Prva fiz. fitosterola i masti. a po Sevalijeu slicno primorskom luku (diuretik). Goroevet je jedna od onih mnogobrojnih biljaka koja je 1Z narodne medicine primljena u ~kol­ sku.Goroevet je otrovan. gorovcvet. goroevijet. zecji turcmak. Z~tlta . Ima jo~ i sap 0 no z ida. . flammeus Jaeq. gorocvet. pentahidroksilnog alkehola adonitola. Daje se u obliku infuza (4-8 g na 250 g vode. Uzrok tome je u 'Oestalnosti hemijskog sastava i ~iziolo~kog dejstva droge. popiti sve za 1 dan u 3 do 6 obroka). I spitivanje se vr~ biolo~ki. Nenamerno iii namerno Oesto ih dodaju goroevetu. Ove vrste adonisa su jos manje . goraevet . Deluju slicno kao gorocvet. Sadrfi jo~ neke nedovoljno pomate heterozide. .Za Adonis vernalis zabelezena su ova narodna imena: go rae. U rizomu i korenju ima istih sastojaka. a vernalis na latinskom maci prolecni. zuta sasa. kao sto je gornji Banat. Rastu kao dosadan korov po strnim zitnim usevima. Pos to je to vazna. Opornena! . holina. . pa se moze davati u hronicnim slu· cajevima. Po Vojvodini. evet im je sitan i c r v e n kio vatra.GOROCVET 295 mar 0 z i d.j ungten (cupan s koren om).Adonis potice od imena lepog grckog boga Adonisa. zecji mak. kao digitalis. a jo~ bolje. koji se hidrolizuje na strofantidin i cimarozu. pa se mora biti vrlo obazriv! u prlrodl.Adonis aestivalis L. ne sarno lekovita nego i veoma dekorativna i dosta retka biljka. Istorlja. .

Slicnog hemijskog sastava i fizioloskog dejstva su i droge. sitni. uloga i kamena u bubre· zima. s lica sjajni i zeleni. crveni. i gorska ruza sadrZi fenolne hetero· zide (arb u tozid) i tanjne . Listovi su zimzeleni. GORSKA RUIA . a kas· nije perutavi i n'tasti.NJE BIUEM Rhododendron ferrugineum L. (divlji sim sir. crvena alpska rufa. jer je opasna i otrovna. Zbog toga ovu biljku ne treba upotrebljavati za lek. donet sa Kavkaza i Pirineja (azalea. azaleja) i dr. ali ima i nedovoljno iSlrazenih sastojaka (andro· metoksin) od kojih potice otrovnost slicna digitalisu. Droga narodnu imena: a lpinska ruza.296 GORSKA RUlA LECP. slec). Cvetovi su vrlo lepi. kozasti. takoc!e vrlo lepe ukrasne biljke istog roda: Rhododendroll hirsutullt L. Cveta leti. s nalicja belicasti. visok 30-90 em. Kao i druge biljke iz iste familije. pjeni sn ik. sakupljeni po 4 do 8 u kralke grozdaste cvasti. Upotrebljava se list (RhododcI1' drol1i folium) kao narodni lek protiv reumatizma. zvonasti. - Ericaceae Visokoplaninski gusto razgranat grmic.. Rhododel1dron pOllticum L.

(velika grbastica. lacitvlium L. draba L. BELA TRAVA. biberika. do 1 m dugaeak.) . zbog eega je Ijutog ukusa i deluje slieno slaeici. Cruciferae Jednogodi~nja iii dvogodiSnja zeljasta biljka. lUTAJA. gronica. cvorast. Ljutina. GORKA DETELINA. valjkast. antiseptiena svojstva i lekovitost potieu od sumpornog heterozida. BELJUSKA. U tresetis tu lezi snliZan.. visoka do 40 cm. GRCICA . DIVLJA GORUSICA. kres. dimberika). Raste na zaslanjenom i nadubrenom zemljiStu. jer ima manje tog sumpornog hetero· zida u semenu do 1% . L.GORUSICA . Kao i druge krsta~ice (Cruciterae). TRAVA on GRONICE. . L. a najvi~e kao bujan korov u jarim usevima tako da se nekih godina cele njive zute od iscvetale goru~ice. grbanj. slieno kao i druge krstasice. Cveta od maja do jula. visoka do 30 crn. L. (krecava salata. ~ gorusica ima sinigro~ida. Gentianaceae GrCica je dugoveena zeljasta vadena biljka. lUTAN SINAP UGOSICA. Cvetovi su zelenkasto-beli. wtnd bobovnjak). GORKI TROLIST Menyanthes trifoliata 1. sakupljeni u cvasti na vrhu graneica. sativum L. cartilagineum L. Raste svuda. L. GRCICA. BELJUSA Lepidium ruderale 1. GRONICA . Istog sasta\'a i dejstva su i srodne vrste: Lepidium campestre L. oka 15 mm deb eo. U semenu ima oko 26% masnog ulja koje se koris ti za ishranu. (grbica. razgranat rizom iz koga izbija izoad ogledala vode uspravna stabljika s t I' 0 per n i m 1 i s t 0 v'i m a (»vodena detelina«) i ru!ieastim cve- . visoka do 80 cm. sitni. GORUSICA GRONICA. renika). ARDALJ " Sinapis arvensis 1. Upotrebljava se cela biljka u cvetu i seme. :i dr. 297 GORUSICA. kupusac. grbaStica. najcesce pored puteva i na slatinama. - Cruciferae JednogodiSnja iii dvogodiSnja zeljasta biljka Ijutog ukusa i neprijatnog mirisa. ali slabije.. (= Trifolium fibrinum 1.

s to znaCi groznica. - GRClCA Grtica je va!na lekovita biljka. Bere se list (MenyantIJidis ill Trifolii fibrini folium) krajem proleca i potetkom leta kad grtiea eveta i brzo su~i da sacuva prirodnu boju i lekovitost. Sastav. Pojedine Iiske su dugatke 3-10 em. trifolia 2lIla. na lieu tamnozelene. Droga. sarno po visokoplanins kim.. na vrhu zatubaste. . Su~iti u s to tanjem sloju u hladu na pro· maji da se heterozidi. jer je grtica do otkriea hlninove 'kore upotrebljavana u Evropi protiv raznih vrsta groznice. u rukavae produZenu drsku uzdu! naboranu. u prirodi vrlo prorec1ena. groznitni trilisnik.Ci troJJista. meke. deteljiea. fibrinum od febris. duguljaste ili kopljaste. sto podseea na emenagogno delovanje biljke. uzdu! naboran.298 LECENIE BIUEM tovirna sabranirn u gustu uspravnu evast slitnu zumbulu. na Zvijezdi kod Vare~ a i na nekirn drugirn rnestirna. a na nalicju svetlije. Moze se j gaJiti polaganjem rizoma. gole. Glavni nerv je na nalitju !ista istaknut. prema vrhu se suZava. nepristupatnim tresavama. gorka trava. Raste po h I a d n i rn rn 0 t v a r a rn a. trolistina. Liske su pomalo sotne. a siroke 2-5 em. MenyanI hes znaci mesdni evet. UJazi u sastav Extraetum amarum. t res e t i ~ t i rn a u Plavskorn jezeru. nepostojani lekoviti sastojci ne bi razlozili. - Ostala narodna lmena: vodena bokvica. . zbog tega je zakonom zaSticena. mrzlitnik. Vlasotin skoj tresavi. s!ieno liscu deteline. . SadrZi gorke heterozide nepoznate hemijske grac1e.Grtica je nedovoljno ispitana. Zaitita. Cela biljka je vrlo go r k 0 g uk usa. Upotreba. ali retko. eelog ruba iii malo -izvijugano-reckaste. Lisee je troperno. Gorak tonik kao lincura d druge gencianacee. ali krupnije i nasac1eno na dugacku. s ir 0 k.

osljebad.) Gaertn.drobljenih plodava badelja. bolovi): po 20 g badelja. o~ba1j . flavonoida.NA VRHU ost aviti poklopljeno 3 sata i piti 3--4 puta dnevno pre TRNOVI Slt AKTEJA jela po 1 CaSu. 21% raznili ~cera i drugib ugljenih hidrata i smole. ploda badelja.. 17% belaneevine. masnog ulja. SIKAVICA. plod badelja povecava krvni pritisak. Narodna imena. U plodu ima 0. visoka do 150 cm.n a. Smetltje u iJ. - Coimpositae Krupna. nim krajevima i u Primorju. 5. snalna Jmpozantna dvogodHnja zeljasta biJjka. SARENI CKAU Silybum marianum (L. drZati 8 dana Dw dana pre ukrcavanja u brod ill avron piti 3--4 puta dnevno pre jela po 1 easicu. trav&oive. kit ice. dova kuvati 15 minuta u 200 g vode i to pili svaka 2 sata po 1 kaSiku. cesCe muCkajuei. ZahvaljujuCi prisustvu tirami. 299 GUJINA ILl ZMIJINA TRAVA. Cvasti su krupne i cr. Glavni lekoviti sastojci su tiramin i histamin. BADEU. 1 supenu ka· silw SIlleSe prokuvati 15 minn ta u pola I1tra vode. gospin trn. Protiv morske bolesti: 100 g zdrobljenih plodova badelja staviti u pela litra najbolje komovice. Protiv niskog pritiska: po 50 kapi tinkture (20 na 100 g razblalenog alkohola) na kocku ~ecera tri puti dnevno pre jela. osobito posle te~kih operacija i bolesti. sjekavica. bocu zapuSiti i. preko noci poklop ljeno i sutradan piti po 1 CaSu pre jela. Daje se protiv astme. pitome nane i cikorije (ZeDetrge) pomeb.ti. .. divji articok. 24-26<1/. Protiv !eCerne bolesti: po 25 g z. JDlI5 1aCka . poklopiti i ostaviti celu DOC.GUIINA ILl ZMlJlNA TRAVA . 15 g lista borovnice 1 W g dwiovog lista pomeSsti.kamen. za· tvora. 2. sarena badeljka. vene.i su tigrasto pro~arani belim prugama.1% etarskog ulja. glavobolje . .ICi (. .IIi 30 g zdrobljenih plo. protiv ~ecerne bolesti. bolji apetit: po 10 g. za lecenje hemoroida d dr. malo tanina. evo jos nekoliko narodrnih irnena: bijeli strieak. u drugoj godini. os:aviti. re4e list (SUybi fructus et folium). KARAKTE&lSUCNI . 3 supene kasike SUlek popariti sa pola litra kljuCaJe vode. senske groznice. 3. U narodu se upotrebljava za ubla· zavanje napada zuci.Osim navedenih . Cetiri supene kaSike o ve smek kuvati 15-20 minnta u 600 g vode. koja lie! na ~aren bujan ekalj. Cvetovi i listovi su bodljikavi. 4. semena idraljeviue i grekog semena. Upotrebljava se i kao gorko sredstvo za jaeanje. Upotrebljava se zreo plod. Listov. Za jacanje. lincw'e i trave-ive po~ti. magareca salata. 1. i koprivnjaee. pa sutradan to popiti u 4 obroka na pola sata pre je la. Raste kraj puteva i naselja u jilZ. Cveta celog leta.

rosulje. oeedi. MILOVANKA. futi.j rutozid (ruta heterozidna boja violakverci trozid). Tri kasike smese prokuvati 5 minuta u pola lit ra vode u poklopljenom sudu. Sirup: 100 g droge kuva se 2 sata u poklopljenom sudu u 1. slobodnu salieilnu kiselinu. SARENA LJUBICICA Viola tricolor L. Stabljika je uglasta. odJije i doda 2. obitnog i velikog kaslja. Pije se 3-4 puta dnevno po 1 ka~ika posle jela. svraba.Za letenje raznih komih bolesti (ekcema). varijeteta i formi ove vrlo rasprostranjene biljke_ Neke. visoka do 40 em. ~eCera. po usevirna . po obodu zuptasti.5 litru vode. . 'vilamina C i razne karotenoidne boje: violaksantin.i propusti kroz flanelsko platno. tij i su evetovi sitni. prosta ili razgranata. gaje se kao omiljeno evece koje eveta od kraja zirne do jeseni. bela ruckasti sa jatirn iii slabijim ljubicastim prelivom. za jate izlucivanje mokrace i protiv upale rnokracne be~ike. Sadrli jos .14 mm dugatki. Li stovi su ~iri nego dun. - Violaceae Sitna jednogodgnja zeljasta biljka. nadzemni dec divljeg dani'noca u evetu) kuva se 15 minuta u 400 g vode i to popije u 3-4 obroka u toku dana. reumatizma. . Za lek se upotrebljava sarno d i v 1 j a. Caj: 3 supene ka~ike droge (herbe. soli magnezijuma i kalcijuma. ribizla. lista pitomog kestena i !ista bokvice pome~ati. na dugim peteljkarna. 8. salieilni hete'r ozid. zas ladi'~i medom i piti svakog sata po 1 kasiku (deea kafenu kaSitieu). Cveta od proleca do leta. etarsko u1je (0. trobojni (ijubitasti.i su pojedinatni. zuti " beli). zove. suvirn i karnenitirn mestima. Gajenje_ .U Holandiji i nekim drugim zemljarna na Zapadu daninoc se gaji za domace potrebe i izvoz. do 250 rng"/. prokuva 10 minuta . Protiv ve/ikog kaslja : po 20 g daninoea.01%) sa metilsalieilatom. SIROTICA. antocijansku plavu heterozidnu boju violanozid. sluz. osobi-to one krupnoevetne. flavoksantin i zeaksan tin_ Upotreba. tanin. MACUHICA. Raste po napu~tenirn planinskirn njivarna (do 1. a gomji duguljasti.D DANINOC. vi~anja iii limuna.800 m nadmorske visine). Osobe koje ne podnose ukus mogu zasladiti sirupom od malina. Sastav_ . auroksantin.5 kg secera. u1oga. donji su sreoliki. proeedi. U nas raste mnogo podvrsta. Cvetov.Saponozidna droga. pol j s k a podvrsta: Viola arvensis Murray.

Biljka se vrlo lako gaj i i le!. poljska Ijubica. . koko§ja Ijubiea. na vrhovima ogranaka. poljska Ijubiea. Viola arvellsis narod naziva: darnnoc. - Crassulaceae Debela koka dan as je omiljen lek u na~im gradovima . Iz gradova se ova biljka sve viSe sil'i po selima ~a? ~~~s i kao lek. Gaji se i jedna vrsta sa beloprugastlm h~cem (pana§iTa). polj~ ka Ijubi cica:. Uzela je loliko maha da se gaji i na grob ljrma. Naraste 30-50 em .Osim navedenih. Cini se da je Beograd centar odakle se unulrasnjos t snabdeva rasadom ove bil jke i odakle se dobijaju BOBOVNJAK obaves lenja kako biljku treba gajiti i u potrebljavali. viola . saksijama . . Koren je elebeo. udoviea . me s n at 0 i s 0 ~ n 0 (sukulentna biljka) gotovo kao u cuvarkucc. Lisee JOJ Je vrlo deb e I 0. Mnogo se eeni ·kao naradni lek protiv Cira u zelueu . ma~uha. sliean re pi. macvica. lrobojna Ij ubica . Poreklom je iz Kine i Japana. evo jo§ nekoliko narodnih imena za Viola tricolor: bo~ji evil. udovice ad zbora.Dl!Bl!LA KOKA 301 Narodna Irnena. CvasN su velike. zbornice.o u~peva i u loncima. DEBELA KOKA Sedum spectabile Bor. dikino oko. Slabljike su <prave i razgranate. modra iskrk:a. belo-ruzieaste boje. gospina Ijub iea. sedmiBca.

a zen ski su sitnij i i sakup ljeni u cvast slienu stitu. Listovi su na kratkim dr~ka ma . Upotreba_ . Plod je okrugJa. - Oucurbi1aceae Dugovecna zeljasta poviju~a. Muski cvetovi su krupniji i na dugim ddkama. Mnogi bolesnici tvrde da su njome izleeili svoj aciditet u zelucu i od toga vremena im se vi~e ne podriguje kiselo i nem aju nikak\'ih smelnj i III organima za varenje. i to vecina. zatim glikozida. a i na mnoge druge nacine. jer se susenjem aktivrn sastojei brzo razlaiu. soena. tri put dnevno pre jela. malo etarskog ulja. Ovde je spomenuta sarno kao otrovna biljka koje se treba kloniti. debeli list. kOlolog. trava od udarca. podkisula. penjaCica s debelim. bobonjak.Raste svuda po vlainim ~urnama. . alkaloida. Svez koren je aktivniji od 's usenog. a pogotovu koren je gorkog ·i vrlo neprijatnug ukusa. bradavnjaca. gola bobica velicine oko 6 mm. bobika. eireva i raznih upala koze i sluzn~ce iscedeni sok iz lista bobovnika. naraste do 5 m. tu~c. DEBELA TIKVA. Zato ga preporu<!uju da ga svako ko ima cir u zeJucu gaji u svojoj kuci da bi uvek imao sveze Ii ~Ce za spravljanje leka. . Cveta od maja do avgusta. List se upotrebljava na razne nacine. po zivim ogradama i pored reka do 1. kad uvri na polovinu.Mnogo kalijum-nitrata (ako 0. Drugi kuvaju tr. gusto je obrasla grubim o~trim dlakama i penje se po drvecu kao puzavica pomocu ra~ljika. 8astav_ . upala bubrega i dr. Neki cede so k i piju. Droga se upotrebljava i u crnoj kafi. Zbog toga se svima savetuje da OYU biljku ne koriste za lek. a iznutra beo. Drugi. Da ne bi tripul dnevno marali kuvati. Otrovna je! Droga. Narod ga naziva jos i ovim imenima: babin tabolac.Dcbela tikva je otrovna! Upotrebljava se u narodnoj me· dicini protiv zatvora i za pojacanje mokrenja. Secera. U nasoj narodnoj medicini upotrebljava se za leeenje opekotina. bobovujak. bobovnjaka (Sedum tc/ephium L. Svet se toliko hvali tim lekom pa je biljka bila ispitivana i na nekim klinikam a. . bobovac. Stabljika je tanka.6"10). piju. repastim kor enom. mesnatim. 8vojstva_ .eel a biljka. Rasprostranjenost. balan. koji je spolj a popreeno naboran i sivkasto-zuckast.) koj~ raste po stenama i borovim ~urnama. pa nisu retki slueajevi trovanja: trbobolja.302 LECENIE BIUEM Za lek se upotrebljava sarno s v e! li s t. kuvaju 2-3 sveza lista u loncetu vode da uvri na polovinu i to piju 30 dana.300 m nadrnorske visine. petodelni i naizmenJcni. S obzirom na tako velika poverenje mnogih bolesnika. ~uljevak. cirnik. DEBELOTIKVA. c rnjak. skroba. kravlja sisa. DEBELICA. bobnjak. prosti. ali za sada jo~ nema nikakvih objavljenih rezultata. izjutra skuvaju tri doze za ceo dan. bilo bi potrebno ovu biljku ispilali. jak proliv. debela koko~ka.i Iista u lOa g crnog vina i. bobovnjata. LUDA TIKVA Bryonia alba L.Koren (Bryoniae radix) iskopan u jesen. ritosterola i drugih sastojaka. smole briorezina koja deluje kao drastiean purgans. Cvetovi su sitni i relenkasto-beli. DEBEUACA. ema.

Hemijski sastav ovih smola jo~ nije potpuno poznat. Ove smole se dobijaju ekstrakcijom droga pomoeu etanola (alkohola) i talozenjem iz tog njstvora dodavanjem vode. '1m elaterium A. vucja stopa.). aH je lako rastvorljiv vee i u vrlo maloj kolicini baza dajuei rastvorljive alkalne soli. ugojka. ali ima crvene bobice.. U istu farmakodinamsku grupu spadaju i d i v 1 j i iH d a vol 5 k i k r as t a v a c (Ecbal. DE BELI CA . Bryol1ia alba. nerastvorljiv je u vodi. Scammon. crvena debelica. ad kojih se dobijaju droge oficinalne u na~oj i drugim farmakopejama. a lako u etanolu. Mala Azija Skamonin 3-13°/. i fiziolo ~ kog dejstva je i d i v I j a t ik v a iIi d a v 0 15k a r e p a (Bryonia dioica Jacq. Do·b ijaju se u apoteci. Afrika Kolocintin 2f}-250/. radix Convolvulus scammonium Konvolvulozid If}-ISO/. ali se zna da hidrolizom daju ~eeere i hidroksi masne kise/ine. U narodu je nazivaju jo~ i divje kuke. divja repa.Cucurbitaceae) i neke biljke iz familije pop () n a c a (Convolvulacea) sa raznih kontinenata. I ovom biljkom nisu retki slucajevi trovanja. . Glavni predstavnik ovih smola je k 0 n v 0 I v u I 0 zd d jZdvojen ·iz jalape (Tuber Jalapae). Rich. . naziva se u narodu jo~ i: bijeli blj u ~ tac. Droge 5 glikorezinama Droga P'ljka Heterozid Jalapozid (skamonin) 1O-2oo/.. kosopadavica. HETEROZIDNE PURGATIVNE SMOLE. crveni blju~tac. tuber et resina Ipomoea orizabensis Convolvulaceae Meksiko Colocynthi pulpa Citrullus colocynthis Cucurbitaceae Azija. 303 Slicnog hemij skog sastava . osim spomenutih narodnih imena. Ove droge i njihove 5 mol e smeju se upatrebljavati same po uputstvu lekara.DEBELA TIKVA . crveni bljuzak. ludo groZde. . DROGE S GLIKOREZINAMA Mnoge COl1volvulaceae imaju mlecni sok sa purgativnom heterozidnom smolom koja se ne rastvara u vodi. kukovina . takode puzavica. Jalapae tuber et resina Exogonium purga Convolvulaceae Meksiko Scammon. malo u etilacetatu.. bljuzak. zemaljska bu~a. tikvenjaca. tu~ika. To su tzv.

Srednji i gornji list u Verbascum thapsiforme svojom bazom obuhvata stabljiku skoro do narednog donjeg lista. Krunieni 'l isti6 su jajas ti.Droga mora biti lepe svetle zute boje i sastojati se od ·k run ice s a p r ira s lim p r a s n i c i m a.izmu sto~a ne pase. a od donjih . U nekim drlavama je g a j e. u precniku oko 4-5 cm siroka. kolocintisa i srodnih droga iwlovane su druge hidroksi-kiseline heterozidno vezane. Izgled droge. 1spod stabljike treba prostrti platno i stapieem blago udariti po njoj. Na dnu stabiljke su listovi vrlo krupni i ·imaju debele dr~ke . gotovo sedeeim cvetovima. Najbolje je divizmu bran svaki dan oko podne iii ne~to ranije. ru~evinama. Prve godine obrazuju veliku rozetu od krupnog Ii~ca na povr~in:i zemlje. Divizme su impozantne dvogodBnje zeljaste biljke. a ~to se ide navi~e. skamonijuma. . V.evet se bere preko celog leta i jednog dela jeseni sve dok biljka cveta. Divizmu treba brati po suvom i sun can om vremenu. Z uti m. Raste po celoj Evropi. Gornja polovina stabljike je gusto okicena kao klas mnogobrojnim krupnim.~ci flos) od Verbascum thapsiforme Schrader. i drugih krupnocvetnih vrsta divizme (Scrophulariaceae). zbog tega se ove droge moraju davati vrlo oprezno. nerodnim zemljistima. Vece doze izazivaju ga(\enje. nalik na toeak. Listovi su vrlo gusto vunasto maljavi. Divizma cveta preko celog leta. . bolove u zelucu i krv u stolici usled zapaljenja creva. sap r a S n i c im a. sve su manji i bez dr~ke.Divizma raste po suvim. Za nuzdu. suntaniI"!l. krtevinama. . a drugog leta izraste kao sveca prava vretenasta J snaina stabljika. najbolje u su~nici zagrejanoj na 40-500. Heterozidne smole deluju kao drastitni purgansi jer drale i tanka i debelo crevo.304 L1!CBNJE BIUBM 1z jalape. divizma se moze susHi i na vrelom letnjem suncu. eim rosa spadne. peskovitim. Dva gornja 'su manja od ona tri donja. debeli. DIVIZMA Droga se sastoji od osurene krun-ice 5 priraslim praSnicima d'.i vise su jajastog oblika. plitkim. phlomoides L. Gajenje. Obrano cveee ne sme se nabijati u korpe iii vrece i mora se sto brle osusiti u vrlo tankom sloju. jajasto-duguljasti i na vrhu Wjasti. Za sve vreme cvetanja oko divizma na zemlji uvek se nalazi mnos t\"o cveta od rote do mrke boje. Ulaze u sastav lekova protiv vodene bolesti da bi se pomoglo izlutivanje tetnosti. Berba. a od Verbascum phlomoides listovi manje obuhvataju stablj-iku . viz m e (Verba. pod e I j e n a na pet n e jed n a k i h del 0 v a i pri dnu izduzena u kratku cev. povraeanje. visoka do 2 m. uvek pod kontrolom lekara. Na taj naein opadaju sarno k run i t n i l i s tic'. jer se cvet na stabljici slabo drli i vee drugog dana opada. Rasprostranjenost. Kod nas je to najobienijd korov. 1 mnoge Cucurbitaceae sadrZe heterozidne smole koje deluju kao drastitni purgansi. Krunica je zlatnorota. pored puteva i uop~te po neobraClenom zemljBtu. Mestimieno irna divizme u velikim kolieinama. U jesen se seje u leje. Div. a u prolece rasaduje na stalna mesta na rastojanju 60x60 cm. narotito po napustenim kamenolomima.

LASTAVINA. kraljevska sviea. Narodna !mena. i vrlo malo etarskog ulja. Listom divizme falsifikuju mnoge droge.Verbascum thapsiforme narod naziva: beloperka. iseedi. silaze niz konce. gusenje. Iz· gleda da ih u semenu ima najv. Spolja su obras li belicastim run 0 m. a pra~ nice kod donjih. Uk usa j e najpre sladunjavog. U novije vreme vr~e se poku~aji medicinske upotrebe lis t a i k 0r e n a. a osuseno ima prijatan m i r iss I i· can medu. kostnik. a drugi kiseo. na krunicu . Pra~nice su duo guljaste i jednoeelij ske. Sastav. Tri supene ka~ike sme~e popari se sa pola Ii· tra kljueale vode. neujedna· cen puis i paraliza srca. . ocelli. Normalizovana droga sme cia 's adrzi: naj vise 13'10 vlage i ne ISme ostati vise od 6'/.5"10) .sluca. U 10 g droge treba da ima oko 350 evetova. . ~su. ~ iroki lopuh. jer se list moze vrlo lako nabrati u veli·kim koliCinama. secera. 'Pepela. ostavi 1 sat. lucnik. PASJI KUPUS. KRVNIK Cynanchum vincetoxicum R.Devizmin evet ulazi u sastav grudnog caja.DIVLJA PAPRIKA. Izbledela iIi potamnela i vlafna droga mora se odbaciti. phlomoides: divizma krupnoevetna. Ukoliko je droga sta· rija. znOjenje. Saponozida ima ne sarno u divizminom cvetu vee i u celoj biljci. P r a ~ n i c i s u p r ir a s Ii . (= Vincetoxicum officinale Moench) Asclepiadaceae Ovde se navodi sarno kao opasna . belog i crnog sleza i podbela se pome~a. . 305 je srednji najveci. i to-dlakava. Sveze cveee nema prij atan miris. lepu~ae. V. povracanje. svi· jecnjak. . lopen. duzih. lepuh. tako da se desava da ih stara droga uopste i nema. Species pec· torales. zutocvijet. lepuh. svakom je dostupna. divizma. utoliko ima manje saponozida. vunavka. i otrovna domaca biljka koja se ponegde upotrebljava u narodnoj medicini spolja i izn. List deluje ekspektorarttno kao ·i cvet. poklopi. malo gume. o~lji pelino DIVLJA PAPRIKA. a kasnije pece u grlu (nadrafaj od saponozida). . Ima i s I u z d (2.U drogi ima s a p 0 n 0 z ida. retki . Divlja paprika mestimic no pokriva velike povr~me po na~lm ~u~ama. volov rep. a dva donj a su dtda i skoro gola. rute boje kroce tina i flavonoida. Upotreba.. LISTAVINA .utra. lepusae. zasladi medom i pije toplo na 2 sata po I ka~ika.. stoka je ne jede.jSe. oko loo/. a covek se ponekad prevarl 1 upo- .Br. Svojom sluzi deluje i kao emoliens. aM ni oni n i s u j e d n a k i: tri gornja su kraca i bela runov. One lrod gornjih pra~nika nasadene su popreko na koncicu. Glavni nedostaci droge su prevelika vlainost i tamna baja. Zato farmakopeja propisuje da se droga mora obnavljati sva· ke godine. od kojih je jedan neutralan. Plucni caj (za iskasljavanje): po 25 g cveta od divizme. jevi trovanja: smetnje u disanju.

). C i K. Divlja salata je olrovna :M 60veka i domace zivotinje! DIVLJI KESTEN Aesculus hippocastanum L. iz biljke izlazi gorak sok bele boje koji stajanjern pornrci. - Hippocastanaceae Divlji kesten je visoko drvo. Pocetkorn veka pocela je ekstrakcija skroba. laktukopikrina i drugih sastojaka koji deluj u umirujuce.Od divljeg kestena se koristri seme i kora. Ponekad se za izvoz traii rizorn s kore njem (Vince/oxici rhizoma). 5-8"10 u I j a. Seme je vrlo lepe kestenjaste boje i sjajno kao da je lakovano. jer ga niko ne sakuplja. OTROVNA LOCIKA.jz divljeg kestena vadi skrob. Zato . S e m e se sakuplja u jesen. vitarnina B1 . S obzirorn na veIiki procenat skroba u divljern kestenu. protiv nesanice i za umirivanje. kosara. pasja riga. svilni dubac. Steta je lito se viSe ne sadi. kad opada sa drveta. s t e r 0 I a. od koga se danas pravi alkohol. lastavicnjak. Evo jos nekoliko narodnih irnena: astoklep. DIVLJA SALATA. koje se kao ukras sadi po parkovima i drvoredima. kesten gubi lekovitost. U jezgri (kotiledonima) ima 40--60"10 s k rob a. Ukusa je gorkog i neprijatnog. Semenje treba odmah sakupljati da se ne bi kvarilo na vlaznoj zemlji. pored ostalog. Stajanjern. u mnogim zemljama skolska deca ga obal'ezno £I jesen sakupljaju. U XIX veku upotrebljavan je kao lek protiv groznice. Homeopatska farm a kopeja propisuje s . - Oompositae Razlikuje se od obicne salate (Lac/tlCa saliva L. u septembru i oktobru. zbog 6ega je ranije upotrebljavan za ublazavanje bolova. Iz njega se u novije vrerne vadi masno ulje i saponin za farrnaceutske ·i tehnicke svrhe. 6--7% belan6evine. Droga_ . 5-8% sap 0 n ina. . lupulinom (hmeljom) i slicnim lekovima. cortex et flos). Kraj ern XVIII ve ka Parrnantje preporucuje da se . a u industI'iji za izradu lepka. Za bubrege i srce postoje bolji.U Ijusci irna 2"10 tanina (katehinskih). Pocetkorn tog veka divlji kesten je preporucivan kao lek. Ovaj osuseni sok (Lactucarium) irna laktucina.306 LI!CENJI! BJUEM trebi za lek. najcesce zajedno s opijumom. Raste svuda. Kad se odsece. strasnica. rnanj e opasni lekovi. g 0 r k i h rn ate r 1 J a. rede i cver (Hippocastani semen. eze oljustene kestene. dekstrin i drugi YazDi tehnicki proizvodi. U industriji lekova se upotrebljava sarno semma jezgra. neprijatDirn rnirisorn i gorkirn ukusorn i bodljama na nalicju listova dui glavnog nerva. Sa jednog drveta moze se nakupiti viSe od 100 kg kestena. flavona. Vrlo Je korisno ·i veoma lepo drvo. Kod nas svake godine p ropadnu desetine vago na divljeg kestena. GORSKA OTROVNICA Lactuca virosa L. gIikozida e sku lin a. ljuska se odbacuje. aceton.

. Viburnum opulus. koze i krave se poprave i ugoje. tr~ba ga obrati sa badlj. Itek ubranih sernenki spravlja se na dosta slozen na~in u apoteei. Ekstrakt od olju~lenih. podagre. Posle seste nedelje nacini se pauza od 3 nedelje.ill ulje na na~in opisan kod hajdu~ice. Upotrebljava se kao naradni lek za ja~anje . prrsustvom znatne koliCine vitamina P: povecanje otpornosti kapilara i smanjivanje njihove propustljivosti. Pri torn se konsti evet divljeg kestena. ad oVaJkve droge pravi 'se ekstrakt. protiv proliva i proHv pega na lieu. kao toni~no i adstringentno sredstvo itd. U k 0 r . Kora i Pl1IPOljci u deeembru im aj u najviSe eskulina. od koga se spravljaju razni lekovi za lecenje prosirel}ih vena.i za le~enje katara nosne sluznice. najceMe zajedno s beladonom. Daje se za leeenje izvesnih koznih bolesti. Zbog gorcine narod je upo treblj ava protiv grozniee umes to kininove kore. gde se uspesno. Da se divlji kesten sacuva svei. Prema tome. ~esto i raznovrsno upotrebljava u nau~noj i narodnoj rnedicini umesto americke droge hamamelis. na~ito protiv hemoroida. Kora je dobar ads tringens . avo se ~ini krajem leta i po~etkom jeseni sa sVeZim semenom. dolazi do izraiaja. Hydras tis. stocarskim. Konacno je utvrdeno da ga bez ika:kvih losih posledica jedu divlj e zivotinje. pa se lecenje ponovi jos sest nedelja na isti na~in. ima vBe stoke nego hrane (piCe). Najnovijim ispitivanj-ima eksperimentaino je utvrdeno da divlji kesten deluje.i ima tanina. pre svega. Na taj na~in se ungte fermenti . Stramonium ili SCOpO/ilL ad svib sme~a se spravljaju -supozitorije (sveCiee) za le~enje hernoroida. tromboflebita. osobito u planinskim. Hypericum i dr. U eve t u ima tan ina ·i kvercitrina. o ot rovnosti semen a divljeg kestena decenijarna se raspravljaJo u nau~­ nom svetu. Imajuti oil vidu da kod nas u mnogim 'k'rajevima.'~e~c~ upotrebljava tzv.ti slamom i travom.ostepeno u klju~ali alkohol. reuma-t-izma i i~ijasa. U humanoj medicini se daje za letenje venoznog sistema. lJpotrebljava ·se . od koga se uraduju supozitorije. a od domacih ovce. eskulina i eskuletina. neolju ~ teno i krupno iseeeno kestenje sta.i'kavom ljuskorn. dejstvo tlavonoida. stabilizovana alkoholatura. grizlice gnjata (ulcus cruris). ali se redoVDo dodaje i karnilice.i dobija se pos:ojana droga (slabil>izovana) . pa se tim sme~ama dodaje za ublaiavanje bolova Belladonna. a u narodnoj medicirui za lecenje lupusa. U mnogobrojnim industrijskim farrnaceutskim preparatima u prometu ekstraktivne materije divljeg kestena ~esto se daju sa ovim drogama: Hamamelis. vlja p. sadrii mnogo katehinskih tanina i flavonskih heterozida. a zatim tan ina. Bodljikava ljuska. Taj ekstrakt od svezih stabilizovanih (vrelim alkoholorn) -semenih jezgri pije se 8-10 puta dnevno po 50 kapi za vreme akutnih napada. koja se izrad uje na taj nacm ~ to se sveze.DIVUI KESTEN 307 se d~as naj. katara bronhij a. Emtizem kOl1ja u Francuskoj le~e dajuci 6 nedelja po 100 do 300 g oljustenog semen a divljeg kestena. bolova od hemoroida. pre svega. koja spada sa semena 'kad sazri. smestiti u neku hladnu odaju i dobro pokri. Protiv opekotina ad suncanja spravlja se porn ada . Kod nas je upotreba divljeg kestena gotovo nepoznata za razliku ad Zapadne Evrope. dobro bi bilo da se divlji kesten .

STRKALJ Ecballium elaterium A. Ovo je jedan od zadataka na~e omladine. Vainost div/jeg keslena za ishranu u gladnim godinama i ratovima nije mala. Naraste do 30 m visoko. Da Ii je ko od njega umro. Drugi su dobijali gotov lek od tih narodnih lekara. »Bolesnik legne. utoliko se bolesnik vecma preznoji. i drugde u Banatu). dobije stra~an dijare i ima utisak »da te svu utrobu povratiti i da ee umreti .. iz samlevenog kestena moze se vaditi skrob i· koristiti za ishranu.govorili su nam. a stablo do 2 m u precniku. Ukoliko se viSe tog leka uzme.k estena. Divrui krupni evetovi udruZeni u jedre kupaste evasti duga6ke do 30 em. slamom i drugom mr~avom pitom).rve godine izraste oko pola metra. Medutim. Za nuidu. a masnog ulja znatno viSe. NiSu i drugim na~im gradovima ima n~k01iko narodnih lekara koji Ieee kamen u zuci. DIVLJI KRASTAVAC. narodni lekar mu kafe da to taka mora biti i da se niSta ne bojL Neki se bolesnici hvale da im je taj lek pomogao. Sadite div/ji kesten. To je jo~ jedan razlog viSe da ovo svestrano korisno drvo sadimo svuda. u nestasici hrane.reko polovine sitnih cupavih krastavciea.. Uspeva eak i na zaslanjenom zemljiStu (Rusanda. obolelu jetru i malariju »nekim krastaveima ~to li<::e na davolciee« iIi »krastavcitima ~to izbacuju sok i seme kao torpedo«. pritisne ga i iz njega s velikom silinom izleti u bolesnikovu nozdrvu sok i seme« . «. Svi su govorili da su pre rata lek dobijali iz Bugarske. jelo~. Seme nikne za mesee dana. Tu tecnost uzimaju bolesnici na razne nacine. pozeleni. Divlji kesten je rasprostranjen sarno na Balkanskom poluostrvu. konjski kesten. Vee ". a do grliea jaka rakija . nisam dosad mogao otkriti. divlji kastanj. Te~kom mukom smo dom do jednog Ilnra tog leka. U kestenovom semenu ima skroba j proteina kao u na~im zitima. U boci od litra i po bHo je ". DAVOLSKI KRASTAVCICI. mada!. najviSe iz Varne. gorki kesten.balkanski lepotan«. povraea. PIPUNIC. - Cucurbitaceae U Beogradu.308 LECENJB BUJEM ostavi za zimsku ishranu (samleti i meSati kao bra~no s plevom. a narodni lekar mu pod nos podmetne jedan takav cupav krastavoic. ispitujuti lekovHo bilje u okolini Siankamena i tra- . Ulje je ruto zbog velike kolicine karotenoida (provitarnina AJ. banja kod Melenaea. Pre 20 godina. Najzad sam prona~ao i narodne lekare koji Ieee ovim divljim krastavtitima. pa ga inostrani botanicari i Ijubitelji prirode nazivaju . Narodna Imena: beli divlji kesten. zapaljenje zucnih kanala.. Rich. jer je to vrlo korisno drvo. Stotine hiljada kilometara drumova u svetu okiteno je motnim stablima sadenog divljeg . Divlji kesteIl vrlo brzo raste..

. Nepotpuno zreli krastav~ici beru se u septembru zajedno s drskom. 309 zeCi mesta gde raste slatki koren. ~im ih dodimete. naglo i silovito izbace iz sebe sok i seme kao torpedo. izolovano nekoliko interesantnih jedinjenja (elaterin. a narocito njihov sok i ekstrakt. Isto tako i u Makedoniji. Jedna zena bere te krastav~i'ce i nosi ih nekome u Beograd. To je nekorisna biljka koju ni stoka ne pase. Biljka spada u biljnu porodicu bundeva. duguljasta-jajasti. To je ekstraM dobijen iz svezih .) s kojima su vr~eni ogledi na eksperimentalnim zivotinjama J utvrl!eno da se uz njihovu primenu i istavremeno zracenje moze zaustaviti razvoj izvesnih pocetnfu oblika eksperi- . Lek je nepouzdan i opasan. Gaji se kao lekov·ita biljka jos mestimi~no u Engleskoj i Francuskoj. a u svakoj pregradi ima mnogo semenja obavijenog zelenkastirn sluzavim sokom. Tom prilikom niko mi nJ~ta nije mogao reci za !ita 51! ti krastav~ici upotrebljavaju. Cela biljka je grubo. eekinjavosivo dlakava. nekad bili u velikoj modi. Cvet joj je rut. Meni je to bilo dovoljno. Bilo ga je sve do prvih kuCa blizu Dunava. kad je sve bilo sprteno i sivo ad dugotrajne su~e i velikih vrucina. Jedino se neuka deca hoce njome da igraju rata i podmornica. tako da se covek trgne. god. god. stavcici pucaju sami od sebe. kao i drugi sli~n~ drasticni lekovi. Donedavna je u engleskoj farmakapeji bio ofieinalan lek nazvani Elaterium Iili Elalerin. 0 tome da li ih neko upotrebljava kao lek saznao sam tek druge jeseni. Kasnije sam ga na~ao od Uldnja na sever u primorju svuda gde se baca l!ubre i sliva prljava gradska voda.krastavaca. Elalerium album iii Elaterillm anglicum. divlji krastavac je hio u punom evetu i okieen isto tako mnogobrojnim plodovima koji li~e na male. i iz drugih mesta u Srbiji. nego iz Slankamena i. jendecima koje je bujica udubila u zemlji. naime da se on ne »dobija vrlo skupo i tajno preko poverljivih ljudi iz Bugarske«.DIVLTI KRASTAVAC. elatericin i dr. smesa raznih hemijskih supstancija. Biljka nije dovoljno hemijski ispitana. koja je. verovatno. SadrZi jednu drasticnu materiju zvanu elaterin. enzima. ne propisuje viSe elaterijum. Divlji krastavci. na NiSkoj tvrdavi i drugde. ugljenih hidrata. ~im se dodirnu. dlakave krastavciee. a neki od njih. Biljka je polegla po zemlji i lozi lSe kao krastavae. verovatno. Prilikom branja Oovek mora biti oprezan da mu sok i seme ne ~trenu u oCi. limunove i drugih kiselina. Dugovecna biljka sa vrlo razgranatom stabljikom gusto obraslom srcastim listovima. smole i drugih sastojaka. ali im roditelji zabranjuju jer znaju da je biljka s. naidem ispod ru~evina grada Zmaj Ognjenog Vuka na taj divljJ krastavac. ~upave. Krastav~iCi su dugi do 5 em. Poreklom je iz zemalja oko Sredozemnog i Crnog mora. rutazeleni. NajviSe ga ima tame gde se dubre baca u te jendeke. ali viSe l!ici na dinju.kodljiva. jer sam kona~no saznao poreklo beogradskog leka. Cucurbitaceae. Zreli kra. Engleska farmakopeja ad 1948. ali niko ne zna kome i za~to.. elateridin. 1z divljih krastavaea je 1958. koja su. DAVOLSKI KRASTAVCICI. U septembru i oktobru. pa ga je skolska medicina napustila. 1ma jos i vinske. svuda pored mostova i po rupama i kanalima. drasti~na su sredstva za ciScenje. a deb eli do 3 em. trooki.

cesto delimicno po zemlji polegla. raste na pesku uz more ' i C. DIVLJILADOLE2. izgleda da ova jedinjenja deluju ubita~no i na normalne celije. divji kukumarici. krupni. beli. a najviSe po vlaZnim sumama i senovitim mestima. beli ladolet. Cvetovi su futi kao sumpor. osobito u korenju (oko 5-JOO/o). Cvetovi su vrlo lepi. u obHku potikoviee iii strele. zbog eega deluje sli~no sla~ici i renu. strk. . - Orucifcrae Trajna zeljasta biljka. Ima i tanina.SLAK Calystegia sepium R . bljuja. flavonoida. pojedinaeni. i divlji ladolez sadrli smole. .310 l ECENII! BIUEM mentalno izazvanog raka. jer tanin deluje suprotno smolL U biljci ima mnogo raznih soli. o dejstvu lista ne slam se miSljenja terapeuta. Cveta od maja do novembra. slatkovina. ostaje posIe opadanja kruniee. Upotreba. Cveta oelog leta.Koren i list (Calyslegiae radix et folium). izbijaju iz pazuha lista na dugackim drskama.Kao i druge biljke iz porodice poponaea (Convolvulaceae). upadljivi. . . pluiee. ali je vrlo duga i §iljata. sjajna. tikvic. Uzeta u vecoj kolieini. Raste svuda kao zilav i smrdljiv korov ljutog ukusa od prisutnog sinigrozida. S. Narodna lmena. sliCno jalapi. §ti. hladolez. pa je tako otpala nada da se ova bUjka upotrebi u borbi protiv raka. gola. DIVLJA RIGA. biljka moze biti otrovna od prisutnog alkaloida nepoznate grade. Plod je sitna eaura s mnogo semena. petodelna. - Convolvulaceae Dugovecna zeljasta povijU§a cija stabljika. u obliku levka. divjo krastavice. divlja bu~a . Narodna !mena. 4-6 em dugacki. sarno na osnovl srasla. visoka do 80 em. .Evo jo§ nekoliko narodnih imena: veliki slak. .Osim navedenih. silvestris R. moze da bude dugacka do 5 m. Br. . DIVLJI KUPUS. nedirae. Slicnog sastava i dejstva su dye srodne domace biljke iz ·i ste familije: Calystegia soldanella R. netikalo. eadorcic. divj a dinja.Smola korena deluje kao laksans i holagog. Medutim. Upotrebljavaju se seme i sveza eela biljka u evetu. zbog eega deluje diureticno. Droga. Kod nas je upotreba divljeg ladoleZa nepoznata. DIVLJA SALATA.morsko zelje. zgoncek.Raste svuda. Rasprostranjcnost. Ca§ica je mala.rkavae. §atorce.KOSULJARKA. DVOREDAC Diplotaxis tenuifolia DC. Listovi su krupni: liska je do 6 em dugacka. evo jo§ nekoliko narodnih imena: bljuzak.BI". . strkaviea. mlunic. Sastav_ . jednu materiju koja izaziva zgrusnjavanje krvi (antihermoragik) i dr. petozuba.

- Scrophulariaceae Digitalis j e dvogodisnja iii viSegodiSnja bHjka_ Prve godine izbije sarno rozeta od p rizemnog lisea. VRH STABUIKE U CVETU. plod i cela biljka. Irna oko O/:fJlo etarskog ulja.80 m. mantiola i do 27% skroba (u korenu).. prava. voska. DIVLJI KOMORAC.50 do 1. Gornja polovina stabljike je obrasla krupnirn. KRAUICA. Koriste se koren. kao u mirollije i moraca.DIVUI MORAC. DIVUI /COMORAC .. STRBAC Meum athamanticum Jack. PLOD casti i sakupljeni u nejednake stitove. Lisee je vBestruko sitno cleljeno. a druge izraste visoka. Cvetov. Lisee je 'krupno i naspramno. pektina. Cela biljka mirise na angeliku i kao i ona upotrebljava se u istu svrhu. smole. Planinci s matraju d a poveeava mlecnost domacih zivotinja. vrlo Iepirn. upadljivirn evetovirna pore4anirn s . dlakava stabljika. KOREN. NAPRSTAK Digitalis purpurea L. suplja i na osnovi ·ima cup ave koncaste ostatke otpalog lisea. - Umbelliferae Traj na zeljasta stitarica 'planins'kih pasnjaka. visoka od 0. DIGITALIS PURPURNI.i su beli ili ruzi- DIVUI MORAe . HADRUAN. Stabljika je do 50 em visoka. 311 DIVLJI MORAC.

Obrano liUe treba sarno ~to pre i ~to brle osu§iti na 5. Za nut du. jer tame u gvofdevitom tIu ima oko 0. mangana i ' gvozda. . ~umam a koje se proreduju i na neobradenom tIu . I a k a. a manje srednj e Evrope. Dugatko je do 30 em. isprepletena je j a· k 0 m m r e zorn Z iii c a. Za jedan hektar treba oko 100 g semena iii oko 140. tak ni na sili katnom terenu. zbog tega se pre setve mora pomclati s 'peskom. U Alpima ga nema. odmah zapakovano u ampule od jednog Hi vge grama. jer je pokrivena retkom belo-sivom dlakavom navlakom. Plod je dvopre· gradna tau ra puna vrlo sitnog.nazubljeno (D. a donja je svetlija. a procenat klijavosti iznosi oko 75. Vla!nost i toplota su najva!niji uzroci kvarenja droge. Jo~ bolje je obrano !Bce odmah stabilizovati. droga se moze cuvati i u zalivenim posudama u koje se stavi malo siIikagela. datum kad je izvr~ena bioloska titraeija i jatina (Valor) droge.Purpurni digitalis je biljka atlantske. moze na hladnom mestu satuvati aktivnost po n e k 0 I i k 0 god ina. . srednje je na kratkim dr~kama. ambigua i D. Li~ce je nejednako iii gotovo dvostruko . odnosno na prolece biljciee se rasade na stalna mesta na rastojanju 30 X 30 cm. ugljendioksidu iii u nekom indiferentnom gasu. Na jesen. Kod nas i u zemlj ama oko Sredozemnog mora nema purpurnog digitalisa. Gornja strana je tamnozelena Ii malo maljava. . pot pun 0 s u v 0 I i ~ c e. Rasprostrnnjenost. Berba. zu6kasto mrkog semena. a ukusa . si~na. poluvezana.scdece. koji se proteru u prostoru koji je ograc1en sekundarnim jako povijenim nerv·ima. f osfata. pur pur n 0 c r v e· n a i ima na donjoj usni dlake i okruglaste pege kao krv crvene. Krunica je u obliku naprstka iii zvontiea. jo~ bolje.ima skore uporedne t ere i jar n e n e r v e.5% mangana. k i s e I a. Droga. Zemlja treba da bude 5 iii k ~ t n a. pecenog kreta iii nekog drugog sredstva za upijanje vlage. koje vetar lako raznosi kad taura pukne. jer nema opasnosti da se me~a sa drugim bHjem. Gajenje. Otvorenu ampulu treba odmah potro~iti. u a z 0 t u.Seme je vrlo sitno. Seje se u prolece iii s jeseni seme koje je sabrano hste godine. jer tame nema mangana. veoma je naborana i . Purpurni digitalis n e pod nos i k r e c. u staroj ISnaZli.312 LECBNJE BlUEM jedne strane. Sa gajenih biIjaka bere se vee prve go dine. a ostatak baciti ako se droga ne bi mogla brzo potro~iti. Najbolja zemljgta za gajenje digitalisa su tek proredene iii iskrtene Sume. .000 sadnica. Naprotiv.g orkog i neprijatnog. Gornje je najmanje i . a siroko do 15 em. /urea imaju nazubljen rub). u Vogezima ga ima vrlo mnogo. u vakuumu na nizoj temperaturi. Seme bolje klija i nikne u poluosvetljenim lejarna. puna humusa.Li ~ce je jajasto-duguljasto. Mirisa je slabog. Vcltatka azotna dubriva i dobro pregorelo dubre takode povi~avaju pronos i procenat lekovitih sastojaka. Rasle na s iii kat nom z e m I j i ~ t u po novim krtevinama. . Rasle od POrlugalije do Svedske. Na svakoj ampuli treba da stoji: ime proizvoc1ata. Kulturom su dobijeni i drugi varijeteti digilalisa sa bl edim listovima.Bere se list sa divlje biljke u cvetu po lepom i suvom vremenu. S tab i -I i z 0 van 0. Na nalitju se nervi veorna istiCu. Klijavost semen a traje svega 2-3 godine.5--{)Oo iii. a prizemno je najkrupnije i suteno u dugatke krilate dr~ke. Vlage ne sme biti vge od 3%. od m r k 0 g s t a k I a.

Li~te sa stabljike je sedeee. PONJAVICi\ Digitalis lanata Ehrh. Vunasti digitalis se sve vi~e tra:!:i i zbog toga se gaji kod nas i u mnogim drugim zemljama. tanini. eaure pune vrlo sitnog semena retaste boje. Dlake su krute d lako opadaju. Kod nas ga ima vrlo mnogo na krcevinama. propionska. gorci je od purpurnog digitalisa. . Vunasti digitalis daje oko 35"10 vodenog ill oko 32</0 etalnog ekstrakta. List . Gotovo je bez mirisa. Sastav_ . enzirni koji igraju negativnu ulogu prilikom su~enja i cuvanja droge. Ima ga i po retkim ~umama. 5) Kardiotonicrti het erozidi i saponozidi. ambigua i lutea i ispitivanja vunastog digitalisa. a na gornjoj. u sredini su evetovi. najvi~e na Balkanu. oporog. sva j e v un a s to.2) Razne kiseline: digitalinska. ZUBACICA. . pro~arana gustim mrkim zilieama i maljavo-vunasta. gde ima evetova. laneetast . sirtelna. a donja dvaput dufa. po karnenjarima (tercijarni slojevi). sve u zelji da zameni purpurni digitalis koji se uvozi iz zapadne E vrope. a segmenti su joj lancasti i ~iljasti.u D. abod lista je ceo ili malo talasast i cesto je trepav1casto dlakav. ima 5 gotovo paralelnih nerava.4) Hidrolaze. VoU suncan polozaj. izovalerijanska i droge. lanata. Serophulariaeeae v una s t i d i g ita li s raste na krecnj ackom zemlji~tu u sredl1joj . . nema heterozida. v rIo go r k 0 g i neprijatnog ukusa. 10-12 em dugacko i do 2 em ~iroko. Krunica je s i v 0 bel a. oksidaze 'i peroksidaze. Siljast bezrnalo go ·ili retko trepavieasto dlakav. a na nalicju svetle boje. . Ca~ica je vunasta. BESNICE.lz digitalisa su izdvojeni ovi sastojci : 1) Supstancije koje se boje sa FeCI s ' tj. Droga. najvi~ pri dnu . Donje mte je 15-25 em dugacko i 3. BESNIK. belieasta i jajasta. kao sveca prava.elva luka. Stabljika je visoka oko I m.List dugoliste bokviee (Plantago lanceolata) je tanji i 10mljiviji.e na lieu lamnozelene.s t. purpurea. na donjoj polovini gola.d I a k a v a (lana = vuna) .ani svuda unaokolo stabljike. Cvetovi su vrlo zbijeno pored. List je cvrst i zilav.5 em ~iroko. ostaje 7"10 pepela. Gaji se isto kao purpurni digitalis. (1933) sa svojim saradnieima izolovao prvobitne heterozidne komplekse iz svetih listova oba digitaIisa i nazvao one iz D. jer postepeno razlafu kardiotonicne heterozide i na taj nacin prouzrokuju opadanje lekovitosti lista. a nervi na prvi pogled izgledaju k a 0 d a sup ar a I e I n i: isticu se g I a v nan e r v i d va s a s t ran e kao . istaknuta. Stol je. a one iz D. a ispod njih plodoy. Cvetni klas je vrlo gust. Dok se na vrhu klasa nalaze mnogobrojni evetni pupoljci. lanata dig i 1 ani dim a (la- . U terapiji i farmaeeutskoj industriji sve vi~e potiskuje purpurni digitalis. gornja usna je kratka. Za poslednje dYe decenije vr~eni su u srednj oj Evropi opsezni ogledi gajenja.DIGITALIS VUNASTI .List je dug u I j a. a narocito u jugoistocnoj Evropi. svedeno na kratku dr~ku. Cveta u leto. 3) Mineralne soli. Falslflkatl_ . purpurea purpur ea· g I i k 0 z i dim A i B. kafena i ferula kiselina. PUSTlKARA. 313 DIGITALIS VUNASTI.. slanog i sluzavog ukusa. buterna.j. mravlja. Seme treba sabirati zbog gajenja ove vrlo vafne biljke. BESNIK . selekcije i ukr~tal1ja izmed.

ist ovih domaeih vrsta koje kod nas rastu obilno: Digitalis ambigua Murr. . a cmafka plemena u Africi razne strofantuse za trovanje strela i kao sudski otrov. oriel1lalis Lam. rame vrste s t r 0 fan t U 'S a. Svi lanatoziru su 2-3 puta kardioaktivniji 0d purpidozida. kukurek i neke druge biljke sadrle heterozide koji u terapijskoj dozi deluju ton i fnon a s r c e i spadaj u u s t e r 0 i d ned e r i vat e. K. Sva tri lanatozida su dobijena u kristalnom stanju. . Svojirn dejstvom se razlikuje ne sarno od heterozida purpurnog rugitalisa vee i od digilanozida A i B.. zbog eega ih je donedavna bilo tesko razdvojiti klasicnim hemijskim metodima. D. 17% B i 37% C.. laevigata W. U terapijskoj dozi digitalis je kardiotonik. digilanid C ill cedilanid. B. a osobito lanatozid C. vi~e Iz semena su izolovana dva saponozida: digitonozid (digitonin) i gitonozid (gitonin). u svim tim drogarna na'laze se specificni enzimi koji otezavaju izdvajanje i dobijanje primarnih heterozida iz droge. i narednih godina digilanozide i utvrruli da se u svezem listu vunastog digitalisa ova tri heterozida nalaze u ovoj srazmeri: 45% A. . purpurni i neke druge vrste dig ita 1 i s a. Digilanozid C je za terapiju najvafniji i najbolji karcliotonitni heterozid digitalisa. i dr. Stoka ih ne pase.. Uliaceae) i raznim l'odovima i vrstarna i potitu sa raznih kontinenata.) i da svi deluju na srcani mme: u terapijskoj dozi su lekovi. Za vrerne rata. Vunasti. Mnoge kardioaktivne droge sadrle po nekoliko vrlo slicnih heterozida.. tuscescens Vel. usporava i reguli~e ritam. Inafe. Ove biljke pripadaju raznirn biljnim familijarna (Scrophul(1. Stol i Krajs dobili su 1933. Sapono zidi se nalaze u semenu i listu. Premda se ove droge upotrebljavaju kao lekovi u merucini vee viSe od jednog veka. usled nestasice. D. zbog fega Sf ovaj sve vi~e traii. koriSeen je i [. jer je purpurni digi1alis prvi uSao u terapiju. jo~ su Arapi upotrebljavali primorski luk za trovanje pacova. ali se u terapiji za sada kor-iste sarno dva: vunasti i purpumi.314 lEeENJE BIUEM nata-glikozid) A. ali im je zajednicko da sadrze vrIo srodna s t e r 0 i dna he t e r 0 z i dna jed i n j en j a (genoli sa Cu i C!. viriditlora Lindl. kiselina i baza. Pre ekstrakcije oslobodio se enzima i tako sprefio ~tetno hidrolitif no dejstvo na praheterozide. jafa rad srca. a uzeti u veeoj 'kolicini su otrovi za srce.j D. D. ' Ova grupa se naziva jos i digitalisova dJi digitaloidna. pa ih je zatim podvrgao hidrolizi pod uticajem enzima . Osirn toga.. Apocynaceae. . Iz lista vunastog rugitalisa izdvojen je tigonozid (tigonin).Na raznim kontinentima raste nekoliko desetina vrsta digitalisa. C. terruginea L. lut ea L. Hidrolizom daju jedan iii secera (glikozu. 1 i jan d e r. reele D. njihov hemijski sastav i grada lekovitih sastojaka rasvetljellfi su tek posledn j ih nekoliko d ecenJj a. narofito za jafanje srcanog miSiea. Sve su otrovne i lekovite. uveo ga je engleski lekar Vilijem Vitering 1785. Upotreba. godne.Digitalis je jedan od najvafnijih lekova za srce. galaktozu i jednu pentozu) i stereoidne sapogenole. jer iih enzimi razlaiu i dobijaju se sarno sekundarni heterozidi.riaceae. go roc vet. D. Druge vrstc dJgltallsa. ali nilSu dovoljno proucene. d u r d e v a k.

C .DLAKE I DEWVI EPlDERME SU UVELICANI . LANATA E _ GLAVICASTA DLAKA NA L1STU D.DIGITALIS PURPUREA.GLAVICASTE DLAKE NA LIS'rU D. .DIGIT ALlS VUNASTI. LANATA. 315 Vama napomena! . .Di'gitalis se sme upotrebljavati jedino na recept i pod kontrolom lekara! U vecoj dozi je smrtonosan srcani otrovl Prilikom branja. G .D. LANATA. LANAl'A. PURPUREA. B . .DONJA I DGORNJA EPlDERMA LlSTA D.. BESNIK . su~enja i rukovanja digita14som treba biti vrlo oprezan i posle rada ruke dobro oprati loplom vodom i sapunom! I· ! /C A Q o L1STOVI DIGITALlSA: A . F H .OBiCNA DLAKA NA L1STU D.

crvive. cama . pije se i u obU· ku caja: 1 supena kasika pre· lije se Caoom mlake vode. fumarnu kOselinu. orientalis): besnik. oko 10f0 kalijum-nitrata i hlo· rida. naprslnj ak. napos tnji k. besnice. m a r ijin prs ten. zuekasti naprstak. razgranala. trava od fume. ostavi pola sata i popije pre dorucka. DIMNJACA. besniee. ve leevetni naprs tee.lus tikara. D.iz. ervena pustikara. na prs tak. D. secera gorke materije. Za bolje varenje: po 20 g dimnjace. udruZeni u grozdaste evastL Cveta od aprila do oktobra_ Gorkog ukusa_ Rasprostranjenost. tolemcina. anisa. korena sapunjace i sladiea. kostobolja. Sastav _ . Papaveraceae JednogodiSnj a nezna zeljasta biljka. Drogs. pustikara. najviSe kao rana proletnja salata zajed. kitnjasto obr asla dvostruko iii trostruko pe· rasto deljenirn listovima. ekstrakta i sirupa. medic. te lemcina. naprs tak. debeli troY. zubaCica . Upotrebljava se i u obliku tinkture.Diuretik. zatvora i cira u zelucu. ferruginea: bes nik. nje prom eta materija. rmeni babji p rstee. erlj e ni naper~ nJ ak. bumbareeija. Cvetovi su IjubiCasto-ruZieasti si· tni. . D. laevigata: besnice. mali fingare t. viridiflora 1 D. skripavae. crviue. Nadzemni dec biljke u evetu (Fumariae herbal. ponjavjca. _ . ambigua (= D. gla tki naprstee. do 60 em dugacka. lutea: zuti naprstak. pustikara. Upotreba. Stabljika je cesto polegla. bokarcic. Upotrebljava se i za poboljsa. D.Sadrli alkaloi· de fumarin (Hi protopin) i aurotensin. zuekas ta pus tikara. DIMNJACA jutra pre jela. zuti na prstak. smole. . rusevinarna. velikli troy . no sa drugim gorkim raznim zelenim biljkama. di· jaforetik. alkoholature. pored puteva.316 LECENJE aIUBM Narodna Intena za Digitalis purpurea: babin naprstak. pustena pustiikara. Po njivarna. lanala nazivaju j o~ i maljava zubacica. tuscescens: zubacica. ROSOPAST. D. D. tanina. ponjavica. ROSNICA Fu maria officina lis L. os tavi preko noci i popije . r meni prstnek. nan e. . J edna supena k a~ ka smese se popari sa 200 g kljucale vade. hi·p otensav i tonik. U narodnoj medi cini se upotreblj ava za lecenj e zuci i jetre.

pipun. soli bakra. a osomto l'i21om (Sanguisorbae rhizoma) imaju mnogo tanina. U listu ima oko 200 m~/o vitamina C.S0f0 azotnih materija. - Rosaceae Trajna zeljasta biljka. 4. mi· lon . . gvozda i cinka. 270/0 masnog ulja. dumlek. voska. LUBENIClCA. seme daje emuJziju koj a povoljno deluj e protiv raznih upala organa za varenje.50/0) i melonemetin. rosulj a. ona je cesto zelena ' i pod snegom.DINJA . zbog cega se zrela dinja koristi kao p r ij atna i zdrava letnja i jesenja poslastiea koja osveiava i povolj no deluje na llpaljenu sluznieu organa za varenje. ZMIJSKA TRAVA Sanguisorba minor Seop. 1. milun.m navedenih . Gaj i se u velikom broju varijeteta kao u kusno slatko voce. evo jo~ nekoliko narodnih imena: dimea.U plodu ima 95-960/0 vode.30/0 bezawtnih ekstraktivnih materija. OSKORUSICA. visoka do 80 em.U narodnoj medicini se upotreblj ava plod. Upotrebljava se kao tipicna taninska droga slicno srcenj aku. DINJleA . . mlun. karotena. sitno stueano s vodom. vitamina C i mirisnih sastojaka. zeleni i crveno p rosarani. U semenu ima oko 10'10 vode. lubeniea. pipon. Kad se biljka protrlja. i ilinjaca. Raste po livadama. Jednogodi~nja Cucurbitaeeae zelj asta biljka sa dugackim poleglim vrezama. oseca se miris na zelenu lubenicu. . travi od srdobolje i slicnim oporim drogama. erven i rosopas. dunjica. sakuplj eni u guste okruglaste evasti na vrhovirna stabljika. Seme je blagog uljas tog ukusa. lub enicarka. krovosnica. u rizomu oko 130/0. ervena d 'mnjaca. Cvetovi su sitni. pclinae.50f0 fitina i drugih korisnih sastoj aka. Druga narodna imena: bozja b rada. lubenice. mlon. a i spolja protiv opekotina. j er ublazava bol. krvokapka. DINJA Cucumis melo L. runjavae. kaJeijum-malata (1. 3% secera. oko 0. Cveta od aprila do avgusta . zbog cega se mlada dinjica moie koristiti kao zeleno povrce.Os. lubenieje. a spolja llpotrebljen a ublazava bol uboja i opekotina. rosno zelj e. krvara. Obe biljke narod upotreblj ava protiv zmijskog ujeda. Li· stovi s u pera~ti. melon.500/0 belancevina. 317 Narodna Imena. Ijubeniea. (j arcij a trava. Slicnog hemijskog sastava i dejstva je i Sanguisorba officinaiis L. dinju iIi krastavac. pek tina. jagodica.. fimfulja. dimljaca. lubencica. . KRVARA.Koren ima smole. DINJlCA . 3. rusnica. Narodna irnena: vreia. DINJICA. dina. Svi delovi biljke. . limunove kiseline. pepen. krvoloka) . dinjusa. LUBENICICA. semc i koren. mater-iju koja iza· ziva proliv i povracanje.

SAMOBAJKA.Uglavnom narodni lek za lecenje organa za disanje (bronhit). Spolja 'se upo- . visoka 20-40 em. . folium. zeljasta. Rasprostranjenost.Oko 6% tanina./0 secera. DOBRICAVKA LBCENJE BIUEM Glechoma hederacea L. . gorke materije marubina. . Cveta maja juna. na vlaZnim livadama i drugim mestima. smole. Upotreba.06% etarskog ulja. li'St. 0. sreoliki iii bub rezasti .318 DOBRICICA. a gornji je uspravan i razgranat. 30-50 g soka iscedenog iz sveze biljke. herba et succus) svojstvenog prijatnog mirisa i gorkog i oporog ukusa. holina i mnogo kalijumovih soli. Cvetovi su ljubicasto-plavi sa purpurnim tackama.Raste ooilno svuda u ~umama.Vrhovi granciea u evetu. voska. - Labiatae Trajna. '!\ . D O BRI C i CA Droga_ .i delovi soka i ~ecera). za apetit. na nalicju ervenkasti. Uzima se 2-5 g droge u pra~ku. eela nadzemna biljka i sok iz sveze biljke (Glechonzae 11i Hederae lerreslris summitas. ostavili da stoji pola sata) . Sastav.03-0. protiv proliva. Listovi su na dugackim dr~kama. u obliku caja (20 g na Ii. naborani . oko 3. za pojacanje mokrenja. mirisna biljka. protiv histerije i neurastenije. po obodu nazubljeni. zuci. Donji dec stabljike puzi. Od soka se spra vlja sirup (jednak.tar kljucale vode.

DRAGOUUB

319

trebljava za le~enj e katara nosa, ozleda i rana. Pome~ana sa ovsenim bra~ n om daje se protiv e revnih paraz ita konja. Oslala narodna imena: br~ tan po zemlji, br~ tan-trava, br~tran, vrednjak, grosic, dobricava trava, dobri ~av ica, dobri~anova trava, dobriearica, dobri~evica, dobreanova trova, kotur, mese~njak, niski br~ ljan, okrugljak, rasturi~e, samobaj, stravna trava.

DRAGOLJUB
Tropaeolum majus L. -

TropaeoJaceae

JednogodiSnj a zeljasta biljka oporeldom iz Pema i Meksika. Kod nas se gaji kao ukrasna biljka, omiljeno narodno evece, ~to se i po imenu vidi. Listovi su gotovo okrugli, na dugim drskama i izrazenom nervaturom. Cve-

DRAGOUIIB

lovi su krupni , naroci tog oblika, upadl}ive zuto-narandzaste .boje, prosarani ervenirn prugama. Plod je suv, deH se na 3 ~ela; u svakom Ima po. 1 se.rn~. Cveta leri. Upotrebljavaju se svez list i evet I zrelo serne (Tropaeoll ma}a/ts folium, flos el semen). Sadrzi sumporni heterozid gli~olropeol.o zld I ,:nzlln m irozin pod ~ijim se dejstvom, u prisustvu vade, ovaJ hete~ozld ~azlaze na benzil-izotiocijanid, kiseli kalijum-sulfat i glikozu. U dragolJubu ~rna JOs i smole, pektina, gume, tan ina, razni h secera i do 300 mtl, vllamtna C.

320

LECENJB BIUBM

Poslednjih godina je dokazano da dragoljub ima antibiotska svojstva (vid. FitoncideJ. Dragoljub deluje slieno drugim biljkama koje tako~e imaju sumpornih heterozida, kao ~ to su ren, rotkva, slal:ica i dr. U industrijskim zemljama sve se vi~e koristi kao prijatna vitaminska 1 antiskorbutska proletnja kura u obliku svakodnevne salate m soka (10-15 g dnevno) isce~enog iz sve7.eg iBea dragoljuba. Mlado Ii~ce se isecka, poseli i moze se takvo je$ti Hi se duda sirceta, .limunovog soka ·i bibera, vee prema uklllSU potro~aea .

S vako domacinstvo treba da gaji dragoljub, Calk Q oni Jooj i nemaju ba· ~tu, jer se on moze gaji ti i na balkonu i u sobi pored prozora (zimi) tako da se uvek moze imati zelene salate. Kao i sve druge biljke sa sumpornim heterozidima i vitaminom C, i dragoljub ima velik znaeaj kao preventivl10 sredstvo, jer isparljivo sumporno etarsko ulje od dragoljuba ungtava mnoge zarazne klice. U istu svrhu moze se upotrebiti i seme: 5-10 g semen a se sitno stuca, doda vode i posle 2 sata popije sa nekim vocnim sokom. Dragoljub se up otreblj ava za leeenje hronienog bronhitisa, emfizema, astme, zuei i protiv opadanja kose, jer tonieno deluje na koZu i koren kose: nasecka se po lOa g svezeg lista dragoljuba, koprive i ~im~ira i prelije sa pola litra alkohola; posle 15 dana se ocedi ,i iscedi i tom tinkturom trlja koza na glavi. Ostala narodna lmena: alea~ica, veci dragoljub, dragomilje, lazibube, la tince, latifa , Ijubidrag, penjalica, slak.
DRAGU8ICA, DRAGUSAC, 2:ABLJA TRAVA, GOLU2:DRAVKA

Senecio vulgaris L. -

Campositae

Jednogodgnja, re~e dvogodgnja zeljasta biljka, visoka do 60 em. Stab· Ijika je uspravna i razgranata, obrasla duboko deljenim duguljastim listovi· rna. Cvetne glavice su 10 mm dugaeke i 4-5 mm debele. Cvetovi su zuti, vecinom eevasti, retko kad, sarno po obodu, ima i jezieastih cvetova. Cveta od proleca do jeseni. Plod je sitan, svega 1,5 do 2 mm dug i ima perjanieu. Dragu~ae raste kao korov po usevima, na zapu~tenirn mestima, starim zi· dinarna, na razvalil1ama i slicnim mestima. Upotrebljayaju se list i cela biljka u evetu (Senecionis folium et her· baJ. Sadrli nekoliko alkaloida (ukupno do O,5OO/o) nedovoljno proueenih: senecina, senecionina i dr. Ima i inulina, voska, smale, flavonoida, tanina i sluzi. - Narodni lek za uredivanje menstruacije u obliku eaja (10 g na 200 g kljucale vode, dnevna doza) i jo~ ce~ce 2-3 g suvog ekstrakta dnevno. U Engleskoj se upolrebl java -rrotiv erevnih parazita dornacih zivotinja. Slieno se upotrebljava i svez sok iseeden iz presne biljke. Druga narodna imena: badeljeac, goluZdraka, gu~eernjak, divlji bliS· njak, dragucae, kostPieic, krstovnik, mali kostrg, mlijeenjak, mrzlienjak, staracae. Slicnog hemijsk.og sastava i terapijske prirnene su i s,odne domace vrste istog roda, blIjke kod nas vrlo rasprostranjene: S enecio jacobaea L. (ve· liki kostri~, velika goluzdravka, kresnica, krizni koren), Senecio silvaticus L. (paucinjava zablj a trava) i dr.

DREN. DUVAN

321

DREN
Comus mas L. -

Cornaceae

Grm ill nisko drvo, visoko 5--8 m. Grane su mu dlakave, zelenkaste iIi -sivkaste. Listovi su naspramni, odozdo svetliji, elipticni ~ po obodu celio Cvetovi su zuti, javljaju se ranD, pre li.stanja, vec u martu, sakupljeni u ~titaste kitice, pravilni su i eetvoroelani. Rasprostranjenost. - Raste svuda, a <lajviSe po suvim, sunCanim, kamenitim stranama svetlih listopadnih ~umo. zajedno s drugim grmljem i
~ibljem.

Droga. - Svezi i osu~eni plodovi, rede kora. Sastav. - U plodovima ima tanina, organskih kiselina, pektina, §ecera, sluzi i glioksalne kiseline, a u korl ima i smole. Upotreba. - Opore (tanini) i poliuronske (pektini) materije povoljno deluju na sluznicu creva, zbog eega se sok, pekmez, caj i drugi proizvodi spravljeni od zreIih drenjina daju kao vrlo prijatan lek za leeenje proliva i drugih oboljenja organa za varenje. Slicnog je dejstva i kora. Slatko, kompot, dZem i pogotovo sDk od zrelih drenjina su jedna od najprijatnijih poslastica a istovremeno su i lek koji svako rado uzirna. Steta je ~to se kod nas drenjine malo koriste. Narodna irnena: bila svibovina, drenak, drenic, drenka, drenovina, drenj, drijen, drijenak, drinika, drin, drinovina, dmjulic, ruti drenak, kuroslipnik, rumeni dren, tvrdi drijen, crveni drijenak. - Plod drena narod naziva: drenka, drenjina, drenjka, drenjula.

DUVAN

Nicotiana tabacum L. -

Solaneceae

Duvan je zeljasta jednogodgnja biljka, visoka 1-2 m. Listovi su veliki, na kratkoj drki , po obodu ceiL Cvetovi su ruZicastobeli i mnogobrojni. Droga. - Osu~eni nefermentirani listovi duvana. Poreklo. - Duvan je poreklom iz JuZne Aroerike, odakie se posle otkrica Amerike naglo raSirio po celom svetu. Gajenje. - Jugoslavija je proizvoc:!ac prvoklasnog duvana za pu~enje, osobito u Makedoniji i Hercegovini. To je velik izvozni artiki. Izgle,d llsta. - List duvana je do 60 cm dugacak i do 15 cm §irok, tanak, zlezdovito dlakav, duguljasto-Iancetan 1 skoro bez dr§ke. Uk usa je neprijatnog, Ijutog, l1agorkog i pomalo slanog. M i r i s a je opojnog i neprijatnog. Cela biljka je otrovna. Sastav. - Glavni sastojak duvana je alkaloid n i k 0 tin. Kolicina n1kotina u raznim vrstama duvana koleba se u vrlo ~ir'Okirn granicama: od 0,3 do 100/0. Ima malo i drugih alkaloida: nor-nikotina, anabazina koji je izomer nikotina, n i k 0 t e Ii n a, koji je cvrst, n i k 0 t e ina, koji miriSe na per§un, n i k 0 tin a i i z 0 nit: 0 tin a. Alkaloidi su vezani na jabucnu i limunsku kiselinu.

322

LI!CENJl! BIUEM

U duvanu ima i smole, etarskog ulja , masti, sterola, voska, gume, §ec~ra, dva heterozida, mnogo soli: fosfata, nitra ta , malat!l, cLtrata itd.; kal· cijuma i kalijuma. Nikotin je t e ~ a n a I k a I 0 i d. Sveze destilovan nikotin je bezboj· na, ulj asta, prozirna t~nost, teza od vode (specificne tefine 1,027), Ijutog mirisa koji gu~i, vrlo Ijutog i neprij atnog ukusa koji pe~ i nagriza sluzokoZu. Na svetlosti se boji mrko i raspada se. Nikotin je j aka baza. Rast· vara ~e u vodi i organskim r astvaraOima. Destiluj e se vadenim p arama, pa se na. taj na~in i vadi iz li§ta i ostalih delova zelene biljke. U biljci se na· lazi vezan U obliku malata i citraia. S e m e duvana ima 36 do 40% mas n 0 g s u §j v 0 g u I j a, koje je po sastaoo sli~no pamu6nom ·u lju i upotreblj ava se za izr adu firnajza i boja. Sadr.zi C1ko 6oo/o linoleinske i oko 27% oleinske kiseline. Uljane poga~e imaju oko 40"10 belan~vine. Iz cveCa i li§ca jedne vrste duvana s belim mirisavim cvetovima dobija se vrlo cenjeno eta r s k 0 u I j e, koje se mnogo tran u parfimeriji za izradu me§anih, kombinovanih mirisa . • Upotreba, - Naj"ge duvanase potro§i za pusenje. U medicini duvan se danas ne upotrebljava za lek. Jedina u veterinskoj medicini simi pokat· kad jak infuz duvana protiv va§iju i drugih insekata. Ekstrakt duvana dobijen maceracijom li§ca, a jo§ ~e§ce cele biljke, upotrebljava se vrlo mnogo u poljoprivredi za uni§tavanje insekata . §teto~ina !I1a gajenim biljkama. U istu svrhu upotrebljavaju se i soli nikotina. Preko tr ahej a (dusnika) nikotJi!l1 prodire u ~kiva i!l1sekata i, .delruju6i na nervni sistem, izaziva smrt usled paralize. Nicotina rustica L. - mahorka, ima mnogo limunove kiseline (do ISOio), pa se upotrebljava za dobijanje ove i nikotinske (faktor PP) kiseline. Duvall je otrovan ne sarno za ~oveka vee, jo§ vise, i za mnoge domace Zivotinje. Osim h ron i ~ nih t r 0 van j a, koja su naj~esea i redovna pojava strasnih pu§aea, ~esto se doga~aju i akutna trovanja, koja se ponekad zavrsavaju smreu. Pored nikotina, koji je nosilac otrovnosti duvana, u prepark anom duvanu ima i drugih Ito~simih sastojaka, zbog eega je ovaj otrovniji od obienog, nefermentiranog duvana. Narodna imena: amerikanski duhan, virginijski duhan, virdZinija-duvan, obi~an duvan, tobak, tatun. Nicotiana rllstica naziva se u narodu: bagov, brazilijski duhan, divlj.i tabak, kereus duhan, kmetski robak, krlak, krdia, madiarski duhan, prdosija, selja~ki duhan.

DUD
Marus nigra L. i M. alba L. Moraceae

Iz dudinja cmog duda, !I1aro~ito onog koji ima viSe kiseo ukus, cedi se sok i od njega kuvaju s i ru p i p e k m e z, kaji sluze kao hrana, poslastica i blag lek protiv zapaljenja grla i usta. Sirup se upotrebljava slieno kao s.irup ad m alina. Sveze dudinje su sla tko-nakiselog ukusa. Same oka loo/o invertnog seeera, ako !% slobodnih organskih kiselina (limunove i jabu~ne), vi tam ina C, sluzi, mnogo pektinskih materija i drugih ko-

n UNJA. GUNJA. DGUNJA

323

risnih sastoj aka. Dudinje su zdrava hrana kako za toveka tako i za doma~e zivotinje. Listom od duda narod leti ~~ernu boles t i obolele organe za mokrenje. Zbog velike kolit ine ~e~era dudinj e su izvrsna hrana. Narodna imena. - Crni dud narod naziva jo~ i ovim imenima: murgav dud, erna murva, ernica, ernit ka, ~amdud, ~andud, ~anduda. Beli dud: bela murba, bijela murva, bijeli dud, morva, murva, murvae.

DUNJA, GUNJA, DGUNJA

Cydonia oblonga Mill. -

Rosaceae

Dunja je poreklom verovatno iz jugozapadne Azije, a danas se gaJI I raste poludivlja u juinoj .j Srednjoj Evropi. Krupni, zuti, mirisni, slatki i opori, jabuei Hi kru~ki slitni plodovi jedu se svezi kao vo~e i slufe za iz· radu izvrsnih vo~nih konzervi: pekmeza, slatka, kompota, marmelade i ze· lea (. kitnkez« ). Sok iz vo~ i skuvano voCe imaju vIlo prij atan miris i ukus i upotrebljavaju se u narodu kao lek protiv proliva, plu~nih bolesti itd. Kod nas je dunja vrlo omiljeno vo~e, mnogo se sadi, dobro uspeva i mnogo tro~i osobito u jufnim toplijim krajevima. Izg\ed droge. - Semenke (Cydoniae semen) su vecinom udrufene (5-20) i 5 I e pi j en e u s I u z. Oblika su donekle knl~kasto-jajastog i trouglastog. Na tanjem kraju nalazi se pupak. Seme je mrko-erveno, tvrdo, do 1 em dugatko; kad se potopi u vodu, postaje sklisko ad velike kolitine sluzi, koja muckanjem spada sa semena. Ispod tanke, sluzave, vrlo lomljive Ijuske nalazi se mali endosperm i dva debela masna kotiledona. U k usa je najpre s]uzavog, a kad se zvace, oseca se slab ukus i mi· r oj s gorkih badema (HeN, eijanovodonitna kiselina). Falsiftkati. - Semenje od ;kru~ke -i jabuke je glatko, sjajno, tarnnomrko, vge je okruglo, nije slepljeno i u vodi potopljeno ne otpu~ ta sluz. Sastav. - Ima oko 200/0 s I u z i, p e k t j n a, oko 8"10 raznih ~ecera, oko 1% jabutne kiseline, 15"10 mas n 0 g u I j a, ami g d a lin a (0,5"10). emulzina, protida i tanina. . Upotreba. - Upotrebljava se kao sluzavo sredstvo (Muci/ago Cydoniae) za izradu emulzija i m ikstura protiv ka~lja, kao voda za obloge, protiv opekotina, za kozmetiku (Iosioni) i u industr.iji. Danas se bez razloga mnogo manje upotrebljava no ranije. Grei i Rimljani su dunju mnogo eenili kao blago sredstvo protiv proliva (tanin . i sluz). Pr.isutna cijanovodonitna ki· selina u 'semenu tini da lokalno anestezira. Ako se za izradu sluzi upotrebi zdrobljeno seme, u njemu moze biti toliko ove kiseline da se mogu pojaviti i slutaj evi trovanja. Zato sluz treba praviti od celog semena ako se ne feli istovremeno dejstvo sluzi i cijanovodonit ne kiseline. U industrijskim zemljama dunjino seme se sve vise upotrebljava, tako da se na~ a proizvodnj a uglavnom izveze. Od dunjinog semena se izraduju lekovi na isti nacin kao i od lanenog semena.

324
Sok ad dunjo slu!i kao prijatan i leko,'it napilAk ko]l O$vdav& i jab sluznicu uSla, leluca i ct'eva , a Zap du :Ie daje protlv do!\adnih i upornJh prolh'a dece, Sok se pravlja oe<I~nj em struganih z.relih 1 :tdravib dunja. Fa. brike soka-a spravljaju mutan i bistar (fiHrovaniJ SOL Od dunjinog sob svaka ku~a u jesen mole za celu godinu spraviti sirup: J kg bistrog, profillrovanog soka prokuva se sa 2 kg ~era , procedi kro:t tist l1anel, razlije u omanje tiste boce, zapusi i tuva na h1adnom mestu, Ovaj sirup je odlitno sredstvo za zasladivanje gorkih i oporih lekova, osobito onih protiv detjih proliva, Dunjirto ,s/u;:' 100 g dunjinog semena pokvasi se sa litrom i po desti, lovane vode, drli 12 sali i kroz flanel procedi, Mole se upotrebiti s;vefa, a mole se na vodeno j pari osusi ti.

Ostala narodna Imena: vunja , gdunja, dunjac, kunja, kuta, kutinja, kula tunja, tkunja, runja, turundia, funja, aunja, na, mrk.

D

DUMBIR

Zingiber offioinale Rose. -

Zi'l1giberaceae

Droga (Zingiberis rhizoma) se sastoji od oljustenih i nooljustenih, pljo. snatih i nepravilno racvastih komada rizoma. Rasprostranjenost. -;- Poreklom je iz tropske Azije, ali se danas gaji ne sarno u svojoj postojbini (od Indije do Japana) vee i u zapadnoj i Jmnoj Americi. Izgled droge. - Rizom ima izgled sake s nepravilnim kvrgastirn prstima. U celini je dugaCak 8-12 cm. Ogranci su dugacki 3 do 6 cm, Siroki 1,5-2 cm, a debeli prosecno 1 cm i s v i . 1e z e u i s to j ravni; po rubovima su zaobljeni, a na sredini siri. Rizom je grubog opipa kad je neoljusten. Pokorica je prugasta J siva. OljuDUMBIR steni l1izom je boo i gladak. Dumbir je tVl1d, dosta tezak i kompaktan. Na prelomu je zmast, belo.sivkast, s retkim ne!nim vlaknima.
J

RIZOMI ZINGIBERACEA. SHEMA POPREC NOG PRESEKA. OBELEZENA IE ENDODERMA I SUo OOVNI SNOPICI OKO NJE . 1. DUMBIR (ZINGIBER). 2. KURKUMA (CURCUMA). J. GALANGA (GALANGA). 4. ISIOT (ZEDOARIA)

Sastav. - Dumbir sadrli 0,25 do 3% eta r s k 0 g u 1 j a, 5-8% s mol e, g.j n g e r 0 1 a, skroba i sluzi. Aroma droge ponce od etarskog ulja, koje se sastoji od t e r pen a (d-kamfen.i beta-felandren) , s e s k v i t e r pen a (z i ng i b ere n), c i n e 0 1 a, cit r a 1 a 1 boroneola. Ljuti!lla dumbira potice od jedne oleorezine, uljaste, guste tecno. sti Ijutog ukusa, bez mirisa, gingerola. Upotreba dumbira u medicini je neznatna kad se uporedi s ogromnom potrosnjom droge kao zacina,

326

LEel!NJ1! BIlJEM

koji mivaju milioni ljudi na raznim kontinentima. Dumbir je karminativ i stimulans. Kao ljuto-aromati~no sredstvo upotrebljava se kao korigens mi· risa i ukusa neprijatnih lekova. Daje se i kao sredstvo za ja~je apetita u obliku tinkture ili gor.kih preparata. Narodna fmena: vruca trava, gingibar, dindibar, dumber, fumbir, zen· zer, zendZefil, zindefil, imbor, indiber, isiot, isjet, mrki ingver, pravi ing. ver, eencer, emi ingver, diumbir.

BURDEVA;K IU BURDle

Convallaria majalis L. -

Convallariaceae

Mnogi misle da se t1urdevak same gaji i da je poznat sarno kao kul· turna bastenska biljka nasih evetnjaka. Medutim, durdevak pokriva hiljade he'ktara gustih mra~nih suma, osobito onih, u svetu naji5uveniJih, hrastovih suma u Sremu i Slavoniji. To \SU prave prirodneeplantafe, nezaboravni mi· risni cilimi pro tkani divnim belim biserima. Upotrebljava \Se kao 'kardiotonilk, -Iek za sree. Durdeva·k propisuju mnoge farmakopeje u svetu kao oficinalnu drogu koju mora imati skoro svaka apoteka. Durdevak se, srecom, kod nas ne upotrebljava kao narodni Iek. I zato po selima nisu zabelezena trovanja. Medutim, po gradovima i industrijskim eentrima bilo je i kod nas trovanja zOOg neznala~ke upotrebe ove lekovite i otrovne biljke. Citajuci knjige i novine, neki sr~ani bolesnici su na svoju ruku kuvaIi list i evet durdevka i pili. Nekoliko slufujeva sam zabeleZio u Beogradu, Zeniei, Zagrebu i Suo ·OOtici. Ne upotrebljav'ajte tlurtlevak bez saveta lekara. Ne spravljajte sami kod kuce lek od tlrm:1evka. Znaci trovanja su 1Sti kao i od digitalisa. Deluje, pre svega, na srce i organe za varenje: jak proliv, povracanje, opsta slabos·t, iznemoglost i dr. Svi delovi tlurdevka su gorki, Ijuti i otrovni. Zabelezeni su slufujevi trovanja dece njegovirn cvetorn (SSSR) i plodovirna (Nerna~ka). Plodovi su vrlo lepe, pnivla~n e bob iee. Kod nas, na zalost, .niko nije obracao <paZnju na trovanja durdevkorn. Lekovl od durdevka. - U apotekama, osobito u SSSR·u i Zapadnoj Evropi, izraduje se tinktura (lOOt. alkoholni ekstrakt) od lisCa, rede od eele nadzernne biljkc. Posto u korenju najvise ima lekovitih sastojaka, u novije . vreme se i one koristi. U farmaceutskoj industriji proizvodi se velik broj mahom sloZenih patentiranih preparata. Mnogi industrijski lekovi za \Srce imaju pored kar· diotoni ~nih heterozida ClurClevka jos i lekovite sastojke glogovog eveta. Svi lekovi od durClevka srneju se upotrebljavati samo po savetu lekara i uzimati jedino u apoteei. Nikako ih ne smete spravljati kod kuce i piti bez kontrole kardiologal U horneopatskoj medicini se od XIX veka, a u farmaceutskoj industriji tek u XX veku koristi jedino sveza, tek uzabrana biljka, jer se na taj na~in dobijaju bolji lekovi, postojanijeg i ja~eg dejstva nego od osusenog lista i

DURDEVAK ILl DURDle

327

eveta. Ovo za to,. jer IS U srtani glbkozidi c1urc1evka " rio nepostojane materije, brzo se raspadaJu na nelekovi1e sastojke pod uticajem enzima vlage i dru. gih spoljnih tinilaca. ' U novije vreme izrac1uju se preparati od svel ih evetova ill od svere ti.~v~e stabilizovane droge. So k i z eve t a c1urc1evka je najaktiv. ruJI. LIst Je skoro dvaput lekovitiji od rizoma, a evet oko tetiri puta. Sta. bilizovana droga bolje deluje i duZe sacuva lekovite sastojke od nestabi. lizovane. U novije vreme u medicini se koris ti sarno biolo~ki titrovan c1ur. 4evak. Sastav. - U m~u i podzemnim organima ,ima asparagina, limWlove i jabutne kiseline. U l1urc1evku ·i ma tri kardiotonitna heterozida: konvalalok. sozid, konvalarozid i konvalamarozid. U evetu ima, pored toga, joo i 0,05% etarskog ulja prijatnog mirisa futo-zelenkaste boje nepoznatog herrujskog sastava. Glavni lekoviti sastojak je kristalni heterozid konvaJatoksozid. Berba i swenje. - U SSSR·u, odakle je droga, is to kao i gorocvet, do~la u medicinu (1880), izrac1uju se eetiri vrste droge: uzabrani listovi sa evastima, listovi, evasti i odvojeni eveti~i. Durc1evak treba brati pailjivo i ~to pre osu~iti u zagrejanoj su~nici da evetovi ne bi potamneli. Kao i druge biljke, j c1urdevak u raznim fazama vegetacije nagomilava u raznim organima razlitite kolitine srtanih glikozida, 0 temu beraci bilja moraju voditi raeuna ako fele da dobiju kvalitetnu drogu. Lisl treba brati najpre, neposredno pre nego ~to 's e pojave evetni pu· poljci, jer u to vreme je li~~e najkrupnije i, ~to je najvainije, u toj fazi list ima najvi~e lekovitih sastojaka. evel brati kad je u evasti donja polovina otvorOlla, a gomja jo~ u pu· poljku. Ako se traii cela bi/jka (herba), brati na potetku cvetanja. Korenje vaditi u jesen, po~ to tada ima najviSe lekovitili sastojaka. Pakovanje I cuvanje. - Posto su lekoviti sastojci c1urc1evka vrlo nepostojani, suvu drogu treba cuvati presovanu u bale ~ dobro zapakovanu u visestruku debelu zilavu hartiju. Cuvati u cis tom, hlaelnom magazinu, ali ne duZe ad godlnu danal NAPOMENA! - Durdevak je otrovan, pa ge ne smeju brati deca i tru· elnice. Posle rada s durl1evkom , ruke i liee dobro oprati toplom vadom i sa· punom. Raelniei zaposleni u preradi moraju se posle rada okupati i pre·

!

SViU~i.

Gajenje. - Durc1evak se gaji vegetativno, a ne semenom. Sa moma u zemlji skidaju se pupoljci i sade u zemlju na 20 em rastojanja. Gajenje c1ur· c1evka je lako i vrlo korisno. Ne treba zabora'Viti da se c1urc1evak moze gao jiti po vo~njacima i sumarna kao mel!ukullura, jer je to biljka koja precveta dok drve~e ne olista, a i kasnije dobro poelnosi, pa Cak i traii senovita mesta. Na taj nacin se ima viSestruka korist. Zaltlta u prirodi. - Zbog izuzetne vaZnosti 4ur4evak je u prirodi za· konom zasti~en. Ljubitelji prirode treba da ga razmnoZavaju, a ne da ga ·u niStavaju. Narodna lmena: baber, bijeli dragoljub, biseri, bisemi evijet, bokari~, gorski Ijer, gumbala, devicica, dolinski Ij ilj an, c1urc1ev evit, c1urc1evo cve~e, c1urc1iea, zvoncek, jurjevka, carevo evijece.

E

EUKALIPTUS

Eucalyptus globulus Lab. -

Myrtaceace

Eukaliptus se danas gaji u mnogim toplim zemljama, Cak i u jufnoj Evropi ; ~ma ga u Jla~em Primorju. U tropima se ne gajL Drvo raste do 80 m. Ovaj, kao, uostalom, i druge vrste eukaliptusa, koje su takO<1e gotovo sve ·iz istog podrucja, raste vrlo brzo. Vee desete godine drvo dostigne visinu od 25 m. To je ujedno i najvBe poznato drvece. E. amygda/ina nanste do 150 m! Zbog svega toga pocelo se ad druge polovine XIX veka na sve strane saditi radi isu~ivanja barovitib malaricnih krajeva, i na taj nacin uspe~no je pocela borba protiv ove te~ke bolesti malarije, jer biljka svojom vrlo intenzivnom transpiracijom trajnim li~eem upija iz zemlje i tako uklanja ogromnu kolicinu vode (pumpa). Osim toga, primeeeno je da je i isparavanje etarskog ulja, pogotovu za vreme letnjih zega korisno, jer komarci beze valjda zato ~to im ne proja miris eukaliptusa. Drvo je otkrio u Tasmaniji Labijardijer (1792), a!i je sve do polovine XIX veka bilo retkost i vidano je sarno po botanickim vrtovima. Godine 1854. Ramel preko Milera uspeva da dot1e do dovoljne kolicine semena i da nacini prve oglede gajenja drveta oko Sredozemnog mOra sa ciljem asanacije bara i mocvara. Od toga doba biljka se naglo ra~irHa u svim zemljama gde dobro uspeva !imun i ,naranciZa. U medieini se upotrebljava od 1865. godine. Berba, - Bere se odraslo, ne prevge mlado Ii~ce, osu~i u hladu i cuva u dobra zatvorenim sudovima. Droga. - Li~ee je dvojako: a) Sa starijih grana !Bce je kopljasto-jajasto, najceUe s r pas t o. pri dnu koso. Dugacko je oko 20 em, ~iroko do 5 em, debelo, kruto, kozasto, golo, "5 i t n o-b r a d a vic a.s to, na nalicju zeleno-plavo. ~ko se prema svetlo· sti gleda lupom, vide se (osobito u srednjem delu I-ista) tackiee koje poticu od ~ u P I j ina s e t a r ski m u I j e m. b) S m I a d i h g ran c i e a !Bee je krace (do 15 em), a §ire (do 8 em) i bez dr~ke, j a j a s t 0, pri dnu s rea s to, tanje i mek~e. Upotrebljava se !Bee sa starijih grana. Mirisa je osobitog, aromaticnog, na eukaliptol, a ukusa aromaticnog, oporog i nagorkog. Sastav. - Ima 1,5-3'/0 eta r s k a g u I j a (sveze mce 3-50/.), t an ina, gorke materije, smale i voska. Vadi se iz svezeg IBca i evetnih pu·

BUKALIPTUS

329

poljaka destilacijom s vodenom parom, najvi~e u Australiji, oko Sredozemnog mora i u Americi. Etarsko ulje se dobija destilaoijom svezeg m61. Bezbojna ill svetlo zelenkasto-zuta teenost karakteristienog svezeg ukusa koji hladi, mirisa na kamfor, ali ipak posebnog. GlavJll sastojak mu je oksid c i n e 0 I (6080% ) (ill eukaliptol, kajeputol) . Zatim ima pinena, kamfena, fenhena, raznih aJdehida, terpineola i dr.

BUKALlPTUS. A - GRANCICA S MLADIM LlSCEM . B - STARIJA GRANCICA 5 CVErOVIMA. C - PUPOIJAK s POKLOPCEM. D - UZDUZAN PRBSEK KROZ PUPOIJAK. E - PLOn

Upotreba. - U1je i Ii~ce od euka'liprusa 'sluZe za leeenje organa za disanje, najedce u obliku inhalacija. Svojim taninom ]gee je tonik i alstringens, a zbog .u lja one je antiseptik. Glavni lekoviti, antisepticki sastojak ulja je cineol. Daje se protiv bronhitisa i astme. Mnogo se upotrebljavaju eukaliptusove bombone, ulje za nos, razne me~aVline za inhalaciju pri oboIjenju usta, grla i nosa. Daje se i protiv izvesnih kataralnih oboljenja urogenitalnih organa. U iste svrhe upotrebljavaju se i druge vrste roda Eucalyptus. U istu botanieku familiju spada i drvo sa Nove Kaledonije Malaleuca viridiflora Gaert., od cijeg se ]g61 dobija etarsko ulje vrlo slicnog sastava i dejstva, koje se prodaje pod za~ticenirn imenorn Gomenol. Narodna lmena: gumi-drvo, gumino drvo, eukalipt, rastegovo drvo.

330

LECENJE BIlJI!M

EFEDRA
Grancice raznih vrsta roda Ephedra (Gnetaceae) beru se za vreme eveIlanja (Ephedrae herbal, suse, presuju u bale i dostavljaju industriji za ekstrakciju efedrilla. NajviSe droge proizvodi Kina, Mongolija i Pakistan. Efedre su kserofitne biljke ikoje rastu na kamenjaru u planini. Droga se sastoji od zelenih valjkastih, clankovitih grancica, dugackih 10--20 em i debclih 1-2 mm, bez mirisa i garkog ukusa. Sadrli aka 1.4010 aIkalaida, od kojih je najvalniji e fed r i n. 1ma 7-9'/. tanina. Glavnina drage se koristi za va<1enje efedrina, a sasvim mala za izradu galenskih preparata. Efedrin deluje slicno adrenalinu, ali dugotrajlIlije, manje je otrovan i deluje preka usta. Upatrebljava se cesto, raznovrsno i mnogo. Godisnje se u svetu potrase tone efedrina. Upotrebljava se protiv bronhijalne astrne, velikog kaslja, emfizema, urtikarije, senske groznice i nekih drugih bolesti. Narodna Imena za domace vrste: vilina brada, gulibrada, kosi·t ernica, gulibradina, metlina, popova brada, somina.

lABICA, OPUNCIJA, SVEKRVIN JEZIK, NANIN JEZIK, GOSPINA POGACA

Opuntia ficus indica Mill. -

Cactaceae

Trajna zeljasta biljka. visoka do 2 rn. Stablo joj je soeno, rnesnato, debelo, O\'a!no, plotasto, razgranato i manje-vise obraslo sitnirn iglitastirn trnjem. evet je krupan. nrliCast iii zuckast. Plod je ruZi~asta iii fuckasta, jajolika, socna bobica. 5-9 ern duga~ka, prijatnog kiselog ukusa. Poreklorn je lZ Meksika, a u nas u Prirnorju se odorna6ila i raste po kamenjaru. U narodnoj medieini se upotrebljavaju plod, evet, stabljika i koren. U 'tabici irna vrlo mnogo vode. oko 92"/•. U soku iz ploda irna 11"10 secera. 7"10 belancevina. sl~ i organskih kiseli<na. Sok iz stabljike je izvrstan oblog za orneksavanje i sazrevanje ~ire\'a, za uboje, protiv opekotina i upala koze i sluzniee. Svi delovi biljke upotrebljavaju se kao narodni lek protiv proliva.

ZABICA

332

LECI!NJ1! BILJ1!M

srdobolje i bolova u trbuhu, najW~ u obliku lOO/o-nog taja. Caj ad korena je dobar diuretik. Zreli plodovi osveZavaju svojom kiselo~61. Cvetovi se 'Ilpotreblj avaju kao ~pargla. U novije vreme sok iz stabljike se koristi u kozmetici za spravljanj e maski za vJaienje i osveZavanje kofe na lieu. Zabica se usperoo suprotstavlja eroziji i slcli kao ·s toana hrana, QSObite sorte iii vrste bez troja (Opuntia inermis DC.).

2IVORNJAK, KOKOTIC, VID, GRANCICA, SAMOROTKA

Delphinium consolida L. Jednogodi~nja

Ranunculaceae

zeljasta, vrlo razgranata biljka, visoka 10--50 em. Li~~ je vrlo sitno izdeljeno. Cvetovi su tamnoplavi, si<tni, udruZeni u grozdaste evasti. Cveta od juna do polovine jeseni. Daje mnogo semena erne boje. Ra· ste svuda, najcesce na strnjikama posle zetve. Droga. semen).

Nadzemni dec biljke <u

evetu i seme (Consolidae herba et

Sastav. - U semenu ima oko 1% abkaloida delsolina, delkozina, delfi· na i dr. i oko 28% masnog ulja. - U evetu ima antocijanskih heterozida, od kojih potice tamnoplava boja, zatim alkaloida i rute boje kemferola. Upotreba. - Cela biljk" je vrlo otrovna! Zbog toga je ne treba upotrebljavati; koristi se ponegde 'Il naradnoj mecJ.icini za ola'k~avanje poroc1aja, urec1ivanje menstruaeije, teranje mokra~, protiv vodene bolesti i dr. Ponekad se traii za izvoz evet zavoI1Iljaka (pod latins kim nazivom Cal· catrippae flos). - Treba ga brzo osu~ iti , n a promaji u hladu da ~to bolje sa· cuva divnu tamnoplavu boju, jer se ova droga placa prema izgledu. Ovaj evet ·u lazi u neke evetne cajeve viSe zbog lepe boje nego lekovitosti. Narodna imena. - Osim navedenih, evo jo~ narodnih imena: ajdovsko zele, velika sodula, vranini nokti, Zavoronak, zejne-bostan, zelen·bostan, rna· muzica, modri celebi·percin.
I druge vrste roda Delphinium koje rastu kod nas, takoc1e su otrovne zbog istih sastojaka. To su Delphinium halteratum S. S. ~kozjaCica), D. orien· tale Gay. (zene·bostan, erveni celebi·perCin, eelebin·perCin), D. tissum W. K. (zelenika, ribaree, kozjacica), D. staphisagria L. (vaSljivka, vu~nica, granulja, ~Ijivacica) i dr. Ova poslednja vrsta je najotrovnija. Njeno seme se jo~ po.negde upotrebljava, u obliku finag pra~ka iii masti, prativ v~iju i drugih insekata. Za vreme rata stucano seme je mano nekoliko dana u sir~, pa su time trovane v~i.

Sve su ove biljke otrovne i treba ih se kloniti. Stoka ih ne pase. Seme stafisagrije je gorkog, ljutog i neprijatnog ukusa, pece i pati. Pri mlevenju se oseca neprijatan miris.

u srednjoj Dalmacijd kadulja. slavlja. slavulja. ljekovita kadulja. MADARSKA ZAGREB o °0 R f2 PODRUCJA ZALFlJE U JUGOSLAVIIl . jer i zalfija spada u istu biljnu familiju usnatica. kao ~to suo beli dziger.alfijinom listu nalaze sitne sekretorne zlezde sa mirisnim isparljivim uljem od kojeg potite svojstven prijatan miris i lekovitost zalfije. nemacki kaloper. cmogorski pelen. lekovitu d medonosnu bil'jku nazivaju naj ce~ce pelim. peru~ina. a varo~ani zaltija_ Osim ovih. pelin. kaduja. ljekovita slavulja. - Labiatae U crnoj Gori i Hercegovini ovu aromatitnu. List se bere. kaduna. '11 sevemom Primorju kuJ. kaluper. tajbl. goloper. ~alvija. irna i drugih narodnih imena. uzani kaloper. a to je najceUe u maju. zalfa. u istotnoj Srbiji kalaver i dziger-trava. janovdente. su~i i tuva islo o.nako paZljivo kao i list nane. krastatica. UPOTREBLJAVA SE SAMO LIST Najlekovitlji list se dobija kad zaltija pocne evetati. pttomi pelin. favbej. crni kaloper. kadulja-krifatiea.ZALFIIA 333 tALFIJA Salvia otficinalis L. zbog cega se i na i. kaloper. kadilja. prava kadulJa. zalvija. vrtni fajbel. kriZna kadulja.

334
00 CEGA POnCE LEKOVITOST ZALFIJE?

LECI!NJI! BIUI!M

Glavni IekovIti sastojak !is la Zalfije je isparljivo mirisno etars ko ulje, koga ima ad 1,5 do 2,5'10. Oporost i lekovitos t !isla potit e ad tanina (~ tav. skih materija). I gorke ma terij e u Zalfij i deluju lekovito. UPOTREBA U NAUCNOJ I NARODNOJ MEDICINI
Zalfija je iedna od najstarijih medicinsk ih biljaka. Navode je svi an· tieki medicinski pisc i. Izgleda da 's e najvi ~e upotrebljava u na~im primorskim gradovima, gde i danas n a~ i primorci imaju ogromno poverenje u lekovitu moc zalfije. Uostalom, lu ima i opravdanja, jer ne treba izgubiti iz vida da naSe primorje daje najbolju zalfiju na svetu ~ da se ~ izvoz nekih godina penje i do 2 miliona kg osu~enog lista. Glavni kupac je SAD, ali se tamo ne tro~i za lek, nego kao aromatit an zaein za mesne konzerve. ZaJfij a ulazi -u sastav velikog br oja lekova, koji se upotrebljavaju za ispiranje usta i gr1a kad nastanu upale i katari, jer su to dobra i bezopasna sredstva koja jaeaj u sluzokofu (dejstvo tanina) i deluju antiseptieno (dej· stvo etarskog ulja). Do otkrica antibiotika zalfiju su vekovima upotrebljavali u obliku taja protiv znojenja tuberkuloznih, jer smanjuje lueenje znojnih zlezda. Caj i drugi Iekovi natinjeni ad zalfije upotrebljavaju se i za jatanje organizma, jer sadrle tanina i gorkih rnaterija.

CAJ 00 ZALFIJE Tri supene kasike falfijinog lista se popari s pola litra kljuCale vode, odmah dobro poklopi, ostavi da stoji preko noci, ujutru ocedi i tom smede· ·crvenom teenoscu ispiraju se obolele desni i usta. Caj treba sto daZe dr· fam u ustima. CAJ PROTIV UPALE MOKRACNIH PUTEVA Po 50 g !ista zalfije, breze i rnedvedeg groZila se pornesa, zatirn doda 50 g cveta od belog sleza i 50 g rastavica. Sve se dobro izmesa da dobije jednoobrazan eaj . Tri supene kasike te smese se popari s pola tra kljuCale vode, odrnah poklopi, ostavi da stoji cele noci i sutradan ocedena teenost pije u rnalim dozama celog dana umesto vade. ZNACAJ LATINSKOG IMENA ZALFIJE Latinski naziv Salvia potice ad RimIjana oct latinslrog salvare, sto znati spasti, spasavati, izletiti, jer su je Rimljani jos pre 2.000 godina veorna ceo nili i na razne naeine upotrebljavali za leeenje. Latinski naziv officinalis znati lekovit. Dakle, oba latinska irnena vezana su za lek, lekovitost, sto se ne moze ni za jednu drugu biljku reci. se se Ii· se

2.ALFlJA

335
KARLO VELIKI I 2.ALFIJA

Od sveg lekovitog bUja Karlo Veliki je najvg e cenio !aJfiju. To se vidi i po onom njegovom s trogom i"Storijskom zakonu, Kapilularima, u KOjima veliki vladar nareduje svim drlavnim imanjima (a to su uglavnom bili manastiri) da moraju gajiti stotinak raznih vrsta lekovitog bilja od kojih je na prvom mestu bila Zalfija. Od kolikog je to uticaja bilo i ostalo kroz vekove vi di se po cinjenki ~ to i danas svaki katolicki manastir mora imati posadenu zalfiju kao neku vrstu svete biljke. lunas, s jedne i s druge slrane Nisave (Sicevska klisura), gde raste divlja ialfija iSlo unako lekovila kao ona u primorju, narod ima ogromno i nepokolebljivo poveren je u i scelitelj~ku moc 'kala,v era iii dZiger·trave. I na~i Sopovi, naseljeni ispod Avale oko Beograda, cesto imaju u svojim vrtovima po neki busen kaJavera, pored rufe i bosioka.

INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA ZALFIJE Nekoliko s totina hiljada kilograma poznjevene zalfije predestiluje se na na~em Jadranu i godiSnje 'Proizvede do 30 hiljada kilograma mirisnog etarskog ulja, koje se takode izveze uglavnom u SAD za aromatizaciju konzervi mesa. PRIVREDNI ZNACAJ Od branja zaJiije five mnoge porodice u Primorju. Zalfija prekriva stotine hiljada hektara golog karsta od Ulcinja do Trsta. Mestimicno to je neprekinut cilim sivo-belicaste boje, a kad Zalfija procveta i zarniriSe, sve se oboji divnom tamnoljubieastom bojom. Od svih Iekovilih biljaka na ltaSem karstu zalfija ima najveci znaeaj u borbi protiv erozije.

To je retko otporna biljka koja izdrlava dugotrajne letnje s~e i pripeke i zadovoljava se rninimalnom koliOinom hranljivih materi~a na Ijutom kdu. Zbog toga je ova tako vaina biljka na mnogim mestima u nas zakonom zaSticena. KADUUIN MED JE LEKOVIT
vi~e

U primorskim krajevima, Hercegovini i Crnoj Gori ovaj med se uvek ceni od ostaJih. IZGLED BIUKE

Zalfija je dugoveean, razgra'11at, zbijen grrnic, visok S{}-90 cm. StabIjika je drvenasta, vi~egodiSnja i cetvorouglasta. Listovi su srebmozeleni zbog obilja dlaka. Cvetovi su plavo·ljubieasti, ponekad rufieasto-belicasti, izrazito dvousnati i nalaze se udruzeru u klasaste pr~ ljenove na vrhovima stablj ika i ogranaka. Cela biljka j e vrlo aromaticnog i svojstvenog mirisa.

336

LECENJE BlUEM

WRAUEVINA, IDRAUlKA, PISKAVICA, PISKAVAC

Galega otficinalis L. -

Papilionaceae

Dugovefua zeljasta biljka, visoka do 1 m. Stabljika joj je uspravna, uzdui; naborana i ~uplja. Listovi su perasto deljeni i dugaeld. Cvetovi su plavieastobeli, skupljeni u guste evasti. Cveta leti. Raste na vlatnim mestima.

Droga. - Vrhovi grancica u evetu i seme (Galegae summitas et semen). Sastav. - Alkaloid galegin (gvanidinov derivat), galuteozid (f1avonski heterozid), saponini, tanini i gorke materije; list ima do 100 mf!1'/. vi1amina C.
Upotreba. - Prisustvo gvanidinskih derivata objasnjava opravdanu upotrebu zdraljevine za leeenje laksih oblika secerne bolesti. Pojaeava lueenje mokrace, znoja i rnleka. Ulazi u samav antidijabetiCnih eajeva. Opomenal - Biljka je otrovna zbog galegina. Zbog toga se ne sme uper trebljavati bez kontrole lekara.

Narodna tmena: garingal, zdralika, zdralinje, zervinjak, jastrebina, ker zja ruta, kozjaca, luda trava, orlina, orlovae, piskovina, rujavae, skovral, harlina, silj.

tIVA TRAVA

Erodium cicutarium L'H6rit. - Geraniaceae
Trajna zeljasta dlakava biljka, visoka do 60 em. Ima dugaeke, perasto deljene listove i ruiicaste, crvenkaste, ljubieaste, ponekad i bele ' evetove na kratkim drskama. Od roda Geranium razl&uje se izduienlm 'l istovima i spiralno uvijenim klju'n om na plodieu, koji, kad se ovlali, patne da se odvija i kao burgija zavlaci u zemlju. Cveta od aprila do septembra. Raste svuda, a najviSe na suvim, suneanim mestima. UpotrebIjava se cela biljka brana u evetu (E rodii cicutarii herba), vise u narodnoj nego u .n aucnoj medieiru zbog nedovoljno poznatog hemijskog sastava i protivrecnih misljenja terapeuta o lekovitoj vrednosti live trave. Po nekima, deluje brie, ali slabije nego Hydrastis (a donekle i kao razen a gIavnica), a po . drugima, deluje 1.IVA TRAVA slieno rusomaci, draguscu j koprivi, pa se s tim drogama daje u obliku eaja kao hemostatik. Za suzbijanje metroragije i menoragije uzima se svaka 2 sata caj spravljen ad 20 g iseekane suve droge kuvane 10 min uta u 200 g vade. Tek u novije vreme (1952. do 1957) u zivoj travi su nadeni nekd amini, pirokatehol i cilibarna kiselina,

WTl ZECJI TRN. ZUTIKA ...

337

sast?jci (a mini) koji donekle mogu da objasne vekovno poverenje u hemostat u~ku moe ove vrlo rasprostranjene biljke . . Narodll~ lrnena: mala ziva trava, iglica, kacnjak, maeak, poludnevnica, tekhca, caplJan. crvene nofice, eapljina.

2UTI ZECJl TRN, 2UTA METLA, 2UKA-METLOVICA, ZECEVAC,BRNESTRA

Sarothamnus scoparius Koch -

Papilionaceae

Do 2 m visok grm. Raste na silikatnom zemJji§tu po vri§tinama i §umama. Stabljike i grancice su zelene i gole. Cvetovi su krupni. futi i leptiraslI; donJa usna Je trozuba, a gornja dvozuba. Seku se vrhovi grancica u cvetu, Sarothamni scoparii herba (oko 20 em) u maju i junu i brzo sU§e da sacuvaju zutu boju. Droga se mora cuvati hermeticki zatvorena u limenim sudovima, odvojena od ostalih droga, jer je otrovna! Sadrli alkaloide spartein, sarotamnin. genis tein i citizin. U farmaceutskoj industriji upotrebljava se za vadenj e sparteina. Cela biljka je vrlo o/rovna! SuI fat sparteina se daje kao lek za sree, ali sarno na lekarski recept.

2UTlKA, SIMSIRIKA, 2UTA SIMSIRlKA, ZUTOTRN

Berberis vulgaris L. -

Berberidaceae

Sim§irika je trnovit grrn, visok oko 2 m. Kora je sivo-zelena. U prlIjenu ima nekoliko listova, a po neki list je pretvoren u tm. Listovi su Dbratno jajasti, po obodu sitno nazubljeni, debeli i po povr§ini mrefasti. Cvetovi su zuti, sitni, skuplj eni u grozdaste obe§ene cvasti. Plodovi su ervenonarandzaste, duguJjaste bobice nakiselog ukusa, prijatne za jelo, a slufe i za spravljanj e kompota, slatkog, sirupa i drugih poslastica. Cveta u junu. Rasprostranjenost. - Ra~te po f ivUn ogradama, medama, svetlim ~u­ mama, pored puteva i drugde po suvim mestima. Svojstva. - Cvet je neprijatnog miri~a. Cela biljka je gorka i na prelomu futa. Droga. - Kora, koren i zreo plod (Berberidis cortex, radix et fructus) . - Plodovi se beru kad sazru, obicno krajem leta, brzo su§e na suncu u tankom s loju da s to bolje sacuvaju 'l epu prirodnu boju. - Kora i korenje se sakupljaju u jesen. Najvge se ceni kora s korena. Sastav. - Glavni sastojak je berberin (izohlnolinski derivat), oko 1"10. 1ma i drugih alkaloida: bcrberamina, berberubina, oksiakantina i dr. U plodovima ima oko bUfo jabucne kiseline, oko 50/0 §ecera i drugih sastojaka. Upotreba. - Za zaustavljanje krvavljenja iz mate rice van vremena menstruacij e, a li samo pod kontrolom lekara. Daje se u obliku infuza: 20 g

338

LECENJE BlUEM

kore 'I1a pol a litra kljueale vode, ostavi se 7-8 sati poklopljeno i ,uzirna 2 do 3 solje dnevno . U apoteci se spravljaju ekstrakt, sirup i drugi Ie· kovi. Britanska farmakopeja daje cist berberin kao gorak stomahik protiv proliva i povraeanja trudnica. Daje se i za demorfinizaciju. U narodnoj medicini koren i kora simsirike se upotrebljavaju za jaeanje, za leeenje jetre, za izbacivanje bubreznog kamena, protiv zutice, podagre i 'Slicnih bolesti. . Narodna Imena: babkovina, babotrsovina, bobkovina, breber, breberika, breberovina, divlji simsir, ruta siba, Zilta suma, rutelinka, Zilti sib, zuti si,p ak, rutikovina, ruto drvo, zutovina, zutokora, ki· sljen, ocetka, sutekovina, trpka ru· tika, cigansko grozde, cesmina, cesminje, simsiraca, simsirovo drvo .


ZUTILICA, 1:UTILOVKA, 1:UTILOVA TRAVA

Genista tinctoria L.
PapiHonaceae Razgranat grm, visok od 50 cm do 2 m. Grane su mu uspravne, pru· gaste i zelene, obrasle naizmenicnim, prostim, duguljastim liscem, a na Yr· hovima su male grozdaste cvasti od zutih cvetova. Cveta od aprila do avgusta. Raste na suvim livadama i u 'hrastovirn i borovim sumama do 1.800 m nadmorske visine. K<miste se cvet i seme (Genistae tlos et semen). Sadrli oko 0,3"10 alkaloida: anagi· ZlTTlLICA rina, citizina i metilcitizina, flavon· skog heterozida luteolozida, malo etarskog ulja i vitamina C. Narodni diuretik, dijaforetik i laksans.
Narodna Imena. - Osim navedenih, evo jos nekoUko narodnih imena: zuteljica, obicna zutica, zanovet, trava od futice, drenk.

z
ZDRAVAC, 2:DRALICA, PRIBOJ

Geranium macrorrhiztlm L. -

Geraniaceae

Dugovecna mirisna zeljasta planinska biljka. Ima do 1 m dugacke, kao prst debele rizome koji puze skoro 'Po povrsini zem'lje. Cvet je crvenkasto-ljubieast, oblikom podseea na rorun ili zdralov kljun. Cveta od aprila do juna. Sadrli etarskog ulja, tanina i flavonskih heterozida. Tipicna taninska droga, osobito rizom, gde ima najvge oporih jedinjenja. Narodni lek za lecenje upala sluznice organa za varenje. I druge domace Geranium-wste sadrZe mnogo tanina. Tako, naroeilto Geranium sanguineum L. (devojacko oko, zdravinjak, krvavac) ima u rizomu oko 160/0, a G. pratense L. (Iivadna igliea, ilja, materniea) i G. silvaticum L. (~urnska igliea, gorska ljubieasta ilja, lisicka) vi~ od 200/0 tanina. Geranium Robertianum L. (ziva .t rava, ·kacja trava, Irrvniea, pastirska iglica) ZDRAVAC u nadzemnim delovima ima oko 300/0 tanina i ceni se, osobito u Zapadnoj Evropi, kao jedna od najvaZn:ijih taninskih droga. Ove biljke nisu otrovne, rastu svuda, svakom su pristupacne i mogu se koristiti kao dobra tonika i adstringencija umesto skupih uvomih droga istog sastava i dejstva.

340

LECEN1l! BIL1l!M

ZELENIKA, ZIMSKO ZEllE
Pirola umbel/ala L. -

PIiIrolaceae

ZELENlKA

Mala, trajna, zeljasta biljka, visoka oko 20 cm. Li~ee je trajno, prezimljuje, koznato, u dnu stabIjike. Cvetovi su beli iii ruZicasti. Cveta leti. Naj~Ce raste po peskovitim borovim ~umama. Upotrebljava se list (Pirolae iIi Chimaphilae folium). Sadrii oko 40 / 0 tanina, fenoInm heterozida arbutozida, metilarbutozida i enkolozida, Ijute supstancije himafilina, gume, skroba i ulja. Hemijskim sastavom zelenika je slic.. na medvec1em groZc1u, pa su joj i dejstvo i upotreba gotovo , i ste: antiseptik mokraenih puteva. U SAD se cooi kao toniik i ads tringens i .upotrebljava se za leeenje reumatizma, upale bubrega, proliva i skrofuloze. Narodna imena: vrist, zelenika, zelencic, kru~cica, hrclec. Istog hemijskog sastava i dejstva je i srodna vrsta Pirola rotundifolia L. (gru~6ica, zimsko zelje, kruscica, hostna pesa, hru~cica).

ZELENKADA, 1UTI SINOVRAT, 1UTI NARCIS, ZERINKADE, LAZARICA

Narcissus pseudonarcissus L. -

Amaryllidaeeae

Trajna zeljasta biljka, visoka do 40 cm. Iz krupne lukovice rano u proIeee izbiju po dva sabljasta !ista i divan rut, krupan evet. Zelenkada je ukras p'ianinskih livada. Gajli se kao omiljeno cveee. Upotreb1java se cela biljka 5 lukovicom. Sakuplja se dok cveta. Lukovica je gorka i Iju~a od alkaloida narcisil1a j likol'ina. U lukovici ima jo~ i sluzi, inulina, mnogo ig!ica kalcijum-oksalata, malo ~eeera i voska. U !istu i cvetu ima vrlo malo etarskog i masnog ulja, fitosterola i karotena. U maloj ko!icini (2 g suvog cveta na 200 g kljueale vode) olaksava iska~ljavanje, a u veeoj dozi izaziva povraeanje. Spravlja se i sirup: 100 g svezeg cveta kuva ·se 5 minuta sa 250 g vode, ocedi, iscedi i pomesa sa 500 g meda; u zima se 2-3 kasike dnevno protiv obi6nog i velikog kaslja, tkatara pluea i astme. Stucane lukovice se stavljaju kao oblog na opekotinu.

ZECJA LOBODA. LISAJIVICA . ..

341
cus L. (bell narcIs: blj eh sunovra t, ov~ica, gorska ruZa, zerlin) , N . radiflorLIs Sa hsb. (narclS, belocva t, dokolj enica, di vlja zerina) i dr.

Sll~no~ sasta:-a i .~ejs lva su i druge vrs te is tog roda: Narcissus poeti-

ZECJA LOBODA, LISAJIVICA, TRAVA OD LISAJA, RUNJIKA KOSMURA •

Hieracium pilosella 1. -

Compositae

. Trajna, mala .zeljasta, vrlo dlakava biljka visoka do 25 em. Na zemlj i je rozeta ou dugu~jastih, ?bratno jajas tih lis tova . Na vrhu s ta blj~ke j e glavi~asta cvast svetlozute bOje. Cve ta od maja do septembra. · Raste na suvorn

ZECJA LOBODA

zemljgtu. Upotrebljava se cela biljka s korenom (Hieracii herbal. Sadrii gorke materije, tanina, smole, sluzi, f1avonske deriva1e (boja cveta) i Ilmbeliferon (vict. Ncisparljivi filOncidi) . Narodni lek za le~enje "gaja, upale mokracne be~ ike, izbacivanje peska i karnena iz bubrega i mokracne be~ike i za poja~ano mokrenje.

mr~avom

05tala narodna imena: zlatni·k , sje uho, ov~ija brada, proljetnica,

jandra~ika,

runjavi~ina,

kosmatica, mgja ov~ica, mislavak, trava od po1ja~ine.

342

LECENJE BILJEM

ZECJA SOCA

Oxalis acetose/la L. Oxalidaceae Sitna, nezna biljcica, visoka 10-15 cm. Po zemlji je polegla i svojim Hstovima podseca na deteIinu, ali su vrlo kiselog ukusa ,i na nalicj u purpurnocrveni. Listovi se sklapaju kad se dodimu. Raste po vlaZnim gus tim ~umama. Cvetovi su beli Hi Ijubieasti. List zecje soce je prijatnog kiselog ukusa koji osvezava, ali je otrovan zbog veHkog sadriaja oksaine kiseline: 0,80-0,900/0. Narodna Imena: boiji kruhek, deteI,i nka, zuta detelina, zajcja deteljica, zajcja sol, zecja detelina, zecja kiselica, zecja so, zecji kiselj, zecji kiseljak, zecji kupus, kisela djetelina, kiseljak s tri lista, kiseljaca, kozji kiselj, kukovacina sol, slanica, socica, ceZECJA SOCA

celj,

so~ka.

ZECJA ILl ZECIJA STOPA

Geum urbamtm 1. -

Rosaceae

Trajna zeljasta bHjka, visoka do 90 cm. Rizom je kratak, nasmed i obrastao debelim adventivnim korenjem ;
prijatno mirise Ita karanfilie.

Sta-

blo je malo ·razgranato, dlakavo i pod prstima grubo. Prizemni listovi su u rozeti i perasto deljeni , a oni na stabljici 'su trodelni. Svi Iistovi su po obodu nejednako nazubljeni. Cvast je grozdasta metlica. Cvetovi su zute boje, dosta sitni, <Ila dugim dr~kama. Plod je 6upava loptica. Cveta leti. Rasprostranjenost. Raste svuda, a najvge po obodima ~uma i ~um­ skim cistinama, pored puteva, ograda i drugde. Droga. - Rizom s korenjem (Gei
urbani, Caryophyllatae rhizoma) .
ZECJA STOPA

ZECJI TRN . GLADIS . . .

343

~~st~v. - Oko 300/ 0 tan ina, rna'lo flavonskih heterozida, jednu gorku rnatenJu I o ko 0,35'10 etarskog ulja svojstvenog prijatnog rnirisa na karan. filie , jer sadrii eugenola. . Upotreba .. - Tonik, adstringens, antiflogistik i antiseptik zbog tan ina I ellgenola. DaJe se pro t·iv di spep.sije, hronicnog proliva i dizenterije. 1. Za i.a~anj e desll; (krvav/jenje): 2 supene Wilke sitno izrezanog rizoma popantl sa 300 g klJucale vode, poklopiti, ostaviti da prenoCi, pa sutradan tom vodom ispirati usta. . . 2. Upa/a ~ e~ l1i i tlsla: po 50 g s itno izrezanog rizoma zeeje stope i karnlllce pome~a tl I od toga spraviti i upotrebiti eaj kao pod 1. 3. Tinktura:' 20 g si tn~ .re.=og rizoma driati 8 dana u 100 g 700/ o-nog a1kohola, ocedltl I upotrebltJ 10-15 kapi u kafenoj ka~ieici vode za ispiranje usta 4 do 5 puta dnevno. Narodna Imena: benedieica, blaienak, garanfilaea, gariofilata, garufala, grebnik, zecja noga, zecja s tllpa, kararndil, koncae, mitroviea. SHeno se upotrebljava i rizom od srodne biljke Geum rivale L. (grebie), koja ima zuckaste iii svetloorvene cvetove, raste pored vode, a l' rizomu ima do 400; 0 tanina.

ZECJI TRN, GLADIS, GLADUSAC

Ononis spinosa L. -

Papilionaceae

Zecji tm raste na mr~avom i suvom zapu~tenom zemljgtu i pa~nja­ cima kao dugovecan, zelj ast, nizak (do 50 em), vrlo otporan i veoma bodljikay korov po ccloj Evropi, zapadnoj Aziji i sevemoj Africi. Cvetovi su najeeUe ruficasti iii Ijubieasti. Koren se kopa u jesen. Droga. - Koren je vrlo zi I a v, vanredno tv r d, z b i j en, d r v e n, razdeljen na viSe glava, skoro valjkast, eesto je pljosnat, kriv, vijugav i oko svoje osovine u v I J en. Debeo je najviSe do 2 em. Katkad je uzdm raspuknut i raseupan u vlakna. Uk u 's a je najpre sladunjavog, a zatim pomalo oporog i naljutog. Sa amonijakom drveni dec poruti. L u porn se vidj karakteristiena gmda korena. Osobito je cesta nepravilnost, usled koje se s r z n i z rae i naizmence sa drvenim delovima ekscentrieno sire kao Ie p e z a s to z r a k a s t i, povijeni kraci n e j e dn a k e 5 i r i n e i d u z i n e. Godovi se vide kao manje-vge istaknuti svetliji iii tamniji, koncentricni iii ekscentrieni krugovi. Sastav_ - U drogi ima t r i t e r pen s k 0 gsa p 0 n 0 z ida zbog koga koren deluje diuretieno. Ima nekoliko izoflavonskih heterozida. Sadrii a1kohola 0 no k 0 I a, tanina, secera, etarskog ulja i jednu 'Slatku materiju slienu glicirizinu 0 non j d, koji ima slaba hernolitieka svojs tva saponozida. Upotrebll. Zecji tm ulazi u sastav raznih diureticnih eajeva. Ostala narodna Imena: agler, bijeJi tm, bodez, vodotirka, volea, vucitm, ~'u eji tm, gladiz, gladisevina, gladiSina, gladiska, grebenika, grmotrn, ig· lica, kokorovo zelje, kraljevska salata, milotm, rupni tmie.

344

LECENJI! BILJEM

ZIMZELEN, MALI ZIMZELEN, 2ENSKA PAVENKA

Vinca minor L -

Apocynaceae

Trajna, mala, zimzelena biljka, sa poleglim, tankim, sterilnim stabljikama koje su dugaeke 2-3 m i evetnim uspravnim graneieama visokim 10-20 em_ Listovi su naspramni, sjajn.i, goli, oval no ,izduieni, kozasti i po obodu ceIL Cvetovi su vrlo lepi, modri, na dugackim drskama, pojedinaeni i levkasti_ Cveta od marta do juna, ponekad i u jesen_ Ukusa je gorkog i oporog_ Raste po abodima suma, u zivicama, pored stena i zidova; gaji se kao c.:veee, naj eesce po grobljima. Upotrebljava se list (Vincae minoris folium) bran sve dok biljka eveta. lma 0,3'10 alkaloida vinkamina i drugih sradnih alkaloida, heterozida vinkozida, urealne i drugih kiselina, sitosterola, tan ina, oko 205 mg"/o vitamina C i drugih sastojaka. Vinkamin snizava krvni pritisak slieno rezerpinu. List se upotrebljava u narodnoj medicini kaa gorko i oparo sredstvo za jaeanje: 1 kaSika zdrobIjenog liSea kuva se 15 minuta u 200 g vode, ostavi 2 sata i pije po I kasika 3-4 puta dnevno pre jela. Moze se uzimati i u obliku praska (3-6 g dnevno). Spravlja se i /ollicno vino: 100 g zdrobljenog lisCa prelije se 1 litrom najboljeg crnog vina, dr:zi 10 dana eesce muckajuci, oeedi, iscedi i pije 3-4 puta dnevno po 1 kasika pre je la. Smanjuje zeCI i kolieinu seeera u mokraCi dijabeticara. Smanjuje lucenje mleka:. Ostala narodna imena: amantil, breenova trava, venka, vineica, granieka ljubica, zelengora, zelenika, zirnzelenka, zimizelen, zimolezovina, krvoloenjak, letenka, ljubiea, ljupcac, morska ljubiea, pavinka, pavlovsko cvece, plavet, povinka, privinae, svedre. Gotovo istog hemijskog sastava i dejstva su i dYe srodne bHjke iz istog roda: Vinca herbacea W. K. (plavicasti zirnzelen, letenga) i V. major L. (zimzelen, muska pavenka).

ZLATICA, LEDINJAK, ZLATOUSTA MASLACNICA, PSENICICA, 2UJA

Ranunculus licaria L Rammeulaceae Gola zeljasta biljka, visoka 1525 em. Cvetovi su zlatnozuti j javIjaju se pre no sto gora olista. Korenje je pretvoreno u duguljaste soene krtole, koje se u narodu upotrebljavaju (Ficariae radix) za leeenj e hemoroida bilo da se sveze krtolice stueaju i stavljaju kao oblog, bilo da se 'k uvaju u mleku pa se dobijenom kasieom oblaze. IIi se 20g krtoHca zlatice i 20g pupoljaka erne topale stavi u 200 g ulja iIi masti,

ZLATNICA. CELEBI·GRANA

345

umota u krpe, stavi u lonac 5 vodom i kuva 5 sati, posle cega se toplo is· cedi. s tav i u su ve tegle i svako veee se tom lekovitom maMu maZe. Osim toga mora se paziti na stoiicu, da bude uredna i da ne bude tvrda. Istovre· meno se pij e caj od zlalice (10 g na 100 g yodel ili eks trakt u obliku pi· lula (0,20 g ekstrak ta) 2-3 puta dnevno. - Ziatica ima f erlolski heterozid, saponin, etarsko ulje i ureazu . .

ZLATNICA, CELEBI·GRANA
Solidago virga·aurea L. -

Compositae

ZU\TN ICA

Trajna zeljasta biljka, visoka od 10 do 100 cm (zavisi gde raste). Stabljika je us· pravna, tanka, skoro gola i sarno na gor· njem delu razgranata. Listovi su dJakavi, duguljasto-<>valni; donji Ii stovi su na dr· skama i po obodu testerasti, a gornji su sedeei. Cvetovi su sitn.i, zlat notuti, sa· kupljeni u male glavicaste cvasti 10 do 15 mm visoke i 15-20 mm siroke; cvasti su metlicasto rasporedene na vrhu stab· Ijike. Obodni cvetovi su jezicasti, zen· ski, a oni u sredini su cevasti, hermafroditni. Cveta od jula do oktobra. Rasprostranjenost. - Suve svetle suo me, sumske cis tine i obodi, stene, do 2.700 m nadmorske visine. Ima viSe Yari· jeteta i rasa zlatnice: na planinama (Soli· dago mirluta L. ·i S. alpestris W. K:) i obal· nom podI1ucju Sredozemnog mora (S. mao crorrhiza Lange) su sitne, niske, a u nj· tim predelima (S. vulgaris Lam.) su vi· soke. Iz Amerike su kao ukrasne prenesene u parkove S. gigarltea Wild., S. gramirlifolia Elliot i druge. One su najkrupnije. Sve su slicnog hemij skog sastava i terapijske vrednosti, ali se ipak u medicini najviSe ceni S. Virga·aurea L. Droga. - Vrhovi grana u cvetu (Solidagirlis virga.aureae herbal. Sastav. - Elarskog ulja dma (u "!o): u podzemrum organima 1,2, u meu 0,70, u cvecu 0,50, U stabljici 0,30. Tanirla Ima (u O{o): u cvetu 16, U li stu 11-15, u podzero· nim organ ima 8-10, u stabljici 4-9, a U semenu 6. Tanin je katehinski. Saponozida ima najvJse u stablj'ci, manje u listu i cvetu, a najmanje u korenu. Iroa i fla· vOrloida i ocganskih kiselina.

346

LECI!NJE BIlJEM

Upotrcba. - Narodni lek za leeenje hronienih oboljenja bubrega, be· ~ike i fuei, za leeenje rana, proliva i raznih zapaljenja koze i sluzniee. Ulazi u sastav diuretienih cajeva za leeenje pielonefrita, cishta i hernoragienog ne· frita. 1. Hronitni Ilefrit: po 15 g zlatnice i lista bosiljka i 70 g brezovog li· sta se pernesa; 3 supene ka~ike srne~e popari se sa pol a litra kljueale vode, poklopi , ostavi 3 sata i popije pre je la u toku dana. 2. Pro lit', krv u stolici: 100 g zlatniee popari se 1 litrorn kljuCale vode, poklopi, ostavi eelu noc, ocedi i pije umesto vode u toku dana. Moze se za· sladiti, najbolje ruzinim medom. Na isti nacin se moze spraviti i upotrebljavati eaj od 50 g zlatnice i 50 g rizoma trave od s rdobolje (Tormentilla), ali se trava od srdobolje mora prethodno kuvati pol a sata, pa na kraju kuvanja staviti unutra i zlatnicu. 3. Uremija, teskoce pri mokrenju: po 20 g zlatmce, korena selena, o~· trike (Carex) i sapunjaee i brezovog lista se pome~a; 5 supenih ka~ika sme~e prokuva se 10 minuta u 1 litru vode u poklopljenom sudu, ostavi preko n06i i sutradan pije wnesto vode. Moze se piti i zasladeno, najbolje sirupom od ribizla ili od kiselih viSanja. 4. Reumatizam, upala zglobova: po 20 g zlatnice, breze, OOpa, t.rave-ive i paprenog lisea se pome~a i postupi kao pod 3. 5. Rane: po 25 g zlatn-ice, petrovea, Zaifije, rusomaee i zmijske trave (Sal1guisorba) prokuva se 15 minuta u pokJopljenom sudu u 1 li1ru vode, ostavi 8 sati, oeedi, iseedi i time ispiraju rane iii se oblaiu natopljenim plat. nom (ovo je u spesno koriSceno u II svetskom ratu u nedostatku drugih lekova). Ostala narodna Im.ena: fudinska trava, zlata ~iba, krkiea, poganska tra· va, trebuhovka, ~tapika.

ZOVA,BZOVA,BAZGA,BAZ
Sambucus nigra L. Caprifoliaceae

Zova je grm iii manje drvo, vis oko do 5 m. Ona vrlo ranD olista. Grane su joj ispunjene bel om srZi. Ima naspramne, neparno peraste listove. Cvetovi su sitni, mleenobeli, jakog mirisa, udrureni u vrlo krupne lepe, raevaste cvasti sliene Wtu. Plodovi su sime, zeljaste, a kad sazru tamnoljubieaste bobice s crve· nomodrim sokom. Cveta od maja do jl,lla. Rasprostranjenost. - Zova raste svuda, naj vge po vlafnim i zapu· ~tenim mes tima, po naseljima i oko njih, po obodu ~uma i ~umskim pro· secima. Berba. - Beru se cele zovine cvetne kite po lepom i suvom vremenu, eim se cvetici poenu otvarati. Precvetale cvasti se ne srneju brati, jer daju drogu koja nema tako pl1ijatan i jak miris i mrke je boje. Cvetne kite se pazljivo odrefu i u korpi odmah nose kuCi, nanizu na konac kao duvan, i obese negde pod krovom na tavanu ili u su~nici da se ~to pre osu~e. IIi se jedna po jedna naretko poredaju na lese. Promaja treba da bude ~to j aea da bi se evet ~ to b r e 0 s u ~ i 0 i sto manje potamneo. Sa rno u slueaj u rdavog, vlaznog vrernena, susnicu treba grejati

z

ZOVA, BZOVA, BAZGA ...

347

ali ne iznad 40·C. Kad se cvasti potpuno osu§e, k run e sen a d r e § etom, tako da na re§etu ostanu peteljke, a kroz njega produ sarno cvetici. Pre.thodno se pregleda svaka cvast i jz nje izbace cvetici koji su potam. nelI, posme~~1. Suva . droga mora biti jednolike svetlozute boje. Cvet zute, mrke III crne bo]e treba odbaciti. Do prodaje cvet se moze cuvati krace vreme u platnenim vreCicarna obe§enim na tavanu iii na 'l1ekom drugom suvom mestu. Za duze cuvanje mora se zapakovati u sanduke oblozene tamnom hartijom iii u dvostruke kese ad hartije, jer cvet privlaci vlagu i poplesnivi, pa se mora baciti. Droga. - CvetiCi (Sambuci tlos) su belo-zuckaste boje i vrlo sitni, svega 3 do 5 mm u precniku. Imaju petodeonu toe. kastu krnnicu, pet pra§nika s velikirn zutim antera,ma (Sambucus ebulus, apta, burjan, smrdljiva zova ima crvene an· tere) i kratke, sedece, zelene iigove (S. racemosa, crvena zova, divlja bazga, planinska zova ima Ijubicaste). Droga je osobitog, dosta prijatnog m i r i s a, auk usa je najpre sluzavo-sladunjavog, a kasnije maJo Ijutog i nagorkog. ZOVA Sastav, Hemij ski sastav zovinog cveta jo§ nije tacno poznat. Sadrii he t e r 0 z ide k 0 j i i z a· z i v a j u z n 0 j e n j e, 5 am bun i g r 0 zi d (cijanogenetski heterozid), f I a von ski he t e r 0 z i d rut 0 z i d, tan ina, svega oko 0,025'10 eta r· 5 k 0 g u I j a konzistencije masla nepozna10g sastava, zatim ·ima smole, §e· cera, holina, organskih kiselina i dr. Upotreba. ·- Zova se daje u obliku toplog caja za znojenje protiv na· zeba, zatim kao diuretik i emoliens. Vlazi u sastav laksantnog eaja. V nared· noj medicini se upotrebljava mnogo vi§e nego u §kolskoj za leeenje sVdh bolesti ad nazeba, organa za mokrenje, disanj e itd. I. Caj za znojenje: 10 g zovinog cveta popariti 1 htrom kljucaJe vode, poklopiti i posle pola sata toplo piti na 2 sata po 1 ca§u; zasladiti vBnje. vim si rupom. Na ·isti nacin se moze spraviti i upotrebiti caj od sme§e: 4 g cveta zove po 3 g lipe i kamilice. 2. Za ;acc izluciva nje mokrace: 'Po 30 g cveta zove, ploda per§una i kleke i 10 g moraca. Tri supene ka§ike smde popariti sa pola litra kljucale vode, poklopiti i os ta-viti preko noei. Piti tri puta dnevno po I ca§u pre jela. 3. Za lakse iskas/javanje sluzi: po 30 g cveta zove i podbela i po 20 g cveta belog sleza i moraca. Tri supene ka§ike sme§e popariti sa 400 g klju. cale vode, poklopiti i posle 2 sata piti toplo na 2 sata po I ka§j,ku.

U kori i listu ima. Slicnog hem ij skog sastava cr dejstva su i crvel1a i1i planinska lDva. pored ~eCera. Od zrelih. bazovina. U bobicama. bazag. avtuga. ima jabucne kiseline i mnogo crveno-Ijubicaste boje . rosulje. b'zga. divja zovika.) i apIa. crna zova. ali se rede upotreblj avaj u ponegde kao narodni lek. socnHl plod01la peku rak iju.). eb ulus L. sambunigrina . Iedino ~to se ce~ee koristi protiv r eumatizma korenje od apte i pekmez od zrelih plodova. bok\' ice i majkine du ~ ice. Kora je najpre blagog uk u sa. pitomi boz. U kori . koji deluju kao jak purgans. li s t i p I 0 d Z 0 v e. boz. pored ostll!log. zovik . ovzovina. Io~ su Teofras t i Plinij e znali za lekovitos t zove. Nekad se od soka izradivao gust ekstrakt (Roob Sambuci) i upotrebljavao kao la ksans. abdovina. U narodu se svi delovi zove upotrebl javaj u za lecenj e mnogih bol esti. ern a zovika.ima sap6n ina. erni bazag. grozna zova. U narodnoj medicini upotrebljavaju se kao lek i unutra~nja k 0 r a. pi ~ta ljnik (Sambucu s racemosa L. belika. bzovka. cmi bezeg. bezgovJna. zaovlji ka. burjal1 (S . zovljika. bozovina. ZUBACA Cynodon dactylon PeI'S. zoha. zofa. bazovika. 1ista pitomog kes tena. Pro/.jednog alkaloid a i pu rgativne smole. a zatim gorkog i izaziva gadenje na povracanje. Gramineae I I ZUBACA U CVETU ZUBACIN CVET . buzvoka . obzovka. Ostala narodna Imena za Sambucus 11igm: abzov. Dcluje purgativno.v vclikog kaslja: po 20 g cveta zove. a u veeoj dozi i diureticno i izaziva proliv. abzo· vina. bazdov. bujad. kao pod 3. bazgovina.348 LECBNII! BIUEM 4. tanina i holina. budzova.

Brzo se razmnozava veoma zilavim rizomima. SluZi i za falsifikovanje pirevirrle (Triticum rep ens L. raznih soli i dr. Narodna imena: bermudska trava. krvavica.). troska [rava. troskocic. Ulazi u sastav diureticnih cajeva. Upotrebljava se rizom (Rhizoma graminis major). Sadrzi asparagina. Droga nije dovoljno ispitana. Naraste 30 do 50 cm. Ponckad se trazi za izvoz. wbenka. skroba. krvokopica. trosko[. . Cveta od proleca do jeseni. zubovina.ZUBACA 349 Zubaca je najotporniji korov na~ih zitorodnih krajeva.

tanina. gospin prostirac. kao tonik. Narodni lek za urnirivanje. jovandance. lepu ~a. ivanovo eveee. divlji broe. meku~ica. Raste svuda. zuto ivanjsko evijeee. divlji slajer. vrlo malo etarskog ulja. Slicnog sastava i dejstva su i druge do mace vrste istog roda: Galium aparine L. krpiguz. jovanova travica. bijelo ivanjsko evijeee. stomahik. crni maj). slipavka. zuti.I IVANJSKO CVECE Galium vert/m L. Galium mollugo L. rumena lakota. Cveta leti. zivboza. Cvetovi su mirisni. siri~tica. (broearua. ivandance. voska. brocae. prava broeika. brocae. krpelj. hvatavae). saponozida. (bejIDvka. priljepaca. jovansko eveee. prikrp. pup cae. Galiun1 lVANJSKO CVECE . - Rubiaceae Trajna zeljasta biljka. dremovka. gospina stelja. Listovi su duguljasti. prihvat. vitamina C i dr. Bere se gornja polovina bHjke u evetu (Galii veri herbal. bela dremota. antiskorbutik Narodna imena: banj~cak. Iecenje koznih bolesti. divIji broe. ~ilja­ sbi 1 sakupljem u . visoka do 80 em. zuta bro6ka. sakupljeni u metlicaste evasti na vrhovima granciea. mracnica. ervenu boju. prikrp.p rsljenove (6-12). Sadrli heterozida asperulozida i primeverozida. obicna broCika. broeae. ivanova trava. lepaee. ivan-evet.

Na gomjoj strani vide se naizmence trouglasti i pomalo opali 0 z i I j e i 0 d I i ~ c a i mrkoervenkasti izbrazdani cIanci od stabljike. Na poprecnom preseku tad a se lupom mogu videti sitne ~upljine. 4 . Scirpus) ima1u valj. olju~ti mrka pokorica. malo spljo~ten iii skoro valjkast. zelenim. .5010 eta r s k 0 g u I j a. Sastav_ .mlROT 351 cruciafa Scop.Droga sadrn 1. gubitak ulja. Stabljika je pri dnu ervenkasta. aromatienog i pomalo Ijutog uk usa.KORENJE. maslenik.Rizom idirota (Carami rhizoma) je ako 20 em dugacak i 2-3 em debeo. zute gorke supstancije a k 0 r ina. R 0 g 0 z i vezljika (Typha. V 0 den ape r un i k a (Iris pseudacorus) ima slieari list. Tise. Droga_ .a. ocisti od korenja. aromaticnog md r i s a. s m 01 e. eim se voda povuce iz bara RIZOM lDIROTA U JESEN : 1 i mocvara. c1urc1evsko evece. Raste u mno~tvu po na~im blatima i moevarama svuda pored Dunava. Vam se iz mulja naVRSNI PUPOUAK.p remda u njemu ima vge etarskog alja. razgranatim rizomima.LlSNI ozruCI roeitim vilama. dobro opere. duguljasta crvena bobica.BOCNI PUPOUCI. koje su u luk porellane u 1 iii 2 reda.stvenog. R1zom obeju ovih vrsta nema prijatan miris Jdirot. gonkog. 3 . uzdu! rasece i ~to pre osu~i u su~nici do 40oC. a odozdo male okruglaste udubljene belege od k 0 r en j a. Idirot ne treba zameniti s nekim drugim biljkama. m a I 0 0 r g a nski h b a z a (holina i metilamina). stravna trava) i Galium p~lustre L. 's abljasbim. jer pokorica spreeava isparavanje. jgca i trulih delova. na prelomu belieast. zuti primak. mnogo skroba. amorfne. simi i d .5-3. do 1 m dugaekim 1 do 3 em ~irok. U vodi rizom postaje sunderast. 2 .Jjka s vrlo razvijenim. . Neoguljen koren se manje ceni. c1urc1evee zueanica krizarica.Rizom se kopa iii krajem leta ill pocetkom jeseill. a na vrhu se zavr§ava zbijenim evetnim Zuckasto-zelenim klipom okrenutim u stranu. spolja smed. t an ina. (krstata broCika. a od gore pravim.kast i deb eo klip. - Araeeae Ic1irot je dugoveena zeljasta bj. koji su na donjoj strani obrasli mnogobrojnim Ziloicastim korenjem. IDIROT Acarus calamus L. Cela biljka prijatno mirge. Cveta juna i julao Plod je . zmast i me k k a 0 sun d er. Pepela ne . Save i drugih reka.im listovima. ali ima :lut cvet.' (beli primak) . Svoj. Berba.

kolmez. jakog. maticnjaka . vodeni cmin. etanolu. Idirot ulazi u sastav raznih preparata za spravljanje likera i drugih desertnih pica. vagonske ·kCllicine idirota se ~. Konjima sc daje po 10-15 g idirota u prahu u mekinjama kao stomahik. ldirot je nes kodljiv i ne izaziva naviku ni dufom svakodnevnom upot rebom . popiti posle jela.ske) od gorke 'Pomorandie . m nogo seskviterpena i azarilnog a ldehida . gorke deteline i kore (lju. Caj za bolje t'arel1je: idirota. Najce§ce je me§an s korijandrom. nane. Punu supenu ka siku popaT-iti sa 200 g kljucale vode. 5-trime tok sibenzen). sa§a. proliv i smanj uju kiselos t u zelucu. ola ksavaju iskasljavanje s luzi obolelih od bronhitisa. §iroki locek.'Po 20 g pomesati. E t anolnog ekstr akta m ora da ti najmanje 18'10. kamHice i moraca . komus. I danas j e to u sve tu cenj en »s i'rotinj s ki zacin«. E ta rsko ulje . . vodena sabljica. nane. sabljar.352 LI!CI!Nll! BIUl!M s me os ta-tri vi§e od 6' /. pa se trosio kao »ratni biber« i »ratni cimet«. . vodeni min. Sadrfi aza rona (l-propenil 2. popari sa pola litra kljucaIe vode. zuti lj i1jan. poklopi i posle dva sata pij e 3 puta dnevno pre jela. Od te sme§e uzme se 3 pune supene kasike. je r nij e b ilo skupocenih zacina iz tropskih ze malja. temgvarska sasa. To je jedno od lIajboljih ze luda cno-cr evnih aromaticno-ljutih biljl1ih sreds tava. zutomrka go rka teenos t kam· foras tog. babji stapi. miri sava trska. kalmus. aromatienih i gorkih rakija i sl. Upotrcba. Zeludacl1i caj (za apetit): Jdirota. svo.Id iro t je lekovi ta i vaina do maca a romaticna biljka za indus tri j sku p roizvodnju mi ri s nog e tarskog ulja. odstranj uju gasove. koje se izveze na Zapad proizvodacima kozmetike i parfema. u na s se sas vim m alo trosi zbog neobavestenosti. vodeni . Ima jo§ i raznih terpena. iciTOt. Cir i eillea (upotrebljavaju u Holandiji i SSSR-u): ldirot i slatki koren samelju i uzimaju triput dnevno pre jela po 1 kafenu ka§icicu 'll jakom caju od kamilice. Na ialos t. stavrti u jedan litar prepecenice i pos le 8 dana (uz cesce muckanje) poceti piti triput dnevno po 1 kas iku na pola sata pre jela. balad. klekinja (zdrobljenih) i pers unovog lis ta . 4. . osobito u tropskoj Aziji. Ae thcroleum Calam i je nagus ta.i stvenog mirisa. Caj. id·iret. kicice.vake godine kod nas predestiluju i dobija skupoceno mirisno etarsko ulje (Calami aetheroleum). a za vreme rata bio je vaza n aroma t ican zacin. 3. poklopiti i. baban. lincure. svak e godine se izvezc po vise desetina vagona (s totine hiljada kilograma) osu senog idirota u industrijske zemlje Zapadne Evrope i Severne Ame ri ke. 4. Narodna lmena: babad. vodeni bozur. tin ktura i ekstrakt od idirota ublaiavaju i eludacno-crevne grceve. Medutim . temi~varka.po 25 g pomesati.po 20 g pomesati. Vrlo lako se ras tvara u 9()<J/. (OrfeLin). igirot. Osim toga . vodeni macic. ldirot ulazi u sastav brasna za tovljenje stoke. kad se ohladi. 2. Evo kako se mogu spremiti lekoviti cajevi od ic:Lirota: 1.kmin. Etarsko ~lje i akorin izazivaju apetit i poboljsavaju varenje hrane. tatarsko zelje. mirisavi s as. vodeni futi lilijum. Diureticl1i caj (da se pojaca mokrenje): idirota.

drvenasta. visok do I rn.IZMIRNA . be lim lu· kom i drugim lekovima. Cveta od mar ta do maja. U farrnaciji se upotrebIjava za izradu Adeps benzoa tus. jodidima. vrl o razgranat. holin i drugi sastojci. koja se duze sacuva od kvara nego obicna svinjska mast. Za planince ovo moze biti dobar izvor zarade preko zime jer tad a na selu nema poljskih poslova. IMBLA.mirna bolja od sumatranske. Tzmirna deluje kao antiseptik i ek>spektorans. 'okrugla. Kod nas je obieaj da se bere zimi. Isto tako i hipotensivl1a svojstva nisu ista: najjaea su u imele sa kru~ke. stipes et folium) . po obodu celi i imaju 3-5 nerava. rede biljka (Visci albi herba. manje s jabuke. Primeceno je da hemijski sastav i lekovitost zavise i od tirve ta domacina na kome imela zivi. a u Francuskoj od avgusta do septembra. Ima odvojene mu~ ke i zenske cve tove. koji kao poluparazit zivi na raznom belogorienom i crnogorie nom drveeu. obla i dihotoms'ki se grana. vosak. . BENZOE. Tako je utvrdeno da je imeJa s jabuke i jele otrovnija od one sa topole. sarno se prethodno mora raspitati da Ii se traZi posebno odvojen list iii cela biljka. ali je jakog i neujednaeenog fiziolo~kog dejstva. flavonski heterozidi.List i mJada grana. IMELA. pa se sme upotrebiti sarno pod nadzorom lekara da ne bi do~lo do trovanja . U apotekama se spravljaju: . Premda je imera mnogo istl'aZivana. j er j e primeceno da je sijamska iz. Stabljilka je zeleno-Zucka sta. Misli se da je glavni konzervans u smoli koniberilni benzoa t. amilnitritom. Daje se i protiv bdienog katara. ~ to pre osusiti u tankom sloju.Alkaloid viskotoksin. BELZUIN. Imela se daje u obliku raznih preparata. a plodi od avgusta do novembra. zeleno-zuckasti. naroeito deci i starijim osobarna. Plod je bela. - Loranthaceae Mali. . . SMIRNA Resina Benzoe Tzmirna je balsamicna smola dobijena iz zaseeenog stabla raznlh vrsta Styrax (Styracaceae). uvek zelen grmic. Kod nas se imela malo tro~i. ali kako je ima svuda mnngo i po ~ to se trazi za izvoz. ipak joj hemijski sastav nij e dovoljno poznat. preporucuje se njeno branje. inozitoli. Zbog vrlo prijatnog mirisa. ·sedeci. prozirna bobica puna lepljive mase. sluz. a jo~ manje sa oskoru~e. 353 IZMIRNA. BELA lMELA Viscum album L. Benzoe se daje kao ekspektorans u slueajevima hronienog bronhitisa s obilnim i gustirn sekretom. uretritisa i katara organa za disanje. Droga. a mestimicno se i gaje u indomalajskom podrucju. izmirna i 'l1jena tinktura se upotrebljavaju za inhalaciju i kao blaga aromatiena antisepticna sredstva spolja u sastavu raznih voda za negu usta i za druge higijenske i kozmeticke preparate (los i 0n i) . . soena. Listovi su debeli. . kozasti. Sastav.Imela dobro deluje protiv visokog krvnog pritiska i arlerioskleroze . Upotreba. koje rastu divlje. sarna iii u zajednici sa drugim lekovima slienog dejstva (sinergisti): s primorskim lukom.

jeste Ca. kOlja se u Backoj i okolini Leskovca gaji kao vaZna tekstilna industrij5ka biljka zbog odlicnog v I a k n a za izradu kanapa. Vlakno joj nij e tako dobro kao u obiene konoplje. zanje se fe· bruara i marta. ima mnogo varijeteta.. cveta i ploda (zdrobljenog) gloga i rastaviea se pumesa. tatule. veska. mudra). melje. Obicpo se sastoji iz vrhova stabljika u cvetu sa nesto malo !isea i ploda. Proizvodi se i liZiva II Indiji kao afrodizijak. vrlo slozenih opojnih napitaka mocenjem droge u razblazenom aJkoholu. mela. tako da su vrhovi grancica slepljeni. verovatno je poreklom iz Indije. kudelja. Minisa je vrlo jakog. dobro nadubrenu zemlju. Tripolisu. Konoplj-a je vrlo polimorfna b hljka. ocedi. DoJazi u raznim oblicima. Vino: 20 g sitno zdrobljene ·imele drii se 4 dana u 1 litru dobrog belog vina i pije 3 puta dnevno po I casica pre jela. odakle se 5 vremenom rasirila po celom svetu. a u septembru rasaduje u jaku. sa iIi b ez dodataka opijuma. drii 10 dana uz cesce muckanje. indijska konoplja se izmetne u obicnu. 2. omelj. najviSe u Indiji. 4. d uvana (lutki. zbog kojih se gaji. SAD (Teksas) i dlUgde. INDIJSKA KONOPLJA Cannbis indica LamaTok - Cannahinaceae Za dobijanje droge upotrebljavaju se vrhovi zenske konoplje u cvetu sa zametnutim plodovima (Cannabinis summitas). hrastova imela. Tinktura: 200 g svde imele i 100 g oCiScenog belog luka isecka se i prelije 1 litrom jake komovice. 3. ad indijskc konoplje dobija se viSe droga: 1. plal1l1a i drugog tekstila. prof. Druga narodna Imena: amelje. u j.354 LECENJE B\UEM I. iscedi.anja ihl Guaza je jaea vrsta jer sadrii viSe smole. visk.illruje i pije 3 puta dnevno po 1 kaSika pre jela. Vrlo je opojna. kod nas i po visokim plan L nama. Bhang se dobija 5 use n j em j 0 s z e len e konoplje. uzarije. jer je tamo gajenje konoplje pod strucnom i strogom kontrolom vlasti. ostavi 2 sata i popije pola izjutra. Indijska konoplja se gaji i u drugim pokrajinama Indije. Gajena u hJadnijim predelima. pa se 2 supene ka~ike sme~e prokuva 10 minuta u 400 g vode. Pu~i se u narocitim lulama u Indiji. himela. U avgustu se seje. PraSak mlevenjem lista: 1-2 g u toku dana. Na~a obicna konoplja.mabis indica Lamarck. Najbolju drogu daje Bengal. Persije i Kine. u juinoj Africi. omela. . Cai pro/iv hrollicllog nefrita sa hipertoniiom: po 25 g imele i rastaviea ·i 50 g brewvog lisea se pomesa i upotrebi kao pod 2. a u brdima 1-2 m visoko. Cai: po 25 g imele. Ra· zJikuje se od obicne Ikonoplje mnogo vecom sadriinom narkoticnih smolastih materija.stocnoj Afrioi (Zanzibar). koja interesuje farmakognoziju. duboku. postaje inaktiv· na ili vrlo slabo aktivna. Uvece pojesti 2-3 cena belog luka. Cannabis sativa L. Guniah. lepak. viSce. a pola uvece pre jela. U ravnici biljka naraste 2-3 m. Jedna njena odlika. 5. jos bolje se oseea kad se droga rastrlja iii zagreje. SlliZi za iz· radu raznih. hmelina. (. 2. melina.

HemlJsld sastav. Charas. gorkog i neprijatnog uk usa. boje kao eilibar. dosta teeno. izolovano je jos nekoJi. Svi se oni rastvaraju u uljima.ko aktivnih sastojaka: k a nab i· d i 0 I. nu od vodenog ekstrakta indijske konoplje i duvana. Izgleda da je glavni sastojak smole i nosilae narkoticnog dejstva konoplje i hasiSa jedan kristalni aldehid-fenol jakog mirlsa na konoplju: . k a nab 0 I i k ani n . Izgled droge.ske konoplje su neaktivne. . trigonelina i kalcijum-karbonata. amorfna i polutecoa masa (Smith.05 do 0. duguljasto.INDlJSKA KONOPUA 355 3. Ima jos i holina. gihta. kao antido t pri trovanju strihninom itd. zemlje i druge netistoee. Smola je mrka. Gla\'Ili sastojei su s mol a (do 2fJ'J/ o) i eta r ·s k 0 u 1 j e (oko 0. Charrus JJj Churus je najaktivnija trgovatka forma. koja posle omotava jednosemeni plod dugatak do 5 a sirok do 2 mm. reurne. pa se posle smola krivim oozevima sastruze s koze. Upotreba. aromaticnog.Vrhovi zenske koooplje u evetu s deli-mitno zamet· nutim plodovima. Rastvara se u alkoholu. sastoji se iz terpena i seskviterpena (kanabena) . histerije. Daje se do I gram 100f0-ne alkoholne tink~ure. C21 H. U Tunisu od indijske konoplje spravljaju na poseban natin opojnu drogu pod nazivom kit. protiv grteva. Kanabinol se vrlo brzo kvari. U Meksiku i juf nim delovima SAD ufivaju mar i h u a 0 u spravlje. k a· nab i n 0 I. 1845). . Godine 1940. . Oni su grubo dlakavi i s I e p I j e 0 ism 0 I a 5 i 0 m m aso m u rapave. Na Istoku se upotrebljava za stomaeno-erevna oboljen1a.kana· . Pazu~ne zbijeoe cimozne evasti imaju duguljaste zallske a sVaki evetic obuhvata po jedna jajasto-duguljasta plevica. Droga mora biti zelena. U rvodi rastvorijive 'SupSianoije indij. veli'kog ka~lja. po s e boo g n a rk 0 tit 00 g m i r is a koji se jate oseti kad se droga trlja iii zagreje.Lisee pm evetu je jednostavno. antispazmodik. Izaziva vrtoglavieu. skoro pljosoate grudve zelene boje. Ova sirova smola dobija se trljanj em medu rukama i'li eedenjem smolastih vrhova pomoeu grubih tkanina iii . Ostavlja do 15% pepela. slicoo bodlji. U Arabiji d Egiptu upotrebljava se h a ~ i ~ spravljen na svojstven natin. zelenog (0. Posle dYe godine objcnog cuvanja droga je potpuno neaktivna. Daje 10 do 18% alkoholnog ekstrakta. po rubu testerasto-zupcasto. U Turskoj izraduju vodeni ekstrakt od indijske konoplje.k u. migrene. se· dativ i hipnotik. Taj opojni preparat nazivaju h a f i j u m iii h a f i jun.3 0 / 0 ).Nedovoljno je poznat i pored mnogobrojnih analiza.jdaze. etm i sumporugljefl'i..10 g suvog a\koholnog ekstrakta ili u obliku smole. Sastoji se gotovo od ciste s mo l e sa ne ~ to malo deliea biljke. 0. . Etarsko ulje je lak ~e od vode. ok· siduje na vazduhu pod 'lltieajem enzi ma oks.20 g) iii mrkog . Uspela je sinteza kanabinola i na taj natin dokazana njegova hemijska konstitueija.lndijska konoplja slufi kao narkotik.05 do 0. levogirno.O• . Na ovaj natin se moze objasniti zasto se droga mora obnavljati svake godine i cuvati hermeticki zatvorena.se pusti da kroz redove konoplje u evetu prolaze Ijudi odeveni u komo odelo. neuralgije. vrlo aromaticne tecnosti. jedne be21bojne. kome posle toga dodaju razne aromatitne i afrodizij acne bHjke.

3. galamom. batine d druga zlostavljanja prijaju (fakiri. Tada. Jo~ uvek se najveei dec indijske konoplje upotrebljava za uii. Arapi i Turei davali su svojim vojnicima pre borbe ha~iSa. a mnogi tvrde da im mucenja. Od Maroka do Indije ha~iS vekovima uzivaju milioni ljudi. strihnina i drugih sredstava. bunike Hi tatute. raspikucstva i uniStenja porodice. nastupa neuravnotezenost. Najbo!ji su oni proizvodi koji su izra(1eni na mestu proizvodnje od potpuno sveze droge pouzdanog porek!a. mo~usa. pokretima. pa su vojne vlasti morale strogo intervenisati drakonskim kaznama. Jevreji. VaZnost i upotreba indijske konoplje u medicini su sasvim neznatne. Umor. eudnog pijanstva i pri.1. ubicama i kradljivcima. jatnog osecanja. Prema Herodotu.Pra~ak se ne daje.v anje. Grci i Rimljani nisu poznavali indijsku konoplju. Tom prilikom se medu francus·kim vojnieima brzo ra~irHo uzivanje ha~i~a. Moisli se da francuska rec assassin (svirep ubica) potice od reci ha· ~i~in. je prera(1ena smola -dobijena od indijske konoplje (Cannabis If1dica).stoku znali su odvajkada za opojnost konoplje.356 LBCBNJE BIUBM bina« (0. Narodi na I. Ha~1A . . masla. siSa. 'P0gotovu kad se uporedi s ogromnim kohcinama koje se potro~e za uzivanje ·po raznim muslimanskim zemljama. ali bez mnogo uspeha i izgleda da se konoplja i njena smola uvedu u medicinu. kao kad neko bunca iii >·kao da se najeo bunike«. vizija j ekstaze. ~eeera. Od Maroka do Indije viSe od SOOt.n dus. do 1839. Od toga doba do danas iz· vr~ena su mnogobrojna hemijska. . Iud om mahnitom igrom. U zapadnoevropsku medicinu uvedena je posle ogleda O'Shaughnessy 1838. gooine. jer je skoro uvek neaktivan.05 g). a kiseli napici istrezne opijenog. bede i nevolje. prilikom Napoleo· novog pohoda u Egipat. zivci su ustreptali. Jedino se tako mogu protumaciti neshvatljiva bra· brost i uzasna svirepost koja je krstasima (XII i XIII veka) utivala toliko straha. Arapima je do~la iz Persije i brzo se ra~irBa pod imenom -hasiS«. tromost i sanjivost. covek se ose· ea neobicno lak i cio). a redovno i do oSiromasenja. Dejstvo basiSa moglo bi se podeLi'li na 4 perioda: . najviSe muslim ani. Alkohol smanjuje dejstvo ha. a isti je procenat i medu teskim prestupnicima. eovek od hasiSa. ~to zavisi od ukusa potro~aca. Period fantazije.ivanje dodaju meda. urlikanjem. vriskom. asketi. Lamark je opisao drogu. Ij.4. jer su ga vee tada Kinezi i I. umobolnih po bolnicama i zavodima su bivsi uiivaoei haM~a ili opijuma. raznih afrodizijaka. Izgleda da Egipcani. . Period halucinaeija. god. proroei). fana· tiei. nije se znalo od cega se pravi ha~g. Ha~iS puse i piju. Smoli za w. Za strah ne znaju .2. govor bez veze <i smis'la. Najpre se javlja drazenje (potreba za bukom. Jer duie uiivanje hasiSa veoma je skodljivo i najeesee dovodi do uiasnog funioznog ludila. fiziol~ka i terapeutska ispitivanja. zbog cega se oni daju kao protuotrov u slucaju trovanja (Planchon). . bra~na. koji je razLieit u raznim zemljama. opijuma. Deca i zene su veoma oselljivi prema hasiSu.Q3 do 0. Zanimljivo je napomenuti da opijeni ne osecaju nikakve belove. Ha~i~ se spominje u sanskritu i u jednoj kineskoj !botanici toga doba. Skiti su preneli upotrebu konoplje u Evropu otprilike 1. eimeta i drugih aromaticnih zacina. zanosa.500 godina pre na~e ere. uiivali. buduei da se u njemu kanabino! mnogo brfe oksidiSe. smehom. Sve do 1809.

a jo~ vi~e zbog slabijeg kvaliteta ad indijske droge. ne~to zbog nerentabilnosti (skupoea radne snage). KontroJn Svetske zdravstvene organizaclJe prJ ~UN. U dooi od 0. porodicu i okolinu. kakuana se upotrebljava ne sarno za le6enje tropske srdobolje vee i kao ek· spektorans i emetik. vd koje jo~ i danas u tropskim predelima boluje oko 800 miliona lica.Ji Doverovog pra~ka (Pulvis I pecacllaahae opiatus). IPEKAKUANA. ~letna za pojedinca i za dru~tvo. neizdriljivu potrebu za slalnim uzimanjem i povecavanjem doza da bi se postigao zeljeni efekt. U okolini Bitolja. Iz ipekakuane se vade alkaloidi emetin i cefelin. Zrtva propada psihitki i fizi6ki. U prvom redu treba za~tititi l<ice.IPEKJUKUAJiA. Ova mala trajna zeljasta bHjka.Osobe zaposlene oko prerade ipekakuane treba da budu oprezne. draZi i izaziva upalu oCiju i organa za disanje.05 g desetak puta dnevno) droga se daje kao ekspektorans u obliku infuza. .komanija drogama izradenim od indijske konoplje uzima sve vge maha u svetu. BLJUVNJAK. Zbog toga je medunarodna konlrola vrlo stroga.i. ru~i sebe. U malim dozama (PO 0. visoka svega 2~0 cm. ali se od toga odustalo vee prve godine gajenja. Ovaj poslednji se prevodi u emetin. Osobe koje ne pod nose ipekakuanu (idiosinkrazija) mogu dobiti jake napade slicne astmi. jer ona ima 2 do 3 puta vi~e cefelina nego rio-ipekakuana. veoma je vazna. (= Lichen islandicus L. . a jo~ vgc sluzokozu 1 izaziva upalu. tableta. Ipe. ISLANDSKI LISAJ Catraia islandica Ach. vee prve godine uginule su sve peele u tom kraju. Najgore je ~to ha~i~ i drugi preparaN izazivaju naviku.) Raspros tranjen je pretezno na severnoj polukugli: u Severnoj Evropi.Tok!. Cini se da je ipekakuana najmanje ~kodljiv vomitiv. Trovanja su akutna i hronicna. jer se protiv amebne dizenterije daje sarno emetin hidrohlorid u obliku potkoznih injekcija.5 do 2 g (uzeto u dva do tri pu ta za cetvrt sata) izaziva najdalje posle jednog sata povracanje. osobito na ne· pristupacnim i vetrovima izlozenim vrletima i goletima.i po svima planinama. KORIJEN ZA BLJUVANJE Ipekakuana je osu~en koren jufnoameritke biljke Uragoga ipecacuanha Baillon-Rubiaceae.02 do 0. Sibiru i Severnoj Americi. jer se njen alkaloid upotrebljava protiv amebne dizenterije. sirupa. Napomena! .in (fenolni alkaloid) de· luje dvaput jate vomitivno nego emetin i zato je kao emetik bolje upotrebiti karlagena-ipekakuanu. U hladnim arktickim krajevima raste i u raVDlCl. gde je bilo zasejano mnogo hektara indijskom konopljom. ISLA1(OSKl LISA] 357 Posle I svetskog rata poteli su i kad nas gajiti indijsku konoplju. mehurove i rane. a kod nas u Srednjoj Evropi i Spanij. GLAVISICA. jer pra~ina od ·i pekakuane draZi kozu. tinkture i. CefeJ.

kao tonik i stomahik (dejstvo gorke eetrarne kiseline). a najce~ce wazi u sastay grudnih cajeva. a na vrhu su ra ~ ireni . jer se liheni·n teze vari od skroba. tek 'kad se sitni. Membrane hifa su pretezno od lihenina. osetJi se miri5 na morske aige. operu i osu~e. islandska pletika. nepravilno d. Svez liSaj je mek i 'kozasto Wav. promuklosti. ertenska trava. U lisaju jma i oko 2-3% cetrarina iii cetrannske kiseline. islandska mahovina. Najvi~e medicinskog li~aja se skupi u Skandinaviji i Srednjoj Evropi. osusi i samelje. . nepravilno trepavicasti. Sastav. U vodi raskvaSen manje je gorak. sivkasto Hi zelenka· stosmed i uopste ~aren. koji je izomer lihenina i koji s jodom poplavi (aH i'p ak slabije no skrob). a tek u toploj se rastvori.Droga iz koje je odstranjena goreina daje se u narodnoj medicini i kao sluzavi ekspektorans protiv ka~lja. pa zato severni narodi mnogo upotrebljavaju lisaj za izradu alkoholnih pica. skoro u cev zavij en i.358 LECENIE BlUEM Sablraju ga pl"venstveno noeu iii za vlaznog. a de beo svega do 0. Laponeima . Poj edini ogranei su pri dnu zlebasti.jer ga je tad l ak~e oc!vojiti sa podloge . tisajskog skroba koji sa jodom ne poplavi. zbog svoje goreine. Neki lekal'i ga preporuouju dijabeticarima u ob· liku dijetalnog hleba. nazublj eni i kovreasti. . seeera itd. a osu~en je closta krt i lomljiv. oko 1% lihensterinske kiseline. pa se' brasno upotrebljava za ishranu. Naroeito je krajem tog veka bio u modi. ma!lo etarskog ulja. U Norveskoj i Irskoj Hsaj se prethodno ddi 24 's ata u vodi da bi mu oclstranili gorCinu (eetrarin). osobito za vreme trudnoce.Ima do 50% Ii hen ina. Upotreba. Narodna Imena: bohinski mah. Tinktura. stitarka. a na suprotnoj strani je svetlije b 0 j e. . plueni mah. daje se protiv povraeanja i muke.rhotomsk>i.5 mm.i Islandanima. oba ova ugljena hidrata hidrolizom pomocu razblaZene sumporne kiseline daju glikozu i druge secere (do 7()<l/o) koji mogu prevreti u alkohol. paste. tinkture (30-50 kapil. Po obodu je h saj reckast. prstasto razgran a t i 5 obe strane go .zatJim ga oeiste. Osu~e ni lisaj j e sasvim svetle. gvotda. UblaZuje kasalj. Na strani okrenutoj svetlos ri liSaj je dosta tamnomaslinastozelen . borjanski mah. Mirisa je vrlo 's labog. Ukusa je sluzavo-gorkog i bljutavog. sa belica· stirn mrljarna. zelea. stitu sliena udubljenja. u vodi se razmeksa i postane savitljiv i kozasto-rskavieav. a u medicini ocl kraja XVIII veka kao amarum muci/aginosum (gorko sluzn9 sredstvo). ki~nog vremena . . planinska mahovina. Visok je do 10 em. U narodu sluZi i protiv bronicnog proliva. islandska lihena. Ima jo~ oko l()<l/o dek· strolihenina iii izolibenina. Na vrhovima krpica vide se vrlo retki apotencijumi kao mrka. Daje se u obliku dekokta (10-25 g na ' 1. ohladeni rastvor (l : 19) se uhvati u piktije gorkog ukusa. Dekstrolihenin se rastvara i u hladnoj vodi. pluenik. Talus je manje-vise uspravan i svojom razgranato~eu donekle tiei na mali grm (otud »lisaj gr m a~ « ).(30-100 g). praska (3-10 g) i sirupa . ponekad gotovo bele boje. U hlaclnoj vodi lihenin slabo nabubri.000). gume. Hranljiva vrednost je upola manja od psenienog brasna. ispiran alkoholom iIi l %-nom pota som potpuno izgubi goreinu.Islandski lisaj odvajkada sluzi za hranu narodima krajnjeg Severa.

NajviSe isopa se potrosi za destilaeiju etarskog ulja koje se koristi u farmaciji. Pored vee navedenih. Upotreba. giagoran. Spravlja se .Na suvim i toplim mestima. IZOP. sluzi. pektina. ~atrajka. oko 0. os obi-to kalijum-nitrata i 0. sipan. Stabljike su u donjem delu odrvenjene. MINDRAK Hyssopus officinaUs L.5 em dugackim i 67 mm ~irokim. Cvetovi su sakupljeni u klasaste evasti u gornjem delu stabljike i granciea. sirup. milas). i~op. mmsan. pravi vrisak. fitosterola. 'ilajce~ee na krecnjackim stenama. Cvetne grancice (Hyssopi sum- Sastav. saponozid marubiin. . tanina. IZOP. astma. Flavonski heterozid diosmozid.Hronican bronhit. raznih soli. Droga. MILODUH. ~eeera.5-1% etarskog ulja. 359 ISOP. izop. osipant. Narodna !mena. M1LODUH \lRH GRA/iCICE U CVETU . visok do 60 em. MILODUH . deluje kao dobar an· tiseptrk. parfimeriji i kozmetici.:aj. vusak. . ~ipa!ITt. Cvetovi su plavi. erkvi'iljak. ekstrakt i tinktura.[SOP. dekorativan polugrm.2"/0 holdna. Obrasle su duguljastim. re<1e ruzicasti ill bell. RasprostranJenost.. laneetastim naspramnim listovima 3-3. i kao stomahik. hisop. ljubicasti. eva jos nekoliko: blagovanj. veljenduh. . - Labiatae lbunast. BLAGOVAN. s obe strane pokrivenim sitnim zlezdama s etarskim uljem. Cveta od june do septembra.

mravlje i kapronske kiseline. jedan od prvih vesnika proleca.pektina od ostalog dela' ploda. vl'lo dobra. a najvi§e od acetaldehida. Pektin jabuke dobro deluje na sluznicu creva. JAGORCIKA. B i C i malo etarskog ulja prijatnog mirisa koji potice od amilnih estara sil'cetne. pa se 1 kasika kuva 15 minuta u 200 g vode i'li mleka i mlako pije umesto vode. slatka itd.lad same zemlje rozeta od nekoliko Iistova. Iz kratkog. po lugovima. (P. retkim sumama. pre svega. Narodna Imena: diva jabolka. kosog r~oma izbija iz. jabucic. . divjaca. . divlja jabuka. .J JABUKA Pirus malus L. galata· "~na. Pektini i drugi sastojci jabuke 's u blago i neskodljivo sre<istvo protiv hronicnog zatvora (bubre u crevima) i proliva. medu grmljem i na padinama u Evropi i Aziji. visoka 15-30 em. JAGLAC Primula veris (L. osobito opasnih letnjih krvavih dijareja dece. Vacni dan i). opora. U plodu jabuke (Mali fructus) ama pektina.Jabuka je. geraniola. na cijem se vrhu nalazi po nekoliko divnih levkastih zutih eve t 0 v a. Cvetna drska j nalicje Iista su dlakay!. Jabukav sak (l1eprevreo) je poslastica.) raste po suo mama. Gaje se mnoge sorte jabuke ciji sastav nije isti: kisela. Ljuske ad jabllke ~maju vise . officinal is Hill. JAGLICE. njen plod je najoporiji i najki~eliji jer ima najwse tan ina i kiselina. JAGORCEVINA. prijatna i zdrava hrana (vi('!. divljaka.) Hruds. - Rosaceae Vocka visoka do 10 m. a zatim drska. hrana i lek. pa se zbog toga upotrebljavaju za lecenje proliva i uredivanje stolice: Ijuske se osuse i sa· melju u prah. proizvodi njeguve hidrolize u zelucu i crevima uticu na smanjivanje lI'ezidualnog azota i povecanje alkalne rezerve u serumu a koncentracija vodonikovih jona se povecava. secera. oa dnu levka ima mrlja zutih kao safran. divlja· kinja. Jaglika je dugoveena zeljasta oiljka.) - Primulaceae Raste po suncanim i suvim livadama. jabucne kiseline. Upotreba. Divlja jabuka (Malus silvestris Mill. JAGLIKA. vitamina A.

kao surnpor fut. Zbog toga ju je potrebno zMtititi: na veoma proredenirn mestima ne dozvoliti vadenje podzernnih organa. . Cvetove treba dobro i brzo osusiti. list jaglike ima do 20. JAGORCIXA . evet jaglike sadrii manje saponozida_ U ca~iei ga ima oko 20/0. Na poprecnom preseku rizoma lupom se vidi vrlo ~roka. . Za§t1ta. Oni su prijatnog mirisa na med i sladunjavog ukusa. Iz Zivog rizoma P. Uk usa je neprijat'nog ..) racunano na suvu drogu. raste po vlafnim mestima. a u P. uzan. U saponozidu od P.. svezem korenu ·ima najviSe saponozida.ije boje. Droga ima slab. a na dnu cvetnog levka vicli se tarnno:lut krst.Podzernni organi (Primulae rhizoma et radices) se vade u jesen. ali je veta.i ma p rim u I a . Treba brati e e 0 evet sa drskom (cum calycibus). Pod utieajem enzima primverozidaze. U zivom.i ka je kod nas poslednjih godina na mnogim rnestirna vrlo prorellena i ungtena. Za jedne vrste je najbolje vreme berbe pre i za vreme evetanja. veris . a beracirna skrenuti pafnju da vrh rizoma s pupoljcima ostrim nozern odseku i vrate u zemlju.000).JACUX. Upotreba_ . saponozida. Hemoliticki indeks je visok (do 7. Droga. Berba. .i Ijutog.k i 5 eli n e a u P. bela kora puna skroba (probati jodom). otficinalis na anason. veris je svetloZuto. a najviSe u listu (do 6"10) i evetu (do 4. a u krunici. ociste od zernlje.70. JAGORCBVlNA. a P. manje u evetnoj drki. slicnog ostalim saponozidnim drogarna. U svim organima jaglike ima mnogo vitamina C (askorbinske kisetil1e). elatior na metilni salicilat. Po tpun 0 j e 0 bra s tao mnogobrojnim. Ove dYe saponozidne supstancije su vrlo slicne. Korenje je mrkozuto.sap 0 n 0 z ida. dugackim. Primulae folium.Zbog preterane i nerazumne eksploatacije jagl. zut pojas sudovnih snopiea i u sredini mala svetla srz bez skroba. Jos nije poznat tacan sastav jaglike. pra~nicima i tucku ih nema. veris izolova· ni su heterozicli bez mirisa: p rim v e r i n (primverozid) i p rim u I a v er i n (primulaverozid). ali karakteristican miris: P.. jer tada imaju najvise saponozida. U listu ·ima do 3 mg'/. elatior e I a e i 0 r .Daje se u obli~u dekokta ill tecnog ekstrakta kao izvrstan ekspektorans umesto americke senege. brzo operu u hladnoj vodi i ~to pre osu~ na suneu iii u zagrejanoj su~nici na 45-500. do 10 em dugacak i do 5 em debeo. sap 0 n 0 z ida. tankim korenjem svetJ. a za druge u jesen ili pocetkom zime. utoliko postaje manje lekovit. primverin se hidroIizuje na jedan molekul primveroze i na metilni estar para-metoksisali· cilne kiseline. . lornljivim. na bogatijirn nalazBtima dozvoliti delirnicnu eksploataciju svakih 3-5 godina. 361 Primula elatior je slicna. Primulae flos. evet je slabijeg mir·isa.. karotena. SveZ ·koren je bez mirisa. Ukoliko je koren lo~ije susen i duze cuvan. a primulavel'in daje primverozu i metilni estar meta-metoksi· salieilne kiseline.Ima 5-100/. kolicina se koleba u vrlo sirokim granieama u raznim vrstama i podvrstama jaglike i u razno doba gocline. U evetu ima i flavorlOida. Sastav_ .Rizorn je mrk. Najbolje je izraditi lekove od svezeg korena iii iskopano korenje odmah su~iti u su~nici od 50' i posle toga drogu titrovati: odrediti hemoli1Jicki indeks i ostalo ~to se trafi za sve saponozidne droge.

. os lje· par. veris: bijela bukvica. lroja se gajj kao \ ultras. S tab lj ika je vrlo razgranata i po zemlji polegla gradeCi gust 6i1 im. krstato jaglite.ke u evetu (Sedi aeris herbal. - Crassulaceae Mala. jaglica. vesnaa. sunake.i u sa· ponozida. gola zeljasta biljka. od njih poHce Jjut ukus ja· . jer ima neke zlezdovite dlake sa sadrlajem koji drazi. . j agudac. jer imil. Li stovi su naizmen itni . gajcin . kunjavae. krstato jeglice. galtina. Primula obeorriea. sit ni. piskaliea. lestedaj. jagotac. Rasle na suvim.Osim vee navedenih imena. a P. Cvetovi su .k . Jedna vrsta. J ARI C Ijutog ukusa. Upo treblj ava se na dzernni deo bilj. JARIC. prvi evit. vrlo debeli. pramaliee. visoka 5-1 2 cm. obli. grm ul jica. s uncanim. karnenL tim mes tima. sotna . jagortina. Oslala narodna Imena. Sve vrste jagortevine i jaglike su u veeoj dozi otrovne. :2:EDNJAK Sedum acre L. sotni . Primula elatior ima jo~ i ova: krstata jaglika i lestegin. trajna. dugu lja sti .jeva . Ima nekoli ko a lkaloida jos nedovoljno istraZenih. petoprs. jagortevina . kl'stato iglice. kra tki. Cve ta od m aja do sep tembra .LECBNIl! BlUBM Cvet se daje umesto divizminog cveta iii zajedno s njim u lazi u sastav plucnih a. bez driike.luti i sakuplj en i u cvasti na vrhu stabljike. evieae. i2aZiva upalu koze.

JASENAK. VILINO CVECE.). Daje se protiv he moroida i za lecenje upale i svraba anusa (5010 caj za pice i zapiranje). osobito rutozida iii rutina. ljuti zednjak. b ol.. a na osetljivirn osobama pliko· vel Zato ' treba biti opre· zan. Kad se bere. 363 rica. JESENAK . Ima listove slicne jasenu. a zaslac1en posle jela. - Ru taceae Trajna zeljasta biljka. po 10 g maticnjaka. Cela bilj· ka je svojstvenog mm· sa od prisutnog etarskog u1ja (0. JESENAK. oko 100/. o~· ·tri zednjak. JASENCE.2010 smole. tanina. 0. 1 supena ka~ika ove sme~e se po· JASENAK pari sa 200 g kljucale vode. Opomemi! . Sadrfi vrlo mnogo flavonskih heterozida (oko 120/. a ako se pije moze doci do povraeanja. ali najce~ce s drugim biljem poznatog i pouzdanog dejstva. Na primer. Prisustvo znMne kolicin e rutozida obja~njava opravdanost upotrebe jarica za jace izlucivanje mokrace i 1eeenje vi50kog krvnog pritiska. JASENCE. Nije dovoljno ispitan. jasenak izaziva na kozi crvenilo. Ostala narodna !mena: kopnez. Upotrebljava se u narodnoj medkini za lecenje mno· gih bolesti.. visoka do 120 em. oduzetosti i gu ~enj a. neurastenije i ner· voze upotrebljava se ova sme~a: 70 g odolje(la. kukuru~Cie. za umi· rivanje osobito protiv h i· sterije. JASENAK.s ku moe. RUSTEN Dictamnus albus L. oko 30% sluzi Ii gume. 120/0 ~ecera i organSlkih kisclina. tako da se ne moze reci da Ii u tim sme~ama dolazi do izraiaja i delovanje ja· senka. Cvetovi su belicasti ·ili ruzicasto·1jubieasti.10--0. . obicno pred spavanje). kopnice.Sok i ziva biljka mogu izazvati upalu koze ako se upo· trebe spolja.15010). Sok i ekstrakL jarica imaju znatnu antiba kterij. hmelja i korena jasenka. sisaea. JASJENICA. Zato se jaric sme upotrebljavati samo pod kontrolom lekara. poklopi i posle 1 sata oeedi <i pije (nezaslac1en caj pre. sakupljeni u uspravne krupne evasti.

kaslja itd. tako da ih je pokat kad tesko raspo· 2 A JEDIC.i ma salicilnih heterozida salikozida i populozida. zelenkasto-sivkaste kore. ima divne mod r 0 p I a vee vet 0 v e os obi tog oblika 'koji lice na starinske slemove. de luju promv groznioe. Gornja polovina stab1jike je gusto obrasla divnim cvetovima. nazeba i re· umatizma u dozi od 2 do 5 g dnevno u obliku sto toplijeg eaja da se bolesnik preznoji. Salicaceae). JEDIC ILl JADIC Aconitum napellus L. Rasiren je na sever do Skandinavije. Jedie je dugoveena zeljasta.BoeN I PUPOUAK.U JESEN: 1 .LI ST . ZUBORIKA. a na is tok do Sib ira i Himalaja. 6 - B PUPOUA~~ 3 . bojom eveta. Neki jedi6i nisu otrovni. Ima vrlo mnogo varij e teta jed i c a. Listovi su dla· nasti. TREPTELIKA. MLADA ""TOLA znati. . 1 4 .STARA KRTOLA. treped pri najmanjem povetareu. Lekovite i orrovne su sarno one v .364 LECENIE BILJI!M JASIKA. 5 . graCiom. zbog eega i jasika. I lisee joj je vrlo glatko i nezno. do 30 m visoko drvo glatke. j er je cela biljka vanredno otrovna. slieno drugim vrs tama is tog rod a (topole) i porodice (vrbe. visoka 1-1.5 m. Trebalo bi zabraniti gajenje jediea po cvecnjacima i vrto· virna za ukras. kitnjasta. duboko i kltnjasto de ljeni. sadrle neaktivan alkaloid at i z i n i ponegde slufe kao tonik.iea koje imaju plavo-modar evet. a naTocito prirodom alkaloida koje sadrze . vrlo lepa biljka.KOREN. Najvazniji meCiu njima i ujedno i najotrovniji i najlekovitiji je Aconitum napellus. JANJA Populus trernula L. - Salicaceae Vrlo lepo.rste jed. MeCiusobno se razlikuju izgledom. B . A U PROLECE. TREPETUIKA. - Ranrunculaceae JediC raste po vlaznim i humoznim mestima plaoma Srednje Evrope. JAGNJEDA. Upo· trebljava se kora (Populi tremulae cortex) u kojoj . protiv grozniee.

a debele 2-3 em. .Jedh~ treba prvenstveno razmnoiavati na mestima gde raste najaklivnija divlja biljka: v I a zn i. a manja je vezana na vecu kratkom dr~kom na gornjem delu. ali presek brzo poerveni pod uti eajem oksidaza.Krtole su slicne maloj repi. a zatim Ijut. Kad biljka preeveta. I7. Iduceg leta ciklus se ponavlja. vidi se spolja mrk prSlen (endoderma) a dalje unutra kara'kteristi6na z v e z d a s t a linija k a m b i j u m a. . dugacke su 5-10. a mlada je puna. pol u 0 s vetI j e n j proplanci iznad 1.600 m. vece izbija stabljika. jer starija je lak ~a i rastresitija. potpuno je bela. kad se presece. cesto je suplja i ima znatno manje alkaloida. .i vodom pokvasi. JEDIC : LIST . Uk u s droge je najpre malo sladak.Vadi se krtola (Aconiti tuber). smezuravati se i najzad izumre. hum 0 z n i. s tara krtola pocinje venuti. CVAST. na jeziku se oseti g o li e a n j e. Slara krtola je na prelomu mrko-ervenkasta i suplja. ·Berba. Prema Briselskoj konvenciji sme se upotrebljavati samo mlada krtola.JBDIC ILl JADIC 365 Rorinnoiavanje. jedra. socnij a i ima na vrhu pupoljak iz koga Ce se naredne godine razviti stabljika. pojacava se lucenje pljuvacke (dejslvo akonitina) . pee k a n j e i utrnutost i najzad jezi k oteia. J edic ima dYe krtole. KRTOLE Izrada droge. Sveza krtola. brasnjava i nije vlaknasta. Ona je deblja i mesnatija. . Kad se krlolica popreko preseee . Meslimicno se vide kolutovi belicastih oii ljaka od korenja.

sluz. Ijutie. Upotreba. Jecmeni s!ad. riga.366 LI!CI!NJI! BlUI!M Sastav.Jedie je jedna od najotroWlij. preobjedna. Krlole jediea mogu vaditi sarno strucni biljari. JELENAK. \/Ucji cemer. deci. jer su galenski preparati nepouzdani zbog nestalnosti sastava usled razlaganja akonitina u druge. vee I mg peroralno moze izazvat i smrt. B. . 100/. pesja smrt. klobucie. ceo veljcek. sadrzi oko ~OO/. do 50 em dugi. od kojih je najvaznlji kristalni alkaloid a k 0 nil i n. piena i hranljiva biljka. lz proklijalog jecma vadi se alkaloid hordenin lroj-i se u obHku soli (sulfata hordenina) daje u obllku injekcija. DiE. Ulazi u sastav caja za leeenje rana.ijska. preobj eda. belancevina. mineralnih soli. Diu· retik i adstringens u narodnoj medicini. Od zrna (Hordei fructus) spravljaju se razni dije· talni preparati: oljusten jecam. - Gramineae Jednogodgnja zeljasta biljka. JELENJAK. Zbog toga se mora biti veoma oprezan. nalijep. jer pojacava lueenje zlezda za varenje i dopooosi boljem i brzem iskoriseavanju unesene hrane. ostaV'i 10-15 minuta i procedi kroz platno. krupica i griz kuvanjem daju sluzastu kasicu koja vrlo blagotvorno deluje na organe za varenje. visoka do 1 m. f leni klobuk. JELENSKI JEZIK. u spravni. Listovi su u grupama. holina i vitamina C. naLijen. modri nalep. preobj ed.Droge se upotreb lj avaju uglavnom za ekstrakciju akoni· tina. lisjak. Akonitin je a n a I get i k. tableta i sirupa protiv proliva. slad (male) i ekstrakt i1 s lada. saharifikovanih ugljenih hidrata. krupica. enzima i drugih korisnih sastojaka.Ima vi~e alkaloida. JEZICAC. . vrajnica. Narodna imena: volina. Ima tanina. protiv proliva i promuklosti. Gaji se kao industr. krupi~.U farmaceutskoj industrtji se iz proklijalog i osuse· nog jecma spravlja bra ~ no velike hranljive i dijetetske vrednosti. . U i·stu farmakodinamsku grupu spadaju i kukuta (Conium macuia/ul11 L. omej lisj ak. amorfnl alkaloidi: pi k r 0 a k 0 nit i n ill ben z 0 i I a k 0 n i 11 i a k 0 n i n su proizvodi hidroLize akonitina kojih ima utoliko vge ukoliko je droga lo~ija. modri klobuciC:. zelezni klobuk. dragoljub. jedic. Susiti ga odvojeno od ostalog bilja i sto pre ga prodati. 'g toga se daje bledim i slabunjavim.i Gelsemillm semperllircl1s Aiton. nelekovite alkaloide. Otrovnost akonilina je ogromna. osobito decjih. griz. vi· tamina A. JECAM Hordeum vulgare L. Zb. jer se lako vari. kupris. Os tali.ih bi'l jaka. MACJI JEZIK Scolopendrium vulgare Sm. nalep. ilka.) . Dvadeset grama kuva se 3-4 sata u 200 g vode. Opomcna! . iznemoglim starijim osobama i n::konvalescentirna. pa· sja smrt. pasje zelje. marijini ~o l· nicki. . - PoJypodiaceae Vrlo rasproslranjena paprat vlafnih mracnih ~uma i stena. Sluz: oljusteno uno.

U koni ima do 200/ 0 mesovitog taoina u kome preoviaduje flobatanin. uskoro poerveni od nagradenog tanioskog crvenila. jecmak.JOVA. Druga narodna imena: eifa. jah. . JOVA. bijelo f ito. 367 Ekslrak( i z jecmenog slada se jos iaklSe vari. CRNA JOVA. jecam viSeredae. . JOSIKA Alnus glutinosa Gealrtn. jahovina. s lieno hras tovoj kori. jacmica!k. jeusa. jesika. cim se oziedi. JOHA. Sa tzv. jeia. Zb og veli kog sadriaj a tan ina jovova kora deluje kao jak adsbrimgens. jeja. ozimae.. zbog cega kora. CRNA lOVA. jeemi. jevia. joSie. erna josa. joskovina.k. jovovina. lORA . jelsa . - Betulaceae Do 20 m visoko drvo. erna joha. raste pored reka i potoka. jeemen. jea. ima i emodina i malo masnog ulja. jalSa. U narodnoj medicini se upotreb ljavaj u kora i list . Za vreme rata kora od jove je upotrebijavana i protiv grozniee kao zamena za korn cinhone (kinakora). jacmen. »karabojom« (ferosulfatom) ova kora siuzi za erno bojadisanje vune. Narodna imcna: arpa. Spravija se u farmaceut- skoj industriji p oseboim nac inom. ehla. jeeam ozimac.

U 5emenu ima 1-3'/' tebromina. KAKAOVO DRVO Upotreblj ava se prevrelo i isprieno seme tropskog gajenog drveta Th eobroma cacao L. angine pektoris (Theobrominum natrium salicylicum) i raznih skleroza. M I e· c n a c o k 0 I a d a mora imati najmanje 12'io mlecnog praha i najmanje 25'io kakaoa.J e k a u prasku i aromatika. Nekad ovaj prasak granuliraju iii prodaju u tabletama odredenog oblika i velicine. K a k a 0 ve l ju s k e . jer je ona najskuplji i najbolji sastojak cokolade. kakaov prasak i mlevene kostice daju se protiv bronhijalne astme. Naj cesCi fal sifikat co kola de je dodavanJe manje kolicine kakaove rnase. Ako ·ih u pasti ima vise. . 3-5% ka·ka.Kakao je izvrsna h ran a. karanfilica. slabog mirisa i pomalo sluzavog ukusa. a jos viSe fosfata (do 6'io). dodavanjem alkalnih karbonata. C 0 k 0 I a d a i p r a s a ok 0 d co k 0 I a d e su smesa kakaove paste i secera sa iii be. tako da se ima tacna doza za jedan obrok. KAKAO-BOB. . Izraduju se i razne jevtin~je Cokolade i drugi prOlilzvodi s drodatkom arahisa. do 0.K KAKAO. kakaovog masIa).. a kakaove paste mora biti najmanje 30'io (tj.ovag orvenila. S adrzi n ajmanje 16'io mas la. Izraduje se mlevenjem prlenog i oljustenog semena. Secera ne sme biti viSe od 68'10 (najcesce ga ima 40-60'io) . ali se svi oni u prometu moraju kao takvi taCno oznaciti.k a (1-3 g dnev. dodatka m. ako 2'io tao rdna. na pri· mer. Teobromin je tip direktnih diureti. ton i k (tonicna vina) . Cesto se izraduje i postan »ras tvor· Ijivi prasak« pomocu vodene pare pod pritiskom iii. 50-53 0/ 0 Ikakaova maJSla. Teobromin. jos cesce. kostice (Testae cacao) sastoje se od krutih har· tij as tih delica kakaove boje. . vanile. Upotreba. sredstvo za u zi van j e p o 5 I a 5 tic a. kao. KAKAOVAC PRAVI. sto zavisi od zemlje i ukusa njenih potro· saca.35 kofeina. onda je ona pod prstima gruba i grudvicasta. meda i dr. 12-140/0 belancevine i drugih sastojaka. Teobromin se proizvodi ekst· rakcijom iz kakaovih ljusa ka i I kostica . P r a 5 a k 0 d k a k a 0 a.i diu ret i k..Slerculiaceae. cimeta. Kakaova p as ta normalno sadrii oko 20 / 0 kakaovih kostica. najmanje 150. 5 tim u I a n 5.n o). Malo je otrovan i brzo se eliminise.

OUUSTENO SEME: VIDE SE fEZGRA 1 KORENCIC ( I). G _ PRESEK KROZ ENDOKARP: I .OSTATAK MEZOKARPA. 2 .SEMENI OMOTAC 3 CELlJE SA SLUZI.NEOUUSTENO SEME.STABAOCE.. B" . CVECEM I JEDNIM OBESENIM PLODOM B . D . 7 . E I E~ .SEMENI OMOTAC . IMA DRUZA SA KALClJUM-OKSALATOMJ 10 KOTILEDON.SEME TIP KALABACILO. . C .SEME TIP CRIOLLO . CE o 6 .ADO DRVO OBRASLO PLODOVIMA.ENDOSPERM . 2 .NII OMOTAC.UZOUZ I POPREKO PRESECENO SEME: 1 . 0. 3 .SUDOVNI SNOPIC. I D. C .CELlI!! SA SLUZI . 3 .UNUTRA.POPREC· Nl PRESEK KROZ KAKAOVO SEME: 1 .KuRENCIC. 5 _ SLOJ CELIIA ODEBUANIH U OBLIKU POTKOVI.A KAKAO : A _ GRANA S LISCEM.V1JUGAVI KOTILEDONI. 4 .Ml.MEZOKARP. 2 . 4 .PLOD U KOME SE VIDE MNOGQBROINE SEMENKE. F.MICERLIHOVO TELASCE. .ENDOKARP.SEME TIp FERISTERO C . F .

elipti~ni. globula.kakaov ~aj. bronhltisa. na kratklm dr~kama. pra ~ka od cokoJade. masti i slicnih galenskih oblika za uvlacenje u otvore tela. svecica. jer se topi na ~ove~joj temperaturJ i ne drafi sluzokofu. katara i drugih oboljenja organa za disanje daju se pilule izradene s kakaovim maslom.370 LECENJE BIUEM Kakaovo maslo sluZi kao najbolja baza za izradu raznih s upozitorija.RE LIM PLODOVIMA stranama. U mnogim zemljama pije se . mirisni. ~anim . g/Oli Ii po obodu celL Cvetovi su sitni. suvim. proliva i plikova u ustima . Najveci dec kakaoa u svetu potro~i se za izradu ~oko lade.Oleaceae Sib visok clo 4 m. KALINA Ligustrum vulgare L. . Plod je okrugla. tonik i erneliens. Listovi su uski. (ljuske). raznih vrsta bra~na za decu j bolesnike i slicnih hranljivih sred· stava. ·i sakupljeni u vr~ne evas ti. Mnogim lekovima neprijatnog miorisa i ukusa dodaju kakaov prasak jlli ih oblazu ~okoladom (razni drazej i) . Raste po toplim. upotrebljavaju se kao opora i gorka droga u narodnoj mecliein~ za l~enje 'koznih bolesti. Ove Ijuske dodaju raznim me~anim ~ajevi m a za popravljanje ukusa. Spravlja se kao i lekovi od drugih taninskih droga. rede i plod. erna i sjajna bobica. U slu~ajevima ka~ lj a. sun· KALINA U CVETU 1 SA ({. beli. List i kora. jer deluju kao blago sredstvo.

Donjm listovi su na duga~kim drskama i visestruko deljcni. zimolez. zimzelen.Euphorbiaeeae. kamfor. zelenika. siba. kamforovo drvo) iii sintetski od pinena (borcvo. svib. Sterilni rastvor kamfora (2S or. livadama i kamenjaru. Arg.KAMALA. Upotrebljava se seme. kozjaoica. kozje gro!(!e. piskovina. lfi· serovo drvo.ni) u neutralnom masnom ulju donedavna je davan kao analeptik. pasja leska. neprika. herba et succus). Sadrli floroglucinolske derivate. Cveta od m'a ja d o jula. koje raste u tropskoj Aziji i Au· straliji.. od koga potifu lekovitost i otrovnost kan· . KANDlLKA 371 Narodnn Imena: bijeli jergovan. kalinica. zimolozina. erna boba. KAMFOR Kamfor je cvrsti dec etarskog ulja dobijenog iz drveta Cinnamomum camphora Nees et Eberm. bijeli jorgovan. Kamfor je vrlo popularan lek ·koji se upotrebljava najviSe u obliku kamfor·spiritusa. visoka 40--80 em. kamforovog ulja i raznih galenskih preparata spolja kao antisepti·k i za drazenje koze. biser. Cvetovi su vrlo lepi. To su kristalni komadi ·svojstvenog mirisa. . zinlaslika. KAMALA Crvenomrk prasak koji se sastoji od zlezda i dlaka biljke Mallotus philippinensis Mill!. KANDILKA Aquilegia vulgaris L. KAl\!FOR . Stablo je uspravno. kamfor· njak. - Ranuneulaeeae Trajna zeljasta biljka. Posle davanja kamale nije potrebno uzimati sredstva za ~iS· eenje. pa se mora her· meticki zapakovati i cuvati na hladnom mestu. Deluje kao dobar lek protiv erev· nih parazita. sibovina. . zimozelen. sveza i osusena bilJka i sok iseeden iz sveze biljke (Aquilegiae semen. ponekad ruZicas·ti i vise. ljubi~asti ili beli. golo. kozjak.Lauraeeae (japanski kanfor. razgra· nato. Raste po sumama. terpentinsko ulje). lek koji drafi i jaCa rad centralnog nervnog sistema i <5rea (sli~no kafi i caju). zimolist. obraslo mekim dlakama. bisemi cvijet. Brzo vetri. U zubarstvu se upotrebljava protiv rubobolje. pasji samba!k. meokovac. U eeOOij bUjci irna cijanogenelskog heterozida. jer sarna kamala deluje laksantno. pasjakovina. pas·leskovina. mrle~a.

a najviSe po napustenim njivama. pakujac. oko 0. Ima vrlo evrstu. Etarsko ulje miri§e na crnogoricna ulja. kver· citrozida i drugih od kojih potice zuta boja). skorbuta. . Droga je svoJstvenog mirisa. karotena i flavonoidnih heterozida (hiperozida oko 0.Kantarion se odvaj'kada u narodu ceni i mnogo upotreb· ljava spolja protiv posekotina. uglastu. . razgranatu stabljiku. a dan as sarno u narodnoj medidni za lecenje fuei. Lis tic i su 1-3 em dugaeki. to su zlezde 5 uljem. a na vrhovima kitnjaste evasti sa zuti m evetovima. duguljasto-jajasti. Hypericaceae Kantarion je dugovecna zeljasta i korovska biljka.Raste svuda. kokotieek. naspramni. srmenik. a najviSe seme. sa!ltojli se od kadinena i drug'h seskviterpena. cin. zvonce. ervenu boju hiperi. bez drske. goli. Upotreba.t ani n a u kome preovladuje kate· hinski. oporog.Ima 9-11'/0 mesovitog .\ TRAVA Hypericum perforatum L. grli· cek. hemoroida. kome i druge bolesti. :tUTA KANTARIJA.Ranije je kandilka upatrebljavana u naucnoj. po obodu nes10 zupea· KANDILKA . nagorkog i aromaticnog uk usa.4-0. popina ikapica.8 em siroki. Rasprostranjenost. antocijana.372 LECBNTI! BlUBM dilke.itamina C (oko 30 mg'l/o) i 'lTagove alkaloida. za znojenje. kan· dilijca.stih listica kruniee i oko 50 pYas· n~ka sraslih u 3 snopica iznad kojib se dize trostruk tueak tamnocrvene boje. smole. opekotina.ja. Zbog toga se ne preporueuje upotreba kandilke za leeenje. karakteristicno tackasti. U svezoj biljci ima oko 16C mg'lo vitamina C. . hrlica. BOGORODICNA TRAVA.Bere se gornja polovina biljke u evetu (HYperici herbal. tamnozutih. . Cveta od maja do septembra. v. rutozida. GOSPIN. zveckavac. pet koso jajastih. estara izovalerijanske kiseLine i malo azulena. Narodna Imena: asibaear. kampavka. Sastav. trolistJnjak. KANTARION. sa pet listica easice.5%. sadrli 0. Berba. holina.2'10 etarskog ulja.1-0. U semenu ima mas· nog Uil. orlicek. visoka 30-100 em. zbog cega prema svetlosti izgledaju kao da su i z bus en i (perforatum). srednja rosapast. za zarascivanje rana i . jace izlueivanje mokrace. . Cela biljika je otrovna. svetlozelene boje.

14 do 24% etarskog uLja. posekotine.sekliva treva. prelije jednim litrom najboljeg ulja (po mogucstvu od Iwkuruznih klica) . greotaljka. ruti kantarion . . antocijana i vrlo malo etar· skog ulj a. poslednjih godina je u~ao i u naucnu medicinu. l!potreblja. gorae. KARANFIC.. 373 kao antiseptik. izda· tljivica. KARANFIL. voska ~ oko 3'/. trava od izdati. »Fitoncide«). smole.Caryophyl. krvavae. trava od poseka. KARANPlLIC . vaniH-na. Kantarionovo ulje s belim vinom: 500 g eveta i iseckanog lista sveze uzabranog potopi se u litar najboljeg ulja (od klica) i pola litra belog vina.lC. KLINCAC Eugenia caryophyllata Thrunb. tanina. bljuzgavae. . veterinu i kozmetologiju. KARAMFIL. z&. zasekn iea. zvekae.. pa se ddi na vodenoj par. ivanjciea. Tinktura i ekstrakc od kantJamiona spravlj aju se po propisima farma· kopeje. gume. bogorodicina ruka.. Dejstvo droge je mnogostruko zbog slo!enog hemijskog sastava.. 'kantarijon. KLINCIC. ivanova trava. laeeae) i mnoge divlje vrste karanhla kori6te se u narodnoj medicini za Iecenje srcanih mana i za znojenje: spravlja se i pije topao caj (5 g eveta na 200 g kljuc3!le vode). Etarsko ulJe cd kantariona deluje protiv erevnih parazita. Narod drogu stavi u ulj e i drli na suneu 30-40 dana da ~ to jace poerveni. KARAMFIU.i da vino ispari. kariofilina. GAROFAN. - Myrtaceae Tropsko drva s moluckih i jui:nih FiHpinskih ostrva . vaju se evetni pupoljci (Caryophy/li flos). smiealjka. KARAVIUE. Sadde ogromnu kohbnu. Najvge se karanfilica potrosi kao vrlo aromatJCan za· .ARANPIL. Fenolska jedin jenja koja se nalaze u kantarionu imaju izraienu antibakterijsku moe (vid . opekotine i druge ozlede iii se tim uljem natopi gaza ili cisto platno pa se ozledeno mesto oblozi. KARANFILIC. Kancarionove ulje (po Francuskoj farmakopeji): 100 g eveta stavi se u teglu. 2. Iseedi se i proeedi da bude bistro. a iznutra protiv bolova jetre. 10--13°/. marina ruCica. KARAMFIL. poklopi i drli 2 sata na vodenoj pari. KLINCIC. »Kontarionov zejtin.U Botanickom recniku navedena su ova narodna imena: bljuzga . Oba ova ulja se koriste na taj nacin sto se njima maiu rane. VRTNI Bas tenski iii vrtni karanfil (Dianthus caryophy/lus L. vraiji beg. pljuskaviea. smaknez. gorcan . Narodna hnena. !eluca. tantur. :lucernea. 1. zvoncae. vekovni narodni lek za Ijude i domace Zivotinje. U evetu ima saponozida. gospin evet. proliva itd. :luta metlica. gospino zelje.

: i . u zubar· stvu sluii . Stimulans . jedna paraz·ittska gljivica. visoko oko 5 m. Do druge p olovine XIX veka gajila se sarno Coffea arabica. KARDAMOM Elettaria cardamomum Whi. pasta i pilula za negu mba i u & ta. Ulje se u izvesnim prilikarna upotrebljava za dezinfekciju r uku. He· mileia vastatri. god. Poreklo. za proiZVQdnju etaTslrog ulj a i u indu· 5triji likera i parfema. Kafa je na· zvana araops kom. dakle. U desetoj godin'i drvo moze dati 1-2 kg kafe godisnje. dovoljno vlaznu zemlju. arabica. unistila sve kulture arapske kafe na Javi. Misli se da je oko XIV veka prenese na u Arabiju. Gaji se u svim trapskim zemljama: u Americi od 28 0 seveme do 30 0 jufue §trine. tin. nego iz juine Etiopije. KARANFILIC SA POPRECNIM PRESEKOM I UZDU2NlM tin velike antiseptitne moei.374 I. Cejlonu i drugim zemljama oko Indij skog okeana. Jer su je Evropljani upoznali preko Airapa.Prvu berbu kafa daje tek posle tri do pet godina. Karanfili6i i ulje sluie za izradu raznih aromaticnih voda. Ulazi u sastav raznih lekova za ieludac i kao sredstvo za jacanje apetita. . U svojoj postojbini. Ulazi u sastav mnogih voda.te et Maton - Zingiberaceae Tropska biljka od koje se koristi seme.. Dobar je antis eptik zbog velike kolicine eu· genola. .ECBNJE BIUBM . arabica ne potJiCe liz Arabije. C. . aromatik i ekscitans za varenje.C. Jaok i postojan kOI'igens. Gajenje. a mms karanfilieevog ulja je vrlo postojan. stomahik. Kafa traZi duboku..Danas je Brazil glavni proizvodac kafe. dugotrajan i snaiaD. gde raste divlje. da· kle. jer ulje .>:. Kad je 1868. Bolja je kafa s brda i s planina (600-2. U tom pogledu se pokazala kao najizdrzljivija Cottea !ibe· rica. proizvodaci su poceli traZiti drugu.ma veliku moe maskiranja drugih mi· risa. ali njen ukus nije tako prijatan kao u C.kao analgetik i kaustik.000 m) od one iz nizija. u zemljama oko juznog dela Crvenog mora. maJo :dm· zeleno drvo. otpor· niju vrstu kafe. liberica Hiem. a u Aziji od 25 0 seveme do 100 juine ~kine. Berba. KAFA Seme dobijeno od raznih Vl"Sta Coffea: CQffea arabica L. U njemu ima 2-8% etarskog ulja. robusta Linden ~ drugih iz porodice Rubiaceae. laku. tada najveeih trgovaca u svetu. ostavi se da plod sazri i da se ljuska . Stotine miliona ljudi koriste kardamom kao omiljen zacin svojstve· nog prijatnog mirisa i ukusa.ktura i sl. C. isti s lueaj kao i sa cajem.

·cine svets'ke proizvodnje kafe dolazi na Bra· zil. rukom se bere zreo. pipidina i drugih proizvoda nastalih pnenjern kafe. Kvasac je posebnog. da su glatka. zelenkasto iii nasmede. naroeito na njegove julne pokrajine. Proizvodnja. mrko. kad se baoe na gomilu. Glavne izvozne luke su Rio Santos.8% kofe~na. nagrizena. 10-11% mas t i. Lako se moze razmutiti u vodi i talog mora biti pokretljiv (mineralne primese su teske) . starosti. Dejstvo i upotreba. Prtenjem (torefakcijom) donekle se menja sastav kafe. furfurala. homogenosti i sl. 8-120/0 vlage. Zrna ne smeju biT! plesniva. razlozi se slo'lena tanozidno kofeinsko jedinjenje sa hlorogenskom kisel~nom. sa rena i sl. 1iurfurilnog alkohola. u . . da jasno z von e. na resetima odvoje zma po krupnoci i sortiraju po kvalitetu. . Pnenjem se izgubi nesto rna'lo slobodnog kofeina. ispari voda. KVASAC Saccharomyces cerevisiae Meyen - Saccharomycetaceae Kvasac je meka. sircetne kiseline. Od kolieine i kvaliteta kofeina zavise vrednost.KVASAC 375 osusi.7 do 1. tesko. Pri tome se proizvodi isparljivo. protiv proliva i raznrh trovanja. izveju. oblika i boje. Ocenjlvanje kvallteta. . furana. ni'kako gorkog iii ki5elog uk usa i S v 0 j s tv e n 0 g m i r i s a. Zrno je ovalno. s jedne strane raYno.Dve tn. gola. Ne lepi se za prste. finoca i aroma pnene kafe. Na pljosnato j s trani pruZa se uzdulna brazda u kojoj se krije ostatak karakteristienog »srebrnog semenog omotaea • . pa se onda drvo trese. oljus te.Kafa se ceni po mirisu.. Sastav. Nepnena. ali neosusen plod. v rio a rom a tie n 0 i veoma cenjeno u I j e nazvano k 0 f e i n. sreani analeptik. prijatnog. ali ce zato aroma postati veoma prijatna posle pnenja. Stara kafa se viSe ceni od nove. do 400/0 celuloze . Obmnu kafu suse na suncu iii u zagrejanim susnicama. Jedar litar nove kafe tezack je 01<:0 700 g. 7-14 mm duo gaoko.Nepdena kafa ima 0. U drugim krajevima. u trijeru oeiste. vlalna. sivkasto-zu6kasto. laka. zelena kafa je bez mirisa i gorkog u k usa. Droga. Kvasac vrlo brzo izaziva . Za kafu se kale da je dobra kad su joj zrna podjednake veliCine. naborana. posle dYe godine letanja ista ta kafa Sf-ME KAFE _ UVECAN POPRECAN PRESEK bire teska svega oko 600 g. .Zrelo seme (Coffeae se· men). eistoci. ana} vise kao osveZavajuCi napitak. a u brazdi da imaju ostatak od »srebrnog seme . Zrno je vrlo tvrdo i r 0 Z a s to. 5-70/0 secera. drobna masa sivo-smed:e boje. suva i tv r d a u toj meri da se zubima tesko lome. a s druge ispupeeno.Kafa je tipiena kofeinska droga: nadrazu:je cen· tralni nervni sis tern.nog omotaea«.. sjajna. karamelizu· ju se seceri.k ome ima acetona. kad su teska. ukusu. .

jer se njegovim zrueenjem ultravioletnim zracima dohlja kalciferol (wtamilll D2 ) (vid. jer kvasac sadrZi raznih enzima koji mogu u-sIed fermentacije u pilulama izazvati najrazlicitije promene. vitamine i raienu gJavnicu). maltaza. Rede se upotrebIjava s u v i kvasac u praslcu (Faex siccata). u pepelu kvasca ima je 52-55%.an izvor n u k 1e ins k e k is eli n e. C.376 LECI!NJ1! BIUl!M vrenje ~ecernih ras tvora. Sastav.i malo yitarnma A. Sadrl.ih. . Oni su lokaLizovani u eelijskom jezgru kva~/:e. preventivne i kurativne vamos'li. Mineralne materije kvasca tkara'Meri~e prisustvo vrlo velike koli~ine fosforne kiscline. 5. 2. takode. . G lie i d i.i:d. arnilaza. okrugllil. Suv kvasac ostavlja 810% pepela. 6. jednoeelijskih gljivica koje se na mikroskopu vide u obliku podjednako velikih. Pro ti d i. .Kvasac je vrlo hranljiv ne sarno zbog prisustva tako vainih protJda nego i zbog sadrlaja ve1ioke koli~ine g I i k 0 g e n a (do 40'/0). . Da bi olak~li i ubrzali s~enje svezeg kvasca.Kvasac ima veoma veHk broj vainih enzima razne aktivnosti: invertin. Kvasac je vrlo vai. kvarenje i raspadanje pilula. . neki proizvoda~i pretbodno daju laktoze. proteina. nukleozidaza. Lip i d i. 8-10 mikrona ~rokih i 8-12 mikrona duga/:k. 1. Kad je dobro za~ticen od vI age. Mora se /: u vat i od svetJosti i va7Jduha na hladnom i suvom mestu pod staklenim zvonom i dobro zamotan u nepromociv papir. 1 i P ida i g 1 i c ida. loptastih. i B2 . 1ma i estara heksoza 5 fosfomom ki· · selinom. dobijen takode od sVeZeg. U suvom kvascu ima oko 5()O/. poglavlje 0 vitaminima). u neosapunjivom delu masne matel'ije kvasca nadena je znama koli~ina slero/a (oko 1%). koji nemaju terapijski zna/:aj. Naden je i tripeptid gluta'lion.Kvasac je najbo/ji izvor grupe vitamina B. pomalo jajastih celija. vii ami n a i pro v Jt ami n a. To je farmakognOZlijski jedna od najvafuijih droga najslozenijeg sastava i vanredno velike biohemijske. pro· teaza. ali: fiU je moe vrenja manja i sporija od svezeg kvasca. pro tid a. K 0 z i m a z a (koenzim zimaze) i k 0 'k arb 0 k 5 i I a z a (koenzim karboksilaze) igraju glavnu ulogu u a1lkoholnom vrenju. Vi tam i n i. moze se o/:uvati godinu dana. pmka od slatkog korena i drugih indiferen tnm pra§kova. osobito B. n u k 1e 0 prole ide. En z i m i. zimaza (alkoholaza. U svezem kvascu ima 70-750 / 0 vlage. . Najvafuiji je e 'r g os t e r 0 I. glavna glicidna rezervna hrana polisaharid glikogen. U kvascu ima i drughlJ proteina: zimokazeina (fosforprotein) i cerevizina {sadrii lizina i triptofana). Kvasac je gIavna industrijska sirovina za ekstrakciju ergosteroIa. gl~kogenaza. Feax inactivata). dekstrinaza. lipaza.Osim glicerida palmitinske 1 stearinske kiseIine. 3. vih gIjiwca.Kvasac je ~itav arsenal vrlo raznolikih i veoma vainih lekovitih sastojaka: en z i m a. 4. DiE (v. ali susenjem u tankom sIoju u vakuumu ispod 40°C. zbog ~ega je sladak kao i druge gljive u 'k ojima je. . Za izradu pilula sme se upotrebljavati sarno k vas a c s t e r iii z 0van dva sata na 103-1050 C (Faex sterilisata. Te veoma vame beIan~evine su mikromolekularna jedinjenja proteina i nukIeinskih kiseHna. koja sa karbosHazom ucestvuje u alkoholnom vrenjul i dr. Sastoji se iz sFtnih.Kvasac -sadrZi znatnu koli~inu veoma vainih belan~e· vina.

kvasna gljivica.100/0.20-1'10.Zreli izvijeni plodovi svega 2-2. a U stabljikama i 'korenju sasvim malo.k a sirovina za ekstrakciju kiselina. Zbog toga se sme uzimati samo po upu ts tvima lekara. Sazrevanje je septembra i oktobra.20"10. i to izjutra po tihom vremenu i resi da se ~to vi~e izbegne opadanje plodova na 7emlju. zbog ~ega se ostaoi od destilaeije i ekstrakcije eene kao izvI'sna sto~na hrana. . .k vasca dnevno 'Posle jela. Kao oj u plodovima drugib ~titarica.8-1. pivarski kvasae.5 m i svojim izgledom. pivski kvasac. zbog ~ega u drogi uvek ima zrelih i zelenih plodova. Upotrebljava se za suzbijanje dermatoza. go. Kvasac iroa op~ti biolo~ki zna~aj. ·kvas. Berba se mora vr~iti kad pm ~titovi sazru.90-1. preliv. 'Povl~enu temperaturu i druge ozbiljnije znake trovanja. pogotovu ako se uz to dubri fosfoI1Ilim. Po~to je seme sitno. cev okrek. kvasnica. Uzet u veeoj kolieni kvasac je ~kodljav i moze izazvati povracanje.000 kg ploda. i u ovom ima mnogo masnog ulja (oko 180J0) i belan~evina (12"/0). Sastav.81. olova kvasovka. podseca na mrkvu. kao i sam Iwasac ako je steriHzovan. ali nejednako. gladak. dnevno do 75 grama razmucen u viSnjevom ill malinovom soku_ Narodna imena: zestin kvasac. kva~ KELA Ammi visnaga L.2 mm ~iroki i 0. ali se seme mora 1-2 meseca stratifikovati.377 Upotreba. u drugim delovima biljke: u Hstovima 0. osobito svojirn vgestruko i sitno deljenim listovima i krupnim belim evastima. Seje se u jesen na dubinu 1.0 mm debeli. sJi(~an . Na Zapadu se sve vge upotrebljava zraceni kvasae. na vrhu nose piramida:lan stilopod. Prolecna setva je bolja. zelenkasto-ml'k. Biljoka je visoka I do 1. a <I sekundarna mrka. Pilule izral1ene s kvascem vrlo se lako raspadaju u erevima. Extraeturn Faeeis. . slufi kao najbolja masa za izradu pilula. furunkuloze. Jzgled droge_ . Daje se po 2 do 3 ka~ike . a u novije vreme se sve vi~e gaji za proizvodnju ploda koji sluzi kao industrij's. pre setve sc pome~a 5-6 kg sa 30 kg granulovanog superfosfata. Ima slabo laksll!Iltno dejstvo.Prinos sa hektara je 600-1.Glavni lekoviti sastojak je k e loj n. 5 primamih rebara su :luckasti. oko 0. Kela je dvogod.Kvasac je jedno od najboljih sredstava za s u z b i jan j e a v ita min 0 z a. Gajenje I berba_ . azotnim i kalijumovim l1ubrivom. Kvasac je vaZan izvor proteina i Slufi za val1enje nukleinske kiseline i ergosterola.5 mm dugacki. Merikarp je plan-konveksan.1%). u Wtovima 0. Visnagin je kelinu (0. oko 10/0. .~nja Umbelliferae zeljasta biijka koja kao korov raSlte u zemljama oko isto~nog dela Sredozemnog mora.Najbolji prinosi dobtjaju se na plodnoj zemlji.5-2 em ·n a rastojanju 60-70 em red cd reda. 0. Kelina ima i.

eel a hiljka je mirFsna. na~ kim. KIM Carum carvi L. prvi medu ~titono~ama . maglovitih.378 Ll!CI!N11! BILJl!M Upotreba. jer je ona eista. Seje se u martu i aprilu iii u junu na rastojanju 40 . . ali draga poHCe sarno od gajene bilj'ke. anason i druge mirrsne biIJke boljeg su kvaliteta od onih iz hladnih. Na hektar treba oko 10 kg -semena. Kim trazi humoznu ilovacu zakJonjenu od vetra. . Kim treba gajiti kod nas vee i zbog toga ~to ga uvozimo. - Umbelliferae Kim je dvogodi~nja biljka.) ima slieno uejstvo: spazmoliticno i vazodilatatorno. Listovi su Ilekoliko puta perasto izdeljeni. Severozapadna Evrapa. vlaZnih i I kiOOvitih zemalja severozapadne Evrope. a rodi oko 1.500 kg. najvi~ po KlM PLOD STiTARICA planinskim.( 40 cm. tmurnih. naroeito Holandija i zemlje Skandinavije imaju hiljade hektara pod kimom. Gajenje kima u mnogim zemljama je vafua pl1ivredna grana. visoka 50--90 cm. Stabljika je razgranata. selekcionisana i boljeg kvaliteta. Mi imamo sve uslQve za proiz· vodnju najboljcg kima.Kelin se daje peroralno (ikroz usta) u tabletama za leanje s tenokardije i bronhijalne aslme. Raste kao korov -svuda po livadama. Kim procveta vet u aprilu. Novijim proueavanjima ~e utvn1eno da plod mrkve (Daucus carola L. a pradaja je uvek obezbedena. morae. S obzirom na bolju zernlju i yeti broj suneanih dana.

bezbojna iii slabo ruckasta tecnost iz. smole. kobasicarskim praizvodima. Glavni sastojci ulja su . Daje se i kao eupeptik. koji se svakodnevno tro§i u znat· nim kolicinama u svim jelima. F .kima je eta r s k 0 u I j e (3-7"10). voska. . Etarsko ulje od kima je bistra. Etarsko ulje se dobija destilacijom pomocu vodene pare iz sveze poz. bel a n ~ e v i n e. Uzima se oko 1 gram samlevenih plodova kima dva puta dnevno posle . diureti. ViSe se upotrebljava u veterinskoj medicini.KORlJANDAR. Spiritus Carvi m dr. Zaostale uljane poga~e upotrebljavaju se za ishrallu stoke. Pe. jer sadl-ze mnogo protida.Kao i ostali plodovi stitarica.Glavni sastojak . najviSe 9"10.KIM 379 Sastav. U vellkoj dozi etarsko ulje deluje ot· rovno. C . Aqua carmirzativae. karveola i dihidrokar· veola. zatim . Za Iikere i sapune upotreb· ljavaju se karvon i ulje iz koga je odstranjen karvon . do 8"10 t a. a narocito z a c i n.KIM.i ma malo dihidrokarvona. secera. digestiv. Kim je uglavnom doma· ci i narodni lek. razitog mirisa na karvon i aromati~nog ukusa.k eton k a r von (53-65"10) i terpen lim 0n en (oko 30'10). sluzi. 4 2 5 6 Q • D SHl!MA POPREONIH PRl!SEKA VA2NIJIH TlPOVA PLODOVA STITA'RICA. boje i kalcijum-oksalata.'ela protiv gasova i nadimanja. hlebu i picima u zemljama Zapadne. celuloze.k i galaktagog u c>l>liku caja.KUMIN. n 1 n a. pela ostaje oko 7.MORAe. Ima j~s i mas no g u I j a (8-20"10). Upotreba. A B . oko 2eN.KUKUTA. Naj"iSe ulja potrosi industrija likera. . Severne i Srednje Evrope.5"10. njevenih i zdrobljenih plodova. . i kim je k arm ina t i v. Vecina farmakopeja traZi da u1je mora imaH ni manje od 50'10 n1 vise od 65 volumnih procenata 'karvona. ANGELlKA. E . D .

nanom. kuminak.felin). kao slimuIans. . pre svega sa anisom. Zato se pri izradi caja voda naglo zagreje da bi ~ to brle prokljucaIa i time ~to manj e gasova izgubila. osobito u ·i sto6nim i ju~nirn krajevima. slab diuretik itd. Treba ga poparili kljucalom vodom.Theaceae Stotine miliona Jjudi uzivaju u pijenju Caja. podstice na rad. SAMO JE UMERENA UPOTREBA CAJA DOBRA Umereno i razumno upotrebIjen. Caj je protuotrov. Narodna irnena: bela cemena. KAKO TREBA SPREMITI CAJ PA DA BUDE PRIJATAN NAPITAK? Kvalitet infuza (caja) zavisi i od vode. karun. 'mmelj. Kod nas je u potreba kima neznatna. krccne. odakle je verovamo u XIII veku uveden u Evropu. Dejstvo caja tie uglavnom deIovanje kofeina i tanina. Pogotovu u otvorenom Ioncu. moraoom. komin.10 minuta pili. mirodijom i drugim drogama mahom prijatinog mirisa i uk usa. koprov. teIo i duh« da moze podneti veM. protiN izvesnih zeIudacnih oboJjenja. jel'. dobrodo~ao u sIucajevima trovanja aIkaloidima i te· skim metaJima. Najukusniji caj se dobija s me· kim vodama. kmin. poljski 'mm (Or. a za vreme nepodno~ljivih Ietnjih rega hladnim Cajem gase zed i osveZavaju se.k nap or (dejstvo kofeina). a to je ~teta. . s jedne slrane. To je danas najv1~e upotrebljavana kofeinska (puninska) <!roga. Dobro nacinjen infuz (»caj «) je vrlo prijatan napitak koji osvezava. Uzivanje caja u svetu razviJo se uporedo s razvojem industrijske proizvodnje ~ecera iz ~eceme repe u umerenim predelima. nadrafuje i jaca . Zimi se njim Ijudi greju. a uz to sadriJi tan ina koji vezuj e i talozi alkaloide i te~ke meta1e u obIiiku nerastvor· Ijivog. Tvrde. To ndkako ne Ciniti. Takve vode potre bno je prethodno prokuva ti. povoljno uliee zbog ikofeina. a pogotovu gvotltevite vode daju caj neprijat· nog ukusa. ali se kuvanjem gube gasovi rastvoreni u vodi. KINE SKI ILl RUSKI CAJ Thea sinensis L. a njihovo prisustvo popravlj a kvalitet infuza. Caj se ne sme kUllali.380 LECBNJ1! BlUBM Cesto se daje zajedno sa drugirn drogama koje deluju kao stomahika i karminamva. divlji kumin. kimijen. caj izaziva vrIo ugodno raspoIozenje. jer ga mi uvozimo. smesta poklopiti i posIe 5. pitomi kim. ndkodIjivog jedinjenja. Kim su poznavali i upotrebljavali arapski lekari. kimin. kamilicom. dakIe. Daje se i IkilO tonik. Na~i planinci treba da gaje kim.

severnoj Africi oj drugde. avijaticarima. dok allkohol deluje depresivno na centralni nervni sistem. jer je ko· fein glavni sastojak caja koj4 draii ove centre. kofein ga na· draiuje.KINESKI lU RUSKI CAl 381 HRONICNO TROVANJE CAJEM TEIZAM - U velikoj dozi caj je otrovan kao i 'kafa. KRVNE SUDOVE I CENT AR ZA DISANJE Dejstvo Caja je utoliko jace ukol1ko Caj irna vHe kofeina. slabljenje ltd. jer kofein deluje suprotno alkoholu . caj je manje opasan od kafe. Ipak. guo bljenje apetita. UST KINESKOG CAJA: A . C . tj. Caj svojim kofeinom (ranije se kofein nazivao teinom. te~ko varenje. Preteranirn i dutim svak~ dnevnim uZivanjem caj izaziva nesanicu. D . To su sluCajevi hroniCnog tei:mna. nefermentisani caj izgleda da je ma~je otrovan. Time se objasnjava i poveeanje moti ueenja.CEO LIST U PRIRODNOJ VEL/ClNI. zbog cega osoba 'Iak~e shvata i b):'Ze povezuje misli. Korejoi i Japanci gaje kombuhu.DLAKE 200 PUTA UVECANE SportisNma. pamcenja i razume· vanja i. dosadne zatvore. Na osladenom caju Rusi. . intelektualni rad je Ia:ksi i uspesniji. osobito ako je zamOtI' nastao od intenzivnog urnnog na· prezanja. uopste. CAJ DELUJE NA MOZAK. soferima i drugim osobama Caj pomaie. Zeleni. radnicima. javlja se balji rad miSica i refleksi su bdi i potpuniji. jer ih bodri i krepi. SRCE. B . Caj suzbioja [ smanjuje zamor i sanjivost.POPRECNI PRESEK KROZ GLAWll NERV. eovek postaje lucidniji. ra~ireni oso· bite u Kini. a drugi riarodi piju jak caj . Engleskoj . U nas je obicaj da se posle uzimanja veCih kolicina alkohdlnih pica pije jaka kafa. ManclZurci. a kasruje se is· postavilo da je ree 0 jednom istom a!lka10idu u 'kafi i caju) draZi korn veli· kog mozga.TRN NA OBODU USTA.

kolera i dr. BILJEM Caj svojim kofeinom pobolj~ava disanje. SrCani mi§ic se bolje ishranjuje i 'tako jaea. Na svakoj zeleznickaj ili autabuskoj stanici pije se druga voda. Medu tim. caj '. malo teo b r 0min a. dobija se zdrava i pitka voda. usled eega je srem rad pravilniji.5-1 0/0 eta r s k 0 g u I j a i 2-3% legumina. povecava ventil acij u pluca. Svojirn kofeinom eaj nadrazu~e i centar za krvotok. pepeo je zelen od man g a n a. za jaeanje organizma itd.Zato ga svaka apoteka. vaska. a pre svega Crveni krst. v 1age sme biti n a j vis e 'JO/.ma ve!ik profilakticni (zaStitni) znacaj.34% tan ina.opore. jezera i bara. trimetilksantina). nerastvorljiva mtka tela. A dalje od puteva pije se ~to se stigne. upale sluzruice i 'koze.nikatinske i pantotenske kiseline. Eto zasto svaki civilni i vojni sanitet. srdobolja (d<izeruterija). .1o je kulturnih biJjaka Jooje su taiko svestra-no ispitli. rotina. Caj je vaian prot!votrov. 8. dekstrina. jer po onoj mudroj narodnoj izreci .bolje je zlo spreciti nego leciti«. Caj irna 1-5% k 0 f e ina (teina. jer drliZi respiratorni centar. 0. Ako se sarno vrlo malo caja stavi u vodu dok kJjuea. OD CEGA POTICE LEKOVITOST CAJA? Ma. Otrovanom. ali sva nernaju isti terapijski znaeaj. Glavni lekoviti sastojci caja su purinski alkalaidi. ran~eniku i svakom teskom bolesniku bolje je dati eaj nego 'Vodu. B 2 . Cajev tan in je -sme~a epi1 katehina i ga-\okatehina. Zbog ogromne kolieine tanina (najbolje sorte eaja irnaju viSe od 300/0) i drugill . Za vreme fermentacije caja nastaju f 1. kuvana voda je neukusna i vecina osoba ne moze da je pije. zdravstvena staruica i druge zdravstvene ustanove moraju imaJti.0 b a fen i. proizvodi kondenzacije i oksidacije katehinskog tanina.. B I . To su putevi zaraze najopasnijim bolestirna: trbuS ~li tifus. jer caj jaea cell'tralni nervni sistem i srce . srodnih polifenolskih jedinjenja eaj deluje i kao tipiena taninska lekovita biljka protiv proliva. u nufdi i voda iz reka.382 L1!CENJP.5~/o ni man j e od 5%. pa se 'Ia~de dBe i prijatnije oseca. Epika tehin ima svojstva vitamina P (pe). .vane kao caj. usled eega se i rad s rca poboljsava. KoliCina vlage se normalna krece ad 3-6010. U zelenom caj-u ima v. ~to je presudno u hitnim slueajevima_ CAJ JE NEOPHODNA RATNA REZERVA SVAKOG SANITETA Za vreme rata milioni Ijudi su u pokretu. U caju ima \jo~ i gume. Kuvanje vode je najpouzdaniji nacin sterilizacije. moraju ±mati znatne zalihe dobra zapakovanog prvoklasnog caja. a den ·i n a i k san tin a. a p e pel a n i vis e od 6.ode n 0 g e k s t r a k t a. U zelenam caju ima vitamina C. Prema tome. masti i drugih balastnih materija_ Dobar caj mora dati n a j man j e 30% v . opekotina. Za poslednj<ih 150 godina u caju je nadeno nekoliko desetina raznih hernijskih jedinjenja. kofein i tanini (. jaei i bolji. pre svega. stavske materije) i prostija fenolska jedinjenja tLpa katehina i njihovih derivata. Hemijski sastav cajevag !ista je vrlo slozen.ge ta- . teo f iii n a. U pepelu 's e ne smeju naci teski metali (ve~tacki ate· zavan Hi bojadisan caj).

5 mol a· 5 toe tar 5 k 0 u I j e 0 d k 0 j e gpo til'. caj 5e pakuje odmah posle pdenja. tj.aja ne celli sarno po kolil'. a u crnom vi ~e 'slobodnog kofeina. U zivom Iism 'kofein i ostali alka· loidi se nalaze vezani na lanine. zbog cega se u drogi skoro say kofein nalazi slobodan. Odabiranje. I e p I j i v 0. podaci 0 nj<!govom hemijskom sastavu. a prima miris sredine u kojoj 5e nalazi i tako gubi vrednost.ke kompanije i trgovci na veliko imaju narocite eksperte.va prvenstveno na kofeinu. vrlo malo geraniola i dr. s ud osetljivih profesionalnih probaca (degustatora) I'. Traie 5e sorte 5 mnogo mca. jedne peroksidaze. Tek posie njihove ocene vr~i se kJasifi· kacija i pakovanje. otporne na bolesti i ~tetocine.ini kofeina nego prvenstveno po uk UIS u i m i r i 5 u. v rio a rom a til'.aja vee.aja potrosi u svetu za uZivanje.aja na planlaZama je vrlo slozeno. Ovo ulje ima mnogo metilsalicilata i feniletil·alkohola. Thea Tasters. prema tinoei mirisa i ukusa. neprijalan miris. pro zenja i uvrtanja raspao se k 0 f e i Jl • tan a t. on se ip. To je zbog toga ~to se najvici deo proizvedenog I'.K. Na vlafnom mestu caj ·porpI1i. ali se vrednost I'. Zbog toga je za ocenu kvaliteta I'. citronelola. ono ide u nekoli'ko pravaca. a sasvim malo kao lek. Da hi imao sto bolju aromu. nepovoljne klimalske i druge nepogode itd. iii »Tuski caj " eenio se 'kao najbolji.. odnosno prijem caja. oplemenjivanje I'. enzim koji pretvara jedan deo flobatanina u flobafen. budaY. tzv. vrlo osetijiNe i vicne probate caja. Za vreme nepafljivog pdenja l1stiea I'. ali pre svega se cene i iznalaze takve sorte tkoje daju najaromaticniji caj s najvise tanina.kofein. pa se moze direktno hloroformom ekostrahovatL Oslatak kofeina moze 5e ekstrahovati tek posle tretiranja amonijakom. a vrlo malo za lek. jer je ~rebalo godinu i ..! CAJ 383 nina. ISPITIVANJE I CUVANJE CAJA Vel ike uvozne i izvozne drogisticke trgoval'. a u crnom caju. Zato 5e mora brizljivo cuvati na suvom mestu i her met i c k i zap a k 0 van u 5 tan i 0 1. nego pre i iznad svega prema svojim organolepti6kim svojstvima.mi meroljiv. Zbog toga ani gotovo reo dovno boluju ad hronicllog teizma. nje.aja nego rezultati. Najbo/je vrste caja imaju najvise tan ina. Fer men t a c i j 0 m 5 e j a v I j a z u lo. koi'i dnevno ponekad moraju da probaju po 100 do 200 puta razne vrste caja i da daJu ocenu 0 vrsti i kvalitetu caja.aja varnije mBije. n 0. DEGUSTACIJA CAJA Mada je u caju nosilac lekovitosti . jer se gotovo say proizvedeni caj u svetu potro~i kao svakodnev:ni prijatan napitak za osveiavanje. dok je j 0 ~ m I a k.INESKI ILl RUSK. premda se lekovita vrednost caja OSIIli. gus lO. Ne'kada~nji »karavanski. Mladi listovi i pupoljci sadde vire tkofeina (i tanma) nego stariji. e m i r i s c a j a. U cajevom listu ima tea z e.lk ne ceni i ne plaea prema procentu tog alkaloida. deo etarskog ulja izve· trL Nestrucnim i nehatnim cuvanjem caj gubi aromu. za vreme fermenlacije.

tm. 3.).bere li~ce. direktno 51! \'ezuje na vunu. dlakavost. 0 t pat k e i sitneZ nasta!le za vreme prerade eaja raznim sredstvi· rna slepe . berlinsko plavetnilo i kurkuma (u zelenom caju). U nas je nepoznat. 'llgodnog. pomaio oporag ukusa. Pregled ouiima . .20.. a. lupom i mikroskopom. glina i dr. hemij s>ka i os tala ispitivanja treba dapuniti jos nekim istrafivani'ima. evet se skoro ne maze faIsafikovati.). Uvek se proba sarno nezasla~en caj.me. 1. grafit i sl. raz· aim taninskim ekstraktima i sl. Jedino Hsce izvesnih Camellia ima idi· oblasta. Vellcina listova. nema kofeina <ni ouih 'kandZa na rubu itd. Fi· noca arome je drugacija. razvijenosl vlakana oj dr. 2. Min era I n e materije povecavaju procenat pepela (pesak. Pa J. ni kofeina i dr.pak se u svetu cajev evet malo upotrebljava. S t ran 0 I i ~ c e: Salix alba j diITuge vrste vrbe. Cesto ga oboje karamelom. 6. i tako je obja ~ njeno za~to je rusk! caj to llko bio trazen.Ji oni se ne pruzaju od uedne do druge epider. posto sadrii manje kofeioa (0. jasen. prisustvo iii odsustvo idioblasta. Tako se mogu poznati i drske. Taj »Iafni eaj « se u vodi raspadne. 4. zova. imaju lisce koje se oblikom i veHcin'Om. jagoda itd. aromalicniii i bo/ji nego infuz (c. je r se eaj vrlo eestp falsiRkuje. zemlja. tremja. Danas je dClkazano da je bolj i caj koji j e odlezao godinu dana. jevtiniji je i njegovim branjem drvo lIle oslabi kaa kad se . vimja. s bazama ce se obojiti mrkocrvenkas>to. H~ce je veee. B 0 j e: indigo. aromaticnog mirisa i nagonkog. crvenomrk infuz. gips.aJj) od mea. tvr· c1e. zilavije. jer manje drazi.i formiraju u oblike s·liooe pravom caju. Osim toga. Pekoe sa Souchong cajcm. odsustvom idioblasta. grancice i druge primese. K u r k u rna: caj se izmucka s a}koholom. ali se i to moze dokazati. Cvetni pupoljci od caja daju blag i vrlo prijatan. Up 0 t reb I j a van i c a j nema odre~eni postotak ekstrakta. a s kiselJinama se povrati na zuto. lepe f ute boje kao zlato.. alkohol pozuti. Z arne n j i van j e U NAS JE NEPOZNATA UPOTREBA CVETNIH PUPOLJAKA CAJA Cvetni pupoljci <'aja imaju mnogo prednosti i steta je ~to ih nasa uvo· zna preduzeca ne nabavljaju u proizvodackim zemljama. kofeina i onih zupeastih kandza razlikuje od caja.384 LECBNJB BIUEM po da na dok iz Kine s tigne u Nif nji Novgorod. FALSIFIKATI CAJA SU CESTI I RAZNOVRSNI boljih eaj eva 10Sijim vrstama. S. kao i sva ka druga skupa droga. na primer. Na primer. Epilobium angusti· folium (osobito u SSSR). hro· mno zutilo. voda Jrojom je eaj paparen (1 +9) mora bin bis~ra i sjajna. Nerna oi poznatu arom'll caja. omogucice raspoznavanje slabijih vrsta. rufa. jer nllje u modi.

je zlo. a isto tako i IS e C e r. god. Caj je dugo vremena ikaravanirna dolazlo u Evropu iz Kine prcko Ru· sije. tako da je »tRj o bio pl'ivilegija same po· "lascenih j imucnih staleZa. c1ani uvoziti u Evropu veee kolicine caja. Ipak. ZBOG CEGA SU VA2:NI VREME I NACIN BERBE CAJEVOG LISCA Cajevo lBee se bere 6-8 n edelja posle orezivanja oajevog drveta. lIlajbolji moreplovci i trgovci. uz[vanje caja r~irilo se tek u XIX veku. s belim ta6kamal. lunas na Balkanu am-a javrrih eajatra.J _ GRAN C[CA U CVETU kafe. u cvelu Sirenju upotrebe eaja za pice u nas najvise su doprineli Ru· si posle I svetskog rata.jdZjnica«. U nekim zemljama je drlavna vlast otvarala jayne cajare i favorizo· vala privatne u borbi protiv prekomernog uZivanja aIkoholnih pica (Rusija). a i od ka.500 god.qje toCe sarno eaj. Polovinom XVII veka spominje se up 0 t reb a c a j a k a 0 1 e k a u nekim zemljama Zapada i u RusijL Oko 1660. Nazivali su ga i »karavanski caj«. Mong olije i Sibira. drugi put u maju (Soucllong) i Ire- .K[N ESK[ u. godi· ne. Ali caj jos nije uspeo da u nas po· tisne prekomerno uzivanje erne C.000 javnih cajara. najviSe su ga uvozili i doprine li ~ irenju nj egove upotrebe u Evropi. poceli su Holan. Spominje se na 2. U Japanu je u XV ve.) RUSK) CAJ 385 BURNA JE ISTORlJA CAJA Zbog cega se u nas kineski eaj naziva . kao sto kafane tote sarno ·kafu. ruski« ? Mi sLi se da su za caj Kinezi znali od najdavnijih vremena. Prelipostavlja se da j e pre nekih 12 vekova upotre ba caj a pren. ruskom Cant maIo eaja kao skupocenu retkost. Otuda se u oas i danas vise ouje »ruski caj« oego kineski. U Englesku je uvezen 1665.ca. onda je svakako uZivanje eaja mrrogo manje zlo od Bllilroholizma. Hol a nc1ani. Ako se IffiIOra bWrati jzmec1u dva zla ma!l1. U Kini i u J apanu se bere 3-4 puta godisnje. U Evro pu je prenesen tek polovinom XVI veka kao lek. Vee krajem istog veka eaj se paCeo ~iri ti i u nekim evrops'kim zemljama slutiti kao pice za uz)vanje. Prvi put u martu iii aprilu (P ek 0 e. jer je sve dotle bio v r l o s k u p.ku gajenje OaJa uzelo vere l'3mne re. . Mongolski kan poklonio je 1638. feizma. svilasto dlakav. k.. Tada je caj bio vrlo skup. god. pre nase ere. primIjen je sa odu~vljenjem i vee posle nekoliko decenija bilo je oko 3.:sen a iz Kine u Japan.A.

Zatim se u v i j a metlu dlanovima. poslednjd kvalitet). tj. Istovremeno se obere i sve cvece i plodovi da ne bi smetali novim Ie· torastima. Obit no se here pupoljak i 3-4 Usta ispod njega. Caj za domacu upotrebu Kine1!i v~tatki raznovrsno namiriSu prema ukusu svojih potrosata. stavlja u mamnu za uvijanje (20-30 minuta). 1. Posle pol a sMa (nekad treba 3-6 sati) pre· mne se vrenje.) i ostavi 'i zvesno vreme. izvadi. . Od dlacina prerade zavlsi da Ii ce se dobi ti ern i. ali jos vise od vestine prerade. sve dok iz asta ·ne prestane da izlazi zelenkast sok. jer je c!aj u prvom redu s red s t v 0 z a u z i van j e . Prve dYe vrste su vainije od druge dye. z e len i. razvija i ponovo uvija i razvija. Rasiri . Zatim se pusta struja top log vazduha. bnizljivo 0 dab ere i odstrani sve sto ne valja.k orpama da s v e n e. 2. Kvahtet taja zavisi od vrste biljke. I to je jedan od raz. ali cemo navesti sarno najvainije momente. jed n a I e p I j i'V a mas a. • PRERADA LISTA JE PRESUDNA ZA KVALITET CAJA 1ma vise nac!ina prerade.i j e. vee se odmah brzo isprli. osusi nad zarorn. sarno 5e n e p uS t i fer men t a e i j i (vrenju). Orezivanje i sabiranje vr~ se strutno i briZljivo. izdufe se i roba ima mnogo otpadaka. To se ponavlja nekoliko dana dok taj ne primi miris dotitnog eveca. zavija i razvija. To se ponavlja nekoliko puta. a na njegovo mesto rasiri se sloj prlenog taja. Zatim ga rasire da se ohladi. Englezi i Holandani su u svojim 'kolonijarna radili slieno. proseje. posle c!ega ga razastru na asure oko pola sata. posle fer men t a e . Obrano lisce se drfoi oko 18 sati da svene na lesama u ta~om sloju na 25-35 0 C.i. i jos toplo hermeNcki p a k u j e u gledosane iii 1akovane metalne kutije oblozene metalnim (llcalajnim) listovima. rukarna savijaju i g n j e c! e nekih desetak rninuta u hladu.s e tanak sloj raznog mirisnog cveca (jasmin.Kinezi ostave obrano IBce oko 2 sata na suneu u velikim . tatno po utvrtlenim propisima zasnovanim na iskustvu i nauci.loga zasto je c!aj jos uvek skup i zasto se plantaie ne poveeavaju. U nas se najviSe trosi erni c!aj. skine s vatre i izruc!i u korpu da se na promaji ohladi. Ovo se ponavlja nekoliko puta sve dok lisce ne postane tamno i sivkasto. lisce se grej e. LI!CI!N1B BIL1BM P e k 0 e taj . Ponovo se razvi:je. a kasnije od nac!ina pakovanja i tuvanja. oprezno p r z i u sudovima od tuta iznad zara. M i r i s i uk u s s u va z n i j i o d pro c e n t a k 0 f e ina. gardenija i sl. Oko gajenja taja ima dvaput vise posJa nego oko kafe i kauc!uka. potom se uvrnuto liSce prenosi u odaju za fermentaciju zagrejanu na 35-400C u slojevima debelim 4--15 em. Odmah posle toga. Z a v rem e fer men t a e i j era z v 1 J a s e p r i j a t n a a rom a c a j a. 150r- . Zatirn l5e SUS1 j prz. baci u kazan za prlenje. Berba se mora vrSiti blagovremeno. pa se ukloni. C r n i c a j. ne razara se hlorofil.386 6i put u julu (Congou. z uti iii c r v e n i c! a j.da~e drvo sarno od svoje ses'te godine pa nadalje. Z e len i c! a j izratluje se u Kini na slitan natm. inac!e listovi omatore. same tvornic!ki modernim metodima zasnovanim na nauci i iskustvu. Od 100 kg sirovog dobija se oko 22 kg suvog lista. dalcle.

Pre liven kljuealom vodom listie omeksa.ja cini napore da gaji cajevo drvo 'kako bi time 'spreei'la uvoz i odliv deviza.k om i svim drugim is. vrlo prijatnog m i T~S a i oporog i gorkog uk usa. M~mski rad je jevtmiji od kineskog domaceg rucnog. na Cejlonu.k omade mrkocrne boje.KINESKI ILl RUSK! CAJ 387 tira.k a i suptropska zeml. su~en u kratku drsku. pro je i to jedan od razloga s1'o ova moderna proizvodnja sve viSe potiskuje kineski eaj na svetskom trfiStu. razvije se (na staklenu ploCu) i tada se vidi njegova velicina i oblik: duguljast iIi duguljasto-kopljast. Pretpostavlja se da u svetu ima vise od milion hektara pod eajevim drvetom. U Indonezijoj oj drugim zem1jama. Na donjoj cewrtini i1i treei-nJ obod lista nije nazubljen. orezivanje se vrsi svakih 15 dana. Marko UlieeV':ie postavio je pre desetak godina manje kulture radi ispitivanja moguenosti gajenja caja na nekoli'ko mesta u Crnogorskom prmlOrju. Ca.ka. Javi. JER SE SVE RADI NA NAUCNOJ OSNOVI GaJenJe eaja. ~to je za ukus poLrooaea od prvorazredne vafnosti. zatubas1'o-siljast. Ti z up c i lice na rope cmkasto-mrke pticje kandie. agrotehni. na Cejlonu. Sve je veCi broj naucnib mstitucija koje se sve mtenzivnije bave agrobiologijom.trafivanjima U sVThu poveeanja prinosa i poboljsanja kvaliteta cajellOg ·lista. Caj je postao prava kulturna bilj. nego je ceo. UvidajuCi sve veCi maeaj caja. po obodu soitno reokasto-zupeast. . Otpatke i sitnez presuju u opeke ili tablete. na velike plan1afe. Dr mi. Sekundarni nervi se odvajaju od glavnog pod uglom od 450 i dalje granaju u gustu mrefu. Razumljivo je da se industrijskim standardnim metodima dobija jednolicna J tipizirana droga. CEJLON JE OD POCETKA XX VEKA POSTAO PROIZVODAC I IZVOZNIK NAJBOUEG CAJA NA SVETU. ispi-ruje i pakuje. Orezivanje ·se vrsi na kraju susne sezone.i je osobitog. Li'stiCi caja su pazljivo uvijeni u vretenaste. i Jugoslavija je pokusavala sa uvodenjem caja u kulturu. Te zemlje su i najveei izvoznici caja_ OREZIVANJE CAJEVOG DRVETA IMA VELIK ZNACAJ Ore z i van j e j e n a j v a z n i j i P 0 5 a 0 0 k 0 g a j e n j a c a j a. U Indiji.U zelji za ekonomskom samostalnoSCu i da bi sto vge bila nezavisna od mostranstva. Problem orezivanja je u stalnom usavrsavanju_ Proizvodnja caja sve viSe prelazi S privatnog sektora na drlavni. Zato se na to polaze mnogo pafnje. sva'ka trops. vide se jakom lupom. Indiji. KAKO SE CAJ MOZE POZNATI GOLIM OKOM I LUPOM? Caj na prvi pogled ne lici na list. NajviSe se gaji u Ki-ni. Sumatri i u drugim tropslcim predelima gde je klima uvek podjednako zarka. . 'krive iii zguZvane .

388 GEOGRAFSKO POREKLO CAJEVOG ORVETA LECBNJE BrUBM Caj je verovatno poreklom 1Z Asama. KAKO IZGLEOA CAJEVO ORVO? Caj je vrlo otporno. lako. u ·kulturi proizvodaci ne dozvoIj avaju da caj naraste vise od jednog metra. Srednjoj Americi i u mnogim drugim zemljama. tamnozelene. Brazilu itd. a od njih se odvaja velik broj varijeteta i prelaznih oblika. velik u vlaznost vazduha.-uIture caj a penj u do 2. Na Hima<lajima se J. Prvi je nizi. krupne. lake se caj gaji u Kini od pamtiveka. na Cejlonu (1875). u driavn im nLkama iJoi svojina trustova i veliidh preduzeea. vrlo 'lepe cvetove veoma prijatnog mirisa ria jasmin . Caj izis kuj e najmanje 1. izrazito kiselo zemljiste. da oi se lisee mogro ~to lakse rukom sa lemlje brati i da bi se stalnim. zimzelene lis tove bez mirisa i be Ie iii pomalo ruficaste. Poslednjih nekoliko decenija poteo se gajiti i u Africi. Burme i 5a ostIVa Hajnana. Suma~ri. na Cejlonu. list mu je upola sitniji i grana se od zemlje. ipak je celokupno tamosnje poslovanje sa cajem ostalo dosta printitiv. u Indonezi· ji. a mnogo kasnije u Japanu. jako i lepo zimzeleno drvo Hi grm koji naraste 3-5 m. gde temperatura pada ispod OOC. Listovi od Th ea sinensis su duguljasto-jajasti i najviSe 12 om d'llgooki. . Caj ima naizmenicne. pod stalnim nadzorom stru~njaka . S planina je ~aj bolji nego iz nizija. c3ak i u krajevima oko Sredozemnog mora. 00 CEGA ZAVISI KVALITET CAJA? Caj st rada od duge suse. SVETSKA PROIZVOONJA CAJA Indija i Cejlon podmiruju dye tre6ine svetske potrosnje caja. Uglavnom ima dye vrste ~ajevog drveta: Thea sinensis (= chinensis) i Th ea assamica. u t 0 1 i k 0 s e ~ a j vis e c e n i. Hladnoeu lakse podnosi. Jav·i.no.000 m. Vee nekoliko hiljada godina kako se 6lj gaj i <u Kmi.. peskovi to. Plod j e drvenasta. struenim potkresivanje~ u od· redeno doba godine i uzrasta dobio sto veCi broj mladih letorasta i sto vise mladog liSea. Kvalitet raste s porastom vi sine planine. Seje se na 2 m rastojanja i ne dopusta se da nara-ste vise od jednog metra.5 m voderwg taloga godisnje. jer u k 0 1 i k 0 j e l . a oni od Thea assamica su viSe j aljas·t:i i clio 25 em dugi. zaSticeno od jakih vetrova prirodnim iii vestackim zaklonima. is pod Ka vkaza i u drugim zemlOama. Naprotiv. Austra· liji. Inace. trouglasta i mnka caura sa tl'i semenke. to je v·r lo briZ· Ijivo prou~eno i postal'ljeno na n a'll C n e i industrijske 05nove. isti s lu ~aj kao s kafom.j see m 1a c:I e. Rusiji oko Batumija (1848). Od XIX veka pro~iTilo se gajenje ~aja po mnogim tropskim predelima: u Indij i (1840) . rene do 10 m etara visoko. dakle. gde je gajenje novijeg datum a.

elagne i galne .. RUS Ailanthus glandulosa Desf. Sirnarubaceae u: iz istoene Azije. tera insekte): I kg svefeg lisca se simo lse~e i prelije 5 50 litara klju~aJe vode i. ~esto perasto deljeni. MORSKI JASEN. Ocedena teenost od liUa j rastvor sapuna se pomesaju j tom teenoscu se prska voce i povrce protiv napada insekata. poreklom I za p?s umIJava l~j e goleti. list. ~eS ce mesajuci.KISELO DRVO. Do 30 ~ visoko drvo. PAJASEN. U nas se sadi. Upotre. dugat'ki do 50 em. blJavaJu se kora s gra na i s kore na 1 . drli 24 sata. i do 210 mgOfo vitamina C. Lislovi su 1a bIlJka. AJLANTUS. pa se u Kini upotrebljava protiv tropske (amebne) srdobolje i nekih erevnih parazi1a (kao nar). KISELO DRVD gorke m ruteuije ai/Glltina. . U listu ima do 12<>/0 tanina. siri jak i neprijatan miris. U drugom sudu se rastvori I kg crnog mekog sapuna u 50 litara klju~ale vode. SMRDUlVO DRVO . Kiselo drvo se upotrebljava i kao insekticid (ungtava insekte) i insektitug (gom. Deluje sHeno ipekakuarti .kiseline. SMRDLJIVO DRVO. U kori ima katehinskog tanina. . OSObllO u Julu kad cveta. 389 KISELO DRVO. flavonoida. saponozida i rnasnih jedinjenja. oksikumarinsJoog heterozida.

Gorak stomahik: po 20 g 'ki~ice. do 4 em dugacko.390 LI!CENJE BIUEM Na Zapadu se upotreb lj ava pra~ak kojim se zapra~uju vocke u vreme cvetanja protiv raznih insekata: po 10 kg fino samlevene osu ~ene kore s korena kiselog drveta. mesHmieno U ogromnirn koliehnama.Kicica je dobar gorak tonik. lin· cure i blafenag ckalja. protiv smetnji u organirna za varenje. Upolrebljava se u obHku inliuza (10 do 20 g na 1. trave-ive. Najvise gorcine ima u s ta b I j i c i. tako da se u leta mnogi senokosi rumene od iscvetale kieice. petozubu krunicu rliZicaste Hi svetle e r v e neb 0 j e. vodenog ekstrakta.Sadrii gorke heteroZlide: g en i e i 0 pi k . gotovo eetvrtasto.Kicicu treba brati dok je u evetu. Nadeno je oko 0. u raznim krajevima sve ta na rod stavlja sveze li sce kiselog drveta u . naspramno. zeljasta bi'ljeica sa sitaim cveticima vatrene boje. Droga. a debelo je do 3 mm i naretko obraslo si tnim listicima.Raste svuda. pri vrhu razgranato. protiv groznice.r a z i d. vina i tinkture. medu kojima je glavni gencijanin. . Cveta celog leta. GORCICA. s labokrvnost'i itd. S tab 1 0 je cvrsto. Da bi odstranio razne insekte. fino sarnlevenog osusenog IBca pa radajza i dijatomita i sve se dobro pomesa.ima 3-5 nerava.000 do 1 : 3. suplj e. a nije otrovna. Rasprostranjenost. . . a isto to eint i sa stokom. eritarurozid. idirota. eve t 0 v i su slozeni u racvastu evast na vrhu stabla i imaju levkastu. gorke deteline i kore od gorke . Malo je naseg lekovitog bilja kaje se u narodu tako mnogo. Svojstva_ . drLi 8-10 dana eesce rnuckajuCi i p1'j e na pala sata pre jela. Deluje kao cist arnarum sli· cno lincuri.6 do 10/0 a~kaloida. Berba. TRAVA - on GROZNICE. . .500. cesto i uspesno upotrebljava kao kiciea: za otvaranje apetita. a najmanje u listu. Lis c e je sirno. Prizemno Iisee poredano je unakrsno u prsljenove i sedece.pomorandze. . a najvge po vlafnim brdskim i planinskim livadama. golo.000). Ulazi u sastav gor-kih cajeva za stomak. visoko od 30 do 40 em. U stare i na 's uncu S'Usene droge cvetovi su izbledeli. Na isti nacin se maze karistiti i ova smesa: po 25 g kielce. njime se trlj a. Jacina gorcine droge je od 1: 2. po rubu celo. praska. vezabi u kit ice i susiti u hladu na promaji. KANTARIJA CRVENA Gentinaceae Erythraea centaurium Pel's . sjajno. (Centaurium umbellatum GiI Hb. eritrocentaurozid i dr. 1. lincure. Upotreba.Kicica je vrlo gorka. KICICA. golo.postelju. manje u cvetu. skoro sedece. Od ove srnese moze se spravljati caj Hi se stavi u litar komovice. duguljasto-jajasto. Sastav.) KJeica je dvogodisnja iii jednogodgnja. retko. mala.

Kod nas je ima mnogo. kantiliee i majkine du~ice . Prve godine su bobice ze· lene. po ~ to n is'll lekovite. Jeee. Alrilovog ucitelja. VENIA. Naro~ imena: ger. '1atinsko l'ITle dolazl od centaura Hirsna. Na taj oacin. 'gorko zelje. zlatna ruc. dobro plaes i ni· kad se ne nabere dovoljno kvalitetne droge za do mace potrebe i za izvoz. . Suva droga se lak ~e c i '5.Naglom i nerazumnom eksploatacijom kiCica je na mnogun mestlrna proredena. vrlo otporan.ljivo odsece ostrim makazama. . prevucene su beIicastim v 0 ~ tan imp e pel j k 0 m. a mestimicno i potpune za~tite za vi~e uzastopnih godma dok se sarna od sebe oe razmno~i. Zelenih plodova ne sme biti. a zelene born· bice naroeitim s'trojevima. nane. groroicavka.Kicic~ kao lek spominjru jo~ Plinije ~ DioskoIid. . ervena kicica. na jednom dr· vetu istovremeno ima i zrelih i zelenih klekinja. ona se gcupa ·i na taj na('in ungti.t1i nflgo sirova. BOROVICA 391 2. gorka kio!ica. Is~orija . a po drugima. Protiv gasova. . Zbog wga se namece pre~o potreba delimicne. kiticica. OCaj.. nego se gomja polovina stabljike u cvetu pai. ~uplji. okru· glaste i m e 5 nat e. jer se zelene kasni je moraju odstraniti. drago evi. tj. KLEKA. kao pod I. Najbolje je pod drvo ra~iriti ponjavu iii asuru i motkom pazljivo tresti zrele kllekinje. postaj'll rdasto-Ijubicaste. Poroaju se po mrkoj boji . a najvBe po brdskim i planms1cirn' krce· vinama. Kicica se ne sme cupati. BOROVICA Juniperus communis L. gorke de teline. Sure se kao zito na tavanu u tanJrom sloj'll Ii ('e~ce prevrcu drvenom lopatom. OI'IlO zelje. a krajem leta i poeetkom jeseni oboje se tamnoplavo-Ijubieasto pod tlticajem 0 k 5 ida z a n a t ani n 5 k e ism 0 I a 5 tern ate r i j e u bobici.KLEKA. ta:l<.nice. . Bern se potpuno zrele bobice okrajem leta sve do duboko u jesen. Opomcnal . lei<: koji vredi stotinu zlatnika. svedre.koristi i u narodnoj i u naucnoj medicini. Druge godine pocinju tamniti. dupcJ(~. gusto i nepravhlno razgranat dvodoman grm. Ima i privredni znacaj. nane i maHenjaka. Upotrebljava se i ova sme~a: po 20 g kiCiee. rna. nadimanja: po 20 g kiiCiee. grancice i slicna necistoca najbolje se odstranjruJu vetrenjacom i'li trijerom.Zrele bobiee (Juniperi fructus) su velike kao gra~ak. Na temenu trnaju t r i ~ a v a i tn 'kvrZiee. jer se uVe'k mnogo trafi. od kojih svaki ima tIi trouglasta priperka mrke boje. kamilice. ~to zavisi od nadmorske vi sine i godine. mali stoz. mala semenCina. Berba. od centum = stotma i aurum = ZIMO. jezernica. VENJA. latnik. lak~i su.Plod dozreva tek druge godine.Kiciea ima vrlo sitno i plitko korenje. Oupressineae K1eka je zimzelen. . pa~njacima. Droga. IUciea se podjednako cesto i ramovrsno . manje aromatiCni i nisu tako slatki kao zreli plodovi. sunceni evit. pa cak i iskorenjena. '1"etkim ~umama i po zapu~tenim i neobradenim mestima. Igliee. .o da cim se ru· korn ·u hvati. Po jedni. 'kinin. a pIi dnu dva prs\jena. Za~~ta u P?r0dl.

Najvge klekinja se patro~ za destilaciju eta r s k a g u I j a . jajasto-duguljaste. docnije postaje sun(terast i ~uplj1kast i potamni.:.392 U!CBNJI! BlUl!M Mezokarp je mek i pun. iz Srbije i Bosne. stara je krta. zatim aromatienag. a u 'k usa najpre slatkog.k ret a m. m r .a u kojirn su velike (do 1 rnm). Na ispupcenaj strani svaka semenka ima sa obeju strana lednog rebra po nekoliko ne· jednakih ulegnu'. U bobici ima t rim r 'k e s e IIIl en 'k e. Najbolja droga dalazi sa Deliblatskog peska. One su kaa kost tvrde. A 1 ¥.r e z ina z n' m s e.SEME .~_:2 1 G F - KLI!KA: POPRECNI PRI!SEK K!ROZ ZRl!O PLOD. prijama balsamienog. SVeZa droga je meka i meS'Ilata. svetlazcleno-mrka boja pastaje mrko-zeleGkasta. G . tupo piramidalne. pri dnu su srasle za mezokarp. M i r is a je svojstvenag.k e c e vas t e ~ u pI j i n e s a leo . Sastav. ~up1ja J cesta je ucrvIjana.

VINO I R~I(JJA Arum maculatum L - Araceae Dugovecna zeljasta biljka sa. klekinje. a narocHo k rIo leo t r 0 v n e su dok su sveze ~ ImaJu IJut 1 ne- .. zida . vodene bolesti. ast· me. kaslja. KOZALAe . Una· rodu se upotrebljava za lecenje mnogih bolesti. len ·i kiciea. . tamna. boroviee.. Diuretlcni cajevi: I. a spolja u obliku spiritusa (Spiritus Jurziperi) iii u jakoj rakiji za obloge i trljanje protriv nazeba. Po 25 g klekinja. rastavica. voska. Aetheroleum fructus Juniper!. borovac. Od kJekinja se izraduje sok. Narod naziva plodove kleke avim imemma: venja. kantarion. zatim jednog gorkog tanoglikozida juniperozida. KOZLAC. isto tako vafan· i omiljen kao §to su hajducka Irava. 2. moraca i kima. lekovite biljke bez kojih se nase kuce ne mogu zami~liti. . smrekovina. smri. smrca. gonoreje. kao pod I. organskih kiselina i njihovih soli i flavonskih hetero. U veCim dozama kleka moze biti skodlj-iva.ka. inhalaci~u prilikom obolj enja organa za di sanje i kao srcdslvo za drazenje koze. Ostala narodna imena: barovica. smrec. Po 25 g klekinja i persunovog ploda i po 10 g peteljki od visanja. osta· viti 2 sa ta i popi ti u 3 doze pTe jela.. Po 25 g klekinja. KOZALAC. obi· cna borovica. pe.~pn~ li·s.50. trnju. jakim krtolama. U malim dozama elarsko ulje kle·ke. smrekva. Klekinje ulaze u diureticne cajeve (Species diureticae). smricka. za spoljnu i unutrasnju upotrebu: kao diureli. ola'k§ava i-skaSljavanje . reumatizma i slicI1ih bol esti.. a jo§ cesce etarsko ulJe sluii za kadenje. 2110jenje i s1. Zato..Belo-ervenkasti komadR drveta od stabla. Ulaze u sastav diureticnih eajeva. za s~omak. zove i ploda od anisa. Rano u prolece izbij e njegovo k. Juniper! llgnwn. fenja . zubace i idirota. smrekinje. u I j a i do 33% in v e r t n 0 g § e ~ era. Venja se mnogo viSe upotrebljava u narodnoj nego u §kol. Upot!~b~. K I e k 0 v a c a je nadaleko poznata veoma aromatiena raldja koju proizvode u velikim kolicinama uglavnom naSi dinaroi Ere. Klekinje. da osteti bubrege i dr. protiv nazeba. Inace. . smrkva.k. smrekovina. pored ostalog. Jednu supenu kasiku smese popariti sa 200 g kljucale vode. brika. Ima jo§ i oko. .ce . smrek. skoJ med'lOI~1. smnca. Imaju vrlo malo etar-skog ulja i smole.Etarsko ulje dobijeno iz zrelih i sa· mlevenih klekinja destilaeijom pomocu vodene pare. smreka. 393 jer saddi do 2. kad se zagreju.. klekoV'ina. erna smrekva. gume. kJekinje su kod nas i u drugim baJikanskim zem· Ijama jedan od najpoznatijih i najviSe upotrebLjavanih narodnih oj domaCih Jekova. kova za tovlJenJe. korena od zeojeg trna. JO<>/o smole.Zenim u okJip1ce. ~esto vIse se trosi u veterinarstvu kao sastavni deo pra§. odaju miris na klekinje. Upotrebljavaju je i kao domaci lek 'i dez'nfekciono sredstvo. erna smrekinja. brinje. 3. Succus Jw~iperi il1spissatus (Roob Juniperi). kao pod I.KOZlAe. ~eli~im kop.Cela biljka. grana i korena kleke. smrijekinja.. Raste najviSe u grm lju . sipurka i sitniee.lj~sttm Ii· s tovima i crvenim lepim bobicavlm p/odovlma udru. i izvoze.

knegic. Nervatura li s ta je ka ra kteristicna i jasno istaknuta. malo etal'skog ulja. S obe strane glavnog nerva pruzaju se na nalicju od baze lista pa sve do vrha d van abo r a e p ide I' m e kao dva luka. Na nalicju je list svetHje boje. savitljivi. Zabelezeni su sluca· jevi trovanja svezim krwlama. nos.Kokino !iSce se danas retko upotreb>ljava za izradu gao lenskih preparata. zrninae. Duzom upotrebom izaziva neizlecivu naviku. zmijino groZde. anestezija jezika (dejstvo k 0 k a i n a). pa ih za vreme gladnih godina jedu u siroma~nim krajevima. a deea su se trovala plodovima: natecen je· zik i usne. psihieko stanje I i opasan otrov. Otrovnost susenjem izvetri. ka·lenda r . po obodu eeli. Kozlae . smole. mali strkae. . KOKA Erythoxylon Coca Lam.krajeva prenesena je kas:nije na Javu. fitosterola dr. a mirisa prijamog na caj.7-2.394 LECENIE BlUEM prijatan u kus. 2lmijdn ce~a lj. onda deJuje na centra:lni neI'V'Ili sistem nadraZujuci ga i izaziva· koje ·traZe kokainomaru. . obolele desni. ali su svi oni jajasto-duguljasti. Higrini su isparljive haze i mogu se izdvojiti destilaeijom s vodenom parom. lisionjak. ali je to opasno sredstvo. Glavni alkaloidi suo k 0 k a i 'n. majasil-treva . zmijin kuruz . beriket. Sekundarni nervi cine gustu mrezu. . Gaj. bula. Su~enjem nestaju otrovnost ·i Ij utina .se upo treblj ava sarno kao narodni lek. kacja kuruza. Kokain je vrlo jak juCi euforiju. Upotreba. Sastav. vi. majasil. J ava je danas glavni proizvodac koke. a ixnutra proHv ~ tueanja. zmij ski kukuruz.na se za sada od cega potice otrovnost kozJaca. Cejlon i dru· ge trops ke krajeve. zmij in kolomboc. tanki. Uk u sa je gorkog. Peeene iii kuva· ne krto le (rkrompirici) nisu otrovne. masti. 'k okain deluje kao 10kalni anestetik. 4-8 em dugacki.ldka'l ni anestetik za oei. 'kozas-li. ali cvrsH. U prometu je poZllata jo~ i bolivijska i peruanska i k oka.i se od najdavnijiih vremena u Boliviji i Peruu. konjska blitva. toplog i Ijutog.5% a I k a I 0 i da i raznih bala· stnih materija: tanina .:ira u stomaku.ca. kravos. gastralgija. Ako dode do njegove r esorpcije. bleja. Druga narodna imena: aronae. Erythroxylaceae Koka je zimzelen grm. grlo. . a 2-4 em ~ iroki. t r 0 p a k 0 k a i n i truksilini. Anesteticne os ob~ne imaju sarno kokain i tropakokairn. ParalguCi senzitivne nervne zavr~etke. teleca stopa. povracanje i &1. Jzgled Usta. voska. Skoro sva droga se potro~i za ekstra>kciju alka10ida. zmiji!l1a trava. natragulja.sok 2-4 m. kozJee.Kokin list sadrfi 0. Truksilini su ot· rovi za sree. Ne z. . List raznih vrsta koke je raznog oblika.GJavni nerv se vrlo jako istice. Kcr kain hidrohlorid se upotrebljava ·kao . Iz tih . kacje zelje. Posle izvesnog vremena javlja se prolazha n e 0 set I j i v 0 s t. gujin kuruz. koz lic. Lmaju skroba kao i krompir. zakcr zlik.

steze i sl. Komisija za opojne droge Ujedinjenih nacija predvida ograriicenje proizvodnje i regulisanje prometa koke i kokaina. tanina i dr. godi ~nje se preradi oko 8 miliona kilogram a kokinog li~Ca za proizvodnju kokaina (prinos oko 1% kokaina 12. Medutim. u raastima i melemima. zatim gorkog i pomalo Ij u tog i oporog. dosta zbi~enim grozdovima. Ako se staci daje hrana bogata vitaminom K (Jucerka). Cvetovi su zuti. Stabljika je prava i vrlo razgranata. ZDRALJlKA 395 Zbog opijuma. grceva dece itd. tera vodu. U homeopatskoj medicini daju je protiv migrene. Kontrola. ZDRALJIKA Melilotus officinalis (Moo. jer prilikom susenja nastupa fermentacija. Tropakokain je manje otrovan od kokaina. U k usa je najpre malo sluzavog. suvog liUa). ne zna se kolika je iJegalna proizvodnja.KOKOTAC. Upotrebljava se kao narodni lek spolja. 'kao ·i druge opojne droge. 's lucajevi teskih. anesteticno dejstvo mu je duie: daje se pri lumbalnoj anesteziji.Razne Vl's'te sena imaju slabiji iii jaci prijatan miris na kuma rin. aH se racuna da je svakako veca od Jegalne. za razliku od ostalih mirisnih biljaka koje imaju spoljni ill unutra~njd sekTecioni aparat s uljem. ima svojstva da se suprotstavlja antihemoraglenom dejstvu ovog vitami·na.List koke i njeni alkaloidi smeju se upotrebljavati samo pod kontrolom lekara! KOKOTAC. Osu~ena biljlka prijatno mirise na med. kao lek koji ublaZuje bolove. agJiikon gor- . Ima 1istove . Jer spreCava stvaranje protrombaze u krvi.s liene detelini. Godine 1941. sarno su po obodu zupcasti. Sluzi za aromatizaciju krdZana i drugih lo~·ih vrsta duvana. koja kao korov raste po pustim mestima ukraj njiva. . god . zbog cega ova ne moze da se zgru~a. puteva i dr. nestace hemoragije prouzrokovane trulim kokocem. Cveta preko celog leta. Dikumarol je antagonist v·i1amdnu K. - Papilionaceae Do 1 m visoka dvogodgnja zeljasta biljka.) Lam.rhovi granOica biljke u cvetu. Kokotac je aromatiena droga 'koja nema etarskog ulja. Opomena! . Jedno vreme vaZHa je kao lek za o ei. suva biljka ima i slobodne melillotne lk1seline smoIe. U Kanadi i SAD zabelezeni su 1931.Trgovina kokinim li~cem ·i proizvodnja i promet kokaina su pod kontrolom Ujedinjenih nacija. je utvrdeno da trovanje izaziva di·kumarol koji nastaje od kumarina pod uticajem gljivice na trulom kokocu. pa cak i smrtnih hemoragija stoke koja je jela sene u kame je bilo trulog kokoca. Sabiraju se ". Kokotac je trava koja kod nas . Prema podacima UN. Kumarin je proizvod hidrolize heterozida. lakton orliO·hidroksi-cimetne kiseline ili kumarins'ke kiseline.raste svuda i redovan je sastojak sena. Droge s kumarlnskim heterozldJrna. Jos u starom veku sluiila je. koke i indijske konoplje odrfavane su mnoge meuunarodne kOllferencije sa ciljem da se smanj'i i spreCi ~irenje uzivanja ovih opasnih opojnih droga. hi'd roliza jednog glikozida i pri tom se oslobada k u mar i n (oko 4'10). vinograda. Osim kumarina. na dugackim. . Nekad se droga mnogo vge upotrebljavala. Raste i izvan Evrope.

micisavka (Anlhoxantum odoralum) i dr. vodnika. KOLA Cola vera ·K. U tropskoj Af· rici kola ima ogromnu va'lnost. Narodno iskustvo. - Sterculiaceae KOLA JE USLA IZ NARODNE U NAUCNU MEDICINU Kola-orasi su jedan od najtipicnijih primera koj<i ukazuje na potrebu stalnog proucavanja narodnog iskustva. kao. kumanika. i Cola acuminata Schott. ne sme se potcenjdvati. teret. orlov nokat. Narodna imena za biJjku Ikokotac: velika djetelina. prirodnih proizvoda koje je covek kroz vekove uspe~no koristio u borbi protiv zaraza i bolcltina.396 LECBNIE BIUEM kog ukusa.. zutka. klesano i kovano u S1aInoj bo1'oo za bolji zivot i dobro zdravlje.) Desr. hemijskog sastava i dejstva su i Melilotus altissimus Thuill. ne bi se moralo vekovima cekati.stalno zvaeu svezu kolu d u sled toga postaju neobicno izdrzljivi. veliilci zuti kokotac. Na primeru kole mogu i treba da se 'lice generacije zdravstvenih radnika svih zemalja i vremena kako nije trebalo raditi. konjska detelina. ne oseeajuei umor. Oko dvadeset mHiona Afrikanaca fvaee kolu. na kolu sve do kraja proslog veka. mala pototna gra~ka) j M. Svaki narod je ~iroko koristio i danas upotrebljava one sto mu priroda na svakom koraku pruza. To je uskogrudo i netacno. kokotac (Melilotus otticinalis). crnci . pre svega . 5vinduh. noktec. kao kod nas dinar. Bern i fva6u sarno potpuno svezu kolu! Ovo je iskustvo posluzilo za veHko otkriee 0 boljem poznavanju hemijskog saSlava kole. MALO ISTORIJE 0 OVOM SPASONOSNOM ORAHU Nenaucno je i neprihvatljivo shvatanje da je sarno evropska medicin· ska vestina lecenja tacna i da ve~tina i nauka 0 leku i leeenju poticu i po· cinju od nas. idraljika. zbog tega se izvesne kumarinske droge upotrebljavaju i kao gorka lonika i slomahika. a kasnije i drugih lekovitih bHjaka. ne zaduvaju se i mogu da izdrle takav napor koji je belcu uvek bio ncshva tljiv. Suvu. Ona se tame upotrebljava za zvakanje od najdavnijih vremena. zdralika. ana im je moneta. Najvi~e '1rumarina imaju Faba Tonco (oko 30/0). (zu ta zdralji'ka. iuti kokotac. (bela kominika. beli kokotac). NoseCi ogromne terete na glavama. lazark1nja (Asperula odorala). mrku. i sluii im za raznovrsne verske i druge ob· rede i svecanosti. nokatac.kova naroda druge boje koze. nokata trava. Slicnog mirisa i ukusa. Oni koji 'lvaeu kolu mogu da podnesu veoma velik nap~r. Anticki narodi i Arapi izgleda da nisu poznavali kolu.. de· se tine kilometara na dan. alb us (Mcd. Schwn. et End!. prevrelu oni neee podiei sa zemlje. p~enicica. na primer. zed. To je bio povod mnogim istrafivanjima koja su objasnila fiziolosko dejstvo. Da su helci 5 manje oholosti i potcenjivanja gledali na ve~tinu lecenja i izradu I. farmakodinamiju i pravilniju primenu i terapijsku upotrebu bi/ja u lecelljll . glad. razni ka~uni (Orchis).

N _ MALE I I~KLIJALE KOLE SA VISE KOTILEOONA. 1 .PETQKRA!( PLOD. D .GRANCICA U CVETU.L. I .K. c K I KOLA : A .KOu. KOu. C _ PRASNICI. 397 N L . SA VISE OD DVA KOTLLEDONA J. B .PLOD. M . IZNIKLA IZ VRSTE KOJA IMA DVA KOTILEDONA .MLADA KOu. E .ZENSKI CVET.BEu.PERlKARy. G ..PLOD NA UZDUZNOM PRESEKU: VIDE SE PET SEMENKI.~ DVA KOTILEDONA. F . J MLADA KOu.arvOREN PLOD SA CETIRI SEI\IENA (2). H .TUCAK.

fermet·iranoj ikoli veCi deo tanina pretvoren je u nerastvorljivo kola-crvenilo. flobafen. tek uzabranog lekovitog bilja unBtavanjem enzima na temperaturi oko BODC. pre pisuju ponekad ekstrakt i vino .tetu u Parizu od 1900. i ovde se moze reci da svako dobro ima i svoje zlo. Kola j<! bila povod da se opseznim eksperimenti ma utvrdi da svei e bilje deluje drukc je i bolje od osuJenog. teenog ekstrakta. poreklo i lekovita vrednost. I kola je u maloj . Sve do kraja XVIII veka nije se malo od kog drveta poti~e seme. Dejs1vo kole je sri~no delovanju kafe i caja. UPOTREBA KOLE U NAUCNOJ MEDICINI Sveza iii stabilizovana k ola daje se u obliku alkoholature. KOLA - GLAVNI SASTOJAK NAPITKA ZA SPORTISTE Prijatni napici koje sve ~eSce piju sportisti pre i za vreme takmicenja. jer je u njoj kofein vezan za taninska jed:injenja odakle se u organizmu postepeno oslobada. s tabilizovanog pra ~ ka . terapij skoj dozi lek. redovno sadrie kao glavni 's astojak kola-orahe zbog njihovog vanredno ene rgi~nog dejs l'va za i zdr~ava nj e velikih napora u kratkom vremenu. stab ilizacija ill sterilizacija sve!eg.kole za ja~anje . od velikih doza smrt nastupa zbog para li. a u vecoj otrav. Sveza kola je bolja i zbog punog dejstva tanina. Kod nas se kola jo~ uvek vrlo malo upotrebljava. Sveza kola deluje sporije ali dugotrajnije. U Evropi je kola bila nepolJOa ta do XVI veka. god. naj~e~ce kao stimulans. Peroa i drugih naurnika na Farmaceutskom fakuJ. Medutim. tonik (erveni) J1000rans j adstringens (pnotliv hro.ro~nog prolJiva). imaju kao glavni sastojak pre· . a za tim tanina. Njenu upotrebu prvi su videli Portugalci u zapadnoj Afriei. da mu je dejstvo dugotrajnije i pot punije.ze srca.398 LECENJE BILJEM mnogih boles!i. zbog cega irn a akutnih i hronicnih trovan ja kolom! U KOKA-KOLI GLAVNI SASTOJAK SU KOLA-ORASI pObro ~nje koji su Koka-kola i s lieni napici ~ iro'ke posle rata osvoj ili ukus po trosa~a svih kon1:inenata i brzo poplavili svetsko trli· s te kao retko koji drugi napi. Uzbuduje eentralni nervni sistem i ja~a delatnost srca. Deluj e i diuretieno. Dodaju im razna sredstva za »ulep ~avanje« .tak ranije. To je tzv. Tek krajem XIX i po~etkom XX veka droga je ispitana i utvrden hemij ski sastav. franeuski daci. jer strucno isprzena 'kola ~ma ta ko prijatan miri's i svojstven ukus da joj nikakva korigencija i nije potrebna. Ove patentirane napitke p od za~ticenim i izmi~ljenim imen ima proizvode razne fabrike u sve tu. Tako j<! do~kl ·i do zna~aj nih radova Burkeloa. jer u mrkoj. Dejstvo kole je u prvom redll dej stvo kofeina. iako to nije potrebno. do dan as. Mnogi ambiciozni sportisti u zelji da po svaku cenu budu prvi d nepobedivi u tome preteruj u . I edino lekari. vina iii tinkture.

2. upotrebom kole kao leka u vecim od propisanih terapij skili doza. Kola·vil1o: 60 g teenog ekstrakta kola-oraha pomesa se i rastvori u 940 g najboljeg cmog vina. ostavi da 5e slegne i izbistri. Koka-koli i svim sHcnim napIClma kola·orasi daju mnogo traieni ukus i miris.ih je sve vise i sve su raznavrsnij[. poseban . dod a 100 g obicnog farmaceutskog sirupa i na kraju.ve su ostajale u korovu. Njj. PREPARATI OD KOLA-ORAHA Nj. jer su svi pili. gde je sarna dnavna vlast otva· rala javne cajare i favorizovala peivatne cajdiinice u borbi protiv preterane upotrebe alkoholnih pica. koji osvajaju vecinu potrosaca. manje zlo. osobito u Rusiji. neobradene i neposejanje. Najcesca SLI hronicna travanja osoba koje svalrodnevno. Covek mora negde da dangubi i da laze laz ljivi jezi'k. malo· -pomalo. I.reCnog kolinog ekstrakta pomesa se sa 100 g aI· kohola (60 0/0-nog). N'ije dovoljno prosto i jednostavno nesto za· braniti. livade nepokosene. To vazi i za kolu.ve s to je moglo bili pre tvoreno u votku. pa bolje je lazljivi jezik lagati bez· alkoholnim napicima od kole nego r akijom i drugim opasnim alJcoholnim napicima. ostavi da . osobi<to u SAD i Zapadnoj Evropi. psenica i drugo . Re~ko je lroja lekovita biljka tako brzo. . manje opasno sredstvo za uzi1 v anje. Kola·eliksir: 50 g .j asvojila ukus po· trosaca raznih naroda. KOLA NAPIer U BORBI PROTIV ALKOHOLIZMA Nasa narodna filozofija ima i ovu mudru izreku : . sto se spravlja po apotekama.. Zato se navocti 5amo one sto se zna. 750 g najboJjeg cmag v-ina. buke. odlije i pije po jedna rakijska casica triput dnevno. Kad rodoljub . sve je podvrgnuto alkoholnom vrenju: rai. Renki su slucajevi da je neko popia neki preparat kole da se namerno otruje. kao nabuj a la reka poplavila sve kontinente . on mora nam zamenu. CesCi su slucajevi mectika mentoznih trovanja.s e izbistri i pij e po jedna kasika 1riput dnevna posle jela. zdravstveni i prosvetni radIllik zeli da irna uspeha u borbi protiv alkoholizma i slicnih poroka. dobra promesa. Znaci trovanja su 'kao od 'kafe i caja. bez narocite potrebe piju vece kolicine 'kale. tj . 399 vrele i sl rucrzo priel1e kola-orahe. TROVANJA KOLOM Kola je tipicna kofelnska droga U svernu se mora bi~ umeren. I najbolj-i lek moze bilti otrov ako se uzme vise nego sto je potrebno. pre jela. glad i nemaslina.KOU.« E. \. tj . zatvori i dusevne bolnice p repuni i na sve strane beda. Fabrike dne u 1ajnosli svoje recepte. ton« 'i . Popularizacija kole umnogome podseca na sirenje upotrebe kineskog caja u nekim zernljama. jecam.

400 LECI!NII! BlUHM ' Ovaj elik sir neke apoteke namiri ~u cimetom. Sveze i susene semenke nemaju isti sasta'V i fiziolo~ko dejstvo.ike brizljivo Cuvaju sveze semenke kole u korpama oblozenim zeleninl i ovlazenim li~cem nekili biljaka iz porodke Marm1taceae. Cejlon. GDE RASTE KOLA-DRVECE? Kole rastu u tropskim vlaznim ~umama zapadne Afrike. OD CEGA POTICE LEKOVITOST KOLE? Hemijski sastav kola-oraha je vrlo slozen. Li~ce se menja oj kvasi da bi kola ~to duie ostala sveza. 5. skoro bele semenke oj primeceno je da su nji'hov sasta'V ·i dejstvo drukciji od osusenili. kao sto to redovno biva sa semenkama obieno osu~enim. t1umbimm. Ko la inw io~ i oko 4% flobatanina "iIi kolatanina. lozovace iii vinjaka od 55% alkohola . m ali nov iii neki drugi si· rup po zelji potro ~aca. betaina i malo masti.i su delimieno slobodni. Pije se po pola kafene ka ~ ic ice triput dnevno pre jela.07% teo b rom ina.c r v e nil o. kao da je radeno sa sVeZim semenkama. a delom vezani. Go· dine 1896. u . malo saharoze. 4. enzima. Goris je izo· lovao jednu drugu fenolsku materiju i nazvao je kolatein. mrku. ali ne mrkoorveno. ove semenke su imale isti sastav i dejstvo kao sveze. Umesto sirupa moze se upotremt i med. koja se pret· vara pri obicnom su~enju 5emena u kola-crvenilo. Obe ove fenolske materije imaju osobine flob atanina. Pije se po jedn a ka ~ ika posle je la. Kola 1ma 1-2. Maurici~us. jer su sterilizacijom urui~lene oksidaze i tIla taj nacin spreCeno razlaganje kompleksa ·kolatin-kofeina.. Pije se po jedna kafena ka~ icica triput dnevno pre jela. oko 30'10 skroba.nim alkoholom uni~tio u sVeZem semenu kole enzim 0 k sid a z u i posle toga iz ·s terilizovane i osusene kole dobio beli ekstrakt. Kola-sirup: 10 g tecnog kolinog ekstrakta pom e~a se sa 90 g obicnol? sirupa. Tako »stabiHzovane« semenke ostaju u sredini· bele. vanilom ili drugim aromaticnim drogama. God·ine 1911. Afri6ka plemena upotrebljavaju jedino sveze neobojene. Goris 1 SevaJije (1908) izolovali su iz svezeg semen a Jrole fenolsku supstanciju 'kolatin. Burkelo je vrelim 900/ . T ecni ekstrakt kola-oraha spravlja farmaceutska industrija iii vece apoteke po propisima farmakopeje. g Ii k 0 z u i ok 0 I a . na Madagarskar. a crvene vrste kole obojc se manje-v-iSe 'Ijrubicasto. na J avu i u Brazoil. kolakatehina i kola-crvenilo. ~IX> sve zaYis i od ukusa potro~aCa.5% k 0 f e· ina i oko 0. 3. Xola-rakija: 20 g tecnog kolinog e kstrakta pome~ a se sa 80 g najbolje pr epece l k e. odakle su pre· nesene u Indiju. Po Kneblu (1892) sveze seme sadrii glikozkl k 0 I ani n koji se ~azlaZe pri· likom su~enja semen a na 'k 0 f e in. Crnci zapadne tropske Afr. Goris i Amu su driali sveze semenke 5-10 rninu'ta u autoklavu na lloac i zatim ih osu~ili. Sadrzi oko 1% kofeina. prevrelu kol u crnci bacaju. ne upotrebljavaju. za razliku od dotada~njih mrkocrvenih ekstrakata. koj. jer staru.

PROFILAKTICNI ZNACAJ KOLE Za sve stanovnike Zemljine kugle. ve~ta~ki razmnozavaju. obi~no rastavljena na svoja dva (Cola vera) ili ~ k 0 til e don a (Cola acuminata). Je· dna francuska firma 5 tab i l'i z u j e k 0 I u u mestu berbe u Gvineji. postojbine raznih vrsta 'kola. Svefe seme je opoI'ije i nego osuseno.KOLA 401 Kon~in~inu. Svefe iii stabilizovano seme je bela do run~asto. a 15-30 mm ~iroki. Donedavna su kolonijaJne sHe ~inile sve da se 1Z ekvatorijalne zapadne Afrike. Oporog i nagorkog ukusa. ali se pri tom sredstva ne biraju. po povr~ini ne~to malo rapavi. Danas gotovo i nerna tropske zern1j e koja ne ~ini napore da podigne kulture kole. KAKO IZGLEDAJU KOLA ORASI? Osusena i olju~tena semena jezgra je veli~ine oraha . gde se ra~una da godi~nje oboli oko 700 miliona lica od dizenterije (srdobolje) i gde milioni unriru od ove strasne zarazne bolesti. duguljasto-tetvorostrani iii obratno jajasti. Drvo ra~a tek posle petnaeste godine i daje plod do svoje 75 godine. Meksiko i dr. sarno da se d~e do cilja.ispod zita«. na unulra~njoj strani ·ravni iii udubljeni. bez mirisa. bolje reci. do~epaju 05'Obito semena onih koje mnogo rode i daju kvalitetne kola-orahe. Duga~ki su 20-40 mm. Jedno drvo daje prose~no 5-8 kg svezeg semena godi§nje. Radi se . sernenke i'l:vade iz ~ure i su~e. a pogotovu za one u tropskim nezdravim krajevima. okrugla~ti. on bi raznokola-drvece nazvao plantae bellicosae. a na obi~an na~in su~eno je tarnnomrko. a na prelomu je crvenomrke boje. U donjern delu nalazi se supljina i u njoj pupolj~ic i koren~ic iii sarno ostaci od klice. Kotiledoni su veorna tvrdi. jer je to korisno za nacionalnu ekonomiju.Beru se plodovi n~to pre potpunog sazrevanja. gor~e KOLA JE POSTALA PRAVA PLANTA BELIKOZA Da je slavni ~vedski botani~r Line (1707-1778) dan as nv. upotreba pijace vode 'prokuvane sa malo kole ima velik profilakti~ni zna~aj. plankonveksni. Mestimi~no se sve vge gaje ili. . To su privredni ratovi. n ejed n a k eve I i ~ i n e i 0 b Ii k a: ovalni. Kole spadaju u onu grupu vafnog drveca ~ije kulture stalno rastu. U novije vreme svefe semenke se prenose u zelenorn mcu brifljivo zapakovane da bi 's tigle u Evropu ~to manje promenjene. Berba.il!i d~vljeg kestena. jer se zbog njih vode ratovi. . jer se dizenterija prenosi zarafenom neprokuvanorn vodom. Kolumbiju. Kola trafi tropske vlafne ~ume isto kao i kakao.

Upotrebijava se kao pelen. i pored neprevreiog seeera. semenjak. 14"10 belantevina (osobito jednog giobulina. kudelja. kudeija. pitome konoplje. gl'snica. zenska 'kudeija. nakiseo i osvezavajuei ukus. edestin). to je najupadljivija razHka od pravog pelena. poskon.• 402 KOMBUHA LBCENJE BD. beLka. Deluje osveZavajuee. ugijene.kiseline i druge proizvode alkoholnog i kiseiog vrenja. jer sadrli. tao nina i kofeina . Za musku stabljiku: bela ikonopija. seme· njajka. zbirnica. ernojka. Manje je gorka i aromatitna od peiena.JBM Japanska. koja lImo korov raste svuda. domaee konoplje. Samleveno seme se daje u obliku taja (6-8 g na tasu kljutale yodel za letenje ra'znih upala besike i prostate. Spolja se upotrebljava 11 obliku kasiee (kuvanjem u vodi) kao oblog na uboje i otoke. prvoj.jos i malo alkohola. kao blago sredstvo za tis· eenje. Za iensku stabljiku: zenska konoplja.ka. Beru se vrhovi grantiea u evetu (Artemisiae herba. Vee prvog dana na povrsini se uhvati belo-sivkasta kozasta skramica. konaplje. sluzi. . Malo parte »glji. - Cannabinaeeae Zrelo seme od nase obitne. mletne i sireetne kiseline.ve« stavi se u tasu smlatenog. - Compositae Komonika je dugovetna zeljasta brljka. KONOPUA Cannabis sativa L. a na nalitju beli i vrlo dlakavi. tekstilne konoplje (Cannabinis semen) sa· drzi oko 30"10 sl15ivog masnog ulja (gliceridi linolne i linoleinske . muska konopija. kineska iii ruska cajna iii kvasJ gljiva To je mesavina s lapitastih bakterijai nekih vrsta kvasca. Gaji se na zaseeerenom t aju . Narodna imena za biljku: alja. konop. beiojka. DIVLJI PELIN. nesto viSe glikuronske . mandiurska. a najvise pored puteva. Za to vreme tetnost ispod nje postaje sve bleda. zivica. vem u kitiee i brzo suse u hiadu na promaji. KOMONIKA. evetocice. eRNI PELIN. izbomiea. Sadrli i nesto vitamina B. vitamina K i dru· gih sastojaka. semenjaka. TRLOMET. cma konoplja. prvica. KOMOTLJIKA. koja se posle nekoliko dana razvije u tolikoj meri da zaista liti na neku pravu gljivu.kiseline). konople. Ponekad se traZe sarno listovi. oslac:tenog taja i ostavi 2-3 dana da prevri. iz· birnjata. UMJET Artemisia vulgaris L. trnica. Razvijaju se mehuriei ugljene kiseline i taj dabija pri· jatan. semenjata. stabljata. Listovi su na 'lieu goli i tamnozeieni. belica.

. kora mu je sivozu6kasta. nesaIllice. otocka ko. osobito jufnom. KONOPWIKA zdo belieasti i vunasti. gorkih materija. Konopljika se sadi i kao ukras . Plod je sitna I k ostunica od 3 do 4 mm sa 4 semenke. eetvorouglaste. velika konopljika.a Je . Stablo je pravo. tanina. noplika. Plod se upotreblja'Va wnesto bibera 'k ao zatin oj prot.KONOPUlKA ~ 403 KONOPUIKA Vitex agnus castus L. . ljubicasti (rede ruiicasti iii beli). - Verbcnaceae Mm~e ~a bIber. vrlo rasprostranjen u primorju. s labe i sa. odo. vltlJlve. . poljski biber. konopina. Upotrebljavaju se vrhovi ·g rancica u cvetu i plod (Agni casti herba et fructus). narocito plodovi. LI~ce Je sheno konoplji. odozgo tamnozeleni i bez dlaka.4% etarskog ulja. ljenja. Narodna lmena: divlji biber.iv l1egoba varenja hrane. Do 2 m visok grm. grane su belieaste. o~tra ~ibika. naspram no. Ko~?pIJ lk. heterozida agnozida. Cvetovi su sitni. neurovegetativnih poremeeaja (dejstvo etarskog ulja). straha i drugih Ziveanih obo. lupanja srca. cistila. im a 5-7 duguljastih listica. alkaloida.vrl~ razgranata. udruZeni u guste vr~ne cvasti. SadrZi oko 0. U etarskom ulju ima cineola. Cveta leti. KonoplJ1ka je narodni lek za leeenje rana (dejstvo tanina i cineola).

Cveta aprila i maja. 15-20% metil-eugenola. donekle tetvorouglast. Izaz~va po v rae a n j e i proJiv. . Listovi su u obliku kopila. Cvetovi su purpurno·lamnomodri. temjanuga. - Ari·s tolochiaceae Trajna zelj asta. tamnjanac. Riwm se mora ~to brZe osu~iH. mala biljka. gijas. slicnog biberu i kamforu. osobito bukove. Sabira se u avgustu.zne tamne ~ume. Upotrebljava se eela biljka: rizom s nadzemnim delom biljke s li~eem ·i zelenim plodovima (Asari rhizoma cum herba). Ostala narodna Imena: gorski kopitae. ka~lja. ~eeera.' VH!. Droga je otrovna (azaran u etarskom ulju). Spominju ga jos Dioskorid i Plinije da leci groznieu. toplog i paprenog ukusa i terpentinskog mirisa. 10-15% bornH-aeetata. gihta. organskih kiselina ~ nepoznatih gJikozida. kopitnica.Suv rizom sadrZi oko 1% eta r s k 0 g u I j a. KOPITNIK Asarum europaeum L. slu'li. tlankovit. krij'll se na bazi listova. obit no prezimljuju. ima nezgodno sporedno de[ovanje i posledice od toga. Daju ga u rakiji pijancima da im se ogadi alkohol (0. Dug je oko 1 decimetar.5-1. menegled. skroba. katin drat. a deb eo 1-2 mm. tamnjanite.Kopitnjak je vrlo stari lek. 2-3% azaril-aldehida. te zato nije primlj ena u sluzbenu medicinu kao ekspektorans umesto ipekakuane. aromatitnog. tera na mokrenje itd. . iako je kopitnjak bio jedini emetik do uvodenj a ilpekakuane u farmakopej'll. nagorkog. za kijanje itd. Upotreba. Rizom puzi p L itko u zemlji. temjanice. mrezasti. . Upotrebljava se jo~ jedino u narodu. mastJiea. kozasti . KOPITNJAK Etarsko ulje je mrko obojeno. J ezik postaje neko vreme neosetJjiv kao od kokaina. sjajni. .404 L1!CI!NII! BIUl!M KOPITNJAK. Pra§ak izaziva krjanje. Sastav. Na riwmu obitno ima korentiea i mladih prizemnih listiea. SadrZi oko 32% a z a ron a (propenil-trimetoksibenzol). smole. a na nalitju mutni. toplog. tanina. Rasprostranjcnost. protiv poViratne grozniee. kopitnjatic. Droga. s liea tamnozeleni. terpena I seskviterpena. Mirisa i ukusa je jakog. Danas je kopitnjak nacpu~ten. Ijutog. Stoka ne pase kopitnjak.0 g kao infuz) . kopito. mrko-erven sa sivom nijansom.

s luzi. U najnovije vreme najviSe se ceni mlad list (Ur· ticae folium). sam lis t. VELIKA KOPRIVA. - Urticaceae K~riva je ?osadan .vima dobro poznat.KOPRIVA.000 mg 'lare i peku. Iecitina. mnogo viotamina C i K. najcesce raste. koji se daje preventivno i za lecenje teske kolonijalne anemije. zato se poslednjih godina daje kao dodatak pri lecenju srcanih balesni'ka digitalisom. Danas se u prosveeenim zemljama !rose desetine i stot-ine vagona koprive za vadenja hlorofila. karotena. Za vreme gladi kopriva je oj za Ijude i za domaee zivotinje prva i najzdravija hrana. Za koprivu su vezana mnoga narodna lecenja. URA 405 KOPRIVA. z d r a V 0. Sastav.U listu dma tan ina. ..k iseline. mnogo so11 (IS-2oot. cela nadzemna biljka u cvetu iii sarno karen. cesto prevrcuCi. . U svojim ZaTama kopriva -Ima acetilholina i ' histamma koji vee u kolicini od 1/ 10.kt iz trave (hel'be. Ponegde se joS upotrebljava sveze uzbrana kopriva za »'larenje" mesta :na telu obolelih ad reumatJizma.u speSno se daje protiv raznih zaraza. a jos viSe sa njenom z e len a m b 0 j 0 m (hlorofilom). . Koprivu ne treba brati u blizini naselja i pored puteva gde ana. Rahitienoj deci koju zrace ultravioletnim zracima iii 'koja primaju zraceni ergosterol (vdtarnin D) daju u najnovije vreme hlorofil ·iz koprive ili njeno liSee. . iSijasa i neuralgije. Stranci ad nas -Iraze vagonske kolicine osU'senog k apr i V i n 0 g I is t a. inace. iz korena upotrebljavaju se za porast kose. nego rastresito !ito pre preneti u susaru.narocito za vreme rata. koje bi bilo zanimljivo sakupiti i prouciti. prezren korov pO prljavim i zapustemm mcstlma. pa sto brie osusiti u tankom sloju. nadzemni deo biljke) ili. Upotreba. u sobu Hi negde drugde pod krov. Prisustvo glikokinina bi moglo objasniti i opravda1-i upotrebu koprive proti v secernc bolesti. pepela) i hi 0r of i I a. vrseni su ogledi na labora· torijskim 'livotinjama i na bolesnioima sa listom koprive. ZARA Urlica dioca L. a i protiv drugih anemija. fitosterola . Caj od koprive daje se protiv proliva. soc n 0.. Rezultati su bili vrlo povoljni. kao sto varosani !rose spanae. verovanja. Caj iii alkoholni ekstra. Za Iek se belU vrhovi grancica s liseem. jos ce~cc.Kopriva je narodni Iek. voska i Jcremene . sireetne i maslacne Idseline. sujeverja 1 obicaji. krvavljenja iz hemoroida i uopste za zaustavljanje krv·i spolja i iznutra (ta· ninsko dejstvo). Zato njega treba brati. Hlorofil iz kopnive . Treba brati sarno mlado. jer je pnimeceno da onda deca mnogo brie ozdrave. Hlorofil iz koprive povecava snizen krvni pritisak i dovodi ga na normalu. a . preventivno sredstvo i hrana. rnravlje. celo lisce po suvom i Iepom vremenu kad se digne rosa. Cenili su je jos Rimljani. protiv opadanja kose i proliv peruti. najcesCi seoski korov koji siromasam svet vekovima upotrebljava kao prvu prolecnu »zdravu zelenu hranu«. jer je tu cesto zagadena m dkracorn i iz metom i moze doCi do teskih zaraza. Treba ga brati u korpe i ne nabijati ga. Pred ovaj rat. 'da osuseni lis t sacuva jasnu i lepu zelenu boju. na tavan. belog pranja. VELIKA KOPRIVA. pore mecaja nastalih us led loseg prometa materija i anemija nastalih posle prirnene duboke radioterapije.

eliksir zivota«. Sve narn to nalaZe potrebu za proucavanjem hemijskog salStava i fiziolo~kog dejstva koprive i njene upotrebe kao dijetetske hrane i leka. Caj protiv anemije (malokrvnosti): punu saku mladih lisnih pupolja· ka . kao hranu u ob1iku povrea. karnena ·u be~ici i vodene bolesti. zucnih oboljenja i dr. Domacinstva. na razmaku 40 x 40 cm. treba je pokesiti. kopriYu treba nac1ubri1i azotnim dubrivom i dobro zaliti. Da hi se ~to potpunije sacuvali lekoviti sastojci. nove vrece oct vgestruke debele hartije. Traznja koprivinog lista sve je veca. Najbolje je 'koprivu rasaditi u jesen kad pocnu kise. -treba da ostave za zimu nekoliko vreca osu~enog iJsta. Sirup: 1 kg soka prokuva se i procedi kroz flanelsko platno da bude bistar i pome~a sa 2 kg meda Hi se doda 1. Svajcarska. rasac1ivati pomoCu rizoma (razgranate podzemne stabljike). npr. kala-azara. ali se upotrebi sarno pol a ~ake pupoljaka. Cim se pokosi. Tako se moze znjeti do 10 puta godgnje. 6. 3.5 kg ~ecera i kuva 15 minuta. Nemacka i Svedska. ostaviti jedan dan da svene da manje zali. Uzima se 3-4 ka~ike dnevno. i za grgljanje i ispiranje us1a protiv angine i upale desni. 1. zutice. nacini 5 kolacica i u stednjaku ispece.koprive prokuvati 15 minuta u 1 litru vode i to piti mesec dana umesto. poparenu i sarnlevenu koprivu nekoliko puta dnevno. 5. Uzinla se 5-10 g dnevno s medom. razume sene dozvoli1i da iz· raste vge ad pedlja. Koliko se kopriva ceni vidi se i po zvucnim reklarnnim nazi virna raznih specijaliteta nacinjenih od koprive. jer je sarno mlad list dobar. pogotovu sa mnogo dece. Cim u prolece izraste za pedalj visoko. 4..406 U!CBNJl! BlUEM Oeci tije majke nemaju mleka iii onoj deci koja ostanu bez majke. rute groznice. list koprive treba dobro nabiti u ciste. danas u naprednim zemljama dajll zelene tablete hlorofila. vode. Caj: 50 g isimjenog liSca kuva se 15 minuta u 1 litru vode. Pije se IS medom po 3-4 ka~ike dnevno za lecenje bolesti navedenih pod I. Protiv nocnog mokrenja dece u postelji: 20 g zdrobljenog koprivinog semena i 60 g raZellog bra~na pome~a se i doda malo vode i meda da se dobije testo. kao predohrana. protiv malokrvnosti. kao. jo~ hde i bolje. . naroeito protiv kolonijalnih bolesti: denge Hi papatacija. U toku od 20--30 dana dete treba da pojede svako vece jedan ·kolaCic. Ekscrakt: Sok se isparava na vodenoj pari u plitkoj posudi do guo stine meda. pa ih ve~tackj hrane kravljim iii nekim drugim mlekom. uglavnom preventivl1o. Velike fabrike lekova iz inostranstva traze od nas stotine vagona ove droge. osu~iti u hladu i poskidati liUe pre no sto se potpuno osusi. Kopriva se moze lSeja1i ali. . cede ieleni sok iz svezih kopriva iii im daju. Zbog toga se poslednjih godina kopriva pocinje gajiti kao kulturna biljka. Za izvoz lSe list cvrsto presuje u velike bale. ostavi preko n06 i u toku dana pije umesto vode kao sredstvo za jaeanje. Zimi se mogu koristiti i osuseni pupoljci. Najvge je traZe SAD. Sok: I kg svezeg mladog i opranog liSca samelje se ma~inom za mlevenje mesa i iscedi sok. Hlorofil i kopriva 5e upotrebljavaju i protiv raznih drugih bolesti. 2.

Cveta pocetkom leta. ostavi 8 sati. pitoma kopriva. stimulans i digestiv. Linalol se upotrebljava za pro- . .n u p a ~ u zap c eI e. Stablji· ka je gola i na vrhu razgranata.Sadrfi do 1% eta r s ·k 0 g u I j a. rastavica. Za medicinske svrhe korsti se sarno gajena bi1 ljika. 9. neprJjatno z a u d araj una s ten ice (na grckom k 0 r is znaci stenical. sladunjavog ukusa. poklopi i posle 3 sara pije u toku dana umesto vode. zeza. stomahik. doda 25 g kamilice. Ovom sme~om trlja se glava (koren kose) svako vete. visoka 50-80 cm. U veterinskoj medicini sluzi kao karminativ. Kamen 11 besici: po 10 g koprJve. doda po 20 g cveta surutice. pa se i zbog toga preporucuje njegovo gajenje. akruglasii. perasto deljeni i duguljasti. izaziva jednu vrstu pijanstva i dubok san. obicna kopriva. Upotreba. a gorn}i su sitniji. a da i ne govorimo 0 velikoj potrainji u zemlji i inostranstvu. Plod je okruglast (sastavljen od dva simetricna ploda. Proliv reumatizma: po 20 g lista koprive i breze kuva se 15 minuta u poJa Ii tra vode.KORIJANDAR 407 7. ocedi i iscedi i toj tecnosti doda se 200 g vinskog sirceta. 10. sastavljene od sitnih cvetova. Donj. poklopi. paklopi. borneola. Ulje dobijeno destilacijom iz nezrelih plodova neprijatnog je mirisa na stenice. Korijandar je jednogodisnja zeljasta biljka. peteljki od vi~anja i lista hajdutice pome~a se i prokuva 10 minuta u 1 litru vode. kad se trljaju medu prstima. Protiv npadanja kose: 100 g lista koprive kuva se 20 m inuta u pol a Iitra ki~nice (iii destilovane vode) . Ostatak od destilacije ulja izvrsna je hrana za stoku. Caj protiv proliva i slabosti: po 15 g osu~enog koprivinog lista. pasja kupina.i andrum sativum L - Umbelhiferae Kod nas se gaji. 13 do 18% masnog ulja i 16 do 18'10 belancevine. dva merikarpa cvrsto spojena). KORIJANDAR Cor. 8. a narocito zeleni plodovi. a mnogo se tr~i i kao zamena za biber. Etarsko ulj e u vecoj dozi je otrovno i deluje slicno moracevom. a11t. U ulju ima jos i· pinena. 'peciva. jer sadrfi mnogo belancevine i masti. NajvBe korijandra trosi ·industrija J:jlkera. pokJopi i posle 4 sata pije u toku dana.JatkHa i piva. ostavi da prokljuca. Sastav. Cela biljka. Cvasti su bele. vranilovke ·i majkine du~ice pome~a se i popari sa pola litra kljutale vode. s.Ulazi u sastav Aqua carminativa i Spiritus aromaticus. na dugim dr~karna i vrlo izrezani. Nas selekciorrisani sitnozrni kor·i jandar ima oko 1% elarskog ulja. zegavica. zove. listovi su krupni. ali malo slabije. ldpe i topolovih pupoIjaka. Ostavlja 5 do 7% pepela. limonena. ostavi 8 sati i pije u toku dana umesto vode. a ima ga i podivljalog po zitntm poljima gde raste kao korov. K 0 r i jan dar d a j e 0 d I i c . geraniola i dr. Korijandrovo ulje je glavni izvor iz koga se varn linalol.hiSierik. a zreli i osuseni plodovi su p r i j a t n 0 g i a rom a tic n 0 g m i r i s a i naljutog. Ostala narodna imena: koprva. .

Su~enjem . Gajenje I berba. Narodna Irnena: zivica. Spominje se i u Bibliji (l\. Istorija. Maroku.Rizom (Rusci aculeati rhizoma) se vadi poeetkom jeseni.lporec:Iivanje mane sa zmom korijandra).drobljenog rizoma prokuva 15 mhnuta u 100 g vode . ko. U Englesku je uveden posle pobedc Normanc:Iana. pre potpunog sazrevanja da se ne bi omlalio.Korijandar se gaji u SSSR. dva vazna aromati~na zaeina koje Evropa nije mogla tada dobijati iz lndije. Sam Maroko izvozi oko 3.400 kg ploda. vrlo otporna zimzelena. Holandiji. propustljivoj. bodljikava biljka. Kod nas se gaji u Banatu i Ba~ koj. pljosnate. a i gaJili su gao Plinije hvali korijandar iz Egipta. a donekle i cimet. Grci i Rimljani ga upotrebljavaju 'kao zacin i lek. sjajne. svetloj §umi U martu se sade ri:r. droga. upadljive.408 LECBNIE BIUEM izvodnju linalil-acetata. oeec:Iena voda muekanjem daje obilnu penu (saponozidi). opere. Korijandar ne bira zemlju. Gajenje. do 2 em duga~ki i oko 2 em ~irok. Na jedan heklar treba posejati 20 >kg korijandra. ~v rste.iJandar je jedna od onih biljaka koja se gajila po narec:Ienju Ka'rla Velikog. .i se vide na njihovoj bazi kao vrlo sitne ljuspe. iseee i osuSi. Raste po ~umama do 700 m nadmorske visine. Italiji. toploj i dobroj zemlji i na suneanoj strani. . ervene. Zreli plodovi su vrlo lepe.i. dok ima rose.i ohladi. Malti. korijandr.omi s pupoljcima u lako zemlji~te u . visoka 30-90 em.000. Indiji i SAD. 6-8 mm debeo. Jesenji usev je bujniji i daje vi~e prinosa. korion. SIMSIRIKA (Ruscus aculeatus L. Plodove donosi od oktobra do maja. korijander. Egiptu. paprie. god. korijandar gubi smrad na steniee i poene prijatno mirisati. cimavica. Ulje slufi i 'kao zamena za lavandulino i bergamotovo ulje. Manje je osetljiv od anasona. Nema~koj. ~ije su grane naspramne. Gajenje korijandra uzelo je maha 'll Evropi i kod nas naro~ito u ova dva svetska rata. Na hektaru rodi oko 1. VEPRINA. okrugle bobice sa 1-2 zuekasta semena. koriandol. ali ipak ne podnosi glinu~u i kiselu zemlju. kornikovee. ·Rasprostranjenost. papriea. ali bolje uspeva na kre~noj. Kosi se u Ie to pre izlaska sunea. Gaji se kao i kim i ostale ~titare. Cveta od septembra do aprila neuglednim zelenkastim cvetieima.Korijandar se spominje u Eberovim Papirusima (1550. filave. ocisti od adventivnog korenja. . Engleskoj. pravi listov. Seje se u martu iii aprilu na rastojanju 30 x 30 em. riandula. Raste kao zbijen razgranat grmie tamnozelene boje. Odavno se gaji u Rusij'i. Kad se 1 ka~ika sitno 7. I kor. spolja zuekasto-siv i prstenasto nabora'll. ali ~esto strada od mrazeva. jer je 'kollijandar mnogo traten kao zamena za biber. Berba. - Liliaeeae Trajna.000 kg korijandra godBnje. Osu~eni l1izom jc elankovit. jajaste i na vrhu ~e zavr~avaju tmom tako da izgledaju 'k ao Iistovi. ki~nee. sitnoj. KOSTRIKA. pre na~e en::).

U kozmetici prave tzv. popari 1 litrom kljueale vode. jezevac. hajduCice. eesanja. vampiraea. Kostrika se nemilosrdno sete za pravljenje pogrebnih venaca. KRASTAVICA. ocedi. KUKUMAR. leprin. Pulpa (samleven oljuSten krastavac) i sok se upotrebljavaju u narodnoj medidni za leeenje upala sluznice i koze. KUKUMAR . isced'i i tom vodicom se zapira i oblaZe mekim flanelskim platnom natopljenim ovom vodicom. vitamina C.VUGOREK.MURKA Cucumis sativus L. KUMOR. zelenika. trigonelina. smoetarsko ulje. fHosterol. - Cucurbi1aceae U krastavcu ima oko 96"10 vode i vrlo malo hranljivih materija. a donekle i saponozida. zimozelen. persuna. razlije u manje boce i euva na hladnom mestu. procedi kroz hartiju za filtrovanje i euva na hladnom mestu. U nedostatlm tog leka moze se kod kuce spraviti ovaj lek: po 50 g rizoma ad kostri. veprika. Druga narodna imena: bobice. Mesani diureticni ca. enzima i raznih soli. tmobor. KOSTRlKA ostavi 2 sata. §pargle i celera se pome§a. ves-prinjak. breberina. Istovremeno se pije tink1ura (po 1 kasika 3 puta dnevno pre jela): po 50 g kos-trike. pasja kita. tanin. 409 Za§t1ta. Upotreba. UGORAK. posle 12 sati ocedi. lobodika. pektina. KRASTAVICA. scepkovina. I k otoro§ka. i's cedi. kostrika.j: po 30 g sitno zdrobljenog riwma od kostrike i korena od moraca. . kasljiear. divlji simsir. ceprlika. pirokatehol i neki drugi fenoli. §eceri i kalijum-nitrat. objasnjava diureticna svojstva kostrike i njenu upmrebu protiv uloga (gi'hta). paklopi. iscedi. Uzima se 4--5 kasika dnevno posle jela. zbog tega je za§ticena u prirodi i mora se gaji1i i razmnozavati na prirodnim nalazi~ tima. arginina. holin. veprinac. kamHice i kantariona drzi se 8 dana u llitru najbolje komovice. ocedi i pije 3-4 ka§ike dnevno pre jela. miSji tm. »mleko od kritstavca« koje stavLjaju na lice kao masku za vlai:enje posne i obolele koze. osobito protiv ojeda. Sastav. Saponozid.KRASTAVAC. metlika.ke. Prisustvo kalijum-rutrata.10 g ekstrakta od kostrike. popari 1 litram kljueale vode. karotena. . poklopi i posle 12 cas ova ocedi. 300 do 400 g stucanog semen a od krastavaca daje se ded protiv glista. Protiv hemoroida u apoteQj se spravljaju supozitorije od kaokaovog masla u koje se primesa 0. . la. KRASTAVAC. peska u beMci i za leeenje zutice: 100 g sitno zdrobljene droge kuva se pola sata u I litru vode. usled svral:la. aderuna. kroz gusto flanelsko platno procedi i pomesa sa 2 kg cvetnog (livadskog) meda. lista hajdueice i cveta kamilice se pomesa.

naboj i 51. (boikalie. ciganske min au· §ice) i dr. veoma dekorativno eveee_ U narodnoj medicini se upotrebljavaju lukoviea. . poreklom iz zemalja oko istocnog dela Sredozemnog mora_ Kod nas se gaji kao omiljeno. zanbak. NOVCIC. pWloglavica. Hranljivost krompira pociva na velikoj kolicini skroba. dakle. promrzlina i ozleda. DIKINO OKO Bellis perennis L - Compositae Cvece (Bellidis f[os) se bere sve dok biljka eveta. hladnim i via· znim evropskim zemljama.) . krona). pelrovaca.410 LECBNJI! BIUBM KRASUUAK. gde ne uspeva kukuruz. TRATICNICA. Lilium earniolieum Bernh. vojniako bilje. bijela bogga. pirineu i drugim zitima. limbar. BELl KRIN. beli zambak.i upotrebe. list i evet_ U svim organima ima sluzL U Hstu ima do 70 mg'l/. Evropljane je stalno morila glad sve dok gajenje krompira nije uzeLo veee razmere. Cvet se drZi 3 dana u komovici i tim ispiraju posekotine i rane_ Cvet kuvan u ulju upotrebljavaju za lecenje krasta i upaJa nosa i uha. kren. (fucena trava. lilj. visoka 80--120 em. jecmu. opekotina. Druga narodna !mena: bela aleluja. Ali to nije bilo odmah posle otkriea Amerike. zuti krin. u narodnoj medidni su i druge vrste roda Lilium: Lilium bulbiferum L. re~io problem gladi u Evropi.k ida§nji hleb. Lilium martagon L. beli zuJj. istog sastojka kao u p§eniei. bela liJija. zilj. Krompir je. turska Calma). bela lilja. ·kukuruzu. vitamina C_ Sluzava lukevica se kuva u voni Hi mleku i U obliku ka§iee stavlja na upaljena mesta da smanji bol (cir. kao §to je deteHna re§ila pitanje gladi domacih zivotinja i stoearstvo podigla na zavidnu visinu. liUa.KRAJCARICA. posle ot· krica Amerike. Ono §to je za nas sva. (divljd '~jdljan. KROMPIR Solanum tuberosum L - Solanaceae Krompir je svakidaSnja narodna hrana i valna industrijska sirovina. petrov evet. oveja trava. trava od fuei. ·k rompir je najvafnija hrana za Ijude i za domace zivotinje. rec1e oka. krstic. bijeli lijer. :claroglav. petrov krst. Vekovima su prosveceni i mipredni . IZLatnoglav. lir. gorkrh materija i tanina_ Ulazi u sastav grudnih Cajeva_ KRIN. 'su§i se i cuva kao kamHica_ SadrZi etarskog ulja. BELl UIUAN Lilium candidum L - L'iliaeeae Trajna zeljasta biljka. U severnim. leluja. liljan. Slicnog hemijskog sastava . a moze biti lek i otrov Krampir je postao na§a svakida§nja hrana. zlata!l1. BELA RADA. to je za stanovnike hladnih i vlafnih zemalja krompir.

Evropljani su zatekli gajeni krom. aH je . Jedan njihov vladar doznao je da u susednoj drzavi nema gladi. To . kada je nekoliko ev· ropskih vI ada slalo svoje najbolje naueni. Taka su ti najotmeniji balovi u svetu malo-pomalo dobili naziv »krompir·balovi«. U Fran· cuskoj se gajenje krompi'l'a brzo ·m irilo. ~ta da ti kaZem kako je bilo. »Tja. Francuz Francuzu. kad neko hoee da s e nasali. I iz toga se vidi da vaznost krompira do danasnjeg dana ne prestaje. Kako je to bilo.l etnjem go· diSnjem dvorskom balu vladar je zakitio svoju zenu cvetom od krompira.su mogH ratovati. jer se tame seje mnogo krompira. Krompir je porekJom 1Z zapadnih delova Jufne Amerike.. S gladnom vojskom kraljevi n. gde se gaji od najdavJ1ijih vremena. reCi ce: »Vive la France et les .ko jede krompir. gladni seljaci su se stalno bllnili. onda su mu obieno dobacivaH da je bio na »krompir. kad su nekom hteli da se narugaju i da se $ njim nasa Ie sto je bio . »gde dosad nije stupila noga Evropljana«. godine. PodsmevaIi se mi krompk·balu iii ne.700. Na rastanku svaka od njih dobl po nekoIiko krompira s naredenjem da ga poseju i da naredne godine na isti dan. na primer. oplemenjivanje i stvaranje novih vrsta pomoeu mutacija ne prestaje ni danas kako u Evropi tako i u drugim delovima sveta sa umerenorn klirnorn. Sve prisutne zene vIas tel ina. u Franeuskoj se. novost i skupoeenost da je slufen sarno za kraljevskim tl'pezama (1616.kulturna biljka. Nekad su u Francuskoj stalno harale glad i nemastina. kost. sve one i njihove keeri budu zakieene evetom te skupoeene i retke biljke donesene iz daleldh zemalja. Najupomiju borbu za upotrebu i za gajenje krompira u Francuskoj vodio je pariski vojni apotekar Parmantje u drugoj polovini XVIII veka. U Evropu je donesen oka 1580. Znao je 13 varijeteta. zivo se zaino teresovase kakav je to evet. Dolaskom u eile.' pa jos ·i pre ovoga rata. bal na koji su magli i6 sarno pozvani vladari i vlastela. Tako. odakle je krompir poreklom. nije to uvek tako bilo.u d" ubede i tadasnje vlasti i narod u veliku hranljivu vrednost i n eotrovnost krompira. To se vidi i po ogromnim povrsinama koje se nalaze pod krompirom i koje iz godine u godinu rastu. gde je krompir glavna narodna hrana.KROMPIR 411 ljudi. 0 . dobiee gubu«.govorio je prijatelj prijatelju kada se lose oseeao na nekoj igrand. ·balu«. godine. gleska oko 1585. U XVII i XVIII veku krompir se poeeo siriti i po Srednjoj Evropi kao . pored ostalog. pir. kad dodu na bal. prestali su glad i skorbut. iii stranci ako hoee da im se malo narugaju. u dvoru u Parizu). rodoJjubi.na ·kakvom balu na koone su se slwpljale siromasne devojke. Sirenje je iSlo sporo i veoma teo sko. bal na kraljevskom dvoru. On je eeo svoj zivot posvetio ispitivanju krompira. Medutim. i pocelo blagostanje. Nasi star. bio proneo glas da .spitivanje. Tako i dan as. a danas ih je poznato preko 1. radoznale kao i sve druge zene. prieaee yam mnogi duhoviti Francuzi. nisu nista radHi i sl. jer su sve zelele da imaju isti ukras. tek on je ueinio svoje. Pravi krompir·bal« .k e u Juznu Ameri'ku da ispitaju sve us love pod kojima krompir najbolje uspeva u svojoj postajbini. na primer. Tih eks.p edicija bilo je ne sarno u XIX veku vee i pred sam II svetski rat. Mnoge vlade slale su nauone ekspedicije da istrazuj II visoke Ande. vodiIi bor.krompir jos dugo posle toga bio takva ret. I danas Franeuzi prieaju da je krom· pir·bal bio najotmeniji bal u Franeuskoj. sa visokih ameriekih planina. Posle toga njego vom sirenju u Evropi najvise je doprineo botaniear Kluzijus. Poole Spanije upmnala ga je En.

svakorn pristupacno i prijatno hranljivo s redslvo za suzbijanjc skorbuta. i skorbuta je za nekoliko nedelja nestalo. Ono sto mi ucimo kao istoriju medicine i farmacije. 1 dana s tame nema nij ednog obroka u kojem ne bi bilo oj malo krompira. 17-23"10 skroba. 10' 0 celuloze. i to ti je najboljJ seljacki lek koji 5am primi. vinske i cilibarne kiseline i raznih enzima.4% secera. U osu~enom krompiru nema vitamina C. dete zaspi. istina u malim kOlicinama. 0. Kuvanjem se jedan dec vitamina C uniSti. Covel< blizak prirodi. To je narodna medicina 0 kojoj se kod nas malo zna. glutamina. vitamina C i B. NajviSe vitamina C i B ima u ljuskama krompira. krornpir deluje kao »alkalna kura« pri suzbijanju prevelike kiselosti u ceJijama covekovog organizma. koja se pravi od krompira kao zamena za egzoti~nu ili pravu tapioku. • Evropska tapiokae. histidina. ali ipak dovoljnim za normalnu ishranu i svakodnevnu potrebu naseg organizma. Presan sok od nastruganog krompira (200-300 g dnevno u nekoliko doza popiti) suzbija preveliku kiselost u zelucu. a ~esto i p r v a porn 0 C. takode nema vi tao mina C. to je medic ina vlastele i drugih povlascenih klasa. To mi i danas raelimo ako se neko opece ukazujuci mu prvu pomoce .15 0' 0 masnog ulja. Hemijs ki sasrav krompira je vrlo sloZen. do 0. . pasuljem. i kronlI'ir susenjem gubi vitamin C pod uticajem kiseonika iz vazduha. To se naro~ito jasno uvidelo u poslednja dva rata u na~oj vojsei i u vojskama drugih zemalja. U njemu je naden ovaj vitamin. limunove. 1% mineralnih soli. Tako se krompir pokazao kao vrlo jevtino. odmah su lekari i staresine pristupali kuvanju krompira. Razni na· rodi u Jugosla viji upo trebljavaju krompir za lecenje razlicitih bolesti. arginina i lizina. On je i pre v e n t i v n 0 sredstvo. Plebs se lecio kako je znao i umeo. makaronama i drugom suvom hranom. Najvise vilamina se oeuva 'll krompiru koji se bari neoljuSten. Objasnjenje ovog blagotvornog dejstva na:lazi se u delovanju soli ka lijuma (tampon svojstva). 2.. asparagina. Kao i sve ostale vitaminske sirovine. jer se krompir jede u velikirn kolieinama i skoro svakodnevllo. Koristio je one sto je bilo oko njega i njegovog doma.412 LECBNIB BIUBM pommes de terre [rit es«. K rom p i r m 0 Z e bit i i i e k. Krompir je sirolinjski lek koji dobro dode u nufdi i nevolji. pa donekle i dejstvu vitamina C. lIsled jednostrane ishrane konzervama.reci ce vam svaka starija zena. Azotne materije se sastoje od peptona i raznih aminokiselina: turozina. gubljenja kisele reakcije i drugih okolnosti koje negativno uti~u na askorbinsku kiselinu prilikom susenja . To je i bio povod da se posle I svetskog rata u krompiru potraii vitamin C. U mineralnim solima preovladuje kalijum. Verovatno zbog prisustva soli kalijuma. leucina.iabu~ne. »Kad se neko dete ili neki drugi uku· canin opece iii oSLtri. ~to zna~i -Da zivi Francuska i pdeni krompiri«. U krompiru su nadene i male koli~ine acetilhoHna. Bol limine. . ger~lom. U njemu ima u proseku: 75"0 vode. -Smanjuje secer u mokraci i kolicinu mokrace. fizickoj zastiti pektina i skroba. iako je vrlo ukusna kao hrana. smanjenju lucenja zeludaenog soka pod uticajem solanina. 2% azotnih jedinjenja. bel s kolovanih lekara i apotekara dovijao se kako je mao i umeo. . ne stvori se mehur ni rana.5% pek~ina. pa se preporucuje protiv hronicnog hiperaeiditela.la od moje babe kad 5am bila dete. Cim se u nekoj jediniei pojavi skorbut. mi ga oblazemo kaSicom napra'Vljenom od nastruganog krompira.

oboljenja tako cestih II Vojvodini zbog vlaznih stanova. Ijoskavae (Physalis alkekengi). i uop§te u tekstilnoj indus lri ji. Krompirov skrob irna raznovl'Snu primenu. bronhitisa. upale pit/ca. svega na nekoliko mesta u vojvo(!a nskim selima. proizvodi se svake godine sve vge u velikim fabrikama u Evropi i izvan nj e.KROMPIR 413 U mnogim selima euo sam jo§ i avo: kad nekog boli zub. Poznato je da su krompiri koji su na njivi u kucici (odiaku) bili razgoliceni i izlozeni suneu manj e ili vi§e zelene boje. Danas se zna da ne sarno u krompirovim nadzemnim zelenim delovima ima olrova solanina vee da ga ima i u zelenim delovima mnogih drugih biljaka iz isle porod iee (Solanaceae) i da ih zbog te otrovnosti domaee zivot inj e ne jedu: razvodnik (Solanum dulcamara). aikohola. bolova £I donjem delu Irbuha. koja manje iii vge cvrsto dni slepljena zrnea skroba. jer je to najjevtinija sirovina za tu industriju. Solanin j e jedan gli koa lka loid koji irna i izvesne slabe hemolHieke 050bine saponina . samelje iii simo isecka i ta ka§a ispira na si tima velikom kolicinom vode. CUO sam da presnu illi kljllcalorn vodom popan-enu krompirovu kaJu stavljaju kao obloge na bolna mesta na telu . krompirovo bra§no«. U apotekama i fa rmaeeulskoj indllstriji dodaje se lekovitim tabletama kao sredstvo za bubrenje. Mnogo vi§e skroba se upotrebi za stirkanje ruhlj a. K rom p i r m 07. najvge se razvila u umerenom po jasu. skrob pada na dno. nj krompirovo stablo ITi Ii§ce domace zivotinje ne jedu. Industrija alkohola. s tavljaju obloge oko grudi u sillcaju velikog nazeba. gde se gaj i najvise krompira. naprotiv. re(!e i odraslima. ISlO tako. ali u vrlo malim kolieinama. Krompirov skrob. reumatizma i slicnih bolesti od nazeba i vlage. U ljusci i u celijama spoljnog tkiva krompira ima vrlo malo so I ani n a (aka 2-10 mg u 100 g krompira). pomocnica ili kerece groZde (Solanullt nigrum). akulnog zapa lj enja zglobova. koje omogucava da se tablete u zelueu brzo raspadnu. kao isolanin. so /anein. Deci. Za apreti:ramje platna. dok. sakupi se na §to nizoj temperaturi. potro§i se najvge skroba. kristalnog §ecera. za proiZ\'odnju dekstrina. dij etetskih hranljivih preparata. kolicina solanina brzo raste zajedno sa pojavom hlorotila. K rompir se dobro opere i ocisti. Solanina ima i u mladom krompiru. e bit i i 0 t r 0 v. iii kako se cesto neispravno naziva . Krompir je vrlo vazna sirovina za ekstrakciju s k r o b a . glikoze. Rede. paradajz (Solam/m /ycopers icLll n) i druge Solanaceae.uku. Tvrde da bol ubrzo pro(!e i covek posle dllgOg nespavanja moze mirno da zaspi i da se odmori. osu§i i samelje_ Vadenje skroba iz' krompira je mnogo lak§e nego iz eerealija. Ljudi su odavno pri metili da je pozeleneo krompir §kodlj iv i da krompirove klice slOka ne jede. U razvodn i'ku i u klicama krompira naden je jo§ jedan sliean glikoalkaloid. Kuvan 5 glieerolom daje gliceril1sku masl za mazanje ispueanih r. koja je uzela nevidene razmere u mnogim zemljama. . SHeno postupaju i kad nekog boli uvo. koji hidrolizom takode daje solanidi. Kao tezi od vode. jer zita imaju mnogo vi§e I belaneevin e (oko 8'10). Hidrolizom pod uticajem kiselina i fermenata daje alkaloid . Kad se krompir d rfi na 's uneu.n i sm e§u §ecera. u krompiru ima vrlo malo proteina (2'10) i skrobna zrnea plivaj u slobodno po celiji. uvuce se m alo parte presnog krompira u §upalj wb .

proklijalim i pokvaremm krompirom i 'onim koji je pozeleneo zbog toga §to se razvijao 'izvan zemlje.otrova. da se brzo i lako rasp ada i da se tako moze objamiti za§ to je kuvan krompir. ·slieno kao pr. ricinusa.ce. mlecike i drugih biljaka.dakle. leka ·i . Oni su upotrebljavali naj razlicrtija sredstva da ne sluze vojsku i da ne idu na front. lzolovan je u obliku belog . kako se i u kojoj kolicini upotrebi. Krotonovo ulje je jedan od najjacih poznatih revulziva u slucajevima reumatizma. »da bi lupanje srca bilo §to upadljivije«.kristalnog praSka. Problem je jo§ u proucavanju.414 LI!CI!NJI! BIUEM solanidin i tri §ecera: glikazu. divizme. mnogi su u pivo dodavali jo§ i §aku soli. bezazlenoj biljci. vojska je bila puna simulanata. - Euphorbiaceae Seme je slieno ricinusovom semenu ali je sitnije. KROTON Croton tiglium L. maIo duvana iii piavog ·kamena. ramnozu i galaktozu. zabusanata. krurnpijer. tatula i velebilje). opekotine. duvana. Kuva!njem se veCi deo solanina i solaneina razore. kesten. korun. krtola.ja su: glavobolje. cesta povraeanja. ·rasak. Uop§te. a svaki obrok zaliva pivom. upotrebljavali su i presan krompir. kJrumpiS. od koj ih su dvojica umrla. kompijer. lako solanin ima slabe midrijati6ne i analgetiene osobine hioscijamina i atropina.njenje. krtulja. Za to vreme ne jede niSta drugo. Nekad u Austriji. kolike. dakle. namirnici koju svi poznajemo i svakodnevno jedemo. jer je solanin mnogo manje otrovan od hioscijamina i atropina. zima·k. Znaci trovan. Izgleda da solanin u krompiru nij e identican sa solaninom u razvodniku . klice se moraju prethodno potpuno odstraniti). midrijaza (§irenj e zenice. Eto ne§to malo 0 krompiru. pneumonije itd. pa rna i proklijao (is tina.k akvu svrhu. crvenilo i m e h u r 0 v e.nelim krompirom §estori. jer mu je dejstvo nesigurno i nestalno. Da bi otrov biD §to jaci. SluiZokoza je jo§ osetljivija_ . Pored kukolja. tatuie. Za sada se jo§ ne primenjuje u terapiji.lz- . ne§kodljiv. Zabelezeni su s lucajevi trovanja mladim klicama od krompira. Pre izlaska pred sani tetsku komi's iju simulant jede dan-dva presan krompir nas trugan na rende. jednoj obicnoj. Sve zavisli u cijim je mkama sirovina. postaviti ostru Ii jasnru grandcu ·izme<iu hrane. Od njega se dobija masno ulje. i op§ta potBtenost. krtula. Narodnn imena: burbulka. 'krumpi-r. U Uteraturi je zabeleien slucaj trovanja pozele. grunbir zemljak. Na koZi izaziva toplinu. podzemljica. krompir. Poziti vno se zna da je to labilno je di.i trovanju srodl1lim biljkama iz iste familije: bunika. pitanje solanina i njegove otrovnosti jo§ je nerazja§njeno. Kako su se komisijski pregledi sumnjivih i privremeno otpus te nih vojnika cesto ponavljali. kumpir. proliv. uloga. na trenicu. tromesecno bar jedanput ti jadnici su to morali ces to upotrebljavati dok im ne dodija iH dok se zaista ne razbole i ne pomru. Slicnih primera ima mnogo_ U mnogim prilikama tesko je. pasulja. kome se daje i u . ipak pokusaji da se ei5t solanin uvede u terapiju kao analgetik do sada nisu uspeJi . narocito u I svetskom ratu.

glatki. hoton. KUA. I1!TIU!NKA. odozdo modropurpurni. KRSTASTI KOPITNJAK. Polygalaceae KRSTUSAC . Listovi ostaju i preko zime do proleea. acrstasti kopitnjak. pa i manja koli~ina ponekad deluje purgatiVlIlo vee posle pola sata. na duga~koj drki koja izbija iz samog rizoma.Ovu biljku narod naziva razli~itim imenima: alen· ~ik. Oni su sjajni. velika zlatna ditelina. sasa p I a v a. sumarica.Tanini. bez mirisa je. jeter.Brdske i planinske ~ume. . Narodna Imena. JETRENKA Anemone hepatica L. (Hepatica triboa Gilib. OPUTINA Polygala amara L. .) - Ranunculaceae Izgled bUjke. proliv. trojica. Upotreba. visoka 5-15 cm. plemeni'li dzigeri~njak. KRSTUSAC . KRSTUSAC. Vge od dye 'kapi ulja izazivaju vrlo jaku upalu creva i trovanje (ufasna povraeanja. Rasprostranjenost. Gor~ina droge poti~e od pol i gam a r ina.U veeoj 'k o!icini uzeta. pojedina~ni. duli·leb. debe!i.). na tankim dr~kama. Ulje od krotona u narodu nazivaju prolist. 415 nutra deluej kao najenergi~niji poznati drasti~ pur gat i v. . Jedna jedina kap. .Narodni lek: adstringens. jatrenka. Cvetovi su plavi.iljaca cveta. zbog ~ega ~iljka. razdeljeni na 3 reznja. obi~o sa slabijim iii ja~im grcevima. koji pro~isti i onda kada sva os tala purgancija podbace.Vgegodi~nja zeljasta biljka.Svefa biljka u cvetu.. Sastav. Visoka je do W cm. brdskim i pIa· ninskim Iivadama i svetlim ~urnarna u Severnoj i Srednjoj Evropi do sevemih delova Bal· kanskog poluostnoa. hladan woj i s\. Droga. . Po/yga/ae amarae ~erba. K r stu ~ a c je dugove~· ~a zeljasta biljka sa vBe sa· mostalnih oblika.JCRSTASTI ICOPITNJAX.. tonik i diureti. Raste po suvim peskovitim nizijskim. zlatni trilistnik (Orfelin). .k. U k usa je vrlo gorkog. saponini. . iskopana i osu~ena u proleee kad . Ima sit'lle plave iii bele :vetiee. ma~ka. . Opomena. koje se Cesto za· vr~ava smreu. Za lek se upotrebljava cela zajedno 5 korenom. biljka je otrovna. Jednoj kapi krotonovog ulja odgovara 30 g ricinusovog ulja. Cveta u aprilu i maju. nik. KRESTUSAC. ma~kina ocesa. dugacki 6-7 cm .

5 lob 0 d nih em 0 din a. U drogi ima malo tanina. Plodovi su okrugli. g I i k 0 f ran g u lin koji se za vreme su ~ enja i dugotrajnog cuvanja kore postepeno razlafe na gli. gorski krstu~ac. Kora je glatka i sjajna. svetlonarandzast. pljuvaCka pofuti. h r i z 0 fan 5 k e k i s eli n e i drugih antrahinonskih derivata koji. Iseku se u vrpee dugacke oko 30 ern i lju~te. crnkaS1a iii sivo-rnrka i 'karakteristicno ukra~ena mnogobrojnim vodoravnim.416 L1!CIlNJIl BIl. sarno ~to je tanja. Droga. . SMRDLJIKA Rhamnus frangula L. sekundarni nervi na listu n i 5 U par a I e I n i 5 obodom lista. KRUSINA. Zemlja uvek treba da bude vlazna. U drogi ima jo~ i tan ina. Meslimicno se javlja u znatnoj kolicini pored Dunava i drugih nasih reka u nizijskim ~ umama. po svoj prilici. 5vetlim. zbog ~ega se draga upotrebIjava i kao ekspektorans. KRKOVINA. Sastav. vrbi i jablanu. rnladim grancieama. . gorka modra. amorfan ramno-glikozid. Glavni sastojak droge je jedan neutralan saponozid nepoznate gra<1e. Od pasdrena (Rhamnus cathartica L. zbog I\ega se u narodu upotrebljava protiv proliva kao i ostala blaga adstringen cija. neugledni i belo-zelenkasti. Kod nas je dosta ima po vlafnim ~umama. visok 3-6 m .Jl!M se krstu~ac upotrebljava ·i kao amarum i slomahi-k. lisni pupoljci 5U be z I jus a k a.U kori -ima s lob 0 d nih i v e zan i han t r a h i n 0 n5 k ih del' i vat a. oko 7 mm u precniku. pa crveni i najzad crni.Kora se skida s mlaclih stabala i debljih grana krajern zime i poeelkorn proleea pre nego ~to kru~ina oHsta i odmah se su~i. Gajenje.Kru~ina se vrlo lako gaji. Ostala narodna Imena: gomoljica. i z o· e mod ina. u Iisnim pazusima nema tako mnogo plodova. mlekaea. poticu od hidrolize prvobitnih visokomolekularnih korn· pleksnih antraglikozida. najpre zeleni. Kad se zvace. svega je do 1. cvetovi su stalno dvospolni. listovi su po obodu celi. Cveta u maju i junu.) Kru~ina Rhamnaceae je d rvolik ~ ib. slime zovi. Raste po celoj Evropi i severozapadnoj Aziji. po lugovima. k ozu i f ran· g u lin . Na~a reena ostrva su najbolja mesta ia razmnozavanje i gajenje kru~ine. najaktivnijih sastojaka droge. K 0 I' a t reb a d a 0 die zig 0 din u dan a u skI a d i ~ t u iii 5 e g I' e j e 1 sat na 100oC. Poku~aji u oba svetska rala da se umesto americke senege u-potrebi domaci krstu~ac ostali su bez uspeha. nego su menusobno paraJelni i ima 'ih dvaput vge. najvi~ po recnim ostrvima. Berba.) se razli1ruje IIime ~to se vrhovi grancica n e z a v rS a V a j u t I' n j e m. koji je odavno poznat kao sastojak droge. Glavni antraglikozid je jedan vrlo purgativan. PASJA LESKA. secera i masti. . (=Frangula alnus Mill. Kora krusine (Frangulae cortex) slicna je kani americke pur~ijane (Purshianae cortex). . bel