FIZIKA

1.Pod metodom istraivanja podrazumeva se sticanje saznanja o pojavama u prirodi. 2. Osnovne fizike veliine, jedinice mere i oznake. Duina-metar-m, (em) Masa-kilogram-kg, (ka-ge) Vreme-sekunda-s, (es) Temperatura-kelvin-K, (ka) Jaina elektrine struje-amper-A, (a) Jaina svetlosti-kandela-cd, (ce-de) Koliina supstancije-mol-mol, (em-o-el) 3. Zajedniko za sva fizika tela je da su izgraena od supstancije. 4. Izmeriti fiziku veliinu znai uporediti je sa istovrsnom veliinom koja je uzeta za jedinicu ili osnovu. 5. Metar kubni je zapremina kocke ija je ivica 1m. 6. Kvadratni metar je povrina kvadrata ija je stranica duga 1m. 7. Metar je osnovna fizika jedinica za merenje duine. 8. Sekunda je priblino jednaka 86 400-tom delu srednjeg sunevog dana. 9.Naa ula ne mogu da registruje sve oblike materije(fiziko polje). 10. Prouavanje pojava u posebno pripremljenim uslovima i prostorijama naziva se ogled ili eksperiment. 11. Svaka pojava u prirodi ima svoj uzrok.

12. Materija se ne moe unititi niti iz ega stvoriti, ve samo moe prelaziti iz jednog oblika u drugi (zakon odranja materije). 13. Svaki rezultat merenja sadri brojevnu vrednost i najee jedinicu za datu veliinu. 14. Nije dovoljno izvesti samo ogle zato to dobijene injenice treba analizirati i meusobno povezati. 15. Zajedniko za sva fizika tela je da su izgraena od supstancije. 16.Fiziko telo je svako telo koje ima svoj oblik i zapreminu a zajedniko za sva fizika tela je da su izgraena od supstancije. 17.Materija ima svoja dva osnovna oblika:supstanciju i fiziko polje. 18. Fiziko polje je drugi osnovni oblik materije pomou koje se ostvaruje uzajamno delovanje izmeu tela bez neposrednog dodira. Supstancija je prvi osnovni oblik materije od koje su izgraena sva fizika tela. 19.Preeni put je deo trajektorije koje telo pree za odreeno vreme. 20.Referentno (uporedno) telo je telo koje u odnosu na koje uporeujemo kretanje drugih tela. 21.Brzina pri ravnomernom kretanju se izraunava tako to preeni put podelimo vremenom kretanja tela. 22.Osnovna jedinica za brzinu je metar za sekund (m/s), a mogu se koristiti i km/h, km/s, cm/s... 23.Trajektorija (putanja) je linija koja spaja poloaje kroz koje telo prolazi pri svom kretanju.

24.Neravnomerno kretanje je kretanje tela koje za jednake vremenske intervale prelazi razliite duine puteva. 25.Srednja brzina tela izraunava se tako to ukupni preeni put podelimo ukupnim

vremenom kretanja tela. 26.Mehaniko kretanje je promena poloaja tela u odnosu na drugo telo. 27.Telo prelazi iz stanja mirovanja u stanje kretanja ako na njega deluje neko drugo telo. 28.Tela koja nisu poduprta padaju vertikalno nanie ka centru Zemlje. 29.Gravitaciona sila Zemljine tee (Zemljina tea ,...) je sila kojom zemlja privlai sva tela koja se nalaze na njoj ili u njenoj blizini. 30.Tela mogu biti pozitivno ili negativno naelektrisana, a njihovo uzajano delovanje privlano ili odbojno. 31.Elektrino delovanje moe biti privlano ili odbojno. 32.Magneti mogu biti severnog i junog pola a uzajamno delovaje izmeu njih privlano ili odbojno kada su suprotnog pola privlae se a kad su istog pola odbijaju se. 33.Elastino delovanje je kada neko telo ima osobinu da se vrati na poetno stanje, po prestanku delovanja spoljanje sile. 34.Postoje dve vrste trenja: trenje pri klizanju (uvek je vee) i trenje pri kotrljanju. 35.Sila je mera uzajamnog delovanja izmeu tela. 36.Fizike veliine koje su potpuno odreene brojnom vrednou (intezitetom), pravcem i smerom nazivaju se vektorske veliine (vektori). Vektorske veliine grafiki predstavljamo odsekom prave gde nam duina odseka predstavlja intezitet vektora, pravac prave nam predstavlja pravac vektora, a strelice nam pokazuju smer.

37.Teina tela je sila kojom telo pritiska podlogu na kojoj stoji ili zatee konac po koji je obeen usled delovanja gravitacione sile. Teinu tela(Q) izraunavamo tako to masu

tela(m) pomnoimo gravitacionom konstantom(G). JEDINICA ZA TEINU TELA JE NJUTN. 38.Rezultanta je sila koja svojim delovanjem moe da zameni delovanje dveju ili vie sila. A komponente su sile koje ona zamenjuje. Postupak odreivanja rezultante naziva se slaganje sila, a najjednostavnije slaganje slila u fizici je slaganje kolinarnih sila. 39.Kolinearne sile su sile koje uvek imaju isti pravac, smer im moe biti isti ili suprotan, brojna vrednost jednaka ili razliita. Rezultanta kolinearnih sila istog smera ima intezitet jednak zbiru inteziteta tih sila i ima isti pravac i smer kao i te sile. Rezultanta kolinearnih sila suprotnog smera iam intezitet jednak razlici inteziteta tih sila i ima isti pravac kao i te sile, a smer e joj biti kao i smer sile veeg inteziteta. 40.Molekuli su stabilne celine udruenih atoma povezani kovalentnom vezom. Poto postoji privlaenje izmeu atoma istog elementa, kao i atoma razliitih elemenata, postoje molekuli elemenata i jedinjenja. 41.Isti odgovor kao i na 40 pitanje. 42.Agregantna stanja mogu biti tena, gasovita i vrsta. 43.Agregantno stanje se menja zagrevanjem i hlaenjem. 44.Prvi Njutnov zakon glasi: Svako telo ostaje u stanju mirovanja ili ravnomernog pravolinijskog kretanja sve dok ga neko drugo telo ili sila ne primora da to stanje promeni. 45.Gustina supstancije brojno je jednaka masi tela u jedinici zapremine. Osnovna jedinica za merenje gustine je kilogram po metru kubnom(kg/m3), a mogu se koristiti i g/cm3, t/m3 .

46.Gustina tenosti se izraunava po istim obratcem za gustinu, ali se masa tenosti meri drugaije od mase vrstih tela. Najpre e izmeri masa (tenosti iz suda). Razlika izmeu ove dve mase daje nam masu tenosti. 47.Delovanje sile na neko telo ne zavisi samo od delovanja inteziteta ve i od povrine po kojoj se delovanje ispoljava. 48.Pritisak je brojno jednak intezitetu sile koja normalno deluje na jedinicu povrine. Jedinica za pritisak je Paskal (=)N/m2. Postoje vee i manje jedinice za merenje povrine: 1kPa=1000Pa, 1Mpa=1000000Pa i 1mPa=0,001Pa. 49.Ukoliko elimno da smanjimo pritisak ili smanjimo intezitet sile ili poveamo povrinu, obrnuto ukoliko elimo da poveamo pritisak ili poveamo intezitet povrinu. 50.Pritisak koji se javlja unutar tenosti koja miruje, a potie od sile zemljine tee naziva se hidrostatiki pritisak. Hidrostatiki pritisak zavisi od gustine tenosti (ro), visine (h) i od gravitacione konstante (G). Izraunava sse kao proizvod ove tri veliine p= ro.G.h (=)Pa 51.Hidrostatiki paradoks je pojava da hidrostatiki pritisak ne zavisi ni od oblika suda niti od mase tenosti u njemu. 52.Atmosferski pritisak je pritisak koji se javlja usled teine vazduha jer na njihove molekule deluje gravitacija. Atmosferski pritisak zavisi od gastine vazduha to jest od sabijenosti njegovih molekula. Torieli je prvi naunik koji je odredio intezitet atmosferskog pritiska pomou ogleda sa ivom. Izraunavanjem hidrostatikog pritiska unutar cevi sa ivom dobijamo vrednost atmosferskog pritiska jer su ova dva pritiska u ravnotei. 53.Sile F2 I F4 su kolinearne sile suprotnog smera, a jednakog inteziteta pa im je rezultanta jednaka 0. To znai da one nemaju uticaj na kretanje tela potopljenog u tenosti. Telo se sile ili smanjimo

unutar tenosti ili gasa kree iskljuivo pod dejstvom sile F1 i F3. Sila F1 potie od hidrostatikog pritiska na dubini h1, a F3 od hidrostatikog pritiska na dubini h2. Rezultanta ovih sila (F1 I F3) se naziva sila potiska, jednaka je razlici inteziteta tih sila i UVEK ima vertikalan sa smerom navie. 54.Arhimedov zakon glasi: Sila potiska jednaka je teini istisnute tenosti. Fp= ro.V.G. 55.Pritisak se meri barometrom. 56.Paskalov zakon glasi: Kroz tenosti ili gasove koji se nalaze u stanju mirovanja pritisak se prenosi jednako u svim pravcima. 1kg=1000gr, 1gr=1/1000kg=0,001kg, 1gr=1/1000kg=0,001kg, 1m3=1000dm3, 1m3=1000000cm3.

1cm3=1/1000000=0,000001m3, 1t=1000kg=1000000gr

1dm3=1/1000m3=0,001m3,