Dr JOV AN TUCAKOV

LE(;ENJE BILJEM

Dr JOV AN TUCAKOV

LECENJE BILJEM
FITOTERAPUA
Predgovor Akademik prof. dr KOSTA TODOROVIC

IZDAVACKA RADNA ORGANIZACIJA BEOGRAD 1984.

.RAD.

PREDGOVOR
Zanim ljiv, duho vit i originalan nac in i zlaganja, bogata i sves trarza na£lena i strucna do ku ll1 entacija i cist narodni j ezik poznatog slnicnjaka i oclusevljenog istra zivaca prof. dra Jovana Tucakova, naseg najboljeg poznavaoca l ek o vil og bilja, vee na prvim stranicama potpuno osvajaju svakog i3i taoca, a osobilo ljubil elja prirocle i priroclnih lekova. Takvo sveslrano delo Ila Il asem j czi ku nemamo, pa ce ovaj savrem eno obraden enciklopeclijski p r irucnik popunili oselnu prazninu £I nasoj oskudnoj strucnoj i rzau crLOj fa n nakogrzozijsku j lit eraturi. N eospomo j e da ce ovo kapitalrzo zivotno cl elo neul17omog trudb enilca rza proucavanju nase medicirzske flore doprirzeti urzapretlenju pravilnije i .{ire upotr ebe lekovitog bilja i biljrzih lekova kod nas. N e samo siroka javl70st v ee i zdravstveni radnici dobiee ovim deLom t!ragocen praktical! prirucnik i odlican ucltbenik. To je iSlovremerzo i veoma zanill1ljiva l ektira koja se cila bez predaha, jer je cela materija izrzeserza vrio i ivo i na svoj slven rzacin. Pisac lIa rz eposr edarz, vrlo pristupacan i razumijiv rzacirz pruia ogromarz broj dragocenih podataka 0 poznavarzju, bmrzju, susenju, cuvanju, hemijskom saslavu, d ej stvu, upo/rebi, gajerzju, zas liti, razmnoi avanju i preradi lekovitog bilja i i zradi prostih lekova od sveg naseg lekovitog bilja. Sve je ovo zaSnOVQl10 Ila naucnim podacima najboljih domaeih i inostranih slruenjaka, tako da ovo clelo predstavlja poslednju re e nauke 0 lekovilom bilju. N e samo mnogobrojni dragoceni podaci, slike i crtei i vee, pre svega, toplina, i arka Ijubav, entu zijazam, stiL i nacin na koji na/11 sve 10 pisac p m i a, a ista taka i njegovo ogromno iivotno iskuslvo i objeklivnost bude u CitaoeLl neodoljivu ielju i volju da se i sam posveti istraZiva/·zju Iek ovilog bilja ne bi Ii coveeanslvo dobilo nove, bolje i jevtinije, svakom pristupaen e lekove od bilja, preparate koji bi jos blagotvomije uticali na radnu sposobnost i na produktivnost i produietak aklivnog iivola eoveka, vecite zeLje svih ~e lleraeija kro z vekove. Ta humana, ljudska, soeijalna i prosvetil eljska nit provlaci se kroz celo delo ovog neobienog pisea, prijatelja i pOZl1avaoea prirode. Biljni lekovi kro z v ekove, od prvih pisanih spomenika do danas, imaju (lgroman znacaj £I profilaksi i lerapiji. U najnovije vreme, islovremeno sa sint e/skim, svak e gorline se u naucnoj medicini i farmaeiji javljaju i mrlOgobrojni novi biljni l eleovi. Meltu njima ima i biljaka koje raslu na naSem tlu i od velikog su znacaja za eoveeanslvo. Tako je, na primer, buhac iz naseg

6

LECENJE BrUEM

Primorja jos uvek lIajbolji hueklicid, jer nije otrovan za coveka i iivotillje ;ople krvi, ne iza ziva naviku i d el uje vrlo brzo. VU/wsti digitalis iz istoclle Sl'bije najbolji j e l ek za sree. Opij£l1t1 iz Makedonije ima najvise mortina, a kall1il iea iz Bannia najvise etarskog ulja tamnoplave boje. Bosna daje na jbolji lipov evet, a Deliblatsk i pesak goroevet najboljeg kvaliteta. Slotim! milioliQ ljudi boluju od malarije. Glavni lek je kinin iz kore cini1ol1e. Miliolli stallovnika tropskih krajeva boluju od srdobolje, a proliv nje sc uspe.)lIo upotrebljavaju alkaloidi emelin i konesil1, opet biljni l ekovi. Lobelin, ezeril7, stro /alllin, stri/1IIin i slotine drugih veoma vaznih lekova, o/icilw/l7ih it svim fannakopejama sveta, lakotle su biljl10g porekla. VilalIIini, provilamilli i lllllibiotici iSlo su lako proizvodi biosinteze bilja. Covek jos IlC pOZl7aje il c!m ijski sastav I71nogih prirodllih lI1aterija, pa se £I I/QUC/1/JI1I svetu s pravom ocekuje da ce 110ve, savremene, osetlj ivije melode covecanslvu pruziti jos blago;vomije lekove. Ocllika je ove llarodl7e kl7jige i to sto pisac, dobar poznavalac narod170g zivo ta, iZl70si I'le :;a.ll1O kako treba l1ego i kako ne Ireba upotrebljllvati izvesno lekovito bilje. Ovo je osob ilo vaino za bilje jakog fizioloskog dejstva jer 0110 u ruicCll71a m::ukog i neobavestel1og mo ze izazvati raZl1e vidove Irova'1ja, a ponelcad i smrl. To zdravstveno narodno prosveCival1je j e osobe17051 i velika vredllost ove kl1jige. Na IIC1sem j eziku do sada l1isl11o' imali delo 0 lekovitom bilju ovako svesl ral70 o/}r;u1eno. Pogotovo ne delo u kome je sakupljeno iskus tvo coveka koji je ovo sludirao i ceo svoj vek posvelio proucavanju medicil7ske flore kod l1as i u il7os/rallstvu, profesora /coji taj predmet predaje Ila Farmaceulskom takuitetu, covcka koji je na B eog radskolll ul7iverzilet£l 1940. godine OSIWI'ao 1705 prvi lll st itut za tarmakognoziju, a 1948. prvi Instina za prauc{tval7je lekovilog bilja £I Beograd£(. Ubetlel7 sam da ova klljiga naici lIa dobar prijem i da ce dobra doci svakom domacil1stvu, jer je pisana za l1arod da mu pOlr/oglle. Akademik prof. dr KOSTA TODOROVIC

ce

OPSTI DEO

LECENJE BILJEM U NAS

Kao sto je sloboda veeita borba za slobodu, tako je i zdravlje vecita borba za zdravlj e - samo su se metodi te bo· rbe kroz vekove m enjali i usavr· savali. Pobediti bolest maci osloboditi se straha od smrti.

Svaki narod, svaki kraj i svaka epoha imaju svoje obicaje, navike, no~­ nju, pesme, pripovetke, igre, bolesti, epidemije, lekove, nacine leeenja i veS(inu jzrade lekova. I lekovito bilje je, izmeau ostalog, zaoralo duboku brazdu u zivot svih naroda, a pogotovll onih koji su vekovima tJ.aeeni, gonjeni, porobljavani, u veCitim seobama, koji po necemu lice na vodeni evet, na svilu sto leti po lepom vremenu ili na jak i prijatan, diskretan i prolazan miris neke jedva vidljive biljciee u gustoj travi. Lekovito bilje je najsta·r iji lek i prvobitna lekovita sirovina nekad primitivnih a sada kulturni-h naroda. I danas je rllzno bilje najjevtiniji i najpristupacniji ishodni materijai za proizvodnju lckova u domacoj i inostranoj farmaceutskoj industriji. o upotrebi lekovitog bilja u medieini susednih i drugih naroda pod cijim je utieajima bila i nasa vestina lecenja i izrada lekova bice govora kasnije u ovoj knjizi. Istorija zdravstvene kulture balkanskih naroda vrlo je zanimljiva i slozena, jer se u tom delu Evrope osecaju snazni utieaji Istoka i Zapada, medieinskih pisaea mediteranskih i drugih zemalja, sve to isprepleteno i pomesano s narodnom medicinom nepismenih ratnika i pastira. U svakom slucaju, nauka a le kavitam bilju · nije skol'aSnja, n e potice ad /?as i.ivih . Ona ima duboke korenove. Sto se ranije manje znalo 0 hemijskom sastavu i farmakodinamskom dejstvu bilja i sto se na tom polju tarmakomedieinskih istrazivanja isla spor~, razlog je u tome sto nasi preci nisu raspolagali laboratorijama i drugim sredstvima koje mi danas imamo. Upotreba lekovitog bilja kao terapijskog i profilaktickog sredstva ima u nasem nal'Odu neobicno bogatu i izvanredno dugu i neprekinutu tradieiju. Najbolje svedocanstvo 0 tome pruzaju mnogobrojni stari pisani spomenici, od kojih valja pomenuti bar neke. U Hodos kom kodeksu, koji se smatra za najstarijj kodeks srpske svetovne medicine (XIV vek), navodi se, pored ostalog, i raznovrsna upotreba

10

LECENJE BIUEM

domacih i stranih b il jnih droga, najcdee kima, aloja, tamjana, lanenog i repinog se mena , smokv inog korena, korij andra, cvekli nog soka, vrbove ko re i njen og li ~ea i raznog drugog bi lja koje se i danas, pos le to liko vekova, svakodncvno i raznovrsno koris ti .
Hilanda rski I17cdici nski kodeks bro j 517, koj i je otkrio 1951. godfne

akademik D. Sp. Rauoicie u biblioteci manas ti ra Hil andara , n avod i upo trebu kam fora, peru nikc, kuk ureka i m nog ih d rugih bil jaka. Taj kodeks j e prcma rctima dr Relje Ka tiea »najd ragoce niji spom enik s rpske medici nske kult ure • . Ovo de le pOl ice iz XV iii XV I veka.

LEKOVITO I MIRISNO BlUE U NA~OJ NARODNOJ POEZIJI I MEDICINI
Otoma nska u ajezda u XV veku izaziva zastoj i pometnju , a li ne i prek id nase s redn j o'lc kovne m edicin ske kulture. Medicin ski radni ci se povlaee u pl anine , uglav nom u m anas tiTe. To, sasvim razumlj i.vo, doprinosi p rocvatu n a rod ne medi cine i k or i ~ce nju sopstvenih prirodnih sredstava za lecenje, pre svega lekovitog bilja. Za vreme petvckovnog r opstva na sve strane su sastavljane lekaruse zna nih i nezna nih m cdicin skih pisaca. I u njima je lekovito bilje naj ceSce pominj ani i najvise upotrebljavani lek. U stalnoj borbi za opstanak , hvatajuCi se na svakom koraku u kos tac sa s tihij om, bezgrani cnim i nemilosrdnim cudima prirode, bez ~kolovanih lekara i lekova, os tavlj en i zaboravljen, bez icije pomoei, jer _car je daleko - a b og j c visoko« , nail narod je posebno cenio lekovjto bilje, koje mu je uvek bilo najvaZniji i najpristupacniji lek. To se najlepse vidi i iz nasih narodnih pesama. Od 5vih lekova u njima se najce~ce pominje lekovito bilje. Njemu se ces to pridaje cudotvorna isceliteljska moc. Biljarice i vidaricc se na roCito posluju. I to bilje, i mesto gde one raste, nacin branja, vreme kad se moze i sme brati, i sve ostalo sto je u vezi s lekovitim biljem i lecenjem pomocu njega obavijeno je neznom poetskom i icom i dubokom tajar!SlveI10SC U. Taj psihosugeslivni karakter mnogih stihova nasili ep5ikJih pesama ima velik znaCaij i cesto je prectstavljao znacajan psihoterapijski laktor.
Glavni l ek nasih narodnih junaka bilo je lekovito bilje, sto se vidi i

iz pesama. Da navedemo sarno ove klasiene, svima nama dobro poznate

stihove:
... Zaslo, vilo , da te bog ubije, Z a,~ t' I1.lstreli pobratima moga? (Milosa Obiliea) Daj 1i bilje onome junalku, Jer se neee~ nanositi glave. Sla ga vila bogom bratimiti: . Daj me pustaj u plani.o.u zivu, Da naberem po Miroeu bilja, Da zagasim rane na junaku .•

LECENJE BILJEM U NAS

11

Pusti vilu u planinu fivu; Bilje bere po Miroeu vila, Bilje bere cesto se odziva. Nabra vila po MiJrOCu bilja, I zagasi rane na j unalku ...
(Kra lj cvit Marko i vila)

I zaista, rctko gde ima toliko i takvog lekovitog i mirisnog bilja kao na Miroeu. lz nekih narodnih pesama jasno se vi<l i da narod poznaje fiziolosko d ejslvo, lekovi/os/ 1 o/rovnos/ bilja. To je jasno i iz ovih stihova ostavljene devojke:
J a sam t ula, zeni mi se dragi. Bud se feni, zlosreeno mu bilo, Sto i mene ne zva na veselje, Dime bib rou ponijela dare . ..

Treeu .klitu maka bijeloga, Da se smaJme s ovoga svijeta. Ovi stihovi nam veoma mnogo kazuju. Pre svega, da oarod zna da je mak otrovan. Drugo, sto je za nauku od ogromnog znacaja, nas narod zna da jc beli rnak najotrovniji. Ima maka razne boje eveta, ali se u Makedon ij i gaji samo onaj mak kojj .ima bee evet, jer on daje najjaci opijum, tj. opijum koji irna najviSe morfina, zbog cega je nas opij um najlekovitiji na svetu. Sve dmge vrs le daju slabiji opijurn. Mak s ljubicastirn iii plavicastim evetovima, koji se u Vojvodini mnogo gaji jer daje krupne caure i mnogo semen a, daje slabiji opijum, manje je otrovan i manje lekovit, jer ima manje rnorfina. Taj plavi mak je dobar za proizvodnju semena. Da je nas narod znao za dejstvo opijuma, koj eg naziva j~ i afion, afijoYl, atjun, atijlm, bendeluk, katran d smola, vidi se i iz ovih narodnih stihova: U rakiju trave a fj j una ... Dok hajduke dobre 0 p 0 j i 0, Te ·svi pospe kano i poklam..i ... Zaista, od opijuma covek izgubi svest u tolikoj meri da n iSta ne oseca. Na taj nacin su jataei uspevali da se docepaju hajduckih u eenjenih glava i njihovog blaga, raskosnog ode la, skupoeenog oruzja, srebra, zlata i drugih dragoeenos ti. ... Na njima je gospodSko adjelo, Na onome starom Vujadinu, Na njern biil1jiii ad suvoga zlata, Na korn' paSe na divan izlaze . . . Mak i opijum spadaju u opojne droge, i to na celu eele grupe droga najjaceg dejstva na centralni nervni sistem. U rukama strucnjaka, lekara i apotekara, opijum i makove glaviee su najjaci lek za ublazavanje nepodnosljivih bolova, grceva i drugih bolesti. Opijum je jedna od najvaznijih leko itih sirovina i lekova uop s te, te je za terapiju od kapita lne vaznosti. Za opijum je danas vezana Citava jedna industrija vanredno vaz.nih lo::kova:

12

LECENIE BlUEM

morfina, kodeina, dionina, papa verina , teb ai na, narceina, heroina, pantopona i drugih. Naj vairuj a biljna droga je opijurn dob ijen iz belog maka . Poznava nj e fizioloskog dejs tva izvesnog biJj a vidi se i iz ovih narodnih stihova: Sluge sluie ervenoga vina; Nij e vino ~ to ga loza dala, No U Clj emu zclena rak ija, I u njemu bi 1j a svakojega. Svi pospase, kuk aee im majka, Pado~e im glave na trpezi.
(Ncvoljoi Alij o.
j

devet brata Vilkovita)

I tu je verovatno opijum i slicne opojne droge koje uspavljuju. U Neradinu i u nekim drugirn vinorodnim fru skogorskim se lima ima domacina i kafedzija koji u vino stavljaju plod od be/adol1 e, seme od tatule, bobice od vinobojke i druge opojne droge da bi ·im vino bilo jace i da bi se u okelini proculi, kako bi ga bolje i skuplje prodali. Beladonu, kao najotrovniju, najcesce nazivaju bun, jer Covek koji se od nje otruje govori kao da je u bunilu, ludilu. A mnogo je u nas sela Bunica i slicnih prezirnena. Nije Ii laj fruskogorski obicaj da pojacavaju vi no opojnim drogama kojih ima u Fruskoj gori, a jos viSe po balkanskim, nekad nepreglednim bukovim i hrastovim sumama, oVamo donesen s juga? Sadasnji doseljeruci u Vojvodini, naime dobro znaju za otrovnost buna i njegovu upotrebu za pojaca vanje vina. U GrliZi je i danas obicaj da se dosadni pustosvati rasteruju medenom rakijom u kojoj je skuvano seme od otrovne biljke tatule. iii ovi narodni stihovi: Jetrviee po bogu sesLriee, Ne znas kakva bilja oct omraze? Da omrazim brata i sestricu.
(Bog rtikom dubn ne oSlajc)

Pa ovi stihoyi iz narodne pesme »Srnrt cara Urosa«:
Uro~ jede ljeba bijeloga, Uros jede, ujko ga ne jede, Vee on oda po gori zelenoj, Pa prebira 0 t r 0 van a b iii a, Da otruje dijete Uro~. Otrova ga i sarani mlada ...

Po narodnom shvatanju nema gorce biljke od pe/ena. TPksikolog ~e ~ ovim divnim stihovima, punim dubokog sadrlaja i neizrnerne tuge, vldetl jos ndto, jer je pelen u vecoj dozi o.trovan: Ja bosiljak sejem meni pe/en nice. OJ, pelen pelencC?! moj~ gorko evece. Tobom ce se mOJl svatl okltll1 Kad me stanu tuinu do groba nositi.

LECENJE alUEM U NAS

13
Da j a znadem, moje !USee belo, Da ceo tebe mlacl vojno Ijubi'ti, Sve bih rufe po polju obra:1a Sve bih rute u vodu metala ' I tom bih se vodom wnivala' Kad mlad Ijubi, neka mu miri ~e.

I obra tno:

IIi to isto, ali malo drukcije: Djevojka je lice umivala, Umivajuc, licu besjeclila: »Da znam, lice, da Ce te s tar ljubit, J a bi iSla u gOIU zelenu, Say bi pelen po gori pobrala, Iz nj ega bi vodu i~ cjedila, I njom bi te svako JutJro praia Kad star ljubi, neka mu je gorko!« Pelen je usao i u posalice, malo gorke kao sto je i on, ali ih narod jos uvek rado upotreb ljava: Volelo se dvoje sta.ri Obadvoje s naoeari Pelen-baka, cemer-deka, Volelo se pola veka. Kad je praSlo poJa veka, Razbole se cemer-deka .. .

U nasim narodnim obicajima na svakom koraku se susrece pelen. Kad sc Svrljizaru uoci Durdevdana kupaju na bistrom planinskom potoku »zarad zdravlja do novog Durdevdana«, devojke se »vodom polivaju i poje<<:
OJ, ([\evene se rh nore '1e, OJ, seline bel'l'_!in( Svi te zovu bel'peJiJne, Ja te wvem omajnice, Da omaje~, da obrne~, I sve momke men' da vrncl. Nigde biJje nije tako divno opevano kao u naoodnim pesmama. Nigde mu nije tolika . vainost pripisivana. Kako nekad, tako i danas. U vozu izmedu Novog Sada i Sombora dva zdrava mlada naseljeni.ka celim putem pevaju i sale se. Pored ostalog, pevali su , i ovo:
Jo ~

da mi je Jjeba bel motike I pogaee mesto Ijeba crna, Crna Jjeba ad cern e r - k u 'k

0

I j a ...

I cemelika i kukolj su dye nase veoma otrovne biljke. Bilo bi veoma zanimljivo da neko od knjizevnika i Ijudi od pera prouci gde se i kako sc sve spominje nase Iekovito bi/je u narodnim, pa i u umetnickim pesmama. Ni pripovetke ne treba zaboraviti. Nisu one znacajne sarno

14

LECENJ E BlLJEM

za proucavanjc i poznavanje kulture naseg naroda u ranijim vckovima; u njima ce se, verovatno, naci i mnogo podataka 0 zdravstvenim prilikama koje su vladale u pojctii nim nas im krajevima . Na s svet jos uvek ide u apoteku i trazi . ruZina meda«. Cesto su me pitali prijatelji: . Sta jc to ruiin m ed? Da i to nije neka apotekarska podvala, kao ono ,ticije m leko', ,krokodil ske suze' i tome s lieno .• Ruzin med j e bio ofiei na lan u mnogim farmakopejama. U medu se na vodenoj pari iskuvaju, ekstrahuju krunicini listiCi majske ruze. Med je veoma s tari lek. I on je bio ofieina lan, i sad se jos nalazi u veCin i farrnakopeja, ali je tendencij a da sc iz farmakopeje izbaci. Donedavna se nije znalo od cega pot ice lekovitost meda. Ruzin med je lekovitiji od rneda , jer sadri i i lekovite sas tojke ruze. R u z a je nase najmilij e evece. Niko tako lepo i nezno nije opevan kao ruza. Ruza je simbol le po te, Ijubavi, mlados ti, zdravlja i svega s to je Icpo i uzviSeno. Mi uanas wamo da je ne sarno evet nego i plod ruze veoma kkovit. I to bas od one trnovite, divlje ruZe, sto raste kraj pute va, po oboclima suma i na clrugom neobra denom i nekorisnom zemljiStu. Lepota-devojka se ces to uporeduje s ruZom: l z obraza si'lne rule evatu, Iz zuba joj si-tan biser kaplje, Sa cela joj zarko sunce sjaje.

IIi ova pesma koja se dan'a s ponovo tako mnogo peva:
Imao sam jednu rum, Divnu rufu, majski evet, Nosi o je na grudima, Da je .gleda eeo svet ... Isto tako se sad mnogo peva slicna narodna: OJ moja, oj moja, ruro rumena, Sto si se, oSto si se rano razvila? Razvi me, :razvi me rano proleee ... Pa sve tako dalje, u istom duhu: De bi boa zena ko devoj-ka, Kad je zena ruia razvijena, A devojlca pupoljaik oct ruZe. KioSa pada, a rufa opada Sunce sija, pupoljak rarzvija. Slatko od ruZa je najomiljenija nasa poslastica. Pravi se od krunicnih Iistica ervene majske J"1lZe. Narod ga cuva za slueaj bo1esti i kao retku cast kad gosti naiClu.

LECENJE BrUEM U NAS

15

Divlja ruia iii sipak (Rosa cal1 il1 a, ~to ce reci pseca ruia) je trnovita. Zbog tog si lj atog, opasnog trnja sadi se kao ziva ograda. U narodu ima jedna pesma u kojoj se suparnica prokIinje: Na r vrd i se kamen naslonila, Sipkovim se granam ' pokrivala, Ni tu ona mira ne ima la. Jab u k a nij.: sa mo \'Dce. nego i lek i lekov it a si rovi na. Ne mislimo vIse na onu izrad u farmace ut skog prepara ta gvoltla ad jabuka (Ex tracl/./II/ Pomi terratum iii E.nractum terri pomatum). Taj ekstrakt se nalazi kao of icina lan ga lensk l pr.:parat u mnogim farmakopejama. U oeima starijih Ickara to je jos uvek izvrstan preparat gvozda za jacanje. VelUje se da Ijudi treba sva kodn ev no da uzi1l1aju pilule gvoida i druge gvoidevi te preparate kako bi bili zdrav i i otpomi kao gvozde, ce lik (» Bas-Ce lik «). Ili , moida, uno is to sarno nije kupljenu u apoteci: »Evo ti ova lepa rumena jabuka. u nju zabodi ce tiri eksera u obliku krsta. prosetaj se do krsta nasred sela i za to Heme c itaj triput po deset Ocenasa. Pos le toga pojedi jabuku. To cini 33 dana i ozdraviccs.'( - Ima sa ljivcina. s tarijih apotekara. kojima je posle takvog »reccpta« po nek i uobrazeni bolesnik vcoma zahvalan, jer se zaisla posle nekoliko dana iii nedelj a oseca mnogo bolje. Pre svega sugestija. vaspitanje volje i cvrsLa vera da ce covek ozdraviti. Zatim, svaki dan po jedna velika, lepa rumen a jabuka. set nja. izlazak uobraienog bolesnika iz zagusljive sobe na cist vazduh, u prirodu, na sunce, kao uno kad je Pivalica uspeo da izleci fra-Brnu, Ekseri i gvozde su tu najmanje vazni, Ali Ijudi vole da im se kaie nesto neobiC:no. da se njihovoj boljci ukaze pai nja. (»Kakav mi je LO doktor kad mi ni recep' nije na pisao. nego mi kaie: Zdrav si. prijatelju. ali moras manj c jesti i manje ra kije piLi , svaki dan po dva-tri sata prose tati ... cc), Najbolji lek i hrana. a istovremeno i najukusnija poslastica je presna, nepromenjena, nepreradena jabuka. onakva kakvu je priroda s Lvorila zajcdno S rumenom Ijuskom. jer u Ijusci ima najvise lekovi tih sas tojaka. U tim rumenim plodovima ima raznih jedinjenja koja su od ogromnog znacaja za promet materija u organizmu Coveka. Narod je jabuku vanredno lepo 'Opevao: Devojko. devojko, zlatna jabuko."
IIi ona druga:

, . ,Momce joj se s brega baca zlatnom jabukom: Uzmi. Kato. uzmi. zlalo, moja ces biti . , , Iz ove se pesme vidi da je narod znao za lekovitost jabuke: Ko je mladan. nek se Mom kili. Ko je iedan, neka vodu pije. Ko je bolan. nek jabuke jede_

Ko nju ima. varosana_ Leps i je bio onaj prvi narodni obicaj: ispro ~e n a devojka prima jabuku. prinJij eno od "purgera«. znaci. tako i odoljen treba da ima svaka majka koja ima malo dete oj uvek treba da je taj koren pored deteta. Pos le dolazi svadba. Stariji svet. osobito majke. izmedu dva svetska rata. I zaista.. ali mu narad pridaje mnogo veci znacaj i vrednost nego naucna m edicina.. osobito u istoOnoj Srbijl. straha i panJike cim pocnu s irene da zavijaJu besomuono.16 lECENJE BIUEM U Sajkaskoj (deo Backe). Za odoljen su u nar-odu vezana mnoga sujeverja. Ja se setah po basei zelenoj. . da se odupre svakoj bolesti i »raznim nevidljivirn zlim silarna«: Da ne ima odoljena trave. idu »jabucari«. . Nit' bi -seka brata odnjihala . (Narodnn. . u dzepu. uvek imaju u kuei boCicu od deset do dvadeset grama s lekom koji je izraden ad odoljena: etarna tinktura valerijane.. Ja se na nju bacah jabukama. Mnogim ne rvoznim i histerjcnim zenama dovoljno je da taj lek podnesu pod nos d'a ga pomirisu. pesma) . To pomalo podseca na verovanje u cudotvornu zaslilml i lekovlILI moc belog luka u nas oj zenj-senja na Dalekom istoku: Da zna zenska glava Sto j' odoljen brava. jer je to bio najefikasruji lek od zarta. stiSaju se i umire. drii se jabuka«.miris koji veeina muskaraca ne podnosi. . . U sklonistima je vee posle prve bombe sve mirisalo na odoljen . Ooa na me nece oi ka:menom ..>ckicu seeera iii u casicu vode piju te osobe cim se ne oseeaju dobro . Za vreme velikih bombardovanja u toku rata ovaj lek su nazvali •• antizortin«. . pa im je odmab lakse. da odoti. Po nekoliko kapljica na kc. Ne bi majka odranila sina. zenski svet mnogo eeni odoljen. Mnoge zene. sto je. kad isprose devojku. u~ivenog u nekoj amajlijj itd. I tu bi bilo potrebno •• odvojiti fito od kukolja«. kako bi bilo zdravo i napredno. To je veridba. Ja mu dadoh kilu bosioka. kao i beli luk. a koji macke toliko vole da po celu noc cuce u apoteci pored fioke u kojoj se cuva koren odoljena. prista je da se uda za momka. Svagda bi je brala. . Po n arodnom shvatanju 0 dol j en iii 0 dol e n je biljka neobicna. U pas usivala. A on meni od zlata jabuku IIi ona 0 dragoj koja i ne haje za dragog: . prsten «. i danas veruje da j e LIvek dobra da se ima malo odoljena u pojasu. Prema narodnolll verovanju koje se mestimicno jos odrialo. pogotovu one slabih zivaca. j er je odoljen zaista lek. Uza se nosila. m oze svacemu odoleti.

koga volis Da I' Srbina jl' Turcina . uzela katastrofalne razmere. Turem pu ~ j. budaJ'<I je .. i odoljenom kiti svoj u nevestu. dakle. pa i lekovito bilje. odurnog mirisa mogu oterati »kugu ~ nevolju«.. Protiv puscnja treba povesti ~tu efikasniju borbu . IIi kad se zeli l'eCi za nekoga da ba~ niSta ne valja: Ne vrijedi ni lule duvana. davolske pogani (Assa foe/ida) i druge droge neprijatnog. ali malo cirukcije: Da n e bude trave devesinja I trave odolina. . devesilja . eak od zmaJ a: lCad je d. Koliko je narod mnogo eenio bilje od vrednosti. cubra. Zanimljivo bi bilo sakupiti sve ~to su dosad n~i pesniei i na~ i pisei napi sali 0 odoljenu i 0 drugom bilju i evecu. U jednoj oct svojih naJlepsih pesama (". o do l j e n a. rdave snove i nesanicu. Lela se nikako ne odlucuje: Srbin pije. »zle duhove«. Medu cvecem I e k 0 v ita b i I j a.. narocito posle ovoga rata. Bilo sti tka. jer je odoljen i vrlo dekoratJivno evece i lekovita biljka. koje deluju za~ titno. erne misli i sve druge nedace koje prate coveka. naromto neprijatni.DuIiCi«) on na vidnom mestu spominje odoljen: Snivo sam Ie. Lelo. Ijubice i krina. pogotovu medu omladinom. Iz nekih narodnill verovanja vidi se velika za~titna moe odoljena. Evo il ta kaze narod kroz stihove: Kazi.. cija je upotreba zajedno s alkoholnim picima. Ne bi majka sina odgajila. otrovnom i nekorisnom bilju. kao ~to je miris odoIjena. Divna kita mirisnog eveca i te kako ima povoljno dejstvo na psihu bolesnika. lbekrija je. dakle.. svi se naucnici u svetu slaiu. toliko je poteenjivao i podsmevao se ~kodljjvom.o~ l a zmaju u dvorove. Tipiean primer je d u van.LECENJE BIUEM U NAS 17 Ili to isto. Niko nije tako ctivno opevao evece. belog luka. OdmaJl zmaju naudilo cvice Te li Ide glavom bez uzglavlja .. kao na~ besmrtni Zmaj . i nematerijaJni i materijalni lek.. . I evece je lek. lekar du~e i tela. a ti puna cveea. Da je duvan otrovan. A veliki Zmaj. Narod veruje da razni minsi. Podmetnu mu trave odoljena.

ne bih mogao sve ispevati jer ih vi toliko mnogo imate . po porudzbini ili naredenju. Pored eveea koje eveta od ranog proleea do kasne jeseni gaj i se i r u z mar i n. ViSe zlata nego bjela . objasne. rusu prazne fraze. devuje«. [lego u k rem e n . po dukal c1evojka. »Nerna smrti bez suucna dana«.na one najlepse. koga su one odukvile i zbog kojih nas je zavole0. opevaju muke i nevolje. iz snobizma.k a men u i skI e san a n a rod n a f i 1 0 z 0 f ij a. na leeenje i lekove.devojku koja vee . Neg' za jedan struCak ruzmar dna. U nec1eJju drugom dragom dala I cmim ga okom pogledala. Evo jedne divn e narodn e pesme 0 ruzmarinu: Od sinoe sam u zavadi s dragim. medicinskih i farm aeeutskih ~kola. na~ narod je u petvekovnom robovanju imao usmenu medicinsku ve~ti nu. To jc iii zasebna bastiea sarno za eveee iii se u velikoj ba~ti kraj ulaza gajilo najlep ~e evece. T 0 j e 'll jed n 6. NemajuCi svojih lekara i apotekara. • Uzdaj se u se i u svoje kljuse«. Sve je tako o~ tl:oumno i duboko saZeto da eovek mora dobra razmisliti da ih odgonetne.platna. nasusne potrebe i realnog zivota (. narodnu medici-nu i sve druge tvorevine narodnog duha. DaIa bih joj tananu kosulju. Stono sam ga u suborn brala.Kad b~h ziveo hilj adu godma. im a u ba~ti raznog evcea. pogotovu ona koja ima »veliku devojku « . Jedan stranac.. tom ima i Icka«. srede i protumaee. »Neee grom u koprivu« i mnoge druge narodne izreke koje se odnost! na boles ti Ii bolesnike. n a rod n o s h vat a n j e z i v 0 t a.. eudan bih ti adet postavila: Po gro~ momak. L1!CENJE BIUEM Nekad je bio vrlo lep obicaj da svaka kuea. rekao je: . Ruzmarin je i narodni lek. samo malo druk~ije: KlId bill bila paSa Sarajevu. Ruzmarin je veoma lepo opevan u narodnim pesmam a. Da sam zas lo. naro~ito zenski. . »Ko ima veka. namei to kad se o~ekuje svadba. odliean poznavalae na~ih narodnih pesarna. borbu za slobodu. Tu ima i proze i stihova. kojima se da nas divi ceo ·p rosveeeni svet. n a s a n a j s tar i jan a rod n a k n j i z e v n 0 IS t. u Bilo bi zanlimljlvo da se sve narodne pesme koje govore 0 bilju sakupe. ViSe svile nego prec1e bjele. drlave. Koja bi me pomirila s dragim. nego je proistekla iz muke i nevolje. Ta prva narodna kn jiievnost nije billa ispevana i sastavljena radi zabave. mislim . ne bih ni !alita. . gubitak cars tva. Bez muke se pesma ne ispoja«). pa svaki dan pevao va~e narodne pesme.. To bi bila zahvalna tern a za sve one koji vole narodnu poeziju. Pa i na~e narodne pes me. b 0 I est i s m r t i. koju je kroz vekove prenosio s kolena na koleno . iz raskosi i mode. nezavisnosti . Udovke po lulu duvana.18 U Bosni islo to. pogibije. z a j e d nos bas m a map r iIi k 0 mba jan j a.

dr R i s t a P esic Go st u ski.n:ih i bezahlwholinili napitaka i Ickova.Zrjele musmule esu izrednoe ljekarslvo proliv bislre stolice. prvi otkriva srpskom narodu pojmove 0 prirodi i vaseljeni i ustaje protiv neznanja i praznoverica kojc su tada vladale. a onde ocigledno propada kada bolest ne moze da raspozna.LECENJE BIUEM U NAS 19 NAS PRVI FARMAKOGNOZI.zbog toga sto sadrli dosta tanina i drugih polifenolskih jedinjenja.JSKI PISAC ORFELIN - Znataj lekovitog hilja.osebno izdanje Lekovilo bilje u Srbiji ad dra S a v c Pet r 0 vic a. vocnog secera. dakle. sto godina posle pojave Orfelinovog Podrumara.. vitamina C i karotena . i ovo dragoeeno uputstvo: . radi cega mozno nih s medom iii sa secerom. pa zbog toga suvise doekan pomoCi trazi od nautne medicine ili je rrikako i ne trazi. krovopljuvana. ovaj nas u javnosti malo poznati zdravstveni pisae: "Poznavanje popularne upotrebe bilja u lekarstvu nuZllo je za lekare rad pouke naseg naroda. a u odeljku " polza i upotreblenije « t itaoeu pruza dragocene podatke iz materije medike i terapije onako kako se to radilo u to vrcme u Evropi. koji testo propada zbog toga sto se 1I svoja domaca. Duz: nost je. skolovanog u Francuskoj . zatim pektina. dostojan preteca besmrtnog Dosileja Obradovica. « r danas se musmula . posvccuju posebnu pafnju u svojim rodoljubivim spisima. koji je. se rdobolje. farmakognozijsku i terapijsku vrednost. lecenja sj emena i mnogoga mjesecnoga zeltskoga. pored ostalog. nas naj znamenitiji pisae XVIII veka. a osobito lekara. I on je neurnoran zdrav- . U knjizi se govori i 0 nacinu i vremenu berbe i susen ja lekovitog bilja i 0 korisnosti i lekol'itoj vrednosti s lozenih preparata izradenih od preko 200 domacih i egzoticnih lckovitih i mirisnih biljaka koje imaju realnu enolosku. da ga u tom praveu obutava 1 na pravi put upucuje . pa tome pitanju. osobito u dece za vreme leta. sanHetskog pukovnika iz Beograda_ Ovo dele na 470 stranica potite iz ruke strutnjaka. Nadovezuju6i se neposredno na tako svetle tradlieije. kad pise 0 musmuli. Tako i Z a h a r i j a S I efan 0 vic 0 r f eli n (1726-1785). Orfelinov lskusni podrumar ima nekoliko stotina reeepata za spravIjanje Iravl'lih vilta i mnogih drugih alkohol. Petrovicu je l'ancic bio uzor. Srpski arhiv za celokupno lekarstvo stJampa 'kao p. ali se potpuno odao botanici i rarmakognoziji. mnogo ga je eenio. Narod se tesko pomaze domacim sredstvima i onde gde mu je bolest potpuno pozna la.uspes no koristi za sprecavanje dijareje (proliva) i ulazi u sastav raznih farmaeeutskih dijetetskih preparata koji se daju kao izvrsna sredstva u borbi protiv dosadnih i cesto smrtonosnih proLiva. Orfelin daje.. nepouzdana sredstva oslanja. prirodno. po njegovim uputstvima radio i svoja del a mu posvetio s dubokim postovanjem. slicno Panticu. svakoga. Orfe linov Veliki srpsk i travnik ima oko 500 bi/jakaJ Neumorni prosvetitelj sVQga roda daje svim biljkama pored latinskog i nal"Odno inze. bio lekar. nesudeni lekar. Na primer. dostojno je nastavio dele Save Petrovica i ranijih medieinskih pisaca. narodni tovek i narodni lekar. Godine 1883. kako k r uske pripravili. Evo sta u Prislupu svog dela piSe Sava Petrovic. njegovu terapijsku vrednost i njegovu u 10 vreme dominantnu upotl'ebu u nasem narodu dobro zapazaju i nasi narodni prosvclitelji iz drugc polovine XVIII veka.

I\'. 3AG('T' i (T ~I N N~I. I\. H W i' ... A.\j\6'W3 . ~II.. Clava »0 razlicnih travnih vinah« .~.-.N!. 17.H~IX'b ' I H .. ..)o. tI • X C .. .KC H.-.\\H Ii}HAI I ~. "..\":· :'.rNIH ._. .3.•• 'o\.\'+'nl ..~A:T"L' ) '~T('.."' I.' . A nv' . ".1..:OC'f31X'l> \' 'i.~ '\ H ~ !l~A'h 'fPMI7i...~ .'\A N. " '>I \. ISKUSNI PODRUMAR.nfl ("'tA~'('i' ::.-\. : ~ '..\TW tll)ORFELINOV ..'J.' . l{ 'H'rEI': 'T" h ~.· L " ~ "it f\.OM"\'T"H~f" (KI'U ..- \.' ... tJ.-v V3 t!'! MH e .- r tI :1 Ii .- .I.Wl. I\".I.fN H £C' 'l~."\pb'TA j " A- ~ ~\'H .3t\I!'! H~!X'h 'f~~\:. 1. 'i H ..Illo H h .HWm..\ C'~ {{T E !!" l.IlUl: I I C.iX': P. .iti .J.\ A"r H !-l . H .. _ . Byt'\'.(.i'i:HO.I .. • "J \! n?.\HLiw~j(( tU ~CSWTiiIAl.! 'Hll\Jp yn. 1(..'._ ..· -? " .('!!: ..0F' ~ j :'K T )" q. ).IHU (..\(!'llf! ~ H :. r • i'.\n~.i -' :..'ill·. .\ oot .1 1I .\'T'H t H n' KB.d.Xtt.. .'.\ :iI'Hl) ~ Hcnf.:\. r ~ GD P. i:W nOI\(. f': .

. In.. 'fl ri:n.1'0 '. IC'H fA "'H[. ~ r1 (1 .W .~b..J n..M'\ N).IO hl 3J. I\'!(/("t M ...oAiTHIP 1.\ . f.\KlU Scrft !.. .A TO [\ :0:'0)) . J H f\ ·t!i.\b'1¢ H X'\A~_Nb'1O 1131> llPlfiAX7..Hq..."'. " I\CH ~.... :3'' wt livl .. NC'r7I 3.~H'j'o TAJ(0~A( ni0THGo Qiiorr• C 9':" ...4fi~~ .'.\ y.\ ._.n("'? " I> fipwWrn..\Ll((: .'fl Ii Tu . ' r.C\. '..Jf.."'''' ~fNCI.\ .. . ' -> -.f...!~~W:f.Q...\.' '.\ YiHrl'S . . ".I. ..':~~r t G. h1'v~1 h f...._ €. ~ ..0 1 '. 1 . '""~v. .. ISKUS NI POD RUMAR.\O \A. l\f: :~·..' ' (\ Iut . 1l" 35r_\I~ : L\'\ fl. H :.ll()'rr... O.:-. • t ' ·.JX~'\H. .\.i". ~'!.. '' ( t-".MA 11 H. Ii r\':~f'lf ... ~ \. tl .'T" .".-:-. ~ . ..\N .\ ::!~\1) It O~I!lJMc.. H ~ " _. f....\ 1ft! _ •1 ~ r'.'" .. Lekovitost travnih vina .. . J---.!~ T'h )f...·..'3Nb.r.....l... v Ii ::... .\ ~Ss'!T~ ~.!..1 . . rOuO~ fN'(-.. .~'I'HI~b H (..t'k'l 1 JtC~Wi l: \. . I~OHAblN'l:. )- . '1' (. 1!3 ·.~HTi\ (1.\ " .t~NA I\\ 1(0 fi ~f..\... J .)IitUl\. i ' ''M"."'.6A OJ --¥ 1'.!I\!'(.\'IH. O T nO.H3 r b'h AtNHO ( - -.\ H H3fiO. H . \. fl n poH3KO.\..lI./~")fJJ."\~C':\NM if. j:4:..·n .CNAIiA .. ... .i. ~' 'T'. p n... C TG ~.'..l.\\." WL\I.I. r).l: ..) . n0*'.'.. ~ ..IL\hl H (. .. .\AI- RNI5'fiE~INh\~. . CG .VI'l ~. )} 3"'X"'\f. . J - O.\1\'>' B. O"'X?M1h.:'t\!3~'0 H 0NbJ .· . . r"..... ~.\)~ · J\ .: (011.-..I r.r"fA. OtrWMlI. Tn !1.:\HC'T'0 r' H... T..\\vl . ..\r :~\t.\f~rOf XIIJ.. ~I \hd..!Il.\ '...·.. -... n . }. ~. Y Ii.. ·.-' ..t '.WT7I MTmNO( .lH'ril\NlS S. . '1iER)' rMICT!.\ U\. .~:. ".\..."r. Y::: . r. •• ..'H.-t'. " '.'t{· ORFELINOV .\ ~ :f: 'I T h TO (::(Tb.\- • nJ{o ~1 hl.:. ... ·t ·.f{M.......\\ ]. A0H 1£.."i.3r_~N. :tIfHI(f... I . ..~.\f3~ l i~hl ..\flAt H nA.~f\( Ir~ AcrA '.) [l7l ) l pA3rONAlli A A~ "Al\3 ....<..) lr~ ..'E3 rH . ..\ h .~")Tl-f..'h ..k .-i\ .\ n.!I L ...\fi.I.. (.lt :3. HC1"£?b ET A N:.nc.0uHTf Ii rllhHni 1\.:. TI- -U -.O'u... u.\ '-.I\\~ .\JH fi. 1 Q. IIv..

1839) . LEKAR I SLAVNI SRP KI BOTA ICAR XIX VEKA (I819.DR SAVA PET ROVI C.

1I Beogradu. prve i za sada jedine na Ba lkanu. god. god . Njegovo i ivotno dele Lecel1je lekovitim biljem treba . i Institut za prouCavanje lekov itog bilja u Beogradu od J948. INSTITUT ZA PROUCAVANJE LEKOV ITOG BIWA U BEOGRADU . pre svega. lako j shvati~i. god.LECENJE BIWA .U NAS 23 s lveni prosvc !ite lj svoga roda . Institut za farmakognoziju Farmaceutskog fakulteta Beogradskog univel-. (kada je osnovan) prve su naucne ustanove u Srbiji koje se have iskljucivo istrazivanjem medicinske flore.li te la od svog osnivanja J940. j e r one treba da pomogne narodu . U tom kontinuitetll treba shvatiti i osnivanje B il jne apoteke 1968. One nastavIj aj u svetle tradicij e nas ih s lavnih predaka kori steci mogucnosli i tekovine savre menih prirodnih nauka.

Fanl7akot erapija je -nauka 0 upotrebi lekova u lecenju bolcs ti. Ka ko se to moze objasniti? To je zbog toga sto one to nase bilje preraduju i posle celom svetu prodaju gotove lekove. On a proucava. ~ to znaci znanj e iIi poznavanje. svako plel1le.pristupacnijih 1ekovilih sirovil1a. i bez njih se ne moze zamisliti moderna te rapija. zivoti nj ski h L anorgansk ih sirovina razv ijali su se.. Lekovito bi/je je zao ralo elubok u bra zdu 1/ iivo ltl svii1 . f i ziolo~ko dejs tvo i sudbinu lekova u organizm u. njihovo izluciva nj (! inatin upotrebe.fa r makon . lako moena i vrlo napredna farmako-hemijska indus trija sintezom proizvodi svake godine sve veei broj novih lekova pozna tog he- .·/Oroda. fannakognozija« prvi je upotrebio Sejdle r (Seodler) 1845. j on je danas prihvacen bezmalo u svim zem l iama. riOjjevlin ijih i na. an tibiotika. sva ki kraj. Naziv . aromati enog i tehni ckog bilja i zivotinjski h droga velika je u miru.Fanllakologija je na uka 0 le kovi ma . sulfonamidnih preparata itd. zacinskog. pre svega. a s tari naziv bio je pO Zl7a val1 j e droga. Pokusaji da ~e lekovito bilje izbaci iz upotrebe u sav remenoj medicini os tali su bez uspeha . hormona. Ukoliko je jedan narod primitivniji.UPOTREBA LEKOVITOG BILlA KROZ VEKOVE / sl orija j e ucil eljica tivo la Istorija pozliavanja I upotreba lekova je dec kuItume Istorlje o!ovetansl va_ . otrov iIi droga i gnosis. ~ to znaei lek. Kao i u svemu drugom. dakle. U nekim zemljama farmakognozija se naziva mat eria m edica. Danas. Farma kog llo zija je nauka 0 drogama. pa i svaka epoha imala je i ima svoje Iekovitc droge. 0 prirod nim lekovima anorganskog (mineraln og) i orga nskog (bilj nog i zivotinjskog) porekla. Fitot erapija je gra na far makologij e koja sc bavi leeenjem pomocu bilja.i propadali zajed no s kulturoin tih stari h naroda. Vai nost lekovitog. a u ratu jos veea. Njen naziv pot ice od dYe greke reei . u toliko lekovito bilj e za njega ima veeu vainost. Svaki narod. Poznavanj e i upotreba biljnih. premda one i proizvode vise lekovitog bilja od osta lih driava. lpak ne treba preeutati einj enicu da su glavni kupci na ~eg lekovitog bilja bas zemlj e sa najjaeom farmaceu ts kom indu~trijom. u koliko neka zem lj a ima s lab iju hemijsko-farmaceutsku industriju. L ekovilo bilje j e u ml10g im zem ljama jos u vek j edl1a od IlCljpou zdrmijih. jer se tek u neredovnim prilikama oseca nedos tatak mnogih sirovin a iz prekomorskih i zaraeenih zemalja. diza li do izvesnog uspona . grana farmakologLje. na primer. zivimo u doba vitamina. godine. tako i ovde ees to vlada moda.

Nigde lekovitom bilju lIlije uk. Prvi poceoi upolrebe lekovitog bilj a ve rovatno su bili ins linktivni. Otrovnost i lekovbtost mnogog bilja covek jc upoznao i preko raznih zivotinja. izjed. burjan i sl. lutanju. milogled. pored toga. kao. prema lekovitom. A bolest je velika nevolja. Ijubicica. Naprotiv. To mracno doba. jos i strahopostovanje. krasuljak. stidak. pustikara. Covek je kroz veko ve s-ticao dragoceno p rakticno is kustvo. Onaj covek koji je bez ikakvih predrasuda prvi dosao n a misao cia na svoju ranu iii opekotinu polozi list bo kvice iIi neko drugo lisce da bi .UPOTREBA LEKOVITOG BIW A KROZ VE KOVE 25 mij s kog sastava i postojanog fiziolo s kog dejs tva. miloduh. smilje. Van svake s umnje je. u prvom redu. taj covek bi se mogao. isto tako. Dokaz su divna imena: majkina dusica. . kukolj. I zato. farmakogno zija. a one otrovne ulivale su mu. jedic. pogotovo primitivni narodi. zmijak. mirisnom. le kova koji imaju jos i tu p rednost s to se mogu tacno dozira ti i boles niku dava ti na vise nacina. Ijutic. razena glavnica. vucja jabuka. kukurek. s matrati za pretecu istovremeno i lekara i apotekara.ratnost j strah od otrovnog bilja. da je ves tina lecenja le kovitim biljem vrlo stara.mme ublazio bol. Nevolja coveka svacemu nauci. sli- cni kao meuu zivolinjama. zna da mnoge zivotinje jedu razne otrovne biljke bez ikakvih s tetnih posledica. Nasumce. kovilje. Ali se. To se vidi i po imenima koja mu je da~. iako su mnoge od njih za coveka i smrtonosne.azivana tolika paznja i vamost i nigde mu nije pripisivano toliko magicno dejstvo kao u nasim narodnim pesmama. besnik. pasje grozde. maticnjak. Jer su biljke jakog fizioloskog dejstva vazda privlacile paznju coveka. Moze se bez preterivanja reci da nijedna farmaceutska di. uvek se. kinin ova kora. gorocvet. nana. bljust. ipa k upotreba biljnih i zivolinj s kih d roga ne opada. karen ipekahlQn e. kola i tlr. kukuta. za teranje »zlih duhova« i »otkrivanje ves tica«. Na primer. kad god se govori 0 istoriji ves tine spravljanja lekova i 0 lekovitim sirovinama. desno i levo. raIIvolfija. Svima je pozna to cia domace i ivot·inj e ne jedu otrovno bilje. cemerika. Mnoge droge koje se dan as upotrebljavaju u naucnoj medicini primljene su iz narodne: digitalis. izvesni biljni otrovi (od kojih su neki vrlo vazni lekovi: strihnin i strofantin). lrazec i hran u u bo rbi za goli zivot i ops tanak . ] s/orija poznavanja lekovitog bilja poklapa se sa istorijom medicine i farmacije. cesto najvise vrecti. u prvom redu orrih koje je najpre pripitomio. na primer: bunika. spomenak itd. durdevak. misli na nauku 0 lekovitom bilju. dakle. L ecenje l ek ovili m blljem slaro j e g% vo isl a koliko i samo covecansi vo. miomir. I nas narod je osecao ne ku ufasnu odv. ukrasnom i korisnom bilju narod je pun neznih izliva velike Ijubavi. probajuCi razne trave na koje j e nailazio u vecitom kretanju . ricinu s.sciplina nije toliko vezana za istoriju 'farmacije kao n auk a 0 Ie k 0 v i t ·i m sir 0 v in a m a b i I j no g z i v 0 t i III j s k 0 gpo r e k I a. u neku ruku. caulmogra. dobricica. i pored najusavrsenijih modernih masina. Bolcs tine su ooveka naterale da medu zivljem i rastrinjem oko sebe trazi leka sebi i s vojim bliznjim. i stremlj enju. koj e jos i dan-danas u mnogim pnil ikama. To mnogi cine i da nas. jos uvek su to najjaci otrovi. koji vekovima sluze izvesnim divljJm plemenima u tropskim predelima za trovanje strela u lovu na zveri i za medusobno ratovanje.

pcsma ma. boj u koze i mesLO koje nas lanj uj u na Zemljinoj kugli. kao s lo su tropski vlazni predeli. li ar.lVCI10 lu'ed(. . po red oslaJog. pe run ika. ill/a ju prve / isane spomellike 0 upolreb i bi/ja za l ecenje. Dava nje' i uzimanje leka obav ljalo sc najcesee uz izvesne oclreuene tajanstve ne ra dnJ(~ praeene igram a. Go lovo sve fa r makopeje u sve lu pro pisuj u da nas ove veom a vafne droge od rea lne lekovi le vred nos ti . zajeel no 5 lekom. koj i. II1razovac. vrba. /ekovi zauzi mllj u vab-zo mesto i cine nerazd vojnu celil1u n j illO ve kulture.nje. bez obz ira no d ru. rat. st i raks. Uops te. naroci to u jliZnoj Azij i i scvt! l'Oi s locnoj Africi. killinovc korc. oel oca l1 a s in a . pre zivolinjsk ih d roga i minera ln ih lekova. le kov il im irovinama jos ni jc kazana pos led nj a rec. ild. k tl ra r e o ko Amazona .-uge lekovite s iTovine svoga kraja i da med u njihovim le kovima lekovilo bi lj e zauzima p rvo i najvazn ije m es LO. Svaka droga imala je svoje zlalno doba . B ib l ij a u J ew-eja . U Evrop i i Si biru tat ul a je ces t krimina lni olrov. Print i1ivci. POf clak XIX veka je prekrcl n ica u poznavanju j upo tr eb i droga. a za ti m izo lov:lnjc g/ikoz ida. bujnom i !'aznovrsnOI11 flo rom. <YMla6uju poeetak lIallclle fanllacij e i ujedno pozitivne nauke 0 d roga ma. Ve nd-Aves ta u Pel'Slij anaca i dr. V eda u Hindusa. raze na g/avnica. Papi rusi u Egi pca na . Nas i pl a nin ci tr uju jedan d rugom kokos i eeme rikom.. lreba povoljn o cia uticu na bolesnika i nj e. ricil1us. fiziolosk im i klini ck im isp ili va nj ima vraeenc su u farmaciju mnoge zaboravljenc drogc : iedic. zajedno sa vesl ino m lecenj a. o Poznavanje droga prcda\'alo se. U Beogradu je sad u modi list o leandra.! Pl'osveceni vinari sta\' ljaj u bo bi ce velcb il ja u vino »da h i vino bilo jacc'.a lecenj e n a laze Sf. kao . U drevni m knjigam a starih naroda . s trihnosa. Na tom polju irna vise da se u rad i no sto je lo dosad ucin jeno. p rvi pisani spomenici 0 upol rebi prirodnih le kovitih sirovina 7. na primer Pent-Sao u Klineza. vraca re i baj a lice su naj cesei naro dni lekari. Svaki kraj na Zem ljinoj kugli imao j e i svoje otrove za 101'. o piju l1l. /l ava /a. II. /}//Ilika. upotreb ljavaj u Jekol'ilO bilje i d . To vazi naroc ilo za kra jeve sa mn ogo 5um a . n a bar eljefim a Egipcana i Asiraca nabze se ove b ilj ke: rioinu s . cC11lerik(l i d r. u kojima su iznesena f ilozofs ka i rcli gioz na nj ihova shva tanja.26 LECENJE BI UEM pro lkano nojeudn ijim i najprolivrecnijim verovanjima i obavijeno dubokom l ajans l ve n o~cu lraj:l lo je ne 5al110 u narodnoj vee i u sluzbenoj medicini svc clo po e l ka XIX vcka. govo iscelj enje (moe sugestije). Razne vrs te st ro/anlu sa u Afri ci . /{lIlt/a . Nf. On i. Med u p ri milivcima . Starim Grcim a kuku ta je bila suds ki otrov za osudenike. Mnoge droge r(lZ vekove bile su po nekoliko pula unoSene i izbacivane iz s kolske mcd i inc.Pl'clposlavl ja se d:l sv i pri mili vci.. Juzni Ban:lt je cenlar za l rovan je ta lu lom u Vojvod ini. do kazivanje i izo lovanje a/ka /oida iz opijuma. Kinezi su naj rar iji ku lt m ni na rod . sa bogatom. lokvan j. Tako. I. kri minalna trol'anja i 51. nara. Ves li'l1a lece nja cu val a se u po rodici kao ve lika tajna. Hcmij sk im . mo litvama i drugim ritualnim obn:e1 im a. i oS la lih droga. . vinova loza i dr. il10h na kraj njem Isto ku sluZili su tamosnjim stanovn icima kao olrov za s U·ele . na primer.! na ISloku medu prvim kullurnim narodima . Olkrivanjc. 5 kolena na ko leno.

i neke koje se i danas u medicini upotrebljavaju. spominju se lekovi. zacine i jake mirise sa Istoka. Pent-Sao.Indija je vekovima bila gla'vna izvozna zemlja zacina. napisano 2500 godina pre nase ere. infuza. dekok~i i drugi farmaoeutski oblici koji su i danas u upotrebi.una i takvih koje nisu ispitane savremenim naucnim metodama. upotrebljavali buniku. god. Davanje lekova obavljano je liZ primenu . Zbog Indije i oslale trop ske Azije vodeni su toliki krva. irna dYe knjige posvecene b iljnim lekovima. onda se bOl"ba za Indiju moze jos bolje shvatiti·. Tl"azeCi drugi. safran. Indusi su upotrebljavali secer (nepreciscen). . medu njjma mnogo biljnih. molitava. Vee 2iOO. Tu vestinu cuvali su i ostavljali najboljim i najsposobnijdm meau sobom . Induski sve!itenici bili su prvi lekari i apotekari. zalfijlU. majoran i nan u. 3000. rned.no i dr. To je bila najbogatija zemlja. III. medu koj. lotos. imaju veoma mnogo droga. maslinovo ulj e. ona je odvajkada proizvodila razne skupocene droge za ceo svet. a loe. a kasnije. induskim svelim k. Tako su. b rsljan. ora~kom i drugim. Koliko su Kinezi u ta davnasnja vremena negovali medidnu. vidi se i iz akta jednog naprasitog vladara. pre nase ere. Egipcani su mali za mnoge droge. ZahvaljujuCi bujnoj i bogatoj flori. Ilincuru. dakle. biljne s iravine kojima su obe Indi je obiiovaJe. komo- . pored 05talih. spominju se. pre na~e ere. primorski lu'k (proNv vodene bo lcSli). pored mnogih droga. Ve6ina kineskih vladara pomagahu medicinu i prirodne nauke uopste. IV . sve su viSe trazUi skupocene droge. U tom ogromnom delu. u knjizi 0 lekovitom bilju. Indus!. na primer. ajovan i dr. pilule. da je terapeutika jedne takve zemlje kao sto je lndija oduvek morala imati velik broj droga u upotrebi .n'F gama. pelen. r icinus i njegovo ulje. Razumlj ivo je. U poce tku 'se zadovoljavahu Slrovinama iz svoje flore oko Nila. U knjizi De simpiicibus Serapion Mladi opisuje veliki broj lekovitog bilja Indije. koja je zbog toga privlacila razne zavojevace feljne bogatstva i 51 ave. madija i !1ituala. da su pobedeni morali pobediocu placa ti (pored zlata) biberom. pored ostalog. klasicno medicinsko dele od 52 knjige. dmetom . kardamom.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 27 Imperator Kin-Nong. koju je napisao imperator Sen-Nung. Bramanci su imali iskljuCi. god. sezamovo ulje i palmovo vino. kri. ukoliko su dalje sirili svoju vlast i trgovacki uticaj. Rheum i cimet. banane. kao i ranije induske farmakopeje. I danasnja. droga i boja (indigo ili civit). seme od rena. A svel11u tome povod bile su skupocene droge. kao. koji je naredio da se spale svi tada poznati rukopisi ~em medicinskih. vi~e no ma koja druga zemlja. u kome je izn e~eno sve medic insko znanje toga doba. 'erskih tajni. Kolumbo je otkrio Ameriku. ros 2000 godina pre nase ere iz Indije su karavanima nosene droge u zemlje oko Crnog i Sredozemnog mora. vee se spominju praskovi. poznava~e vise od stotinu lekovitih biljaka. vi impepijalisticki i kolonijalni I"atovi. U V edama. kraCi put za Indiju.vo pravo da beru sveto bi lje: smokve. Kad se ima u vidu da su zacini i aroma tika nekad bili mnogo skuplji nego danas.

a naroeito medu Jevrejima. Sve ovo vreme do Grka moze se nazvati reiigiozno. pastofod. U drevnim egipcanskim grobnicama nadene su razne droge. pored ostalog. cimet. Persijanaca i dr. gospinu las. egipatskih piramida. ulje. beli luk i druge sokove suk lllentnih pustinjskih i stepskih biljaka . . Trgovali su i AROMATERAPIJA STARIH EG I PCANA drogama. . magieni~ radnj. Ijiljan. Pored ostalih lekova. god. jos i opijum . vrna. infuza. Stari Egipat bio je od velikog uticaja na razvoj vestine leeenja.Najnovija . mim. U Eberovil1l papirusima (1550. destilovanja mirisnih voda i parfema. Jevrcja. dekokta.rl? prostih farmaceutskih formi: maceracija. Verovali su i propovedali da se molitvom. mi rise i zacine iz Indije (oko 1500. mokracu 09 Ijudi i zivotinja itd. Ovi pustinjski narodi upotrebljavahu. zarazne bolesti bi pokosile sto tine hiljada radnika koji su grad iii piramide u uslovima naj1ezeg primitivizma. Fen i e ani su bHi najbolji ~ trgovai tog vremena. Da nije bilo lekovitog bilja. Mediko-farmaceutsku vestinu cuvali su svestenici po hramovima. ere) spominj u se lekovite biljkc. Egipcani su poznavali vestinu balsamova nja. god. balsame. medu veCinom starih naro\ da. Kntickog duha nije bilo. leviti. 0 njima prieali ra:we izLotos je smatran za svetu misljotine. kao. izrade lekova i na ce lokupnu kulturu Jelina i dmgih s tarih naroda: Fenieana.istrazivanja dokazuju da je zahvaljujuci svakodnevnoj upotrebi lekovitog bilja uspela gradnja istorij ski h kolosa. postom i dobrim delima moze »zao dull«.). hillmen ta i melema.28 LECENJE BIUEM niku (divlji pelen) . asu-fetidu. vlada10 je verovanje da je molitva jos uvek najvaznija pri leeenju. na primer. . uJJa. da je njeno dejstvo jaee i pouzdanije i od samog leka koji bi se eventualno dao bolesniku. Vavilonaca. pre nase ere). gumu. . '\ Ipak.koje su "sprere~­ vale razvoj naucnog i eksperimentainog shvatanJa medlcme 1 fa'l'macIJe. vraci i madionieari u svojim bogomoljarna obavijahu vestinu lecenja i pravljenja lekova religioznim. bez osnovnih higijenskih potreba (nedostatak nuznika. zdrave vode i dr. upotrebljavali su vino. da je do njega vrlo tesko dospeti i da je zbog toga skup. tj_ bolest isterati iz Covecjeg tela. »klasa koja se brinula i za duiiu i za :tela svoje pastve«.a:n a . Fenieani su droge malo upotreblj avali za sebe. ga lbanum. tamjan. da mesto lekovitu bi/jku gde raste biber euvaju krilate zmije. VeCina droga davana je bolesnicima ~ obl!ku v. pre nas. Svestenici.

ku ku rek. dras ti ka s u ricinus. Droge se daju bo les nieima u zna~no vecem broju farmaee ulski h preparata. U njima se navodi do 300 Icko\'itih bi ljaka pode lj e nih prem a fiz io los kom dejstvu: pro· tiv grozniee Grei upotreb ljava ju pe le n i ki cic u. Pored os ta lih i slavn i fil owf Aris tolel be lie riZOLOl1l. kolocintis i dr. prirnorskog luka . Pored dotle poznalih droga. kol oe intis . s pargla. pros t ra ne rimske driave. U V veku pre nase ere spom inju se kuk ut a. hrastove kore. persun .Za vr~me Grka i Rimljana farmacija se poslepeno oslobada reli gije i mislicizrna . Klasie no nj ego· vo dele De Materia Medica . ti tri(I vck nase ero) . ee ler. beli luk i dr" a Pitago ra primorski lu k. Azij i i Af!'ici. beli lu k. Rizolomi iii herboristi imadahu duca ne u Kojima prodavahu droge koj e s u sam i brali. pa cak i kroz ceo s r ednj i vek . protiv e rev nih paraz ita luk. s luzi lo j e za ugled i Llzo r Rimlj anima i Arapima. sirom ogromne Ji. Dioskorid oznacuj e terapeutsku upotrebu. despika. reuDIOSKORID rna. Po red drug ih droga on pominje ei· m e t i rizom perun ike i eemerike. Orfej s pominje kukurek. To se d e lo moze sma trati za prvu materiju m e· diku. ve lebi lj e i mandragora. nacin branja i cu· vanja. brionija. vor i pored svake droge obavezno se i na p rvom mestu citi ra lo mi slj en jc Dioskorida. pre nase ere) spominje ricinusovo ulj e . emelika su kukurek i kopi· tn jak . Teo f r a 5 t (p71 -287) j e napisao i s toriju bilja i u njoj iozneo sve s to se u to doba znalo 0 lekov itom b ilju. Najvazniji pi sae 0 poznavanjLl droga starog veka je Grk Pedanij c: Dioskorides iii Dioskorid. crtde i fals ifikate jos i odoljena. sok od m lecike. Her 0 dot (500. slacicu i kupus. dumbira. bilo je to d e lo od ogrom nog uti eaj a na s ve leka re. ali koje sluzi kao gor ivo. . Gre!. narkot ika su op ijuJl1. pi sano 77. K u kuta bde s ud sk i otrov. prateCi kao vo jni Ie· kar rimske legij e po Evrop i. a ne za lek. ad s lrin· gc nc ija s u h rast. bunika. Nj egova del a imaju ve li ku is torij · s ku vrednost. god. On j e mnogo putovao i upoznao medieinu i lekove ee le Rim· ske Imperije. na r ild. god. roden Ll I veku u Maloj Aziji. debela likva i skamo nijum. Hip 0 k rat 0 va de l a (459-370) pruzaju nam prve pouzdane na· uene podalke 0 mediko·farmaeeu ls kim vd linama s tarih Grka . Hi· p okral je na jslavniij antic ki grc ki lekar. zatim pos ta je sve vise d es k rip t i v n a i ponekad eksperimema lna. I veka.UPOTREBA LEKOVITOG BIWA KROZ VEKOV E 29 V. diurelika su primors ki luk. Vise od 15 vekova. Bezmalo svim kasnijim medieinskim pi soima ovo de le bilo j e uzor i iz. s to preds lavlja znatan napredak u farm ae iji.

Njegova pojava je od is torijskog znaeaja za nauku 0 lekovi tom bilju. se. bademovog. tj. i prvi Rimljani. zamovog i orahovog ulja . Pod uticaj em H erakli(a opijum se dodaj e svim slozenim lekovima. za plebs. Bilj ke jc svrs tao prema njihovim terapeutsk im osobinama. kornjaeina krv . pored ostalog. u moenoj Rim skoj Imperiji. lekovi tim sirov inama biljnog. one cije se dej s tvo brzo i vrlo ocevi· dno opata i is~i ee nezadrzivom silinom na sve o rgane bolesnika. mirisi i lekovite dJ'oge. kao. a vlastodr~ci poeese sve vise upo trebljavati i pl'ekomerno uzivati skupocene droge jakog fiziolo~kog dejstva. zalfije. tao tula . Pred Pi· lij om neprekidno sc puse i gore trave i lebde mLrisi od kojih se ona zanosi i u trans u. zdroblj en i s tavlj en na ranjenu nogu. mrazovca i drugog bilj a .U poce tku . Serer iz secerne (rs ke poCinjc da po tiskuje med pri iLfadi mnogih lekova. na primer buni. Katon tvrdi da se jednom Rim s pasao od kuge zah va ljujuci preveFltivnoj upo· trebi kupusa. koji su tada bili u modi. Ogromna bibliott:ka sa vise od 2. tzv. I danas Egipat ima lIlajotrovniju i najlekovitiju buniku. najfinije zaeine i mirise iz pokorenih driava Alije i Afrike. polifannakama. a kasnije i na jezike svih kulturnih naroda. Uopste. uticaj Dioskorida i Hipokrata oseca se kl'Oz U lIijadi (VIII vek p re nase e"e) spominje se lIleki gorak koren koji. I on ga zato p repo rucuje Rimlj a nima.ka. Svi egipatsk i \'Iadari pomagahu i negovahu m edicinu. Znali su i upotreblj avali ugla vnom kUptlS.000. nane. kori jandra. Rlmljanl. VI. Bice da je tu bilo i olrovnog bilja. kao. u Grekoj se uveliko oseeao blagotvoran uticaj Hipokra(a. jedic i dr. e ini se da medicina prim itivnih na roda cen i u pro yom redu dras ticne. . anasona. ita lijanski . francuski i s pan sk i. uos talom. Hyo· scyamus m £ltic£ls. l. Upotrebljavaju se i mnogi cudni le kovi: krokodils ki izmet. zatim nas tupa s tagnacija. beli luk i crni hleb ostadose i dalje za sirotinju. majorana . Svaki pobeden suvenm morae j e Rimu placati kao ratnu odstetu danak. Medutim.30 LECENJE B1UEM ce. kamilji mozak i dr. »jake lekove«. u to vreme. matienjaka. Opisao je v i ~e ad 500 biljnih. U njiho· vi m vrtovima gajene s u otrovne biljke. prirnitivni i surovi Rimljani upo- . Iz Indij e i Etiopije dolaze razni zaeini . zivotinjsk ih i mineralnih droga. ali posle izvesnog vre· m ena nauke su opet pocele cveta(i do VII veka kad Arapi osvojise Egipat. izvan sebe. a najviSe pozna· vanje i upolrebu o trova i protivotl'Ova (terij aka i aleksifaJrmaka). U Aleksalldriiskoj sko li osecao se velik napredak u mediumi od IV veka do do laska Rimljana. dok ne osvojise ze mlje i gradove jzvan male I'im ske driave i Italije. Delo je prevedeno na arapslci. koj a ima gotovo deset puta vise alkaloida od evropske bunike. i svi drugi primitivni i siromasni narodi. beli i crni luk. upotrebljavahu za lek skromne i malobrojne sirovine svoga kraja. proriee su dbinu Ijudi . koje su i danas glavni proizvodaei ovih naj s kupljih droga. i odredenu godisnju kolicinu tih egzoticnih droga: Osvajackim ratovanjem i pokoravanjem mnogib naroda kulturnijib od sebe. Kasnij e.000 knjiga spa lj ena je i u njoj znanje o lekovima i lekovi tom bilju toga doba. dok je Rim bio u mraku i neznanju. Snaian i blagolvoran vekove. velebilje. treba da ublazi bol junaka. jer j e i sam a slavna proroeica na kraju pod legla posle jedne takve burne seanse.ivo tinjskcg i mincralnog porek la i lekovima uops te.

U svojim spisima 0 ves tini izrade lekova on opisuje mnoge droge. poreel dozvoljenih. Njegov savremenik S k rib 0 n i jus La r gus. karc!amom. mak.UPOTREBA LEKOVITOC BIWA KROZ VEKOVE 31 znase medicinu ?rcke. ali je one stvarno slabije od Dioskol'idovog: opisi droga su nepotpuni. bez kritickog duha. naroeito starog Katona. tragakantu. mendici« (prosjaci). jer »taj uvoz uprepascuje ~imsku drlavnu kasu«. i lek j . pre do 50. a nc »m e d i c i«. Plinije je opisao oko 1. god. Slicno Dioskoridovom delu. Njegov uticaj se snazno oseea do kraja srednjeg veka. kukutu i dr. do Cicel'ona. Za afrodizijaka Rimljani su smatrali mandragoru. mira i arap5'ka guma. pa i u vestini lecenja i izrade lekova. dunlbir. On. daje dosla dobar opis mnogih droga. osim ostalih i aloe. lan. Zanirnljivo je spomenuti kako vee u to vreme ima f a lsi f i k 0 v an j a I e k 0 v a. ColocYl1this i dr. Srednji vek __ . u 37 knjiga) govori 0 lekovitom bilju. medu njima i nekoliko novih: Aconitum. Galenusovo dele prevedeno je u IX veku na arapski. U svoj im raelnjama. eemeriku i dr. isto tako ustaje protiv uvodenja stranih droga u terapiju. SIredstvo za bajanje. U terapiju uvodi Fol. biber. robovi i os lobodeni robovi. Od glasovitijih rimskih le kara (istovremeno i apotekara) treba spomcnuti slavnog G a len usa (Galen iii Galijen. pogotovo u ovom delu Evrope i stepskih. Dela mu odisu zdravim kritiekim duhom. Cini se da je koel svih primitivnih naroda.l 1 Jevrej l. eini i madij e. leka ri. buniku.~ kasn i). jedie. . 131-200). Sredstva za pobacaj i otrovne materije su u Rimu zakonom bile zabranjene.:aCiIl. lerpe n~in .:iavn ik i vojskovoda. Po njemu se veslina i nauka 0 izradi lekova naziva: »galenska farmacija«. skamonijurn. pre tezno oslobodeni robovi i stranci. rimski d r. biber. amonijakum. ali neelozvoljenog posla dos lj aci se brzo obogatise i istovremeno na sebe navukose jos veeu mrlnju rimskih patricija.. Euphorbium. god ine posle nase ere). i testo su in upotrebljaovali. to su bili u prvom redu cimet. takode lekar rimskih imperatora. Uvae ursi. . Od ovog unosnog. propa~eu Rimskog Cars Iva i navalom varvara nastaje velika pometnja i nazadovanje u svim vestinama. koja je s tajala na mnogo vlsem s tupnju od rimske.o:odica. navod'i 0100 250 lekovi·tih biljaka. dele nije originalno. beLi luk i hrana. manj e lZ ostahh pokorenlh zemalja. i ovo je kroz ceo srednji vek citirano i mnogo cenjeno. u svom de lu His /oria Naturalis (Islerija prirode.e.iz Grc ke i A1eksandrije. Proputovao je Germaniju i Spaniju. vraeanje. stiraks. galbanum. jer mu je pozar unistio apoteku. Pod vlatlavinom rim kih kraljeva lekarsk u dufnos t vr~ile su same s ta:esine p. vee je zbir verovanja i pretposlavki luga doba. polupuslinjskih krajeva sreclnje Azije. VJI. Cel1taurium. cimet. lincuru. i zabranj cne Iekove. Zaslugom Dioskol'ida i Plinija skupljeno je gotovo sve tadasnje znanje o lekovitom bilju i drugim drogama. oca praktitne. a naroei to skupih egzoticnih droga. u knjizi De re medica. Docl1lje su dolazili lekari .000 biljaka. galenske fa·rmacije. kantaride. koji ih na svakom mestu i j avno nazivase da su . Egipta i mnogih starih naroda u Aziji. Od njega je ostao sarno manji broj spisa. pre te~no Grc. 0 cemu piSe Plinije. Opadanjem rimske m06. savl'emenik Dioskorida. Poznati medic:inski pisac C e I z i jus (25. Medicina se pov1aei umana- . Pedese tih godina I veka PI i n i j eSt a r i j i (23-79). ces to proelavahu.

nanu.32 LECENJE BIWEM stire. ptiCije mleko. da Ii se pri tom eutalo iIi su pevane odredene pesme. . mrak i neznanje ovladuju svetom. daju slike sve. Velika seoba naroda uni~tava gotovo sve tekovine klasiene greke i r ims ke c ivilizacije. zacin i lek i razne vOCke. zalfiju. Vrednost droge nije zavisila od njene stvarne lekov ilosti. a. U Evropi kao da se oseca mali napredak. obicnih trgovaca. od kojih su neka d ozivcla ". na Veliki petak i sl. amajl ije. Tu se navodi oko sto~in u raznih biljaka. koja pocinje uspesno da se razvija i napreduje te k otkad su u nju prenesene arapske knjige i recepti. VIII. U to vreme Arapi preko Spanije i IlaJij e donose u Evropu mnoge droge sa Istoka. zmijsko mleko. da Ii se pri tom zevalo . uglavnom droge) i prodavaca trava (herbarii). kao. To se jos i danas traZi po nasim apotekama. Benediklinci. vralic i dr. U njima je lekov ito bilje zauzimalo vazno mesto. Posle krstaskih ratova oseca se veCi priliv droga sa Istoka. perunika. primorski luk. Misticizam osvaja sve drustvene slojeve. islo na traske i sl.iSe stotina izdanja. baju i vraeaju i veruju da ee im to viSe pomoei od droga. medu kojima je ka tkad bivalo i takvih koje su bile od s tvarne lekovite vrednos ti. zacina (speciarii) i aromati'ka (aromatarii). krokodil ske suze i sl. titanj e recepata itd. Vestina leeenja. U ponoe. jer je za apotekare bilo obalVezno znanje latinskog j ezika. odredenog dana. Apotekari su zeleli svoju samostalnost. slaCica. pod dt-veee sa »zapisom«. Bolesnici veruj u da ee ih spasti eudo. Popis bilja obaveznog za gajenje nalazio se u Kapitularima. kicica. i da budu vise cenjeni u drustvu i da ih razlikuju od os talih. Arapl su znatno unapredili mnoge nauke. Osnov terapije cinilo je sesnaest sve tih lekovit·ih biljaka koje su lekari-kaluderi po manast irima obavezno gajil i: Ijiljan. islo ta ko. Koren bozura i skopan za vreme mesecevog pomracenja i obesen 0 vrat boles niku leci padavicu. euha r. osnovahu velike botanicke vrtove. ani u terapiju unose mnogo . beli s lez. Cilanje k'lasianih dela strogo se kaznjava. Citaju molitve i f ivot svetaca. Najveca im je zasluga 5to su u farmakognoziju uveli primenu h em ij e i s to su celoj fa nnaciji dali nauooi pravac. Praznoverjc. pa i medkinu i farmaciju. Za vreme Karla Velikog osniva se cuvena medicinska skola U Salernu. ali bez nekog vidnog uspeha. homeopatskoj i narodnoj medicini : zalfija. U nekim zemljama vee u to vreme pocinju raspre izmedu apotekara (koji su izradivali i prodavali lekarij e. K a rio Ve l i k i (742-814) nareduje da . rnak. razne vrste luka i dr. Mnogo su bili cenjeni i traZcni cudni lekovi: m as t od vepra ili besnog bika. ruht.n a. tako da farmacija postaje e k s per i men tal nan auk a i ve s t i. na primer. Vizantija pokusava nes to da spase. gaj enja lekovilog bilja i izrade lekova sve viSe prelazi u manas tire. koji su kroz vekove sacuvali grcko-rimske tradicije. Flos medicinae i rozn e antidotarije. medu kojima veeina onih koje mi i danas upotrebljavamo u skolskoj . greko seme. »Schola salernitana« ostavila je velik broj dela. mokraea od novorodenee ta iii nev ine devojke. nose ih u crkve. Bolesnicima pisu zapise. morae. vise vrsta nana .se na drlavnim imanjima gaje bilj ke za boj enj e. rutvicu. nego od toga da Ii je biljka uzabrana levom rukom. Kod nas jos ima kraj eva gde se vcruje da je lekovito samo one bilje koje je brano noeu uoci ]ovana Bilj obera (6-7 juli). taca.

Velik je broj slavnih arapskih mediko-farmaceutskih struenjaka i pisaca. Godine 850. Javu. t r ~ e ani ~ e c e r. iznosi lierra origilllaina zapazan ja itd. Najpre su ucili iz grekih i latinslcih dela. Kroz ceo srednji vek evropski lekari se sluze izvrsnim arapskim delom De re medica od J 0 van a Me z u e (830. a posle izradge sopstvenu originalnu nauku. preko Cejlona. godine) bi izgnan kao jeretik u Libijsku pustinju. Indije. cilibar. koje nazivahu »akademije. Carigradski patrijarh N es t 0 r i jus (435. zemalja oko Crvenog i Sredo· zemnog mora sve do Spanije. Kinu i prodro u Afriku do Timbukta. izdan je njihov kodeks Krabain. euforbijuma) arapski lekari daJu blaga laksantna sredstva. sublimacije i destilacije. On je ujedno jedan od najvecih i najpozna~ijih prirodnjaka tih vremena. na primer.UPOTREBA LEKOVlTOG BIUA KROZ VEKOVE 33 rea I n e Ie k a vi t e v red. daje poctatke za osnivanjc i uredenje botanickih vrtova. soli. Persije (lrana). ad Sundskih ostrva. Monpeljeu i drugde u Evropi . I e b I I J e. godine). novih droga. izradu eliksira itd.ie me· to de spravljanja najpoznatijih metala. zatim vestinu filtracije. nos t i. koja je stajala na najvgem s tupnju u to vreme. U farmaciju u vode sir u pod sec era. godine) dao je opjginaino i za one vreme savrseno delo. Tu on predavase medicinu. koji se moze smatrati za p r v u s I u z· b e n u far m a k 0 p e j u u s vet '1l. veCinom od . U Liber magnae eoUee/ionis simplicium alimentorum el medieamelllorum on opisuje vge ad 1400 biljnih droga. upotrebljavamo. Arapi upotrebl}a~ahu. GospOdaI11 ogromnog cars tva. Kordova i Grenada u Spaniji postase najcnveniji naueni centri sveta . . bib e r. Umesto drastienih purgancija (kukureka. Arapi su osnivali mnoge napredne trgovaeke kolonije. koje se male meriti sa Dioskoridovim. bun i k u. pored ostalog. lciselina i alkalija.. ve. Arapi su spasli mnoge nauene tekovine Grka i RimljlliIla. koji su kasnije uticali na skole u Salernu. zatim mnoge zaem e 1 mtrlse. r e ~ m. kubebu. Prvi njihovi lekari ueili su se u nes torijanskoj akadem iji u Bagdadu. roden u Maroku. manu . mosus. G e b e r (700-765) udara temelje hemiji iii alhemiji. dum b ir s t r i h nos sa f ran kurkumu z~doarij u . 'c i met. naroeito sa Istoka. a I 0 j e. . reum i dr. destilaciju i perkolaciju. In a n u. Arapi su visoko uzdigli buk· tinju nauke. kristalizacije. Kanon ad Avicene (1000. zaeine i aromatike. Razidose se po celoj prednjoj Aziji do Indije i osnovase mnoge bolni ce i vrlo napredne skole. Geber da. mora. Znaeajno je napomen uti da su ne· storijanci prvi 0 del iii far mac i j u 0 d m e d i c i n e. senu. Ibn Bat uta h (1304-1369). Sa istoka se naueni centri pomerahu ka zapadu i Sevilja. kao. svetske trgovine i bogatstva. koje i mi dana. i k a m for. sen~. Dok je hriscanska Evropa bila utonula u mrak i neznanje. Ibn B a j tar (roden u Malagi 1197. obgao je i opisao ka· spijsku oblast. ad kojih je najeuvenija bila ona u Bagdadu. koje su se do danas odrfale gotovo u sv im falmakopejama u svetu. Indiju.. ubrzo privuee mnogobrojne odusevljene dakc koji prevedo~e klasiene greke i rimske medicinske knjige na asirski i arapski jeliik. tamarindus. godine) ima mnogo droga. tam a: r I ~ d us .. rap sku gum u. . k a f u. Ogromno prostranstvo arapske drfave i moma prekomorska trgovina Il1no~o dopnne~e da se arapska materija medika toliko obogati. Arapi su stalno donosili sve nove i nove droge. areka·palmu. umro 1248. a.

Svuda u Evropi diiu se botanicki vnovi u KQjima: se pored domaceg bilja cine po k u sa ji g a j e n j a i onog donese nog IZ dal ekih ze· malja Slarog i Novog sveta. a zatim na ljudima i dok droge nisu bile hemijski isp itane i iz njih izolovani lekoviti sastojci u cistom stanju. Droga je prodava na veoma skupo kao tajni cudolvorni lek pod raznim izmisljenim imenima. ipekakuana. Polovinom XVII veka u e\"ropsku medicinu se uvodi Cort ex Cililla e (ki. I tu je bilo lutanja sve dok se u XIX vekll nije pristupilo naucnom. Poce tak XVI veka i za mate riju mediku cini prekretnicu i korak un apred.i znatnu potrosnju: zmije. mate. da upolreba krompira. Jpak su caj. jalapa. Kao i svaku drugu novotariju . kakao. dobar glas. gvarana. Da nave demo sarno neke droge zivotinjskog porekla. Nepl'ijatelji egzoticnih si rovina i novotarija uopsle. osobito najugledniji lekari toga vremena.i kopaiva-balsam . navodno. covecja mast.l. iabe. senega. hidrastis . sto se to cinilo i sa ipekakuanom i dru· gim novim lekovima od vrednosti. u njima je bilo i zivotinja i minerala. kakao. tolu.mako·med icinskih dela. bez otpora. matiko.jskim i farmakodinam- . sarsaparila. Kao oj ranije. nokti s Ijudskih ruku i nogu (protiv zatvora i epilepsije). iako su protivnici upotrebe kininove kore u tcrapi ji hili vrlo uporni. kafa . Na primer. nade. a kasnije karteli i trustovi imali bogate prihode i pomocu njih vrsili jak uticaj na svoje neprijatelje u drZavi i izvan nje. dekokta i maceracija. skorpioni. clanovi akadcmije. pap r i k a. razni crvi. donose Evropi velik broj novih droga. konjska griva i rep. eksperimentalnom ispitivanju na iivo tinjama. zacinc. pljuvacka. od kojih su driavni iii crkveni poglavari. Francusku i Nemacku. jelenski rogovi. liarlatana.Putovanja Marka Pola (slavni Venccijanac. tako su se i kroz XVII i XVIII vck jos uvek vrlo mnogo upotrebljavala cudna i neobi cna sreds tva za lece nje. ratanija. bajalica. od duvana se poludi itd.v. lobelija. n a j k vir c j.f'" . krompir. medu kojima su t e r i j a k a zauzimala glavno mesto. vanila. tako i lekovi te dro· ge. caj izaziva padavicu. zatim. Mcslimicno su voc1ene zuc ne i dugotrajne ras pre. mokraca i izmet Jjudi i zivotinja. dotle se u sred· njem veku. sabadila. sasafras. koje su uzilvale vetik ugled. kukuruz i druge biljne si rovine postepeno osvojilc uklls Evropljana. zenina mleko itd. sredstva za uzivanje i namirnice. 'Ki~u.34 LECENJE BIUEM IX. uzrokuje pojavu skrofuloze. psi i stenci (kucici). i Persiju. peru. kaskalila. uostal om. iznos ili su najcrnj e i najraznovrsnije pri ce. jer ga je prva upotrebila za lek ze na vicekralja Pcrua kontesa del Cinhon. Krompir i kukuruz l-esise problem gladi u Evropi. Takve iskljucive monopole pojedinci su groznicavo cuvali i sVdm sredstvima branili. avanturista i drugih nadrilekara bila su puna sela i gradovi. prasak od lobanje.td. Dok su stari narodi upotrebJjavati biljke uglavnom u obliku infuza. 0 hemi.. guliteri. Otkricem Amerike materija medika se obogatila znatnim brojem veoma vaznih droga: kininoya kora . kao. purs ijana. Razvoj s tamparije omogucava objavljivanje zna lnog broja s lrucnjlL-f'a. gvajak. 1254-1324) u tropsku AZlju. Sve ove droge nisu odjednorn dospele u Evropu i nisu sve upotn::bljavane u iste svrhc kao danas. Novf. dakle. otklice Amerike i putovanja Vaska de Game u Indiju oko RIa dob\·e. Osim droga biljnog porekla. tko. kosa. a naroci to od XVI do XVII veka sve vise traze slozeni lekovi. Droga ubrzo osvoji Englcsku. d u van. Vracara. ninova kora) pod nazivom »kontes in prasak «. kao proste farmaceutske forme. nisu u EVI-opi svuda primili gla.

god. Sele u Svedskoj. kodein. ukoliko j e za OVil nj egovu izradu . Velik broj apotekara zaduzuje hemijsku nauku otkri6ima novih elemenata. Pel e t i j e (Pelletier) i K a van t u (Caventou). a Runge kofein. iste godine Gajger otkriva akorutin. kolhioin. hioscijamin. otkrivaju vrlo brzo znatan broj veoma vaZnih al· kaloida: 1817. osnivac nove. pilokarpin i 51. naucne. Line je nacinio red u botanici. X. .UPOTR E BA LE KOV ITOG BIW A KROZ VEKOVE 35 s kim nepodn os lj ivos tima nij e se vodilo racuna nIt! se u to VTe me n e~ to 0 tome znal o. Prvi i najbolji njegovi saradnici sou apotekari. Da spomenemo samo najpoznatije: Borne. Nallcna farmaoija. Peletije otkriva u opijumu narcein. Linl1aeus. Hemi. Devetnaesti . kokain. Do dana-s se uspelo da se mnogi alkaloidi sintetizuju. La vo a z i j e (Antoine Lavoisier). U XVIII vekll treba spomen'Uti dva slavna imena: Lin e K a r I f 0 n (Linne Ca rl fon. On je svakoj biljci dao ime i prezime na latinskom jeziku. Do kraja XIX veka izolovano je viSe od stotinu raznih alkaloida iz droga donesenih . peletierin. Alh emi cari vekovima upomo ali uzaludno traZe »univerzalni eliksir«. Zertiner uspeva da izoluje morfin. iza!ila je iz farmacije. Francuski apotekar Sari Tame otkriva 1875. To bese narkotin. objavia je seksualni sis tem raspodele sveg bilja. Prust.i druge alkaloide u kori nara. Ipak. a iste godine Rob ike n ark 0 U n. 1832. profesori V. konicin. Nikolaus Monardes. pariski apotekar De r 0 s n izdvaja jednu kristalnu supstanciju slabe alkalne reakcije. god. U novom vekn izisao je znatan broj dela 0 lekoviltim siro vinama od raznih pisaca. Prvi vidljiv rezultat hemijskog pravca u farmaciji se oseca u samom pocetku XIX veka. U nauci nas· taje prava utakmica ko ce pre otkri. Godine 1804. koju on naziva sel d'opium. Derosn i Segon oticriSe morfin u op~jumu. metilpeletierin . god. ezerin.e temelje. god. kinin. »zivotni eliksir<c i »kamen mudraca«. otkrivaju emetin.ti i izolovati neki nov alkaloid: berbe· rin. Fovler.·ek. Ukoliko j e te rijak bio slozeniji. Da spomenemo sarno najpoznatije: Vale rius Kordus. On u Francuskoj. Voskresenski izdvaja teobromin. Mat·iolus i drugi. radio je u pariskim apotekama. Vee 1803. 1842. utoliko se vise ce nio i skuplj e prodavao. Tromsdorf. Sele. Hemija pooinje voditi. Pristli u Engleskoj postavljaju hemiji cvrste i zdrav. Peletije i MaZandi 1817. jedinjenja i clr. 1707-1778) i S e I e K a r 1 V i I he I m (Scheele Carl Wilhelm.isoke farmaceutske skole u Parizu. Karolus Kluzijus. akonitin. Teofrastus Paracelzus. jos uvek su biljke glavni izvor i sirovina za proizvodnju alkaloida. Bercelijus. Tako pocinje istorija alkaloida. U fitohemi j i XIX ' vek je v e k a I k a I 0 ida i pocetak naucne farmakognozije zasnovane u pn'om redu na hemiji.iz svih delova sveta. Devi. koja je za ovih poslednjih/ 170 godina ucinila revolucijll u nauci i njenim tekovinama. medu kojima se neki tvornicki proizvode. God-ine 1735.Francuska revolucija znaci novo doba i za far~ maciju. zapravo. ergotinin (ergotoksin). 1742-1786). atropin. pozitivne hemije. . koji se do danas od riao kao najprakticnija i najpreglednija sistematika bilja.upotreblj eno vise bilja i r e tkih zivotinj a i mine r ala i ukoliko je bio izradivan s viSe pompe i pa rade na javnom mes tu . Balar. Lemeri. tada i pocinje. 1820. a 1878. strihnin i brucin.ja. Godine 1817.

univerzalni eliksirtt. osnivae nove. Ipak. strihnin i bmcin. Balar. Lemeri. X. Berceli. pariski apotekar De r 0 s n izdvaja jednu kristalnu supstanciju slabe alkalne reakcije. Pristli u Engleskoj postavljaju hemiji evrs te i zdrave temelje. Tromsdorf. Karolus Kluzijus . Pel e t i j e (Pelletier) i K a van t u (Caventou). Fovler. jos uvek su biljke glav. Vee 1803. kokain. ukoliko j e za ovu njegovu izradu upotrebljeno vise bi lja i retkih zivotinj a i mine rala i ukoliko je bio izradivan s viSe pompe i pa rade na javnom mes tu. a iste godine R () b ike 11 a j ' k 0 Iii n. god. ·ek. Da spomenemo sarno najpoznatije: Valerius Kordus. »zivo tn i eliksir« i »kamen mudraca«. Lil1l1aeus. koja je za ovih poslednjib 170 godina ueinila revoluciju u nauci i njenim tekovinama. koji se do danas odriao kao najprakticnija i najpreglednija sistematika bilja. obja· via je seksua lni sistem raspodele sveg bilja. Hem. 1832. Sele. akonitin. On u Francuskoj. Z e r tin e r uspeva da izoluje m 0 r fin. iste godine Gajger otkriva akoni·!i-n. zapravo. konicin. Do kraja XIX veka 1zolovano je vise od stotinu raznih alkaloid a iz droga donesenih iz svih delova sveta. U fitohemiji XIX 'vek je v e k a I k a I 0 ida i poeetak naueue farmakognozije zasnovane u pn'om redu na hemiji. izalila je iz farm acije. U nauci naslaje prava utakmica ko ce pre otkrHi i izolovati neki nov alkaloid: berberin. ezerin.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 35 s kim nepodnos ljivos lima nije se vodi lo raeuna niti se u to vre me nes to 0 tome zna lo. ergotinin (ergotoksin). utoliko se vise ccnio i skuplj e prodavao. profesori Visoke farmaceutske skole u Parizu. god. Teofrastus Pa racelzus. Tako poci nje istorija alkaloida. kolhioin. . kodein. radio je u pariskim apotekama.Francuska revolucija znaei novo doba i za farmaciju. 1820. Alhemicari vekovima uporno ali uzaludno traZe . god. Pmst. a 1878. god. pilokarpin i sl. jedinjenja i elr. Prvi i najbolji njegovi saradnici su apotekari. 1742-1786). Ma tiolus i drugi. Codine 1804. Codine 1735. La vo a z i j e (Antoine Lavoisier).jumu. Nikolaus Monardes. otkrivaju vrlo brzo znatan broj veoma vaZnih alkaloida: 1817. Voskresenski izdvaja leobromin.n:i izvor i sirovina za proizvodnju alkaloida. metilpeletierin ·i dmge alkaloide u kori nara. Do danas se uspelo da se mnogi alkaloidi sin teiliuj u. otkrivaju emetin. Devetnaesti . U novom veku izisao je znatan broj dela 0 lekovirtim sirovinama od raznih pisaca. pozitivne hemije. Hemija p 06inje voditi. nauene. 1707-1778) i S e I e K a r I V i I h e lm (Schee le Carl Wilhelm. Derosn i Segon otklrise morfin u opi.iJja. Nauena farmaoij a. Peletije otkriva u opijumu narcein. Peletije i MaZandi 1817. tada i poeinje. On je svakoj biljci dao ime i prezime na latinskom jezi ku. atropin. 1842. Francuski apotekar Sari Tanre otkriva 1875. Sele u Svedskoj. medu kojima se neki tvomieki proizvode. koju on naziva sel d'opium. a Runge kofein. kinin. Prvi vidljiv rezultat hemijskog pravca u farmaciji se oseca u samom poee tku XIX veka. Line j e nae inio red u botanici. U XV III veku treba spomenuti dva s lavna imena: Lin e K a r I f 0 n (Linne Carl fon. peletierin. Devi . Velik broj apotekara zaduzuje hemij sku nauku otkricima novih elemenata. Codine 1817.jus. To bese na·rkotin. Da spomenemo samo najpoznatije: Borne. hioscijamin. Ukoliko je terijak bio slozeniji. .

Ta~ zamasan posao razvija se uspdno jos viSe u XX veku i traj e do danas. g. a Burklo i njegovi u cenici uvode u fitoh emiju b i 0 h em i j s k e me! 0 d t::.lJU FARMACEUTSKOG FAKULTETA BEOGRA IJon:OG UN IVERZITETA Revolucionarni pronaiasci siavnog Pas t era (Louis Pasteur) uvode u terapiju vakcine. sto nije slueaj s drogama. U lerapiju se uvodi radijum. prunazin). Nepune tri deccnije pos!e otkriea prvog alkaloida Leru dokazuj e 1830. Fi~er 1885. . a Minor eskulin u divljem kestenu . koja se u XX veku razvija u lolikoj meri da se bez preterivanja moze reCi da ziv.36 LECENJE BI1. Organska hemija iz godine u godinu potinje ubacivati u terapiju druge polovine XIX veka sve veei broj novih organskih sintelskih jedinjenja poznate hemijske konstitucije i konstantnog fizioioskog dejstva. Otkriea u oblasti unutrasnje sekredje ubru put end 0 k r in 0 log i j i. iks-zraci. - • I NSTlTUT ZA FARMAKOGNOl. serume i fermente. otkrivaju stotinu novih glikozida i mnoge nove heterozide biohemijskim pos tupcima uspevaju da sintetizuju (1912. elektricitet. mogu se tabletirati i davali U obiiku injekcija.imo u epohi hormona. god. Ovi novi iekovi -imaju mnoge prednosti: lako i tacno se mogu dozirati. dugo se cuvaju. i to danas cin i 11ajcvrMu podlogu d moe farmaceu llSke nauke. glikozid sa l i c i n u vrbovoj kori..JEM Za olkriee. izo!ovanje i nauku 0 alkaloidima najveca zasluga pripada farmaciji. god. a odmah zatim iste godine Robike i Button otkrivaju ami g d a i i n u gorkim bademi ma.). Krajem XIX veka uspeva sinteza nek ih glikozida (E.

. Pereira. Brandt.::. H. 900 Dakle. Lekari su radije upotrebljavali morfin umesto opijuma.---r dinjenja manje lekovita iIi potpuno indiferentna (di1. Stra!Ssburger.. Leger. K. A. nastaju nova je!. Droge imaju mnogo nedostataka koje treba odstran iti iIi ih bar smanjiti na najmanju meru. Mnogi prvobitni prirodni molekulami kompleksi live biljke za vreme dugotrajnog susenja bilja se raspadaju. rafena g1avnica i dr. Hanbury... F...::n. od nacina susenja > o lekov1tog bi-lja mnogo za~ AIItibio1tci 800 Ul visi njihova lekovi tos t. F. Tscltirch.~~~~§~~rYG.. G.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 37 U XIX i XX ve kt: ne treba zaboraviti nekoliko slavnih farmakognosta: J. naroeito grupa digitaiisa. Schmidt E. kardijaka). :. F... Bridel. E. Moeller J . A. Wohler. E. Thoms.. NAJVISE JE UTROSENO NA ANTI BlOTlKt. Ha'rtwich..l lzolovaru alkaloidi i glrkozidi u cis tom stanj u potcJi su u terapeutici XIX veka sve vise potiskivati droge iz kojih su izdvojeni.---r--.. King. D.. Engher A. Ladenburg.: ... Burklo.. ::. Collin... A.. saponinske i gliko· zidne droge. .:: 1~19 f9~0 ::~. Planchon. J.-. Fischer. A NAJMANJE NA BARBITURATE . E . Mayer.. J.:' 195Z :::. Kreamer.uiJic ka.KCtne Serum F IiOrTnOC'Cl ZOO fOO :. A. Vitiez. a zatim celu plejadu hemicara i botanicara koji su mnogo doprineli proVoskresenski . digitalin iii digitoksin umesto digitalisa itd. H. koji izazivaju dub a k e pro men e mol e k u· I a r n e r a v not e ze za vreme susenja bilja.. Ali se ubrzo uvidelo da je dejstvo droge u mnogim slucajevima pot· punije i dugotrajnije.. Gabrijel.':'..). Z 500 . Wallis.fOO r .... Chevalier i ckugi. O. A. Vitl1lnini\ . DOLARSKE VREONOSTI RAZNIH LEKOVA UTROSEN IH U SAD 00 194!1-195J. Oesterle. Leclerc. Dragendorff.. Karrer...':': ':" >::-:. Bertran. PamQic. Greenish.. Barger. .: . Vogl. Preobrazenski. Pero. Dvadesetl vek. ucavanju i poznavanju lekovitih siorovina: O.:::.. Fliickiger..i saponinske droge. ZATIM NA VITAMINE. Perrot. R.. Dale..'r ~ ~ (/) !~~ '(/» 1'51 1953 GODINA UTROSAK LcKUVA U M O 00 194!1-195J. Berg.: ':". 0 A ~ 700 600 .000 gitalis i slicne gli kozidne . Hesse. XI.. O.l .qoo 300 L:.. A.. 0 . . Goris i drugi farmako-biohemicari i farmakognosti ukazuju na r a z a rna de j s t v 0 en z i m a. I jos nesto: u mnogim slucajevima dejstvo z i ve biljke i eventualno s veze i brzo osusene (stabilizovane) biljke potpunije je i jace od stare droge (tvrda razena glavnica.. A.. E . Wasicky.Krajem XIX i poeetkom XX veka velika je opasnost zapretila drogama da budu potpuno izbacene iz terapije. g.

Oni sve vise potiskuju ciste alkaloide i glikozide. h 0 r m 0 n i.. kozmetioi. Danas vee ima u prometu ceo ni z stab ilizovanih droga. ona treba da upozna citaoce s lzajvai nijim lekuv. Pantopon.'. 14 ..e na·~ im i stranim apotekama. r~\ • " 82 ~ ~ '0 6 /j \ L/ .. E ~\ . pandigal i slicni kompleksni lekovi u modi sadrle glavne lekovite sastojke izvesnih droga. Pre svega.lni . Primenjuju se pare alkohola iii vode i drugo . vi tam i n i i pro v ita min i ISU Iii nov>i leJrovi kJqjj osvojiSe ceo svet i u c ~ n i ~ e r e vol u c i j u u terapiji. od moderne b i 0 hem i j e b i I j a . iako prekidana i ometana u toku ova dva krvava svetska rata. Pen i c iIi n. parfimeriji.' f. farmaceutskoj i hemijskoj industriji. bolnicama.. i da poka'Ze ~ta se izvozi u inostranstvo_ . drogerijama. NASE LEKOVITO BlUE I korovi mogu bili korisni - NASI ZELENI RUDNICI sve zavisi u cijim su rukama Zadatak ove knjige je vgestruk. osvajaju Ie· ren. GODlNE as e p tic n 0 itd. ipak urodi~e plodom. narocito onog cij i su lekoviti sastojci labi.t / ~ '0 . industriji likera i slicnih alkoholnih i bezalkoholnih pica. Treba da ukaze na vainost i raznOVasnost lekovitog bHja koje Jugoslavija daj. 1z dosada~njih rezultata moze se nazreti veliki znacaj i ocekivali znatan u sper. Amerika poein je proizvoditi mnoge lekove iz svezvh biljonih iIi ZIVOtinjskih sirovina e k 5 t r a k c i j 0 m n ale d u.38 LECENJE SIUEM Ova p roucavanja. Pocetkom XX veka predlozene metcde 5 tab i I·j z a c i j e 5 ve Z e g I e k 0vi to g b i 1 j a. u vrlo velikom va k u u m u. ". a ubrzo zatim i mnogi drugi antibiotici. ."' • Cl • c \ ~ ~I I 01 t:lL 2 ~".m biljem koje raste divlje u lugoslaviju iii se u njoj gaji. X II ~ 4951 1~5 '841 i955 ron_ PORAST PROl ZVO ONJE I OPAOANJE CE<NE PENICILINA 00 1945. DO 11953.../.:. 01 ~I ~ f. domopon..

kad ude te u apotc ku i za lrazile kes icu ka milteja. NA~E ZELr. j e r ne ma te zemlj e koj a da nas lie trai i a d nas tu le kO\·ilu biljku. siln e i prezre ne bilj cice. ku i neoba ves te nom grada ninu . U Beogradu. Obili eeva. na Ce linju iIi u Dubl"Ovniku . Niko na sve lu ne daje ta ko ciSlu i dobru tilri cu kao Vojvodina. Kumana. bio logija i far· mako logija bolj e upoznaju . u Sa raj evu iii Skoplju . lis t i koren velebilja sa sumskih kreevina i p. a smela i c ini s telu nasoj privredi.. berac bilja lraziti i brati li s t la lule sa dubri s ta i bunis ta. ko re n belog sleza pored reka i bara. kore n belc sapunj aee iz pes ka. j e r lekovito bilje se ceni prema kolieini i vrsLi lekovi'lih sastojaka koj e ono sad d i u svojim celijama. Ta steta iznosi godiSnje stotine miliona dinara . sva ka bilj"a trali i s voju zemlju i svoje drus tvo gde najbolje uspeva i gde d aje najle kovitiju drogu .:s l<r aj ne ne rodn e vojvod a nske sla line u drugoj po lov ini p ro. Oni s u boga tiji i raznovrslliji no sto na prvi pogle d izgled a. znajte da to osuseno aroma'.1O bilje koje neukom i neobavestenom nicemu ne sluzi. maj· kinu dus icu sa suvih j suncanih kamenjara iIi sa peska i druge topIc i suve zcmlj e. ri zo m idiro ta iz bars kog mulja. iSlo kao i u Novom Sadu iii u Pan cevu. »pl acajuc i j e zezenim zl atom «. ka milice iii i abnja ka. A kod nas rasle jos nekoliko s totina dru gih le kovitih biljaka . koj a kao zla la n m m san d lim po kri va b. GDE KOJE BlUE RASTE? Zadatak ove knji ge j e da Llpozna cilao ce s m es lima gd e Ireba da lra ie pujedin o bilje.': no cvece poli ce iz Me lenaca. Tako ee. ne moZe kod nas. a hemijski sastav biljnih organa zavisi od mn ogih e inilaca. tatula.~ ! O LEKOVITO BlUE - NASE ZLATO Prirodni izvo ri Ic kovitih sirovina Jugos lav ije su boga ti i ra znovrs ni. r STETNO BlUE M02:E BIT! KORISNO Da lji j e zadatak: upoznati eitaoce da je najvaznije lekovito bilje uglav. pogolovu nestrucnja. ali o no sto m oze rasti u trops koj Afri ci. leca . bunika. gde vise gde manje. jed ie. S druge stra ne. Divlj e i pitomo le kovito bilj e u Jugos la· viji preds tavlj a r as /( os /'I e. "jevin a. Titrica. Ljublj a ni iii Zagrebu . zbog te t it rice. koji jos nisu dovoljno ispitani i zbog toga se i ne e ksploati su S onim us pe ho m koji ce se postie i kad se njihov he mi za m . digitalis i mnogi . Lekovitog bilja ima na ce loj Ze mljinoj kugli. Mo krina ili iz ne kog drugog banals kog sela i da s u ga b ral e Ba nacanke noeu za mesecine. Lekovilo bilj e Jugos lavije ce ka vredne ruke i mudre glave nase s kolovane oml adine da ga is pilaju i o blagorode. velebilje.UPOTREBA LEKOV ITOG BIUA KROZ VEK OV E 39 Zbog jcdnog ko rova. nom korov. mrazovac. na primer. prez r e. do sadnog i itn og korova p rocul a se nasa d riava sil"O m ce le Zemljine kugle. mirisne zel ell e rLidnik e pLlI1 e veo ma sloie'1ih l eko· vilill sasl o j a ka. J edino je 5 lih le rena treba brati.

je. Neraeionalnim radom ne sarno da je upropaseeno najbolje i najbogatije nalazi ste ove vazne droge u naSoj. god. Tako se ne sme ·raditi.nja i dati potrebna uputstva za njihovu zas lilu i razmno l avw1je na pri-rodnim nalaziS tima da bi si·ro masni planinci imali rada i zarade.s.i list i seme. zemlji vee se nj enim uni s lavanjem onemogucilo i otezalo vezivanje zivog peska. za vreme okupacije go· tovo potpuno uni sten a bela sapunjaca na Deliblatskom pesku.ne lekovite biljke su ugrozene u prirodi. POZNAVANJE LEKOVITOG BIUA JE VRLO SL02:ENO Citaoci ce dobiti vaz.jm planinama. rede list i evet. sve tl ost. radona/no korislili nase lekovilo bilje. borba protiv upotrebe makovih caura. Jos gore je prol:la lineura na na. do danas) radile su i rade na njegovom vezivanju. da deca i trudnice ne smeju brati olrovno bilje. KAKO TREBA I KAKO NE TREBA KORISTITI LEKOVITO BlUE? I s to tako zadatak ove knjige je i da upozna citaoee kako Ireba pameIno. Generaeije (od 1818.nije podatke 0 geogratskom rasprostranjenjlL po· jedinog vaznijeg bilja. Medutim. kad na selu nema drugog posla ni zarade. Na primer. . Na primer. Redak je slucaj da se neka biljka cela upotrebljava za lek. sarlatanstva i praznoverja protiv koji-h se prosvecen covek mora boriti. od tatule se traz. ne moze prestati sve dok se to zlo ne iskoreni. koji je vecita opasnos t za sva okolna sela. smirivanju i pretvaranju u kulturnu zemlju od koj e ee i zajedniea i pojedinae imati koristi. NISU SVI BIUNI ORGANI PODJEDNAKO LEKOVITI Zadatak se sastoji i u obavestavanju citalaea koji organ treba brati od koje biljke. Tako je. od belog sleza koren. Zbog toga ee se i na to vazno pitanje obratit·i paz. od srpka plod. kuvanja i davanja maloj deci. izgledu biljke. k a k 0 t reb a i k a k 0 n e t reb a r ad i t i s n Jam . I mnoge druge vaz. oduzimaju im vlagu. od slacice zrelo seme ' itd. a i kako da se biljari zastite pri radu s otrovnim biljem. To je velik narodni neprijatel. od titriee evet. ali kao i svaki drugi neprijatelj i ovaj se prethodno mora dobro upoznati ako se zeli da sto pre bude pobeden. upot·rebi u naucnoj i naTOdnoj me· dieini. na primer. Naj· cesce su to sarno pojectini njeni delovi. njenom hemijskom sastavu. On·i otezavaj u ob rad u zemlje i time poskupljuju poljopri vredne proizvode. izgledu vaznijih droga (osusenih biljnih delova).r je puna nazovimedicine i nazovilekara. mes to i prenose razne bolesti na okolne useve. ti korovi gu ~e kulturne biljke. Dacemo potrebna strucna uputstva na koji nacin obrano i iskopano bilje treba susili i cuvati. zatim protiv upotrebe korena belog sleza za izazivanje abortusa itd. Narodnr~ medicinu treba ispitati.40 LECENJE BIUEM drugi korovi su biljke koje daju vazne droge od kojih se prave vazni lekovi. u koje doba godme se bere pojectino bilje. Kopanje sapun-korena donosilo je ranijih godina vrlo lepe zarade simmasnom svetu u jesen i zimi.

treba cia se upoznaj u s lekovitim b iljem iz vise razloga. DRUSTVENI I PRIVREDNI ZNACAJ Branjem lekovitog bilja treba da se. Tzmedu ce tiri zida niko necc nauci ti kako ce u prirod i poznati titricu i razlikovati je od drugih biljaka koje imaj u slicnu . Tatulinim semenom jo ~ uvek varaliee vade praznovernom svetu »erve iz pokvarenih zuba. JE LEKUVI1Ul" UlIJ \ 00 1945. Ko jednom vid i beli slez. DO 1970.« ) Branjem lekovitog bi lja sko lska deea ce u poznati prirodu svoje najuie okoline i nCOS<:ll~U pos lali odusev ljen i mlacli b ioloz i. ali s to oko vid i to se ne zaboravlja. Ocigiedna '1aSlava u prirodi je najbo/ja. veleb il je. GOOINE. je r je 10 prirodna . bun iku.UPOTREBA LEKOVlTOG BIUA KROZ VEKOVE 41 TROVANJE LEKOVITIM BIUEM JAKOG DEJSTVA Proucava llj e narodne loksik%g ije taikocte ~e jedan od zada taka koji ci- taoci t reba da pn:d uzmu svaki u svom kraju . u ~ iju. P renos ice to bi lje AUSTRIJA MADARSKA GRCKA NAUCNOISTRAZIVACKE EKIPE FARMACEU I A LA PROUCAVA. pomogne sl arcin!ll. To je Jep i lak posao.nici . na primer. (»OCi jest d a su lazljive. p re svega. Tatulinim semenom i listom jos uvek nes trpljivi naslednici iii nesrecni suprui. pre svega skoiska. s lozenu glavicastu evast. nosa i ociju «. stav ljaju u ~ upaJj zub. tatulu i os talo lekovito bilje. snahe i svekrve jedni druge truju . malo »guenu< '.1Quka. taj nikacl nece zaboraviti kako one izgleda. illvaiidil'11a i svi ma o nima koji nisu sposobni za teske radove. Jo ~ uve k se. Deca. BOlaniku I reba u ci li u prirodi. . tatulino seme d n i u jakoj rakiji i njom se Ijudi trljaju .

posledica aljkavo. Za bran je lekovitog bilja treba mnogo r ucica. jer i o vde se moze reCi da je tacna ona Njegoseva : »Malo ruku . miris'lOg i zacinskog bi/ja na naucl1u i struc.vaki dan iCi u pri-rodu. apot ekarima. mrtvih mi~eva. da beleii kako je u pojedinim godinama ta biljka podnosila susu iIi preveliku vlaznost. naslavnicima botanike. jer se u tim vrtiCima najuspes nij e i najprijalnij e od r:i:ava nas tava iz bot an i ke. uglavnom.s tupaeniju ravnicarsku energiju. koja je. nekad u zivotu dobra doci. ucil eljima. Uops te.42 LECENJE BIUEM u svoj e i ~ kol s ke vr tove. vetar. POZlV NA SARADNJU Ova knjiga lTeba da bude p od slrek i pulokaz prijateljima prirotie. hartije. na sunee. Lekovito bilje se ne moze proueavati kabinetski. razne gljivicne i druge bolesti u toku vegetacionog perioda. Od prihoda dobijenog za bilj e imace znatnu kori s t skolska ktlhinja. golomrazicu. koje lokalno bilje narad njihovog kraja najeesce upotreb/ja"a za lek. Na taj naein ona dolaze do saznanja da mogu koristiti zaj ednici. radeei jedan posao uz pesmu i ~a lu . izvezenom negde u Ameriku. l ekarima i "etennarima na koje bilje . ma lena i snaga. kozj v h brabonjaka. Ovo je od posebn og zn acaja za ~ko l e . mozda . iIi na kakav drugi kontinent. podizuci impozantne vetrenjace oko svojih sela kao neke dzinovske strazare. o POTREBI ZA GAJENJEM LEKOVITOG BILJA Kao ~to su se na~i stari ugledali na Holandane. B ran jem lekovitog bilja na uciee se korisnom radu. vune. agrol1 omima.7U saradnju. jer lekovito bilje sluzi kao lek i daje se bolesnicima da im pomogne. branjem bilja deca odmal ena . u ~ umu i tako ee n eprimetno zavoleti ~ um e i livade i pres lace se boja ti svega o nog s to se u prirodi zbi va.« Niko ne moze tako mnogo i tako brzo nab rati bilj a kao ~ kol s ka deca. Potrebno je 1.s vaki u svom kraju treba da obrati paznju. videce kad i kako cvela. kl1ji i/'liea.ti i nemarnosti u radu. BORBA ZA KVALITET Obratiee se pazoJa biljarima i onima koj'i nameravaju da sakupljaju i gaje lekovito bilje da je Cisloca vr/o va i an cinilae u ovom radu. Toga n e sme biti ni u namirnicama.neosetno pocin j u privredivati. a kamoli u drogama. za koje bolesti i kako ih l eCi itd. Jedan od najce~Cih nedostataka na~ih droga je nedovoljna cistoca. kostreti . pratice nj egov zivo t i razvoj . zbirke itd. koji Ce im. na<1e stranog bilja. ovo je jedna vrsta pozi"a svim /jubil e/jima l ekovitog. sumarima. velike vruCine i zime. Branje m bilj a deca se navikavaju da idu u prirodu. Uop ste. Ne sme se vi ~ e ponavljati ona greilka da se u nasem bilju. posmatrati ga i ispitivati. za mlevenje zita i isu- . Citaocima ce sc dati planovi i crtezi ka ko treba pod ici i od r:i:ava ti vrtie s lekovitim biljem. beldcci svaku promenu koja nastaje pod uticajem spoljnih cinilaca. iskod~cujuCi najjevliniju i najpri. zemlje i druge necistoce.

ruglo i sramotu. Tatula. goroevet. mra7.ta. sto je jos vece zlo. titrica.«).Ovae. jer mi im amo divno plavo nebo. »A u ruke Mandusica Vuka.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 43 s ivanje vodoplavnOb zemljista.ekovitijeg voca punog vi·tamina C i drugih isto tako korisnih sas toj aka svake godill1e propadnu. trnjina i drugog bilj a (»Z lu ne trebalo. gde se »vise od 70'/. tj. brakova sklopi pod kisobranom «. nek se nacre u kuCi . istrule. skladgta..z jednog velikog sela pored Dunava protestuj e sto lTlU se ne salj e dovoljno belog sleza. I KOROV M02:E BIT! KORISTAN Cilj ove knjige je. pored ostalog.ka. Pa kad Hola ndani mogu da proizvode tako d ivno mirisno evece u zem lji gde je nebo uvek sivo i tui no. ledine. pretvaraju ih u rakiju. Medutim. rasprostran jenost svih vrsta na teritoriji Jugoslavije. Hektar ze mlj e pod zumbulo m . titriee.taoeu ukaze na to da i karol' i drugo prezreno bilje mogu biti korisni. svaka puska bice uboji. ni-ti otpoceti 5 podizanjem susara. kojeg ima kod nas vrlo Illnogo. la lom iIi karanfilom n esumnjivo donosi vise koristi nego hektar f ita. buni. areali. bez tacnog poznavanja svih mesta gde se nalazi pojedino vazno lekovito bilje ne moze se doneti ni zakon za zastitu onog bilja kome preti opasnost od unistavanja.tamina. pogotovu ona 5 malom deeom. iako su sve njihove njive. iarko sunee i uops te velik broj suncanih dana. . nas narodni otrov.vrsiti rejonizacija lekovi/og bilja i iuadIDti ta6na fannakognozijska karla. beli slez. IIi kad onaj lekar i apotekar j. plantaia. iii. pas nj aci. onda i mi imamo jos vise razloga da pristupimo toj proizvodnji. Pomalo neverovatno izgleda da mnogi stanovnici ravnicarskih naselja idu preko eele godine u apoteku da kupuju kamiltej. tvrda raiena glavnica i . dvorista i vrtovi puni te biljke.« Voda i vatra u rukama prosvecena coveka i strucnjaka najvece su blago. Sve zavisi u cij-im su rukama. uliee. Svaka porodiea. tako isto treba da se ugledamo na njih 1 u pogledu gajenja lekovitog bilja. treba da ima za ee lu goLiinu nabranog eveta Iipe. digitalis. INVENTARIZACIJA LEKOVITOG BILlA Bez saradnje svih naprednih i prosvecenih gradana ne moze se nikad i7. DOMACA APOTEKA LEKOVITOG BILlA Ukazacemo pa znj u na neo /rovno lekovi/o bilje. sipka. a dopustaju da milioni kilograma najsocnijeg i najJ. a u tom zapustenom i zabarenom selu svc su uliee obrasle belim slezom u toj mer·i da se seoska deca leti po njemu igraju zmurke i skPivaliea. da oi. IIi da Jugosloveni svake godine popiju milion<! taqleta i prime hiljade injekcija vi. destiIerija i sa racionalnim iskoriscavanjem. al i se ne is koriscava dovoljno ni za prodaju ni za domacu potrebu. da ih pojedu svinje. Citalae cc za svaku vaznij u lekovi tu biljku dobiti sve potrebne agrotehni cke podatkc 0 gajenju i dobijanj u maksimalnog prinosa i najbo lj eg kvaliteta. velebilje. navala. nane.

. 00 CEGA ZAVISI KOLICINA LEKOVITIH SASTOIAKA U BILJU? Zavisi. u svakoj biljci ima i nelekovilih materija.. nego nasu za sada jos uvek /'lG j valn iju.. uciee/jima i svim drugi.. naslednih svojstava. Tako se i moze objasniti za~to jedna te isla biljka sa raznih mesta i u raznim godinama nema uvek istu lekovitu moe.. smalrajuci to za svoju gractansku duznost i vrlinu .80%) a lkaloida. /'lGjjevr iniju i najprislupacnijlt /ckovilu si r ovil1 l1. zacinskog i mirisnog bi /ja. Ovo je samo skroman p ul okaz i poziv svim zdravst venim radn icima. bi%zima. vaznu u miTU. jer su za apoteke i farmaceut sku industrij u vai ne sirovine za izradu skupocenih lekova. a koj e vecina od nas uni ~ la va. i Ins tilutu za farmakognoziju Farmaceutskog fakult eta u Beogradu.ovne bi ljke . Tadeu sa Koscuska broj I.500. a neo phodnu u ratu. bunikom i mnogim drugim lekovilim biljem. (izuzetno oplemenjene vrste Imaju 0. tezine razene glavnice. od unulrasojih. 5uOlama i li vadama .44 LEC ENJE BI UEM mnoge druge otrovne i neole. a zatim od klime.i sve Cinioei ulicu da jerl/7a t e ista biljka sa raznih m es ta ima ra zlicitu L ekovitu moc Velik b roj citalaca pos tavlja ovakva pitanja. Sve ostalo. pre svega. koji su jed in i lekoviti sas tojci ove parazitske gljive oa razi. Vi segradska 26. jer je svaka biljka vrlo sloienog hemijskog sastava.. Na primer. nil i imamo nameru da ucimo »pe len-bake« i »ceme r-deke« kako se povrati cem s il-iskog grabl ia mogu povrat i ti mladosl iii ukradeni » p arado~ i « iz Ictosa.10 do 0. tako vaine za porodiljstvo. raiena glavnica ima svega 0.limo najsire narodne s/o j eve 0 sevarnoj l ekovi to j vr ed/70Sl i i privrednoj vat /70sl l naseg /ekovil og. To je isti sluca j i sa velebiljem. . vise od 990. je baJast. Ovom knjigom ne mislimo da stvaramo narodne lekare koji ce druge leci ti lekov ili m biljem. Sva saops tenja citaoci mogu slati In sti tutu za proucavanje lekovitog bilja u Beogradu . redovno mnogo vise od lekovitih. koji citaocu stoje na raspo laganju za sva obavestenja. Na nj ih nije lako i jed nostavno odgovoriti. OD tEGA SVE ZAVISI LEKOVITOST SVAKE BILJKE? Koj. zemljis ta i drugih spoljnih cinilaca. Citalac ne treba da smat ra ovu knjigu za neku s tudiju iii konacnu rec nauke. za lecenje nekorislan sastojak. i prirod e LlOpste. 0 svemu tome se mora voditi racuna. LEKO VITO BlUE IE SIROVINA ZA FARMACEUTSKU I NOUST RIJU U lekov ito m bilju ne vidimo cini i mactije. Osim lckovitih. vrtovima. danas se u mnogim drfavama gaje. da pocn£l pri k up/ja li gratlu za prou':aval1je naseg /ekovitrJg bi/ja . dak!e. ta tulom. sredstvo za vracanje i bajanj e.oje ras tu kao ko rov po na ~ im njivarna. nego ze limo da obul'e.1 poznavaocima i /jubile/jima /ekovi log i mirisnog bi/ja.

ve lebi lj e. zemljista itd. Cis to cad r 0 g e. a kad se osuse. treba s top r e.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 45 I Z b 0 r v r s t a. na primer. salep s mrazovcem. poloiaja.industrJja proizvodi n epo S red n 0 0 k 0 s v 0 j i h tv 0 r n i e a sve s to moze dobra uspevati. Vops te. odmah pasle b rarnlja osusili u sto tanjem sloj u u :tagrejanoj susnici na odredenoj temperaturi iIi stabilizovati . otrovnost se poste·peno smanjuje i gcezava_ Osuseno lekovito bilje mora biti do b r 0 zap a k 0 van 0 i sklonjeno na s u v 0 In est 0 'koje se moze cesto provetravaJtk Mnoge droge moraju se cuvati hermeticki zapakovane_ . dodavanje zemljist u raznih prirodnih i vestackih i1ubriva. sorala. Kora s divljih cinhona sa Anda uvek je bila pomesa na s drugim. j ed ic i mnogo drugo b il je koje sadrzi neposlojana jedinj enja iii se tesko sus i. gorocvet. nelekovitim korama. varijelela illi hibrida. koren lineure s drugim divljim korenjem. jer j e lose susenje jedan od glavnih uzroka dobijanja droga slabog kvaliteta. duvan i neke druge droge. Kora krusine (Frangula) treba da odlezi bar godinu dana pre upotrebe. odoIjen.Izbegavanje raznih zamena i primesa. kao. gajenje lekovitog bilja znaci velik napredak u farmaciji i medieini za p r a v i I n 0 i po s to jan 0 obezbedenje apoteka i farmaceutske industrije potrebnim koli ci nama dobrih droga ujednacenog kvalilela. mrazovac. tatuli. Iz svih ovih razloga moderna farmaee utska . Opste je pravilo da su droge utoliko losije ukoliko su starije. a narocilo postojanog hemij skog sastava : visoka i stalna kolicina alkalo ida. ka/em/jenje. ispitivanje mogucnos ti prilagodavanja i uvo(!enja u kulturu inostranog kvalitetnog bilja. i sv i ostali pos lovi agrobio/ogij e i agrole/1I1ike mogu se uspes no izvoditi jedino gajenjem pod nadzorom strucnjaka_ I s to to vaii i za izbor mesta. vanHiju. Rdavo susenje je cesto jedan od glavni h uzroka nepoverenja prema lekovitom bi lju . PAKOVANJE I CUVANJE LEKOVITOG BILJA_ UZROCI KVARENJA I GUBLJENJA LEKOVITOSTI Droge (osuseni delov i lelrovurog bilja) ne mogu se cuvali beskonacno. da se li st digitalisa iIi velebilja zameni s li s tom od grozboje. izvo(!enje rasada . tatula. da bi postaia n c z a vis n a od raznih cudi prirode i nesolidnih trgovaea. Sve se to izbegava gajenjem bilja pod nadzorom strucnjaka. korova i bolesti. Ph yloIocca d ecandra. Vecina se mora svake godine obnavlj ati drogom iz poslednje zetve. bunika. na primer. ekstraktivnih materija i dr. durdevak. heterozida. To vaii i za rizom perullike. T ran s p 0 r t n i t r 0 S k 0 v i divljeg bilja iz udaljenih besputnih kraj eva gotovo redovno izriose vise od same vrednosti droge p lacene beracima. ispitivanje upotrebe k 0 I h i c i na (alkaloid u mrazovcu) i nj egovog u tIicaja na semenje raznog lekovitog bilja radi povecanja prinosa i procenta. Za mnoge klJlture je neophodno navodnjavanje za vreme suse. borba protiv raznih biljnih s tetocina. Digita li s. Ali i tu ima izuzetaka. . alkaloida u velebilju. bunici i drugim biljkama. kamomila s drugim slicn~m kompozitama itd. goroevet i druge ranunkulaeee su otrovne. korijandar i allis s kukutom. Sasa.

i to iii u vakuurnu iii u atmosferi nekog indiferentnog gasa (azota) . R a zen u g I a v n i e u. Tako se pakuju droge za izvoz. dvadeset iii viSe grama.ka svojstva droge osec/jivija. nee i s toe a I nag I e pro m en e t e m p er a t u r e. jer se. tj. fostor-pento/csida. slacicno brasno).46 LECENIE BIU EM Najvazniji uzroc i kvarenja droga s u v I a g a. ukus i boju nego i kolicinu alkaloida i drugih lekovitih sastojaka (rizOm navale. za medicinu veoma vazne droge. digi·talis. Zato ih treba euvati u dobro zatvorenim sudovima u koje se stavi. bude sto manji. Pre zatvaranja u sud m e tnuti kesu sveze pecenog kre(. primorski luk. neznalacko branje. na primer. Osetljive droge treba pakovati (kao. malo bezvodnog kaloijum-hlorida iii nekog drugog sredstva za upijanje vode. plesni i bakterije napadaju mnoge droge. pod utieajem svetlosti i vlage. navalu i sve os tale droge eiji s e lekoviti sastojci brzo menjaju i gube pod utieajem vlage i ostalih spoljnih einilaea. Ukoliko su pakovanja manja. gorocvet. m oraj u se euvati potpuno suve i hermeti(. Digitalis. Praskovi su viSe higroskopni (privlace vlagu) od odgovarajuCih droga . Rdavo pakovanj e. neposredno pre upotrebe. . Mnogim drogama se dodaju razna inseklicidna sredstva. Droge u prasku se mnogo brze kvare nego cele! Zbog velike usitnjenosti. aunlevak. 1 i 5 {: e i druge nezne bi. utoliko treba vectl paznju obratiti na njeno pakovanje i cuvanje! eve e e.l jne organe najbolje je pakovati u ciste metalne kutije. eventual no. . ·i sto kao i n es trueno susenje. uzroei su n epoverenja koje jos i danas mnogi leka ri i farmaceutska industrij a imaju prema izvesnom lekovitom bilju. goroevet.e i oblika. Sve farmakopeje za vecinu droga propisuju da prasak treba naciniti kad zatreba. industrijske koliCine. Male kolicine skupoeenih i osetljivih droga treba cuvati u ernim iii mrldm posudama. mogu se cuvati u vreeama i kesama od viSestruke zilave hartije. razena glavnica i mnoge druge. samlevene droge ne sarno da gube brzo miris. a semenje u manje vreee od ois1e tkanine. In se kti . top l ot a. i sve druge lekove) tako da ispune sudove da »mrtav prostor«. j edie. Po potrebi i za kraee vreme. koje treba hermetieki zatvoriti (zaliti parafinom iii voskom). a ne u prasku. s un ceva s vet l os t. poreulanske iii gledosane zemljane tegle iii. aloja iii stipse.ki zapakovan e. Ukoliko Stl lekovita. Dobre su i postavljene kartonske kutije. utoliko su bolja. Korenje se pakuje u veee. praznina u kojoj je vazd'llh.a. durdevak. mirisna i organolepti(. treba euvati cele. uostalom. u kesieu iii u supalj zapusac posude. koji ce upiti svu zaostalu vlagu iz vazduha iii iz droge. dakle. hloroforma i slieno. Zive. u metalne sudove. diditija. hartije natopljene lepljivom masom u kojoj ima piretrina. postavljene dvostrukom debelom hartijom erne Hi tamnoplave boje. pepeina. otvorena ampula od dva do pet gra ma titrovanog digitalisovog lista brle potrosi i droga manj e pokvari i oslabi nego to is to lisee pakovano u tegliee od deset. hermeticki zatvorene i·li u sanduke jednake. standardne veliein. osobito kad se droge n e moraju nikud transportovati . bezvodnog gipsa iii silikagela. Treba ih pakovati u tamne staklene. k i s eon I i ok i z v a z d u h a. p renos i euvanje droga.

VeCina enzima brZe i jace dejstvuje na visoj temperaturi (3~OO) . Zbog toga se e. slae iea izgubi ljutinu . nameito ona koja sadrZe mnogo terpenskih u gljovodoni'ka: terpentinsko. Zato se trazi da se ll zabrano bilj e s to pre i 5to potpunij e osu si i s to oolj e zapakuj e. dumbir. narandzino.. Ti~ rica. Lekov iti sas tojei digitaIi sa i raiene glavniee brzo se menjaj u i gube pod utieajem enzima u prisustvu dovoljne koIi cine vlage.k ulja brzo usmole. titrice. Menjaju se . lavandulino i dr. nana. specifiena tezina i rastvorljivos t ulja usled slozenih i ponekad jos nedovoljno pozna tih uzroka oksidaeije.UPOTREBA LEKOVlTOG BrU A KROZ VEKOVE 47 Vlaga je jedall od glavnih uzroka kvarenja droga. Tim spoljnim einiocima treba dodati i unutrasnje. Iipe i drugi eve tovi menjaju i gube prirodnu boju. gumi-smole . Nagle promene temperature. a n ekad nastaju i s tetna jedinjenja. Safran. naglo hladenje. konzistencija. Digitali s drZan u otvorenom sudu na sve tlosti brzo gubi aktivnost u sled razlaganj a lekovitih sas toj aka.i miris. oks-i-do-pedukcije. . matienjak. na primer. Etarska ulja. limunovo. izazva ti nezelj ene promene i na taj na6in smanjiti njenu lekoviru vrednost iIi je u izvesnim slueaj evima sasvim uni s titi. razne hemijske supstancije koje se nalaze u drogama i koje takode u i(Zvesnim okolnostima m cgu u drogama . mogu izazvati zgrusnjavanjc vodenih para na unutrasnjoj strani suda. kiciea. Kolofonijum u prasku menja sastav i postaje manje rastvo rljill u pctroletru. boja. Tu na prvom mestu dolaze kiseonik i own. p olim erizacij. na eimetnoj kori se javlj aj u crvenkas te pege itd. ukus. usled eega nastupaju hcmijske promene i gubljene lekO\ni tih sastojaka droga. Vazduh izaziva kvarenje droge. Primorski luk. Ultravioletni den suneeve svetlosti lma jako h emijsko dejstvo i moze. Toplota takotle nepovoljno utice na mnoge sastojke droga. pokvarena razena glavnica moze da zaudara lIa amonij ak. Zato treba sve osetljive droge pakovati u neprovidne sudove ili sanduke dobro oblozene debelom harNjom.e. zelatin. ruze. Por ed tih vidljivih znakova nastupaju i takve pr omene koje se n e mogu eulima lako otkriti: izomerizaeije. vlage. azafetida i dr uge aromatiene droge gube vrednost. Na primer.. zatim v 0 den a par a. digitalis ne sme imati vise od 50. mogu pos~ati zariste odakle ce poceti kvarenjc eelog pakovanja. jer upij aju veliku koli6inu vlage koja je prvi u slov za razvoj plesni i ak tivnost raznrh en-zima. kondenzacije i polimerizacije. u lose zapakovanoj drogi. hidrolize itd. Svetlost. smole. skrob i vecina droga u prasku su manje-viSe hi groskopne materije. Zato se zahteva da. evet ljubiciee. tragovi a m 0 n i j a k a i drugi gasovi u vazduhu._. kad padnu na povrsinu droge s labilnim sastojcima. beli slez poplesnivi i odaje odvra tan miris.i(Zazvati menjanje lekovitih sastojaka u nelekovi. na prim er.te iii manje lekovi te. Ponekad se te pro mene vide i po spoljnim znacima. koje se u vlaznoj a tmo sferi brzo kvare. !:laIr mi brzo se menjaju u dodiru s vazduhom i svetloscu. jer na visoj temperaturi postepeno ali stalno gube etarsko ulje. a vodene kapljice. izblede. Smole u prasku se brze kvare nego eele. poviSena temperatura i vlaga potpomaZu oksidacije koje nastaju pod uticaj em kiseonika iz vazduha. SvetIost s terllO ulice na vecinu droga.

nanino. osim u slucajevima hromogenih vrsta koje grade crvene mrlje na skrobnim drogama. Nisu sve droge ni svake godLne podjednako zarazene ovim insektima. PENI CILLIUM. narocito on ih koje imaju mnogo sluzi. ASPERGILLUS. skroba i slicnih sup'sta'llcija na kojima se ove sitne koncaste gljivice razvijaju i daju mno~tvo spora razne boje. STERIGMATOCYSTIC plesan imaju loptast sporangijum pun sicu~nih sp~ra. maslinovo. bakterije i insekti. onda ce one primiti miris one droge cija je aroma najjaca i koja najlakse vetr·i. ~ecera. ricinusovo. Reavo zapakovane mirisne droge brZe iii sporije g u b e 5 v 0 j u a r 0m u . Pojedine ples ni se medusobno razlikuju oblikom organa u kojima se nalaze spore. ali u izvesnim ma snim i e tars kim uljima moze izazvat i promene sastava usl ed taloZenja iii kristalizacije ne kih sastojaka: riblj e. O~k!rivanje i razl. Retko se javljaju na korama i taninskim oporim drogama. MUCOR. pa cak i otroViDe droge. 3. Promene koje u drogama izazivaju bakterije nisu uvek vidljive. Raspoznavanje plesni vrsi se mikroskopom. inulina i sluzi. Droge uni ~ tavaju iii sami organizm1 ili e.ikovanje pojedinih vrsta ovih parazita vrsi se lupom iii milk roskopom.48 LECENJE BIUEM Hladnoca je i ZVrS!al1 nacil1 konz ervi sa'1ja. titricino i druga ulja. Plesnl su cesta zaraza vla Zl1ih droga. j er sprecava razvoj mikroorganizama i insekata.nzimi koje oni lu ce. a plava plesan razgranate kondiofore u kojima su sme~tene spore. Crvici cesro nagrizaju mnoge droge. Lo~e zapakovana droga brzo ce primiti u skladislu. 2. Insektl nagrizaju ~ Ul1istavaju najcesCe podzemne orgal1e 5 IIl!Ilogo skroba. Siva i cma 2 RAZN E PLESN I: I. Zelena plesan ima nerazgranate.staniStu ili na samom . Najcesce se javljaju sirni cry I i brasnem crv. Ako u skladi~tu ima vise vrsta droga. ruz in o. anisovo.i primaju mirise svoje okoline. 4. 21vi organlzm1: plesni. u nelwm primorskom pri. gume. 1ma godina kada se paraziti pojave u tolikom mnostVill da se mora izvrsi ti dezinsekcija.

da uvek i svakom moze pomoei.2ool. koze.UPOTREBA LE KOV ITOG BIUA KROZ VEKOVE 49 2a 2b INSEKT I KO.corba 0 plot« iii uno drugo : »Nisam do· voljno bogat da nosim ode le od loseg s tofa. APADAJU DROGE I.020. 8.« Od lo~eg lekovitog bilja ne moze se nac initi dobar lek. nafta lina . 5. Nas ovde interesuju sarno Ie· koviti sastojoi. STEGOB IUM PANICUM . petroleuma i drugih materija ja kog i posIoj a nog mi-risa. trazi da budc dobrog kvaliteta.Kao s to se vidi iz ovog izlaganj a . 4. 6. Zato ne kupujte lekovito bilje od svakog. CAlANDRA (. FORM ICA RUFA. 2. jer po onom narod nom: "Od loseg mesa . l'TINUS BR UNNEUS .RANAR IA . Budava droga se mora unist iti! ZakIjueak. LY CTUS BR UNN EUS . do 0. lekovitih . N IPT US HOLOLECES . CALAN ORA ORYUE. u raienoj glavnici ima svega 0. A od le ka se. a ponekad i poplesnivi·ti. egzaktna nauka 0 lekovitorn bilju. Tada pocinj e eksperimen talna farmakognozija. BOR KHAUSENIA PSEUDO SP RETELLA brodu . Zato velike svetske firmc ku· puju lekovito bilje sarno od solidnih proizvodaca prvoklas nih droga. Biljke su vrlo slozenog hemijskog sastava. tj. Na primer. pre svega. Biljke su upotreb ljavane na l'aznim kontinenrima na osnovu iskustva stecenog kroz vekove.l I . o LEKOVITIM SASTOJClMA MEDICINSKOG BILJA Glavnije hemijs ke materije od kojih pOlice lekovilost bilja Sve do kraja XVIII i pocetka XIX veka gotovo se rusta ni~ e znalo 0 hemijskom sastavu lekovitog bilja i bilja uops te. pokvarene ribe. U V I a z nom skI a dis t u rdavo zapakovana droga ee se za kratko vreme ovlalili.. 7. 3. Nelckovite sastojke nauka 0 drogarna nazi va balastnim rnaterijama. velik je broj c inilaca koji uticu na lekovitu moe svake biljne vrste. miri s kalrana . efikasan. .

ne zamore se. da bi bilo razumlji. antibiotici. uglj eni hidrati i dr. glad. To . Premda je u XIX i XX veku analjzirano nekoliko hiljada biljnih vrsta i otkriveno mnogo lekov itih sas toj aka r azn ih hem ijskih grupa.) . Oni koji zvaeu kotiledone africke droge kole mogu cia podnesu veoma veIik napor. jer od njih potice lekovitost i otrovnost droga. Starosedeoci kaZu da je to nekad bila privilegija Inka i plemenskih glavara. prosto. Preskot (Prescott) je 1847. piju kafu ili caj. uopste. medu njima i ta kve koj e preds ta\'ljaju pravu prekre tnicu u medicini i farmaciji (vitam ini. Ove droge okrepljuju. fitoncidi i dr. Sheno je i sa mn ogim drugim lekovitim biljkama.je sad moda. god.zi slalno susr e/ati? Ima eitalaca kojima su ovi nazivi strani i nepoznati.50 LECENJE BIUEM sastojaka (a lkaloida). znaei vBe od 99 0/ 0 svih sastojaka cine nelekovite. oni koji treba da prevale kakav tezak put na visokoj planini i. svi koji treba da podnesu kakav velik napor. Dotle. Puse j deca. zabelezio da Indijanci mogu da podnesu veoma dug put noseci pri tom ogroman teret bez vidJjivih znakova umora. Kasnije se to uZivanje rasirilo na sve drustvene slojeve. hormoni. a naroeito naporno prelazenje preko visokih Anda. I danas. Kad popuse cigaretu. ne zaduvaju se i mogu da izdne takav napor koji je belcu bio neshvatljiv dok nije i sam okusio kolu i upoznao njeno dejstvo. na zivi sa kojima ee se citaoci u knji. Oni koji imaju zagus (astmu) puse cigarete napravljene od lalulil10g liSla. avijatica'r i koji ne smeju zaspati na kakvom dalekom napornom letu. a te biljke se ipak u spe~no upo treblj avaj u u medicini. »jacaju tela i duh«. ne oseeajuCi teret. Kad studenti spremaju ispite. lanini. Posto se oni cesto i na mnogo mesta spominju u ovoj knjizi. saponini. glikozidi (h etero zidi). To su strueni. Pos le prvih cigareta zaboIi coveka glava. Od starosedelaca tu naviku primili su vee prvi doseljenici iz Evrope. a sve ostalo (masno u1je. balastne materije. crnci stalno zvaeu svezu kolu i us led toga postaju neobicno izddljivi. Evropljani nisu mogIi shvatiti izdnljiiVost starosedelaca. neee biti zgoreg dati bar bledu definkiju tih sastojaka. ALKALOIDNE BILJKE Mnogi puse dLLvan. Nelti tome primesaju jos i bi's ta bunike. biva im lakse. kao i pre mnogo . zed i san. ipak se jo ~ uvek javljaju nove biljke u narodnoj medicini raznih kontinenata eiji hemij ski sastav nije poznat. tako da se stalno o tkrivaj u nove materij e. vo svakom citaocu. naueni termini za delotvome sastojke droga. elarska ulja i druge biljllc materije. NoseCi na glavama ogromne terete dese tine kilometara.ake trave lobelije i kineske trave efedre. U JuZnoj Americi kokino LiSee zvaeu od najdavniJih vremena. Sta su 10 alkaloidi. Pokusaeu da to izncsem najjednostavnije. zahvaljujuei s talnom zvakanju kokinog IiSea.). veCina gubi apetit. Istrazivaeki m etodi u hemiji lekovitog bilja iz godine u godin u se sve bne usavrsavaj u. malo ameI1i. neki povraeaju (osobito deca) . a dugogodisnji pusaci pocinju sve jace kasljati.

tl/~ A L II viol .tCU V"I1. pUNic".l DA T ' u lV '" ~ ~o .t.4rUH 1119£UH CO!ch ./JUTUN II.4Le cOf. Smrvlj enom liscu koke doda se -oesto malo biljnog pepela. gorei od eemera«. po desetak puta im s krecu paznju da se ne zaigraju kako ne bi gusciCi otisli nekud u korov da se najedu kukule. kad imaju greeve. pa i do smrti. Neki su dobijali kinin i u obliku injekcija. ec. usled eega dolazi do pojave teskog trovanja. Scopolia.. Isto tako.E U JUGOSLAV IJI Vojvodanske majke. GuseiCi su naroeito osetljivi. Mnogi s labunjavi piju kina-vi no iii kapljice za jaeanje. . Kukuta je bila sudski otrov At.injana. carJ/loLfco.A'!Joe .{US Nige~ ~C.S C~ licloNiw( MAJw .f .J AP . . eellacioNNQ. Kukuta je velik otrov. koje se zvacu svuda i svakom prilikom.~TR. 101. kad pustaju u prolece decu s guseicima na ledine. T. N dI/. Njome je otrovan slavni filozof Sokral. Stariji svet je mnogo bolovao od malarije. GVt". kad ih boli trbuh. 0 NIJ. cL//oi AUTUH/J.kuvanja maka« i davanja maloj deci ka-d plaeu. pa se naCi ne loptice.A /01 0 loll UH A."'1 h ..clOM COAJiuAJ IoIlreuiA-tllJ.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE S1 vekova. Cobaneici i goroseee prevare se ponekad pa se najcdu primamljivih i soenih bobica od iste biljke..:::. a li za sada jos uvek n cpozn ata ko lici na kokinog li sca za zva kanj e. Naroeito oni koji su nekad sluiili vojsku u Makedoniji.~ <. Ciji je glavni sastojak tinktura od kininove kore.e~ .Alutu ALKALOION E BIU K. "'ico t't COJJirtJH JlQPfll ". tI • i4 • fA p" IIft i J DArU~A IU IaN" TIt!ACUJ( #:lOlCYIIJ. kreea i vode.fLE ~ ECALE C O!i. kad ne mogu da spavaju.4-a. crnci u Africi uiivaju u zvakanj u kole. U mnogim vojvodanskim kucama jos se odrfao ruzan i opasan obicaj . u Jui noj Americi potrosi se svake godine ogromna. STR. a Indonezan i u betelu. Svi oni znaju za gorki kinin.. 'dta.Ii!!l. Oni koji boluju od eira u stomaku piju praskove u kojima je glavni lek ekstrakt dobijcn od b eladone. a naroeito kad pesice treba preci visoke Ande. Ml/adoN~ 8EllaD AeoNitu" Y'R.

na misiju mokracu. U kininovoj kori glavni lekoviti sastojak je onaj gorak alkaloid kinin. Vee ina alkaloida je go r k 0 g uk usa. To je najvainiji opojni alkaloid. kristalne iii amorfne supstancije bele boje. U bilju ima jos mnogo drugih supstancija koje su gorke. fizicke. vezane u bilju za razne organske kiseline i za tanine. Gotovo svi su manje ili vise 0 t r 0 v n i. a medu njirna je najvazniji. Co· niwn maculalum). god. Raiena glavnica je lekoV/ita j otrovna zbog alka'loi'da ergotamina. cinhonidin ii dr. i rnnogi drugi a'lkaloidi . OtrowlOst cemerike potice od prolovera/rina. Kukula je otrovna jer irna nekoliko alkaloida. Zbog koruna ~ukuta zaudara na rnisevinu. Jedie je otrovan i lekovit. Glavni lekoviti sastojak kate. Tokom nekoliko narednih godma XIX veka otkriveno je desetak drugih alkaloida. . Neki se poeinju i polusinteticki proizvoditi u fabrikama lekova. Duvan je Ljlll1t i otJrovan zbog alkaloida niko/ina. alropilla. na jeziku ·izaziva peckanje i utrnutost zbog pl'i's utnog alkaloida akonilina. Otuda tako veli>ka vaznost alkalo1dnih droga u terapiji. jz nje curi narandzasti mlecni sok ljutog ~ gorkog ukusa. U rnakovim caurama ima j kodeina. Kad ozlediite rusu (Chelidonium majus).kaloida. najotrovniji i najlekovitiji . skopolamina Ij dru~. narko/ina i jos dvadesetak drugih alkaloida manje medicinske vaznosti. od kojih je naj vazniji i najotrovniji konin (od latinskog naziva kukute. opore materije. hemijske i fizioloske osobine. Mrazovac je lekoviit i otrovan 2ibog alkaloida holhicina. Sve te. alkalnog karaktera.njih viSe od stotilllu poznatih i mnogo jos nepoznatih . manje vainih alkaloida (kinidin. Mi imamo fabriku opijumovih alkaloida u Skoplju. Cemerikom i duvanom lece sugavu i vasljivu stoku. Cemerikom planinci trujru jedan drugom kokosi da im ne cine s tetu u zitu. jervilla ~ drugih al. LECENJE BlUEM traii od apotekara praskove kodeina. ljutina i gore ina ovog soka poticu od alkaloida helidonina. cinhonin. u jednoj pariskoj apoteci. Nikotin i koniin su tecnosti.). Lekovitost. otrovnost. Sve su to supstancije slabo baznog.dr.mortin. Paprika je Ijuta zbog alkaloida piperi. Alkaloidi se obicno lako ras1varaju u alkoholu. Danas ih je poznato vise od 500.nalaze se u raznom bilju sirom cele Zemljine kugle. i jos mnoge druge biljke su otrovne i le kovite zbog toga sto sadrie razne a I k a I 0 ide. papaverina. Nauena farrnacija pocinje otkrieem morfina u opijurnu 1803. nui im gorcina potice jedino od alkaloida. U makovim caurama lima !'a!lJ1ih alkaloida. I nisu sve gorke biljke otrovne. i onih koje su otrovne. ergom elrina i . a pored njega ima jos nekih dvadesetak drugih. stavske. ali se u terapiji ne upotrebljavaju svi alkaloidi. Mnogi su veoma vazni lekovd. Mnogi alkaloidi su vee toliko ispitani da im se zna hemijska konstitucija. narceina. ergoloksina. U fabrikama lekova alkaloidi se ekstrahuju i'z droga na razlicite nacine i preciSeavaju komplikovanim metodama dok se ne dobiju ciste. Najva7. Kokino lisee izaziva ono cudno dusevno raspolozenje usled prisustva alkaloida kokailla. Otrovnost i lckovitost velebilja.nije droge se dobijaju od bilja koje ima alkaloide. eaja. ta/we i bunike pOlice od aLkaloida hiuscijamina. a teze u vodi. Svi navedeni.w. heleritrrina. Ali nisu svi podjednako toksicni.52 Kad covek oka~ ljavi . lrole i matea jeste atlkWoid kotein.

pojaeanju peristaltike zeluca i creva itd. deluju kao par a s imp a t i k 0 m i met i k a. draZe simpa- . s pecifiene fizioloske osobenosti. par a li s u par a s imp a t i k u s.tiska. pilokarpin (Pilo carpus). ali je njiho y broj iz godine u godinu sve veci. Datura. kao sto su srce. Hyoscyamus. prosirenju bronhija. antibiotika i si ntetsk ih lekova upotreba alkalo ida i alkaloidnih droga jc poslednjih nekoliko decenija nesto smanjena. dejstvo koje se oeitujc u smanjenju lueenja znojnih (antidijaforeNka) i pljuvaenih zlezda (antisij alagoga). tako da i dalj e spadaju u vrlo vaine prirodne lekove koji se koriS>te u savremenoj terapiji. Na primer. tiramin (Secale cornutum) . m Atropin. Alkaloidne droge se sve viSe koriste u farmaceutskoj industriji kao sir ovine za ekstrakciju eistih alkaloida.Gotovo sve a lkaloidne bilj ke su tako jako aktivne da se smeju u potrebljavati sarno po uputstvu i pod nadzorom lekara. sudorifika) i pljuvaenih ilezda (sijalagoga). odnosno hioscijamin. tinktura. arekohin (Areca) i dr. suiavanjem zenice (rniotika). ekstrakta i drugih galenskih preparata. organe koji rade bez upliva nMe volje. Efedrin (Ephedra).Hn (hormon nadbubrezne zlezde) deluju kao s imp a t j k 0 m i met i c i. ubrzanju sreanog rada i pulsa. tj. 0 kojima terapeut mora voditi raeuna priliokom prepisivanja i upotrebe ovih vaznih lekova. kofei!l1 i strihnin u terapij skim dozama nadrazuju razne funkcije centralnog nervnog sistema (analeptika). Scopolia i dr) deluju suprotno. hipnotik-a. pre svega. alkaloida i nj ihovih derivata veoma je raznovrsna . Naprotiv. Pojavom vitamina. i sve m anj e u apotekam a za izradu praskova. jezik otela i pos· t ane neosetljiv. U interesu narodnog zdravlj a. Neki alkaloidi deluju na periferni nervni: sistem. alkaloidi koji deluju kao narkotika. draZe parasimpatikus. skopolamin i drugi tropanolni derivati midrijatienih solanacea (Belladonna. . Medicinska upo treba alkaloidnih droga. tj. tj . U terapijskim dozama alkaloidi su dragoceni lekovi .UPOTREBA LEKOVlTOC BIUA KROZ VEKOVE 53 Upotreba alkaIoldnlh blljaka I ~Istih alkalolda.j adren".Akonitin (Aconitum) izaziva na jeziku peckanje i utmutost i. dekokta. Kurare (Chondrodendran. dejstvo koje se ocituj e pojacanim lueenjem znojnih (dijaforetika. ezerin fiizostigmin (Physos tigma). AlkaIoidi deluju na jednu ili vise funkdja organizma utieuCi. usporavanju peristaltike i ublazavanju greeva creva (spazmolitika). . iilluza. zbog eega odredeni dec tela moze postati neosetljiv na bol (lokalna anestetika) . sedativa (skopolamin) iii analgetika (morfin) u terapijskim dozama paralisu funkcije 1110zga i mozdine. na nervni sis tern. Kokain (Co ca) paralise senzitivne nervne zavrsetke. u proHvnom su skodljivi i opasni. Strychnos) i kol1!in (Conium) paraliSu motome zavrsetke. Izvesni alkaloidi draZe iii paralisu vegetativni i autonomni nervni sistern (parasimpatikus i simpatikus). u prosirenj u zenica ~ para·lizi a komodacije (midrijatika). najzad. jer su i u malim dozama jaki otrovi. jer svaki alkaloid ima svojstveno farm akod ina msko dejstvo. u usporavanju srcanog ·rada i snizenju krvnog pri. krvni sudO\'i. ovi lekovi se zbog toga mogu do biti sarno u apoteci na recept lekara. Mus karin (Amanita muscana). zlezde itd.

Strihin i brucin deluju i kao tonika iii roborancija. lekovito sredstva koje potpomaze izbacivanje sluzi iz pluca. sredstva koja stisavaju suvise jake grceve materice. skopolamin i atropin deluju protiv povracanja (antiemetici). pros irenja bronhija i zenica i usporava nj a peristaltike. a zatim paralise ga nglij e vege tativnog sis tema. Medu alkaloidima koji deluju na matericu treba. Hinidin (C i nch o /1a) daj e se kao lek pro tiv s rcane aritmij e.terice.! koji deluju na organe za disanje t·reba spomenuti lobelion (Labelia) koji nadrazuje. a ko fein (Ca· dejstva.ikQtin (Nicatina) najpre nadrazuje. a kofein(Ca. parali ~ u simpatikus i zbog toga spadaju u grupu s imp a t i· k 0 lit i k a. Peletierin i drugi alkaloidi nara (Punica granatum). flea) kao sreani analeptik. sredstva koja poboljsavaju izlucivanje mokrace iz organizma. . supl'otno efedrinu i adrenalinu koji suzavaju krvne sudove i time poveeavaju krvni pritisak (vazakonstrukcija) . usled cega dolazi do ubrzanog rada srca .Naprotiv. pojacava i poboljsava disanje (respiratorni analeptik). kao antagonisti. tj . tj. a atropin ublazuje i prekida napad bronhijalne astme. Ergotamin (S ecale carnu/um) I i jorumbLn (Yallimba) delu:ju supratno efedrinu .Sabadilla. . osobina koja se koristi za vreme porodaja kada grcenje materice oslabi iii prestane.54 LECENJE B LUEM tikus. a donekle i kofein deluju kaa diuretika.Naprotiv. alkaloidi cemerike (V eratrum) i pa paverin (Opium) smanjuju krvni pritisak time sto izazivaju sirenje krvnih sudova (vazodilatatorija).opasnost da'se disanje zaustavi. upotrebljavaju se neki alkaloidi opijuma (papaverin. on deluje i kao hemoterapeutik na plazmodije malarije (paraziI icid). Slieno deluje i kofein. paralizatori ma. pre svega. Od alkaloid. N. Emetin (I pecacuanlla) deluje kao specificno sredstvo protiv amebne dizenterije. ergotamin i druge alkaloide razene glavnice (Secale carr-Hlll/m) koji deluju kao uterotonika. suzenja krvnih sudova time povi ~enja krvnog pritiska. a i kao ekspektorans. · Hinidin (Cincha/la) daje se kao lek protiv srcane aritmije. . morfin) i atropin. rj. spomenuti ergometrin. ar~koli. Nicotiana. bronhija i u'aheja. zbog cega se daje protiv akutnog napada uloga (gihta. Anabasis i neke druge biljke sa- . sredstvo koje pojacava rad srca u slucajevima kada do de do nJegovog naglog popustanja. pojacavaju grcenje materice. sto je od osobitog znacaja u slucajevima kada preti . Rezerpin (Rauwolfia). podagre) . Slicno deluju i hinin i hidrastin (Hydrastis). teobromin i teofilin (Theabrallza). U ve60j dO'lJi deluje kao sredstvo za povracanje (emetik).n i arekaidin (Areca catechu) deluju Ipno~iv crevnih paraztta (anthelmintika). Kolhicin (Colchicum) deluje na metabolizam mokraene kiseline. Staphisagria. jer svojom ogrom· nom gorcinom pojacavaju apetit slabim i iznurenim. Purinski alkaloidi. Kodein (Opiul7I} upotrebljava se radi ublazavanja i stisavanja kaslja (antitusik). derivati ksantina. tj. iii posle porodaja kad ne dolazi do skupljanja materice. Veratrum.

i jos mnoge druge biljke sadrZe sum po r neg I i k 0 z ide. Ali seijaei. Seno zaista mirise. koji se pod utieajem fermenata sto se nalaze u tim biljkama i u prisusivu vode razlaiu na secere i na etarska ulja ljutog mirisa i ukusa. Miris sena potice od raznih etarskih ulja i od k u mar ina. cobani i drugi Ijudi bliski prirodi dobro vele kad tvrde da ne Rlirise svako seno podjednako prijatno. Jedno vreme se vrbova kora upotrebljavala kao lek proti'" maiarije. I danas razni narodi zarke Afrike truju strele strofant usom. divlji iIi medvedi luk) zbog ljutog ukusa slienog luku. stavljaju mu na bolna mesta slaCicinu kartu iii eievaru od slacicinog brasna. i uli digitalis sa Rudnika. Po gradovima mnoge domaCiee znaju da prave senf iii mutar od bele slacice.nim sumama. a dmgi za 'Povecanje zetvenih prinosa stvaranj em pO'liploida (kolhicin) . upotrebe u tera piji. raz!10vrsne. vunasti digitalis iz istoene Srbije. . anabazin).lk a lo i. Mnogi vole ren. Brdani u prolece jedu sremuS. Peyotl sc koristi u eksperimenta lnoj b iologiji. Durdevak jc u rukarna lekara i apotekara spasonosan lek. To im je prva prolecna salata j ujedno prva vitaminska hrana. Kad nekoga »uhvati u krstima«. GLIKOZOIDNE BILJKE Svi po7. rotkve i rotkvice. Mladi pupoljci s topole i Jablana upotrebljavaju se za lek uglav· nom zbog jednog slicnog glikozida. Jecl m za um s !avan j e raznih parazita na kuJturnom bilju (nikotin.d ne biljke im aj u vrlo vdik znacaj za Coveka. U rukama nestrucnjaka. nego otrovi. gorocvet sa Det. za njegov f ivot i rad. Kod nas se j ede mnogo luka. Kad struzete ren ili seckate luk.naju divno evece l1url1evak iii l1urtlic (Col!vallaria majalis). O S In1 eeste I. Stari narodi su kukurekom trovali strele kad su iSli u loy iii kad su medusobno ratovali. eremus (Allium ursil1um. a malo ko od nas zna da je durdevak lek za sree is. Poznato je da su sve te biljke Ijutog ukusa. Stotine vagona ovih droga potrosi se svake godme u fabrikama Iekova i u apotekama za proizvodnju raznih lekova za jacanje srea.UPOTREBA LEKOVITOG B IUA KROZ VEKOVE 55 drZe alkaloid e koji ta kode deluju kao paraziticidi.to kao i onaj cr~'e l!i digitalis sa Vogeza i iz Svarevalda. Eto. toliko yam suze oci da morate iziCi iz sobe. a b rucin kao vanredno osetljiv reaktiv u a na litickoj hemiji za dokaziva nj e minimalnih kolicina nitrata. Jastrepca i dui eele Fmske gore.iblats kog peska i iz Cortanovacke sume nisu lekovi ni lekovite skovine. a strofantus je takode lek za sree u ·rukama -apotekara i lekara. durdevak i razne vrste cligitalisa. U tu svrhu ona je u XIX veku ispitivana i iz njene kore izolovan je glikozid sa i i e i n. nazebe. Pianinari znaju i divlji durdevak po mracnim i vlaz. A . sve te. nek i alkaloidi se koriste i u poIJ opnvred l. Nije prazna prica cia je najlepse spavati na mirisnom senu. kukurek I i onaj diiVIl!i. Sve navedeno bilje je lekovito i otrovno zbog prisustva raznih k a r d i 0 ton i c nih g I i k 0z ida. i to bas oni divni sitni cvetiCi s to lice na sitan biser. iijander. Svi se njime kitimo. a kumarin je proizvod nastao razlaganjem . a li sarno spol j a {protiv vasiju i slicnih inseka!a-parazita}.

trava od grozn·ice. Fruskogorci j e sasvim ispravno nazivaju . u Iablanici ispod Prenja i Cvrsnici na Neretvi.f HETEROZIDNE BlUKE U JUGOS LAVIJI Fruskoj god. iako je gorka kao kininova kora i druge alkaloidne droge. poznati otrov kojim dezinsekcioni zavodi po stanovirna truju stenice.4 'N~e. ~I/Ul>IFLollo4 )lfLIIOrtls PltllNIIS SPINOS4 ~. breskve. Gorki badcni i semenje iz kosticavog divJjeg i nekaiemljenog naseg voca (viSnje. Slatke jagode rastu 'pored same gOl'ke k icice.I to< I{ Lot 0 FF . L4NHi . za i7. kao i u vreme -kad je Dositej planoinario po SIN-+PfS j"".. organs&ih materija koje hidrolizom daju secere i cijanovodonik iii. a na prekookeanskim brodovima pacove da ne bi preneli kugu iz Indije.UNlIS ~NVU>lt'1JS LIQ<lIT/ITlot PIlIMUL. gorCicu iii . naici cete i na kicicu. glavni narodni lek tog kraja protiv groznice.. Kad leti berete ukusne ~umske jagode na mestu gde je okupator isekao divnu borovu s umu.azivanje ~to jaceg znojenja.4 Ell.. Kumarinom parfimi ~ u skupocene duvane. jer j e to i danas.travu od gromice« (EryiJraea cenlallriul11) . prosto. Za Jecenje groznice kicicu upotrebljavaju i na Durmitoru. a najviSe u zdraljevini i1Ii kokocu (Meli lo/us officinalis). Zbog toga se ove dye droge upotrebljavaju u obliku toplog caja protiv nazeba. Kicica je lekovita. U cvetovima ZOve i lipe irna g 1 i k 0 z ida k 0 j i i z a z i v a j u z n oj en j e. UN oL Dig . Kumarinskih glikozida ima u raznom divJjem bilju koj e raste po senokosima. poticu od c i jan 0 g e net ski It g 1 i k 0 z ida. kajsije) upotrebljavaju se za proizvodnju lekovite gorke vode.sl Pil. cijan. Njena lekovitost pot ice od go r k i h g 1 i k 0 Z ida: eritaurina i eritrocen taurina. "!. Gorcina ovog semenja i 's pecifican miris »na gOl'ke bademe.· PoLY~+L. . Besnoj kobili.56 LECENJE BIUEM jednog glikozida.uv~ lifl. tj. u Belom Potoku ispod Avaie.'AI~ lei" ~ONI$ T!Jg. ali nije otrovna. gorke kao pelen iJi cemer..

ka iz"ozi se svake godine po nekoliko vagona korena bele saponarij e.glikoni«) .na vachl se IS a po n i n .kolicin a kakve saponinske droge 'prokuva u vodi i malo duze mucka.e dro. purpurni i neke druge vrste dIg I t a I I s a. »Kad smo bili deea.i belonoga . uveo ga je engleski lekar Vilijem Viteri.j postojana pena kao sapuniea (sapo na latinskom znaci sapun). Zbog osobine da daju penu slicnu sapunima. za urC!di- Po sumama po red Dunava.ls fral5.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 57 mm. I brezov list je lekavit zbog saponina. jagorcevin e. Istu takvu penu dobicete i od semena kukolja. To rni i danas cinimo. pojavice se obilna i postojana pena. Kukoljevo seme je otrovno zbog saponina zvanog gitagin. kako je tamo nazivaj u. Slankamenci ovaj koren nazivaju »bilj e«.s utnih saponina. Sv. kao i glikozidi i alkaloidi mogu. Iz IOga kon:. Ako sapunjacu Hi. divljeg kestena. kukurek i neke druge biljke sadde heterozide koji u terapijskoj dOli deluju ton ie n 0 n a s r e e i spadaju u s t e r 0 i d ned e r i vat e. razni samponi i druga sredstva za pranje kose sadde uglavnom saponin iz korena ove nase biljke.Za medicinu su najvaznije one glikoz~dn. koji 'Uma raznovrsnu tehnicku upotrC!bu. U seoskim bastama jos se nailazi na mali kutak s evecem. a ne znamo da je u n j ima glavni sastojak saponin. pricaju stariji Ijudi iz Siankamena. fine vunene i druge skupoeene tkanine o d zivotinjskih vlakana ne smeju se prati sapunom (jer je em alkalan i najeda. ove supstancije nazvane su »saponini«. »slajer-trava« . Sa Deliblatskog pes. Isto tako. Ti·se i drugih reka raste sib krusina (Rlw- vanJe stoh ee. cuvaJi smo ovee i zvakali bilj e dok nam ne ud ari pena na us ta«. d u r d e v a k. razne vrste s t r 0 fan t usa. dakle. jer je purpurni digitalis prvi usao u terapiju. To su .jJene. Glavru leko-lltl sastoj ei u ovoj kori su a n t r a h i non ski g I i k 0 z i d i. Is ti glikoziLii se 'l1alaze i u plodovima pasdrena (Rhamnus cathart ica). I ona se peru kad se sa vodom t rlja. ovaj saponin trljate medu dlanovima s vodom. divizmc i mnogih drugih biljaka.ng (William Withering) . Vunasti. . Divizma je o t rovna zbog saponina. jos bolje. Upotreba. Ako sc mala . daju mu da zvace ovaj :lut i sladak koren. kao kad uzmete najbolji sapun. dobija se obilna . dobijen ekstrakeijom iz sapun-korena. upropascuje vlakna i tkani'l1u). jer joj evece i granciee sa semenjem podsecaju na slajer (veo) (Gypsopltila panzculata) . Daninoc se zbog saponina upotreblj ava za lakse iskaSljavanje. »aglikoni<c. Tu se ponekad nalazi . Divizmom deea truju u plicaeima ribu i onda je rukama hvataju i nose kuci da spreme rucak jli veceru.iJ1!j sapun-trava (Saponaria officinalis).ge koje del£ljU na srce.i jedan iii vise molekula jedinjenja koja ne pripadaju secerima. I saponini. Zbog toga su je i nazvali H erba lanaria. S nj~ se s~ i? a kora i upotreblj ava protiv zatvora. go roe vet. dakle. Slatki koren pored slankamenackog grobl ja olaksava iskasljavanje zbog pri.ula). Ova grupa se naziva jos i digitalisova iii digitaloidna. Sve zavisi u cijim su rukama. bde sapunjaee Hi.mali jos stari Rimljani i upotrebljavali su je za pranje vune. "rio le po evece. bioti i lek i otrov. nego raznim preparatima. Cim neko okasljavi. Heterozidi iii glikozidi su slozena organska jedinjenja koja se lako razlaZu pod utieajcm razblaZenih hselina iii hidroliticnih enzima dajuci pri tom jedan iJi viSe secera (. Ii jan d e r.

cime se postize kompleksno dejstvo.tiniji od ci'S tog heterozida. Svojstva i upoh·eba. Apocynaceae. pi:revina. u malim dozama kao ekspektorancija. sporo 's e eliminisu i nove doze digitalisa zaticu stare. posto su otrovne. osobito u slucajevima srcanih edema. poj edinacno iIi u smeSi. Ranije su za lek upotreblj avane d roge. Ove biljke pri Jadaju razn im biljnim [amilijama (Scrophu lariaceae. Ral7£tI1(. jer 's aponozidi jako draze sluznicu organa za disanje (sternutatorno dejstvo). Ove droge pojacavaju i normalizuju rad srea u slucajevima kad su njegove kontrakeij e oslabile i postale nepravilne_ Ove droge deluju i diureticno.u laceae. 2-3 g digitalisovog lisea Hi 15 m g digitoksozida) . ali ne duie od jedne godilfle. zeluea i ereva i izazivaju pojacano lucenje zlezda. momju se cuvatU pod kljucem odvojeI1lO (rem edia separanda). jos s u Arapi upo lreb ljava li primorski luk za trovanj e pacova. a lek "je znatno jev. zbog cega se daj e u slucaju akutne srcane slabostL Cuvanje. njihova prasina izaziva neizcldljivo kijanje. terapij skoj dozi kardiotonicne droge pojacavaju rad srca kad ovaj postane nepravilan j nedovoljan usled raznih oboljenja. Ako se ova prasina duze vremena udiSe. povraeanje i nepravilan puIs. njegovo dejslvo pocinje tek nakon ne koliko casova i traje i vise od 24 casa. .. slatki koren i neke druge saponozidne droge upotrebljavaju se. tako da dolazi do nagomilavanja iii kumulacij e.. List purpurnog digi.58 LECE JE BrUEM 1785. U veCoj dozi uzete digitaloidne droge deluju otrovno i mogu izazvati smrt (npr. hermeticki zapakovane u tamnim mrkim ncprozirnim posudama na suvom i hladnom mestu. a uzeti u vecoj kolicini su o trovJ za sree. jer se ovi heterozidi cvrsto vezuju za srcani mi sic. jagorcevina. ali im je zajed ni cko da sadrZe vrlo srodna s t e I' 0 i dna h e t e r 0 z i dna j ed i n j e n j a (genoli sa C1!3 i C24 ) i da sv i deluju na srca ni mi sic : u te ra pij skoj dozi su lekov i za sree. adonorm Ii dr. rastavie. Senega. zbog toga. a ernacka plemena u A[rici razne strofantuse i druge apoeinaeee za trovanje strela i kao s udski olrov. vee posle nekoLiko trenutaka. . Liliaceae) i raznim rodovima i vrs tam a i policu sa raznih kontinenata.talisa deluje !>poro i dugotrajno.Zbog nepostojanosti heterozida sve kardijaooe droge moraju se cuvati slo suvlje. di'V izma. . Inace. Osim toga. Strofantozid G iii uabajozid deluje jos brie. moze doci do upale organa za disanje i ociju_ Sitniea. daninoe. zecji tro. dijatorezu j jace lucenje iuCi. melju iIi tueaju. U maloj. Lanata-heterozidi vunastog digitalisa lI1emaju kumulativno dejstvo i deluju bde. U poslednje vreme upo't rebljavaj u se i koneentrovani ekstrakti droga bez balastnih materija: totadigitalis. Kad se suve saponozidne droge drabe. breza i neke druge saponozidne dToge izazivaj u pojacanu diurezu. a s razvojem far maceutske industrije u novije vreme sve se cesce koriste cisti hete rozidi . god in e. Sva kardiotonika koja se prakticno upotreblj avaj u u terapiji su biljnog porekla.Razni saponozidi u razliCitoj meri draze sluzokozu usta. jer stUffilu%raju bronhijalnu sekreciju. Kao prvi znaci nepodnosljivosti i trovanja javlja se gadenj e.

pogotovu oka. Kar:lkteristicno je za sve saponozide da izazivaju hemolizu. morac.imo se njirne. zabe. Miri5 eveea je oduvek privlacio covekovu paznju. osobito ako se upotrebc parenteralno. pored svega toga. nosa. Zato se razoe saponozidne biljke od najdavnijih vremena upotreb ljavaj u za pranje meS lO sap una.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVL 59 Saponozidi poveeavaju propU!Stljivos t ee l1ja G poveeaMaij'll lucenje tccnos ti u raznim organima i tkivim a. Zbog svoj ih tenzia-ak tivnih osobina saponozidi smanj uj u povrsinski napon. i . hmeIj. kao sto je to slucaj sa di gitaliso m . pa lime olakSavaju i ubrlavaju upijallje tarmakodil7amski akti vn ih supstancija.obralno. Pored toga sugestivnog dejstva. tripa nozome. Za ribe. Mirisemo ga i kit. peekanje. kao s lo su svilene i vun ene. mogu biti skodljiva. Pozna to je da cesto de/uje kao Iek i Iepa rei:. he tcrozida i dru gi h c is lih hemijskih sup s lancij a drukcij e u izvesnim prilikama od delovan ja iSlih u prisustvu saponozida . Zbog toga su osobito otrovni ako se u zivotinj ski organizam unesu paren teralilo . U vrtovima ga negujerno i pazimo kao s to cuvarno ma lo dete. To su. majkina dusica. uzrok lezi u znatnoj otrovnosti saponozida i prema coveku i zivotinjama tople krvi . Saponozidi se mnogo koriste u indus lri j i. Gotovo svi losioni. od nj ih se izraduj u penusavi ras tvori za gasen je pozara. sa mpona i drugi h kozmetickih i higij enskih proizvoda. jer saponozidi draze kozu. Imaj u ogromnu moe adsorpcije. razna eta r s k a u I j a sadr2c i takve sastojke koji su stvaran lek. Iii rica ----' . vagine i rektuma. anis. nana. odo/jen. pogo lovu one koje inace Lesko mogu preve ti u emul ziju. a jos vise sluznieu. Na laj naci n se moze objasniti zasto je dej s tvo cis tih a lk aloida.i omiljena pesma 1 kita divnog mirisnog cveca dUl1esena teskom bolesni ku. gorocvetom i ne kim drugim drogama . draze nje i obilno lucenje tecnosti. MIRISNO LEKOVITO BILJE Svi volimo mirisno cveee. el-ve. pa rameeij e i mnoge druge zivotinj e hladne krvi saponozicli su mnogo veti otrovi nego za zivo tinje tople krvi. Narod upotrebljava razno cveee ne sarno za kieenje nego i za lecenJe_ I zato ga gaji i voli. rulvica. za izradu penusavih Iimun ada. mast·i i drugih materija mnogo brze i potpunije. oman. . Vee nekoliko rng/kg deluju smrtonosno a ko se upotrebe int ravenozno. Ribe su izvanredno osetlj ive i podleZu vee i od veoma slabih koneentracija saponozida. Saponozidi su protoplazmatski otrovi. i dobra vest. DULom stalnom upotrebom ova. Sto se. o lrova. pre svega. Ova osobina se kori5ti kao reaktiv: ribice za dokazivanje i doziranje saponozida. Zbog toga je u prisustvu saponozida u o rganima za varenj e upij anjc lekova. Na sluzokozi izazivaju oseeaj tapline. rad i cega mueka nj em 5 vodom mnogo pe l7e i imaju svojS lvo da emulgiraju tecnosti. toksina. saponozidne droge i saponozidi ipak ne upotrebljavaju protiv raznih parazita hladne krvi. samponi i slicna kozmeticka -srecLstva sadrze saponozid e. uha . malicl1jak. Saponinski preparati se osobito eene za pranje osetljivih lkani na. inace izvrsna higij enska sredstva.

ve6inom poznate hemijske grade. ipak proizvodnja prirodnih aromaticnih m a te rija sve vise raste i po kolicinama A I c D VAKUUM OESTLLACIONI APARAT i po vrstama.NU: ZA ETARSKA UWA TEZA UD VODE Premda iz godine u godinu sintetska organska hemija daje sve veci broj vrlo raznovrsnih veiitac.60 LECENJE BIWEM i drugo lekovito bilje. komed icinski i privrcdni znacaj u svetu.i razmovrsnih yes· tackih mirisa kao ishodne supstancije.{IX veku postojala opasnost da ce vestacki proizvodi potisnuti prirodne. u r~ preparatirna. I NDUSTRJJSKE BOCE. a u XIX i XX veku osobi to e tarska ulj a i njihovi derivati dobijaju sve veCi famla- FLORENTINSKE BOCE ZA HVATANJE ETARSKOG UWA PRILIKOM DESTILACIJE. smesom prirodnog ill sintetskog mentola i rnentilacetata (cak i u istoj razmeri kao u prirodnorn ulju) ostali su bez us-peha. Aromaticno bilje. 5toga nema opasnoS'ti od hiperprodukcije mirisnog bilja i prirodnih etarskih ulja. linalol i bezbroj drugih sastojaka prirodnih etarskih ulja sve viSe i raznovrsnije sluze sintetskoj industrij. iako je pojavom prvih sintetskih mirisa u J. Pinen. LEVO: BOCA ZA HVATA NJE ETARSKIH UWA LAKSrH 00 VODE DE!. . Miris im potice od etarskog ulja raznog hemijskog sastava . diskretniji i zbog toga vise traieni i skuplje placeni od sintetskih. Prolzvodnja mirisnog bllja i etarsklh ulja. jer su prirodni mirisi f. eugenol.kih mirisa. citronelal. svi pokusaji da se prirodno ulje ad pitorne nane zameni. Na primer.iniji.

escu i raznovrsniju upotrebu sve slozenijih »kompozicija«. Vlja ad timijana. majkine du!lice.. Aromatizacija vecine s intetskih proizvoda danas je neo· phodna. lla (alllibiolicna) svojstva. Industrijalizacija.. imaju jaca iii slabija anlisepli(. linimenata i sJ. . I. Ulje od san tala .UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 61 Farmakomedicinskl I prlvrednl zna~j. karanfj. kozmetolosk ih. .. Znatno vece kolicine mirisnih bi· Ij aka potrosi industrija etarskih ulj a . belog luka i drugih droga izlucuju se preko organa za disanje i na taj nacin vrSe njihovu dezinfekciju.napitaka.icnih lekova za spoljnu upotrebu. a pogotovu sluzokozu. a reflektol'llo i jacu sekreciju zeludacnog soka i na taj nacin povecavaju apetit i bolje varenje hrane (siroka i svakodnevna upotreba bibera i drugih zacina). Racuna se da j e njihova god isnj a proi zvodnj a u sve tu veca o d 30 rniliona kilograma. moder· nizacija i povecanje :livotnog standarda zahtevaju svakim danom sve vecu. Mnoga etarska ulja. maraca. V vecoj dozi neka etar· ska ulja izazivaj u zapaljenje koze. za razliku ad masnih ulja koja deluju suprotno. dejstvo I upotreba. Izvesna ulja ulaze 1I saslav raznih melema.. Osim toga... alkoholnih i bezalkoholnih . Mnoga etarska ulja draze kozu.allo lucenje pljuvacke. mehurove i rane (ulja sa sumporomJ.. izazivajuci pri· liv krvi ~ crvenilo na mestu aplikacije. c. Zbog prijatnog mirisa mnoge aromaticne droge i etarska ulja sluie kao korig encija. V terapijskoj dozi etarska ulja iza· zivaju u us tima poja(. par· fimerijskih i drugih proizvoda. anisa. tj. zbog svojih lekovitih sastojaka. stvaranje vecih i guscih naselja i. ne uracunavaj uCi ovde oko ISO miliona k ilograma terpentinskog ulja. profilakticnih.. Mnoge mirisne biljke.J PARNI lJE!:>TlLACIUNI A~AR. upotrebljavaju se za izradu raznih galenskih preparata.Jica. higijenskih.AT potrebe proizvounjc lekova. uop ste.. uopste. sredstva za popravljanje mirisa i ukusa mnogih neprijatnih lekova. oko 3 miliona kilograma raznih derivata izoluje se iz elarski h ulja za SIGURNOSNA CEV .+-. RAZBIJAC PARE . osobito ana koja imaju fenola i estara. sredsta· va za uiivanje i dr.Etarska ulj a imaju svetski farmakomedicinsk i i. privredni znacaj.

8 .7 .SBKREClONA DLAKA NA LlSTU PELARGONIUMA..SEKREClON'l KANAL U BORU.SEKREClONI KA· N AL U PLODU STITARICA . ulje od odoljena.S. 3 . ". 6 CEN TI FOLIA) .l ' t<.~ '.SEKREClONA D'-""A NA Ll'STU POGOSTEMUM.SE· KREC I'ONA DLAKlA NA LlSTU LAVAINDULE. II . "b ~2 3 6 9 RAZNl TIPOVI SEKRECIONOG AlPARATA: I SEKRECIONA SUPWINA U EPI· KARPU POMORANDZE I DRUGI H AURANCIACEA. 2 .ECIO NA SUPWLNA U LlSTU EUKALIPTUSA" 4 CELI1E EPIDERME S ETARSKIM UWEM U K1RUN ICNOM Ll5TICU RUZE (ROSA SEKRECIONA ZLEZDASTA DLAKA NA LISTICU NANE .'\ . vrsi dezinfekciju uro-genitalnih organa. .\ " "' \ :. perslma. celera i kopilnja'kia deluje diureticno.ht o· 1~ :g.'.2 . kamfor j e analeptik. Etaa-ska ulj a od gorkih ba- 1 2 1.62 LECE NJE BlWE M i nekih dmgih biljaka. 5 SEKRECIONA DLAKA NA LIST U ClSTU.. r u tvice i belog luka deliuje umirujuce. hmelj a.SEKRECIONA DLAKA NA L1STU MAJKINE DUSICE . illje od t itrice je izvrstan sedativ. 9 . !J2 .CELIJE S ETARSKJM UWEM U LlSTU KAMFORA. al1tiflogistik i an tihistamirzik iiltd. 10 .SEK'R. ulje od kleke.

hemijski heterogene sme~e. Na ~ a . trazi koliko najmanje mora imati etarskog ulja. pored ostalog. dotle su etaTska ulj a vrlo slozene s me~e alifatskih i ciklicnih jedinjenja. VAZNIJE M. Dok su masna ulja smese gLieerida mas nih kiselina. Od masnih ulja razlikuju se isparljivoscu i aromaticnim mrrisom.ie i bio povod da im se u XVIII veku da naziv »e tarska ulja«. zeleniceta i erne slacice vrlo su jakog fizi olo~kog dejstva i mogu izazva ti sm rt.. « Za ulje od lavandule. Na primer. da Ille sme Jrnati manj e od 35"10 ni vise od 62"io linalil-acetata. ali se po tradicij i ovaj naziv do danas odrZao. Uop~ l e. Etal"ska ulja su isparljivi proizvodi prijatnog mirisa dobijeni iz raznog bilja. za ulj e od pitome nane na ~a farmakopeja traZi da "mora sadrZavati najmanje 50"/0 ukupnog mentola od toga ni manje od 5"10 ni vi~e od 21"10 etarski vezanog mentola . jer su vrl o s lozenog hemij skog sastava.lRrSNO LEKOVITO B LUE U JUGOSLAVlJI i inostrane farmakopeje dalju obavezne standardne metode ispitivanja i ocenjivanja kvaliteta oficinalnih aromaticnih droga i e tarskih ulja_ Za svaku drogu se. ~to . a za ulja granicne vrednost.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 63 dema.i glavnih sastojaka. elarska u lja imaj u veoma raznovrsno farmakodinam sko dej stvo. svrstane u jednu prakticnu tehnolo~ku grupu. izves na ulj a im aju po 30 i vi~e sas tojaka koji ni sll uvek farm a kodinam sk i sinergis ti . 15parljivost. Etarska ulja nemaju gotovo niceg zajednickog sa masnim uljima. miTis i jo ~ neke druge fizicke osobine ucinHe su da su ove..

kamilice.000 hektaral. idirota. tako da se danas upotrebljava vise ad 2. a kasnije se poce lo gajiti razno mirisno b ilje . kozmetickih ulj a i smola za ulepsavanje i u druge svrhe. CQRJo1NJ?P UH dFi&US f1 L6HY. bIt· Le"c~beVIIS HEAlTH"" GLAVNA PODRUCJA PRUIL VUUNJE cTARSK l1-I UUA U JUGOSLAV IJI nas raste nckoliko <s totina vrsta mirisnog bilja. GUMAMA I PEKTINlMA Kad neko okasljavi iii promukne. BIUEM Aromaticno bilje je od najdavnijih vremena privlacilo painju coveka i on ga je poceo upotrebljavati za lek. ruzmarina. moraca. a u XVI veku u Evropi se proizvodilo desti lacijom s vodenom parom dest!tak vrsta etarsk·ih ulja. Poslednj ih godina se pre lazi na planta· zno gajenje nane (oko 5.1 'lilg .64 lECENJE. U pocelku se koristi lo sarno divlje.t pr· GlHNOHILL TII"NUf YUI9~1!'S fOfNICUllJlI JUIiIPFrlt/S eO"'HU~/5 /'OF/i lcU<UII VULgur HEW. a nasona i nekih drugih biljaka poznata su u svetu. izepa i drugog mirisnog bilja. Jugoslove nsk a Ullja od za l· fije. Kasnijc su se javile mirisne vode.000 hal. Na cir. korijandra (oko 3. NENT1/" bit · MAT'(.000 vrsta. grglja i pije beli sl ez. Taj broj j e iz godine u godi nu sve vec i. kleke. CORMNDtflN 51T' PINUS 1>1r. Kod HrNT"'" pp . Protiv kaslja daje se i list podbela. zacin. :Jl/NI1'E8J!5 /IJN![ . kamilice. lavandulc. cvet i list crnog sleza i druge droge ciji je glavni lekoviti sastojak 5 I u z. korijandra .S HfNT1f. fQfAlICUlUH 1)ulCe PlAJut PIN" s.! pp . .<t1l. BlUE SA SLUZlMA. daje im se da piju salep. uboj i opekotinu stavlja se sluz od lane l10g Hi dunjinog semena. za aromatizaciju raznih napi· taka. nane. Kad se preko leta medu decom jave dosadni prolivi.

kora i list. zbog cega su se od najdavnijih vremena upotrebljavale u medieini za lecenje upala sluzokoze usta.i omekSavanje. za jacanje i '51. jabuke i drugo divlje voce. za bde zarasCivanje rana. oporog su ukusa. srdobolje. sluzi i pektina i droga koje sadrze ove supstancije zasniva se na njihovom 6vOjstvu da upijaju znalnu kolicinu vode i time bubre datiu6i koloidne. pilula. Musmule. oskoru~a. agar. Gume imaju ~iroku primenu u tekstiJnoj industriji. siSarke d "'a2nl drugi biJjni organi su oporog ukusa. beli i erni slez. jasenova. uostalom. Morfin.ljivi laksallsi. SvojoOl viskoznoscu. protiv raznib katara i proliva (salcp. Upijajuci vodu. Droge s fenolskim jedinjenjima.dekst·r anu«. ielea. Zbog te oporosti razni bi.U bi'Jju ima . gumama I pektlnlma. uj eda. dunj e i dr. KUlllarion. a neke vezane na razna druga jedinjenja. emulzija i drugih lekova. uboda. Deluju Ikao blagi i ne~lrod. 2lbog cega se koristi za bezbolno prosirivanje rana i drugih otvora na telu i time lak ~eg vadenja stranih predmeta.i kao da je )'podmazana«. Njihova oporost J lekov itost poticu od tih ~tavskih materija.). sluze kao izvrsni emulgatori. oblaiu i stite sluzokoiu ublazujuci razna zapaljenja.ka Imva. jer mebanicki aktiviraju peris taltiku ereva. . koje sc u nauci 'l1azivaju tan i n u. opore jabuke. seme lana i sitne bokviee). plodovi borovniee. zeluea i oreva. koren od srcenjaka. i .Upotreba guma. Ollada hrastova kora.razlicitih fenolskih supstancija. orahova d druge kore ~eg drveca i voca stezu usta kad ih zvace te. protiv opekotina. IS lu~ pokrivaju. ~to je od znacaja za lecenje hronicne konstipaeije (zatvora).Jjni organi upotrebljavaju se za ~ tavlj enje koze. Kao sredstvo la vlaienje . kao i za lak~e iskasljavanje. dunja. hajdu{. dajuCi s vodom Zilave koloidne rastvore. orahove ljuske. jabuke. viskoZl1e teenosti. glavni potro~ac guma.) predlagane kao zamene za krvl1u plazmu. laminarija desetostruko nabubri a da pri tom ne izgubi svoju zi lavost (viskoznost). divlje kruske. psihotrin i neki drugi alkaloidd imaju <i fenolske funkcije. za bojenje i za lek. Najti- . Vlaieci s luzokozu ereva. TANINSKA I SRODNA POLIFENOLSKA JEDINJENJA Hrastova. a neke su (arapska gum a i '5luz iz bamje. po~to u erevima bubre i tako svoj im volumenom podstrekavaju ereva oa zivlje pokrete. Mukoidne (sluzne) droge deluju kao emolijentna topika. Svojim izrazitim koloidnim svojstvima mukoidne supstancije »pok rivaju«. pihlijasfe. dunje. maskiraju Ileprijatan ukus lekova. Hibiscus esculentus L. U farmaceutskoj praksi gume i sluzi se koriste pri izradi tableta. sisarke sa hrasla. osobinom da na sluzokozi obrazuju ncprekil1ut film. koja je. karagen. Neke su slobodne. jer unutra ~ nja povr~ilna ereva postaje skliska . cerova. biljni mukoidi olak~avaju i ublazuju svoje laksativno dejstvo (pektini. koren trave od srdobolje (TonnenI ilia). sluzi se 'kori:SJte za lecenje katara organa za disanje J zdrela. . ro~cic i ramo drugo oporo biJje slilZe u medieini kao lekovi protiv proliva. koprivin list.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 65 Dejstvo I upotreba bilja sa sluzima. cefelin. ruzin evet. jer imaju svojstva slicna .

S belancevinama (npT. saponozida i drugih supstancija. hemijski takode vrIo heterogenih. gde se nalazi u obliku heterozida ar· butozida i metiIarbutozida. Upotreba taninskih droga. Antioks idaciona svoj s tva raznih fenola su !·azlicila. Zbog toga je farmakodinamsko dejstvo . Na· ziv »t ani n« ne oznacava neko poznato i tacno defini'5ano hemijsko jedi· njenje. Salicilna kiselina se cesto nalazi u obIiku mirisnih estara iii heterozida. hidro hinol. Imaju slabija iii j aca anti· septicna svojstva.). U medicini se za ·s ada koristi jedino tan in dobijen od alepsk~h sisarkL Dejstvo tanina je drukcije od delovanja taninsk·ih droga. Polifenoli kao redukcione sups ta ncije imaju antioksidacio na svoj s tva i tako u biljnoj celij-i imaju izves nu zastitnu ulogu. slozena i raznovrsna jedinjenja biljnog porekla. rne tilar· butozid. antihelmin· ticni) sastojci tlmijana. jer u biIjnim organima osim tao nina ima i mnogih drugih sastojaka. Derivati floroglucinola u nava1i i nekim drugim drogama deluju kao anthelmintika. . floroglucinol. a sa hromalima smetle laloge. tehnicki naziv zadrZan do da· nas.Taninske droge sluZe za proizvodnju tanina i za lecenje. takode imaju fenol ske funk cije. floroglucinoI je vezan i u mnogim tani· nima i heterozidima. vranHovke i nekih drugih biljaka iz porodice usnatica.Tanini iii stavske materije su polifenolna. sa feri·solinta daju plave iii zelene. Sa feri solima daju bojene reakcije (najcesce play . PirogaIoI i eIagna kiseI. Vecina zajednickih hemijskih i farmakodinamskih svojstava tan ina zasniva se na pri· sustvu fenalnih junkc(ja u njihovim molekulima. cia· juci nerastvorijivo. Salic il na. cubra. nepromocivo postojano jedinjenje koje ne Iruli i ne bu· bri (princip stavIjenja koza). fizicka i hemijska svojstva: oporog ukusa.kine dusice. salikozid i dr. pirogalol i piro· katehol. Pirokatehol je vezan u obliku he terozida u raznim vrbama. izrada tanalbina od tao nina i beIanceta iz jajela i dokazivanje tanina pomocu zeIat·ina. Hidrohinol je glavni lekoviti sastojak Iisca izvesnih erikacea. maj. Taninske: opore. timol.pomocu nestavljene koze u prasku. ga l· na i neke druge kiseline..ili zelen talog). Najizrazenija imaju hidrohinol. bIag miris i lekovitost ulja od moraca . stipticne iIi adstringentne droge.i anisa. sa zelatinom) tanini se jedine talozeci ih. Eugenol je gla· vni mirisni i antisepticni sastoj ak ulja od karanfilica. bezazotna. koj e s u same po sebi lek iii ul aze u sastav raznih lekovitih prepara ta . karvakrol i mnogi drugi miris ni i le ko viti sas loj ci razn ih e la rs kih ulja su fenolL Mnogi fenoli sa secerom grad e he ter ozide (a rbutozid. razni an tra hinonski de· rivati i mnoge druge prirodne sups tancije. topoIama i drugom oporom drvecu·. koja imaju izvesna zajednicka organolepticka. . slave koiu. Na ovom principu se osniva i kvantitativno is· pitivanje tanina . smola. TimoI i karvakroI su gIavni miris-ni i lekovi·ti (antisepticni.66 LECENJE BIUEM picnija i najrasprostra njenija poli fe nols ka j edinj enj a s u tan ini.ina su sastojci »pirogalnih tao nina«. Glavni deo tanina potrosi se za stavljenje kola. kao sto je i ime etarskih ulja. To je vise jedan zbirni organolepticki. Od anetola poticu prijatan sladak ukus. Euge· nol. Fenoli sa alkalijama daju u vodi ras tvorljive fenolate. laloie soli Idkih melala i vec5inu alka· loida. smole (rezina·ta noli) i dr.

n ina. Slavljenje koze zasniva se na talozenju belan eevine pomocu tan ina. zbog cega suse slumieu. stete po covec. ne bubri.voj il. Na amino-grupu u polipeptidnom laneu belaneevine vezuje se umesto karbonilne (aldehidne) iz formaldehida. Tanini.UPOTREBA LE KOVlTOG Br UA KROZ VEKOVE 67 cis tog tanina b rie. properdin. ANTIBAKTERIJSKI SASTOJCI VISEG BILlA Antibiotici u visem bilju (fitoncidi) Antibiotici su lekovite hemijske supstancije il. skroba i drugib balas tnih 'S astojaka. neras tvorljiva evrs ta jedinjenja koja cine da us tavlj ena koza ne upija vodu.ivilz. Taloze6i belaneevine na oboleloj ozledenoj sluznici iii kozi. Tanini deluju wltidijaroicno. aktinomieete i bakterije.ama. tanini blokiraju. smanjenje znojenja nogu i drugih delova tela). zbog cega deluju kao antio~sidaI1lSli. komplekse sliene onima koji se javljaju pri stavljenju koze. pektina. a pogotovu sa sluznieom. U slueaju opekotina tela. tanini grade nerastvorljiva jedinjenja velikih molekuJa. kao i druga polifenolska jedinjenja. Slieno formaldehidu. Taniru. Ziva bica su sposobna da stvaraju hemijske sastojke koji mogu da sprecavaju razmnozavanje skodljivih i neskodljivih mikroba. pomocu tanina se moze naeiniti jedna vrsta zastitnog filma od nagradenog kompleksa protein-tanata. nif.am. vezuju se na aminokiseline dajuci tanate (»Albuminum tannicum « i:l:i »Tannalbil1um «). zlezdama i drugim organ. hidroksilna (fenolska) iz ta. jedinjenja koja su sposobna da unWe iii sprece ral. Na ovom svojstvu osniva se del. neposrecinije. taloge. Antibiotici su hemolerapijski .. Ispod te »vestaeke pokoZice« postepeno s e s tvara nov epitel. alge i viSe bilje. gurna.olovane il. Tanini imaju i slaba anestelicna svojS>tva ~ time ublaza_jru bolove III oJ1gam~ma za va. Zivotinje stvaraju u svojoj krvi. eime se moze objasniti vekovna upotreba oporih droga za ublaiavanje i leeenje baeilarne dizenterije. rede lisaji. raznih f. Oni doprinose postepenom mehanickom odstranjenju klica iz erevne sluzokoze.ama bel.ih orgallil. imobilisu razne kliee i toksine i tako zaustavljaju i lokalizuju njihovu aktivnost.renje. eritrin) koje . i tanini imaju izrazen afinitet p rema bela neevinama.tva. Tanini su ads tringenlni.i ma razne zastitne supstancije (Iizozim. jer j~vaJju suiavanje krvnih sudova i stvaraju eep od zgrusane belaneevine krvnog seruma.utieu na mikrobe. d ugotrajn ije i r edovno blale zbog prisus tva sluzi.vesnilz vrsta mikroorganil.i organil. imaju redukciona svojs.infekciona moe fonnaldehida i lanina. zbog eega mogu da se upotrebljavaju kao antidoti pri trovanju ovim supstancijama jakog fizioloskog dejstva. U dodiru s kozom. a delovanje droge spo rij e. kao sto su izvesne gljivice. taloze alkaloide stvarajuci nerastvorljiva jedinjenja. pre svega. oseca se oporost i suvoca koze i sluznice. oevrscuju epidermu i smanjuju njenu osetljivost i sekreciju (npr. Tanini deluju i hemoslalicno. Talozeci belaneevine u sluzokozi usta. ne truli itd.

Covek je na osnovu vekovnog iskustva upotrebljavao biljne sokove. tako da su antibakterijski sastojci viSeg bllja ispitivani i u poljoprivredi i stocars·tvu. Ti ogledi u humanoj. velerinskoJ i biljnoj medicini dali su izvesne po~itivne rezultate koji su ohrabriH pionire ovih istrazivackih radova da nastave i produte zapocete ogle de. klima.rvi dodu u dodir sa enzimima j). temperatura. i antibiotici) da in-vivo sacLLva (terapijske) osobine I. na viruse. insolacija.ivih organiZllma. da se ti sastojci nalaze u raznim delovima biljke i da antibakterijska svojstva biljaka zavise od Inllogih spoljnih i unutrasnjih cinilaca.iseg bilja) jos prilicno malo zna. ni na Zapadu.ti da izmedu klasicnih antibiotika i fitoncida nema velike razlike. a u novije vreme cak ni u SSSR-u nije jasno iskristalisana definicija antibakterijskih materija viseg bilja. Kad se .i privremeno su zapostavili proucavanje antibakterijskih svojstava viseg bilja i uops te bilja sa hlorofilom. Dokazano je da antibakterijska svojstva imaju ne sarno isparljive (oa primer.i ma u vidu da je u pocetku i sa klasicnim antibioticima takode bilo mnogo muke. Veliki i brzi uspesi u terapij. god.j nekim dntg. ISPARLJIVI I NEISPARlJIVI FITONCIDI lako sve veei broj naucnih radnika na Zapadu prihvata naziv titOllcidi. Laboratorijski je prouceno nekoliko hiljada vrsta viseg bilja i dokazano da je mali broj analiziranih biljaka koje ne bi imale bar . Tako. i mehanizam bioloske aktivnosti je veoma srodan. Odmah treba pri'ZIlati da najaktivniji antibakterijski sastojci dobijeni iz viSeg bilja iii gube antibioticna svojstva hoad u k.izvesne mini maine antibioticne osobine. dao naziv fitoncidi antimikrobnim materijama v. pored ostalog. Osim toga. koje je dao Tokin. P. a pogotovu 0 njihovoj hemijskoj konstituciji. Poslednjih god-ina se·i na ovo polje hemije i farmakodinamije bilja obraca sve veea paznja. ipak se vee do sada moglo utvrdi.im antagonistirna iii su tako otrovni da su svi pokusaji da se uvedu u terapiju za sada propali. Pozna to je da se za svaki lek trati da nije otrovan za coveka. onda nam to uliva nade da ce se u medicinskoj praksi pojaviti i fitoncidni preparati. Pojedine zivotinjskc eelije imaju sposobnost da unistavaju mikroorganizme. kasice i ekstrakte za lecenje raznih bolesti. I sam . kao sto su nasledne osobine. Otkriee antibiotika u gljivicama i mikrobima unelo je jos viSe svetlosti. mesto. etarska ulja) vee i mnoge neisparljive materije.i danas uspesno karistimo izvesne prirodne lekove ne poznavajuei im hemizam. a za lek koji se daje u obliku injekcije (dakle. na domaee i laboratorijske zivotinje i na coveka. podloga i dr. osobito tanini i druga polifenolska jedinjcnja. Tokin je 1928.68 lECENJE BIUEM aktivne supstancije koje nastajlU Icaio proizvodi metabolizma l. lake se 0 titollcidima (B. M: . Proucavano je delovanje antibakterijskih sastojaka iz viSeg bilja na mikroorganizme. na nize i viSe bilje. bakteriofage. ipak.oje je pokazivao in-vitro. postoji analogija Iwmijske grade izvesnih antibiotika izolovanih iz viseg bilja i klasicnih antibiotika. Od otkriea morfina poCetkom XIX veka do danas ucinjen je na polju biohemije bilja veliki napredak. ne znajuei za hemijski sastav tih prirodnih lekova.

u novije vreme.. Ebertovom bacilu dizenterije . . Do Pasterovih epohalnih otkriea 0 sterilnosti i stel"ilizaeiji namirnica. Prvi pisani spomenici 0 leku i lecenju ukazuju na to da je covek oduvek smatrao da izvesno aromaticno (mirisno) bilje ima »zastitnu«. Tek kasnije. Medutim. kolere. smatrao je da su fitoneidi is parljive supsta ncije.) J postepeno odstranjuje ulje destilaeijom s vodenom parom. etarskih ulja (Arapi. sto znaci da pored isparljivih u toj biljei ima i neisparljivih antibakte rij skih sastojaka. tifusa i drugih . raznih aromaticnih (mirisnih) smola (tamjan. sacuva namirniee. covek je solio. Na primer.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 69 Tokin. karanfilie i sanlalovo drvo u Aziji itd. ovaj caj (infuz) ima bakterieidna svoj stva prema Salmonella para typhi A i B. biljka koju nasi pl a ninei upotrebljavaju protiv uj eda zmije). topole. rad eCi u pocetku s belim lukom. Na primer. i to u toku od svega nekoliko minuta avo dejstvo je POtpWlO. erne ribizle itd . dakle. . Neke mirisne biljke koje imaju fitoncidna svojstva ne gube svoju aktivnost ako im se odstrani etarsko ulje. a zatim drugi narodi). profilakticnu moe. breze . covek se borio s velikim teskoeama da konzerviSe. ISPARLJIVI FITONCIDI Mirisno bilje je oduvek privlacilo covekovu painju. dimio i oblagao meso raznim zacinima koji svojim mirisom. IIi ovaj drugi primer: kad se nacini caj od iseekanog svezeg korena luben icarke (Sal1guisorba officinalis L. kad se nacini kasiea od svcie rut vice (Rilla graveolens L. Nesumnjivo je da prijatan miris sarenog eveea ima uvek sugestivni i psihoterapijski efekt i da svaki lekar mora racunati stirn. Do Pastera. izvadenog u jesen. izmima i dr. osobi. da odS1rane razne insekte koji prenose zarazu (insektifugno dejstvo) i da svojim antisepticnim svojstvima sprece kvarenje namirniea koje nastaje pod uticajem raznih fermenata. i Tokin i mnogi drugi istrazivac i prime tge da neke biljke imaju antibioticna svojstva iako u njima nema etarsk ih ulj a iii drugih isparlji vi h materij a. To sc vidi i . pre svega.) i balsama. obraea se sve veea paznja na proucavanje hemijskog sastava raznih mirisnih biljaka.).isanje namirniea i balsamovanje mrtvaea osniva se na antisepticnoj moCi raznih mi-risnih sastojaka biljaka.Takvih i slicnili primera se u novije vreme sve vise navodi. primeeuje se da fitoneidna moe nimalo ne opada.to nji'hovih etarskih ulja. borom i drugim biljnim materijalom koji im a etarskog ulj a . etarskim uljem treba. za vreme velikih epidemija kuge. od otkrica antibiotika. one blvaju ubij ene vee posle 20-25 minuta. kao smrvIj en svez list hrasta. Osnivaci mnogih religija (vera) koristili su antisepticnu moe mirisnog bilja (bosiljak oko Mediterana.iii moze hidrolizom pomoeu enzima dati izvesne ispa rljive mate rij e koje prelaze sa vodenom parom iii vetre na ob icnoj temp era turi . osobito meso. Aromaterapija u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi uzima sve veeeg maha i sve vise bazira na cksperimen talni m ispi ti van j ima. bozura.iz cinjeniee sto je covek to mirisno lekovito bilje poceo gajiti. osobito protiv zaraznih bolesti. Anticko konzerv. ako se simo iseeka i zgnj ec i list breze (Betu la) oj kad se toj kasici priblizi na 2-3 mm kap vode koja visi na staklenom prutieu i u kojoj se nalaze posejane protozoe.

a drugacije samlevenog luka. Jedan mHigram (mg) alicina odgovara oko 15 internaeionalnih jedinica penicilina.). a zatim osusenog luka u prahu itd. koji se nalazi u crooj slacioi. Neosporno je da su .) proucavanj em antibioticne m06i isparljivih sastojaka bilja. Na taj naCin je : naucnim metodima dokazana opravdanost vekovne upolTebe izvesnog mirisnog bilja u zastitne (profilakticne) i kurativne svrhe. jer je otrovan. lake alicin ima tako sirok spektar anlibakterijskog i fungicidnog dejstva. njegovog etarskog ulja i raznih proizvoda dobijenih enzimatskom hidrolizom. Kinezi i drugi narodi mnogo cenili kao »zdravu hranu« presno bilje ljutog ukusa. gorusiai. nekad Rimlj ani. jer i one imaju zastitnu moe. a zatim belog. u Nemackoj se pocinju upotrebljavati u obliku salate i druge biljke iz iste porodiee. Osim dragoljuba.000.000 prema grampozitivnim i gramnegativnim bakterijama. pogotovu ako se daje parenleralno (u obliku injekcije). Ren je lek zbog istog saslojka. Svi sencvoli irnaju jace iIi slabije antibioticne osob~ne. ali je njihova antibioticna moe znatno slabija. Biljke sa sumpornim jedinjenjima. dakle. tzv. sativin i drugi. smalrajuci 10 kao najbolju predohranu i u normalnim prilikama. To isto vazi i za sve os tale preparate belog i dru- . god . Uostalom. a pogo(ovo u vremenima velikih epidemija. . afiHwt. Tromalit se upotrebljava za lecenje organa za disa nje i mokrenje. ipak se jos ne poznaju svi sastojei ni belog luka. senevolima. do!azi se do zanimljivog zakljucka da su. kao sto su alizatin. Tek poslednjih godi na ob raca se veea paznja i na proucavanj e antibioticnih materija koj e ne velre.000 do 1 : 125.r iajvise i najpolpunije proucavane antibaktedjske materije i osobine belog luka (Allium sativum L. Proucavajuei komparativnu (uporednu) etnomedieinu raznih naroda. Industrija ga je nazvala tromalit _ Ima veliku bakteriostaticnu moe na gramnega tivne i bakterieidnu moe na grampozitivne bakter. Premda je poslcdnjih godina mnogo radeno na proucavanju hemijskog sastava raznih vrsla luka. a dragoljub u iste svrhe kao salata od svdeg lisea kao dijetalna hrana.. rotkVd i mnogom drugom bilju koje nam sluzi kao hrana iii zacin i u ci ju zastitnu moe go tovo svi narodi imaju tako veliko poverenj e. upotrebljavaju se i neki drugi preparati dobijeni iz belog luka. Svi senevoli. cak i u razblazenj u 1 : 1.i i neisparIjivi . Iz lista dragoljuba dobijeno je sumporno etarsko ulje. Grei. sluze odavno kao antiseptiei i konzervansi. Osim alieina. Antibakterijska moe alicina ide od razblazenja 1 : 85. isparljiv.Ljutina i lekovi tost b ele i erne slaciee poticu od senevola. garlic in. epoha i kontinenata. pre svega e tarsk ih ulja borova i drugog ernogoricnog drveea. nauka 0 fitoneidima je i poeela (oko 1928.iooij anida.i je. medu kojima najveeu antibioticnu moe irna alicin. Potrebno je naglasiti da je drugacije dejstvo alidna. isto kao i danas mi . Iz njega je dosad izolovano nekoliko isparljivih fitoneida. ernog i neki h drugih vrs ta luka koj i hidrolizom daju isparJjive ant ibakterijske sastojke.000. njihovih isparJjivih sastojaka.70 lECENJE BrUEM Pos lednj ih dvadesetak godina eksperimentalno je dokazano bakteriosta ticno i bakterieidno dejstvo mnogih mirisnih biljaka. on nije mogao dobiti neku siru primenu u terapiji.

Etarska ulja. nc bi trebalo zaboraviti ni antib. Problem mirisnog bilja i etarskih ulja j e veoma slozen zbog velikog broja sastojaka. vrsena su uporedna proucavanja antibakterijske moei etarskih ulja i pojedinih njihovih sastojaka. stimulira nicanje par"Jajza i s titi biljke od napada bakterioza. ima veliko poverenje u zastitnu i lekovitu moe majkine dusice. Stephania eepharal1fha postal"<l je odjednom . vranilovke. preventivi i dijetetici.i oticnu moe apomortina. kolhieina. Os laje. bosiIjka. berberina. estara .). etaR'Skog ulja karanfiliea. . da se aktivnost menja u toku vegetacije itd. a izgubio olrovnost. I ne sarno to. Tallini i srodna polifenolska jedinjenja su nosioci te antibakterijske moei. aromatskih i hidroaromatskih jedinjenja i da se sastoje od raznih ugljovodon ika. Odavno je poznata antibakterijska moe stavskih. tlo. Kao i u slucaju drugih fitoncida i u slucaju mirisnih biljaka. dva fenola. hinil1a. I drugi fenoli u etarskim ulj ima. treba naglasiti da je ozlette'1a ziva biljka najaktivllija i da antibioticnost opada susenjem i starenj em . a zaltim aldehidi. bosiljak i dr. vranilovka. ne treba zaboraviti da su etarska ulja vrlo s lozene smese alifatskih. aldehida. zivih i osusenih rnirisnih biljaka. vreme berbe i nacin destilacije itd. dakle. kiselina i drugih supstancija. Najzad. NEISPARLJIVI FITONCIDI Iz smilja je dobijen smolast mirisan ekstrakt tzv. Osim celih i samlevenih. za koje se odavno zna da su moena antisepticna sredstva. cera. kao i pre mnogo vekova. jove. koji ima osobinu da zaustavlja razvoj mnogih mikroorganizama. Zbog toga se arenarin trazi u poIjoprivredi i cveearstvu (hortikulturi) . eefaranti.i z moraca i anisa obj'as!l1ljavaju vekovnu neprekJidnu upotrebu ovih droga u narodnoj i skolskoj medicini. fenola.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 71 gih vrsta luka.lnoj medicini se i danas. njihove saro likos ti i nepos tojanosti.1a i nekih drugih aLkaloida koji imaju vel'fk medicinski znacaj. srcenjaka. kao sto su hemi jske iIi fiz ioloske rase Hi varij eteti bilj aka (na primer. Osim toga. Primeeeno je da etarsko ulje od iste biljne vrste nt:ma istu ant ibakterijsku moe i da to zavisi od mnogih cinilaca. anetal . klima. nadmorska vis ina. ketoni i es tri imaju najizrazitija antimikrobna s\"Ojstva. da se resi krupno farmae eulsko pitanje izrade prepa rata koji bi sai5// vao s lo POlpul1ije i s la duze svo ja prvobitna antibiotiena i fungieidna svo jstva. nasa majkina du§ica. alkohola. arenarin.Mnogobrojni laboratorij ski radovi poslednjih god ina ukazuju na to da ne koliko stotina vrsta proucenih etarskih ulja poseduju jace iIi slabij e antimikropne osobine. Za sada se cini da fenoli. ketona. cubra i nekih drugih biljaka koje imaju timola ill karvakrola. trave od srdobolje i mnogih drugih biljaka. Juglon iz lista i Ijuske oraha i njegovi metilirani derivati takode imaju antimikrobnu moe. U nasoj naroc. ali da ni dYe vrste ulj a nemaju is ti spektar i istu antimikrobnu moe. oporih materija hrasta. emetina. kao sto su eugenol u.

Mnogi au tori iz raznih zemalja. Tako je pored ostalog. po parkovima. nacinjeni su i drugi preparati . opisane su im fizicke i hemijske osobine. Umbeliferon iz Ii ~aj i vi ce upotrebljava se od pre nekoliko godina u Francuskoj kao lek protiv bruceloze. Antibrucelozno dej s tvo imaju osobito neki katehinski ta nini. a to je. tretiranja i dr. i ovde. Radi se i na primeni fitoncida u poljoprivredi. a lkaloida koji se poslednjih 15 godina tako mnogo upotrebljava na Dalekom istoku protiv gube i tuberkuJoze. jer u toplim delovima Zemljine kugle bilje daje i vise i raznovrsnijih materija nego u umerenom i hladnom klimatu. kao i u vecini s lucaj eva. dobili su razlicite rezultate. Proucava se mogucnost gajenja biljaka bogatih fitonci dima na javnim mestima. ukoliko j e vise umbeliferona hidrolizom oslobodeno. zbog cega se po nekad javIjaju veoma kontradiktorni rezultati. rad ion icama. velik nedostatak. Na kraju treba naglasiti cinjenicu da vise bilje ima izvesna anlibioricna svojstva i da se ona ispoljavaju u s redini gde I e biljke i ive. Ni bilje iz tropskih i suptropskih kraj eva nij e prouceno . razne metode branja. Medutirn. Morska flora je slabo proucena. treba naglas iti da dej s tvo b ilj ke zavisi i od naci na pripreme leka: u celoj. Mnogi fitoncidi su izolovani. u vreme najburnijeg razvoja. ispitujuCi razno bilje. zbog cega je delovanje biljke utoliko jace ukoliko je biljni organ sitnije samleven. . mnogo je teie i sloienije proucavanje evolucije biosinleze anlibiolika u toku geoloskih epoha. takode. stanovima i na svim drugim m es tima gde se covek za d riava. dokazano da veCina biljaka ima najvi se a ntibakterij sk ih sastojaka u doba cvetanja. jer se zeli ovim biljem postici preciscavanje zagadenog vazduha. od pocetka iil'ota na zemlji do pojave morske flore. dakle. konce rtnim i drugim velikim dvoranam a . a zivot je potekao iz mora. neozledenoj biljci umb eli feron je veCim delom u obliku heterozida.72 LECENJE BrWEM veoma trazena biljka za ekstrakc iJu cefarantina. primenjuju razlicite m etode rada i. a jos izrazitije umbelife ron izdvojen iz mnogih biljaka. Osim pomen utog are narina. dakle. Medutim. Nisu ret ki s lucajevi neopreznosti od infekcije materijala. Dokazano je da je halofitsko bilje sa stepa u Evropi aktivnije od onog sa nezaslanjenog zemljista.

auksina. vitamina.i drugih prostih fenolskih jedinjenja. presnu biljnu hranu. sluzi. pa je sasvim logicno slo Ireba da upotrebljava prirodnu hranu. dijetom. on je zivo bice. promenjeni u takva hemijska jedinjenja koja se ni u eemu ne slazu sa prvobitnim jedinjenjima u zivoj biljci. i sve zajedno. Nanlirnice zivotinjskog pore kia. Vocne dijete omogucavaju smanjirvanje preopterecenosti bubrega. odllosno biljne dijete su koris-TIe i za zdrave. . vaZllih mineralnih soli i organomineralnih jedinjenja. gwne. provitamina i drugih poznatih sastojaka velikog biolos kog znaeaja. koje svaka za sebe. lani11a . Upotrebom voca i voenih sokova postignuti su dobri uspesi u leeenju prekomerne gojaznosti i secerne bolesti."ocni dam su uopste raS>terecenje svih organa. glikokillina i raznih drugih materija. vitamina. a lek . pre svega vocni. HRANA I POSLASTICA Vocni dani Hrana treba da bude lek. LekarJ ih danas sve vise preporucuju. vocne kure iii vocne.i daje ishrani presnim biljem.LEKOVITOST VOCA I POVRCA BlUNI SOKOVI KAO LEK. Zeleno povrce i voce tu zauzimaju najvaZnije mesto. pre svega meso. u najboljem slueaju. sve se veca vaZnost pr. imaju vrlo veliku vaZnost za pravilan rad svih organa naseg orgarnzma. hidrala. rekao je jos pre dYe hiljade godine slavni grcki lekar Hipokrat. peklina. srca i krvnih sudova. Mnogi lekari Ieee uloge (giht). jer je one zaista sunceva hrana. skladiste hlorofila. koji imaju bolesnu zuenu besiku i druge bolcsti pomaze se vocnim sokovima. Tako se i moze objasniti dobro zdraV'lje i dug zivot mnogih Ijudi koji u jelu ne preteruju i koji redovno jedu svezu. baklerioslalicnih supslancija. Voce i povrce. I onima cija jetra nije u redu. pre svega onom koje ima mnogo hlorofila. Najnovijim naucnim isrrazi\'anjima.. Covek je dec prirode. visok krvni pritisak i malaksalost srca vocnim dijetama. Kuvanjem i pecenjem mnogi korisni sastojci biljnih eelija bivaju manje iIi viSe potpuno ra:wreni i unisteni ili su. osobito od otkrica vitamina i boljeg upoznavanja fermenata.hrana. Mnoge bolesti se mogu spreeiti i leciti narocitom ishranom. a pre svega organa za varenje. Vocni dani. secera J drugih ugljenih. provilamina. Ova velika misao postala je veeita istina u borbi za odrzavanje covekovog dobrog zdravlja kroz vekove. sva biljna hrana je baznog karaktera. povecavaju . belancevina. Diljni sokovi. pruzaju veliku pomoc licirna koja pate od hronienih zatvora i raznih autointoksikacija koje odatle proizlaze. masli i elarskih ulja. i 10 prvenstveno iivu.

Do pre tridesetak godina gIikoza je smatrana sarno kao dobra posiastica i hrana. pa ipak proizvodnja i upotreba u raznirn delovirna Jugoslavij e nije dovoljna i nije uvek najparnetnija. narocito u teskirn slucajev.74 LECEN JE BIWEM ki selos t tkiva u nasem o rgani zrn u. nego i druge soli . zapravo. pre svega ka lijurnove. ne unos i se pre tezno kuhinj ska so (natrijurn-hlorid). Osirn toga. pre svega. Ogromne kolicine divnih plodova u kojirna je koncentrisana silna energija S£ll1ca jos uvek propadaju. Svuda preovIaduje invertni secer. Zbog toga je vocna ishrana veliko ola ksanj e i odrnor za bubrege. tj. iIi se pretvaraju u alkoholna pica. otrov i zio pojedinca i drustva. tu najsvarljiviju hranu i izvrstan lek. ali se ono ne iskoriscava l1i dovol. . Obicnorn ishranorn covek unos i mnogo vise so li u orga niza m nego s to mu je to. srnesa od jednakih delova glikoze i fruktoze. U nas nije dovoljna proizvodnja i upotreba vocnih sokova. One ne sarno da preraduje svoje voce u neprevrele vocne sokove vec ga uvoze stotinama vagona iz drugih zernalja. pretvararno u alkoholna pica. umes to 3 do 5 gra ma) .irna hirurskih intervencija. za rniSice. $ecer. kojih u biIjnoj hrani irn a mnogo vise nego u zivo tin j koj. Jugoslavija ima divno voce i povrce. Danas se gIikoza veoma ce ni i naveliko trosi po boinicama sirorn sveta kao le k.i su izvrsna i najiakse svarijiva hrana.no ni racionalno. MUS MULA Sve voce sadrii znatne kolicine secera. Ovi secer. po trebno (oko 30 gra rna . Malo je zernalja koje irnaju toliki broj suncanih dana i takvo zern ljiste za proizvodnju ogrornnih koIici~a prvoklasnog voca i povrca. sto je od ve likog znacaja za praviino funkcioni sa nj e i odi grava nj e raznih b io hernij skih procesa. veoma varna. U mnogirn zernljarna proizvodnja vocnih sokova je uzeia velikog rnaha. Svakodnevn irn unosenjern s veze b il jne hrane srnanjuj e se ta pretera na k iselost na norrn alu .

Osi m toga. rede i manje mravlje... dakle.1 I.8"io.~ co > 81 79 82 83 84 85 85 84 92 0 '" Sljive GroMe Tresnje Kru ske Jabuke Kajsije Jagode Maline Dinje 17. visnja oko 1.4 0. pored pee i.. Procellll/alll. Tim Ijudima seeer najbrZe nadoknaduje izgubljenu snagu i omogueava im veeu izdrZljivos t na radu. u loi ionicama..4%. pre svega glikoza i fruktoza.5 0. kosacima za v ..eme letnjih iega i drugim. vezanih i poluvezanih kiselina.0 8..LEKOVITOST VOCA I POVRCA 75 Nije. . slobodnih. a jagoda oko 0.S D .0 14. benzoeve i drugih neisparijivih i isparljivih.0 12.4 0. secer je i !trana i lek..i'l !'l ::l. koji se nalazi u sece rn oj repi i sece rnoj trsci_ Masti nema....i ~e ugljenih hidra la. svi ti radnici koji rade tes ke poslove gube vrlo mnogo vode. limunove i vinske. "'" tO~ . Najgore prolaze oni ieteoci koji se u podne najedu slanine i suve ~ unke.5 D.8 0.~ OJ. dobiju proliv. Te kiselinc daju .. Vocni sokovi sadrie znatne kolicine vrlo korisnih kiselina: najceSee jabucne.4 0.0 12.3% organskih kiselina.. a na rocilo onima koji rade po red parnih kotlova.D ' OJ .0 16. pa im je pOlrebno da nadoknade izgublj enu vodu. jer gotovo svi pokvare stomak. c:Q ·U " :lE '" c:"'" . Vocni sokovi su kudikamo prijalniji ad vade.. Ribizla je vrlo ki se la. svi voeni sokovi sadrie najv. kad su »Ii vasi beskrajni vocnjaci Ilajveci rudl1ici i najjevlinije Ivornice vilamina C«_ Voelli sokovi Ireba da poslanu pice sirek i" l1arodni" slojeva.8 0. Radnicima na teskom poslu.6 0.7 0.7%.. poslaju tromi i najcesee za dan-dva nesposobni za rad. jevliniji i prislllpaclli ji od rakije i dmgog skodl jivog pica. 5asl av vaznijih vrsla voclli" sokova izgleda ovako: .4 0. jer ima oko 2. Svakom je dobro poznato sa koliko se naslade i uzivanja popije casa maline iii limunade za vreme letnjih pripeka.S 0. masnu hranu. ani moraju da piju mnogo vode i opterete i prehlade stomak. n.0 18.> @. .0 9.~ '2 co _ . Pozna to je da nasi Ijudi za vreme najtei ih letnjih poljskill radova izbegavaju hranu koja iziskuje mnogo vode. Malina ima oko 1._ . pa je i to vaino zna ti pri ishrani osoba kojima mast lteba svesti na najmanju meru. "0 ·c 0 ~ . ::akvo cudo ~lO su nam se pre . jer se za sve vreme rada jako znoje.. Cilibarne.0 6..7 0.1 0. a zatim saharoza iii obi can seeer.8 0. ." :lEE co . salidlne.c . ogrozd oko 1.-ala strand smeJ-ali i cudili zas to smo uvozili milione i milione tab lela vilamina C.c Vrs la voea . jer svojim ki selinama osvezavaju.7 0.. posle dugog pesacenja i podnosenja zedi na putu i za vreme tesk~ h radova.9%. a medu njima preovladuju seeeri.4 0.5 73 76 69 58 59 53 48 38 35 Kao sto se vidi.c: . svih rad"Jih ljlldi..S D. Najbolje prolaze i najduie izdrZe te radovc oni koji iive od lake biljne hrane i koji tek uvece jedu jaku.

viSnjevim iii nekim drugim vocnim sokom. Mnoge farmakopeje u svetu propisuju razne vocne sokove kao obavezne lekove. lekova u bocicarna koji su . U nas je najpoznatiji malinov sirup. mnogi ne mogu da piju riblj e ulje. pored ostalog.iz apoteke kuCi stizali jos topli i na kojima je .76 LECENIE BIUEM Linocu i osvezavajuCi ukus vocu. prikrije se neprijatan miris i lek se moze piti. Te kiseli ne s u vezane za razne alkohole i daj u estre vrlo prij all10g mir isa. Zbog prija tnog mirisa i ukusa vocni sokovi su naj prijatn iji napitak RIBI ZLA koji se. Kad se ti lekovi izmesaju i promuckaju s malinovim. draze creva na jaee kretanje i tako izazivaj u jacu peristalliku i uredivanje stolice u osoba s lenj im crevima neu rednom s toli coTll. Od svdih vocnih sokova izraduju se po apotekama sirupi kuvanjem iii rastvaranjem secera u vocnom soku na obicnoj temperaturi. ricinusovo ulje i druge lekove koji kod dece ~ osetljivih osoba izazivaju nagon na povracanje. Na primer. Svi se secamo iz detinjs· t va onih crvenih »medicina-. upotrebljava za prikrivanje neprijatnog ukusa i mirisa izvesnih lekova.

Kalcijum daje materijal za izgradnju kostiju. najvise u jagodama.5%).2%) i jabukovom soku. Naprotiv. zajedno sa lekovitim sastojcima u toj boeici. gvoil1a i drugih redih elemenata vezanih za fosfornu. sonu. vitaminskih koncentrata i vitaminskih konzervi. u nekim drugim zemljama. ribizla i dr. Sve te soli imaju veoma vaznu ulogu u metabolizmu. Taj sIrup dodavan je naroeito lekovima za decu. Susenjem voca gubi se kisela reakcija i zajedno 5 tim nestaje vrlo brzo i vitamin C. Oni gorki sastojci rastvoreni u vodi su stvarni lek. a pogotovu voeni sokovi su manje iii vise kisele reakcije. magnezijuma. Vaino je jos napomenuti da se navedeni i drugi elementi u biljnim sokovima ne nalaze vezani uvek onako kao u mrtvoj prirodi. Od svih soli u voenim sokovima ima naj V'ise kalijuma. Najvise gvoida ima u grozdanom (1. a sve ostalo treba na nj ega da deluje sugestivl1o. neutralizuju razne otrove. paradajz i drugo povrce u tudiji imaju znatnu kolieinu vitamina C. jer omogueavaju razne slozene hemijske reakcije u nasem organizmu od bitnog bioloskog znaeaja. jer se pretpostavlja da lekar. lekar moze biti 5 jednim. Biljni. pored toga. da ne bi dao neki otrov iii neki jak lek u preve\'ikoj kolieini. jer slep mora verovati da ee mu lek pomoei. sve to. crvenih krvnih zrnaca. Fosfora ima 8-20 0/0.2 grama po dozi. sumpornu i razne organske kiseline. na primer. a b olesnik mora biti slep. bolesnik mora imati krajnje poverenje i uopste ne sme ni sumnjati da mu lek neee pomoei. tj. nocu. a da osusen kupus. gvozae je sastavni dec hemoglobina. najviSe u jagodama. mora dobro otvoriti bei da ne bi pogresio. Ka\cijuma ima od 3 do 190/0.ineska poslovica kaze: . One. Apotekar mora imati dva oka. tome ee i pomoei«. Uostalom. U sokovima ostalog voea ima manje od jednog procenta od celokupne kolieine mineralnih matenija.5--9 0/0. Medutim.02 morfina ill kodeina u brzini napise 0.LEKOVlTOST VOCA I POVRCA 77 pisalo »svaka dva sata po jedna mala kasika«.« Tu se misli da apotekar. jer je deset puta veea od terapijske doze. povrcu i sokovima dobijenim od njih ima mnogo mineralnih soli: kalcijuma. Svi ti lekovi su zasladivani sirupom od maline iii. Magnezijuma ima od 2. vee da se vezuju na razna organska jedinjenja. pre svega kiseline koje nastaju pri unutrasnjoj razmeni materija. crvena. da umesto 0. Veoma je vazno to znati prilikom izrade zimnice. a fosfor je vazan sasrojak nervnog sistema. paprika i ostalo vo':e i povree vrlo brzo gube ovaj vitamin. s ladak ukus i ono pozna to »svaka dva sata po jedna mala kasika«. i sirupom cd visanja. . pozna to je da kiseo kupus i paprika. a poznatno je cia se askorbinska kiselina ili vitamin C u kiseloj sredini mllogo bolje i duie OCUV<I 11ego u neutralnoj iii alkalnoj. treba da pOl11ogne boles niku. prijatan miris. kalijuma. premoren. oko 500/0. kad uzme lekarski recept. U vocu. Eto zbog eega apotekar pri i21radi leka ne sme pogresiti. oskorusinom (1. jer k~·sela reakcija . vrlo lepa boja. u zurbi moze na receptu i da pogresi u jednoj decirnali. najvise u ribizlama i malinama. mala boca. Mnogi fermenti ne mogu delovati bez prisustva izvesnih elemenata u minimalnim kolieinama. Stara k. ukusno pakovanje. jer deca vrlo tesko 'i nerado lIzimaju lekove. jer »ko u lek veruje. dajuCi organomineralne supstancije. koje za metabolizanl imaju veliki znacaj.cd koga ee -nekom maliSanu spasti temperatura. a ta je kolieina za mnoge ljude smrtonosna.

Vitamini su neophodni faktori za oddavanje zivota i zdravlja coveka i raznih zivotinja. medutim. koji nemaju nikakve vaznosti sto se Vice hranljive vrednosti. u svesem mleku i rnaslacu sto . neoljusten pirinac. zivimo danas u doba vitamina. 2ivotinjski organizam prima s biljnom hranom male. C. Hemijska konstitucija mnogih vitamina je vee poznata i neki od njib su nacinj enr i i sin teMki. Danas se.ulogu u regulisanju unutrasnjeg rada eclija p l'i sagorevanju hranljivih mater ija i njihov uticaj na razne biohemijske reakcije. D. Vocni i drugi bi/jni sokovi sadrze razne vita m ine. Nauka j e pos lednjih godi na o tkri la i dokazala ogromnu ulogu koju imaju vi tamini u dijetetici i ishrani. Mi. ribizla.rincane rnekinje. Vitamini s u hetero- gene organske supstanc ije koje se nalaze u ma lim kolicinama u biljnim i zivotinjskim tkivima. B 6 . sipka i drugih biljnih i zivotinjskih s. Nikako se nije znalo objasniti sta je to u krompiru sto leCi skorbut. vee da pnpadaju raznim hemijskim grupama. mladu koprivu. ali dovoljne 'kolicine vitamina i provitamina. D). god. streptornicin i drugi vafni antibiotici. persuna. nego da je smesa od dva ili viSe vitamin a slicnog. koji su napravili revoluciju u terapiji. Od 1928. K i drugi. zna da nisu svi vitamini amini. kupina. Vi tam in 0 log i j a se razvija u zasebnu veliku naucunu granu bio logije i svih disciplina koje se od nj e izvode. Postojanje vitamina u bilju otkriveno je tek pre nekoliko decenija. kompl eksa l'ilamina B i provilamina A (karol ena). E. zivcanu ravnoteZu. krompir. ribljeg ulja. Savremena nauka 0 ishrani utvrdila je veoma vafnu ulogu vitamina u razvijanju i rastenju organizma. Istina je da se odavno znalo da sru limunov sok i sveza. a kasnije i pre ma baznoj. Cak ni penicilin. za limunov sok. A pod takvim okolnostima vitamin C se vrlo brzo gubi. Proucavanje vitamina je direktno vezano za sveie bilje. osobito mnogo vilamina C. mladih oraha. borove iglice i drugu presnu biljnu hra nu. Nedostatak vitamina u hrani izaziva u nasem organizmu patoloske promene. slavni poljski hemicar K a z im i r Fun k (Funk Caszimir) otkrio je te supstancije i nazvao ih vitaminima (tj. Oni u malim kolicinama obezbeduju njihovo rastenje i razvoj. ali samo u njihovom prisustvu zivotinjski organizam m oze celishodno da iskoristi primljenu hranu. a v ita min 0 z e. ishranu.78 lECENJE BIUEM eelijskog soka postepeno jde prema neut ralnoj. tzv. ali ipak drukcijeg dejstva na nas organizam i da je druge hemijske grade (grupa vitarnina B. B2 . BI . Zeleno povrce i rum eni plodovi bili su prvr i vitaminski izvori koji su nam otkrili izvanr edan znacaj namirnica biljnog porekla u ishrani i dijetetici. Proucavanje vitamina je u punom zamahu i svake godine se u terapiji javlja po neki novootkriveni vitamin. nisu umanjili vaznost vitarnina. Godine 1911. pomorandze. iii se uspeva dokazati da neki raniji vitamin nije jedinstven. Do otkrica vitamina nije se moglo objasniti otkud potice lekovitost limuna. bolesti. primeeeno je da se na Dalekom istoku javlja jedna zivcana bolest medu Ijudima koji jedu svakodnevno iskljucivo oljusten pirinac i da se bolesnik moze izleciti jeduCi pi. pa cak i njihovo postojanje. razmnozavanj e. zivotnim aminima) . otkrila njihov znacaj i . zapravo . mrkve.irovina. do danas uspelo je ne sarno da se izdvoje mnogi vitamini u cis tom stanju vee i da im se odredi hemijski sastav i da se sintezom nacine vdtamini: A. ziva zelena biljna hrana uops te jedini lek protiv skorbuta. S druge strane.

patlidzan. Nema ga u maslacu. autointoksikacija. Godine 1912. ulceracija i drugih bolesti. Jos pre toga je. Coveku je potrebno dnevno da uzima oko 1 mi. a medusobno se razlikuju razlieitirn farmakoloskim dej stvima i h emijskom gradom. god. tlamin) Glavni izvori vitamina B1 su: pivarski kvasac. U vo di se rastvaraj u . astenije. odredena je hemijska formula i izvrsena sinteza toga vitamina. spanac. vitamin C i kompleks vitamin a B. ·s uvom i hladnom mestu. koji se hrani iskljucivo oljustenim pirineem i da se ta bolest moze spreeiti kad se jedu mekinje od phinca. Japanac Takaki primetio da be!1iberi u japanskoj mornarici iScezava ako se kuvanom pirineu dodaje sveie meso. sto je sasvim dovoljno ako se hranimo mesovitom hranom. i biljke su glavni rezervoari ovih vaZnih supstancija. arahis. veterine i far macij e. a u uljima se rastvaraju vi tamin i A. Svi su oni veoma raspros tranjeni u bilju. gih bil jaka i zivotinj skih organa. E. Vitamin B1 (aneurin. u svim slucajevima kad je metabolizam ugljenih hidTata poremecen.Jigram ovog vitamina. To je vazno znati pr1 konzervisanju voca i vocnih ·i biljnih sokova sumporastom kiselinom i njenim solima. neke salate. pored os talih m anje vaznih. Posle dugih ispiHvanja. Cist vitamin B1 treba euvati od svetlosti i vlage na mraenom. Vitamin B1 sluz. pre svega. pre svega. zitna zrna. Surnpordioksid unistava vitamin B 1. manje kJrompir i drugo. . Poljak Kazimir Funk je uspeo da . 1935. svezorn biljnom. VITAMINJ RASTVORLJIVI U VODI (HIDROSOLUBILNI) U doba otkric'a vitamina. pomorandza.' Zajednicka osobina im je ta sto se u vodi ras tvaraju. Holandski lekar Ejkman zapazio je 1897. neuroze. K i drugi. razno voce i plodovi. mi sli.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 79 leci englesku bolest itd. Novija is trazivanja pokazala su da se prvobitno pozna ti vi tam in B sas toji iz vise komponenata . da se beriberi javlja na Dalekom istoku s arno medu siromasnim svetom. vi se slicnih vitamina. god. lesnik. j er su u njima otkriveni vi tamini. Zato je bolji crni bleb od b elog.iz neoljus tenog pirinca izdvoji supstanciju koja se moze suprotstaviti poj avi beriberija i nazvao je vitaminom. zitne klice i mekinje. o d kojih je dan as pozna to vise od sedam . Vitamine dele prema njihovoj rastvorlj ivosti u vodi i masrima i uljima na hidrosolubilne i li poso lubiLn e. Na taj nacin su mnogi narodni lekovi postali . .i lekovi ili lekovite sirovin e naucne m edicin e. anoreksije.i za lecenje beriberija i svih polineuritisa.Io se da je r ee 0 jednom vi taminu B. gastrointestinahnih oboljenja. 1885. kupus . Tek j e otkricem vita mina objas njena lekovitost mno. a malo ga je u mleku . orah. U crnom psenionom brasnu ga ima vise nego u belom. D. 1.

a belo ispod 0.6-0.5 Pseni cne mekinje Bras no 95% 0. Ima ga i u drugom bilju bez hlorofila.2 0. uostalom.3 Brasno 60"/. U zelenom bilju je (prema Kunu) vezan u obliku kompleksa velikih molekula i verovatno deluje kao dijastaza. sIjiva 0.8.3 Suve sljive.7 Be!i kukuruz 0. Daje se po 5 do 10 mg dnevno. cak i u baktel'ijama.7.ima torula (oko 4 mg u lOa g).80 KaliCina v itamina BI U LECENJ E BIW EM 1'azn om bili u (mili gram u 100 grama biljke) Pivarski kvasac. pre svega u psenicnim klieama. 0.3 Grasak. Pivarski kvasae je i ia ovaj vitamin glavni izvor.3 Pasulj 0.7 Pirmcane mekinje 1. Biljke ga sintel.6 4 Pirincane klice 4. kikiriki) 3.izuju i verovatno da u zivotinjski organizam 'dospeva zivotinjskom hranom.03 0. pseniea oko I. pornorandza. u plodovima i mnogim drugim namirnicama. zatim u raznim algama.3-0. kruske 0.2 Rotkvice 0. zelen Vitamin B2 (laktoflavin.15 Salata 0.25 Badem Banana. U oSLlzenim kajsijama ·ima ovog vitamina do 2 mg.3 Soeivo 0. kao sto je.1 Rotkva 0. narocito u slucajevima poremeeaja u rastenju odojcadi. i sa svim drugim vitaminima. u drobu sis'a ra. boraniji. dinje. Oel zelenog povrea ima ga najvise u salati.je ostalih vilamina B.8 Rai 0.1 Mlad krompir 0. Manje ga ima osusen pivarski kvasae (oko 3 mg). riboflavin) Ovaj vitamin je \'eoma rasprostranjen u bilju i hvotinjama.25 Mrkva 0. erno psenicno brasno do I. soja do 1. psenicne klice do 1.6-7 Lesnik 0.12 Pa1lidzan Kr<llStavci 0.1 Osusene kajsije. osusen oko 8 Peka rski kvasac 1-5 Slad 0. .5 mg. jedino ga u grozdu ima malo. Njegovo dejstvo vezano je za delovan.07 2. kupusu.4-0. mandarina.15 Cmi luk 0.8 Grasak.4.3 KarfioI Kupus 0. ekstrakt iz slada ima oko 0. kesten 0. mladom krompirLl i dr.6 Jecmeno zrno 2uti kukuruz 0.1 Soja Boranija 0.12 0. soji. Od bilja i uopste najvise ovog vitamina . a kod izvesnih zivotinja pozitivno utice na rastenje. kliei semenja.1-4.2 Jecmene klice 0.5 Brasno 82% 0.1 0.6 Zob 0.4 Detelina AraJlis (zemno orasce. jabuka. !imun. suv 0.5-0. insektima.3 2 -2.7 Omh 0.2.18 0. a u svezem voeu oko 0. Ovaj vitamin je sastojak zutog fermenta u nasem organizmu i kao takay aktivno uceslvuje u eelokupnoj respiraciji. ra! do 1.5 Pseniene klice 4.15 Stari krompir 0.25 Spana': 0.6-2. u belom luku.5 Raiene kliee 2. Povoljno utice i na metabolizam ugljenih hidra-ta.

Antipe\agra vitamin (RR faktor) I ovog vitamina ima n aj vi ~e u pivars kom kvaseu. Od polovine XIX veka engleska mornariea obavezno mora nosit·i na brodovima limunov sok i upotrebljavati ga za vreme plovidbe.rduje da ne samo limun vee i sve sveze povrce i voce ima antiskorbutiene osobine. Taj koristan obieaj primile su i druge momariee. masti. inace najduze poznate avitaminoze. 1ma ga i u krompiru . Gocline 1932 . Funk ovu »antiskorbuticnu supstancijll« svrstava medu vitamine. Desetak godina kasnije drugi jedan nauenik utv. Vee naredne godine Holst i Hrolih izazi\'aju vestackim putem skorbut na zamorcetu dajuei mu hranu koja ima dovoljono belancevina. a bora ima tama dosta. ova supstancija naziva se vi1aminom C. god. uopste. Tamo su starosedeoci zbog velike hladnoce.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 81 Vitamin Ba (adennin) Pi varsk i kvasae j e n aj bogati ji rezervoar i ovog vitamina . pi r in cu i drugoj biljnoj hrani. soji. slabog sunea. Jos Hipokrat spominje skorbut. koji nisu mogli do6i do ze lenog povrca. spanacu. uspeo da osvoji Kanadu zahvaljujuCi upotrebi borovih igliea. nedostatka bilja sa hlorofilom. Hopkins otkriva 1906.to u poslednjem ratu ovaj ekstrakt je odigrao vaznu ulogu u sprecavanju i leeenju skOl'buta u nekim zemljama. vojnicima opsednutim u tvrdavama i svima onima koj i su silom prilika morali jesti suvu hranu. otpadanje mesa i smrt. ali je sva hrana bila hemijski cista i sterilna. Njegovi Ijudi su kuvali ove igliee i pili taj odvar. Na taj naein su spreeili pojavu skorbuta i uspeli da osvoje ogromnu zemlju. Adermin ima opsti bi olosk i m aca j . malo kulturnog bilja i. Skorbut je stara bolest koja je kroz vekove ulivala stra h pomoreima na dugim putovanj-ima na galijama. u neprosejanom psenicnom brasnu. Pocetkom XVIII veka Kramer zapaza da se skorbut moze spreeiti limunom. Sentderdi izO'luje iz 2.000 kilograma paprike 500 grama heksuronske kiseline koju identifilmje sa vitaminom C. pirincu. kuk uruzu. da je skorbut bolest koja nastaje usled nedostatka nekih materija u hrani. ugljenih hidrata. Danas se zna da su borove iglice vaian izvor vitamina C. doSli do saznanja da su za suzbijanje te strasne bolesti najbolje borove tigliee. U XVII veku se naslucuje da je uzrok pojavi skorbuta verovatno nedostatak svezeg povrea u hrani. robovima i zatvorenieima. NaroCi. ispadanje zuba. voca i svezeg mesa. god. . soli i vode. Godine 1912. Tek 1918. a Karer jste go dine naziva ovu antiskorbuticnu supstanciju leva askorbinska kiselina. Naredne godine je sintetizovana. god. To su narocito upotrebljavali sovjetski vojnici. Iz borovih igliea se neloo vreme vadila cista askorbinska kiselina i pravili vitaminski ekstrakti. jer je na krajnjem Severn vajkada~nji obieaj da se kuvaju igliee od bora kako se ne bi javilo pueanje vena i krvavljenje iz desn"I. pogotovu zelenog povrca. 2ak Kartije je 1534. Vitamin C (askorbinska kiselina) Nedostatak askorbinske kiseline u hra ni dovodi do pojave $Ikorbuta . kukul"Uzu. Za vreme zime citave borove grane su euvane pod snegom i s njih igliee brane i davane vojnicima da svakodnevno kuvaju caj. zatim u pekarskom kvaseu.

Dakle. malo i retko trosi. Nairne. kupus.5 mg. uglavnom. U namirnicama zivotinjskog porekla ima mnogo manje vitamina C. To isto vai i. oko 85 mg dnevno. na primer. a deci oko 60 mg dnevno. ali ga nema u svim biljkama u jednakim kolicinama . dok u 100 g sipaka ima v. Oksidacijom ne sarno na vi- . karfiol i razne salate. u kupusu vise od 100 mg. Radnicima koji obavljaju teie poslove treba oko 70.000 mg).82 LECENJE SIUEM Vitamina C ima u bilju i zivotinjama. mrkvu. U podzemnim organima ima ga najmanje. limunovi. da neke zem lje izvoze koprivu koja ima vise hlorofila i da je zbog toga lekovit. narandzas ti i zuli plodovi. u gloginjama oko 500 mg. Kad se pogledaju kolioine vitamina C iznesene u tabeli. Na primer. Vitamin C je najosetljiviji od svih hidrosolubilnih vitamina. Tako. Domacicama je poznato da ni iz jedne biljke. u krvi svega 0. Vrlo bogati izvori vitamina C su crne i crvene ribizle.000 m g vitamina C (a cesto i do 3. u crvenoj paprici isto [oliko. ovaj vitamin j e direkotno veza n svojim postankom na hlorofil. najvise vitamina C ima u divljim crve nim plodovima i u zelenom liscu. U semenju kad klija ima mnogo vitamina C. koj e ima velik zna·caj kao zdrava i jevtina hrana. Kupus ima oko pet puta vise askorbinske kiseline.i se od 1. ren. u mesu oko 4 mg. U zivim b iCima koja imaju hlorofila. Spanac se. u mleku ima 2-3 mg. ali tvrde da ona nij e iz svake d rtave j ednako lekovita. primeceno je da jedna namirnica ima utoliko vise vitamina C ukoliko ima vise hlorofila i kal'otenoida. ali kako se on go tovo svakodnevno jede u dosta velikim kolicinama u svakom obroku. borove iglice. Kao sto se vidi. Vitamin C je vrlo rasprostranjen. crvena paprika. Tesko je odrediti minimalnu dnevnu dozu vitamina C potrebnu za coveka. dotle u vecini namirnica zivotinjskog porekla ima najcesce od 1 do 20 mg. a u persunovom listu do 200 mg. mnogo ceni kao zdrava h ra na koju va lja sto cesce iznositi na nasu trpezu. On je veoma rasprostranjen u zivoj prirodi. dakle. Najvise je potreban trudnicama. kupine. kao li to su sipci. vinovo lisce i drugo voce i povrce. Dugo se tvrdiIo da je spanac lekovit i da daje s nagu zbog toga s to ima gvoida. Tako se danas ispostav ilo da najvise vitamina C imaju crveni.Gljive nemaju vitamina C. Najvise ga ima u zelenom bilju. onima koji se bave laksim poslovima 50. vise od ostalih namirnica. paradajz. kao sto je svima pozna to. kelerabu. Totkvice i drugo povrce. kad se cedi. Tako. . ne izlazi tako zelen sok kao iz spanaca. a koja se u nas. gloginje. U krompiru nema mnogo askorbinske ki seline. vidi se da u nasoj svakodnevnoj hrani ima dovoljno askorbinske ki seline ako je hl'ana mesovita i ako je povrce i voce sveie. IiSce perunike i persuna. od pre nekolli ko goclina otkako se i hlorofil smatra za lek. Medutim. To mnogi misle i danas. Ukoliko se ide bliie liScu i ukoliko j e liSce zelenije. danas stranci od nas traze stotine vagona koprivinog lista. zeleni orasi Cija su jezgra jos meka. onda je on jedna cd najjevtinijih i najpristupacnijih namirnica u borbi protiv skorbuta.ija. Ni jedna te ista biljka nema u svi m organima isti procenat ovog vitamina. mandarine. uto· liko ima vise askorb inske kiseline. narocito na selima. i za kelj. pomorandie. Otud i postoji danas pretpostavka 0 izvesnom odnosu izmeau hlorofila i vitami na C. karoteni (provitamin A) i vitamin C. veruje se da je i u spanacu glavna lekovita stvar hlorofiI .

orab KJrastavac. Tepa Borove iglice Bel. kuvan Salata. Zato je najbolje upotrebljavati sveie i presno voce. Baze. Boranija i maslacak izgube za to vreme do 80%. praziluk Karfiol. a i alkalije ga takode uniStavaju. grozde Lubenica Kruska 40 40 40 12 20 20 10 2 4 5 4 4 II.000 oko 500 450 100 do 400 450 160 100 80 80 50 50 PHome jagode Kes ten. konzervisan Crni luk. breskva Slj'iVa. Na primer. Osetljiv je i na povisenu temperaturu. Svaki od njih je brzo razara. Ni na niskoj temperaturi se ne cuva dobro. Listovi Kupina. paradajz Maline Boranrja KuvaJlla boranija Koruzervisana boranija Dinja KaJsija. a po moguestvu u neko povree. mandarina do 3. kiseonik i druga oksidaciona sredstva i toplota su tl1i najveca neprijatelja askorbins'ke kiseline. a ako se sva tri udruze. onda su gubici vrlo veliki i brzi. jer se vitamin C nalazi rastvoren u eelijskom soku koji je kiseo. samim dodirom 5 vazduhom. Plodovi ~ipak Gloginja Crvena paprika Slalka zelena paprika Limunova Ijuska Pomorandza ljuska Crvene ribizle Kupine Sumske jagode Borovnice PomorandZa Cimun. vitamin C biva razoren vee na 600 (suva toplota) iii u vodenoj pari pod pritiskom na 120 0.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 83 Kolicina vitamina C LI svezem bilju (Rando en) (m iligrama LI 100 grama svezeg mat erijala) I. luk Cmi luk. a u alkalnoj sredini vi- . on biva razoren. svez Crni luk. kuvana Topinambur (cieoka) Celer 10 15 5 11 8 sokoj vee i na obicnoj temperaturi. a kad se biljni organi osuse. dok svi ostali vitamini pl'ilicno dobro izdrzavaju temperaturu od 1000. 't reSnja. gubi se i ta kiselost. Krtol e i korenje Ren Crvene rotkvice Repa Rotkva Krompir mlad Krompir stari 70 46 40 30 20 8 Kuvan ikrompir Mrkva Mrkva. kopriva oko 800 250 150 100 90 60 50 115 ISO Kiseli kupus Spanae. kuvan 8-30 45 40 25 25 20 10 5 6 III. Susenjem voea i povrea takode se gubi veti dec vitamin a u mnogim slucajevima. rotkvica Kiseljak Kupus MaslaCak. Posle tri dana cuvanja spanae izgubi gotovo say vitamin C. svez Spanae. perunika Orab Persun Vinov list Celer.

VITAMINI RASTVORLJIVI U MASTIMA (LlPOSOLUBILNI) Vitamin A i provitamin A (karoteni) U bilju se ne nalazi vitamin A.lnjem izgubi sa rn o l OOt. gloginja. kupine. spanae 25-80. Nema sumnj e. uvrefilo se miSljenje da je dobar sarno onaj leka r koji daj e inj ekcij e.iba. ljoskavca. borovnice i druge vitamin ske sokove nego primati injekcije. Kao 5tO se za vreme Molijera prete rivalo sa klistiranjem. kao specifican lek protiv skorbuta. Kuva njcm u roku od ee tvrt sa ta povree gubi izvesnu koli cinu vi tami na C: kupus 70-90. potice od karotena i njima slicnih supstancija nazvanih karotenoidima. plodova. jer je ona alkalne reakcij e us led cega su gubici as korbin s ke ki seline vrlo veli ki. bundeve. Te k u zivotinj skom organizmu karoteni se pretvaraju u vitamin A. Tako je krompir ohladen i cuvan na 3-5 0 posle ses t mes eci jos u vek imao vise od 900{0 vi tamina C. Mnogo je prij a tnije uzimati svakog dana u obliku prijatnog napitka sok od limuna. A bolesti su veliko zlo i nevolja. tako i u doba u kome zivimo rnnogi lekari preteruju davanjem injekcija svakom. a o lj us len m nogo vise. Zato se riblje ulje sve viSe trosi u svim prosveeenim zemljama. Daje se. Upotreba askorbinske kiseline i vitam in a C je velika i raznovrsna. sumporas ta kisclina. Riblje ulje piju deca. od januara do ap- . . negat'ivno uti ce sumpordioksid. raznih gadusa. Nij e dobar obicaj nasih domacica u ne kim kraj evima s to pre kuvanj a dodaju ma lo sode bikarbone. Neo lj us ten krompir ku v. zatim za leccnje Melerove i Barlove bo lest i. II . zutike. boranija i mrkva 50-6oo/ •. Za vreme zime. pomorandze. vitamina C. U tezim slucajevima daje se u obliku injekcija. ali 'tu irna i preterivanja. To su ribe vel ike oko 1 metar u dufinu i teske viSe od 20 kilograma. rum ene boje bilja . a masti pecen krompir gubi do 500/ 0. natrijum-bisul(it i druga jedilljenja su mporas te kiseline upotreb ljena za konzervisanje. m a ndarin e. Us led primene s le rilizacij e. slabi i bolesnici. Riblje ulje se dobija iz jetre ruorskih r. ikarotni (Dal1cus cQI·ola). ribizle. Ona raste svakog dana./. To je danas najbolji rezervoar vitamina A i D. paradajza i drugog divljeg i pitornog voea. i kome treba i kome ne treba. Islo tako. drena. crvene paprike. vOCe i povree u konzervama vee na poce tku izgubi do 5OO/. divlje tikve. Divna boja sipka u jesen. Jer u narodu.84 LECENJ E BIU EM tamin C se vrlo brzo gubi us led oks id ac ij e pod uticajem kiiseon ika iz vazduha. Najvise vitamina A ima u namirnicama zivo·tinjskog porekla. bolje je zlo spreciti nego leci ti. kozlaca. V'isnje . Brzo smrzavanj e voea i povrea najmanje s kodi. Karoterui 'S U na randzas te. vit a mina C. ne sarno medu neprosveeenima vee i medu skolova nim Ijudima pred ovaj rat . Vreme ee i tu uciniti svoje. purgiranjem i pusta nj em krvi (cela medicina toga doba uglavnom se bila sve la na to). maline. Karoteni su dobili ime po mrkvi. bljusta. Na prvo mesto dolazi u/je oct nekih morskih riba. jarebike. Davanje injekcija je uzelo veliki zamah. nego razni karoteni. pre svega. brusnice.

Zbog vel ike kolicin e vita mina D riblj e ulj e se dan as smatra za na jbolj e sreds tvo pro biv rahiti sa (engles ke bo les ti). na glo s labljenje dece i oboljenje ooiju lecili dajuci bolesnicima. maslacak. borove iglice. Riblj e ulje je bo lj e od sin te tskih prepa rata. kao jedno od najboljih prirodnih neskodljivih sredstava za jacanje i narocito kao pl'edohrana protiv raznih boles~i koje se javljaju najvise medu decom i omladinom krajem zime i pocetkom proleca. p ra teCi druge sitnij e r ibe. Tu. Do avitaminoze A De moze doci medu osobama koje se svakodnevrio hrane zelenom. Dugo se mi slilo da j e r iblje ul je lekovito zbog j oda i brom a. Nasa koza propus ta ult ravio letne zra ke do duzine 3. perSun. pilece jetre. salate. Najvise vitamina ima mleko ako se krave hrane zelenom detelinom (lucerkom). Vi1amin A je naden u krvi i mleku sisara_ U tom pogledu su najbolji rumeni plodovi i zeleno bilje. crvenu papriku. za pravilniji p ro met kalcijuma. Ne sa rno ribe vee i sve nase domace i druge zivotinje. treba spome nuti spanac. sljive i drugo voce i povrce. U toku trazenj a s inteze antirahitic nog vitamina D (zraceni ergostero l) otk rivena je vaina cinjenica da se ovaj vi tamin moze s tvoriti i u nascm organizmu pod d ej s tvo m ultravioletnih zrakova. u mors kim a lga ma stvor eni su provita mini i vita mini . Pod uticaj e m ultraviole tnih zrakova sun ca. kao i covek snabdevaju se provitaminom A jeduCi biljnu hranu. koje im sluze za hra nu . Tako se uspos tavila spona koja vezuje dva nacina uspesnog lecenja rahitisa: r iblje ulj e i ultraviole mi zraci. jer detehlna ima vrlo mnogo karotena koji se u jetri i krvi prctvara u vitamin A. kupus. Te alge su izlozene uticaju suncevih zra kova i sad de mnogo ka rotena i d rugih slicnih zutih i cr venih biljnih boja. U Japanu su odvajkada suvocu koze. mrkvu. a najvise jetra. mnos tvo gadusa. Tek o tk r icem vita min a A i vitamin d D u tom ul ju obj as njena j e nj egova lekovitos t. trose sveze mleko (ne konzervisano). narocito deci. koji se zat im nagomilavaju u masnom tkivu je tre raznih rlba koje se hrane tim a lgama. pri cemu fotohemijsko dejstvo na sterol e u nasim crvenim krvnim zrncima izaziva stvaranje vitamina D. uops te. glogi'l1je. Ti sitniji stan ovnic i mora hrane se razn im m rkim i crvenim a lgama. sipak. za razvijanje i jacanje kostiju. pre svega. drenjine. i D. zatim zbog arsena i fo sfora. 1I10 r s kim bilj kam a koj e zive na morskoj povrS ini i koj e nose mors ke s truj e iii pl ivaju blizu oba le. kajsijc. maslac i skorup. koje se s lozen im biohemi j skim reak cij a ma u jetri morskih rib a p retvaraju u vitamin A. a veI'ova (no i u vita min /I. svezom biljnom hranom. pos to sadrzi i vitamin A. Drob svih domaCih zivotinja ima mnogo vitamina A. ka ko za lecenj e ta ko i za sp recavanje ove teske i dos ta ceste dec je boles ti. s to znaci pod uticaj em sunceve svetlos ti. diigerice_ SVeZe meso od zdravih i debelih zivotinja ima vi se ovih vitamina nego konzervisana iii aka potice od mrsave iii bolesne stoke_ . detelinu (lucerku). c itava jata pl ove prema Lofotsk im ostrvima i severnim obala ma No rves ke. Mleko i maslac dobijeni od krava koje su bile na pasi ima viSe vitamina AiD od mleka dobijenog od krava hranjenih suvim senom. breskve. jer ne moze izazva ti hiperv ita minozu D.000 angstrema. protiv izvesnih vrsta tuberkuloze 'i.LEKOVITOST VOCA [ POVRCA 85 r il a. Riblj e ulj e se da je i za rastenje (vitamin A). opadanje kose.

i da se u nasem telu stvori sto vise vitamina D. U nasoj zemlji ima nekoliko lecilista za one koji boluju od tubel'kuloze kostiju. ad bi ljnih namirnica. Vitamin /\ je ot po ran na povisenu temperaturu. i 1923. jer je tel mos tab ilan. ulvrdeno j e da riblje ulje ima pored vitamina A i vitamina D. pa se moraju prehranjivati kravljim mlekom. To je od ogromnog znacaja za ishranu male dece. .onika iz vazduha. parazitu nasih zita. od biljne h rane domacih zivo tinj a umn ogome zavisi koli cina ov. vitamin D j e dugo smatran za vitamin A. HJ auenje namirnica i drzanje na led u je vrlo dobro. Ovaj vita min se dosta dobro odrzi prilikom konzervisanja. jer se njegov nedostatak u hrani pokazuj e medu deco m u obliku tzv. najvise ga ima u Ijuskama od kakaoa. I ovaj vitamin se nalazi najvi se u jetri morskih. ergosterol bi bio provitamin D. U tvr<loj razenoj glavnici. a manje u j etri slatkovodnih riba. ali je trebalo da proc1e gotovo d va i po veka pa da se sazna da je ullrok te bo les ti nedosta tak vitamina D. ana se nalaze . pogotovu dojencadi cije majke nemaj-u mleka. nalazi se jedan sterol (supstancije slicne mastima) nazvan ergosterol. Letnje mleko ima mnogo viSe vitamina D od zimskog ili u mleku krava hranjenih suvom hranom. Mi se suncamo da bismo u krvi povecali kolicinu ovog vi tamina. Manje ga ima u mesu domaCih i divljih zivotinja.86 LECE J E BIU EM Uopste. a li je vr lo osetlji v na oksidaciona srcdstva i sve tl os t.jJj na morskoj obali iii negde u brdima i planinama. mrkva izgubi oko 35"/0 vitamina A. dobija antirahiticne osobine kao vitamin D. da pre pocrnimo .to je letnj e ml e ko bolje. kao sto su morske alge. i zas to se moglo podic. jace i lekovitij e od zims kog. I ovaj vitamin je u direktnoj vezi sa hlorofilom. engleske bolest i iii rahitisa. Tek izmedu 1920. jer i njega imaju vise one zivotinje koje se hrane vecito zelenom travom. sa zelenim biljem. koji se zl-acenjem mogu prevesti u vitamin D. Jos polovinom XVII veka jedan e ngles ki lekar tac no j e opisao rahitis. dima i magIe. gde suncevi zraci nesmetano dopiru do zemljine povrsine i deluju kao lek. Zbog toga je veoma vazno upotrebljavati sa rno potpuno sveze voce i povrce. Isto to vazi i za cove ka . jer ni s ka temperatura ne razara ovaj vitamin. Na taj nacin moze se objasniti za!. Vitamin D (kalciferol) Vitamin D se naz iva jos i antirahiticnim vitaminom. Kad se on pod izvesnim okolnostima zraci ultravioletnim zracima.ih vitamin a u mlcku i mesu. jer je vrlo teSko spreCi ti razorno dej s tvo svetlosti i kis(. Kolicina ovog vitamina u biljnim i zivotinjskim organima zavisi od kolicine sterola. god. koji je otporan prem a kiseoniku iz vazduha i oksidaciji. Kako sc ispos tavilo da je riblje ulje odlican lek protiv rahitisa. a kod odras lih u obliku osteomalacije (o me ksava nj a kos tiju) .i uzorno stocars tvo u sve tu tck otkako su Ijudi shvat il i va i nost deteline i pocel i je gaji ti naveliko. Kuvanjem. daleko od gradova i prasine. Pre suncanja se mazemo raznim uljima da nc dode do upale koze. Danas se vee zna da ima vise vrsta vilamina D. Prema tome.

kikirikiju i drugim semenkama. kupusu. Mnogo ga ima nar. mrkvi. U neosapunjivom delu pseni cnog . U zeninom mleku ima ga viSe nego u kravljem.znaeaja. U nedostatku ovog vitamina u hrani. Nalazi se najviSe u zelenom liScu lokalizovan . Misli se da su zivot~nje nesposobne da s int e~i zuju ovaj vitam in. mladom grasku i pamucnom semenu.ulja iz klice ima oko 1.ogo nagomila u zenskom organizmu. soji.u hloroplastima. ona u zivoj biljnoj ce liji s inte tizuj e ve liki broj najraznovr snijih sup s tancija. a narocito se mn. lako svarljiva i dobra hrana i lek. • Vitamin K (antihemoragicni) Vitamin K je antihemoragicni vi·tamin.J.koje <. Za krave muzare ta ishrana je od osobitog . Tokoferol iIi vitamin E (antisterilitetni) Vitamin E je otkriven tek 1922.300 mg. Bilje je izvor ovog vitamina. i stena. da kle. U bezbojnim mastima ga nema. s druge strane. sto se dovodi u vezu sa karotenoiclima. o troVJlih. . Utvrdeno j e da je za normaIan tok trudnoce i za p ostignuce zdravog narastaja. zitirna. ad zivotinjskih il1amirnica najviSe ga ima u brasnu od ~iba . krompiru. 5 jedne strane. gorkih. a u ulju od kukuruznih klica oko 1. potrebna jedna ·supstancija koja se nalazi u ulju n ekog semenja (neosapunjivi dec m asti i ulja). Najvise ga ima u indijskoj lucerki (alfaf a) Iistu pitomog i divljeg kestena. kiseoniku i oksidaciji i ultravioletnim zracima. mirisnih. meuu kojima ima hranlj. jer vitamin E prelazi u mleko. lekovitih. algarna.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 87 Ziva biljka j e posrednik izm edu zivotinja i coveka. Ijutih i drugih jedinjenja. ad svih liposolubilnih vitamina ovaj je najotporniji prema toploti. U plodovima ga ima manje' nego u liscu. minerala. PSenicne. a to je od ogromnog znacaja za ishraonu stoke preko zime. Zato su po1Jpu:no upucene na billje. u ml a dom zelenom liscu. Ovaj vitamin je potreban za razvoj seksualnih celija. za hlorofi. godine. u masti dobijenoj iz svinjske jetre i u drobu drugih doma6h zivotinja. kao i vitamin A 'i D. karfiolu. u spanacu. sposobnog za zivot i dalji normaJan razvoj i rasplod. jelovim igliicama. direktno je vezan za zelenu boju bilja. detelini (svezoj i suvoj). dakle. avo utoliko pre s to se veci deo ovog vitamina oeuva i u suvoj detelini. javljaju se ~zlivi krvi . mrtve prirode. Biljke su glavni ·rezervoari ovog vaznog vitamina. Pomocu sunceve energije i 11lorofila.lava sc u misicima i potkoznoj masli. I ovde treba spomenuti detelinu kao vrlo vaznu hranu s velikim kolicinama vitamina E. Najvise ga ima u mastima zuto obojenim.u pocele truliti. u prvom re du klice p senice i drugih nasih zita. 'pa je mnogo prijatnije uzirnati taj vitamin u mleku nego u obliku injekcija.ivih. paradajzu. U podzemnim organima ima ga mnogo manje nego u zelenim nadzemnim. malokrvnost i druge bolesti. oporih. koprivi. grasku. kukuruzne i kliee ostalih nasih zita se pre mlevenja vade 1 u obliku griza daju deci i bolesnicima kao jevtina. soji i nekom drugom uljevnom semenju.ocito u salati.000 mg u 100 g ulja. Nagomi. 1ma ga i u orahu.

lake su siroke potrosacke mase traZile beli hleb. Mnoge drZave su vrS ile ispit-ivanja hranljive i bioJoske vrednosp belog i crnog hleba. U tu svrhu angazovani su najbolji strucnjaci sveta. Ispit uju se kolicine i vrste supstancija.s hrane. onda se jos jasnije moze shvatibi z. kad se proizvodi erno brasno.onalaske ·iz domena ishrane stanovniStva kako bi se moglo saznati da Ii je sadasnji nacin ishrane pravilan. ZdravJje. a od te go dine vojnicki bleb je pravljen od brasna iz koga je odstranjeno 15'/. elemenata potrebnih svakoj jedill1ki za normala!l1 zivot i rad.88 LECENJE BIUEM o BELOM I CRNOM HLEBU bra~na Vitaminlzaclja belog i belog bleb a U svetu se vekovima raspravlja 0 upotrebi belog ili crnog hleba. prema kojoj je bell hleb boIji od ernog. a pre svega vojnika. T.iJikom izrade belog brasna. na Ijudima i zivotinjama. krajem proslog i u ovom veku. da Ii odgovara otkriCima moderne nauke 0 ishrani iii ne. Parmantjeova teza. jer je u tvrdeno da zdravstveno stanje stanovniStva. ne predstavljaju punu hranu. U toku poslednjih sto pedeset godina cesto je veoma snaZno napadana njegova teza. Ispitivanja se vrse . U njima nesto nedostaje. Naprotiv. beli bleb postepeno potiskuje omi u eeloj Evropi. jer je za!pareno da je jedini pravi put naucnoistraZivacki r ad i na ovom tako vaznom polju. mekinja. Franeuski fiziolog Fransoa MaZandi ogledom je dokazao da pas hranjen belim hlebom i vo- . tako da se brasno dobija sarno od sredine zrna gde ima najvise skroba. lakse pravi hleb. Ceo problem proucavanja ishrane postavlja se sve vise na naucne osnove. Tako. Zbog toga se jos uvek svuda u svetu teii medu sirokim potrosackim ·s lojevima za iskljuciyom upotrebom belog hJeqa. istina. hleb je ukusniji. u brasnu se nalaze i klice i mekinje. godine. Kad se ima u vidu da je hleb gJavna i 05novna nasa hrana. Proizvodnja belog brasna u Evropi uzeia je veceg maha tek posle franeuske revoIucije. Do prvog takvog napada doslo je 1826. ipak nije say naucni svet u potpunosti primio Parmantjeovu tezu da je bel>i hleb bolji od ernog. snaga.nacaj tih proucavanja u raznim naucnim inst itucijama sirom celog sveta. zavisi umnogome od nacina ishrane. bcli hleb i os tale glavnijc svakidas nj e namirnice. Jedni su za bell a drugi za crni hleb. izdrZlj'ivost. Na osnovu i2veStaja dobijenih iz raznih zemalja uvidelo se da je veoma redak slucaj pravHne i dovoljne i. kao s to su secer i poliran. u to vreme naj cuvenijeg bromatologa u svetu. Pr. pod utieajem franeuskog vojnog apotekara Parmantjea. oljusten piril!1ac. propagirana je i tokom XIX veka i u drugim zemljama u koje su prodrle ideje franeuske revolucije. Poslednjih goclina moderna nauka 0 ishrani pokazala je na ocigledan nacin da bela brasno. Akademije nauka i druge na ucne usta nove raznih driava godinama vecaj u i kontroliSu sve dosadasnje pr. nervna konstitucija i intelektualni ra:d mogu biti uplivis ani veoma mnogo nac inom ishrane i vrs tom hrane.im problemom se danas bavi i higijenska sekcija Ujeclinjcnih nacija. godione (raneuska vojska je jela -crni hleb.u klinikama. od psenicnog zrna odstranjuju se klice i mekinje. Od beJog brasna se. institutima i laboratorijama. U mnogim zemljama pI'imeceno je prilikom regrutacije vojnika da je nepotpuna i 'l1e<racionama ishrana cest uzrok veIikom procentu nesposobnih mladica. Do 1796.

neke drlave za vreme ovog rata pocele su u vojnicki.'. Iz prirodnih hranIjivih sirovina jedni proizvodaci odstranjuju. Imajuci u vidu ogro mnu vaznost izvesnih min era lnih sas toj aka namirniea za normalan razvoj cove ka . secer. Kolicina lepka u brasnu je od ogromnog znacaja. Oel ovih mekinja izraduje se . radnog coveka. Ogledima je dokazano da be/o brasl10 ill1a za 75'/0 mal1je vitamil1a B" B2 i Ilikotinske kise /ill e II ego erno braSllo (brasno s mekinjama).52"10. Godine 1913. Osim toga. ipak se upo lreba be log hl cba we bde ~ iril a ne samo u Franeuskoj vee i izvan njenih gra ni ca. margarin. Daljim ispitiva njima je utvrdeno da ovih vazn ih vitamina ima utoliko manje ukoliko je brasno belje. provitamina i liposo/ubi/nih vi/am ina. Ovaj napad posluzio je kao po vod za de taljnu analizu ernog i belog bras na u pogled u saeldaja vitamina.izvrstan hleb za dijabeticare. . u mekinjama ima /epka. god . koje su usled fabrickog preradivanja. ali bez velikog. ali su s iroki potrosacki s loj evi jos uvek lrazi li sa mo beli hleb. ovaj ocigledan hemij ski na laz ut ieao je u izves noj meri na naucni sve t u pogled u vraca nja na erni hleb . i koji je trajao oko pedese L godina. Naroe ito j e koi icin a ka/cijulIla mala . p~enienih mekinja i kliea. Drugi jedan napad. kukuruz.e se reeepti za najbolju ishranu prosecnog gradanina. pro[esor Sifner iz Amsterdama prvi je pod vukao ein jenieu da bcli hlcb ocigledno mora imati manj e vitamina protiv obo lj enja beribe ri nego erni.. mineralne i organomil1erahw supstancije. a u klici mnogo ulja s velikim proeentom fitost erola. Dokazavsi nepobitn im cin jen ieama da je h leb oel potpu nog. beljenja i drugih manipulaoija. U izgledu su i vitaminiziran pirinac. Na tim istrazivanjima najviSe je ueinjeno izmedu I i II svetskog rata. Treci snazni n apa d dosao je otkricem vitamil1a u zmu pseniee. pepe la. nalazom da bela bra ~ no ima mnogo manje minera lnih sastojaka. tim naoko veoma Iepim i ukusn im namimieama dodaj u vestacke. Trai. sinteticke i razne soli. a drugi. Da bi koliko-toliko nadoknadile izgubljene vitamine u belom hlebu. pcpcla od e rn og bras na: e rno pse ni cno brasno os tav lja I . l7aprotiv. oSlaj e zdrav. svesno iii nesvesno. l ake je rezu ll a t ogleda bio talko jasan i oeigledan. a posle toga dodavati . voden je u vezi 5 ma li m sad rlajem lIlillera/llih so li u belom brasnu. bacaju iii pri radu unistavaju vaine biohemijske faktore .S0. opet. hran ljiviji i zelraviji oel be log. testa i ostale namirniee. Dokazano je da u mekinjama ima mnogo ovih hidrosolubilnih vitamina. tako vazne i neophodne za normalan razvoj naseg organizma. ernog p~e­ nicnog brasna bolji. a be lo pseni cno brasno sa rno 0. vitaminiziran hleb i vilaminizirani ko/aci.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 89 dOIll propada i IIgine u toku pedeset dana. Tako je dokazano lekovito dejstvo ernog psenicnog bra· sna. koji se daje protiv neuro-muskularnih poremecaja .koji ~e veoma bogat biljnim beiancevinama vaznim za nasu ishranu. Ova raspra zavr~ena je tek 1903. a narocito usled finog i dugo ~rajnog preciscavanja izgubile vitamine. koji je o tpoceo oko 1846. Ilarocito vitamil1a E. god. mnoge vlade pocele su forsirati upotrebu ernog hleba. cesto bez ikakvog uspcha. Tako su se u svetu pojavili vitaminiziral70 brasl1o. pirinea i drugih Zita. hral1jel1 cmill1 h/ebom i . ~a one koji imaju sece rnu bolest.'o dom. sejanja. a mestimicno i u hlcb za gradane dodavati one vitamine koji se nalaze u ernom psenicnom brasnu. da oS lavlja mnogo manj . preciScavanja. Obican covek se mora pitati: da Ii ce se to stanje moCi odrlati? I cia Ii je sve to potrebno i korisno? Zasto trositi toliko vremena i truda oko uniStavanja prirodnih jedinjenja prilikom meljave.

A drugo pitanje je ovo: da li su vitamini. preporucujuei kao jedino ispravnu upotr. Vreme ee pokazati da Ii je sve to bilo ispravno.vratiti se prirodi upotrebom namirnica u onom obliku kako ih je ona dala. vitamina u zelenom povreu? Nema sumnje da ee ra1Jne fabrike vitamina u svetu svim svojim moenim reklamnim aparatom uticati na sve moguee nacine na mnoge vlade da sto pre pristupe proizvodnji vitaminiziranih namirnica. jer ne moze izazvati hipervitaminozu D. Tek je poslednjih godi·na uspela prava nauka da dokaze da je. Ne zaboravimo da su te industrije preko svoje moene strucne stampe za poslednjih nekoliko godina pred rat htele sasvim potisnuti upotrebu ribljeg ulja i drugih vitaminskih sirov.90 LECENJE BIUEM te iste supstancije ve~tackim putem? To je jedno. na primer.e bu cistih vitamina. mineralne soli i retki elementi jedini sastojci kdje treba takvim »prebelim« namimicama dodavati? I da Ii ' a vestacka jedinjenja svojom hemijskom konsfitucijom i mei1usobnim odnosima odgovaraju u pOIpunosti prirodnim molckulamim kompleksima i rasporedu u nasim namirnicama? Nije Ii mnogo jednostavnije ceo taj problem uprostiti . primenjujuei razne agrotehnicke i agrobioloske mere za poveeavanje glutena u pse'Ilici. . Trnoviti su putevi koji vode ~stini.ina. riblje ulje bolje od cis tog vitamina D i A.

krtote. a kuvanjem se posle toga izvlace druge materije. je vrlo slozen. UsilnjelZosl droge ima znatan utieaj na lekovitu vrednost dobijenog pri- pravka. Napr:otiv. Hemij ski sastav bilja . pilule. U apotekama se gotove mnogi galenski obliei. globu le. Zato sc mnoge droge pre upotrebe moraju dovoljno usitniti rezanjem. Hi se pre kuvanja ostavi neko vremc da bubri. ulje i drugo. Terapeut ce na osnovu poznavanja fal'makodinamskih svojstJava biljoke i ka~ak­ tera bolesti boles nika odrediti koja droga iJi smesa droga maze doCi u obzir i. voditi raeuna a hemijskom saslavu wake biljke i a tome koji hcmij ski sastojaik zelimo da eks trahujemo i na koji naein. su pozitorij e i dr. pre svega. prema tome. tinkture. pogotovu ako su to mirisne biljke i ako se etalI"sko . u kome obliku treba lek zgotoviti i upotrebiti. kao sto s u praskovi. anda se koristi alkohol razne jaeine. Zbog toga se nekad upotrebljava hladna iii tapia. Aka lekovit. Pored lekOVbtih ima i nelekovitih sastojaka koji poneka d smetaju pri spravljanju lekova. semenje) i ako su lekoviti sastojei duboko u tkivima zatvoreni (unutrasnji sekretorni aparat za ctarska ulja u plodovima anisa. Posto je ova knjiga namenj ena upo trebi lekovitog bilj a u domacinstvirna koja nemaju tehnolosku opremu koju imaju apoteke i farmaeeutska industrija. a drugi put se stavi u hladnu pa se kuva. Cve tove i vecinu i:istova nije potrebno usitnjavati. Zato nae~n iizrade leka od svake biljne vrs te zavisi ad svojstva nj enih hemijskih sastojaka. . ekstrakti. navescemo sarno naj p rostij e naeine izrade biljnih lekova. nekad se droga sarno popari kljuealom vodom. tueanjcm u avanu iii jednos tavno mrvljenjem medu dlanovima gde je to moguce.ulje nalazi spolja u zlezdovitim dlakama. ako j e biljni organ krupan (korenje.IZRADA I UPOTREBA BILJNIH LEKOVA Od bilja se spravljaj u razni lekovi . etar. Prilikom spravlj anja le kova mora se. plodovi. pa eak i kljueala voda. Za svu s lozeniju tehnologij u eitalae maze dobiti bliza obaves tenja i uputstva od farmaeeuta u svojoj apoteci i naCi u struenoj farmaeeutskoj literaturi.i sastojei nisu ~astvorljivi u vodi. sirce. kima i slieno) onda je usitnjavanje pre upotrebe neophodno. rizomi. U industriji lekova far maeeut koristi jos sloren ije metode i vece aparate za serijsku proizvodnju lekova na veliko. iii da hladna voda izvuce i:zvesne lekovite sastojke.

drugacij e fa nnakodi· narnsko dejstvo i. znalac ki nacin izrade i kulturnog serviranja caja. na jbolje presovane iii hermel icki zapakol'ane. stavise vrl0 korisno i neophodno (vid. lepa rec i Ijudsko ophodenje i te kako irnaju velik uticaj na uznemirenu psi· hu zbunjenog i uplasenog bolesnika. ako se dllie kuva.s a. Naprotiv. zato s to svaka biljka ima d rugi hemijski sas tav. a pogotovu farmakognost mora paziti koja se bilj· ka s kojom smc i moze mesati. svaka biljka iIi grupa bilja· ka iii organa na drugi nac in otpustaju svoje le kovite sastojke pri pripremi le kova. biljaka. zbog cega ove plodove pre upotrebe treba zdrobiti. sale pa. Ako se ovi plo· dovi pomesaju sa listom nane i maticnjaka iii cve tom kamilice i drugim bil} kama cije se etarsko ulje nalazi . cvetni caj spravlja mesanjem cvetova i da se drugi biljni organi ne dodaju. . Ie· koviti sastojci ce izvetriti zajedno s vodenom parom. na primer. lekoviti saslojci cvetova su vrlo osellji· va. Vekovni obicaj je u apotekama da se. utoliko je k varenj e.. gub lj enje Ie· k ovitih sastojak a b rie .Za lek j e najbolje naciniti caj od jedne je· dine biljne vrs te. Ukoliko je us itnjenos l d roge veca .na povrsini. evet je najnezniji deo biljke. YO' deci racuna 0 njillOvom farmakodinamskom dejstvu. zato slo se lekoviti sas tojci bolj e i du ze cuva ju u celin i nego u rezani m iii sam leveni m d rogama. miri sni lekoviti sastojci u plodovima ani. Farmakodinamska podela lekovitog bilja). jer se za 5-10 minuta ne moze ekslrahovati etarsko ulje iz tih plodova. to su farmakodinamski sin erg i 5 t i. pornazu i pojacavaju sopstveno lekovito dejstvo. jer se ml cvenj em zna tno povecava povrs in a b iljnih ces lica i otva raju' putevi razornog u t icaja kiseon ika. razlazu i menjaju ako bi se cvetovi dugo kuvali: to su razne boje (biljni. na primer. jer ako se tak va smesa sarno po pari i ostavi kratko vreme. Naprotiv. kima i nekih drugih aromatic nih droga nalaze se duboko zalvoreni u cvrstim tki· virna. kim a itd. mikroskop· ski sitnim zlezdama 1 1a povrsini lista i cveta ne smeju se kuvati. pa l ek ne· posredno pre upot re b e usill1javati do pOlreb ne velicine V ·I1a. Ima. Mesanje ovakvih biljaka ne sarno da je rnoguce nego je. Zbog toga se pri izradi mesanih cajeva 0 svemu tome mora voditi ra· cuna. Droge c iji se mirisni lekoviti sastojci nalaze u ndnim . moraca. lz njega je. . Eto zasto farmaceut. a taj psihosugeslivni mo· menal nik'a ko ne srnemo potcenjivati. na su vo m i hladnom mes lu. nepostojana jedinjenja koja se brzo gube. Terapeut mora 1I0diti racuna ne samo 0 izboru odredene biljke za Ie· cenje odredene bolesli nego i 0 tome koje bilj'ke srneju uci u rnesan caj. Higijensko i estetsko pakovanje. ekstra· hovati lekovite sastojke. pri· jatan miris i ziva boja. nego se sarno popare kljucalom vodom. jer je ekstrakcija lekovitih sastojaka iz takvih biljaka laka i vrlo brza. Osim toga. vlage i dr ugi h negativnih cin ilac Ci. sarno od k arnilice iii sarno od sleza . Prosti i mesani cajevi. sa tehnolos ke tacke gledan o. Zbog toga se droge moraj u cuvati cele i 510 bolj e zapakovane. takva smesa nije dobra. cvetni pigmenti) i mirislli sas· lojci koj~ na uplasenog bolesnika deluju i prijalno. najlakse i najbde moguce izvuci. odmah poklope i posle 5-10 minuta mogu se upotrebiti kao lek. prema tome. nairne. sli· cnog dejstva i one se rnedusobno dopunjuju.92 LECENJE BIUEM Usi tn j ava'1/e d roga t reba vrSi l i "eposredno p r e upotrebe. neee doci do potpune ekstrakcije lekovilih sastojaka.

kao sto je slucaj sa digitalisorn. srean ika iii neke druge tanin ske. zbo g cega ti ~ric a ima tako siroku i raznovrsnu prirnenu. Pomesana sa ivom-travom. u glavnom upa le sJuznice n ajosetljivijih i najnefnijih d elova tela.ic h emij s kog sas tava i farrn akodinams kog dej s tva hiljaka ornogucava te rapeutu da kornbinuje smese lekovitih cajeva. durdevkorn. .sa cirom na zelucu. tako da je potreba za osusenirn lekovitirn biljern i gotovirn Jeko\'irna iz godine u godinu sve veca. smoIe i drugih lekovitih sas tojaka. p re svega. . bezmalo zivoj biljci svi lekovini sas tojci ostali nepromenjeni. tr ave od srdobolje. dobija se dobar caj pro tiv proli. jer su u svezoj. oksidacije. gorocvetom. Kamilica se n aj cesce upotreblj ava sarna. tek uzabranoj. prenosa . za ur ed ivanj e neuredne stolice. pojacace se nj eno holagogno i urnirujuce d ej stvo na zucni rne hur. caj ce otkloniti gasove.I ZRADA I UPOTREBA BIUN IH LEKOVA 93 Naprotiv. sve je vise ljudi koji napustaju prirodu i p r e laze u industriju i gradove . izornerizacije i dTuge duboke promene grade i njenih aktivnih sastojaka. dakle. a kad se ovoj smesi doda n an a. Ako Sl: smeS i kamilice inane do da zdrobljenog ploda ani sa.i kore od k rusin e i zest. hmelja iii od olj ena.Kao i druge droge i nj en sas tav j e v rlo slozen. od kojeg potice modropl ava boj a ulj a k arnilice. Zbog toga su zive biljke fiziol oski najaktivnije. Sveze bilje i biljni sokovi. Ovo se osobito n egat-ivno odrazava u onim biljkarna u kojima su lekoviti sastojci nepostojana jedinjenja. U nas jc na jvBe u upo4eb l evet kamiliee. antiflogist icl1o dej s tvo azul ena. p a samirn ti m i n j eno farmakodina msko dejs tvo. proti v proli va . primors kim lukorn. i najlekovi1ije. kiseonik. kamilica j e odlican t onik. to su farl71 akodinam ski ant a go n i s t i. Tu dolazi do izraia ja. vi soka temperatura. I najbolji nac ini susenja. me teo ri zm e. vlaga. nadimanj e i t egobe u trbuhu. razenorn glavnicorn i rnnogirn drugirn lekovitim bilj ern veorna vaznirn za terapiju. pa kovanja. svetlost. nlse i sla tkog ko rena ublaZava bolove osoba . .ike. plavog uglj ovodonika . Ako se ka milica p o rnesa s lis torn pitorne na'ne . opore droge ko ja za tvara .va. ima i takvih bil jaka koje imaju suprotno dejstvo. jer se ispostavilo cia su takvi lekovi potpunijeg i boljeg dejstva od onih dobijcnih od osusenill biljnih organa. Ali ova biljka ima jos i fl avonoida. deluj e st ip ticno. Modema far maceul ska industrija proizvodi neposredno oko svojih Ivorl1ica sve ono bilje koje je va zno za izradu kvalitetnih lekova od svezeg bilja. n osa i pol nih organa . ali i to sarno u tropskirn i suptropskirn krajevirna. pogre~ no bi b ilo spravit i caj od smese h ras tove kore . Sarno covek blizak prirodi uvek rnoze upotrebljavati sveze lekovito bilje. u va. Mesavdna kamilice. Op ~ te urnirujuce dejstvo ove s mese povecace se ako joj se dodaju listovi rna ticnj aka. cuvanja i prerade lekovitog bilja n e mogu spreCiti sporije iii b rZe razlaganj e nekih lekovitih sas toj aka. U drugirn delovirna sve ta rnogucnos t upotrebe svefeg bilja je sve rnanja ukoliko se vise ide prerna hladnirn delovirna. Enzimi. Poznavan. Karnilica i lan eno serne daju dobro sredstvo za lecenj e opekotina itd. plod ova oel pasdrena iii n eke druge an trah inonske droge koj a deluje p rotiv za tvora . Osirn toga. Na primer. sluzi. pogotovu za lecenj e decjih proliva i bolova u trbuhu. boJesnih ociju. m oraca iii kima. razne hemikalije i d rugi ciniooi izazivaju u bilju hidrolize.Neosporno je da je upotreba sveze biljke iii nj enog soka najbolja i najcelishodnija.

. s licno voenim. osobito sa drogama jakog dejstva. ekstrakta i drugih galenskih oblika lekova. osobito one koji se trose pre jela. lugoslovenska fannakopeja daje ovaj propis: Maceracija je eks~rakcija droga odredene usitnjenosti na obicnoj temperaturi. rnedu iii voenom soku. p rovita min e. u zatvorenom sudu od stakla iii porculana. Ukoliko se droga sitnije izreze. jer otkupna biljarska preduzeea imaju standardne propise 0 duzinri izrezane droge. Mora se raditi pazlji vo i cis to. utoliko ee caj biti bolji. u sko roj buducnosti osvojiti uku s potrosaca. samlevel1e droge spravljaJju 5e od osusenih organa lekovitog bilja. najjednostavnije os trim nozem. Najcesee se razmute u vodi i piju. vita mine. tinktura.94 LECENJE B1UEM S veze bilje i biljl1 i sokovi sad rze prirodl1 e. sapo nine.i razne krupnoce. Posle toga teenost se ostavi nekoliko dana na hladnom mestu. Samlevene droge treba odmah potrositi. Mlevenjem se dobijaju praskov. Maceruje se odredeno vreme. a ekstrakti sjedine. he terozide. Pretpos tavlja se da ce i ovi sokovi. Praskovi. tablete. fitonc ide i m noge d ruge pozna te i za sada jos nepozna te farmakod in am sk i ak ti vne ma le rij c "aine za pro fil a1ksu i terapij u. mogu koris titi sarno one cime raspolazu: mlin za meso. enzirne.izraduju pilule. jer se brzo kvare i gube lekovitost. od grade i hemijskog sastava droge. Droge se rezu na razlicire nacine i u raznim duzinama. pre svega. na jbolj e u fri i id eru . Izrada lekova ekstrakcijom vriii se na razne nacine. U apotekama i farmaceutskoj industriji ad praskova se . presc i sl. umesto da pomafe takvo brasno. Laneno bralino se brzo uiegne. jer ima mnogo Olasnog ulja. Za duzu upotrebu bocice sa sokovima mogu se pasterizovati zagrevanjem J sat na 70-80 oC. Dobij ene sokove razliti u male ciste suve boc ice j cuvati na hladnom mes tu. da se izbistri i onda filtruje. sokovnike. Posle dovrsene maceracije teenost se procedi. tc k uzabra nog le kovi tog bilja sadrie sve lekovitc sas tojke bilj ke i zbog toga je to fa rm aceuls ki oblik koj i osvaja terapiju. Za spravljanje cajeva u domaCins tv ima droge treba rezati neposredno pre upotrebe. one odmaze. 00macins tva. Rezal1 e drogc se upotrebljavaju za spravljanje lekova. U preduzeeima za proizvodnju i prome t lekovitog bilja postoje seckalice raznih tipova. jogurtu. Zbog toga se sma· tra da le kovi proizvedeni od svezeg bilj a imaju najbo lju perspekti vu i d a ce farmaceuts ka indus lrij a u skoroj buducnos ti biti usme rena u tom pravcu . zasticena od svetlosti. ostatak ispresuje. jer ee iz sitnijih delica biti bria i potpunija ekstrakcija lekovitih sastojaka. ali sarno neposredno pred upotrebu. Farma kopeja propisuje velieinu otvora sita i rcSeta za svaku rezanu drogu pre upotrebe za izradu cajeva. po kafenu kasicicu i slieno. Praskovi se upotrebljavaju uzimanjem navrh noza. Ovo se cini radi taenog doziranja. razume se. daju se u zelatinoznim kapsulama i u drugim vidovima. 1 1epromel1 jel1 e komplekse svih lek ovitih m alerija: a lka loide. cesce rnuekajuei. od nekoliko milimetara do vise santimetara. zasticeno od svetlosti. Sokovi isced el1i iz sarnl eve nog svezeg. a ' one posle jeJa moze svako prema svom ukusu zasladiti. sto zavisi. Diljari moraju 0 tome voditi racuna. Droge neprijatnog ukusa i mirisa piju se razmucene u mleku. VrSi se 5 propisanim rastvaracem jednom i'li viSe puta. Treba ih piti bez ikakvih dodataka. j er su oni najp·r irodniji oblik leka.

000 g droge uzima se perkolator prec nika oko 5 em. Kad pocnu izlaziti prve kapi perkolata. iii se u malim kolicinama doliva tako da droga bude uvek 'pokrivena slojem 1'3stvaraca od 2 do 3 em visine. Prema kolicini droge koja se mora ekstrahova ti uzima se pri izradi ekstrakta per· kola tor odrec1enog precnika: do 100 g droge uzima se perkolator prec nika oko 2 em. tako da se na 100 g drogc upo· trebi 40-50 g rastvaraca. Ovako natop ljena i delimicno nabubrena droga pl'otera se jos jednom kroz sito (III) i stavi u perkolator. Isto· vremeno se iz rezervoara dodaje u perko lator toliko rastvaraca da se nad drogom nalazi uvek sloj visok 2-3 em. i ostavi da stoji ce tiri sata zasticeno od svetlo~ti. Perkolacija se vrs i ovako: propisno usitnjena droga nakvasi se jednoliko odredenim ras tvarace m (menstruumom). Svaka frakcija perkolata treba da bude po tezini priblizno jednaka kolicini droge koja se ekstrahuje. . Ostatak se rastvori u 5 eem vode i rastvor filtruje. a to se postize lagani m ispustan jem vazduha kroz slavinu na dnu perkolatora. slavina se zatvori i dr-oga ostavi da se maeeruje 12 sati. U ovako priprernljen perkolator pusta se rastvarac iz podesno name· stenog rezervoara.IZRADA 1 UPOTRE BA BIUN IH LEKOVA 95 Diges lija je CkS lrake ij a droga odredene usiLnj enosti na povi ~e noj tern· pera turi (40 0-50 0). Perkol ae ija se nastavlja sve dok droga ne bude gotovo potpuno ekstrahovana. Ekstrahovanje se vrsi s toli· korn kolicinom rastvaraca da se dobije onoliko frake ija perkolata koliko je za svaki pojedini ekstrakt odredeno. do 300 g droge uzima se perkolator precnika oko 3 em. koja se moze dobro za· tvoriti.000 g droge najvise 60 kapi u minutu. Punje· njt: se vrsi s malo droge i pri tom lako potresa. Perko lacija je ko ntinuirana e ks trakeija droga odredene us itnjenos ti na obi cnoj tempera turi i vriii se u perkola torima. Za izradu ekstrakta moraju se upotrebiti pe l'kola LOr i od stakla iIi poreulana 80-100 em duzine. izgnjeci i protera kroz s it o (III). Kad se bistrom filtratu doda 3 kapi Majerova reagensa. Ispitivanje da Ii je droga dovoljno ekstrahovana vrSi se ovako: a) Kod alkaloidnih droga: odredena kolicina perkolata koji istece pri zavrsetku perkolacije (a koja je kolicina naznacena za svaki pojedini ekst· rakt) zakiseli se sa 2-3 kapi razblazene hlorovodonicne kiseline i is pari na vodenoj pari do suva. Gornji sloj droge malo se nabije i pokrije slojem hartij e za filtrovanje iIi slojem pamuka. a za 1. Rastvarac mora prolaziti kroz drogu veoma lagano. Vr ~ i se s propisanim ras tva race m jednako kao i mace· l'acija. Dobro se izmesa. Pre punjenja stav i se malo pamuka na dno perkolatora. tako da pre kola tor bude dl'ogom jednoliko ispunjen. a za iz· radu tinktura mogu se upo trebiti i perkolatori od 40 do 60 em duzine. Tecnost zaostala u drogi ispresuje se i sjedini s ekstraktnorn tecnoscu. Posle ovog vremena teenost se is pus ta tako da na svak·ih 100 g droge istece 5 kapi u minutu. Zatim se lako nabije u podesnu bocu ~ irokog grlica. do 1. Na dno perko latora stavi se sta· klena s lavina iIi druga naprava za otieanje i perkolator vertikalno pricvrsti na stativu. filtrat srne sarno opa· lizovati.

porculana iI i od drugog in diferenlnog mate rij a la. To je naj cesci oblik spravlj anja bi ljnih lekova u domaci nstvima i u svakidasnj em zivotu se naziva »spravljanje caja «. pre svega. nasa farmakopeja (od 1951) daje ovaj propis: VISI Izrada. Da bi se dobio kval. sa srnrdIjivirn gasovima. Poslednji deo poslednj e frakcij e pe rko la la mora bili gotovo bez boje.og toga nasa i s~rane farmakopeje dozvoIjavaju jcdino upotrebu destilovane vode. Posto mnoga domaCinstva lie mogu da nabave destilova nu vodu. ali isto tako i od vei5 tine izrade. kao i kisnica. moze se upotrebiti i Cisla prokuvana kis1'lica. Osobito su nepoPOSUDA ZA SPRAVWANJE CAJEVA doone tvrde. kojorn je ispran ispresovani ostatak ekstrahovane droge. Obicno se izraduj e od droga neznije grade i od p nih koj e imaju termo labilne Illaterije i one koje is paravaj u (eta rska ulja). Koncen lrovanje ekslraktnih teenosti vrsi se is parava nj em u vakuumu na le mpe ra turi najvi se od 600 do propisa ne kon sis tencije. odnosno sveze usitnjena (sito IV) dro- ga prognjeei se u porculanskom tarioniku s toliko hIadne destilovane vode da bude jednoliko prokvasena.ine. blago presujuCi ostata. Naj eesce se spravlj a 5-10 % -niinfuz. Posle toga se izvadi iz vode i. cesce mesaju6i. a sme imal i sa mo slab m iris i ukus na drogu koja se ekslrahuj e. do propisane kolieine. 5-1 0 g d roge prelije se sa 100 g kljueale vode. Zb. Zatim se teenost proced i. a isparena voda dopuni se vrucom destilovanom vodom. mIrlsa i ukusa . Posle toga prenese se u podesnu pos udu za infundiranje i prelij e propisanom kolieinom kljucale destilovane vode i zagreva pet minuta u vodi na temperaturi od 90 0 . izradu lekova. Sudov i u kojim a se vrsi isparavanje moraju biti od slakla. Ekstrakti i tinklUre a lkaloidnih droga moraju se razb lai iti do normir ane sad rz. Teenost se ostavi krace vreme da se slegne. kreene vode. jer je i ona vrIo m eka. Mnoge vode ni su podobne za . gipsom i dr. iIi se upotrebi voda kojom se raspolaze. 111fuz ii i oparak je eks trak t dobijen najeesce prelivanjem droge klju calom vodoln.96 LECENJE BIWEM b) Kod os l alih droga ispilivanjem boj e. Sitno isecena (sito III). a ponekad i od vode. desetak minuta prokuva u otvorenom sudu. Infuzi od alkaloidnih droga jzraduju se na isti nacin. Kiseline se uzima pribliino toliko koliko je propisano da droga minimalno sadrZava alkaloida. ali se pre upotrebe.k na cediIu. a jos su gore one sa mnogo gvozdevih soli. Kvalitet zgo tovlj enog infuza zaod mnogih cini laca. ostavi oko pola sata da se ohladi. a posle toga odlije se od taloga . . od kvaliteta same droge. sarno sto se droga kvasi i gnjeci s vodenim rastvorom limunske kiseline. tj .i tetan infuz. eesce mesajuci.

kojom se ispere ostatak eks1rahovane droge. Mlecna kasica od kamilice sa sluzavim drogama je izvrstan narodni lek za lecenje opekotina (osobito ad suncanja). Zatim se procedi. U gotov infuz mora se dodati l{)<1/o eta nola. kojom se ispere ostatak ekstrahovane droge. na primer. 20-strukom kolicinom destiLovane vade i maceruje hladno. ' Infuzi s dodatkom kiselina izraduju se u sudu od stakla iii od porcu lana. Za svaku vazniju drogu naveden je nacin spravljanja i upotrebe infuza. Zatim se prenese u pocl esan sud za infundiranje iii u bocicu iii tikvicu. Za tim se izvacli iz vocle i.isi ad grade i svojstava lekovitih sastojaka same droge. . osobito domaCinstvima na selu. za sazrevanje cireva "potkoznjaka«. ostavi da se potpuno o hl adi. do propisane kolicine. Moraju se izdavati u sudovima s natpisom "Pre upot·rebe promuckaj« i "Cuvaj na hladnom mestu «. pola sa ta ceSce mesajuci. kroz ta nak sloj pamuka i dopuni potrebnom koliCinom hladne destilovane vode. 111fusuI17 Digitalis. uboja i upala koze i sluzokoze uoplite: potrebna koliCina u prah smrvljene kamilice popa'r i se neophodnom kolicinom kljucalog mleka. celo iii samleveno. izraduj e se ovako: Droga u pulusitnom prasku (V) prog nj eci se u tarioniku s toliko hladne destilovane vade cia bude jednoliko pokva~ena. Duzina kuvanja je oznacena za svaku drogu. maze se na isti nacin upotrebiti dunjino seme. 1I1fusu1I1 Sennae mora se procediti tek kad se potpuno ohladi. aka nije drukcije propisano. Ovaj jevtin i svakom pristupacan lek svima se preporucuje. Umesto lanenog./ ZRADA I UPOTREBA B/UNIIi LEKOVA 97 Pri izracti 1l1fL/sum radicis Jpecacuc/l1hae mora se za svakih' 05 g droge doclati I kap razb lazcne hlorovodonic ne kiseline. . Napomena: Infuzi se ne smeju filtrovati kroz hartiju za filtrovanje. u dvori~tu raste kamilica. Infuz se mora izdavati u tamnom sudu. a zav. kao lito je. Infuzi od droga s termolabilnim materijama. a na njivi treba posejati malo lana. cesce mesajuCi. aka nije drukcije propisano. Infuz od sluzastih droga izraduje se ovako: Isecena droga (Radix Althaeae) (I-II). Posle toga prelije se. Dekokt iLl odvarak je ekstrakt dobijen kuvanjem droge £I vodi. blago pritiskujuci. u drugi sud se s-tavi laneno seme u mlako mleko da stoji 2-3 sata. 1nfusurn SaZep izraduje se ~ao Mucilago SaZep.Jos bolje deluje laneno seme koje se maze (za nuzdu) popariti zajedno s kamilicom u prasku. Posle toga do cia se drllga polovina kljucale des tilovane vade u hladni macerat i zagreva pet minuta u vodi na temperaturi ad pribli zno 650. cesce mesaj uci. Posle toga se pazlj iva odlije kroz tanak sloj destilovanom vodom nakvasenog pamuka i dopuni potrebnom kolicinom destilovane vade. sluzava teenost pomelia s mlakom kamilicom i time' ablaze bolna mesto. iii cela droga (Semen Lini) brzo se ispere na cedilu iii na situ s malo hladne vode. do propisane koliicne. jer imaju mleka. pa se oceuena gusta. prelije polovinom propisane kolicine hl aclne des tiLova ne vade i ce~ce m e~a iii mucka cetvrt sata.

3-5 g droge n a 100 g vode. pogotovu one jakog dejstva. najeesce u obliku kapljica. Za izradu Decoctum corticis Cinchonae treba umesto limunske kiseline upotrebiti na svaki gram kore 0. le kovite sas lojk e koj i se ne razlaiu na povisenoJ temperatu r i. dekokti se izraduju od droga evrsce grade i od onih koje imaju lermoslabilne materij e. Kiseline se uzima priblizno toliko koliko je propisano da droga minimalno sadriava alkaloida.otrebe promuckaj« i "Cuvaj na hladnom mestu«. pogotovo u hitnim slueajevima: odredena kolieina ekstrakta razblaii se potrebnom kolieinom alkohola da se dobije ieljena koncentracija tinkture (200/ 0 iii 10%). slabo presujuCi ostatak na cedilu . Kao i za spravljanje infuza. i za dekokte j e najbolje upotrebiti des tilovanu vodu. vodeci raeuna u kojoj se koncentraciji najbolje . k ojom je ispran isp resova ni ostatak ekstrahovane droge. Obieno se uzima 1 dec droge i 5 delova rastvaraea (200f0-ne tinkture). rede iznutra. Napomena: Decoctum radicis Althaeae izraduje -se kao sto je opisano u elanku Infu zi. tj . a posle toga odlije se od taloga. Tinkture su teeni. tj. etilnim ili obienim a'l koholom) ·razne koncentracijc ili mesavinom alkohola i etra. Teenost se os lav i krace vreme da se slegne. Dekokti se moraju izdavati u sudovima s natpisom "Pre up. do propisane kolieine. Decoctum Salep izraduje se kao Mucilago Sa/ep. Dekokti od alkaloidnih droga izraduju se na is ti naein. Dekokti s dodatkom kiselina izraduju se u sudu za kuvaJl1je od stakla ili porculana.3 g razblazene hlorovodoniene kiselinc. 500/ 0 i 700f0-ni alkohol. Ponekad se za spravljanje tinktuTa upotrebljavaju i ekstTakti droga. i to 1 dec droge ekstrahuje se sa 10 delova rastvaraea (100/o-ne tJinkture). u zima se prokuvana ki ~ ni ca iii obiena voda. sarno ~to se droga kvasi i gnjeei 5 voden im rastvorom limunske kiseline. Zatim se prenese u sud za kuvanje i prelije propisanom kolieinom hladne desti lovane vode. Dekokti se ne smeju filtrovati kroz hartiju. ad droga jakog dejstva dekokti se s pravlj aju u apotec i pre ma propisu lekara. tinktura od ljute paprike upotrebljava se spolja. . Jo~ vruca teenost procedi se. Jugoslovenska farmakop eja II (1951) daje ovaj propis : I zrada. Posle toga se zagreva u vodenom kupatilu dok se ne postigne temperatura najmanje 90 0 i greje dalje pola sata na toj temperaturi ee~ce me~aj u ci. Izraduju se 3-5%. obojeni oblici lekova dobijeni ekstrahovanjem droga alkoholom (etanolom.r astvaraju lekoviti sastojci odredene biljke. Naj eesce se koristi 40 0 / 0 . a u nemogucnosti iii nedostatku. a i~ parena voda dopuni V'fUcom deslilovanom vodom . ove tinkture se izdaju i upotrebljavaju sarno prema lekarskom receptu i uputstvu! VeCina tinktura se primenjuje za unutrasnju upotrebu. Medutim. Sitno isecena (s ito III). od nosno svde usitnjena (sito IV) droga prognjeei se u porculanskom tarioniku s tolilko hladne des tilovane vode da bude jednoliko prokvasena. ad droga jakog dejstva u apotekama se spravljaju tinkture perkolacijom.98 lECENJE BIUEM Za razliku od infuza.

Jedan deo dobijenog dijalizata treba da odgovara jednom delu droge. zivo bilje za spravljanje ekstrakata. zbog cega nemaju mineralnih soli. dobra zapu si drzi na hladnom i mracnom meSlu. To su teoni preparati koji se izraduju me· sanjem lekova s vinom. To su vrlo dobri suvi biljni ekstrakti standardnog sastava koji se mogu cuvati i tacno dozirati o Osobito su traZeni disperti izradeni od svezeg lekovitog bilja. ekstrakti se spravljaju rede maceracijofll. pod snizenim vazdusnim pritiskom. U nedostatku cis tog apotekarskog a lko hola maze se kris titi rakija od 40 do 50 0/ 0 _ Ekstrakti se izraduju s lie no tinkturama. Suvi ekstrakti ne smeju imati vise od 5'/0 vlage. Od ekstrakata se izraduju razni galenski pTeparati: pilule. da bi se spreeilo razlaganje nepostojanih materija. raz li je u bocice. cuvaju se potpuno suvi u boCicama zalivenim parafinom iii voskom. ali se posle e kst rakcije droge i filtrovanja uparavaju do zelj ene konzistencije. zitki ekstrakti imaju gustinu meda. Da bi se s to potpunije eks tra hova li lekoviti saslojci iz clroga. taka da se u farmaciji sp ravIjaju: teeni. Pos ta ukuvava nj e traje dugo. Ponekad je vinu potrebno prethodno oduzeti tan in.10 dana cesce mesaj uCi. Dijallzati su teeni ekstrakti svezeg. osobito onih jakog dejstva. - . Taskiseljavanjem) na obienoj lemperaturi . tako da se na svaki litar vina doda 10 grama vodenog rastvora cis tog zelatina (1 deo na 9 delova vade) . ostavi da se s legne i izb is tri. Teeni ekstrakti se izraduju taka da 1 deo ekstrakta sadrzi le kovite sastojke jednog dela suve droge. a l:esce perkolacijom. taka da se sve ova obavlja na relativno niskoj tempera turi (20-40 0 ). dobijeni u industriji centrifugalnim rasprsivanjem biljnih ekstrakata. ostatak se dobro iscedi. fi llruj e kroz harliju za fill rovanje . U novije vreme farmaceutska industrija sve viSe koristi sveze. tek uzabranog bilja. rastresitih komada. sirupi i dr. Pos le toga se odlije. Uzabrani biljni organ se samelje u kasu i metodom dijalize ekstrahuje vodom iii vrlo razblazenim alkoholom razlicite koncentracije. rastvaranjem cvrstih lekova u vinu iii ekstrakcijom lekovitih sastojaka maceracijom lekovitog bilja u vinu. I zrada. zitki ekstraktoi sadde vise aktivnih saslojaka. 0 cemu lekar vodi racuna kad ih prepisuje bolesniku. Zilki i suvi ekstrakti. U farmaceutskoj industriji se proizvode dijalizom. a suvi su iii u prasku iii u obliku lakih. tablete. Mediclnska iii lekovita vina se spravljaju na razlicite nacme i koriste u naucnoj i u narodnoj medicini. drazeji. sve se vise primenjuj e uparava nj e u vakuumu. tinkture se izraduju maceracijom (mocenjem. poklopi i drii u podrumu 8. obe leenos ti pomesaj u. a suvi najvise.IZRADA I UPOTREBA BIUNIH LEKOVA 99 Aka ni je drukcijl:! propisano. Prop isno us ilnj ena i prosejana droga s lavi se u s lakl enu leglu i prelije odredenom kolicinom rastvaraca. Dispertl su posebni farmaceuts~i oblici u obliku pra.ska.

belog sleza. njenog fa r· makodinamskog dejstv a . Lekovite masti se najcesce izraduju diges tijom biljnih droga u ma snom ulju. je r i e isto mle ko deluje kao dob ro s'l'ed s t~·o za ubla:iavanje bolova i posledica od upale koze i s lulmice. vun eno p la tno (ka· ta plazma od lanenog bras na koja se prime njuj e za lecenj e zapa lj enja lint f· nih sudova. Osim navede nih kasica za spoljrzu prim el'nl. u knjizi su opisani i naC lnt o izradi ka sa za w l ulrasllju upolrebu. Stari i oprobani nacin je spravljanj e kas ica u mleku umesto u vodi. flegm ona i apscesa) . i diges liju u toploj vodi odredene tem perature. To je naj eesce dijetalna hrana i lek koji se krace iii duze kuva da bi se dobio s to slu zaviji proizvod : salep . Masnu podlogu treba ras top iti na yo· denoj pari. Kod odnosnih bi· Ijaka je opisan postllpak spravljanja. a a ko droge imaju tanina (opore). lanolinu i drugim podlogama. stakle· nim m porculanskim posudama i cuvaju dobro zatvorene na hladnom i mra· cnom mestu. To isto vazi i za izradu kasice od crnog i belog luk a i drugih biljaka sa sum· pornim h e teruzidima. melem. ka taplazma sprav lj a se na razne nacinc. a nekad hladna kasica. a isto tako . p revij e cis tim platnom. Medicinska vina treba sprav lja li i cuva ti u s lak lenim sudovima u mracllom i hladl1oll1 podmmu. Ma· terije koje lako vetre . Lekovite masti se izraduju u emajliranim. IIi se smlacena kasica razmaze na bolno meslo. IIi se kuva s malo vode. S iln o sam levena dmga u obliku bras na najceSce se popari s pOII'cb nom ko li cinom kljucale vo dc da se dobij e kasa ze lj ene gus tin e. dunje. pirinac i dr. Fina emulzij a mao snih kapljica i kazein mleka deluju kao farmakodinamski sinergist i. Ovo je potpuno opmvdano. dodajll se na kraju kad se ras topljena masa na pola ohladi. nekad se s la\' lja sto toplija . Vrela ka~ica se I'azma:ie na cis to bela lane no ii i VlI· neno pla tno i po laze na bolno ili ozledeno mes lO na telu . bolje je upotrebi ti crno vi no. konzislencij l!. neu:lezene. Maceracija obicno traje oko mesec dana. . Bliza upulstva 0 izradi i upolrebi poj edinih lekoviLih vina iznesena su kod odnosn ih droga. vosku. svinjskoj masti. sredrzja iii terapijska doza nalazi se izmedu maksimal· ne i minima-Ine i predstavlja ikohiOinu leka Ioojom se postiie najJ bo1je dejstvo. minimalna doza je najmanja kolicina leka kojom se postize odre· dena lekovito dejstvo. Masti mo· raju biti sve:le. gaveza i drugih mucilaginozn ih droga. po· trebno je ce~cc mllcka ti da se ~ t o pOlpunije izvuku lekov iti sastojci droga. kao sto su e tars ka ulj a i njihovi sastojci u miri s nom bUju.100 lECENJE BIUEM Upotreb ljava se najbo lje bela vin~. Doza je odredena ko· !ieina leka koju treba m:eti odjednom iii u toku dana. pre ko toga se s tavi loplo. terapijske svrhe i bolesnika . ~ to je opisano kod pojedinih bi ljaka. jer bi se unis tili enz imi i na taj nacin sp rec ili os lobodenje i dej s tvo le kovi· tog sastojka droge. Kasica od sl aCice rz i kako se rze slll e spravljati na visoko j tempera tll ri. ovas. Zato se ova kataplazma sprav lj a m esa nj em s laeic inog b ras na s pOlrebno m kolieinom vode o d 20 do 300 na ob icnoj te mpcraluri. poma· zu dejstvo sluzi lana. Maksimalna doza je najveca koIicina lelca koja se moze podne ti bez znakova' nepodnosljivosti i trovanja. cicvarica. Ka~ica. Doziranje lekovitog bilja zavisi od hemijskog sas tava droge.

trudnoca) i dr. ili 6 do 9 grama k?re. Od osusenog bilja se tucanjem i mlevenjem prave praskovi. ond a se naj~e~ce droga uz~ma u t. Za lek se koristi zivo.n prsta. zavisi od uznista bolesnika. ni lekove ne treba naglo.ie­ va zivo bilje je lekovitije od osusenog. sirovo i osu~eno bilje. Pre svega. Po~to mi Ziov.raju u gra mov ima. 0 ~e mu lckar s trogo vodi ra~una.i'Vosti izvesnih osoba na odredelle lekove. razna fiziolo~ka stanja (menstruacija. Blib obave~tenja 0 nacinu izrade lekova od bilja ~italac moze dobiti od mesnog apotekara.jli !ista repusine na ope~ena iii ubijena mesta na telu. Praskovi se upotrebljavaju za le~enje unutrasnjih i spoljnih boles'ti. PRAKTltNA UPUTSTVA 0 UPOTREBI LEKOVITOG BIllA U DOMACINSTVU Upotreba lekovitog bilja je raznovrsna. Iii kad se listiCi hajdu~ice medu prstima uvaljaju u loptice i to guta pre jela za dobijanje apetita. u vi~e doza da ne bi opteretili zeludac i da bi lek bolje delovao. tezinu bolesti. Kao ni pica. jer duzim stajanjem gube lekovitost.a nem aJ ~ vagu koja moze da meri male koli~ine.IZRADA I UPOTREBA BIUNIH LEKOVA 101 Srednja doza sokova iz svezeg bilja je po 1 ~ajna . Gorki lekovi se uzimaju pre jela. a neka domacm stv. Od njega se . jer se susenjem mnogi lekoviti sastojci menjaju i gube. ali kako je to ~esto zametno. Bilje se upotrebljava spolja i iznutra. nego postepeno.izraduju razni lekovi. ili slme za izradu raznih prostih iii slozenih lekova u apoteci. Na doziranje droga uti ~u mnogi ~i­ nlOCl.iii supena ka~ika vise puta dnevno. na primer.3 3.7 7-14 14-20 20-70 godine godine godine godina godina godina godina 1/ 12-1/10 doze 1/8 -1/ 6 doze 1/ 6 -1/4 doze 1/ 3 doze 1/ 2 doze 2/3 doze 1 doza Osim lIzrasta. to nemamo preko cele godine zivog bilja kao oni u tropskim predeiima. Sokovi iz voca i povrca mogu se uzimati i u veCim dozama.i mo u umerenom klimatu. polako. Evo pribliznih pojectina~nih doza za boles nike od 1 2. U vecini slu~a. stavljanje lista bokvice na posekotine . osu~imo i dobro zapakujemo. . Tim poslom se bave apotekari (fa'lTIlaceuti). protiv smetnji u zelucu itd. Praskove je najbolje i'Zradivati neposredno pre upotrebe. stanje uhranjenos ti. Suve d. na pol. odjednom pOptti. ~to prose~no iznosi 1 supen u ka~iku. Najjednostavniji i najprimitivniji na~in le~enja je upotreba pojedinih delova bilja.4 4. treba \'oditi ra ~un a i 0 individualnoj preosetl~. 1 koren Ja I 2-5 g cvetova i listova.roge se dozi. Zbog toga se u toku leta moramo pobrinuti da od svega ~to nam je potrebno naberemo.

j er se time uni~ tavaju njegovi lekoviti sastojci. a osobito sa decom. ruze. los go re j e ako se kuva u otvorenom.i lekoviti zejtini i masti. lavande. majkine dusice. nestru cna izrada ca jeva i suvise mala kolicirw bi/jke koja se upotrebljava pri tom e. VeCina cajeva se tako spravlja. turcinka. majkinu dus icu iii ne ku drugu mirisnu lekovitu b iljku. mogu se izradivati i u dobrom cmom vinu. ali se oni greju na vodenoj pari. sto psihicki. zasladiti medom i piti. lipu. jer je to I/ajbolje slu zno sredstvo za lecenje organa za disanje. DOMACA APOTEKA LEKOVITOG BILJA Zasto pesaei ti desetine kilometara do apoteke za dvadesetak grama titrice. Na primer. osobito za jacanje i za leeenj e organa za varenje. poklope i ostave krace iii dll ze vreme.102 LECENJE BIUEM NajcesCi narodni lekovi od bilja su cajevi.i 30 do 40 minuta da se biljka kiseli u vreloj vodi. Droga se sto bolje isitn i. Medutim . treba ostavit. stavi u cistu teglu i prelije desetostrukom kolieinom vina iii rakije. zavo mjaka. smilja i dr. Za to je pogresno kuvati kamilicu. U nas se koren belog sleza sve viSe upotrebljava. nepoklopljenom sudu. rakiji. cesce mesajuci. nanu. dodaje se cvet razlicka. Ako se za kucu izrad uj e mesan caj od vise vrsta bilja. poveze platnom i jakom hartijom i ostavi desetak dana. sve do nove . To je dobro. ali ne odjednom. nego svaka cetvrt sata po jednu ka ~ iku. Dajemo ovde spisak vaznijeg lekovitog bilja koje svaka kuca. cmog sleza. Tim mesanim cajevima ces to se dodaje razno cveee zivih boja i prijatnog rnirisa da bi caj imao leps i i privlacniji miris . pozitivno utice na bolesnika. Bilje !!reba tek: prilikom pravljenja caja u avan u iii medu dlanovima isitniti . pored aspirina i kombinovanih tableta jos i raznog bilja. nije dobro sto svi taj koren kuvaju . j er kuvanj em gube. Gotovo je redovna poj ava da se na pola litra vode stavi nekoliko cvetica lipe iii kamilice. uvek se mora dobro izmesat i. pored ostalog. treba da ima u dovoljnoj kolicini preko cele godine. vee prema tome da Ii se zeli slab iii jak caj. eesce meSajuci . belog sleza iii nekog drugog bilja koje gotovo svuda u nas raste u izobilju? Svaka prosvecena majka ima u kuci »Iekove za nuzdu«. To pomalo lici na madiju. Iedan od naj cesCih uzroka nepoverenja prema lekov itom bilju je. nego se stave u cist sud i preliju kljucalom vodom. liSee i druge n eke biljne de love nikad n e treba kuvati. Listovi i cvetovi bde otpustaju lekovite sas tojke nego kore i drugi cvrs ti i debeli orgaru . Kas iku iseckanog korena belog sleza (velicine kukuruznog zma) treba preliti sa dva decilitra hladne vode i ostaviti oko dva do tri sata. ali se moze ponekad ostaviti i duze da bi u vodu preS lo s to vise lekovitih sastojaka. jer se iz ce log biljnog orga na teze i nepotpunij e iscrpljuju lekoviti sastojci nego iz is itnjenih. razblazenom alkoholu i tome slieno. Izvesni lekovi. zatim treba procediti .i be li slez. Pogresno je kuvat. To nije dovoljno. Cvece. Na isti nacin mogu se spravljati . U vecini slucajeva treba na pol a litra vode staviti 3 do 5 kas ika iseckane iii zdrobljene biljke. n evena. Uglavnom. u poklopljenom sudu. da bi se iz nj ega sva sluz izvukla. izvetre gotovo sv i lekoviti sastojci (etal'ska ulja).

drena. koje se potpuno za lvaraj u. turcinka i drugog neotrovnog bilja. jer u rukama nestrucnjaka one moze biti otrov. belog i crnog sleza. korijandra. to je za brdane i pJanince oman itd. ha jducice. kima. sreenjaka. u karton. troskota. Icpo osu. iii vrhovi grancica u cvetu) od majkine dusice. Na svak u kuliju treba mao s tilom c itko napi sa ti koja se biljka u njoj n a lazi i da lum kad je bra na. zalfije. Plod 0 v i sipka iii ~ ipurka (divlje ruze) . vranilovke. pasdrena. T r a v e (cele nadzemne biljke u cvetu. trna (trnjine). sladica. Ravni· cari n e mogu imati lincure. K 0 r e n J e (i drugi podzemni organi) belog sleza. ribizle. pitome i divljih vrsta nane. belog i crnog sleza. podbela i dr. koje sc moze ceS lo prove travati.koru~e i dr. pirevine. crne topole. saJepa. ruzmarina. kantaliona. 7. l oplole. perunike. lincure. gumske jagode. cemerikc. trandavilja. s pa liti . ruze. jer ove dYe biljke imaju isto dejstvo. Ijubicice. jagorcevine. necistoce i /lagle promen e temperature. iznad sta le. oraha. gorke deteline. lavandule. kiseol1ika i z vazduha. ~umske jagode i maline. tao tul e. . sunceve sve /loSli. idirota. Bilje se ne moze cuvati bes konacno. ali zato mogu nabrati kicice. gaveza. borovnice. Razumljivo je da domaca apoteka ne sme imati velebilja. 6. matienjaka. misevima. Pup 0 I j c i majske ruZe. svinjca. Evo najvaznijeg bilja koje treba da imaju domacice u kuCi (domaca apoteka): 1. U j ednoj kesici iii kutiji sme se c uvarti 1SaI11. Ovo bilj e ne treba cuvati obe~eno pod st rehom . bunike. hajducice. sitnice i dr. podbela. podubice. lana. 3. Ne moze svaka domaCica imati sve bilje koje se ovde navodi. Svaku bi ljku. o . sve sk lonjeno u cist orman iii sand uk na suvom. ro treba bac ili ili. jer se moze desi ti da u starim ima ples ni. pitomog kestena. S e men j e bundeve (duleka). bosiljka. trave od srcJobolje. dunJe 1 lu· ben ice. To ne va lja. o~. vranilovke. vetru. a novo s lavlj ali u nove kutije.lZRADA 1 UPOTREBA BIUNIH lEKOVA 103 zetve. . cubra. jos bolje. kolomasti. Lo~ je obicaj u nas da se razno bilje pome!la ~ tako c. lipe. trna. Vecina se mora svake godine obnavljali: sta. bre· ze. kieice. jablana. ocJoljena. Ijubicice. breze i belog bora. moraca ali anasona. zubace i dr. pallcini . jo ~ b olj e. Zato se bilje mora cuvati ~to bolje zapakovano i sk lon jeno na suvo m es to. persuna. nu . ali mora biti zaklonjeno od sun ca. Ne treba gubi ti iz vida da se i naj le kovitij e bilj e moze brzo pokvariti i izgubiti le ko. maslacka. Mnoge droge napadaj u in· sekti. 4. vitost pod razornim dejstvom vlage. zove.0 jedna vrsta. kisi. eve to v i tin'ice iii kamilice. bij'lls ta i drugog bilja jakog fiZlioio s kog dej stva. mracnom i hlad nom meslu. bokvice. ogrozda. kukureka . na prasnjavom tava. 2. supe iii na nekom drugom mestu izlozenom pras ini. S. anisa. pticama. Sto je za stanovnike pored velikih nasih reka beli slez. m oljaca. pitomog i di· vljeg kestena. kal"bola.uva. sapu njace. crne i bele slaclce. koze i druge robe jakog i dugotrajnog mirisa koji se L esko iii nikako ne mo· ze kasnije ocIstraniti. gloga. skim kutijama. Lis l 0 v i pitome i divljih vrsta nane. maline. rastavica. trave·ive. divizme. kupine. crvi i drugih s leloci na. sen u. Osobito treba paziti cIa se bilje n e cuva blizu katrana. suncu i s l. treba cll va ll u nov im kesa ma od jake harl ij e iii .

mal~ne. jer Sam sipak ima dovoljnu kolicinu Iimunove i jabucne kiseline. kru skc. jer se bilje u apoteci tako cuva. sv ila od kuku ruza i drugo. I u mimo vreme caj je vrlo skup. krecna i gvoZdevita voda. Stotine miliona Jjudi sirom sveta koriste caj kao prijatan napitak. ogrozda. ljuske od ja buka. Sve te biljke rastu u izobilju kod nas. caj od sipaka je ne samo prijatan napitak koji osvezava nego je i lekovit. . lek i sredstvo za osvezenje. tanina i drugih korisnih sastojaka. jer saddi v. R a z n 0: osuseno neo lrovno divlj e voce (divlje jabuke.i tamina. ako se zell da u caju bU'fie ~to viSe vitamina.odnim slojevima. U nekim nasim krajevima vladaju leti nesnosne zege. pa tek onda procedi. zbog cega je nepristupacan sirokim nar. Caj od sipaka je nesumnjjvo najprijatniji. svakom su pristupacne i uvek se mogu koristiti. treba napomenuti kao vrlo vaZno da sipak treba cuvati ceo i tek pre upotrebe ga zdrobiti. Pre svega. kru sa ka i dinj a. onda se ostavi 1 do 2 sata. u I i II svetskom ratu caja je postepeno nestajalo na svetskom trZis tu i vee od polovine rata to je bila retkost. Caju od sipka ne treba dodavati limunove ni jabucne kiseline iii limunovog soka. Moze se piti topao. list kupine. razume se. Zbog toga nijedna kuea ne treba da bude bez nabranog sipka. Ovako nacinjen. osladi i pije. oskoruse. u poklopljenom sudu. kasika sipka prelije se sa dva do tri decilitra kJjucale vode. kiselina. veoma prijatan. Mozda bi se mogao primiti i ovaj r aspored kako je ovde navede no. K 0 r e hrasta i kru ~ in e . glavni lekoviti sastojci sipka. U hitnim slucajevima i kad se zeli sarno prijatan napitak. 10. ali je skup. mlak i hladan caj. jer se u celom.Naprotiv. jarebike). Osim toga. Umesto caja mogu se upotrebiti domaee sirovine: sipak. Caj ima vrlo lepu boju i prijatan miris i ukus. jer rastu najcesee kao prezren korov na »nicijoj zemlji«.104 LECENJE BIUEM 8. Bolja je meka nego tvrda. Caj je. Caj od sipaka moze se izraditi na nekoliko nacina. provitamina. ribiz)e. Sutradan se pusti da prokljuca svega 2-3 minuta. poklopi i ostavi preko noei da se kiseli. nesumnjivo. vrlo skupo plaeena. DOMACI NARODNI CAJEVI Zamena za kineski caj Upotreba kineskog caja (Thea chin ensis) iz godine u godinu raste. neozledenom sipku mnogo bolje i duie sacuvaju vitamini i provitamini. a u mnogim predelima je Josa voda. U toj bi/jnoj dOl11acoj apot eci treba da bude u ve k CiSlo j da bude reda. tanina i drugih korisnih sastojaka sipka. 9. procedi. Najbolji strucnjaci rade ovako : u cajnik (posuda sa poklopcem koja sluii sarno za kuvanje caja) stavi se 2-3 pune kasike zdrobljenog sipka i prelije sa pola litra hladne vode. najzdraviji i najlekovitiji. lipov cVe! i dr. Pet e I j k e isanj a i tresanja. vee prema tome sta se zeli dobiti. a u ratu jos skuplji. . poklopi i drii ukraj stednjaka 15-20 minuta. Slab caj od sipaka u tim prili'kama moze biti od velike koristi. sumske jagode.

trudnica ma. trnjina. Sve dska i All1crika su glavni uvozni ci i pOlrosac i s ipka na svetu. pravo bogatstvo raznih vitamina. bez obzira na to da Ii je izraden od s ipaka. saspe se u mlake teg le ii i boec. internali za s kolsku decu i vojska. stavskih i drugih oporih matcrija (tanina). pijanstva. oskoruse. m a lin a. musmule . mus mula iii nekih drugih pl odova . divljih jabuka. Najcesee se prave od raznog divljeg voca. jer se izra duju od vitaminskog hilj a. jer uk olik o se duze ku va . osko rusa.1O sta re zla lo) i prijatniju arom u ima ca j od s ipka koji se mal o ispi"l. Mn ogo j e kori snijc i prijalnije svak i dan pojes li na pa rce lu hl eba malo ma s la (b u tera) sa neko liko ka s ika pekmeza od s ipaka nego gUl a ti s kupe uvczene tab le te vitamina C. jer one ima mnogo vitamin a i provila mina (be ta-karotina) . boles nic im a. . jos dok je mlak.Za izrad u vitaminskih koneenll-a ta u 111nogim prosvece nim ze mljama poslednjih dvadesetak godina sve se vi se trazi i sve skuplje plata razno di vlj e iii s um sko voce . Mnoge zemljt: kupuju s lol in e vagona s ipa ka za izradu lzv. zapravo. ali e pogresno nazivaju se menkama): c im se uzaberc. Moze se upo lrc bl java ti i s ipak b ez on ih ce kinj avi h se menki (to su zapravo. Najvi 5e caja od sipaka potrose oporm. sipak izgubi jedan d ec vilam ina. Is to tako se ceni oporo i kiselo voce. Nazivaju . drenjina. brekinja . nl! treba ga du go kuva li . U veCim preduzecima ovaj rad je mehanizovan.i: oSll se n sipak e ddi 1I peCi posle pecenja hl eba dok ne dobij e sve tlu smedc-mrku boju. raz nih ko ri s nih soli i mnogih drugih lek ovitih sastojaka. i one se zbog toga dodaje za popravlja nje kvali teta pekmeza od pitomog voea. tj. dojiljama i sv im s labunja vim osobama. lIt oliko vise vil a min\! izgub i.i h i vitaminskim ca j evil11a. u tankom sloju susi ne koliko d ana na suncu. U mnogim zemljama s ipak je pos ta o narodni caj. narandi. Jos bolje je ovaj sok sacuvati da ne prevri : prokuva se da kljuca 5-10 minuta iii mu se dod a I gram natrijum-benzoata na litar slatkog vocnog soka i razlije u ciste boce. samo uno koje nij e otrovno. vilalllinskilz kO/lcenlrala. iscedi. kru s ke. Ovi sokovi su danas u velikoj upotrehi u svim prosveeenim zemljama i slu'le kao jedno od najboljih sredstava u borbi protiv alkoholizma. pl-edsta vlja citav j edan arse nal. dobro zap us i i c uva do upolrebe. Peklll ez od sipll ka se izraduje na razne nacinc.:'e. U sva kom slucaj u. sumskih jagoda. pazeCi pri tom da ne pregori. divljih krusa ka.ilis ta. a li dobije prijalniji miris. Ovaj pekmez se daj e kao lek vrl o prijatnog uku sa deci. Iscedeni sok je voeno vino kad prevri. a zatim dosu s i II peci iii stednjaku. savrem eni prirodl1i l11ullivitamini. biljnih kise lina. bolnice. provitamina. Cim se izvadi . Prie njcm. Vocni ~jcvi. Sumsko iii uivlje voce. .Od pre deset do dvade et godina ovi cajevi su u sve veeoj meri u upotrebi . Ti pekmezi su. pl odov i. Svaki ovakav koneentrat (pekmez). na poseba n naci n izradenog pekmeza od sipaka. bo rovnica. Najvi se se ceni rumeno. Nazi- . razume se. izbace cek in java zrna i »polll tke« OSllSC. 051rim noze m iii narac itill1 m a~inama s ipa k se uzduz raspori.asto i zuto vo.IZRADA I UPOTREBA BIU IH LEKOVA 105 Jos lepsu boju (k. a s usenj e se obavlja u te rmickim susara ma na stalnoj temperaturi. Divlje jabuke. Dobra s ku van pe kmez od s ipa ka je n ajzdrav ija hrana i najprijatnija pos las ti ca. erveno. dunje i drugo voce se istruze na trenici. decj i domov i. sva ki za sebe iii u smesi. gloginja.

Najcesce s u upotrebljavane smese u kojima je uvek bilo kupinovog lis ta. a rak ij a j e nase narodno i naeionalno zlo i nesreea. imali bi v.U poslednja dva svetska rata u Evropi su izradivane razne zamene za kineski caj. Uvijanje.106 LECENJE BIUEM vaj u ih raznim imenima. Oni se toee u svim javnim lokalima. Nasi bnlani i planinei. »upalili «. a najcesee vitamins kim VOGI11m sokovima iii teen. zova.ise koristi od ovih cajeva i voen ih sokova nego od Takije sto je peku od sveg voea. Potom se marame s liseem pritisnu izmedu dYe daske i ostave prekonoe u toploj odaji da prevri. Racli prijatnij eg ukusa. me talne sudove) da ne bi izgubio prijatan miris i privukao vlagu i stran mirrs. Lipov evet je najcesCi narodni caj. maline. Jos mlak caj se zapakuje u hermeticki za tvorene sudove (tegle. parenje i vrenje ponovi se jos dva puta. Uvijeni listiei se svezlI u veIike marame i to se obesi iznad lonaca iz kojih izlazi vodena para. sve sa eiljem da se dobije prijatan miris slican kineskom caju. Preporucuj emo ovaj isprobani reeept: lisra lista lista lista lista ribizle kupine maline sumske jagode ogrozda 200 100 100 10 10 grama grama grama grama grama Maljavi listovi sa vrhova grancica beru se potpuno mladi. sumske jagode i ogrozda. . . sarplaninski caj. Njima se lece mnoge bolesti. vrani lovka. Osuseni voeni caj mora se herme[. jer privlaci vlagu i usled toga brzo puplesnivi i pokvari se. drZi se oko pola sata. 'kamilica i drugo. tj.m voccln. Na kraju se IistiCi ponovo uvrnu kao erni kineski caj i brzo osuse na sunell iii na jakoj promaji. pojede stoka iii istruli. preporucuj emo dodavanj e osusen ih sum sk ih j agoda i proplienih s ipaka sme!li prevrelog J.isea od kupine. Izrada zamene za kineski caj. sa sto manje d rZaka. ribizle. Zatim se lis tiei na stolu rukom uvrell.ick i zapakovati . osobito u sumovitim i siro mas nim krajevima. U II sve tskom ratu redovno je dod ava n i s ipak. nego tiho i postepeno. da vrenje ne bude suvi se burno. Milioni kilograma najpl e menitijeg voea svake god in e se kod nas pretvore u rakiju. Isto tako se pije [ nana. Drie se jedan do dva dana na gomiliea ma da svenu i za to vreme se cesee prevreu da se ne bi ugrejaIi.

Zanimljivo je utvrditi da ukoliko je jedan eovek civi/izovaniji. utoli'ko eesce upotreblj ava ova. a hrastova kora zatvara. a zatim crvenilo i plikove na kozi (ako se ne pazi) dok kamilica deluje pOl'puno suprotno slisavajuCi i ublaiavajuCi svaku upalu koie i sluzokoze. pogotovu za neke trudnicc_ . a matienjak. Uostalom. Lekovito bilje se lIpOtrebljava ne sarno u nauenoj vee I i u narodnoj medieini. jer su biljke slai. avionu. Na primer. jer mnogo bilje koje se upotrebljava u narodnoj. tj . Ipak. Za svaki slueaj (bolesnika) lekar mora da trazi i nade najbolji lek. sto je za mnoge osobe vrlo vaino. uzbuaenoj putni oi slab ih zivaea ponudice lek od odoIjena. na brodll iIi stani. lekoviti sastojei nisu do sada izdvojeni iz biljke.sllsi «. jer se zbog toga najc':esce zakasni. i lekar u tom slueaju ne moze nista da uCini. kora krusine otvara. Ianeno seme. ne treba preeulati da je upotreba lekovitog bilja u domaCinstvu mnogo veca i raznovrsnija u induslrijskim zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike nego u nas. U slueaju zaraznih i drugih teskih oboljenja. na·na i limun deluju protiv povracanja. deluje zaustavljajuCi proliv.nega lditi. To nikako. -ta!ko da je redak s lueaj da u njoj deluje sarno jcdna hemijska materija. pre svega. a neko cak i u nauenoj medicini nije dovoljno proueeno. . Isto tako. ne poznaje se tacan hemijski sastav.ci tamo ponuditi eaj od lipe i zove. sto je od velikog znaeaja kad se sastavljaju eajevi. Ali ipak priznajemo da je u izvesnim slucajevima tesko postaviti ostru granieu izmedu nauene i nenauene medioine. onom sa pokvarenim stomakom eaj od kamilice inane.el1ag sasrava. slieno kao beli slez. i 0 tome se mora vodili raeUlla. Iipo\' i zovin evet izazivaju jako znojenje. Cesto se cuje da »ne postoji bolest . Ovom knjigol11 ne ze limo da sirimo nazovilekarstvo. po onome nasem narodnom: »Bolje je zlo spreCiri .i glavna. nego obieno njih povise.nane i matienjaka i tome slieno. a zalfija deluje potpuno suprotno. uglavnom preventivna blaga sredslva. jedna od lih materija je pretezna . ne treba izgubiti iz vida da ima i takvog lekovitog bilja koje ima suprotno dejslvo. dunjino seme i druge sluzne (mucilaginozne) biIjke. Daleko od toga.« Podela bilja po njegovoj lekovitosti (terapijska podela) nije laka ni jednostavna. slepo poverenje i iskljuei\'a upolreba lekovitog bilja moze biti veoma opasna.nego bolesni'k«. Koren Ijubicice izaziva gadcnje i povracanje. saIep.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLAZITI MEDICINSKIM BILJEM Pogresno je shvatanje da se biljem mogu leeiti sve bol es ti. Nazeblom pulniku ee zimskih dana u vow.. ren i slaeica lzazivaju osecaj topline. ona . Zbog toga ce ovde biti navedene sarno one biljke koje su lekari klinieari decenijama iIi vekovima upotrebljavali i imali uspeha.

osobito hronicnim bolesnicima. odlije i time ispiraju usta. Ovo blago bilje deluje spor ij e. ocediti i time ispirati usta.108 LECENJE BIWEM Bilje koje se ovde navocLi nema jako iizi olo~ko delovanj e i zbog toga one ne deluje brzo. zalfije. birajuCi sarno oporu i kiselu zukvaru. tatulom. ostaviti 2 sata. Umesto jabuke moze se upotrebiti dunja. opijumom. Iednake delove !ista podbela. salep i drugo.ice (titrice). Usta su jedan od najvazniJj ih puteva za preno ~en.ie mnogih bolesti. Sto se tiee ishrane. hrastova kora i sisarke. Ovo oboljenje je naroeito rasprostranjeno u osoba koj e ne postuju lienu higijenu. moze se i popiti eaj od kamilice i posle toga pojes ti nastrugana jabuka. kad se prohladi d ekstrallUje. gde se znaci javIj aj u vee posle nekoliko minuta ili najdalje posle ce tvrt iIi pola sata. 1. BOLESTI USTA P. k iseia. kao ~ to je to. zalfije i sumske jagode s itno izrezati i dobro pomeSati. podubica. procediti i time ispirati usta i grgljati. crnog i belog sleza.reko usta se prenose razne zarazne bolesti. Zbog toga se. Po 2 supene ka~ike titrice. preporucuje da budu istrajni i strpljivi prilikom upotrebe ovih lekova. m edu kojima ima i patogenih. mu~mule. Proliv upale usne supljine: po 1 kasiku titrice. 2. zdravac.e usIa. Zbog toga us ta treba drzati cisto. 7. S. bedrinac i dr. U istu svrhu i na isti naein kao b eli slez mogu se upotrebljavati i druge sluzne biljke: laneno seme. zube redovno prati posle svakog j ela. jedieem i drugim bilj em jakog dejstva . 6.oa 200 g vode) i tom vodom ispirati usta. ostaviti 1 sat u ·poklopIjenom sudu. kupi'l1e i rrave od srdobolje popari se kljuealoll1 vodom (pola litra). stoji pola sata. s lucaj s velebilj em. usJed eega nastaju razne komplikacije. 4. Za ispiranj. Zbog toga je potrebna stalna I i br izlj iva higij ena u sne ~ upljine. . dunj e i drugo oporo voce bogato taninima i pekNnima. 3. trava od srdobolj e. bun ikom. one koje sadde ~ tavsk e ili taninske materije: stela. naprotiv. za grgljanje i protiv promuklosti dobre su one bilj ke koje imaju nmogo slu zi. U nas je vrlo eesta pojava zapa ljena slu zn ice usne duplje. Posebno je ovaj eaj dobar za slucajeve zalpaljenja zdrela. kopriva. a li d ugotraj nij e i stoga se i znaoi pobo l j~anja boles ti javljaju kasnije. odliti i grgljati. U ustima im a mnogo mikroorganizama. Dve kasike kamiJ. tj. jesti sto viSe kasastu i sluzastu h ranu . strugane jabuke. zalfije i lista crnog sleza pomesati i popa riti sa pola !itra kljucale vode. zalfije i dunjinog semena preliti sa cetvrt litra kljueale vode. koren crnog gaveza. izbegavati slana. 8. onih koji mogu prouzrokova ti razna opasna oboljenja. paprena i ljuta jela. Razumljivo je da bolesnik treba da zatrazi pomoe lekara. odmah poklopiti i posle pola sata. ne piti s drugima iz iste case. bunom. dunjino se me. Iak caj od kamilice sa dosta limunovog soka. Opore biljk e. pre svega beli sl ez: moze se zvakati iii ddati 2-3 sata u hladnoj vodi (l supena kasika korena . oso bito zaraznih. tj . grgljati i naj zad popiti. 2 kasi'ke ove smese popariti sa 200 g kljucale vode. sreenjak.

cimeta i anisa. Caj treba ddati sto dille u llstima. dobra iscediti i pome~ati sa salepom. poklopiti i. podubice. Ovim ca· jem mogu se masirati des ni. 21. Jednu kasiku salepa u pra~ku kuvati 1 sat u 200 g mleka i u toku kuvanja dolivati ml e ka. za lfij e i kupine. kao pod 18 . i. 18. 23. Po 5 g zdravca. tako da na kraju bude oko 200 g tecnosti. divljih Jcru~aka i lista pitome nane. 11. 20. kao pod 18. na kraju. puklopiti i posle 6 sati ocediti. pitome nane i zalfije. Caj je dobar protiv zapa lj enj a s luzn ice usta i idrela. idirot a i gaveza sitno izrezati. Po 10 g korena ratanije i zdravca. 13. kamilice J zdravca. Po 5 g :lalfije. limunove i narandzine kore i moraca i 5 g karanfilica. podbela i ka· milice pomesa ti i upot rebiti kao pod 8. Jednaki delov i kamilice. 2 ka ~ ike ove smese kuvati 5 mi· nuta u 300 g vode. iscediti i tom vodicom ispirati usta i mazati desni. . belog i crnog sleza. maticnjaka i zalfije. procediti J time mazati desni i ispi· rati usta. Ovo je dobro i za decu. kao pod 18. 14. kad se ohladi. Posebno se spravi jak caj od kamilice: 2 ka~ike kamilice popariti sa 200 g kljucale vode. Upot reblj ava se izj utra i u vece i protiv lI epri.i kore na zdravca i srcenj aka i IS g korena belog sleza. zdravca. !ista pitome nane i maticnjaka. nane i planill'sk<>g /5ubra. Po 10 g moraca i anisa i 'Po 20 g Zalfije. jatnog zadaha i z /Isla i ze luca. popiti. hrastovih ~iSaraka (stu· canih u prahl i zalfije. pa time ispirati usta (grgljati ~to duze). 26. kad se ohladi. kad se ohladi. kao pod 18. 24. posle svakog grgljanja. kao pod 18. Po 10 g hrastove kore . 12.J 25. Po 25 g n ane. ribizle i pi tome nane. poklopiti i posle 4 sata ocediti. Od ove smese moze se naciniti i tinktura u razblazenom cis tom alkoholu (apotekarskom): 20 g sme~e na 100 g alkohola. 16. kao pod 8. 28. Po 10 g korena ratanije (kupiti u apoteci) i [i's ta zalfije popariti sa 200 g kljucale vode. maline. kao pod 8. j er je mirisno i nije mnogo oporo. 27. 17. 22. Dva deset grama miloduh a. 15. Po 5 g lista kupine. 10. kamilice i nane pome ~at i i upo tre. na ne i slatkog korena i po 5 g karanfi· [ica. . Po 5 g musmula. J ed na ka ~ ika na 200 g kljucale vode. kao pod 18. biti kao pod 8. Cajem od ove smese ispirat·i usta i zatim caj popiti. Po 10 g planinskog cubra i semena buacka.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2ITI MEDlCINSKIM BIUEM 109 9. Po 20 g hrastove kore. 19. miloduha. Po 5 g dunjinih i hrastovih pupoljaka (vrhovi grancica). o s koru ~a. kao pod 18. kamilice. kao pod 18. J ednake delove idirota. 29. koprivinog lis ta i kamilice. kao pod 18. !ista nane. ocediti i time ispirati us ta. Za iecenie desni: 2 k a~ ike za lfije popariti sa 300 g kljuca le vode. korena srcenja ka i trave od srdobolje i ko· rena koprive i zdravca sitno izrezati. da bi lekoviti sastojci za lfije s to duze delovali. maticnjaka. Po 10 g rizoma zdravca. kao pod 18. Po 5 g bedrinca. Jednake delove cve ta majske ruze. procediti i tim caj em ispirati usIa. Po 5 g riwma trave od srdobolje i zdravca. kao pod 8. pome ~a ti i 1 ka ~ iku ove sme~e kuvati 10 minuta u 200 g vode.

Po 1 kasika miloduha. 1ma vec i broj naseg i s tra n.u organima za varenje. pre svega. ovi boles nici piju Ullles to vode razne caj evc s prav lj ene o d miri s nog bilja. sma nji. kao pod I. zasladiti medo m i popiti 1 casu izjutra. eugenolni bosiljak. kao pod I. smrad iz usIa veoma nelagod no uti ce i na onog koji pati od ovog oholj enja i na sredi nu u kojoj takva osoba zivi i radi. Pari:w i drugim velikim medicinskim centr. maskira neprijalan zada h iz usta. a dYe profesorke Univerziteta sa Filipina 1954. pomorand ze. nikom nismo bile dosadne. ali. Bolesnik mora traziti savet i pomoc lekara. Po I kasika slatkog korena i kore od limuna i pod I. U Londonu. To je. a od inostranog karanfilic. sial ki koren.ima lekari i apotekari za nasu kamilicu kazu : "Vasa kamilica je zaista izvrsna. izb egava nje dru stva i. Na osetljiva li ca ova upoma i dugotrajna bolest ces to ostavlja dubok e i neprijatne posledice: depresije. kao pod I. 2. rekose: "Mi smo na kongres u Pariz dosle avionom. sa mocu i potis tenost. slllesla poklopiti i posle pola sata ocediti. na zalost. god. gasova. kao pod I. presni m povrcem i vocem. Po 1 kasika miloduhaa i korena omana i 2 karanfilica. uredan zivot moze da ublazi ovu neprijatnu boles t.og bilja koje moze ma nj e iii vise da ubl azi. kao 4. putovale smo dva dana i dYe no~i i nismo imale nikakvih smetnji . ocajanja. nikad je nemarno dovoljno«. SMETNJE U ORGANIMA ZA VARENJE Protiv n a dim a n j a. najkvirc. uredna s tol ica. 7. kao pod I. !cardamom i dr. limunova i pomorandzina kora. 3. slatkog korena i osusenih sumskih jagoda. hajd ucica i neko dr ugo aromaticno <. a u in os trans tvu zna lno vise. a drugu uvece posle obeda. jer smo celim putem umesto vode pile jak caj od vase kamilice" . pravilna is hrana sveiilll. 6. medu kojima prvo mesto zauzima litriea.110 NEPRJJATAN ZADAH IZ USTA LECENJE BIUEM Neprijatan zadall. 1. nane i mati cnjaka. U nas manje. Po 1 kasika tveta hajducice i lista nane i 3 zrna (stucana) najkvirca. 5. Za lecenje ove boles ti rarmaceutska industrija proizmdi neke veoma sk upe lekove koji se prodaju pod zas ti ce nilll i iZlllisljenim im enilll a. donek le prikrije . 2 karanfilica i 1 kasika lista nane. tegoba i smetnji u trbuhu ima matan broj mirisnih (aromaticnih) biljaka. Po 1 kas iku sitno stucanog lis ta i cveta llliloduh a i sla tkog korena i 2 pupoljka kara ntilica popariti sa 300 g kljuca le vode. Medutilll. Po 3 zrna kardamoma i najkvirca. miloduh. uop s te . Dccje klinike i porodilista u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi sve vise upotrcbljavaju kamilicu.10 III ace bilje. hi gijena usta i. . uopste. Po 1 kasika pupoljaka majske ruze.

pitome nane. a na nij e otrovna i ne izaziva nav iku ni duiom svakodn evno m upotreb om. kao pod 5.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA 2 1TI MEDI CI NSK IM BIUEM III Nail narod danas manje. Nije dovoljno jedno te is to govoriti : m akove eaure s u opasne i m ogu izazva ti smrt deteta! Pot rebno je majkama dati za menu za m akove eaure. najbolji nac in je dati svakoj m ajci kamilicu i pokazati joj kako treba st rucno da spravi caj svoj oj bebi. neka pije caj ad ave smese: pomesati jednake delove titrice. 4. 2. kima i maticnjaka i po ' 10 g nane i majkine dusice. a li jos uvek mnogo jede kao glavnu hranu pasul j. kao i u drugim slucajevima. majkine dusiee. kuvati 1-2 minuta u poklopljenom sudu. Kim je opstepoznato sredstvo protiv nadimanja. rastavica i pelena. . lekovitiji caj .s laden caj piti pre jela. Kad se preliju kljLlcalom vodom. pitome nane i matienjaka. 5. Po 1 supenu kasiku maraca i korijandra stuea. kolicina se odreouj e prema uzrastu. nes to s to je bolj e a d njih i s to dcletu neee skod iti . protiv opasne upOlrebe makovih caura u nekim nasim krajevima. anisa. 1. Ko ne maze da podnese miris tHrice. ocajnice i majkine dusice. Daje se Sam iii u smesi sa isto tako dobrirn lekovima.ti i upotrebiti kao pod 7. 7. Bebe koje ces to imaju bolove i grceve u trbuhu s mire sc i zaspe vee pos le nekoliko kasieica »kamilteja«. ocajnice. I ovde. nane i siSarica hmelja. 3. kima . kao sto su morae i anis. kao pod I . 6. a s to je n ajvaznij e. Dve plodove narod pogresno naziva »seme«. Iednaki delovi kamilice. 9. Iednaki delovi kicice. 3 sLlpene kasike smese stucati u prah i uzimati u toku dana posle jela na vrh noza i piti jak caj od kanlilice (caj pod 1). Po 30 g moraca. ostaviti 15 minuta.i i izaziva nadimanj e i velike lcgobe i neugodnosli us led razvija nj a gasova neprij atnog mirisa.i u cis t sud i preliti sa 2 decili- tra kljucale vade. bolje je eaj zasladiti m edom nego secerom. a nekad 2 i vise casova aka se zeli sto j aci. zasladiti medom iii nekim sokom i piti posle obeda. Caj ad kaIllil ice i piro m e 1 1ane je jecLno a d naj boljih sredstava da se te nepr ijalnosti sm anje i ubl aze. 1 supena kasika smek na 2 decilitra kljuca le vade. Punu su penu kasiku titrice s tavit. To je na mirni ca koja se veoma tesko var. ocediti i nezasladeno piti pre jela. treba ih ostaviti 2-3 sata u poklopljenom sudu. Neza. Po 20 g moraca. 8. Kamilica je ta n asa sp aso nosna biljka koja maze potpuno zameniti makove came. Punu supenu kasiku smeSe preliti sa 200 g kljucale vode. gasova. Iednaki delovi anisa.i korij a ndra i 10 g korena angelike. a sladak posle obeda. Deci se stavlja m anj e titrice n ego odrasHma. smes ta pok lopiti i ostaviti aka 1 sa t. maticnjaka. anis i kim se moraju prethodno stucati u prah. Morac. Posto ovi plodovi imaju lekovite sastojke cvrsto zatvorene u unutrasnjosti. 3 supene kasike ove smese popariti sa pola litra kljucale vade. odmah poklopiti i posle 2 sata oeediti. U bo rbi protiv mraka i neznanja. Ponekad se toj smesi doda i kori jandar. maticnjaka. Osobe koje pate ad hronic l1ih poremeca ja organa za varen j e takoue se hval e da im kamili ca najvise pomaze. Maze se zasladivati i vocrum sokovima iii sirupima. potrebno je da se pre upolrebe zdrobe u avanu. jer je i med lekovit.

majkine d usice i mo raca 5 g selena i angelike. 2. 1. 17. Slicnim le kovima se dodaje i bilje sa azule17 ima. a kiselina drazi sluznicu. mo raca i raslaviea. naljblaii le kovi. odlije se od taloga) . ali nezaslaeleno pili pre j ela . Po 30 g vranilovke. Po 40 g lincure i kicice i po 10 g ocajn ice inane. moze za nuidu nacinili sluzaste kasice kuvajuCi 1-2 sata kasiku pirin ca u 200300 g vode. Po 25 g vra nilovke. 18. Piti kao dunjinu sluz preko celog dana kad god se ozedni. kao pod 9. U nedostatku pirinca mogu koristi t·i ovas iii psenicu. lipe . jer tanini taloi e belancevine i tako sllse sluznicu. id iro ta i odoljena. 15-20 minuta. d rii 12 sati cesce m eliajuCi i posle toga se procedi kroz fl anel iii cisto platno. Ovu sluz treba cuvati u cistoj zapusenoj boci na hladnom mestu. 16. kao pod 9. 12. pogotovu kada je u zapaljenju.112 LECENJE BIWEM 10. 3 s upcn e kas ike isiln jenc smese s pravi ti i upo trebiti kao pod 9. . zasladene m edom ili voenim sirupom. koj'i lakode dduju pro ti'V za palje n. 0 svemu se posavetova ti s leka rom . Svi ovi caj evi ne sarno da smanj uju gasove vee is tovremeno vraeaj u apetit i deluj u kao lekovi za j aca nj e. lincure. lincu re i na ne. Sto g dU/ljinog semena pokvasi se sa 2 li tra destilovane vode (moze se upotrebiti i obicna veda. prokisne. Po 30 g 'nane. Po 30 g na ne. idirota i kud rave nane. kada se ohladi. ka mili ce i vra nilovke. pi tome na ne i jdi ro ta i 10 g cveta lavandul e. jer se brzo kvari. kao pod 9. Sve gorke caj eve piti nezas ladene pre j ela. kao pod 9. kore gorke pomora ndze. Uzroci zapalj enj a jednjaka su r aznovrsni.ja koie i sluznice i na laj nacin ublazuju upalu i smanjuju boll tegobe u jednj aku. oni koji pokrivaju. Ako domaein s tvo u pla nini iii na selu nema nikakvih lekova. 14. Po 25 g m ajo ran a. pre svega one koje u sebi imaju slu zi. Po 25 g hajd ucice. U tera piji ovog organa koriste se ponekad i taninsk e biljk e. kao pod 9. Za ublaZavanje zapalj enj a ovog organa koriste se razne biljke. majora na. karnilice. on e opo rog ukusa. kao pod 9. kao pod 9. moraca. angeli ke i vidovc ice i 10 g kamilice. ali se u ta kvim cajnim mesavina ma one nalaze u manjoj kolicini. Razumljivo je da bolesnik mora voditi racun a 0 ishra ni i da iz svog j elovn ika izbaci sve one s to mu pricinj ava legobe u organima za varenj e.i timij a na i 10 g m at ic njaka. 11. Po 20 g nane. dakle. a one koji nisu gorki posle jela. 19. 3. ZAPALJENJE JEDNJAKA (Ezotagit is) . 13. Pije se svakog sala po 1 kasika. da omeksa i. idirota . Bolesnik mora traziti po moe lekara. kao pod 9. m e tvice. oblaZu i tako s tite obolelu sluznicu. kao pod 9. Po 30 g kam ilice. Po 20 g kicice. ali se pre thodno mora prokuvMi. 15. Sok od dunja taJrode pomafe: oljustene dunje se sHno izrendaju (nastrufu) i iz njih iscedi sok.

otufnog.i lanenog semena pomesati i upotrebljavati kao pod 2. Po 10 g eveta ernog i belog sleza. Neke osobe ne podnose evet divizme.i ernog sleza. tako zbog toga jos viSe slabi i postaje sve manje otporan. 9. jer im drazi organe za disanje. leze i ne k reeu se na ciMom vazduhu . eveta ernog sleza i tJrandavilja i lista mati 6njaka. zbog toga ga one ne smeju upotrebljavati. Po 20 g eveta kamiliee.ti sa 300 g hladne vode i posle 3 sata odliN i iscediti. jabuka i drugog voea. kamiliee. Ovako dobijena sluz je veoma lekovita. Po 10 g korena omana. kamilice i podbela. kamilice. smesu biljaka koja ee tom bolesniku pomoei.KOl E SE . BOl ESTi MOGU IZl EC ITI III UBL. Pedeset grama sernena buacka (Plantago psyllium) i po 25 g dunjinog . 15. islandskog lisaja i 5 g cveta divizme pomesati i upotreblja'Vati kao pod 7.UlTi MEDICINSK IM BIUEM 113 4. Po 2. 14. Po 10 g piskavice ili grckog semena. maticnjaka i bokvice pomeSati. navedenih ra nije pod 5. slucaj odrediti lek. vee 'prema tome s ta bolesniku najvise prija i cega u kuei ima. jer su uzroci zapaljenja jednjaka razliciti. . Nij e re dak slucaj da boles nik povra ti ne sarno popijenu lekovitu sluz vee i hranu . zasladiti dunjinim ili slezovim sirupom i piti sVaikog sata po 1 kasiku. podbela. lato se ovim sl'llZima neposr edllo p re upotrebe do daj e ma lo soka od limuna. Piti svakog sata po 1 kaSiku sa nekim sredstvom za osvezavanje k ao pod 5. Po 1 supenu kasiku cveta kamilice. malina. pa se moze piti uz dodata:k sredstava za osvezenje. pre upotrebe u solju pom esati kasiku sluzi sa isto toliko caja od pitome nane. popariti jednim litrom kljuca le vode. 12.Sluzi su bijutavog. popariti sa pola litra kljucale vode. lista hajduci"Ce. cveta nevena. Po 109 cveta brdanke. Lanena sl uz: 100 g lanenog semena ddi se 12 sa ri u 2 litra des rilovane iii prokuvan e i ohladen e obicne vode i 'Ilpotrebi ·kao dunj ina sIuz. iseediti u 6i\Stu boeu i cuvati na hladnome mestu . neprij atnog uJeusa. Pedeset grama korena belog sl eza . zbog ('ega ih mnoge osobe ne podnose. Tome treba dodati i cinjenicu da svaki bolesnik drukcije reaguje na isti lek. ernog ·i belog sleza i trandavilja pomesa ti ·i upotrebljavati kao pod 7. Razumljivo je da osobe koje pate od zapaljenja jednjaka moraju strogo pazi ti na lUenu higijenu i ishranu. 10. piti po 1 supenu kasiku svakog sata. pre svega od l11at ic njaka ili od kamilice. odmah poklopiti i posle 2 sata odliti. pomorandZe. podbela i crnog sleza i kon~na omana rpomesati i upotrebljavati kao pod 7. podbela i bokviee pomesati i upotrebljavati kao pod 7. kiselih visanja. pirevine i belog sleza pomesati i upotrebljavati kao pod 7. 'usta ~ jednjak. ribizla. Da se m i r-~s i ukus poprave. crnog gaveza. odmah poklopiti i posle 3 sata oeediti.I ova sluz je bljutava i otuzna. 13. Po 20 g korena i cveta be log sleza. pogotovu bolesnici koji dugo boluju. 8. 7. . 11. prema ukusu bolesnika.') g lista belog . lekar ee za svakJ. . 5. nevena.preli. M iri:ma dUl1ji na i l anena slu z. Prema tome. pomesati. Ovde je naveden veCi broj recepata. crnog i belog sleza i trandavilja pomes ati i upotrebljavati kao pod 7. 6.

orahovo lisee. 4. Po 20 g korena crnog omana i belog sleza. 9. Piti 2-3 puta dnevno. ruse. 6. 10. Jednake delove hajducke trave. Po 10 g korena omana. selena. gastroenteritis) Hronicni katar organa za varenje cesto se i caj evima moze vrlo us· pes no leciti. crnog sleza i kamilice. B. belog sleza i slatkog korena i 25 g cveta trandavilja. orahovog \ista i majkine dusice: 3 supene kasike smese popariti sa pola Iitra kljucale vode i posle 2 sata ocelliti. steze. skinuti. 11. odmah poklopiti i dna ti 15 minuta u kraj s tednjaka da bude toplo. 2. lipovog cveta. debelu koku. ali da ne vri. Po 10 g korena selena. crnog gaveza. vodopij e. dunjinog semen a i lista zalfije i bokvice. ocajnice i cveta trandavilja. kao pod 4. nanu . od verema travu. Jednaki delovi hajducice. kao pod 4. kamilicu. petrovca i kima.114 lECENJE BIUEM ZAPALJENJE ZELUDACNE SLUZNICE. crnog gaveza i reuma. Po 10 g cveta kamilice. korena belog sleza. Zimi se kuva caj od os usenih listova. kao pod 2. kao pod 2. Po 25 g korena crnog gaveza. selena. Ove biljke mogu se kori· stiti i tako sto se Iistovi zguZvaju izmedu prstiju i naCirri lopti ca koja se proguta. k. kinu dus icu i neke druge gorke i opore biljke. I ovde eemo navesti veei broj smesa. maj. kao pod 1. CIR zELUCA I DVANAESTOPALACNOG CREVA (Ulcus ventriculi et duodeni) 1. vidovcice i korena angelike i 10 g sladiea. Po 20 g kamilice. pe t rovac. anisa i porno· randzine kore. Supena kasika u prah zdrobljenog cmog gaveza i jedna kafena ka· sika lanenog semen a. kao pod 4. 2. 3. buacka i dunje. smilja. mogu za· sladiti caj medom. Cetiri supene kasike kamilice i 4 kasike lista hajd uc ice prelili sa Iitar i po kljucale vode. Po 20 g majkine dusice. . Nezasladen'o piti na pola sata pre jela. kao pod 2. Po kafenu kasilw lianenog ~ dWljrinog semena prelilti soLjom hlad· nog eaja od kamiJice. hajducice. ostaviti 2-3 sata da se ohl adi i caj piti u toku. cesee promesati i posle 1 sata ocediti i popiti neza· sladeno na pola sata pre jela. lravu·ivu. kamilice. KATAR ZELUCA (Ga stritis. lista bokvice. slatkog korena i pirevine. Od lekovitih b ilj aka vredno j e pomenu!li: haj ducicu . od kojih ee lekar odabrati onu koja najvi se odgovara svakom pojedinom boles ni ku: 1. Po 30 g lista pitome nane. Ovo Cil1iti po nekoliko puta dnevno. Osobe koje ne podnose gorko. 7. kao pod 2. belog sleza i pirevine. piti u toku dana umesto vode. dana kad god se ozedni. kao pod 4.icice. 5. podbela. kao pod 2. Iista pitome nane.

OBOLJENJA 2ELUCA Povecano lucenje zeludacne sone kiseline (Hiperacidit et. kao pod I. sacinjenih od neotrovnih biljaka. angelike. kao pod I. 10. Po 40 g ko rena crnog gaveza i belog sleza i 20 g sla lkog korena. stadi ca i lrave od srdobolj e. po 10 g majkine dusice i blazenog ckalja i 5 g lanenog semena. 2. a ni sa i cve ta tra nda vitja. jer lake mogu izazvati teska trovanja. Navescemo neko!iko recepata mesanih cajeva. oma na i pirevine i po 10 g moraca. 7. 5. 8. hajducice. koja je posledica povecanog lucenja zeludacne sone (hlorovodonicne) kiseline. . kamiIice. postoje vrlo pouzdani biljni leko"i koji smanjuju lucenje ove kiseline. 4. a narocito cira dvanaestopalacnog creva. ma lic nj a ka . Najjace dejslvo imaju biljke sa atropinom. Po 15 g korena crnog gaveza. neprijatno podrigivanje i mnoge tegobe. betog steza. koji se uspesno upotrebljavaju protiv suvisnog lucenja sone kiseline ~ pos ledica koje zbog toga nastaju: I. 6. Po 10 g ki cice. a dobijaju se jedino na Ickarski recept. 9. kao pod 1. kao s to su: velebilje. 3 supene kasike smese popariti sa pol a Iitra kljucale vode i posle 2 sata ocediti i popiti u toku dana. Po 15 g kantariona. maticnjaka. cve la tra ndavi tja i lrave ruse. k ao pod 1.KOl E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2 1TI MED ICINSK I M BIUEM 115 3. 3. Boiest se javlja usted hronicnog zapaljenja sluznice zeluca (gastritis) iii cira zeluca. crnog gaveza. lipovog cveta i slatkog korena. cvela lava ndute . talula. Po 20 g ka m iti ce. beli bun i mandragora. kao pod 1. sladica. ove biljke su vrlo jakog fizioloskog dejstva i zbog toga se ne preporucuje njihova upotreba u domac instvu. s ladica. Po 15 g kore na crnog gavcza. iatfije i ruse. kamilice. Po 25 g korena crnog ga veza. hiperhlorhidrija) Mnoge osobe boluju od ove bolesti. !ipovog cve ta . Po 30 g ko rena crn og gaveza i sladica i po 10 g korena i lis ta belog s teza. odnosno sa hioscijaminom. Medutim. rusomace. korena mas lacka i kore krusine. betog steza. bunika. s latke paprati i s lavelja . omana i idirota. ka mili ce. Bolesnik oseca dosadnu gorus icu. zalfije. idirota i moraca i 10 g kamilice. Medutim. kao pod I. bo kvice. Po 25 g kore na crn og gaveza. kao pod I. kao pod I. Upotrebljava se magnezijum-oksid iii soda bikarbona za neutralizaciju slobodne sone kiseline. kao pod I. Po 20 g kantariona. kao pod I. Po 25 g cve la podbeta. !is la be tog i crn og steza i rusomace. Po 20 g lanenog i dunjinog semena i po 15 g !ista ialfije inane. kami!ice i moraca. 4. angelike. pa i smrt! Lekove od ovih biljaka spravljaju farmaceuti u apotckama i farmaceutskoj industriji. kao pod 1.

Po 25 g korena idkota. Klasican nacin lecenja j e uziman je propisan ih kolicioa r azblaZene sone ili hlorovodonicne kiseline kako bi se nadoknadio nedos tatak ove ki seli ne u zeludacnom soku. 6. Takozvana acidna dispepsija izazvana je suvisnim lui::enj em zeludacne sone kiseline. ko re od gorke pomorandze. _ 5. 8. Naveseemo sa rno do maee lekovit o b il je do koga bolesnici mogu lako doei. Osobito veliku p aznju treba obrati t i na ishranu. po 10 g ruse inane i 5 g ljute paprike . po 10 g kantaI'io na i trave daninoCa i 5 g ljute paprike. Po 20 g korena selena. pogOlovu posle upo trebe pasulja i d ruge kabaste i tesko svarlj. lincure i rudinskog pelina. ko moni ke. 9. kao pod 1. 2. Po 25 g pelena . Atonicna dispepsija je prouzrokovana mlitavoscu miS1ca zeluca i creva. kim a. j er j e varenje o teZaoo i uspore no. kao pod 1. kao pod 1. u slucajevima dispepsije truljenja treba upotrebljavati mnogo bill . kao pod 1. 3 supene kasike ove smese kuvati 5 min uta u pola litra vode u pokloplj enom sudu . u p redelu zeluca gotovo posle svakog obroka. E\'o nekoli ko ispitanih cajeva koji se vee vekovima svak od nevoo koriste u na ucnoj medicini raznih zem alj a : 1. kao pod 1. kicice i komoniJke . kicice i h ajducice i 10 g idirota isitni ti i dobro pomesa ti. cesto se j avljaj u proli vi koji se dosta tesko Ieee. Po red razn ili tegoba u trbuhu. 4. Bolesnik oseea potmuo i tup bol »ispod grud i. Bolesnik se mora obratiti lekaru za savet i pomoe. Po 30 g lincure. Po 20 g gor k e deteline. kima i idirota. Razumljivo da ce p om oei sa rno kva litel no lekovito bil je i zbog toga bolesnik mor a voditi racuna od koga ga krupuje. angelike i ruse. nepravi lne ish rane i hronicnih zaraznih boles ti. kao pod 1. naj cesee zbog nedost-atka fermenata creva ili gusterace. kicice. Po 15 g idi rota.ive h rane boga te celulozom .. kao pod 1. trave-ive i grcice. podubice. po 10 g hajducice i 5 g m ajkine dusice. k ao pod 1. Po 25 g blazenog ckalja. U avesnih osoba nagomilavaju se velike koli6 ne gasova. ostavi·ti da se ohladi i pi ti u toku dana 3-4 puta po 1 solj u na pola sa la p re jela. trave-ive podubice. zove. Po 25 g kokoca.116 Smanjeno lu~enje zeluda~ne LECENJE BfUEM sone Idsellne (H ipoacid i tet iIi hipohlorhidrij a) Ova cesta bolest j e pretezno posled ica hronicnog 2lapaljenj a zeludacne sluznice u sled preterane upot rebe alkoho lnih pica. hmelja. Po 20 g trave-ive. 1ma izves tan broj bilj aka koj e povecavaju lucenje zeludacne sone kiseline. 7. 1ma i · drugih vrsta dispepsije. angelike i lincure. m oraca i korij andra i po 10 g lincure. kima. . POREMECAJ VARENJA (Dispepsija) Uzroci ovog oboljenja su razlici ti. omana. h ajducice. idirota. Na primer. 3.

Po 40 g korena idir ota i lincure. sve dobro isitniti . Osobita painja se obraca na ishranu. kao pod 1. anisa i moraca i po 20 g lista pitome nane i plodova p asdrena. maticnjaka. kao pod 1.-4 puta po 1 casicu pola sa ta p re jela. ma ticnjaka i h ajduoice. 5. Uzroci ovog oboljenja su raznovrsni. 3. . nadutost.i di pogJavlj e Voce i povrce kao lek ). 15 g kamilice i 5 g kQre krusine. kao pod 1. Po 50 g rizoma sr~enjaka i rizoma trave od srdobolje dobro isitniti i pomdati. Po 30 g hajdu ~i ce. ko rijandra. Po 20 g la nenog i gr~ kog semena . 3 supene kasike ove smese preliti jednim lit rom hladne vode. pre svega. Po 15 g kima. Bilje za spravljanje ovih ~ajeva treba da ima. Znaci oboljenja su proliv. gorke deteline. tan ina (oporih materija). 2.KOJ E SE BOLESTI MOG U IZLEC IT I ILl UBLA t ITI MEDICINSKIM BIU EM 117 ne h rane. 11. Po 50 g idirota i oman a. is landskog lisaja i 10 g trave-ive. Po 15 g lis ta pitome nane. Po 15 g kieice. kao pod 1. hajduOice i po 10 g trave-iove. lista koprive i korena pirevi'l1e. 2. 9. kao pod 1. zagrejati do klju~anja i kuvati 15 minuta. Po 40 g !ista zalfije i belog sleza i po 10 g kamilice i mati~njaka. id irota i maj kine d usice i 10 g kima. lincure. 30 g dunji nog semen a i po 15 g trave od srdobo lj e i na ne. poklopiti i posle 2 sata ocediti. kao pod 1. ostaviti ukraj stednjaka 1 sat. 1. I ovde pomazu sluzavi lekovi i sluzave ~orbice i kasice. za tim k uvati u pok lopljenom su du 5 minuta i. a kim u a vanu s tu ca ti .Ie. 7.mati 3-4 puta po I kafenu k asicicu na pola sata pre jela. 8. 4. gorcice. Po 30 g moraca. sitno 'l1astrugane jabuke i dunje i topli cajevi umesro ·vode. Od vehke pomoei su tzv. Po 15 g kamilice. k ao pod 1. kada se s ml a~ i. prtome nane. kao pod 1. odliti i toplo piti umesto vode u toku dana. U nas i u inos tl-an s tvu ko r is te se. podubice. osob ito presne i sitno ·samlevene iIi nastrugane. 6. Piti umesto vode. kao pod 1. Po 40 g korijandra i idirota i po 10 g plodova pasdrena i kleke. lanenog i dunjinog semen a. pi-ti 3. jer ublaiuju zapaljenje i tako smanjuju tegobe. pored os talog i razni biljni leko vi: 1. kr~anje u crevima i druge tegobe. smanjuju tegobe bolesnika. osobito posle jela. Po 50 g podubice i vranilovke pomdati i 3 kasike ove smese popariti jednim Htrom kljucale vode. 3 supene kasike sm ese d rlati 3 sata u pola li tra hJ adne v<Y. gr~evi 1I trbuhu. omana i 10 g pirevine. PomaZu i biljke sa sluzima i azulenom. sa ml e~i iii stuca ti u fini prah i uzi. idirota. ZAPALJENJE TANKOG CREVA (Enteritis) Zapaljenje tankog creva moze bili akutno ·i hroni~no. Bolesnik se mora obratiti lekaru za savet i pomoe. Topli oblozi na trbuhu. »voeni dani« iii »vocne kure« (v. k ima i anis a i 10 g nane. 10.

Hronicni kolitis je te~ka i upoma bolest koja se sporo leCi. 12. ostaVli.ice. timij ana i kam hlice porne~a ti i upotrebljavaN. 8. Po 20 g trave std e. bokvice. Pre svega. prvenstveno namimice s malo celuloze. kao pod 1. Po 20 g troskota. ocajnice. nane i t·roskota . po 10 g cveta majske ruZe. Po 25 g kamilice. sve pome~a. 2. bokvice. kao pod 2. Smtenje su pracene jakim bolovima i grtevima u trbuhu. Po 30 g lanenog i dunjinog semena i korena crnog gaveza i 10 g troskota. Da ne bi doslo do navikavanja. Po 20 g srcenjaka. kao pod 1. kao pod 1. pektini). Uzroci zapaljenja sluznice su raznovr9ni. kao pod 2. Po 50 g lubenicarke i steze. hajducice i borovn-i. 10. kao pod 2. srtenjaka i trave od srdobolje. 5. Po 25 g lista oraha. nane i cveta kamilice. U nas i u inostranstvu upotrebljavaju se ovi cajev. pod bela i kflmilice. 4. 20 g grckog semena (piskavice) i 10 g orahovog lista.ce. ostaviti da stoji 3 sata tesce mesajuci. vranilovke i karnil. Po 20 g korena repuha. 3. uzimajuCi uvek neku drugu smesu.i krvavi . protiv upale sluznice) i poliuronske supstancije (sluzi. Daju se i raz:ni lekovi. pa se bolesnici upucuju da traze savet i pomoc lekara. kao pod 1. 11. Od biljnih lekova najce~ce se daj-u oni koji sadrie w1tisepticne sastojke i tanine (fenolska i poI. kamilice. otajnice. 6. trave od srdobolje.ifenolska jedinjenja). Prolivi su vdo cesto sluzavi. 4. Po 25 g majkine du ~ ice. 7. Po 25 g hrastove kore. koprive i hajdutice. posto je kolitis dugotrajna bolest. To se postize posebnom dijetom. kao pod 2. kima i rnorata. . zatim zagrejat: do kljucallja u poklopljenom sudu. Po 25 g islandskog liSaj a. trandavilja. 9. nane. tj.i: 1. nane. steze. potrebno je omoguCiti uredno varenje uzete hrane.ti da se ohladi i piti 3-4 puta dnevno po J casicu na pola sata pre jela. kao pod 2. kao pod 2. vranilovke. Po 25 g !ista koprive. kao pod 2. rizoma srtenjaka i trave od srdobolje i korena od koprive dobro isitniti. trave-ive i rusomace. lis ta bokvice. trave od srdobolje i steze i po 10 g kamilice. koristeCi hranu koja se lako vari.118 LECENJE BIU EM 3. ZAPALJENJE DEBELOG CREVA (Kolitis) Mnoge osobe boluju od akutnog i-li hronicnog zapaljenja sluznice debelog creva.ke dobro isitnjene sme~e preliti sa pola litra hladne vode. 3 supene kasi. pa ih z:bog toga treba piti sa raznim vocllim sokovima koji osvefavaju. kao pod 2. Po 15 g lanenog i dunjinog semena. vranilovke i rusomate. lis ta borovnice i bokvice. Po 25 g srcenjaka. Ovi cajevi nisu uvek prijatnog ukusa. zbog cega pate od naizmemcnih zatvora i proliva koji mogu biti ponekad cak . potrebno je menjati cajeve.ti i upotreblj ava ti kao pod 1. azulenogene materije (antiflogistika.

korena angelike. Po 10 g planinskog cubra. hrastove kore (u prall stucane). maticnjaka inane. kao pod 16. mravinea. nane. Po 10 g dunjinog. majkine dusice i hajduciee. m aline i kupine.Jja i divizme. Po 5 g pupoljaka od erne topole. Po 10 g eveta kamilice. kao pod 1. borovniee. kao pod 1. Po 10 g planinskog cubra. ocajniee i pitome nane. trave od srdobolje. Po 10 g majkine dusice. 25. kao pod 16. popiti u 2. planinskog cubra. koprive. sumske jagode. Kas iku salepa. dolivajuCi isparenu vodu.o pod 16. 28. Po 10 g stde. srcanika. 12. Po 20 g lanenog -i dunjinog se mena. kao pod 16. po 20 g lanenog i grckog scmena i po 10 g korcna angelike. 27. Trideset grama kOl-ena trave od sl'dobolj e i po 10 g lista nane. srcenjaka. borovih pupoIjaka. 6. 20. 8. 23. Po 15 g kore krusine i plodova pasd. kao pod 16. kao pod 1. jabuke. kao pod I. kao pod I. majkine dusice i kamiliee pomesati.3 doze. miloduha i islandskog lisaja. 13. Po 15 g maticnjaka. trandavj. lavandule. kao pod 16. odmah poklopi·ti i posle 4 sata oeediti. kruske i hrasta i po 15 g salepa u prahu i semen a dunje.ena. kao pod 1. miloduha. b. Po 30 g kantariona. 18. nane i odoljena. dodati 1 kasi·ku korena selena. idirota i kore krusine. ocajniee. podubice. 15. buackovog i grckog (piskavice) semena i ploda pasdrcna. dodati 10 g rizoma pirevine. Po 30 g Iineul'e. Moze se za-sladiti medom od planinskog mcdonosnog eveca. kao pod 1. pitome nane. 17. Po 20 g ocajniee. kuva-ti jos 5 minuta. kao pod 16. kao pod 16. 11. rusomace. lanenog. Po 10 g planinskog cubra. 10. kao pod 1. 26. kao pod 1. trosko ta i bokviee. majkine dusic e. 19. Po 25 g korena maslacka i repusine i po 5 g kantariona i korena lokvanja. kao pod I. vranilovke. hrastove kore i majkine dusice -i 10 g orahovog Iista. drunje. kao pod 16. . srcenjaka i zrelih borovniea. pirevine i emog gaveza. pirevine. 20 g kamilice i 5 g maslacka. Po 10 g odoljena. 22. Piti u toku dana umesto vode. 7. odoljena i ruse i 10 g trave od srdobolje. kao pod 16. kada se ohladi. po 15 g kamiliee i ernog gaveza i 10 g vranilovke.j srcenjaka. Po 10 g ploda pasdrena. Po 40 g bokviee i kamilice i po 5 g is'l andskog lisaja. rizoma idirota. lineure. u prasku kuvaoti 2 sata u 200 g vode. kao pod 1. oraha. 24. 9. vranilovke. 21. emog gaveza. 16. i·s landskog lisaj a i plodova borovniee. nane . Po 15 g korena belog sleza i cmog gaveza i po 5 g maticnjaka i borovih pupoljaka. Po 20 g s teze. kao pod 16. ocediti i. belog sleza. 14. Po 30 g idirota. samlevenih hrastovih siSa-l'ld inane. Sezdeset gram a rusom ace i po 20 g ko rena lubeI1licarke trave od s rdo bolje.KOJ E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2ITI MEDICINSK IM BllJEM 119 5. poparit-i jednim litrom kljuca·le vode.

lis t i koren koprive. hrastove kore i srcenjaka. 6. l iva trava. 1. Us pes no deluje kantarion. pogo tovu kod deee. kamilice. Ova smesa daje vrlo dobre rezultate. oeediti i piti u toku dana urnes to vode. eveta ernog i belog sleza i lista podhela. Slum i caj protiv krvavog pro/iva: po 25 g korena ernog gaveza. 7. kao pod 9. kao pod 9. 14. S. nego blage caj eve od l1al1e. 3. 9. . oporih. roscica. kruske i bokvice. To je ces lo znak mnogih ak utnih i hro nic nih bolesti. pre svega. koren srcenjaka. vranilovka. rule. Po 25 g majkme dusice. zecje stope i kamiliee. lormenlilla). Po 2.tim da j ede presne strugane kisele i opore j a buke i drugo. 10. kamiliea. Samlevene hrastove sisa rke. narocito opore i kisele izvrstan su lek protiv proliva. Po 20 g trave od srdobolje. stueano dunjino seme i drugo. trava od srdobolj e. trave od srdobolj e zdravea. srcenjaka (P. Cubar. Ova smesa brzo zaustavlja i jaci proliv. Osobito su opasni letnji prolivi deee pogotovu na selu. Tome se obicno dod a manje iIi vise titriee. Za takve bolesnike pos toj i odredena di jeta. 11. kruske. dunj e. Po ~O g rizoma trave od srdobolje (P. koprive. bokvice. hras ta . cera. Po 25 g lista od nane. 15. s rcenj a k. 4. list m edvedeg grolaa. Vrlo efikasno sredstvo je caj od smese 1 kasike zdrobljenog korena trave od Hdobolje i 2 kasike hrastove kore.120 PROLIV (Dijareja) LECENJE BIUEM Proliv ie cesto i vrlo rasireno obolj enje. kao pod 9. Kad se ohladi. lista iii ploda borovnice ·ili IU'astove kore. stefa. lalfij e. biljke koje imaju stavoSkih. 3 kasike smese preliii sa pola litra hladne vode. jabuka itd. Ima i biljnih lekova koji su vrlo efikasni . hrastova kora. Smesi pad I dodati I kasiku prZenog i samlevenog l ira hrasta. petrovae. kao pod 9. 5. kao pod 9. ma line. maticnjak.guisorba) i 10 g majkine dusiee. nana. Protiv proliva pomazLI. lednaki delovi zdrobljenog dunjinog semen a. kil1eskog ca ja. bolesnik mora traziti pomoc lekara. Holesniku se daje da pije mn ogo t ecnos ti. list ernog sleza. list i plod borovn iee. Za dojerzead i decu preporucuje se ova s mesa: po 2 kasike maticnjaka i pi tome nane i 3 kasike kamiliee. sam iii zajedno sa nanom. idirota.1 g eveta kamiliee i lista nane. bislorla) i lubenicarke (San. Lecenj e proliva moze biti uspes no ako se blagovre rneno otkriju i odstrane uzroci ove boles ti. al i ne l1ekuvallu vodu. 2. maticnjakom i t ~tricom. ribizle. razne vrste stavolja (Rumex). trava-iva. semena dunje i lana i lista nane. osobi to dece. U svako m slucajli. ostaviti preko noei i sutradan izjutra u poklopljenom sudu zagrejati da prokljuca. Strugane jabuke. ogrozda. borovruee i oraha. taninskih materi ja. s umske jagode. Koren trave od srdobolje i stefa cesto uklanjaju i krv u stolici. plod zesljike i kantarion a. kao pod 9. list kupine. Ovaj caj deluje kao blago sluzavo sredstvo. Po 30 g stde. beli luk. slu zi i pektina: OPOTO divlje i pitomo voce. za. zdravae. zir i ~isarke. 12. 13. bokviee i troskota i 10 g nane.

sum ske jagode. nadutost. kao pod 9. kao pod 9. 25. ocediti. 29. migrena. ogrozda. virka. Kao kafa ispJ'Le n hraslOv zir ame lj e se u fini prah i uzima vise pula dnev no navrh noza. 30. 28. Po 25 g k Ol'c na crn og gaveza. Tr·i-cetiri kasike osusenih drenjina kuvati kao kompot u j ed nom litru vode i mlako jesti i piti. 22. Po 30 g cvela trandavilja. po 20 g vra nilovke i kamilice. Daje se deci i vrIo osetljivim osobama. a jos vise deci oboleloj od proliva. konstipacija) Zbog neuredn e stolice javljaju se u organizmu rami poremecaji. Po 20 g ornhovog i koprivinog li sla. grcev·i u trbuhu i mnoge druge tegobe i neugodnosti. pod 9. plivanje.ili i od te smese uzeti 3 supene kasike i kuvati 10 minuta u pob lilra vode. 27.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLAllTI MEDICINSKIM BIUEM 121 16. kamilice i hajducice. smilja i vranilovke. kao pod 9. po mQgucnost>i nesladeno. 26. koji vrlo ste tno deluju na razne organe. Kretanje. 20. kao pod 9.! ta i li sta podbela. opsta slabost. 17. kao 19. svakodnevno uzimanje presnog povrca i voea bogatog celulozom (kupus) j uPQtreba lekovitog bilja pomazu bolesnicima koji pate o d zatvora. kao pod 9. koprive i osusenih divljih kru. kad se ohladi. Po 20 g petrovca. Po 25 g cVI. kao pod 9. Po 25 g zrelih osusenih borovnica. zaliva se jakim cajem od ka mili ce .aka. gimnastika. zdravca. 23. osobito deci. kao pod 9. Cett'dese t grama vrhova grancica s liscem ruja. TVRDA. Po 30 g lis la crnog i belog sleza i ka mili ce i 10 g dunjinog semena. 21. hras lovc kore. lista crnog s leza i cvetnih pupuljaka majske ruze. oskorusa. island skog lisaja i tim ijana. . kao pod 9. a osobito na mozak. dunja i musmula dobro isitr. 18. Bolesnik se mora obratiti lekaru za pomoc' i savel. zive lrave i kantariona i 10 g majkine dus ice. Kompot od drenjina je vrlo prijatan i koristan i odraslima. divljih jabuka krusaka i sipuraka. kam ili ce. Po 20 g lis la k up ine. 31. eve/Hi caj protiv proliva: po 25 g pupoljaka majske ruze i cvetova Iipe. neraspolozenje. zbog cega se javljaju ceste glavobolje. Salep (vid i clanak 0 sa lep u) daje se vrlo uspesno. srce nj a ka inane. iscedi~i i piti umesto vode u toku dan a . kao pod 9. NEUREDNA STOLICA (Opslipacija. Vocni caj pro[ iv pro/iva: po 20 g drenj ina. Po 20 g korena zecj e stope. kao pod 9. borovnice. zdravca. s ipuraka. 24. U lecenju zatvora najvise pomaze licna higijena i pravilna ishrana. Po 30 g ri zorna zdravca. kao pod 9. majske ruze i belog sleza i 10 g malicnjaka. maline inane. Zt\TVOR.

3. kima i moraca. blaienog ckalja i korena crnog gaveza i po 10 g plodova krusine. kao pod 3. kao pod 3. pre svega. Po 30 g kore krusine i plodova zestike i po 20 g korena selena i sladica. odjednom popiti. kad se ohladi. ani sa. kao pod 3. 15. kao pod 1. zasladiti m edom i popiti . zove. kamilice. plodova pasdrena. Jednu supenu kasiku smeSe prokuvati 3 minuta u 200 g vode i. Po 15 g moraca. 9. 14. za uredivanje s tolice. 13. korena omana. kao pod 3. Osobe koje dugo vrernena pate od hronicnog zatvora moraju i cesCe u toku dana uzimati ovaj lek bez bojazni. 8. osobama koje pate i od gasova. angelike. plodova pasdrena i moraca i 10 g korc od krusi ne isitniti. . nadutosti. korena selena i amana. 4. pJ odova pasdre na i korena sladica stucati u prah i tome dodati 10 g cveta crnog trna. Po 15 g kore krusine i plodova pasdrena i po 10 g moraca. trna i zove. plodova kima. zatim ga osusiti na 50-60oC i pomesati sa ostalim biljem. Po 30 g kore krusine. kima. preporucuje za decu i vrlo osetljive odrasle osobe. kao pod 3. 30 g kore krusine i po 10 g moraca. lealijum-natrijuOl-tartarata i vode. 6. . jer lanena sluz nije skodljiva i ne izaziva navik u. kao pod 3. kad se ohladi. 1. sapunjace i lanenog semena. 15 g kore krusike i 15 g plodova pasdrena. Po 15 g kore zestike i plodova pasdrena. lOve. 16. purgansi). moraca. Po 20 g kore zestike. senino lisce ravnomerno nakvasiti kljucalim rastvorom kalijuOl-natrijum-tartarata U destilovanoj vod-i. Ovaj caj se preporucuje. kao pod 3. Ovo ponoviti 2-3 puta u toku dana. To ponoviti 2-3 puta dnev no. 7. kima i cveta crnog trna. kao pod 3. Po 30 g plodova lOve. kima i korijandra stucati i upotrebiti kao pod 3. Po 30 g kore kmsine iii zes tike.i crnog sleza. 5. plodova klima i zove. Cetrdeset grarna kore zestike (Rhamnus tal/ax). sladica. belog . turcinka. Za decu: po 25 g kamilice. preliti sa 200 g mlakog caja od ~ami li ce i odjednom popiti. 2. plod ova pasdrena i korena selena i 10 g moraca. kao pod 3. jednu supenu kasiku ove smese kuva·ri 2-3 mLnuta u 200 g vode.122 LECENJE BIUEM Evo ncko liko cajeva i drugih lekova biljnog porekla koji se korisle u nas i u svelu na osnovu vekovnog isk ustva i novijih klinickLh ispitivanja protiv zatvora. m eteonzma. po 10 g bele mTtve koprive. Propis jugoslo venske tarmakopeje. pre svega. Caj se. Po 20 g gorke deteline.Caj za ciscenje: po 20 g seninog lisca i zovinog cveta. 10. za ciscenje (Iaksansi. anisa. anisa i zove i po 10 g rizoma reuma i cve-ta kamilice. 12. bele mrtve koprive. cveta kamilice. pasdrena ·i ani sa i 10 g korena selena. Laneno seme: punu kasiku semena stucati u avanu. Po 25 g kore krusine (ili zestike). Po 30 g sla tkog korena. 11. po 15 g pirevine i zubace i po 10 g lista pitome nane. kao pod 3. Cvetni caj za ciscenje: po 10 g cveta od crnog trna. kao pod 3.

pa moze izazvati i smrl! ). 1ma osoba kojima pornaze strugan ren. 4. kad se ohladi.i t: i one vrlo opas no. mi'l oduha i cveta lavandule. se dobi ti 1I svakoj apo teci. kirna i kleke. PROTIV GABENJA. U tu svrhu mogu se koristiti limun. ribizla i kupi na. 10. 8. jagode i drugo voee kiselog ukusa i plijatnog mirisa. Meuutim . jer . v-isnja. Pije se po 1 kasika svakog sata. poklopiti . kao pod 1. raso. Po kafenu kasiku lirnunove i pornorandZine kore i osusenih malina. presan i kiseo kupu s. lirnunove kore i surnskih jagoda. PODR1G1VANJA 1. 9. Dve supene kasike maticnjaka i po 1 supenu kasiku pitome nane i titr1ce preliti 5 pola !itra kljucale vode. al1 posto je vrlo neprijatnog ukusa i olut oog mi risa. ribizle. Najcesee se daje caj od maticnjaka: punu supenu kasilku lisca maticnjaka preliti dccilitrom klju cale vade. Po 20 g grckog semena i plodova pasd rena. 7. kao pod 1. osusenih ribizla i cveta rnaj ske ruZe. Jedno-dve kasike r icinusovog ulj a (ali nika ko rioinusovo seme. kao pod 1. kao pod 1. kao pod 3.risa i ki-selog ukusa koji osvezava. pomorandZa. 5. ne sme se upo treblj avati l ehnicko l'ioinusovo ulje . Po kafenu kasiku rnaticnjaka. 18. 1zvesnirn oso barna dobro cini casa soka od patIidzana (paradajza) . srnesta poklopiti i. posto iz njega ni6u odst ranjeni o trovni sastojci (smrtonosni to ksalburnin ricin) ! Razurnljivo je da bolesni ci ko j-i pa te od za tvora treba da paze i na ishranu. zasladeno visnjevim ili nekim drugim sokom prijatnog mi. . jer j e one vrlo otrovno. Ricin usovo ulj e ni je o lrovno i moze . toplo iIi hladno. prerna potrebi 'i zelji bolesnika. ke l eraba. rotkva i rotkv-ice. Po ka fenu kasiku I·i sta rnaticnjaka i osusenih zrelih ribizla i surnskih jagoda. Kompo t od sljiva i smokava. lirnuna. POVRACANJA.j postupi'ti kao pod 1. 6. ulj u doda li limunovog iIi nekog drugog soka prij a'lnog uku sa i mir isa. Ovo ponoviti vise puta dnevno. odliti. Spravljaju se razni napici prijatnog mirisa. soli i sireeta iii Hmunovog soka. kelj i slicna sred stva su a probani narodni lekovi koji se u nas i u inostranstvu u spesno koris te protiv za tvora .KOl E SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA2ITI MEDICINSKIM BILIEM 123 17. jabuke iii nekog drugog voea. Po kafenu kasik'll rniloduha.i i poslJe pola sata pro cediti. 2. smesta poklopit. pomorandze. kore gorke pornorandze. moraca. ukusa i izgleda.ku rnaticnjaka. Po kafenu kasiku maHonjaka. 11. Po kafenu kasi. kao pod 1. 3. zasladiti 50korn (sirupom) ad visanja Hi ribizle i dati bolesniku da pije kad god je zedan. pitorne nane i lirnunove kore popariti s 200 g kljucale vode. nacinjeno kao sala ta sa ma lo stucana bela luka.

naroeito zene. ko. ono ces to sadrii i mnoge druge lekovite i nelekovite m a terije. dobro se sud zatvori i dr:l. utoliko je bolji! Gorko bilje svojom gorcinom dra zi culo ukusa i tako refleksnim putem preko sluznice jezika izaziva pojacano lucenje pljuvacke. mec1u kojim ima i takvog koje je ne sarno gorko vee je i mirisno. hin inovoj ko ri . p ikrOl oks inu i drugim vrl o go rkim biljnim le kov ima uop ~ te necemo ovde govoriti. vrlo s u j a kog fizi oloskog dej s lva . vazno je znali da se gorki lekovL ne smeju zasladivati! Ukohi lro je lek gorci.124 GORKA SRE DST VA ZA JACANJE (Amara tonica) LE CENJ E BIWEM Za ja~anj e apetita i za j afe Jufenje zeJudafnog soka Gorko bilj e 0 kome ce ovde bili govo ra nij e ~ k o dlji vo i ne izaziva naviku ni duzom sva kodn evnom upolrebom _ 0 sl r ihn os u. povremenD se svakodnevno jace promucka. a osobito zeludacnog soka. preliju rakijom i posle 8-10 dana procede i piju pre jela kao »stomaklije«. da ne bi do~lo do neZeljenih posledica koje mogu nastati usled nepravilne upotrebe lekovitog bilja.ijom iii najboljim starim crnim vinom. Vrlo je vaino naglasiti da se pre upotrebe ovih lekova bolesnik mora posavelovati s lekarom. svima poznatom i siroko ras prostranjenom lekovitom bilju. . pre ma tome. podstice prohtev za jelom i na taj naCin 013lksava varenje hrane. Poslednje 2 godine najviSe lincure pot~e osobe.i desetak dana. 0 cemu strucnj aci u Biljnoj apoteci strogo vode racuna. u obl·LIm caja. Gorko bilje se moze uzimati stucano u prah. Ovo nije naucno ispitano. Ima viSe nacina izrade lekova od lincure. a najbolja je gorka rakija i gorko vino: 200 g lincure isecka se i zdrobi u grub prah krupno~e zitnog zrna. i svojstvenog farmakodinamskog dejstva i odrec1e nog te rapijskog efekta.Gorki lekoV'i se lTIOTaju piti sarno i iskljuci vo pre jela. jer su to uvozne droge . koje osecaju neizdr:l. lako je sve ovo bilje manje iIi vi ~ e gorkog ukusa.ljive bolove od upala vena. o sim toga. pogotovu kad se spravljaju sme~e sas tavlj cne od raznog bilja razlicitog hemijskog sastava. Gorka s'r edstva za jacanje zeluca i uopste za jacanje i vracanje izgubIjenog apetita spravljaju se od mnogobrojnog naseg gorkog bilja. oporo i sluzavo_ 1. stavi u sud i prelije najboljom komovom rak. Zatim se odlije i iscedi. ali mnoge bolesnice se hvale da im je lincura pomogla. U narodu se gotove razne gorke »Iravarice« na taj nacin sto se gorke trave dobro isitne. Vama napomcna. Nesumnjivo da je jedno od najbol}il1 sredstava nasa Iincura. obicno oko pol a sat a pre obroka! Nikako posle jela! Isto tako. tako da se ti le kol'i mogu upot reblj avati jedino i is kljucivo po savelu i pod n adzorom lekara. tinkture iii ekstrakta (ovi preparati se spravljaju u apoteci). po 1-2 kasi:ke piju izjutra i uvece pre jela. oblazu noge iii tom rakijom protrljaju bolna mesta. Ovde cemo govorit i sarno 0 nase m . pa. do koj eg svako moze lako doti . Pije se 3 puta na dan pola sata pre jela po 1 rakijska Ca~ica_ .ja se ceni svuda u svetu.

ostrugati i nastrugati. pa i da umre. preliti sa cetvrt litra vrele vode. 4. i ro la i mn ogi h drug ih biljaka. Posle 2 sa ta uzeti kasiku gorke soli iii ricinusovog ulja radi ciscenja. hm elja (sisarice). prokuvati i. ali se njegova kora moze spravljati za le k samo u apoteci i davati pod kontrolom iekara. ocediti i dati kao klizmu. ta ko da se dobije 60-100 g (jedna pregrSt) cistih o ljus tenih semenki. Nar (sipak. koga ima mnogo na nasem juznom primorju. it1. kici ce. i beli luk. ali je o ne potpuno bewpasno i moze se upOltrcbljava ti u \'ec im ko li cinama bez boj azni od trovanja: oljusti se jedan tanjir sirovih seme nki. 2. sve pomeSati. gorke delelille. CREVNI PARA ZITI (Panlljica ra. Ovo se ponavlja nekoliko puta. 5. Umesto gorke soli moze se uzet i ricinusovo ulje za ciscenje. uzeti 2 kasike ove smese. limijalw. procediti i p ili 3 puta na da n pre j ela po I kas iku . pel ena. obicno po mesa no s pekmezom od sljiva. Obariti glavicu belog luka (pre thodno ocistiti i iseckati) u dec iIitru vode iii mleka i to upotreb iti za jednu klizmu (klistir) protiv okruglih decjih glista. uvek u razmaku od 3 dana. jer je nar otrovan! . vranilovke. Caj od cu bra. mogu s koditi covekovom zdra vlju ! Na primer. mogrnnj . os tav ili 2 sala. odnosno sve dok se glava pantljicare ne izbaci. posto se ohladi. 3.i ve . Proti v deejih glisla (crva) upotrebljava se. Posle dva sa ta uze ti gorku so za c iscenje. sirup iI'i tablete koje se prave u fabrikama le kova. Za to se prilikom upotrebe lekova protiv crevnih parazita mora biti veo ma op reza n! 1. bosiljka i majkine dusice dosta cesto da je dobre rezultate. Irave. i to se odjedno m pojede kao obrok. ri ZOI11 navaie j e na se najbolje srcds tvo protiv panlljica re. poklopili. 3. I kasiku cveta vratica i po 2 kasike pelena i majkine dusice. procediti i popiti u toku jednog sala. Kilogram IIIrkve (sargarepe) oprati. idirota i kore gorke pomorandze preliti sa 2 dec ilitra kljucalc vodc. izvrsLan je lek protiv izvesnih crevnib parazita. Na is ti nac in se moze naciniti gorkovaca od kicice. To se ponavlja u razm ak u od 3 dana nekoliko puta. Kada se sve ohladi do temperature covecjeg tela. hajducice. kore od gorke pOllloral1Cl ze. 6. osim bundevinih semenki. j er ako se nepravilno upotrebe. Manje uspesan lek je bUl1devilw se l1l e.KOlE SE BOLEST I MOGU IZLEC ITl ILl UBLA2 lTl MEDICINSK IM BIUEM 125 2. podubice. njcgov sok. ali nes trucnom upotrebom covek m OLe prolaz no iIi stalno da os lepi. glisl e i dru gi para zili) Protiv crevllih parazila (pantljicare i drugih) ima nekoliko lekova.Punica granalum). iscediti sok i odjednom popiti. ali njih (reba upo trebljava ti samo pod kO Il/rol om lekara. Posle 1-2 sata uzeti 1-2 kasike ricinusovog ulja za ciscenje_ Istovremeno se pripremi i caj za kIistiranje: 100 g be log luka prokuvati u 1 litru vode. Po p o la kafcne kasi h : Jincure. semen a bundeve i ploda pasdrena. Upotrebljava se i ovaj caj: po 5 g (jednu kasiku) cve ta buhaca i titrice (kamilice).

kamilice i pelena pomeSati. ali mora biti pod kontrolom lekara. naduvenost. a za ehil1Okokus (klobucaru) pas. popariti jed· nim litrom kljucale vode. po· vratica i mdinskog pelina. uopste. Ovo se mora ciniti 8-10 dana i posle toga dati stolicu na pregled. Neka deca postaju nervozna. da bi se utv. pogotovu one koja zive u neprosveeenim krajevima gde su higijenske prilike lose. gde nema kanalizacije i. a muzjaci nesto kraCi). kada se ohladi. najbolje je piti izjutra i uvece pre jela. ostavi. procediti. vra-tica i pelena i 25 g ociSeenog istucanog belog Iuka. 2 supene kasike ove mesa vine popariti sa 300 g kljucale vode i. pro· liv. T'O su rizomi navale. Pored raznih poremeeaja u organima za varenje. gde su zdravstvene p l'ilike n'lave. Prenosi se jajima koja zaraiena osoba izbacuje &metom u ogromnoj kolicini. Ona ima po dva iii tri domacina i zbog toga mora da prode kroz jednog iIi dva pos rednika do ko· nacnog razvitka. As· karis je obao parazitski cry koji se najcesee prenosi izmetom.rdilo je Ii osoba potpuno izlecena. Ima izves tan broj lekovitih biljaka koje se upotrebljavaju protiv pa n· tljica re. Posle 3 dana avo ponoviti. Zbog toga se izmet mora redovno kontrolisati mikroskopom. povraeanje. koso (iz Etiopije) i druge. 1. ista terapija se mora ponoviti. Istovremeno uzeti kIizmu na naCin kako je na· vedeno pod 1. poklopiti. Posle 8 dana redovnog lecenja izmet dati na mikroskopsku kontrolu i. Dobro je da se uzima beli luk u svim obrocima u toku dana.. Najefikasnijc su istovremeno i najot'r ovnije. Lecenje je jednostavno. za gO\ledu goveee. Ova glista je dugacka oko 20 em (zenke i do 30 cm. 2. bterivanje ovih parazita je vrlo tes ko i spo r~. J. Najvise stradaju deca od 3 do 10 godina. Sto grama ociseenog belog luka stucati i prokuvati u jednom Iitru vode Hi mleka. kora nara iii sipka. neuobicajenu glad i vrtoglavicu. medom zasladiti i u 2 doze popiti. ukoliko nalaz i tada bude pozitiva-n. gadenje. 2.ti preko noCi da se kiseli (ekstra· huj e) . obo· lela deca imaju teske bolove u trbuhu. zbog cega je od ovog crevnog parazita vrlo velika opasnost u krajevima zdravstveno zaostalim i neprosvecenim. . Po 25 g rudinskog pelina. Zato je neophodno da se bolesniJk obrati za savet i pomoc lekaru i da redovno kon trol ise izmet. Za svin j sk£l pantljicaru su posrednici svinja i covek.126 Pantljl~ra LECENJE BIUEM (Tenija) Pan tlji cara je parazit coveka i zivotinj a. poremeeaji vida i sluha. kamala (sa Filipina). Crevna glista (Askaris) Prisustvo glista u stolici (askaridoza) vrlo se cesto javlja u dece. noene strave. ocediti i popiti u toku dana. Po 25 g cveta kamilice. kao pod 1. javljaju se grcevi. jer su jaja vrlo sieu sna i sarno se mi· kroskopom mogu otkriti. pa time bolesnika klilsti'r ati. Cetrdeset grama kore od krusine i po 20 g semena od bundeve.

svaki dan izjutra i uveee uzimati pre je la i posle 8 dana dati izmet na kontrolu. kao pod I. ----' . kao pod I. Dvesta do trista gram a (zavisno od uzrasta dece) oeiseenih i oljus tenih presni h semenki od bundeve stucati i pomesati sa 10 g oeiseenog stucanog belog luka. Po pola grama cveta povratiea i braeica (F£lCUS vesiculosus) stucati u prah i dati deci staroj od 4 do 8 godina u toku 3 uzastopna dana (svega 3 g na 3 dana).kao pod 2. 8. kao pod 2. pelena. 4. 3. Sezdeset grama pelena i 40 g kieice. kao pod 1. Po 20 g plodova borovnice. U to~u nekoliko dana uzimati triput dnevno po ovakvu dozu. lincure. moze se pomesati i s medom. cveta povratica i planinskog eubra i 40 g kore kruSine. lincure i 60 grama kore kru5ine. 6. UpotrebIjavaju se ism lckovi kao j protiv aska·risa (srednj. povratiea. kieice. kieice. Po 5 g povratiea. Tako einiti 8-10 dana i posle toga obavezno kontrolisati stolicu. JI1aj kine dusice. vranilovke. Pet grama omana u prahu. 10. kao pod I. kao pod 2. 2. cveta vratiea. kao pod I. povratica i 60 g plodova pasdrena stucati u prah. posle toga oceiliti. 9. posle pola sata popiti kasiku gorke soli u easi vode radi eiScenja. sve dobro izmeSati i pomesati sa 200 g najboljeg meda. svega 2-3 mm dugaeke. vratica. to pojesti izjutra na prazan zelud ac. kao pod I. Piju se i ovi cajevi: I. 6. Sitne su i tanke. vraniloVlke i planinskog cubra. vratiea 1 lin cure.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA21T1 MEDICINSKJM BIUEM 127 3. Po 10 g cubra. 11. bozjeg drvca (Artemisia aborlanum) i planinskog cubra. Po 10 g kamilice. korena omana u prahu i s tucanih zrelih bo rovni ca pomeSati i poj esti na prazan zeludac u dYe doze u r azm a·k u od 2 sata. Po 20 g eubra.j 20 g meda dobro izmesati i odjednom pojesti. Sve isi tniti i dobro izmesa ti. . kamilice. zasladiti medom i popiti u toku dana u nekoliko doza. 7. stoji poklopljeno 2 sMa. Sitne gliste (Oksiure) crvici NaJaze 5e u cmaru. Po 25 g s tucanog belog luka. Jedan do dva grama u prah stucanih plodova rutvice odjednom popiti sa ea50m jakog caja od majkine dusice (20 g na 100 g vode). Uzimati triput dnevno u toku nekoliko dana.ih crew:hih glista). 7. eubra. Najce. 5. Po 25 g pelena. Po 20 g pelena. Sezdeset grama plodova borovnice i 40 g povratiea. 4. Po 25 g pelena. jer je prasak neprijatan. kraljevca i odoljena. 5 g agara . see 5e primenjuju kl·izme i zapiranje cmara belim lukom kuvanim u mleku I uzimanjem istih lekova koji se upotrebljavaju protiv askarisa. dobro izmeSati i spraviti eaj: 3 supene kasike smese na 400 g kljueale vode. omana i borovnice stucati u prah. Sedamdeset grama povratiea i 30 g timijana. 5. pomesati s medom i pojesti.

Za leeenj e je tre i zucnih puteva bolesnik mor a traziti pomoe lekara. kao pod 1.1 naliem organizmu.UCN IH PUTEVA LECENJE BIUEM J etra ili crna dzigerica j e najveea zlezda 1\. pod ubice. kraljevca i nekih drugih biljaka koj e uspevaju i kod nas i bez bojazni se mogu kor i·stiti i dilZe vremena. m a ticnj a'k a. Lecenje traje duze vremena. t itrice i hajducice. 6. Od domaeeg le kov i tog bilj a zasada je. Zbog toga se ona javlja gotovo u svim poznati m iI i paten tiranim domacim i inos tranim fa bri ckim lekovima. popariti sa litar i po kljucale vode. kao pod 1. pa od te smese kuvati i pit. 3. poponca i nekih drugih domac ih gorkih. ~to je vaZno za hronicne bolesni ke.tome nane. rusa. J ednake delove maticnja ka. 2. Za lecenje jet re i zucnih puleva rna ne. Dvesta grama lista pi to me nane »Micam« staviti u cist su d. Moze se piti nesladen i ii zas laden eaj u toku celog dana u mes to vode . ruse. Medutim. Cetiri dela nane i po 1 deo p elena. ocajnice. podubice. tatula. i fabricki preparati koji imaju ekstraktivne materije dobij ene od pi. koris ti i izves no lekovito biIje za lecenj e zapaljenja jetre (hepati'tilS). 7. kao pod 1. Razum ljivo je da bez pravilne dijete ovi leko vi neee pomoei. Istim kolicinama pelena. smilja.oliko lekova b il jnog porekla koji se upotrebljavaj u s manj e iii vi~e uspeha. ali neotrovnih biljaka. omana. j er vrlo lako moze doei do t rovanja. Jedna ki delovi pitome nane. vodopije. moraca i krusine. pored drugih lekova. trave-ive. ovo bilje ne sme upotrebljavati laik. zapaljenja i ucne kesice (holecistitis). kru ~ine .3 sata da se »kiseli «. maJt>ienjaka. Od biljaka jakog fizioloskog dej s tva u n aucnoj m edicini se upotrebljava bunika. najbol je rezultate dala piloma nana. Mnogi preparati za lecenje jet·r e i zucnih puteva sadrle ekstraktivne materije od pitomc nane. titr ice i hajducice pom e~a t i sa toliko nane koliko j e ovih zajedn o. 4.128 OBOlJ ENJA JETRE I 2. za rasl varanje kam ena u i ucnoj k esici (holelititijaza) i d rugo. podubice. zuti trn (B erb eris) i ne ko drugo n aSe i strano bilje. trave-ive. Od rnirisnih biljaka cesto se upotrebljavaju galenskJ. petrovca. haoj ducice. steze. Jednaki delovi nan e. Otud tako veli ka vaznost pravilnc ishrane ovih bolesnika i osoba naklonje nih ovim bolestima. smir l ja.i caj kao pod 1. 1. Njena uloga j e ogr omna . cesto po nekaliko meseci pa i d uze. odm ah dob ro poklo piti i ostaviti 2. trave-ive. izgleda. tr ave-ive. lone se bez posledice mogu svakodnevno koristiti dufe vreme. 5. .k. ocajni ce i t r ave-'ive. Mesecima se mora piti sva ki d an j ak caj od pitome nane. U naucnoj i narodnoj medicini se. velebilje. tj . ruse i k rusine. Jednak i delovi n a ne. da bi list otpus tio iz sebe ~ to vise le kovitih sa·s toj aka. masl acka i zen etrge dodati toliko lista nane koli'k o je ovih· u kupno. kao pod 1. maslacka. Izgleda da se sve drugo lekovito biJj e koje se ovde spomin je ne moze meriti s pitomom nanom. kao pad 1.

12. hajducice. kao pod 8. 13. Po 30 g kantariona. kanta riona. kao pod 8. kao pod 8. 20. mora se strogo vod iti racuna prilikom donosenj a recepture da bi se dobio dobar lek. kao pod 8. 30 g 1rave-ive i po 10 g kore krusine i korena masiaeka. hajduCice. kieice i matienjaka i 10 g kore zutog trna. petrovca (ranjeni· ka). moraca i plodova pasdrena. kao pod 8. kao pod 8. kao pod 8. Cetrdeset grama trave-ive rj po 15 g maslaeka. . Po 20 g pelena. orahovog lista. 3 supene kasike ove meSavine popantl sa pola litra kljucale vode. trave-ive i podubice i 10 g moraea. ruse i semen a gujine trave i 5 g plodova pasdrena (Rhamnu s cathartica). pOjacavCljll lucel1je zuci (holereticni lekovi). kao pod 8. kao pod 8. 16. bHo da po jacClvaju pral. poklopiti. kao pod 8. komonike. Pedeset g ram a nane i po 10 g trave-ive. kao pod 8. podubice I maslacka. odoljena. Po 25 g resnika. Pedeset grama 'l1ane i po 10 g kieice. oeajnice. kao pod 8.njenje zucne besike tholekinetici. kao pod 8. bilo da podstieu. 14. Cetrdeset grama nane i po 10 g kantariona. Po SO g lazarkinj e inane. brezovog i kruskinog lista inane. Pedeset grama nane i po 15 g smilja. 22. kao pod 8. Po 20 g resnika. komonike. hajducice. nane. 18. dimnjaee i kieice. 21. Pedeset grama nane. maticnjaka i kore krusine. 11. smilja. E vo jos nekoliko r ecepa ta eajnih smesa koje se koriste u naucnoj medic ini za lecenj e jetre i zucnih puteva: Upala jetre (Hepatitis) 8. Po 15 g ocajnice. hmelja. posle 8 sati ocedioi i pi ~i po jednu casu 3 puta dnevno na pola sata pre jela (neza'sladeno). resnilka inane i 10 g piodova pasdrena. Po 30 g nane. 15. vodopije. kore zutog trna i korena vodoplje. nane. 9.ITl MEDlCINSKIM BIUEM 129 Zbog velike raznovrsnosti i slozenosti hemij skog sastava raznih biljaka koje se koriste u smesama za leeenje zuei. Po 20 g peiena. lincure. Pedeset pet grama nane i po 15 g odoljena. giogovog cveta i kamilice. ruse i orahovog lista. Zapaljenje zuene kesice (Ho/ecistitis) 19. 17. Bez saglasnosti i saveta lekara ovi se lekov i ne smej u upotrebljava ti. masiacka. nane i kantariona. holagogna sredstva).KOlE SE BOLESTJ MOCU IZLEClTI III UBLA2. 10.

Mlado lisce od d r ago ljuba u obli ku sala te iIi stucano seme od is te biljke u novije vr eme se. 3. pre svega presnog. moraju se piti Ilezasladeni. iscediti i popiti u 3 doze pre jela (dnevna doza). Po 15 g kukuruzne sv ile. sto je rotkva Ij uca. Sezdeset grama nane. 32. kao pod 8.U nas ima mnogo osoba obolelih od p oremecaja jetre i zucnih puteva. m a ti cnjaka i kim a.. k ao pod 8. . kao pod 8. Preporuka. kao pod 8. Po 20 g na ne. Jesti s to vise povrca i voca. pe trovca. k ao pod 8. Umes to svin jske m ast i i loj a upotrebl javati ulj e i m aslac (puter) . ko ri s ti kao lek. Izbegavati tes ka. kao pod 8. Po 50 g vodo pij e i stde. trave·i ve. kao pod 8.3 puta dnevno pre jela po 10-15 kapi soka izcedenog iz Ii· stova ~ kOf(:!na trave ruse. bolovi U zuc'1O j kes i: po 20 g na ne. 30 g trave· ive i 109 ruse. 26. 31.130 RaSlvaranje kamena u zu ~noj LEC ENJ E BIW EM kesJci (H ol elilijaza) 23. Jedan od cestih uzroka je ner azumna . ruse. . 3 kasike ove smese kuvati 3 minuta u pol a litra vode. kao pod 8. ROlkva je ve kovni narodni le k za lecenje je tre i zuci. 33. Posle sva. ma ti cnjaka i kore od zes tike. Piti 2. tros ko ta. Cetr deset grama cveta i lista kantariona i po 20 g troskota. ruse.iti 3 puta dnevno pre jela po 1 kasiku svde isce denog soka ad rotkve. da umes to vode bar jednom dnevno popiju po solju caj a od pi tome nane. p ngotovu m asna jela. 28. Po 25 g semena gujine trave. podu bice. ka ntarion a i vodopi je i 10 g plodova pasdrena. 24. Pedese t gTam a nane. kan ta ri ona i ka mili ce. 27. 4. ruse i smilja. trave ru se. vodopije i ma slacka. J es ti sa1 latu n acinjenu od mladog liSea maslacka. 2. petrovca . 30. Sezdeset gra rn a lis ta pi tome nane i po 10 g r izom a reuma. Po 20 g na ne . i to na pola sala p re je la! Ciroza jetre 1. kao pod 8. 30 g smilj a i po 10 g ruse i m oraca. posle 6 sati ocediti. takode. a li i to sto manj e. Svi navedeni cajevi od 1 do 33 manj e-vlse su go rkog i neprija tnog uku· sa. Zbog toga svaki dan t reba jes ti sala tu od nastruga ne ro tkve. 25 . cesto vrlo masna hrana ! Zbog toga se prep orucuj e. 29. ruse i ocaj nice. Cetrd ese t grama nan e 'i po IS g ruse. Nastruganu rotkvu jesti kao saJa tu 2-3 puta dnevno. Piti 2-3 puta dnevno pre jela po 1 kafenu kas iku iseedenog soka iz cveta i !ista kantariona iii iz korena mas lacka. pogo tovu osobama nak lo njenim ovim obolje· njima . plod ova pasdrena. 34. K ol ik e. ru se . kao pod 8. petelj a ka od visa nja. pasdrena i kamilice. tim je bolja.ka 2 uzastopna dan a ciniti pauzu ad jednog dana . P. kami lice.

j manj a iii veca kolicina glikoze u m okraci. cveta od zute hajducice. Osim uzimanja lekova. fami. kao pod 4. 8. rnzurne se. slucaj evi kad viSe clanova u nekoliko generacija obolevaju od ove dugotrajne bolesti. 6. Sezdeset grama korena vodopije i po 20 g ruse i Dane. U laksim oblicima daju se neki noviji sintets. Medutim. Po IS g ruse . pogotovu medu osobama koje mnogo jedu.ki lekovi.lijarna. U nekith osoba javlja se ova bolest. ruse. <is to tako. kao pod 4. koju ce odredJi bi lekar za svakog bolesnika ponaosob. kako to narod kaie. sm iI j a. prema vrsti i tezini dijabetesa. Bolesnik ob avezno mora traziti savet lekara specij al iste za dij abetes. i »od seki racije«. Dana'S postoje efikasni lekovi 'Protiv dij a betesa .pre svega. Seda md eset gra ma trosko ta i 15 g kan tario na i klekinj a. Po 20 g r izoma ad reuma i lista pil1:ome nane i po 20 g cveta i lis ta kantariona i trave ruse S korenom. . kao pod 4. insulin. moze doCi do mnogobrojnih komplikacija : slepilo. jer j e uzrok ove teSke bolesti razlicit. Novijim hemij skim i farmakodinamskim istrazivanjima objasnjeno je antidijabeticno dej stvo raznog bilja koje se na ·r aznim ko ntinentima kroz vekove koristi. Dijabetes se j avlja zbog nedovoljnog lucenj a insulina (hormona gus te r ace) u organizmu. kao pod 4. . Gvanidinski deriva ti iz mahuna pasulja. zatim osobe koje prelefe izvesne boles ti i dr. Pojava secerne boles ti j e nasledna.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI III UBLAZI Tl MEDIC INSK IM B1U EM 131 5. dijabeticari se obavezno moraju drlat i i odredene dijetalne ishrane. 10. 7. Ako se secerna bolest zapusti iii nepravi. kantariona i korena vodopij e. SECERNA BOLEST (Dijabeles) Dijabetes se k arakterise povecanom kolicino m secera (gIi. Ova boles·t potice od oboljenja same gus terace (pankreasni dij abetes) iii zbog povecanog rada drugih endo krinih zlezda (hipofi zni i nadbub rezni dijabetes). a kao dopunska terapija vekovirna se uspesno koristi izvesno lekovito bilje. bubrefnih 1 l110zdanih arterija i dr. skle roza srcanih krvn:ih sudova. U oboleli h j av·Ij a se. gvanidinska jedinjenja. Po 30 g ruse. lica koja se malo kreoo. II. I neki spoljni cimoci mogu biti uzrok pojave dij abetesa. 9. Pre svega biljike koje sadrle arginina d druga.Jno leci. Po 40 g sipur ka i r izoma pi revine i 20 g !ista koprive. To je.koze ili groi danog secera) u krvi . zute hajducice. insulin se ne daje u svim slucajevima dijabetesa. kao pod 4. Bez pravilne dijete nijedan lek neee pomoci. kor ena maslacka i troskola i 10 g kore od pasd rena. kao pod 4. nane. kao pod 4. jer deluju kao dobri lekovi u slucajevima laksih oblika dijabetesa. o sobito masnu hranu. hajd ucice i nane i 10 g klekinja . biljke zdraljevine i drugih vr- . Po 20 g ras tavica. . UlZ obaveznu dijetalnu ishranu.

nego sarno po savetu lekara. pei"Sunovo lisee.~ecera~a. hajdutica i dr. uziman u istim kolicinama tri puta dnevno pre jela. naveli smo velik broj recepata raznih 'Iekovi'tih trava koje ulaze u slozene kompozicije nau~ne medicilIle.lzbor namirni ca koje dij ab eti~ri smeju da koris te u ishrani nije jcdnostavan. telece. Medutim. Kad se u mokraCi pojavi aceton. Boranija se spravlja kao svako drugo povrce. paradajz u obliku pirea iIi na drugi nacin. Medutim . pravHna dij etalna ishrana . Nije suvise ako ~itaocima ponovo skrenemo paznju na to da se za letenje Secerne bolesti bolesnici ne smeju letit·i na svoj. Bezuslovno je potrebno smanjiti sve sto povecava koli~inu ~ecera u krvi.9ti ii ulja treba mesno v.e &latfkiSe. i to sveieg. govede. ovi bolesnici mogu jesti bez ikakve opasnosti. Boranija (zeleni pasulj. kiselo mleko. gr~ica (gorka detelina). zeleni grah. dijabeticari ne smeju jes~i groide i drugo voce bogato gJikozom.reme potpuno izbaciti iz ishmne. nekima taj isti pelen. osu~enu iIi iz konzervi. pre svega. Mnogim bolesnicima je pomoglo razno gorko bilje: lciCica. krto meso (zivinsko. posnu ribu). testa. . Bolesnrka ne treba da buni to sto se ~esto iSla biljka javlja u recepturi raznih 610zenih ~ajeva. Masne materije ta. Iincura. ma. posno. Os'lalo voce. U toku leta i jeseni koristiti sVcZu boraniju. nije pomogao iii sasvim neznatno. hleb.ki bolesnik drukcije reaguje na odredene lekovite bHjkc. krompir i sve druge namirnice koje sadde s kroba. beli i crni luk. j e r je skrob i zvor glikoze. Bolesnici od ove boles ti moraju paziti kako na kolicinu t<llko i na sas tav hrane. Smanjiti. zbog ~ega se medu bolesnicima testo ~uje »svaki seceras je slucaj za sebe«. Objasnjenje lezi u tome. zbog cega se mora menjati na~in njene pripreme dodajuci razne zaCi-ne. Dijeta. pre svega. stalna upotreba boranije ce dosaditi bolesnicima. pele~lOm su mnogi bolesnioi uspe!Ji cia znatno smanje koli~inu secera u krvi i da se oporave. ugljeMe hidr at e. Grozde je gJavni izvor glikoze. Umesto krompira u mnogim zemljama se u piJjarnicama prodaje cicoka iii topiMambur (HeliaMthus tuberosus). . Jesti sto posnije: mMogo povrca. vec prema ukusu bolesnika. levulozu. a zimi smrznutu. salata s belim Iukom i na mnoge druge nacine. Po~to je secerna bolest dugotrajna. je isto toliko vazna . Prema tome. mesana povrce itd. presMog (kad god je to moguee). sto gotovo sva.132 LECENJE BIUEM n au~ni c i ma s ta iz familije L egumhlOsae (osob:ito PapilioMaceae) posluZili su kao model za s·intezu izvesnih leJrova za le~nj e dij abe tesa. a nekad i vafnija od uzimanja le kova. U ovoj knjizi. zbog cega se glikoza i naziva »grozdani secer«. trava-iva. Na primer.kode negarivno utiou na osobe obolele od ~ecerne bolesti. osobillo ~eCer. mahune) mora bili gJavna hrana veCine dijabeticara. Bliza obaveStenja 0 ovoj bHjci nati ce ~itaoci u ovo j kn j izi. razm.u ruku. dobar ajvar od crvenih paprika. koje pretezno saddi vocni ~ecer iii fruktozu.

korena vodopije i rnaslaeka i 10 g li. zdraljevine. Sezdeset grama !ista borovnice. vekovirn a koris te presnu salatu od .KOJE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI I Ll UB LAZITI MEDICINSKIM BI LJEM 133 Na Zapa du se u fito terapiji ceni list borovnice i t draljevin a. 8. lanenog semena.ta pitome nane. 13. kao pod 1. osim p er~unovog !is ta. kao pod 1. 20 g !ista breze i po 10 g koprivinog lis·ta i mahuna pasulja. Po 20 g korena i cveta maslaeka.s ta. kao pod 1. pa tri supene kasike sme~e preliti 5 pola litra hladne vode . 3. kao pod 1. . kao pod 1. drlati celu noc da se ekstrahuje i sutradan zagrejati da kljuea 5 minuta. kao pod 1. sala tu zaeine dodatkom male ko!ieine pra~ ka od stucanog suvog !ista majkill1e dusice. a u n a~ list c r nog rltlda ~td . ostaviti cta se ohl adi . dobro pomesati. cajevi za lecenje ~eceme bolesti 1. Da bi se neprija tan miri~ luka k oliko-toliko ublazio. SLanovnioi Ba lkana. 16. Tu salatu zakisele limunovirn soko rn (Grci) iii s ircetom i . 2. kao pod 1. 10. Po 40 g zdraljevine i lista boroY-nice i po 5 g belog luka. korena maslaeka i cveta kantaTiona i 10 g dudovog li. !ista pitome nane.s. kao pod 1. 15. Po 30 g be10g luka. kao pod 1. 4. osobito is tocnog i jufuog dela.~ elog i c rnog luka kao predjelo i ubedeni su da j e to dob ro preve ntivno s red s tvo protiv mnogih boles ti. lista boravnice. Po 30 g zdraljevine. 6. po 15 g lista duda. li·sta duda i borovnice i po 5 g lista koprive i zalfije i korena vodopije (cigure) i maslaeka. kao pod 1. od gujine trave i piskavice i po 5 g cveta pelena i maslaeka. 9. venje (klckinja) j zdraljevme. pa i protiv dij abetesa. koprive i borovnice i 5 g korena maslaeka isi. rnahuna pasulja i zdraljevine. zdraljevine i dudovog lista i po 10 g korena crnog gaveza i repusine (Arctiurn lappa). kao pod 1. borovnice i duda. Po 20 g mahuna od zrelog pasulja. Po 30 g zdraljevine i lista borovnice i po 20 g lista rnedvedeg grozda i korena odoljena. Po 25 g mahuna od pasulja i zdraljevine (Calega officinalis). Sezdeset grama zdralj evine i po 20 g lista duda i cveta pelena. 11. ocediti i popiti u toku dana na pola sata pre svakog obroka po jednu ea ~ u. 7. 14. Po 30 g semena zdraljevine. 12. kao pod 1. poponca. kao <pod 1.tniti. gujine trave i piskavice (Trigonella foenurn graecurn) i 10 g lista borovnice. Pedeset grama !ista borovnice i po 10 g virka (Alchernilla). Po 40 g zdraljevine i !ista boravnice i po 10 g !ista breze i kore kru~ine. 5. Po 20 g trave daninoca. Po 30 g semena od lana. kao pod 1. kao pod 1.oki te« si tno iseckanirn lis tom per~ una . Po 30 g trave i semen a zdraljevine i -semen a lana i 10 g dudovog !ista. Po 40 g korena vodopije i maslaeka i po 10 g belog Iuka inane.

lista nane i duda. ko god moze. ali nikako secerom ni medom. kicice.znati stariti«. 25 . zdralj evi ne i pelena i 10 g lis la borovnice. . Svesti na najmanju meru upotrebu slatkisa. kao pod I. kao pod I. potrebno je rtraziti pomoc Ii savet 'iekara. kao pod 1. Posto . Po 5 g korena maslacka i repusine ·i !ista od duda i zalfije. 19. 22.Po 25 g korena maslacka. i :to pre jela! Sarno ko ne moze da pije gorke lekove moze navedene cajeve da . kretanje i raznovrstan tizicki rad neophodna je potreba za sve ove osobe. 28. jer oni bolje deluju. namirnica koje sadrZe mnogo ugljenih hidrata i mas nih materija. Posna hrana. po 15 g ploda krusine i korena maslacka. kao pod I. 20 g zdraljevine.s u uzroci prekomeme gojaznosti raznovrsni.Cajev·i protiv secerne bolesti moraju se piti nezasladeni. neka pije nezasladene eajeve. ploda pasdrena. gujine trave. Po 20 g korena belog sleza. kao pod I . 18. koriste se razni neskodljivi lekov·i od neotrovnog bilja za mrsavljenje. Po 30 g cvcta i lista pelena i zute h ajducice (ruti ravan. U mnogim zemljama. Plivanje. . kao pod I. po 10 g lista koprive i borovnice i po 30 g zdraljevine i mahuna od pasulja. vodoJ!ije i crnog gaveza. kao pod 1. hleba. masti i. Po 5 g cveta bele i zute hajducice i cveta lipe. Gojaznost treba leciti. Ipak.gojiti se . Po 30 g korena vodopije i lincure i po 20 g pelena i Iroskota. Po 35 g zdraljevine i mahuna pasulj a i po 15 g lis la borovnicc i Irave-ive. kao pod I. Po 40 g lista i korena borovnice i po 10 g pitome n a ne i zdraljevine. 23. repusine. Po 40 g zdralj evine i pasulj evih mahuna i po 10 g korena crnog gaveza i repusine. krlo meso i mnogo povrca i voca treba da bude glavila hrana osoba nakl0l1jenih gojaznosti. jer . Napomena. 24. piskavice. Achillea c/ypeola/a) i 10 g nane. kao pod I. Po 20 g semena zdraljevine. 21. kao pod I. . 30. pre oSvega bogatim i industrijS'ki razV'ijenim. 35 g mahuna od pasulja. lana i dunje. maslacka i zdraljevine. 26.134 LECENJE BIUEM 17. kao pod I. Po 25 g kantariona. pirevine i lincure i po 10 g cveta hajducice. kao pod 1. kao pod 1. zdraljevine. planinarenje. Po 25 g mahuna od pasulja. Po 50 g pasuljevih mahuna i zdraljevine. uopstc. pije zasladene saharinom Hi nekim drugim slicnim sintet~kqm slatkim sredstvom. 27. Po 30 g trave-ive. dudovog lista i pelena. CAJEVI ZA MRSAVLJENJE Uzroci gojaznosti (adiposilas) su raznovrsni. 20. 29. kao pod 1. Najuspesniji nacin lecenja gojaznosti je disciplinovano sprovodenje dijete.

Celrclcset gral11a kore kru sine i po 10 g korena se lena. korena selena i zecjeg trna i po 10 g kl e kinja. kore bele topole.i korijanelra i cvela kami li ce . li s la mas lacka i vinove loze. dodati na vrh noza sode bikarbone i piti nekoliko puta dnevno po I kasiku.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLAZITI MEDICI SK IM BIUEM 135 1. B. brezov list i koren selena. U slucaju cia bolesnik ima i visok krvni pritisa k. U apotekama se nalaze ovi cajevi: j ednaki delovi lisea medved eg grozda. Po 15 g ko re kru sine. 2. . ploclova pasdrena i sene. Zbog toga pri upotrebi ovih lekova (osobito venje) treba biti veoma oprezan i uvek se obra-titi lekaru za savet i po moe. s iadiea i zccjeg tma . anisa. U novije vrem e javlja se i ovaj caj: peteljke od v. masL. kao 'Pod I.:anog mokrenja daju se cajevi koji se sastoje uglavnom od i kukuruzna svila. Od biljnih lekova s na jvise uspeha se daje mla d brewv list u obliku siltnog pras ka (3 do 4 puta dnevno po J d ecj u ka siku) iii u obliku caja: punu supenu kasiku isitnjenog brezovog lisca popariti sa 2 dec ilitra kljucale vode. kao p od 1. zbog cega se bolest pogoda i boles nik pocne da mokri krv. 4. bracica i kami li ee. rastaviea. Po 30 g cve la hajduci ce i kan tari ona i po 20 g braciea i moraca. i medvecleg grozda. korena site i odoljena. kao pod 1. Caj piti nezasladen. imele i rutvice. ces to smese u kojima ima. trna. 5. brac iea i cveta be le mrtve koprive i tma. kao p od 1. 3. evcta rn a· s lacka i braCica (morska a lga). U novije vreme javlja se i ovaj caj: peteljke od viSanja. kacl se proh ladi. kao pod L BOLESTI ORGANA ZA MOKRENJE Za lecenje obolclih bubrega boles nik se mora obratiti lekaru. kao pod 1. cesto se uzima previse. slatki koren i kukuruzna svila. cve ta l11as lacka i li sta maline.ecjeg lrn a. kamilice. bele I11rtve koprive i hajd uciee. kima i moraca. bos io ka. moraca . Po 10 g kore krusi ne i plodova pasdrena.acka . poreel breze. persuna . sitnice. kima. Po 10 g kore krusin e i pas drena i 5 g plodova moraca. dobro je da jede beli luk i S vremena na vreme pije caj oel sofore. Dvadesc t pc t grama plodova sene. kao pod I.isanja. . a ni sa i korij a ndra. 6. medvede grozde.Lecenje traje duze vremena. brac i':a. sv ile od k uku ruza i trave dani noea . 7. Za l eecl1 j e upale mokracnih put eva n ajcesee se upotrebljava caj od [Io ta m edveueg groztla i sitl1ice sa iii bez dodatka brezovog lisea. U slucaju ole. Kora se isitni i pomesa sa Sl11eSOlll koj a se sas loji od 10 g korena se lena. 7 .i bele mrlve koprive. tros kota i imele. U nas se u narodu cesto upotrebljava venja iii klekinje i posto se obicno ne zna doza (korisna kolicina). procedi li i ta j caj pOpili u toku dana u 3 doze posle jela umcs lo vode. Sto gra ma kOl'e krusine koja j e odlezala l1ajmanje god inu dar1a iii je po ~ l c gUljcnja 'a clrvC la hila :agrejana 1 sal Ila 1 JOoe. maslacka. Po 25 g p\oelova pasclrena. cve lova tma. 3 kasike isitnjene smeSe kuva ti 10 minuta u pola lilra vode. cveta belog sleza i lista od zalfij e. klekinja. pasdrena. pas drena i zutog tma i po 5 g plodova ki ma. IIi ovaj: breza. S uspehom se elaje i drugo bilj e.

moze ovaj prasak uzimati i u oblandama il·i pom esan sa medom iii nekim vocnim sokom. lista pitome nane i klekinja. 3.136 Cajevi za lak§e mokreoje LECENJE BJU ElM (Diuret ika - diureticni cajeviJ Ima biljaka koje poveeavaju diurezu. Po 25 g korena vodopije (eikorije). omana. 9. Po 10 g . Cetrdeset grama zdrobljenih sipuraka kuvati 5 minuta u pola litra vode i pri kraju kljucanja dodati po 5 g zovinog eveta. . Ovi pupoljci su lekovitiji od li§ea. brani ranD u .ti. . k!ruske j nane pomesati i upotrebljavati kao pod 4. dodati vrlo malo. procediti i piti u toku dana u 3 doze pre jela. posle 2 sata ocediti i popi ti u toku dana u 3 iii 4 doze. posle 6 sati odliti i popiti u toku dana u 3 doze pre jela. jer kako se u medicini kaze »svaki bolesnik je slucaj za sebe«. 4. ku· vati 5 minuta u pola Iitra vode i u kljucalu smesu dodati 5 g klekinja i lista pitome nane. Po 25 g korena maslacka. Ra· zumljivo je da lekove treba uzi mati sarno po uputstvu lekara. 1. Po 25 g 'isitnjenog lkorena sapunjace i zecjeg trna dobro izmesa. Zato se i ovde daje velik broj raznih smesa. II. persuna. 2. sapunjace. Lisni brezovi pupo/jci. 3 kafene kasike smese stueati u avanu. 12. jer sadrze vise aktivnih sastojaka i oko 4% etarskog ulja prijatnog balsamitnog i svojstvenog mirisa. dobro p\'Omesa ti da se bikarbona rastvori i posle 6 sati ocediti i popiti u toku dana u 3 doze pre jela. borovniee. popariti s pol a litra kljucale vode. kao pod 9.upotrebe. odmah poklopiti. moraca i kima se pomesa. od· Imah :poklopiti i posle 3 's ata odliti Ii popiti u toku dana u 3 doze !pre jela. idirota i pirevine (ill zubace) isitniti. dodati navrh noza sode bi· karbone. po 10 g korena celera i selena pomesati i dalje spravljati i upotrebljavati kao caj pod 4. nikako na svo· ju ruku. ostaviti polclopljeno 3 sata. tj. Ako neko ne podnosi uk us bre· zovog lista. skinuti s vatre. Po 40 g brezovih pupoljaka i liSea. List stucati neposredno pre . Uzima se 3 puta dn ev no pre jela po 1 kasika silno stuca nog mca breze.prolece pre nego sto ee breza prblistati. upotrebljavaju se na i5ti naein kao cajevi pod 1 i 2. mrkve. sapunjace i eelera: 3 kafene kasike kuvati 2-3 minuta. 8. 7. 6. Po 20 g ploda eelera. brezovih pupoljaka i lista breze. pa ce urolog odrediti koji caj od· govara za koga bolesnika. 3 kasike smese prokuvati u pola litra vode. navrh siljatog noza sode bikarbone. poj a~avaju i olaksavaju nor· malno izlucivanj e mokraee. Mokraeo m se odstranjuju iz covecjeg organizma nepotrebne ko· licine tecnosti i mnogi nekorisni i s uvisn i proizvodi prometa materija. 10. persuna i idirota. Tri kasike zdrobljenog brezovog mca prokuva~i (1-2 minuta) u pol a litra vode i. a sto j e vazno za osobe koje imaju teskoce pr i mokrenju. Po 25 g brezovog lisea i pupoljaka. Mdal1 br~zo" caj: pomesa se po 30 g brezovih pupoljaka i liSea i po 10 g brezove kore i korena zecjeg trna. kada se smlaci oa priblizno 40 oC. ostaviti da se prohladi (oko 40 oC) . kao pod 11. najbolje sokom od borovnice. zecjeg trna. plodova persuna i moraca pome· sati i upotrebljavati kao pod 4. 5.

Po 25 g r as tavica (preslice iii konjorepa) . Po 25 g korena ad site. 30. 26. zbog cega se bolesnicima preporucuje da lekovito bilje koje im se ovde daje ne uzimaju na svoju ruku. kao pod 9. kao pod B. Po 20 g s ipurka. 22. kao pod B. sladica i ploda mo raca.KOJ E SE BOLESTl MOGU I ZLEC ITI ILl UBLAZ ITl MEDI CI NSKJM BIUEM 137 13. h ajducice. idirota i sapunjace i 10 g nanc. 19. Po 20 g ploda kima. Lekar ce odrediti caj koji treba da se koristi. Sve 'Se isitni. klekimj a . petrovca. 21. Po 25 g lanenog i dunjinog semena. 15. brelOvog lista i pupoljaka i kor ena zecjeg trna i idirota. Po 25 g korena selena. Po 15 g korena vodopije. kao pod B. Po 50 g sV eZeg ko rena celera. kao pod B. Po 25 g srdacca. Slieno se upotrebljavaju i mladi. Po 20 g sipur ka. daninoca i korena broCa. breze. mrkvom i persunom. Po 25 g lista koprive. Cajevi koji se najcesce upotreblja·v aju na nasim i inostranim k!inikama protiv bubreznih bolesti: 1. maslacka. Po 20 g svile ad kukuruza. 20. Ova smesa se maze i prakuvati i pojesti kao povrce. 28. dunjinog semena. sipurka i lis ta breze. 23 . 24 . persuna i mrkve (sargarepe). 29. kao pod B. Razumljivo je da avo korenje treba prethodno dobra oprati i oguliti. 25. kao pod B. kao pod 8. kao pod B. kao pod B. sumske jagode. ali je bolje up 0trebiti je s vezu. kao pod 8. Po 25 g koren a zecjeg trna. kao pod 8. nego sarno po savetu lekara urologa. Po 20 g peteljki ad visanja. meki. kao pod B. kao pod 8. po 10 g korena gaveza. ruzma l'ina i pers una. sladica. omana. mrkve i eelera i po 10 g klekinja i gorocveta . Po 30 g brezovog lista i lanenog semena i po 10 g l'i sta koprive. odoljena i gaveza. korena crnog gaveza i ploda p erslma. kao pod 8. korena ad r epusine. maline i kupine. breze i kantariona. maraca. zubace (iii pirevine) zecjeg trna. dobricice. 27. semena od lubenice. Po 25 g daninoca. sve nastrugati na rende i tu smesu pojesti pre jela. selena i maslacka i po 10 g !ista breze i koprive. selena. 17. kukuruzne svile 1 ploda (semena) persuna i maraca. nane i kima. Bolest je vrlo teska i ozbiljna. Po 25 g lis ta m edvedeg grozda. lB . 14. 16. semena od lubenice (s tucanog). jer se kuvanjem gube i menjaju lekoviti sastojoi. po 10 g kore bele topole i brelOvog !ista i 5 g gorocveta. cveta crnog sleza i lOve. sami iii zajedno sa eelerom. Po 25 g semena lana i dunj e. jos b eE pupoljci spargle. selena. kao pod B. Tri supene kaSike ove mesavine . ZAPAUENJE BUBREGA (Nefritis) Zapaljenje bubrega maze biti akutno i hronicno. eel era i perslIna. Maze se doda~i sok ad lim una radi popravlj anja ukusa. troskota.

Po 30 g lista breze i kruske i po 20 g zlatniee i selena.ki od visanja. kao pod IS. Po 20 g bosioka. Kada se ohladi. kantariona. . zutilice (Gellista tinctorial i razgona (V eronica) . preliti I litrom destilovane vode iii prethodno prokuvane i ohladene kiSniee. Kao pod 6 uz dodatak 20 g !is ta sofore . Po 15 g lis la breze i km sk e. 12. tako ponavljati du ze vremena. 20 g brezovih pupoljaka i 5 g semena buacka. Po 30 g lis la breze i krus ke. [ista i soka od breze. Po 40 g brezovih pupoljaka i korena ernog gaveza i po 10 g cveta zove i belog sleza. kao pod I. 5. Moze sc zas laditi. zatim kuvati u poklopljenom sudu 5 minuta. rizoma pirevine i 5 g sitniee. lanenog semena . kao pod I.i cveta ernog sleza. 18. 3. Trideset gram a brezovog lista. Po 50 g brezovih pupoljaka i lisla hajduciee. korena c rnog gaveza i zecj eg trna. Bolesn ici koji dugo leze i n erado uzimaju lekove neprijatnog ukusa mogu piti. Po 20 g brczovog lis ta i petrovca (Agrimo nia) i po IS g tro ~kola. Uzimati po I vinsku casu vise puta dnevno. Pedese t grama bre:wvih pupoljaka. lipe i pupoljaka iii kore vrbc dobro isitniti.seedili i pomesati sa I kilogramom najboljeg lipovog meda. 10. posle obeda. rastavica i p e telj. zecjeg trna. (hronicni nefritis). virka. Po 30 g lanenog semena i korena crnog gaveza i po 10 g eveta zove i kantariona . kao pod 1.tniee i selena. zecjeg trna. i. 9. kao pod l. kiselih visanja. 17. ploda pe rsun a i sipurka i korena pirevine. kao pod l. Po 5 g kamiliee i osusenih plodova maline. Po 25 g pupoljaka. 11.138 LECENJE BlUEM kuvati 5 minuta u pola lil ra vode (po mogucstvu destilovane iii prelhodno prokuvane ki ~ l1i ce). Po 10 g IIsta breze. bosioka i medved eg grozda i po 10 g cve ta <. kao pod I. kao pod 15. procediti i piti umesto vode u loku dana. 4. i kada se oh lacLi. tes ko izbacivanje mokrace). 30 g lista bosioka i po 10 g cveta nevena i razlicka. pirevjne. sumskih jagoda. 2. tra ve daninoca i zlatniee. 8. 16. kao pod I. kao pod 1. Sezdeset grama brezovog lis·ta i po 20 g zla. Cetrclesc t grama lanenog semena. 6. Po 15 g korena selena. kao pod IS.: rnog sleza. po 10 g pupoljaka erne topole i brezovog lista i pupoljaka i po 20 g cveta sunucice. kao p od 1. pomorandze i dr. srd acca. kao pod I. navedene cajeve zasladene sokovima i sirupima od kiselog voca: ribizla. limuna. 7. po 10 g korena selena. 19. kao pod 15. ogrozda. a cetvrtog ci ni ti pauzu. po 20 g korena selena i trave sitniee i po 10 g medvedeg groZda. 20. persuna i zubace. Cetrdeset g rama pupoljaka breze i po 30 g korena selena i zecjeg lrna. ostaviti da se ekstrahuje 8 sati. kao pod I. kao pod 15. 30 g brezovog lista i 10 g ras tav ica is lo lolik o boslOka i korena zecjeg trn a. 14. selena i beclrinca. 13. najbolje medom. poklopili. Tri uzastopna dana pi Ii. (uremija. povralica i zove. kiao pod I. proeediti. po 15 g lanenog sernena i li sta bosioka JO g rastavi ca. Po 20 g sipurka. IS. CVC la vra I ica i kan tariona i 10 g srdacca. rastavica i trave d aninoca.

kao pod I. Iedna kas ika sl1leSe kuva se 4-5 minuta u 200 g vode. 8. 4. Boles niei treba da piju mnogo tecnos ti . 3. po 10 g srdacea i hajducice i 5 g gorocveta. Ovo ponoviti 2-3 puta dnevno pre jela. 10. Po 15 g korella pirevine. 13. 7. medvedeg grozda i kruske i 10 g ras. 15. Bolest j e teS ka i dugo traj na . Po 20 g lista koprive. lista borovnice i maline. Po 30 g korena maslacka i repusine.tavica. Po 15 g korena belog sleza i pirevine. ernog gaveza. trave claninoca. idirota. Po 20 g viciovciee. hajduCiee.APALJ ENIE B UBRE2: N E KARLICE (Pijel i t is) Zapaljenje tkiva bubrega (Pi je l onefril is) U nekim slucaj evima antibi o ti ci i . bosioka i koprive. zutilice i pupoljaka breze i 10 g eve ta hajduciee. Po 30 g lista breze. Po 40 g lista i pupoljaka breze i po 10 g pupoljaka vrbe i lista nane. pupoljaka breze i lista kupine i sum ~ ke jagode. kao pod I. kao pod I. kruske i breze. 12. 2. kao pod I. kao pod I. 6. kao pod I. pupoljaka erne topole. Po 30 g lanenog semena. I. Cetrdeset grama soka od breze ~ po 30 g soka od korena maslacka i repusine.ista breze i koprive i cveta hajducice. Dvacleset pet grama lista od podbela i po 15 g vidovcice i kantariona. Zbog toga se uzimaju i izvesni biljni blagi i nes kodljivi lekovi u obliku toplih caj eva. kao pod I. l. Po 30 g li s ta breze i medvedeg grozda i rastavica i 10 g eve ta podbela. podbela. kao pod I.KOlE SE BOLEST! MOGU IZLEC IT I ILl UBLA2 1T! MED le l NSK IM BIUEM 139 ·!. i sladica. ocedi i pije toplo. 9. pomesati i uzimati 40-50 kapi izjutra i uvece. pa se preporucuj e bolesni eima da traze save t i pomoc urologa i da nij edan lek ne kori s te na svoju ruku. . Lista rutviee. 11. Po 20 g korena belog sleza. Po 20 g borovnice. 14. kao pod I. kao pod I. vrbove kore i pupoljaka erne top ole i 5 g srdacca i rutvice. 5. breze i maline. kao pod I. vrbove kore. kao pod I. NaveScemo vec i broj kompozicija mesanih caj eva od razn og domaceg bilja kako bi lekar l11ogao odrediti koju mesavinu bolesnik treba da upo· trebi. crnog gaveza i klekinja. kao pod I. kantariona i lista podbela. Po 25 g brezovih pupoljaka i sitnice i po 10 g korena selena. pupoljaka breze i 10 g goroeveta.drugi le kovi mnogim boles ni cim a n e pomazu. vrbove kore i evetnih pupoljaka majske 'ruZe. os tavi poklopIjeno 3 sata. Sezdesct grama lanenog semena i po 20 g trave futiliee i klekinja.

IIro/ilijaza) LECENJE SIUEM Bole t je vdo teSka. po topi u I lil ar vode. kao pod I. m edulim. a to se moze utvrditi he mij s ko m ana li zom izbacenog ka m ena. majk. Pedeset grama lanenog semena. Po 30 g brezovih pupoljaka. Po 25 g vranilovke. kao pod I. kao pod I. si purka i zutilice i 5 g anisa. Po 30 g dobricice.ine dusice. p ersuna. U hrani izbegavali one so li od kojih je kamen u bubregu na s tao. sve plodove u avanu dobro stucati. ruzmarina i medvedeg grozda i 10 g s itnice. 6. celera i sladica. S ve se do- bro is itni i po mesa . Po 30 g si tn ice . rastaviea. brs ljana i ruzmarina. sladica i pirevine i 25 g trave daninoca. Po IS g kOl-ena maslacka. mrkve (karotne) j celera. procedi se i pij e u tok u dana umes to vode. 14. Pedescl gra m a rastaviea. zecjeg trna i s ladiea i po 15 g rusomace. 3. us led cega na staj u neizd d ljivi bo lovi u s labinama.ie Cl-vena od krvi. Bolcs nik ces to m okd. . idirota. slalkog korena i lisea vinove loze (crvenog) i 10 g kopitnjaka. Po 20 g brezovih pupoljaka. Po 15 g korena zecjeg trna i selena. kantariona i ruse. Po 25 g kore na selena. Po 30 g brezovih pupoljaka. 2. Po 40 g b rezovi h pupoljaka i ru se i p o 10 g kantariona i majkine dusice. pirevine. 8.ka i plodova persuna. Kao i u s lucaju mnogih drugi h boles ti. jer se lekov iti sastojci nalaze u unutra ~­ njosti ovih plodova. Bolj e je piti nezas laden ca j. broea i sladica i 10 g gorocveta. klekinja. os tavi ce lu noe d a se eks tra huj e i sutrada n izjutra zagrej e do kljuca nj a i kuva 2-3 minuta. kao pod I. pa se s ire na tloJc. po IS g troskota. lista koprive i cveta zove i lipe.140 K AMEN U BUBREGU I MOKRA NO] BESler (Nefro /iliia za. kao pod I. sitni ce i pl odova (se me n a) persuna i 10 g !'Use. 13. Caj piti uzas topno 3 dana. Po 20 g k o rena zecjeg trn a i s ladica. 12. a m okrenje je bolno. kao pod I. kao pod I. Sas tav eaja ee odred iti le ka r uro log. da bi se m ogao u stanoviti rezultat lecenja i odredi ti p rav ilna terapija. II. a li ko ne m oze da pij e go ra k caj. kore n3 se lena i zcc jcg trn a i 10 g kl ek inj a. kao pod I . 7. Bolesn ik se mora ob ra titi za p o moe u ro logu. kao pod I. IS. kao pod I. 5. Pre porucuj emo ove kompozicije raznog lekov itog bil ia: l. 10. m oze ga i zas ladili medom iii nekim ki se lim voenim soko m (sirupom). Bol es nik treba da pije velike ko li cine lec nos ti u o bliku raznih cajeva. sipurka i klekinja. kao pod I. kao pod I. 16. ta d a ga piti po Ie j e la i izmeClu obroka. Po 20 g sipurka. lista krus ke . kao pod I. selena. i ovde je vrlo vazno povremeno konlroli ati mokracu u toku lecenja. pl odova divlje ru ze (si purka) i kleke iii venje i po 10 g li s la c rne ribizle 'i ko pitnj a ka (korena). 4. Po 25 g plod ova (semena) kima. kao pod I. 9. borovih pupolja. moraca. za tim naci niti pauzu od jednog dan a i o pe t produzi ti na is ti nac in . po 10 g korena zecjeg trna. Pone kacl mokl'aca posla. Ka da se oh la Lii. kao pod I. Po 25 g korena zecjeg trna.

ru se pirevine. Po 30 g s ipu rka i plodova selena i celera i 10 g ruse. Po 40 g vreska (Erica) i brezovih pupoljaka i po 10 g karen a selena i zecj eg trna. kao pod 1. kao pod 29. 20. 26. peteljaka ad viSanja i sit nice. ITI MED ICINSK IM BIUEM 141 17.ti 7 dana u oblandi ili pomeSan s medom. Deset grama plodova ljoskavca ·s i. Po 30 g lista breze i kruske i po 10 g slatkog korena. 29. ZAPALJENJE MOKRACNE BESIKE (Cistitis) 1. grceV'i u besici.Ua. Po 20 g ras tav iea i troskota. persu na i selena i 10 g br6Zovih pupol jaka. izmesati i upo trebiti kao pod 1. 27. Pre upot rebe dodBiti malo limunovog soka i meda. 28 . kao pod 1. 21. ruwice . 'love. 33.) 30. 22. (upala bubrega i povisen pritisak). rizoma pirevine svHe od kukuruza i korena 's elena. kao pod 1. Ovaj lek je vekovir. 20 g cveta surucice i 10 g Ii sta breze i medvedeg groi. plodova kleke Hi venje i 'trave zutili ce. Po 20 g pluenjaka i kra. 24. kao pod 1. Osamdeset grama tr ave lisaj ivice i po 10 g plodova ljos kavca i kima dobro isitniti i upotrebi·ti 'kao pod 1. Sedamdeset grama trave ruse i po 10 g cveta kantariona i trave sitnice i dobri cice. 3 kasike ove smeSe kuvati 5 minuta u pola litra vade. posle 2 sata ocediti i popiti u 3 doze u toku dana pre jela (protiv uratnog kamenca). posle toga 5 minuta ~U'vat. Po 50 g rizoma kostrike i cele r a na rende nastrugati i jesti jedanput dnevno kao sala tu. 25. Po 30 g lista i pupoljaka breze i po 20 g imele i belog luka. kao pod l. popariti sa 150 g kljucale vode. sve dobra isi tniti. rizoma vodene perunike i trave troskota. 34. kao pod 29. 23 . svile ad kulwruza. Po 25 g r use. os· taviti 3 sata i popiti u 3 doze pre jela (tegobe.KalE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI III UBLA2. kao pod 33. 3 kasike ove smese popariti sa pola litra kljucale vade i posIe 4 cas a ocediti i PQpiti u 3 doze pre jela (upala bubrega i povisen pritisak). 19. procediti i popiti u toku dana u 3 doze pre je la. .i i. kao pod 1. Po 40 g lista breze i rastaviea i 20 g imele. Po 20 g plodova Ijoskavca (Physalis). Po 30 g celera. kao pod 1. Po 25 g lista koprive i medvedeg grozda. Cetrdeset gra ma borovih pupolj aka i po 15 g stele.tno istucati. 1rave od srdobolje i zukve (site) i kore od bele topole. 18.suljka i 60 g rizoma trave od srdobolje. Po 25 g korena odoljena. 3 kasike ave smese drlati 4 sata u pola'litra hladne vade.1a upotrebljavan za nrazbi· janje« kamenca u bubrezima. selena i celera dobra stucati i upotrebi kao pod 1. Tri puta dnevllo po 1 g korena broea u prasku pi. 32. li sta ruzmarina. 31. 'klleke . kad se ohladi. (kad se pojavi krv u mokraCi). Sezcleset gram a lista belog jasena. (krv u mokraei).

breze i veron ike i 10 g cveta belog s\eza. 5. od kojih pri· !ikom destilacije nastaju azuleni. pre svega. Sezdeset grama !ista breze. morae i neko drugo bilje. 7. Po 30 g korena selena. beli i crni slez. 17. rutvice i krus ke i koren a sele na. kao pod 1. kao pod 1. 13. rastavica. lipe i zove. 11. 4. utoliko se u medicihi viSe ceni. rizoma odolj ena i cveta i !ista j agorcevine. 19. 10.trandavUl~e. Po 20 g !ista koprive. kao pod 1. Po 30 g !ista breze i korena selena i po 20 g klekinja plodova selena. lista medvedeg grozda i lipovog cveta. lan. Po 30 g rutvice i stde i po 20 g odoljena i matienjaka. 12. 8.o je etarsko ulje od kamilice. k ima. ovih akutnih i hrOll1licn'ih oboljenja upotrebLjava se lekovito bilje blagog dejstva. osobito ono koje ima sluzi. UPALA GRLA I KRAJNlKA (Faringilis i laringilis) Proth. nana. 14. sitn ice. Po 20 g rastavica. lis ta koprive i rute i seme na dllnj e. Po 20 g stde. Pecese t grama hsta bokvice i 'po 25 g rast avica i rizoma trave od srdobolje. hrastova ikJora. Po 25 g semc:na lana. breze. Po 20 g plodova selena . kupina. borovnica. 6. kao pod 1. po 20 g !ista zalfij e. peklina. po 15 g lis ta pi tome nane i cve ta kan· tariona i 10 g trave ruse (s korenom). Trideset grama rastavica. sreenja!k. hajdueica. kao pod l. Tri kasikc kore na selena. brusnica. trava od srdobolje. trave daninoca i klekinja i 10 g cveta tran· davilja. jer ima viSe ugljo· . kao pod I . Po 30 g !is ta i pupoljaka breze. kore na selena i ploda mirodije i po 5 g trave ruse (s koreno m) i mahuna pas ulja. Ian ina i nekih elar· skih ulja. Seda:medese t grama petrovca i po IS g lista hajducice i cveta br· danke. kao pod 1. Wi· rot. mirouije i celera u avanll dob ro stucati .ne i cveta kantariona. zalfi'j a. kao pod 1. kao pod 1. plodova selena i lista breze i medveueg grozda. Po 20 g cveta kamilice. petrovac. kao pod 1. 9. kao p od l. kao pod l. gavez. UkOl!ik. malina. To su. kao pod l. podbel. Sezdeset grama lista medvedeg grozda i po 20 g sitnice plodova persuna. hajducice i nekih drugih bilja· ka tamnije pI ave boje. lista kupi. IS . Po 20 g pllpolj a ka breze. kao pod 1. kao pod l. ja· goda. persuna. dunja. 18. steza.142 LECENJE BIUEM 2. Osobito se ceni aroma'tieno bilje u kome ima proazulena. 10 g hmelja. hras ta i krus ke. kamilica. kao pod l. zbog cega su ova etarska ulja plm:a iii zelel1a. kao pod l. 3. 16. kao pod I . Sezdeset grama lista breze i po 20 g korena mas laeka i selena.

Punu s u pen u kas iku kamil iee po pari-ti sa 200 g kljuca le vod e. ima dosta domaceg lekovitog bilja blagod d ej s tva. kao poel 4. kao pod 4. eve ta be log i e rnog s leza i podbela. kad se . cestih osobHo u jesen po zagus\jivim industrijskim eentrirna i velikim gradovima. ernog sleza. Po 30 g korena trave od s rdobolj e i srcenjaka i po 10 g Zalfije. izvesnih etarskih ulja. 17 . 3. ocediti i iseediti i tim caje m grgljati i pos le svakog gl'glj a nj a popi ti. 15. Po 25 g karniliee. Evo neko liko cajeva i cajn ih rn e~av in a koje se u n aucnoj med ieini u potreb ljavaj u za lecenje upale s luz niee grla i kraj n ika: 1. 14. m a jkine e1us iee i kamiliee. Po 40 g korena belog sleza j sladica i po 10 g lista zalfije i pitome nane. kao pod 11. nane ~ timijana i trave od maj1 k ine du~iee i vra nil ovke. kao pod 1. Po 1 k afena kas iciea ka mili ee i zaifij e. kao pod 4. Po 25 g steze. belog i ernog sleza i p oelbe la . 8. nekih heterozida i saponozida ekspeMorantnih svoj s tava. . 11. trandavilja. 16. 7. one lekovito bilje koje u sebi ima slu zi i slicnih mueilaginoznih materija. Po 20 g Jista dunje. i ca j: po 20 g eve ta m ajske ruze . Blag slu zr. ka miliee i idirota. 4. hrastove kore (isitnjene) i hajduCiee. 6. prijatnog mirisa i antisepticne moci. Punu kasiku zal fij e p op a riti sa 200 g kljucale vode. 9. zalfij e i anisa. 12. 2. Po 20 g lista zalfije. Po 1 ka fenu kasicieu ka rnili ee i haj duciee po rnesati i pos tupi ti kao p od 1. Po 1 k afen a kas ic iea za lfi je. s ilikata i drugih korisnih hemijskih jedinjenja. 13. jabuke. prot iv u pa la s luznke i koze. kao pod 4. Po 1 ka fe na k a~ i c i e a zalfij e. odmah poklopiti p os le 2 sa ta ocediti. Upotrebljava se . grglj a ti i piti. tj . kupine . srnes ta pokl opiti i.KOl E SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI ILl UBLA2.s mlaci. podbela 1 zalfije. 10. 18. ZA LAKSE ISKASLJAVANJE Akutan i hronican bronhitis (Zapalj enje ogranaka dusnica) Za lecenje ovi11 oboljenja. n a n e. Po 25 g lista jagode. Po 40 g pupoljaka od majske ruze i eveta trandavilja i po 10 g kamiliee i maticnjaka. 5. oeediti i grgljati. kad se smlaci. k ao p od 4. nane. ka rniHce i pe trovea. kao poel 4. to ciniti cesto u t oku d ana. ITI MED ICINSK IM BIWEM 143 vodon ika azulena i zbog toga bo lje i pouzdan ij e de luj e kao ant iflogisl i k. 1 k a~ iku mesav ine sprem iti i upotrebiti kao pod 4. Po 25 g k a mili ee. maline i ribiZlle. pre s vega. Po 35 g ka miliee i za lfij e i po 15 g pe trovea inane. punu ka~iku ove smese kuvati 5 minuta u 200 g vode. k ao pod 4. kao pod 4. kao pod 4. Po 50 g idirota i belog s leza . petrovea. kao pod 4. kao pod 4.

divizma i neko drugo bilje.144 LECENJE BIU1!M Za lakse iskasljavanje upotrebljava se ovo bilje: beli i crni slez. Ima veLik broj raznovrs nih . dunjino seme. zova. Po 15 g miloduha. majorana. plucnjak. oeediti i toplo popiti. zovom. brsljana. 7. Ijubiciea. jagorcevine.ih suma. lipovog i bagremovog eveta. Po 25 g lista belog i ernog sleza. turcinak. Vrlo je prijatan cvelni caj pootiv kaslJa: jednaki delovi eveta od belog i ernog sleza. itlirol . kao pod 1. Po 20 g miloduha. pljucnjak. plucnjaka i ploda moraca. kao pod 1. poklopiti i. eveta trandavilja i 10 g trave daninoca. bokviea i podbel. Ovo ponavljati 4-5 puta dnevno. daninoc. Po 25 g !ista belog i ernog sleza. ruze. kada se smlaci. iii od eveta pod bela. Po 15 g semen a dunje i lana. Ijubiciee iii milovanke. s'la tka paprat. nane. beli luk. U apotekama se cesto spravlja ova smesa: morae. morae. Caj zasladiti medam. pupoljci od jab lana. Po 25 g korena belog sleza. 5. kao pod I. Koren belog sleza se najcesce upotrebljava sa m. bokvice. podbela i lista crnog sleza. . a u nedostatku meda moze i secerom. trandavilja. kao pod 1. divizme i 10 g korena ernog gaveza. nane i moraca. 6. korena omana i 10 g klekinja. jagorcevina. islandski !isaj. Cesto upotrebljavano sredstvo za ublazavanje kaslja je i mesavina sacinjena od jednakih delO\'a moraca. miloduh. sapunjaca. majkine dusi'ce. U ovoj grupi cajeva preovladuju biljke koje sadde mirisna (etarska) ulja i' saponine (materije koje muckanjem pene kao sapun). Za izbaeivanje gustog slajma (sluzi) u prometu je i ovaj caj: po 2 kasike ani's a i jagorcevine. bagremov i lipov evet. I kasiku smese popariti sa 200 g klj. kao pod 1. oman. ernog gaveza i idirota. Po 30 g lista i eveta belog sleza. nana. kao pod I. Cajevi za lakse iskasljavanje i stisavanje kaslja piju se zal5ladeni. erne topole i bora. anis. pupoljaka bora . vrlo je prijatan caj od smese jednakih delova moraca i anisa. slatke paprati. bokvieom. sa iii bez dodatka nesto malo titriee iii nane. Po 20 g korena omana. 10 g eveta divizme i pod bela i 5 g anisa. podbela i ploda moraca. sapunjace. bokviea. po jedna i po kasika zove i podbela i jedna kasika korena Ijubiciee. iii smesa od jednakih delova moraca.ucale vode.j topole i majorama (iii vranilovke). sIal ki koren.sm esa koje se vrlo uspesno upotrebl'j avaju za lakse iskasljavanje. Mogu se koristiti i razni vocni sokovi (sirupi) prijatnog ukusa i mirisa. podbel. nane. 8. island&kog lisaja i belog s'ieza. Evo nekoliko cajnih smesa koje se upotrebljavaju u naucnoj medieini: 1. 3. Na primer. kao pod 1. plucnjaka. Piti svakog sata po 1 kasiku ovog leka. 2. nane. majkinom dusicom i nekim drugim mirisnim biljem . majoran. kozlae. klekinje. 4. el1llog i belog sleza. najbolje !ipovim iii planinskim medom iz borov. a njegov list i evet u smeSi sa podbelom. brsljan.

sprema se i urotrebJjava kao pod 16. moraca inane. 18.KOJE SE BOLESTl MOGU IZlECITl III UBLAtlTl MEDICINSKIM BILJEM 145 9. 19. Jwrena be log sleza i cmog gaveza. belog sleza i pitomog kestena. 16. kao pod L lL Po 20 g korena sladica. po 10 g timijana i cveta trandavilja i po 5 g pupoJjaka bora i erne 'lopole. Po 25 g lista timijana i anisa i 10 g korena sapunjace. Po 15 g cveta jagorcevine. Po 25 g sJatkog korena. Pedeset grama stucanog moraca popariti sa pola !itra kljucale vode. dunjinog semena. kao pod I. a be!i luk posebno istucati u drvenom avanu. cmog gaveza i idirota i po 10 g pupoljaka bora i jab lan a. Po 10 g plucnjaka. bokvice. 25. kao pod 16. Po 20 g korena sapunjace i sladica. poklopiti i posle R sa ti ocediti i pomesati sa pola kilograma lipovog iii planinskog cvetnog meda i to piti svakog sata po kasiku_ li _ Po 30 g isitnjenog korena cmog gaveza i sladica. anisa. kao pod 16. 15. kao pod 16. pupoJjaka topole i podbela. kao pod L 12. Po 25 g sladica i vranilovke i po 5 g majorana i kopitnjaka. kao pod 16. anisa inane. Po 20 g podbcla. kao pod 16. Po 20 g cveta i !ista podbela i stucanog pJoda anisa. Cetrdeset grama bagremova cveta i po 10 g miloduha inane. 26. kao pod 16_ n. kao pod 16_ 31. kao pod 16_ 20. kao pod 16. 22_ Po 20 g kamilice i !ipe i po 5 g nane i maticnjaka. pod bela. 10. podbela i belog sleza i !ista timijana. pupoljaka topole i islandskog lisaja. kao pod 16_ 28. belog sleza. 32_ Po 15 g korena bela sleza. kao pod 16. 50 g !ista timijana iii majkine dusice. Trideset grama idirota. i korena idirota i po 10 g cveta zove turcinka.i po 5 g plucnja:ka. majkine dusice. Trideset gram a :islandskog !isaja . kao pod L 13. 21. kao pod L 14. kao pod 16. moraca i majorana i po 5 g belog luka i pupoljaka erne topole i klekinja. lista podbela. kao pod 16. kao pod 16_ 30. Po 15 g korena slatke paprati. 24. kao pod 16. pupoljaka od jablana i !isla nane i po 5 g cveta belog i cmog sleza i podbela. sve trave osim belog IUka popar<iti i u svemu postupiti kao pod 16. Po 25 g maraca. majorana. korena s ladica i lista belog sleza. kao pod 16_ 34_ Po 15 g pitome nane. iscediti . crnog gaveza i sladica i po 5 g kozlaca. kao pod 1. Po 20 g bagremovog i !ipovog cv~ta i korena slatke paprati. Po 25 g vra nilovke. Po 20 g majorana. omana i cveta belog i cmog sleza i turcinka. majki!l1e dusice. cveta podbela i divizme. kao pod I. 29. isJandskog lisaja i trave daninoca. 23 . 33. Po 40 g korena omana i idirota i po 10 g cveta trandavilja i brsIjana (stabljika). Po 20 g cveta podbeJa i trandavilja i korena cmog gaveza. Cetrdeset grama cveta turcinka i po 5 g omana i sladica.

durdevka i dru gi h ka rdi otonicni h biljaka jakog fi zioloskog dejs tva. Dac'e mo vcd broj preskripeija s raznim neotrovnim bilj em . kamHiee. Po 2S g odoljena. 7. kima. plucnjaka. strofan tusa. Prema tome. kao pod 16. a zatim dva dana ne uzim2ti ovaj caj. u kome ima kardiotonicnih heterozida jakog fizioloskog dejstva. 6. 2. sladiea i ernog gaveza i po 5 g korena Ijllbiciee i bele sapun jace. Ovo se cini iz toga razloga !ito se kuvanjem i uopste na visokoj temperaturi ak li vn i sas toj ci belog luka razlazu i on tad a gubi lekovi lost. nego. a bolesnik ga mora piti opreznije i pod nadzorom leka'r a. lek je efikasniji od drugih. Po 20 g lis la bokviee. ernog sleza i pitome nane. Pedeset grama glogovog eveta i po 10 g metvice. OBOLJENJA SRCA Neuroza srea U farmaeeulskoj induslriji i apotekama spravljaju se i isk ljucivo na lekarski reee pt izdaju go tovi lekovi od di gilali sa. 2 iIi 3. nego postepeno. Dve kasike ove smese pripremiti i upotrebiti kao pod 4.146 LECENJE BIUEM i taj sok doda ti gO lovom zas latlenom lek u. o mana. belog sleza. jer vrlo lako moze dod do trova nj a. itlirola. dobra izmeSati i upotrebiti kao pod 1. kao pod 16. . Po 1 kasik u olleljena. Pedeset grama odoljena i po 10 g metviee. eveta gloga i hajducice. kao pod 1. Osim toga. kau se ohladi. piti caj pod I. oeediti. Po 1 kasiku odoljena. podbela.ti i ostaviti preko noei da se ekstrahuje. potrebno. a u celom sve tu lekove od bilja digitalisove grupe smej ll spravljati sarno i j edino farm aeeuti. metviee i goroeveta. . kompozieije cajeva koje su ovde navedene treba smatrati sarno kao dopunsku terapiju. maticnjaka inane i's itniti. 3. Sutradan zagrejati do kljucanja i kuvati 2-3 minuta u poklopljenom sudu i. pa ce lekar odabrati mesavinu za odgovarajuei slucaj. Po 10 g korena belog sleza. Po 15 g eve la podbel a. goroeveta moraea. kao pod 1. 4. zasladiti medom i piti u toku dana vise puta po 1 vinsku casu. Po 1 kasiku odoljena. Napomcna. moraca. hmelja i gloginja (zrelih i zdrobljenih plodova gloga). kao pod 1. 37. I. kao pod 4. Dve kasike sitno stueanog korena odolj ena (valerijane) preliti sa 400 g hladne vode. metviee i eveta durtlevka. 8. Razum lj ivo je da se u domaeinstvim a ovo bilj e ne sme upo treblj avaLi u vidu cajeva. Po 1 kas iku odoljena. ako je to. metviee. tj. trandavi lj a i pupoljaka maj ske ruze i 5 g korena Ijub iciee. Zbog toga se ove biljke moraj u i smej u upotreb ljavati j ed ino pod nadzo ro m lekara. kao pod 1. kao pod 16. svaki put po nekoliko gutljaja. poklopi. 35. Nikada ne treba popiti odjednom.Posto se u ovoj smesi nalazi i durdevak. neki od onih cajeva koji nemaju durdevka. Bolesniei moraju traziti savet i pomoe od kardiologa. 36. 5. u toku terapije obavezno ciniti pauze: dva dana piti. eveta hajduciee i trave metviee (Mentha pui egillmJ. nane. jer goroevet takotle ima kardiotonicnih heterozida jakog dejstva.

rute metle (Sarothamnus scoparius). kao pod 1. 12. 10. kao pod 14. korena selena. Pedeset grama od verema-trave. piti 2 dana. Po 20 g srdacca. 21. 1<. nane maticnjaka. srdacca i :lute metle. po 10 g korena bedrinca i lista maticnjaka i 5 g kamilice. kao pod 4. kao pod 1. kao pod 1.ka i po 5 g plodova moraca i cveta durdevka. !isla i ploda gloga. lista i ploda gloga. Po 20 g odoljena. hmelj a.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLAZITI MEDICINSKIM IlIUEM 147 9. kao pod 4 i 14. po 20 g !ista nane i maticnja. Po 40 g gorocveta i metvice i po 10 g glogovog cveta i rutvice. Po 20 g odoljena. !i~ta ruzmarina i rut'Vice i po 10 g cveta lavandule i gloga. moraca. 1 J. Pedeset grama korena odoljena. Zapaljenje srcanog misiea (M iokarditis) Zapaljenje unutrasnje srcane opne (Endokarditis) Zapaljenje srcane kese (Perikarditis) Sve sto je receno za lecenje neuroza srca biljnim lekovima Vazl 1 za lecenje ovih oboljenja. I !llpotrebu ovih cajeva treba smatrati sarno kao pomocnu terapiju. Po 20 g anisa. brdanke i gloga i 109 lis-ta ruzmarina. kor~ s~bikovine. 16. Po 30 g gorocveta. kima i odoljena. a zat im nacin iti trodnev. 13. 24. korena angelike.nu pauzu! 15. gorocveta. brezovog i naninog !ista. gorocveta. kao pod 4 i 14. cveta gloga 1 lrave ocajnice (Ma r rubium). kao pod 1. srdacca (Leonurus cardiaca). 22. 17. 23. kao pod 1. Po 20 g odoljena. Po 30 g odoljena. po 20 g maticnjaka i hajducice i 10 g hrnelja. Pomoc i savet traziti od lekara. Po 20 g korena zecjeg ·trna i odoljena. lista pHome nane i metvice i glogovog cvcta. 10 g s rdacca i po 5 g lavandule i gorocveta. Po 10 g gorocveta. 14. kao pod 4 i 14. zIatice (Solidago virga aurea). zbog pris utnog gorocveta. . Po 20 g cveta. Po 40 g srdacca i odoljena i po 5 g lista ruzmarina. po 30 g Iista ruzmarina i rutvice i 20 g korena odoljena. Po 30 g cveta zove. kao pod 1. kao pod 4.30 pod 1. Smeju se koristiti sarno biljke blagog dejstva. kao pod 1. Kardiolog ce izabrati najbolju kombinaciju caja koja odgovara za odreden slucaj. kao pod 4 i 14. metvice. spravljati i upotrebljavati kao pod 1. Po 25 g cveta. 18. metvice i hmelja i '1'0 5 g cveta durdevka i trna. 20. 19. trave troskota i rastavica. korena lokvanja i 10 g glogovog cveta.

26. Napadi su cesto toli:ko jaki da bolesnik oseca strah od smrti. lista hajducice i cveta b rdanke. 34. kao pod 1.i maticnjaka i 10 g odolj ena. zute metIe. Po 15 g imele. Kao dopunska terapija u medicini se koriste ovi cajevi: . glogovog cveta i li!sta hajducice i rutvice.ti pusenje. 33. Pedeset grama maticnjaka. korena lokvanja. 37. kao pod 4 i 14. Kao dopunska terapija moze koristiti i ova. rusomace i sipul1ka.le. glogovog cveta.148 Nepravilnost u rltmu sr~ LECENJE BrWEM otkucaja ( Aritmija) Ova bolest leci se raznim lekovima . Po 30 g !ista hajducice.kao pod 4 i 14. Za vreme napada. 31. 25. kao pod 1. odoljena i sapunjace. anisa i moraca i po 10 g korena 10kvanja i cveta gloga. kao pod I. Bolesnici uzimaju lekove koji sire krvne sudove. upotrebljava se nitrog!icerin. Po 20 g plodova mrkve. Po 20 g maticnjaka. kao pod I. steze (Potentilla anserina). mahuna od pasulja. a li isklj ucivo pod nadzorom lekara . pa se 6me upotrebljavati sarno pod nadzorom lekara! 27. Po 20 g trave daninoca. imele i rastavica i po 5 g rutvice i cveta gloga. imele. Po 20 g glogovog cveta. cveta gloga. a~koholna pica i svaki telesni i dusevni napor. !ista koprive i pitome nane. kao pod I. odoljena i cveta gloga. gloga. Po 20 g cveta kantariona. kao pod 1. Po 20 g cveta gloga i sofore. rastavica i alge bracica. !ista hajducice i maticnjaka i korena odoljena. zirnzelena i rutvice i 10 g ploda mrkve. Zakreceni krvni sudovi i povilien krvni prltisak (Art erioskleroza i hipert enz ija) 29. sofore i gloga. Angina pektoris. kao pod I.u droge koje imaju takvo dejstvo. odoljena. Plodovi se moraju prethodno stucati u avanu.minor). stenokardija Bolest je veoma ozbiljna i zbog toga se preporucuje obavezno postovanje lekarskih saveta. lista maticnjaka i po 10 g hmelj a i lis ta ruzmarina. steie . majkine dusice. Primo!1Ski luk u vecoj dozi je otrovan. 30. kao pod I. pa se zbog toga i ovde preporucuj. 32. 36. cveta gloga i lipe. lista i ploda i po 10 g korena lokvanja i !ista zimzelena (Villca . kao pod 4 i 14. Po 20 g kukuruzne svi. kao pod I. kao pod I. Po 20 g srdacca. Po 30 g srdacca. Treba izbegava. Po 10 g imele. po 20 g odoljena i glogovog cveta i 10 g pri morskog \luka. rutvice. !ista maticnjaka. . 28. 35.

kima i odoljena. srdacca. pa od te smese 3 supene kasike preliti s pola lilra hladne vode. Po 20 g tra\'e veremnjace (CaiamiI1tha). Posle toga ocediti i piti 3 puta dnevno po 1 malu rakijsku casicu na pola sata pre jela. Po 20 g cveta i kore divljeg kestena. kao pod 38. Kao pOl11oena terapija koriste se ovi cajevi: 1. ostaviti d a se ohladi. kubure sa sto!icom 'lIsled dugotrajnih i . po 15 g maticnjaka. bocu zapusiti i d rla. ZAPALJENJE VENA (Fl ebitis) PROSIRENJE VENA (V arikozit eli) Bolest je teska i dugotrajna. kore diV'ljeg kestena i cveta brdanke i kamilice. Po 29 g troskota. Po 15 g imele. majkine dus ice i melvice. kamilice i cveta majske ruZe. poklopi ti. 2. 4 supene kaSike Sl11ese preliti s pola litra hladne vode. kao pod L 5. Pedeset gral11a korena lincure u avanu stucati u prah. kao pod 1. maLienjaika. Bolesnici se ne smeju lec iti na svoju ruku . belog l-uka i cveta gloga. drzati celu noe i sutrada'l1 zagrejati do kljllcanja. zasladiti bagremovim medom i pili u toku dana umesto vode. SULJEVI (H emoroidi) Mnoge osobe. zas laditi bagremovim medom i u toku dana piti Ul11eslo vode. limijana i trave verel11nj ace i 10 g rutvice. kao pod 38. Ovaj lek je pomogao rnnogirn osobarna koje pate od ovih oboljenja. poklopiti i lako ostaviti da 'se preko noCi ekstrahuje. gloga. Po 20 g cveta od gloga. div lj eg kestena i 10 g cveta trandavilja. kao pod L 7. brekinje. sutradan zagrejat i i kuvali 3-4 m inu ta . 40.ti 8-10 dana cesce l11uckajuci da bi se lekoviti sastojci iz lincure sto potpunije izvukli. boluju cd prosirenja i upa!la vena u najniZern delu pravog ereva i crnara. belog luka. Po 20 g korena cmog gaveza IT belog sleza.ije. Po 25 g lis ta l11aticnjaka. sve dobro isitnili. !ista rutvice i hajduCice i vrbove kore i po 10 g kOl'e i cveta divljeg kestena. kad se ohladi. ru tvice. pogotovu star. Neophodno je zatraziti savet i pomoc lekara. rastavica. procediti. Od ove dosadne bolesti najcdce obolevaju osobe koje mnogo sede. i zove i !i's ta rutvice. brdanke . 3. Po IS g cveta majske ruze. s·taviti u Iitarsku bocu i naliti jednim litrom 300/o-nog cis tog alkohola iii rakije osrednje jacine. Tridescl grama lrave steze. srdacca. kao pod L 4. kao pod L 6.KOJE SE BOLEST! MOGU IZLECIT! ILl UBLA2lTI MEDICINSKIM BIU EM 149 38. surcice. 39. bagrema.

10 g kima i po 5 g cveta crnog trna i karnilice.u nas rastu u izobilju. posto se sve dobro is itni i pomesa. Po 30 g cve ta divljeg kestena (onog koj·i se kao ukrasno drvo sad i po gradovima i parkovima). paziti na is hranu da bi im s toli ca bi la u redna i meka. . kao pod 1. drzati 4 sata. Razu mljivo je da osobe koje pa le od zatvora i hemoro ida moraju. Po 30 g cveta karnilice. Prepo rucuju se oni laksantni ca jevi koji ne izazivaj u grceve. 2. kao pod 4. 1. Skrece se paznja bolesnicima da nikako n e kupuju bilje od raznih sarlalana. procediti i u tu vodicu natapati c istu gazu ili meko i cisto flanelsko platno i s tavljati na cmar kao oblog. kamilice i hajducice i 10 g lis ta zalfije. Po 20 g cveta divljeg kestena. kao pod 1. Po 40 g kore krus ine i plo dova pas drena. 1 3. 8. cesto cak i ll1epismenih samozvanih narodnih lekara. U mnogim s lucajevima je jedino rese nj e hirurska inte rve nc ija . Nisu retki s lu cajevi komplikacija koje nastaju od ove bolesti. trandavilja i majske ruze. cesce muckajuCi. 3 supene kasike ove smese pre!iti sa pol a litra hladn e vode i. 7. s luzi i neka etarska ulja u kojima ima ugljovodonika azu /ena. Kad se ohladi. karnilice i sibikovine (Viburnum opu[us) . Razumljivo je da boles nik mora lraziti save t lekara kako hi znao koji caj treba da upotrebi. cemeriku i neko drugo bilje). amsa i po 10 g cve ta karnilice. po 10 g cveta i !ista kantariona. kukurek. 5. ima ih svuda i citaoci ill poznaju. . Po 25 g cveta kamilice. divljeg kestena. crnog trna i brdanke i po 5 g mati cnj a ka i hajducice. cija je jet ra obole la. Borba za kva lite t lekovitog bilja je stalna i vecna. ostaviti da se smlaci. koje mnogo piju a lkoholna pica i drugo. Po 40 g cvela kamilice i !ista ·hajducice i po 10 g cveta brdanke i korena odoljena (pre upotrebe treba ga u avanu dobro istucati). kore pomorandze i kamilice. U nas i u svetu upotrebljavaj u se i izves ni biljni le kov i za lece nj e hemoroida . kima. kao s to su kami!ica. kao pod 4. posle toga prokuvati i drZati da kljuca 5 minuta u poklopljcnom sudu. 3 pune supene kas ike smese kuvati 3 minuta u po la litra vode u pokloplj enom sudu. Za osetljivije osobe: po 15 g plodova pasd rena.Uglavnom se upotrebljavaju biljke koj e sadrze taJline i slicna polifenolska jedinjenja. mo raca 4. kao pod 4. pre svega. Cajevi prot iv zalvo ra. Bez kvalitetnog lekovitog bilja ni najstruc niji farmaceut ne moze izraditi dobar lek. hajducica. 6. divljeg kestena i trandavilja i 10 g rastavica. Ob/ozi (tarnponi) i k/izme (klistiranja). odoljen i neke druge mirisn e lekovite biljke . kao pod 4.koje . protiv tvrd e slo/ice obavezno moraju c initi glavni dec biljne apoteke svakog domac ins tva u kom e neki c lan bo luje od hemoroida. koji na pijacama i kod svojih kuca prodaju ponekad i trave veorna jakog fizioloskog dejstva koje mogu izazvati razna trovanja (blju5t. zasladiti rnedol11 i popili u 3-4 doze u loku dana. Po 35 g ploda pasdrena i kore krus ine i po 10 g kima . !ista hajducice i cveta brdanke.150 LECENJE BIWEM upomih zatvora. napone i tegobe u trbuhu.

dnati 4 sata da se kiseli i za to vreme ceSce promesati. m aslacka i pirevine. Kad se teenost smlaCi. S obzirom na to da u Jugoslaviji ne ras te Hamamelis j Hydrastis i da su to skupe uvozne droge iz Severne Amerike . 50 g &ibno iseokane vueje ja buOiee (Aristolochia c/ematitis) u evetu i zametnutim plodovima preliti sa pota litra hladne vode. 12. dunjinog semena i eveta divlj eg kes ten a i 10 9 evela e rnog trna . Pedeset grama kamiliee i po 25 g stueanog lanenog semena i hrastove kore. zatim posuti cistim tanlnom u prahu kupljenim u apoteci i zaviti sterilnom gazom. 20. ovu teenost upotrebiti u 2-3 klizme u razmaku od po 5 minuta. 10. kao pod 16. os ta". kao pod 4. Po 20 g kamiliee. podagre. Kad se smlaei na 37-3!!OC. Ekstrakt iz semenki divljeg kestena spravlja se u apoteci od oljustenih . ostaviti da se ohladi. kao pod 4. gavez i dun~lino seme <pre th odno tre ba u avan u dobro isi tni t i. Po 30 g petrovea.inog semena i 20 g evetnih pupolj a ka ma jske fuZe . preporucuje se upotreba ovog biljnog leka. Pedese t grama bamije i po 25 g korena ernog gaveza i eveta divljeg kestena. 19. kao tonicno i adstringentno sredstvo itd. Po 25 g eveta kamiliee i belog sleza. tek obramh semenki.ati obolelo mesto 20-30 minuta.ti kao pod 4. bolova od hemoroida. Grizlica gnjata (ulcus cruris). IS. Po 30 g korena ernog gaveza. Upotrebljava se i za leeenje katara nosne sluznlee. 11. Po 40 g korena ernog gaveza i dunj. kao pod 16. namazati ga cis tim uljem. korena odoljena.. 2 kasike ove smese preliti sa pola litra hladne vode. natopi se paree cistog i mekog platna i stavi kao oblog. upotreblj ava ti kao bmj 4. kao pod 16. dobra is itniti i upotrebi. 13. popariti 1 litrom kljueale vode i bolesnik sedne da se na tome napari. da kljuea u poklopljenom sudu 1 minut. 21. semena lana i divljeg !testena. . korena ernog gaveza i lanenog semera i II) g kamiliee. dakle. Sto gra ma metviee (Mentha pulegium) sl'a'Villi u pPgodan sud (nocni). Po 30 g semena divljeg kestena i lana I eveta kamiliee i 10 g hrastove kore. topiti Cisto meko platno i njime oblagati. kad se boles no mesto osusi. tromboflebita. a da se na osnovu ~westra­ nih is traZivanja u Zapadnoj i Srednjoj Evropi tokom poslednja dva svetska rata ut vrdilo da od sveg evropskog bilja i rastinja divlji kesten ima najblizi hem ijski sastav i farmakodinamsko dejstvo · hamamelis'll i hidrastisu. 14. oeajniee. 16. iseediti i u tako dobijenom caju dri. 20 g korena odoljena i 5 g kore divljeg kestena dobro isitniti i upotrebili kao pod 4. na eovekovu temperaturu. Po 30 g cvela i lista kantariona i lista hajduciee i 10 g kamilice. Oblog dnati eelu noc i. Posle toga u isti eaj n . Po 25 g korena trave od s rdobolje i s rcenj aka i hrastove kore. Taj ekstrakt od svezih s tabi'l izovanih (vrelim alkoholom) se menih jezgTi pije se od 8-10 puta dnevno po 50 kapi za vreme akutn ih napada.iti da se kiseli 6 sa ti i posle toga prokuvati. grizliee gnj a ta (ulcu s cruris). reumati·z ma i isijasa. avo se e ini nekoliko dana uveee. zatim kuvati 5 minuta. oeedi-ti.KOI E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA21TI MEDlCINSK IM BIUEM 151 9. kao pud 16. 17. katara bronhija. 18.

Po 30 g cveta kamilice. Po 30 g kamilice. 3. nana. m ajkine dusice. Po 25 g matienjaka. Ovo se naroeito oseca posle II svetskog rata meau najnaprednijim lekarima koji se opravdano bore protiv upotrebe bar biturata i s lienill lekova jakog dejstva. selena i idirota i po 15 g cveta gloga crnog trna. matienjaka. 4 kasike naTIe. 4 supe-ne kas ike ove mesavine popariti jednim litrom kljueale vode. u nedostatku mnogih lekova. kJOren odolje'1a : 200 g korena sitno iseckati. matienj a k. 7. Protiv nesanice se preporueuj e ovakva veeera: paree hleba pre· mazano m aslom (buterom) i pekmezom od sipaka pojes ti uz eaj od sisarica hmelja. nane. 2 kasike matienjaka. new'astenija. 9. 8. vranilovke. selen. rutvicu. 4. zasladiti medom i piti. kao pod 1. Protiv Ilesanice naj cesce se daje eaj od hmelja. n ane i maticnjaka. kam ilic(. Slieno dejstvo imaju i hmelj. poklopiti i posle 1 sa ta ocediti. sisarica hmelja. . Po 15 g maticnjaka. 3 kasike ti trice i po 1 kasika odoljena i hrnelja. zatim vra nil ovka. ikao pod 1. ren. staviti u teglu i prel iti jednim litrom jake komovi ce. histerija i nesanlca LECENJ E BIUEM Kao l eko l'i za umirivanje daje se. Pedeset grama od verema trave (Calamintha) i po 10 g hmelja. matie njaka i lavandule. kao pod 1. 'k ao pod 1. kao pod 1. pre svega.152 2IVCANE BOLESTI Neuroze. 6. odoljena i matie njaka i po 5 g gorke deteline (greice) i !ista ruzmarina. slaeica. ostaviti deseta k dana i po nekoliko puta dnevno promesati. odoljena i lincure. 2 kas ike sisarica. nane i korena ange!ike. Po 20 g matie njaka. ani. odoljena i dobrieice. matienjak. Evo nekoliko slozenih eajeva koji se koriste u medicini: 1. kao pod 1. posle toga ocediti i piti po 20 kapi na kocku secera vise puta dnev no. kao pod 1. hajdueice i cveta trandavilja i 10 g maticnjaka. hmelja. Po 30 g odoljena. Lek najvge trose zene sla bih zivaca. ocediti. dobricice i oeajnice i po 5 g cveta lavandule i go· rocveta. Po 25 g lista matienjaka i sisarica hmelja i po 10 g odoljena. zasladiti medom i u toku dana piti. Po 30 g siSarica od hmelja. matienjaka. najbolje po 1 easu izjutra i uvece. preliti sa 2 decilitra kljueale vode. nane. bosiljak. kao pod 1. odolj en. 5.iona i lista kupine i 5 g cveta vreska i nevena. beli lu k. (veta maj ske ruze i neven a. Po 20 g maticnjaka. ostaviti 2 sata. majkina dusica i eubar. dobricice.s. 11. 10. bosiljka i hmelja. Zatim ova smesa: 6 kasika matienjaka. maticnjaka inane i po 5 g jasenka i cveta nevena. neposredno pre spava nja. r uzmarin. nane. pa i neki leka ri su davali proliv izostale menstruacije (meseenog pranja) kamilicu. U upotrebi se cesto n alaze ov i cajevi: 5 kasika nane. kao pod 1. kao pod 1. lazal'kinje. 2. Za leeenje razni h ziveanih bolesti na Zapadu se sve vise kori s te biljni lekovi blagog dejstva. kantar. Za vreme poslednjeg rata. persun . pojesti jabuku. a posle toga. mi· rouija.. Po 20 g odoljena. odoljena. nanu . celer. celer i persun. babice. lli ovaj: jednaki delovi odoljena. kami lica i neko drugo bilje. morae. 1 kasika odoIjena .

kao pod 6. Po 50 g odo ljc na i hmeJja. IS. Po 45 g maticnjaka i kamilice i po 5 g plodova mirodije i moraca. kao pod 1. 3. 1 supenu kasiku ove smese stucali u avanu i caj spraviti i upotrebi ti kao pod 6. kao pod 6.ice kuvati 3 minuta u 300 g vode. kao i slicnim cajevima neprijatnog mirisa i uk. puzmarina. kad se ohladi. kao pod 1. Po 5 g cvela nevena.i 10 g mirodije (semena). Pedeset grama misinca (CYl1og1ossum) ~ po 25 g odoLjtma i moraca dobro isitni li i pomesati. lazarkinje i majkine dusice. 14. kao pod 1. pored meda. kao pod 6. 8. dobro iSltlliti i upotrebi ti kao pod 1. popiti pre spavanja. korena lokvanj a i matioojaka . Po 25 g plodova (semena) mirodije. 2 s upene kas i'ke ove mesan. !ista ruzma r-ina i mi loduha. kao pod 1. Pedeset gran1a odoljena i po 10 g maticnjaka. brdanke. komonike. 7. kao pod 6. m etvice. anisa. kao pod 6. po I casu izjutra i uvece pre spavanja. nane.iJ<:e mesavime popariti sa 400 g k ljucale vode. smesta pokJopiti i posle 4 sata ocediti. belog i cmog sleza i lista maticnjaka. anisa i majorana i 10 g sase. Po 30 g hmelja.usa moze se. kamiiice. 3. 13. Po 20 g !ista malicnjaka. ribizlov. Po 30 g odoljena. Po 10 g cveta gloga. nane i miloduha. 2. 3 supene OOas. iimunov i slicno. bosiljka. 9. 6. 4.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECIT I ILl UBLAt lTI MEDlCINS KIM BrUEM 153 Nesanica (Tnso l11l1ija) I. Po 20 g taifije. kao 510 su visnjev. kao pod 6. 10. Po 20 g cveta oSurucice i lavandule. zas ladili m edom i piti 2-3 pilla dnevno. kao pod 1. nevena. zas laditi medom i popiti. Neuralgija 1. hmelja i odoijena. kokoca. 4. pomesati i dobro izmesati. Po 20 g cveta lipe. pelena. . Jednu supenu kasiku hmelja popariti sa 200 g vode. 12. m oraca i kima. kao pod 6. Po 20 g hmelj a i cveta gloga. kamilice j vreska i po 40 g hmeija i odoljena. 2. iscelli. posle 2 sata od!ili. Po 30 g monica. pomorandie i lavandule i po 20 g mali c njaka i hmelja. vreska. Ovom.j trave ruse 1 kantariona. zasladit~ medam i poviti posle vecere umesto voce. 5. 'korena zecjeg trna . dodati i neki vocni sok za osvezavanje.ti. poklopi ti i posle 6 sati ocedi ti i piti. gloga. Po 10 g p lodova mirodij e i anisa u avanu 'stucali u sitan prall i kuvati 5 minuta u 300 g belog vina. kao pod 6. lazar k inj e i majkine dusice. 11. Jeduu supenu kasiku odoljena popariti sa 200 g kljucale vode. odoljena i pJodova (semena) mirodije i 10 g maticnjaka. Po 20 g lisla malic njaka.

pa 1 supenu kasiku ove m esavi ne poparit i sa 200 g kljucale vode. Po 25 g nane. kantariona. Po 30 g cveta turcinka. posle 4 sata ocediti. Po 20 g odoljena. smesta poklopiti i posle 4 sata ocedioti i piti kao pod 1. Po 20 g odoljena. maticnjaka. maticnjaka. kao pod 6. 13. cveta brdanke i pupoljaka breze. 21. odoljena i vodopije. 9. breze. maticnjaka.l ine. 1 supenu kasi'ku ove smese popariti sa 200 g kljucale vode. 12. brdanke i hajducice i po 10 g gloga i ruse. kao pod 1.154 LECENJE BIUEM 16. kao pod 1. kao pod 6. . paprenog lilSca i gloga i 10 g odoljena. kao pod 1. 4. 11. odoIjeDa i gloga. Osamdese t grama lista hlfije i po 10 g odoljena i hmelja. ruse i pastirske torbice i 10 g odoljena i troskota . 20 . Sezdeset grama lista hajducice. kao pod 1. kao pod 1. lista mat icnjaka i majorana. 3. leao pod l. Po 15 g lista kupine. Po 25 g hajducice. 30 g lista za1 lfije i 10 g cveta brdanke. 16. Svak i dan pojes ti uz obroke po ne koli ko glav ica salate (LaelL/ca saLiva) zajedno s korenom . Po 30 g brezovog lista. nevena i kamilice i 10 g hm elja. zasladiti medom i toplo popiti uvece na 2-3 lSata pre spava nja. nane. 5. lim un ovog soka iii sirceta i ulj a. Dvadeset grama hajducice. uz dod a tak soli . kao pod 1. rusomace i troskota. ma. po 15 g kantariona. Devedeset grama hmelja i po S g mMicnjaka inane. 6. cveta gloga i kanta r iona i korena odolj ena.nke i 20 g lista gloga. Po S g cveta lavandule i nevena i po 30 g korena omana. IS. Sedamdeset grama cveta lokvanja i po 15 g lista za lfij e i ma ti cnjaka. Sediundeset grama lista hajducice i po 15 g cveta brdanke i korena odo ljena dobro isitniti. Po 25 g cveta turcinka i hmelja. 10. Deset grama cvt:ta lokvanja upo tre biti k ao pod 6. kao pod 1. 8. 17. 7. kao pod 6. kao pod 6. Po 30 g korena selena i angelike i po 10 g hmelja. Po 25 g vodenog lisca. kao pod 1. metvice i hmelja. kao pod l. sumske jagode i ogrozda i po 10 g hmelja. kao pod 1. cveta nevena i kamilice i li'5ta maticnjaka. Po 40 g cve ta lokvan ja i hmelj a i po 10 g cve ta pasiflore i s milj a. kamilice i hajducice dobro izmesati . PROTIV NOCNOG MOKRENJA PODA SE (Enuresis noelL/mal 1. 2. 19. kao pod 1. kao pod 1. brdanke. 14. Po 30 g odoljena i hmelja i po 10 g maticnjaka. 18. ruse. kao pod 1. Po 40 g cveta hajducice i brda.

Po 15 g korena. j er nem a hemij s kih sas tojaka jakog fizioloskog dejs tva. matienjak. matic njaka i kamilice i 10 g li s la ruzmarina pomesa ti i od te smese uzcti 3 supene kas ike. ali se tu mora biti oprezan. 6. hrastova kora.j. pre svega. po 10 g majorana. ZENSKE BOLESTI Za leeenje zenskih bolesti bolesnice se.ti umeslo vode. petrovac. kim. hajdueica. 5. lista nane i korena odoljena. Biljke 0 kojima ee ovde biti govora samo su dopunska terapija. nego da traze pomoc i savet lekara koji ee odrediti terapiju. korena perunike. jagorcev ine i gloga. odoljen. pre svega. U svelskoj medicil1skoj 'Iilemturi navodi se izves tan broj biljaka za lecenje zenskih bolesti. hmelj. moze izazvati i pobaeaj. mirodije i anisa i po 5 g korena selena i angelike. posle 4 sala oced iti. Po 30 g nane. ruzmarin. lavandule. Po 25 g c. ipak se sv im boles nicima toplo preporucuj e da ovo bilj e ne upotrcbljavaju na svoju ruku. srcanik. a korenje sitno isee i. selena i angelike i 5 g cveta durdevka. popariti sa 400 g kljucale vode. 1. Od domaceg aromaticnog bilja za ureaivQl1je menstruacije najeesee se upotrebljava uno koje ima blago dejstvo: kamilica.kom menstruacije najeesee se koriste opore biljke. Po . klao sto su ziva trava. komonika. steza. Po 25 g cveta i li s ta durdevka. pitoma nana. Razumljivo je da ove biljke osim etarsk ih ulj a sadrZe i mnoge druge sastojke. Za ublaiaval1je i smanjivanje bolova i odliva pnj[. Po 30 g plod ova korijandra. zas ladi ti medom i pi.10 g maticnjaka inane i po 20 g odo lj ena i angelike. upotrebi ti kao pod 1. one koje sadrZe manje iii veee kolieine tarlinskih materija. vcta kamilice . trava od srdobolje. ru- . oman. 3. moraju obratiti lekaru za savet i po moe. odo lj ena. stavolj i neke druge biljke oporog ukusa. anis. pre svega. kao pod 1. Naveseemo. Koristi se i sedef iii rutvica. kao pod 1. kao pod 1. iscediti. list kupinc i sumske jagode. papreni lisac. lista i cveta jagorcevine. Plodove pre upotrebe u avanu iSlUcati. a ukoliko se uzme u veeoj kolieini. ali i ona mora biti sprovodena pod nadzorom lekara.KOlE SE BOlESTl MOGU IZlECITl III UBLA2 ITI MEDICINSKIM BIUEM 155 MIGRENA (H emik ranija) Premdrt je sve navedeno bilje bezopas no. selen. tj. 2. jer ova biljka nije bezazlena i izvesne osobe je iii ne podnose ili im izaziva odliv krvi. 0 kojima lekar voui racuna pri lizradi kompozicija za svalku bolesnicu ponaosob. kantarion. morae. ocajnica i neko drugo bilje. kao pod 1. U iste svrhe upotrebljavaju se i neke druge domaee biljke u kojima ima izvesnih aminskih jedinjenja. lisac. 0 onima jakog fizioloskog dej stva ovde neee biti gov~ra . biljke koje imaju manje iii viSe etarskog ulja raznog hemijskog sastava i svojstvenog farmakodinamskog dejstva. To su. smesta poklopili. 4.

Za jace lucen j e mleka dojilja upottrebLjalVaju se u obliku eaja rnirisne biljke s etarskirn uljim a: anis. orahov list. sme se upo tre bljavati samo po reeeptu lekara. kao pod 1. zuta i bela haj· ducica. jova. borovnica. kao pod L 4. pl'e svega tanine i etarska ulj a : zalfija. rniloduh . posle 3 sata oeediti i proeediti i u 4 doze popiti u toku dana. pije l5e caj od za:lfije. Najvise se koriste: kamiliea. U tu svrhu se spravljaju jaki caj evi (oko 50 g suvog bilja na pola litra vode) . Ovo poceti pHi na 5-6 dana pre pocetka menstruacije i prestati cim ona krene. po 20 g kamiliee i miloduha i 10 g lutvice. mleka dojilja. bela mrtva kopriva. Sezdeset grama paprenog lisca i po 20 g kore od cibukovine i eveta kamilice. jet· sadri. vranilovka. Pro/iv belog p ranja (I e ukoreja) korilSlle se biljke koje irnaju antisep· ticne s astojke. eveta vreska. Za ispiranje kns kog polnog organa koriste se biiljke koje sadri. eveta kamilice. ocajniea i neko drugo bilje . kopriva i neko drugo bilje. Pedeset grama paprenog lisea. 4 Sllpene kasike ove smese popariti sa 700 g kljucale vode. Za regulisanje menstruacije L Po 20 g kore zestike i lista maticnjaka i po 30 g rizoma odoljena i trave od srdobolje. Po 25 g plodova pasdrena. lista breze i kupine i kore krusine. Cetrdesct grama odoljena i po 10 g hajdueice. trave od srdobolje. kao pod 1. kao pod L 6. maticnj ak i resnik. krasuljak. vi· rak. kao pod L 8. vresa k i laza rkinj a. Po 30 g kamiliee. eesce promesati. bedrinae. hrastova kora . poklopiti. kopriva. 10. dobrieiea. Medutim. kao pod L 3. sluzi i neka etarska ulja. kao pod 1. petl"Ovae. timij an. Ona je najaktivnija.i razne a lka loide i am ine koji veoma efikas no de· luju na uredivanje menstruaeije. zelenika (V inca). majoran. poponae (Convolvulus arvensis). mlJl1e. kim. Da se 5manji lucen j e. ruzm ar in.156 LECENJE BIUEM so maca. lista hajdueice i maline. mo rae. Po 10 g kantariona. Od glikoz idn ih biljaka naj cesce se upo t reblj ava daninoc.e tao nine. kako j e razena glavniea otrovna. kao pod L 9. matioojaka. Pedeset grama kamiliee i po 25 g odoljena inane. a lek uzimati iskljucivo onaj koji j e pripremlj en u apoteei. 2. S. metviea. korena odoljena i kore od cibukovine (VIburnum opulus). bosilj ak . Po 30 g odoljena i steze i po 20 g matienjaka i kore krusine. dragusiea iIi dragusae (S el1 ecio vu lgaris) i druge. U istu hem ijsku i farmakodinamsku grupu dolazi i razena glavni ea (Secal e corn u/urn) . orahovog Ii· sta i hmelja i jedc rogac. kao pod L 7. rutvice. oeajnice i paprenog lisca. !ista pitome nane i odoljena i 10 g p<llprenog Iisea. dobriciea. . hajdu eiea. Zdraljevina. zalfij a. beli i erni slez. Cetrdeset grama paprenog lisca i po 15 g rizoma zdravea. korijandar. mirodija.

Zbog toga pri upotrebi ovih· biljaka treba biti vrlo oprezan! Flogi. kao pod 1. 'Pre svega onih od nazeba. Po 50 g paprenog lisca i Cibuk ovine. protiv reumatizma 'i slienih bolesti. Po 50 g rusomace i p ap renog lisca. ARTRITIS I ULOZI (podagra. i l1a taj nacin izazivaju manji priliv krvi u oblimjim unutrasnjim organima. treba ih uzimati sto toplije. kako u bolnicama.od duzine aplikacije upotrebljenog leka. od koncentracije aktivnih materija u spravljenom leku i . Osobe obolele od hronicnog reumatizma najcesce se lece u banjama (Melenci.tika privlace krv na periferiju. odolje na. upotrebljeni u slaboj koncentraciji iii drZani na kozi . s manje iIi vise uspeha.s. m aticnj aka 1 pa prenog lisca. kantariona. T rideset gr am a cveta neven a i po 10 g ploda pa·sdrena. kore ci bukovine i r izoma p irevine. Zbog toga se ova sredstva koriste. odmah treba skrenuti paznju na to da ave biljke mogu brzo i lako prouzrokovati zapaljenje koze i izazvati plikove. Pored toga. ocaj ni ce. Medutim. po 20 g biserka (Alchem iUa) kamilice i 10 g cve ta b ele mr tve koprive. Po 40 g trave veremnj ace i cveta kamilice 20 g odoljena. slacica. Po 15 g kamiIice. Pedeset gra ma paprenog lisca. 17. tako i u domaCinstvima.nih posledica. 12. gi'ht) Sredstva za draienje koze (Flogistika iii revu1 ziva) Sva ova obol jenja su teska i lecenje traje dugo. kao p od 1. da bi se bolesnik sto vise preznojio. kao pod 1. REUMATfZAM. ren i slicne biljke iii 1ekovi izradeni od njih. kao pod 1. Za lecenje izvesnih bolesti. u slucajevima zapaljenja pluca i plucne maramice. kupanje. treba traliti pomoc i savet lekara. cveta bele mrtve koprive i ka milice. ploda pasdrena. najbolje uvece pre spavanja. 16. 18. u kozu. nan e. Tako. Po 20 g miloduha. Ukoliko se piju. Zavisno od biljne vrste. Za umirenje bolova najcesce se upotrebljava aspirin . jer nestrucnon! upotrebom bilja moze doCi i do tezih astecenja koze. ISIJAS. rutv ice. obloge i sl. 13. U svakom slucaju. 15.ste luka. kao pod 1. masazu. Mataruska. kao pod 1. Po 25 g paprenog lisca. na primer. Dobro je pi ti caj zajedno sa 1-2 aspirina. kao pod 1. beli i druge vr. kamtariona i pap renog lisca i 10 g gorke deteline. rutvice. p a cak i rane. u narodnoj i u naucnoj medicini raznih kontinenata kroz vekove se koristi izvesno bilje koje ima takvo delovanje da izazove draienje i crvenila kai e. dolazi do jacih ili blazih nepozelj. kicice i timij ana. 14. kao pod 1. za lecenje ovih bolesti koriste se i razni cajevi za pice.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2 ITI MEDI CINS KIM Bt UEM 157 11. Koviljaca i druge). p itome nane.

. dragoljub i mnoge druge bilj'ke koj e sad rZe tzv. upotreblj ene duZe. Ij uta paprika i brda nka. Po 20 g brezovog lista. kao pod I. Po 20 g korena zdravca i zecjeg trna. 13.0vih pupolja1 ka. korena zutog trna i pupoljaka belog bora i breze. 11. !ista koprive i trave rastavica. razlicka. kore bele vrbe i semena divljeg kestena i 109 zovinog cveta. kao pod 1. Zbog toga ova sredstva t reba upotre blj ava ti vrlo op rezno! Cim bolesnik oseti j aku toplinu i peckanj e. rede terpentinsko ulje. koprivinog !ista. lista belog jasena. bozura i kamilice. kao pod 1. kao pod 1. Po 20 g vrbove kore. vec i zapalje nj e koze i poj avu m ehurova i rana. sapunjace i lincure i 10 g pupoljaka belog bora. Po 20 g kore be Ie vrbe. kao pod I. kao pod 1. dobro se i·s itni i pomesa. Po 20 g pupoljaka i lista breze i mahuna od pasulja i 40 g !ista crne ribizle.top!ijeg caja. 'Procediti. 8. korena angelike. sumporne. 2. kore bele vrbe i trave rastavica. vrbove kore i kamilice i 10 g pupoljaka be log bora. 4. kao pod 1.iaka ocediti i s to top!ije piti. korena zecjeg trna. 12. kao pod I. Po 20 g brezovih pupoljaka. 3. po 10 g zovinog cveta i koprivinog lista i po 5 g cveta nevena. trave sitnice. 6. ako se d rZe duze vreme na obolelom m estu. persunovog korena i lista koprive i 10 g pupoljaka breze. brezovog lista i trave srdacca. trske i maslacka i !ista belog jasena i po 10 g plodova mOl'aca i anisa. iste te biljke u jacoj koncen t rac iji. kao pod I. kuvati 5 min uta u pola litre vode. 14. oblog 1reba odmah skinuti i to mes to namazati svezim 1I1jem (moze se u po treb htJi ulje iii m as t za jelo. Po 20 g lista breze i belog jase. 1 kaiiiku smese kuvati 5 minuta u 200 g vode u poklopljenom sudu i posle 10 minuta drzanja izvan stedn. Po 30 g stabljika l'azvodnika. Po 20 g korcna vodopije. Po 20 g lista belog jasena. U slucaju jakih bolova uzeti 4 kasike smese. 10. Po 20 g rizoma idirota i pirevine. dakl e. Po 30 g korc bele vrbe. i2azvace ne sarno crvenilo. ali mora biti cis to i sveze) ! Za drazenje koze upotrebljava se seme bele i crne slac ice. kao pod 1.158 LECENJE BIWEM krace vreme izazivaju sarno p rosirenje kapilara i m alih arterija i pojavu blazeg crvenila koze. I k ao pod 1. 7. Po 20 g cvcta surucice. one s to se traz i od le ka . kantariona i brezovih pupoIjaka. kao pod 1. kao pod 1. senevolne i!i tioheterozide. Medutim. rotkva . Cesto se u domacins tvu koris ti nastrugan ren . zove i lipe. Po 25 g brc7. trave daninoca i korena sapunjace. brezovog lisca i pupoljaka i po 10 g cveta zove i lipe. trave sitnice. 5. 9.na i po 10 g pupoljaka i kore bele vrbe i kore krusine. Protiv pomenutih obolj enja naveScemo veci broj kompozic ija caj cva. zaosladiti medom i piti svaka 2 sata po jednu solju sto . kore kru sine i rastavica. jer j e uzrok bolova vrlo raznovrstan : 1.

KOJ E SE BOLESTI MOGU IZLE CIT I ILl UBLA t lTI MEDI CI NSK IM BIW EM 159 I S. o ne se 'i pak korilS te vi's e hiljada godina i ne Il a pu ~ taju ni da nas . 24. kao pod 1.sta belog jasena. Tris ta gr am a borovih pupolj aka i po 100 g vranilovke i majkine dusice. kao pod 1. Po 30 g ko rena si te. 20. a ko mu . 30 g vrbove kor e i 10 g plodova Ijos ka vca . s tav iti u retko platno i spusti'ti u lonae u kom e kljuea 5 Ii tara vode. trs ke i pirevine 10 g nane. 26. neka izade iz kade. 23. Sto gram a slucani h kl ek inj a i po 50 g !i sta pitome n aDe i lovQJ-ike popar iti sa 2 lilra k ljucale vo de. metvice. 2 kasike ove sme ~e popariti sa 400 g kljuca le vode i p osle 2 sala oeedi ti. kao pod 15. Ovaj eaj se ceni proti. Po 45 g podubice i lis ta borovn ice 10 g lista belog jasena. trave troskota 'i vrbove kore i po v reum a10 g r as tav ica i cve ta surucice. Po 30 g razvodnika . kao pod IS . kao p od 1.ka koji nikada i nikome nisu skodili. m iloo uha i paprenog lisca j 10 g Ji. u kojoj se bolesnik kupa. o s tavi 2 sata. teenos t u suli u kadu sa top 1 0m vodom. lipe. vrani love trave i pupoljaka b elog bora. kroz pla lno procediti i sipati u kad u s toplorn vodorn u koj oj treba bolesn ik da se kupa. doda mu se 50 g samlevenog iii istucanog seme na erne slacice zam o tane u pla t no. majlkine dusiee i idirota. Prozeblom putniku i namerniku eaj od zove. 22 . Kad se ovaj eaj ohladi. sa 1-2 table te aspirina i te kako ce pomoci i spreciti mnoge komplikacije koje mogu nastati od nazeb a . PROTIV NAZEBA (Sudorifika iii dijaforetika) l ako na uc na rnedieina i fa rmacij a jo ~ nisu objasnile fiziolos ko dejstvo rnnog ih bilj a ka koj e izazivaju :zmoje nj e. Po 50 g majki ne du ~ i ce . 21. ~kinuti i. Oni . tizm a. Ako boles nika pocne ped. 100 g stucanog grekog sem ena i 200 g k a miliee pomesa ti .koza pocrveni. majk ine du ~ i ce . Po 30 g vranilovke. kesa sa s laeicom izvadi i 5 litara tog leka s tavi u kadu s vodom za kupanj e. kad se smlaei. drlati oko 2 minuta da kljuea. 25. obriSe se i n a m aze t elo eistim svezim ulj em iii m ascu . pok lopioti i posle pola sa ta ocedi ti i tu teenos t doda ti u toplu vodu u kojoj se bolesnik kupa .ti: najbolje I ~olju izjutra i drugu uveee (protiv uloga). Po 20 g lisla breze i kopr ive. To s u lekovi nasih p reda. Tri puta dnevno piti p o 1 kafenu kasiku svdeg soka iseedenog iz sarnlevene presne kas ikare (Cochlearia officinalis). 18. Po 100 g ka mi lice. troskota i orahovih Ijusaka. 19. CAJEVl ZA ZNOJENJE. zas ladi t i medom i toplo piti izjutra i u vece. 17. na ne iii neke druge lekovite biljke. 27 . 16. kao pod 26. zas la dit i m edom i toplo pi. Dvesta grama p upo lja ka belog bora i 100 g rnajkine du~ i ce kuvat i 3 min u la u 5 litara vode u po kloplj en orn lS udu. ~tu ca n og grc kog semena i korena idirota i Iista ruzrnarina. J ednu kasik u pupo ljaka belog bo r a popariti sa 200 g kl jueale vode i posle 2 sa ta ocedi ti. kao pod 1. Po 20 g kore divljeg kes tena.

160

LECENJE BIU EM

koriste ne samo varosanim a koj ima 'Su nadomak lekari i apotckari vee, pre svega, bn'lanima i planineima koji ponekad treba da prepesace dcsetine kilometara po snegu i nevremenu do prve pomoei, a na tom putu bolest moze jos vi "e cia se komp likuje i cia se lose zavrsi. Za vreme ra tova i beza nij a dobar caj je cesto pasonosan lek. Navescemo nekoliko reeepa ta 0 slozen im cajevima od lekov itog bi lja, m esavi ne rawih bezaz leni h bilj nih droga koj e se watno vise koriste u inc1ustrij ski razv ij enim zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike nego u nerazvi j enim koje obicno obi luju lekovitim bi lj em , j er ga one slabo iIi nikako ne koris te, naj cesee zbog neznanja, zaosta los ti i zdravstvene neprosvecenosli.
Posl ednjih l1ekoliko godil1a zdravs l veni radnici daju sve veei olpo r, r eakciju na pl'el el'alllL i ne uvek opravdal1u upolrebu antib iolika za spreeavall j e i leeellie l1a j ob i{;lI ij ilz svak idasl1ji h obolj en ja. Pogotovo u n'ordijsk,im zem-

Ij ama, Kanad i, AustraIiji, Japanu, Engleskoj , SSSR i drugde, sve vise izbegavaj u lIpotrebll anlibiol ika (daju ih sa rno kada 1e to zaista neo phod no i opravdano) i bolesnieima preporucuju prirodne lekove, koristeei, pre svega, lIeskodlj ivo l ekovi l o bilj e, sunce, voc/£{ , eist vazduh l , s ve drugo sto ne moze coveku s koditi , nego sarno koristiti. Protiv gripa, nazeba i tome slicno koristi se kao preventivna mera bilje koje sadd i t7.V. filol'lcide (antibakterijske sastojke viseg bilja), 0 kojirna se govori u ovoj knjizi. Evo nekoliko m esavina cajeva koj e moze svako pripremiti:
1. Po 1 ka siku lipovog i zovinog eveta pomesati i popariti sa 400 g kljucale vode, smesta poklopiti i sto IOplije p opiti zasladeno medom iIi nekim sokom prija tnog sla tkog i nakiselog ukusa. 2. Po 20 g trave daninoca, bo, r az ine, pomocnice, vrbove i bres tove kore, kao pod 1. 3. Po 30 g lipovog Ii zovinog eveta ~ I pupoljaka erne topole i 10 g pupoljaka breze, kao pod 1. 4. Po 25 g kore od vrbe, erne topole i si msira i klekinja, kao pod 1. 5. Po 25 g korena repusine, koprive, sapunjace i zecjeg trna; sve se mora pre thodno dobro isitniti; 3 kasike ove mesavine kuvati 5 minuta u pola litra vode i zasladeno sto toplij e popiti u nekoliko doza. 6. Po 20 g lipovog i zovinog eveta, pupoljaka erne topole i vrbe i po 5 g eveta razlicka, nevena, suruciee i ernog trna, kao pod I. 7. Po 25 g korena sapunjace, angelike, dikiee iIi bele boee (Xanthium spil10sumJ i .trske, kao pod 1. Caj piti sto topliji, kao i sve ostale cajeve za izazivanje znojenja. S. Po 20 g vranilovke, majkine dusiee, kamiliee, zove i lipe, kao pod 1. 9. Po 2" g kamiliee, zove, lipe i pupoljaka erne top ole, kao pod I. 10. Po 20 g majorana, ad verema trave, metviee, lipe i zove, kao pod I. 11. Po 25 g dab ric ice, vrbovih pupoljaka i eveta zove i suruciee, kao pod 1. 12. Po 25 g korena kraljevea, angelike, selena i sapunjace, kao pod I. 13. Po 25 g dimnjace, pupoljaka vrbe i topole i metviee, kao pod 1. 14. Po 40 g lista pitome nane i dbizle i po 10 g vl'bove kore i pupoljaka ad erne topole, kao pod 1.

KOlE SE BOLESTl MOGU IZLECITl III UBLAZITl MEDICINSKIM BUJEM

161

PROTIV ZNOJENJA Velebilj e, tatulil i bunika deluju kao energiana sredstva protiv znoj enja, ali su te biljke vrlo j akog dejs tva i nepafnjom i nepravilnom upotrebom mogu izazvati teska trovanja, pa i smrt! Zbog toga se one mogu dobiti sarno u apoteei na lekarski recept. Sreeom, ima i neotrovnog bilja, i~tina, slabi jeg dejstva, ali one takode smanjuje prekomerno znoj enj e. To su zal fija ili kadulja, b eli luk, ariseva gljiva, ocajniea, miloduh, orahove Ijuske i liSee i dr.
1. Dve kasike zdrobljenog zalfijinog lisea popariti sa 200 g kljucale vode, poklopiti j posle 1 sata odliti, zasladiti medom i popiti pre spavanja. 2. Kasika zalfijinog li6ta i kasika miloduha, kao pod 1. 3. Po 40 g zalfije i rniloduha i 20 g orahovih ljusaka isitniti i pornesa~ i; 2 kasike ove smese popariti sa 200 g kljucale vode i upatrebiti kao pod 1. 4. Po 25 g ocajnice, miloduha, zalfije i orahovth ljusaka (i ovde kao i u svim drugim slueajevima treba kori·s titi sarno i iskljucivo zelene ora h we Ijuske) isi>tniti , pomcsati i upotrebiti kao pod 1. 5. Cetrdeset grama lista zalfije i po 30 g lista hajducice i pola anisa, J,.l·~ pod 1. Po potrebi, moze se piti i u toku dana po 1-2 caSe caja. 6. Cetrdest grama rastavica i po 20 g zelenih orahovih Ijusaka, lista 7.alfije j korena odoljena, kao pod 5.

PROTIV GROZNICE I NAZEBA Pored sintetskih lekova, upotrebljava se kininova kora i drugi Iekovi. Od domaceg bilja upotrebljavaju se bilJke sa salicilnim derivatima, kao sto su pupoljci erne topole, vrbova kora i neko drugo bilje. OSlim toga, vekovima se upatrebljavaju razne gorke bHjke, pre svega Iineura, kicica, gorka detelina (grciea) i druge domaee biljke. Ovi cajevi se piju sa aspirinom.

1. Sezdeset grama vrbove kore i po 10 g lineure, kiciee i trave-ive isitniti i pomesati. Kasiku ove mesavine kuva,ti 2-3 minruta sa 200 g wdc, proeediti i topio popiti u podne i uvece. 2. Po 25 g kiciee, lista belog jasena, grciee i hrastove kore, kao pod 1. 3. Po 50 g kore vrbe i erne topole isitniti, dobro izmesati i od te mesavine 1 kasiku kuvati 10 minuta u 200 g wde, procediti i topio piti 3-4 puta dnevno. 4. Po 50 g pupoljaka erne topole i Lista belog jasena, kao pod 1. 5. Sedamdeset grama vraniIovke i po 15 g !ista belog jasena i vrbove kore, kao pod 1. 6. Po 40 g kore vrbe i erne topole i ,po 10 g Iilsta belog jasena i vranilovke, kao pod 1. 7. Po 30 g gorke deteline i lista belog jasena i pupoljaka erne topole i 10 g lineure, kao pod 1.

162
K02NE BOLESTI

LECENJE BIWEM

Leeenje koznih bolesti je vrlo s lozeno i obieno veoma dugo trajno. lako je na ucna medicina i na ovom polju ostvari la krupne nap re tke, jos uvek ima znatnih teSkoca u lecen ju izvesnih hronienih i upo rnih oboljenj a koze. Zbog toga se bolesnicima preporueuje da se n e Ieee samouck i, na svoj).l ruku, nego da se za savet i pomoc obra te dermatologu. Narodno leeen je koznih bolesti vrlo "je raznovrsno i staro, kako u nas tak"O i u drugih n aroda na raznim kontinentima kroz vekove, jer su higijenske prilike don edavna bile vrlo lose. Zato je, narocito za zaostale krajeve, od posebnog znacaja zdravstveno prosvecivanje. Ukoliko su uslovi zivota losiji, utoliko ima vise oboljenja, osobi10 koznih. Prema tome, svakodnevno kupanje, presvlacenje ~ cis/Dca, pre svega i iznad svega, najbolje mere su predohrane proti v vecine koznih bolesti. Najvise je kozl1Iih oboljenja za vreme ra'tova, bezanija i drugih nenormalnih prilika. Zbog toga je neophodno poznavanje onih mogucnosti i sredstava koje nam primda u svako doba pruza. U miru ih ,treba dob ro upoznati da bismo ih u slueaju rata mogli uspesno koristilli, pogotovu ako se nademo daleko od zdravstvenog centra. Za lecenje komih oboljenja ima ramih lekova. U terapiji se kori sti, cesto s dobrim uspehom, velik broj biljaka i biljnih derivata. Jedni se primenjuju spolja, a drugi iznutra. lma prostih i slozenih takvih lekova. 1. Spolja se upotrebljava bilje koje sadrZi ulja i masti, zatim sluzi i srodnlh poliuronskih jedinjenja, tanina i drugih polifenolskih materija, azulena i proazulena, vitamina .i provitamina, hinona i antrahinona, antiseptiebh etarskih ulja, zatim se koriste biljni katrani, balsami ~ drugo. Samleveno bademovo, laneno, buaokovo, leSnikovo, btmdevino i drugo llijeno semenje upotrebljava se viSe hlljada godina kao veoma blago sredstvo za lecenje raznih upala i ozleda koze i sluzokoze. Osim ulja, koje je glavni Jekoviti sastojak ovog semenja, deluju i drugi korisni sastojci (vidi poblize 0 tome u ovoj knjizi gde se govori 0 -svakoj od ovih biljaka). Za lecenje se koristi i cisto ulje ovih biljaka, bilo za mazanje, bilo kao podloga za spJ-avljanje ramih obloga, cicvara, kasica, melema, lekovitih masti i drugih lekovitih preparata. Medutim, treba naglasiti da lekovitost samlevenog uljenog semenja i njihovih ulja nijc ista. Tako, na primer, sveze sarnJeveno laneno seme ima viSestruko dejstvo, jer osim ulja, blagoVvorno deluju i drugi kori·s ni sastojci tog semena (vidi »laneno seme«) koji dopunjuju dejstvo Cistog ulja. Od uljevnog semenja, pogotovu onog u kome ima i sluzi (Ian, dunja, buaca~), spravljaju se u dermatologiji, nauenoj kozmetologiji i sLienim specijalnostima razne.maske iIi oblozi za lice i za druge delove tela da se koza »podmladi«, osvezi, ovlaZi, omeksa. Za leeenje opekotina od sunca, 'k ljueale vode i drugo koriste se masne materije, pre svega, razna susiva ulja sa mnogo glicerida nezasicenih masnih kiseii1'!a, provitamina i vitamina (Janeno, riblje i dr.). Sve te masne materije (masti i ulja) moraju 'biti potpuno sveze, neuiezene i neutralne reakcije. Stara, u,zegnuta i kisela ulja i masti vise skode bolesniku nego sto mu koriste. Zbog toga se nikako ne smeju upotrebljavati za lek.

KOJE SE BOlEST! MOGU IZlllclT! III UBLAZIT! MEDICINSKIM BIUEM

163

Beli i crni slez, trandavilje, dunjino seme, islandski lisaj i druge lekovite biljke bogate sluzinza uspeSno se koris te za l e~enj e zapa lj enja koze. Kao i ulja, tako i s luzi n a kozi grade neprekinut za·s titni film. Kamilica, bela i zuta hajdunca, odoljen i druge miri~me lekovite biljke sa azulenima takode ulaze u sas tav ra'Zllih lekova i kozmellickih prep arata za negu koze i protiv raznih upala koze i s luznice (antiflogis tika). Vranilovka, timijan, majkina dus ica i neke druge mirisne biljke sadrzc timola i karvakrola, dva fenolska jedinjenja j <llkog anllisepti~nog dejstva. Neke vI'ste bosiljka i ze~ja stopa imaju eugenola, jednog fenola vel ike antisepti~ne moei i jakog, prijatnog i dugotrajnog mirisa. Trava od srdobolje, srcanik, steza, petrovac, pupoljci od dunje, kruske, hrasta i jabuke, hrastova kora, lubeni~arka, ze~ja stopa, zdravac i druge biljke oporog ukusa sadrZe tanine i dmga, polifenolska jedin:jenja, zbog cega se upotrebljavaju za 'Ie~e nje rana, ekcema, krasta i drugih oboljenja. Kori5te se u obliku obloga ili kao doda;tak kupkama. Slicno dejstvo je i liSea, 'Pupoljaka, kore i zelenih Ijusaka oraha, u kome ima jug/ona i drugih materija. Daninoe, brsljan, rastavic, sapunja~a i neke druge saponinske biljke koriste se 5polja (kupke, oblozi) i ~znutra (~ajevi) za le~enje izvesnih upornih hroni~nih koznih bolesti nastalih kao rezultat poremecaja prometa materija (metabolizma). Za le~enje psorijaze narod jede bundevu. Za le~enje ekcema i psorijaze koriste se peruvijanski balsam, stiraks i araToba (hrizarobin). Za sazrevaHje i'ireva pot ko znjaka (ruicina) prave se kaSice i melemi od samlevenog semena lana, dunje i bua~ka, crnog luka, pivarskog i domaceg (kiselo testo) kvasca i drugo. Osim toga, svaki dan se pojede po 25 do 30 g pivarskog iii pekarskog kvasca. IIi se od kvasca pravi jedna vrsta boze (poblize vidi »kvasac«). Za lecenje ogrebotina, posekotina i rana narod lkonisti razno opore bilje, najviSe bokvicu, ranjenik, petrovac, neven, brestovu kOTU, hajdu~icu, be1i i crni luk, bosiljak i dru'go bilje bogato anti'5 epti~nim sastojcima (vidi poglavlje »fitoncidi «). Protiv peruti, za porast kose, za jacanje korena kose, protiv opadanja kose koriste se koren kopnive, ricinusovo ulje, brsljan, sapunja~a, daninoc, kamilica, brezov sok, katran od bora, jele i bukve i drugi biljni lekovi. Protiv suge upotrebljavajuse perubalsam, stirak,s i ,katr<lllli a u narodnoj medicni cemerika, durvan, buhac, hmelj i 'I1eko drugo bilje. II. hnutra. Za lecenje koznih bolesti, istovremeno sa kupkama i oblozima, piju 5e razni cajevi i drugi lekoviti pripravci. Za leeenje raznih derma'toza koristi se daninoe, sok od krastavaca, bundeve, opuncije, breze, nekih vr.slta aloje, jabuka, repuSine, maslacka, ruse, Cuva'I1kuce i drugog soenog bilja. Veoma su korisne tzv. »proleene kure«, dijete upotrebom svezih, presnih mladih Iistova maslaCka, bokvice, salate, moraca, dragoljuba, lubenicarke i 'I1ekih drugih biljaka s prav,ljenih u obliilku salate. Korist·i se i sok od breze i kupusa, koren od repusine, lisni pupoljci od artiSoke, ~esljuge i lipe, sasvim mladi beli pupoljci od spargle i drugo. U novije vreme, otkako je,

164

LECENJE alWEM

srecom, pocela industrijska 'PrOiZlvodnja vocnih sokova, sve 'je veci broj 0 50ba koje svakodnevno umesto alko holnih napitaka piju razne vocne sokove (pobJiZe vJdi Voce i povrce - lek i hrana). Nadamo se da ce se i kod nas poceti proizvoditi kvalitetan i ukusan lekovit sok dobiJ en cedenjem presnog, svezeg kupusa, a, eventual no, i sokovi od drugog povrca, ,!conzervisani bez dodataka skodlji vi h za zdravlje potrosaca. U lJiljnim sokovima koncen lrisani su svi aklivni saslojci od velikog bi% s kog znacaja. Celijske membrane su cd celuloze iii od drugih indiferentnih matel'ija, zbog cega one predstavljaju balast, sastojke neko risne za ~oveka . Prema tome, proizvodnja i upotreba higijenskih biljnih sokova imaju opsti bioloski znacaj.

Da kola bude vlafnija, mek§a i sveZija
1. Po 25 g miloduha, ruzmarina i kamiliee popar·iti jednim litrom klju-

cale vode, poklopiti i, kad se ohJadi, dcdati 5 g sveze stucanog semena slacice, ostaviti 1 sat i zatim proeedHi. U dobijeni caj natopiti meko cisto platno i stavljati kao oblog iii caj dodati u kupku. 2. Po 5 g cveta lavandule, kamHice i pomorandze dobro izmesati i dodati 5 g s lacicinog semena, kao pod 1. 3. Po 5 g cveta muskat'l1e zalfije, kamiliee i lava;ndule i 5 g slacicnog semena, kao pod 1. 4. Po 5 . g !ista zalfij e, ruzmarina i lavanduJie i 5 g slacicinog semena, kao pod 1. 5. Po 5 g miloduha, borovih pupolja ka i kamilice pomesati i spraviti &j kao pod I, pa tome, umesto slaCice dodati 1 kasi ku sveze nastruganog rena. Napomena. - Ako bolesniku ,k oza pocrveni posle upotrebe ovih cajeva, posle kupke iii obloga, kozu treba namazati svdim uljem iii cis tom ispranom mascu. Dsim ovih lekova za spoljnu terapiju, bolesnici treba istovremeno da piju &jeve za znojenje u kojima ima cveta zove, lipe, trna, kamilice, divizme, vrbove kore, pupoljaka od erne topoJe i sl. Dve cajeve piti 5to toplije, da bi se postiglo sto obilnije znojenje.

Zapaljenje koie i li§aji

I. Cajevi za kupke i ob/oge
1. 5to grama kamilke popariti jednirn litrom kljucale vode, poklopiti, s vremena na vreme promesati i posle 6 sati ocediti, iscediti. i taj caj dodati vodi za kupanje iii u njemu nakvasiti cisto flanelsko platno i njime oblagati kolu. Ukoliko se caj koristi za kupanje, U · kadi treba ostati bar t sat. 2. Sezdeset grama kamilice i 40 g Iista hajducice, kao pod 1.

KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA21TI MEDICINSKIM BIUEM

165

3. Pedeset gra ma kamilice i po 2S g lista haj,flucice j bokvice, kao pod 1. 4. Po 50 g kami li ce i pe trovca, kao pod 1. 5. Po 30 g rizoma trave od srdobolje i pupoljaka (vrhova grancica) od hrasta i vrbe, kao pod I. 6. Po 50 g vrhova, ml adi h grancica oraha i kru~ke, kao pod 1. 7. Po 30 g ml ad ih vrhova oraha, kru~ke i hrasta, kao pod 1. 8. Po 30 g vrhova grancica oraha, dunje i kamilice, kao pod 1. 9. Po 25 g samlevenog semena lana i grckog semena i cveta kamilice, kao pod 1. 10. Po 20 g samlevenog grckog semena i cve ta kamil-ice, hajdu?ice, nevena i trandavilja, kao pod 1. 11. Sezdeset grama kantariona i 40 g kamilice, kao pod 1. 12. Po 30 g rastaviea, kantariona i kamilice i 10 g orahovog mea, kao pod I. 13. Po 30 g hras tove kore, pupoljaka majske ruze i rizoma idirota i 10 g petroYca, kao pod I. 14. Sezdeset grama bokvice i po 20 g petrovca i hajduCice kao pod 1. IS. S to gra ma vucje ja bucice kuva ti IS minuta u 1 litru vode, posle 6 sati ocediti i tom vodicom ispira-ti iii u njoj natopiti flanelsko platno i stavljati obloge (ovim se mogu leciti i ra ne koje te~ko zaceljuju, ulcus cruris
i sl.).

II. Cajevi za pice
1. Po 20 g kicice, gorke de teline, cveta kamilice i bele mrtve koprive i obrezovog lisea; 3 kasi ke ove sme~e poparHi sa pola litra kljucale vode, poklopiti i posle 4 sa ta ocediti i nezas ladeno pitJi pre jela. 2. Po 20 g pelena, klekinja, bokvice, lista oraha i trave daninoea, kao pod I. 3. Piti 3 puta dnevno po pola kafene kasike svezeg soka iscedenog iz presnog korena repusine iii maslacka.

Ekcemi
I. Po 25 g korena maslacka .i vodopije, orahovog lista i pupoljaka spar-

gle; 3 ka~ike ove sme~e kuvati 2 minuta u pola litra vode i posle 2 sata ocediti i piti nezasladeno pre jela. 2. Po 25 g korena i trave vodopije, orahovog Usta i pupoljaka spargle, kao pod 1. 3. Cetiri kasike trave daninoca, .kao pod 1. 4. Cetrdeset gram a plodova pasdrena i po 20 g trave daninoca, !ista gorke deteline i plodova moraca, kao pod 1. 5. Sezdest grama trave !i~ajivice i po 20 g kamilice i trave daninoca. kao pod 1.

166

l ECENJE BIU EM

6. Pedese t gra ma kamilice i po 25 g majkine dus iee 1 rusomace, kao pod 1. 7. Po 50 g eveta brdanke i ka miLiee, kao pod I. 8. Po 30 g trave ruse (zajedno s korenoml , korena mas lacka i repusine 10 g trave daninoca, kao pod 1. 9. Tri p u1a dnevno pre jela popi·ti po 2 kasike svezeg soka iseedenog iz svezih krastavaea. Promrzl1ne
1. Sto grama h rastove kore iii 50 g hras tovih sisaraka stueati u sita n prah, 10 minu ta ku va ti u 2 lit ra vode i posle 4 sa ta ocediti. Ovim cajem natopiti fl anelsko pla tno i n j ime oblaga ti prom rzia meS1a. 2. Po 50 g eveta nevena i k am iIiee i 30 g !ista oraha, kao pod 1. 3. Po 50 g u p rah stueanih h rastovih sisarki i rizoma trave od srdobo Ije, kao pod 1. 4. Po 40 g eve ta brdan ke i kamiliee i nizoma trave od srdoboIje, kao pod I. 5. Po 50 g pupoIjaka od erne topole i m ajske ruze s tavi1i u litar svezeg ruIj a, tegiu U1mota ti ru ciste .krpe i drtMi 8 sati na vodenoj pari; tim ulj em kas nij e mazati promrzia m es ta. 6. Sto grama vrhova granciea s IiScem od ruja, kao pod 1.

MALOKRVNOST
(Anemija)

Koris ti se razno bilje ne bas prijatnog ukusa. Ovi cajevi se moraju piti pre jela i nezasladeni. 1. Po 25 g Iistakoprive i trave-i·ve preliti sa pola 1i<tra hrIadne vode, poklopiti i ostaviti preko n06 da se kiseli. Srurtradan izjutra kuvati 2 minuta i, kad se ohiadi, oeediti, iseediti i piti po 1 casu 3 puta dnevno pre jela. Posle 3 dana jedan dan ne piti , cpa opet nas taviti. 2. Po 25 g lista koprive i trave petrovca, kao pod 1. 3. Po 25 g Iista koprive i pupoljaka majske rue, kao pod 1. 4. Po 10 g trave-ive, petrovca, Iincure i sipurka, kao pod 1. 5. Po 20 g sipuraka, plodova maline i oskoruse, kao pod 1. 6. Po 20 g oskoruse, maline i lista koprive, kao 'Pod 1. 7. Po 15 g !ista koprive, hajducice, ribizle i sipuraka, kao pod 1. 8. Po 25 g korena lincure i sladi ca, kao pod 1. 9. 15 g korena idirota i lincure, po 10 g sipuraka, kupine i oskoruse, kao pod 1. 10. Po 10 g cveta 1rna, gloga, majske rue i trandavilja, kao pod 1. 11. Cetrdeset grama pupoljaka majske rue i po 10 g sipuraka i sumskih jagoda, kao pod 1.

KOlE SE BOLEST! MOGU IZLECIT! ILl UBLAt IT! MEDIelNSKIM BIlJEM

167

12. Po 20 g drenjina, kupina J Sipuraka, kao pod I. 13. Po 10 g trave·ive, podubiee i hajduciee i po 30 g ~ip uraka, kao pod 1. 14. Cetrdeset grama idirota i po 10 g Iineure i malina, kao pod 1. 15. Cetrdeset grama drenjina i po 10 g korena maslacka i glogovog eveta, kao pod 1.

LEKOVl ZA JACANJE ORGANlZMA
(To lli ka iIi roborarzcija)

Za leccnje oplite slabost i, iznemoglos ti ,i slicni h oboIj enj a nas talih kao poslediea p re leza nih ralOih hronicn ih, dugo traj nih bolesti, vekovima se unarodnoj i naucnoj ntedieini koristi ralOO lekovito b ilj e. Najvi~ e se eeni bilje oporog ukusa, tj. one koje ima mnogo lanirza iIi ~ ta vsk ih mate rij a. Za popravljanj e apetita, pa prema to me i za j acanj e, upotreblj ava se mnogobrojno neot rovno gorko bilje. Naucna, a pogo tovu n~a narodna medicina mnogo eeni izvesno domace billj e koj e sad rfi po red tanina j o~ i gorkih i mirisl1ih sastojaka. Ponekad se u toj bogatoj reeepturi nadu i biljke koje istovremeno sadrie i neo trovne ljul e materJje Iooje, takode, popravlja.iu apetit, j er d raze organe za varenje i time pojacavaju lucenj e pljuvac ke , zeludacnog i drugih sokova bogatih raznim enzimima n eophodnim 7-ll var enj e hrane. lako lecenj e ovim sredstvima za jacanje jo~ nije dovoljno prouceno i naucno objas njeno, ovi lekovi se ipak -svuda i svakodnevno koriste u nas i u inost rans tvu . Njihova upotreb a vekovima n e pres taje. Naprotiv, ona poslednjih godina sve vise raste. Najvise upotrebljavano do m ace oporo i gorko bilje za jacanje bilo bi: list i koren koprive, troskot, lisae, ziva trava , emi gavez, mrtva kopriva, petrovae, hajduc iea, podubiea, trava-iva, stavolj, verbena, vodopija, xuti tm, hrastova kora , :tir i sisarka, orahova ljuska, pupoljci i list, evet, list i plod raznill vrsta ruia i brusniee, lis t i plod kupine, ma line, rihlzle, ~umske i pitome jagode, ogrozda, dunje, jabukc i musmule, kora pitomog i divljcg kestena i jove, suruciea, ocajniea, drenova kora i drenjine, tmjine, zecja stopa, trava od srdobolje, lubenicarka, srcenjak, steza, koren i list borovniee i drugo oporo voce i bilje. Ono se spravlja na ralOe '!lacine, a najbolje ga je kiseliti desetak dana u starom emom vinu. Pije se 3 puta dnevno po jedna casica na pola sata pre jela. Najcesce korisceno do mace gorko i mirisrzo bilje za jacanje je: kicica, lirzcura, gorka de telina, I ra va-iva, podubica, hajducica, pelen, pupoljci od erne topole, rizom od zdravca, evet od kaline, vinovo lisee, evet od suneokreta, kora od gorke pomorandze, idirot, ocajnica, bl3iZeru 6katj , artiSoka, odoljen, maslacak, hmelj, rudinski pelion, cempresove siSarice, komonika i drugo. U najnovije vreme sve ,s e vi~e koristi bilje koje ima pektirza, kao ~IO su dunja, mus mula, divlja jabuka i kru~ka, ljuska od pomorandze i limuna i drugo. NajviSe pektina ima u nekim nasim zrelim plodovima, U vocu, 050bite u Ijusei. Na primer u Ijusci jabuke ima 17, a u ljusci pomorandze do

168

LECENJE BIUEM

25% pektina, zbog I:ega se koristi za ekstratkciju pelctina u industrijskim razmerama, j er se pcktini (poliuronske slofene koloidne materije) sve vi~e i raznovrsnije koriste u borbi protiv dosadnih letnjih proliva i op ~ te slabosti, osobit o u dece. Ranije navedenc biljke upotrebljavaju se I.l raznim vidovima, u obliku raznovrsnih preparata: pra ~kova, I:ajeva, tinktura, ekstrakata, tonil:nih vina i drugo. Uvek se uzimaju pre jela! SloZenrl:jd lelrovi se spremaju u apote· kama. Gorko bilje za jacanje apetita, zeluca i uopste za jacan je je mnogobrojno. Najvise se ceni ono ikoje je ne sarno garko vee .i·s towemeno i oporo, mirisno i sluzavo, jer takvo b.ilje ima J<ompieksno delovanje. 1. Nesumnjivo je da je jedno od najboljih sredstava za jaeanje nasa lincura, koja se ceni svuda u svetu kao vrlo kvalitetna. Lekovi od lincure mogu se izraditi na vi~e naeina, a najbolje je gorko vino i gorka rakija: 200 g lincw'c i'Seokati i zdrobi·ti u gu-ub prah krupnoee pSecianog staviti u sud i preliti jednim litrom najbolje komove rakije iii najboljim starim crnim vinom, zatvoriti i drZati desetak dana, a za to vreme po nekoliko puta dnevno dobro promuekati. Posle toga odliti, sto bolje i'Scediti, razliti u manje, I:iste boce, dobro zapusiti i ouvati na hladnom mestu. Pije se tri puta dnevno na poJa sata pre jela po jedna raki:jska iii manja vinska casica. 2. Isto tako se moze nacn iti i gorkovaca travarica od Jci.Cice, hajdul:ice, gorke deteline, kore gor,ke pomorandZe, hmelja (~isarice), pelena, podubice, trave-ive, idirot"a i mnogog drugog gorkog bilja . . 3. Mnogim bolesnicima pomaze eaj od ove smese: po pola kasil:ice lincure, kieice, idlrota i kore gor·ke pomorandZe dobro isitni.ti, preliti sa dva decilitra kljueale vode, pokJopiti, ostaviti 2 sata, procediti i pi't i 3 puta· dnevno pre jela po 1 kasiku. Gorki Jekovi za apetit se ne smeju zasladivati i uvek se piju pre jela! Zanimljivo je i vaZno napomenuti da fi.toterapeutti, najellveniji lekari pobornici za upotrebu bilja u -leeenju u FTancuskoj, Engleskoj, Nemaekoj i drugim zemljama Zapadne Evrope, veoma mnogo cene oporo i gorko bilje za jal:anje slabunjavih i malokrvnih. Od domaeeg bilja vredno je spomenuti, pre svega, one kojeg u nas ima u izobilju, a koje se u Zapadnoj Evropi mnogo koristi za izradu prostih i slozenih lekova za jal:anje, osobito raznih tonicnih vina, eikstrakata i tome slieno. Medu gorkim biljem najvise se ceni naSa lincura i 'kil:ica, a zatim blazeni I:kalj, grl:ica (gorka detelina), vodopija (cikorija) , zuti tm, dimnjal:a, maslatak, artisoka, razne vrste stavolja, broe, podubica, pe\en, ocajnica, cvet suncokreta, siSarice hmelja, verbena, komonika i neko drugo gorko bilje. Ovo bilje se uzima iii pojedinal:no iii u smesama. Posto se smese I:ajeva ne mogu spravljati nestrul:no, odoka, nego na osnovu poznavanja hemijskog sastava i sinergil:nog farmakodinarnskog dejstva, bolesnici se moraju obratiti lekaru za savet i pomoe.

=,

KAKO I KAD TREBA BRA TI LEKOVITO BILlE

S[a l110raju mati citaoci kojz zele da se posvete sakupljanju, susen ju,
unovcenju i upolrebi lekovitog bilja

U Jugoslavi ji ima vise desetina hiljada vrsta biljaka, ali one ni su sve lekovite. Zato se ne moze brati rna koja biljka, sve sto nam dode pod ruku. Treba prikupljati sarno one medicinsko bilje koje se te go dine trazi za ot· kup. Biljari se mogu stalno obavestavati u zadrugama i preduzeCima za lekovito bilje, raspitujuCi se sta se trazi, koliko, po kojoj ceni, kakvog kvaliteta itd. , Svaka biljka trazi l11esto i zemlju na kojoj najbolje uspeva. Zato je treba brati sarno tamo gde je najbujnija, najlepsa i najzdravija, jer je droga dobijena od takvih biljaka najboljeg kvaliteta, posto sadrii najviSe lekovitih sastojaka. - Isto tako, svaka biljka ima svoje vreme kad I je ·treba brati, jer u to doba ima najviSe lekovitih sastojaka. Retko kad se upotrebljava cela biljka. Najcesce. da ne kazemo gotovo redovno, koriste se sarno pojedini biljni organi, sarno oni u kojima biljka nagomilava najviSe lekovilih
sasf.ojaka.

Velik je broj problema 0 kojima svaki iskusan biljar mora voditi racuna. Uopste, tesko je dati neko po~puno uputstvo za rad na terenu, propise koji bi sve obuhvatili, sta sve jedan biljar mora da zna. Ipak, postoje izvesni obicaji, kroz vekove stecena is'k ustva, potvrdena naucnim ogledima i analizama u laboratodjama, ponekad cak i nepisani »biljarski zakoni« kojih se svaki napredan sakupljac lekovittog bilja u na's i u inos·transtvu strogo drii i koje postuje. Ta opsta pravi'la bila bi, uglavnom, ova:

1. J edllo lice iii jedna odredena druzina treba i sme da sakuplja u toku jednog dana iii seZOl1e samo jednu vrstu medicinskog bi/ja. Tek kad one
procveta, »prode«, onda se moZe .j sme preCi na sakupljanje druge vrs'te. Ako jedno isto lice istog dana, u istu korpu stavlja vise vrsta bilja, stalno preti opasnost da se one pomesa. Osobito treba paziti da se otrovno bilje ne pomeSa Sia neotrovnim. U toku poslednjih godina bilo je mnogo slucajeva kada su beraci nehotice mesali list koprive sa listom bun·ike, tatule iii velebilja, zbog cega je sva roba morala biti spaljena, posto se kopriva daje kao dijetalna hrana deci i bolesnicima koJi se oporavljaju, dok i najmanja primesa ranije pomenuiih otrovnica moze izazvati nesrecu. Borba za cislocu ct.roga mora bibi staina. Na falost, cinjenica je da je najveCi nedostatak robe dobijene iz naroda bas necisroca. Prastari narodn,i

170

LECENJE BIU E.\\

obicaj je da se u kitice vde po nekoliko vrsta lekovitog bilja, to ddi ne gdc obese no i, kad zatreba, uzima e ona biljka koju ze le da koriste za lek. Kad jt! rec 0 proclaji, to nije d obro. McSano bilje niko u ve tu nt! pnima . Tral.. i se sa rn o j edna vrs ta, cis ta bez ika kvih primesa. Los je obicaj sto se ponegcle jos uvek u korpu iii u vrecu bere sve lekovilO bi lje na kojt! se u polju naide, pa se po povratk u , kocl kucc vrs i odabiranje. To je zas tal'eo, pl-imitivan nacin rada koji su odavno napustili sv i napredn i biljari. Lekar, apo tek:ll- i veteri nar traze sa rn o ciSlu kamilicu, ci I beli slez, cis tu lineuru i dru go bi lj e, a kad im zatreba neka s me sa, oni je sami naci ne, rukovodeci se pozna tim pravi lima recepture i farmako logij e. Dese t inc vagona Iekovitog bilj a sva ke godine biva vraceno, oclb ijeno iii je ponekacl moralo bili cak i uni ste no, s pa ljeno, jer roba nije bila cis la, a odabira nj e je btio nemog uce izvesti . 2. Napredni i iskusni bilj ar i lIikad neee obrati i i skopa li sve medicin sko bilje na jedl70nz meslu, nego ee u vek tu ostavlj al i i zvesta n bro j wljl epsih prim eraka 7. (1 se me, za samo ra zmnozavanje. To je od ogrom nog zna-

caja za sa me bilj are , j er se na taj naci n najlakse c uvaj u od uni stavanja bogate plantaze najvaznij eg m ed icinskog bilja u prirodi. Bilj ari ne smej u misliti sarno na trenutnu korist od bilja. Oni moraj u racunati i na butiucnost, na svoju decu , da se ne bi i za bilj are govori lo »posle nas potop«, kao sto se to danas svuda g:ovori za nase pre tke gorosece , zbog kojih su nam najlep si nasi krajevi ogoleli i osiromasili. Bez dobrih sum a nema dobrih medicinskih biljaka . Naj vaznije lekovito bilje raste bas po sum a ma i uops te na sum skom zemljis tu. Divlje bilje nij e i ne sme biti »nicija prcija«, li cna svojina_ Ono je opstenarodno dobro svih naras taja. Nase su m e i nase livatlc S it
opsta narodna njiva kojll priroda diie , neguje, obrai1uje i seje, a covek Ireba da razumno karisti bilje koje nije sejao ni sadio, da ga ne unista va, da ga stili od onih kOji ga uniSlavaju. Pametan biljar moze svake godine na tzv_

»nicijoj zemLji,( da nabere hiljade kilograma najskupocenijeg lekovitog bilja a da pri tom ne mora ni da ore, ni da drlja, vlaci, valja, seje, nego samo da bere_
3. lskusni bi/jari vrlo dobro znaju i uvek strogo vode ra cun a cIa se lI1edicinsko bilji! lIlo ~e i sme brati samo po l epom i pOlp£ll1O suvom vremenu, kad nema I"Ose, a nikako po kisi iii neposredno posle kise. - Ako se

bere rosno i vlazno bilje, uno ubrzo potamni, pocrni, uplesnivi se, ugreje, »upali« (zbog vrenja) i pokvari, tako da se najceSce mora baciti, jer u njemu propadnu svi lekoviti sastojci, a plesan sa pokvarenog bilja prenosi se u skladistu na zdravo. Tako je bilo mnogo slucajeva da je jedna jedina kOTpa buc1avog bilja upropastila u skladis·tu po nekoliko vagona ispravne robe. Na taj nacin ceo tmd postaje uzaludan i biljari gube volju i povercnje u zapoceti rad i konacan uspeh, posto budavu robu niko ne prima_ Najosetljivije je cvece zivih boja, a gotovo isto tako i Iisce i os tali nezni nadzemni delovi biljaka, Bilje ne treba brati po selima i gradovima, pored puteva, zeleznickih pruga i na drugim mestima gde ima mnogo prasine i druge necistoce, a pre svega ne tamo gde bilje moze biti zagadeno mokracom iii izmetom, jer bi takvim biljem bolesnike mogli izloziti raznim zaraznim bolestima_ Staro oprobano pravHo je da biljc treba salrupljat poslc kise, jer je tad a najsoo

KAKO I KilO TREBA BRAT! LEKOVlTO BlUE

171

cnije i najlekovitije, a osim toga , kisa ga je ok upa la pa je cisto i zdravo, sarno ga ne treba brati dok je jos vlazno.

4. Cveee, lik e i ostale '1 ezne nadzemne delove bilja treba susili na promaji, u hladvvini, '1ik ako na SW1CU. - Gde postoje termicke susare za bilje iii voce i druge polj oprivredne proizvode, treba njih koristiti, jer j e u nj ima susenj e najbrze. Za biljare je veo ma vazno da uzbrano bilje s to pre os use, j er je vlaga glavni uzrok kvarenja bUja i gub lj enja farmaeeu.~ske i trgovacke vred nosti. U susarama treba imati lermometar nadi regulisanja temperature susenja, jer svaka biljka iii grupe biljaka imaju svoj u op lima lnu tempera turu susenja do koj e se s me ie i. Bilje se ne sme susiti na gomi lama, nego u sto tanjem sloju na lesama iii asurama, hart iji, das kama iii na necem drugom . Promaja u su sari mora biti s to vee a da bi isparavanj e i odvodenje vlage, dak le, susenje, tek lo s to brie. U veeini slucajeva bil jari nemaju zidane susare, nego moraju koristiti s to imaju. Najbo/ji su tavani sa melalnim krovom, j cr se oni preko dana leti brzo i j ako ugreju, osobito ako je meta l em i talasas t. Za sve vreme susenja bilj e treba prcvrtati. Treba ractiti cislo i pazljivo, sa puno samopregora i Ijubavi, da se bilje ne bi ozledilo, pokvarilo i izgubilo prirodnu boju. VeCinu lekovitih sastojaka u biljkama cine veoma osetljiva organska jedinj enj a , koj a se poct ra:lI1im utica jlima brzorazlazu, dajuoi nel ekov·i1te sas tojkc. Ne mogu se sve biljke susiti na istoj tem peraturi. Tu nema ops teg pravila. Ipak treba napomenuti da sve mirisno bilje, a to je gotovo 5{)% nasih izvoznih droga, ne treba susiti na tempera·turi visoj od 350, najvise 40. Ostalo bilje uglavnom se susi do 500, a samo izuzetno neko bilje SlUsi se i do 60, 65 iii 70 Q (neko korenje, plodov·i i semenje). Korenje i drugi podzemni organi, semenje, plodovi i kore mogu se susiti i na suneu. 5. Susare za voce, povrce, hmelj, kukuru z iii za neke druge ratarske proizvode, zalim ravani, cardaci, supe, skladista iIi neke druge pokrivene prostorije najbo/ja su mesta za susenje blja. - Ove prostorije moraju biti ciste, j er necistocom ne -samo sto se dol::xija los a roba vee se njome prenose razne bolestL Provetravanje svih 'Prostorija mora biti sto bolje. 6. Osusene delave lekovitog bilja (droge) treba cuvati u dobro zatvorenim sudovima, u sanducima iznutra oblozenim tamnom jakom hartijom za pakovanje, u vrecama od viSestruke debele hartije, u vrecama od gus tog tkanja, u limenim kUlijama, zemljanim gledosanim sudovima i tome slicno, vee pre;ma tome time se raspolaZe. Svaka vrsta bilja cuva se na drugi nacin. Osim toga, i velika preduzeca daju propisnu ambalazu i postavljaju svoje zahteve, 0 cemu biljari moraju voditi rncuna i uvek se blagovremeno obavestitL VaZno je da sve bude cisto, po mogucstvu novo, bez nekog stranog mirisa ('lla naftalin, petroleum, kolomast, .karbol, kozu itd.) i da se upakovana droga sto potpunije sacuva od razornog dejstva vlage, sunceve sve.tlosti, kiseonika iz vazduha, insekata, plesni, miseva, pacova i drugih stetocina. Odaja u kojoj se bilje cuva mora biti SlUva, cista, okrecena i mora se lako provetravatL Zarazena -skladiSta treba letiJti ci'klonizacijorn na naOin kako se to Cini u stanovima za unistavanje stenica. Ovo mogu rad-iti sarno strucnjaei, jer su to smrtonosni otrovi. Biljni i zivotinjski paraziti mogu na-

172

LECENJE BIWEM

c initi veJike ste te i I'esto upropa scuju vagone najskupocenij eg medicinskoa bilja ako su sk la dista neispravna. Zbog toga biljar mora u vek biti opreza; 7. Dobre obavesteni bilj ari ne drle droge dugo kod svoj ih kuca, nego

ih sto pre prodaj/(, ne cekaj uc i vlaino jesenje vreme. avo je potreb no uciniti zato sto re tko da ima bilj ara koji bi imao dovo ljno prostrana i s uva skladis ta za duie cuvanje vecih kolicina bilja.

8. U svetu najbolje prolaze oni biljari koji su udruzeni u zadntge za lekovito bilje.

9. Botar1icko pOZllavanje lekovitog bilja i razlikovanje od slicnog nelekovitog iii otrovnog, preka je potreba bez koje se uopste ne mogu zal1l1sliti pravilan rad i uspeh. - Ne treba zaboraviti da su izvesne biljke vrlo slicne, a druge su polimorfne, imaju mnogo podvrsta, a za lek se, me<1utim, upotrebljava sarno jedna od njih. Osobitu paznju treba obratiti na otrovno bilje, jer su i kod nas i u tudini zabeldeni cesti slucajevi nenamernih trovanja iz neznanja i neobavdtenosti.
10. Razmnoi (lvanje lekovitog bi/ja u prirodi je od velikog znacaja za

Na vodopJavnom, krsevitom i golom zernlji·s tu, po ll)edama, pored puteva, u sumi, na slatinama i na drugorn neproduktivnorn zernljistu, od koga ni poj edi nac ni zajednica nemaju bezrnalo nikakve koristi, moze se lako i uspesno razmnozavati izvesno lekovito bilje, i to zemljiSte rnoze jos iste iii narednih godina postati bogata njiva, najbogatije nalaziSte za branje bilja. To osobito vazi za one bilje koje se rnnogo trali za izvoz: odoljen, bel1 slez i krusina pored reka i potoka, karnilioa na 5latinarna, Iincura na suvatima itd. 11. atravna bi/je ne smeju brati deca, dojilje i trudnice. - Biljari koji rade s otrovnim 'biljern ne smeju za vreme 'rada jesti, pusiti, a u mnogirn slucajevima ni lice dirati. Nos i usta treba zastit·iti rnaskorn, a ako toga nema, onda cis tom vlainom krporn . Sapunjaca, cernerika, sitnica i druge saponinske biljke, kad se melju ill tucaju, jmzllvatiu neizdrlJjivo kdljanje, kasljanje i upalu organa za disanje. U prostoriji gde se cuvaju droge jakog dejstva (velebilje, tatula, jediC, cernerika, bunika i dr.) [Ie srne se cuvati neotrovno bilje i mora bit! pod kljucem. 12, Svako i najmanje pakovanje lekovitog bilja mora biti obelei.el1o mastilom i/i mastil/avom olovkom. - avo je osobito vazno za otrovno bilje.

odriavanje bogacill /w!azisla, gustih sastojina na rnalom prostoru. -

13. Posle rada sa otrovnim bi/jem t·reba se presvuCi i oprati ruke i lice mlakom vodom i sapunom, a, gde god je moguce, dobro je posle rada okupati se. Treba imati apoteku za hitnu pomoe.

VREME BERBE
1. Rano u prolece iii vee krnjern time, beru se pupoljci bora, breze, jablana i topole. Imela se bere od decembra do februara, sve dok je hladno. 2. Cvece se bere cim biljka procveta. Precvetalo, oploc:teno i klonulo cvece nema miris, boju, lekovitu i trgovacku vrednos't kao ono koje se toga

KAKO 1 KAD TREBA BRATl LEKOVITO BlWE

173

j u tra rasevetalo. Od majske ruze beru se potpuno razvijeni, ali neotvoreni p upoljei.

3. Lisee i cele biljke (trave ·tzv. he rbe) treba sakupljati u tren u tku kada se na njima pojavi prvi evet. Medu tim, i tu ima izuzetaka. Na primer, list ma ti cnj aka se bere p re evetan ja, jer je u to vreme najrnirisni ji i najkrupnij i. .~d pe~ena se dobijaju dYe droge: za fabrike Ukera i gorklh rakija bere se bllJ ka vlsoka svega 1-2 pedlja, kad je »kao du sa meka«, a za farm aeeutsku upotrebu traze se vrhovi grancica u evetu, tj. kad je bilj ka visoka oko metaT. Kad se trai:e »trave« (»herb e«), uvek se m is li n a nadzemni dec bilj ke u evetu, ali i tu ima izuzetaka , 0 cemu se mora voctiti r acun a. U mnogim slucajev.jma se, zapravo, traze sarno vrhovJ gra-nciea u evetu, jer na njima ima najviSe eveea i lisCa. Treba izbegavati donj e, gole, odTvenj ene delove biljke, j er u njim a nema Iekovitih sastoj aka.
4. Plodovi i sem enje beru se kad su potpuno zrel-i. Medutim , i . tu ima

izuzetaka. Na primer, sipak ili sipurak ne treba brati zreo, ne sme se cekati da omeksa , nego ga treba brati cim zarudi, dok ima ervenonarandiastu boju i dok je potpuno tvrd, jer zreo sipak ima manj e vitamina C, IoSije se susi, hoee da se pokvari, zgnjeci se i slepi, i uopste , daje drogu koja izgledom nije ni izbliza onako Iepa i privlaona kao ona dobijena od nedozrelih, tvrdih sipkova. Ovo j e vaZno znati, jer se i druge droge prodaju prema izgledu, »liee« im se eeni, t j .. boja, opsti izgled, cis toea i ostalo sto je »za oko lepo i privlacno~ . Zbog lepog »liea« sipka, koprive, trnjina, sIjiva, drenjina, klekinja i drugih droga u tudini cesto dobijamo 30-1000/0 vise deviza.
S. Kore treba gulilt i u Tano proleee, kad ima najviSe sokova, jer je u to "Teme koru najlakse sklidati. Rede 's e kora guli u jesen posle opadanja lisea. Ljusti s e sarno zdrava i ziva, mlada, glatka kora koja nije ispueana, rapava. Ovo zbog toga sto stara, mrtva kora ima manje Iekovitih sastojaka iii ih uop5te nema.
6. Korenjc i druge podzemne organe treba vaditi u jesen, rede u proIeee, ali i tu ima izuzetaka, 0 kojima biljar mora voditi racuna. Na primer, od zeljastih jednogodiSnjih biljaka podzemni organi se vade kad je biljka u evetu, jer se tada najlak5e mogu .naCi. Od viSegodiSnjih biljaka treba sakupljati sarno krupno, potpuno razvijeno korenje. Uvek treba odstraniti suve, mrtve, trule delove, ocistiti ih od zemlje i druge necis-toee, opratli hladnom vodom da se otkloni sva zemlja i 5to pre osusiti, u sto tamjem sloju, u za· grejanoj susniei, u peCi posle pecenja hleba (do 70 oC), na SlUneu kad ga ima Oeti). - Steta je vaditi mlado tanko i vodeno korenje, jer one nema ni trgovacku ni farmaceutsku vrednost odraslog korenja. - Korenovu glavu uvek treba vra·t-iti u zemlju da bi iduce godine iz nje izrasla nova biljka. Visekrake glave, kao, na primer, od belog sleza, Iineure, velebilja i drugih biIjaka, Ttreba ost rim nozem uzdui ra's poriti na onoliko delova koliko ima pupoljaka i svaki pupoljak vratiti u zemlju u uspravnom polozaju, na rastojanju oko pola metra. Tako ee za nekoliko godina na »nicijoj zemlji« postati bogata plantaza medicinskog bilja koja ee biljaru vraHti stostruku 1Iagradu. Ovakav nacin razmnoZavanja mogu osobito dobro organizovati ucitelji sa svojim ucenicima, a pre svega strucni biljari. ~------~----------~--~

oluji . Cemerika je.im biljkarna. osim toga. a za medvede grozde jos vise. melju i pakuju osusene biljke koje oSadrle saponinske materije (u vodi muekane pene kao sapun. is. snegu. bela i ervena sapunjaea.lo tako j e nuz. pa da vee posle 2-3 dana sve bude normalno. Ijutih sastojaka. To su. Veleb-ilje treba ·traziti po sumskim kreevinama i pozaristima. na tesko prJstupaenim mestima. najviSe na suvatima. odvaljenih stena. ukoeen pogled. NemajuCi u blizini naselja.d aleko. kao da 's u oboleli od »kokosijeg slepila«. najeesee u planini u bukovim sastojinama. zbog eega se tako nazivaju) u tol. da u svom rejonu ima sto vise i s to redeg i skupoeenijeg bilja. drobe.1O zas til iti i sve profesionaln e sakuplj ace roga bllJa .500 m. pre svega. ani koji beru hmelj i koji oko njega rade. bUllike i beZog buna ·s vakodnevno su izlozeni . I lincuru treba traziti na velikim visinama. i otrovna. Najvainijc lekovito biIje obieno ne raste u blizini naselja.i dl'Ugom nevremenu. Njih obieno uvece. promuklos-t i dr. Ima osoba preosetlj'ivih na saponine i koje se od te prasine formalno guse. Biljari zaposleni berbom. Ako nl zbog eega drugog. Nije redak slueaj da biljar strada od sumskog drveea. sitniea i dr. gradu. nego pros to radniku dati drugi posao i na taj nacin ga odvojiti i . nego ponajeeSee vrlo . bez ikakvih posledica. Biljar se zbog toga veoma mnogo udaljuje od svoga mesta stanovanja i eesto je izlozen iznenadnoj kisi. Dovoljno je da takvi radnici prestanu raditi s ov.174 ZASTITA BILJARA Biljar je i zloien mnogim opasnostima lECENIE BIUEM Kao slu je porrebl1O -akonom zas litiIi izvesno re rko i Vaz. rnaterija koje izazivaju plikove i rane. Prasina koja se dize kad se seku. Kad se podzemni organi cemerike sedkaju i melju. noeu vode kuCi. Dakle. jer noeu ne vide. J er ne treba gubiti iz vida da je za biljara eel a okolina nekog mesta nj egova nji va koju on ne ore i ne seje. pogotovo u planini. Ijal'a ne poznaje retka mesta vainog bilj a i niko kao biljar nece vodi ti raeuna da se zakon 0 zas titi bilja za is ta prav ilno sprovede. nikakvo lecenje. a to je obieno imad 1.irma a1kaloida. Za jedie se treba penjati iznad 1. moze ozepsti i tesko oboleti. Biljaru i njegovoj porodici preti opasnost od trovanja otrovnim biIjem. izazivaju neizdrzljivo kijanje i lueenje sluzi iz nosa i usta u toj meri da se odmah mora napustiti rad i smesta iziea van odaje na cist vazduh. U nj egovom sops tvenom interesu je. nadrazljivih etarskih ulja i sl.1O lekovir o bilje prirodi. vee sarno zbira nj ene plodove.700 m. avo utoliko pre s'to izvesno bilje moze sakupljati sarno po vlaznom vremenu. a pogotovo susenjem. jagoreevina. u prvom redu onim 'k oje .iJcoj meri draii da redovno izaziva hronicnu upalu i oboljenje organa za disanje i oeiju. lalule. On to moze postiCi jedino ako strogo vodi raeuna 0 svakom bogatom nalazistu. One zbog toga ne smeju raditi s ovim biljem. a one bar iz razloga s to niko bolje od bi£I. glikozida. dakle . redovno oboljevaj u od upale oonih kapaka. Njemu na svakom koraku preti opasnost od otrovnih zmija i raznih zveri.t rovanjima: prosirene zenice. Islandski maj bjJjar ee naei tek na oko 2. prokisao biljar.000 m na najkrsevitijim i najnepristupaenijim stenama i liticama. seckanjem i mlevenjem veZebilja. buj-ica i drugih nepogoda.

Im a jos ne koliko dese tin a d rugi h bi lj a ka koj e mogu izazva'li razne nelagod nosl'i i nezgode. To je is ti s lucaj i s bobi ca m a m as'\in iee. beli luk i dL Skodljiv je sok iz rosopasa. pos tepe no s lablj enje. grozni cavo stanj e. sa sa i druge biljke iz iSle po rodi ee sad rie Ijute s mol e i otrovne. po red svake takve bil j ke bi ce ta c na uputs lva kako se treba za s titi ~i . s vre meno m. de be la tikva iii debeli ca . a osobito ml ec ni $Ok iz raznih ml ec ika. rulviea iii sedefcic. usi i drugi osetljivi organi. a sovcicima. maslinica i dL Ne ma sumnj e da svi Ijudi ni su podj edn a ko ose tlji vi p re ma svim s kodJjivim biljkama . kad se kod nas osposobi dovoljan broj samostalnih biljara. Zbog vazno s ti ovog poznava nj a . Plata i stalnost u sluzbi su dva v rIo v a z n a f a ktora za sto brze podizanje kadrova b j I jar a. Od bilja s e ta rs kim uljima cove ku m ogu s koditi ove biljke : vra ti c iii povrati c . kanta ri on. e rn a s lac iea. le kove za prvu pomoc u nes recnim slucajevima. Za branje koprive i drugog Ijutog i otrovnog bilja biljar treba da ima rukavice. U tom slucaju bilj a r mora m enjati profesiju i mora se leciti. Slicne otrovne sa s tojke sadrzi i kozl ac . Ali ipak. kao i za ostale . bl edil o .profesije tako i za biljare vazi ona narodna: »Bez alata . jer su vrl o o trovne i uve k marne biljarevu dt:cu da ih uzabe ru i pojedu . brdanka . Svaki oel tih hiljara je odgovoran za racionalno gazdovanje lekovitim biljem u rejonu za koji je zaduzen. gorke m a te rije koje draze i izazi vaju e rve nilo. morati doneti u red b a iii z akon C koji ce tacno i jasno odrediti njihova prava U du z nos t i. ali se na ruke zaJepe. hladan znoj. a s druge. plikove i ra n ~. Razne vrste Ijuti ca. I to pi tanje ceka na svoje pravilno resenje. ad rug e b i I jar a .l a'kse ce se moci svaki pojedinac iii zadruga 'snabdevati odelom. nos. Znaci trovanja su raznovrsni. Svi ovi i mnogi drugi nepredvideni slucajevi nalazu potrebu da se biljari kao zasebna protes ija zakonom zas tit e i da se Ireliraju kao i oslali kvalitikovQni radnici. pa 5e takvim rukama ne sme jes ti . haj du Ciea. . jednom reci. grabljieama i dru·gim potrebama.nema ni zanata. Dakle. Pored dobre obuce . da je to prilicno individua l no . a nekad se jave i tdi znaci trovanja: povraca nje .KAKO I K AD TRE BA B RAT I LEKOV ITO B l UE 175 o lobodi ti od uzrocnika 'trova nj a . Oni ce verovatno organizova'ti svoje u d ru i. jer ima otrova koji na kozu ne eleillju. Nema sumnje da ce se jednog dana. Nekad se sve zav riii dosadnim kas ljanj em i kijanj e m . gublj e nje ape tita. u s led svakodnevnog dod ira s ovim bilj ka ma svaki cove k p05laj e m a nj e iii viSe osetljiv i neotpora n.« Svaki samostalan biljar mora dobiti oel lokalnih narodnih vlasti pismenu dozvolll za slobodan i ni od koga neometan rad na terenu. Ovde obicno n i mas ka ne pomaze. jer su mnoga biljna isparenja skodljiva za zdravlje. Uvek posJe rada mora sapunom i top 10m vodom opra'ti ruke. e n j e. po v e can j e pro i z v 0 d n j e lekovitih sira.v ina i pop r a v I jan j e k val i t eta d r 0 g a. Bo biee velebilj a su s taln a opas nos t za bilj a ra . satorsko platno i 05talo za terenski rad. mal okrvnos t i sl. vilama. Pre ko udruzenja iii 7. ne kad sarno gla vobolj o m i klonuloscu. Biljarev stan mora biti suv. ne smeju se dirati oei. grcevi. s jedne strane. zdrav i mora se dobro provetravati. pijueima. usta. elobar i velik ranac. svaki profesionalni biljar lreb a ela 'im a uza ose i se rum protiv ujeela zmija. odece i opste opreme.

::: PRAKTICNE MALE SUSlONICE ZA SUSENJE LEKOVITOG BIUA . a u pea se mOlt: peei hleb. povrea.A SUSENJ E BIUA Ima mnogo tipova i velie ina termiekih susara. mazu. cerpiea. Susenj e u termiekim susarama j e sk uplj e.. dasaka. grozda. Moze se gradi1i u razmm veHeinama i od raznog materijala: od cigie. s to zav isi od vremena i vrste biljke i biljnog organa. zrnaste hrane i drugih ratarskih proizvoda. uglj em. kamena.. .. ali traj e svega 2-6 sati i dobija se u jednaeena roba. Susenj e na promaj i je jevtinije. a li traje 3 do 15 dana. o nim koje se grej u drvetom . LESA 1. naboja. ~ r- t 0 ~ 1 ~ --r . vee prema tome sta se '" ~ ~ _____ c.- l t . Naveseemo jednu praktienu susaru koju moze svako sagracli. tom i tome slieno.176 PRAKTICNA SUSARA ZA LEKOVITO BlUE LECENJE BIU EM Bilje se moze susiti u vazdusnim susarama na promaji..ti.::~ 1" ~ 0 -0 0 0 I C o - - t • L- 0 I _-'-----L--. bez zagrevanja i u tzv. tj . Dna istovremeno moze positiZiti i za susenje \'oca. termiekim susarama.

aca . avo moraju znati i oni koji beru bilje za domaeu potrosnju. . ova susara ima i tu dobru stranu sto su rarnovi za lese na produfnim zi dovima. dotle u Dubrovniku cve·t a ruzmarin. Susara mora biti s nabdevana t ermomet rom . Ispod krova n alaze se otvori za izlaz p are. Sa svih strana susa'r e mogu se podiei nastresruice ·kao zas tita od nevremena. zbuni nas i obraduje Jipa koja cveta tek u julu.nosti. Pored ostalog. sto se rutk:om ubacuju na gornj a vra tanca i u toku s~e nja krecu odozgo nadole. Krov susare treba da bude t alasast i obojen katranom da bi se susara sto jace grejala. Pee se nalazi spolja pri dnu susnice. semenju i korL Prema tome. jer je nasa otadZbina prostrana i ima vrlo raznovrsnu klimu. po pravilu. Po pravilu. slu se lese pune spolja.a svemu tome napredan . U XIX i XX veku nauka je pritekla u po moe. RazurnlJIVO Je da nIJedan biljarski kalendar ne bi mogao biti potpuno tacan. Loziste treba da bude ukopano u zemlji da bi se lese m ogle lakse ubaci vati u toku susenj a . reljef i biljni svet. Hemijskim ispitivanjirna utvrdeno je u kojoj je fazi razvoja izvesna biljka najbogatija lekovitim sastojcima. Posto lekovito bilje moze doneti prilicne pl"ihode. . nekih godina podbel cveta vee u januaru.t raznog bilja sa kojim se svakodnevno sretao u vecitom lrutanju i borbi za bolji. dok u Beogradu lipa cveta obicno u junu. dakle. neophodno je znati kad koje bilje treba brat!. plodovirna. laksi zivot. Ram na lesama treba da bude od tankih.a i plani~. otkrio je otroW1ost. jer se bez nj ega ne moze kontrolisati temperatura susenja. koji se nalazi na suprotnoj strani od peeL Pored os talih pr ed. u primorju ona cveta vee pocetkom maja. lekovitost i hranljivos. Pee i toplotni kanali moraju biti od crepa iii cigle. dok znamo da .ica. a pOgOtOViU oni koji rese da sakupljaju bilje na veliko za trgovinu.Vreme cvetanja zavisi i od godine.irna najviSe lekovitih sastojaka u listovima i cvetovima. Susara treba da ima ventilatore za odvodenje vlafnog vazduha. Lese se pomeraju nadole pomoCu jedne caklje u toku susenja. u doba cvet~nja biljka. ad p eCi se odvajaj u toplotni c.. ali j akih letv. BIUARSKI KALENDAR Sve u svoje vreme ZiveCi u prirodi. Tako. Takode je otkriveno da lekoviti sastojci nisu uvek podjednako rasporedeni u svim biljnim organima. od najvlat nijeg prema llajsuvIjem i najtoplijem delu susare. on.KAKO I KAD TREBA BRAT! LEKOVITO BlUE 177 u pojedinirn krajevima irna na raspolaganju. covek je kroz vekove i pokolenja sticao dragoceno iskustvo. Zbog lakseg rukovanja lesarna.sa mn~~o dece.iLkcak hodnici sa izvesnim usponorn prerna dirn nj aku. od vremena berbe umnogome zavisi lekovitost biljke. cveta tek u martu iii u aprilu. one ne t reb a da budu veee od 1 X 1 m. osobito porodicama brdan. a kad se popnemo na RudnLk. a da se za sve vrem e suSen ja bilje ne mora vadili sa lesa. a na kraJu vegetacIJe u podzemnim organirna. Dok se mi u BeogradJu ru februaru mrznemo od hladnog severca i snega. Na primer. a izmedu okvira da bude razapeta sargija ili zicana mrefa.

. neven. majoran. krusina. digitalis vunasti. kiCica. oman. dobrieica. sitnica. bunika. bunika. jagoreevina. rusa. troskot. zavornjak i dr. kopriva. digitalis . bunika. breza. dupeae. plucnjak. orah. lula: Bokviea. kopriva. vidae. majkina dusiea. ali ipak moze kor isno posluiiti n asim vrlim biljarima kao pu tokaz i grub a orijen tacija u radu. vratic. brewvi i drugi pupoljci. rusomaea. repusina. brdanka. breza. vodopija. islandski liSaj. kamiliea. sreopue. turcinak. pel en. oman. navala.178 LBCENJE BllJBM biljar mor a vodit i raeuna. drenjine. milogled. maslaeak. vrarnilovka. ivanjsko evece. zova. tureinak. ljubieica. pasdren.owCina. pasulj. titriea. smilje. Maja: bozurov i bagremov evet. bokviea. kopriva mrtva. miloduh. stalno u prirodi da ga ne bi nespremnog iznenadilo ranG pr olece. razgon. medvede grozae. divizma. lineura. nana. tatula. oskorusa. sasa. podbel. virak. hrnelj. kantarion. islandski J. podbel (evet i list). perSun. razIitak. kadulja iii falfija. rosulja. velebilje. orab. ervotoeina. digitalis vunasti. pelen. kopriva mrtva bela. Avgusta: bokviea. islandski liSaj. durdevak. Februara: imela. majkina dusiea. Zbog toga ovaj kalendar i ne moze bi ~i taean za sve nase kraj eve oj za sve godine. trandavilje. dobrieiea. slez beIi. nar. kokotae. breza. jagoda. nana. daninoc. divizma. sapunja- . kim. jagoda. gorka detelina. maticnjak. titrica iIi kamiIiea. kim. divlja ruZa (sipak). pirevina. repusina. mrazovae. vidae. slez erni. vrbova kora i dr. tatula. podbel. kupina. kupina. kesten pitomi. virak. bunika. zubaea i pirevina. timijan. zetva j e izgublj ena i godina propala za tu bilj ku . tm. sitniea. zavornjak. rastav-ie. borovniea. KAD KOJE Bl UE TREBA BRATI? lanuara: imela. jagoreevana. morae. Iipa. rastavic. Marta: zubaca. glog. Zalfija i dr. vratie. virak. mrazovae. neven. krusina. jer ako sa berbom zakasni. glog. kamiliea. velika bedrenika. slez emi. goroevet. kopriva. islandski lisaj. lazarkinja. di. pirevina. brusnica. maslacak. odoljen. breze i drugog drveca. pupoljci topole. divizma. zavomjak i dr. zova. troskot. sreenjak. petrovac. buhae. malina. islandski liSaj. rutvica.izma. evet pod bela i drugo. hajducka trava. zova. sreenjak. orab. smrdusa. surucica. klekinje. borovniea. glog. mrazovae. borovnica. Aprila: bozu r. majoran. kokotae. maj-kina dusiea.isaj. kopriva bela mrtva. hajducica. goroevet. pelen. pasulj . pluenjak. miloduh. crvotoeina. kupina. rusomaca. lavandula. brc:1anka. rusa. uvek m ora biti na opreru. S eptembra: cemerika. maticnjak. velika bedrenika i dr. maslaeak. pelen. kantarion. nana. erv. hrastova i druge kore. rastavie. ipluenjak. kesten pitomi. nar. tatula. borovi. kopriva. maslaeak. vranilovka. trandavilje. kupina. jagoreevina. podbel. maticnjak. hrastova kora oj zi'r . podbel. Ijubieiea. divlja mfa. luna: beIi slez. lazarkinja. kruska. hmelj. jagoda. r epusina. dananoe. kopriva. gorka detelina. sitnica. eemerika. kantarion. rosulja. divlji kesten. lipa. buhac. majska mfa. razlicak. velebilje. gOJ1ka detelina. rutviea. dobrieica. slez beli i erni. brusniea. velebilje. neven. kleka. hajduciea. bokviea.

repu~ina. slatki koren. odoljen. tatula.KAKO I !CAD TREBA BRAT! LEKOVITO BlUE 179 ta (crvena i bela). masla(\ak. dunja. kopriva. ze(\ji tm. Oktobra: angelika. repuSina. sr(\enjak. narodnog prosvecivanja i staian podsetnik ~ta 'Se kog meseca mwe sakupljati. pasdren. pasulj. tatula. Decembra: i:mela. tmjine. masla(\ak. zova i dr. trava od srdobolje. mora(\. futika i dr. ~ . navaia. Ovaj biljarski kaiendar treba kao neki plakat krupnim slovima da bude prepisan i da bude na zidu u svakoj skoli. klekinje. selen. opstini i na svakom mestu gde se narod okuplja. sapunja(\a. klekinje. Novembra: gloginje. velebilje. trava od srdobolje. sitnica. zubata i dr. ze(\ji tm. zadruzi. trava od srca. linoura. jedic. slez beli. odoljen. (\emerika. 'Slatki koren. zuba(\a. ze(\ji tm. apta. i(iirot. vrati(\. br(ianka. trandavilje. per~un. slez beli. bundevino seme. glog. i<tirot. I to je jedan od na(\ina obave~tavanja.

· · . · Violae odoratae · · . · . 4. . · . ·. Rutae . · · . · · .5 5 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 5 4 4. · · . Verbasci · · . ·· Malvae vulgaris · · · · · Millefolii · . · . · . · · Sambuci · . ·· Melissae · . · · · . · · Carthami · · . · . · Calendulae · · · . . · . ·.erei . . · · .· · Rhoeados . Hyoscyami · . . · · · · · · FLOS Acaciae · · . . · ··· Farfarae . Salviae · · . ··· Cardui benedicti · · Digitalis · . Rosmarini · . . . · · . · · Aurantii · · · · · · . . · · · · . · . · · . · . Nicotianae · . . . · . · · · 4 4 5 2 5 7 2 1 2 3 Paeoniae ·. · .·. Millefolii · . · · . . Chamomillae vulg. ·. . · · · · · Arnicae · · · · · · Aurantii . · · · · . . · . · · Chamomillae romanae . · . · · . . .5 8 8 7. Lavandulae . . . Menthae piperitae · . · Rosarum ·. Menthae crispae · · · . · · Malvae · · .·· · · · Malvae arboreae · .· Tiliae · · ··. · ·. . · .·. · . . · ·· Mez. Cyani . · . · · . . 6 9 8 6 · 3 8 5 1 1 1 1 1 1 1 FOLIUM Althaeae · · . · · . 8 2 7 4 1 1 1 1 1 5 7 5 7 5 5 5 8 3 5 5 4 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 5 5 7 4 5. · ·· ·· Quercus · · · · SaUcis .5 . . · · . · . · . · ] uglandis regii . Farfarae · · . .180 LBCI!NIE BIWI!M GUBITAK U TEZINI LEKOVITOG BIUA PRILIKOM SUSENJA NA VAZDUHU (LUCAS) Pre Posle Pre Posle DROGA su~enja DROGA su~enja BULBUS Colchici Scillae · · · · 3 6 1 1 · · CORTEX Hippocastani . · Belladonnae · . · · Lamii albi · · · . · .

· · · Thymi ·· Veronicae · · · · · Violae tricoloris · RADIX · 4.5 · 4 3 3. . Myrtillorum · Gemmae Populi HERB A Abrotani Absinthii · ·· Agrimoniae ··· Artemisiae vulgaris · Cardui benedicti ·· Centaurii minoris .5 5 1 1 1 1 1 ··· 5 2. · 4 5 3.5 2.5 Uvae ursi · · · · 5 Verbasci 5 ··· FRUCTUS Cydoniae · · Cynosbati . .5 5.5 5 4 3 4 5.GUBITAK U TE1 I NI LEKOVITOG BIUA PRILIKOM SUSENJA NA VAZDUHU 181 Pre Posle Pre Posle DROGA susenja DROGA su~enja Stramonii . Meliloti ··· Millefolii · · Origani . Euphrasiae · · · · Fumariae ··· Gratiolae · Hyperici · · Hyssopi · · Lactucae · · Majoranae ··· Marrubii · · .5 4 3 4.5 5 3 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 . ·· Sabinae · Serpylli .5 2.5 8 3. · Chelidonii majoris · Cochleariae · Conii .5 · · 3 3 3.5 7 · 3 1 1 1 1 · · · · · · 7 4 · 3.5 5 3 4. · ·· Carlinae · Cichorii · · · Consolidis · ·· Ebuli ..5 4 1 1 1 1 1 Tanaceti Taraxaci . ····· Imperatoriae · · · Iridis florentinae · · Levistici · Liquiritiae · · · · · Onollidis spinosae · Paeoniae · · · · · · · Polypodii · · · · · · · · · Rubiae tinctoriae · · · · Saponariae · Taraxaci · · ····· Tormentillae · · · · · · Valerianae · · · · · · · · Stipites Dulcamarae · 4 5 2.5 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Althaeae · · · · Angelicae Ari maculati Artemisiae · · Asari · · Bardanae · · · · · · · · Belladonnae ··· Bryoniae · · · Ca lami. · · · · · ·· Filicis massis · · Graminis · · · ·· Helenii ·· · · H ellebori nigri .5 Trifolii fibrini · · 4.5 3 4. 9 Toxicodendri 3.5 3 3 3 3 3 2. . .5 4. 1 1 . · Pulsatillae · · Rutae .5 4 4 3 4 3 2.5 5 4 4 4 8 5.5 3 4.

oblika i rasporeda. U ostale leje staviti bilje po podeli kako je ranije navedeno. lukovi. zavole bilje. bullae. na primer. bell luk. u 1. ali nam se eini da su najbolji uspeh prufili oni koji imaju bilje rasporedeno prema upotrebi: bilje za organe za varenjc.. nana..par fimerijska i kao industrijska sirovina. ribizla. . anis. rasadom. kupus. Savetujemo da treba poeeti tiho i skromno. . majkina dusica. pastrnak. drugu leju zacinsko · lekovito bilje: Ijuta paprika. . Vrtici mogu biti razlieite velieine. sipak. korijandar. 2. nan a. nar. pelen. farmaeeutska. kim. Miloduh cveta skoro stalno i on je odusevio peelare.OGLEDNO-UGLEDNI VRTIC ZA LEKOVITO BILJE Nis ta lepseg ni plemenitijeg nema nego posle teorijskih easova iziCi u mirisan vrtie pun sarenog eveea. kim. perunika. eeler. kim. prvu leju moze posaditi i posejati vitaminsko bilje: slatka babura paprika. Mnogobrojni vrtiCi koje smo osnovali po raznim skolama postali su ne sarno najprija tniji kutak za izueavanje lekovitog bilja vee su to danas rasadnici odakle se cela okolina snabdeva semCllom. »ViSe vredi jedan dan rada u nasem vrtieu mega mesee dana ueenja botanike u cetiri zida: Deea u vrtu sve brfe i lakse shvate i. korijandar i dr. savetom i uputstvima kako treba i kako ne treba gajiti pitomu nanu »Micarn«. Kad slaeica i kim evetaju. Svaki prema svojim mogucnostima. persun. cetvrtu leJu bilje protiv crevnih parazita: bundeva. morae. persun. digitalis. anis. . zemlju . kamilicu. povratic. majkina dusica. sargarepa. matienjak. 3. organe za disanje. timijan i dr. tre6u leju bilje protiv nadimanja :i smemji U organima za varenje: kamiliea. beli slez i mnogo drugo korisno bilje koje se traii i kao m edioinska. pa tek postepeno siriti leje i povecati broj vrsta bilja. mrkva. morae. morae. beli luk i dr. prirodu. higij enska. kaiu nastavniei koji imaju ove vrtove. navala. za kozne bolesti ito. sto je najvaznije. Tako se. barnija i dr. korijandar za peela re i fabrikante lekova. anis. eubar. odoljen. seoske peele ne izbijaju iz nasih vrtica.«. GradiLi smo razne v·rtice. 4.

Tadeusa Koseuskog 1. jer ima Jepo obojenog eveea i one 'Privlaei pa!nju Ii oduseVtiee svakog prolaznika. podbela. hmelj. Kad se sve napuni.U treCi red pregrade metnu se trave od sitnice. odoljena. buhaea i drugog bilja. majkine dusiee. koprive i dr. maslacka. u Biljnoj apoteei Instituta za proueavanje lekovitog bilja u Beogradu. . matienjaka. lavande. a mogu je i sami naeiniti. . metviee. razena glavnica i dr . Taj red je najJepsi. hajdueice. lipe.stav. bokvice.U eetvrti Ted stave se plodovi i semenje sipka. trnjine. . gaveza. vee ona na sve ostavlja veoma prijatan i jak utisaik i svakog Ijubitelja prirode zaista odusevljava. skole i druge ustanove mogu imati na zidu stalnu izlozbu lekovitog bilj a koju mogu ' dobiti od Instituta za ispitivanje lekovitog bilja u Beogradu. Dubina da bude oko 2 em. jaglaea. zalfije. gorocveta.breze. lineure. zove.i razno bilj e kojeg u toj opstini ima najviSe i koje treba da se sakuplja. medveeeg groZda. ljubiciee. podbela.U sesti red moze se staviti kora krusine i hrasta.j nabavi. trave od srdobolje.ti. korijandar.U drugi red moze se staviti razno lekovito lisee: pitome nane. imela i dr. lznutra se naeine pregrade u koje se . stde i dr. kim. a ako zele . morae. . vranilovke. Dobro opremljena vitrina one sarno da je jedna od najboljih metoda za pruZanje ocigledne nastave i davanja uputstava kakva treba da izgleda roba. .OGLEDNO·UGLEDNI VRTIC ZA LEKOVITO BlUE 183 VITRINA - IZLOZBA LEKOVITOG BIUA Sve opstine. vee prema tome sta u tom kraju ima. Od tankih daseica napTavi se plitak sanduk oko 50 em sirok i isto toliko dugaeak. Ovakve vitrine eitaoci mogu videti. divizme.U peti red metne se ' korenje belog sleza. poklopi 's e staklenom ploCom i obesi na zid tako da slliZi kao najlepsa i najbolja izlozba i ueilo ne sarno za ueenike vee i za sve mestane. . anis. . Obieno ·s e u gornjd red stavi eveee od kamilice. slaeiea. Na svakoj pregradi se oznaei koja je biljka unu tra. belog i ernog sleza.

Achillea clypeolata. S 5 : 1. VB: jesen iIi prolece. gornji dec stabIjike (Agrimoniae herba). (/) Acarus calamus I d iii' 0 t. VB: maj-juni. S 2. Mlade krtole bez korenja (Acol1iti tuber). navaJa. 4 : 1 znaoi da se od 4 dela sirove dobije 1 dec suve biljke. ern a s 1 a Ci c a. S = 4: 1. S = 4:1. Biljka u cve tu. Pi or e vi n a. S = 5: 1. Rizom (pilicis rhizoma). VB: leto. (/J Althaea officinalis. Rep u 5 ina. VB: jesen. VB: leto. (/J Artemisia absinthium. Z uti r a van. VB: prolece. S = . S = 3 do 4 : 1. Betula alba.k a t r a v a. VB: leta. VB: jesen. List (Belladonnae tolium). Pap rat. llgrimonia eupaloria. Cvet (Althaeae flos). VB: leto. Jed i c . Pel e n. Plod (Anethi fructus). S = 4: 1.r 0 v a c. Achillea millefolium. Cvet (Althaeae roseae flos). VB = vreme berbe. VB: jesen. zlita hajducica . Vel e b i 1 j e. M i rod i j a. ¢ Brassica nigra. Asperula ado rata. VB: april-juli. Koren (Althaeae radix). . VB: leta. VB: leto. Anethum gravcolens. Koren od 3--4 godiSnje biljke (Belladonnae radIx). H a j d u c . Zrelo seme (Sinapis nigrae semen). (/J Aspidium filix mas. Biljka u cvetu (Adonidis herbal. List (Uvae Lirsi folium). Me d v e d e g r 0 Z d e. S = 4 : 1. Althaea rosea. gomji dec s1abljike sa cvasCu (Mill efolli herbal. Cvet (Achilleae cly. S=6:1. S = 4: 1. S = 3: 1. + Cj) Aconitulll napellus. Biljka u cvetu. T ran d a v i I j e. Rizom bez korenja. obieno je oguljen (Calami rhizoma). (Lappae radix). (/J Agropyrum repens. Rizom (Graminis rhizoma). Biljka u cvetll bez donjih delova stabljike (Absinthii her bal. Trava (Asperulae herba).5: 1. . . S=4:1. (/J = od biljke se dobija droga koj. S = 3: 1. S 5: 1. Koren. s p 0 r i s.PREGLED VAZNIJIH PODATAKA o DOMACEM LEKOVITOM BILJU Znacenje skracenica: + = otrovna biljka. Pet . VB: septembar-{)ktobar. + (/J Atropa belladonna. Be 11 s I e z. S 5 : 1. VB: leta. VB: l ei'<>. B r e z a. S = 7: 1. List (Folium). Go roc vet. = = = = --- . peolalae flos) . VB: jesen iii prolece. S = 5 : 1. (/J Adonis vernalis. ¢ Arctostaphylos uva ursi. VB: leta. VB: leto. Arctium lappa. Apium graveolens. C e I e r. VB: leto. List (Betulae folium). VB: leto. S = odnos sirove prema sllvoj biljoi (na primer. Plod (Apii fructus).u propisuj e Jugoslovenska farmakopeja . La z ark ~ n j a. 4 : 1.

S = 5: 1. Rizom (Gramini majoris rhizoma). VB: leto.5: 1. z m 1 J 1 nom I e k o. Sterilna stabljika (Equiseti herbaY. Capsicum amzuuln.PREGLED VA-tNIJIH PODATAKA 0 DOMACEM LEKOVITOM BlUU 185 Calamintha officinalis. q) E p ·ythraea centaurium.i<tobar. (/) Cydonia vulgaris. = = = = . + Digitalis lanala. VB: pl'olece ill jesen. a v 0 r n j a k. R usa. Dun j a. VB: leto. (/) Equisetum arvense. VB: leto. Poluzatvorene i zatvorene cvetne glavicc (P).rethri flos). Cynodon dactylon. M r a Z 0 v a c. Cela biljka po ·suvom vremenu brana (Lichen islandicus) . "hrastova mahovina« ). VB: za vreme zetve raZi.3: 1. N eve n. VB: juliavgust. I s I and ski I i ~ a j. Biljka u cvetu bez korena (Centaurii herbal. Plod (Corial1dri fruclus). Chelidonium majus. Cvet (Conval/ariae flos). VB: krajem leta. S = 6: 1. Cela biljka s korenom (Chelidul1ii herba). VB : kraj proleca i u leto. VB: maj-j uni. S = 4: 1. Bun d eva. S = 2: 1. Seme (Stramonii semen) .) VB: leta. Tat u I a. C. S 7: 1. S = 4: 1. Daphne mezereum. S = 4: 1+ (/) Claviceps purpurea. Kim. R a z Ii c a k. S 5 : 1. Chrysanthcmum cinerariaefolium . Cela biljka bez korena (Convallariae herbal. Pap r i k a (I juta). R a s t a vic. . Evernia furfltracea. D elphinium cOP1solida. Calendula officiP1alis. VB : 5: 1. S = 4: 1. Lukovica. Cvet (Crataegi flos). Ceo lisaj (Lichen quercus). Biljka u cvetu bez korena (Bursae pastoris herba). VB: leto. Cvet (Cyani flos). prunastri. Koren (Cichorii radix) . Cetraria islandica. Seme (Colchici semen). od verema trava. VB: maj. S = 3. S = 7 : 1. VB: maj-juni. VB: septembar-{)ktobar. S = 4: 1. Trava (Calaminthae herba). Plod (Carvi fructus. :2. Mas l!i n i ca. KJ c i c a. VB: leto. mOl1ogYl1a. Zreo crven plod (CapsiCi fructus). (/) Carum carvi. VB: april-{). D £I r 11 e v a k. + cp Colchicum autumnale. Go r s k a met vic a. Centaurea cyanus. VB: leto. Cichorium il1t)'bus. S 3: 1. S = 4: 1. T v r d a r a zen a g 1 a v n ~ c a (Secale cornu tum). VB: leto UUDijuli). S = 5 : 1. K 0 r i jan dar. B u hac. S = 7: 1.i!-juni. oJju~tena i u kI'iSke isecena (Colchici tuber). S = 4: 1. VB: leto. VB: maj. S = 5 : 1. VB: leto. H r as to v i i ~ a j (tzv. E. VB : jesen. S Cucurbita pepo. Capsel/a bursa pastoris. R us 0 mac a. VB: februar~a:rt. (/J Corial1dmm sativum. leto. Cvet (Col1solidae flos). VB: JUDi-julio Cralaegus oxyacanlha. Be s n i k. Z u b a c a. Kora (Mezerei cortex). S = 5 : 1. Cvet bez ca~ice (CaIendulae flos). + (j) Datura stramonium. List (Stramonii folium). V 0 d 0 P a j a. List (Digitalis lanatae folium) . (Cydoniae semen). Seme (Cucurbitae semen). Seme. S = 1. S = 4: 1. G log. (/) COl1vallaria majalis. VB: apr.

Gomji deo stabljike u evetu (Hyperici herba). 0 man. List (Menhae crispae folium). K I e k a. 8 = 4 : 1. List (Hyoscyami f olium) . 8 5 : 1. VB: leto-jesen. List (Juglandis folium). M a ~ k 0 v b r k. Hyssopus officinulis. Koren (Ononidis radix). Met vie a. + Heileborus odorus. VB: lelJO. Melltha crispa. Z e ~ j i t r D. Fraxinus exelsior. K ant a rio n. VB: septembar. List (Malvae folium). ¢ Herniaria glabra. + (j) Hyoscyamus niger. VB: leto. 8eme (Lini semen). VB: letJO. VB: juni-juli. VB: avgust-septembar. ¢ Mentha piperita. ¢ Matricaria chamomilla. 1'rava u evetu . zoma cum radicib us). 8=7:1. VB: juni -oktobar. Rizom s korenjem (Heilebori rhi. 8 5: 1. Lisnate granciee sa evecem (Hysso· pi herba). k ami 1i e a. C r n i s I e z. Lan.juli o 8 = 5: 1. 0 r a h. go s p in eve t. vulgare. Lamium album. VB: leto. VB : leto. 8 = 7 : 1. VB: jesen. Koren (Enulae radix) . septembar~Lobar. M. Lupulinum). K u d ir a v a n aDa. 8 = 4 : 1. Olju~ten rizom (lri~ dis rhizoma). Fragaria vesca. 8eme (Hyoscyami semen). 8 = 4 do 5 : 1. Nigella damascel1a. VB: maj-juni. H mel j. Inula Ilelenium. VB: maj-septembaT. Bel a m r t v a k 0 P r iva. Cela biljka u evetu (Hemiariae herba).avgus·t. VB: jesen. pallida j dr. 8 = 3: 1. ¢ Hypericum perforatum.j list (lvlarmbii herba et folium). VB : juli. Tit r i e a. B 0 S i I j a k. VB: juni~vgust. J a sen (b e I i). VB: ¢ 8 5: 1. Zlezde (Lupuli glandulae. VB: leto. 0 c a j n i e a. Cvet. 8 it n i e a. ti herha). VB: juni . peregrinum. Sum s k a jag 0 d a. ¢ Linum usitatissimum. List (Melissae folium). VB: proleee i leto. ¢ Humulus lupulus. List (Menthae crispae folium) .186 L£CI!NIB BIUI!M (/) Foeniculum vulgare. VB: avgust~ktobar . VB: maj-avgust. Cvet bez dr~ke (Malvae flos). Zrele bobice (Juniperi fructus). Per u n i k a. Nan a. 8 5: 1. 8 = 3: 1. = 8=4:1. Iris germanica (I. Ocimun basilicum. VB: avgust-septembar. Marrubium candidissimum. 8 = 4: 1. VB: juni~ktobar. 8 5: 1. VB: jesen ill prolece. Cvetne glavice bez drr~ke (Chamomiilae II0s) . Mentha crispa. M. ¢ Melissa officinalis. ¢ Onol1is spinosa. Milo d u h. 8eme (Nigellae semen): VB: leto. 8 = 5: 1.). M 0 r a~. ¢ Juniperus communis. K u k u r e k. List (Menthae piperitae folium). Lst (Fraxini folium). Mentha pulegium. 8 = 4 : 1. Zenske rese (Strobili lupuli). Ku d r a v a n ana. 8 = 5 : 1. 8 = 4 : 1. Juglans regia. 8 4: 1. 8 4 : 1. Biljka u evetu (Basilici herba). Lisnati dec stablpke u cvetu (Pulegii herba). Plod (Foeniculi fructus) . 8 5: 1. VB: juni-septembar. Bun i k a. ¢ Malva silvestris. Mat i c n j a k. = = = = = = = . List (Fragariae folium).

S = 3 : 1. Pinus silvesrris. S = 4: 1. S = 5 : 1. Rosa canina.prolece. S = 5 : 1. VB : ma:j . R. Potentilla anserilla. Primulla officinal is. Polygonum bisto rta. Osusen sok (Opium). VB: le to. VB: leto. M a k. P. S= 3 : 1. Polygonum aviculare. Seme (Papave ris semen). bal. BiI}ka u evetu (Polygoni herbal. VB: maj . s a I e p. VB : jesen . . Rhamnus cathartica. Koren (Primulae ra· dix). S = 4: 1. . List (Plantaginis folium) . VB: leto.<omniferum. VB: evet u pr olece. VB : juni-juli. Plod (Petroselini fruc tus). Pupoljci i krunicni Ii· stovi (Rosae flos). S t 0 I Ii s t a rut a. List (Anserinae folium) .jund.PREGlED VAtNlJIH PODATAKA 0 DOMACI!M lBKOVITOM BlUU 187 Cb Orchis morio (i drugi).jurui. S = 4: 1. Polypodium vulgare. Nedozrele caure (Papaveris immaturi fructus ). VB: maj . S = 8 : 1. B 0 k v i e a . H T as t. Cb Papaver rhoeas. D i v J j a r uta. K a c u n. Rizom (B istortae rhizom a). Paeonia decO/·a. Origanum majoralla. T u r c ~ n a k. Vis n j a. S t eta. S = 4: 1. VB: je· sen . S = 4 : 1. PI u c n j a k. S = 5: 1. Koren (Petroselini radix). folium et flos). Pas d r e n .prolece. VB : prolece. Petroselinum sativum. VB : februar .izom (Tormentillae rhi· zoma). list i evet (Origani herba. S = 2. S r c e n j a k. Prunus cerasus. S = 4: 1. T r n. Peteljke (Cerasorum stipites).pr olece. P. Pulm onaria officinalis. VB : maj-septembar. B o t u r. Cvet i krtole (Paeoniae flo s et· tubera).5 : 1. Populus nigra.mart. T r a v a 0 d 5 rea. Mladi pupoljoi (Populi gem mae). Cb Papaver . VB: mart . VB: jesen . S = 4 : 1. (j) Potentilla fo rm entilla. Prunus spinosa. Mladi pupoLjQi (Pini turiones). Origanum vulgare. VB: jesen . R. S = 4 : 1. Rosa centifolia. Plod. VB: ok· tobar. P er ~ u n. Krunicni listi6i (Rhoeados flos). Lisnati dec stabljike u evetu. Cela biljka u evetu (Majoranae her. ern a top a I a. Cvet (Acacia e flos). VB: leto.april. gallica. VB: leta. VB: proleee. M a j 0 ran. Upotrebljava se i evet bez ca~ice. K r u ~ ina. Kora (Fra ngulae cortex. P. Mlada krtola (Salep tuber). Cb Pimpinel/a anisum. S = 3: 1. VB : kraj leta. VB: jesen. Rizom bez korena i stab· Ijike (Polypodii rhizoma). S I a t k a pap rat. Biljka 'U evet u bez korena (Pul· monariae herbal. S = 5 : 1. VB: kraj leta . VB: jesen . Glatka kora sa mlaCiih grana (Quercus cortex). B 0 r. Jag 0 r C e v i na. Cb Rhamnus frall gula. VB : maj-oktobar. S = 4 : 1. Olju~ten tir (Quercus semen). S = 8 : 1. Plantago lanceo/ata. a krto le p o ~tko m jeseni.proleee. Zreo plod (Anis i fru ctus). S = 4 do 5 : 1. off icinalis. elatior.jesen. sipak (Cynosbati fructus). VB: j uni-juli. T r 0 s k 0 t. major. Cb Quercus robur. Zrele bobiee (Rhamni catharticae fructus).julio S=4 : 1.prolece. VB: le to. A ni s. V ran i I 0 v k a. VB: februa r apri l.

(/) Thymus vulgaris.apr11. List (Farfarae folium). S=3:1. S = 4: 1. VB: maj . T r a va . VB: maj . 2: a If i j a. Koren (Tami radix). VB: juli septembal!'. VB: juli . . 5 a 'P u n j a c a .septembar.188 leto. List (Myrtilli folium) . 5=5:1. VB: maj . S = 3: 1. VB: juni . Z 0 v a. (/) Tilia parvifolia i T.juli. S = 4: 1. 5 = 4: 1. erni gavez. Biljka u evetu (Saturejae herbal. S = 4 : 1. (/) Valeriana officinalis. 5 = 3: 1.juni. VB: jesen. LI!CI!NJI! BILJI!M 5: 1. 0 dol j en. S 5: 1. K 0 prJ v a. (/) Tussilago tarfara. 5=5:1. Po moe n oj ea. (/) Sambucus nigra. !<. List (Rubi idaei folium) . List i plod (kao malina). M a l j n a.juni. 5 = 4:1. Koren (Urticae radix). Biljka u evetu (Serpylli herbal.oktobar. VB: jam . VB: jesen. Salvia officinalis. S 4 : 1. Biljka u evetu (Thymi herbal. VB: septcmbar . VB: leto. Pod bel. 5tablj i!ka bez IisCa (Dulcamarae stipes). 5 = 3: 1. Teucrium chamaedrys. Cub a r. Lisnate stabljike u evetu (Teu· crii herbal. VB: juni juli. Bel a s I a c i c a. Tanacetum vulgare. S 5: 1. VB: u ranD prolece il~ u kasnu jesen ('k ad nema JiSea). VB: juni . bljuc. Vacciniwn myrtillus. VB: juni .oj v a . V rat i c. Gornj. Koren (Saponariae radix) . 5 = 3 : 1.novembar. B 0 r 0 v n i e a. Symphytum officinale. Cvct (Farfarae flos).avgust. (/) Ruta graveolens.prolece.i -cleo bUljke u evetu (Tanaceti her:bal. K u 'P j n a. + Solanum dulcamara. Koren (Symphyti radix). 5 = 5: 1. Koren (Taraxaci radix). Bobiee (Sambuci fructus). VB: maj . (/) Sinapis alba. Plod (Rubi idaei fructus). VB : = = = = = . VB: leto. R u z mar i n. 5 = 5: 1. VB: septembar . VB: maj . Lip a. M a j kin a duoS i c a. VB: mart-. Rut vie a. G a v e z. S = 7: 1. 5eme (Sinapis albae semen). Satureja horterlsis. Rubus fmticosus. List (Rosmarini folium). platyphyllos. VB: jesen . Teucrium mon/allum. VB: jesen. Taraxacum officinale. Rubus idaeus.juni. Urtica dioica. Bobica (Myrtilli fructus). VB: leta. VB: prolece. (/) Saponaria officinal is. Tamus commu11is. List (Salviae folium). VB: leto.maj. S 4: 1. Koren (Valerianae radix). S = 4: 1. Cvet (Sambuci flos). Lisnate stabljike u ovetu (Teucrii montani herbal.ora (Sambuci cortex).avgust. Mas I a c a k. Tim i jan.a~Tgust. List (Rutae folium). 5 = 5: 1. 5 5: 1.p 0 dub i e a . 5 = 5: 1. VB: leto. Thymus serpyllum. Cvet sa priperkom (Tiliae flos). B I jus t.julio 5 = 6: 1.avgust. Cela biljka (Urticae herbal. 5 = 5: 1. VB: mart . S = r:b Rosmarinus officinalis.

D i viz m a. . S = 4: 1. S = 5: 1. Mla<1e grantice 5 liscem (Visci stipites).jUlio S = 5: 1. S = 8 : 1. Viola tricolor.prolece.ok.uruza (Maydis stigma). Svila od kuk. (/) Verbascum plliomoides d V. 1m e 1 a. L j ubi tic a. Viola odorata. VB: juni . S = 7: 1.avgust. VB: leto. thapsiforme. VB: proIeee. VB: septombar . Koren (Violae odoraiae radix). VB: jesen . Dan i n 0 c (poljski).tobar. Viscum album. S=7:1. C e rri e T i k a. Rizom s korenjem (Veratri rhi· zoma).PREGLBD VAZNIJIH PODATAKA 0 DOMACEM LEKOVITOM BILJU 189 + (/) Veratrum album. S = 5: 1. VB: maj . K u kuru Z. Naglo osu~eni krunitni listici (Verbasci tlos). Cvet bez tasioe (Violae tlos). Biljka III cvetu (Violae tricoloris herba). VB: mart-april. Zea mays.

zgomilavanje baeila iii ervenih krvnih zrnaca Adaptacija .nagomilavaDje Akutan .kaie se za bolesne pojave koje se naglo pojavljuju i brzo proti~u.sredstva koja izazivaju povrSinsko skupljanje tkiva..). smanjuju lu~enje tkiva i zgusnjavaju povrsinski sloj.stru~ni naziv za pobaeaj Avitaminoze . u vidu fine. . uslovljene preosetljivo~cu organizma prema njima Alopatija . mikrob) u prisustvu kiseonika u vazduhu Aerosol .pctlagoc1avanje Adipoznost . kaolin i dr. trbu~an Abortivna sredstva (abortiva) . .prilagodavanje novim klimatskim uslovima Akomodacija .koju treba le~iti .beJance. lekovi.one ~to pripada trbuhu.gojaznost Adsorptivna sredstva (adsorbensi) .porodjJjstvo Albumen .magla od sitnih ~estica mikronske razmere. Adstringentna sredstl'a (adstringensi ~Ii astringensi) . SuZavaju prosirene krvne sudove. talozeCi povr~in5k. nasuprot hronionim koje traju duZe od 40 dana Akuserstvo .sposobnost oka da vidi jasno j precizno udaljene i bli· ske predmete Akrija .nerastvorljive materije koje na povr~inu svojih ~estica vezuju otrovne i druge ~tetne supstancije: medicinski ugalj. Aeroban _ . soli bizmuta.upotreba lekova koji u organizmu izazivaju dejstva suprotna od onih koje stvara bolest. Aklimatizacija .ina meClueeJijskog tkiva.bolesti izazvane delimi~im ~li potpunim nedostatkom pojedinih vitamina iii vi~e vitamina u organizmu Aglutinacija . Deluju izrazitije na zapaljenu sluznicu i kofu nego na zdravo tkivo. Upotrebljavaju se u le~enju zapaljenja koze i sluznica i za zaustavljanje malih krvavljenja.RECNIK MEDICINSKIH NAZI VA Abdomen . ~estice iz vazduha i dr.lekovi Ijutog ukusa (paprika) Akumulacija . suve pare.sredstva za izazivanje pobaeaja Abo/·tus . hrana. koji moze da zivi (npr. belanCevina Alergija .i sloj belan~ev.promenjena osetljivost organizma prema ponovnom dejstvu iz· vesnih alergena (klice.trbuh AbdominaIan .prilagoc1avanje Akomodacija oka .

mu~ki polni harmon Anemija . ubl~e i spre~ polni proh· tev (kamfor.nepmvUnost u ritmu sr6mih otlrucaja Arterije . nedostatak volje za jelom Antagol1i:z.sredstva sposobna da otklone.lekovi protiv crevnili paraz. akutno za~ oboljenje sluznice debelog creva u kojem postoje reste krvavo-sluzave stolice. Analgeticka sredstva .mi:kroorganizmi koj:i zive b ez s10· bodnog kiseonika. lupulin i dr.suprotno delovanje dvaju mi.postupci Jroji su usme.sredstvo za otvaranje ape1lita Apopleksija mO'lga .protiv (anti dot = protivotrov) Antidijaroitka sredstva .degenerativna bolest al'terija koja dovodi do njihovog ot· vrdnu~ Asistolija - sImp pojava nastallih usled slabosti srtanog mig~ .neosetljivost Anoreksija . do 45. kolekcija gnoja u ~upljini.mo~dana kap Apsorbensi .lekovi lroji sniZavaju pov2enu telesnu temperaturu (kinin) Antisepsa .lekovita sred:stva za lerenje proliva Antidot .sredstlla Jtoja podsticu disanje i krvotok iii direk· tnim dejstvom na krvne sudove iii preko centra u centralnom ~iv~om sistemu Anafrodi'lijaci .amebna srdobolja. prouzrokovane histolitit kom amebom Amenoreja .koji upijaju Apsces .) Androgene supstancije .ita Anurija . od 17. analgetitka sredstva Antipiretici .kroorganizama m dvaju anti· biotika Antacidi -lekovi koji neutralgu kiselinu Anti . ~ to nema odredenog oblika ' Anaerobni mikroorganizmi (anaerobi) . a neophodnu energiju dobiju putem razlaganja organ· skih materija.zagnoj.lekovi protiv povra~ja Antineuralgici .lekovi koji uniStavaju za:razne klice Antispazmodici . tj.a771 . struCni naziv za ~elavost Alnara .nedostatak funkcije varenja Aperitiv . nemanje alpetita.lekovii kojima se suzbija iii ublafava zapaljenje Anthelmintici .supstancija koja neutra1d~ dejstvo otrova Antiemetici .izostanak menstruacije u ~ene u zrelo doba .krvni sudovi koji odvode Jav u srca Arterioskleroza .jedinjenja koja mogu potpuno da zamene prirodni hormon mu~kih polnih fiezda u u~kopljenih eksperimentnih livotinja Androsteron .gorka sredstva Amebna dizenterija .neje~nost.bezoblit an. godine starosti Amorfan .lekovd kojoi 'Ilblabvaj u iii otldanjaju bol Analepticka sredstva .rellli protliv mfekcije Antiseptici .RECNIK MEDICINSKIH NAZIVA 191 Alopecija .sredstva promv ~va Antiflogisticka sredstva .malokrvnost Aneste'lija .vid.. koju je on sam stvorio Aritmija .prestanak mokrenja Apepsija .

Z'alptivanja.o~ta slabost organizroa Astma . J1aIjcdee na laboratorijskim fivetinjama Bronhilis .a kojlll se u potrebljavaju oSIll cilj em da se podstakne i poveca polni proh tev.povracanje Vulnerarija . zagu~ivanja Asfiksija .pretvaranje u paru Vaskularni spazam .nedos ~aJtak vitamina Bl u organizmu.sredstvo koje ubija crve Vertigo . avitaminoza Biokatalizatori . vrtoglavica Veruke . srece se u kce>rnoj bolesti i praceno je pnisust'Vom a cetona u mokraOi Bakterioslacici . bezopasan B eriberi .mlitavost m i ~ ica zeluca i creva Autointoksikaci ja .pres tanak d isanja.s tanje tzv.grupa od dYe zarazne bolesti: ma'lts'ke groznice i" Bangove bolesti.sirenje kI'VlIlih sudova Vazokonstrikcija . horrnoni.trovanje organilZma materijlaIIla koje se u njemu stvaraju A10nija .192 LBCBNJ B BIUBM Astenija . a s tim .stezanje krvnih sudova Vaporizacija .gre krvWh sudova Vezika.otrov Vermicid .bradavic:e Volatilan . a ne ubjjaju ih (antibiotici) Bak tericidi . mokraena '(l ezikans kojti izaziva plikove Vez ikula . mehur Vene .isparljiv Vornitiva .sredstv.napadi oteianog disanja.smanjenje Hi odsu stvo nonnallIle napetosti (tonusa) jednog organa 'ko j i se grti Atonii'na dispepsija . urinama .organske supstanoije (enzimi.pO'tpuni iii delirnicni gub.srcdstva za izaziVlalIlje povracanja Vomitus .zapaljenje pluea B ruceloza (m elitok oksija) .j sposobinost za dzvr~enj e polnog cina Acelonemi ja . ~tamini) koje svojim prisustvom u vrlo malim kolicinama uticu na tok reakcije u organizmu BioloSka standardizacija (normalizacija il. uguk nje Ascit . izazvane specijalnim klicama .nesvestica.brucelama Vazodilalalorska sredslva .prisustvo povecan ih kolicina acetona u krvi (~ece rn a bolest) Acidoza .zapaljenje du~nica Bronhopneumonija .besika.plik.sredstva koja sprecavaju razmnoiavanje bakterija.vodena bolest Atonija .odre~i vanje vrednost i Ie-kova bjolo~kjm metodima.sredstva za zaceljivanje rana .krvni sudovi kroz koje se krv vraea u srce v·enenum .tak glasa Afrodizijaci .i. tJrova nja organizma lkiselinama.lekovi koji izazivaju pro~irenje k'r vnih sudova Vazodilatacija .sredstva koja ungtavaju bakterije B enigni .blag.i titracija) lekova .

prisuslvo secera u mokraci Glositis .l1aIl Ga71grena .obezbojavanje Delirijum .polm organi Gingivit . oseeaj otezanog disanja Distonija poremeeaj tonus a vegetativnih nerava iii miSica Diureza .zapaljenj e desni Giht .utucenost.unistavanje insekata Oezilltekcija .zapaljenje koze Dermalologija .izumi ranj e tkiva u vecoj iii manjoj oblasti tela Gastritis (gas/ril ) .unistavanje pacova i ostalih glodara Derma .izluCivaln.grana medicine koja proucava bolesti koze Decergensi .lekovi koji poveeavaju kolicinu izluCivanja mokraee .stomacno-crevno 2lllpaljenje Gastrointes tinalna oboljen ja .sredstvo koje poma:ze varenje Digestija .trudnoCa Gltt .obezv:odnjavanje Digestiv .akutno zarazno oboljenje sluznice debelog creva sa cestim krvavo-sluznim stolicama.zapaljenjc zglobova (giht.varenje Dizenterija (srdobolja) . uLozi) Dezinsekcija .proliv Dijato reza .sredstva za Ciscenje Dehidracija . Stoga se razlikuju bacilna i amebna srdobolja.zapalj enj e zglobova Glandula .RECNIK MEDICI NSKIH NAZIVA 193 Galaktagog .lek dobijen kuvanjem droge u vow Dekoloracija . Dijabetes .zaptiv.bunilo Del1trifik .mlekotvo.zapaljenje jezJka Gral'idnost .ivanje dlaka sa tela Depresija .poremecaj varenja Dis pneja .secerna bolest Dijagnoza .povecanj e pIlitiska u oku Glikozurija .koji dovodi mleko Galaktogen .utvrdivanje VoI1&te i karaktera nekog oboljenja Dijagnostika .grana medicine looja se bavi postavljanjem dijagnoze Dijareja .zlezda Glau kom .s tomacno-crevna oboljenja Genet ika .sredstvo za CiScenje j negu zuba De pilacija .zapaljcnj e zeluca Gas troen teritis . i nepotrebIlli suvisni proizvodi prometa materije u organizmu Diureticka sredstva (diuretici) . histoliticka ameba.uniStavanje zaraznih klica Dekokl . tuga Deratizacija . bacili dizenterije i 2.nauka 0 nas ledu Genitalije . Izazivaju je dYe vrste klica: 1.ooilno znojenje Dismenoreja .kola Dermatit .ods tranj.bolovi u krstima i malam trbuhu za vreme menstruacije Dispepsija .je mokrace ikojom se otklanjaju iz organizma nepotre· bne kohlcjne teCnosm.

najcesce destilacijom vodenom parom.:ustva.otok Ekspektorancija .supstancije koje u uskopljenih zenki prouzrokuju nagon za parenje Etarska ulja (isparljiva ulja) .otporan. sto dolazi iz spoljasnjeg sveta Endokarditis . seksualna . Maksimalna doza je najveca kolicina leka koja se moze podneti bez znakova trovanja.lekovi koj~ povecavaju lucenje sluzi u dusniku i dusnicama i cine je tecnijom.crvena krvna zrnca Estrogene supstancije . Terapijska doza se nalazi izmedu maksimalne i minimalne doze i predstavlja onu kolicinu leka kojom se postize najbolje dejstvo u lecenju. jer je mnogo korisnij e ispiranje zeluca sondom Empirijska mediciJl(l . nastaju kraste karakteristicne boje (kao med). koriste se u slucaju akutnog ll'OVanja.:.kozno oboljenje koje se odlikuje crvenilom. 'k oji potite iz -samog organizma. iIi su od poeetka zamucenog sadrlaja (gnoj).zapaljenje unut:mSnje sreane opne Enteritis .eoma .polna nemoe Imun .vrlo za razna boles t prouzrokovana bacilom di fteri je Doza leka . izlivena tecnost rna u kojoj duplji organizma Ekcem (egzem) . Upotrebljavaju se u medicini.odredena kolicina leka koju treba uzeti odjednom. parfimeriji i kozmetici Euforija . Impoteneija. Drastika . cime patpomazu njeno i·s kasljavanje Eksudat .zapaljenje tankog creva Epilepsija . moze biti razlicitog izgleda i sastava Edem .izliv. danas . Pucanjem mehuriea.194 LECENJE BIUEM Difterija (gllsobo/ja) .zu1ica Impetigo .snaina sredstva za Ciscenje Droga .mirisne. stvaranje krasta i na kraju ljuspanje.infekc. vrlo slozene smese raznih organskih jedinjenja. nasuprot onome sto je e g z 0 g en 0. koji sluze za lek Duodenum .otok zhog prozimanja vazduhom organa (pluea) iIi vezivnog tkiva (potkoznog iii miSicnog) Endogen .dvanaestopalacno crevo Egzantem .ija koze u vidu pojave mehurica s bistrom tecnoscu koja se uskoro zamuti. nenormalno iIi preJromerno OObro TaSpoLozenje Zagno j apsces Ikterus . u hroll'lcnoj faz·i dolazi do zadebljanja pokozice Emeticka sredstva .padavica Eritroeiti .lecenje iskljucivo same na osnovu stecenog isj. bez poznavanja naucnih teorija i hemizma leka Emfizem ..otpomost organizma protiv zaraznih bolesti uslovljena prisustyom specificnih antitela . Dobijaju se iz Taznog mirisnog bilja. a minimalna doza najmanja kolicina leka koja ima odredeno lekovito dejstvo.osuseni delovi biljke. mehuricima koji svojim prskanjem izazivaju vlaienje.onaj koji je ·u nutrasnjeg porekla.osip po kozi.retko. neosetljiv Imunitet .lekovi koji prouzrokuju povracanje.

najcesce zbog prepreke u prainjenju njihovog sadrlaja Kolit (kolitis) .zapaljellje.zapaljenje Intut .rak Kardiotonicka sredstva (kardiotonici) . 195 lnsekticidna sredstva (insekticidi) . melem) . koji je posledica snainih grceva supIjih trbuilnih organa.unoseDJe teenosti u gufnje crevo.sprecavanje.javlja se u osoba koje svakodnevno dufe vreme unose velike kolicine kafe.akutan.ovi koji 'Pojacavaju snagu oslabljenog srcanog mBiea Karminativna sredstva . jak bol u trbuhu.ice Infarkt srca (»srcana kap«.oparak.ala (buhac) lnsolacija .nim bujlaIljem roIasrog sloja pokoZice .slab vdd pri smanjenoj sve~losti.medicinski naziv za sunCanicu lnsomnija .nagla slabost i nemoc organizma pracena slabljenjem i ubrzanjem sl"eanog rada. Klizma . infar kt miokarda) .ubrizgavanje nekog leka u mil. koje se vrsi irigatorom Klimakterijum . zaustavljanje iIi tlroCenje neke rn. nekog de} stva ill pojave Jradijacija . ekstrakt dobijen prellivanjem kljucalom vodom inhalacija .zapaljenje debelog creva . a ponekad i potpuDim gubitkom svesti Kolika .te~ka akutna sreana bolest koja nastaje usled zacepljena (tromboze) arterioskleroticnih srcanih (keronarnih) arterija Inflamacija . Izraz Je usporenog prilagoc1avanja mreinjaee u mraku Kolaps .oboljenja .RECNIK MEDICINSKIH NAZIV.trovanje oIW'!Il1zma lntravenski -.Wa za leeenje spoljnom upatreb'o m Katar .koZe looja se odlikuju prekomer.zracenje Ishijas (»isijas«) .vid.najee~ca balest pex1ilfernog zivoanQg 'si'9tema Kancer . 'n esvesticom.lekovi koji olaksavaju ods't ranjivanje gasova iz creva Kataplazma (cicvarica.nje msek.. kJizma Kokainizam .dnje.vrsta lecenja medikamentima (lekovima) koji se U!Ilose udisanjem u disajne organe lnhibicija .bolesna -sklonost ka hronianom una~enju kokaina da bi se postigla euforija Kokosje slepilo (hemeralopija) .davanje nekog leka ubrizgavanjein direktno u ~ upljinu srcanih komora Intramuskularna injekcija .-sredstva za UIlIi~tava. padom krvnog pritiska.. koje pojaeava norma1no lucenje sluznice Kafeizam .kafe se za nacin uno~enja leka ubrizgavanjem u venu Intrakardi jalna injekcija . hronicno ill alkutno.lek.prel= doba zene Klistil' . Osobito su nervozni ljudi osetljjvi na ovo hroDicno trevanje Keratoze .oj ed lntoksikacija .nesanica Intertrigo .

oterivaJIJje pojedinih delova tela Ksantopsija .usnice. tkivim·a illi organima Lepra (guba) . cije se dejstvo vecinom ogranicava na kozu i p eriferne Zivce Letargija .sredstvo koje povecava oi.lekovi koji izazivaju prolaznu neosetljivost (anesteziju) izvesnog predela tela (kokain.generalizovani tra jni i isprekidani trzaji mm~ koji se vide u epiIeptickom iii eklamptickom napadu Kongelacija .kamen.prooena kojom lekar odreduj e sreds tva i postupke koji se ne smeju upotrebiti.stepen cVI1stine iii gustine neke materije Konjunktivitis . koje najcesce nastaju u ~u­ pljim organima taloienjem razlicitih soli iz telesnih tecnosti Li~aj .teska zarazna bolest izazvana klicom. sudova) Koprivnjaca (urtikarija) .specijalne celije (»ZTIlca«) U krvi. tvorevine u vidu kamenci~.1rus Ii milris neprijatnog leka Korneja . naroeito po 1111 e Labijatus . misaca.196 LECEN11! BlL1EM Koma . stanje uga~ene svesti u kome zivi organizam ne prima nikakve utiske Kombustija . skuplj anje (npr.. obieno Ijuspastih nasla~ Lok alna anestcticka sredstva (lokalni anestetici) .grcenj e.sredstva koja pomafu ill izazivaju pra!njenje creva.zapalj enje vefn jace Konstipacija .zlucivanje mleka jz mlecnih zlezda Larinks .zatvor Konlagiozan . nestalan Laksantna srestva (la ksancija) . neizrazen: ka!e se za .roznjaca Kosmetika .nelm bolest j. prvi stepn poremecaja svesti Leukemija (leukoza) .prolazna pojava na kozi u vidu crvenkastih uzvi~enja koja jako svrbe i lice na oteklinu od zare KOrigens .os tecenje koj e nastaje pod uticajem raznih faktora u celij ama.) Luksacija - iScaSenje . tj..opekotina. a ne izazivaju stetne posledice Laklagog .grklj an Latentan .llepos Loj an. prokain i dr. pritajen.pospanost. poreme~j svesti najdubljeg stepena u kome bolesnik ne reaguje ni na najjaee spoljne nadrafaje. odnosno vr~ iti u leeenju odredenog bolesnika iIi bolesti Konlrakcija . ke kad nisu dovoljno izra!eni Lezija .besnilo Litijaza .melem Leukociti .zutica Labije .bolest krvi prouzrokovana zlim bujanjem belih krvnih celija (Ieukocita) Leukoplast .(~ njene zna.uroden Konzis rencija .ulep ~ avanje J d.promene na kozi u vidu manjdh did ve6ih crvenkastih peeata i ploea.skriven . koja se nazivaju jo~ i bel a k r v n a z r n c a za razliku od c r v e nih (eritrocita) Lisa .kojli popravlja u.usnat Labilan . izgoretina Konvulzija .prilepCiv Kontraindikacija .promrzHna Kongenitalan .besvesnost.

bolovi u mi ~ i Cim a s laOOna .period kada je zena bez menstruaoije Me noragija .zarazno kocenje vrata Meningokok .kate se za osoblnu koja se moze ot1criti sarno mikroskoporn Miksedem .s mesa takvih rastvora s nekom te~nos6u Mioza . vosak.klica zapaljenj a mozdane opne Menopau za . kaie se obicno za tumor (rak) Maltska groznica .vid. te se mogu prilepiti na kozu.po koliCini poja~ana i po trajanju produZena nienstruacija Me nstruacija (mesecno pranje. crni pra~ ak bez mmsa i ukusa u obliku tableta i granula.zapaljenj e dojke Macerat . upotrebljava se kao adsorbentno sredstvo. aiJkoholom . a na temperaturi tela postaju meki i plasticni. bruceloza Man dule .ekst:rakt koji se dobij a p relivaJlJjem droga vodom.sreani miSic Miokarditis .RECNIK MEDICINSKIH NAZlVA 197 Lumbago . Na obicnoj temperaturi melemi su ~vrsti . etrom na temperaturi od IS d o 20 0 e.krvavljenje iz sluznice materice u odredenim vremenskim razmacima u vezi sa sazrevanjem i izbacivanj em jaj a iz jajnika (0 v u I a c i j a) Meseeno pranje . m enstruacija Me tabolizam ..z.l organizmu Me/em .zapaljenje mozdanJih opni Men ingitis epidcmicki .kate se za osobinu koja se.bolest koja se javlja u vidu povremenih napada glavobolje Midrijaza .promet materija u orgaJIl'i. Iroji posredno iii neposredno moze da prouzrokuje smr t.j u ~l'Stima Lupus .bolest izazvama smanjenim radom stitaste 7:lezde (tireoidne zlezde) Miksture .zapaljenje 's rOainog miSica Miomi .lek Medicinski ugalj .vid. koj e na svojoj povr· sini moze da veze otrovne supstancije 'I.krajnici Mastit is .zapaljenje miSicnog tkiva materice Me troragija _ . smole. Me ningitis .sadrze kao osnovnu materij u olovne soli ma-snih kiselina. kako bi se iz droge isc11pla lekovita sups ta<n cija M edikam ent . ulja. zao.prosirenost zenice Mikoza fungoid na .opal<. nasuprot mikroskopskoj .nategnutost I t rbuha zbog nagomilavanja gasova u zelucu 1 crevima pracena osecajem nadutosti Metritis . koj ima mogu bi·ti p rime~ ani i drugi Ie· kovi.mu Metcorizam .vid. mast. moze videti go lim okom Maligni .rastvari dveju iili vise le lrovitih supstanoija u nekom rastvara~ iii . blagi tumOIli miSi6nog tkiva . perioda) . krvavlj enj e iz ma terace van vremena menstruaaije Migrena .m esnati.suZenost zenice Miokard . ~berkulozno oboljenje koze u vidu crvenkastomodrih ~voriCa koji na pntlsak staklom pokazuj u boj u piTea od jabuka Makroskopski .kozno oboljenje karakterisano mnogobrojnoscu svojih oblika i dugim trajanjem Mikroskopski . ka taplazma Me lemi (flasteri) .lek.

198

LECENJE BlUEM

Miopija - kratkovidost Mo t duna kap (apopleksij a mozga) - nagli prekid funkcije pojedi nih delova iii celog mozga usled os tecenja sopstvenog krvotoka, naj t esce usled zapu. enja kr vnih sudova (tromboza iH embollija) iii us led pr5kanja krvnog suda (hemoragija) Mo ns trum - strucni naziv za nakazu MOljinizam - bolesna sklonost ka hronit noj upotreb i morfina iii njegovih derivata sa ciljem postizanja euforije Mukus - sluz Mucilaginoza - sluzava sredstva Narkomanija - bolesna sklonost ka upotrebi opojnih sredstava sa eiljem postizanja euforije (morfij um, kokain, heroin, haSiS itd.) Narkolicka sredstvll (narkotici) - sredstva za izazivanje opste narkoze (hi· rurske anestezije). Pod njihovim dejstvom dolazi do p rolazne paralize cen tralnog zivcanog sistem a, koja se m ani fest uje gubitkom svesti i iskljucenj em svih osecaja Nauzeja - gadenj e, muka Nek roza - izurniranje neklog tkiva Nervni cenlraini sis/em - sastavljen od veJikog i malog mozga, izdciene (bul busa) i kicmene mozdine Neuralgija - hoI u oblasti ozivcenoj od nekog perifernog uvea iii nj egovih organa Neurastenija - razdTaZljliva ~ 1abost (zivcana) N euritis - zapalj enje zivca N euron - nervna c'elija sa svojim produi.eaima Nefritis - zapaljenje bubTega N efroza - obolj cnje bubrega prouzrokovano degeneratiWlim promenama U celij ama bubreznih ·kanaliea Nukleus - jedro (u c:eliji) Oiigurija - smanjeno izlucivanj e mokrace Opoterapija - lecenje sokov>ima (hormonima) zlezda s unutrasnjim 1ucenjem, njihovim ekstraktima, iii sarnim osusenim zlezdama Opsoletan - za·s.tareo (npr., 1ek) Opstipacija - zatvor Otitis - zapa1jenje uva Oftaim%gija - grana medicine koja se bavi proucavanjem 1 lecenjem ocnih bolesti mit (dijafragma) - preeaga Paludizam - barska groznica (mala:riti·a) Panace ja - 1ek za sve i sva Pandemija - stanje kad zarazna bo1est obuhvati 5tanovniStvo ne sarno jedn og vec dvaju iii viSe konlinenata. Takav je bio s koro slucaj s pandemijom gnpa Pankreas - 'g usteraca Paraziticid -- s rcdstvo koje ubija paa-azite Paraliza - uzetost

RECNIK MEDICINSKIH NAZIVA

199

Pa renl era lall - koj i je van diges bivnog kanala (creva) Par/us - poroda j Pas te - Ickov i za spoljasnju upot rebu, slicni lekovitim mastima, sa srazmerno . ~ec im ko l ~ c in ama praskastih ma terija koje im daj u cvdcu kon· zlstencIJu. l zraduJu se mesanjem talka, ci nkoksida, skroba i sl. 5 nekom lekovi tom mas ti u jednoliku smesu . . Pas te se uglamo m primenj uj u u leeenj u raznih kom>ih oboljenja koja vlaze. BolesnI k treba da maze pastu u 't an kom sloju, koj i tada delu jc kao polup ropustlj iva opna i zasus uje. Pa togell .- kale se za svoj stvo n ekog faktora da izazove odn-edeno oboljenje Pedolog Lja - nauka 0 zemljistu Pekt oralall - grudni, kojj umiruje kaSaij Pelagra - avi tami noza prouzrokovana nedostatkom cinioca RR (niacina) u ish rani Penelracija - prodiranje; probijanje Perikard (osrde) - spoljaSn.a srcana opna Perikarditis - z:a,palj enje srcane kese Peris taltika - sporo, crvoliko poKretanj e creva od oblizn jeg ka udaljenom kra ju, sto omogucava .p renosen je s adrzaja u njima. 2ivlj e i preterano perista'l ticko p ok retanje (narocito u dece) moze da izazove bolne grceve. Permeabilan - p ropustljiv Perniciozan - vrlo opasan, wlo teZaik Peroralno - kroz usta Pertusis - velik.i kasalj Pestis - kuga, vrio zarazno obolj enje koje se prenosj s pacova na Ijude (bu· varna, doclirom), iIi s bolesnqka (gnoj em , izlucevin ama) . Prouzrakovac -bo l es ~i je Iersinov bacil ·kuge Piemija - prisustvo klica u krvi koje prouzrokuju gnojenje. Zbog toga na· staju mnogobrojna gnojna ognjista (apscesi) u raznim organima. Pijelitis - zapalj enj e bubrezne kar Licke Pijelon efritis - zapaljenje bubrez.ne karliCice oj bubrega Pilule - lekovi loptastog obl~ka, teZine od 0,1 do 0,2 g, narocito podesni za duze davanje lekova. Spravljaju se narocitom masinom, od propisanog Ie· ka i pilularne mase. Piogen - koji stvara gnoj Pire - vrlo pogodan oblik spremanj a nekih variva (krompir a, sociva, graska, pasulja, i dr.). Preporucuje se za m alu decu, iznemogle starce i osobe s nedostatkom zuba Plazmoliza - raspadanje plazme (krvne tecnos.ti) Place.nta - pos teL jica Pleura - plu6na m aramica Pleuritis - zapaljenje pluene maramice Pneurnol1ija - zapaljenje pluta Pobacaj (abo rtus ) - prelcid trudnoce do 28 nedelja starosti, dok plod jos n ije sposoban za vanmatenianri' Zlivot Podagra (ulozi, giht) - zapaljenje zglobova Poliartritis - zapaljenje veceg broja zglobova Polineuritis - zapaljenje ve6eg broja Zivaca Polinoza - polcnSoka groznica Polioencefalitis - zapaljenje sive moidaIne mase

200

LECENJE BILJEM

Poliomielitis - akutno zarazrtO oboljenje centralnog zivCanog sistema (d e. c j a par a liz a) Poliurija - izlucivanje velike .koLioine mokraee Pozologija - nauka 0 odredivanju kolicine (doze) lekova koje treba dati Porodaj - partus Posteljica - placenta Preventivna medicina - meclicinski rad usmeren unapredenju zdravlja sta· novniStva i suzIYijanju j sprecavanju oboljenja podizanjem op~tih higijenskih us lova Zivo ta, kao i preduzimanjem svih mera predohrane I i za~tite zdravlj a Predohrana (profilaksa) - sve m ere koje se preduzimaju u borbi protiv pojave i sirenja bolesti Preparacija - postavljanje, pripremanje, izrada Preskripcija - nalog, »recept« (lekarskl naLog) Precipitat - talog Precaga (oSit) - dija£ragma, mi~icna p regrada izmedu grudne i trbu§ne duplje Prognoza - predvirtanje kraja bolesti Profilaksa - predohrana Prohibicija - mbrana Psihijatar - specijalist za du~evne bolestIi Psihoza - du§evna bolest; poremeeajd u oblasti svestIi, nagona, afekta, opazanja, misljenja, volje i inteligencije Psorijaza - koina bolest koja se odlikuje obrazovanjem manjih ill veCih poIja s nagomilanim suvim i belicastim Ijuspicama na crvenkastoj podlozi Ptijalin - ferment u pljuvacki Puerperalna sepsa (babinja groznica) - te~ka infekcija babinjare koja nastaje preko porodajnih puteva Pu/verzacija - pretvaranje u pTah Puis - bilo Pupila - zenica Purgativa - sredstva za protiSeavanje (prollv, zatvor) Purfikacija - precHcavanje (purus = cist) Putrefakcija - Lruljenje (putridan = truo) Rahitis (engleska bolest) - avitaminoza prouzrokovana nedostatkom vitamina D u hrani Reverzibilan - obnovljiv, povratljiv Revulzivan - odvodni, koji odvodi krv Regeneracija - stvaranje nOVlOg dela u razvicu; obnova delova koji se norroalo trose; zacelji'v anje ,d efekata koj-i \Sill nastaii us'l ed nekog patoloskog procesa Rezistencija - otpornost Rekonvalescencija - oporavljanje posie mike bolesti Rektifikacija - ispravka, preCiscavanje Rektum - pravo crevo . Relaksantna sredstva - lekoVli koji se upotr.e bljavaju za olabavljenje mi· siCa za vreme operacije, u bolesnika od tetanusa i raznih sokova da ne bi doslo do preloma 'k ostiju illsled grceva. Najglavniji lek dZ ove grupe je k u r are, odnosno njegovi aktivni sastojci Renalni - bubrezni

RECNIK MEOICINSKIH NAZIVA

201

Reprodukcija - razmnoZavanje. umnoZavanje Resorpcija - upy anje. u&isavanje Respiratoran - disajni R etencija - zadrlavanje neeega sto treba da se izbaci iz duplje nekih organa (npr. retencija mokraee. retencija pIacente itd.) R etina - mreznjaca Recidiv - povrat. ponovna pojava iii vraeanje vee prelezane bolesti iii nekih njenih znakova Rinitis - kijavica R oborans - koji snazi. okrepljuje (,toni·k) Rubefacijel1tna sredstva - lekiovu koji izazivaju crvenilo blago zapaljenje koze Saliva - pljuvacka Salivacija - lucenjc. a JIaroeiro lizluOivanje pljuvaCke SatLLTacija - zasieenost Sehoreja - prckornerno lucenje lojne rnaterije (sebum=loj) Sedativna sredstva - lekovita sredstva ko'}a u odredenim kolicinarna sluze za umirenje psihicke i rnotorne prenadrafenosti. Upotrebljavaju se u Iecenju oboljenja s poj acanorn ne rvnorn razdrazlj'ivoseu S edimentacija - talozenje S ekTecija - lucenje Zlezda Selekcija - odabiranje. izbor; oplernenjjvanje S el1zibilan - osctljiv. ima sposobnost lake nadraflj:ivosti. odnosno osetlji· vosN na nadrafaje Sel1 zitivan - koji je u stanju da prirni iii prenese neki oseeaj Sepsa (»trovanje krvi«) - bolesno stanje prouzrokovano dejstvom raznih klica iii njihovih otrova u krvi i raznirn organima Sija/agog - koji tera na lucenje pljuvacke Sikativ - koji susi Simptom - znak bolesti Sindrom - grupa simp1x>ma koja je karakteristiena za odredenu bolest Sinergija - saradnja Sinkopa - stanje gubitka svesti koje se karakteriSe prividnirn jJi stvarnim prestankom rada srca i disanja Sirup - gust raslvor seeera u vodi (16 delova seeera kuvati u 10 delova de· stilovane vode - obican sirup) s dodatkorn nekih arornaticnih tecnosti (sirup rnajkine dusice; 15 delova seeera j 10 delova rnentine yodice; si· rup od narand zine kore; sirup od rnalina itd.). Sirupi se dodaju raznim lekovirna da bi im popravili ukus i miris. . Sistola - stanje srca kada se one u svorn radu zgrci da bi i-stisnulo krv Skabijes - sllga Skleroza - stvrdnjavanje tkUva ·k ao posledica buja.nja veziWlog tkiva posle zapa\jenja ill posle dejstva nekih supstancija Skorbut - avitaminoza izazvana nedostatkorn vitamina C u organizrnu Sluz (rnukus) - lepljiv. manje-viSe gust proizvod sluznih ilezda u sluzni· cama Sluzava sredstva (mucilaginoza) - lekovi koji se daju u onim oblicirna kaslja koji su izazvani prenadrafeI10rn idrelnorn sluznicom. Ova sredstva deluju rnehanicki. oblafuei obolelu sluznicu. time je stite i na taj nacin ublaiuju kasalj

202

LECE.NIE BJUEM

Solucije - rastvori neke lekovite supstancije u vodi iii nekom drugom ra. stvaraeu Somnifer - koji dovodi san S0l111101encija - sanji\IQst, naj brli s tepen pomucenja svesti Spazam - grC SpazmodicQ/1 - grecvH Spazmoliticka sredstva (spazmoLiitici) - leikovi koji k)1:kJanjaju greevc glat. kih misit a (atropin, papaverin) S perma - seme S putum - ispljuva.k S tenoza - suZenest pejedinih o tvora lili supljdh 'o rgana St el10kardija (peklora lna angina) - napadi jaeih Hi .slab ijih bolova u vidu stezanja u predel u grudne kosti koji se sire (zraee) u levu i u desnu 'ruku, u obe ruke ili u vr'a t. Napadi, su praceni osecanjem straha od smrti Sternlltatorija - sredstva ia kijanje Stiptika - sredstva koja zaustavljaju, stem (tanini) Stomatitis - zapaljenje usne sluznice Stomahika - sredstva za podsticanje funkaije reluca S truma - gusavost Stupefakcija - zaprepascenost, omamljeno.st Subakutan .- bolest keja 5e pO' toku lI1aoJazi izmedu ·akutndJh i hronicnih bolesti Sukllientan - soean Supozilorije - tepiCi Suprarenalan - nadbubrezan Supstrat - osnovica, podloga i, Sire, m:a.terlija na koju dejstvuje ferment Supuracija - stvaranje gneja kae pesledica zapaljenja Tablete - lekovi u obliku okrugJih ploCica Taksonomija - klasif.ikacija o.rganizma Tahika rdija (aritmija) - nepra'V'i lnost u ritmu srcaIJiih otkucaja Tenezam - n apon, teranje, napinjanje; naroeite belan napon u predelu emara i rnokracne bdike, 'b ez izbacivanja stoIice Terapeutika - vestina lecenja Terapija (lecenje) - skup postupaka, mera i 'sredstava koji imaju za cilj suzbijanje i izJecenje belesti. Postoje mnogebrojrn obIici leeenja. Termolabilal'l - n epos tojan prema toploti Termostat - aparat 'k oji sluZi za stalno odrlavanje odredene temperature Tennofor - spljosten meta]an sud ill gumena kesa koji se pune top 10m vodom i s]uZe za zagrevanje balnih predeJa (pri napadu fuenog ill bu· breznog kamena, cre\'nih keIika) iii ,i zazivanje ,r azmeksaovanja Cira ill ap· scesa Tetanus (zli grc, sklopai) - opasna zarazna bolest ~ bacilom teta· nus a Tinkture - teeni, obojeni oblici lekova, dobijeni ekstrahovanjem biljnih ill zivotinjskih droga vodem , v,i nom, alkoholom dli mt:\savinom etra i alkohola. Tinkture obicno predstavljaju 100/0 ekstrakta. Primenjuje se za unutra~nju upotrebu u obliku kapljica.

RECNI K ME DICINSKIH NAZIVA

203

trovanj e u toku te~kih proliva, i to prvenstveno u odoj ~adi na . ishrani. Toksikomal1i ja stanje hrorriCnio,g trovanja prouzrokovanog ponavljanim uzimanj ern nekog opojnog sredstva radi postizanja euforuje. ToksikomaIlija se kankterise: neodoljivom po treoom ili zeljom d a se uzmu no ve koli~ine ovog sredstva, ~im prestane dej6tvo vee unete koli~ine, potreoom da se unete koli ~ine poveeavaju zavisno od toga da li ova 6redstva uslovljavaju sarno psihieku ill i oiolosku potrebu za njim. NajCe~ ee toksikomanije su: morfini zam, kokainizam i alkoholizam mada su opisane i' druge kao: taoatizam, kafeizam itd. Tol erancija - naroOi ta osooina pojedinih orgall1izama da ipodnose vece kolieine nekog leka ili otrova negodrugi organizmi. Qna moze biti urodena ili stecena Tonzile - krajnici Tonicka sredstva (Ionici) - lekovi za jaeanje; upotreoljavaju se u leeenju oplite slaoosti, u osooa sa slaoim apetitom. VeCina -toniekih lekova sadrzi jedinjenja arsena i fosfora, kofein, <strihnin i gorka sredstva, ooieno u malim koliCinama Torefakcija - przenje Trans (zanos) - s uzenje svesti, pri cernu je preostal,i deo svesnog du~evnog zivota koncentrisan sarno jednom cilju. Pojam oznaeava i duSevno stanje u dubokoj rupnozi Trauma - ozlede izazvall1e mehaniekom povredom tkiva i organa. Slieno tome, »dusevnorn traumom« nazivaju se tezi poremecaji u du~evnom zivotu izazvani nekim stetnim faktorom Trbuh - abdomen Tremor - drhtanje Tripsin - ferment koji vaTi belaneevine, a koji izlueuje zlezda gu~teraea; dejstvuje u alkalnoj sredini Trovanje - intoksikacija Trovanje krvi - sepsa Trombin - sredstvo za lokalno zaustavljanje krvavljenja Tromboza - zacepljenje krvnog suda komadom zgru~ane krvi (trombusoril), nastupa u toku zapaljenja zida krvnog suda, povreda i dr. Tumor - izrastaj, izrasIina u vidu samonikle guke, evorova, koji se moze nalaziti na povrsini nekog organa iIi u dubini njegovog tkiva u raznim oblicima i razlici te velicine. 6vi rtumori se dele na b I age (benigne) tum 0 r e i z 1 e ill 0 p a k e (maligne) tum 0 r e. Turgor - jedrina iIi evrstina potkoznog i miSicnog tkiva
Toksiko za ve~ ta~ko j

Celavost -

alopecija

Ulkus ventrikulusa - OII zeluca Ulku5 duodenuma - Ci:r dvarraestopaliaCnJog creva Ungventum - lekovita mast Uremija - povecanje azotnih jedinjenja u krvi, koja se normalno izlueu~u

mokracom (ureja, mokracna kiselina, kreatin, izvesna druga organska Jenjenja azota) zbog akutnog ili hronitnog oboljenja bubrega Uretra - mokracovod, mokracna izvodna cev Urin - mokraca Urogenitalni organi - mokracIlii polnoi organi

204
Urtikarija - koprivnjaea Uterus - materica

LECE NJE BIUEM

Fagocitoza - sposobnost izvesnih celija (pre svega, leukocita Hi belih krv. nih zrnaca) da W10se .i svaruju strane Cestice (zarazne klice, deUce celije itd.) Faringitis - zapaljenje zdrela Farin ks - zdreto Farmakognozija _. nauka 0 Jekovitim sUrovinama Farmakodinamija - grruna farmakologije koja proucava dejstvo lekova na zivi organizam Farmakologija - nauka 0 lekovima Farmakopeja - knjiga koj a sadrZi spisak lekova koji se stalno moraju na. laziti na skladiStu ill apo teci, s opisom porekla leka, nj egovih hemijskih osobina, propi sa 0 ispitivanju njegovog kvaliteta, kao i nj egovog cuvanja i spravljanja. U nas vaie propisi Jugoslovenske fa rmakopeje. Farmakoterapija - grana farmakologije lroja prolleava upotrebu lekova u lecenju bolesti Febrilan - gro:micav Fekalije - izmet Fenotip - vidlj.iv merljiv sastav organizma Fertilan - plodan Feces - izmet Fibrilacija srca - . treperenje srca Fi ziologija - nauka koja proucava Tadnje i funkcije organa i organizma Fistula - steceni, r ede urodeni abnormalni kanal, kroz koji se luCi sluzavi ill gnojni saddaj Fitoterapija - lecenje biljnim lekovima Fitofannacija - nauka 0 lekovima za lecenje bolesti bilja Flatulencija - nadimanje zeluca i creva vazduhom iii gasovima izazvano hra· nom koja sadrZi mnogo celuloze i skroba, iii poremecajima u organima za varenje Flegmona - gnojno zapaJjenje koje se javlja u rastresiotom vezivnom tkivu u povrsinskim iii dubljim delovima tela Fob ija - prisilni strah Fotoliza - raspadanje pod uticajem svetlosti Fototerapija - lecenje svetloscu Fotofobija - strah od svetlostd Fras - grcevi u odojcadi Frikcija (trljanje) - postupak u lecenju koji se sastoji u brzim pokretima trljanja veceg ili manjeg predela koze. Cilj mu je da izazove priliv krvi u kozu iii da se utrlja neki lek kroz i5tU. Ftiza - tuberkuloza, narocito plucna tuberkuloza, koja je vrlo izraiena i brzo napreduje; u nas postoji izraz susica, jektika Fungi - gljivice Furunkul - cir Habitualan - uobicajen, ustaljen, obican Habitus - opsti spoljni izgled neke zdrave ill boleSille osobe

----------------~

RECNIK MEDIelNSKIH NAZIVA

205

HalLlcinacija (eulna obmana) - predstavlja opaianje bez odgovarajuceg spoljnog nadraiaja. Pojavljuje se u oblasti svih eula; ubraja se u poremeeaj opaianja. 1ma ih vise vrsta i predstavljaju obieno znak dusevne bolesti Helioterapija _ . leeenje koje se sas toji u izlaganju golog tela dejstvu SUDeevih zrakoV'a IIeliofobija - neopravdana bojazan od suneanja i suneeve svetlosti H elminti (ervi) - paraziti Coveka i zivotJinja. Orvj (paraziti) Coveka spadaju u eve rodove: metilji, pantljiCare i obli crvi. Hematoza - razmena galSOva izmedu vazduha i krvi koja se vrsi u plucima Hematologija - grana medicine koja se bavi izucavanjem krvi i njenih bo'lesti H ematurija - mokrenje krvave mokrace Hemoglobin - krvna boja (»krvno ervenilo«), koja se nalazi u crvenim krv· nim zrncima i koja igra glavnu ulogu u disanju H emoliza - oslobadanje hemoglobina iz crven.ih krvnih zrnaea i njegovo prisustvo u plazmi bolesnika, koja dobija orvenu boju H emoragija - krvavljenje Hemoroidi (suIjeviJ - cesto oboljenje posle tridesete godine zivota, koje se sastoji od prosirenja vena u najnizem delu pravog ereva i emara. U mu· skaraca je cesce nego u lena. Hemosta za - spontano iii veStacko zaustavljanje krvavljenja Hemofilija - !Ilasledna bolest iz grupe bolesti sa sklonoscu ka krvavljenju Hepar - jetra Hepatitis - zapaIjenje jetre H ereditarQ/1 - nasledan Hereditet - naslede Hernija - kila Hibrid - melez Hidrops - vodena bolest, nagomilavanje transudata u trbusnoj duplji usled poremeca ja krvotoka u teskim srcanim manama Hidroterapija - koriScenje temperature j mehllillJiCkog dejstva vode na ljudske tela sa ci1jem leeenja Hidrofilija - pozudnost za vodom Hijalin - staklast Hiperacid llOs - prekomerna kiselost Hiperemija - prepunjenost Jcrvlju, izobilnost krvi (»navaIa krvi«) u nekom delu tela gde normaIno treba da je ·ima manj e Hip ertenzija arterijska - poveeanje krvnog pritiska Hipertonija - povisen ... napet<>st miSiea Hipertrofi ja - prekomerno rastenje jednog organa iii jednog dela organa bez promene u nj egovom sastavu Hiperllidroza - povecanje izluCivanja 2lIloja Hi perhlorhidrija (hiperacidit et) - preterana kiselost zeludaenog soka kao posledica povecanog lueenja zeludacne sone kiseline . Hipnoticka s redslva (hlpnobici) - lekovi koji izaziivaju san iii ola ksavaju njegovo nastupanjc Hipolenzivna sredstl'a - lekovJ koji smanjuju arterijski pritisak Hipotonija - stanje sniZene miSicne napetosti

206

Ll!CI!NIE BI1.JI!M

Histerija - du~evno oboljenje koje spada u grupu lJ>Sihoneuroza a dspoljava se du~e\'n i m i telesn im poremecajima u oblast i motornog senzitivnog i vegetativnog sistema Holagogna sredstva (holagoga) - lekoVii podstieu lueenje zuCi Holelilijaza - kamcn u zuenoj kesdci Hol ecistit is - zapalj ell je zucne kesice Hom eopa tija - specijalni sistem leeenja cije je osnovno ueenje da neku bolest treba leeiti onim lekom koj i, dat u veCim 'k olieinama, izaziva u organizmu znake sliene znaci ma bolesti koju treba leeiti. U homeopatij,i se lekovi upotrebljavaju eesto u tako rnaLim koliCinama koje iskljueuju rna kakvo dejstvo na oboleli organizarn Hronican - koji dugo traje, koji se 9poro ra'Zvij a iii koji ima u9poren tok: hroniena bolest, hronieni alkohol<i.zam oj dr. HlIInan - dobar, eovekoljubiv; koji je poreklom od eoveka (npr., hurnana medicinal Cijano za - plavetnilo (pomodrelost) .!core i 9luznica, naroeito u snica, vrha nosa i krajeva prstiju. Javlja se naroeito u bolestima srca, pluta i u raznim trovanjima Cikatrizacija - proces zara~C:iV'allja rane stvaranjern oZ.iljatnog tkiva Cistitis - zapaljenje mokracne be~ke Citologija - nauka koja se bavi proucavanjem cel-ija Crvi - hell11'inti Cepici (supozitorije) - ovaj oblik lekova sluzi za U'vlacenje u razne prirodne telesnc otvore Cmar - anus Sarenica - duZica Secerna bolest - dijabetes Sok - stanje koje se karakterise porernecajem krvotoka Stitnjaca (stitas-ta zlezda) - tireoidina zlezda Suga - skabijes Suljevi - hemoroidi

POSEBNI DEO

A

AGAR-AGAR tELOZA,GELOZA Na narociti nacin izdvojena sluz iz raznih crvenih alga rasprostranje. ~ po morima 01<0 istocne i jmne Azije. To su bezbojne iii zuckaste, pro. zlme ~:ake ili plocice bez mirisa i ukusa. U vodi veoma nabubri, jer je mno. ~o uplJa, ~.bog cega se u medicini upotrebljava kao blago, lako podnosljivo I neskodlJlVO sredstvo za suzbijanje hronicnog zatvora. Upijajuci mnogo vode i jako bubreci, agar-agar mehanicki nadrafuje creva, te ih podstre. kava na zivlje pokrete. Osim toga, pomesan 5 kiselim mlekom sluzi kao di. jetalna hrana u lecenju stomacnih i crevnih bolesti. U farmaciji sImi pri izradi globula, supozitorija, prutica, melema ita. bleta. U mikrobiologiji agar-agar se upotrebljava kao hranljiva podloga (hra· niliste). .

AZULENSKE DROGE Kamilica, pelen. odoljen, oman . hajducica, razne vrste eukaliptusa, elemi, ·v etiver i mnoge druge droge daju p I a v 0 b oj e n a eta r 5 k a u I j a. Boja potice -:d azuJena, plavo obojenih ugljovodonika. Zahvaljujuci pri,sustvu azuJcna, ova uJj a deluju antiflogistieno, tj. protiv· U1pala 'koze i sluznice. U drogama se azuleni ne nalaze slobodni, nego se javljaju u etarskom ulju tek duiom destilacijom s vodenom parom, sto se vidi i iz pojave da je 5 pocetka dobijeno ulje, npr. od kamHice, bezbojno i ukoliko destilncija dme traje (18-24 sata), utoliko ono postaje tarnnije plavo. AzuJeni, nairne, poticu od slozenijih jedinjenja, tzv. pro a z u len a iii a z u 1 e n 0 g e nih 5 e 5 k v i t e r pen a. Na primer mat r.i c i n, gorka supstancija kamilice (Matricaria chamomilla), proazuJen je ham a z u 1 e n a, jer ·s e pod uticajem alkalne reakcije, a zatim destilacije u kiseloj sredini u prisustvu kiseonika iz vazduha otvara laktonski prsten u molekuJu matricina, gubi karboksilna grupa i tako dobija hamazulen. A psi n tin iii artapsin, gorak sastojak pelena (Artemisia absinthium), pod istim uslovima kao u slueaju matricina razlaZe.se na azuJen i lakton.

°

210

Ll!CI!NJB BIUI!M

Vet i va z u J en se dobiija debidrogenacijom pomoeu selelllijuma seskviteIpena u etarskom ulju IOd tropske biljke Vetiver zizanioides. E uk a 7. u 1 e n se dobija debidrogenacijom pomoeu sumpora seskviter· pena u etarskom ulju od raznih eukaliptusa. Na tom prineipu debidrogenaeije osniva se polil.lSintetska industrijska proizvodnja ve~ta~kih azulena od mnogih prirodnih seskviterpena. Najpre Ru.Zi~ka, a zatim Fau (Pfau) i Platner (Plattner) najvi~e su doprineli razja~njenju hemijske grade,i uop~te boJjem poznavanju azulena. Ustanovili su da azuleni imaju biciklicnu gradu, pri ~emu je jedaIi prsten peto~l;m, a drugi sedmo~lan. . Osim matricina i apsintina u mnogim drugim b.iljkama ima sli~nih t e r pen 0 i d nih go r k i h '5 ups tan e i j a od kojih potiee lekovitost mnogih biljaka koje kao tonika i stomahika vekov,ima koristi medieina.

AJCICA, GORKACA, BAGRENAK, DIVUA GRASICA

Coronilla varia L. -

Papitlionaeeae

Zeljasta biljka, visoka 20-70 em, Obrasla retkim dlakama. Stabljike su ~uplje. Listovi su vrlo dugacki i sitno perasto deljeni. Cvetovi su duga~ki 8-14 em, a siroki oko 3 em, u druzeni .i. po 10-15 u loptaste evasti na vrhovima gran~ica. Kruniea je bela i prosarana ru£casto, ljubieasto i pur-

AJCICA

ALKANA. RUMBNILO. ALOJ DRVOUKJ . . .

211
~iroka 2 do 2,5 mm. Cveta od

purno. Plod je mahuna, dugatka 4-5 cm, a maja do juna. Raste svuda. ~jtica je ?tro1ma. Deluje na srce slitno nekohko matenJa, a pre svega od heterozida tome, ovu biljku treba ,izbegavati. Narotito

dig1talisu. Otrovnost potite od koronilina i koronizida. Prema je seme otrovno.

. O~tala narodna Imena: gluvara, gorka trava, gortiljavka, grahorica, gr. klca, IJuta trava, ~areni gra~ar. .. Slitnog. sastava .j dejstva je i srodna, takode rasprostranjena zeljasta bllJka Coromlla emerus L. (koJutica, berg~, gluhovet, Z3(jatkovina, zetja tilovina, ruta Sibika).

ALKANA, RUMENILO, CRVENI KOREN, K'NA, NEMACKA K'NA, STRU2KAVAC
Alkanna tinctoria Tausch Boraginaceae

Alkana raste na pesku u severnim de· lovima Vojvodine ,i mestimitno u Dalma· ciji. Upotrebljavaju se podzemni . delovi biljke, koji su crveni od alkanina. Osim toga, droga sadrli jo~ i tanina i smole. Nekad se upotrebljavala u ~kolskoj medi· cml, a danas uglavnom za ekstrakciju crvene .boje koja je vrlo lepa i nije otrov· na, pa se dozvoljava upotreba za bojenje u1ja, masti, likera, lekova, kozmetitkih i hi· gijenskih sredstava, za bojenje svile, mi· kroskopskih preparata i slitno.

ALOJ DRVOLIKI, BIJELA SABLJICA
Aloe arborescens Mill. -

Liliaceae

Do 4 m visoko oSukulentno drvo iz jui:ne Afrike. U SSSR·u, Poljskoj i u nekim drugim zemljama gaji se posle II svetskog rata kao jednogodgnja zeljasta biljka radi dobijanja sveleg soka, emulzije i preparata »biogenilz stimulatora« po V. P. FilatoVll. U toku leta zakidaju se mnogobrojni mladi izdanci s biljke i stavljaju u rasadnike - staklene vrtove - da se ozile. U prole~e ih rasaduju na stalna mesta, gde se u toku leta i polovine jeseni pod·

212

LBCI!NJI! BIUI!M

biraju krupni, sotni . zuravi listovi, a vrmi mladi listovi \Se koriste za ozi· ljavanje u staklenicima za narednu godinu. S ve z i so k, koj-i iscuri iz svezih, tek odsetenih listova, kon· zervge se alkoholom (80 g soka i 20 g alkohola) . Deluje baktericidno na razne grope mikroba. Primenjuje Sf spolja za letenje opekotina, gnojnih zapaljivih procesa u obliku obloga i za zapiranje rana, a iznutra protiv zatvora, anacicinih gastrita i kotita. V 0 den i ~ k s t r a k t i z s t i· m u 1 ira n 0 g lis C a a 1 0 j a, na· cinjen po Filatovljevom metodu, sa· drli biogene stimulatore koji pove· eavaju zastitne funkcije bolesnog organ.izma. Primenju je se uglavnom za lecenje oenih bolesti, a i protiv hro· AAO] AP BOAHKH nicnog artrita, cira u zelucu i u dvanaestopalacnom crevu, u kozmetologiji i drugue. Filatov, znarneniti' sovjetski oftalmolog (ocni lekar) , posao je od hipoteze da se posle smrti zivotinja .~ bilja ' u tkivima odigravaju suo protni biohemijski procesi, ,i da se pri torn javlja sinteza hemijskih supstancija koje treba da pobude, stimulisu zivotne procese tkiva koja se gase. Te supstancije je nazvao »biogeni stimulatori«. Odseceni socni listovi aloja mogu da izdrle dugo pod nepovoljnMn uslovima i da za to vreme sinteti· zuju znatnu kolicinu biogenih stimulatora. Preparat se izraduje na ovaj nacin: mlado. neozledeno, soeno liSee eim se odsece s biljke, da bi se iz· beglo curenje soka, drZi se 12 dana u tamnoj odaji na 4-8 0 • Zatim se udalje bodlje, izreze na komade, sterilizuje u staklenim posudama u autoklavu na 1200 i pod sterilnim uslovima komadi se cuvaju za implantaciju, tj. usivanje pod koZu. Osim toga, od [Jjih se izraduje ekstrakt za parenteralnu upotrebu: deli6i se samelju, pomesaju s destilovanom vodom ili fiziolos· kim rastvorom (l: 5), sve se ostavi 1-2 sata, zagreje do klj-ueanja, procedi, ponovo prokuva da 'kljuea 2 minuta, filtruje, razlije u ampule, za· topi. steriliruje u autoklavu 1 eas na 1200. Ovaj ekstrakt se tipotrebljava potkoZno po 1 ml cinevno u toku od 30 do 35 dana. Emu 1 z i j a a 1 0 j a, izradena od ' stimuliranih listova i r,icinusovog i eukaliptusovog ulja, upotrebljava se zaspreeavanje i letenje suvog i via· znog epiderrnita 1 opekotina II i III stepena nastalih posle zratenja.

ALOJE, ALOJ, SABUR
Vrsta ekstrakta izrac:iena [Ja mestu proizvocinje ukuvanjem soka iz mea raznih vrsta Aloe. To je tvrda i mrka smolasta masa s-ta~astog pre· lorna, vrlo gorkog i neprijatnog ukusa. To joe spor, ali pouzdan purgans u dozi od 0,2 do 0,6 g. U maloj dozi (0,05-0,20 g) aloje se upotrebljava kao sredstvo za jacanje i popravku apetita. U velikim dozama je skodljiv: iz· nad 8 g moze izazvati smrt. Deci 5e ne sme davati.

sitosterola. plodnom i mocvarnom zemljiStu.k!rupan. U tu svrhu uzima se 5-10 g pra ~ka iLi 5% caj ·spravljen od plodova iii korenja. Stitovi sa zrelim plodovima. kumarina i drugib sastojaka. Prinos oko 25 hiljada kilogram a sa hektara.ANGELIKA. KRAVOJAC Angelica archangelica L. (bez evasti).30-1"10 etarskog ulja. Umbelliferae Izg\ed blIjke. lazi divlja biljka. Listovi su triput perasto useceni. Stablo je ' pravo. su~e na asurama na suneu. pljosnat i kri· lat. ekstrakti i dTUgO. Plod je jajolik. KRA VOJAe 213 ANGELIKA. Sastav. rastresitom. oko UNo masnog ulja. ANDELIKA. . . na osnovi kao rU'ka debelo i crvenkasto.Angelika uspeva na lakom. Stabljike i drske. Biljka eveta druge Hi treee godine.5-1. alkoholature. operu. uzdui na tetvoro raseku i su~e na jakoj promaji. oCiste. Nije ~kodljiva i ne izaziva nav. jer brzo gubi klijavost. . Gajenje i berba. Mora se cesto okopavati i obilno navodnjavati. Etarsko ulje se u svetu proizvodi u industrijskim kolicinama. Seme se mora posejati cim sazri. Upotreba: . U apotekama se izraduju razni galenski preparati. U plodovima ima 0. do 7 mm dugacak i do 5 mm ~irok. olak~ava varenje. Rasprostranjenost. oko 6'10 smole. Rlzom je mesn~·t. najviSe u Zapadnoj Evropi. Retko se na- Svojstva. Najvi~e ulja potro~e fabrike raznib desertnili piCa. kumarina. . Gaji se po moevarnim mestima. Cveta jula i avgusta.Cela biljka ima svojstven prijatan aromatican miris. a zatim aromaticno ljutog.Vee nekoliko hiljada godina angelika se koristi za lek i zacin. Dobijeni rasad se rasaduje na stalna mesta pocetkom jeseni na rastojanju 80 X 80 em.Angelika je vrlo krupna. pri vrhu razgranato. destilacijom samlevenih plodova. ANDELlKA. Rizomi se ' vade prve godine pre nego ~to list otpadne. do 2 m visoka zeljasta biljka. Zbog prijatnog mirisa svi je rado uzimaju. odstranjuje gasove i te~koee koje zbog toga nastaju. pektina. ~uplje. rizoma i korenja. Stitaste cvasti se nalaze na vrhu stabljike i ogranka.iku. raznih kiselina i drugih materija. od maja do septembra (5-6 berbi). . seku se vee od prve go dine. pre sVl!ga tinkture 1200fo). snaina i lepa. vrlo krupni (donji 60-80 em) i na osnovi mehuTasto obuhvataju stabljiku. Deluje povoljno na ieludacno-erevne organe. Ulje je vrlo skupo. Caj je jo~ prijatniji od sveiih driaka i korenja.Rizomi i korenje sadrie 0. odsecaju 5e u nelroliko naVTata od avgusta do septembra. vezujou u snopice i odmah prodaju.5"10 etarskog ulja. iuekastobelicaste boje. . namenjene poslasticarima. oblo. Glavni sastojak ulja je felandren. Ukusa je najpre os!atkog. jer je veoma aromatican i povoljno utice na raspolozenje bolesnika. vrlo su krupne i imaju mnogo evetova zelenkaste jJi fuekaste boje. omlate i plodovi se pakuju u vreee. kratak d gusto obrastao dugackim korenjem .

dobro obmdenu zemlju. Uzirnaju se posle jela. - Umbelliferae Anis je jednogodgnja zeljasta biljka. visoka 2~O em. kravogaz. poklopiti. a rodi oko 1.belj. Polrebno je ungtavati korovsko bilje da se prilikom mlacenja ne nade u drogi. T'razi jaku. Treba vr~iti propagandu za gajenje anisa kod nas. Protiv gasova. ali sadne manje etarskog ulja.) i divlja andelika (Angelica Si/vestris L. beli i udruzen~ u ~titaste evasti. tru1Jru. Za apetil: 30 g korena ange1ike . 3. baljka. mora~ i kima . . ANI:2:. kllime i zemIjiSta.) rastu kod nas po !ivadarna i vlaZnim ~umama. poklopiti.slatkog. jer se traZi u vagonskim kolicinama za destilaciju etarskog ulja. kravojac. gornje liSce je sedece i vl'lo sitno deljeno. Boji se hladnih vetrova.pome~ati i ~j naciniti i piti kao pod 2. grteva i drugih smetnji: 30 g korena angelike j po 15 g karnilice. pelena i blatenog ckalja . Mlade sveze stabljike ange!ike slufe za spravljanje . Osim toga. 2-3 srut. gozdni koren.Anis raste divlje oko istoenog dela Sredozemnog mora. Kvalitet droge zavis-i od sOI'te. Za bolje varel1je: po 25 g plodova angelike. 4. borstna ange!ika. za zirnu. andeosko drvo. Rasprostranjenost_ . To 'SU veoma . ANASON. kravojec. ove biljkc ni'Su medicinski proucene. a li~ce trojako: donje liSce je na dugackim tankim dr~karna na kojim je okruglasta levkasta liska po obodu krupno 2iUp~sta. siri~. ostaviti ukraj ~tednjaka. laku. Banat proizvodi vrlo dobar anis. piti posle jela. Angelica silvestris u namodu se nazJilVa: aJrlgeldka. nane. srednje liSee je trojno klinasto deljeno i po obodu zupcasto. Trubalika (Angelica Pantiei Vand. stabljika valjkasta. ANIZ. kandiranog voca i tkornpota. Koren je tanak. zlahtna angelitka. aIIlgebica. mora~ i kirna pome~ati i od te srne~e uzeti 2 supene ka~ike.t ra klju~le vode. ali da ne vri. Narodna imena: angelika (Orfelin). lroren 'Svetoga duha. Gajenje anisa je slicno moracu. andelski korell.214 LECENIP. Cvetovi 'Su sitni. BILJBM U -domatinstvu se mogu spraviti ovi ~jevi: 1. anisa. SLATKI KOPAR Pimpinella anisum L. ostaviti ukraj ~tednjaka i posle 2 sata piti po 1 ca~u 3-4 puta dnevno pre jela.pome~ati i od te sme~ 3 supene ka~ike popariti sa pola li. Na )1e:ktar je potrebno dko 14 kg semena. - ANIS. popariti sa 100 g kljucale vode. kadlinae. arzdelski (andeoski) koren. vrtna "Melka. andelika. Droga potice sarno od gajene biljke.000 kg. pa ~m je zato i lekovitost manja.p rijatne poslaostice koje moze svako domacinstvo da spremi za zimu. toplu. kicice. Topla i suva sredozemna klima primorja i Povardarja. divlja andelika. Seje se u mal'tu Hi apl'Uu na rastojanju 30 x 30 em. 2.i po 15 g linoure. klima Vojvo· dine i istocne Srbije i laka propustljiva zemlja oko velikih reka daju najbolju drogu. nadimanja. One su takode Iekovite.

nezna i bleda. Skroba nema. koja jako prelama svetlost. A NA TRBUSNO] 2-3 MASN[CE . Anisi aetheroleum dobija se destilacijom pomocu vodene pare iz zrelih svezih plod ova. Nad podJogom je do 3 mm ~irok. gorko i neprijatno.~% eta r s k 0 g u I j a. Plod ku· kute poznaje se po tome ~to je gladak. . . .Anis se bere kao i morae!. slic!nog morac!u. Anis je vrlo prijatnog. a narocito ne s plodovima k u k ute (Conium maculatum). bradavieastim d I a k a rna debelih zidova i ima m n 0 g 0 5 i t nih mas n i c a. . ANIZ. Primese. toplog i naljuoog. ~to ima vrlo istaknuta.PLODA ANISA .a su~iti kao zito na tavanu. • . jakog aromaticnog mirisa na anetal. a potpuno je teeno izmeiiu 18 i 200.Anis sadrfi 1. aromati6nog. Vodenog ekstrakta mora dati najmanje 12%. Poe!inje se 10piti na 150. POPRECAN PRESEK KROZ DVA SPOJENA . 215 Berba. Sastav. . U perikarpu ima vrlo mnogo masnica sa etarskim uljem. To je bezbojna iii bledozuckasta tee!nost. b . hrapav.KUKUTA Plod je sastavljen iz dva plodnika (merikarpije). gusto m a I j a v od prileglih e!ekinja. Pepela ne sme ostati vge od 10"10. Mora mrznuti izmedu 15 i 190. . e!esto prevrtati. . bradavic!asto. ko}i se razvija kad se plod ovlaZi rastvorom kalijum·hidroksida i zagreje (oslobada se ' k 0 n in).ANIS. ali berba ne traje tako dugo: dva.~lod (shizokarpijal. Bun i· kin 0 s e m e (Hyoscyamus niger) je bubrezasto. Anisi fructus je kru~kastog oblika i sa strane maJo spljo~ten. taekasto.Plod anisa ne sme biti pome~an s plodovima ostalih ~tita· rica. Dugae!ak je 4-5 mm. a. oe!istiti od zemlje 1 kohko god je mogu<'e bolje od peteljaka. belaneevine i ~ecera. Bere se u leto. oko tOOl. vlage ne sme biti vi~e od 90/ •.ANIS. Droga. K 0 r i· jan dar i per sun nisu slatki i drugog su oblika·. 2oo/. iii je bezbojna kristalna mas a prijatnog mirisa na anis i slatkog aromatie!nog ukusa. Semena jezgra puna je kapljica masnog ulja i zrna aJeurona. Plod?ve treb. . taJasasto povijena rebra. a ukusa s!atkog. sitnije. a izmedu rebara nema masnica. nema etarskog ulja. Ima sitnih druza kalcijum-oksaJata.5%. put se arezuju zreli ~titovi 5 plodovima. Rebra su jednaka. Sivo-zelenkaste boje. SLATKI KOPAR . masnog ulja. a ima aJkaJoida. etarskog ulja najmanje 1. ANACON. koji su obie!no spojeni i svaki ima po 5 rebara. Anis se razlikuje od plodova ostaJih ~titariea po tome ~to je obrastao maJim jednoceJijskim. Poznaje se i po neprijatnom zadahu na kukutu (na mgju mokratu). NA LEDNO] STRANI SE VIOl PO 15. . a treti put se eela biljka odseCe.

perruna. celera. metilkavikola. drhtavicu i dr. a u vecoj dozi izaziva pijanstvo. poklopiti i posle 2 sata o-dliti i popiti posle jela_ Moze se piti triput dnevno. moraca. karminativ. an e t 0 I a. po 10 g nane i veronike i po 20 g lista podbela i korena belog sleza. mora~.216 LECENJE BIUIlM Anisovo ulje arna 80-900/. mora~a. Ulje treba ~uvati na tamnorn i hladnorn mestu u napunjenim i dobro zapa· kovanim staklenirn sudovima tamne boje. 6_ Prociv gasova i nadimanja u organima za varenje: po 20 g anisa. poklopiti i posle 3 sata popiti u 3 obroka pre jeJa. po 25 g nane i maticnjaka i 5 g kore kru§ine_ Jednu supenu ka§iku ove me~avine popariH sa 200 g klju cale vode. kao pod 5. U malim dozama ulje olak§ava respiraciju. 3_ Za lakse iskaSljavanje: po 20 g anisa. Za smirivanje kaSlja i iskaSljavanje sluzi: po 5 g anisa. mrkve i kima.n ijih vremena do danas stalno. Poremecaj srtanog rada usled nagomilavanja vazduha u l. Tri supene kasike zdrobljenih plod ova poparitzi sa pola Htra kljuCale vode. Pod uticajem svetlosti i vazduha ulje se menja. veronike i saponarije.Anticki narodi su upotrebljavali anis kao sredstvo za lecenje trbusnih oboljenja i nazivali su ga Solamen intestinorum_ Dioskorid i Plinije navode da najbolji anis raste na Kritu i u Egiptu_ Karlo Veliki je naredio da se anis gaji. Upotreba anisa i njegovog ulja je ~esta i raznovrsna. kao pod 2_ 4. narocito u narodnoj medicini i decjoj praksi. upotrebljava kao lek i zacin_ MeAant t!ajevl sa anisorn. nekad vi§e nekad manje. Anis je jedna od onih droga koja se od najdav. Zbog toga se ovo ulje u novije vreme zabranjuje pri izradi raznih aromati~nih rakija i likera. kima i kamilice. 2. preparati za rube i usta i dr. kima. maraca. pije se topao ~aj. po 15 g zove i podbela (lista) i 10 g korena Jjubicice.elucu iii crevima: po 10 g anisa. te se daju kao vrlo jaka sto~na hrana. Plod dodaju hlebu i kola~ima kao kim_ Anisovo etal'sko ulje deluje na centralni nervni sistem_ Petnaest kapi ulja izazivaju san od 12 sati. gubi moe kristalizacije i raste otrovnost (stvara se difenil-metoksi-stilbenl _ Anetol je oficinalan u nekim farmakopejama_ Iz ulja se odvaja rashladivanjem. Za jate izlut ivanje mokrace: _ p o 20 g anisa. Staro ulje je otrovnije od sveteg. Upotreba i dejstvo sli~ni su zvezdastom anisu i mora~u: ekspektorans. isJandskog IBaja i cveta podbela. zbog rega se na hladno6 smrzne_ Sadrfi jo~ i estragola. kao pod 2_ 5. majkine du§ice i kamilice. slatkgg korena i majorana. Istorlja. takode sadrfe anisovog ulja. ali se pije posle jela_ . Mnogo se upotrebljava u veterini za drafenje peristalti~lcih pokreta. Razne pastile i bombone. kao pod 1. narocito muzarama da bi davale viSe mleka. galaktagog i korigens mirisa i ukusa mnogih neprijatnih lekova_ Stimuli§e sekreciju tu~i i pljuvacke_ Dejstvo ulja na neuro-muskularni sistem obja§njava njegovo uspe§no dejstvo protiv gastralgije j ·kolika. Vekovj ma se Evropa snabdevala iz zemalja oko istocnog del a Mediterana_ Etarsko ulje dobija se jo§ od XVI veka. stomahik (spazmoliti·k l. 1. Za lak se iskasl java nje oSuSene sluzi iz pluca: po 25 g anisa. anizaldehida i anisove kiseline. aktivira cirkulaciju i ja~ srce. jer se pod uticajem vazduha i svetlosti stvaraju jo§ otrovnije materije_ Uljane pogace imaju mnogo belancevine i masti. likeri i druga sredstva za ufivanje. Anisovo ulje koje je dufe vremena u dodiru s vazduhom iii viSe puta zagrevano mote imati niht ta~ku smrzavanja i vecu specifi~nu tezinu. .

Proliv zal vo ra: po 20 g anisa. BURJAN 217 ~Ijiva 7. mirisa na gorke bademe. onajs. ostaviti eelu noc i sutradan piti umesto vade. slatki kumin. onliz. Plod je okrugla. udrliZeni u evast slil!nu stitu na vrhu stabljike. ostaviti 3 sata i odjednom popiti. suvjh i kore kru~ine. moral!a. sirupi i mnogi drugi preparati siroke potrosnje. anis. Raste svuda k. - Caprifoliaeeae Trajna zeljasta biljka. Cvetovi su beli (retko kad ruiil!asti). 9. 10. sol!na. Ostala narodna Imena: anaton. sastavljeni od 7 do 11 dugulj astih i siljastih listica. Cveta juna i jula. Caj proliv aslme: po 20 g anisa i eveta podbela i 60 g lista podbela. miroClije i majorana.AVTlKA. razijan. Za jace lucen je mleka: po 2S g anisa.BURJAN Sambucus ebulus L . tinkture. Dve supene ka~ike ove me~avine popariti sa 300 g kljul!ale vode. drenjina. Tri supene ka~ike ove smese kuvati 10 minuta u pola litra vode.APTA. slatki komoral!. 8. poklopiti. Listovi su naspramni.1O APTA . visoka 1-2 m . erna bobica. ekstrakti. anez. morski janez. AVTlKA.AVTUGA. ribizla i kiselih vganja. moral!a. AVTUGA. slatki janus. Caj za osvezavanje (osobito krajem zime a ranD u prole6e) : po 20 g anisa . Od anisa se u apotekama spravljaju ne sarno razni l!ajevi ve6 i pra~­ kovi. slatkog korena. APTA. kao pod 8. ~i pu raka . anjez. kao pod 8.

egipatska akadja). jabuc ne i vinske kiseIine. ncprij a mog mirisa. kokosije groz(!e. e meno se pije 2-3 case dnevno. emul. bez mirisa. . is tavr. Zrele bobice se izgnjeee i ostave 2-5 dana. fo lium et fructus). pastila itd. U korenu 'ima cijanogenetskJih heterozida i gorkih materija. a1dum-tra· va. Ovaj sok (zasladenl izaziva znojenje i egcenje. avta. list i plod (Ebuli radix. sluzastog i bljutavog ukusa. bozovina. . ARIS Larix decidua Mill. Raste u visokim planinama i sadi se kao ukrasno drvo. smrdljiva zova. abzovina. ditfreticno i izazivaj u znojenje. U tehnieke svrhe upotrebljava se mnogo vise: za izradu bombona. od koje bolri glava. U vodi nabubri i rastvori se dajuci gustu. hapta. aptovina.Svi delovi biljke deluju purgativno. bazdika. aptuga. Koren se u narodnoj medicini upotreblj ava spolja i iznutra protiv reumatizma: 1 kg iseckanog korena kuva se 2 sata u 10 Iitara vode i u top 10m dekoktu drli ruka i·Ii noga. Komadi razne veIieine i oblika. gorkJh materija. avdika. za proizvodnju lepka i dr. (=Lardx europaea DC. abdika. pasta.) - Abietaceae Do 35 m visoko crnogoricno drvo eije eetine opadaju u jesen. u farmaciji poznat pod imenom venecijanski terpentin (Terebinthina veneta) koj i se proi·zvodi u Tiralu busenjem 5tarijih stabala. tanina. raznih secera. a u plodu ima valerijanske. Druga narodna imena: abad. pri 6emu se odigra vrenje. haptJika. aftika. pupoljak i list (Laricis cortex. Dobro sredstvo za vezivanje pri izradi pilula. ap tovnjak. U ratu se od zreIih plodova apte kuvao pekmez i pekla rakija svojstvenog. hobed. gemma et folium) . Upotrebljavajou se kora. Upotrebljava se i u lecenju zapaljenja zeludacne i crevne sluznice i gornjih disajnih puteva. posle cega se i·s ced i i profiltruje. ARAPSKA GUMA Gummi arabicum Arapska guma iii gumarabika je na vazduhu osuseni i stvrdnut sok. aptika. bujad. U celoj biljci ima malo etarskog ulja. stenicnik.218 LECBNJE BILJBM smrdljiv korov neprijatnog ukusa. anta. kao i deejih proliva.Mimosaceae (bijela akacija. najviSe u Sudanu od Crvenog mora do Senegala.sok se izb istri. zija. zilavu i lepljiru masu. bazg. zovina. . OISObito Acacia Senegal WHld. Upotrebljava se koren. optovina. a naj6esce terpentin. antocijana (modra boj a sokal i pektina. habad. . habdika. kurjaeki rep. UIazi u sastav pastila i raznih bombona protiv kaslj a. koji curi iz ozleltenih drveta i grana raznih vrsta Acacia. habdovina.

a ostatak tine smola.U semenu ima 9-12<>/0 rnasnog ulja i 7% azotnih jedinjenja. ali sarno na Iekarski recept. osobi to tamo gde su velika vlaZilost i voda. ali se za lek upotrebljava sarno njen srednji deo.). Gljiva liei na velika konjsko kopito i maZe biti te~ka po viSe ki· lograma. sa Karntatke i Larix leptolepis hort.0 sma I e koja gradi crveno-nasmedu. Narodna Imena: arez. Glavni sastojak etarskog ulja je pinen i borneol. ARISEVA GUIVA Laricis fungus Ogromna g\jiva koja raste na stablu ari~a. lomljivu masu i rastvara se u alkoholu. arit. najce~ce za spravljanje slozenih f1astera. Larix dahurica Turcz.U li~cu ima do 130 mgOfo vitamina C.Polyporaceae). ari~evina.U kori ima tanina i koniferozida. Zbog prijatnog mi·risa etarsko ulje se upotrebljava za osvezavanje mesta gde se mnogo sveta okuplja. ARlSBVA GUIVA . 219 Sastav.2<>/0 etarskog ulja prijatnog rnirisa od prisutnog borneola i bornilacetata. . Upo/reba arga je slitna boru i drugim crnogoricama. ARIS ARISEVA GUBA. . etru i hloroformu. ARISEV TRUD. tis. list- Slienog sastava i upotrebe su i neke strane vrste arga koje se gaje kao ukrasne: Larix americana Michx. po~to se pre su~enja odstrane kora i donji meki deo. 0. najce~Ce u obliku aerosola. ad jele. liz Amenilke.U terpentinu ima 20-22<>/0 etarskog ulja. iz Japana.. PECURKA NA DUBU ARISU. svojstvenog ~e· Cera melezitoze i drugili sastojaka. bojene i gorke materije i tragovi cilibarne d rnravlje lkise~ine. Ima 50--800. Terpentin ulazi u sastav lekova za spoljnu upotrebu.. jer je droga otrovna! . . argevo etarsko ulje se upotrebljava i za inhalaciju: nekoliko kapi se stavi u lontic vade koja kljuta i ta para udik AriSevb drvo se upotrebljava u gradevinarstvu. . sosna. planinskog bora i dr. Upotrebljava se protiv nOCnog znojenja tuberkuloznih. Bere se cela gljiva (Polyporus otticinalis Fries . Sarno iii pome~ano sa drugim etarskim uljima (eukaliptusovo. Larix occidentalis Nutt. ARl9EV TRUD. venica. ariZ.ARl9EVA GUBA. i Larix pcndula Salisb.

lma veld. JUTROKLEK Assa foetida Asa-fetida iIi asant je na vazduhu stvrdnut m lee n i so k (Oleo-gummi-resina). ciroze i dr.i dlrugde. zbog cega zaudaxa na beli luk. deluju kao blag' diuretik. Sadrli garke i druge sastojke koji vraeaju apetit. holeretik i holagog: povoljno uticu na jetru. pomaf. ARTICOKA Cynara scolimus L. kongcstija jetre. Narodna imena: ardecovka. Kod nas je upotreba artiSoke gotovo nepoznata. ASA-FETIDA. devesilj. Asa-fetida se upotrebljava kao sredstvo za umirivanje.ke cvetne glavice sa mesnatim socnim cveti~tem i dlSto ltako mesnate ovojne listove sa socnom bazom. pomafu varenju.220 ARTISOKA. bolova u be~ici. raticok. U etarskom ulju ima sumpornih jedinjenja. gardun. DAVOUA SMOLA. koji curi iz ozlec:tenog iii presecenog rizoma i korena Ferula assa foe/ ida L. Moze se uspe~no gajiti i kod nas. To su dugovecne sukulentne zeljaste biljke iz Irana i Avganistana. protiv nadimanja u crevima i. za iska~ljavanje. dJraguSica. smanjuju ureu u krvi povetavajuci izbacivanje uree mokraeom. u sastavu pojedinih slozenih lekova. (smrdljJva vitina. ASANT. a na Zapadu se upotrebljava protiv zu tice. nevesilj) i drugih Ferula . pd10ma boca.u varenju masti i dr. articovka.Umbelliferae. italijanski osat. Zato tame danas svako ko moZe gaji u svom vrtu arti~oku. AZANT-SMOLA. - LECBN1B BUJEM Cornpositae Gaji se ·kao povrte u ZapadIliQj Evropi . . Ti socni delovi se 'koriste kao omiljeno povrce.

U ko~tunici (endokarp) ima jedna. BADEM. sluzi. beli bugrem.B BAGREM Robinia pseudacacia L. U narodu se upotrebljava evet. bela bagrena. kraljevo drvo. prvim vesnicima proleea. List (5 nu 100) izaziva jace lucenje zucL Bagremova kora je otrovna. kra· Ijegac. ima zelen. stambolska draCa. bagren. Badem je poreklom iz Male Azije i Mesopotamije. U evetu ima flavonskih heterozida. etarskog ulja i fitosterola. . asparagina. bela evece.) - R05aceae Kod nas su poznati go r k i bad em (var. akacija. a list jo~ dok je mlad. Plod je duguljasta ko~tunica. rede dYe semenke. bagra. ma!ljav epi·karp i slabo mesnat mezokarp koji se osu~i i otpadne jo~ dok badem stoji na drvetu. signojka. nerod. amara) i s 1 a t k i iii pit 0 m i (var. dulcis). Cvet treba brati neposredno pre otvaranja. gospodinov tm. krunciea. akac. Narodna tmena: akacija. odakle se ra~irio svuda oko SredQzemnog mora. Kod nas se mnogo gajL Drvo je visoko oko 20 m. Otrovnost potice od toksalbumina robina. Badem je oko 5 m visoko drvo. U Srednjoj Evropi cesto strada od mraza. Zabelezeni su slucajevi trovanja deee ovom koram. Cvet se upotrebljava U obliku caja (5 na 100) za lak~e iskasljuvanje i protiv nazeba. egiptonska tmina. zbog cega je ne treba koristiti kao lek. hacija. kralj. bijela kapiniku. Medu njima nema razlike osim ~to u semenu gorkog badema ima heterozida amigdalozida. bela drvo. - P3ipiHonaceae Bagrem je poreklom iz Kanade. po rubu o~tro testerastim listovirna i vrlo lepim ruiicastim cvetovima. MINDAL Prunus amygdalus StJOdkes ( = Amygdalus communis L. bagrema. voska. a u slatkom nema. rede list (Robiniae pseudacaciae flas ef folium). bijela bagrena. Kod nas na jugu raste poludivalj. morska draCa. robinija. Cveta u maju. ~iljastim. BAJAM. s duguljastim. bijela draca. Zato je seme gorkog badema lekovito :i otrovllo.

pa se zatim pogace s vodenom parom destiluju. ono dobijeno prvim. sluti kao blaga masna podloga za izradu melema i kao rastvarac za sprav· Ijanj e kamforovog ulja. mendula. bela. Ne smeju se upotrebljavati stare. uljasto-mesnata k 0 til e d 0n a.U semenu gorkog badema ima 40-55% mas n 0 g u I j a.koze. 15 mm ~iroko i 10 mm debelo. men· dalj. Ne susi se.Seme gorkog badema (Amygdalae amarae semen) je nesimetritno jajasto. Aqua Amygdalae amarae. tzv. rapava i p r a ~ n a. pitomi badem. . Sadrii oko Boo/.Masno ulje dobijeno ce(ienjem zrelog semena slatkog i gorkog badema. testo je talsifikovano. dobija se emulzija mirisa na c i jan 0 v 0 don i k j ben z a Ide hid. pri vrhu suzeno u mali ~ iljak. okica). trioleina. k> kovitost i otrovnost gorkog badema. Za farmaceutske svrhe upotrebljava se sarno najbolje ulje. . omendula. ali onema cijanogenetskih heterozida. Voda mora sadrlati 10f0 cijanovodonicne kisellile. U topJoj vodi Ijuska omek~a i lako se skida s jezgre.2-4% ami g d a lin a (a migdaJozida) . Jezgra se sastoji od dva velika. Na -looC ostaje tetno i bistro. nikako zuckasti. bajarna. mandala. Bistra. 2. Upotreba . Kotiledoni moraju biti potpuno beli. Mnogo se ceni u ·kozmetologiji. u zezene. »miris na gorki badem • . posto se prethodno dne izvesno vreme u hladnoj vodi da dode do hidroJ. mjendula.Seme gorkog badema sluti za izradu »vode od gorkog ba· dema«. a od ulja se spravlja Emulsio oleosa. do 25 mm dugatko. U slatkom bademu ima malo vise secera iulja. deluje kao narkotik i sedativ. koja je uzdut brazdovito naborana. oseea se m i r i s na cijanovodonitnu kiselinu i benzaldehid. od koga 'Potite gortina. ali kad se zvace.222 Ll!CBNJ1! BlL11!M Droga. skoro trenutno dejstvuje. a mirisa nema. U k usa JC gorkog i uljastog. . Na vrhu kotiledona vide se korentic i pupoljtic (p I u m u 1 a). do 5% ~ecera. sluzi. Bademovo uJjc. oko 25% belan~evine . gume. etarskog i masnog ulja. Voda od gorkih badema. Cijanovodonitna kiselina je fudroajantan otrov. Seme slatkog badema sluzi za izradu Emulsio Amygdalarum dulcium. migdal. Kao jedno od najboljih biljruh ulja. hladnim ce(ienjem (»prvenac«). U prisustvu vode i enzima emu I z ina amigdalozid se hidrolizuje na cijanovodoni~nu kiselinu i benzaldehid (Oleum Amygdalae amarae aethereum ill etarsko ulje gorkih badema) i dva molekula gli. bajan. bledozuckasta te~nost gotovo bez mirisa i vrlo blagog ukusa.ilScedi masno ulje. a na podlozi velika. Najpre se . Najveca dnevna doza je 6 g. . nagriZene iii zdrobljene semenke. Sastav. okrugla halaza (kotvica. Kad se semenke rastrljaju sa h I a dono m vodom. sp ljo~teno. koji se lako razdvajaju i daju se seci kao vosak. Semenke gorkog badema su otrovne zbog arnigdalozida. pljosnato-ispupt ena. bojarn. Po~o je skupo. bezbojnog kristainog heterozida. Cesto se prepisuje s morfinom. Pod vrhom je sm esten pupak. Ostala narodna lmena: arnendula. Veea kolicina moie izazvati i smrt.i!Ze amigdalozida. Seme je obavijeno k 0 z a s tom I j us k 0 m sme(ie boje.

BAMIAT. bell. SILJEVINA. BEDRINAC.BAMI1A. Cveta leti. razgranat i ima jak i neprija. BOBNJA. BEDRNICA. Imaju mnogo sluzi i upotrebljavaju se kao i sve druge slu· zne droge iz iste familije. Cela LEvo: BEDRINAC. ( = Abelmoschus esculent us Moench Malvaceae) U nas se barnija gaji u jufnim delowma zemlje 'kao povree. BAMNJE. CRNPURA Pimpinella saxifraga L - Umbelliferae Trajna zeljasta biljka. uciruZeni III ~titaste cvasti. U SREDlNI: PLOD BEDRINCA. Cvetovi su sitni. BOBOSARA. Stabljika je visoka oko 20 cm i razgranata. TRAVA OD PUPKA.. Rizom je vretenast. DESHO: MALI BEDRINAC . Li· stovi su perasto deljeni. BABNJE.. tan miris. BEDRlNAC . koriste lSe presni Hi se nanizu na kanap i suse za zimu. zbog cega se ovi plodovi ponekad skupo prodaju preko nesavesnih nakupaca i ~arlatana. Praznoveran svet veruje da bamija ima cudotvor· nu moe da jaca i vraea mu~ku snagu. BAMJA Hibiscus esculentus L. MALA BEDRENIKA. Za jelo se beru nezreIi plodovi ve licine prsta. BAMNJA. 223 BAMIJA.

Dve ka~ike ove sme~e prokuvati 5 minuta u 400 g vode i·. Bronhijalna astma: po 35 g b edrinca i steie 1 po 15 g Usta breze i rute. Tri supene ka~ ike ove sme~e prokuvati 10 minuta u pola litra vode. pupcajivica. Raste po suvim mestima. Ijoskavca. Ostala narodna bnena: bedranica. Dve supene kasike ove sme~e kuvati IS minuta u 400 g vode i popiti pola izjutra. gurne. po 10 g kamilice. Ukusa je oporog (od tanina) i gorkog (od heterozida). izob ergaptena. lma jo~ i 10-140. be· drinica. hazman trava. velika bedrenika. Tri supene ka~ ike caja prokuvati u pola litra vode 10 minuta na blagoj vatr i. visoke temperature. bedrenac. (veliki bedrinac. procediti i mlakim eajem ispirati nos i usta. karnilice. a ukusa je Ijutog. za znojenje: uzima se tnput dnevno pre jela po 2-3 g u prah samlevene kore iii se nacini caj (10 g kore kuva se 15 minuta u 200 g vode) i pij e u 3 obroka pre jela. ocaj nice i cveta od trna i 30 g hajducice. ostaviti 2 sata. zaduh. vrbova kora je upotrebljavana i protiv malarij e. BELA VRBA Salix alba L. i bedrJnac povoljno deluje na organe za varenje i disanje. Kao i druge srodne biljke iz iste porodice. goveda trava. toplog i pali. ialfije i trave od srdobolje. Katar nosa i idrela: po 25 g bedJrinca. 3. heterozida 's a I i k a z ida koji se pod uticajem enzima razlaie na glikozu i sal i g e n 0 I. 4. U jesen guljena kora ima znatno manje salikozida. saponozida . Protiv Itazeba. 2. diva mirudija. Slicnog sastava i dejstva je J Pimpinella major Huds. katehinskog tan ina. kad se prohladi. bedrnac. Upa/a usia: po 20 g bedrinca. b edrica. voska i kalcijum-oksalata. Saligenol snizava povgenu temperaturu i deluje kao lokalni anestetik. ciklicni alkohol koji se oksiduje usalicilnu kiselinu. zalfije . Pro t i v u log a i re u mat i z m a: 40 g vrbove kore i po 15 g rasta"iea. kestenove kore i orahoVlih Ijusaka. smole. ostaviti 2 sata i toplo piti na 2 sata po 1 ka~iku. bedrenik. pimpanela). smole. - Sa!licaceae Rano u proleee guli se glatka kora sa gr ana (Salicis cortex) starih 2-3 godine i osusi. jarcija trava. etarskog ulja. Sadrfi aka So. Pije se ~to topliji caj. reska. Sadrii gorku materiju pimpinelin. a pola uvece pre jela. Jednu supenu ka~iku caja popariti sa 200 g kljucale vode i posle 2 sata ocediti i uvece popiti.. [zostaltak menstruacije: po 20 g bedrinca i omana. U istu svrhu upotreblj avaju se i m1adi lisni pupoljci bele vrbe. kamilice i hajducice. div-ana1ion. gume. tan ina i kumarina. biberu~a. Upotrebljava se koren (Pimpinellae radix) izvacjen u proleee iii u jesen.. . procediti i grgljati. gorka komoracika. silj.224 LECEN1I! BlUHM biljka je svojstvenog mirisa. hajducice. Do otkriea cinhona (hinin). urnbeliferona. bedrenicak. 1.

Upotreblj avaju se za lecenje proliva . U narodu se najvBe cene nabrekli. 1-2 meseca. KRUPNA ILl LEVANTSKA SAPONARIJA. poredanih u koneentricne slojeve. Pluta i kora zajedno su de· setak puta uti od drveta. . . valjkasti lepljivi i futo-mrki. G. Draga. Su~enje Da obicnoj temperamri traje vrlo dugo. Gipsofila je Da} bogatija doma~ saponozidna droga. aromaticnog i balsamicnog m i r i s a . - Caryophyllaeeae" Gipsofila spada u panonsku floru. debeo do 10 em. sto racvast. SLAJER-TRAVA Gypsophila paniculata L. a Da vrhu glaviea. Dugack:i su 3-5 c m . . B ELA SAPONARIJ A BELl BOR Pinus ~ ilvestris L. gorkog.BIlU. a debeli oko 4 mp1. Srlni znaci su od 3 do 5 redova. odakle se i izvozi u vagonskim kolicinama in· dustriji saponina. I druge Gypsophila vrste (Gypsophi/a struthium..) iz Egipta. Stabljika je pokrivena sitnim <Jis tiCim a ko ji su smolom slepljeni 'll pupoljak. . narocito Da Deliblatskom zivom pesku. - Pinaeeae U rano prole~e uzabrani i oS!U~end mladi pupoljci bora (Pini turio). iznutra skoro beo. psorijaze i drugih komih· bole sti u o blik u melem a iIi ulja: 100 g sitno iseckanih pupoljaka drzi se 40 dan a u maslinovom ulju i time m aZe i oblaZe cis tim belim platnom na topljenim u ovaj lek. SadIii do 200/0 saponozida. Droga je smolas tog. cireva. Simi za izradu Saponinum album. Nema likinih. Biljka je u obliku grmi~. KRUPNA ILl L1!VANTSKA SAPONARlJA .Koren (Radix Sap~na. spolja sivo-rut. j o~ neotvoreni lisni pupoljci. . . jab lana i jasike. Italije i drugih zemalja oko Mediterana sadrZe mnogo sapollozida i slute za iste svrhe. b rani ran o u prole~e . aromaticnog i smolastog uk usa. arrostii . riae albae) je ogroman: dugaeak 12 m. topole. 225 Slicriog hemijskog sastava i dejstva su i druge vrste vrbe. Kod nas je ima. ali ama drvenih vlakana. BELA. Rdavo osu~ena droga je bez vrednosti.

Narodna !mena: avtica.226 L1!CI!NJE BIUEM SadrZl smole. pinitola (izomer manitola) i eta r s k 0 g <u 1 j a. U kori borova ima 20-500/0 tanina. pa sarnim tim i bole~tine u velikim industrijskim eentrima i gradovima. mogu se koristiti i pupoljei drugih barova. zbog cega se upotrebljava kao tonik. vitamina C. Pije se protiv hronicnog bronhita 4-5 ka~ika dnevno. Svi delovi bora sadrle etarskog ulja (terpentinsko u/je) i smole. KRANJSKA BUNIKA.) je vrlo hranljivo. Voli mracne vlalne ~ume i humoznu krecnu zemJju. koje se sastoji iz aUa-pinena. gorkih materija i fIavonskih je· . za mesta gde se sakupljaju i kreeu velike mase Ijudi. jer una oko 230. osveZavaju i povoljno deluju na covekovu psihu. hvoja.i oko 22'10 belancevina. KRANJSKI VUCJAK Scopolia carniolica Jacq. antisepticna svojstva. Naraste do 80 em. Cajem od ig!ica uspe~no su se borili protiv skorbuta u ratovima (cak i u II svetskom ratu): vrh grancice sa 10-20 igliea prokuva se u pola !itra vode. 1ma ga i u nas u Sloveniji i Hrvatskoj. procediti i pome~ati sa 1 kg meda. - Solanaceae U trgovini beli bun ponekad nazivaju i mandragorom. u Srbiji na Mirocu i Kucajskim planinama. belobor. LEUKOVAC. Raste na KarpatiIna. Dodatak vodi za kupanje: 150 g pupoljaka prokuvati 10 minuta u 1 Ii· tru vode i do dati vodi za kupanje obolelih od reumatizma. berika. . divlji bor. zaslad! i pije. maritima Lam. masnog ulja . Katran dobijen suvom destilacijom raznih vrsta bora upotrebljava se za lecenje koznih bolesti. BELl BUN. gorke materije. etarskog ulja i drugih korisnih sastojaka. Sirup: 100 g borovih pupoljaka popariti sa pala litra kljutale vode i dr"ati na toplom mestu (uk raj ~tednjaka) 1-2 sata. ~eeera tzv. Seme primorskog bora (Pinus pinaster Sol. dezodorizaciju i ozonizaciju. U obliku ulja iJj ekstrakta dodaje se vodi za kupanje kao sredstvo za dralenje koZe. U nedostatku be log. karotena. dipentena: silvestrena i kadinena. bor. Borove igliee mogu se upotrebiti kao i pupoljei. dinjenja. Plod je dvopregracilla taura. bijeH bor. Zimi su one cesto jedini izvor vitamina C. ~umski bor. smrok. U IiJcu raznih borova ima (zimi) 100-170 mf!}'/o vitamina C. et Ait.. Ovo je vaZoo. obieni bor. Upotrebljava se u obliku infuza. bjelobor. sirupa itd. pa se zbag 'toga upotrebljavaju za inhalaciju. jer isparljivi sastojci (etarsko ulje) ne same da prijatno miriSu. ocedi. = P. . autea. Borovi se sade svuda gde covek zivi i radi. cam. Zato treba svuda saditi borove i I kao ukras i kao sanitarnu meru ~irokog Zid!1aJVstvenog znaCa~a pogorovo danas kad je zagadenost vazduha sve veca. pre svega. odakle se najvi~e i izvozi za industriju rnidrijaticnih alkaloida. vee ti sastojei imaju i antimikrobna.

PLOD I SBME KOREN BELl JASEN Fraxinus excelsior L. hermafroditni. mu~ k. rede kora i seme (Fraxini folium. U korenu belog buna irna 0. zbog toga u beladoni uvek ima prime~ane skopolije.BBLI JASBN 227 Upotrebljavaju se koren i mom belog buna (Scopoliae radix et rhizoma). naroeito u ovoj s Karpata. cortex et semen). po obodu nazubljenih ~ il:iastih. su~i i upotrebljava isto kao i koren velebilja. Koren se korn. Plod je vrlo krJlata ora~ica. . bOJ a. . a najvge na vlainim mestima. Droga. Ukus.i i zenskii. . Beladonin plod je soena bobica. Mnogi biljari ne rallli'ku ju beladonu od skopolije. Rasprostranjenost. Cela b ilj ka je vrlo otrovna. - Oleaceae Drvo visoko do 40 m.List. Cveta u aprilu i maju. slozeno perasti. Cvetovi sak uplj eni u metlice su crvenkastll. duguljastih listica. Izgled I ostal0 je kao u beladone. Listovi su naspramni. BBLI BUN VRH STABlJlKB U CVETU. sastavljeni od 7 do 13 uskih.Raste svuda.5% alkaloida s k 0 p o l am i n a.

vra~anje. ostaviti 2-3 sata i popiti u toku dana pre jela u viSe doza . beli Iuk je lek za sve. a una· rodu kod nas sa kara-bojorn (ferosulfatorn. lu~kojasen . kIj u ~le 3. ino7. kao pod l. 1. uvek je kao pre v eDt i v n 0 i k u r a· t i v n 0 sredstvo preporu~ivan i svakodnevno upotrebljavan.nevidljivih opasDih sila«. . poljski jasen. nes to fitostcrola i kumarinski heterozid fraksozid. gume. veliki jasen. U narodu. oko 17"10 belance· vinastih i drugih materija.228 LI!CI!NIB BIUI!M Sastav. Od lista se spravIjaju ekstrakt. - Liliaceae Beli luk je nas univerzaini narodni z a ~ i n. Beli luk se gotovo redovno jede i stavlja kao za~in u razDa jela. elar· skog ulja (svega oko 0.1"10) i dr. gripa i uopste kad god se javIjao velik pomor Daroda ad zaraznih bolesti. Upotreba. al i vge tan ina. a osapunjive se sastoje uglavnom (93"10) od glieerida nezasieenih masnih kise· lina: oleinske. . Kad je majka spremala sina u vojnike. dakIe. tanina. Iu· BELl LUK Allium sativum L. I danas mnogi na put ne kreeu bez belog luka. Deluje diureti ~no .t ako daleko da se beli luk i danas u Dekim domaCinstvima na selu upotrebljava De sarno kao pre v eDt i vno vee i kao madijsko zastitno sredstvo protiv »zlih duhova« i drugih . 2. artiSoke i breze i zuba~e. obi~ni jasen. a jedro dete Da ulicu. g!ikoze. dizenterije. Zbog velike kolicine tanina kora se upotrebijava za ~tavljenje. U ulju ima oko g% neosapunjivih supstancija. U tome gotovo fan aticnom iskonskom verovanju i de se ~esto . !inolne i linolenske (svojstvo vitamiDa F) . dijafore ti~no i Iaksantno. zelenom galieom) za intenzivno i trajno erno bojenje vune. poklopiti. kao pod 1. U proleee i za vreme nekada~njih dugotrajnih postova beli luk se obavezno morao jesti uz svaki obrok. Caj ad /isla: 2 supene kasike sitna zdrobij enog lista popariti sa 400 g vode.U olju~te· nom semenu (jezgri) ima oko 220/0 su~ivog masnog ulja. kao sredstvo za bajaDje. prema kome se ima vrlo veliko i nepokoiebijivo poverenje. Iskonsko verovanje u lekovitu. . manitola. jasen. sirotinjska h ran a I najvazniji p r t v c! n t i v nil e k. tinktura i sirup. . ~iDi i rnadije. slobodne i vezane jabu~De kiseline. pre svega. zenskojasen. kolere. MeJan caj: po 25 g lista jasena. beli luk. uvek se negde u odelu iii oko tela 'krilo malo belog luka (amajJija).U kori su nadem gotovo isti sastojei. Nema u nas seoske kuee koja De sadi luk. kuge.U listu ima flavonskog heterozida kvercitrozida.Na Zapadu se list mnogo koristi za l e~enje artTita. Za vreme raznih epidemija titiusa.itola. keer medu mladd. MeSQ/1 caj : po 40 g lista od jasena i ribizla i 20 g eveta suruciee porne~ati. zastitnu i madijsku moe belog luka zaoralo je duboku brazdu u materijainom i duhovnom 'livotu na~eg naroda. . reu· matizrna i uloga. ~ki Narodna lmena: bijeli jasen.

nje. od kojih su se i narodi na raznim kontinentima hiljadama godina ~ titili i leeili na primitivan na· ~in belim lukom. lekovito dejstvo vrlo mnogostruko. Pred narodnom medici· nom se ne smeju zatvarati oei i. da su dobijeni rezultati u le~enju mnogih bolesti. nikacl nije napustala beli luk.BEU LUK 229 Malo je naJih domacih biljaka kojima se pridaje tolika vatnost i " koje se ima tako nepokolebljivo poverenje kao prema be/om luku. ipeka. p rimlj ene iz narodne medicine : digitalis iz Engleske. koje se danas upotrebljavaju u nauenoj medicini i koje Jmaju ogroman znaeaj za terapiju. antibiotika (vid. narodna medicina. videcemo da su mnoge droge.iv nadrilekarstva. to nikako! Ali smatramo da je vee krajnje vreme da se pristupi naucnom prouCavanju na~e narodne medicine. ne sarno kao biljke koja se istovremeno u nas upotrebljava i kao svakida snj a hrana. Jer naj pre treba da ispitarno do mace lekovite sirovine. Kao sto u skolskoj. a pre svega u narodnoj m edicini. Kad se ima u vidu jo~ i ta okolnost da je beli luk svima nama vrlo dobro poznat i pristupacan. tako ni u narodnoj nije sve rdavo i pogreSno. lek. lincura. moei eerno donet. kao ono noj. a ko otvorimo dana~ nje knjJge i udzbenike za medicinare. nauenoj m edicini i farmaciji nije sve jasno i nepogreSivo. iako usmena. Tek od onoga dana kad budemo d ob ro upoznali nasu na rodnll medicinll. Ne. kuana od starosedelaca juZnog Brazila. nego ga je vekovima upomo i tvrdoglavo euvala i prenosila s kolena na koleno. tako bogate riznice vekovnog iskustva steeenog u bedi i nevolji. trava-iva. mozda. a narocito u XIX veku gotovo potpuno izba~en iz farmakopeja. dakle. karnilica. . nana. ali je u poslednjim vekovima.. zabadati glavu u pesak. gorocvet ad ukr ajinskih seljaka . tvrda razena glavnica ad naroda u Srednjoj Evropi. a ' ponekad i kao madija. streptomicina. kako iznutra tako i spolja.i tacniji i objektivniji sud 0 njoj i preduzetJi uspe~nije korake prot. narodnoj ishrani. onda se jo~ vge nameee potreba za prou~avanje upotrebe ove biljke u narodnom zivotu. a naro~ito u II svetskom ratu i posle njega poeinje pravo naueno prouCavanje belog luka zajedno sa izvan· rednim radovima na izueavanju i otkrivanju bakteriostatienih lekova tipa pe· nicilina. Ne zelimo ovde da hvalimo sve ~to je u narodnoj medicini da ne bi. vee i zbog toga ~to je Ii njegovo fi~ iolos ko. bez nauenih pretenzija. Tek u I. u farmaceutskoj industriji i na klinikama. odoIj en . A dotle ce svi nasi napori biti sarno nagadanja i dosta eesto pogre~no mmje. neko pomislio da je sve ispravno ~to je u njoj . Iz istorijskih podataka vidi se da su i u starom i u srednjem i dugo vremena u novom veku beli luk prJznavale za lek i sluZbene medicine raz· nih naroda . Nairne. Kad se ima u vidu da se u novije vreme beli luk i nau~no ispituje u hemijskim i mikrobiolo~ kim laboratorijama. veterinare i farmaceute . pogotovu one koje na· rod ve kovima uspesno upotrebljava i u koje je stekao veliko i nepokolebljivo poverenje. zacin. kao ~to su beli luk. kicica. nepisana. Tome treba dodati jo~ i onu ~ iroku pol i val e n t nos t bel 0 g I u k a. Naprotiv. kininova kora od starosedelaca Perna. Uosta!om . i una· rodnoj i u nau~noj medicini poslednjih godina beli luk se upotrebljava za le~enje znatnog broja vrlo raznovrsnih bolesti. poglavlje Fitoncidi).. eaulmogra od Indusa. onda ima jo~ vi~e razloga da se on prouci. kantarion i druge.

. Protiv kolere i tifusa dobro je svaki dan jesti beli luku . Godinama sam pio vodu iz Dunava.. pa sve do potapanja iseckanog belog luka u rakiju iii u alkohol. iz bara. U sremskoj Posavini. nervoze srca. Smiljanic iz Kaca. tifusa i svih drugih bolesti koje se javljaju kao posledica poplave i nezdrave vode. odmah se po vozovima. nesvestice.tvrdi stari P. MasJi. manje vaZni razlozi su nas rukovodili da pristupimo up 0 red nom pro u c a van j u up 0 t r eb e una rod u jed n e t a k 0 va z n e 5 i r 0 v i n e k a 0 ~ t 0 j e bel i I u k. tramvajima i skupovima mnogo oseca miris belog luka. na front. iz jugoistocne Evrope vagonske kolicine belog laka za proizvodnJu raznih patentiranih preparata od belog luka. velike fabrike lekova u tuc1ini kupuju. Leti kod nll!S u ritoVlirna bilo je mnogo trbobolje i groznice i deca su mnogo umirala od te rdave vode. rutvica. Da n<ije bi~o belog luka i 's lanine. eim neko poene kijati i ka~ljati. spanaca i drugih jela s mnogo belog luka. poeev od raznih sosova. U gradovima znaju za upotrebu belog luka za leeenje obolelog srca i krvnih sudova.230 LBCBNm BlUBM Svi navedeni i mnogi drugi.'.. tvrde na~i planinci i brdani. euvajuci kao dete tude ovce i svinje. »Kad sam ja bio soldat u prvom svetskom ratu.« oNema tog proliva i sl'dobolje koji se ne mogu jzleeiti belim lukom i hrastovom korom. imela ·i beli 'I uk su danas u mnogim nasim gradovima narodni le kovi protiv arterioskleroze. Narocito ga je debro jesti izjutra na gladno srce zajedno sa kiselim mlekom: u ovcije kiselo mleko natuca se belog luka d to jede s lebiom. Najzad. cim luk izgub i miris. Upotrebljavaju ga na razne naeine.im imenima. Beli luk upotrebljavaju i za leeenje organa za disaltje. Neki daju bolesniku da pojede maio od te smese. gotovo svi stanovnici tih krajeva tvrde da je dobro jesti beli luk kao preventivno sredstvo protiv maIarije. barske groznice. jendeka i ritskih jama. ~to se vidi j po tome ~to ga propisuju njihove farmakopeje kao obavezan lek u apotekama za izradu tinkture i drugih gaIenskih preparata. ne treba precutati cinjenicu da beli luk kao lek priznaje i naucna medicina nekih ddava. UPOTREBA BELOG LUKA U NARODNOJ 1y1EDICINI .nov list. ne bi mene danas posle osamdeset i toliko godina sunce grejalo. i nikad nisam bio bo1estan. Osim toga. . ocedi i pije zajedno s mlekom . ta smesa se stavlja bolesniku na tabane i cesto menja. . Beli luk je dobar protiv svake bolesti. koja -je cesto plavljena i zbog toga ima mnogo moevara i nezdravih bunara. lupanja srca itd. ba~ kao pravi lek (tinktura) kupljen u apoteci na lekarski recept. Mlada hrastova kora se ceo dan kuva u vodi u novom loncu. uvek ce se naCi neko od starijih i iskusnijih da mu preporuei da jede bell luk: stucan beli luk se pome~a sa sircetom ili s medom. koje prodaju mnogim zemljama pod iz· mi~ljen. Oim se kod 'n as pojavi :neka zaraza. uvek mi je moja baba slaIa slanine i belog luka na Pijavu. Tu se ddi desetak dana i pije u obliku kapljica.

a onda ga po celom telu nan1aza ti finim zejtinom. vra t i celo telo. Ako je oboleli gadljiv. Slicnu upotrebu belog luka zabelezio sam u mnogim selima u Batkoj. »NiSta nije gore nego kad se za vreme zetve neko prevari pa se najede sunke iii liZezene slanine. Ako glava pantljieare ne izade. Beli luk. ncsves tice. is ti lek na isti nacin treba ponoviti kroz dva do tri dana . Jos viSe se beli luk sma· tra kao preventivno sredstvo za jacanje trbuSnih organa. Sto je luk ljuci. trojstvo. subase (poljski cuvari) i poljski radnici. U raznim selima u Sajkaskoj ovaj lek se razlic ito spravlja i upotrebljava: . da se njim trlj aj u slepoot nice. Zatim se dYe pune sake bunde· vinog semen a oljus ti i isto tako sitno istuca. a dobro j e tom s mesom protrljati slepootnice i vrat i stavljati je pod nos da j e bolesnik duboko udiSe.. U to se umatu tiste bele krpe i stavljaju bolesniku na teme i relo.. dobro utopliti i dati mu pola litra kuvanog toplog cmog vina 5 biberom da se u postelji preznoji. Bosni j u drugim krajevima. mena. Protiv glavobolje. treba mu odmah dati ca· sieu vina iii rakije da ne bi lek povratio. bezbolno i vrlo prijatno sredstvo za ciSce· nje . Gradani i skolovani ljudi u selima cesto znaju i za klistiranje dece mlekom u kome je prokuvano nekoliko tesnjeva belog luka. Belim lukom Ieee 0 r g a n e z a va r e n j e. Luk se oljuSti i is tuea u tucaniku . ra. Deci se daju manje kolicine ovog leka. eventualno. Bundevino seme je narodni lek protiv crevnih p arazita. da se stavlja na glavu. tabane i dlanove. gadenj a (trudnih zena) i sipnj e upotrebljavao se ovaj lek: u tuca se dos ta belog luka i zeze (!is ta koprive) i pome~a 5 blagim sireetom.. To radi i skol· - . pa ga boli glava i celo telo. Raso je odlicno. Srbiji. lek koji pocinje da priznaje i nautna medicina. vratne file. n a njivi prokisne. upotrebljava se pro t i v ere \' nih par a zit a. narotito za vrem e velikih lelnj ih zega smatraju salatu od krastavaea 5 belim lukom i ki· selim ml ekom za najzuraviju hranu. Za dan·dva svi ti Ijud i dobiju takve prolive da postaju potpuno nesposobni za rad . Bun· devine seme je jedini nas anthelmintik koji nije otrovan za toveka i domace zivotinje. I naucna medicina dajl" posle anthelmintika gorku so iii. Coban i. Niko ga ne moze napoj iti. Beli luk upotrebljavaju i protiv neuredne st~· lice. pas tiri. muke.« . ricinusovo ulje za ci scenje. dakle. onda ga tom . najkrupnije i najjedrije glaviee belog luka (iii devet najsitnijih glavica. Jedno 5 drugim se pomesa. Mora jedno tel jade po vaseeli dan da mu vuce vodu za pice. Ovaj natin je veoma blizak upotrebi anthelmintika u naucnoj medicini. To i skolska medicina 5 uspehom prime· njuj e za lecenje detjih glista (oksiura). Posle pola sata se popije sto viSe rasola. U sajka~kim selima u Batkoj ovako se leci g/avobo/ja i nesvestica: dYe ~ ake belog luka utucati i pomesati 5 dovoljnom kolitinom blagog vinskog sirceta. tri iii tri puta tri . sam iii zajedno s drugim narodnim lekovima. prelije cistim vinskim sircetom i kupovnim zejtinom i izjutra odjedanput na gladno sree sve pojede. ali je raso mnogo prijatniji. Kad n eko mnogo nazebe.i zaberu se tri najlepse. Ovo je dobro da se miri ~e .specijom« celog treba dotle snazno trljati dok mu koza ne pocrveni. tim je bolji. Dobar apetit se vrata upotrebom belog luka. kalu pOljski radniei.SEW LUK 231 I ne ke z i v t an e b 0 I est i lete belim lukom. Banatu. tako mora biti da bi bilo leka).

da beli luk obnavlja i jal::a krv. bolesniku treba davati i kiselog mleka. radili su i u onim mestima gde je nekad bilo mnogo pa~njaka i rogate stoke. Na svakom oprelu i selu . jo~ ponegde i danas. u zajednici 5 nekim drugim n arodnim lekovima. konjskog bosiljka. kazu. uvel::e i u podne da jede pomalo belog luka i slanine. zatim majkine dusice. »Kosopad sam zaustavio i izlecio mafuei belim lukom nekoliko dana. I to je jedno pitanje koje treba u nas prouciti. jer niko nije imao nuznik. po nekoliko puta dnevno mesto na glavi sa koje mi je kosa po~ela naglo opadati. a to je. Leti mu davati salatu od mladih krastavaca 5 kiselim rnlekom i belirn lukorn. da se preko zime jedu pe~ene semenke od bundeva. umesto vode da pije I::aj od hajducke trave. na suncu ili pored vatre osu~e i zatim peru onom smesom od belog luka. cubra i drugih zacina koji svi manje ili vise deluju kao lekovi protiv crevnih parazita. mi ponesemo bocu tog leka i svakom volu dobro . le~e i razne k 0 1. Jedan 'n aseljenik iz okoline Novog Sada. rosi rj sini se. izade tuta voda. Sitno se utuca dosta belog luka i pome~a sa sircetom od crnog vina. Drugog leka za njih 11a selu nije bilo. Mozda je. bolje jede i brle ozdravi. nesvesna predohrana protiv crevnih parazita. Kad god podemo u voliju u rit. Posle nekoliko dana kraste pol::nu opadati. Ovaj lek pomaze onima koji se leti okra stave.natrljamo celu nju ~ku tim lekorn. • Ustobolju na Ijudima i na domacim zivotinjarna leCili smo belim lukom u sircetu i plavim kamenGm. poreklom sa Cakora iznad Peei. Pre toga se u tom sircetu rastvori parce plavog kamena. igericu ovako lece: bolesnik treba svaki dan izjutra. sede lj'-i i . ne javljaju. Kraste se pafljivo operu vodom u kojoj je iskuvana orahova Ijuska. Tako su se fekalije (izmet) nesmetano raznosile i zarazavale ljude i domace zivotinje. to bila neka preventivna mera. a na m estima gde su bile kraste javlja se mlada lepa koza.Meni je 83 godine i jo~ dobro vidim i sve mogu da radim. eto.drugoj dangubi i veselju« svi gosti 1 domaei vade iz dZepova semenke od bundeva. I danas se na gradskim ulicama prodaju semenke od bundeva. tvrdi da bolj e vidi otkako jede beli luk: . i smatra se da je to najefikasniji i najmanje opasan na~in isterivanja decjih [(lista. a ne kupaju se: mehur pukne. . pa se opet su~e na isti nacin ina· maf u ulj em iii ma~eu . plavog kamena i vinskog sirceta.tvrdi jedan inzenjer . Nekad je bio obicaj. nove se . . a nikakav drugi lek mi nije mogao pomoCi« . jer sam . kao i cesta upotreba belog luka.u prvom svetskom ratu CUO da je beli luk lekovit 1 da starijim ljudima popravlja vid. Kafu tame kod mene.veti jedan stari Bal::vanin. Iju~te ih i jedu zajedno 5 belim lukom. pa 5e uhvati krasta (verovatno je to impetigo). presnog ili kao zacina u svim jelima. To bolesniku otvara apetit. a stoka je sva i ~ la na pa u. kao ~to je naj~e~Ci slucaj s decom na selu i 5 Ijudima koji rade u pra~ini. neb 0 Ie 5 t i. Belim lukom. Da mu to ne bi dosadilo i da rnu se jelo ne ogadi. Nekad je u Voj\'odini i drugim ravnil::arskim vodoplavnim krajevima bilo mnogo \' i~e oboljenja od crevnih parazita. sa ili bez plavog kamena. Jer higijenske prilike bile su nekad u nas jadne i mizerne.« Bolesnu d l.232 LECI!Nll! BILII!M ska medicina. To isto. u Nov~icima.

tzv. To je sIueaj ne sarno sa zrelim glavicama belog Iuka nego i sa celom zelenom biljkom. daju joj da pije sirce u kome ima malo belog luka i plavog kamena . kidati iii tucati. Na· protiv. bezbojna. nakapIju prlenu slaninu i przenicu namaZu belim lukom.BEll LUK 233 U 2:ablju r u okolnim selima.p otrebajava za izradu »slacice«. sastoji od r aznih alifatskih nezasiCenih sumpornih jedinjenja. Ako neee da pije. god. Celog veka smo pored ovaca pa mnogi od nas ne mogu da piju mleko . nije isparljiva sups tancij a i zbog t oga se ne oseca Ijuti rniris. Beli luk dugo zadrii svoju Ijutinu.. sin a I b 0 z i d. Na primer. a kad se ozlede. Ogledima je utvn1eno da v 0 den ira· stvor alicina ima veliku baktericidnu moe prema iz· ve s n i m m i k r" 0 r g an i z rn i m a. onda se ta sme~a zagu~i mekinjama i dll zivini da jede. i kasnije ustanovljeno je konaeno da se etarsko ulje. I beli Iuk i druge vrste luka. izdvojena jedna uljasta. Piktije bez belog luka rrisu nikakve. dobij eno vodenorn des tilacijorn posle vrenja smrvljenih glavica. Na~i Ijudi u zaroblj eni ~ tvu najvge su traZiIi da im se ~alje slanina i beli luk. zatim b 0 I. Cobani i ratari peku prienice od hleba. jako c r v e nil 0 iii me h u r (piik). slacica iii neka druga sliena sum· pornoglikozid na droga zaboravi da skine s ramena. a zatim destilacijom pomocu vodene pare pod smanj enim pritiskom. god.pritajll pastiri u Baekoj i Banatu. a ako se beli luk. jer su verovali da ce ih to saeuvati od bole~ tina i da ee se vratiti svojim domovima. imaju manje iii vi~e I jut u k u s. ren. slanine i belog i crnog luka. senfa iii rnutarda. rotkvom. kad se zv a cui jed u. narocito zuti pasulj. U tom pogledu. pocinje proueavanje hemijskog sastava tog Iju· tog ulj a. Cim se poene rezati. Kobasice i drugi kobasiearski proizvocli. je r proizvod hidrolize sumpornog heterozida bele ~Iacice. ren i druge sliene. nepostojana supstancij a koju su nazvali alicin. brzo gube Jj uti miris i ukus . gotovo neprimetan miris. Godine 1892. . »Mi cobani malo j edemo kuvanja.Beli luk ima vrio slab. sla· cicom. Posna jela se u vek zaeine beljm lukom. nego sarno Jjut ukus kad se seme bele slacice samelje i vodom pokvasi iii kad se zvace. sve dok se ne ozledi. izazivaju najpre osecaj top lin e na mestu amp Ii· kacije. sirotinjska hrana . moze se pojaviti manja iii veea ran a iii. dokle se ne osu~i iii ne proklija u toiik oj meri da nova biljeica iz njega izvuee svu hranu i vodu. samleven iIi stucan beli luk. krsta ili kog dru· gog bolnog mesta. Od 1844. slacica. To je za njih prava poslastica. Iomiti. u najboljem sIueaju. Tek 1944. odmah poene otpu~tati k a r a k t e ri s tie a n I jut m i r i s. Hemljsld sastav. e a k [ u r a z b I a ze· . 2:ivimo od hleba. kolena. raznim dmgim vrstama luka i mnogim drugim biljkama koje ne· m aj u mirisa dok su cele. zbog eega se ona i \l. cia ne bi tivina lipsavala. rotkvicom. Kad se dde na koti. IZiUzetak je bela slacica.« . sokove. Odavno je poznato da se iz belog luka destilacijom pornocu vodene pare moze dobiti etarsko ulje karakteristicnog i svojstvenog Ijutog rnirisa na beli luk. iz belog luka je pomoeu vode i alkohola. otpu~taju Ijut miris sumpornih jedinjenja. karakteristienih za sve droge koje sadrle sum p 0 r neg I i k 0Z ide iii sumporne heterozide. kao i os tale droge slicnog hemijskog sas· tava. dakle. postoji slienost belog luka s renom. . riblja eorba i mnoga druga gunnanska jela uvek imaju i belog luka.

Pea esel gram a belog luka se isitni i maceruje 10 dana u 100 g sir6eta. kao cfikasno antisepticno preventivno sredstvo protiv raznih zaraznih boles ti (ti fus. streptokoke. protiv hronicnog bronhitisa. dizienteri. izraduju se i preparati '11 farmaceutskoj indwotniji. Iste. odmah se javlj a jako baktericidno dejstvo. ako se 10j suspenziji doda ma lo ~u spenzij e nes tab ilizovanog sam levenog luka. difterija. protiv visokog krvnog pritiska.sko de. kao stimulans zivcanog sistema (u SAD). Ulazi u sas tav raznih prepar ata za izazivanje apeti-ta. LEKOVI IZRADENI U APOTECI I FARMACEUTSKOJ INDUSTRIJI Lekovi od belog luka . vee da je jedan od meduproizvoda fermentativnog raspadanja nekog veeeg jedinjenja. formula alicina. antibakterijsko dej stvo je vrlo veliko p rotiv streptokoKusa. ona nema an tibakterijsko dejstvo. bacili litusa. arterioskleroze i decjih glista. . za jacanje. Dobija 5e tecnoS1 rota kao 6ilibar. godine.. UPOTREBA U NAUCNOJ MEDICINI Beli luk se sve viS" i razi:J. kolera). u tvrdena je hemijska grada. grip. Aliin nema antibakterij ske osobine. Posl!! toga se iscedi i filtruj e.ni alkoholni ekstrakt. ceo luk p rethodno s tabiliizuj e aLkoholnim parama (uniSti se time enzim ali7Jinaza).000 grama 600/o-nog alkohola. Vee 1947. da je oksidacioni proizvod dialildisulfida.e i kolere. iz luka 5e ne moze dobi ti alicin. '11 o bliku 'iglicastih kri stala bez mirisa. dakle. Macerat. Upo treba u nau cnoj m edicim uglavnom ·s e poklapa sa primenom u narodnoj. Kad se o d ovako 's tabilizovanog . .000 alicin pokazu. neprijatnog mirisa i n i·s ke tacke -klj<ucan ja. protiv p eruti i opadanja kose i dr. Dokazano je takode da alicin ni je prvobitna supstancija belog luka. al'i ako ·s e njegovom rastvoru dod a ferment a l i n a z a iz svezeg luka.stvo prerna nekirn grampozitivnirn i gramnegativnim mikroorganizmima: stafi lokoke. str.I uka nacirui vodena supstancija. neozleden.Dvesta grama osusenog istucanog belog luka prelije se 1 Iitrom 900/o-nog a lkohola i posle 20 dana.000 do 1 : 125. bacila tifusa i dizente rije. uz cesee mesanje. a za vrem e II svetskog rata i za sprecavanje zagnojavanja rana. koj i je glavni sastojak ulja b elog luka. 1947. 1023). (Propis Fram:uske farmakopeje od 1937. koli-bacila. izolovano je iz glavica belog luka novo jedinjenje Ii nazvano aliin.. u obllku kasice za leeenje cireva i uboja. Dvesta grama oljustenog i iseckanog belog luka se drzi deset dana u 1. Tinktura je 2()<>: .ri.e antibakte. enzima . . i ranij e su ana lLticari primet ili ovo: 'kad sc svez. velikog i obicnog kaslja kao ekspektorans.ovrsnije upotrebljava u naucnoj medicini. Uost a lom. odlije 5e i profiltruj e.234 LECBNJE BlUHM n j u 1: 85. Osim galens kih . go d. piogenesa. mirisa na beli luk. uzimaju se pre jela. Sirce. god.

pa se taj 's ok pome~a sa 1 litrom 90%-nog alkohola. Prednost mu je u tome ~to nema neprijatan miris i ukus. a narocito u slueajevima di· zenterije i prekomernog pu~enja kad nas. . Alkoholafura. Skuvan za klistiranje 7-30 g.O~~~n i ~seckan beli luk se pom~a s jednakom koli~inom alkoh?la i ostavi da se macerira 8 dana. sirceta. hronicni katar creva sa svim posledicama koje usled toga proiz· laze: nemanje apetita. jer se alicin bolje saoova u kiseloj sredini. Zatim se isced. . macerata iii alkoholature 2-3 put a dnevno. Po 30 g u obliku infuza. a posle nekoliko dana po 6 komada dnevno. pa cim se ovla!i. Seeeriema. DOZE BELOG LUKA Po 20-30 kapi tinkture.O~gcen. ne uzima se nedelju dana i opet nastavi kao prvi put. gubi lekovitost. Prasak. jakog miri. doda 1.i i filtruje.Iz zemlje izval1ena.Pedeset grama belog luka se sitno stuca i zatim dobro pome~a sa 100 g ~ecera u prahu. Daje se u obliku draieja (tableta oblozenih ~ecerom) i to za lecenje crevno-zeludacnih oboljenja po dye dra!eje. . za lecenje arterioskleroze iz pocetka se uzima 10-12 draieja dnevno.BIlU LUI( 235 Etarsko ulje. Pet grama ove tmkture pome~ane sa 95 g obi~nog sirupa daje dobar i postojan preparat. Po 30 kapi ekstrakta triput dnevno. Po navodima te fabrike. Po 20 g soka dvaput dnevno. Posle svakih sedam dana uzimanja daje se gorka so na cgcenje. . Aliokaps je etarsko uJje belog luka koje pod tim patentiranim imenom prodaje tvomica biljnih lekova . osu~i na blagoj toploti do 400c i cuva na hladnom mestu u dobro zatvorenoj posudi. Alizatin je specijalitet ~vajcarske fabrike lekova . sve!a biljka (200 g) u avanu se zdrobi i \Sok iscedi. Indikacije: akutni katar creva nastao usled hrane. isec.500 g meda i procedri kroz flanelsko platno. ungtava crevne otrove i cisti crevnu floru.tanu 'PoremecajJ u crevima. Za lecenje oksiura (decjih glista) daje se u toku tri nedelje deci 3-4 puta dnevno po 1 tableta. toksina. pa se posle mesec dana pre kine.Maoaus« iz Drezdena. dobija se destilacijom pomotu vodene pare iz sve!ih glavica belog luka. SVeZeg luka iii pra§ka ~ g.lmn i na blagoj toploti (do 50oC) osu~en beli luk se samelje u prah i odmah hermeticki zapakuje. Lekovitiji sirup se dobija ako se umesto alkohola iii vode upotrebi sirce (oko 6% sircetne kiseline). 3-5 puta dnevno. nadimanje usled gas ova. Posle mesec dana kura se ponavlja. Daje se u zelatinoznim kapsulama zbog neprijatnog mi-risa i ukusa. sirupa iii ~ecerleme.sa na bell luk. zaraze. po~to je higroskopan (privlaci vlagu) . Sirup. a starijima po 2 tablete. ako posle prve ne bi do§lo do izlecenja. odllje se.Sandoz«. Po preporukama same tvomice alizatin umiruje creva. .300 g ~ecera iii 1. preparat sadrli sve lekovite sastojke belog luka vezane na ak· tivni ugalj. Sirup se moze spravHi i na ovaj na~in: 80 g smrvljenog belog luka greje se 1 sat u zapu~enoj boci sa 650 g vode na 36-380C.

kad se stave na koZu. Pre svega. koji su bili neposredan povod otkricu Amerike. jer vidimo ida· . sredstvo za ja~nje u slucajevima velikog broja bolesti: nemanja apetita. Fcni~ana. sve su vBe traWi skupocene droge jakog fiziolo~kog dejstva. U Eberovim Papirusima (oko 1500. molitava. Vavilonaca. pre na~c ere) spominju se razne lekovite hiljke. jer se u sir~tu alicin najbolje drli. Persijanaca i drugih. zadovoljavahu se Iekovitim sirovinama iz svoje flore. a upotrebljavali su ga i kao Ijubavni napitak. mr~avosti i op~te slabosti. Starj Egipat bio je od ogromnog uticaja na cclokupnu kulturu Jelina i drugih starih naroda. medu njima i beli luk. U s tar 0 j in d u s k 0 j me die i n i beli luk jc bio vrlo cenjcn lek. protiv nastupa i proliva konja. mogu prema ja~ini delovati kao rub e f a c i j e n c i j a. veoma s tar a k u 1 t urn a b i I j k a. kao i sla~ica i druga sli~na sredstva koja imaju swnporna etarska ulja. god. U toj daJekoj zemlji. kao proizvodi hidrolize sumpornih glikozida. a u jacoj d01li i ako se duic drle. Istorija_ . u Indiji. cd vrste zivotinje i uzrasta. kMlja. beli luk je bio cenjen kao lek protiv raznovrsnih bolesti. vrste. morskog ora~Ceta i drugih skupocenih za~ina. cimeta. Svi ovi pustinjski iii polupustinjski narodi. spominju se lekovi. Egipcani i drugi narodi gajili su bell luk vge vekova pre na~e ere kao hran· Ijivu. protiv smrdljivog bronhi tisa i plu~ne gangrene. zbog koje su vodeni toliki krvavi imperJjalisti~ki ratovi. izazvace rane i zagnojavanje. hemoroida (Suljeva) i dr. Indusi. induskim svetim knjigama. za~inske i otrovne droge. Induski sve~tenici bili su prvi lekari i apotekari. delova~c kao v e z i k a nc i j a. crvenilo i upalu. N a u c n a vet e r ina.Bell luk je. od njene osetljivosti.236 ll!CI!NJI! BIUI!M U2!ima sc malo sirupa od vBanja iii ribizla iii sa mlckom. aromati~e. . pa je takav lek i najaktivniji. slozenog ritual a i rasko~ne ceremonije. gde je flora tako bujna j raznovrsno i rasko~no bogata i gde je zbog toga i njihova materija medika mnogo bogatija od na~ih evropskih. tj. manjc-vBe sto~rski i nomadski. jake zacine i mirise sa Istoka. Stari Kinezi. madija. Jevreji. Kasnije.uz primellu tajni. upotrebljavali su gotovo redovno beli luk. lo~eg varenja. avo je sasvim opravdano. E g i pea n i su znali za mnoge lekovite. dok su bili mali i sjroma~ni. sve u zelji da se evropske sile doeepaj u bibera. U Vedama. To su sredstva koja prouzrokuju. izazvati crvenilo na kozi. Na taj lla~in. koznih belesti. tj. izazvace na kozi phlkovc i najzad kao pus t u I a n c i j a. zacinsku i lekovitu biljku.a. protiv vrenja pri aku· tnom nadimanju goveda. reurnatizma. a beli luk je os tao za sirotinju. uglavnom oko Nila. beli luk. upotrebljavan je kao op~ti tonik. U pocetku. pa je razumljivo da je le~enje i davanje lekova obavljeno . za radni svet. nekrozu tkiva. tj. naj~e~~e stucan u sircctu. pored ostalih i mnogo cenjeni beli luk. vremena koliko se na jeduom mestu drli. za lak~e i bolje prezivanje preZivara. Taj njihov ulicaj osecao se i kasnije kroz ceo srednji i novi vek na sve narode oko Sredozemnog mora do dana~njeg dana. prema ispitivanjima mnogih nau~nih istraiiva'.Beli luk se daje protiv crevnih parazita u obliku klistira. Beli luk dolazi u farmakolo~ku grupu lekova koji izazivaju d r a z en je k 0 z e. JaCina te nadrafljive reakcije zavisi od koll~ine. lIkoIiko su dalje ~irili svoju vlast i trgova~ki uticaj. Na~ narod i narodni lekari: svcz luk uz svako jelo 5vaki dan. Jevreja. Najvi~e su upotrebljavall luk. karanfilica.

pa kaZc da je malo bolesti koje mu mogu odoleti i da je narocito dobar za zaustavljanje ka ~lja. Kolumel (I vek) spominje upotrebu belog luka kao Ijubavnog napitka (afrodizijak). kao i raznim vrstama luka. --_. Virgilije spominje upotrebu iscedenog soka iz belog luka i majkine dusice: zeteoci kosa~i treba da se namaZu time ako zele mimo i bezbriZno da se u podne odmore i otpo~inu. Orfej spominje beli luk. bel i i ern i I u k. a s medom. uostalom. . Galenus navodi beli luk kao najomiljeniji narodni lek protiv svih bolesti i zato ga naziva »seljaC!:ki terijaku.cesan... A rap ski Ie k a r i u S'I"ednjem veku mnogo 's u doprineli sirenju upotrebe belog luka za lek. Celzijus ga upotrebljava protiv tuberkuloze i groznice. lukac. luk. Plinije piSe da Egipcani pol a z u z a k let v u spominjuci pri tom beli i crill luk. . kao dYe s vet e i ~ u dot v 0 r neb i I j k e.. ipak je malo lekovitih droga koje su toliko po~tovali kao beli luk. protiv lisaja i nekih drugih bolesti. ~njak. a vlastodrsci pocese sve vise upotrebljavati i prekomemo ui. rotkve. preventivno sredstvo. lako su zabranjivali pristup u hramove onima koji su j eli beli luk (nazivali su ga . ~san-luk. najviSe fine aromatic!:ne za~ine i mirise iz pokorenih zemalja Azije i Afrike. j svi drugi primitivni i siroma§ni naredi. srcdstvo za uredivanje menstruacije i protiv ujeda zmija (beli luk se pije u vinu) i protiv uj eda besnog psa (polaZe se na ranu) . upotrebljavahu za lek. kao.smrdljiva ruza. lek. ~ni luk. Dioskorid navodi beli luk kao lek protiv erevnih parazita. U Bibliji se spominje jedno jelo od belog luka i sireeIa koje se davalo kosa~ima. godine) preporu~je beli luk protiv glista. saransak. Za Plinija Starijeg (23-79) beli luk je univerzalni lek. u~inili j 7. Hipokrat 'll svojim de lima navodi beli luk kao lek protiv erevnih parazita. kao sto su. smatraju ih. najvi~e uptrebljavaju beli luk kao svakida~nju hranu. Pome~an s uljem i solj u. dakle. a spolja za Je~enje raznih kolnih bolesti i peruti na glavi. u renu isla~ici jma sumpomih Ijutih sastojaka sli~nog sastava i fizioloskog dejstva) . Narodna Imena za beli luk: bijeli luk... luk-Ce~ njak. dok ne osvojise zemlje i gradove izvan male rimske drlave i Italije. Slavni medicinski pisac i lekar rimskih legija. G rei su takoc:te mnogo eenili luk. a naro~ito oni oko njegovog isto~ng dela. Kasnije.U po~etku. jer su sprecene zarazne bolesti. jer ih onda zmije nece ujedati. ~oviti luk. utonula u mrak i neznanje. ~snjak. u mocnoj i ogromnoj Rimskoj Imperiji.ivali skupocene droge jakog fizioloskog dej stva. Stari Egipcani su mnogo eenili bell luk. OIaC prakti~ne iii galenske (-armacije.BELl LUK 237 nas da narodi oko Mediterana. beli luk i emi hleb ostadose i dalje za sirotinju.. ). luk. uostalom. Katon tvrdi da se Rim jednom spasao cd kuge zahvaljujuci preventivnoj upotrebi kupusa. za urec:tivanje stoliee i poj aeavanje mokrenja. dobar je protiv ospica. Lonicerus (1564. kukurek i druge biljke kao lek.a mnoge druge droge za koje do tie nije mala tada~nja nazadna Zapadna ~vropi1. uspelo je grac:tenje piramida. I on ga zato preporu~uje Rimljanima (i u kupusu. Znali su i upotrebljavali uglavnom k upus. C!:ini i madije. On ga upotrebljava kao sredstvo za urcc:tivanje stolice i protiv kolika. za~in. ZahvaIjujuCi preventivnoj moci belog luka. za plebs. Rim I jan i. i prvi Rimljani. za~in i hranu skromne i malobrojne sirovine svog kraja.

To je dugovecna poviju~a koja raste u tropskoj Aziji. Saxifragaceae Trajna zeljasta biljka sa Altaja i Dalekog istoka. ekcema i drugih koznih bolesti. Br. cmi papar. Biber je svojstvenog. gde se i gaji. lepih Micastih cvetova koji se javljaju vee u februaru. U listu ima do 15% arbutozida. dvaput vBe nego u Listu medvec:teg grozc:ta.Piperaceae (crni ·biber. vrlo prijatnog i aromaticnog mirisa. .238 Ll!CBNII! BUJEM BERGENIJA Bergel1ia cordifolia A. Gaji se kao cvere zbog veoma krupnih. koji se jace oseti kad se plod samelje i pra~ak stavi u klju· . ali se sme uzimati upola manje. BERGENUA BIBER Oswen nepotpuno zreo plod biljke Piper l1igrum L. karabiber). socnih. zbog cega se moze upotrebiti za dezinfekciju mokracnih puteva. sjajnih. Cela biljka je opora zbog obilja tanina i drugih polifenolskih jedinjenja. dakle. skoro srcolikih listova i. zbog cega se upotrebJjava u narodnoj medicini za lecenje proliva. kao i u ostalim tropskim predelima. a osobitog. ljutog i toplog ukusa.

ali kao poludivlja biljka. .BLAZENl CKAU. . Droga_ . Rasprostranjenost. Cvetne glavice su pojedina~ne.. od kojih UDU' tra~nji i!Oaju duga~ke bodlje. Kad se tuca i melje. Listovi su duguljasti.Gornja polovina biljke u cvetu (Cardui benedicti herbal. Biber je i danas jedan od najvafnijih i najskupljih z a ~ ina. Aroma bibera potice od etarskog ulja. obavijene su kruprum ovojnim listovirna. 5-9<>/0 kristalnog alkaloida pip e r ina i 0. . Naprotiv. smole. na vrhovirna ogranaka. SIKAUNA 239 talu vodu. Cvetovi su ruti. kad se spusti u vodu. a Ijutina od piperina. Spolja se ponekad daje s Ijutom paprikom (Linimentum Capsid compositum) kao sredstvo za drafenje koze.5% eta r s k 0 g u I j a. VBe ga ?otro~. BLAtENI CKALJ. ~iljasti.8% s mol e (kavicina). BLAZENI CKALl malo sluzi. jedri. na Zapadu se znatno te~ce i raznovrsnije korFstli koo omi· ---_. Upotreba. etarskog ulja i razne soli. naj~e~ce po suvirn mestima. visoka do 40 em. po povr~ini mrezasti a po obodu o~tro nazub ljeni i bodljikavi. zbog cega je biber nekad upotrebljavan protiv grozniee. Alkaloid piperin ima svojstvo da sniZava ternperaturu. zatim ima malo masnog ulja i mnogo skroba.i na~a industrija gorkih alkoholnih desertnih napitaka nego apoteke I fabnke Ie· kova.. U biberu ima 1-2. Prvoklasan biber u zrnu.Raste u primorj-u.Kod nas se vrlo retko upotrebljava. a lo~ lebdi ili pliva. oko 5% tanina. veoma raz· granata biljka. ali se bere potpuno zreo plod i oguli sem~niea i srednji sloj . odmah padne na dno. nazi va kij an je. duboko perasto deljeni. - Composi..tae DvogodBnja iii jednogodBnja zeljasta. Sastav. SIKALINA Cnicus benedictus L. Cveta po~etkom leta.. Kao lek se malo upotrebljava: za povecanje apetita i kao stomahik. Cela biljka je sivkasto-ruckasta od obilja dlaka.Nedovoljno prouteni gorki heterpzidi (kniein i drugi). rede u drugim delovima zemlje. Beli biber ili bijeli papar poti~e od iste biljke. . vrlo bodljikava.

sjajna bobiea zive crvene boje.l hladu na promaji. dugacka 3--4 m . Traii lako. zelenkasto-zuckastirn jednospolnim cvetovima. Raste po zivicama i obodima ~uma. U redove od 60 do 70 cm. benediMa. na udalj eDju oko 30 cm struk od struka. 1. kielce. Rizom moze biti tezak ponekad i vBe kilograma. neupadljivjm. benediktova Toza. Gorak aromatican stomahik: po 20 g blaienog ekalja. hajducice.240 LECENJP. mesnatim. vina i drugih galenskih preparata. Listovi su srcoliki i Siljasti. Daje se u obliku ~aja. BLJUST. pun lepljivog soka neprijatnog mirisa. na dugim peteljkama. Ili se rizom Da trenici nastruze. ne eekajuci da se svi otvore. pa se to stavlja kao oblog sa rakijom iIi bez nje. Strugan rizom se stavlja na uboje. korenom se trlja mesto. bozja plahta. odstranjuje modI1ice od podlivene . Dioscoreaceae BUUST Trajna poviju~a sa vrlo debelim. pelena i lincure. Iz pazuha listova izbijaju cvasti sa sitnim. krtolastim rizomom iz koga izbija tanka stabljika. Gajenje 1 berba. Ijutog. gorkog. pitomi ckalj. ckalj . Narodna imena: babino zelje. nepdjatnog i toplog je ukusa. Seje se krajem april a. kraljevac. trave-ive. limunove kore i oeajnice. biskupova brada. 2. Piti u obliku nezasladenog eaja (10 g Da 200 g yodel na pol a sata pre jela. Bubrezni bolesnici ga n e smeju piti.BLJU1D. Pije se kao pod 1. . tako da se posle toga obavezno maZe uljem. mesnata.Kod nas se De gaji. a Da Zapadu obavezno. Rizom je cesto upotrebljavan narodni lek protJiv reumatizma i i~jjasa. pli"kova i rana. sveta sikaviea. rastresito i plod no zemlj gte. masCu Hi mlelrom cia ne dode do upale. eesto u zajednici s drugim gorkim drogarna slienog dejstva. koja se penje po drvecu. Bere se eim se pojave prvi cvetovi. Rizom je spolja sivocm. a na prelomu beo. pri eemu se javljaju osecaj topline i crvenilo.KUKA T amus communis L. Gorak stomahik: po 25 g blaienog ekalja. BllJEM ljeno gorko sredstvo za le~nje organa za varenje. Plod je jajolika. U n arodu se upotrebljava svez rizorn. vezu u kitice ~ su ~e '1. meki tm. rede mladi pupoljci (Tami rhizoma et gemma). tinkture.

- Compositae Trajna mirisna i gorka biljka. Najlak ~e se gaji deljenjem starijih busenova u jesen na rastojanju 70 x 70 em.Isto tako. Nije dovoljno istralen ni hemijski ni farmakodinamski. od tega se javljaju jako povracanje i proliv. BOB Vicia taba L. pa ga zbog toga treba izbegavati. jer ublazava bolove i pomale izbacivanje kamena iz bubrega. blju~tina. kukovina. Upotrebljava se sli cno pelenu. Moze se potopiti u ja'k u rakiju (200 g u litar rakije). i piti po 1 rak!ij- B021E DRVCE . ali je manje gorak. sakupljeni u malene glavicaste evasti.BOB. Stabljika je skora odrvenjena. prijatnog je mirisa i zbog toga se lak~e uzima. Dmga narodna imena: ble. oksitiramina i proteolitskih enzima. I bobice su otrovne (otud narodno ime zmijino grotae). Gaji se (i podivlja) kao narodno evece. Poreklom je iz Azije.. drlati 10 dana. Sadrii etarskog uJja. Sadrii skroba i sluzi u kojoj se nalaze vrlo krupni i vanredno o~tri knstali kalcijum-oksalata koji ozleduju kof u kad se korenom trlja bolno mesto na telu. naj cesce po grobljima. U zeienim mahunama je nadeno dioksifenilalanina. erna loza. bjJu~tan. a u eve!u bojena materija antofein. tanina i flavonskih jedinjenja. visoka 60-140 em. beb. Cveta od juna do oktobra. konjski bob. . blju~c. asparagina. iseedi i pije protiv akutnog pielonelrita i nefriticnih kolika. Zabelezeni su smrtni slutajevi trovanjem i2 neznanja. BOllE DRVCE 241 krvi. bobae. Cvetovi su sitni. gork'ih matenija. Lislovi su tanki i usko perasto deljeni. B02:JE DRVCE Artemisia abrotanum L. Dvadeset pet grama eveta popari se sa pola litra kJ}ucale vode i posle 2 sata oeedi. pije se pre jela. zmijino grozde. ce~ce muckaju6i. Imena: bakla. crne kuke. Neoprezni daju pijancima iseecien sok blju~ta. alkaloida abrotina. veliki bob. zuli. poparen 1 litrom kljucale vode u po· klopljenom sudu. IYljust. Caj spravIjen od 30 g vrhova grancica u cvetu (Abro/ani herbal. bluz. visoka 60 do 120 em. a kod nas se gaji slicno pasulju i gra~ku. leucina. Narodna. Bljus/ je o/rovan. Verovatno da ima i sleroidnih saponozida. Miri~e istovremeno na limun i pelen. - Papimnaceae JednogodiSnja zeljasta biljka. tirozina. u narodnoj medici'lli koristi se caj zelenih mahuna (250 g kuva ·se IS minuta u I litru vode ~ popije u toku dana) za lecenje upale be~ike.

na livadama i pasnjacima. jer nes tru~njaci ne znaju ni dozu ni nacin upotrebe bozura.• P. Ima ih svuda. decora Anders . corallina Retz. kosovski bozur. smole i boje. brozg. Narodna lmena za Paeonia otticinalis: arap~e. trojaska rozica. a danas sarno u narodnoj medicini upotrebljava se evet. macur. Kod nas ga upotreblja· vaj~ . I ono se nekad u-'Jtreoljavalo protiv epilepsije. U narodu se jos ponegd~ upotrebljava bozur kao lek. bozuric. . miri. Biljka je otrovna d nij e dovoljno is pitana ni hemijski ni klini· ~ki.sni muski pelino pelinak. a danas jos ponegde protiv gr· ~evitog kasija i kao sastojak ~aja za dimljenje i kadenje astmati~ara. Stavlja se u vunene i svilene tkanine i krzno protiv moljaca. TRPUTAC. zenski bozur. bozji drvak. etarskog ulja . crljeni bozur. VUCAC Plantago L. planinski bozur. Narodna imena: bozja metiea. tanina. Narocito ga eene zene. Homeopatska medicina upotrebljava svez koren. pitomi ohsjenae. Zbog toga bi trebalo da lekari. di· vlji ciper. Za vreme ratova i gladnih godina jeo se mlad . lILOVLAK. Nije redak slu~aj da neka baka iz nekog sela salje bofurov evet i seme nekoj svojoj rodaei i prijateljiei u grad »kolko da se pri ruci nade. Nisu otrovne ni skodljive. secera. P. kurjak. srCano zelj e. broda nj. narocito na selu. BOKVICA. \ Za P. zlu ne trebalo«. drevinka. brozgva. i tako najlakse dolazi do trovanja. za umirivanje uzbudenog nervnog sistema. Za vreme ratova i nestasiee lekova bozje drvee su upotreb lj avali protiv d~jih glista i groznice (abrotin sniZava temperaturu). masti . muski bozur. nekih alkaloida i drugih nepoznatih sastojaka. duhovska ruza. kao lek za ja~anje i protiv akutne upale ereva. tunkarica. Izaziva povraeanje. decora: bUur.242 LECENIB BIlJI!M sku Casicu 3 puta dnevno na pol a sata pre jela. ' 0" z" uredivanje menstruacije. za lecenje padavice. bozja plahtica. mosur. pro stenik. U cvelu ima lanina i peonidina (jedna glikozidna an toeijanska boja). va. po sumama i na drugim mestima. Za P. corallil1a: bozur. On se' upotrebljavao nekad protiv epiJepsije. tenuifolia L. rede krtola i seme (Paeoniae tlos. bofuraJ\c. pored puteva. za le~enje hema. U korel1u ima tanina. Z. rutviea. kraljev evijet. devetak. troj acke roze. U semenu ima masnog ulja. Nisu retki slll~ajevi trovanja. Ne preporucujc se <uP( . tuber et sem en). a i zbog pri· jatnog mirisa.Ranunculaceae Razne vrste bozura rastu divlje i gaje se kao nase omiljeno narodno evece. lrava od guja. velikog kaslja. Nekad 1I skolskoj. Piallltaginaceae Kod nas raste dvadesetak vrsta bokvice po naseljima. secera. trava od tri rozciea. bozur. BOlURI Paeonia officinalis (L. turski neven. eba bozura za l~enje. TEGAVAC. roida i dr.) Gouan . obrate patnju na bofur.

TRPUTAe . 2.. v. sta bokv. pakovati i svaka pod svojim imenom prodavati. I. greevi. U veCi ni vrsta boo kviee lisee se razvija u obliku rozete u dnu stab ljike koja nije granata i nerna mea. eve t je belicas t. jajolika iii okruglas ta. 3.itamina C. masnog ulja. sivkasta ili ruzieasta evast je valjka. Srednja bokvica raste na suvim mestima. p ektina. U narodu se naj· viSe ceni i naj eesee upotrebljava sirokolista. jer to zah· teva i medwlarodna drogistieka i farmaceutska trgovina. susiti. saponozida i fitoncida. Domaeinstva mogu za zimu za svoje potrebe naeiniti s!iean sirup: mlado. lisee je iii· roko ovalno. belaneevina i secera. Droga.stu lma oko 40/0 tan ina. cvetna stab· ljika je oko 5 puta dufa od lista.List bokv. raste na vlafnim me· stima.ice deluje protiv raznih upala koze i sluznice. raste 'po pasnjacima . tako da se za potrebe domacinstva sve tri mogu koristiti posebno iii pomesane. SvaKa se mora odvojeno brati. nego se zavrsava zb ijenorn evascu od neuglednih si tnih evetova. osobito od velike ili zenske bokviee (Plantago major L. . Neke sc od najdavn ijih vremena upotrebljavaju kao lek. cvetna stabljika dugaeka je koliko i list. Sve't i suv list. evast je kratka. media L. 1. 'cveta ju od proleea do zime. rnnogo vise u narodu nego u skolskoj medicini.) . sta. rede cela biIjka i koren (Plantaginis folium. usko[is ta bokv-ica (P. katar. U semenu ima sluzi. srednja bokviea (P. svuda gde se sliva voua. tj . emulzina. hemijski sa· stay i dejstvo sve tri vrste bokvice gotovo su isti. Prema obliku listova i evasti razlikuj u se medu soborn neke dornaee vrste koje su najraspros tranjenije i koriste se kao lek: 1. muska. pored ugazenih put eva i ispod strehe. Sa5tav. iako su obe hermafroditne.).ice i drugih lekova. %ILOVLAK. . sirokolista bokvica (Plantago major L. eir na dvanaestopalacnom crevu i na zelucu. ima fuoike jajaste. ~ List se bere sve dok biljka cveta. 2. tirozinaze i koagulaze.ica. Cvetna s tabljika je dufa od Iistova i ima 5 dubokih brazda. tek uzabrano !isee bokvice oprati u ne- . nerna ienskih j muskih bokvica). dugaeka. 3. lal1ceolata L. a na sva· kom Hstu se isticu lueno poViijenJi nervi koji se pri vrhu lrista spajaIju.U svim organima biIjke ima heterozida aukubozida i enzi· rna invertaze. za leeenje rnnogih bolesti a i kao profilaktieno sredstvo lzelen li st i sok iz lista kao proleena vitarninska kura). soeno. MuSka bokvica jrna uske duguljaste iiiljaste li stove koji se poste· peno sufavaju u siroku kratku peteljku. limunove kiseline. dine. U Ji. zensk~. sjaj· ne i debele Iistove na sirokoj peteljci. Sve tri vrste su trajne zeljaste biljke sa Iistovima u rozeti. krupna iii zenska bokv.BOKVlCA. Upotreba. Zen ska bokvica (po hrvatskoj terminologiji »muska«. cvast je dugaeka i srebrnobela. smanjuje ueestano mokrenje i povoljno deluje na organe za varenje: proliv. mala. dlakava je.naee .iskasljavanje gU "5 te suve sluzi iz organa za disanje . Ne smeju se mesati navedene tri vrste bokvice. pojacava lucenje tecnosti u plueima i time a laksava . . kru· niea je gola. Plantakod je farmaceutski fabricki sirup protiv kaslja. a koren se vadi cele go- h erba et radix) .).). izraden od !i. 243 list. Berba.

Ako se slueajno posecete dok ste na selu. Godine 1958. terput. samletri maSinom za meso i stiskanjem kroz pla tno iscedi ti zelen sok. zilavac. bez okoli~enja. prva pomoc je list od bokvice. jer sadrfi do 12<>/0 sluzL Sluz se vadi kao sluz iz lanenog semena. dokazana je znama antibakte· rij ska moe bokvice. cveta zove i trave daninoc. Protiv velikog (magareceg) kaSlja: po 20 g lista muske bokvice. poklopi i posle 3 sa ta ocedi. Za ublazavallje napada kaSlja i lak! e izbaeivanje sluzi: po 20 g lista bokvice (muske.Osim navedenih. dugoliste). muska bokvica (Ku~an). kazati da je za posekotine najbolje priviti list bokvice. Uzima se 4-5 puta dnevno po 1 ka~ika. tarpudac. cveta belog sleza. VeCina zna da list prethodno treba dobro oprati da bude cist. Za nju gotovo svi znaju i mnogi je upotrebljavaju kao lek. prome~a i posle pola sala popije. marina bokva. Narodna imena. Pasti/e se prave u apotekama i farmaceutskoj industriji: po 5 g soka od bokvice. . ~iroki trputac. Umesto vode i sec era bolje je dodati 600 g meda. pitoma bokvica. 'pra~ in e i drugih izvora zaraze). faringit. zamesi i nacine pas tile prij a tnog ukusa i dobar lek za organe za varenje (cir ie· luca i dvanaes topalacnog creva) i disanje (hronicni bronhit. da se ne bi necistoeom s lista rana zarazila. piti uvece pre spavanja da bi se izjutra imala uredna stolica. evo jo~ nekoliko narodnih imena za zensku bokvieu: vela bokvica. lici na buvu (otud i nauCno ime. Narodna medfclna. zenski zi· lovlak.244 LECI!NJI! BJUI!M koliko voda Uer bokvica cesto raste po naseljima gde ima razne prljav~ ti· ne. Deluje kao blag laksans. Svako ce yam odmah. paskvica. larin· git) . a u juinoj Francuskoj i nekim drugim zemljama se na veliko gaji za proizvodnju mdustrijskih kolicina semena koje se koristi kao 51uzna droga u terapiji i u tekstilnoj industriji za apretiranje. zasladi medom i pije svaka 2 sata po 1 ka~ika. pitomog kestena. jer posekotina ne krvari. .riveni fitoncidi (Felklova). Kao prethodni eaj. tarpotac. brzo zara~cuj e i ostaj e mali oZiljak. cveta i lista podbela i moraca. Cini mi se da nijednu drugu domacu lekovitu biljku tako cesto i gotovo redovno ne upotrebljavaju kao bokvicu. ne zagnoji. doda 50 g vode i pola kilograma ~Cera. iii list bokvice stucaju iii na ploci malo opeku i tek tako omek~an stavljaju na ranu. veliki trputac. rosulje. I 'kg tog soka pome ~ati sa 2 kg meda iii prokuvati 10 minuta sa 2 kg ~ecera . Veoma se ceni.) je jedna vrsta granate bokvice koja raste u Primorju. celnik. pije se topao. jer su -u njoj otk. Korisno je za osobe obolele oct upale hemoroida (~uljeva) i zatvora. jer psyl/a na grckom znaci buva).Bokvica je omiljen narodni lek. koristan osobito za osobe obolele od hronicnog zatvora: 1 supena kasika semen a potopi se u 200 g caja od kamilice. Seme je si· tno. B u a c a k (Plantago psyllium L. Mnogi opran list obriSu i namaiu ma~eu iii ·u ljem i tek onda prilepe na ranjeno mesto. Ruzicastu akrzu na lieu Leklerk leci ovim melemom: 15 g soka od bok· vice pome~a se sa 5 g bezvodnog lanolina i 10 g belog vazelina i na kraju doda kap ruzinog ulja radi prijatnijeg mirisa. veliki trpotec. gume tragakante i samlevenog rizoma oJ perunike. Ovo je sasvim opravdano. crnog secera (od sladiea). sve pome~ a . Tri supene kasike ove smese popari se sa pola litra k1jucale vode. .

.Nitrofilna biljka po vrtovima i poljima. ernoglavae. troputae. popova lozica. saponina. Donji listovi su u rozeti. BORAC Baraga officinalis L. rede beli ill purpurni. . Svez sok iseeden iz eele biljke ubrzava izbacivanje hlorida iz organizma. Neprijatno. mala bukviea. BORAlINA. krepotee. . treputae. svuda gde ima mnogo azotnih jedinjenja.Ukusa je na krastavee. 25% tanina. udrruiem u povijene evasti na vrhu grancica.iIrata. List. Cveta od maja do avgusta. rastresito i pIadno zemljiSte u redove oko 70 em rastojanja. Upotreba. . 245 Za musku bokvicu: bukviea.ja OOkva.Prisustvo znatne kolicine kalijum-nitrata objasnjava svo} stvo boraiine da izaziva pojaeano mokrenje i znojenje. Svojstva. konjsko rebro. malo etarskog ulja. a kasnije se proredi da struk od struka bude u redu oko 35 em. Ulazi u sastav raz· nih lekova za jetru i zuc. flos et herbal. LISICINA.Seje se u martu iii aprilu na lako. troputae. glavor. Stabljika je ~uplja . masnih i smonih kiselina i mnogo kalcijum-malata i naroeito kalijum-'1. pasja noga. debela i sadrhi mnogo sluzastog soka. dugi trputae.. Gajenje i berba. LISICINA . Cvet ulazi u sastav evetnih plucnih eajeva za lak~e iskasljavanje zapecene sluzi. Cvetovi su plavi.BOLDO. Glavni lekoviti sas tojak je alkaloid boldin. triputae. bu(h)aeica. tripotee. visoka 30 do 60 em. . siroki prpotee. ali su talasasto naborani. BORMINA. srednja bukviea.Oko 25% sluzi. skoro bodljikavo dlakava. na dugaekim drskama i elipticni. deluje i protiv erevnih parazita. zenska bokviea. grubo eeki[ljasto dlakava biljka. bu~ika. Sastav_ . obieno juna-jula. Droga. a gornji duguljasti. duga bokva. Rasprostranjenost. lisnati tr· putae. Za srednju bokvicu: bokva. BOLDO List (Boldo folium) eileanskog mirisnog drveta PeUmtlS boldus Mol. Zilovljak. tako da eoveka odbija. Monimaeeae. POREC. boBinee. U mladim biljkama ima malo alantoina. Borag~naceae JednogodiSnja zeljasta. Bere se kad je biljka u pUllom evetu. Velike kolicine sluzi opravdavaju upolrebu !ista kao blagog sluznog sredstva koje deluje s!ieno belom slezu i drugim mueilaginoznim (sluznim) drogama. Za buacak: blesnik. krupni. sredn. mu~ki zilovlak. Listovi su po obodu eeli. razgranata. fenska bokvica (Ku~an). sedeCi ti obuhvataju 'Stabljiku. evet i eela biljka (Boraginis folium. Slabog i svojstvenog mirisa. . bolhnjak. diuretieno i se· dativno.

uglavnom H:mu· nove. zvonasto·eevasti.i dr. oko 1 mgOfo ka· rotena i dr.td. organskih kiselina. poklopiti i posle pola sata p iti svakih IS minuta po I ka~iku. . krastava.u cale vode. oko 6'/. nekoliko flavonskih heterozida. boraidina.i osu~eni plod (Myrtilli folium et fructus). Upotreba. okrugla. Zrele borovniee su prijatno dijetetsko ~redstvo za jaeanje.Osu~ene bobice sadrle ako 7-11 0 / 0 flo bat ani n a. list deluje slieno listu medvedeg' gro!<!a i diureticno. Zbog prisutnog arbutozida. protiv decjih proliva i akutnog enterokolita odraslih. razume se sarno mlado li ~ce pre cvetanja biljke. sok iz zrelih babica. Listovi su naizmenicni. di· vizme. arb u t 0 z i· d a.e. . Cveta u prolece. U narodnoj medicini boraiina se upotreblj a va za lecenje bubreznih i zeludacno-crcvnih oboljenja. visok do 50 em. poraga. cni i obe~eni. duguljasto·jajasti. Sastav. burai. a plod sasvim zreo. belog sleza i podbela i od toga uzeti I supenu ka~iku. Anticki narodi nisu poznavali porec. Lst se bere u prolece sve dok biljka eveta. Osu~ena bobica je srilezurana i velika kao biser. bora~a. Plod je modro·erna. soena bobica sa vge semenki.Za lek se upotrebljava sveza i suva bobica. krastavica.J h he t e r 0 z ida boja borovnicinog soka. Caj za iskaSijavanje: pom e~ati jednake delove eveta pore~a.246 LI!CI!NIl! BIUEM Caj za mokrenje i zno jenje: 20 g cveta popa riti sa 300 g klju~ale vode i posle ~etvrt sata toplo popiti u nekoliko navrata. nakiselo-slatkog i malo oporog ukusa. . i n v e r t n 0 g sec era. raznih upala sluzniee j. Cvetovi su ruZicasto·beli . oko 27'/. do 220 mft'/o vitamina C . Upotrebljava se i protiv seeerne bolesti. Plod treba susiti u susniei na 65. 2-3 em dugacki i ima· ju perastu nervaturu.inog cveta. reumatizma i drugih bolesti. Narodna imena: boraga. BOROVNICA Vacoinium myrtillus L. ·bore· tina. U listu ima do ISo. kozmelj. pa se upotrebljava iii kao salata iii kao povrce slicno spanacu i ko· privi. pirokatehinskih tan ina. borazde. pektina. oko 6 mgOfo vitamina C. na vrhu se vidi krunicni prsten. buraiina. rw. ekstrakt i vino. Ako neko ne moze da podnese miris pore~a.. ~tvu Erieaeeae Borovniea je grmic. treba do dati malo lipovog i rw. Sazreva u leto. jabuonc i cilibarne. do 1. Droga. .50. Preneli su ga Arapi u Spaniju. tanki. tako da se i danas u mnogim zemljama gaji zbog ukusa koji je sliean kra· stavcu. boraziniea.. popariti ca· som klj.70 0C. Bob ice su dosta prijatnog.List . Kod nas raste u velikom mnogradeCi prizemnu floru mnogih na~ih vlaznih i hladnih planinskih bu· kovih i cetinarskih ~uma i cis tina. volovski jezik. pojedina. smesu raznih ant 0 e i jan 5 k. Zbog tanina i pektina borovniea deluje kao blago sredstvo proti\' dijareja i katara ereva.

dobricica i dr. Protiv proliva: po 25 g lista i ploda borovnice. ostavi 2 sata.iznosi svega 0.4 do 0. borovnjaea. troskota i rastavi~a se pome~a. za industrij sku proizvodnju soka. sap 0n ina i go r k i h mat e r i j a. ne sarno kao evece u evecnjacima nego i na veliko. oeedi i pije umesto vode. Tako se moze objasniti z. Donesen je iz Indije. Sadrli eta r s k 0 g u I j a. Bosiljak nije naSa biljka. 1 za religiozne obrede. zdrav. Diureticni caj: po 20 g Lisba bOTovniee i breze.). 3. jer je to najzdraviji napitak. Tri s upene kasike ove sme~ e popan se sa pola lJtra kljuCale vode. eineola i drugih ant is e p tic k i h sa s to j a k a koji slufe kao konzervans. 2. Sada se gaji u mnogim evropskim i vanevropskim zemljama. poklopi.BOSlUAK 247 Poslednjih godina naglo je poraslo interesovanje za plod borovnice. borovaca. burum. Od ovog ekstrakta izr aduj u se drazeji za j acanje ocn og vida. Narodna imena: barovniea. mahune od pasulja. zbog cega se pokoJnik . brusovnica. pa se u nedostaltku borovnice moze upotrebiti kao diuretik i za lecenje upale bubrega i besike.to vi.). a s druge. divo-grozje. kuvaju se kao i svako drugo suvo vo~e. Borovniea nije ~kodljiva i moze se stalno upatrebljavati. brasnjaca. pa i u umetnickoj poeziji. brosniea. Ukusa je gorkog i ammat! cn~ Ijutog. jer divlja biljka ne moze da zadovolji sve ve~ u traznju ovih plodova. brusnik. Po~to je taj lek patentiran i skup. BOSIUAK Ocimum basilicum L. borovinka. dunjinog semena i nane se pomesa. za farmaceutsku industriju. boribnica. Secerna balest (vid. - Labiatae Bosiljak je nase narodno omiljeno eve~e. Cetiri supene ka~ike sme~e kuva se 15 minuta u 1 litru vode. neprevreo i nefalsifikovan sok. Umesto soka svako doma~instvo maze da spravi kampot od osu~enih zrelih borovnica. sitnice. Ta j lek naj vge tro~ e voza ci koji voze no~u i radnici koji rade nofu. erna borovnica. mecje grozde. Kod nas se gaji od davnina ne sarno kao ukras ve~ i kao zacm. To su evece i miris starijeg sveta. crvena borovnica (Vaccinium vitis idaea L. erna jagoda. brosniCak. Ranije nije bilo ku~e bez bosioka iii bosiljka. strus ljinke. Cela biljka je prijalnog mir isa. dudov list. ostavi 2 sata i pije mesta vode. Bere se nadzemni deo biljke u evetu (Basilici herba) i sus i u hladu na promaji. Iz zrelih plodova borovniee spravlja se narociti ekstrakt koji sadrii veliku kolicinu antocijans kih boja (od njih potice modra baja soka). toliko opevano u narodnoj.b~g tega se bosiljak nosi na groblje. ervenozrna borovnica. za destilaciju etarskog ulja. U etarskom ulju ima est rag 0 I a iii metilkavikola. kad se ide mrtvaeu. jer spreeavaju razvoj mnogih mikroorganizama i unistavaju ih. u listu ima gotovo iste sastojke.8% . linalola. tan ina. 1. B r usn i e a. ofinki. jer povoljno deluje na vidni purpur. s jedne strane. tako da se pocinje ve~ tacki razmnoZavati u ~urnama i gajiti. a m'a jv-Be ILs. Kolicina etarskog ulja nije velika . najeelishadnije je piti cist.ali biljka ipak ima vrlo jak miris.

~iljas tim.. RasproslranJenost. TRAVA OD MAJASILA Arn. ~to pre osu~iti i cuvati na suvom mestu dobro zapakovane. fesligen. ~esto zajedno sa belim lukom. bosilek. za poveeanje mle~nosti majki koje imaju malo mleka. lima iii u obliku ~aja pos le jela. zatim za ja~e mokrenje. MORAVKA. dlaka· vim listiCima poredanim u dva reda. protiv gasova. baselak. Jezicasti. nadimanja i tegoba u organima za varenje. duguljasto·jajasti. ne sarno suvog. zrakastih. naspramni. a si'roki ako 4 mm.bogojavlJenska vodiea« . mislodin. pup~aslo. BRDANKA. Ijava bosiljak kao sredstvo za umirivanje uzbudenog nervnog sistema. . kao pamuk. na njemu su usadene sitne. vasleden. Listovi su slo~eni u rozetu pri dnu stabljike. uzaruim . Sastoji se iz krupnih. Nekad su ga propisivale gotovo sve farmakopeje u svetu. i nosi kad se ide te~kom bolesniku. bosiljak sarma~ . koji se nalaze po obodu cvctne glavice. ocistiti od crnih larva. besiljak. humoznom i via· ~nom zemljiStu.Treba brati potpuno rascvetale. fesli~an. Ima je na planinama severnog dela Balkanskog poluostrva. zbog tega se daje da se one pokvari . listovi na stabljici su sitniji. sitno jarnicasto i maljavo.248 LECBNJE BIU1!M njime kiti. zenski cvetici. koja je glavni proizvoaa~ droge u Jugoslaviji. tako da su ga imale sve~eg preko cele godine. Droga. pe~~anom. kao retko koja druga biljka. den. . pa ~esto i u loncu. upotreb. Iz kratkog. Narod. Nekad nije bilo ni jedne kuce koja nije imala malo bosiljka. faslid~an. dugacki su do 2. pa bi trebalo ispitati i ustanoviti ~ta je u njemu madija.Compositae Brdanka je dugovecna biIjka. krupan bosiljak. za uredivanje menstruacije itd. sasvim opravdano. Upotrebljavaju ga i protiv nekih crevnih parazita. Unutra~nji cvetovi su cevasti i petozubi. Bosiljak treba prou~iti vee i zbog toga ~ to se on. Kod nas je najvi~e ima u Sioveniji. valjkastog i debelog rizoma izbija po jedna slabo razgranata stabljika sa jednim iii viSe 1amnozutih glavicastih cvetova na vrhu. krtom i v I a s a s· t 0 un per n i com. za izazi· vanje bolj eg ape tita. .ica montana L. Berba. visoka 20-60 cm. ali ne precvetale cvetne gla· vice. Francuska i neke druge farmakopeje i danas propisuju bosiljak kao oficinalnu drogu. pitomi vesligen. b~ulek.. po obodu malo nazubljeni. po obodu celi. C vet. .Raste na siIikatnom. a ~ta stvarna lekovita vrednost. vezanog u ki· tieu vee i u vrtu. Narod ima veliko poverenje prema bosiljku. na pasnjacima.5 cm. basiljak. livadama i ~umarna brdskog i planinskog podrucja. rapave ahenije zakieene belom. feslidan. ~ u ton a ran· d z a 5 t i h g I a vic a oblozenih mnogobrojnim . Ukoliko se kod nas ide vi~e na jug i istok utoliko je veea i raznovrsnija upotreba bosiljka. u obliku za~ina u je. jezi· ~ak je trozub i ima 7 do 12 nerava. itd. . valjkaste. tako mnogo spominje u narodnoj poeziji i pripovetkama. ~vrstom. Rizom sa korenjem poene se vaditi cim biljka precveta. murtela. bosilje. zbog koje je droga sivobela i v rio I a k a.l. protiv zapaljenja bub rega. ba~elak. jer cvet brzo pocrni pod uticajem vi age. Narodna Imena: ba~ilek. basilje. bosilj . CveiBte je malo.

' inulina. puno je obrastao lako lomljivim. TRAVA 00 MAJASILA • 249 naljutog.Til1c/ul'a Arnicae daje se najviSe u narodnoj medicini kao sredstvo za draicnje koze protiv neuralgije i reumatizma.BRDANKA. Upotreba . Infuz od droge narod upotrebljava za ispiranje usta i grla. a na donjem pot. II. . Rizom s korenjem je slabog aromaticnog mirisa. do 9 em dugaeak. B . jako aromatienog. neglikozidnu. flavono· ida. a tanin steze.JEZ ICAST 1 CEVAST CVET . Iznutra se daje kao sredstvo . iza. slieno zalfiji. R i zorn i k 0 r e n.Cvet sadrli oko 0.CEKINJASTE DLAKE NA PERJAN ICI.Rizom je vodoravan iii kos.CV ETN A GLAVICA . OBA CVETA IMAW PERJANI CU (PAPUS). B. a ukusa nagorkog zivaju kijanje. Na gornjem delu vide se ostaci od stabljike i mea.DLAKE BLlZNAKINJE Sastav. boje i arnidiola ill arnisterola. narocito u ova dva svetska rata kad se do joda teSko moglo doei. malo kvrgav.1% eta r s k 0 g u 1 j a nepoznatog sa· stava. . MORAVKA. tvrd i mrkocr· yen. gorku j Ijutu. 3-5 mm debeo. obicno povij en u obliku luka iii zavrnut kao slovo S. jaea sluzokozu. c CVET BRDANKE : A . eesto umesto skupe jodne tinkture. svega oko 1 mm debelim Z iii cas tim k 0 r e n j em. jer i tu e tarsko ulje deluje kao an· tiseptik. smole. gor· kog i I iUl og ukusa . Spolja je rapav. C . skoro \'al} kast. tan ina. kristalnu materiju a r n i C i n. Cvetovi su slabo aromaticnog mirisa. U korenu ima istih sastojaka i joS oko !()o. . Stavi. Vodom razbla· 'lena tinktura upotrebljava se kao domaee sredstvo za leeenje uboja i mno· gih rana. Ij uskav.

Narodna lmena za Betula verrucosa: bela breza.Taste u Severnoj Americi. Ehrh. metlika. obi~a breza i B.050. ruta brc1anka. S'adde oko 4% eta r S k 0 g u I j a. mali divlji neven. Sveza kora sadrli do 0. rastu po ~umama Evrope i Azije i prostiru se na sever ~k do 65 0 i vg e.2'10 heterozida. gorkog i oporog ukusa. BREZA Betula L. veprina. briza. pubescens: breza. tan kim graneicama. Saddi nedovoljno proucene supstan. ksiloze i met i I n 0 gsa lie i I a t a.Bere se mlado brezovo li~ee u proleee i su§i u hladu na promaji. gorska potres. Danas se najvi~e upotrebljava kao narodni lek u Zapadnoj Evropi. Droga je svojstvenog mirisa. 0.250 LECENIE BJUBM • za ummvanje nervnog sistema. pendula Roth).Beru se lisni pupoljd breze i brzo su~e.Izgleda da je brc1anka upotrebljavana za lek jo~ u srednjem veku. na niskoj temperaturi se izdvajaju krjstali. B. obicna breza. . lenla L . kao emenagog i abortiv. smole. jadika. OstaIa narodna imena: arnika. zlatenica. . Protiv decjeg nocnog mokrenja u krevetu: 30 g cveta brc1anke i 70 g lista hajdu~ice . falosna breza. U vecini zemalja oficinalan je b r e z 0 v kat ran. veprovac. Betulae folium. . puba6ta breza. a B. Breze su zivopisna vitka drveta s belom korom i vitkim. (= B. za snif avanje krvnog pritiska. naj~esce u obliku infuza. . brizovina. severna breza. arank. V sluibenu medidnu je uvedena krajem XVI ill po~etkom XVII veka. pu.. saddi 42-46% slobod· nog i 30-400/ 0 vezanog bidklienog seskviterpenskog alkohola bet u I a I a. Kasnije je prili ~no zaboravljena i gotovo napu~tena. Istorija. Narod upotrebIjava protiv najrazli~itijih bolesti b r e z a v 0 I i ~ e e. breza crepu§a. Krajem XVIII veka be~e!11nogo cenjena kao lek protiv groznice. pravi ukras svetlih ~uma. Jedna supena ka ~ ika ave sme~e popari se sa 200 g klju~ale vade i posle 2 sara popije na 2-3 sata pre spavanja. ti~ji neven. dje koje imaju antibakterijsku moe. nepoznatog sap 0 n 0 z ida.ezov list je jedan od najboljih biljnih lekova za lecenje mokraenih puteva. k 0 r u ~ s v e z b r e· z 0 v S 0 k dobijen rano u proleee. za le~enje or· gana za disanje i varenj e. to je zuta gusta teenost prijatnog balsami~nog mirisa. . koje sadrli metiinog salicilata i upotrebljava se kao miris. eta r s k 0 g u I j a. Destilacijom pomocu vodene pare u SAD vade ulje. konjski petrovac. B. Saddi oko 8% katehinskog tan ina i is to toUko ~ecera. metla. Lis t brdanke upotrebljavaju za pu~enje kao zamenu za duvan. Cortex Betulae (Icntae) saddi jedan fenolni' heterozid. bescens. metlovina. gorke materije i dr. Betulaceae B etula verrucosa Ehrh. brez. koji hidrolizom daje po jedan molekul glikoze. Betulae gemmae. pap rica. List i pupoljd upotrebljavaju se kao diuretici i antiseptici urogenital· nih puteva.

Rizom je dugacak. Stablo je cetvorouglasto. za lecenje nefrita. barScan. bres.iS eampestris L. BRSUAN . Ima saponozidne materije od kojih potice otrovnost i lekovitost brsljana. ru~ten. alizarin i druge bojene materije. Narodni lek za lecenje opekotina. Narodna imena: barst. uloga. BRSLJAN. katara be~ike i kamena u bubregu. ce i oslobodena plute. razgranat. Raste najce~ee po naseljima i po zivicarna. najce~ee u obliku 3% infuza. br~ean. U kori ima sluzi. BRSLJIKA Hedera helix L. ocedi i time oblazu obolela mesta i pije po I ca~a izjutra i uveee. plju~t. . Upotrebljava se unutra~nja i srednja kora sa mladih (1-2 godine) gTana (U/mi cortex interior) oguljena rano u prole. .BREST. brstovina. Kostl bolesnika koji upotrebljavaju broe pocrvene. best rail. brijest. broce. bers/jan. - Ulmaceae Snafno drvo. brstran. Cela bilj· ka je gorka i otrovna. Ostala narodna Imena: barsijan. - Araliaeeae Trajna drvenasta zimzelena 1J. - Rubiaeeae Trajna zeljasta biljka. pra~ka (3-5 g dnevno) iii ekstrakta. i to sarno kao narodni lek za lecenje koinih bolesti. Kod nas se retko upotrebljava. Ponekad se trafi za izvoz. BRoe Rubia tinetarum L. erni brest. izmrzlina i raznih koznih bolesti: 150 g isitnjene kore kuva se 1 sat u 2 litra vode (ill mleka). krap. 251 BREST UII11!. Do sinteze alizarina broe se gajio za bojadisanje.. brist. Sadrli antrahinonske heterozide. pijelita. Cveta leti. BRSTAN. brgtanj. Danas se koren broca (Ribiae radix) koristi ponegde kao narodni lek: laksans. 10m. Listovi su raz· licitog oblika. vezovina. erveni brijest. za lak~e iska~ljavanje . Narodna imena: brojue. poleglo ili se penje uz druge biljke pomocu o~trih zubaea okrenutih nadole po uglovima sta· bljike. roci. ostavi 5 sati. broeanka. holeretik. zirnzelen.iljka koja se penje uz drveee J kamenje pomocu adven't ivnog korenja. Upotrebljavaju se svez i osu~en list. zelengora. do 1 em debeo. Cvetovi su sitni i roti. Stabljike su do 50 m ' dugacke. reumatizma. rudecina. visoko do 35 m . br~lin. plod i tanke stabljike. Listovi su u pr~ljenovima udruZeni po 4-6. oko 3% katehinskog tanina i fitosterola. pitomi broe. ervenae. BRoe . baSt ran. cistita. visoka do 1 m. clankovit i erven. relIe kora i gumi·rezina koja euri i ocvrsne na ozledenom stablu. brocevina. veliki broe. poljski brest. bradaviea.

. teska i viSe od 10 kilograma. enzima. J3undevine semenke su brana i poslastica u istocnim delovima Juga·slavije. BUKA. BUNDEVA. - Cucurbitaceae JednogodiSnja zeljasta biljka sa puzavim. tzv. a na preseku narandzasta. karotenoida.252 BUKVA. belieasta. 38% masnog ulja. masna. spolja belo·sivkasta. bodljikavim stabIjikama dugaokim do 10 m. U celom semenu ima oko 300/0 belaneevina. LUDAJA. a sazreva septembra-oktobra. I'a se moze umesto njega koristiti za hranu i kao podloga za lekovite masti. . 1% belaneevine. 5'10 smole i dr. oko 10 mm siroko i 2-4 mm debelo. dobro zapakovano. plankonveksna kotiledona. Droga. Rasprostranjenost. BUK LIlCBNJI! BIUIlM Fagus silvatica L. . visoko do 35 m. Smola je lokalizovana u klici i zelenom omotaeu oko semena aspod ljuske.Bundevino seme je neotrovan anthelmintik. rebrastim.U semenu na jezgru otpada oko UNo. zilava ljuska tamnije boje. - Fagaceae Sumsko drvo . Odraslima se daj e oko 400 g. Ljuska se sastoji iz dva sloja: spoljill je vrlo tanak. smole. vrlo priljubljen za semenu jezgru i uvek se nalazi na oljustenom semenu.Zreo plod i seme (Cucurbitae fructus et semen). 5% bezazotnih ekstrakt·ivnih materija. vrlo malo ulja. Cvetovi su zuti. muski su krupniji od zenskih. pektina itd. kao meduusev po kukuruzu. sivkasto iIi belo·zuckasto. oeisti od vezivnog tkiva. srcolikii. Bukova kora se upotreblj ava kao taninska droga. Seme je belo. mek. Sastav. BELOKORKA. opere i sto pre osusi da se ne pokvari. jajasto i na jednoj strani zasiljeno. U uljanim pogaearna (posle cedenja) ima oko 90/0 ulja. Ustovi osu ogromni. a deci 200-300 g svefe oljustenih semenki isitnjenih i pomesanih s medom da ih odjednom pojedu. lspod ljuske je vrlo tanak. mesnata i soena. Plod je ogromna okrugla boba. u supljini su semenke. bukvicama ima 20-26'10 susivog masnog ulj a eij i je sastav sliean maslinovom. po obodu able zadebljano. po obodu nazubljeni. 8-20 mm dugaeko. pljosnato. Upotreba. Je~ra se sastoji iz dva mesnata. vitamina C. . U zrelim plodovima. BELA BUNDEVA. a oko 24% na ljusku. zelenkast tegumen. pLitki petodelni. . U bukvi· cama ima fagina. na hladnom mestu. Cveta jula i avgusta. Ponegde jedu priene bukvice.Poreklom je iz tropske Ameri-ke. Po1a sata posle toga daje se ricinusovo ulje za ciScenje. DULEK. zato treba Guvati sarno neolju· steno seme. materije otrovne za eoveka i domace zivotinje. zbog eega se moze davati i deci. se· cera. U pulpi (»mesu«) i ma oko 93% vode. Seme se iz· vadi. Kod nas se gaji u bezbroj sorti po vrtovima i po njivama. BUCA Cucurb ita pepo L. mno· go manganovih soli i dr. hartijast i lako otpada. steno seme se brZe pokvari i izgubi lekovitost. Olju. a ispod njega je debela.

crni zobnik. dulek. bugarka. vi~e od 98'10. bunica. uspavljiva trava. Skolska medicina i farmaceutska industrij a koriste list. - Solanaceae Ova nasa otrovna biljka irna rnnogo narodnih irnena: balam. baunika. konjski zub. Koliko se meni cini. bundevka. rede seme o<i buniike . mekokorka. bonica. Njen nazi v potpuno odgovara fizioloskom dej· stvu koje bunika izaziva u otrovanorn coveku. bez srnisla i veze. tikvelj.BUNIKA 253 Bundevino ulje je tamnozeleno sa crvenom f1uorescencijom. a presne za do mace zivotinj e. blnika. kao da je poludeo. trabunja kao da su ga bunikorn nahranili«. bun· dava. slanu iii zasladenu. • Govori kao da se bunike najeo«. artriticna dijateza. Sastoji se iz 45% linoleinske. hronicni ne· frit. pecenka. . divlji zobnik. rnackama 20-30 g. lunas i u svetu bunika je dobro poznata kao otrovna biljka. Bunika je slovenska roc. Obolele osobe od ove ruzne i uporne kozne bolesti svaki dan jedu bundevu pecenu iii kuvanu. rnacvanka. svinjorak. bun. prekruporn i drugom stocnorn hranom. On je primljen i u na~oj farrna kopeji i u sluzbenoj botanickoj terminologiji. trava od zuba. Bunika je lekovita i otrovna. Zuta boja bundeve potice od k a rot e n a. kale se u nas za coveka koji govori kojesta. bunjica. svinjarac. tikvanja. duganja. veliko bilje. Istovremeno suncanje. bunjika. svuda rasprostranjena zeljasta biljka. slaviji se naj ce~ce upotrebljava naziv . kaba k. presna i kuvana. zu ta tikva. crna bunika. trava od bunila. svinski bob. Kad neko ima veliku vatru i pocne da bunca. budimlija. budimka. krvavog proliva i te~koCa u organirna za rnokrenje: diuretik. i isceden sok koris te se poslednjih god ina za lecenje psorija~c. svinjorec. spravlj enu na ra· zne nacine da se bolesniku ne ogadi. dugara. evo jo~ nekoliko narodnih irne· na: bela ludaja. Uljane pogace se cene vi~e od svih ostalih vrsta uljanih pogaca jet su naj hranljivije. Narodna lmena: . Pecene i kuvane bundeve (pire) i svez sok isceden iz struganih bun· deva. beskorka. misiraca. svinjarna 80-130 g. prerna tezini. blern. psima 30-60 g. Bundevino serne se daje protiv crevnih parazita dornacih zivotinja: ko· ko~irna 1-2 g. i za njega kalu da . voja. bunika« . zub· njaca. crvivec. zubnjak. BUNIKA H yoscyamus niger L. crvinc. 25% oleinske i 300/ 0 palmitinske i stearinske kiseline. na Zapadu daju za lecenje zapaljenja tankog creva. bIen. Upotrebljava se za ishranu i u indu· striji. Pulpa. bendeluk. dumlek. svirnjak. frio genjaea. mska dinja. ludara. u Jugo. zubna trava. Stucano.Osirn spornenutih. bela tikva. Pecenc i ku· vane bundeve su valna hrana za Ijude. balan. boravak na moru i zracenje ultraljubicastim zracirna ubrzava isceljenje. Ulje je lako svarljivo. sarno se u raznim krajevima razlicito nazi va. vojka. Po· stoji jednogodisnji i dvogodiSnji varijetet. serne se porne~a s brasnom . cuka. bana.

Vla- ~ y J ednagadisnji varijetet bunike o . a jo~ nile zelenih i poluzelenih caura. Prizemno ]gee je dugacko 10 do 30 em i suiava se u dr~ku. Berba I susenje. tako da nas izvoz svake godine sve viSe dolazi u pitanje. I bunika traii jaku zemlju. lute. Caure su duguljaste. Obrano lisce treba vrlo brzo asusili. Ima je po celoj Evropi. najbolje u sclndai zagrejanoj na 40-S0oC. Bolje je gajiti dvogodBnji varijetet. narocito u SAD. ali je najlekovitije prvo kolo. najviSe na zgariStima. odozgo imaju ispupcen poklo~o . . visoku svega do pola metra. pored puteva i ograda. evetavi su mnogobrojni i nago• milani pri vrhu stabljike i granciea. Bunika je smrdljiv karav koji raste pojedinacno iii u manjim grupicama po naseljima i oko njih. Cela biljka je vrlo a/ravna. Listovi su bez dr~ke. pac koji spadne kad plod sazri. na suvim ocednim suncanim m eslima i buniJlima. neprijatnog. ~' QI jer nema tako istaknutu ljubieastu l mrezu lilica. ruJevil1ama. kru~kaste. Cvetovi se razvijaju postepeno. visoka do 1. na vrhu petorube. zapu~ tenim i neobradenim mestima.SEME risa Jwj<i Bcezava su~enjem. Druge godine izraste razgranata stabljika. . o 1P B . lepljiva i neprijatnag mi7 I 8 . Cela biljka je vunasta dlakava. U cauri ima oko 500 sitnih semenki mBije boje.. 2 DO 6 . U mnogim zemljama se gaji. .254 LI!CI!NJI! BIUI!M DvagadiJl1ji varijete/ bunlke prve godine obrazuje sarno rozetu od IBea na zemlji.Krunica je zuckasta i Barana gustom neznom mrezom Ijubicasto-ervenkastih l. branD neposredno pre cvetanja bunike il: kad se na njoj pojavi prvi cvet. jer daje viSe ]gea. tako da na jednom jedinom struku bu. Krunica je blec1e rute boje. Sporim susenjem Ii~ee pobledi i poplesnivi i mora se baciti. sedeee i osnovom obuhvata stabljiku. koja ima vi~e od 1% alkaloida. odakle joj a ime potice. . veliCine naprstka. I RAZV lJ EN CV ET. ali ipak ne kao tatula. U novije vreme sve se vBe pocinje gajiti i egipa tska bunika. Li~ee na stabljici je sitnije. nagorkog i naljutog ukusa. BUN IKA U CVET L . nike ima na vrhu pupoljaka. Hyoscya mus muticus L. U Vojvodini je najvBe ima po napu~te­ nim torinama i popaljenim sel1ma. iz Jugoslavije i Madarske. Gajenjc. a iz nje je prenesena i u Ameriku.\ _ BIU KA U CVE T U. Na1azl~ta.5 metra i iseveta. Krajem zime seme se poseje u tople leje J u proIeee rasaduje na stalna mesta.i/ica.PLOD.List bunike se bere preko celog leta dok god biljka cveta. neprijatnog i gorkog ukusa. NajvBe se sakuplja i izvozi iz Srednje Evrope. Siljasto i krupno zupcasto. li~ee je duguljasto-jajasto. sivazelena. ispod njega cvetova. ima nerazgranjenu stabljiku.Bunika se gaji kao i tatula. narocito iz zitorodnih podunavskih zemalja. .

od kojih najvge hioscijamina. alkaloida. 1ma malo skopolamina i atropina. su~e na.:a suvom i hladnom mestu. Slufbeno se trazi da droga mora imati ~ajmanje 0. ali znatno slabije. Ukoliko je droga stanJa 1 I O~'Je cuvaoa . jer sadrli manje alkaloida. .DUZNI PRESEK KROZ CAURU 1 - Hemljsld sastav. utohko ima manje alkaloida. Najbolje je ~to pre prodati. sme cuvati dufe od gOdinu dana .s..045-0. pozuti iii postane smelte.U IiUu bunike ima 0. te se mora jo~ mlaka posle su ~enja dobro zapakovati i cuvati .IE: CELO I NA UZDUZNOM PRESEKU. rosoo.050. kuvanjem liUa u ulju. Najvge alkaloida irna u drki i nervirna. Jer .Dejstvo bunike je isto kao i dejstvo beladone i tatuie.>. GORE : CAURA SA KOJE JE PAO POKLOPAC I U7.15% alkaloida. 1 BUN IKA SE. . Oleum Hyoscyami coelum. sabijeno i u debelom sloju su~eno IiUe se uplesnivi. Droga privlaci vlagu. ne . ~potec .BUNlKA 255 zno. 1zraltuje se ulje. Spravljaju se i razni drugi melemi - I . Upotreba. a manje u liski i stabljici.e ~' u .

od ~ega najvge hioscijamina. rana« itd. . Re"e se izra"uju ekstrakt. Srecom. sad vid· dis ko ti jede mozak. koje je u mak dospelo prilikom vr~idbe zrelih makovih ~aura. Konj. okretna i lukava bajalica hitro i ve§to iz trskc izbaci bunikino seme na raspaljeni far .1. a jo~ bolje mikroskopom. naredi da otvori o~i: »Eto sinko (cerko). to se moze vrlo lako otkriti i dokazati. Trovanja hunikom u nas nisu retka. po savetu nekog saputnika u VOLU iLi autobusu Ii .sme upotrebljavati na svoju ruku. Naj~e§ce intoksikacije su od neprav. Ukusa je nepri. Cesto s lradaju bolesnici od srcane astme upotrebljavajuCi cigarete i druge lekove spravljene od bunikinog lista. Otrovani ima utisak kao da ne dodiruje zemlj u.« Iz semen a na raspaljenom zaru izbija belicasta klica. Moze izazvati i smrt. Bunika se daje kao sedativ zajedno 5 morfinom. vidi se embrion u obliku velikog latinskog slova G_ Bunikino seme saddi 0. kao da visi u vazduhu. BUNIKINO SEME Bunikino seme je donekle bubreZasto. U narodnoj medicini se biljka ~esto upotrebljava i kao lek i za trovanje. na kraj zara stave posudu 5 vadom i njome 5 vremena na vreme ~krope nesrecnika da ne bi pao u nesvest i kad su ube"ene da je »musterija pe~ena«.256 LECENJ1! BIWEM za trljane i mazanje protiv reumatizma i 51. narede mu da zmuri. NajviSe strada lakoveran svet kome Ciganke »vade crve iz o~iju. Lupom se vidi kako je jamasto naborano. Spominju je Dioskorid j Plinije kao lek i sredstvo za vra~anje_ Od srednjeg veka pa sve do danas bunika se upotrebljava u narodnoj i ~kolskoj medicini kao sredstvo za umirivanje. a isto tako i otrovna.ilne upotrebe.14% alkaJoida. U tu svrhu naj~e§ce koriste samleveno bunikino seme u kafi.06-0. tj. a do nje se lako dolazi i gotovo je svako seosko dete poznaje. lunas i u svetu lekovi od bUl1ike se spravljaju same u apoleci i mogll se dobiti isklju civo na l ekarski recept. . U bunikinom semenu ima jo ~ i 20-30 0/0 masnog ulja i oko 300/0 skroba. Mnogo je sitnije od tatulinog semena. pas i koko~ osetJjivi su kao ~ovek.Izgleda da su buniku u starom veku najvi~e upotrebljavaJi. govore neke nerazumljive re~i. da je bolesnik potpuno ube"en da ce mu na volSeban na~in vra~ka pomoCi. da se otvara. Kriminalna trovanja iz koristoljublja u nas su dosta retka. Istorlja. CUVAJTE SE BUNIKE Bunika je vrlo lekovita. Na uzduznom preseku lupom. jer je ima svuda. Zbog toga se bunika ne . Bilo je slucajeva trovanja makovim semenom u kome je bilo i bunikinog semena. Varalica udari blago bolesni· ka i strogo mu podvikne. Nad zar nadnesu bolesnika. Seme po~ne na visokoj temperaturi da pucketa. pra~ak i drugi galenski oblicL Ulazi u sastav cigareta protiv astme i nekih purgativnih pilula. u§iju. mi~ije. Veliko je svega oko 1 mm_ Boje je sivozuckaste. dobro ga pokriju.jatnog i gorkog. a koza i krava mnogo manje. 51.

eevastih cvetiea otvoreno.Ijubavi. ali margarete nernaju insekticidnih sastojaka. Korenov sis tern je vrlo razvijen. a pogotovu zbunjenom i preplasenom bolesniku. kao i dJuge kseroterrnne vTste sa primorskog krsa. . tako da lire na prave margarete (Chrysanthemum leucanthemum Lamarck). jer se delatni sastojci brle kvare u prasku i prasak je vrlo res to falsifikovan. visok do 1 m i sirok do pola metra s mnogobrojnim evetnirn drskarna sa po jednom evetnom glavicom na vrhu. Berba.CVETNA GLAVICA.U prornet dolazi cela droga. B . Lisee je duboko i veoma kitnjasto deljeno.BRAKTEJA DALMATINSKOG I E . Cvetne glaviee su vrlo lepe i krupne. Odatle je u XIX i XX veku prenesen radi gajenja na sve kontinente. a ne samlevenu. Cornpositae Droga je osusena evast dugovel::ne dornaee biljke buha/::a. CEVASTI CVETIC.Buhal:: treba brati kad je dYe treCine tutili.. a primese u praSku je moogo tde otkriti nego kad je droga cela. 5-6 em u prorneru.BUllAe 257 evj}j i uvija se tako da i svakom drugom. Cela biljka je srebrnozelena zbog obilja dlaka. Ista opreznost kao pri radu s tatulom i ve- BUMAC PYI'ethrum cinerariaefolium Trev. do tie nJena druga vadi jaja iz nasada i sve drugo sto se moze iz kuce odneti. T reb a k uP 0 vat ice Iud r 0 g u. .UZDUZAN PRESEK <KROZ CVETNU GLAVleu. Izgled droge. D . . jer tada ima najvJSe piretrina. . A vral::ka stalno ubec1uje da radi iz . c C E D evET BUHACA A .KAVKASKOG "UHACA Biljka se razvije u rnocan busen. imaju 15-23 bela jezi/::asta eveta. izgleda da su to ervL D~k bajaliica Dbolniku vadi erve iz mozga. nasred kuce na ognjgtu. a u sredini 200-300 zutih eevastib cvetova. Biljka izdrlava dugotrajne suse. Bubal:: divlje raste sarno u Dalmaciji i u primorskim delovima Crne Gore i Hereegovine. a ne za novae_ Napomena i opomena! lebiljern. ali se za unistavanje insekata upotrebljava sarno droga samlevena u vrlo sitan prasak.

a sve ostalo poknivaju mnogobrojni zuti eevasti herrnafroditni evetici. . dlakavim zuckastim listicima poredanim u 2-3 reda. NajtclCi falsifikat je prisustvo prevelike kolitine samlevenih evetnih drlaka i listova. a otvorene glavice 12-14 nun. Zuckasto-sivkaste boje sa zelenkastim prelivom. margarete i drugih slitnih kompozita dosta je te~ko mikroskopski dokazati. zbog tega je viSe zelene boje. a jezitasti su CTveni iii r u i. jedan he t e r 0 z i d i a I k a I 0 i d. Droga ima jo~ i eta r s k 0 g u I j a. a) Piretrin 1 je estar hrizantemum-monokarbonske ltiseline sa piretrolonom i metanolom. dugatki do 6 mm. zbog cega se prilikam oplemenjivanja buhaca odabiraju sorte koje imaju ~to vge piretrina 1. spolja grubo bodljikavo-trnovita: imaju tri pore. Druge vrste. Dejstvo mu je slabije od naseg buhata. Zuti evetiCi su petozubi. 5 mol e. ali ne sme bi ti skroba. Samleven evet od vratica. Z 1 e z d a tipa kompozita i delica e p ide r m e tija je kutikula pap i 1 0 z n a i uzdu! gusto prugasta. . Cevasti evetovi su iuti.500 m i spusta se do Kaspijskog mora. krasuljka. Takav pra~ak ima mnogo mehanitkih (sklerenhimskih i kolenhimskih) i zelenih tkiva. velika 30-45 mikrona. Sastav. d I a k a u obliku slova T. . Droga najte~ce dolazi u promet u obliku vrlo sitnog pra~ka. Etarnog ekstrakta mora dati najmanje 7%. Dodatak mineralnih materija pozna se po poveeanom procentu pepela. zbog cega su kulture kavkaskog buhata napustene.500 do 2.5 puta aktivniji od piretrina II. v I a k a n a 5 kalcijum-oksalatom. slabo aromatitnog mirisa. Samlevene dr~ke su sive boje. Po obodu evetne glavice nalazi se oko 20 belosivkastih zenskih jezitastih evetica. Krunica jezitastih evetiea dugatka je od 10 do 20 mm i trozuba. veoma blizak piretrolonu. roseum Bieb.Insekticidna svojstva buhata potieu od tetiri estra: p iret Tin a l i p ire t r ina II. Cvetgte je oblozeno duguljastirn. . M i r is a je slabog. Falslftkati. Dr~ka je kratka i uzdui prugasta.258 LECENJI! BlUl!M Pupoljci su oko 8---9 mm u pretniku. gorkog i Ijutog ukusa. i cas t i. a persijski od Chr. Cinerin I je estar cinerolona sa hrizantemum-monokarbonskom kiselinom. Jermenije i Persije.Falsifikam mlevenog buhata su V\rlo cesti i raznovrsni. Ima inulina.). Piretrin I je 2. Prahk. Ima sklereida.). e i n e ri n a l i e i n e r ina II. marchalli (Pyr. Pepela ne sme ostati vge od 80/0. U k usa je gorkog i naljutog. Cinerolon je takode keto-alkohol. b) Piretrin II je estar hrizantemum-dikarbonske I k iseline sa piratrolom i metanoloru. Raste na Kavkazu na Vlisini od 1. danas SSSR gaji sarno dalmatinski buhac. a cinerin II je estar cinerolona i metalona sa hrizantemum-dikarbonskom kiselinom. svojstvenog i dra!i sluzokoZu nosa kad se droga melje. Insekticidna svojMva piretrina prdpisuju 'se ovdm dvema kiselinama iketonskom alkoholu piretrolonu. . Upadljiva su mnogobrojna zrna p~o 1 e n a loptastog oblika.Samleven buhat je svetle. Cinerini imaju slabije insektieidno dejstvo nego piretrini.Kavkaski iii ruski buhac se dobija od eveta Chrysanthemum roseum Adam (Pyrethrum carneum Bieb.

Zivotinje tople krvi i biljke. . osobi10 aerosol-bombi za individualnu zastitu protiv vasiju. brminja. Narodna imena: berica trava. buha~ deJuje brzo. bubar-ica.v~nJe plret~lOa Je dosta slozeno i ne odgovara u potpunosti njegovoj moC!. ls~itivanje buha~a vrsi se hemijski i bioloski. osjenac. jer se dejstvo buha~a i ovih sintetskih insekticidnih sredstava dopunjuje. Za zivotinje hladne krvi buha~ (piretrin) je lO~ektJcldnoJ Buhal! nije otrovan! - neuromuskularni otrov_ Piretrin spada u grupu kontaktnih otrova vanredno brzog dejstva_ Standardizaclja. koji se ~uva ·kao rezcrva za izradu raznih 'preparata. Danas se primenjuje metod Svetskc zdravstvene organizacije_ I bioloskih metoda ima nekoUko: od redivanjc anthelminti6ne mo6i na zivotinjama iii insekticidne na iitnom ili pasuljevom ziSku. U novije vreme buhac u prasku se mesa sa diditijem u prasku ili pepeinom. od kojih se prvi osnivaju na izolovanju hnzantemum-karbonskih kiselina. sto je od velike vainosti kad se zna da je buhac neotrovan. a diditi dugotrajno. . deluje veoma brzo i efikasno i ne izaziva navikaval1je i pojavu orpomih formi insekata_ Zbog toga se buhae za sada smatra za najbolji il1sekticid. a gotovo sva os tala biljna anthelminti'k a su manje ili viSe toksicna. muvama i dr_ Buhac ima veliku prednost pred drugim insekricidima sto nije atroval'] za coveka. Poslednjih godina buha~ se po~inje 'llpotrcbljavati protiv suge i kao anthelmintik. dalmatinsm buhac. buva i drugih parazita. U kesicama. Treba ga cuvati u metaJnim ili tamnim staklenim hermeti~ki zatvorenim posudama. Hemijsko ?dredl. matrikolda. buvarica. . -. lma viSe metoda. a drugi na ketonskoj funkciji.BUHAC 259 Ispitlvanje. vra tic. Da bi se spre~ilo gubJjenje piretrina. buva~.Buha~ mora imati najmanje 1% piretrina (oplemenj ene sorte imaju i viSe od 2%). vrecama brzo gubi dejstvo. Dokazano je da se piretrin u crevima ne resorbuje. divlja barutica. divlji pelin. buharica. a smrtonosal! je za iit'Otil!je hladlle krvi. kartonima. ekstraktu (sa 20-3Q<l/o piretrina) dodaju se izvesna sredstva za konzervaciju. buvara. a u povrtarstvu i uopstc u privredi naj~esce ~e primenjuje u obliku pen u s avog sapunskog ekstrakta izradenog sa crnim sapunom. mora dati 7-1Q<l/o etamog ekstrakla i ne sme ostaviti viSe od 9% pepela_ Upotreba. buhara. Buha~ u prasku je utoliko bolji insekticid ukoliko je s v e z i j i i ukoliko je b 0 J j e zap a k 0 van. Upotrebljava se i u obliku praska i ekstrakta.NajviSe buha~ se potrosi za ekstrakciju piretrina.

Iznutra se daj e za umirivanje zeludacno-crevnih bolova (smanjuje zeludacnu sekreciju). protiv nocnog znojenja tuberkuloznih bolesnika i uop~te za umirivanje bolova i napada raznih bolesti. sirup. opere i VI!LEBIUE su~i. ekstrakt. zatim za smanjenje sekrecije (izlueevine) zlezda. u humanoj i veterinarskoj medicini. Koren velebilja se upotrebljava Icao i list. dializat i dr. Atro pinov sulfat (glavrui alkaloid velebilja) upotrebljava se u okulistici (nauka 0 oenim bolestima) kao lek i pri ispitivanju ocne duzice i roznjace. pilule (s podofilinom). ocisti od zemlje i natrulih delova. epilepsije. .v VELEBIUE ILl BELADONA Atropa -belladonna L. sam iii zajedno s kokainom. Od I i ~ case pravi pra~ak . pilokarpinom i muskarinom. his terije. vece glave treba uzduf deliti na onoliko sadnica Jroliko ima pupoljaka. par kins onizma i drugih neuroza. Daje se i spolja u obliku masti. za umirivanje ka~lja i bronhijalne astme (antiastmaticne cigarete). grceva od zucnog iii bubreznog kamena. kao protivotrov pri trovanju morfinom. Glavu s pupoljcima i sitnim korenjem treba vratiti u zemlju da bi iduCe godine nikla nova biljka. Rede se upotrebljavaju vrhovi grancica u cvetu. tinktura. Solanaceae Velebilje jt! vrlo vai na droga. Radi razmnozavanj a. Kopa se u jesen.

xlll. godine. VELlC\NA LlSTOVA SMANJENA NA POLQVI NU UPOTREBA VELEBIUA KROZ VEKOVE Misli se da su anticki narodi znali za otrovnost i lekovitost velebilja.DVA BUVACA BEZ NOGU vahu jedno kozmeticko sredstvo izradeno od bobica velebija. LIST IZJEOEN 00 BUVACA. C - AILANTHUS GLANOULQSA. Lepe Italijanke. Pocetkom XIX veka . 2loog cega bilj ka i nosi naziv Bella-Donna (lepa gospa). 0 . narocito Venecijanke. B - SCOPOLIA CARN IOLl CA . x O. Prvi zapis potice iz 1504.ATROPA BEU-ADONA . D . C .EPITHRIX ATROPAE. ali 0 tome nema jasnih i pouzdanih pisanih dokumenata.VELEBIWE ILl BELAOONA 261 A D OBLIK l 15TA VELEB IUA I NJEGOV IH PRIMESA I' FALSJFIKATA: A - VELEBI U E.PHYTOLACCA OECA NORA . B . upotreblja- BELADONIN BUVAC A .DEWVI BUVACA.5. U XVII veku velebilje se ce~ce spominje kao lck u medicinskoj literaturi toga doba.

najce~ee mlevenjem i potajnim davanjem u crnoj kafi ili crnom vinu da se ne bi osetio neprijatan ukus semena. . umorni i zedni. dugotrajnim euva· njem i kuvanjem <osobito u alkalnoj sredini) gube se alkaloidi. Suva. biti skodljiva. Cela biljka je vrlo otrovna. Susenjem. Sto ~ezdeset vojnika na vezbi u ~umi. Trovanja velebiljem nisu retka. a drugi je od jedne ili dye bobice povraeao. zemlji· ~ta. Naziv Atropa je ime jedne od tri parke. Na taj naein se i moze objasniti da je neko mogao pojesti i po nekoliko bobiea pa da je preziveo. nenamerna. dakle. vee i jedna jedina bobiea prelazi maksimalnu dozu at· ropina i moze. Prosecna teziDa osusene bobice je oko 0. a malo ili nimalo atrop ina. Otrovnost velebilja potiee ad alkaloida. SveZa. Prema tome. Najeesea trovanja su slucajna. a pogotovu dugo cu· vana i dugo kuvana biljka manje je otrovna zbog prelaska hioscijamina u atrapin . tri mitolo~ke boginje koje po verovanju starih J elina seku konce na~eg zivota. koji je oko 6 puta manje otrovan. Maksimalna dnevna doza za coveka iznosi oko 1. taka i osu~enom biljkom. I rna i namernih trovanja bobicama velebilja. Jedni pomrese u najveCim mukama u ~umi i na putu za bolnicu. go· MJ()LA l':OKMAL'JA ZEN ICi\ MIDRIlAZA dine. odredujuei Cas na ~e smrti (atropos znaei neumitan). jer sadrfi najvi§e hioscijamina. klime i drugih okolnosti. kako zivom. ziva biljka je najotrovnija. najedo~e se jed· nag lepog topl og septembarskog dana bobdca velebilja da bi ugas ili zed i da bi se osvezili. U toksikolo~koj Ii· teraturi se kao klasican primer trovanja bobicarna velebilja iz neznanja na· vo di slueaj kolektivne intoksikacije jedne cete francuskih vojnika. i to bobieama.23 grama. sto znaei da bi u jedan gram isla oko cetiri suve ili jedna sirova bobiea. J edna bobiea ima oko 1-2 mg alkaloida.262 LECENJE BIUEM poslepeno sve fannakopeje unose beladonu (velebilje) kao obaveznu drogu i njena vainost u medicini ni do danas nije opala. 1825. nego je jo~ porasla. a drugi prezivese posle stra~nih muka. cija kolicina u biljci zavisi ad soja same biljke. a najvise njen koren. jer se hi· drolizuju (razlaiu).5 mg. TROVANJA VELEBILJEM . Deca i pastiri po 5umama su cesto htve til! ukusnih »pasjih tre~anja « .

Zec.tacne dijagnoze iii se navodi da je u pitanju »mla· dalacko ludilo. za njega je beladona i najot rovnija. Ovca i koza . pa zbog toga i ne mogu znati ne~to vge 0 trovanju biljem jakog fiziolo~kog dejstva. na pri. klasicne primere nenamernih. vrlo otporan. Ot romos t \"eleb ilja za ra· zne zivotinj. 'clcbilje . delice klltikule i dlake. pti ce i pas.'an 1 ot ru je beladonom. zamorce i pacov mogu biti hranjeni iskljucivo velebilj em a da pri tom ne pokazuju znake trovan j a .st . u nas mnogo veei nego ~to sam to ranije mislio. bili Zekari.0 ' da j edu . Tako je.: toli ko je razliCita da je nemoguce uporedi ti njego\"o dejstvo prema Coveku i d omacim zivotin jama.VE LEBIU E ILl BELADONA 263 Mo!da su i ncke !ivotinje uzrok ~to se co\"ek polakomi . Ranije se. . Tek u novije vreme neki mlac1i lekari. njima one ugta ne ~kodi . NaSi studenti med icine ne uce botaniku ni farmakognoziju. koji su shvatili velik zdravstveni i prosvetarski znacaj proucavanja narodne medi· cine. Meolltim. a li i medu pt icama ima razlike. COI'ek j e najosetijiviji. Uostalom. losi! Pancie i Sava Petrovic. Kozje m leko poslaj e o /ro vno od koza koj e su j el e beladonu. medutim. ali uginu a ko im se alkaloidi dajll II venu. oko 0. . 0 tome se kod nas vrlo malo zna.skoro redovno se otpu~ta iz bolnict:: be2. hemijski i na zivotinjama. gol ub je. j eT Ie veCina t ivolin ja manje ose ll j iva prema l'e lebiljLI. ali je njihovo meso otrovno za coveka. poceli su da u svojoj svakodnevnoj praksi obraeaju palnju i na na· rodni fivot u zabacenim planinskim gorovitim krajevima. ako bolesni'k ne umre od velebilja.6 grama (Hekel). slucajnih trovanja pastira i goroseca zre· lim bobicama velebilja u okolini Pirota (Bonjinci) opisao dr Kostadin Tri· ckovic. najosetljivija bi bila macka.c . Maga rac i konj mogu II tOkli nekoliko dana dobijati II hrani dnevno i po jedan kilogram zelenog mea ve· lebilja bez 2. na ove predmete obracala veea palnja u nas i stari lekari su vge znali 0 biljnim lekovima i 0 bilju uop~te. TROVANJA VELEBIUEM U NAS Ni u nas nisu relki slucajevi Irovanja veZebiZjem. Zec koj i se hrani ve· lebiljem pos tajc imun i moze podneti velike doze ove droge. sIal' nim. pre. Kod nas . Sirokom anketom i neposrednim belezenjem u narodu u raznirn na· ~im krajevima u toku vBe decenija do~ao sam do zakJjucka da je broj trovanja velebiljem. ali sami postaju otrovni za coveka. Maj mlln j e mnogo otporni j i od cove ka . U slucajevima trovanja iii toksikolo~kih ekspertiza velebilje se moze dokazati mikroskopski. mer.I1akova trovanj a. Mikroskopom treba tra· ziti celije s peskom. 11ajcefee zrelim. mt::dlltim. Posle coveka . na primer. Tako se i mogu objasniti tacni podaci za svaku godinu 0 trovanjima velebiljem i drugim biljem jakog dejstva. ukusnim i privlacnim bobicama. PuZevi jedll velebilje. 0 Irovanjima veIcbiljem u nas za sada niko ne vodi racuna. U zemljama Zapadne Evrope medicinari moraju poznavati valruje Ie· kovito i otrovno bilje. ne treba izgubiti iz vida da su naSi najcuveniji botanicari u Srbiji. a is to ta ko i mnogi drugi pre!i· va ri mog. psihoza i sl. ·na zalo.

Slut ajnih trovanja bobicama 1ma. Zdravslvel10 prosvecivanje naroda mora biti vecita i stain a briga svih zdravstvenih pos/enika. Ako ne crknem. ali mi je podrobno i tacno opisao karakteristicne simp tome trovanja. dugogodgnji upravnik bolnice u Boru. Da bi iz sebe isterali . miraz) samlevenim osu ~ enim zreIim bobicama velebilja kuvanim svakodnevno u crnoj kafi. a drugog eetvrtog dana blizu Kraljeva. jednog su na~li treceg dana blizu u~ca pored lbra. svima nam je dliZnost i obaveza da se protiv ove nemani borimo. dosad nepozllatih nacina upotrebe i puteva trovanja iz neznanja i neobave~tenosti. uvo nimalo bezazleno narodno . nego korenom velebilja. vrlo mnogo. Na primer. to je eesto 5111rtonosan olrov. osobito po selima oko Bora. Ne manji broj trovanja je i mec1u goroseeama. veoma podmukla hronitna trovanja prvi mi je (1954) obratio pafnju dr Petrovski. Bili su potpuno izobliteni.. is tina. nedaleko od u~ca lbra u Moravu. znao koja je biljka u pitanju. u Gvozdatkoj reci na GQeu. Nije. izuzev nekoIiko slutajeva kriminalnih trovanja iz koris/oljublja. sekiraciju) [reba svaki eovek bar dvaput godgnje iz sebe da istera: . To su jedinstveni slueajevi na Balkanu. prevare se i pojedu poneku bobicu. dakle. ali ne bobicama. . nije od manjeg znataja. U Bosni su pre i pasle rata zabelezena kriminalna trovanja (nasledstvo. IIi jedno ' drugo zatikuje i onaj najmanji u eobanskoj drufini. Obojica su prenesena u besvesnom stanju u bolnicu. Zlota. Sarbanovca i drugih sela piju . deca. Osim toga. onda jo~ vge ima razloga da se ovoj tako vaznoj medicinskoj biljci obrati veea pafnja i da SP. a kad ga upotrebi neznalica iIi zao covek. Kad sc tome doda da stotine porodica planinaca i brital1a s mnogo dece zive od branja Ii~ca i vaitcl1ja korenja ve/ebilja. slueajeve medikamelltozniiz trovanja.vodicu« u kojoj je danima bio potopljen koren »jarba naroda« (Iuda trava).264 ~to LECENJE 8[UEM Srecom. A vel1in (jed. ispoganjeni. veCinom iz neznanja. CuvajuCi stoku na ~umskim pozarBtima i krtevinama (gde uvek ima mnogo velebilja). ipak se pretpostavlja da ima i drugih. Na ova kriminalna. U istoenoj Srbiji. Takva straviena trovanja belde svake gudine u planinama saradnici lnstituta za proucavanje lekovitog bilja j lnstituta za farmakognoziju u Beogradu.venin« (otrov). osvetli iz svih aspek_ a ta. naprotiv. Najce~ce se nekad zena ovim .Ietenjem« oslobac1ala znatno mlac1eg muza koji se bio upustio u nedozvoljene odnose s mladom snahom soldatuSom.izlece« nesta~ne muzeve i nepokorne zetove (svoje sinove ovako nikad ne »Ieee«).« Medutim. seljaci iz Krivelja. mec1u odraslim ljudima. Ali su to sasvim izolovani slutajevi.podmlac1ivanje« koristi se i u kriminalne svrhe. tako da mi je olak~ao rad po tamo~njim selima da brzo doc1em do »eudotvornog korena« i naeina kako ga rnatrone spremaju da . O~trelja. god. lako je dosad prikupljen bogat materijal 0 raznovrsnoj nepravilnoj upotrebi velebilja u narodnoj medicini. apotekara i veterinara velebilje je spasonosan lek. a mozda i iz koristoljublja. zabelezio sam 1954. veCina trovanja velebiljem se nije zavr~avala smrcu. pred rat nekoli'ko goroseta jc umrlo. U rukama lekara. posle mi je nekoliko meseci lak~e i podmladim se. zedna i gladna. ako mogu da izdrlim. za inat pojede jednu ili vge bobica. da pokafe da nije kukavica i mali. Prema tome. sva ostala su bila iz neznanja.

sto cini hemijsku i farmakodinamicku homogenost solanacea: tatula. veei dec opticki aktivnog hioscijamina prelazi u opticki inaktivan. buna (otrovani je kao u nekom bunilu). jer je one bilo stalna opasnost za njegovo blago. ludilo. Najvise ga ima po svetlim bukovim. jako ra. zanesenost. gorsko bilje. racemican izomer-atropin. Velebilje je oduvek uliva lo strah i po~tovanje coveku bliskom prirodi. gadenje na ' povraeanje (ko povrati taj je spasen). Medutim. poremccaj vida. vilino bilje. neosetljivost na svetlost. ZNACI TROVANJA VELEBIUEM Znaci trovanja.sirene zen ice. cini svakojake ludosti kao da se pomamio). golemo biljc. neuracunljivost. tia. zivom listu ima vrlo malo atropina ili ga mozda i nema. gorski bun. vremena berbe. veljebilje.3% alkaloida.32% alkaloida. bun. decu i do mace zivotinje. nacina susenja. odnosno racemicni atropin. U alkalnoj sredini hioscijamin prelazi u atropin. Oni cine do 990/0 svih alkaloida. neizdrzljiva zed. Glavni alkaloid je levogirni hioscijamin. mandragora i dr. kurjaca. a najviSe po sumskim prosecima. viljebilje. crni bun. Voli jaku sumsku zemlj u. veliki bun. kurjacija jabucica. Vecina farmakopeja traZi najmanje 0. ludaca. veliko bilje. Zaj ednicko im je jos i to ~to se nalaze u mnogim drugim biljkama iz isle porodice. Kao ~to se viodi. odnosno hioscijamina. rede po hrastovim sumama. Nadeni su primerci lista sa 1. starosti :droge i dr. vrgti. srecom. pasja viSnja itd. Odavno je na dobrom glasu velebilje s bal- . promuklost . krccvinama i na mestima gde su sume izgorele. svi ovi nazivi ukazuju na to da narod poznaje otrovnOSI ove biljke. bunika. kurjacija treSnja. Kolicina alkaloida zavisi od mnogih cinilaca: vrste biljke. bes. luda trava (otrovani izgleda kao da je poludeo). prilikom susenja. cuvanja i prerade. nastupaju vee posle 20-30 minuta: suSenje usta i idrela. Na sumskim paljevinama se mestimicno javlja u tako velikoj mnozini kao da ga je neko posejao.VELEBlUl! ILl BI!LADONA 265 NARODNA IMENA UKAZUJU NA OTROVNOST VELEBIUA I NA MNOGE ZNAKE TROVANJA U raznim na~im krajevima beladona ima razlicita n a rod n aim e n a: velebilje. vilinsko bilje. GDE SE VELEBIUE MOZE NAJCESCE NACI? Velebije raste po nasim brdskim i planinskim sumama. ukocen pogled. Svi ovi alkaloidi imaju slicno fiziolo~ko dejstvo: sire zenicu. pomamnica (otrovani skace. U . ekstrakcije alkaloida i izrade galenskih preparata. OD CEGA POTICE TO NEOBICNO I SNAZNO DEJSTVO VELEBIUA? Lekovitost i otrovnost velebilja poticu od alkaloida (organskih azotnih jedinjenja) atropina. klime. pasja jagoda.

Holandiju. Velebilje je oko stotinu puta skuplje od bukovog i dmgog drveta. na bazi bleua. nego se ~uma tim leci. Eto zbog cega se ovaj opasan. Dna . Jugoslavija godgnje izveze desetine vagona ove vaine biljke. izbijaju ·iz pazuha Iistova. Velebilje eveta preko eelog leta. U svakom pr~ljenu ima po dva lisla. krupnim. neobave~teni i nestrucni biljari cesto beru list vinobojke (Phytolacca americana). Franeusku i druge zemlje Evrope i Amerike. razgranatim korenjem izbija jedna iii vi~e snainih razgranatih stabljika. !taliju. lugoslavija jc godi. a velcbilje baS tu nalazi optimalne uslove za svoj razvilak i daj e list i koren Sa Jlajvise lekovitih saslo. I jo~ nesto . Iz mnogoglavog rizoma s mnogobrojnim. PRIVREDNI I DRUSTVENI ZNACAJ VELEBIUA Farmaeeutska ekstraktivna industrija godi~nje tro~i stotine vagona korena i jo~ viSe !is ta velebilja za proizvodnju atropina i drugih lekova. Bobica je mnogosemena. ukusna (ali vrlo o/rovna). a na jug se pros tire do severne Afrike. Ima ga 4 u ostaloj Evropi do Kavkaza. irna tamnoljubicast sok. i to vek stogodi ~ njaka.e okupator popalio i posekao hiljade hektara naSih na. zatim u Iranu i zapadnim Himalajima. Zapadna Evropa). visokih 1-2 m.nih za ekstraklivnu farmaceulsku induscriju (SAD. najvge u Englesku. Kruniea je ·krupna. tako da za prodano bilje kupuju hleb. Plod je vrlo lepa. smrtonosan korov nasih ~uma danas gaji u SAD i Zapadnoj Evropi.266 LECENII! BILJEM kanskih brda i plan ina. lepa tarnnoljubicasto-nasmeda. sitne.guk ih sllma. Listovi su 10--30 em dugacki i do 15 em ~iroki.a. KAKO IZGLEDA VELEBIUE? OPIS BIUKE Velebilje je dugovecna zeljasta biljka. od kojih je jed a n vel i k. Dole je bobica oblozena ~elenom petozubom ca~icom. hrast. svega do 2 mm u precniku. Da bukva. odelo i obucu. Semenke su okruglaste. jer je velebilje sumski korov. SAD. Ova impozantna zeljasta -. a d rug i m a Ii. i velebilje je ocit primer i dokaz da i korov moze biti koristan. Kad sazri. mrke. socna nakiselo-slat ka.tama posle rata bila u svetu najveci izvo znik prvoklasnog velebil.I . jer . Prema tome. Od branja velebilja u na~im ~umovitim krajevima imaju znatnu korist osobito gorosece s mnogo deee.e crnomodra. veliCine vi~nje.. treba cekati covekol' vek. Cvetovi su pojedinacni. sjajna zelena bobica. Branjem velebilja ne ~kodi se ~umi. rede je kruniea zutosmede boje. A velebilje se svake godine moze brati pa da se nc unisti. One su gusto obrasle tamnozelenim mcern. velioine naprstka. po povr~ini rapave.aka va'i. bor i drugo drvece stasaju za secu. PRIMESE I FALSIFlKATI Zbog n epoznavanja i nerazlikovanja.

bez pega. jer takvo li~ee ima manje lekovitih sastojaka. Najbolje je osu~eno liSee odmah presovati i zapakovati u viSestruku Zilavu. a plodovi su krupne madre pojedinac!ne bobice. List vinobojke nije dozvoljen u trgovac!kom velebilju. odse6i glavu i vratiti je u zemlju zajedno sa sitnim korenjem. Najlekovitiji SLl vrSni lis/ovi. jer su heIoijski sastav i dejstvo potpuno drugaciji. nagorkog i naljutog ukusa. Korenje se odmah opere hladnom vodom.i krajem leta.ire ad tr. daje losu drogu i tesko sc moze prodati. u velebilja su evetovi pojedinac!ni. Iskopavanje moze poc!eti . Na njima osim evetova ima i mladih. Cim se lisce osuili. natruUh i mrtvih delova. najc!e~ee po llaseljima. Uredcno korenje mora se odmah suSiti u zagrejanoj susari . Zato se mora pafljivo bi-ati i prenositi u korpama. SUSENJE. odnese kuci i iseee na komade dugacke 20 em. sunCanom i suvom vremenu. jer list privlaC!i vlagu i brzo se kvari. Ako se brzo ne osusi. mek. jos mlako se pafljivo pakuje da se ne izlomi i cuva na suvom mestu. Treba vaditi samo krupno korenje (cesto kao ruka debelo) od odras!ih biljaka starih v. u zagrejanoj susnici na 50-6()oC Hi. Najbolja droga se dobija branjem !ista oko podne po lepom. Razlike izmedu ove dYe biljke su uglavnom ove: vinobojka ima grozdaste evasti s vrlo mnogo sitnih evetova bledozute boje i kad sazri. brano kad se na biljei pojave prvi evetovi. soean. vee od druge polovine avgusta. jer je atropin vrlo nepostojano organsko jedinjenje. Amerike ~iroko je rasprostranjena u m:nogim na ~im krajevima. razgranat i ponekad tdak vge od 2 kg. To moraju ZDati svi biljari. Mlado korenje treba vraeati zajedno s glavom i pupoljelma u zemlju. PAKOVANJE I CUVANJE List se bere eelog leta sve dok velebilje eveta. sitne plodove modre boje u grozdovima. rupa i drugih o~teeenja. krupni i Ijubic!astt. debelu. ad 2 do 3 em. obodima ~uma i na nekim mestima gde se i velebilje javlja. U novije vreme za industrijsku ekstrakciju atropina sve se vge traze vrhol'i grancica. nepromoeivu emu hartiju. ali je najbolje prvo kolo. a nikako u vreeama. Koren velebilja je vrlo mesnat. Treba brati same zdravo i mlado liSee zelene boje. Korenje 5C vadi dok sneg ne zaveje. vrlo velik. tim biljka prestane evetati i poenu izbijati novi izdanei. ko nema su~ruiou. Korenje se vadi u jesen. beJoZuckast. Glava i tanka korenje imaju manje alkaloida m smanjuju vrednost drogi.i godine. onda' brzo gubi lekovitost. Lisee velebilja je neprijatnog. Lisee velebi\ja je vrlo tanka i nezno. Povadeno korenje treba o~ah ocistiti ad zemlje. zelenih plodova. BERBA. moze ga su~iti u hladu (na tavanu) na velikoj promaji da se ~to pre osusi. Odmah posle branja Igee treba osusiti u ~to tanjem sloju. da bi iduce godine bilo dovoljno debelo i sposobno za vadenje.VELEBILJE ILl BElADONA 267 biljka poreklom i7.

iti da bi se §to pre osusilo. Od velebilja smeju spravljati lekove sarno farmaeeuti u apotekama i industriji lekova. Farmaeeutska industrija svake go dine trali desetine vagona ove droge za ekstrakeiju hioseijamina. Uopste. zbog cega se u rnnogim zemljama (naroeito SAD) sve vise gaji.or sekao surne i gde su bili veliki pozari za vreme rata. pre nego sto pocne vlalno i ki§ovito jesenje i zim· sko doba. zbog cega se mora dobro pakovati i cuvati na suvom mestu.i velikih kolicina ve· lebilja nekoliko posleratnih godina. napomene i opomenel . Preporuke. dok na pozari§tima nije izrasla suma. i 1947. a time i lekovitu i trgovin· sku "rednost. nasli smo prave divlje plantale ove valne lekovite biljke.nom mestu. a ostali posle branja moraju dobra oprati ruke toplom vodom i sapunom. Iz istib razloga beraci bilja ne treba da cuvaju velebilje kod kute. Velebilje je vrlo valna lekovi·ta biljka. U apoteci se od velebilja izraduju razni galenski preparati. Ovo su glavni razlozi zasto je na§a droga iz nekih krajeva bivala lo§a. Zato se na ove okoir!osti mora obratiti najveea pamja. . Korenje velebilja je higroskopno (privlaci vlagu).o zapakuje i cuva na vla7. Od 3 kg sirovog dobija se oko 1 kg suvog korena. mi smo . Debelo korenje se mora U2du! raspor. Prema tome. a j mi smo odlazili na ta mesta i brali beladonu i u njoj nalazill velik procenat lekovitih sastojaka. AIm je vreme toplo i suntano. najvge na mestima' gde je okupat. beladonu treba sto pre osu§iti. gJavu U2du! raseci 1Ia onoliko delova koliko na njoj ima pupoljaka i rasaditi na rastojanju od 50 em. Pravilo je da na pofari§tirna irna najvise i najbolje beladone. one brzo gubi alkaloide. mole se susiti i na SUDeu nanizano na kanap i obe§eno ispod strebe. uplesrrivi se . jer ce od nje imati vecu korist nego od §umskog drveca. pa se zbog toga velebiJje ne sme upotrebJjavati u domacinstvu i ne sme ga biti u domacoj apoteei. ZASTITA I RAZMNOZAVANJE VELEBILJA U PRIRODI ProuCavajuci godinama beladonu po nasirn brdskim i planinskim sumama.Cela bilj'ka je vrlo otrovna. iako se od davnina zna za nju. U nas sumari treba da razrnnozavaju j gaje ovu biljku. a jo§ vi§e susne 1946.268 LECi!NJi! BIUi!M ill iznad peci do sooe.jmal. vla!n. godine. jer su njeni lekoviti sastojci nepostojani u vlalnoj drogi. Deca i trudniee ne smeju brati velebilje.i mora se uni§tiIti. jer niko nete da ga kupi. nego ga treba §to pre prodati. sporo i nebatno su§i. Ako se is· kopano korenje ostavi na gOmili. Tako ce se na goJorn pozaristu za nekoliko godina imati prava plantala beJadone u prirodi. Zato treba raciollaJno eksploatisati biljku: ne kopati rnlado bilje i na onirn mestirna gde ga malo ima. glavu sa sitnirn kor enjern vratiti u zemlju.

grla. isti eaj simi i za ispiranje i grgljanje u slucajevima upale usta . Stabljika je cetvorouglasta. VRBENA .VERBENA.500 m nadmorske VIS me. VRBENA. duguljasti. : VERBENA dnevno pre jela. heterozid verbenozid.Za spoljnu upatrebu. popari sa 200 g kljueale vode i posle 1 sata ocedi i pije 3 puta dnevno pre jela. Cveta od juna do oktobra. taDina. nadole okrenuti i na vrhu ~iljasti. dvousnati. Listovi su naspramni. .. DIVUA VRBENA. DlVUA VRBENA . 269 VERBENA.IQ-/ " . Povecava mlecnost. protiv nesanice i nervoze.. Cvetovi su sitni. . Uzima se po 1 ka~ika isitnjene droge. bledoljubicas ti. jer sniZava visoku temperaturu. 1 kaSika lanenog i 1 ka~ika stucanog grckog se- .' . za lecenje jetre i mCi. Sadrii neproucen al· kaloid. sakupljeni u dugim klasovima na vrhu granciea. Trajna iii jednogod l~nja zeljasta biljka. otoka i drugih oboIjenja. pa se daje dojiljama po 3 caSe Verbenaceae . sluzi i etarskog ulja. Raste svuda po zapu~tenim mestima i pored puteva do 1. Narodni lek za jaeanje. LJUTOVNICA Verbena officinalis L. manje iii vi~e dubokodeljeni.(J/ . uspravna i na gornjem delu razgranata. gorke materije. za obloge uzima se: 4 supene ka~ike sitno narezanc verb ene. visoka 30-80 em. Upotrebljava se gornja polovina biljke u evetu (Verbenae herbal. rana. grubo dlakavi. Upotrebljava se i protiv groznice.

konju ~ ara. ocedi i mlako upoLrebi. ostavi poklopljeno 4 sata. rede za lecenje rana. vrbica . nesanice. cvrstac. uglavnom za jacanje i umirivanje. zbeg kojeg se droga sve viSe sakuplja. MARULKA Calamintha ryfficinalis Moench - Labiatae Bere se !Bee iii vrhevi grancica biljke u cvetu (Calaminthae herbal i brzo susi da sacuva prirodnu boju i prijatan miris na maticnjak i nanu. trava ed dlaka. spo l'i ~ . VEREM·TRAVA . nani i maticnjaku. verbina. Upotrebljava se kao narodni lek slicno zalfiji. VEREMNJACA. bosotica. jer »od verema veceg jada nema«. VEREM-TRAVA. spe riS. TRAVA OD VEREMA. vrbina. popari se I litrom klju~ale vode. U predelima s obc strane Drine ova biljka se mnogo ceni za lecenje »jada i cemera • • tuge. sporiSak. ze! ezenka. GORSKA METVICA. jezicar. Pije se kao caj (10 g na 100 g kljucale vode) 3--4 puta dnevno. Sadrii vrlo malo etarskog ulja.270 LECENJE BIUEM mena. OstaJa narodna Imcna: bori~. »bola pod grudima«. brstica. jer sluZi za destilaciju.

brmak. kapinska trava.12% etarskog ulja i mnogo seeera. - Umbelliferae ViSegodgn)a ?od. bermez. brmec. skolab. bermelj. valjavac. na pesku i sllvim poljanama. . vekes. Daje se sam iii sa drugim bi. Upotreba.ljkama koje deluju diureloicno. nalaze se na vrhovima grancica.oma jako deljeni i svaki vrh se zavr~ava o~trim k~pmm tmom. osobito po kame· njarima. V(.VETROVAU. be li tm. fi'rOgon .5-1%. skolobad. beTmak. KOTRlJAN . Cvetovi su grupisani u glavicaste cvasti bele iii plavicaste bOJe. Cveta celog leta. ovci cicak. najcesce u obliku caja. . skulab. vakas. ali se kasnije oseea gorcina i ljutina. bermec.VETROVAC. Zilavl . su tvrdl.5%. sikavcina. kolotrk. . . oko 0. .ljikava biljka. Koren je svojstvenog mirisa. . a ukusa slicnog mrkvi. Upotrebljava se i prot'iv velikog kaslja: caj (10 g na 200 g vode) zasladi se LOlu-sirupom i pije svakog sata po 1 kafena ka~icica. VETROVAC. KOTRLJAN. visoka do 70 cm. tan ina 1.. bela sikavica.Diuretik.Koren (E ryngi radix) iskopan u j esen iii ranD u proleee. bodeci trpotec. Ima dugacak rizom.Bodljikav korov sus nih mesta. L1StoVI ERYN GIUM CAMPESTRE Rasprostranjenost. Mladi izdanci u pro Ieee koriste sa kao salata i povrce . ple~ec. Droga. Narouna imena: bela boca.Saponozida 0. Sastav.~I STRIC Eryngium campestre L. . 271 VETROVALJ. .

ERYNGIUM MARITL\1UM VIDICAK. Droga. VIDOVCEVICA Euphrasia officina. (kapin. do 2. sve se one rnogu koristiti kao lekovite. Listovi su sedeci. Raste svuda po livadama. Cvetovi su raznobojni: ervenkasti. Sve su to poluparazitske biljke. E. Vidae obuhvata viSe samostalnih vrsta. morski sikavae. Cveta od leta do jeseni.l. donji su klinasti.600 m. ruZiCasto-ljubi~asti. prava i sarno u gornjem delu malo razgranata. .20 em visoka. VIDOVA TRAVA. kemerak. planum L. tamnozeleni. Rasprostranjenost. po svet- Cela biljka brana u cvetu (Euphrasiae herba). VIDAC. a gornji jajasti i nazubljeni. ostri badelj). svega 10. Scrophulariaeeae Sibna jednogodisnja zeljasta bi ljka. lim sumama.lis L. pored puteva. kapinika. VIDOVACA. (glatki sikavae) i dr. Stabljika je neZna.272 LECEN1l! BIlJEM Gotovo istog sastava d dej stva su i neke druge vrste istog roda koje rastu kod nas: Eryngium maritimum L. bledoruti iIi bell. Sakupljeni su u klasaste evasti u pazuscima gornjih listova.

VIOOVA TRAVICA. 50/0 galotanina.Vidovcica oije dovoljno proucena. VIDICAK VIDOVCICA.Raste kod nas svuda. VIDAC Anagallis arvensis L. kad sazri. sa 5 g lano!ina j 15 g belog vazelina. viea): 2 supene ka~ike droge popa· riti sa 200 g kljutale vade. ota· niea. cak i za lecenje otnih bolesti (da se pojata oeni vid. gorke materije. Iz pazuha Usta izbija po jedan sitan evet crvene boje. Narodni lek. Droga.JednogodiSnja sitna biljka. Listovi su sitni. ~to moze imati kobnih . 1. vidavita trava. Upotreba. plavu boju. . tija je stabljika na bazi po zemlji polegla pa se postepeno uspravlja.VlDOVClCA. Bez rnirisa .Gorkog ukusa. Oko 0. Narodna lmena: vidica. zornica. na dugackoj drki. Sastav. Plod je okruglasta taura sa koje. Otrovna. Lekavita mast: 5 g alkohoiature od vidove 1irave i 2 kapi ulja od kamilice pomeSart». sa crnkastim tat· kama na nalitju. kraj puteva. preve· liko lutenje zeludatnog soka. Upotrebljava se i za letenje upala oka. Rasprostranjenost. Upotreba. . poklopiti. VIDAC 273 Sastav. na uga· ru. jajoliki.150/0 etarskog ulja. spada poklopaC'. konjunktivit. . grizov. leti proliv. VIDOVA TRAVICA. po obodu celi. Cveta celoga leta. imaju 3-5 nerava. upalu usta i zdrela i uop~te deluje kao i druge taninske droge. heterozid aukubozid i smolaste materije za koje se pretpastavlja da su gla'Vl1i lekoviti sast:>· jci droge. Caj za ispiranje nasa (kija. Narodni lek: sma· njuje upalu i lutenje nosnica. - Primulaceae IzgJed blljke. . blefarit. Siljasti. najvge po njivama. prosti. ostaviti celu noc i sutradan nos ispirati procedenim tajem. dragonka.Saponini. . proteolitski enzimi. naspramni. ka. visoka 10-30 cm. malo tanina i drugih sastojaka. . oslenica. vidoka ~arena. Od pet do ~est puta dnevno staviti pomalo ove masti u svaku nozdrvu.Nadzemni deo biljke u cvetu (Anaga/lidis herbal. 2. Svojstva.

erljena vida. vidovka. skupljeni u lop taste evasti. CRKVINA. Povodeei se za narodnim imenom . PRILEP. visoka 10-40 em. . ~r­ VIDOV CICA vi~nik. Ima gorkih i taninskih materija. kurje oko. o~iea. GOSPINE ILl VENERINE "LASI. Narodna imena. PAPRAC.O· sim vee spomenutih. nitrata i benzoeve kiseline. Cvetovi su sitni. vidovska trava. VODENA PAPRAT Adiantum capillus Veneris L. mi· sakinja. skrika. VILlNE. sumpora i kalcijum-oksalata. vrlo dlakava biljka. konje. . kumarina. krika. visoka do 80 em.274 LECENJE BrUEM posledica. vidova travac. rana (u obliku melema sa lanolinom i vazelinom). krivi~ica. zelenkasti. DRENAK. vanilina.i die. mokraenih puteva i uredivanje menstruaeije. vidooka. neobave~teo svet je upotrebljava za le~enje raznih oboljenja OCiju. kurja cesnica. vid. ovce i ptice. Ima i sluzi. abronka. - Polypodiaeeae Kitnjasta pap rat vlaZnih stena i pecina. za olak~a­ vanje isk~ljavanja sluzi i dr. Narodni lek za Jecenje organa za disanje. Na Zapadu se upotrebljava kao oarodni lek za le~enje astme. Imroslep. kokosiji slijep. Ima kalijum-nitrata. ~to objasnjava upotrebu vijo~niee u narodnoj medicini za izbacivanje kamena iz mokracoe be~ike i za olaksavanje mokrenja. sluzi. vidoviea. zeleoika. v. gume. divji baselak. zeoica. okaoee. VIJOSNICA. - U~ticaeeae Trajna zeljasta. ova biljcica ima jo~ mnogo narodnih imena: abronek. MRTVA KOPRIVA Parietaria oficinalis L. Otrovna je za ribe.

evo jo ~ i ovih imena: beli tm. Dugovecna zeljasta biljka. . Vinova loza ima izraz. koji se do kraja XIX veka upotrebljavao za bojadisanje. . oko 30 em dugackih. Kad sazri. belotrn. voska. peraslO deljenih.Mr~avi. ostaje sarno »si t o« 'koje vetar nosi. prostriljavica.protak.ita svojstva vitamina P (flavonoidi) . grubih Iistova. ima antibakterijska svojstva. kao palae debeo.. smole. a ispod njih je rozeta od bodljikavih. Droga. U gladnim godinama koren se jede. sjekavae. Po~to je .U obliku caja (20 g na 1 Iitar vode). na preseku beo. zatim vinske i drugih kiseLIa . - Vitaceae U eeloj biljci i vinu ·i ma tanina. jakog. os taviti pola sata i popiti u 3 doze pre jela u toku da na.Etarsko ulje je smede boje. koristi se i danas kao lek za uredivanje mens truacij e. l anina. Sastav_ . . flavonoida i leukoantocijana. alpina Jaeq.QZA . VI NOVA !. protiv preteranog i produienog mesecnog pranja i kad se desi da menstruaeija izostane: 60 g vinovog lista i po 20 g dimnjace i majorana se pome~a .Osim spomenutih. pupavae. vulgaris L.iljkama iz iste farni'Ii'j e: Compositae). Slicnog h em ijskog sastava i dejstva su srodne do mace biljke istog roda: Carlina acantilitolia All. oko 20 0/ 0 inulina (rezervna hrana ·kao i u drugim b. Varijet et vinove loze bogat tarunima i bojama (u jesen erven list). kompava. debelih. ta'ko da ogromna bodlji'kava rozeta 5 Ii ~ce m i glavicasta evas t leze na zemlji. VINOVA LOZA Vilis vinifera L. koren kravljaka moze se davati kao dijetalna hrana dijabeticarima. ~to obja~­ n java vekovnu upotrebu ove stare kulturne biljke kao hemostatika. U li~cu ima boje ne materije enozida.. Upotreba. C. vretenas t. leii na rozen od duguljastih ca~ icn ih Iis tova. Rasprostranjcnost.. narkoticnog mirisa. a u pLodovirna ernog groida Mltocijanskih je"njenja. PUPAVA. Spolja u obliku ka~iee stavlja se na cireve. Narodna imena. - Compositae Vil. Protiv j akog odliva upotreblj ava se i tinktura iii ekstrakt: 100 g osusenog ¥1novog li~ca iseeka . C. dijaforetik.Sadrzi 1-2% etarskog ulja. KRAVLJAK. Brzo poplesnivi pa se mora naglo os u~ iti i p aZJjivo cuvati na suvom mestu. C. raznih soli i drugill korlsnih sastojaka. mesnat. sastoji se iz raznih terpena. Tri supene ka~ike popariti sa pola litra kljucale vode. corymbosa L. ukusa koji podseca na koren kupusa: malo ljutne d ima svoj stven miris. . rane i za lecenje koznih bole sti u narodnoj medicini. Cveta eelog leta. vina (30 g na 1 litar vinal i ekstrakta daje se kao diuretik. U zrcli m plodovima ima mnogo glikoze. .i nulin levulozan. Koren j e okamit . hranljiv je zbog inulina.VILI NO SITO. Cve tna glaviea je crvenkasto·belicas ta. okrugla. toniok i holagog. . . 275 VIUNO SITO. s uvi pa~njaei u brdima i planinarna. u precniku oko 12 em. KRALJEVAC. i dr. RESETKA Carlina acaulis L.Koren (Carinae radix) se vadi u jesen. KRAVUAK ..ino sito ne ma stab ljike.

Voce i povrce. izdeljeni na 7-11 pli~kih reznjeva. . Svrab stidmce (pruritis vulve). . Cveta od maja do avgusta neug[ednim zuckasto-zelenim sitnim evetovima. trs. ovoj sme~i dodati 10 g oinkoksida. po obodu zupcasti i obrasli trepavicastim dlakama. jer groide je vrlo hranljivo . u eelini okruglasti. Na Iistovima virka dugo se zadrlavaju kapljice rose. 3 supene ka~ike caja popariti sa pola litra kljucale vade. - Rosaceae Opis biljke. »nakit i. oboIjenja jetre i uop ~te za jacanje. goveda trava. dunjinog semena. na dr~kama. trave-ive. oporog i malo nagorkog ukusa. zvizdenjak. osobito erno. 10 g vodenog ekstrakta rnZinog eveta. lekovitih vina. capa oroslanova_ . plascek device Marije. cokot. Droga_ .500 m. gospin pla~t. lavska noga. drago kamenje pastirica«. izmedu stena i drugde.Virak je mnogogodi ~nja zeljasta domaca biljka. vinoloza. gastrita. Narodna imena: vina [oza. Suvo groide je veoma hranljivo. BISERAK Alchemilla vulgaris L. krga. navodimo i ova: verkuta. vinska [oza. Kamen u bubregll ~arod leci sokom koji euri (»suzi «) kad se u prolecc vinova [oza orezuje. magle i kiSe kao divni sjajni biseri. Rasprostranjenost .Raste svuda do 2. ROSANICA. Listovi su naizmenicni.Dva grama vodenog ekstrakta virka. . 10 g lanolina i 20 g vazelina . U slucaju da je pruritus pracen ekcemom. Grozt1ane kllre se preporucuju protiv hron'icnog zatvora. vinja loza. pije se 3-4 ka~ike soka dnevno_ Istim sokom peru i oblafu upa/jene oei. Spolja se daje u obliku jakog caja (200 g na litar vade) za zapiranje u slucajevima krvavljenja iz materiee van vremena menstruacije. .Osim spomenutih narodnih imena. Sira (slatko vi no) u svetu se sve vi ~e ostavlja za zimu i pije kao neprevreo vocni sok. Svojstva.pome~ati da se dobije lekovita mast i time mazati stidnicu. ostaviti celu noc i sutradan piti umesto vode_ Narodna tmena. visoke 10-40 em. sluzi u apotekama za eks trakeiju trava za izradu raznih tzv. viric. lako se vari i korisno deluje na organizam (vid. c:apa lava. osobito krvavog.Bere se list u doba evetanja (Alchemillae foliumJ _ Sastav_ . najviSe po suvatima. drl i 8 dana uz cdce muckanj e i pije 5 puta dnevno po I ka~i ka pre jela_ Ista ova tinktura koristi i protiv hemoroida.Virak je tipicna taninska droga. upotrebljava se i protiv ka~lja i zatvora.Ima 6---90/ 0 tanina (galnog i elagnog). Upotreba. krupni. Dobar adstringens i tonik. kamilice i majkine du~ice.Bez mirisa. Podzemno stablo je razgranato i iz nj ega izbijaju nadzemne prave stabljike. . VIRAK. vinika. Daje se u obliku caja (10 g na 200 g vode) iii u formi ekstrakta (po 3 grama dva puta dnevno) protiv proliva. Vocni daniJ. Caj protiv proliva: pome~a se po 25 g virka. . VRKUTA.LECENJE B1UEM se i pre~ije sa pola litra 550f0-ne prepecenice. Vino.

zajedno s razbijenom ko~ticom d semenom. Kao sneg bell. 5-10% ~ e c era (uglavnom invertnog). kunjavac). Od zrelog p[oda. Daje se u obliku 0. DRlJEMAK. 277 VISIBABA.Rosaceae Od zre[og ploda (Cerasi fructus) 'k i I> e led c 'r n e viSnje pTavi se vrlo ukusan i zdrav sok i sirup. SKRBINKA Lapsana communis 1. U lukovicama ga ima oko 1%. Glavni alkaloid je g a I ant ami n.ZALATNICA. Galanthus woronowii Los. . REPUNJACA. Raste na ~umskim kreevinama i na pus torn zemljiStu. BAPKA. 0. Manje je otrovan od ezerina (fiziostigmina). V1SNJA .. Use men k a m a ima glikozida amigdalozida i enzima emulzina. - Amaryllidaceae Do 20 cm visoka trajna zeljasta biljka na~ih ~uma.25.V1SIBABA. DREMIDEDA. vi tam ina itd. limunove i Cilibarnel. VLASKA SALATA. Leucojum aestivum L. drem. VUSKA SALATA . . mineral-nih soli. pomaiu izbacivanju kamena iz bubrega i mokracne be~ike i zaustavljaju proliv. visibaba i neke druge biljke iz familije Amaryllidaceae sadrt. pravi se Sirupus cerasorum. pog_ nuti cvetovi su prvi vesnici proleca.50 i 1". pekmez. DREMUUKA Galanthus nivalis 1. U obliku eaja (2 ka~ike suvog li ~ca na 300 g kljucale vode. . SISAVAC. U novije vrerne sve se viSe gaji ki's ela viSnja za proi'ZVodnju v. Vitaminski vocni sokovt). U narodu se sveze ]gee stuca i stavlja na uboje i eireve. visoka do 1 m. azotnih jedinjenja. Cveta od maja do septembra. Daje se u obliku hidrohlorida i hidrobromida. VISIPATKA. U vi~njevirn peteljkama (Cerasi stipites) ima tanina i drugih sastojaka koji deluju diuretieno. BAPKA . VISNJA Prunus cerasus L.[1lo ukusnog i svakodnevno upotrebljavanog vocnog soka koji osvezava prijatnim mirisom i ugodnim kiselim ukusom (vic!. .e alkaloide derivate izohinolina.'0 sterilnih rastvora za injekcije u ampulama od 1 ml za leeenje poliomielita i traumatienih o~tecenja nerava. dnevna doza) iii se sprenn kao povrce. Slieno fizostigminu deluje kao miotik i kao antagonist kurareu . Iz lukovica visibabe izdvojen je j stavljen u promet poslednjih godina srodan alkaloid n i val i n. OGNJICINA. Cvetovi se zatvaraju eim prode podne. (dremovac. - Compositae JednogodiSnja zeljasta biljka. U p[odovima viSnje i tre~nje ima slobodnih 0-2%) i vezanih organskih k i s eli n a Uabuene. VISIGAC. vino ·i dr. Cvasti su svetlozute boje. Z\'once.

Upotrebljava se i protiv proliva. a lekovitost im je veea i pouzdanija. uzeta u vecoj koJ. vodeni krin. oko 22% ugljenih hidrata (hidrolizom daju uglavnom fruktozu. ali JOJ je evet zut. lista koprive. vodeni evijet. Sok sveze biljke izaziva draZenje sluzniee i kijanje. trava od srdobolje. z. 1. voeni ~ecer). - Iridaceae Trajna zeljasta barska biljka. hrastova kora i dr. izaziva grceve u trbuhu i povracanje.278 upotreb lj ava se za jace lucenje mokrace ~ecerne bolesti. jer je otrovna. visoka 60-110 em. za jaeanje. arginina i holina. a mi imamo izvrsne taninske biljke (srcenjak. Os tala narodna imena: vodeni bozur. breze i medvedeg groZda ·i troskota. kuva 15 minuta u 1 litru vode. zuti bozurak. Lici na peruniku.50f0 belancevina.) koje nisu ~kodljive. 2. Osu~en rizom se upotrebljava u sme~i sa nekim taninskim biljkama protiv krvavog mokrenja: pome~a se po 20 g rizoma vodene perunike.7% ulja. divlja perunika. Vodena perunika je olrovna. U svezem stanju. Raste svuda po stajacim vodama. ponekad i krvavo. Cl'eta od maja do jula. zuta lilija. .icini. Ima debeo zut rizom oporog ukusa. divlji lilijum. LECENJE BILJEM kao dijetalna hrana bolesnika od " I VLAS!<A SALATA VODENA PERUNIKA. za lecenje desni ~ zuba i u druge svrhe.uti vo- . Vodenu peruniku treba izbegavati kao lek. Sadrzi do 200/0 tanina. BARSKA III lUTA PERUNIKA Iris pseudacorus L. glutamina. vodeni macic.

zut i Iilijum. ponekad . po obodu duboko i nejednako urezani.ViSe se kol'isti u narodnoj nego u naucnoj rnedicini kao neotrovna gorka droga za lecenje organa za varenje.Raste svuda kao kor~Y. - Compositae Dugovecna zeljasta biljka. VODOPIJA. Upotreba. za obilnije lucenje rnokraee i zuci i dr. dugacki. manje delj eni. . Spravlja se J pije kao pod 1. a oni na stabljici su kraei. Stabljika je prava. Tri supene kasike ove mesavine uvece popariti sa pola litra kljucale vade. 4. spolja tamne boje. Za ciscenje zucnih puleva: po 40 g korena vodopije i maslacka. trave.Koren (Cichorii radix) kopan u jesen kad je najdeblji i irna najviSe lekovitih sastojaka i "nulina (rezervna hrana). Svojstva. zecja nrliea. . Ponegde se zapustena mesta izjutra plave od isevetale vodopije. osta. cvrst. krinka. uvece popari sa 300 g kljucale vode.viti celu noe i sutradan odlHi i piti nezasladeno umesto vode. osobito mlada. povodna peru· nika. po pasnjacima i livadama.ive. visoka do 1. svi su jezieasti. »Frankova cigura«. Rasprostranjenost. pre svega. vrlo lepi i upadljivi.i su u obliku rozete. majkine dusiee i oraha. Hronicni kalar ze luca: po 20 g korena vodopije. po obodima surna i drugde. Pos to je inulin polisaharid koji hidrolizom (dakle. i u nasem organizmu) daje sarno levulozu (fl1Uk:tozu ill voeni secer). najviSe pored staza i puteva. 2. sarica. a iznutra gotovo beo. Prizemru Iistov. Cela biljka ima mlecnog soka. . duguljasto-koplja· sti. ~ENETRGA . 15 g trave·ive i po 5 g anisa i moraca. Stabljika i Hstovi su pokriveni kratkim tvrdim dlakama. bolje varenje hrane. po 20 g korena vodopije i !ista hajducice i 10 g ocajnice. i po JOg trave·ive i pitome nane. udnrleni u pojedinacne iIi udIlUzene evasti oko 3 em u promeru. avo je . pektina i dr. 3. CIKORIJA Cichorium intybus L.i viSa. za jacanje zeltica. U po ran kalar creva i nemanje apetita: 50 g trave·ive. Za bolje varenje: po 25 g korena vodopije. 1. slobodnog voenog secera. ad ove · smese se uzme 2 supene kasike. dodatak kafi i »sirotinjska ili ratna kata« je ispr· zen i samleven koren oplemeojene vodopije sa krupnim mesoatim korenom bogatim il'lulin. . Inulina i drugih derivata voenog seeera ima oko 25%. i \ista hajducice.5 m. Sastav. gorak 'k umarinski derivat vezan u biljci u obliku heterozida. Cvetovi su svetloplavi. Koren joj je valjkasto-vretenast.Cikorietol. Droga. za pojaea· vanje apetita. vrlo tvrda. . maslacka i idirota. poklopi i sutradan odLije i nezasladeno pije izjutra pre dorucka i uvece pre vetere. Rede se koristi nad· zemna biljka brana u evetu (Cichorii herba). lazni macinae. kao pod 1. lENETRGA. u gornjem delu razgranata. CIKORIJA 279 deni Ijilj an. krupni. Cveta obilno preko eelog leta.om.VODOPIJA. na os novj do polovJne obuhvata~u stabljiku. poklopiti. razurnljivo je zas to kod oas u narodnoj rnedicini ciguru koriste dijabeticari.Cela biljka je gorka i vrlo cvrsta tako da se tesko kida i cupa.

andivija. cigura. ~trpka. podroznik. umesto skroba kao rezervnu hranu imaju inulin. VOLNJAK. oko 23. Oplemenjena cikorija se u Evropi gaji od XVII veka. zutka. konjska trava. Narod je naziva ovim . kairiput. indivija. vodoplav. je ba~tenska biljka koja se kod nas gaji u vge hortikulturnih odlika kao zeleno povrce i upotrebljavaju je kao salatu osobito u Slovenijoi.280 LECENJE BIWEM sasvim opravdano.000 vrsta. vrtna zu· tenica. plavoevet. Cichorium endivia L. PACJE GNJEZDO. VOLOVSKI JEZIK. radic. ~an· toga. zucaniea. endivija kreculja. goliea. - Boraginaceae VOLOVSKJ JEZIK . modriea. jandreSiea. cihora. VOLUJAK. Prema tome. plavulja. zutinica pi-toma. jer sve biljke iz familije glavoc!ika (Compositae). cihura-rezaniea. gologuza. divlja 10Cika. ~urlin. kudrava salata. eilkorija. RUNJAVA TRAVA Anchusa officinalis L. Narodna !mena: vgnjev regrad. a njih ima vrlo mnogo.imenom: and~bija. cikora. zelteniea. zumenica. suncevo cvece. osobe obolele od ~ecerne bolesti mogu koristiti sve biljke iz te porodiee kao dijetalnu hranu.

V R. Zbog toga je vranemil napu· ~ ten. obral1enom zem lj gtu . visok 30--1 20 em. U obliku caja (5%). Cveta leti purpurnim ill plavim evetovima . VRANJENlKA.intravenskili inj ekeija za lecenj e furunkuloze (cireva) i akne. 281 Grubo d lakava trajna zeljasta biljka koj a raste pored puteva i na ne. za znojenje i iska~ lj avanje. Neka d se upotrebljavao koren (Dentariae radix). Arom ati cnog mi risa i ukusa.AJ~ E. svincenka. poglavlje . lovku s belim evetovima.VRANEMI L. !iiru pa ii i eks trakta upotrebljava se za l ak~e 1z1ueivanj e mokrace. Plumbagi n aceae MeClutim. bagon (izolovan jo~ 1828) ima bakteriostaticna svoj stva (vid. Ima kalijurn·Iri trata. Ako se proguta. Dugovecna zeljasta biljka koja kao razgranat zbun. ni aktivni sastojak bilj ke plum. visoka 20--80 em. VRAN lLOVA TRAVA. ekspe· rimentalno je dokazano da glav. povra· canje i druge znake trovanja. jer je preduzeea za otkup lekovltog bllJa ne pn· . 1947. BLITVINA Plumbago europaea L. Ne t:eba ~~ati vra~. god. Cela biljka. izaziva ervenilo i plikove. vranjena. su ~e Labiatae Seku se vrhovi granCica u evetu . vra nj emil. Cvetovi su ljubi· Casti i udruZeni u grozdaste evasti.. Ostala narodna imena: vra· nemilj. (zavratIriea. Fitoncidi«) i da su dobijeni dobri r ezultati dava· njem . vo~ij a) . kaloida einoglos ina. holina i alantoi na. lui. izaziva gaClenje. olovniea.ke u eve· tu (Plumbaginis herbal. . VRANI ENlKA.M IL VRANILOVA TRAVA Origanum vulgare L. VRANEMIL. a danas r ebko nadzemni deo bilj. lip· ka. S lienog sastava i dej stva je i Lycopsis arvensis L. ras te na kamenjaru u Primorju. oko 20 em dugacki. vezu u kitiee i na j akoj prom aji. a osobHo koren. Upotreb ljavaju se evet i list slieno po'recu. al. konsolidina i konsolici na.

koji se osobito Zlm1 upotrebljava u obliku eaja protiv nazeba. Hemijski sastav i farmakodinamsko dejs tvo vr anilovke j e vrlo blisko i slicno majkinoj d u ~ici pa se na isti naCin moze upo trebiti. Mes timieno se javlja u velikoj masi. dZodzan. vi· soke oko pola metra. cuva i pakuj e kao i majkina du ~i ca . mir. Etar sko ulje od vranilovke sadrii oko 500/. jer ima 500/. bicastim cvastima. bolja dusica. goeman. rigan. mravlinjak. rehogan. cela livada se oboji divnim tamnim lju. zabrta. dobra misu. dusica i sl. dobrovoljka. to~ ta.282 LECENI E BIUl!M maj u. mravinjac. ksaberta. Spada u grupu aromaticnih oporih. a spolja se upo trebljava prot iv raznih zapaljenja koze i sluznica. Cvetovi su na vrhu stab· Ijika udruieni u kompaktne okruglaste evasti. pa kad iscve ta. maturan. i jskim kolicinama za destilaciju e tarskog ulja i za izvoz. Po~to u stab lj ici vranilovke nema lekovitih sastoj aka. bolmet. U SandZaku i susednim VRAN"ILOVKA oblastima to je mesHmieno glavni narodni lek. obojene crvenkasto i obrasle dosta krupnim listovima. U Botanit kom retl1iku navode se jos i ova narodna imena: babina duo bcica. Ima uspravne evrste drske. crnovrska. mravic ? (Vuk). gorkih neotrovnih droga koj e se u nas mnogo cene. sovr. timola. zbog cega ima veorna izrazena antibakterijska svojstva. Vranilovka je dugoveena zeljasta biljka sun· canih i suvih s trana. majoran. U nas je ima svuda na neobra(!enom zem· Ij istu. za lecenje boles ti organa za varen je (osobito proliva) i disanje. Ukusa je oporog i gorkog. I sto tako se bere.iSljavac. mravinac. vrigan. Tamo vranilovku cesto nazivaju taj . Omi· ljena je u narodu kao caj i lek za jacanje. ernovrh. potrebno je da oitaooi znaju da se ova biljka u raznim nasim k rajevima razlicito naziva: divlji caj. cober. origanj. zavrta. sovre. s u ~ i . erljena meta. prijatnog mirisa i 4zvanredno lepog izgleda. Na taj nacin se moze i objasniti ve- . ernovr. susica. crlJena metvka. timola. Vranilovka Ie znatno krupnij a i vi~a od majkine du ~ ice. dobra misel. narocito u Crnoj Gori i Sandzaku. najbolj e je posle su ~enj a ru kom ski nu ti sve Ii ~ce q cvece i sarno to koristiti. Cveta od jula do oktobra. gorka meta. Etars ko ulje vranilovke je vrlo antiseptitno. Po ~ to se ponekad vranilovka trati u industr.i m etvica.

VRAPCIJE PROSO Lithospermum officinale L. . . VRAPCIJE SEME. VRAPSEME. . vrlo razgranata stabljJka. DlVLJA PROJA. ocedi i doda 5 g kalijum-nitrata. (30 g ~a p~la . Cvetovi su sitni. beliCast. duguljasti. grubo dlakavi. ListoVii su bez dr~ ke . visoka do I m. VRAPSEME Ci~ tinama neobradenom i kamen>itom tlu i po obalama reka. . dodaju61 kap po kap pol a litra caja od cveta crnog sleza. iz njega izbija prava. 3 sa ta ·i pije oSvako jutro pre jela po 2 Case. neupadJjivi. Nazivaju je vranilovkom zato ~ to je do otkriea sintetskih boja upotreblj avana za crno boj enj e vune uz doda tak kara-boje (zelene galice) . Cveta od maja do jula. U zelenoj biljci ima crvene boje slicne alkan.Deluje diurelicno ]{.IIi se 50 g gl'aneica u cvetu od vrapsemena: ~secka ·1 kuva 20 minuta u 1 litru vode. DIVlJA PROJA . Zuckasto·belieasti i pojedinacni.VRAPSEME. Rizom je debeo.ao i druge silikatne droge. Raste obilno svuda po ~umama. 283 lrovna upotreba i ogromno poverenj e u lekovitu moe ove biljke u nekim na~ im krajevima. gruba.I~tra mlake vode). rastvon me~anjem 1 'plje s~aka 3 sata po 1 ka~jka. i silikata. ostav. pa se up?tre~ljava u narodnoj mcdicini protiv zapaJjenja i kamena i peska u bubreztma 1 ~o: kracnoj besici: 20 g semena i 30 g secera stuca se u prah u avan~. . - Boraginaceae Trajna zeljasta biljka. Bilj'ka nije hemijski do~oljno istraiena. VRAPe IJE S EME.inu. evrsta. Plod je si·tan. sjajan i vrlo tVI'd. odozdo svetlije boje sa istaknutim nervima.

pticje seme. Narodna lmeDa: abrata.). zecje seme. Ukusa je gorkog i neprijatnog. Kod nas se vratic jos uvek cesto i raznovrsno upotrebljava kao Darodni lek za lecenje mnogih bolesti. ukradeni volovi. grlieek. U vreme cvetanja vratic siri syojstven ostar miris. hoee da ujeda is!. vrabcije seme.5% etarskag ulja i drugill manje vafnih supstancija.Cvast bez drske (Tanaceti flos). vrabseme. slabo razgranata i cesto crvenkasta. vrlo lepa zeljasta biljka. zatim smole. a pre svega zdravstvenim radnicima. bozje oko. umanika. bratie. POVRATA Tanacetum vulgare L. pticja trava. sitne. najvise po lugovirna. tamnozeleni. ali je vee i u malim dozarna opasan. kome se uglavDom pripisuje lekovitost. konopljika.apeni. . vratika. a najvise cvasti. prosti iii kitnjasto dvojno perasto deljeni.5 m_ Stabljika je prava. Otud mu i ime pot ice. do \. posle cega su se pojavili simptomi slieni besnilu (iivotinja 7. gral1ene sarno cd cevastih cvetova. lzaziva konvulzije kao kamfor. Srecom danas je sve manje seoskog sveta u planiDi koji veruje da se povraticem moze sve vratiti: mladost. obratic. Svi de lavi biljke su otravni. Zbog nepoznavanja hemijskog sastava. ticje zrno_ VRATIC. jarebinjak. Zato se skrece patnja sl'ima. jer je bilo cesLih trovanja.Vratic se u mnogim zemljarna upoVRATIC trebljava protiv crevnih parazita (oksiure). mosak. jarabinje zelje. RasprostranjeDost. vratie. zdravlje. POVRATIC.Ima arnorfne gorke materije tanacetina. vrapcevina. Eta r s k 0 u 1 j e ima oko 70% tan ace to D a (isto sto i tujon u tuji). Sastav. pticje proso. . Upotreba povratiea u narodu vezana je za razna sujeverja. visoka do \. Osabita su cesta travanja iena prilikam upatrebe vratica za izazivanje izastqle menstruacijc i za pabacaj. divlja proha.284 LECENII! BlUEM Ostala narodDa Imena: bilozrnac. Cveta leLi. a joil viSe 0 t r 0 v nos t biljke. Compositae Dugovecna. 2:ivotinjama je davan intravenozno. doze i nacina upotrebe. rede vrhow stabljika sa cvastima (Tanaceti herbal. farmakodinamskog dejstva. da se na svakom karaku bore prativ upatrebe ave atravne biljke. bujna. biserka. skupljene 11 stitove na vrhovima stabljike. pored reka i p otoka i uopste po vlainim mestima. kao gorko sredstvo za jacanje. cesto dolazi do slabijih iii jacih trovanja. vratieelja. crvinjek. ribciCi. . l1inl1uvak. izgubljena sDaga itd. Upotreba. . . Listovi su krupni. Droga. ra· ste obicno u veli-kom mnostvu. vrapcje sjeme. proulja. Svojstva. Cvetne glavice su zute. povratic.Gde se vratic pojavi.

Listovi su duguljasti. Sadrle tanina. - Lythraceae Do 180 em visoka zelj asta trajna biljka. Cvetovi su zuckasti. Cveta od maja do jula. VUCJA STOPA Aristolochia clematitis L. na osnovi sreasti. sitni. ruia. visoka do 80 em. KOKOTINJA. potocnjak. potoeni klasic. Listovi su na dnu srcasto useeeni. Upotrebljavaju se vrhovi sa evecem (Salicariae summitas). drenak.. skupljen1 po 3-8 u pr~lj enovima listova. karotenoida. nerazgranata. VRBICA Lythrum salicaria L. Rasprostranjenost. DESNO: CVET ~Hja sti. . Najvge je ima na vlainim mestima. eibrije. zelello-zuckasta. . Plod je zelena CRura ablika i velieine araha. a na vrhu LEvo: \f\JCJA JABUCICA. eesto kao zilav smrdljov korov koji se vrlo te~ko iskorenjuje. - Aristolochiaceae Trajna zeljasta biljka. Cvetovi su erveni i okuplj eni oko vr~nog dela stab lji ke i ogranaka. Ostala narodna Imena: vrenica. kao i druge opore i sluzne droge. Stabljika je razgranata. VUCJA JABUCICA . sedec i.VRBICICA . gola. Raste po moevarama. VUCJA JABUCICA. 285 VRBICICA.ja koje povoljno deluju protiv raznih upala koze i' sluzniee. prema vrhu suzen i. . erljena iva. VRBICA . Stabljika je uspravna. pektina i drugih mater.Raste svuda.

. Upotrebljavaju je i kao unutrasnj. Druga narodna !mena: volk. LIKOVAC Daphne mezereum L. drZe oko pola sa ta. izaziva kijanje i mehurove slicne kantaridinu. I u miru . . vucja jabucica je uspesno upotrebljavana tako da je nazivana »na· rodni jod«: 100. Sakuplja se u jesen i ~ to brle osusi.t (aristolohija kiselina). Rede se upotrebljava za lecenj e upornih ekeema. jabutnjak. a zatim je stave na kozu. tanin. . rec:!e eela biljka iii sarno jabucica (Aristolochiae rhi. Listovi su uski i ovaln1. etarsko ulje. neotrovnog glikozida dafnina . Upotreba. jabucina. Pri susenju treba biti oprezan. Vee u februaru. tackasto i prugasto garana prisutnim Iisajevima. s ovom drogom . skrob . na vrhovima grancica javljaju se divn'. vutja noga.Rizom. Najcesce potope svefu koru u sirce.Narodni lek za lecenj e rana. a pogotovo za vreme ratova. tim vreme dopusti. erveno-mrka iIi ruto-mrka. Droga. pali i pece oizazivajuCi opasne p I i k 0 v e. Thymelaeaceae Vucja oputa je trajna biljka. a zrenjem poerveni kao skerlet. Nema mirisa. . Sastav. grmie visok do I m .U januaru i\<i februaru. paketiCe i veze sarnom korom kao povesmo kudelje. tako da je danas skoro potpuno napus tena. posekotina. odvratnog ukusa i vrlo neprijatnog rrtirisa. rute boje. zeeja aubeniea. Berba. divlja jabuka. zoma et herbal. ali je u tom obliku droga jos opasnija. jablcina. izomer eskulina.286 LECENJE BlUEM Svojstva. Ijute d gorke smole me z erei n a. .U drogi ima oko 8% zelenkaste. VUCJA LIKA. MASLINICA. pre Iistanja.·ni caj ili tinktura (20 g na 100 delova jake rakije) za ispi· ranje i obloge. To je anhidrid mezerinske kiseline.kans (izaziva plikove). pre nego sto se pojavi evet. vucja jabuka. Narodni lek protiv reumatizma. jabolcina. Upotreba. ~ eeer i drugi sastojci. Ima jos i zute boje. Savija se i tesko kida. u loga. gorak sastojak. rufieasti mirisni evetovi. vrlo glatka i svilasto sjajna. Sastav. Spolja je kora glatka. koznih bolesti. guli se kora i susi. jer suva kora izaziva neizdrlljivo peekanj e u grlu. jer je jako savitlj'.Dugacke v r pee 1-2 em siroke i do 1 mm debele. . VUCJA OPUTA. AJDUCKA OPUTA. zbog cega je koru gotovo nemoguce prelomiti. kao sreds tvo za izazi\dnje pobacaja itd. Droga. tako da je i Covek i zivotinja izbegavaju. a iznutra je ruekasta. jer je biljka otrovna. zeceva lubenica. izomer eskuletina. koja deluje drasticno. Uopste. sa pravim grancicama poredanim kao pruee iii metliea. Raste po vlainim i mraCruim sumama. Zelenu biljku stavljaju u postelju da odgoni buve i druge insekte. Upotreba vucje jabuciee za u rec:!ivanje menstruacije je opasna. Protkana je dugackim i vrlo j a kim v I a k n i m a.Alkaloid aristolohi. cireva i slicnih boles ti coveka i jos vise domaCih zivotinj a. . kur· jacka jabucica.j lek. posta se prethodno savije u snopiee.. najpre zelena. smola. Ulazi u sastav Emplastrum Mezerei cantharidatum.va. hidrolizuje se na glikozu i dafnetin.eel a biljka je gorkog. Vucja oputa je vezi. Plod je jednosemena jajasta bobica. Kad se duie ZvaCe.

nego koru ad srodnih i vrlo slicnih vrsta: Daphne gnidium L. rnehurove. 2:ivotinje ne jedu vucju oputu. VUCIA OPUTA .VUCIA LlKA. likovina. =~. Daphne laureola L. serne od groMa i rned i tako davali bolesnicirna. Sve su one otrovne j vezikanlne. plodovi od Daphne gnidiwn slufili su Grcirna kao drastiean purgans. u veeoj dozi upalu zeluca i creva. Na kozi izaziva vrlo jako crvenilo. vazdazelena rnasl~nica. u~a­ tak) i dr. . veliki. Cocca Gnidiae. 287 treba biti vrlo ' oprezan i treba proueiti njenu upotrebu u na~oj narodnoj rnecticini. Neke farmakopeje ne propisuju koru od Daphne mezereum. gat1enje i povracanje. a posle dufeg drzanja i gnojno zapaljenje . meeja lika. Da bi sprecili i ublafili delovanje. posle rada ruke dobro oprati toplom vodom i sapunom. aida bi planinci mogli njenu koru prodati ako se zatrazi. . li~ac. .Ponekad se u falsifikovanoro biberu naide na plodove vucje opute. vutji rep. ~maslinica). bol. zuti jeremicak.Osirn navedenih. bes. Interno uzeta izazi·v a opekotJine u zelucu. lovorCica.ina trava. Zabele!eno je nekoliko slueajeva trovanja plodovirna i kororn vueje opute. zimzeleni likovac. zelenika. zmij. plodove su upotrebljavali uvaljane u bra~no. (vucje uho. liCica. ljubcac vazdazelen. . licac. Opomena! .Ne upotrebljavajte vueju oputu za lek ni spolja ni iznu· tra! Ovde je spolllenuta da bi se citaoci upoznali s njenom velikom otrovno~cu... evo jo~ nekoliko narodnih irn~na: ajducka lika. Koru guliti u rukavicarna. divlja lavorika. Narodna imena.

~uplja.000 m nadmor ske visine. VELIKI GA VEZ S ymphytwn officilwle L. Za ispiranje i obloge: 100 g gaveza popariti 1 litrom kljucale vade.G GA VEZ. etarsko ul je. izrere u komade oct 2 em duzine i ~to pre osusi na suneu da ne poplesniV'i. . Cvclo vi su ljubicas ti iIi ruzieasti. Opere sc. pored reka ·i po vlaznim Iivadama i iznad 1. Svojstvenog rnirisa. . debeo.Svuda po rovovima. kuvati 20 minuta.je se slieno bclom slezu za lakse ~skasljavanje i lecenje upale usne supljine. Iz korena izbija uspravna. guma.Otrovan a lkaloi d simfi/o-cinoglosi n (svega 0. .Koren (Symphy /i ill CO/'lSo/idae radix) izvaden u jesen iii u prolcce eim biljka por ne lis lati. mesnat.Tipicna sluzna i donekle taninska droga. aspar31gin (1-3%). Cveta u prolece. U obliku sirupa da. SiTOV karen je soean. razgranata stab ljika. 1. . najbolje sirupo-m ill zeleom ad dunja. Boraginaceae Trajna zeljasta biljka. nmogo slu zi.007%). Droga. glikoa lkaloid konsolidin (0. Pluclli caj: po 50 g gaveza i bamij e popariti sa 400 g kljucale vade. zvonastJi. visoka do 1 m.002%). Proliv proliva: po 50 g gaveza i dunjinog semena i 20 g nane pornesati i popari li sa pola litra kljucale vade. U nasoj narodnoj medieini. uboja. sluzavog i poma lo oporog ukusa. socna. Rasprostranjenost. Lis tovi su pod prstima grubi o d mnostva krupnih dlaka. tanin (5-6%). dlakava. 3. sakupljcni u povijenim evastima u pazuhu gornjih lis tova. ostaviti 8-10 sati i taka dobij enu sluzastu teenost popiti u 3 obroka posle jela. smola. ostruZc. spolja ern a iZl1utra belicast. cireva. a osusen roznate konzisteneije. Upotrcha. oslaviti 5-6 sati i proeediti. gavez pomaze rast i razmnozavanje celija i obnavljanje tkiva. Sastav. Koren je snaian. starih i gnojavih rana i sl. donj i su clipti cni i na kra lkoj drsei.70/0). moze se zasladiti. pa sc lako m a ze objasniti vekovna u-potreba u narodnoj medicini za lecenje p reloma kostiju. eRNI GAVEZ. ZahvaljujuCi prisustvu alantoina. 2. poklopi ti i posle 8-10 sati acediti i popi Ii urnes to vade. secer i ipurinsk i derivat alan/oin (0. . a s rednji " gornji su sedcci i duguljas ti.

OstaIa narodna lmena: velika so- dula. vrani gavez. - Lab iatae Trajna zeljasta biljka. GVAJAK. Cir zelllca I. GVAJAK. plju~c. Gvajakovo drvo jc di-uretik. i kao i druge sa· ponozidne droge sredstvo za popravljanje prometa ma ~e rija u obtiku caja (Species lignorum). / . Ijeni u pr~ ljenove u pazuhu Iistova. beli 5 ervenim pegama. GAGALlCA. . vanilina i dr. zbog Ce· ga se upotrebljava kao adstringens i tonik. trebalo bi za lei< upotrebljavati koru. a belika svega 2-3'10 5 mol e (Resina Guajaci).Zygophyllaeeae. 4. CASNO DRVO Gvajakovo drvo i smola (Guajaci lignum et resina) dobijaju se cd Gua· jacum offici'1ale L. preko 10ga se stave zgodno nacinjene da§ciee i cvrsto poveze. . vise u belici nego u jedraeu.GAGAMIIA.. GVAJAK·DRVO . U narodnoj medicini se biljka u evetu upotrebljava za lecenje tahikar· ddje i drugih slabosti srca. 289 umesto vode upotrebljava se mleko u kome se svef stuean koren gao veza dugo kuva do gustine f itke ka!~ice. GVAJAK. malo etarskog ulj a. Cvetovi su sitni. kilnjak. opasica. visoka do 1 m. i po 20 g slatkog korena i lista hajduciee pome~ati. Raste po moevarama. skup.-DRVO. popariti 1 litrom kljucale vode. tJvQl1aestopalal!nog creva: 50 g gaveza. 1ma gorku materiju Iikopin. GAGRICA. VUCJA NOGA. SVETO DRVO. konjski rep. Jedrae ima oko 22'/0. U drogi ima 5 a p 0 n 0 Z ida. GAGAMIJA. DIVONANE Lycopus europaeus 1. malo etarskog u{ja i tan ina. Ima jos i gume. GAGALICA. erni koren . VUCJA STAPKA. U vecoj doti deluje kao purgans. . GAGAMIJA . a nc clrvo. pa se to stav> na platno i oblafe prelom kosti. poklopiti i posle 6 sati oeediti i u toku dana piti umesto vode. voluj jezieae. dijaforetik. cesto u zajednici s jcdom i beladonom. d Guajacum sanctum L. dunjinog i la· nenog semen a . sudorifik. a najvise u korL Pos to je saponozid glavni lekoviti 'sas tojak. U homeopatiji se upotrebljava u iste svr· he. svatovci.

'- Caesalpinoiaceae Do 40 ru visoko drvo s perasto deljenim mcem. amorfna. a i\ e n = koren. Raste svuda. kamenitim . krupnim trnjem i do 40 em dugaekim rnahunama. Kini i drugim zemljama na Dalekom istoku. Upotreba. slieno reumu i kru~ini. gde se i gaji zbog velike upotrebe u medicini . GLEDIC. panaksozid A i B. vitamini C. Istiee se mno~tvom pra~nika crvene boje. GLOG. Cveta u maju. osobito po ogoljenim. Panacea znaOi lek prot-iv svih bolesti. pravilno graaeni. Listovi su podeljeni u 3-5 reznjeva i po obodu testerasti.sap 0 n 0 z i d. i suvim mestima. antrahinonskih (3'10) i saponinskih jedinjenja. vrlo razgranat i otporan grm iii nisko drvo. kako se neis pravno kaze. Triakal1tin deluje spazmolitieno na glatku muskulaturu.Araliaeeae. TRNOVEC Gleditschia triacantha L. do 0. rota supstancija rasSastav_ tvorljiva u voeli J alkoholu. a Ginseng iii. smole. a i skupo se prodaje kao eudotvoran lek. CRVENI GLOG Crataegus oxyacantha L. J apanu i svim zemljama pod utieajem kineske medieinske kulture vekovima ·se upotrebljava kao lek za sve. U Kini.Mahune deluju protiv hrorucnog zatvora.U evropskoj medioini poeinje se upotrebljavati. alkaloid nepoznate graae. sluzi. Osu~en GLEDACUA. lENJ-SENJ. Seme ima do 400/ 0 poliuronskih derivata koji mogu zarneniti uvoznu arapsku gumu i tragantu. Pan a k s . SVELIJEK koren biljke Panax ginseng Meyer . Cesto se saeli kao ziva ograda. na kineskom zen znaei eovek. fitosteroli. Bl i B. i dr. CvetoVii su beli. nadrafuje centar za elisanje i snizava krvrn pritisak. Hemijski sastav droge jo~ nije dovoljno poznat i ni jedan naaeni sastojak ne moze da objasni farmakodinamska svojstva droge. Daje se za leeenje eira zeluea i dvanaestopalacnog ercva. U mahunama irna flavonslcih.5 e n «.290 LECENJE BILJEM GINSENG. koren koji liCi na eoveka (kao u nas ~to se verovalo za eudotvornu mandragoru iii alraunu). dakle. - Rosaceae Trnovit.05"10 etarskog ulja. sakupljeni u mirisne cvasti slicne ~titu. Koreji. Plod je okruglasto-duguljasta cr· vena. . malo mesnata ko~tunica sa 1-3 semenke. Potpuno rnlaeli listovi brani u trenutku otvaranja sadrle oko 1'10 alkaloida triakantina i do 400 mg'lo vitamina C. PANAKS. »f e n . GINZENGOV KOREN. saharoza. reae malo ruZieasti. koja raste u Mandluriji. GLEDIC. Rasprostranjenost. 3-4 m visoko. .

. Nepravilrzost u ritmu srcarzih otkucaja (aritmija): uzima se 3-5 puta dnevno pre jela na koeku seeera po 15 kapi tink· ture (20 g na 100 g alkohola) od eveta i lista iIi 5 kapi tinkture (20 g na 100 g alkohola) od zdroblj enih gloginja. Narodna lmena: beli glog. sitosterola. raznih uzbudenja. glo. cobanciea. odoljena i maticltjaka.Bere se mlad list i su~i kao i evet. aeetiiholina. Cve· tovi se bem kad je u evasti polovina evetova otvorena. 4. folium Sastav. pasji trn. ostri tm.U gloginja· rna ima masnog ulja. posle dYa sata se odliije i pij e u dYe doze pre jela. Za umirivanje: po 25 g glogovog eveta. . paflj ivo u korpama prenose i u ~to tanj em sloju na promaji u hladu su ~ bez prevrtanja.Plodovi se b eru kad sazru. Razumljivo je da bolesnik mora biti pod stalnom kontrolom lekara. rastaviea i imele. izoamiIamina. osobe u k1imakterijumu i .Glogov evet i list se od pre pola veka na Zapadu koriste kao blag lek za umirivanj e. Prijatan miris svclih evetova su~enj em se izgubi. Druge vrste gloga koj e ras tu u Jugoslaviji i maju slitan sastav i dej· stvo. poklopi i posle 2 sata odlije i popij e u toku dana pre jela. Zbog 10ga se posle 5-7 dana moraju tiniti pauze od 2-3 dana. CRVENl GLOO 291 Gajenje 1 berba. tanina i drugih sastojaka. 3. drugi. da se ne izlome. Kod nas tek u novije vrerne sve vi~e upotrebljavaju lekove od gloga. kao pod 2. osobHo srt ani i nervni bolesnici. glah.Osu~en evet se mora ~llva ti dobro zapakovan. . Napomena! . Upotreba. Cvast. Od ove sme~e spravi se caj i pije kao caj pod 2. hmelja. vinske i drugih kiselina. medvedova hr usica. triterpenoida.i belog luka. Moze se upotrebiti i taj: 1 supena kasika eyeta gloga na 1 ca~ u kljutale 'Vode . gu~enja (za· duhe) . list. glogie. l.U evetu i Iistu ima flavonskih i antocijanskih heterozida. kao pod 2. adenina i drugih purinskiih denivata. aH su manjc ispitane.cie. . a druga polovina jo~ u pupoljku. evasti s meem i zreo plod (Crataegi tlos. . bijela drata. Smanjel10st srcanog rada (dekompenzacija srea): po 50 g cveta i lista gloga i Lista matitnjaka pome~ati i praviti taj : 2 supene kasike ove smese popari se sa 300 g kljutale vode. Arterios kleroza i visok pritisak: po 25 g cveta gloga. za snizavanje krvnog pritiska (siri krvne sudove). tiolin a. guan ina. glogovka . imele . Smanjuje tonus i pokrete materiee i ereva. Droga.GLOG.U nekim zemlj ama gaji se kao fiva ograda. saponozida. aromat· skih aminokiselina. bijeli trn. . kao srtani sedativ. Beru se eele evasti po suvom i suntanom vremenu. rna· slinovog lis ta. trnka. limunske.DuZom svakodnevnom upotrebom glog moze izazvati ne· podnosljivost i trovanje. Nekih godina se traZe velike kolioine glogovog eveta i lista za izvoz. . Kod nas je najrasprostranjeniji beli g/og (Cra· . protv nesaniee. a u kori al· kaloida bliskih berberinu. 2. ~ecera. Nekim osobama pomaZe ovaj t aj: po 20 g eveta gloga i kamiliee. et fru ctus). belog luka. trimetiIamina i drugih alkiIamina.

imaju 1-3 sitna. na vrhu zasiljeni. K. Zastareo. ste. azarolus L. u Oi jem se plodu LECENJE BIUEM nalazi sarno jedna semenka. Na lednoj strani lista vidi se velika oleo-rezinozna ~lezda. skog. 10ptasti. Eta r s k 0 g u 1 j a u liseu ima 2-5% a · u plodovima mnogo viSe. okruglo·duguljasta. Plodovi su pojedinalfui. ima pepeljastu koru koja se vrlo lako odlup1juje. Negde se i gaji po par· kovima i drugde. ponekad otverena usled trljanja.5 do 5 mm dugi. u sve~em stanju vrlo savitljive. binae summitas). silja. GLUVA SMREKA. opkoljena ro· tim . noseei ponekad evetove j p 1 0 d 0 v e. penlagyna W.). posuti be· lieastom vostanom prevlakom. galne kiseline. (garcaroJa. naspramni . svega 1. Li s tic i su sitni. tamnoplavi ili ernkasti. (erTli glog). Upotreb1javaju se osuseni v r· h 0 v i najm1adih g ran e i e a (Sa. 1azaro1. K. neprijatnog (otud »smrdljiva brina«). a ukusa gorkog i ljutog. GLUSAe G ran e i e e su valjkaste. danas go· tovo potpuno napusten lek. mekim mesom. ovalno·rombieni. SOMINA Juniperus sabina L. Kod nas jc rasprostraniena po sumam a primorskog krsa sve do mora. M i r i s a je jakog. Kod nas rastu i ove vrste: eralaegus nigra W. piramidalno. Grn! iii malo drvo. - Cupressineae Raste po bregovima Srednje i Juzne Evrope. pa na sever i istok do u subalpijsko podrueje. e. Sabinu . Saddi jos i Secera. GLUSAC. tan ina.292 laegus monogYl1a Jacq. (erni glog) i C. hrapa. s mol e i gorke mater-ije. potpuno pokrivene tamnozelenim li· stieima. prilegli jedan na drugog uz grancicu kao crepovi po krovu. Upotreba. naearole. pitomi glog). va zrna 3-4 mm velika. u preeniku najviSe 5 mm. visoko 2-6 m. terpentin. Cvet i list ovog gloga se kod nas najeeUe be ru i prodaju pod imenom ervenog gloga. vrlo gusto i zbijeno razgranato. poredani u eetiri reda. Sastav.

koji je na donjoj s trani obrastao mnogobrojnim. na Fruskoj gori. i svi drugi ljutici. Bila je sas· tavni deo mnogih starnl lekova. Ccla biljka je otrovna. koju jo~ uvek mnoge zene upotrebljavaju za izazivanje pobacaja. I pored svih mera u pogledu branja. jagodna s~mina. Domace livotinje je ne jedu. Najvge ga ima u Ukrajini. a manj. tako. . gluvi smric. savina. kamenilim brezuljcima i padinama. razmnozavati. Iz krupnog. mr~avim. medicinL Daju je . dok je jedan precvetao. mrkog rizoma gorocveta. smri c·glu~ac. Gorocvet raste kao otrovan korov po suncanim. kad se osusi (droga) postaje sivkasta. abortiv. Ima ga u jugoistocnoj i Srednjoj Evropi. gorkog. gluhi smrc. Iznutra j o~ same u homeopatsko. . Raste po zemljama oko Crnog mora. tlostalom. krupnim. Cela biljka j e jake zelene boje. rano u proleee razviju se mnogobrojne cupavo obrasle stabljike. ljutog i neprijatnog uk usa. kao emenagog. Otud se u drogi uvek nalazi ·i plodova. GOROCVET Adonis vernalis L. kao em e nag 0 g. viSeglavog. Kao abortiv surnnjiva je i opasna. zeleni bokori gorocveta 5 divnim. Ima strukova sa vge cvetova. Rano u prolece. plitkim. Ponegde se upotrebljavaju same podzemni delovi gorocveta ili cela biljka u cvetu zajedno sa rizomom i korenjem. glavieastim. U homeopatskoj medicini se upotrebljava samo sveza biljka u cvetu. Gorocvet je jedan od prvih vesnika proleCa. Naj vge ga ima na deliblatskom pesku. drugi je u cvetu. Neke stab ljike su sa cvetom. jer su najbolji preparati izradeni od svezeg gorocveta.Vecina farmakopeja trati nadzemni deo biljke u cvetu. bradavica i sl. kao. smrd· Ijiva brina. ~ to je najcelishodnije. Spolja se ponegde daje kao melem protiv koznih bolesti. zilicastim korenjem. na severnom Kavkazu i jugozapadnom Sibiru. odakle se mestimicno ra~irio i na Zapad. Cesto po stotinu strukova u busenu. crnim. kao zlato lutim cvetovima na vrhovima stabljicica pravi su ukras naSih ogolicenih predela. Stoka ga ne pase. vretenastim. Na kOli izaziva plikove. Zabelezeni su smrtni slucajevi usled trovanja sabinom. po brdima oko Timoka " na dru~ m mestima. ali pri tom treba biti vrlo oprczan . Ranunculaceae Gorocvet je 5 t e p 5 k a b i I j k a. peskovitim zemlji~tima obraslim travom iii izmedu grmlja i po retkim ~umama. na Krimu. stomahik i diuretik. Ne~to st! vge upo trebljava u veterinarskoj medicin. kad su nasi suvi pa~njaci jos goli . varunac. Ostala narodna Imena: blazeno drevce. smrdelj ika. glu~ak. Berba. odnosno. zenska klekovina. Po jedan cvet se nalazi na vrhu stab ljike.i broj ih je bez cveta. Kod nas ima gorocveta u severoistocnim delovima drfave. mestimicno u znatnoj kolicini. suvim. U1je j e najotrovnije. smrdelika.GOROCVET 293 je vredelo spomenuti vge kao domaeu opasnu i 0 t r 0 v n u b i I j k u. tako da se moZe eksploatisa-ti i gajiti.

bez dr~ke. U drogi se dozvoljava 8% stabljika s pladovima. . Naroeito se istieu zuti delovi eveta. Goroevet bi trebalo odmah posle berbe stabilizovati i brzo osusiti. plodova zrelih koji se drobe i raspadaju sme biti vrlo malo. utoHko su krupniji i drobniji. do 7 em u preCniltu) . evetovi su saeuvali svoju kao zlato rutu boju.294 su~eni a . Plodovi su slieni dudinji. Cvetov i su vrlo krupni (3':. da bi se ~to vge jzbeglo razlag·. .ene u dndinju. Ne sme biti plodova. gola. siva. Rezana droga. U k usa je gorkog i ljutog. hidrolizuje se na strofantidin i rarnnozu. plesnive droge i emih Ii· stiea sa baze. Droga. a u prvoklasnoj drogi nimalo. pogotovu ove iz porodice Ijutica. autumnalis). plemenitim gao sovima ili C02) kao list digitalisa. mrkih. Na vrlm stabljike se mIni po jedan cvet. uop~te. 1llanje je lekovita. postupiti kao sa digitalisom. uzduf naborana.r. droga vrlo brzo gubi lekovi· tost. KnIDji:ni IistiCi su goli.Ima dva kardiotoniena heterozida: a) ado nit 0 k s 0 z i d. g}jastih Iistiea. Naj· bolj e bi hil o titrovanu i potpuno osu~enu drogu euvati u zatopljenim am· pulama ad 5 do 10 g 5 nekim indiferentnim gasom (azotom. . drvenastih stabljika. jer eim biljka preeveta i zametne plodove. pri vrhu dlakava ~ nije ~uplja (Adonis aestivalis i A. izomer konvalatoksozida. i ukoHko su stariji. donekle obavi· jaju stabljiku i perasto su izdeljeni na tn iii vi~e duguljastih. Lis t 0 v i su vrlo sitni i gotovo i g lie a s t i.Dobra i sveza droga poznaje se po ovim znacima: boja je jednoliko zelenosiva. Ne sme imati supljih stabljika (druge vrste gorocveta).je heterozida. S tab I j i k a je do 30 em dugaeka i 2-5 mm debela. za· tim titrovati i. Semenice su zelene i slol. a naroeito saponozidne droge. "ge od polovine stabljika imaju evetove. i mnoge druge hetero1lidne. LECENIE BILIEM euvanj a i izrade lekova od gorocveta. b) c i· . i u ti i glaviCasti. CaSica je spolja dlakava. . kao uostalom. Na dno suda treba staviti malo sveze peeenog kreea. Prilikom branja treba paziti da bude sto manje plodova. Sastav. duguljasti. Listovi su goli m slabo dla· kavi. Odreru se stabljieiee u evetu i ~to bne su~e vezane koneem u male kite. koji su oa vrnu nazubljeni.Ima mnogo delova sitnog iglieastog H~ca.Drogu treba hermetiCki zaPLOO GOROeVET/\ pakovati u malim neprovidnim sudo vima i euvam na mracnom i hladnom mestu naJ' vge godinu dana. Siljastih liski eelog ruba. Ima pet jaja· stili. Cuvanje. ne sme biri stabljJka bez Ii~ca. crnih Hstica koji potieu sa baza stabljike. Siljasti i mnognbrojni (15-18).

. smole. U rizomu i korenju ima istih sastojaka. angine pektoris. goroevet je na mnogo mesta delimicno. Za Adonis aes tivalis: zeeja salata. Sadrfi jo~ neke nedovoljno pomate heterozide. Daje se u obliku infuza (4-8 g na 250 g vode. On je prvi zabelezio sLicnost digitalisu.j ungten (cupan s koren om). »Adonidin« je me~avina glikozida i saponina.Adonis aestivalis L. zecji turcmak. Narodna Imena. Deluju slicno kao gorocvet. zecji mak. po nekim autorima isto. godine Bubnov na kliniei Botkina. popiti sve za 1 dan u 3 do 6 obroka). Ove vrste adonisa su jos manje . Ponekad ga je toli ko da se moze kositi. Kod nas se droga nedovoljno upotrebljava. evet im je sitan i c r v e n kio vatra. RazLikuje se od dJigitalisa po tome ~to nema kumulativno dejstvo. Treba uciniti sve da se ova izvrsna droga vge upo· trebljava kod nas.GOROCVET 295 mar 0 z i d. Opornena! .Za Adonis vernalis zabelezena su ova narodna imena: go rae. a po drugima nesto slabije. a negde i potpu no zasticen. Daje se i kao diuretik u slucaju vodene boo lesti. Adonis flammeus sluzi u Gruziji umesto zutog goroeveta za izradu galenskih preparata za srce. Ima jo~ i sap 0 no z ida. a po Sevalijeu slicno primorskom luku (diuretik). kao sto je gornji Banat. gorovcvet. kao digitalis. za jcji mak. a vernalis na latinskom maci prolecni. Izgleda da imaju vHe heterozida i cia su zbog toga podzemni delovi aktivniji. zuta sasa. Z~tlta . i A. trovanja nikotinom. gu~nica. IkaO digitalis. u prolece mestimicno ima vge crvenog gorocveta nego zobi iii nekog drugog jarog zita.Adonis potice od imena lepog grckog boga Adonisa. Daje se u novije vreme kao dobar lek za jacanje s rea u sl'llcaj evima gde se ne moze dati digitalis.i spHane. . . Ne izaziva naviku. flammeus Jaeq. Prva fiz. Po Vojvodini. . holina. Nenamerno iii namerno Oesto ih dodaju goroevetu. .Zbog nagle i neracionalne posleratne eksploataelje gr ocvet je mestimicno proreden. Upotreba. goraevet . Pos to je to vazna. fitosterola i masti.U juznoj Rusiji se odvajkada upotrebIjava u narodu kao lek protiv vodene bolesti. . Pre pu~tanja u promet doogu bi trebalo. gorocvet.Goroevet je otrovan.Goroevet deluje slieno digitalisu. titrevati. Druge vrste adonisa. I spitivanje se vr~ biolo~ki.ioloska ispi·tivanja i racionalnu upotrebu u terapiji vrsio je 1880. pa se mora biti vrlo obazriv! u prlrodl. kod nas su mnogo Cesci. pentahidroksilnog alkehola adonitola. goroevijet. a jo~ bolje. odmah u prolece iz sveze bi'ijke izraditi galenske preparate bez balastnih materija. ne sarno lekovita nego i veoma dekorativna i dosta retka biljka. pa cak . Rastu kao dosadan korov po strnim zitnim usevima. koji se hidrolizuje na strofantidin i cimarozu. zecji mak. Goroevet je jedna od onih mnogobrojnih biljaka koja je 1Z narodne medicine primljena u ~kol­ sku. Istorlja. akon4tne kiseline. narocito na mestima gde raste najbolja psenica. pa se moze davati u hronicnim slu· cajevima. gorocvijece. Uzrok tome je u 'Oestalnosti hemijskog sastava i ~iziolo~kog dejstva droge. .

- Ericaceae Visokoplaninski gusto razgranat grmic. visok 30-90 em. takoc!e vrlo lepe ukrasne biljke istog roda: Rhododendroll hirsutullt L. s nalicja belicasti.296 GORSKA RUlA LECP. Droga narodnu imena: a lpinska ruza. ali ima i nedovoljno iSlrazenih sastojaka (andro· metoksin) od kojih potice otrovnost slicna digitalisu. pjeni sn ik. a kas· nije perutavi i n'tasti. slec). Kao i druge biljke iz iste familije.NJE BIUEM Rhododendron ferrugineum L. sitni. i gorska ruza sadrZi fenolne hetero· zide (arb u tozid) i tanjne . jer je opasna i otrovna. Listovi su zimzeleni. Cveta leti. Upotrebljava se list (RhododcI1' drol1i folium) kao narodni lek protiv reumatizma.. Zbog toga ovu biljku ne treba upotrebljavati za lek. azaleja) i dr. (divlji sim sir. GORSKA RUIA . crveni. Slicnog hemijskog sastava i fizioloskog dejstva su i droge. crvena alpska rufa. Cvetovi su vrlo lepi. sakupljeni po 4 do 8 u kralke grozdaste cvasti. Rhododel1dron pOllticum L. kozasti. zvonasti. s lica sjajni i zeleni. uloga i kamena u bubre· zima. donet sa Kavkaza i Pirineja (azalea.

slieno kao i druge krstasice. najcesce pored puteva i na slatinama. Upotrebljava se cela biljka u cvetu i seme. Cvetovi su zelenkasto-beli. TRAVA on GRONICE. GRCICA. grbanj. Ljutina. Gentianaceae GrCica je dugoveena zeljasta vadena biljka. biberika. 297 GORUSICA. (velika grbastica. valjkast. DIVLJA GORUSICA. sativum L. Raste svuda. L. visoka do 40 cm.) . sakupljeni u cvasti na vrhu graneica. Kao i druge krsta~ice (Cruciterae). cartilagineum L. ARDALJ " Sinapis arvensis 1.GORUSICA . GORKI TROLIST Menyanthes trifoliata 1. BELJUSA Lepidium ruderale 1. antiseptiena svojstva i lekovitost potieu od sumpornog heterozida. (grbica. jer ima manje tog sumpornog hetero· zida u semenu do 1% . visoka do 30 crn. lUTAN SINAP UGOSICA. a najvi~e kao bujan korov u jarim usevima tako da se nekih godina cele njive zute od iscvetale goru~ice. sitni. lUTAJA. Cruciferae Jednogodi~nja iii dvogodiSnja zeljasta biljka. ~ gorusica ima sinigro~ida. (krecava salata. ali slabije. . dimberika). BELA TRAVA. Cveta od maja do jula. grbaStica. L. do 1 m dugaeak. :i dr. cvorast. visoka do 80 cm. GORUSICA GRONICA. lacitvlium L. GRONICA .. kres. (= Trifolium fibrinum 1.. U tresetis tu lezi snliZan. L. U semenu ima oko 26% masnog ulja koje se koris ti za ishranu. BELJUSKA. renika). L. Istog sasta\'a i dejstva su i srodne vrste: Lepidium campestre L. GORKA DETELINA. gronica. Raste na zaslanjenom i nadubrenom zemljiStu. wtnd bobovnjak). draba L. razgranat rizom iz koga izbija izoad ogledala vode uspravna stabljika s t I' 0 per n i m 1 i s t 0 v'i m a (»vodena detelina«) i ru!ieastim cve- . zbog eega je Ijutog ukusa i deluje slieno slaeici. GRCICA . oka 15 mm deb eo. - Cruciferae JednogodiSnja iii dvogodiSnja zeljasta biljka Ijutog ukusa i neprijatnog mirisa. kupusac.

nepostojani lekoviti sastojci ne bi razlozili. Upotreba. Raste po h I a d n i rn rn 0 t v a r a rn a. UJazi u sastav Extraetum amarum. mrzlitnik. gole. . groznitni trilisnik. Vlasotin skoj tresavi. s ir 0 k. ali retko. Moze se j gaJiti polaganjem rizoma. u rukavae produZenu drsku uzdu! naboranu. Droga. a na nalicju svetlije. Pojedine Iiske su dugatke 3-10 em. Liske su pomalo sotne.298 LECENIE BIUEM tovirna sabranirn u gustu uspravnu evast slitnu zumbulu. nepristupatnim tresavama. na vrhu zatubaste. zbog tega je zakonom zaSticena. sarno po visokoplanins kim. a siroke 2-5 em. na lieu tamnozelene.Grtica je nedovoljno ispitana. s to znaCi groznica. Sastav. Glavni nerv je na nalitju !ista istaknut. uzdu! naboran. trifolia 2lIla. gorka trava. trolistina. sto podseea na emenagogno delovanje biljke. eelog ruba iii malo -izvijugano-reckaste. MenyanI hes znaci mesdni evet. SadrZi gorke heterozide nepoznate hemijske grac1e. jer je grtica do otkriea hlninove 'kore upotrebljavana u Evropi protiv raznih vrsta groznice. duguljaste ili kopljaste. ali krupnije i nasac1eno na dugacku. s!ieno liscu deteline. . na Zvijezdi kod Vare~ a i na nekirn drugirn rnestirna. meke. - GRClCA Grtica je va!na lekovita biljka. Gorak tonik kao lincura d druge gencianacee. Zaitita. Lisee je troperno. t res e t i ~ t i rn a u Plavskorn jezeru. u prirodi vrlo prorec1ena. Bere se list (MenyantIJidis ill Trifolii fibrini folium) krajem proleca i potetkom leta kad grtiea eveta i brzo su~i da sacuva prirodnu boju i lekovitost. . deteljiea. prema vrhu se suZava.. Cela biljka je vrlo go r k 0 g uk usa.Ci troJJista. - Ostala narodna lmena: vodena bokvica. fibrinum od febris. Su~iti u s to tanjem sloju u hladu na pro· maji da se heterozidi.

senske groznice. . pitome nane i cikorije (ZeDetrge) pomeb.ti. lincw'e i trave-ive po~ti. plod badelja povecava krvni pritisak. SIKAVICA.ICi (. magareca salata. u drugoj godini. drZati 8 dana Dw dana pre ukrcavanja u brod ill avron piti 3--4 puta dnevno pre jela po 1 easicu. sjekavica. re4e list (SUybi fructus et folium). KARAKTE&lSUCNI . evo jos nekoliko narodrnih irnena: bijeli strieak. malo tanina.. glavobolje . 17% belaneevine. ploda badelja. preko noci poklop ljeno i sutradan piti po 1 CaSu pre jela. vene.n a. Protiv niskog pritiska: po 50 kapi tinkture (20 na 100 g razblalenog alkohola) na kocku ~ecera tri puti dnevno pre jela. 3. kit ice. Daje se protiv astme. bolji apetit: po 10 g. Cvetovi i listovi su bodljikavi. trav&oive. 299 GUJINA ILl ZMIJINA TRAVA. U narodu se upotrebljava za ubla· zavanje napada zuci. Za jacanje.. BADEU. 24-26<1/. i koprivnjaee. Protiv !eCerne bolesti: po 25 g z. cesCe muCkajuei. Upotrebljava se i kao gorko sredstvo za jaeanje. sarena badeljka. pa sutradan to popiti u 4 obroka na pola sata pre je la. Smetltje u iJ. za· tvora. dova kuvati 15 minuta u 200 g vode i to pili svaka 2 sata po 1 kaSiku. 2.i su tigrasto pro~arani belim prugama. Cvasti su krupne i cr. 5.kamen. Protiv morske bolesti: 100 g zdrobljenih plodova badelja staviti u pela litra najbolje komovice. Narodna imena.) Gaertn. Listov. Raste kraj puteva i naselja u jilZ. o~ba1j . ZahvaljujuCi prisustvu tirami. 3 supene kasike SUlek popariti sa pola litra kljuCaJe vode. semena idraljeviue i grekog semena. 1 supenu ka· silw SIlleSe prokuvati 15 minn ta u pola I1tra vode.IIi 30 g zdrobljenih plo. os:aviti. gospin trn. koja lie! na ~aren bujan ekalj. JDlI5 1aCka . protiv ~ecerne bolesti. 15 g lista borovnice 1 W g dwiovog lista pomeSsti. bolovi): po 20 g badelja. za lecenje hemoroida d dr. .1% etarskog ulja.GUIINA ILl ZMlJlNA TRAVA . Glavni lekoviti sastojci su tiramin i histamin. SARENI CKAU Silybum marianum (L. 21% raznili ~cera i drugib ugljenih hidrata i smole. nim krajevima i u Primorju. osobito posle te~kih operacija i bolesti. visoka do 150 cm. osljebad.Osim navedenih . Cetiri supene kaSike o ve smek kuvati 15-20 minnta u 600 g vode. . Upotrebljava se zreo plod. Cveta celog leta.NA VRHU ost aviti poklopljeno 3 sata i piti 3--4 puta dnevno pre TRNOVI Slt AKTEJA jela po 1 CaSu. poklopiti i ostaviti celu DOC. 1.drobljenih plodava badelja. U plodu ima 0. - Coimpositae Krupna. bocu zapuSiti i. snalna Jmpozantna dvogodHnja zeljasta biJjka. divji articok. flavonoida. 4. masnog ulja.

trobojni (ijubitasti.i propusti kroz flanelsko platno. a gomji duguljasti.i su pojedinatni. obitnog i velikog kaslja. Sastav_ .D DANINOC. Sirup: 100 g droge kuva se 2 sata u poklopljenom sudu u 1. Li stovi su ~iri nego dun. 8. ribizla. varijeteta i formi ove vrlo rasprostranjene biljke_ Neke. Cveta od proleca do leta. u1oga. visoka do 40 em. Tri kasike smese prokuvati 5 minuta u pola lit ra vode u poklopljenom sudu. auroksantin. Gajenje_ .01%) sa metilsalieilatom. svraba. donji su sreoliki. SARENA LJUBICICA Viola tricolor L. rosulje. proeedi. Za lek se upotrebljava sarno d i v 1 j a. - Violaceae Sitna jednogodgnja zeljasta biljka. na dugim peteljkarna. Cvetov. tanin. flavoksantin i zeaksan tin_ Upotreba. futi. slobodnu salieilnu kiselinu. soli magnezijuma i kalcijuma. do 250 rng"/. Raste po napu~tenirn planinskirn njivarna (do 1. MILOVANKA. nadzemni dec divljeg dani'noca u evetu) kuva se 15 minuta u 400 g vode i to popije u 3-4 obroka u toku dana. MACUHICA. SIROTICA. vi~anja iii limuna. Caj: 3 supene ka~ike droge (herbe. prosta ili razgranata. U nas raste mnogo podvrsta. za jate izlucivanje mokrace i protiv upale rnokracne be~ike. zuti " beli). suvirn i karnenitirn mestima. odJije i doda 2. Sadrli jos . zove. zas ladi'~i medom i piti svakog sata po 1 kasiku (deea kafenu kaSitieu). Protiv ve/ikog kaslja : po 20 g daninoea. sluz.Saponozidna droga. bela ruckasti sa jatirn iii slabijim ljubicastim prelivom. . salieilni hete'r ozid. po usevirna .U Holandiji i nekim drugim zemljarna na Zapadu daninoc se gaji za domace potrebe i izvoz.14 mm dugatki. reumatizma.j rutozid (ruta heterozidna boja violakverci trozid).5 litru vode. lista pitomog kestena i !ista bokvice pome~ati. osobi-to one krupnoevetne. antocijansku plavu heterozidnu boju violanozid.Za letenje raznih komih bolesti (ekcema). prokuva 10 minuta . etarsko u1je (0. oeedi. po obodu zuptasti. .5 kg secera. 'vilamina C i razne karotenoidne boje: violaksantin. tij i su evetovi sitni. ~eCera. Pije se 3-4 puta dnevno po 1 ka~ika posle jela. Osobe koje ne podnose ukus mogu zasladiti sirupom od malina. pol j s k a podvrsta: Viola arvensis Murray. Stabljika je uglasta. gaje se kao omiljeno evece koje eveta od kraja zirne do jeseni.800 m nadmorske visine).

Mnogo se eeni ·kao naradni lek protiv Cira u zelueu . lrobojna Ij ubica . viola . sedmiBca. poljska Ijubica. me s n at 0 i s 0 ~ n 0 (sukulentna biljka) gotovo kao u cuvarkucc. koko§ja Ijubiea. Cini se da je Beograd centar odakle se unulrasnjos t snabdeva rasadom ove bil jke i odakle se dobijaju BOBOVNJAK obaves lenja kako biljku treba gajiti i u potrebljavali. CvasN su velike. gospina Ijub iea. Slabljike su <prave i razgranate.Dl!Bl!LA KOKA 301 Narodna Irnena. Iz gradova se ova biljka sve viSe sil'i po selima ~a? ~~~s i kao lek. . Viola arvellsis narod naziva: darnnoc. macvica. poljska Ijubiea. Gaji se i jedna vrsta sa beloprugastlm h~cem (pana§iTa). evo jo§ nekoliko narodnih imena za Viola tricolor: bo~ji evil. Koren je elebeo. Uzela je loliko maha da se gaji i na grob ljrma. - Crassulaceae Debela koka dan as je omiljen lek u na~im gradovima . Biljka se vrlo lako gaj i i le!. polj~ ka Ijubi cica:. udoviea .Osim navedenih. Lisee JOJ Je vrlo deb e I 0. . sliean re pi. saksijama . ma~uha. Poreklom je iz Kine i Japana. dikino oko.o u~peva i u loncima. zbornice. modra iskrk:a. Naraste 30-50 em . belo-ruzieaste boje. na vrhovima ogranaka. DEBELA KOKA Sedum spectabile Bor. udovice ad zbora.

Plod je okrugJa. jak proliv. smole briorezina koja deluje kao drastiean purgans. U nasoj narodnoj medicini upotrebljava se za leeenje opekotina. Listovi su na kratkim dr~ka ma . Ovde je spomenuta sarno kao otrovna biljka koje se treba kloniti. 8vojstva_ . Da ne bi tripul dnevno marali kuvati. DEBELICA. List se upotrebljava na razne nacine. DEBELA TIKVA. Muski cvetovi su krupniji i na dugim ddkama. jer se susenjem aktivrn sastojei brzo razlaiu. i to vecina. kOlolog. upala bubrega i dr. gusto je obrasla grubim o~trim dlakama i penje se po drvecu kao puzavica pomocu ra~ljika. bobika. ema.Dcbela tikva je otrovna! Upotrebljava se u narodnoj me· dicini protiv zatvora i za pojacanje mokrenja.) koj~ raste po stenama i borovim ~urnama. alkaloida. bradavnjaca. cirnik. malo etarskog ulja. kuvaju 2-3 sveza lista u loncetu vode da uvri na polovinu i to piju 30 dana. DEBELOTIKVA. eireva i raznih upala koze i sluzn~ce iscedeni sok iz lista bobovnika. skroba. bobovujak. .Mnogo kalijum-nitrata (ako 0. a zen ski su sitnij i i sakup ljeni u cvast slienu stitu. zatim glikozida. S obzirom na tako velika poverenje mnogih bolesnika. bobonjak.Koren (Bryoniae radix) iskopan u jesen. balan. prosti. 8astav_ . Svez koren je aktivniji od 's usenog. repastim kor enom. mesnatim. bobovac.6"10). Droga se upotrebljava i u crnoj kafi. podkisula. a i na mnoge druge nacine. Svet se toliko hvali tim lekom pa je biljka bila ispitivana i na nekim klinikam a. a iznutra beo. trava od udarca. Neki cede so k i piju. bobovnjata. debeli list. piju.eel a biljka. naraste do 5 m. Upotreba_ . debela koko~ka. Stabljika je tanka. po zivim ogradama i pored reka do 1. ritosterola i drugih sastojaka. ali za sada jo~ nema nikakvih objavljenih rezultata. LUDA TIKVA Bryonia alba L. izjutra skuvaju tri doze za ceo dan. pa nisu retki slueajevi trovanja: trbobolja. koji je spolj a popreeno naboran i sivkasto-zuckast. ~uljevak. - Oucurbi1aceae Dugovecna zeljasta poviju~a. a pogotovu koren je gorkog ·i vrlo neprijatnug ukusa. soena.300 m nadrnorske visine. Drugi kuvaju tr. Narod ga naziva jos i ovim imenima: babin tabolac. bilo bi potrebno ovu biljku ispilali. Zbog toga se svima savetuje da OYU biljku ne koriste za lek. . Rasprostranjenost. Cvetovi su sitni i relenkasto-beli.i Iista u lOa g crnog vina i. tri put dnevno pre jela. DEBEUACA. Mnogi bolesnici tvrde da su njome izleeili svoj aciditet u zelucu i od toga vremena im se vi~e ne podriguje kiselo i nem aju nikak\'ih smelnj i III organima za varenje. petodelni i naizmenJcni. c rnjak. bobnjak. kad uvri na polovinu. Drugi. penjaCica s debelim. .302 LECENIE BIUEM Za lek se upotrebljava sarno s v e! li s t. bobovnjaka (Sedum tc/ephium L. kravlja sisa. tu~c. Secera. Cveta od maja do avgusta. Zato ga preporu<!uju da ga svako ko ima cir u zeJucu gaji u svojoj kuci da bi uvek imao sveze Ii ~Ce za spravljanje leka. gola bobica velicine oko 6 mm. Otrovna je! Droga.Raste svuda po vlainim ~urnama.

naziva se u narodu jo~ i: bijeli blj u ~ tac. .). I ovom biljkom nisu retki slucajevi trovanja. ad kojih se dobijaju droge oficinalne u na~oj i drugim farmakopejama. DE BELI CA . ali ima crvene bobice. Droge 5 glikorezinama Droga P'ljka Heterozid Jalapozid (skamonin) 1O-2oo/. kukovina . Ove smole se dobijaju ekstrakcijom droga pomoeu etanola (alkohola) i talozenjem iz tog njstvora dodavanjem vode. Jalapae tuber et resina Exogonium purga Convolvulaceae Meksiko Scammon.DEBELA TIKVA . kosopadavica. a lako u etanolu. '1m elaterium A.. Ove droge i njihove 5 mol e smeju se upatrebljavati same po uputstvu lekara. malo u etilacetatu. U narodu je nazivaju jo~ i divje kuke. bljuzak. DROGE S GLIKOREZINAMA Mnoge COl1volvulaceae imaju mlecni sok sa purgativnom heterozidnom smolom koja se ne rastvara u vodi. U istu farmakodinamsku grupu spadaju i d i v 1 j i iH d a vol 5 k i k r as t a v a c (Ecbal. . HETEROZIDNE PURGATIVNE SMOLE. vucja stopa. tikvenjaca. radix Convolvulus scammonium Konvolvulozid If}-ISO/. divja repa. Do·b ijaju se u apoteci. crveni blju~tac. takode puzavica. ugojka. Hemijski sastav ovih smola jo~ nije potpuno poznat. ludo groZde. Scammon. Bryol1ia alba.. tuber et resina Ipomoea orizabensis Convolvulaceae Meksiko Colocynthi pulpa Citrullus colocynthis Cucurbitaceae Azija. crveni bljuzak. aH je lako rastvorljiv vee i u vrlo maloj kolicini baza dajuei rastvorljive alkalne soli. To su tzv. Rich.Cucurbitaceae) i neke biljke iz familije pop () n a c a (Convolvulacea) sa raznih kontinenata. Afrika Kolocintin 2f}-250/. . i fiziolo ~ kog dejstva je i d i v I j a t ik v a iIi d a v 0 15k a r e p a (Bryonia dioica Jacq. Glavni predstavnik ovih smola je k 0 n v 0 I v u I 0 zd d jZdvojen ·iz jalape (Tuber Jalapae). tu~ika. 303 Slicnog hemij skog sastava . osim spomenutih narodnih imena.. crvena debelica. Mala Azija Skamonin 3-13°/. zemaljska bu~a. ali se zna da hidrolizom daju ~eeere i hidroksi masne kise/ine. nerastvorljiv je u vodi.

Na taj naein opadaju sarno k run i t n i l i s tic'. V. a od donjih . nerodnim zemljistima. Rasprostranjenost. .Divizma raste po suvim. a ~to se ide navi~e. krtevinama. kolocintisa i srodnih droga iwlovane su druge hidroksi-kiseline heterozidno vezane. visoka do 2 m. 1 mnoge Cucurbitaceae sadrZe heterozidne smole koje deluju kao drastitni purgansi. Berba. Najbolje je divizmu bran svaki dan oko podne iii ne~to ranije. Div. bolove u zelucu i krv u stolici usled zapaljenja creva. debeli. Heterozidne smole deluju kao drastitni purgansi jer drale i tanka i debelo crevo. uvek pod kontrolom lekara. peskovitim. a drugog leta izraste kao sveca prava vretenasta J snaina stabljika. Kod nas je to najobienijd korov. . Listovi su vrlo gusto vunasto maljavi.Droga mora biti lepe svetle zute boje i sastojati se od ·k run ice s a p r ira s lim p r a s n i c i m a. Obrano cveee ne sme se nabijati u korpe iii vrece i mora se sto brle osusiti u vrlo tankom sloju. Krunieni 'l isti6 su jajas ti. zbog tega se ove droge moraju davati vrlo oprezno. skamonijuma. Izgled droge. Gajenje. Srednji i gornji list u Verbascum thapsiforme svojom bazom obuhvata stabljiku skoro do narednog donjeg lista. Za sve vreme cvetanja oko divizma na zemlji uvek se nalazi mnos t\"o cveta od rote do mrke boje. pod e I j e n a na pet n e jed n a k i h del 0 v a i pri dnu izduzena u kratku cev. gotovo sedeeim cvetovima.i vise su jajastog oblika. divizma se moze susHi i na vrelom letnjem suncu. povraeanje. Z uti m. U jesen se seje u leje. viz m e (Verba. sve su manji i bez dr~ke. narotito po napustenim kamenolomima.evet se bere preko celog leta i jednog dela jeseni sve dok biljka cveta. DIVIZMA Droga se sastoji od osurene krun-ice 5 priraslim praSnicima d'. ru~evinama. Za nuzdu. Raste po celoj Evropi. jajasto-duguljasti i na vrhu Wjasti. suntaniI"!l. Mestimieno irna divizme u velikim kolieinama. phlomoides L. a od Verbascum phlomoides listovi manje obuhvataju stablj-iku . najbolje u su~nici zagrejanoj na 40-500. 1spod stabljike treba prostrti platno i stapieem blago udariti po njoj. . jer se cvet na stabljici slabo drli i vee drugog dana opada. Divizmu treba brati po suvom i sun can om vremenu. Divizma cveta preko celog leta. Divizme su impozantne dvogodBnje zeljaste biljke.izmu sto~a ne pase. Krunica je zlatnorota. eim rosa spadne. Dva gornja 'su manja od ona tri donja. Ulaze u sastav lekova protiv vodene bolesti da bi se pomoglo izlutivanje tetnosti.~ci flos) od Verbascum thapsiforme Schrader. Prve godine obrazuju veliku rozetu od krupnog Ii~ca na povr~in:i zemlje. Gornja polovina stabljike je gusto okicena kao klas mnogobrojnim krupnim. Na dnu stabiljke su listovi vrlo krupni i ·imaju debele dr~ke . sap r a S n i c im a. U nekim drlavama je g a j e. plitkim. u precniku oko 4-5 cm siroka. nalik na toeak. Vece doze izazivaju ga(\enje. pored puteva i uop~te po neobraClenom zemljBtu.304 L1!CBNJE BIUBM 1z jalape. i drugih krupnocvetnih vrsta divizme (Scrophulariaceae). a u prolece rasaduje na stalna mesta na rastojanju 60x60 cm.

One lrod gornjih pra~nika nasadene su popreko na koncicu. iseedi. lucnik. Listom divizme falsifikuju mnoge droge. KRVNIK Cynanchum vincetoxicum R. Spolja su obras li belicastim run 0 m. PASJI KUPUS. Iz· gleda da ih u semenu ima najv. Uk usa j e najpre sladunjavog. utoliko ima manje saponozida.. retki . na krunicu . secera. svi· jecnjak. U novije vreme vr~e se poku~aji medicinske upotrebe lis t a i k 0r e n a. jevi trovanja: smetnje u disanju. lepu~ae.sluca. a dva donj a su dtda i skoro gola. Sveze cveee nema prij atan miris. . P r a ~ n i c i s u p r ir a s Ii . LASTAVINA. Saponozida ima ne sarno u divizminom cvetu vee i u celoj biljci. poklopi. lepuh. Upotreba. od kojih je jedan neutralan. rute boje kroce tina i flavonoida. aM ni oni n i s u j e d n a k i: tri gornja su kraca i bela runov. a covek se ponekad prevarl 1 upo- . (= Vincetoxicum officinale Moench) Asclepiadaceae Ovde se navodi sarno kao opasna . phlomoides: divizma krupnoevetna. ~su. Ima i s I u z d (2. Svojom sluzi deluje i kao emoliens. neujedna· cen puis i paraliza srca. zasladi medom i pije toplo na 2 sata po I ka~ika. i otrovna domaca biljka koja se ponegde upotrebljava u narodnoj medicini spolja i izn.5"10) . Narodna !mena.Br. ostavi 1 sat. a pra~ nice kod donjih. zutocvijet. Izbledela iIi potamnela i vlafna droga mora se odbaciti. . ocelli. lopen. jer se list moze vrlo lako nabrati u veli·kim koliCinama. svakom je dostupna.U drogi ima s a p 0 n 0 z ida. vunavka. volov rep. divizma. stoka je ne jede.Verbascum thapsiforme narod naziva: beloperka. Tri supene ka~ike sme~e popari se sa pola Ii· tra kljueale vode. Normalizovana droga sme cia 's adrzi: naj vise 13'10 vlage i ne ISme ostati vise od 6'/. U 10 g droge treba da ima oko 350 evetova. lepusae.. malo gume. tako da se desava da ih stara droga uopste i nema. duzih. Zato farmakopeja propisuje da se droga mora obnavljati sva· ke godine. povracanje.jSe. a kasnije pece u grlu (nadrafaj od saponozida). i to-dlakava. znOjenje. lepuh. a osuseno ima prijatan m i r iss I i· can medu.Devizmin evet ulazi u sastav grudnog caja. List deluje ekspektorarttno kao ·i cvet. i vrlo malo etarskog ulja. Ukoliko je droga sta· rija.utra. kraljevska sviea. silaze niz konce. Divlja paprika mestimic no pokriva velike povr~me po na~lm ~u~ama. Sastav. gusenje. . kostnik. Plucni caj (za iskasljavanje): po 25 g cveta od divizme. a drugi kiseo. Species pec· torales. 305 je srednji najveci. . 'Pepela. . belog i crnog sleza i podbela se pome~a. LISTAVINA . o~lji pelino DIVLJA PAPRIKA. Glavni nedostaci droge su prevelika vlainost i tamna baja. Pra~nice su duo guljaste i jednoeelij ske. oko loo/. V.DIVLJA PAPRIKA. ~ iroki lopuh.

5-8"10 u I j a. Za bubrege i srce postoje bolji. U XIX veku upotrebljavan je kao lek protiv groznice. Sa jednog drveta moze se nakupiti viSe od 100 kg kestena. 5-8% sap 0 n ina. vitarnina B1 . dekstrin i drugi YazDi tehnicki proizvodi. eze oljustene kestene. cortex et flos). svilni dubac. u mnogim zemljama skolska deca ga obal'ezno £I jesen sakupljaju. Ponekad se za izvoz traii rizorn s kore njem (Vince/oxici rhizoma). S obzirorn na veIiki procenat skroba u divljern kestenu. kesten gubi lekovitost. protiv nesanice i za umirivanje. - Oompositae Razlikuje se od obicne salate (Lac/tlCa saliva L.jz divljeg kestena vadi skrob. Ukusa je gorkog i neprijatnog.U Ijusci irna 2"10 tanina (katehinskih). Divlja salata je olrovna :M 60veka i domace zivotinje! DIVLJI KESTEN Aesculus hippocastanum L. 6--7% belan6evine. Seme je vrlo lepe kestenjaste boje i sjajno kao da je lakovano. Pocetkorn veka pocela je ekstrakcija skroba. OTROVNA LOCIKA. s t e r 0 I a. a u industI'iji za izradu lepka. GORSKA OTROVNICA Lactuca virosa L. rede i cver (Hippocastani semen. Iz njega se u novije vrerne vadi masno ulje i saponin za farrnaceutske ·i tehnicke svrhe. Kad se odsece. lupulinom (hmeljom) i slicnim lekovima. DIVLJA SALATA. Kraj ern XVIII ve ka Parrnantje preporucuje da se . U jezgri (kotiledonima) ima 40--60"10 s k rob a. koje se kao ukras sadi po parkovima i drvoredima. Raste svuda. kosara. U industriji lekova se upotrebljava sarno semma jezgra. Homeopatska farm a kopeja propisuje s . gIikozida e sku lin a. lastavicnjak. pasja riga.Od divljeg kestena se koristri seme i kora. Ovaj osuseni sok (Lactucarium) irna laktucina. g 0 r k i h rn ate r 1 J a. Stajanjern. od koga se danas pravi alkohol. strasnica. iz biljke izlazi gorak sok bele boje koji stajanjern pornrci.). Pocetkorn tog veka divlji kesten je preporucivan kao lek. najcesce zajedno s opijumom. - Hippocastanaceae Divlji kesten je visoko drvo. pored ostalog. S e m e se sakuplja u jesen. Evo jos nekoliko narodnih irnena: astoklep. C i K. aceton. . laktukopikrina i drugih sastojaka koji deluj u umirujuce. Zato . Steta je lito se viSe ne sadi. Vrlo Je korisno ·i veoma lepo drvo. Semenje treba odmah sakupljati da se ne bi kvarilo na vlaznoj zemlji. jer ga niko ne sakuplja.306 LI!CENJI! BJUEM trebi za lek. zbog 6ega je ranije upotrebljavan za ublazavanje bolova. ljuska se odbacuje. flavona. Droga_ . neprijatDirn rnirisorn i gorkirn ukusorn i bodljama na nalicju listova dui glavnog nerva. Kod nas svake godine p ropadnu desetine vago na divljeg kestena. u septembru i oktobru. rnanj e opasni lekovi. kad opada sa drveta.

eskulina i eskuletina. avo se ~ini krajem leta i po~etkom jeseni sa sVeZim semenom. Daje se za leeenje izvesnih koznih bolesti. lJpotrebljava ·se . stabilizovana alkoholatura. dejstvo tlavonoida. Kod nas je upotreba divljeg kestena gotovo nepoznata za razliku ad Zapadne Evrope. Ekstrakt od olju~lenih. prrsustvom znatne koliCine vitamina P: povecanje otpornosti kapilara i smanjivanje njihove propustljivosti. U humanoj medicini se daje za letenje venoznog sistema.i'kavom ljuskorn. pa se tim sme~ama dodaje za ublaiavanje bolova Belladonna. U eve t u ima tan ina ·i kvercitrina.ti slamom i travom. podagre. sadrii mnogo katehinskih tanina i flavonskih heterozida. koja spada sa semena 'kad sazri. Taj ekstrakt od svezih stabilizovanih (vrelim alkoholorn) -semenih jezgri pije se 8-10 puta dnevno po 50 kapi za vreme akutnih napada. Da se divlji kesten sacuva svei. stocarskim. neolju ~ teno i krupno iseeeno kestenje sta. Prema tome. Hypericum i dr.i za le~enje katara nosne sluznice.'~e~c~ upotrebljava tzv.i dobija se pos:ojana droga (slabil>izovana) . Protiv opekotina ad suncanja spravlja se porn ada . Kora je dobar ads tringens . reuma-t-izma i i~ijasa.i ima tanina. Pri torn se konsti evet divljeg kestena. vlja p. pre svega. pre svega. grizlice gnjata (ulcus cruris). a od domacih ovce. pa se lecenje ponovi jos sest nedelja na isti na~in.. Emtizem kOl1ja u Francuskoj le~e dajuci 6 nedelja po 100 do 300 g oljustenog semen a divljeg kestena.ostepeno u klju~ali alkohol. gde se uspesno. a zatim tan ina. Najnovijim ispitivanj-ima eksperimentaino je utvrdeno da divlji kesten deluje. na~ito protiv hemoroida. koze i krave se poprave i ugoje.ill ulje na na~in opisan kod hajdu~ice. Imajuti oil vidu da kod nas u mnogim 'k'rajevima. najceMe zajedno s beladonom. bolova od hemoroida. ad oVaJkve droge pravi 'se ekstrakt. od koga se uraduju supozitorije. dolazi do izraiaja. Stramonium ili SCOpO/ilL ad svib sme~a se spravljaju -supozitorije (sveCiee) za le~enje hernoroida. U mnogobrojnim industrijskim farrnaceutskim preparatima u prometu ekstraktivne materije divljeg kestena ~esto se daju sa ovim drogama: Hamamelis. o ot rovnosti semen a divljeg kestena decenijarna se raspravljaJo u nau~­ nom svetu. Bodljikava ljuska. kao toni~no i adstringentno sredstvo itd. Viburnum opulus. Itek ubranih sernenki spravlja se na dosta slozen na~in u apoteei. od koga se spravljaju razni lekovi za lecenje prosirel}ih vena. Na taj na~in se ungte fermenti . Konacno je utvrdeno da ga bez ika:kvih losih posledica jedu divlj e zivotinje. ima vBe stoke nego hrane (piCe). ~esto i raznovrsno upotrebljava u nau~noj i narodnoj rnedicini umesto americke droge hamamelis.DIVUI KESTEN 307 se d~as naj. tromboflebita. smestiti u neku hladnu odaju i dobro pokri. tr~ba ga obrati sa badlj. ali se redoVDo dodaje i karnilice. protiv proliva i proHv pega na lieu. Upotrebljava se kao naradni lek za ja~anje . koja se izrad uje na taj nacm ~ to se sveze. Kora i Pl1IPOljci u deeembru im aj u najviSe eskulina. Zbog gorcine narod je upo treblj ava protiv grozniee umes to kininove kore. katara bronhij a. a u narodnoj medicirui za lecenje lupusa. U k 0 r . osobito u planinskim. Hydras tis. Posle seste nedelje nacini se pauza od 3 nedelje. dobro bi bilo da se divlji kesten .

Sadite div/ji kesten.. dobije stra~an dijare i ima utisak »da te svu utrobu povratiti i da ee umreti . Vainost div/jeg keslena za ishranu u gladnim godinama i ratovima nije mala.. Seme nikne za mesee dana. Divlji kesten je rasprostranjen sarno na Balkanskom poluostrvu.rve godine izraste oko pola metra. NiSu i drugim na~im gradovima ima n~k01iko narodnih lekara koji Ieee kamen u zuci. a do grliea jaka rakija . i drugde u Banatu).308 LECENJB BUJEM ostavi za zimsku ishranu (samleti i meSati kao bra~no s plevom. STRKALJ Ecballium elaterium A. obolelu jetru i malariju »nekim krastaveima ~to li<::e na davolciee« iIi »krastavcitima ~to izbacuju sok i seme kao torpedo«. »Bolesnik legne. ispitujuti lekovHo bilje u okolini Siankamena i tra- . Vee ". pozeleni.govorili su nam. pa ga inostrani botanicari i Ijubitelji prirode nazivaju . Ovo je jedan od zadataka na~e omladine. Stotine hiljada kilometara drumova u svetu okiteno je motnim stablima sadenog divljeg . Narodna Imena: beli divlji kesten. a stablo do 2 m u precniku. Medutim. Da Ii je ko od njega umro. banja kod Melenaea. a masnog ulja znatno viSe. Divlji kesteIl vrlo brzo raste. slamom i drugom mr~avom pitom). Tu tecnost uzimaju bolesnici na razne nacine. U kestenovom semenu ima skroba j proteina kao u na~im zitima. PIPUNIC. jer je to vrlo korisno drvo. najviSe iz Varne. Pre 20 godina. pritisne ga i iz njega s velikom silinom izleti u bolesnikovu nozdrvu sok i seme« . Za nuidu. divlji kastanj.k estena. iz samlevenog kestena moze se vaditi skrob i· koristiti za ishranu. zapaljenje zucnih kanala. povraea.. Rich. narodni lekar mu kafe da to taka mora biti i da se niSta ne bojL Neki se bolesnici hvale da im je taj lek pomogao. Drugi su dobijali gotov lek od tih narodnih lekara. Najzad sam prona~ao i narodne lekare koji Ieee ovim divljim krastavtitima. Naraste do 30 m visoko.reko polovine sitnih cupavih krastavciea. Te~kom mukom smo dom do jednog Ilnra tog leka. Svi su govorili da su pre rata lek dobijali iz Bugarske. Uspeva eak i na zaslanjenom zemljiStu (Rusanda. a narodni lekar mu pod nos podmetne jedan takav cupav krastavoic. U boci od litra i po bHo je ". nisam dosad mogao otkriti. utoliko se bolesnik vecma preznoji. Divrui krupni evetovi udruZeni u jedre kupaste evasti duga6ke do 30 em. Ukoliko se viSe tog leka uzme. konjski kesten. - Cucurbitaceae U Beogradu. To je jo~ jedan razlog viSe da ovo svestrano korisno drvo sadimo svuda. Ulje je ruto zbog velike kolicine karotenoida (provitarnina AJ. u nestasici hrane. gorki kesten.. jelo~. mada!. DAVOLSKI KRASTAVCICI.balkanski lepotan«. DIVLJI KRASTAVAC. «.

svuda pored mostova i po rupama i kanalima. Lek je nepouzdan i opasan. Elalerium album iii Elaterillm anglicum. duguljasta-jajasti. elatericin i dr. ne propisuje viSe elaterijum.krastavaca. Engleska farmakopeja ad 1948. 1ma jos i vinske. 1z divljih krastavaea je 1958. elateridin. ~im se dodirnu. NajviSe ga ima tame gde se dubre baca u te jendeke. Gaji se kao lekov·ita biljka jos mestimi~no u Engleskoj i Francuskoj. Tom prilikom niko mi nJ~ta nije mogao reci za !ita 51! ti krastav~ici upotrebljavaju. tako da se covek trgne. stavcici pucaju sami od sebe. jer sam kona~no saznao poreklo beogradskog leka. Meni je to bilo dovoljno. U septembru i oktobru. Divlji krastavci. Biljka nije dovoljno hemijski ispitana.kodljiva. naime da se on ne »dobija vrlo skupo i tajno preko poverljivih ljudi iz Bugarske«. na NiSkoj tvrdavi i drugde. Isto tako i u Makedoniji. Donedavna je u engleskoj farmakapeji bio ofieinalan lek nazvani Elaterium Iili Elalerin. Jedna zena bere te krastav~i'ce i nosi ih nekome u Beograd. naglo i silovito izbace iz sebe sok i seme kao torpedo. ugljenih hidrata. kad je sve bilo sprteno i sivo ad dugotrajne su~e i velikih vrucina. Cucurbitaceae. koja su. DAVOLSKI KRASTAVCICI. Cela biljka je grubo. To je ekstraM dobijen iz svezih . divlji krastavac je hio u punom evetu i okieen isto tako mnogobrojnim plodovima koji li~e na male. a deb eli do 3 em. ali im roditelji zabranjuju jer znaju da je biljka s. a neki od njih. nego iz Slankamena i. a narocito njihov sok i ekstrakt. SadrZi jednu drasticnu materiju zvanu elaterin. 0 tome da li ih neko upotrebljava kao lek saznao sam tek druge jeseni. kao i drugi sli~n~ drasticni lekovi. jendecima koje je bujica udubila u zemlji. Poreklom je iz zemalja oko Sredozemnog i Crnog mora. ~upave. drasti~na su sredstva za ciScenje. 309 zeCi mesta gde raste slatki koren. nekad bili u velikoj modi. Jedino se neuka deca hoce njome da igraju rata i podmornica. eekinjavosivo dlakava.) s kojima su vr~eni ogledi na eksperimentalnim zivotinjama J utvrl!eno da se uz njihovu primenu i istavremeno zracenje moze zaustaviti razvoj izvesnih pocetnfu oblika eksperi- . ali viSe l!ici na dinju. i iz drugih mesta u Srbiji. . Prilikom branja Oovek mora biti oprezan da mu sok i seme ne ~trenu u oCi. koja je. Nepotpuno zreli krastav~ici beru se u septembru zajedno s drskom. Krastav~iCi su dugi do 5 em. rutazeleni.. ali niko ne zna kome i za~to. verovatno. dlakave krastavciee. Kasnije sam ga na~ao od Uldnja na sever u primorju svuda gde se baca l!ubre i sliva prljava gradska voda. enzima. pa ga je skolska medicina napustila. smole i drugih sastojaka. To je nekorisna biljka koju ni stoka ne pase. smesa raznih hemijskih supstancija. god. limunove i drugih kiselina. Biljka spada u biljnu porodicu bundeva. naidem ispod ru~evina grada Zmaj Ognjenog Vuka na taj divljJ krastavac. a u svakoj pregradi ima mnogo semenja obavijenog zelenkastirn sluzavim sokom. verovatno. Bilo ga je sve do prvih kuCa blizu Dunava. Dugovecna biljka sa vrlo razgranatom stabljikom gusto obraslom srcastim listovima. Cvet joj je rut. Biljka je polegla po zemlji i lozi lSe kao krastavae.DIVLTI KRASTAVAC. god. trooki. izolovano nekoliko interesantnih jedinjenja (elaterin. Zreli kra. ~im ih dodimete.

divj a dinja. pluiee. zbog eega deluje diureticno. DIVLJA RIGA. sjajna. gola. zbog eega deluje sli~no sla~ici i renu. - Orucifcrae Trajna zeljasta biljka. a najviSe po vlaZnim sumama i senovitim mestima. beli ladolet. Narodna !mena.Raste svuda. - Convolvulaceae Dugovecna zeljasta povijU§a cija stabljika. Listovi su krupni: liska je do 6 em dugacka. u obHku potikoviee iii strele. raste na pesku uz more ' i C. Uzeta u vecoj kolieini. nedirae. tikvic. Plod je sitna eaura s mnogo semena. . Rasprostranjcnost.BI". visoka do 80 em.KOSULJARKA. Ca§ica je mala. krupni. DVOREDAC Diplotaxis tenuifolia DC. divjo krastavice. divlja bu~a . jednu materiju koja izaziva zgrusnjavanje krvi (antihermoragik) i dr. pa je tako otpala nada da se ova bUjka upotrebi u borbi protiv raka. 4-6 em dugacki. izgleda da ova jedinjenja deluju ubita~no i na normalne celije. slatkovina. ali je vrlo duga i §iljata. Sastav_ . bljuja.Kao i druge biljke iz porodice poponaea (Convolvulaceae). beli. .Osim navedenih. eadorcic. u obliku levka.rkavae. . biljka moze biti otrovna od prisutnog alkaloida nepoznate grade. Cvetovi su futi kao sumpor. osobito u korenju (oko 5-JOO/o). o dejstvu lista ne slam se miSljenja terapeuta. hladolez. strk. Cveta oelog leta. .Koren i list (Calyslegiae radix et folium). izbijaju iz pazuha lista na dugackim drskama. S. mlunic.Smola korena deluje kao laksans i holagog. . Cvetovi su vrlo lepi. pojedinaeni. petozuba. moze da bude dugacka do 5 m. jer tanin deluje suprotno smolL U biljci ima mnogo raznih soli. Ima i tanina.morsko zelje.Evo jo§ nekoliko narodnih imena: veliki slak.310 l ECENII! BIUEM mentalno izazvanog raka. Narodna lmena. Slicnog sastava i dejstva su dye srodne domace biljke iz ·i ste familije: Calystegia soldanella R. sarno na osnovl srasla. . Medutim. . cesto delimicno po zemlji polegla. §ti. ostaje posIe opadanja kruniee. Br. strkaviea. §atorce. DIVLJI KUPUS. Raste svuda kao zilav i smrdljiv korov ljutog ukusa od prisutnog sinigrozida. sliCno jalapi. DIVLJILADOLE2. . upadljivi. Droga. DIVLJA SALATA. divji kukumarici. flavonoida. Cveta od maja do novembra. silvestris R. Upotreba. evo jo§ nekoliko narodnih imena: bljuzak. Kod nas je upotreba divljeg ladoleZa nepoznata. zgoncek. i divlji ladolez sadrli smole. Upotrebljavaju se seme i sveza eela biljka u evetu. petodelna.SLAK Calystegia sepium R . netikalo.

STRBAC Meum athamanticum Jack. Cvetov..50 do 1. Koriste se koren. KRAUICA. Lisee je 'krupno i naspramno. suplja i na osnovi ·ima cup ave koncaste ostatke otpalog lisea.80 m. 311 DIVLJI MORAC. - Scrophulariaceae Digitalis j e dvogodisnja iii viSegodiSnja bHjka_ Prve godine izbije sarno rozeta od p rizemnog lisea. - Umbelliferae Traj na zeljasta stitarica 'planins'kih pasnjaka. HADRUAN. Lisee je vBestruko sitno cleljeno. smole. Cela biljka mirise na angeliku i kao i ona upotrebljava se u istu svrhu. VRH STABUIKE U CVETU. Stabljika je do 50 em visoka. DIGITALIS PURPURNI. DIVUI /COMORAC . plod i cela biljka. Irna oko O/:fJlo etarskog ulja. upadljivirn evetovirna pore4anirn s . pektina. prava. vrlo Iepirn. dlakava stabljika. Gornja polovina stabljike je obrasla krupnirn.. a druge izraste visoka. Planinci s matraju d a poveeava mlecnost domacih zivotinja. NAPRSTAK Digitalis purpurea L. KOREN.i su beli ili ruzi- DIVUI MORAe . kao u mirollije i moraca. DIVLJI KOMORAC. voska. visoka od 0. mantiola i do 27% skroba (u korenu). PLOD casti i sakupljeni u nejednake stitove.DIVUI MORAC.

a ostatak baciti ako se droga ne bi mogla brzo potro~iti. datum kad je izvr~ena bioloska titraeija i jatina (Valor) droge. Na nalitju se nervi veorna istiCu.312 LECBNJE BlUEM jedne strane. a manje srednj e Evrope. Rasle na s iii kat nom z e m I j i ~ t u po novim krtevinama. Vlage ne sme biti vge od 3%. f osfata. odnosno na prolece biljciee se rasade na stalna mesta na rastojanju 30 X 30 cm. tak ni na sili katnom terenu. Seme bolje klija i nikne u poluosvetljenim lejarna.5--{)Oo iii. Gornje je najmanje i . ambigua i D. a prizemno je najkrupnije i suteno u dugatke krilate dr~ke. koje vetar lako raznosi kad taura pukne. odmah zapakovano u ampule od jednog Hi vge grama. Gornja strana je tamnozelena Ii malo maljava. u staroj ISnaZli. Berba. Kulturom su dobijeni i drugi varijeteti digilalisa sa bl edim listovima. Na jesen. /urea imaju nazubljen rub).Li ~ce je jajasto-duguljasto. od m r k 0 g s t a k I a. koji se proteru u prostoru koji je ograc1en sekundarnim jako povijenim nerv·ima. zu6kasto mrkog semena. a donja je svetlija. Za nut du. k i s e I a. jer tame u gvofdevitom tIu ima oko 0. Li~ce je nejednako iii gotovo dvostruko .000 sadnica. jo~ bolje. ugljendioksidu iii u nekom indiferentnom gasu. u Vogezima ga ima vrlo mnogo. jer nema opasnosti da se me~a sa drugim bHjem.Bere se list sa divlje biljke u cvetu po lepom i suvom vremenu. Otvorenu ampulu treba odmah potro~iti. Za jedan hektar treba oko 100 g semena iii oko 140. Naprotiv. droga se moze cuvati i u zalivenim posudama u koje se stavi malo siIikagela. ~umam a koje se proreduju i na neobradenom tIu . jer je pokrivena retkom belo-sivom dlakavom navlakom. srednje je na kratkim dr~kama. zbog tega se pre setve mora pomclati s 'peskom. puna humusa. si~na. Mirisa je slabog. a procenat klijavosti iznosi oko 75. Krunica je u obliku naprstka iii zvontiea. Najbolja zemljgta za gajenje digitalisa su tek proredene iii iskrtene Sume. . Dugatko je do 30 em. Jo~ bolje je obrano !Bce odmah stabilizovati. poluvezana. pecenog kreta iii nekog drugog sredstva za upijanje vlage. veoma je naborana i .Seme je vrlo sitno. S tab i -I i z 0 van 0. Rasle od POrlugalije do Svedske. mangana i ' gvozda. a ukusa . Purpurni digitalis n e pod nos i k r e c. U Alpima ga nema.Purpurni digitalis je biljka atlantske. Na svakoj ampuli treba da stoji: ime proizvoc1ata. Kod nas i u zemlj ama oko Sredozemnog mora nema purpurnog digitalisa. Sa gajenih biIjaka bere se vee prve go dine. isprepletena je j a· k 0 m m r e zorn Z iii c a.5% mangana. . pot pun 0 s u v 0 I i ~ c e. u vakuumu na nizoj temperaturi. jer tame nema mangana. u a z 0 t u. Klijavost semen a traje svega 2-3 godine. Gajenje. moze na hladnom mestu satuvati aktivnost po n e k 0 I i k 0 god ina. . a siroko do 15 em. . Zemlja treba da bude 5 iii k ~ t n a.nazubljeno (D. Seje se u prolece iii s jeseni seme koje je sabrano hste godine.scdece. Obrano liUe treba sarno ~to pre i ~to brle osu§iti na 5. Rasprostrnnjenost.ima skore uporedne t ere i jar n e n e r v e. Vcltatka azotna dubriva i dobro pregorelo dubre takode povi~avaju pronos i procenat lekovitih sastojaka. Vla!nost i toplota su najva!niji uzroci kvarenja droge. I a k a. pur pur n 0 c r v e· n a i ima na donjoj usni dlake i okruglaste pege kao krv crvene.g orkog i neprijatnog. Droga. . Plod je dvopre· gradna tau ra puna vrlo sitnog.

BESNIK. List je cvrst i zilav. a segmenti su joj lancasti i ~iljasti. Sastav_ .List dugoliste bokviee (Plantago lanceolata) je tanji i 10mljiviji. BESNICE. sirtelna. Za poslednje dYe decenije vr~eni su u srednj oj Evropi opsezni ogledi gajenja. svedeno na kratku dr~ku. enzirni koji igraju negativnu ulogu prilikom su~enja i cuvanja droge. propionska. U terapiji i farmaeeutskoj industriji sve vi~e potiskuje purpurni digitalis. kafena i ferula kiselina. jer postepeno razlafu kardiotonicne heterozide i na taj nacin prouzrokuju opadanje lekovitosti lista. purpurea purpur ea· g I i k 0 z i dim A i B. Ima ga i po retkim ~umama. abod lista je ceo ili malo talasast i cesto je trepav1casto dlakav.4) Hidrolaze. lanata. sva j e v un a s to. 5) Kardiotonicrti het erozidi i saponozidi.j. eaure pune vrlo sitnog semena retaste boje.. Cveta u leto. (1933) sa svojim saradnieima izolovao prvobitne heterozidne komplekse iz svetih listova oba digitaIisa i nazvao one iz D.elva luka.ani svuda unaokolo stabljike. 10-12 em dugacko i do 2 em ~iroko.u D. Ca~ica je vunasta. a na gornjoj. Krunica je s i v 0 bel a. ima 5 gotovo paralelnih nerava. Donje mte je 15-25 em dugacko i 3. najvi~ pri dnu . Falslflkatl_ . kao sveca prava. a ispod njih plodoy. 3) Mineralne soli. Dlake su krute d lako opadaju. a one iz D. List . lanata dig i 1 ani dim a (la- . a na nalicju svetle boje. gornja usna je kratka. oporog. . purpurea. izovalerijanska i droge. tanini. laneetast . Li~te sa stabljike je sedeee. Vunasti digitalis daje oko 35"10 vodenog ill oko 32</0 etalnog ekstrakta.d I a k a v a (lana = vuna) . VoU suncan polozaj. pro~arana gustim mrkim zilieama i maljavo-vunasta.5 em ~iroko.lz digitalisa su izdvojeni ovi sastojci : 1) Supstancije koje se boje sa FeCI s ' tj. Vunasti digitalis se sve vi~e tra:!:i i zbog toga se gaji kod nas i u mnogim drugim zemljama. ambigua i lutea i ispitivanja vunastog digitalisa.DIGITALIS VUNASTI . Siljast bezrnalo go ·ili retko trepavieasto dlakav. 313 DIGITALIS VUNASTI. sve u zelji da zameni purpurni digitalis koji se uvozi iz zapadne E vrope. belieasta i jajasta. gde ima evetova. Seme treba sabirati zbog gajenja ove vrlo vafne biljke. mravlja. najvi~e na Balkanu. v rIo go r k 0 g i neprijatnog ukusa. Droga. ZUBACICA. selekcije i ukr~tal1ja izmed.2) Razne kiseline: digitalinska. istaknuta. a narocito u jugoistocnoj Evropi. Kod nas ga ima vrlo mnogo na krcevinama. BESNIK . po karnenjarima (tercijarni slojevi). buterna. Serophulariaeeae v una s t i d i g ita li s raste na krecnj ackom zemlji~tu u sredl1joj . . . Dok se na vrhu klasa nalaze mnogobrojni evetni pupoljci. PUSTlKARA. . Gotovo je bez mirisa. Cvetni klas je vrlo gust. ostaje 7"10 pepela. Stol je. a donja dvaput dufa. Cvetovi su vrlo zbijeno pored. Stabljika je visoka oko I m. nema heterozida.s t. oksidaze 'i peroksidaze. gorci je od purpurnog digitalisa. u sredini su evetovi.List je dug u I j a. PONJAVICi\ Digitalis lanata Ehrh. a nervi na prvi pogled izgledaju k a 0 d a sup ar a I e I n i: isticu se g I a v nan e r v i d va s a s t ran e kao . na donjoj polovini gola. Gaji se isto kao purpurni digitalis.e na lieu lamnozelene. slanog i sluzavog ukusa.

Stoka ih ne pase. i narednih godina digilanozide i utvrruli da se u svezem listu vunastog digitalisa ova tri heterozida nalaze u ovoj srazmeri: 45% A. Inafe. go roc vet. C. d u r d e v a k.Na raznim kontinentima raste nekoliko desetina vrsta digitalisa. rame vrste s t r 0 fan t U 'S a. ali se u terapiji za sada kor-iste sarno dva: vunasti i purpumi. godne. B.. zbog fega Sf ovaj sve vi~e traii.. narofito za jafanje srcanog miSiea. a uzeti u veeoj 'kolicini su otrovi za srce.Digitalis je jedan od najvafnijih lekova za srce. Druge vrstc dJgltallsa. 1 i jan d e r. Digilanozid C je za terapiju najvafniji i najbolji karcliotonitni heterozid digitalisa. a osobito lanatozid C. K. Sva tri lanatozida su dobijena u kristalnom stanju. U terapijskoj dozi digitalis je kardiotonik. uveo ga je engleski lekar Vilijem Vitering 1785. galaktozu i jednu pentozu) i stereoidne sapogenole.j D. D. pa ih je zatim podvrgao hidrolizi pod uticajem enzima . terruginea L. jer je purpurni digi1alis prvi uSao u terapiju. laevigata W. Svi lanatoziru su 2-3 puta kardioaktivniji 0d purpidozida. D. jafa rad srca. viriditlora Lindl. kukurek i neke druge biljke sadrle heterozide koji u terapijskoj dozi deluju ton i fnon a s r c e i spadaj u u s t e r 0 i d ned e r i vat e.. Hidrolizom daju jedan iii secera (glikozu. u svim tim drogarna na'laze se specificni enzimi koji otezavaju izdvajanje i dobijanje primarnih heterozida iz droge. D. a cmafka plemena u Africi razne strofantuse za trovanje strela i kao sudski otrov. Vunasti. i dr. 17% B i 37% C. Svojirn dejstvom se razlikuje ne sarno od heterozida purpurnog rugitalisa vee i od digilanozida A i B. digilanid C ill cedilanid. Premda se ove droge upotrebljavaju kao lekovi u merucini vee viSe od jednog veka. kiselina i baza.. jo~ su Arapi upotrebljavali primorski luk za trovanje pacova. ali im je zajednicko da sadrze vrIo srodna s t e r 0 i dna he t e r 0 z i dna jed i n j en j a (genoli sa Cu i C!. . koriSeen je i [. . Uliaceae) i raznim l'odovima i vrstarna i potitu sa raznih kontinenata. purpurni i neke druge vrste dig ita 1 i s a. Osirn toga. ' Ova grupa se naziva jos i digitalisova dJi digitaloidna. ali nilSu dovoljno proucene. Stol i Krajs dobili su 1933. reele D. Apocynaceae. Pre ekstrakcije oslobodio se enzima i tako sprefio ~tetno hidrolitif no dejstvo na praheterozide. jer iih enzimi razlaiu i dobijaju se sarno sekundarni heterozidi.. D. Sve su otrovne i lekovite. usled nestasice. tuscescens Vel. Za vrerne rata. usporava i reguli~e ritam. . lut ea L. Iz lista vunastog rugitalisa izdvojen je tigonozid (tigonin). oriel1lalis Lam. . Mnoge kardioaktivne droge sadrle po nekoliko vrlo slicnih heterozida.314 lEeENJE BIUEM nata-glikozid) A. njihov hemijski sastav i grada lekovitih sastojaka rasvetljellfi su tek posledn j ih nekoliko d ecenJj a.ist ovih domaeih vrsta koje kod nas rastu obilno: Digitalis ambigua Murr.) i da svi deluju na srcani mme: u terapijskoj dozi su lekovi. Sapono zidi se nalaze u semenu i listu. vi~e Iz semena su izolovana dva saponozida: digitonozid (digitonin) i gitonozid (gitonin). Upotreba. Ove biljke pripadaju raznirn biljnim familijarna (Scrophul(1.riaceae. zbog eega ih je donedavna bilo tesko razdvojiti klasicnim hemijskim metodima.

OBiCNA DLAKA NA L1STU D. LANATA.D.DONJA I DGORNJA EPlDERMA LlSTA D. LANATA E _ GLAVICASTA DLAKA NA L1STU D.. . LANATA. su~enja i rukovanja digita14som treba biti vrlo oprezan i posle rada ruke dobro oprati loplom vodom i sapunom! I· ! /C A Q o L1STOVI DIGITALlSA: A . .Di'gitalis se sme upotrebljavati jedino na recept i pod kontrolom lekara! U vecoj dozi je smrtonosan srcani otrovl Prilikom branja. . G . PURPUREA. BESNIK . F H . LANAl'A.DLAKE I DEWVI EPlDERME SU UVELICANI . B .DIGIT ALlS VUNASTI. 315 Vama napomena! .DIGITALIS PURPUREA. C .GLAVICASTE DLAKE NA LIS'rU D.

Drogs. udruZeni u grozdaste evastL Cveta od aprila do oktobra_ Gorkog ukusa_ Rasprostranjenost. fumarnu kOselinu. tanina. U narodnoj medi cini se upotreblj ava za lecenj e zuci i jetre. ROSNICA Fu maria officina lis L. alkoholature. medic. besniee. Po njivarna. naprs tak. . Nadzemni dec biljke u evetu (Fumariae herbal. mali fingare t. D. najviSe kao rana proletnja salata zajed. debeli troY.lus tikara. Za bolje varenje: po 20 g dimnjace. bokarcic. Sastav _ . orientalis): besnik. naprslnj ak. korena sapunjace i sladiea. razgranala. crviue. lutea: zuti naprstak. . besnice. ostavi pola sata i popije pre dorucka. ferruginea: bes nik. ekstrakta i sirupa. viridiflora 1 D. Cvetovi su IjubiCasto-ruZieasti si· tni. secera gorke materije. Upotrebljava se i u obliku tinkture. do 60 em dugacka. D. r meni prstnek. tolemcina. . hi·p otensav i tonik. _ . Upotreba. ervena pustikara. cama . ponjavica. trava od fume. pored puteva. pustikara. anisa. pije se i u obU· ku caja: 1 supena kasika pre· lije se Caoom mlake vode. nje prom eta materija. Upotrebljava se i za poboljsa. Papaveraceae JednogodiSnj a nezna zeljasta biljka. D. zuti na prstak. ponjavjca. ROSOPAST. kostobolja.iz. rusevinarna. pustikara. D. napos tnji k. na prs tak. pustena pustiikara. zubaCica .Sadrli alkaloi· de fumarin (Hi protopin) i aurotensin. zuekas ta pus tikara. DIMNJACA. DIMNJACA jutra pre jela. D. te lemcina. di· jaforetik. D. zuekasti naprstak. erlj e ni naper~ nJ ak. oko 10f0 kalijum-nitrata i hlo· rida. zatvora i cira u zelucu. skripavae. velikli troy . laevigata: besnice. ve leevetni naprs tee. gla tki naprstee. tuscescens: zubacica. os tavi preko noci i popije .Diuretik. crvive. Stabljika je cesto polegla. lanala nazivaju j o~ i maljava zubacica. smole.316 LECENJE aIUBM Narodna Intena za Digitalis purpurea: babin naprstak. ambigua (= D. rmeni babji p rstee. J edna supena k a~ ka smese se popari sa 200 g kljucale vade. m a r ijin prs ten. nan e. bumbareeija. no sa drugim gorkim raznim zelenim biljkama. kitnjasto obr asla dvostruko iii trostruko pe· rasto deljenirn listovima.

dimljaca.S0f0 azotnih materija. lubenieje. 270/0 masnog ulja. U semenu ima oko 10'10 vode. DINJleA . krvoloka) . u rizomu oko 130/0. limunove kiseline. Slicnog hemijskog sastava i dejstva je i Sanguisorba officinaiis L. dinjusa. mi· lon . KRVARA. Cvetovi su sitni. rusnica. kaJeijum-malata (1. i ilinjaca. 3. Li· stovi s u pera~ti. Seme je blagog uljas tog ukusa. pek tina. jagodica. a spolja llpotrebljen a ublazava bol uboja i opekotina. pipun. zeleni i crveno p rosarani. Narodna irnena: vreia.Koren ima smole.500/0 belancevina.Os. (j arcij a trava. vitamina C i mirisnih sastojaka. krovosnica. melon.50/0) i melonemetin. dunjica. Upotrebljava se kao tipicna taninska droga slicno srcenj aku. Svi delovi biljke. krvara. Obe biljke narod upotreblj ava protiv zmijskog ujeda. krvokapka. LUBENIClCA. fimfulja. dina. . lubeniea.. rosulj a. . evo jo~ nekoliko narodnih imena: dimea. a i spolja protiv opekotina. visoka do 80 em. 3% secera.30/0 bezawtnih ekstraktivnih materija. 1. Raste po livadama. karotena.U narodnoj medicini se upotreblj ava plod. DINJICA. ona je cesto zelena ' i pod snegom. ervena d 'mnjaca. Druga narodna imena: bozja b rada. DINJlCA . travi od srdobolje i slicnim oporim drogama. pepen. . . a osomto l'i21om (Sanguisorbae rhizoma) imaju mnogo tanina. rosno zelj e. . zbog cega se mlada dinjica moie koristiti kao zeleno povrce. pclinae. runjavae. mlun. j er ublazava bol.DINJA . oko 0.U plodu ima 95-960/0 vode. lubenice. voska. mater-iju koja iza· ziva proliv i povracanje. U listu ima oko 200 m~/o vitamina C. lub enicarka. milun. oseca se miris na zelenu lubenicu. Cveta od aprila do avgusta . dumlek. ZMIJSKA TRAVA Sanguisorba minor Seop. 4. erven i rosopas. 317 Narodna Imena. zbog cega se zrela dinja koristi kao p r ij atna i zdrava letnja i jesenja poslastiea koja osveiava i povolj no deluje na llpaljenu sluznieu organa za varenje. Ijubeniea. Kad se biljka protrlja. sitno stueano s vodom. sakuplj eni u guste okruglaste evasti na vrhovirna stabljika. seme daje emuJziju koj a povoljno deluj e protiv raznih upala organa za varenje. soli bakra. mlon. Jednogodi~nja Cucurbitaeeae zelj asta biljka sa dugackim poleglim vrezama. DINJA Cucumis melo L. lubencica. Gaj i se u velikom broju varijeteta kao u kusno slatko voce. pipon. semc i koren.50f0 fitina i drugih korisnih sastoj aka. LUBENICICA. gvozda i cinka. - Rosaceae Trajna zeljasta biljka. dinju iIi krastavac.m navedenih . OSKORUSICA.

na nalicju ervenkasti. zeljasta. Od soka se spra vlja sirup (jednak. Uzima se 2-5 g droge u pra~ku. u obliku caja (20 g na Ii. naborani . herba et succus) svojstvenog prijatnog mirisa i gorkog i oporog ukusa. na vlaZnim livadama i drugim mestima. Cvetovi su ljubicasto-plavi sa purpurnim tackama.318 DOBRICICA. Sastav.Vrhovi granciea u evetu. po obodu nazubljeni. 0. holina i mnogo kalijumovih soli./0 secera. a gornji je uspravan i razgranat. protiv proliva. Cveta maja juna.Raste ooilno svuda u ~umama. voska. Listovi su na dugackim dr~kama. Upotreba.Uglavnom narodni lek za lecenje organa za disanje (bronhit). mirisna biljka. smole. zuci. visoka 20-40 em. .tar kljucale vode. 30-50 g soka iscedenog iz sveze biljke. za pojacanje mokrenja. - Labiatae Trajna. DOBRICAVKA LBCENJE BIUEM Glechoma hederacea L. eela nadzemna biljka i sok iz sveze biljke (Glechonzae 11i Hederae lerreslris summitas. D O BRI C i CA Droga_ . li'St.06% etarskog ulja. Spolja 'se upo- .i delovi soka i ~ecera). Donji dec stabljike puzi. Rasprostranjenost. ostavili da stoji pola sata) . protiv histerije i neurastenije.03-0. '!\ . . SAMOBAJKA. oko 3. sreoliki iii bub rezasti .Oko 6% tanina. za apetit. folium. . gorke materije marubina.

DRAGOUUB

319

trebljava za le~enj e katara nosa, ozleda i rana. Pome~ana sa ovsenim bra~ n om daje se protiv e revnih paraz ita konja. Oslala narodna imena: br~ tan po zemlji, br~ tan-trava, br~tran, vrednjak, grosic, dobricava trava, dobri ~av ica, dobri~anova trava, dobriearica, dobri~evica, dobreanova trova, kotur, mese~njak, niski br~ ljan, okrugljak, rasturi~e, samobaj, stravna trava.

DRAGOLJUB
Tropaeolum majus L. -

TropaeoJaceae

JednogodiSnj a zeljasta biljka oporeldom iz Pema i Meksika. Kod nas se gaji kao ukrasna biljka, omiljeno narodno evece, ~to se i po imenu vidi. Listovi su gotovo okrugli, na dugim drskama i izrazenom nervaturom. Cve-

DRAGOUIIB

lovi su krupni , naroci tog oblika, upadl}ive zuto-narandzaste .boje, prosarani ervenirn prugama. Plod je suv, deH se na 3 ~ela; u svakom Ima po. 1 se.rn~. Cveta leri. Upotrebljavaju se svez list i evet I zrelo serne (Tropaeoll ma}a/ts folium, flos el semen). Sadrzi sumporni heterozid gli~olropeol.o zld I ,:nzlln m irozin pod ~ijim se dejstvom, u prisustvu vade, ovaJ hete~ozld ~azlaze na benzil-izotiocijanid, kiseli kalijum-sulfat i glikozu. U dragolJubu ~rna JOs i smole, pektina, gume, tan ina, razni h secera i do 300 mtl, vllamtna C.

320

LECENJB BIUBM

Poslednjih godina je dokazano da dragoljub ima antibiotska svojstva (vid. FitoncideJ. Dragoljub deluje slieno drugim biljkama koje tako~e imaju sumpornih heterozida, kao ~ to su ren, rotkva, slal:ica i dr. U industrijskim zemljama sve se vi~e koristi kao prijatna vitaminska 1 antiskorbutska proletnja kura u obliku svakodnevne salate m soka (10-15 g dnevno) isce~enog iz sve7.eg iBea dragoljuba. Mlado Ii~ce se isecka, poseli i moze se takvo je$ti Hi se duda sirceta, .limunovog soka ·i bibera, vee prema uklllSU potro~aea .

S vako domacinstvo treba da gaji dragoljub, Calk Q oni Jooj i nemaju ba· ~tu, jer se on moze gaji ti i na balkonu i u sobi pored prozora (zimi) tako da se uvek moze imati zelene salate. Kao i sve druge biljke sa sumpornim heterozidima i vitaminom C, i dragoljub ima velik znaeaj kao preventivl10 sredstvo, jer isparljivo sumporno etarsko ulje od dragoljuba ungtava mnoge zarazne klice. U istu svrhu moze se upotrebiti i seme: 5-10 g semen a se sitno stuca, doda vode i posle 2 sata popije sa nekim vocnim sokom. Dragoljub se up otreblj ava za leeenje hronienog bronhitisa, emfizema, astme, zuei i protiv opadanja kose, jer tonieno deluje na koZu i koren kose: nasecka se po lOa g svezeg lista dragoljuba, koprive i ~im~ira i prelije sa pola litra alkohola; posle 15 dana se ocedi ,i iscedi i tom tinkturom trlja koza na glavi. Ostala narodna lmena: alea~ica, veci dragoljub, dragomilje, lazibube, la tince, latifa , Ijubidrag, penjalica, slak.
DRAGU8ICA, DRAGUSAC, 2:ABLJA TRAVA, GOLU2:DRAVKA

Senecio vulgaris L. -

Campositae

Jednogodgnja, re~e dvogodgnja zeljasta biljka, visoka do 60 em. Stab· Ijika je uspravna i razgranata, obrasla duboko deljenim duguljastim listovi· rna. Cvetne glavice su 10 mm dugaeke i 4-5 mm debele. Cvetovi su zuti, vecinom eevasti, retko kad, sarno po obodu, ima i jezieastih cvetova. Cveta od proleca do jeseni. Plod je sitan, svega 1,5 do 2 mm dug i ima perjanieu. Dragu~ae raste kao korov po usevima, na zapu~tenirn mestima, starim zi· dinarna, na razvalil1ama i slicnim mestima. Upotrebljayaju se list i cela biljka u evetu (Senecionis folium et her· baJ. Sadrli nekoliko alkaloida (ukupno do O,5OO/o) nedovoljno proueenih: senecina, senecionina i dr. Ima i inulina, voska, smale, flavonoida, tanina i sluzi. - Narodni lek za uredivanje menstruacije u obliku eaja (10 g na 200 g kljucale vode, dnevna doza) i jo~ ce~ce 2-3 g suvog ekstrakta dnevno. U Engleskoj se upolrebl java -rrotiv erevnih parazita dornacih zivotinja. Slieno se upotrebljava i svez sok iseeden iz presne biljke. Druga narodna imena: badeljeac, goluZdraka, gu~eernjak, divlji bliS· njak, dragucae, kostPieic, krstovnik, mali kostrg, mlijeenjak, mrzlienjak, staracae. Slicnog hemijsk.og sastava i terapijske prirnene su i s,odne domace vrste istog roda, blIjke kod nas vrlo rasprostranjene: S enecio jacobaea L. (ve· liki kostri~, velika goluzdravka, kresnica, krizni koren), Senecio silvaticus L. (paucinjava zablj a trava) i dr.

DREN. DUVAN

321

DREN
Comus mas L. -

Cornaceae

Grm ill nisko drvo, visoko 5--8 m. Grane su mu dlakave, zelenkaste iIi -sivkaste. Listovi su naspramni, odozdo svetliji, elipticni ~ po obodu celio Cvetovi su zuti, javljaju se ranD, pre li.stanja, vec u martu, sakupljeni u ~titaste kitice, pravilni su i eetvoroelani. Rasprostranjenost. - Raste svuda, a <lajviSe po suvim, sunCanim, kamenitim stranama svetlih listopadnih ~umo. zajedno s drugim grmljem i
~ibljem.

Droga. - Svezi i osu~eni plodovi, rede kora. Sastav. - U plodovima ima tanina, organskih kiselina, pektina, §ecera, sluzi i glioksalne kiseline, a u korl ima i smole. Upotreba. - Opore (tanini) i poliuronske (pektini) materije povoljno deluju na sluznicu creva, zbog eega se sok, pekmez, caj i drugi proizvodi spravljeni od zreIih drenjina daju kao vrlo prijatan lek za leeenje proliva i drugih oboljenja organa za varenje. Slicnog je dejstva i kora. Slatko, kompot, dZem i pogotovo sDk od zrelih drenjina su jedna od najprijatnijih poslastica a istovremeno su i lek koji svako rado uzirna. Steta je ~to se kod nas drenjine malo koriste. Narodna irnena: bila svibovina, drenak, drenic, drenka, drenovina, drenj, drijen, drijenak, drinika, drin, drinovina, dmjulic, ruti drenak, kuroslipnik, rumeni dren, tvrdi drijen, crveni drijenak. - Plod drena narod naziva: drenka, drenjina, drenjka, drenjula.

DUVAN

Nicotiana tabacum L. -

Solaneceae

Duvan je zeljasta jednogodgnja biljka, visoka 1-2 m. Listovi su veliki, na kratkoj drki , po obodu ceiL Cvetovi su ruZicastobeli i mnogobrojni. Droga. - Osu~eni nefermentirani listovi duvana. Poreklo. - Duvan je poreklom iz JuZne Aroerike, odakie se posle otkrica Amerike naglo raSirio po celom svetu. Gajenje. - Jugoslavija je proizvoc:!ac prvoklasnog duvana za pu~enje, osobito u Makedoniji i Hercegovini. To je velik izvozni artiki. Izgle,d llsta. - List duvana je do 60 cm dugacak i do 15 cm §irok, tanak, zlezdovito dlakav, duguljasto-Iancetan 1 skoro bez dr§ke. Uk usa je neprijatnog, Ijutog, l1agorkog i pomalo slanog. M i r i s a je opojnog i neprijatnog. Cela biljka je otrovna. Sastav. - Glavni sastojak duvana je alkaloid n i k 0 tin. Kolicina n1kotina u raznim vrstama duvana koleba se u vrlo ~ir'Okirn granicama: od 0,3 do 100/0. Ima malo i drugih alkaloida: nor-nikotina, anabazina koji je izomer nikotina, n i k 0 t e Ii n a, koji je cvrst, n i k 0 t e ina, koji miriSe na per§un, n i k 0 tin a i i z 0 nit: 0 tin a. Alkaloidi su vezani na jabucnu i limunsku kiselinu.

322

LI!CENJl! BIUEM

U duvanu ima i smole, etarskog ulja , masti, sterola, voska, gume, §ec~ra, dva heterozida, mnogo soli: fosfata, nitra ta , malat!l, cLtrata itd.; kal· cijuma i kalijuma. Nikotin je t e ~ a n a I k a I 0 i d. Sveze destilovan nikotin je bezboj· na, ulj asta, prozirna t~nost, teza od vode (specificne tefine 1,027), Ijutog mirisa koji gu~i, vrlo Ijutog i neprij atnog ukusa koji pe~ i nagriza sluzokoZu. Na svetlosti se boji mrko i raspada se. Nikotin je j aka baza. Rast· vara ~e u vodi i organskim r astvaraOima. Destiluj e se vadenim p arama, pa se na. taj na~in i vadi iz li§ta i ostalih delova zelene biljke. U biljci se na· lazi vezan U obliku malata i citraia. S e m e duvana ima 36 do 40% mas n 0 g s u §j v 0 g u I j a, koje je po sastaoo sli~no pamu6nom ·u lju i upotreblj ava se za izr adu firnajza i boja. Sadr.zi C1ko 6oo/o linoleinske i oko 27% oleinske kiseline. Uljane poga~e imaju oko 40"10 belan~vine. Iz cveCa i li§ca jedne vrste duvana s belim mirisavim cvetovima dobija se vrlo cenjeno eta r s k 0 u I j e, koje se mnogo tran u parfimeriji za izradu me§anih, kombinovanih mirisa . • Upotreba, - Naj"ge duvanase potro§i za pusenje. U medicini duvan se danas ne upotrebljava za lek. Jedina u veterinskoj medicini simi pokat· kad jak infuz duvana protiv va§iju i drugih insekata. Ekstrakt duvana dobijen maceracijom li§ca, a jo§ ~e§ce cele biljke, upotrebljava se vrlo mnogo u poljoprivredi za uni§tavanje insekata . §teto~ina !I1a gajenim biljkama. U istu svrhu upotrebljavaju se i soli nikotina. Preko tr ahej a (dusnika) nikotJi!l1 prodire u ~kiva i!l1sekata i, .delruju6i na nervni sistem, izaziva smrt usled paralize. Nicotina rustica L. - mahorka, ima mnogo limunove kiseline (do ISOio), pa se upotrebljava za dobijanje ove i nikotinske (faktor PP) kiseline. Duvall je otrovan ne sarno za ~oveka vee, jo§ vise, i za mnoge domace Zivotinje. Osim h ron i ~ nih t r 0 van j a, koja su naj~esea i redovna pojava strasnih pu§aea, ~esto se doga~aju i akutna trovanja, koja se ponekad zavrsavaju smreu. Pored nikotina, koji je nosilac otrovnosti duvana, u prepark anom duvanu ima i drugih Ito~simih sastojaka, zbog eega je ovaj otrovniji od obienog, nefermentiranog duvana. Narodna imena: amerikanski duhan, virginijski duhan, virdZinija-duvan, obi~an duvan, tobak, tatun. Nicotiana rllstica naziva se u narodu: bagov, brazilijski duhan, divlj.i tabak, kereus duhan, kmetski robak, krlak, krdia, madiarski duhan, prdosija, selja~ki duhan.

DUD
Marus nigra L. i M. alba L. Moraceae

Iz dudinja cmog duda, !I1aro~ito onog koji ima viSe kiseo ukus, cedi se sok i od njega kuvaju s i ru p i p e k m e z, kaji sluze kao hrana, poslastica i blag lek protiv zapaljenja grla i usta. Sirup se upotrebljava slieno kao s.irup ad m alina. Sveze dudinje su sla tko-nakiselog ukusa. Same oka loo/o invertnog seeera, ako !% slobodnih organskih kiselina (limunove i jabu~ne), vi tam ina C, sluzi, mnogo pektinskih materija i drugih ko-

n UNJA. GUNJA. DGUNJA

323

risnih sastoj aka. Dudinje su zdrava hrana kako za toveka tako i za doma~e zivotinje. Listom od duda narod leti ~~ernu boles t i obolele organe za mokrenje. Zbog velike kolit ine ~e~era dudinj e su izvrsna hrana. Narodna imena. - Crni dud narod naziva jo~ i ovim imenima: murgav dud, erna murva, ernica, ernit ka, ~amdud, ~andud, ~anduda. Beli dud: bela murba, bijela murva, bijeli dud, morva, murva, murvae.

DUNJA, GUNJA, DGUNJA

Cydonia oblonga Mill. -

Rosaceae

Dunja je poreklom verovatno iz jugozapadne Azije, a danas se gaJI I raste poludivlja u juinoj .j Srednjoj Evropi. Krupni, zuti, mirisni, slatki i opori, jabuei Hi kru~ki slitni plodovi jedu se svezi kao vo~e i slufe za iz· radu izvrsnih vo~nih konzervi: pekmeza, slatka, kompota, marmelade i ze· lea (. kitnkez« ). Sok iz vo~ i skuvano voCe imaju vIlo prij atan miris i ukus i upotrebljavaju se u narodu kao lek protiv proliva, plu~nih bolesti itd. Kod nas je dunja vrlo omiljeno vo~e, mnogo se sadi, dobro uspeva i mnogo tro~i osobito u jufnim toplijim krajevima. Izg\ed droge. - Semenke (Cydoniae semen) su vecinom udrufene (5-20) i 5 I e pi j en e u s I u z. Oblika su donekle knl~kasto-jajastog i trouglastog. Na tanjem kraju nalazi se pupak. Seme je mrko-erveno, tvrdo, do 1 em dugatko; kad se potopi u vodu, postaje sklisko ad velike kolitine sluzi, koja muckanjem spada sa semena. Ispod tanke, sluzave, vrlo lomljive Ijuske nalazi se mali endosperm i dva debela masna kotiledona. U k usa je najpre s]uzavog, a kad se zvace, oseca se slab ukus i mi· r oj s gorkih badema (HeN, eijanovodonitna kiselina). Falsiftkati. - Semenje od ;kru~ke -i jabuke je glatko, sjajno, tarnnomrko, vge je okruglo, nije slepljeno i u vodi potopljeno ne otpu~ ta sluz. Sastav. - Ima oko 200/0 s I u z i, p e k t j n a, oko 8"10 raznih ~ecera, oko 1% jabutne kiseline, 15"10 mas n 0 g u I j a, ami g d a lin a (0,5"10). emulzina, protida i tanina. . Upotreba. - Upotrebljava se kao sluzavo sredstvo (Muci/ago Cydoniae) za izradu emulzija i m ikstura protiv ka~lja, kao voda za obloge, protiv opekotina, za kozmetiku (Iosioni) i u industr.iji. Danas se bez razloga mnogo manje upotrebljava no ranije. Grei i Rimljani su dunju mnogo eenili kao blago sredstvo protiv proliva (tanin . i sluz). Pr.isutna cijanovodonitna ki· selina u 'semenu tini da lokalno anestezira. Ako se za izradu sluzi upotrebi zdrobljeno seme, u njemu moze biti toliko ove kiseline da se mogu pojaviti i slutaj evi trovanja. Zato sluz treba praviti od celog semena ako se ne feli istovremeno dejstvo sluzi i cijanovodonit ne kiseline. U industrijskim zemljama dunjino seme se sve vise upotrebljava, tako da se na~ a proizvodnj a uglavnom izveze. Od dunjinog semena se izraduju lekovi na isti nacin kao i od lanenog semena.

324
Sok ad dunjo slu!i kao prijatan i leko,'it napilAk ko]l O$vdav& i jab sluznicu uSla, leluca i ct'eva , a Zap du :Ie daje protlv do!\adnih i upornJh prolh'a dece, Sok se pravlja oe<I~nj em struganih z.relih 1 :tdravib dunja. Fa. brike soka-a spravljaju mutan i bistar (fiHrovaniJ SOL Od dunjinog sob svaka ku~a u jesen mole za celu godinu spraviti sirup: J kg bistrog, profillrovanog soka prokuva se sa 2 kg ~era , procedi kro:t tist l1anel, razlije u omanje tiste boce, zapusi i tuva na h1adnom mestu, Ovaj sirup je odlitno sredstvo za zasladivanje gorkih i oporih lekova, osobito onih protiv detjih proliva, Dunjirto ,s/u;:' 100 g dunjinog semena pokvasi se sa litrom i po desti, lovane vode, drli 12 sali i kroz flanel procedi, Mole se upotrebiti s;vefa, a mole se na vodeno j pari osusi ti.

Ostala narodna Imena: vunja , gdunja, dunjac, kunja, kuta, kutinja, kula tunja, tkunja, runja, turundia, funja, aunja, na, mrk.

D

DUMBIR

Zingiber offioinale Rose. -

Zi'l1giberaceae

Droga (Zingiberis rhizoma) se sastoji od oljustenih i nooljustenih, pljo. snatih i nepravilno racvastih komada rizoma. Rasprostranjenost. -;- Poreklom je iz tropske Azije, ali se danas gaji ne sarno u svojoj postojbini (od Indije do Japana) vee i u zapadnoj i Jmnoj Americi. Izgled droge. - Rizom ima izgled sake s nepravilnim kvrgastirn prstima. U celini je dugaCak 8-12 cm. Ogranci su dugacki 3 do 6 cm, Siroki 1,5-2 cm, a debeli prosecno 1 cm i s v i . 1e z e u i s to j ravni; po rubovima su zaobljeni, a na sredini siri. Rizom je grubog opipa kad je neoljusten. Pokorica je prugasta J siva. OljuDUMBIR steni l1izom je boo i gladak. Dumbir je tVl1d, dosta tezak i kompaktan. Na prelomu je zmast, belo.sivkast, s retkim ne!nim vlaknima.
J

RIZOMI ZINGIBERACEA. SHEMA POPREC NOG PRESEKA. OBELEZENA IE ENDODERMA I SUo OOVNI SNOPICI OKO NJE . 1. DUMBIR (ZINGIBER). 2. KURKUMA (CURCUMA). J. GALANGA (GALANGA). 4. ISIOT (ZEDOARIA)

Sastav. - Dumbir sadrli 0,25 do 3% eta r s k 0 g u 1 j a, 5-8% s mol e, g.j n g e r 0 1 a, skroba i sluzi. Aroma droge ponce od etarskog ulja, koje se sastoji od t e r pen a (d-kamfen.i beta-felandren) , s e s k v i t e r pen a (z i ng i b ere n), c i n e 0 1 a, cit r a 1 a 1 boroneola. Ljuti!lla dumbira potice od jedne oleorezine, uljaste, guste tecno. sti Ijutog ukusa, bez mirisa, gingerola. Upotreba dumbira u medicini je neznatna kad se uporedi s ogromnom potrosnjom droge kao zacina,

326

LEel!NJ1! BIlJEM

koji mivaju milioni ljudi na raznim kontinentima. Dumbir je karminativ i stimulans. Kao ljuto-aromati~no sredstvo upotrebljava se kao korigens mi· risa i ukusa neprijatnih lekova. Daje se i kao sredstvo za ja~je apetita u obliku tinkture ili gor.kih preparata. Narodna fmena: vruca trava, gingibar, dindibar, dumber, fumbir, zen· zer, zendZefil, zindefil, imbor, indiber, isiot, isjet, mrki ingver, pravi ing. ver, eencer, emi ingver, diumbir.

BURDEVA;K IU BURDle

Convallaria majalis L. -

Convallariaceae

Mnogi misle da se t1urdevak same gaji i da je poznat sarno kao kul· turna bastenska biljka nasih evetnjaka. Medutim, durdevak pokriva hiljade he'ktara gustih mra~nih suma, osobito onih, u svetu naji5uveniJih, hrastovih suma u Sremu i Slavoniji. To \SU prave prirodneeplantafe, nezaboravni mi· risni cilimi pro tkani divnim belim biserima. Upotrebljava \Se kao 'kardiotonilk, -Iek za sree. Durdeva·k propisuju mnoge farmakopeje u svetu kao oficinalnu drogu koju mora imati skoro svaka apoteka. Durdevak se, srecom, kod nas ne upotrebljava kao narodni Iek. I zato po selima nisu zabelezena trovanja. Medutim, po gradovima i industrijskim eentrima bilo je i kod nas trovanja zOOg neznala~ke upotrebe ove lekovite i otrovne biljke. Citajuci knjige i novine, neki sr~ani bolesnici su na svoju ruku kuvaIi list i evet durdevka i pili. Nekoliko slufujeva sam zabeleZio u Beogradu, Zeniei, Zagrebu i Suo ·OOtici. Ne upotrebljav'ajte tlurtlevak bez saveta lekara. Ne spravljajte sami kod kuce lek od tlrm:1evka. Znaci trovanja su 1Sti kao i od digitalisa. Deluje, pre svega, na srce i organe za varenje: jak proliv, povracanje, opsta slabos·t, iznemoglost i dr. Svi delovi tlurdevka su gorki, Ijuti i otrovni. Zabelezeni su slufujevi trovanja dece njegovirn cvetorn (SSSR) i plodovirna (Nerna~ka). Plodovi su vrlo lepe, pnivla~n e bob iee. Kod nas, na zalost, .niko nije obracao <paZnju na trovanja durdevkorn. Lekovl od durdevka. - U apotekama, osobito u SSSR·u i Zapadnoj Evropi, izraduje se tinktura (lOOt. alkoholni ekstrakt) od lisCa, rede od eele nadzernne biljkc. Posto u korenju najvise ima lekovitih sastojaka, u novije . vreme se i one koristi. U farmaceutskoj industriji proizvodi se velik broj mahom sloZenih patentiranih preparata. Mnogi industrijski lekovi za \Srce imaju pored kar· diotoni ~nih heterozida ClurClevka jos i lekovite sastojke glogovog eveta. Svi lekovi od durClevka srneju se upotrebljavati samo po savetu lekara i uzimati jedino u apoteei. Nikako ih ne smete spravljati kod kuce i piti bez kontrole kardiologal U horneopatskoj medicini se od XIX veka, a u farmaceutskoj industriji tek u XX veku koristi jedino sveza, tek uzabrana biljka, jer se na taj na~in dobijaju bolji lekovi, postojanijeg i ja~eg dejstva nego od osusenog lista i

DURDEVAK ILl DURDle

327

eveta. Ovo za to,. jer IS U srtani glbkozidi c1urc1evka " rio nepostojane materije, brzo se raspadaJu na nelekovi1e sastojke pod uticajem enzima vlage i dru. gih spoljnih tinilaca. ' U novije vreme izrac1uju se preparati od svel ih evetova ill od svere ti.~v~e stabilizovane droge. So k i z eve t a c1urc1evka je najaktiv. ruJI. LIst Je skoro dvaput lekovitiji od rizoma, a evet oko tetiri puta. Sta. bilizovana droga bolje deluje i duZe sacuva lekovite sastojke od nestabi. lizovane. U novije vreme u medicini se koris ti sarno biolo~ki titrovan c1ur. 4evak. Sastav. - U m~u i podzemnim organima ,ima asparagina, limWlove i jabutne kiseline. U l1urc1evku ·i ma tri kardiotonitna heterozida: konvalalok. sozid, konvalarozid i konvalamarozid. U evetu ima, pored toga, joo i 0,05% etarskog ulja prijatnog mirisa futo-zelenkaste boje nepoznatog herrujskog sastava. Glavni lekoviti sastojak je kristalni heterozid konvaJatoksozid. Berba i swenje. - U SSSR·u, odakle je droga, is to kao i gorocvet, do~la u medicinu (1880), izrac1uju se eetiri vrste droge: uzabrani listovi sa evastima, listovi, evasti i odvojeni eveti~i. Durc1evak treba brati pailjivo i ~to pre osu~iti u zagrejanoj su~nici da evetovi ne bi potamneli. Kao i druge biljke, j c1urdevak u raznim fazama vegetacije nagomilava u raznim organima razlitite kolitine srtanih glikozida, 0 temu beraci bilja moraju voditi raeuna ako fele da dobiju kvalitetnu drogu. Lisl treba brati najpre, neposredno pre nego ~to 's e pojave evetni pu· poljci, jer u to vreme je li~~e najkrupnije i, ~to je najvainije, u toj fazi list ima najvi~e lekovitih sastojaka. evel brati kad je u evasti donja polovina otvorOlla, a gomja jo~ u pu· poljku. Ako se traii cela bi/jka (herba), brati na potetku cvetanja. Korenje vaditi u jesen, po~ to tada ima najviSe lekovitili sastojaka. Pakovanje I cuvanje. - Posto su lekoviti sastojci c1urc1evka vrlo nepostojani, suvu drogu treba cuvati presovanu u bale ~ dobro zapakovanu u visestruku debelu zilavu hartiju. Cuvati u cis tom, hlaelnom magazinu, ali ne duZe ad godlnu danal NAPOMENA! - Durdevak je otrovan, pa ge ne smeju brati deca i tru· elnice. Posle rada s durl1evkom , ruke i liee dobro oprati toplom vadom i sa· punom. Raelniei zaposleni u preradi moraju se posle rada okupati i pre·

!

SViU~i.

Gajenje. - Durc1evak se gaji vegetativno, a ne semenom. Sa moma u zemlji skidaju se pupoljci i sade u zemlju na 20 em rastojanja. Gajenje c1ur· c1evka je lako i vrlo korisno. Ne treba zabora'Viti da se c1urc1evak moze gao jiti po vo~njacima i sumarna kao mel!ukullura, jer je to biljka koja precveta dok drve~e ne olista, a i kasnije dobro poelnosi, pa Cak i traii senovita mesta. Na taj nacin se ima viSestruka korist. Zaltlta u prirodi. - Zbog izuzetne vaZnosti 4ur4evak je u prirodi za· konom zasti~en. Ljubitelji prirode treba da ga razmnoZavaju, a ne da ga ·u niStavaju. Narodna lmena: baber, bijeli dragoljub, biseri, bisemi evijet, bokari~, gorski Ijer, gumbala, devicica, dolinski Ij ilj an, c1urc1ev evit, c1urc1evo cve~e, c1urc1iea, zvoncek, jurjevka, carevo evijece.

E

EUKALIPTUS

Eucalyptus globulus Lab. -

Myrtaceace

Eukaliptus se danas gaji u mnogim toplim zemljama, Cak i u jufnoj Evropi ; ~ma ga u Jla~em Primorju. U tropima se ne gajL Drvo raste do 80 m. Ovaj, kao, uostalom, i druge vrste eukaliptusa, koje su takO<1e gotovo sve ·iz istog podrucja, raste vrlo brzo. Vee desete godine drvo dostigne visinu od 25 m. To je ujedno i najvBe poznato drvece. E. amygda/ina nanste do 150 m! Zbog svega toga pocelo se ad druge polovine XIX veka na sve strane saditi radi isu~ivanja barovitib malaricnih krajeva, i na taj nacin uspe~no je pocela borba protiv ove te~ke bolesti malarije, jer biljka svojom vrlo intenzivnom transpiracijom trajnim li~eem upija iz zemlje i tako uklanja ogromnu kolicinu vode (pumpa). Osim toga, primeeeno je da je i isparavanje etarskog ulja, pogotovu za vreme letnjih zega korisno, jer komarci beze valjda zato ~to im ne proja miris eukaliptusa. Drvo je otkrio u Tasmaniji Labijardijer (1792), a!i je sve do polovine XIX veka bilo retkost i vidano je sarno po botanickim vrtovima. Godine 1854. Ramel preko Milera uspeva da dot1e do dovoljne kolicine semena i da nacini prve oglede gajenja drveta oko Sredozemnog mOra sa ciljem asanacije bara i mocvara. Od toga doba biljka se naglo ra~irHa u svim zemljama gde dobro uspeva !imun i ,naranciZa. U medieini se upotrebljava od 1865. godine. Berba, - Bere se odraslo, ne prevge mlado Ii~ce, osu~i u hladu i cuva u dobra zatvorenim sudovima. Droga. - Li~ee je dvojako: a) Sa starijih grana !Bce je kopljasto-jajasto, najceUe s r pas t o. pri dnu koso. Dugacko je oko 20 em, ~iroko do 5 em, debelo, kruto, kozasto, golo, "5 i t n o-b r a d a vic a.s to, na nalicju zeleno-plavo. ~ko se prema svetlo· sti gleda lupom, vide se (osobito u srednjem delu I-ista) tackiee koje poticu od ~ u P I j ina s e t a r ski m u I j e m. b) S m I a d i h g ran c i e a !Bee je krace (do 15 em), a §ire (do 8 em) i bez dr~ke, j a j a s t 0, pri dnu s rea s to, tanje i mek~e. Upotrebljava se !Bee sa starijih grana. Mirisa je osobitog, aromaticnog, na eukaliptol, a ukusa aromaticnog, oporog i nagorkog. Sastav. - Ima 1,5-3'/0 eta r s k a g u I j a (sveze mce 3-50/.), t an ina, gorke materije, smale i voska. Vadi se iz svezeg IBca i evetnih pu·

BUKALIPTUS

329

poljaka destilacijom s vodenom parom, najvi~e u Australiji, oko Sredozemnog mora i u Americi. Etarsko ulje se dobija destilaoijom svezeg m61. Bezbojna ill svetlo zelenkasto-zuta teenost karakteristienog svezeg ukusa koji hladi, mirisa na kamfor, ali ipak posebnog. GlavJll sastojak mu je oksid c i n e 0 I (6080% ) (ill eukaliptol, kajeputol) . Zatim ima pinena, kamfena, fenhena, raznih aJdehida, terpineola i dr.

BUKALlPTUS. A - GRANCICA S MLADIM LlSCEM . B - STARIJA GRANCICA 5 CVErOVIMA. C - PUPOIJAK s POKLOPCEM. D - UZDUZAN PRBSEK KROZ PUPOIJAK. E - PLOn

Upotreba. - U1je i Ii~ce od euka'liprusa 'sluZe za leeenje organa za disanje, najedce u obliku inhalacija. Svojim taninom ]gee je tonik i alstringens, a zbog .u lja one je antiseptik. Glavni lekoviti, antisepticki sastojak ulja je cineol. Daje se protiv bronhitisa i astme. Mnogo se upotrebljavaju eukaliptusove bombone, ulje za nos, razne me~aVline za inhalaciju pri oboIjenju usta, grla i nosa. Daje se i protiv izvesnih kataralnih oboljenja urogenitalnih organa. U iste svrhe upotrebljavaju se i druge vrste roda Eucalyptus. U istu botanieku familiju spada i drvo sa Nove Kaledonije Malaleuca viridiflora Gaert., od cijeg se ]g61 dobija etarsko ulje vrlo slicnog sastava i dejstva, koje se prodaje pod za~ticenirn imenorn Gomenol. Narodna lmena: gumi-drvo, gumino drvo, eukalipt, rastegovo drvo.

330

LECENJE BIlJI!M

EFEDRA
Grancice raznih vrsta roda Ephedra (Gnetaceae) beru se za vreme eveIlanja (Ephedrae herbal, suse, presuju u bale i dostavljaju industriji za ekstrakciju efedrilla. NajviSe droge proizvodi Kina, Mongolija i Pakistan. Efedre su kserofitne biljke ikoje rastu na kamenjaru u planini. Droga se sastoji od zelenih valjkastih, clankovitih grancica, dugackih 10--20 em i debclih 1-2 mm, bez mirisa i garkog ukusa. Sadrli aka 1.4010 aIkalaida, od kojih je najvalniji e fed r i n. 1ma 7-9'/. tanina. Glavnina drage se koristi za va<1enje efedrina, a sasvim mala za izradu galenskih preparata. Efedrin deluje slicno adrenalinu, ali dugotrajlIlije, manje je otrovan i deluje preka usta. Upatrebljava se cesto, raznovrsno i mnogo. Godisnje se u svetu potrase tone efedrina. Upotrebljava se protiv bronhijalne astrne, velikog kaslja, emfizema, urtikarije, senske groznice i nekih drugih bolesti. Narodna Imena za domace vrste: vilina brada, gulibrada, kosi·t ernica, gulibradina, metlina, popova brada, somina.

lABICA, OPUNCIJA, SVEKRVIN JEZIK, NANIN JEZIK, GOSPINA POGACA

Opuntia ficus indica Mill. -

Cactaceae

Trajna zeljasta biljka. visoka do 2 rn. Stablo joj je soeno, rnesnato, debelo, O\'a!no, plotasto, razgranato i manje-vise obraslo sitnirn iglitastirn trnjem. evet je krupan. nrliCast iii zuckast. Plod je ruZi~asta iii fuckasta, jajolika, socna bobica. 5-9 ern duga~ka, prijatnog kiselog ukusa. Poreklorn je lZ Meksika, a u nas u Prirnorju se odorna6ila i raste po kamenjaru. U narodnoj medieini se upotrebljavaju plod, evet, stabljika i koren. U 'tabici irna vrlo mnogo vode. oko 92"/•. U soku iz ploda irna 11"10 secera. 7"10 belancevina. sl~ i organskih kiseli<na. Sok iz stabljike je izvrstan oblog za orneksavanje i sazrevanje ~ire\'a, za uboje, protiv opekotina i upala koze i sluzniee. Svi delovi biljke upotrebljavaju se kao narodni lek protiv proliva.

ZABICA

332

LECI!NJ1! BILJ1!M

srdobolje i bolova u trbuhu, najW~ u obliku lOO/o-nog taja. Caj ad korena je dobar diuretik. Zreli plodovi osveZavaju svojom kiselo~61. Cvetovi se 'Ilpotreblj avaju kao ~pargla. U novije vreme sok iz stabljike se koristi u kozmetici za spravljanj e maski za vJaienje i osveZavanje kofe na lieu. Zabica se usperoo suprotstavlja eroziji i slcli kao ·s toana hrana, QSObite sorte iii vrste bez troja (Opuntia inermis DC.).

2IVORNJAK, KOKOTIC, VID, GRANCICA, SAMOROTKA

Delphinium consolida L. Jednogodi~nja

Ranunculaceae

zeljasta, vrlo razgranata biljka, visoka 10--50 em. Li~~ je vrlo sitno izdeljeno. Cvetovi su tamnoplavi, si<tni, udruZeni u grozdaste evasti. Cveta od juna do polovine jeseni. Daje mnogo semena erne boje. Ra· ste svuda, najcesce na strnjikama posle zetve. Droga. semen).

Nadzemni dec biljke <u

evetu i seme (Consolidae herba et

Sastav. - U semenu ima oko 1% abkaloida delsolina, delkozina, delfi· na i dr. i oko 28% masnog ulja. - U evetu ima antocijanskih heterozida, od kojih potice tamnoplava boja, zatim alkaloida i rute boje kemferola. Upotreba. - Cela biljk" je vrlo otrovna! Zbog toga je ne treba upotrebljavati; koristi se ponegde 'Il naradnoj mecJ.icini za ola'k~avanje poroc1aja, urec1ivanje menstruaeije, teranje mokra~, protiv vodene bolesti i dr. Ponekad se traii za izvoz evet zavoI1Iljaka (pod latins kim nazivom Cal· catrippae flos). - Treba ga brzo osu~ iti , n a promaji u hladu da ~to bolje sa· cuva divnu tamnoplavu boju, jer se ova droga placa prema izgledu. Ovaj evet ·u lazi u neke evetne cajeve viSe zbog lepe boje nego lekovitosti. Narodna imena. - Osim navedenih, evo jo~ narodnih imena: ajdovsko zele, velika sodula, vranini nokti, Zavoronak, zejne-bostan, zelen·bostan, rna· muzica, modri celebi·percin.
I druge vrste roda Delphinium koje rastu kod nas, takoc1e su otrovne zbog istih sastojaka. To su Delphinium halteratum S. S. ~kozjaCica), D. orien· tale Gay. (zene·bostan, erveni celebi·perCin, eelebin·perCin), D. tissum W. K. (zelenika, ribaree, kozjacica), D. staphisagria L. (vaSljivka, vu~nica, granulja, ~Ijivacica) i dr. Ova poslednja vrsta je najotrovnija. Njeno seme se jo~ po.negde upotrebljava, u obliku finag pra~ka iii masti, prativ v~iju i drugih insekata. Za vreme rata stucano seme je mano nekoliko dana u sir~, pa su time trovane v~i.

Sve su ove biljke otrovne i treba ih se kloniti. Stoka ih ne pase. Seme stafisagrije je gorkog, ljutog i neprijatnog ukusa, pece i pati. Pri mlevenju se oseca neprijatan miris.

lekovitu d medonosnu bil'jku nazivaju naj ce~ce pelim. a to je najceUe u maju. kriZna kadulja. ljekovita kadulja. u srednjoj Dalmacijd kadulja. nemacki kaloper. pelin. jer i zalfija spada u istu biljnu familiju usnatica. ~alvija. UPOTREBLJAVA SE SAMO LIST Najlekovitlji list se dobija kad zaltija pocne evetati. a varo~ani zaltija_ Osim ovih. slavulja. krastatica. pttomi pelin. kao ~to suo beli dziger. u istotnoj Srbiji kalaver i dziger-trava. List se bere. janovdente. zalfa. vrtni fajbel. kaloper. - Labiatae U crnoj Gori i Hercegovini ovu aromatitnu. kaduja. kadulja-krifatiea. kaduna.nako paZljivo kao i list nane. zbog cega se i na i. ljekovita slavulja. su~i i tuva islo o. goloper. crni kaloper. favbej.ZALFIIA 333 tALFIJA Salvia otficinalis L. '11 sevemom Primorju kuJ. prava kadulJa. peru~ina. zalvija. tajbl. slavlja. kadilja. irna i drugih narodnih imena. cmogorski pelen. uzani kaloper. MADARSKA ZAGREB o °0 R f2 PODRUCJA ZALFlJE U JUGOSLAVIIl .alfijinom listu nalaze sitne sekretorne zlezde sa mirisnim isparljivim uljem od kojeg potite svojstven prijatan miris i lekovitost zalfije. kaluper.

334
00 CEGA POnCE LEKOVITOST ZALFIJE?

LECI!NJI! BIUI!M

Glavni IekovIti sastojak !is la Zalfije je isparljivo mirisno etars ko ulje, koga ima ad 1,5 do 2,5'10. Oporost i lekovitos t !isla potit e ad tanina (~ tav. skih materija). I gorke ma terij e u Zalfij i deluju lekovito. UPOTREBA U NAUCNOJ I NARODNOJ MEDICINI
Zalfija je iedna od najstarijih medicinsk ih biljaka. Navode je svi an· tieki medicinski pisc i. Izgleda da 's e najvi ~e upotrebljava u na~im primorskim gradovima, gde i danas n a~ i primorci imaju ogromno poverenje u lekovitu moc zalfije. Uostalom, lu ima i opravdanja, jer ne treba izgubiti iz vida da naSe primorje daje najbolju zalfiju na svetu ~ da se ~ izvoz nekih godina penje i do 2 miliona kg osu~enog lista. Glavni kupac je SAD, ali se tamo ne tro~i za lek, nego kao aromatit an zaein za mesne konzerve. ZaJfij a ulazi -u sastav velikog br oja lekova, koji se upotrebljavaju za ispiranje usta i gr1a kad nastanu upale i katari, jer su to dobra i bezopasna sredstva koja jaeaj u sluzokofu (dejstvo tanina) i deluju antiseptieno (dej· stvo etarskog ulja). Do otkrica antibiotika zalfiju su vekovima upotrebljavali u obliku taja protiv znojenja tuberkuloznih, jer smanjuje lueenje znojnih zlezda. Caj i drugi Iekovi natinjeni ad zalfije upotrebljavaju se i za jatanje organizma, jer sadrle tanina i gorkih rnaterija.

CAJ 00 ZALFIJE Tri supene kasike falfijinog lista se popari s pola litra kljuCale vode, odmah dobro poklopi, ostavi da stoji preko noci, ujutru ocedi i tom smede· ·crvenom teenoscu ispiraju se obolele desni i usta. Caj treba sto daZe dr· fam u ustima. CAJ PROTIV UPALE MOKRACNIH PUTEVA Po 50 g !ista zalfije, breze i rnedvedeg groZila se pornesa, zatirn doda 50 g cveta od belog sleza i 50 g rastavica. Sve se dobro izmesa da dobije jednoobrazan eaj . Tri supene kasike te smese se popari s pola tra kljuCale vode, odrnah poklopi, ostavi da stoji cele noci i sutradan ocedena teenost pije u rnalim dozama celog dana umesto vade. ZNACAJ LATINSKOG IMENA ZALFIJE Latinski naziv Salvia potice ad RimIjana oct latinslrog salvare, sto znati spasti, spasavati, izletiti, jer su je Rimljani jos pre 2.000 godina veorna ceo nili i na razne naeine upotrebljavali za leeenje. Latinski naziv officinalis znati lekovit. Dakle, oba latinska irnena vezana su za lek, lekovitost, sto se ne moze ni za jednu drugu biljku reci. se se Ii· se

2.ALFlJA

335
KARLO VELIKI I 2.ALFIJA

Od sveg lekovitog bUja Karlo Veliki je najvg e cenio !aJfiju. To se vidi i po onom njegovom s trogom i"Storijskom zakonu, Kapilularima, u KOjima veliki vladar nareduje svim drlavnim imanjima (a to su uglavnom bili manastiri) da moraju gajiti stotinak raznih vrsta lekovitog bilja od kojih je na prvom mestu bila Zalfija. Od kolikog je to uticaja bilo i ostalo kroz vekove vi di se po cinjenki ~ to i danas svaki katolicki manastir mora imati posadenu zalfiju kao neku vrstu svete biljke. lunas, s jedne i s druge slrane Nisave (Sicevska klisura), gde raste divlja ialfija iSlo unako lekovila kao ona u primorju, narod ima ogromno i nepokolebljivo poveren je u i scelitelj~ku moc 'kala,v era iii dZiger·trave. I na~i Sopovi, naseljeni ispod Avale oko Beograda, cesto imaju u svojim vrtovima po neki busen kaJavera, pored rufe i bosioka.

INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA ZALFIJE Nekoliko s totina hiljada kilograma poznjevene zalfije predestiluje se na na~em Jadranu i godiSnje 'Proizvede do 30 hiljada kilograma mirisnog etarskog ulja, koje se takode izveze uglavnom u SAD za aromatizaciju konzervi mesa. PRIVREDNI ZNACAJ Od branja zaJiije five mnoge porodice u Primorju. Zalfija prekriva stotine hiljada hektara golog karsta od Ulcinja do Trsta. Mestimicno to je neprekinut cilim sivo-belicaste boje, a kad Zalfija procveta i zarniriSe, sve se oboji divnom tamnoljubieastom bojom. Od svih Iekovilih biljaka na ltaSem karstu zalfija ima najveci znaeaj u borbi protiv erozije.

To je retko otporna biljka koja izdrlava dugotrajne letnje s~e i pripeke i zadovoljava se rninimalnom koliOinom hranljivih materi~a na Ijutom kdu. Zbog toga je ova tako vaina biljka na mnogim mestima u nas zakonom zaSticena. KADUUIN MED JE LEKOVIT
vi~e

U primorskim krajevima, Hercegovini i Crnoj Gori ovaj med se uvek ceni od ostaJih. IZGLED BIUKE

Zalfija je dugoveean, razgra'11at, zbijen grrnic, visok S{}-90 cm. StabIjika je drvenasta, vi~egodiSnja i cetvorouglasta. Listovi su srebmozeleni zbog obilja dlaka. Cvetovi su plavo·ljubieasti, ponekad rufieasto-belicasti, izrazito dvousnati i nalaze se udruzeru u klasaste pr~ ljenove na vrhovima stablj ika i ogranaka. Cela biljka j e vrlo aromaticnog i svojstvenog mirisa.

336

LECENJE BlUEM

WRAUEVINA, IDRAUlKA, PISKAVICA, PISKAVAC

Galega otficinalis L. -

Papilionaceae

Dugovefua zeljasta biljka, visoka do 1 m. Stabljika joj je uspravna, uzdui; naborana i ~uplja. Listovi su perasto deljeni i dugaeld. Cvetovi su plavieastobeli, skupljeni u guste evasti. Cveta leti. Raste na vlatnim mestima.

Droga. - Vrhovi grancica u evetu i seme (Galegae summitas et semen). Sastav. - Alkaloid galegin (gvanidinov derivat), galuteozid (f1avonski heterozid), saponini, tanini i gorke materije; list ima do 100 mf!1'/. vi1amina C.
Upotreba. - Prisustvo gvanidinskih derivata objasnjava opravdanu upotrebu zdraljevine za leeenje laksih oblika secerne bolesti. Pojaeava lueenje mokrace, znoja i rnleka. Ulazi u samav antidijabetiCnih eajeva. Opomenal - Biljka je otrovna zbog galegina. Zbog toga se ne sme uper trebljavati bez kontrole lekara.

Narodna tmena: garingal, zdralika, zdralinje, zervinjak, jastrebina, ker zja ruta, kozjaca, luda trava, orlina, orlovae, piskovina, rujavae, skovral, harlina, silj.

tIVA TRAVA

Erodium cicutarium L'H6rit. - Geraniaceae
Trajna zeljasta dlakava biljka, visoka do 60 em. Ima dugaeke, perasto deljene listove i ruiicaste, crvenkaste, ljubieaste, ponekad i bele ' evetove na kratkim drskama. Od roda Geranium razl&uje se izduienlm 'l istovima i spiralno uvijenim klju'n om na plodieu, koji, kad se ovlali, patne da se odvija i kao burgija zavlaci u zemlju. Cveta od aprila do septembra. Raste svuda, a najviSe na suvim, suneanim mestima. UpotrebIjava se cela biljka brana u evetu (E rodii cicutarii herba), vise u narodnoj nego u .n aucnoj medieiru zbog nedovoljno poznatog hemijskog sastava i protivrecnih misljenja terapeuta o lekovitoj vrednosti live trave. Po nekima, deluje brie, ali slabije nego Hydrastis (a donekle i kao razen a gIavnica), a po . drugima, deluje 1.IVA TRAVA slieno rusomaci, draguscu j koprivi, pa se s tim drogama daje u obliku eaja kao hemostatik. Za suzbijanje metroragije i menoragije uzima se svaka 2 sata caj spravljen ad 20 g iseekane suve droge kuvane 10 min uta u 200 g vade. Tek u novije vreme (1952. do 1957) u zivoj travi su nadeni nekd amini, pirokatehol i cilibarna kiselina,

WTl ZECJI TRN. ZUTIKA ...

337

sast?jci (a mini) koji donekle mogu da objasne vekovno poverenje u hemostat u~ku moe ove vrlo rasprostranjene biljke . . Narodll~ lrnena: mala ziva trava, iglica, kacnjak, maeak, poludnevnica, tekhca, caplJan. crvene nofice, eapljina.

2UTI ZECJl TRN, 2UTA METLA, 2UKA-METLOVICA, ZECEVAC,BRNESTRA

Sarothamnus scoparius Koch -

Papilionaceae

Do 2 m visok grm. Raste na silikatnom zemJji§tu po vri§tinama i §umama. Stabljike i grancice su zelene i gole. Cvetovi su krupni. futi i leptiraslI; donJa usna Je trozuba, a gornja dvozuba. Seku se vrhovi grancica u cvetu, Sarothamni scoparii herba (oko 20 em) u maju i junu i brzo sU§e da sacuvaju zutu boju. Droga se mora cuvati hermeticki zatvorena u limenim sudovima, odvojena od ostalih droga, jer je otrovna! Sadrli alkaloide spartein, sarotamnin. genis tein i citizin. U farmaceutskoj industriji upotrebljava se za vadenj e sparteina. Cela biljka je vrlo o/rovna! SuI fat sparteina se daje kao lek za sree, ali sarno na lekarski recept.

2UTlKA, SIMSIRIKA, 2UTA SIMSIRlKA, ZUTOTRN

Berberis vulgaris L. -

Berberidaceae

Sim§irika je trnovit grrn, visok oko 2 m. Kora je sivo-zelena. U prlIjenu ima nekoliko listova, a po neki list je pretvoren u tm. Listovi su Dbratno jajasti, po obodu sitno nazubljeni, debeli i po povr§ini mrefasti. Cvetovi su zuti, sitni, skuplj eni u grozdaste obe§ene cvasti. Plodovi su ervenonarandzaste, duguJjaste bobice nakiselog ukusa, prijatne za jelo, a slufe i za spravljanj e kompota, slatkog, sirupa i drugih poslastica. Cveta u junu. Rasprostranjenost. - Ra~te po f ivUn ogradama, medama, svetlim ~u­ mama, pored puteva i drugde po suvim mestima. Svojstva. - Cvet je neprijatnog miri~a. Cela biljka je gorka i na prelomu futa. Droga. - Kora, koren i zreo plod (Berberidis cortex, radix et fructus) . - Plodovi se beru kad sazru, obicno krajem leta, brzo su§e na suncu u tankom s loju da s to bolje sacuvaju 'l epu prirodnu boju. - Kora i korenje se sakupljaju u jesen. Najvge se ceni kora s korena. Sastav. - Glavni sastojak je berberin (izohlnolinski derivat), oko 1"10. 1ma i drugih alkaloida: bcrberamina, berberubina, oksiakantina i dr. U plodovima ima oko bUfo jabucne kiseline, oko 50/0 §ecera i drugih sastojaka. Upotreba. - Za zaustavljanje krvavljenja iz mate rice van vremena menstruacij e, a li samo pod kontrolom lekara. Daje se u obliku infuza: 20 g

338

LECENJE BlUEM

kore 'I1a pol a litra kljueale vode, ostavi se 7-8 sati poklopljeno i ,uzirna 2 do 3 solje dnevno . U apoteci se spravljaju ekstrakt, sirup i drugi Ie· kovi. Britanska farmakopeja daje cist berberin kao gorak stomahik protiv proliva i povraeanja trudnica. Daje se i za demorfinizaciju. U narodnoj medicini koren i kora simsirike se upotrebljavaju za jaeanje, za leeenje jetre, za izbacivanje bubreznog kamena, protiv zutice, podagre i 'Slicnih bolesti. . Narodna Imena: babkovina, babotrsovina, bobkovina, breber, breberika, breberovina, divlji simsir, ruta siba, Zilta suma, rutelinka, Zilti sib, zuti si,p ak, rutikovina, ruto drvo, zutovina, zutokora, ki· sljen, ocetka, sutekovina, trpka ru· tika, cigansko grozde, cesmina, cesminje, simsiraca, simsirovo drvo .


ZUTILICA, 1:UTILOVKA, 1:UTILOVA TRAVA

Genista tinctoria L.
PapiHonaceae Razgranat grm, visok od 50 cm do 2 m. Grane su mu uspravne, pru· gaste i zelene, obrasle naizmenicnim, prostim, duguljastim liscem, a na Yr· hovima su male grozdaste cvasti od zutih cvetova. Cveta od aprila do avgusta. Raste na suvim livadama i u 'hrastovirn i borovim sumama do 1.800 m nadmorske visine. K<miste se cvet i seme (Genistae tlos et semen). Sadrli oko 0,3"10 alkaloida: anagi· ZlTTlLICA rina, citizina i metilcitizina, flavon· skog heterozida luteolozida, malo etarskog ulja i vitamina C. Narodni diuretik, dijaforetik i laksans.
Narodna Imena. - Osim navedenih, evo jos nekoUko narodnih imena: zuteljica, obicna zutica, zanovet, trava od futice, drenk.

z
ZDRAVAC, 2:DRALICA, PRIBOJ

Geranium macrorrhiztlm L. -

Geraniaceae

Dugovecna mirisna zeljasta planinska biljka. Ima do 1 m dugacke, kao prst debele rizome koji puze skoro 'Po povrsini zem'lje. Cvet je crvenkasto-ljubieast, oblikom podseea na rorun ili zdralov kljun. Cveta od aprila do juna. Sadrli etarskog ulja, tanina i flavonskih heterozida. Tipicna taninska droga, osobito rizom, gde ima najvge oporih jedinjenja. Narodni lek za lecenje upala sluznice organa za varenje. I druge domace Geranium-wste sadrZe mnogo tanina. Tako, naroeilto Geranium sanguineum L. (devojacko oko, zdravinjak, krvavac) ima u rizomu oko 160/0, a G. pratense L. (Iivadna igliea, ilja, materniea) i G. silvaticum L. (~urnska igliea, gorska ljubieasta ilja, lisicka) vi~ od 200/0 tanina. Geranium Robertianum L. (ziva .t rava, ·kacja trava, Irrvniea, pastirska iglica) ZDRAVAC u nadzemnim delovima ima oko 300/0 tanina i ceni se, osobito u Zapadnoj Evropi, kao jedna od najvaZn:ijih taninskih droga. Ove biljke nisu otrovne, rastu svuda, svakom su pristupacne i mogu se koristiti kao dobra tonika i adstringencija umesto skupih uvomih droga istog sastava i dejstva.

340

LECEN1l! BIL1l!M

ZELENIKA, ZIMSKO ZEllE
Pirola umbel/ala L. -

PIiIrolaceae

ZELENlKA

Mala, trajna, zeljasta biljka, visoka oko 20 cm. Li~ee je trajno, prezimljuje, koznato, u dnu stabIjike. Cvetovi su beli iii ruZicasti. Cveta leti. Naj~Ce raste po peskovitim borovim ~umama. Upotrebljava se list (Pirolae iIi Chimaphilae folium). Sadrii oko 40 / 0 tanina, fenoInm heterozida arbutozida, metilarbutozida i enkolozida, Ijute supstancije himafilina, gume, skroba i ulja. Hemijskim sastavom zelenika je slic.. na medvec1em groZc1u, pa su joj i dejstvo i upotreba gotovo , i ste: antiseptik mokraenih puteva. U SAD se cooi kao toniik i ads tringens i .upotrebljava se za leeenje reumatizma, upale bubrega, proliva i skrofuloze. Narodna imena: vrist, zelenika, zelencic, kru~cica, hrclec. Istog hemijskog sastava i dejstva je i srodna vrsta Pirola rotundifolia L. (gru~6ica, zimsko zelje, kruscica, hostna pesa, hru~cica).

ZELENKADA, 1UTI SINOVRAT, 1UTI NARCIS, ZERINKADE, LAZARICA

Narcissus pseudonarcissus L. -

Amaryllidaeeae

Trajna zeljasta biljka, visoka do 40 cm. Iz krupne lukovice rano u proIeee izbiju po dva sabljasta !ista i divan rut, krupan evet. Zelenkada je ukras p'ianinskih livada. Gajli se kao omiljeno cveee. Upotreb1java se cela biljka 5 lukovicom. Sakuplja se dok cveta. Lukovica je gorka i Iju~a od alkaloida narcisil1a j likol'ina. U lukovici ima jo~ i sluzi, inulina, mnogo ig!ica kalcijum-oksalata, malo ~eeera i voska. U !istu i cvetu ima vrlo malo etarskog i masnog ulja, fitosterola i karotena. U maloj ko!icini (2 g suvog cveta na 200 g kljueale vode) olaksava iska~ljavanje, a u veeoj dozi izaziva povraeanje. Spravlja se i sirup: 100 g svezeg cveta kuva ·se 5 minuta sa 250 g vode, ocedi, iscedi i pomesa sa 500 g meda; u zima se 2-3 kasike dnevno protiv obi6nog i velikog kaslja, tkatara pluea i astme. Stucane lukovice se stavljaju kao oblog na opekotinu.

ZECJA LOBODA. LISAJIVICA . ..

341
cus L. (bell narcIs: blj eh sunovra t, ov~ica, gorska ruZa, zerlin) , N . radiflorLIs Sa hsb. (narclS, belocva t, dokolj enica, di vlja zerina) i dr.

Sll~no~ sasta:-a i .~ejs lva su i druge vrs te is tog roda: Narcissus poeti-

ZECJA LOBODA, LISAJIVICA, TRAVA OD LISAJA, RUNJIKA KOSMURA •

Hieracium pilosella 1. -

Compositae

. Trajna, mala .zeljasta, vrlo dlakava biljka visoka do 25 em. Na zemlj i je rozeta ou dugu~jastih, ?bratno jajas tih lis tova . Na vrhu s ta blj~ke j e glavi~asta cvast svetlozute bOje. Cve ta od maja do septembra. · Raste na suvorn

ZECJA LOBODA

zemljgtu. Upotrebljava se cela biljka s korenom (Hieracii herbal. Sadrii gorke materije, tanina, smole, sluzi, f1avonske deriva1e (boja cveta) i Ilmbeliferon (vict. Ncisparljivi filOncidi) . Narodni lek za le~enje "gaja, upale mokracne be~ ike, izbacivanje peska i karnena iz bubrega i mokracne be~ike i za poja~ano mokrenje.

mr~avom

05tala narodna imena: zlatni·k , sje uho, ov~ija brada, proljetnica,

jandra~ika,

runjavi~ina,

kosmatica, mgja ov~ica, mislavak, trava od po1ja~ine.

342

LECENJE BILJEM

ZECJA SOCA

Oxalis acetose/la L. Oxalidaceae Sitna, nezna biljcica, visoka 10-15 cm. Po zemlji je polegla i svojim Hstovima podseca na deteIinu, ali su vrlo kiselog ukusa ,i na nalicj u purpurnocrveni. Listovi se sklapaju kad se dodimu. Raste po vlaZnim gus tim ~umama. Cvetovi su beli Hi Ijubieasti. List zecje soce je prijatnog kiselog ukusa koji osvezava, ali je otrovan zbog veHkog sadriaja oksaine kiseline: 0,80-0,900/0. Narodna Imena: boiji kruhek, deteI,i nka, zuta detelina, zajcja deteljica, zajcja sol, zecja detelina, zecja kiselica, zecja so, zecji kiselj, zecji kiseljak, zecji kupus, kisela djetelina, kiseljak s tri lista, kiseljaca, kozji kiselj, kukovacina sol, slanica, socica, ceZECJA SOCA

celj,

so~ka.

ZECJA ILl ZECIJA STOPA

Geum urbamtm 1. -

Rosaceae

Trajna zeljasta bHjka, visoka do 90 cm. Rizom je kratak, nasmed i obrastao debelim adventivnim korenjem ;
prijatno mirise Ita karanfilie.

Sta-

blo je malo ·razgranato, dlakavo i pod prstima grubo. Prizemni listovi su u rozeti i perasto deljeni , a oni na stabljici 'su trodelni. Svi Iistovi su po obodu nejednako nazubljeni. Cvast je grozdasta metlica. Cvetovi su zute boje, dosta sitni, <Ila dugim dr~kama. Plod je 6upava loptica. Cveta leti. Rasprostranjenost. Raste svuda, a najvge po obodima ~uma i ~um­ skim cistinama, pored puteva, ograda i drugde. Droga. - Rizom s korenjem (Gei
urbani, Caryophyllatae rhizoma) .
ZECJA STOPA

ZECJI TRN . GLADIS . . .

343

~~st~v. - Oko 300/ 0 tan ina, rna'lo flavonskih heterozida, jednu gorku rnatenJu I o ko 0,35'10 etarskog ulja svojstvenog prijatnog rnirisa na karan. filie , jer sadrii eugenola. . Upotreba .. - Tonik, adstringens, antiflogistik i antiseptik zbog tan ina I ellgenola. DaJe se pro t·iv di spep.sije, hronicnog proliva i dizenterije. 1. Za i.a~anj e desll; (krvav/jenje): 2 supene Wilke sitno izrezanog rizoma popantl sa 300 g klJucale vode, poklopiti, ostaviti da prenoCi, pa sutradan tom vodom ispirati usta. . . 2. Upa/a ~ e~ l1i i tlsla: po 50 g s itno izrezanog rizoma zeeje stope i karnlllce pome~a tl I od toga spraviti i upotrebiti eaj kao pod 1. 3. Tinktura:' 20 g si tn~ .re.=og rizoma driati 8 dana u 100 g 700/ o-nog a1kohola, ocedltl I upotrebltJ 10-15 kapi u kafenoj ka~ieici vode za ispiranje usta 4 do 5 puta dnevno. Narodna Imena: benedieica, blaienak, garanfilaea, gariofilata, garufala, grebnik, zecja noga, zecja s tllpa, kararndil, koncae, mitroviea. SHeno se upotrebljava i rizom od srodne biljke Geum rivale L. (grebie), koja ima zuckaste iii svetloorvene cvetove, raste pored vode, a l' rizomu ima do 400; 0 tanina.

ZECJI TRN, GLADIS, GLADUSAC

Ononis spinosa L. -

Papilionaceae

Zecji tm raste na mr~avom i suvom zapu~tenom zemljgtu i pa~nja­ cima kao dugovecan, zelj ast, nizak (do 50 em), vrlo otporan i veoma bodljikay korov po ccloj Evropi, zapadnoj Aziji i sevemoj Africi. Cvetovi su najeeUe ruficasti iii Ijubieasti. Koren se kopa u jesen. Droga. - Koren je vrlo zi I a v, vanredno tv r d, z b i j en, d r v e n, razdeljen na viSe glava, skoro valjkast, eesto je pljosnat, kriv, vijugav i oko svoje osovine u v I J en. Debeo je najviSe do 2 em. Katkad je uzdm raspuknut i raseupan u vlakna. Uk u 's a je najpre sladunjavog, a zatim pomalo oporog i naljutog. Sa amonijakom drveni dec poruti. L u porn se vidj karakteristiena gmda korena. Osobito je cesta nepravilnost, usled koje se s r z n i z rae i naizmence sa drvenim delovima ekscentrieno sire kao Ie p e z a s to z r a k a s t i, povijeni kraci n e j e dn a k e 5 i r i n e i d u z i n e. Godovi se vide kao manje-vge istaknuti svetliji iii tamniji, koncentricni iii ekscentrieni krugovi. Sastav_ - U drogi ima t r i t e r pen s k 0 gsa p 0 n 0 z ida zbog koga koren deluje diuretieno. Ima nekoliko izoflavonskih heterozida. Sadrii a1kohola 0 no k 0 I a, tanina, secera, etarskog ulja i jednu 'Slatku materiju slienu glicirizinu 0 non j d, koji ima slaba hernolitieka svojs tva saponozida. Upotrebll. Zecji tm ulazi u sastav raznih diureticnih eajeva. Ostala narodna Imena: agler, bijeJi tm, bodez, vodotirka, volea, vucitm, ~'u eji tm, gladiz, gladisevina, gladiSina, gladiska, grebenika, grmotrn, ig· lica, kokorovo zelje, kraljevska salata, milotm, rupni tmie.

344

LECENJI! BILJEM

ZIMZELEN, MALI ZIMZELEN, 2ENSKA PAVENKA

Vinca minor L -

Apocynaceae

Trajna, mala, zimzelena biljka, sa poleglim, tankim, sterilnim stabljikama koje su dugaeke 2-3 m i evetnim uspravnim graneieama visokim 10-20 em_ Listovi su naspramni, sjajn.i, goli, oval no ,izduieni, kozasti i po obodu ceIL Cvetovi su vrlo lepi, modri, na dugackim drskama, pojedinaeni i levkasti_ Cveta od marta do juna, ponekad i u jesen_ Ukusa je gorkog i oporog_ Raste po abodima suma, u zivicama, pored stena i zidova; gaji se kao c.:veee, naj eesce po grobljima. Upotrebljava se list (Vincae minoris folium) bran sve dok biljka eveta. lma 0,3'10 alkaloida vinkamina i drugih sradnih alkaloida, heterozida vinkozida, urealne i drugih kiselina, sitosterola, tan ina, oko 205 mg"/o vitamina C i drugih sastojaka. Vinkamin snizava krvni pritisak slieno rezerpinu. List se upotrebljava u narodnoj medicini kaa gorko i oparo sredstvo za jaeanje: 1 kaSika zdrobIjenog liSea kuva se 15 minuta u 200 g vode, ostavi 2 sata i pije po I kasika 3-4 puta dnevno pre jela. Moze se uzimati i u obliku praska (3-6 g dnevno). Spravlja se i /ollicno vino: 100 g zdrobljenog lisCa prelije se 1 litrom najboljeg crnog vina, dr:zi 10 dana eesce muckajuci, oeedi, iscedi i pije 3-4 puta dnevno po 1 kasika pre je la. Smanjuje zeCI i kolieinu seeera u mokraCi dijabeticara. Smanjuje lucenje mleka:. Ostala narodna imena: amantil, breenova trava, venka, vineica, granieka ljubica, zelengora, zelenika, zirnzelenka, zimizelen, zimolezovina, krvoloenjak, letenka, ljubiea, ljupcac, morska ljubiea, pavinka, pavlovsko cvece, plavet, povinka, privinae, svedre. Gotovo istog hemijskog sastava i dejstva su i dYe srodne bHjke iz istog roda: Vinca herbacea W. K. (plavicasti zirnzelen, letenga) i V. major L. (zimzelen, muska pavenka).

ZLATICA, LEDINJAK, ZLATOUSTA MASLACNICA, PSENICICA, 2UJA

Ranunculus licaria L Rammeulaceae Gola zeljasta biljka, visoka 1525 em. Cvetovi su zlatnozuti j javIjaju se pre no sto gora olista. Korenje je pretvoreno u duguljaste soene krtole, koje se u narodu upotrebljavaju (Ficariae radix) za leeenj e hemoroida bilo da se sveze krtolice stueaju i stavljaju kao oblog, bilo da se 'k uvaju u mleku pa se dobijenom kasieom oblaze. IIi se 20g krtoHca zlatice i 20g pupoljaka erne topale stavi u 200 g ulja iIi masti,

ZLATNICA. CELEBI·GRANA

345

umota u krpe, stavi u lonac 5 vodom i kuva 5 sati, posle cega se toplo is· cedi. s tav i u su ve tegle i svako veee se tom lekovitom maMu maZe. Osim toga mora se paziti na stoiicu, da bude uredna i da ne bude tvrda. Istovre· meno se pij e caj od zlalice (10 g na 100 g yodel ili eks trakt u obliku pi· lula (0,20 g ekstrak ta) 2-3 puta dnevno. - Ziatica ima f erlolski heterozid, saponin, etarsko ulje i ureazu . .

ZLATNICA, CELEBI·GRANA
Solidago virga·aurea L. -

Compositae

ZU\TN ICA

Trajna zeljasta biljka, visoka od 10 do 100 cm (zavisi gde raste). Stabljika je us· pravna, tanka, skoro gola i sarno na gor· njem delu razgranata. Listovi su dJakavi, duguljasto-<>valni; donji Ii stovi su na dr· skama i po obodu testerasti, a gornji su sedeei. Cvetovi su sitn.i, zlat notuti, sa· kupljeni u male glavicaste cvasti 10 do 15 mm visoke i 15-20 mm siroke; cvasti su metlicasto rasporedene na vrhu stab· Ijike. Obodni cvetovi su jezicasti, zen· ski, a oni u sredini su cevasti, hermafroditni. Cveta od jula do oktobra. Rasprostranjenost. - Suve svetle suo me, sumske cis tine i obodi, stene, do 2.700 m nadmorske visine. Ima viSe Yari· jeteta i rasa zlatnice: na planinama (Soli· dago mirluta L. ·i S. alpestris W. K:) i obal· nom podI1ucju Sredozemnog mora (S. mao crorrhiza Lange) su sitne, niske, a u nj· tim predelima (S. vulgaris Lam.) su vi· soke. Iz Amerike su kao ukrasne prenesene u parkove S. gigarltea Wild., S. gramirlifolia Elliot i druge. One su najkrupnije. Sve su slicnog hemij skog sastava i terapijske vrednosti, ali se ipak u medicini najviSe ceni S. Virga·aurea L. Droga. - Vrhovi grana u cvetu (Solidagirlis virga.aureae herbal. Sastav. - Elarskog ulja dma (u "!o): u podzemrum organima 1,2, u meu 0,70, u cvecu 0,50, U stabljici 0,30. Tanirla Ima (u O{o): u cvetu 16, U li stu 11-15, u podzero· nim organ ima 8-10, u stabljici 4-9, a U semenu 6. Tanin je katehinski. Saponozida ima najvJse u stablj'ci, manje u listu i cvetu, a najmanje u korenu. Iroa i fla· vOrloida i ocganskih kiselina.

346

LECI!NJE BIlJEM

Upotrcba. - Narodni lek za leeenje hronienih oboljenja bubrega, be· ~ike i fuei, za leeenje rana, proliva i raznih zapaljenja koze i sluzniee. Ulazi u sastav diuretienih cajeva za leeenje pielonefrita, cishta i hernoragienog ne· frita. 1. Hronitni Ilefrit: po 15 g zlatnice i lista bosiljka i 70 g brezovog li· sta se pernesa; 3 supene ka~ike srne~e popari se sa pol a litra kljueale vode, poklopi , ostavi 3 sata i popije pre je la u toku dana. 2. Pro lit', krv u stolici: 100 g zlatniee popari se 1 litrorn kljuCale vode, poklopi, ostavi eelu noc, ocedi i pije umesto vode u toku dana. Moze se za· sladiti, najbolje ruzinim medom. Na isti nacin se moze spraviti i upotrebljavati eaj od 50 g zlatnice i 50 g rizoma trave od s rdobolje (Tormentilla), ali se trava od srdobolje mora prethodno kuvati pol a sata, pa na kraju kuvanja staviti unutra i zlatnicu. 3. Uremija, teskoce pri mokrenju: po 20 g zlatmce, korena selena, o~· trike (Carex) i sapunjaee i brezovog lista se pome~a; 5 supenih ka~ika sme~e prokuva se 10 minuta u 1 litru vode u poklopljenom sudu, ostavi preko n06i i sutradan pije wnesto vode. Moze se piti i zasladeno, najbolje sirupom od ribizla ili od kiselih viSanja. 4. Reumatizam, upala zglobova: po 20 g zlatnice, breze, OOpa, t.rave-ive i paprenog lisea se pome~a i postupi kao pod 3. 5. Rane: po 25 g zlatn-ice, petrovea, Zaifije, rusomaee i zmijske trave (Sal1guisorba) prokuva se 15 minuta u pokJopljenom sudu u 1 li1ru vode, ostavi 8 sati, oeedi, iseedi i time ispiraju rane iii se oblaiu natopljenim plat. nom (ovo je u spesno koriSceno u II svetskom ratu u nedostatku drugih lekova). Ostala narodna Im.ena: fudinska trava, zlata ~iba, krkiea, poganska tra· va, trebuhovka, ~tapika.

ZOVA,BZOVA,BAZGA,BAZ
Sambucus nigra L. Caprifoliaceae

Zova je grm iii manje drvo, vis oko do 5 m. Ona vrlo ranD olista. Grane su joj ispunjene bel om srZi. Ima naspramne, neparno peraste listove. Cvetovi su sitni, mleenobeli, jakog mirisa, udrureni u vrlo krupne lepe, raevaste cvasti sliene Wtu. Plodovi su sime, zeljaste, a kad sazru tamnoljubieaste bobice s crve· nomodrim sokom. Cveta od maja do jl,lla. Rasprostranjenost. - Zova raste svuda, naj vge po vlafnim i zapu· ~tenim mes tima, po naseljima i oko njih, po obodu ~uma i ~umskim pro· secima. Berba. - Beru se cele zovine cvetne kite po lepom i suvom vremenu, eim se cvetici poenu otvarati. Precvetale cvasti se ne srneju brati, jer daju drogu koja nema tako pl1ijatan i jak miris i mrke je boje. Cvetne kite se pazljivo odrefu i u korpi odmah nose kuCi, nanizu na konac kao duvan, i obese negde pod krovom na tavanu ili u su~nici da se ~to pre osu~e. IIi se jedna po jedna naretko poredaju na lese. Promaja treba da bude ~to j aea da bi se evet ~ to b r e 0 s u ~ i 0 i sto manje potamneo. Sa rno u slueaj u rdavog, vlaznog vrernena, susnicu treba grejati

z

ZOVA, BZOVA, BAZGA ...

347

ali ne iznad 40·C. Kad se cvasti potpuno osu§e, k run e sen a d r e § etom, tako da na re§etu ostanu peteljke, a kroz njega produ sarno cvetici. Pre.thodno se pregleda svaka cvast i jz nje izbace cvetici koji su potam. nelI, posme~~1. Suva . droga mora biti jednolike svetlozute boje. Cvet zute, mrke III crne bo]e treba odbaciti. Do prodaje cvet se moze cuvati krace vreme u platnenim vreCicarna obe§enim na tavanu iii na 'l1ekom drugom suvom mestu. Za duze cuvanje mora se zapakovati u sanduke oblozene tamnom hartijom iii u dvostruke kese ad hartije, jer cvet privlaci vlagu i poplesnivi, pa se mora baciti. Droga. - CvetiCi (Sambuci tlos) su belo-zuckaste boje i vrlo sitni, svega 3 do 5 mm u precniku. Imaju petodeonu toe. kastu krnnicu, pet pra§nika s velikirn zutim antera,ma (Sambucus ebulus, apta, burjan, smrdljiva zova ima crvene an· tere) i kratke, sedece, zelene iigove (S. racemosa, crvena zova, divlja bazga, planinska zova ima Ijubicaste). Droga je osobitog, dosta prijatnog m i r i s a, auk usa je najpre sluzavo-sladunjavog, a kasnije maJo Ijutog i nagorkog. ZOVA Sastav, Hemij ski sastav zovinog cveta jo§ nije tacno poznat. Sadrii he t e r 0 z ide k 0 j i i z a· z i v a j u z n 0 j e n j e, 5 am bun i g r 0 zi d (cijanogenetski heterozid), f I a von ski he t e r 0 z i d rut 0 z i d, tan ina, svega oko 0,025'10 eta r· 5 k 0 g u I j a konzistencije masla nepozna10g sastava, zatim ·ima smole, §e· cera, holina, organskih kiselina i dr. Upotreba. ·- Zova se daje u obliku toplog caja za znojenje protiv na· zeba, zatim kao diuretik i emoliens. Vlazi u sastav laksantnog eaja. V nared· noj medicini se upotrebljava mnogo vi§e nego u §kolskoj za leeenje sVdh bolesti ad nazeba, organa za mokrenje, disanj e itd. I. Caj za znojenje: 10 g zovinog cveta popariti 1 htrom kljucaJe vode, poklopiti i posle pola sata toplo piti na 2 sata po 1 ca§u; zasladiti vBnje. vim si rupom. Na ·isti nacin se moze spraviti i upotrebiti caj od sme§e: 4 g cveta zove po 3 g lipe i kamilice. 2. Za ;acc izluciva nje mokrace: 'Po 30 g cveta zove, ploda per§una i kleke i 10 g moraca. Tri supene ka§ike smde popariti sa pola litra kljucale vode, poklopiti i os ta-viti preko noei. Piti tri puta dnevno po I ca§u pre jela. 3. Za lakse iskas/javanje sluzi: po 30 g cveta zove i podbela i po 20 g cveta belog sleza i moraca. Tri supene ka§ike sme§e popariti sa 400 g klju. cale vode, poklopiti i posle 2 sata piti toplo na 2 sata po I ka§j,ku.

U narodu se svi delovi zove upotrebl javaj u za lecenj e mnogih bol esti. boz. obzovka. abdovina.jednog alkaloid a i pu rgativne smole. bazgovina. a u veeoj dozi i diureticno i izaziva proliv. Nekad se od soka izradivao gust ekstrakt (Roob Sambuci) i upotrebljavao kao la ksans. ZUBACA Cynodon dactylon PeI'S. tanina i holina. erni bazag. b'zga. zofa.348 LECBNII! BIUEM 4. Pro/. crna zova. Kora je najpre blagog uk u sa. 1ista pitomog kes tena. sambunigrina . zaovlji ka. bezgovJna.). Io~ su Teofras t i Plinij e znali za lekovitos t zove. bazovina.ima sap6n ina. U narodnoj medicini upotrebljavaju se kao lek i unutra~nja k 0 r a. pitomi boz. avtuga. rosulje. belika. Gramineae I I ZUBACA U CVETU ZUBACIN CVET . kao pod 3. U kori i listu ima. eb ulus L. zovik . ima jabucne kiseline i mnogo crveno-Ijubicaste boje . divja zovika. a zatim gorkog i izaziva gadenje na povracanje. budzova.) i apIa. bzovka. burjal1 (S . grozna zova. koji deluju kao jak purgans. buzvoka . bazag. U bobicama. pi ~ta ljnik (Sambucu s racemosa L. bazovika. Od zrelih. zoha. Dcluje purgativno. bazdov. bozovina. bok\' ice i majkine du ~ ice. zovljika. ali se rede upotreblj avaj u ponegde kao narodni lek. Ostala narodna Imena za Sambucus 11igm: abzov. bujad.v vclikog kaslja: po 20 g cveta zove. Slicnog hem ij skog sastava cr dejstva su i crvel1a i1i planinska lDva. ern a zovika. socnHl plod01la peku rak iju. cmi bezeg. abzo· vina. li s t i p I 0 d Z 0 v e. ovzovina. pored ~eCera. Iedino ~to se ce~ee koristi protiv r eumatizma korenje od apte i pekmez od zrelih plodova. pored ostll!log. U kori .

Upotrebljava se rizom (Rhizoma graminis major). zubovina.ZUBACA 349 Zubaca je najotporniji korov na~ih zitorodnih krajeva. Ulazi u sastav diureticnih cajeva. krvokopica. Naraste 30 do 50 cm. Sadrzi asparagina. skroba. . Ponckad se trazi za izvoz. Brzo se razmnozava veoma zilavim rizomima. Droga nije dovoljno ispitana. trosko[.). SluZi i za falsifikovanje pirevirrle (Triticum rep ens L. Cveta od proleca do jeseni. raznih soli i dr. Narodna imena: bermudska trava. troska [rava. wbenka. krvavica. troskocic.

dremovka. zuto ivanjsko evijeee. divlji broe. divlji slajer. (broearua. gospin prostirac. brocae. Galiun1 lVANJSKO CVECE . - Rubiaceae Trajna zeljasta biljka. zuti. krpiguz. Raste svuda. mracnica.I IVANJSKO CVECE Galium vert/m L. vitamina C i dr. Galium mollugo L. ivanovo eveee. meku~ica. antiskorbutik Narodna imena: banj~cak. crni maj). voska. stomahik. obicna broCika. bijelo ivanjsko evijeee. prihvat. Listovi su duguljasti. zuta bro6ka. Bere se gornja polovina bHjke u evetu (Galii veri herbal. jovansko eveee. vrlo malo etarskog ulja. saponozida. siri~tica. divIji broe. pup cae. rumena lakota. lepu ~a. ivan-evet. zivboza. jovanova travica. prikrp. brocae. gospina stelja. tanina. prava broeika. prikrp. Cvetovi su mirisni. krpelj. jovandance. lepaee. Cveta leti.p rsljenove (6-12). Iecenje koznih bolesti. kao tonik. ~ilja­ sbi 1 sakupljem u . ivanova trava. visoka do 80 em. priljepaca. broeae. (bejIDvka. ivandance. hvatavae). Slicnog sastava i dejstva su i druge do mace vrste istog roda: Galium aparine L. slipavka. bela dremota. Sadrli heterozida asperulozida i primeverozida. Narodni lek za urnirivanje. ervenu boju. sakupljeni u metlicaste evasti na vrhovima granciea.

Scirpus) ima1u valj. Cveta juna i julao Plod je .Rizom se kopa iii krajem leta ill pocetkom jeseill. zuti primak. . simi i d . do 1 m dugaekim 1 do 3 em ~irok. ocisti od korenja. olju~ti mrka pokorica. zelenim.LlSNI ozruCI roeitim vilama. s m 01 e. Cela biljka prijatno mirge. razgranatim rizomima. R1zom obeju ovih vrsta nema prijatan miris Jdirot.p remda u njemu ima vge etarskog alja. zmast i me k k a 0 sun d er. aromaticnog md r i s a. duguljasta crvena bobica. koji su na donjoj strani obrasli mnogobrojnim Ziloicastim korenjem. R 0 g 0 z i vezljika (Typha. Neoguljen koren se manje ceni. Droga_ .Droga sadrn 1. Na gomjoj strani vide se naizmence trouglasti i pomalo opali 0 z i I j e i 0 d I i ~ c a i mrkoervenkasti izbrazdani cIanci od stabljike. eim se voda povuce iz bara RIZOM lDIROTA U JESEN : 1 i mocvara.Jjka s vrlo razvijenim.stvenog. jgca i trulih delova. stravna trava) i Galium p~lustre L. spolja smed.' (beli primak) . U vodi rizom postaje sunderast. maslenik. zute gorke supstancije a k 0 r ina.Rizom idirota (Carami rhizoma) je ako 20 em dugacak i 2-3 em debeo.mlROT 351 cruciafa Scop. t an ina. mnogo skroba. 's abljasbim. dobro opere. a od gore pravim. V 0 den ape r un i k a (Iris pseudacorus) ima slieari list. a odozdo male okruglaste udubljene belege od k 0 r en j a. Stabljika je pri dnu ervenkasta. gonkog. koje su u luk porellane u 1 iii 2 reda. malo spljo~ten iii skoro valjkast.KORENJE.kast i deb eo klip. 3 . IDIROT Acarus calamus L. amorfne.im listovima. - Araeeae Ic1irot je dugoveena zeljasta bj. Na poprecnom preseku tad a se lupom mogu videti sitne ~upljine. Sastav_ . Tise. Berba.5-3.5010 eta r s k 0 g u I j a. c1urc1evsko evece. jer pokorica spreeava isparavanje. c1urc1evee zueanica krizarica. 4 . na prelomu belieast. gubitak ulja. m a I 0 0 r g a nski h b a z a (holina i metilamina). Raste u mno~tvu po na~im blatima i moevarama svuda pored Dunava. aromatienog i pomalo Ijutog uk usa. ali ima :lut cvet. uzdu! rasece i ~to pre osu~i u su~nici do 40oC.a.BOCNI PUPOUCI. Vam se iz mulja naVRSNI PUPOUAK. 2 . . Svoj. Idirot ne treba zameniti s nekim drugim biljkama. a na vrhu se zavr§ava zbijenim evetnim Zuckasto-zelenim klipom okrenutim u stranu. Save i drugih reka. (krstata broCika. Pepela ne .

vodena sabljica. lincure. nane. temi~varka. Evo kako se mogu spremiti lekoviti cajevi od ic:Lirota: 1. kamHice i moraca . Punu supenu ka siku popaT-iti sa 200 g kljucale vode.i stvenog mirisa. proliv i smanj uju kiselos t u zelucu. igirot. komus. id·iret. Sadrfi aza rona (l-propenil 2. pa se trosio kao »ratni biber« i »ratni cimet«. Od te sme§e uzme se 3 pune supene kasike. E ta rsko ulje . Osim toga . sa§a.Id iro t je lekovi ta i vaina do maca a romaticna biljka za indus tri j sku p roizvodnju mi ri s nog e tarskog ulja. popari sa pola litra kljucaIe vode. svo. gorke deteline i kore (lju. svak e godine se izvezc po vise desetina vagona (s totine hiljada kilograma) osu senog idirota u industrijske zemlje Zapadne Evrope i Severne Ame ri ke.'Po 20 g pomesati.352 LI!CI!Nll! BIUl!M s me os ta-tri vi§e od 6' /. . nane. vodeni cmin. baban. m nogo seskviterpena i azarilnog a ldehida . I danas j e to u sve tu cenj en »s i'rotinj s ki zacin«. Konjima sc daje po 10-15 g idirota u prahu u mekinjama kao stomahik. miri sava trska. balad. u na s se sas vim m alo trosi zbog neobavestenosti.po 20 g pomesati. ldirot je nes kodljiv i ne izaziva naviku ni dufom svakodnevnom upot rebom . vagonske ·kCllicine idirota se ~. 4. tin ktura i ekstrakt od idirota ublaiavaju i eludacno-crevne grceve. kolmez. . zutomrka go rka teenos t kam· foras tog. etanolu. vodeni macic. jakog. Narodna lmena: babad. 4. poklopi i posle dva sata pij e 3 puta dnevno pre jela. a za vreme rata bio je vaza n aroma t ican zacin. aromatienih i gorkih rakija i sl. temgvarska sasa. poklopiti i. Najce§ce je me§an s korijandrom. Etarsko ~lje i akorin izazivaju apetit i poboljsavaju varenje hrane. Zeludacl1i caj (za apetit): Jdirota. Medutim . Na ialos t. To je jedno od lIajboljih ze luda cno-cr evnih aromaticno-ljutih biljl1ih sreds tava. popiti posle jela. ola ksavaju iskasljavanje s luzi obolelih od bronhitisa. tatarsko zelje. mirisavi s as. 2. je r nij e b ilo skupocenih zacina iz tropskih ze malja. §iroki locek.po 25 g pomesati. stavrti u jedan litar prepecenice i pos le 8 dana (uz cesce muckanje) poceti piti triput dnevno po 1 kas iku na pola sata pre jela. Cir i eillea (upotrebljavaju u Holandiji i SSSR-u): ldirot i slatki koren samelju i uzimaju triput dnevno pre jela po 1 kafenu ka§icicu 'll jakom caju od kamilice. kalmus. vodeni futi lilijum.ske) od gorke 'Pomorandie . vodeni bozur. . iciTOt. Idirot ulazi u sastav raznih preparata za spravljanje likera i drugih desertnih pica. babji stapi. kicice. koje se izveze na Zapad proizvodacima kozmetike i parfema. Ae thcroleum Calam i je nagus ta. Upotrcba. Ima jo§ i raznih terpena. zuti lj i1jan. vodeni min. ldirot ulazi u sastav brasna za tovljenje stoke. Caj za bolje t'arel1je: idirota. Vrlo lako se ras tvara u 9()<J/.vake godine kod nas predestiluju i dobija skupoceno mirisno etarsko ulje (Calami aetheroleum). klekinja (zdrobljenih) i pers unovog lis ta . kad se ohladi. vodeni . odstranj uju gasove.kmin. E t anolnog ekstr akta m ora da ti najmanje 18'10. 3. Diureticl1i caj (da se pojaca mokrenje): idirota. osobito u tropskoj Aziji. maticnjaka . sabljar. Caj. 5-trime tok sibenzen). (OrfeLin).

mirna bolja od sumatranske. Upotreba. a jo~ manje sa oskoru~e. Za planince ovo moze biti dobar izvor zarade preko zime jer tad a na selu nema poljskih poslova. izmirna i 'l1jena tinktura se upotrebljavaju za inhalaciju i kao blaga aromatiena antisepticna sredstva spolja u sastavu raznih voda za negu usta i za druge higijenske i kozmeticke preparate (los i 0n i) . BELZUIN. zeleno-zuckasti.IZMIRNA . Isto tako i hipotensivl1a svojstva nisu ista: najjaea su u imele sa kru~ke. SMIRNA Resina Benzoe Tzmirna je balsamicna smola dobijena iz zaseeenog stabla raznlh vrsta Styrax (Styracaceae). ·sedeci. vosak. Tako je utvrdeno da je imeJa s jabuke i jele otrovnija od one sa topole. uretritisa i katara organa za disanje.Alkaloid viskotoksin. ipak joj hemijski sastav nij e dovoljno poznat. Kod nas se imela malo tro~i. j er j e primeceno da je sijamska iz. Zbog vrlo prijatnog mirisa. holin i drugi sastojci. - Loranthaceae Mali. kozasti. a u Francuskoj od avgusta do septembra. soena. Daje se i protiv bdienog katara. Plod je bela. obla i dihotoms'ki se grana. flavonski heterozidi. koji kao poluparazit zivi na raznom belogorienom i crnogorie nom drveeu. uvek zelen grmic. drvenasta. naroeito deci i starijim osobarna. rede biljka (Visci albi herba. koja se duze sacuva od kvara nego obicna svinjska mast.Imela dobro deluje protiv visokog krvnog pritiska i arlerioskleroze . a plodi od avgusta do novembra. sluz. Benzoe se daje kao ekspektorans u slueajevima hronienog bronhitisa s obilnim i gustirn sekretom. pa se sme upotrebiti sarno pod nadzorom lekara da ne bi do~lo do trovanja . Primeceno je da hemijski sastav i lekovitost zavise i od tirve ta domacina na kome imela zivi. U farrnaciji se upotrebIjava za izradu Adeps benzoa tus. Ima odvojene mu~ ke i zenske cve tove.List i mJada grana. U apotekama se spravljaju: . ali kako je ima svuda mnngo i po ~ to se trazi za izvoz. 353 IZMIRNA. Imela se daje u obliku raznih preparata. amilnitritom. prozirna bobica puna lepljive mase. Listovi su debeli. ali je jakog i neujednaeenog fiziolo~kog dejstva. Misli se da je glavni konzervans u smoli koniberilni benzoa t. vrl o razgranat. 'okrugla. BELA lMELA Viscum album L. . Stabljilka je zeleno-Zucka sta. IMBLA. a mestimicno se i gaje u indomalajskom podrucju. Kod nas je obieaj da se bere zimi. . IMELA. manje s jabuke. koje rastu divlje. sarno se prethodno mora raspitati da Ii se traZi posebno odvojen list iii cela biljka. po obodu celi i imaju 3-5 nerava. visok do I rn. Cveta od mar ta do maja. ~ to pre osusiti u tankom sloju. Tzmirna deluje kao antiseptik i ek>spektorans. jodidima. sarna iii u zajednici sa drugim lekovima slienog dejstva (sinergisti): s primorskim lukom. . inozitoli. preporucuje se njeno branje. . Sastav. Premda je imera mnogo istl'aZivana. Droga. stipes et folium) . . be lim lu· kom i drugim lekovima. BENZOE.

Vlakno joj nij e tako dobro kao u obiene konoplje. Proizvodi se i liZiva II Indiji kao afrodizijak. mudra). visk. plal1l1a i drugog tekstila. Cai: po 25 g imele. Persije i Kine. omela. pa se 2 supene ka~ike sme~e prokuva 10 minuta u 400 g vode. (. Minisa je vrlo jakog. Indijska konoplja se gaji i u drugim pokrajinama Indije. ocedi. cveta i ploda (zdrobljenog) gloga i rastaviea se pumesa. a u brdima 1-2 m visoko. Obicpo se sastoji iz vrhova stabljika u cvetu sa nesto malo !isea i ploda. u j. odakle se 5 vremenom rasirila po celom svetu. jos bolje se oseea kad se droga rastrlja iii zagreje. veska. SAD (Teksas) i dlUgde. Uvece pojesti 2-3 cena belog luka. d uvana (lutki. Guniah. viSce.anja ihl Guaza je jaea vrsta jer sadrii viSe smole. jer je tamo gajenje konoplje pod strucnom i strogom kontrolom vlasti. Cannabis sativa L. lepak. melina. PraSak mlevenjem lista: 1-2 g u toku dana. melje. himela. zanje se fe· bruara i marta. ostavi 2 sata i popije pola izjutra. Gajena u hJadnijim predelima.354 LECENJE B\UEM I. kudelja. postaje inaktiv· na ili vrlo slabo aktivna. SlliZi za iz· radu raznih. 5. uzarije. hmelina. Ra· zJikuje se od obicne Ikonoplje mnogo vecom sadriinom narkoticnih smolastih materija. Vrlo je opojna. 2. DoJazi u raznim oblicima. Tripolisu. drii 10 dana uz cesce muckanje.illruje i pije 3 puta dnevno po 1 kaSika pre jela. a u septembru rasaduje u jaku. Jedna njena odlika. 4. zbog kojih se gaji. Na~a obicna konoplja. Najbolju drogu daje Bengal.mabis indica Lamarck. ima mnogo varijeteta. 3. Vino: 20 g sitno zdrobljene ·imele drii se 4 dana u 1 litru dobrog belog vina i pije 3 puta dnevno po I casica pre jela. tako da su vrhovi grancica slepljeni. duboku. U avgustu se seje. . U ravnici biljka naraste 2-3 m.stocnoj Afrioi (Zanzibar). a pola uvece pre jela. Pu~i se u narocitim lulama u Indiji. vrlo slozenih opojnih napitaka mocenjem droge u razblazenom aJkoholu.. najviSe u Indiji. prof. sa iIi b ez dodataka opijuma. ad indijskc konoplje dobija se viSe droga: 1. kod nas i po visokim plan L nama. Cai pro/iv hrollicllog nefrita sa hipertoniiom: po 25 g imele i rastaviea ·i 50 g brewvog lisea se pomesa i upotrebi kao pod 2. omelj. tatule. mela. koja interesuje farmakognoziju. kOlja se u Backoj i okolini Leskovca gaji kao vaZna tekstilna industrij5ka biljka zbog odlicnog v I a k n a za izradu kanapa. dobro nadubrenu zemlju. Konoplj-a je vrlo polimorfna b hljka. u juinoj Africi. jeste Ca. INDIJSKA KONOPLJA Cannbis indica LamaTok - Cannahinaceae Za dobijanje droge upotrebljavaju se vrhovi zenske konoplje u cvetu sa zametnutim plodovima (Cannabinis summitas). 2. Tinktura: 200 g svde imele i 100 g oCiScenog belog luka isecka se i prelije 1 litrom jake komovice. Druga narodna Imena: amelje. verovatno je poreklom iz Indije. indijska konoplja se izmetne u obicnu. hrastova imela. Bhang se dobija 5 use n j em j 0 s z e len e konoplje. iscedi.

Izgleda da je glavni sastojak smole i nosilae narkoticnog dejstva konoplje i hasiSa jedan kristalni aldehid-fenol jakog mirlsa na konoplju: .kana· . skoro pljosoate grudve zelene boje. Upotreba. zemlje i druge netistoee. Charrus JJj Churus je najaktivnija trgovatka forma.3 0 / 0 ). . zelenog (0.ko aktivnih sastojaka: k a nab i· d i 0 I. Smola je mrka.INDlJSKA KONOPUA 355 3.k u. koja posle omotava jednosemeni plod dugatak do 5 a sirok do 2 mm. jedne be21bojne. Oni su grubo dlakavi i s I e p I j e 0 ism 0 I a 5 i 0 m m aso m u rapave. Sastoji se gotovo od ciste s mo l e sa ne ~ to malo deliea biljke. veli'kog ka~lja. Ova sirova smola dobija se trljanj em medu rukama i'li eedenjem smolastih vrhova pomoeu grubih tkanina iii . Etarsko ulje je lak ~e od vode. 0. slicoo bodlji. dosta teeno. Izgled droge. .jdaze. migrene. se· dativ i hipnotik. kao antido t pri trovanju strihninom itd. Izaziva vrtoglavieu. reurne. kome posle toga dodaju razne aromatitne i afrodizij acne bHjke. po rubu testerasto-zupcasto. Gla\'Ili sastojei su s mol a (do 2fJ'J/ o) i eta r ·s k 0 u 1 j e (oko 0. Ostavlja do 15% pepela. Godine 1940. C21 H. po s e boo g n a rk 0 tit 00 g m i r is a koji se jate oseti kad se droga trlja iii zagreje.ske konoplje su neaktivne.10 g suvog a\koholnog ekstrakta ili u obliku smole. gihta. HemlJsld sastav.Vrhovi zenske koooplje u evetu s deli-mitno zamet· nutim plodovima. boje kao eilibar. vrlo aromaticne tecnosti. Charas. histerije. . pa se posle smola krivim oozevima sastruze s koze. Daje 10 do 18% alkoholnog ekstrakta. nu od vodenog ekstrakta indijske konoplje i duvana. trigonelina i kalcijum-karbonata. Na ovaj natin se moze objasniti zasto se droga mora obnavljati svake godine i cuvati hermeticki zatvorena.05 do 0. U Meksiku i juf nim delovima SAD ufivaju mar i h u a 0 u spravlje.lndijska konoplja slufi kao narkotik.se pusti da kroz redove konoplje u evetu prolaze Ijudi odeveni u komo odelo. sastoji se iz terpena i seskviterpena (kanabena) . U Turskoj izraduju vodeni ekstrakt od indijske konoplje. Taj opojni preparat nazivaju h a f i j u m iii h a f i jun. antispazmodik. U Arabiji d Egiptu upotrebljava se h a ~ i ~ spravljen na svojstven natin. duguljasto.. etm i sumporugljefl'i.Lisee pm evetu je jednostavno. Na Istoku se upotrebljava za stomaeno-erevna oboljen1a. Daje se do I gram 100f0-ne alkoholne tink~ure.20 g) iii mrkog .Nedovoljno je poznat i pored mnogobrojnih analiza. Kanabinol se vrlo brzo kvari. amorfna i polutecoa masa (Smith. U rvodi rastvorijive 'SupSianoije indij. Posle dYe godine objcnog cuvanja droga je potpuno neaktivna. Uspela je sinteza kanabinola i na taj natin dokazana njegova hemijska konstitueija. Ima jos i holina. U Tunisu od indijske konoplje spravljaju na poseban natin opojnu drogu pod nazivom kit. gorkog i neprijatnog uk usa. Pazu~ne zbijeoe cimozne evasti imaju duguljaste zallske a sVaki evetic obuhvata po jedna jajasto-duguljasta plevica. levogirno. k a nab 0 I i k ani n . Rastvara se u alkoholu. k a· nab i n 0 I.O• .05 do 0. neuralgije. ok· siduje na vazduhu pod 'lltieajem enzi ma oks. . izolovano je jos nekoJi. Svi se oni rastvaraju u uljima. aromaticnog. protiv grteva. 1845). Droga mora biti zelena.

je prera(1ena smola -dobijena od indijske konoplje (Cannabis If1dica). kao kad neko bunca iii >·kao da se najeo bunike«. proroei). asketi. raspikucstva i uniStenja porodice. Izgleda da Egipcani. do 1839. Prema Herodotu. umobolnih po bolnicama i zavodima su bivsi uiivaoei haM~a ili opijuma. Arapi i Turei davali su svojim vojnicima pre borbe ha~iSa.356 LBCBNJE BIUBM bina« (0. Period halucinaeija. vizija j ekstaze. gooine. jatnog osecanja. Skiti su preneli upotrebu konoplje u Evropu otprilike 1. raznih afrodizijaka. Od toga doba do danas iz· vr~ena su mnogobrojna hemijska. Ha~i~ se spominje u sanskritu i u jednoj kineskoj !botanici toga doba. nastupa neuravnotezenost. Iud om mahnitom igrom. Ij. 'P0gotovu kad se uporedi s ogromnim kohcinama koje se potro~e za uzivanje ·po raznim muslimanskim zemljama. zbog cega se oni daju kao protuotrov u slucaju trovanja (Planchon). eovek od hasiSa. tromost i sanjivost. Za strah ne znaju . pa su vojne vlasti morale strogo intervenisati drakonskim kaznama. masla.stoku znali su odvajkada za opojnost konoplje. . a isti je procenat i medu teskim prestupnicima. smehom. uiivali. Jer duie uiivanje hasiSa veoma je skodljivo i najeesee dovodi do uiasnog funioznog ludila. nije se znalo od cega se pravi ha~g. Jevreji.Q3 do 0. Smoli za w. urlikanjem. eudnog pijanstva i pri. god. Tada. pokretima. Alkohol smanjuje dejstvo ha. zivci su ustreptali. fana· tiei. Ha~iS puse i piju.500 godina pre na~e ere. bede i nevolje. zanosa. Jo~ uvek se najveei dec indijske konoplje upotrebljava za uii. U zapadnoevropsku medicinu uvedena je posle ogleda O'Shaughnessy 1838. jer su ga vee tada Kinezi i I.ivanje dodaju meda.4. koji je razLieit u raznim zemljama. Najpre se javlja drazenje (potreba za bukom.1. Najbo!ji su oni proizvodi koji su izra(1eni na mestu proizvodnje od potpuno sveze droge pouzdanog porek!a. galamom. ~to zavisi od ukusa potro~aca. Grci i Rimljani nisu poznavali indijsku konoplju. Narodi na I. Sve do 1809.3.v anje. fiziol~ka i terapeutska ispitivanja. .2. Lamark je opisao drogu. . ~eeera. eimeta i drugih aromaticnih zacina. mo~usa. govor bez veze <i smis'la. Od Maroka do Indije ha~iS vekovima uzivaju milioni ljudi.Pra~ak se ne daje. jer je skoro uvek neaktivan. bunike Hi tatute. Jedino se tako mogu protumaciti neshvatljiva bra· brost i uzasna svirepost koja je krstasima (XII i XIII veka) utivala toliko straha. a redovno i do oSiromasenja. bra~na. Od Maroka do Indije viSe od SOOt. Dejstvo basiSa moglo bi se podeLi'li na 4 perioda: . Ha~1A . Moisli se da francuska rec assassin (svirep ubica) potice od reci ha· ~i~in. covek se ose· ea neobicno lak i cio). najviSe muslim ani. vriskom. Deca i zene su veoma oselljivi prema hasiSu. buduei da se u njemu kanabino! mnogo brfe oksidiSe. Zanimljivo je napomenuti da opijeni ne osecaju nikakve belove.n dus. Arapima je do~la iz Persije i brzo se ra~irBa pod imenom -hasiS«. a mnogi tvrde da im mucenja. . ali bez mnogo uspeha i izgleda da se konoplja i njena smola uvedu u medicinu. Tom prilikom se medu francus·kim vojnieima brzo ra~irHo uzivanje ha~i~a. prilikom Napoleo· novog pohoda u Egipat. siSa. batine d druga zlostavljanja prijaju (fakiri.05 g). strihnina i drugih sredstava. ubicama i kradljivcima. a kiseli napici istrezne opijenog. VaZnost i upotreba indijske konoplje u medicini su sasvim neznatne. opijuma. Period fantazije. Umor.

a kod nas u Srednjoj Evropi i Spanij. veoma je vazna. Zrtva propada psihitki i fizi6ki. ali se od toga odustalo vee prve godine gajenja. vd koje jo~ i danas u tropskim predelima boluje oko 800 miliona lica. .komanija drogama izradenim od indijske konoplje uzima sve vge maha u svetu. sirupa. jer se protiv amebne dizenterije daje sarno emetin hidrohlorid u obliku potkoznih injekcija. (= Lichen islandicus L. U prvom redu treba za~tititi l<ice. Trovanja su akutna i hronicna.05 g desetak puta dnevno) droga se daje kao ekspektorans u obliku infuza.5 do 2 g (uzeto u dva do tri pu ta za cetvrt sata) izaziva najdalje posle jednog sata povracanje. U okolini Bitolja. Zbog toga je medunarodna konlrola vrlo stroga. a jo~ vgc sluzokozu 1 izaziva upalu. GLAVISICA. CefeJ. U dooi od 0. Ovaj poslednji se prevodi u emetin. jer ona ima 2 do 3 puta vi~e cefelina nego rio-ipekakuana. vee prve godine uginule su sve peele u tom kraju. .) Raspros tranjen je pretezno na severnoj polukugli: u Severnoj Evropi. Sibiru i Severnoj Americi. IPEKAKUANA.i. mehurove i rane. ISLA1(OSKl LISA] 357 Posle I svetskog rata poteli su i kad nas gajiti indijsku konoplju. U hladnim arktickim krajevima raste i u raVDlCl. porodicu i okolinu. Cini se da je ipekakuana najmanje ~kodljiv vomitiv.IPEKJUKUAJiA. Iz ipekakuane se vade alkaloidi emetin i cefelin. Osobe koje ne pod nose ipekakuanu (idiosinkrazija) mogu dobiti jake napade slicne astmi. jer se njen alkaloid upotrebljava protiv amebne dizenterije. visoka svega 2~0 cm. draZi i izaziva upalu oCiju i organa za disanje. U malim dozama (PO 0. KontroJn Svetske zdravstvene organizaclJe prJ ~UN.02 do 0. Najgore je ~to ha~i~ i drugi preparaN izazivaju naviku.Tok!.in (fenolni alkaloid) de· luje dvaput jate vomitivno nego emetin i zato je kao emetik bolje upotrebiti karlagena-ipekakuanu. BLJUVNJAK. tableta.Osobe zaposlene oko prerade ipekakuane treba da budu oprezne. Ova mala trajna zeljasta bHjka. neizdriljivu potrebu za slalnim uzimanjem i povecavanjem doza da bi se postigao zeljeni efekt. ne~to zbog nerentabilnosti (skupoea radne snage). tinkture i. Ipe. a jo~ vi~e zbog slabijeg kvaliteta ad indijske droge.Ji Doverovog pra~ka (Pulvis I pecacllaahae opiatus). KORIJEN ZA BLJUVANJE Ipekakuana je osu~en koren jufnoameritke biljke Uragoga ipecacuanha Baillon-Rubiaceae. ISLANDSKI LISAJ Catraia islandica Ach. kakuana se upotrebljava ne sarno za le6enje tropske srdobolje vee i kao ek· spektorans i emetik. ~letna za pojedinca i za dru~tvo. gde je bilo zasejano mnogo hektara indijskom konopljom. osobito na ne· pristupacnim i vetrovima izlozenim vrletima i goletima. jer pra~ina od ·i pekakuane draZi kozu. ru~i sebe.i po svima planinama. Napomena! .

Membrane hifa su pretezno od lihenina. stitu sliena udubljenja. U lisaju jma i oko 2-3% cetrarina iii cetrannske kiseline.i Islandanima. tek 'kad se sitni. promuklosti. ohladeni rastvor (l : 19) se uhvati u piktije gorkog ukusa.zatJim ga oeiste. U vodi raskvaSen manje je gorak. sivkasto Hi zelenka· stosmed i uopste ~aren. pa zato severni narodi mnogo upotrebljavaju lisaj za izradu alkoholnih pica. UblaZuje kasalj. seeera itd. Laponeima . islandska lihena. oko 1% lihensterinske kiseline. stitarka. Visok je do 10 em. Neki lekal'i ga preporuouju dijabeticarima u ob· liku dijetalnog hleba. pluenik. Poj edini ogranei su pri dnu zlebasti. Ima jo~ oko l()<l/o dek· strolihenina iii izolibenina.000). Osu~e ni lisaj j e sasvim svetle. . ertenska trava. a osu~en je closta krt i lomljiv. sa belica· stirn mrljarna. koji je izomer lihenina i koji s jodom poplavi (aH i'p ak slabije no skrob). Na vrhovima krpica vide se vrlo retki apotencijumi kao mrka. tisajskog skroba koji sa jodom ne poplavi. Naroeito je krajem tog veka bio u modi. . nepravilno trepavicasti. planinska mahovina. Upotreba. Ukusa je sluzavo-gorkog i bljutavog. ma!lo etarskog ulja. . ponekad gotovo bele boje. a na vrhu su ra ~ ireni . Mirisa je vrlo 's labog. U Norveskoj i Irskoj Hsaj se prethodno ddi 24 's ata u vodi da bi mu oclstranili gorCinu (eetrarin).5 mm. nazublj eni i kovreasti. tinkture (30-50 kapil. jer se liheni·n teze vari od skroba. zbog svoje goreine. Po obodu je h saj reckast. Talus je manje-vise uspravan i svojom razgranato~eu donekle tiei na mali grm (otud »lisaj gr m a~ « ). pa se' brasno upotrebljava za ishranu.Ima do 50% Ii hen ina. osetJi se miri5 na morske aige. prstasto razgran a t i 5 obe strane go . gume. Daje se u obliku dekokta (10-25 g na ' 1. ispiran alkoholom iIi l %-nom pota som potpuno izgubi goreinu. .Droga iz koje je odstranjena goreina daje se u narodnoj medicini i kao sluzavi ekspektorans protiv ka~lja. a de beo svega do 0. U narodu sluZi i protiv bronicnog proliva. Najvi~e medicinskog li~aja se skupi u Skandinaviji i Srednjoj Evropi. ki~nog vremena . kao tonik i stomahik (dejstvo gorke eetrarne kiseline). oba ova ugljena hidrata hidrolizom pomocu razblaZene sumporne kiseline daju glikozu i druge secere (do 7()<l/o) koji mogu prevreti u alkohol.rhotomsk>i. a na suprotnoj strani je svetlije b 0 j e. Sastav. operu i osu~e. paste. plueni mah. a u medicini ocl kraja XVIII veka kao amarum muci/aginosum (gorko sluzn9 sredstvo). U hlaclnoj vodi lihenin slabo nabubri. Dekstrolihenin se rastvara i u hladnoj vodi.358 LECENIE BlUEM Sablraju ga pl"venstveno noeu iii za vlaznog. a tek u toploj se rastvori.jer ga je tad l ak~e oc!vojiti sa podloge . a najce~ce wazi u sastay grudnih cajeva. islandska pletika.(30-100 g). borjanski mah. nepravilno d. islandska mahovina. skoro u cev zavij en i.Islandski lisaj odvajkada sluzi za hranu narodima krajnjeg Severa. Hranljiva vrednost je upola manja od psenienog brasna. osobito za vreme trudnoce. Tinktura. u vodi se razmeksa i postane savitljiv i kozasto-rskavieav. gvotda. praska (3-10 g) i sirupa . Narodna Imena: bohinski mah. osusi i samelje. Svez liSaj je mek i 'kozasto Wav. zelea. daje se protiv povraeanja i muke. Na strani okrenutoj svetlos ri liSaj je dosta tamnomaslinastozelen .

359 ISOP. astma. MILODUH . . pektina.. s obe strane pokrivenim sitnim zlezdama s etarskim uljem. raznih soli. dekorativan polugrm. sipan. i~op.Hronican bronhit. Cveta od june do septembra. re<1e ruzicasti ill bell. os obi-to kalijum-nitrata i 0. erkvi'iljak. sirup.5 em dugackim i 67 mm ~irokim. milas). i kao stomahik. veljenduh. izop. MINDRAK Hyssopus officinaUs L. 'ilajce~ee na krecnjackim stenama. .:aj. ~atrajka.[SOP. RasprostranJenost. Upotreba. - Labiatae lbunast. giagoran. deluje kao dobar an· tiseptrk. BLAGOVAN. eva jos nekoliko: blagovanj.2"/0 holdna. sluzi. Droga. ekstrakt i tinktura. visok do 60 em. tanina. oko 0. vusak. parfimeriji i kozmetici. Pored vee navedenih. IZOP. NajviSe isopa se potrosi za destilaeiju etarskog ulja koje se koristi u farmaciji. Cvetovi su sakupljeni u klasaste evasti u gornjem delu stabljike i granciea. Spravlja se . ljubicasti.Na suvim i toplim mestima. Cvetne grancice (Hyssopi sum- Sastav.5-1% etarskog ulja. Flavonski heterozid diosmozid. Narodna !mena. ~ipa!ITt. Stabljike su u donjem delu odrvenjene. fitosterola. hisop. . IZOP. osipant. saponozid marubiin. MILODUH. ~eeera. mmsan. M1LODUH \lRH GRA/iCICE U CVETU . Obrasle su duguljastim. pravi vrisak. laneetastim naspramnim listovima 3-3. Cvetovi su plavi.

a najvi§e od acetaldehida. - Rosaceae Vocka visoka do 10 m. pre svega. Ljuske ad jabllke ~maju vise . pa se zbog toga upotrebljavaju za lecenje proliva i uredivanje stolice: Ijuske se osuse i sa· melju u prah. divlja· kinja. visoka 15-30 em. JAGLIKA. vitamina A. Divlja jabuka (Malus silvestris Mill. pa se 1 kasika kuva 15 minuta u 200 g vode i'li mleka i mlako pije umesto vode. U plodu jabuke (Mali fructus) ama pektina. kosog r~oma izbija iz. Cvetna drska j nalicje Iista su dlakay!. jabucic.) raste po suo mama.) - Primulaceae Raste po suncanim i suvim livadama. divlja jabuka. retkim sumama. Vacni dan i). officinal is Hill.J JABUKA Pirus malus L. Jaglika je dugoveena zeljasta oiljka. mravlje i kapronske kiseline. vl'lo dobra. divljaka. galata· "~na. medu grmljem i na padinama u Evropi i Aziji. njen plod je najoporiji i najki~eliji jer ima najwse tan ina i kiselina. divjaca. JAGORCEVINA. B i C i malo etarskog ulja prijatnog mirisa koji potice od amilnih estara sil'cetne. JAGORCIKA. (P. jedan od prvih vesnika proleca. oa dnu levka ima mrlja zutih kao safran. osobito opasnih letnjih krvavih dijareja dece.) Hruds. secera. Upotreba. JAGLICE. a zatim drska. JAGLAC Primula veris (L. Gaje se mnoge sorte jabuke ciji sastav nije isti: kisela. . geraniola. opora. slatka itd. Pektin jabuke dobro deluje na sluznicu creva. proizvodi njeguve hidrolize u zelucu i crevima uticu na smanjivanje lI'ezidualnog azota i povecanje alkalne rezerve u serumu a koncentracija vodonikovih jona se povecava. Narodna Imena: diva jabolka. hrana i lek. Pektini i drugi sastojci jabuke 's u blago i neskodljivo sre<istvo protiv hronicnog zatvora (bubre u crevima) i proliva. prijatna i zdrava hrana (vi('!. . Iz kratkog. Jabukav sak (l1eprevreo) je poslastica. jabucne kiseline. na cijem se vrhu nalazi po nekoliko divnih levkastih zutih eve t 0 v a. .Jabuka je.pektina od ostalog dela' ploda.lad same zemlje rozeta od nekoliko Iistova. po lugovima.

.Zbog preterane i nerazumne eksploatacije jagl. . . a za druge u jesen ili pocetkom zime.000). Primulae flos.JACUX. . Hemoliticki indeks je visok (do 7. U zivom. a beracirna skrenuti pafnju da vrh rizoma s pupoljcima ostrim nozern odseku i vrate u zemlju.Rizorn je mrk.. Po tpun 0 j e 0 bra s tao mnogobrojnim. Za jedne vrste je najbolje vreme berbe pre i za vreme evetanja. kao surnpor fut. Na poprecnom preseku rizoma lupom se vidi vrlo ~roka. Treba brati e e 0 evet sa drskom (cum calycibus). elatior e I a e i 0 r . JAGORCIXA . Berba. uzan. utoliko postaje manje lekovit. brzo operu u hladnoj vodi i ~to pre osu~ na suneu iii u zagrejanoj su~nici na 45-500.Podzernni organi (Primulae rhizoma et radices) se vade u jesen. Droga. kolicina se koleba u vrlo sirokim granieama u raznim vrstama i podvrstama jaglike i u razno doba gocline.. svezem korenu ·ima najviSe saponozida. jer tada imaju najvise saponozida. evet je slabijeg mir·isa. Ukoliko je koren lo~ije susen i duze cuvan. a u krunici. karotena. U svim organima jaglike ima mnogo vitamina C (askorbinske kisetil1e). manje u evetnoj drki.70. 361 Primula elatior je slicna.Ima 5-100/. evet jaglike sadrii manje saponozida_ U ca~iei ga ima oko 20/0. a na dnu cvetnog levka vicli se tarnno:lut krst. Pod utieajem enzima primverozidaze. ali karakteristican miris: P. Cvetove treba dobro i brzo osusiti. Zbog toga ju je potrebno zMtititi: na veoma proredenirn mestima ne dozvoliti vadenje podzernnih organa.) racunano na suvu drogu. Oni su prijatnog mirisa na med i sladunjavog ukusa. veris izolova· ni su heterozicli bez mirisa: p rim v e r i n (primverozid) i p rim u I a v er i n (primulaverozid). otficinalis na anason. a P. na bogatijirn nalazBtima dozvoliti delirnicnu eksploataciju svakih 3-5 godina.Daje se u obli~u dekokta ill tecnog ekstrakta kao izvrstan ekspektorans umesto americke senege. primverin se hidroIizuje na jedan molekul primveroze i na metilni estar para-metoksisali· cilne kiseline. do 10 em dugacak i do 5 em debeo. a u P. Ove dYe saponozidne supstancije su vrlo slicne. elatior na metilni salicilat. veris . JAGORCBVlNA. saponozida. Sastav_ . sap 0 n 0 z ida. U saponozidu od P. veris je svetloZuto. Uk usa je neprijat'nog . slicnog ostalim saponozidnim drogarna. Droga ima slab. list jaglike ima do 20. U listu ·ima do 3 mg'/. SveZ ·koren je bez mirisa. raste po vlafnim mestima.ije boje. zut pojas sudovnih snopiea i u sredini mala svetla srz bez skroba. ali je veta.k i 5 eli n e a u P. U evetu ima i flavorlOida. dugackim. bela kora puna skroba (probati jodom).i Ijutog. Primulae folium. Korenje je mrkozuto. lornljivim. Jos nije poznat tacan sastav jaglike. a najviSe u listu (do 6"10) i evetu (do 4. pra~nicima i tucku ih nema.i ka je kod nas poslednjih godina na mnogim rnestirna vrlo prorellena i ungtena. Za§t1ta. ociste od zernlje. tankim korenjem svetJ. Upotreba_ . Najbolje je izraditi lekove od svezeg korena iii iskopano korenje odmah su~iti u su~nici od 50' i posle toga drogu titrovati: odrediti hemoli1Jicki indeks i ostalo ~to se trafi za sve saponozidne droge. . a primulavel'in daje primverozu i metilni estar meta-metoksi· salieilne kiseline.. Iz Zivog rizoma P.sap 0 n 0 z ida.i ma p rim u I a .

bez driike. J ARI C Ijutog ukusa. Cve ta od m aja do sep tembra . piskaliea. a P. karnenL tim mes tima. JARIC. kl'stato iglice. prvi evit. lestedaj.LECBNIl! BlUBM Cvet se daje umesto divizminog cveta iii zajedno s njim u lazi u sastav plucnih a. gajcin . galtina. S tab lj ika je vrlo razgranata i po zemlji polegla gradeCi gust 6i1 im. jaglica. krstato jeglice. Primula elatior ima jo~ i ova: krstata jaglika i lestegin. jagortevina . pramaliee. Rasle na suvim. sunake. grm ul jica. krstato jaglite. Jedna vrsta. vesnaa. - Crassulaceae Mala. Ima nekoli ko a lkaloida jos nedovoljno istraZenih. Cvetovi su . sotna . j agudac. Primula obeorriea. . gola zeljasta biljka. lroja se gajj kao \ ultras. Li stovi su naizmen itni .jeva .ke u evetu (Sedi aeris herbal. jer ima neke zlezdovite dlake sa sadrlajem koji drazi. jagortina.k . evieae. visoka 5-1 2 cm. :2:EDNJAK Sedum acre L. obli. Sve vrste jagortevine i jaglike su u veeoj dozi otrovne.luti i sakuplj en i u cvasti na vrhu stabljike. kunjavae. dugu lja sti . i2aZiva upalu koze. petoprs. . kra tki. sit ni. Oslala narodna Imena.Osim vee navedenih imena. jer imil. trajna. veris: bijela bukvica. os lje· par. jagotac. Upo treblj ava se na dzernni deo bilj. sotni . s uncanim. vrlo debeli. od njih poHce Jjut ukus ja· .i u sa· ponozida.

Daje se protiv he moroida i za lecenje upale i svraba anusa (5010 caj za pice i zapiranje). osobito rutozida iii rutina. tako da se ne moze reci da Ii u tim sme~ama dolazi do izraiaja i delovanje ja· senka. Sadrfi vrlo mnogo flavonskih heterozida (oko 120/. obicno pred spavanje). kukuru~Cie. oduzetosti i gu ~enj a. Zato se jaric sme upotrebljavati samo pod kontrolom lekara. a na osetljivirn osobama pliko· vel Zato ' treba biti opre· zan. Sok i ekstrakL jarica imaju znatnu antiba kterij. oko 100/. tanina. Opomemi! . 120/0 ~ecera i organSlkih kisclina. ljuti zednjak. 0. sisaea. b ol. za umi· rivanje osobito protiv h i· sterije. a ako se pije moze doci do povraeanja. Ima listove slicne jasenu.s ku moe. Ostala narodna !mena: kopnez. oko 30% sluzi Ii gume.2010 smole. kopnice. JESENAK . Upotrebljava se u narodnoj medkini za lecenje mno· gih bolesti. Nije dovoljno ispitan. VILINO CVECE. 1 supena ka~ika ove sme~e se po· JASENAK pari sa 200 g kljucale vode. JASENCE. JASENCE. neurastenije i ner· voze upotrebljava se ova sme~a: 70 g odolje(la.JASENAK. Na primer.10--0. sakupljeni u uspravne krupne evasti. Kad se bere. a zaslac1en posle jela.15010). Cela bilj· ka je svojstvenog mm· sa od prisutnog etarskog u1ja (0. . RUSTEN Dictamnus albus L. jasenak izaziva na kozi crvenilo. poklopi i posle 1 sata oeedi <i pije (nezaslac1en caj pre. 363 rica. visoka do 120 em. JESENAK. Cvetovi su belicasti ·ili ruzicasto·1jubieasti. o~· ·tri zednjak. ali najce~ce s drugim biljem poznatog i pouzdanog dejstva. po 10 g maticnjaka.). - Ru taceae Trajna zeljasta biljka. JASJENICA.. JASENAK. Prisustvo znMne kolicin e rutozida obja~njava opravdanost upotrebe jarica za jace izlucivanje mokrace i 1eeenje vi50kog krvnog pritiska.Sok i ziva biljka mogu izazvati upalu koze ako se upo· trebe spolja. hmelja i korena jasenka..

Listovi su dla· nasti. JAGNJEDA.5 m. TREPTELIKA. duboko i kltnjasto de ljeni. Najvazniji meCiu njima i ujedno i najotrovniji i najlekovitiji je Aconitum napellus.U JESEN: 1 . I lisee joj je vrlo glatko i nezno. nazeba i re· umatizma u dozi od 2 do 5 g dnevno u obliku sto toplijeg eaja da se bolesnik preznoji. visoka 1-1. vrlo lepa biljka. .KOREN. Rasiren je na sever do Skandinavije. Upo· trebljava se kora (Populi tremulae cortex) u kojoj .LI ST . ZUBORIKA.BoeN I PUPOUAK. graCiom. j er je cela biljka vanredno otrovna. a na is tok do Sib ira i Himalaja. de luju promv groznioe. B . 5 . ima divne mod r 0 p I a vee vet 0 v e os obi tog oblika 'koji lice na starinske slemove. zelenkasto-sivkaste kore. Lekovite i orrovne su sarno one v . treped pri najmanjem povetareu.i ma salicilnih heterozida salikozida i populozida. 1 4 . JANJA Populus trernula L.364 LECENIE BILJI!M JASIKA. A U PROLECE. kaslja itd. Neki jedi6i nisu otrovni. - Ranrunculaceae JediC raste po vlaznim i humoznim mestima plaoma Srednje Evrope. a naTocito prirodom alkaloida koje sadrze . MeCiusobno se razlikuju izgledom. zbog eega i jasika. sadrle neaktivan alkaloid at i z i n i ponegde slufe kao tonik. MLADA ""TOLA znati. Trebalo bi zabraniti gajenje jediea po cvecnjacima i vrto· virna za ukras.rste jed.iea koje imaju plavo-modar evet.STARA KRTOLA. do 30 m visoko drvo glatke. tako da ih je pokat kad tesko raspo· 2 A JEDIC. protiv grozniee. JEDIC ILl JADIC Aconitum napellus L. Jedie je dugoveena zeljasta. slieno drugim vrs tama is tog rod a (topole) i porodice (vrbe. Salicaceae). 6 - B PUPOUA~~ 3 . kitnjasta. - Salicaceae Vrlo lepo. bojom eveta. Ima vrlo mnogo varij e teta jed i c a. TREPETUIKA. Gornja polovina stab1jike je gusto obrasla divnim cvetovima.

vece izbija stabljika. Slara krtola je na prelomu mrko-ervenkasta i suplja. pee k a n j e i utrnutost i najzad jezi k oteia. J edic ima dYe krtole. JEDIC : LIST .Vadi se krtola (Aconiti tuber). a debele 2-3 em. Ona je deblja i mesnatija. potpuno je bela. CVAST.Jedh~ treba prvenstveno razmnoiavati na mestima gde raste najaklivnija divlja biljka: v I a zn i. brasnjava i nije vlaknasta. pojacava se lucenje pljuvacke (dejslvo akonitina) . smezuravati se i najzad izumre. Sveza krtola. Kad biljka preeveta. .600 m. jedra. Prema Briselskoj konvenciji sme se upotrebljavati samo mlada krtola. jer starija je lak ~a i rastresitija. ali presek brzo poerveni pod uti eajem oksidaza.JBDIC ILl JADIC 365 Rorinnoiavanje. a manja je vezana na vecu kratkom dr~kom na gornjem delu. Iduceg leta ciklus se ponavlja. a zatim Ijut. socnij a i ima na vrhu pupoljak iz koga Ce se naredne godine razviti stabljika. Meslimicno se vide kolutovi belicastih oii ljaka od korenja. s tara krtola pocinje venuti. hum 0 z n i. ·Berba. . KRTOLE Izrada droge. Uk u s droge je najpre malo sladak. kad se presece.Krtole su slicne maloj repi. na jeziku se oseti g o li e a n j e. a mlada je puna.i vodom pokvasi. . I7. pol u 0 s vetI j e n j proplanci iznad 1. . cesto je suplja i ima znatno manje alkaloida. vidi se spolja mrk prSlen (endoderma) a dalje unutra kara'kteristi6na z v e z d a s t a linija k a m b i j u m a. dugacke su 5-10. Kad se krlolica popreko preseee .

- Gramineae Jednogodgnja zeljasta biljka. dragoljub. Sluz: oljusteno uno. Od zrna (Hordei fructus) spravljaju se razni dije· talni preparati: oljusten jecam. Akonitin je a n a I get i k. griz. Ijutie. 100/. ceo veljcek. nalep. preobj ed. - PoJypodiaceae Vrlo rasproslranjena paprat vlafnih mracnih ~uma i stena. Dvadeset grama kuva se 3-4 sata u 200 g vode. krupica. pasje zelje. nalijep.i Gelsemillm semperllircl1s Aiton. JELENJAK. u spravni. klobucie. pesja smrt. zelezni klobuk. . Diu· retik i adstringens u narodnoj medicini. jer pojacava lueenje zlezda za varenje i dopooosi boljem i brzem iskoriseavanju unesene hrane. naLijen. preobjedna. 'g toga se daje bledim i slabunjavim.Ima vi~e alkaloida. saharifikovanih ugljenih hidrata. visoka do 1 m. JEZICAC. . iznemoglim starijim osobama i n::konvalescentirna. JELENAK. f leni klobuk.Droge se upotreb lj avaju uglavnom za ekstrakciju akoni· tina. . do 50 em dugi. U i·stu farmakodinamsku grupu spadaju i kukuta (Conium macuia/ul11 L. pa· sja smrt. Otrovnost akonilina je ogromna. vrajnica. krupi~. krupica i griz kuvanjem daju sluzastu kasicu koja vrlo blagotvorno deluje na organe za varenje. JECAM Hordeum vulgare L. jedic. vi· tamina A. MACJI JEZIK Scolopendrium vulgare Sm.U farmaceutskoj industrtji se iz proklijalog i osuse· nog jecma spravlja bra ~ no velike hranljive i dijetetske vrednosti. slad (male) i ekstrakt i1 s lada. \/Ucji cemer. DiE. amorfnl alkaloidi: pi k r 0 a k 0 nit i n ill ben z 0 i I a k 0 n i 11 i a k 0 n i n su proizvodi hidroLize akonitina kojih ima utoliko vge ukoliko je droga lo~ija. . Narodna imena: volina. JELENSKI JEZIK. ilka. Ulazi u sastav caja za leeenje rana.ijska. ostaV'i 10-15 minuta i procedi kroz platno. holina i vitamina C. Jecmeni s!ad. Zb. omej lisj ak. lisjak. Krlole jediea mogu vaditi sarno strucni biljari. Zbog toga se mora biti veoma oprezan. piena i hranljiva biljka. modri nalep. vee I mg peroralno moze izazvat i smrt. sadrzi oko ~OO/. protiv proliva i promuklosti. Upotreba. Os tali. riga. Susiti ga odvojeno od ostalog bilja i sto pre ga prodati. deci. lz proklijalog jecma vadi se alkaloid hordenin lroj-i se u obHku soli (sulfata hordenina) daje u obllku injekcija.Jedie je jedna od najotroWlij. Gaji se kao industr. Ima tanina. enzima i drugih korisnih sastojaka. B. preobj eda. jer su galenski preparati nepouzdani zbog nestalnosti sastava usled razlaganja akonitina u druge. marijini ~o l· nicki. Opomcna! . mineralnih soli. tableta i sirupa protiv proliva.) . osobito decjih. nelekovite alkaloide. modri klobuciC:. Listovi su u grupama. kupris. od kojih je najvaznlji kristalni alkaloid a k 0 nil i n. belancevina. jer se lako vari.366 LI!CI!NJI! BlUI!M Sastav.ih bi'l jaka. sluz.

jecam viSeredae. joSie. Zb og veli kog sadriaj a tan ina jovova kora deluje kao jak adsbrimgens. Druga narodna imena: eifa. jeeam ozimac. jelsa . CRNA JOVA. . erna joha. JOHA. jacmen. jeemi. jevia. bijelo f ito. ozimae. erna josa. joskovina. jea. jeia. jesika.JOVA. jovovina. cim se oziedi. »karabojom« (ferosulfatom) ova kora siuzi za erno bojadisanje vune. jeusa. jecmak. JOVA. zbog cega kora. uskoro poerveni od nagradenog tanioskog crvenila. lORA . jeemen. jacmica!k. JOSIKA Alnus glutinosa Gealrtn. 367 Ekslrak( i z jecmenog slada se jos iaklSe vari. U narodnoj medicini se upotreb ljavaj u kora i list . CRNA lOVA. Za vreme rata kora od jove je upotrebijavana i protiv grozniee kao zamena za korn cinhone (kinakora). jahovina. Spravija se u farmaceut- skoj industriji p oseboim nac inom. Narodna imcna: arpa. - Betulaceae Do 20 m visoko drvo. jalSa. U koni ima do 200/ 0 mesovitog taoina u kome preoviaduje flobatanin. raste pored reka i potoka. ehla. jah. s lieno hras tovoj kori.k. ima i emodina i malo masnog ulja. . jeja. Sa tzv..

sredstvo za u zi van j e p o 5 I a 5 tic a. S adrzi n ajmanje 16'io mas la. Secera ne sme biti viSe od 68'10 (najcesce ga ima 40-60'io) . kostice (Testae cacao) sastoje se od krutih har· tij as tih delica kakaove boje. KAKAOVO DRVO Upotreblj ava se prevrelo i isprieno seme tropskog gajenog drveta Th eobroma cacao L. Kakaova p as ta normalno sadrii oko 20 / 0 kakaovih kostica. angine pektoris (Theobrominum natrium salicylicum) i raznih skleroza. ton i k (tonicna vina) .35 kofeina. ali se svi oni u prometu moraju kao takvi taCno oznaciti. Teobromin. 3-5% ka·ka. dodavanjem alkalnih karbonata. 50-53 0/ 0 Ikakaova maJSla.K KAKAO. jos cesce. a kakaove paste mora biti najmanje 30'io (tj. U 5emenu ima 1-3'/' tebromina.. Ako ·ih u pasti ima vise. Naj cesCi fal sifikat co kola de je dodavanJe manje kolicine kakaove rnase. Upotreba. meda i dr. Nekad ovaj prasak granuliraju iii prodaju u tabletama odredenog oblika i velicine. do 0. slabog mirisa i pomalo sluzavog ukusa. 12-140/0 belancevine i drugih sastojaka. kakaov prasak i mlevene kostice daju se protiv bronhijalne astme. M I e· c n a c o k 0 I a d a mora imati najmanje 12'io mlecnog praha i najmanje 25'io kakaoa. jer je ona najskuplji i najbolji sastojak cokolade. 5 tim u I a n 5. . na pri· mer. tako da se ima tacna doza za jedan obrok. najmanje 150. Malo je otrovan i brzo se eliminise. kao. a jos viSe fosfata (do 6'io). vanile. P r a 5 a k 0 d k a k a 0 a. . karanfilica.Kakao je izvrsna h ran a. cimeta. Cesto se izraduje i postan »ras tvor· Ijivi prasak« pomocu vodene pare pod pritiskom iii.i diu ret i k.ovag orvenila.. Izraduju se i razne jevtin~je Cokolade i drugi prOlilzvodi s drodatkom arahisa. dodatka m. KAKAOVAC PRAVI. K a k a 0 ve l ju s k e . KAKAO-BOB. ako 2'io tao rdna.n o). C 0 k 0 I a d a i p r a s a ok 0 d co k 0 I a d e su smesa kakaove paste i secera sa iii be.k a (1-3 g dnev. sto zavisi od zemlje i ukusa njenih potro· saca. onda je ona pod prstima gruba i grudvicasta. . kakaovog masIa). Teobromin je tip direktnih diureti.Slerculiaceae. Teobromin se proizvodi ekst· rakcijom iz kakaovih ljusa ka i I kostica . Izraduje se mlevenjem prlenog i oljustenog semena.J e k a u prasku i aromatika.

3 .NII OMOTAC.OUUSTENO SEME: VIDE SE fEZGRA 1 KORENCIC ( I).POPREC· Nl PRESEK KROZ KAKAOVO SEME: 1 . F. B" . ..UNUTRA. 2 . E I E~ .KuRENCIC.SEME TIp FERISTERO C .OSTATAK MEZOKARPA.NEOUUSTENO SEME.SUDOVNI SNOPIC. . 3 . C . IMA DRUZA SA KALClJUM-OKSALATOMJ 10 KOTILEDON.Ml.MEZOKARP.ENDOSPERM .ADO DRVO OBRASLO PLODOVIMA.A KAKAO : A _ GRANA S LISCEM. F . 2 . 5 _ SLOJ CELIIA ODEBUANIH U OBLIKU POTKOVI.CELlI!! SA SLUZI . C .UZOUZ I POPREKO PRESECENO SEME: 1 . G _ PRESEK KROZ ENDOKARP: I .SEMENI OMOTAC 3 CELlJE SA SLUZI.SEME TIP KALABACILO.SEME TIP CRIOLLO . 4 .SEMENI OMOTAC . CE o 6 . 0.ENDOKARP. I D. 4 . 7 . CVECEM I JEDNIM OBESENIM PLODOM B .PLOD U KOME SE VIDE MNOGQBROINE SEMENKE. D .MICERLIHOVO TELASCE. 2 .STABAOCE.V1JUGAVI KOTILEDONI.

Najveci dec kakaoa u svetu potro~i se za izradu ~oko lade. . (ljuske). proliva i plikova u ustima . g/Oli Ii po obodu celL Cvetovi su sitni. Raste po toplim. List i kora. katara i drugih oboljenja organa za disanje daju se pilule izradene s kakaovim maslom. na kratklm dr~kama. masti i slicnih galenskih oblika za uvlacenje u otvore tela.RE LIM PLODOVIMA stranama. KALINA Ligustrum vulgare L. beli.370 LECENJE BIUEM Kakaovo maslo sluZi kao najbolja baza za izradu raznih s upozitorija. ·i sakupljeni u vr~ne evas ti. Listovi su uski. ~anim . suvim. rede i plod. elipti~ni. upotrebljavaju se kao opora i gorka droga u narodnoj mecliein~ za l~enje 'koznih bolesti. bronhltisa. Mnogim lekovima neprijatnog miorisa i ukusa dodaju kakaov prasak jlli ih oblazu ~okoladom (razni drazej i) . globula. raznih vrsta bra~na za decu j bolesnike i slicnih hranljivih sred· stava.kakaov ~aj. svecica. jer deluju kao blago sredstvo. erna i sjajna bobica. U slu~ajevima ka~ lj a. Ove Ijuske dodaju raznim me~anim ~ajevi m a za popravljanje ukusa. pra ~ka od cokoJade. Spravlja se kao i lekovi od drugih taninskih droga. U mnogim zemljama pije se . Plod je okrugla. mirisni. tonik i erneliens. jer se topi na ~ove~joj temperaturJ i ne drafi sluzokofu.Oleaceae Sib visok clo 4 m. sun· KALINA U CVETU 1 SA ({.

ni) u neutralnom masnom ulju donedavna je davan kao analeptik. To su kristalni komadi ·svojstvenog mirisa. biser. herba et succus). Posle davanja kamale nije potrebno uzimati sredstva za ~iS· eenje. pa se mora her· meticki zapakovati i cuvati na hladnom mestu. kamforovo drvo) iii sintetski od pinena (borcvo.Lauraeeae (japanski kanfor. U eeOOij bUjci irna cijanogenelskog heterozida. Brzo vetri. Arg. Upotrebljava se seme. Sadrli floroglucinolske derivate.Euphorbiaeeae. koje raste u tropskoj Aziji i Au· straliji. kamfor. svib. sveza i osusena bilJka i sok iseeden iz sveze biljke (Aquilegiae semen. kalinica. zimolozina. lek koji drafi i jaCa rad centralnog nervnog sistema i <5rea (sli~no kafi i caju). lfi· serovo drvo. razgra· nato.. od koga potifu lekovitost i otrovnost kan· . kamforovog ulja i raznih galenskih preparata spolja kao antisepti·k i za drazenje koze. meokovac. kozje gro!(!e. zinlaslika. golo. kozjak. zimzelen. Stablo je uspravno. zimolist. pasjakovina. . KANDILKA Aquilegia vulgaris L. kamfor· njak. kozjaoica. KAl\!FOR . U zubarstvu se upotrebljava protiv rubobolje. visoka 40--80 em. - Ranuneulaeeae Trajna zeljasta biljka. Kamfor je vrlo popularan lek ·koji se upotrebljava najviSe u obliku kamfor·spiritusa. Sterilni rastvor kamfora (2S or. pasja leska. . bijeli jorgovan. zimozelen.KAMALA. KAMALA Crvenomrk prasak koji se sastoji od zlezda i dlaka biljke Mallotus philippinensis Mill!. siba. bisemi cvijet. zimolez. pasji samba!k. erna boba. Deluje kao dobar lek protiv erev· nih parazita. KAMFOR Kamfor je cvrsti dec etarskog ulja dobijenog iz drveta Cinnamomum camphora Nees et Eberm. neprika. Cvetovi su vrlo lepi. mrle~a. terpentinsko ulje). zelenika. Donjm listovi su na duga~kim drskama i visestruko deljcni. piskovina. jer sarna kamala deluje laksantno. livadama i kamenjaru. sibovina. Raste po sumama. ljubi~asti ili beli. obraslo mekim dlakama. KANDlLKA 371 Narodnn Imena: bijeli jergovan. pas·leskovina. Cveta od m'a ja d o jula. ponekad ruZicas·ti i vise.

pakujac. cin. Zbog toga se ne preporueuje upotreba kandilke za leeenje.Ranije je kandilka upatrebljavana u naucnoj. orlicek. kome i druge bolesti. Narodna Imena: asibaear. oporog.Kantarion se odvaj'kada u narodu ceni i mnogo upotreb· ljava spolja protiv posekotina. kokotieek.stih listica kruniee i oko 50 pYas· n~ka sraslih u 3 snopica iznad kojib se dize trostruk tueak tamnocrvene boje. BOGORODICNA TRAVA. Hypericaceae Kantarion je dugovecna zeljasta i korovska biljka. . zvonce. skorbuta. sa!ltojli se od kadinena i drug'h seskviterpena.372 LECBNTI! BlUBM dilke. karotena i flavonoidnih heterozida (hiperozida oko 0. bez drske. pet koso jajastih. a dan as sarno u narodnoj medidni za lecenje fuei. za zarascivanje rana i . .4-0. kan· dilijca. srednja rosapast. goli. a najviSe po napustenim njivama. zbog cega prema svetlosti izgledaju kao da su i z bus en i (perforatum). jace izlueivanje mokrace. sa pet listica easice. nagorkog i aromaticnog uk usa. a najviSe seme. po obodu nes10 zupea· KANDILKA . popina ikapica. Berba.5%. smole. GOSPIN. kampavka.1-0.8 em siroki. svetlozelene boje. KANTARION. opekotina. hemoroida. naspramni. karakteristicno tackasti. sadrli 0. U semenu ima mas· nog Uil. holina. duguljasto-jajasti. Etarsko ulje miri§e na crnogoricna ulja. uglastu.Ima 9-11'/0 mesovitog .itamina C (oko 30 mg'l/o) i 'lTagove alkaloida. . ervenu boju hiperi. antocijana.\ TRAVA Hypericum perforatum L.Raste svuda. Upotreba. Rasprostranjenost.ja.t ani n a u kome preovladuje kate· hinski.2'10 etarskog ulja. kver· citrozida i drugih od kojih potice zuta boja).Bere se gornja polovina biljke u evetu (HYperici herbal. tamnozutih. hrlica. Sastav. U svezoj biljci ima oko 16C mg'lo vitamina C. srmenik. visoka 30-100 em. zveckavac. :tUTA KANTARIJA. estara izovalerijanske kiseLine i malo azulena. za znojenje. to su zlezde 5 uljem. oko 0. Ima vrlo evrstu. . trolistJnjak. . a na vrhovima kitnjaste evasti sa zuti m evetovima. rutozida. Lis tic i su 1-3 em dugaeki. v. Cveta od maja do septembra. Cela biljika je otrovna. Droga je svoJstvenog mirisa. grli· cek. razgranatu stabljiku.

GAROFAN. KARAMFIL.sekliva treva..Caryophyl. kariofilina. :luta metlica.ARANPIL. trava od izdati. greotaljka. 1. Tinktura i ekstrakc od kantJamiona spravlj aju se po propisima farma· kopeje. z&. 2. zvekae. vaju se evetni pupoljci (Caryophy/li flos). antocijana i vrlo malo etar· skog ulj a. Etarsko ulJe cd kantariona deluje protiv erevnih parazita. proliva itd. smole. opekotine i druge ozlede iii se tim uljem natopi gaza ili cisto platno pa se ozledeno mesto oblozi. izda· tljivica. Iseedi se i proeedi da bude bistro.. gospin evet.U Botanickom recniku navedena su ova narodna imena: bljuzga . ivanova trava. 'kantarijon. .. KLINCAC Eugenia caryophyllata Thrunb. pa se ddi na vodenoj par. !eluca. KARAVIUE. Narod drogu stavi u ulj e i drli na suneu 30-40 dana da ~ to jace poerveni. tanina. VRTNI Bas tenski iii vrtni karanfil (Dianthus caryophy/lus L. l!potreblja. 373 kao antiseptik. poslednjih godina je u~ao i u naucnu medicinu. Najvge se karanfilica potrosi kao vrlo aromatJCan za· . krvavae. bogorodicina ruka. ruti kantarion .i da vino ispari. vaniH-na. zvoncae. Narodna hnena. Kantarionovo ulje s belim vinom: 500 g eveta i iseckanog lista sveze uzabranog potopi se u litar najboljeg ulja (od klica) i pola litra belog vina. smiealjka. Kancarionove ulje (po Francuskoj farmakopeji): 100 g eveta stavi se u teglu. trava od poseka. voska ~ oko 3'/. KLINCIC. 14 do 24% etarskog uLja. KLINCIC. . bljuzgavae. veterinu i kozmetologiju. gospino zelje. KARANFILIC. a iznutra protiv bolova jetre. 10--13°/. Sadde ogromnu kohbnu. KARAMFIL. gorae. poklopi i drli 2 sata na vodenoj pari. laeeae) i mnoge divlje vrste karanhla kori6te se u narodnoj medicini za Iecenje srcanih mana i za znojenje: spravlja se i pije topao caj (5 g eveta na 200 g kljuc3!le vode). smaknez. tantur. gume. KARAMFIU. vekovni narodni lek za Ijude i domace Zivotinje. vraiji beg. :lucernea. - Myrtaceae Tropsko drva s moluckih i jui:nih FiHpinskih ostrva .. KARANFIL. »Kontarionov zejtin. Oba ova ulja se koriste na taj nacin sto se njima maiu rane. U evetu ima saponozida. KARANPlLIC . posekotine. Dejstvo droge je mnogostruko zbog slo!enog hemijskog sastava. gorcan . zasekn iea. prelije jednim litrom najboljeg ulja (po mogucstvu od Iwkuruznih klica) .lC. KARANFIC. »Fitoncide«). ivanjciea. pljuskaviea. Fenolska jedin jenja koja se nalaze u kantarionu imaju izraienu antibakterijsku moe (vid . marina ruCica.

nego iz juine Etiopije. gde raste divlje. Ulazi u sastav mnogih voda. Dobar je antis eptik zbog velike kolicine eu· genola.. arabica.000 m) od one iz nizija. Do druge p olovine XIX veka gajila se sarno Coffea arabica. pasta i pilula za negu mba i u & ta.Danas je Brazil glavni proizvodac kafe. aromatik i ekscitans za varenje. Stotine miliona ljudi koriste kardamom kao omiljen zacin svojstve· nog prijatnog mirisa i ukusa. tada najveeih trgovaca u svetu. maJo :dm· zeleno drvo. god.ktura i sl. C. Jer su je Evropljani upoznali preko Airapa. Ulazi u sastav raznih lekova za ieludac i kao sredstvo za jacanje apetita. : i . dakle. U desetoj godin'i drvo moze dati 1-2 kg kafe godisnje. u zubar· stvu sluii . za proiZVQdnju etaTslrog ulj a i u indu· 5triji likera i parfema.ECBNJE BIUBM . laku.374 I. Jaok i postojan kOI'igens. KARANFILIC SA POPRECNIM PRESEKOM I UZDU2NlM tin velike antiseptitne moei. Kafa je na· zvana araops kom.. jer ulje . KARDAMOM Elettaria cardamomum Whi. He· mileia vastatri. ali njen ukus nije tako prijatan kao u C. Berba. u zemljama oko juznog dela Crvenog mora. da· kle. jedna paraz·ittska gljivica. tin. dugotrajan i snaiaD. Kad je 1868. a u Aziji od 25 0 seveme do 100 juine ~kine. Stimulans . proizvodaci su poceli traZiti drugu. Kafa traZi duboku. Ulje se u izvesnim prilikarna upotrebljava za dezinfekciju r uku. Cejlonu i drugim zemljama oko Indij skog okeana. . U svojoj postojbini. unistila sve kulture arapske kafe na Javi. .>:.ma veliku moe maskiranja drugih mi· risa. Poreklo. U tom pogledu se pokazala kao najizdrzljivija Cottea !ibe· rica. Misli se da je oko XIV veka prenese na u Arabiju. robusta Linden ~ drugih iz porodice Rubiaceae. Bolja je kafa s brda i s planina (600-2. C. Gaji se u svim trapskim zemljama: u Americi od 28 0 seveme do 30 0 jufue §trine.kao analgetik i kaustik. . arabica ne potJiCe liz Arabije. otpor· niju vrstu kafe. visoko oko 5 m.te et Maton - Zingiberaceae Tropska biljka od koje se koristi seme. dovoljno vlaznu zemlju. KAFA Seme dobijeno od raznih Vl"Sta Coffea: CQffea arabica L. U njemu ima 2-8% etarskog ulja. stomahik. a mms karanfilieevog ulja je vrlo postojan. ostavi se da plod sazri i da se ljuska .C. Karanfili6i i ulje sluie za izradu raznih aromaticnih voda.Prvu berbu kafa daje tek posle tri do pet godina. liberica Hiem. isti s lueaj kao i sa cajem. Gajenje.

posle dYe godine letanja ista ta kafa Sf-ME KAFE _ UVECAN POPRECAN PRESEK bire teska svega oko 600 g. naroeito na njegove julne pokrajine. . v rio a rom a tie n 0 i veoma cenjeno u I j e nazvano k 0 f e i n. Dejstvo i upotreba. sivkasto-zu6kasto.Kafa se ceni po mirisu. kad se baoe na gomilu. Prtenjem (torefakcijom) donekle se menja sastav kafe. Ne lepi se za prste. pa se onda drvo trese. Obmnu kafu suse na suncu iii u zagrejanim susnicama. finoca i aroma pnene kafe. sreani analeptik. Glavne izvozne luke su Rio Santos. da su glatka. da jasno z von e.Nepdena kafa ima 0.. Za kafu se kale da je dobra kad su joj zrna podjednake veliCine. mrko.k ome ima acetona. a u brazdi da imaju ostatak od »srebrnog seme . sjajna. Lako se moze razmutiti u vodi i talog mora biti pokretljiv (mineralne primese su teske) . Zrno je ovalno. u . ispari voda. oljus te. 8-120/0 vlage. . Od kolieine i kvaliteta kofeina zavise vrednost. ali ce zato aroma postati veoma prijatna posle pnenja.Dve tn.nog omotaea«. 10-11% mas t i. u trijeru oeiste. na resetima odvoje zma po krupnoci i sortiraju po kvalitetu.·cine svets'ke proizvodnje kafe dolazi na Bra· zil. izveju. pipidina i drugih proizvoda nastalih pnenjern kafe. Ocenjlvanje kvallteta. s jedne strane raYno.8% kofe~na. Pnenjem se izgubi nesto rna'lo slobodnog kofeina. . Nepnena. 1iurfurilnog alkohola. eistoci. naborana. . gola. nagrizena. 5-70/0 secera. 7-14 mm duo gaoko. furfurala. vlalna. Zrno je vrlo tvrdo i r 0 Z a s to. rukom se bere zreo. tesko. furana. protiv proliva i raznrh trovanja.7 do 1. ali neosusen plod. zelena kafa je bez mirisa i gorkog u k usa. Kvasac je posebnog.Kafa je tipiena kofeinska droga: nadrazu:je cen· tralni nervni sis tern. ana} vise kao osveZavajuCi napitak. zelenkasto iii nasmede. drobna masa sivo-smed:e boje. Na pljosnato j s trani pruZa se uzdulna brazda u kojoj se krije ostatak karakteristienog »srebrnog semenog omotaea • . razlozi se slo'lena tanozidno kofeinsko jedinjenje sa hlorogenskom kisel~nom. Droga. Proizvodnja. Zrna ne smeju biT! plesniva. Kvasac vrlo brzo izaziva . U drugim krajevima. KVASAC Saccharomyces cerevisiae Meyen - Saccharomycetaceae Kvasac je meka. prijatnog. kad su teska. Pri tome se proizvodi isparljivo. ukusu. starosti.. a s druge ispupeeno. sa rena i sl.Zrelo seme (Coffeae se· men). karamelizu· ju se seceri. do 400/0 celuloze .KVASAC 375 osusi. sircetne kiseline. Jedar litar nove kafe tezack je 01<:0 700 g. ni'kako gorkog iii ki5elog uk usa i S v 0 j s tv e n 0 g m i r i s a. oblika i boje. homogenosti i sl. suva i tv r d a u toj meri da se zubima tesko lome. laka. Stara kafa se viSe ceni od nove. . Sastav.

3. dekstrinaza. . . Sastav. 4. jer kvasac sadrZi raznih enzima koji mogu u-sIed fermentacije u pilulama izazvati najrazlicitije promene. Da bi olak~li i ubrzali s~enje svezeg kvasca. arnilaza. u neosapunjivom delu masne matel'ije kvasca nadena je znama koli~ina slero/a (oko 1%). koji nemaju terapijski zna/:aj. i B2 . gl~kogenaza. 6. maltaza.Kvasac je vrlo hranljiv ne sarno zbog prisustva tako vainih protJda nego i zbog sadrlaja ve1ioke koli~ine g I i k 0 g e n a (do 40'/0).ih. Te veoma vame beIan~evine su mikromolekularna jedinjenja proteina i nukIeinskih kiseHna. lipaza. kvarenje i raspadanje pilula.i malo yitarnma A. 5. . . Oni su lokaLizovani u eelijskom jezgru kva~/:e. proteina. 1 i P ida i g 1 i c ida. Najvafuiji je e 'r g os t e r 0 I. . Feax inactivata). ali: fiU je moe vrenja manja i sporija od svezeg kvasca. DiE (v. nukleozidaza.an izvor n u k 1e ins k e k is eli n e. Vi tam i n i. loptastih. zimaza (alkoholaza. Naden je i tripeptid gluta'lion. jednoeelijskih gljivica koje se na mikroskopu vide u obliku podjednako velikih. pro· teaza. 1ma i estara heksoza 5 fosfomom ki· · selinom. ali susenjem u tankom sIoju u vakuumu ispod 40°C. 8-10 mikrona ~rokih i 8-12 mikrona duga/:k. U svezem kvascu ima 70-750 / 0 vlage. u pepelu kvasca ima je 52-55%. zbog ~ega je sladak kao i druge gljive u 'k ojima je. glavna glicidna rezervna hrana polisaharid glikogen. 1. osobito B. Mora se /: u vat i od svetJosti i va7Jduha na hladnom i suvom mestu pod staklenim zvonom i dobro zamotan u nepromociv papir. Lip i d i. Za izradu pilula sme se upotrebljavati sarno k vas a c s t e r iii z 0van dva sata na 103-1050 C (Faex sterilisata. Suv kvasac ostavlja 810% pepela.Kvasac je najbo/ji izvor grupe vitamina B. Kvasac je gIavna industrijska sirovina za ekstrakciju ergosteroIa. Kvasac je vrlo vai. Mineralne materije kvasca tkara'Meri~e prisustvo vrlo velike koli~ine fosforne kiscline. . U suvom kvascu ima oko 5()O/. n u k 1e 0 prole ide. takode. . pmka od slatkog korena i drugih indiferen tnm pra§kova. pro tid a. vii ami n a i pro v Jt ami n a. pomalo jajastih celija. En z i m i. poglavlje 0 vitaminima).i:d.Kvasac -sadrZi znatnu koli~inu veoma vainih belan~e· vina. 2. vih gIjiwca. To je farmakognOZlijski jedna od najvafuijih droga najslozenijeg sastava i vanredno velike biohemijske. Sastoji se iz sFtnih. koja sa karbosHazom ucestvuje u alkoholnom vrenjul i dr.376 LECI!NJ1! BIUl!M vrenje ~ecernih ras tvora.Kvasac je ~itav arsenal vrlo raznolikih i veoma vainih lekovitih sastojaka: en z i m a. preventivne i kurativne vamos'li. G lie i d i. Kad je dobro za~ticen od vI age. vitamine i raienu gJavnicu). dobijen takode od sVeZeg. Sadrl. moze se o/:uvati godinu dana. jer se njegovim zrueenjem ultravioletnim zracima dohlja kalciferol (wtamilll D2 ) (vid. neki proizvoda~i pretbodno daju laktoze.Kvasac ima veoma veHk broj vainih enzima razne aktivnosti: invertin. C. U kvascu ima i drughlJ proteina: zimokazeina (fosforprotein) i cerevizina {sadrii lizina i triptofana). okrugllil.Osim glicerida palmitinske 1 stearinske kiseIine. Pro ti d i. Rede se upotrebIjava s u v i kvasac u praslcu (Faex siccata). K 0 z i m a z a (koenzim zimaze) i k 0 'k arb 0 k 5 i I a z a (koenzim karboksilaze) igraju glavnu ulogu u a1lkoholnom vrenju.

0 mm debeli. slufi kao najbolja masa za izradu pilula.20"10. Merikarp je plan-konveksan. Jzgled droge_ . i u ovom ima mnogo masnog ulja (oko 180J0) i belan~evina (12"/0). kvasna gljivica. go. Na Zapadu se sve vge upotrebljava zraceni kvasae. a u novije vreme se sve vi~e gaji za proizvodnju ploda koji sluzi kao industrij's.k a sirovina za ekstrakciju kiselina.Glavni lekoviti sastojak je k e loj n. Biljoka je visoka I do 1.000 kg ploda.Najbolji prinosi dobtjaju se na plodnoj zemlji. pogotovu ako se uz to dubri fosfoI1Ilim. Visnagin je kelinu (0.81. azotnim i kalijumovim l1ubrivom. zbog ~ega u drogi uvek ima zrelih i zelenih plodova. osobito svojirn vgestruko i sitno deljenim listovima i krupnim belim evastima.5 m i svojim izgledom. Prolecna setva je bolja. . kvasnica. ali nejednako. na vrhu nose piramida:lan stilopod. a <I sekundarna mrka. Po~to je seme sitno. Kela je dvogod. ·kvas. Daje se po 2 do 3 ka~ike . sJi(~an .2 mm ~iroki i 0. zbog ~ega se ostaoi od destilaeije i ekstrakcije eene kao izvI'sna sto~na hrana.20-1'10.Zreli izvijeni plodovi svega 2-2. 0. preliv. kao i sam Iwasac ako je steriHzovan. i to izjutra po tihom vremenu i resi da se ~to vi~e izbegne opadanje plodova na 7emlju.Kvasac je jedno od najboljih sredstava za s u z b i jan j e a v ita min 0 z a. oko 10/0. cev okrek. Kelina ima i.5-2 em ·n a rastojanju 60-70 em red cd reda. oko 0.377 Upotreba. zelenkasto-ml'k. Sastav. a U stabljikama i 'korenju sasvim malo. Berba se mora vr~iti kad pm ~titovi sazru. u Wtovima 0. . Ima slabo laksll!Iltno dejstvo. . furunkuloze. Kvasac je vaZan izvor proteina i Slufi za val1enje nukleinske kiseline i ergosterola. Kao oj u plodovima drugib ~titarica. . olova kvasovka. Zbog toga se sme uzimati samo po upu ts tvima lekara.1%). pivarski kvasae.k vasca dnevno 'Posle jela.Prinos sa hektara je 600-1. Sazrevanje je septembra i oktobra. Kvasac iroa op~ti biolo~ki zna~aj.~nja Umbelliferae zeljasta biijka koja kao korov raSlte u zemljama oko isto~nog dela Sredozemnog mora. Upotrebljava se za suzbijanje dermatoza. 'Povl~enu temperaturu i druge ozbiljnije znake trovanja. podseca na mrkvu. ali se seme mora 1-2 meseca stratifikovati. gladak. pivski kvasac.90-1. dnevno do 75 grama razmucen u viSnjevom ill malinovom soku_ Narodna imena: zestin kvasac. Uzet u veeoj kolieni kvasac je ~kodljav i moze izazvati povracanje.8-1.5 mm dugacki. Extraeturn Faeeis. u drugim delovima biljke: u Hstovima 0. pre setve sc pome~a 5-6 kg sa 30 kg granulovanog superfosfata. Seje se u jesen na dubinu 1.100/0. Gajenje I berba_ . 5 primamih rebara su :luckasti. kva~ KELA Ammi visnaga L. Pilule izral1ene s kvascem vrlo se lako raspadaju u erevima.

. vlaZnih i I kiOOvitih zemalja severozapadne Evrope. Novijim proueavanjima ~e utvn1eno da plod mrkve (Daucus carola L. morae. KIM Carum carvi L. . eel a hiljka je mirFsna. tmurnih. Kim trazi humoznu ilovacu zakJonjenu od vetra. S obzirom na bolju zernlju i yeti broj suneanih dana. maglovitih. jer je ona eista.Kelin se daje peroralno (ikroz usta) u tabletama za leanje s tenokardije i bronhijalne aslme. selekcionisana i boljeg kvaliteta. naroeito Holandija i zemlje Skandinavije imaju hiljade hektara pod kimom. Kim treba gajiti kod nas vee i zbog toga ~to ga uvozimo. Mi imamo sve uslQve za proiz· vodnju najboljcg kima. Severozapadna Evrapa. najvi~ po KlM PLOD STiTARICA planinskim. Gajenje kima u mnogim zemljama je vafua pl1ivredna grana. a rodi oko 1. prvi medu ~titono~ama . Listovi su Ilekoliko puta perasto izdeljeni. ali draga poHCe sarno od gajene bilj'ke. anason i druge mirrsne biIJke boljeg su kvaliteta od onih iz hladnih. Seje se u martu i aprilu iii u junu na rastojanju 40 . Raste kao korov -svuda po livadama. - Umbelliferae Kim je dvogodi~nja biljka. visoka 50--90 cm.500 kg.378 Ll!CI!N11! BILJl!M Upotreba. Na hektar treba oko 10 kg -semena.) ima slieno uejstvo: spazmoliticno i vazodilatatorno. Kim procveta vet u aprilu. na~ kim. a pradaja je uvek obezbedena.( 40 cm. Stabljika je razgranata.

koji se svakodnevno tro§i u znat· nim kolicinama u svim jelima.KUMIN. karveola i dihidrokar· veola. E . Aqua carmirzativae.k eton k a r von (53-65"10) i terpen lim 0n en (oko 30'10). 4 2 5 6 Q • D SHl!MA POPREONIH PRl!SEKA VA2NIJIH TlPOVA PLODOVA STITA'RICA.Kao i ostali plodovi stitarica. najviSe 9"10.KIM 379 Sastav. C . voska. Kim je uglavnom doma· ci i narodni lek. ANGELlKA. secera.KUKUTA. hlebu i picima u zemljama Zapadne. oko 2eN.Glavni sastojak . Za Iikere i sapune upotreb· ljavaju se karvon i ulje iz koga je odstranjen karvon . Etarsko ulje se dobija destilacijom pomocu vodene pare iz sveze poz. celuloze. Daje se i kao eupeptik. A B . njevenih i zdrobljenih plodova. diureti. bezbojna iii slabo ruckasta tecnost iz. Glavni sastojci ulja su . n 1 n a. .KORlJANDAR.KIM. F .MORAe. Upotreba.i ma malo dihidrokarvona. pela ostaje oko 7. razitog mirisa na karvon i aromati~nog ukusa. Severne i Srednje Evrope. zatim .5"10.'ela protiv gasova i nadimanja. Etarsko ulje od kima je bistra. Zaostale uljane poga~e upotrebljavaju se za ishrallu stoke. boje i kalcijum-oksalata. a narocito z a c i n. Pe. digestiv. jer sadl-ze mnogo protida. bel a n ~ e v i n e. U vellkoj dozi etarsko ulje deluje ot· rovno. Uzima se oko 1 gram samlevenih plodova kima dva puta dnevno posle . Vecina farmakopeja traZi da u1je mora imaH ni manje od 50'10 n1 vise od 65 volumnih procenata 'karvona. i kim je k arm ina t i v. do 8"10 t a. . kobasicarskim praizvodima. smole. Ima j~s i mas no g u I j a (8-20"10).k i galaktagog u c>l>liku caja. . Spiritus Carvi m dr. ViSe se upotrebljava u veterinskoj medicini. D .kima je eta r s k 0 u I j e (3-7"10). sluzi. Naj"iSe ulja potrosi industrija likera.

380 LECBNJ1! BlUBM Cesto se daje zajedno sa drugirn drogama koje deluju kao stomahika i karminamva. Daje se i IkilO tonik. nadrafuje i jaca . mirodijom i drugim drogama mahom prijatinog mirisa i uk usa. SAMO JE UMERENA UPOTREBA CAJA DOBRA Umereno i razumno upotrebIjen. kao slimuIans. Narodna irnena: bela cemena. teIo i duh« da moze podneti veM. dakIe. ndkodIjivog jedinjenja. To ndkako ne Ciniti. a za vreme nepodno~ljivih Ietnjih rega hladnim Cajem gase zed i osveZavaju se. s jedne slrane. poljski 'mm (Or. Zato se pri izradi caja voda naglo zagreje da bi ~ to brle prokljucaIa i time ~to manj e gasova izgubila. 'mmelj. a to je ~teta. Zimi se njim Ijudi greju. pre svega sa anisom. Kim su poznavali i upotrebljavali arapski lekari. . KINE SKI ILl RUSKI CAJ Thea sinensis L. kamilicom. Takve vode potre bno je prethodno prokuva ti. jel'. . protiN izvesnih zeIudacnih oboJjenja. Na~i planinci treba da gaje kim. Dejstvo caja tie uglavnom deIovanje kofeina i tanina. To je danas najv1~e upotrebljavana kofeinska (puninska) <!roga. a uz to sadriJi tan ina koji vezuj e i talozi alkaloide i te~ke meta1e u obIiiku nerastvor· Ijivog. koprov. a pogotovu gvotltevite vode daju caj neprijat· nog ukusa. podstice na rad. Dobro nacinjen infuz (»caj «) je vrlo prijatan napitak koji osvezava.k nap or (dejstvo kofeina). moraoom. odakle je verovamo u XIII veku uveden u Evropu. Caj je protuotrov. povoljno uliee zbog ikofeina. Tvrde. Najukusniji caj se dobija s me· kim vodama. ali se kuvanjem gube gasovi rastvoreni u vodi. slab diuretik itd.Theaceae Stotine miliona Jjudi uzivaju u pijenju Caja. krccne. osobito u ·i sto6nim i ju~nirn krajevima. KAKO TREBA SPREMITI CAJ PA DA BUDE PRIJATAN NAPITAK? Kvalitet infuza (caja) zavisi i od vode. pitomi kim. kuminak. a njihovo prisustvo popravlj a kvalitet infuza. dobrodo~ao u sIucajevima trovanja aIkaloidima i te· skim metaJima. komin.felin). kimin. divlji kumin. smesta poklopiti i posIe 5. nanom.10 minuta pili. karun. kmin. Uzivanje caja u svetu razviJo se uporedo s razvojem industrijske proizvodnje ~ecera iz ~eceme repe u umerenim predelima. Pogotovu u otvorenom Ioncu. jer ga mi uvozimo. kimijen. caj izaziva vrIo ugodno raspoIozenje. Caj se ne sme kUllali. Kod nas je u potreba kima neznatna. Treba ga poparili kljucalom vodom.

KINESKI lU RUSKI CAl 381 HRONICNO TROVANJE CAJEM TEIZAM - U velikoj dozi caj je otrovan kao i 'kafa. C . te~ko varenje. pamcenja i razume· vanja i. CAJ DELUJE NA MOZAK. slabljenje ltd.DLAKE 200 PUTA UVECANE SportisNma. KRVNE SUDOVE I CENT AR ZA DISANJE Dejstvo Caja je utoliko jace ukol1ko Caj irna vHe kofeina. .TRN NA OBODU USTA. kofein ga na· draiuje. Na osladenom caju Rusi. To su sluCajevi hroniCnog tei:mna. soferima i drugim osobama Caj pomaie. Engleskoj . a drugi riarodi piju jak caj . Korejoi i Japanci gaje kombuhu. avijaticarima. B . jer ih bodri i krepi. SRCE. Zeleni.POPRECNI PRESEK KROZ GLAWll NERV. dok allkohol deluje depresivno na centralni nervni sistem. eovek postaje lucidniji. ManclZurci. jer je ko· fein glavni sastojak caja koj4 draii ove centre. Preteranirn i dutim svak~ dnevnim uZivanjem caj izaziva nesanicu. Caj svojim kofeinom (ranije se kofein nazivao teinom. ra~ireni oso· bite u Kini. osobito ako je zamOtI' nastao od intenzivnog urnnog na· prezanja. dosadne zatvore. javlja se balji rad miSica i refleksi su bdi i potpuniji. zbog cega osoba 'Iak~e shvata i b):'Ze povezuje misli. UST KINESKOG CAJA: A . tj. D . jer kofein deluje suprotno alkoholu . caj je manje opasan od kafe. severnoj Africi oj drugde. radnicima. guo bljenje apetita. a kasruje se is· postavilo da je ree 0 jednom istom a!lka10idu u 'kafi i caju) draZi korn veli· kog mozga. Time se objasnjava i poveeanje moti ueenja. U nas je obicaj da se posle uzimanja veCih kolicina alkohdlnih pica pije jaka kafa. intelektualni rad je Ia:ksi i uspesniji. uopste. Caj suzbioja [ smanjuje zamor i sanjivost. nefermentisani caj izgleda da je ma~je otrovan.CEO LIST U PRIRODNOJ VEL/ClNI. Ipak.

Caj irna 1-5% k 0 f e ina (teina. malo teo b r 0min a.ode n 0 g e k s t r a k t a.bolje je zlo spreciti nego leciti«. vaska. jezera i bara. OD CEGA POTICE LEKOVITOST CAJA? Ma.ma ve!ik profilakticni (zaStitni) znacaj. opekotina. teo f iii n a. nerastvorljiva mtka tela. Otrovanom. dekstrina. proizvodi kondenzacije i oksidacije katehinskog tanina. U zelenom caj-u ima v. Caj je vaian prot!votrov. Na svakoj zeleznickaj ili autabuskoj stanici pije se druga voda.. povecava ventil acij u pluca. Eto zasto svaki civilni i vojni sanitet. jaei i bolji. kolera i dr.0 b a fen i.nikatinske i pantotenske kiseline. Prema tome.382 L1!CENJP. trimetilksantina). a p e pel a n i vis e od 6. Kuvanje vode je najpouzdaniji nacin sterilizacije. stavske materije) i prostija fenolska jedinjenja tLpa katehina i njihovih derivata. masti i drugih balastnih materija_ Dobar caj mora dati n a j man j e 30% v . caj '. KoliCina vlage se normalna krece ad 3-6010. kuvana voda je neukusna i vecina osoba ne moze da je pije. Glavni lekoviti sastojci caja su purinski alkalaidi. a pre svega Crveni krst. A dalje od puteva pije se ~to se stigne. ali sva nernaju isti terapijski znaeaj.34% tan ina.5~/o ni man j e od 5%. jer caj jaea cell'tralni nervni sistem i srce . rotina. zdravstvena staruica i druge zdravstvene ustanove moraju imaJti. Svojirn kofeinom eaj nadrazu~e i centar za krvotok. B I .ge ta- .vane kao caj.Zato ga svaka apoteka. dobija se zdrava i pitka voda. u nufdi i voda iz reka. . BILJEM Caj svojim kofeinom pobolj~ava disanje. Medu tim. U caju ima \jo~ i gume. za jaeanje organizma itd. ran~eniku i svakom teskom bolesniku bolje je dati eaj nego 'Vodu. ~to je presudno u hitnim slueajevima_ CAJ JE NEOPHODNA RATNA REZERVA SVAKOG SANITETA Za vreme rata milioni Ijudi su u pokretu. jer po onoj mudroj narodnoj izreci . Cajev tan in je -sme~a epi1 katehina i ga-\okatehina. kofein i tanini (. a den ·i n a i k san tin a. v 1age sme biti n a j vis e 'JO/. usled eega je srem rad pravilniji. U zelenam caju ima vitamina C. upale sluzruice i 'koze. srdobolja (d<izeruterija).1o je kulturnih biJjaka Jooje su taiko svestra-no ispitli. moraju ±mati znatne zalihe dobra zapakovanog prvoklasnog caja.5-1 0/0 eta r s k 0 g u I j a i 2-3% legumina. Epika tehin ima svojstva vitamina P (pe). Za poslednj<ih 150 godina u caju je nadeno nekoliko desetina raznih hernijskih jedinjenja. . Za vreme fermentacije caja nastaju f 1. To su putevi zaraze najopasnijim bolestirna: trbuS ~li tifus. usled eega se i rad s rca poboljsava. pa se 'Ia~de dBe i prijatnije oseca. 8. SrCani mi§ic se bolje ishranjuje i 'tako jaea. pepeo je zelen od man g a n a. U pepelu 's e ne smeju naci teski metali (ve~tacki ate· zavan Hi bojadisan caj).opore. Ako se sarno vrlo malo caja stavi u vodu dok kJjuea. B 2 . jer drliZi respiratorni centar. 0. pre svega. Hemijski sastav cajevag !ista je vrlo slozen. srodnih polifenolskih jedinjenja eaj deluje i kao tipiena taninska lekovita biljka protiv proliva. Zbog ogromne kolieine tanina (najbolje sorte eaja irnaju viSe od 300/0) i drugill .

dok je j 0 ~ m I a k. gus lO. nje. Na vlafnom mestu caj ·porpI1i. Mladi listovi i pupoljci sadde vire tkofeina (i tanma) nego stariji.INESKI ILl RUSK. deo etarskog ulja izve· trL Nestrucnim i nehatnim cuvanjem caj gubi aromu. U zivom Iism 'kofein i ostali alka· loidi se nalaze vezani na lanine. Odabiranje.aja ne celli sarno po kolil'. n 0. a u crnom caju. jedne peroksidaze. DEGUSTACIJA CAJA Mada je u caju nosilac lekovitosti .lk ne ceni i ne plaea prema procentu tog alkaloida. Da hi imao sto bolju aromu. koi'i dnevno ponekad moraju da probaju po 100 do 200 puta razne vrste caja i da daJu ocenu 0 vrsti i kvalitetu caja. ono ide u nekoli'ko pravaca. podaci 0 nj<!govom hemijskom sastavu. vrlo osetijiNe i vicne probate caja. Fer men t a c i j 0 m 5 e j a v I j a z u lo.va prvenstveno na kofeinu. U cajevom listu ima tea z e. pa se moze direktno hloroformom ekostrahovatL Oslatak kofeina moze 5e ekstrahovati tek posle tretiranja amonijakom. nego pre i iznad svega prema svojim organolepti6kim svojstvima. zbog cega se u drogi skoro say kofein nalazi slobodan.mi meroljiv.ini kofeina nego prvenstveno po uk UIS u i m i r i 5 u.aja vee. Thea Tasters. a u crnom vi ~e 'slobodnog kofeina. e m i r i s c a j a. vrlo malo geraniola i dr. Zbog toga ani gotovo reo dovno boluju ad hronicllog teizma. To je zbog toga ~to se najvici deo proizvedenog I'. premda se lekovita vrednost caja OSIIli. iii »Tuski caj " eenio se 'kao najbolji. s ud osetljivih profesionalnih probaca (degustatora) I'. Tek posie njihove ocene vr~i se kJasifi· kacija i pakovanje. pro zenja i uvrtanja raspao se k 0 f e i Jl • tan a t. Ne'kada~nji »karavanski. ali se vrednost I'. ISPITIVANJE I CUVANJE CAJA Vel ike uvozne i izvozne drogisticke trgoval'.. a sasvim malo kao lek. caj 5e pakuje odmah posle pdenja. otporne na bolesti i ~tetocine. Zbog toga je za ocenu kvaliteta I'. enzim koji pretvara jedan deo flobatanina u flobafen. jer se gotovo say proizvedeni caj u svetu potro~i kao svakodnev:ni prijatan napitak za osveiavanje. odnosno prijem caja.K.! CAJ 383 nina. nepovoljne klimalske i druge nepogode itd. I e p I j i v 0. Ovo ulje ima mnogo metilsalicilata i feniletil·alkohola. Traie 5e sorte 5 mnogo mca. jer je ~rebalo godinu i . za vreme fermenlacije. v rio a rom a til'. Za vreme nepafljivog pdenja l1stiea I'. Najbo/je vrste caja imaju najvise tan ina. tzv.aja nego rezultati. oplemenjivanje I'.kofein. 5 mol a· 5 toe tar 5 k 0 u I j e 0 d k 0 j e gpo til'. ali pre svega se cene i iznalaze takve sorte tkoje daju najaromaticniji caj s najvise tanina. a prima miris sredine u kojoj 5e nalazi i tako gubi vrednost. on se ip.ke kompanije i trgovci na veliko imaju narocite eksperte.aja varnije mBije.. a vrlo malo za lek.aja potrosi u svetu za uZivanje. prema tinoei mirisa i ukusa.aja na planlaZama je vrlo slozeno. Zato 5e mora brizljivo cuvati na suvom mestu i her met i c k i zap a k 0 van u 5 tan i 0 1. tj. neprijalan miris. citronelola. budaY.

K u r k u rna: caj se izmucka s a}koholom. lupom i mikroskopom. 4. jagoda itd. aromaticnog mirisa i nagonkog. Z arne n j i van j e U NAS JE NEPOZNATA UPOTREBA CVETNIH PUPOLJAKA CAJA Cvetni pupoljci <'aja imaju mnogo prednosti i steta je ~to ih nasa uvo· zna preduzeca ne nabavljaju u proizvodackim zemljama. glina i dr. Vellcina listova. prisustvo iii odsustvo idioblasta.20. H~ce je veee. dlakavost. odsustvom idioblasta. Up 0 t reb I j a van i c a j nema odre~eni postotak ekstrakta. crvenomrk infuz. 'llgodnog. FALSIFIKATI CAJA SU CESTI I RAZNOVRSNI boljih eaj eva 10Sijim vrstama.aJj) od mea. Cesto ga oboje karamelom. evet se skoro ne maze faIsafikovati.384 LECBNJB BIUEM po da na dok iz Kine s tigne u Nif nji Novgorod. 6. Taj »Iafni eaj « se u vodi raspadne. hemij s>ka i os tala ispitivanja treba dapuniti jos nekim istrafivani'ima. zova. S t ran 0 I i ~ c e: Salix alba j diITuge vrste vrbe. Jedino Hsce izvesnih Camellia ima idi· oblasta. ali se i to moze dokazati. Fi· noca arome je drugacija. pomaio oporag ukusa.).. Pregled ouiima . jasen. 0 t pat k e i sitneZ nasta!le za vreme prerade eaja raznim sredstvi· rna slepe . lepe f ute boje kao zlato.bere li~ce. i tako je obja ~ njeno za~to je rusk! caj to llko bio trazen. kao i sva ka druga skupa droga. kofeina i onih zupeastih kandza razlikuje od caja.me. grancice i druge primese. 1. posto sadrii manje kofeioa (0. jer nllje u modi. voda Jrojom je eaj paparen (1 +9) mora bin bis~ra i sjajna. 2. je r se eaj vrlo eestp falsiRkuje. Tako se mogu poznati i drske. Pekoe sa Souchong cajcm. tm. direktno 51! \'ezuje na vunu. zilavije. vimja.i formiraju u oblike s·liooe pravom caju. omogucice raspoznavanje slabijih vrsta. ni kofeina i dr. imaju lisce koje se oblikom i veHcin'Om. Min era I n e materije povecavaju procenat pepela (pesak. nema kofeina <ni ouih 'kandZa na rubu itd. aromalicniii i bo/ji nego infuz (c. Na primer. Nerna oi poznatu arom'll caja. tvr· c1e. Uvek se proba sarno nezasla~en caj. tremja.pak se u svetu cajev evet malo upotrebljava. Pa J.). Danas je dClkazano da je bolj i caj koji j e odlezao godinu dana. zemlja. Epilobium angusti· folium (osobito u SSSR).Ji oni se ne pruzaju od uedne do druge epider.. Cvetni pupoljci od caja daju blag i vrlo prijatan. a s kiselJinama se povrati na zuto. razvijenosl vlakana oj dr. hro· mno zutilo. rufa. s bazama ce se obojiti mrkocrvenkas>to. gips. jer manje drazi. raz· aim taninskim ekstraktima i sl. . jevtiniji je i njegovim branjem drvo lIle oslabi kaa kad se . grafit i sl. B 0 j e: indigo. Osim toga. a. 3. alkohol pozuti. na primer. U nas je nepoznat. S. berlinsko plavetnilo i kurkuma (u zelenom caju).

K[N ESK[ u. kao sto kafane tote sarno ·kafu. feizma. Polovinom XVII veka spominje se up 0 t reb a c a j a k a 0 1 e k a u nekim zemljama Zapada i u RusijL Oko 1660. drugi put u maju (Soucllong) i Ire- . tako da je »tRj o bio pl'ivilegija same po· "lascenih j imucnih staleZa. . Otuda se u oas i danas vise ouje »ruski caj« oego kineski.) RUSK) CAJ 385 BURNA JE ISTORlJA CAJA Zbog cega se u nas kineski eaj naziva .ku gajenje OaJa uzelo vere l'3mne re. a i od ka. Prvi put u martu iii aprilu (P ek 0 e.. u cvelu Sirenju upotrebe eaja za pice u nas najvise su doprineli Ru· si posle I svetskog rata. ZBOG CEGA SU VA2:NI VREME I NACIN BERBE CAJEVOG LISCA Cajevo lBee se bere 6-8 n edelja posle orezivanja oajevog drveta. onda je svakako uZivanje eaja mrrogo manje zlo od Bllilroholizma. U Evro pu je prenesen tek polovinom XVI veka kao lek. a isto tako i IS e C e r. Nazivali su ga i »karavanski caj«.ca. jer je sve dotle bio v r l o s k u p.000 javnih cajara. Spominje se na 2.qje toCe sarno eaj.J _ GRAN C[CA U CVETU kafe.:sen a iz Kine u Japan. Mong olije i Sibira. k. U Englesku je uvezen 1665. Vee krajem istog veka eaj se paCeo ~iri ti i u nekim evrops'kim zemljama slutiti kao pice za uz)vanje. Caj je dugo vremena ikaravanirna dolazlo u Evropu iz Kine prcko Ru· sije. lunas na Balkanu am-a javrrih eajatra. god. ruskom Cant maIo eaja kao skupocenu retkost. lIlajbolji moreplovci i trgovci. Ako se IffiIOra bWrati jzmec1u dva zla ma!l1. godi· ne. poceli su Holan. ruski« ? Mi sLi se da su za caj Kinezi znali od najdavnijih vremena. Tada je caj bio vrlo skup. Mongolski kan poklonio je 1638.A. najviSe su ga uvozili i doprine li ~ irenju nj egove upotrebe u Evropi. pre nase ere. primIjen je sa odu~vljenjem i vee posle nekoliko decenija bilo je oko 3.500 god. Prelipostavlja se da j e pre nekih 12 vekova upotre ba caj a pren. c1ani uvoziti u Evropu veee kolicine caja. svilasto dlakav.je zlo. god. Ali caj jos nije uspeo da u nas po· tisne prekomerno uzivanje erne C. U Japanu je u XV ve. U Kini i u J apanu se bere 3-4 puta godisnje. Hol a nc1ani.jdZjnica«. s belim ta6kamal. U nekim zemljama je drlavna vlast otvarala jayne cajare i favorizo· vala privatne u borbi protiv prekomernog uZivanja aIkoholnih pica (Rusija). uz[vanje caja r~irilo se tek u XIX veku. Ipak.

• PRERADA LISTA JE PRESUDNA ZA KVALITET CAJA 1ma vise nac!ina prerade. vee se odmah brzo isprli. Ovo se ponavlja nekoliko puta sve dok lisce ne postane tamno i sivkasto. Istovremeno se obere i sve cvece i plodovi da ne bi smetali novim Ie· torastima. proseje. dalcle. tj. oprezno p r z i u sudovima od tuta iznad zara.) i ostavi 'i zvesno vreme.da~e drvo sarno od svoje ses'te godine pa nadalje. 2. Posle pol a sMa (nekad treba 3-6 sati) pre· mne se vrenje. M i r i s i uk u s s u va z n i j i o d pro c e n t a k 0 f e ina. a kasnije od nac!ina pakovanja i tuvanja. same tvornic!ki modernim metodima zasnovanim na nauci i iskustvu. . 150r- . Caj za domacu upotrebu Kine1!i v~tatki raznovrsno namiriSu prema ukusu svojih potrosata.i. Obit no se here pupoljak i 3-4 Usta ispod njega. LI!CI!N1B BIL1BM P e k 0 e taj .386 6i put u julu (Congou. baci u kazan za prlenje. Ponovo se razvi:je. Orezivanje i sabiranje vr~ se strutno i briZljivo. inac!e listovi omatore. i jos toplo hermeNcki p a k u j e u gledosane iii 1akovane metalne kutije oblozene metalnim (llcalajnim) listovima.i j e.k orpama da s v e n e. U nas se najviSe trosi erni c!aj. jed n a I e p I j i'V a mas a. ali cemo navesti sarno najvainije momente. izvadi. zavija i razvija. osusi nad zarorn. Z e len i c! a j izratluje se u Kini na slitan natm. stavlja u mamnu za uvijanje (20-30 minuta). posle c!ega ga razastru na asure oko pola sata. skine s vatre i izruc!i u korpu da se na promaji ohladi. razvija i ponovo uvija i razvija. poslednjd kvalitet). rukarna savijaju i g n j e c! e nekih desetak rninuta u hladu. Zatim se pusta struja top log vazduha. 1. sarno 5e n e p uS t i fer men t a e i j i (vrenju). To se ponavlja nekoliko puta. potom se uvrnuto liSce prenosi u odaju za fermentaciju zagrejanu na 35-400C u slojevima debelim 4--15 em. gardenija i sl. tatno po utvrtlenim propisima zasnovanim na iskustvu i nauci. Obrano lisce se drfoi oko 18 sati da svene na lesama u ta~om sloju na 25-35 0 C. Englezi i Holandani su u svojim 'kolonijarna radili slieno. Berba se mora vrSiti blagovremeno. jer je c!aj u prvom redu s red s t v 0 z a u z i van j e . Kvahtet taja zavisi od vrste biljke. Zatim se u v i j a metlu dlanovima. Oko gajenja taja ima dvaput vise posJa nego oko kafe i kauc!uka. z uti iii c r v e n i c! a j. izdufe se i roba ima mnogo otpadaka. posle fer men t a e .Kinezi ostave obrano IBce oko 2 sata na suneu u velikim . Od dlacina prerade zavlsi da Ii ce se dobi ti ern i. bnizljivo 0 dab ere i odstrani sve sto ne valja. Z a v rem e fer men t a e i j era z v 1 J a s e p r i j a t n a a rom a c a j a.s e tanak sloj raznog mirisnog cveca (jasmin. Rasiri . pa se ukloni. Prve dYe vrste su vainije od druge dye. Od 100 kg sirovog dobija se oko 22 kg suvog lista. Odmah posle toga. ne razara se hlorofil.loga zasto je c!aj jos uvek skup i zasto se plantaie ne poveeavaju. lisce se grej e. a na njegovo mesto rasiri se sloj prlenog taja. sve dok iz asta ·ne prestane da izlazi zelenkast sok. Zatirn l5e SUS1 j prz. C r n i c a j. z e len i. I to je jedan od raz. To se ponavlja nekoliko dana dok taj ne primi miris dotitnog eveca. Zatim ga rasire da se ohladi. ali jos vise od vestine prerade.

pro je i to jedan od razloga s1'o ova moderna proizvodnja sve viSe potiskuje kineski eaj na svetskom trfiStu. M~mski rad je jevtmiji od kineskog domaceg rucnog. i Jugoslavija je pokusavala sa uvodenjem caja u kulturu. Pretpostavlja se da u svetu ima vise od milion hektara pod eajevim drvetom.trafivanjima U sVThu poveeanja prinosa i poboljsanja kvaliteta cajellOg ·lista. JER SE SVE RADI NA NAUCNOJ OSNOVI GaJenJe eaja. 'krive iii zguZvane . Marko UlieeV':ie postavio je pre desetak godina manje kulture radi ispitivanja moguenosti gajenja caja na nekoli'ko mesta u Crnogorskom prmlOrju. U Indiji. ~to je za ukus poLrooaea od prvorazredne vafnosti. Te zemlje su i najveei izvoznici caja_ OREZIVANJE CAJEVOG DRVETA IMA VELIK ZNACAJ Ore z i van j e j e n a j v a z n i j i P 0 5 a 0 0 k 0 g a j e n j a c a j a. na Cejlonu.k a i suptropska zeml. KAKO SE CAJ MOZE POZNATI GOLIM OKOM I LUPOM? Caj na prvi pogled ne lici na list.ja cini napore da gaji cajevo drvo 'kako bi time 'spreei'la uvoz i odliv deviza. Otpatke i sitnez presuju u opeke ili tablete.U zelji za ekonomskom samostalnoSCu i da bi sto vge bila nezavisna od mostranstva. vide se jakom lupom.k omade mrkocrne boje. Caj je postao prava kulturna bilj. Problem orezivanja je u stalnom usavrsavanju_ Proizvodnja caja sve viSe prelazi S privatnog sektora na drlavni. Zato se na to polaze mnogo pafnje. Indiji. po obodu soitno reokasto-zupeast. UvidajuCi sve veCi maeaj caja.ka. CEJLON JE OD POCETKA XX VEKA POSTAO PROIZVODAC I IZVOZNIK NAJBOUEG CAJA NA SVETU. nego je ceo. na velike plan1afe. Razumljivo je da se industrijskim standardnim metodima dobija jednolicna J tipizirana droga.i je osobitog. Pre liven kljuealom vodom listie omeksa. Ca. Javi. ispi-ruje i pakuje. na Cejlonu. Dr mi. Orezivanje ·se vrsi na kraju susne sezone. agrotehni. sva'ka trops. NajviSe se gaji u Ki-ni. su~en u kratku drsku. . Li'stiCi caja su pazljivo uvijeni u vretenaste. Na donjoj cewrtini i1i treei-nJ obod lista nije nazubljen. Sve je veCi broj naucnib mstitucija koje se sve mtenzivnije bave agrobiologijom. Sumatri i u drugim tropslcim predelima gde je klima uvek podjednako zarka. U Indonezijoj oj drugim zem1jama. . vrlo prijatnog m i T~S a i oporog i gorkog uk usa. orezivanje se vrsi svakih 15 dana.k om i svim drugim is. Sekundarni nervi se odvajaju od glavnog pod uglom od 450 i dalje granaju u gustu mrefu.KINESKI ILl RUSK! CAJ 387 tira. Ti z up c i lice na rope cmkasto-mrke pticje kandie. razvije se (na staklenu ploCu) i tada se vidi njegova velicina i oblik: duguljast iIi duguljasto-kopljast. zatubas1'o-siljast.

Listovi od Th ea sinensis su duguljasto-jajasti i najviSe 12 om d'llgooki. Kvalitet raste s porastom vi sine planine. ipak je celokupno tamosnje poslovanje sa cajem ostalo dosta printitiv. jako i lepo zimzeleno drvo Hi grm koji naraste 3-5 m. tamnozelene.5 m voderwg taloga godisnje. Brazilu itd. Uglavnom ima dye vrste ~ajevog drveta: Thea sinensis (= chinensis) i Th ea assamica. izrazito kiselo zemljiste. Caj ima naizmenicne. Plod j e drvenasta. list mu je upola sitniji i grana se od zemlje. jer u k 0 1 i k 0 j e l . rene do 10 m etara visoko. a od njih se odvaja velik broj varijeteta i prelaznih oblika. na Cejlonu. vrlo 'lepe cvetove veoma prijatnog mirisa ria jasmin .. . Burme i 5a ostIVa Hajnana. S planina je ~aj bolji nego iz nizija.000 m.j see m 1a c:I e. dakle. Na Hima<lajima se J. Rusiji oko Batumija (1848). zimzelene lis tove bez mirisa i be Ie iii pomalo ruficaste. Od XIX veka pro~iTilo se gajenje ~aja po mnogim tropskim predelima: u Indij i (1840) . Seje se na 2 m rastojanja i ne dopusta se da nara-ste vise od jednog metra. Inace. u Indonezi· ji. Austra· liji. KAKO IZGLEOA CAJEVO ORVO? Caj je vrlo otporno. Jav·i. zaSticeno od jakih vetrova prirodnim iii vestackim zaklonima. Naprotiv. u driavn im nLkama iJoi svojina trustova i veliidh preduzeea. SVETSKA PROIZVOONJA CAJA Indija i Cejlon podmiruju dye tre6ine svetske potrosnje caja.no. Caj izis kuj e najmanje 1. Hladnoeu lakse podnosi. to je v·r lo briZ· Ijivo prou~eno i postal'ljeno na n a'll C n e i industrijske 05nove. Prvi je nizi. u ·kulturi proizvodaci ne dozvoIj avaju da caj naraste vise od jednog metra.-uIture caj a penj u do 2. na Cejlonu (1875). gde je gajenje novijeg datum a. trouglasta i mnka caura sa tl'i semenke. Suma~ri. a oni od Thea assamica su viSe j aljas·t:i i clio 25 em dugi. c3ak i u krajevima oko Sredozemnog mora. is pod Ka vkaza i u drugim zemlOama. Poslednjih nekoliko decenija poteo se gajiti i u Africi. Srednjoj Americi i u mnogim drugim zemljama. da oi se lisee mogro ~to lakse rukom sa lemlje brati i da bi se stalnim. lake se caj gaji u Kini od pamtiveka. peskovi to. isti s lu ~aj kao s kafom. a mnogo kasnije u Japanu. lako. 00 CEGA ZAVISI KVALITET CAJA? Caj st rada od duge suse. gde temperatura pada ispod OOC. pod stalnim nadzorom stru~njaka . Vee nekoliko hiljada godina kako se 6lj gaj i <u Kmi. velik u vlaznost vazduha. u t 0 1 i k 0 s e ~ a j vis e c e n i.388 GEOGRAFSKO POREKLO CAJEVOG ORVETA LECBNJE BrUBM Caj je verovatno poreklom 1Z Asama. struenim potkresivanje~ u od· redeno doba godine i uzrasta dobio sto veCi broj mladih letorasta i sto vise mladog liSea. krupne.

SMRDLJIVO DRVO. Do 30 ~ visoko drvo. list. siri jak i neprijatan miris. MORSKI JASEN. U listu ima do 12<>/0 tanina. SMRDUlVO DRVO . Kiselo drvo se upotrebljava i kao insekticid (ungtava insekte) i insektitug (gom. Lislovi su 1a bIlJka. ~esto perasto deljeni. OSObllO u Julu kad cveta. Upotre.kiseline. i do 210 mgOfo vitamina C.KISELO DRVO. saponozida i rnasnih jedinjenja.. tera insekte): I kg svefeg lisca se simo lse~e i prelije 5 50 litara klju~aJe vode i. poreklom I za p?s umIJava l~j e goleti. 389 KISELO DRVO. pa se u Kini upotrebljava protiv tropske (amebne) srdobolje i nekih erevnih parazi1a (kao nar). KISELO DRVD gorke m ruteuije ai/Glltina. blJavaJu se kora s gra na i s kore na 1 . RUS Ailanthus glandulosa Desf. . Deluje sHeno ipekakuarti . U nas se sadi. oksikumarinsJoog heterozida. . PAJASEN. Sirnarubaceae u: iz istoene Azije. elagne i galne . U kori ima katehinskog tanina. ~eS ce mesajuci. AJLANTUS. drli 24 sata. U drugom sudu se rastvori I kg crnog mekog sapuna u 50 litara klju~ale vode. Ocedena teenost od liUa j rastvor sapuna se pomesaju j tom teenoscu se prska voce i povrce protiv napada insekata. dugat'ki do 50 em. flavonoida.

zeljasta bi'ljeica sa sitaim cveticima vatrene boje. vina i tinkture. manje u cvetu. Nadeno je oko 0. Deluje kao cist arnarum sli· cno lincuri. skoro sedece.r a z i d. Gorak stomahik: po 20 g 'ki~ice. Na isti nacin se maze karistiti i ova smesa: po 25 g kielce.pomorandze. retko. pri vrhu razgranato. Od ove srnese moze se spravljati caj Hi se stavi u litar komovice. Rasprostranjenost. mala.Raste svuda. Najvise gorcine ima u s ta b I j i c i. a nije otrovna. a najvge po vlafnim brdskim i planinskim livadama. Da bi odstranio razne insekte. Sastav. sjajno. petozubu krunicu rliZicaste Hi svetle e r v e neb 0 j e. medu kojima je glavni gencijanin. U stare i na 's uncu S'Usene droge cvetovi su izbledeli. Prizemno Iisee poredano je unakrsno u prsljenove i sedece. lincure. . .Kicica je vrlo gorka. KICICA. drLi 8-10 dana eesce rnuckajuCi i p1'j e na pala sata pre jela. . Ulazi u sastav gor-kih cajeva za stomak. cesto i uspesno upotrebljava kao kiciea: za otvaranje apetita.500. . Upolrebljava se u obHku inliuza (10 do 20 g na 1. trave-ive.) KJeica je dvogodisnja iii jednogodgnja. protiv groznice. gotovo eetvrtasto. GORCICA. do 4 em dugacko. vodenog ekstrakta. praska. njime se trlj a. idirota. vezabi u kit ice i susiti u hladu na promaji. Cveta celog leta. protiv smetnji u organirna za varenje.Kicica je dobar gorak tonik. po rubu celo. tako da se u leta mnogi senokosi rumene od iscvetale kieice. a isto to eint i sa stokom. Svojstva_ . gorke deteline i kore od gorke . eve t 0 v i su slozeni u racvastu evast na vrhu stabla i imaju levkastu. duguljasto-jajasto. s labokrvnost'i itd. naspramno. lin· cure i blafenag ckalja. suplj e.Sadrii gorke heteroZlide: g en i e i 0 pi k .postelju. Droga.ima 3-5 nerava. . u raznim krajevima sve ta na rod stavlja sveze li sce kiselog drveta u . eritarurozid. Jacina gorcine droge je od 1: 2. eritrocentaurozid i dr.390 LI!CENJE BIUEM Na Zapadu se upotreb lj ava pra~ak kojim se zapra~uju vocke u vreme cvetanja protiv raznih insekata: po 10 kg fino samlevene osu ~ene kore s korena kiselog drveta. 1.Kicicu treba brati dok je u evetu. . Malo je naseg lekovitog bilja kaje se u narodu tako mnogo. Upotreba. fino sarnlevenog osusenog IBca pa radajza i dijatomita i sve se dobro pomesa. TRAVA - on GROZNICE. KANTARIJA CRVENA Gentinaceae Erythraea centaurium Pel's . a najmanje u listu. a debelo je do 3 mm i naretko obraslo si tnim listicima. S tab 1 0 je cvrsto.000).000 do 1 : 3. golo.6 do 10/0 a~kaloida. visoko od 30 do 40 em. mesHmieno U ogromnirn koliehnama. golo. Berba. (Centaurium umbellatum GiI Hb. Lis c e je sirno.

Alrilovog ucitelja. kantiliee i majkine du~ice . a najvBe po brdskim i planms1cirn' krce· vinama. nadimanja: po 20 g kiiCiee. kao pod I. sunceni evit. Sure se kao zito na tavanu u tanJrom sloj'll Ii ('e~ce prevrcu drvenom lopatom. ta:l<. zlatna ruc. a zelene born· bice naroeitim s'trojevima. . nane. . a po drugima. mala semenCina. latnik. grancice i slicna necistoca najbolje se odstranjruJu vetrenjacom i'li trijerom. Druge godine pocinju tamniti. Kicica se ne sme cupati. prevucene su beIicastim v 0 ~ tan imp e pel j k 0 m.nice. jezernica. ~uplji. Protiv gasova. od centum = stotma i aurum = ZIMO. a pIi dnu dva prs\jena.Zrele bobiee (Juniperi fructus) su velike kao gra~ak. manje aromatiCni i nisu tako slatki kao zreli plodovi. . BOROVICA Juniperus communis L. dupcJ(~. Opomcnal . VENJA. ona se gcupa ·i na taj na('in ungti. Is~orija . VENIA. okru· glaste i m e 5 nat e. postaj'll rdasto-Ijubicaste. kamilice. Naro~ imena: ger.Naglom i nerazumnom eksploatacijom kiCica je na mnogun mestlrna proredena.koristi i u narodnoj i u naucnoj medicini. a krajem leta i poeetkom jeseni oboje se tamnoplavo-Ijubieasto pod tlticajem 0 k 5 ida z a n a t ani n 5 k e ism 0 I a 5 tern ate r i j e u bobici.ljivo odsece ostrim makazama. Bern se potpuno zrele bobice okrajem leta sve do duboko u jesen.Kicic~ kao lek spominjru jo~ Plinije ~ DioskoIid. Berba. gusto i nepravhlno razgranat dvodoman grm. jer se uVe'k mnogo trafi.o da cim se ru· korn ·u hvati. Prve godine su bobice ze· lene.Plod dozreva tek druge godine. Jeee. Za~~ta u P?r0dl. KLEKA. po ~ to n is'll lekovite. lak~i su. na jednom dr· vetu istovremeno ima i zrelih i zelenih klekinja. Poroaju se po mrkoj boji . od kojih svaki ima tIi trouglasta priperka mrke boje. mali stoz. Po jedni. a mestimicno i potpune za~tite za vi~e uzastopnih godma dok se sarna od sebe oe razmno~i..KLEKA. kiticica. . lei<: koji vredi stotinu zlatnika. BOROVICA 391 2. Igliee. . IUciea se podjednako cesto i ramovrsno . Suva droga se lak ~e c i '5. 'kinin. groroicavka. '1atinsko l'ITle dolazl od centaura Hirsna. jer se zelene kasni je moraju odstraniti. tj. ~to zavisi od nadmorske vi sine i godine.t1i nflgo sirova. gorka kio!ica. Upotrebljava se i ova sme~a: po 20 g kiCiee. Na temenu trnaju t r i ~ a v a i tn 'kvrZiee. '1"etkim ~umama i po zapu~tenim i neobradenim mestima. Kod nas je ima mnogo. Oupressineae K1eka je zimzelen. OCaj. drago evi. ervena kicica. nane i maHenjaka. . rna. dobro plaes i ni· kad se ne nabere dovoljno kvalitetne droge za do mace potrebe i za izvoz. nego se gomja polovina stabljike u cvetu pai. OI'IlO zelje. svedre. vrlo otporan. Na taj oacin. 'gorko zelje. Zbog wga se namece pre~o potreba delimicne. gorke de teline. pa~njacima. pa cak i iskorenjena. Zelenih plodova ne sme biti. Ima i privredni znacaj. Najbolje je pod drvo ra~iriti ponjavu iii asuru i motkom pazljivo tresti zrele kllekinje. . Droga.Kiciea ima vrlo sitno i plitko korenje.

m r . M i r is a je svojstvenag. SVeZa droga je meka i meS'Ilata. pri dnu su srasle za mezokarp. G .:. Najvge klekinja se patro~ za destilaciju eta r s k a g u I j a . A 1 ¥. Na ispupcenaj strani svaka semenka ima sa obeju strana lednog rebra po nekoliko ne· jednakih ulegnu'. Najbolja droga dalazi sa Deliblatskog peska. U bobici ima t rim r 'k e s e IIIl en 'k e.~_:2 1 G F - KLI!KA: POPRECNI PRI!SEK K!ROZ ZRl!O PLOD. svetlazcleno-mrka boja pastaje mrko-zeleGkasta.a u kojirn su velike (do 1 rnm). One su kaa kost tvrde. tupo piramidalne.k ret a m. prijama balsamienog. ~up1ja J cesta je ucrvIjana. Sastav.392 U!CBNJI! BlUl!M Mezokarp je mek i pun.SEME . zatim aromatienag.k e c e vas t e ~ u pI j i n e s a leo . stara je krta. docnije postaje sun(terast i ~uplj1kast i potamni. iz Srbije i Bosne. a u 'k usa najpre slatkog. jajasto-duguljaste.r e z ina z n' m s e.

a spolja u obliku spiritusa (Spiritus Jurziperi) iii u jakoj rakiji za obloge i trljanje protriv nazeba. Venja se mnogo viSe upotrebljava u narodnoj nego u §kol. Raste najviSe u grm lju . erna smrekva. Upot!~b~. 3. osta· viti 2 sa ta i popi ti u 3 doze pTe jela. zove i ploda od anisa. . ola'k§ava i-skaSljavanje . voska. gume.. obi· cna borovica.KOZlAe.k. trnju. reumatizma i slicI1ih bol esti. rastavica.lj~sttm Ii· s tovima i crvenim lepim bobicavlm p/odovlma udru. klekinje.Etarsko ulje dobijeno iz zrelih i sa· mlevenih klekinja destilaeijom pomocu vodene pare. ~eli~im kop. Aetheroleum fructus Juniper!. organskih kiselina i njihovih soli i flavonskih hetero. Klekinje ulaze u diureticne cajeve (Species diureticae). smrekinje. i izvoze. protiv nazeba. a narocHo k rIo leo t r 0 v n e su dok su sveze ~ ImaJu IJut 1 ne- ..50. smrijekinja. smrca. da osteti bubrege i dr. Po 25 g klekinja. Ostala narodna imena: barovica. kJekinje su kod nas i u drugim baJikanskim zem· Ijama jedan od najpoznatijih i najviSe upotrebLjavanih narodnih oj domaCih Jekova. fenja . smricka. Zato. kova za tovlJenJe. inhalaci~u prilikom obolj enja organa za di sanje i kao srcdslvo za drazenje koze. sipurka i sitniee. vodene bolesti. skoJ med'lOI~1. U malim dozama elarsko ulje kle·ke. smrek. Ima jo§ i oko. Rano u prolece izbij e njegovo k.ce . erna smrekinja. korena od zeojeg trna. Klekinje. len ·i kiciea. tamna. Diuretlcni cajevi: I. za s~omak. grana i korena kleke. odaju miris na klekinje. smrekovina. Jednu supenu kasiku smese popariti sa 200 g kljucale vode. KOZLAC. Succus Jw~iperi il1spissatus (Roob Juniperi). smnca. smrec. smrekva. smreka. klekoV'ina. JO<>/o smole. moraca i kima. jakim krtolama.ka. za spoljnu i unutrasnju upotrebu: kao diureli. pored ostalog. 2110jenje i s1. Una· rodu se upotrebljava za lecenje mnogih bolesti. lekovite biljke bez kojih se nase kuce ne mogu zami~liti.. Upotrebljavaju je i kao domaci lek 'i dez'nfekciono sredstvo. smrkva. borovac. kao pod I. 2. u I j a i do 33% in v e r t n 0 g § e ~ era. . kad se zagreju.Cela biljka. Narod naziva plodove kleke avim imemma: venja. zubace i idirota. Po 25 g klekinja i persunovog ploda i po 10 g peteljki od visanja. . 393 jer saddi do 2. Juniper! llgnwn. KOZALAC.. Imaju vrlo malo etar-skog ulja i smole. ~esto vIse se trosi u veterinarstvu kao sastavni deo pra§. brinje.. kantarion.. . a jo§ cesce etarsko ulJe sluii za kadenje. VINO I R~I(JJA Arum maculatum L - Araceae Dugovecna zeljasta biljka sa.. Od kJekinja se izraduje sok. KOZALAe . zatim jednog gorkog tanoglikozida juniperozida. K I e k 0 v a c a je nadaleko poznata veoma aromatiena raldja koju proizvode u velikim kolicinama uglavnom naSi dinaroi Ere.Zenim u okJip1ce. ast· me. Inace. smrekovina. kao pod I.~pn~ li·s.Belo-ervenkasti komadR drveta od stabla. brika. zida . Ulaze u sastav diureticnih eajeva. Po 25 g klekinja. kaslja. U veCim dozama kleka moze biti skodlj-iva. gonoreje. pe. smri. boroviee. isto tako vafan· i omiljen kao §to su hajducka Irava.

Na nalicju je list svetHje boje. tanki. .5% a I k a I 0 i da i raznih bala· stnih materija: tanina . ali su svi oni jajasto-duguljasti.394 LECENIE BlUEM prijatan u kus. toplog i Ijutog. KOKA Erythoxylon Coca Lam. grlo.:ira u stomaku. Kozlae . smole. Kokain je vrlo jak juCi euforiju. Uk u sa je gorkog. ka·lenda r . bleja. zmij ski kukuruz. Truksilini su ot· rovi za sree.ldka'l ni anestetik za oei. Sekundarni nervi cine gustu mrezu. zmijin kuruz . Gaj. Druga narodna imena: aronae.sok 2-4 m. ali je to opasno sredstvo. zakcr zlik. pa ih za vreme gladnih godina jedu u siroma~nim krajevima. Zabelezeni su sluca· jevi trovanja svezim krwlama. gastralgija. . Ako dode do njegove r esorpcije. Su~enjem nestaju otrovnost ·i Ij utina . gujin kuruz. malo etal'skog ulja. Upotreba. savitljivi. a mirisa prijamog na caj. Cejlon i dru· ge trops ke krajeve.i se od najdavnijiih vremena u Boliviji i Peruu.Kokino !iSce se danas retko upotreb>ljava za izradu gao lenskih preparata. povracanje i &1. Peeene iii kuva· ne krto le (rkrompirici) nisu otrovne. natragulja. t r 0 p a k 0 k a i n i truksilini.Kokin list sadrfi 0.7-2. Kcr kain hidrohlorid se upotrebljava ·kao . anestezija jezika (dejstvo k 0 k a i n a). Otrovnost susenjem izvetri. ParalguCi senzitivne nervne zavr~etke. List raznih vrsta koke je raznog oblika. U prometu je poZllata jo~ i bolivijska i peruanska i k oka. Sastav. majasil-treva . nos. koz lic. a 2-4 em ~ iroki. po obodu eeli. Higrini su isparljive haze i mogu se izdvojiti destilaeijom s vodenom parom. teleca stopa.GJavni nerv se vrlo jako istice. ali cvrsH. 2lmijdn ce~a lj.na se za sada od cega potice otrovnost kozJaca.krajeva prenesena je kas:nije na Javu.ca. masti. zrninae. psihieko stanje I i opasan otrov. onda deJuje na centra:lni neI'V'Ili sistem nadraZujuci ga i izaziva· koje ·traZe kokainomaru. Nervatura li s ta je ka ra kteristicna i jasno istaknuta. zmij in kolomboc. vi. . kacje zelje. kravos. Lmaju skroba kao i krompir. mali strkae.se upo treblj ava sarno kao narodni lek. voska. J ava je danas glavni proizvodac koke. Duzom upotrebom izaziva neizlecivu naviku. 4-8 em dugacki. obolele desni. beriket. majasil. a ixnutra proHv ~ tueanja. kozJee. Glavni alkaloidi suo k 0 k a i 'n. . 'kozas-li. a deea su se trovala plodovima: natecen je· zik i usne. S obe strane glavnog nerva pruzaju se na nalicju od baze lista pa sve do vrha d van abo r a e p ide I' m e kao dva luka. Erythroxylaceae Koka je zimzelen grm. lisionjak. knegic. fitosterola dr. konjska blitva. zmijino groZde. Ne z. Anesteticne os ob~ne imaju sarno kokain i tropakokairn. Jzgled Usta. zmiji!l1a trava. Skoro sva droga se potro~i za ekstra>kciju alka10ida. bula. . Iz tih . kacja kuruza. Posle izvesnog vremena javlja se prolazha n e 0 set I j i v 0 s t. 'k okain deluje kao 10kalni anestetik.

's lucajevi teskih. je utvrdeno da trovanje izaziva di·kumarol koji nastaje od kumarina pod uticajem gljivice na trulom kokocu. tanina i dr.Razne Vl's'te sena imaju slabiji iii jaci prijatan miris na kuma rin. - Papilionaceae Do 1 m visoka dvogodgnja zeljasta biljka. 'kao ·i druge opojne droge. Sabiraju se ". zatim gorkog i pomalo Ij u tog i oporog. Opomena! . god . godi ~nje se preradi oko 8 miliona kilogram a kokinog li~Ca za proizvodnju kokaina (prinos oko 1% kokaina 12. Komisija za opojne droge Ujedinjenih nacija predvida ograriicenje proizvodnje i regulisanje prometa koke i kokaina. Kokotac je trava koja kod nas . zbog cega ova ne moze da se zgru~a. Cvetovi su zuti. Tropakokain je manje otrovan od kokaina. aH se racuna da je svakako veca od Jegalne. ima svojstva da se suprotstavlja antihemoraglenom dejstvu ovog vitami·na.s liene detelini. Cveta preko celog leta. koke i indijske konoplje odrfavane su mnoge meuunarodne kOllferencije sa ciljem da se smanj'i i spreCi ~irenje uzivanja ovih opasnih opojnih droga. Godine 1941.KOKOTAC. anesteticno dejstvo mu je duie: daje se pri lumbalnoj anesteziji. grceva dece itd. jer prilikom susenja nastupa fermentacija. suva biljka ima i slobodne melillotne lk1seline smoIe. Raste i izvan Evrope. pa cak i smrtnih hemoragija stoke koja je jela sene u kame je bilo trulog kokoca. Stabljika je prava i vrlo razgranata. Osu~ena biljlka prijatno mirise na med. . ZDRALJIKA Melilotus officinalis (Moo. Prema podacima UN. Jer spreCava stvaranje protrombaze u krvi. steze i sl. nestace hemoragije prouzrokovane trulim kokocem. ne zna se kolika je iJegalna proizvodnja. Ima 1istove . Kokotac je aromatiena droga 'koja nema etarskog ulja. puteva i dr. Osim kumarina. ZDRALJlKA 395 Zbog opijuma. lakton orliO·hidroksi-cimetne kiseline ili kumarins'ke kiseline. kao lek koji ublaZuje bolove.rhovi granOica biljke u cvetu. U Kanadi i SAD zabelezeni su 1931. Kontrola. hi'd roliza jednog glikozida i pri tom se oslobada k u mar i n (oko 4'10). Upotrebljava se kao narodni lek spolja. Ako se staci daje hrana bogata vitaminom K (Jucerka).Trgovina kokinim li~cem ·i proizvodnja i promet kokaina su pod kontrolom Ujedinjenih nacija. vinograda. U homeopatskoj medicini daju je protiv migrene. U k usa je najpre malo sluzavog.raste svuda i redovan je sastojak sena. sarno su po obodu zupcasti. Sluzi za aromatizaciju krdZana i drugih lo~·ih vrsta duvana. Medutim. dosta zbi~enim grozdovima. Kumarin je proizvod hidrolize heterozida. Nekad se droga mnogo vge upotrebljavala. koja kao korov raste po pustim mestima ukraj njiva. u raastima i melemima.List koke i njeni alkaloidi smeju se upotrebljavati samo pod kontrolom lekara! KOKOTAC.) Lam. tera vodu. agJiikon gor- . za razliku od ostalih mirisnih biljaka koje imaju spoljni ill unutra~njd sekTecioni aparat s uljem. . Dikumarol je antagonist v·i1amdnu K. Jedno vreme vaZHa je kao lek za o ei. Droge s kumarlnskim heterozldJrna. suvog liUa). na dugackim. Jos u starom veku sluiila je.

lazark1nja (Asperula odorala). Oko dvadeset mHiona Afrikanaca fvaee kolu. ne bi se moralo vekovima cekati. kumanika. Najvi~e '1rumarina imaju Faba Tonco (oko 30/0). Bern i fva6u sarno potpuno svezu kolu! Ovo je iskustvo posluzilo za veHko otkriee 0 boljem poznavanju hemijskog saSlava kole. glad. kao. konjska detelina. Na primeru kole mogu i treba da se 'lice generacije zdravstvenih radnika svih zemalja i vremena kako nije trebalo raditi. ne oseeajuei umor. a kasnije i drugih lekovitih bHjaka. i sluii im za raznovrsne verske i druge ob· rede i svecanosti. zbog tega se izvesne kumarinske droge upotrebljavaju i kao gorka lonika i slomahika.. Svaki narod je ~iroko koristio i danas upotrebljava one sto mu priroda na svakom koraku pruza. iuti kokotac. vodnika. razni ka~uni (Orchis). To je uskogrudo i netacno. kokotac (Melilotus otticinalis). U tropskoj Af· rici kola ima ogromnu va'lnost. mrku. crnci . prirodnih proizvoda koje je covek kroz vekove uspe~no koristio u borbi protiv zaraza i bolcltina. et End!. klesano i kovano u S1aInoj bo1'oo za bolji zivot i dobro zdravlje. veliilci zuti kokotac. p~enicica. Suvu. mala pototna gra~ka) j M. zdralika. hemijskog sastava i dejstva su i Melilotus altissimus Thuill. teret. ana im je moneta. NoseCi ogromne terete na glavama. KOLA Cola vera ·K. prevrelu oni neee podiei sa zemlje. pre svega . ne zaduvaju se i mogu da izdrle takav napor koji je belcu uvek bio ncshva tljiv. 5vinduh. idraljika.stalno zvaeu svezu kolu d u sled toga postaju neobicno izdrzljivi. kao kod nas dinar. To je bio povod mnogim istrafivanjima koja su objasnila fiziolosko dejstvo. MALO ISTORIJE 0 OVOM SPASONOSNOM ORAHU Nenaucno je i neprihvatljivo shvatanje da je sarno evropska medicin· ska vestina lecenja tacna i da ve~tina i nauka 0 leku i leeenju poticu i po· cinju od nas. ne sme se potcenjdvati. - Sterculiaceae KOLA JE USLA IZ NARODNE U NAUCNU MEDICINU Kola-orasi su jedan od najtipicnijih primera koj<i ukazuje na potrebu stalnog proucavanja narodnog iskustva.) Desr.396 LECBNIE BIUEM kog ukusa. micisavka (Anlhoxantum odoralum) i dr. alb us (Mcd. na primer. Slicnog mirisa i ukusa. Oni koji 'lvaeu kolu mogu da podnesu veoma velik nap~r. de· se tine kilometara na dan. na kolu sve do kraja proslog veka. orlov nokat. (bela kominika. farmakodinamiju i pravilniju primenu i terapijsku upotrebu bi/ja u lecelljll . Schwn. i Cola acuminata Schott. Anticki narodi i Arapi izgleda da nisu poznavali kolu. beli kokotac).. noktec. Narodno iskustvo. zed. nokata trava. nokatac. Narodna imena za biJjku Ikokotac: velika djetelina. (zu ta zdralji'ka.kova naroda druge boje koze. zutka. Da su helci 5 manje oholosti i potcenjivanja gledali na ve~tinu lecenja i izradu I. Ona se tame upotrebljava za zvakanje od najdavnijih vremena.

TUCAK. G .MLADA KOu.PERlKARy.GRANCICA U CVETU.arvOREN PLOD SA CETIRI SEI\IENA (2).~ DVA KOTILEDONA. J MLADA KOu. C _ PRASNICI. KOu.PLOD.N _ MALE I I~KLIJALE KOLE SA VISE KOTILEOONA. M .L.. c K I KOLA : A .BEu. F .K. 1 . I . IZNIKLA IZ VRSTE KOJA IMA DVA KOTILEDONA . B .PLOD NA UZDUZNOM PRESEKU: VIDE SE PET SEMENKI.ZENSKI CVET. 397 N L . E .KOu. D .PETQKRA!( PLOD. H . SA VISE OD DVA KOTLLEDONA J.

jer strucno isprzena 'kola ~ma ta ko prijatan miri's i svojstven ukus da joj nikakva korigencija i nije potrebna. Dodaju im razna sredstva za »ulep ~avanje« . s tabilizovanog pra ~ ka . To je tzv. Dejstvo kole je u prvom redll dej stvo kofeina. zbog cega irn a akutnih i hronicnih trovan ja kolom! U KOKA-KOLI GLAVNI SASTOJAK SU KOLA-ORASI pObro ~nje koji su Koka-kola i s lieni napici ~ iro'ke posle rata osvoj ili ukus po trosa~a svih kon1:inenata i brzo poplavili svetsko trli· s te kao retko koji drugi napi. od velikih doza smrt nastupa zbog para li. Kola j<! bila povod da se opseznim eksperimenti ma utvrdi da svei e bilje deluje drukc je i bolje od osuJenog. Deluj e i diuretieno. imaju kao glavni sastojak pre· . i ovde se moze reci da svako dobro ima i svoje zlo. a u vecoj otrav. vina iii tinkture. poreklo i lekovita vrednost. naj~e~ce kao stimulans. a za tim tanina. Tek krajem XIX i po~etkom XX veka droga je ispitana i utvrden hemij ski sastav. Sveza kola deluje sporije ali dugotrajnije. tonik (erveni) J1000rans j adstringens (pnotliv hro. I edino lekari. jer je u njoj kofein vezan za taninska jed:injenja odakle se u organizmu postepeno oslobada. U Evropi je kola bila nepolJOa ta do XVI veka. Ove patentirane napitke p od za~ticenim i izmi~ljenim imen ima proizvode razne fabrike u sve tu. fermet·iranoj ikoli veCi deo tanina pretvoren je u nerastvorljivo kola-crvenilo. Medutim. redovno sadrie kao glavni 's astojak kola-orahe zbog njihovog vanredno ene rgi~nog dejs l'va za i zdr~ava nj e velikih napora u kratkom vremenu.398 LECENJE BILJEM mnogih boles!i. Uzbuduje eentralni nervni sistem i ja~a delatnost srca. da mu je dejstvo dugotrajnije i pot punije. UPOTREBA KOLE U NAUCNOJ MEDICINI Sveza iii stabilizovana k ola daje se u obliku alkoholature.tak ranije. Tako j<! do~kl ·i do zna~aj nih radova Burkeloa. KOLA - GLAVNI SASTOJAK NAPITKA ZA SPORTISTE Prijatni napici koje sve ~eSce piju sportisti pre i za vreme takmicenja. do dan as. Sveza kola je bolja i zbog punog dejstva tanina. franeuski daci.kole za ja~anje . tek uzabranog lekovitog bilja unBtavanjem enzima na temperaturi oko BODC. god. teenog ekstrakta.tetu u Parizu od 1900. terapij skoj dozi lek. Peroa i drugih naurnika na Farmaceutskom fakuJ. I kola je u maloj . stab ilizacija ill sterilizacija sve!eg. jer u mrkoj. pre pisuju ponekad ekstrakt i vino .ze srca. iako to nije potrebno. Njenu upotrebu prvi su videli Portugalci u zapadnoj Afriei.ro~nog prolJiva). flobafen. Kod nas se kola jo~ uvek vrlo malo upotrebljava. Sve do kraja XVIII veka nije se malo od kog drveta poti~e seme. Mnogi ambiciozni sportisti u zelji da po svaku cenu budu prvi d nepobedivi u tome preteruj u . Dejs1vo kole je sri~no delovanju kafe i caja.

reCnog kolinog ekstrakta pomesa se sa 100 g aI· kohola (60 0/0-nog). dobra promesa. Njj. . osobito u Rusiji. Zato se navocti 5amo one sto se zna. I. sve je podvrgnuto alkoholnom vrenju: rai. TROVANJA KOLOM Kola je tipicna kofelnska droga U svernu se mora bi~ umeren. Znaci trovanja su 'kao od 'kafe i caja. To vazi i za kolu. bez narocite potrebe piju vece kolicine 'kale. I najbolj-i lek moze bilti otrov ako se uzme vise nego sto je potrebno. odlije i pije po jedna rakijska casica triput dnevno. pre jela. dod a 100 g obicnog farmaceutskog sirupa i na kraju. Kad rodoljub . manje zlo. PREPARATI OD KOLA-ORAHA Nj. N'ije dovoljno prosto i jednostavno nesto za· braniti. glad i nemaslina. malo· -pomalo.« E. buke. poseban .ve s to je moglo bili pre tvoreno u votku. Renki su slucajevi da je neko popia neki preparat kole da se namerno otruje. Re~ko je lroja lekovita biljka tako brzo. 2. Najcesca SLI hronicna travanja osoba koje svalrodnevno. jecam. jer su svi pili. gde je sarna dnavna vlast otva· rala javne cajare i favorizovala peivatne cajdiinice u borbi protiv preterane upotrebe alkoholnih pica. Fabrike dne u 1ajnosli svoje recepte. KOLA NAPIer U BORBI PROTIV ALKOHOLIZMA Nasa narodna filozofija ima i ovu mudru izreku : . Kola·vil1o: 60 g teenog ekstrakta kola-oraha pomesa se i rastvori u 940 g najboljeg cmog vina. tj . upotrebom kole kao leka u vecim od propisanih terapij skili doza. psenica i drugo .KOU. tj . ostavi da .ve su ostajale u korovu. CesCi su slucajevi mectika mentoznih trovanja. 399 vrele i sl rucrzo priel1e kola-orahe. pa bolje je lazljivi jezik lagati bez· alkoholnim napicima od kole nego r akijom i drugim opasnim alJcoholnim napicima.j asvojila ukus po· trosaca raznih naroda.ih je sve vise i sve su raznavrsnij[. sto se spravlja po apotekama.s e izbistri i pij e po jedna kasika 1riput dnevna posle jela.. Koka-koli i svim sHcnim napIClma kola·orasi daju mnogo traieni ukus i miris. on mora nam zamenu. koji osvajaju vecinu potrosaca. neobradene i neposejanje. manje opasno sredstvo za uzi1 v anje. zatvori i dusevne bolnice p repuni i na sve strane beda. livade nepokosene. zdravstveni i prosvetni radIllik zeli da irna uspeha u borbi protiv alkoholizma i slicnih poroka. ton« 'i . osobi<to u SAD i Zapadnoj Evropi. ostavi da 5e slegne i izbistri. Popularizacija kole umnogome podseca na sirenje upotrebe kineskog caja u nekim zernljama. 750 g najboJjeg cmag v-ina. \. Kola·eliksir: 50 g . kao nabuj a la reka poplavila sve kontinente . Covek mora negde da dangubi i da laze laz ljivi jezi'k.

Goris je izo· lovao jednu drugu fenolsku materiju i nazvao je kolatein. kao da je radeno sa sVeZim semenkama. Pije se po jedna kafena ka~ icica triput dnevno pre jela. ali ne mrkoorveno. prevrelu kol u crnci bacaju. 5.ike brizljivo Cuvaju sveze semenke kole u korpama oblozenim zeleninl i ovlazenim li~cem nekili biljaka iz porodke Marm1taceae. Sveze i susene semenke nemaju isti sasta'V i fiziolo~ko dejstvo. t1umbimm. kao sto to redovno biva sa semenkama obieno osu~enim. odakle su pre· nesene u Indiju. God·ine 1911.nim alkoholom uni~tio u sVeZem semenu kole enzim 0 k sid a z u i posle toga iz ·s terilizovane i osusene kole dobio beli ekstrakt. Obe ove fenolske materije imaju osobine flob atanina. koja se pret· vara pri obicnom su~enju 5emena u kola-crvenilo. Kola-sirup: 10 g tecnog kolinog ekstrakta pom e~a se sa 90 g obicnol? sirupa. enzima. ~IX> sve zaYis i od ukusa potro~aCa. kolakatehina i kola-crvenilo. Xola-rakija: 20 g tecnog kolinog e kstrakta pome~ a se sa 80 g najbolje pr epece l k e.c r v e nil o. Po Kneblu (1892) sveze seme sadrii glikozkl k 0 I ani n koji se ~azlaZe pri· likom su~enja semen a na 'k 0 f e in. na J avu i u Brazoil. 3. skoro bele semenke oj primeceno je da su nji'hov sasta'V ·i dejstvo drukciji od osusenili. Tako »stabiHzovane« semenke ostaju u sredini· bele. Crnci zapadne tropske Afr. Cejlon. za razliku od dotada~njih mrkocrvenih ekstrakata. GDE RASTE KOLA-DRVECE? Kole rastu u tropskim vlaznim ~umama zapadne Afrike.. a delom vezani. Umesto sirupa moze se upotremt i med. a crvene vrste kole obojc se manje-v-iSe 'Ijrubicasto.i su delimieno slobodni. Kola 1ma 1-2. Goris 1 SevaJije (1908) izolovali su iz svezeg semen a Jrole fenolsku supstanciju 'kolatin. jer staru.07% teo b rom ina. ove semenke su imale isti sastav i dejstvo kao sveze. lozovace iii vinjaka od 55% alkohola . T ecni ekstrakt kola-oraha spravlja farmaceutska industrija iii vece apoteke po propisima farmakopeje. na Madagarskar. oko 30'10 skroba. m ali nov iii neki drugi si· rup po zelji potro ~aca. mrku.400 LECI!NII! BlUHM ' Ovaj elik sir neke apoteke namiri ~u cimetom. vanilom ili drugim aromaticnim drogama. malo saharoze. Go· dine 1896. g Ii k 0 z u i ok 0 I a . Ko la inw io~ i oko 4% flobatanina "iIi kolatanina. 4. Pije se po jedn a ka ~ ika posle je la. Goris i Amu su driali sveze semenke 5-10 rninu'ta u autoklavu na lloac i zatim ih osu~ili. Afri6ka plemena upotrebljavaju jedino sveze neobojene. koj. Sadrzi oko 1% kofeina. u . Li~ce se menja oj kvasi da bi kola ~to duie ostala sveza. Pije se po pola kafene ka ~ ic ice triput dnevno pre jela. ne upotrebljavaju. Burkelo je vrelim 900/ . betaina i malo masti. OD CEGA POTICE LEKOVITOST KOLE? Hemijski sastav kola-oraha je vrlo slozen. Maurici~us. jer su sterilizacijom urui~lene oksidaze i tIla taj nacin spreCeno razlaganje kompleksa ·kolatin-kofeina.5% k 0 f e· ina i oko 0.

U novije vreme svefe semenke se prenose u zelenorn mcu brifljivo zapakovane da bi 's tigle u Evropu ~to manje promenjene. Kole spadaju u onu grupu vafnog drveca ~ije kulture stalno rastu. . Radi se . Kolumbiju. ve~ta~ki razmnozavaju. obi~no rastavljena na svoja dva (Cola vera) ili ~ k 0 til e don a (Cola acuminata). sernenke i'l:vade iz ~ure i su~e. plankonveksni. n ejed n a k eve I i ~ i n e i 0 b Ii k a: ovalni. U donjern delu nalazi se supljina i u njoj pupolj~ic i koren~ic iii sarno ostaci od klice. a 15-30 mm ~iroki. bez mirisa. Berba. Meksiko i dr. on bi raznokola-drvece nazvao plantae bellicosae. gor~e KOLA JE POSTALA PRAVA PLANTA BELIKOZA Da je slavni ~vedski botani~r Line (1707-1778) dan as nv. Oporog i nagorkog ukusa. jer se dizenterija prenosi zarafenom neprokuvanorn vodom. gde se ra~una da godi~nje oboli oko 700 miliona lica od dizenterije (srdobolje) i gde milioni unriru od ove strasne zarazne bolesti. a pogotovu za one u tropskim nezdravim krajevima.ispod zita«. Duga~ki su 20-40 mm.KOLA 401 Kon~in~inu. sarno da se d~e do cilja. . KAKO IZGLEDAJU KOLA ORASI? Osusena i olju~tena semena jezgra je veli~ine oraha . upotreba pijace vode 'prokuvane sa malo kole ima velik profilakti~ni zna~aj. jer je to korisno za nacionalnu ekonomiju. a na prelomu je crvenomrke boje. PROFILAKTICNI ZNACAJ KOLE Za sve stanovnike Zemljine kugle. duguljasto-tetvorostrani iii obratno jajasti. Svefe iii stabilizovano seme je bela do run~asto. Danas gotovo i nerna tropske zern1j e koja ne ~ini napore da podigne kulture kole. Jedno drvo daje prose~no 5-8 kg svezeg semena godi§nje.Beru se plodovi n~to pre potpunog sazrevanja. a na obi~an na~in su~eno je tarnnomrko. Mestimi~no se sve vge gaje ili. Kola trafi tropske vlafne ~ume isto kao i kakao. okrugla~ti. do~epaju 05'Obito semena onih koje mnogo rode i daju kvalitetne kola-orahe.il!i d~vljeg kestena. To su privredni ratovi. jer se zbog njih vode ratovi. Svefe seme je opoI'ije i nego osuseno. Donedavna su kolonijaJne sHe ~inile sve da se 1Z ekvatorijalne zapadne Afrike. na unulra~njoj strani ·ravni iii udubljeni. po povr~ini ne~to malo rapavi. Drvo ra~a tek posle petnaeste godine i daje plod do svoje 75 godine. Kotiledoni su veorna tvrdi. ali se pri tom sredstva ne biraju. bolje reci. Je· dna francuska firma 5 tab i l'i z u j e k 0 I u u mestu berbe u Gvineji. postojbine raznih vrsta 'kola.

i pored neprevreiog seeera. mletne i sireetne kiseline. domaee konoplje. semenjata. nesto viSe glikuronske . semenjaka. tao nina i kofeina . izbomiea. Manje je gorka i aromatitna od peiena. poskon. prvoj. tekstilne konoplje (Cannabinis semen) sa· drzi oko 30"10 sl15ivog masnog ulja (gliceridi linolne i linoleinske . kudeija. Gaji se na zaseeerenom t aju . evetocice. Beru se vrhovi grantiea u evetu (Artemisiae herba. Spolja se upotrebljava 11 obliku kasiee (kuvanjem u vodi) kao oblog na uboje i otoke. Za musku stabljiku: bela ikonopija. zbirnica. beLka. a na nalitju beli i vrlo dlakavi.• 402 KOMBUHA LBCENJE BD. pitome konoplje. Vee prvog dana na povrsini se uhvati belo-sivkasta kozasta skramica. Za iensku stabljiku: zenska konoplja.jos i malo alkohola. belica. ernojka. KOMONIKA.kiseline). gl'snica. ugijene. Ponekad se traZe sarno listovi. Deluje osveZavajuee. cma konoplja. Za to vreme tetnost ispod nje postaje sve bleda. stabljata. vitamina K i dru· gih sastojaka.ve« stavi se u tasu smlatenog. seme· njajka. zivica. trnica. KOMOTLJIKA.ka. koja se posle nekoliko dana razvije u tolikoj meri da zaista liti na neku pravu gljivu. a najvise pored puteva. prvica. kineska iii ruska cajna iii kvasJ gljiva To je mesavina s lapitastih bakterijai nekih vrsta kvasca. kao blago sredstvo za tis· eenje. jer sadrli. oslac:tenog taja i ostavi 2-3 dana da prevri. vem u kitiee i brzo suse u hiadu na promaji. mandiurska. zenska 'kudeija. konople. Samleveno seme se daje u obliku taja (6-8 g na tasu kljutale yodel za letenje ra'znih upala besike i prostate. Narodna imena za biljku: alja. konop. - Cannabinaeeae Zrelo seme od nase obitne.JBM Japanska. TRLOMET. Malo parte »glji. koja lImo korov raste svuda. . 14"10 belantevina (osobito jednog giobulina. eRNI PELIN. iz· birnjata. KONOPUA Cannabis sativa L. sluzi. edestin). Razvijaju se mehuriei ugljene kiseline i taj dabija pri· jatan. konaplje. semenjak. Sadrli i nesto vitamina B.kiseline i druge proizvode alkoholnog i kiseiog vrenja. muska konopija. to je najupadljivija razHka od pravog pelena. kudelja. Listovi su na 'lieu goli i tamnozeieni. nakiseo i osvezavajuei ukus. - Compositae Komonika je dugovetna zeljasta brljka. beiojka. Upotrebijava se kao pelen. UMJET Artemisia vulgaris L. DIVLJI PELIN.

U etarskom ulju ima cineola. odozgo tamnozeleni i bez dlaka.4% etarskog ulja. kora mu je sivozu6kasta. im a 5-7 duguljastih listica.iv l1egoba varenja hrane. grane su belieaste. vltlJlve. Konopljika se sadi i kao ukras . tanina. - Verbcnaceae Mm~e ~a bIber. s labe i sa.KONOPUlKA ~ 403 KONOPUIKA Vitex agnus castus L. naspram no.a Je . straha i drugih Ziveanih obo. nesaIllice. Stablo je pravo. neurovegetativnih poremeeaja (dejstvo etarskog ulja). KonoplJ1ka je narodni lek za leeenje rana (dejstvo tanina i cineola). Do 2 m visok grm. . noplika. ljubicasti (rede ruiicasti iii beli). udruZeni u guste vr~ne cvasti. . SadrZi oko 0. Plod se upotreblja'Va wnesto bibera 'k ao zatin oj prot. narocito plodovi. o~tra ~ibika. Upotrebljavaju se vrhovi ·g rancica u cvetu i plod (Agni casti herba et fructus). ljenja. Cveta leti. otocka ko. konopina. poljski biber. Plod je sitna I k ostunica od 3 do 4 mm sa 4 semenke. . Narodna lmena: divlji biber.vrl~ razgranata. LI~ce Je sheno konoplji. osobito jufnom. heterozida agnozida. lupanja srca. KONOPWIKA zdo belieasti i vunasti. cistila. Ko~?pIJ lk. velika konopljika. vrlo rasprostranjen u primorju. gorkih materija. alkaloida. odo. eetvorouglaste. Cvetovi su sitni.

Mirisa i ukusa je jakog. J ezik postaje neko vreme neosetJjiv kao od kokaina. krij'll se na bazi listova. ka~lja. tlankovit. tera na mokrenje itd. Daju ga u rakiji pijancima da im se ogadi alkohol (0. aromatitnog. Sastav. skroba. donekle tetvorouglast. Sabira se u avgustu. Ostala narodna Imena: gorski kopitae. kozasti . obit no prezimljuju. 15-20% metil-eugenola. toplog. osobito bukove. tamnjanac. mrezasti. a na nalitju mutni. kopitnica. Ijutog. gijas. 10-15% bornH-aeetata. smole. Droga je otrovna (azaran u etarskom ulju). Cveta aprila i maja. gihta. Izaz~va po v rae a n j e i proJiv. Rizom puzi p L itko u zemlji. - Ari·s tolochiaceae Trajna zelj asta. KOPITNJAK Etarsko ulje je mrko obojeno. tamnjanite.5-1.404 L1!CI!NII! BIUl!M KOPITNJAK. slu'li. organskih kiselina ~ nepoznatih gJikozida. te zato nije primlj ena u sluzbenu medicinu kao ekspektorans umesto ipekakuane. Cvetovi su purpurno·lamnomodri. Stoka ne pase kopitnjak. Spominju ga jos Dioskorid i Plinije da leci groznieu. 2-3% azaril-aldehida. temjanice.Suv rizom sadrZi oko 1% eta r s k 0 g u I j a. Listovi su u obliku kopila. tanina. nagorkog. Rasprostranjcnost. Droga. kopito. mastJiea. katin drat. mrko-erven sa sivom nijansom. iako je kopitnjak bio jedini emetik do uvodenj a ilpekakuane u farmakopej'll. . Upotrebljava se jo~ jedino u narodu. . slicnog biberu i kamforu. protiv poViratne grozniee.' VH!. Riwm se mora ~to brZe osu~iH. a deb eo 1-2 mm.Kopitnjak je vrlo stari lek. kopitnjatic.zne tamne ~ume. . mala biljka. temjanuga. Dug je oko 1 decimetar. SadrZi oko 32% a z a ron a (propenil-trimetoksibenzol). Danas je kopitnjak nacpu~ten. Upotrebljava se eela biljka: rizom s nadzemnim delom biljke s li~eem ·i zelenim plodovima (Asari rhizoma cum herba). Upotreba.0 g kao infuz) . . sjajni. za kijanje itd. terpena I seskviterpena. ~eeera. Pra§ak izaziva krjanje. Na riwmu obitno ima korentiea i mladih prizemnih listiea. KOPITNIK Asarum europaeum L. ima nezgodno sporedno de[ovanje i posledice od toga. toplog i paprenog ukusa i terpentinskog mirisa. menegled. s liea tamnozeleni.

pa sto brie osusiti u tankom sloju. kao sto varosani !rose spanae. pore mecaja nastalih us led loseg prometa materija i anemija nastalih posle prirnene duboke radioterapije. u sobu Hi negde drugde pod krov. VELIKA KOPRIVA. - Urticaceae K~riva je ?osadan . Za koprivu su vezana mnoga narodna lecenja. z d r a V 0. cela nadzemna biljka u cvetu iii sarno karen. preventivno sredstvo i hrana. . Rahitienoj deci koju zrace ultravioletnim zracima iii 'koja primaju zraceni ergosterol (vdtarnin D) daju u najnovije vreme hlorofil ·iz koprive ili njeno liSee. karotena. voska i Jcremene .u speSno se daje protiv raznih zaraza. soc n 0. Koprivu ne treba brati u blizini naselja i pored puteva gde ana. belog pranja. zato se poslednjih godina daje kao dodatak pri lecenju srcanih balesni'ka digitalisom.. Pred ovaj rat. celo lisce po suvom i Iepom vremenu kad se digne rosa. Hlorofil iz koprive povecava snizen krvni pritisak i dovodi ga na normalu.vima dobro poznat. iz korena upotrebljavaju se za porast kose. nadzemni deo biljke) ili. a jos viSe sa njenom z e len a m b 0 j 0 m (hlorofilom). Zato njega treba brati. VELIKA KOPRIVA. sam lis t. U svojim ZaTama kopriva -Ima acetilholina i ' histamma koji vee u kolicini od 1/ 10. verovanja. iSijasa i neuralgije..narocito za vreme rata. Danas se u prosveeenim zemljama !rose desetine i stot-ine vagona koprive za vadenja hlorofila. Caj iii alkoholni ekstra.Kopriva je narodni Iek. nego rastresito !ito pre preneti u susaru. Treba brati sarno mlado. krvavljenja iz hemoroida i uopste za zaustavljanje krv·i spolja i iznutra (ta· ninsko dejstvo). jer je pnimeceno da onda deca mnogo brie ozdrave. najcesce raste. koji se daje preventivno i za lecenje teske kolonijalne anemije. . Caj od koprive daje se protiv proliva. jer je tu cesto zagadena m dkracorn i iz metom i moze doCi do teskih zaraza. Upotreba. U najnovije vreme najviSe se ceni mlad list (Ur· ticae folium). sujeverja 1 obicaji. mnogo so11 (IS-2oot.KOPRIVA.kt iz trave (hel'be. .k iseline. mnogo viotamina C i K. Prisustvo glikokinina bi moglo objasniti i opravda1-i upotrebu koprive proti v secernc bolesti. Za Iek se belU vrhovi grancica s liseem. prezren korov pO prljavim i zapustemm mcstlma. protiv opadanja kose i proliv peruti. Stranci ad nas -Iraze vagonske kolicine osU'senog k apr i V i n 0 g I is t a. a i protiv drugih anemija. najcesCi seoski korov koji siromasam svet vekovima upotrebljava kao prvu prolecnu »zdravu zelenu hranu«. Sastav. 'da osuseni lis t sacuva jasnu i lepu zelenu boju. Hlorofil iz kopnive . fitosterola . s luzi. koje bi bilo zanimljivo sakupiti i prouciti. cesto prevrcuCi. URA 405 KOPRIVA. Ponegde se joS upotrebljava sveze uzbrana kopriva za »'larenje" mesta :na telu obolelih ad reumatJizma.000 mg 'lare i peku. Za vreme gladi kopriva je oj za Ijude i za domaee zivotinje prva i najzdravija hrana. Iecitina. . Rezultati su bili vrlo povoljni. a . rnravlje. sireetne i maslacne Idseline. na tavan. jos ce~cc. Cenili su je jos Rimljani. ZARA Urlica dioca L. inace.U listu dma tan ina. vrseni su ogledi na labora· torijskim 'livotinjama i na bolesnioima sa listom koprive. pepela) i hi 0r of i I a. Treba ga brati u korpe i ne nabijati ga.

vode. kao hranu u ob1iku povrea. ostaviti jedan dan da svene da manje zali. zutice. 5. npr. uglavnom preventivl1o. kao. Da hi se ~to potpunije sacuvali lekoviti sastojci. cede ieleni sok iz svezih kopriva iii im daju.5 kg ~ecera i kuva 15 minuta. danas u naprednim zemljama dajll zelene tablete hlorofila. . kala-azara. nacini 5 kolacica i u stednjaku ispece. ostavi preko n06 i u toku dana pije umesto vode kao sredstvo za jaeanje. Pije se IS medom po 3-4 ka~ike dnevno za lecenje bolesti navedenih pod I. Koliko se kopriva ceni vidi se i po zvucnim reklarnnim nazi virna raznih specijaliteta nacinjenih od koprive. Tako se moze znjeti do 10 puta godgnje.. Najbolje je 'koprivu rasaditi u jesen kad pocnu kise. Svajcarska. Velike fabrike lekova iz inostranstva traze od nas stotine vagona ove droge. i za grgljanje i ispiranje us1a protiv angine i upale desni. osu~iti u hladu i poskidati liUe pre no sto se potpuno osusi. U toku od 20--30 dana dete treba da pojede svako vece jedan ·kolaCic. treba je pokesiti. 2. zucnih oboljenja i dr. list koprive treba dobro nabiti u ciste. pogotovu sa mnogo dece. protiv malokrvnosti. jer je sarno mlad list dobar. naroeito protiv kolonijalnih bolesti: denge Hi papatacija. Traznja koprivinog lista sve je veca. Ekscrakt: Sok se isparava na vodenoj pari u plitkoj posudi do guo stine meda. Uzima se 3-4 ka~ike dnevno. 3. Cim u prolece izraste za pedalj visoko. poparenu i sarnlevenu koprivu nekoliko puta dnevno. Hlorofil i kopriva 5e upotrebljavaju i protiv raznih drugih bolesti. rute groznice. Domacinstva. Caj protiv anemije (malokrvnosti): punu saku mladih lisnih pupolja· ka . Caj: 50 g isimjenog liSca kuva se 15 minuta u 1 litru vode. Sve narn to nalaZe potrebu za proucavanjem hemijskog salStava i fiziolo~kog dejstva koprive i njene upotrebe kao dijetetske hrane i leka.406 U!CBNJl! BlUEM Oeci tije majke nemaju mleka iii onoj deci koja ostanu bez majke. pa ih ve~tackj hrane kravljim iii nekim drugim mlekom. 1.koprive prokuvati 15 minuta u 1 litru vode i to piti mesec dana umesto. 6. Kopriva se moze lSeja1i ali. Protiv nocnog mokrenja dece u postelji: 20 g zdrobljenog koprivinog semena i 60 g raZellog bra~na pome~a se i doda malo vode i meda da se dobije testo. Najvge je traZe SAD. rasac1ivati pomoCu rizoma (razgranate podzemne stabljike). Nemacka i Svedska. . Sirup: 1 kg soka prokuva se i procedi kroz flanelsko platno da bude bistar i pome~a sa 2 kg meda Hi se doda 1. Zimi se mogu koristiti i osuseni pupoljci. Za izvoz lSe list cvrsto presuje u velike bale. Zbog toga se poslednjih godina kopriva pocinje gajiti kao kulturna biljka. razume sene dozvoli1i da iz· raste vge ad pedlja. Sok: I kg svezeg mladog i opranog liSca samelje se ma~inom za mlevenje mesa i iscedi sok. -treba da ostave za zimu nekoliko vreca osu~enog iJsta. nove vrece oct vgestruke debele hartije. jo~ hde i bolje. kao predohrana.eliksir zivota«. 4. kopriYu treba nac1ubri1i azotnim dubrivom i dobro zaliti. Uzinla se 5-10 g dnevno s medom. ali se upotrebi sarno pol a ~ake pupoljaka. Cim se pokosi. na razmaku 40 x 40 cm. karnena ·u be~ici i vodene bolesti.

n u p a ~ u zap c eI e. . Donj.Sadrfi do 1% eta r s ·k 0 g u I j a. akruglasii. kad se trljaju medu prstima. a mnogo se tr~i i kao zamena za biber. pa se i zbog toga preporucuje njegovo gajenje.JatkHa i piva.KORIJANDAR 407 7. U veterinskoj medicini sluzi kao karminativ. ali malo slabije. 9. limonena. Ostala narodna imena: koprva. Za medicinske svrhe korsti se sarno gajena bi1 ljika. poklopi. a da i ne govorimo 0 velikoj potrainji u zemlji i inostranstvu. 'peciva. Nas selekciorrisani sitnozrni kor·i jandar ima oko 1% elarskog ulja. obicna kopriva. Kamen 11 besici: po 10 g koprJve. s. listovi su krupni. pokJopi i posle 4 sata pije u toku dana. Cvasti su bele.i andrum sativum L - Umbelhiferae Kod nas se gaji. Ostatak od destilacije ulja izvrsna je hrana za stoku. geraniola i dr. a ima ga i podivljalog po zitntm poljima gde raste kao korov. doda 25 g kamilice. ocedi i iscedi i toj tecnosti doda se 200 g vinskog sirceta. U ulju ima jos i· pinena. Upotreba. poklopi i posle 3 sara pije u toku dana umesto vode. 8. Proliv reumatizma: po 20 g lista koprive i breze kuva se 15 minuta u poJa Ii tra vode. . Korijandrovo ulje je glavni izvor iz koga se varn linalol. borneola. zeza. Cveta pocetkom leta. a gorn}i su sitniji. Sastav. rastavica. paklopi. sladunjavog ukusa. vranilovke ·i majkine du~ice pome~a se i popari sa pola litra kljutale vode. ldpe i topolovih pupoIjaka. Caj protiv proliva i slabosti: po 15 g osu~enog koprivinog lista. Etarsko ulj e u vecoj dozi je otrovno i deluje slicno moracevom. stimulans i digestiv.Ulazi u sastav Aqua carminativa i Spiritus aromaticus. Plod je okruglast (sastavljen od dva simetricna ploda. NajvBe korijandra trosi ·industrija J:jlkera. peteljki od vi~anja i lista hajdutice pome~a se i prokuva 10 minuta u 1 litru vode. a narocito zeleni plodovi. ostavi 8 sati i pije u toku dana umesto vode. Ostavlja 5 do 7% pepela. visoka 50-80 cm. K 0 r i jan dar d a j e 0 d I i c . neprJjatno z a u d araj una s ten ice (na grckom k 0 r is znaci stenical. izaziva jednu vrstu pijanstva i dubok san. Cela biljka. stomahik. Ovom sme~om trlja se glava (koren kose) svako vete. Linalol se upotrebljava za pro- . doda po 20 g cveta surutice. na dugim dr~karna i vrlo izrezani. zove. 10. 13 do 18% masnog ulja i 16 do 18'10 belancevine. perasto deljeni i duguljasti. ostavi da prokljuca.hiSierik. a zreli i osuseni plodovi su p r i j a t n 0 g i a rom a tic n 0 g m i r i s a i naljutog. jer sadrfi mnogo belancevine i masti. Korijandar je jednogodisnja zeljasta biljka. sastavljene od sitnih cvetova. ostavi 8 sati. Stablji· ka je gola i na vrhu razgranata. dva merikarpa cvrsto spojena). zegavica. pasja kupina. Protiv npadanja kose: 100 g lista koprive kuva se 20 m inuta u pol a Iitra ki~nice (iii destilovane vode) . a11t. Ulje dobijeno destilacijom iz nezrelih plodova neprijatnog je mirisa na stenice. pitoma kopriva. KORIJANDAR Cor.

sjajne. sitnoj. 6-8 mm debeo. okrugle bobice sa 1-2 zuekasta semena. ~ije su grane naspramne. Gajenje korijandra uzelo je maha 'll Evropi i kod nas naro~ito u ova dva svetska rata. paprie. . kornikovee. vrlo otporna zimzelena. ali ipak ne podnosi glinu~u i kiselu zemlju.Korijandar se spominje u Eberovim Papirusima (1550.408 LECBNIE BIUEM izvodnju linalil-acetata. do 2 em duga~ki i oko 2 em ~irok. Spominje se i u Bibliji (l\. Osu~eni l1izom jc elankovit. Seje se u martu iii aprilu na rastojanju 30 x 30 em. svetloj §umi U martu se sade ri:r. Nema~koj. pre na~e en::). VEPRINA. Holandiji. Sam Maroko izvozi oko 3. Na hektaru rodi oko 1. dva vazna aromati~na zaeina koje Evropa nije mogla tada dobijati iz lndije. Narodna Irnena: zivica. opere. Ulje slufi i 'kao zamena za lavandulino i bergamotovo ulje. propustljivoj.i ohladi.400 kg ploda. - Liliaeeae Trajna. korijandr. KOSTRIKA. visoka 30-90 em. Gaji se kao i kim i ostale ~titare. Kad se 1 ka~ika sitno 7. ervene. U Englesku je uveden posle pobedc Normanc:Iana. Raste kao zbijen razgranat grmie tamnozelene boje. cimavica. papriea. Korijandar ne bira zemlju.000. . Su~enjem . Odavno se gaji u Rusij'i.iJandar je jedna od onih biljaka koja se gajila po narec:Ienju Ka'rla Velikog.lporec:Iivanje mane sa zmom korijandra). Jesenji usev je bujniji i daje vi~e prinosa.i. Kod nas se gaji u Banatu i Ba~ koj.i se vide na njihovoj bazi kao vrlo sitne ljuspe. filave. jer je 'kollijandar mnogo traten kao zamena za biber. god. Na jedan heklar treba posejati 20 >kg korijandra. bodljikava biljka. ocisti od adventivnog korenja. droga. Engleskoj.Korijandar se gaji u SSSR. . ·Rasprostranjenost. upadljive. Egiptu. Raste po ~umama do 700 m nadmorske visine. pljosnate. oeec:Iena voda muekanjem daje obilnu penu (saponozidi). spolja zuekasto-siv i prstenasto nabora'll. korion. a donekle i cimet. jajaste i na vrhu ~e zavr~avaju tmom tako da izgledaju 'k ao Iistovi.drobljenog rizoma prokuva 15 mhnuta u 100 g vode . Berba. ali bolje uspeva na kre~noj. Istorija. pre potpunog sazrevanja da se ne bi omlalio. ko. toploj i dobroj zemlji i na suneanoj strani. iseee i osuSi.omi s pupoljcima u lako zemlji~te u . ali ~esto strada od mrazeva. riandula. Cveta od septembra do aprila neuglednim zelenkastim cvetieima. Italiji. ki~nee. Manje je osetljiv od anasona. Gajenje I berba. Maroku. dok ima rose. Indiji i SAD. ~v rste. Kosi se u Ie to pre izlaska sunea. a i gaJili su gao Plinije hvali korijandar iz Egipta. Plodove donosi od oktobra do maja. Malti. koriandol.Rizom (Rusci aculeati rhizoma) se vadi poeetkom jeseni. Zreli plodovi su vrlo lepe. Grci i Rimljani ga upotrebljavaju 'kao zacin i lek. I kor. Gajenje. SIMSIRIKA (Ruscus aculeatus L. korijandar gubi smrad na steniee i poene prijatno mirisati. korijander.000 kg korijandra godBnje. pravi listov.

la. eesanja. Prisustvo kalijum-rutrata. ocedi i pije 3-4 ka§ike dnevno pre jela. KOSTRlKA ostavi 2 sata. KRASTAVAC.ke. smoetarsko ulje. U kozmetici prave tzv. arginina. usled svral:la. KUKUMAR. U nedostatlm tog leka moze se kod kuce spraviti ovaj lek: po 50 g rizoma ad kostri. lobodika. zimozelen. 409 Za§t1ta. scepkovina. osobito protiv ojeda. kamHice i kantariona drzi se 8 dana u llitru najbolje komovice. posle 12 sati ocedi. veprinac. peska u beMci i za leeenje zutice: 100 g sitno zdrobljene droge kuva se pola sata u I litru vode. Druga narodna imena: bobice. . a donekle i saponozida. veprika. iscedi. procedi kroz hartiju za filtrovanje i euva na hladnom mestu. persuna. pirokatehol i neki drugi fenoli. metlika. I k otoro§ka. lista hajdueice i cveta kamilice se pomesa. holin. KUMOR. jezevac.KRASTAVAC. zbog tega je za§ticena u prirodi i mora se gaji1i i razmnozavati na prirodnim nalazi~ tima. leprin. Saponozid. KRASTAVICA. fHosterol. pasja kita. KRASTAVICA. hajduCice. ceprlika. aderuna. kasljiear. breberina. objasnjava diureticna svojstva kostrike i njenu upmrebu protiv uloga (gi'hta). zelenika. ves-prinjak.j: po 30 g sitno zdrobljenog riwma od kostrike i korena od moraca. §pargle i celera se pome§a. Upotreba. trigonelina.MURKA Cucumis sativus L.10 g ekstrakta od kostrike. Kostrika se nemilosrdno sete za pravljenje pogrebnih venaca. tmobor. pektina.VUGOREK. Mesani diureticni ca. KUKUMAR . vampiraea. Pulpa (samleven oljuSten krastavac) i sok se upotrebljavaju u narodnoj medidni za leeenje upala sluznice i koze. i's cedi. §eceri i kalijum-nitrat. ocedi. enzima i raznih soli. - Cucurbi1aceae U krastavcu ima oko 96"10 vode i vrlo malo hranljivih materija. paklopi. razlije u manje boce i euva na hladnom mestu. Uzima se 4--5 kasika dnevno posle jela. divlji simsir. . Sastav. Protiv hemoroida u apoteQj se spravljaju supozitorije od kaokaovog masla u koje se primesa 0. kroz gusto flanelsko platno procedi i pomesa sa 2 kg cvetnog (livadskog) meda. »mleko od kritstavca« koje stavLjaju na lice kao masku za vlai:enje posne i obolele koze. kostrika. miSji tm. poklopi i posle 12 cas ova ocedi. Istovremeno se pije tink1ura (po 1 kasika 3 puta dnevno pre jela): po 50 g kos-trike. vitamina C. popari 1 litrom kljueale vode. popari 1 litram kljueale vode. isced'i i tom vodicom se zapira i oblaZe mekim flanelskim platnom natopljenim ovom vodicom. UGORAK. tanin. 300 do 400 g stucanog semen a od krastavaca daje se ded protiv glista. . karotena.

liljan. bijeli lijer. beli zambak.k ida§nji hleb. limbar.i upotrebe. kren. veoma dekorativno eveee_ U narodnoj medicini se upotrebljavaju lukoviea. NOVCIC. (divljd '~jdljan. petrov evet. turska Calma). IZLatnoglav. Hranljivost krompira pociva na velikoj kolicini skroba. petrov krst. u narodnoj medidni su i druge vrste roda Lilium: Lilium bulbiferum L. leluja. 'su§i se i cuva kao kamHica_ SadrZi etarskog ulja. Cvet se drZi 3 dana u komovici i tim ispiraju posekotine i rane_ Cvet kuvan u ulju upotrebljavaju za lecenje krasta i upaJa nosa i uha. Ali to nije bilo odmah posle otkriea Amerike. Krompir je. krstic. zlata!l1. hladnim i via· znim evropskim zemljama. jecmu. kao §to je deteHna re§ila pitanje gladi domacih zivotinja i stoearstvo podigla na zavidnu visinu. Druga narodna !mena: bela aleluja. pWloglavica. krona). (boikalie. Lilium earniolieum Bernh. bijela bogga.) . naboj i 51. trava od fuei. Vekovima su prosveceni i mipredni . to je za stanovnike hladnih i vlafnih zemalja krompir. poreklom iz zemalja oko istocnog dela Sredozemnog mora_ Kod nas se gaji kao omiljeno. KROMPIR Solanum tuberosum L - Solanaceae Krompir je svakidaSnja narodna hrana i valna industrijska sirovina. posle ot· krica Amerike. list i evet_ U svim organima ima sluzL U Hstu ima do 70 mg'l/. opekotina. zilj. ciganske min au· §ice) i dr. promrzlina i ozleda. Slicnog hemijskog sastava . lir. re~io problem gladi u Evropi. DIKINO OKO Bellis perennis L - Compositae Cvece (Bellidis f[os) se bere sve dok biljka eveta.410 LECBNJI! BIUBM KRASUUAK. :claroglav. bela liJija. lilj. gorkrh materija i tanina_ Ulazi u sastav grudnih Cajeva_ KRIN. BELl KRIN. vitamina C_ Sluzava lukevica se kuva u voni Hi mleku i U obliku ka§iee stavlja na upaljena mesta da smanji bol (cir.KRAJCARICA. . liUa. pelrovaca. istog sastojka kao u p§eniei. Lilium martagon L. oveja trava. vojniako bilje. dakle. Evropljane je stalno morila glad sve dok gajenje krompira nije uzeLo veee razmere. bela lilja. Ono §to je za nas sva. BELA RADA. pirineu i drugim zitima. BELl UIUAN Lilium candidum L - L'iliaeeae Trajna zeljasta biljka. rec1e oka. visoka 80--120 em. U severnim. beli zuJj. a moze biti lek i otrov Krampir je postao na§a svakida§nja hrana. gde ne uspeva kukuruz. ·k rompir je najvafnija hrana za Ijude i za domace zivotinje. (fucena trava. ·kukuruzu. zuti krin. TRATICNICA. zanbak.

kulturna biljka.' pa jos ·i pre ovoga rata. odakle je krompir poreklom. bal na koji su magli i6 sarno pozvani vladari i vlastela. gde se gaji od najdavJ1ijih vremena. Kako je to bilo. na primer. u Franeuskoj se. sa visokih ameriekih planina. Nasi star.u d" ubede i tadasnje vlasti i narod u veliku hranljivu vrednost i n eotrovnost krompira. gleska oko 1585. Mnoge vlade slale su nauone ekspedicije da istrazuj II visoke Ande. gde je krompir glavna narodna hrana. bio proneo glas da . Najupomiju borbu za upotrebu i za gajenje krompira u Francuskoj vodio je pariski vojni apotekar Parmantje u drugoj polovini XVIII veka. bal na kraljevskom dvoru. Taka su ti najotmeniji balovi u svetu malo-pomalo dobili naziv »krompir·balovi«. nije to uvek tako bilo.govorio je prijatelj prijatelju kada se lose oseeao na nekoj igrand. Krompir je porekJom 1Z zapadnih delova Jufne Amerike. reCi ce: »Vive la France et les . I danas Franeuzi prieaju da je krom· pir·bal bio najotmeniji bal u Franeuskoj. kada je nekoliko ev· ropskih vI ada slalo svoje najbolje naueni. kad neko hoee da s e nasali. »Tja. Poole Spanije upmnala ga je En.p edicija bilo je ne sarno u XIX veku vee i pred sam II svetski rat. u dvoru u Parizu). Tako i dan as. Na rastanku svaka od njih dobl po nekoIiko krompira s naredenjem da ga poseju i da naredne godine na isti dan. i pocelo blagostanje. PodsmevaIi se mi krompk·balu iii ne. Medutim. To se vidi i po ogromnim povrsinama koje se nalaze pod krompirom i koje iz godine u godinu rastu. Tih eks. U Fran· cuskoj se gajenje krompi'l'a brzo ·m irilo. 0 . prieaee yam mnogi duhoviti Francuzi. prestali su glad i skorbut. kad su nekom hteli da se narugaju i da se $ njim nasa Ie sto je bio .k e u Juznu Ameri'ku da ispitaju sve us love pod kojima krompir najbolje uspeva u svojoj postajbini.krompir jos dugo posle toga bio takva ret. Francuz Francuzu. sve one i njihove keeri budu zakieene evetom te skupoeene i retke biljke donesene iz daleldh zemalja. ~ta da ti kaZem kako je bilo. S gladnom vojskom kraljevi n. I iz toga se vidi da vaznost krompira do danasnjeg dana ne prestaje. U Evropu je donesen oka 1580.ko jede krompir. tek on je ueinio svoje.KROMPIR 411 ljudi. Sirenje je iSlo sporo i veoma teo sko. iii stranci ako hoee da im se malo narugaju. »gde dosad nije stupila noga Evropljana«. onda su mu obieno dobacivaH da je bio na »krompir. kost. jer se tame seje mnogo krompira. jer su sve zelele da imaju isti ukras.700. Evropljani su zatekli gajeni krom. zivo se zaino teresovase kakav je to evet.. Pravi krompir·bal« . aH je . Jedan njihov vladar doznao je da u susednoj drzavi nema gladi. kad dodu na bal. Znao je 13 varijeteta.l etnjem go· diSnjem dvorskom balu vladar je zakitio svoju zenu cvetom od krompira.spitivanje. oplemenjivanje i stvaranje novih vrsta pomoeu mutacija ne prestaje ni danas kako u Evropi tako i u drugim delovima sveta sa umerenorn klirnorn. vodiIi bor. godine. gladni seljaci su se stalno bllnili. dobiee gubu«. pir.na ·kakvom balu na koone su se slwpljale siromasne devojke. On je eeo svoj zivot posvetio ispitivanju krompira. rodoJjubi. radoznale kao i sve druge zene. Sve prisutne zene vIas tel ina. godine. novost i skupoeenost da je slufen sarno za kraljevskim tl'pezama (1616. pored ostalog. ·balu«. Dolaskom u eile. Nekad su u Francuskoj stalno harale glad i nemastina. U XVII i XVIII veku krompir se poeeo siriti i po Srednjoj Evropi kao . na primer. nisu nista radHi i sl. Tako.su mogH ratovati. Posle toga njego vom sirenju u Evropi najvise je doprineo botaniear Kluzijus. a danas ih je poznato preko 1. To .

koja se pravi od krompira kao zamena za egzoti~nu ili pravu tapioku. leucina. . glutamina. U krompiru su nadene i male koli~ine acetilhoHna. fizickoj zastiti pektina i skroba. pa donekle i dejstvu vitamina C. To je narodna medicina 0 kojoj se kod nas malo zna. smanjenju lucenja zeludaenog soka pod uticajem solanina. odmah su lekari i staresine pristupali kuvanju krompira. U mineralnim solima preovladuje kalijum.iabu~ne. Cim se u nekoj jediniei pojavi skorbut. U njemu ima u proseku: 75"0 vode. to je medic ina vlastele i drugih povlascenih klasa. 1% mineralnih soli. pasuljem. U osu~enom krompiru nema vitamina C. ali ipak dovoljnim za normalnu ishranu i svakodnevnu potrebu naseg organizma. NajviSe vitamina C i B ima u ljuskama krompira. arginina i lizina. Ono sto mi ucimo kao istoriju medicine i farmacije. Razni na· rodi u Jugosla viji upo trebljavaju krompir za lecenje razlicitih bolesti. Plebs se lecio kako je znao i umeo. Kuvanjem se jedan dec vitamina C uniSti. vinske i cilibarne kiseline i raznih enzima. a ~esto i p r v a porn 0 C. U njemu je naden ovaj vitamin. Objasnjenje ovog blagotvornog dejstva na:lazi se u delovanju soli ka lijuma (tampon svojstva). ne stvori se mehur ni rana. 10' 0 celuloze. 0. i kronlI'ir susenjem gubi vitamin C pod uticajem kiseonika iz vazduha.412 LECBNIB BIUBM pommes de terre [rit es«. 1 dana s tame nema nij ednog obroka u kojem ne bi bilo oj malo krompira. -Smanjuje secer u mokraci i kolicinu mokrace.4% secera. svakorn pristupacno i prijatno hranljivo s redslvo za suzbijanjc skorbuta. dete zaspi. 17-23"10 skroba. limunove. 2. pa se preporucuje protiv hronicnog hiperaeiditela.15 0' 0 masnog ulja. makaronama i drugom suvom hranom. iako je vrlo ukusna kao hrana.5% pek~ina. ~to zna~i -Da zivi Francuska i pdeni krompiri«. Najvise vilamina se oeuva 'll krompiru koji se bari neoljuSten. To mi i danas raelimo ako se neko opece ukazujuci mu prvu pomoce . Covel< blizak prirodi. bel s kolovanih lekara i apotekara dovijao se kako je mao i umeo.. Kao i sve ostale vitaminske sirovine. Hemijs ki sasrav krompira je vrlo sloZen. . To se naro~ito jasno uvidelo u poslednja dva rata u na~oj vojsei i u vojskama drugih zemalja. krornpir deluje kao »alkalna kura« pri suzbijanju prevelike kiselosti u ceJijama covekovog organizma. K rom p i r m 0 Z e bit i i i e k. i skorbuta je za nekoliko nedelja nestalo. mi ga oblazemo kaSicom napra'Vljenom od nastruganog krompira. Azotne materije se sastoje od peptona i raznih aminokiselina: turozina. istina u malim kOlicinama. i to ti je najboljJ seljacki lek koji 5am primi. jer se krompir jede u velikirn kolieinama i skoro svakodnevllo. To je i bio povod da se posle I svetskog rata u krompiru potraii vitamin C. Tako se krompir pokazao kao vrlo jevtino. ger~lom. »Kad se neko dete ili neki drugi uku· canin opece iii oSLtri. Koristio je one sto je bilo oko njega i njegovog doma. Presan sok od nastruganog krompira (200-300 g dnevno u nekoliko doza popiti) suzbija preveliku kiselost u zelucu. Verovatno zbog prisustva soli kalijuma. asparagina. gubljenja kisele reakcije i drugih okolnosti koje negativno uti~u na askorbinsku kiselinu prilikom susenja . Krompir je sirolinjski lek koji dobro dode u nufdi i nevolji. • Evropska tapiokae. histidina. lIsled jednostrane ishrane konzervama. do 0. takode nema vi tao mina C.la od moje babe kad 5am bila dete. vitamina C i B. Bol limine. On je i pre v e n t i v n 0 sredstvo. 2% azotnih jedinjenja. .reci ce vam svaka starija zena.

iii kako se cesto neispravno naziva . Solanina ima i u mladom krompiru. jer zita imaju mnogo vi§e I belaneevin e (oko 8'10). akulnog zapa lj enja zglobova. . Poznato je da su krompiri koji su na njivi u kucici (odiaku) bili razgoliceni i izlozeni suneu manj e ili vi§e zelene boje. dij etetskih hranljivih preparata. Kao tezi od vode. U razvodn i'ku i u klicama krompira naden je jo§ jedan sliean glikoalkaloid. Solanin j e jedan gli koa lka loid koji irna i izvesne slabe hemolHieke 050bine saponina . dok. glikoze. U apotekama i fa rmaeeulskoj indllstriji dodaje se lekovitim tabletama kao sredstvo za bubrenje. bolova £I donjem delu Irbuha. Hidrolizom pod uticajem kiselina i fermenata daje alkaloid . koja manje iii vge cvrsto dni slepljena zrnea skroba. oboljenja tako cestih II Vojvodini zbog vlaznih stanova. najvge se razvila u umerenom po jasu. Rede. K rompir se dobro opere i ocisti.KROMPIR 413 U mnogim selima euo sam jo§ i avo: kad nekog boli zub. Ljudi su odavno pri metili da je pozeleneo krompir §kodlj iv i da krompirove klice slOka ne jede.n i sm e§u §ecera. Krompirov skrob. paradajz (Solam/m /ycopers icLll n) i druge Solanaceae. ISlO tako. proizvodi se svake godine sve vge u velikim fabrikama u Evropi i izvan nj e. CUO sam da presnu illi kljllcalorn vodom popan-enu krompirovu kaJu stavljaju kao obloge na bolna mesta na telu . uvuce se m alo parte presnog krompira u §upalj wb . naprotiv. gde se gaj i najvise krompira. Deci. Krompir je vrlo vazna sirovina za ekstrakciju s k r o b a . jer je to najjevtinija sirovina za tu industriju. aikohola. kristalnog §ecera. kolicina solanina brzo raste zajedno sa pojavom hlorotila. s tavljaju obloge oko grudi u sillcaju velikog nazeba. e bit i i 0 t r 0 v. U ljusci i u celijama spoljnog tkiva krompira ima vrlo malo so I ani n a (aka 2-10 mg u 100 g krompira). za proiZ\'odnju dekstrina. potro§i se najvge skroba. krompirovo bra§no«. skrob pada na dno. reumatizma i slicnih bolesti od nazeba i vlage. i uop§te u tekstilnoj indus lri ji. Kad se krompir d rfi na 's uneu. Industrija alkohola. sakupi se na §to nizoj temperaturi. Ijoskavae (Physalis alkekengi). upale pit/ca. Mnogo vi§e skroba se upotrebi za stirkanje ruhlj a. bronhitisa. u krompiru ima vrlo malo proteina (2'10) i skrobna zrnea plivaj u slobodno po celiji.uku. svega na nekoliko mesta u vojvo(!a nskim selima. koje omogucava da se tablete u zelueu brzo raspadnu. Krompirov skrob irna raznovl'Snu primenu. K rom p i r m 07. ali u vrlo malim kolieinama. pomocnica ili kerece groZde (Solanullt nigrum). SHeno postupaju i kad nekog boli uvo. so /anein. nj krompirovo stablo ITi Ii§ce domace zivotinje ne jedu. kao isolanin. Za apreti:ramje platna. Kuvan 5 glieerolom daje gliceril1sku masl za mazanje ispueanih r. osu§i i samelje_ Vadenje skroba iz' krompira je mnogo lak§e nego iz eerealija. re(!e i odraslima. Tvrde da bol ubrzo pro(!e i covek posle dllgOg nespavanja moze mirno da zaspi i da se odmori. koja je uzela nevidene razmere u mnogim zemljama. koji hidrolizom takode daje solanidi. Danas se zna da ne sarno u krompirovim nadzemnim zelenim delovima ima olrova solanina vee da ga ima i u zelenim delovima mnogih drugih biljaka iz isle porod iee (Solanaceae) i da ih zbog te otrovnosti domaee zivot inj e ne jedu: razvodnik (Solanum dulcamara). samelje iii simo isecka i ta ka§a ispira na si tima velikom kolicinom vode.

podzemljica. ricinusa. leka ·i . Izgleda da solanin u krompiru nij e identican sa solaninom u razvodniku . bezazlenoj biljci. U Uteraturi je zabeleien slucaj trovanja pozele. korun. mlecike i drugih biljaka. tatuie. krtula. Kuva!njem se veCi deo solanina i solaneina razore. Oni su upotrebljavali naj razlicrtija sredstva da ne sluze vojsku i da ne idu na front. ·slieno kao pr.dakle. crvenilo i m e h u r 0 v e. tromesecno bar jedanput ti jadnici su to morali ces to upotrebljavati dok im ne dodija iH dok se zaista ne razbole i ne pomru. pa rna i proklijao (is tina. Narodnn imena: burbulka. Uop§te. jer je solanin mnogo manje otrovan od hioscijamina i atropina. divizme. krtulja. pneumonije itd. klice se moraju prethodno potpuno odstraniti). Slicnih primera ima mnogo_ U mnogim prilikama tesko je.ce. dakle. vojska je bila puna simulanata.k akvu svrhu. kolike. ·rasak. midrijaza (§irenj e zenice. kumpir. kome se daje i u . ramnozu i galaktozu. cesta povraeanja. grunbir zemljak. jednoj obicnoj. Od njega se dobija masno ulje. »da bi lupanje srca bilo §to upadljivije«. upotrebljavali su i presan krompir. proklijalim i pokvaremm krompirom i 'onim koji je pozeleneo zbog toga §to se razvijao 'izvan zemlje.njenje.i trovanju srodl1lim biljkama iz iste familije: bunika. duvana. Na koZi izaziva toplinu. proliv. Pre izlaska pred sani tetsku komi's iju simulant jede dan-dva presan krompir nas trugan na rende. na trenicu. maIo duvana iii piavog ·kamena. zima·k. kJrumpiS. Da bi otrov biD §to jaci. opekotine. da se brzo i lako rasp ada i da se tako moze objamiti za§ to je kuvan krompir. Za sada se jo§ ne primenjuje u terapiji. Zabelezeni su s lucajevi trovanja mladim klicama od krompira. kako se i u kojoj kolicini upotrebi.lz- . SluiZokoza je jo§ osetljivija_ . Pored kukolja. 'krumpi-r. Problem je jo§ u proucavanju. Za to vreme ne jede niSta drugo.otrova. KROTON Croton tiglium L. postaviti ostru Ii jasnru grandcu ·izme<iu hrane. krtola. tatula i velebilje). Krotonovo ulje je jedan od najjacih poznatih revulziva u slucajevima reumatizma. mnogi su u pivo dodavali jo§ i §aku soli. Nekad u Austriji. Poziti vno se zna da je to labilno je di.ja su: glavobolje. narocito u I svetskom ratu. Sve zavisli u cijim je mkama sirovina. zabusanata. - Euphorbiaceae Seme je slieno ricinusovom semenu ali je sitnije. krompir. ipak pokusaji da se ei5t solanin uvede u terapiju kao analgetik do sada nisu uspeJi . od koj ih su dvojica umrla. krurnpijer. kompijer. Znaci trovan.414 LI!CI!NJI! BIUEM solanidin i tri §ecera: glikazu.kristalnog praSka. Eto ne§to malo 0 krompiru. Kako su se komisijski pregledi sumnjivih i privremeno otpus te nih vojnika cesto ponavljali. pitanje solanina i njegove otrovnosti jo§ je nerazja§njeno. ne§kodljiv. pasulja. a svaki obrok zaliva pivom. jer mu je dejstvo nesigurno i nestalno. i op§ta potBtenost.nelim krompirom §estori. lzolovan je u obliku belog . uloga. namirnici koju svi poznajemo i svakodnevno jedemo. kesten. lako solanin ima slabe midrijati6ne i analgetiene osobine hioscijamina i atropina.

Ovu biljku narod naziva razli~itim imenima: alen· ~ik. Vge od dye 'kapi ulja izazivaju vrlo jaku upalu creva i trovanje (ufasna povraeanja.k. KRSTUSAC. nik. acrstasti kopitnjak. Polygalaceae KRSTUSAC .Narodni lek: adstringens. . OPUTINA Polygala amara L. brdskim i pIa· ninskim Iivadama i svetlim ~urnarna u Severnoj i Srednjoj Evropi do sevemih delova Bal· kanskog poluostnoa. koje se Cesto za· vr~ava smreu. zlatni trilistnik (Orfelin). KRSTUSAC . KRESTUSAC.. Sastav. 415 nutra deluej kao najenergi~niji poznati drasti~ pur gat i v. U k usa je vrlo gorkog. ma~kina ocesa. Droga. hladan woj i s\. saponini. . Jednoj kapi krotonovog ulja odgovara 30 g ricinusovog ulja.Tanini. biljka je otrovna. sumarica. hoton.). Gor~ina droge poti~e od pol i gam a r ina. odozdo modropurpurni.) - Ranunculaceae Izgled bUjke. visoka 5-15 cm. jatrenka. obi~o sa slabijim iii ja~im grcevima. na duga~koj drki koja izbija iz samog rizoma. jeter. (Hepatica triboa Gilib. Po/yga/ae amarae ~erba. proliv. glatki. Za lek se upotrebljava cela zajedno 5 korenom. . Oni su sjajni. Ulje od krotona u narodu nazivaju prolist. . . bez mirisa je. na tankim dr~kama. Rasprostranjenost.Vgegodi~nja zeljasta biljka.iljaca cveta. Upotreba. razdeljeni na 3 reznja. plemeni'li dzigeri~njak. . ma~ka. Cvetovi su plavi. trojica. I1!TIU!NKA. tonik i diureti.. sasa p I a v a. pa i manja koli~ina ponekad deluje purgatiVlIlo vee posle pola sata. Narodna Imena. debe!i. Opomena. KUA. Jedna jedina kap.JCRSTASTI ICOPITNJAX.Brdske i planinske ~ume. Ima sit'lle plave iii bele :vetiee. K r stu ~ a c je dugove~· ~a zeljasta biljka sa vBe sa· mostalnih oblika. Visoka je do W cm. Raste po suvim peskovitim nizijskim. velika zlatna ditelina. dugacki 6-7 cm . koji pro~isti i onda kada sva os tala purgancija podbace. KRSTASTI KOPITNJAK. duli·leb. Listovi ostaju i preko zime do proleea. pojedina~ni. Cveta u aprilu i maju. iskopana i osu~ena u proleee kad .U veeoj 'k o!icini uzeta. . zbog ~ega ~iljka.Svefa biljka u cvetu. JETRENKA Anemone hepatica L. .

. pa crveni i najzad crni. h r i z 0 fan 5 k e k i s eli n e i drugih antrahinonskih derivata koji. neugledni i belo-zelenkasti. bresinjaea. 5vetlim. Kora krusine (Frangulae cortex) slicna je kani americke pur~ijane (Purshianae cortex). najvi~ po recnim ostrvima.Kora se skida s mlaclih stabala i debljih grana krajern zime i poeelkorn proleea pre nego ~to kru~ina oHsta i odmah se su~i.2 mm debela i crvena je. Gajenje. . . U drogi ima jo~ i tan ina. Glavni sastojak droge je jedan neutralan saponozid nepoznate gra<1e. PASJA LESKA. (=Frangula alnus Mill. pored reka i potoka. koji je odavno poznat kao sastojak droge. zbog I\ega se u narodu upotrebljava protiv proliva kao i ostala blaga adstringen cija. . go r k e mat e r i j e. U drogi ima malo tanina. vrbi i jablanu. u Iisnim pazusima nema tako mnogo plodova. najpre zeleni. rnladim grancieama. po svoj prilici. svega je do 1. K 0 I' a t reb a d a 0 die zig 0 din u dan a u skI a d i ~ t u iii 5 e g I' e j e 1 sat na 100oC. g I i k 0 f ran g u lin koji se za vreme su ~ enja i dugotrajnog cuvanja kore postepeno razlafe na gli. gorski krstu~ac. poticu od hidrolize prvobitnih visokomolekularnih korn· pleksnih antraglikozida. Raste po celoj Evropi i severozapadnoj Aziji. Cveta u maju i junu. amorfan ramno-glikozid. Iseku se u vrpee dugacke oko 30 ern i lju~te.U kori -ima s lob 0 d nih i v e zan i han t r a h i n 0 n5 k ih del' i vat a. Meslimicno se javlja u znatnoj kolicini pored Dunava i drugih nasih reka u nizijskim ~ umama. secera i masti. Sastav. pljuvaCka pofuti. cvetovi su stalno dvospolni. sekundarni nervi na listu n i 5 U par a I e I n i 5 obodom lista. Zemlja uvek treba da bude vlazna. najaktivnijih sastojaka droge. visok 3-6 m . mlekaea.) Kru~ina Rhamnaceae je d rvolik ~ ib. Plodovi su okrugli. nego su menusobno paraJelni i ima 'ih dvaput vge. Na~a reena ostrva su najbolja mesta ia razmnozavanje i gajenje kru~ine. SMRDLJIKA Rhamnus frangula L. k ozu i f ran· g u lin . listovi su po obodu celi. sarno ~to je tanja. gorka modra.) se razli1ruje IIime ~to se vrhovi grancica n e z a v rS a V a j u t I' n j e m.Kru~ina se vrlo lako gaji. i z o· e mod ina. svetlonarandzast. Kod nas je dosta ima po vlafnim ~umama. slime zovi. Berba.416 L1!CIlNJIl BIl. Glavni antraglikozid je jedan vrlo purgativan. po lugovima. Kora je glatka i sjajna. KRKOVINA. najbrle i najjednostavnije vegetativnim putem: mladicarna. Droga. crnkaS1a iii sivo-rnrka i 'karakteristicno ukra~ena mnogobrojnim vodoravnim.Jl!M se krstu~ac upotrebljava ·i kao amarum i slomahi-k. Poku~aji u oba svetska rala da se umesto americke senege u-potrebi domaci krstu~ac ostali su bez uspeha. KRUSINA. Ostala narodna Imena: gomoljica. 5 lob 0 d nih em 0 din a. Kad se zvace. Cvetovi su sitni. lisni pupoljci 5U be z I jus a k a. zbog ~ega se draga upotrebIjava i kao ekspektorans. oko 7 mm u precniku. belicastim len tic e I a m a. Od pasdrena (Rhamnus cathartica L.

Spolja je sivo-mrka. . C. Protiv hronicrLO[!. Semenke su tamnomrke. majkine du~ice.