Theodosius Dobzhansky - Evolucija Čovečanstva

TEODOSIJUS DOBZANSKI
EVOLUCIJA
COVECANSTV A
NO LIT
BIBLIOTEKA
SAZVEZDA
83
UREDNIK
MILOS STAMBOLic
RECENZIJA: NIKOLA TUCIC e CRTE2 NA KORICAMA: DUSAN
RISTIC e TEHNICKI lJREDNIK: BOGDAN CURCIN e KOREKTOR:
ANKA TEOFANOVIC e IZDAVAC: NOLIT, BEOGRAD, TERAZIJE
27 e GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: MILOS STAMBOLIC e
STAMPA: BJGZ, BEOGRAD, VOJVODE MISICA 17 e STAMPANO
U 5.000 PRIMERAKA 1982. GODINE
TEODOSIJUS DOBZANSKI
.. ' .
EVOLUCIJA
COVECANSTV A
NOLIT BEOGRAD
1982
Naslov originala
Theodosius Dobzhansky
MANKIND EVOLVING
The Evolution of the Human Species
Yule University Press, New Haven and London, !962
PREVEO
NIKOLA TUCic
REDAKTOR PREVODA
SLOBODAN DORDEVIc
EVOLUCIJA
COVECANSTV A
PREDGOVOR
Ajnstajn je reikao nesto sto je trebalo reCi i std
niko drugi nije bolje rekao: U vezi sa svetom najne,
shvatljivije je to sto je on shvatljiv. Ajnstajn jc ta-
kode rekao da sto mazemo da dozivimo je-
ste tl!_janstveno ... Ono_ je izvoriste svekolike umetnostt
i nauke. Covek je najtajanstveniji od svih dozivljaja.
Eto zato se umetnost i nauka upinju da ga uCine shvat-
ljivtm.
Fenomen coveka donekle osvetljavaju, na iznena-
denje mnogih !judi, istrazivanja ostalih zivih bica, pa
cak i nezive prirode. Darvin je prvobitno proucavao
zivot.inje, biljke i geoloske slojeve, a u svom najvecem
delu, Postanku vrsta, razlozno se uzdr:lao oct razmat-
ranja OOVeka, lizuzev impliaitno; ipak, buTa protesta
kojom je docekana njegova knjiga pokazala je da je
OV1a impUkacija ispravno opazena. Knjiga je sadr7ala
mozda najrevolucionarniju naucnu ideju svih vremena
o prirodi eoveka: covek je evolrudrao d evoluira. Danas,
viSe od jednog veka posle Darvina, ideja o evoluciji
je postala integralan deo covekove predstave o sebL
Ova ideja je postepeno prodrla u mnogo sire krugove
od onih koje cine biolozi, pa cak i naucnici uopste;
shvacena iii neshvacena, ona je deo masovne kulture.
Za uticaj u nauci neprestano se nadmecu dva !.U
parnicka trenda - specijalizacija i sinteza. Prvi obicno
preovladuje. Nauenici su specijalisti; dobar specijalis-
ta je kadar da ovlada samo malim delom, odnosno frag-
mentom ljudskog znanja. PiSuCi, specijalista oseca nc-
tremice uprte poglede svojih kolega, koji mu pilje pre
ko ramena, spremni da mu nadu i okome se na svaku
10
EVOLUCIJA COVECANSTVA
cinjenienu ili slabost argumentacije. Tako, na
ravno, i treba da bude, iako se ponekada kritiearska
povlastica zloupotrebljava. Pokusaji sintetizovanja zna-
nja su, medutim, neophodni. Ova potreba se ostrije
oseca sto je znanje rascepkanije. Nedostatak sinteze
opravdao bi srditu primedbu Alberta Svajcera: Nase
doba je otkrilo kako da rastavi znanje i misljenje, a
posledica toga je da zaista imamo slobodnu nauku, ali
tesko da nam je ostala ijedna misaona nauka.
9va je pokusaj da se istra.Ze mogunosti
shvatanja coveeanstva kao proizvnda evolucije j kaQ_
celine koja Du'6oko sam svestan da je to opa-
san poduhvaf. R1znice znanja o coveku i evoluciji og-
romno su narasle, a i dalje rastu, i to naglo. Ovo zna-
nje sada daleko nadmasuje asimilacioni kapacitet cak
i najboljeg mozga. Ja sam proveo fivot radeci u ob-
lasti genetike - genetike musica drozofila, a ne ljud-
:skih bica. Na narednim stranicama moracu da se ba
vim i temama koje su mi tek povrsno poznate. Pri
svem tom, kada me je Jelski univerzitet pocastvovao
pozivom da se pridrufim slavnom spisku Silimenovih
predavaca, odlucio sam da istrafim koliko se evolucija
coveka mofe shvatiti s tako pogodnog stajalista kakvo
nam prufaju savremena genetika i bioloska teorija
evolucije. Korisnost rezultata verovatno nece biti veca
od privremene, posto proueavanje coveka danas, na
sreeu, prolazi kroz razdoblje brzog razvoja u sirinu i,
nadamo se, u dubinu.
Nauka je kumulativno znanje. Zbog toga su naucne
teorije relativno nepostojane 11.1 epohama kada se zna-
nje nagomilava otprilike po geometrijskoj progresiji.
Naucnici treba da budu svesni uslovnosti i prolaznosti
svojih dostignuca. Svaki naucnik koji nesto vredi trudi
se da bude uzrok zastarevan u vlastito d a. Na nared-
nim stramcama av1cu se i temama koje su sporne i
o kojima mnogi ljudi imaju nazare s emocionalnim
nabojem. Bilo bi naivno ocekivati da ce svakog zado-
voljiti cinjenice i argumenti koje sam bio u stanju da
saberem. Mogu samo da poput odjeka ponovim Darrvi-
nove misli, izrafene pre nekih 90 godina u zavrsnoj
glavi Porekla coveka:
Mnoge od misli koje sam izlofio veoma su speku-
lativne, i neke ce se bez sumnje pokazati kao po-
greS'lle; ali ja sam u svakom slucaju dao razloge
koji su me odveli pre jednom nego drugom miSlje-
PREDGOVOR
11
nju. Cinilo mi se da vredi pokusati ispitivanje do
koje se mere moze principom evolucije da osvetli
jedan oct najslo:l.enijih problema prirodne istorije
covekove. Neta6ne cinjenice su veoma stetne za
napredak nauke, jer one se cesto oddavaju vrlo
dugo; ali pogresna misljenja, kad se oslanjaju na
.izvesne dokaze, malo su od stete, jer svak oseca
izvesno blagotvorno zadovoljstvo da dokazuje nji
hovu netaenost; a kad se to desi, onda staza ka po
gre5nici biva zatvorena, i cesto u isto vreme biva
otvoren put ka istini.
Duboko sam zahvalan prijateljima i kolegama koji
su kritioki procitali moj rukopis i dati mi sugestije,
uneli ispravke i izvrsili izmene u tekstu, sto mi je vrlo
mnogo koristilo. Posebno su me zaduzili M. D. Kou,
s Jelskog univerziteta, i gda Sofi DobZanski Kou, koji
su procitali sve glave knj1ge; Carls Berc, Sidnejski uni-
verzitet (glave 1-10); En Enestejzi, Fordemski univer-
zitet (glave 1--4); Di. E. Hacinson, Jelski univerzitet
(glave 1--4); HatUard Liven, Kolumbijski univerzitet
(glave 5, 6, 9 i 10); R. H. Osborn, Institut Slol.lii1-Ketering
(glava 5); Timoti Praut, Kalifornijiski univerzitet (gla-
ve 7 i 8); Dz. B. Berdsel, Kalifornijski univerzitet (gla-
ve 7 i 8); N. K. Bos, Antropoloski odsek indijske vlade,
Kalkuta (deo glave 9); C. S. Ktm, Pensilvanijski uni-
verzitet (glave 9 i 10); I. M. Lerner, Kalifornijs,ki uni-
verzitet (glave 6, 11 i 12). Po sebi se razume da sam
snosim svu odgovornost za preostale greske i nedos-
tatke u knjizi, tim pre sto nisam postupio prema svim
sugestijama svojih ljubaznih kritieara. Na kraju, ali
ne i najmanje, dugujem zahvalnost svojoj supruzi gdi
N. Sivercev-Dobzanski, koja je ne samo otkucala go-
tovo ceo rukopis vee je svojim strpljenjem i uzdrla-
vanjem i omogucila ovo delo.
Nju:jork, maj 1961. T.D.
!
L BIOLOGIJA I KULTURA U EVOLUCIJI
COVEKA
I iako Jwdi;, gorania beskrajnim
i znam da ima nadetde da ono
od zemnog praha satvprifio .<i
u sagllh<iu hude .<a .<tvarim.a

Svitak s Mrt\1Q8 mPra
Pojava Danrinovog dela Postanak vrsta, pre nesto
vise od jednog veka, 1859. godine, predstavljala je pre-
kretnicu u 'intelektualnoj istoriji covecanstva .. Darvin
je bio vesnik novog shvatanja coveka i njegovog mesta
u univerzumu. Presudna ideja da se sve menja i raz-
vija postala je, posle Darvina, okosnica miSljenja civi-
lizovanog coveka. Univerzum, nezivo koliko i zivo, co-
vekov telesni sklop <koliko i njegova psiha, struktura
ljudskih drustava i covekove ideje - sve to ima isto-
riju i sve je i danas u procesu menjanja. Povrh toga;
te promene do sada su bile - uopste uzev, iako ne
uvek - progresivne i tezile onome sto mi ljudi smatra
roo poboljsanjem. U buducnosti, progres nije nemi-
novnost; ne jemci ga nijedan prirodni zakon; ali mo.
zemo mu stremiti.
Nasoj generaciji je tesko da shvati koliko je odista
nova ideja o evoluciji, u najsirem smislu univerzalnog
i sveprozimnog menjanja i razvica. Marko Aurelije,
imperator filozof (121- 180. godine n. e.), smatrao
je da mudar covek razmiSlja o periodienim zatiranji-
ma :i ponovnim radanjima univerzuma te mis1i da nasi
potomci nece videti niSta novo, i da nasi preci nisu vi-
deli niSta sto bi bilo vece od onog sto smo mi videli.
Beskonacnost je pojam koji vecina ljudi tesko moze
da shvati. U skladu 'S tim nastali su mitovi o stvaranju
sveta da bi se pokazalo kako covek i univerzum zaista
imaju pocetak. Jednom stvorene stvari, smatralo se,
zauvek su date. Pre nego sto im je, ne pitajuCi ih za
* Jedan od spisa iz hlblijskog razdoblja otkrivenih u novije vrerne
u blizini Mrtvog mora. - Prim. prev.
BIOLOGIJA I KULTURA U EVOLUCIJI COVEKA l3
rrtiSljenje, evoluciona nauka nametnula ideju o univer-
zalnosti promene, ljudi SU OVU posmatrali 'S podozre-
njem, kao nesto sto pre dovodi do pogorsanja nego do
poboljsanja. Pogorsa:nje je, u stvari, bilo jedina vrsta
evolucije koju su ljudi lako mogli zamisliti: zlatnd
doba je daleka proslost, sudeno nam je da zivimo u
gvozdenom dobu. Hinduski mudraci kombinovali su
avo s idejom o vecnom ponavljanju - posle doba bla-
gonaklonih bogova dolaze doba manje blagonaklonih;
mi zivimo u dobu stravicne boginje Kali; ono ce se za-
vrsiti kataklizmom; a onda ce se sve ponoviti iz po-
cetka. cak i stari Grci, ciju mudrost smatramo tako
srodnom nasoj, nisu razmiSljali o evoluciji. Naravno,
dclali su oni, svet irrta pocetak, ali nije sve bolji i bolji.
Premda covek moze teziti sagledanju lepote vecitih
ideja, one su iskrivljene i tek nejasno odra2ene u stva-
rima koje nalazimo u svetu.
HriScanstvo je implicitno evolucionisticka religija
po tome sto veruje u suvislost istorije: ona tece od stva-
ranja sveta, preko postuptnog otkri.vanja boga ooveku,
do Hrista, a od Hrista do carstva bozjeg. Sv. Avgusti'n
(354-430) najjasnije je izrazio ovu evolucionisticku fi-
lozofiju. Medutim, judejsko-hriScanska tradicija preu-
zela je iz orijentalillih religija ideju o edenskom vrtu i
padu covecjem kao pocetku istorije sveta. u .
nom a ne simbolickotn tumacenju, ovo stanoviSte je
antievolucionisticko. Osim toga, tokcim gotovci dva mi-
lenijuma hriScanska egzegeza nije jasno pokazala da
istorija coveka treba da bude evolucioilo razvice, sa-
radnja boga i ooveka, a ne serija bozjih hirovitih m-
tervencija. cak i vizionarski teolozi i filozofi kao sto
su Nibjur (1941)* i Grin (1959) prihvataju naucni evo-
lucionizam kao neizbeznu ali ne bas dobrodoslu cinje-
nicu. 0 katolickoj poziciji koju je izneo jedan bioloski
obrazovan autor videti Agire (1959); ne taka ortodok-
snu ali velicanstvenu viziju evolucije pruza inspirativ
ni rad ;Iejara de Sardena (1959).
Evolucija pre Darvina
Evolucionizam se prvo razvio kao svetovna i agno-
sticka filozofija (Berzen 1937, Brinton 1953, 1959). Moz-
.da se njegov zacetak moze naslutiti u raspri izmedu
* u zagradi pored imena autora predstavlja godinu objavljivanja
dela na koJe se citalac upucuje. U bibliografiji se nalaze ostali podaci o
navedenom delu. - Prim. prev.
I
I
1
14
EVOLUCIIA COVECANSTVA
starih i novih, koja je izbila u Francuskoj krajem se-
damnaestog veka. Jedna stnma u tom sporu smatrala
je da 'SU tekovine klasicnih Grka i Rimljana kulmina-
cija istorije, dok je druga verovala da se one mogu
dosti6i i prevazici. Delo Njutna {1642-1727) ubrzo je
dalo osnova za drsku smelost novih: njegovo vi<1e-
nje univerzuma bilo je ocito prikladnije od Aristote-
lovog. Zatim je Dovani Batista VikQ (1668 -1744) ob-
javio novo i zapanjujuce glediste, koje nam je danas
maltene po sebi razumljivo, da su ljudsko drustvo i
istorija delo samih ljudi, proizvod postepenog razvi-
ca. Dakako, on je ovo kombinovao s prastarom idejom
da se istorija ponavlja u ciklusima, ali ta ideja je jo
uvek veoma prisutna- u 19. veJru zastupalii su je Nice
i Danilevski, pre nekih 40 godina dramatizovao ju je
a potikrepila Sorokinova i Tojnbijeva gole-
ma erudicija.
Upravo je Kondorse (1743 -1794) eksplicitno is-
kazao ideju da je istorija coveka usmereno razvice od
nliZJih ka Vliswm IS1lainjima. To mZ'V'iee imace deset stupnje-
va - od prrimitivnog div:ljastva, prreko sve vece prosvece-
nosti, do krajnje perfekcije. PiSuci svoj esej, Kondorse
je smatrao da deseti, savrseni:jj 'Stupanj tek StO nije za-
poceo. Tako vedar pogloo mogao bi nam danas izgle-
dati kao nepodnosljivo samozadovoljstvo, ali ni izda-
leka nije bilo tako, jer je Kondorse pisao cekajuci da
bude pogubljen kao navodni neprijatelj francuske re-
volucije, Cijem je podizanju i sam pomogao. Odjeci
Kondorseovih stavova cuju se kod Dzefersona, a mo:lda
i kod svih liberalnih mislilaca koji su ovog sledili.
U devetmaestom veku su prosveceni ljudi na Za-
padu uzimali veru u progres maltene zdravo za gotovo.
Cinilo se da je progres ljudskih drustava zakon prim-
de, nesto neminovno i, verovatno, neprekidno, nesto
sto se, u najboljem slucaju, moglo donekle odloziti zbog
zadrrosti reakctionara rili ubrzati mhvaljuju6i dobrona-
mernoj pomoci liberala. Zaista, mnogi ljudi su prospe-
rirali, bar u onim krajevima sveta koji su bili zahvaceni
industrijskom revolucijom. Jedino je ostalo neizvesno
kada ce se dostiCi opsta sreca. Oni koji su ubrali plodo-
ve napretka pretpostavili su bez oklevanja da ce mate-
rijalne ugodnosti na kraju u:livati gotovo svi, ili bar oni
koji su kadri da ih zele i cene; za osiguranje te divne
perspektive potrebne su bile jedino potpuno slobodna
privatna inicijativa i neogranicena konkurencija. Marks
je, znatno drugacije gledajuci na neizbeznost progre-
BIOLOGIJA I KULTURA U EVOLUCI11 COVEKA 15
sa, ali jednatko cwsto verujuCi u njega, preporuCivao
sasvim drukcije metode, ciju valjanost, kako je sma-
trao, rpotwd:uju DaTV'inova ot!knica. Marks:izam katkada
nazivaju hriScanskom jeresi, jer obecava socijalistic-
ki grad bozji na zemlji, iako ostaje izvanredno neja-
sno kakvo ce zapravo biti to blagosloveno rsta.nje.
Rod:enje ideje o socio-kulturnoj evoluciji coveka
tck neznatno prethodi ideji o evoluciji kosmosa. Maz-
da izgleda da niSta nije postojanije od nebeskih tela.
Stari narodi smatrali su ih ne samo postojanim nego
i savrsenim, a promene su, reklo bi se, nespojive sa
savrsenstvom. Njutnovski kosmos je bio ako ne savr-
~ e n a ono bar savrseno ureaen; savrseni poreci pak
nc moraju da budu spremni za promene. Medutim,
Kant (1724-1804) i Laplas (1749-1827) skicirali su
kosmogoniju prema kojoj se Suncev tS'istem zaceo kao
gasovita maglina; iz nje su se postepeno izdvojili Sun-
cc, p)wnete i meseci,
1
koji Sill [pOtOm presli Ill evrsto
stanje i dobili danasnji oblik. Ova kosmogonija sustin-
ski je unapreaena tek u nase vreme.
Teorija uniformizma u geologiji i ,geografiji po-
tice osobito od Lajela (1797-1875). Po njemu, planine,
mvnice i mora dobili su danasnji oblik veoma poste-
pono, kao rezultat delQIV'runja uZTOika 'koj
1
i i dalje deluju
I lako su uocljivi. lzgleda da je Lajelovo delo imalo
n.ajveCi uoibliicuju6i uticaj u Darvinovom nau6nom
razvoju, a da je Lajelova podrska njegovim teorijama
hila izvor ohrabrenja za Darvina. Nas vek je protegao
cvoluciju sve do same inertne materije. Pod tim novim
rctimom cak ,ni atomi nisu veeni i nepromenljivi; oni
takod:e imaju istoriju, a njihova istorija i istorija bli-
skih i dalekih univerzuma predstavljaju poglavlja istog
vclicanstvenog kosmickog procesa (koji, u opstim cr-
tama, izvrsno opisuju Gamov, Hojl i drugi).
Teorije o evoluciji zivog stupile su na scenu po-
slcdnJe, posle teorija o kulturnoj i kosmickoj evoluciji.
Istonja evolucione ideje u biologiji izlagana je cesto, ali
nc i s opstom saglasnoscu (videti Ajzeli 1959, 1959,
Darlington 1959, Grin 1959b, VHki 1959, da spomenemo
~ a m o neke novije spise). Pitanja prvenstva uvek ce
hiti sporna, i mi se ne moramo upustati u tu cesto
ncpoucnu debatu. Posto su krajem osamnaestog veka
i u devetnaestom evolucione ideje ocito visile u vaz-
duhu, tesko je prosuditi kome pripada pravo na prven-
.,tvo. Bifon, Blajt, Cejmbers, Erazmo Darvin, Lamark,
Mopertui, Volas i drugi dali su puno 2Jnacajnih uvida.
1'6
.EVOLUCUA COVECANSTVA
Lamark je autor prve celovite teorije evolucije, ali da-
Iias se zna da su mehanizmi pomocu kojih se on na-
dao da ce objasniti evoluciju neodgovarajuci. Carls
Darvin je bio taj 1koji je umeo da tako uredi ogromnu
dokaznu gradu da evolucija postane shvatljiva a njeno
pnihvatooje kao teorije neminOV!Ilo.
Covekovi zivotinjski preci
Darvin. je polozio kamen temeljac htka .koji pove-
zuje :il.ase shvatanje sudbine atoma sa shvatanjem
sudbine coveka. U delu Postanak vrsta on se tek im-
plicitno bavio covekom; u Covekovom poreklu (1871)
nevoljno je nacinio neminovan korak dalje i pokazao
da je covek deo prirode i u srodstvu sa svim Zivim.
Darvinova revolucija, poput veCine drugih, morala
je da se bori s opozicijom. Otpor religioznih i drugih
konzervativaca, ocajnicki ali patetican, isuviSe je do-
bro poznat da bi bilo potrebno da ovde ulazimo u
pojedinosti. U ovom dobu nauke izgleda gotovo nepoj-
r:il.ljivo da je toliko ljudi smatralo kako ideja o zivo-
tinjskim precima covekovim vreda ljudsko dostojan-
stvo. To stanoviste dobro je prikazano u uvrnutoj pri-
ciei o engleskoj ledi koja je, cuvsi za Darvinove teo-
rije, uzviknula: Poreklom od majmU:na! Draga moja,
nadam se da to nije tacno. Ali ako jeste, molimo boga
da se ne rascuje<<, Majmuni su bili na niskoj ceni u
folkloru Zapada; tako prljava, smrdljiva i pohotna
stvorenja nisu zasluzivala da zauzmu mesto do coveka
cak ni u zooloskom sistemu! StaviSe, da bi Darvinova
teorija delovala sto sokantnije, tvrdnja covek i maj-
muni postali su od zajednickih predaka<< iskrivljena
je u izreku Covek je postao od majmuna. Ovo je,
naravno, ocigledna besmislica, jer covekovi daleki preci
nisu mogli postati od zivotinja koje su nasi savre-
menici.
Darvinovi sledbenici morali su da se potrude i
navedu dokaze da se evolucija bioloskog sveta i coveka
stvarno odigrala. s tim izuzetnim zadatkom suocili su
se biolozi poslednjih .decenija devetnaestog veka. Za-
datak je sjajno izvrsen, tako da su danas dokazi
evolucije stvar elementarme biologije. Ukratko cemo
ih navesti u glavi 7.
Medutim, cesto se postavlja pitanje da 1i je evo-
lutija Cinjenica iii hipoteza. Tako iskazano, to pitanje
BIOLOGIJA I KULTURA U EVOLUCIJI COVEKA 17
je besmi:sleno i varljivo. Naucni poduhvat zasniva se na
ocekivanju da ista dokazna grada, u krajnjoj liniji
izvedena iz eulnih utisaka (cinjenica), navede sva
racionalna bica koja je istrafuju i prosuduju da iz
nje izvuku iste zakljucke. Za veCinu poznavalaca bio-
loski dokazi znace da je zivi svet, ukljucujuCi i coveka,
proizvod evolucionog razvica. Ali jos uvek nekolicina,
kojoj ti dokazi nisu nepoznati, insistira da je evolucija
puka hipoteza, koju oni odbacuju u korist posebnog
stvamnja (nije li i posebno stvaranje hipoteza?).
Niko nije posmatrao kako covek nastaje od svojih
predaka ni kako se preci konja transformiSu u dana-
snje konje. Mi u svojim laboratorijama nismo u stanju
da ponovimo te transformacije. Za evolucione promene
tog obima (katkada ih nazivaju makroevolucijom) po-
trebni su vremenski intervali koji daleko prevazilaze
covekov zivotni vek; one, prema tome nisu uocene ci-
njenice, vee dogadaji zakljucivanjem izvedeni iz uoce-
nih cinjenica. U vreme Lamarka i Darvina evolucija je
bila hipoteza; u nase vreme ona je dokazana. Druga
dokazana hipoteza je da se Zemlja jedanput okrene
oko svoje ose svaka 24 casa.
Potpuno proverenu hipotezu mozemo uzeti za pouz-
dan vodic u nasem razmiSlja!Ilju i radu. Oni koji nisu
uvereni da se na osnovu postojece dokazne grade evo-
lucioni postanak zivog sveta neminovno mora prihva-
titi mogu da zadde svoje miSijenje. U dokazivanju
evolucije dospelo se dotle da je svaki rad iskljucivo na
dokazivanju sve novih i novih dokaza beskoristan za
biologe. OCito se ne moze raspravljati s onima koji se
opredele za verovanje da je bog svaku biolosku VTstu
odvojeno stvorio u danasnjem vidu, ali na nacin sra6u
nat da nas navede na zakljucak kako su sve one pro.:-
izvod evolucionog razvica. J edino se moze reCi da oni
implicitno hule na boga verujuci u to, jer mu m p u t ~
raju groznu pritvonnost.
Mada se u ispravnost tvrdnje da oovekovi preci
nisu bili ljudi ne moze danas s razlogom sumnjati, to
ne znaci da mi dovoljno znamo o izgledu i navikama
nasih predaka, koji su ziveli u razlicitim periodima
proslosti. Jedino nam paleontologija coveka, proucava-
nje fosHnih predaka i pobocnih srodnika danasnjeg
oovecanstva, moze pruziti iole pouzdano saznanje 0
tome. Raspolozive dokaze, koji su jos uvek oskudni
iako brzo rastu, prikazacemo u glavama 7 i 8. S tim
18
u vezi treba istaci da u Darvinovo vreme njih praktieno
nije ni bilo. Prva lobanja neandertalske rase fosilnih
ljudi otkrivooa je u Nemackoj 1856. godine, tj. tri
godine pTe objavljivanja Postanka vrsta i petnaest go-
dina pre objavljivanja Porekla coveka. Neki istaknuti
anatomi (Virhof) smatrali su je, medutim, patoloskim
primerkom, a njen pravi znacaj sagledan je tek mno-
go kasnije. Sa slicnim podozrenjem docekano je 1891.
godine i otkrice jos znacajnijeg ljudskog fosila -
javanskog coveka(Homo erectus). U stvari, tek u nasem
veku raznovrSIIlost i brojnost fosila coveka i njegovih
predaka opravdale su prve, mada jos uvek neodlucne
pokusaje da se rekonstruiSe covekova loza.
U nase vreme stalo se na put opoziciji prema evo-
lucionizmu. Ozloglaseni proces u Dejtonu, drfava Te-
nesi, 1925. godine bio je mozda poslednja carka. Jedan
ucitelj, po .imenu Skops, proglasen je krivim zbog
krsenja zakona te ddave koji zabranjuje nastavu evo-
lucije; ali poruga kojoj je ovaj zbog toga bio izlozen
dovela je do dijametralno suprotne presude javnog
mnjenja. Zaeudo, taj zakon se jos uvek nalazi, mada
se ne primenjuje, u zakoniku ddave Tenesi. Ja sam ga
nedavno prekrsio dva puta uzastopce za nesto viSe od
mesec dana, drfeci u visokoskolskim institucijama te
drfave predavanja na teme iz teorije evolucije.
Evolucija kulture
Kreher (1960) je rekao da se Darvinovo ime odo-
macilo ne zbog toga sto se domacice i domaCini duboko
i ocito zanimaju za prirodno odabiranje, vee zbog toga
sto je Darvin simbol i u velikoj meri uzrocnik konac-
nog osvajanja istorijskog pristupa u prirodnoj nauci,
njene spremnosti i sposobnosti da operise u dimen-
ziji vremena bez rezerve i1i ogranicenja. U svojim
knjigama Darvim se ograniC:io na biologiju, cak i u
delima Poreklo coveka i Izraf.avanje emocija kod co-
veka i f.ivotinja (1872). Medutim, drugi su bili sasvim
spremni da primene njegove nalaze, i1i bar njegove iz-
raze, na ljudsko drustvo i istoriju. Videli smo da je
Marks smatrao da je neke vrste darvinista kada je
proricao kako ce ljuds,ko diUstvo na kraju dospeti u
komunizam. Spenser (1820-1903), koji je razmiSljao
o evolucionoj sociologiji cak i pre nego sto je Postanak
vrsta izasao iz stampe, bio je medu prvima koji su
BIOLOGIJA I KULTURA U EVOLUCIJI COVEKA t 9
uskocili u Darvinovo kolo, pa je postao na-
strojen sociolog i socioloski nastrojen biolog, vreei
ogroman uticaj na intelektualnu klimu svoga vremena
(videti Grin 1959a).
U oceve evolucione kultume antropologije Mer-
dok (1959) i Kreher (1960) ubrajaju sledece: :Bahofena
(1861), Mejna (1861), Fistel de Kulanzea (1864), Mak-
lenana (1865), Tajlora (1865, 1871), Laboka (1870), Mor-
gana (1871) i Spensera (1874, 1896). Izuzev Laboka, koji
je bio biolog, svi ostali su bili sociolozi i pravnici. Ali
su posmatrali ljudska drustva i institucije onako kako
su zoolozi i botanicari posmatrali zivotinje i biljke -
postojece forme su postepenim modifikacijama nastale
od prethodnih, veoma razlicitih formi.
Tajlor je omedio polje kultume antropologije, kao
proucavanja kulture, 1871. godine, iste godine kada je
publikovano i Poreklo coveka. Kultura je ona slozena
celina koja ukljucuje znanje, veru, umetnost, moral,
pravo, obicaje i sve druge stecene sposobnosti i na-
vike coveka kao clana drustva (druge defilnicije nave-
dene su na str. 72). Kljuena rec o ovoj definiciji je
steceno - nenasledeno bioloski, kao sto se tolik()
toga nasleduje u telesnoj strukturi, funkciji i
nju kako kod ljudi, tako i kod Zivotinja. No nikad
nije suvisno istaCi da se bioloski nasledeno ne prenost
s prectaka sprerimo za upotrebu. Naprotiy; karakteri-
stike zivotinje iii osobe kao jedinke razvijaju se u du-
goj i kompleksno interakci 'i n
ave ura L'udska
bica je u potpunosti stieu od drugih ljudskih bi.Ca. ne
samo deca od roditelja, kao sto je slneaj s hioloskim..
nasledem. J(ultura se stice podrrlavanjem, vezbanjem
1 ucen . z sumnje, biolosko naslede moze olak-
ati iii otezati sticanje i prenosenje kulture, odnosno
nekih njenih aspekata, ali nikada ne odreduje sta se
zapravo stice ili prenosi. Naslede odreduje mogu6nost
da neko nauci da govori jedan iii viSe jezika, ali ne i
koji ce jezik nauCiti i1i sta ce reci. Biolosko naslede
ne prenosi obelezja koja je ljudska jedinka stekla za
zivota, ali kultura prenosi samo takva obelezja.
Zasnivanje pojma kulture je trajno dostignuee
pionira kultumog evolucionizma. Medutim, tok te stru-
je miSljenja izvanredno je neravnomeran (videti pri-
kaze u Stjuard 1953, 1960, Berdsel 1957a i Merdok
1959). Osnivaci kultume antropologije raspolagali su
jos oskudnijim Cinjenicnim podaoima nego njihovi sa-
20
vremenici biolozi. Njihove spekulativne rekonstrukcije
postanka i evolucionih promena ljudskih drustava bile
su korisne kao radne hipoteze; ove su stimulisale sa-
kupljanje cinjenica koje su konacno postale osnova
modeme kulturne antropologije. No vecina nj.ihovih
hipoteza nije izdrlala probu vremena. Njihova osnovna
,retpostavka je bila k_!!_}!ure
ska, tj. da sve kulture nufuo prolaze kroz s itne faze
razVJca, ko'e 'e Mor an nazv - ar-
stvom 1 c1v 1zacijom. Od danasnjih ljudi, neki jos uvek
tavore u divi]astvu, -drugi su se domogli civilizacije, a
OailasnJI c1vilizovani narod1 nekacrasllo1h shciiU da-
. naftnj1m va;gJarima ooJasmtt
,. za o b1 evo ucija ture uvek sledila isti put; njena
jednolinijnost bila je zbog toga proglasena svojstvom
covekove prirode - sto je predstavljalo jednostavan
ali tdko prihvatljiv izlaz.
Tako je ta teorija ubrzo nagla na teskoce. Kultu-
re nisu meciusobno sasvim odvojene; ljudi mogu, a to
(-esto i cine, preuzeti vee gotovu kulturu od suseda,
osvajaca ili od pokorenih, pa tako preskociti neke
nuzne evolucione faze. Kulture se rasprostiru ili sire
od jednog naroda na drugi. Neko vreme postojala je
difuzianisticka skola, po kojoj je kultura nastala samo
jednom, u starom Egiptu, i odatle se rasprostrla u
mnogim pravcima, uglavnom preko fenicanskih more-
plovaca.
Isto tako, posto su divljastvo, varvarstvo i civiliza-
cija postojali istovremeno, evolucione promene kod
naroda u razlicitim delovima sveta ocigledno nisu tek-
le sli6nom brllinom. Bioloski rasizam, koji je imao
brojne uticajne eksponente krajem devetnaestog i po
cetkom dvadesetog veka (o cemu kasnije), dao je jed
nostavno objasnjenje - neki narodi su po prirodi ne-
sposobni da prevazidu plemensko divljastvo, dok su
drugi superiorni u razvijanju civilizacioje.
Mada kulturni evolucionizam nije nuzno povezan
s bioloskim rasizmom. neki drustveni nauonici oseeali
su podozrenje i prema jednom i prema drugom. Niko
nije vge od Franca Boasa (1858-1942) uticao na opste
odbacivanje teorija evolucije kulture. Umesto njih, u
modu su usle teorije kulturnog relativizma. Nijedna
kultu:ra nije stvarno superiorna nad bilo kojom dru-
gpm; ne treba govoriti o divljastvu i varvarstvu, pa
eak ni 0 primitivnim i naprednim kulturama, vee se
BIOLOGIJA I KULTURA U EVOLUCIJI COVBKA 2 i
moraju koristiti eufemisticki pridevi kao ~ t su ,.pre
-pismen i wpismen. Nijedna kultura nema bolji na
cin zivota od druge; ljudi zive razlicito, i to je sve
(videti Kulturne obrasce Rut Benedikt, verovatno naj
populamiju ootropolosku tl"aspravu 'koja je dosad
objavljena).
Popularnost kulturnog evolucionizma verovatno je
spala na najnizu tacku tridesetih godina ovog veka, ali
izgleda da je zatim nastupila njegova snazna obnova,
posebno u posleratnim godinama. (Maze se konstato-
vati da teorija divljastva, varvarstva, civilizacije i so-
cijalizma kao sukcesivnih faza u razvoju covecanstva
uiiva stalnu naklonost u Sovjetskom Savezu zbog toga
sto se desilo da je s odobravanjem spomenuta u spi-
sima Engelsa i u drugim komunistickim biblijama.)
Nedavno su uz kulturni evolucionizam pristali
Vajt (1949, 1959), Cajld (1951), Stjuard (1953, 1960) te
Salins i Servis (1960). Ovde nije mesto za pokusaj ana-
lize njihovih glediSta; oni se niposto ne slaiu u svemu.
Tako Stjuaro zastupa tooriju viSelinijske evolucije:
kulturna zbivanja odigravaju se razlicito u razlicitim
kultumim oblastima, kojih u svetu ima nekoliko.
Mec:tutim, ta razlicita zbivanja ipak prolaze kroz neke
uglavnom sliene faze, ciji znacaj Stjuard naglasava.
Savremenu verziju jednolinijskog evolucionizma izneli
su Vajt, Salins i Servis, kao i rnjihovd saradnici, koji
tvrde da postoje dve v,rste evoliuoiornih promena kulture
- opste i specificne. Njihova opsta jednolinijska evo-
lucija podrazumeva prelazak kultura s niZih na vise
stupnjeve razvitka; 1li stupnjevi najbolje se karakterisu
efikasnoscu s kojom se koriste energetski -izvori eove-
kove sredine. Specificna evolucija je prilagoc:tavanje
kultura raznolikim lokalnim uslovima; ovim se uglav-
nom have istoricari.
Biolog ne moze da ne zapazi da >>Opsta evolucija
zvuci vrlo slicno hipotezi 0 autogenezi ili ortogenezi
(videtio strane 27-29) na bioloskom planu. To glediste
pokazalo se kao beskorisna radna hipoteza, pa ga da-
nas zastupa manjina. Maida je bolje razlikovati evo-
Jucione promene u kulturi po analogiji s anagenezom
i kladogenezom u bioloskoj evoluciji (videti glavu 9),
Maze biti da su Berdsel (1953, 1957b), Brejdvud i Rid
(1957), Brejdvud (1958, 1960), Merdok (1959) i Vili (1960)
najblizi sintezi jednolinijskog i viSelinijskog stanovi
sta o evoluciji kulture. Obnova evolucionizma u kul
tumoj antropnlogiji nije do danas vaspostavila uza.
\
22
jamno razumevanje biologa i antropologa, koje je
preovladivalo u ranoj postdarvinskoj eri, ali ne treba
odustati od nade da to jos moze postici.
Socijaldarvinizam i rasizam
Covekovo nastojanje da upozna samog sebe eesto
je osujeceno njegovom sklonoscu samozavaravanju.
Industrijska revolucija nije svima donela jednaku k o ~
rist. U evropskim i americkim gradovima devetnaestog
veka nemastina i necistoca oddavale su se uporedo s
rastucim komfiorom i luksuzom. Nije to bilo nesto
stvarno novo; razlike u materijalnom i drustvenom sta-
tusu sve viSe postaju deo drustvene scene otkako su
proste ekonomike, zasnovane na skupljanju hram.e, i
retka naseljenost ustupile mesto kompleksnijim eko-
nomskim resenjima i porastu stanovniStva. Stvarno je
bilo novo brzo komadanje sveta na kolonijalne impe-
rije. Coveeanstvo je veC:inom pretvoreno u potCinjene
rase, koje je trebalo duhovno i moralno izgraditi, pa
mozda cak i civilizovati; pedagoska metoda sastojala
se u tome da se potcinjeni nateraju da rade na korist
njihovih belih gospodara. Ako su zbog toga nelci od
ovih i osecali grifu savesti, jedna crkvena pesma re-
savala je problem:
Bogatasa u zamku, siromaha pred njegovom
kapijom
Bog stvori da budu jedan uzvi5en a drugi nizak.
On im propisa polozaj.
Vremenom je sve viSe ljudi smatralo veoma po-
zeljnim da se ovo dopuni nekim naucnim opravda-
njem. Socijaldarvinisti utvrdili su da Darvin, odnosno
njegova teorija, vrlo lepo postize taj cilj; jedino je
trebalo. pretpostaviti da je Darvin otkrio ne samo zako-
ne bioloske evolucije vee i one koji odreduju zivot
ljudskih drustava. Kao sto cemo podrobnije pokazati
u glavi 6, frazeologija darvinizma, pre no njegova su-
stina, lako je podlegla zloupotrebi socijaldarvinista.
U stvari, borba<< u borbi za opstanak hila je za
Darvina metafora. Ona ne mora da bude sukob, rat,
pokolj. Zivotinje i biljke bore se da bi izbegle opa-
snosti hladnJoce, vrucme, isusivanja, davljenja, snarnih
vetrova itd., ali one ne zamrzavaju, ne spaljuju ni ne
24
Socijaldarvinizam je otiSao dalje od slavljenja su-
rovog individualizma, mada je viSe nego ocigledno da
je covek drustvena zivotinja, te lojalnost grupi katkada
moze prevazi6i lri6ne !interese pojedinca. (Dr:laVIIlici i
politicari takode su strucnjaci za iskoriScavanje te
emocije.) Socijaldarvinizam je pretpostavljao da pro-
gres covecanstva zahteva borbu i takmicenje ne samo
izmedu pojedinaca nego i izmedu drustvenih klasa, na-
cija, dr:lava i rasa (videti glavu 6). Ta vrsta borbe sma-
trana je superiornim, specificno ljudskim oblikom
prirodnog odabiranja. Gobino je, u stvari, anticipirao
socijaldarvinizam proglasavajuci postojanje bioloski
nadmoone rase - nordijaca - dok je Dandn jos radio
bez publiciteta na svojim teorijama (videti glavu 3).
Tema o bioloski viSim i ni:lim rasama ubrzo je postala
popularna medu uticajnim ljudima. Zagovornici takvih
miSljenja najbucniji su bili u Nemackoj; medu njima
su se nalazili Hjuston Cemberlen, po poreklu Englez,
i Vagner, koga se radije secamo kao kompozitora.
Kulminaciju rasistickih ideja predstavljao je Hitlerov
pokusaj da osvoji svet za nadrasu.
Medutim, rasizam se niposto nije ogranicio na Ne-
macku. Jedan od ideologa Britanske lmperije objavio
je da su Englezi po prirodi bili narod odreden da vla-
da nizim rasama sveta na obostranu korist. U Senatu
Sjedinjenih Dr:lava izjavljeno je 1899. godine da narode
koji gO'V'O're engleski li Tevtonce bog 1ne priprema hilja-
du godina ni za sta drugo do da se isprazno i zaludno
dive samima sebi ... On nas je uputio u vlast da bismo
je mogli uvesti medu divljacima i odrtavelim ljudima
(citirano prema HofStater 1955). Uvek se secam gospo-
dina iz Alabame koji je s odredenom ubedljivos6u
tvrdio kako nije preporucljivo siriti obrazovanje medu
Meksikancima jer su oni rasa bioloski podobna jedino
da sluzi druge. Takve teorije bile su privlaone ne samo
za velike i mo6ne nacije; ponos grupe lako se udruzuje
sa zamiSljanjem pojedinca da pripada maloj, potlace-
noj ali nadmo6noj eliti.
J ednakost iii istovetnost
Populamost socijaldarvinizma i rasizma u Americi
i drugde opala je tridesetih godilna ovog veka zbog ze-
stoke reakcije na hitlerizam. Taj pokret je - sto se
mazda moglo i oeekivati - otiSao isuviSe daleko u
BIOLOGIJA I KULTURA U EVOLUCIJI COVEKA 2S.
svom protestu i time doveo do odbacivanja nekih
zdravjh, kao i patvorenih bioloskiih postavloi. Izriciti
cilj eugenetiokog pokreta, jos od 1883, godine, kada ga
je Golton osnovao, sastoji se u ocuvanju i poboljsanju
genetickih darova ljudskih populacija. Medutim, bar
u toku prve cetvrtine ovog veka pokretom su gospoda-
rili socijaldarvinisti i rasisti. Prirucnici iz eugenetike
(kao sto je Poupnouov i Dzonsonov iz 1918) nisu danas
nimalo prijatno stivo. cak i sasvim nedavno, 1949. go-
dine, Kit se zalagao za evolucionu vrednost rata, nacio-
nalizma, rase, klasnih predrasuda i sukoba kao nosila-
ca bioloskog progresa covecanstva! Darlington je 1953.
godine izjavio da su neki ljudi rodeni da komanduju,
drugi da slusaju, dok se ostali nalaze izmedu njih<< te
da imperijalne rase i vladajuce klase Zasnivaju svoju
domin3JI1tnu poz-iciju na podobnosti svog genetickog.
obelezja za uslove koje zateknu iii sebi pripreme.
Nakaradno eugeneticko tumacenje rasa i klasa si-
gurno se mora odbaciti kao iropacenje nauke. Osborn
(1951), jedan od glavnih predstavnika savremene euge--
netike, hrabro je to i priznao: No pobornici verovanja
u uticaj nasleda precenili su svoje 'snage kada su ga
upotrebili- a ono se u tu svrhu jos uvek adviSe cesto
upotrebljava - za pravdanje trajne nekih
odredenih kasta i grupa<<. Pa krajnost_..
da se svi ljudi radaju ne samo jednaK:i vee i
'biOloski slieni, is to e tako zabluda, mazda man e o aka
neposre nom dejstvu, a 1 na
eklepna vizija ljuc;lske jednakostj Pripad:u)blaSti et.
ke i EQlitike, ali ne i biologije. Da bi bili jednaki pred
za:Konori:J., ljudi ne mora1u b1ti bHzne-dvojke.
JednaKost znaci da svi ljudi imaju pravo na jed--
nake uslove za puno razv1ce SVOJlh moguono-
sti, a ne a su te mogucnost1 Istovetne. Pa 1pak je
Adler, s FroJdom Jedan od suosmvaca pSihoanalitiokog
pokreta, bio kadar da napiSe:
Ne grese mnogo istrazivaCi koji veruju da su ka-
rakteristike odrasle osobe uoCljive u odojastvu;
time se objasnjava cinjenica sto se karakter cesto
smatra nasled:nim. Ali shvatanje da se karakter f
licnost nasleduju od roditelja bez izuzetka je i'itet-
no zbog toga sto ometa vaspitaca u njegovom za-
datku i sputava mu samopouzdanje. Pravi rnlog
za pretpostaVku da se karakter nasleduje lezi drug-
de. Taj izgovor omogucuje svakome kome je pove-
26
ren va:spitaclci zadatak da izbegne odgovornost
jednostavnim prebacivanjem krivice za neuspeh
uceruka na naslede. To je, naravno, sasvim suprotno
svrsi vaspirtavanja.
Navod je iz Adlerovog Poznavanja ljudske prirode.
Adler je u pravu kada kaze da se naslede koristi kao
varljivo opravdanje za rnedostojno ljudsko ponasanje,
ali da je znao za rneka dostignuca savremene biologije,
mazda bi bio ruvideo da je poznavanje genetickog us-
lovljavanja osobina i karaktera Iicnosti korisno, a ne
bez izuzetka stetno za razumevanje covekove prirode.
To sto se karakteristike odrasle osobe mogu uociti u
odojastvu nema nikakve veze s njihovom nasledljivoscu.
Takode nije taeno da se karakter i osobine Iienosti ne
mogu naslediti zato sto se moze naslediti iskljucivo
anatomska struktura. Cak se ni struktura ne prenosi
polnim celijama, izuzev jedne vrlo osobite strukture,
koja se zove gen! Sve druge karakteristike organizma,
ukljucujuCi karakter i licnost, razvijaju se postepeno,
u uzajamnom nasleda i sredine. Vaspitacu
ce ru obavljanju njegovog zadatka koristiti, a ne sme-
tati, ako zna da uspeh u procesu vaspitavanja zavisi
od obezbedivanja prave sredine za optimalno ostvare-
nje naslednog dara svake jedinke, i da razliciti nasledni
darovi zahtevaju razlicite sredine ako se teii najboljim
rezultatima (videti glave 2- 4).
Uprkos povremenim izopacenjima od rasista, eu-
geneticka ideja ima zdravu sri: liudska dobrobit, kakQ
u slucaju pojedinaca, tako i u Slucaju drustava z.asni-
va se na zdravlju genetickog dara liudskih populacija.
Telesno i dusevno zdravl"e vs
o nas e a i sredine videti glavu 5). Ne moze se pore-
ci da je Iju s a be a u zaprepaseujuce velikom broju
slucajeva posledica manjkavog nasleda. Ukoliko zelimo
da tu bedu olaksamo, a ne da je povecamo, moracemo
preduzeti mere kako na genetickom, tako i na sredin-
skom polju. U pravu Je bio Osborn (1951) kada je re-
kao da eugenetika nije u suprotnosti s naporima za
poboljsavanje sredine, vee u mnogim slucajevima nui-
na dopuna za njihov uspeh<<. Pre svega je potrebno bo-
Ije poznavanje raznovrsnosti ljudskog nasleda i njego-
vih zahteva u pogledu sredine, a ne upadljivo nezani-
manje za njih.
Nekoliko decenija pre 1930, iii cak i 1940. godine,
bioloskim prilazom coveku dominirao je socijaldarvini-
zam u raznim verzijama. To ne znaci da biolozi nisu
z p ~ l i njegovu bezvrednost; mazda su upravo zbog
toga mnogi mislili kao genetiear Bejtson (1928): Ni-
kada ne smatram da mi je posao eugenetika. Katkada
nedvosmisleno pokusavam da je se klonim. To je olak-
salo prostituisanje biologije u nacistickoj Nemackoj i
drugde, a produbilo jaz izmeclu drustvenih i bioloskih
nauka koje prQIUcavaju toveka. Drustvene nauke nagi-
njale su poddavanju glediSta o potpunoj beskorisnosti
bioloskih ideja pri pokusaju da se shvate ljudska
drustva.
Ektogeneticke, autogeneticke i bioloske teorije evolucije
28
_likovati od promena izazV(;l]]ih kod stanovnika hladnih_
e:QUneblja. pa ce se na kraju javiti razlicite rase, vrste,
rodoyi itd. Na prvi pogled, to moze izgledatt
ljivo; zaista, posto sredina maze modifikovati fenotip,
zasto ne bi mogla i genotip? -.Eks.rerimentalni podaci,
medutim, asno pokazuju da se romene fenoti a iza-
s e u u.
Drugi kamen spoticanja lamarkistickih je bila
nflhova nesposo!)nost da ohjasne zaSto se esava da
tolike promene izazvane budu adaptivne, tj.
Oa pobOlJSaVaJU liarmOlllJU tzmedu organizma 1 DJegove
sredme. Zasto bt se, na pnmer, vezbanjima ovecavala,
a n s astupmc1 e togeneze
moraJU pribeCi eksplicitnim i1i implicitnim pretpo-
stavkama da je organizmu svojstven nedokuCiv kapa-
citet da adaptivno reaguje na zahteve sredine. Ali to
je praznoslovlje, a ne objasnjenje . .Ne moze se prih-
vatiti ni' eori'a evoluci'e za ko'u fenomen ada -
ttranosti ostaie neobja n]ena tajna.
Autogenet1cke teorije zamiSljaju zivi svet kao nesto
nalik na muzicku kutiju cija je opruga nategnuta na
dan stvaranja i koja maze da svira melodije ubacene
u nju od pocetka, aline i nove. Autori teorija nazvanih
ortogeneza, nomogeneza, aristogeneza itd. tvrdili su ka-
ko su upravo radi objasnjavanja oCigledne svrhovitosti
zivota pretpostavili da je ta svrhovitost sustinsko svoj-
stvo njega samog. No da li se time iSta objasnjava?
Praiskonska ameba ili prvobitni virus navodno su u la-
tentnom stanju sadrfavali sve organske forme koje su
se od njih razvijale, ukljucujuCi i coveka. Evolucija se
sastojala u nekakvom striptizu, skidanju jednog vela
za drugim, dok se najzad nije pokazao njen finalni i
mozda najpribliZilije savrsen proizvod. Ispalo je da je
ovaj proces postepenog odvijanja organskih formi cu-
desno usaglasen sa sredinama u kojima su se one po-
javljivale! Isto taka, neke evolucione teorije kulture
zasnivaju se na pretpostavci o pravolinijskoj evolu-
ciji, razvijanju mogu6nosti sadrfanih u kulturi, tj. o
jednoj vrsti autogeneze.
Mnoge evolucione linije su izumrle. Kako autoge-
neticke teorije mogu da to izmire s verovanjem u sus-
tinsku svrhovitost zivota? One moraju da pretpostave
jos nesto - da je praiskonski organizam sadrfavao
seme ne samo evolucionog progresa vee evolucionog
starenja i konca. Tok jedne evolucione linije poredi
se sa zivotom jedinke - proteze se, po pretpostavci,
BIOLOGIJA I KULTURA V EVOLUCIJI COVEKA 29
od evolucionog radanja, preko mladosti, zrelosti i sta-
rosti, do smrti. Kao metafora to valja, ali ne zadovo-
ljava kao objasnjenje.
Jedno vreme su autogeneticke teorije evolucije bile
u modi, posebno medu paleontolozima 1 uporednim
morfolozima. Imale su znatno viSe pristalica u konti-
nenta1noj Evropi nego u Engleskoj iii Americi, sto Nor-
trap (1950) povezuje s osnovnim filozofskim pravcima u
doticnim zemljama. Velika je zasluga Simpsona (1944,
1953) i Rensa (1947, 1959a) sto su pokazali da grada
koju su sakupili paleontolozi i morfolozi ne saddi niS-
ta sto bi dokazivalo pretpostavku 0 autogenezi, i da su
raspolozivi podaci sasvim saglasni s bioloskom teori-
jom evolucije.
_Qva teoriia recimo to jasno na samom pocetktU,
priznaje da sred1m uzrocmk or-
ganske evoluciie. U tom smislu, evolucione promene
poticu od sredlne Besmislica su tvrdnje Lisjenka i
njegovih pristasa kako geneticari poricu da geneticki
dar jedne vrste maze izmeniti sredina .. Stvar je, me-
dutim, u tome sto te promene posreduje prirodno oda-
DiranJe. A zbog toga sto ih prouzrokuje prirodno oda-
otran e one vecmom odsticu skl . m . ' . -
gove sre me glava 6) .
S dryge sfrane. sredjna organizmu ne natura pro-
,mene. Bioloska teorija evolucije nije taka nmvno me-
hanisticka kako navode neki sledbenici autogeneze. Od-
nose organizma i sredine u evoluciji najbolje sazima
Tojnbijeva krilatica - >>izazov i odgovor. Ziva vrsta
more adaptivnim men "em o ovoriti na romene u
sre 1m. o, s ruge strane, ,moguCi su j neadekvatni
odgovori. sto maze imati za posledicu izumiranje iii
smanjenu prilagodenost.,. Odgovor zav1s1 od toga da 11
se u pravo vreme i na pravom mestu raspolaze
..nim sirovmama - mutact]ama 1 kombmacqama gena.
To . stvara problem, o kame ce biti viSe reCi u glava-
ma 6 i 11.
Organsko i nadorgansko
Ortega-i-Gaset sazeto je izrazio glediste mnogih dru-
stvenih naucnika i humanista ovako: Covek nema pri-
rodu; on ima istoriju (navod prema Klakhon 1949).
Sasvim suprotno je stanoviSte Darlington ova (I 953):
Materijal nasleda u hromosomima je ono bitno sto u
30
krajnjoj liniji odreduje pravac istorije<<; i struktura
jednog drustva zasnovana je na onom u hromosomima
i na njegovim promenama.
Teza \e ove knji"e ~ ~ ~ ~ ~ d u i isto-
riju<<. Evo uciju coveka &;;rlvt; 1ffirnponente, bioloska
iii organska, l kulturna iii nadorganska. One nisu uza-
]amno 1skljucive ni uzajamno nezavisne, vee medusob-
no povezane i zavisne. Ljudska evolucija ne moze se
vatiti kao iskl"ucivo bioloski roces niti se adekvat-
no moze op1sat1 ao Iston]a kulture. Ona se sastOJI u
uzajamnom delovooju hiologlije i krult:Iure. Bioloski i
kulturni procesi nalaze se u povratnoj sprezi.
Darvinovi naslednici silno su se trudili i uspeli da
se sami uvere i da ubede druge da je covek zooloska
vrsta i rodak svemu zivom. Ali i naucnici su ljudi, te
dolaze u iskusenje da misle kako njihova otkrica ob-
jasnjavaju sve, a ne tek ponesto. Neki biolozi su uobra-
zili da covek, posto su mu preci bili zivotinje, takode
nije niSta drugo do zivotinja, i da ih sopstveni na-
lazi ovlascuju da planiraju COVekovu buducnost Od sa-
da do vecnosti. To je vrimer geneticke zablude, ko-
joj geneticari, mozemo biti sigurni, nisu podlozniji od
drugih ljudi. Zbog ove zablude, medutim, biologija je
postala lak plen za socijaldarviniste, rasiste i beskru-
pulozne politicare.
Na preterani biologizam drustvenj naucnici rea_gQ-
vali su obmutim preterivanjem. Evoluaija eoveka je evo-
lucija kulture, i - mada je neki ljudski geneticki dar
bio potreban za otpocinjanje tog procesa - >>kulturna
evolucija je produzetak bioloske evolucije samo u hro-
noloskom smislU<< (Stjuard 1953). S ovim je tesno po-
vezana takozvana hipoteza o psihickom jedinstvu cove-
canstva (videti Mid 1953, 1954, Hauels 1955); prema jed-
noj od njenih formulacija, nije poznato da medu ljud-
skim rasama postoje razlike koje remete ili olaksavaju
ucenje kulturnih formi. Slicno glediste spada u vero-
vanje koje se zvanicno ispoveda u Sovjetskom Savezu.
Bioloskom evolucijom nastalo je bice sposobno za rad
(tj. za pravljenje i koriScenje oruda). To je bio nagao
prelom, Skok i prekid U covekovoj evoluciji; covek
viSe ne evoluira bioloski; biolosku evoluciju u potpu-
nosti mmenjruje socijalna evolucija, ciji je tok naznacen
u marksistickim svetim spisima (Nesturh 1958). GlediS-
te da je covekova bioloska evolucija prestala i da on
sada tek kulturno evoluira prihvatili su i neki eminen-
BIOLOGIJA I KULTURA U EVOLUCIJI COVEKA JJ
tni zapadni biolozi (sto je u prili6noj nesaglasnosti s
njihovim drugim ucenjima).
Dihotomije 1sablaznjavaju; dihotomizovanje je je-
dan nacin za razjasnjavanje ar[Umenta. Ali d1hotom1ja
na biolosku ,j kulturnu evoluClJU zavod1 na knv1 put
ako se s njome ode predaleko. Gledano u vremenskoj
. perspektlVl, razvice Ijudske simbolicke moci i preno-
sen e kulture nesumn ivo su redstavl" ali radikalnu no-
vmu. Kasi 1 ravom rekao: va nova te-
ovi:na preobrazava citav ljudski zivot. Za razliku o
. ostalih zivotinia; covek ne !ivi samo u s1roj stvarnosti,
on :hvi, tako red, u novoj dimenziji stvarnosti. Stvo-
rivsi coveka, evolucija kosmosa je mazda usia u nov
eon. Pa ipak, covekova sposobnost za kulturu nije se
pojavila odjednom, potpuna i konacna. Zameci te spo-
sobnosti, iii sirovine od kojih se ona mogla uobliciti,
postoje u zivotinjskom svetu (videti Helouel 1960 i gla-
ve 7 i 8). Ni najmanje nije verovatno da je ona, jed-
nom uoblicena, utvrdena zauvek i da se ne moze ni
razvijati dalje ni opadati (videti glave 11 i 12).
]3iolosko naslede prenose polne celije; i, iskljucu-
juCi mutac1ju, potomcima se mogu preneti samo geni
dobijeni oCf rod1tel]a. Stecene osobine ne prenose se
bwloskl. Kultura se u ot unosti stice ucen em i o-
drazavnnjem, a u ce nn prenos1 pou vanJem .i propisi-
ma. Kako procesi koji se toliko duboko razlikuju mogu
dclovati i uticati jedan na drugi? To mozemo ilustrova-
ti jednim zamiSljenim primerom. Pretpostavimo da ne-
ka geneticka promena dovede do toga da covecanstvo
bude u potpunosti sastavljeno od zena sposobnih za
jednopolnu reprodukciju (partenogenezom); u Melero-
voj utopiji (videti glavu 12) postoji mogucnost da se
vecito odrfi covecanstvo sastavljeno iskljucivo od mus-
karaca. Tada bi propao iii bi se modifikovao veliki broj
kulturnih osobina i procesa vezanih za pol i podelu
rada izmedu zena i muskaraca, s tim sto bi se verovat-
no razvili novi. IIi, da uzmemo mazda manje nategnutu
mogucnost. Uzajamna privrfenost roditelja i dece maze
trajati celog njihovog zivota, ali deca mogu i odbaciti
i ohrnruto. Kada bd odrfavanje porodiene ko-
hezije bilo bioloski korisnije nego nJeno rano uniSte-
n e, liD obmrutO, tada bi se verovafulo mo h ooa&rati
netl n 1 1 o rza 1 e nu 1 1 ru tefr!ilh
. e veze izmedu bioloske i kultume kom o-
nente eyolucije ovecans va mogu najjasnqe 1sta i .a _ _Q_
poderoo od toga da ove imaju istu osnovnu funkciju
32
prilagod.avanje covekovoj sredini i kontrolu na
njom. Vecina savremen sma ra da je
prilagodavanje jedne zive vrste njenoj sredini glavni
pokretac i usmerivac bioloske evolucije. Kao sto smo
vee rekli, to prilagodavanje se ostvaruje prirodnim oda-
biranjem, koje pomaze prezivljavanje i reprodukciju
nosilaca neldh genetickih darova, a koci druge. Sklop
eovekovog tela i ustrojstvo njegovog intelekta onakvi
su kakvi su zbog toga sto su nasoj vrsti omogucili ve-
liki bioloski uspeh (sto ne znaci da je covekov bioloski
sastav vrhunac savrsenstva u svakom pogledu; videti
glavu 12). Geneticka osnova covekove sposobnosti da
stice, razv,ija ili modifikuje i prenosi kulturu nastala
je zbog adaptivnih prednosti koje su dobili oni sto su
tu sposobnost posedovali (glava 8).
Kultura je, medutim instrument prilagogavanja
neizmerno eflkaSIIliJI 00 &ioloskih procesa
veh do n 'en ve i na retka. Izmedu ostalo n ena
veca efik
BIOLOGIJA I KULTURA U EVOLUCIJI COVEJCA ,3]
cemo okazati da se bioloskim nasleltem ko e e as no-
va biola u turnc--a
m fizicke osobine: njime se jedino odreduje odlj{vor
.organizma u razyicu na sredilllu tog razvica. ada
kazemo da se rak ponavlja u porodicama, to ne znaci
da svaki njihov clan umire od raka, kao sto nasled-
stvo dugovecnosti nije garantija da ce neki ljudi ziveti
dugo a drugi kratko - osim slucajnosti, zivot poje-
dinca mogu produziti ili skratiti sredinske opasnosti
s kojima se on susrece, a i njegov izbor nacina zivlje-
nja (ali ovaj izbor, opet, moze biti delimice uslovljen
njegovim genima).
Tvrdnja da je inteligencija (ili rna sta bilo ono
sto se meri testovima inteligencije i izrazava kao KI),
delom uslovljena nasledem ne znaci da se neki ljudi
radaju pametni a drugi glupi. Ona jedino znaci da, pri
odgoju u odredenim sredinama, neke osobe dobijaju
viSi KI nego druge. Kada bismo ih postavili u o k o l n o ~
sti nepovoljne za mentalno razvice, njihov KI bi roo-
gao opasti, dok bi te druge osobe mogle steCi v>isi KI
u povoljnijim i stimulativnijim sredinama. Grupa oso-
ba koja u odredenoj sredini ima nizi prosecni KI od
neke druge grupe moze u nekoj sredini ispoljiti viSi
stepen inteligencije. To nije samo teorijska mogu6nost.
Americki Crnci regrutovani u prvom svetskom ratu
imali su nizu srednju vrednost KI nego beli regruti.
Nekim ljudima koje je to mnogo obradovalo entuzi-
jazam je splasnuo kada je utvrdeno da je srednja vred-
nost KI cr:nackih regruta iz severnih drzava visa, a ne
niza, od srednje vrednosti KI regruta belaca iz juznih
ddava (Klajnberg 1935, 1954). Sve ovo ne znaci da je
inteligencija uslovljena samo nasledem ili samo sre-
dinom, vee pre sugeriSe da uocena varijabilnost inteli-
gencije ima i geneticku i sredinsku komponentu (o
ovome viSe u glavi 4).
Evolucija coveka kao jedinstven proces
Teks (1960) je jezgrovito iskazao odnos izmeltu co-
vekove biologije i kulture:
Kultura je deo covekove biologije, iako je, naravno,
prenosi drustvo, a ne geni. Ona je karakteristika
nase vrste, kao sto je dugacak vrat karakteristika
zirafe. Opsta bioloska pitanja koja postavljamo o
34
vratu zirafe jesu i pitanja lroja treba postaviti 0 co-
vekovoj civilizaciji. Kultura je deo covekove evo-
lucije. Covek neprestano evoluira kao vrsta, danas
mazda bde od bilo koje druge vrste.
Evolucija coveka nije zavrsena ni prekinuta. To
vazi i za njen bioloski i za njen kulturni aspekt. Ovi
aspekti su dovoljno razliciti da njihovo proucavanje
uz pomoc razlicitih metoda bude opravdano i, u stva-
ri, nuzno. Kako smo vee istakli, nasi geni odreduju na-
su sposobnast za ucenje jednog ili vise jezika, ali ge:
. ni ne odreduju sta zapravo kazujemo. Razlika izmedu
govora BlliJa GreJema 1 Dzuhjana Haks.J.ija ne maze se
objasniti ni strukturom glasnih zica ni strukturom
mozdanih celija. Cinjenica koja se mora naglasiti, jer
-5e cesto previda lli pogresno interpretira. jeste da
bioloska i kul turna evoluci. a cinioci is to rirodno
...Qrocesa. vaj proces cov.eka, mora se na kra:_
ju staviti pod CovkOlTll kontrolu. Toce Za covecanstvo
biti najveci izazov njegove bioloske i kulturne istori-
je. Za uspesno suocavanje s tim izazovom neophodni
su poznavanje i razumevanje evolucije uopste, a je-
dinstvenih aspekata evolucije coveka posebno.
2. NASLEDE
Mi smo posve nezamenljivi. Mi
nismo
tek pojedinal!ni slueajevi
univerzalnog bita.
Jaspers
Evolucija je menjanje. Covecanstvo je evoluiralo;
ono evolUira; ako opstane, i dalje ce evoluirati. Evo-
lucija coveka sadrVi biolosku i kulturnu komponentJU.
ovekova bioloska evoluci"a mena ne ovu rirodu;
kulturna evo UCIJa menJa stecevmu.
Skora svako veruJe da olicno poznaJe covekovu
prirodu. MiSljenja o njoj ipak se upadljivo razilaze.
Oduvek ima optimista, koji dde da su ljudi po pri-
rodi dobri i razumni, i pesimista, koji smatraju da su
oni slabi, budalasti, neverni i dvolicni. sta uopste ma-
ze biologija da doprinese boljem razumevanju ovog
spornog pitanja? Mazda se njen glavni doprinos sas-
toji u uveravanju da covekova priroda nije iednina
vee mnozina. Ljudske prirode vecmom nisu nf dobre
ni lose po seb1, nego posta1u tii!kve pOd crazhC!tim ok'Ol-
ta raznohkost priroda - to 'e rob-
em OJI emo r are mm stramcama.
covek Je ono sfO Jeste zbog svoje prirode i svoje l
stecevine. Geni su mu priroda, odgoj mu je stecevina.
Isto vazi za covecanstvo u celini: priroda mu je genski
fond, stecevina su mu sredina i kultura. U ovoj glavi
razmotricemo neke osnovne geneticke Cinjenice i poj-
move vezane za analizu covekove bioloske prirode. Ni-
je nam namera da u jednoj glavi sazmemo celu gene-
tiku. Pre je rec o isticanju onih principa i ideja koji
ce nam biti od koristi u kasnijoj raspravi.
36
Naslette i nasledstvo
Galilej se rnamucio da ubedi ljude da se Zemlja
okrece oko Sunca, jer je svakom bilo tako ocigledno
da se Sunce okrece oko Zemlje. vakodneyno iskustvo_
s nekom prirodnom pojavom maze viSe da bude smet-
nja nego olaksica njenom naucnom proucavanju.
no tome, posto svako zna<< sta je to naslede, razlika
izmedu dva sasvim nasleda - bioloskog i
ravno - osta'e neza azena. Vecina 'ezika u otreb-
1' ava istu rec za nasled1van e 1movme 1
n e a. 1 o e men oznato 'edini
u kome re . warisan ozna-
ava nasledstvo i oviJi, a ketuiu1im naslede,
pri emu ova druga rec potice od korena koji znacr
MoZda zato sto brkaju pravno 1 b10losko
naselle, ljudi veCinom prihvataju ideju da se stecene
osobine mogu nasledivati. Potomci bogatasa su bogati
jer nasleduju imucne roditelje; deca siromaha su si
romasna jer ne nasleduju bogatstvo. Desava se da izda-
nak siromasne porodice stekne bogatstvo; to steceno
bogatstvo on prenosi na svoju decu. Reklo bi se da se
fizicke osobine, kao i osobine ponasanja i kulture, na-
sleduju na isti nacin kao i bogatstvo. U nekoj porodici
sin je nasledio oblik glave, hod, energiju i poslovnu
pronicljivost; u drugoj je kCi nasledila plave kovrdze,
muzickd talenat i drustveni polozaj. Ako roditelj stekne
sklonost za dobra vina ili knjige, i ona se ponekada
predaje potomstvu.
U stvari, predstava da je biolosko nasledstvo isto
sto i nasledstvo imovine je pogresna, a misaone navike
koje iz nje proisticu ometaju razumevanje nasleda. Pre
Skoro cetiri veka (1580) Montenj je bio dovoljno vis-
pren da uoci da je ta predstava ne samo pogresna vee
i da je ni sam ne moze ispraviti. Verovao je da je zucne
kamence nasledio od oca; ali posto je otac prvi put
osetio odgovarajuce smetnje nekih 25 godina posle ro-
denja sina, a ovaj oboleo tek kada je iziSao iz sred-
njeg doba, Montenj se pitao kako je moguce da otac
prenese na sina nesto od cega nije bolovao u vreme
ceca, i kako se to kamencici mogu preneti semenom,
koje je tecno.
NASLEDE
37
Preformizam i epigeneza
Krajem sedamnaestog veka Levehuk i drugi ho
landski mikroskopisti otkrili su spermatozoide u se-
menoj tecnosti zivotinja i ljudi - seme nije bilo samo
tecno. Otkrice je bilo fundamentalno, ali je dovelo i
do nesporazuma. Jedan mikroskopist je bdo uobrazio
da je u spermatozoidu video coveculjka, minijaturnu
sliku covecjeg tela. Ovo otkrice svakako je bilo lazno,
ali se vrlo lepo slagalo s rasirenim predstavama o na-
sledu: ako je covekovo telo vee formirano u polnim
onda se sve osobine i karakteristike tela i
duha zaista mogu gotove preneti s roditelja na decu,
izuzev velicine. Naslede je, prema tome, u sustini rast
- coveculjak se uvecava, siri i dobija telesni oblik
odraslog.
Ako je telo u celini preformirano u polnim celija-
ma, sta je s polnim celijama sledece generacije? Stari
biolozi, koji su voleli doslednost, nisu prezali od pret-
postavke da se u polnim celijama eoveculjka nalaze
veoma sicusni coveculjci, koji su, naravno, isuvise mali
da bi bili vidljivi, a da ovi sadrze jos majusnije. Kako
to vee filozofima dolikuje, Lajbnic (1646- 1716) je
izveo konacan za:kljueak: Sklon sam verovanju da su
duse, koje ce jednog dana postati ljudske, prisutne u
semenu predaka sve do Adama, pa shodno tome postoje
od samog pocetka stvari, uvek u organizovanim telima.
Ovo je, naravno, besmislica, jer materija (mada ne
i dusa) nije beskonacno deljiva - coveculjci bi za ne-
koliko generacija morali biti manji od atoma. No ne
razmatrajmo preformisticke spekulacije uz pokrovi-
teljski osmeh. U savremenoj biologiji preformisticki
nacin miSljenja nikako nije izumro; samo dobija finije
forme. Vrlina mu je u tome sto neke vrlo slozene pro-
bleme prikazuje kao jednostavne. Mada je ta jedno-
stavnost varljiva, takav pristup inspirisao je neke ve-
oma korisne radne hipoteze. Jedan od istaknutih no-
vijih primera je hipoteza u biohemijskoj genetici o
ajednom genu - jednom enzimu, kojom se postulira
postojanje preformiranog tela u polnim celijama u vi-
du grupe enzima. Preformizam je, pre svega, jedna od
manifestacija osnovnog covekovog uverenja da sadas-
njost saddi seme buducnosti, kao sto je proslost no-
sila u sebi seme sadasnjosti. Nema niSta novo pod
suncem rekao je pisac Knjige propovjednikove.
38
Preformizam ovog tipa propao je kada su embriO-
lozi od Volfa (1759) do Fon Bera (1827) pokazali da ni
polne celije ni embrioni u ranoj fazi ne podsecaju na
minijaturne odrasle jedinke. Razvice je, naprotiv, epi-
geneticko: telo koje se razvija prolazi kroz pravilan
niz transformacija, cija se slozenost postepeno poveca-
va. Odrasla jedinka je samo jedan od stupnjeva u sle-
du telesnih oblika.
Ali ako je tako, sta to onda potomci nasleduju od
roditelja? Jedjna fjzjCka veza jzmedu generacija su pol-
ne pa otud one moraju sadrfati celokupno
"Iiiolos o naslede. Da bi sebi predocio kakav je njihov
sadrfaj, Darvin se vratio preformaciji, sada je pri tom
ispoljio odredene sumnje nazivajuci svoju teoriju pro-
vizornom hipotezom o pangenezi. Pretpostavio je da
svaka celija tela odrasle jedinke ispusta u krv ili dru-
ge telesne tecnosti izvestan broj gemula, majusnih
kopija eelije koja ih je proizvela. Te gemule se zatim
sakupljaju u reproduktivnim organima, gde formiraju
polne celije. Kada ove stvore embrion, gemule se trans-
formiSu u nove telesne celije onih tipova koji su ih
prvobitno formirali.
Darvinova hipoteza o pangenezi imala je tu vrlinu
da se mogla proveriti i, Golton, koji je to ucinio, za-
kljucio je da je ona manjkava. VrseCi transfuziju krvi
izmedu belih i crnih kunica, ustanovio je da ona ne
proizvodi pegavo ni sareno potomstvo. Zacudo, istu hi-
potezu o pangenezi ponovo je u nase vreme pronasao
u SSSR-u Lisjenko, koji iii ne zna ili ne stavlja na zna-
nje da je njen autor Darvin. Da cudo bude vece, neki
od Lisjenkovih sledbenika tvrde da su tu hipotezu do-
kazali eksperimentima s transfuzijom krvi kod zivine
i kunica.
Vajsmanova teorija klicne plazme, koja je sta-
jala na suprotnom glediStu, hila je najuticajnija na pre-
lasku iz devetnaestog u dvadeseti vek, kada se mlada
nauka genetika prvi put zaletala u nepoznato. Ovde
ne moramo podrobno razmatrati ovu teoriju, ali treba
napomenuti da je Vajsman verovao da se nasledni ma-
terijal u polnim celijama sastoji od determinanti i
>>biofora, koje su u njegovom tumacenju bas onako
izravno preformistioke kao i Darvinove gemule. ALi
za gemule se pretpostavljalo da nastaju u telesnim ce-
lijama (zatim borave u polnim celijama, odakle se po-
novo sire, formirajuCi telo jedinke sledece generacije),
a biofore, mada su upravljale razvicem telesnih celija,
f
~
NASLEDE
39
nisu u njima nastale, nego iz polnih celija roditclja
prelaze u polne celije potomaka klicnom linijom, za
koju je Vajsman verovao da je potpuno odvojena od
tclesnih uticaja. Shodno tome, gemule su mogle da ste-
eena obelezja tela prenesu na sledecu generaciju, a
biofore nisu. To je, naravno, razlog sto sve pristalice
nasledivanja stecen,ih obelezj'a i lamarkistickih teorija
cvolucije moraju da pretpostave postojanje neceg slic-
no gemulama, i sto je Vajsman mogao da pruZi prvo
razumno objasnjenje zasto se stecena obelezja ne nasle-
11uju. (lzvanredna rasprava o istoriji ovih gledista mo-
re se naCi u Zet1kl 1946).
Mendel i teorija gena
l
.. f
Ponovnim otkricem Mendelovih zakona 1900. go-
dine izucavanje nasleda postavljeno je na sasvim novu
osnovu. Gemule, biofore i drugi elementi nasleda iz-
. miSljeni pre te godine predstavljali su proizvod veoma
,
,
ingenioznih spekulacija. Mendelovi dokazi u prilog po-
stojanju gena, slicno onima u prilog postojanju atoma
i molekula, proiziSli su iz briljantno zamiSljenih i do-
bro izvedenih eksperimenata u tradiciji Galileja i La-
voazjea.
Mendel je ukrstao varijetete graska koji su se raz-
likovali po lako uocljivim obelezjima: boji, obliku i ve-
liCini. Zatim je pazljivo zapisivao podatke o svim tim
obeletjima i njihovim kombinacijama kod hibridnog
potomstva. U svakom prirucniku iz genetike iii biolo-
gije moze se naci opis njegoV'ih rezultata, pa ga zbog
toga ovde necemo davati. Neophodno je, medutim, jas-
no shvatiti u kojoj se meri pogled na naslede izveden
iz Mendelorog rada razlikuje od premendelovskih pred-
stava, zato sto njih jos uvek zadrzavaju oni koji ne po-
znaju biologiju, a neke su cak implicitno prisutne u na-
~ e m svakodnevnom jeziku.
Prvo, posto se lako uoeava da deca obicno imaju
karaktenstike oba roditelja, stice se utisak da se na-
slcdna krV roditelja mesa i sliva kod potomaka; de-
cje naslede bi, dakle, trebalo da bude smesa, rastvor
iii amalgam roditeljske krvi. Mendel je pokazao da to
nijc tacno. Roditeljsko naslede se u potomstyu ne me:_
~ a ; _ kada 010mCl saznju 1 OOCDU da formiraju so.pstvC:
ne polne cell]e, komponente roditeljskog nasleda sc raz-
40
Pravila nasledstva
Kao sto smo vee izneli, jedna covekova polna celija
(garnet) sadrzi na desetine hiljada vrsta gena - A, B,
C, D ... Oplodenje ima za posledicu formiranje nove je
dinke (zigota), kod koje je svaka vrsta gena udvojena
(AA, BB, CC, DD ... ), tj. koja ima na desetine hiljada
parovo gena. Zatim, oba clana para (jedan dobijen od
majke a drugi od oca) mogu biti ista, AtAt. Jedinka je
tada hamozigotna po tom genu. Ili se pak clanovi para
mogu donekle razlikovati; jedan gen moze imati dve ili
.!! Dananje procene ukazuju da eovekova polna relija mo!e da ima
oko 40.000 gena. - Prim. .
NASLEDE
41
vge varijanti, .alela, At, &, Aa ... , koje se viSe iii rna
nje razlikuju po svom dejstvu. Jedinka koja saddi dva
razlicita alela nekih gena, At&, BtB2 .. . , heterozieotna.
je po tim genima.

9 aiel A;:. Pretpostavimo sada da je majka heterozigot-
na po alelima At i A2, a otac po alelima As i Pu. Mogu-
ce su cetiri kombinacije ta dva para alela, i svaka se
s istom verovatnocom maze javiti kod dece: AtAa, Atfu,.
A2Aa, A2A4. Rodena braca i sestre mo od roditel'a do-
biti razlicii:e ene a ce s 1
e aroye. Va vrlo ocigledna i Cesto upadljiva
injenica da su deca istih roditelja geneticki razlicita
tesko se mogla razumeti na osnovu premendelovskih
teorija krvnog nasleda, ali se lako objasnjava teori-
jom ge. ,
Raz1llotrimo sada geneticku situaciju stanovista
roditeli,a, a ne dece. Pretpostavimo da je..fe an rodite[
heteroz1gotan "QO nizu gena. A1A2, BtBi, tCg. . . Svaka
polna celija koju takav roditelj
e IIi en At iii A2, iii B iii B2 ili 1 Ili C2 ttd. Kako k._
ve 1sta nuto ete s u eM jed-
nag roditelja. Drugo _dete ce talwde dobiti :eolovinu ro-
diteljskih genai ali stvar je slucaja da li uopste ro-
ditelj preneti a el At iii A2, Bt i1i B2 itd. bilo prvom biW.
drugom detetu. Maze se :eokazati da ce roditelj dvoje
slece preneti oko cetwtinu na obOje,OKo __QC:>J()vinu
na svako, a oko etvrtinu ni na jedno. Roditelj troje
dece prenosi 12,5 procenata gena ti'i puta (tj. na svako
dete), 37,5 procenata dva puta (tj. na dva deteta), 37,5
procenata jedanput (na jedno dete), a 12,5 procenata
ni na jedno. Bez obzira na velicinu e o orodice,
verovat ro te s sve svo
ifflle, jer su neki ce5ce ad dmgih usadeni kod potoma-
ka. Koii ce se roditeljski geni prenositi nekoliko puta
a koji uopste nece to je. na ovom nivou, stvar slu-
aja i jedino slucaja. (Videti, medutim, raspravu o pri
rodnom odabiranju u glavi 6.)
Geneticka osnova individualnosti
Cak i u danasnje vreme trijumfa nauke i tehnolo-
gije neki filozofi su dovoljno drski da ogranice kompe-
tentnost nauke na podrucje manje od sveukupnog uni-
42
verzuma. Nauka se zanima, tvrde oni, jedino za svoj-
stva zajednicka mnogim stvarima, jedino za dogadaje
koji se ponavljaju, vracaju ili se mogu rekonstruisati
i reprodUJkavati; mdividualmo, jedinstveno, konkretno
zbivanje - drugim recima, ziva realnost postojanja -
bolje se poima umetnickim, filozofskim i religijskim
metodama spoznaje. Bergson je jezgrovito formulisao
ovo stanoviSte: >>Nauka se bavi iskljucivo onim sto se,
po pretpostavci, ponavlja. Priznajem da s odredenim
simpatijama gledam na takvo miSljenje, ali ipak moram
istaci da biologija ne samo priznaje apsolutnu individu-
alnost i jedinstvenost svakog coveka i svakog zivog bi-
ca vee, u stvari, i pribavlja dokaze za racionalno objas-
njenje te jedinstvenosti.
Razmotrimo najpre kako stoji stvar s vrstama or-
ganizama koje se razmnozavaju polnim spajanjem i gde
jedinke koje se ukrstaju nisu obicno u bliskom srod-
stvu. Covecanstvo je jedna takva vrsta, koja se mnozi
Eolno i van srodmckog kruga. Jedinka heterozigotna
po Jednom genu, Atk, stvara dve vrste gameta, od ko-
jih su jedni s alelom At a drugi s alelom A2. Dvostruki
heterozigot, Atk, i B1B2, stvara cetiri vrste gameta -
AtBt, A1B2, A2B1 A2B2. U slucaju tri heterozigotna gena,
A1A2, B1B2, C1C2, stvara se osam vrsta gameta, i to:
Uopste uzev, jedinka heterozigotna po n gena potenci-
jalno je sposobna da stvori 2n vrsta gameta, pri cemu
svaka vrsta sadr:Zi razliCitu kombinaciju roditelj-
skih gena.
Ocigledno da broj moguCih vrsta gameta naglo ra
ste s povecavanjem n. Heterozigot po 9 gena je sposo-
ban da proizvede 29=512 vrsta polnih celija. Ljudska
:Zenka moze da u toku reproduktivnog perioda svog zi-
vota stvori najviSe 200-300 zrelih jajnih celija, mada
je, naravno, broj oplodenih jajasaca mnogo manji, po-
sto je ogranicen dugom trudnocom, svojstvenom sisar
skim zenkama, a ne brojem zrelih jajnih celija. Na sva-
ki nacin, u slucaju 9 heterozigotnih gena neke moguce
genske kombinacije sigurno nece biti zastupljene medu
jajnim celijama. Broj stvorenih spermatozoida daleko
je veCi: jedna ejakulacija muskarca moze sadr:Zati oko
200 miliona spermatozoida. Medutim, jedinka hetero-
zigotna po 31 paru gena mogla bi stvoriti preko 2 mi-
NASLEDE
43
* Danas se procenjuje da prosecna heterozigotnost po jedinld iznosl
kod !judi oko 7%; tj., racunajuci s 40.000 gena, to bi iznosilo, u proseku,
oko 3.000 heterozigotnih genskih komhinacija kod prosecne jedinke nale
vrste. - Prim. prev.
** Prema savremenim procenama, minimalni broj polimorfnih (Ya
rijabilnih) gena, tj. gena koji mogu imati dva iii v l ~ alelskih obJika,
iznosio bi u ljudskim populacijama oko 10.000. - Prim. prev.
44
Geni i jedinicna obelezja
Mendelovo trajno dostignuce sastoji se u torp.e
sto je pokazao da naslede nije razlivena >>krv, vee da
je partikulno; ono je skup viSe-manje odvojenih jedi-
nica- gena. Posle 1900. godine to otkrice potvrdili su,
NASLEDB
45
j
I
46
Geni i hromosomi
Da bi objasnili rezultate svojih eksperimenata na
biljnim i zivotinjskim hibridima, Mendel i njegovi
sledbenici posle 1900. godine morali su pretpostaviti
da polne 6elije sadrle nesto cemu su dali razlicita
imena: faktori, jedinicna obelezja<< iii geni. Nije
se moglo tacno utvrditi sta su zapravo ti faktori ili
geni. Bar dva pionira genetika- Bejtson, u Engleskoj,
i Johansen, u Danskoj - nisu htela da dopuste s p r g u ~
t
NASLEDB 47
I Dolazimo, onda, do zakljucka da se neki elementi
., u klicnoj plazmi rasporeduju nezavisno jedan od
, drugog . . . Ove elemente nazivamo genima, a ja
. zelim da insistiram upravo na tome da se njihova
prisustvo direktno moze izvesti iz genetickih rezul-
tata (segregacije kod hibrida), sasvim nezavisnQ
od bilo kojih drugih atributa iii lokalizacija koje
im mozemo pripisati. Upravo ti podaci opravda-
vaju teoriju partikulnog nasledstva.
Ali drugi atdburti pripisani su genima vee na nared-
noj stranici:
) Gen je odreden kolicinom materijala u hromoso...:_
I
mu koja se II!OZe odvojiti od njega i zameniti gd-
govarajuCim delom (ali nijednim drugim) homolog-
i ilog. hrmnosoma.
1.1 $tavise, Morgan je nedvosmisleno Ta:skinuo sa sta-
rim preformistickim nazorom da geni u polnoj celiji
I prcdstavljaju deo, iii obelezje, tela odrasle jedinke.
, \ On je pisao:
Prvo, svaki. g ~ l m.oze viSestruko uticati na orga-
nizam, j drugo ... _.sv.aki d.. teJa, p . a . . ~ ~ ~
,,
48
je_ Il1!1()gih. . Mazda je ta-
kode istaCi da cak cela klicna plazma
.-:- zbir SVlh gena- uce.stVU)eU formiranju svako_g_
delica tela, ipak podac1 na nasleda poka-
-ruju aa taj isti materijai segregira._nadvoje u toku
sazrevanja jajasca i spermatozoida, te da se u to
yreme pojedini elementi razdvajaju uglavnom ne-
zavisno od razdvajanja drugih parova elemenata.
U ovom smislu, i jedino u ovom smislu, imamo
prav<:> da govorimo o partikulnom sastavu klicne
plazme i partikulnom nasledstvq._
Geneticki kod
_Rad Morganove skole transformisao je gen kaq
apstraktm. simbol, kako su ga zamiSljali rani mende-
IovCi, u ge:ri]ffio deo hromo.Soma. Drugi veliki napredak
u shvatanju mehanizama prenosenja nasleda donela
_ _proucavanja hemijskog sa.s.tava hrornosoma, Taj
datuma. On je, medutim,
()d n:;tjy.e.Ceg zn.acaja, posto po svoj prilici moze da uka-
ze na razresenje vekovne zagonetke da li je istina na
-strani preformizma ili epigeneze. Put ka razresenju te
iagonetke bio je nacickan pogresnim putokazima, a
time je usporavano razumevanje fenomena nasleda i
evolucije - osobito, mozda, ljudslrog nasleda i evo-
lucije. . .
Hromosomi svih organizama. od prostih bakterij.a.
J!reko viSih bii1aka 1 :hvotinja. S!!
sliCni !'Q sastavu. To je cinjenica vredna zapazanja.
Ne sa razlicjtj geni jstog__organizma vee i geni ra.?:-
licitih organjzama sastavljenL su od iste klase hemij-
s1dh su:P-stanci, nazvanih nukleoproteinima. Druga Je
znacajna cmJenic:L"Sfil..se i virusi, najjednostavnije poz;-
nate zive tvari.._@ji se na samoj granici
izmedu zive i nezive prirode, sastoje od nukleoprotei::_
na. Tesko da je tolika slicnost svih hromosoma i
.Sa]uka koincidenci);, OCigledno, hemijsko ustrojstvQ
]]onk eoprotciila oma 1Cava jednnm mole.kulsk_om bicu
da se reprodukuie, da od __ ctrug<:>..g l!_ celijj iii
sredjni nacmi vlastitu kopiju.
d. akle, osnovno svobstvo kako gena, tako i
stvarL.ona je Osnov a karakteristika zivota. .
Neizbe:lno se postavlja pitanje na cemu pociva
specificnost gena? Usled eega razliciti geni uticu na
NASLEDE
49
razvice organizma na razlicite nacine? Proteinska frak
cija nukleoproteina odavno se smatra verovatnim no-,
siocem ove specificnosti, ali ogromna masa novijih po

dataka pre ukazuje da je to nukleinska kiselina. Ta,
druga frakcija nukleoproteina svih hromosoma sastoji
se pretezno, ali ne iskljucivo, od vrlo znacajnih sup-
stand - dezoksiribonukleinskih kiselina (DNK). Sarno
kod najjednostavnijih biljnih virusa DNK je zamenje-

na ribonukleinskom kiselinom (RNK). Hemijska svoj
stva DNK daju mogucu osnovu za tacna kopiranje sva
ke pojedinosti njene molekulske strukture. Ovo je,
naravno, od sustinskog znacaja za svaki gen. Jer bez
obzira koje sve jos funkcije obavlja, njegova nezamen

ljiva delatnost je stvaranje vlastite kopije u intervalu
izmedu dve deobe celije koja ga nosi. To je neophodno
da bi sve celije tela imale potpunu gensku garnituru.

c
T
Stika I. Dvospiralan model genske i hromosomske struk-
ture (levo) i njene kopije (desno), sugeriran Votson-Kriko-
vom hipotezom. Geneticka azbuka od cetiTi nukleotida:
A - adenin, C - citozi.n, G - guaalin i T - trimin.
Votson i Krik (1953) predlozili su hipotetican mo-
del molekulske strukture DNK koji maze da objasni
kako dolazi do udvajanja te strukture. Ovu hipotezu
je do danas snazno potkrepio obiman istrazivacki rad
mnogih naucnika, i ana je, iako ce kasnije po svoj
prilici morati da se modifikuje, najverovatnije tacna
. u osnovnim crtama, a one nas ovde jedino i zanimaju.
olekuH DNK su dvostruke spirale polinukleotidnih
lanaca (slika"i). Svaki nukleotid sastoji se od fosfata,
posebne vrste secera (dezoksiriboze) i purinske il:i piri-
midinske baze. Obicno su prisutna samo dva purina,
adenin i guanin, i dva pirimidina, citozin i timin. Dva
lanca spirale spojena su vodonicnim vezama izmedu
baza. Od presudnog je znacaja sto se adeninska baza u
jednom lancu uvek vezuje za timin u drugom lancu,
i sto se guanin uvek vezuje za citozin. Dva lanca spirale
su, na taj naOin, jedan drugOIIll ta6ne parice. Ako se
dvostruka spirala razdvoji na dve niti, svaka od njih
je u stanju da ponovo stvori tacnu kopiju prvobitne
dvostruke strukture odgovarajuCim sparivanjem cetiri
baze - adenina i timina te guanina i citozina.
Za predocavanje nacina funkcionisanja molekula
DNK pri prenosenju nasleda mo:lda bi dobra posluzila
jedna analogija. Razlicitim kombinacijama dvadeset i
sest slova abecede moguce je predstaviti bezbroj reci,
izraza i poruka, koji se takode mogu saopstiti i pomocu
dva Slova<< Morzeove sifre - tacke i crtice .. GenetiCka
abeceda sastgjj se samo Qd cetiri sloya- cetiri nuklect.
tidne baze A, G C i T Pa i]2ak, .Cetki. slQva mogu da
posebno oznaee razlike izmedu nebrQjenih gena. Broj
moguCih permutacija cetiri slova u recj koja ima n
slova iznosi 4n. Cak i re Qd dya slova daje 16 mOjWCih
retl, odnosno:
AA
AG
AC
AT
GG
GC
GT
GA
cc
CT
CA
CG
TT
TA
TG
TC
Pretpostavimo sada da je gen deo dvostruke spirale
polinukleotidnih lanaca sastavljene ad deset baznih pa-
rova. Broj moguCih permutacija Cetiri slova iznosi tada
4
10
ili 1.048.576. Aka dejstvo tog gena zavisi od sleda
baznih parova, moguce je dobiti viSe od milion gena.
Naravno, nije verovatno da iz svakog sleda baza uvek
proizide funkcionalan gen, bas kao sto su brojne slovne
NASLEDB
51
Dejstvo gena
Na pocetku ove glave spomenuli smo kako je Mon-
tcnj verovao da je od svog oca nasledio zueni kame- ..
nac. Danas znamo da on nije bio u pravu: nije nasle-
dio kamenac, ali je mozda nasledio gen iii gene usled
kojih je njegovo stvaranje postalo verovatno. Geneti-
tal'i cesto govore iii piSu na sledeei nacm: X je od
pretka nasledio gen za kestenjastu boju ociju (iii za
krvnu grupu, muzicku vestinu iii tu i tu bolest). No
i\ta je to gen Za boju oOiju? Je lito zrnce nekog pig-
menta? Je li gen >>za muzicku vestinu kakva hemikali-
ja koja na neki nacin podmazuje slusni aparat da bi
ga za Illijanse zvuka? Nliko to odista ne misLi,
52
pa ipak su gotovo podjednako grube predstave impli-
citne u nasem jeziku.
Geni ne lice na pigmente ni na supstance koje
omogucuju diferencijaciju krvnih grupa, a ne pojavlju-
ju se ni u telima obolelih od odredenih bolesti. _Mi
danas smatramo da su geni delovi molekulskib Janaca
'l)NK kou sadde geneticke poruke y poseb-
nim sledovima nukleotidnih baza. Kako je to kazao
(1958):
ilenetickog materi;rnla s pismenom pQ.D!-
kom _ied_avlja konstari k 1 v_ azna
"ll tome sto mi danas zamiSijam_o da je ta poruka
ispisa:na engleskim, a ne kin(!skim rukooisom. Reci
.n.i.s..u jedinice strukture, funkcije i
poput kineskih vee samo je-
dinice fw;ikcije. ko]e poticu iz karakteristicl}ih
slova rasporedenih u linijama.
* Ova radna hipoteza danas je u punoj meri potvrdena. Detaljndja
geneticke kontrole sinteze proteina mogu se naCi u svakom
savremenom udzbeniku genetike. - Pnm. prev.
NASLEI>E
Genotip i fenotip
Biolosko nasledstvo svake osobe
53 .
na dohiJenih od rod1tel a. Zh1r t1h ena e enotl .
OJam geno ~ p a OJl Je uoblicio Johansen 9,
1911), danas je siri od znacenja u kome je u pocetku
'upotrebljavan: pod genotip se podvode svi telesni
cinioci, bez obzira gde se nalaze, sposobni za samore-
* Danas je pomato da polofaj aminokiselina u proteinima odre<!uju
tri uzastopna poredana nukleotida u molekulu DNK. Kombinacija ukup
no ima 64; za 61 je utvrlteno da odreduje poziciju date ami.ooiWellne,
dok 3 tripleta ne sadrze takvu informaciju. - Prim. prcv.
54
jednako kao i
f
= ...
NASLB'f>B
55
Fenotip se sve vreme menja. Fenotipske prornene
neke osobe mogu se prikazati nizom njenih fotografi
ja, na primer, nacinjenih u raznim dobima starosti,
ali treba naglasiti da fenotip ukljueuje ne samo spo-
ljaSn.ost nego i metaooliizam, grubu i mi
kroskopsku anatomiju, telesne hemijske procese, pa
cak i izgled hromosoma u celijama - sve su to vidovd
fenotipa, kao sto su i ponasanje, procesi miSljenja te
drustvena prilagodenost iii neprilagodenost. Ukratko,
fenotip je ukupnost svega sto se moze opaziti iii za
kljruciti u vezi s jedinkom, jedino izuzimajuci njene
gene. Ocigledno da se fenotip ne moze naslediti; more
se jedmo razvi]atl tokom Zlvota. Kako Je vee receno,
itasleduJu se samo gem- 1h, JOS preciznije, samo geni
koji se nalaze u polnim celijama, a oije su verne kopije
geni koje poseduje jedinka.
Geni i sredina su u uzajamnoro _ _d.ejstvu, _ cjjL$
ishod :eroces rrazvica. odrnosno Razvice lima za
.egsledicu pravilan _nizfenotipova. ciiotlp odre4Uje
reakcije i odgovore organizma na sredinu tokom nit
o@osrr<:> starenja: odreduje normu re.a -
lJOvom trenmku je moj fenoilp odreden normom
re ciie moga genotipa na niz sredina u ko)lma sam
se naho za svog zivota: moj fenotip ce sutra, ih za
godmu dana, odredivati n e ovo sadasn' e stan" e mo-
'1 , ovnno mo]:J.m tovonma na sre 'me u ko]ima u
se u meduvremenu o restl.
Sve osobme, obelezja ili crte fenoti a nuzno su _
odr en1 s Je on u
medudejstvu. Nema orgnizma bez niti gena-
tip moe postojati lizvan prostorno-vremenskog konti-
nuuma 1zvan neke sredme.
Koje su karakteristike nasledne, a koje proizvod
sredine?
Prosecan eovek veruje da su neke osobine nasled-
ne, a neke proizvod sredine. diho-
tomiju na nasledne i sredinske osobine
povezano s nerazumevanjem uloge socijalnih uslova,
l'lrettlclne i vaspitaiija:-n.asfedne bolesti su po svoj pn_:
hc1 neizleCive, dok se bolesti pr..Q.!:!Y"ocene izlagan.iem_
sredine __ mogy_jzleciti; ako _KI de-
zavisi od njegovog QD ne
J:>_HI na_sled.an.... ---
.Ji.Jtc ..
56
Dihotomija nasleqnih i sredinsldh osobina je, me-
_gutim, neoddiv_a: u principu, svaku osobinu mogu mo--
difikovati promene gena i sredinska manipulaci.ra,-
Suprotno vee citiranom Adlerovom miSljenju (str. 2ST,
uvidanje genotipske komponente ljudske licnosti ne
mora da omete vaspitaca niti da ga lisi samopouzdanja.
Vaspitanje je jedan od oblika upravljanja covekovom
sredinom, a svi ljudski genotipovi, izuzev manjeg bro-
ja patoloskih slucajeva, u odredenoj meri odgovaraju
na to upravljanje. No bolje bi bilo da vaspitac uvidi da
odgovori svih genotipova nisu jednoobrazni te da raz
liciti genotipovi mogu imati najviSe koristi od razli
citih oblika upravljanja.
U ovom momentu umesno je pokazati na primeri-
ma sta se podrazumeva pod iskazom da su sva obelez-
ja iii osobine proizvod kako genotipa, tako i sredine.
Opste je mWjenje da su bar neki oblici bolesti poznate
pod nazivom diabetes mellitus geneticki uslovljeni,
mada se jos uvek ne zna da li se ona ponasa kao recesi-
van iii dominantan faktor, u mendelovskom smislu,
iii pak mozda postoj[ nekoliko njenih Vai'ijanti, ciji
se geneticki uzrocnici razlikuju (videti glavu 5). Fizio-
loski posmatrano, ta bolest je posledica toga sto odre-
dene celije u pankreasu ne luce dovoljnu kolicinu hor-
mona insulina, koji je potreban za normalno korisce-
nje secera u krvi. To dovodi do .izlucivanja secera u
urin, akumulacije masnih kiselina u krvotoku i krvnim
sudovima te do podlwnosti infekcijama i drugim kom-
plikacijama, koje se mogu zavrsiti smrcu. Po otkrivanju
dijabetesa, preporucuje se smanjenje secera i skroba u
ishrani; ovaj nacin lecenja moze u blazim oblicima
oboljenja biti dovoljan za otklanjanje simptoma. U te-
zim oblicima, za ocuvanje zdravlja neophodno je re-
dovno ubrizgavanje insulina. Dakle, dijabetes se more
izleciti manipulacijom sredme=------ - -H -
... Sasvim je sigurno da, iako odista olaksavaju sim-
ptome oboljenja, pravila ishrane i injekcije insulina ne
menjaju dijebetske gene i ne omogucuju pankreasu
da proizvodi insuHn: zdravlje iii bolest je stanje feno-
tipa, tj. dobrobit ljudi odredenog genotipa zahteva sre-
dinu bez secera, ali bogatu insulinom. Moglo bi se cak
pretpostaviti da hi covecanstvo saCinjeno iskljuCivo od
ljudi dijabetskog genotipa moglo podnoslj.ivo ziveti u
sredini gde bi snabdevanje sintetickim insulinom iz
fabdka bilo redovno. Dijabetes hi tada bio sredinska
bolest izazvana nedostatkom insulina, slicno skorbutu,
t
I
NASLEDE
57
bolesti koja je nekada hila uzasna aM- se danas, srecom,
moze sprecitti, a koju izaziva nedostatak vitamina C.
Obrnuto, malarija, sifilis i grip su sredinske bole-
sti: nastaju zbog zaraze odredenim mikroorganizmima,
pa od njih ne obolevaju ljudi koji zive u sredinama
bez infektivnih agenasa. Ipak, mikroorganizmi zaraza-
vaju samo nosioce izvesnih genotipova - posebno
ljudskih genotipova. (Poznat je veoma mali broj drugih
zivotinja koje se mogu zaraziti ljudskim oblicima ovih
bolesti, a sigurno nije slucajno sto je sifilis, na primer,
ogranicen na covekove najblize srodnike medu prima-
tima.) Stavise, malarija ili grip nisu zaraze od kojih
lako obolevaju sva ljudska bica, a dobri su razlozi za
miSljenje da su razlike u podloznosti obolevanju od
njih delimicno geneticke. Odavno se veruje da ljudi
evropskog porekla pre obolevaju od malarije, i to te-
ske vrste, nego domoroci u mnogim tropskim zemlja-
ma. Svelengrebel (1940) je zatekao takvu situaciju u
nekim krajevima Gvajane: tamosnje stanovniStvo i pa-
razit malarije postigli su neku vrstu uzajamne prila-
godenosti, pri cemu je vecina potencijalnih domacina
zarazena, aH je bolest retko smrtonosna. los je bolji
primer otkrice Elisonovo (1954a, b, 1955) da su osobe
heterozigotne po genu za srpastu anemiju relativno
imune od infekcije kvartanskom malarijom*. Mada
cemo o QIVOj situaoiji podrobndje govoriti kasnije, ovde
treba razmotriti slucaj populacije u kojoj neki ljudi
imaju, a drugi nemaju gen za srpaste celije. Kada bi
takva populacija zivela u tropskoj niziji gde je kvar-
tanska malarija pandemicna, zarazenost iii nezaraze-
nost malarijom verovatno bi mogla biti stvar nasleda,
a ne sredine.
Nasledne i sredinske razlike
Ja nikako ne tvrdim da je problem urodeno -
steceno besmislen i da je razlicitost medu ljudima uvek
u istoj meri odredena nasledem i sredinom. Ali da bi
se osmislilo razlikovanje izmedu genetickih i sred.in-
skih efekata na fenotip, taj problem se mora postaviti
pazljivije no Sto se to obicno cini.
Lako se uocava da je boja koze nekih !judi tam-
na, a drugih svetlija; neki su zdravi kao dren, dok
* Oblik malarije u kame se groznica javlja svaki C!etvrti dan
Prim. prev.
l
I
'
I
I
t
I
I
I
t
I
I
'58
drugi imaju razme smetnje; neki su bistri, a drugi glu-
pi; nelk!i su drugi plahoviti. Pigmentaoija koze,
zdravlje, inte1igencija i temperament nuzno su, kao i
sam zivot, uslovljeni uzajamnim delovanjem genotipa
i sredime. Moze se, mcdutim, opravdano postaviti sle-
deee pitanje: koliko su uocene razlike izmedu ljudi
odredene genotipom, a koliko sredinom (slika 2)? Od-
nosno, u kojoj je meri uocena varijansa date osobine
u datoj populaciji odrec:1ena razl,icitoscu genotipova, a
u kojoj razli6itoscu sredina?
Ako se problem ovako postavi, dve stvari postaju
'OC'igledne. Prvo, doprinos geneticke i pro-
menljcive moze biti sasvim raziicit za razlicite karakteri-
hrana
geni
za
mrsavosr'
geni
za
'"deblj i nu"
norma Ina
Slika 2. MedUJdelovanje gena i sredine. Osoba s genom za
debljinu more u stvari imati manje kilograma od osobe
:s genOIIDI za mdavost ako se hrani oskudno, a druga
preobilno.
NASLEI>B
59
stike: koliko je poznato, krvnu grupu !judi u pot pU
nosti odreduje genotip, a ne sred:iJna; maternji jaik
odreden je samo sredinom, izuzev u nekim slu
cajevima slaboumnosti, kada ljudi nisu u stanju da
nauce bilo koji jezik i kada taj nedostatak moze biti
geneticki uslovljen. Drugo, znacaj geneticke
i sredinske promenljive nije konstantan: on se menja
u prostoru i vremenu.
Uzmimo, na primer, ljudski rast. Odavno je poz-
nato da su deca visokih roditelja u proseku viSa od
dece niskih roditelja, aU to samo po sebi niSta ne do-
kazuje, posto korelacija roditelj - potomstvo moze
biti uslovljena zajednickim genima ili zajednickom
sredinom. Proucavanja dvojkli su, medutim, pokazala
da su dvojke, bez obzira da H su odgaja-
ne zajedno ill odvojeno, slicnije po stasu nego dizigotne
dvojke. Iz ovoga, dakle, proizilazi da kom-
ponenta ima velJi:ku ulogu u odredivanju stasa. (U kla-
Sionom TadiU NJumena, Fnmena i Holz1ndfera, 1937,
korelaoija stasa dvojki ve6a je nego u novijoj studiji
Osborna i DidzordZa 1959; videti str. 98). S druge stra-
Drfavama su deca japanskili
su rodeni u Japanu.
0 e ma e donekle uzrok te varijanse u
sini. Ako se sre Ina liomo_genizuje, usled vec.U_edno-
obraznosti islirane_i decje nege,_ljilld1 e nizl!Kovau
po stasu uglavnom 1
geneticki homogenim populacij_ama sredinske razlike_
ObjaSnjayace . .relativno viSe nego u
PrOOTem urodeno
--=-steceno ocito nema jedno pa se ovo pita-
nje mora posebno proucavati u vezi sa svakim obelef-
jem ponaosob. Cak i tada rezultati ce mozda imati
vrednost jedino za populaoiju koja se proucava u od-
redenom vremenu i prostoru.
Naslede i mutacija
Y ee smo da se u..osnmd sastoji_ 9J1
samokopiranja gena, prema tome, konzer:
jrativna snaga; kada bi bilo evoJuciil:t hi hila
nemogucna. Ali zbog jednog ugradenog svojstva meha-
mzma nasleda - ili, ako hoeete, zbog jedne njegove
bitne mane - povremeno stvara nesavrsenu ko-
piju.
I
i:
II
. 11
I'
60
BVOLUCIJA COVBCANSTVA
Jos uvek ne raspolafemo zadovoljavajueom muta-
cionom teorijom. PretpostavljajuCi da je Votson-Kri-
kova hipoteza (str. 49) u sustini tacna, mutacione pro-
mene gena mozemo sebi predociti kao zamene, dele-
oije iii prerasporede jednog iii vtise nukleotidnih pa-
rova u hromosomskim lancima DNK. Genetika vee de-
cenijama zna i za druge, tzv. strukturne mutacije -
za udvajanja, delecije i prerasporede delova bromo-
soma, ce1ih hromosoma iii hromosomskih garnitura .
Osvrt na danasnje stanje istrazivanja mutacija bio
bi u ovoj knjizi neumestan (takvi osvrti mogu se na6i
u svakom savremenom udzbeniku iz genetike), ali se
mora istaci da je mutacija osnovni izvor evolucionih
promena, kao i izvor mnogih ljudskih nevolja, jer ve-
6ina mutanata izaziva nasledne bolesti, nakaznosti i
razne nedostatke. Mutacija je jedna od glavnih deter-
minanti evolucionog statusa covecanstva. Kako je ra-
nije istaknuto, tacan broj gena u jednoj covekovoj pol-
noj celiji nije poznat, ali se nagada, na osnovu vrlo ne-
sigurnih podataka, da iznosi na desetine hiljada. Dakle,
cak i ako bi svaki gen mogao da mutira samo na jedan
nacin, to bi davalo mogucnost za desetine hiljada raz-
Iicitih mutacija. U stvari, mnogi geni, mozda i svi, mo-
gu da mutiraju na mnoge nacine, pa su otud moguc-
nosti mutacije bezbrojne.
Ljudi, cak i braca i sestre, obicno se razlikuju po
velikom broju gena (iZillZetak su blizne dvojke); rase,
verovatno, po jos vecem; vrste i rodovi po jos mnogO
vecem. Sve ove razlike nastale su razvrstavanjem ge-
netickog materijala dobijenog mutacijama kod nas<ih
bliskih, dalekih i veoma dalekih predaka. Medutim,
pojedinacna mutacija ne moze transformisati jednu
ljudsku rasu u drugu, ni coveka u neku drukciju vr-
stu, i obrnuto. I to zato sto geni, po pravilu, mutiraju
nezavtisno jedan od drugoga. Verovatnoca da svi geni
u jednoj polnoj celiji istovremeno mutiraju i vrate se
u stanje u kome su bili kod nasih pleistocenskih ili
tercijernih predaka, iii dospeju u stanje u kome ce biti
kod n s ~ h potomaka kroz milion godina, beskonacno
je mala i moze se mirne duse zanemariti.
Govori se da su mutacije nasumicne i neusmere-
ne, pa se znacenje tih iskaza mora pravilno shvatit>i.
Mutaoije nastaju bez ozbira da 1i su korisne za organi-
zam kada i gde nastanu, odnosno da li su za njega
uopste korisne. Ako neku populaciju postavimo u sre-
dinu hladniju od one u kojoj su ziveli njeni preci, mu-
NASLEDE
61
tacije koje daju otpomost na niske temperature vero-
vatno nece biti cesce nego ranije. Ako vece telesne
dimenzije predstavljaju prednost, mutacije koje stimu
lisu iH inhibiraju rast nece biti cesce ni rede nego u
populaciji za koju bi manje telesne dimenzije mazda
bile korisnije. Ako gen mutira u oblik koji je uzrok
povecanju telesnih dimenzija, verovatnoca daljih mu
tacija istog tipa nije veca no sto je bila. Evolucione
trendove usmerava prirodno odabiranje, a ne usmere-
na mutaciJa. MOguce flpove mutacijau nasof vrst1 od
reduje isfu:rijski utvrden sastav genohpa. Dakle,
liem1jske promene Yoje se odigrava]u u genu za vre
_!!le njegove mutaci]e aJ!
jes!!:_
Ucestalost mutacija
Mutaoije se odigravaju malogde iii svugde, zavi-
sno od toga kako ih posmatramo. Odredena vrsta mu-
tacione izmene odredenog gena je retka; obicno se,
drugim reCima, geni verna samoreprodukuju. Ali posto
polne celije vel'OVatno nose desetine hiljada gena,
mnoge od njih sadr.Ze jedan ili vge mutantnih gena,
koje njrihovi tvorci, roditel}i, nisu imali (videti glavu 11).
Podaoi o ucestalosti mutacija neophodni su za ra
:rumevanje ljudske evolucije. Na zalost, do njih se tesko
dolazi. Treba uloziti ogromno truda da bi se procenile
mutacione stope covekovih gena cak i pod najpovolj-
nijim okolnostima - naime, kada su u pitanju domi
nantne promene, Cije su posledice lako uocljive i pot-
puno probojne. Mutacije koja je uzroenik ahondropla
stickog patuljastog rasta kod coveka primer je takve
izmene. Danski geneticar Mere je nasao osam ahon-
droplasta medu 94 hiljade dece rodene u porodicama
gde nijedan roditelj nije bio ahondroplast (videti str.
133). Time dobijamo tek veoma grubu procenu stope
ove mutacije - 4,2 X 10-s po generaciji, tj. od milion
polnih celija normalne osobe (koja nije ahondroplast)
otprilike 42 imaju novonastali mutantni gen za ahon
droplaziju.
Nije lako sakupiti toliki broj zapazanja. Teskoce su
jos vece kada su uslovi drukCiji: ako mutacija nije pot
puno probojna, jer roditelj moze nositi odredeni gen
iako ga na izgled nema; ako dva ili viSe gena daju
prividno sliene mutacije, jer tada je procena mutacio-
, I
62
ne stope ravna zbiru mutacionih stopa, dva ili viSe ge-
na, koje ne moraju biti jednake; ako karakteristi:ke
mutacije lice na one koje stvara sredh1a, sto bi moglo
dovesti do precenjivanja ucestalosti mutacije; i ako
je mutaoija recesivna, posto procene recesivnih obe-
lezja iziskuju neke neproverenc, a mozda i pogresne
pretpostavke. Ove teskoce su s najvecc>m paznjom raz-
matrali Nil i Sui (1954), koji su svoje podatke i po-
datke drugih istrafivaca sazeli na natin prikazan na
tabeli 1. "'
Tabela 1
Pregled postojecih procena mutacionih stopa gena kod
!judi (prema Nil i Sul 1954)
Geni
DOMINANTNI
Epiloja
Ahondroplazija'
Pelgerova anomalija
Aniridija
Retinoblastoma
Vardenburgov sindrom
RECESIVNI
Mikroftalamija i anoftalamija
Albinizam
Potpuno slepilo za boje
Infantilna amauroticna idiotija
Ihtioza kongenita
Epidermoliza buloza
Amiotonija kongenita
Mikrocefalij a
NA POLNIM HROMOSOMIMA
Hemofilija
Pseudohipertroficka mmena distrofija
Mutacije na 1,000.000
polnih celija
8-12
42-70
80
5
14-23
3,7
10-20
28
28
11
11
so
20
30
32
100
Mutantni genri obuhvaceni ovom tabelom uglavnom
izazivaju ozbiljne nasledne bolesti iii nenormalnosti (vi-
deti glavu 5). Vecina izracunatih mutacionih stopa kreee
se ad 10-
5
(jedna mutacija u 100.000 polnih celija iste
generaoije) do 10-4 (jedna mutaoija u 10.000 polnih ce-
lija). Mozda je samo interesantna koiocidencija sto za
gene 1kojli izazlivaju letalne li1.i poluletalne posledice (tj.
NASLEDE
63.
nasledne bolesti) lrod nekoliko vrsta mus1ca drozofila
proseonih mutacionih stopa po generacijri takode izno
si 10-s. Posto se ljudski zivot meri godinama, a ne da-
nima kao zivot drozofile, to svakako znaoi da su, racu-
najuci po jedinici vremena, ljudski geni mnogo stabil-
niji od gena drozofile (DobZanski i Spaski 1954).
Ja ne zastupam tezu da stopa mutacije svih ljud-
skih gena iznosri 10-s, pa ni da je to prosecna stopa.
njihove mutacije. Kod drozoWe i drugih organizama
koji su u ovom pogledu dobro neki geni muti-
raju cesce od drugih. Sasvim je moguce da su ljudski
geni obuhvacooi tabelom i mutaciji od pro-
secnih gena, i to jednostavno zato sto je lakse priku-
piti podatke 0 ces6im nego 0 retkim rmutacijama. s dru-
ge strane, razlog za izdvajanje ovih gena lezi i u cinje-
nici sto su mutanti 0 kojlima je rec jasno uoclj:ivi: re-
lativno je lako prepoznati albina, hemofilicara ili ahon-
patuljka. Ali nisu sve mutacije tako ka-
rakteristi6ne; mnoge izazivaju neznatne i ne bas pri-
metne Stavise, rezultati proucavanja drugih or-
ganizama, narocito - opet - proucavanja drozofile,.
pokaruju da su te sitne mutacije u stvari najcesca vrsta.
mutacionih promena.
Meier (1950, 1954) nagada da su sitne mutacije orko,
pet puta cesce nego drasnicne, koje su uzrocnik kobnih.
naslednih bolesti i gromih nakaznosti. Prosecna mu-
taciona stopa po genu verovatno je viSa, a ne niza od
10-
5
Iduci u suprotnu krajnost, pretpostavimo da dve-
polne celije, s kojrima poCinje zivot svakog ljudskog.
bica, sadrle samo 20.000 iii 2 X 10
4
gena. Tada je oprez-
na proce11a da ce 2 X 104 X 10-s ljudi, ilti b1iru 20 pro-
cenata, imat>i jedan Hi vti.Se nO'Vonastalih mutanmih gena ..
Ocigledno, mutanti uopste nisu retki u ljudskim popula-
cijama, a nisu rretki ni kod drug)ih organizama. To je
veoma znacajna oinjenica, cije cemo posledice razmat-
rati u .glavama 6 i 11, kao ina drugim mestima.
I
I
3. ENVIRONMENTALISTICKA TEZA
I HEREDITARISTICKA ANTITEZA
L'education de l'homme commence
d sa naissance
Ruso
Kada se dete potpuno obuci,
snaga njegovog odgoja ravna je snaz;i
njegove prirode.
Konfut':ije
De Tokvil je pisao da demokratija ne moze opstati
bez religije i filozofije. Filozofija modernih demokra-
tija, kako njihovih zapadnih, tako i njihovih istocnih
varijanti, jeste doktrina o jednakosti, prirodnoj dobro-
ti i neogranicenoj usavrsljivosti ljudi. Ova filozofija se
uoblicila u osamnaestom veku, u doba prosvecenosti.
Medutim, ako je covek po prirodi dobar, zasto se
toliki ljudi ponasaju sramno? Odgovor koji su davali
prosvetiteljski filozofi glasio je da covekovu dobru
prirodu podrivaju rdava sredina, pogresno vaspitanje i
izopacene politicke i socijalne institucije. Promenimo
li ove institucije u skladu sa zahtevima razuma, uro-
dena dobrota ce se ponovo afirmisati. Francuska revo-
lucija, a u novije vreme i ruska, pruzila je, kako se
ponegde verovalo, povoljne prilike za to. Ali harmonija
i sreca nikako da nastupe.
Sem navedene Konfucijeve izjave, najstariju eks-
plicitnu potvrdu ove teze dao je Antifon, filozof pre-
sokratovac s kraja petog veka pre nove ere (citirano
u Hejdes 1959): Priroda je stvorila sve ljude, varvare
i Grke, u svakom pogledu istim. Nesto kasnije lsokrat
je smatrao da je Atina ucinila ime Helada karakteri-
sticnim ne viSe po rasi vee po intelektu, a naziv Helen
pre oznakom prosvecenosti nego zajednickog porekla
(Hejdes nav. mesto). Ciceron, rimski ddavnik, bio je
miSljenja da Nihil est unum uni tam simile, tam par,
quam omnes inter nosmet ipsos sumus (Nista nije
tako slicno i tako nalik cemu drugom kao sto smo to
mi ljudi medu sobom). Hereditaristicka antiteza je ta-
kode postavljena odavno. Aristotel (384--322. pre n.e.)
I
t
ENVIRONMENTALISTICKA TEZAo o o
65
je bio uveren da su neki !judi roc1eni slobodni, a drugi
kao robovi, tjo da su Grci po prirodi slobodni, a var-
vari isto tako po prirodi robovi, te da je verovatno
da oni koji poticu od boljih predaka budu bolji ljudi,
jer plemenitost je izvrsnost rase.
Hristova parabola o prolasku kamile kroz iglene
usi suvge je eksplicitna da bi se njeno znacenje moglo
lako zabasuriti tumacenjem, te je skoro dva mileniju-
ma izazivala nelagodnost i osecanje krivice imucnih i
mocnih. Ogroman nesklad izmec1u necijeg nacina zivota
i necijih toboznjih uverenja lako postaje izvor nezado-
voljstva. Radi umirenja savesti, krivica se svaljuje na
tvorca, koji je nekima dao da budu plemici, a drugima
gradani, nekima da budu mudri, a .drugima da budu
nesmotreni, nekima da budu obdareni, a drugima da
budu nesposobni. Dakle, razliciti !judi se radaju za raz-
licite drustvene polozaje u zivotu. To je, navodno, bozja
rolja, a opirati se njoj je greh.
Urot!eno i steeeno
Esli Montegju (1955a), veoma sposoban savremeni
zastupnik teorije o urodenoj dobroti coveka, izjavio je
sledece:
Rdava ljudska bica ne izrastaju od rdavih beba,
nego rdavo drustvo pretvara dobre hebe u poreme-
cene odrasle ljude, ito rezimom osujecivanja. Bebe
se radaju dobre i zele da ostanu takve.
No ako je ljudska priroda zaista dobra, zasto se
ne odupre remetecim uticajima rdavih socijalnih sre-
dina? To je ispravno pitanje, posto ljudsko telo odista
poseduje fizioloske mehanizme za suzbijanje i neutra-
Iisanje mnogih stetnih uticaja fizicke sredine. Neki pro-
svetiteljski filozofi, koje su takva pitanja verovatno mu
cila, zakljucili su da je ljudska priroda, pre svega, zbi-
lja prazna, da predstavlja nenastanjenu teritoriju. Teo-
riju o tabuli razi prvi je, izgleda, izlozio Dzon Lok
(1632-1704)0 Duh novorodenceta, smatrao je Lok, jeste
prazna stranica; pricu koja ce je ispuniti napisace sre-
dina, .Zivotni uslovi i iskustva.
Ovo stanoviSte bilo je i ostalo primamljivo za mno-
ge, delimice zbog toga sto se tako lepo slaze s jednom
drugom maksimom, koju nam je doba prosvecenosti
i
'
66
takode ostavilo u naslede - s maksimom, naime, da se
svi ljudi radaju jednaki. Tu se moramo cuvati zabune,
jer se princip jednakosti i predstava o tabuli razi ad-
nose na sasvim razlicite stvari: jednakost je iskljuCivo
m<'ralno i pravno nacelo (videti str. 24-27), i ljudi ne
treba da budu (genotipski i fenotipski) isti
da bi bili jednaki pred bogom i zakonom. Ali nesporno
da ce istovetnost pri rodcnju, pa bila to i jednakost
istovetnih neispisanih stranica, imati tezinu kao argu-
ment ako hoccte da dokazete princip jednakosti neko-
me ko u njega sumnja.
Takve ideje, prirodno, nisu odgovarale onima koji
su verovali u bogom datu nejednakost, ali i smatrali
da njihovo verovanje takode mora da dobije naucni
oreol, posebno s nastupanjem doba nauke u devetna-
estom veku. A taj oreol njihovom verovanju podario
je na briljantan nacin Gobino, viSe tstoricar nego biolog
u svom delu Esej o nejednakosti Zjudskih rasa (1855):
Gobino je obrazlagao da se sva dostignuca covecanstva
moraju priptsati neznatnim, kreativnim manjinama, ko-
je su osvojile, podjarmile i naterale na rad daleko broj-
niju ali intelektualno inertnu pucinu. Iako su uvek pri-
padale nordijskoj rasi severne Evrope, te manjine su
se na neki nacin pojavljivale u raznoraznim krajevima
- Grckoj, Egiptu, na Bliskom istoku, u Indiji, pa cak,
prema Gobinoovim savremenim imitatorima, u Kini i
Japanu. Na zalost, one su bolje umele da upravljaju
drugima nego same sobom: nisu se uzdrzavale od me-
sanja rasa, koje je donekle oplemenilo potcinjene rase
a iskvarilo nordijce, sto je dovelo do opadanja njihovih
kultura.
0 Gobinoovoj teoriji se moze reci to da na izgled
daje nau.Cnu osnovu kako rasnim, tako i klasnim pred-
rasudama. Ali ona uspeva da ubedi iskljucivo one koji
su vee i sami dosli do istih otkrica. Izdanak francu-
skog plemstva, grof De Gobino je setno posmatrao ka-
ko burfoazija zauzima mesta mocnih i prognozirao pro-
past civilizacije (videti Barzen 1937, gde je data isto-
rijsko-kulturna analiza Gobinoove filozofije). Darvinova
teorija evolucije, koja se rpojavila ubrzo posle Gobino-
ovog Eseja, nije ga impresionirala, te je sarkasticno
primetio: nismo postali od majmuna, ali im se
brzo priblizavamo.
Frensis Galton (1822-1911), Darvinov rodak i mla
di savremenik, jedan od istaknutih biologa devetnaestog
veka, cvrsto je, kao i Gobino, verovao u prevlast nasleda
ENVIRONMENTALISTICKA TEZA ...
67
nad sredinom, . odnosno urodenog nad stecenim, kako
je to on nazivao. Izjavio je da se ljudi i rase razlikuju
po raznovrsnosti instinkata i rnoei gotovo isto ta,k
0
du-
boko kao sto se razlikuju zivotinje u kavezima zoolo-
skog vrta .. . Medutim, Golton ni priblizno nije bio
pesimista kao Gobino: osnovao je eugeneticki pokret,
koji je oCigledno pocivao na verovanju da se stvari
mogu ispraviti ako covek samo postane svestan svoje
bioloske odgovornosti i pocne da kontrolise sopstveni
genski fond bar onako pazljivo kako kontrolise gene
svojih domaCih zivotinja i kulturnih biljaka. Marksist
bi s jakim razlogom mogao istaCi da je Golton pri-
padao bogatom sloju britanskog drustva, koji se u vik-
torijinsko doba nije plasio da mu predstoji pad.
Environmentalisti i hereditaristi i dalje zucno ras-
pravljaju o problernu urodeno steceno, i obe strane
zastupaju ekstremna miSljenja. Jedna varijanta teorije
prazne stranice je prihvacena dogma u Sovjetskom Sa-
vezu (ako smatramo da bioloske razlike mogu imati
neke veze s pitanjem sta je ko i sta je kadar da ostvari,
optuzuju nas da srozavamo I jude na nivo zveri), a 'Ga:-
binoova glediSta, prikladno vulgarizovana, predstavljala,
su driavnu filozofiju za vreme Hitlera, te i danas imaju
ubedene i, cesto, strasne pristalice poeev od Afri-
ke pa sve do Njujorka.
Evo miSljenja eminentnog antropologa Vajta
(1949):
S bioloske tacke glediSta, razlike medu ljudima za.
ista izgledaju beznacajne u poredenju s njihovim
slicnostima. S tacke gledista covekovog ponasanja,
takode, rpri razmatranjru varijacija u ponasanju s'V'i
podaci ukazuju na savrsenu beznaeajnost bioloskih
faktora u poredenju s kulturom. u stvari, ne moze
se pokazati da je bilo koja varijacija u ponasanju
ljudi uslovljena bioloskom varijacijom ... Pri raz-
matranju razlika u ljudskom ponasanju rnozemo,
prema tome, smatrati coveka konstantom, a kul-
turu prornenljivom.
Istaknuti biolog Darlington (1953) s podjednakorn
odlucnoscu izlaie suprotno glediste:
Zbog urodenih obelezja mi zivimo u razlicitim sve-
tovima, iako zivimo jedni kraj drugih. Posmatramo
svet razlicitim ocima, cak i onaj njegov deo kojl
'.
>1.
68
EVOLUCI1A COVECANSTVA
svi vidimo . . . Nasledni materijal, sadrlan u hro-
mosomima, jeste ono osnovno sto u krajnjoj liniji
daje pravac istoriji.
Pestor ( 1949) je uporedio socijalno-politicka gledi-
sta 24 psihologa, biologa i sociologa s njihovim miSlje-
njima o problemu uroc:leno - steceno. Od dvanaest
ispitanika svrstanih u liberale iii radikale, jedanaest
su biH environmentalisti a jedaiil hereditarist; od dva-
naest konzervativaca jedanaest su bili hereditaristi
a jedan enwronmentaHst. Ta:ko nesto ne moze da nas
ne UZIIlemiri! Alko se resenje jednog naucnog problema
11110fe ta:ko iz01krenuti da odgovam nocijim predrasudama
i pristrasnosti, tada stanje u naucnoj oblasti na koje
se to odnosi mora biti veoma nezadovoljavajuce. Ali
problem urodeno - steceno ne mora zauvek ostati ne-
savladljiv: mogu se pribaviti podaci na osnovu kojih
ce se proceniti relativna. uloga nasleda i sredine u ljud-
skoj varijabilnosti, i nema razloga da dokazna snaga
tih podataka bude manja u slucaju coveka nego, na pri-
mer, u slucaju kukuruza iii musica drozofila. Medutim,
tom cilju valja stremiti. Na narednim stranicama laticu
se kritickog procenjivanja raspolozivih a neadekvatnih
podataka.
Obelezja, osobine i razlike
Videli smo u glavi 2 da se jedino geni nasleduju,
u smislu da se fizicki prenose s roditelja na potomstvo
preko polnih celija. Ni psihicke osobine, kao sto su
inteligencija iii licnost, ni fizicke, kao sto su boja koze
ili krvna grupa, nc nasleduju se u tom smislu. Polne
celije nemaju kozu, krv, inteligenciju ni licnost. Da bi
ovaj problem imao smisla, mora se drugacije postaviti.
zelja nam je da saznarno sta uslovljava razlike koje
uocavarno rnec:lu ljudirna.
u svakodnevnorn zivotu uzimamo za gotovu cinje-
nicu da ne postoje dve sasvim iste osobe. ldentifiku-
jerno ljude prema njihovorn izgledu, posebno prema
crtama lica, ali oni se razlikuju i po stanju zdravlja,
po ponasanju, ophodenju, sposobnostima, stavovima,
ukusu, naklonostima, idiosinkrazijama itd. Mnogo su
manje poznate bezbrojne i raznovrsne varijacije u ana-
tomiji - na primer, u obliku stomaka i srcanih zali-
staka ili konfiguracji mozdanih nabora i brazda - u
69
fizioloskim i biohemijskim osobinama, eak i me!!u nor-
malnim, zdravim ljudima. (Ove druge prikazao je po-
znati biohemicall' Vilijems .1953, 1956, 'kao i Penfild i Ro-
berts 1959. Klakhon 1954. daje izvanredan prikaz vari-
jacija u ponasanju pripadnika razlicitih kultura).
Razlike koje zapazamo medu ljudima ocigledno su
fenotipske, a mogu ih us1ovljavati geneticka iii sredm-
ska promenljiva, odnosno njihova medudejstvo, a ne
nuzno samo jedna iii druga. Pa ipak, cesto se dogada
da zbog geneticke ili sredinske predrasude neki autor
pretpostavi kako je jedna varijacija geneticka (ili sre-
dinska) zato sto se zna da je druga takva. (Geneticka
predrasuda, na primer, ocita je u dvema inace drago-
cenim Vilijemsovim knjigama, koje smo vee pomenuli.)
No analogije jednostavno nisu dovoljne - cini se da
su varijacije nekih osobina {npr. krvnih grupa) skroz
geneticke, drugih {npr. jezika kojim neko govori) skroz
sredinske, a treCih (npr. visine, inteligencije) delom ge-
neticke a delom sredinske. Zadovoljiti nas mogu isklju-
civo podaci s dokaznom snagom o svakoj razmatranoj
osobini ponaosob.
Kao sto se vidi u glavi 2, staromodne debate o uro-
denom i stecenom bile su besmislene. Dihotomija na
sredinske i geneticke osobine nema vrednosti; mi za-
pravo zelimo da znamo relativne velicine geneticke i
sredinske komponente u varijanti posmatranoj u datoj
osobini, u nekoj populaciji, u odredeno vreme. Problem
se, dakle, prenosi na jedan tananiji nivo, na nivo kvan-
tifikacije i1i merenja.
Osobine vrste i reda
Ali, mozemo se zapitati, aka svako ljudsko bice
nuzno ima izvesne osobine - cini se da covek, po
prirodi, mora da ima dva aka, ali samo jedna usta,
>>instinkt da dode do mleka iz majcinih grudi, i sek-
sualni nagon - nisu li one urodene ili nasledne? Takvo
pitanje je be:macajno, jer bez gena i 'sredine ne bi bilo
ni ot.iju, usta, instinkta sisanja, kao ni seksualnog na-
gana. Ove osobine su proizvod obrazaca razvica zastup-
ljenih kod svih kicmenjaka- to su osobine vrste, reda
iii klase.
Drugo besmisleno pitanje, koje se pocesto razmatra
velevaZno, tice se broja covekovih osobina ili obelezja.
No osobina iii obelezje je naprosto apstrakcija, se-
70
manticko sredstvo kojim se posmatrac koristi kada raz-
miSlja, govori iii piSe o nekom objektu, pa osobina ima
onoliko koliko nademo za shodno. Mada su, zbilja, zbog
varijacija osobine rast neki ljudi, ocigledno, visoki
a drugi niski, rast mozemo analizirati kao velicinu gla-
ve, trupa i udova, kao broj i raspored celija u razlici-
tim delovima tela, kao metabolicke procese koji dovode
do rastenja, itd. Osobine su izrazi iii vidovi procesa raz-
vica organizma, procesa koji pocinje od oplodene jajne
celije i postepeno stvara telo, koje dostize odredenu
veliC:inu u odredeno vreme, formira usta i razvija in-
stinkt sisanja, polni nagon i jos mnogo toga sto moze-
mo odluCiti da zapazimo, proucimo i opiSemo. Dakle,
ispitivanje dopr.inosa gena, odnosno doprinosa sredine,
posmatranim vidovima procesa razvica potpuno je op-
ravdano, ali se uvek mora imati u vidu da geni odre-
duju ne te vidove vee sam proces. (Videti Dobzanski
1956, gde se o ovome podrobnije govori.)
Ne bj trebalo pretpostaviti da osobine vrste i druge
grupne osobine ne podlezu sredinskoj i genetickoj vari-
jaciji, jer je izvesno da podle.Zu. Povremeno zapaiamo da
deformisanri fetusi nemaju jedno oko (kiklopska cudovi-
sta) iii da nemaju oba (anencefalija}, i mada meni
msu poznati zabelezeni primeri da je novorodencad bez
instinkta sisanja sposobna za zivot, polno ponasanje
(ispoljavanje polnog nagona), s druge strane, veoma
varira cak i unutar jedne kulture, kako su pokazali
opsezni podaci K:inzija i njegovih saradnika (1948,
1953), podaci U ciju se merljivost mozda ne treba UZ
dati. (Poredenja polnog ponasanja razlicitih kultura
daje Klakhon 1954.)
Pitanje do koje su mere varijacije osobina vrste
i reda uslovljene sredinom a do koje genetickim modi-
fikacijama moze se postaviti isto toliko opravdano kao
i u slucaju individualnih razlika unutar vrste. Na pri-
mer, neke informacije pokazuju da se anencefalija ce-
sce javlja medu decom starijih majki nego medu de-
com mladih. To bi, izgleda, ukazivalo da nesto u unu-
tarmatericnoj sredini starijih zena podstice ovaj pore-
mecaj u razvieu. s druge strane, dok ucestalost anen-
cefalije u celoj populaciji iznosi 0,2%, dotle postoji ve-
rovatnoca od 2,1% da sledece dete zene koja je rodila
potomka bez ociju bude slicno unakazeno (Nil i sui
1954). To moze aline mora da ukazuje da su samo no-
sioci odredenih genotipova skloni poremecajima u raz-
vicu koji izazivaju anencefaliju. Mada su uzroci varija-
71
cija u polnom ponasanju koje su zabeleZili Kinzi i sa-
radnici uglavnom nejasni, oni su sigurno pristupacni
analizi, a pomenuti istrazivaci zapazili su odredene ko-
relacije izmedu obHka ponasanja te drustvenog i obra-
zovnog profila. Moglo bi se takode ,ispitati da li je
polno ponasanje bliznih dvojki obicno slicnije nego
bratskih dvojki, 6ime bi se proverila hipoteza da je
tu mazda posredi odredena geneticka uslovljenost (vi-
deti glavu 4).
Ljudska kultura i socijalizacija
Anaksimandar iz Mileta (oko 611-547. pre n.e.)
zamiSljao je da su sva bica koja :live na Zemlji, s izu
zetkom coveka, nastala iz mulja zagrevanog Suncevim
zracima; jedino je covek nastao transformacijom neke
druge zivotinje. Pitanje je da Ii se Anaksimandar moze
smatrati prvim evoludonistom, ali je zanimljivo zasto
on coveku pripisuje drugaCije poreklo nego drugim ob-
licima zivota: dok se sve druge zivotinje brzo ospo-
sobljavaju da sebi nadu hranu, jedino covek prolazi
kroz dug period dojenja; da je od samog pocetka bio
takav kakav je danas, on ne bi mogao preziveti.
Odojastvo covekovo traje oko 16 meseci, detinjstvo
se obicno proteze do kraja devete godine, a pubertet
u proseku nastupa u cetrnaestoj godini kod :lena, a ot-
prilike godinu dana kasnije kod muskaraca. Antropoid-
ni majmuni dostizu polnu zrelost oko devete godine,
pa je otud kod coveka period koji prethodi reproduk-
ciji oko dva puta duzi nego kod IjudoHkih majmuna
(tabela 2). Mada bi duza mladalacka bespomocnost i
zavisnost trebalo da po sebi bude stetna za datu vrstu,
jer ugrozava mlade i sputava roditelje, ona koristi co-
veku zato sto sporo razvice daje vremena za ucenje i
obuku, koji su kod njega daleko obimniji i znacajniji
nego kod bilo koje druge zivotinje. (Ovo je isticao Fisk,
1909, Darvinov odusevljeni sledbenik u Americi.)
I
t
72
Tabela 2
Stupnjevi ra.sta kod v i ~ i primata
Prva
Zavrsen Dutina
Vrsta
(nedelje) menstrua-
rast i.ivota
Trudnoca cija
(godine) (godine)
(godine)
Gibon 30 ? 9 30
Orangutan 39 ? 11 30
simpanzo 33 8,8 11 35
Gorila ?[38]* 9 11 ?[39]*
Covek 38 13,7 20 75
Covek je u punom smislu reci zivotinja koja zivi
u drustvu, a ne sama. Ljudsku sredinu, pre svega, cini
drustvo kame jedinka pripada, dok drustvo predstavlja
skup jedinki povezanih medudejstvima saradnje, koja
sluze za oddavanje zajednickog zivota. Osim coveka,
naravno, postoje i mnoge druge drustvene zivotinje, a
drustvena organizacija izvesnih insekatskih vrsta je u
nekim vidovima slozenija od covekove. No, insekatskim
drustvima dominira geneticki ukalupljeno, instinktivno
ponasanje (mada maze da deluje i neko uslovljavanje),
dok su ljudska drustva jedinstvena po tome sto poci
vaju na kulturi, koju jedinke ne nasleduju genima nego
uce ( Klakhon .1949).
Iz preobilja definicija kulture izdvojio sam tri. Za
Klakhona i Kelija ( 1945) kultura je istorijski izveden
si:stem eksplicitnih m implicitnih shema zivljenja, si
stem koji je zajednicki svim ili posebno odredenim cla
novima grupe. Za Kuna (1954) kultura je ukupan
zbir onaga sto ljudi cine zato sto su ih tako ucili, a
za Lintona (1955) organizovana grupa naucenih odgo-
vora karakteristicna za odredeno drustvo<<. Posto se
kultura stice obukom, ljudi nisu od rodenja, nego uce
da budu, Amerikanci, KinezJ Hi HotentoN, seljaci, voj-
nici ili aristokrate, naucnici, mehanicari ili umetnici,
sveci, bezoenici ili cestiti medi:okriteti.
Ovaj iskaz, naravno, ne iskljucuje mogucnost da
imaoci nekih gena smatraju da je lakse ili atraktivnije
postati bezocnik nego cestit mediokritet, i obrnuto (vi-
deti glavu 4). No nema sumnje da niko ne moze postati
bilo kakav ukoliko ne pripada nekom drustvu, u kome
uci odredene >>Sheme zivljenja<<. Ucenje za clanstvo u
* Prema Rokstajnu i dr. (The Biology of Aging, 1977, 3-34). -
Prim. prev.
73
datom ljudskom drustvu naziva se socijalizacija ili en-
kulturacija. Prema Helouelu (1953):
Za odriavanje svake posebne forme oovekove dru-
stvene organizacije potrebno je ne samo obezbediti
priliv novih jedinki reprodukcijom vee i tako struk-
turirati psiholosko polje jedinke da se ona navede
da deluje na neke predvidljive naCJ.ne.
Narusavanje procesa socijalizacije
Prica se da je indijski car Akbar (1542 -1602) na-
redio da se grupa dece odgaja bez ucenja bilo kog je
zika 1kaJko bi proverio istinitost verovanja da tada deca
na kraju progovore na hebrejskom, bozjem jeziku. Ak
barov ispravni naucni pristup - izvodenje eksperimep-
ta radi provere hipoteze da je jezik uroden a ne stecen
- dao je negativan rezultat: deca koju su odgajile glu
voneme dadilje ni,su govorila jezik, vee SU..2.2:..( f
stila gestovima (v1det1 Kreber 17 -1952).
Kad b1 se socijalizujuci uticaji uklonili iz zivotne
sredine jednog deteta a ono ipak prezivelo i odraslo,
moglo bi se pretpostaviti da bi njegovo ponasanje ima-
lo malo slicnosti s normalnim ljudskim ponasanjem ..
Narasla je literatura, viSe obimna nego pouzdana, u
kojoj se opisuju tzv. divlja deca, navodno odgajena od
Zivotinja ili pod drugim nenormalnim okolnostima (kra-
tak pregled te literature daju Sing i Zing 1942, Esli Mon-
tegju 1955. i Enestejzi 1958). Najsenzacionalniji je slu
caj dva Vucja deteta iz Midnapora, za koja se pr.icalo-
da su ih odgajali vukovi sve dok nisu uhvaeena
godine, kada je jednom bilo otprilike dve a drugom
osam godina. Ona su se kretala cetvoronoske, omiljena.
hrana bila im je sirovo meso i drob, nisu imala ni
kakvu moe govora i zavijala su kao vukovi, itd. Auten
ticnost cele price, medutim, osporena je iz nekoliko-
razloga (videti Ogbern i Bos 1959).
Dejvis (1940, 1947) je opisao dete slaboumne majke
koje je zivelo u uslovima krajnje izolacije sve dok nije
navrsilo sest godina. Po izbavljenju nije urnelo da go-
vori, nije reagovalo na obraeanje, nije moglo da hoda,
nije se igralo igrackama, nije plakalo, a smesilo se je-
dino kada bi se potrudili da ga na to navedu. Pre nego
sto je umrla nekih pet godina kasnije, ta devojcica je-
naucila da hod.a, pa cak i da trci, da se ligra igrackama
74
i s drugom decom, te napokon i da razumljivo govori.
No ovaj slucaj takode nije uverljiv, posto je dete moglo
biti slaboumno, pa prema tome nenormalno cak i da je
u ranim godinama bilo izlozeno sodjalizujuCim utica-
jima.
Razvice i
zivotni ciklus svakog organizma predstavlja niz
stupnjeva koji idu jedan za drugim po odredenom re-
dosledu. Taj redosled proizilazi iz cinjenice sto su raz-
vojni dogadaji u datom dobu ili na d:Hom stupnju pro-
uzrokovani prethodnim dogadajima. I3eba nauci da ho-
da posto postigne odreden stepen miSicne kontrole;
reprodukcija se jedino moze ostvariti posto hormonski
sistem dostigne izvesnu zrelost. Zoolozi, antropolozi i
psiholozi izradili su vremenske tabele koje pokazuju
javljanje posebnih stupnjeva razvica pod uslovima koji
se smatraju normalnim za datu vrstu iii populaciju.
Nas interesuje ko1ika je stvarna krutost sleda .i vremen-
ske podesenosti razvojnih dogadaja, osobito u razvicu
:ljudskog ponasanja. Pretpostavimo d::t sredinski i gene-
tioki uzroci ubrzavaju ili usporavaju neke razvojne doga-
<laje; da li 6e orga!Ilizam bi1Ji. u sta!Ilju da kompenzira ovaj
poremecaj i vrati se na put razvica kojim bi inace
iSao? lli ce se celokupni potonji razvica izme-
niti? Kako pokazuje eksperimentalna biologija, za ova
pitanja ne postoje opstevazeci odgovori. Razvojne re-
gulacije su zbilja ceste, ali ni trajne modifikacije nisu
retke (Vodington 1957). Do pouzdanib podataka o ljud.
skom razvicu dolazi se tesko.
Veoma interesantan eksperiment, 15 dve blizne dvoj-
ke, opisali su Gezel i Tompson (1941). Izmedu 46. i 56.
nedelje zivota jednu od njih su podvrgli cenjenijoj
i specijalizovanoj obuci koja je trajala na stotine ca-
sova i imala za cilj poboljsanje njene motorne koordi-
nacije, urednosti, konstruktivnosti, obima paznje, rec-
nika. Dok je ova obuka trajala, bHznakinja koja je
njoj bila podwgnuta matno je odmaJda od svoje kon-
trolne sestre. Kada se, medutim, s obe bliznakinje po-
novo poee1o da postupa na slica!Il na6n, kontrolna bl1iz-
nakinja napredovala je brfe sve dok se nije izjednacila
sa svojom sestrom.
Denis (1938) je tvrdio da je izvdio jos drasticniji
eksperiment. Par bliznakinja od mesec dana je navodno
odgajan sedam meseci pod uslovima minimalne soci-
ENVIRONMENTALISTICKA TBZA . ..
75
jalne stimulacirje - uzimali su ih iz krevetaca jcdino
radi hranjenja, kupanja, zapiranja i oblacenja, a dadilje
im se nisu obracale niti smesile, nisu ih nagrac:tivalc
niti ka.Znjavale, nisu im davale igracke, nisu ih mazile,
i ddale su ih odvojene neprozirnim paravanima u os-
kudno namestenim jaslicama. Ipak, jedna bliznakinja
je bez ikakvog zakasnjenja, a druga samo s neznatnim,
dostigla faze smesenja, gukanja, smejanja, sedenja, pu
zanja, stajanja, hodanja itd. Autor je zakljucio da ce
_godini odojce 'rasti' samo od sebe. Bilo bi
pozeljno da ovi rezultati dobiju potvri:fi.l1 s druge
strane.
Dragoceni podaci mogu se takode dobiti kada se
prevremeno rodena deca i ona koja su dosla na svet
pomoeu instrumenata uporede s prirodno rodenim be-
bama (Vajl i Dejvis 1949). Prema nekim pokazateljima,
koji mozda nemaju statisticku vrednost, nedonoscad
obicno pokazuje vecu podloznost izvesnim infekcijama
i ima neke probleme u vezi s ponasanjem. Izgleda da
se odojcad rodena carsk1m rerom naroCito ne razlikuju
po razvicu od normalno rodene. (Ova cinjenica tesko
da je saglaSIIla s teorijom o traumi radanja [videti str.
79], posto bebe rodene carskim rezom ne bi trebalo da
imaju takve traume, iii bi pak trebalo da pretrpe dru
gacije traume! ). _ _razvice _Qonasanja beba
jl_enih oko mesec dana pre roka s razvicem ponasanja
normalno rodenih, Gezel i Amatruda (1941) su ;zaklill..:.
da . do razvojnih faza .-E .
. dolm._racunatam 1ld a ne od
Dakle, prevremeno rodene bebe su u prednosti zato
sto su duze izlozene socijalizujuCim uticajima, ali ti
uticaji, da bi bili potpuno delotvorni, ocigledno moraju
zapoceti na odredenom stupnju telesnog razvica. Eks-
perimenti u vezi s ponasanjem izvesnih zivotinja upe-
catljivo dokazuju vrednost ovog zakljucka.
1 Utiskivanje
Lorencova klasicna proucavanja, opisana u jednoj
vrlo privlacnoj popularnoj knjizi (1952), a i u strucni-
jim publikacijama (Lorenc 1943 i druge), have se neo-
bicno brzim i efikasnim oblikom uslovljavanja, koji je
nazvan >>Utiskivanje (videti isto tako Tinbergen 1951,
1953). Kod nekih ptica - gusaka ,j pataka, na primer
- novbizlezena mladuncad normalno prati u kretanju
76
EVOLUCUA COVECANSTV A
majku; no ako guscad izlezena u inkubatoru ugledaju
coveka pre nego jedinku svoje vrste, moze se desiti
da prate njega a beze od gusaka.
U eksperimentima Hesa i saradnika (sazet prikaz
daje Hes 1959) divlji pacici izlezeni u inkubatoru stav-
ljeni su u ograc:ten kruzni prostor zivinarnika skupa
s modelom divljcg patka, koji je, pomeran tamo-amo,
.i;spustao snimljen ljudski gas. Posto su bili podvrgnuti
takvom utiskivanju, pacici su dovedeni pred model mu-
zjaka s ljudskim glasom i model zenke sa stvarnim
pacjim zovom. Nacinjena su cctiri eksperimenta: 1. oba
modela bila su nepokretna i nema, 2. oba su bila nepo-
kretna i dozivala, 3. model muzjaka bio je nepokretan
i nem, a model zenke je dozivao, i 4. model muzjaka
bio je nepokretan i nem, a model zenke se kretao i do-
zivao. Ako su paCiCi podvrgnuti utiskivanju 13-16 ca
sova po izleganju (to je za utiskivanje kriticno doba),
veCinom su se opredeljivali za model muijaka i ljudski
glas, a ne za model zenke i glas stvarne patke. U nak-
nadnom eksperimentu paciCi podvrgnuti utiskivanju u
eksperimentalnom aparatu stavljeni su u baru zajedno
s ovim modelima i stvarnim patkama i njihovom mla
duncadi. Ti paciCi odabrali su modele a izbegavali
zenke.
Hes (l.c.) i Klopfer (1959) su zatim otkrili da su
neki pacici podlozniji utiskivanju nego neki drugi -
ta je varijabilnost delom geneticka - te da je potom-
stvo onih s utisnucem podloznije utiskivanju nego po-
tornstvo onih bez utisnuca. Razlike takoc:te postoje iz
medu pojedinih vrsta pataka i drugih ptica. Tako je
podloznost divljih pataka utiskivanju izvanredna, a sum-
skih slaba. Klopfer (1959) je otkrio da su kod nekih
vrsta pataka nadrazaji cula vida znacajniji, dok su to
kod drugih nadrazaji cula sluha. Ova razlika je, izgleda,
povezana s nacinom zivota svojstvenim datoj vrsti u
njenom prirodnom stanistu. Klopfer takode ukazuje
da se neke varijacije ponasanja unutar jedne vrste odr-
zavaju zahvaljujuei prednostima heterozigota (videti
uravnotezeni polimorfizam, str. 173 ).
Psihoanaliza
Jedna od irnpresivnih pojava naseg veka jeste raz
voj psiholoske grane poznate kao psihoanali<ticka teo-
rija, dubinska psihologija Hi frojdovska psihologija -
77
poslednji naziv potice od imena njenog osnivaea
Sigmunda Frojda (1856-1939). P.rema Holu i Lindziju
(1954), mnogi milsaoni ljudi smatraju da je frojdov-
ska misao jedna od glavnih struja u intelektualnom
toku modernog zivota. Tesko da postoji ijedan aspekt
savremenosti koji nije osetio dejstvo Frojdove misli.
Zbog intelektualne pronicljivosti i svestranosti Frojda
i nekih njegovih sledbenika i nastavljaca, psihoanaliza
je dovedena u vezu s mnogim opstim problemima so-
ciologije, istorije, antropologije i filozofije. Poslednjih
decenija raspalila je mastu dela siroke javnosti, poseb-
no u Sjedinjenim Dr:Zavama, i postala mofda najpo-
modnija grana naucnog znanja, grana o kojoj se naj-
viSe govori, a pooledice toga nisu bas lkorisne niti za
javnost niti za naucnu psihoanalizu.
Ja cu ovde pokusati (dr:Zeci se uglavnom Hola i
Lindzija 1954) da ukazem na opste pravce psihoanali
tickog pristupa proucavanju covekovog psihickog raz-
vica, u onoj meri u kojoj se on tice problema sredin-
skih i genetickih determinanti licnosti. Frojdov osnov-
ni postulat, mozda, glasi da je i kod normalnih i kod
nenormalnih ljudi veliki - u stvari, najveci - broj
mentalnih procesa nesvestan, rtako da ih covek u lkome
se odigravaju nije, iii ih je tek nejasno, svestan. Psi-
hicki aparat je, po Frojdu, sastavljen od tri sloja ili
niza, koji su nazvani id, ego i superego .
.Id od nagona illi osnovnih potreba slic-
nih instilll'ktima, -koje napetost, a ona se moze
razresiti jedino akcijom usmerenom ka njhllovom za
dovoljenju. Frojd je, za razHku od nekih drugih psiho-
anaHticara, pretpostavljao da je polni nagon daleko
najvaznija komponenta ida, mada je u poznijim godi
nama tom osnovnom nagonu dodao jos jedan - agre-
siju. Delovi ida su jedine komponente psihickog apa-
rata u vreme rodenja. Polni nagon novorodenceta se
manifestuje u oralnom regionu. Sledi faza analnog ero
tizma, koja traje otpriHke do trece godine, kada poci-
nje genitalna iii falusna faza. Ego se razvija kasnije
u detinjstvu. pre desete godine zivota.
Ego radi na covekovom prilagodavanju sredini. On
je normalno usmeren ka zadovoljavanju nagona ida,
ali deluje i kao arbitar za cesto sukobljene zelje, po-
budene nagonima, kada one dopru do svesti. Ego de-
luje kontroiisuCi muskulaturu i sluzeci se culnim or-
ganima, pameenjem i jezikom. Zelje koje odbacuje ego
se suzb1jaju, a energija za koju se pretpostavlja
T
78
da je vezana za te zelje sabija se u nesvesno iii se pak
>>Sublimira<< pretvarajuCi se u nesto drugo. Tako se pol-
ni nagon moze sublimirati u umetnicko stvaranje, uce-
nje, sport iii druge delatnosti. Superego saddi coveko-
ve predstave o 'ispravnom i pogresnom, kao i njegove
nazare i ideje o stvarima - ukratko, njegov moralni
kodeks i, delimice podsvesni, sistem vrednosti, ono sto
se u svakodnevnom jeziku naziva savescu iii oseca
njem cestitosti, pristojnosti i moralnosti. Kod prila-
godenih ljudi ego i superego deluju harmonicno. Na
goni koje osujecuje ego iii superego mogu, pod odre-
denim uslovima, imati za posledicu neurozu.
Novorodence, koje poseduje samo neke nagone ida,
istinski se ocovecuje zahvaljujuci postupnom razvicu
ega i superega u procesu socijalizacije; njime se ovo
razvice usmerava u pravcu koji je prihvatljiv za datu
kulturu, odnosno u pravcu u kome ona to zahteva. Ego
i superego poticu, shodno tome, iz sredine. Frojd je
ocigledno smatrao da su nagoni ida geneticki uslovljena
vrsta grupnih osobina, i to onakvih o kakvim je bilo
reai na tstrani 69. On je, na primer, pisao da U svemu
sto sledi ja stoji:m na glediStu da je teznja ka agresiji
urodena, nezavisna, instinktualna dispozicija coveka
(Frojd 1930). Medutim, njegovi stavovi prema genetid
bili su nesumnjivo ambivalentni. Kao vispren lekar, on
nije mogao da ne razabere da Sl\.1 neke mentalne bolesti
porodicne, ali je, s druge strane, verovao u lamarkis-
ticko nasledivanje ( Sto nije steceno ne moze se na
sleditii) i osecao da bi geneticka determinisanost mo
gla osujetiti njegove nade da ce pomoei pacijentima.
Pravo je da se kaze da on jednostavno nije mnogo raz
miSljao 0 problemu nasleda, sto se mozda moze opro-
stiti coveku koji je otkrio jednu sasvim novu oblast
saznanja (videti Dzouns 1955-1957).
Psihoanaliticka ili dubinska psihologija i genetika
nisu nuzno nesaglasne, uprkos cinjenici sto je suprotno
miSljenje rasireno u psihoanaliticarskim krugovi:ma.
Ovo miSljenje vuce koren od iste stare zablude da
osobina ili funkcija mora biti iii sredinska ili gene
ticka, dok je u stvari ona obicno i jedno i drugo. In
tenzitet nagona ida, a mazda i njihov kvalitet, moze da
podleze genetickoj varijaciji, a to lako moze da vazi
i za komponente ega i superega, u smislu da se kod
nekih ljudi one razvijaju brzo, a kod drugih iskljucivo
uz otpore. PtsihoanaJ.iticka teorija bila bi jos korisnija
kada bi razjasnila kako se licnost razvija u odnosu pre-
79
rna promenljivim uslovima, i otkrila metode
pomocu kojih b1 se ovi procesi razviea mogli kontro-
lisati radi postizanja individualno i drustveno pozelj-
nih ciljeva.
Nagoni, simboli i traume radanja
Frojdovo shvatanje ida, koje predstavlja antitezu
verovanju u urodenu dobrotu covekovu, taka recito-
proklamovanu u dobu prosveeenosti, drii se judejskcr
-hriSeanske tradicije, za koju je covek po prirodi iskva-
ren zato sto je nasledio prvi greh. Posebne skole psiho-
analize i dubinske psihologije ne slaiu se, medutim, u
tome s kakvom se sadrzinom ida covek rada. Kako je
vee istaknuto, Frojd je polni nagon smatrao primar-
nim, a agresivnost iii destruktivni nagon sledeCim p9-
znacaju; ali njegov nekadasnji sledbenik i kasniji pro-
tivnik Adler bio je miSljenja da su agresija i volja za
moe primarni nagoni,. Prema Adlerovom shvatanju, sam
polni nagon predstavljao je odusku volje za pokora..,
vanjem i dominacijom. OsujeCivanje ave volje dovodi
do stvaranja kompleksa inferiornosti, a taj izraz sva-.
kako je usao u recnik svih nadrilintelektualaca.
Jung i njegovi sledbenici takode imaju svoje .teo-
rije; a imaju ih i From i druge skole. Po Jungu, clanovi
ljudske vrste poseduju kolektivno nesvesno, koje sa-
drii sve obrasce zivota i ponasanja nasledene od nasih
predaka, tako da svako dete, pre nego sto stekne svest,,
poseduje potendjalan sistem adapti:ranih psihiCkih
funkcija (Jung 1933). Prema Fromu (1951), rni smo
ne samo manje razumni i manje pristojni u svojim
snovima vee i inteligentniji, mudriji i sposobni za bolje
prosudivanje kada spavamo nego kada smo budni.
Ali on je upozorio da je savremeni covek u opasnosti
da izgubi tu prai:skonsku mudrost, zaboravljeni jezikc
i arhetipske simbole kojima je usmeravan zivot primi
tivnih !judi. Medutim, kaze From, Jung objasnjava
ovaj fenomen pretpostavljajuCi da postoji neki izvor
otkdvenja koji je za nas transcendentalan, dok ja sma-
tram da je ono sto mislimo u snu nase mrsljenje i dl
... uticaji kojima smo podvrgnuti kada smo budni
visestruko obezvredujuee deluju na nasa intelektualna
i moralna postignuea.
Konacno, Rank (1952) je drzao da normalni pro-
ces radanja, prolazak kroz porodajni kanal, zadaje no--
:80
vorodencetu taka strahovtt udarac da se covek tokom
celog zivota upinje ne bi li se oporavio od uzasne
>>traume radanja. ziNot fetusa u materici je, naprotiv,
toliko b l e ~ e n da neizbrisivo, iako podsvesno, ostaje u
secanju, te se javlja nagon da cilj zivota ne bude ni-
:Sta drugo do povratak u krajnje udoban prostor maj-
<:ine utrobe. Covekova kultura je prilicno uspesan pro-
nalazak za prevazilafenje traume radanja, aH kada za-
kafe, ima za ishod neurozu koja se mofe savladati je-
<lino psihoanali:tickom terapijom radanja. No kako
to jedan bioloski neophodan proces kao sto je porodaj
dovodi do traumatizacije cele vrste? Uzmimo da je bol-
nost porodaja jedna od bioloskih disharmonilja ljudske
prirode (vi:deti glavu 12) - ne bi li tada vrsta opte-
recena i traumom radanja odavno ilzumrla?
Takve teorije potpuno zbunjuju biologe (a i mno-
ge psihologe), ali njihova uzajamna nesaglasnost nije
jedini razlog za tu zbunjenost. Teorijski sukob je mo-
:Zda ono sto treba ocekivati u jednoj novoj oblasti koja
oprezno trazi put. Sto vi-Se upoznajemo psihoanaliticku
literaturu, to nam je jasnije da se osnovna teskoea sa
stoji u nedostatku, ili bar relativnoj oskudid, pouzda
nih postupaka za proveravanje i potvrdivanje iznese-
n1h teor1ja. Zaista je sirok jaz ilzmedu onoga sto paci
jenti govore na psilhoanalitickom kaucu i onoga sto
psilhoanaliticari iz toga zakljucuju o dinamici psilhic-
kog razvica. (0 ovoj siltuaciji se raspravlja u zborniku
koji je priredio Huk 1959). Pa ipak, bilo bi povrsno
odbaciti sve to kao nenaucnO. Psihoanaliza je nastala
kao terapeutska tehnika, pa se njena sposobnost da
donese o1aksa:nje zrtvama nelkih rn:eurotiC:kih poreme-
caja mora uzeti kao mera njene valjanosti. Ostaje da
se vidi kakvu ce svetlost psihoanaliti:cki pristup konac-
no badti na: problem urodeno - steceno; uprkos izrav-
no environmentalistickoj predrasudi mnogih zastupni:ka
tog pristupa, otkri!Ca Frojda i njegovih sledbenika ve-
rovatno se mogu tumaeiti u skladu s pojmovima mo-
derne genetike.
Edipov kompleks i hipoteza o psihickom
jedinstvu covecanstva .
Medu ljude kojdma je Muhame:dov Kura:n dopu-
stao da vide zenska lica spadali su muska posluga
koja ne fudi za fenama [tj. evnusi] i deca, koja ne
ENVIRONMENTALISTICKA TBZA .
81
uocavaju zensku golotinju. Frojdovo je gledr!ae bilo
drukcije: deca zapafaju nagost zena, posebno svojih
majki, te osecaju ljubomoru i mdnju prema ocevima.
Kako nastaje taj "Edirpov kompleks? Frojd ga je vrlo
ingeniozno izveo iz jedne druge, prakticno univerzalne
ljudske osobine - gnusanja od incesta. Skoro sve kul-
ture, ukljucujuCi i primitivne, stavljaju incest van za
kona; bilo je viSe pokusaja da se ova zabrana objasni
kao posled1ca nesumnjivo opravdanog straha od poto-
maka zacethll medu srodnicima, bioloski inferiornih,
degenerisanih. Ali ovim objasnjenjem se velikoj vecini
ljudi pripisuje stepen bioloskog zapazanja koji tesko
da je verovatan. Za dokazivanje uzrocne veze izmedu
narusenog zdravlja i mnozenja u srodnickom krugu
(videti Sater 1958) potrebni su pazljivo prikupljeni po-
daci i primena prefinjenih statistickih metoda.
U svom poznatom delu Totem i tabu, prvi put ob-
javljenorn 1913 (videti Frojd 1931). Frojd je sastavio
privlacan mit 0 zivotnim priHkama prvih ljudi iii njiho-
vih prethodnika. Nasi preci, tako glasi ta prica, ziveli
su u malim druzinama; svaka od njih bila je pod vla
scu jednog mocnog mufjaka, oca, koji je osiono pri_..
svajao sve zenke, ukljucujuCi i sopstvene kceri, a ra-
sterivao sve slabije muzjake, ukljucujuci i sopstvene
simove. No sinovi su udruzili snage te umorili i pojeli
oca. Kasnije su se zbog toga pokajali, nacinili od mrt-
vog oca predmet kulta, zakleli se da polno ne opste
sa svojim zenskim srodnicima i da trafe zenke u dru-
gim druzinama 1li plemenima. Ovaj dogovor o odustar-
janju od incesta i uvodenju egzogamije (brak van ple-
mena) nasledilo je celo covecanstvo. Za Frojda, koji
je verovao u nasledivanje stecenih osobina (videti pret-
hodni tekst), to je mozda bila verodostojna pretpostav-
ka. StaviSe, zajedno s biolozima svog vremena, Frojd
je smatrao da razvice svake jedinke ponavlja, u skra
cenom obliku, evolucionu istoriju vrste. Prema tome,
svako dete prolazi kroz edipovsku fazu (videti isto
tako Dzouns 1955-1957).
Dok veCina biologa nije obracala pafnju na Froj-
dove spekulacije, veCina antropologa isprva je 1mala
prilicno neodredeno glediSte o njima. Cak i ako bi se
moglo pokazati da su se dogadaji koje je Frojd tako
vesto prikazao odigrali u evoluciji covecanstva ( sto je
bilo krajnje neizvesno), to ni izdaleka ne bi objasnilo
veliku raznovrsnost incestnih tabua i sistema krvnog
srodstva kod razlicitih naroda (videti Merdok 1949 i
82
Levi.Stros 1960). Promena stava verovatno datira o<l
studija Malinovskog (1927a, b) o domorocima Trobrio
jandskih ostrva (kraj Nove Gvineje). Trobrijandani
zhre u matrtjarhalnom drustvu, u kome Edipov kom-
pleks ima sasvim drugaeiji oblik od onog koji je Frojd
otkrio u rodnoj Austriji: rodoskvrne zelje se s vecom
verovatnocom javljaju ~ m e u brace i sestara nego iz-
medu dece i 1roditelja, a deeak oseca potisnuto nepri-
jateljstvo prema ujaku, a ne prema ocu.
Da li nam je jos potrebna pretpostavka da gene-
tiJCki dar bilo kako utice na nasu pdjemcivost za kul-
turu u kojoj smo rodeni i odgajeni, odnosno kojoj smo
izlozeni usled seobe? Brojrri antropolozi negativno od
govaraju nato pi.tanje. Margaret Mid (1953) iznosi tzv.
hipotezu 0 psihickom jedinstvu covecanstva (vi:deti gla-
vu 1): Nisu nam poznate razlike izmedu ljudskih rasa
koje ometaju ili olaksavaju ucenje kulturnih formi.
Vee u sledecem paragralfu, :ipak, ta hipoteza je strogo
ogranicena: U obzk se moraju uzeti ve!Lke individu-
alne razlike izmedu ljudskih bica; one se mogu grupi-
sati, s razlicitom merom verovatne tacnosti, kao raz-
like po polu, temperamentu, konstitucionom tipu :Lli
drugim povra
1
tnim genetickim faktorima. No oba ova
pamgrafa mogu biti tacna jedino ako postavimo sle-
decu pomocnu pretpostavku: razliCiti temperamenti,
konstitudoni tirpovi i drugi povratni genetocki faktoriJ
javljaju se u i:stom opsegu kod sviib. ljudskih rasa. Mo-
zemo zajedno s Hauelsom (1955) postaviti pitanje
da li bi novorodence nilota moglo u stvari postati
savrsen predstavni,k e s k ~ m s k e kulture, i obrnuto,
m hi pre umrlo. I da li te dve kulturne sredine
vrse zaista krajnji pritisak na adaptacioni poten-
cijal ljudske vrste novijeg doba, kao i na evolUJo
done stope, genetickom segregacijom postojeceg
materijala, iii se pak stvarnim mutacijama dobi-
jaju nove adaptacije?
Posredujuce promenljive
Jedna skola misljenja, koja je unekoliko prihva-
cena, posebno u Sjedinjenim Driavama, pretpostavlja
da se presudni uticaji na oblikovanje ljudske licnosti
nalaze u detetovoj sredini, posebno u njegovim emo-
ti'WJiim odnosi:ma s roditeljima i braoom i se:strama.
83
Ovo glediste su umesno popularisali Rut Benedikt,
Margaret Mid i drugi. Prema recima Benediktove
{1949), identif1kacija, sigurnost i osujecenost javljaju
se kod deteta kao posledica tradicionalnog postupanja
s njim, njegovog poeetnog di,sciplinovanja i sankcija
kojima se sluie njegovi roditeljk
Od toga koliko se nege pune neznosti i ljubavi,
kako se to u popularnoj psihologiji naziva, bebi pruZ:a
u prve tri godilne zivota zavisi da li ce ona, kad odraste,
biti ekstrovertna iii introvertna, samopouzdana i opti
mistiCki nastrojena iii bojailjiva i pesimisticki nastro-
jena, da E ce biti agresivna iii pokorena. Smatra se da
otisci ovih ranih iskustava duZ:e traju i da se teze preir
nacuju nego oni koji poticu od iskustava stecenih u
detinjstvu i mladosti. Jednom utvrdena struktura liC-
nosti postaje otporna na modifikacije (Helouel 1953 ).
Zaista, oni koji pokusavaju da poprave, izmene Hi pro-
svete partnere ili prijatelje dozivljavaju uobicajeno ra-
zocaranje zbog toga sto se ljudi uporno vracaju stari:m
navikama.
Pisuci da koncepcija strukture liCnosti predstav-
lja najbolju zastitu od sklonosti da se postojane teZ:nje
jedinke pripi!Su necem sto joj je 'urodeno', 'osnovno'
iii 'rasno' (citirano prema Helouel 1953), Adorno,
Frenkl-Branzvik, Levinson i Senford daju oduska ose-
canjima koja su zajednicka nemalom broju
loga, psithologa i sociologa. No ta uZ:asno rusilacka
sklonost moZ:e se odagnati jedino ako smo u stanju
da pokazemo kako se razliCitim formama >>nege pune
neznosti i ljubavi i njenog uskracivanja odreduju raz..
licite strukture IicnostL Podaci o ovom problemu prak-
ticno i ne postoje, izuzev u oblasti proueavanja nacio-
nalnog karaktera, ali i tu su pokusaji da se
posredujuce promenljive imali, u najbolju ruku, tek
osrednji uspeh (videti prikaz u Inkls i Levinson 1954,
i Klakhon 1954 ).
Gorerova povojna hipoteza (Gorer i Rikmen
1950) opste je rasprostranjena, ali ne i prihvacena. U
velikom delu Evrope, medu nekim americkim Indijan-
chna i drugim narodima povijanje novorodeneadi to-
kom prvih meseci iii cele prve godine vekovima je
hvacen narodni (Grinejker 1949). Novorodenre
uvijaju u.dugacke trake platna, obicno ispruZ:enih nogu,
a ruku pribijenih uz telo, sto veoma ogranicava slobo-
du kretanja. Gorer smatra da ta navika izaziva kod
novorodencadi Rusa silan i rusilacki bes te OSecanje
84
potpune usamljenosti i bespomoenosti. Novorodence-
tu preostaju oei kao jedini odusak za emocije, pa je
to razlog sto su oei odraslih Rusa naroeito ia:razajne
j StO Se smatraju Ogledalorn duse.
Povijanje je, ustvrc:tuje Gorer, jedno od sredstava
koja upotrebljavaju odrasli Rusi da bi komunicirali
s decom u prvoj godini zivota, da bi postaviJi osnovu
za one navike i stavove na ci,jem ee jaeanju kasnije
raditi sve glaVIIle ins1itucije velikoruskog drustva, i
zbog toga bi za velikoruse bilo nepodnosljivo da i naj.
krace vreme budu bez idealiziranog vode. S druge
strane, posto novorodence u cestim vremenskim raz-
macima raspovijaju, zapi:raju, hrane i maze, Gorer tvrdi
da Rusi cene ne minimalna zadovoljenja - dovoljna
do sledeee prhlike - vee maksimalna, potpuna zado-
voljenja: orgijske gozbe, dugotrajne pijanke, ucestale
snosaje i tako dalje.
Takvo povijanje, ci'ji je uticaj na ruski nacionalni
karakter upravo opisan, predstavlja, medutim, obieaj
i mnogih drugih naroda, pa Benediktova (1949) i Go-
rer i Ri:kmen ( 1950) nalaze da se njegova dejstva rarz-
li!kuju u zavisnosti od toga kako se zapravo ono obav-
lja. Tako, poljska verzija povijanja sasvim je drukcija
od ruske, i za Poljaka odbrana casti u njegovom ka-
snijem zivotu je veliko priznato sredstvo da se on ras-
tereti ozlojedenosti i da je pretvori u licni trijumf. Je-
vreji takode povijaju decu, ali nacin na koji to cine
daje drukctje rezultate: Kod Jevreja dete svoju oba
vezu prema roditeljima izvrsava, kada odraste, postu,
pajuCi prema svojoj deci onako kako su i njegovi rodi>-
telji postupali prema njemu. 0 ostarelim roditeljima
sin se brine ne u svojstvu sina, vee u svojstvu bogatog
coveka koji pomafe simtinju (Benedikt 1949).
Posredujueu ili kljuc<< americkog na-
cionalnog karaktera Gorer ( 1948) je nasao u deteto-
vom odbacivanju oca, zudnji za ljubavlju i strahu od
usamljenosti. Japanski karakter, reklo bi se, u vezi je
s obucavanjem japanske odojcadi vrsenju nufde (Be-
nedikt 1946), a karakter pripadnika hinduskih visokih
kasta s tim sto majke odojcadi od godinu do dve dana
dezertiraju (Karsters 1958). Mnogi autori su ostro
kritikovali ove hipoteze o posredujueim promenljivim,
ali su ih Mid ( 1953, 1954) i neki drugi branili. Midova
nas uverava da iskaz Rusi nisu kadri da budu slobodni
jer su ih kao bebe povijalL<< predstavlja karikaturu;
umesto toga bi trebalo reCi: Dugo i veoma cvrsto po-
;.:a 0: 4 I i2A i!i
ENVIRONMENTALISTICKA TEZA . ,
85
vijanje kome je izlozena novoroltencad u ruskom od-
goju dece jedan je od nacina na koji Rusi prenosc na
bebe osecanje da je snaian autoritet nuinost. No na
kojim se dokaz1ma zasniiVa cak i ova umerentja tvrd-
nja? >>Povojnu hi:potezu Goreru su sugerisali gestovi
i telesni pokreti nekih odraslih Rusa koje je on posma-
trao (Gorer i Rikmen 1950, str. 211).
Za onog ko poznaje literaturu o posredujucim pro
menljivim i kljucev1ma nacionalnih karaktera oci
gledno je da ono sto u ovoj oblasti vaii kao dokazna
grada i provera hipoteza jednostavno ne odgovara stan
dardima koji se smatraju neophodnim u drugim nauc-
nim disciplinama. Hipoteze po kojima od postupanja
s novorodencadi zavi,si kakve ce odrasle licnosti od rtjih
postati korisne su jer podstiCu antropologe na sakup-
ljanje podataka o podizanju dece u razlicitim kultu-
rama. Medutiilll, one do danas nisu narocito osvetlile
:izvore varU.jaoija osobina ljudske licnosti. Klakhon
( 1954) nije bez razloga strog kada pise da rad u toj
oblasti, medutim, mnogo trpi zbog toga sto je ona po-
slednjih decenija pomodna. Danas bi velika vecina an
tropologa priznala da su mnoge publikacije bile prena-
gljene, preterano shematiCne i u stvari naivne.
Jezik kao uoblicitelj misljenja
Posedovanje silmbolickog jez1ka je jedna od naj-
vainijih, ako ne i najvainija osobina koja coveka od-
vaja od ziiVotilllja (videti glave 1 i 8). Prema recima
Kasirera ( 1944), Covek je, taka reCi, otkrio nov metod
da se prilagodi sredini. Izmedu receptornog i efektor
nag sistema, koji se mogu naci kod svih zivotinjskih
vrsta, kod coveka nalazimo i trecu kariku, koju mo-
zemo nazvati simbolickim sistemom. Dakle, mada je
sposobnost za ueenje bilo koga jezika geneticki uslov-
ljena (idiotija, cije su neke forme geneticke, u stvari
se definiiie kao nesposobnost govora iii razumevanja
jezika), kultura u kojoj rastemo podaruje nam je:zJik koji'
uei:mo. Kad bi bio odgajen u Pekingu iii Zanziibaru,
citalac ave knjige bi isto taka dobro govorio kineski
i svahili. Jezicka raznovrsnost je lep primer raznovrs-
nosti uslovljene sredinom (vtdeti medutim, sta 0 torrut
kaie Lenberg 1960).
U modernoj lingvistici mnoga je interesantna iJstra-
zivanja i nagadanja podstakla hilpoteza koju je sugeri-
86
sao Sepir (1921) a izlo.Zio Vorf (1956). NJihov postulat
je da jezik koji govorimo nilje samo prenosnik vee 1
uoblicitelj naseg miSljenja: Daleko od toga da bude
prosto tehnika lromuniciranja, sam [jezik] je nacin da
se usmeri opaianje govornika i pruza im uobicajene
moduse za rasclanjavanje iskustva na smislene kate
gori1e.
Ako je Sepir-Vorfova hipoteza ispravna, jezik je
mofda jedan od kanala kojilma kulturna sredina vrsi
oblikujuCi uticaj na covekovu licnost. Upravo je taj
zakljucak izvukao Li (1949): Ljudi iz kultura koje se
od nase ne samo sto drugacije postupaju vee
je i osnova njihovog pona:Sanja drugacija. po-
stupci pociiVaju na drugacijw premisama; njihovo opa.-
zanje stvarnosti je drugacije, i oni je sistematilzuju dru-
gacije. Pri ovoj sistematizaciji jezik je u velikoj meri
od pomoeil. Na primer, u jeziku stanovnika Trobrir
jandskih ostrva nema komparativa, pa oni biee pro-
cenjuju odvojeno, jedino sa stanoviSta samog bica,. a
ne u poredenju s Umesto boli me glava;
pripadnik indijanskog naroda Vintu kaze ja glava bo-
leti"', a izraz sake su mi vrele postaje na jeziku vintu
ja sake sam vrele. Prema Liju (1956), osnova miSlje-:
nja Vintu"lndijanaca jeste iskustvo da stvarnost -
konacna istina - postoji nezavisno od coveka. Cove-
kovo aJktualiziTa ovu Tea:1nost, ali i:nace ne ubi-
ce na njeno bice.
Lingvisti sene slaiu do koje se mere Sepilf-Vorfova
hipoteza moze nategnuti da bi objasnila razlicite na-
cine misljenja razlicitih ljudi (videti koji je
priredio HojdZer 1954). Ova hipoteza je najuspesnije
primenjena pri poredenju SPE (standardnih prosecnih
evropskih) jezika s nji:ma dalekim jezidma. Cak ni tu
hipoteza ne prolazi uvek dobro; taiko je Hoket (1954),
uporedujuCi engleski i kineski, nasao da razlike medu
jezicima koje se najpreciznije mogu defini:sati pred-
stavljaju u isti mah i najtrivijalnije razlike, s vorfov-
ske tacke glediSta. Sto je razHka znacajnija i upadlji
vija s te tacke glediSta, to ju je teze utvrd1tk
Pri uzajamnom uporedivanju nekih SPE-jezika tvr
dillo se, na primer, da ljudi koji govore engleski i ruski
posto ti jezici drugacije upotrebljavaju glagolska vre
mena, imaju razlici:te koncepcije vremena, trajanja i
nastajanja. To, u najmanju ruku, izgleda sumnjivo:
nema te ideje ili misli koja se moze izraziti na jednom
a ne i na drugom mada ee ona moZda izi-
87
skivati govor. Time se ne negira ci:njenica, dobro
poznata svakom prevod1ocu, da prividno odgovaraju.Ce
reci razliCiitih jezika cesto imaju razlicit domet znace-
nja, kao i da se u jednom jez1ku moze naiCi na cudne
praznine kada su u pi!tanju neki pojmovi. U ruskom,
ta:ko, nema Teci za englesku efficiency, dok engleski
nema rec koja sasvim odgovara ruskoj ywT Hi nemac-
koj Gemut (coziness i snugness su najbliZe ali ne i i:ste
po znacenju). MeduHm, bilo bi nahrno zakljuciti da
!judi koji govore ruski ne mogu razumeti sta je to
efficiency, odnosno da oni koji govore engleski ne shva-
taju pravilno ywT Gemut.
Druga mogucnost koju ne geba olako odbadti sa-:_
stoj1se u tome ua se geneticki uslovljene razlike. iz-
.. iiiea'Unacina mi'sljenja raztteitih I judi mogU od-
raz1ti na njihov
3
iezi:K .. Na trecu mogucriost ukazaoTe
'"Darlington (195 On je
'tt:ucilll kotncMenciju , u EvroptL_ljudi u ciJem sed
zikU nalazi fon th cesce una]U krvnu grupu 0 nego }j '
' u Cijem se jezrku taj foil p,e nalazi. Posto se ni1edria
- evropska populacija ne sasto}11sKI]ucivo od I judi krv-
. ne--grupe 0, a taKOOelii}eana- iiifebez- J?OI-te __ :i(rvne
grupe, IJar1'1ngn:m tvrdi da 1e ton th 1e nostavno pri-
. kladniji za -imaoce krvne grupe 0 nego za iniaoce
_gih kn'lliili_grupa. VeCina, tako reCi, namece manhm
zajednicku fonedku koja nJOJ naJVJse odgovara. Ova
__ hi oteza Je mozda zammlJIVl a kao 1'ii'iler
e no - ne o kao
Kulturologija
Nijedna kultura, bar ne kultura koja traje, ne moze
naprosto biti skup nezavisnih tradicija ucenosti; kui.:
tura je, pre, istorijski izveden sistem eksplicitnih iii
implicitnih shema (Klakhon i Keli 1945, i str.
72). Sad, iako su biolos'ki fenomeni 'specijalizovani he-
mijski i fizicki obrasci, bologija nije samo grana he-
mije iii fl!zike; bioloski zakoni i odrednice moraju se
proucavati kao takvi i ne mogu izvodi:ti iz hemije i
Iz i organizovanog kuiture
proistice opravdanost, pa cak i nuznost, otkdvanja za-
konitosti i zakona koji mozda deluju u njenoj struk-
tu:ri ,j razvi6u. Iz ovoga, medutim, ne sledi da je biolo-
gi!ja nevatna za shvatanje kulture, bas kao sto ni he.

tl
88
mija nije nevazna za biologiju. lpak, upravo to gledi:Ste
neki istraiivaci kulture prihvataju (videti glavu 1). Nje
gov najvestij1i zastupnik u Sjedinjenim Driavama je
Lesli A. Vajt, koji je predlozio nall.iv kulturologija za
ilstraiivanje zasnovano na premisi da se kultura moze
razmatrati kao samostalan, samoodreden proces, kao
proces koji ,se moze objasniti jedino samim sobom.
Uvesti ,Jjudskli organizam u razmatranje kulturnih vari-
jaci:ja je stoga ne samo nepodesno vee i neispravno;
to podrazumeva pogresnu premisu. Kultura se mora
objasniti sa stanoviSta kulture, (Vajt 1949, 1959).
Evidentno je da ponasanje i licnost oblikuje kul-
tura u kojoj se covek odgaja. Ali to ne iskljucuje uce
see genetickih varijacija kao uslovljavajucih faktora.
Zato sledeCi Vajtov argument nije ubedljirv:
Razumljivo da bioloski faktor moze unekolioco do-
prineti varijadji ponasanja, ali ovaj doprinos je
toliko mali u poredenju s uticajem kulturnog fak
tora da se moze smatrati zanemarljivim. Ukratko,
razlike u pona5anju izmedu naroda odredene su
kulturom, a ne biologijom. Prilikom razmatranja
razlika u ponasanju !judi hioloski faktor mozemo
stoga smatrati konstantom, pa ga otud eliminisati
iz nasih kalkulacija. [Videti drugi citat iz Vajta na
str. 67].
sta je, medutim, osnova za tvrdnju da je bioloski
(genetitki) faktor zanemarljiv? Vajt nije u potpunosti
pristalica teorije o neispisanoj stranici, jer priznaje
makar to da razlike izmedu idiota i coveka viSe mte-
ligencije mogu biti bioloske. A ipak nas uverava da
ljudska priroda, binloski definisana, jeste prakticno
konstantna - ona nije pretrpela znacajniju promenu
bar za poslednjih 30.000 godina, mada dopusta, pomalo
preko volje, da je Urodena inteligencija javanskog CD-
veka maZda bila ni:la od inteligencije savremenog co-
veka. On tvrdt da se ucesce promenljivilh
mora iskljuCit1 zato sto ponasanje jednog coveka vise
nalikuje ponasanju drugith !judi iz njegove kulture ne-
go ponasanju njegovih roditelja i1i drugih pripadnika
njihove kulture. Posredi je staro pogresno shvatanje
da sredina ne moze modifikovati nasledne<< osobine
a da osobine koja ona moze modifikovat1 ne zavise od
genotipa.
ENVIRONMENTALISTICKA TEZA ..
89
Vajt primecuje da su se Beclije 1798, crnci u Har-
lemu 1940, Englezi pre 1066, Italijani u vreme Palestri-
ne te Nigerijci, Bantu-Crnci itd. razlikovaH po muzici
koju su komponovali i u kojoj su uzivaH. A osim toga,
da muziCke stilove mogu prihvatati !judi koji ih nisu
izumeli. Mada su to dobri dokazi da muzicki ukusi ne
nalikuju krvnim grupama, koje su nepovratno odredene
geni:ma, oni se ipak ne kose s mogucnos6u da (1) spo-
sobnost muzickog stvaranja iii ufivanja u muzici varira
medu pripadnicima jedne populacije, da (2) ucestalost
muzi:kalnosti varira od populacije do populacije, i da
(3) sklonost odredenoj vrsti muzi,ke moze delimicno
biti geneticki uslovljena.
Iz svoje premise Vajt izvlac1 zakljucak da su sva
velika otkrica ili pronalasci do kojih se ikada doslo bili
moguCi bez ijednog 'geni,ja', tj. bez pomoci bilo koga
cija bi inteligencija nadmasivala danasnji prosek. Da
bi se izvrsilo neko veliko otkrice, kaze on, odaberite
osobu prosecne inteligencije, obezbedite joj najbolju
strucnu obuku, dovedite je u dobro opremljenu labo-
ratori:ju - i, uz pretpostavku da kod nje postoji od-
reden interes i entuzi>jazam, kako bi ona mogla da ne
otkrije nesto znacajno? Interes i entuzijazam- u tom
grmu leziJ zec! Interes i entuzijazam ne ispoljavaju sve
osobe proseooe inteHgenoije koje rade u dobro oprem-
ljenim laboratorijama; a nil svaka od njih nema zelje
I.. ni:ti sposobnosti za najbolju strucnu obuku. Da bi se
povecala verovatnoca za znacajna otkrica, stvarno su
pozeljni neki genijalni !judi, a njihova geneticka spre-
ma ne mora biti bas prosecna.
Kultura je nastala i razvila se tokom ljudske evo-
lucije skupa s genetickom osnovom koja ju je omogu-
cila. Bice da ova geneticka osnova nije ostala nepro-
menjena 30.000 godina, odnosno jos od javanskog co-
veka; verovatno da nije sasvim jednoobrazna u svim
ljudskim populacijama; a sigurno da varira od pripad-
nika do pripadnika jedne populacije. Unapred iskljuci-
vati Iz proucavanja kulture svako razmatranje genetiC-
ke osnove znaci sukobiti se s osnovnim pravHim'a na-
ucnog postupka.
4. JEDNAKI ALI NESLICNI
Moja ideja o drttstvu je da, iako
se radamo jednaki, sto znati da
imamo pravo na jednake sanse,
sposobnosti svih nisu iste.
Mahatma Gandi
Sacinih cetiri vetra da bi svaki covek mogao za
svog veka disati poput svog brata. Nacin1h svakog co
veka poput njegova brata i zabranih im da Cine zlo;
no njihova srca oporekose sto ja bejah rekao. Ove
reCi, koje se pripisuju egipatskom bogu Ra, prethode
'Otprilike cetiri i po hiljade godina Deklaraciji o neza-
visnosti, gde se ka.Ze: Drzimo da su ocrgledne ove isti-
ne - da su svi ljudi stvoreni jednaki , .. Sigumo je,
medutim, da su 1 Ra i Tomas Dzeferson znaU da se
braca vrlo cesto razlikuju po izgledu i postupdma. Bra-
~ c su, mada nesl1iena, ipak jednaika u pravima na deobu
ocevine.
Novorodence n i ~ e neis isana stranica; n e ovi eni,
..:lec:iufian, ne zapeca uru mu sudbinU. Jegove rea Cije ~
na svet koJt ga okruzuJe razhkovace se po mnogo cemu
<>d reakcija druge novorodencadi, ukljucujuCi i njego
vu bracu. Moji geni su zaista odredili sta sam ja po
stao, ali samo u smislu da, pri datom sledu sredina
i iskustava kroz koje sam ja prosao, nosilac drugacijeg
ni'za gena nije morao postati nalican meni.
Ponekada se kaie da geni odreduju graniiCe do ko-
jilh, ali ne t preko kojih, moze iCi necije razvice. Time
se samo unosi zbrka u sporno pitanje. Nema nacina
da se predvide svi fenotipovi koje dati genotip moze
da proizvede u svakoj od bezbroj mogu6h sredina. Raz
novrsnost sredina je beskrajna, i u buducnosti ce po-
stojati one koje danas ne postoje. Odojce koje sada u
ko1icima setaju ispod mog prozora moze postati mnogo
sta. Jamacno, ono verovatno nece biti visoko dva i po
metra, ali mi ne znamo kako da dodemo do podataka
JEDNAKI ALI NESLICNI
91
potrebnih za odredivanje njegove mogucne visine u ne-
kim sredinama koje se mogu konstruisati radi podsti
canja rasta. Ilmija je da su granice, posebno gornje
granice, nesto temeljno ili stvarno. Svaki, statisticar
zna da granice i da su tesko odredljive, ponaj-
viSe kada uslovi sredine nisu posebno naznaceni.
Cak i: po cenu da trosimo reci na nesto sto je oei
gledno, ponovimo da se naslede ne maze nazvati igrom
sudbine<<. Varijacije u telesnoj gradi, fiziologi:ji i men
talnim osobinama delom su geneticki uslovljene, ali
time obrazova:nje i bolje drustvene p11ilike ne postaju
niSta manje potrebni, niti nade u korist od takvih priJ.
lika iSta manje osnovane. Geneticka uslovljenost znaci
u stvari to da ne postoji jedna jedina ljudska primda,
nego jedino ljudske prirode cije su potrebe za optimal-
nim rastom 1 samoostvarenjem razlicite. Dokazi o ge.
netickoj uslovljenosH ljudskih osobina, posebno men
talnih, moraju se iJspitati s najvecom pafnjom.
Porodicne slicnosti
Naslede je, vele, uzrocnik slitnosti izmedu dece i
roditelja. Ova definicija je dobra Ill ,svom okviru, ali on
nije dovoljno strok. Mendel je nasao da ce se neki po-
tomci dva domina:ntna heterozigotna roditelja razliko-
vati od njih jer ce biti homozigoti po recesivnim geni
rna. Naslede stoga maze da dovede do razlika izmedu
dece i roditelja. Otud je bolje reCi da ono predstavlja
prenosenje samoreproduktivnih entiteta- gena (glava
2). Najstariji i najjednostavniji metod proucavanja na-
sleda je, ipak, uocavanje slicnosti i razlika u okviru i
izmedu porodica. Galton je bio sistematskih is-
trazivanja ove vrste.
U Naslednom geniju Galton (1869) je proucio 300
porodica koje su dale jednog iJ1i viSe cuvenih ljudi, pri
cemu je definisao cuvenost kao ili glasovi
tost, koju je posti!Zao otprilike jedan od 4.000 Engleza,
ili 0,025o/o stanovniStva. Goltonovi cuveni ljudi hili su
drfavnici, sudije, vojskovode, crkveni velikodostojnici,
poznati pisd i naucnici. Tabela 3 pokazuje da je cuve-
nost cesca medu srodnicima cuvenih ljudi nego medu
stanovniStvom u celini, kao i to da bliski srodnici cu-
veniih ljudi imaju vecu sansu od daljih da postanu
cuveni.
92
Tabela 3
Broj fuvenih mu.Skih srodnika na 100 cuvenih ljudi
u Engleskoj 19. veka (prema Goltonu)
Srodstvo Broj cuvenih Srodstvo Broj cuvenih
otac 31 unuk 14
brat 41
bratucedi/ujce-
viaftetkic 13
sin 48 pradeda 3
stric/ujak 18 pras tric/praujak 5
necak 22 praunuk 3
deda 17 pranecak 10
Ocigledno, cuvenost je porodicna. No sledi li onda
da je izvesna geneticka obdarenost nuina iii dovoljna
da bi neko postao cuven? Si:gurno da je, cak i u dru-
stvima gde su klasne barijere manje krute nego sto su
bile u Engleskoj devetnaestog veka, korisno imati uti-
cajne rodake. Galton nije smetnuo s uma ovu moguc-
nost. Ali ju je odbacio jer je geneticku obdarenost cu
venih ljudi definisao kao ono sto ce se, kada je pre-
pusteno samo sebi, a terano nekim sebi svojstvenim
podsticajem, uspinjati stazom koja vodi cuvenosti, sto
irma snage da dosegne sam vrh - sto ce se, bude li
spreceno osujeceno, muciti i upinjati da savlada
prepreku kako bi ponovo moglo da sledi svoj
bivi instinkt.
Ovo zvuci opasno nalik na kruzno zakljucivanje.
Danas Goltonov razresujuci argument i'zgleda bizanm,
ali je pre jednog veka uziman ozbiljno. U Sjedinjenim
Drtavama su klasne bari:jere manje krute nego u En-
gleskoj; trebalo br da se u prvoj zemlji Iakse postaje
cuven nego u drugoj; shodno tome, moglo bi se oceki
vati da u Sjedinjenim Drtavama bude viSe genijalni'h
!judi nego u Engleskoj; a tacna je, zapravo, suprotno;
zbog toga, prema Goltonu, da bi postao cuven, covek
mora naslediti gene koji su znatno cesCi medu engle-
skim nego medu americkim stanovni:Stvom.
Njegova opazanja, mada ne i njegove zakljucke, u
viSe navrata su potvrdili istrazivaci u razlicitim zem
ljama koji su proucavali rodoslove i potomke manje
iii vise cuvenih ljudt - od genija nesporne cuvenosti,
kao sto su Darvin iii J. S. Bah, do onih osoba relativno
neznatne cuvenosti koje su prikazane kao Zvezde u
prirucni:ku Americki naucnici ili ukljucene u razne ime-
nike tipa Ko je kO. (Radove Jude 1953. i Blumfilda
93
1955, kao i Enestejzi:jev kriticki prikaz 1958, preporu-
cujem kao vodi:ce za prilicno obimnu i rasutu lite. t..
raturu.)
Mada je skoro svuda nad:eno da je cuvenost poro-
dicna, upravo tu moramo pokazati najveeu obazrivost.
Sredinska predrasuda oeita je u prikupljenim podaci
rna- pod ilnace jednakim okolnostima, sin moze sma
trati da ce najlakse proci ako se opredeli za poziv u
kome se otac istakao. Ali nerazborito je odbaciti te
podatke tvrdeCi da oni ne bacaju bas nikakvo svetlo
na geneticku uslovljenost: neke specijalne sposobnosti
zaista su znacajno razvijene kod ljudi koji raspola:lu
specijalnim genetickim darovima. Podaci o nasled:iva-
nju muzickog talenta posebno su brojni i uverljivi.
Od pedeset i cetiri poznata muska pretka, srodnika
i potomka J. S. Baha, cetrdeset i sest su bili profesio.
nalni muzicari, a med:u ovima je bilo sedamnaest kom-
pozi!tora razlieitog ugleda. Neka bude da u mnogim
krajevima sveta clanovi jedne porodice imaju obicaj
da pri!hod za zivot traze u istoj profesiji; i neka bude
da se onaj ko raste u muzicarskoj porodici nalazi u
povoljnijim okolnostima da postane muzicar; pa ipak
je sasvim neverovatno da geneticka sprema clanova po-
rodice Bah nije imala nikakve veze s njihovom mu.
zickom vestinom. Ponavljanje izrazite muzikalnosti
med:u srodnicima velikih muzicara tako je opste pra-
vilo da vredi zabeleZiti izuzetke. Med:u 136 Sumanovih
predaka i rod:aka nije poznat nijedan muzi:cki talenat.
Mada je kompozitor bio ozenjen pijanistkinjom virtu-
ozom, nijedno od njihove osmoro dece nije bilo naro-
cto muzikalno (Fersuer 1957). Takvi izuzeci ne opovr-
gavaju geneticku uslovljenost muzicke vestine; oni sa.
mo pokazuju da je njena geneticka osnova slozena.
Korelacije
Goltonov ucenik i sledbenik Pkson nastojao je da
poka:le da za porodicne slicnosti po mentalnim i mo-
ralnim obelezjima, kako ih je on nazivao, vaze ista
pravila kao i za slicnosti po fizickim osobinama, koje
se, opet, ponasaju poput poznatih nasledn:ih osobina
kod zivotinja i biljaka (Pirson i Li 1903, Pirson 1904).
Njegova studija o nasled:ivanju rasta kod Ijudi klasi-
cno je delo. u grupi od 1.078 muskaraca uoceno je da
se rast krece od oko 152 do 200 em, a med:u njihovim
94
ocevima od oko 150 do 184 em, s tim sto su visoki
ocevi .imali u proseku viSe sinove. Nadeno je da koe-
ficijent korelaci.je iznosi 0,51 (koefidjent 0 ukazivao
bi na potpunu nezavisnost rasta sinova od rasta oeeva,
a koeficijent 1 na savrsenu korespondendju izmedu
rasta jednih i rasta drugih).
Na zalost, znacenje ovih korelaciorri:h koeficijenata
je dvosmisleno. Posta polovinu gena dete nasleduje od
svakog roditelja, a jednokrvna deca imaju polovinu
istih i polovinu ["azlicitih gena, oeekivalo bi ISe da 1w-
relacija izmedu roditelja i potomaka i izmeciu jedno-
krvne dece i:znosi 0,5 kada bi (a) proucavana osobina
bila odredena nekolikim istovetnim genima sa zbirnim
efektima (tj. kada b1 svaki genu odredenoj meri pove-
cavao iii smanji,vao rast, bez obzira koji bi drugi geni
bili prisutni), i (b) kada na osobinu o kojoj je rec
ne bi delovale sredinske varijacije, odnosno kada bi
srediiD.a bila jednoobrazna za celu populaciju. Ako sre-
dina nije jednoobrazna, a osobi:na bude osetljiva na
sredinske varijaci:je, teorijski se, bez obzka na gene-
ticku uslovljenost, moze uoeiti rna koji stepen korela-
cije. Proucavanje korelacija je ipak korisno ako se sre-
dinski uslovi kontrolisu iii analiziraju.
Kao ilustracija maze posluiiti veoma ozbiljna stu-
dija Konrada i Dzounsa ( 1940). Oni su testirali inteli
genciju 997 ljudi iz 269 porodica tipicnih za seoske po-
pulacije centralne Nove Engleske. Svi su bili domo-
roci; autori su smatrali da su tu varijacije u ekonorn
skom statusu i sansama za obrazovanje male u pore-
cienju s gradskim zajednicama, a kulturna tradicija
prilicno jednoobrazna i stabilna. Testovi za decu, omla-
dinu i odrasle bili su razliCiti, u skladu s uzrastom.
Uocene koreladje prikazane su na tabeli 4.
Tabela 4
Korelacija uspeha clanova porodica iz seoskih popula-
cija Nove Engleske na testovima inteligencije (prema Kon-
radu i Dzounsu)
Srodstvo
jednokrvna deca istog pola
jednokrvna: deca razliCitog pola
roditelji - potomci
Korelacija
+ 0,45
+ 0,54
+ 0,49
Broj testiranih
475
439
501
1 ItA&! :CQ
9S
Sve korela:cije bile su pozitivne, a veCina se pribll:-
zavala koefkijentu 0,5. staviSe, korelacije izmedu jed
nokrvne dece istog pola: (tj. sestra-sestra i brat-brat)
nisu bile vece nego izmedu jednokrvne dece razliCitog:
pola (brat-sestra), mada je zbog polne slicnosti tre-
balo da sredine prvih budu u proseku sli:cnije nego sre-
dine drugih. Korelacije izmedu jednokrvne dece nisu
bile mnogo vise od onih izmedu roditelja i dece; a tpak
bi se, prema jednoj environmentalistickoj hipotezi, oce-
kivalo da slicnost u pogledu stecenog bude veca medu
jednokrvnom decom nego izmedu roditelja i
ka, a to bi treba:lo da vodi viSilm korelacijama izmedu
jednokrvne dece nego izmedu roditelja i dece. Korela-
cije majka-sin, otac-sin i otac-kci bile
su priblizno jednake; verovanje da majka ima ve6 uti
caj od oca na inteligenoiju dece ne nruazi oslonca ru
ovim podac1ma.
Naslede i sredina - operativni pristup kad materijat
nije covecji
Za proucavanje porodicnih slicnost1, mada su su-
gestivna, ne moze se reCi da su nepobitno dokazala bilo.
sta. Srodnici poseduju zajedilllicke gene, ali obieno i zive
u istim sredinama. Sada bi bilo korisno videti, kako
se problemu urodeno - steeeno moze priCi kada su
u pitanju organizmi mnogo pristupacniji eksperimen-
tima no sto je to covek.
Dobro je poznato da se predstavnici mnogih vrsta
bilja:ka razlikuju po izgledu zavisno od toga da li se-
gaje na nivou mora ili u visokim planinama. Kako po-
stupiti da bi se utvrdili relativni doprinosi nasleda i
sredine ovim razlikama? Nekad su botanicari bili zbu-
njeni ovim problemom, kao sto su to danas istra:Zivaci
ljudske varijabilnosti U divnim eksperimentima Tjur-
sona (1922) te Klozena, Keka i Hajsija (1940, 1948, 1951)
biljke nadene na razliCitim mestima bile su presecene,.
svaka na tri ili viSe delova (iskljucujuCi mutaciju, od-
resci dobijeni od jedne jedinke slicnih su genotipova),
pa su ti delovi ponovo zasadeni u razlicitim sredinama:
jedan na nivou mora, drugi na srednjoj uzviSici, a treei
u alpskoj zoni kakvog planinskog venca.
Cesto se pokazivalo da su biljke Ci:ji je zavicaj na
nivou mora potpuno nesposobne za zivot u alpskoj zo-
ni, gde je topla sezona, sezona rasta, bila za njih pre--
96
kratka da bi cvetale i zametnule seme. Biljke poreklom
iz alpske zone bile su viSeg rasta u staniStima na sred
njoj nadmorskoj visini i na nivou mora nego u sopstve-
noj postojbillli, ali ipak ni pribliZno rasta zavicajnih
biljaka. Dakle, zakljucak je da su uocene razlike izme-
du biljaka odomacenih na razlicitim nadmorskim visi
nama delom geneticke a delom sredinske. Svaka biljka
ima svoju normu reakcije, koja odreduje kako ce ona
rasti i kako ce izgledati u datoj sred1ni.
U poredenju s onima koji proucavaju biljke, oni
koji proucavaju coveka imaju teze uslove: ljudi se ne
mogu izrezati na geneticki istovetne komade i naterati
da :live u hotimi,ce odabranim sredinama. Na srecu,
medutim, priroda nam je pru:Zila priliku i za zapafa-
nja o ljudima, i to zapazanja otprilike onakva kakva
bismo zeleli da nacinimo da su svesno kontrolisani:
eksperimenti moguCi: jednokratni viSestruki porod -
dvojke, trojke itd. I opet je Golton (1876, 1883) zapazio
tu mogucnost i poceo da je iskoriScava. (Obimnu lite-
raturu 0 genetickim proucavanj.ima dvojki sazeto su
prikazali Njumen 1940, Kolmen 1953, Fersuer 1954, Os-
born i Didzordz 1959, i drugi.)
Blizne i bratske dvojke
Postoje dve vrste dvojki. Bratske ( dizigotne, bino-
vularne ili dvojajne) dvojke postaju od dve jajne celije
koje su oplodila dva spermatozoida. One su naprosto
deca istih roditelja rodena istovremeno, mogu biti istog
ili suprotnog pola, a genotipovi im se, u proseku, raz-
likuju koli;ko i oni kod brace i sestara koji nisu dvojke.
Blizne (monozigotne, monovularne ili jednojajne) dvoj-
ke postaju od jednog oplodenog jajasca kome se desilo
da se podeli na dve zasebne jedinke. One su istog pola
i imaju, pod uslovom da mutadje izostanu, istovetne
genotipove. Sta je zapravo uzrok jednokratnom viSe-
strukom porodu, bilo da su posredi bratske iii blizne
dvojke, nije sasvim poznato. Postoje neki dokazi da
je sklonost radanju dvojki geneticki uslovljena; ucesta-
lost viSestrukih trudnoca iznosi oko 1:70 kod americ-
kih Crnaca i nekih Evropljana, oko 1:45 medu Japan-
cima, dok su jos vi:Se stope zabelezene u Ju:Znoj Rode-
ziji, a najnize u Vijetnamu (videti upute u Nil i Sul
1954). Medutim, ove rasne varijacije pretezno su posle-
dica razlicitrh ucestalosti bratskih dvojki, buduci da su
97
ucestalosti bliznrh dvojki priibliznije jednoobrazne. Me
du americkim belim stanovniStvom bratske dvojke su
oko dva puta brojnije od bliznih (74 bratskih prema
39 bliznih na 10.000 rodenja).
Posta imaju iste gene, blizne dvojke mogu se upo-
redirt:i s eksperimentalni:m odrescima iste biljke u opi,.
tima koje smo pomenuli. PrelazeCi preko mogucnosti
mutacije, uzimamo da su sve uocene razlike izmedu
bliznih dvojki sredinske, te hi one bile blizne po fe.
notipu kada hi im sredine bile sasvim iste. Naravno,
sredina nikada ni:je bas ista za dve jedinke, bilo da
one pripadaju ljudskoj ili rna kojoj drugoj vrsti.
Neke blizne dvojke, ka:ko to i samo ime implicilra,
upecatljivo su - u stvari, upadljivo - slicne ne samo
po crtama lica vee i po bolestima koje dobijaju, po
ponaSa.nju, navikama i zivotnom putu - ukratko, po
zivotu u celi:ni. Da li to znaci da Sredina prepusta pr-
venstvo nasledu pri odredivanju ljudske varijabilno-
sti? Takav zakljucak ne sledi iz cinjenica. (Videti, me-
dutim, Kuk 1951, gde je i:zneseno suprotno glediSte.)
Pre svega, primeri stvarne ili izmiSljene priblizne isto-
vetnosti !judi privlace viSe paznje nego dvojke cija
slicnost nije tako potpuna. Neophodno je proucavati
reprezentativan ue:orak dvojki, a ne dvojke posebno
odabrane zbog veHke slicnosti.
Presudne dokaze dobijamo poredenjem prosecnih
razlika date osobine posmatrane kod bliznlih i bra:tski:h
dvojki. Kada hi varijacije te osobine bile strogo gene-
ticke, kao sto je to slucaj s krvnim grupama, blizne
dvojke bi uvek bile slicne, dok hi bratske cesto bile
razlicite. U slueaju Cisto sredinske osobine, prosecna
razlika izmedu clanova bliznih dvojki bice isto toliko
velika kao i ona izmedu clanova bratskih dvojki. Ako
pak data osobina varira i geneticki i sredi:nski, blizne
dvojke ce biti u proseku slicnije od bratskih.
Iz tehnickih stat1stickih obzira korisno je da se te
razlike u okviru parova izraze pomocu varijansi (zbi
rova kvadriranih odstupa:nja od prosecne vrednosti
za par) podeljenih brojem parova. Zatim se mogu izra
cunati odnosi varijansi uocenih kod bratskih (VBr) i
kod bliznih (VB
1
) dvojki. Sto je za datu osobinu od-
nos VBriVBI veci, to je veCi i relativan znacaj gene-
ticke uslovljenosti za uoeene razlike u toj osobini. Dru-
ga tehnika je sracunavanje koeficijenata korelacije iz-
medu velicina osobine uocene kod clanova bliznih (rBo)
i bratskih (rBr) dvojki. Vise koreladje kod bliznib
98
dvojki ukazuju na jaku geneticku uslovljenost. Moze
se izracunati i koeficijent nasledljivosti osobine h, pre-
rna ovoj formulil:
h
_ (Vur-Yut) .
1
. h (ru.-rur)
- II ,
Yur ' (1-rur)
Vrednost h = 0 uka:zuje da su varijacije iskljucivo
sredinske, h = 1 da su iskljucivo geneticke, dok medu-
vrednosti mogu slu:liti kao procene relativnog dopri-
nosa nasleda i sredillle u grupi proucavanih ljudi.
Fizicki izgled dvojki
Podaci o fizickim karakteristikama dvojki mogu
se smatrati paradigmom. Time ne podrazumevamo ve-
rovanje da se fizicke osobine i osobine ponasanja mo-
raju vladati slicno s obzirom na geneticku uzrocnost.
Pre nam je namera da ilustrujemo neke pogodnosti i
ogranicenosti metode istra:livanja dvojki. Tabela 5 sa..
zeto prikazuje neke procene nasledljivosti dobijene iz
podataka koje su prikupili Osborn i DidZordZ (1959)
posmatrajuci 59 bliznih i 53 bratske dvojke.
\ n:ii,
Tabela 5
Nasledljivost (doprinos genetickih uzroka u odnosu pre-
rna s.redinskim) uoeene varijadje nekih osobi.n.a (prema
Osbornu i Didiordtu)
'
Osobina Muskarci
sirina glave
indeks glave
visina pri sedenju
duiina stopala
duiina ruku
vis ina
obim struka
dmina nogu
razmak izmedu korena nosa
i usne duplje
gornja muskulatura ruku
duiina bedara
obim glave
obim grudi
sirina usta
sirina grudnog kosa
tezina
bizigomaticna sirina
dufina glave
0,95
0,90
0,85
0,84
0,80
0,79
0,79
0,77
0,71
0,68
0,65
0,63
0,54
0,46
0.45
0,05
0
0
:tene
0,76
0,70
0,85
0,82
0,87
0,92
0,63
0,92
0,72
0,53
0,68
0,70
0,55
0,64
0.17
0,42
0,68
0,53
JEDNAKI ALI NBSLICNI
99
Za osobine kao sto su sirina glave, indeks glavo
( odnos sirina glave : duzina glave), visina, te du.Zina ru-
ku; nogu i stopala stepen nasledljivosti je visok (tj.
po ovim osobinama blizne dvojke su mnogo
od bratskih); tezina, bizigomaticna sirina (sirina lica)
i duzina glave kod muskaraca su na izgled nenasledro
ljive (tj. varijabilnost ovih osobina kod bliznih dvojki
je otprilike ista kao kod bratskih). Sad, koeficijent na-
sledljivosti je ponekada viSi kod osoba jednog pola, a
ponekada kod osoba drugog. Posredi jednostavno mo-
gu biti greske prilikom uzimanja uzorka, pa se ta raz.
lika u vezi s polom moze izgubiti ako se prouci veei
broj dvojki. S druge strane, sasvim je moguce da se
razlike u genima (koje su, uopste uzev, iste kod oba
pola) manifestuju jasnije u fenotipu jednog pola nego
u fenotipu drugog. Tako, oblik glave (meren indeksom
glave) moze biti znatno varijabilniji kod mu5karaca
(nasledlj.ivost 0,90) nego kod zena (0,70).
Uporedimo sada procene nasledljivosti do kojih su
dosli Osborn i DidzordZ (tabela 5) s onima su
dali Njumen i njegove kolege (tabela 6). Ova dva niza
podataka prilicno se slazu kada su u pitanju visina,
visina pri sedenju i indeks glave. Ali za razliku od Qs.
borna i Didzordza, koji nalaze da tezina, posebno kod
muskaraca, gotovo i nije nasledljiva, Njumen i sarad
nid nalaze da je njen koeficijent nasledljivosti zama-
san - 0,78. Da li su ti nalazi kontradiktorni? Da li ee
pafljivija proucavanja ustanoviti neki utvrden koefici-
jent nasledljivosti? Ne nufno; moguce je da su istra ..
zivaci sasvim tacno procenili nasledljivost telesne te-
zine kod proucavanih osoba. Ali desilo se da su dvojke
koje su ispitivali Osborn i DidZordz uglavnom bile od
rasle osobe, a Njumen i saradnici su imali posla s mno-
go dece i omladine u razvoju, pa moze biti da je stopa
rasta u nekim godinama zivota u prilicnoj meri nasled-
ljiva, dok je tezina odraslih mozda znatno varijabilnija
zbog razlika u ishrani, zdravlju i drugim faktorima. Eto
interesantnog problema cije bi se dalje proucavanje
isplatilo. Medutim, ova situacija odista ilustruje jedan
znacajan princip - nasleduje se ne telesna tezina kao
takva, vee tendencija telesnog razvita, koje pod razJi..
citim okolnostima moze imati za posledicu razliCitu
tezinu.
100
BVOLUCIJA COVECANSTVA
Tabela 6
koefici/tihti (r) i nasledljivost nekih oso-
bina kod blirlnih 1 brats dvojki (prema Njumenu, Frime-
nu i Holzindzeru)
Bratske
Blizne dvojke
Osobina
dvojke
odgajane Nasledljivost
zajedno odvojeno
1. visina 0,64 0,93 0/17 0,81
2. visina pri
sedenju 0,50 0,88 0,96 0,76
3. teiina 0,63 0,92 0,89 0,78
4. indeks glave 0,58 0,90 0,75
5. mentalni uzrast
po Bineu 0,60 0,86 0,64 0,65
6. KI po Bineu 0,63 0,88 0,67 0,68
7. KI po Otisu 0,62 0,92 0,73 0,80
8. znacenje reci 0,56 0,86 0,68
9. aritrneticko
racunanje 0,69 0,73 0,12
10. prirodopis
i nauika 0,65 0,77 0,34
11. istorija i knji-
zevnost 0,67 0,82 0,45
12. pravopis 0,73 0,87 0,53
13. Vudvort-Metjus 0,37 0,56 0,58 0,30
14. Brzina na testu
rnotornog kapa-
cit eta 0,38 0,69 0,50
lnteligencija dvojki
Inteligencija je, bar prividno, ljudski kvalitet koji
se najviSe ceni. Zbog cega su neki ljudi pametni, a
neki glupi? Gotovo svi se slazu da se dobrim odgojem
i obrazovanjem izostravaju umne moei, koje usled za.
postavljanja ostaju nerazvijene. Ali mnogi ljudi uzmiru
pred idejom da su geni na bilo koji nacin povezani
s inteligencijom, a taj stav skoro uvek se javlja u spo-
ju s pogresnim shvatanjem prirode i delovanja gena.
Nasledivanje 1nteligencije ne znaci da su neCije um-
ne moCi, odredene i utvrdene pri zacecu ili rodenju, vee
jedino da bi i pod jednoobraznim uslovima odgoja i ob-
razovanja umne moei ljudi i dalje varirale. Ucinjeni
su brojni pokusaj.i da se razmrse i procene sredi:nski
i geneticki faktori koji uticu na inteligenciju. Istrafi
101
vanja u ovoj oblasti opterecena su teskoeama, i mada
su neka pouzdooi:ja od drugih, sva su pretrpela kritiku
- neka opravdanu, a druga smdno cepidlaeku. (lzvr.
sni kdticki prikazi novijeg datuma nalaze se u Ene-
stejzi 1958 te Fuler i Tomson 1960.) Ukratko, stvar stoji
ovako.
Inteli!gencija se ne da lako izmeri:ti. Testiranje
inteligencije zapoceli su u Francuskoj Bine i Simon
1905, a razmdio ga je Termen u Americi 1916 (Sten-
ford-Bineov<< test). Testovi za skolsku decu i odrasle
sastoje se od problema, uglavnom verbalnih, smiSlje-
nih za procenjivanje prvenstveno sposobnosti baratanja
simbolima, apstrakcijama, i logickog miSljenja. Testovi
za mladu decu su drugaciji, jer umesto toga procenjuju
brzinu sazrevanja senzornih i motornih koordinacija.
Da bi se Standardizovao, test se daje uzorku naj-
boljih mogucih predstavnika populacije kojoj je name-
njen. >>Kolicnik inteligendje<<, odnosno KI, rezultat je
koji pokazuje uspeh i,spitivane osobe u poredenju s pro-
secnim rezultatom u standardizovanom uzorku. Kako
kaiu, KI izmedu 90 i 80 ukazuje na tupost; onaj izmedu
80 i 70 naziva se granicnim<<; smatra se da KI izmedu
70 i 50 imaju maloumni<<, izmedu SO i 20 imbecili, a
da rezultati i,spod 20 oznacavaju idiotiju. Izostaje puna
saglasnost o tome koliki je KI potreboo za genija;
neki psiholozi su prilicno popustljivi i smatraju da je
KI iznad 125 karakteristican za obdareno dete, pa eak
i za genija, dok drugi zahtevaju minimum od 180.
U ovoj oblasti je delo Njumena, Frimena i Holzin.
dzera (1937) jos uvek klasicno. Oni su proucili pedeset
bliznih i pedeset istopolniih bratskih dvojki, ciji su cla-
novi ziveli zajedno, obicno s roditeljima. Od velikog
znacaja bilo je proucavanje jos devetnaest bliznih dvoj-
ki, ciji su clanovi razdvojeni, vecina pre navrsenih go-
dinu dana, i odgajani odvojeno - u razlicitim porodi
cama, cesto u razlidtim gradovima. Kada su u pitanju
ljudi, tu smo se, dakle, najviSe moguce pribliZili ranije
opisanim eksperimentima s komadanjem i presadiva-
njem biljaka. Tabela 6 sazeto prikazuje glavne elemen-
te rezultata.
Po svim proucavanim osobinama, blizne dvojke
bile su slicni:je od bratskih, kao sto to pokazuju visi
korelacijski koeficijenti. Treba, medutim, zapaziti da
su u vezi s proucavanim fizickim osobinama ( osobine
1-4) korelacije za blizne dvojke toHko visoke da, kako
izlazi, procene nasledljivosti (izracunate na nacin pri-
102
kazan na str. 98) iznose od 0,75 do 0,81. Blizne dvojke
odvojeno odgajane otprilike su podjednako slicne po
ovim osobinama kao i one odgajane zajedno; u stvari,
slucajno ispada da su neki korelacijski koeficijenti cak
i neznatno viSi za odvojeno odgajane dvojke. Isto tako,
KI bHznih dvojki (osobine 5-7) slicniji je nego KI
bratskih; prosecna razlika izmedu clanova bliznih dvoj-
ki iznosi 5,9 bodova za Kl, a izmedu bratskih dvojki
9,9 bodova. Mada neki autoriteti smatraju da je ovaj
zakljucak sporan, razumnije tumacenje ovih podataka
ipak se sastoji u tome da je, bar sto se tice dvojki koje
su Ispitivali Njumen, Frimen i Holzindzer, uspeh na
testovima inteligencije delom bio uslovljen genotipom.
z l ~ da se koeficijenti nasledljivosti krecu izmeau
0,65 i 0,85; drugim recima, priblizno 2/3 do 4/5 vari-
janse uocene kod clanova bratskih dvojki odgajanib
zajedno moze se uslovno pripisati genetickoj uslovlje-
nosti, a ostatak sredinskim razlikama.
Testovi inteligencije dvojki koje su odvojeno od
gajane predstavljaju dopunu prethodnom izlaganju.
Koreladje izmedu KI bliznih dvojki odgajartih odvo-
jeno imaju srednju vrednost u poredenju s korelacir
jama izmedu KI bliznih i bratskih dvojki odgajanih
zajedno. Srednja razlika izmedu dvojki odgajanih od
vojeno bila je, na Bineovom testu, 8,2 boda za KI, tj.
manja od 9,9 bodova kod bratskih dvojki, ali veca od
5,9 kod bliznih dvojki odgajanih zajedno. Sta to znaci?
Najrazbodtije bi, izgleda, bilo zakljuciti da su sredin
ske razlike cijem su dejstvu bile izlozene te odvojeno
odgajane blizne dvojke proizvele otprilike upola manju
dilferencijaciju nego geneticka heterogenost jednokrvne
dece.
Prema broju godina koje su odvojeno gajene dvoj-
ke provele u skoli, te prema fizickim, socijalnim i obra-
zovnim prednostima koje su imale, istrazivaci su oce-
nili njiJhovu sredinu kao relativno bolju iii losiju. Kako
se i moglo oeekivati, clan dvojke s viSim KI obicno je
bio onaj koji je rastao u boljoj sredini nego njegov
parnjak, i obrnuto.
Zajedno odgajane dvojke podvrgnute su i stenford
skom testu postignuca, namenjenom procenjivanju ste-
pena uspeha u ucenju odredenih nastavnih predmeta.
Na ovom testu, Cije su komponente drukcije ( osobine
8 do 12 na tabeli 6), pokazalo se da su procene nasled-
ljivosti najnize za ovladavanje aritmetickim racunanjem,
a najviSe kada su u pitanju bili znacenje reci i pravo-
103
prs. Ovi rezultati se mozda mogu iskoristiti kao llu-
stracija sta naslede jeste a sta nije. Sigurno da se niko
ne rada s poznavanjem znacenja i pravopisa engleskih
iii bilo kojih drugih reci. Ali neki ljudi uce te stvari
lakse nego drugi, a varijacija sklonosti ucenju saddi
znaeajnu geneticku komponentu. Brzina i tacnost arit-
meti:ckog racunanja (a one, uzgred receno, nikako ntsu
isto sto i matematicka sposobnost) predstavljaju, s drt!r
ge strane, nesto sto kod ljudi koje su Nju-
men, Frimen i HolzindZer mnogo viSe zavisi od prakse
i vezbe nego od modenih predispozicija.
Covek kao deo sopstvene sredine
Videli smo da poredenje KI bliznih i bratskih dvoj-
ki koje su proucavali Njumen, Frimen i Holzindzer
nagovestava da je tip inteligencije meren pomenu-
tim testovima uslovljen delom geneticki a delom sre-
dinski. Vingfild (1928), Hirs (1930), Ketel, 13luit i Be-
lof (1955), Ketel, Stajs i Kristi (1957), a i drugi istra-
zivaci pribavili su podatke 0 dvojkama koji su ih do-
veli do i:stog zakljucka. Cinjenicna grada u ovoj oblasti
istraiivanja zaista nije sporna, ali njeno vrednovanje
jeste. Darlington ( 1953) smatra da su studije o dvoj-
kama >>pokazale da predstavljaju jednu od osnova ge-
netike<<; Nil i Sui (1954) misle da >>metod dvojki ne
daje opravdanja za vreme utroseno na sakupljanje tih
podataka<<.
Rezultati dobijeni proucavanjem dvojki izazvali su
sitnicave i nategnute kritike; medu kriticarima su pred-
njacili neki psiholozi koji naginju bihejvio-
risticke skole (videti str. 112). Sasvim je tacna da me-
tod proucavanja dvojki pati od ozbiljnih ogranicenja.
Njilh treba imati na umu, ali ona nam ne daju pravo
da po kratkom postupku odbacimo zakljucke u vezi
s nasledljivoscu psihickih osobina izvedene it: podataka
o dvojkama. Na primer, isticano je da je vecina dvojki
koje su proucavali Njumen, Fdmen i Holzindzer zivela
u domovima pripadnika americke srednje klase. Kada
bi se mogle pronaci i prouciti dvojke ciji su clanovi
odvojeno odgajani u razlicitim zemljama, u razlicitim
kulturama iii u veoma nepodudarnim ekonomskim
okolnostima, verovatno bi se dobile nize procene na-
sledljivosti nekih osobina, posebno inteligencije. Obr
nuto, ujednacenije povoljne prilike i veea jednoobraz-
104
nost u pogledu skolovanja i ekonomskih uslova imale
bi za posledicu v1Se procene nasledljivosti. Ove procene
ne bi trebalo tumaciti kao mere prirodene inteligen-
cije nasuprot >>stecenoj.
Drugi kriticari su tvrdili da, posto su sredine bliz-
nih dvojki slierrije od sredina bratskih, veca slicnost
prvih ne mora biti geneticka. (Videti upute koje navodi
Enestejzi 1958.) Na primer, posto obicno clanovi bliz-
nih dvojki upadljivo lice, roditelji, drugovi, nastavnici
i drugi postupaju prema njima slicnije nego sto bi, po
svoj prilici, postupali prema clanovima bratskih dvojki.
Ovde je sporno sta se podrazumeva pod sredinom
Ijudskih bica. Nije celokupna sredina poput vremen-
skih prilika, kojima smo izlozeni ali ih ne mozemo pro-
meniti. Cak i nize zi<votinje odlaze tamo gde ih uslovi
zadovoljavaju<<. Covek bi,ra, kontroliSe i donekle stvara
svoju sredinu. Kao primer moguce tananosti posledica
njegovog delovanja mozda mogu poslliZiti podaci 0 jz,
lucenim aminokiselinama u mokraci bliznih i bratskih
dvojki (Gartler, DobZanski i Beri 1955). Pomenuto istra
zivanje obuhvatilo je mali broj dvojki, bliznih i brat
skih, ciji su neki clanovi obicno ziveli i obedovali za-
jedno, dok su drugi ziveli i hranili se odvojeno. Uzorci
izluCivanja kod clanova bliznih dvojki koji su zi'veli
odvojeno bili su tek neznatno drugaciji od uzoraka
onih koji su ziveli zajedno. Suprotno tome, clanovi
bratskih dvojki koji su ziveli zajedno obicno su hili
mnogo slicniji nego oni koji su ziveli odvojeno. Pred-
lozeno objasnjenje glasi da clanovi bliznih dvojki, cak
i kada zive odvojeno, obicno odabiraju istu hranu, dok
clanovi bratskih dvojki imaju vece izglede da se raz-
likuju u izboru.
Covek je deo sopstvene sredine: kao sto ona utice
na njega, tako i on utice na nju. Organizam i sredina
zbilja su delovi jednog sistema u kome vlada medu-
delovanje. Tacno je da se, u proseku, prema bliznim
dvojkama postupa slicnije nego prema bratskim. Povr-
sno uzev, moze nam se uciniti da je to ozbiljna zamer-
ka zakljucku o delimicnoj genetickoj uslovljenosti oso-
brna po kojtma clanovi bliznih dvojki viSe Hce jedni
na druge od clanova bratskih dvojki. No ova zamerka
je posledica jednog velikog nesporazuma. Zasto, zbilja,
roditelji postupaju prema bliznim dvojkama slicnije
nego prema bratskim? Sigurno ne zato sto su to sve-
sno odlucili. U stvari, tek brizljivim proucavanjem ma-
ze se utvrditi jesu li dvojke blizne iii bratske, pa rodi-
lOS
telji obicno nisu sigurni u koju od ove dve klasc spa
daju njihove dvojke. Postupanje prema bliznim dvoJ
kama je sHcno zbog njihove slicnosti po izgledu, a i
zbog njihovog slicnog reagovanja na okolinu, ukljucu-
juci roditelje i druge ljude. Ukratko, prema njima se
slLcno postupa bas zato sto su one geneticki slicne.
Napokon, clanovi bratskih dvojki su najcesce razlicitog
pola; pol je geneticka osobina; a niko ne ocekuje, bar
ne u nasem drustvu, da se prema decaku i prema de-
vojcici postupa u svakom pogledu isto. (Nije vazno
da li se prema njima moze postupati manje-viSe slicn<>
u nekim drugim stvarnim iii zamiSljenim drustvima).
Druge geneticke razHke mogu imati efekte analogne
polnoj razlici, mada mozda manje radikalne od nje.
Inteligencija usvojenika i usvojitelja
Proucavanje usvojenika je, odmah posle proucava--
nja dvojki, dalo najvise dragocenih podataka o gene-
tickoj i sredinskoj uslovljenosti inteligencije. Ako je
KI deteta u potpunosti odreden njegovom sredinom,
trebalo bi da, umesto korelacije izmedu KI usvojenika
i njihovih bioloskih roditelja, postoji pozitivna kore-
lacija s usvojiteljima. Obrnuto, kruta geneticka deter-
minacija davala bi pozitivnu korelaciju s bioloskim ro-
drteljima, ali ne i s usvojiteljima.
Kada su Vudvort (1941) i Enestejzi (1958) kritiCki
razmotrili odgovarajuCi dokazni materijal, uociLi su sle-
decu bitnu Cinjenicu: KI usvojenika nalazio se u ma-
njoj pozitivnoj koreladji s KI usvojitelja nego Ki dece
s KI njihovih bioloskiih roditelja, koji su cinili kon-
trolnu grupu<<, po uzrastu i drugim karakteristikama
uskladenu s usvojenicko-usvojiteljskom grupom<<. Iz
ociglednih razloga tesko je doei do podataka o KI
usvojenika i njihovi:h bioloskih roditelja, ali d ono mal<>
raspolozivih nagovestava pozitivnu korelaciju izmec.1u
KI jednih i drugih.
Evidentna je, izgleda, bar izvesna genetlicka uslov-
ljenost. Ovaj zakljucak se, medutim, dovodi u pitanje
iz nekoliko razloga. Verovatno je najveca teskoea u to-
me sto, bar u Sjedinjenim Drfavama, agencije za usva-
janje dece nastoje da Za odgovarajuce dete nac:tu od-
govarajuCi dom, tj. zivotna istorija bioloskih roditclja
i usvojitelja bude sto slllicnija. Osim toga, znaca i no je
da se deca sto ranije smeste u usvojitcljski dom kako
106
bi se na najmanju meru smanjio uticaj prvobitnog do-
ma. Najzad, bilo bi pozeljno da se prouci kako usvo-
jiteljski domovi u razliCitim sredinama deluju na usvo-
jenike, mada se, u stvani, deca retko daju na usvajanje
siromasnim porodicama. Uprkos ovim prigovorima, po-
stojeea dokazna grada svakako ide naruku glediStu da
u determinisanju inteligencije i genotip i sredina pred-
stavljaju znacajne promenljive veliame.
Primarne mentalne, sposobnosti i osobine licnosti
Naivna je predstava da je KI opsta mera priro-
denih intelektualnih moei. Definicije inteligencije su
brojne (Vlideti Godard 1946), ali pokazalo se da nijedna
ne zadovoljava, izuzev one koja pleni svojom neobic-
noscu - da je inteligencija ono sto se meri testovima
inteligencije. KI je koristan zbog toga sto omogucuje
da se prilicno pouzdano predvidi verovatan skolski us
peh testiranih. Tim testoVlima se zapravo meri podob-
nost za skolu; najsire upotrebljavani testovi naginju u
korist verbalne sposobnosti, shvatanja simbola i ap-
strakcija te rukovanja njima, kao i, donekle, u korist
matematicke sposobnosti. Oni koji na tim testoVIima
dobiju veliki broj bodova obicno se, u nasoj kulturi,
smatraju pametnim. lzvanrednu umesnost u resava-
nju nekih zadataka mora, medutim, pratiti srazmerna
sposobnost u drugim oblastima. Rajf i Snajder (1931)
su pronasli trideset ri tri ,,znalca idiota u americkim
ustanovama za maloumne. Osmoro od njih pokazalo
je zapanjujucu spretnost u racunu, osmoro se uspesno
bavilo muzikom, sedmoro slikarstvom, a desetoro je
bHo na drugi nacin obdareno (videti isto tako Enestejzi
i Levi 1959).
Poslednjih godina se veliki deo aktivnog d:straZiva-
nja zasni:va na hipotezi da se ljudi razlikuju prema ne-
kolikim, pa cak i mnogim, delimicno samostalnim >>pri-
marnim mentalnim sposobnostdma, odnosno grupnim
faktorima. Opsta saglasnost o tome koje su to primarne
sposobnosti i faktori, i kako ih valja meriti, jos nije
postignuta. Interesantan je pokusaj Ketela i njegovih
saradnika (Ketel i dr. 1955, 1957) da istraZe nasledlji-
vost >>primarruili faktora licnosti, ciji opis citalac moze
naci u njihovim radovima. Spisak je sledeci:
107
1. trezvenost - lakomislenost
2. nervna napetost - opustenost autonomnog nervnos
sistema
3. opsta neuroticnost - snaga ega
4. voljna kontrola
5. netrpeljiva dominantnost, nezrelost- stenicna emo-
cionalnost
6. ciklotimija - shizotimiJa
7. preduzimljiva ciklotimiJa - povucena shizotimija
8. socijalizovani duh - neotesanost
9. dominantnost ili nezavisnost - potcinjenost
10. energicna konformnost - tiha ekscentrienost
11. hitrost i ostroumnost (tj. vedri optimizam)
sporost i tupost
12. opsta inteligencija
Testovima namenjenim merenju ovih faktora pod
vrgnute su 104 blizne i 30 bratske dvojke koje su .Zivele
zajedno, 104 jednokrvna deteta koja su zivela zajedno
i 60 jednokrvne dece koja su zivela razdvojeno. Da bi
se iz ovih podataka dobile procene nasledljivosti, raz-
radena je bila prilicno slozena matematicka tehnika.
Autori zasada smatraju svoje zakljucke uslovnim. Po
svemu sudeci, medutim, varijansa uocena u njihovom
materijalu u faktorima 6, 7, i 12 uglavnom je gene-
ticka, u faktorima 5, 8, 9 i 10 geneticka i sredinska
komponenta su pribliZno jednake, a u faktorima 1, 2,
3, 4 i 11 preovladuje sredinska varijansa. Za blizne i
bratske dvojke obavljeno je pripremno istrazivanje
p11imamih mentalnih sposobnosti, analiziranih pomo-
cu metoda koje je uglavnom razradio Terston. Rezul-
tati su objavljeni jedino u izvodima (Terston, Terston
i Strendskov 1953, Strendskov 1954, Vendenberg 1956),
ali, kako izgleda, nagovestavaju izrazitu nasledljivost
nekih primamih mentalnih sposobnosti.
Varijadje licnosti i temperamenta su skoro isto
toliko primetne koliko i varijacije inteligencije, ali se
jos teze proucavaju. Psiholozi su rizgradili testove i in-
ventare<< licnosti, metode za opisivanje stavova i inte-
resa, kao i razne projektivne<< tehn1ke, ali njihova pri
mena u genetickim istrazivanjima uglavnom je stvar
buducnosti.* Jedno od pionirskih istrazivanja u ovoj
oblasti obavio je Karter (1935), koji se poslU.Zio tzv.
Bernrojteroviim inventarom licnosti. Neki njegovi rezul-
tati saieto su prikazani na tabeli 7.
* Prikaz nekih novijih rezultata iz ove oblasti dali su Difris Ven
denberg i Meklirn (Annual Review of Genetics, 1976, knj. 10, str.
157-178). - Prim. prev.
108
Tabela 7
Korelacije uspeha bliznih i bratskih dvoj[d na Bernroj-
terovom inventaru lienosti (prema Karteru)
Blizne Bratske
istopolne raznopolne
Proucavane dvojke (N=55) (N=44) (N=34)
Neuroticnost 0,63 0,32 0,18
Samodovoljnost 0,44 -0,14 0,12
Introvertnost 0,50 0,40 0,18
Dominantnost 0,71 0,34 0,18
Samopouzdanost 0,58 0,20 O,Q7
Drustvenost 0,57 0,41 0,39
Ovi rezultati su sugestivni, mada ne i konacrui, ma-
zda zato sto je ispitivan ogranicen broj dvojki. Vecina
iii sve osobine navedene na tabeli 7 sadde, izgleda, za-
pazljivu geneticku kornponentu, mada nijedna ne po-
kazuje izraZJiru nasledljivost. Zavisno od zivotnog isku-
stva, ljudi sticu iii gube samodovoljnost i samopouz-
danost, no ipak cini se da se mogu razaznati geneticke
pred1spozicije za te karakteristike. Vrlo je malo uci-
njeno na genetickoj anaiizi razlri.citih reakcija ljudi na
standardizovane mrlje od mastila (Rorsahov test); do-
sadasnji rezultati su delimice protivurecni i ne resa-
vaju ni.Sta (videti Fuler i Tompson 1960).
Somatotipovi i telesni tipovi
Akademska taksonomija, pisao je Kant 1775,
bavi se klasama; ana jedino rasporeduje prema
sHcnosti; dok, medutim, jedna prirodna taksono-
mija rasporeduje prema srodstvu, koje je odredeno
rradanjem. Prva pruza jedan skolski sistem zarad
pamcenja; druga jedan prirodni sistem radi poir
manja; jedi!ni dlj prve je podvodenje bica pod si
stem oznaka; no druga tezi da ih podvede pod si-
stem zakOllla [citirano prema Kantu 1950].
Pokusaji razlikovanja apoplekticnhll (niskih i debe-
Hh) i ftiJzicnih (visoki:h i suvlih) tipova ljudi poticu
jos od Hipokrata s Kosa ( 460-375. pre n.e.); pri svem
tom, jos nemamo ni prkodnu<< ni akademsku takso-
nomiju, niti nas zadovoljava nacin oznacavanja iii poi-
manja ljudske vaTijacije.
109
Jo5 uvek je u modi, posebno u Evropi, taksonomija
koju je pre nekolhlm decenija predlozio nemaeki psihi-
jatar Krecmer (jedno od poslednjih izdanja njegovog
dela izislo je 1951. godine). Krecmer i njegovi prethod-
nid i sledbeniai razliJkuju tri >>konstituciona tipac -
naime, piknocni (nizak, debeo, obao), atletski (mmeav,
uglast, sirokih ramena) i leptosomni ili astenicni (vito
sok, vitak, uskih gruoo). Svaki telesni sastav ponaosob
doveli su u vezu s odredenim tipom licnosti, kao i sa
sklonoscu odredeni:m vrstama psdhickih poremecaja.
Krecmerov sistem patio je od kobnih nedostataka svih
tipolo5kih shema u biologiji - ekstremni iii cisti
tipovi proizvoljno su zasnovani; oni se u stvarnostd jav-
ljaju veoma retko; veliikoj vecini ljudi ovi istrafivaci
ukazuju sumnjivu cast smatrajuCi dh posrednim, me-
sovitim, pa cak i diskordantnim (displasticnim) pri-
mercima. lmplicitna ideja veCine shema, ide-
ja da su nekada davno postojali jedino Ci:sti tipovi a
da su posredni nastali od njih mesanjem rasa, nema
nikakve osnove. S podjednako razloga moglo bi se pret-
postaviti da sru sva ljudska postala mesanjem
zgrade Empajer Stejt i eskimskog i:glua.
Da bi izbegli pomenute klopke, Seldon i njegovi
saradnici (Seldon <i dr. 1940, 1942, 1949, 1954) pri:znaju
da su gradacije izmedu pi:IDnicnog, atletskog i leptosom-
nog ekstrerna trajne. Za razldku od Kreemera, oni pret-
postavljaju da ljudi variraju s obzirom na tri kom-
ponente psiihe - endomorfnu, mezomorfnu i ektomor-
fnu - za koje su smatrali da predstavljaju relativni
stupanj razvica endodermne (digestivne i visceralne),
mezoderrnne (miSicne i skeletne) i ektodermne (povr-
sina tela, culni organrn, nervni sis tern) strukture ( slika
3). Ove komponente se procenjuju vizuelno, ispitiva-
njem standardizovanih fotografija nagili fiigura iz tri
ugla- spreda, sa strane i straga. Stepen razvica svakt;
komponente kod jedne osobe oznacava se vrednostima
od 1 (minimum) do 7 (maksimum). Med:u 46.000 pre-
gledanih nadeno je svega 88 od ukupnog
broja mogu6ih permutacija ocena za komponente. Sva-
ki od 88 somatotipova opisuje se pomocu tri brojke
- na primer 352, gde se prva ocena odnosi na endo-
morfnu, druga na mezomorfnu, a treca na ektomorfnu
komponentu.
Iznesene su vrlo smele tvrdnje o vezi :&med:u so-
matotipova (tj. klasa telesnog sastava) i temperamcn-
ta, strukture liCnosti i mentalniih poremeeaja. Prctdno

110
endomorfni stas, tako, zdru.Zen je s viscerotonijom,
tj. ljubavlju prema komforu i dobrom jelu, drustveno-
scu, odsustvom inhibdcija, kao i sklonoscu manicno-de-
presivnim poremecajima; mezomorfni. stas povezan je
s energicnoscu, samopotvrdivanjem, ljubavlju prema
vezbanju, dominacijom nad drugima, nedostatkom sa
milosti i paranoidnim psihozama; ektomorfnost je spo-
jena s introvertnoscu, ljubavlju prema intelektualnom
radu, povucenoscu, pomanjkanjem energicnostli i po-
duzetnosti te predtispozicijom za sizofrenicne psihoze.
Zastranjujuci jos vise, Seldon i njegovi sledbenici na
laze da su odredeni somatotipovi karakteristicni za de-
cake deldnkvente, generale, istaknute privrednike, !jude
koji hriScansko odricanje, ljude koji idu
iii ne idu na koledZ, Hd. Stil opisivanja pojedinacnih
somatotipova izgleda ovako: prilicno neupadljiva, ume-
Slika 3. Ekstremni linearan iJii ektomorfan somatotilp (gore
levo); ekstremni miSiCav ili mezomorfan (gore desno);
urovnotezen (dole levo); i ekstremni vit.Seeralan iii endo-
morfan somatotip (dole desno) (prema Seldonu, precrtano).
111
reno bolesljliva stvorenjca koja, cini se, lllikada nisu
narocito uhranjena, voljena kako treba, pa ni okruZena
bogzna kakvom brigom.
Sve ovo o somatotipovima je sporna stvar. QCj,.
gledno, oblik tela se menja sa starenjem; menja se i
s ishranom, zdravstvenim stanjem, vezbanjem
i1i nevezbanjem. (Dopunske upute daju Parnel 1954.
te Hant i Barton 1959). Moze li se somatotJip, navodno
stalna i trajna osnova telesnog oblika li mentalnog us-
trojstva, razaznati uprkos Hm promenama i modifika
cijama? Seldon tvrdi da moze ako su posmatraci obu-.
ceni i iskusni; kriticari nlisu u to ubedeni. U stvari, Sel-
don definrse somatotip kao trajektoriju i1i putanju
kojom ce se zivi organizam kretati pod normalnim
Iovima ishrane i u odsustvu krupnih patoloskih pro-
mena<<. Somatotip se, dakle, manifestuje kao niz feno-
tipova, koji proisticu iz datog genotipa ( rnorfogeno-
tipa<<, prema Seldonu). Posta se za mvota jedinke
ti:p ne menja, ne bi trebalo da se menja ni somatotip.
Ali kako se jedinli operativni pristup somatotipu sa-
stoji u opaianju fenotipa, koji je - po opstem
znanju - podlozan menjanju, potrebni su drugi my-
todi da bi se prodrlo s onu stranu fenotipa; Seldonova
navodna sposobnost za to je pod znakom pitanja, iJi
se, bar, ne moze lako preneti na druge.
Valjanost postavke o tri komponente takode je do-
vedena u pitanje. Zasto tri a ne dve ili cetiri? Hauels
(1952) i Hemond (1957a, b) podvrgli su ovu materiju
veoma brizljivoj analizi, uz pomoc stati:sticke tehnike
poznate kao faktorijalna analiza. Njihovi rezultati su
saglasJlli s gled:iStem da ektomorfnost i endomorfnost ni-
su nezavisne komponente, vee da obrazuju jedan kon-
tinuum - od izdufenosti i nedostatka sala do oblasti
i gojaznostli. Druga komponenta oznacava, prema tome,
vecu iii manju miSicavost.
Osborn i DidzordZ (1959) dobili su podatke od pre-
sudnog znacaja za procenjivanje vrednosti hipoteze 0
somatotlipu. Seldon je njihove nizove dvojki (videti
prethodni tekst) razvrstao prema somatotipu. Pokazalo
se da je nasledljliJvost komponenti<<, po proceni Osbor-
na i Didfurdza, uglavnom sasvim niska, i to:
Somatotip u celini
Endomorfnost
Mezomorfnost
Ektomorfnost
Muskarci tene
0,36 0,61
0,45 0,45
0,32 0,26
0,19 0,74
112
Na osnovu ovih brojki ostaje nei,zvesno da li so-
matotitp, procenjen pomoeu tehnika koje se sada kori-
ste, predstavlja tako znacajnu biolosku konstantu kao
:Sto se to tvrdi. Sve u svemu, ipak, jos uvek se cini da
uoeene varijacije ljudskog stasa i temperamenta poei-
vaju na znacajnim bioloskim konstantama. lznalafenje
metoda otkrivanja i kvanti,fLkovanja ovih konstanti
predstavlja hitan zadatak u ovoj oblasti. U tom su po-
gledu interesantne Osbornove i D1dzordZove procene
muskosti i zenstvenosti izrafene u stasu jedinke. Ove
se ocenjuju na osnovu podataka o ustrojstvu razlicitih
delova tela (proporcijama ruku d. trupa, obimu struka,
obliku trbuha, zadnjki, jastuCicima miSica trohantera
i bedrenim linijama, bedrima i potkolenicama). Slozeni
rezultat do koga se tako dolazi pokazao je da je na-
sledljivost kod dvojki koje su proucavali Osborn i
Didzordz priLieno impresiWla - da iznosi, naime, 0,78
kod muskaraca i 0,85 kod zena. Cini se da je tu u
Ca.jnoj meri prisutna izvesna bioloska kODJstanta.
Zajednicka vladavina urodenog i stecenog
Godine 1924, kada je polemika o urodenom i ste
cenom gotovo bila dostilgla vrhunac, Dz. B. Votson, vod
bihejvioristicke skole u psihologiji i jedan od najnepo-
kolebljivijih privrfenika hipoteze o stecenom, napisao
je sledeee ratoborne redove:
Dajte mi desetak zdrave novorodencadi, 1epo raz-
vijene, d. dopustHe da ih odgajam u sredini kojti
ja pa vam jemcim da cu od svakog na-
sumice odabranog novorodenceta obukom stvoriti
kakvog god hocu strucnjaka - lekara, advokata,
umetnika, trgovca, poglaV'1cU, pa cak i prosjaka i
lopova, bez obzira na njegovu obdarenost, sklono-
sti, teznje, sposobnosti, vokacije te rasu njegovih
predaka.
Votsonov iza,zov imao je Ci>sto retoricko dejstvo
- niko nd.je irzvrsio eksperiment prema njegovim spe
cifikacijama. Danas, viSe od tremne veka posle Votso-
na, mozemo se lakse pozabaviti njegovim praznoslov-
ljem. Obrati:mo pafnju na to da bi se eksperiment mo-
rao ,jzvesti sa zdravJm i lepo razV'ijenim jedinkama; time
se znacajnom delu coveeanstva smesta mo-
t
t
I
lll
gucnost da ucestvuje u njemu, jer je o6ito da su slubo
zdravlje i nakaznost umnogome geneticki uslovljcnl.
Nije li ovde normalnost definisana kao plasticnost ru-
viea i obrazovljivost? Obratimo, dalje, paznju na to da
bi Votson obucavao normalnu zamorcad ne obaziruei
se na njihovu obdarenost, sklonosti, sposobnosti itd.
No o kakVIim je osobinama rec? Ako su one rezultat
odgoja, ne moraju se pominjati u ovom kontekstu; ako
pak, bar delimice, imaju geneticku osnovu, tada je ve-
rovatno lakse da se neki ljudi obuce za lekare, drugi
za umetnike, iii trgovce, poglavice itd.
Mnoga novorodencad, mozda veCina, mogla bi se
obuciti - bilo za advokate, prosjake, lopove itd. -
podesruim mampulisanjem njihovom sredinom. Ali to
nije u suprotnosti s postojanjem geneticke raznovrs-
nosti, pa ce u datoj sredini neki ljudi verovatno postati
advokati, a drugi lopovi. Ili, drugim recima, da bi se
od razlici:tih jedinkli stvorili advokati ili lopovi, mozda
ce biti potrebne razlicite sredine. Opet, oni koji su
stvarno advokati mogli su mozda postati lopovi, a da-
nasnji lopovi advokati, da su im zivotne okolnostd bile
drugaeije. Ukratko, urodeno nema suverenu vlast nad
nekim osobinama i potencijalnostima, a steceno nad
drugim; sve osobine su pod njihovom zajednickom
vladavinom.
Verovatno najbolja ilustracija uslovne prirode de-
termiillizma u razvicu coveka jeste tzv. nasledivanje zlo-
6nstva. Odgovarajuce cinjenice dovoljno su jednostav-
ne da bismo ih mogli utvrditi. Medu zatvorenicima, osu-
denim zbog svakojakih prekrsaja zakona, neki, kao i
u svakoj drugoj grupi Ijudi, imaju dvojanca ili dvo-
janku. Nekol1iko !istrazivaca u razlicitim zemljama po-
kusalo je da iznade da li su i kada ovi osudivani zbog
bilo kakvog prestupa. Ako jesu, dvojke su oznacavane
kao konkordantne po zloeinstvu, bez obzira da li su
im zlocini uopste bili slicni; ako dvojanac iii dvojanka
nisu ruikad osudivani, dvojke su bile diskordantnec.
Konkordantnost bliznih dvojki bila je znatno cesca ne-
go bratskih dvojki (ukljucene su jedino istopolne brat
ske dvojke):
Danas se procenjuje da oko 20% bolesne dece ima neki 11enedtkl
poremecaj . - Prim. prev.
114
Broj dvojki
Procenat
Blizne
konkor-
dantne
80
72
diskor-
dantne
31
28
Bratske
konkor-
dantne
38
34
diskor-
dantne
73
66
Na kraju, razmotrimo situaciju koja se na prvi
pogled cini i:skljuCivo zabavnom, ali koja je u najoz-
biljnijoj veZJi s problemom urodeno - steceno. Tod ti
Mejson ( 1959) brizljivo su belezili pusacke navike jed-
ne male skupine bliznih i bratskih istopolnih dvojki.
ProtivstavljajuCi stalne pusace nepusacima i povreme-
nlim puSa.Oima, dobili su sledece rezultate.
Broj dvojki
Procenat
Blizne
konkor-
dantne
43
83
diskor-
dantne
9
17
Bratske
konkor-
dantne
17
53
diskor-
dantne
15
47
Visoka ucestalost konkordantnosti bliznih dvojki
je statisticki znacajna - isuviSe je velika da hi se r ~
pisala slueaju. Svakako, to ne znaci da smo otkrili
gen za pu5enje! Mi ne znamo zasto su neki ljudi puSa.Oi
a drugt nepusaei; to je, verovatno, posledica mnogo
cega, ukljucujuei i puki slucaj. Podaci, jednostavno,
pokazuju ovo: po genotipu slicni iii istovetni ljudi po
svoj ce priliai sllicnije reagovati na svaku sredinu u ko-
joj se nadu nego !judi razlicitih genotipova. IIi, ako
hoeete, prvi imaju izgleda da im se dese slicnije slu-
cajnosti nego drugima.
Ideja da pojava tako striktno >>Socijalna kao sto
je zloeinstvo mozda lima neke, rna koliko posredne, veze
s nasledem tesko je prihvatljiva za mnoge !jude. Esli
Montegju (1959) smatra da prema genetickoj teoriji,
diskordantnost jednojajnih dvojki ne treba da bude
tako cesta, a diskordantnqst dvojajnih treba da bude
cesca. Ja nisam u stanju da pogodim koja geneticka
teorija to iziskuje. Kada bi zlooinstvo bilo uslovljeno
genom koji se manilfestuje bez obzira na sredinu, tada
jednojajne dvojke uopste ne bi bile diskordantne, ali
diskordantnost dvojajnih dvojki ne bi cak ni zbog toga
nuzno bila cesca. No geneti.Cke teollije su daleko elas-
115
Vi:Cnije - cak mogu biti u saglasnosti i s tvn1enjem
Eslija Montegjua da zloCince ne stvaraju 'geni za
cin', nego veCinom 'zloeinacki socijalni uslovi'. Podaci
jedino opravdavaju genetdcku hipotezu da u odredenim
sredinama neki genotipovi cesce od drugih reaguju kao
zloOimci. Ova hipoteza ne iskljucuje mogucnost da u
nekirn drugim sredinama prvi genotipovi dadu cestite
gradane, a drugi kriminalce.
S druge strane, nikakvi podaci ne opravdavaju Dwr-
lingtonovu (1953) autoritativnu ,izjavu:
Jedinke i populacije ne mogu se premestati s jed-
nog mesta na drugo niti iz jednog zanimanja u
drugo, posle odgovarajuceg perioda obuke, kako bi
se zadovoljili prohtevli nekih glavnih planera, ba
kao sto se ni seljaci brdani ne mogu pretvoriti u
pucinske ribare, ili okoreli kriminalci u ispravne
gradane.
Eksperimenti, od koj1h su neki zaista grandioznib
razmera, dokazuju da su takva premestanja mogu.Ca.
Revolucije u industriji pretvorile su, i pretvaraju na
nase oCi, milione Vecitih seljaka U fabricke radnike,
nomadskih pastira u poljoprivrednike sa stalnim bora-
viStem, aristokrata u trgovce, proletera u in.Zenjere, sit-
nih sluzbenika u rintelektualce. Sve ovo, s druge strane,
ne iskljucuje mogucnost 1zvesne geneticke diferencija-
cije izmedu socijalnih i grupa (videti
glave 9 i 10).
5. NASLEDIVANJE ZDRAVLJA I BOLESTI
AI kome deca radaju se rdava,
to drugo - reei cd - lai sebl
izrodi
I'IO nevolju i silan dusmanima rug?
Sofokle, Antigona
u knjigama i clancima 0 ljudskoj genetici uobica
jeno je da se pode od opisa nasledenih karakteristika
prenesenih s roditelja na potomstvo prema prostim
mendelovskim pravilima; karakteristike cije je nasledi-
v,a:nje slozenije razmatraju se kasnije. U ovoj knjizi
je taj uobicajeni redosled odbacen. U prethodnim po-
glavljinia obradene su situacije u kojima se geneticka
uslovljenost tako tesno preplitala sa sredinskim mo-
ddfikacijama da je ponekad sama zastupljenost jedne
ili druge promenljive bila pod znakon pitanja. Ova in-
verzija uobicajenog redosleda imala je za cilj da istak-
ne cinjeniou od kardinalnog znacaja za razumevanje
bioloske osnove ljudske licnosti: geneticki potencijali
kakvi god bili, ostvaruju- se dozivotnim me-.
<rudelovanjem njenog genotipa i sredine: urodenog
Dejstvo genotipa ne sastoji se u postepenom
pakalemlJivanju uzajamno nepovezanih osobina ili
obelezja, koji se prenose u uredno spakovanim omo-
tima s naznakom "gen za dobro vladanje iii "gen za
zlocinstvo<<, i slicno. Svakako, nije nam poznato kako
se moze promeniti genotip s.lrojim se jedinka rada. Ali"
se, u prinoipu, .mogu ;wenjaJi.
'Mada je danas >nasa sposobnost da kontrolisemo raz-
vojne obrasce ljudskih bica strogo ogranicena, mozemo
se uzdati u stalni napredak medicine, obrazovanja i
drustvenog inzenjerstva.
Eshil, Sofokle, Euripid: Tragedije (prevod Milo N. >uric) Pro-
sveta, Beograd, 1974. - Prim. prev.
NASLEDIVANJE ZDRAVUA I BOLBSTI IIJ
Jednostavne i slozene osobine
U nasem izlaganju smo slozeno stavihl jsprcd jed
nostavnog i iz jednog drugog razloga. Mno_ge
mendelovske osobine kod ljudi spadaju u mtslednc nc-
dostatke, bolesti i nakaznosti, a oni nisu g}avni prcd-
met ave knjige. Svakako, neke normalne osobine -
kao sto su krvne grupe, nesposobnost razlikovanja
ukusa, itd. - nasledruju se jednostavno, ali vecina lju-
dia ii1ije ih svesna, posto :se za njihova otkdvanje mo-
raju koristHi prilicno komplikovane metocte. Razlike
koje se lako uocavaju medu normalnim }judima -
kao sto su crte lica, boja ociju i koze, boja kose i ob-
lik vlasi, stas, inteligencija, osobine lienosti, itd. - ne
samo sto su slozene po nacinu nasledivanja vee su
veCinom i podlozne sredinskim uticajima (izraienost
im je varijabilna). Recimo, ne6ija tezina zavisi u
redenoj meri od zdravstvenog stanja i ishr;:tne.
' Razlo'b za to niie toliko neobican kao sto moze
izgledati. MenjajuCi se mutacijom, gen prcinacuje iii
narusava neki fiziolosroi proces u razvicu organizma.
Aka je to preinacenje neznatno, ili taj proces nije na-
rocito znacajan, fenotip ce se, po pravilu, malo raz-
likovati pre i posle mutacije. StaviSe, fenotip mogu
modifikovati uticajii sredine, a te sredinske
oije potisnuti genska dejstva na fenotipskam nivou.
Takvi geni nazivaju se nedovoljno probojnim..
Da damo jedan primer: pretpostavimo da osoba
A. ima gen zbog koga bi, u datoj sredini, ujena koza
hila ngto tamnija nego koza jedinke B. Ali aka A zivi
u zatvorenom prostoru, a B preplane od sunca, pig-
mentacija ove druge osobe maze biti veca. Da bismo
proucili nasledivanje pigmentacije koze, mogli bismo
prikupiti podatke o boji koze roditelja, brace i sesta-
ra tc potomaka osoba A i B, no ow podaci, zbog sre-
dinskih modifikacija, mogli bi da budu var-
ljivi. Teslro je razmrsiti pitanje nasledivanja neznat-
nih razlika u pigmentaciji koze, mada smo prilicno si-
b"llrni da takve nasledne razlike zaista postoje.
S druge strane, razmotrimo gensku mutaciju koja
prouzrocuje izrazito ili drastJicno preinace11je nekog
procesa razvica. Genotipska promena ce, shodno tome,
hiti skroz probojna, tj. lako uoclj:iva i mnogo veca od
svih moguCih sredinskih modifikacija. Ahondroplastic-
ki patuljak se, po pravilu, lako razlikuje od ljudi nor-
malnog rasta, i nasledivanje ahondroplazije relativno
118
BVOLUCIJA COVBCANSTVA .
je dobra poznato: ona se ponasa kao mendelovska oso-
bina dominantna nad normalnim rastenjem. Zamasno
preinacenje obrasca razvica organizma, medutim, pre
ce biti stetno nego neutralno ili korisno. Kako je
FiSer (1930), velicina preinacenja i verovatnoca
da ono bude neskodljoivo ili kori.sno mozda se cak na-
laze u obrnutom odnosu. Zbog toga se i desava da na-
sledne bolesti i nakaznosti pruzaju mnoge dijagram-
ski jasne pri.mere mendelovskog nasledivanja kod
eoveka.
Lakoca s kojom se otkrivaju geneticke promene u
fenotipu moze biti i stvar tehnicke prefinjenosti.
vremena serologija (imunologija) razradila je metode
dovoljno tanane za sigumo otkrivanje hemijskih sup-
stanCija u crvenim krvnim zrncima koje su karakteri-
stione za razliCite krvne grupe ljudske vrste. Danas se __
o nasledivanju krvnih grupa..viSe zna nego o iiaslegi.va-
l.l.b.L.Qilo koje druge osobine, _!'a ipak, I judi razlicitlli
_krvnih fiiUPa inace su toliko slicQi da su tek nedavno:_
o_ mo"fvci uticaji tfu_grupa na podobngst njiho-
vih fmaTaca vidiill prikaze koje daju Roberts 19SL
i959a; o; EliSon Sepera:1959).
2lioloSka OSID.OVa ta.ko vafne boleSiti kao to j{! s .
i dalje je neizvesna (Kefi !959). a iliiin njenog na-
slellivanja nejasan.
Boja kol.e
Proucavanja geneticki jednostavnih i skroz proboj-
nih osobina zaokupljala su paznju geneticara tokom,
prihlizno, prve trecine dvadesetog veka, kada je gene-
tika postala posebna nauena disciplina. To je b.Ua
ispravna politika, jer bogzna kakav napredak u dru-
gim pravcima nije se mogao ocekivati pre no sto se
ofkriju osnovna pravila nasledivanja. No nepozeljan
nusproizvod ove politike bilo je priHono rasprostra-
njeno pogresno shvatanje da ce osobe koje naslede
odredeni gen nu:lmo ispoljiti odredenu karakteristiku
u svome fenotipu, da veCinu naslednih osobina cine
groteskni deformiteti kod musica drozofila te bolesti
ili nakaznosti kod ljudi.
lpak, geneticari su oduvek znali da postoje i druk-
Oije osobine. Oplemenjivaci, ciji se posao sastoji u
oplemenjivanju xiVlOtinja i biljaka u poljoprivredne
svrhe, moraju da se bave kvantitativnim osobinama ....;_
na -primer, prinOSOIIll zrna, mesa ili mleka, velicinom
NASLEDIVANJE ZDRAVUA I BOLESTI 119
tela, dimenzija, ili stupnjem plodnosti. Kako se nasle-
dujru kvantitativne osobine? Klasican primer je nasle-
divanje boje koze kod potomaka polnih veza izmeuu
crnaca i belaca, mada ono nikada nije u potpunosti
analizirano (slika 4). Boja koze prve generacije mulata
srednja je u poredenjru s bojom koze roditelja, kao
da su se roditeljske geneticke osobine izmesale kod
dece. I .druga generacija mulata ima kofu srednje bo-
je, ali samo .u proseku - varijabilnost boje koze je
mnogo veca u drugoj nego u prvoj generaciji. U stvari,
neke jedinke druge generacije mogu biti tamnopute
kao cisti crnci, odnosno svetlopute kao cisti belci
(cist oznacava, naravno, crnca bez poznatih belih,
odnosno belca bez poznatih crnih predaka). Ova velika
varijabilnost je dokaz da se kod gena za pigmentaciju
odigrala mendelovska segregacija.
Polne veze prve generacije mulata s crncima iii
beloima (povratna ukrstanja) daju nove mesance, koji,
kako se tvrdi, imaju tri eetvrtine crnacke ili belaOke
>>krvi. I koza potomstva nastalog povratnim ukrsta-
njem je, u proseku, srednje boje uporedena s kofum
muiata i crnaca, odnosno mulata i belaca. Ipak, ova
situacija se dosad opirala preciznoj analizi u pogle-
du broja gena koji su uzrok razlike u boji koze belaca
i crnaca. Devenport, pionir istrazivanja u ljudskoj ge-
netici, smatrao je (1913) da objasnjenje moze pruziti
pretpostavka o postojanju dva para pigmentskih gena
u kojima se ne javlja dominacija. Prema toj hipotezi,
crnci bi imali cetiri pigmentska gena, prva generacija
mulata dva, a belci nijedan. Time se, sigurno, problem
preterano upros6uje; u ponovnoj analizi podataka
Stern (1953, 1960) procenjuje da verovatni broj glavnih
pi:gmentskih gena iznosi od cetiri do sest. AH ni ovo
r glediSte ne objasnjava uocenu situaciju u potpunosti.
Neke varijacije u boji koze svake rase nesumnjivo su
geneticki uslovljene, a postoji mozda i mnostvo spo-
rednih pigmentsk,ih gena zbog kojih su neki pripad-
nici obeju rasa relativno crmpurastiji ili beloputiji.
Takvi geni, ciii je fenotipski efekat mali, ponekad se
nazivaju modifikujuCim genima ili modifikatorima.
Modifikatori segregiraju u ukrstaniima rasa zajedno
s glavnim genima, ciji efekat modifikuju. To izuzetno
otezava geneticku analizu.
l!
~
I
120
roditelji
crnac be lac
mula.ti
drug a
Slika 4. Shema nas'ledivanja razlke u b o j ~ lroZe &:zmedu
cmaca i belaca, pod pretpostavkom da ovu razliku uslov-
ljavajru tri para gena. Crno su oznaeeni geni koji stvaraju
viSe pigmenta; belo - oni koji stvaraju manje.
,
Poligeni
Prvi geneticari su smatrali da se smesano nasle-
divanje sustinski :mzlikuje od mendelovskog nasle-
divanja. Mozda se, mislili su, >>kvalitativne<< osobine -
kao sto su razlike izmectu normalnih musica drozofila
i onih oije su oci bele iii krila zakdljala - nasleduju
preko Mendelovih gena, dok se kvantitativne<< osobi-
ne - kao sto su razlike u boji koze, uzrastu ili tezini
!judi - prenose krvljU<<. Pirson i njegovi sledbenici
(videti 'str. 93) upomo ,su zastupali takvo glediSte. Tre-
balo je izvrsiti mnogo brizljivih eksperimenata da bi
se dokazalo kako se mendelovskim nasledivanjem
objasnjava ne samo prenosenje kvalitativnih nego i
kvantitativnih osobina. Pionirska istrazivanja obavili
su Nilson-Ele (1909) na cerealijama i Emerson i Ist
(1913) na kukuruzu, Ist (1916) na duvanu, Filipcenko
(1934) na psenici, i drugi.
Razlike u boji koze izmedu cmaca i belaca, razlike
izmedu krupnih i sitnih varijeteta kunica, odnosno ve-
ci ili manji primos mleka kod razlicitih pasmina go-
veda, posledica su zajedniokog delovanja nekoliko ili
mnogo gena. Svaki od tih gena bi, sa svoje strane, tek
urnekoliko izmenio pigmentaciju, telesnu velicinu ili
prinos mleka, i te bi izmene bile manje ad varijacija
izazvanih uobicajenim sredinskim uticaj'ima. Meder
(1943 e ene ci"i su pojedinacni efekti mali n ~
po Igenima<<,_
- --poligeni, po pravilu, nisu ni dominantni ni rece-
sivni. Hibridi krupnih i sitnih pasmina goveda, konja,
s v ~ n j ili zeeeva, a verovatno i visokih i niskih ljudskih
rasa, mogli bi imati upola manje gena za krupnost ne-
go cistokrvni krupni roditelj, i upola manje gena za
s!itnost nego slitni roditelj. Oni sru, naravno, na sredi-
ni po velicini ili uzrastu. Kada bi se naslede prenosilo
krvlju<<, ne bi bilo razloga za ocekivanje da se druga
i sledece generacije hibrida razlikuju od prve. A gen-
sko naslede daje osnova za ocekivanje segregacije i
rekombinacije gena u drugoj i slede6im generacijama,
sto povecava varijabilnost. Povecana varijabilnost se
odista i uoeava; ako se ispita dovoljno veliki broj po-
tomaka, javljaju se proizvodi segregacije krupni poput
krupne i sitni poput sitne roditeljske rase.
U ekstremnim slucajevima maze se desiti da na-
stanu segreganti krupniji od krupne ili sitniji od sitne
rase. Objasnjenje ovog naoko eudnovatog ponas,anja je
II
I!
122
jednostavno - krupna roditelj:ska rasa mogla je imati
neke poligene za sitnost, a sitna rasa neke alternativ-
ne (alelske) gene za krupnost. Zaista, ako je delovanje
poligena u razvicu zbirno, takvo da svaki daje svoj
udeo nezavisno od toga sta drugi Cine, telesna velicina
ce jednostavno zavisiti od broja prisutnih gena za
krupnost iii sitinost. Zato oplemenjivac moze da oda-
bere krupan iii sitan, visokopdnosan iii niskoprinosan
varijetet medu segregantima iz ukrstanja roditelja koji
se nisu narocito razlikovali. Zato i dete moze biti viSe
iii nize, okrugloglav:ije iii dugoglavije, inteligentnije iii
manje inteligentno od oba roditelja.
Da bismo ovo razjasnili, razmotrimo jedan primer.
Pretpostavimo da svaki od genskih alela At, Bt, Ct, Dt
obieno povecava uzrast (iii inteligenciju) u odredenoj
me11i, dok ga aleli A2, B2, C2, D2 obicno smanjuju. Sve
jedinke (ili populacije) genotipa AtAtBtBtC2C2D2D2 i
A2A2B2B2CtCtDtDt imaju po cetiri gena za v.isok uz-
rast (iii inteligenciju) i po cetiri gena za nizak uzrast,
koliko ce imati i prva generacija njihovih potomaka,
Cij.i je genotip AtA2BtB2CtC2DtD2. Ali u drugoj i kasni-
jim generacijama javice se proizvodi segregacije koji ce
imati po osam gena za visok uzrast, AtAtBtBtCtCtDtDt,
iii nijedan, &A2B2B2C2C2D2D2, odnosno ciji ce se broj
gena za visok uzrast kretati od 0 do 8. Dakle, fenotipski
identicne jedinke (iii populaaije) mogu biti geneticki
razliCite; a ako su geneticki razlicite tada se u njiho-
vom potomstvu moze jaVIiti veliki broj, mozda VrlO
v e l ~ k i razlicitih genotipova i fenotipova.
Poligeni nisu nikakva posebna kategorija gena.
Fenotipska promena organizma izazvana mutacijom
jednog gena moze biti velika, srednja iii mala. Isti
gen mote delovati kao >>glavni gen (oligogen) stvara-
juCi izrazito drukciji mutantni aiel, iii kao poligen tr-
peCi neznatnu izmenu (izoalel). Razlog za razlikovanje
poligena i glavnih gena je praktican. Klasica:n metod za
proucavanje glavnih gena, koji je i:zmasao Mendel, sa
stoji se u ukrstanju linija koje se razlikuju po jasno
izrazeni:m karakte!1istikama (kao sto su purpurni na-
suprot belim cvetovima kod graska ) i izracunavanju
koliki je u hlbridnom potomstvu udeo jedinki s ovim
i1i onim obelezjem. Varijantu ovog metoda koja se
,primenjuje u ljudskoj genetioi predstavlja pracenje
rasprostra:njenosti jedne osobine u porodicnim lozama.
Ono nije moguce kada su u pitanju osobine uslovljene
poligenima, koje se, kako izgleda, mesaju u hibridnom
~
NASLEI>IVANJE ZDRAVUA 1 BOLESTI 123
potomstvu. Na primer, boja koze mulata proteze se od
vrlo tarnne do wlo svetle nijanse; svaka podela na kla-
se po boji koze moze biti jedino proizvoljna.
Proucavanje poligenog nasledivanja zahteva kori-
scenje razlicitih oruda, zasnovanih na rnaternatickoj
statistJici. Lerner (1950, 1958), Meder (1951), Kernpthorn
(1957), Follmer (1960) i drugi istrazivaci uob1ieavaju
ova oruda. S tacke glediSta klasicnog geneticara, koji
bi zeleo da izra6una broj gena sto segregiraju u hib-
ridnorn potornstvu i prouci svaki nj,ihov efekat ponao-
sob, dobijeni rerultati nisu irnpresivni. Videli srno da
se broj gena i njihova delovanje ne rnogu pouzdano
utvrditi cak ni kada su posredi razlike u boji koze
izrnedu belaca i crnaca, a to je, izgleda, relativno jed-
nostavna poligenska situacija. Broj gena koji odreduju
slozenije poligene osobilile potpuno je nepomat. Va-
ljano je potkrepljeno to da poligene, kao i druge gene,
nose hrornosorni. To je dovoljno znacajno, jer ornogu-
cuje da se i na poligene prirnene fundarnetalna pravi-
la nasledivanja, koja su ustanovljena ispitivanjern ge-
na pristupacnijih proucavanju. MoZda je u vezi s po-
ligenirna najveca poteskoca didakticka - njihovo pro-
ucavanje je isuviSe rnutna rnaterija za nestrucnjake,
posebno kada je rec 0 ljudskorn nasleltu.
Nasledne bolesti i nakaznosti
Tabela 8
Nasledne bolesti, poremeeaji i nakaznosti kod coveka.
D = dominantni; R = recesivni za normalno stanje; p = ne-
dovoljna probojnost ifili promenljiva izrafenost; vp = ve-
zani za pol (prema Kolmen 1953, Sorsbi 1953, Nil i Sul 1954,
Sija 1959, Montegju 1959, Stern 1960 i drugim izvorima)*
POREMECAJI METABOLIZMA
Oboljenje Naslettivanje
Albinizam - malo iii nimalo pigmenta
u ko:li, kosi ili oeima R
Alkaptonurija - izlucivanje homogen.
zitinske kiseline u mokracu, artritis R? D? (R)
Amauroticna idiotija, infantilna (Tej-
Saks) - slepilo, motorno i mentalno
ostecenje, smrt u odojastvu iii de-
t ~ s t v u R
* Ukoliko se o nacinu naslec:tivanja nekih oboljenja danas v ~ zna,
u zagradama su odgovarajucim simbolima date te nove informacije. -
Prim. prev.
I
I\
. it
124
Oboljenje
Amauroticna idiotija, juvenilna (Spil-
mejer - Fogt) - kao prethodno obo.
ljenje, s tim sto smrt nastupa u de-
tinjstvu iii ranoj mladosti
Amiloidoza, primarna sistemska - ta-
lozenje amiloida u tkivima*
Cistinurija - izlutivanje cistina u mo-
kracu, mokracni kamenac
Dijabetes insipidus (nefrogeni tip) -
preterano lucenje mokrace
Dijabetes melitus- niska tolerantnost
prema glikozi
Fenilketonurija - fenil-alanin u mo-
kraCi, slaboumnost
Galaktozemija - galaktoza se ne pre-
tvara u glikozu
Gargolizam - krupni defekti skeleta,
mentalna manjkavost, spor rast hr-
skavice, vakuolizirane celije u jetri
i slezini, uz talozenje do sada nei-
dentifikovanih hemijskih supstan-
cija**
Giht - nenormalni metabolizam mo-
kracne kiseline
Glikogena bolest - talozi glikogena u
jetri, bubrezi:rna itd
Goserova bolest - akumulacija lipida,
koza boje bronze, povecana slezina,
naslage cerebrozida u nekim celijama
Hiperholisteremija (primarna) - eks-
tremno povisen nivo holesterina;_
ksantome
Hiperlipemija (idiopatska) - zuti cvo-
. riCi na kozi, bolovi u stomaku, rani
miokardijacni infarkt
Hipoglikemija: - nizak nivo seeera u
krvi, mentalna zaostalost
Niman-Pikova bolest - velika akumu-
lacija lipida, neurolosko propadanje,
rana smrt
Nasledivanje
R
R
R,p
R, vp? (vp)
R,p
R
R
R, vp?
D,p
R? (R)
R
D
R
R,p
R? (R)
* Postoji nekoliko patoloskih procesa talozenja belancevina (ami
loida) u tkivima. Amiloidna nefropatija se nasleduje kao autosomno re-
cesivna bolest, a ona njena forma koja zahvata periferne nerve - kao
autosomno dominantna. - Prim. prev.
** Danas je poznato 8 razlicitih klinickih i genetickih oboljenja koja
su ranije obuhvatana nazivom gargolizam; ta oboljenja skeleta i drugih
tkiva, prouzrocena promenama u metabolizmu mukopolisaharida, nazivaju
se mukopolisaharidoze (MPS): MPS I H, nasleduje se kao recesivno obo.
ljenje, MPS I S - kao recesivno, MPS I H/S - kao recesivno, MPS II
- kao recesivno vezano za Xhromosom, MPS III - kao recesivno, MPS
IV - veci broJ ale!a, svi recesivni, MPS VI - kao recesivno, MPS VII
- verovatno vrse alela, svi recesivni. - Prim. prev.
NASLEDIVANJE ZDRAVLJA I BOLESTI 125
Oboljenje Nasle4ivanje
Porfirija - plikovi i lako guljenje ne-
zasticene koze, lucenje porfirina pre-
ko fekalija i mokrace, osetljivost na
barbiturate D
Renalna glikozurija - izlucivanje gli
koze preko mokrace, nivo secera u
krvi normalan D
Vilsonova bolest - nedostatak cen.J!o
loplazmina, degeneracija bazalnih
ganglija, ciroza jetre R
KOtA
Ani:droticni ektodermalni defekt - od
sustvo ili rudimentamost znojnih
zlezda i zuba
Darirova bolest - kesaste bubuljice
po kozi
Epidermoliza buloza - plikovi po ko-
zi posle manjih ozleda
Epiloja - nenormalni izrastaji na ko-
zi, u srcu, bubrezima; mentalna de-
fektnost
Ihtioza eritroderma - blata forma na
rednog oboljenja
Ihtioza kongenita - gruba, zadeblja-
na, ljuskava koza s dubokim braz.
dam a
lhtioza vulgaris - riblja koza
Kseroderma pigmentoza- izrazita pe-
gavost, rak koze
Moniletriks - kosa cija svaka vias
izgleda poput niske zma
Neurofibromatoza, Reklinghauzenova
bolest - tumori koznih nerava
Pili torti - kratka, isprepletena, krta
kosa
Psorijaza - crvenomrke ljuskave bu
buljice po kozi
Telangijektazija, hemoragicna - raS-
trkane skupine krvnih sudova tan
kih zidova
Tiloza - zadebljana koza na dlanovi-
ma i tabanima
Sarenilo koze - nepigmentisane mr-
lje po telu
R, vp?
D
D, p?
D, p
R, D? (D)
R
D, R, vp? (D, vp)
R, vp (R)
D,p
D,p
D,p
R?, D?
D
D
D
126
SKELETNI SISTEM
Oboljenje
Ahondroplazija ili hondrodistrofija -
patuljast rast tipa kratkih udova
Akroosteoliza - smanjenje kostiju u
ekstremitetima
Ankilozirajuci spondilitis -
nje paravertebralnih ligamenata, u-
kocenost kicme
Apertov sindrom - visok svod loba-
nje, razmaknute oci, spaja-
nje prstiju ruku i nogu, prekobroj-
ni prsti, itd.
Arahnodaktilija - veoma dugi prsti
Brahidaktilija - kratki rueni i noini
prsti
Cevaste grudi - kongenitalno ugnuce
grudi, uleganje grudne kosti
Cekicasti nozni prst - nenormalno
savijanje drugog prsta
Dijafizalna aklazija - egzostoze na
dugim kostima
Hallux rigid us - ukrucen nozni palac
Hallux valgus - krajnje primicanje
proksimalnog clanka noznog palca
Hiperfalangija rucnog palca - preko-
brojni eland na palcu
Kamptodaktilija - stalna savijenost
prstiju
Kongenitalna amputacija ruku i!ili
nogu
Kongenitalno kuka
Kongenitalno ravno stopalo
Kongenitalno zgrceno stopalo
Kraniofacijalna disostoza (Kruzon)
prevremeno zatvaranje loba-
nje, izbaceno celo, kljunast nos, bu
ljave oci
Oksicefalija ili akrocefalija - visoka,
siljata, deformisana lobanja
Osteitis deformans ili bolest
- progresivno zadebljavanje i sta-
njivanje kostiju
Osteogeneza imperfekta - krte kosti,
plava beonjaca oka
Osteohondrodistrofija iii Morkvijeva
bolest - brojne skeletne nenormal-
nosti
Polidaktilija - prekobrojni rucni i/ili
nofni prsti
N aslettivanje
D
D, p
D, p
D, R? (D)
D,p
D
D
D
D,p
D?
D, p
D
D, vp
D,p
D,p
D
D, p
D, p
D?, R? {D)
D, p
D
R, vp? (R)
D,p
NASLEDIVANJE ZDRAVUA. I BOLESTI 127
Oboljenje
Rahitis, otporan na vitamine
Rascepljena iii refnjevita saka - OZ
biljni skeletni defekti saka i stopala
Sindaktilija - spojenost nekrh prstiju
Spina bifida - napuklost kitmenog
stuba
Sprengelov deformitet - podignute ra-
mene lopatice
ZUBI I USTA
Gingivalna hiperplazija - zadebljava-
nje desni i usporeno izbijanje zuba
Habsburska vilica - isturen podbra-
da.k, preteramo dugaeka donja vilica
Hipodoncija - odsustvo bocnih seku
tita, odnosno kutnjaka
Hipoplazija gledi - tanka i obezboje-
na glect
Opalna zubna kost - sitni, meki, obez-
bojeni zubi
Rascepljeno nepce bez zecje usne
Zecja usna, s rascepljenim nepcem ili
bez njega
N asledivanje
D, vp?
D
D,p
D,p
D?, R?
D
D
D?, R?
D?
D?
D,p
R?, D?
PRIBOR ZA V ARENJE
Cistiena fibroza pankreasa - slabost
gusterace, crevne smetnje, poreme-
caji u izlucivanju znoja i pljuvacke R
Hirssprungova bolest - prosirenost
debelog creva D?, R?
Multipla polipoza - polipi u guznom
i debelom crevu D
Piloricna stenoza, porodicna - sufe-
nje izlaznog dela zeluca R?
Pojcov sindrom - polipoza tankog
creva, pigmentacija usne sluzokoze D
KRV I PRIBOR KRVNIH SUDOVA
Afibrinogenemija - nedostatak fibri-
nogena u krvnoj plazmi
Agamaglobulinemij a nestvaranje
anti tela
Aholuricna iii hemoliticna !utica -
sferociticni eritrociti
Anemija usled srpastih celija- srpast
oblik crvenih krvnih zrnaca zbog ne-
dostatka kiseonika, kobna anemija
R
R, vp
D
R
128
Oboljenje Nasledivanje
Hemofilija - bolest krvarenja, prete-
rano i dugo krvarenje R, vp
Hipohromicna iii mikrociticna anemi-
ja - razne nenormalnosti eritrocita R, vp
Metemoglobinemija - delimicno pre-
tvaranje hemoglobina u metemoglo-
bin R
Ovalocitoza - elipsasti eritrociti, he-
moliza R
Pelgerova anomalija- nenormalna je-
dra belih krvnih zrnaca D
Policitemija vera - veliki broj crve-
nih krvnih zrnaca D?, R?
Sferocitoza - sferociti u povrsinskim
krvnim sudovima D
Talasemija iii mediteranska anemija
- nenormalni oblici crvenih krvnih
zrnaca zbog nedostatka kiseonika,
kobna anemija R
Trombocitopenicna purpura - hemo-
ragicne mrlje na kozi, oskudnost
krvnih ploCica D, p
Ubitacna anemija - nenormalnost
krvnih zrnaca, ahlorhidrija R p
UROGENITALNI SISTEM
Hipospadija - nenormalan otvor mo-
kracnice na penisu R, p
Policisticna bolest bubrega - ciste i
bubrezna slabost R?, D?
OCI
Aniridija - rudimentarnost iii odstll-
stvo duzice
Anoftalmija - male oene jabuCice
Distrofija fundusa - degeneracija po-
zadine ocne jabucice
Glaukoma - povecanje pritiska unu
tar ocne jabucice
Horoideremija - degeneracija sudov-
njace oka
Horoidna skleroza - stvvdnjavanje
-;udovnjace oka
Katarakt - zamucenje ocnog sociva
Koloboma, makularna - nenormal-
nost sudovnjace oka
Mikroftalmija - nenormalno sitne oei
Miopija kratkovidost
D (p, R?)
R, vp? (R)
D
D?, R?, p
R, vp (vp)
D&R
D, p (D, R, vp)
D (D i R)
D?, R?, p
R & vp
Oboljenje
Nistagmus - podrhtavanje ocnih ja
bucica
Nocno slepilo kongenitalno i po-
stojano
Oftalmoplegija paraliza oenih mi
sica
Opticka atrofija - atrofija optickog
nerva
Retinis pigmentoza - progresivna ~
generacija mreznjace s nagomilava
,njem jednog pigmenta
Retinoblastoma - tumor mreznjace
Roznjacne nenormalnosti - distrofije
roznjace i varijacije u njenoj veli
cirri, obliku i iSpUIPcenosti
Slepilo za boje - nerazlikovanje cr-
vene i zelene boje
Subluksacija soeiva- pomerenost so-
civa
USI
Aurikularni privesci meki tumorl
Naslettivanja
D & R, vp
D
D
D
R, vp
D,p
D & R (D, R, vp)
R, vp
D&R
spolja8njeg uha R?, D?
Gluvonemost, kongenitalna - potpuna
gluvoea R? p
Labirintska gluvoca - snizenje gra
nice gornjih tonova D
Macje uho- male usne skoljke u ob-
liku kupica D
Otoskleroza - sunderasto kostano tki
vo u labirintskoj duplji D, p
NERVNI SISTEM I MUSKULATURA
Alchajmerova bolest - progresivna
presenilna degeneracija mozga D
Ataksija, kicmena, i1i Fridrajhova bo-
lest - odsustvo miSicne koordina
cije, gubitak tetivnih refleksa, pove-
cana ispupcenost svoda stopala, jav
lja se u ranim godinama R, p
Ataksija cerebeluma ili Marijeva bo-
lest - odsustvo koordinacije miSi-
ca, atrofija oenog nerva, javlja se u
poznijim godinama D, R?
Disleksija - kongenitalno slepilo za
stampane i1i pisane reci D
Epilepsija, idiopatska - konvulzivni
napadi, promene na elektroencefalo-
gramu R?, p
130
Oboljenje
Hantingtonova horea - progresivno
grcenje misica, poremecaj govora,
demencija
Leberova bolest - atrofija optickog
nerva
Miotonija distrofika - miotonija i
progresivna distrofija miSica, najte-
za miotonija
Miotonija kongenita iii Tomsenova bo-
lest - hipertrofija miSica lica i ociju
Miotonija, paramiotonija - blag obhk
miotonije, posle izlaganja miSica
hladnoCi
MiSicna distrofija, facio-skapulo-hume-
ralni tip - progresivno slabljenje
miSica grudnog pojasa u mladosti
ili zrelosti
MiSicna distrofija, karlicnopojasnog
tipa - progresivno slabljenje miSi-
ca karlicnog pojasa u detinjstvu
Parkinsonizam, drhtava oduzetost -
progresivno podrhtavanje i krutost
miSica
Peliceus-Mercbaherova bolest - pro-
gresivna paraliza i opadanje mental-
nih sposobnosti
Pikova bolest - progresivna presenil-
na iii senilna degeneracija mozga
Polineuritis, progresivni, hipertroficki
- bolovi, slabost, hipertrofija peri-
femih nerava
Sarko-Mari-Tutova bolest - atrofija
li5.njacnih miSica, lagan pocetak i
progresivno slabljenje nekih grupa
m i i ~ a
Naslettivanje
D
R?, D?, vp?
D,p
D
D
D
R, vp
D, p
R, vp, D?
D
D?
D, vp (D, R, vp)
~
Tabela 8 saddi veoma nepotpun spisak bolesti i
devijacija, dat krajnje nerado, za koje se zna ili sum-
nja da su nasledne. VeCina citalaca ocekuje da vidi
neki takav spisak, a svaki spisak lako moze da zavede
ako se previde njegova ogramicenja. Ponovimo jos
jednom da dihotomija na geneticke i sredinske osobi-
ne nema nikakvu vrednost. Osobine su ukljucivane u
spisak, odnosno izostavljane iz njega, u neku ruku pro-
izvoljno. Tako je miopija, kratkovidost, ukljucena jer
se u nekim lozama ponasa kao mendelovska recesivna
osobina, mada opseg miopije moze zavisiti od doma-
ce sredine, navika pri Citanju, itd. Presbiopija, dale-
kovidost, nije ukljucena jer vrlo cesto prati proces
'

NASLEDIVANJE ZDRA VUA I BOLESTI 131
starenja, premda se tvrdi da prevremena presbiopija
predstavlja dominantnu osobinu. Izostavljene su netok-
sicna i eksoftalmicna gusavost, mada su predispozioije
za njih, kako izgleda, recesivna osobina, ali su navede-
ne obe forme dijabetesa (insipidus i melitus) iako su
im manifestaoije vrlo nepostojane.
Znak p na tabeli 8 znaCi da se pomenuta nakaznost
maze ali ne mora pojaviti kod osoba koje imaju dati
gen (nedovoljna probojnost), odnosno da je kod takvih
osoba stupanj nakaznosti osobito kolebljiv (promenlji
va izrazenost). Varijacije u probojnosti i izrazenosti
veoma otezavaju istrativanje nasledivanja osobina obe
lezenih znakom p, a tu teskocu povecavaju neki sredin
ski uslovi koji stvaraju fenokopije, tj. osobine slicne
onima koje su u drugim uslovima stvorili nenormalni
geni. Na primer, i visok i nizak krvni pritisak moze
biti posledica odredenih lekova, a mozda i odredenih
uslova zivota; verovatno je, ipak, da se hipertenZ'ija i
hipoten2lija kao nezavisna oboljenja mogu pojaviti kod
osoba odredenog genotipa, cak i ako one zive pod uslo-
vima u kojima druge ne bi patile od tih teskoca.
dinska hipertenzija je, dakle, fenokopija geneticke
(idiopatske). Epilepsiju mogu izazvati povrede mozga;
ali se ona maze i bez takvih povreda javiti kod osoba
geneticki predi1sponiranih za nju. Posta se ta sredinska
fenokopija ne razl1ikuje lako od geneticke epilepsije,i
jos uvek je tajna kako se nasleduje epilepsija, a isto
se maze re6i i za viSe drugih bolesti koje imaju gene
ticku i negeneticku formu .
Nekoliko oboljenja navedenih na tabeli 8 imaju,
kako je ustanovljeno, dominantan oblik nasledivanja
u nekim lozama, a recesivan u drugim (znaci D i R
zajedno). To pnividno kontradiktorno ponasanje moze
se objasniti greskama pri posmatranju iii
nju na osnovu nedovoljnog broja podataka (a tih gre-
nesumnjivo ima), ali se mogu dati i drugacija ob-
jasnjenja. Jedna mogucnost je da imamo posla s dve
iii viSe bolesti ilri nakaznosti koje izazivaju razliciti
geni, ali koje se klrinicki i strukturno ne daju razliko-
vati, pri cemu se moze desiti da jedan od tih gena:
bude dominantan, a drugi recesivan za normalno, tj.:
zdravo, stanje, Ovo nije fantasticna ad hoc hipoteza;
imitacije, tj. fenotipski nerazlucljiV1i ali geneticki
lit'iti mu:tanti nisu retki medu vinskim musicama i
dn1gim organizmima. No kod vinskih musica se moze
utvrditi da li su dva mutanta imitacije iii ponovljene
132
promene istog gena: osumnjicene imitacije se ukrstaju,
a uocene jednogenske iii dvogenske segregacije kod
potomaka svedoce u korist ili protiv hipoteze o imi
tativnoj slicnosti iii pravom alelizmu. 0 takvim plani
ranim ukrstanjima, naravno, ne moze biti reci kada su
u pitanju ljudska bica.
Moguce je, takode, da isti gen deluje kao domi
nantan u nekim porodicama a kao recesivan u dru
gim. I takvi slucajevi vee su mnogo puta ustanovljeni
u eksperimentima s biljnim i zivotinjskim materija
lorn. Dominantnost i recesivnost, a i stepen probojno-
sti i izrazenosti gena moze zavisiti od drugih gena (po
ligena, modifikatora) prisutnih u ukrstanini linijama.
Setimo se da je svaka osoba heterozigotna po mnogim
genima; prema tome, u svakoj porodici koju posma
tramo vrsi se segregacija mnogih gena, a ne samo
onog cija dejstva zelimo da zabelezimo. Nasa posma
tranja se odnose na citave genotipove, iako mi moze
mo odluOiti da proucavamo posebna genska dejstva.
Dominantna i recesivna glaukoma, dakle, moze pred
stavljati iii dve bolesti, koje ne umemo da razlikuje
mo, iii jednu bolest izazvanu nenormalnim genom, ko
ji se u razlicitim genetickim okvirima razlicito ponasa.
Na tabeli 8 viSe je dominantnih nego recesiVIIlih
osobina, ali iz ovoga ne sledi obavezno da su nasledne
bolesti i nakaznosti cesce dominantne negu recesivne.
Ta6no moze biti i obrnuto; kod vinskih musica su rece-
sivni mutanti primetno brojniji od dominantnih. Me-
4utim. kod ljudskih loza se lakse proucavaju dejstva
dominantndh, narocito ako su skroz probojni, nego
recesivnih gena. Kada je dominantna osobina prisut
na kod deteta, ona (ako iznova ne nastaje mutacijom,
videti nize) mora biti prisutna bar kod jednog rodite-
lja, kod babe ili dede, i tako redom kod daljih preda
ka. DrugaC:ije je s recesivnim osobinama; recesivna
osobina koja se javi u homozigotnom stanju kod dete-
ta lako je mogla ostati skrivena u heterozigotnim obli
cima kod oba roditelja i, u stvari, nije se morala uop-
~ t manifestovati ni kod jednog od detetovih poznatih
predaka. Prema tome, mnogo je lakse utvrditi gene
ticku prirodu dominantne negu recesivne osobine. Ve-
rovatno da se mnoge recesivne osobine kod coveka
previdaju i uopste ne priznaju za geneticke.
Spisak bolesti i nakaznosti na tabeli 8 daje nam
predstavu o tome kolika je raznovrsnost ljudsk:ih ne-
daea uslovljenih manjkavim nasledem. Da se kako va
lja opiSu sve te nedace i sazeto iznesu svi podaci o
nacinu njihovog nasledivanja - u tolikom broju sluca-
jeva razoracavajuce oskudni i kontradiktorni - bila bi
potrebna knjiga obimna bar koliko i ova*. Pa ipak,
posto breme manjkavog nasleda koje nose ljudske po-
pulacije predstavlja znacajan cinilac u njihovoj evolu-
ciji, prilika je da sada nesto potpunije razmotrimo dva
primera relativno jednostavnih genetickih nedostataka.
U tu svrhu odabiramo ahondroplasticki patuljast rast
i dijabetes melitus, osobine 0 kojima je vee bilo reci.
Kompleksnijim, verovatno poligenim, situacijama po-
klonicemo paZm.ju kasnije.
Ahondroplasticki ili hondrodistroficki patuljci
Ahondroplastickim patuljcima svojstvene su krat-
ke ruke i noge sa zdepastim prstima, koje su u kontra-
stu s glavom i trupom normalne veliCine. Ovi patuljci
se, oCigledno, javljaju u svim ljudskim rasama; bog
Bes u starom Egiptu te sin i sluga hinduskog boga Sive
bili su prikazivani kao ahondroplasti, sto je dokaz za
starost ovog oboljenja. Ahondroplasti su prikazani i
na olmeckim skulpturama Novog sveta (cetvrti vek pre
n.e.). Analogne patuljaste varijante postoje i u nekoli-
ko zivotinjskih vrsta (pekingski psi, neka goveda, mi
sevi, zecevi, zivina itd.). Izgle<:}a da je osnova razvica
MQndwp]a_zije nenormalno ok:ostavanje skeletne hr-
. skavice, posebno u e p i f i ~ m ~ dugih kosttju roku -t
nogu. ------.. --
- Ahondroplasticki patuljci u ljudskoj vrsti su hete-
rozigoti po dominantnom i potpuno probojnom genu.
U brakovima u kojima je jedan roditelj patuljak a
drugi normalan trebalo bi da se rada priblizno jednak
broj patuljaste i normalne dece. U lozi jedne velike
porodice iz Jutaha koju je opisao Stivns (1943), takvi
brakovi su za tri generacije dali 40 patuljaka i 52 nor-
malna deteta. Odstupanje od idealne razmere 46: 46
mozda je slucajno, a mozda uslovljeno vecom smrt-
noscu ahondroplastickih beba. UocavajuCi da i dva
normalna roditelja povremeno dobijaju ahondropla-
sticku decu, neki istrazivaci tvrde da je to oboljenje
izazvano homozigotnoseu po recesivnom genu. Kao sto
* Prema Mekjusiku (Mendelian Inheritance in Man, Baltimore,
Johns Hopkins Press, 1975), postoji 1.200 autosomno-dominantnih bolesti,
oko 950 autosomno-recesivnih .i oko 170 vezanih za Xhromosom. -
Prim. prev.
134
se moze pokazati, medutim, ovaj izuzetni porod je po-
sledica mutacije, a ne recesivnosti, jer jedinke o koji-
ma je rec prenose tu osobinu na polovinu
svoje dece.
Danae Mers (1941) je autor dragocene studije o
ahondroplaziji. On je utvrdio da je novorodencad
obolela od ahondroplazije vrlo v'isokoj smrt-
nosti, dok zdravstveno stanje odraslih moze biti pri-
licno normalno. Medrutim, 108 patuljaka koje je Mers
proucio dalo je svega 27 dece, od koje su polovina bila
patuljci. Poredenja radi, 451 normalno jednokrvno
dete, braca i sestre tih patuljaka, imalo je 582 deteta.
Za nisku stopu reprodukcije patuljaka postoji nekoli-
ko razloga. Da bi se ahondroplasticke majke porodi-
le, cesto je potrebno izvrs<iti carski rez, koji je sve
doskora predstavljao opasnu operaciju. Takode, mno-
gi. patuljci ne stupaju u brak, mozda zato sto su po
svome izgledu tako daleko od ideala lepote u nasoj
kulturi. Eto, dakle, primera za to kako kultura utiee
na sudbinu jednog gena! Konacno, moguce je da neki
ahondroplasticlci patuljci ne zele da imaju decu, jer bi
ona mogla da naslede njihov fizicki nedostatak.
BHo kako bilo, tek broj dece po jednom patulja-
stom roditelju iZIIlosi 27 : 108 = 0,25, a po roditelju iz
reda normalne brace i sestara patuljaka 582: 457 = 1,27.
Ahondroplasti su, znaci, mnogo manje efikasni preno-
sioci gena na sledece generacije neg<> sto su to njihova
nepatuJjasta braca i sestre (videti Popem 1953). A po-
sto je tako, da li ce gen za ahondroplaziju postajati
sve redi iz generacije u generaciju, i je li mu sudeno
da, na kraju, nestane? To bi se i desilo da se zal,iha
ahondroplastickih gena u ljudskim populacijama ne-
prestano ne popunjava mutacijom. Mers je dao pro-
cenu ucestalosti te mutacije. Na 94.075 dece rodene u
jednoj danskoj bolnici zabelezeno je 10 ahondroplasta.
Od ovih je dvoje imalo jednog roditelja ahondroplasta;
ta deca su, prema tome, nasledila nenormalnost svog
patuljastog roditelja. Preostalo osmoro je rodeno u
porodicama gde nijedan roditelj nije bio ahondroplast;
tu je gen za ahondroplaziju nastao mutacijom. To
94.075 dece razvilo se iz 188.150 polnih celija; ucesta-
lost mutacije gena za ahondroplaziju priblizno iznosi,
dakle, 8 : 188.150 = 0,000042, ili 42 mutaci!je na milion
polnih celija, odnosno 4,2 X 10-s. Ovo pitanje cemo
dalje razmatrati u sledeeoj glavi (str. 159).
;
f
I
NASLEDIV ANJE ZDRA VUA I BOLESTI
135
Dijabetes melitus
Secer je znacajarn izvor energije za zivotne proce-
se u tkivima organizma. Ljudska krv uvek saddi ra-
stvoren secer, a njegov nivo upadljivo je stabilan. Ka-
da secer u krvi tezi opadanju - na primer za vreme
gladovanja- nesto secera oslobada se iz jetre, koja ga
uskladistava; kada se uzima s hranom, secer se trosi
ili uskladistava u tkivima i jetri. Ako se jede toliko
secera da njegovo koriscenje i uskladiStavanje ne mogu
da dde korak s uzimanjem, tada - i jedino tada -
bubrezi odstranjuju viSak izbacujuCi ga u mokracu.
Harmon insulin, koji luci gusteraca, zlezda smestena
ispod ze1uca, olaksava metabolizam secera radi oslo-
badanja energije. Od kolicine insulina u krvi zavisi ko-
liko ce se6era sagoreti. Kod nekih Ijudi je proizvodnja
insulina smanjena, sto dovodi do smetnji u koriScenju
secera. Dok normalno telo lako savladava kolicirnu se-
cera unesenog s hranom, u organizmu s manjkom in-
sulina nivo seeera u krvi raste sve dok ne dostigne
taOku kada se organizam mora otarasiti secera izbacu-
juCi ga u mokracu. Ovaj poremecaj metabolizma naziva
se dijabetes me1itus; on more pokrenuti citav niz
drugih tegoba.
Vee se najmanje tri veka ma da je dijabetes me-
Iitus porodiona bolest. Brojni istrazivaci sakupili su
veliku zbirku loza u kojima se javlja dijabetes, ali
teskoce koje se isprecavaj:u njihovoj analizi toliko su
ozbiljne da potpuno zadovoljavajueu teoriju treba tek
postaviti (Heris 1950, 1959, Stajnberg i Vajlder 1952,
Si:niskelko i dr. 1953). Najveca je prepreka to sto dija-
betes moze nastupiti u bilo koje doba, od detinjstva
do poodmakle starosti, mada najcesce nastupa izmedu
45. i 65. godine. Geneticarskim zargonom receno, dija-
beticni genotip je nedovoljno probojan, jer neke osobe
koje ga imaju prozive dodeljene im godine bez mani-
festacije simptoma bolesti. Izrazenost OV'og genotipa
takode je promenljiva - bolest moze biti teska ili
smrtonosna, ali i tako blaga da je obolela osoba nije
ni svesna.
Prirodno se postavlja pitanje da li su te razliCite
vrste dijabetesa manifestacije (1) istog gernotipa, od-
nosno (2) dva iii vise razlioitih genotipova kojima je
zajednicko to sto ometaju metabolizam secera. Obe
hipoteze nasle su svoje pristalice. S jedne strane, veru-
je se da je teski dijabetes u ranom zivotnom dobu re-
I i
136
zultat homozigotnosti po nekom recesivnom genu, a da
blazi oblici koji se pojavljuju kod starijih osoba poti-
cu od istog tog gena u heterozigotnim kombinacijama
i1i od drukCijeg, dominantnog gena. Prema drugoj teo-
riji, uzrocnik svih oblika dijabetesa je neki recesivan
gen u homozigotnom stanju. Dakle, ako bi gen o kome
je rec bio potpuno probojan i dominantan, svako di-
jabeticno dete imalo bi, iskljucujuci mutaciju, bar
jednog dijabeticnog roditelja. Ako bi pak gen bio pot-
puna probojan i recesivan, iz braka dva dijabeticara
radala bi se jedino dijabeticna deca. Ove provere ne mo-
gu se primeniti na nepotpuno probojne gene, a 62 po-
sto bliznih dvojki ciji je jedan clan dijabe1Jicar (u po-
redenju s konkordantnoscu od samo 12 posto kod
bratskih dvojki) nepobitan je dokaz za nepotpunu
probojnost dijabetesa.
Interesantan je pokusaj Siniskelka i dr. (1953) da
otklone ovu teskocu. Oni su proucili 49 porodica u
kojima je najmanje dvoje jednokrvne dece dozivelo
starost od 60 i viSe godina a jedno Hi vi5e bolovalo od
klinicki ustanovljenog dijabetesa. Ovim se krajnje sma-
njuje ali ne i odstranjuje mogu6nost da osobe kod
kojih nije registrovan dijabetes obole od njega kasrnije.
Dobijeni podaci su sledeCi:
27 porodica, bez roditelja dijabeticara - 167 dece, 43
dijabeticara
14 porodica, s jednim roditeljem dijabeticarom - 82
deteta, 34 dijabeticara
8 porodica, oba roditelja dijabeticari - 59 dece, 18
dijabeticara
Autori su skloni hipotezi o jednom jedinom rece-
sivnom genu nepotpune probojnosti. U tom slucaju
bi se varijacije u vremenu nastanka i tezini bolesti
delimicno objasnjavale nepostojanoseu sredine, a de-
limicno prisustvom modifikujuCih gena, koji sami ne
izazivaju dijabetes ali igraju znacajnu ulogu kod dija-
beticara. U porodicama gde je dvoje ili viSe dece dija-
beticara, karakter bolesti kod brace i sestara slicniji
je nego kod osoba koje nisu u srodstvu, sto je jak,
mada ne i konacan dokaz da geni modifikatori po-
stoje.
Statisticki podaci o ucestalosti gena za dijabetes
nepouzdani su zbog njegove nepotpune probojnosti.
Dijabetes je cesci no sto se obicno misli. Zabelezeno
je da kod ljudi od 60 i viSe godina broj dijabeticara ide
I
'
(u Danskoj) i do 20 na hiljadu, pa cak (u jednoj varo-
si Nove Engleske) i do 51 na hiljadu (videti Sorsbi
1953, str. 530). Pod pretpostavkom da je gen za dija
betes recesivan, to bi znacilo da mu je nosilac znatan
broj polnih celija u ljudskim populacijama (uporediti
str. 163).
Misicna distrofija
Pri genetickom proucavanju miSicne distrofije nai
lazimo, opet, na drugaciju situaciju i drugacije pro-
bleme od onih pri proucavanju ahondroplastickog pa-
tuljastog rasta ili dijabetesa. MiSicna distrofija je hro-
nicno i progresivno slabljenje i propadanje miSica. Ona
postepeno zahvata vecinu miSica i onemogucava kreta-
nje, da bi svoju zrtvu konacno prikovala za postelju.
Broj ljudi u Sjedinjenim Drzavama koji pate od ovog
poremecaja procenjuje se cak na 200.000, od kojih su
skoro dve treCine deca u pretpubertetskom dobu. Da
bi se unapredilo istrazivanje i bolje razumele ova bo-
lest i potrebe njenih zrtava, 1950. godine je osnovano
Americko udruzenje za miSicnu distrofiju. Do danas
nije otkriven potpuno efikasan nacin njenog lecenja.
Vee je neko vreme poznato da miSicna distrofija
spada u porodi6ne bolesti. Medutim, dosadasnji po-
kusaji da se odredi nacin njenog nasledivanja nisu bili
narocito uspesni, jer neke loze ukazuju na dominant-
no, druge na recesivno, a trece na nasledivanje veza-
no za pol (kod poslednjeg tipa gen se nalazi na
X-hromosomu, koji je dvostruk kod zena, a jednostruk
kod muskaraca). Rad canga i Mortona (1959) te Mor-
tona i Canga (1959b) doneo je dugo ocekivani napredak
u nosenju s ovim problemom. Oni su upotrebili mate-
maticki metod analize diskriminantnih funkcija; ne
upustajuci se u visokostrucne pojedinosti, mozemo
reCi da se sustina ovoga metoda sastoji u iznalazenju
skupova simptoma bolesti. Mada svaki taj simptom
moze biti varijabilan, mala je verovatnoca da se svi
simptomi bolesti A slucajno nadu kod zrtve bolesti
B, a ta se verovatnoca jos viSe smanjuje s porastom
broja proucavanih simptoma. Istrazivaci su bili u sta-
nju da pokazu da je >>miSicna distrofija ime koje se
daje bar trima bolestima koje su oni mogli jasno da
razlikuju, kao i relativno maloj grupi preostalih bole-
138
st'i o kojima su podaci nedovoljni za analizu. Slede
skraceni navodi karakteristika ove tri bolesti.
facio-skapulo-humeralne forme bolesti
je dominantan a ne za pol vezan gen, koji otprilike
podjednako utice na oba pola. Najcesce se javlja u
ranoj mladosti, obicno zahvatajuci najpre miSice lica
i ramena (skapulo-humeralne). sporo napreduje,
prolazi kroz periode prividnog zastoja, i vecina paci-
jenata je prezivljava, ostajuCi aktivna, posto se vreme
smrti ne ubrzava. Plodnost je gotovo normalna. Gen
nastaje mutacijom, cija se stopa procenjuje na oko
5 X lQ-7 (na 10 miliona polnih celija 5 mutira).
Formu bolesti koja zahvata udove i ramena, od-
nosno karlicni pojas proozrokuje recesivan a ne za pol
vezan gen, koji utice na oba pola. Bolest pocinje obic-
no u detinjstvu, ali katkada i u srednjem dobu (do
45 godina), najpre zahvatajuci karLiene, rede ramene
misice, cesto uz privremenu hipertrofiju misica listova.
Tok bolesti je promenljiv, aLi tesko stanje, s nesposob-
noscu kretanja, najcesce nastupa 20-30 godina od nje-
nog izbijanja; smrt je mogucna u svakom dobu, no
srednja duzina zivota krece se izmedu 30 i 40 godina.
Oboleli ponekada stupaju u brak i radaju decu, ali im
podobnost (videti glavu 6) iznosi jednu cetvrtinu nor-
maine. Otprilii.ke 16 od 1.000 ljudi poseduje ovaj gen,
uglavnom u heterozigotnom stanju, te su zbog toga
zdravi. Nekih 38 od milion ljudi homozigoti su po tom
genu i, ako dovoljno dugo zive, obolevaju od ove bo-
lesti. Stopa mutacija iznosi oko 3,1 X lQ-6 (na 10 mi-
liona polnih celija mutira 31).
Dosenova forma bolesti je uslovljena za pol veza-
nim, recesivnim genom i manifestuje se uglavnom kod
muskaraca, najcesce pre pete godine, ali ponekad cak
i u treooj deceniji zivota. Najpre zahvata karlicne, za-
tim ramene miSice; nesposobnost kretanja obicno se
javlja u roku od 10 godina od izbijanja bolesti, al1i po-
nekad i znatno kasnije. testa je ocita hipe11trofija li-
snih miSica, kao i progresivna deformacija, pri kojoj
se miSici koce a kosti krive. Smrt obicno nastupa u
drugoj deceniji, a katkada i mnogo kasnije. Oboleli se
retko mnoze, posto im podobnost iznosi tek oko 4 pro-
centa od normalne. Procenjena stopa mutacija kreee se
oko 9 X lQ-6 (na milion polnih 6elija 9 mutira).
Kada se druge bolcsti prouce tako temeljito kao
miS<iooa distrofija, verovatno ce se pokazati da i njih
uzrokuju nekoliki genetiaki mehanizmi. Preliminarna
analiza sakupljenih podataka o glu\'IOnemosti koju su
dali Cang, Robinson i Morton (1959) ukazuje da njeni
uzroonici mogu biti nekol1iki recesivni i dominantni
geni. Izgleda da su ti recesivni geni potpuno, a domi-
nantni tek de1imieno probojni.
Mentalne bolesti
Za coveka nema zagonetnijih i strasnijih boljkri od
oboljenja njegove psihe. U stvari, s mucnom se sporo-
scu razabira da te nevolje predstavljaju bolesti, a ne
znake obuzetosti zlim dusima. I uprkos svim uspesima
savremene medicine, uzroci najras:irenijih, pa otud i
najznacajnijih psihickih oboljenja ostaju neobjasnjeni.
Istina, otkrivena je organska osnova nekoliko relativ-
no retkih vrsta mentalnih ostecenja (poremecaj meta-
boHzma kod fenilketonur,ije, bolesne promene mozga
kod nekih neurogenih oboljenja - v:ideti tabelu 8).
Nase :manje nije ni priblizno dovoljno cak ni za de-
limicno objasnjenje uzrocnika tako rasprostranjene i
ozbiljne patnje kao sto je sizofrenija. Kod sizofrenicara
su zabelezeni raznorazni biohemijski i fizioloski pore-
mecaji, ali - kako je to pokazao Keti (1959) u svom
misaonom prikazu - ne zna se je li bilo koji od tih
poremecaja uzrok iii pak posledica bolesti.
Ne raspolazuCi podacima o bolesnim promenama,
odnosno o simptomima, fizioloske iii anatomske pri-
rode, psihijat,ri su prinudeni da dijagnoze o mentalnim
bolestima pacijenata zasnivaju na uocljivim nenormal-
nostima u njihovom ponasanju i govoru. No ljudsko
ponasanje, normalno iii patolosko, beskonacno je vari-
jabilno, pa je stoga teze razabrati bolesne entitete kod
mentalnih oboljenja nego kod drugih vrsta bolesti.
VeCina danaS!njih autoriteta priznaje tri grupe mental-
nih oboljenja - sizofreniju, manicno-depresivnu psi-
hozu i involuaionu psihozu. Sizofrenija se karakteriSe
cepanjem licnosti, udaljavanjem od drugih ljudi i
stvarnosti, ravnodusnoscu prema okolini, dozivljava-
njem halucinacija, itd. U manicno-depresivnoj ili ciklo-
frenicnoj psihozi ispoljavaju se oscilacije izmedu kraj-
njeg uzbudenja i duboke depresije. Involuciona psiho-
za se uglavnom javlja kod starijih i starih osoba, iza-
zivajuCi zebnju, depresiju i fiksne ideje.
lmpresivan broj dokaza za priznavanje geneticke
predispozicije kao primamog agensa bar rnekih vari-
140
janti sizofrenije izneli su Luksenburger u Nemackoj,
Esen-Meler i Bek u svedskoj, Slejter u Engleskoj, Kol-
men i drugi u Sjedinjenim Drzavama. Kolmen (1953)
je u njujorskim dusevnim bolnicama pronasao 953 pa-
cijenta za cije je oboljenje dijagnoza bila sizofrenija
i koji su imali dvojanca iii dvojanku. Od ovih su 268
bili blizne, a 685 bratske dvojke. Zatim su Kolmen i
njegove kolege ispitali porodice iz kojih poticu ti >>bli
znacki pokazni slucajevi i dobili rezultate prikazane
na tabeli 9.
Tabela 9
Pojava sizofrenije mec:tu srodnidma sizofrenicara (pre-
rna Kolmenu)
Srodstvo
Opsta populacija (van srodstva)
Braca i sestre pastorci (van srodstva)
Polubraca i polusestre
Braca i sestre
Bratski dvojanci i dvojanke
Roditelji
Blizni dvojanci i dvojanke
Blizni dvojanci gajeni skupa
Procenat
sizofrenicara
0,7--{1,9
1,8
7,1
14,2
14,5
9,3
86,2
91,5
Moze se napomenuti da su drugi istrazivaci dobili
nesto nize stope konkordantnosti sizofrenicnih dvojki,
ali je konkordantnost kod bliznih dvojki uvek bila
viSa nego kod bratskih, sto je i vidljivo na tabeli 10.
Tabela 10
Procenat konkordantnosti bliznih i bratskih dvojlki po
sizofreniji (prema Kolmenu)
Jstrazivac
Luksenburger
Rozanof
Esen-Meler
Slejter
Kolmen
BROJ DVOJKI
Bratske
60
101
24
115
685
Blizne
21
41
7
41
268
PROCENAT
KONKORDANT-
NOSTI
Bratske
3,3
10,0
16,7
14,0
14,5
Blizne
66,6
67,0
71,4
76,0
86,2
Dok od zizofrenije oboleva nesto manje od jed-
nag procenta opste populacije, dotle - kako nalazi
Kolmen - verovatnoca da od nje obole deca iz brako-
va gde je jedan roditelj sizofrenicar iznosi oko 16,4
procenta. u porodicama gde su oba roditelja sizofre-
nicari 68,1 procenat dece dozivljava istu sudbinu. Pre-
rna Kolmenovoj radnoj hipotezi, predispozicija za si-
zofrenicne psihoze ili podloznost njima je prouzroko-
vana homozigotnoscu po jednom jedinom recesivnom
genu. Osobe kod kojih je ovaj gen u heterozigotnom
stanju ne postaju klinicki slucajevi sizofrenije, ali ima-
ju >>sizoidnu Iicnost, uz blage simptome bolesti kao
sto su introverzija, krutost, prinudnost, preterana oset-
ljivost. Takve osobe uopste nisu retke- trebalo bi da
cine od 10 do 20 procenata normalne populacije. Ne-
ke od njih pokazuju sklonost da u starosti obole od
involuoione psihoze.
Kolmenova hipoteza o jednom jedinom recesiv-
nom genu za sizofreniju ne mora da znaci da on pre-
viSe pojednostavlja stvari (Sjegren 1957). U svakom
slucaju, dve Cinjenioe su podjednako upadljive - neki
genotipovi radaju opasnost od sizofrenicnog sloma, a
do njega moze ali ne mora doCi, zavisno od toga kak-
ve su srece sa sredinom u kojoj zive. Jasno je da su
sizofrenicki genotipovi nepotprmo probojni, posto je
konkordantnost bliznih dvojki uvek manja od 100 pro-
cenata. To, prema Kolmenovoj hipotezi o recesivnosti,
proizlazi i ~ z Cinjenice sto samo 68, a ne 100 posto dece
dva sizofrenicna roditelja oboleva od sizofrenije.
A time polemika o genetickom i psihodinamic
kom<< poreklu sizofrenije postaje besmislena. Sasvim
je i:spravno ,jstrazivati Zivotne istorije sizofrenicara da
bi se utvrdile owolnosti koje su mogle ubrzati ili uspo-
riti bolest, odnosno koje su joj mogle poveeati ili sma-
njiti akutnost. Sam Kolmen je nasao da cvrsta telesna
grada i dobra ishrana obieno ublaruju bolest a da je
ektomorfna telesna grada i gubitak u tezini obicno po-
gorsavaju. S druge strane, Mark (1953) je uporedio po-
stupak pri odgajanju dece kod majki sizofrenicara i
majki iz kontrolne grupe. Prve su obicno ispoljavale
preteranu privr:lenost prema deci i viSe je sputavale
nego druge. Ali iz ovoga sigurno ne sledi da preterana
materinska privr:lenost i strogi nadzor mogu izazvati
sizofreniju kod svakog deteta bez obzira na njegov ge-
neticki sastav. Nije li moguce da se sklonost takvom
pona5anju pre javi kod majki koje su i same sizoidne
142
lienosti? Ne sledi, isto taka, ni to da je detetu sizofre-
nicnog genotipa sudeno da dozivi slam i skonca u du-
sevnoj bolnici; susedi ga mogu smatrati cudakom, a
psiholozi sizoidnim tipom, ali - pod uslovom da ima
srece i da ne bude izlozen zivotnim nedacama - ono
maze ziveti bez i!kakve psihijatrijske pomoci. Da bi se
osiguralo zadovoljavajuce resenje problema uloge ge-
netickih i sredinskih promenljiv-ih u nastanku sizofre-
nije, potrebno je vise pouzdanih podataka, a ne vise
spekulacije.
Od manicno-depresivne psihoze pati oko 0,4 pro-
centa americke populacije (Kolmen 1953). Za ovu bo-
lest konkordantnost srodnika iiznosi 16,7 procenata kod
polubrace i polusestara, odnosno 22,7 procenata kod
brace i sestara iz Kolmenove grupe blizanackih pokaz-
nih slucajeva, a 22,5 procenata kod bratskih dvojki i
100 procenata kod bliznih dvojki. Kolmen veruje da
povratna mogucnost prekoracivanja normalnih grani-
ca emotivnih reakcija krajnjim ali u sebi ogranicenim
promenama raspolozenja maze zavisiti od jednog je-
dinog dominantnog gena nepotpune probojnosti. Da
li ani koji imaju taj gen postaju psihoticne ili ostaju
tek oikloidne licnosti zavisi od okolnosti u kojima
zive i, mazda, od modifikujucih gena. Pretpostavka o
jednom jedinom dominantnom genu tesko se maze
smatrati za nesto drugo do za vrlo uslovnu radnu hi-
potezu; medutim, postojanje odredene geneticke osno-
ve za maniCno-depresivnu pSlihoru prilicoo je pQII:krep-
ljeno. ; i
1
!
H omoseksualnost
Seksualna igra izmedu jedinki istog pola javlja se
kod mnogih viSih i nekih nizih zivotinja. Posebno je
rasprostranjena medu muzjacima kada zenki nema ili
ih nema dovoljno, ali se maze javiti i kada ih ima.
Medutim, jedino su u Ijudskoj vrsti nekim jedinkama
oba pola homoseksualni odnosi podjednako privlacni
kao i heteroseksualni, iii privlacniji od njih.
Homoseksualnost se u neldm drustvima toleriSe,
dok se u drugima smatra gnusnim zlocinom (Klakhon
1954). Sokratska ljubav je bila vrlo prikladno zani-
manje za starogrcku gospodu (Brinton 1959); >>berdasi
(transvestiti) se priznaju za pripadnike nekih indijan-
skih plemena; ali u Hitlerovoj Nemackoj homoseksual-
f
NASLEi>IVANJE ZDRAVLJA I BOLESTI 143
cima je pretila opasnost da ih posalju u gasne komore.
Tolerisani ili proganjani, homoseksualci verovatno ni-
su sasvim odsutni ni u jednom drustvu. Kinzi i sarad-
nici (1948) su prenerazili zatocnike morala u Americi
otkrivanjem javne tajne da razne forme homoseksual-
nog ponasanja (a oni su razlikovali sest stepeni takvog
ponasanja, od pretezno heteroseksualnog do iskljucivo
homoseksualnog) rniposto nisu retke, jer se javljaju kod
otprilike 37 procenata ispitanih muskaraca.
06igledno, odrlanje vrste zavisi od heteroseksual-
nih zajednica, posto jedino one imaju za posledicu
mnozenje. Pretezno i1i iskljucivo homoseksualne sklo-
nosti su zbog toga bioloska zagonetka. Pocev od samog
Frojda, psihoanaliticki usmereni istrazivaci nastoje da
je rese trazeci kljuc u iskustv,ima iz detinjstva.
Neobicna podloznost ljudskog seksualnog razvica na-
rusavanju jeste posledica zdruzenog delovanja mnogih
Cinilaca, medu koje spadaju produzeno detinjstvo, uz
seksualnu nezrelost zavisnost od pomo6i roditelja i
drugih odraslih osoba; pojava seksualnog poriva znat-
no pre mogu6nosti za njegovo bioloski smisleno za-
dovoljenje; presnost i istrajnost seksualnog poriva to-
kom veceg dela zivota, bez sezonskog popustanja kao.
kod drugih zivotinja; strogo i kruto usmeravanje sek-
sualnog ponasanja obicajima i moralnim propisima ko-
ji vladaju u datom drustvu. To je ishodiSte lisenja,
osujecenja i slllik<:>ba koji dovode do kriza, tragedija, ko-
medija, pobuna i predaja u cijem opisivanju sve knji-
zev:nosti sveta, jos upadljivije od naucnika, nikada ne
posustaju. Zaista je, izgleda, ustanovljeno da se mno-.
gi roditelji homoseksualaca na razne naci:ne pokazuju;
znatno nepodesni u ophodenju sa svojom decom, izazi-
vajuCi kod njih regresije i fiksaoije na nezreli nivo sek-
sualnosti, inver2lne zebnje, potcinjavanje ocu i1i eroti-
zovano poistovecivanje s majkom (Hoh i Zubin 1949,
Henri 1955).
Kolmenovi radovi (1952, 1953) ukazuju na sasvim
drugacije uzrocnike. Podaci opet poticu iz proucavanja
dvojki. Od 44 homoseksualaca iz bliznih dvojki svi su
bili konkordantni, tj. ponasanje oba clana dvojki je
posle rane mladosti bilo otvoreno homoseksualno. Od
51 bratske dvojke ciji je jedan clan bio homoseksua-
lac, samo 13 je bilo konkordantno. staviSe, blizne dvoj-
ke bile su veoma konkordantne cak ,j po stepenu devi-
jacije, koji je meren prema Kinzijevoj skali. Tako nije
bilo s bratskim dvojkama. Kolmen nije mogao da utvr-
144
di da 1i je medu ocevima i bracom njegovih homosek-
sualnih pacijenata homoseksualno ponasanje cesce ne-
go u opstoj populaciji. To mozda i ne iznenaduje, s ob-
zirom na ogromne teskoce s kojima se suocava prouea-
vanje ovog slozenog i izmicavog problema.
Psihodinamicka i geneticka teorija nastanka homo-
seksualnosti cesto se smatraju protivrecnim i nesagla-
snim. Istina je, naravno, drugaCija. Ne dovodeci u pita-
nje vrednost objasnjenja koje daju dubinski psiholozi,
ipak mozemo sumnjati da je ono onako iscrpno i zado-
voljavajuce kako to oni misle. Pretpostavimo da se
utvrdi kako su odrasle osobe devijantnog seksualnog
ponasanja imale odredene vrste iskustava u detinjstvu,
posebno u odnosu s roditeljima. No da li iz toga sledi
da se takvim iskustvima izazivaju seksualne devijacije
kod svakog u Cijoj ih biografiji ima? Odnosno, da li
ovo vazi jedino za osobe s odredenim genetickim da-
rovima, koje ocigledno niSill retke u ljudslcim popula-
cijama?
Hacinson (1959) iznosi veoma interesantnu hipote-
zu da ovi geneticki darovi primarno deluju na brzinu
i stepen razvica neuropsiholoskih mehanizama koji le-
ze u osnovi procesa indentifikacije i drugih vidova od-
nosa prema objektima u ranom detinjstvu. U nekim
okolnostima takvi genotipovi mogu koristiti intelek-
tualnom i emotivnom razvicu, ali u drugima mogu do-
vesti do seksualnih devijacija i njima prouzroeene
lose prilagodenosti. Covekovo seksualno ponasanje je
na tako ocigledan nacin plasticno, tako zavisno od obi-
caja, od zdravlja i zanimanja da bi kruta geneticka de-
terminacija stvorila mnogo viSe drustveno neprilago-
denih osoba nego sto ih stvarno ima. Ali sigurno ne
sledi da geneticka predispozicija ne igra nikakvu ulogu
u ljudskom ponasanju, ili da svi ljudi slicno reaguju na
svoja iskustva iz detinjstva, na svoj odgoj ili seksual-
ne obicaje svoje drustvene sredine.
Duzina zivota
Jedna od apsolutnih istina 0 ljudskom zivotu jeste
da ce se on zavrsiti smrcu. Srecom, nijedan covek po
pravilu ne zna kada ce zapravo nastupiti konacna ka-
tastrofa. Statistika otkriva veoma malo. Prirodnac
smrt je relativno verovatna kod odojcadi, nesto manje
u detinjstvu, najmanje u mladosti; a zatim ova vero-
NASLEDIV ANJE ZDRA VUA I BOLESTI 145
vatnoca raste - najpre lagano, a na kraju naglo - sto
se covek vise priblizava starosti. Pre nekoliko decenija
Perl (1922) je pokazao da krivulje prezivljavanja, gra-
ficki prikazane kao logaritmi broja prezivelih u pore-
denju sa staroscu, mogu biti upadljivo slicne za sa-
svim razlicite organizme. Pokazalo se da krivulja pre-
zivljavanja za coveka nalikuje onoj za musice drozo-
file, posto se smatra da je covekova starost u godina-
ma pribliino jednaka starosti musice u danima.
Smrtnost odojcadi delimieno je posledica zaraznih
bolesti, lose ishrane i pomanjkanja nege. Ova vrsta
smrtnosti je, malo-pomalo, svedena na najmanju meru
u tehnoloski razvijenim zemljama; nadati se da ce se
to postiCi i u svetskim razmerama. Odojcad, medutim,
moze i dalje umirati usled eliminacije letalnih i polu
mutantnih gena, sto bi oznacavalo neku vrstu
nesvodljive minimalne smrtnosti. Verovatnoca prirod-
ne smrti bi zatim rasla u funkciji starosti, posebno po
zavrsetku reproduktivnog doba. Bioloski uzev, to je i
logiono. U narednoj glavi pokazacemo da se geneticka
podobnost jednog genotipa, a preko njega jedinke, meri
doprinosom koji oni daju, u odnosu prema drugim ge-
notipovima ili jedinkama, genskom fondu sledecih ge-
neracija. Najpodobniji roditelj je onaj s najvecim bro-
jem prezivele dece. (U stvari, ovo je preterano upro-
scen iskaz, ali za sada i dovoljan.) E sad, verovatan
broj dece koje ce jedinka roditi ako ostane u zivotu
ocigledno je veci za mlade nego za stare osobe. Otud
ce genotipovi koji podsticu dobrobit mladih imati, pod
inace jednakim okolnostima, vecu odbirnu vrednost
nego oni koji idu u prilog starima. Odabiranje nece
neposredno delovati u Norist zdravlja iii prezivljavanja
u postreproduktivnom dobu ukoliko time ne donosi
odredeno preimucstvo i reproduktivnom dobu. To je,
u najkraCim crtama, evoluciona pozadina fenomena sta
rosti (Kamfert 1956, Vilijems 1957).
Duzina zivota je ocito podlozna sredinskim modifi
kacijama. Uopste uzev, ona raste s porastom zivotnog
standarda i poboljsavanjem medicinske nege u datoj
zemlji. U Sjedinjenim Driavama ocekivana duzina Zi
vota u momentu rodenja iznosila je 41,5 godina 1868,
62,3 godine 1941, a 68,3 godine 1958. (podaci Instituta za
osiguranje zivota). Sigurno da je ova promena sredin
ska a ne geneticka. Postoje, medutim, jaki dokazi da,
u istoj sredini, nosioci odredenih genotipova obicno
:live duie nego nosioci nekih drugih. Kolmen i njegovi

146
saradnici (Kolmen 1953, 1957, Dzarvik i dr. 1957, 1960,
kao i Fersuer 1954) Iatili su se longitudinalnog prouca-
vanja 1.492 postarijih blizanackih pokaznih slueaje-
va. Kod dvojki koje su zivele preko 60 godina staro-
sna razlika u vreme smrti imala je srednju vrednost
prikazanu na tabeli 11, koja obuhvata samo bratske
dvojke istog pola. u proseku, clanovi muskih bliznih
dvojki umiru jedan za drugim u roku od cetiri godine,
dok kod clanova bratskih dvojki ta razlika iznosi oko
sest godina. NiSta manje su impresivni podaci o sto-
pama starackog oronjavanja, koje se meri baterijom
psiholoskih testova (recnika, brojeanih simbola, reda-
nja kocki, motornog kapaciteta itd.). Kod bliznih dvoj-
ki starenje je prilicno jednoobrazno, dok se kod brat-
skih dvojki stanje cesto pogorsava neravnomerno.
Tabela 11
Prosecne razlike u veku (izrazenom mesecima) clanova
dvojki koji su Ziveli od 60 do 70 godina (prema Dtarviku
i dr.)
Dvojke
Blizne
Bratske
Mu5ke
50,0
75,0
Adaptivna norma
Zenske
114,0
127,5
Govoreci o tisucama trzaja sto su prirodni, jer
mesu prirodeni su*, Hamlet je dao nisku procenu; tr-
zaja je bezbroj. Na prethodnim stranama dati primeri
o bolestima i nakaznostima kod kojih je zapazena iii
naslucena neka geneticka osnova samo nagovestavaju
koliko je, u stvari, slozeno i raznoliko ovo podrucje
istrazivanja. Moram ponovo podsetiti citaoca da razli-
ka izmedu genetickih i negenetickih bolesti nije ni
jasna ni kruta. Degenerativne bolesti u starosti obicno
se ne ubrajaju u nasledne, pa ipak se podloznost nji-
ma mora kretati u okviru normi reagovanja odredenih
ljudskih genotipova. StaviSe, mnogo podataka govori o
tome da su nosioci razl,iCitih genotipova skloni da obo-
le od razlicitih degenerativnih bolesti u razlicitim do-
bima. Da li ce neciji zivot okoncati neka kardiovasku-
* Viljem Sekspir, Celokupna deta (prevod Velimira
BIGZ, Narodna knjiga, Nolit, Rad, Beograd, 1978. - Prim. prev.
NASLEDIVANJB ZDRAVUA I BOLESTI 147
larna halest, nefritis, rak, dijabetes iii opsta slabost;
zbog koje covek podleze zarazi kojoj bi bez po muke
odoleo u mladim godinada - to nije ni slucajnost ni
iskljucivo stvar neocekivanih sredinskih promena.
Mi ipak govorimo o dobrom iii normalnom zdrav-
lju i losem zdravlju, o ljudima s genetickim otezica-
ma i anima koji ih nemaju, te - najzad - o normal-
nim i nenormalnim ljudima. Upotrebom reci norma-
Ian<< pokrece se jedan semanticki problem. Sijaset
pogresnih shvatanja i netacnih sudova proisteklo je iz
verovanja u takozvanog normalnog coveka iii nor-
malnu ljudsku prirodu<<. Neki zamiSljaju da je ova
utvara puna dobrih namera, koje samo cekaju povolj-
ne okolnosti da bi se ispoljile, a drugi da je odvratna
zver, gotova jedino da napakosti i pricini zlo (videti
glave 2 i 3). No koju god od ovih predrasuda prihva-
tili, nevolja nam ne gine, jer abe nas navode da oceku-
jemo da ljudi postupaju slicno, a njihova ponasanje
je ocigledno razlicito.
Neka vrsta ideje o normalnom coveku jav1ja se
u biologiji u klasicnoj teoriji populacione strukture,
teoriji koju cemo detaljnije razmatrati u glavi 11. Su-
stina te teorije je da normalni ljudi imaju uglavnom
normalne gene i da su homozigoti po najvecem broju
ovih gena. Sarno manji broj gena u ljudskim popula-
cijama zastupljen je s dva ili viSe alela, a tada je jedan
aiel normalan, dok su ostali nenormalni. Adaptivna
norma ljudske vrste sastojala bi se, prema ovom gle-
diStu, od ljudi koji pretezno iii iskljucivo imaju nor-
maine gene, a nesrecnici kod kojih se dese nenormalni
geni trebace paznju medicine i eugenetike - prve da
bi im pomogla, druge da bi ih odstranila.
Prema ravnoteznoj teoriji populacione strukture,
stvari mazda nisu taka jednostavne (videti glavu 11).
Ona pretpostavlja da su neki geni u populacijama za-
stupljeni s dva, nekoliko iii mnogo alela. Kod takvih
gena nijedan aiel nije nuzno normalan, pa se dobra
zdravlje i visoka podobnost javljaju uglavnom kod
hcterozigota po parovima razlicitih alela. Homozigoti
bi obicno bili manje podobni. U krajnjem ishodu, dak-
lc, imali bismo ne samo mnogo vee i mnoge vrste nor-
malnih, zdravih i visokopodobnih !judi. Adaptivna nor-
ma obuhvata golemu skupinu genotipova, a ne samo
jcdan iii nekoliko genetickih kompleksa. Za medicinu
jc bolje da bude raznovrsna, jer nece svi pacijenti slic-
no reagovati na njene usluge. Eugenetika ipak mora
148
biti spretnija, pa umesto da tezi da svi ljudi budu slic-
ni, da poseduju neki odredeni optimalni genotip, rna-
race da za ljudsku populaciju stvori genski fond koji
bi maksimalno povecavao ucestalost podobnih a mak-
simalno smanjivao ucestalost nepodobnih.
U ovoj fazi ne moramo se obavezivat!i na izbor iz-
medu klasicne i ravnotezne teorije. Obema je zajed-
nicko to sto razabiraju da izmedu adaptivne norme i
dela populacije s genetickim otezicama ne postoji astra
granica. S poostravanjem merila podobnosti ovaj deo
se, izgleda, siri. Jedna od moguCih definicija adaptivne
norme mogla bi da iskljuci samo one osobe koje se,
zbog svojih genetickih nedostataka, moraju stalno le-
Citi u bolnici iii negovati u nekoj posebnoj ustanovi;
druga definicija bi iskljucila cak i one cije geneticke
-otezice iziskuju u bilo kojoj dobi medicinsku paznju
iii narocite propise u pogledu naCina zivota.
I Pojam adaptivne norme je koristan uprkos proiz-
voljnosti i njegovom omedivanju. Sanitarna i higijen-
ska p.ravila, nastavne i obrazovne t e h n ~ k e drustvene
sluzbe, zakonske mere i svekoliki obicaji i praksa skro-
jeni su u skladu s adaptivnom normom, shvacenom si-
roko iii usko. Jedan od krupnih problema s kojima se
mora suociti nauka o coveku jesu evoluciono por@
.adaptivne norme i odstupanja od n"ir,
6. PRIRODNO ODABIRANJE
I OPSTANAK PODOBNIH
Zevs se, dakle, uplaJi za naJ rod da
ceo ne propadne, te posalje ljudima
Hermiju sa stidom i pravdom da to
bude ukras gradova i prisna veur
prijateljstva. *
Platon, Protagora
Na jednom od malog broja retorickih mesta u
Postanku vrsta Darvtn je na sledeei nacin opisao de-
lovanje prirodnog odabiranja:
Moze se reci da prirodno odabiranje svakodnevno
i svakog casa istraiuje po celom svetu i najmanje
varijaoije; ono odbacuje rdave a odriava li sabira
one koje su dobre; ono radi mirno i neprimetno,
kad god i gde god se ukaze priHka, na usavrsava
nju svakog organskog bica u odnosu na njegove
organske 1 neorganske us love zivota. **
Prirodno odabiranje je, medutim, slep, mehanicki,
automatski, bezlican proces. Njegovu okrutnu nuznost
Darvin je jasno rizlo:lio u argumentu koji se moze svesti
na nekoliko recenica. Svakom organizmu su potrebni
hrana i druga sredstva za zivot; ta sredstva su uvek,
ogranicena; prema tome, ogranicen je i broj jedinki
u svakoj vrsti. Svaka vrsta moze da geometrijskom pro-
gresijom povecava broj svojih jedinki; pre Hi kasillije
dolazi se dotle da samo deo potomstva bude kadar da
opstane. Uprkos nesrecnim slucajevima, statisticka
rovatnoea opstanka iii eliminadje zavisice od stepena
prilagodenosti jechlnk>i ili grupa na zivotnu sredinu. Ovaj.
je delom uslovljen njihovim genetickim darovima.
Zbog toga ce nosioci odredenih genotipova opstajati
iii biti eliminisani cesce [li manje cesto nego nosioci
* Protagora, Gorgija (prevod Mirjane i Albina Vilhar},
Kultura, Beograd, 1968. - Prim. prev.
** Postanak vrsta (prevod Nedeljka Divca), Prosveta, Beograd, 1948,
str. 76. - Prim prev.
1\ ' ..
150
I
drugih genotipova, a naredne generacije nece podjed-
nako voditi poreklo od svih genotipova u prethodnim
generacijama, vee relativno viSe od bolje prilagoderuih.
Stoga ce zastupljenost bolje prilagodenih oblika imati
tendenciju porasta, a zastupljenost losije prilagodenih
tendenciju opadanja.
Malo neophodne semantike
Nesmerana i zbunjujuca znacenja lako prianjaju za
reci pozajmljene iz svakodnevnog recnika radi gradenja
naucne terminologije. U glavi 1 videli smo da teorija
evolucije pati od takve zbrke. Darvin je rekao da evo-
luciju uzrokuje prirodno odabiranje, koje je, opet, is-
hod opstanka najpodobnijih u borbi za zivot. Jedno od
znacenja reoi prirodan je stanje stvari koje prethodi
promenama izazvanim covekovom delatnoscu iii ih is-
kljucuje. Kako covekova sredina uglavnom predstavlja
proizvod njegovog rada, prirodno odabiranje kod co-
veka bilo bi, prema ovoj definiciji, nemoguce. Medu
tim, jedi'Ilo
da ovaJ odb1rm proces ne nastaJe covekov1m 1Zboro!ll
Borba sugerira DiiTKU., sukob, takmicenje. Sani
Darvin je pisao da iz borbe pri_rodeL iz i smr-
ti, najuzviSenl,ii_..QbjekL.k.o.j.Lsmo .JJ
Jtanju da zamislimo, zivotill1ja<<. Mada ne mo-
zemo zatvoriti oci ratom, gladi i
smrti u prirodi, prirodno odabiranje ne zavisi nemi-
novno ni od jedne od tih pojava. Berc (1957) je deffi-
nisao takmicenje ovako: Takmicenje se javlja kada
se izvestan broj zivotinja (iste iii razli6ite vrste) koristi
zajednickim sredstvima za zivot cije su zalihe male; ili
ako nisu male, takmicenje se javlja kada zivotinje, u
teznji da tih iskoriste, ipak pri tom nanose stetu jedne
drugima. odabiranja moze doCi, kako
.su pokazali Berc d drug1, i kada z1votna sredstva msu
ogranicavaju6 C!mlac, nos10c1 gena poseduJti
veci rep_!'oduktivrui potencijal nego nos1oc1 nek1h drug1b
gena. Konacho, genenck1 dar supenoran u uslov1ma ..
takmicenJa moze bitl infenoran u njegovom odsustvu,
i obrnuto. ----..
A ko }enajpodobniji? Da li nas prirodno odabi-
ranje cini podobnim za Z:ivot u drustvu drugih ljudi,
za mudrost, za izdr:lljivost iii dugovecnost? Prirodno
odabiranje zaista razvija u ljudskoj evoluciji sve te
t
t
PRIRODNO ODABIRANJE I OPSTANAK PODOBNIH 151
kvalitete, ali nuzno ne odreduje nijedan. Darvinovska
podobnost merljiva je jedino reproduktivnom umes-
noscu. Njen rukovode6i princip je radajte se i mno-
zite Se, i napunite zemljU<<.*
Sve u svemu, visoka darvinovska podobnost odista
prati oddavanje ili poboljsavanje harmonije izmedu
organizma i njegove sredine. U stvari, to je i omogucilo
da se zivot na Zemlji odrzi, pa cak ,j napreduje. Pri-
rodno odabiranje nije, medutim, dobri duh koji vodi
evoluciju sigurnom uspehu. Visoka podobnost jedne
populacije cesto se postize na racun nekih slabo prila-
godenih, bolesnih ili za Zlivot nesposobnih jedinki (urav-
notezeni polimorfizam, videti kasnije). Paradoksalno
je da visoka darvinovska podobnost moze cak biti ishod
i neke vrste subver:zJije reproduktivnih procesa orga-
nizma, sto moze doveslli. do izumiranja vrste (kod vin-
skih musica, Volas 1948; kod miSeva, Dan 1957 a, b).
Covek i samo covek moze istraziv ti kr . ki is itivati
ll ovo 111 u p1tanje mudrost evolucionog procesa kojd
ga 'e stvoriro i smi:sl'ati resen a bol'a, rema rijegovorli
su u od onih sto i - - --
Prirodno odabiranje u Darvina i pre njega
Nije nikakvo cudo sto je, zahvaljujuci njenoj iz-
vanrednoj jednostavnoslli i deduktivnom karakteru,
ideja o prirodnom odabiranju bila anticipirana na raz-
licite nacine. Darvin je sigurno imao prethodnike. Grk
Empedokle i Rimljanin Lukrecije zamiSljali su da su
mvotinje nastale prvo u vidu razdvojenih delova tela
- glava, trupova, udova. Ovi su stupali u nasumicne
kombinadje, od kojih su samo neke bile sposobne za
zivot, dok su ostale izumrle. Na citaocu je da prosudi
jesu li ova dva filozofa stvarno anticipirala Darvina.
Mcdutim, bez svake sumnje su ga, u toku osamnaestog
i prve polovine devenaestog veka, antdcipirali Mopertui,
Bifon, Erazmo Blajt, Cejmbers i drugi. (Od
brojnih novijih radova posvecenih istoriji ideje o evo-
luciji Ajzeli 1958, Darlington 1959, G!'in 1959 a, b, i VHki
1959.) ldeja o evoluciji prirodnim odabiranjem bila je
* Meleru (1959) nedostaje trpeljivost za ovo gledBte. On pBe: Omi
krilatica onih koji ne shvataju ovu situaciju je iskaz da, po defi
niciji. prirodno odabiranje mora uvek delovati i da uvek mora ic1 u pri-
lng podobnijima.. Preko je potrebno povuCi jasnu razliku izmedu dar-
vinovske podobnosti i podobnosti kao izvrsnosti po ljudskim merilima.
Ta dva pojma ne samo sto nisu identicna vee su ponekad i oprecna.
152
sigurno U vazduhu kada su Darvin i Volas objavili
svoje cuvene eseje 1858.
Sam Darvin je priznao da ga je na ideju o pnirod-
nom odabiranju navelo oitanje Maltusovog dela, u ko-
me se tvrdilo da je nekontrolisan rast ljudskih popu-
laoija uzrok siromastva, gladi i rata (izdanje 1798. i
kasnija). Volas je izrazio zahvalnost istom izvoru. Bi-
zarna posledti:ca ovoga bila je diskreditovanje Darvina
u Sovjetskom Savezu, gde je Maltus prokazeno ime, a
krivica po asocijaciji razlog za katnjavanje. Ipak, Dar-
vin je lako mogao pogresiti u svom priznanju, kako je
to pokazalo Ajzelijevo zaprepascujuce otkrice zaborav-
ljenih spisa Edvarda Blajta. Ovaj znacajni covek obja-
vio je od 1835. do 1837. nekoliko clanaka u jednom od
glavnih bioloskiih casopisa njegovog doba (prestampa-
nih u Ajzeli 1959). Oni sadde sve elemente neophodne
za jednu teoriju prirodnog odabiranja, a jasnoca s ko-
jom su ovi izlozeni zaostaje jedino za Darvinovom. Ali
Blajt je tvrdio da je prirodno odabiranje (on se nije
sluzio oVlim terminom) cinilac konstantnosti vrsta, a
ne njihovog menjanja! Danas znamo da se odabira-
njem moze postiCi i jedno i drugo - stabilizujuce ili
normaHzujuce odabiranje odstranjuje devijantne for-
me, dok usmereno odabiranje prouzrocuje transforma-
ciju vrsta (videti u daljem tekstu).
Darvin je verovatno bdo dobro upoznat s Blajtovim
idejama, mada to nije priznavao. Neki pisci tvrde da
je on i inace bio suviSe nehatan prema svojim pret-
hodnicima. Darlingtonu (1959).
izgleda neverovatno da je apostolu evolucije toliko
manjkao smisao za istoniju - do te mere da ni
kada, mada duboko zainteresovan za sopstveno pr-
venstvo, nije shvatio kako njegove ideje poticu iz
druge ruke. Smatrao je da ih je sam razradio, cak
i kada ih je samo sredivao.
To je bezdusna ocena. Jedina velika Darvinova preo-
kupacija sastojala se u tome da otkrije da li se evolu-
oija odigrala i cime je prouzrocena. Malo sta je cinio
da olaksa zadatak buduCim istoricarima. Pitanje je da
li bi mu to lako poslo za rukom cak i da je imao takvu
nameru. Jedno od nepobitnih otkrica dubinske psiho-
logije (ne bas nesluceno i mnogo ranije) jeste da je
covek svestan samo dela svojih misaonih procesa: pri-
roda kreativnog miSljenja naucnika ili pesnika je mi-
' PRIRODNO ODABIRANJE I OPSTANAK PODOBNIH 153
sterija i za njega samog kao stvaraoca mozda viSe nego
za njegove biografe. Volas je izjavio da se ideja o pri-
rodnom odabiranju uobli6ila u njegovoj glavi za vreme
napada malaricne groznice! U svakom slucaju, Vilki
(1959) Je u pravu sto cvrsto veruje
da se teorija evolucije mora posmatrati kao nauc-
na teorija, teorija, naime, koja ima za cilj da ob-
jasni m sistematdzuje jedan niz cinjenica, i da niko
ne moze polagati pravo na to da bude smatran
ozbiljnim Darvinovim suparnikom u otkrivanju
ove teorije ko nije proucavao evoluciju na prilicno
sirokoj cinjenicnoj osnovi. Ideje, uvlidi nisu do-
voljni, a upravo precenjivanje takvih dovitljivih ali
nekontrolisanih nagadanja obicno dovodi do sme-
sne ... zablude o kombinaciji, usled koje se frag-
menti konacne teorije pnikupljaju iz siroko rasutih
izvora i kombinuju tako da se ospori originalnost
onog ko je prvi uo6io mogucnost takve sinteze.
Prirodno odabiranje posle Darvina
Odista velika otkrica prelaze granice nauke u kojoj
su izvrsena. Ona mogu okrnjiti ili uniStiti uvrezena po-
pularna verovanja i iziskivati prihvatanje novih. Ili mo-
gu podupreti postojeca verovanja, dajuCi im katkada
auru navodno nepromenljive, naucno dokazane isti-
ne. Cesto naucnici naivno veruju da ce se cinjenice o
nekom problemu, ako ih samo prikupe u dovoljnom
broju, na neki nacin same od sebe srediti i dati uver-
ljivo i istinito resenje. Odnos izmedu naucnih otkrica
D. popularnih verovanja nije, medutim, uvek jednosme-
ran. Marksisti su viSe u pravu nego sto nisu kada tvrde
da su problemi kojih se naucnici lacaju, nacini na koje
pristupaju njihovom resavanju, pa cak i resenja kojima
naginju, uslovljeni intelektualnom, socijalnom i eko-
nomskom sredinom u kojoj ollli sami zive i rade. Pri-
mer za to je prihvatanje i potonji razvitak darvinizma.
Evoluciona teorija, posebno teorija o evolucionom
poreklu coveka, naiSla je na odlucnu opoziciju religioz-
nih tradicionalista. Medutdm, cuvena debata izmedu
T. H. Hakslija i biskupa Vilberforsa 1860. godine poka-
zala je koja je strana pobednicka. Hakslijev brzi i du-
hoviti odgovor bio je dovoljan da pritisne biskupa uza
zid. Rede se uvdda koliko je evolucija svugde brzo i

,I
I
I
i
,,
154
revnosno prihvacena, cak i od onih koji su i.nace imali
malo zajednickih simpatija. Radikalna levica docekala
je evoluciju rasirenih ruku. Karl Marks je bio toliko
odusevljen da je zeleo da drugi tom Kapitala posveti
Darvinu, no ovaj je tu pocast odbio (nerazrezan pri-
merak Marksovog klasicnog dela jos lezi u biblioteci
Darvinove velelepne kuce u Daunu). U Rusiji je libe-
ralna inteligencija videla u evoluciji oruzje za borbu
protiv tracLicionalne re1igije, cime je izazvala ljutitu
primedbu Dostojevskog da Rusi uzimaju za cvrsto ute-
meljenu istinu ono sto je drugde puka hipoteza.
Konzervativna desnica ispoljila je nista manje za-
dovoljstvo, mada iz drugih razloga i, kako to vee pri-
lici konzervativcima, posle kraceg oklevanja. Biagi i
razlozni Bedzet (1873), Cija se Fizika i politika jos uvek
moze Citati uprkos anahronicnom naslovu (pod >>fizi-
kom je on podrazumevao prirodne nauke, posebno
biologiju), izjavtio je da takmicenje a pokoravanje ple-
mena i nacija nisu nista drugo nego darvinovska borba
za opstanak i evolucija posredstvom prirodnog
ranja. Cak i povrsno citanje Darvina, medutim, poka-
zuje da je njegova >>borba za opstanak<< bila metafora
i da nije nuzno imphlcirala boj (videti glavu 1).
Ali to nije bilo ono sto su politicki konzervativci
zeleli da bude znacenje darvinizma, pa su stoga oni
postavili teoriju socijal-darviillizma, ne ustezuci se da
u nju unesu tek Darvinovo ime ( videti prikaze u Bar-
zen 1941, HofStater 1955 i Brinton 1959). Za socijal-
-darviniste
darvinovska borba za opstanak i nadzivljavanje
najpodobnijih<<, dve najpopulamije krilatice, kada
se primene na zivot coveka u drustvu, sugerirale
su da ce se priroda postarati da u situaciji koja
iziskuje takmicenje pobede najbolji takmaci, i da
ce ovaj proces voditi neprekidnom napretku
... Oni su ukazahl da svi pokusaji reformisanja dru-
stvenih procesa idu za t!im da poprave nepoprav-
ljivo, da se isprecuju mudrosti prirode, da mogu
dovesti jedino do degeneracije (HofStater, nav.
mesto).
Posto su prirodi >>gubica i sape krvave, bila bi velika
greska dozvoliti nas,im osecanjima da se isprecuju nje-
nim namerama time sto bismo pomagali siromasne,
slabe i uopste nepodobne sve dok i njima zivot ne po-
stane isto toliko ugodan koliko i bogatima, jakima i
podobnima. Na kraju krajeva, pustajuci pnirodi na vo-
lju izvuCi cemo najvece koristi. >>Svekolika priroda pro-
zeta je strogom disciplinom, cije je dejstvo vidliivo i
koja je malcice surova kako bi bila veoma predusret
ljiva, pisao je Herbert Spenser.
Parolu >>nadilivljavanje najpodobnij,ih srocio je
Spenser a prihvatio Darvin, ne bez oklevanja. Super-
lativom u njoj vesta je nagovesteno kako je borba za
zivot toliko neumoljiva da, napokon, svi osim onog naj-
podobnijeg moraju pasti i ostati kraj puta. Odatle do
Niceovog natcoveka trebalo je naciniti samo jedan ko-
rak. Mada je Nice osecao prema Darvinu, kao pukom
engleskom ducandzij1i, jedino prezir, u njegovoj vla-
stitoj velikoj knjizi Tako je govorio Zaratustra, kako
ispravno primecuje Brinton (1959), mnogo je viSe Dar-
vina nego Zoroastra. A ad Nicea (1844-1900) rodoslov-
no stablo ideja grana se ka Hitleru i njegovom jedinom
vladajucem vodu jec:hlne vladajuce rase.
Od Kropotkina do Johansena
BHo je, naravno, nasrtojanja da se Darvin, i1i bar
teorija evolucije, spase od socijaldarvinizma. Ziva bica
se mogu boriti za opstanak medusobno se sukobljava-
juci ili pomazuci. Darvin nije smetnuo s uma ovu ci-
njenicu, ali je ostalo da joj Kropotkin (1902) da od-
govarajuci naglasak. Oni koji ponavljaju izreku da se
!judi ponasaju kao vukovi ne daju bas jasno na znanje
misle li na ponasanje vukova prema ovcama ili vukova
medusobno. Naposletku, vukovi ilive u coporima. zen-
ka pauka mazda smera da smaze muZa za rucak, ali
on, u stvari, obicno uspeva da joj umakne. Stvarno
usamljena zivotinja je retka pojava. Jec:hlnke iste i raz-
licitih vrsta su medusobno zavisne u razlicitoj meri,
a njihovi odnosi idu od nemilosrdnog takmicenja, preko
trpeljivosti, pa sve do slucajne ili obavezne saradnje.
Stroga discipLina u prirodi nalaze uzajamnu pomoc bar
koliko i rat . _cia budu
1
-ropot inovi argumenti ostavili su tek mresku na
evolucionoj misli njegovog vremena, delimicno zato sto
se vise zelelo naucno opravdanje bezdusnosti nego sa-
milosti, a delimicno zbog njegove nekriticnosti prema
nekim dokazima kojima je, buduCi diletant u biologijJ,
I l
:
t
I
' I
156
pokusao da podupre svoju stvar. Uz to, na prelasku iz
proslog veka u ovaj, a i kasnije, evolucionisticka misao
iSla je u drugom i, kako mi to danas vidimo, pogres-
nom pravcu.
Darvin je tvrdio da se prirodno odabiranje maze
zakljucivanjem izvesti iz svega sto je poznato 0 zivotu;
nije tvrdio da ga je uoCio na delu. Smatrao ga je su-
viSe sporim da bi mu se dejstva zapazila tokom ljud-
skog veka, ali da vestacko odabiranje pruza dobar ob-
razac. Darvinovi sledbenici imali su izvanrednog uspe-
ha u dokazivanju evolucije kao istorijskog dogadaja,
u dokazivanju da se evolucija odista zbila. No u razja-
snjavanju njenih mehanizama nije postignut narocit
napredak. U stvari, doslo je do izvesnog nazadovanja;
Darvlin je lamarkisticko nasledivanje stecenih obelezja
prihvatio kao pomocno sredstvo prirodnog odabiranja,
ali drugi su smatrali da ono zamenjuje prirodno oda-
biranje. Vajsman (1834-1914) je, dokazujuCi - uver-
ljivo koliko se jedan odrecan iskaz moze dokazati -
da takvog nasledivanja nema, oznacio pocetak cisto
selekcionismckog neodarvinizma. Ali odabkanje se opet
izvodilo zakljuoivanjem, a ne uocavalo.
Pored toga, mada se uspesno nosio s drugim evo-
lucionim problemima, Vajsman nije bio u stanju da
objasni izvor geneticke varijacije, koja je orude oda-
biranja. Na prelasku iz proslog veka u ovaj, De Vnis je
izneo svoju mutacionu teoriju, ali ne uvidajuCi da ona
objasnjava geneticku raznovrsnost. Naprotiv, on je pri-
davao znacaj ne mutaciji i odabiranju, vee mutaciji
umesto odabiranja. Ne samo popularizatoni ove teo-
rije nego i sami biolozi vazno su raspravlja1i o tome
da li je Darvinova teorija njome opovrgnuta iii ne.
Neodarvinisti su morali pretpostaviti da samo odabi-
ranje na neki nacin stvara materijal za novo odabira-
nje. Drugim recima, ako se, na primer, odabiranje vrsi
radi povecavanja broja belih pega kod laboratorijskih
pacova, mutacijom ce nastajati sve belje i belje vari-
jante; ako se odabiranje vrsi radi smanjivanja pega-
vosni, javljace se mutacije za nove, geneticki tamnije
varijante.
Ovu je ideju Johansen proverio izvanredno jedno-
stavnim i lepim eksperimentima. Upotrebio je vrstu
pasulja koja se, poput Mendelovog graska, pretezno
razmnozavala samooplodenjem, tj. spajanjem muskci.h
i zenskih elemenata iste biljke. PolazeCi od komerci-
jalnog Varijeteta i odvajaju6i potomstvo jedne od
potomstva druge biljke, Johansen je dobio linije rela-
tivno krupnog i relativno sitnog semena. Na taj nacin,
odabiranje je brlJo delotvorno. No zatim je odabrao
krupnije i sitnije seme iz 'iste >>ciste linije - potom
stva jedne jedine samooplodene jedinke. Ovoga puta
odabiranje nije delovalo, a potomci krupnog i sitnog
pasulja bili su u proseku astovetni. D . odabiranje
bilo us esno, otrebno je da vee posto}i geneti a va-
ri ac1 a, o o ana o OCY.atllin!tQ
o a irame ne moze proizvesti.
Teorija pnrodnog odab1riiiija nikad nije bila na
rdavijem glasu no tokom, pniblizno, prve cetvrtine ovo-
ga veka. Pa ipak su u to vreme naoinjena otkrica koja
su potkrepila njenu valjanost. Rad T. H. Morganaj
.i,e mutaCloiifproces izvor
evolucwruh srrovma, o]e su podlogaza delovanjeoda=
-- - --- .... --- .. ------
Od Dzenkina do Cetverikova
Darvin ili njegovi sledbenioi prikladno su odgo-
vorili na mnoge ozbiljne zamerke njegovim teorijama
koje su izneli bioloski ucenjaci njegovog doba. No jed.
na zamerka, koju je stavio inzenjer Fleming Dzenkin
1867. godine, bila je zaJista teska. Pretpostavimo, pisao
je on, da u nekoj populaciji nastane podobna varijan-
ta, na primer osoba bele koze u crnackoj populaciji
(nemojmo polemisati s Dzenkinom zasto bi ovaj pd
mer bio narocito podoban); da li ce cela ta populacija
uskoro postati bela? Nikako; beH mutant (prema na
soj savremenoj terminologiji) ozenice se osobom erne
boje koze, njegovo mulatsko potomstvo takode ce se
ozeniti osobama erne koze, i za nekoliko generacija
bela ce varijanta skroz iSceznuti, poput kapi mastila
u moru vode. Nije neumesno pretpostaviti da se Dar-
van uhvatio za slamku lamarkizma posto nije video
drugi naCin da izbegne Dzenkinovu zamerku.
lpak, Darvin bi na nju lako odgovorio samo da je
znao za Mendelov rad objavljen 1865. Dzenkin je pret-
postavljao, kao i Darvin i svi n}ihovi savremenici osim
Mendela, da je nasledna roditeljska >>krv nerazlucivo
!izmesana kod potomaka. Geni se, medutim, ne mesaju,
nego segregiraju. Geni za belu kozu ne nestaju, mada
se, posto je to poligena osobina, zbilja rasturaju medu
mnogim jedinkama. Da bi se otkrilo ono sto nama iz
,.
i 'I.
i
:
I t
I :il
1 : ~
1 1.!
158
gleda vrlo jednostavno, jer <imamo prednost gledanja
unazad, trebalo je mnogo godina i mnogo posmatrac-
kog dara. Cak i posle ponovnog otkrica Mendelovog
rada 1900. godine, Hardi i Vajnberg nisu dokazali svo-
ju teoremu o konstantnoj ucestalosbi gena sve do 1908.\
A tek 1926. godine Cetverikov je konacno odagnao avet
Dzenkinove zamerke. On je, izmedu ostalog, zakljucio:
Vrsta apsorbuje svaku novu mutaciju u heterozi-
gotnom stanju, i ova se, pod uslovom da nema oda-
biranja, zadrtava, neograniceno cuvaju6i ucesta-
lost ... Odabiranje ne samo izdvaja gen sto odre-
duje obelezje koje je predmet odabiranja vee i uti-
ce na citav genotip (genotipski milje), dovodi do
pojacavanja odabrane osobine i time aktivno uce-
stvuje u evolucionom procesu.
Cetverikovljev rad bio je objavljen na ruskom i
ostao manje poznat nego Sto je zasluzivao ( Cetverikov
1961, engleski prevod). No problem je sad bio zreo za
resavanje. Velika trojica - FiSer (glavni rad 1930),
Rajt (1931) d Holdejn (radovi 1932. i ranije) - razra-
dila su, uglavnom nezavisno jedan od drugog i od Cet-
verikova, matematicku teoriju populaoione genetike,
koja je postala osnova bioloske teorije evolucije.
Mutacija i podobnost
Videli smo vee da se mutacije javljaju kod coveka,
kao sto se javljaju i kod drugih organizama. u stvari,
one uopste nisu retke; mozda cak i 20 procenata popu-
lacije sadrzi nove roditeljske mutante (videti str. 327).
Prema tome, obilna je zaliha genetickih sirovina kao
podloge delovanja prirodnog odabiranja.
Pa ipak se moramo suoCiti s jednom neobicnom
cinjenicom, toliko neobicnom da, po miSljenju nekih
ljudi, obesmiSljuje biolosku teoriju evolucije u celini:
mada bioloska teorija iziskuje da se blagotvorne gene-
ticke varijante prisajedine ~ i v i m populaoijama, velika
veCina mutanata uocenih kod bilo koga organizma je
za njega stetna. Neki od njih su letalni, izazivaju neiz-
lecive bolesti i smrt zametka; drugi su subletalni, zati-
ru iii onesposobljavaju vecinu nosilaca, ali ponekima
omogucavaju da izbegnu takvu sudbinu; dok su treci
subvitalni, skode zdravlju, otpornosti iii snazi na raz-
t
I
I
li6ite nacine. Medu genima navedenim na tabeli 8, reo:
tinoblastoma i infantilna amauroticna idiotija pred-
stavljaju primer letalnih mutanata (izuzev sto se neka
deca obolela od retinoblastome mogu spasti pravovre-
menom operacijom), epiloja i hemofilija poluletalnih,
a ahondroplaztija, albinizam i slepilo za boje mozda
subvitalnih.
Situacija nije tako jasna kada su posredi sitni mu-
tanti, poligene promene, za koje nisu navedeni primeri
na tabeli 8, jer se oni isuvise tesko otkrivaju. No nema
sumnje, bar kod drozofila, da se majusne promene,
obricno stetne po zivotnu sposobnost njihovih nosilaca"
ne samo odigravaju vee da su, u stvari, i nekoliko puta
cesce od krupnih promena. Kod normalnih ljudi uo-
cavamo varijacije, delimice bez sumnje geneticke, u
osobinama kao sto su uzrast, dlakavost, oblik glave,
lica, nosa ili usana, boja kose, glas itd. Ove geneticke
varijaoije mogle su nastati jedino mutacijama, a vero-
vatno nastaju i dalje. Da li su takve mutacije neutral
ne, u smislu da niti pomazu niti ometaju opstanak i
reprodukciju? Ovo pitanje nije tako jednostavno kako
moze izgledati - u stvari, spada u veoma spornu rna
teriju (videtd str. 328). Moze se tvrditi da nijedna
tacija nije neutralna neutralnost red
nu tu ac u na neprekidnoj lestvic1 podobnosti; svaka
romena, dakle, u proseku 'e robitacna ili
stetna. o e n 1 no 1s ravn 1 n e-
-mcu a dejstva genetiCke varijacije na podobnost za
od sredine. koja nikada n* apsolutno konstantna.
Praktieno medutim, mutacija maze ipak bit1 neutralna,
osoilir . . . d . is od lte tacke na lestvici podob-
nosti. Malo viSe iii malo manje malja na gru 1ma, ne-
to viSe iii manje isturen nos verovatno ne bi niukoliko
uticali na nas uspeh u Z.ivotu, osim, mozda, ako nismo
holivudske zvezde.
Evoluciona perspektiva vrste jos uvek ne bi mnogo
obecavala kada bi njen najbolji proizvod bile neutralne
mutacije. Nema sumnje da se korisni mutanti javljaju,
a njihovu pojavu cvrsto podupiru eksperimentalni po-
daci, koji su, medutim, dobijeni uglavnom na organiz-
mima dalekim od coveka. J a cu ovde pokusati da samo
u opstim crtama naznacim odgovarajuce nalaze. Od
presudnog je znacaja to sto se 0 korisnom ili stetnom
delovanju (pozitivnim ili negativnim dejstvima) gene-
ticke varijaoije na podobnost (na verovatnocu opstan
ka i stvaranja veceg iii manjeg potomstva) moze su-
:I
! !
' ..
,!
,i
t!
li
II
1:
.,
:'!
II
I 'I
II
160
vislo govoniti jedino u odredenoj sredini i s obzirom
na nju. Sredina se ovde mora shvatiti u najsirem smi-
slu reci. Ona ukljucuje fizicku sredinu- temperaturu,
vlagu, klimu, tlo; bioticku sredinu - zdruzene orga-
nizme, koji sluze za hranu iii deluju u svojstvu grab-
ljivaca, parazita dli takmaca; drustvenu iii kulturnu
sredinu - oCigledno najznacajniju za dobrobit coveka;
[, na kraju, geneticku sredinu - izmenjen gen moze
biti koristan kada je povezan s nekim genima, a stetan
kada je povezan s nekima drugim.
Genotip koji se muci u jednoj srecLini moze napre-
dovati u drugoj. Upadljivi primeri za to su mutanti
kod insekata otporni na insekticide i mutanti kod bak
terija otporni na lek iii antdbiotik. Da li su mutacije_
koje kucnoj muvi daju otpornost na diditi korisne ili
stetne? Svakako da su korisne kada se populacija mu-
va nade pred rasprsenim diditijem; a neutralne su [li
stetne kada diddtija nema. Neki mutanti kod bakterija
otporni na antirbiotik ne mogu - divne li vesti - da
zive bez njega u svom prehrambenom medijumu, a
ipak taj antibiotik ubija >>normalne baktei"ije. Kod
coveka heterozigotnost po genu srpaste anemije stvara
bar relativan imunitet na neke oblike malarije; to je
sasvim korisno ako zivimo u zemlji gde se mozemo
zaraziti malarijom, alti nije korisno gde malarije nema.
Korisna mutacija - igla u plastu sena
Dejstva mutacija na podobnost zavise, dakle, od
sredine. Osobe po recesivnom genu uzroc-
niku dijabetesa melitusa su losije prolazile pre otkrica
insulinske terapije nego posle njega. Mogucno je da
su u nekim kulturama otezice ahondroplastickih patu-
ljaka pri nalazenju supruznika manje nego u nekim
drugim. Crna boja koze je ozbiljnija smetnja u Trans-
valu dli Alabami nego u Njujorku, Londonu iii Rio de
zaneiru, a u ovim mestima je ozbiljnija smetnja nego
u Madrasu, Sudanu iii Gani. No sve to ni priblizno ne
znaci da se mogu otkriti sredine koje pretvaraju sve
mutante, iii makar veCinu njih, u korisne dli bar
tralne. Iako nasledna bolest nije obavezno i neizleciva
(videti glavu 2), svako ko poznaje genetiticki uslovlje-
ne bolesti i nakaznosti kod ljudi, kao sto su one
menute na tabeli 8, trebalo bi da bude obazniv i da
ovaj argument ne nateze.
t
PRIRODNO ODABIRANJE I. OPSTANAK PODOBNIH 161
.JJMada pod nekim okolnostima moze biti korisnih
a jos viSe neutralnih, mutacije su ve6inom

apsolutno skodljive u svim postojecim sredinama. s ta
eke glediSta ljudske dobrobiti, mutaoija se kod coveka
moze, uopste uzev, jedino smatrati nepozeljnom. Sva
kim porastom mutacionih stopa obavezno se povecava
broj nesrecnika cije su patnje uslovljene manjkavim
nasledem (V>ideti glavu 11). Qp.adanje mutacije sluzilo
bi na korist covecanstvu. To nije nesaglasno s prihva
tanjem cinjenice da su se u evolucionoj liniji koja je
stvorila coveka javljali korisni mutanti, jer inace, oci
gledno, covecanstvo ne bi ni nastalo. Ovaj privridni pa
. radoks se razresava ako uzmemo u obzir da adaptivna
evolucija nije ishod iskljucivo mutaoije, vee medude-
lovanja mutacije i odabiranja.
Jedna analogija pomoci ce nam da razjasnimo si-
tuaciju. Dosledno korisni mutanti su kao igle u plastu
sena stetnih. lgla se u plastu sena tesko nalazi, cak i
ako smo, mazda, srigurni da je u njemu. No ako je
igla dragocena, zadatak njenog pronalafenja olaksace
se paljenjem plasta i trafenjem igle u pepelu. U bio-
loskoj evoluciji ulogu vatre iz ave parabole igra pril-
rodno odabiranje. Odabiranje- ne uspeva da ovekoveci
stetne mutante, iako dh je mnogo; ono ovekovecuje
neut:mlne, srazmerno njihovoj ucestalosti; i umnozava
korisne, iako d:h je malo. Kod coveka bi se brojne lose
mutacije tesko mogle prihvatiti zarad ono malo dobrih,
cak i kada bismo se mogli osloniti na to da ce odabi
ranje pomo6i rasprosti:ranju onih koje su, prema nasoj
ljudskoj proceni, dobre. To bi znacilo iskoriScavati
ljudsku patnju radi dubrenja tla za rast buduCih poko-
lenja, sto je eticki neprihvatljiv postupak. Ovaj eticki
problem nije, medutim, akutan, posto prirodno odabi-
ranje nije zamena za ljudsko znanje i rasuddvanje (vi
det>i glave 11 i 12). Bioloska >>Vatra imala je izvanred
nog uspeha u proslosti i prilagodila geneticki dar cove-
canstva sredinama u kojima ljudi zive. Ali covek ce je
u buducnosti morati da zameni neCim blafim.
Darvin nije znao zasto su populacije veCine vrsta
genenicki varijabilne, zasto sadrie bolje i losije prila
godene varijante. Utvrdio je da je geneticka varijacija
cinjenica nije mu preostalo nista drugo nego da je
uzme za istinu. To je bila Ahilova peta njegove teorije,
coga je on bio potpuno srvestan. Nastojao je, posebno
u poznijim godinama zivota, da se pozove na lamarkov-
skd prindp nasledivanja stecenih osobina, ali to je bio

162
-
pogresan putokaz. Odgovor je morao da ceka na raz-
VIice genetike u dvadesetom veku. On glasi - mutacija.
_M:utacioni praces pruZa na CiiQj
_,_p_o_dl_o_z_i_d_e_la_\'an_j_e moguce.
Genska ucestalost
Da bi se shvatilo kako prirodno odabiranje deluje,
to pitarnje moramo razmotrilti kvantitativno. ViSe od
pola veka evalucion1sti su govorili a prirodnom oda-
biranju; tek odskora pokusavaju i da ga mere. Citaoci
koje ce abeshrabriti malo matematike na sledec1m
stranicama, mogu bar biti sigurni data nece
iCi dalje ad osnova algebre.
Hardi i Vajnberg su 1908, nezavisna jedan od dru-
gog, izneE teoremu koja cini osnavu populacione gene-
tike. Pretpastavimo da medu stanovnicima nekog usam-
ljenog ostrva, na koje se niko ne daseljava i s koga se
niko ne iseljava, ima osoba s krvnim grupama 0 d A.
Razlika izmedu avih krvnih grupa nasleduje se veorna
jednostavna - jer je stanje grupe 0 recesivno, a grupe
A daminantno. Oznacimo gen za krvnu grupu 0 sim-
balom i, a za A simbolom I. Ljudi av1h krvnih grupa
stupaju medusobno u brak nasumicno, ne trazeci nitd
izbegavajuCi partnera iste iii partnera razlicite krvne
grupe - naposletku, veCina ljudi i ne zna koju grupu
ima. Pretpostavimo, takode, da gen I ne mutira u gen
i, i obrnuta, te da ove krvne grupe ne uticu na broj
dece kojli jedna porodrca maze padici.
PolazeCi od gornjih pretpostavki, pokusajmo sada
da ispitamo koliko ce se cesta asobe krvne grupe 0 i
A javljati u narednom iii nekalika potanjih pokalenja.
Da li ce, na primer, dominantni gen dobiti, a recesivllli
izgubiti u ucestalosti, kao sto su pocetnici u genetici
sklani da misle? IIi ce se pak gen I i gen i na nekii na-
cin izmesati i dati kakav srednji tip krvi, kako bi to
biolozi verovatno pretpastavljali pre atkrica i ponov-
nag otknica Mendelovdh zakona? Radi lakse analize,
uzmima da svaka osoba u pomenutoj populaciji daje
jednak braj polnih celija u zajednicki fond; naredna
generacija nastaje nasumicnim spajanjem zenskih i mu
skih polnih celija iz ovag genskog fonda. Deo p polnih
celija bice nosd:lac gena I, a dea q gena i; p i q pred-
stavljaju genske ucestalosti, pri cemu p+q=l.
t
Posto se polne ceLije s genom i i genom I sjedi
njuju nasumice (jer se i brakovi sklapaju nasumice
s obzirom na krvne grupe), izgledi za spajanje jajasca
i spermatozoida koji nose gen I iznosi pXp=p2; dve
polne celd:je s genom i, q X q = q2; a jajasca s genom I
i spermatozoida s genom i, odnosno jajasca s genom
i i spermatozoida s genom I, 2XpXq=2pq. Otuda ce
srazmere tri genotipa u populaciji biti:
p2Il ( krvna grupa A) + 2pq Ii (krvna grupa A) +
+q2 ii (krvna grupa 0) = 1
Jedinke II su homozigoti, a Ii heterozigotd, ali ce
zbog dominantnosti gena I nad genom i sve one imati
krvnu grupu A. Osnovno je ovde da ce u genskom fon-
du sledece generacije ucestalost ova dva gena biti jsta
kao i ranije, naime:
I=p2+pq=p (p+q) = p
i=pq+q2=q (p+q) = q
Ucestalost p gena I i ucestalost q gena i, kao i za.
stupljenost osoba s krvnom grupom A i krvnom gru-
pom 0, ostaju u populaciji konstantne iz generacije u
generaciju. Pretpostavimo, na primer, da 50% (iii deo
koji iznosi 0,5) pripadnika populacije ima krvnu grupu
A, a ostatak krvnu grupu 0 (sto gotovo odgovara sraz.
meri u plemenu Crnonogi Indijanci, koji zivi u Mon
tani i susednom delu Kanade). Zastupljenost gena i
u genskom fondu ovoga plemena pribliZno iznosi
q = V 0,5 = 0,71. Ucestalost gena I iznosi p= 1-0,71 =
=0,29. Medu osobama krvne grupe A broj homozigota
II iznosice p2=0,292=0,084, a broj heterozigota Il
2pq=2x0,71 x0,29=0,412. Ako neka populacija saddi
90 procenata osoba krvne grupe 0 i 10 procenata osoba
krvne grupe A, genska ucestalost iznosi q= Vo,9=0,95
i p= 1-0,95=0,05. Homozigoti II ibice tada retki,
p2=0,05
2
=0,0025, odnosno broj ce im iznositi jednu
tetvrtinu procenta, a vecina osoba krvne grupe A bice
heterozigoti I i.
Zastupljenost krvne grupe A u ljudskim populad
jama ostaje nepromenjena cak i ako se one sele iz jed.
nc u drugu zemlju (pod uslovom, naravno, da njihovi
164
pripadnid retko d1i nikako ne sklapaju brak s novim
susedima). Zbog toga je proucavanje krvnih grupa dra-
goceno orude za pracenje istorije ljudskih seoba (Mu-
ran 1954).
Elementarna evoluciona zbivanja
Pretpostavimo da kulturi bakterija sitog creva,
Escherichia coli, koja se razvija u hranljivoj tecnosti
u epruveti, dodamo dovoljno streptomicina da uniSti
sve normalne<< bakterije a ostavi u zivotu samo geno-
tipove otpome na streptomicin. Ishod eksperimenta
zavisiiCe od toga da li je u ovoj kultu11i pre dodavanja
streptomicina bilo i otporni:h mutanata. A to, opet, za-
visi od toga koliko celija ta kultura sadrli.
Ako se mutacija neotpornih u otpome odvija po stopi
od oko 10-s po bakterijskoj generaoiji (celijskoj deo-
bi), kultura od milion (106) ceUja nastalih od normalne
majke celije nece imati mutante u oko 99 od 100 slu-
cajeva; alii samo jedna kultura od milijardu (109) ce-
lija verovatno ce saddati nekoliko mutantnih jedinki,
koje ce se deHti d mnoziti. Kada se tecnost iz epruvete
stavi radi gajenja na povrsinu zelatinastog hranljivog
supstrata na ravnoj plocici, na njemu ce se razviti ko-
lonije otpomih celija rasporedene u vidu pega, od ko-
jih mogu postati nove kulture otpomih bakterija. Je-
dan cinilac, streptomicin, odabrao je vari-
jantan genoti:p, otpornu liniju. To je usmeren oblik
odabiranja. Ako se eksperimenti izvode kako je opisa-
no, odabiranje je vestacko. A prirodno je kada se kod
pacijenta lecenog nekim antibiotikom jave zaraze ot-
porne na taj antb1otik. U oba slucaja je sustina evo-
lucionog zbivanja tistovetna - medudelovanje mutacije
i odabiranja.
Mutanti otporni na streptomicin nastaju u bakte-
rijskim kulturama bez obzira da H se ovima dodaje
streptomicin - prostodusno receno, bakte11ije ne zna-
ju<< da 1i ce morati da se bore za zivot u streptomioin-
skoj sredini. Sad, ako su u odsustvu streptomicina ne-
ki od otpornih mutanata neutralni pa niti odmazu niti
pomatu svojim nosiooima, oni ce se veoma lagano nam-
noziti u tim kulturama. Teorijski uzev, normalni gena-
tip ce toliko mutirati da ce konacno nestati i biti za-
menjen otpornim. U stvari, takav ishod nije verovatan:
prvo, za njega bd trebalo milijarde generacija, sto je
mnogo vremena cak i za bakterije; drugo, gen za otpor-
nost maze se rnutiranjem ponovo pretvol'iti u norma-
Ian a ova obrnuta mutacija postace znacajna kada ot
porni genotip bude cest; i trece, veCina otpornih geno-
tipova donekle je u nepovoljnom polozaju u odsustvu
antibiotika, pa ce prirodno odabiranje delovati pro-
tiv njih.
Bez streptomiJCina, koji im je potreban kao
lj,iva materija, neki otporni mutanti stvarno su nespo-
sobni za zivot. Tada ce prirodno odabiranje istrebiti
takve mutante ubrzo posto se jave u kulturi bez
tomicina (mutantne celije verovatno tavore jos neko
vreme, ali se ne razmnozavaju uspesno). Mozemo reci
da u ovom slucaju prirrodno odabiranje 6isti popula-
ciju od lose prilagodenih mutanata. Upravo to Smalj-
hauzen (1949) StabilizujuCim, a Vodington
(1957) normalizujuCim oblikom odabiranja.
Odabiranje protiv dominantne skodljive mutacije
Bakterije se uglavnom razmnozavaju bespolno, pro-
stim deljenjem. Kod viSi:h organizama je polno razmno-
zavanje dva roditelja pravilo. Jedinka je diploidna, jer
jedan niz hromosoma s potpunim genskim komplemen-
tom dobija od majke, a drugi potpun niz od oca. Evo-
luciona zbivanja kod polno nastalih diploida su sloze-
nija nego kod bespolno nastalih bakterija, a posto co-
vek na srecu spada u prve, ta zbivanja moramo pod-
robnije razmotriti.
Primer dominantne mutacije kod coveka je ahon-
droplastioka patuljastost, o kojoj je bi1o reCi u pret-
hodnoj glavi. gen za tu patuljastost S'imbolom
D, a gen za normalan rast simbolom d. Gen d mutira
u gen D po stopi u, koja u ovom slucaju iznosi oko 42
polne celije na milion, Hi u=4,2x 10-5. Pretpostavimo
da u nekoj populaoiji najpre nema ahondroplastickih
patuljaka. Posta je vrlo malo verovatno da ce muta-
ciju pretrpeui i zenska i muska polna celija iz koje na-
staje jedinka (izgledi za to su otprilike 2x 10-u, sto
je kod covelm zanemarljivo), svi patuljci ce biti hete-
rozigoti, Dd. Videli smo. takode 134) da, u Dan-
skoj, broj dece po patuljastom rocLitelju (Dd) iznosi
0,25, a po norrnalnom roditelju ( dd) 1,27. Patuljci pre-
nose gene na sledecu generaoiju po stopi od samo
0,25 : 1,27 =0,20, ili s 20% uspesnosti normalnih radii-
166
telja. Ovu uspesnost nazvacemo podobnost ( adaptivna
vrednost iii odbirna vrednost) genotipa i oznaCiti je
simbolom W. Ako uzmemo da podobnost normalnih
roditelja, dd, d.znosi 1, podobnost heterozigotnih ahon-
droplasta, Dd, bi6e W=0,2. Takode mozemo reCi da se
ahondroplastickom oboljenju suprotstavlja prirodno
odabiranje od s=1-0,2=0,8. Ova vrednost, s, zove se
koeficijent odabiranja.
u sledecoj generaciji populacija ce imati dva tipa
gena D za ahondroplaziju - nove gene, nastale muta-
cijom, i gene koje su na nju preneli ahondroplastickii
roditelji dz prethodne generacije. U genskom fondu
populacije delic u predstavljace novonastale gene D,
a delic 0,2u gene D zaddane u populaciji, pri cemu ce
ukupan iznos biti p= 1,2u. U narednoj generaciji javice
se u noVIih gena D i zaddati 1,2ux0,2=0,24u, a njihov
ukupni broj iznos,ice p= 1,24u. Konacno, novonastale
mutacije tek ce nadoknaditi gubitak gena D usled ni-
ske podobnosti njihovih nosilaca; ucestalost ovih gena,
p, bice tada konstantna. To stanje je poznato kao ge-
neticka ravnoteza. Ona ce se postici kada ucestalosti
gena za ahondroplaziju bude iznosdla
p=uls
i1i p=u/0,8=1,25u=1,25x4,2x10-s, odnosno 525 polnih
celija na milion.
KoristeCi Hardi-Vajnbergovu teoremu (videti ni-
nije), ustanovljujemo da ce populaciona ravnoteza iz
gledati ovako:
Fenotip normalan
Genotip dd
Ucestalost qll = 0,999895
Podobnost (W) 1
ahondro-
plasticki
Dd
2pq = 0,000105
0,2
nesposoban
za zivot
DD
p2 = 0,000000003
0?
Populacija ce pribliZno timati jednog ahondroplas-
tickog patuljka na 10.000 osoba ( 105 na milion, s veli
kom verovatnom greskom); verovatno je da se obra-
zuje tek oko 3 na milijardu homozigota po genu D, a
njihova sposobnost za zivot je pod sumnjom; naravno,
najveci broj osoba je normalan, dd. Dakle, skodljivi
dominantni mutanti nece se znatnije akumulirani u po-
pulaciji - ucestalost ahondroplasta je samo neznatno
veea od dvostruke stope mutacije. Kada bi podobnost
mutanata btila priblizno normalna, akumuladja bi bila
veca. Na primer, ako mutantne jedinke stvaraju 90%
viSe dece od normalni:h, s=O,l, genska ucestalost mu
tanta u genskom fondu bice p=u/0,1=10u, il.i deset puta
veca od stope mutacije. Pogubni recesivni mutanti aku-
mulirace se u vecoj meri.
protiv skodljive mutacije
lnfantilna amaurotlicna idiotija je kobna bolest
odojcadi i dece 6iji je uzrocnik homozigotnost po ne-
kom recesivnom letalnom genu, koji mozemo oznaciti
simbolom am (normalno stanje ovoga gena je, dakle,
Am). Na tabeli 1 nalazimo da proceiijena stopa muta-
cije Am u am, po Nilu i njegovim saradnicima, riznosi
11 mutacija na milion polnih celija, ili u=O,OOOOll. Ko-
Iika je ucestalost ovoga gena u ljudskim populacijama?
Ovde smo prisiljeni da nesto pretpostavimo, nad.me
da se heterozigotni noStioci, Am am, ovoga gena ne raz-
likuju od normalnih osoba koje nisu njegovi nosioci,
Am Am, tj. da im heterozigotnost niti steti nitd koristi.
Ova pretpostavka ne mora biti opravdana, posto bi ne-
znatan porast i:li pad podobnosti, reoimo od jedan po-
sto, verovatno prosao neopaien. Ta mutacija, dokle
god je retka, javljace se skoro iskljrucivo u heterozigot-
nom stanju, Am am, a odabiranje nece joj ni
podstlicati ni ometati sirenje. Smatra se da recesivnom
genu, cak i onom koji u homozigotnim komhlnacijama
izaziva kobnu bolest, heterozigotno stanje pruza zaklon
od prirodnog odabiranja.
S povecavanjem broja mutantnih gena, am, u gen-
skom fondu populacije, postepeno ce rasti ucestalost,
q, ovoga gena. Ocigledno, to ne moze trajati beskonac-
no, jer ce heterozigoti Am am konacno postati toliko
cestli da ce se javitli brakovi u kojima su oba partnera,
i ne znajuci to, heterozigotni. U takvim brakovima,
Am am X Am am, jedna cetvrtina dece trebalo bi da
budu homozigoti am am, amauroticni idioti, koji ce
umreti u odojastvu. Smrcu jednog amauroticnog ddiota
odstranjuju se dva gena am iz populacije. Na taj na-
cin, neke gene am populacija dobija mutacijom, dok
neke druge gubi zahvaljujuci tome sto ih u svakoj ge-
neraciji eliminiSe prirodno odabiranje. Kada se gubitak
izbalansira s dobitkom, populacija ce dosti6i geneticku
ravnotezu.
I
168
EVOLUCUA COVECANSTVA
Kolika ce biti ucestalost gena am u genskom fondu
kada se ravnoteza postigne? To nije tesko ustanoviti.
Prema Hardiju i Vajnbergu, ako je ucestalost gena u
genskom fondu q, u nasem primeru amauroticne idio-
tije ucestalost jedinki homozigotnih po tom genu izno-
sice q
2
Da bi se dostigla ravnoteza, njihova ucestalost
mora biti jednaka ucestalosti proizvedenih mutacija,
u. Prema tome,
q
2
-u, a q=Vu
Ako je u=O,OOOOll, ucestalost pri ravnotezi izno
sice q=0,0033; drugim recima, od 10.000 polnih celija
33 ce nos<iti ovaj gen, odnosno njegova ucestalost bice
300 puta veca od ucestalosti mutacije! Broj njegovih
heteroz,igotnih nosilaca u populaciji iznosice 2pq = 2 X
x0,9967x0,0033, iii priblizno 0,66%.
U populacijama se recesivni mutanti znatno viSe
akumuliraju nego dominantni s podjednako snaznim
stetnim dejstvom. To vazi cak i za gene koji su Ietalni
u homozigotnom stanju, tj. koji dmaju podobnost W=O
i protiv kojih deluje odabiranje s= 1. Ako ta podobnost
nije toliko niska akumulacija ce biti jos znatno veca.
Formula za ravnoteznu ucestalost skodljivlih recesivnih
mutanata u genskom fondu glasi:
Q= VUTs
a ranije data formula za recesivne letale je njen po-
sebni slucaj, kada je s= 1. .
Pnimera radi, uzmimo da relativno blag recesivan
nedostatak, kao sto je albinizam, nastaje mutacijom
s ucestaloscu u = 0,000028 ( videti tabelu 1) te da sma
njuje podobnost svojih nosilaca za samo 20o/o ( s =0,2).
Tada ce u genskom fondu ucestalost gena za albinizam
iznositi pri ravnotezi
q = Vu/s= V-,--o VO,ooot4= o,o11s
Drugim recima, otprilike jedan procenat polnih ce
lija nos,ice gen za albinizam, mada ce ucestalost albina
u populaciji iznositi samo oko 14 na 100.000 osoba. Ako
gen za normalnu pigmentaciju oznacimo simbolom A,
a za albinizam simbolom a, imacemo sledecu situaciju:
Fenotip
Genotip
Ucestalost
Podobnost (W)
normalan
AA
p2 = 0,9765
1
normalan
A a
2pq = 0,0233
1
albinski
a a
qt = 0,00014
0,8 .
Zapazamo da se ocekuje oko 166 puta vise hetero-
zigotnih nosilaca alhinizma, kod kojih je recesivni gen
zaklonjen od prirodnog odabiranja, nego homozigotnih,
kod kojih su dejstva toga gena izlozena presudi sredine.
Geneticko breme kod drozofile
Vee navedena priblizna, uslovna, radna procena
prosecne stope mutacije iznosi 10-5 po genu po gene-
raciji, 1i to kako kod coveka, tako i kod drozofile. Dru
gim recima, priblizno jedna polna celija od 100.000 sa-
drzi u svakoj generaciji novonastali mutant u datom
genu. Ljudska polna celija verovatno ne nosi manje
od 10.000 (104) gena; oplodena jajna ceHja, dakle, sa-
ddi najmanje 20.000 gena. Prema tome, u svakoj gene-
raciji oko 2 X 104 X 10-5 osoba, ili 20%, nosi jedan ill
vise novonastalih mutanata (videti glavu 2). Veliki je
to broj mutacija.
Presudan problem je sta se desava s tim mutan-
tima posto nastanu i udu u genski fond populacije.
Znamo da je ve1ika veCina mutanata stetna. Prirodno
odabiranje sprecava da se stetni geni rasprostiru. Ono
je u tome uspesnije kada ima posla s dominantnim
mutantima, a manje uspesno kada ima posla s recesiV
nim naslednim bolestima, nakaznostima i manama. Ovo
zbog toga sto recesivan gen ispoljava skodljivo dejstvo
u punoj meri jedino kada je homozigotan; u heterozi
gotnom stanju stini ga, zaklanja od prirodnog odabira-
nja normalni dominantni alel.
Posmatrano iz nesto dmgatijeg ugla, gensiki fond
jedne populacije trpi stalan priliv skodljivih mutant-
nih gena. Prirodno odabiranje ne moze eliminisati sve
te gene odjedrnom, u generaciji u kojoj se pojave. Oni
u populaciji istrajavaju nekoliko generacija - a odr-
zavaju se duze ili krace zavisno od toga koliku stetu
priCinjavaju i da li deluju kao dominantni ili recesivni
geni. Populacija, prema tome, nosi geneticko breme,
koje se sastoji od pogubnih ili potencijalno pogubnih
gena, akumuliranih usled mutacije tokom niza gene-
racija.
Koliko su ova geneticka bremena<< velika ili >>te-
ska<<? To se lakse moze prouciti u populacijama dro-
zofile nego u ljudskim populacijama. C:etverikov je
1927. godine utro put takvim proucavanjima, koja su
potom razvili mnogi istrazivaci prosirivsi ih na desetak
I
I
170
vrsta mus1ca drozofila. Rezultati su, najkrace receno,
sledeci. Pretpostavimo da smo prikupili uzorak od ne-
koliko stotina iii hiljada primeraka nekih vrsta drozo-
fila iz njihovih prirodnih staniSta (voce u vrenju, sok
drveta i sl.). Pod mikroskopom ce te musice obicno iz-
gledati prilicno jednolike i normalne. Medu musica-
ma zapazamo znatno manje raznovrsnosti nego medu
slicnim brojem ljudi koje srecemo na nekoj gradskoj
ulici, mazda zato sto su nam oci uvezbanije za opaza-
nje razlika izmedu ljudi nego izmedu musica.
Ogromna kolicina geneticke varijabilnosti skrive
na je, medutim, iza fasade jednolikosti. Da bi se ova
varijabilnost obelodanila, musice se odnose u laborato
riju, gde se podvrgavaju nizu eksperimentalnih ukrsta-
nja. Opis eksperimentalne tehnike moze se, na pri-
mer, naCi kod Silnota, Dana i Dobzanskog (1958, str.
222, 249). Sustina ove tehnike je dobijanje musica koje
neke hromosome, prisutne samo u jednoj dozi kod
musica sakupljenih u prirodi, sadrie u duplikatu (od-
nosno homozigotne .su po n j ~ m a . Ako hromosom ima
jedan iii viSe mutantnih gena koji deluju drukcije u
homozigotnom nego u heterozigotnom stanju, njihova
dejstvo ce se sada ispoljiti kod homozigotnih musica.
Tako obelodanjena geneticka bremena u populacijama
musica ogromna su. Drosophila pseudoobscura je vrsta
s pet parova hromosoma. Navescemo procente za dru-
gi par hromosoma (u jednom od pet parova), kod popu-
lacija musica iz Kalifornije i Teksasa (Spaski i dr.
1960), koji u homozigotnom stanju pokazuju odredena
dejstva:
letalna 17%
poluletalna 7%
subvitalna 78%
jalovost zenki 11%
jalovost mu:Zjaka 8%
t
'
U dvostrukoj dozi, letalni hromosomi ubijaju je-
dinku pre no sto odraste (tj. smrt nastupa u fazi oplo-
denog jajeta, larve iii lutke). Prema terminologiji koja
se obicno primenjuje na !jude, to su kobne nasledne
bolesti. Poluletali izazivaju smrt kod manje od 100 ali t''
vise od 50 procenata homozigota, dok subvitalni hro ,,
mosomi izazivaju jos blaze bolesti, ,s manje od 50 pro-
cenata smrtnosti. Jalovost znaci nesposobnost razmno-
zavanja; u ovim e:ksperimentima belezena je samo pot-
puna jalovost, a ne i smanjena plodnost.
Svaka musica saddi, naravno, dva druga po redu
hromosoma, jedan od zenskog a drugi od muskog ro-
ditelja. Lako je izracunati (u vezi s metodom videti str.
163) da su sledeCi procenti musica saddali dva, jedan i
nijedan hromosom datog tipa.
Dva Jedan Nijedan
Letalni 3,0% 28,0o/o 69,0%
PolUJletalni 0,5% 13,0% 86,5%
Subvitalni 61,0% 34,0% 5,0o/o
Jalovost zenki 1,0% 20,0% 79,0o/o
Jalovost muzjaka 0,5% 15,0% 84,5%
A ni to nije sve. Vrsta musica o kojoj je rec 1ma
i druge hromosome, cija su geneticka bremena tek ne-
sto manja nego bremena drugih po redu hromosoma
koji su upravo razmotreni. Uzimajuci to u obzir, moze
se proceniti da su priblifuo sledeci procenti musica u
prirodi bez odgovarajuCih varijeteta skodljivih bromo-
soma:
Bez Ietalnih hromosoma
Bez poluletalnih hromosoma
Bez subvitalnih hromosoma
Bez jalovosti zenki
Bez jalovosti mllZjaka
35%
75%
1,5%
75%
80%
Geneticko breme kod coveka
No ima li .sve ovo bilo kakve veze s covekom? Co-
ve!k nije tek pregolema drozofila. Neki bioloski zako-
ni vaze, medutim, ka:ko za musice, tako i za ljude. Za
akumulaciju genetickog bremena nuzni i dovoljni uslo-
vi jesu: (a) da do mutacije dode, (b) da ba:r neke muta-
cije budu skodljive, i (c) da bar neke mutacije budu
recesivne ili da ne budu sasvim letalne ako su domi-
nantne. Covek ispunjava te uslove. Mada kod njega ne
mozemo d:a procenimo velioiDJU genetiokog bremena
onaka tacna kao kod drozofile, raspolazemo valjanim
dokazima da to breme postoji. Ovi dokazi proisticu iz
posmatranja mnozenja u srodnickom krugu, tj. bra
kava medu rodacima.
Kada su supruznici roctaci, blizi iii dalji, ra:stu iz-
g1edi, mada tek neznatoo, da ncld njihovi potomci bu-
du homozigotni po jednom ili viSe hromosoma koji
potieu od zajednickog pretka. Deo genetickog breme-
na koje je nosio taj zajedni6ki predak moze, dakle,
I l
172
IZICl na videlo kod potomstva. Mada je u svim ljud-
skim drustvima zabranjen brak izmedu najblizih ro-
daka, manje bliskim rodacima, kao sto su srodnici dru-
gog kolena, dopusta se medusobno sklapanje braka;
taka dolazimo u priliku da i kod coveka vrsimo posma-
tranja donekle analogna ranije opisanim kod drozofile.
Zastupljenost naslednih bolesti kod dece iz brakova
sklopljenih medu rodacima (srodnici dmgog kolena,
ujak/stric i sestricina/sinovica ili tetka i bratanac/se-
stric, srodnici treceg kolena, itd.) neznat:no je veca
nego kod dece iz brakova medu osobama za koje sene
zna da su rodaci - veca u toliko neznatnoj meri da
geneticari oklevaju da takve brakove proglase disgenic-
nim. Ipak, statisticki podaci pokazuju da se kod po-
tomstva rodaka prosecna podobnost odista smanjuje
u izvesnoj meri. Izmedu ostalih, Sater (1958) u Fral;l-
cuskoj, Nil (1958a) i sui (1958) u Japanu obavili su briz-
ljiva posmatranja dece iz brakova medu rodacima.
Tabela 12 prufa primer za dobijene podatke.
Tabela 12
Smrtn1 slueajevi u tri francuska sreza na 1.000 dece od
roditelja cije je srodstvo poznato, odnosno nepoznato
(prema Sateru 1958)
Novo-
Srez Roditelji
Mrtvo- rodencad 2-12 1 godina
rodencad do 1 me meseci i vise
sec a
Morbi jan
Van srodstva 21 23 29 55
U srodstvu 50 41 38 %
Finister
U srodstvu 28 31 50 %
Loara-i-Ser
U srodstvu 26 30 24 56
Treba da nam bude jasno da se samo neki smrtni
slucajevi zabelezeni na tabeli 12 mogu pripisati gene-
tickim uzrocima. VeCina je (a mi ne mozemo tacna od-
rediti koliko) posledica bolesti i raznih sredinskih ude- t
sa. Ipak, cinjenica je da je smrtnost veca medu decom ..
ciji su roditelji rodaci. Izgleda da su ta deca u r ~
seku, manje otporna na svakojake sredinske opasno-
sti nego potomci roditelja koji nisu u srodstvu.
PostavljajuCi odredene pojednostavljujuce pret-
postavke i s}uzeci se jednim i:I'Juzetno ingenioznim ma-
tematickim metodom, Morton, Krou i Meler (1956) su
na osnovu poredenja smrtnosti kod dece roditelja u
srodstvu i van srodstva dedukcijom dosli do zakljucka
da prosecno geneticko breme u ljudskim populacija-
ma iznosi oko 4 letalna ekvivalenta po osobi. Letalan
ekvivalent nije isto sto i letalan hromosom opazen u
eksperimentima s drozofilom. Pre je posredi povecanje
genetiokog bremena dovoljno da, ako mu se dopusti
ispoljavanje, svede darvinovsku podobnost jedinke na
nulu. Letalan ekvivalent maze, naravno, biti rezultat
zbiranja nekoliko pogub:nih mutanata, od kojih svaki
izaziva tek neznatan gubitak podabnosti.
Hibridna krepkost i uravnotezeni polimorfizarn
Videli sma da je veeina mutacija skodljiva za ar-
ganizam. Normalizujuci iii stabilizujuCi oblik prirod-
nog odabiranja tezi da eliminiSe skodljive mutacije.
Prirodrno odabranje nije, medutim, sasvim uspesno; iz.
medu nastanka i eliminacije skodljivog mutanta prode
nekalika generacija. Ovi jas neeliminisani pogubni mu-
tanti deo su genetiOkog bremena. Drugi deo genetickog
bremena, uravnotezena breme, potice od delovanja
uravnotezujuceg oblika prirodnog odabiranja.
Do sada sma razmatrali medudelovanje mutacije i
odabiranje po dominantnim i recesivnim osobinama.
Dominantnost, medutim, nije nesta sta ili postaji u pu-
naj meri iii uapste ne postaji. Heterozigot maze liCiti
na jednag ad hamozigota, ili biti manje-viSe na sre-
dini izmedu jednog i drugog. Poznati su brojni slu-
cajevi nepatpune dominantnasti iii nepatpune recesiv-
nosti i odsustva dominantnasti kada je heterozigot tac-
na na sredokraci izmedu dva homozigota. .
Situacija je interesantnija kada gen izazave hibrid-
nu krepkost iii heterozu, cime heterozigot postaje po-
dabniji ad aba homazigota. (Katkada se za to upatreb-
ljava termin prekomerna dominantnost, ali a njego-
vom taonom znacenju ne pastoji cvrsta saglasnost.)
Dabar primer za heteratican mutant kod ljudi - iako;
mazda, priliooa izuzetan - jeste gen za halest srpastu
anemiju (slika 5), koju je sjajna analiziraa Elison
(1954a, b, 1955). Sustina je u tome da recesivan goo,
si, u dvostrukaj dozi (si si) prouzracuje jaku anemiju,
I l
I
174
.,.
..... "
.10-1$
'
liD! 5-10
WiJ IS
Slika 5. Ucestalost gena za srpa:stu anemiju kod domoro-
daca Afrike, juine Azije i juzne Evrope (slika prilbavljena
lju:baznos6u A. C. Blisona).
koja izaziva smrt homozigota, i ~ t obicno pre rane mla-
dosti. U homozigotnom stanju, dakle, ovaj gen je sko-
ro potpuno letalan. Ali zdravlje heterozigota, koji ima-
ju jedan normalan i jedan mutantan gen, Si si, gotovo
je normalno, mada se oni mogu dijagnostioki utvrditi
pregledom njihovih crvenih krvnih zrnaca, koji sadr-
ze izvesnu koliC:inu nenormalnog hemoglobina.
ZahvaljujuCi radu Elisona (1954a, b, 1955, 1959) i
drugih, izgleda verovatno (mada neki ljudi jos u to nisu
ubedeni) da su heterozigoti otporniji na neke virulent-
ne oblike malaricne groznioe (falciparum malaria) nego
normalni homozigoti, Si Si, koji uopste ne sadrze mu-
tantni gen (slika 6). Heterozigotni nosioci gena za
srpastu anemiju bice stoga najpodobniji u populaciji
koja zivi u zemlji gde je falciparum malaria rasirena.
Homozigoti si si umiru od anemije, a mnogi normalni
homozigoti um1ru od malarije. Verovatno da i jedan
drugi gen, koji je u homozigotnom stanju uzrocnik
oboljenja poznatog pod nazivom mediteranska anemi-
ja iii talasemija, daje svojim heterozigotnim nosioci-
ma izvestan imu:nitet na malariju. Sugestivna je cinje-
'
t
t
j
I
I
PRIRODNO ODABIRANJE I OPSTANAK PODOBNIH 175.
nica da kombinovane oblasti rasprostranjenosti gena
za srpastu anemiju i talasemiju u tropskim krajevima
starog sveta 5 i 7) podsecajru na oblast raspro-
stranjenosti oboljenja falciparum malaria (sli:ka 6).
Podobnost ova tri genotipa moze se prikazati na sle
deei naCin:
Fenotip
Genotip
Podobnost
Neanemican, Neanemican, Ane van
podlozan otporan na .mrc ,
anemiji malariju umrre rano.
Si Si
1-St
Si si
1
si si
1-52
Simboli St i S2 oznacavaju koeficijente odabiranja,
pomocu kojih se meri manjak podobnosti homozigota
u poredenju s heterozigotima. Posta anemicni homozi-
goti obicno urniru pre no sto se reprodukuju, s2 je bli-
zu jedinice, a njihova podobnost blizu nule. Vrednost
St, manjkavost normalnih homozigota, zavisi od sredi-
ne. Ona je jecLna:ka nuli kada malarije nema, ali tamo
gde je ova zaraza uobicajena maze porasti mazda i
do 0,5.
sta u takvoj situaciji cini prirodno odabiranje?
U odsustvu falciparum malaria gen si, koji u homo
zigotnom stanju izaziva letalnu naslednu bolest, bice
--------------------....1
Stika 6. Rasprostra:njenost u tropima
Starog sveta (slika pribavljena l}ubazno56u A. C. Eli:sona),
176
redak. Ali tamo gde heterazigot ima prodnost, rna ko-
liko malu (tj. s je vece od nule), odabiranje ce usposta-
viti ravnotezu, pa ce i gen Si i gen si istrajati u popu
laciji neograniceno vreme. Ucestalost oba gena moze
se predvideti na osnovu jednostavnih formula:
gen Si, p=s2!(st+s2); gen si, q=stf(st+s2).
Pretpostavimo, na primer, da homozigoti Si Si
pate od malarije u tolikoj meri da im se, u poredenju
s heterozigotima, stopa reprodukcije smanjila za 20
procenata (st = 0,2). Prema tome,
p = l/(1 + 0,2) = 0,83; q = 0,2/(1 + 0,2) = 0,17.
Kada populacija dostigne ravnotezu, medu decom
ce biti:
Si Si, podlofuih maladji Si si, otpomih na malariju
si si, anemicnih
p2 = 0,832 = 0,69
2pq = 2 X 0,83 X 0,17 = 0,28 q2 = 0,17ll = 0,03
Cak 3 procenta dece u svakoj generaciji umirace
od malarije pre no sto dostigne zrelost. Reklo bi
se da je to veoma cudan ishod prirodnog odabiranja
- nadzivljavanje podobnih i neprekidno stvaranje ne-
kih vrlo nepodobnih. Ali ne zaboravimo da populacija
sadrfi i 28 procenata >>najpodobnijih osoba, otpornih
na malariju i neanemicnih. Moglo bi se izracunati da
je prosecna podobnost populacije najviSa kada geni Si
i si dosegnu svoje ravnotezne razine. Antropocentricki
gledano, u iskusenju smo da kazemo da je ova visoka
podobnorst placena irtvovanjem odredenog broja
nedu:iJnih mladih zivota, sto je eticki neprihvatljtivo.
Socijaldarvinisti mogu se cak naci u iskusenju da se
opomenu prirode s gubicom i sapama krvavim.
Znacajno je uoCiti da ce s heterozigotom kao naj-
podobnijim genotipom populacija biti polimorfna, tj.
sastavljena od dva ili vise geneticki odelitih tipova
jedinki (podlozne - otporne, anemicne - neanemic-
ne.) Polimorfizam koji se odrfava hibridnom krepko-
scu heterozigota jedan je od oblika uravnotezenog po-
limorfizma. Nema saglasnosti o tome koliko je ova
pojava rasirena u ljudskim populacijama (videti str.
329). Ovde mozemo napomenutJi da je intenzitet urav-
notezujuceg odabiranja (velicina koeficijenta odabira-
distribucija talasemije
till talasemija africka
,.
Slika 7. Rasprostranjenost mediteranske anemije (talasemija) u Starom svetu (slika pribavljena
ljubaznoscu A. C. Elisona).

I

...
I

IJj
z
sa
-
::j
178
nja), koji se uocava pri uravnotezenom polimorfizmu,
proucavanom kod drozofila i drugde, mnogo veCi nego
sto su biolozi pre jedne generacije mogli i ocekivati.
Zahvaljujuci tome je prirodno odabiranje postalo ne
samo verovatno vee i eksperimentalno uocljivo. 0 avo-
me ce biti viSe reci u glavi 9.
Usmereno odabiranje
Normalizujuce odabiranje suprotstavlja se sirenju
skodljivih mutanata u populacijama. u sustini, njego-
va uloga je negativna; ono stiti prosecne karakteri-
stike populacije; ono je, u stvari, nadzivljavanje osred-
njosti. Normalirujuce odabiranje je ocigledno znacaj-
no u ljudskim i drugim populacijama, jer ih sprecava
da se pretvore u mase grdoba. UravnotezujuCi i diver-
zifilwjuCi oblik prirodnog pdabiranja odrzava prila-
godenost populacije na sredinu drugim metodima. Za-
hvaljujuCi predln.O'Stima heterozigota, ili prednostima
koje imaju ti razliciti genotipovi u razlicitim sredina-
ma, populacija postaje polimorfna, pri cemu je cine
dve ili nekoliko vrsta jedinki koje se manje-viSe jasno
mogu razlikovati.
Usmereni (ili dinamicki - smaljhauzen 1949) ob-
lik prirodnog odabiranja preinacuje genetioki sastav
populacije u odziv na promenljivu ili promenjenu sre-
dinu. Moze se javiti i bez preinacavanja sredine ako
u populaciji nastanu, ili se u nju unesu, nove i povolj-
ne mutacije ili genske kombinacije. Usmereno odabi-
ranje je bilo u srediStu Darvinovog razmiSljanja. Ono
je mazda najznacajnija pokretacka snaga dugorocnih
evolucionih promena.
Neki primeri odbi:rme promene opazeni su posled-
njih godina u populacijama u prirodi, i to kako kod
mikroorganizama, taka i kod viSih organizama. Naj-
spektakularniji primer je sirenje melanick,ih (tamno
obojenih) mutanata kod nekoliko vrsta nocnog leptira
(Ketlvel 1956, 1958) u toku priblizno jednog veka po-
sle industrijske revolucije. U nekim industrijskim ob-
lastima Englesk.e, gde je vegetacija pocrnela od cadi,
melanicki oblici skoro su u potpunosti zamenili prvo-
bitne svetle populacije. Uverljivo je bilo pokazano da
je odbirni Cinilac zastitna boja tamnih nocnih leptira
na zagadenoj vegetaciji i svetlih na nezagadenoj. Jos
bde promene nedavno su zabelezene kod jedne vrste
drozofila u Kaliforniji, ali ostaje nejasno koji su ih
sredinski cinioci izazvali (DobZanski 1958).
Matematika odabiranja je slozena, pa zaintereso-
vane citaoce upucujem na radove Lernera (1950, 1958),
Lija (1955), Holdejna (1959) i drugih. Ovde cemo se po-
zabaviti samo nekim pitanjima od posebnog znacaja
za naredna razmatranja. Pretpostavimo da u nekoj po-
pulaciji jedan gen predstavljaju dva varijantna alela,
A i a. Ako su sva tri genotipa, AA, Aa i aa, slicna po
podobnosti, i ako je mutacija retka, u toj ce popula-
ciji, iz generacije u generaciju, ucestalost ovih geno-
tipova iznositi (prema Hardiju i Vajnbergu)
p2AA + 2pq Aa + q2aa.
Pretpostavimo sada da se sredina izmeni taka da
prezivelo potomstvo jednog od genotipova, recimo re-
cesivnog, aa, na svakog pre:livelog potomka genotipa
AA ili Aa u proseku iznosi 1-s. Drugim recima, recesiv-
ni genotip je diskriminisa:n koeficijentom odabiranja
s. Maze se pokazati da ce ucestalost, p, alela A tada
rasti, a ueestalost, q, alela a opadati po stopi od
!'!.q po generaciji:
!'!.q = - spq2J1 - sq2
Razmatranjem ove formule m&emo doci do nekih
interesantnih zakljucaka. Prvo, stopa promene genske
ucestalosti maze biti ravna nuli (drugim recima, ucesta-
lost ce se ustaliti) samo aka je koeficijent odabiranja,
s, ravan nuli, tj. ako se genotipovi ne razlikuju po
podobnosti. Drugo, bez obzira na velicinu s, favorizo-
vani gen ce se rasprostraniti (p = 1), a nepovoljni ce
biti eliminisan iz populacije (q = 0). Ovim se pobija
zamerka u viSe navrata stavljena teoriji prirodnog oda-
biranja - u smislu da neka osobina mora organizmu
davati veliku prednost da bi bila odabrana, dok od
sitnih poboljsanja nema vajde. Tacna je upravo sup-
rotno - uz dovoljno vremena, cak i mala razlika u
podobnosti omoguCi6e da odabiranje bude delotvor-
no. Trece, brzina procesa odabiranja zavisiee ne samo
od koeficijenta odabiranja vee i od ucestalosti, p i q,
odabranih gena. Odabiranje ce teci najbde kada je
i pi q veliko, a bice neuspesno kada je jedno ili drugo
malo. Tabela 13 to jasno pokazuje.
180
Tabela 13
Porast promene genske ucestalosti po generaciji kada
odabkanje favorizuje dominantni, a diskriminise recesivni
gen u odabranoj generadji
q s=O,S s=0,2 S=O,l s=O,Ol
0,99 0,0096 0,0024 0,0011 0,000099
0,90 0,0664 0,0193 0,0088 0,000818
0,50 0,0714 0,0263 0,0128 0,001266
0,10 0,0045 0,0018 0,0009 0,000091
O,ot 0,0000.5 0,00002 0,00001 0,000001
Moze se videti da, kada je recesivni gen u popu-
laciji cest (kada cini so do 90 procenata genskog fan-
da), odabiranje protiv njega brzo smanjuje njegovu za-
stupljenost - po stopi od 6 do 7 procenata po gene-
raciji pri ostrom odabiranju (s = 0,5), a od 0.1 pro-
centa po generaciji cak i pri blagom odabiranju
(s = 0,01). Medutim, kada taj isti gen postane redak,
odabiranje malo sta postize; uz pocetnu ucestalost gena
od 1 procenta u genskom fondu (0,01), cak i ostro oda-
biranje dovodi do njegovog opadanja za samo petohi-
ljaditi deo procenta po generaciji. Ovo mozemo iska-
zati i s neznatno drugacijim naglaskom: broj genera-
cija potrebnih za smanjivanje ucestalosti pogubnog
recesivnog gena s 0,99 na 0,50 mnogo je manji (559 ge-
neracija, uz s = 0,01) od broja generacija potrebnih da
bi njegova ucestalost spala s 0,50 na O,Ql (10.259 gene-
racija, uz isto odabiranje). U prim.cipu, isto vazi i kada
odabiranje favorizuje recesivni ( aa) a diskriminiSe do-
mi:nantni genotip (AA i aa). Tu je odabiranje veoma
sporo dok je favorizovani gen redak, ubrzava se s po-
rastom njegove ucestalosti, da bi se ponovo nesto
usporilo u poslednjim fazama, pre nego sto se domi-
nantni gen u potpunosti ne eliminiSe.
Poto se procenjuje da, u proseku, jedna ljudska
generacija zahvata najmanje 25 godina, moze izgledati
da su promene usled odabiranja prespore da bi imale
veceg znacaja u predvidljivoj buducnosti. Ovome pro-
tivreci nekoliko razloga. Pre svega, mi smo pretpo-
stavili da odbirne prednosti ili manjkavosti razlicitih
genotipova ostaju postojane neograniceno vreme. To je
najmanje verovatno; intenzitet odabiranja je u funkciji
sredine, koja se menja veoma brzo, posebno u ljudskoj
evoluciji. Nekoliko generacija svojskog odabiranja po-
stiZu viSe nego brojne generacije traljavog.
Uz sve to, izmedu intenziteta odabiranja i repro-
duktivnih moci organizma postoji odreden odnos.
Lerner (1958) uporeduje napredovanje odabiranja u vr-
sti ciji svaki par roditelja daje dvadeset potomaka, od
kojih dva prezivljavaju, i u obliku u kom svaki par da-
je samo cetiri potomka, od kojih dva prezivljavaju.
Odabiranje moze biti uspesnije u prvom nego u dru-
gom slucaju, zato sto se, dok je zeljeno obelezje retko,
kod plodnije vrste moze u uzastopnim generacijama
odabrati veci udeo roditelja za sticanje tog obelezja.
Ova razlika je vazna kada je zeljeno obelezje retko u
populaciji, a smanjuje se kada ono postane cesce.
Koeficijenti odabiranja koji su u pocetku niski mogu
u kasnijim fazama porasti. To maze da bude od zna-
caja u ljudskoj evoluciji, zbog toga sto su zahtevi po-
stavljeni jedinki podeseni prema onome sto je, kako
se smatra, Obican covek, vecina populacije, U sta
nju da postigne.
Da li su kultura i prirodno odabiranje medusobno
saglasni?
Sadrfina ove glave maze se uciniti veoma daleka od
ljudske evolucije. Zaista, da Ii prirodno odabiranje jo
deluje u ljudskoj vrsti? Zar kultura, tehnologija i sa-
vremeni nacin zivota nisu imali za posledicu zastare-
vanje prirodnog odabiranja iii njegovo ogranicavanje
na ono malo prezivelih divljaka? Po miSljenju mnogih
pisaca - jesu. Argumenti ovih su, otprilike, sledeci.
Donedavno su nasi preci ziveli zdravim zivotom divljih
zivotinja. Morali su da se upinju i bore da bi opstali,
a opstajali su samo ani medu njima koji behu najjaci,
najhitriji, najlukaviji, najagresivniji, iii pak ani koji
su najbolje mogli da predvidaju buducnost- ostali su
umirali. Ovaj lekoviti proces mazda jos uvek traje u
onim krajevima sveta gde su rodnost i smrtnost visoke
i gde viSe od polovine rodenih umire pre tridesete go-
dine zivota; ali u tehnoloski razvijenim zemljama rod-
nost i smrtnost su niske, neophodne zivotne potrepsti-
ne obezbedene skoro svakome, sredinski rizici i zara-
zne bolesti pod kontrolom - ne samo podobni nego
i nepodobni prezivljavaju i reprodukuju se. Tu nema
prirodnog odabiranja.
Ovim problemom pozabavicemo se podrobnije u
glavi 11. Sada moramo razjasniti nesto sto ima opsti
182
znacaj. Do odabiranja dolazi kad god dve ili viSe geno-
tipski odelite klase jedinki prenose svoje gene nared-
nim generacijama po razliCitoj stopi. Stopa po kojoj
nosioci jednog genotipa rasprostiru svoje gene u od-
nosu prema drugim genotipovima jeste mera darvinov-
ske podobnosti, adaptivne vrednosti iii odbirne vred-
nosti tih genotipova (podvuceni termini mogu se kori-
stiti kao sinonimi). Odabiranja ne bi bilo kada bi svi
bili u braku pa svaki par roditelja zaceo jednak broj
dece i sva ona ostala u zivotu. Ne bi ga bilo ni kada
bi ostajanje potomaka u zivotu iskljucivo bilo posle-
dica slucajnosti, a nimalo njihovog genetickog sasta-
va. Ipak, i bez odabiranja, neke jedinke (na primer
deca mladih ili starijih roditelja) mogle bi da budu
zdravije ili podobnije od drugih.
No upravo tu moramo biti najobazriviji. Darvinov-
ska podobinost nije isto sto li psihofizicka podobnost u
obicnom govoru. Drenovo zdravlje i snazni misiCi ne
idu obavezno s visokom darvinovskom podobnos6u.
Darvinovska podobnost je feproduktivna uspesnost.
Zdravlje, krsnost, energicnost, junastvo, odvaznost,
inteligencija, moe predvidanja mogu ali ne moraju po-
vecati darvinovsku podobnost, u zavisnosti od toga
kako uticu na reproduktivni potencijal. Ocigledno, za
reprodu'kciju se mora doziveti polna zrelost; medu-
tim, ni kod coveka ni kod niStavne drozofile najplod-
niji tip nije uvek i spektakularno krupan iii mocan.
Koliko kod coveka ima povoljnih uslova za po-
javu odabiranja? Krou (1958, 1961) predlaze da to iz-
meri pomo6u indeksa I = V/W2, gde je V varijansa
broja dece po osobi (zbir kvadrira:nih odstupanja od
srednje vrednosti podeljen brojem posmatranja), a W
srednji broj te dece. Sto je veca vrednost /, to je viSe
povoljnih uslova za delorvanje odabiranja. Indeks /,
medutim, zbir je dve komponente - Im, uslovljene
smrtnoscu, i I, uslovljene varijacijama u broju dece
razliCitih roditelja (tj. varijacijama u plodnosti). Im
je srazmera dece koja ne dozivljuju (pa) i dece koja
dozivljuju (p.) polnu zrelost (lm = pd/p
5
). Komponenta
plodnosti je 1
1
= V / ~ gde je V
1
varijansa broja dece
po osobi koja dozivljuju polnu zrelost, a x
2
srednja
vrednost broja njihove dece.
Sad, sto su vece smrtnost i varijacije u plodnosti,
povoljniji su uslovi za delovanje odabiranja. Pretpo-
stavimo da sva rodena deca dozive polnu zrelost (taj
ideal tek treba ostvariti); ako je I
1
veliko, za odabira-
nje jos moze postojati mnostvo povoljnih uslova.
Stvarno je presudno pitanje to da li visoka smrtnost
ili pak velike varijacije u plodnosti daju najvise povolj-
nih uslova za stupanje prirodnog odabiranja u dejstvo.
Krou (1961) i Spuler (1961) su, analizirajuci neke
demografske podatke dostupne u literaturi, napravili
prilicno neocekivano otkriCe - indeks It poka'ZJUje te:l-.
nju rasta s opadanjem broja deoe po porodici (tabela.
14). Ovaj indeks je u stvari najnizi u populacijama gde
je prosecan broj dece po porodici veliki - na primer.
u seoskim oblastima kanadske provincije Kvibek (9,9
dece po porodici, indeks 0,20) ili medu pripadnicima
hateritske sekte (9,0 dece po porodici, i:ndeks 0,17). Naj-
visi je u najmanje plodnim populacijama (1,14 u SAD
1950, godine i 1,57 medu Indijancima Navaho u Rama-
hu, Novi Meksiko). Razlog je u tome sto varijanse bro-
ja dece po porodici ne rastu toliko hrzo koHko
kvadrati srednje vrednosti njihovog broja, Cime se
povecava indeks It u popuJadjama s mooje dece po po-
rodici.
Tabela 14
If je indeks povoljnih uslova za odabiranje nastalih
varijacijama u plodnosti odredenih populacija. W je srednja
vrednost broja sve dece zena koje su doZivele kraj svog
reprodUiktivnog doba (prema Krou 1961)
Populacija Rot!eno
It
Izvor podataka
Seoske oblasti Kv1-
dece (WJ
beka, Kanada 9,9 0.20 Kejfic
Hateriti, SAD 9,0 0.17 Iton i Mejer
Zlatna Obala, Afrika 6,5 0,23
Forts
Novi Juzni Vels,
Australija, 1898-1902. 6.2
0,42 Pouis
SAD, rodeni 1839. 5,5 0,23 Barber i Ros
SAD, rodeni 1866. 3,0 0,64 Barberi Ros
SAD, zivi 1910. 3,9 0,78 popis stanovnistva
SAD
SAD, zivi 1950. 2,3 1,14 popis stanovnistva
SAD
lndijanci Navaho 2,1 1,57 Spuler
Naravno, vrednost It, komponenta plodnosti, ne
objasnjava sve. Kako na indeks I, koji meri ukupne
povoljne uslove za delovanje odabiranja, uticu vari
184
j'acije u smrtnosti i plodnosti? Spuler (1961) daje kom-
ponentu smrtnosti i plodnosti (Im i I
1
) i ukupan ideks
(/) za niz populacija. Mada se medusobno ne slazu svi
podaci, opsti trend izgleda da je sledeCi: tamo gde se
po porodici rada manje dece, ali veci udeo prezivljava,
smanjenje Im se obicno viSe nego nadoknaduje pora-
stom I
1
, pa je ukupan indeks I viSi.* Kada se u potpu
nosti eliminise decja smrtnost, prirodno odabiranje
moze i dalje delovati na geneticke darove koji uticu
na verovatnocu da Ijudi stupe u brak i da zele i mogu
da radaju decu. Tako cesta pretpostavka da se sma
njenjem decje smrtnosti uniStava prirodno odabiranje
nije nuzno opravdana.
* Veoma sam zahvalan D!. F. Krou i D!. N. Spuleru to su omo-
gucili da njihove radove procitam u rukopisu, pre objavljivanja, i po-
zovem se na podatke koje ovi sadrie.
7. POJAVA COVEKA
Gestaltung, Umgestaltung
Des ew'gen Sinnes ew'ge
Unterhaltung.
Gete
Struktura ljudskog tela podseca na telesnu struk
turu drugih zivotinja, a ova slicnost je najveca kod
majmuna i ljudolikih majmuna. To je sasvim jasno
razabrao Aristotel. Sredinom osamnaestog veka Line
je ukljuCio coveka u svoju klasifikaciju zivotinja, sma-
trajuci da su covek i ljudoliki majmuni vrste srodnih
rodova - Homo i Simia. Ovo maze izgledati iznena-
dujuce, posto je Line podr:Zavao doktrinu o odvojenom
stvaranju vrsta, ali nedoslednosti tu nije bilo, jer je
on verovao u veliki lanac bica, u ideju siroko prihva-
cenu tokom osamnaestog i dobrog dela devetnaestog
veka (Lavd:Zoj 1936, Krac 1957, Vilki 1959). Priroda je
posmatrana kao jedinstven, linearan niz sve savrseni
jih oblika, od nezivih predmeta, preko jednostavnih li
slozenih organizama, do coveka i duhovnog sveta. To
sto su covek i ljudoliki majmuni stavljeni u isti zoo-
loski rod nije znacilo da se on evolucijom razvio od
njdh iii da su on i ani nastali od zajednickih predaka;
znacilo je jedino da su covek i ljudoliki majmuni po
stepenu telesne slozenosti i savrsenstva priblizno jeci-
naJ,d.
Mada je verovao u veliki lanac bica bar toliko cvr-
sto koliko i Line, Lamark je bio, uprkos nekim prete-
cama, prv.i dosledan evolucionista i covekovo poreklo
zaista izveo ad zivotinjskih predaka (1809). Darvin (koji
vise nije verovao u veliki lanac) ucnio je is to, impli-
citno u Postanku vrsta 1859. godine, a eksplicitno u
Covekovom poreklu 1871. HaksH ,j Fogt su iste godine,
1863, a Hekel 1866. i 1874, sredeno izlozili podatke iz
uporedne anatomije i embriologije po kojima covek
186
nedvosmisleno spada u zooloski red primata, zajedno
s majmunirna, ljudolikim majmunima i lemurima. OVli:
podaoi jos uvek vaze, samo sto su sada veoma umno-
zeni. Simpson ( 1953) je stavio coveka u posebnu fami-
Iiju, Hominidae, odmah do familije Pongidae, koja obu-
hvata zive i fosilne ljudo1ike majmune i fosilne austra-
lopitecine, dok je Heberer (1956) prosirio familiju Ho-
minidae na dve podfamilije: Euhomininae (zivi i fosilni
covek) li Praehomininae (australopitecini), a familiju
Pongidae zadriao iskljucivo za ljudolike majmune. No
ovi autori bi prvi priznali da nijedna od te dve klasi-
fikacione sheme ne menja sustinu stvari - covek spa-
da u primate i blizak je srodnik ljudo1ikih majmuna
i australopitecina
Sasvim je drugi problem istraziti kroz koje je faze
proslo evoludono razvice coveka i njegovih srodnika
medu primatima u istoniji Zemlje. Logicki je moguce
zamisliti situaciju u kojoj bismo bili sigurni da se co-
vek razv.io evolucijom a niSta ne bismo znali o stvarnoj
istori}i njegove evolucije. Medutim, brojni istrazivaci
posvetili su zivot istrazivanju istorije covekovog teles-
nog sastava i njegovog kulturnog i duhovnog razviea.
Paleontologija, arheologija i istorija coveka sakupile su
neizmerno obilje podataka, a tempo otkr.ica veoma se
ubrzao poslednjih decenija. Pri svemu tom, valja otvo-
reno priznati da mnogi stupnjevi u razvicu coveka osta-
ju nejasni, a mnogi drugi su tako nesigurno zasnovani
da ce buduca otkrica gotovo izvesno narusiti tekuce
sheme. Ono sto smo spoznali ipak je od dubokog zna-
caja za covekovu vecnu potragu za samosaznanjem.
Podaci o evoluciji coveka
Lamark, Darvin i njihovi sledbenici nisu stedeli
napore da iznesu dokaze o covekovoj srodnosti sa svim
zivim. To im je poslo za rukom kako se samo moglo
pozeleti - glediSte da covek vodli poreklo od predaka
koji nisu bili ljudi potvrdeno je onoliko koliko to moze
da bude minuli dogadaj Ciji svedoci ne behu posma-
traci kadri da zapisu i prenesu svoje svedocenje. Ovi
dokazi danas spadaju u elementarnu hiologiju, pa se
njima ne mozemo ovde dufe baviti.
Podaci iz uporedne anatomije. Ljudsko telo je
izgradeno po istom opstem planu kao i tela drugih
zivotinja, ciji poredak ispoljava rastucu slicnost s
POJAVA C:OVEKA
187
kicmenjacima, primat,ima i ljudolikim majmu:nima. Sva-
ka kost u ljudskom skeletu predstavUena je odgovaraju-
com kosti u skeletlima majmuna i ljudolikih majmrma.
Neke od ovih odgovarajuCih, homolognih kostiju to-
liko se karakteristicno razlikuju po obliku da se na
osnovu samo jedne moze odrediti pripadnost vrsti;
druge su pak slicnije. Na primer, tesko je razlikovati
cevaste kosti ruke kod coveka 1i simpanza ( Sulc 1950,
Le Gros Klark 1959); isto vaii za neke druge organe
i organske sisteme. Kod coveka, majmuna i ljudohkih
majmuna uocavaju se, izmedu ostalih, sledece zajed-
nicke specijalizovane osobine: stereoskopski vid s opa-
zanjem boja, izgubljena pokretljivost spoljnih usiju,
njuska zamenjena Licem, oslabljeno culo mirisa, izgub-
ljene taktilne dlacice, menstrualni dklus, mnozenje
nevezano za sezonu, radanje najcesce jednog potomka,
velika materinska nega, i vlast odraslih muzjaka nad
zenkama i mladima. Neke od osobina po kojima se
majmuni, ljudoliki majmuni i covek razlikuju nave-
dene su na tabeli 15.
U pokusajima da se pronade neki sastavni deo i1i
struktura ljudskog tela koje uopste nema kod drugih
primata utroseno je dosta dovitljivosti. Time bi, kako
se pretpostavljalo, covek postao jedinstven<<. Ovi po-
krusaji nisu uspeli; razlike izmedu coveka i ljudolikih
majmuna su kvantitativne, a ne kvalitativne, kao sto
su to i razlike izmedu pojedinaenih vrsta ljudolikih
majmuna. Ipak, na odreden naCin, eovek se, odista,
sasvim primetno razlikuje od ljudolikih majmuna: ljud-
sko stopalo se upadljivo razlikuje od sake, dok su
kod veCine ljudolikih majmuna gornji i donji udovi
znatno sli6niji (otuda naziv >>kvad:I1umana, cetvoro-
ruki, koji se u staroj literaturi upotrebljavao za lju-
dolike majmune). Shvatljivo je otkuda ta razlika kod
ljudi: njihova stopala su prilagodena hodanju i nose-
nju tezine celog tela. A planinski gorila, zivotinja koja
provodi mnogo vremena hodajuCi po zemlj[, ima stopala
sto podsecaju na ljudska. Cak i tamo gde bi se najpre
moglo pretpostaviti postojanje jedinstvenih struktura,
u ljudskom mozgu, ne nalazimo nijednu. Brokina ob-
last, za koju se dugo uzimalo da postoji samo kod
coveka, pronadena je u mozgu majmuna Hapale (vide-
ti Rens 1959b). Ova oblast je jedan od znacajnih ma-
da, kako izgleda, ne i neophodnih centara za govor
(Penfild i Roberts 1959).
Tabela 15
Poredenje nekih osobina majmuna (Cercopithecus), ljudolikog majmuna (simpanza) i
prema Vosbernu i Ejvisu)
Osobina Majmun Ljudoliki majmun Covek
Kretanje cetvoronozno brahijalno dvonozno
Rame umereno pokretno vrlo pokretno vrlo pokretno
Pru:lene ruke nap red ustranu ustranu
Rucni misiCi veliki ekstenzori veliki fleksori veliki fleksori
Supinacija ruke
900
180 180
P.alac mali ali iskoriscen mali, manje iskoriscen veliki, veoma iskoriScen
Unutrasnji organi prilagodeni cetvorono!- prilagodeni uspravnom prilagodeni uspravnom
nom stavu stavu o;tavu
Spavanje u sedecem polo:laju u lezeeem polo:laju u polo:lajUJ
Rast spor sporiji naJS12QriU
Polna zrelost s 2-4 godine s 8 godina 514 godina
Zavrsen rast kod
mu:ljaka
7 godina 12 godina 20 godina
Zavisnost mladunaca 1 godina 2 godine 6-8 godina
Primljivost zenke u vreme uspaljenosti u vreme uspaljenosti stalna
Ocnjaci kod mu:ljaka veliki veliki mali
Odrasli muzjak nikada nitkada glavni zadatak
pribavlja hranu
Teritorija mala mala velika
SkloniSte nema povremeno gnezdo sklonista, kuce, vatre
-
00
CXl
ttl

c:::
(")
....
>
(')

ttl
(')
>
z
Ul

'
I
POJAVA COVEKA
189
Podaci iz embriologije. Prema takozvanom Bero-
vom zakonu (bolji naziv bio bi pravilo), sto su em-
brioni razliCitih zivotinja mladi, to su jedan drugom
slicniji, a medusobno su sve odelitiji sto su stariji.
Hekel je od ovog nacinio biogeneticki zakon<<, po ko-
me, u njegovom tumacenju, razvice jedinke (ontoge-
nija) predstavlja skraceno ponavljanje evolucionog raz-
vica grope (filogenije). Ovako iskazani, biogeneticki
zakon sigurno je netacan, jer embrioni jedne zivotinje
ne lice na odrasle oblike drugih zivotinja, vee samo na
njihove embrione. U svakom slucaju, evolucione pro-
mene kod predaka ne rekapituliraju se nuzno u raz-
vicu njihovih potomaka. Embrioni, isto kao i odrasle
jedinke, prolaze kroz promene kojima se prilagodavaju
svojoj sredini i koje, prema tome, teze da ih osposobe
za njihove bioloske funkcije.
Uz sve razumevanje za preuvelicavanja i preteri-
vanja, ostaje istina da su mnoge crte covekove onto-
genije potpuno nesuvisle sem ako ne pretpostavimo da
predstavljaju zaostatke razvojnih obrazaca dalekih
predaka. cuvene skdne lukove, koji se formiraju kod
embriona coveka i drugih suvozemnih kicmenjaka,
imaju embrioni riba, ali tu oni konacno postaju pot-
pora pravih skrga. Moze li se izbeCi zakljucak da su
nasi preci imali skrge i da su se njima sluzili? Arterije
koje izlaze iz srca embriona coveka iii bilo kog drugog
sisara isprva su ocigledno slicne arterijama riba, za
tim vodozemaca (zaba, zaba krastaca, dazdevnjaka),
samo zato da bi u kasnijem razvicu bile sasvim preu-
strojene. Na odredenom stupnju embrion coveka ima
rep, formiran poput onog kod embriona sisara koji
imaju rep i kao odrasle jedinke. Ne ukazuje li to da
...s.u i nasi preci bili rep a ti?
Podaci na osnovu rudimenata. Svi oni brojni miSici
koji cine muskulaturu ljudskog tela predstavljeni su
odgovarajuCim miSiCima kod ljudolikih majmuna. Je-
dan od miSica (peroneus tertius) ljudskog stopala, za
koji se pretpostavljalo da ne postoji kod ljudolikih
majmuna, naden je kod 5 procenata proucavanih pri-
meraka simpanza i 18 procenata proucavanih primera-
ka gorile, dok ga neki !judi nemaju (Le Gros Klark
1959). Medutim, neki od tih zajednickih miSica, kao stQ
su oni spoljasnjeg uha kod coveka, predstavljaju puke
mdimente lisene funkcije. Takav je i crvulja:k, koji
odgovara obuhvatnom delu creva nekih sisara biljo-
zdera. NiSta rarumnije nego zakljuciti da su to ostaci
190
struktura 'koje su kod covekovih predaka bile mnogo
razvijenije.
Ovaj argument se, svakako, maze preokrenuti -
zasto beskorisni organi nisu u evoluciji potpuno iSce-
zli? No pogledajmo sta bi se nuzno dogodilo kada bi,
na primer, trticnjaca iScezla bez traga. Rep kod embrio-
na je deo osnog skeleta, koji takode cine kicmeni stub
i lobanja, a formiranje osnog skeleta je integralan deo
osnovnog razvojnog obrasca svih kicmenjaka. Pod
pretpostavkom da bi coveku bilo podjednako dobro
bez rudimentnog repa (trticnjace) kao i s njim - a
veoma je t ~ k o da se ova pretpostavka uverljivo doka-
il.e - kakve bi koristi bilo od rekonstruisanja razvica
osnog skeleta uz izostavljanje njegovog zadnjeg kraja
od samog pocetka? Kada bi postojao gen iskljucivo
zad<uzen za razvice trticnjace i niceg drugog, covek bi
ga lako mogao izgubiti. Ali medu genima nema taka
grube podele rada. Procesi koji cine razvice pre su
meduzavisni, a njegov osnovni plan obicno se zaddava
u dugim periodima evolucije. To je, verovatno, osnova
Berovog pravila i slicnih generalizacija (viSe o ovome
u DobZanski 1956).
Podaci iz fiziologije, genetike i serologije. Telesne
funkcije, identicne ili slicne kod razlicitih zivotinja, ni-
6ta manje ne ukazuju na zajednicko evoluciono poreklo
nego slicnosti u telesnoj strukturi. Veoma raznolike
zivotinje ne samo sto diSu, vare hranu, izlucuju otpat-
ke nastale u procesu metabolizma ~ reprodukuju se,
vee i obavljaju ove funkcije maltene na isti naCin. Vrlo
je impresivna cinjenica da su mnogi enzimi i slozenl
enzimski sistemi, 'kao sto su oni koji ucestvuju u Kreb-
sovom ciklusu disanja celija, otkriveni kod inace skroz
razlicitih organizama. Na neke enzime iz ljudskih celija
nailazi se i u celijama kvasca!
Osnovni mehanizmi reprodu:kcije i prenosenja na-
sleda takode su univerzalni. Geni i hromosomi javljaju
se kod coveka, kod svih zivotinja i biljaka te kod mi-
kroorganizama sve do bakterija i bakteriofaga. J edno-
stavni virusi su s pravom dobili naziv goli geni. Kod
svih organizama koji se polno reprodukuju ocituju se
procesi sparivanja i redukcije (mejoze) hromosoma.
Ljudima koji ne poznaju biologiju tesko je da poveru-
ju da analizom nasleda kod biljaka graska iii kod mu-
sica drozofila mozemo nesto saznati 0 ljudskom nasle-
du. Medutim, osnovni mehanizmi nasleda, koje su ot-
krili Mendel i njegovi sledbenici, univerzalni su u zi-
'
POJAVA COVEKA
191
vom svetu. Naravno, oni podrazumevaju samo jedin-
stvo u raznavrsnasti; podrobna proucavanja razotkriva-
ju skoro beskonacne varijacije, od kojih se neke po-
nekada granice s bizarnoscu (kao kod nekih vrsta mu-
sica Sciaridae i Cecidomyidae, gde hromosomi ispolja-
vaju neke crte ponasanja koje nigde nisu nadene).
No daleko najimpresivniji dokaz a jedinstvu zivog
dalo je otkrice da je geneticki kod<< sirom zivog sveta
sastavljen od samo cetiri slova geneticke azbuke
(glava 2). Celokupna bioloska evolucija, .koja zahvata
oko dve milijarde godina, odigrala se na nivou gene-
tickih reci i >>recenica, bez dodavanja novih ili -
koliko je poznato - gubljenja postojeCih >>Slova. Naj-
prostije tumacenje za to je da je zivot nastao samo
jednom i da sva ziva bica poticu od toga jednog doga-
daja, ili da :se postojeca >>geneticka azbuka pokazala
uspesnijOiiil od ostalih i da je jedina opstala.
Mada se navedene slicnosti izmedu coveka i dru-
gih organizama ne mogu razumna protumacit'i druga-
cije nego kao pasledica zajednistva porekla, one se te-
sko mere i kvantitativno izrazavaju. Ljudske kosti i
miSiCi slicniji su kostima i miSiCima primata nego ani-
ma mesozdera, glodara ili ptica, ali ne moze se reci da
su dvostruko ili desetostruko slicniji. Imune reakcije
krvnih seruma, koje je prvi istrazio Natal pre vise od
pola veka, omogucavaju pristup kvantifikaciji tih slic-
nosti. Serum (tecni deo krvi) vrste A ubacuje se u
dse navrata u krvotok vrste B - cime B postaje imu-
no na A. Kada se imuni serum vrste B pomesa u epru-
veti sa serumom A, obrazuje se talag, cija ~ s kolicina
maze meriti. Sad, ako se serum vrste B, koji je postao
imun na A, pomesa sa serumom trece vrste, C, talog se
maze ali ne mora obrazovati. Ako se obrazuje, kolicina
mu je obicno veca kada su vrste A i C po izgledu slic-
nije nego kada su razlicite. Pri takvom merenju poka-
zuje se da je covek najslicniji simpanzu, a manje sli-
can arangutanu, gibonu, majmunima Starog sveta i
majmunima Novog sveta - po ovom redosledu (Mali-
son 1941).
Zivi primati
Covekova loza seze kroz minula doba sve do prai-
skonskih oblrika zivota. Sve je ziva s nama u srod-
stvu. U ovoj
1
knjizi, medutim, moramo se ograniciti
II
192
tek na jedno kratko razdoblje covekove proslosti, u
kome se stablo hominida odvojilo od necovecjih gra-
na. cak i ta relativno skorasnja istori,ja ispunjena je
neizvesnostima; autoriteti se cesto razilaze - kako u
vezi s osnovima, tako i u vezi s pojedinostima.
Kao pozadina naseg razmatranja posluzice kratak
opis zivih primata. Svi primati osim coveka tropske su
zivotinje. Veliki ljudoliki majmuni, familija Pongidae,
jesu simpanzo (Pan) i gorila (Gorilla) u Africi te oran-
gutan (Pongo) i dva gibona (Hylobates i Symphalangus)
u jugoistocnoj Aziji. Ljudoliki majmuni su specijalizo-
vani za zivot na drvecu tropskih suma; oni su, poseb-
no giboni, umesni brahijatori, krecu se ljuljanjem s
grane na granu, hvatajuci se za njih rukama. Ruke su
im duze od nogu, a sake i stopala, s palcevima suprot-
stavljivim ostalim, velikim prstima, sluze im kao or-
gani za hvatanje. Nikada nemaju rep; telo im je vece
(gorila) iii manje (gibon) od covekovog.
Majmuni Starog sveta, familija Cercopithecidae, i
Novog sveta, Cebidae, manji su od ljudolikih majmu-
na i coveka. Mnogi od njih imaju dugacak rep, koji ne-
kima sluzi za prihvatanje, i veCina zivi na drvecu (me-
dutim, pavijani mogu da :live i gde nema drveca). Kre-
cu se cetvoronoske. Polumajmuni, koji danas uglavnom
naseljavaju samo ostrvo Madagaskar, imaju pokretne
i neobicno velike usi, izduzenu gubicu, a ne lice, du-
gacak i cesto rundav rep, koji ne sluzi za prihvatanje.
Aktivni su no6u; oci su im upravljene u stranu pa ne
mogu da vide s oba oka u isti mah niti da razHkuju
boje.
Medu zoolozima je cuvena zivotinja avet (Tarsius,
familija Tarsiidae). To je retka sumska zivotinja na Fi
lipinima i u Indoneziji koja, kako izgleda, objedinjuje
karakteristike polumajmuna, majmuna i ljudolikih
majmuna, pa cak i neke karakteristike nizeg reda si-
sara - bubojeda. Poseduje i neke vlastite specijalizo-
vane crte: ogromne oci, jedne nozne kosti spojene a
druge produzene, itd. Pored svega, takvo stvorenje moz-
da je dalek ali relativno nemodifikovan izdanak neke
primitivne grupe drevnih primata od koje su nastali
lemuri, majmuni i ljudoliki majmuni i covek.
Na koju su od ovih zivotinja covekovi preci najvi-
se liCili? Kako je vee receno, ocigledna je besmislica
postavljati pitanje koji je danas zivi ljudoliki majmun
m majmun daleki predak coveka ili bilo koje posto-
jece vrste osim njegove vlastite, jer SIU se i sami ljudo1i-
'
PaJAVA CaVEKA
19l
ki majmum 1 majmuni razvili od neceg drugog. Ali
moze se postaviti pitanje da li je postojao zajednicki
predak coveka i ljudolikih majmuna, odnosno coveka
i majmuna, pa ako jeste, kako je izgledao.
Na ovo pitanje nudeni su raznorazni hipoteticni
odgovori. Predak coveka zamiSljan je kao ljudoliki
majmun brahijator koji se, napustivsi zivot na r v e ~
cu, spustio na zemlju, gde je izgubio dugacke ruke
hvatalice, specijalizovane za brahijaciju. Prema jednoj
nategnutoj hipotezi, covek je nastao od zivotinje slicne
danasnjoj aveti i razvijao se uporedo s onim linijama,
ali sasvim nezavisno od njih, koje su vodile do maj-
muna i ljudolikih majmuna. Posto je vise no acigled-
no da je oovek slicniji majmunima i ljudolikim maj-
munima nego maloj aveti, to bi znacilo da su ~ v e ove
slicnosti stecene nezavisno, uporednom evolucijom.
Druge hipoteze izvode poreklo coveka i ljudolikih maj-
muna od zajednickog pretka koji jos nije bio stekao
naviku brahijacije, ili od jos daljeg pretka zajednic-
kog i ljudolikim majmunima i majmunima (Straus
1949, Heberer 1959).
Evolucija se ne da preokrenuti
Necemo ovde pokusati da presudimo o vrednasti
navedenih hipoteza, nego samo da shvatimo glavne iz-
vare sumnje i neizvesnosti. Moze li se jednom stecena
evoluciona specijalizovanast izgubiti bez traga a primi-
tivno stanje vaspostaviti (primitivno u smislu predac-
kog)? Na primer, svaki organizam je specijalizovan za
nesto - cavek za kulturu, ljudoliki majmun za bra-
hijaciju, avet za nacni zivot u tropskim sumama. Aka
je covekov predak bia brahijator, zar u covekovoj
ustrojenosti ne bismo nasli tragove te okolnosti? Iz
odsustva takvih tragova proizlazi jos bitnije pitanje-
da li se evolucija moze preokrenuti? Je li moguce da
se evalucija okrene i vrati istim putem, 'kao da zame-
ce trag, do statusa nasih predaka?
Evolucija na najnizem nivou, na nivou mutacije,
maze se preokrenuti. Kod bakterija otpornost na anti-
biotike nastaje mutacijom, ali otporne linije stvaraju
neke mutante kaji gube tu otpornost. Napominjemo
da preusmerenje na neotpornost nije nuzno uslovlje-
no povratnim mutiranjem istog gena Cijom je mutaci-
jom pastignuta atparnost. Maze se desiti da mutacija
194
u nekom drukcijem genu suzbije dejstvo prve mutacije.
Tada ce se >mova neotporna lilnija razlikovati od prvo-
bitne po, u stva!ri dva gena.
U principu, dejstva prirodnog odabiranja takode
su podlozna 'preokretanju dokle god se odnose na
mikroevolucione promene, pri kojima se preinacuje
samo nekoliko genetickih elemenata. Ali s napredova-
njem evolucije preinacuje se sve veci broj gena, i sve
viSe njih trpi nekolika ili mnoga mutaciona preinace-
nja zaredom. Mezoevolucija - formiranje rasa, vrsta,
mozda i rodova - a jos u vecoj meri makroevolucija
- promene na nivou roda, familije, reda pa navise-
ukljucuje tako brojna genska preinacenja da verovat-
noca ponavljanja svih tih genetickih koraka u suprot-
nom smeru postaje zanemarljiva. Princip nepreokren-
ljivosti evolucije, dobro zasnovan u paleontologiji i
uporednoj morfologiji (videti Simpson 1953, Rens
1959a), potvrduje i genetika. Sto dalje odmice, evolu-
cija se sve manje moze preokrenuti.
Pretpostavimo, medutim, da se zivotna sredina
jedne vrste ciklicki menja, da se, na primer, u njoj
smanjuju hladna i topla razdoblja. S hladnijom klimom
ta vrsta moze da pretrpi geneticke promene koje je
prilagodavaju na hladnocu; moze 1i se ona rponovo pri-
lagoditi na toplotu? Ponovno prilogodavanje na toplo-
tu ne mora da bude nista teze od prilagodavanja na
hladnocu - oba procesa ce zavisiti od raspolozivosti
genetickih sirovina na koje prirodno odabiranje moze
da deluje. Ali ponovno prHagodavanje se moze odigrati
na dva nacina.
Prvo, ako u toku hladne faze stari geni, koji prila-
godavaju na toplotu, nisu sasvim eliminisani iz popu-
lacije, oni sada mogu biti odabrani, i genski fond popu-
lacije se moze vratiti u staro stanje. To je stvarno uo-
ceno kod nekih vrsta drozofile u Kaliforniji. Ove mu-
sice daju ponekoliko generacija godisnje, a posto su
neke geneticke varijacije povoljnije u prolece nego u
leta i jesen, svake godine se odigrava mikroevoluciona
promena koja se poniStava s nastupanjem novog godi-
snjeg doba.
S druge strane, vrsta u vreme vaspostavljanja sta-
re sredine moze biti toliko geneticki preinacena da
viSe ne predstavlja iste organizme koji se vracaju u
staru sredinu. Tada ce za ponovno prilagodavanje po-
sluziti nov geneticki materijal, sto ce dovesti do na-
stanka novog oblika. Na primer, postoje dobri razlozi
P01AVA COVEKA
195
za miSljenje da su se sisarli i drugi suvozemni kicme-
njaci razvili od ribolikih predaka koji su ziveli u vodi.
Kitovi, pliskavice i foke, medutim, vratili su se da zive
u vodi. Tela su im ponovo stekla ribolik oblik, prila-
goden na kretanje u vodi, ali oni time nisu 'POStali ri-
be, nego su zadrzali strukturu sisara nasledenu od su-
vozemnih predaka.
Hipoteza da je covek potoma:k majmunolilke zivo--
tinje koja je bila brahijator a zatim pocela da zivi na
zemlji i izgubila naviku brahijacije - ne sadrti niSta
sustinski neverovatno. Da bi ovu hipotezu proverio,
anatom trazi u ljudskim telima strukture s nagovesta-
jem zadrtanih predackih osobina koje ukazuju na
brahijaciju. Ne nade li ih, hipotezu mom odbaciti, sem
ako mu se ne Cini prihvatljivom pretpostavka da su te
osobine mogle postepeno iSceznuti bez traga i biti za-
menjene drugim prilagodenjima. Upravo se ova pret-
postavka mora prosuditi. Jedino se otkrivanjem fosil-
nih ostatak stanovnika proslosti mogu izmiriti razli-
Cita miSljenja (Straus 1949). lpak, cak i ako medu fo-
silima nademo neke stvarne, a ne teorijski rekonstrui
sane pretke nase vrste, karakteristike fosila podlezu
istom procenjivanju kao i karakteristike zivih zivoti-
nja, pa stoga i dalje moze biti neslaganja u miSljenju.
Fosili necovecjih primata
Covek je, razumljivo, mnogo vise zainteresovan za
evolucione pretece sopstvene vrste nego za pretece bilo
koje druge. Fosilni ostaci bica koja su mozda nasi veo-
ma daleki preci iii srodnici privlace viSe paznje nego
fosili drugih zivotinja. To je mac s dve ostrice. Upor-
no traganje za fosilima ljudi i primata donosi kao
nagradu brojne nalaske, a brzina otkrivanja novih fo-
sila neprekidno raste. (Pa ipak, materijal kojim raspo-
lazu paleoantropolozi nije ni izbLiza tako obiman kao
za neke druge grupe, npr. za konje.) S druge strane,
istrazivaci cesto podlezu iskusenju nagadanja na osno-
vu oskudnih fragmenata kostiju (a po sebi se razume
da su prakticno svi nalasci fragmentarni). Obicaj pa-
leoantropologa da laskaju svojoj sujeti nazivajuCi svaki
nalazak novom vrstom, ako ne i radom, predstavlja za
biologa manje znacajnu, ali prilicno mrsku smetnju.
Otuda ne samo nepotrebna zbrka u nomenklaturi vee
i ozbiljne zablude, posto smatnti vn>tom ono sto to
196
nije znaci zamagliti neke va.Zne probleme (videti str.
208).
Vajdenrajh (1946), Heberer (1951, 1956, 1959a, b),
Peterson (1954), Brajtinger (1955), Le Gros Klark (1955),
Bol i Velois (1957), Piveto (1957), i Gizeler (1959) obja-
vili su, pored originalnih radova o pojedinacnim nala-
scima, izvanredne preglede paleontologije primata.
Ovim nismo obuhvatili popularnije prikaze, koji su
suvg,e brojni da bismo ih pomiJnja1i. Medutim, dobijena
sli:ka o evoluciji primata je vrlo uslovna, i skoro je si-
gurno da ce je buduca otkrica izmenrti.
Geoloske periode, tercijar i posttercijar, koje su
predmet razmatranja u vezi s evolucijzom reda prima-
ta, date su na ta:beli 16. Tarsioidi i polumajmuni su
jedini primati koji su ostavili brojnije fosile u paleo-
censkim i eocenskim slojevima. Potom oni nestaju iz
fosilne evidencije, mozda zato sto su od njih nastali
viSi primati, koji su ih istisnuli. Avet i drugi polumaj-
muni, ostaci nekada rasprostranjenih zivotinjskih gru-
pa, sada postoje samo u tropskim utoCistima, na pri-
mer na ostrvu Madagaskar i u lndoneziji. U donjim
oligocenskim
1
slojevima u Egiptu naden je znacajan
fosil Parapithecus. Mada je, na zalost, predstavljen
samo jednom mandibulom (donjom celjusti) sa zubi-
ma, on izgleda premoscava jaz izmedu tarsioida i maj-
muna Starog sveta; Parapithecus bi mogao cak pred-
stavljati opsteg pretka hominidske loze (Peterson
1954). Fragmentarna mandibula jednog drugog primata,
Propliopithecus - koga mozemo smatrati primitivnim
ljudolikim majmunom u srodstvu s danasnjim gibo-
nom - nadena je u istim slojevima gde i Parapithecus.
Sredinom tercijara su se evolucione promene medu
primatima odigravale brzo.
Druga interesantna zivotinja je Proconsul, pred-
stavljena ostacima nekih 450 jedinki. Iz donjih mio-
censkih naslaga na jednom ostrvu u jezeru Viktorija,
ekvatorijalna Afrika, spaseni su uglavnom fragmenti
kostiju, ali i jedna nepotpuna i deformisana lobanja.
Prema strukturi njenih zuba i lobanje, ova zivotinja
(ili zivotinje, posto su konstruisane tri prilicno sum-
njive vrste) pripadala je familiji Pongidae, ljudoliki
majmuni, ali je imala neke primitivne crte po kojima
je licila na majmune Starog sveta. Njene n o ~ n kosti
pokazuju, medutim, nekoliko osobina koje se tumace u
smislu da se Proconsul jos nije bio specijalizovao za
brahijaciju, vestinu danasnjih ljudolikih majmuna, vee
Perioda
k.vartar
tercijar
Tabela 16
Uslov.na hTOnologija nekih coveejih i preeoveejiih fosila (sastavljena prema
Gizeleru, Hauelu, Kolbertu i drugim izvorima)
Epoha
sadaiSnjost
pleistocen
( plilocen
j
miocen
oligocen
eocen
p3ileocen
Faza
Pocetak, u hilja-
dama godina
Primati
(H =Homo)
postglacijalna
vdrnlskia glacijacija
3. jnterglacijalna
'riska glacijacija
}
2. irnterglacijalna }
mindelska gladjacija
1. itntergladjalna
}
l gincka glacij adja
vilfran.Sijens>ka
{ astiska
pontska
}
{ vindobonska
burdigalijensJm
}
10
120
240
480
600
1.000
12.000
29.000
39.000
58.000}
73.000
savremeno coveeanstvo
{
H. sapiens sapiens (kromanjonski)
H. sapiens neanderthalensis
H. sapiens soloensis
H. sapiens presapiens
H. erectus pekinensis
H. erectus erectus
{
H. erectus heidelbergensis (?)
H. erectus modjokertensis
Australopithecus sp. (?)
Australopithecus sp. (?)
?
Dryopithecus, Oreopithecus
Dryopithecus
Proconsul, Pliopithecus
Parapithecus, Propliopithecus
polumajmuni, tarsioidi
e
>

-
:s
198
EVOLUCIJA COVECANSTVA.
da se verovatno tkretao na sve cetiri, kao neki majmu-
ni koji zive na tlu.
Proconsul moze biti blizak zajednickom pretku
pongidne i hominidne loze. Malo je verovatno, medu-
tim, da je bas on taj predak, posto je vee u miocenu
i pliocenu postojala Jedna podfamilija, Dryopithecinae,
familije antropo1dn1h majmuna, Pongidae. Brojllli ali
pr,etezno fragmentarni ostaci podfamilije Dryopitheci-
nae nalazeni su na prostoru koji se proteze od Evro-
pe (Francuska, Nemacka, Spanija) do Indije (poznate
naslage bogate fosilima nalaze se u Sivaliskim brdima,
u :podnozju Himalaja) ,i Afrike (Kenija). Nalazenje
ostataka ljudolikih majmuna u Evropi ne predstavlja
iznenadenje, :posto je u tercijaru taj kontinent, zajed-
no :sa Severnom Amerikom, imao klimu od umereno
tople do tropske. Brojni rodovi i vrste Dryopithecinae
dobili su imena, i to uglavnom na osnovu fragmenata
kostiju, osobito zuba. Iz te zb:t1kane silesije imena pro-
izlazi to da su u drugoj polovini tercijara hominidni
primati, posebno pongidna loza ljudolikih majmuna,
brzo evolucirali i diverzifikovali se. Driopitecini sigurno
nisu hili identicni danasnjim ljudolikim majmunima, a
njihove nozne kosti ukazuju da bar neki od njih nisu
stekli specijalizovanost povezanu s navikom brahijacije.
Oreopithecus, najinteresantniji, ali i sporan, naden
jos 1856. godine u Toskani, Italija, u slojevima koji se
datiraju u gornji miocen iii donji pliocen, prvobitno
je smatran nekom vrstom uskonosih majmuna. Hirc-
ler {1958), koji je iskopao nekoliko novih primeraka i
ponovo proucio stare, ocenjuje, medutim, da dentacija
i kosti ruke (ulna) ove zivotinje imaju toliko coveko-
likih karakteristika da se ona mora klasifikovati kao
predstavnik podfamilije Oreopithecinae, koja spada ne
u familiju ljudolikih majmuna (Pongidae) vee u fami-
liju ljudi (Hominidae). Hirclerovo glediSte podrlava ne-
koliko autoriteta, ukljucujuei Heberera (1959a, b). Ako
ga dalja proucavanja potvrde, to bi znacilo da je pred-
stavnik familije ljudi mozda postojao vee u poznom
miocenu i da se evoluciona linija koja je konacno dala
coveka odvojila vrlo davno - ne manje no pre 11 mi-
liona godina (videti tabelu 16) - od linije koja je da-
la ljudolike majmune. Danas je to samo nepotvrdena
radna hipoteza (videti Straus i Sen 1960).
'
t
POJAVA COVEKA
199
Majmunol judi, Australlopithednae
Kudikamo najznacajnije fosile u vezi s ranim fa-
zama evolucije coveka otkrivaju, pocev od 1924, Brum,
Dart, Robinson, Liki i drugi na juznom delu africkog
kontinenta, uglavnom u Juznoj Africi. Ovi fosili spada-
ju u podfamiliju Australopitchecinae. Simpson (1945),
svrstava tu podfamiliju u svoju familiju Pongidae, a
Heberer (1959a, b) u familiju Hominidae, ali, kako je
vee istaknuto, njihova miSljenja se manje razilaze nego
Sto to na prvi pogled moze da izgleda. Evolucionisti
devetnaestog veka voleli su da nagadaju o nestaloj
karici i:zJmedu coveka i njegovih zivotinjskih praota-
ca. Australopitecini su jedna od ovih karika, koja je,
sada pronadena. To ostaje tacno cak i ako oni, kako
tvrde neki autoriteti, ipak nisu direktni preci, vee boe-
na grana ljudskog stabla.
Sarno u Juznoj Africi su do 1954. godine bili ot-
kriveni ostaci najmanje 65, a mozda cak i 100 australo-
pitecina (Robinson 1954). Njihova geoloska starost jos
nije pouzdano utvrdena, i to je najslabija tacka cele
stvari, Najverovatnije poticu ,jz vilfransijenske faze,
tj. najstarijeg dela pleistocenske epohe, na prelazu u
pliocensku epohu tercijarne periode (tabela 16). Kako
pozni pliocen i rani pleistocen nisu dali druge homi-
nidne fosile (Hauel 1959), ovi australopitecini bi mogli
da delimicno popune tu prazninu - pod uslovom da
im ,se starost tacno odredi - i morali bi se smatrati:
kandidatima za pocasni naziv covekovih predaka. Ako
se, s druge strane, pokaze da su mladi, recimo blizi
srednjem pleistocenu, moraee 'Se smatrati savremeni-.
cima drugih hominida. Ova eventualnost ne bi ih liSila
zanimljivosti, posto se i dalje mogu smatrati relativno
neizmenjenim potomcima covekovih predaka, opstalim
u vreme kada je postojala i jedna naprednija ljudska
vrsta.*
Kosti australopitecina pokazuju nekoliko uzbudlji-
vih osobenosti. Oblik njihove karlice, posebno karlic-,
njace, ,svakako je hominidan, a ne pongid:an. Ova
stvorenja morala su hodati uspravno, sto potvrduje i
konformacija bedrenjace te jedne od kostiju stopala.
* Prema Dodson i Dodson (Evolution, Nostrand, 1976), Liki je 1973.
flldine otkrio u severnoj Keniji ostatke jednog hominida ciju starost ceni '
aa 2,9 miliona godina. Na osnovu procenjenog volumena lobanje (810 cc)
I drugih osobina, taj primerak bi mogao predstavljati rod Homo. Sve
to ukazuje da su australopitecini (jumi covekoliki majmuni) verovatno
boeDa grana u evoluciji hominida. - Prim. prev .

200
Dentacija im je, takoc:te, slicnija covekovoj nego maj-
munskoj (ovo, medutim, osporava Cukerman 1954).
lpak, mozak im je bio mali (videti str. 207), a oblik
banje, mada zacelo drugaciji no 'kod savremenih lju-
dolikih majmuna, sigumo nije bio ljudski.
Zbog nevelikosti mozga i uglavnom viSe pongidne
nego hominidne lobanje, australopitecini su najpre
;smatrani narocitim ljudolikim majmunima. Otkriee
njihovog dvonoznog stava uverilo je veCinu autoriteta
(mada ne sve) da su australopitecini slicniji coveku od
svakog poznatog ljudolikog majmuna. Skorasnje zna-
cajno otkriee (Okuli 1957, Liki 1959, 1960, Kurt 1960a)
da neka nalaziSta kostiju australopitecina 'Sadrfe i ne-
sto vrlo primitivnog oruda od kamena, oblutka, nago-
vestava da su se oni priblizili prelasku Rubikona iz-
medu zivotinjstva i ljudskosti. Posto su ovi obluci hili
od kamena kakvog nema u stenovitim skloniStima gde
su nadene kosti, australopitecini su ih morali hotimice
sakupljati i preinacivati. Oni su, dakle, bili ne samo
korisnici vee i prvi poznati proizvodaci oruda. u nala-
ziStima vilfransijenske faze se oruda od oblutka jav-
ljaju u razliCitim delovima Afrike juzno od Sahare,
premda ne u Evropi ili Aziji (Hauel 1959, Vosbem i
Hauel 1960). Mozda ee se pokazati da je Afrika bila ko-
levka covecanstva.
Iako su kosti australopitecina trpane u citavu si-
lesiju rodova i vrsta i dobijale odgovarajuee nazive, ni-
sta nas ne nagoni na zakljucak da je ikada postojalo
viSe od tri vrste jednog roda - Australopithecus.
Takode je vrlo znacajno napomenuti da su ovi majmu-
noljudi ziveli na veoma prostranoj teritoriji. Najboga-
tija nalazista su otkrivena, kako je vee reeeno, u Juznoj
Africi, ali je Liki {1959, 1960) ostatke australopitecina,
zajedno s orudima od oblutka, pronasao i severnije, u
Tanganjiki. Fragment mandibule s tri zuba - koji je
na Javi nasao Kenigsvald i koji je dobio gromopuca
telni naziv Paranthropus (Meganthropus) palaeojavani-
cus - mozda predstavlja novog australopitecina. To bi,
ako je tacno, znacilo ne 'Sarno da SU OVi nasi zamislje-
ni preci daleko putovali vee i da su se dugo oddali,
posto je javanski nalazak datiran kao postvilfransijen-
ski. (Primedba dodata u korekturi: danas se pretpo-
stavlja da su tanganjicki ostaci veoma stari - nekih
1.750.000 godina. Ako se ovaj iznenadujuCi datum po-
tvrdi, sledilo bi da su izradivaci oruda postojali mnogo
duie nego sto se to iko do sada usudio da pretpostavi.)
POJAVA COVEKA
201
Takozvani !problem diva treba tek ovlas pome-
nuti. Zubi zamiSljenog javanstkog australopitecina su
upadljivo veliki, a mandibula, u kojoj su usadeni,
upadljivo debela. Jos mnogo veci zubi nekog primata
prodavali su se u jednoj kineskoj apoteci u Hongkon-
gu. Vajdenrajh (1946) je smatrao da imaju neke homi-
nidne karakteristike i pretpostavio da 'SU nasi preci
mazda bili znatno krupnije zivotinje od nas. Ova pret-
postavka nailazi na malo podrske kod drugih autorite-
ta. Moguce da su hongkonski zubi pripadali nekom fo-
silnom ljudolikom majmunu u srodstvu sa zivim oran-
gutanom (Pongo), a veliki zubi ne ukazuju nuzno na
srazmerno krupnije telo.
Homo erectus i njegovi srodnici
Najstariji, bez svake sumnje ljudski ostaci nadeni
su u istocnoj Aziji, na Javi i u severnoj Kini. Oni imaju
pravo da s nama spadaju u rod Homo, mada nisu pri-
padali i nasoj vrsti, sapiens. Za javanskog coveka,
poznatog kao Pithecanthropus erectus, P. robustus i
P. modjokertensis, upotrebljavacemo naziv Homo
erectus kao oznaku vrste a erectus kao oznaku rase.
Pekinskog coveka, nazvanog Sinanthropus pekinensis,
koji spada u severnu rasu iste vrste kao i javanski co-
vek, zvacemo Homo erectus pekinensis. Geoloska sta-
rost slojeva gde su nadeni ostaci Homo erectusa tesko
se moze dovesti u korelaciju sa standardnim evrop-
skim sledom (tabela 16). Uslovno se ovi ostaci svrsta-
vaju u srednji pleistocen (mindelska glacijacija ili min-
delskortska imerglacijalna faza). Pekinska rasa je
verovatno nesto mlada; mazda je zivela u drugoj (min-
delsko-riskoj) interglacijalnoj fazi ili u trecoj (riskoj)
glacijalnoj fazi u Evropi. Pekingski covek je predstav-
ljen relativno obilnim materijalom, od bar 40 jedinki,
koji je, naravno, uglavnom u iiragmentima, ali ovi,
uzeti skupa, daju dosta potpunu sliku celog njegovog
skeleta. Materijala o javanskom coveku mnogo je ma-
nje, no ipak dovoljno za utvrdivanje onog sto je od
presudnog znacaja.
Homo erectus je bez ~ v a k e !SUmnje hodao usprav-
no; njegova bedrenjaca se ne moze razlikovati od be-
drenjace savremenog coveka. Zapremina njegovog
mozga bila je veca nego kod australopitecina - 710 do
1.000 cern kod javanske i 900 do 1.200 cern kod rase
pekinensis. ObHk lobanje, posebno kod javanske rase,
202
sigurno ne IiCi na oblik lobanje savremenog coveka:
lobanjski kapak je dugacak i pljosnat, a ceona kost
obrazuje neprekidan greben iznad ociju (supraorbi-
talni torus), koji je slican grebenu kod simpanza i gi-
bona. Donja vilica, za razliku od donje vilice savreme-
nog coveka, nema podbradak; u dentaciji se ocituje
smesa karakteristika coveka i ljudolikih majmuna.
s kostima javanskog coveka nisu nadene i alatke,
sto jos ne :llDaci da ih on rnije posedovao. Izradevine
pekinskog coveka behu od kamena - grube kremene
ocepke i neobradena kamena seciva - i svedoce o
relativno malom napretku prema industriji australopi-
tecina. Medutim, pecine u kojima je ziveo pekinski
covek obiluju ostacima ognjiSta; prema tome, on je
znao za koriScenje vatre (Oukli 1956a b, 1958). (Izgleda
da je prvobitni Prometej boravio u blizini danasnjeg
glavnog grada Kine.)
Otvoreno je pitanje koliko je Homo erectus bio
geografski rasprostranjen. Aramburg je opisao tri do-
nje vilice i jednu temenu kost iz Ternifina, u Alziru,
nadene u naslagama za koje se veruje da se vremenski
podudaraju s drugom (mindelskom) glacijacijom u Ev-
ropi, odnosno s drugom interglacijalnom fazom. Ove
kosti (kojima je dato ime Atlanthropus mauritanicus)
najviSe lice na kosti javanskog i pekinskog coveka i
mozda predstavljaju neku rasu Homo erectusa. Moze
biti da isto vazi za mandibulu nadenu u Maueru, blizu
Hajdelberga, Nemacka, u jednom sloju prve (gincko-
.,mindelske) interglaaijalne faze. A :to znaci da bi onaj
kame pripada ova celjust, nazvan Homo heidelbergen-
sis, bio star oko 530.000 godina - odnosno najstariji
evropski hominid (Gizeler 1959). Najneizvesniji pripad-
nik grupe Homo erectus je Telanthropus capensis,
predstavljen mandibulom 1s pet zuba i fragmentom jedne
druge mandibule, koje su nadene u Juznoj Africi, na-
vodno u naslazi gde je bilo i kostiju Australopithecu-
sa. Ako se Telenthropus capensis primi zdravo za goto-
vo, sledilo bi da su dve vrste hominida u Juznoj Africi
neko vreme zivele jedna kraj druge. U stvari, medutim,
Telanthropus moze da bude mladi oblik.
Presapijensi i preneandertalci
Nase znanje ni priblizno nije dovoljno da bismo
mogli dati zadovoljavajuce objasnjenje pojave savre-
menog coveka, Homo sapiensa. U toku poslednjeg lede-
1
POJAVA COVEKA
203
nog doba (virmskog) Evropu su naseljavali ljudi osobite
rase - neandertalci. Oni su dugo smatrani posebnom
vrstom, Homo neanderthalensis, na sredini izmedu sa-
vremenog coveka i njegovih majmunolikih predaka.
Ipak, u Evropi je, pre nego sto su je naselili neander-
talci, izgleda zivela ljudska rasa slicnija nama nego
neandertalci, koji su zavrsili tako sto su, prilicno naglo,
bili zamenjeni jednom rasom Homo sapiensa cije su
kosti mnogo licile na nase. Tako se cini kao da se
Homo sapiens javio, nestao pa opet javio.
Ostaci ranih prethodnika Homo sapiens a nadeni
su u Eringsdorfu i stajnhajmu, Nemacka, u Svanzko-
mu, blizu Londona, u Fontesevadu, centralna Francu-
ska, i u Sakopastoreu, blizu Rima (ostaci iz Sakopasto-
rea mogli bi poticati i od pripadnika neandertalske
rase*). VeCina ovih nalazaka pripada poslednjem inter-
glacijalnom dobu (risko-virmskom), i uz vecinu ostata-
ka nadene su i primitivne alatke od kamena. covek iz
Svanzkoma je mozda znao za vatru (Oukli 1956b). Svi
nalasci su manje-viSe fragmentarni. Ipak je verovatno
da smo se :preko ovih ostataka priblizili fazi savreme-
nog coveka, Homo sapiensa. Procenjuje se da je volu-
men moZJga eringsdorfSike Iobanje iznosio 1.450 cern,
sakopastmske 1.200-1.300 cern, Stajnhajmske 1.100-
1.200 cern, fontesevadske 1.450 cern; ove vrednosti se
krecu u granicama mozdanog valumena savremenog
coveka, Homo sapiensa sapiensa. I opsti izgled hondro-
kranijuma, i polozaj potiljaonog otvora, i oblik mandi-
bule bili su manje-vise blizi savremenim ljudima nego
neandertalcima, koji su se, u toku poslednje glacijacije
(virmske), javili u Evropi posle te rane rase. Koliko su
njeni pripadnici zapravo licili na nas po strukturi lica
i drugim kamkteristrikama - to ostaje pod znakom pi-
tanja. Za novim nalascima treba zarko zudeti.
Valja takode napomenuti da ovi rani Evropljani
nikako nisu bili SVi i:sti. U Stvari, eriJngsdorfski, stajn-
hajmski i sakopastorski ljudi nesto su slicniji nean-
dertalcima i nazivaju se preneandertalci, dok su fon-
tesevadski i svanzkomski ljudi presapiensi<< (Bul i
Valua 1957). Sem na evropskom, nije nam dovoljno po-
znato kakvi su ljudi ili preljudi ziveli na drugim kon-
tinentima u to vreme, koje ima toliki strateski znaeaj
za evoluciju coveka. Na Javi, nedaleko od mesta gde je
bio pronaden Homo erectus, ali u geoloski mladem
* Dve lobanje nac:l:ene u Sakopastoreu bez svake sumnje, prema
Hauelsu (197:3), pripadaju neandertalcima. - Prim. prev.
l
i
,!
1
,1
"
II II
Ill
204
sloju, iziSlo je na videlo pet dosta oeuvanih i sest
fragmentarnijih lobanja, koje se mogu oznaciti kao
Homo sapiens, rasa soloensis. Uz hondrokranijumsku
zapreminu od oko 1.300 cern i ocevidno ljudsku kon-
formaciju lobanje, rasa soloensis ima niz osobina koje
jos podsecaju na Homo erectusa. Time se prirodno na-
mece hipoteza da se Homo erectus erectus na Javi
pretvorio u Homo sapiens soloensisa, a ovaj, opet, u
danasnje australijske domoroce {Vajdenrajh). Na ovu
hipotezu vraticemo se kasnije.
Dve lobanje nadene u Africi daleko jedna od dru-
ge, u Severnoj Rodeziji* i blizu Keptauna, predstavlja-
ju jos jednu osobenu rasu, Homo sapiens rhodesiensis,
koju je proucavao Singer (1954). Njeni pripadnici s lo-
banjom zapremine od 1.200 do 1.280 cern, imaju slicno-
sti s evropskim neandertalcima i pnipadnicima javan-
ske rase soloensis, ali nisu istovetni ni s jednima ni
s drugima. Geoloska starost rase rhodesiensis nije sa-
svim izvesna, ali izgleda da ona potice s kraja pleisto-
cena. Nije poznato da li je dala svoje gene u genski
fond danasnjeg
Neandertalska rasa
U Evropi su tokom poslednje (virmske) glacijaoije
vladali ostri klimatski uslovi. Spustajuci se iz Skandi-
navije, kontinentalni ledeni pokrivac je zahvatao sever-
nu Nemacku, juzni deo centralne Rusije i severnu En-
glesku. Pored Alpa, pod debelim slojem leda su bili i
manji planinski lanci u Evropi. Duz ivica ledenog po- .
krivaca prostirale su se oblasti slicne tundrama. Rasa
Homo sapiens neanderthalensis, ciji su ostaci bili na-
deni 1856. godine u dolini Neandertal, blizu Diseldorfa,
Nemacka, verovatno je nastala u odgovor na surovost
zivotne sredine u to doba. Kasnije je nadeno jos osta-
taka - u Francuskoj, Belgiji, Spaniji, Italiji, Cehoslo-
vackoj, Jugoslaviji, Palestini, na Krimu, u Persiji (Kurt
1960b) i juznom Turkestanu. Ova rasa je verovatno
najpoznatiji oblik fosilnog coveka, izuzimajuci sasvim
razvijene pripadnike rase Homo sapiens sapiens.
Neandertalski covek je bio mali i zdepast, imao
krupne kosti, veliku glavu, mozdanu zapreminu od oko
1.450 cern u proseku, predeo lica vrlo razvijen u pore-
denju s hondrokranijumom, zavaljeno celo, izrazito
* Dananja Zambija. - Prim. prev.
POJAVA COVEKA
205
isturene obrve, snaznu mandibulu bez podbratka i ve-
like zube. Obicno se pretpostavlja da se dr:Zao veoma
pognuto, ali to porice bar jedan od savremenih autori-
teta. Uglavnom je ziveo u peCinskim skloniStima a maz-
da i na otvorenom prostoru, dobra poznavao upotre-
bu vatre i izradivao gruba kamena oruda tzv. mustijer-
skog kulturnog tipa. Bio je lovac, hranio se mesom,
stavio zivotinjsku kozu, koja mu je verovatno sluzUa za
odecu, a posedovao je i zacetke duhovnosti (videti
glavu 8).
Odakle potice Homo sapiens?
Pre otprilike 35.000 do 40.000 godina, kada je virm-
ska glacijacija bila jos u jeku, neandertalsku rasu u
Evropi prilicno su naglo, kako izgleda, zamenili ljudi
cija je struktura kostiju bila kao i nasa. Ovi ljudi upali
su u Evropu 'S nekog drugog kontinenta, jer im je
kultura bila sasvim drugaCija od neandertalske. Sem
toga, ni izdaleka nisu bili fizicki isti. Kromanjonski
!judi, Cije su kosti ostale u centralnoj Francuskoj, bili
su visoki (neki gotovo 183 em) i atletski gradeni. Utvr-
deno je da odgovaraju, po merama svojih kostiju, lju-
dima koji danas zive toliko udaljeni jedni od drugih
kao sto su to stanovnici juzne Svedske, Baski u sever-
noj Spaniji i Kabili u Alziru. Grimaldski fosHni ljudi iz
juzne Francuske bili su slicni nekim negroidima koji
danas zive u Africi, a za sanseladsku fosilnu rasu u
Francuskoj utvrdeno je da odgovara Eskimima (Bul i
Valua 1957). Naravno, to nuzno ne zmaci da su ovi fo-
silni ljudi po svim osobinama bili slicni Svedanima,
crncima i1i Eskimima. Znaoajno je to da je coveean-
stvo uvek bilo ramoliko, nikada jednoobrazno.
Savremeni covek, Homo sapiens sapiens, od samog
je pocetka lutao i naseljavao se. Tacnim podacima ne
raspolazemo, ali krajem pleistocena on je vee bio ko-
smopolit, pojavio se u istocnoj Aziji, Australiji, Africi
i Americi. Na tantalovske muke stavlja nas pitanje, koje
se samo od sebe nameee, gde je, kada i od koga on
nastao. Nase znanje ni priblizno nije dovoljno cak ni
za delimican odgovor, a ovaj slozeni i i1lmicavi problem
fla.Tnagljuje i njegova neprecizna formulacija. Sta u
stvari podrazumevamo pod mestom postanka vrste?
Posto se vrste razlikuju po brojnim genima, nova vr-
sta ne moze nastati mutacijom samo jedne jedinke,
!
I
206
EVOLUCIJA C:OVECANSTVA
rodene u odredeno vreme na odredenom mestu (ovde
zanemarujemo tzv. alopoliploidne vrste, koje nisu od
znacaja kada je u pitanju covek). Umesto toga, vrste
postepeno nastaju akumulacijom genskih razlika, u
krajnoj liniji zbrajanjem mnogih mutacionih dogadaja.
koji su se mogli odigrati u razlicitim zemljama i u raz-
licita vremena. Vrste ne nastaju u vidu jedinki, vee u
vidu divergirajucih populacija, rasplodnih zajednica, i
rasa, koje ne borave u nekoj geometrijskoj tacki, vee
zauzimaju manje-viSe prostrane teritorije. Rase su vr-
ste u zacetku, u smi:slu da mogu divergirati i postati
vrste, a ne u smislu da svaka rasa na kraju obavezno
postaje odvojena i osobita vrsta.
Evolucija zivotinjskog carstva, kola kicmenjaka
ili klase sisara obicno se predstavlja kao razgranato
drvo. Njegova osnova cesto je hipoteticni zajednicki
predak, grane su mu potomstvo, koje divergira i rac-
va se, a ogranci vrste ili grupe vrsta. Ova drvo na taj
nacin simbolizuje kladogenezu (Rens 1959a), tj. zraka-
sto sirenje uslovljeno prilagodavanjem, tendenciju evo-
lucionog taka da se deli na brojne rukavce, i to samo
zato da bi veCina njih presusila zbog neuspeha u prila-
godavanju promenama sredine.
Obicno se pretpostavlja, po nekakvoj davnasnjoj
tradiciji, da se i evolucija hominida mora prikazati u
vidu razgranatog drveta. Time se, medutim, uvaljujemo
u nevolju. Pojedinacni australopitecini te javanski.
pekinski, ternifinski, hajdelberski, soloanski, rodezij-
ski, neandertalski ljudi i drugi oblici prikladno snabde-
veni latinskim imenima za rod i vrstu postavljaju se
na grane iii ogranke covekovog evolucionog rodoslova.
Ali kod skoro svakog ad ovih fosila nailazimo na odre-
dene osobenosti i specijalizovanosti kojih nema kod
savremenog coveka i kod drugih fosila. Zbog preteranog
postovanja pri:ncipa nepreohenlj
1
iVIOsti evolucije (vide-
ti str. 193) teS<ko je da se ijedan oblik smatra nepos,red-
nim pretkom ijednog drugog. Uprkos tome sto ima
mnogo grana, rodoslovno stablo bi ostalo hipoteticno.
Prema ovoj interpretaciji, covek bi medu fosilima imao
mnoge pobocne srodnike, ali ne i prapretke. Dakle, po-
reklo Homo sapiensa postaje zagonetka. On je mora()
nastati u nekoj zemlji u kojoj fosili nisu otkriveni- a
ova se hipoteza lako da braniti, jer su covecji fosili
nadeni samo na nekoliko mesta.
Na drugi, manje ortodoksan nacin evoluciona loza
se prikazuje u vidu kandelabra. Zajednicki predak se
POJAVA COVEKA
207
potiskuje u maglovitu proslost (hominidski cak do
malog Tarsiusa), a za posebne evolucione linije se pret-
postavlja da su pretrpele paralelne promene i stekle
slicne karakteristike sasvim nezavisno jedne od dru-
gih. Modifikovani potomci razlicitih linija mogu postati
slicniji medu sobom nego sopstvenim precima. Prime-
njeno na covekovo poreklo, ovo glediste je dovedeno do
oCiglednog apsurda. Pre otprilike pola veka nemacki
profesor po imenu Klac svecano je proglasio da bela
rasa potice od pretka slicnog simpanzu, crna od pretka.
slicnog gorili, a zuta od pretka slicnog orangutanu. Za
nesto skoro isto tako nategnuto zalagao se i Gejts (1948).
Preuvelicavanje znacaja evolucionih paralela goto-
vo bez izuzetka ide ruku pod ruku s verovanjima u au-
togenezu (videti str. 27) kao prvi pokretac evolucije.
Razlicite grane hominida, primata, sisara, pa cak i zi-
vog sveta u celini, bile su od pocetka predodredene za
razvice u pravcu ljudskog roda i dale su sve od sebe da
dosegnu taj unapred odredeni cilj. Verovanje u auto-
genezu bilo je od glavnog znacaja za Vajdenrajha
(1946), jednog od najpronicljivijih istrazivaca evolucije
coveka. (On je, medutim, kombinovao OVO glediSte S
hipotezom o jedinstvu loze hominida kao vrste, zbog
cega se njegova koncepcija veoma razlikuje od koncep-
cija drugih pristalica autogeneze.) Za Vajdenrajha, ja-
vanski i neandertalski covek predstavljali su ne samo
fosilne hominide nadene na odredenim lokalitetima vee
i nuzne faze kroz koje je svaki hominid morao da pro-
de u evolucionom razvicu, bilo simultano bilo u razli-
cito vreme. Tako je on uvidao da su javanski covek
(Pithecanthropus) i pekinski covek (Sinanthropus) sam<>
rase iste vrste, ali je pretpostavljao da od prvog, prekO'
soloanskog i kajlorskog coveka, poticu danasnji austra-
lijski domoroci, dok se drugi razvio u mongoloidnu gra
nu covecanstva. Razvice je slicno teklo u Evropi, gde
je dalo belu rasu, i u Africi, gde je dovelo do nastanka
erne rase. Dakle, savremena covecanstvo je proizvod
paralelnog razvica nekoliko linija.
Evolucioni trendovi, paralelne promene kod razli-
citih linija u isto iii razliCito vreme, dobro su poznati
u paleontologiji. Jedan od najjasnijih i najrasirenijih
trendova u evoluciji zivotinja je postepeno povecanje
tela; zivotinje, i kicmenjaci i beskicmenjaci, obicn()
su krupnije od svojih predaka. Simpson (1944, 1953) i
Rens (1947, 1959a) posebno su ja:sno pokazali da se ovi
trendovi najbolje mogu shva:titi kao posledica ortoselek-
208
cije dugotrajnog procesa prirodnog odabiranja u ko-
rist' odredenog svojstva i1i crte. Krupnoca je cesto ko-
risna - za odbranu, napad, ili iz drugih razloga - pa
stoga zivotinje cesce teze da budu krupnije nego sitnije.
No ne postoji neumoljiv zakon po kome sve zivotinje
moraju okrupnjati; u nekim evolucionim linijama
licina im ostaje ista ili cak opada. IIi se pak razdoblJa
telesnog rasta mogu u istoj liniji smenjivati s razdob-
ljima nemenjanja ili opadanja velicine .
.Sta je to vrsta?
Ljudski rod, Homo sapiens, predstavlja jednu bio-
losku vrstu. On nije mogao nastati stapanjem dve ili
nekoliko predackih vrsta, bez obzira na mogucni ste-
pen paralelnosti njihovog razvica.* Umesno je da ovde
ukratko razmotrimo pojam bioloske vrste. Mozemo li
definisati vrste? Ako trazimo da definicija vrste uvek
omogucava biologu da utvrdi jesu li oblici koje po-
smatra odvojene vrste ili samo rase jedne vrste, onda
takvu definiciju niko nije izmislio. StaviSe, tesko da ce
je iko ikada izmisliti. Zacudo, Uspeh u tome bi mal-
tene znacio obaranje teorije evolucije. Sri Darvinovog
obrazlozenja je bila da vrste nastaju od rasa procesom
postepene divergencije. Ukoliko se evolucija nije zau-
stavila (ovu mogucnost razmatra Gudz 1957), mora se
nailaziti na primere vrsta u zacetku, tj. na oblike koji
ce biti suviSe odeliti da bi se smatrali rasama jedne
vrste, ali ne dovoljno odeliti da bi se drzali za vrste.
Proizvoljno je, dakle, klasifikovati ih bilo kao rase iii
kao vrste.
Iz ovoga, medutim, ne sledi da je razlikovanje vr-
sta i rasa uvek proizvoljno. Razmatranje rase na pri-
kladniji nacin odlazemo za glavu 10. Za sada je dovolj-
no reCi da su kod organizama koji se polno reprodu-
kuju istovremene rase geneticki otvoreni sistemi, dok
su vrste geneticki zatvoreni sistemi. Na osnovu cega
covecanstvo predstavlja jednu vrstu diferenciranu na
rase, a ne nekoliko vrsta? Na osnovu toga sto su se
* Ovakav iskaz ne bi vafio za sve vrste. Neke, naroeito biljne, nastaju
dve postojeee vrste, kojoj sledi udvajanje hromosomskog
komplementa {alopoliploidija). A u nekim prilicno proverenim slucajevima,
ponovo kod biljaka, vrste su nastale od proizvoda rekombinacije koje daje
!tidridizacija drugih vrsta. Mada je malo ideja koje su isuvBe nategnute da
th neko ne bi primenio na evoluciju coveka, niko, koliko je piscu
ove knjige, nije ozbiljno tvrdio da je covek p. roizvod hibridizacije dve i1i
nekoliko vrsta ljudolikih iii drugih majmuna.
POJAVA C:OVEKA
209
ra:sna hibridizacija, mesa:nje rasa iii me8oviti brakovi
javljali kada su god ljudske rase zivele jedna kraj dru-
ge bilo koje vreme. Rase su sposobne da razmenjuju
{[_Bene. a to i cine. Moze biti da nije zabelezen nijedan
primer mesovitog braka izmedu pripadnika pojedinih
rasa, recimo izmedu Eskima i Papunaca, ali i Eskimi i
Pa:puanci ukrstaju se s drugim rasama; rna koliko bilii
vijugavi, putevi za razmenu gena izmedu svih ljud-
skih rasa postoje.
/
ti nema genetickj delotvornog ukr-
t{ Istovremene vrste ne razmenjuju gene, ili ih
'razmenjuju tek pokadsto. Na primer, covek ne bi roo-
gao da se ukrsta ni s jednom drugom zivom vrstom,
Mada se naveliko vrsi hibridizacija vrste konj i vrste
magarac radi dobijanja mazgi, ove su sasvim ili skoro
sasvim jalove, tako da ne dolazi do razmene gena. La-
vovi i tigrovi su takode vrste, te iako se od uhvacenih
primeraka mogu dobiti plodni hibridi, ove vrste se
toliko razlikuju po mestu i naCinu zivota da se nikada
ne javljaju zajedno i ne hibridizuju u prirodi.
Reproduktivna izolacija
Svi geneticki cinioci koji smanjuju ili sprecavaju
razmenu gena izmedu vrsta nazivaju se mehanizmi re-
produktivne izolacije. Mnogi takvi mehanizmi su poz-
nati. Njihov raspon se krece od razlika u izboru bora-
viSta, u ponasanju, obredu udvaranja i sezoni parenja,
do teskoca u oplodavanju i zivotne nesposobnosti ili
jalovosti hibridiL Nijedan od ovih mehanizama nije
univerzalan, ne deluje izmedu svih vrsta: nisu sve vrste
medusobno jalove<<; nisu sve lisene uzajamne polne
privlacnosti; ne razlikuju se sve po izboru boraviSta
iii sezoni parenja. Svaki pojedini izolacioni mehanizam
maze biti dovoljno jak za izolovanje vrste, ali se raz-
dvajanje vrsta obicno postize kombinacijom nekoliko
mehanizama, koji jedni drugima pojacavaju dejstvo.
Kod organizama koji se polno razmnozavaju vrste
su, dakle, zatvorene rasplodne zajednice, tj. sistemi po-
pulacija kojima je zajednicki genski fond dostupan,
ali koje su reproduktivno izolovane od drugih popu-
lacija, sa zasebnim genskim fondovima. Biolozi govore
i piSu o vrstama najmanje dva veka. Upravo data de-
finicija izrazena je idiomom savremene biologije, a po-
sebno genetike. MiSljenja se donekle razilaze oko toga
210
treba li vrste definisati na ovaj naCin. Taj nas spor
ne mora ovde zanimati, jer za nas je sada stvarno
vazna upravo Cinjenica sto u jednoj fazi evolucione
divergencije populacija geneticki otvoreni sistemi (ra-
se) postaju geneticki zatvoreni sistemi (koje mozemo
nazvati vrstama, iii pak izmisliti za njih kakvo drugo
ime).
Evolucioni znacaj ove faze nemoguce je prenagla-
siti. Razvitkom reproduktivne izolacije, zatvaranjem
genetiokog 'sistema, evoluciona divergencija postaje
nepovratna. Dokle god populacije mogu da razmenju-
ju gene, hibridizacija potiskuje i poniStava geneticke
razlike izmedu njih. Medu najjasnije primere za to
spadaju oni koji daju ljudske rase - u istoriji su poz-
nati mnogi slucajevi stapanja rasa i pojave novih, hi-
bridnih rasa (videti glavu 10). Moguce je bar zamisliti
stapanje svih ljudskih rasa u jednu populaciju, i to
veoma varijabilnu. Suprotno tome, geneticke razlike
izmedu coveka i simpanza, coveka i gorile iii simpanza
i gorile ne mogu se viSe potisnuti. Iako to nije demon-
strirano strogim eksperimentima, tesko da se moze
sumnjati u potpunost reproduktivne izolacije izmedu
vrsta toliko odelitih kao sto su ove. Jedna iii viSe njih
moze izumreti, ali se one ne mogu spojiti u jednu vrstu.
Menjajuci naglasak, isto cemo reCi ako kazemo
da je vrsta evoluciona jedinica. Jedna povoljna muta-
cija iii jedna genska kombinacija, nastala u bilo kojoj
ljudskoj rasi na bilo kom kontinentu, moze, podsticana
prirodnim odabiranjem, pronaci put u sve
ljudske vrste i postati njeno opste svojstvo. Ali mu-
tacija nastala kod simpanza ne moze koristiti oovekovoj
vrsti, i obrnuto. Kada se vrste potpuno formiraju, ge-
neticke vrste izmedu njih se prekidaju i one krecu od-
vojenim evolucionim putevima.
Diferencijacija vrsta je ocigledno dvojaka. Covek,
simpanza i gorila su istovremene, reproduktivno izo-
lovane vrste. Ali njihov zajednicki predak, kakav god
da je bio i gde god da je ziveo, pripadao je vrsti sva-
kako razlicitoj od svih njih. Besmisleno je govoriti o
reproduktivnoj izolaciji vrsta ciji se periodi postoja-
nja nisu preklapali. Zajednicki predak bi se imao stavi-
ti u posebnu vrstu, zato sto se morao razlikovati od
zivih vrsta koje su mu potomci. Ovu materiju izvrsno
su analizirali Majer (1942) i Simpson (1945, 1953 i
drugde), izmedu ostalih. Raznovremene rase, podvrste i
vrste ustanovljavaju se po analogiji s istovremenim.
'
POJAVA eOVEKA
2:ive vrste su n:produktivno izolovane, a zive rase nisu;
"iieistovremeni oblici koji se po izgledu (kohko se t<T
moze prosuditi na osnovu fosilnih primeraka) razlikuju
maltene koliko i zive rase nazvani su rasama, a oni ko-
ji se razlikuju maltene koliko i zive vrste oznaceni su
kao vrste. Posto je evolucija neprekidan proces, praz-
nina nigde ne bi bilo kada bismo mogli da poznajemo
sve karike koje vezuju zajednickog pretka i danasnje
zive vrste; tada bi cepanje ovog kontinuuma na vrste
i rase bilo proizvoljno. Nepotpunost fosilnog svedo-
canstva tu nam zacudo pomaZe - nestale karike su
zgodni prekidi za povlacenje granica izmedu rasa iii
vrsta.
Rase i vrste fosilnog coveka
Jedan pokusaj klasifikovanja fosilnih hominida pri-
kazan je na tabeli 17. Naglasavanje uslovnosti ovoga
pokusaja nikad nije preterano: nova otkriea ee ne sa-
mo doneti nove oblike vee verovatno i izmeniti tumace-
nje starih. Mi priznajemo dva roda - Homo i Austra-
lopithecus. Rod je bioloski proizvoljna kategorija kla-
sifikacije - samo je stvar klasifikacione pogodnosti
za koliko ee se rodova (podfamilija ili familija) neko
odluciti - dok je vrsta, kako je vee receno, i sredstvo
klasifikacije i objektivna bioloska pojava. Nase tuma-
cenje evolucije coveka menjaee se u zavisnosti od bro-
ja utvrdenih istovremenih, simpatrickih i reprodu.ktiv-
no izolovanih vrsta.
Sledeei Vajdenrajha (videti ranije), DobZanski
(1944a) i Majer (1950) poddali su hipotezu da je u evo-
lucionoj istoriji samo jedna ljudska iii preljudska vr-
sta postojala na bilo kojoj posebnoj teritoriji i na bilo
kojoj posebnoj vremenskoj razini. S obzirom da je
,Robinson (1954) prilicno ubedljivo demonstrirao da
su u Juznoj Africi dve vrste australopitecina mogle zi-
veti u relativno kratkom vremenskom razmaku, ako
ne istovremeno, ova hipoteza ostaje sada verovatna
samo za predstavnike roda Homo.
Evolucioni put koji vodi pojavi ljudskog roda mo-
te se, u svetlosti te hipoteze, skicirati na sledeei na-
cin. Opstanak jedne od vrsta Australopithecusa (ako ih
je, u stvari, bilo nekoliko istovremenih) poceo je da
zavisi od izrade i upotrebe oruda. Stoga je ona usvo-
jila zivot kakav nijedna druga zivotinjska vrsta nikad
Rod
Australopithecus
,
,
,

"
,
"

"
"
"
Tabela 17
Uslovna klasri.fii,kacija v:rsta i podwsta fosidnih hominida
Vrsta Rasa (podvrsta) Geografska rasprostranjenost
africanus africanus Jufna Afrika (Tongs)
transvaalensis Jufna Afrika (Sterkfontajn Ma-
robustus
"
paleo j
erectus
,,
sapiens
.,
..
..
,
robustus
crassidens
boisei
palaeojavanicus (?)
erectus
modjokertensis
pekinensis
heidelbergensis '(?)
mauritanicus (?)
capensis (?)
sapiens
presapiens
rhodesiensis (?)
soloensis
neanderthalensis
kapan)
luina Afrika (Kromdraj)
Juina Afrika (Svertkrans)
Istocna Afrika (Tanganjilka)
Java (Sangiran)
Java (Trinil, Sangiran)
Java (Modokerto, Sangiran)
Killla (Peking)
Evropa (Nemacka)
Severna Afrika (AlZk)
Jufna Afdka (Svertkrans)
kosmopolit
Evropa (Nemacka, Engleska,
Francuska, Italija)
Juzna Afrika i Rodezija
Java (Ngandong)
Evropa, zapadna d! srednja Azija
N
-
N

I;

I

POJAVA COVEKA
2 3 ~
nije vodila. Ovim novim nacmom zivota stvoren je
izazov na koji je vrsta odgovorila jos vecom zavisno-
scu od pronalazenja boljih oruda, koja su se mogla ko-
ristiti na nove nacine. Uspesni odgovor na izazov je,
posredstvom prirodnog odabiranja, ubrzavao tempo
evolucionih promena. Taka je stvorena mogucnost da
se vrsta klasifikuje kao Homo, a ne viSe kao Australo-
pithecus.
Za zakljucak gde se i kada odigrao preobrazaj
Australopithecusa u Homo nedostaju nam potrebni po-
daci. Znamo da su i sterkfontajnski i tanganjicki au-
stralopitecini ( Australopithecus africanus transvaal en-.
sis i A. robustus boisei) koristili oruda, sto maze da
znaCi da se pokusaji prihvatanja novog naCina zivota
nisu javljali samo kod jedne vrste. Vilfransijenska fa-
za pleistocena izgleda da je najverovatnije vreme ovog
preobrazaja (posto se procenjuje da je vilfransijenska
faza trajala nekih 500.000 godina, nase datiranje u sva-
kom slucaju nije precizno!). Kako god da se to zbilo,
oblik koji je imao najviSe uspeha u novom naCinu zi-
vota verovatno se umnozio i prosirio na nove oblasti.
Reklo bi se da je vrsta Homo erectus zivela, negde
tokom srednjeg pleistocena, na golemoj teritoriji, koja
se protezala od Jave i Kine do Evrope i severne Afrike
(i do Juzne Afrike aka rasa capensis stvarno pripada
istoj vrsti - uporediti tabelu 17). Na nekim delovima
ave teritorije Homo erectus je lako mogao sresti vrstu
Australopithecusa drukCiju od one od koje je sam na-
stao (a lako maze biti da fosilni ostaci Australopithe-
cusa od koga je potekao Homo nisu sacuvani iii jo!
nisu otkriveni).
sireci se na nove oblasti i boraveci neko vreme u
njima, Homo erectus se diferencirao na rase (sest ih je
navedeno na tabeli 17). No ako je ispravna nasa inter-
pretacija da su to u sustini bile rase iste vrste, tada ne
bi trebalo da su bilo koje dve od njih jednovremeno
zivele na istoj teritoriji. U stvari, dve od njih (erectus
erectus i erectus modjokertensis) odista su zivele u
istoj oblasti (Java), ali je prvoimenovana mlada od
druge. Vajdenrajh (1946) i Kenigsvald (1958) sasvim
logicno zakljucuje da je modjokertensis predak eree-
tusa, ada je od erectusa potekao Homo sapiens soloen
sis (tabela 17).

214
Monofileticno ili polifileticno poreklo
Spor oko 1toga da 1i je danasnje oovecanstvo dzda-
nak jednog predackog oblika (monofileticno poreklo)
i1i nekoliko takvih oblika (polifileticno poreklo) traje
dugo i ne dovodi do zakljucka. Vee smo pomenuli na-
strane nazare o covekovom poreklu, koji su posebno
bili po ukusu rasnih zatucenjaka, jer su oni tvrdili da
su ljudske rase nastale od nekoliiko vrsta ljudolikih
majmuna. Ovaj problem se javlja u novoj svetlosti kada
se zapitamo da li je nasa vrsta nastala od samo delica
iii od mase populacija predacke vrste.
Sarno jedna vrsta Australopithecusa mogla je biti
nas predak. Ostale vrste, istovremene s ovim pretkom,
izumrle su bez potomstva. To je zbog toga sto danas
postoji samo jedna vrsta hominida, a njeno poreklo
se ne moze izvesti od dve ili viSe reproduktivno izolo-
vanih vrsta. No ne mozemo olako odbaciti mogucnost
da danasnja ljudska vrsta sadrZ:i u svom genskom fon-
du elemente poreklom od veCine ili svih fosilnih rasa
Homo erectusa i Homo sapiensa, mada u vrlo razli-
citim razmerama. s druge strane, mi mozda poticemo
od samo jedne drevne rase, posto su vremenom sve
druge iscezle.
U glavi 10 razmatracemo evoluciju rasa; zadovolji-
mo se ovde podsecanjem da su rase geneticki otvore-
ni, a vrste geneticki zatvoreni sistemi. Nova mutacija
kod neke vrste Australopithecusa je mogla prodreti u
genski fond neke druge istovremene vrste. Pretposta-
vimo, medutim, da se kod Homo erectus pekinensisa,
negde u Kini, pojavila neka povoljna mutacija i1i neki
znacajan pronalazak, na primer koriScenje vatre. Time
bi dati klan, pleme ili rasa stekli adaptivnu prednost, a
ove favorizovane populacije, brojno uvecane, verovat-
no su se prelivale na teritorije susednih populacija.
Svoje gene ili pronalaske one nisu obavezno zadrzavale
za sebe, jer se populacije iste vrste obicno pare kada
se sretnu. Isto vazi cak i kada jedna grupa pokori dru-
gu; pobedioci ubijaju mnoge pobedene, a mozda ih
koriste i m hranu, ali desava 'Se da neki od ovih, po-
sebno zene, budu postedeni i da svoje gene uliju u
genski fond pobedilaca.
U Evropi su se pre nekih 35.000 do 40.000 godina
pojavili ljudi cije su kosti bile veoma slicne nasima
i koji su zbog toga klasifikovani kao Homo sapiens
sapiens. lzgleda da je u Severnoj Americi savremeni
POJAVA COVEKA
215
covek vee z1veo pre najmanje 24.000 godina; njegova,
logoriSta nadena su u Nevadi (Viii 1960). Posle naselja-
vanja americkog i australijskog kontinenta, njegova
geografska rasprostranjenost dobila je skoro svetske
razmere. Idealno uzev, mi bismo hrteli da komponente
genskog fonda savremenog Homo sapiensa otkrijemo u
anima pojedinacnih predackih populacija. Na sada-
stupnju naseg znanja to nije moguce, ali moze-
mo razmotriti dva primera medu raspolozivim poda-
cima, oba fragmentarna i bez dokazne snage, koji po-
kazuju kako bi se moglo pristupiti ovom problemu.
Neka oruda koja je covek u pocetku pravio i ko-
ristio bila 'SU od kamena. Posta je covekovo kameno
orude mnogo manje podlozno propadanju od njegovih
kostiju, ove izradevine nadene su na mnogo viSe mesta
sveta nego skeletni ostaci. E sad, tehnologija
pravljenja kamenog oruda prolazila je kroz sopstvenu,
evoluciju, i arheolozi su mnogo podrobnije razradili sled
stilova kamenog oruda nego sled promena kostiju. Na-
ravno, fizicke crte neke osobe i orude kakvim se ona
sluzi nisu nuzno povezani. Medutim, seleci se s terito-
rije na teritoriju, ljudi 1redovno nose sa sobom svoje
orude iii znanje o njegovoj izradi, pa je stoga raspro-
stranjenost stilova oruda u prostoru i vremenu poka-
zatelj rasprostranjenosti njegovih vlasnika.
Dve prilicno odelite tehnologije kamenog oruda mi-
lenijumima su istrajavale sredinom pleistocenske epa-
he. Jedna, abevilijenska i aselenska tradicija, koristila
je tzv. rucne sekire, kamene satare i razne kamene
ocepke. Takvo orude nadeno je na ogromnoj teritori-:
ji, koja je obuhvatala Evropu, Afriku i zapadnu Aziju,
ukljucujuCi i najveci deo Indije. Za drugu tradiciju
karakteristicna je upotreba neobradenih kamenih se-
civa i drugih oruda za secenje, obicno napravljenih od
oblutka. Ova tradicija dominirala je u istooooj Aziji,
od Burme do Kine i Jave (Movijus 1948, 1953). Zapad;
na tradicija se uspesnije razvijala i dala u poznom
pleistocenu nadmocnije tehnike za obradu kamena,
koje su na kraju zavladale svetom. Mazda ce se ispo-
staviti da je rasprostranjenost zapadne i istoene tra-
dicije kamenog oruda bila povezana 'S rasprostranje-
zapadne (relativno malo poznate) i istoene (rela-
tivno poznatije) rase Homo erectusa (videti ranije).
Za neke autore ovo ukazuje da savremeni covek poti-
ce od jedne ili viSe zapadnih, ali nikako od istocnih
rasa Homo erectusa. Iz raspolozivih podataka to ne
216
sledi nufno. Mada je nadmoenija tehnologija kamena
,verovatno koristila potomcima drevnih zapadnjaka
kada su konacno izvrsili najezdu u istocnu Aziju, istoc-
ne rase mogle su dati neke gene savremenim rasama
tog dela sveta iii covecanstvu u celini. U stvari, Vajden-
rajh (1946 i ranije) je bio uveren da ;sadasnja mongol-
ska rasa pokazuje neke crte poreklom od rase pekinen-
sis Homo erectusa.
Neandertalska rasa je s drugim rasama Homo
sapiensa povezana anatomskim, a ne arheoloskim poda-
cima. S otkrivanjem sve veceg broja ostataka neander-
talskog coveka na uzajamno sve udaljenijim mestima,
postalo je jasno da su ,se pripadnici ove rase mnogo
razlikovali kako u vremenu, tako i u prostoru. Nagomi-
lane podatke o tome izvrsno je analizirao Hauel (1951,
1957, 1958); donekle drukciju hipotezu razradio je Vek-
ler (1954). Klasicni neandertalci behu veoma osoben
varijetet ljudskog roda. Bili ,su to prilicno niski i snaz-
no gradeni !judi, s velikom mozdanom zapreminom i
izduzenim ali niskim hondrokranijumom, jakim su-
praorbitalnim torusom (vrsta kostanog grebena iznad
ocnih duplji i korena nosa), sirokih grudi i obicno
krsnih kostiju. Ali !judi ovog >>klasicnog tipa ziveli su
jedino u ranom razdoblju poslednje (virmske) glaci-
jacije, i to samo u zapadnoj Evropi - u Nemackoj
(dolina Rajne), Belgiji, Francuskoj, Spaniji i ltaliji. Raz-
voj svih navedenih osobina nije kod stanovnika istoc-
nog dela srednje Evrope, Rusije, jugozapadne Azije,
Irana (Sanidar) i Turkestana bio tako izrazit kao kod
zapadnih Evropljana. A nije ni kod drevnijih stanovni-
ka zapadne Evrope; ostaci nadeni u Fontesevadu i
Montmorinu, u Francuskoj, te Sakopastoreu, u Italiji,
mogu se smatrati prelazom izmedu klasicne rase
neanderthalensis i drevnije rase presapiens.
Veoma interesantan niz fosila naden u Palestini
podrobno su proucavali Mekaun i Kit (1939), Mekaun
(1950)
1
kao i Hauel (1958). Jedna upadljivo raznolika po-
(PUlacija, uglavnom istovremena s klasicnim nean-
dertalcima zapadne Evrope, premoscuje prazninu iz-
medu te rase i savremenog coveka. Ovo se interpreti-
ralo na raznorazne nacine - da je pomenuta popula-
cija bila u grcu evolucione promene kojom je nean-
derthalensis postao sapiens, da je proiziSla iz hibridi-
zacije ove dve rase ili da se nalazila na prelazu izme-
du presapiensa i neanderthalensisa (videti isto tako
Stjuart 1960).
POJAVA COVEKA
217
Ove interpretacije, medutim, razilaze se VIse pri-
vidno nego stvarno, ako jasno shvatimo da ovde imamo
posla s evolucionim proeesima unutar jedne vrste, a
ne prelascima iz jedne takmacke, reproduktivno izolo-
vane vrste u drugu. Ne bas daleko od Palestine, u do-
lini Nila, danas se moze uociti situacija koja nije pre-
viSe razlicita - naime, intergradaeija bele i erne rase
Homo sapiens a. Sigurno da to ne znaci da tu bela rasa
postaje od erne ili erna od bele, kao sto ne znaCi da
je svakom stanovniku Gornjeg Egipta ili Sudana jedan
roditelj beo a drugi ern. Tamo gde se dodiruju oblasti
geografske rasprostranjenosti dve rase (podvrste) do-
lazi do genske difuzije i nastaju prelazne populacije.
Ovi prelaznici mogu biti veoma stari i u izvesnoj meri
liCiti na predacke populaoije date rase (primarna in-
tergradacija), iii pak mogu nastati usled seoba, odnosno
usled pomeranja rasnih graniea (sekundarna intergra-
daeija; videti Majer 1942). Dadamo li tome vremensku
dimenziju, povoljne prilike za intergradaciju bice jo
vece.
Sve ide u prilog miSljenju da su klasicni neander-
talci zapadne Evrope bili stabilizovan varijetet jedino
u pocetnom razdoblju poslednje glacijalne faze - zbog
izolacije, a mozda i u odgovor na surovost subarkticke
klime, koja je vrsila zestok odbirni pritisak (Hauel
1957). Bez obzira na mogucnost da su se neandertalci
sporadicno odr:lali cak do pretkraj pleistocena (Zojner
1958), neandertalska rasa bila je evoluciona pojava
unutar genetickog sistema vrste Homo sapiens.
8. LJUDSKE DUHOVNE MOCI
I NJIHOVE PRETHODNICE
Omnia, quamvis diversis
gradibus, animata sunt.
Spinoza
Svi ljudi rpripadaju istoj vrsti. covecanstvo je bio-
loski suvisao entitet bas kao sto je entitet kulturno,
socioloski i filozofski. Staro pitanje da li je ljudska
vrsta monofiletienog .m polifileticnog porekla nema
viSe, kako je rpokazano u prethodnoj glavi, isto znace-
nje kao nekada. Bioloska vrsta kakva je covek tesko
da je mogla nastati slivanjem dveju ili viSe predackih
vrsta. Ona je nastala preobrazavanjem jedne predacke
vrste, iako- po svoj prilici- ne u jednakoj meri od
posebnih geografskih rasa koje su tu vrstu 6nile.
Lajbnic je jednom primetio da je sadasnjost pro-
~ e t prosloscu i bremenita buducnoscu. Za coveka
sedamnaestog veka bilo je to paznje vredno zapazanje:
ostalim umovima toga veka gospodarila je ideja o
staticnom svetu stvorenih vrsta. Lajbnicova tvrdnja,
naprotiv, ~ z e t o izrazava glediSte savremenog evolu-
cionizma. U rprethodnoj glavi razmotrili smo obaveste-
nja koja se odnose na ono sto je istorijski prethodilo
coveku i njegovim srodnicima. Mada su zalosno nepot-
puna, ova nam obavestenja ipak omogucuju da izve-
demo neke zakljucke o uzrocima koji su doveli do po-
jave istaknutih karakteristika Homo sapiensa, jedne
veoma osobite bioloske vrste.
Uspravan stav i koriScenje orttda
IJUDSKE DUHOVNE MOCI I NJIHOVE PRETHODNICE 219
i za u rno opipavanje puta ka novim i jasnim ideja-
ma . . . ez1 om m e n e ov m e e 1
"tura {navedeno prema 'Rens . vu zapanJUJU e
modernu ideju izrazio je nemacki filozof Herder, nekih
osamdeset godina pre nego sto ju je Darvin obrazlozio
u Covekovom poreklu i nekih 170 godina pre nasih da-
na! Nasa danasnja glediSta o povezanosti fizicke evo-
lucije coveka i evolucije njegovih oruda uglavnom su
proistekla iz sjajnih radova Vosberna (1950, 1959), Bar-
tolomjua Berdsela (1953), Ouklija (1954, 1957, 1958).
Vosberna i Ejvisa (1958), Vosberna i Hauela (1960), kao
i drugih. Osnovna teza je da je evolucija fizickih i ge-
netickih darova danasnje ljudske vrste bila posledica
kulturnog razvoja i tekla uporedo s njim. Drugim re-
Cima, bioloska i kulturna evolucija medusobno su za-
visne. Vosbem iskazuje ovu tezu sledecim recima: Mno-
go toga sto smatramo ljudskim razvilo se davno posle
koriScenja oruda. Verovatno je tacnije smatrati veliki
deo nase strukture posledicom kulture nego smatrati
da su ljudi aill.atoms'ld slicni nama polako razvijali kul-
turu.
Po svoj prilici najozbiljnija praznina u fosilnom
svedocanstvu 0 hominoidnim primatima jeste to sto u
slojevima gornjeg pliocena nisu nadeni fosili (videti
tabelu 16). Vilfransijenska faza predstavljena je jedi-
no juznoafrickim australipitecinima. Oni su, medutim,
od izvanrednog znacaja, jer ih je, u poceetku, cak
i takav ekspert za anatomiju .kao sto je Vajdenrajh
smatrao narocitim ljudolikim majmunima. Medutim,
konformacija njihove karlice, posebno karlicnjace,
jedne od najkarakteristicnijih kostiju po kojima se co-
vecji skelet razlikuje od skeleta ljudolikih majmuna,
pokazuje da su australopitecini hodali uspravno (vide-
ti, medutim, Zukerman 1954). Druga znacajna osobina
je velicina oonjaka. Kako kod ljudolikih majmuna,
ta'ko i kod majmuna, posebno kod muzjaka, ocnjaci su
veliki i strce iznad ostalih zuba, a ove zivotinje ih ko-
riste za odbranu i za napad. Kod coveka su ocnjaci
manjli i ne slme 'kao oruzje. Kod australopitecina su
slicniji ljudskim ocnjacima nego onima Ijudolikih
majmuna. Ova cinjenica navela je Bartolomjua i Berd-
sela (1953) da zakljuce da su australopitecini koristili
oruda. Ovaj zakljucak je izvrsno potvrden otkricem
kamenog oruda na ba:r dva nala:ziSta australopitecin-
sklih fosiJa (videti 1str. 200).
220
EV<3LUCIJA COVECANSTVA
Australopitecini su stekli dve covekolike osobine -
uspravan stav i izradu oruda - koje su od odlucuju-
eeg znacaja kada se nadu u spoju. Da li je covek poceo
da koristi orude zato sto su mu ruke oslobodene zada-
taka u vezi s hodanjem i postale upotrebljive za ruko-
vanje orudem? Ili su mu se ruke razVIile zbog toga sto
je poceo da koristi orude? Beskorisno je nagadati sta
je tu cemu prethodilo; to bi najverovatnije bilo slicno
pitanju da li je pile prethodilo jajetu ili jaje piletu. Ove
dve osobine verovatno su se razvijale uporedo, pojaca-
vajuCi jedna drugoj dejstvo ,i dajuCi sve veeu adaptivnu
prednost onima koji su ih posedovali. Medutim, dvo-
nozno kretanje je kod nekoliko grupa zivotinja nastalo
od cetvorono:hnog, ali nije uvek dovodilo do primene
prednjih udova u koriseenju ili izradi oruda. Na pri-
mer, ve1iki australijski kenguri kreeu ,se poskakujuei
na straznjim sapama, ali prednje noge koriste relativ-
no malo.
Obrnuto, upotreba oruda javila se kod nekoliko
zivotinja koje nemaju dve ruke ni uspravan stav. Jed-
na od Darvinovih zeba s Galapagoskih ustrva koristi se
bodljama kaktusa, koje drzi u kljunu, da bi iSceprkala
insekte iz pukotine kore (Lek 1947). Ka1ifornijska mor-
ska vidra 'sluzi se kamenjem da bi otvorila ljusture
mekusaca kojima se hrani. Cak i medu insektima ima,
valjano proverenih primera za koriSeenje oruda: para-
lizujuea osa, Ammophila, koristi oblutak kao e ~ i e
za nabijanje zemlje oko otvora svoje rupe; mravi Poly-
rachis i Oecophylla pricvrseuju lisee svilenim nitima
dobijenim od sopstvenih larvi, kojima odrasli mravi ve-
sto barataju, dr:leei ih u mandibuli poput tube lepka.
Svakako, svi ljudi ne samo sto koriste vee i izraduju
orude, sto su izgleda cinili bar neki australopitecini.
KoriSeenje oruda moze biti cisto instinktivna aktivnost,
kao kod vee spomenutih insekata; izrada oruda pak
jeste radnja na viSem psiholoskom nivou.
Bartolomju i Berdsel (1953) rekonstruisali su na-
cin :liV'Ota australopitecina ovako. Australopitecini su
ziveli i na biljnoj i .Zivotinjskoj hrani - bobicama, vo-
eu, tvrdokornim plodovima, pupoljcima d mladicama,
plitkom korenju i krtolama, gmizavcima, mekuscima,
ljuskarima, insektima, jajima, gnezdaricama, manjim
sisarima sve do grivastih pavijana, ukljucujuCi i njih.
Ostaci nekih veCih sisara, zirafa i antilopa, nadeni za-
jedno s australopitecindma, pre su i:shrane radi pri-
kupljeni otpaci ulova velikih memdera {Kao sto su
1
UUDSKE DUHOVNE MOtl I NJIHOVE PRETHODNICE 221
lavovi) nego njihova sop.stvena Odsustvo srna.Z-
nih oonjaka implicira upotrebu stapova i toljaga za ubi-
janje i cerecenje divljaci. Malo je verovatno da su
upotrebljavali vatru (iako je to tvrdio Dart, jedan od
prvih pronalazaca australopitednskih ostataka). Moguce
je, mada ne i lizvesno, da neki australopitecini nisu
lovili pojedinacno, vee u druzinama, a takav lov je pod-
sticao, pa cak d. llUZllO iziskiVaO ISa'Tadnju .j uzajamrnO
opstenje lovaca.
covekova slicnost s majmunskim fetusom
Medu mnogim pokusajima da ISe dokuci glavni ci-
nilac postanka coveka nalazi se d pokusaj Bolka (1926),
popula:mn kod nekih antropologa (Kit 1949 i mniji spi-
si, Tepen 1953, Esli Montegju 1955b, Helouel 1960, i
drugi). Kod nekih grupa zivotinja neretko se srece tip
evolucione promene koji se naziva fetalizacija, pedo-
morfoza, rneotenija iii proterogeneza (videti Rens 1959a).
Pri ovoj promeni razvojni procesi organizama su tako
usporeni da se zrelo doba i polna zrelost dostize na
stupnju telesnog razvica koji bi odgovarao juvenilnom,
pa cak !i fetalnom stupnju kod drugih srodnih zivotinja.
Pretpostavlja se da je covek fetalizovan u poredenju s
ljudolikim majmunima, posto je, po velicini glave i
relativnim srazmerama rnjenih delova, odrastao covek
slicniji juvenilnom ljudolikom majmunu nego odra-
slom ljudolikom majmunu. Bolk je nagadao da je fe-
talizacija mogla bitli izazvana promenama u hormon-
skoj ravnotezi tela, posebno smanjenjem proizvodnje
hormona prednjeg reznja hipofize.
Vee je spomenuta cinjenica da je coveku potreb-
no otprilike dvaput viSe vremena nego ljudolikim maj-
munima za potpun telesni rast (videti tabelu 2). Mada
je trudnoca kod ljudolikih majmuna (253-275 dana)
dste okvirne veliCine kao kod coveka, ovaj se rada tek
s neka 23 procenta mozdanog volumena odrasle jedinke
(na kraju prve godine dostize tek nekih 55%), dok se
ljudoliki majmuni radaju s vise od 50%. Mlecnjaci kod
coveka nastaju u rasponu od 7,6 do 28 meseci posle ro-
denja, a kod simpanza od 2,7 do 12,3 meseci; stalni zubi
se kod coveka javljaju u rasponu od 6,2 do 19,9 godina,
a kod simpanza od 2,9 do 10,2 godina (Krog 1959).
Teoriju fetalizacije stvarno ne potcenjujemo ka
da kazemo da ona ne uspeva da pruii uzrocno obja-
222
S!ljenje evolucije coveka. Zasto se u ovoj ispoljio trend
ka fetalizaciji? Ne mozemo pretpostaviti da je evolu-
cija coveka bila predodredena da ispolji ovaj ili bilo
koji drugi trend. Time bi se impliciralo verovanje u auto-
genezu (videti str. 28). Vafun korak u pravcu zadovolja-
vajuce teorije moglo bi jedino oznaciti razjasnjenje
bioloskog znacenja procesa fetalizacije, tj. funkcije ko-
ju je on imao kod organizama kod kojih se odigrao.
StaviSe, razvice coveka nije tek usporeno razvice lju-
dolikih majmuna (Portman 1944, Sulc 1950, 1956). Co-
vecji fetus proseeno dobija u tezini 12,5 grama na dan,
a orangutanov samo 5,7 grama na dan. Medutim, ovaj
brzi rast produzuje se kod coveka tokom cele prve go-
dine odojastva, posle cega se usporava; tezina ljudoli
kih majmuna raste ravnomernije, pa posle trece godine
zivota oni prestizu coveka po telesnoj masi.
Nema sumnje da su ove osobenosti obrasca ljud-
skog rasta bile znacajne u evoluciji coveka. Kod !judi
se deca radaju sasvim bespomocna u poredenju s novo-
rodenim mladuncima ljudolikih majmuna iii majmuna,
da i ne govorimo 0 zdrebadi, teladi iii jagnjadi, koja
maltene cim dodu na svet mogu da tree za majkom.
Otud je :kod ljudi nuzna roditeljska nega revnosnija i
duza nego kod bilo kog ljudolikog majmuna, a ova je
cinjenica posluzila Frojdu i drugim dubinskim psiho-
analiticarima kao polaziSte (videti glavu 3, takode Ro-
hajm 1950 i Le Bar 1954). _Ipak, upravo ta hespamoc-
nost i produzena zmdsllo!lt od pomoCi roditelja li dn.t-
ih osoba ide kod covek ilo r oci aliza-
1 e 1 u en a o o u ot unosti zavisi renQ_senje
l<;ulture. To je mazda hila nadmo na pre nost obrasca
ljudskog rasta u procesu evolucije. Cinjenica sto ovaj
obrazac nagovestava fetalizaciju je d.nteresantna, ali sa-
ma po sebi baca malo svetlosti na prirodne odbirne pro-
cese koji su morali delovati u evoluciji eoveka.
!deja- koja, kako izgleda, potice od FiSera {1914);
naveden u Rehe i Leman 1959) - da osobenosti evolu-
cije coveka proizilaze iz toga sto je on pnipitomljena
ili, tacnije, samopripitomljena zivotinja imala je izve-
snog dejstva i na miSljenje antropologa i biologa. E sad,
ova teorija oCigledno z v i ~ i od znacenja koje se daje
pripitomljenosti. Evolucija pripitomljenih zivotinja
i lbiljaka razlikuje se od evolucije divljih oblika pogla-
vito zato sto se pnirodno odabiranje delimicno zame-
njuje vestackim. Odbirni pritisak se pomera s osobina
koje idu u prilog prezivljavanju i reprodukciji popula-
UUDSKE DUHOVNE MOCI I NJIHOVE PRETHODNICB 22l
cije u divljini na one koje su korisne vlasniku i ople-
menjivacu (Here 1959). Meduti:m, kod coveka prirodno
odabiranje produzuje da deluje cak i u sredinama koje
je stvorila njegova kultura, i u svakom slucaju jos nije
zamenjeno vestackim odabiranjem. Dakle, o pripitom-
ljenosti coveka ne moze se govoriti onako kao 0 pri-
pitomljenosti zivotinja ili hiljaka. Pripitomljenost
coveka je, u stvari, ideja suviSe nejasna da bi bila nauc-
no plodotvorna. Valja dodati da je nagadanje o tome da
pripitomljenost povecava mutacionu stopu gena nepo-
tvrdeno za zivotinje a proizvoljno za coveka.
Porodicna integracija
Covek moZda jeste a mozda i nije prevashodno
seksualna zivotinja, kako su tvrdili Fridmen i Rou
(1958). Medutim, njegova reproduktivna biologija je pri-
licno neobicna za jednog sisara, sto je nesumnjivo iz-
vrSilo dubok uticaj na evolucioni obrazac ljudske vrste.
Prema normalnom obrascu seksualnosti kod sisara -
normalnom u smislu da se najcesce srece - zenka je
prijemciva za navaljivanje mruzjaka jedino u odredenoj,
manje-viSe ogranicenoj fazi svog estralnog (hormonal-
neg) ciklusa. Ova faza primljivosti zenke (uspaljenost,
polni far, sezona parenja) odgovara vremenu kada su
oplodenje i potonja bremenitost najverovatniji. Kod
veCine s ~ s r ta faza se poklapa s odredenim godi-
snjim dobom. Medutim, kod nekih sisara, ukljucujuci
vecinu ako ne i sve vrste majmuna i ljudolikih maj-
muna, estralni ciklus kod zenki nije sinhronizovan, pa
su u svako doba neke od njih seksualno primljive. I,
najzad, ljudska zenka ostaje manje-V'ise neprekidm>
primljiva u vremenu izmedu menarhe (prva menstrua-
cija) i menopauze. Ovo, kako cemo kasnije pokazati,
ide u prilog pojavi monogamne porodice.
Po pravilu koje vazi ne samo za sisare vee i za
razne druge zivotinje, muzjaci su, obicno, seksualno
agresivni i odreda zudni parenja sa svakom primlji-
vom zenkom bez razlike, dok su zenke uopste izbirlji-
vije, stidljivije, odnosno teze nadrazljive. Ovo pravilo
gubi vazenje kod vrsta u koji:ma se kupulacija vrsi jed-
nom u zivotu, i kod strogo monogamnih vrsta, gde
muzjak i zenka trajno :live u paru. Kako je sugerisao
Bejtmen (1948), na istom mehanizmu verovatno poCiva-
ju i to rpravilo i njegovi izuzeci. Priroda rasipa muske
I
224
polne celije, a skrtari sa zenskim. Na primer, iako samo
jedan spermatozoid oplodava jajnu celiju, jedna jedli-
na ejakulacija kod ljudi saddi u proseku oko 200 mi-
liona semeglavaca. S druge strane, izuzimajuCi neke
morske organizme, zenke stvaraju relativno malo jaja-
saca. Broj prezivelih potomaka jednog muzjaka vero-
vatno ce, dakle, biti srazmeran broju zenki koje je on
obremenio; cak i ako neke kopulacije ne dovode do
potomstva, zal<iha spermatozoida verovatno ce ostati
obilna. A u uslovima prirodnog odabiranja poglavito
je vazan zbir prezivelih potomaka (videti glavu 6).
Pod inace jednakim okolnostima, prirodno odabi-
ranje ide naruku seksualno agresivnim mu:ljacima po-
ligamnih vrsta. Velicina potomstva zenke je ogranice-
na ne samo ibrojem jajasaca koja ona stvara vee i, kod
sisara, trajanjem bremenitosti i materinske nege. Zen-
ka mora stedeti sredstva koja ima na raspolaganju.
Prihvatanjem pogresnog muzjaka (muzjaka druge vr-
ste, odnosno jalovog, obolelog ili geneticki podredenog
mu:ljaka) moze smanjiti ili eliminisati svoje potomstvo.
Prirodno odabiranje, dakle, ide naruku diskriminativ-
noj pasivnosti zenki.
Uprkos brojnim i brizljivim proucavanjima, dru-
stvena organizacija i seksualno ponasanje Ijudolikih
majmuna i majmuna nedovoljno su poznati (u vezi s
daljim uputima videti Karpenter 1942, 1954, Jerks 1943
i Nisen 1951). Ova organizacija i ponasanje menjaju se
od vrste do vrste, ali najcesce jedan ja:k, odrastao i
aktivan muzjak, odnosno mali broj takvih muzjaka,
okuplja harem :lenki, s kojima se pari kada god su
primljive. Nestasali, slabi, i stari muzjaci se odstranju-
ju iz druZine i prisiljavaju da zive samacki ili u malim
grupama na periferiji teritorije koju brane aktivni
mu:ljaci; ovi izgnanici, medutim, vazda zude da provale
u taj prostor i istisnu vladajuce muzjake.
Muzjaci necoveejih primata trose energiju, dakle,
ddeCi takmace po strani i stiteci druzinu od spolja-
snjih neprijatelja. Muzjaci primata malo pomazu oko
podizanja poroda - to prepustaju zenkama; takode
ne daju hranu zenkama ni mladima. u stvari, u dru-
.Zini je izgradena hijerarhija prvenstva {vlasti), tako da
najsnazniji muzjak prvi bira hranu, dok j e ~ n k e pri dnu
hijerarhije bez roptanja iii po nuzdi prihvataju padre-
den polozaj. Medutim, ova hijerarhija je nepostojana.
Jerks (1939) je uocio znacajnu cinjenicu da zenka sim-
panza u stanju seksualne primljivosti ne samo sto u
:'
'
UUDSKE DUHOVNE MOCI I NJIHOVE PRETHODNICE 225
hijerarhiji dobija mesto iznad neprimljivih zenki vee
joj i muzjaci ukazuju postovanje.
U odsustvu podataka koji bi tome protivrecili, ra
zumno je pretpostaviti da su nasi prehominidni preci
imali drustvenu organizaciju slicnu savremenim ljudoli-
kim majmunima. Kako posebno dsticu Etkin (1954) i
Le Bar (1954), ova organizacija morala se raspasti pod
dejstvom preinacene ishrane i koriscenja oruda. To-
kom najveceg dela svoga zrelog doba zenka primata
je iii bremenita ili nosi sisance, odnosno mladunca.
Ona je u stanju da dode do hrane za sebe i svoje mla-
dunce dokle god se ta hrana sastoji od plodova ili
drugih biljnih proizvoda dobijenih iz tropske sume.
Prirodno odabiranje moralo je i6i u prilog drukcijoj
podeli rada kada je izvrsen prelazak na uspravno dr
zanje tela, zivot na zemlji, svastozderstvo i mesozder-
stvo te lovaoku i hranosakupljacku p11ivredu.
Neprekidna seksualna primljivost zenke omoguci-
la je monogamni porodicni zivot i time oslobodila muz-
jaka stalne potrebe odbijanja uljeza. On se sada rna-
gao specijalizovati za lov i sakupljanje hrane daleko od
doma, dok je zenka mogla ostati u strozem smislu na
jednom mestu, cuvajuCi porod, sakupljajuci hranu u
bHzini svog boraviSta i obavljaju6i domace poslove, ko-
ji su se gomilali s razvojem tehnologije i, posebno, s
koriScenjem vatre. Posto je sada muzjak mogao da
ublazi svoju agresivnost i moe, posebno s obzirom na
svoju parnjakinju, gospodarenje se moglo pretvoriti u
saradnju, pa konacno i u galantnost. Ako je covek
prevashodno seksualna zivot:inja, on je bar postigao
da mu seksualni pozivi ne budu tako silno takmicar
ski kao sto su bili kod njegovih dalekih predaka. Sarad-
nja para omogucila je pojavu prosirenja porodice (za-
jcdnicki zivot nekoliko generacija jedinki i njihovih
parnjaka, odnosno parnjakinja) i konacno rodova, ple-
mcna i nacija. Sada su i muzjaci mogli saradivati u
cilju snabdevanja svojih pomdica, sto im je davalo
mogucnostri da se u lovu prikradu krupnoj divljaci, sa-
teraju je u skripac i ubiju, a ona je bila nedostupna
usamljenom lovcu sve dok se nije opremio mo6nim
oruzjem. Sa svoje strane, saradnja je ucinila da sao-
hracanje postane nuzno i podstakla razvoj jezika. Tako
jl' obrazovan niz novih odbirnih pritisaka, i to takvih
kakvi nisu postojali na preljudskom nivou.
Ponovo se moze postaviti pitanje sta je prethodilo
svemu ostalom - da li uspravan stav, oruda, stalna sek-
i'.'
,:(
li
!
226
sualna primljivost zenki, simbolicki jezik, monogamna
porodica, promena navika u ishrani ili ublaienje muz-
jacke agresivnosti? Ocigledno da se na ovo ne maze
adgovoriti sa sigurnoscu, ali je najverovatnije da su
sve te promene bile uporedne, pojacavajuCi jedna dru-
goj dejstvo. Sada imamo posla s pojavom citavog jed-
nag novog evolucionog obrasca, s prelaskom na nov
nacin zivota, koji je ljudski, a ne zivotinjski. Ovo je
primer jednag retkog tipa evoluoione promene, koji je
Simpson (1944, 1953) nazvao kvantnom evolucijom.
Malo je verovatno da evoluciana preinacenja uopste. a
u kvantnoj evoluciji posebno, obuhvataju sobom pro-
mene jedne po jedne osobine. Da bi se dostigla nova
adaptivna ravnoteza, rekonstruise se celakupni genotip
i celokupni fenotip.
V eliCina mozga
Jedna ad upadljivih osobenosti ljudske vrste je
velikost mozga njenih pripadnika. Porast velicine moz-
ga, kako u apsolutnom smislu, tako i u srazmeri s tele-
snom velicinom, uocljiv je u genealoskoj liniji koja je
dovela do coveka. Posta mozak nije sacuvan u fosilnom
stanju, umesto njega se meri volumen hondrokranijal-
ne duplje (kranijalna zapremina). Kranijalna zapremi-
na je nesto veca od mozdanog volumena, ali je u kore-
laciji s njim. Ona je u proseku veca kod muzjaka nega
kod zenki, ali je kod oba pola varijabilna. Prema Kro-
gu (1959), odgovarajuca vrednost za zenke simpanza
krece se od 230 do 450 cern, za muzjake ad 350 do
480 cern; za zenke gorile od 356 do 596 cern, za muzjake
od 387 do 655 cern. Gorile su vece, ali ne i inteligentnije
od simpanza. Merenje kranijalne zapremine fosilnih lo-
banja, koje se skoro uvek moraju rekanstruisati na
osnovu fragmenata, povlaCi za sobom greske (videti
Metler 1956). lpak, trend ka porastu velicine mozga je
nesumnjiv, kao sto se vidi iz tabele 18. Od australopi-
tecina do savremenog coveka velicina mazda se pribliz-
no utrostruoila; pri tome je tela prvih bilo tek neznatno
manje od tela drugih (procenjuje se da je telesna masa
australopitecina iznosila oko 55 kg).
UUDSKE DUHOVNE MOCI I NJIHOVB PRETHODNICE 227
Tabela 18
Kranijalna zapremina u evoluciji hominicta
(prenta Krogu, Vosbernu i druginta)
Australopitecittti
llonto erectus erectus
llonto erectus pekinensis
llonto sapiens neanderthalensis
Honto sapiens sapiens (savremeni)
Zaprentina (u ccm)
450- 550
770-1.000
900-1.200
1.300-1.425
1.200-1.500
0 znacaju velicine mozga odavno se raspravlja. Mi
sljenja idu od potpunog skepticizma do spremnosti da
se velicina mozga iskoristi kao merilo Urodenih men-
talnih 'Sposobnosti jedinki i grupa. Nema sumnje da
kod zivih ljudi velicina mozga nije pouzdano merilo
individualnih sposobnosti. Prema Bulu i Valuau (1957),
kranijalna zapremina Ivana Turgenjeva iznosila je
2.012 cern, Bizma:I'ka 1.965 com, Kivjea 1.830 cern, ali
Gambete samo 1.294 cern. Za Anatola Fransa se takode
veli da je imao mali mozdani volumen. Isti autori na
vode sledece proseke za kranijalnu zapreminu odraslih
muskaraca u razlicitim ljudskim populacijama: Anda-
manci* - 1.300 cern, Aboridzini - 1.340 cern, Parizani
- 1.550 cern, Overnjani - 1.585 cern.
Velika kranijalna zapremina ocigledno nije neop-
hodna za visoku inteligenciju ili velika dostignuca. Ali
pogresan je zakljucak da, posto sama veliOina mozga
ne odreduje jednom zasvagda nivo inteligencije, ove
dve promenljive nisu ni na koji nacin povezane. Takav
zakljucak, verovatno, ponovo odrazava krivo shvata-
nje da je jedna osobina u potpunosti geneticka iii u
potpunosti sredinska. Uticaj velioine mozga na men-
talnu sposobnost proucava se tkod zivotinja, u cemu
posebna uloga pripada Rensu i njegovoj skoli (prikazi
t uputi u Rens 1958, 1959a, 1960). Brzina i sposobnosti
ucenja uporedivane su kod parova i grupa srodnih
vrsta i rasa Cija se telesna (i mozdana) velicina znatno
razlikuje - belih pacova i belih miseva, slonova i ko-
nJa. magaraca i zebri, krupnih te srednjih i sitn[h rasa.
f.tvine, kao i velikih i malih riba. Ove zivotinje su o u ~
cuvanc razlikovanju znakova kao sto su crni krst (koji
donosi nagradu u hrani) i crni kvadrat (koji ne dono-
si nagradu) na beloj podlozi, sara uskih (davanje na-
Domoroci (negrito-pigmejci) Andamanskih ostrva, u Bengalskom
ullvu. - Prim. prev.
l
:
II
. I
228
EVOLUCUA COVBCANS'IVA.
grade) i sara sirokih pruga (uskracivanje nagrade),
raznobojni predmeti itd.
Pokazalo se da je brzina ucenja nekada veca kod
sitnijih, a nekada kod krupnijih oblika, ali prosecan
broj naucenih zadataka (sara ili boja) bio je veci kod
krupnijih - 8 kod pacova, 6 kod miSeva; 20 kod slo-
nova i konja; 13 kod magaraca, a samo 10 kod zebri;
7 kod krupne pernadi, 5 kod srednje, a 4 do 5 kod
sitne; 6 kod velikih riba (pastrmke), 2 do 4 kod malih
(gapijevke). U pogledu utuvljivanja naucenih zadataka
(pamcenje) krupne zivotinje su bile nedvosmisleno
nadmocnije. Najbolji pacov secao se svih naucenih
zadataka 154 dana, najbolji miS 103 dana; pacov je
tuvio jednu razliku i posle 459 dana, a miS posle 195
dana. Slon se secao 12 zadataka po isteku jedne godine.
Konj koji je naucio 20 zadataka secao se svih i posle
6 meseci, magarac posle tri i po meseca samo 7 od 13,
zeba 10 od 10, takode posle tri i po meseca. Krupna
rasa zivine tuvila je 6 naucenih zadataka posle 20 dana,
a sitna samo 3 od 5 posle istog vremena. Rens zaklju-
cuje da je kod zivotinja s kojima su on i njegove kolege
eksperimentisali zadrzavanje u pamcenju otprilike
srazmerno veliCini mozga. On oprezno ukazuje na mo-
gucnost da tu deluje mehanizam vece brojnosti ogra-
naka (dendrita) zivcanih celija u veCim mozgovima, ci-
me se omogucuju brojnije veze rnedu ovim celijama,
pa na taj nacin raznovrsniji putevi zivcanih podsticaja.
Diferencijacija mozga
Mentalne sposobnosti nisu odredene
mozdanom masom. Mozak slana je bar trostruko veCi
od ljudskog (5.000-6.000 cern), ali zivotinji veoma ve-
likog tela ocigledno treba velika mozdana zapremina
kako bi odr:lala vegetativne funkcije. Bar jedan antro-
polog izneo je zapanjujucu tvrdnju da mentalna spo-
sobnost ljudske vrste mozda nije nimalo porasla od ja-
vanskog coveka naovamo. Mada krajnje neverovatno,
takvo glediSte se ne moze odbaciti samo na osnovu
mozdane velicine. Pored velicine je, medutim, vredna
zapazanja i struktura ljudskog mozga (videti Rens 1958,
1959a, b).
U evolucionoj dstoriji kicmenjaka, od riba do co-
veka, moze se razaznati jedan trend. Ne samo sto se
mozak povecava srazmerno telesnoj velicini vee se i
UUDSKE DUHOVNE M ~ I NJIHOVE PRETHODNICE 229
najviSe poveeava prednji mozak (prednji deo mozga),
Kod riba su u prednjem mozgu smesteni uglavnom
centri cula mirisa. Kod gmizavaca je on mnogo veei
i slozeniji, a kod sisara ne samo sto postaje najve6i
deo mozga vee i na povrsini dobija tzv. koru, koja sa-
dr:li nekoliko slojeva zivcanih eelija. Kod sisara se na
kori stvaraju zamrsene bore, cime se mozgu omogu-
cuje smestaj sve veeeg mnostva zivcanih celija (kod
coveka oko deset milijardi).
Sjajni i ocaravajuei eksperimenti koje su neuro-
hirurzi Penfild i Roberts (1959) izveli na svojim paci-
jentima umnogome su doprineli napredovanju znanja
o lokalizaciji funkcija u ljudskom mozgu. Prema ovim
istrazivacima, jedino u covekovoj mozdanoj kori po-
stoji kontrolni mehanizam za vokalizaciju. Drugi sisari
upravljaju iz sasvim drugog dela mozga glasovima koje
ispustaju. Vee smo pomenuli (str. 187), da je tzv. Bra-
kin predeo ljudskog mozga gotovo jedinstven, ali se
ovde mora istaCi da Veoma veliko poveeanje opsega
temporoparijetalne kore postaje oCigledno na prelazu
izmedu antropoidnog majmuna i coveka.
Za evolucionistu se sada logicno postavlja sledece
pitanje: Kako su u kori ljudskog mozga mogli nastati
ccntri za upravljanje novim i neobicnim funkcijama
ako sc u njoj nisu ranije nalazili? Odgovor ocigledno
glasi da je mozak izvanredno plastican. Penf.ild i Ro-
berts (nav. mcsto) svcdoce da mozdane hemisfere ni
kod dva tovcka nisu nikada iste po obliku i rasporedu
vijuga i brazdi. Na primer, kod vecine ljudi oblast za
govor u mozdanoj kori asimetricno je postavljena u
lcvoj mozdanoj hemisfed, mada se nekada moze nacl
i u desnoj. Uz to, bolesna promena mozga u oblasti
govora pretrpljena u odojastvu moze imati za posle-
dicu premestanje citavog govornog aparata u mazda
noj kori u odgovarajuei dea desne hemisfere, koja abi-
tna sluzi za druge funkcije. Privlacno je nagadati da
ova plasticnast astavlja prastora za dalje evaluciana
napredovanje (ali i nazadovanje) ljudskog mozga.
lnstinkt
... ____
Covek nije tek veama pametan majmun. Naprativ,
on paseduje neke moci kaje se kad drugih z-ivatinja
javljaju sama u zacetku, aka ih uopste ima. Kvantna
cvalucija, pajava navih adaptivnih madela, moze imati
'i i
230
za posledicu prekide u evolucionom kontinuitetu, kada
razlike izmedu predaka i potomaka rastu tako naglo
da se uocavaju kao kva1itativne. lpak, pretece ovih no-
vih modela mogu se otkriti u starim. Podjednako se
moramo odupirati iskusenju da se covek smatra bilo
potpuno neslicnim rna kojoj zivotinji ili liSenim svake
novine (videti, medutim, Portman 1944 i Vajt 1949,
1959, koji su podlegli prvom glediStu, te Harlou, 1958,
koji je popustio drugom). Na primer, noge suvozem-
nih kicmenjaka bile su novi organi, jer ribe, od kojih
kopneni kicmenjaci vode poreklo, nisu dmale noge.
Uporedna anatomija pokazuje, medutim, da su udovi
kopnenih kicmenjaka nastali od parni:h peraja njihovih
ribolikih predaka.
Napredujuca evolucija ponasanja u zivotinjskom
svetu dovodi do toga da se dzmedu sredinskih nadra-
zaja i odgovora organizma na njih umece sve ve6i broj
nervnih procesa. Prisilni pokreti (taksije) jednoce-
lijskih organizama u odgovor na svetlost, tezu, tempe-
raturu ili hranljive supstancije uglavnom su geneticki
odredeni, trenutni i relativno nepromenljivi. Isto vazi
i za neuslovljene reflekse, mada se tu spoljasnji na-
drazaj prvo prenosi od periferije organizma do cent-
ralnog nervnog sistema, gde se prebacuje na motor-
no<< nervno vlakno ili vlakna, koja vode do reagujuceg
organa. Reakcije novorodenceta- sisanje, gutanje, mo-
krenje, plakanje itd. - uglavnom su neuslovljeni re-
fleksi. To su i takve reakcije odraslih kao sufavanje
ili sirenje zenke pri reagovanju na svetlost, mi'Sicni
grcevi i trzaji u odgovor na iznenadne ili bolne nadra-
zaje, itd.
Instinkti su slozeniji oblici ponasanja, koji se r
fiiiriaCifi kao s letovi neuslovnih refleks osl o-
eni ne 1m na aJIIDa. Instunkt1vno ponasanje je
posebno macaJUO kod msekata, gde moze dostiCi zapa-
njujucu zamrsenost i cudesno savrsenstvo. Pcela, mrav,
lovacka osa ili tularac radaju se potpuno osposobljeni
za vrsenje mnogih i slozenih radnji u svrhu pribavlja-
nja hrane, zbrinjavanja potomaka Hi gradenja i odda-
vanja gnezda. Najznacajnije je to sto je OVO instink-
tivno ponasanje veoma prilagodeno, pa u tom smislu
svrsishodno, sredinama u kojima vrsta obicno zivi, ali
u novim i nenaviknutim sredinama lako moze da se
dezorijentiSe i izgubi suvislost te postane pogubno za
svoje nosioce.
UUDSKE DUHOVNB I NIIHOVE PRETHODNICE 231
Priroda instinktivnog ponasanja je nedovoljno
shvacena (videti Lorenc 1943, 1952, Tinbergen 1951,
1953, 1959, Torp 1956). Definicije instinkta su toliko
brojne i razlicite da su izvesno vreme psiholozi viSe
voleli da ovaj termin potpuno izbegnu. Ali pojave pod
vedene pod taj naziv moraju se na neki nacin imeno-
vati, pa je poslednjih godina izdejstvovano priznanje
termina .. Stoun (1951) definiSe instinkt kao nenaucene
obrasce nonasanja, kC?It se podje(:}nako JaVIJaJU K.Ocf
. svih ri adnika vrste 1 o "i su u upotrebnom pogledu
ovr eni ave, ru e llllClJU daje KJubi:
mstinkt t i posredan lZ[az- telesmn blo-
]:emijski nrru:.esa, ostvaren pomocu nasledemh pa ipak
1zmenljivih mreza neuronskih sinaptickiii ko-
je, o et, obliku u pridodati mehanizmi prinude j fobije
navo u n men 1 ou 1958). -- - --
Stounova de iniclJa podleze pr.igovoru evolucioni-
ste, jer vrste ne bi mogle evoluirati kada neke njihove
osobine ne bi bile izlozene varijaciji. Lermen (1953,
1955) i Snajrla (1955) s pravom su istakli da je pona-
sanje, koje je sastavni deo razvojnog obrasca organiz-
ma, podlozno sredinskoj modifikaciji, ukljucujuCi mo-
difikaciju ucenjem. Medutim, oni su otisli suviSe da-
leko ustvrdivsi da instinktivno ponasanje nije urodeno
ili nasledeno. Posta je ponasanje deo fenotipa orga-
nizma, njegova podloznost ne iskljucuje
geneticko uslovljavanje. I sama sredinska stabilnost
iii plasticnost kakve osobine nalazi se pod genetickom
kontrolom. Geneticka arhitektura vrste jemci da ce se
neki procesi razvica odigrati pod svim okolnostima na
koje jedinka ima izgleda da naide u prirodnim bora-
viStima svoje vrste (Smaljhauzen 1949, Vodington
1957). Medu takve geneticki podarene osobine spadaju
i neki i:nstinkti (VIideti str. 69), i to je razlog njihove
prividne krutosti. Medutim, neposredan i posredan
izraz telesnih biohemHskih procesa tesko da je karl-
stan deo jedne definicije instinkta, jer, kako se sma-
tra, mJedna mamfestaCIJa iavota mje nista drugo.
- Kod VlSIIi ZlVOflllJa, a pre svega kod coveka, in-
stinktivno ponasanje je isprepleteno s naucenim, oblo-
zeno njime i sluzi mu tek kao pozadina. Ipak, gledati
Oa OVU pozadinu kao na nestO nevazno znacilo bi biti
brzoplet. Seksualno ponasanje je upadljiv primer uza-
jamnosti instinkta i ucenja. Bic (1948) je nasao da mu
fjaci pacova odgajani u potpunoj izolaciji normalno
kopuliraju kada im se ponude primljive zenke, i da
' i
Pf
232
zenke odgajane u izolaciji normalno reaguju na poku-
saje muzjaka da im se pribliZe. Simpanzo ne postupa
tako (Nisen 1951). Seksualno ponasanje veoma varira
od jedinke do jedinke; jedinke podignute bez moguc-
nosti da vide kako se druge ponasaju pr.i parenju, ne
kopul.iraju kada prvi put sretnu primljivog partnera.
Medutim, ako s odgovarajucim partnerom ostanu ne-
koliko meseci, one ce to konacno uciniti. Kod ljudi je
libido ocigledno deo normalnog razvojnog obrasca vr-
ste, mada mu, verovatno, jacina veoma varira od po-
jedinca do pojedinca. Otvorene manifestacije libida su,
medutim, uglavnom odredene kulturom, pa otud nau-
cene; cak ni zavrsni polni cin nije sasvim instinktivan.
Zbog veoma slozenog uzajamnog zahvatanja instin-
ktivnog i naucenog ponasanja, konacan spisak ljudskih
instikata iii nagona nije dat, a verovatno se i ne moze
dati (o razmatranju veza izmedu instinkta i nagona vi-
deti Torp 1956). Rens (1959b) ipak spominje polni in-
stinkt, materinski instinkt, instinkt za sticanje drustve-
nog statusa, lovacki instinkt, sakupljacki .instinkt te in-
stinkt za cistocu. Mada odbija da navede spisak ljud-
skih nagona, Meslou (1954) imenuje sledece Osnovne
potrebe - fizioloske i estetske te potrebe za sigurno-
scu, za pripadniStvom, ljubavlju, postovanjem, samo-
ostvarivanjem, saznanjem i razumevanjem. Ova dva
spiska se preklapaju, ali se svakako ne podudaraju.
Oba mogu da vaze, pod uslovom da se .instinkt, nagon
ili osnovna potreba ne zamislja kao nesto izolovano
i nezavisno od drugih instikata, nagona ili potreba.
Moze se zameriti da instinkt za cistocu, na primer,
izgleda upadljivo odsutan kod mnogih ljudi, ali ova
zamerka nije narocito ozbiljna. Sklonost cistoci moze
biti osujecena kulturnim okvirom. Zna se da se ona
izokrenula kod nekih asketa, koji su rnucili telo prisi-
ljavajuci ga da podnosi prljavstinu. Ovaj asketski pod-
vig u stvari je argument za ideju da cistoca predstav-
lja neku vrstu teznje coveka kao zivotinje, jer inace
njeno samouskraCivanje ne bi imalo vrednosti.
Ucenje
Pavlov (1849-1936), veliki naucnik koji je posle
smrti osramocen time sto mu je delo postalo dogma
u Sovjetskom Savezu, demonstrirao je da nadrazaje
koji oslobadaju neuslovljene reflekse mogu zameni,ti
t
t
prethodno indiferentni nadrazaji. Hrana stavljena psu
u usta oslobada priliv pljuvacke (neuslovljen refleks),
ali priliv pljuvacke se moze osloboditi i samim prizo-
rom hrane ili zvukom zvona, pod uslovom da je hrana
bila pokazivana psu ili da je zvonjeno u zvono u viSe
prethodnih navrata neposredno pre hranjenja psa (us-
l<_wni. . ..!!_ca!!je
ziVotmJama da reaguJU na ve 1k1 bt9J ra:zhCitilL
za'a -(Slgna}a) lZ spoljasnjeg sveta, ,iz _zivotne sredi:_
rie. .1r us ov Jem reJTeKSa---pavJOv Je nazvao prvim
sl@alnim s1stemom, op !'lJe mogucnost
da lZVURU konst lZ iskustva i UCenja.
'I'orp (1956) Je definisao- ucenJe kao onaj proces
koji se manifestuje adaptivnim menjanjem ponasanja
jedinke kao rezultatom iskustva. Ovo moze da zvuci
prev.iSe optimisticki - ucenje se u evoluciji razvilo
kao mocna adaptacija, ali uci se i ono sto je besko-
risno, pa i sasvim rdavo! Vecina zivotinja moze da uci,
a tvrdi se da su za ucenje sposobni cak i jednoceJ.ijski
organizmi. No, sve u svemu, udeo naucenog ponasanja
raste od nizih ka visim organizmima, da bi maksimum
dostigao kod coveka. Mada je potpuno potvrdeno da
insekti uce (npr. kod medonosne pcele, Fris 1955), u
celini je njihovo ponasanje pretezno instinktivno. Su-
protno tome, covekovo ponasanje je u veoma velikoj
meri proizvod kulture, prenosi se poucavanjem i uce-
njem, posebno u procesu socijalizacije tokom odoja-
stva .i detinjstva (glava 3).
Ocaravajuci eksperiment Hejsa i supruge (1951,
1954), opisan u veoma privlacnoj knjizi, obelodanio je
iznenadujuce zamasne sposobnosti ucenja kod jednog
ljudolikog majmuna. Dvoje !judi usvojilo je Viki, sim-
panza, tri dana po njenom rodenju i odgajalo je u svo-
joj kuCi kao da je ljudsko mladunce. Viki je lako nau-
cila viSe ljudskih radnji - na primer da jede i pije
za stolom, da se umiva i pere zube, da pere sude, briSe
prasinu s namestaja, otvara konzerve i boce, ostri olov-
ke, da se igra mehanickim igrackama, pa cak i auto-
matskim telefonom. Naucila je da slusa viSe zapovesti
( na primer Zatvori vrata), da prepoznaje objekte na
fotografijama te da na neverbalnim testovima inteli-
gcncije postize priblizno isti broj bodova kao i ljudsko
mladunce njenog hronoloskog uzrasta.
U isto vreme se kod Viki javilo i nekol.iko crta
ponasanja tipicnih za simpanze, poput njihanja u ku-
kovima kada bi je sto uplasilo i blefiranja zauzima-
l':f
:'
234
njem preteceg stava, sto nije mogla nauciti od svoje
ljudske pomajke i poocima. Ove su radnje, prema
tome, mogle biti instinktivne. Upravo se u ucenju ljud-
skog jezika pokazalo da su Viki:ne sposobnosti nesum-
njivo ogranicene. Njen recnik se na kraju sastojao od
tri reci - mama, tata<< i solja<< - koje je ona ko-
ristila samo kada ne bi bilo udovoljeno njenim zelja-
ma izrazenim gestikulacijom. Ovaj neuspeh nije bio
uslovljen nekom nesposobnoscu izgovaranja glasova
(Jerks i Jerks 1929), vee je pre licio na oboljenje po-
znato kod ljudi kao afazija, otkazivanje govora zbog
povrede mozdanih centara za govor (videti ranije). Vi-
kin fenotip ponasanja sigurno se razlikovao od svega
sto je rna koji simpanzo bilo kada posedovao, a ipak
je ocigledno bio u okviru norme reakcije simpanzovog
genetickog dara.
Uvid i uopstavanje
~ poimanje odnosa: uopstavanje je izvodenje
kakvo opsteg principa ,iz posebnih rimera. To su pre- -
ezno 1 -.J\ra ens 1cno JU s e mo , potpuno odsutne
kod novorodencadi, a razvijaju se tek postepeno, obi-
~ zajeclno_sa sposobri.O!cu govora. Ipak, njihovi tra-
govi mogu se uociti kod nekih zivotinja. Rens i Diker
(1959) obucili iSU jednu cibetku (Viverricula malaccen-
sis) da bira izmedu kutije s hranom, obelezene na vrhu
dvama nejednakim crnim krugovima, i kutije bez na-
grade, obelefene dvama jednakim krugov,ima.. Zatim
su koristili 30 drugih parova oznaka, pri cemu je ne-
jednak par uvek obelezavao nagradu, a jednak uvek
praznu kutiju. Konacno, kod zivotinje se javio >>aver-
balni opsti pojam osobenosti nasuprot jednakosti i
mogla je da bira izmedu kutije obelezene s devet ne-
jednakih tacaka ,i kutije s devet jednakih tacaka. Medu-
tim, nije bila u stanju da ovaj koncept prosiri na raz-
luoivanje dva slicna od dva neslicna slova iii brojke.
Eksperimenti 0. Kelera i drugih (u vezi s uputima vi-
deti Torp 1956) pokazali su da se takvi averbalni poj-
movi broja mogu razviti kod nekih ptica. One se mogu
obuciti da pronadu nagradu obelezenu izvesnim brojem
tacaka ra:zlicitog oblika i rasporeda.
Rad V. Kelera (1921) o simpanzu ostaje klasicno
delo uprkos mnogobrojnim zamerkama na neke nje-
gove interpretacije. U njegov.im eksperimentima muf-
jak simpanza je naucio da bananu stavljenu van dosega
UUDSKE DUHOVNB Motl I NJIHOVE PRETHODNICE 235
njegovih ruku dohvati pomoeu bambusovog stapa, da-
kle da upotrebi orude. Zatim je banana stavljena van
domasaja raspolozivih bambusovih stapova. Nastavlja-
juCi da se igra njima, osujeceni majmun je iznenada
metnuo jedan stap u drugi pa poeeo da poseze za ba-
nanom tim duzim stapom. Torp (1956) je u staklenom
cilindru okacio malo semenja, kanapom pricvrscenog
za motku sedala. Ptica je mogla doci do semenja jedi-
no vukuCi kanap kljunom i pridrzavajuci omce nogom.
Od 28 ptica (velike senice) uhvacenih u prirodi, cetiri
su uspele u tome posle nekoliko pokusaja, dok ostale
nisu pokazivale znake napretka. Ocita je vrednost koju
takvo Ucenje uvida<< ima za opstanak zivotinje.
Simbol i jezik
Omiljena mentalna gimnastika naucnika je sastav-
ljanje formalnih definicija. U ovoj gimnastici, medu-
tim, biolozi se ne isticu; nj.ihovi osnovni pojmovi -
zivot, jedinka, gen, vrsta itd. - nikada nisu bili defi-
nisani na opste zadovoljstvo. No ova nepreciznost ne
smeta mnogo upotrebi tih pojmova pri saopstavanju
ideja. Covek je opisivan na razlicite nacine - kao po-
liticka zivotinja, orudotvorac, simbolotvorac, bozji sin,
bogotvorac itd. Svaka od ovih definicija ima svoju pri-
menu. Simbolotvorstvo i ko.riScenje_s_irobuli&og_jezika
predstavljaju najosObenije ljudske moci, mada su u
stepenu nivor
- Kasirerovim recima (1944):
CovJek*fe, taka re6j otkria navu metodu svoga,
prilagodavanja okolini. Izmedu receptornog i efek-
"tornog sustava, kgje_nalazimo 11 svim zivotinjsldm
vrstama, u covjeka nalazimo trecu kariku, koju
bismo mogh nazvati simbolickim sustavom ... -S:ov-
'ekova lavna znaca'ka, obil'ez'e kojim isti-
ce, m e n e ova metafizi 1 1 1z1
.nego njegovo Je o.*
Pavlov je, mnogo ranije od Kasirera, izrazio istu
ideju govoreCi o drugom signalnom sistemu, sastav-
ljcnom od simbola u vidu reci, koji je kod coveka,
i samo kod njega, pridodat prvom signalnom sistemu
-- uslovljenim refleksima. Vajt (1949) ide jos dalje,
mozda i malo predaleko, kada kaze:
Ogled o covjeku (prevod Omera Lakomice Zvonimira Suiea),
prljcd, Zagreb, 1978, str. 42, 95. - Prim. prev.
I.
236
Svekoliko ljudsko ponasanje proishodi iz koriSce-
nja simbola. Upravo je simbol preobrazio nase
antropoidne pretke u !jude i dao im ljudskost ...
Upravo simbol preobrazava odojce Homo sapiensa
u ljudsko bice; gluvonemi, koji rastu ne koristeci
se simbolima, nisu ljudska bica . . . Ljudsko pona-
sanje je simbolicko ponasanje; simbolicko pona-
sanje je ljudsko ponasanje.
Simbol je stvar kojoj vrednost iii znacenje daju
oni lito je upotrebljavaju (Vajt 1949). Rec je simbol
a ljudski jezik je simbolicki jezik. NiSta u zvuku reci
buch, livre, liber, book, biblion iii kitab ne ukazuje
da sve one znace isto sto i knjiga. Simpanzo Viki zbilja
je s teskom mukom naucila upotrebu tri ljudske reci,
ali je pridavanje znacenja ovim recima bilo iznad nje-
nih moci. Dete je kadro da izume svoj jezik. Tako-
zvani zivotinjski jezici nisu jezici u ljudskom smislu.
Glasovi koje pas moze izustiti i razumeti toliko su
brojni da on skoro govori, ali ne progovara; njegovi
glasovi su uglavnom emotivni izlivi, mozda uporedljivi
s nasom upotrebom suvisnih jednosloznica, i nije vero-
vatno da ce pas proizvoljno preinaciti njihovo znacenje
iii ovu preinaku preneti na potomstvo {Kreher 1917/
1952).
Hoket (1959) navodi sledeca karakteristicna svoj-
stva ljudskih jezika za razliku od zivotinjskih: dvojnost
modeliranja, sto znaci da zasebni oznacni glasovi (fo-
neme) po sebi nemaju znacenje ali da ga imaju kada
funkcioniSu kao sastojci reci (tj. kao morfeme); pro-
izvodnost, koja se odnosi na sposobnost da se od rea_ __
koje su se javljale u ranijim saopstenjima sastave novi
a ipak razumljivi iskazi, tj. na cinjenicu da se konac-
nim brojem reci moze izraziti beskonacan broj ideja.
Proizvoljnost je kvalitet vee spomenut - da se o zna-
cenju neke reCi postize drustvena saglasnost i da se
ono ne moze izvesti iz glasova od kojih je ona saCi-
njena. Uzajamna izmenljivost znaci da je govornik ka-
dar da kaze sve ono sto sam moze da razume kada
to kaze kogod drugi. Premestaj znaci da mozemo go-
voriti o predmetima i delima bez obzira na njihovu
udaljenost u prostoru i vremenu (zivotinjski zovovi
obicno se odnose na neposredno prisutne situacije).
Ljudski jezici, buduCi deo kulture, iskljucivo se uce i,
mada geneticki uslovljeni, ne prenose genima, a zivo-
I
tinjski jezici se prenose (videti Leneberg 1960 u vezi
s ozbiljnim razmatranjem ovog pitanja).
r
f Jedini potvrden primer izvesnog simbalickog je-
zika kad necavecje zivatinje (iako od ocigledno nema
sva navedena svajstva) nalazi se, sto je vredno paznje,
ne medu caveku blisko sradnim sisarima, vee medu
.insektima. FriSova ocaravajuca proucavanja su poka-
zala da je medonasna pcela, otkrivsi izvar hrane, u sta-
nju da svojim drugama u roju prenese abavestenje o
njegovom mestu i udaljenasti od kasnice. VracajuCi se
u raj, ana izvodi igru na povrsini saca. Ova igra je
puna simbolike: brzina pcele ukazuje na pribliznu uda-
ljenost hrane od kosnice; nagnutost pcele prema ver-
\
tikali pokazuje smer hrane s obzirom na palozaj Sun-
ca, lgra izaziva uzbudenje pcela radilica u blizini
igracice, i one pocinju da podrazavaju njene pokrete,
;, da bi kanacno paletele ka izvaru hrane, u skladu s do-

bijenim obavestenjem. Gotovo se po sebi razume da
su pravila ovih igara geneticki utvrdena, a ne plod
11
poucavanja ili dogavora medu pcelama date kosnice.
1
Medutim, odgovarajuce ponasanje se kod pcela radi-
t /lica razvija pastepena; novoizlezene jedinke odista rade
. samo u kosnici, a tek kasnije izlaze u potragu za
J.,hranom.
Jezik pcela je izvanredno zanimljiv jer njegovo
postojanje pokazuje da su u evoluciji simbalicki jezici
marali nastati najmanje dvaput, acigledno nezavisno
kad nesrodnih organizama. Kod caveka je simbalicki
ezik nastaa kao naucena oso ma a e e
stm tivna ra nJa. Ja nJavatl karisti od opstenja
jeztkom znaC!lo b1 raspredati a ociglednom. Ljudski
jezik, posto se uCi, omoguCio je kumulativno iskustvo
i prenosenje kulture, a prilagodavanje pomocu kulture
jc daleka macnije i svestranije nego prilagodavanje
pomocu genetickih promena. Bioloska, geneticka eva-
lucija sigurno nije prestala kada ju je dopunila kul-
turna evolucija ( videti glavu 11), pa ipak je za posled-
njih 5.000 godina evolucija kulture preobrazila covekov
nacin zivota viSe nego bioloska evolucija bar za deset
puta duze razdoblje.
Nemogucna je odrediti na kome je stupnju evolu-
cije covek stekao jezik. Neuverljivi su pokusa}i da se
postignuce izvesnog mozdanog valumena postavi kao
preduslov za nastanak jezika. Sepir (1921) je verovatno
bio u pravu kada je rekao:
238
Zaista je u najvecem stepenu verovatno da je je-
zik instrument koji je prvobitno koriScen na planu
nizem od pojmovnog i da se misao javlja kao istan-
cana interpretacija njegovog saddaja. . . Instru-
ment omogucuje proizvod, a proizvod instancava
instrument.
Etkin (1954) plauzibilno povezuje tekovJnu jezika
sa stalnom seksualnom primljivoscu covecje zenke, po-
javom monogamne porodice, podelom rada izmedu zen-
ki i mmjaka i saradnjom lovaca prilikom pracenja tra-
gova i ubijanja krupne divljaci. Ako je to tako, poceci
jezika verovatno prethode pojavi vrste Homo sapiens.
Naucena trad,icija na nivou ispod ljudskog
2:estoka polemika izbila je dvadesetih godina kada
su Pavlov, u Rusiji, i Mekdugal, u Amerki, ustvrdili
da se uslovljeni re.fleksi mnogo lakse uspostavljaju kod
potomaka .Zivotinja razvijene uslovljenosti nego kod
potomaka zivotinja nerazvijene uslovljenosti. Navede-
no je da su laboratorijski pacovi kod kojih je posle
viSe casova ucenja razvijena uslovljenost da vr5e odre-
dene izbore daH potomstvo za cije je postizanje slicne
uslovljenosti trebalo manje casova ucenja. Posto ljud-
ska kultura ukljucuje razvijanje uslovljenosti, to bi
znacilo da se kultura, stecena ucenjem i obukom, moze,
bar delimicno, prenositi genima. Ove rane tvrdnje nisu
potvrdene pazljivim ponavljanjem eksperimenata, i
Pavlov ih u kasnijim godinama nije isticao. Prividno
nasledivanje uslovljenosti bilo je, nema sumnje, posle-
dica nesvesne teznje obucavalaca da odaberu zivotinje
koje se najlakse obucavaju. Zaista je verovatno da je
lakoca obucavanja neke zivotinje delimice geneticki .
odredena, ali to ni izbliza nije ravno tvrdenju da gene-
ticku osnovu ove uslovljenosti gradi ili bar pojacava
neposredno predacka uslovljenost.
Razvijanje uslovljenosti, ucenje i obuka moraju u
svakoj generacij.i poceti iznova, jer se kultura ne pre-
nasi genima. Time se, medutim, nikako ne iskljucuje
postojanje genetickih varijacija koje manje ili viSe ote-
zavaju sticanje i neprekidno oddavanje kulture. Bu-
duCi da je simbolick,i jezik osnovni mehanizam preno
senja ljudske kulture, a na zivotinjskom nivou je sim-
bolizacija gotovo bez presedana, specificno ljudski ob-
UUDSKB DUHOVNB MOCI I NJIHOVB PRBTHODNICB 239
lik kulture ogranicen je na coveka, i samo na coveka.
lpak, ucenje i razvijanje uslovljenosti ne ogranicavaju
sc na coveka. Ponasanje nekih zivotinja delom je po-
sledica uslovljenosti koju kod njih razvijaju roditelji
i drugi pripadnici jata, krda iii drustva. U stvari, modi-
fikacija i drustveno prenosenje ove uslovljenosti su
uoceni. Tu, dakle, nalazimo najblize analogije s preno-
scnjem ljudske kulture, ili ono sto mu je najneposred-
nije prethodilo.
Ptice delimke uce da pevaju. Neke su u stanju da
proizvode raznorazne vokalizacije i obicno podrazavaju
glasove koje cuju od drugih ptica, posebno od svojih
roditelja i suvrsnih jedinki. Populacije jedne vrste mo-
gu na razliCitim lokalitetima imati razlicite >>dijalekte
pesme, koje cak i ljudsko uho moze lako razlikovati.
Tesko je utvrditi koliko su ovi dijalekti urodeni a ko-
liko steceni, ali je verovatno da su u nekim slucajevima
bar delom nauceni (Majer 1942, Torp 1956). Razlicite
lokalne populacije vrste takode mogu biti sklone
licitoj hrani ili se pak driati razlicitih tehnika lovlje-
nja i pribavljanja onog sto im sluzi za obrok. Kod ne-
kih ptica i sisara i ove se navike delom uee od rodi-
telja ili drug,ih jedinki podrazavanjem. ,
U malom zatonu na severnoj obali ostrva Marazo,
koje se nalaz<i u estuaru Amazona tek nesto juznije
od ekvatora, zapllilio sam 1956. godine koloniju obicnog
juznoamerickog lesinara, Catharista atratus, koja je zi-
vcla od riblje utrobe bacene u more s ribarskih bro-
dova. Iako ova ptica obicno trazi hranu u slanoj vodi,
jedinke spomenute kolonije bile su naucile da hvataju
odbacenu ribu oim padne u vodu, pa cak i pre nego
sto joj dodirne povrsinu. Sasvim je verovatno da je
kolonija stekla ovu naviku podrazavajuci ono malo ptiJ.
l:a koje su prve >>otkrile te nove mogucnosti za ishra-
nu, mozda slucajno. sirenje, mada ne i otkrice novih
navika u ishrani zabelezeno je kod nekih pticjih vrsta,
posebno kod velike senice, koja je naucila da skine
kartonski poklopac s boce za mleko i pije njenu sadr-
finu. Poslednjih decenija se ova navika rasprostranila
u Engleskoj.
Grupa japanskih istrazivaca (lmaniSi 1957, 1960,
Mijadi 1959; videti i FriSov prikaz 1959) daleko je naj-
organizovanije i najbrizljivije posmatrala uspostavija-
n jc novih navika. Proucavane su navike nekoliko kolo-
n.ija majmuna Macaca fuscata. U najviSe proucavanoj
koloniji majmunima su davane karaleme. U pocetku,
240
su oni dosledno odbijali da ih uzmu, da bi ill tek na
kraju neki mladi majmuni pokupili, odmotali i jeli
kada ne behu na oku starijih, koji su pokusavali da
sprece to neobicno ponasanje. Navika jedenja karame-
la prvo se prosir.ila na druge mlade majmune, zatim
na njihove majke, pa na vladajuce muzjake, i napo-
sletku na stasajuce muzjake, koji su obicno drfani na
rubovima kolonije. citavo ovo izredivanje trajalo je
bar tri godine, pa cak ni za to vreme neki stasajuci
muzjaci nisu jos bili stekli novu naviku. Ocita je ana-
logija s prehrambenim navikama u razlicitim ljudskim
populacijama. sta ko jede ili ne jede uglavnom zavisi
od toga sta drugi clanovi porodice i grupe smatraju
dobrim ili losim za jelo. A to, opet, ne iskljucuje po-
javu geneticki uslovljenih idiosinkrazija u pogledu is-
hrane - clanovi iste porodice ili grupe cesto se razli-
kuju po tome sta im prija.
Pomenuti japanski istrazivaci su takode posmatraJ.i
i uporedivali nekoliko grupa Macaca fuscata te usta-
novili da se one primetno razlikuju ne samo po pre-
hrambenim navikama vee i po drustvenoj strukturi i
medusobnom ponasanju jedinki. U jednoj kolonij.i se
nova prehrambena navika (jedenje psenice) koju je
uveo vod grupe, prvi medu vladajucim muzjacima, brzo
prosirila na zenke i mlade. U drugoj grupi je staresin-
stvo vladajucih jedinki nametnuto zestokom borbom,
pa je vecina jedinki nosila tragove rana, dok je u tre-
coj ta borba bila samo simbolicna<<. U nekim koloni-
jama potraga za hranom poCinje iz utvrdenog Centra
operacija, dok druge grupe tumaraju unaokolo i retko
se vracaju na isto mesto. U nekim grupama vlada veca
seksualna Sloboda nego U drugima: vladajuCi muzjak
moze da strogo kazni zenku koja kopulira s jos nevla-
dajuCim muzjakom, ili da bude trpeljiv prema njoj.
Mada dokaz eta su ovo stecene razlike, a ne geneticke,
nije onoliko potpun koJ.iko bi se moZda zelelo, najve-
rovatnije je da te kolonije majmuna imaju razlicite
naucene protokulture.
lgra
Ljudskom nervnom sistemu svojstvene su neobif-
ne i duboke gladi za mnogo Cim sto nije ni ice ni pice,
sto ne zadovoljava ni potrebu za kiseonikom, ni sek-
sualnu potrebu, ni materinsku potrebu, a ni bilo koji
UUDSKE DUHOVNE M O ~ I NJIHOVE PRETHODNICE 241
drugi ocigledniji zahtev unutrasnjih organa (Merfi
1958). Takve potrebe su neobicne<< jer je covek proiz-
vod evolucionog razvica, a evolucija je utilitarna. Ni-
jedna teorija covekove evolucije ne moze biti ispravna
ako prelazi preko njenog pragmatickog vida. S druge
strane, kod coveka korist moze znaciti nesto tananije
od zadovoljenja zahteva unutrasnjih organa.
Zaista, covek ne zivi samo od hleba. Ovde mozemo
ukratko razmotriti igru i estetiku, dve >>gladi<< cije bio-
losko znacenje na prvi pogled zbunjuje. Opsezna je
literatura 0 igri kod ljudi i zivotinja, ali preciznu def.i-
niciju pojma igre tesko je dati (Bic 1945, Vitgenstajn
1953). U celini uzev, igra je samonagradujuca delatnost,
tj. izvodenje te radnje je sarno sebi naknada. Igra se
uglavnom, ako ne iskljucivo, javlja kod kicmenjaka,
posebno kod viSih - sisara i ptica. Ponasanje beskiC-
menjaka je suviSe stereotipno da bi ostavilo mesta za
igru. Drugim recima, njihova prohtevno ponasanje<<
(na primer udvaranje) suviSe je kruto vezano za zado-
voljenje u zavrsnom polnom cinu (kopulaciji). Covek
je opisivan kao najigroljubivija od svih zivotinja ( Ho-
mo ludens, Hejzinha 1955). U svakom slucaju, igranje
i igre spadaju medu kulturne univerzalije u citavom
covecanstvu (Merdok 1945).
Mada to neki autoriteti osporavaju, igra se ipak
najpodesnije sagleda kao sredstvo za postizanje kakvog
cilja: ona olaksava ucenje, ovladavanje vestinama,
upraznjavanje i vezbanje cega, istrazivanje i upoznava-
nje sredine u kojoj jedinka ziV'i iii maze da zivi. Kako
bi se i ocekivalo od ovog gledanja na igru, u njoj se u
detinjstvu i mladosti provede viSe vremena nego u zre-
losti i starosti. S druge strane, glavne nadoknade za
nemOC Starackog doba SU, U Stvari, postojana spret-
nost ruku i visprenost duha, a obe su ishod nemirne
i na izgled dokone i besmislene radoznalosti koja se iz-
razava u nagonu za istrazivanjem, za zagledanjem u
prirodu stvari te uzivanjem u oblicima, zvucima, boja-
ma, mislima i idejama.
Mada su neki oblici igre (oni, na primer za koje je
uglavnom potrebna snaga miSica) u osnovd slicni kod
viSih zivotinja i coveka,
postoji, u stvari, jak razlog za miSljenje da je
produzeno detinjstvo kod ljudske vrste, uz kraj-
nju odojacku seksualnost (buduci da se ona javlja
toliko ranije od svake :moguenosti zavrsnog sek-
242
sualnog ponasanja), lbilo od najveceg znacaJa u
procesu oslobadanja prohtevnog ponasanja od naj-
precih potreba. To i covekova sve veca vlast nad
SOpStVeUOffi ZiVOtllOffi SredJinom predstavljali ISU
neophodne prve korake ne ,samo u pogledu igre
vee i svih onih delatnosti koje prevazilaze puko
odrzanje i na kojima pociva mentalno i dusevno
razvice covekovo; delatnosti koje su, mada ponik-
le U igri, zbilja unapredile znanje i poimanje
sheme stvari, i koje mogu, koliko mi znamo, otvo-
riti vidike napretka u narednim milenijumima, a
u poredenju s njima nase sadasnje saznanje izgle-
dace krajnje neznatno i detinjasto [Torp 1956].
Umetnost i estetika
lgra se sigumo javlja kod mnogih zivotinja, ali
estetika i umetnost obicno se smatraju iskljuCivo co-
vekovom svojinom. Osetljivost na lepotu te tvorenje
ili izvodenje onog sto se opaza kao lepo spadaju
u one osobine koje coveka uzdizu iznad beslovesnih
zveri. Zbog toga je problem porekla i bioloskog zna-
caja umetnosti i estetike u evoluciji coveka posebno
izazovan.
Razjasrnimo na pocetku da se prirodna lepota od-
nosi na ljudska osecanja u vezi s nekim predmetima u
prirodi, a ne na same ove predmete. Velicanstvenost
planinskog lanca zaodevenog snegom ocarava upravo
coveka, i upravo se covek divi blistavilu leptinl poput
Morpho ili Ornithoptera kada prsu pod tropskim sun-
~ e m pa cak i kada su pobodeni u kakvoj entomoloskoj
,zbirci. NajviSe sto mi mozemo razabrati jeste da je bio-
loska funkcija sve ave divote oblika i boja prag-
maticna: kod zivotinja oni slufe kao oznake za raspo-
znavanje vrste pri seksualnom sjedinjavanju. Stvami ne-
reseni problem je zasto ovo sepurenje izgleda prekra-
sno i coveku. Nema razloga da mislimo kako zernke i
muzjaci Ornithoptera iii Morpho iSta viSe uzivaju gle-
dajuci jedni druge nego zenke i mufjaci vasiju te druga
stvorenja koja smatramo odurnim.
U nekim situacijama, ipak, coveku je zbilja tesko
da zivotinjama ne pripiSe nekakvu estetiku. Ono sto
cine budoarke, familija Ptilorhynchidae, od kojih se
oko 19 vrsta javlja u Australiji Hi na Novoj Gvineji,
veoma je neobicno (Max-Sal 1954). Pred rnailazak sezorne
UUDSKE DUHOVNE MOCI I N11HOVE PRETHODNICE 243
parenja muzjaci izgrade sepurilista, sastavljena od ra-
zlicito naCinjenih >>budoara i majskih motki,* do ko-
jih na kraju domame zenke i u kojima, odnosno kraj
kojih se odvija parenje. Gnezda, medutim, grade na
drugom mestu. Sto je najcudnije, ovi budoari su
ukraseni raZIIlovrsno, a cesto veoma podrobno. Neke
vrste prekrivaju aveniju<< do budoara predmetima po-
put pobelelih zivotinjskih kostiju, kamencica i koma-
dica metala te srebrnih novcica, ako do ovih dodu.
Druge vrste naprave >>livadu od mahovine, po kojoj
'l'azmeste voce m cvece jarkih boja, koji su tu samo
izlozeni i ne jedu se. A neke vrste, pak, boje zidove
budoara mesom voca, cumurom iii suvom travom po-
mesanom s pljuvackom. Najmanje jedna vrsta izraduje
pribor za bojenje od smotuljka sunderaste kore drveta.
Neke budoarke ne samo sto odabiraju predmete
koji nama izgledaju lepi vee ih i oddavaju u privlac-
nom stanju: zamenjuju uvelo cvece i trulo voce svezim.
Takode se priddavaju odredene sheme boja: ptica
koja se koristi plavim cvecem odbacice zut cvet ekspe-
rimentatorov, dok ptica koja se koristi zutim cvecem
ncce trpeti plavo. Medutim, za svaku vrstu je specific-
no kakav budoar gradi i kako ga ukrasava. Cini se da
pticji >>umetnik ne eksperimentiSe razlioitim moguc-
nim ukrasima i ne bira ono sto mu se najviSe dopada.
lako njegovi postupci izgledaju instinktivni i automat-
ski, nemoguce je pore6i da mu lepo ukrasen budoar
moze pruZiti zadovoljstvo koje se jedino moze nazvati
cstetskim.
Rensovi (1957) izvanredni eksperimenti najblizi su
demonstraciji da su kod sisara, izuzimajuci coveka, i
kod ptica takve >>protoestetske pojave 'stvarne. Ekspe-
rimenta1nim zivotinjama (majmunima, pticama itd.)
ponudeno je igre radi (tj. bez ikakve nagrade) da biraju
Jl.medu sest komada belih kartona na kojima su se
nalazile razne erne sare - simetricne ili asimetriene,
s ritmickim ponavljanjem sastavnih delova ili bez nje-
ga, s neprekidnim iii isprekidanim crtama, itd. Komadi
kartona rasporedeni su u krug, a eksperimentator je
7.apisivao koju je saru svaka zivotinja najpre uzela u
~ p u Hi kljun. Zivotinje su pokazale sklonost prema si-
metricnim i ritmickim sarama te onima neprekidnih,
a ne isprekidanih crta. Ovo se slaze s poznatim nalazi-
ma psihologa koji su proucavali elemente estetskih
Visoke motke ukraene cveeem, trakama itd. oko kojih se igra na
dan prvog maja. - Prim. prev.
244
sklonosti kod ljudskih subjekata (videni Arnhajm 1954.
u vezi s daljim uputima). Moris (1961) je opisao neke
privlacne eksperimente u kojima su ljudoliki majmu-
ni (posebno simpanze), snabdeveni slikarskim pribo-
rom, stvarno komponovali slike, nelagodno slicne
kreacijama nekih avangardnih skola modernog sli-
karstva.
Poreklo takvih elementarnih estetskih iii proto-
estetskih pobuda bilo je tema mnogih nagadanja. Neo-
sporno je da su neke manifestacije >>lepote, posebno
ljudskog tela, vezane za seks; esteticno je, nema sum-
nje, udruzeno s eroticnim. Psihoanalit<icka skola je mno-
go doprinela raspredanju ovih erotienih konotacija,
koje su cesto slozene i zaobilazne i neretko ostaju ne-
svesne cak i posle istrajne introspekcije. Ali opravda-
no se moze sumnjati da Ii su psihoanaliticka objasnje-
nja onako potpuna i neodoljiva kako nas strucnjaci
uveravaju. Mozda, zbilja, zadovoljstvo u jahanju i div-
ljenje konjima sadde i nesto viSe od neodredeno sek-
sualnog. Dokazna grada o tome da nam planine izgle-
daju lepe zato sto bude predstavu 0 zenskim grudima
nije ni izdaleka ubedljiva.
Cinjeni su mnogi i raznovrsni pokusaji da se po-
stavi teorija koja bi objasnila funkcije umetnosti i este-
tike u ljudskoj vrsti. Koliko ja znam, niko ovom pro-
blemu nije pristupio smiSljenije, sa stanoviSta evolu-
cioniste, nego filozof Dzenkins (1958). Po njemu, cove-
kovo iskustvo u odnosu prema svetu ima tri funkcio-
nalne sastavnice - estetsku, koja je usredsredena na
posebnost (individualnost) stvari; afektivnu, koja je
koncentrisana na njihov znacaj; i kogni1ivnu, koja
. sagleda njihove posledice.
\... Ove sastavnice usmeravaju covekovu paznju ka po-
sebnim stvarima, sopstvenoj Iicnosti, odnosno zivot-
noj sredini. Plod njihovog zdruzenog dejstva je obu-
hvatno i u sebi saglasno shvatanje stvari. Bioloska funk-
cija afektivne sastavnice je da nam ocuva osetljivost
za nase zivotne potrebe i interese. Bioloska funkoija
kognitivne sastavnice je usredsredivanje paznje na
uzroke i posledice okolnosti u kojima se nalazimo, kao
i na slicnosti i veze stvari i dogadaja. Nauke, filozofije
i tehnologije lacamo se da bismo objasnili stvari raz-
jasnjavanjem njihovih medusobnih odnosa.
Funkcija estetske sastavnice jeste oddavanje
osetljivosti odgovora na datu stvar iii situaciju s kojom
smo suoceni; ona usmerava ponasanje ka razjasnjava-
nju sustirnskog karaktera okolnosti i dogadaja u svem
njihovom bogatstvu i konkretnostk Dakle, estetsko
iskustvo je nuzan naCin naseg upoznavanja sa svetom
i sa samima sobom. Posledice ovog iskustva su umet-
nicko izrazavanje i stvaranje.
Sve dok ne postignemo viziju saglasnu u sebi, uvi-
di su nam povrsni i rasuti, svesni smo bremenitih
ali nemerljivih znacenja, a nas zahvat u posebnost
nije ni tanan ni postojan. Mi oseeamo ovaj nedo-
statak i prisiljeni smo da ga nadoknadimo. Na taj
naCin, svaki estetski susret sa stvarima ukazuje
na svoje dovrsenje posredstvom izrazajne i stva-
ralacke delatnosti.
Maze biti da je u cetvrtom veku nase ere istu ideju
veoma sazeto izrazio Salustije, koji je napisao da su
mitovi OllO Sto Se nikada nije zbilo, ali StO uvek jeste
(navod u Sarton 1952), a u devetnaestom veku Malar-
me, koji je smatrao da je zadatak poezije da uprosti
svet.
Neki oblici umetnosti izgleda da su povezani s
igrom. Razvijanje vestine, skoro svake vestine, vero-
vatno ee biti izvor dubokog zadovoljstva, kako to jasno
pokazuju posmatranja dece. Fizicki medijum jednog
umetnika uvek je izazov njegovoj vestini. Slikari se
upinju da najviSe izvuku iz boja, vajari iz kamena ili
gline, muzicari iz zvukova, pesnici iz reCi, igraCi iz sop-
stvenih tela. Uspesno vladanje medijumom je zadovo-
ljavajuce iskustvo ne samo za umetnika vee i za njego-
vu publiku. Zbog ovog drugog je umetnicka delatnost
izvor drustvene kohezije, a adaptivna vrednost kohe-
zije u ljudskim drustvima tesko se maze preceniti (u
vezi s utilitaristickom interpretacijom uloge umetno-
sti u ljudskim drustvima videti Hauzer 1951).
Hipoteza da umetnicka delatnost povecava podob-
nost ljudskih populacija objasnjava inace neshvatljivu
Cinjenicu sto se umetnost rano javila u evoluciji cove-
ka. Skora neverovatna savrsenost peCinskih slika u Al-
tamiri, u Spaniji, i Laskou, u Francuskoj, pokazuje da
je umetnost vee postojala, a mazda imala i dugu tra-
diciju, kada su se virmski lednici povlacili u Evropi.
Jer ave slike nisu bile proizvod kakvog izdvojenog ge-
nija koji je radio samo za licno zadovoljstvo. One su
imale svoju funkciju. Kako njihov polozaj - duboko u
unutrasnjosti pecina, gde su se mogle videti samo uz
246
poseban napor- tako i njihova sadrfina- prvenstve-
no prikazi divljaci, a ne ljudskih oblika - izrazito na-
govestava da su one sluzile za ncki ritual, verovatno
magijski.
Magija i duhovnost svakako prethode pojavi
Homo sapiens sapiensa u Evropi. Neandertalski covek
je imao kult lobanja i neku vrstu pogrebnih obreda
(Berguniu 1958). !mesena je ~ a k i hipoteza o moguc-
nosti sudelovarnja pekinskog ~ o v e k a Homo erectus
pekinensisa, u izvesnom obrednom ljudozderstvu; nje-
govi ostaci skoro iskljucivo se sastoje od lobanja s
razbijenim potiljacnim delovima, kao radi vadenja
mozga da bi se svecano pojeo (Berguniu, nav. mesto).
Antropolozi i sociolozi odavno proucavaju poreklo i
razvoj duhoVIllosti, mag.ije, rituala 1 religije. Klasicno
delo u ovoj oblasti je Dirkemovo (1915 i druge publi-
kacije). On je smatrao da su religiozni rituali, simbolika
i propisi kolektivne predstavecc koje funkcionisu kao
integracioni ciniooi, povecavajuci drustvenu koheziju.
Malinovski (navod u Fert 1955) rnajneuvijenije iskazuje
slicnu ideju: >>Magija slufi ne samo pojedincu kao in-
tegraciona snaga vee i drustvu kao organizujuca sna-
ga. Ovo ukazuje da adaptiVIlli znaeaj estetskog i reli-
gioznog iskustva lezi u ocoveeavanju te neobuzdane
zverke - Homo sapiensa.
9. POLIMORFJZAM, KLASA I KASTA
Nemogw1e je ziveti u druJtvu
a biti slobodan od njega.
Lenjin
Ljudi su oeigledno slicni medu sobom i, podjed-
nako ocigledno, medusobno razliCiti. VeCina religija, od
hrgcanstva do marksizma, ali s upadljivim izuzetkom
hinduizma, smatra da su slicnosti medu ljudima zna
cajnije i da odnose prevagu nad njihovim razlikama.
Prema hriScanskom gledgtu, svi ljudi su bozja deca,
pa otud braca i sestre; prirodna posledica toga je da
svi imaju jednaka prava na zivot i samoostvarivanje.
Naueno gledano, medutim, ove slicnosti i razlike su
nesamerljive. I jedne i druge moraju se prouciti; be-
smisleno je zanemariti bilo ono sto je slieno bilo ono
sto je razHcito.
Mada su svi danasnji ljudi pripadnici jedne biolo-
ske vrste, geneticki dar nije istd ni kod dve osobe, izu-
ZJimajuCi i b ~ i Z n e dvojke. Svaka jedinka je bioloski jedi!n
stvena i neponovljiva. Bilo bi naivno tvrditi da otkrice
ove bioloske jedinstvenosti predstavlja naucni dokaz
svacije egzistencijalne jedinosti, ali ovo je glediste bar
saglasno s Cinjenicom bioloske jedinosti.
U svakom slucaju, geneticka individualnost nije
sve. lndividualnoj varijabilnosti pridodata je grupna
varijabilnost. Veoma su malobrojne bioloske vrste koje
su panmikticne, tj. koje se sastoje od jedne jedine
mendelovske populacije, gde postoje podjednaki izgle-
di za sparivanje bilo koje dve zrele jedinke suprotnog
pola. Panmikticne vrste su zakdljali ostaci nekad di-
ferenciranijih vrsta, koje su sada na rubu ,izumiranja.
Covek sigurno nije takva vrsta. Usled geografskih i
drustvenih cinilaca, covecanstvo je podeljeno na mno-
stvo grupa i podgrupa za parenje koje se medusobno
248
preklapaju i ukrstaju, na mendelovske populacije pod-
redene vrsti, ciji pripadnici pre stupaju u brak izmedu
sebe nego s pl'ipadnicima drugih populacija. Granice
izmedu ovih populacija su cesto, cak po pravilu, i ne-
jasne i pomicne u vremenu i prostoru; a ipak se genski
fond populacija obicno razHkuje po relativnoj ucesta-
losti odredenih gena, a ponekad i kva1itativno.
Varijabilnost ljudske vrste nije staticka. Populaci-
je, plemena, zajednice, klase, kaste i rase sire se i skup-
ljaju, nastaju i nestaju, i sastav im se na razliCite naci-
ne menja. Bioloske vrstc su obicno u grcu genetickih
promena, a oovek nije izuzetak. Ne moramo da se slo-
zimo s Darlingtonovim miSljenjem, navedenim u glavi
1, da je naslede konacna odrednica istorijskog toka.
Ovo glediSte je suviSe jednostavno da bi bilo verodo-
stojno; tako prostrana i raznovrsna oblast kakva je
ljudska istorija ne moze se obuhvatiti jednom jedinom
formulom. Ali grada nasleda predstavlja promenljivu
koja je upletena u istoriju.
Kladogeneza i anageneza
Uprkos tome sto se oni ne mogu ni ostro ni kruto
razluciti, odesno e razlikovati dva tipa bioloske evo-
lu a o enezu, odliOMiO--z:aflatu Tein.Menezi[.
odnosno fileticku evo uciJU ( Impson 1953, Rens 1959a).
Svaka vrsta tez1 rasprostranjivanju i zauzimanju svih
dostupnih teritorija i svih zivotnih sredina. Posledica
toga je da se vrsta moze razdvojiti na rase, rase mogu
postiCi reproduktivnu izolaciju i postati nove vrste, ove
vrste mogu slediti odvojene evolucione tokove i razi6i
se da bi postale rodovi, itd. Tako se prvobitno jedin-
stvena evoluciona jedinica razlate na nekoliko ili mno-
go nezavisnih jedinica. Time raste organska raznoli-
kost; svet se naseljava sve veCim brojem odelitih ti-
pova organizama.
S druge strane, vrste se vremenom mogu postup-
no preinacavati u genetickom pogledu. Vrsta, kao obu-
hvatna mendelovska populacija (videti str. 208), mote
menjati geneticki stav, bilo radi poboljsavanja svo-
je prilagodenosti na relativno staticnu sredinu bilo
zbog toga sto se ova sredina vremenom menja. Vrsta
tada ostaje jedna vrsta, jedna evoluciona jedinica, ali
se sve viSe i viSe preinacuje, i to u tolikoj meri da se
POLIMORFIZAM, KLASA I KASTA
249
populacije s razliCitih vremenskih stupnjeva moraju
klasifikovati kao raz1icite vrste, rodovi itd.
Kod covekovih predaka odvijale su se i kladoge-
neticke i anageneticke promene, ali su ove druge pre-
ovladivale. Podaci kojima danas raspolazemo (videti
glavu 7) slazu se s pretpostavkom da je, bar na nivou
iznad australopitecinskog, uvek postojala samo jedna
preljudska, a kasnije i ljudska vrsta (koja je vreme-
nom evoluirala od Homo erectusa do Homo sapiensa).
Covecanstvo je bilo i jeste jedna jedina, obuhvatna
mendelovska populacija s jednim, opstim genotipom,
s jednim genskim fondom. Svim su ljudima bioloski
zajednicke tolike crte, svi su u osnovi taka slicni, samo
zato sto je probitacna geneticka promena, nastala bilo
gde u vrsti, mogla, i jos uvek moze, da se rasprostre i
postane deo covekove zajednicke geneticke bastine.
Preteznost anageneze nad kladogenezom je jedna od
glavnih odlika ljudske vrste.
Politipizam i polimorfizam
Anageneza je vladala evolucijom coveka u smislu
da se ljudska vrsta nije raspala na niz izvedenih vrsta.
Al1i naglasavanje da je covecanstvo bilo i ostalo genetic-
ki 'raznorodno ne maze nikad biti preterano. I mada
ni ovo razlucivanje nije ni ostro ni kruto, valja razliko-
vati dvojaku raznorodnost. Covecanstvo je politipska
yrsta sastavljena o ~ ~ ~ rasa, mendelovskih populacija
s man' e-vise razlic1tim ensk,im fan . No covecan-
stv o er svaka e 'cki
vari abilna, sadrzi u stvari onoliko enoti ov koliko
ro 1 e m 1 '1Zne vo 'ke se izuzima u .
a a Je prav1 trenuta a se podsetimo na jedan
bitan bioloski princip (videti glavu 6). Organska razno-
likost predstavlja adaptivan odgovor zive materije na
izazov sredinske raznolikosti. Drugim recima, ziva
bica su raznolika zato sto su im zivotne sredine raz.
nolike. Kada bi sredine u svetu bile onaka homog'ene
kao sto su to one, na primer, u laboratorijskoj epruveti
s hranljivim medijumom za gajenje mikroba, dovoljan
bi, po svoj priHci, bio jedan tip organizama, jedan je-
dini genotip, za iskoriScavanje sredinskih izvora. (Cak
i tada bi zivotna aktivnost ovog jednog tipa organizama
mogla da stvori sredinsku heterogenost, pa otud mesto
za neki drugi trip organizama.) U stvarnom svetu, me-
250
dutim, sredine su veoma raznolike. Kako da se zivot
nasi s ovom raznolikascu? Nijedan genski komplement
nije uzor prilagodljivosti, nadmocan u svim sredinama.
Jedini razabirljiv trend, pravac- odnosno, aka hocete,
smer, oilj iii svrha - u zivatu i njegovoj evoluoiji jeste
stvaranje novog zivota. Ovaj se trend manifestuje, po-
sredstvom mutacije i prirodnog odabiranja, u raznoH-
kosti organizama.
Neminovna se sada namece sledece pitanje: Zasto
prilagadavanje sredini nekada poprima oblik klado-
geneze, razdvajanje na odelite rase iii vrste, a nekada
palimorfizma, raznolikosti unutar populacije? Mazema
panuditi neke plauzibilne pretpostavke. Jedinke jedne
V:PSte kaje zive zajedna na istom Jakalitetu, simpatricki,
mogu uzivati ra:me sredinske mogucnosti: insekt se
maze hraniti razlioitim biljkama, biljka maze rasti na
razlicitim zemljiStima, ljudi mogu lovam, ribalavam iii
zemljoradnjom sticati sredstva za zivot. Moze biti da
jedan geneticki dar omogueuje svom nasiacu da se
podjednaka uspesna hvata u kostac sa svim ovim sre-
dinama. u tom ce slucaju preovladivati geneticka jed-
naabraznast. Ali aka se jedan genatip balje s
jednim sredinskim ciniacem, a drugi genatip s drugim,
tada ce prvenstva mazda dobiti geneticka raznalikost.
Pod ovim okolalostima ce populaoija koja sadr:li neko-
liko adaptivnih genatipava biti u pavaljnijem palazaju
nego geneticki jednaobrazna populacija, a priradno
adabiranje davace prednost ra:zmalikosti, palimorfiz-
mu, prisustvu genatipava saabrazenih razlicitim vida-
vima (ekalaskim nisama) postajecih sredina.
Nastanak palitipizma je padjednako jednostavan.
Populacije koje zive na razlicitim teritorijama, alopat-
ricki, suocene ,su s razlicitim sredinama. Prema tome,
prirodno odabiranje moze davati prednost razlicitim
genotipovima na razlicitim teritorijama, a ziva vrsta
moze reagovati na taj nacin sto ce postati poHtipska.
Ona se diferencira u manje-viSe odelite populacije -
lokalna plemena, odnosno deme, rase ili podvrste.
Razdvajanje jedne vrste na dve iii vise izvedenih
je slozenije. Polimorfizam i politipizam unutar jedne
vrste mogli su predstavljati celokupan opseg organske
raznolikosti u prirodi da nije bilo dva cinioca - polne
reprodukcije i genskog medudejstva. Pretpostavimo da
postaje dve 1sredine, koje se mogu oznaciti simbolima
x i y, da je genotip koji sadr:li gene At i B1 prilagoden
sredini x, a da visoka podobnost u y proizlazi iz genske
251
kombinacije A2B2. Pretpostavimo, dalje, da genske me-
dukombinacije A1B2 i A2B1 nisu dobre ni ru x ni u y.
Ako sredine x i y budu u razlicitim zemljama, problem
prilagodavanja resava se relativno lako: obrazuju se
alopatricke populacije, geografske rase, }hl"i cemu je
jedna AtBt a druga A2B2.
Teskoca nastaje, medutim, ako su sredine x i y na
susednim teritorijama. Rase AtBt i ~ B 2 verovatno ce
se sretati, pariti i radati segregirajuce hibridne potom-
ke, koji ce ukljucivati neprilagodene genotipove AtB2
i A2B1. Ova teskoca se povecava ako se sredine x i y
nalaze na istoj teritoriji (na primer, kada razliC.ite pre-
hrambene biljke rastu jedna pored druge), a moze se
resiti na dva n a c ~ n a Radikalniji nacin je zrtvovanje
polne reprodukcije; manje radikalan, ali upravo isto
toliko uspesan nacin je postizanje :reproduktivne izo-
laoije (videti str. 209), koja bi sprecila medusobno ukr
stanje populacija AtBt i A2B2, pa otud predupredila po-
javu losih tipova A1B2 i A2B1.
U organskoj evoluciji pl'ibegavalo ,se i jednom i
drugom nacinu, drugom cesce nego prvom. Prvi je do-
veo do bespolne reprodukcije ii partenogeneze (razvica
bez oplodenja). Relativno je rasprostranjeniji medu
biljkama nego medu zivotinjama. Drugi je doveo do
razdvajanja jedne vrste na dve iii viSe jos uvek pol-
nih, ali reproduktivno izolovanih vrsta. Danas na Zem-
lji zivi najmanje 2 miH.ona zivotinjskih i biljnih vrsta.
Parovi iii grupe blisko srodnih polnih vrsta cesto koeg-
zistiraju simpatricki, ne obrazujuCi nikakve hibride i
neprilagodene genske kombinacije. Ali evolucija coveka
nije iSla nijednim od ova dva puta. Covek je ostao jed-
na polna vrsta, mada veoma polimorfna i politipska.
Puno znacenje ove Cinjenice nije shvaccno. Ona
podrazumeva da hibridima ljudskih rasa, u poredenju
s njihovim roditeljskim rasama, ne manjka cesto po-
dobnost. Tamo gde mesanje rasa ne dovodi do gublje-
nja podobnosti nema ni podstreka za prirodno odabi-
ranje da podupre postizanje reproduktivne izolacije i
razlaganje jedne vrste na dve ili viSe izvedenih, koje je
njen ishod. Dva su moguca razloga sto rasni hibridi kod
ljudi poseduju podobnost ravnu roditeljskoj. Prvo, ge-
notipovi AtBt, A1B2, A2B1 i A2B2 u nasoj shem[ mogu
biti adaptivno ekvivalentni u svojim zivotnim sredina-
ma. Drugo, kada je sredina veoma uraznolicena, kakva
jc u civilizovanim drustvima, svi ovi genotipovi mogu
naiCi na pogodne mogucnosti. Bezbrojna zanimanja,
252
pozivi i poslovi koje nude napredna ljudska drustva (i
koji odgovaraju ekoloskim niSama na bioloskom ni-
vou) dovoljno su objasnjenje za ljudski polimorfizam.
Isti argument se moze ,izneti i s neznatno druga-
cijim naglaskom. Razvoj kulture je preinacio adaptivnu
funkciju geneticke varijabilnosti u ljudskoj vrsti. Kul-
tura je ekstrabioloski metod prilagodavanja. Ona je,
medutim, uslovljena hioloskim mehanizmima, zavi:si
od njih i u uzajamnom je delovanju s njima (videti
glave 11 i 12). Ljudi se mogu prilagoditi na sredinu po-
sredstvom naucenih, a ne urodenih, automatskih reak-
cija, i veeina ljudskih genotipova, mada nikako ne svi,
u stanju je da to i postigne. Znanje i mudrost, dakle,
mogu omoguciti nekim genotipovima da, prikraceni u
prekulturnim sredinama prirodnim odabiranjem, pre-
f!ive tako sto ce sami izabrati i1i izgraditi odgovarajucu
sredinu.
Posledica civilizacije je standardizacija nekih vido-
va zivotne sredine !judi i ogromno uvecanje raznovr-
snosti drugih. Bez obzira na klimu, boraviSta ljudi su
mooje-vise slicna, hrana im ,se bas sasvim ne razHkuje,
pa cak im je i odeca maltene ista. staviSe, ova standar-
dizacija spoljasnjih, fizickih, materijalnih vidova zivota
je u nesumnjivom porastu: zapazamo da bar neki zive
na dosta slican naCin u Njujorku, Moskvi, Kairu, Mad-
rasu, Tokiju i Bogoti. S druge strane, jednom sloze-
nom drustvu potrebni su izvanredno raznovrsni ljudi
- poljoprivrednici i nastavnici, mehanicari i umetnici,
cinovnici i lekari, i tako dalje, gotovo u beskraj. Civili-
zacija ne homogenizuje nego diverzifikuje ljudska za-
Illimanja. Upravo je razvoj kulture sprecio da se jedin-
stvena ljudska vrsta raspadne na nekoliko vrsta, a u
isto vreme iSao naruku ljudskoj varijaciji i polimor-
fizmu.
Hromosomski polimorfizam kod drozofile
Vredelo bi sada razjasniti funkoionisanje polimor-
fizma i politipizma kod necovecjih populacija. Popula-
cije musica drozofila pogodnije su za eksperimentisa-
nje od ljudskih populacija. Drosophila pseudoobscura,
koja se javlja u zapadnom delu Sjedinjenih Ddava i u
Meksiku, jedna je od vrsta polimorfnih u pogledu obe-
lezja koje moze izgledati neobicno tajnovito - raspo-
reda gena na hromosomima. Na jednom jedinom loka-
253
litetu mogu se skupa javiti dva iii viSe, do seda'm, hro-
mosomskih oblika, a njihovi nosioci slobodno se ukr-
staju medu sobom. Svaka musica ima pet parova hro-
mosoma, pri cemu je u svakom paru jedan hromo-
som od oca a drugi od majke. Raspored gena na spa-
renim hromosomima moze biti dsti (kod hromosom-
skih homozigota) ili razlicit (kod hromosomskih hete-
rozigota). Oznacimo vrste hromosoma odredenim slo-
vima - ST, AR, CH itd. Populacija ce se tada sasto-
jati od sledeCih hromosomskih tipova: ST;ST, AR/AR,
CH;CH (homozigoti) te ST/AR, STiCH i AR/CH (hetero-
zigot,i).
Po izgledu su musice razliCitih hromosomskih ti-
pova istovetne. Mogu se, medutim, identifikovati mi-
kroskopskim ispitivanjem hromosoma u celijama plju-
vacnih zlezda njihovih larvi. U poeetku je izgledalo da
nije v<lZno koji tip hromosoma musica nasi - upravo
kao sto je izgledalo da nije vazno koju krvnu grupu
covek ima (videti str. 313). Ali otkriveno je da se na
nekim lokalitetima u Kaliformiji relativna ucestalost
hromosomskih tipova redovno menja s godiSnjim do-
born. Tabela 19 pokazuje da u izvesnoj populaciji hro-
mosomi tipa ST postaju ucestaliji, a hromosomi tipa
AR manje ucestali s odmicanjem godisnjeg doba; ove
promene moraju se obrnuti zimi, u vreme hibernacije
musica. Promene su ciklicne i ponavljaju se iz godine
u godinu.
Tabela 19
Relativna ucestalost (u procentima) tri tipa hromoso-
ma - ST, AR i CH - kod populacije musica Drosophila
pseudoobscura u razlicitim godiSnjim dobima na odrede-
nom lokalitetu Sijera Nevade u Kalifomiji (prema Dobzan-
skom) 1952)
Mesec
ST AR CH
~ t
26 47 19
]Ulll 29 43 20
juli 30 38 20
avgust 40 30 14
septembar 36 31 21
Na osnovu ovoga mozemo zakljuciti da su u leto
musice s hromosomima mpa ST podobnije nego one s
hromosomima tipa AR, dok je zimi suprotno. Musice
254
drozofile rse brzo mnoze i daju u prirodi nekoliko gene-
racija godi51nje (tacan broj se ne zna). Prirodno odabi-
ranje deluje u skladu s tim - ono leti poveeava za-
stupljenost hromosoma tipa ST, a zimi hromosoma ti-
pa AR. Ovu radnu hipotezu bar delimicno potvrduju
eksperimenti. Populacije musica drozofila mogu se u
laboratoriji proizvesti u populacionim kavezima,
koji su napravljeni od drveta i stakla iii nekog drugog
materijala. U kavez se unosi mesovita skupina musica
u kojoj su razmere zeljenih hromosomskih tipova paz-
nate; u odgovarajuCim vremenskim razmacima stavlja
se u kavez posuda s hranljivim medijumom, a vadi iz
njega posuda s ,istrosenim medijumom. Musice se slo-
bodno razmozavaju u granicama koje im postavlja ko-
licina date hrane (broj odraslih jedinki iznosi otprili-
ke 1.000--4.000, a broj jaja i larvi mnogo je veCi). U
ovoj veoma vestackoj populaciji prirodno odabira-
nje moze delovati. S vremena na vreme uzima se uzo-
rak populacije i pod mikroskopom utvrduje relativna
ucestalost razlicitih tipova hromosoma koje on sadrzi.
Eksperimentalne populacije pokazuju da podob-
nost musica s razlicitim hromosomskim tipovima ni
izdaleka nije jednaka i da u veCini sredina hromosom-
ski heterozigoti imaju nadmoc nad homozigotima.
(Tako je podobnost heterozigota AR/CH veca nego ho-
mozigota AR!AR, a ovih veca nego homozigota CHICH,
itd.) U glavi 6 smo pokazali da kada je heterozigot po-
dobniji od oba homozigota, prirodno odabirarnje dovodi
populaciju u ravnotezu, pri kojoj se homozigotni ge-
notipovi i dalje javljaju onoliko cesto koliko to dopu-
sta njihova relativna podobnost. Jaki su razlozi za mi-
sljenje da se gen za srpastu anemiju kod Ijudi nalazi
u slicnoj situaciji; heterozigotni nosioci su u predno-
sti nad nosiocima drugih gena u zemljama gde vlada
malarija. Kod drozofile mozemo ici i dalje - eksperi-
menti omogucavaju procenu priblizne velicine obuhva-
cenih podobnosti i koefiicijenata odabiranja. Ovo je
jedna od retkih prilika U biologiji kada rSe proucava-
nje prirodnog odabiranja maze postaviti na kvantita-
tivnu osnovu. Na primer, u odredenom eksperimentu
se pokazalo, uzimajuci jedinicu kao vrednost heterozi-
gota, da podobnost iznosi (DobZanski 1948a):
hromosomski tip
darvinovska podobnost
koeficijent odabiranja
AR/CH
1
0
AR/AR
0,86
0,14
CH/CH
0,48
0,52
255
Ove brojke pokazuju da je odabiranje koje delu-
je u tim populacijama veoma snazno: podobnost homo-
zigota CHiCH mozda je viSe no upola manja nego he-
terozigota AR/CH. U tom smislu se stanje CHICH ma-
ze smatrati naslednom bolescu! Ipak, ovaj polimorfi-
zam se maze uzeti kao nacin na koji drozofila zadrzava
prilagodenost zivotnoj sredini. Taj polimorfizam odr-
zava se prirodnim odabiranjem a uravnotezen je zbog
hibridne krepkosti heterozigota.
Nije najjasnije zapravo koja fizioloska svojstva
uslovljavaju visoku podobnost heterozigota. To je, ka-
ko izgleda, iS'lozena materija i obuhvata vecu plodnost,
duzi zivot, vecu otpornost na prenaseljenost, itd. Zna
se, medutim, da je relativna podobnost hromosomskih
tipova izvanredno osetljiva na sredinu. Upravo nave-
dene brojke dobijene su iz eksperimenata u kojima su
populacije zivele na temperaturi od 25C (77F) i na
odredenoj hrani. Promena temperature ili hrane moze
znatno preinaciti podobnost. Tako se snizavanjem tem-
perature za samo 10C, tj. na l5C (59F), podobnost
homozigota i heterozigota izjednacava, u granicama
osetljivosti naseg eksperimentalnog postupka.
Hromosomske rase kod drozofile
Opaske o sezonskim promenama u sastavu poli-
morfnih populacija drozofila (tabela 19) pokazale su
da se hromosomski tipovi razlikuju po podobnosti, i to
ne samo u laboratorijskim eksperimentima vee i u
prirodi. Prema tome, normalno je ocekiva1Ji da ce se
stanovnici lokaliteta s razlicitom zivotnom sredinom
razlikovati po sastavu. Takve razlike se, u stvari, mogu
uociti izmedu populacija na lokalitetima koji nisu na-
rocito udaljeni jedan od drugog. Sredinom leta su na
planinama kalifomijske Sijera Nevade proucavane po-
pulacije Drosophila pseudoobscura koje zive na razlici-
tim nadmorskim visinama. Tabela 20 sadrZi odgova-
rajuce podatke. Horizontalno rastojanje od najnizeg
do najviSeg lokaliteta iznosi oko 96 km.
256
Tabela 20
Ucestalost (u procentima) tri vrste hromosoma - ST,
AR i CH - u populacijama m u ~ i c Drosophila pseudoob-
scura koje zive na razlicitim nadmorskim visinama na ka
lifornijskoj Sijera Nevadi (prema Dobzanskom 1948a)
Nad. visina ST AR CH
(metri)
259 46 25 16
914 41 35 14
1.463 32 37 19
1.889 26 44 16
2.438 14 45 27
2.621 11 55 22
3.017 10 50 20
Ocito da s uspinjanjem uz padinu ovog planinskog
lanca hromosomi tipa ST postaju redi, a hromosomi
tipa AR (mazda i tipa CH) cesci. Nije poznato koji za-
pravo vidovi sredina na malim visinama idu naruku
tipu ST, odnosno koj:i zapravo vidovi sredina na veli-
kim nadmorskim visinama potpomazu tip AR. Primam-
ljivo je dovesti u vezu visinsku rasprostranjenost ovih
hromosomskih tipova s njihovom sezonskom rasrpro-
stranjenoscu- hromosome tipa ST podsticu male nad-
morske visine i toplo, letnje vreme, a tipa AR velike
nadmorske visine u hladnoj sezoni. Bilo kako bilo, sta-
novnici s razlicitih nadmorskih visina su geneticki,
rasno odeliti. No imajmo na umu da se ova razlika od-
nosi jedino na relativnu ucestalost istih genetickih va-
rijanti. Ispitivanjem hromosoma pojedinacnih musica
ne sazmajemo s koga dela planinske padine one poticu.
Moramo raspolagat:i populacijskim uzorkom bar od
desetak, a jos bolje od stotinu musica da bismo se
usudili da pretpostavimo da 1i one poticu s lokaliteta
na maloj ili srednjoj visini. Ova cinjenica rasvetljava
stvari: rase nisu jedinke vee mendelovske populacije,
a rasne razlike su razlike izmedu populacija. Rase kod
organizama s polnim razmnozavanjem su mendelov-
ske populacije koje se razlikuju po zastupljenosti ne-
kih genetickih varijanti u njihovom genskom fondu
(DobZanski 1944b).
IIi, receno s nesto izmenjenim naglaskom, rasne
razlike se obrazuju od istog genetickog materijala po
kome se mogu razlikovati i jedinke u okviru rase, po-
pulacije. Ucestalost hromosoma tipa ST ucetvorostru-
cuje se sa spustanjem niz planinsku padinu s nadmor-
t
I
257
ske visine od 2.500 do 3.000 metara na oko 300 metara
(tabela 20). Ipak, musice s hromosomima tipa ST jav-
ljaju se na svim nadmorskim visinama. Ovim se raz-
jasnjava nesto znacajno: nasuprot vrsti, koja je gene-
ticki zatvoren sistem (glava 7), rasa otvo-
Yen stsfem, {]. genohp )edmke I!!k_kruto ,.Qdreden ra-
som 1z kQJ.e olakpotlce.
- Rasne raz I e mogu biti vece iii manje. Populacije
Drosophila pseudoobscura riz Kolorada ili Teksasa sa-
dde brojne hromosome tipa AR, ali su hromosomi tipa
ST i CH retki. Populacije iz juznog Meksika sadrze veo-
ma malo iii nimalo hromosomskih tipova uobicajenih
u Kaliforniji (tabele 19 i 20), odnosno imaju hromoso-
me koji su retki ili se uopste ne javljaju u Kaliforniji.
Uz tek pokoji izuzetak, po ovim hromosomima se je-
dinka s planina kraj Meksiko Sitija moze razluCiti od
primerka iz Kalifornije. Ipak, pazljivim proucavanjem
se otkriva da su hromosomske razlike izmedu mek-
sickih i kalifomijskih populacija jos uvek kvantitativ-
ne, a ne kvalitativne. Kod coveka je situacija slicna: po
boji koze i drugim osobinama, rodeni Nigerijci lako
se razlikuju od rodenih Norveza:na, ali po izgledu se
Norvezanin ne razlikuje taka lako od Italijana Hi Span-
ca, a svakako ne od Nemca ili Rusa.
Rase, .klase i kaste kao mendelovske populacije
Okolnosti ljudske varijacije su mnogo slozenije od
upravo razmotrenih okolnosti varijacije kod mus:ice
drozofile. Ove druge, medutim, mozemo koristiti kao
paradigmu da bismo lakse objasnili prve. Pri svakom
istrazivanju uzroka ljudske varijacije uvek se mora
imati na umu osnovna razlika koja se povlaci izmedu
varijacija unutar populacija (polimorfizam) i varijacija
izmedu populacija (politipizam). Povlacenje ove razli
ke je bitno. Posta pripadnici jedne populacije medu-
sobno sklapaju brak, varijante koje ona sadr:li mogu
pripadati istoj porodici. Supru:lnici, jednokrvna deca
te roditelji i deca uvek nose razliCite genotipove, alri
ovi poticu iz genskog fonda jedne jedine populacije;
besmisleno je smatrati bracu i sestre, ili roditelje i
decu, pripadnicima razlicitih rasa. Pripadnici razlicitih
populacija ne sklapaju brak medusobno, odnosno skla-
paju ga rede od pripadnika iste populacije. Rasne raz-
like su razHke izmedu populacija. a ne izmerujedinkC
258
Onaj ko proucava ljudsku varijaciju mora ustano-
viti da li grupu ljudi koju namerava da prouci stvarno
cine pripadnici mendelovske populacije i da li ona
predstavlja tispravan uzorak te populacije. Ovaj zadatak
je neuporedivo slozeniji u antropologiji nego u zoolo-
gij:i Hi botanici. lzuzimajuci pripitomljene zivotinje i
biljke, para1Jite i neke usko specijalizovane izelice, za
predstavnike zivotinjske ili biljne vrste koje naselja-
vaju isto susedstvo moze se ispravno pretpostaviti da
pripadaju jednoj mendelovskoj populaciji. To je vero-
vatno vazilo i za coveka u eri pre pismenosti, ahl. ne
vazi za savremenog coveka. Posebno u gradovima, ali
i na selu, susedi cesto pripadaju razlicitim jezickim,
verskim, privrednim i drugim grupama; za pripadnike
takvih grupa medusobno sklapanje braka moze biti
isto toliko malo verovatno koliko i za ljude koji zive
razdvojeni hiljadama kilometara.
Grupa ljudri koju bismo oslovili na uldci u Njujor-
ku, Bombaju Hi Rio de Zaneiru verovatno ne bi bila
suv.isao uzorak nijedne populacije (sem kada bi ovi
ljudi bili odabrani u srazmeri s relativnom brojcanom
snagom razlicitih zajednica, kasta i veroispovesti datog
grada; ali takav uzorak bi, u stvari, bio spoj posebnih
manjih uzoraka, od kojih bi svakli predstavljao po jed-
nu zajednicu). Za proucavanje se takode mogu odabra-
ti grupe strastvenih pusaca ili nepusaca, zlocinaca ili
postenih gradana, obolelih od tuberkuloze, malarije ili
sizofren:ije, odnosno diplomiranih studenata. Sigurno je
da su proucavanja ove vrste zakonita kao karakteriza-
cije odabmnih grupa, ali te grupe ne treba mesati s
rasama ili drustvenim klasama, posto pusaci, zloCinci
i sizofrenicari nisu grupe za parenje nego odabranic:i
iz mnogih raznolikih grupa za parenje. Sve ovo moze
izgledati oCigledno do banalnosti; a ipak su greske toga
tipa vrlo ceste.
Prethodno izlaganje ne bi trebalo tumaciti kao po-
ricanje da u hilo kojoj ljudskoj populaciji ima raz1i-
citih, cesto upadljivo razHcitih, vrsta ili sorti, pa, ako
hocete, i tipova<< ljudi. Ovo znaci, samo na drugi na-
oin receno, da su ljudske populacije polimorfne. A to
su i populaaije drozofila, koje smo vee razmotrihl.; vi-
deli smo da su neke od njih rasno odelite, jer izvesne
hromosomske oblike sadde u razlicitoj razmeri, ali bi
smesno bilo nazvati hromosomske oblike rasama<<,
posto se u paru roditelja i njihovom potomstvu moze
nalaziti i do sest tih oblika. U ljudskim populacijama
POLIMORFIZAM;.. KLASA I KASTA
259
je razmera izvesnih poHmorfa ~ k o sto su krviile grupe,
videti karsnije) cesto razliaita, ali rasno je odelita jedna
populaoija u poredenju s drugima, a ne jedan poLimorf
u poredenju s drugima.
Znacajn1 su nam sada konstitucionalni tipovi ili
somatotipovi, koje smo vee razmotrili u glavi 4. Ne
zanima nas ovde da li su razlike izmedu somatotipova,
kako su ove okarakterisali Seldon i drugi, toliko jasne
kao sto oni tvrde. Ali nesporna je cinjenica da je u
vecini ljudskih populacija telesna grada ljudi upadljivo
varijabilna; takve razlike se javljaju i medu clanovima
iste porodice (vi mozete biti maltene krajnje ektomorf-
ni, ali vam brat ili sestra mogu da budu izrazito me-
zomorfni Hi endomorfni). Drugim recima, ljudske po-
pulacije su polimorfne u pogledu telesne grade.
Zadatak antropologa i strucnjaka za ljudsku gene-
tiku je da otkriju najbolji opis polimorfizma telesne
grade i nacin nasledivanja tog polimorfizma. Stanje
stvari ukazuje da u ljudskim populacijama postoj.i ne-
koliko varijabilnih gena, s relativno velikim fenotip-
skim dejstvom, zbog cije su segregacije neki !judi de-
beli a drugi vitki, nek.i miSicavi a drugi slabasni. Ovi
polimorfni geni se mogu oddavati u populaoijama bilo
zato sto daju veoma podobne heterozigote (mazda su
uravnotezeni ili srednji somatotipovi heterozigoti?)
ili zato sto su razliciti somatotipovi podesni za razlicita
zanimanja ili pozive.
Sasvim je izlisna pretpostavka, koja se cesto po-
stavlja, da je ljudski polimorfizam nastao mesanjeni
rasa. Vrlo je malo verovatno da su bilo kada u pro-
slosti postojale rase kod kojih su svi ljudi bili iste
telesne grade, uzrasta ili krvne grupe. Drevne ljudske
populacije su moZda bile manje varijabilne od savre-
menih, ali je velikog polimorfizma bez sumnje uvek bilo.
S druge strane, ljudske populacije se lako mogu raz-
likovati po srazmeri: vitkih, debelih i miSicavih poli-
morfa u njima. S ti\t'l u vezi je interesantna Brusova
hipoteza (1959): lako, izduzeno tela maze imati pred-
nost u populacijama koje zive od lova i gonjenja div-
ljaci ( kopljanici), dok je tesko, misicavo tela pro-
bitacno za korisnike tupih alatki za razbijanje i oruzja
za bacanje, koji iziskuju trenutnu primenu velike sile
(strelci); snaznoj konstituciji daje se prednost i kod
zemljoradnika sedelaca, koji moraju biti kadri za na-
poran rad na duze vreme. Vrlo je verovatno da je me
njanje alatki i tehnika pribavljanja sredstava za zivot
,,
' I
i
. I

260
zahtevalo i promene u pogledu zastupljenosti razlicitih
tipova telesne grade. Mozda jc to jedan od nacina na
koje je evolucija kulture uticala na evoluciju telesnog
sastava ljudi, i obrnuto.
Ljudski rod je jasno omedena, zasebna i zatvorena
geneticka celina. Izmedu coveka i bilo koie druge zivo-
tinjske vrste nema razmene gena. Nikad se ne moie
preterati u da klase i rase, mendelovske
populacije unutar ljudske vrste, nisu takve celine. Mali
je broj ljudskih populacija potpuno izolovan na ka
kvom geografskom iii ostrvu, a ni njihova
izolacija ne traje generacijama. Indijske kaste i pod-
kaste su se mozda najvge priblizile takvom statusu, a
ipak ga nisu dostigle. se da su granice
izolata u ljudskom zamagljene; izolati nisu
stvamo izolovani. Uzmimo stanovnike bilo kog americ-
kog velegrada. U Njujorku su i italijanska je-
zicka zajednica te zajednica jidga pretezno endogamne,
ali pripadnid jedne povremeno sklapaju brak s pripad-
nicima druge is ljudima poreklom sa severozada Evro-
pe. No to nije jer se svaka jezioka iLi etnicka
skupina dalje deli prema bogatstvu, obrazovanju, dru-
stvenom polozaju, a neke i prema religiji i po drugim
osnovima. Nijedna grupa, medutim, nije dovoljno za-
tvorena da bi brak s clanovima drugih grupa bio pot-
puno iskljucen, a neke osobe mogu biti pripadnici dve-
ju ili viSe zajednica. Ove slozene okolnosti obavezno
se odrazavaju u genetickom sastavu populacija o ko-
jima je rec. Rase i klase nisu ni ni
jasno definisane iii zasebne celine. Ovo moze biti muc-
no za istrafivaca koji bi vge voleo da su razvrstane
bez ostatka, ali one zbog toga nisu ni za jotu manje
realne pojave.
Krvne grupe
Posebna naklonost biologa prema .istrazivanju krv-
nih grupa zbunjuje neke ljude, pa cemo u ovoj
i sledecim glavama govoriti o tom istrazivanju, umesno
je dati neko je 1900. godine
otkrio da crvena krvna zrnca jedne osobe aglutiniraju,
tj. da se slepljuju, kada se stave u krvni serum drugih
osoba. On je nasao da takvi ogledi omogucuju razli-
kovanje cetiri tipa krvi, cetiri krvne grupe, koje su
nazvane 0, A, B, i AB. Kasnije je nadeno - za
261
posebnu za:slugu ima: Bernsta:jn - da: tri a:lela: gena,
koji se da:na:s zovu i, I A i I B, odreduju krvne grupe.
Ljudi krvne grupe 0 su homozigoti ii, krvne grupe A
homozigoti JA JA iii heterozigoti I A i, krvne grupe B ho-
mozigoti JB JB iii heterozigoti fBi, a krvne grupe AB
heterozigoti JA JB. Tehnicari od struke mogu brzo i si-
gurno odrediti neciju krvnu grupu na osnovu malog
uzorka; skup uzoraka krvi neke populacije omogucava
da Se izracuna UCeStalost gena i, fA i JB U genskom
fondu te populacije (videti glave 6 i 10).
Uz koriscenje krvnih seruma nekih ljudi iii zivo-
tinja, pa cak i ekstrakta nekih biljaka, mogu se razli-
kovati i druge krvne grupe kod ljudi. Broj novootkri-
venih stalno raste, a poslednjih godina brzina njiho-
vog otkriva:nja se povecava ( 0 tome videti prikaz, vee
za:sta:reo, u Muran 1954 ). PostoJi nekoliko sistema
krvnih grupa:, a: svaki je odreden drugim genom; po-
zna:to je cak desetak ovih gena, a gotovo sigurno ce
se pronaci jos. Javnosti je vee dobro pozna:t sistem
rezus (Rh), jer je otkriveno da geneticka razlika iz..
medu oeevog i majcinog krvnog tipa Rh moze da bude
uzroenik bolesti odojceta (videti kasnije).
Tip krvi je odreden genima nezavisno od sredine,
stanja zdravlja iii starosti (posle odojastva). Prednosti
takve krute geneticke determinadje tesko se mogu pre-
ceniti. Pretpostavimo da se dve populacije razlikuju
po zastupljenosti krvnog tipa 0, a i po boji koze i mi--
sicavosti. Pod uslovom da je razlika u zastupljenosti
krvne grupe 0 statisticki nesumnjiva, opravdano je za-
kljuciti da se populacije o kojima je rec geneticki raz-
Iikuju. Ali sta je s ostalim razlikama? Moramo biti u
stanju d:a iskljucimo mogucnost da su one cisto sre-
dinske, .izazvane, na primer, time sto pripadnici jedne
populacije provode viSe vremena van kuce 'i rade teze
poslove nego pripadnici druge populacije. Potvrdivanje
iii opovrgarvanje ove mogucnosti cesto je vrlo tesko
iii nemoguce.
Mikrogeografske rase u V elsu
Ogroman je rad koji su mnogi istrazivaci ulozili
i ulazu u utvrdivanje ucestalosti krvnih grupa u popu-
lacijama raznih krajeva sveta. U sledecoj glavi razmo-
tricemo kakve veze ovaj rad ima s klasifikacijom ljud-
skih rasa. Ovde cemo se pozabaviti oea:ravajueom stu-
ucestalost gena A ucestalost.. o.ena B
little england
Slika B. Ucestalost gena za krvne grope A i B u populaci-
jama razlicitih delova Velsa (prema Muranu i Votkinu).
~
~
~
~
~
~
~
~ --- ___ , ..-.....<- ___ _...,_ _ _ _ _ - - - - - - - - ~ ~ - - - - - - ~ - - - - ~ ~ ---- --
POUMORFIZAM, KLASA I KASTA
263
dijom Marana i Votkina (1952) o krvnim grupama u
raznim krajevima Velsa, koja je obelodanila veoma
poucnu situaciju.
Stanovnici Velsa, poput ljudi gotovo svugde (videti
glavu 10), polimorfni su u pogledu tipa krvi: imaju
krvnu grupu 0, A, B iJ.i AB. Slika 8 pokazuje, medu-'
tim, da raspodela ovih tipova krvi nije jednoobrazna;
uocavaju se znacajne lokalne varijacije genske ucesta-
losti. U severnom delu Velsa relativno je cest gen i
(za krvnu grupu 0). dok je gen JA (za krvnu grupu A)
relativno redak; na planinama juznog dela (posebno
na Crnim planinama u Karmartensiru) gen /B (krvna
grupa B) je cesci nego bilo gde u Velsu.
Vels je mala zemlja. Mikrogeografske varijaoije
kod populacija koje su proucavali Muran i Votkin pod-
secaju nas na one ustanovljene kod musi:ca drozofila
na Sijera Nevadi (tabela 20). Ali ima jedna razlika.
Kod drozofila su varijacije prouzrocene pritiskom koji
vrsi pi'irodno odabiranje na osobinu od veUkog adap-
tivnog znacaja, ali nema razloga za pretpostavku da
odabiranje ide naruku razlicitim krvnim grupama u
razlicitim krajevima Velsa. Podaci iz antropometrije
(merenje telesnih dimenzija i proporcija), lingvistike,
istorije i arheologije, koje su Muran i Votkin vesta sre-
dili, ukazuju na istrajnost gena prastarih zapadnoev-
ropskih populacija. Prirpadnici keltske jezicke zajed-
nice u severnom delu Velsa, kao i u nekim krajev.ima
Skotske i Irske, podsecaju po ucestalosti krvnih grupa
na izvesne severnoafricke populacije (Berbere). Muran
i Votkin pretpostavljaju da je visoka ucestalost krvne
grupe B u juznom Velsu mazda ostatak koji potice od
jos drevnijih, paleolitskih stanovnika zapadne Evrope.
lstrajnost jedne po svoj prilici drevne geneticke os<>:
bine (visoka ucestalost odredenog gena) i jedne drev-
ne kulturne osobine (jezik) nalazimo i u drugoj paznje
vrednoj evropskoj populaciji - kod Baska.
Indijske kaste
Indijski kastinski sistem je do sada najzamasnijr;
mada mozda ne unapred smiSljen, geneticki eksperi-
ment izveden na ljudskim populaoijama koji, kako iz-
gleda, nije bio uspesan. Njegovi geneticki rezultati nisu
na odgovarajuci nacin prouceni, a vreme za takvo prou-
cavanje istice, jer savremena Indija prekida ovaj eks-
264
EVOLUCIIA COVECANSTVA
periment. Indijski kastinski sistem je krajnje slozenog
ustrojstva, izvanredno tezak za shvatanje i prikaziva
nje onima koji nisu lndijci. Nas opis je uglavnom za-
snovan na delima Rislija (1915) i Garija (1957, 1959) te
na diskusijama s nekoliko indijskih rkolega, medu koj.i-
ma su N. K. Bos i K. Dronamradzu, iz Kalkute, i P. C.
Bisvas, s Delhijskog univerziteta, bacili najviSe svetlos-
ti na ovo pitanje.
Gcneticki najznacajnije kastinske jedinice su tako-
zvane podkaste- endogamne grupe na koje su stanov-
nici lndije kruto podeljeni: covek mora stupiti u brak
s osobom iste podkaste u koju i sam slucajno spada.
lzgleda da ne postoji potpun spisak podkasta; proce-
njuje se da ih ima bar dve hiljade, a verovatno dve
stotine iii viSe mogu biti simpatricke u istom kraju
zemlje. Ovo uredenje ne vodi ntiZno visokoj zastuplje-
nosti brakova medu srodnioiana. Izgledi za razmnoza-
vanje u srodnickom krugu su smanjeni jer, buduci da
stanovniStvo Indije broji blizu 400 miliona !judi, mno-
ge su podkaste velike i mnoge podeljene na tzv. gotre.
Po pravilu, gotre su egzogamne grupe: bracni partneri
moraju poticati iz razlricitih gotri, mada iz iste pod
kaste. Posto se pripadnistvo gotri odreduje po ocu,
ovaj sistem ne sprecava uvek brak sa srodnikom po
majd, iako su brakovi bl.iskih rodaka zabranjeni.
Svaka kasta sastoji se iz mnostva podkasta, a prvih
je jos uvek na stotine. Po tradicij,i, kaste i podkaste
vecinom su imale posebna zanimanja. Mada se stro-
gost s kojom je pr.imenjivano ovo pravilo znatno raz-
likovala u raznim razdobljima, kastama i krajevima
Indije, svako je trebalo da prihvati, i obicno je pri-
hvatao, pcrniv, zaposlenje iii radnju koja je po obicaju
pripadala njegovoj kasti. Bos ( 1951) daje jezgrovirtu
ka:rakter1zaciju ove
Brizljivost s kojom je izgradena tradicija bliske
korespondencije izmedu kaste i zanimanja jasno
ukazuje sta su imali na umu volti hinduskog dru-
stva. Oni su verovali u naslednu prenosl}ivost ka-
raktera, smatrajuCi da je najbolje da se covekovo
zanimanje, kao i njegov status u zivotu, utvrdi
pomocu porodke u kojoj se on rodio.
Kao primer mozemo uzeti naredni spisak bengal-
skih kasta, onako kako je dat u okviru indijskog p_o-
pisa stanovniStva od 1931. godine, poslednjeg pokusaja
POLIMORFIZAM", KLASA I KASTA
265
da se popise broj ljudi po kastama. (Zahvalan sam In-
diri P. Sing, s Delhijskog univerziteta, za prepis spiska
i N. K. Bosu za naznacenje tradicionalnih kastinskih
poziva).
Bagdi- zemljoradnici
Baidj a -lekari
Bauri- teiaci i posluga
Braman- svestenicka sluiba, poucavanje
Camar- kozari, stavljaci, obucari
Dobi - peraci rublj a
Dom - korpari i zemlj oradnici
Dzogi- tkaci grubog sukna
Goala- mlekari, govedari
Hari- korpari, bambusari
Kaibarta casi- zemljoradnici}
Kaibarta dzailij a -lactari
Kajasta- pisari, cinovnid
Kumhar- grncari
Kurmi - povrtari
Mumin- (dZolaha) - tkaci, uglavnom muslimani
Namasudra -lactari, zemljoradnici
Nai (napit)- berberi
Pod (poundra) - zemljoradnici
Radzbansi -lactari, ribari
Radzput- vojnici
Tanti (tatva)- tkaci finijeg sukna
Teli- ceditelji ulja
987.570
110.739
331.268
1,447.691
150.458
229.672
140.067
384.634
599.283
132.401
2,733.338
1,558.475
289.810
194.652
270.292
2,094.957
451.068
667.731
1,806.390
156.978
330.518
503.189
Tradioionalno propisivanje zanimanja za svaku ka-
stu ponaosob bilo je u sprezi s hijerarhijskom struk-
turom hinduskog drustva, koja svojom krutoscu i traj-
noscu zapanjuje posmatraca sa strane. Drustveno sta.-
resinstvo kasta bilo je uveliko utvrcteno; ogranicenja
koja su se odnosila ne samo na sklapanje braka izme-
du pripadnika razlicitih kasta vee i na druge oblike
drustvenog opstenja prevazilazila su, u vreme kada je
kastinski s1stem bio na vrhuncu, i najsmelije zamisli
pristalica aparthejda i prevlasti belaca. Potlacenost ne-
cistih bila je posebno gnusna stvar.
Od najveceg interesa za istrazivaca evolucije co-
veka je moguenost geneticke divergencije kasta i pod-
kasta, usled koje se svaka od njih prilagodava svom
zanimanju .i uslovima. Nemoguce je utvrditi, ili ba:r
nije utvrdeno, koli:ko je generadja svaka kasta i pod
kasta imala prilike da bude geneticki odabrana za od-
govarajucu adaptivnu specijalizaciju. Vremenom je
broj kasta porastao, posto je cesce dolazilo do izdva,.
266
janja novih nego do stapanja postojecih. Davnasnjost
kasti:nskog sistema je van svake sumnje: u Rgvedi, sa-
stavljenoj pre 1500 godine s.e., spominju se tri kaste,
a Grk Megasten, koji je dosoo u lndiju oko 305. godine
s.e., napisao je sledece:
Nije dozvoljeno sklapanje braka s osobom druge
kaste ni promena poziva iii zanata, ni obavljanje
vise od jednog, izuzev aka je u pitanju pripadnik
filozofske kaste, kada se dozvola daje zbag njego-
vog dostojanstva (navod u Gari 1957).
Ova je mogla biti napisano i 1905. godine n.e.
Nije poznato koliko su dugo kaste i podkaste bile
geneticki zatvorene mendelovske populacije. U indij-
skoj istoriji je mnaga manje bilo kastinskih pobuna
nego na Zapadu buna seljaka i drugih ugnjetenih grupa.
Kastinski sistem davaa je izvesno osecanje sigurnosti
i stabilnosti: jedinka je osecala da pripada grupi koja
je i sama bila dea jedne organizovane celine, sistema
koji se bar dva milenijuma pokazao upotrebljiv. Obez-
bedeno mesta u zivatu, makar i niska, oeigledna se
smatrala boljim ad nikakvog (Bas 1951).
Sporna je koliko, ali je svakako bila poludopuste-
ne i nedapustene razmene gena izmedu kasta. Prema
Manuovam zakoniku, sastavljenam izmedu 100. i 300.
godine n.e. Zena se po zakonu ddi za polje, a muska-
rac za zrno; nove stabljike tvori zajednicko delovanje
zrna i polja. Bramani su u vise navrata odvracali ad
hipergamije, u ~ i m n j zene iz nize kaste, ali je ana
cesta praktikovana. Ponegde je i kankubinat smatran
drustveno prihvatljivim, a deca konkubine abicno su
pripadala majcinoj kasti. To znaci da se u adredenom
stepenu odvijala genska difuzija kaka navise, tako i na-
nize - od nizih ka visim kastama, i abrnuto. Njeno
vekovno delovanje vodilo je genetickoj konvergenciji
kasta, bar u pogledu fizickih osobina. Posledica je to
da su uopste uzev, kaste na jednom jezickom podrucju
fizicki srodnije jedna drugoj nego slicnim kastama van
tog podrucja (Gari 1957). Sto, govare6i, bioloskim jezi-
kom, znaci da su alopatricke populacije iste kaste ge-
netioki divergirale, dok su simpatricke populacije raz-
liaitih kasta konvergirale.
lpak, bar neke simpatricke kastinske papulacije i
dalje se mogu geneticki razlikovati (npr. po ucestalasti
krvnih grupa), a u izvesnoj meri i fizicki, sto je naj-
t
t
t
I
'
'
267
jasnije pokazao Sangvr (1953). Neki Indijci tvrde da
su kadri da na osnovu izgleda odrede kojoj kasti pri
pada covek iz njihove zavicajne pokrajine. Fizicke crte
kasta bar delimicno su ostaci: njihovog razlicitog ras-
nog porekla i migracija. Bramani izvode svoje poreklo
od svetloputih naroda arijevskog jezika, koji su sa se-
verozapada prodrli u Indiju oko 1500. godine pre n.e.,
podjarmili tamnopute, urodenicke populacije i uveli ka-
st1nsk!i sistem. PatandZali je 150. godina pre n.e. pisao
da su fizicke karakteristike bramana bile bela koza
i mrko zuta kosa (navod u Gari 1957). Najeznici i selci
novijeg doba (npr. Parsi iz Irana i Evropljani) obra
zovali su, u stvari, sopstvene kaste.
Poseban je problem da H su razlicita zanimanja
pripadnika kasta i podkasta - u nekim slucajevima
bez sumnje obavljana generacijama- uslovila njihovu
geneticku specijalizovanost u odgovarajuCim oblastima.
Naucno poStenje nalaze da se krajnji sud ne donese
dokle god ne budu dostupni pouzdani podaci; ovde se
suocavamo s jednim krajnje slozenim problemom uro-
deno- steceno ( videt,i glave 3 i 4). Neke stvari su,
medutim, ocigledne. Mada su mnogi milioni Indijaca
jos uvek privrzeni zanimanjima koja su u njihovim
kastama vekovima, pa cak i milenijumima bila tradi-
cionalna, vetrovi promene duvaju u Indiji i drugde na
nemenljivom Istoku. Zahtevi zivljenja u doba novih
tehnologija, industrija i zanimanja doneJ,i su Indiji
brojne nove pozive i profesije, a odbir pomocu kastin-
ske specijalizacije u svakom slucaju nije onesposobio
!jude za ucenje novih zanata, cak i onih ko}i se korenito
razJ.ikuju od tradicionalnih. Ova ili ona stara kasta
obicno ima monopol na neke nove poslove, ali ne na
druge. Bilo bi veoma interesantno prouciti, pod valjano
kontrolisanim uslovima, zastupljenost predispozicija za
razne vestine kod razliCitih kasta.
U savremenoj Indiji kastinske mede poeinju da se
osipaju. Brakovi izmedu prtpadnika razlicitih kasta jo
uvek su retki, ali braman i neCisti vee sede za sused-
nim radnim stolovima u kancelariji ,j fabrici i hrane se
u zajednickoj trpezariji na koledzu. Kastinski sistem
je bio eksperiment zamasnih razmera usmeren na stva-
ranje varijeteta ljudi geneticki specijalizovanih za obav-
ljanje razlicitih funkcija. Svi su izgledi da takva spe-
cijalizacija nije ostvarena.
:I
i i
i
'I
:'
I
II
i
t
I
!
. l
'
I>
268
Drustvena pokretljivost u Kini
:FGineska civilizacija, najstarija od postojeeih na-
prednih civilizacija, razvila je drustveno-geneticki si-
stem koji je, u odredenom smislu, bio obrnut od indij-
skog. Otprilike dvadeset i pet vekova su kljucne ideje
kineske civHizacije bile ideje Konfucija (551-479. pre
n.e.), koji je, tvrdeCi da je samo preneo drevniju
mudrost, govorio: U obrazovanju ne treba praviti raz-
like medu klasama. Ipak, ni Konfucije ni ani koji su
oblikovali sudbinu kineskog drustva ne behu, u iole
suvislom smislu, demokrati iii egalitaristi. Bar do do-
laska Mao Cedunga Kina je bila zemlja ostrih drustve-
nih nejednakosti, nalik na feudalne zemlje srednjove-
kovne Evrope. Ali uz ovu nadasve znacajnu razliku:
ljudi su visok polozaj i povlastice dobijali prema za-
sluzi, a ne prema aristokratskom poreklu iii materi-
jalnom izobilju. Mudrac e n c i ~ e (371- 289. pre n.e.)
izlozio je nacelo o kame Je re ovako:
Neki rade glavom, a neki telesnom snagom. Oni
koji rade glavom su upravljaci drugih, a oni koji
rade snagom su pod upravom drugih. Oni koji su
pod upravom izdrzavaju druge, a ani koji uprav-
ljaju su na izdrzavanju drugih. Ovo nacelo je opste
poznato [navedeno prema Ho 1959a].
Jamacno da sjajni prinoip besklasnog obrazovanja
nikada nije bio potpuno ostvaren u samoj praksi, ali
cesto su cinjeni napori da se teorija i praksa usklade.
Bar od 684. godine n.e. neki pripadnici vladajuce klase
regrutovani su iz citavog stanovniStva na napornim
takmicarskim ispitima, i ovaj jedinstveni sistem dr:lav-
ne sluzbe odrzao se sve do revolucije 1911. Naravno
da su plemicko poreklo i bogatstvo bili od pomoCi u
sticanju obrazovanja potrebnog za polaganje ispita, ali
nisu garantovali zvanje, kojc je bilo preduslov za visok
polozaj u drustvu. Vlada se jedino u vreme dekaden-
cije ovog sistema nasla prinudena da proda neka aka-
demska zvanja, ali cak i tada su zasluzena zvanja
bila brojnija od kupljenih. A sto je najcudnije s tacke
glediSta politickih obicaja na Zapadu, ispiti su iziski-
vali viSegodiSnje predano izucavanje neprakticnih
predmeta kao sto su konfucijevska klasika, poezija,
f,ilozofska rasprava, otmeno izrazavanje i lepo pisanje.
t
t
I
269
Ove mere su, u stvari, imale za posledicu upad-
ljivu drustvenu pokretljivost - kako naviSe, tako i na-
nize. Za razdoblja dinastije Ming i dinastije Cing, koja
su trajala vise od pola milenijuma (1368-1911), po-
stoji znatna, deiimice proucena dokumentacija (Cang
1955, Ho 1959a; zahvalan sam Mortonu Fridu za uput
na ovu Iiteraturu). Jos u vreme prvih careva dinastije
Ming, u Kini je razradena neka vrsta nacionalnog sti-
pendijskog sistema, koji je omogucavao izvesnom bro-
ju siromasnih ali ambioioznih mladica da zapocnu stu
dentsku karijeru. Ho (1959a) daje podatke o porodi
cama iz kojih je poticalo 10.463 ,kandidata za ispite od
1371. do 1904. Od njih je 3.217, ili 30,7 procenata, po-
l icalo iz porodica koje tri prethodne generaoije nisu
nosile nikakvo zvanje ili funkciju. Oni se mogu sma-
trati primerima upadlJive drustvene pokretljivosti na-
viSe. A samo je 589, ili 5,6 procenata, ,ispitnih kand.i-
data poticalo iz slavnih porodica. Razmera prvih hila
je najviSa u 15. i 16. veku ( dinastija Ming), a najniza
za vreme dekadencije u devetnaestom veku.
Na zalost, ovaj izvanredno prosveceni sistem nije
doveo u Kini do primetnog smanjenja zlovlasca, ko-
rupcije, okrutnosti ili ugnjetavanja, toliko uocljivih i
u istoriji zapadne civilizacije. A da li, kako misle neki
autori, Kina poseduje obimniji evolucioni potencijal
nego Zapad (Selins i Servis 1960) - to tek treba do-
kazati.
Jevreji
Situaoije ciji su geneticki vidovi slicni nekim od-
likama indijskog kastinskog sistema nisu nepoznate i
drugde. Mozda je najviSe vredna paznje ona medu Je-
vrej,ima. Tvi'deCi da poticu od Hebreja iz drevne Pale-
stine, oni dva milenijuma zive kao manjinske grupe
(disperzija, dijaspora) u okviru raznih drugih naroda
Evrope, Azije, Afrike, a odnedavno i celog sveta. Nji-
hova religija i izvanredna grupna kohezija delovale su
kao drustveni izolacioni mehanizmi i pretvorili ih u
mendelovske populacije, jasno odeljene od drugih sim-
patrickih populacija. Uz to, oni su cesto prisvajali od-
redene zanate i zanimanja, ne onako kruto ili isklju-
civo kao indijske kaste, ali ipak do te mere da je ge-
neticka specijalizacija mozda postala teorijska moguc-
nost. Kao i kod indijskih kasta, profesionalna, a i ge-
270
neticka izolacija Jevreja popusta zbog stresova i mo-
gucnosti proizvedenih savremenim zivotom i savreme-
nim idejama.
Ocigledno, ovde nas ne moze zanimati jevrejska
istorija, koja je proucena do u tancine. Nas problem,
kome je poklonjeno mnogo manje paznje, jeste da
utvrdimo koliko su Jevreji u razlicitim zemljama ostali
geneticki odeliti od susednih populacija, kao >i koliko
alopatricke jevrejske populacije ostaju medusobno
slicne. Muran (1955b) je analizirao brojna ali rasuta
zapazanja o ucestalosti krvnih grupa u raznim jevrej-
skim zajednicama. Tabela 21 daje neke od tih podataka.
Tabela 21
Ucestalost (u l?rocentima) okrvnih grupa A r B u gen-
skom fondu jevreJskih i nejevrejskih simpatrickih i alo-
patrickih populacija (prema Muranu)
Zemlja Jevreji Drugi narodi
A B A B
AFRIKA
Maroko 22,7 16,4 19,6 12,9
Alzir 21,5 15,5 20,6 12,6
Libija 22,7 16,4 20,4 11,6
EVROPA
Holandija 25,9 6,2 26,6 6,1
Nemacka 27,1 11,5 28,2 8,9
Poljska 28,5 12,5 27,3 14,8
Litvanija 25,5 13,0 24,0 13,2
Karaiti (Ukrajina) 16,4 20,2 26,5 15,6
AZIJA
Jemen 17,4 9,5 17,5 6,7
Irak 30,0 20,3 21,2 17,4
33,6 14,7 24,8 17,8
Iran 25,9 18,5 22,7 16,0
Turkestan 20,8 21,6 26,5 18,5
Kocin (Indija) 11,6 14,3 19,0 14,4
Ocito da Jevreji nisu homogena ili jedinstvena rasa.
Jevrejske populacije koje su kao kaste zivele u razli-
citim zemljama znatno su geneticki divergirale, i ova
divergencija je - StO ,j nije cudno - obicno bila US
merena prema nejevrejskim populacijama u okviru ko-
jih su one zivele. U isto vreme, Jevreji su ostali gene-
ticki odeliti od svojih nejevrejskih suseda i u odrede-
271
nom stepenu sacuvali geneticke slicnosti, koje se, naj
verovatnije mogu pripisati zajednickom poreklu. Mu
ran posebno istice jednoobraznost populacija Askenazi
(Jevreji srednjoevropskog i istocnoevropskog porekla)
i Sefardi (Jevreji zapadnosredozemnog porekla), upr
kos njihovom vekovnom prebivanju u okv;iru razlicitih
naroda. U skladu s ovim su i podaci po kojima se za-
stupljenost izvesnih bolesti u jevrejskim i njima sim
patrickim populacijama znatno razlikuje. Skora je si
gurno da je ova razlika u podloznosti bolestima delom
geneticki uslovljena.
Drustvena klasa i jednake mogucnosti
Mada je geneticka izolacija kasta u lndiji bila i kru-
ca i trajnija od klasnih meda na bilo kom drugom me-
stu, nema podataka da su se one geneticki specijali-
zovale za zanimanja koja su obavljale. Zbog toga druga
istrazivanja mogucnosti takve specijalizacije u drustve-
nim klasama mogu izgledati izlisna. Nepostojanje poda-
taka, medutim, nije bas isto sto i negativni podaci.
Pravicno je reCi da indijske kaste nisu geneticki spe-
cijalizovane za svoje profesije onaka negipko kao, na
primer, razlicite rase konja koje su svesnim ili polu-
svesnim naporima gospodanl saobrazene razlicitim po-
slovima. Medutim, danas ne mozemo iskljuciti moguc-
nost razlicite zastupljenosti nekih predispozicija u raz-
licitim kastama. Osim toga, kastinsko i klasno raslo-
javanje su, bioloski uzev, donekle drukciji eksperi-
menti.
Kaka je vee recena, kasta kojaj covek pripada od-
redena je kastam njegavih roditelja i nioim drugim:
nikakva licna dastignuca iii neuspesi ne mogu nikame
povisiti, odnasno sniziti kastu. Cavek niske kaste se
jedino mogao nadati da ce mu dobra vladanje u sada-
snjem zivatu omoguCiti da pri reinkarnaciji dobije viSu
kastu. Klasna diferencijacija je, medutim, manje kru.-
ta. Cak i u najkrucem klasnom drustvu neki !judi
skromnag parekla magu da se uspnu uz drustvene le-
stvice, a neki pavlascenag porekla da skliznu niz njih.
Antrapalazi i sociolazi su opisali raznarazna dru
stva kaja su pastojala u razlicitim vremenima i na raz-
licitim mestima, odnosno koja ce se mazda osnovati
u buducnosti. Svaka drustvena organizacija adreduje
osnavu geneticke strukture datog drustva. Odnasi iz-
272
medu drustvene i genetickL: strukture nisu dovoljno
shvaceni, bar ne s tacke gledgta savremene evolucione
biolog.tje. Taj problem je suvge velik i slozen da bi-
smo se s njim uhvatili u kostac u ovoj knjizi, ali mo-
zemo istraziti geneticke implikacije jedne jedine dru-
stvene promenljive - stepena vcrtikalne drustvene po-
kretljivosti omogucene strukturom drustva. Polarne
suprotnosti u ovom slucaju su kastinsko drustvo i dru-
stvo koje bi htelo da svojim pripadnicima obezbedi pot-
puna jednake mogucnosti: voC:ti hinduskog drustva sma-
trali su da ljudi nisu niti treba da budu jednaki; demo-
kratski ideal, kako je formulisan posebno u doba pro-
svecenosti, jeste da su jednake mogucnosti prirodno
i neotudivo pravo svakog ljudskog bica. Postojeca dru-
stva nalaze se izmedu ovih krajnosti.
Ciceron nije smatrao da su lepe misli poput onih
navedenih u glavi 3 nesaglasne s robovlasniStvom. A
nije ni Aleksandar Veliki, kome se pripisuje da je prvi
dosao na ideju o opstem bratstvu (Sarton 1959), ni
tvorci Ustava Sjedinjenih Americkih Drzava. Robovla-
snistvo nije u potpunosti iskljucivalo drustvenu pokret-
ljivost. Pojedini robovi su oslobadani, a neki od njih
sticali su bogatstvo i plemicku titulu; gospodari su
delili postelju s naocitim ropkinjama, cije je potom-
stvo povremeno nasledivalo bogatstvo, pa cak i pre-
stole. Ali ljudi su i prodavani u ropstvo, zbog zlodela
ili lakomislenosti. I najoholiji aristokrat ima u rodo-
slovu jednog ili viSe predaka o kojima se nista ne zna.
Izmedu prvih i poslednjih porodica oduvek dolazi do
odredene difuzije gena.
Jednake mogucnosti niti imaju za pretpostavku
jednake sposobnosti niti im idu naruku. One jedino
znace da svaki covek moze, bez tude pomoCi ili ome-
tanja, razviti sve drustveno korisne darove ili predis-
pozicije koje poseduje i resi da razvije. Civilizacija pod-
stice uvodenje mnostva radnih mesta i funkcija, koje
treba popuniavati, odnosno obavljati - ddavnicku i
mesarsku, inzenjersku i policijsku, naucnicku i sme-
carsku, muzicarsku i prodavacku. Jednake mogucnosti
ne ukidaju nego stimulisu podelu rada; zahvaljujuci
njima, medutim, covek je u stanju da izabere svako
zanimanje koje odgovara njegovim sposobnostima i
pregalastvu.
Pretpostavimo, onda, da svako ko zaplace u kolevci
dobije mogucnost da razvije, ako se za to odluci, sve
talente iii moci koji se kod njega zadese. On moze iza-
273
brati dufu i strogu obuku, neophodnu ako zeli da se
osposobi za neku specijalizovanu ili odgovornu funk-
ciju; u tom cilju mozda ce morati da odgodi zadovo-
ljenje seksualnog nagona, kao i zelje za lagodnim zivo-
tom, komforom i osnivanjem sopstvene porodice. Ili,
ne zeleci da ga odgodi, moze uzeti za zanimanje neki
posao za koji je dovoljna kratka i jednostavna obuka
i ziveti uz manje napornog rada i ugodnije. Tako pot
'punoj jednakosti mogucnosti se pribliZavamo, ali ni-
jedno je drustvo jos nije dostiglo. Ona, navodno, preo-
vladuje u komunistickim rezimima, ali stvarna situa-
cija u njima pre lici na onu predocenu u poznatoj uto-
piji Dzordza Orvela, gde su neki ljudi vise a neki manje
jednaki.
Sposobnost i opredeljenost za muziku, nauku, rva-
nje ili rna sta drugo nisu posledica genskih naredbi.
Mnogo sta zavisi od zivotne sredine i, bez obzira veru
jemo li ili ne u metafizicku slobodu volje, od indivi
dualnog izbora. Ali geni sklanjaju na izbor, olaksavaju
neke karijere a otezavaju druge, i u presudnom trenut
ku odnose prevagu. Koliko god da sam se upinjao, ni
sam mogao postati veliki rvac, sprinter, slikar ili kon
cert-majstor. Ali sam bez sumnje mogao postati mnogo
'sta drugo, a ne ovo sto sam. VeCina zanimanja ne zah
teva narocito specijalizovane predispozicije; ili, druk
cije receno, vecina ljudskih genotipova osposobljava
svoje nosioce za mnostvo uloga koje im se nude u ljud-
skim drustvima.
Ne da bi jednakih moguc-
!!Q.Sti gene I a __ z,na aj. 'i'atno je
vo suprotn-o:-AKo su Kome licnosti
u odredenoj profesiji vraia u nju sirom otyorena. on
moze doci u iskusenje ili biti prisiljen da u tu profe-
Sl u stu i iako a ona ne rivlaci iii m v .
e ostatak kastms og 1 rutog asnog sistema e u ra-
vo u tome n e n vate . n CIJa
za OJe SU nesposobmj OtU a to I 0 U avnif
1
1 barona. Jednake mogucnosti tefe da pro eswna nu
dtferenctjaciju dovedu u sklad s genetickim polimorfiz-
mom date populacije, i ne bi imale nikakvog smisla
kada bi svi ljudi bili geneticki istovetni.
Jednakost mogucnosti, bilo potpuna, o kojoj se sa-
roo sanja, ili delimicna, koja postoji u nekim drustvi-
ma, pre podstice nego sto sprecava grupisanje ljudi
slionih genetickih uslovljenosti. Neminovno je da se,
u proseku, muzicari cesce srecu s muzicarima nego
274
s naucnicima, inzenjerima, rvacima ili politicarima, dok
ce naucnici i inzenjer,i, zbog prirode posla i zajednic-
kih interesa, cesto biti u drustvu drugih naucnika, od-
nosno inzenjera. Isto vazi i za njihove porodice, pa
makar se one i ne zanimale mnogo za muziku, nauku
ili tehniku.
Blizina potencijalnih parova povecava izglede da
se ova potencijalnost ostvari. To je, na primer, poka-
zao Kavali-Sforca ( 1958) u svojoj brizljivoj studiji o
obicajima biranja bracnog druga medu stanovniStvom
jednog dela severne ltalije. Strukovna udruzenja tako-
de postaju zajednice za parenje, mendelovske popula
cije. To je jedan od izvora asortativnog parenja, koje
preovladuje u vecini ljudskih drustava. Ljudi s gene-
tickom iii sredinskom uslovljenoscu za slicna zanima-
nja imaju statisticki vece izglede da medu sobom sklo-
pe brak nego !judi s drugaCijom uslovljenoscu.
Drustvena klasa i prirodno odabiranje
Jos od Goltona, pre skoro sto godina, socijaldarvi
nisti uporno iznose da se drustvene klase razlikuju po
genetickim darovima i da su ove razlike nastale delo-
vanjem prirodnog odabiranja, koje povecava podobnost
svake posebne grupe !judi za odgovarajuce zanimanje.
Kako je to predocio Darlington (1953),
Geneticki sled aivilizacije ... sastoji se u tome da
geneticki utvrdene sposobnosti pojedinaca uticu na
njihova verovanja i ponasanje u drustvu; drugo,
posto izvrse taj uticaj, one, opet, uticu na to u ko-
jim ce se grupama ovi pojedinci pariti; i trece,
grupa za parenje odabira 'i koncentriSe geneticke
sposobnosti pojedinaca. Na osnovu ovog kruznog
sleda se sada maze videti da je diferencijacija dru
stva postavljena na genetickoj osnovi.
Ova hipoteza se ne moze tek tako odbaciti, vee svakako
zahteva da se sto blize ispita.
Covekova inteligencija, licnost, specijalne sposob-
nosti, zdravlje, snaga itd. u odredenom su stepenu us
lovljeni geneticki, kao i sredinski (glave 3-5). Ljudske
populacije zbilja sadrze geneticke varijante, od kojih
su neke viSe a neke manje podobne za izvesne sped
ja1izovane vrste rada, premda se, mazda, moze sma
t
f
275
trati da vecina Obicnih posJova ne zahteva vestine
koje svaki zdrav pojedinac ne moze lako steci. Teorij
ski bi mozda bilo mogucno oplemenjivati razlicite vari-
jetete !judi za razlicite poslove, ,isto onako kao sto se
oplemenjuju razliCiti varijeteti pasa, konja iii stoke.
Geneticar bi se ustezao da kaze koliko bi bio delotvo-
ran takav oplemenjivacki program, posto se cini da je
nasledljivost vestina prilicno niska, izuzev ne-
kih veoma specijalizovanih (mozda onih potrebnih rvac-
kim prvacima, muzickim virtuozima, istaknutim peva
cima, pesnicima i sl.). Pocev od Platonove Drzave, neki
autod su, bez prednosti poznavanja genetike, u svojim
utopijama preporucivali odbirno oplemenjivanje !judi.
Zelim da naglasim da ce se delovanje genetickib
odbirnih procesa razlikovati u zavisnosti od toga koliku
drustvenu pokretljivost data drustvo dopusta i koliko
su jednake mogucnosti njegovih pripadnika. StaviSe,
drustvena pokretljivost ce, uopste uzev, ici naruku ge-
netickom napretku, a njena odsutnost ce ga usporavati.
Razmotrimo prvo geneticku situaciju u drustvu s kruto
razgranicenim klasama iii kastama.
Pretpostavimo da klasu ratnika prvobitno obrazuju
ljudi koji su se istakli vojnickim junastvom, iii da kla
su drlavnika cine oni koji su dokazali svoju mudrost
i administrativne sposobnosti. Ako, argumentacije radi,
prihvatimo da su ovo junastvo i sposobnosti do odre-
dene mere geneticki uslovljeni, onda bi data kasta iii
klasa mogla da u poeetku ima visoku koncentraciju
gena koji svojim nosiocima podaruju vicnost i speci
jalne vestine. Istorija ukazuje da se to moglo dogoditi
u odredena doba i na odredenim mestima. Bez obzira
da li su im sposobnost,i bile uslovljene geneticki iii sre-
dinski, aristokratske elite imale su sasvim castan uC:i
nak u unapredivanju kulture, sto cak i marksisti ne-
rado priznaju. Takva je bila malobrojna aristokratija
u zlatno doba stare Grcke, kojoj je izdrlavanje i doko-
Iicu obezbedivao rad mase robova. Materijalno bogat
stvo i moe treba da budu samo sredstva za postizanje
drugih, viSih ciljeva; ipak, istorija nas uci da oskudica
i siromastvo ne deluju povoljno na kulturni procvat.
Kruti kastinski i klasni sistemi, medutim, genetiC-
ki se raspadaju i prestaju da deluju kao instrumenti
kulturnog napretka. Geneticka obdarenost zatvorenib
kasta i klasa nije dugog veka. Potomci sposobnih i ta
lentovanih roditelja cesto su daleko ispod njihovog ni
voa, jer se geneticka osnova mnogih, u IS'tvari vecine
276
varijabilnih ljudskih osobina sastoji od grupa gena cije
je pojedinacno dejstvo malo - od grupa poligena (vi
deti str. 121). Izrazito sposoban covek maze biti nosi
lac konstelacije gena koji su u veoma povoljnom medu-
dejstvu, ali genske konstelacije se raspadaju i njihovi
geni ponovo sortiraju pri obrazovanju polnih celija sle-
dece generacije. Mi nasledujemo gene, a ne genotipove,
svojih roditelja, a svojoj deci prenosimo svoje gene,
a ne genotipove. Kasta prvobitno regrutovana isklju
civo iz redova visokosposobnih ljudi saddace u slede-
Cim generacijama i izvestan broj manje sposobnih po-
jedinaca.
Da bi jedna kasta odrzala geneticku izvrsnost, nu-
zno je zaddati sposobne a odstraniti nesposobne- po
mogucstvu u svakoj generaciji. No ovo pretpostavlja
drustvenu pokretljivost, a bas nju klasne i kastinske
mede ne dopustaju. Nesposobni ce verovatno isplivati
na neki nacin i ostaviti svoje gene u populaciji klase.
Uz to, svekolika poluzabranjena ili zabranjena razmena
gena izmedu klasa najverovatnije ce se odvijati posred-
stvom uzimanja zena iz drugih, obicno nizih klasa. Ari-
stokrati su ubavost svojih buducih cesto stavljali iznad
kvaliteta njihovih gena. Odabiranje koje moze delovati
na osnivace kakve aristokratske elite, tako sto ih iz-
dvaja prema odredenim sposobnostima, neminovno sla-
bi, poniStava se iii preokrece u kasnijim generacijama.
Klasa upravljaca ili strucnjaka moze ostati kompeten-
tna uprkos ovom genetickom razblazenju, ali tada nje-
na kompetentnost nije viSe geneticka. Nasledno zani-
inanje ima tu prednost sto dopusta deci da se uce poro-
dicnoj struci od malih nogu.
Pogledajmo sada geneticke posledice jednakih mo-
gucnosti. Pretpostavimo da mogucnost sticanja obrazo-
vanja i prolazenja kroz specijalizovanu obuku te izbora
ma kakve karijere iskljucivo zavisi od predispozicija
decaka, a ne od sposobnosti njegovih roditelja da pla-
caju njegovo obrazovanje, pa cak i da ga valjano hrane
i vode brigu o njemu, kako bi se njegove moCi ispoljile.
Moguce je da ce nosioci onih gena koji idu naruku
izuzetnim muzickim sposobnostima veCinom postati
muzicari, posednici matematickih sposobnosti matema-
ticari, naucnih sposobnosti naucnici, itd. Zbog asorta-
tivnog parenja (videti ranije), ove ljudske grupacije bi,
bar u izvesnoj meri, poprimile obelezje mendelovskih
populacija, u kojima ce teziti da se koncentriSu geni
za neke specijalne sposobnosti. MuziCani., matematicari
277
i naucnici mogli bi, mozda, obrazovati elite, udrufenja,
drustva ili bratovstine. Pitanje je da li bi se ove elite
takode mogle smatrati drustvenim klasama; one bi po
malo cemu licile na drustvene klase u postojeCim dru-
stvima. u stvari, muzicarski potomci koji ne nasleduju
sposobnosti svojih roditelja ili njihovu istrajnost u vef-
banju, odnosno koji poseduju neke druge talente ili
sklonosti, automatski bi ispali iz muzicarskog udru-
'zenja. Nemuzicarski potomci kod kojih bi se javila
odgovarajuca geneticka obdarenost za muzicarstvo usli
bi u ovo udrufenje isto tako automatski.
Ironija je sto se cesto pretpostavlja da bi se pri-
znavanjem i uvafavanjem znacaja geneticke
nosti ljudskih sposobnosti opravdalo postavljanje kru-
tih klasnih meda i hijerarhijska organizacija drustva.
Hereditaristi su cesto politicki konzervativci. I obrnuto,
pristrasnost prema jednakim mogucnostima ide zajed-
no s demokratskim stanoviStem, s naglasavanjem zna-
caja sredine i omalovafavanjem nasleda (videti glavu
3). Ipak, cak i najelementarnije razumevanje genetic-
kih principa dovoljno je da covek uvidi da bi se
ticke razlike jedinki ili populacija jasno ispoljile jedino
u jednoobraznim sredinama. I obrnuto, sredinska
rogenost tezi da zamagli i prikrije geneticke razlike.
Sto je neko drustvo blize jednakim mogucnostima, to
je verovatnije da ce uocene razlike izmedu njegovih
pripadnika odrazavati njihovu geneticku razlicitost.
Nasuprot tome, nejednake mogucnosti deluju u pravcu
sakrivanja, izvitoperavanja i krivotvorenja genetickih
razlika.
Profesionalna i klasna diferencijacija u postojecim
drustvima nije, nasuprot Darlingtonovom miSljenju, po..
stavljena na genetickoj osnovi, upravo zato sto nijedno
od njih svojim pripadnicima danas ne prufa niti je pru-
zalo, koliko istorija zna, ni priblizno jednake moguc-
nosti. Sto su klasne mede kruce, sto su mogucnosti za
drustvenu pokretljivost manje, to je drustveno raslo-
javanje geneticki besmislenije. S druge strane, u dru-
'stvu otvorenih klasa, kako ga je nazvao Meks Lerner
(1957), zbilja je mogucno obrazovati elite koje bi u
odredenom stepenu bile geneticke. Prema Lerneru, dru-
stvo otvorenih klasa, bar u vidu u kome se uoblicava
u Americi, ne
znaci odsustvo staleza, klase, moci ili ugleda. Tac-
nije, ono znaoi klasni sistem koji nije kastinski,
'
.:'
!
'I
1. \
I I
278
koji se, otud, odlikuje velikom meduklasnom po-
kretljivoscu i prozimanjem ... U kome je smislu
ovo drustvo besklasno? Jedino u tome sto su klasne
formacije u njemu fluidne, sto je pokretljivost
pravilo a ne izuzetak, i sto je promena klase upe-
catljivo dostupna.
Diverzifikujuce odab.iranje
Kakve bi bile geneticke posledice drustva otvore-
nih klasa? Nase znanje nije ni izbliza dovoljno da bi
smo mogli dati pouzdan odgovor na ovo pitanje. Ame-
ricko i druga drustva otvorenih klasa relativna su no-
vina s obzirom nato koliko ljudskih generacija postoje,
a stepen njihove otvorenosti<< vremenom se menja.
Komunisticka drustva, za koja je mozda geneticki is
pravnije reCi da su klasno otvorena a ne besklasna,
jos su novija. Uz to, oblik u kome, kako se moze pret
postaviti, prirodno odabiranje deluje u drustvima ot-
vorenih klasa prilicno je osobit, i Meder ga je nazvao
disruptivnim, a ja ga radije zovem diverzifikujucim
odabiranjem ( disruptivan ukazuje na zbrku i nered,
a njih diverzifikujuce odabiranje ne izaziva).
Do diverzifikujuceg odabiranja maze doei kada se
jedna mendelovska populacija suoci s dve iii viSe sre-
dina, boraviSta iii nacina zivota koji idu naruku razli-
citim genetickim obdarenostima. Ishod je obicno ge-
neticka diverzifikacija - pojava raznoraznih genotipo-
va prilagodenih na odgovarajuce sredine. Sjajni eks
perimenti Todeja (1959), Todeja i Bouma (1959) te Mi
tisenta i Todeja ( 1960) na musicama drozofilama pru-
zaju model koji mozemo iskoristiti kao ilustraciju. Eks-
perimentatori su u 25 generacija musica odabirali one
s viSe i manje tzv. sternopleuralnih beta (cekinja ili
dlacica na odredenom delu tela). Odabiranje je vrseno
na sledeci osobiti nacin. Zasnovane su cetiri linije iii
familije, oznacene slovima A, B, C i D. U svakoj gene-
raciji su svi roditelji linija A i B imali najviSe cekinja
u populacijama iz kojih su poticali, a svi roditelji linija
C i D najmanje. Sledstveno tome, linije A i B su na-
zvane Visoke, a C i D niske. U svakoj generaciji su
zenke majke poticale iz populacija u cijem stvaranju
ucestvuju; muzjaci su uvek poticali iz druge popula-
cije. Na taj nacin, najcekinjastije zenke odabirane su
iz populacija A i B; visoke zenke iz linije A ukrstane
279
su svake druge generacije s takode najcekinjastijim
muzjacima iz linija B i D. Visoke zenke iz linije B
ukrstane su svake druge generacije s isokim mm-
jacima iz linija C i A. U linijama C i D odabirane su
zenke s najmanje cekinja. Niske zenke iz linije C ukr-
stane su svake druge generacije s najmanje cekinja-
stim muzjacima iz linija D i B, a niske zenke iz linije
D su, takode svake druge generacije, ukrstane s ni-
skim muzjacima iz linija A i C.
Prema tome, linije A i B odabiraju se po velikom,
a linije C i D po malom broju cekinja. Geni iz niskih
linija C i D, medutim, priticu linijama A i B, a iz Viso-
kih linija A i B linijama C i D. Kod coveka se lako
moze zamisliti donekle analogna situacija. Pretposta-
vimo da se jedna klasa ljudi sastoji uglavnom od viso-
kih osoba, a druga od niskih, te da se visokom rastu
daje prednost iii ide naruku u prvoj klasi, a niskom
u drugoj. Drustvena pokretljivost u takvom drustvu
mogla bi imati vid bracnog vezivanja najvisih pojedi-
21
.:! 20
en
= 19
e 1a ,
Cl
C.17
.a.:l
....... 16
c:
~ 1 5
a.:l
~ 14 ~ - - - - - - - - - - - ~ - - - - ~ - - - - ~ ~ - - - - - - ~ - - - - -
0
5 10. 20 25
generacije
Slika 9. Diverzifikujuce odabiranje po broju cekinja na
odredenom delu tela musice Drosophila melanogaster. U
Visokoj liniji (A) jedinke s najveoim brojem cekinja iz
visoke linije ukrstane su u svakoj generactji s jedinkama
koje su imale najveci broj cekinja u niskoj liniji. u ni-
skoj Hniji (B) jedinke s najmanjim brojem eekinja iz
niske linije ukrstene su u svakoj generactji s jedinkama
iz visoke linije koje su imale rnajmanji broj cekinja.
Eksperiment je pokazao da se, po broju eekinja, visoka
linija sve viSe odvajala od niske linije (sl>ika pribavljena
ljubaznoscu profesora Todeja).
280
naca iz niske klase za Visoku klasu, odnosno naj-
nizih pojedinaca iz visoke klase za nisku klasu. Eks-
perimenti Todeja i njegovih kolega ukazuju da drustve-
na pokretljivost ove vrste ne mora spreciti visoku
klasu da bude jos viSa, a nisku da bude jos niza.
Njihovi rezultati - naravno, u vezi s drozofilom -
dijagramski su prikazani na slici 9. Ona pokazuje sred-
nje vrednosti broja cekinja kod Visokih i Oiskih
linija u razlicitim generacijama tokom eksperimenta.
Mada uoceni pravac toka odabiranja izgleda prilicno
nepostojan, ocito je da se broj cekinja povisava kod
Visokih linija, a snizava kod niskih.
Odabiranje po obrazovljivosti
Da li smo, dakle, dosli do zakljucka, koji socijal-
darvinisti neprekidno isticu, da postojeca raslojenost
drustvenih klasa odrazava njihove urodene sposobno-
sti? Nismo. Ovo pitanje je mnogo sJozenije i, ko1iko to
danas mozemo shvatiti, pre ce biti da je suprotan za-
kljucak opravdan.*
Moguce je i, zbilja, verovatno da profesionalne raz-
like izmedu ljudskih populacija predstavljaju uvod u
neke geneticke razlike koje su s profesionalnima u ko-
relaciji. Ovo ni izdaleka nije apologija postojece raspo-
dele ekonomskih nagrada i uticaja u drustvima s kru-
tim klasnim medama, koju socijaldarvinisti i rasisti
pokusavaju da opravdaju. Naprotiv, vee smo pokazali
da upravo jednake mogucnosti mogu da budu podstrek
za obrazovanje genetickih elita a da nejednakost ometa
ovaj proces. Ali treba biti na oprezu da nam pri uoca-
vanju onog sto je ocigledno ne izmakne ono sto je
znacajno.
Strucnost u nekom zanimanju iii p()duhvatu ocito
povecava drustvenu a obicno i darvinovsku podobnost.
Ali postoji jedan vid kvaliteta koji u ljudskim drustvi-
ma jos vise povecava podobnost. To je sposobnost uce-
nja i sticanja strucnosti u rna kome posebnom od ne-
koliko zanimanja iii struka. Drugim re(;ima, specijali
zacijom za jedan posao moze se postati bioloski i dru-
stveno podoban, ali bi obrazovljivost, koja omogucuje
* Posto sam u nekim ranijim spisima pomenuo mogucnost razLicite
zastupljenosti nekih sposobnosti u ljudskim klasama i rasama, izvesni ko-
munisticki autori su me optuzili da sam ideolog rasizma. Mislim da to
nisam; no covek ne treba da izbegava raspravu o Dl!ucnim problemima
zbog toga sto mu g!edista namemo iskrivljuju.
281
izbor rna kog posebnog od nekoliko poslova, dala mak-
simalnu podobnost. Prednost obrazovljivosti izgledace
jos veca ako je posredi porodicna loza iii populacija,
a ne pojedinac. Izuzev, mazda, u indijskim kastama,
malo je verovatno da ce profesionalna specijalizovanost
trajati mnogo generacija. Za avo ima bar dva razloga.
Prvo, tokom evolucije jedne kulture neprekidno se jav
ljaju nova zanimanja i novi zahtevi u starim zanima-
njima. Sto je kultura slozenija, to novi pozivi br2:e na
staju. Kame su pre sto godina trebali avionski piloti,
i koliko danas treba kovaca tehnoloski razvijenim zem-
ljama? Drugo, cesto je sudbina neke porodice da prede
put Od jedne nule do druge za tri generacije, i to
ne samo u americkom drustvu relativno otvorenih kla-
sa. Geneticka specijalizacija je opasan nacin prilago-
davanja; s menjanjem zivotne sredine, specijalizacija
maze dovesti do izumiranja. Ova opasnost je najveca
u ljudskim drustvima jer se njihova zivotna sredina
najbr2:e menja.
Dobzanski i Esli Montegju (1947) istakli su da je
obrazovljivost ljudsko svojstvo kame prirodno odabi-
ranje najdoslednije ide naruku. Sposobnost koriScenja
iskustva, podesavanja ponasanja zahtevima i ocekiva-
njima okoline, obucljivost za svako raspolozivo zani-
manje ili profesiju u drustvu - ukratko, obrazovljivost
- podaruje ljudskim genotipovima najvecu darvinov-
sku podobnost. Kultura je coveku najmocnije sredstvo
prilagodavanja sredini; geneticki uslovljena obrazovlji-
vost mu je najmocnija bioloska prilagodenost kulturi.
Ovo glediSte nije ostalo neosporeno. Darlington
(1953) smatra da
individualna prilagodljivost u stvari predstavlja jed-
nu od najvecih iluzija zdravorazumskih posmatra-
nja. Ta iluzija je kriva za neke glavne greske dana-
snje politicke i ekonomske administracije. Poje-
dinci i populacije ne mogu se premestati s jednog
mesta na drugo ili iz jednog zanimanja u drugo,
posle obuke odgovarajuce duzine, da bi se ugodilo
nekom vrhovnom planeru, bas kao sto se ni brdan-
ski ratari ne mogu preobratiti u pucinske ribare
ili okoreli kriminalci u valjane gradane.
Uprkos svoj nepodesnosti i nepouzdanosti naseg pozna-
vanja ljudske genetike, mnostvo je podataka protivno
Darlingtonovom glediStu, i ti podaci su presudni.
282
EVOLUCIJA COVECANSTV.A
Istorija obiluje dokazima da se pojedinci i popu-
lacije mogu uspesno premestati s jednog mesta na dru-
go i1i iz jednog zanimanja u drugo. Dovoljno su to po
kazale industrijske revolucije u mnogim zemljama si
rom sveta. Bliski preci miliona industrijskih radnika
pretezno su bili veciti seliaci, zemljoradnici. Seoba
sa zemlje u industrijske gradove, i to u zamasnim raz-
merama, cak se i danas odvija u nekim nedovoljno
razvijenim zemljama. Uzmimo da ova seoba moze u
nekim slucajevima biti geneticki odbirna; no ona je
jos cesce posledica drustvenih uzroka, koji prkose ge-
netici. Treba li da verujemo da su milioni ratara imali
srecu da budu geneticki pretprilagotteni stajanju za fa-
brickim stolovima, radu na strugovima i resavanju teh-
nickih problema? Zar to ne prelazi granice lakoverno-
sti? Odista, pretprilagodeni jesu hili; ali ih je pretpri-
lagodio upravo mnogomilenijumski proces prirodnog
odabiranja, koji je pothranjivao obrazovljivost, i to u
svim ljudskim klasama i rasama - ukratko, u vrsti
Homo sapiens.
10. RASA
I to vam katem da ce mnogi
od istoka i zapada doci i sjeCe
za trpezu s Avraamom i Isakom
i Jakovom u carstvu nebeskome .
Matej 8:11*
Naucno ~ e v n j e ljudskih rasa staro je bar dva
veka. Pa ,ipak, malo je prirodnih pojava, a verovatno
ne postoji nijedan drugi vid ljudske prirode, oije se
istrai:ivanje toliko cesto batrgalo u zbrci i nerazume-
vanju. To je samo delom posledica pristrasnosti i stra-
sti izazvanih rasnim predrasudama i iz nj,ih proiziSlih
odbrambenih reakcija. Ovu situaciju prikladno opisuje
Vosbern (1953):
Za poslednj,ih pedeset godina - iako su li.zvrsni
deskriptivni podaci pridodati, tehnike usavrsene,
problemi rasvetljeni i definisani - malo je bilo
napretka u shvatanju procesa i obrasca ljudske
evolucije. Strategija fizicke antropologije sve se
manje hsplaCivala, i na kraju, strucna primena
tradicionalnih metoda dala je protivrecne rezultate.
Berdsel (1951a) ndje niSta manje odreden: Metodolo-
ski pristupi koji se danas koriste u izucavanju rasa su
Jscrpeni.
Ove ostre reCi ne treba tumaciti kao poricanje
vrednosti znanja koje je s toliko brizljivosti sakuplja-
lo nekoliko generacija fizickih antropologa. Korpus po-
dataka koje su oni prikupili ostace osnova za dalji rad
u vezi s rasnom varijacijom kod ljudi. Teskoce stvara,
kako se pokazalo, interpretacija ovih podataka, jer oni
nisu uvek sakupljani kako je trebalo - u svetlosti na-
* Sveto pismo staroga i novoga zavjeta (prevod Dura Daniciea i Vuka
Stef. Karadzic), Britansko i inostrano biblijsko drustvo, Beograd, 1955,
- Prim. prev.
284
sih danasnjdh saznanja. Problem 1s kojim se ,sada suo-
cava nauka 0 coveku jeste kako <izumeti bolje metode
za dalja posmatranja, koja ce dati suvislije rezultate.
A to iziskuje da se bolje upoznamo s bioloskom osno-
vom fenomena rase.
Mene pojma rase
Podroban prikaz istorije i sadasnjeg stanja prou-
cavanja ljudskih rasa ne hi bio umestan u ovoj knjizi.
Kaunt (1950) podesno je sazeo, u ob1iku antologije,
veliki deo prvih istrazivanja. Blumenbah (1752-1840),
koji je izvrsio klasifikaciju ljudskih rasa, bio je mladd
savremenik Linea (1707-1778), a ovaj je dao klasifika-
ciju celokupnog sveta prirode. U svojoj disertaciji iz
1715. godine Blumenbah je pode!lio covecanstvo na pet
rasa - kavkasku (belu), mongolsku (zutu), eHopsku
(crnu), americku (crvenu) i malajsku (mrku).
Medutim, boja koze oeigledno nije jedina osobina
po kojoj se ljudi razlikuju. Neki ljudi imaju pravu a
drugi talasastu, lako kovrdzavu, kudravu ili pepeljastu
kosu; neki imaju izbocene i uske a neki siroke i pljo-
snate noseve, tanke, debele ili posuvracene usne; nek:i
su visoki a neki niski ili patuljasti; neki imaju dugu-
ljastu, a neki oblu a neki ni duguljastu ni oblu glavu,
itd. Kada bi varijacije svih ovih osobina bile uskladene,
to bi potkrepljivalo klasifikaciju rasa. Ali one cesto
nisu uskladene: na primer, neki ljudi u juznoj Indiji
imaju veoma tamnu kozu, ali pravu ili talasastu kosu,
a Busmani u Juznoj Africi imaju pepeljastu kostu, aJJi
zuckastu kozu. Klasifikacija rasa izvrsena na osnovu
oblika kose razlikovala bi se oct klasifikacije zaS[].ovane
na boji koze, telesnoj visini Hi obliku glave.
Bilo je i pokusaja karakterizovanja rasa pomoeu
skupova osobina. Ljudi poput australijskih domoro-
daca, Melanezana s Nove Gvineje i susednih ostrva,
Polinezana s prostranog Pacifika, Ainua iz severnog
Japana i mnogi drugi ne mogu se uklopiti u Blumen-
bahovu petoclanu klasifikaciju; od njih su nacinjene
posebne rase. No gde je trebalo staviti tacku na umno-
zavanje rasa? Jedan autor je predlozio da se prizna
preko dve stotine rasa. Krajem devetnaestog i tokom
dvadesetog veka broj predlozenih klasifikacija rasa
bio je gotovo ravan broju klasifikatora. Zaista, sto se
RASA
285
rase dalje dele, to Jm je teze utvrditi grandee, jer ce
se nailaziti na neke prelazne populacije.
Jedno vreme bilo je u modi da se stanovnici Ev-
rope dele na nordijsku (visok rast, plava kosa, dugu-
ljasta glava), alpsku (srednji rast, smeda kosa, obla
glava) i mediteransku rasu (srednji rast, crna kosa,
duguljasta glava). To, izgleda, ima smisla ako se upo-
reduju stanovnici, reoimo, Svedske s onima Austrije,
Sicilije ili Spanije, mada se cak i ovde nailazi na neke
nezgodne pojedince i porodice. Neki svedani imaju
smedu ili emu kosu, a neki Spanci su plavokosi i pla-
vooki, pa ipak rse ne mogu razlozno iskljuciti iz rase
kojoj pripadaju njihova braca, sestre ili susedi. Stavi-
se, ako se stanovnici Nemacke, Francuske ili severne i
srednje Italije proucavaju od sreza do sreza, narilazi se
na sve moguce prelazne oblike izmedu nordijske, alp-
ske i mediteranske rase.
Pretpostavka da prisustvo tolikih prelaznrih i klasi-
fikaciji nepodlozlllih jedinki i grupa predstavlja rezul-
tat hibridizaoije ne izgleda nerazumna. lstorija zm.a za
brojne seobe ljudi, a u moderno doba pokretljivost je
zm.atno veca i sklapanje braka izmedu osoba razlricitog
porekla cesce. Moze biti, dakle, da su u proslosti posto-
jale jasno odelite, ciste rase, koje su sada utonule u
masi hibrida, mesanaca Hi polutana, izuzev, mozda,
nekoliko prezivelih na nekim izolovanim mestima. Ovu
ideju je, kako izgleda, prvi izneo Kant u 18. veku (vide-
ti Kaunt 1950), i ona je otada stalno prisutna, no sve
manje znacajna. Tatari su bili mongoloidi kada su se
naselili u istocnoj Rrusiji, aLi sedam velmva povreme-
nog stupanja u brak s beHm susedima pretvorilo ih
je u nesumnjivo prelaznu grupu. Nove rase se javljaju
u tropskoj Americi (smese Indijanaca, mediteranskih
belaca i crnaca), na Havajima (Polinezana, belaca i mon-
goloida), u nekim krajevima Sjedinjenih Ddava (or-
naca i belaca) i drugde. No kada se teorija drevnih ci-
stih rasa poblize ispita, uoeavaju se njene kobne sla-
bosti.
Kako se postupa pri utvrdivanju navodnih drevnih
rasa? Jedan od nacina je da se medu zivim ljudima
izabere nekoliko plemena, rodova, pa cak i pojooinaca
s podesnom kombinacijom osobina i da se oni progla-
se za prvobitne tipove iii izvore mesavina koje se
kod ljudi uoeavaju drugde. Kao predstavnici Cistih ra-
sa mogu se, na primer, odabrati ljudi visokog rasta,
plave i prave kose, oble glave, pravog nosa i tankih
286
usana, te ljudi niskog rasta, erne i kudrave kose, du-
guljaste glave, sirokog nosa i debelih usana. Tada hi se
svi ostali ljudi mogli na papiru prikazati kao !ishod
rekornbinacije osobina proistekle iz mesanja ,jzabranih
prototipova. AH, avaj, nema nikakvog razloga za mi-
sljenje da se covecanstvo ikada sastojalo od jedno-
obraznih rasa s potrebnim kombilllaoijama osobina (ili
bilo kojih drugih Oistih rasa), odnosno da su danasnji
ljudi potekli iz neke takve mesavine.
Takode, drevne rase se pronalaze tako sto im se
pripisuju neke karakteristike fosilnih lobanja [ skeleta,
koji su, u svakom slucaju, ostaci nekada postojecih
ljudi. Ovo je, naravno, utoliko lakse posto nas pri tom
ne sputava ni najmanje poznavanje spoljasnjih karak-
tedstika (pigmentaoija, kosa, oblik melcih delova Mea
i tela) ljudi Ciji su skeleti saeuvani. Uz to, obieno se
mogu na6i i fotograf,isati osobe cije proporcije glave i
tela pr!i.Li6no odgovaraju onima fosilnih primeraka.
Tipologija rasa
Tako ugledni antropolozi iz devetnaestog i s poeet-
ka dvadesetog veka kao sto to behu Broka, Topinar i
Ripli izjavili su da rasa predstavlja apstraktnu kon-
cepciju. Ona je postala toliko apstrakna da U dana-
snje vreme retko pronalazimo osobu, ako nam to uop-
ste polazi za koja u svim pojedinostima odgo-
vara nasem tipu rwse. Ipak, on za nas postoji (Topi
nar). Po ovom sistemu, ocigledno, svalci antropolog
moze pwizvoditi koje mu drago tipove rasa. Zatim,
kada su u modu usle biometrijske tehnike, Cekanov-
Stolihvo i njihovi sledbenici u Poljskoj, te Huton
i njegovi ucenici u Americi, pokusali su da populaoije
dalje podele na rasne komponente ili morfoloske ti-
pove, karakteriwvane nirom merenja. Huton i Djuper-
tjuis (1955) ispitali su veliki uzorak odraslih muskaraca
u Irskoj i podelm ih na tipove:
Cisti nordijski' 55 dinarski 1.728
nordijsko-
pretezno nordijski 649 -mediteranski 2.747
keltski 2.408 cisti mediteransici 33
istoenobaltickil 105 nordijsko-alpski 1.754
Kobna mana rasnih tipologija je 'to sto se do mor-
foloskih tipova dospeva nekom vrstom intuicije, a to
RASA
287
znaci da se oni proizvoljno odabiraju, eak i kada ih
biraju iskusni dstrazivaci. Ovaj se nedostatak ne moze
otkloniti nikakvom matemat:iclrom statistikom (videti
Rant 1959, ozbiljnu kritiku koju je napisao jedan od
Hutonovih najsposobnijih ucenika). Odabirajuci svoje
tipove poglavito na osnovu slicnosti s fosilnim primer-
oima, Kun (1939) je razH'kovao desetak tipova u evrop-
skim populaoijama. On je, medutim, priznao da su
>>tipicni pojedinci manje-viSe retki i da se stvame po-
pulacije poglavito sastoje od prelaznika. U najvecem
delu Evrope javljaju se dva iii nekol>iko tipova u istoj
populaciji.
Tipologije rasa ne razlueuju intrapopulacionu va-
rijabilnost, il!i polimorfizam, od interpopulacionih ra-
zlika, razlika 'izmedu mendelovsk,ih populacija (videti
str. 247). Na primer, da li u Irskoj Kelti stupaju u brak
s Keltima j dinarci s dinaroima? Da li drske porodice
u kojima je jedan roditelj Kelt a drugi nordijac iii
Mediteranac t'reba smatrati rasnim ukrstajima? Malo
je verovatno da se u Irskoj Hi bilo gde drugde :izbor
suprufnika obicno vrsi na osnovu brizljive analize
rasnog tipa. Neznatne a1i znacajne razlike, ikoje su
utvrdiii FiSer i Von (1939), u ucestalosti krvnih grupa
medu ljudima s razlioitim prezimenima u Engleskoj
ukazuju, jamacno, rna asortathmo parenje (videti pret-
hodnu glavu). Ali sve dok ne budemo raspolagali poda-
cima da neki obHk asortat.ivnog parenja utice na irske
rasne tipove, ovi ce morati da se smatraju proiz-
voljnim :iseecima sustinski neprekidne fenotipske va-
rijabilnosti.
Rasprostranjenost gena za krvne grupe u ljudskim
populacijama
Razlike dzmedu rasa mogu biti velike iii male. Vi-
deli smo u prethodnoj glavi da se populacije musice
Drosophila pseudoobscura koje zive na razHcitim nad-
morskim visinama u kalifornijskim planinama, uda-
Ijene nekoliko kilometara jedne od drugih, raziikuju po
relativnoj ucestalosti nekih hromosomskih oblika (ta-
bela 20), Prema tome, ove populacije su rasno odelite
medu sobom, alii im je odel1itost mala i cisto kvantita-
tivna. Populacije iste vrste u Kalifornijri i juznom Mek-
siku, udaljene nekih tri hiljade kilometara, razlikuju
se izrazitije - hromosomski oblioi rasprostranjeni u
I
288
juznom Meksdku ne javljaju se 'Hi su retki u Kalifor-
niji, i obmuto. Ova bi se odelitost mogla ozvani6iti
kada bi kalifornijska i meksicka rasa dobile latinska
imena. Ali to izgleda nije uputno, jer imena mesti'l
nastarrlka oVIih populacija sluze kao oznake isto tako
dobro kao ~ t o bi slufila i latinska imcna. StaviSe, geo-
grafslci prela1lne populacije su, u celini uzev, prela1lne
i po genetickom 'sastavu, tako da, u stvari, imamo la-
nac rasno odelitih populacija.
Slicno je stanje stvari kada SU posredi ljudske po-
pulaoije. Videli smo da je u velSanskim populacijama,
geografski skoro podjednako bliskim kao ~ t o su to
spomenute populacije drozofile, uoclj,iva neznatna a
ipak .macajna raznolikost u pogledu zastupljenosti ge-
na za A-B-0 krvne grupe (slika 8). Rec je o malim, spo-
rednim Hi mi:krogeografskim rasama. Razmotrimo sa-
da podatke s tabele 22, koja se odnosi na glavne ili
makrogeografske rase. Ona daje ucestalost gena za tzv.
rezus (ili Rh) krvnu grupu, koji ima desetak pozna-
tih varijanti (alela), a one su, iz razloga u koje ovde ne
moramo ulaziti, oznacene kombinaoijama malih i ve-
li:kih slova C, D ,j E.
Mozda je najupecatljiviji nalaz to da je gen cDe
daleko e ~ i u svim urodenickim afcickim populacija-
ma jufno od Sahare nego bilo gde u svetu. U popula-
oijama datim na tabeli 22 njegova ucestalost li:zmosi blli-
zu 60%, mada su zabelezene i ucestalosti od 48 pa do
preko 90% (Muran 1954). U Egiptu ona iznosi oko
17%, ~ t o je mnogo manje nego u podsaharskoj Afrioi,
ali viSe nego drugde. To nije nikakvo iznenadenje, po-
sto dolina Nila predstavlja konidor kroz koji su se
geni negroidnih populacija juzno od Sahare mileniju-
mima rasprostirali prerna Sredozemnom moru, i obr-
nuto. No valja imati na umu da je gen cDe ipak prli-
sutan u delicu genskog fonda skoro svuda u svetu: u
jednom uwrku Navaho-lndijanaca iz Ramaha, Novli
Meksiko, zastupljenost ovih gena iznosila je cak 28%
(iako to moMa treba potvrditi). Da li iz ovoga sledi da
su nekada svi ljudi u podsaharskoj Afrlici bili homozi-
gota po genu cDe a da ga niko drugde u svetu nije
imao? Da li treba pretpostaviti da Evropljani, Azijoi i
Amerikanci s genom cDe imaju medu precima crnce?
Takva pretpostavka ne bi imala nikakve osnove. Po
rasprostranjenosti je ovaj gen skoro kosmopolitski,
iako, iz nepomatih razloga, dostize naJVIiSu ucestalost u
Africi.
RAS.\
289
Razmotricemo sada Papuance ,g Nove Gvineje. Po
boji koze i crtama Iica, oni ne bi bili narocito upadljivi
na ulicama njujorskog Harlema. Da li je i kod njih,
kao kod Afnikanaca, gen cDe cest? Naprotiv, ovaj gen
je na Novoj Gvineji redak; ali tamo gen CDe doseze
ucestalost od preko 90%, skoro najviSu na rsvetu (ta
bela 22). Gen CDe ima u Africi, izuzimajuCi Egipat, ni-
zu ucestalost nego bilo gde dnlgde, ali je rasprostra-
njen medu Indoneianima, Melaneianima i australij-
skim domorocima, tj. medu populacijama koje su geo-
grafski najbliZe Novoj Gvineji. Po ucestalosti ovog ge-
na, Evropljani ,j Indijanci su obicno na sredokraCi riz-
medu Afrikanaca, s jedne strane, i Australazijaca, s
druge.
Gen cde, tzv. negativni Rh-fator, dostize najviSu
zabelezenu ucestalost medu Baskima, narodu s Piri-
nejskih planina, na granioi Spanije i Francuske, koji
je mozda ostatak pradavnih stanovnika zapadne Evrope.
Ovaj gen je prilicno rasprostranjen kod drugih Evrop-
lja:na (i, naravno, kod belih Amerikanaca), manje medu
Afrikancima i narodima jugozapadne Azije i Indije, a
redak Hi odsutan drugde (tabela 22). I tu je, opet, izne-
sena hipoteza da je negativllli Rh-gen nastao u Evropi,
da su preci Baska mogli biti homozigotni po njemu i
da je on usled mesanja rasa prodro u druge populacije.
Ova hipoteza je izgledala prihvatljiva iz jednog poseb-
nog razloga. Deca iz brakova u kojima je majka homo-
zigotna po negativnom Rh-genu a otac homo1ligotan ili
heterozigotan po pozitrivnom Rh-genu (cetiri od osam
gena na tabeH 22, koja imaju veliko slovo D) podlozna
su obolevanju od izvesnog oblika zutice. Ako se ne
podvrgnu posebnom lecenju, ona mogu umretri ubrzo
po rodenju, pa cak i pre njega. U populacijama gde je
u manjini, negativni Rh-gen je u nepovoljnom poloiaju
sto se odabiranja tice. Tesko je, medutim, objasnim ka-
ko je populacija poput pretpostavljenih predaka Ba-
ska uopste mogla postati homozigotna po negativnom
Rh-genu. Izgleda verovatni.ie, sve u svemu, da negativ-
ne Rh-gene u mnogim ljudskim populaoijama odriava
neki mehanizam kao sto je izvesna prednost heterozi-
gota s pozitivnim i negativnim Rh. Medutim, uopste se
ne zna kakva bi to mogla biti prednost.
Jos najmanje osam gena odreduju uoblicljiva imu-
noloska obelezja ljudske krvi. To su klasicni gen iii
gen ABO, zatim gen M-N, luis, P, kel, luteran, dafi i kid
(neka od ovih imena odnose se tna tvorce krvnih se-
N
\0
Tabela 22
0
Procentualna ucestalost osam oblika gena za krv'1u grupu Rh kod raznih populacija
(po Muranu 1954)
Geni
Populacija CDE CDe CdE Cde cDE cdE cDe cde
tr1
EVROPA
<:
0
Englezi 0,1 43,1 0 0,7 13,6 0,8 2,8 38,8
8
(")
Danci 0,1 42,2 0 1,3 15,1 0,7 1,8 38,8

Nemci 0,4 43,9 0 0,6 13,7 1,0 2,6 37,8
(')
Italijani 0,4 47,6 0,3 0,7 10,8 0,7 1,6 38,0
0
tii
Spanci 0,1 43.2 0 1,9 12,0 0 3,7 38,0 (')
Baski 0 37,6 0 1,5 7,1 0,2 0,5 53,1
>
z
en

AFRIKA

Egipcani 0 49,5 0 0 9,0 0 17,3 24,3
Hutu 0 8,3 0 1,6 5,7 0 62,9 21,6
Kikuju 0 7,3 0 1,4 9,9 1,4 59,5 20,4
Sona (J. Rodezija) 0 6,9 0 0 6,4 0 62,7 23,9
Bantu (J. Afrika) 0 4,7 0 5,8 8,5 0 59,6 21,4
Busmani 0 9,0 ,0 0 2,0 0 89,0 0
Populacija CDE CDe CdE Cde cDE cdE cDe cde
AZIJA
Jemenski Jevreji 0,5 56,1 0 1,0 7,9 0 6,4 28,2
lstocni Pakistan 1,6 63,3 0 6,5 7,6 0 3,9 17,1
Juina Kina 0,5 75,9 0 0 19,5 0 4,1 0
Japanci 0,4 60,2 0 0 30,8 3,3 0 5,3
AUSTRALAZIJA
Australijski

domoroci 2,1 56,4 0 12,9 20,1 0 8,5 0
PapuanciJ 1,6 94,4 0 0 2,0 0 2,0 0

Javanci 1,2 84,0 0 0 8,3 0 6,5 0
Marsalska ostrva 0 95,1 0 0 4,4 0 o.s 0
AM ERIKA
Eskimi (Grenland) 3,4 72,5 0 0 22,0 0 2,1 0
Cipeva 2,0 33.7 0 0 53,0 3,2 0 8,0
Blad 4,1 47,8 0 0 34,8 3,4 0 9,9
Navaho 1,3 43,1 0 0 27,7
0 28,0 0
N
\0
-
!
! '
292
ruma pomocu kojih su ti geni otkriverri). Literatura o
varijacijama svojstava ljudske krvi je ogromna; naju-
mesnije su je objedinili Bojd (1939) i Muran (1954; ovo
delo sadr:li upute na 1.716 publikacija), Muran et al.
(1958) i drugi. Ovde je mozemo sazeti samo u najkra-
Cim crtama.
Razmotrimo najpre sistem ABO, koji je najduze
poznat i najsire proucen. Populacije su vecinom me-
savine ljudi krvne grupe 0
1
A, B iH AB. Izuzetak su In-
dijanci u Srednjoj i JuznoJ Amcrici, koji gotovo odre-
da imaju krvnu grupu 0; austra1ijski domoruci i se-
vernoamericki lndijanci imaju grupe 0 i A, ali. ne i
B ili AB (izuzev kao posledicu mesanja s evropskim
najeznicima). Gen B je najceS6i kod populacija u srcu
Azije i u lndiji (gde Cini viSe od 30% genskog fonda),
a ucestalost mu se smanjuje u pravcu zapada (ispod
10% u zemljama uz Atlantski okean i najveci deo Sre-
dozerm:J.og mora), kao i u pravcu istoka (Japan, Filipini,
Nova Gvineja, pacificka ostrva). Nasuprot tome, gen
A je cesci u Evropi nego u Aziji i Afnioi. Cest je i u
nekim delovima Australije, a najviSu zabelezenu uce-
stalost, do 80%, dostize u genskom fondu lndijanaca
Blekfit i Blad, koji :live u severozapadnom deh.t Sjedi-
njenih Dr:lava i susednom delu Kanade.
Krvna grupa M je najrasirenija medu lndijanci-
ma, a najmanju ucestalost ima medu australijskim do-
morocima i Melanezanima. U najvecem delu Evrope,
Azije i Afrike gen M je nesto ces6i nego gen N (M cini
50 - 70 procenata genskog fonda). Podataka o geo-
grafskoj rasprostranjenosti ostalih gena za krvne gro-
pe mnogo je manje. Ucestalost gena S (gena sckretora)
u najvecem delu Evrope, Egiptu i Japanu ,iznosi bliiztt
50%; kod americkih Crnaca oko 38%; a skoro 100%
kod lndijanaca. Ucestalost gena P takode ~ n o s oko
50% u Evropi, ali je znatno viSa medu crncima (pre-
ko 80%), a niza medu Kinezima i juznoamerickim In-
dijanoima.
Geni kel (K) i luteran (Lu) imaju ucestalost od
5% u vecini evropskih populacija. Ucestalost gena K
je jos manja u Africi (izuzev kod Busmana), u Kini,
Malaji i kod veCine lndijanaca; izgleda da je gen Lu
odsutan u lndiji i Australiji. Geni dafi (Fy) i kid (Jka)
daju naslutiti da su veoma interesantni, ali je nase zma-
nje o nj<ima vrlo nepotpuno. Ucestalost Fya u Ewopi
iznosi oko 40%, izuzev medu Laponcima (55 - 81 %),
ali je viSa u Aziji (70-90o/o), a niza u Africi (6--So/o).
RASA
293
Ovaj gen dma visoku ucestalost lkod veCine ispitanih
Indijanaca, ali je, kako izgleda, odsutan u jednom juz-
noamerickom indijanskom plemenu. Jka cini oko 50%
genskog fonda ru Engleskoj i medu belim AmeJ1ikanci-
ma, ali oko 78% kod crnaca i 100% u jednom pleme-
nu Dajaka na ostrvu Borneo. Na osnovu uvodrrih pro-
ucavanja, gen dijego (Dia) je, cini se, odsutan kod be--
laca i crnaca, ali prisutam kod lndijanaca, K1neza i Ja-
panaca.
Bojdova klasifikacija ljudskih rasa
Proucavanja rasprostranjenosti krvnih grupa u po-
pulacijama sirom 'SVeta napreduju brzo. U ne tako da
lekoj budru6nosti. treba da bude moguce da se svaka
ljudska populacija objektivno kvantitativno opiSe s
obzirom na gene za krvne grupe u sastavu njenog gen- .
skog fonda. Treba, medutim, da bude jasno da se na
taj nacin opisuju i karakterisu mendelovske popula-
cije, a ne pojedinci.
Na primer, 1ispitivanje krvi pisca ove lmjige (obav
ljeno ljubaznoscu P. Livna) pokazuje sledece: tip 0,
gen M homozigotan, heterozigot po Rh-genima CDe i
cDE, heterozigot S/s, odsustvo gena P, K i Lua, a pri-
sustvo gena Fya. Kakav se zakljucak o mojoj rasi moze
izvesti iz ovih podataka? Malo je verovatno da sam uro-
denik iz podsaharske Afrilke, jer tamo ucestalost he-
terozigota CDe/cDE iznosi samo oko 2%. Verovatnoca
je prilicno mala i da sam Melanezanin ili australijski
domorodac, posto su homozigoti M retki medu njima.
Inace je genotip moje krvne grupe dovoljno neodre-
den da se osobe sliooe gens>ke konstelacije mogu naci
u mnogim delovima sveta.
Da H time krvne grupe gube vrednost kao merilo
za klasifikaciju rasa? Nikako; dobri su izgledi da raz-
like otkrivene proucavanjem krvnih grupa dadu valja-
nu osnovu za procenjivanje srodnickih veza izmedu
ljudskih populacija. Bojd (1950, 1953) je predlozio sle-
deeu petoOlanu klas:ifikaciju rasa:
1. evropska (kavkazoidna) - visoka ueestalost Rh-gena
cde i CDe, umerena ucestalost ostalih gena za krvne grupe;
gen M obicno zastupljen neznatno iznad, a gen N ispod 50%
2. africka (negroidna) - veoma visoka ucestalost Rh-
-gena cDe, umerena ucestalost ostalih gena za krvne grupe
294
3. azijska (mongoloidna) - visoka ucestalost gena B,
retkost ili potpuno odsustvo gena cde.
4. indijanska - pretezno homozigotni gen 0, ali ne-
kada i visoka ucestalost gena A; odsustvo gena B, retkost
i1i potpuno odsustvo gena cde, visoka ucestalost gena M
5. australoidna - umercna do visoka ucestalost gena A,
malo ili nimalo gena B, odnosno cde, visoka ucestalost
gena N.
Bojd je takode postulirao mogucnost da je na ev-
ropskom kontinentu postojala sesta rasa, ranoevrop-
ska- u kojoj je Rh-gcn cde bio veoma visoko zastupljen
a gen B verovatno odsutan - ciji su preziveli pripad-
nici Baski. Ovaj istraiivac nije koristio podatke o ge-
nima P, K, Lu, Fy i Jk, jer ih nije bilo 'ili su bili od-
vise oskudni u vreme kada je on pisao. Izuzev hipote-
ticne ranoevropske rase, Bojdova klasifikacija ne sa-
drzi upadljive novine u poredenju s klasifikacijama
antropoloskih klasika. Medutim, to sto je on ispitiva-
njem krvnih grupa potvrdio ove klasifikacije niposto
nije osrednje dostignuce.
Kun-Garn-Berdselova klasifikacija rasa
Vee je istaknuto da vrednost krvnih grupa za pro-
ucavanje rasa lezi u preciznosti njihove dijagnoze i
lakoCi s kojom se uocene razlike mogu izra:zJiti genskom
ucestaloscu u proucavanim populacijama. To sigu.mo
ne znaCi da lakse vidljive razlike - po boji, stasu, ob-
liku kose, itd. - treba zanemariti. Kun, Garn i Berd-
sel (1950) te Garn (1961), s duznim uvazavanjem svih
uocljivih fizickih osobina, predlozili su nesto finiju po-
delu nego Bojd. Garn razaznaje sledeCih devet glavnih
))geografskih rasa:
amerikanidsku - prekolumbovske populacije tri Ame-
rike
polinezidsku - ostrva istocnog Pacifika, od Novog Ze-
landa do Havaja i Uskrsnjeg ostrva
mikronezijsku - ostrva zapadnog Pacifika, od Guama
do Marsalskih i Gilbertovih ostrva
melanezijsko-papuansku - ostrva zapadnog Pacifika,
od Nove Gvineje do Nove Kaledonije i ostrva Fidzi
australijsku - australijske domorodacke populacijt;.
azijsku - populacije koje se prostiru od
i jugoistocne Azije do Tibeta, Kine, Japana, Mongolije, 1
sibirska urodenicka plemena
RASA
295
indijsku - populacije indijskog potkontinenta
evropsku - populacije Evrope, Bliskog istoka i Afrike
severna ad Sahare; danas rasprostranjena sirom sveta
africku - populacije Afrike juino od Sahare.
Kun, Garn i Berdsel (1950) predlafu i klaSiifikaciju
s nesto finijom potpodelom na 30 rasa, a Garn (1961) na
32. Podesno je, smatram, kombinovati ove dve klasifika-
cije, cime dobijamo sledeCi sistem od 34 rase (videti i
sliku 10):
1. severozapadna evropska - Skandinavija, severna
Nemacka, severna Francuska, zemlje Beneluksa, Ujedinjeno
Kraljevstvo i Irska
2. severoistocna evropska - Poljska, Rusija, veCina
danasnjeg stanovniStva Sibira
3. alpska - ad srednje Francuske, jufne Nemacke,
Svajcarske, severne Italije na istok do obala Crnog mora
4. mediteranska - narodi na obema stranama Medi-
terana, ad Tangera do Dardanela, Arabije, Turske, Irana,
Turkmenije
5. hinduska - Indija, Pakistan
6. tunguska - Turkestan, zapadna Kina
7. tibetanska - Tibet
8. severna kineska - severna i srednja Kina i Man-
dfurija
9. klasicna mongoloidna - Sibir, Mongolija, Koreja,
Japan
10. eskimska - arkticka Amerika
11. jugoistocna azijska- juzna Kina do Tajlanda, Bur-
me, Malaje i Indonezije
12. ainu - domorodacko stanovniStvo severnog Japana
13. laponska - arkticka Skandinavija i Finska
14. severnoamericka indijanska - starosedelacke po-
pulacije Kanade i Sjedinjenih Drzava
15. srednjoamericka indijanska - od jugozapadnog de-
la Sjedinjenih Ddava, preko srednje Amerike, do Bolivije
16. juznoamericka indijanska - prvenstveno zemljorad-
nicki narodi Perua, Bolivije i Cilea
17. fuegidska- nezemljoradnitki stanovnici jufnog de-
la J uzne Amerike
18. istocna africka - istoena Afrika, Etiopija, deo SUt-
dana
19. sudanska - veCi deo Sudana
20. sumska crnacka - zapadna Afrika i veliki deo
Konga
21. bantu - Juzna Afrika i deo istocne Afrike
22. busmanska i hotentotska - domorodacki stanovnicl
Juine Afrike
23. africka pigmejska - stanovniStvo niskog rasta koje.
zivi u tropskim kiSnim sumama ekvatorske Afrike
296
24. dravidska - domorodacke populacije jufne Indije
i Cejlona
25. negritska - populacije niskog rasta i kudrave kose
razasute od Filipina do Andamana, Malaje i Nove Gvineje
26. melanezijsko-papuanska - od Nove Gvineje do
ostrva Fidzi
27. merinska - domorodacko stanovngtvo jugoistocne
Australije
28. karpentarijska - domorodacko stanovniStvo sever-
ne i srednje Australije
29. mikronezijska - ostrva zapadnog Pacifika
30. polinezijska - ostrva srednjeg i istocnog Pacifika
31. neohavajska - nastajuce stanovniStvo Havaja
32. ladinska - nastajuee stanovniStvo Srednje i Jufne
Amerike
33. severnoamericka obojena - tzv. crnacko stanovni-
~ t v Severne Amerike
34. juznoafricka obojena - analogno stanovnistvo Jtd-
ne Afrike.
Ima jedna znacajna razlika :izmedu Kun-Garn-Berd-
selove klaslifikacije i brajnih pre nje predlozenih klasifi-
kacija zbog kaje je njihav poduhvat pianil'skli. Rec je a
eksplicitnam priznanju da su rase mendelovske papu-
lacije, koje se vremenam menjaju, a ne apstraktni ti-
pavi ili komponente. Klasifikacije rasa treba da od-
razavaju stanje stvari na datam vremenSilrom stupnju, i
u budu6nasti ce mazda moratd da se preinace. Postanak
cetiri od 34 navedene rase moze se datirati u okviru
poslednjih 400 ili manje godina. Severnaamericka aboje-
na rasa (33) nastala je mesanjem rasa 20, 21, 1, 3, 4, a
veravatna i nekih drugih; juznaamericka obajena (34)
ad 21, 22, 1 i 3; landinska (32) bar od 15, 16, 4, 20 .i 21;
a neahavajska (31) ad 30, 1, 9 ~ dela 4, 8 i 11. Zbog svog
skorasnjeg hibridnog porekla, ave rase nisu manje stvar-
ne i prirodne od ostalih navedenih. Mnoge ili sve stare
papulacije bile su mesavitag porekla u avo ili ana daba
svaje istarije. Vee su se neandertalci diferenciralri na lo-
kalne rase, ad kojih su neke veravatna razmenjivale
gene s rasama C:ija je kolektivna oznaka sapiens
(glava 8).
Klasifikacija bi preterana pajednostavl]'ivala stvar-
nu situaciju kada bi implicirala da su njene kategarije
- rase, vrste Hi rodavi - ekvivalentne u svakam pagle-
du. Kun, Gam i Berdsel jasna su pakazali da su rase
raznavrsne. Merinci, Ainui, negriti, Busmani, Karpenta-
rijanci, a mazda i neki drugi, predstavljaju astatke drev-
nih populacija, cija je rasprastranjenost hila u proslosti
1 tJVTO,otkl
2 severolstoena avroptlila
3 alpska
4 mediterena'ka
5 hinduska
6 tunguska
7 tJbetanska
8 severna kineaka
9 klaslna mongoloidftl
10 eskimska
11 jugoistol!na uiJska
12 ainu
13 Japonska
14 severnoamerieka indljanska
15 srednjoamerittc.a indijanaka
16 jufnoamerleka lnclljanska
_11 lutgldaka
.,., lstotna afrltlra
19 sudanska
20 !umska--crnaka
21 bantu
22 i
23 afritka pigmejska
24 dravldaka
25 negritska
26 melanezljskopapuanaq
27 merlr.ske
21:1 karpentariJSka
29 mJ.Icronezljs!fl)
30 polin&zijs.lca
31 neohavaJ&ka
32 lad;uska
33 aevernoamerika obotena
3f obojM&
30;31

.,. A-_30
... t
.
.29 ' 28
.-:-.
.... ' .'\,

Slik(L 10. Geogra5oko javljanje glavnine trideset t eeliri ljudske

IV

298
mnogo veca nego danas. Neki od n}ih tonu !i pretapaju
se sklapanjem braka sa susedima, iii pak izumiru. Spo-
menute nove rase jos uvek su u fazi formiranja; njihovi
genski fondovi, ne bas jasno odvojeni od genskih
fondova njihovih suseda, jos uvek nemaju unutrasnju
povezanost. Na primer, ladini su u nekim latinskoame-
rickim driavama u stvari drustvena klasa, a u razlicitim
zemljama cine geneticki razlicite populacije, izmedu ko-
jih su geneticke veze malobrojne ili ih uopste nema. Hin-
dusi su slozen mozaik kastinskih populacija, koje jedva
da se medusobno ukrstaju. Severni Kinezi, klas<icni mon-
goloidi i jugoistocni Azijci (8, 9, 11) predstavljaju ogrom-
ne mase covecanstva, koje obrazuju brojne geografsld
odvojene mendelovske populacije, a ove bi se takode
mogle smatrati razlicitim rasama iii staviti u okvir jed-
ne. Isto vazi i za evropske populaoije (rase 1--4), koje
su poodmakle na putu srastanja u jecLnu rasu.
Rase, podvrste, varijeteti, sojevi i etnicke grupe
Bojd je 'razaznavao pet, a Kun, Gam ,i Berdsel devet,
trideset, odnosno trideset i dve rase. Da l1i iz ovoga sle-
di da su neke od tih klasifikacija nuzno pogresne? Ne,
sve mogu bitJi tacne; treba uvek imati na umu da se,
iako su rasne razlike objektivno ustanovljive cinjenice,
razazmaje onoliko rasa koliko je u datoj prilici podesno.
Proucavanje rasa ima dvostruku svrhu. Kao god sto
zoolozi uocavaju veliku zivotinjsku raznovrsnost, tako
se antropolozi suocavaju s ljudskom raznovrsnoscu.
Klasifikaoija i sistematizacija su sredstva kojima se raz-
novrsnost cini shvatljivom i podatnom. U biologiji i an-
tropologiji je klasifikacija isto toliko neophodna, iz istog
razloga, kao i u nekoj velikoj biblioteci: knjiga stav-
ljena na pogresno mesto maze biti isto tako beskorisna
kao sto je to i izgubljena knjiga. Proucavanje rasa ima
prakticnu svrhu - olaksavanje opstenja medu prouca-
vaocima coveka, koji moraju biti u stanju da naznace
koje ,su narode posmatrali. No rasa je i predmet nauc-
nog proucavanja i analize, jednostavno zbog toga sto
predstavlja prirodnu cinjenicu. zelimo da shvatimo, po
Vosbernovim reCima, proces ,i obrazac ljudske evolu-
cije, kao i njeno mesto u evoluciji zivota uopste. Prag-
maticka i teorijska proucavanja rasa treba da se uza-
jamno dopunjuju, a ne da se nadmecu. Na zalost, ume-
RASA
299
sto da ispu:njavaju dvostruku svrhu, ona povremeno
imaju i nehotice suprotne ciljeve.
Idealno govoreCi, klasifikacija rasa treba da uzme
u obzir sve vanijabilne osobine. Desilo se da krvm.e grupe
budu osobine Cija se genetika najbolje poznaje; osobine
koje se lakse zapazaju - na primer boja koze, oblik
kose, nosa iii usana, itd. - jesu poligene, i njihova ana-
liza nigde nije ni priblizno napredovala koliko ana1iza.
krvnih grupa. Klasifikacija nije samo nauka nego i
umetnost, jer, kako je vee istaknuto, razlicite osobine
ne variraju u onako predusretljivoj saglasnosti kako hi
to klasifikator mozda pozeleo: klasifikaoije zasnovane
na krvnoj grupi, boji koze iii obliku kose nece se pot-
puna podudarati. Dobar klasifikator je onaj koji maze
razluciti rase taka da se pri tom najmanje mogucno
ogres1i o bilo koju osobinu. Matematickd statisticari (Pir-
son, FiSer, Mehelenobis i drugi) ,jzumeli su tehnike -
nazvane koeficijentima rasne slionosti, diskriminantnim
funkoijama i generalizovanom distancom - koje su na-
menjene smanj1ivanju umetnicke i uvecavanju naucne
komponente u klasifikaciji. Ove tehnike su nadobudne,
ali do danas su za klasifikaciju uCinile kolilko i mehanic.,
ki klavir za muziku.
Svako ce, verujem, priznati da idealnu klas:ifikaciju
ljudskih rasa tek treba predlozini. Postojece klasifika-
cije su uslovne, ali sluze kao sredstvo za katalogizaciju.
lpak, iz ovoga ne sledi da su rase proizvoljni i puki
izumi klasifikatora; neki autori su svojim iskaZJima do-
veli sebe do poricanja da u ljudskoj vrsti uopste postoje
rase! Recimo sasvim nedvosmisleno sta je u vez s rasa-
rna proizvoljno a sta nije. Rasne razlike su prirodne
cinjenice koje se. pod uslovom da su dovoljno prouce-
ne, mogu objektivno utvrditi: mendelovske populacije
bilo kog tipa, od malih plemena do stanovnika jedne
zemlje i jednog kontinenta, mogu se ali ne moraju raz-
likovati po ucestalosti nekih genetickih varijanti. Ako
se razlikuju, one su rasno odelite.
Brizljivo proucavanje pokazace da se ve6ina popu-
lacija razltikuje, bar ne:llnatno, u pogledu ucestalosti
odredenih gena. Iz ovoga ne sledi, medutim, da rase
treba neograniceno umnozavati i deliti. Rasna imena
su proizvoljna; proucavalac coveka ide u imenovanju
rasno odelitih populacija onoltiko daleko koliko smatra
uputnim. Raza:l)navanje samo pet Blumenbahovih rasa
nije podesno, jer rnjegova petoclana podela ignoriSe
300
neke vrlo osobene populaoije; isto tako, imenovanje na
stotine rasa je neprakticno.
Ljudske rase nisu ni viSe ni manje objektivne i1i
realne nego rase drugih vrsta, mada su tde za pro-
ucavanje. Ovu cinjenicu treba naglasiti jer je zamag-
ljuje terminologija. Darvin je radije koristio Val1ije-
tet nego rasU<<, a okosnica njegove argumentacije u
Postanku vrsta sastojala se u tome da vrste nisu niSta
drugo do izrazito divergirani ,j osobeni varijeteti. Me-
dutim, Darvin nije isticao koliko njegovi sledbenici da,
bar kod organizama sto se mnoze polno i van srodnic-
kog kruga, varijeteti koji mogu postati zacetne vrste,
five na razli6itim teritorijama. Politipska vrsta je ona
geografski diferencirana na lokalne varijetete dli rase.
Ali Varijetet se ponekada upotrebljava (Hi zloupotreb-
ljava) i za oznacavanje osobenih oblika unutar jedne
populacije - drugim recima, za oznacavanje p o l m o r ~
fa, kao i sorti (klonova, cistih linija) oblika koji se
mnoze bespolno ili samooploduju (npr. varijeteti vo-
caka, koje se razmnozavaju kalemljenjem, ili psenice
~ jecma, koji -su pretezmo samooplodni). Zbog ove
dvosmislenosti, savremeni sistematicari obicno izbega-
vaju termin varijetet i ukazuju na geografski odvo-
jene, alopatricke rase kao na podvrste<<.
Ljudske rase su, dakle, podvrste vrste Homo sapiens.
Podvrste Zlivotinja i biljaka oznacavaju se troclanim
latinskim izrazima; stoga bi se mogla takode izmisHti
imena kao Homo sapiens africanus, Homo sapiens
mongolicus itd., ali to nije obicaj u oblasti proucavooja
coveka. Ljudske podvrste se mnogo teze proucavaju
nego zooloske, jer su ove gotovo uvek alopatricke, dok
razLicite ljudske lrase mogu da zive i na istoj tenitoriji,
pri cemu drustvena izolacija zamenjuje geografsku.
Ipak, i zoolozi sa svojim podvrstama cesto zapadaju u
s'kripac veoma nalik na onaj u koji zapadaju antropo-
lozi sa svojli:m rasama.
Na koliko podvrsta treba izdeliti vrstu? Malli se-
vernoamericki glodar Thomomys bottae ima nekih 150
imenovan:ih podvrsta, sto mnogi zoolozi smatraju pre-
teranim. Predlozeno je (Majer 1942) da se opisivaci
podvrsta dde tzv. pravila od 75 posto, tj. da nijedna
podvrsta ne dobije ime ako nismo u stanju da u nju
klasifUkujemo 75% iii viSe jedinki. Vilson i Braun
(1953) izazva1i su buru u caM vade zalafuCi se da se
podvrstama uopste ne daju imena. To je nagnalo dru-
ge sistematicare na raspravu, ponekada 5 Z:ustru, o dob-
RASA
301
rim 'i losim strana:ma 1imenovanja podvrsta (u vezi s
daljim uputima videti Edvards 1954. i Pimentel 1959).
Ove polemike nisu strane ni antropolo:z:ima. AH mora
ostati jasno da se spor vodi oko celishodnosti imeno-
vanja podvrsta, a ne oko postojanja rasrrih razl,ika!
Na rase pasa, konja, stoke i druglih domaCih zivoti-
tinja obicno se 'l.l!kazuje kao na sojeve. Popust ljud-
skih rasa te podvrsta divljih i biljaka, sojevi
su mendelovske populacije koje se razlikuju po uce
stalosti odredenih gena. U veZJi sa sojevima domaCih
zivotinja od znacaja je to da nj<ihovu reprodukciju nad ...
zire covek: stene pogresne boje za dati soj >>skartira
se da bi se odrfala vizualna odelitost soja (medumm;
kod nekih sojeva konja dopustene su razne boje dlake).
Covekov nadzor omogucava simpatrioku koegzistenciju
nekoliko sojeva iste vrste bez mesanja. Zamena geo-
grafske izolacije kod domaCih zivot1nja covekovim nad-
zorom nad reprodukcijom poredena je s drustvenim
ciniooima koji upravljaju ljudskom reprodukcijom, do-
pustajuCi simpatricku koegzistenciju dve ili viSe ljud-
skih rasa; no s ovom analogijom ne treba prekardasiti.
Tridesetih godina, kada su antropolozi i biolo1Ji
fudeli da se ograde od hitlerovskog pr:ostituisanja ra
snog pojma, za ljudske rase predlozen je termin etnic-
ka grupa<<. Pitanje je da li je novo ime od velike vajde
u borbi protiv rasnih predrasuda: etni6ka grupa se
moze .isto tako Ijuto mrzeti kao i rasa. No sumnjiva je
ispravnost kor.iScenja takvih izgovora u nauci. Neka
onaj kome se to svida govori o etnickim grupama, ali
vara iskaz, na primer, da covek nema rase, vee samo
etnicke grupe<<. Bioloski gledano, etnicke grope su ista
pojava kao i rase, podvrste i sojevi. Imphlkacija da bi
rasne predrasude bile opravdane kada bi covek imao
rase znaci pravdanje rasnih predrasuda.
Ne zelim da tvrdim da se sve rase svih vrsta mogu
smatrati ravnopravnim. Kod nekih vrsta je politipi6nost
viSe izrazena. kod drugih manje, a covek pre spada u
drugu nego u prvu kategoriju. Rase mogu biti zacetne
vrste, ali eovek cuva svoje jedinstvo vrste jos od au-
stralopitecinske faze, bar u tom smislu sto na bilo ko-
me posebnom mestu u bilo koje posebno vreme nikada
nije zivela V'iSe nego jedna hominidna vrsta. Oiviliza-
dja dovodi do toga da konvergencija rasa, usled gen-
ske razmene, nadmasi nj<ihovu divergenciju. U ovom
smislu su ljudske rase ostaci prekulturne faze evolucije.
302
Rase kao proizvodi prirodnog odabiranja
Aka ne mozemo biti zadovoljni klasifikacijom ljud-
skih rasa, jos manje to mozemo biti poimanjem njiho-
vog porekla i bioloskog znacaja. Pionirima u oblasti
proucavanja coveka ovi su problemi izgledali jedno-
stavni. Bifon, Blumenbah i drugi autori iz osamnaestog
veka smatrali su da zivotna sredina modifikuje ljude
i da se te modifikacije nasleduju. Crnac je dete afuic-
kog sunca - koza mu je potamnela jer ga je sunce
opaljivalo tokom mnogih generacija. To je privlacno
prosta teorija, i cak do nasih dana prihvatali su je, eks-
pllicitno iii implicitno, mnogi antropolozi, zaboravlja-
juCi nesre6nu 6njenicu da ona pretpostavlja naslediva-
nje stecenih modifikacija, pa stoga protivreCJ moder-
noj biologiji.
Razl1ike izmedu rasa mogle su nastati prirodnim
odabiranjem kao oblioi prilagodavanja sredini, fizic-
koj i drustvenoj, u kojoj su ljudi zivelL U tom slucaju,
odlike svake rase moraju neposredno iii posredno do-
prinositi njenom prezivljavanju i!ili reprodukciji u od-
govarajucoj sredini. To niposto nije ocigledno. Na pri-
mer, sta menja na stvari da li nam je kosa prava, tala-
sasta ili kovrcava? Darvin se ustezao da razlike izmedu
ljudskih rasa pnipiSe bilo prirodnom odabiranju bilo
lamarkistickom nasledivanju stecenih modifikacija.
Ali postoji jos jedna mogu6nost - polno odabiranje.
Muskarcima se mogu svidati plavuse kovrcave kose
iii crmke prave kose; zenama visoki i vitki Hi pak oma-
leni i zdepasti muskarci. Ako su se ukusi razlikovali
od zemlje do zemlje i ako su oni koji su po stasu i r ~
tama bili omiljeni kod suprotnog pola 'imali iz tog
razloga veCi broj prezivelih potomaka, onda su rase
mogle poceti da se razlikuju po izgledu iako rasni be-
lezi nisu po sebi bili ni korisni ni stetni. Konacno, ra-
sne razlike mogu biti posledica i genetickog zatoka -
slucajnosti vezanih za uzimanje uzoraka iz genskog
fonda (videti str. 312).
Na zalost, danas ne raspolazemo podacima potreb-
nim za razlikovanje pomenutih mogucnosti. Treba, ne-
ma sumnje, mnogo brizljivog rada da bi se do ovih po-
dataka doslo. Zbilja zaprepascuje cinjenica da taj rad
sve donedavno nije zapoeet i da ni sada nema razmere
koje odgovaraju njegovom znacaju. Ovo se jedino ma-
ze objasniti neuvidanjem vaznosti problema 0 kome
je rec. Za one koji veruju u lamark:isticko naslediva-
RASA
303
nje svaki oblik odabiranja, prirodnog iii poluog, skoro
da i nema znacaja. Za neke antropologe, klc.tsifikacija
mora biti zasnovana na osob1nama koje su neutralne, tj.
ni korisne ni stetne, da bi istinski odrazila poreklene
veze medu rasama. Karakteristike izazvane
bilo pomocu pr,irodnog odabiranja bilo na neld lamar'k-
sisticki nacin, suvise su labi1ne da bi bile pouzdane.
lzgleda da se nije, ili bar ne uporno postavljalo pitanje
kako su se neutralne rasne osobillle 'uopste mogle javiti
i rasir<iti.
U ovom pogledu nije najmanje vazna, iako je pomi-
njemo na kraju, emotivna odbojnost nekih ljtldi prema
ideji da se ljudske rase razlikuju po osobirtama zna-
cajnim za prilagodavanje. Smatra se da je svako ispi-
tivanje te materije opasno, jer bi moglo opravdati ra-
sne predrasude. Ovaj stav je gotovo uvek t:druzen s
nerazumevanjem prirode bioloskog nasleda, a njime
smo se vee u viSe navrata bavili. RaziiCitost nije isto
sto i superiornost ili inferiornost. diferencijal-
na pri'tagoaenja covekovih rasa najverovatnije su -po-
vezana sa zivotnim sredinama iz daleke proslosti, 6ije
su mesto uveliko zauzele civilizacijom stvort:'ne sredi-
ne, na koje sve rase mogu biti podjednako prilagodene
ili neprilagodene.
Boja koze
Valjani i lkonacni podaoi o adaptivnOIIl znacaju
<rasnih osobina kod coveka su, mada to mozda deluje
zaprepascujuce, krajnje oskudni, pa se u najboljem slu-
caju mogu ponuditi plauzibilna nagadanja i pretpostav-
ke! Medutim, nagadanja i pretpostavke su r1eophodni
ako zelimo da uopste dobijemo valjane podatke; do
njih se nece doCi bez radnih hipoteza za podsticanje
posmatranja i eksperimenata. Takve hipoteze su, medu
ostalima, dal:i Kun, Garn i Berdsel (1950),
(1952), Njumen (1953), Kun (1954b, 1955, 1959) i Vaj-.
ner (1954).
Boza koze je najupadljivija iako ne i nuzno fiziolo-
ski najznacajnija rasna razlika. U celini uzev, geograf-
ska rasprostranjenost jako pigmentisanih i slabo pig-
mentisanih rasa slaze se s pretpostavkom da tamna
put dopflinosi prilagodavanju u podneblj1ma za:rkog,
sunca i vedrog neba, a svetla u zemljama prohladnog
i obla6nog podneblja 1952, Rehe i Leman
304
1959). Najtamnoputiji ljudi zive u africkim savanama,
juzno od pustinje Sahare ali severno od ekvatorijalnih
kiSnih suma. Sumski stanovnici su svetloputiji, a do-
morodacke populacije Juzne Afrike (Busmani) imaju
zuckastomrku kozu. Takode, veoma tamnoputi ljudi zi-
ve u Melaneziji, na Novoj Gvineji i u delovima juzne
Indije. Tamnoputi su i neki australijski domoroci, iako
se smatra da su daleki srodnici bele rase.
Srediste blondizma iii leukodermije je sever-
na Evropa opstepoznata s malobrojnih suncanih da-
na, a posebno onaj deo Evrope koji je bio pod plei-
stocenskim ledenim pokrivacem (Svidecki 1952). Medu-
tim, Indijanci se ne povinuju ovom pravilu - oni koji
:live u tropskim predelima Srednje i Juzne Amerike u
proseku su tek neznatno tamnoputiji, ako to uopste je-
su, od svojih srodnika u umerenim i hladnim krajevi
rna. S druge strane, mongoloidni narodi iz severnog
Sibira i Eskim4 iz arkticke Amerike izgleda imaju viSe
pigmenta nego sto iziskuje podneblje njihovih zemalja_
Da bi se objasnili ovi poslednji izuzeci, ponudeno je
nekoliko plauzibilnih pretpostavki. U nekim arktickim
zemljama, posebno u Aziji, vreme je suvo i retko ob-
lacno, zbog cega U njima SU!llCe silno blesti.
Drugi svets,ki rat naterao je mnoge muskarce na
privremen boravak u podnebljima koja nisu sami iza-
brali, a to je podstaklo neka interesantna istrazivanja
iz oblasti uporedne fiziologije razliCitih ljudskih podvr-
sta. Izvrsne i veoma kriticke prikaze dobijenih reruliata
dali su Barnikot (1959) i Njumen (1961).
Posto preplanulost kod obiono svetloputih ljudi
stiti od bolnih suncanih opekotina, primamljiv je zak-
ljucak da jaka pigmentacija tamnoputih rasa koristi
kao trajna zastita. Medutim, situacija je, kako se po-
kazuje, prilicno slozooa. Opekotine od sunca izaziva
ultraljubicasti deo Suncevog spektra, talasne duzine od
oko 3.000 angstrema, koji ozleduje zive celije potpovr-
sinskih slojeva koze (malpigijevskog i dermalnog). Pre-
planulost podrazumeva talozenje pigmentnih zrnaca u
celijama malpigijevskog sloja i zadebljavanje prvog,
roznatog sloja koze, sastavljenog od ostataka mrtvih
malpigijevskih celija, koje se spolja neprestano otiru i
iznutra obnavljaju mnozenjem celija. Dakle, uglavnom
roznati sloj upija ultraljubicaste zrake, sprecavajuCi
ih da prodru u dublje slojeve zivih celija i ozlede ih.
Sta, onda, stiti kozu od suncanih opekotina - zadeb-
ljali roznati sloj ili pigmentacija? Oboje: roznati sloj od
RASA
305
pigmentisanih celija delotvornije upija ultraljubicasto
zracenje nego sloj od nepigmentisanih celija (videti
Blum 1959, 1961).
Druga prednost tamne pigmentacije je zastita od
raka koze. On je cesci medu belcima nego medu rasa-
na 'iamne pigmentaoije, redovno izlozenim zarlwm
suncu, i veci na izlozenim delovima tela nego na onima
zasticenim odecom. Medutim, neizvesna je jaoina pri-
J1odnog odabiranja iz ovog izvora; kod ljudi, rak iza-
zvan suncanom svetloscu niske je zlocudnosti i
nom se javlja u poznom dobu zivota (Blum 1959, 1961),
Ali ,ni prednost svetle pigmentacije u zemljama s ne-
dovoljno sunca nije cvrsto utvrdena. Pretpostavlja se
da ona nastaje jer olaksava stvaranje antirahiticnog
vitamina D u zivim celijama time sto upija utraljubi
casto zracenje. U svakom slucaju, za ove prednosti mo-
ra se platiti. Tamna put crnaca odbija manje svetlosti
(10-20%) u okviru vidljivog dela Suncevog spektra
nego svetla put (40-50%), pa otud povecava toplotno
opterecenje, sto moze biti nepovoljno tamo gde postoji
pretnja od toplotnog udara (Barnikot 1959). S druge
strane, ova nepovoljnost moze se nadoknaditi ako zno-
jenje otpocne na nizoj temperaturi.
Kouls (1959) umanjuje vrednost tamne puti kao
zastite od suncanih opekotina. On zamiSlja da jako pig-
mentisana lmza moze doprinositi prilagodavanju pre
u vidu kamuflaze - tamnoput covek manje je upad-
ljiv u senci tropske kiSne sume nego svetloput. To bi;
pretpostavlja on, moglo pogodovati skrivanju od
ljivih zveri ili od divljaci kojoj se lovac prikrada. Ovo
glediSte je sporno zato StO SU, U stvari, sumski
nici obicno manje tamnoputi od stanovnika tropskih
travnatih podrucja.
Telesna grada i prilagodavanje klimi
Uporedno proucavanje mnogih zivotinjskih vrsta
obelodanilo je neka pravila koja se izgleda mogu prime-
nit! i na ljudske rase (o ovim pravilima videti Majer
1942, Rens, 1959a, Rej 1960). Po jednom pravilu (Berg-
manovom), rase koje nastanjuju toplije predele geo
grafskog prostranstva vrste obicno su sitnije od rasa
koje zive u hladnijim predelima. Drugo pravilo (Aleno-
vo) tice se isturenih delova tela (udova, usiju, repa itd.),
koji su u hladnij,im predelima prostranstva vrste
306
EVOLUCIJA COVECANSTV A
no kraCi u odnosu prema velicini tela. Oba se pravila
mogu interpretirati kao prilgodenja za cuva:nje ili ra-
sipanje toplote. Ako velicina tela raste proporciona1no,
povrsina mu se povecava za kvadrat a masa za kub
njegovih linearnih dimenzija. Posta se toplota rasipa
strujanjem i zracenjem s povrsine koze, mala povrsina
u odnosu prema masi je ekonomicna kada je potrebno
sacuvati toplotu, a veli:ka povrsina predstavlja pred-
nost kada se toplota mora osloboditi. Ko god je izlo-
zio usi iii prste pojacem mrazu, zna koliko Iako ovi
istureni delovi tela gube toplotu.
Njumen (1953), Roberts {1953) i Bejker (1958a) ana-
lizirali su podatke sakupljene u antropoloskoj literatu-
ri o telesnoj visini i masi sta:novnika mnogih delova
sveta. Mali uzorak ovih podataka dat je na tabeli 23.
Mada korelacija ni izdaleka nije savrsena, odnos visi-
na - masa tezi nizoj vrednosti kod stanovnika hlad-
nih zemalja a viSoj kod stanovnika vrelih. Izvesne ci-
njenice zasJuiuju posebno isticanje. Neki od Ijudi naj-
viSeg (Vatutsi, prosek 176 em) i najnizeg rasta (Pig-
meji, 142 em) nastanjuju ekvatorijalnu Afriku. Prvi su
stocari i zive na otvorenim travnatim podrucjima; dru-
gi su lovci u tropskim kiSnim sumama. Odnos visina -
masa iZ'llosi 3,09 kod Vatutsa i 3,56 kod Pigmeja - u
oba slucaja mu je vrednost visa nego u rna kojoj evrop-
skoj grupi. Obienim jezikom receno, stanovnici vrelih
i otvorenih oblasti naginju 'VLsokom i suvonjavom stasu
iii, sto je cesce, malenosti i vitkosti. Domoroci hladnih
krajeva verovatno ce biti siroki, krupni i t e ~ k i odno-
sno zdepasti i dezmekasti. Oni naginju nagomilavanju
sala, koje je veoma delotvoran toplotni Jzolator. Iz istog
razloga, potkozmo salo je smetnja u vrelim sredinama,
gde znatno povecava opasnost od toplotnog iznurenja.
Primena Bergmanovog i Alenovog pravila na 00-
veka naiSla je na kritiku, posebno Skolendera (1955) te
Skolendera i dr. (1950), zasnovanu na tome da odeca,
stan i drugi kulturni cinioci, a ne oblik tela, omogucu-
ju coveku da zivi pod razHcitim klimatskim uslovima.
To je oeigledno tacno- odeca nam po najvecem delu
telesne povrsine odrzava privatnu tropsku klimu cak
i pri veoma niskim spoljasnjim temperaturama. Ali iz
ovoga ne sledi da je telesna grada tu nebitna, pogoto-
vo ne kada se radi o .kriticnim stresnim okolnostima.
Takode je tacno da nisu geneticke sve razlike u visini
i masi navedene na tabeli 23. Zakriljali crast i mrsavost
mnogih naroda uslovljeni su neodgovarajucom ishra-
RASA
307
Tabela 23
Visina (u em), masa (u kg) i odnos visina- masa kod
stanovnika razlicitih delova sveta (prema Bejkeru)
Stanovnistvo Visina Mas a Odnos
KAVKASKO
Finska 171,0 70,0 2,44
Sjedinjene Drzave (vojska) 173,9 70,2 2,48
Island 173,6 68,1 2,55
Engleska 166,3 64,5 2,58
Francuska 172,5 67,0 2,57
Sicilija 169,1 65,0 2,60
Maroko 168,9 63,8 2,65
.Skotska 170,4 61,8 2,76
Tunis 173,4 62,3 2,78
Berberi 169,8 59,5 2,85
Marata (Indija) 163,8 55,7 2,94
Bengal (Indija) 165,8 52,7 3,15
NEGROIDNO
Jambasa 169,0 62,0 2,78
Kird 166,5 57,3 2,90
Baja 163,0 53,9 3,02
Vatutsi 176,0 57,0 3,09
Kikuju 164,5 51,9 3,17
Pigmeji 142,2 39,9 3,56
Efeji 143,8 39,8 3,61
Busmani 155,8 40,4 3,86
MONGOLOIDNO
Kazasi (Turkestan) 163,1 69,7 2,34
Eskimi 161,2 62,9 2,56
Severna Kina 168,0 61,0 2,75
Koreja 161,1 55,5 2,90
Srednja Kina 163,0 54,7 2,98
Japan 160,9 53,0 3,04
Sundanci 159,8 51,9 3,08
Anamiti 158,7 51,3 3,09
Hongkong 166,2 52,2 3,18
nom. U velikom uzorku americkih vojnika belaca
Njumen i Manro (1955) utvrdili su jasnu korelaciju iz-
medu njihove telesne mase i zimske temperature u nji-
hovim zavicajnim driavama, posto su severnjaci bili
u proseku zrnatno tezi od juznjaka. Cak i aka je ova raz-
lika u potpunosti sredinska, sto ne bi trebalo brzople-
to uzeti za istinu, sledi da hladne klime modifikuju
I
I
I
308
ustrojstvo ljudskog tela drugacije nego tople. Prirodno
odabiranje veoma cesto ide naruku genetickom ucvrsCi-
vanju osobina koje data sredina izaziva u fenotipu (o
ovome se nekada govori kao o Boldvinovom efektu;
videti diskusiju u Vodington 1957).
Izolaciona svojstva potkomog sala daju uverljivost
hipotezi, koju su prvi izncli Kun, Garn i Berdsel (1950),
da karakteristicne crte mongoloidnog lica mozda pred-
stavljaju delo toplotnog inzenjerstva. Ljudi koji po
hladnoci rade mogu zastiti telo odecom, ali im lice
cesto mora ostati nepokriveno. Neki (ali nikako svi!)
mongoloidi naseljavaju delove sveta izlozene ostrim
mrazevima i jakim vetrovima, gde bi njihova spljostena
ali dobro ispunjena lica trebalo da budu manja meta
za ozebline i da imaju manju povrsinu zracenja toplo-
te nego mrsava lica s istaknutim crtama. Na zalost,
eksperimentalnih podataka za proveru valjanosti ovog
zakljucka nema.
Fiziolosko prilagodavanje
Neki pocetni koraci su ucinjeni u istrazivanju upo-
redne fiziologije Ijudskih rasa, posebno u vezi s prila-
godavanjem na klimu. Neodevena osoba u mirovanju
nalazi se u toplotnoj ravnotezi sa svojom okolinom na
temperaturi od 27C do 30C (80F-86F); iznad te
temperature pocinje da se znoji, pri cemu isparavanje
u vidu znoja pomaze rashladivanju tela. Kod ljudi koji
fizicki rade znojenje poCinje na nizim spoljnim tem-
peraturama, jer rad proizvodi viSe toplote nego miro-
vanje. Na temperaturi ispod 27C covek semora pokri-
ti iii povecati vlastitu proizvodnju toplote vezbama ili
drhtanjem. Suprotno popularnom verovanju, tempera-
tura u zarkom<< ekvatorijalnom pojasu retko prelazi
30C, a relativna vlaznost je visoka. U vrelim pustinja-
ma, u jugozapadnom delu Sjedinjenih Dr:lava i drugde,
temperature su cesto i mnogo viSe od 30C, ali relativ-
na vlaznost je tada niska.
Bejker (1958b) je objavio najvrednije eksperimen-
talne podatke o ovoj problematici. Grupama crnih i
belih vojnika iste mase, visine i kolicine telesnog sala,
koji su ziveli pod slicnim uslovima, dato je da se od-
maraju iii da rade slicne, manje-viSe naporne vezbe
na suncu iii u hladu, obuceni iii bez odece. Eksperimen-
ti su izvodeni po vrelom i vlaznom vremenu (Vird:li-
RASA
309
nija) i u vrelom ali suvom pustinjskom podneblju
(blizu Jume, Arizona). Mereni su telesna (rektalna) tem
peratura i znojenje. Pokazalo se da su Crnci fizioloski
izdrzljiviji na sparini, dok belci bolje prolaze na zezi.
Pod uslovima koji su vladali u Virdziniji, prosecna
rektalna temperatura Crnaca izlozenih toplotnom stre-
su iznosila je 100F [37,78C], a belaca 100,4F [38,0C]:
puis kod Crnaca je bio 119,4 a belaca 122,4; Cmci su
znojenjem gubili 873 g na sat, a belci 912 g. Pod uslo-
vima koji su vladali u Jumi, Crnci i belci malo su
se razlikovali po porastu temperature, ali je kod prvih
gubitak mase usled znojenja bio znatno veci nego kod
drugih.
Kada telu u hladnoj okolini zapreti preteran gubi-
tak toplote, opticaj krvi u kozi i udovima se smanjuje
zbog suzavanja povrsinskih krvnih sudova. Time se po-
vrsina tela hladi, ali i odr:lava stalna temperatura u
vitalnim unutrasnjim organima. Taka ce na tempera-
turi vazduha od 23C neodeven belac imati rektalmt
temperaturu od 36,1 C, ali ce mu temperatura glave
nositi 34,5C, trupa 34C, saka 30C i stopala 25C;
Medutim, kada se udovi rashlade do temperature izme-'
du 5 i 10C, opticaj krvi u njima se obnavlja da hi se
sprecilo smrzavanje saka i stopala (Kun 1954b).
Zapanjujuca je sposobnost nekih !judi da se odma
raju iii spavaju bez odece, odnosno skoro noodeveni,
po, kako izgleda, cici zimi. Darvin je bio veoma impre-
sioniran ovom sposobnoscu kod urodenika Ognjene
zemlje, a njegovo zapazanje obilno su potvrdili noviji
posmatraci (Bridzes 1950). Skolender i dr. (1958a), iz-
veli su neke ocaravajuce eksperimente uporedujuci
vlastitu sposobnost i sposobnost australijskih domoro-
daca da neodeveni, na temperaturama blizu tacke mrz-
njenja, spavaju na zemlji izmedu vatri. Australijanci
su pod tim uslovima cvrsto spavali, iako su im udovi
hili hladniji nego udovi eksperimentatora, koji su se
tresli od hladnoce i nisu mogli zaspati.
Mnoge proucavaoce impresionirala je prilagode
nost Eskima na hladnu klimu njihovih zavicaja. Van
svake je sumnje da je ova prilagodenost velikim delom
posledica njihove kulturne specijalizovanosti, ali
da je delimice i geneticka. Njihov visi bazalni metabo-:
lizam, koji im omogucuje da proizvedu viSe telesne to:
plate. i veliki protok krvi u sakama i podlakticama
uronjenim u hladnoj vodi verovatno su geneticki
ljeni (Braun i dr. 1952, 1954). Hemel (1960) i Kun (1961)
310
objavili su prethodne opise svojih ocaravajucih ekspe-
rimenata u vezi sa sposobnoscu regulacije temperature
kod Alakalufa, indijanskog plemena srodnog danas sko-
ro izumrlim Fuegidima. Pripadnici ovog plemena zive
u najjuznijem delu Cilea, oblasti hladnog, vlaznog i
vetrovitog podneblja, i cesto se izlazu zestokoj hladno-
Ci jer pribavJjaju hranu roneci goJi u studenoj vodi,
cija je temperatura od 6C do 8C, u potrazi za mor-
skim zivotinjama. Pokazalo se da Alakalufi imaju izuzet-
no visok bazalni metabolizam, pa na taj nacin proizvo-
de neobicno veliku kolicinu toplote.
Prilikom interpretacija ovakvih podataka potreb-
no je biti oprezan. Ljudska bica se aklimatizuju na
toplotu ili hladnoeu ako im se izlazu tokom manje-viSe
dugih razdoblja. Pisac ovih redova ustanovio je na
osnovu sopstvenog iskustva da mu je potrebno nesto
manje od nedelju dana da se prilagodi vlaznoj tropSikoj
sredilli kada u nju prispe iz njujorske zime. Skolender
i dr. (1958b) izvodili su eksperimente s norveskim stu-
dentima dobrovl]'cima koj'i su u norveskim pianinama
provodili po sest nedelja bez tople odece ili pokrivaca.
Oni najpre nisu mogli da zaspe zbog drhtavice, ali na
kraju su uspevali da spavaju uprkos njoj, odrlavajuci
viSu temperaturu koze nego na pocetku eksperimenta.
Iznesena je pretpostavka da brzina 111etabolizma kod
Eskima i delotvoran opticaj krvi u njihovim udovima
takode mogu biti posledica dugorocnog prilagodava-
nja (Barnikot 1959).
Drugi oblici odabiranjQ
Mada ni izdaleka ne zadovoljavaju u pojedinosti-
ma, podaci koje ~ m o razmotrili prilicno uverljivo de-
monstriraju da neke razlike izmec1u ljudskih rasa do-
prinose prilagodavanju u podnebljima gde one zive ili
su zivele. Medutim, 'SVe razlike medu tasama nije mo-
guce objasniti na ovoj osnovi. To se ne bi ni moglo oce-
kivati, jer je klima samo deo, pa cak ne i najvazniji deo,
covekove sredrne. Pokusaji da se, osirn klime. utvrde
i drugi odbirni Cinioca nisu za sada iziSli iz faze naga-
danja, premda je plauzibilno nagadanje potrebno da
bi se dobile proverljive radne hipoteze.
u evoluciji coveka je jedan od mocnih cinilaca
moZda bio odabiranje pomocu bolesti, Ovim cemo se
pozabaviti u 5ledecoj glavi. Dovoljno je da ovde istak-
RASA
311
nemo da Ijudska vrsta, poput mnogih zivotinjskih i
biljnih vrsta, saddi geneticke varijante koje su manje-
-viSe osetljive iii otporne na mnoge zarazne i parazitske
bolesti, kao ina raznorazne sredinske poromecaje. Ljud-
ske populacije su cesto bile desetkovane epidemijama,
razlicitim u razlicitim delovima sveta. Oni koji su pod-
legali ovim zarazama i oni koji su ih prezivljavali bili
su, najverovatnije, geneticki razliciti u proseku, a to je
vremenom moglo da predstavlja mocnu diferenciraju-
cu ,silu.
Maguce je da isti ani geneticki cinioci 'koji dajru
imunitet na neku zarazu stvaraju i vidljive telesne oso-
bine kaje su po sebi neutralne, tj. niti koriste niti
skade. Prema jednaj hipotezi, otpornost na malarionu
graznicu mozda je sparedna pasledica tamne pigmen-
tacije koze, ali nemama podatke koji bi to potkrepili.
Isto se maze reCi .i za ne manje plauzibilnu ideju da
razlicita ishrana mazda ide naruku razlicitim genetic-
kim 1konstitucijama s prateCim vidljivim asobinama, Hi
da je nedostatak raznih hemi}skih mikroelemenata u
zemlji mazda delavao kao odbirni cinilac. Na primer,
pretpostavlja se da neke fizicke karakteristike ljudi
jugoistacne Azije magu biti povezane s koriscenjem
pirinca kao glavnog prehrambenog artikla; da zdepa-
tost i dezmekastost te sklonost gojaznosti kod nekih
populacija severne Azije i delova Evrope mogu dopri-
nositi pdlagadavanju u situacijama tkada se smenjuju
obilje i askudica hrane; i da je miSicavost i zilavost
predstavljala prednost za ljude 1koji
1
SU ziveli od prikra
danja i lovljenja divljaci. Svim ovim pretpostavkama
nedostaje pravera i potvrda.
Ulaga polnag odabiranja u razvicu rasnih razli:ka
nije izvesna. Nema sumnje da su kod raznih naroda
i u razna vremena agromna varirali popularni ukus i
ideje 0 tome sta je zgodna i palno privlacno. cak i u
akviru zapadne civilizacije desavala se da se sklonosti
prema farmi tela tolika razilaze kalika kad slikara El
Greka i Rubensa. Populacija u ~ k o j j se karpulentnim
rubensovskim tipavima daje prednost kao bracnim
partnerima mogla bi posle manjeg braja generacija
dabiti sasvim drukciji izgled od one sta ceni El Grekavu
usukanu duhavnast iii Baticelijevu atmenu linearnast.
Nijedna takva sklonost nece imati genetickog dej-
stva aka za ljudima cija je figura na ceni i onima cije
je tela drukCijeg oblika astaje u zivatu proseena jednak
braj dece i unuka. U mnogim primitivnim kulturama
I
312
pravila za sklapanje braka veoma su razradena i ostav-
ljaju malo prostora za izbor bracnog druga (videti Mer
dok 1949, Levi-Stros 1960): covek jednostavno mora
stupiti u brak s nekim ko je s njim u odredenom
srodnickom odnosu, a mozda postoji samo jedna tak-
va osoba. Uz to, u takvim 'kulturama svako je u bra-
ku i moze da ima - a obicno i ima- decu (videti npr.
Roberts 1956). Nesumnjivo da ce ove okolnosti sma-
njiti dejstvenost polnog odabiranja, ali ne treba prena-
gliiti i sasvim ga odbaciti kao moguci ciniiac rasne dife-
rencijacije. Iako je ogranicen obicajcm, izbor supruz-
nika ne mora sasvim izostati - recimo, kada obica-
jem p:mpisanog partnera nema, pa mu valja naCi zame-
nu. Sem toga, seksualni promiskuitct, u braku iii van
njega, odobren iii neodobren obicajem, verovatno se
javlja kod vecine ako ne i kod svih naroda, stvarajuCi
prostor za delovanje polnog odabiranja. I opet, problem
zahteva da prikupimo viSe podataka nego sto danas
imamo.
Geneticki zatok i odabiranje genskih sistema
Biio bi dogmaticno insistirati da je sve rasne raz-
like morao pruizvesti neki oblik neposrednog iii posred-
nog odabiranja. No koje su ostale mogucnosti? Kako
smo v<:c istakli, mnoge rasne osobine kod coveka, u
!.tvari veCina, izgleda nemaju uticaja na podobnost onih
kojima pripadaju. Da li bi ko bio u boljem ili gorem
polozaju kada bi mu nos bio malo duzi iii krad, od-
nosno kada bi mu usne bile malo tanje ili deblje? Je-
dan polimorfizam kod ljudi koji je razlicito zastupljen
u razlicitim rasama jeste sposobnost (dominantna) iii
nesposobnost (recesivna) raspoznavanja ukusa feniltio-
karbamida (PTC), hemijske supstancije za koju nije
poznato da se javlja u prirodi. Sta je, dakle, u ljud-
skim populacijama radio gen za raspoznavanje ili ne-
raspoznavanje ukusa PTC pre nego sto su hemicari,
pre nekih 40 godina, sintetizovali ovu supstanciju?
Odavde moramo iCi dalje s najvecim oprezom. Ne
postoji gen >>Za raspoznavanje ukusa ove ili bilo koje
druge hemijske SUpstancije, iii Za bilo Sta drugo osim
za navodenje organizma na razvice u saradnji s osta-
lim genima koje ovaj poseduje. Obicno se ne zna kak-
ve zapravo uloge geni i njihovi aleli igraju u razv1cu,
a nasa nesposobnost da lako otkrijemo uticaj odrede-
RASA
313
nih gena na podobnost ne ?Jnaci da tog uticaja nema.'
U ovom pogledu poucno je ono sto se zbilo s krvnim
grupama. Dugo godina se cinilo da ljudi nemaju nika-
kve koristi, a ni stete, od toga koja im je krvna grupa
zapala u deo. Medutim, otkriveno je da je zastupljenost
krvne grupe 0 neznatno, ali statisticki znacajno, veca
kod osoba obolelih od cira na dvanaestopalaonom cre-
vu nego kod clanova kontrolne grupe (pripadnika iste
populacije ne obolelih od ovog Cira); knrna grupa A je
viSe zastupljena kod obolelih od raka stomaka nego
kod neobolelih; a ukus PTC cesce ne mogu da raspoz-
naju ljudi kod kojih se javljaju izvesni oblici gusavo-
sti, nego oni kod kojih se ne javljaju (videti Frejzer-
-Roberts 1957, 1959a, b, Muran 1959a i Separd 1959, gde
su dati prikazi vee prilicno opsezne literature u vezi s
ovom materijom).
Sve to ne znaCi da smo sada objasnili zasto se ra-
se razlikuju po ucestalosti krvnih grupa i .raspoznava-
nju ukusa PTC (kao sto su, izgleda, neki ljudi pomalo
brzopleto zakljucili). Ne samo sto mnogi nosioci krvne
grupe 0 nisu cirasi, sto ljudi krvne grupe A nemaju
rak i sto oni koji ne raspoznaju ukus PTC nisu gusavi,
vee se ove bolesti javljaju i kod nosilaca drugih geno-
tipova. Takode, nema razloga za miSljenje da je cir
na dvanaestopalacnom crevu manje opasan ili manje
cest u zemljama gde je ucestalost krvne grupe 0 visoka
nego u onima gde je niska, ili pak da je iSta manje opa-
sno imati rak stomaka u zemljama gde je krvna gru-
pa A cesta nego u onima gde je retka. (Primedba do-
dana u korekturi: Fogel, Petenkofer i Helmbold, 1961.
nacinili su interesantan pokusaj uspostavljanja korela-
cije izmedu krvne grupe A i rasirenosti epidemija ku-
ge i sifilisa, te ucestalosti krvne grupe 0 i rasirenosti'
velikih boginja. Ova materija ocigledno zahteva dalje
proucavanje.)
MoguCi mehanizam uzrokovanja razlika po genskoj
ucestalosti medu populacijama jeste tzv. nasumicni ge-
neticki zatok. Na strani 219 smo videli da ce, ako na
nju ne deluje mutacija ili odabiranje, ucestalost bilo
koga gena u genskom fondu populacije teziti da iz ge-
neracije u generaciju ostane postojana. Sada treba do-
dati da bi se apsolutna postojanost ocekivala jedino u
idealnim, beskonacno velikim populacijama: sto je po-
pulacija manja, sto je u njoj manji broj jedinki koje
se mnoze, tO ce veCi biti ZatOk, slucajna odstupanja,
navi.Se i nanize, od postojane ucestalosti u razlicitim ge-
I.
314
neracijama. Geneticki zatok, koji je matematicki raz-
radio uglavnom Sjuel Rajt, predstavlja materiju tesko
razumljivu u pojedinostima, ali se njegov princip mo-
ze veoma jednostavno objasniti. Pretpostavimo da ne-
ko ko ima retko i Strano ime kao StO je moje zasnuje
porodicu i podigne desct sinova. Ako ova porodica osta-
ne da stanuje u Njujorku, ime ce joj i dalje biti retko,
ali ako se ona slucajno prcscli u neko seoce u unutra-
snjosti tamo to ime mofe postati relativno cesto. I obr
nuto, iseljenje jedne porodice Smit iz seoceta moze do-
vesti do toga da u njemu to imc vise uopste ne bude
zastupljeno, dok odlazak jcdnc porodice Smit iz Nju-
jorka nema za posledicu nikakvu znacajnu promenu u
ucestalosti imena Smit u ovom gradu.
Prvobitni ,Jjudski rod verovatno je predstavljao
mnostvo manje-viSe malih endogamnih skupina iii ple-
mena, koja su zivela od ubiranja iii sakupljanja hrane
(videti ranije). U nekim delovima sveta, na primer u
domorodackoj Australiji, takva plemena jus uvek po-
stoje ili su doskora postojala. Neka plemena su sredin-
skim pogiblima, gladu iii bolesHnom mozda svodena
povremeno na mali broj ljudi, iii su mozda i potpuno
unistavana. I obrnuto, druga plemena, koja su imala
srece da naidu na povoljne okolnosti, recimo na n e z u ~
zetu teritoriju, brojcano su rasla, sirila se i stvarala
velike populacije i nova plemena. Berdsel (1957b) je
dao vrlo interesantne procene tempa takve ekspanzi-
je. Australijski kontinent su po svoj priiici naselile ma-
le skupine !judi koje su prodrle sa severa, a prva na-
jezda mozda se odigrala pre otprilike 32 hiljade godina.
PretpostavljajuCi da je prvobitna skupina brojaia 25
ljudi, Berdsel racuna da je njihovim potomcima tre-
balo oko 22 veka da se rasire po citavom kontinentu.
KoristeCi se neznatno drugacijim nizom pretpostav:ki,
on zakljucuje da je za ekspanziju australopitecina iz
Juzne Afrike, njihove navodne postojbine, u ostale ob-
lasti africkog kontinenta, u juznu Aziju i na Javu tre-
balo 77 vekova.
Mala skupina selaca oCigledno nece doneti sa so-
born celokupan genski fond populacije iz koje je po-
tekla, nego samo njegov mali uzorak iii deo. Paput ret-
kog prezimena u malopredasnjem primeru, ovaj uzorak
lako moze biti atipican: liSen nekih gena prvobitne po-
pulacije, a prebogat drugima. Geni koje su doneli do-
seljenici prenece se u rnovu koloniju, pleme i, konac-
no, rasu poreklom od ove doseljenicke rodonace1ne
RASA
315
loze. u evolucionoj teoriji se vee blizu 30 godina spo.ri
o tome kolike su zapravo verovatne razlike koje na
sumicni geneticki zatok izaziva izmedu prvobitne rase
i one sto od nje vodi poreklo.
Spor je vilikim delom nastao zbog nesporazuma.
Niko nije ozbiljno ustvrdio da sam geneticki zatok,
bez prirodnog odabiranja, maze prouzrociti krupne evo-
lucione promene. Model evolucionog procesa koji je
pre tridesetak godina predlozio Sjuel Rajt predstavlja
vrstu podeljenu na brojne izolovane ili poluizolovane
endogamne kolonije ili skupine, od kojih neke nepre-
kidno imaju male populacije, recimo od nekoliko de
setina porodica, dok su populacije drugih tako malo-
brojne samo povremeno. Nasumicni geneticki ilatok
maze, zajedno s prirodnim odabiranjem medu koloni-
jama, dovesti' do evolucionih pronalazaka<<, tj. do
obrazovanja novih i za prilagodavanje dragocenih kon-
stelacija gena. Po svoj prilici, evolucioni proces u vr-
sti koja se sastoji od takvih kolonija br:li je i delotvor-
niji nego u velikoj jedinstvenoj vrsti.
Oblik genetiokog zatoka koji je mozda bio od zna-
caja u evoluciji coveka moze se zamisliti na sledeCi na-
cin. NaiSavsi na nezauzetu teritoriju, mala skupina ljudi
se siri i tvori pleme, grupu plemena, pa konacno i novu
rasu. Mogueno je da takvu ekspanziju prouzroci i neka
nova korisna tehnika ili pronalazak, cak i bez seobe
na nove teritorije. Kako je vee istaknuto, uzorak gen-
skog fonda sadr:lan u ekspanzivnoj skupini Hi plemenu
moze da obuhvati - i, u stvari, skoro uvek ce obuhva-
titi - tek delic geneticke varijabilnosti prvobitne rase
iz koje su selci potekli. Moramo ovde imati na umu da
u ogranskom razvicu geni ne deluju nezavisno jedan od
drugog: naprotiv, geni jedinke ili populacije obrazuju
sistem meduzavisnih cinilaca.
Na primer, adaptivna vrednost gena za miSicavost
ili korpulentnost, za krvnu grupu A ili B zavisi od toga
kakvi su ostali geni jedinke ili populacije i, naravno, od
sredine. Gen moze biti koristan u kombinaciji s ne-
kim drugim, neutralan u kombinaciji s trecim, a ste-
tan u kombinaciji s cetvrtim genima. Delujuci na po-
pulaciju, prirodno odabiranje tezi da ostvari najpovolj-
niji sastav genskog fonda. Stoga se genske varijante u
populaciji moraju prilagoditi ne samo sredini vee i
jedne drugima; one moraju obrazovati uzajamno pri-
.lagodene sisteme gena. Kada je mala grupa zacetn1k
nove populacije ili rase, proces uzajamnog prilagoda
316
vanja posredstvom prirodnog odabiranja dovodi do
preustrojavanja starog i nastanka novog genskog fonda.
Moguce je da se ucestalost gena za krvne grupe 0, A i
B razlikuje u razlicitim ljudskim populacijama zbog
toga sto ani imaju povoljnije dejstvo u kombinaciji s
ostalim genima nekih od ovih populacija nego s genima
drugih populacija.
Proces uzajamnog prilagodavanja genskih sistema
posredstvom prirodnog odabiranja uocen je u eksperi-
mentima Dobzanskog i Pavlovske (1957) s musicom
Drosophila pseudoobscura. Najkrace uzev, rec je o sle-
decem. Ukrstanjem dve geografske rase ove musice
(poreklom iz Kalifornije i Meksika iii Kalifornije i Tek-
sasa) dobijeni su hibridi druge generacije. Nasumicno
je izdvojeno deset grupa musica, s po dvadeset jedin-
ki u svakoj, koje su sluzile kao osnivaci novih popula-
cija iii kolonija. Populacije su odrzavane priblizno
godinu i po dana (oko 20 generacija musica) u popula-
cionim kavezima narocite izrade i pod jednoobraznim
laboratorijskim uslovima. Zbog visoke plodnosti mu-
sica, eksperimentalne populacije, iako poreklom od rna-
log broja jedinki, nisu bile male - njihova brojnost se
kretala od 1.000 do 4.000 odraslih jedinki.
Na ove populacije je delovalo prirodno odabira-
nje, prilagodavajuCi ih zivotu u n.iihovoj sredini - na-
ravno, u velikoj meri vestackoj. Upecatljiv rezultat sa-
stojao se u tome sto je kod svih deset eksperimentalnih
populacija utvrdena geneticka divergencija, da bi na
kraju eksperimenta svaka imala drugacije geneticko
ustrojstvo. Na prvi pogled, reklo bi se da je to para-
doksalno. Zasto bi se geneticka divergencija javila me-
au populacijama prvobitno poteklim iz istog izvora i
. cuvanim u jednoobraznoj sredini? Odgovor glasi da je
svaka od deset grupa s po dvadesetak jedinki osnivaca
sadriala nesto drugaciju zbirku gena. Prirodno odabi-
ranje je, taka reci, ucinilo najbolje sto je moglo od
genetickog materijala kojim je raspolagao u svakoj
populaciji. Posta je ovaj materi ial bio raznovrstan,
takvi su bili i rezultati evolucionih promena izazvanih
prirodnim odabiranjem. Takva divergencija lako je
mogla biti znacajna i u evoluciji coveka. Populacije
poreklom od malih grupa osnivaca iii kolonizatora ge-
neticki su divergiralc jer su dobile nesto drugacije
genske dopune.
RASA
317
Tehnoloski nivoi i genska ucestalost
Kako je ukazao Hals (1955, 1957), broj ljudi britan-
ske laze iznosio je 1600. godine oko tri miliona, dok ih
danas ima bar 150 miliona, sto je pedesetostruko viSe.
U istom se razdoblju stanovnistvo sveta uvecalo samo
za nekih sest puta. Delovi Evrope u kojima su plavi
ljudi visoko zastupljeni obuhvatali su 1600. godine oko
3% svetsk:og stanovniStva, a dok danas ljudi iz te ob-
lasti Cine oko 12% covecanstva. Hals ispravno istice
da, uprkos suprotnom miSljenju rasista, ave brojke ne
dokazuju nuzno ni biolosku nadmocnost plave zveri
ni geneticku izvrsnost britanske laze. Tehnoloski na-
predak ili stagnacija maze povecati ili smanjiti ucesta-
lost gena
1
kulturno aktiv:nih ili tromih ljudi niSta ma-
nje delotvorno no sto to mogu prednosti ili mane ko-
je su u strozem smislu bioloske.
Hals dalje procenjuje da su se izmedu 1600. i 1950.
godine populacije Istocne Evrope (Rusije i Poljske)
povecale s 15 na 180 miliona, tj. 1.100%, a populacije
Srednje i Zapadne Evrope s 85 na 375 miliona, tj.
341%. U vecini prvih populacija gen za krvnu grupu B
zastupljen je s vise od 15%, au drugima obicno s manje
od 15%. Dakle, ucestalost krvne grupe B je porasla.
Ovaj diferencijalni rast stanovniStva Hals tumaci kao
posledicu poboljsanja poljoprivrednih tehnika i, poseb-
no, uvodenja novog redovnog sastojka ishrane- krom-
pira. Obrnuto, ugnjetene kaste i rase mogu ida ne ove-
kovece svoje gene. Oct 1792. do 1861. godine na Kubu je
dovezeno oko 571.000 crnackih robova, a 1861. godine:
ipak je na ostrvu bilo samo 603.000 osoba africkog po-
rekla. Situacija u Cileu je bila jos drasticnija; crno rob-
lje dopremano je tokom 18. i pocetkom 19. veka, pa
ipak africkih gena danas gotovo i nema u toj
Glavni razlog, 'kako izgleda, lezi u tome sto su, zbog
njene udaljenosti od tr:lista robova, dopremani skoro
iskljucivo robovi muskarci, koji su smatrani
jima, a ani nisu bili u stanju da nadu sebi zene ni medu
belim ni medu urodenickim, indijanskim stanovnistvom.
Kulturni cinioci su na taj nacin menjali, a i dalje
menjaju geneticku strukturu covecanstva. Valja biti
oprezan prilikom tumacenja ovih promena kao posle-
dice prirodnog odabiranja uobicajenog bioloS.kog tipa.
Takvo tumacenje jedino bi bilo ispravno kada bi se po-
kazalo da su geneticke razlike medu populacijama po-
kretac, opet, 'kulturnih i tehnolos.Jdh promena. Narav
318
no, to je rasirena pretpostavka, privlacna za neke !ju-
de, ali svakako ne i naucno proverena, pa cak ni naro-
cito verovatna s teorijskog stanoviSta. Moramo se
suociti s cinjenicom da uzroci nastajanja, napredova-
nja i izopacavanja civilizacija ostaju nereseni uprkos
naporima nekih najvecih umova koje je covecanstvo
stvorilo. Ne treba dogmatski odbaciti mogu6nost da
geneticki cinioci imaju udcla u ovim pojavama, ali izve-
sno je, izgleda, da oni nisu bili njihovi jedini, cak ne
ni najmocniji odredujuCi cinioci.
Rasna jednakost nasuprot istovetnosti
U ovoj knjizi je u viSe navrata naglasavano da !ju-
di mogu biti jednaki a ne biti isti. Jednakost je tra-
zeno, slicnost iii neslicnost opazeno. Strogo uzev, nau-
ka nam ne govori da li !judi treba iii ne treba da budu
jednaki, ali nam zbilja pokazuje kakve posledice pro-
izilaze iz jednakih iii nejednakih mogucnosti, ako se
ima u vidu uocena ljudska razlicitost. S ovim problc-
mom smo se suocili u prethodnoj glavi u vezi s gene-
tickim polimorfizmom te kastinskim i klasnim razlika-
ma. Zakljucili smo da uskracivanje jednakih mogucno-
sti obezbeduje geneticku razlicitost, koja je postala deo
spreme covecanstva tokom njegovog evolucionog raz-
vica. Nejednakost taji i gusi sposobnost nekih ljudi a
prikriva nedostatak sposobnosti kod drugih. Ob.rmuto,
jednakost dopusta (iii, tacnije, moze dopustiti, post<>
potpuno jednake mogucnosti nisu nikada postojale
osim na papiru) da se optimalno iskoriScava bogatstvo
genskog fonda ljudske vrste.
Rasne razlike postavljaju u stvari isti problem,
premda u veCim razmerama. Rasni zatucenjaci tvrde
da iz tako oCigledne neslicnosti kulturnih dostignuca
pojedinih rasa sledi da se i njihovi geneticki kapaciteti
za postizanje cega moraju podjednako razlikovati. A iz
ovoga sledi pouka da nacije i rase kojima se prohte da
vlastite kapacitete smatraju superiornim ~ m j u pra-
vo, pa cak i obavezu, da upravljaju i budu strah i tre-
pet onima koje dde za inferiorne. Vredno je paznje
koliko je sve !judi pozdravilo ovo glediSte iii se pomi-
rilo s njim. A oni koji su ga se gnusali otiSli su u svom
protestu u drugu krajnost: uzvratili su postavkOIIU da
su svi !judi isto toliko slioni po sposobnostima i po-
tencijalnostima koliko su to blizne dvojke.
RASA
319
Medutim, presudno je to sto niko ne maze otkriti
kulturne kapacitete ljudskih jedinki, populacija iii rasa
sve dok se ovima ne pruze priblizno jednake mogucno-
sti da ih dokazu. Bilo to mudro ili ne, veCina ljudi pret-
postavlja samoupravu cak i dobroj upravi. u prethod-
noj glavi izneseni su argumenti da obrazovljivost, ka-
pacitet za ucenje i izvlacenje koristi iz iskustva, nije
koncentrisana u bilo kojoj posebnoj rasi. Pripadnici
jucerasnjih inferiornih i potcinjenih rasa pohada-
ju danas univerzitete zajedno sa sinovima i kcerima
ci-devant gospodara, i mnogima od njih uopste ne ide
lose. Iz ovoga, medutim, ne sledi da ce, radi dokaziva-
nja jednakih kapaciteta za kulturna dostignuca, sve
ra:se morati da kopiraju civilizacije ri driavna uredenja
koje u Vasingtonu ili Moskvi smatraju kvintesencijom
prosvecenosti i razboritosti. Ako im se ukaze prilika,
one sebi mogu urediti zivot drugacije. Nada da ce ova
razlicitost konacno dati covecanstvu viSe no mu je
mogla doneti monotona istovetnost, cak i najnapred-.
nijeg tipa, ne iziskuje gledista kra.jnjeg kul-
turnog relativizma da je svaka kultura dobra koliko
i svaka druga.
11. EVOLUCIJA U PROCESU
Considerate Ia vostra semenza:
Fatti non {oste a viver come bruti
Ma per seguir virtute e conoscenza.
Dante, Inferno
Covek samo evoluirao; na srecll iii na nesrecu,
on
f:votmz a ney-uaT; skali evolucije pre-
azak -:. %vmi )e na l"ovf!ka odigrao se No
._gridoSlica, ljndska vrsta, poka1:ala se _.p.o.dobnom nate;:
.skoj probj prirocillQg._adahiranja; ova viso.ka.podQ.bngg_
.,groizvodje koja je orno cila ojavu
kultur_e. Da li je razvoj kulture liSio gene delotvornos .
Pogresniji se zakljucak ne bi mogao izvesti.K.ultura se
izgraduje na promenljivom gep.etickam temei}il.l'rfliC::-
no Je rasprosfranJeno glediste da kultllra utice na ge-
neticke promene u Ijudskoj vrsti. Ali rrmogi ljudi nisu
radi da poveruju da i geneticke promene mogu uticati
na kulturu. Ova neradost potice iz straha, kojim su oni
maltene opsednuti, da se bioloSki uticaji na kulturu
nekako kose s demokratskim idealima; druStvene nau-
ke moraju se cuvati od prodora biologije. Po opstoj
saglasnosti, upadi biologa u oblast sociologije vecinom
su pruzali dovoljno razloga za nepoverenje. No ova uza-
jamna otudenost mora se pr.evladati. .C.Ovekova buduc-
nost _!leumitno zavisi bioloSkilli dru-
:stvenih sila. Poznavanje ovih sila i njihovog medude-
lovanja mazda ce se, u odredeno vreme, pokazati kao
glavno naucno dostignuce.
EVOLUCIJA U PROCESU
N ormalizujuce, diverzifikujuce, uravnotezujuce
usmereno odabiranje
321
Kod coveka se mutacije i dalje javljaju, bas kao
sto su se javljale od pocetka vremena. One su bile siro-
vine od koj.ih je prirodno odabiranje postepeno izgra-
dilo geneticki dar ljudske vrste. Blagotvomi mutanti
su, medutim, malobrojni; velika vecina mutanata je
stetna. Najjednostavniji i najocigledniji oblik prirod-
nog odabiranja nazvan je >>stabilizujuCim ( Smaljhau-
zen 1949) iii normalizujuCim (Vodington 1957) oda-
biranjem. Ono je negativna iii konzervativna sila; osu-
jecuje sirenje skodljivih mutacija, naslednih oboljenja
i raznih slabosti. Zakazivanje, iii makar i slabljenje,
normalizujuceg odabiranja u ljudskim populacijama
pobuduje kod mnogih pisaca bojazan da se u ljudskoj
vrsti odigravaju podmukli procesi genetickog propa-
danja.
U glavi 6 smo blagotvoran mutant uporedili s iglom
u plastu sena: tesko ga je naci. Mnoge i mnoge jedinke
moraju se ispitati, staviti u neku surovu iii novu sre-
dinu te podvrgnuti strogom prirodnom i1i vestackom
odabiranju. Desi li se da je blagotvoran mutant i samo
jedna na milijardu narmalnih jedinki, ipak cemo ga
mazda pronaCi i izolovati. To se maze postici u ekspe-
rimentima s bakterijama, ali ne i kod coveka. Mutan-
tni geni, medutim, nisu sami po sebi ni blagotvomi
ni stetni; oni to postaju tek kada se stave u odredene
sredine. Gen stetan u jednoj sredini moze biti neutra-
lan iii koristan u drugoj. Sto je populacija izlozena
raznovrsnijim sredinama, to su veCi izgledi da se utvrdi
korisnost nekih mutanata u nekoj od njih.
Kultura je beskrajno diverzifikovala ljudske sredi-
ne. Jedan od evolucionih mehanizama koji omogucuju
prilagodavanje zivota na raznovrsne sredine jeste di-
verzifikujuce odabiranje (videti str. 278), koje izazi<va
geneticku diverzifikaciju. Populacija iii vrsta koja obi-
luje genetickom raznovrsnoscu maze biti snalazljivija
u kompleksu sredina s kojima je suocena nego gene-
ticki jednoobrazna populacija.
U obzir se moraju uzimati fizicka (klima, zemljiSte
itd.), bioloska (bolesti, paraz.iti, dostupna hrana), gene-
ticka i kultuma sredina. Sta je to geneticka sredina?
U vise navrata je vee istaknuto da naslede jednog orga-
nizma nije zbirka osobina koje razni geni stvaraju
nezavisno jedni od drugih. Razvice pojed.inca je ishod
322
EVaLUCIJA CaVECANSTVA
medudelavanja njegavih gena i sredine. Gen koji je u
kambinaciji s nekim genima stetan maze biti koristan
u kombinaciji s nekim drugim genima. Zahvaljujuci di-
verzifikujucem adabiranju, takvi se geni, ambivalentni
u pogledu prilagodavanja, adrlavaju u populacijama,
posebno u onima kaje se suoeavaju s raznovrsnim sre-
dinama.
Znacajan tip adaptivne ambivalentnosti pakazuju
geni koji povecavaju podabnost heterozigotima, ali su
skodljivi, pa cak i letalni kod homozigata. Kod caveka
je to razjasnjeno na primeru gena za srpaste celije,
koji je razmotren na str. 173-178. Ovaj gen je kod
homozigata uzrocnik gotovo uvek kobne anemije, ali
se smatra da svojim heterozigotnim nosiocima pada-
ruje relativnu otpornost na neke tipave malaricne groz-
nice. Osobe heterozigatne pa genu za srpaste celije po-.
seduju hibridnu krepkast, heterm:u, ako zive u mala-
ricnim zemljama gde nema drugih sredstava (kaa sto
je savremena medicina) za suzbijanje zaraze. U papu-
lacijama koje zive u malaricnim sredinama prirodno
odabiranje odrlava normalne gene i gene za srpaste
celije u uravnotezenom polimorfizmu. To je Uravno-
tezujuci ablik prirodnog odabiranja.
Radeci s eksperimentalnim zivotinjama i biljkama,
biolozi su cesta na muci da svojim sticenicima abez-
bede sta jednoobrazniju sredinu. Kariste se uredaji za
odrlavanje pastajane temperature i vlaznosti, zivatinja-
ma se daje jednoobrazna hrana, a biljke dobijaju jed-
noobrazna zemljiSte, itd. Pretpostavimo da ljudska vr-
sta naseljava sredinu bar onalika jednoabraznu kaliko
je to ona labaratorijskih zivotinja. Nije nezamislivo da
konacno bude odabran geneticki dar koji bi bio naj-
bolji moguc za tu posebnu sredinu. Tada bi svaka dalja
geneticka promena magla da bude jedina stetna. Stvar-
nost je, medutim, drugacija. Ne samo sta ljudi razli-.
cito zive, sto se odaju razlictim pozivima, sto imaju
razlicite obaveze i interese, vee se i ljudske zivatne sre-
dine brzo menjaju, a najbrle u tehnoloski naprednim
drustvima. Ne moze se preterati u naglasavanju da ideal
jednakih mogucnosti, cije smo evolucione posledice
razmotrili u glavi 9, ne predvida nuzna i sredinsku jed-
naobraznast; jednake magucnasti magu takade znacin
slabodu izbora medu pastojecim sredinama iii slobodu
stvaranja novih.
Sredinska nestabilnast predstavlja izazav za orga-
nizam- kako za jedinku, taka i za populaciju iii vrstu.
EVOLUCIJA U PROCESU
323
Da bi odrlao harmoniju s promenljivom sredinom, or-
ganizam mora biti ne samo prilagoden vee i prilagod-
ljiv (Todej 1953, 1955, Vodington 1957). Vrsta treba ne
samo da poseduje geneticku raznolikost vee i da bude
sposobna za stvaranje raznolikosti. Tek tada moze da
na promene sredine odgovara genetickim promenama.
Neke geneticke varijante se mogu prorediti iii biti od-
stranjene; druge mogu ucestati i ucvrstiti se kao nova
norma populacije i vrste. To je Usmereni oblik pri-
rodnog odabiranja. Na kraju krajeva, usmereno odabi-
ranje moze biti najznaeajnije. Nema sumnje, medutim,
da je potrebno poznavati sve oblike prirodnog odabi-
ranja da hi se mogli proceniti evolucioni status i per-
spektive nase vrste.
Geneticko breme i geneticko odstranjenje
Vrlo je malo verovatno da je sveopsta zabrana ro-
doskvrnuea pocivala na poznavanju i razumevanju stet-
nih posledica mnozenja u srodnickom krugu. Mec:tutim,
znanje o njima zbilja se nagomilalo zahvaljujuei isku-
stvu ratara i oplemenjivaca zivotinja i blijaka. lpak,
jos koliko pre trideset godina najveei broj biologa te-
sko da je i pomiSljao da sve musice drozofile u prirod-
nim populacijama, iii velika veeina njih, nose ogromna
geneticka bremena, koja se sastoje od skrivenih gene-
tickih mana. Sastav i dimenzije genetickih bremena u
ljudskim populacijama jos uvek su viSe nego nedo-
voljno poznati. Poreklo, odrlanje i bioloske funkcije
genetickih bremena postavljaju osobito slozene pro-
bleme, koji ni izdaleka nisu zadovoljavajuee razreseni.
Nema sumnje da mnoge ljudske nedaee imaju za
uzrok geneticko breme, koje prodire na fenotipsku po-.
vrsinu te slabi, onesposobljava iii ubija svoje zrtve.
Manifestacije genetickog bremena !judi ne iscrpljuju
se, medutim, teskim nakaznostima i bolestima nave-
denim na tabeli 8. Treba istaCi da geneticke mane mogu
imati manje dramaticne a podmuklije manifestacije-
na primer gubitak energije uopste, zanemoealost, nedo-
statak otpornosti na stresove i zaraze, te fizicku, psiho-
losku, pa i drustvenu neusaglasenost (tabela 12).
Skodljivi geni su proizvod mutacije i ostaju u po-
pulaciji nekoliko generacija, sve dok ih ne odstrani
normalizujuee prirodno odabiranje. Geneticka ravno-
teza se uspostavlja kada je Stopa Stvaranja stetnih gena
il
324
BVOLUCIJA COVECANSTVA
mutacijom jednaka stopi njihovog odstranjivanja oda-
biranjem. U ravnoteznom stanju potiru se priliv i od-
liv, mutacija i odstranjenje. Meier ( 1950, 1954 i drugi
radovi) govori o odstranjenju genetickih va-
rijanti kao o genetickoj smrti. Ja vge volim manje
dramatican termin - geneticko odstranjenje.
U stanju ravnoteze, ukupno geneticko odstranjenje
mora biti jednako ukupnoJ stopi mutacije. Videli smo
(str. 169) da, po svoj pribci, cak 10% polnih celija i
20% potomaka, kod drozofila i ljudi, u svakoj
generaciji nosi novonastale mutante (a to je minimalna
procena)! Iz ovoga sledi da ljudske populacije u gene-
tickoj ravnotezi moraju u svakoj generaciji izgubiti na}
manje 20% jedinki zbog geneticke smrti.
Geneticka smrt je, ocigledno, emocionalno nabijen
izraz. Ona daje povoda za nesporazum. Geneticka smrt
ne ostavlja uvek leseve za sobom. Jamacno da umiranje
zrtve hemofilije, retinoblastome iii srpaste anemije
predstavlja kako smrt, tako i geneticku smrt. Ali osoba
koja nikad ne stupi u brak ili ne izrodi decu je gene-
ticki mrtva cak i ako dozivi poznu starost. Letali i geni
za jalovost podjednako uzrokuju geneticko
nje - prvi smreu, drugi nestvaranjem potomstva. Mu-
tant ce biti odstranjen ako njegovi nosioci imaju jedno
dete manje nego sto bi imali da nisu nosioci ovog
tanta. Zgodan je primer niska plodnost
kih patuljaka (str. 166); da bi se odstranio kakav gen
za patuljast rast, niko od njih ne mora nliZno umreti
pre vremena.
Geneticko ostecenje izazvano radijacijom
Dva od Cinilaca koji odreduju velicinu genetickog
bremena populacije jesu stope mutacije i stope odabi-
ranja. U glavi 6 smo videli da ce u ravnoteznom stanju
ucestalost mutantnog gena sa dejstvom s (koe-
ficijent odabiranja), koji se javlja po stopi u (stopa
mutacije), iznositi u/s ako je mutant dominantan, i
Vt.7S ako je mutant recesivan. Drugim recima, sto se
mutant cesce javlja i sto je odabiranje upereno protiv
njega manje strogo, to ce njegova ucestalost u popu
lacijama biti viSa. Da bi se geneticko breme
trebalo bi sniziti stope mutacije i!ili povisiti stope od-
stranjivanja. U ljudskim populacijama se, u stvari,
va upravo obmuto - stope mutacije teze porastu, a
stope .odabiranja opadanju.
EVOLUCIJA U PROCESU
325
Jedan vid problema porasta mutacije koji
njih godina privlaci veliku paznju javnosti jeste gene"
ticko ostecenje covecanstva visokoenergijskim
cijama, posebno u vezi s upotrebom atomske energije
u miroljubive svrhe i njenom zloupotrebom u vojne
svrhe. Pretnjom od genetickog ostecenja bavili su se
izvestaji specijalnih komiteta koje su obrazovali, po
red ostalih, Nacionalna akademija nauka (1956, 1960),
Svetska zdravstvena organizacija (1957) i Ujedinjene
nacije (1958); u vezi s razmatranjem ovog problema
videti isto taka Volas i Dobzanski (1959). Uz nmno
pojednostavljivanje situacije koja je daleko od toga
da bude jednostavna, glavni putokazi su sledeci.
Svi oblici visokoenergijske, prodorne iii jonizujuce
radijacije - od najmeksih X-zraka do gama-zraka
radijuma i, po svoj prilici, kosmiokih zraka - poveca-
vaju ucestalost mutacija kod svih eksperimentalnih or-
ganizama koji su proucavani. Covek ne spada u takve
organizme, ali niko obavesten ne sumnja da su
energijske radijacije mutagenske [ kod coveka. Ne po-
stoji minimalna, bezbedna iii prazna kolicina radijacije,
ispod koje mutacije ne bi bile izazvane. Svakim, pa i
najmanjim porastom kolicine radijacije kojoj su izlo-
zena ziva bica povecava se broj buducih mutacija (tj.
povecava se vrednost u, stopa mutacije). Zastupljenost
izazvanih mutacija jednostavno je srazmerna izlaganju
radijaciji, koje se meri jonizacijom sto je radijacija
proizvodi u polnim celijama (r-jedinice, rem-jedinice*);
Rasl, Rasl i Keli (1958) ustvrdili su, med:utim, da hro-
nicna radijacija (vrsena sporo, dugo vremena) pro-
izvodi manje mutacija kod miSeva nego slicna kolicina'
>>akutne radijacije (vrsene brzo). Tragovi visokoener-
gijske radijacije su sveprisutni u prirodi, u stenama,
zemljiStu i u ljudskim telima. Medutim, tek se mali
broj mutacija koje se zbivaju Spontano, tj. kod jedin-
ki neizlozenih nijednom posebnom agensu koji izaziva
mutacije, maze pripisati ovim okolinskim radijacj-
jama. Stope spontanih mutacija su, koliko se danas
zna, najmanja mogucna velicilna, kojoj se mogu prido-
dati mutacije izazvane izlaganjem radijaciji ili bilo kom
drugom agensu mutagenu (koji izaziva mutacije).
U vezi s probama nuklearnog oruzja zapodenula se
velika diskusija, delimicno i ogorcena. Da li ove probe
i njima prouzrocene radioaktivne padavine izazivaju
* Po novom me&marodnom sistemu mernih jedinica, lr = lcGy, tj.
stotom delu greja. - Prim. prev.
326
~ t t n mutante koji ce imati za posledicu geneticku
siilii1t mnogih 1judi? lli je pak tako pretrpljeno gene-
ticko ostecenje zanemarljivo? lspada da odgovor ne
zavisi od genetickih vee od etickih merila. Koliko za.
pravo ljudi treba ozlediti, obagaljiti i1i ubiti da bi to
bilo zanemarljivo? Doduse, prirastaj mutacija kaje su
nastale ili ce verovatno nastati kao ishod izlaganja ra-
dijaciji u vidu padavina tek je delic anih mutacija ko!e
bi ionako nastale, bez izlaganja radijaciji. Ali tacna Je
i to da ce te posebne, dadatne mutacije nastaviti da
sakate i usmrcuju ljudska bica generacijama pasto na-
se danasnje sukabe, brige i ludasti zabarave svi osim
istoricara.
Bilo je pakusaja da se tacna izracuna koliko ce
se novih slucajeva obogaljujucih naslednih abaljenja
izazvati u ljudskoj vrsti raznim izlaganjima radijaciji.
To su interesantne vezbe iz matematike, ali, posto je
nase danasnje poznavanje genetike ljudskih populacija
taka ograniceno, dobijenim procenama tesko da se ma-
ze verovati, cak i u pagledu reda velicine. Pouzdanije
su neke relativne vrednosti. Najbolja raspoloziva, mada
jos uvek vrlo gruba pracena prosecne kolicine radija-
cije iz svih prirodnih, odnosno okolinskih izvora iz.
nosi oko 3 rema na trideset godina. Pod pretpostavkom
da se probe atamskog orufja nece obnoviti, radijacija
iz ovog izvara iznosice oka 1!3 jednag procenta radi-
jacije okolinskih. Izlaganje radijaciji iz ostalih izvora
koje je nacinio covek (X-zraci primenjeni u dijagno-
sticke i terapeutske svrhe, radijacija koriScena u indu-
striji, naucnom istraiivanju, itd.) veoma varira od zem-
lje do zemlje, pri cemu je, naravno, mnogo vece u teli-
noloski naprednim nego u nerazvijenim zemljama. Gru-
ba procena za prve zemlje iznosi oko 3 rema na trideset
godina. Drugim recima, covek je maltene udvostrucia
izlaganje svog naslednog materijala radijaciji. (Prora-
cuni se prave na trideset godina jer to vreme priblizna
odgovara prasecnoj duzini ljudske generacije, tj. pro-
secnoj starasti raditelja kada im se radaju deca.) Ne-
ma sumnje da industrijska civilizacija ima jedno sa-
svim nepredvidena, neplanirano i nezeljeno dejstvo -
porast mutacianih stopa. Otvareno je pitanje koliki je
ovaj porast u poredenju s mutacianim stapama koje
su preovladivale u proslosti. No bio veliki iii mali, ne-
pozeljan je.
BVOLUCIJA U PROCESU
327
Pretnja bioloskog sumraka covecanstva
Oluja uzbudenja u javnoSiti oko genetickog oste-
cenja ljudskih populacija prouzrocenog izlaganjima
radijaciji imala je, moZda, i korisnu funkciju. Ona moze
da skrene paznju na neuporedivo veci problem, ciji
je geneticko ostecenje samo deo, i to mali deo. Neki
biolozi, medu lkojima je Meier (1950, 1954, 1959. i nmogi
drugi radovi) najautoritativniji i najneumorniji, upo-
zoravaju da u ljudskim populacijama stabilizujuce ili
normalizujuce odabiranje uzmice. Oni tvrde da se mu-
tacione stope povecavaju ne samo radijacijama vee
mozda i dodirom s nekim lekarijama i njihovim uzi-
manjem, cemu je u ovo hemijsko doba skoro svako
izlozen. A pri rastucim mutacionim stopama odstranji-
vanje stetnih mutanata iz ljudskih populacija nije vise
toliko brzo i delotvorno kao sto je bilo u proslosti.
Zbog toga u ljudskim populacijama geneticka bremena
rastu. Zacudo, ova opasna situacija javlja se kao posle-
dica naglog poboljsavanja zivotnih uslova, posebno na-
raiStanja moCi savremene medicine.
Argumentacija je sledeca. Pretpostavimo da je pod
primitivnim uslovima zivota, u odsustvu medicinske
pomoCi, neka nasledna bolest, uslovljena kakvim domi-
nantnim mutantnim genom, smanjila darvinovsku po-
dobnost svojim nosiocima na vrednost upola manju
od normalne: sirenju ove bolesti suprotstavilo se pri-
rodno odabiranje s koeficijentom s = 0,5. U ravnotez-
nom stanju, ucestalost toga gena u ljudskim popula-
cijama iznosila je (videti str. 166) u/0,5, odnosno bila
dvostruko veca od mutacione stope (Zu). Uzmimo sada
da medicinska pomoc omogucuje vecini osoba koje pate
od te bolesti da zive i osnuju porodicu, tako da im
podobnost bude devet desetina normalna: dakle, koe-
ficijent odabiranja se smanjio na s = 0,1, a ucestalost
gena u ravnoteznom stanju povecala na u/0,1, odnosno
postala desetostruko veca od mutacione stope. Na taj
nacin, bolest ce konacno biti pet puta cesca nego u
vreme kada medicina nije bila u stanju da pomogne
njenim zrtvama.
Lecenjem, lekovima, Iekarijama iii zivotnim rezi-
mom isceljuje se, olaksava iii ublazava ne samo jed-
na bolest nego mnogi tipovi naslednih slabosti, pore-
mecaja i neotpornosti. Medicinska nega i povucen i ure-
dan zivot oddavaju mnoge ,ljude, a samim tim pove-
cavaju zastupljenost istih patnji u sledecim generaci-
328
jama. Jamacno da ce, posto prosecna duzina
generacije iznosi 30 godina, biti potrebni vekovi, pa cak
i milenijumi, da bi se geneticka bremena povecala do
novih ravnoteznih vrednosti, koje odreduje smanjeno
normalizujuce odabiranje. Primamljiva je pretpostavka
da ce usavrsena medicina i tehnologija leciti u buduc-
nosti sve vrste ljudskih boljki, te da mi mozemo uzi-
'vati u sadasnjem popustanju prirodnog odabiranja,
mada je ovaj predah samo privremen, a pustiti svoje
daleke potomke da se sami pobrinu za sebe. -
Na zalost, to je samozavaravanje. nor-
malizujuceg odabirl!,njc,t neumoljivo nasi svoju ne-
rnezu - a ne urnanjenje genetickih breme-
0
na. sto se _n{e_nasTednih bolesti to ce ih viSe-
u narcdnoj generacijC cak i-kada- se
fuutacio_ne sto_Q_e_ne (19_50)_ je sud:_
.Jiinukojoj_s_e_ p_repusta covecanstvo obajio veoma su-
rnornim bo j ama:
Geneticki izazvana steta koja bi bila nanesena pro-
secnom pojedincu, iako su rnu na raspolaganju sve
tehnike civilizacije za njeno ublazavanje, dotle bi
rnorala toliko porasti uz ove tehnike da bude ravna
onoj iz paleolitskog doba bez njih. Ali urnesto da
vreme i energiju uglavnom trose u borbi sa spolja-
snjim neprijateljima primitivnog tipa - kao stO
su glad, klimatske teskoce i divlje zveri - ljudi
bi se prvenstveno posvetili naporu urednog
nja, postedivanja i podr:lavanja sopstvenih slabosti,
izgladivanja unutrasnjih nesklada i, uopste, sto de-
lotvornijeg samovidanja. Jer svako bi bio invalid,
sa sopstvenim porodicnim izopacenjima ... U
ri, prirodna bioloska organizacija nasih potomaka
bi se raspala i bila zamenjena potpunim rasulom ..
Na kraju bi bilo daleko lakse i razboritije naciniti
celog coveka de novo, od sirovina odabranih na
odgovarajuCi nacin, nego pokusati da se tim zalo-
snim poslednjim ostacima njegovim ponovo dadne
ljudsko oblicje.
Preko ovog bioloskog apokalipticnog proroeanstva
svakako se ne moze preci. Ono se zasniva na argumen-
tima koji su, bar delimicno, nepobitni. Nema surnnje
da ljudske populacije sadde neke bezuslovno skodljive
geneticke varijante: dominantne nasledne bolesti i na-
kaznosti, koje slabe zdravlje ili srnanjuju vitalnost u
EVOLUCIJA U PROCESU
329
svim sredinama za koje znamo. Neprekidno javljanje
takvih varijanti nesumnjivo je uslovljeno povratnom
mutacijom; jaki su razlozi za smatranje da mutacione
stope rastu sirom sveta, a posebno u tehnoloski na-
prednim zemljama. A posto savremena medicina i zivot
pod zastitom povecavaju darvinovsku podobnost (mada
ne nuino i drustvenu pozeljnost) onih koje su snasle
neke od ovih bolesti i nakaznosti, njihova zastupljenost
ce rasti u buduCim generacijama. Ali nemojmo prihva-
titi prorocanstvo o propasti kao necemu neminovnom.
Nekoliko kockica nedostaje u ovoj zagonetki. Koji se
deo genetickog bremena sastoji od bezuslovno pogibelj-
nih varijanti, ciji priliv oddavaju povratne mutacije?
Kakve su drustvene posledice onaga sto se dramaticno
opisuje kao geneticka smrt iii, smirenije, kao geneticko
odstranjenje? Da li svi evolucioni procesi koji se od-
vijaju u savremenom covecanstvu teze bioloskom izro-
davanju?
Klasicna i ravnotezna teorija populacione strukture
Musice drozofile lepo prolaze u svojim prirodnim
boraviStima, uprkos cinjenici sto nose ogromna gene-
t:ioka bremooa. Cetiri letalna ekvivaloota od kojih se
sastoji prosecno breme pojedinca (videti ranije) dopu-
staju da vecina nas zivi u prilicnom zdravlju i dobro-
biti negde blizu sedamdeset godina. To dolazi otud sto
geneticko breme najvecim delom ostaje skriveno i ne-
izrazeno; skriveno je zbog recesivnosti ili nepotpune
dominantnosti potencijalno razornih genetickih vari-
janti. Adaptivna norma (str. 146) ljudske vrste saSitoji
se od osoba opterecenih genetickim bremenom. A ova
situacija nije ni po cemu nova - svekolika ljudska
evolucija odigravala se u populacijama koje su nosile
teska geneticka bremena. covek iii musica bez gene-
tickog bremena mazda bi mogli biti natcovek iii nad-
musica, ali, koliko je poznato, takvo cudo nije nikada
hodalo po Zemlji.
Logicno se postavlja pitanje da li je genetioko bre-
me samo neminovno zlo, odnosno da li bi ga prirodno
odabiranje moglo nekako iskoristiti. Klasicna i ravno-
tezna teorija populacione strukture, na koje smo se
ukratko osvrnuli u glavi 5, razliCito odgovaraju na avo
pitanje. Savremena verzija klasicne teorije uglavnom
potice od Melera (1950, 1954, 1959, i drugi radovi). Je-
I
I!
II
330
dinke svake vrste pretezno su homozigotne po normal
ni.m genskim alelima, odabranim i rasprostranjenim u
toku evolucije. Medutim, u populacijama je manjina
gena zastupljena sa dve ili vge varijantnih alela. Jedan
od ovih alela je normalan i pozeljan, dok su ostali
skodljivi i predstavljaju komponente genetickog bre
mena; istrajnost tih skodljivih alela u populaciji po-
sledica je povratne mutacije.
Stavge, a to je znacajna pretpostavka, potpuno
recesivni mutanti su malobrojni iii ih uopste nema.
Jedinka heterozigotna po nekom mutantnom genu nije
stvarno normalna i zdrava; podobnost bi joj bila veea
kada ona ne bi imala ovaj mutant. Geneticko breme
nije, dakle, nikada sasvim skriveno; ono nanosi stetti
na prevejan i podmukao nacin.
Prema ravnoteznoj teoriji (videti, izmectu ostalog,
Lerner 1954, Dobzanski 1955, Volas i Dobzanski 1959),
adaptivne norme veCine organizama koji se mnoze pol-
no i van srodniCkog kruga, ukljucujuci i coveka, jesu
mase visestruko heterozigotnih genotipova. Prirodno
odabiranje obicno ne rasprostranjuje jednu geneticku
obdarenost uz iskljucenje svih drugih. Diverzifikujuce
i uravnotezujuce odabiranje potpomazu razne uzajam-
no prilagodene gene. Uzajamno prilagodeni geni stva
raju, u kombinaciji s mnogim ili vecinom drugih gena
iz genskog fonda populacije, zdrave i snafne jedinke,
podobne za opstanak i reprodukciju bar u jednom delu
sredine koju ova populacija naseljava. Mnogi geni se
cesce javljaju u heterozigotnom nego u homozigotnom
stanju. Shodno tome, prirodno odabiranje potpomaze
one gene koji daju visoko podobne heterozigote (videti
str. 173). Moguca valjanost gena i u homozigotnom sta-
nju postaje relativno nevazna.
Normalne, visokoprilagodene populacije sadde ne-
ke gene u stanju uravnotezenog polimorfizma. Gene-
ticka bremena populacija, dakle, bar su dvojaka. Mu
taciono (klasicno) breme sastoji se od gena koji na
nose stetu kako homozigotima, tako i heterozigotima;
iii, ako je nanose samo prvima, onda bar ne koriste
heterozigotima. Uravnotezeno breme sastoji se od gena
i genskih kombinacija koji su od koristi kod hetero-
zigota u poredenju s njihovim dejstvima kod homo-
zigota. Pretezno, uravnotezena bremena oddava pri-
rodno odabiranje, a ne povratna mutacija.
Podrobno razmatranje podataka na kojima pociva-
ju klasicna i ravnotezna teorija ne bi ovde bilo pro-
EVOLUCIJA U PROCESU
331
bitaC:no. Ovi podaci su veeinom usko strucni, a delom
l sporni. Resenje problema moraee da saceka dok se
ne prikupi vise podataka nego sto ih danas imamo.
Procene bioloskog znaC:enja i drustvenog znaC:aja gene-
tickih bremena nuzno su uslovne.
Po opstoj saglasnosti, mali je broj gena za koje se
pouzdano zna da se u ljudskim populacijama nalaze
u stanju uravnotezenog polimorfizma. Klasican primer
je gen za srpaste eelije, koji je vee spominjan u vise
navrata. 0 slicnoj adaptivnoj prednosti i kod heterozi-
gotnih nosilaca gena za talasemiju (mediteranska ane-
mija) postoje dobri podaci zasnovani na verovatnoci.
Homozigoti po ovom genu obiC:no umiru od jake ane-
mije mladi, a ilpak je taj gen rasiren u populacijama
nekih veoma malaricnih podrucja jufne Evrope i Azije.
Podaci su jos nedovoljniji za izvesne druge gene koji
izazivaju varijacije u hemijskom sastavu hemoglobina
crvenih krvnih zrnaca, ali se prednosti heterozigota na-
meeu same po sebi (prikaz vee opsezne i razasute lite-
rature o tim hemoglobinskim varijantama videti u Nil
1956, RaknejdZel i Nil 1961).
Kako je pokazano u glavama 8 i 9, veCina ljudskih
populacija je polimorfna po nekolikim genima koji iza-
zivaju varijacije u krvnim grupama. Ove varijacije su
se pokazale veoma korisnim za razjasnjavanje pojma
rase. Vee mnogo godina se sluti da je istrajnost tih
polimorfizama uslovljena superiornom podobnoseu he
terozigota, uporedenih s homozigoti:ma, u pogledu gena
za krvne grupe. Prefinjena matematicka analiza Mor-
tona i Cunga (1959a) je ovu slutnju potvrdila u pogledu
krvne grupe MN kod coveka. Ostaje, medutim, nejasno
koji fizioloski mehanizmi obezbeduju superiornost he-
terozigota MN nad homozigotima MM i NN.
I dalje je otvoreno pitanje koliko su u ljudskim
populacijama cesti geni koji koriste heterozigotima a
stete homozigotima. Izgleda da su oni vrlo znacajni
kod nekih drugih organizama. Lernerova sjajna analiza
{1954, 1958) iskustava oplemenjivaC:a zivotinja pokazuje
da su vrhunski ucinak i rodnost kod domaeih zivotinja,
posebno kod zivine, cesto odlika visestruko heterozi-
gotnih genotipova. Odabiranje po visokoj rodnosti odr-
zava ovu heterozigotnost, dok popustanje tog odabira-
nja u relativno malim jatima, odnosno stadima cesto
dovodi do veee zastupljenosti homozigota i, otuda, do
gubitaka u rodnosti. Volas (1958) je veoma upecatljivo
demonstrirao povoljna dejstva heterozigotnosti. On je
332
EVOLUciJA COVECANSTVA
x.zracima lecio neke linije musica drozofila lk6je su
prethodno pretvorene u homozigote po odredenim hro;
mosomima i zbog ove homozigoze imale po-;
dobnost. Podobnost potomstva ozracenih jedinki bila
je neznatno ali statisticki znacajno veca nego potom-
stva neozracenih jedinki iz konktrolnih grupa. Mnoge
izazvane mutacije bile su ocigledno blagotvorne u
terozigotnom stanju, mada (kako su pokazali odvojerii
eksperimenti) skodljive u homozigotnom. (Primedba
dodata u korekturi: Meier i Folk 1961. te Folk 1961.
ustvrdili su da su pobili Volasove rezultate. Medutim,
njihovi eksperimcnti ni na koji nacin nisu bili kopije
Volasovih. Ocigledno da prcdstoje dalja
ovog problema.) .
Da sazmemo prethodno izlaganje: ljudske popula-
cije nose najmanje dva tipa genetickih bremena - mu-
taciona i uravnotezena. Izgleda da su neki geni apso-
lutno skodljivi, kako kod homozigota, tako i kod het-
rozigota, i u svim genetickim i spoljasnjim sredinama;
Drugi su pogubni pod nekim a blagotvornJ pod nekini
drugim uslovima. Rizikujuci preterano uproscavanje
stvari, mozemo reci da mnogi geni koji prouzrokuju
glavne nasledne bolesti i nakaznosti verovatno spadajq
u prvu klasu. Geni koji stvaraju razlike kakve opazamo
medu zdravim i normalnim ljudima mogli bi uglav-
nom pripasti drugoj kategoriji. Geni koji uslovljavaju,
varijacije u izgledu, telesnom sastavu, inteligenciji,
ravi, specijalnim sposobnostima - ukratko, geni koji
cine !jude razaznatljivo razlicitim osobama, stvarno
dinstvenim i neponovljivim jedinkama - ovi geni se
u ljudskim populacijama mogu oddavati u uravnote-
zenom stanju, bilo zbog toga sto su od koristi hetero-
zigotima, bilo zbog delovanja diverzifikujuceg odabi-
ranja. Ovom problemu potrebno je posvetiti mnogo
paznje i svestrano ga prouciti. Njegov znacaj je znatno
veci od akademskog. Od njegovog resenja zavisi prO-
cena sadasnje geneticke situacije covecanstva. Dokle
god nam je znanje skroz nesrazmerno ozbiljnosti pro-
blema koji je pred nama, uverljiva ne mogu biti n.i
prorocanstvo o bliskoj bioloskoj propasti ni njena opo-
vrgavanja.
l'!VOLUCIJA U PROCESU
333
Odabiranje i rast stanovnistva
Mnoge rasprave o prirodnom odabiranju (iii nje-
govoj navodnoj obustavi) ostavljaju nekakav cudan
utisak nestvarnosti zbog toga sto se u njima precutno
pretpostavlja da su neki geni uvek stetni i da ih treba
odstranjivati, dok su drugi neprekidno korisni i treb(l
ih rasprostreti i ucvrstiti. Doduse, da bi se sprecio za
dor genetickog propadanja, normalizujuce odabiranje
uvek treba da odstranjuje apsolutno stetne mutantne
gene. To je, medutim, samo jedan podatak. Osnovni
pokretac evolucionih promena je prilagodavanje na
sredinu, a prirodno odabiranje je mehanizam koji sre-
dinske izazove pretvara u geneticka preinacenja (videti
st1r. 31). No covekove sredine se menjaju brzo i temelj-
no. Primitivna jednostavnost nacina zivota nasih pre-
daka od pre 10 h ~ l j a d a pa cak i od pre 1.000 godina,
posve je iScezla; umesto s njom, mise danas suocavamo
s fantasticnom slozenoscu mlaznog doba i prvih godina
atomskog doba. Cak ni ono malo preostalih primi-
tivnih plemena ne maze se viSe driati drevnih obicaja.
Neke od najtemeljnijih promena u ljudskim sre-
dinama nastaju zbog toga sto ljudi ima sve vise i viSe.
Skora svuda u svetu ukupan broj stanovnika i gustina
naseljenosti rastu. Na tabeli 24 date su veoma grube
procene rasta stanovniStva. Pre milion godina je covek
(iii njegova predacka vrsta) bio retka zivotinja; Divi
(1960) nagada da je ukupno ljudsko stanovniStvo, koje
je zivelo negde u Africi, iznosilo oko 125 hiljada, a gu-
stina naseljenosti 4,25 stanovnika na 1.000 kvadratnih
Tabela 24
Procene broja stanovnika i gustine naseljenosti (broj
stanovnika na 1 kJW!) u svetu (prema Diviju, 1960)
Broj minulih Broj Gustina
godina stanovnika naseljenosti
1,000.000 125.000 0,00425
300.000 1,000.000 0,012
25.000 3,340.000 0,04
10.000 5,320.000 0,04
6.000 86,500.000 1,0
2.000 133,000.000 1,0
310 545,000.000 3,7
210 728.000.000 4,9
160 906,000.000 6,2
60 1.610,000.000 11,0
10 2.400,000.000 16,4
334
kilometara. S:matra se da se covek do pre 10.000 godina
(mezolitska faza) vee bio rasirio na sve kontinente i
povecao svojtl brojnost na otprilike 5 miliona, uz gu-
stinu naseljeilosti od oko 4 stanovnika na 100 kvad-
ratnih kilome:tara. Danas (1960) ceni se da broj ljudi
iznosi blizu 2,700 miliona a gustina naseljenosti blizu
>;.>.'6
Brejdvud i Rid (1957) daju sledece procene gustine
naseljenosti, jzrazene brojem stanovnika po 1 kvadrat-
noj milji*, na razlicitim razvojnim stupnjevima u
jugozapadnoj Aziji preistorijskog doba:
Pleistocenski ,prkodni skupljaci hrane 0,03
Specijalizovanije prikupljanje hrane poznog
glacijalnog i ranog postglacijalnog doba 0,12
Prvobitna seosko-ratarska zajednica, oko
5.000. godine pre n.e. 25
Prvobitna graciska zajednica, sumerski
dovi-drzave, oko 3.500. godine pre n.e. SO
OdgovarajuCi Stupnjevi su, naravno, dostizani u
sasvim druga vremena na drugim mestima. Jugozapad-
na Azija je jedna od kolevki ljudske civilizacije. Austra-
lijski domoroci jos uvek behu skupljaci hrane kada su
se belci s njiJJla sreli pre manje od dva veka, a gustina
njihove naseljenosti iznosila je oko 0,08 po kvadratnoj
milji (Berdsel 1957b). U dolini Nila u Egiptu visoka gu-
stina naseljenosti postignuta je na osvitu pisane istorije.
Eksplozija stanovnistva
Rast stanovniStva zavisi od viSka broja roctenih nad
brojem umrlill. Danas se godiSnje rada nekih 100 mi-
lian.a beba, ali umire Sarna aka UQOla mante liud.L
vek nije postao plodniji nego sto je bio; u stvari, popu-
lacije se u daoasnje vreme sire uprkos opadanju stopa
rodnosti. Pop1.1lacije se uvecavaju zbog toga sto je ljud-
ska geneticka obdarenost omogucila radanje i evolu-
ciju kulture, a ova se pokazala kao mehanizam prila-
godavanja koji osposobljava ljude da zive sve dufe i,
duze. Divi ( 1960) daje sledece procene srednjeg ljud-
skog veka ( u godinama):
neandertalac 29,4 klasicni Rim 32
mladi paleolit 32,4 Engleska 1276. 48
mezolit 31,5 Engleska 1376--1400. 38
neolitska Anadolija 38,2 SAD 1900--1902. 61JS
klasicna Grcka 35 SAD 1950. 70
'" Kvadratna tnilja imosi 2,590 km'. - Prim. prev.
EVOLUCJJA U PROCESU
335
Smanjenje smrtnosti odojcadi bilo je veoma spek
takularno. Pod primitivnim uslovima, odnosno onima
koje neki ljudi rado nazivaju primitivnim, verovatno
je preko cetvrtine odojcadi umiralo u prvoj godini zi-
vota. Smrtnost odojcadi opala je u Meksiku s 226 od
1.000 zivorodenih u razdoblju 1920-1924. na 95 od 1.000
u 1953. U Cileu je odgovarajuce opadanje izrazeno sma-
njenjem s 226 na 114, a na Cejlonu sa 192 na 71 (Bur-
zua-PiSa i Pen 1956). U Sjedinjenim Ddavama je 1958.
godine broj umrlih iznosio 27,1; Ujedinjeno Kraljev-
stvo, s 23,3, Australija, s 20,5, i Svedska, s 15,8, imali
su jos viSe uspeha. Ovi poslednij brojevi se mozda pri-
blizavaju nekakvoj najmanjoj mogucnoj velicini; ta
preostala smrtnost mogla bi biti posledica odstranjenja
geneticki prouzrokovanih subletalnih mana, za koje
nema terapije.
Neke prijatelje covecanstva uhvatila je panika
zbog naglog opadanja stopa smrtnosti, kojim se, kako
oni tvrde, obustavlja delovanje prirodnog odabiranja
kod ljudi. To, medutim, ne mora da bude ispravno (vi
deti str. 183). Mnogo je veca, a i prisutnija, opasnost
od nekontrolisanog rasta ljudskih populacija, ili - da
se pomodno izrazimo - od eksplozije stanovniStva.
Zaista, nikada se dosad covecanstvo nije suocilo s tako
okrutnim paradoksom. Darvinovska podobnost je re-
produktivna podobnost; covecanstvo je postalo nasled-
nik Zemlje; posto se toliko rasirila i namnozila, ljudska
vrsta je postigla besprimeran bioloski uspeh; a ipak,
upravo ovaj uspeh preti da zaustavi napredovanje nje-
ne kulture i dovede je do gladi i bede. Jer stopa rasta
stanovnistva uznemirujuce se ubrzava (tabela 25).
;Fabela 25
Procene velicine i prirastaja stanovnBtva (podaci Uje-
dinjenih nacija, iz Hausera 1960)
Oblast
Svet
Afrika
Severna m e r ~ k a
Srednja i Juzna Amerika
Azija
Evropa (sa SSSR)
Okeanija
Stanovnistvo (u milionima)
1900. 1925. 1950. 1975. 2000.
1,550 1,907 2,497 3,828 6,267
120 147 199 303 517
81 126 168 240 312
63 99 163 303 592
853 1,020 1,380 2,210 3,870
423 505 574 751 947
6 10 13 21 29
336
Ne treba imati prorockog dara da bi se predvidelo
da ce - ako covecanstvo ne uniSti samo sebe neogra-
nicenim atomskim ratom ili slicnom ludoscu - zada-
tak kontrolisanja velicine stanovniStva zaseniti sve dru-
go najkasnije u roku od jednog veka, a verovatno i mno-
go ranije. Ovaj zadatak je hitniji od kontrole nagomi-
lavanja pogibeljnih mutantnih gena i kontrole navodne
obustave prirodnog odabiranja.
Nekolike su geneticke implikacije eksplozije sta-
novniStva. Jedna od njih je vizija propasti koju je pri-
zvao C. G. Darvin (1953 i drugi radovi). Sazeta u neko-
liko recenica, njegova argumentacija je sledeca. Sma-
njenje stopa rodnosti je neophodno ako se hoce da obu-
zda rast stanovniStva. Nije verovatno, medutim, da ce
se planiranje i ogranicavanje porodice istovremeno pre-
duzeti svugde. Oni koji sprovode ove mere davace, sraz-
merno svojoj brojnosti, manje gena narednim genera-
djama nego oni koji ih ne sprovode. Otuda ce, s pro-
ticanjem generacija, sve manje i manje ljudi naginjati
ogranicavanju svojih porodica. Ljudska plima, koja ce
sve viSe rasti, potopice mnogobrojno ali degenerisano
covecanstvo. Naravno, implicitna pretpostavka ove ar-
gumentacije jeste da se zudnja za ovekovecenjem vla-
stitog semena ne moze kontrolisati razumom i obrazo-
vanjem, te da ce ljudi produziti da izlezu potomstvo
makar i bili svesni da je ono osudeno na sve vecu bedu.
Ovu pretpostavku ne moramo prihvatiti, cak i ako se
slozimo da resenje problema stanovniStva jos nije na
vidiku.
Odabiranje zaraze i odabiranje zarazom
Posto se sada bolestine i epidemije nalaze pod kon-
trolom, nije lako pojmiti zestinu ovih pokora u minula
vremena. Na primer, sredinom 14. veka vise od polo-
vine stanovniStva Engleske i oko 25 miliona !judi u Ev-
ropi umrlo je od kuge. Nije nikakvo cudo sto su te
nedace pripisivane natprirodnim uzrocima. U stvari,
mozemo pretpostaviti da su covekovi odnosi sa zara-
zama hili ciklicni: porast gustine naseljenosti, pojava
seh1, pa zatim i sve napucenijih gradova stvarali bi mo-
gucnosti za sirenje epidemija, cesto takvom brzinom
da su zatirana citava plemena, a mozda i nacije. Ove
katastrofe bi zaustavljale rast stanovniStva, i1i ga bar
usporavale. Onda bi verovanje da je prljavost bliska
BVOLUCIJA U PROCBSU
337
svetosti ustupalo mesto glediStu da je cistoea bliska
bogougodniStvu, te bi se zaraze povlacile a populacije
bujale.
Ocaravajuea povest o sirenju i preobrafaju mikso-
matoze, bolesti divljih kuniea u Australiji, posluiiee
nam kao paradigma (Fener, Dej i Vudruf 1956, Fener
i Marsal 1957, Fener 1959). Beli kolonisti doneli su ev
ropskog kuniea (Oryctolagus cuniculus) u Australiju
pre otprilike jednog veka. On se tu toliko namnozio
da je postao velika napast. Pokusaji da se ova napast
obuzda nisu bili uspesni sve do 1950. godine, kada je
u populaciju australijskih kuniea unesena virusna bo-
lest miksomatoza. Virus miksome se sam od sebe jav
lja kod brazilskih divljih kuniea ( Sylvilagus brasiUen
sis) izazivajuei relativno blago i neletalno kozno obo-
ljenje. Kada se vestacki prenese na evropsko-austra
lijske kuniee, ovaj virus izaziva tesku zarazu, koja za
hvata citavo telo i skoro uvek je kobna. Od 1950. do
1957. godine miksomatoza se u Australiji rasirila po
celoj oblasti koju su pustosili kuniei i svela njihovu
populaciju na 1% do 2% njene velicine pre zaraze. (Za
raza se prenosi s bolesnih na zdrave kuniee ujedima
komaraca, ali virus se ne mnozi u komarcima - ovi
insekti deluju jedino kao leteee igle).
Vee 1955. godine u Australiji je primeeeno da bo-
lest gubi zestinu: sve viSe i viSe zarazenih kuniea opo-
ravljalo bi se od nje, a i kada bi ona bila kobna, vre
menski razmak izmedu zaraze i smrti bio bi znatno
du:Zi. Velicanstveno izvedeni eksperimenti Fenera i nje.o
govih saradnika pokazali su da australijski kuniCi po-
staju sve otporniji na ovu bolest a da virus postaje
sve manje virulentan. Lako je zaRaziti kako se razvija
otP,ornost - otporni i ';see PQ"
staJu rodttelJI srectece neotporn1. Zamr
Seiiije Je ptfanJe lffiSlrko]u virus Triia od smanjene
virulentnosti. Smrt domaCina znaci i smrt parazita:
sto zarazen kunic du:Ze ostaje u zivotu, to su veci iz..
gledi da virus u njemu komarac prenese na druge ku
nice. ,frirodi!Q_ odabiranje iSlo je naruku uzajamnom
uskladivan u in teresa virusa i australi kunica
u ena kod brazilskog kuniCa maZda je ishod
ekog takvog uskladivanja.
338
Oseka i plima otpornosti na bolesti
Verovatno je da se oni koji prezive kakvu bolest
geneticki razlikuju od onih koji je ne prezive. Epide-
rnije su, ponavljajuci se, rnenjale geneticku obdarenost
covecanstva. A ave prornene nisu se ogranicavale na
povecanje otpornosti prerna posebnirn bolestirna. Medu
oplernenjivacirna zivotinja i biljaka rasireno je isku-
stvo da odabiranje radi rna kog posebnog svojstva do-
nosi prornene i drugih svojstava, cesto neoeekivane i
nepovoljne. To se desava, prvo, zbog toga sto geni za
otpornost na neku bolest rnogu biti zdruzeni (povezani)
na hrornosornirna s genirna za razna druga svojstva.
Drugo, geni Za otpornost prerna datoj bolesti rnogu
irnati i neka druga, mazda rnanje ocigledna, ali ipak
sasvirn stvarna dejstva na svakojake karakteristike
(Holdejn 1949, Kun, Garn i Berdsel 1950, i drugi).
Podaci o takvirn prornenarna u ljudskirn popula-
cijarna su oskudni. Tone iznenaduje, jer se pouzdanost
cak i ne tako stare rnedicinske statistike nalazi pod
znakorn pitanja, a sredinski i geneticki cinilac osetlji-
vosti na neku bolest tesko je razrnrsiti. Dibo i Dibo
(1952), Dibo (1958, 1959a), Motulski (1960) i Sajrnon
(1960) kriticki su proresetali raspolozive podatke, zbog
cega cu se u ovoj oblasti rukovoditi njihovirn radovirna.
Tuberkuloza je cesto pravila pustos u prenapucenirn
populacijarna. U proslorn veku bila je najznacajniji uz-
rocnik srnrti rnedu rnladirn ljudirna u Evropi i Sever-
noj Arnerici. Izgleda, rnedutirn, da je ova bolest hila
ciklicna. Valjani podaci govore da je postojala i kod
preistorijskog coveka, ali da se posebno rasirila kada
su ljudi poceli da :live u prenaseljenirn selima, varo-
sirna i gradovirna. Tokorn 18. i 19. veka dostigla je vr-
hunac, uz godisnju srnrtnost od oko 500 ljudi na sto
hiljada, a zatirn je pocela da opada, davno pre prirnene
vakcinacije i hernoterapije. Prerna Grigu (1958), vrhu-
nac je dostigla rnedu stanovnistvorn Londona pre 1750.
godine, u velikirn gradovirna Zapadne Evrope verovatno
u prvoj polovini 19. veka, a u lstocnoj Evropi uglav-
norn nekoliko dekada kasnije, u istocnorn delu Sjedi-
njenih Ddava oko 1800. godine, u saveznirn drzavarna
na severu i srednjern zapadu oko 1860, na jugu oko
1880, a na zapadu oko 1910. U seoskirn oblastirna ovih
zernalja halest je dostizala vrhunac dvadeset do sezde-
set godina kasnije nego u gradovirna.
EVOLUCIJA U PROCESU
339
Tok epidemije tuberkuloze dobro je proucen kod
Ravnicarskih lndijanaca, koji su otiSli da :live u rezer-
vatu Kiapelska dolina, u Saskacevanu, Kanada. Godi-
snja stopa umiranja, koja je 1881. iznosila oko 1.000
!judi na 100.000, dostigla je 1886. godine 9.000 ljudi na
100.000. Bolest je bila ne samo siroko rasprostranjena
vee i veoma virulentna, prouzrokujuei opsezna osteee-
nja zlezda, meningitis, oboljenje kostiju i zglobova, i
brzu smrt. Do 1921. godine tuberkuloza je vee bila obi-
cna hronicna i na pluea lokalizovana bolest, osteeenje
zlezda se proredilo a smrtnost pala na vrednosti uobi-
cajene medu neindijanskim populacijama (Fergason
1955).
lstorija tuberkuloze u ljudskim populacijama upad-
ljivo se slaze s istorijom miksomatoze kod australijskih
kuniea. Drevne ljudske populacije verovatno su sadr-
zale mnoge genotipove zbog kojih su njihovi nosioci
bili veoma osetljivi na tuberkulozu. Kada je gustina
naseljenosti porasla i !judi poceli da :live na
ljenim mestima, buknule su epidemije koj'e su imale
za ishod poraznu smrtnost. Dakle, snizenje virulentno-
sti i stope umiranja u novije vreme izazvano je bilo
ne samo poboljsanim uslovima zivota i boljom medi-
cinskom sluzbom vee i viSim, geneticki uslovljenim ni-
voima otpornosti.
Kakva je danasnja situacija i kakvi su izgledi za
buduenost? Uvodenje penicilina 1945-1946. godine, a
ubrzo zatim streptomicina i izonijazidne terapije, sma-
njilo je smrtnost od tuberkuloze na delie njene neka-
dasnje visine. U Sjedinjenim Dr:lavama je 1939. godine
stopa umiranja iznosila 45,2 na 100.000, 1946. godine
34,9, 1950. godine 22,5, a 1957. godine 7,5. Ove terapeut-
ske metode toliko su delotvorne da stanovnistvo onih
delova sveta (nekih nedovoljno razvijenih zemalja)
u kojima jos vlada tuberkuloza ne mora da prode kroz
okrutni proces odstranjivanja osetljivih genotipova
smreu. Prirodno odabiranje upereno protiv ovih geno-
tipova sigurno je popustilo. Ali nemojmo pozuriti sa
zakljuckom da osetljivost na tuberkulozu mora naglo
porasti u narednim generacijama. Situacija sadr:li mno-
go nepoznatih i iziskuje opreznost.
Neposredni uzrok tuberkuloze je zarazenost koho-
vim bakterijama. Osetljivost na ovu zara:ru ima, medu-
tim, znacajnu geneticku komponentu. Tako su
ski i Alen (1953) utvrdili sledece stope morbidnosti
340
kod 308 blizanackih pokaznih ( u procen-
tima):
suprufnici 7,1
roditelji 16,9
polubraea .i polusestre 11,9
braea i sestre
bratske dvojke
b1izne dvojke
25,5
25,6
87,3
Kod dvadeset pari bliznih i pari bratskih dvoj-
ki konkordantnih po ovoj bolesti, tuberkuloza se poja-
vila u istom uzrastu (u roku od godinu dana); kod dva-
deset i tri para bliznih i dvadeset i cetiri para bratskih
dvojki razlika izmedu uzrasta u :kojima je izbila izno-
sila je preko godinu dana. Mnogo podataka govori o
tome da osetljivost na tuberkulozu ide zajedno s nekim
tipovima telesne grade. u stvari, vee su pioniri lekar-
stva u staroj Grckoj znali za konstituciju
ili telesnu gradu, koja je iSla zajedno s tuberkuloznom
zarazom i, po svoj prilici, ukazivala na povienu pod-
loznost njoj. (Seldon i dr. 1949 nisu, zacudo, nasli ni-
kakvu korelaciju izmed:u tuberkuloze i svoje somato-
tipske .kJasifikacije; Vlideti str. 108).
Odredeni nasledni dar moze anima koji ga pose-
duju dati neke prednosti, ali im smetati na drugi nacin.
Darvinovsku podobnost genotipa odreduje zbir ovih
prednosti i smetnji u izvesnoj sredini. Susicava kon-
stitucija je nekoliko vekova imala tu otezicu sto je
nosila podloznost tuberkulozi u skucenim i nezdravim
zivotnim uslovima. Ona nije nufno postala odbirno neu-
tralna posto je sada smanjen rizik od zaraze. Mi jed-
nostavno ne znamo dovoljno o uticajima na podobnost
vecine ljudskih gena u sredinama, a da i ne
govorimo o sredinama koje ce se mazda izumeti. Geni
za podloznost tuberkulozi mogu postati cesci, stabili-
zovati se i1i prorediti. To ce zavisiti od njihovih dej-
stava na druge osobine, a ne na otpornost prema ovoj
bolesti, kao i od njihovih mutacionih stopa.
Slicno rasudivanje vafi, naravno, i za gene koji su
svojim nosiocima dali otpornost na druge zaraze (videti
Svelengrebel 1940). Kada se ove zaraze prorede i1i budu
odstranjene, geni za otpornost mogu, ali ne moraju,
postati adaptivno nepotrebni Hi nepozeljni. Podloznost
zarazama moze vremenom da raste, no ipak, s druge
strane, prirodno odabiranje moze spreciti njen porast,
zbog nepozeljnih dejstava ovih gena na druge osobine,
a ne na snizenu otpornost prema tim zarazama. Niko
zdrave pameti nece se zalagati da se ljudi ne Stite od
EVOLUCIJA U PROCESU
341
zaraza, odnosno da sene Ieee cim navuku lkakvu bolest,,
Medutim, promene genetickih obdarenosti ljudskih po-
pulacija moraju se pazljivo pratiti i, pre svega drugog,l
proucavati da bi se njihove moguce posledice pravilno.
shvatile. Mazda je covecanstvo na pragu medicinske1
utopije, a mazda i nije (Dibo 1959b, c).
Sve stroze prirodno odabiranje
Opasnosti od navodne obustave prirodnog odabira-
nja u Ijudskoj vrsti cesto se i krestavo najavljuju, i to
u tolikoj meri da vredi istaCi da time nije sve receno ..
U pogledu nekih genetickih varijanti, prirodno odabi-'
ranje u civilizovanim drustvima postalo je ostrije, at
ne blaze. '
Jednostavan primer- mada, po opstoj saglasnosti,
nevazan u razmerama vrste - jeste dominantni gen
koji izaziva porfiriju. To je metabolicka anomalija, koja
se maze dijagnosticirati po tome sto covek mokracom
i izmetom izlucuje prekomerne kolicine porfirina, pro-
izvoda razlaganja hemoglobinskog molekula. Gen za por-
firiju je prisutan u priblizno jednom procentu afrika-
nerskih (holandskih) populacija Juzne Afrike. Njegovi
nosioci gotovo i nisu imali neugodnosti, sem sto su im
se na kozi javljali manji ojedi, kada su vodili jedno-'
stavan seljacki zivot na farmama i u selima. No ispada
da su akutno osetljivi na barbiturate i neke druge lekl!
rije, pa je nemali broj ovih ljudi umro zbog toga sto
je lecen na nacin koji bi koristio normalnim<< osoba-
ma, ali je za porfiricare bio ubitacan (Din 1957, Din
i Barns 1958).*
Moze se postaviti pitanje zasto je gen za porfiriju
tako cest medu Afrikanerima. lzgleda da je posredi pri-
mer nasumicnog genetickog zatoka, ili slucajnog pora-
sta ucestalosti adaptivno neutralnog gena. Afrikaneri'
su uglavnom potomci prilicno malobrojnih evropskih
doseljenika - skoro jedan milion osoba nosi prezime-
na samo 40 prvobitnih kolonista. Dinovo brizljivo istra-
zivanje otkriva da mnogi porfiricari vode poreklo od
jednog doseljenika koji je dosao u Juznu Afriku 1686.
No dok je gen za porfiriju mozda bio bezazlen u pro-'
slosti, pokazuje se da je skodljiv, u stvari letalan, u
* Danas se zna da postoji nekoliko tipova poremeeaja u metabolizmu
porfirina, koji, po svoj prilicJ, imaju i razlicitu geneticku determinaciju.
Ovde navedeni primer odnosi se na tzv. porfiriju varijegata iii jl1Znoafrii\ku.
porfiriju (protocorpoporphyria hereditaria). - Prim prev.
342
nekim sredinama koje je stvorila moderna medicina!
Drugi nedavno otkriveni gen, ovog puta recesivan,
koji se nalazi na X-hromosomu, odredivacu pola, iza-
ziva biohemijsku anomaliju crvenih krvnih zrnaca: sma-
njenu aktivnost jednog enzima, koja je dobila zastra-
sujuce glomazan naziv - glukozo-6-fosfatna dehidro-
genaza. Covek moze da nosi ovaj gen ne buduCi svestan
rna cega neobicnog, ali on se otkriva odgovarajucom
biohemijskom proverom i postaje veoma znacajan pod
sledeCim okolnostima. Prvo, ako osoba s tim enzim-
skim nedostatkom dosita jede zrna svezeg boba (Vicia
faba), ona moze postati anemicna, zbog uniStenja veli-
kog broja crvenih krvnih zrnaca. Ova bolest odavno je
poznata pod imenom favizam, a uzrok joj je tesko
bilo shvatiti. Drugo, jaka anemija javlja se posle uzi-
manja nekih lekova, izmedu ostalog i primakvina, veo-
ma korisnog medikamenta za sprecavanje i1i lecenje
malaricne groznice kod normalnih osoba. (Prikaz li-
terature daje Motulski 1960a).
Iako su raspolozivi podaci fragmentarni, sigurno
je da je gen za enzimsku manjkavost koja izaziva favi-
zam veoma rasprostranjen u mnogim populacijama.
Naden je kod 9-11 o/o americkih Crnaca, kod 6-28%
.kongoanskih Crnaca, kod 2% jufnoafrickih Bantu-Cr-
.naca, kod 1-2% Busmana, kod 13% Filipinaca, kod
3-8% Indijaca, kod 8% Iranaca, <kod 60% ikrurdskih
J evreja, kao i medu Portugalcima, Spancima, ltalija-
nima, Grcima, Kinezima, Burmancima i Javancima.
{Svi navedeni procenti odnose se na muskarce; spome-
nuta manjkavost se rede nalazi kod zena, kako se i oce-
kuje kada je posredi s polom povezana, recesivna oso-
bina).*
Ova osobina je retka iii sasvim izostaje kod domo-
rodaca srednje i severne Evrope, Japana, kao i kod ne-
kih indijanskih plemena. Sta je uslovilo toliku rasire-
nost gena o kome je rec - moze samo da se nagada.
Podaci ukazuju na enzimsku manjkavost, koja, kao i
spomenuti abnormalni hemoglobini, prufa delimicnu
zastitu od nekih oblika malaricne groznice (Motulski
1960a). Imamo, dakle, sjajan primer gena koji se nalazi
pod dejstvom opreenih odbirnih sila. Ide mu se naruku,
iii mu se iSlo, zato sto je stitio od jedne od najkob-
* lzgleda da je i u nekim delovima n ~ e zemlje ovaj poremecaj relativ
no cest. Prema B.F. LiviDJ:!Stone (Abnormal Hemoglobins in Human Po-
pulation 1967), u Makedomji i Dalmaciji ucestalost iznosi oko 10%. -
Prim. prev.
EVOLUCIJA U PROCESU
343
nijih pogibli kojoj su biii izlozeni stanovnici mnogih
tropskih, suptropskih i mediteranskih zemalja - od
malaricne groznice. Nepovoljan je bio zato sto zbog
njega njegovi nosioci nisu mogli uzimati odredenu
vrstu hrane. A postao je opasan zato sto njegovi no-
sioci stradaju od odredenih lekarija, koje im se mogu
dati ako se ne zna za njihovu geneticku osobitost.
U pogledu nekih genetickih varijanti, strogost pri-
rodnog odabiranja raste. Situacije naznacene u vezi s
porfirijom i enzimskom manjkavoscu koja izaziva fa-
vizam samo su sicusni pokazatelji onog sto ce uslediti.
Neki geni kojima se iSlo naruku iii su podnoseni u
sredinama prirodnim za nase pretke, skodljivi su u
nasim danasnjim sredinama. Na ovaj vid situacije nije
se obracalo dovoljno paznje jer je prevelik broj istra-
zivaca evolucije coveka bio zauzet proricanjem bioloS-
kog rasapa. 0 tom vidu se toliko malo zna da se dana.s
od postavljanja pitanja i predlaganja pravaca novih
ispitivanja ne moze dalje ici.
:Zivljenje u gradovima ciraskog pojasa - da upo-
trebimo popularnu frazu - namece emocionalne na-
pore, stanja zebnje i nervnu napetost, koji su manje
rasprostranjeni iii manje akutni kod onih sto su iza-
brali radosti porodicnog zivota u predgradu iii idilicne
brige vezane za obradivanje zemlje i ubiranje letine.
Yerovatno je da ce nosioci nekih genotipova popustiti
pod teretom napetosti, koju drugi bez po muke izdda-
vaju. Na taj nacin, trijumfalni napredak nase indus-
trijske civilizacije pridonosi umanjivanju darvinovske
podobnosti nekih genetickih ustrojstava, koja prirodno
odabiranje pocinje da diskriminiSe. Podaci koji se oct-
nose na ove pojedinosti u isto vreme su izobilni i ne-
zadovoljavajuci. Pri tome mislim na citavu oblast prou-
cavanja fizioloskih stresova i psihosomatskih poreme-
caja, koje su poslednjih godina uspesno popularisali
Seli (1956) i Danbar (1955).
U medicinskom smislu, stres je u sustini brzina
telesnog habanja. Svako ko oseca da ga iscrpljuje i za-
mara bilo sta sto radi - iii bilo sta sto trpi - ima
neku predstavu 0 tome sta podrazumevamo pod stre-
som (Seli 1956). Telo odgovara na stres nizom pro-
mena u zlezdama s unutrasnjim lucenjem (koje stva-
raju hormone), prvenstveno povecanom aktivnoscu hi-
pofize i kore nadbubreznih zlezda. Hormoni ovih zlezda
mobiiisu telesna sredstva potrebna za razresavanje stre-
sne situacije. Naravno, ova mobilizacija je blagotvorna,
344
adaptivna reakcija. Medutim, hronican ili ucestali stres
je nesto drugo. On preopterecuje telesnu izddljivost
j moze dovesti do nervnog i fizickog sloma i, na kraju
1
do smrti. Divi ( 1958, 1959) uverljivo obrazlaze da pre-
komeran rast stanovniStva i gustine naseljenosti ima
.za posledicu preterane stresove, koji su uzrocnik visoke
smrtnosti i delimicne iii potpune jalovosti. To je jedan
od cinilaca koji sprecavaju neumereno sirenje zivotinj-
,skih populacija u prirodi. Znatan je broj ljudskih pore-
mecaja i bolesti za koje se zna Hi pretpostavlja da ih
izazivaju psihicki Cinioci. Odsustvo podataka o dife-
rencijalnoj podloznosti razlicitih tipova telesnog ustroj-
stva ovakvim boljkama predstavlja, s nase tacke gle-
diSta, nesrecnu prazninu u ovoj dokumentaciji.
zeleli bismo da raspolazemo odgovarajuCim poda-
cima o zastupljenosti mentalnih poremecaja kod ljudi
koji zive pod razlicitim okolnostima i obavljaju razli-
cita zanimanja. Na zalost, nema dovoljno razumevanja
izmedu nekih predstavnika medicinske profesije, po-
sebno psihoanaliticara, i biologa zainteresovanih za ovaj
problem. Psihoanaliticke skole, isticuci znacaj emocio-
nalnih naprezanja te zebljivih i traumaticnih dozivljaja
u zivotu pacijenata, zakljucile su da zbog toga uloga
genetickih promenljivih mora biti zanemarljiva. I obr-
nuto, prema nekim miSljenjima, otkrice genetickih cini-
laca znaci da su sredinski agensi beznacajni. Ova dva
pogresna shvatanja zaista pristaju jedno drugom kao
zakrpa vreCi! Ako su mentalni poremecaji stvarno cesci
medu gradskim stanovnicima nego medu ljudima na
selu, treba li da zakljucimo da su osobe s takvim pore-
mecajima sklone seobi u grad, ili da je gradski zivot
uzrocnik njihovog pokleknuca pod pritiskom stresa?
Ako se vremenom povecava ucestalost mentalnih pore-
mecaja, znaci li to da geni za takve poremecaje postaju
cdCi, ili da je danas verovatnije da njihovi nosioci do-
iive slom nego sto je to bilo u stara dobra vremena<<?
Poslednje pitanje koje mozemo razmatrati u odelj-
ku o sve strozem prirodnom odabiranju odnosi se na
neke oblike srcanih oboljenja. U proslosti je ljudska
rasa vazda bila zaokupljena nalazenjem dovoljne koli-
oine hrane. Sposobnost da se iz raspolozive hrane iscedi
i poslednja hranljiva kap je, prema tome, pruzala co-
:veku izvanrednu adaptivnu prednost, kao sto je pruza
i veCini zivotinja. Ovakvu prednost pruza i sposobnost
kamile da u vreme obilja uskladiSti nesto raspolozive
hrane u grbi na ledima kako bi imala od cega da zivi. '
BVOLUCIJA U PROCBSU
345
u vreme oskudice. U ovom pogledu covek se razlikuje
od kamile po tome sto obicno pravi sebi grbu viSe
prema trbuhu.
U nase doba, medutim, nastala je nova i besprimer-
na situacija. Svakako, ona pogada manji deo covecan-
stva. Nekoliko desetina, mozda i stotinu miliona ljudi
ima previSe, a ne premalo za jelo: njihova nevolja je
prejedanje, a ne pothranjenost. Posta je ova nevolja
taka nova, prirodno odabiranje nije jos snabdelo nasa
tela sredstvima za njeno savladivanje. Taj problem je
privukao veliku paznju, posebno u Sjedinjenim Dda-
vama poslednjih godina, sto je imalo za ishod mnostvo
publikacija (u vezi s daljim uputima videti Gertler i
Vajt 1954, Kejs i Vajt 1956, Fridmen i Rozenmen 1957).
Mada se istrazivaci ostro razilaze u mnogim pitanjima.
ano sto je zanimljivo za proucavaoca evolucije coveka
mazda bi se uslovno moglo sazeti ovako.
Na degenerativna srcana oboljenja (od kojih su
najznacajnija oboljenja koronarnih arterija) danas ot-
pada otprilike polovina svih smrtnih slucajeva u Sjedi-
njenim Ddavama. Delom je to posledica duzeg ljud-
skog veka, posto od srcanih oboljenja pate pretezno,
mada ne iskljucivo, starije osobe. Priblizne stope umi-
ranja od srcanih oboljenja na 100.000 osoba date staro-
sne grupe bile su u Sjedinjenim Ddavama ( 1950. go-
dine) sledece:
Starosna grupa
35-39
45-49
55-59
65-Q9
Muskarci
67
313
878
1.939
tene
28
103
331
1.056
Sjedinjene Drzave dde nezavidan svetski rekord
po zastupljenosti smrti od srcanih oboljenja. U drugim
zemljama se ove stope, za slicne zivotne dobi, krecu
od otprilike istih vrednosti kao u SAD (Skandinavija)
pa do mnogo nizih vrednosti - kod ltalijana, Japanaca,
Bantu-Crnaca i Navaho-Indijanaca (Kejs i Vajt 1956,
Pejdz, Luis i Gilbert 1956). Problem razmrsavanja sre-
dinskog i genetickog Cinioca ove situacije nije lak. Go-
tovo je sigurno da oba deluju u njoj. Srcana oboljenja
su najviSe zastupljena u zemljama najobilnije ishrane,
ali izgleda da je njen kvalitet znacajan koliko i kvan-
titet, i1i cak znacajniji. NajviSe paznje privukao je udeo
masnoea u ishrani. Ljudi koji jedu mnogo masnoce obi-
.346
cno imaju u krvnom serumu visoku koncentraciju tvari
nazvanih holesterin i lipoproteini (sadr:Ze holesterin),
i kod njih je obicno povisena zastupljenost oboljenja
koronarki. S jakim razlozima moze se pretpostaviti da
uzimanje zivotinjskih masnoca viSe doprinosi podizanju
nivoa holesterina nego uzimanje biljnih masnoca.
Mada znacajne, ishrana i zivotna dob nisu jedini
.Cinioci koji stvaraju predispoziciju za koronarna obo-
ljenja. Treci cinilac je pol - zastupljenost ovih obo-
ljenja je, u istim zivotnim dobima, znacajno viSa kod
muskaraca nego kod zena. Individualna podloznost nji-
ma takode se smati"a vaznom. lako vitki ljudi nisu imuni
na koronarna oboljenja, mnogo je veca verovatnoca da
.Zrtve budu oni s viskom kilograma, odnosno gojazni
(Dober, Mur i Men 1957). Vitkost ili gojaznost delom
je uslovljena sredinski, kao posledica oskudne ishrane,
.adnosno prejedanja, ali delom, skoro sigurno, i gene-
ticki. Ovo pitanje je najbolje iEioo Nil ,(195&b):
Tdko je uzdrzati se od nagadanja da je podizanje
nivoa potrosnje zivotinjskih masnoca, kao i pove-
canje ukupno uzete kolicine kalorije, uz smanjenje
fizicke aktivnosti, dalo vaznost jednom agensu pri-
rodnog odabiranja koji je ranije uticao samo na
pocastvovanu nekolicinu. Ukoliko postoji gene-
ticka determinanta sposobnosti da se savlada rela-
tivno veliki tovar masnoce u ishrani a ne dobije
arterioskleroza, onda bi trebalo da prirodno oda-
biranje deluje u drustvu kao sto je nase, gde 1/5
stanovniStva starija od 30 godina, ili oko 15 miliona
ljudi, ima viSak kilograma.
Moglo bi se, naravno, tvrditi da prirodno odabira-
nje ima malo kakve veze s genetickim uslovima koji
povecavaju ili smanjuju rizik od srcanih oboljenja ili
:starackog slaboumlja; kako je vee istaknuto, prirodno
'Odabiranje ne kontrolise neposredno situaciju u post-
reproduktivnoj dobi. No, pre svega, srcana oboljenja
snalaze i neke mlade ljude. A sto je jos znacajnije, sta-
nje umirovljenih clanova porodice cesto utice posredno,
preko ekonomskih i drustvenih posledica, na dobrobit
.dece i mladih odraslih osoba. Maze biti da se darvinov-
ska podobnost ljudskih genotipova podesnije meri nji-
hovim relativnim doprinosom genskom fondu genera-
.cije njihovih unuka, a ne generacije njihove dece.
EVOLUCIJA U PROCESU
347
Inteligencija, drustveni polozaj i plodnost
Kontraceptivne metode nisu ni nov pronalazak ni
monopol tehnoloski naprednih drustava. Za njih su
znali i koristili ih narodi iz doba pre p.ismenosti. Nova
je relativna delotvornost, prihvatljivost i sigurnost ovih
metoda. Njihova sve sira upotreba najavila je rtenden-
ciju ka ni.Zoj stopi radanja. U nekim evropskim zem-
ljama opadanje plodnosti otpocelo je rano - u Fran-
cuskoj i lrskoj sredinom 19. veka. U drugim delovima
severozapadne Evrope pocelo je oko 1870. godine; u
Spaniji i ltaliji prvih godina ovog veka; u istocnoj Ev-
.ropi i Japanu otprilike 1920. u Sjedinjenim Drfavama
je 1800. godine stopa radanja iznosila oko 55 novoro-
dencadi na 1.000 stanovnika; ona je 1933. godine spala
na samo 18, a nesto porasla u posleratnom >>bumu
beba. U drugim krajevima sveta opadanje je tek zapo-
celo i1i tek treba da zapocne (Ujedinjene nacije 1953).
Tendencija ka nizoj stopi radanja je zdrava, s obzirom
na kobnu pretnju da se rast stanovniStva otme kon-
troli. Nadamo se da ce ova tendencija postati univer-
zalna. Pa ipak, ona izaziva ozbiljne bojazni.
StanovniStvo razlicitih delova sveta raste nejedna-
kom brzinom. Kako je prikazano na tabeli 25, stanov-
niStvo Evrope ce se maltene udvostruciti tokom dva-
desetog veka, stanovniStvo Severne Amerike i Azije ce
se ucetvorostruciti, a stanovniStvo Srednje i Jmne Ame-
rike porasce za faktor veCi od devet. Navike zasnovane
na predubedenju, strahovanja od konkurencije i toboze
naucni argumenti stvaraju nemir kod nekih ljudi ka-
da oni otkriju da grupa kojoj pripadaju ne raste naj-
brfe. Otuda i takvi siboleti kao ZUta opasnost, ra-
stuca plima obojenih, itd. Nije zgoreg prihvatiti cinje-
nicu da ce neke rase imati relativno veci udeo u potom-
stvu buducnosti, a neke manje. U svakom slucaju, ni-
cem korisnom ne sluzi takozvani Vatreni protest pro-
tiv ostavljanja Zemlje u naslede niStima duhom.
Uznemirenost zbog jednog drugog vida ove situa-
cije mozda je stvarnija, ali on nije nuzno nepopravljiv.
U tehnoloski naprednim drustvima zadatak produza-
vanja vrste poveren je, izgleda, uglavnom ljudima koji
poseduju osrednje ili slabe kvalifikacije za roditelje.
Cinjenica da su imucni manje plodni od siromasnih
d da gradski i varoski stanovnici obicno imaju manje
dece nego seosko stanovniStvo uocena je najpre u Ev-
ropi jos u sedamnaestom i osamnaestom veku (Ujedi-
II.
348
njene nacije 1953). To su kasnije potvrdila brojna prou-
cavanja. Opadajuci, stopa radanja je br:Ze padala u vi-
sim nego u nizim drustvenim klasama. To ostaje tacna
kako god mi definisali viSe i nize<< - drustvenill1
polozajem, prihodom, obrazovanjem itd. Kao sto poka-
zuje tabela 26, plodnost je obrnuto srazmerna obrazov-
nom statusu. Sto je neko skolovaniji, to tezi radanju
manjeg broja dece. Niska plodnost svrsenih studenata
koledza, posebno zena, hila je doskora ozloglasena (vi-
deti, medutim, str. 351).
Tabela 26
Skolovanost i brojnost sve dece ameri:ckih be-
lih zena od 45. do 49. godine (prema popisu stanovnistva
SAD od 1940, podaci iz Osborna)
Zavrsena skola Broj dece Broj dece
po i.eni po udato j i.eni
3,95 4,97
Osnovna skola
1-4 ,razreda 4,33 4,54
S-6 3,74 3,97
7-8 2,78 3,04
Srednja skola
1-3 razreda 2,37 2,61
4 1,75 2,03
Koledz
1-3 godine 1,71 2,07
4 ili viSe god:ina 1,23 1,83
Ova je situacija nepozeljna, nezavisno od svih gene-
tickih obzira. Najmanje potomaka imaju oni ljudi koji
treba da su u stanju da svojoj deci obezbede najbolju
sredinu za fizicko i mentalno razvice. Medutim, gene-
ticke posledice ne mozemo ignorisati. 0 njima su na
mnoge nacine raspravljali mnogi biolozi, psiholozi, so-
ciolozi i politicki agitatori. Data su mnoga jeziva pro-
rocanstva i krestave objave. Ne moze se poreCi da je
posredi neprilika koja treba da zabrine. Argumentacija
glasi otprilike ovako.
Medu ljude nedovoljnog obrazovanja spadaju kako
oni koji nisu imali mogucnosti za bolje obrazovanje,
tako i oni kojima nedostaje kapacitet za to. Geneticka
obdarenost za ono - sta god to bilo - sto ljudima
EVOLUCIIA U PROCESU
349
omogucuje da se koriste obrazovanjem je 111anje ras-
prostranjena medu nedovoljno obucenima nego medu
obrazovanima. A zastupljenost talenta, sposc>bnosti iii
bilo cega sto je potrebno za postizanje (kako
god se ovaj definisao u datom drustvu) niza. je medu
neuspesnima nego medu uspesnima. Ovo zvucati
isto tako nametljivo nedemokratski kao Goltcmove spe-
kulacije kritikovane u glavi 3. No ima jedzla razlika
koja treba da umiri savest cak i najneuroticPijim ega-
litaristima. Priznaje se da su mnogi ljudi ob-
razovanja bili sasvim kadri da se njime kc)nste; da
mnogi nemasni i neuspesni nisu manje daroviti od ima-
snih i uspesnih; da bi u drukcijim sredinarrta i druk-
cijim drustvenim sistemima sadasnji neuspes11ici mogli
postati uspesnici, a uspesnici neuspesnici; i da se za
jednake mogucnosti mora boriti ne zbog toga sto su
ljudi i:sti, vee zbog toga sto se razli:kujru (str. 273). Me-
dutim, ne bi trebalo da se damo navesti na
0 cinjenicu da ce se u svakoj sredini i u swkom dru-
s'tvenom sis'temu, t)I)a 'tO aemoKra't'lja i)i OU
nosno desnicarska diktatura, ljudi razlikovati po do-
stignuCima, a ova je varijabilnost delom geneticki
uslovljena.
Usled opisane diferencijalne plodnosti, oni koji ima-
ju manje svetovnog uspeha postiZu najviSe u repro-
dukciji. lspada, prema tome, da svaka gene-
racija srazmerno viSe potice od manje obdarenth slojeva
prethodne generacije. Ovo se svodi nato da oda?iranje
ide naruku nizoj obdarenosti. Mnogi istrazivaci, neza-
dovoljni ovim nalazom, odvafno pokusavaju da pred-
vide kojom ce se zapravo brzinom izopacavati ljudske
sposobnosti. Omiljeni cilj takvih predvidanja su pro-
cene ocekivanog opadanja inteligencije, merene tehni-
kama za utvrdivanje nejnog kolicnika.
KoriScene metode su stvarno jednostavne i, na prvi
pogled, ubedljive. Pretpostavimo da jedinci i jedinice
imaju neki prosecan KI a da porodice s dvoje, troje,
cetvoro i viSe dece imaju progresivno nize J{l. Dobro
sproveden popis pokazace koji udeo u stanovniStvu
imaju porodice s razlicitim brojem dece. To nam ka-
zuje u kojim ce razmerama pripadnici sledece ge?era-
cije poticati iz porodica s razlicitim brojem 1
licitim stepenom inteligencije. Stepen m-
teligencije procenjuje se raznim metodama, Jla pnmer
uporedivanjem bliznih i bratskih dvojki (glavl:l 4).
vid:ena stopa opadanja proseene inteligencije u amenC-
350
korn i britanskorn stanovniStvu krece se od 1 do 4 poe-
na KI po generaciji. Mra6na vizija zaista! Prema mi-
sljenju Kukovorn (1951):
Sto ovaj proces ide dalje, srecne kornbinacije mno-
gih plus-gena kod pojedinca javljaju se rede; ste-
pen inteligencije i srazrnera darovitih pojedinaca
opadaju. Dostigne li se stepen slabournnosti, veCina
plus-gena bice odstranjena. Ali i pre toga bi rastuca
neurnesnost i nestrucnost izazvale krah rnodernog
industrijskog drustva.
Smanjuje li se ljudska inteligencija?
Turobna prognoza o opadanju inteligencije pokre-
nula je viSe istrazivackih poduhvata u cilju provere n j ~
ne ispravnosti. Medu njirna su daleko najznacajnija
ispitivanja koja je sproveo Skotski savet za istraziva-
nje obrazovanja (1949, 1953). Godine 1932, i ponovo 1947,
obavljeno je testiranje inteligencije sve jedanaestogo-
diSnje dece u Skotskoj do koje se rnoglo dopreti. U
stvari, testirano je oko 88% procenjenog broja dece
ovog uzrasta u Skotskoj; ostala su odsustvovala iz skole
u dane testiranja iii nisu rnogla biti testirana zbog ne-
kliJl telesiJJih nedostataka. PetnaestogodiSnji raspon izrne-
du 1932. i 1947. godine odgovara bar polovini prosecne
duzine ljudske generacije. Dakle, da li se inteligencija
skotske dece urnanjila za to vrerne? Ni izdaleka, pro-.
secan broj poena je neznatno ali statisticki znacajno
porastao! Slicna situacija je utvrdena i u Sjedinjenirn
Dr:lavarna: vojnici regrutovani za drugi svetski rat u
proseku su irnali veCi broj poena nego regruti u prvorn
svetskorn ratu (Tadenhern 1948).
Ovaj rezultat je donekle porneo proroke propasti.
U Skotskoj, kao i drugde, decja inteligencija je, u stva-
ri, negativno korelirana s velicinorn porodice (u ispiti-
vanju iz 1947. godine dobijen je koeficijent korelacije
od -0,28). Prosecan broj poena jedinaca i jedinica bio ,
je za 3,7 poena veci od onoga u porodicarna s troje dece,
11,1 poen veCi od onoga u porodicarna sa sestoro dece,
za 14,0 poena veCi od onoga u porodicarna sa devetoro
dece, i za 17,7 poena veCi od onoga u porodicarna s dva-
naestoro iii viSe dece. IstrazivaCi koji su sprovodili ova
ispitivanja posteno priznaju da su ocekivali pad, a ne
porast. Medu ponudenirn objasnjenjirna nalaze se i bo.
EVOLUCIJA U PROCESU
351
lje zdravstveno stanje dece te njihova rastuca upuce-
nost u testove, tj. veca upoznatost s tipovima zada-
taka primenjenim u njima. Zabavno je sto neki autori
koriste ova objasnjenja da bi dokazali kako su pred
vidanja 0 opadanju inteligencije potvrdena skotskim
ispitivanjima! Oni zbilja ne dopustaju da ijedna ne-
zgodna cinjenica omete njihove prirodne sklonosti.
Izvrsnu kriticku analizu problema inteligencija -
plodnost dao je Enestejzi (1956, 1959; ovi radovi sadde
opsezne upute na druge publikacije od znacaja). VeCina
istrazivaca uporedivala je prosecnu inteligenciju jedi-
naca i jedinica s inteligencijom dece koja imaju jednog
brata iii sestru, odnosno viSe njih, a ne inteligenciju
dece s inteligencijom roditelja. To je vazno zato sto
roditelji posvecuju detetu prosecno manje painje u
velikim porodicama nego u malim; zbog toga ce u veli-
kim porodicama razvice decjih verbalnih moCi verovat-
no biti usporeno, sto ce nepovoljno uticati na broj poe-
na za KI. Oskudni su podaci o broju poena roditelja
i dece na testovima za inteligenciju u poredenju s veli-
Cinom porodice. Ono malo objavljenih studija ove vrste
dalo je znatno manje upecatljive korelacije nego stu-
dije u kojima su ispitivane samo inteligencija dece i ve-
Iicina porodice. Covek bi zeleo da uporedi broj poena
roditelja i dece u porodicama iste velicine, ali podaci
o tome su malobrojni iii ih nema.
Ove zamerke podrivaju preterano samopouzdane
proracune ocekivane stope opadanja inteligencije. No
podjednako bi brzopleto bilo zakljuciti da geneticka
osnova inteligencije nije ni u kakvoj opasnosti od spi
ranja. Ostaje potreba da se razjasne posledice vece
plodnosti manje inteligentnih pripadnika populacije.
Penrouz (1949, 1950a) je izneo ideju koja stvarno za-
sluiuje dalje ispitivanje. Smanjena plodnost onih cija
je superiorna inteligencija geneticki uslovljena saglasna
je s ocuvanjem postojanog nivoa inteligencije u popu-
laciji, pod uslovom da njihovoj smanjenoj plodnosti
odgovara niska plodnost najmanje obdarenih pripad-
nika iste populacije. Drugim recima, veCina potomstva
moze poticati od !judi osrednje inteligencije, dok su
porodice veoma inteligentnih i veoma neinteligentnib
!judi male. Jedan od mogucihmehanizama za stvaranje
takve situacije bio bi uravnotezeni polimorfizam, pri
cemu bi mediokriteti bili heteroticni heterozigoti, a su-
periorni i inferiorni ljudi dva tipa homozigota.

352
Penrouz je proucio roditeljsko poreklo 1.194 malo-
umnih pacijenata u jednoj bolnici u Engleskoj. Kako
je prik:azano na 27, brakovi u kojilma su jedan
iii oba roditelja kreteni daju manje porodice nego nor-
malni roditelji. Uz to, podaci govore o asortativnom
pa;renju (tendenciji sklapanja tbraka izmedu ljudi slic-
nog stepena inteligencije), a mnogi maloumnici uopste
i ne stupaju u brak. Svakako da ova stvar iziskuje dalje
proucavanje. Moglo bi se pokazati da je stupanj inte-
ligencije pod nadzorom normalizujuceg prirodnog oda-
biranja (str. 152), pri cemu ISe mediokritetstvu daje
prednost kako nad kukavnom gluposcu, tako i nad su-
periornom inteligencijom.
Lucidna analiza promenljivih obrazaca diferencijal-
ne plodnosti u Sjedinjenim Drfavama data je u krat-
kom radu Kerka (1957). Njegovi podaci uglavnom po-
ticu iz proucavanja porodica muskaraca ukljucenih u
prirucnik Ko je ko, ciji je cilj da obuhvati imena ne
obavezno najboljih, vee pre najpoznatijih muskaraca
i zena u svim oblastima korisnih i uvazenih ostvarenja.
Ovi muskarci imali su manje porodice nego ostali pri-
padnici njihove generacije. Medutim, razlika se pro-
gresivno SuZava i mladi muskarci navedeni u Ko je ko
mogu da po velicini dovrsene porodice budu i blizu iii
iznad nacionalnog proseka za svoju starosnu grupu.
Muskarci iz Ko je ko zene se kasnije, ali viSe se zene
i imaju manje bezdetnih brakova nego ostali ljudi slic-
ne dobi.
Tabela 27
Srednji broj jednokrvne dece po maloummku u d'usev
noj bolnici (prema Penrouz 1949)
Broj Jednokrvna
Roditelji posmatranih deca
slucajeva (srednji broj)
Superioran x normalan 9
Normalan x normalan 798
Normalan x tup 196
Normalan x slabouman i tup x tup 113
Normalanximbecilan i tupx
slabouman 54
Tup x imbecilan i slabouman x
s1abouman 24
2,89
4,72
5,45
4,52
3,82
3,58
EVOLUCIJA U PROCESU
353
Kerk nalazi, u skladu s istrazivacima drugih grupa
stanovniStva, da je plodnost negativno povezana s dru-
stvenom pokretljivoscu. Oni s nasledenim drustvenim
statusom imaju viSe dece od Samoniklih, koji su mo-
rali da se bore za slican status. Ocigledno, velika poro-
dica maze predstavljati smetnju u toj borbi. Ako se
sadasnje tendencije nastave, geneticka svojstva muska-
raca iz Ko je ko bioloski ce se produzavati u buduc-
nosti bar srazmerno njihovoj brojnosti u celokupnom
stanovnistvu. To je u znatnoj suprotnosti sa situacijom
koja vlada vee najmanje dve generacije. A avo se, opet,
slaie s jednom opstijom tendencijom. Stopa radanja
je u Sjedinjenim Ddavama tokom poratnog razdoblja
porasla u svim drustvenim slojevima; medutim, najve-
ce relativne poraste imale su one drustveno favorizo-
vane grupe koje je ranije karakterizovala nedovoljna
plodnost.
Lako maze biti da je situacija u kojoj ekonomski
uspesniji, a i inteligentniji slojevi stanovniStva (sto si-
gurno nije ista stvar) nisu davali srazmeran udeo dece
bila samo privremena Mozda je nastala, posebno na
Zapadu, zbog toga sto su se neki ljudi pre drugih upo-
znali s delotvornim metodama ogranicavanja poroda.
U vezi s tim je interesantno da su obrasci diferenci-
jalne plodnosti bar u nekim nedovoljno razvijenim i
nezapadnim zemljama iSli naruku veCim porodicama
u ekonomski bolje stojecim slojevima. lzgleda da je to
bila situacija u Kini (Ho 1959b, Hsu 1959).
Pravac prirodnog odabiranja u ljudskoj vrsti sigur-
no je skretao i skrece u sredinama koje su stvorene
kulturnim promenama. Da li su ove promene i skretaji
u celini blagotvorni iii pogubni? Postaviti avo pitanje
znaci, u stvari, pitati se drugim recima da li covek mora
da prihvati prirodno usmerenje evolucije kao nesto
predodredeno i neminovno. Alternativa prihvatanja to-
ga je protivstavljanje snage covekovog znanja i mud-
rosti snagama prirode. U zavrsnoj glavi pokusacemo
da pristupimo ovom sudbonosnom problemu.
12. PREDENI PUT I PUT PRED NAMA
Coveku je potrebno i
beskonaeno koliko i mala planeta
na kojoj zivi.
Dostojevski
Nekad se govorilo o hodu istorije. Hodanje, tj. pe-
sacenje, bilo je podesna Danas je istorija
zajahala rnotorno vozilo, a mazda i avian (hvala bogu,
ne jos raketu). Svaki sredovecni ili stariji covek sve-
dok je velikih promena. Nije li se neprornenljivi lstok
rnnogo izrnenio? Gde li su drevne evropske rnonarhije
i njihovi verni podanici? Cak ni u prirnitivnirn dru-
stvirna ljudi viSe ne zive kao nekada. Pre nekoliko go-
dina sam na novogvinejskirn planinarna Oven Stenli
cuo jednog rnladog Papuanca, ljudozderskog unuka,
kako zvizduce ariju Toreadora iz opere Karmen.
Ocito da se veeina ovih promena odigrala ne zbog
genetickih vee zbog kulturnih preinacenja ljudskih pq-
pulacija...._Ljudska vrsta je u bioloskorn __p_Qgled.u_jzva!!:
redno us dna upravo za to sto se n. ena kultur_l!_
a e o r e rnenJa 1 nego nJen gens 1 ond. To- je razlog
sto je u urna evo uCIJa po a a apt1vno najrnoeniji
produzetak bioloske evolucije. Vee najrnanje 10.000, a
mazda i 1,000.000 godina covek svoju sredinu cesee pri-
lagodava svojirn genirna nego svoje gene svojoj sredini.
A nadrnoe kulture u prilagodavanju bez svake surnnje
ee potrajati u predvidljivoj buduenosti. u torn srnislu,
ali sarno u torn srnislu, rnoze se reCi da je covek urna-
kao iz kandzi svoje bioloske proslosti i da je u izvesnoj
rneri gospodar, a ne viSe rob, svojih gena.
Zudnja ljudskog urna za crno-belirn kategorijarna
je, rnedutirn, snazna (rnozda iz genetickih razloga?).
Otuda siroko rasprostranjeno verovanje da je evolucija
kulture obustavila i istisnula biolosku evoluciju. Posto
zivirno u svetu kulture, izjava da zivirno i u bioloskom
PRE:DENI l>UT I PUT PRED NAMA
355
svetu iSla bi, navodno, naustrb ljudskog dostojanstva.
No bioloski svet i nije tako lose mesto za stalan
nac; on sadrii mnoge radosti za koje jos nisu izumljene
odgovarajuce zamene. Ne samo sto mi zivimo u oba
sveta vee i svet kulture moze postojati jedino dotle dok
veCina covecanstva poseduje geneticku spremu povolj-
nu za kulturu. I obrnuto, ova geneticka sprema je danas
najveCim delom takva da njeni nosioci verovatno i ne
bi mogli opstati bez preimucstva kulture. Na taj naCin,
meduzavisnost treba da postane geslo. '
Da li je bioloska evolucija coveka zavrsena?
Ocevidno da su se odigrali i da se odigravaju dale-
kosezni kulturni preobrazaji. Da li su ove kulturne
mene pracene genetickim? Vajt (1949) smatra da se
moze pretpostaviti da je u jednacini covek-kultura
tokom razdoblja od milion godina doslo do nekog apso-
lutnog porasta bioloskog Cinioca. Ali nema podatak:a o
kakvom znatnom porastu mentalne sposobnosti za po-
slednjih stotinu, pa cak ni za poslednjih pedeset hiljada
godina. Pretpostavka o psihickom jedinstvu iii jedno-
obraznosti covecanstva verovatno je stozer u radnoj
filozofiji veCine antropolga, psihologa, sociologa, kao i
nemalog broja biologa. Oni tvrde da je bioloska evolu-
cija dospela do geneticke osnove kulture i presla svoj
put; ona je sada stvar proslosti. Geneticka osnova kul-
ture je svuda jednoobrazna; kulturna evolucija je oda-
vno preuzela vlast.
Do izvesnog stepena, ovo glediSte je opravdano. Sve
zdrave jedinke Homo sapiens poseduju kapacitet za
ucenje jednog jezika, bilo kojeg jezika, i za ovladavanje
jednom kulturom, bilo kojom kulturom bilo koje grupe
ljudi bilo gde. Ovaj kapacitet je jedna od bioloskih
verzalija nase vrste, poput uspravnog hoda, priblizno
devetomesecnog trajanja trudnoce ili nenaspramno po-
stavljenog palca stopala. Ne postoje geni za francuski;
kineski ili hotenotski jezik, odnosno kulturu. Nas ge-
notip nam omogucuje izvanrednu gipkost kulturno(f
razvoja. Nikad se ne moze dovoljno naglasiti da je 1
sama ova gipkost osobina vrste, obrazovana prirodnim
odabiranjem tokom bioloske evolucije (Dobzanslci i.
Esli Montegju 1947).
Zabluda je, medutim, misliti da osobine vrste iii
reda ne variraju ili da ne podlezu genetickoj modifi-
356
kaciji .{videti str. 69). Fenotipska giph."Ost ne iskljucuje
geneticku raznolikost. Gipkost moze varirati po stepe-
nu; i1i pak neke funkcije i1i uloge u okvirima jedne
kulture mogu biti srodnije njenim pripadnicima nego
neke druge, pa otud i lake za ucenje.
Vajt (nav. mesto) je na sigurnom kada porice mo-
gucnost strogog dokazivanja Znatne promene biolos-
kog cinioca covekove mentalne sposobnosti za posled-
njih pedeset hiljada godina. On je, naprotiv, cak p r t ~
rano velikodusan kada dopusta mogucnost da je takva
promena za poslednjih milion godina dokazana. Nema
naCina da se izvedu neophodni eksperimenti radi obez-
bedivanja takvog dokaza. Mi ne mozemo smestiti neke
clanove bliznih dvojki u sredinu gde ce ih odgajati pe-
kinski covek i1i neandertalci, a druge ostaviti da rastu
u savremenom drustvu. Testovima KI ne mozemo pod-
vrgnuti uzorak kromanjonaca niti, uostalom, savreme-
nike Platona i1i Karla Velikog. Dokaz se mora zasni-
vati na posrednom zakljucivanju. Drugacije ne moze
biti, jer stvar je u tome da 1i su se neki bioloski doga-
daji odigrali ili nisu. Antievolucionisti cesto govore da
evolucija nije dokazana. Mi ne mozemo u laboratoriji
reprodukovati promene kojima je izvden preobrazaj
troprstog konja u jednoprstog, ili promene koje su od
Australopithecusa dovele do roda Homo. Posredan je
zakljucak (uz to i osporen od nekih autoriteta) da se
kosti nasih predaka nekada nisu mnogo razlikovale od
kostiju Australopithecusa. Darvin nije tvrdio da je po-
smatrao evoluciju, izuzev kod pripitomljenih organiza-
ma. On je tvrdio da se zakljucak o evoluciji moze po-
sredno izvesti iz onoga sto je uocio.
Usled pojave i razvoja kulture, prilagodavanje pro-
menljivim sredinama pomocu genetickih promena po-
staje manje obavezno nego u vreme kada kulture nije
bilo. Coveku nije bilo potrebno da mu izraste toplo
krzno da bi mogao opstati u hladnim podnebljima, po-
sto je nosio toplu krznenu odecu. No nema nacina da
kultura sasvim spreci geneticke promene. Kultura ne
cini ljudske sredine stabilnim i jednoobraznim; daleko
od toga. Brzina sredinskih promena je rasla u proslosti,
a raste i dalje. Pod pretpostavkom da se sredina stalno
menja, nu.Zan i dovoljan uslov za geneticke promene
jeste da u populacijama bude genetickih varijanti, od
kojih su neke viSe, a druge manje prilagodene izme-
njenoj sredini. Ostalo ce obaviti prirodno odabiranje
---: ono ce umnoziti varijante kojima se islo naruku, a
PREDENI PUT I PUT PRED NAMA
357
oslabiti iii odstraniti nepovoljne. Sustina problema je,
dakle, kolika je geneticka varijansa u ljudskim pop}l-
lacijama. To se moze ustanoviti posmatranjem i eks-
perimentima.
Raznolikost ljudskih bica je na izgled beskrajna.
Pod pretpostavkom da su nasa cula izvezbanija za uo-
cavanje razlika medu ljudima nego medu ovcama, vrap-
cima iii musicama drozofilama, ljudska vrsta se mora
smatrati izuzetno varijabillnom. Sta je u ovoj varijansi
geneticko a sta sredinsko - to nam nije dovoljno po-
znato. Ljudska genetika ima jos mnogo toga da uci.
Ovoliko je, medutim, izvesno: kad god je ovo pitanje
proucavano, obicno su izlazile na videlo i geneticka i
sredinska komponenta te varijabilnosti. A to se teorij-
ski i moglo ocekivati.
Povratna sprega izmedu gena i kultura
Osnovi problema urodeno - steceno razmatrani su
u glavama 2-5. Nijedan savremeni geneticar ne misli
da su neki posebni geni Za kulturu postojali kod na-
sih predaka iii da su se javili mutacijom. Preobrazaj
preljudske predacke vrste u politcku zivotinju uklju-
Civao je mutacione promene veCine, a mozda i svih gen-
skih lokusa. Nasa ljudskost je proizvod celokupnog
genetickog sistema. Medutim, u ljudskim populacijama
su mnogi geni, iii veCina njih, zastupljeni s po dva ili.
s po nekoliko alela. Je li ova geneticka varijabilnost
od ikakvog znacaja za kulturu? Ja verujem da jeste.
Razmatranja ovog pitanja cesto su sputana pukim ne-
sporazumima. Neki ljudi pokusavaju da utvrde da sva-
koj genetickoj osobini odgovara odredena kulturna oso-
bina. No takvu saobraznost ne nalaze: nema gena za-
hvaljujuCi kame se postaje slikar, driavnik iii razboj-
nik; crnacka rasa nije homozigotna po nekom nepo-
stojecem genu za dzez-muziku niti je genetika napra-
vila od Balijaca igrace a od Jevreja trgovce. Stvar je
znatno zamrsenija.
Geni daju okvir za stvaranje kulturnih osobina, ali
ne iznuduju razvice nijedne od njih. U glavi 1 dat je
izmiSljen, krajnjti ali, nadam se, i pouean primer -
kada bi se covecanstvo sastojalo samo od jedinki jed-
nag pola, iz toga bi proiziSle bezbrojne kulturne pro-
mene. U glavi 9 pozvali smo se na hipotezu Brusovu
(1959) - nacin zivota naseljenih zemljoradnika iSao je
358
naruku drugacijem telesnom ustrojstvu, kao sto je i
ono njemu iSlo naruku, nego kulture zasnovane na lov
ljenju i gonjenju divljaci. Takode smo pokazali da su
genetioke poSiledice 1krute lkastinske strukture druga-
cije i manje pozeljne od onih koje imaju drustveni
sistemi sto svojim pripadnicima pruzaju pribliZno jed
nake mogucnosti. U stvari, svaka krupna drustvena iii
politicka promena obavezno se odrazava u preinaca-
vanju genskog fonda populacije koja joj je izlozena.
To je posledica cinjenice sto velicina, kao i pravac,
pritisaka prirodnog odabiranja zavisi od sredine, a sre-
dina koja vrsi odlucujuci uticaj na ljudsku vrstu jeste
drustvena sredina.
Promene koje se odigravaju u savremenom svetu
potrebno je ponovo razmotriti ne samo u svetlu socio-
logije i politike nego i genetike. Od samog pocetka ljud-
ske istorije pa sve donedavno, ogromne mase bile su
izlozene oskudici, gladi, bolestini, prirodnoj stihiji i sva-
kojakim nedacama. Nemastina je smatrana prirodnim
poretkom stvari. Industrijske i naucne revolucije ucile
su ljude drugacije. Oni su naucili da je beda nepotreb-
na, da je svet dovoljno bogat da svakom omoguCi pri-
stojan zivot. Povratka na stara verovanja nema, cak
ni kada bi eksplozija stanovniStva dovela do stvarne
nestasice sredstava potrebnih za pristojan zivot. Na
ovaj iii onaj nacin, !judi ce zaustaviti nekontrolisan
rast stanovniStva i obezbediti svoje, kako to danas sma-
traju, zakonito pravo.
Odredene posledice izgledaju verovatne, da ne ka-
zemo neminovne. Umesto da najveci deo sveta proiz-
vodi sirovine a da nekoliko zemalja neopravdano pri-
svaja sebi ulogu industrijskih i kulturnih centara, si-
gurno je da ce se izvrsiti industrijalizacija u svetskim
razmerama. Tehnicka i naucna obuka siroko ce se ras-
prostraniti, ako ne i postati sveobuhvatna. Nastavice
se urbanizacija, uz stalno povecanje broja ljudi u grad-
skim zajednicama. A zivot u gradu ide naruku druga-
cijim odnosima izmedu ljudi nego zivot na selu. Seljaci
su tradicionalno hili pripadnici zajednica u kojima je
svako poznavao svakog, smatrajuci da, u slucaju nuzde,
ima moralnu obavezu ukazivanja pomoCi drugim poje-
dincima zajednice, kao i pravo na njihovu pomoe. Grad-
ski zivot ide naruku zameni zelje za dobrosusedstvom
zeljom za privatnoscu: mnogi stanovnici Njujorka niti
znaju niti haju ko stanuje s druge strane pregradnog
359
zida. U nuzdi se pomoe i potpora uglavnom, ako ne i
iskljucivo, ocekuju od clanova najuze porodice.*
Stara ruska izreka kaie: Bog je previsoko, car pre-
daleko. Ali uz savremena sredstva veze niSta nije pre
daleko. Malo sta ocekujuci od najblizih suseda, ljudi
ocekuju sve od drzava, nacija i vlada. Vlada ce, bilo
da su demokratske ili totalitarne, preuzimati sve vece
i vece odgovornosti za dobrobit gradana. Zahtevi za da-'
ljim koracima u pravcu jednakih mogucnosti za sve
gradane jedne drzave, ana kraju i za sve gradane sveta,
bice neodoljivi. Malo je verovatno da ce sirotinja, po
gotovu ne pripadnici drustva atomiziranog na mnostvo
najmih porodica, prihvatiti savet jednog visokog crkve-
nog autoriteta, koji joj preporucuje da se raduje bla-
gostanju uzviSenih i s uzdanjem ocekuje njihovu po-
moc. s daljim obezlicavanjem odnosa izmedu pripad..:
nika jedne zajednice, ljudi ocekuju i, u stvari, zahte-
vaju pomoc od ddave. A svako smatra da ima jednako
pravo na tu pomoe.
U glavi 9 videli smo da jednake mogucnosti imaju
geneticke posledice drugacije od onih u hijerarhijskim,
raslojenim i kastinskim drustvima. Jednakoscu se sma-
njuje rasipanje genetickog potencijala ljudske vrste.
Ona ide naruku ispoljavanju talenata, a talenti ostaju
skriveni u drustvima koja dopustaju cvetanje visoke
kulture i prefinjenosti dok velika vecina ljudi zivi u
bedi i neznanju. Ovde ne moramo da pokrecemo tesko
pitanje o ulozi pojedinca u istoriji. Svako ce se sloziti
da su licnosti kao Leonardo, Njutn, Betoven, Darvin,
Dostojevski ili Ajnstajn dali neprocenjive doprinose
kulturnoj riznici nase vrste. I mada se to ne moze stnr-
go dokazati, viSe je nego verovatno da su ovi pojedinci
imali retke i dragocene konstelacije gena (u vezi sa
suprotnim misljenjem videti, medutim, 'str. 88-89). Da
su se te konstelacije gena javile kod nedodirljivih Indi-
jaca, crnackih robova, pa cak i u sirotinjskim malama
nasih gradova, njihovi nosioci ne bi mogli postiCi mno-
go. Na gubitku bi bilo covecanstvo.
Jednake mogucnosti su ideal koji svakog ne pri-
vlaci podjednako. Nasledne povlascene klase nasle su
u pesniku T. S. Eliotu (1948 i drugi spisi) otvorenog
i veoma recitog zagovornika svog daljeg trajanja. Za
* Posto sam vee bio skicirao ovaj i sledece paragrafe. slusao sam
izlaganje. A. Inklsa, s Harvardskog univerziteta, na Konferenciji o evoluciji
koj.u, Je organizovala Americka akademija umetnosti i nauke novembra
meseca 1960. (videti casopis Daedalus za leto 1961), cije su ideje do-
nekle slicne ali mnogo temeljitije argumentovane.
360
Eliota, jednake mogucnosti dovode u opasnost prefi-
njenost civilizacije. Jedna kultura, po njegovom miSlje-
nju, mora biti organska celina, a jednake mogucnosti
pretpostavljaju iscepkan pogled na drustvo; samo
usancena aristokratija maze jemciti neprekidnost kul-
ture iz generacije u generaciju (za uzdr:lano ali kriticko
razmatranje ovih glediSta videti Vilijems 1958). Hardin
(1957) sa zaljenjem zakljucuje da sa smanjivanjem kon
kurencije izmedu klasa raste, po zestini i osvetoljubi-
vosti, konkurencija izmedu pojedinaca. Potpuno od-
stranjenje klasa znacilo bi uvodenje drustva vucje se-
bicnosti. On uporno tvrdi da ne samo kulturna nego
i bioloska dobrobit covecanstva zahteva konkurenciju
izmedu mnogih odvojenih klasnih ili rasnih populacija;
neke od njih ce izumreti, dok ce druge preziveti i pQ-
novo nastaniti mesta koja su oni sto podlegose ostaYili
upraznjena.
Osnovna greska ovih glediSta je, kako mi se cini,
u tome sto ona podrazumevaju pretpostavku da su jed-
nake mogucnosti i ublazenje iii odstranjenje konku-.
rencije medu grupama ravni uniformisanosti, nivelisa"
nosti, nestanku geneticke i kulturne varijacije. Ali uop-
ste ne mora biti taka. Geneticki posmatrano, genska
razmena izmedu mendelovskih populacija dovodi do
njihovog spajanja u jednu populaciju
1
ali u ovoj ce biti
mnogo viSe varijabilnosti medu ljudima i, pretpostav-
ljam, veCi broj zivcanih slomova nego u ranije izolova-
nim populacijama. Hibridizacija povecava, a ne sma-
njuje, raznolikost ljudskih genotipova, pa otud i njiho-
vih ,sklonosti i sposobnosti. Mislim da isto vazi i na
planu kulture. Velika i slozeno drustvo trebalo bi da
pre od male homogene grupe maze da vodi brigu o
specijalizovanim talentima i bude trpeljivo prema ne;
konformnosti. Sto se mene tice, ne zalim za odlaskom
drustvenih organizacija koje su se sluzile masom kao
nadubrenim zemljiStem za gajenje nekoliko dra:lesnih
cvetova prefinjene kulture.
Pacovi i ljudi
Neuspeh nekih nacija i rasa da razviju visoku kul-
turu cesto se uzima kao svedoeanstvo o njihovoj gene-
tickoj nesposobnosti. Podjednako je verovatno, bar, da
je za ovaj neuspeh kriva i nepovoljna sredina. Kulturno
napredovanje je osakaceno u populacijama gde je \'e-
361
Cina !judi zarazena malarijom, rudarskom glistom i
drugim kuznim iii parazi:tsk.im bolestima. Stanje n ~
rodnog zdravlja neminovno ima uticaja u oblasti kul-
ture. Populacije u kojima je ocekivani vek 25 godina
pruzaju sasvim drugaciji okvir za kulturu nego one
gde je ocekivani vek 70 godina. Uputno bi bilo da here-
ditaristi i environmentalisti imaju na umu da je zdrav-
lje uslovljeno ne samo genetickim nego i sredinskim
promenljivim velicinama. Medutim, sa smanjivanjem
ili odstranjivanjem sredinskih pogibli posredstvom me-
dicine i higijene, znacaj genetickih promenljivih ispo-
ljavace se sve snaznije.
Nacionalni komitet za zdravstveno prosveCivanje
(1959) procenjuje da u Sjedinjenim Ddavama oko 17
miliona ljudi pati od nekog mentalnog oboljenja, da
je oko 4,8 miliona mentalno zaostalo, da oko 70 miliona
ima acne mane, da je 345 hiljada slepo, itd. Danas je
uzaludno pokusavati da se proceni u kame stepenu su
ove nedace geneticke a u kome sredinske. Kako je u
viSe navrata isticano, to nisu odvojene kategorije. Mo-
zemo se nadati da ce, bar na kraju krajeva, samo deo,
mozda tek delic, ove ljudske bede ostati neizleCiv. Krat-
kovidost je ofua mana Cija je osnova cesto genetiCka,
a ipak se otklanja sredinski - nosenjem naocara. Pri
svem tom, velicina genetickog bremena moze biti pod
uticajem kulture, a maze i uticati na nju bar ubrzava-
njem ili kocenjem njenog napretka.
RJihter {1959) je jedan od pisaca koji predvidaju
bioloski sumrak ljudske evolucije usled kulturnih u t i ~
caja. Njegova argumentacija maze se uzeti kao repre-
zentativna za skolu miSljenja koja ima mnogo prista-
lica. Nasi preci ziveli su zdravim zivotom divljih zivo-
tinja. Oni su se upinjali i borili da prezive; sve je bilo
pod vlascu prirodnog odabiranja; prezivljavali su naj
jaci i najbistriji; ostali su umirali. To je dovelo do raz-
vica covekovih najboljih odlika. U tehnoloski napred-
nim drustvima prirodno odabiranje je prestalo: posto
su stope radanja i umiranja niske, zivotne potrebe sva-
kom osigurane, sredinske pogibli i epidemije pod kon-
trolom - nepodobni prezivljavaju i reprodukuju vla-
stiti soj. Prema Rihteru, proces kojim je divlji pacoY
preobraien u pripitomljenog laboratorijskog pacova
deluje i u ljudskoj evoluciji.
Norveski pacov (Rattus norvegicus) ddi se u la-
boratorijama jos negde od 1840-1850. Savremeni labo-
ratorijski pacov pripada jasno definisanom varijetetu
362
koji se u mnogom pogledu razlikuje od svog divljeg
pretka. Laboratorijski pacov je sasvim zavisan od Za-
sticenih uslova laboratorije, gde su obezbedeni hrana,
voda, zenke, odnosno muzjaci, i skloniSte, i gde vise
nema borbe za opstanak. Izmedu ostalih razlika, labo-
ratorijski pacovi imaju manje nadbubrezne zlezde i
manju otpornost na stres, zamor i bolest nego divlji
pacovi. Kod laboratorijskih pacova stitnjaca je takode
manje aktivna, dok se, naprotiv, polne zlezde ranije raz-
vijaju, omogucavajuCi veeu plodnost. Njihov je mozak
rnalllji i pitomiji su i pouOljiviji nego aikthrni i agresivni
divlji pacovi. .
Geneticke promene koje su se odigrale kod labo-
ratorijskog pacova nepobitno bi ga lisile sposobnosti
da se uspesno takmici s divljim pacovima u sredinama
gde oni obicno zive. Ali iz ovoga ne sledi da su labora-
torijski pacovi dekadentmi i nepodobni; niti pak sledi
da driava blagostanja dovodi do covekove dekaden-
cije i nepodobnosti - za zivot u driavi blagostanja!
Rihter je prevideo upravo ociglednu cinjenicu da je
laboratorijski pacov nedvosmisleno podoban za zivot
u svojoj sredini - a to je laboratorijski kavez. Zaista,
u laboratorijama se odriavaju citave laze laboratorij-
skih pacova, a ne divljih pacova. Laboratorijski pacov
nije dekadentan proizvod izostajanja prirodnog odabi-
ranja, nego proizvod zestokog prirodnog odabiranja u
laboratorijskim sredinama. Njegova pitomost, pouclji-
vost, neagresivnost i rodnost podaruju mu visoku po-
dobnost. A posto ove odlike zavise od smanjenja aktiv-
nosti nadbubreznih zlezda i stitnjace, to sto je aktiv-
nost tih njegovih zlezda manja nego kod divljeg pacova
takode je deo njegove visoke podobnosti. A ni tvrdnja
da je civilizacija iii driava blagostanja ukinula pri
rodno odabiranje lkod coveka nije numo tacna.
Melerov najdivniji novi svet
Utopije se retko koriste kao planovi za akciju, cak
i kada im njihovi autori namene tu svrhu .. One, medu-
tim, mogu zapaliti narodnu mastu i podstaci !jude na
akciju, iii pak mogu naznaCiti intelektualnu klimu vre-
mena u kame su sastavljene. Geneticka utopija koju je
naslikao Meier (1935, 1959) bice zanimljiva bar u ovom
drugom smislu.
363
U glavi 11 videli smo da je Meier vodeCi zastupnik
gledista da su geneticka bremena ljudskih populacija
bezuslovno ubitacna, da civilizacija povecava mutaciju
a smanjuje stopu odabiranja, i da geneticko breme co-
vecanstva preti da naraste toliko da se viSe nece moci
nositi. Kontemplacija izgleda za propast tesko da je
moguca bez trazenja izlaza. Meier je pokusao da ga
nade. On priznaje da se mere koje on zastupa kose
s obicajima svih ljudskih drustava. Iskljucivo je pravo
pojedinca da odluci da li ce imati dece (kao i kada i
koliko); pokusaji, cak i dobronamerni, da se to propi
suje ili o tome popuje pobuduju ozlojedenost. On, me-
dutim, misli da ce ljudi morati da priznaju duznost
pojedinaca da svoju reproduktivnu funkciju obavljaju
s dufuim vodenjem racuna 0 koristi iii steti koju time
cine drustvu. Ovim bi se omogucilo uvodenje mera
koje Meier razmatra pod naslovima Danas dostupne
geneticke tehnike, Tehnicka unapredenja na vidiku
i lzgledi u daljoj buducnosti.
Mada se neki pravnicki i crkveni autoriteti mrgode
nato, danas se vestacko osemenjivanje zena praktikuje
u malim razmerama u Sjedinjenim Drfavama. Ono se
pretezno primenjuje kod zena ciji muzevi ne proizvode
delatne spermatozoide; davaoci sperme se, medutim,
ne biraju u skladu s genetickim iii eugenetickim obzi-
rima. Prema tome, eto izvanredne prilike da se nacini
bresa za pozitivno odabiranje, posto zainteresovani pa-
rovi skoro uvek, pod takvim okolnostima, prihvataju
predlog da svoju potrebu okrenu sebi u prilog i imaju
sto obdareniju decu, a to se moze postiCi ako se za
davaoce biraju pojedinci koji se odlikuju urodenom
mentalnom sposobnoscu. Meier odobrava i plan pri-
pisan dr R. Majeru, plan koji, prema njegovom miSlje-
nju, ne podrazumeva tako temeljito odstupanje od
sadasnjih obicaja i stavova kao sto to cini vestacko
osemenjivanje. Njime se predvida da parovi visoke
urodene obdarenosti budu spremni da radaju viSe dece
nego sto bi mogli odgajiti i da ih razdele usvojiteljima.
Posto bi to, po svoj prilici, znacilo da bi deo potomstva
visokoobdarenih roditelja odgajali manje obdareni !ju-
di, ti roditelji bi zaista morali biti eugeneticki nastro-
jeni u velikoj meri.
zivotinjsko seme se moze zamrznuti (bar seme bi-
ka) i dugo ddati na niskim temperaturama, po svoj
prilici bez nepovoljnih promena. Meier zamiSlja i cu-
vanje semena istaknutih ljudi radi kasnije upotrebe
364
pri veStackom osemenjivanju. U buducnosti, kada oni
vee odavno budu mrtvi, mogao bi se doneti zreo rtepri-
strastan sud o njihovoj stvarnoj vrednosti. U prvoj
verziji svoje utopije (1935) Meier je smatrao da ni-
jedna zena ne bi odbila da rodi Lenjinovo dete, ali u
novijoj verziji (1959) on kao kandidate prediafe Ajn-
stajna, Pastera, Dekarta, Leonarda i Linkolna: Osim
toga, s proticanjem godina obelodanice se i stvarna
vrednost potomstva koje su ovi muskarci izrodili 1.i
svom veku staromodnijim metodama. To je tehnika
testiranja potomstva, koja je poznata i siroko .se pri-
menjuje na podrucju oplemenjivanja ziYotinja.
Ako upotreba semena odabranih oceva za oploda-
vanje jajnih celija neodabranih majki dovodi do po-
boijsanja rase, koriscenje ne samo odabrane sperme
nego i odabrrunih jajasaca trebaio bi da da jos bolje
rezultate. Broj dece jedne zene ogranicen je ne toliko
brojem jajnih celija koje u njoj sazru, koliko ukupnom
duzinom njenih trudnoea. Procenjuje se da jajnici nor-
maine zene mogu da izbace nekoliko stotina jajnih ce-
lija. Mogle bi se razviti tehnike kojima bi se danas
neiskoriscene jajne celije sprale iz reproduktivnih ka-
nala istaknutih zena i oplodile spermatozoidima obda-
renih muskaraca. Tako oplodena jajasca mogla se
zatim usaditi u materice eugeneticki manje poze'ljnih
zena, gde bi se razvili plodovi koji bi dosli na svet na
staromodni nacin, a ovu decu bi hranitelji podizali kao
da su joj bioloski roditelji.
Kada se !judi dovoljno prosvete da prihvate pome-
nute tehnike, mogle bi se izgraditi jos bolje. Ne bi li
covecanstvu ogromno koristilo ako bi se umesto jednog
Leonarda, jednog Ajnstajna iii jednog Pastera mogli
fabrikovati pojedinci cija je geneticka obdarenost sa-
svim slicna onoj spomenutih velikana? Cak ni upotreb-
na dostupnost polnih celija stvarnih roditeija ovih oso-
ba ne bi omogucila dobijanje kopija njihovih genoti-
pova. Jer genska rekombinacija se odigrava kada su
polne celije vee obrazovane, a dobro je poznato, na za-
lost, da neki potomci istaknutih roditelja ne dostizu
njihove norme. Medutim, sasvim je zamislivo da se
mogu izumeti tehnike koje bi nas u potpunosti
bodile polne reprodukoije, i to usadivanjem jedara te ..
lesnih (somatskih) celija u obezjedrena jaja i
njem njihovog razvica bez oplodenja (partenogenet-
skog razvica).
365
Pretpostavimo, dakle, da su nam dostupne telesne
celije stvarno velikih muskaraca i zena, ocuvane U. spe
cijalnim kulturama iii u stanju duboke zamrznutosti,
1 da raspolazemo tehnikom za razvijanje ovih celija u
celovite organizme. U tom bi se slucaju na svet moglo
bilo kada doneti bilo koliko osoba koje bi licile na da-
vaoce celija kao da su s njima blizne dvojke. Gornja
granica bi se dostigla odabiranjem idealnog muskarca,
ili idealne zene, i davanjem ovog idealnog genotipa cir-
tavom svetskom stanovniStvu, celom covetanstvu. Svi
muskarci (iii sve zene- jedinke bi, ako bi se to zelelo,
mogle biti samo jednog pola) radali bi se tada ne samo
jednaki vee, zbilja, i geneticki istovetni. Ako bi ovo
izgledalo previSe monotono, zudnja (mozda nerazum-
na?) za raznovrsnoscu mogla bi se zadovoljiti izmajsto-
risavanjem sredinskih razlika. Na taj nacin bi se ljudi
razlikovali koliko i odvojeno odgajane blizne dvojke
(videti glavu 4).
Ne iskljucuju se ni jos veca poboljsanja u evolu-
ciji coveka. Bioloska razdaljina izmedu ljudolikih maj-
muna i ljudi je relativno neznatna, a ipak koliko sadr-
,lajna! Masta nam je zalosno ogranicena ako ne mofe-
mo sagledati da smo, geneticki i kulturno, nedavnim
zavijanjem za jedan evolucioni ugao stupili na put koji
se nadaleko protefe pred nama u maglovito pro-
stranstvo.
Moglo bi se tvrditi da je jedina i:spravna kritika
jedne utopije sastavljanje druge kao zamene za nju.
Ja na to nisam spreman. Zamah Melerove maste je to-
liki da njegova utopija ima neku romanticnu car. Uka-
zivanje na teskoce, kao sto je mogucnost pojave stetnih
mutacija u polnim ili somatskim celijama istaknutih
osoba za vreme uskladiStenja, izgledalo bi maltene kao
sitnicarenje. Takve teskoce verovatno bi se mogle pre-
vazici; kada bi se samo nesto malo onoga novca i na-
pora koji se sada trace na bombe i projektile ulozilo
u bioloska istrazivanja, sigurno da bi se doslo do no-
vih i izvanrednih tehnika. Medutim, jesmo li mi, na
brzinu prepravljeni majmuni, spremni da se slozimo
kakav treba da bude idealan covek? Ako pretpostavimo
da bi covecanstvo imalo neizmerne koristi od radanja
veeeg broja osoba mentalne snage Ajnstajna, Pastera,
pa eak i Lenjina, da li mi stvarno zelimo da zivimo u
svetu koji bi imao milione Ajnstajna, Pastera i Lenjina?
Melerova implicitna pretpostavka da postoji, ili da mofe
postojati, jedan idealan genotip koji bi bilo pozeljno
366
svakome podariti nije samo neprivlacna nego i skoro
sigurno pogresna - u proslosti je upravo ljudska raz-
novrsnost delovala kao kvasac stvaralackog napora, a
to ce ciniti i ubuduce.
Drustveni izdaci zbog varijantnih gena
Od bioloskih problema s kojima se coveeanstvo
mora suociti, problem vodenja i usmeravanja bioloske
evolucije nase vrste manje je presan jedino od zastra-
sujuceg problema prenaseljenosti. Prvi problem, opet,
ima dva prilicno odelita vida: navodno zakazivanje, iii
slabljenje, normalizujuceg prirodnog odabiranja, i po-
boljsavanje sadasnje geneticke obdarenosti covecan-
stva usmerenim odabiranjem.
Melerova utopija predoeava radikalno resenje za
rukovodenje nasom evolucijom. Nevolja s ovim rese-
njem nije samo to sto se ono malo obzire na najdublje
ljudske emocije. Moze se sumnjati i u to da mi dovoljno
znamo genetiku da bi smo planirali tako ambiciozni pro-
gram. Ova situacija vapije za daljim istrafivanjem u
oblasti koju Rajt (1960) tako zgodno naziva nepopu-
larnim i naucno donekle nezahvalnim granicnim poljem
genetike i drustvenih nauka<<.
Jasno je da normalizujuce odabiranje ne deluje
sada kako je delovalo u kameno doba. Nosioci nekih
genotipova koji ne bi imali izgleda da tada prezive pre-
zivljavaju i reprodukuju se danas. Cesto se zaboravlja
da je tacno i obrnuto - odabiranje je postalo stroze
prema nekim genotipovima (videti str. 341). Prirodno
odabiranje je uslovljeno sredinom; njegov pravac i ja-
cina ne mogu ostati postojani kada ljudi prihvate nov
nacin zivota. Odabiranje je sada prirodnO koliko i pre
stotinu hiljada godina, ali na njega se ne mozemo oslo-
niti u pogledu postizanja onog sto je najbolje prema
nasoj - ljudskoj - proceni: odabiranje tezi da poveca
darvinovsku podobnost; darvinovska podobnost je re-
produktivna podobnost, a ne nuzno podobnost za dru-
stveni napredak.
Nije poznato koliko se covecanstvo geneticki izme-
nilo zbog skretanja normalizujuceg odabiranja. Savre-
meni covek mozda i ne bi mogao, cak i kada bi pret-
hodno prosao kroz odgovarajucu obuku, da opstane u
sredinama svojih predaka od pre stotinu hiljada go-
dina. Odnosno, ako bi opstao, on mozda ne bi imao ta-
367
kvog uspeha ili bio taka zadovoljan u tim sredinama
kao njegovi preci. Mi to ne znamo pouzdano. Cesto se
navodi da savremene zene i:maju vece teskoce pri poro-
daju nego njihove prababe, da viSe ljudi pati od obo-
ljenja zuba, itd. To nije dokazano. Ali pogresno bi bilo
zakljuciti da se ono sto nije dokazano nije ni dogodilo.
U samoj stvari, verovatno jeste.
Medicina, higijena, sooijalne agenaije, tehnologija i
civilizacija spasavaju mnoge zivote koji bi se inace uga-
sili. Ova situacija ce se oddati; mi ne b1smo zeleli da
je preinacimo cak ni kada bismo mogli. Dakle, neki
taka spaseni ljudi nose gene iz kojih ce nastati drugi
ljudi ciji ce zivot takode trebati da se spase u buducim
generacijama .. Kakve su posledice? Niko nije jasnije
od Rajta (1960) izlozio principe na kojima se mora za-
snivati procena ovoga problema.
Rajt odbaouje osnoViilu pretpostavku klasicne teo-
rije populacione strukture {videti str. 329) da postoji,
iii da maze postojati, samo jedan najbolji, optimalan,
normalan iii tipican homozigotni ljudski genotip, od
koga bi sva odstupanja bila stetna i padala pod udar
odabiranja. Videli smo da je prirodna posledica ove
pretpostavke to da na svaku mutaciju mora dolaziti;
u proseku, jedno odstranjenje (geneticka smrt) te da
populacija u ravnoteznom stanju mora pretrpeti ono-
liko odstranjenja koliko se u njoj javlja mutacija. Nere-
alno je izjednacavati dejstva svih mutacija. Majka iH
rna ko drugi tesko da i maze zapaziti odstranjenje le-
talnog mutanta koji izaziva smrt zametka pre njegovog
usadivanja u matericu. Ali tuga i patnja prate
njenje mutanta, na primer retinoblastome, koji ubija
odojce na izgled rodeno normalno. Mutanti poput he-
mofiiije, srpaste anemije i hantingtonove vidovice osa-
kacuju, nagrduju i ubijaju decu, mladez ili odrasle, oja-
duju zrtve i upropascuju zivot njihovih porodica. Nema
nacina za tacna merenje velicine ovako prouzrocenog
ljudskog bola i nesrece, pa -ipak se maze uzeti da je
bolno i lagano umiranje zrtava tolikih naslednih bolesti
veca muka nego ona prilikom odstranjivanja kakvog
gena za ahondroplaziju zbog toga sto ahondroplasticki
patuljak ne stupa u brak i ne rada decu.
Posmatrana iz ugla izdataka za drustvo, neekviva-
lentnost razlicitih mutanata nije manje ocita. Kratko-
vidost - iii, tacnije, predispozicija za kratkovidost -
nasleduje se, kako se smatra, kao recesivna osobina.
Kratkovidost je mofda od koristi samo pod nekim
368
zetnim okolnostima; u populacijama je nepozeljan po-
rast ucestalosti gena za kratkovidost. Ipak, samo bi fa-
natici zagovarali sterilizaciju kratkovidih ili druge ra-
dikalne mere da bi se sprecilo sirenje ovoga gena. Dru-
stvo maze da podnese i nesto vise kratkovidih no sto
ih danas ima: mnogi ad njih su vrlo korisni gradani,
a njihova mana moze se dosta lako otkloniti relativno
jeftinom sredinskom promenom - nosenjem naocara.
Napor neophodan za iskorenjivanje kratkovidosrti ili
smanjivanje njene ucestalosti bio bi veei ad onog po-
trebnog za sredinsko ispravljanje ave mane.
Dijabetes melitus, prilicno rasirena mana, za koju
se takode smatra da se nasleduje kao recesivna osobina
(videti str. 135), tezi je i skuplji za otklanjanje nego
kratkovidost. Mofda ce zastupljenost dtjabeticara ne-
primetno rasti u buducim generacijama. Mi ne znamo
koliko ce joj vremena trebati da se, na primer, udvo-
struci- verovatno vekovi ili milenijumi. Nije prijatno
premisljati o ovoj mogucnosti. ali u nekom dalekom
vremenu ce ms!Uilinske injekcije maZda morati da budu
i:sto taka obicna stvar kao sto je to danas uzi:manje aspi-
rina. Suoeimo se s ovom cmjenicom: nas zivot zavtsi od
ciwlizacije i tehnologije, a zivot illasih potomaka jos ce
vise zavisiti ad civilizovanih sredina. Lek za nasu gene-
ticku zavisnost ad tehnologije sastoji se u povecavanju,
a ne u smanjivanju uloge tehnologije. Covek maze, aka
to zeli, oseeati nostalgiju za starim dobrim. vremenima
nasih peCinskih predaka, ali tacka nepovrata je, u evo-
luciji nase vrste, predena mnogo milenijuma pre no
sto je iko mogao znati sta se zapravo zbiva.
Iz ovoga ne sledi, medutim, da smemo sedeti skr-
stenih ruku, nadajuci se da ce nase potomstvo nauciti
kako da otkloni sve geneticke mane odreda. Pravovre-
menom operacijom mozemo spasti zivot nosiocima gena
za retinoblastomu, ali ani ce ostati slepi (videti str.
159). Ne bi li trebalo upozoriti ave !jude dace im o t p r ~
like polovina dece, aka je budu imali, naslediti tu manu?
Kada bi svi retinoblastomicari bili spaseni i imali isti
broj dece kao i drugi ljudi, ucestalost retinoblastome
bi posle n generacija priblizno iznosila 2nu, gde je u
mutaciona stopa (i polovina sadasnje ucestalosti) reti-
noblastome.
Retinoblastoma je jedna od mnogih genetickih ma-
na koje su, na zalost, toliko ozbiljne da je njihova ot-
klanjanje suviSe skupo i nepotpuno, aka je uopste mo-
guce. Ne mozemo zrtvovati svoju osnovnu etiku, koja
369
nalaze da se z v o t ~ koliko god jadan bio, spase ako je
ikako mogucno, mada se rtime osujecuje normali:rujuce
prirodno odabiranje. Jedino podesno resenje je zamena
prirodnog odabiranja vestackim. Osobe za koje se zna
da imaju ozbiljne nasledne mane treba uputiti u znacaj
te cinjenice, ako postoji verovatnoca da se mogu ube-
diti da se uzdr:le od reproduk:ovanja svog soja. lna:Ce,
ako nisu mentalno sposobne da donesu odluku. njihova
segregacija iii sterilizacija je opravdana. Da bismo uveli
ovoliko eugenetike, ne moramo prihvatiti neki divni
novi svet.
Moramo spomenuti i daleku mogucnost jednog ra-
dikalno drugacijeg resenja. Jednog dana moze se iznaCi
metoda za izazivanje vodenih mutacija, tj. za menjanje
odredenih gena na zeljeni nacin. Time bi se omogucilo
preinacavanje nekih gena u polnim iii telesnim celi-
jama, pa otud lecenje naslednih bolesti uklanjanjem
njihovih uzrocnika. Ako nas je istorija nauke icemu
naucila. onda je to nepromiSljenost izjava da se neke
stvari nikada nece iznaci. lpak, moram se sloziti s Me-
lerovim miSljenjem (1959): >>problem rukovodenja ljud-
skom evolucijom ne bi trebalo odlagati do vremena
kada ce se, po pretpostavci, otkriti mogucnost vodene
muta:eije kod coveka.
Drustveni doprinos i drustveni izdatak
Dn.istvena podobnost ljudskih fenotipova i geno-
tipova jos se teze procenjuje od njihove darvinovske
podobnosti. Rajt (1960) predlaze da se ovaj problem
obradi sa stanoviSta ravnoteze izmedu doprinosa poje-
dinacnih genotipova drustvu i drustvenih izdataka na
njih. On razlikuje- naravno, veoma uslovno--, sledeee
kategorije:
1. Pdbl:ifnu ravnoteiu izmedu doprinosa ~ izdatka, pri
cemu su oba relativno umerena. Ova kategorij.a obuhvat,a
najveci deo stanovniStva, mnogo opanjkavanog masovnog
ooveka: obicnog, mirnog mdnika ili burluja - skromnog
i1i ne bas skromnog gradanina.
2. Ravnoteiu izmedu doprinosa i izdatka, aLi su oba
relativno visoka. Njome su obuhvaceni intelektualci, tehni-
cari, struenjaci i specijalisti proseenih sposobnosti, ali Cije
obrazovanje ri zivotni standard prevazilaze prosek za celo-
kupno stanovnistvo.
3. i 4. To je intelektualna i tehnoloska elita: vrhunski
umetnici Hi strucnjaci, stvaralacki i pokretacki umovi, ge-

370
nijalni ljudi, koji daju izuzetan doprinos drustvu, pri: cemu
je njegov izdatak nizak (3) i1i visok (4).
5. Ljudi ciji je kapacitet ravan onom u klasi 1 Hi 2
(retko onom u klasi 3 i 4), ali koji drustvu v.raeaju mnogo
manje nego sto iznose izdaci za njihova izddavanje. Po-
sednici nezamdenog bogatstva, plemstvo, aristokratija i
1icnosti ciji se drustveni doprinos uglavnom sastoji u otme-
nom zivotu i upadljivoj potrosnji.
6. Zlocinci i antisocijalne osobe inaee normalnog men-
talnog kapaciteta.
Navedne kategorije, bar one od 1 do 5, odgovaraju
adaptivnoj normi ljudske vrste, u smislu definisanom
na strani 144. Calk i uz opasnost da :razglabamo o oci-
glednom, moramo istaCi da ove kategorije ukljucuju
svu silu genotipova. Sem toga, mnogim ovim genotipa
vima, ili veCini njih, nije sudena da praizvedu osobe
iz bilo kaje ad tih kategarija. Ljudi koje sreeemo jesu
ano sto su zbog svoga genotipa i svoje sredine. Svakako,
neki od tih jadnika (ali verovatno ne svi), koji, kako
vidimo, odabira}u prosto, besmisleno i otrcano umesto
lepog, razboritag i izvornog, mogli su biti inteligenti
i pripadnici avangarde da su imali prilike da saznaju
u cemu je razl.iika. A, sto je i!sto tako sigurno, neki sno-
bovi puni prezira prema plebejcima obdareniji su fi-
nansijski nego geneticki. Geneticka sprema klase 3 i 4
maze se javiti medu decam roditelja koji po svojim
fenotipovima spadaju u druge kategarije.
Preostale kategorije, u kojima drustveni izdaci pre-
tezu nad prihodom, mogu se smatrati manifestacijama
geneHckag bremena, pod uslovom, naravna,. da su uo-
cene fenatipske osobine geneticki uslovljene.
7. Subnormalna fizicka konstitucija i zdravJje.
8. Niska inteligencija, ali dovdljna za samostaranje pod
postojeCim drustvenim UJSlovima.
9. i 10. Normalni do zrelog doba, ali s ranom pojavom
fizicke iii mentalne oronulosti. Ovd.e spadaju mnoge na-
sledne bolesti, spomenute u glavi 5 i na drugim mestima
u ovoj knjizi, CiJe izbijanje onesposobljavajuce delovanje
pada u mladosti ili zrelosti, na taj naoin ometajuct samo-
ostvarivanje i rplodan zivot. Mnoge dusevne bolesti, na pri-
mer sizofcrenija, spadaju u ovu kategoriju (izuzev, naravno,
deeje sizofrenije).
11. Fizicka iii mentalna onesposobljenost tokom celog
zivota, Cija je du:Zina manje-viSe normalna.
12. Smrt pre zrelog doba, ikada je joS suvise rano za
neki znaeajniji doprinos druStvu.
13. Smrt na iii pre njega.
37l
Kategorije 11-13 obuhvataju neke od naslednih
bolesti spomenutih u glavi 5, kao i mnoge Ietalne mu-
tante koji su uzroenici ranih iii poznih pobacaja, pre-
vremenih rodenja iii smrti u prvom mesecu zivota.
Iako mutantni geni \koji uzrokuju ranu smrt zametka
podrazumevaju, uopste uzev, ozbHjnije poremecaje ne-
go oni koji ubijaju kasnije, propratna patnja je verO'-
vatno manja sto je smrt ranija. U kategorijama 5-13
drustveni izdaci pretezu nad drustvenim doprinosom.
Za ove se kategorije moze reci da predstavljaju dru"
stveno breme. Gde god su geneticke promenljive
-viSe duboko umeSane, geneticko i drustveno breme se
podudaraju.
Bioloske greske u covekovoj prirodi
Godine 1691. Dzon Rej je video mudrost Bozju
projavljenu U rnjegovim IStvorovima, posto ziva bica
pokazuju divotnu smiSljenost svakog ponaosob, pri-
lagodbu svakog dela zivotinjskog njegovoj posebnoj na-
meni (navedeno u Grin 1959b). Ova ideja je gospoda-
rila biologijom 'Skoro vek i po. Darvin i Volas su izlO'-
zili drugaciju i:deju, us1dadeniju s duhom njihovog do-
ba, a i na5eg. <Prilagodenost je proi'ZVod .prirodnog oda-
biranja.
Prirodno odabiranje, medutim, nije ni strog gospo
dar ni blagonaklon vodic. Odarbiranje cesto dovodi do
naoko svrsishodnih rezultata - do genetickih promena
koje povecavaju verovatnoeu jpre:livljavanja i repro-
dukcije. lpak, prirodno odabiranje je automatsko, me-
hanioko, besplansko i oportunistioko. Prilagodenost or-
ganskih struktura i funkcija, iako izvor divljenja i ushi
cenja, oCigledno ne doseze savrsenost.
Primer nesavrsenosti koji bode oei je genetioko
breme. Prilagodavanje podrazumeva geneticko odstra-
njivanje bezbrojnih lose prilagodenih varijanti. Dobro-
bit vrste placa se nesrecom mnogih jedinki. Drugi pri-
mer je staracka nemoc i iznurenost. Kako je
na strarni 145, prirodno odabirarnje moze unaprediti do-
brobit .postreproduktivnih starosnih grupa jedino ako
time koristi Teproduktivnim godiStima. U stvari, dar-
v,inovska podobnost genotipa se meri doprinosom nje-
govih nosilaca genskom fondu narednih generacija. zi-
votinje i !judi, dabome, mogu neko vreme ziveti i po-
sle rodenja tnajmladih potomaka. Ovde nam moze po-
:
372
moei svakidasnja analogija rs jeftmill:n casovnicima, za
koje se daje garancija da ce valjano raditi godinu da-
na ill u nekom drugom roku. Vecina ovih tasovnika
radi preko roka garancije. Casovnirk lroji hi ,stao odmah
po 1steku garantnog roka morao hi da hude veoma
precizan mehanizam, Cija hi i2rada hila teska i skupa.
r e p ~ i i zdravi matorci su nalik na casovni'ke koji ku-
caju i posle odredenog im vremena. Pa ipak, u starosti
tisuce trzaja sto SU ,prirodni, jer mesu prirodeni SU
predstavljaju, u stvari, prirodne hioloske nedostat-
ke. Dragovoljno prihvatanje bezholne smrti u duhokoj
starosti bilo hi rpozeljnije, ako se smrt uopste moze
prihvatiti.
Mofda izgleda paraddksa!lno sto se adaptivno be-
skodsne i stetne osahine ne 'raspros,tiru retko u evolu-
ciji kao karakteristike vrste ili grupe. Time se ne nc-
gira rprincip utilitari2ma prirodnog odabiranja. Prirod-
no odabiranje neprekidno odrfava ili odstranjuje gene
i genotipove, a ne osobine; organizam, a ne kakva ka-
rakteristika, prezivljava i reprodukuje se, odnosno umi-
re ili ostaje jalov. Beskorisne i stetne osobine su cesto
nusproizvod istih onih genetickih ustrojstava koja da-
ju i korisne osobi:ne. u evolucionom preobrazaju ziva
tela uspevaju ili ne kao celine, a ne kao skupovi me-
dusohno izolovanih osobina. Stoga evolucioni uspeh
moze biti posledica izvrsnosti organizma u samo jed-
nom iii u nekoliko znacajnih pogleda. Slieno tome, uz-
rok evolucionog neuspeha, izumiranja, moze biti otka-
zivanje neke posebne znacajne funkcije.
Sto je preobrazaj opstiji i temeljitiji, to je veca
verovatnoca da rse u pojedinostima ispolje
1
Slabosti.
Dakle, covek je potpuno nov tip zivotinje u smislu
skroz bitnom za shvatanje njegove prirode (Simpson
1949), Kao proizvod evolucije, covek je samo gruho
otesan: nedostaje mu bioloska uglacanost, koja potice
od dugog i polaganog adaptivnog poholjasavanja pomo-
cu prirodnog odahiranja. Medu rpionirima evolucioniz-
ma Meonikov je posveCivao najviSe paznje disharmo-
nijama covekove bioloske organizacije. Tezina poro-
daja 'kod zene mozda je najizrazitiji primer takve dis-
harmonije.
Darvinovska podobnost je reproduktivna podoh-
nost; porodaj je bioloska funkcija ocigledno od prven-
stvenog znacaja, Ocekivalo hi se da ohavljanje ove funk-
cije bude isto tako bezhedno, ako ne i isto tako prijat-
no za pojedinca, 'kao i funkcija snosaja, ciji je znacaj
PREDENI PUT 1 PUT PRED NAMA
373
slican. IPa ,jpak, S mu:kama ces djecu radati.* Kod
zene, i - cini se - jedino
1
kod nje od svih sisarskih
zenki, mdanje je rpraceno jakim bolovima i patnjom:
I kao da to nije dovoljno, porodajni proces izlaie maj"
ku i odojce opasnosti nesrecnog slucaja i zaraze. U 17,
18. i pocetkom 19. veka u nekim bolnicama je od dva:
do dvadeset procenata ma}ki umiralo od rporodiljskih
zaraza. Cudnog li po(d)bacaja prirodnog odabiranja!
r-J.! Uzmimo u obzir, medutim, da je covek sisar usprav-
nog hoda. Uspravan stav je numo iziskivao roacajna
preinacenja telesne strukture. Kako to Kun (1954b) veli,
U mnogom pogledu covekov prelazak na uspravan hod
slica:n je razvicu organa za letenje kod ptica. Kicmeni
stub covekov ima krivinu u obliku slova S, umesto
luenu, 'karlica se dovoljno uvecala i oevrsla da bi nosila
celu tezinu gornjeg dela tela, a organi trbusne duplje
promenili su polozaj prema vucnoj sili teze. Tezina po-
rodaja je mo:hda jedna od komponenti ovog obrasca
promene. Taj obrazac je u celini visoko adaptivan.
Oslobadanje ruke od ucesca u hodu olaksalo je izradu
oruda, pa otud i proces hominizacije (videti glavu 7).
Ali zenka Homo fabera mora da rada s mukama. To
je jedan od nacina placanja nevracenog duga ljudsko-
sti. Medutim, ljudska vrsta je u stanju da podnese ovu
isplatu zahvaljujuci prihodima koje joj donosi njena
coveenost.
Samosvest i covekov pad
Cogito ergo sum - mislim, daikle postojim. Dekart
(1596-1650) je smatrao da upravo u to ne moze sum-
njati kada se resio da sumnja u sve. Ova cuvena for-
mula odolevala je napadima i veoma odluooih sumnji-
cavaca, cak do Sartra i njegovog bica-po-sebi. SalllO"
opredmecivanje je pozan proizvod evolucije. o z e m o ~
jedino da nagadamo kada je i na kome stupnju evolu-
cionog razvica stupilo na scenu. Njegove zacetke Rens
(1959b) nalazi kod nekih zivotinja, ali nedvosmisleno.
tvrdi da je sasvim razvijena samosvest svojstvena ljud-
skoj prirodi. Tejar de Sarden (1955) pge: >>Razume se
da zivotinja zna. Sigurno je da ona ne zna da zna.*"'
* Prva knjiga Mojsijeva, 3: 16, Sveto pismo staroga i novoga lilY.
jeta (navedeni prevod). - Prim prev.
** Fenomen coveka (prevod Jovanke Cemerkic) BIGZ Beograd, 1979;
str. 129. - Prim, prev.

374
Tokom jedne generacije {otpriHke 1910-1940) mno-
gi psiholozi smatrali su da je moguce pisati psiholo-
giju neupotrebljavajuCi poput samosvesti, samo-
opredmecivanja, svesti ili ega. U novije vreme su ove
roci ozakonjene. Adaptivan samosvesti niko nije
jasnije izneo od Helouela (1953, 1960):
Atribut 5amosvesti, kojim je obuhvaeen covekov
kapacitet da opazi sopstvenu razlicitost kao pred-
meta u svetu drugih predmeta, od istog je sredi-
snjeg za nase shvatanje preduslova cove-
kovog drustvenog i kulturnog oblika saobrazava-
nja kao i za psihodinamiku pojedinca. Ljudski
drustveni poreda:k podrazumeva oblik postojanja
koji na nivou samosvesti ima za pojedin-
ca. Ljudski drustveni poredak, na primer, uvek je
moralni poredak . . . Nesvesni psiholo5ki mehaniz-
mi poput rpotiskivanja, racionalizacije itd. adaptiv-
no su vafni za pojedinca upravo zbog covekovog
J.capaciteta za samosvest i njeno razviee ... Covek,
za razliJ.cu od svojih zivotinjskih rodaka, deluje u
univerzumu koji je otkrio i ucinio razumljivim sa-
mom sebi kao organizmu ne samo kadrom za svest
vee i za samosvest i introspekciju ... Organizovan
drustveni zivot kod coveka, poSto prevazilazi cisto
bioloska i :geografska odredenja, ne moze funkcioni-
sati nezavisno od znacenja i vrednosti koje priznaje
zajednica, ili illezavisno od psiholoske strukturali-
zacije pojedinaca koji ova znacenja i vrednosti po-
svajajru.
Sta znaci sticanje samosvesti u ljudskoj evoluciji
lepo je izrafeno u biblijskom simbolu covekovog pada.
Samosvest je blagoslov i prokletstvo. Samosvescu je co-
vek dostigao status licnosti u egzistencijalnom smislu:
postao je svestan sebe i svoje sredine. U stanju je da
obrazuje mentalne predstave o stvarima i situacijama
koje jo5 ne postoje, ali koje on moze, ulazuci napore,
pronaCi, prouzrokovati ili izgraditi. u svojoj masti co-
vek m<>Ze stvoriti svetove drugacije od stvarilJOg, i vide-
ti sebe u ovim zamiSljenim svetovima. Pre nego sto
sagradimo kucu, konstruisemo masinu. napiSemo knji-
gu ili odemo na odmor, mi smo je u nasim mislima vee
sagradili, konstruisali ili napisali, odnosno u mislima
vee otisli na odmor. Adaptivna vrednost miSljenja una-
pred ili predvidanja suvise je oeigledna da bi joj tre-
375
bala demonstracija. Ona je uzdigla coveka do statusa
gospodara stvaranja.
Samosvest i predvidanje doneli su, medutim, zastra-
sujuce darove - slobodu i odgovornost. covek slobod-
no sprovodi neke svoje planove, a druge odgada. Oseea
radost onog 'ko vlada svetom i samim sobom, ko im ne
robuje. No ovu radost umanjuje osecanje odgovorno-
sti. covek zna da je odgovoran za svoja dela: spoznao
je dobro i zlo. To je uzasno tesko breme. Nijedna dru-
ga zivotinja nema da podnese niSta slicno. u dusi co-
vekovoj postoji tragicno prenje. Od gresaka u ljudskoj
prirodi, ova je daleko ozbiljnija nego porodajni bolovi.
Proucavaocu ljudske evolucije ne hi prilicilo da
i:gnoriSe covekov tragieni polozaj, mada obicno nauc-
nici mudro izbegavaju da se ponesu s takvim proble-
mima. Tu dospevamo blizu one nedovoljno odredene
crte koja predSitavlja granicu nauke bar nauke kako se
d m ~ s shvata i zasniva. Priznajmo jednostavno da su s
druge strane crte ostvareni duboki uvidi u ljudsku pri-
rodu, prirodu za koju znamo da je ishod evolucionog
procesa. Psihoanaliticke skole pokusale 'SU da opisu ovu
prirodu kvazinaucnim jezikom. Njihove zakljucke obe-
le:Zava veliki pesimizam. Karnktemsticno je glediSte
Frojdovo (1930): '
Za sve sto 1sledi stojim, dakle, na stnovistu da sklo-
nost agresivnosti predstavlja osnovni, samostalni
nagon u coveku, i ponavljam, on predstavlja naj-
vecu prepreku kulturi. [No evolucija kulture je]
borba izmedu Erosa i Smrti, nagona zivota i na-
gana razaranja, koja se odigrava medu ljudima. *
Platon i Plotin, sv. Avgustin i Luter, Kjerkegor i
Nice, Sekspir i Dostojevs'ld, kao i mnogi drugi, istra-
zivali su ponor ljudske prirode. To je mracan ponor,
ali najveei istraZivac razaznao je jarku svetlost koja
dopire iz njega .
. . . Razum je ipak samo razum i zadovoljava samo
razumske covekove sposobnosti - zelja je izraz
celog zivota, to jest celog covekovog zivota, zajed-
no s razumom i sa svim ostalim burgijama ... Jer
ja, na primer, sasvim prirodno hocu da zivim ta-
* Odabrana dela Sigmunda Frojda, izbor dr Hugo Klajn, knj. 5
(Prevod dr Dorda Bogieeviea), Matica srpska, Novi Sad, 1969, str.
329-330. - Prim. prev.

376 EVOLUCIJA COVECANSTVA
ko kako bib zadovoljio sve svoje snage za zivot, a
ne samo razum, to jest neki dvadeseti deo mojih
zivotnih sposobnosti.*
Ali isti Dostojevski koji je napisao navedene redo-
ve napisao je i da ce lepota spasti svet. zalosna je
cinjenica sto je covek uvek bio u stanju da prikaze
pakao uverljivije nego raj, a izuzeta:k od ovog pravila
ne behu cak ni Beato Anc:teliko i Dostojevski.
Pa ipak, covek nije samo pao nego se i uroigao. Mi
S!IllO, prema Melerovim recima (videti str. 365), na
brzinu prepravljeni majmuni. Uprkos ovoj hitnji, evo-
lucioni proces je, opremivsi prepravljenog majmuna
za puki opstanak, uspeo da postigne jos nesto. Usadio
nam je izvanredna stremljenja 'ka samoostvarivanju i
samoprevazila:Zenju, ka lepoti i ispravnosti. Homo
sapiens nije samo jedina orudotvorna i jedina politicka
zivotilnja - on je i jedina eti6ka zivotinja.
Evolucija i etika
Pre skoro dva veka Kant je isticao da je etika
i:skljucivo covekov posed. Kao i covek, zivotinje se pre-
:ko svojih culnih organa obavestavaju o stanju svoga
tela i okoline. Ali jedino oovek razlikuje ono sto jeste
od onog sto treba da bude. Pored saznajnih, on pose-
duje i normativne moci. Darvin i Volas su se slozili da
prirodno odabiranje dovodi do evolucionih promena.
Ali su se raziSli kada se postavilo pitanje evolucije
ljudskog mozga i njegovih moci. Volas je drlao za
neophodno da se pozove na natprirodne sile, sto je
Darvin smatrao nepotrebnim (videti Ajzeli 1955, 1958,
gde su dati vrlo Citljivi izvestaji o ovom sporu).
Poreklo etike bilo je plodno tie za nagadanje dav-
no pre Darvina. Ovde ne mozemo dati cak ni kratak
pregled ovih nagadanja. Najcesce su trazene natprirod-
ne potvrde za etiku. Medutim, Spinoza (1632-1677)
poduhvatio se dela pod nazivom Ethica more geometri-
co demonstrata - etika dokazana poput niza geomet-
rijskih teorema. Spenser (1820-1903) poeeo je da radi
na svojoj teoriji evolucione etike jos pre nego sto je
Darvin objavio svoje velike ,knjige, nastavljajuCi rad
na njoj i godinama posle toga. Uticaj Spenserove filo-
* Zapisi iz mrtvog doma, Zapisi iz podzemlja (prevod dr Milosava
Babovica), Rad, Beograd, 1969, str. 334. - Prim. prev.
PREBENI PUT I PUT PRED NAMA
377
zofije na njegove savremenike bio je ogroman; Kitova
anahronicna Nova teorija evolucije coveka {1949) naj-
novije je otelotvorenje ove filozofije.
U sustini, Spenser je mislio (1896) da je zivot dobar
a 1smrt rdava, da su opsta evolucija i evolucija coveka
progresivne, da progres i evolucija poboljsavaju zivot
i da su zbog toga dobri. Eticko ponasanje je ono sto
pomaZe umapredivanju zivota, pa otud i evolucionog
progresa. Evolucioni progres proizilazi, 'kako je mislio
Spenser, iz borbe za zivot i za prezivljavanje najpodob-
nijih. U ljudskoj vrsti je iz iborbe za zivot potekao ko-
deks prijateljstva, koji je na snazi medu pripadnicima
iste porodice, roda iii nacije, ali je ova borba dala i
kodeks neprijateljstva izmedu razlicitih grupa. Mada
ukljucuje glediSte da ljudskim progresom prijateljstvo
postaje rasprostranjenije od neprijateljstva, spenserov-
ska etika je nesumnjivo obojena
Poraznu kritiku evolucione etike dao je T. H. Hak-
sli u svom cuvenom romejnsovskom predavanju* 1893.
godine (T. H. Haksli i Dz. S. Haksli 1947). Ma koliko se
mi diviii onom sto je stvorila evolucija, majmunske i
tigrovske metode borbe za zivot ne mogu se, po opstoj
saglasnosti, pomiriti sa zdravim etiokim nacelima.
Haksli se nikada me suocava s problemom porekla ovih
zdravih etickih nacela, ali utvrduje zalosnu cinjenicu
da ono sto zovemo dobrota iii vrlina podrazumeva
smer ponasooja koji je, u svakom pogledu, suprotan
onome sto vodi uspehu u kosmiokoj borbi za zivot.
Prema tome, kosmicka evolucija moze nas nauciti ka-
ko javljaju covekove dobre i zle teznje; ali nije, Sa-
rna po sebi, 'kadra da nam pruzi ijedan bolji razlog od
onog koji smo vee imali zasto ono sto zovemo dobrim
treba pretpostaviti onom sto zovemo zlim.
Snaga ovih zamerki nikada nije nadjaeana, iako su
Dzulijen Haksli (1941, 1953, 1960, T. H. Haksli i Dz. S.
Haksli 1947), Vodington (1942, 1960) te Lik i Romenel
(1950) .ciniii odvafue napore da evolucionu eti:ku de-
dukuju iz nasih
1
Savremenih evolucionih :koncepcija.
Gladijarorska teorija borbe za zivot, kako ju je T. H.
Haksli nazvao, zaista viSe nije zastupljena u nasem
shvatanju nacina delovanja prirodnog odbarianja u evo-
luciji. U stvari, nije ni:kada imao
zdrave bioloske korene, mada je bio, a na :nekim mesti-
Prema Dzordzu Dzonu Romejnsu (184S-l894), britanskom biologu,
prijatelju Carlsa Darvina i osnivaeu romejnsovskih :predavanja na Oksford-
skom univerzitetu, koja su drfana jednom godBnJe na neku naucnu iii
knjizevnu temu. - Prun. prev.

H
I

378
rna je i dalje, potlpora kapitalizma tipa
laissez faire. Evoluiraju !Ile samo ooganizmi kao pToiz-
vodi evolucije vee i mehanizmi same evolucije. Obicaji.
majmuna i tigrova nisu obaveza za !jude, zbog toga
sto je ljudska evolucija stupila u nO'VU fazu razvivsi
kulturu; etika je proizvod evolucije koji i sam evoluira.
Dzulijen Haksli smatra:
Etika se mora zasnivati na kombinaciji nekoliko
glavnih nacela: da je ispraVIIlo ostvarivati vazda
nove mogu6nosti u evoluciji, osobito one koje se
cene zbog njih samih; da je ispravno postovati ljud-
sku individualnost i podsticati njeno najpotpunije
razvice; da je ispravno izgraditi mehanizam za da-
lju drustvenu evoluciju, tkoja 6e zadovoljiti ove
prethodne uslove sto je moguce potpunije, uspe-
Snije i brle [podvukao T. D.].
()n je takoc!e tvrdio da SVe sto omogucuje Hi unapre-
duje nesputano razvice je ispravno, sve sto ogranicava
ili ometa razvice je pogreSno. To je moral evolucionog
usmeravanja.
Na zalost, 'kako su Simpson (1953) i Refijel (1958)
uverljivo pokazali, ove ideje nisu niSta valjanije od
<>nih koje je T. H. Hak:sli kritikovao 1893. Zaista je
ispravno ostvariti moguenosti koje se cene zbog njih
:samih, pa bile one nove ili stare; ali na osnovu cega ce
nove mogucnosti biti veoma vredne; i, uostalom, oda-
lde treba da proisteknu merila vrednosti? Kako cemo
na temelju onoga sto znamo o evoluciji dokazati da
je ljudska .individualnost VI'ednija od ljudskog dru-
stva? Drustva su bioloski mlada od pojedinaca i po svoj
prilici .imaju vece moguenosti za nesputano razvice.
Pa ipak, mi zbilja smatramo da pojedince ne treba zr-
tvovati radi postizanja drustvenih ciljeva. Kako je pri-
metio Simpson: Svi pravci u etici zahtevaju postulat
<Ia su pravci u evoluciji, iii neki poseban od njih, etic-
ki ispravni i dobri. Ne postoji nijedan oeigledan raz-
log iz koga bi takav postulat trebalo prihvatiti. Poku-
saji da se imade evoluciona etika su, u najboljem slu-
caju, dali delimicne odgovore, koji su zaista eticki
dobri, mada ne dosezu do jedne opste i cvrsto zasnova-
ne evolucione etike.
PRBI>ENI PUT I PUT PRED NAMA
379
Evolucija, vrednosti i mudrost
Svakako je moguce da je prirodno odabiranje iSlo
u evoluciji coveka naruku rasprostiranju nekih obraza-
ca ponasanja koje mi smatramo etickim ili neetic-
kim. Nastrojenost roditelja, a posebno majki, da stite
svoje potomstvo i da se brinu o njemu, cak i do samo-
odricanja i samopozrtvovanja, izgleda nam dostojna div-
ljenja, bez obzira da li je ispoljava eovek, ptica i1i bilo
koja druga Z:ivotinja. Skloni smo da zaboravimo da je
kod zivotinje ovo ponasanje u stvari prisilno; zivoti-
nja se ne moze opredeliti za drugaCije ponasanje, dok
6ovek moze, a povremeno to i cini. Pri svem tom, po-
menuta nastrojenost je ugrac:iena crta i u osnovi je ge-
netiOka.
Ho1dejn je davno pokazao (1932) da su se geni za
altruisticko ponasanje mozda rasirili kada je eovecan-
stvo bilo podeljeno na mnoge male endogamne grope,
ali da je malo verovatno dace se rasiriti u velikoj nepo-
deljenoj vrsti. U stvari, takav gen moze da svojim
nosiocima snizi darvinovsku podobnost ako se oni :Zrt-
vuju u korist svojih bliznjih tako da time ugroze sop-
stvene izglede za ostavljanje potomstva. lpak, malo
pleme s genima za altruizam moze steei prednost zrtvo-
vanjem nekih svojih pripadnika, pa se otud umnoziti
i rasiriti. U velikim ce drustvima prirodno odabiranje
verovatno delovati u obratnom smeru, odstranjujuci
gene za altruiza:m. I obrnuto, gen za sebiano Hi zloci-
nacko ponasanje, koji koristi svojim nosiocima i nji-
hovom potomstvu, verovatno ce biti odstranjen ako se
javi u malom plemenu, ali se u velikom drustvu moze
rasiriti.
Malo je verovatno da su se mnoge ljudske vredno-
sti mogle rasprostraniti u ljudskim drustvima pomoeu
odbirnih procesa slicnih onima koji se predocavaju za
altruisticke i zlocinacke gene. Doduse, neki vred-
nosni sudovi i ideje mogu da unapreduju, a drugi da
koce uspeh - ukljucujuci i bioloski - drustva u kome
se javljaju i usvajaju. Nekoliko autora videlo je tu ana-
logije s mutacijama i genskim kombinacijama, koje se
neprekidno odrzavaju iii odstranjuju prirodnim odabi-
ranjem. Analogije su interesantne; ipak, miSljenje da
pojedinac moze ne samo da stvara iii prihvata ideje
zbog mutantnog gena nego i da ovaj odreduje koje ce
on ideje da stvori iii usvoji - tesko da je saglasno s
danasnjim trendovima u antmpologiji, ljudsikoj genetici
380
EVOLUCIJA COVECANSTV A,
i psihologiji. Jer odsudno rprilagodenje u evoluciji oo-
veka hila je srposobnost za saznavanje veoma razno-
vrsnih ideja i rpronalazenje raznoraznih stvari, a ne za
saznavanje utvrdenih ideja i pronalazenje sarno odre-
dene stvari. uzev, izgleda mi verovatnije da je
rprirodno odabiranje rasprostranilo kod ooveka poriv
za, kako to Maslov (1954) omacava,
a izbeglo utvrdivanje sredstava rpomocu kojih se ovo
samoostvarivanje moze postici.
Vodi!ngton (1960) se kloni zamki u koje su se uhva-
ti'le ranije teorije evolucione eti<ke. On uvida da je
prirodno odabiranje dalo ooveku ne etiku i vrednosti
vee kapacitet da se domogne etike i vrednosti. Vredno-
sti su proizvod ljudske kulture, ne ljudskog genotipa.
Ali da bi postao etizujuce bice, covek mora biti
usvajac autoriteta, primalac prenesenih
obavestenja. Vodington dobro koristi nalaze psihoanali-
ticara koji opisuju procese razvica sistema radanja
autoriteta kod novorodenceta. On nalazi, medutim, da
ovi procesi imaju i adaptivne i neadaptivne vidove. Prvi
se odnose na razvice Superega; uspesno podrustvljeno
odojce raste i postaje delotvoran clan svog drustva.
Drugi dovode do neobienog ishoda: stvaraju eticke
autoritete sto imaju nezemaljska i apsolutna svojstva,
koja nalazimo u svojim moralnim osecajirna, kao i kri-
vicu i zebnju, koje su jos jedna od njihovih neoeeki-
vanih ali nametljivih karakteristika.
Sve ovo pomaze da se objasni kako se ,kod nas
razvija verovanje da je nesto dobro, a nesto drugo zlo;
ali time se ne objasnjava zasto to nesto treba smatrati
dobrim, odnosno zlim. Medutim, kako misli Voding-
ton, okvir u kome se moze voditi racionalna rasprava
o razlicitim etickim sistemima, kao i praviti poredenja
izmedu njihovih pojedinacnih vrlina i mana, naci ce 'se
u razmatranju zivotinjske i ljudske evolucije. Proces
evolucije proizveo je ljudsku vrstu kadru da prihvata
eticka verovanja; bioloska funkcija etike je unapredi-
vanje evolucije coveka; stoga se o etici moze suditi po
tome kako ispunjava ovu funkciju. Vodington to naziva
merilom mudrosti. On uporeduje biolosku
etike s mudroscu uzimanja hrane. Funk-
cija uzimanja hrane je unapredivanje zdravog rasta;
ako bi neko rekao da viSe voli da raste nezdravo i ne-
normalno, moglo bi mu se jedino odgovoriti da je u
raskoraku s prirodom. Slicno tome, u mudrost evo-
PRE9ENI PUT I PUT PRED NAMA
381
lucije ne moie se sumnjati; evolucija je po definiciji
>>mudra.
tJvo resenje je suviSe lako. Da 1i u v ~ k znamo sta ide
ukorak s prirodom a sta ne? Da li, na primer, Melerova
utopija, o kojoj je ranije bilo reci, ide ukorak s pri-
rodom? Neki misle da bi s oovekom sve bilo u redu
kada bi prirodno odabiranje delovalo slobodno, ali
videli smo da je to, u najboljem slucaju, poluistina, po-
sto bi onakvo prirodno odabiranje koje je delovalo
u kameno doba bilo neprirodno kod savremenog co-
veka. Mudrost tela i >>mudrost evolucije su dobre
metafore, ali one nisu sinonimi za mudrost kao izvor i
potvrdu etike. To je sjajno izlozio Simpson (1953):
Sredstva za dostizanje pravih ciljeva podrazumevaju i
organsku i ljudsku evoluciju, ali ljudski izbor u pogle
du toga ikoji su ciljevi stvarno pravi mora se zasnivati
na ljuds'koj evoluciji ... Stara evolucija je bila i ostala
u sustini amoralna. Nova evolucija podrazumeva zna-
nje, ukljucujruci znanje o dobrom i zlom.
Ja ne mis1im (a ni Simpson) da poznavanje evolu-
dje, biologije ili nauke nema veze s mudroscu. Mud-
rost i sama evoluira, a ukljucuje uvide izvedene iz
kumulativnog znanja, kojim je obuhvacena biologija.
Kako je to Bronovski (1956) rekao: Nauka nije niSta
drugo nego traganje za jedinstvom u neobuzdanoj raz-
novrsnosti prirode - iii, tacnije, u ra:.movrsnosti naseg
iskustva. Ali mudrost ukljucuje i druge uvide. Sv.
Avgustin je rekao: Surgunt indocti et rapiunt coelum
- neuki dolaze i grabe nebesa. To nije odbrana neuko
sti, pa cak ni ljudske iracionalnosti. Sam Vodington
trazi ne5to viSe od bioloske mudrosti pisuci:
Jane bih rekao da je iskljucivo naucni ideal sasvim
podesan temelj za dobar zivot pojedinca iii najviSu
civiiizaciju drustva . . . Potrebno ga je, po mome
glediStu, dopuniti idealom umetnrka stvaraoca -
idealom ~ i j i su izraz procesi miSljenja koji se od-
vijaju u drugacijoj dimenziji od logiokih i ekspe-
rimentalnih procesa.
Mi ne mamo da li to neki nusproizvod estetske
moei (videti s1Jr. 242) iH osnovnije moci samosvesti (vi
deti str. 373) podaruje odredenim osobama svojstvo
mudrosti, koje izgleda na cudan nacin nepovezano s
njihovim vladanjem kumulativnim zmanjem. U Ratu i
miru Tolstoj dovodi svog ariswkratskog i kultun1og
382
junaka dotle da se uci mudrosti od neukog seljaka ko-
ji se zavojnicio. A najviSa mudrost od svih bila je nekad
poverena skupini nepismenih galilej'skih ribara.
Ljudske vrednosrti i mudrost su proizvod kultume
evolucije, koja je, naravno, uslovljena bioloskom evo-
lucijom, a ilpak se iz nje ne moze izvesti. U samoj stva-
ri, niko nece odvratiti coveka od njegove osione teznje
da se pita jesu li bioloska i kosmicka evolucija, koje su
i njega stvorile skupa s bezbrojnim drugim stvarima,
saobrame ili ne s njegovom mudroseu i njegovim vred-
nostima. Ja ne znam za bolje merilo mudrosti i vred-
nosti nego sto je ono koje je predlozio onaj drevni kine-
ski mudrac (navod prema He11bert Meier 1957):
Svaki sistem moralnih zakona mora se zasnivati
na svesti samog ooveka, overiti zajednickim isku-
stvom oovecanstva, proveriti sankcijom istorijskog
iskustva i pokazati bez greske, primeniti na prirod-
ne operacije i procese u fizickom univerzumu i
pokazati bez protivreenosti, poloziti pred bogove
bez pi'tanja ili straha, i biti lkadar da eeka stotinu
generacija da bi ga bez ikakve sumnje potvrdio ne-
ki mudrac ibuducih pokolenja.
Covek - srediste univerzwna
Civilizacija je veCini covecanstva pomogla da se
oslobodi newkosti, pothra:njenosti i prljavstillle te stekne
obrazovanje, bar relativno izobilje i higijens'ke uslove
zivota. Da su ove promene od koristi, u to nema sum-
nje. ~ p a k u procesu menjanja oovek je, takode, izgubio
i ne uspeva da povrati neke neprocenj i:ve vrednosti. On
viSe ne uziva u izvesnosti da se nalazi u srediStu uni-
verzuma stvorenog narocito njega radi, odnosno u njoj
srodnoj izvesnosti da ovim univerzumom upravlja moe
koja se mofe rpreklinjati ili umilostiviti i koja se brine
o coveku, pojedi:nacno i kolektivno. Kopernilk i Galilej
iznenada su objavili vest da 1se svet ne okrece oko 00-
veka vee covek oko sveta. A u ovom svetu, ogromnom
i nemilosrdnom, a ne udobnom i prisnom, covek je
sporedan i skoro suviSan. Osecanje raskola izmeclu co-
veka i prirode izrazio je Paskal (1823-1662) s nenad-
masnom gorCinom:
Kada premisljam o kratkotrajnosti svog zivota, ko-
j'i guta prethodna i potonja veenost, o ono malo
383
prostora koji ispunjavam, koji cak mogu i da vidim,
utonulog u beskrajnosti prostora za koje ja ne
znam i koji ne znaju za mene, hvata me strava i cu-
dim se sto sam ovde a ne tamo; jer nema razloga
sto ovde a ne tamo, sto sada a ne onda ... Veena
tisina ovih bezgranienih prostora ispU!lljava me
stravom.
Bilo je pokusaja da se ublazi oovekova otudenost
od sveta koji on nastava. Dekart je smatrao da su zi-
votinje masine, dok covek poseduje besmrtnu dusu;
Lok je, medutim, isticao da u covekovom umu :nema ni-
ceg sto u nj nije uslo preko culnih organa. Romanti-
cari su se pO'bunili protiv tiranije nauke,.
imajuCi viSe poverenja u nadahnuce pesnika nego u
prozaicno okapanje nauanika; ali fizika je, a ne poezi-
ja, dovela do industrijske revolucije, do objlja mate-
rijalnih dobara i, konacno, do zastra8ujuce moCi atom-
ske energije. Posto nema bolje stvari od uspeha, obican
covek je stekao ubedenje da se materijalnoj moCi tre-
ba diviti viSe nego intelektualnoj moci. Mnogima je
izgledalo da je Darvin zadao najtezi udarac, jer je zbog
njega raskol u oovekovoj dusi postao neotklonjiv: sam
covek, daleko od toga da bude svrha stvaranja sveta,
pokazao se kao tek jedna od oko dva miliona bioloskib
vrsta, kao ishod prilicno :poni:zavajuCih materijalnih
procesa nazvani:h borba za zivot i prezivljavanje naj-
podobnijih, te kao srodrrik majmuna, stvorenja na ta-
ko losem glasu. S Frojdom je obezvredivanje coveko-
vog polozaja dostiglo najnizu tacku. Frojd se rugao co-
vekovim pretenzijama na duhovnost rporicuCi mu ne
samo duhoV'!llost nego i racionalnost.
Za6udo, ono sto je najvaznije u Darvinovim ueenji-
ma bi:lo je prevideno. Covek nije samo evoluirao, on i
evoluira. To je izvor nade u bezdanu ocaja. Darvin je
na izvestan :nacin iscelio ranu ,koju su zadali Kopernik i
Galilej. Covek nije srediSte univerzuma u fizi6kom po-
gledu, ali mu moze biti duhovno srediSte. Covek, i sa-
mo covek, zna da svet evoluira i da on evoluira s njim.
Menjajruci ono sto zna o svetu, covek menja i svet koji
zna; a menjajuCi svet u Jwme zivi, oovek menja i sa-
mog sebe. Promene mogu doneti rpogorsanje i1i pobolj-
sanje; nada lcii u mogucnosti da znanje i upravlja
promenruna koje iz njega proistieu. Evolucija ne mo
ra viSe biti izvana nametnuta sudbina; oovek je mozda
,I
II
I!
I'
n
:II
II
I
384
moze nadzirati, u skladu sa svojom mudroscu i vred-
nostima.
:Lnspirativan je pokusaj Tejara de Sardena (1955,
1959) da u opstim potezima oorta opHmistickru fi:lozo-
fiju kosmicke, bioloske i ljudske evolrucije. Moram se,
medutim, suprotstaviti upozorenju koje autor daje u
poeetnoj reeenici predgovora svojoj izvanrednoj knji-
zi: >>Da bi se knjiga koju objavljujemo razumela pra-
vilno, treba je proeitati ne kao metafizicko delo, a jo5
manje lcao neku vrstu teolokog eseja, vee jedino i isklju-
civo kao naucnu raspravu.* Ta knjiga se mora citati
kao nauka te kao metafizrka i teologija, a stavise i kao
nesto sto autor ruopste ne spominje - kao poezija (ma-
da je 'ova poslednja komponenta zalosno i!ska:sapljena
u engleskom prevodu).
Da li je evolucija teorija, sistem, hipoteza ... ? Ne,
nikako. Ona je nesto mnogo viSe od svega toga;
ona je opsti uslov kome treba da .se povinuju i da
ga zadomlje sve teorije, sve hipoteze i svi sistemi
da bi bili zamislivi i i:stiniti; svetlost koja oba-
sjava rSVe cinjenice, kriva koju treba da slede SVe
. crte - eto, to je evolucija.**
Tejar de Sarden je sagledao evoluciju materije, evolu-
ciju zivota i evoluciju coveka kao imtegralne delove
jedi:nstvenog procesa kosmickog razvica, jedinstvene i
u sebi saglasne istorije Citamg rmiverzuma. StaviSe, on
je u ovoj istoriji sagledao ja:san smer ili trend. Za za-
ljenje je sto je on na:zvao taj trend OrtogeneZOffi, ali
ako ga ja pravilno ra:zumem, on nije time hteo da ka:Ze
da je evolucija nestvaralacko odvijanje preformiranih
dogadaja (VIidetli str. 27-29); na zalost, nedostajalo mu
je po2lllava:nje savremene biologije.
Tejar de Sarden je odlucio da smer kretanja evo-
lucije oznaci kao tacku omega. To je:
uskladeno zajednistvo svesti ekvivalentno nekoj
vrsti nadsvesti. Zemlja koja ne samo sto se pokri-
va milijardama zrna misli vee 'Se i obavija jednim
jedinim misaonim omotacem, dok na rkraju funkci-
onalno ne obrazuje samo jedno jedino veliko zr-
no misli, u zvezdanim razmerama. Mnostvenost in-
* Fenomen coveka (navedeni prevod), str. 9. - Prim. prev.
** Isto, str. 172-173. - Prim. prev.
385
dividualnih refleksija koje se grupiSu i pojacavaju
u cinu jedne jedine jednodusne refleksije ... Da 11
bi se, u pravcu misli, kao i u pravcu vremena i p:ro-
stora, Svet mogao drugojacije da zavrsi nego u
pravcu neizmerno ?*
Ovako velicanstvene zamisli se, ocigledno, ne mo-
gu demonstrirati pomocu naucno utvrdenih cinjenica.
One prevazilaze kumulativno znanje; dovoljno je da
to znanje ne protivureCi ovoj zamisli. Savremenom Co-
veku, tako napustenom i duhovno spremnom za od-
branu u ovom ogromnom i prividno besmislenom uni-
verzumu, evo1uciona ideja Tejara de Sardena dolazi kao
zracak lllade. Ona odgovara zahtevima naseg vremena.
Jer
Covek, ne centar svemira, tkako ,smo to bezazleno
verovali - vee, mnogo lepse od toga, Covek, vrh
velike bioloske sinteze koji se stalno penje. Covek
koji, sam za sebe, cini poslednji nastali 'sloj, naj-
sveziji, najslozeniji, najbogatiji prelivima od svih
uzastopnih slojeva zivota. Ovo nije niSta drugo do
sustinsko videnje, i na to se vise necu vracati. **
* Isto, str. 201. - Prim. prev.
** lsto, str. 177. -Prim. prev.
BIBLIOGRAFIJA
Adler, A. (1927) 1957. Understanding human nature, New
York, Premier Books, Fawcett.
Aguirre, E. 1959. Aspectos filosoficos y teologicos de 1a evo-
lution. Rev. Univ. Madrid, 8: 445-531.
Allee, W. 1951, Cooperation among animals. New York,
Schuman.
Allison, A. C. 1954a. Protection afforded by sickle cell trait
against subter.tian malarial infection. Brit. Med. J., 1:
290-92.
-- 1954b. Notes on sickle cell po1ymorphism. Ann. Hu-
man Genetics, 19: 39-57.
-- 1955. Aspects of polymorphism in man. Cold Spring
Harbor Symp. Quant. Biol., 20: 239-55.
-- 1959. Metabolic polymorphisms in mammals and
their bearing on problems of biochemical genetics. Am.
Nat., 93: 5-16.
Anastasi, A. 1956. Intelligence and family size. Psychol.
Bull., 53: 187-209.
-- 1958. Differential psychology. 3rd Ed. New York,
Macmillan.
-- 1959. Differentiating effects of intelligence and social
status. Eugenics Quart., 6: 84--91.
--, and R. F. Levee. 1959. Intellectual defect and mur-
sical talent: a case study. Amer. J. Mental. Defic., 64:
695-703.
Arnheim, R. 1954. Art and visual experience. Berkeley, Univ.
of California Press.
Bagehot, W. 1873. Physics and politics. New York, Appleton.
Baker, P. T. 1958a. The biological adaptation of man to
hot deserts. Am. Nat., 92: 337-57.
-- 1958b. Racial differences in heat tolerance. Am.
J. Phys. Anthropol., 16: 287-305.
Barnicot, N. A. 1952. Albinism in southwestern Nigeria. Ann.
Eugenics, 17: 38-73.
BIBUOGRAFUA
387
-. - 1957. Human pigmentation. Man, 144: l-7.
-. - 1959. Climatic factors in the evolution of human
populations. Cold Spring Harbor Symp. Quant. Biol., 24:
115-29.
Bartholomew, G. A., and J. B. Birdsell. 1953. Ecology and.
the protohominids. Am. Anthropol., 55: 481-98.
Barzun, J. 1937. Race, a study in modern superstition. New
York, Harcourt Brace.
-- 1941. Darwin, Marx, and Wagner. Boston, Uttle,
Brown.
Bateman, A. J. 1948. Intra-sexual selection in Drosophila.
Heredity, 2: 349-68.
Bateson, B. 1928. William Bateson, F.R.S. Cambridge Uni-
versity Press.
Beach, F. A. 1945. Current concepts of play dn animals. Am.
Nat., 79: 523-41.
-- 1948. Hormones and behavior. New York, Hoeber.
Benedict, P. K., and I. Jacks. 1954. Mental illness ,in primi
tive societies. Psychiatry, 17: 377-89.
Benedict, R. 1934. Patterns of culture. Boston, Houghton
Mifflin.
-- 1946. The chrysanthemum and the sword. Boston,
Houghton Mifflin.
-- 1949. Child ,rearing in certain European countries.
Am. J. Orthopsychiatry, 19: 342-50.
Bergounioux, F. M. 1958. "Spiritualite" de l'homme de NC.
andertal, pp. 151-66. In Neanderthal Centennary, Utrecht,
Kemink.
Birch L. C. 1957. The meaning of competition. Am. Nat.,
91: 5-18.
BirdseH, J. B. 1951a. The problem of the early peopting of
the Americas as viewed from Asia. Physical Anthropology
of the American Indian. New York, Viking Fund.
-- 1951b. Some implications of the genetical concepj
of race in terms of spatial analysis. Cold Spring Harbor
Symp. Quant. Bioi., 15: 259-314.
-- 1953. Some environmental and cultwral factors in-
fluencing the structuring of Australian aboriginal popu
Jations. Am. Nat., 87: 171-207.
-- 1957a. On methods of evolutionary biollogy and an-
thropology. Am. Scientist, 45: 393-400.
-- 1957b. Some population problems 'involving Pleisto-
cene man. Cold Spring Harbor Symp. Quant. Bioi., ~ :
47-69. -
Bloomfield, P. 1955. Uncommon people. London, Hamish
Hamilton.
Blum, H. F. 1959. Carcinogenesis by ultraviolet light. Prince-
ton, Princeton Univ. Press.
-- 1961. Does the melanin pigment of human skin have
adaptive value? Quart. Review Biol., 36: 50--63.
Bolk, L. 1926. Das Problem der Menschenwerdung. Jena,.
Fischer.
388
Book, J. A. 1953. A genetic and neuropsychiatric investiga-
tion of a north-Swedish population. Acta Genetica, 4:
1--:-100.
Bose, N. K. 1951. Caste in India. Man in India, 31: 107-23.
Boule; .. M,, and H. V. Vallois. 1957. Fossil men. New York,
Dryden.
Bourgeois-Pichat, J., C. L. Pan. 1956. Trends and determi
nants of mortality in underdeveloped areas. Trends and
Differentials in Mortality. New York, Milbank Mem. Fund.
Boyd, W. 1939. Blood groups. Tabulae Biologicae, 17:
113--240.
-- 1950. Genetics and the races of man. Boston, Little,
Brown.
-- 1953. The contributions of genetics to anthropology,
pp. 488-506. In A. Kroeber, Anthropology today, Chicago,
Univ. of Chicago, Press.
BraidW<>od. R. J. 1958. Near Eastern prehistory, Science,
127: 1419-30.
-- 1960. Levels of subsistence-settlement types, multi
line.ar evolution, environment, and diffusion, in human
prehistory, pp. 143--51. In S. Tax. Evolution after Darwin,
VoL 1. 2 Chicago. Univ. of Chicago Press.
--,and C. A. Reed. 1957. The achievement and early
consequences of food production. Cold Spring Harbor
Symp. Quant. Biol., 22: 19-31.
Breitiilger, E; 1955. Das Schadelfragment von Swanscombe
und 'das "Praesapiens Problem." Mitteil. Anthropol. Ges.
Wien, 84--5: 1-45.
-- 1957. Zur phyletischen Evolution von Homo sapins:
Anthropol. Anz., 21: 62-83.
Bridges, E. L. 1950. The uttermost part of the earth; New
York, Dutton.
Brinton, C 1953. The shaping of the modern mind. New
York; New Amer. Library.
-- 1959. A history of western morals. New York, Har-
court Brace.
BronowSki, J. 1956. Science and human values. New York,
Messner.
Brown, G. M., J. D. Hatcher, and J. Page. 1952. Temperature
and blood flow in the forearm of the Eskimo. J. Appl.
Physiol., 5: 410-20.
--, G. S. Bird, L. M. Boag, D. J. Demhaye, J. E. Green,
J. D: Hatcher, and J. Page. 1954. Blood volume and basal
metabolic .rate of Eskimos. Metabolism, 3: 247-54.
Brozek, J. 1953. Measuring nutriture. Am. J. Phys. Anthro-
pol., 11: 147-80.
Brues, A. 1954. Selection and polymorphism in the
blood groups. Am. J. Phys. Anthropol., 12: 559-97.
--1959, The spearman and the archer-an essay on
selection in body build. Am. Anthropol., 61:
Carpenter, C. R. 1942. Societies of monkeys and apes. BiOl.
Symposia, 8: 177-204.
BIBLIOGRAFIJA
389
-.-- 1954. Tentative generalizations on grouping behavior
of nonhuman primates. Human Bioi., 26: 269-76.
Carstairs, G. M. 1958. The twice-born. Bloomington, .Indiana
Univ. Press.
Carter, H. D. 1935. Twin similarities in emotional traits.
Character and Personality, 4: 61-78. ..
Cassirer, E. 1944. An essay on man. New Haven, Yale Univ.
Press.
Cattell, R. B., D. B. Blewett, and J. R. Beloff. 1955. The
inheritance of personality. Am. J. Human Genet., 7:
122--46.
--, G. F. Stice, and N. F. Kristy. 1957. A first appro-
ximation to nature-nurture .ratios for eleven primary per-
sonality factors in objective tests. J. Abnorm. and Soc.
psychol., 54: 14_3:..--59.
Cavalli-Sforza. L. L. 1958. Some data on the geneti<: struc-
ture of human populations. Proc. X. Intern. Congr. Genet.,
1: 389--407.
Ceppellini, R. 1957. I meccanismi evolutivi nelle pop<)lazioni
umane. La Ricerca Sci., Suppl., 27: 1-23. .
Chetverikov (Tschetwerikoff), S. S. 1926 (1961). On certain
features of the evolutionary process from the viewpoint
. ,of modern genetics. J. Exp. Biol., 2: 3-54. [In Russian]
Translation in: Proc. Am. Philos. Soc., 105: 167-95.
-- 1927. Dber die genetische Beschaffenheit wilder Po-
pulation. Verh. V. internat. Kongr. Vererbungsw., 2:
1499-1500.
Childe, G. V. 1951. Social evolution. New York, Schuman.
Chung, C. S., and N. E. Morton. 1959. Discrimination of
genetic entities in muscular dystrophy. Am. J. Human
Genet., 11: 339-59. .
--, 0. W. Robinson, and N. E. Morton, 1959. A note on
deaf-mutism. Ann. Human Genet, 23: 357-66.
Clarke, C. A., and P. M. Sheppard. 1960. Supergenes and
mimicry. Heredity, 14: 175-85. ..
Clausen, J. 1951. Stages of the evolution of plant species.
Ithaca, Cornell Univ. Press.
- --, D. D. Keck, and W. M. Hiesey. 1940. Experimental
studies on the nature of species. I. Carnegie Inst. Washing-
ton, Publ. 520.
--, --, --. 1948. Experimental studies on the
nature of species. III. Carnegie Inst. Washington, Publ.
581.
Comfort, A. 1956. The biology of senescence. New York,
Rinehart.
Conrad, H. S., and H. E. Jones. 1940. A second s.tudy of
familial resemblance in intelligence. 39th Yearb. Nat. Soc.
Study Educ., Part 2: 97-141.
Cook, R. C. 1951. Human fertility; the modern dilemma.
New York, Sloane.
. I'
390
Coon, C. S. 1939. The races of Europe. New York, Macmillan.
-- 1954a. The story of man. New York. Knopf.
-- 1954b. Climate and race. Smithsonian Report for
1953: 277-98.
-- 1955. Some problems of human variability in climate
and culture. Am. Nat., 89: 251-59 .
-- 1959. Race ecology of man. Cold Spring Harbor
Symp. Quant. Bwl., 24: 153-59.
-- 1961. Man against the cold. Natural History, 70:
56-69.
--. S. M. Garn, and J. B. Birdsell. 1950. Races. Spring-
field, Thomas.
Count, E. W. 1950. This is race. New York, Schuman.
Cowles, R. B. 1959. Some ecological factors bearing on the
origin and evolution of pigment in the human skin. Am.
Nat., 93: 283-83.
Crow, J. F. 1958. Some possibilities for measuring selection
intensities in man. Human Uiol., 30: 1-13.
-- 1961. Selection. Symp. Methodology in Human Gene-
tics (in press).
J. 1928. Das T:w>enfrequenzgesetz. Anthrop.
Anz., 4: 335-59.
-- 1939 (1950). The anthropological structure of Europe
as seen from the results of Polish :research. pp. 593--607.
ln E. W. COUillt, This is race, New York, Schuman.
Darlington, C. D. 1953. The facts of life. London, Allen &
Unwin.
-. -- 1959. Darwin's place in history. Oxford, Blackwell
Darwin, C. G. 1953. The next million years. New York, Doub-
leday.
Davenport, C. B. 1913. Heredity of skin color in Negro-white
crosses. Carnegie Inst. Washington, Publ. 188.
Davis, K. 1940. Extreme sodal isolation of a child. Am.
1. Sociol., 45: 551-65.
-- 1947. Final note on a case of extreme isolation. Am.
1. Sociol., 52: 432-37.
Dawber, T. R., F. E. Moore, and C. V. Mann. 1957. Coronary
heart disease in the Framingham study. Am. J. Publ.
Health, 47, No. 4.
Dean, G. 1957. Pursuit of a disease. Sci. American, 196:
133-42.
--, and H. D. Barnes. 1958. Porphyria: a South-Afnican
screening experiment. Brit. Med. J., 5066: 298--301.
Deevey, E. S. 1958. The equilibrium population, pp. 64-86.
In R. G. Francis, The population ahead, Minneapolis.
Univ. of Minnesota Press.
-- 1959. The hare and the haruspex; a cautionary tale.
Yale Review, 49: 161-79.
-- 1960. The human population. Sci. American, 203:
195-204.
BIBUOGRAFUA
391
Dennis, W. 1938. Infant development under conditions of
restricted practice and of minimum sociail stimulation.
J. Genet, Psychol., 53: 149-57.
-- 1940. Does culture appreciably affect patterns of
infant behavior? J. Soc. Psychol., 12: 305--11.
Dobzhansky, Th. 1944a. On species and races of living and
fossil man. Am. J. Phys. Anthropol., 2: 251--65.
-- 1944b. Chromosomal races in Drosophila pseudo-
obscura and Drosophila persimilis. Carnegie Inst. Washing
ton, Publ. 554: 47-144.
--1948a. Genetics of natural populations. XVI. Genetics,
33: 158-76.
-- 1948b. Genetics of natural populations. XVIII. Gene-
tics, 33: 588--602.
-- 1952. Genetics of natural poptdations. XX. Evolution,
6: 234-43.
--- 1955. A review of some fundamental concepts and
problems of population genetics. Cold Spring Harbor
Symp. Quant. Biol., 20: 1-15.
-- 1956. What is an adaptive trait? Am. Nat., 90: 337-47.
-- 1958. Evolution at work. Science, 127: 1091-98.
--, and M. F. Ashley Montagu, 1947. Natural selection
and the mental capacities of mankind. Science, 106:
587-90.
--, and 0. p,avlovsky. 1957. An experimental study of
interaction between genetic drift and natural selection.
Evolution, II: 311-19.
--, and B. Spassky. 1954. Rates of spontaneous muta
tion in the second chromosomes of the si:bling species.
Drosophila pseudoobscura and Drosophila persimilis.
Genetics, 39: 899-907.
Dubos, R. J. 1958. The evolution of infectious diseases in
the course of history. Canadian Med. Assoc. J., 79: 445-51.
-- 1959a. The evolution and the ecology of microbial
diseases, pp. 14-27. In R. J. Dubos, Bacterzal and mycotic
infections, 3rd Ed., Philadelphia, Lippincott.
-- 1959b. Medical utopias. Daedalus, 88: 410--24.
-- 1959c. Mirage of health. New York, Harper.
--, and J. Dubos. 1952. The white plague: tuberculosis,
man, and society. Boston, Little, Brown.
Dunbar, F. 1955. Emotions and bodily changes. New York,
Columbia Univ. P.ress.
Dunn, L. C. 1957a. Studies of genetic variability in popula
tions of wi:ld mice. Genetics, 42: 299-311.
-- 1957b. Evidence of evolutionary forces leading to
the spread of lethal genes in wild populations of house
mice. Proc. Nat. Acad. Sci., 43: 158--63.
Durkheim, E. 1915. The elementary forms of the religious
life: a study of religious sociology. London,Allen & Unwin.
East, E. M. 1916. Inheritance in crosses between Nicotiana
langsdorfii and Nicotiana alata. Genetics, 1: 311-33.
392
Edwards, J. G. 1954. A new approach to infraspecific cate-
gories. Systematic Zool., 3: 1-20.
Eiseley, L. 1955. Fossil man and human evolution. Yearbook
of Anthropology: 61-78. New York, Wenner-Gren Foun-
dation.
-- 1958. Darwin's century. New York, Doubleday Anchor.
- -- 1959. Charles Darwin. Edward Blyth, and the theory
of natural selection. Proc. Am. Philos. Soc., 103: 94-158.
Eliot, T. S. 1918. Notes towards the definition of culture.
New York, Harcourt.
Emerson, R. A., and F. M. East. 1913. The inheritance of
quantitative characters in maize. Nebraska Agr. Exp. Sta.,
2: 1-120.
Etkin, W. 1954. Social behavior and the evolution of man's
mental faculties. Am. Nat., 88: 129--42.
Falconer, D. S. 1960. Introduction to quantitative genetics.
Edinburgh, Oliver & Boyd.
Falk, R. 1961. Are induced mutations in Drosophila over-
dominant? II. Experimental results. Genetics, 46: 737-57.
Fenner, F. 1959. Myxomatosis in Australian wi:ld rabbit-evo-
lutionary changes in an infectious disease, Harvey Lec-
tures, 1957-58: 25-55.
--, M. F. Day, and G. M. Woodroofe, 1956. Epidemio-
logical consequences of the mechanical transmission of
myxomatosis by mosquitoes. J. Hyg., 54: 284-303.
--, ,and I. D. Marshall. 1957. A comparison of the vi'ru-
lence for European rabbit (Oryctolagus cuniculus) of
strains of myxoma virus recovered ,in the held in Austra-
lia, Europe, and America. J. Hyg., 55: 149-91.
Ferguson, R. G. 1955. Studies in tuberculosis, Toronto, Univ.
of Toronto Press.
Firth, R. 1955. Function, pp. 237-58. In Yearbook of Anthro-
pology, New York, Wennet-Gren Foundation.
Fischer, J. L. 1960. The role of religion as viewed by the
science of man, pp. 216--41. In H. Shapley, Science pond-
ers religion, New York, Appleton-Century.
Fischer, R., and J. Vaughan, 1939. Surnames and blood
groups. Nature, 144: 1947.
Fisher, R. A. 1930. The genetical theory of natural selection.
Oxford, Clarendon.
Fiske, J. 1909. The meaning of infancy. Boston, Houghton
Mifflin.
Forssman, 0., and B. Lindegard, 1958. The post-coronary
patient. J. Psychosomatic Research, 3: 89-169.
Freedman, L. Z., and A. E. Roe. 1958. Evolution and human
behavior, pp. 455-79. In A. Roe and G. G. Simpson, Be-
havior and evolution, New Haven, Yale Univ. Press.
Freud, S. 1913 (1931). Totem and taboo, New York, New
Republic.
-- 1930 (1951). Civilization and its discontents. LondOn,
Internat. Psychoanalytical Library, N2 17, Hogarth.
BIBLIOGRAFIJA
Friedman, M., and R. H. Rosenman. 1957. Comparison of
fat intake of American men and women: possible rela-
tionships to incidence of clinical coronary artery diseaSe.
Circulation, 16: 339-47.
Frisch, J. E. 1959. Research on primate behavior in Japan.
Am. Anthropol., 61: 584-96.
Frisch, K. v. 1955. The dancing bees. New York, Harcomt
Brace.
Fromm. E. 1951. The forgotten language. New York, Grove
Press.
Fuller, J. L., and J. P. Scott. 1954. Hered1ty and learning
ability in infrahuman mammals, Eugenics Quart., 1:
28-43.
--,and W. R. Thompson. 1960. Behavior genetics. New
York, John Wiley, Galton, F. 1869. Hereditary genius. Lon-
don, Macmillan.
-- 1876. The historyof twins as a criterion of the rela-
tive powers of nature and nurture. J. Anthropol. lnst., 5:
391-406.
-- 1883. Inquiries into human faculty and its develop-
ment. London, Macmillan.
Gandhi, M. 1959. All men are brothers. New York, Columbia
Univ. P.ress.
Gam, S. M. 1961. Human races. Springfield, Thomas ..
Gartler, S. M., Th. Dobzhansky, and H. K. Berry. 1955. Chro-
matographic studies on urinary excretion patters in mono-
zygous and dizygotic twins. II. Am. J. Human Genet., 7:
108-21.
Gates, R. R. 1948. Human ancestry from a genetical point
of view. Cambridge, Harvard Univ. Press.
Gentry J. T., E. Parkhurst, and G. V. Bulin, 1959. An epide-
miological study of congenital malformations in New
York state. Am. J. Public Health, 49: 1-22.
Gertler, M. M., and P. D. White, 1954. Coronary heart dis-
ease in young adults. Cambridge, Harvard Univ. Press.
Gesell, A., and C. S. Amatruda, 1941. Developmental diag-
nosis, 2nd Ed. New York, Roeber.
--, and H. Thompson, 1941. Twins T and C from i.&
fancy to adolescence: a biogenetic study of individual
differences by the method of co-twin control. Genet.
Psychol. Monogr., 24: 3-121.
Ghurye, G. S. 1957. Caste and class in India. 3rd Ed., Bom-
bay, Popular Book Depot.
--1959. The scheduled tribes, 2nd Ed. Bombay, Popular
Book Depot.
Gieseler, W. 1959. Die FossHgeschichte des Menschen, pp.
951-1109. In G. Heberer, Die Evolution der Organismen.
Vol. 2. Stuttgart, Fischer.
Goddard, H. H. 1946. What is intelligence? J. Soc. Psychol .
24: 51---69.
394
<Jorer, J. 1948. The American people, New Yo11k, Norton.
--, and J. Rickman, 1950. The people of Great Russia.
New York, Chant-icleer.
<Joto, G. 1958. The mechanism of inheritance of poliomye-
litis. J. Heredity, 49: 38-9.
Goudge, T. A. 1957. Is evolution finished? Univ. Toronto
Quart., 26: 430--42.
Greenacre, P. 1949. Infant .reactions to restraint, pp. 390-
406. In C. Kluckhohn and H. A. Murray, Personality in
nature, society, and culture, New York, Knopf.
Greene, J. C. 1959a. Biology and social theory in the nine-
teenth century: Auguste Comte and Herbert Spencer. In
Clagett, Critical problems of the history of science, Wis
consin, Madison.
-- 1959b. The death of Adam. Ames, Iowa Univ. Press.
Grigg, E. R. N. 1958. The arcana of tuberculosis, with a
brief epidemiological history of the disease in the U.S.A.
Am. Rev. Tuberc. and Pulmonary Disease, 78: 151-72,
426-53, 583--603.
Hadas, M. 1959. Hellenistic culture. New York, Columbia
Univ. Press.
Haldane, J. B. S. 1932. The causes of evolution, London,
Longmans Green.
-- 1949. Disease and evolution. La Ricerca Sci., 19,
Suppl.: 68-76.
-- 1959. Natural selection. In P. R. Bell, Darwin's bio-
logical work; some aspects reconsidered. Cambridge Univ.
Press.
Hall, C. S., and G. Lindzey, 1954. Psychoanalytic theory and
its applications in the social sciences, pp. 143-180. In
G. Lindzey, Handbook of social psychology, Cambridge,
Wesley.
Hallowell, A. I. 1953. Culture, personality, and society, pp.
597-620. In A. L. Kroeber, Anthropology today, Chicago,
Univ. of Chicago Press.
-- 1956. The structural and functional dimensions of
a human culture, Quart. Rev. Biol., 31: 88-101.
-- 1960. Self, society, and culture in phylogenetic pers
pective, pp. 309-371. In S. Tax, Evolution after Darwin,
Vol. 2. Chicago, Univ. of Chicago Press.
Hammel H. T. 1960. Response to cold by the Alacaluf In
dians. Current Anthropol., 1: 146.
Hammond, W. H. 1957a. The constancy of physical types
as determined by factorial analysis. Human Biol., 29:
4()....-.61.
-- 1957b. The status of physical types. Human Biol.,
29: 223-41.
Hardin ,G. 1959. Nature and man's fate, New York, Rine-
hart.
Harlow, H. F. 1958. The evolution of learning, pp. 269-90.
In G. G. Simpson and A. Roe, Behavior and evolution,
New Haven, Yale Univ. Press.
BIBLIOGRAFIJA
395
Harris, H. 1950. The fam:i:l.ial distribution of diabetes mel-
litus: a study of the relatives of 1241 diabetic propositi.
Ann. Eugenics, 15: 95-119.
-- 1959. Human. biochemical genetics. New York, Cam-
bridge Univ. P['ess.
Hauser, A. 1951. The social history of art. New York, Knopf.
Hauser, P.M. 1960. Demographic dimensions of world poli-
tics. Science, 131: 1641-47.
Hayes, C. 1951. The ape in our house, New York, Harper.
Hayes, K. J., and C. Hayes. 1954. The cultural capacity of
chimpanzee. Human Biol., 26: 288-303.
Heberer, G. 1951. Grundlinien in der pleistocanen Entfal-
tungsgeschichte der Euhominiden. Quartiir, 5: 50-18.
-- 1956. Die Fossilgeschichte der Hominoidea. Primato-
logia, 1: 379-560.
-- 1959a. Die subhumane Abstammungsgeschichte des
Menschen, pp. 1110-42. In G. Heberer, Die Evolution der
Organismen, Vol. 2. Stuttgart, Fischer.
- -- 1959b. The descent of man and the present fossil
record. Cold Spring Harbor Symp. Quant, Biol., 24:
235-44.
Henry, G. W. 1955. ,All the sexes. New York, Rinehart.
Herbert, S. 1910. The first principles of heredity. London,
Blacks.
Herre W. 1959. Domestikation und Stammesgeschichte, pp.
801-56. In G. Heberer, Die Evolution der Organismen,
Vol. 2, Stuttgart, Fischer.
Hess, E. H. 1950. Imprinting, Science, 130: 133-41.
Hirsch, N. D. 1930. Twins: heredity and environment. Cam-
bridge, Harvard Univ. Press.
Ho, Ping-ti. 1959a. Aspects of social mobility in China,
1368--1911. Comp. Studies in Soc. & Hist., 1: 330-59.
--1959b. Studies on the population of China, 1368-1953.
Cambridge, Harvard Univ. Press.
Hoch. P. H. and J. Zubin. 1949. Psychosexual development
in health and disease, New York, Grune & Stratton.
Hockett, C. F. 1954. Chinese versus English: an exploration
of the Whorfian theses. In H. Hoijer, Language in Culture,
Am. Anthropol. Assoc., Mem. ~ 79.
-- 1959 Animal "languages" and human language, pp.
32-9. In J. N. Spuhler, The evolution of man's capacity
for culture, Detroit, Wayne Univ. Press.
Hofstadter, R. 1955. Social Darwinism in American thought.
Boston, Beacon.
Hoijer, H. 1954. Language in culture. Am. Anthropol. Assoc.,
Mem., ~ 79.
Hook, S. 1959. Psychoanalysis, scientific method, and philo-
sophy. New York, Univ. Press.
Hooton, E. A., and C. W. Dupertuis 1955. The physical an-
tropology of Ireland, Cambridge, Peabody Museum Pa-
pers, HMVard Univ. Press.
396
Howell, F. C. 1951. The place of Neanderthal man in human
evolution. Am. J. Phys. Anthropol., 9: 379-416.
-- 1957. The evolutionary signifacance of variation and
varieties of Neanderthal man. Quart. Rev. Biol., 32:
33a-47.
----- 1958. Upper Pleistocene men of the Southwest Asian
Mousterian, pp. 185-98. In Neanderthal Centennary, Ut-
recht, Kemink.
-- 1959. The Villafranchian and human origins. Science,
130: 831--44.
Howells, W. W. 1952. A factorial study of constitutional type.
Am. 1. Phys. Anthropol., 10: 91-118.
-- 1955. Universality and variation in human nature.
Yearbook Anthropol.: 227-36. New York, Wenner-Gren
Foundation.
Hs,ia, D. Y. Y. 1959. Inborn errors of metabolism. Chicago,
Year Book Publ.
Hsu, F. L. K. 1959. The family in China: .the classical fonn,
pp. 123--45. In Ruth N. Anshen, The family. Its function
and .destiny, 2nd Ed., New York.
Huizing, J. 1955. Homo ludens, Boston, Beacon.
Hulse, F. S. 1955. Technological advance and major racial
stocks. Human Biol., 27: 184-92.
-- 1957. Some factors influencing the relative propor-
tions of human .racial stocks, Cold Spring Harbor Symp.
Quant. Biol., 22: 33--45.
Hunt, E. E. 1959. Anthropometry, genetics, and racial his-
tory. Am. Anthropol., 61: 64-87.
--, and W. H. Barton, 1959. The inconstancy of phisique
in adolescent boys and other limitations of somatotyping.
Am. J. Phys. Antropol., 17: 27-35.
Hurzeler, J. 1958. Oreopithecus bambolii Gervais: a pre!limi-
nary report. Verh. Naturf. Ges. Basel, 69: 1--48.
Hutchinson, G. E. 1959. A speculative consideration of cer-
tain possible forms of sexual selection in man. Am. Nat.,
93: 81-91.
Huxley, J. S. 1941. The uniqueness of man. London, Chatto
& Windus.
-- 1953. Evolution in action. New York, Harper.
-- 1960. The evolutionary vision, pp. 249-61. In S. Tax,
Evolution after Darwin, Vol. 3. Chicago, Univ. of Chicago
Press.
Huxley, T. H., and J. S. Huxley. 1947. Touchstone for ethics.
New York, Harper.
Imanishi, K. 1957. Identification: a process of enculturation
in the subhuman society of Macaca fuscata. Primates, 1:
1-29.
-- 1960. Soc1al organization on subhuman primates in
their natural habitat. Current Anthropol., 1: 393-401.
Inkeles, A., and D. J. Levinson. 1954. National character:
the study of modal personality and sociocultural system,
BIBLIOGRAFIJA
397
pp. 977-1020. In G. Lindzey, Handbook of social psycho-
logy, Cambridge, Wesley.
Jarvik, L. F., A. Falek, F. J. Kallmann, and I. Lorge, 1960.
Survival trends in a senescent twin population. Am. J.
Human Genet., 12: 170-79.
--, F. J. Kallmann, A. Falek, and M. M. Klaber. 1957.
Changing intellectual functions in senescent twins. Acta
Genet. Stat. Medica, 7: 421-30.
Jenkins, I. 1958. Art and human enterprise. Cambridge, Har-
vard Univ. Press
Johannsen, W. 1909: Elemente der exakten Erblichkeitslehre.
Jena, Fischer.
-- 1911. The genotype conception of heredity. Am. Nat.,
45: 129-59.
Jones, E. 1955-1957. The life and work of Sigmund Freud.
New York, Basic Books.
Juda, A. 1953. Hochstbegabung, Miinchen, Urban & SchwM-
zenberg.
Jung, C. G. 1933 (1955). Modern man in search of a soul.
New York. Harcourt Brace.
Kallmann, F. J. 1952. Twins and susceptibility to overt male
homosexuality. Am. J. Human Genet., 4: 136--46.
-- 1953. Heredity in health and mental disorder, New
York, Norton.
--1957. Twin data on the genetics of aging. Ciba Found.
Call. on Ageing, 3: 131-43.
Keith, A. 1949. A new theory of human evolution. New York,
Philosophical Library.
Kempthorne. 0. 1957. An introduction to genetic statistics.
New York, John Wiley.
Kettlewell, H. B. D. 1956. Further selection experiments on
industrial melanism in the Lepidoptera, Heredity, 10:
287-301.
-- 1958. A survey of the frequencies of Biston betularia
L. and its melanic forms in Great Britain, Heredity, IZ:
51-72.
Kety, S. S. 1959. Biochemical theories of schizophrenia,
Science, 129: 1590-96.
Keys, A., and P. D. White, 1956. Cardiovascular epidemiO-
logy, New York. Hoeber-Harper.
Kimball, 0. P., and A. H. Hersh, 1954. The genetics of epi-
1epsy. Acta Genet. Med. Gemel., 4: 131-41.
Kinsey, A. C., W. B. Pomeroy, and C. E. Martin, 1948. Sexual
behavior in the human male, Philadelphia, Saunders.
--, --, --, 1953. Sexual behavior in the human
female. Philadelphia, Saunders.
Kirk, D. 1957. The fertility of a gifted group: a study of
the number of children of men in Who's Who. Milbank
Mem. Fund, 1956 Ann. Conf.: 78-98.
Klineberg, 0. 1935. Race differences. New York, Harper.
-- 1954. Social psychology, 2nd Ed. New York, Henry
Holt.
398
Klopfer, P. H. 1959. An analysis of learning in you.ng Ana-
tidae. Ecology, 40: 90---102.
Kluckhohn, C. 1949. Mirror for man. New York, McGraw
Hill.
-- 1954. Culture and behavior, pp. 921-76. In G. Lind
zey, Handbook of social psychology, Cambridge, Wesley.
--, and W. H. Kelly. 1945. The concept of culture, pp.
78-106. In R. Linton, The science of man in the world
crisis, New York, Columbia Univ. Pres.
--,and H. A. Murray, 1949. Personality in nature, society,
and culture. New York, Knopf.
Koeni,gswald, G. H. R. v. 1958. Der Solo Mensch von Java:
ein tropischer Neanderthaler. Neanderthal Centennary,
pp. 21--6. Utrecht, Kemink.
Kohler, W. 1921. The mentality of apes. New York, Har-
court Brace.
Kratchman, J., and D. Grahn. 1959. Relationships between
the geologic environment and mortality from congenital
malformation. U.S. Atomic Energy Commission, Washing-
ton.
Kretschmer, E. 1951. Korperbau und Charakter, 20th Ed.
Berlin, Springer.
Kroeber, A. L. 1917 (1952). The superorganic. Am. Anthropol.,
19: 163-213. Reprinted in A. L. Kroeber, The nature of
culture, Chicago, Univ. of Chicago Press.
-- 1939 (1952). Totem and taboo in retrospect. Am. J.
Social., 45: 446-51. Reprinted in A. L. Kroeber, The na-
ture of culture. Chicago, Univ. of Chicago Press.
-- 1960. Evolution, history, and culture, pp. 1-16. In
S. Tax, Evolution after Darwin, Vol. 2. Chicago, Univ. of
Chicago P.ress.
Krogh, C. v. 1959. Die SteHung der Hominiden in Rahmen
der Primaten, "pp. 917-50. In G. Heberer, Die Evolution
der Organismen, Vol. 2. Stuttgart, Fischer. ,
Kropotkin, P. 1902 (1955). Mutual aid. A factor of evolution.
Boston, Extending Horizons.
~ r u t c h J. W. 1957. The great chain of life. Boston, Hough-
ton Mifflin.
Kurlander, A. B., S. Abraham, and J. W. Rion. 1956. Obesity
,and disease. Human Bioi., 28: 203-16.
Kurth, G. 1960a. Zinjanthropus boisei aus dem Unterpleis-
tozan von Oldoway, Ostafrika. Naturwissen., 47: 265-14.
-- 1960b. Les restes humains wurmiens du gisement de
Shanidar, Nord-Est Irak. L'Anthropologie, 64: 36--63.
La Barre, W. 1954. The human animal. Chicago, Univ. of
Chicago Press.
Lack, D. 1947. Darwin's finches. New York, Macmillan.
Leake, C. D., and P. Romanell, 1950. Can we agree? Austin.
Univ. of Texas Press.
Leakey, L. S. B. 1959. A new fossil skull from Olduval.
Nature, 184: 491-93.
BIBLIOGRAPIJA
399
-- 1960. The origin of the genus Homo, pp. 17-32. In
Chicago Press.
Lee, D. D. 1949. Being and value in a primitive
1. Philosophy, 46: 401-15.
-- 1956. Lingtllistic reflections on Wintu thought. Explo-
rations, 6: 6-14.
Le Gras Claa:k, W. E. 1955. The fossil evidence of human'
evolution. Chicago, Univ. of Chicago Press.
-- 1959. The study of man's descent, pp. 173-205. In
S. A. Barnett, A century of Darwin, London, Heinemann.
Lehrman, D. S. 1953. A critique of Konrad Lorenz's theory
of inst1nctive behavior. Quart. Rev. Bioi., 28: 337-63.
-- 1955. The physiological basis of parental feeding be-
havior in the ring dove (Streptopelia risoria). Behavior.,
7: 241-86.
Lenneberg, E. H. 1960. Language, evolution, and purposive
behavior, pp. 871-93. In S. Diamond, Culture in
New York, Coltliillbia Univ. Press.
Lerner, I. M. 1950. Population genetics and animal improve-
ment. Cambridge, Cambridge Univ. Press.
-- 1954. Genetic homeostasis. New York, John Wiley.
-- 1958. The genetic basis of selection. New York, Jolu:b
Wiley.
Lerner, M. 1957. America as a civilization. New York, Simon.
& Schuster.
Lew-Strauss, C. 1960. The family, pp. 261-85. In H. L. Sha-
pilro, Man, culture, and society, New York, Oxford Univ ..
Press.
Li, C. C. 1955. Population genetics. Chicago, Univ. of Chicago-
Press.
Lindegard, B. 1956. Body"build, body function, and persona-
lity. Lunds Univ. Arsskrift, 52.
Linton, R. 1955. The tree of culture. New York, Knopf.
Lorenz, K. Z. 1943. Die enbegorenen Formen moglicher Er--
fahrung. Zeits. Tierpsychol., 5: 235-409.
-- 1952. King Solomon's ring. New York, Crowell.
Lorimer, F. 1954. Culture and human fertility. Paris, Unesco ..
Lovejoy, A. 0. 1936 (1960). The great chain of being: a study
of the history of an idea. Cambridge, Harvard Univ. Press.
and New York, Harper Torchbooks.
Malinowski, B. 1927a. Sex and repression in savage society_
New York, Harcourt Brace.
-- 1927b. The father in primitive society. New York,.
Norton.
Malzberg, B. 1955. Trends of mental disease m New York:
state 1920-1950. Proc. Am. Philos. Soc., 99: 174-83.
Mandel, S. P. H. 1959. The stability of a mUJl.tiple allelic
system. Heredity, 13: 289-302.
Mark, J. C. 1953. The attitudes of the mothers of male
schizophrenics towards cbJild behavior. 1. Abnorm. and'
Soc. Psychol., 48: 185-89.
400
Marks, H. H. 1956. Body weight: facts from life insurance
records. Human Bioi., 28: 217-31.
MarshaH, A. J. 1954. Bower-birds, theit displays and breed-
ing cycles. Oxford, Clarendon.
-- 1960. Bowerbirds. Endeavour, 19: 202-08.
Maslow, A. H. 1954. Motivation and personality. New York,
Harper.
K. Polygenic inheritance and natulra[ selection.
Bzol. Revzews, 18: 32-64.
-'- 1951. Biometrical genetics. 2nd Ed. London, Methuen.
-- 1955. Polymorphism as an outcome of disruptive se-
lection. Evolution, 9: 52-61.
Mayr, E. 1942. Systematics and the origin of species. New
York, Columbia Univ. Press.
--- 1950. Taxonomic categories in fossil Cold
Spring Harbor Symp. Quant. Bioi., 15: 109-18.
Mead, M. 1953. National character, pp. 642-67. In A. Kroe-
ber, Anthropology today, Chicago, Univ. of Press.
-.- 1954. The swaddling hypothesis: its recept1on. Am.
Anthropol., 56: 395-409.
Mettler, F. A. 1956. Culture and the structural evolution of
the neural system. New York, Am. Museum Nat. Hist.
Millicent, E., arid J. M. Thoday, 1960. Gene flow and diver
under dismptive selection. Science, 131: 1311-12.
M1yadi, D. 1959. On some new habits and their propagation
in Japanese monkey groups. Proc. 15th Internat. Congr.
Zool. (London): 857-60.
Mollison, T. 1941. Der Aufbau des Arteiweisses in Stammes-
geschichte und Einzelentwicklung. Scientia, 35: 154-65.
Montagu, Ashley. 1955a. The direction of human develop-
ment. New York, Harper.
-- 1955b. Time, morphology, and neoteny .in the evolu-
tion of man. Am. Anthropol., 57: 13-27.
--.- 1959. Human heredity. Cleveland & New York, World
Publishing Co .
. M0rch, E. T. 1941. Chondrodystrophic dwarfs in Denmock.
Opera ex Domo Bioi. Hered. Hum. Univ. Hafniensis, 3:
1-200.
Morris, D. 1961. Primate's aesthetics. Nat. History, 70: 22-9.
Morris, M. D. 1960. Caste and the evolution of the industrial
workforce in India. Proc. Am. Philos. Soc., 104: 124-33.
Morton, N. E., and C. S. Chung. 1959a. Are the MN blood
groups maintained by selection? Am. J. Human Genet.,
11: 237-51.
--.-, and --, 1959b. Formal genetics of muscular dys-
trophy. Am. J. Human Genet., 11: 360-79.
--, J. F. Crow, and H. J. Muller. 1956. An estimate of
the mutational damage in man from data on consangui-
neous marriages. Proc. Nat. Acad. Sci., 42: 855-63.
Motulsky, A. 1960a. Population genetics of glucose-6-phos-
phate dehydrogenase deficiency of the red cell. Proc.
Conf. Genet. Polymorphisms, U.S. Dept. Health: 258-92.
BIBLIOGRAFIJA
401
-- 1960b. Metabolic polymorphisms and the role of in-
fectious diseases in human evolution. Human Bioi., 32:
28-62.
111ourant, A. R. 1954. The distribution of the human blood
groups. Oxford, Blackwell.
-- 1959a. Human blood groups and natural selection.
Cold Spring Harbor Symp. Quant. Bioi., 24: 57-63.
-- 1959b. The blood groups of the Jews. Jewish J. So-
ciology, 1: 155-76.
--, A. C. Kopec, and K. Domaniewska-Sobczak, 1958.
The ABO blood groups: comprehensive tables and maps
of world distribution. Oxford, Blackwell.
--, and I. M. Watkin, 1952. Blood groups, anthropology,
and language in Wales and the Western countries. Here-
dity, 6: 13-36.
Movius, H. L. 1948. The lower Palaeolithic cultures of south-
ern and eastern Asia. Trans. Am. Philos. Soc., 38: 329-420.
-- 1953. Old World prehistory: Palaeolithic, pp. 163-92.
In A. L. Kroeber, Anthropology today, Chicago, Univ. of
Chicago Press.
Muller, H. J. 1935. Out of the night: a biologist's view of the
future. New York, Vanguard.
-- 1950. Our load of mutations. Am. J. Human Genet.,
2: 111-76.
-- 1954. The nature of the genetic effects produced by
radiation, pp. 351-473. In A. Hollaender, Radiation bio-
logy, Vol. 1. New York, Mc-Graw Hill.
-- 1959 (1960). The guidance of human evolution. Persp.
Bioi. Med., 3: 1-43. Also pp. 432-62. In S. Tax, Evolution
after Darwin, Chicago, Univ. of Chicago Press.
--, and R. Fa1k. 1961. Are induced mutations in Droso-
phila overdominant? I. Experimental design. Genetics,
46: 727-35.
Muller, Herbert J. 1957. The uses of the past. New York,
Oxford Univ. Press.
MuTdock, G. P. 1945. The common denominatoi's of cultu-
res, pp. 123-42. In R. Linton, The science of man in the
world crisis, New York, Columbia Univ. Press.
-- 1949. Social structure, New York, Macmillan.
-- 1959. Evolution in social organization, pp. 126-43.
In Evolution and anthropology. A centennial appraisal,
Washington, Anthropol. Society.
Murphy, G. 1958. Human potentialities. New York, Ba:sic
Books.
McCown, T. D. 1950. The genus Palaeoanthropus and the
problem of super-specifi:ic differentiation among the Ho-
minidae. Cold Spring Harbor Symp. Quant. Biol., 15:
87-94.
--, and A. Keith, 1939. The stone of Mount Carmel.
Oxford, Clarendon.
402
National Academy of Sciences, U.S.A. 1956. The biological
effects of atomic radiation, Summary Report, Washing-
ton, D.C.
--1960. The biological effects of atomic radiation, Sum-
mary Report, Washington, D.C.
National Health Education Committee, 1959. Facts on the
major killing and crippling diseases in the United States
today, New York.
Neel, J. V. 1956. The genetics of human hemogrliobin diffe-
rences. Ann. Human Genet., 21: 1-30.
-- 1958a. A study of major congenital defects in Japa-
nese infants. Am. J. Human Genet., 10: 398--445.
-- 1958b. The study of natural selection in pvimitive
and civilized human populations. Human Biol., 30: 45-72.
--, am:d W. J. Schull, 1954. Human heredity. Chicago,
Univ. of Chicago Pres,s.
Nesturkh, M. F. 1958. The origin of man [in Russ,ian]. Mos-
cow, Acad. Sci., USSR.
Newman, H. H. 1940. Multiple human births, New York,
Doubleday.
--, F. N. Freeman, and K. J. Holzinger, 1937. Twins:
a study of heredity and environment. Chicago, Univ. of
Chicago Press.
Newman, M. T. 1953. The application of ecological rules to
the racial anthmpology of the aboriginal New World,
Am. Anthropol., 55: 311-27.
-- 1961. Biological adaptation of man to his environ
ment: heat, cold, alt1tude, and nutrition, Ann. N.Y. Acad.
Sci., 91: 617-33.
Newman, R. W., and E. H. Mumro, 1955. The relation of
climate and body size in U.S. males Am. J. Phys. Anthro-
pol., 13: 1-17.
Niebuhr, R. 1941. The nature and destiny of man. New Yo11k,
Scribner's.
NilSISon-Ehile, H. 1909. Kreuzungsuntersuchungen an Hafer
und W eizen. Act. Univ. Lund.
Nissen, H. W. 1951. Social behavior in primates, pp. 423-57.
In C. P. Stone, Comparative psychology, 3rd Ed., New
York, Prentice Hall.
Northrop, F. S. C. 1950. Evoliution in its relation to the
philosophy of nature and the phHosophy of cuLture, pp.
44-84. In S. Persons. Evolutionary thought in Amerzca,
New Haven, Yale Univ. Press.
Oakley, K. P. 1954. Skill as a human possession, pp. 1-37.
In C. J. Sdnger, History of technology, Vol. 1. New Yo11k,
Oxford Univ. Press.
-- 1956a. The ea11liest tool-make11s. Antiquity, 30: 4--8.
--1956b. The earHes-t fire-makers. Antiquity, 30: 102-07.
-- 1957. Tools makytlh man. Antiquity, 31: 199-209.
-- 1958. Use of fire by Neanderthal man and his pre-
cursors, pp. 267-69. In Neanderthal Centennary, Utrecht,
Kemink.
BIBLIOGRAFIJA
403
Qglbum, W. F., and N. K. Bose. 1959. On the t r ~ l of the
wolf-children. Gen. Psychol. Monogr., 60: 117-93.
Okladnikov, A. P. 1958. The establishment of man and so-
ciety [in Russian], pp. 121-53. In Problemy Razvitia v
Prirode i Obshchestve, Mosoov-Leningrad, Acad. Sci.,
USSR.
Osborn, F. 1951. Preface to eugenics. New York, Harper.
Osborn, R. H., and F. V. DeGeorge. 1959. Genetic basis of
morphological variation, Cambridge, Harvard Univ. Press.
Page, I. H., L. A. Lewis, and J. Gilbert, 1956. Plasma lipids
and proteins and their relationship to ooronary disease
amon,g Navajo Indians. Circulation, 13: 675-79.
Parnell, R. W. 1954. Somatotyping by physical anthropo-
metry, Am. J. Phys. Anthropol., 12: 209-39.
Pastore, N. 1949. The nature-nurture controversy, New York,
King's Crown.
Patterson, B. 1954. The geologic history of no:nihominoid
primates in the Old World, Human Bioi., 26: 191-209.
Pearl, R. 1922. The biology of death. Philadelphia, Lippinoott.
Pearson, K. 1904. On the laws of inheritance .iirl man. II.
Biometrica, 3: 131-90.
--,and A. Lee, 1903. On the laws of inheritance in man.
I. Biometrica, 2: 357-462.
Penfield, W., and L. Roberts, 1959. Speech and brain-mechan-
isms. Princeton, Princeton Univ. Press.
Penrose, L. S. 1949. The biology of mental defect. London,
Sidgwick & Jackson.
-- 1950a. Genetical influences on the intelligence level
of the population. Brit. J. Psychol., 40: 128-36.
-- 1950b. Propagation of the unfit. Lancet, 259: 425-27.
Philipchenko, J. 1934. Genetics of soft wheats [illl Russian].
Moscow-Leningrad, State Publ. House.
Pimentel, R. A. 1959. Mendelian infiraspecific divergence
levels and their analysis. Syst. Zool., 8: 139-59.
Piveteau, J. 1957. Traite de Paleontologie. Primates. Pateon-
tologie humaine. Parils, Masson.
PlananSiky, W., and G. Allen, 1953. Heredity in relation to
variable resistance to pulmonary tuberculosis. A.m. J. Hu-
man Genet., 5: 322-49.
Ponteoo.rvo, G. 1958. Trends in genetic analysis. New York,
Columbia Un.iv. Press.
Popemoe, P. B., and R. H. Johnson, 1918. Applied eugenics.
New York, Macmil.Jan.
Popham, R. M. 1953. The calculation of reproductive fitness
and the mutation rate of the gene for chondrrodystrophy.
Am. J. Human Genet., 5: 73--5.
Portmann, A. 1944. Biologische Fragmente zu einer Lehre
vom Menschen, Basel, Schwabe.
Rank, 0. 1952. The trauma of birth, New York, Brunner.
Raphael, D. D. 1958. Darwinism and ethics, pp . .334-39. In
S. A. Barnett, A century of Darwin, London, Heinemann.
404
Ray, C. 1960. The application of Bergmann's and Allen's
rules to the poikilotherms. J. Morphol., 106: 85-108 ..
Roche, 0., and W. Lehman. 1959. Die Genetik der Rassen-
bi1dung beim Menschen, pp. 1143-91. In G. Heberer, Die
Evolution der Organismen, Stuttgart, Fischer.
Rensch, B. 1947 (1959a). Neuere Probleme der Abstammungs-
lehere. Stuttgart, Enke. Trans.: Evolution above the spe-
cies level, London & New York, Methuen & Columbia
Univ. Press.
-- 1957. Aesthetische Faktoren bei Farb- und Formbe-
vorzugungen von Affen. Zeits, Tierpsychology, 14: 11-99.
-- 1958. Die Abhangigkeit des und der Leis-
tung tierischer Gehkne von ihrer Grosse. Naturwissen-
schaften, 45: 145-54.
-- 1959b. Homo sapiens. Vom Tier zum Halbgott. Got-
tingen, Vandenhoeck & Ruprecht.
-- 1960. Trends towards progress of brains and sense
organs. Cold Spring Harbor Symp. Quant. Biol., 24:
291-303.
--, and G. DUcker, 1959. Versuche uber visuelle
ralization bei einer Sch!leichkatze. Zeits. Tierpsychologie,
16: 671-92.
Richter, G. P. 1959. Rats, man, and the welfare state. Am.
Psychologist, 14: 18-28
Risley, H. H. 1915. People of India, 2nd Ed. OatliCU!tta, Thalker
Spink.
Rife, D. C., and L. H. Snyder. 1931. Studies on human in-
heritaillce. Human Biol., 3: 547-59.
Roberts, D. F. 1953. Body weight, race, and climate. Am.
-- 1956. A demographic study of Dinka vLllage. Human
Biol., 28: 324-49.
Roberts, J. A. Fraser. 1957. Blood grou.ps and susceptibility
to disease. Brit. J. Prev. Soc. Med., 11: 107-25.
-- 1959a. Some further observations on association be-
tween blood g:rotliPs and disease. Proc. X Internat. Congr.
Genet., 1: 120-28.
-- 1959b. Some associations between blood groups and
drsease. Brit. Med. Bull., 15: 129-33.
Robinson, J. T. 1954. The genera and species of the Austra-
lopithecinae. Am. J. Phys. Anthropol., 12: 181-200.
Roheim, G. 1950. Psychoanalysis and anthropology. New
York, Internat. Univ. Press.
&ucknagcl, D. L., and J. V. Neel. 1961. The hemoglobino-
pathies. On press in A. Steinberg, Progress in medical
genetics, New York, Crune & Stratton.
&ussell, W. L., L. B. Russell, and E. M. Kelly. 1958. Radiall:io:n
dose rate and mutation frequency. Science, 128: 1546--50.
Sah!lins, M. D., and E. R. Service. 1960. Evolution and cul-
ture. Ann Arbor, Un.W. of Michigan Press.
BIBLIOGRAFIJA
405
Sanghvi, L. D. 1953. Comparison of genetical and morpi:Jo.
logical methods for a study of biological differences. Am.
Sapir, E. 1921 (1949). Language. New York, Harcourt B r ~
Sarton, G. 1952. A history of science: Ancient science
through the golden age of Greece. Cambridge, Harvard
Univ. Press.
-- 1959. A history of science: Hellenistic science and
culture in the last three centuries B.C. Cambridge, Har
varo Univ. Press.
Schaeffer, L. E., D. Adlersberg, an:td A. G. Steinberg .. 1958.
Heredity, environment, and serum cholesterol. Circula
tion, 17: 537-42
Schma!l.hausen, I. I. 1949. Factors of evolution. Ph!i:ladelphia,
Blakiston.
Schneirla, T. C. 1955. Interrelationships of the "inri.ate" and
the "acquired" in the instinctive behavior, pp. 387-452.
In L'instinct dans le comportement des animau.x et de
l'homme, Paris, Masson.
Scholander, P. F. 1955. Evolution of cJ.ima,tic adaptations
in homeothertnis. Evolution, 9: 15-26.
-- 1958. Studies on man ex.posed to cold. federation
Proc., 17: 1054-57.
--, H. T. Hammel, J. S. Hart, D. H. Le MessuTier, 8II1d
J. Steen. 1958a. Cold adaptation in Australian aborigenes.
J. Appl. Physiol., 13: 211-18.
--, --, K. Lange Andersen, andY. Loy!ning. l958b.
Metabolic acclimatization to cold in man. J. Appl. Physiol.,
12: 1-8. ' ' '
--, R. Hock, W. Waters, L. Irving, and F. Johnson. 1950.
Body insulation, heat regulation, and adaptation tO col4
in arctic and tropical mammals and birds. Biol. Bull., 99:
225-71.
Schull, W. J. 1958. Empirical risks in consoogt.iineOus tnar-
riages: Sex ratio, malformations, and viability. Am. J.
Human Genet., 10: 294-343.
Scl.w:ltz, A. H. 1950. The physical disfincti0111S of man. Proc.
Am. Philos. Soc., 94: 428-49.
-- 1956. Postembryonic age changes, pp. 887-964. In
Hofer-Schultz-Starck, Primato[ogia, Vol. 1.
Sahwidetzky, I. 1952. Selektionstheorie und Rassenbildung
beim Menschen. Experientia, 8: 85-98.
Scottish Council for Research in Ediucation, 1949. The trend
of Scottish intelligence. London, Univ. of London Press.
-- 1953. Social implications of the 1947 Scottish mental
survey. London, Univ. of London Press.
Selye, H. 1956. The stress of life. New York, McGraw Hill.
Sheldon, W. H., C. W. Dwpertuis, and E. McDermlott. 1954.
Atlas of men. New York, Harper.
--, E. M. Hartl, and E. McDermott. 1949. Varieties of
delinquent youth. New York, Harper.
406
--., and S. S. Stevens. 1942. The varieties of tempera-
ment. New York, Harper.
--,--,and W. B. Tucker. 1940. The varieties of hu
man physique. New York, Harper.
Sheppard, P M. 1959. Blood grOUips and natural select!ion.
Brtt. Med. Bull., 15: 134-39.
Simon, H. J. 1960. Attenuated infection. Philadelphia, Lip-
pincott.
Sim;pson, G. G. 1944. Tempo and mode in evolution. New
York, Col'llllllJbia Univ. Press.
--1945. The principles of classification and a classificar
tion of maanmals. Bull. Am. Museum Nat. Hist. 85.
-- 1949. The meaning of evolution. New Haven, Yale
Univ. Press.
-- 1953. The major features of evolution. New Yorlk,
ColWillbia Univ. Press.
Singer, R. 1954. The Saldanha g.kulJ from Hopefield, South
Africa. Am. J. Phys. Anthropol., 12: 345-62.
Singh, J. A. L., and R. M. Zingg. 1942. Wolf-children and feral
man. New York, Harper.
Siniscalco, M., M. d'Agostino, and A. Iannaccone. 1953. Con-
tributo al problema genetico del diabete mellito. La Ri-
cerca Sci., Suppl. 23: 71-80.
Sinnott, E. W., L. C. Dunn, and Th. Dobzhansky. 1958. Prin-
ciples of genetics. 5th Ed. New York, McGraw Hill.
SJogren, T. 1957. The genetics of schizophrenia. Rep. 2nd
Internal. Congr. Psychiatry, 1: 312-18.
Sla1er, M. K. 1959. Ecological factor in the origin of inceSt.
Am. Anthropol., 61: 1042-59.
Snyder, C. R. 1958. Alcohol and the Jews. New Haven, Yale
Univ. Press.
Sorsby, A. (Ed.) 1953. Clinical genetics. London, Butterworth.
Spassky, B., N. Spassky, 0. Pavlovsky, M. G. Krimbas, C.
Krimbas and Th. Dobzhansky. 1960. Genetics of naturail
populations. XXIX. Genetics, 45: 723-40.
Spiess, E. B. 1958. Effects of recombination on vilability in
Drosophila. Cold Spring Harbor Symp. Quant. Bioi., 23:
239-50.
Spuhler, J. N. 1959. Somatic patbis to culture. Human Biol.,
31: 1-13.
-- 1962. Empirical studies on quantitative hwm:an ge.
netics (in press).
The genetics of diabetes. Ann. New York
Acad. Set, 82. 197-207.
--, and R. M. WiJder, 1952. A study of the genetics of
diabetes mellitus. Am. J. Human Genet., 4: 113-35.
Stt1J>hens, F. E. 1948. An achondroplastic mutation and the
nature of its inheritance. J. Heredity, 34: 229-35.
Stern, C. 1953. Model estimates of the frequency of white
and near-white segregants in the American Negro. Acta
Gen. Stat. Medica, 4: 281-98.
BIBLIOGRAFIJA
407
-- 1960. Human genetics. 2nd Ed. San Francisco, Free-
man.
Steward, J. N. 1953. Evolution and process, pp. 313-26. In
A. L. Kroober, Anthropology today, Chicago, Univ. of
Chicago Press.
-- 1960. Evolution and social! typology, 169-86. In
Chicago Press.
Stewart, T. D. 1960. Form of the public bone in Neanderthal
man. Science, 131: 1437-38.
Stolyhwo, K. 1924 (1950). Fundattnenta1 and secondary types
in Europe, pp. 351-53. In E. W. Count, This is race, New
York, Schurman.
Stone, C. P. 1951. Maturation and "instinctive" functions,
pp. 30-61. In C. P. Stone, Comparative psychology, 3rd
Ed., New York, Prentice Hall.
Strandskov, H. H. 1954. A twin study pertaining to the ge-
netics of intellilgence. Atti IX Congr. Internal. Genetica,
2: 811-13.
Straus, W. L. 1949. The riddle of man's ancestry. QWlrt. Rev.
Biol., 24: 200-23.
--, and M. A. SchOn. 1%0. Cranial capacity of Oreopi-
thecus bambolii. Science, 132: 670-72.
Sutter, J. 1958. Recherches sur les effects de la
nite chez l'homme. Biologie Medicale, 47:
Swellengrebel, N. H. 1940. The efficient parasite, Proc. 3rd
Internat. Congr. Microbial.: 119-27.
Tappen, N. C. 1953. A mechanistic theory of human evolu-
tion. Am. Anthropol., 55: 605--07.
Tax, S. 1960. The celebration, a personal view, pp. 271-82.
In S. Tax, Evolution after Darwin, Vol. 3. Chicago, Univ.
of Chicago Press.
Teilhard de Chardin, P. 1955. Le phhwmene humain. Paris,
Du Seuil.
-- 1959. The phenomenon of man. New York, Harper,
Thoday, J. M. 1953. Components of fitness. Symp. Soc. Exp.
Biol., 7: 96-113.
--1955. Balance, heterozygosity, and developmental sta-
bility. Cold Spring Harbor Symp. Quant. Biol., 20: 318-26.
-- 1959. Effects of disruptive selection. I. Genetic flexi-
bility. Heredity, 13: 187-203.
--,and T. B. Boam. 1959. Effects of disruptive selection.
II. Polymorphism and divergence without i:solation. Here-
dity, 13: 205-18.
Thorpe, W. H. 1956. Learning and instinct in animals. Loin-
don, Methuen.
'fhluorstone, T. G., L. L. Thurstone, aJild H. H. Strandskov.
1953. A psychological study of twins. Psychometr. Labor.,
Univ. N. Carolina, 4.
Tinbergen, N. 1951. The study of instinct. Oxford, Clarendon.
-- 1953. Social behavior in animals. London, Methuen.
408
-- 1959. Behaviour, systematics, and natural selection.
Ibis, 101: 318-30.
Todd, G. F., and J. I. Mason. 1959. Concordance of smolcing
habits in monozygotic and dizygotic tw1ns. Heredity, 13:
417--44.
Tudde:nham, R. D. 1948. Soldier intelligence in world wars
I and II. Am. Psychol., 3: 54--6.
Turresson, G. 1922. The genotype response of the plants
species to the habitat. Hereditas, 3: 211-350.
United Nations, 1958. The determinants and consequences
of population trends. New York, Population studqes.
-- 1958. Report of the United Nations scientific com-
mittee on the effects of atomic radiation. New York.
Vandenberg, S. G. 1956. The hereditary abid:ities study. Eu-
genics Quart., 3: 94-9.
Verschuer, 0. F. v. 1954. Wirksame Faktoren im Leben des
Menschen. Wiesbaden, Steiner.
-- 1957. Vber den genetischen Ursprung der Begabung.
Jahrb. 1957 Akad. Wissen, Literatur: 23-46.
Vogel, F., H. J. Pettenkofer, and W. Helmbold. 1961. Ober
die Populationsgenetik der ABO Blutgruppen. Acta Gen.
Stat. Med., 10: 267-94.
Waddington, C. H. 1942. Science and ethics. London, Alle:n
& Unwin.
-- 1957. The strategy of the genes. London, Allen &
Unwin.
-- 1960. The ethical animal. London, Allen & Unwin.
Waillace, B. 1948. Studies on "sex-ratio" in Drosophila pseu-
doobscura. Evolution, 2: 189-217.
-- 1958. The average effect of radiation-induced muta
tions on viability in Drosophila melanogaster. Evolution,
12: 532-36.
--, and Th. Dobzhansky. 1959. Radiation, genes, and
man. New York, Holt.
Washburn, S. L. 1950. The analysis of primate evolution
with particular reference to the o r i ~ n of man. Cold
Spring Harbor Symp. Quant. Biol., 15: 67-78.
--1953. The strategy of physical anthropology, pp. 714-
27. In A. L. Kroeber, Anthropology today, Chicago, Ullliv.
of Chicago Press.
-- 1959. Speculations on the interrelations of the his-
tory of tools and biological evolution. Human Biol., 31:
21-31.
--,and: V. AV!is. 1958. Evolution of human behavior, pp.
421-36. In A. Roe and G. G. Simpson, Behavior and evo-
lution, New Haven, Yale Univ. Press.
--,and F. C. Howell. 1960. Human evolution and culture,
pp. 33-56. In S. Tax, Evolution after Darwin, Vol. 2.
Chicago, Univ. of Chicago Press.
WatSOtll, J. B. 1924. Behaviorism. New York, Norton.
Watson, J. D., and F. H. C. Crick. 1953. The structure of
DNA. Cold Spring Harbor Symp. Quant. Biol., 18: 123-31.
BIBLIOGRAFIJA
409
Weckler, J. E. 1954. The relationships between Neanderthal
man and Homo sapiens. Am. Anthropol., 56: 1003-25.
Weidenreich, F. 1946. Apes, giants, and man. Chicago, Univ.
of Chicago Press.
Weiner, J. S. 1954. Nose shape and climate. Am. J. Phys.
Anthropol., 12: 615-18.
White, L. 1949. The science of culture, New York, Grove
Press.
-- 1959. The concept of ctdrure. Am. Anthropol., 61:
227-51.
Whorf, B. L. 1956. Language, thought, and reality. New Yotk,
John Wiley.
Wile, I. S., and R. Davis, 1949. The relation of birth to beha
vior, pp. 297-314. In C. Kluckhohn and H. A. Murray,
Personality in nature, society, and culture, New York,
Knopf.
Wilkie, J. S. 1959. Buffnn, Lamarck, and Darwin: the origb-
nality of Darwin's theory of evolution, pp. 262-307. In
P. R. Bell, Darwin's biological work, Cambridge, Carrnr
bridge Univ. Press.
Willey, G. R 1960. Historical patterns and evolution in na
tive New World cultme, pp. 111-42. In S. Tax, Evolution
after Darwin, Vol. 2. Chicago, Univ. of Chicago Press.
Wmiams, G. C. 1957. Pleiotropy, natural selection, and the
evolution of senescence. Evolution, 11: 398-411.
Williams, R. 1958. Culture and society. New York, Columbia
Uni<v. Press.
Wiliams, R. J. 1953 Free and unequal. Austin, Unilv. of TexaiS
Press.
-- 1956. Biochemical individuality. New York, John
Wiley.
Wilson, E. 0., and W. L. Brown. 1953. The subspecies con-
cept and its taxonomic applicatinn. Syst. Zool., 2: 97-111.
Wingfield, A. N. 1928. Twins and orphans: the inheritance
of intelligence, London, Dent.
Wittgenstein, L. 1953. Philosophical investigations. Oxford,
BlackweH.
Woodworth, R. S. 1941. Heredity and environment: a criticai
survey of recently published material on twins and foster
children. Soc. Sci. Research Council, Bull. 47.
World Health Organization, 1957. Effect of radiation on
human heredity. Geneva.
Wright, S. 1931. Evolution in Mendehlan populations. Genet-
ics, 16: 97-159.
-- 1960. On the appraisal of genetic effects of radiation
in man. In The biological effects of atomic radiations,
Washington, Nat. Acad. Sci.
Yerkes, R. M. 1939. Social dominance and sexual statUJs in
the chimpanzee. Quart. Rev. Biol., 14: 115-36.
-- 1943. Chimpanzees. A laboratory colony. New Haven,
Yale Univ. Press.
410
--, and V. W. Yerkes. 1929. The great apes. New Haven,
Yale Univ. PreSIS.
Zeuner, F. E. 1958. The replacement of Neanderthall man
by Homo sapiens, rpp. 312-15. In Neanderthal Centennary,
Utrecht, Kemink.
Zirkle, C. 1946. The early history of the idea of the ilnhe-
ritance of acquired cha>racters and of pangenesis. Trans.
Am. Philos. Soc., 35: 91-151.
-- 1959. Evolution, Marxian biology, and the social
scene. Philadelphia, Univ. of Pennsylvania Press.
ZUICkerman, S. 1954. Correlation of change in the evolution
of higher primates, pp. 333-52. In Huxley, Hardy, md
Ford, Evolution as a process, London, Allen & Unwin.
BELESKA 0 PISCU
Teodosijus DobZanski rodio se 1900. godine u va-
rosici Nemirov, u Ukrajini. Bio je jedino dete Sofije-
Vojnarski, bliske rodake Dostojevskog, i Grigorija Do--
bzanskog, nastaV'Ilika matematike. Posle 'Studija biolo--
gije postaje asistent na Kijevskom Univerzitetu (1921-
1924), a zatim docent na Univerzitetu u Lenjingradu.
(1924-1927). Godine 1927. odlazi na dvogodiSnju spe-
cijalrizaciju u SAD, gde radi s nobelovcem T. H. Mor-
ganom. Tu i ostaje do kraja zivota. Profesor je geneti-
ke na Univerzitetu u Pasadeni (1929), profesor zoologije-
na Kolumbijskom Univerzitetu (1940), a kasnije (1962)<
i na Rokfelerovom univerzitetu. Poslednje godine zivo--
ta proveo je na Kalifornijskom univerzitetu u
Oboleo od leukemije, umro je na rukama jednog od
svojih ucenika 1975.
U radnom veku dugom preko pedeset godina (prvi
rad mu je stampan kada je imao samo 18 godina) Dob-
zanski je objavio viSe od sest stotina naucnih radova
i dvanaest knj,iga iz oblasti genetike i evolucione biolo-
gije. Medu naucnim radovima posebno mesto zauzima
serija od 43 studije pod zajednickim naslovom Genetika
prirodnih populacija, gde su date osnove i definisanl
pravci istrazivanja u oblasti populacione genetike. Od
knjiga su naroCito znacajne Genetika i postanak vrsta.
(1937) i Evolucija covecanstva (1962).
Genetika i postanak vrsta smatra se danas kljucnim
delom savremene (tzv. sinteticke) teorije evolucije_
Ona je izvrsila ogroman uticaj jer je DobZanski ukaza<>
na moguenost integracije do tada ostro razdvojenih.
bioloskih drscipl]na - genetike, s jedne strane, i dis-
412
ciplina tzv. klasicne evolucione biologije (taksonomije,
uporedne an:atomije, paleonotologije 'itd.), S druge.
Zbog ovog doprinosa, evolucioni biolozi cesto nazivaju
Dobzanskog Darvinom dvadesetog veka.
Poput Darvina, ni DobZanski nije mogao da izbeg-
ne coveka i probleme vezane za njegovu evoluciju. Po-
red knjige koja je pred nama, on je objavio jos sest
knjiga posvecenih pitanjima evolucije eoveka: Nasle-
de, rase i drustvo (1946, u saradnji sa L. C. Danom),
Evolucija, genetika i covek (1955), Bioloske osnove co-
vekove slobode (1956), Zracenje, geni i covek (1959, u
saradnji s B. Volasom), Naslede i priroda coveka (1966),
Geneticka razlicitost i jednakost !judi (1973). Knjiga
Evolucija covecanstva napisana je pre 20 godina. Me-
<lutim, cak i bioloski obrazovan citalac vrlo brzo ce se
ubediti da ona nije zastarelo stiVO. To ilustruje i
podatak da je prevod na nas jezik nacinjen prema
17. engleskom izdanju, kao i dve velike nagrade koje
je Dobzanski dobio za ovu knjigu (Enisfild-Vulf i Pjer
Lekont di Nui obe 1963).
Evolucija covecanstva ulazi u najraznovrsnije prob-
leme postanka, opstanka i dalje evolucije covecanstva.
Pisana je u polemickom tonu, a posebno su interesan-
tne analize evolucije psihofizickih sposobnosti coveka.
Autor otvoreno razmatra tako delikatne probleme kao
sto su evolucija covekovih mentalnih moei, mogucnost
izopacava:nja ljudske prirode ili odnos izmedu bioloske
i kulturne evolucije oovecanstva. Citalac se vero'Vatno
nece sloziti sa svim stavovima iznesenim u knjizi, ali
to i nije bio ailj Dobzanskog. Bice dovoljno ako na:s
on natera da pazljivije osmotrimo svet oko sebe i pro-
cenimo svoje mesto u njemu.
N.T.
SADRZAJ
Predgovor - - - - - - - - - 9
1. BIOLOGIJA I KULTURA U EVOLUCIJI CO-
VEKA - - - - - 12
Evolucija pre Darv.i!Ila- 13
Covekovi zivotinjski preci- 16
Evolucija kulture- - - 18
Socijaldarvinizam i rasizam 22
Jednakost ili istovetnost - 24
Ektogeneticke, arutogeneticke i bioloske teo-
rije evolucije - - - - 27
Organsko i nadorgansko - - 29
Evolucija coveka kao jedinstven proces 33
2. NASLEDE - - - 35
Naslede i nasledstvo 36
Preformizam i epigeneza 37
Mendel i teorija gena 39
Pravila nasledstva 40
Geneticka osnova individualnosti - 41
Geni i jediniena obelezja - 44
Geni i hromosomi - 46
Geneticki kod 48
DejstV'O gena- - 51
Genotip i fenotip 53
414
Koje su karakteristike nasledne, a lroje pro-
izvod sredi<ne? - - - 55
Nasledne i sredinske razlike 57
Naslede i mutacija 59
Ucestalost mutacija - - 61
3. ENVIRONMENTALISTICKA TEZA I HERE-
DITARISTICKA ANTITEZA 64
Urodeno i steeeno 65
Obelezja, osobine i razlike 68
s o b ~ n e vrste i reda - - 69
Ljudska
1
kultura i socijalizacija 71
Narusavanje procesa socijalizacije- 73
Razvice i sazrevanje - - - - 74
Utiskivanje - - - - - - 75
Psihoanaliza - - - - - - 76
Nagoni, simboli i traume radanja - 79
Edipov !kompleks i hipoteza o psihickom je-
dinstvu covecanstva - - - 80
Posredujuce promenljive - - 82
Jezik 1kao uoblicitelj misljenja 85
Kulturologija- - - 87
4. JEDNAKI ALI NESLICNI 90
Porodiene Silicnosti 91
Korelacije 93
Naslede i sredina - opera:tivni pdstup kad
materijal nije covecji- 95
Blizne i bratske dvojke - - 96
Fizi:cki izgled dvojki - - - - 98
lnteligencija dvojki - - - - 100
Covek kao deo sopstvene sredine - 103
Inteli:gencija usvojenika i usvojitelja 105
Primarne mentalne sposobnosti i osobine
}.icnosti - - - - - - - - - 106
Somatotipovi i telesni tipovi - - - - 108
Zajednicka vladavina urodenog i stecenog 112
5. NASLEDIVANJE ZDRAVLJA I BOLESTI 116
J ednostavne i slozene osobine 117
Boja koze - - - - - 118
SADRZAJ
Poligeni - -
Nasledne bolesti i
Ahondroplastioki ili
tuljci - - -
Dijabetes melitus-
MiSiena distrofija
Mentalne bolesti -
Homoseksualnost -
DuZina zivota
AdaptiVIIla norma -
na:kaznosti - -
hondrodistroficki pa-
6. PRIRODNO ODABIRANJE I OPSTANAK PO-
415
121
123
133
135
137
139
142
144
146
DOBNIH- - - - - - - - 149
Malo neophodne semantike - - - 150
Prirodno odabiranje u Darvina i pre njega 151
Prirodno odabiranje posle DaTvina 153
Od Kropotkina do Johansena - - - 155
Od Dzenkina do - - - 157
Mutacija i podobnost - - - - 158
Korisna mutacija - igla u plastu sena 160
Genska ucestalost - - - - - 162
Elementarna evoluciona zbivanja - - 164
Odabiranje protiv domimmtne mu-
tacije - - - - - - - - - 165
Odabiranje protiv recesivne skodljive muta-
cije - - - - - - - - - - 167
GenetiO'ko breme kod drozofile - - - 169
Geneti6ko breme kod coveka - - - - 171
Hibridna krepkost i mavnotezeni polimorfi-
zam - - - - - - - - - - 173
Usmereno odabiranje - - - - - - 178
Da li su :kultura .i prirodno odabiranje medu-
sobno saglasni? - - - - - - - 181
7. POJAVA COVEKA - 185
Podaci o evoluciji eoveka 186
Zivi primati - - 191
Evolucija se ne da preokrenu&i 193
Fosili neeovecjih primata- - 195
Majmunoljudi, Australopithecinae 199
416
Homo erectus i njegovi srodnici 201
Presapijensi i preneandertalci- 202
Neandertalstka rasa - - - 204
Odakle potice homo sapiens? - 205
Sta je to vrsta? - - - - 208
Reproduktivna izolacija - - 209
Rase i vrste fosilnog coveka - 211
Monofiletiooo ili polifileticno poreklo 214
8. UUDSKE DUHOVNE MOCI I NJIHOVE
PRETHODNICE - - - - 218
Uspravan stav i koriScenje oruda 218
Covekova slienost s majmunskim fetusom 221
Porodiooa integracija - 223
Velicina mozga 226
Diferencijacija mozga - 228
Instinkt - - - 229
Ucenje - - - 232
Uvid i uopstavanje 234
Simbol i jezik 235
Naucena tradicija na nivou ispod ljudskog 238
Igra - - - - 240
UmetnoS>t i estetika - .;_ - - - - 242
9. POLIMORFIZAM, KLASA I KASTA 247
Kladogeneza i anageneza - - - 248
Politipizam i polimorfizam --'- - 249
Hromosomski polimorfizam kod drozofile 252
Hromosoms1ke rase kod drozofile - - - 255
Rase, ,kJase i kaste kao mendelovske popula-
cije - - - - - - - 257
Krvne grupe - - - - - 260
Mikrogeografske rase 11.1 Velsu 261
Indijslke kaste - - - - 263
DruStvena pokretljivost u Kini 268
Jevreji - - - - 269
Drustvena !klasa i jednake moguenosti 271
Drustvena klasa i prirodno odabiranje 274
Diverzifikujuce odabiranje 278
Odabiranje po obrazovljivosti - - 280
SADRZAJ
417
10. RASA- - -
-
283
Mene pojma rase- _,. 284
Tipologija rasa 286
Rasprostranjenost gena za krvne u
ljudskim populacijama - - - _,. 287
Bojdova k1lasifikacija ljudskih rasa _,. - 293
Kun-Garn-Berdselova klasifikacija rasa - 294
Rase, podwste, varijeteti, sojevi i etuicke
grupe - - - - - - - __, 298
Rase kao proizvodi prirodnog odabiranja 302
Boja - - - - - - 303
Telesna grada i prilagodavanje klimr _,. 305
Fiziolosko prilagodavanje - - - __, 308
Drugi oblici odabiranja - - - __, 310
Geneticki zatok i odabiranje genskih sistema 312
Tehnoloski nivoi i genska ucestalost __, 317
Rasna jednakost nasuprot istovetnosti 318
11. EVOLUCIJA U PROCESU- - - - - 320
Normalirujuce, diverzifikujuce, uravnotefu-
juce i usmereno odabi,ranje - - - - 321
Geneticko breme i genetiako odstranjenje 323
Geneticko ostecenje izazvano radijacijom - 324
Pretnja bioloskog sumraka covecanstva - 327
Klasiona i ravnotezna teor.ija populacione
strukture - - - - - 329
Odabiranje i rast stanovnistva - - 333
Eksplozija stanovnistva - - - - 334
Odabiranje zaraze i odabiranje zarazom 336
Oseka i plima otpornosti na bolesti - 338
Sve stroze prrirodno odabiranje - - 341
Inteligencija, drustveni polozaj i plodnoot 347
Smanjuje 1.i se ljudska inteligencija? 350
12. PREDENI UT I PUT PRED NAMA - - 354
Da li je bioloska evolucija coveka zavrsena? 355
Povratna sprega izmedu gena i kulture 357
Pacovi i ljudi - - - - - - 360
Melerov najdivniji novi svet - - - 362
Drustveni izdaci zbog varijantmih gena 366
418
Drustveni doprinos i drustveni izdatak 369
BioloS'ke greske u covekovoj pri:rodi 371
Samosvest i covekov pad - - 373
Evolucija i etiika - - - - 376
Evolucija, vrednosti i mudrost 379
Covek - -sredi.Ste univerztllilla - 382
BIBLIOGRAFIJA - 386
BELESKA 0 PISCU 411

Theodosius Dobzhansky - Evolucija Čovečanstva

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Theodosius Dobzhansky - Evolucija Čovečanstva

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

TEODOSIJUS DOBZANSKI

a jos viSe neutralnih, mutacije su ve6inom

You might also like