ANALIZA PESME LE CYGNE (po Leakeyu)

Jedna od njegovih najvecih pesama i svakako poslednja zavrsena velika pesma. Novina je u tome sto su prethodne B.-ove pesme uglavnom nastale iz dva poteza - u stvari one su prearanzirane, nikada njihova prvobitna forma nije ona koja stize pred citaoca. Ova pesma pak nije rezultat nekog napornog aranzerskog rada, vec je pred nama onakva kako je i nastajala. o slobodno sledjenje toka misli je ugradjeno u njenu strukturu. !nticipira moderne tehnike - slobodne asocijacije misli, tok svesti... Ona pripada Pariskim slikama . "ocinje invokacijom !ndromahe #$ergilije) koja zali za rojom, slika se nastavlja na pesnikovo zaljenje za nestalim "arizom. !luzija na savremene dogadjaje% lik "ariza se smenjuje brze nego sto se menja ljudsko srce, ne mozemo ga lako ispratiti #Osmanove stalne renovacije grada...). Njegova emfaza na tom uzdahu &helas', &avaj', pokazuje duboko saucestvvovanje #emocionalno( sa prosloscu. !ndromahine suze utapaju se u reku u )piru, kao sto se i pesnikove suze utapaju u parisku reku. *ela se slika gradi na tom paralelizmu i ravnotezi. "aralelizam u sledecoj slici postignut je graficki - jedan stih pocinje &Ja videh tu', drugi &labuda'. +abud usamljen i tuzan stoji na trgu ,arusel. Njegova usamljenost i otudjenost u urbanom okruzenju je pesnikova licna. Niz paralelizama% ulicni cistaci prave vrtlog prasine, a to ima likovno veze sa labudom koji polumrtvo po ulicama vuce svoja krila i kupa ih nervozno u prasini, beznadezno trazeci malo vode u slivniku. -ramatska gradacija u postepenom nizanju slika od slabih ka jacim - opste mesto B-ove lirike. +abudu se dalje daje antropomorfna uloga - on ne samo sto otvara kljun da bi pio vode on i progovara umesto pesnika. o je klimaks te slike, jer asocijativno otvara novi pogled na vezu labuda i pesnika. +abud progovara % &O, grome, zagrmi. kiso, lini...'. On posredno dize labuda do mitske slike, tako sto ga poredi sa likom iz Ovidijevog mita koji dize oci ka nebu i preti mu jer se ovo u svojoj indiferentnosti kao da ruga njegovoj zelji. +abud se penje na nivo buntovnika. ime se zavrsava prvi deo pesme. -rugi deo se vraca na sliku "ariza koji se promenio za razliku od pesnikovog osecanja koje je ostalo isto - melanholija, seta. /ve se vraca na nivo licnog, ali, paradoksalno, pesnik kaze da on sve vidi u alegoriji. On tumaci signale urbanog sveta. aj se svet tako u stvari i sam dize na nivo mitskog. "onovo on misli na !ndromahu i labuda i imamo ponovljeni put do novog klimaksa. On stoji pred novim +uvrom - to postaje sikmbol i alegorija za njegovo vidjenje ovog sveta. ,limaks je ovde istovremeno i brzi 0 hronoloski preciznije daje sled njegovih misli %!ndromaha, labud, on pred +uvrom, ali i siri scenu na sliku male sirote crnkinje koja gazeci po blatu "ariza misli na !friku. "oslednja strofa% uvodi se slika /pomena, kao kakvog mitskog bozanstva koje duva u rog i tako muzikom povezuje proslost i sadasnjost. /irenje pesnickog znacenja ab infinitum% on kaze da misli na &sve brodolomce u moru bezobalnom, na roblje, na pobedjenje, na tolike druge...'. /lika modernog "ariza kao brodoloma, katastrofe urbanog sveta.