ZAKON

O VODAMA

(Sl. glasnik RS, br. 30/2010, 93/2012 i 101/2016)

I OSNOVNE ODREDBE
Predmet ureenja
lan 1
Ovim zakonom ureuje se pravni status voda, integralno upravljanje vodama, upravljanje vodnim
objektima i vodnim zemljitem, izvori i nain finansiranja vodne delatnosti, nadzor nad
sprovoenjem ovog zakona, kao i druga pitanja znaajna za upravljanje vodama.

Primena Zakona
lan 2
Odredbe ovog zakona odnose se na sve povrinske i podzemne vode na teritoriji Republike Srbije,
ukljuujui termalne i mineralne vode, osim podzemnih voda iz kojih se mogu dobiti korisne
mineralne sirovine i geotermalna energija.

Odredbe ovog zakona odnose se i na vodotoke koji ine ili presecaju dravnu granicu Republike
Srbije, kao i njima pripadajue podzemne vode, ako posebnim zakonom nije drukije propisano.

Odredbe ovog zakona odnose se i na reni nanos koji ne sadri primese drugih korisnih mineralnih
sirovina.

Znaenje pojmova
lan 3
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje:

1) akvifer jeste potpovrinski sloj ili slojevi stenske mase ili drugih geolokih sredina dovoljne
poroznosti i propusnosti da omogui kvantitativno znaajan protok podzemne vode ili zahvatanje
znaajnih koliina podzemne vode;

1a) aglomeracija jeste podruje na kome su stanovnitvo i/ili proizvodne delatnosti dovoljno
koncentrisani da se komunalne otpadne vode mogu prikupljati i odvoditi do postrojenja za
preiavanje otpadnih voda ili do krajnje take isputanja;

2) bujini tok (u daljem tekstu: bujica) jeste povremeni ili stalni tok u kome, usled intenzivnih
atmosferskih padavina ili brzog topljenja snega, dolazi do nagle izmene vodnog reima u vidu
visokih poplavnih talasa i mogueg ugroavanja ivota i zdravlja ljudi i njihove imovine, kao i
ambijentnih vrednosti;

2a) biota jeste sav ivi svet nekog stanita;

3) vetako vodno telo jeste telo povrinske vode, stvoreno ljudskom aktivnou;
4) voda za kupanje jeste voda koju ljudi koriste u sportske i rekreativne svrhe, a deo je vodnog tela
povrinske vode;

5) voda za pie jeste voda namenjena za ljudsku upotrebu i obuhvata:

(1) vodu bilo u njenom originalnom stanju ili posle tretmana, koja je namenjena za pie, kuvanje,
pripremu hrane ili za druge potrebe domainstva, bez obzira na njeno poreklo i na to da li se
dostavlja iz distributivne mree, javnog izvora, javnog bunara, cisterne, kontejnera, boca ili
tankova,

(2) vodu koja se koristi u preduzeima za proizvodnju hrane radi proizvodnje, obrade, uvanja ili
stavljanja na trite proizvoda ili supstanci namenjenih za ljudsku upotrebu, ako su nadleni organi
saglasni da kvalitet vode ne moe da utie na zdravstvenu ispravnost hrane u njenom konanom
obliku;

6) voda za sanitarno-higijenske potrebe jeste voda koja se koristi za odravanje line i opte
higijene;

7) (brisana)

8) vode jesu sve tekue i stajae vode na povrini zemlje i sve podzemne vode;

9) vodni bilans jeste kvantitativni i kvalitativni odnos raspoloivih i potrebnih koliina povrinskih i
podzemnih voda na odreenom prostoru i u odreenom vremenu;

10) vodni reim jeste prirodno i/ili ljudskim aktivnostima prouzrokovano kvantitativno i/ili kvalitativno
stanje podzemnih i povrinskih voda na odreenom prostoru i u odreenom vremenu;

11) vodni resursi jesu sve povrinske i podzemne vode, po koliini i kvalitetu;

12) vodni sistem ine sve vode, vodna zemljita i vodni objekti na odreenom prostoru;

13) vodno podruje jeste oblast koju ini jedan ili vie susednih renih slivova i podslivova ili
njihovih delova na teritoriji Republike Srbije, zajedno sa pripadajuim podzemnim vodama, koje je
odreeno kao osnovna jedinica za upravljanje vodama;

14) vodno telo povrinske vode jeste poseban i znaajan element povrinske vode kao to je
jezero, akumulacija, potok, reka ili kanal ili deo potoka, reke ili kanala;

15) vodno telo podzemne vode jeste posebna zapremina podzemne vode unutar jednog ili vie
vodonosnih slojeva;

16) vodotok jeste korito tekue vode zajedno sa obalama i vodom koja njime stalno ili povremeno
tee i moe biti prirodni (reka, bujica, potok) i vetaki (kanal, prosek, izmeteno korito);

17) glavni kolektor jeste sakuplja otpadnih voda naselja, ili vie naselja, kojim se sakupljena voda
odvodi do postrojenja za preiavanje otpadnih voda;

18) granine vrednosti emisija obuhvataju masu, izraenu odreenim specifinim parametrima,
koncentraciju i/ili nivo emisije koji ne mogu biti prekoraeni u toku jednog ili vie vremenskih
perioda;

19) direktno isputanje u podzemnu vodu jeste isputanje zagaujue supstance u podzemnu
vodu bez proceivanja kroz povrinske i podzemne slojeve zemljita;

20) dobar ekoloki potencijal jeste status znaajno izmenjenog ili vetakog vodnog tela,
klasifikovan u skladu sa posebnim propisom;

21) dobar ekoloki status jeste status vodnog tela povrinske vode, klasifikovan u skladu sa
posebnim propisom;
22) dobar kvantitativni status jeste status vodnog tela podzemne vode koji je utvren posebnim
propisom;

23) dobar status povrinske vode jeste status vodnog tela povrinske vode ostvaren kada je
njegov ekoloki status i njegov hemijski status barem "dobar" u skladu sa posebnim propisom;

24) dobar status podzemne vode jeste status vodnog tela podzemne vode ostvaren kada je njegov
kvantitativni i hemijski status barem "dobar", u skladu sa posebnim propisom;

25) dobar hemijski status povrinske vode jeste hemijski status koji mora biti u skladu sa
propisanim ciljevima ivotne sredine za povrinske vode, odnosno hemijski status vodnog tela
povrinske vode takav da koncentracija zagaujuih supstanci ne prekorauje standarde kvaliteta
ivotne sredine, u skladu sa posebnim propisom;

26) dobar hemijski status podzemne vode jeste hemijski status vodnog tela podzemne vode koji
ispunjava sve propisane uslove;

27) ekoloki status obuhvata kvalitet strukture i funkcionisanja akvatinog ekosistema pridruenog
povrinskim vodama, klasifikovan u skladu sa posebnim propisom;

28) eroziono podruje jeste podruje na kome, usled dejstva vode, nastaju pojave spiranja,
jaruanja, brazdanja, podrivanja i klienja, zemljite koje moe postati podlono ovim uticajima
zbog promena naina korienja (sea uma, degradacija livada, izgradnja objekata na
nestabilnim padinama i drugo), kao i zemljite rudnikih i industrijskih jalovita;

29) zagaivanje jeste direktno ili indirektno unoenje, kao rezultat ljudske aktivnosti, supstanci ili
toplote u vazduh, vodu ili zemlju, a koje moe biti tetno po ljudsko zdravlje ili kvalitet akvatinih
ekosistema ili suvozemnih ekosistema direktno zavisnih od akvatinih ekosistema (priobalni
ekosistemi), koje prouzrokuje tetu na materijalnim dobrima ili umanjuje ili ometa obiajna i druga
legitimna korienja ivotne sredine;

30) zagaujua supstanca jeste svaka supstanca koja uzrokuje zagaivanje, a ija se lista utvruje
posebnim propisom;

31) znaajno izmenjeno vodno telo jeste telo povrinske vode koje je, kao rezultat fizikih izmena
usled ljudske aktivnosti, bitno izmenjeno po svojim karakteristikama i razvrstano u skladu sa
posebnim propisom;

32) izvorite jeste prostor (izvor, deo reke ili jezera, akumulacija ili njen deo i akvifer ili njegov deo)
na kome se zahvata voda za razne korisnike;

33) inundaciono podruje jeste pojas zemljita izmeu korita za malu vodu i granine (poplavne)
linije korita za stogodinju veliku vodu na podruju na kojem nisu izgraeni objekti za zatitu od
tetnog dejstva voda (neureeno inundaciono podruje), odnosno prostor izmeu korita za malu
vodu i branjene noice objekta izgraenog za zatitu od poplava (ureeno inundaciono podruje);

34) javna kanalizacija jeste skup tehniko-sanitarnih objekata i mera, kojima se obezbeuje
neprekidno i sistematsko sakupljanje, odvoenje, preiavanje i isputanje otpadnih i
atmosferskih voda naselja i privrede u odgovarajue prijemnike-recipijente;

35) javni vodovod jeste skup povezanih objekata koji su u funkciji zahvatanja vode iz ureenog i
zatienog izvorita, preiavanja, skladitenja i transporta vode za pie distributivnom
vodovodnom mreom do vodomera korisnika, koji korisnicima isporuuje vie od 10 m3/dan vode
za pie ili vodom za pie snabdeva vie od 50 stanovnika;

35a) javno vodosnabdevanje jeste snabdevanje vodom za pie iz javnog vodovoda;

36) jezero jeste telo stajae povrinske vode;

37) kvantitativni status obuhvata nivo do koga je vodno telo podzemne vode ugroeno direktnim ili
indirektnim zahvatanjima;

38) kopnene vode jesu sve stajae ili tekue vode na povrini zemlje i sve podzemne vode;

39) korito za veliku vodu jeste korito i prostor koji plavi velika voda povratnog perioda jednom u
100 godina;

40) korito za malu vodu (u daljem tekstu: korito) jeste udubljenje kroz koje teku male i srednje vode
vodotoka, odnosno udubljenje koje je stalno pokriveno vodama prirodnih jezera i drugih
povrinskih voda;

40a) ledene poplave su poplave od spoljnih voda usled nastanka ledenih barijera u renom koritu;

40b) magistralni cevovod je vodni objekat, sa opremom, za transport vode u sistemu

vodosnabdevanja od vodozahvata do rezervoara ili mree;

40v) matriks jeste poseban deo akvatine ivotne sredine i to: voda, sediment i biota;

41) minimalni odrivi protok jeste protok koji se nizvodno od vodozahvata mora obezbediti u
vodotoku za opstanak i razvoj nizvodnih biocenoza i zadovoljavanje potreba nizvodnih korisnika;

41a) mulj jesu obraeni ili neobraeni ostaci koji nastaju u procesu preiavanja komunalnih
otpadnih voda;

42) obala jeste pojas zemljita (irine do 10 m), koji se nalazi neposredno uz korito vodotoka,
jezera, akumulacija i drugih povrinskih voda;

43) povrinske vode jesu tekue i stajae vode na povrini zemlje, izuzev podzemnih voda;

44) podzemne vode jesu sve vode koje su ispod povrine zemlje u zoni zasienja i u dodiru sa
povrinom zemlje ili potpovrinskim slojem;

44a) poplava jeste privremena pokrivenost vodom zemljita koje obino nije pokriveno vodom;

45) poplave spoljnim vodama su poplave nastale izlivanjem voda iz korita vodotoka;

46) poplave unutranjim vodama su poplave od suvinih atmosferskih i podzemnih voda;

47) poplavno podruje jeste podruje koje voda povremeno plavi, usled izlivanja vodotoka ili
suvinih unutranjih voda;

48) prioritetne supstance jesu supstance izdvojene izmeu onih koje predstavljaju znaajan rizik za
akvatinu ivotnu sredinu ili za druge preko nje, ija se lista utvruje posebnim propisom. Ove
supstance obuhvataju i "prioritetne hazardne supstance", koje su identifikovane kao izabrane
prioritetne supstance i koje uzrokuju povean rizik za zdravlje ljudi ili ivotnu sredinu, a lista i mere
koje se moraju primeniti u vezi sa njima utvruje se posebnim propisom;

49) raspoloivi resurs podzemne vode jeste srednje viegodinje ukupno prihranjivanje vodnog
tela podzemne vode, umanjeno za srednji viegodinji protok potreban za ostvarivanje ciljeva
ekolokog kvaliteta za pridruene povrinske vode, radi izbegavanja bilo kog znaajnog
pogoranja ekolokog statusa takvih voda i radi izbegavanja bilo koje znaajne tete na
odgovarajuim suvozemnim ekosistemima;

50) reka jeste telo kopnene vode koje najveim delom tee po povrini zemlje, ali moe tei
podzemno na jednom delu svog toka;

51) resurs podzemnih voda jeste jedan ili vie akvifera meusobno povezanih u jedinstvenu
hidrogeoloku i hidrodinamiku celinu;

52) recipijentom (prijemnikom) se smatraju prirodni i vetaki vodotoci, jezera, akumulacije i

zemljite, u koje se isputaju otpadne i atmosferske vode i vode iz kanalske mree za
odvodnjavanje;

53) reni nanosi jesu trajni ili privremeni nanosi reka i bujica (pesak, ljunak i slino), koji se nalaze
na vodnom zemljitu;

54) reni sliv jeste prostor sa koga se sav povrinski oticaj sliva mreom vodotoka, a mogue i
jezerom, sa pripadajuim podzemnim vodama prema uu, estuaru ili delti reke u more;

55) podsliv jeste prostor sa koga se sav povrinski oticaj sliva mreom vodotoka, a mogue i
jezerom, sa pripadajuim podzemnim vodama prema vodotoku u koji se uliva;

55a) seoski vodovod jeste javni vodovod koji vodom za pie snabdeva seosko naselje, a sastoji se
najmanje od ureenog i zatienog izvorita i distributivne vodovodne mree;

56) stajae vode jesu prirodna jezera, ribnjaci, bare, movare i drugi "sakupljai" voda, koji imaju
stalan ili povremen dotok ili oticanje tekuih ili podzemnih voda;

56a) standard kvaliteta ivotne sredine jeste koncentracija pojedinane zagaujue supstance ili
grupe zagaujuih supstanci u vodi, sedimentu ili bioti, koja ne moe da bude prekoraena u cilju
zatite ljudskog zdravlja i ivotne sredine;

57) status povrinske vode jeste opti izraz o statusu vodnog tela povrinske vode, a odreuje ga
loiji od njegovog ekolokog statusa i njegovog hemijskog statusa;

58) status podzemne vode jeste opti izraz o statusu vodnog tela podzemne vode, a odreuje ga
loiji od njegovog kvantitativnog statusa i njegovog hemijskog statusa;

59) tekue vode jesu prirodni vodotoci sa stalnim ili povremenim tokom, kao i vetaki vodotoci;

60) hazardne supstance jesu supstance ili grupe supstanci koje su toksine, postojane i podlone
bioakumuliranju i druge supstance ili grupe supstanci koje daju povod za odgovarajui nivo
zabrinutosti, ija se lista utvruje posebnim propisom;

60a) hidromeloracioni sistem ine vodotoci i vodni objekti kojima se regulie vodni reim u cilju
zatite od tetnog dejstva unutranjih voda (odvodnjavanje) ili navodnjavanje zemljita, i moe biti
za odvodnjavanje, navodnjavanje i dvonamenski;

61) ciljevi ivotne sredine obuhvataju spreavanje pogoranja, zatitu i unapreivanje svih vodnih
tela povrinskih voda i zatitu, unapreenje i obnavljanje svih tela podzemnih voda, a radi
ostvarivanja dobrog statusa povrinskih i podzemnih voda i zatienih oblasti;

62) 1 ES (jedan ekvivalentni stanovnik) je organsko biorazgradivo optereenje koje ima

petodnevnu biohemijsku potronju kiseonika od 60 g kiseonika na dan.

II VODNO DOBRO
Pojam vodnog dobra
lan 4
Vodno dobro, u smislu ovog zakona, jesu vode i vodno zemljite.

Vodno dobro se koristi na nain i pod uslovima utvrenim ovim zakonom.

Javno vodno dobro

lan 5
Vode su prirodno bogatstvo i u svojini su Republike Srbije.

Vode i vodno zemljite u javnoj svojini su javno vodno dobro.

Javno vodno dobro je neotuivo.

Javno vodno dobro se koristi na nain kojim se ne utie tetno na vode i priobalni ekosistem i ne
ograniavaju prava drugih.

Na javnom vodnom dobru moe se, pod uslovima utvrenim ovim zakonom i posebnim zakonom,
stei pravo korienja, a na vodnom zemljitu u javnoj svojini i pravo zakupa.

Podela voda
lan 6
Povrinske vode na teritoriji Republike Srbije, prema znaaju koji imaju za upravljanje vodama,
dele se na vode I reda i vode II reda na osnovu utvrenih kriterijuma, i to: poloaja vodotoka u
odnosu na dravnu granicu, veliine i karakteristike sliva, reima i karakteristika vodotoka sa
aspekta korienja voda, zatite voda i zatite od tetnog dejstva voda.

Vlada utvruje popis voda I reda.

Meudravne vode obavezno se svrstavaju u vode I reda.

Sve povrinske vode koje nisu utvrene kao vode I reda smatraju se vodama II reda.

Vodna tela
lan 7
Radi ouvanja ili dostizanja dobrog ekolokog, hemijskog i kvantitativnog statusa voda ili njihovog
dobrog ekolokog potencijala, utvruju se vodna tela povrinskih voda, ukljuujui vetaka vodna
tela, znaajno izmenjena vodna tela, kao i vodna tela podzemnih voda.

Vodna tela povrinskih voda razvrstavaju se u tipove, na osnovu obaveznih (nadmorska visina,
geografska irina i duina, geologija, veliina sliva) i izbornih (udaljenost od izvora, morfoloki
parametri, oblik doline i drugo) parametara.

Za tipove vodnih tela iz stava 2. ovog lana odreuju se referentni uslovi s obzirom na bioloke
elemente kvaliteta vode.

Ministar nadlean za poslove vodoprivrede (u daljem tekstu: ministar) utvruje vodna tela
povrinskih i podzemnih voda iz stava 1. ovog lana.

Ministar blie propisuje referentne uslove iz stava 3. ovog lana.

Vodno zemljite
lan 8
Vodno zemljite, u smislu ovog zakona, jeste zemljite na kome stalno ili povremeno ima vode,
zbog ega se formiraju posebni hidroloki, geomorfoloki i bioloki odnosi koji se odraavaju na
akvatini i priobalni ekosistem.

Vodno zemljite tekue vode, u smislu ovog zakona, jeste korito za veliku vodu i priobalno
zemljite.

Vodno zemljite stajae vode, u smislu ovog zakona, jeste korito i pojas zemljita uz korito stajae
vode, do najvieg zabeleenog vodostaja.

Vodno zemljite obuhvata i naputeno korito i peani i ljunani sprud koji voda povremeno plavi i
zemljite koje voda plavi usled radova u prostoru (pregraivanja tekuih voda, eksploatacije
mineralnih sirovina i slino).
 Priobalno zemljite
lan 9
Priobalno zemljite, u smislu ovog zakona, jeste pojas zemljita neposredno uz korito za veliku
vodu vodotoka koji slui odravanju zatitnih objekata i korita za veliku vodu i obavljanju drugih
aktivnosti koje se odnose na upravljanje vodama.

irina pojasa priobalnog zemljita iz stava 1. ovog lana je:

1) u podruju nezatienom od poplava do 10 m;

2) u podruju zatienom od poplava do 50 m (zavisno od veliine vodotoka, odnosno zatitnog

objekta), raunajui od noice nasipa prema branjenom podruju.

Izuzetno od stava 2. ovog lana Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede (u daljem

tekstu: Ministarstvo), a na teritoriji autonomne pokrajine nadleni organ autonomne pokrajine,
moe da odredi i drukiju irinu priobalnog zemljita, ako je to potrebno radi:

1) zatite voda, akvatinih i priobalnih ekosistema;

2) ureenja voda;

3) zatite dobara posebnih vrednosti i kapitalnih objekata;

4) obavljanja drugih poslova od opteg interesa, u skladu sa ovim zakonom.

Upravljanje vodnim zemljitem u javnoj svojini

lan 9a
Pod upravljanjem vodnim zemljitem u javnoj svojini, u smislu ovog zakona, smatra se odravanje
vodnog zemljita potrebnog za redovnu upotrebu vodnih objekata u javnoj svojini, odreivanje
naina korienja vodnog zemljita i korienje vodnog zemljita.

Vodnim zemljitem upravlja javno vodoprivredno preduzee osnovano za obavljanje vodne

delatnosti na odreenoj teritoriji (u daljem tekstu: javno vodoprivredno preduzee)."

Namena vodnog zemljita

lan 10
Vodno zemljite je namenjeno za odravanje i unapreenje vodnog reima u skladu sa ovim
zakonom i aktima donetim na osnovu ovog zakona, a posebno za:

1) izgradnju, rekonstrukciju i sanaciju vodnih objekata;

2) odravanje korita vodotoka i vodnih objekata;

3) sprovoenje mera koje se odnose na ureenje vodotoka i zatitu od tetnog dejstva voda,
ureenje i korienje voda i zatitu voda.

Osim za namene iz stava 1. ovog lana, vodno zemljite moe da se, u skladu sa ovim zakonom i
aktima donetim na osnovu ovog zakona, koristi i za:

1) izgradnju i odravanje linijskih infrastrukturnih objekata;

2) izgradnju i odravanje objekata namenjenih odbrani drave;

3) izgradnju i odravanje brodogradilita, kao i luka, pristanita, plovnog puta i drugih objekata u
skladu sa zakonom kojim se ureuje plovidba;
4) izgradnju i odravanje objekata za korienje prirodnih kupalita i za sprovoenje zatitnih mera
na prirodnim kupalitima;

5) izgradnju i odravanje objekata za proizvodnju elektrine energije korienjem vodnih snaga;

6) obavljanje privredne delatnosti, i to:

(1) formiranje privremenih deponija ljunka, peska i drugog materijala,

(2) izgradnju objekata za koje se izdaje privremena graevinska dozvola u smislu zakona
kojim se ureuje izgradnja objekata,

(3) postavljanje manjih montanih objekata privremenog karaktera za obavljanje delatnosti

za koje se ne izdaje graevinska dozvola u smislu zakona kojim se ureuje izgradnja
objekata;

7) postavljanje privezita za amce, kao i plutaujeg objekta u smislu zakona kojim se ureuju
plovidba i luke;

8) sport, rekreaciju i turizam;

9) obavljanje poljoprivredne delatnosti;

10) vrenje eksploatacije mineralnih sirovina u skladu sa ovim i posebnim zakonom.

Ako je za obavljanje privredne delatnosti iz stava 2. taka 6) podtaka (1) ovog lana, neophodno
pristajanje brodova uz obalu, na formiranje privremenih deponija ljunka, peska i drugog materijala
primenjuju se odredbe zakona kojim se ureuju plovidba i luke.

Davanje u zakup vodnog zemljita u javnoj svojini

lan 10a
Vodno zemljite u javnoj svojini moe se dati u zakup pravnim licima, preduzetnicima i fizikim
licima za namene utvrene lanom 10. ovog zakona, u skladu sa ovim zakonom i aktima donetim
na osnovu ovog zakona.

Reenje o davanju u zakup i ugovor o zakupu vodnog zemljita u javnoj svojini donosi, odnosno
zakljuuje javno vodoprivredno preduzee.

Protiv reenja iz stava 2. ovog lana o davanju u zakup vodnog zemljita moe se izjaviti alba
Ministarstvu i nadlenom organu autonomne pokrajine za zakup na teritoriji autonomne pokrajine,
u roku od 15 dana od dana donoenja odluke.

lan 10b
Vodno zemljite u javnoj svojini moe se dati u zakup u postupku javnog nadmetanja ili prikupljanja
pismenih ponuda putem javnog oglaavanja.

Vodno zemljite u javnoj svojini ne moe se davati u podzakup.

Ugovor zakljuen protivno odredbama ovog lana nitav je.

lan 10v
Postupak davanja u zakup vodnog zemljita u javnoj svojini sprovodi se u skladu sa propisima
kojima je ureeno davanje u zakup stvari u javnoj svojini.

Poetna visina zakupnine po kojoj se vodno zemljite u javnoj svojini moe dati u zakup ne moe
biti ispod trine visine zakupnine na podruju na kojem se to zemljite nalazi.
Poetnu visinu zakupnine iz stava 2. ovog lana utvruje vetak odgovarajue struke.

Dravnim organima, odnosno ustanovama, javnim agencijama i drugim organizacijama iji je

osniva Republika Srbija, odnosno autonomna pokrajina, kao i javnim preduzeima ili drugim
privrednim drutvima iji je osniva, odnosno veinski vlasnik Republika Srbija, odnosno
autonomna pokrajina, vodno zemljite se daje u zakup bez naknade.

Odredbe ovog zakona o davanju vodnog zemljita u zakup ne iskljuuju davanje vodnog zemljita
na korienje po posebnim propisima o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama.

Prihodi od davanja u zakup vodnog zemljita (osim za postavljanje plutajuih objekata) i prihodi od
davanja u zakup vodnog zemljita za postavljanje plutajuih objekata ostvareni na teritoriji
Republike Srbije prihod su budeta Republike Srbije i koriste se preko Budetskog fonda za vode
Republike Srbije.

Prihodi od davanja u zakup vodnog zemljita (osim za postavljanje plutajuih objekata) i prihodi od
davanja u zakup vodnog zemljita za postavljanje plutajuih objekata ostvareni na teritoriji
autonomne pokrajine prihod su budeta autonomne pokrajine i koriste se preko Budetskog fonda
za vode autonomne pokrajine.

Izuzetno od stava 6. ovog lana, prihodi od davanja u zakup vodnog zemljita za postavljanje
plutajuih objekata ostvareni na teritoriji grada Beograda prihod su budeta grada Beograda.

lan 10g
Rok na koji se vodno zemljite daje u zakup ne moe biti dui od 15 godina, izuzev za izgradnju
objekata u kom sluaju rok ne moe biti dui od 50 godina.

Po prestanku vanosti ugovora o zakupu iz stava 1. ovog lana zakupac je duan da ukloni objekat
sa vodnog zemljita o svom troku, u roku od tri meseca.

lan 10d
U sluaju da vie lica podnese prijavu, odnosno ponudu za isto vodno zemljite prioritet kod
davanja u zakup (pravo preeg zakupa) tog vodnog zemljita u javnoj svojini ima pravno lice i
preduzetnik koji na tom vodnom zemljitu obavlja privrednu delatnost, ukoliko prihvati najviu
ponuenu visinu zakupnine.

Pravno lice i preduzetnik dostavljaju javnom vodoprivrednom preduzeu dokaz da na vodnom

zemljitu obavljaju privrednu delatnost.

Ustanovljavanje prava stvarne slubenosti na vodnom zemljitu i vodnom objektu u javnoj svojini

lan 10
Na vodnom zemljitu i vodnom objektu u javnoj svojini moe se ustanoviti pravo stvarne
slubenosti za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata, postavljanje cevovoda, podzemnih i
nadzemnih vodova, optikih kablova i drugih instalacija, kolektora, vodozahvata/pregrade u koritu
vodotoka, kao i pravo slubenosti prolaza.

Ugovor kojim se ustanovljava pravo stvarne slubenosti na vodnom zemljitu i vodnom objektu u
javnoj svojini zakljuuje javno vodoprivredno preduzee.

Ako se na vodnom zemljitu i vodnom objektu ustanovljava pravo stvarne slubenosti na zahtev
dravnih organa, odnosno ustanova, javnih agencija i drugih organizacija iji je osniva Republika
Srbija, odnosno autonomna pokrajina ili na zahtev javnih preduzea, odnosno privrednih drutava
iji je osniva, odnosno veinski vlasnik Republika Srbija, odnosno autonomna pokrajina, pravo
stvarne slubenosti se ustanovljava bez naknade.

Prihodi ostvareni od ustanovljavanja prava stvarne slubenosti na vodnom zemljitu i vodnom

objektu u javnoj svojini na teritoriji Republike Srbije, osim teritorije autonomne pokrajine, su prihod
budeta Republike Srbije i koriste se preko Budetskog fonda za vode Republike Srbije, a na
teritoriji autonomne pokrajine su prihod budeta autonomne pokrajine i koriste se preko
Budetskog fonda za vode autonomne pokrajine za finansiranje poslova od opteg interesa u
oblasti upravljanja vodama.

Odreivanje granica vodnog zemljita

lan 11
Ministarstvo, a na teritoriji autonomne pokrajine nadleni organ autonomne pokrajine, odreuje
granice vodnog zemljita.

Vodno zemljite iz stava 1. ovog lana upisuje se u javne knjige o evidenciji nepokretnosti i
pravima na njima.

Granice vodnog zemljita unose se i u prostorne (prostorni plan jedinice lokalne samouprave,
prostorni plan podruja posebne namene i regionalni prostorni plan) i urbanistike planove (plan
generalne regulacije, generalni urbanistiki plan i plan detaljne regulacije).

Ministar blie propisuje nain odreivanja granica vodnog zemljita.

Pravo pree kupovine vodnog zemljita

lan 12
Republika Srbija ima pravo pree kupovine vodnog zemljita.

Autonomna pokrajina ima pravo pree kupovine vodnog zemljita na vetakim vodotocima
(kanalima) na kojima ima pravo javne svojine.

Vlasnik koji namerava da proda vodno zemljite duan je da to zemljite prvo ponudi nadlenom
organu Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajine.

Ponuda iz stava 3. ovog lana mora da sadri podatke o vodnom zemljitu (broj katastarske
parcele, povrinu, kulturu i drugo), cenu i ostale uslove prodaje.

Ako organ iz stava 3. ovog lana ne prihvati ponudu, vlasnik moe vodno zemljite prodati
drugome, ali ne pod povoljnijim uslovima za kupca.

Ako se organ iz stava 3. ovog lana ne izjasni o ponudi u roku od 30 dana, smatrae se da je
odbio ponudu.

III VODNI OBJEKTI

Pojam
lan 13
Vodni objekti, u smislu ovog zakona, jesu graevinski i drugi objekti, koji zajedno sa ureajima koji
im pripadaju ine tehniku, odnosno tehnoloku celinu, a slue za obavljanje vodne delatnosti (u
daljem tekstu: vodni objekti).

Vodni objekti su dobra od opteg interesa, osim objekata koje su pravna i fizika lica izgradila za
svoje potrebe.

Podela
lan 14
Prema nameni vodni objekti se dele na vodne objekte za:

1) ureenje vodotoka;

2) zatitu od poplava, erozije i bujica;

3) zatitu od tetnog dejstva unutranjih voda - odvodnjavanje;

4) korienje voda;

5) sakupljanje, odvoenje i preiavanje otpadnih voda i zatitu voda;

6) monitoring voda.

Vodni objekti za ureenje vodotoka

lan 15
Vodni objekti za ureenje vodotoka su: obaloutvrde, pregrade, pragovi, naperi i drugi objekti u
renom koritu, namenjeni njegovoj stabilizaciji i poboljanju reima teenja (u daljem tekstu:
regulacioni objekti), kao i vetaka rena korita (kanali, proseci, izmetena rena korita).

Vodni objekti za zatitu od poplava, erozije i bujica

lan 16
Vodni objekti za zatitu od poplava (u daljem tekstu: zatitni vodni objekti) su: glavni, sekundarni i
letnji nasipi sa pripadajuim objektima (ustave, crpne stanice), kejski i odbrambeni zidovi,
rasteretni i lateralni kanali, kao i brane sa akumulacijama i retenzijama sa pripadajuim objektima
za odbranu od poplava i drugi objekti za zatitu od poplava.

Sastavnim delom nasipa za odbranu od poplava iz stava 1. ovog lana smatra se i zatitni pojas sa
umom i zatitnim zelenilom (zatitne ume) u inundacionom podruju, u irini 50 m pored nasipa,
odvodni kanali paralelni nasipu u branjenom podruju, na udaljenosti od 10 m do 50 m od noice
nasipa (zavisno od karakteristika vodotoka i objekta), kao i servisni putevi u branjenom podruju za
sprovoenje odbrane od poplava.

Vodni objekti za zatitu od erozije i bujica su: pregrade, ustave, regulacija donjih tokova bujica,
obaloutvrde, biotehniki objekti i drugi objekti za zatitu od erozije i bujica.

Vodni objekti za zatitu od tetnog dejstva unutranjih voda - odvodnjavanje

lan 17
Vodni objekti za zatitu od tetnog dejstva unutranjih voda - odvodnjavanje su objekti:

1) osnovne kanalske mree za odvodnjavanje: glavni i sabirni odvodni kanali u koje se slivaju vode
iz hidromelioracionog sistema ili njegovog dela, sa objektima i ureajima na njima u funkciji
odvodnjavanja ili odravanja (propusti na kanalima, sifoni, stepenice, brzotoci, ustave, crpne
stanice i slino) i glavne crpne stanice i ustave za odvoenje voda iz sistema u recipijent (prirodni,
odnosno vetaki vodotok);

2) detaljne kanalske mree za odvodnjavanje: detaljni kanali za neposredno prikupljanje vode sa

poljoprivrednih i drugih povrina i njihovo odvoenje u osnovnu kanalsku mreu, kao i objekti na
detaljnim odvodnim kanalima (propusti, sifoni, stepenice, brzotoci, ustave, crpne stanice i slino).

Vodni objekti za korienje voda

lan 18
Vodni objekti za korienje voda su objekti:

1) za snabdevanje vodom za pie i sanitarno-higijenske potrebe - vodozahvati (bunari, kaptae,

zahvati iz vodotoka, kanala, jezera i brane sa akumulacijama), postrojenja za pripremu vode za
pie, magistralni cevovodi i rezervoari sa ureajima koji im pripadaju;

2) za navodnjavanje: zahvati iz vodotoka, kanala, jezera, podzemnih voda i brane sa

akumulacijama, glavni kanali i sekundarna mrea i objekti i ureaji koji im pripadaju;

3) za proizvodnju hidroelektrine energije i druge namene - brane sa akumulacijama, dovodni i

odvodni kanali i ureaji koji im pripadaju;

4) za uzgoj riba - ribnjaci;

5) za plovidbu - objekti kojima se obezbeuje sigurnost plovidbe u plovnom putu na kanalima za

navodnjavanje i odvodnjavanje i brodske prevodnice na njima.

Vodni objekti za sakupljanje, odvoenje i preiavanje otpadnih voda i

zatitu voda
lan 19
Vodni objekti za sakupljanje, odvoenje i preiavanje otpadnih voda i zatitu voda su: glavni
kolektori, postrojenja za preiavanje otpadnih voda, postrojenja za preradu otpadnih muljeva,
postrojenja za preradu procednih voda sanitarnih deponija vrstog otpada, ispusti iz postrojenja u
prijemnik (recipijent) i drugi pripadajui ureaji, kao i brane sa akumulacijama za poboljanje
kvaliteta voda.

Vodni objekti za monitoring

lan 20
Vodni objekti za monitoring voda su: limnigrafi, vodomerne letve, vodomeri, specijalni prelivi,
pijezometarske buotine, nivomeri i drugi ureaji kojima se prikupljaju podaci o stanju nivoa,
koliini i kvalitetu povrinskih i podzemnih voda.

l. 21 i 22
(Brisano)

Upravljanje vodnim objektima

lan 23
Pod upravljanjem vodnim objektima u javnoj svojini, u smislu ovog zakona, smatra se izgradnja,
rekonstrukcija, sanacija i odravanje (redovno i investiciono) vodnih objekata na vodnom zemljitu,
vrenje prava investitora u ime Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajine, unapreivanje,
uvanje i staranje o njihovom namenskom korienju.

Javno vodoprivredno preduzee upravlja vodnim objektima za ureenje vodotoka i za zatitu od

poplava na vodama I reda i vodnim objektima za odvodnjavanje, koji su u javnoj svojini.

Pored objekata iz stava 2. ovog lana, javno vodoprivredno preduzee upravlja i branama sa
akumulacijama vodnim objektima za zatitu od erozija i bujica na slivovima akumulacija,
prevodnicama na kanalima i sistemima za navodnjavanje koji su u javnoj svojini, osim objekata
koja su pravna lica izgradila za svoje potrebe.

Javno vodoprivredno preduzee odgovara za upravljanje vodnim objektima iz st. 2. i 3. ovog lana
do visine sredstava predvienih godinjim programom upravljanja iz lana 42. stav 1. ovog zakona.
Vodnim objektima za ureenje vodotoka i zatitu od poplava na vodama II reda i vodnim objektima
za zatitu od erozije i bujica, osim vodnih objekata za zatitu od erozije i bujica iz stava 3. ovog
lana, koji su u javnoj svojini, upravlja jedinica lokalne samouprave na ijoj se teritoriji objekti
nalaze.

Pravno lice, preduzetnik i fiziko lice koje je za svoje potrebe izgradilo vodne objekte duno je da
njima upravlja i da ih odrava u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonima.

Ministar propisuje nain odravanja vodnih objekata iz st. 2, 3. i 5. ovog lana.

IV INTEGRALNO UPRAVLJANJE VODAMA

1. Pojam, nadlenost i naela
Pojam i nadlenost
lan 24
Integralno upravljanje vodama (u daljem tekstu: upravljanje vodama), u smislu ovog zakona, ini
skup mera i aktivnosti usmerenih na odravanje i unapreenje vodnog reima, obezbeivanje
potrebnih koliina voda zahtevanog kvaliteta za razliite namene, zatitu voda od zagaivanja i
zatitu od tetnog dejstva voda.

Upravljanje vodama je u nadlenosti Republike Srbije.

Upravljanje vodama Republika Srbija ostvaruje preko Ministarstva i drugih nadlenih ministarstava,
organa autonomne pokrajine, organa jedinice lokalne samouprave i javnog vodoprivrednog
preduzea.

Naela
lan 25
Upravljanje vodama zasniva se na:

1) naelu odrivog razvoja - upravljanje vodama mora se odvijati tako da se potrebe sadanjih
generacija zadovoljavaju na nain kojim se ne ugroava mogunost buduih generacija da
zadovolje svoje potrebe, odnosno mora se obezbediti korienje voda zasnovano na dugoronoj
zatiti raspoloivih vodnih resursa, po koliini i kvalitetu;

2) naelu celovitosti - procesi u prirodi, ija je znaajna komponenta voda, kao i povezanost i
meuzavisnost akvatinih i priobalnih ekosistema, moraju se potovati;

3) naelu jedinstva vodnog sistema - upravljanje vodama u okviru jedinstvenog vodnog prostora
mora se odvijati u skladu sa razvojem Republike Srbije, u cilju postizanja maksimalnih ekonomskih
i socijalnih efekata na pravian nain i uz uvaavanje meunarodnih sporazuma;

4) naelu obezbeivanja zatite od tetnog dejstva voda - stanovnitvo i njegova imovina moraju
se tititi od voda, uz uvaavanje zakonitosti prirodnih procesa i zatite prirodnih vrednosti, kao i
ekonomske opravdanosti ove zatite;

5) naelu "korisnik plaa" - svako ko koristi vodno dobro i vodni objekat, odnosno vodni sistem, kao
dobro od opteg interesa, duan je da za njegovo korienje plati realnu cenu;

6) naelu "zagaiva plaa" - svako ko svojim aktivnostima prouzrokuje zagaenje vode duan je
da snosi trokove mera za otklanjanje zagaenja;

7) naelu uea javnosti - javnost ima pravo na informacije o stanju voda i radu nadlenih organa
u oblasti voda, kao i na ukljuenje u procese pripreme i donoenja planova upravljanja vodama i
kontrole njihovog izvrenja;
8) naelu uvaavanja najboljih dostupnih tehnika - pri upravljanju vodama moraju se primenjivati
najbolje poznate i dostupne tehnike, koje predstavljaju najnaprednija dostignua u odreenim
oblastima.

2. Teritorijalne osnove za upravljanje vodama

Jedinstven vodni prostor
lan 26
Teritorija Republike Srbije predstavlja jedinstven vodni prostor za upravljanje vodama i obuhvata:

1) deo sliva Crnog mora - sliv reke Dunav;

2) deo sliva Egejskog mora - podslivovi Pinje, Lepenca i Dragovitice;

3) deo sliva Jadranskog mora - sliv Belog Drima i podsliv Plavske reke.

Sliv reke Dunav obuhvata podsliv Save, sa Drinom i Kolubarom, podsliv Tise, podsliv Velike, June
i Zapadne Morave sa Ibrom, podsliv Tamia i drugih banatskih vodotoka, deo neposrednog sliva
reke Dunav, s Mlavom, Pekom, Porekom rekom i Timokom na teritoriji Republike Srbije.

Ministarstvo, a na teritoriji autonomne pokrajine nadleni organ autonomne pokrajine odreuje

granice podslivova iz st. 1. i 2. ovog lana.

Vodna podruja
lan 27
Vodna podruja na teritoriji Republike Srbije su:

1) vodno podruje Sava;

2) vodno podruje Dunav;

3) vodno podruje Morava;

4) vodno podruje Ibar i Lepenac;

5) vodno podruje Beli Drim.

Vodno podruje Sava obuhvata deo podsliva Bosut, frukogorskih vodotoka, deo podsliva Save,
podsliv Kolubare i podsliv Drine.

Vodno podruje Dunav obuhvata deo renog sliva reke Dunav, delove podslivova Tise, Tamia i
drugih banatskih vodotoka, podslivove Mlave, Peka i Poreke reke i deo podsliva reke Timok.

Vodno podruje Morava obuhvata podsliv reke Velike Morave i delove podslivova Zapadne Morave
i June Morave.

Vodnom podruju Morava prikljuuju se i podslivovi Pinje i Dragovitice.

Vodno podruje Ibar i Lepenac obuhvata podslivove Ibra i Lepenca.

Vodnom podruju Ibar i Lepenac prikljuuje se reka Lepenac (deo meunarodnog vodnog podruja
reke Vardar).

Vodno podruje Beli Drim obuhvata podsliv Belog Drima.

Vodnom podruju Beli Drim se prikljuuje i podsliv Plavske reke.

Vodna podruja iz stava 1. ta. 1) do 4) ovog lana deo su meunarodnog vodnog podruja Dunav,
izuzev Pinje i Lepenca, koji su deo meunarodnog vodnog podruja reke Vardar i Dragovitica,
koja je deo meunarodnog vodnog podruja reke Strume.

Vlada, na predlog Ministarstva, odreuje granice vodnih podruja iz stava 1. ovog lana.

Vodne jedinice
lan 27a
Vodna podruja dele se na vodne jedinice, kao osnovne teritorijalne jedinice za obavljanje
operativnih poslova u upravljanju vodama, na osnovu utvrenih kriterijuma, i to: karakteristika
vodnog podruja sa aspekta korienja voda, zatite voda i zatite od tetnog dejstva voda,
izgraenosti vodnih objekata za zatitu od poplava i hidromelioracionih sistema i granica jedinica
lokalne samouprave.

Operativni poslovi iz stava 1. ovog lana naroito obuhvataju odravanje vodnih objekata i
sprovoenje odbrane od poplava.

Predlog vodnih jedinica, ukljuujui i njihove granice, priprema javno vodoprivredno preduzee.

Ministar odreuje vodne jedinice i njihove granice.

Melioraciono podruje
lan 28
Melioraciono podruje je deo vodnog podruja na kome se hidromelioracionim sistemima za
odvodnjavanje i navodnjavanje ureuje vodni reim zemljita i poboljavaju uslovi za njegovo
korienje.

Melioraciono podruje obuhvata:

1) poljoprivredno, umsko i graevinsko zemljite, zemljite pod putevima i drugo zemljite sa

kojeg se, sistemima za odvodnjavanje, omoguava bre i pogodnije oticanje suvine vode;

2) poljoprivredno, umsko i graevinsko zemljite, zemljite pod putevima i drugo zemljite sa

kojeg dotie voda na zemljite koje se, sistemima za odvodnjavanje, titi od suvine vode;

3) poljoprivredno, umsko i drugo zemljite za koje se, sistemima za navodnjavanje, dovodi voda
za navodnjavanje.

Ministarstvo odreuje melioraciono podruje i njegove granice.

3. Planska dokumenta za upravljanje vodama

Vrste
lan 29
Planska dokumenta za upravljanje vodama su:

1) Strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije;

2) plan upravljanja vodama;

3) godinji program upravljanja vodama;

4) planovi kojima se ureuje zatita od tetnog dejstva voda, i to: plan upravljanja rizicima od
poplava, opti i operativni plan za odbranu od poplava, kao i planovi kojima se ureuje zatita voda
(plan zatite voda od zagaivanja i program monitoringa).
 3.1. Strategija upravljanja vodama
Sadrina Strategije
lan 30
Strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije (u daljem tekstu: Strategija) je planski
dokument kojim se utvruju dugoroni pravci upravljanja vodama.

Strategija naroito sadri:

1) ocenu postojeeg stanja upravljanja vodama;

2) ciljeve i smernice za upravljanje vodama;

3) mere za ostvarivanje utvrenih ciljeva upravljanja vodama;

4) projekciju razvoja upravljanja vodama.

Ocena postojeeg stanja upravljanja vodama obuhvata:

1) ocenu stanja vodnih resursa i vodnog reima u Republici Srbiji;

2) postojee stanje vodnih objekata i sistema;

3) aktuelna pravna i institucionalna reenja u oblasti upravljanja vodama.

Ciljevi i smernice za upravljanje vodama odreuju:

1) ciljeve upravljanja vodama i odrivog razvoja;

2) smernice za odravanje i unapreenje vodnog reima;

3) prioritete za postizanje ciljeva u upravljanju vodama i unapreenju vodnog reima, u skladu sa

odrivim razvojem;

4) smernice za korienje voda, zatitu voda i zatitu od tetnog dejstva voda, ukljuujui i
sluajeve kada se podsliv nalazi na vie vodnih podruja;

5) smernice za realizaciju meunarodnih sporazuma koji se odnose na upravljanje vodama;

6) osnovne odrednice monitoringa i informacionog sistema za ostvarenje upravljanja vodama na

teritoriji Republike Srbije.

Mere za ostvarivanje utvrenih ciljeva upravljanja vodama jesu:

1) planiranje i sprovoenje planova;

2) nain finansiranja;

3) priprema investicija i investiranje;

4) odravanje;

5) nadzor.

Projekcijom razvoja upravljanja vodama u Republici Srbiji utvruju se:

1) potrebe za vodom i mogunost da se obezbedi dovoljna koliina vode odreenog kvaliteta za

razliite namene;

2) okvirni vodni bilans;

3) aktivnosti, sredstva i rokovi za dostizanje ciljeva iz stava 2. taka 2) ovog lana, u korienju
voda, zatiti voda i zatiti od tetnog dejstva voda i prioriteti;

4) finansiranje izgradnje i rekonstrukcije vodnih objekata i sistema i drugih poslova od opteg

interesa od znaaja za Republiku Srbiju, autonomnu pokrajinu i jedinicu lokalne samouprave;

5) mere ekonomske politike, izvori sredstava i dinamika ulaganja za dostizanje utvrenih ciljeva
upravljanja vodama;

6) potrebni struni i drugi kapaciteti za dostizanje utvrenih ciljeva upravljanja vodama;

7) ostale mere za dostizanje utvrenih ciljeva upravljanja vodama.

Donoenje i noveliranje Strategije

lan 31
Strategiju donosi Vlada, na predlog Ministarstva, za period od najmanje deset godina.

Po isteku est godina od dana donoenja Strategije, preispituju se reenja utvrena Strategijom i
po potrebi vri dopuna podloga, kao i izmena i dopuna reenja sadranih u Strategiji.

Ministarstvo prati realizaciju Strategije i ako se u toku sprovoenja Strategije bitno izmene
okolnosti, predlae njeno usklaivanje i pre isteka roka iz stava 2. ovog lana.

Akcioni plan
lan 31a
Strategija se realizuje akcionim planom koji, na predlog Ministarstva, donosi Vlada na period od
pet godina.

Akcioni plan iz stava 1. ovog lana sadri aktivnosti neophodne za realizaciju Strategije, rokove za
realizaciju planiranih aktivnosti, kao i organe, organizacije i javna preduzea nadlena za
realizaciju tih aktivnosti.

Meusobna usaglaenost
lan 32
Strategije i programi koji se donose na nivou Republike Srbije u oblasti prostornog razvoja,
odrivog razvoja, odrivog korienja prirodnih resursa i dobara, zatite ivotne sredine i drugi
strateki dokumenti meusobno se usaglaavaju.

3.2. Plan upravljanja vodama

Sadrina plana upravljanja
lan 33
Plan upravljanja vodama na vodnom podruju donosi se, u skladu sa Strategijom, za sliv reke
Dunav, kao i za vodna podruja (u daljem tekstu: plan upravljanja vodama). Poseban deo plana
upravljanja vodama za vodno podruje iz lana 27. stav 1. taka 3) ovog zakona predstavlja plan
upravljanja vodama za deo sliva Egejskog mora iz lana 26. stav 1. taka 2) ovog zakona koji se
odnosi na Pinju i Dragoviticu.

Plan upravljanja vodama naroito sadri:

1) generalni opis karakteristika prostora iz stava 1. ovog lana za koji se radi plan upravljanja
vodama, to ukljuuje izradu karata sa naznakom poloaja i granica vodnih tela povrinskih voda,
kartiranje ekoregiona i tipova vodnih tela povrinskih voda i izradu karata sa naznakom poloaja i
granica vodnih tela podzemnih voda;

2) prikaz znaajnih uticaja ljudskih aktivnosti na status povrinskih i podzemnih voda, ukljuujui
procenu zagaivanja od koncentrisanih i rasutih zagaivaa, kao i pregled korienja zemljita,
procenu pritisaka na kvantitativni status vode i njeno zahvatanje;

3) karte ugroenih podruja;

4) kartu osmatrake (monitoring) mree i kartografski prikaz rezultata osmatranja koji ukljuuje
ekoloki i hemijski status povrinskih voda i hemijski i kvantitativni status podzemnih voda i
zatienih oblasti, kao i mogua odstupanja od utvrenih rokova za realizaciju plana upravljanja
vodama;

4a) monitoring nanosa;

5) listu ciljeva ivotne sredine u pogledu povrinskih i podzemnih voda i zatienih oblasti,
ukljuujui i sluajeve u kojima se primenjuje produenje roka za dostizanje ciljeva i manje strogi
ciljevi zatite za odreena vodna tela;

6) vodni bilans;

6a) bilans nanosa;

7) listu vodnih tela koja se koriste za snabdevanje vodom za pie, a kod kojih je proseno
zahvatanje vode vee od 10 m3/dan, ili slue za snabdevanje vodom za pie vie od 50
stanovnika, odnosno koja se planiraju za takvo korienje;

8) prikaz aglomeracija veih od 2000 ES;

9) rezime registra zatienih oblasti, sa kartom na kojoj je oznaen poloaj zatienih oblasti i
navedenim propisima prema kojima su te oblasti proglaene kao zatiene;

10) prikaz usvojenog programa radova i mera i nain na koji e utvreni ciljevi biti ostvareni u
oblasti zatite od tetnog dejstva voda, zatite voda (ukljuujui i mere za zaustavljanje trendova
stalnih i znaajnih pogoranja statusa podzemnih voda i njihov preokret, mere zatite kojima je cilj
primena manjeg stepena preiavanja u proizvodnji vode za pie, zabrana unoenja i kontrola
emisije zagaenja, zabrana i sluajevi za koje je dozvoljeno direktno isputanje zagaenja u
podzemne vode, spreavanje i smanjenje uticaja akcidentnih zagaenja i drugo) i ureenja i
korienja voda (obezbeenja vode za pie i druge potrebe, zatite izvorita namenjenih za ljudsku
potronju u budunosti, kontrole nad zahvatanjem i akumulisanjem vode, ukljuujui i zabrane
korienja voda, ekonomske cene koriene vode i drugo);

10a) utvrene granine vrednosti za podzemne vode u skladu sa propisom kojim se utvruju
granine vrednosti zagaujuih materija u povrinskim i podzemnim vodama i sedimentu i
rokovima za njihovo dostizanje;

10b) rezime procene hemijskog statusa podzemne vode u skladu sa pravilnikom koji ureuje
parametre ekolokog i hemijskog statusa povrinskih voda i parametre hemijskog i kvantitativnog
statusa podzemnih voda;

10v) rezime naina procene trenda na pojedinanim takama monitoringa unutar tela ili grupe tela
podzemnih voda, na osnovu koje je utvreno da su ta tela podlona znaajnom i stalnom
uzlaznom trendu koncentracije neke zagaujue supstance ili preokretu tog trenda u skladu sa
takom 4) ovog lana i rezime razloga na osnovu kojih su utvrene poetne take za preokret
trenda;

11) dodatne mere za dostizanje utvrenih ciljeva ivotne sredine;

12) spisak detaljnijih programa i planova upravljanja vodama za pojedine podslivove, problematiku
ili tipove voda, ukljuujui i njihov sadraj;

13) prikaz ekonomske analize korienja i zatite voda i zatite od voda, sprovedene uz primenu
naela "korisnik plaa" i "zagaiva plaa";

14) prikaz prioriteta, dinamike i naina obezbeenja sredstava za realizaciju predvienih radova i
mera, ukljuujui i mogunost da se za neke predviene mere ne obezbeuju sredstva;

15) prikaz preduzetih mera javnog informisanja, njihove rezultate i promene plana koje su iz njih
proistekle;

16) listu nadlenih institucija u oblasti upravljanja vodama, sa prostorom koji obuhvataju,
odgovornou, statusom;

17) postupke za pribavljanje osnovne dokumentacije i informacija, a naroito detalje o usvojenim

kontrolnim merama za koncentrisane izvore zagaenja i obezbeenje da hidromorfoloki uslovi
vodnih tela budu u skladu sa postizanjem zahtevanog ekolokog statusa ili dobrog ekolokog
potencijala kod vetakih i znaajno izmenjenih vodnih tela, kao i detalje o podacima monitoringa;

18) pregled obaveza preuzetih meunarodnim sporazumima koji se odnose na upravljanje vodama
i nain njihovog ostvarivanja, kao i jedinstven plan upravljanja renim slivom kada se vodno
podruje prostire kroz vie drava;

19) principe uspostavljanja vodnog informacionog sistema za obezbeenje upravljanja vodama na

vodnom podruju, odnosno podslivu.

Donoenje plana upravljanja vodama

lan 34
Plan upravljanja vodama za sliv reke Dunav priprema Ministarstvo.

Plan upravljanja vodama za vodna podruja iz lana 27. stav 1. ovog zakona pripremaju javna
vodoprivredna preduzea, svako za teritoriju na kojoj obavlja vodnu delatnost.

Vlada, na predlog Ministarstva, donosi plan upravljanja vodama za sliv reke Dunav i za vodna
podruja iz lana 27. stav 1. ovog zakona.

Noveliranje plana upravljanja vodama

lan 35
Po isteku perioda od est godina od dana donoenja plana upravljanja, vri se njegovo noveliranje.

Novelirani plan iz stava 1. ovog lana, pored elemenata koje sadri plan upravljanja vodama,
sadri i:

1) rezime promena od dana donoenja plana upravljanja vodama koji se novelira, kao i
produavanja rokova za dostizanje ciljeva ivotne sredine i promene u listama graninih vrednosti
zagaujuih materija u podzemnim vodama;

2) procenu napredovanja u postizanju ciljeva ivotne sredine, kao i kartografski prikaz rezultata
monitoringa za prethodni period i objanjenje za svaki od ciljeva koji nije postignut;

3) razloge zbog kojih planirane mere nisu preduzete;

4) prikaz dodatnih mera za dostizanje utvrenih ciljeva ivotne sredine.

5) prikaz granica kvantifikacije primenjenih metoda analiza i informacije o karakteristikama tih

metoda u odnosu na minimalne kriterijume utvrene propisom kojim se ureuju tehnike
specifikacije za hemijske analize i analize potrebne za monitoring statusa voda;
6) rezultate i uticaje mera preduzetih radi spreavanja hemijskog zagaenja povrinskih voda.

Plan iz stava 2. ovog lana donosi se po postupku i na nain donoenja plana upravljanja vodama.

Odstupanja od utvrenih rokova za realizaciju plana upravljanja vodama

lan 36
Ako se u toku realizacije plana upravljanja vodama, monitoringom ili na drugi nain utvrdi da se,
zbog promena vodnog tela usled ovekovog delovanja ili vie sile, za pojedina vodna tela ne mogu
u planiranom roku i na planirani nain ostvariti ciljevi koji se odnose na postizanje dobrog stanja ili
dobrog ekolokog potencijala, organ nadlean za donoenje tog plana, nalae sledee mere:

1) ispitivanje uzroka koji su doveli do takvog stanja;

2) preispitivanje vaeih dozvola i licenci, izdatih u skladu sa ovim zakonom;

3) razmatranje programa monitoringa i vrenje njegovih izmena;

4) usvajanje dodatnih mera za postizanje utvrenih ciljeva.

Organ nadlean za donoenje plana upravljanja vodama, uz prethodno pribavljenu saglasnost

Ministarstva i ministarstva nadlenog za poslove zatite ivotne sredine, po sprovedenom
postupku iz stava 1. ovog lana, moe za pojedina vodna tela, utvrditi da se:

1) produi rok za postizanje ciljeva, ako bi postizanje ciljeva u predvienim rokovima bilo tehniki
neizvodljivo, neprimereno skupo, ili prirodni uslovi ne dozvoljavaju blagovremeno poboljanje
statusa vodnog tela;

2) privremeno ne ostvari dobar status voda ili dobar ekoloki potencijal, ako je do pogoranja
stanja dolo usled prirodne katastrofe, odnosno vie sile koju nije bilo mogue predvideti;

3) odrede manje strogi ciljevi ako je vodno telo, usled ljudskih aktivnosti ili prirodnih uslova, tako
promenjeno da bi ostvarivanje zadatih ciljeva bilo neizvodljivo ili neprimereno skupo.

Manje strogi ciljevi iz stava 2. taka 3) ovog lana ne smeju da ugroze postizanje ciljeva koji se
odnose na dobar status povrinskih i podzemnih voda i dobar ekoloki potencijal u drugim vodnim
telima unutar istog vodnog podruja ili podsliva.

Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu

lan 37
Za Strategiju, plan upravljanja vodama i za poseban plan upravljanja vodama obavezna je izrada
strateke procene uticaja na ivotnu sredinu, u skladu sa propisima kojima se ureuje zatita
ivotne sredine.

Uee javnosti u pripremi plana upravljanja vodama

lan 38
Ministarstvo, odnosno javno vodoprivredno preduzee koje priprema plan upravljanja vodama
duno je da obezbedi aktivno uee javnosti u procesu pripreme i donoenja tog plana.

Ministarstvo, odnosno javno vodoprivredno preduzee pisanim putem obavetava Nacionalnu

konferenciju za vode, a putem sredstava javnog informisanja i iru javnost o:

1) poetku pripreme ili noveliranja plana upravljanja vodama, najmanje tri godine pre poetka
perioda na koji se plan odnosi;

2) stanju izrade plana upravljanja vodama i znaajnijim problemima na posmatranom vodnom

podruju, najkasnije dve godine pre poetka perioda na koji se plan odnosi.

Obavetenje o poetku pripreme ili noveliranja plana upravljanja vodama obuhvata okvirni sadraj
plana, konsultacije koje treba izvriti, termine pripreme i usvajanja plana i adresu nadlenog
organa od koga se mogu dobiti dodatne informacije.

Ministarstvo, odnosno javno vodoprivredno preduzee koje je pripremilo plan upravljanja vodama
duno je da nacrt plana objavi, najmanje godinu dana pre poetka perioda na koji se plan odnosi.

Nacrt plana se javno izlae u prostorijama Ministarstva i javnog vodoprivrednog preduzea i na

njihovom veb-sajtu.

Postupak po primedbama
lan 39
Primedbe na dokumenta koja se izlau javnosti dostavljaju se Ministarstvu, odnosno javnom
vodoprivrednom preduzeu, u roku od est meseci od dana kada su ta dokumenta stavljena na
javni uvid.

Ministarstvo, odnosno javno vodoprivredno preduzee duno je da dostavljene primedbe razmotri i

da se o tim primedbama izjasni u roku od 30 dana od dana njihovog prijema.

Program mera
lan 40
Radi ostvarivanja ciljeva utvrenih Strategijom, planom upravljanja vodama za vodna podruja iz
lana 27. stav 1. ovog zakona i planom upravljanja vodama za sliv reke Dunav, Vlada, na predlog
Ministarstva, donosi program mera.

Program mera iz stava 1. ovog lana naroito sadri mere koje se odnose na:

1) ureenje vodotoka i zatitu od tetnog dejstva voda;

2) ureenje i korienje voda;

3) zatitu voda.

Mere koje se odnose na ureenje vodotoka i zatitu od tetnog dejstva voda su mere koje se
odnose na:

1) ureenje vodotoka i zatitu od poplava;

2) zatitu od erozije i bujica;

3) zatitu od unutranjih voda;

4) potreban obim izgradnje vodnih objekata i prioritete njihove realizacije.

Mere koje se odnose na ureenje i korienje voda su mere koje se odnose na:

1) ouvanje vodnih koliina, ukljuujui i mere kontrole zahvaenih koliina;

2) vetako obogaivanje ili poveanje zapremine podzemnih izdani, ukljuujui i mere kontrole
koliina i kvaliteta voda korienih u te svrhe;

3) obezbeivanje da hidromorfoloki uslovi vodnih tela budu u skladu sa postizanjem zahtevanog

ekolokog statusa ili dobrog ekolokog potencijala vetakih i znaajno izmenjenih vodnih tela;

4) racionalno i ekonomski isplativo korienje voda;

5) povraaj trokova korienja voda.

Mere koje se odnose na zatitu voda su mere:

1) kojima se kvalitet voda titi i unapreuje, ukljuujui i dodatne mere za postizanje ciljeva
utvrenih u Strategiji;

2) koje su utvrene propisima iz oblasti zatite ivotne sredine, prirode i zdravlja;

3) koje su utvrene propisima iz oblasti poljoprivrede, ribarstva i drugo;

4) koje se odnose na preokret trendova koncentracije zagaujuih supstanci, grupa zagaujuih

supstanci ili indikatora zagaenja u telu ili grupi tela podzemne vode;

5) za spreavanje unosa svih hazardnih supstanci u podzemne vode, mere neophodne za

ogranienje unosa ostalih zagaujuih supstanci u podzemne vode tako da unosi ne uzrokuju
pogoranje kvaliteta ili znaajne i stalne uzlazne trendove koncentracija zagaujuih materija u
podzemnim vodama, osim kada je drugaije ureeno posebnim propisom.

Pored mera iz stava 2. ovog lana, program mera moe da sadri i druge mere, kojima se
obezbeuje smanjenje nepovoljnog uticaja na vode i akvatini i priobalni ekosistem, podstie
racionalno korienje i zatita voda, sprovodi edukacija stanovnitva, vri struni i
naunoistraivaki rad u oblasti voda i drugo.

Za vodno telo podzemnih voda koje je klasifikovano kao telo dobrog hemijskog statusa u sluaju
kada su prekoraene granine vrednosti zagaujuih supstanci na jednom ili vie mernih mesta u
skladu sa propisom kojim se utvruju parametri ekolokog i hemijskog statusa povrinskih voda i
hemijskog i kvantitativnog statusa podzemnih voda, program mera moe da sadri i druge mere,
kojima se obezbeuje zatita ekvatinih i kopnenih ekosistema i ljudske upotrebe podzemnih voda
koji su zavisni od datog dela tela podzemne vode predstavljenog tim mernim mestima.

Vlada vri preispitivanje programa mera i po potrebi noveliranje svake este godine, raunajui od
dana njegovog donoenja.

Poseban plan upravljanja vodama

lan 41
Za realizaciju Strategije moe se, pored plana upravljanja vodama, za pojedina pitanja upravljanja
vodama, ili za podslivove iz lana 27. ovog zakona, kao delova vodnog podruja, doneti poseban
plan upravljanja vodama, koji naroito sadri: razloge donoenja, obuhvaeni prostor, prikaz
radova i mera iz plana upravljanja vodama iji je deo prostor obuhvaen posebnim planom,
detaljnije analize i predloge radova i mera kojima se poseban plan izvrava.

Za podslivove koji se nalaze na teritoriji dva vodna podruja donosi se jedan poseban plan
upravljanja vodama.

Vlada, a na teritoriji autonomne pokrajine nadleni organ autonomne pokrajine, donosi poseban
plan iz st. 1. i 2. ovog lana, za period od est godina.

Poseban plan upravljanja vodama priprema javno vodoprivredno preduzee.

Poseban plan upravljanja vodama mora biti u skladu sa planom upravljanja vodama na vodnom
podruju na kome se vodotok, odnosno podsliv nalazi.

Ministar blie propisuje sadrinu plana iz stava 1. ovog lana.

3.3. Godinji program upravljanja vodama

lan 42
Godinji program upravljanja vodama (u daljem tekstu: godinji program) je planski dokument
kojim se odreuju vodni objekti, vrsta i obim radova, odnosno poslova koji se finansiraju u periodu
za koji se godinji program donosi, visina sredstava za realizaciju radova, odnosno poslova, visina
uea i druga pitanja vezana za izgradnju, rekonstrukciju, sanaciju i odravanje vodnih objekata i
za obavljanje poslova koji se, u smislu ovog zakona, smatraju poslovima od opteg interesa.

Godinji program mora biti u skladu sa Strategijom i planom upravljanja vodama.

Vlada, a na teritoriji autonomne pokrajine nadleni organ autonomne pokrajine, donosi godinji
program.

4. Vodna delatnost
Pojam
lan 43
Vodna delatnost jeste delatnost od opteg interesa.

Vodna delatnost obuhvata:

1) ureenje vodotoka i zatitu od tetnog dejstva voda;

2) ureenje i korienje voda;

3) zatitu voda od zagaivanja.

Vodna delatnost obavlja se na nain kojim se obezbeuje odrivo korienje voda, titi i poboljava
akvatini i priobalni ekosistem, smanjuju nepovoljni uticaji poplava i sua i smanjuju tetne
posledice globalnih klimatskih promena.

4.1. Ureenje vodotoka i zatita od tetnog dejstva voda

4.1.1. Ureenje vodotoka
lan 44
Ureenje vodotoka, u smislu ovog zakona, obuhvata:

1) izgradnju i odravanje vodnih objekata za ureenje vodotoka;

2) izvoenje radova na odravanju stabilnosti obala i korita vodotoka i poveavanju, odnosno

odravanju njegove propusne moi za vodu, led i nanos.

4.1.2. Zatita od tetnog dejstva voda

Zatita od tetnog dejstva voda i upravljanje rizicima
lan 45
Zatita od tetnog dejstva voda obuhvata mere i radove za zatitu od poplava spoljnim i
unutranjim vodama i od leda (u daljem tekstu: zatita od poplava), zatitu od erozije i bujica i
otklanjanje posledica takvog delovanja voda.

Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave obezbeuju zatitu od

tetnog dejstva voda, u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonima.

Upravljanje rizicima od tetnog dejstva voda obuhvata: izradu preliminarne procene rizika od
poplava, izradu i sprovoenje planova upravljanja rizicima od poplava, opteg i operativnih planova
odbrane od poplava, sprovoenje redovne i vanredne odbrane od poplava i zatitu od erozije i
bujica.

Ugroeno podruje
lan 46
Radi obezbeenja zatite od tetnog dejstva voda utvruju se u ugroena podruja i to:

1) podruje koje je ugroeno usled poplava (u daljem tekstu: poplavno podruje);

2) podruje koje je ugroeno usled erozije vodom (u daljem tekstu: eroziono podruje).

Preliminarna procena rizika od poplava

lan 47
Preliminarna procena rizika od poplava izrauje se za teritoriju Republike Srbije i naroito sadri:

1) karte vodnih podruja u odgovarajuoj razmeri, sa unetim granicama podslivova, sa prikazom

topografije i naina korienja zemljita;

2) opis poplava iz prolosti koje su imale znaajnije tetne posledice na zdravlje ljudi, ivotnu
sredinu, kulturno naslee i privredne aktivnosti i verovatnou pojave slinih dogaaja u budunosti,
koje bi mogle imati sline posledice;

3) procenu potencijalnih tetnih posledica buduih poplava na zdravlje ljudi, ivotnu sredinu,
kulturno naslee i privredne aktivnosti, uzimajui u obzir topografske, hidroloke i geomorfoloke
karakteristike i poloaj vodotoka, ukljuujui poplavna podruja, efekat postojeih objekata za
odbranu od poplava, poloaj naseljenih mesta i industrijskih zona, planove dugoronog razvoja i
klimatske promene od uticaja na pojavu poplava.

Preliminarnu procenu rizika od poplava izrauje Ministarstvo.

Preispitivanje, a po potrebi noveliranje preliminarne procene rizika od poplava vri Ministarstvo, po

isteku est godina od dana njene izrade.

Ministar utvruje metodologiju za izradu preliminarne procene rizika od poplava.

Karte ugroenosti i karte rizika od poplava

lan 48
Karta ugroenosti i karta rizika od poplava izrauje se za poplavna podruja na kojima postoje ili
se mogu javiti znaajni rizici od poplava.

Karta ugroenosti od poplava sadri podatke o granicama poplavnog podruja za poplave

razliitog povratnog perioda, dubini ili nivou vode i, po potrebi, brzini ili protoku vode.

Karta rizika od poplava sadri podatke o moguim tetnim posledicama poplava na zdravlje ljudi,
ivotnu sredinu, kulturno naslee, privrednu aktivnost i druge informacije od znaaja za upravljanje
rizikom od poplava.

Kartu ugroenosti i kartu rizika od poplava izrauje javno vodoprivredno preduzee.

Preispitivanje, a po potrebi noveliranje karte ugroenosti i karte rizika od poplava vri javno
vodoprivredno preduzee, po isteku est godina od dana njihove izrade.

Granice poplavnih podruja unose se i u prostorne (prostorni plan jedinice lokalne samouprave,
prostorni plan podruja posebne namene i regionalni prostorni plan) i urbanistike (plan generalne
regulacije, generalni urbanistiki plan i plan detaljne regulacije) planove, a katastarske parcele u
tim zonama vode se u vodnom informacionom sistemu.
Ministar utvruje metodologiju za izradu karata iz stava 1. ovog lana.

Plan upravljanja rizicima od poplava

lan 49
Planom upravljanja rizicima od poplava obezbeuje se upravljanje rizicima smanjivanjem moguih
tetnih posledica poplava na zdravlje ljudi, ivotnu sredinu, kulturno naslee i privrednu aktivnost.

Plan iz stava 1. ovog lana donosi se za teritoriju Republike Srbije i za vodna podruja.

Plan iz stava 1. ovog lana izrauje se na osnovu karte ugroenosti i karte rizika od poplava, po
metodologiji koja sadri: ciljeve upravljanja rizicima od poplava i mere za njihovo postizanje,
prioritete i nain sprovoenja plana upravljanja rizicima od poplava, nadlena pravna lica i sredstva
potrebna za sprovoenje plana upravljanja rizicima od poplava, nain usklaivanja sa planom
upravljanja vodama i ukljuenje javnosti.

Donoenje plana upravljanja rizicima od poplava

lan 50
Plan upravljanja rizicima od poplava donosi se po postupku i na nain donoenja plana upravljanja
vodama.

Preispitivanje i noveliranje plana upravljanja rizicima od poplava

lan 51
Preispitivanje i noveliranje plana upravljanja rizicima od poplava za teritoriju Republike Srbije vri
Ministarstvo, a za vodno podruje javno vodoprivredno preduzee, po isteku est godina od dana
njegovog donoenja.

Donoenje noveliranog plana upravljanja rizicima od poplava sprovodi se po postupku za

donoenje plana upravljanja rizicima od poplava.

4.1.2.1. Zatita od poplava

Mere i radovi
lan 52
Radi zatite od poplava, obezbeuje se planiranje, izgradnja, rekonstrukcija, sanacija, odravanje i
upravljanje vodnim objektima za zatitu od poplava i vodnim objektima za odvodnjavanje, ureenje
vodotoka, zatita i unapreenje prirodnih retenzionih prostora i izvoenje drugih preventivnih
radova i mera, sprovoenje odbrane od poplava i izvoenje radova na otklanjanju posledica
poplava, i to: hitnih interventnih radova na vodnim objektima i koritu za veliku vodu tokom i
neposredno nakon sprovoenja odbrane od poplava.

Mere i radovi iz stava 1. ovog lana mogu se sprovoditi i izvan ugroenog podruja ako se time
smanjuje tetno dejstvo voda.

Merama i radovima iz st. 1. i 2. ovog lana ne smeju se pogoravati uslovi zatite od poplava
nizvodno i uzvodno od mesta na kome su mere i radovi preduzeti.

Odbrana od poplava
lan 53
Odbrana od poplava obuhvata odbranu od velikih voda (spoljnih i unutranjih) i nagomilavanja
leda.

Odbrana od poplava moe biti redovna i vanredna.

Odbrana od poplava se proglaava:

1) na renoj deonici, kada vodostaj dostigne kote propisane operativnim planom odbrane od
poplava, a oekuje se dalji porast vodostaja, kada su u zavisnosti od uslova stvaranja, pokretanja i
nagomilavanja leda ispunjeni kriterijumi propisani operativnim planom, ili kada su zatitni objekti
ugroeni usled dugotrajno visokih vodostaja;

2) na podruju hidromelioracionog sistema kada su ispunjeni kriterijumi i uslovi utvreni

operativnim planom.

3) (brisana)

Odbranu od poplava organizuje na vodama I reda i na sistemima za odvodnjavanje u javnoj svojini

javno vodoprivredno preduzee, a na vodama II reda odbranu od poplava organizuje i sprovodi
jedinica lokalne samouprave, u skladu sa optim planom za odbranu od poplava i operativnim
planom za odbranu od poplava.

Odbranu od poplava na vodama I reda i na sistemima za odvodnjavanje u javnoj svojini sprovodi

javno vodoprivredno preduzee i pravno lice koje ima licencu za obavljanje poslova iz lana 112.
stav 1. ta. 3) do 8) za odreeno podruje, odnosno vodnu jedinicu ili deo vodne jedinice (sektor,
deonica, hidromelioracioni sistem).

Pravno lice koje sprovodi odbranu od poplava na odreenom podruju vri i odravanje i stara se o
funkcionisanju zatitnih i regulacionih vodnih objekata i hidromelioracionih sistema na tom
podruju, prati stanje tih objekata i izvodi sanacione radove i hitne intervencije na tim objektima.

Opti plan za odbranu od poplava

lan 54
Opti plan za odbranu od poplava (u daljem tekstu: opti plan) donosi se za vode I i II reda i za
unutranje vode.

Opti plan iz stava 1. ovog lana priprema Ministarstvo, a donosi Vlada, za period od est godina.

Opti plan naroito sadri: mere koje se moraju preduzeti preventivno i u periodu nailaska velikih
voda (spoljnih i unutranjih) i pojave leda na vodotoku; nain institucionalnog organizovanja
odbrane od poplava; dunosti, odgovornosti i ovlaenja rukovodilaca odbrane, institucija i drugih
lica nadlenih za odbranu od poplava; nain osmatranja i evidentiranja hidrolokih i drugih
podataka; prognozu pojava i obavetavanje.

Opti plan dostavlja se organu dravne uprave nadlenom za vanredne situacije.

Operativni plan za odbranu od poplava

lan 55
Operativni plan za odbranu od poplava (u daljem tekstu: operativni plan) donosi se za:

1) vode I reda i unutranje vode;

2) vode II reda.

Operativni plan iz stava 1. taka 1) ovog lana izrauje se:

1) za vode I reda, po vodnim podrujima, i obuhvata vodotoke na kojima postoje zatitni vodni
objekti u javnoj svojini, kao i poteze vodotoka na kojima ti objekti ne postoje, ako se na vodotoku
moe blagovremeno sprovesti odbrana od poplava i da je to tehniki i ekonomski opravdano;

2) za unutranje vode, po melioracionim podrujima na kojima su izgraeni sistemi zatite od

unutranjih voda u javnoj svojini.

Operativni plan iz stava 2. ovog lana sadri podatke potrebne za operativno sprovoenje odbrane
od poplava, a naroito:

1) za vode I reda: vodne jedinice, sektore i deonice vodotoka, pravno lice nadleno za
organizovanje i sprovoenje odbrane od poplava, imena rukovodilaca odbrane od poplava i drugih
odgovornih lica, zatitne vodne objekte na kojima se sprovodi odbrana od poplava, tiena
poplavna podruja i kriterijume za proglaenje redovne i vanredne odbrane od poplava od spoljnih
voda i nagomilavanja leda, pregled hidrolokih i meteorolokih stanica i punktova za osmatranje
ledenih pojava;

2) za unutranje vode: vodne jedinice, hidromelioracione sisteme na kojima se sprovodi odbrana

od poplava, pravno lice nadleno za organizovanje i sprovoenje odbrane od poplava, imena
rukovodilaca odbrane od poplava i drugih odgovornih lica i kriterijume i uslove za proglaenje
redovne i vanredne odbrane od poplava od unutranjih voda.

Operativni plan iz stava 2. ovog lana priprema javno vodoprivredno preduzee, u skladu sa
optim planom, a donosi Ministarstvo za teritoriju Republike Srbije, najkasnije do 31. decembra
tekue godine za narednu godinu.

Operativni plan za vode II reda donosi nadleni organ jedinice lokalne samouprave, uz pribavljeno
miljenje javnog vodoprivrednog preduzea.

Operativni plan iz stava 5. ovog lana naroito sadri: podatke potrebne za operativno sprovoenje
odbrane od poplava, kriterijume za proglaavanje odbrane od poplava, imena rukovodilaca i nazive
subjekata odbrane od poplava, nain uzbunjivanja i obavetavanja.

Operativni plan donose i pravna lica ija je imovina ugroena poplavama.

Operativni plan iz st. 5. i 7. ovog lana donosi se, u skladu sa optim planom i operativnim planom
za vode I reda, za period od jedne godine, najkasnije 30 dana od dana donoenja operativnog
plana za vode I reda.

Operativni planovi iz stava 1. ovog lana dostavljaju se organu dravne uprave nadlenom za
vanredne situacije.

Obaveze pravnog lica koje koristi brane sa akumulacionim i retenzionim

basenima
lan 56
Pravno lice koje koristi brane sa akumulacionim i retenzionim basenima, duno je da ih odrava i
koristi na nain kojim se obezbeuje prihvatanje poplavnih talasa.

Lice iz stava 1. ovog lana duno je da, u periodu van odbrane od poplava, dostavlja republikoj
organizaciji nadlenoj za hidrometeoroloke poslove, javnom vodoprivrednom preduzeu i licu
odreenom operativnim planom za odbranu od poplava, podatke o stanju i stepenu napunjenosti
akumulacionih basena nedeljno, a u periodu redovne i vanredne odbrane od poplava
svakodnevno.

Privremena zabrana saobraaja

lan 57
U sluaju opasnosti od poplava ministar nadlean za poslove saobraaja, na predlog ministra,
moe na ugroenom podruju privremeno zabraniti drumski, elezniki ili vodni saobraaj.
O privremenoj zabrani iz stava 1. ovog lana obavetava se ministarstvo nadleno za unutranje
poslove.

Izgradnja objekata saobraajne infrastrukture

lan 58
Objekti saobraajne infrastrukture moraju se graditi tako da:

1) na ugroenim deonicama vodotoka predstavljaju lokalizacione odbrambene linije;

2) formiraju posebne kasete kojima se uticaj eventualnog proboja glavnih zatitnih vodnih objekata
prostorno ograniava;

3) ne remete protok voda, nanosa i leda i potuju uslove plovidbe.

Mere i radovi za razbijanje leda

lan 59
Ako se, zbog nagomilavanja leda, stvore ledene barijere koje mogu prouzrokovati poplave ili ako
usled pokretanja leda u rekama doe ili moe doi do oteenja zatitnih vodnih objekata i drugih
objekata, u koritu i priobalju preduzimaju se mere i radovi za razbijanje leda, utvreni optim i
operativnim planom.

Radi zatite od oteenja mostova, prelaza preko vodotoka, vodnih, plovnih i drugih objekata i
postrojenja vlasnik, odnosno korisnik tih objekata i postrojenja duan je da preduzme mere i
radove iz stava 1. ovog lana.

Dunost obavetavanja
lan 60
Lice odreeno operativnim planom obavetava, u skladu sa zakonom kojim se ureuju vanredne
situacije, nadleni organ o potrebi proglaenja vanredne situacije ako:

1) postoji opasnost da najavljena hidroloka situacija znatno prevazie uslove vanredne odbrane
od poplava;

2) stanje zatitnih vodnih objekata i ljudski i materijalni potencijal nisu dovoljni za efikasnu odbranu
od poplava.

4.1.2.2. Zatita od tetnog dejstva erozije i bujica

Odreivanje erozionog podruja
lan 61
Ministar, ministar nadlean za poslove poljoprivrede, ministar nadlean za poslove uma, ministar
nadlean za poslove zatite ivotne sredine i za prirodne resurse utvruju:

1) kriterijume za odreivanje erozionog podruja;

2) metodologiju za izradu karte erozije za teritoriju Republike Srbije.

Ministarstvo, ministarstvo nadleno za poslove poljoprivrede, ministarstvo nadleno za poslove

uma i ministarstvo nadleno za poslove zatite ivotne sredine i prirodne resurse izrauju kartu
erozije za teritoriju Republike Srbije.

Vlada, na predlog Ministarstva, ministarstva nadlenog za poslove poljoprivrede, ministarstva

nadlenog za poslove uma i ministarstva nadlenog za poslove zatite ivotne sredine i prirodne
resurse, odreuje eroziono podruje, njegove granice i uslove za korienje erozionog podruja.

Granice erozionog podruja unose se u plan upravljanja vodama, plan upravljanja rizicima od
poplava, program razvoja umarstva, plan razvoja umskog podruja, poljoprivredne osnove i u
prostorne (prostorni plan jedinice lokalne samouprave, prostorni plan podruja posebne namene i
regionalni prostorni plan) i urbanistike planove (plan generalne regulacije, generalni urbanistiki
plan i plan detaljne regulacije).

Ministarstvo, ministarstvo nadleno za poslove poljoprivrede, ministarstvo nadleno za poslove

uma i ministarstvo nadleno za poslove zatite ivotne sredine i prirodne resurse vre
preispitivanje karte erozije za teritoriju Republike Srbije po isteku est godina od dana njene
izrade, a noveliranje po isteku deset godina od dana njene izrade.

Jedinica lokalne samouprave je duna da, za potrebe noveliranja plana upravljanja vodama,
evidentira sve pojave i radove koji mogu da utiu na promenu stanja erozije i bujica i da podatke o
tome dostavlja javnom vodoprivrednom preduzeu jednom godinje.

Radovi i mere
lan 62
Radi spreavanja i otklanjanja tetnog dejstva erozije i bujica sprovode se preventivne mere, grade
i odravaju vodni objekti za zatitu od erozije i bujica i izvode zatitni radovi.

Preventivnim merama smatraju se naroito:

1) zabranjene radnje: pustoenje, krenje i neplanska ista sea uma; ogoljavanje povrina;
neplansko preoravanje livada, panjaka i neobraenih povrina; zatrpavanje izvora i
nekontrolisano sakupljanje i odvoenje tih voda; izgradnja objekata bez odgovarajue planske i
projektne dokumentacije; vaenje renih nanosa sa dna ili padina, osim za potrebe obezbeenja
propusne sposobnosti korita vodotoka; izgradnja objekata koji bi mogli da ugroze stabilnost
zemljita; druge radnje kojima se pospeuje erozija i stvaranje bujica;

2) korienje poljoprivrednog i drugog zemljita u skladu sa zahtevima antierozionog ureenja

zemljita.

Zatitnim radovima, u smislu ovog zakona, smatraju se biotehniki i bioloki zatitni radovi, i to:
poumljavanje; gajenje i odravanje zatitne vegetacije; krenje rastinja; zatravljivanje; terasiranje,
podizanje vonjaka i vetakih livada; melioracija panjaka; ienje korita i drugi slini radovi.

lan 63
(Brisano)

Obaveza izvoenja radova i mera

lan 64
Vlasnici i korisnici zemljita na erozionom podruju duni su da izvode radove i preduzimaju mere
za zatitu od erozije i bujica u skladu sa planom upravljanja vodama i uslovima za korienje
erozionog podruja.

Ako je za izgradnju objekta propisano izvoenje radova i mera za zatitu od erozije i bujica, pravno
lice koje gradi taj objekat duno je da te radove i mere izvede na nain predvien tehnikom
dokumentacijom, pre dobijanja upotrebne dozvole za taj objekat.

Osmatranje i merenje
lan 65
Republika Srbija obezbeuje osmatranje i merenje prirodnih pojava koje se odnose na zatitu od
tetnog dejstva voda.

Osmatranje i merenje iz stava 1. ovog lana vri republika organizacija nadlena za

hidrometeoroloke poslove i druga pravna lica odreena u operativnom planu.

Podaci o osmatranjima i merenjima prirodnih pojava iz stava 1. ovog lana su javni.

4.2. Ureenje i korienje voda

4.2.1. Ureenje voda
lan 66
Ureenje voda, u smislu ovog zakona, je skup mera i radova na ouvanju i regulisanju vodenih
koliina kojima se:

1) obezbeuje kvantitativna, prostorna i vremenska raspodela voda za snabdevanje vodom za pie

stanovnitva, industrije i drugih korisnika;

2) obezbeuje dobro stanje akvatinih i priobalnih ekosistema;

3) poveava koliina vode u vodotocima u malovodnom periodu;

4) obezbeuju uslovi za posebno korienje voda.

4.2.2. Korienje voda

Opte korienje voda

lan 67
Opte korienje voda podrazumeva korienje voda bez prethodnog tretmana, odnosno bez
upotrebe posebnih ureaja (pumpe, natege i drugo) ili izgradnje vodnih objekata, i to za:

1) pie;

2) napajanje stoke u domainstvu;

3) sanitarno-higijenske potrebe;

4) rekreaciju, ukljuujui i kupanje;

5) gaenje poara;

6) plovidbu.

Organ jedinice lokalne samouprave, po prethodno pribavljenom miljenju javnog vodoprivrednog

preduzea, odreuje mesto i nain korienja vode za namene iz stava 1. taka 4) ovog lana.

Posebno korienje voda

lan 68
Svako korienje voda koje ne predstavlja opte korienje voda jeste posebno korienje voda.

Pravo na posebno korienje voda stie se vodnom dozvolom, a ako se posebno korienje voda
vri po osnovu koncesije, i u skladu sa ugovorom kojim se ureuje koncesija.

Privremeno ogranienje prava na posebno korienje voda

 lan 69
Ministarstvo, a na teritoriji autonomne pokrajine nadleni organ autonomne pokrajine, moe
privremeno ograniiti pravo na posebno korienje voda:

1) ako je usled prirodnih pojava dovedeno u pitanje obezbeivanje koliina vode ili ugroen njen
kvalitet, prirodna ravnotea akvatinih i priobalnih ekosistema ili smanjena bezbednost od tetnog
dejstva vode;

2) u sluaju veeg oteenja vodnih objekata, zbog ega je potrebna njihova rekonstrukcija;

3) ako se voda ne koristi racionalno i ekonomino, u skladu sa ugovorom o koncesiji, odnosno

vodnom dozvolom;

4) ako korienje voda ima za posledicu njeno zagaenje i ugroavanje vodnih i priobalnih
ekosistema;

5) u drugim sluajevima, koji za posledicu imaju nedostatak vode ili smanjenu bezbednost od
tetnog dejstva vode.

Status objekata po prestanku prava na posebno korienje voda

lan 70
Imalac prava na posebno korienje voda duan je da, po prestanku tog prava, objekte koji su
izgraeni radi ostvarivanja tog prava, ukloni o svom troku, u roku od godinu dana.

Ako imalac prava u roku iz stava 1. ovog lana ne ukloni objekat, njegovo uklanjanje e izvriti
javno vodoprivredno preduzee, na teret lica iz stava 1. ovog lana.

Ako se objekat iz stava 1. ovog lana moe koristiti za zatitu od tetnog dejstva voda, korienje
voda, zatitu kvaliteta voda ili za ouvanje ekosistema, postaje javna svojina.

U sluaju iz stava 3. ovog lana Ministarstvo, a na teritoriji autonomne pokrajine nadleni organ
autonomne pokrajine, duan je da 30 dana pre isteka prava na posebno korienje voda steenog
na osnovu vodne dozvole, obavesti imaoca tog prava o mogunosti korienja tog objekta za
namene iz stava 3. ovog lana, ime prestaje njegova obaveza uklanjanja tog objekta.

Namena, uslovi i prioriteti u korienju voda

lan 71
Korienje voda, u smislu ovog zakona, obuhvata korienje:

1) povrinskih i podzemnih voda za snabdevanje vodom za pie, sanitarno-higijenske potrebe, za

potrebe industrije i druge namene;

2) vode za navodnjavanje;

3) vodnih snaga za proizvodnju elektrine energije i pogon ureaja;

4) vode za ribnjake;

5) vode za plovidbu;

6) vode za sport, rekreaciju i turizam.

Korienje voda iz stava 1. ovog lana vri se u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonima.

Voda se mora koristiti racionalno i ekonomino.

Svaki korisnik je duan da vodu koristi na nain kojim se ne uskrauje pravo korienja voda
drugim licima i ne ugroavaju ciljevi ivotne sredine.

Korienje voda za snabdevanje stanovnitva vodom za pie, sanitarno-higijenske potrebe,

napajanje stoke i odbranu zemlje ima prioritet nad korienjem voda za ostale namene.

4.2.2.1. Snabdevanje vodom

Korienje vode pogodne za pie
lan 72
Podzemne vode sa kvalitetom pogodnim za pie i vode sa javnih izvora koriste se samo za:
snabdevanje vodom stanovnitva, sanitarno-higijenske potrebe, napajanje stoke, za potrebe
industrije koja zahteva visokokvalitetnu vodu (prehrambena, farmaceutska i drugo) i potrebe malih
potroaa (ispod 1 l/s).

Vode koje su planom upravljanja vodama odreene za pie ne mogu se koristiti za druge svrhe,
izuzev za gaenje poara, niti na nain koji bi nepovoljno uticao na koliinu i svojstva vode.

Identifikacija vodnih tela i njihova zatita

lan 73
Radi trajnog obezbeivanja uslova za korienje vode i zatite njenog kvaliteta, javno
vodoprivredno preduzee duno je da na svakom vodnom podruju identifikuje vodna tela
podzemnih i povrinskih voda koja se koriste ili se mogu koristiti za ljudsku potronju u budunosti,
u prosenoj koliini vode veoj od 10 m3/dan ili za snabdevanje vodom za pie vie od 50
stanovnika.

Podruja na kojima se nalaze vodna tela iz stava 1. ovog lana moraju biti zatiena od namernog
ili sluajnog zagaivanja i drugih uticaja koji mogu nepovoljno uticati na izdanost izvorita i na
zdravstvenu ispravnost vode.

Podruja iz stava 1. ovog lana unose se u registar zatienih oblasti.

Obaveza kontrole kvaliteta i kvantiteta vode

lan 74
Javno preduzee, odnosno drugo pravno lice koje obavlja poslove snabdevanja vodom duno je
da:

1) postavi ureaje i obezbedi stalno i sistematsko registrovanje koliina vode i nivo podzemne
vode i ispitivanje kvaliteta vode na vodozahvatu;

2) preduzima mere za obezbeenje zdravstvene ispravnosti vode za pie;

3) preduzima mere za obezbeenje tehnike ispravnosti ureaja.

Pravno lice, odnosno preduzetnik koje koristi vodu u procesu rada ili proizvodnje duno je da
obezbedi stalno i sistematsko registrovanje koliina vode, nivo podzemne vode i ispitivanje
kvaliteta vode na vodozahvatu.

Lice iz st. 1. i 2. ovog lana duno je da podatke o merenjima koliine i kvaliteta vode na
vodozahvatu dostavlja Ministarstvu i javnom vodoprivrednom preduzeu, najmanje jedanput
godinje.

Javno vodoprivredno preduzee podatke iz stava 3. ovog lana unosi u vodni informacioni sistem.
 Zdravstvena ispravnost i kvalitet vode
lan 75
Voda za pie mora ispunjavati uslove u pogledu zdravstvene ispravnosti.

Voda za kupanje mora da ispunjava uslove u pogledu ispravnosti i kvaliteta.

Ministar nadlean za poslove zdravlja blie propisuje uslove u pogledu zdravstvene ispravnosti
vode za pie i uslove u pogledu kvaliteta vode za kupanje.

Vodna tela i izvorita za regionalno snabdevanje vodom za pie

lan 76
Vodna tela, odnosno izvorita koja slue za regionalno snabdevanje vodom za pie su dobra od
opteg interesa.

Vodna tela i granice izvorita iz stava 1. ovog lana odreuje Vlada.

Izvorita iz stava 1. ovog lana upisuju se u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na
njima.

Zone sanitarne zatite izvorita za snabdevanje vodom za pie

lan 77
Na podrujima koja se koriste kao izvorita za snabdevanje vodom za pie odreuju se tri zone
sanitarne zatite, i to: ira zona zatite, ua zona zatite i zona neposredne zatite.

Zone sanitarne zatite iz stava 1. ovog lana predstavljaju zatienu oblast i odreuju se u skladu
sa hidrolokim, hidrogeolokim i drugim svojstvima zemljita i podslivova, vrstom izvorita i
njegovog okruenja, kapacitetom izvorita i drugim iniocima koji utiu na izdanost izvorita, a
koristi se i odrava na nain koji ne izaziva i ne moe da izazove zagaivanje vode na izvoritu.

Ministar, ministar nadlean za poslove zdravlja i ministar nadlean za poslove zatite ivotne
sredine blie propisuju za koja se izvorita, s obzirom na kapacitet, odreuju zone sanitarne
zatite, kao i nain odreivanja, odravanja i korienja zona sanitarne zatite i sadrinu elaborata
o zonama sanitarne zatite.

Zahtev za odreivanje zona sanitarne zatite podnosi organ jedinice lokalne samouprave na ijoj
se teritoriji nalazi izvorite za koje su elaboratom predviene zone sanitarne zatite.

Ako se zone zatite prostiru na teritoriji vie jedinica lokalne samouprave, zahtev podnosi svaka
jedinica lokalne samouprave za zone zatite na svojoj teritoriji.

Ministar nadlean za poslove zdravlja, donosi reenje o odreivanju zona sanitarne zatite
izvorita iz stava 1. ovog lana, na osnovu elaborata iz stava 4. ovog lana.

Reenje doneto od strane ministra nadlenog za poslove zdravlja iz stava 6. ovog lana je
konano u upravnom postupku i protiv tog reenja moe se pokrenuti upravni spor.

Na osnovu pravosnanog reenja iz stava 6. ovog lana, zone sanitarne zatite unose se u plan
upravljanja vodama, prostorni (prostorni plan jedinice lokalne samouprave, prostorni plan podruja
posebne namene i regionalni prostorni plan) i urbanistiki (plan generalne regulacije, generalni
urbanistiki plan i plan detaljne regulacije) plan.

Merenje koliine i ispitivanje kvaliteta vode na izvoritima

lan 78
Za vodna tela iz kojih se proseno moe zahvatiti vie od 100 m3/dan, a koja su planom
upravljanja vodama namenjena za snabdevanje vodom za pie i za sanitarno-higijenske potrebe u
budunosti, obezbeuje se kontinuirano merenje koliine vode i ispitivanje njenog kvaliteta.

Merenje i ispitivanje iz stava 1. ovog lana vri se prema godinjem programu koji donosi
Ministarstvo.

Merenje iz stava 1. ovog lana vri republika organizacija nadlena za hidrometeoroloke

poslove, a ispitivanje organ uprave nadlean za sprovoenje dravnog monitoringa kvaliteta voda.

Merenje i ispitivanje iz stava 1. ovog lana moe da vri i drugo pravno lice ovlaeno od strane
Ministarstva za obavljanje tih poslova.

Ministar reenjem ovlauje pravno lice iz stava 4. ovog lana, ako ima:

1) akt o dodeli akreditacije od strane nadlenog akreditacionog tela za obavljanje poslova

ispitivanja kvaliteta vode;

2) reference za poslove iz stava 1. ovog lana.

Reenje ministra iz stava 5. ovog lana je konano u upravnom postupku i protiv njega moe se
pokrenuti upravni spor.

Lice iz st. 3. i 4. ovog lana duno je da podatke o koliini i kvalitetu vode dostavlja kvartalno
Ministarstvu, ministarstvu nadlenom za poslove zdravlja, ministarstvu nadlenom za poslove
zatite ivotne sredine, javnom vodoprivrednom preduzeu, a za podzemne vode i ministarstvu
nadlenom za poslove geologije.

Podaci iz stava 1. ovog lana su javni.

Istrani radovi na izvoritu

lan 79
Vode iz izvorita povrinskih voda koje slue za snabdevanje vodom za pie, mogu se koristiti
samo ako je to korienje u skladu sa vodnim bilansom i ako su prethodno obavljeni istrani radovi
u skladu sa ovim zakonom.

Vode iz izvorita podzemnih voda koje slue za snabdevanje vodom za pie, mogu se koristiti
samo ako je to u skladu sa vodnim bilansom i ako su prethodno obavljeni hidrogeoloki istrani
radovi u skladu sa uslovima i nainom izvoenja geolokih istraivanja propisanim zakonom kojim
se ureuju geoloka istraivanja.

Istranim radovima iz st. 1. i 2. ovog lana smatraju se radovi koji obuhvataju utvrivanje rezervi,
izdanosti i kvaliteta vode na odreenom izvoritu.

Obim i vrstu istranih radova iz stava 1. ovog lana Ministarstvo utvruje reenjem.

Obim i vrstu istranih radova iz stava 2. ovog lana ministarstvo nadleno za poslove detaljnih
geolokih istraivanja utvruje reenjem.

Reenje iz st. 4. i 5. ovog lana je konano u upravnom postupku i protiv njega se moe pokrenuti
upravni spor.

Obaveze izvoaa istranih i drugih radova

lan 80
Ako se prilikom buenja i istranih radova u rudarstvu ili prilikom izvoenja rudarskih i drugih
radova naie na vodonosni sloj, izuzev potpovrinskog vodonosnog sloja, izvoa radova duan je
da bez odlaganja preduzme mere radi spreavanja zagaivanja podzemnih voda i da o
vodonosnom sloju i preduzetim merama obavesti Ministarstvo i ministarstvo nadleno za poslove
geolokih istraivanja.

Ako Ministarstvo obavesti izvoaa radova da se vode iz vodonosnog sloja nee odmah koristiti,
izvoa radova je duan da o svom troku zatvori buotinu.

Bunari i buotine sa slobodnim isticanjem vode moraju biti opremljeni ureajima za regulisanje
isticanja vode i zatitu voda od zagaivanja.

Obezbeivanje minimalnog odrivog protoka

lan 81
Prilikom zahvatanja voda iz vodotoka, odnosno akumulacija, mora se nizvodno od vodozahvata
obezbediti minimalni odrivi protok, uzimajui u obzir, naroito: hidroloki reim vodotoka i
karakteristike vodotoka sa aspekta korienja voda i zatite voda, stanje akvatinog i priobalnog
ekosistema.

Ministar i ministar nadlean za poslove zatite ivotne sredine blie propisuju nain i merila za
odreivanje minimalnog odrivog protoka.

4.2.2.2. Korienje vode za navodnjavanje

Uslovi za korienje vode
lan 82
Podzemne vode prve izdani mogu se koristiti za navodnjavanje poljoprivrednog zemljita ukoliko
su ispunjeni sledei uslovi:

1) da se tim korienjem ne uskrauje pravo na korienje vode za prioritetne namene iz lana 71.
stav 5 ovog zakona;

2) da ne postoji mogunost zahvata iz povrinskih voda i

3) da postoji dobra raspoloivost resursa podzemnih voda.

Korienje voda za navodnjavanje poljoprivrednog ili drugog zemljita vri se u skladu sa uslovima
utvrenim vodnom dozvolom, a ako se korienje vode za navodnjavanje vri po osnovu
koncesije, i u skladu sa ugovorom kojim se ureuje koncesija.

Kvalitet vode
lan 83
Voda koja se koristi za navodnjavanje poljoprivrednih kultura mora da ispunjava uslove u pogledu
kvaliteta, uzimajui u obzir tip zemljita, nain navodnjavanja, kao i poljoprivrednu kulturu.

Ministar blie propisuje uslove u pogledu kvaliteta vode iz stava 1. ovog lana.

4.2.2.3. Korienje vodnih snaga

Uslovi korienja
lan 84
Korienje vodnih snaga za proizvodnju elektrine energije ili za pogon ureaja snagom vode vri
se u skladu sa uslovima utvrenim vodnom dozvolom, a ako se korienje vodnih snaga vri po
osnovu koncesije, i u skladu sa ugovorom kojim se ureuje koncesija.
 Projektovanje i izgradnja objekata i ureaja
lan 85
Projektovanje i izgradnja objekata i ureaja za korienje vodnih snaga vri se tako da se:

1) omogui vraanje vode u vodotok ili druge povrinske vode, posle iskorienja energije;

2) ne umanji postojei obim i ne spreava korienje vode za snabdevanje stanovnitva i drugih

korisnika vodom za pie, navodnjavanje i druge namene, u skladu sa ovim zakonom;

3) ne umanji stepen zatite od tetnog dejstva voda i ne oteava sprovoenje mera te zatite;

4) ne pogoraju uslovi sanitarne zatite i ne utie negativno na stanje ivotne sredine;

5) obezbeuje njihovo vienamensko korienje, sa obaveznom namenom za zatitu od poplava.

4.2.2.4. Korienje voda za plovidbu

lan 86
Voda za plovidbu moe se koristiti pod uslovima koji su odreeni ovim zakonom i posebnim
zakonom.

4.2.2.5. Korienje voda za uzgoj ribe

lan 87
Korienje voda za uzgoj ribe u ribnjaku vri se u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonom.

Toplovodni ribnjaci ne mogu se graditi na mestima na kojima se nalaze ili su planirana izvorita
podzemnih voda, ili na kojima se planira izgradnja vodnih objekata za zatitu od tetnog dejstva
voda.

Zabranjen je uzgoj riba radi komercijalnog izlovljavanja u akumulaciji koja slui za snabdevanje
vodom, kao i kavezni uzgoj riba u hidromelioracionim sistemima za odvodnjavanje i navodnjavanje.

Ribarsko podruje se ne moe ustanoviti na hidromelioracionim sistemima za odvodnjavanje i

navodnjavanje.

Izuzetno od stava 4. ovog lana ribarsko podruje se moe ustanoviti na hidromelioracionim

sistemima za odvodnjavanje i navodnjavanje uz saglasnost ministra nadlenog za poslove
vodoprivrede.

Poribljavanje akumulacija i kanala vri se tako da se ne ugrozi propisani kvalitet voda i opstanak
akvatinih ekosistema.

Pravno, odnosno fiziko lice koje je poribljavanjem akumulacija i kanala ugrozilo propisani kvalitet
vode i opstanak akvatinih ekosistema, snosi trokove vraanja u dobar status povrinske vode.

4.2.2.6. Korienje voda za sport, rekreaciju i turizam

lan 88
Korienje voda za sport, rekreaciju, ukljuujui i kupanje i turizam vri se u skladu sa ovim
zakonom i posebnim zakonima.

Na akumulacijama koje slue za snabdevanje vodom zabranjeno je korienje plovnog objekta sa

motorima sa unutranjim sagorevanjem.
 4.2.3. Vaenje renih nanosa
Plan vaenja renih nanosa
lan 88a
Vaenje renih nanosa vri se sa vodnog zemljita, na lokalitetima gde je to od interesa za
ouvanje ili poboljanje vodnog reima, u obimu koji nee naruiti vodni reim, postojee
korienje podzemnih voda, stabilnost obala i prirodnu ravnoteu akvatinih i priobalnih
ekosistema.

Ministarstvo donosi plan vaenja renih nanosa za period od dve godine.

Ako se vaenje renih nanosa planira na meudravnim i meunarodnim vodnim putevima,

ministarstvo je duno da pre donoenja plana iz stava 2. ovog lana pribavi saglasnost
ministarstva nadlenog za poslove saobraaja.

Plan vaenja renih nanosa sadri naroito: planirane lokacije za vaenje renih nanosa i
planirane koliine renih nanosa za vaenje, lokacije na kojima nije dozvoljeno vaenje renih
nanosa, kao i uslove za vaenje renih nanosa.

Plan vaenja renih nanosa pripremaju javna vodoprivredna preduzea, svako za teritoriju na kojoj
obavlja vodnu delatnost u saradnji sa organom zaduenim za tehniko odravanje vodnih puteva.

Za potrebe donoenja plana iz stava 2. ovog lana, nadleni organ za poslove odravanja dravnih
vodnih puteva, na zahtev javnog vodoprivrednog preduzea, duna je da ustupi bez naknade, u
roku od 30 dana od dana prijema zahteva, postojee kopije morfolokih snimaka i detaljnih
snimaka svih vodotokova, kao i podatke o potrebnim gabaritima vodnih puteva.

Pravo na vaenje renih nanosa

lan 89
Pravo na vaenje renih nanosa stie se vodnom saglasnou, a ako se vaenje renih nanosa
vri po osnovu koncesije, i u skladu sa ugovorom kojim se ureuje koncesija.

Uz zahtev za izdavanje vodne saglasnosti podnosi se:

1) vodni uslovi;

2) projekat vaenja renih nanosa;

3) miljenje organa nadlenog za tehniko odravanje vodnog puta na projekat iz take 2) ovog
stava, kada se vaenje renih nanosa vri na vodnom putu;

4) u sluaju vaenja renih nanosa sa poljoprivrednog zemljita, saglasnost Ministarstva, a za

teritoriju autonomne pokrajine saglasnost nadlenog organa autonomne pokrajine;

5) dokaz o pravu svojine, odnosno pravu korienja ili zakupa vodnog zemljita, sa koga se vri
vaenje;

6) kopija plana parcele;

7) akt nadlenog organa o saglasnosti na studiju o proceni uticaja na ivotnu sredinu, odnosno akt
nadlenog organa kojim utvruje da nije potrebna procena uticaja na ivotnu sredinu.

Obaveze lica koje obavlja vaenje renih nanosa

lan 90
Pravno lice, odnosno preduzetnik moe da obavlja vaenje renih nanosa ako je upisan u
odgovarajui registar za obavljanje te delatnosti.

Lice iz stava 1. ovog lana duno je da:

1) vodi evidenciju o vaenju renih nanosa, koja naroito sadri podatke o lokaciji, vrsti, koliini i
nainu vaenja renih nanosa;

2) podatke iz take 1) ovog stava dostavlja Ministarstvu, a na teritoriji autonomne pokrajine

nadlenom organu autonomne pokrajine i javnom vodoprivrednom preduzeu, najkasnije do 5-og u
mesecu za prethodni mesec;

3) vri geodetsko snimanje lokacije pre i posle vaenja renih nanosa.

Zabrana vaenja renih nanosa

lan 91
Ministar reenjem zabranjuje vaenje renih nanosa ako je:

1) na deonici vodotoka vaenjem nanosa izazvan ili moe biti izazvan poremeaj vodnog reima;

2) dolo do poremeaja stabilnosti renog korita ili vodnog zemljita;

3) naruen dobar ekoloki status.

Reenje iz stava 1. ovog lana je konano u upravnom postupku i protiv tog reenja moe se
pokrenuti upravni spor.

4.3. Zatita voda od zagaivanja

4.3.1. Pojam, granine vrednosti i standardi kvaliteta ivotne sredine
Pojam
lan 92
Zatita voda, u smislu ovog zakona, jeste skup mera i aktivnosti kojima se kvalitet povrinskih i
podzemnih voda titi i unapreuje, ukljuujui i od uticaja prekograninog zagaenja, radi:

1) ouvanja ivota i zdravlja ljudi;

2) smanjenja zagaenja i spreavanja daljeg pogoranja stanja voda;

3) obezbeenja nekodljivog i nesmetanog korienja voda za razliite namene;

4) zatite vodnih i priobalnih ekosistema i postizanja standarda kvaliteta ivotne sredine u skladu
sa propisom kojim se ureuje zatita ivotne sredine i ciljevi ivotne sredine.

Granine vrednosti emisije

lan 93
Radi spreavanja pogoranja kvaliteta vode i ivotne sredine, odreuju se fiziko-hemijski
parametri i granine vrednosti emisije zagaujuih materija, kao i naini i uslovi isputanja
zagaujuih materija i primene graninih vrednosti emisije, i to za:

1) tehnoloke otpadne vode pre njihovog isputanja u javnu kanalizaciju;

2) tehnoloke i druge otpadne vode koje se neposredno isputaju u recipijent;

3) vode koje se posle preiavanja isputaju iz sistema javne kanalizacije u recipijent;

4) otpadne vode koje se isputaju u recipijent iz septike i sabirne jame.

Vlada, na predlog ministra i ministra nadlenog za poslove zatite ivotne sredine, utvruje fiziko-
hemijske parametre i granine vrednosti emisije zagaujuih materija, naine i uslove isputanja
zagaujuih materija, kao i naine i uslove primene graninih vrednosti emisije iz stava 1. ovog
lana i rokove za njihovo dostizanje.

Standardi kvaliteta ivotne sredine i granine vrednosti zagaujuih materija

lan 93a
Radi spreavanja pogoranja kvaliteta vode i ivotne sredine, i utvrivanja ocene statusa
povrinskih i podzemnih voda utvruju se standardi kvaliteta ivotne sredine i granine vrednosti
zagaujuih materija za povrinske vode, podzemne vode i sediment.

Kriterijumi za ocenu kvaliteta sedimenta utvruju se kao granine vrednosti zagaujuih materija
za ocenu statusa i trenda kvaliteta sedimenta kao i za ocenu kvaliteta sedimenta pri izmuljivanju.

Vlada, na predlog ministra nadlenog za poslove zatite ivotne sredine utvruje:

1) standarde kvaliteta ivotne sredine, granine vrednosti i kriterijume iz st. 1. i 2. ovog lana, kao i
naine i uslove njihove primene i rokove za njihovo dostizanje;

2) standarde kvaliteta ivotne sredine za prioritetne, hazardne i druge zagaujue supstance u

matriksima povrinskih voda, nain i uslove njihove primene i rokove za njihovo dostizanje, kao i
procedure za analize dugoronog trenda koncentracija ovih supstanci i listu supstanci za praenje.

4.3.2. Planiranje zatite voda

Plan zatite voda od zagaivanja
lan 94
Zatita voda sprovodi se u skladu sa planom zatite voda od zagaivanja.

Plan zatite voda od zagaivanja naroito sadri: listu aglomeracija; mere za kontrolu,
spreavanje, prekidanje i smanjivanje unoenja u povrinske i podzemne vode hazardnih
supstanci; mere za spreavanje unoenja i odlaganje otpadnih i drugih materija na podrujima na
kojima to moe uticati na pogoranje kvaliteta voda; mere za preiavanje otpadnih voda; mere
prevencije i kontrole unoenja rasutih zagaenja, radi spreavanja njihovog uticaja; mere zatite
akvatinih ekosistema i drugih ekosistema koji neposredno zavise od akvatinih ekosistema od
hazardnih i prioritetnih supstanci, ukljuujui i prioritetne hazardne supstance; nain sprovoenja
interventnih mera u odreenim sluajevima zagaivanja; organe i pravna lica koji su duni
sprovoditi pojedine mere i radove; rokove za smanjenje zagaivanja vode; odgovornosti i
ovlaenja u vezi sa sprovoenjem zatite voda, izgradnje objekata, sa prateim ureajima za
preiavanje otpadnih voda i druge mere potrebne za zatitu i unapreenje kvaliteta voda.

Sastavni deo plana iz stava 1. ovog lana je i klasifikacija vodnih tela povrinskih i podzemnih voda
utvrena u skladu sa ovim zakonom.

Plan iz stava 1. ovog lana mora biti u skladu sa Strategijom i planom upravljanja vodama.

Donoenje plana
lan 95
Plan zatite voda od zagaivanja donosi Vlada, na predlog Ministarstva, za period od est godina.
Ministarstvo svake druge godine, raunajui od dana donoenja plana zatite voda od zagaivanja
iz stava 1. ovog lana, podnosi izvetaj Vladi o izvrenju tog plana.

Usaglaavanje planova
lan 96
Plan zatite voda od zagaivanja i akcioni plan zatite ivotne sredine koji donosi Vlada, na
predlog ministarstva nadlenog za poslove zatite ivotne sredine, moraju da budu usklaeni.

Ranjivo podruje
lan 96a
Ranjivo podruje je podruje osetljivo na nitrate iz poljoprivrednih izvora na kojem je potrebno
sprovesti pojaane mere zatite voda od zagaivanja nitratima iz tih izvora.

Radi smanjenja zagaivanja voda nitratima iz poljoprivrednih izvora, odnosno spreavanja daljeg
zagaivanja Vlada, na predlog ministra i ministra nadlenog za poslove zatite ivotne sredine:

1) utvruje kriterijume za odreivanje ranjivih podruja;

2) odreuje ranjiva podruja i njihove granice;

3) utvruje akcione programe za odreena ranjiva podruja sa obaveznim merama;

4) utvruje program monitoringa radi ocene efikasnosti akcionih programa iz take 3) ovog stava
zakona;

5) utvruje program monitoringa koncentracija nitrata u vodama koje se koriste ili se planiraju za
snabdevanje vodom za pie za potrebe preispitivanja akta o odreivanju ranjivih podruja.

Kriterijumi iz stava 2. taka 1) ovog lana se donose na osnovu fizikih karakteristika i

karakteristika voda i zemljita.

Akt o odreivanju ranjivih podruja iz stava 2. taka 2) ovog lana se preispituje i po potrebi menja
i/ili dopunjuje najmanje svake etvrte godine.

Akcioni programi iz stava 2. taka 3) ovog lana se donose za period od etiri godine, preispituju
najmanje svake etvrte godine i po potrebi menjaju i/ili dopunjuju.

Sadraj akcionog programa kojim se propisuju obavezne i po potrebi dodatne mere donosi ministar
nadlean za poslove poljoprivrede.

U cilju obezbeivanja opteg nivoa zatite voda od zagaivanja nitratima iz poljoprivrednih izvora,
ministar nadlean za poslove poljoprivrede donosi:

1) pravilo dobre poljoprivredne prakse,

2) po potrebi program koji e promovisati pravila iz take 1) ovog lana.

Osetljivo podruje
lan 96b
Osetljivo podruje je podruje osetljivo na nutrijente, ukljuujui i podruje podlono eutrofikaciji,
na kome je, radi dostizanja ciljeva kvaliteta voda, potrebno sprovesti stroije preiavanje
komunalnih otpadnih voda.

Vlada, na predlog ministra i ministra nadlenog za poslove zatite ivotne sredine, utvruje
kriterijume za odreivanje osetljivih podruja i odreuje osetljivo podruje i njegove granice.
Akt o odreivanju osetljivih podruja se preispituje i po potrebi menja i/ili dopunjuje najmanje svake
etvrte godine.

4.3.3. Zabrane i obaveze zagaivaa

Zabrane radi zatite kvaliteta vode
lan 97
Radi zatite kvaliteta voda, zabranjeno je:

1) unoenje u povrinske vode otpadnih voda koje sadre hazardne i zagaujue supstance iznad
propisanih graninih vrednosti emisije koje mogu dovesti do pogoranja trenutnog stanja;

1a) unoenje svih hazardnih supstanci u podzemne vode;

1b) unoenje ostalih zagaujuih supstanci u podzemne vode u meri u kojoj uzrokuju pogoranje ili
znaajne i stalne uzlazne trendove koncentracija zagaujuih supstanci u podzemnim vodama;

2) isputanje otpadne vode u stajae vode, ako je ta voda u kontaktu sa podzemnom vodom, koja
moe prouzrokovati ugroavanje dobrog ekolokog ili hemijskog statusa stajae vode;

3) isputanje sa plovnih objekata ili sa obale zagaujuih supstanci koje direktno ili indirektno
dospevaju u vode, a potiu od bilo kog ureaja sa broda ili ureaja za prebacivanje na brod ili sa
broda;

4) isputanje prekomerno termiki zagaene vode;

4a) odlaganje u vode mulja, obraenog ili neobraenog, iz postrojenja za preiavanje

komunalnih otpadnih voda;

5) korienje ubriva ili sredstava za zatitu bilja u obalnom pojasu do 5 m;

6) isputanje u javnu kanalizaciju otpadnih voda koje sadre hazardne supstance:

- iznad propisanih vrednosti,

- koje mogu tetno delovati na mogunost preiavanja voda iz kanalizacije,

- koje mogu otetiti kanalizacioni sistem i postrojenje za preiavanje voda,

- koje mogu negativno uticati na zdravlje lica koja odravaju kanalizacioni sistem;

7) korienje naputenih bunara kao septikih jama;

8) ostavljanje u koritu za veliku vodu prirodnih i vetakih vodotoka i jezera, kao i na drugom
zemljitu, materijala koji mogu zagaditi vode;

9) pranje vozila, maina, opreme i ureaja u povrinskim vodama i na vodnom zemljitu.

Obaveza preiavanja otpadnih voda

lan 98
Pravno lice, preduzetnik, odnosno fiziko lice koje isputa ili odlae materije koje mogu zagaditi
vodu, osim fizikog lica koje koristi vodu za pie, sopstvene i sanitarne potrebe, duno je da te
materije, pre isputanja u sistem javne kanalizacije ili recipijent, delimino ili potpuno odstrani kao i
da preisti otpadne vode, u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonima koji ureuju oblast
zatite ivotne sredine, odnosno propisa donetih na osnovu tih zakona.

Preiavanje otpadnih voda iz stava 1. ovog lana vri se do nivoa koji odgovara graninim
vrednostima emisije ili do nivoa kojim se ne naruavaju standardi kvaliteta ivotne sredine
recipijenta, u skladu sa propisima kojima se ureuju granine vrednosti zagaujuih materija u
povrinskim i podzemnim vodama, granine vrednosti prioritetnih, hazardnih i drugih zagaujuih
supstanci i propisom kojim se ureuju granine vrednosti emisije zagaujuih materija u vode,
uzimajui stroiji kriterijum od ova dva.

Izuzetno, stroije uslove isputanja otpadnih voda, odnosno stroije vrednosti od propisanih
graninih vrednosti emisije iz stava 2. ovog lana utvruju se vodnom i/ili integrisanom dozvolom u
skladu sa propisom iz stava 2. ovog lana a na osnovu standarda kvaliteta ivotne sredine i
graninih vrednosti iz lana 93a ovog zakona i zakona kojim se ureuje integrisano spreavanje i
kontrola zagaivanja ivotne sredine.

Radi obezbeivanja preiavanja otpadnih voda, lice iz stava 1. ovog lana koje isputa otpadnu
vodu u recipijent ili javnu kanalizaciju duno je da obezbedi sredstva i utvrdi rokove za izgradnju i
pogon ureaja, odnosno postrojenja za preiavanje otpadnih voda u skladu sa akcionim planom
za dostizanje graninih vrednosti emisije zagaujuih materija u vode, planom zatite voda od
zagaivanja i planom upravljanja vodama.

Akt o isputanju otpadnih voda u javnu kanalizaciju donosi nadleni organ jedinice lokalne
samouprave.

Mulj koji je nastao u procesu preiavanja komunalnih otpadnih voda obrauje se, koristi ili odlae
na nain kojim se ne ugroava ivotna sredina i zdravlje ljudi, u skladu sa ovim zakonom, propisom
kojim se ureuju granine vrednosti emisije zagaujuih materija u vode i posebnim zakonima
kojima se ureuje poljoprivredno zemljite i upravljanje otpadom.

Obaveza merenja koliine i ispitivanja kvaliteta otpadnih voda

lan 99
Pravno lice, preduzetnik, odnosno fiziko lice iz lana 98. ovog zakona, duno je da postavi
ureaje za merenje i kontinuirano meri koliine otpadnih voda, da ispituje parametre kvaliteta
otpadnih voda i njihov uticaj na recipijent, da izvetaje o izvrenim merenjima uva najmanje pet
godina i da iste dostavlja javnom vodoprivrednom preduzeu, ministarstvu nadlenom za poslove
zatite ivotne sredine i Agenciji za ivotnu sredinu jednom godinje.

Lice iz stava 1. ovog lana koji ima ureaje, objekte, odnosno, postrojenja za preiavanje
otpadnih voda, duno je da meri koliine i ispituje kvalitet otpadnih voda pre i posle preiavanja,
da obezbedi redovno funkcionisanje ureaja, objekata, odnosno, postrojenja za preiavanje
otpadnih voda i da vodi dnevnik njihovog rada.

Ako u procesu proizvodnje u odreenom pogonu ili delu pogona nastaju otpadne vode koje sadre
opasne materije, lice iz stava 1. duno je da obavlja merenje koliina i ispitivanje kvaliteta otpadnih
voda pre njihovog spajanja sa ostalim tokovima otpadnih voda.

Ministar i ministar nadlean za poslove zatite ivotne sredine blie propisuju:

1) nain, uslove i mesto za postavljanje ureaja za merenje koliina, uzimanje uzoraka i ispitivanje
kvaliteta otpadnih voda i njihovog uticaja na recipijent;

2) sadrinu izvetaja o izvrenim merenjima koliina i ispitivanja kvaliteta otpadnih voda i njihovog
uticaja na recipijent i nain i rokove njegovog dostavljanja.

Obaveza kontrole ispravnosti objekata

lan 100
Pravno lice koje vri sakupljanje, odvoenje i preiavanje otpadnih voda i zatitu voda duno je
da vri kontrolu ispravnosti objekata za sakupljanje, odvoenje i preiavanje otpadnih voda, pre
svega u pogledu vodonepropusnosti, svakih pet godina, a u sluaju ureaja za merenje koliina
otpadnih voda jedanput godinje.

Kontrolu ispravnosti objekata iz stava 1. ovog lana vri ovlaeno pravno lice, u skladu sa ovim
zakonom i zakonom kojim se ureuje izgradnja objekata, i o tome izdaje potvrdu.

Odredbe st. 1. i 2. ovog lana odnose se i na septike i sabirne jame.

Obaveze u sluaju neposredne opasnosti od zagaivanja

lan 101
Ako doe do neposredne opasnosti od zagaivanja, odnosno do zagaivanja povrinskih i
podzemnih voda, pravno lice, preduzetnik, odnosno fiziko lice iz lana 98. ovog zakona duno je
da preduzme mere za spreavanje, odnosno za smanjivanje i sanaciju zagaenja voda i da planira
sredstva i rokove za njihovo ostvarivanje.

Ako pravno lice, preduzetnik, odnosno fiziko lice ne preduzme mere za smanjivanje i sanaciju
zagaenja voda iz stava 1. ovog lana, te mere preduzee javno vodoprivredno preduzee, o
njegovom troku.

Obaveza zatite voda od zagaivanja sa plovnih objekata

lan 102
U luci, pristanitu, marini i zimovniku moraju biti postavljeni ureaji za preuzimanje otpadnih
mineralnih ulja, uljnih smea, otpadnih voda i drugih otpadnih materija sa plovnih objekata, u
skladu sa posebnim zakonom.

Obaveza odravanja ureaja za mineralna ulja

lan 103
Vlasnik, odnosno korisnik naftovoda i ureaja za prihvatanje, preradu i uvanje mineralnih ulja,
duan je da ih odrava na nain da onemogui oticanje i curenje ulja u vode, u skladu sa posebnim
zakonom.

Obaveza prijave zagaenja

lan 104
Ako graanin, vlasnik, odnosno korisnik dela obale, zapovednik plovnog objekta i drugo odgovorno
lice na plovnom objektu primeti da je dolo do zagaivanja voda u vodotoku ili jezeru, duno je da
bez odlaganja obavesti jedan od nadlenih organa (kapetaniju pristanita, Ministarstvo,
ministarstvo nadleno za zatitu ivotne sredine, ministarstvo nadleno za unutranje poslove,
javno vodoprivredno preduzee).

4.3.4. Pravna lica nadlena za vrenje ispitivanja kvaliteta otpadnih voda,

kvaliteta povrinskih i podzemnih voda i za praenje havarijskih zagaenja
voda
Ispitivanje kvaliteta otpadnih voda, povrinskih i podzemnih voda
lan 105
Ispitivanje kvaliteta otpadnih voda moe da vri pravno lice koje je ovlaeno od strane
Ministarstva za obavljanje tih poslova.

Ispitivanje kvaliteta povrinskih i podzemnih voda moe da vri pravno lice koje je ovlaeno od
strane Ministarstva za obavljanje tih poslova.

Ministar reenjem ovlauje pravno lice iz st. 1. i 2. ovog lana, ako ima:

1) akt o dodeli akreditacije od strane nadlenog akreditacionog tela;

2) reference za obavljanje poslova iz stava 1. ovog lana.

Reenje ministra iz stava 3. ovog lana je konano u upravnom postupku i protiv njega se moe
pokrenuti upravni spor.

Spisak ovlaenih pravnih lica st. 1. i 2. ovog lana objavljuje se na veb-sajtu Ministarstva.

Praenje havarijskog zagaenja

lan 106
U sluaju havarijskog zagaenja voda, organ uprave nadlean za sprovoenje dravnog
monitoringa kvaliteta voda duan je da, po saznanju o havarijskom zagaenju, bez odlaganja
obavesti Ministarstvo, ministarstvo nadleno za poslove zdravlja, ministarstvo nadleno za poslove
zatite ivotne sredine, ministarstvo nadleno za unutranje poslove, javno vodoprivredno
preduzee i jedinicu lokalne samouprave na ijoj je teritoriji nastalo zagaenje.

Drugo ovlaeno pravno lice koje vri monitoring statusa voda duno je da, po saznanju za
havarijsko zagaenje voda, bez odlaganja o tome obavesti organ uprave nadlean za sprovoenje
dravnog monitoringa kvaliteta voda.

Organ uprave nadlean za sprovoenje dravnog monitoringa kvaliteta voda duan je da

neprekidno prati kretanje talasa havarijskog zagaenja vode du vodotoka sve do trenutka
prestanka havarijskog zagaenja i o tome obavetava lica iz stava 1. ovog lana.

4.3.5. Sistematsko praenje statusa voda i zatienih oblasti - monitoring

Monitoring statusa voda
lan 107
Radi obezbeivanja usaglaenog i sveobuhvatnog pregleda statusa povrinskih i podzemnih voda
Republika Srbija uspostavlja monitoring statusa voda na vodnom podruju i obezbeuje njegovo
izvrenje.

Monitoring iz stava 1. ovog lana obuhvata:

1) za povrinske vode - zapreminu, vodostaje i proticaje do stepena znaajnog za ekoloki i

hemijski status i ekoloki potencijal, kao i parametre ekolokog i hemijskog statusa i ekolokog
potencijala;

2) za podzemne vode - nivoe i kontrolu hemijskog i kvantitativnog statusa.

Monitoring statusa voda u zatienim oblastima obuhvata i dodatne pokazatelje statusa voda, u
skladu sa propisima kojima je to podruje utvreno kao zatieno.

Ministar nadlean za poslove zatite ivotne sredine blie propisuje tehnike zahteve sa
specifikacijama za hemijske analize i analize potrebne za monitoring voda.

Godinji program monitoringa

lan 108
Godinji program monitoringa naroito sadri:
1) broj i poloaj mernih profila na povrinskim vodama;

2) broj i poloaj pijezometara i drugih objekata za merenje koliine i nivoa podzemnih voda;

3) nain i broj merenja koliine i nivoa povrinskih i podzemnih voda;

4) nain i postupak ispitivanja kvaliteta voda;

5) broj i uslove u kojima se vri ispitivanje;

6) sadrinu izvetaja o utvrenom kvalitetu voda.

Sprovoenje godinjeg programa monitoringa

lan 109
Monitoring statusa voda vri organ uprave nadlean za sprovoenje dravnog monitoringa
kvaliteta voda u saradnji sa republikom organizacijom nadlenom za hidrometeoroloke poslove
prema godinjem programu koji donosi Vlada, na predlog Ministarstva i ministarstva nadlenog za
poslove zatite ivotne sredine.

Merenje i ispitivanje kvaliteta voda iz godinjeg programa iz stava 1. ovog lana moe da vri i
drugo pravno lice.

Ministar reenjem ovlauje pravno lice iz stava 2. ovog lana, ako ima:

1) akt o dodeli akreditacije od strane nadlenog akreditacionog tela;

2) reference za obavljanje poslova iz stava 2. ovog lana.

Pravno lice iz stava 2. ovog lana duno je da rezultate ispitivanja kvartalno dostavlja organu
uprave nadlenom za sprovoenje dravnog monitoringa kvaliteta voda.

Organi iz stava 1. ovog lana sainjavaju godinji izvetaj o stanju i promenama kvaliteta voda, koji
dostavljaju Ministarstvu, ministarstvu nadlenom za poslove zatite ivotne sredine, ministarstvu
nadlenom za poslove zdravlja i javnom vodoprivrednom preduzeu, najkasnije do 1. jula tekue
godine za prethodnu godinu.

Podaci iz stava 1. ovog lana su javni.

Registar zatienih oblasti

lan 110
Zatiene oblasti na vodnom podruju, u smislu ovog zakona, jesu:

1) zone sanitarne zatite izvorita iz lana 77. ovog zakona;

2) podruja namenjena zahvatanju vode za ljudsku potronju iz lana 73. ovog zakona;

3) vodna tela namenjena rekreaciji, ukljuujui i oblasti odreene za kupanje;

4) podruja osetljiva na nitrate iz poljoprivrednih izvora iz lana 96a ovog zakona i podruja
osetljiva na nutrijente iz lana 96b ovog zakona, ukljuujui podruja podlona eutrofikaciji;

5) oblasti namenjene zatiti stanita ili vrsta gde je bitan elemenat njihove zatite odravanje ili
poboljanje statusa voda;

6) oblasti namenjene zatiti ekonomski vanih akvatinih vrsta.

Za zatiene oblasti iz stava 1. ovog lana javno vodoprivredno preduzee vodi registre zatienih
oblasti po vodnim podrujima, koji naroito sadre: propis kojim je oblast proglaena kao zatiena
i instituciju koja je tu oblast proglasila za zatienu, kao i poloaj i karakteristike oblasti.

Registri zatienih oblasti moraju se redovno dopunjavati.

Organi koji su proglasili zatiene oblasti iz stava 1. ovog lana duni su da akt kojim je oblast
proglaena kao zatiena dostave javnom vodoprivrednom preduzeu u roku od 30 dana od dana
kada je akt kojim je ta oblast proglaena kao zatiena stupio na snagu.

Ministar i ministar nadlean za poslove zatite ivotne sredine sporazumno utvruju kriterijume za
odreivanje zatienih oblasti iz stava 1. ta. 5) i 6) ovog lana.

Ministar, ministar nadlean za poslove zatite ivotne sredine i ministar nadlean za poslove
zdravlja blie propisuju sadrinu i nain voenja registara zatienih oblasti iz stava 1. ovog lana.

Ministar i ministar nadlean za poslove zatite ivotne sredine reenjem odreuju zatiene oblasti
iz stava 1. ta. 5) i 6) ovog lana.

Klasifikacija vodnih tela povrinskih i podzemnih voda

lan 111
Radi zatite i poboljanja kvaliteta povrinskih voda vri se klasifikacija vodnih tela povrinskih
voda, u zavisnosti od njihovog ekolokog i hemijskog statusa.

Radi zatite i unapreenja kvaliteta podzemnih voda vri se klasifikacija vodnih tela podzemnih
voda, u zavisnosti od njihovog kvantitativnog i hemijskog statusa.

Ministar i ministar nadlean za poslove zatite ivotne sredine blie propisuju parametre ekolokog
i hemijskog statusa iz stava 1. ovog lana, kao i kvantitativnog i hemijskog statusa iz stava 2. ovog
lana.

Klasifikovana vodna tela povrinskih voda, odnosno klasifikovana vodna tela podzemnih voda
evidentiraju se u planu upravljanja vodama.

Revizija izvrene klasifikacije vodnih tela povrinskih voda vri se na osnovu rezultata monitoringa
statusa voda.

4.4. Izdavanje i oduzimanje licence

lan 112
Poslovi za ije obavljanje javno preduzee, odnosno drugo pravno lice mora da ima licencu jesu:

1) snabdevanje vodom za pie sistemom javnog vodovoda;

2) sakupljanje, odvoenje i preiavanje otpadnih voda sistemom javne kanalizacije;

3) sprovoenje odbrane od poplava i drugih oblika zatite od tetnog dejstva voda;

4) staranje o funkcionisanju vodnih objekata i sistema;

5) odravanje regulacionih i zatitnih objekata i prateih ureaja na njima;

6) odravanje hidromelioracionih sistema za odvodnjavanje i navodnjavanje;

7) izvoenje sanacionih radova i hitnih intervencija na zatitnim i regulacionim objektima;

8) praenje stanja vodnih objekata;

9) drugi poslovi u skladu sa ovim zakonom.

Poslove iz stava 1. ovog lana moe da obavlja javno preduzee, odnosno drugo pravno lice koje
je upisano u odgovarajui registar za obavljanje tih poslova.

Licencu moe da dobije lice iz stava 1. ovog lana koje ispunjava uslove u pogledu tehniko-
tehnoloke opremljenosti i organizacione i kadrovske osposobljenosti.

Za poslove iz stava 1. ta. 3) do 8) ovog lana licenca se izdaje za odreeno podruje, odnosno
vodnu jedinicu ili deo vodne jedinice (sektor, deonica i hidromelioracioni sistem) utvrene aktom
ministra iz lana 27a stav 4. ovog zakona.

Licenca se izdaje reenjem Ministarstva, na zahtev lica iz stava 1. ovog lana, na period od pet
godina.

Pre izdavanja licence za obavljanje poslova iz stava 1. ta. 3) do 8) ovog lana podnosilac zahteva
je duan da pribavi miljenje javnog vodoprivrednog preduzea.

Trokove izdavanja licence snosi lice iz stava 1. ovog lana, u skladu sa zakonom kojim se ureuju
republike administrativne takse.

Licenca se moe oduzeti ako:

1) lice iz stava 1. ovog lana prestane da ispunjava uslove za izdavanje licence;

2) se utvrdi da je licenca izdata na osnovu netanih i neistinitih podataka.

Reenje o izdavanju licence i oduzimanju licence je konano u upravnom postupku i protiv tog
reenja moe se pokrenuti upravni spor.

Javno preduzee, odnosno pravno lice iz stava 1. ovog lana kome je oduzeta licenca moe da
podnese zahtev za izdavanje nove licence, po isteku roka od godinu dana od dana donoenja
reenja o oduzimanju licence.

Ministarstvo vodi evidenciju o izdatim i oduzetim licencama.

Ministar blie propisuje uslove iz stava 3. ovog lana, sadrinu obrasca zahteva za izdavanje
licenci, nain voenja evidencije izdatih i oduzetih licenci, kao i sadrinu miljenja iz stava 6. ovog
lana.

U obrazac zahteva za izdavanje licenci iz stava 12. ovog lana unose se sledei podaci o linosti:
podaci o identitetu zakonskog zastupnika podnosioca zahteva i podaci o identitetu kontakt lica
podnosioca zahteva (ime i prezime, funkcija koju lice obavlja, a za kontakt lice i broj fiksnog
telefona i adresa elektronske pote).

V VODNA AKTA I VODNA DOKUMENTACIJA

1. Vodna akta
Vrste vodnih akata
lan 113
Radi obezbeenja jedinstvenog vodnog reima i ostvarivanja upravljanja vodama, u skladu sa
Strategijom, planom upravljanja vodama i odgovarajuom tehnikom dokumentacijom, izdaju se
vodna akta.

Vodna akta su:

1) vodni uslovi;

2) vodna saglasnost;

3) vodna dozvola.
Vodna akta iz stava 2. ta. 2) i 3) ovog lana su upravna akta, koja se donose u skladu sa
propisom kojim se ureuje opti upravni postupak.

Donoenje vodnih akata i odluivanje po albi

lan 114
Vodna akta donosi Ministarstvo, na teritoriji autonomne pokrajine nadleni organ autonomne
pokrajine, na teritoriji jedinice lokalne samouprave nadleni organ jedinice lokalne samouprave i
javno vodoprivredno preduzee.

Protiv vodnog akta iz lana 113. stav 2. ta. 2) i 3) ovog zakona donetog od strane nadlenog
organa autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave i javnog vodoprivrednog
preduzea moe se izjaviti alba ministru u roku od 15 dana od dana dostavljanja tog vodnog akta.

Vodni akt iz lana 113. stav 2. ta. 2) i 3) ovog zakona donet od strane ministra je konaan u
upravnom postupku i protiv tog akta moe se pokrenuti upravni spor.

Ministar propisuje sadrinu i obrazac zahteva za izdavanje vodnih akata iz lana 113. stav 2. ovog
zakona.

U obrazac zahteva za izdavanje vodnih akata iz stava 4. ovog lana unose se sledei podaci o
linosti, i to: podaci o identitetu zakonskog zastupnika pravnog lica i podaci o identitetu kontakt lica
u pravnom licu (ime i prezime, funkcija koju lice obavlja, a za kontakt lice i broj fiksnog telefona i
adresa elektronske pote), podaci o identitetu preduzetnika (ime i prezime i jedinstveni matini broj
graana), odnosno podaci o identitetu kontakt lica preduzetnika (ime i prezime, broj fiksnog
telefona i adresa elektronske pote), a za fiziko lice podaci o identitetu (ime i prezime, jedinstveni
matini broj graana, adresa, broj fiksnog telefona i adresa elektronske pote).

1.1. Vodni uslovi

Izdavanje vodnih uslova
lan 115
Vodni uslovi izdaju se u postupku pripreme tehnike dokumentacije za izgradnju novih i dogradnju i
rekonstrukciju postojeih objekata i izvoenje drugih radova koji mogu trajno, povremeno ili
privremeno uticati na promene u vodnom reimu, odnosno ugroziti ciljeve ivotne sredine, kao i za
izradu planskih dokumenata za ureenje prostora, upravljanje ribarskim i zatienim podrujima i
gazdovanje umama.

Vodnim uslovima odreuju se tehniki i drugi zahtevi koji moraju da se ispune pri izgradnji,
dogradnji i rekonstrukciji objekata, izradi planskih dokumenata i izvoenju drugih radova iz stava 1.
ovog lana, radi usklaivanja sa odredbama ovog zakona i propisima donetim na osnovu njega.

Vaenje vodnih uslova koji se izdaju van objedinjene procedure

lan 116
Vodni uslovi koji se izdaju van objedinjene procedure prestaju da vae po isteku godinu dana od
dana njihovog izdavanja, ako u tom roku nije podnet zahtev za izdavanje vodne saglasnosti.

Objekti, radovi i planska dokumenta za koje se izdaju vodni uslovi

lan 117
Vodni uslovi se izdaju za izgradnju, dogradnju, odnosno rekonstrukciju objekata, izvoenje radova,
izradu planskih dokumenata, i to za:
1) branu sa akumulacijom;

2) vodne objekte iz lana 18. stav 1. taka 1) ovog zakona u sastavu javnog vodovoda za naselja
vea od 20.000 stanovnika;

3) vienamenski hidrosistem;

4) hidroelektranu snage preko 10 MW, termoelektranu, nuklearni objekat;

5) industrijski i proizvodni objekat za koji se zahvata i dovodi voda iz povrinskih ili podzemnih
voda i ije se otpadne vode isputaju u povrinske vode ili javnu kanalizaciju, za koje graevinsku
dozvolu izdaje ministarstvo ili organ autonomne pokrajine nadlean za poslove graevinarstva;

6) vodne objekte u sastavu javne kanalizacije iz lana 19. ovog zakona (glavni kolektor, postrojenje
za preiavanje otpadnih voda i objekat za odvoenje i isputanje preienih otpadnih voda);

7) dravni put I i II reda, kategorije eleznice i mostove na njima, metro, aerodrom;

8) prevodnicu, vodni put, luku, marinu i pristanite;

9) industrijsku i komunalnu deponiju;

10) magistralni naftovod, gasovod i dalekovod i trafostanica kada je to predvieno planskim

dokumentom ili separatom;

11) hidromelioracioni sistem za odvodnjavanje preko 100 ha;

12) hidromelioracioni sistem za navodnjavanje preko 50 ha;

13) sistem za odvoenje atmosferskih voda naselja veih od 20.000 stanovnika;

14) podzemno i nadzemno skladite za naftu i njene derivate i druge hazardne i prioritetne
supstance kapaciteta preko 500 tona;

15) rudarske radove i objekte;

16) ureenje vodotoka i izgradnju zatitnih vodnih objekata na vodama I reda;

17) izradu prostornih (prostorni plan jedinice lokalne samouprave, prostorni plan podruja posebne
namene i regionalni prostorni plan) planova;

18) planove gazdovanja umama na vodnom podruju;

19) planove i programe upravljanja zatienim odnosno ribarskim podrujima;

20) izradu urbanistikih (plan generalne regulacije i generalni urbanistiki plan) planova;

21) hidroelektranu snage do 10 MW;

22) proizvodni i drugi objekat, za koji se zahvata i dovodi voda iz povrinskih ili podzemnih voda i
ije se otpadne vode isputaju u povrinske vode, ili javnu kanalizaciju, za koje graevinsku
dozvolu izdaje nadleni organ jedinice lokalne samouprave;

23) isputanje voda za potrebe ienja i ienje nataloenog nanosa iz akumulacionog jezera;

24) vaenje i deponovanje na vodnom zemljitu: renih nanosa, kamena i drugog materijala iz
korita vodotoka, sprudova, renih aluviona i sa obala prirodnih vodotoka, prirodnih i vetakih
akumulacija; treseta za hortikulturu; rekultivaciju eksploatacionog polja i neposredne okoline, po
zavrenom vaenju;

25) ribnjak;
26) izgradnju ili zatrpavanje buenih bunara i objekata sa horizontalnim vodozahvatnim
graevinama ispod nivoa tla;

27) javna skijalita;

28) objekte javnog vodovoda i kanalizacije, izuzev vodnih objekata javnog vodovoda za naselja
vea od 20.000 stanovnika i vodnih objekata u sastavu javne kanalizacije i za sistem za odvoenje
atmosferskih voda naselja manjih od 20.000 stanovnika;

29) podzemno i nadzemno skladite za naftu i njene derivate i druge hazardne i prioritetne
supstance, kapaciteta manjeg od 500 tona;

30) optinski put i mostove na njemu kada se nalazi u zoni vodotoka;

31) produktovod, TT, optiki kabl i kablovski vod za prenos elektrine energije, kao i drugi cevovod,
odnosno kablovski vod kada se postavlja ispod korita reke ili ukrta sa rekom;

32) hidromelioracioni sistem za odvodnjavanje do 100 ha;

33) hidromelioracioni sistem za navodnjavanje do 50 ha;

34) saenje drvea i bunastog bilja i njihova sea u koritu za veliku vodu i na obali na vodama I
reda;

35) ureenje vodotoka i izgradnju zatitnih vodnih objekata na vodama II reda;

36) javni vodovod u seoskom naselju;

37) saenje drvea i bunastog bilja i njihova sea u koritu za veliku vodu i na obali na vodama II
reda;

38) plutajue objekte;

39) druge objekte i radove, koji mogu privremeno, povremeno ili trajno da prouzrokuju promene u
vodnom reimu ili na koje moe uticati vodni reim.

Vodni uslovi za objekte i radove iz stava 1. ta. 1), 2), 3), 4), 5), 6), 7), 8), 9), 10), 11), 12), 13), 14),
16), 21), 22), 25), 26), 27), 28), 29), 30), 31), 32), 33), 35), 36) i 39) ovog lana izdaju se u
postupku objedinjene procedure koju sprovodi nadleni organ u skladu sa zakonom kojim se
ureuje planiranje i izgradnja i sastavni su deo lokacijskih uslova kao javne isprave.

Vodni uslovi za objekte, radove i planska dokumenta iz stava 1. ta. 15), 17), 18), 19), 20), 23),
24), 34), 37) i 38) ovog lana izdaju se van postupka objedinjene procedure.

Izuzetno od stava 1. ovog lana vodni uslovi se ne izdaju u sluaju:

1) izgradnje, dogradnje, rekonstrukcije i prikljuenja na javni vodovod i kanalizaciju objekata koji

vodu koriste samo za pie i sanitarne potrebe;

2) izgradnje bunara za snabdevanje vodom za pie i sanitarne potrebe jednog domainstva;

3) izgradnje hidroelioracionog sistema povrine do 1 ha, odnosno sa potronjom vode za

navodnjavanje do 2500 m3 u vegetacionom periodu;

4) korienja vode za gaenje poara i odbranu zemlje;

5) korienja poplavnog i inundacionog podruja za panjake i livade.

Ovlaenje za izdavanje vodnih uslova

lan 118
Vodne uslove za objekte i radove iz lana 117. ta. 1) do 19) ovog zakona izdaje Ministarstvo, a na
teritoriji autonomne pokrajine nadleni organ autonomne pokrajine.

Vodne uslove iz lana 117. ta. 20) do 35) i 39) ovog zakona izdaje javno vodoprivredno
preduzee.

Izuzetno od stava 2. ovog lana, vodne uslove za deponovanje renih nanosa, kamena i drugog
materijala iz korita vodotoka, sprudova i renih aluviona, na vodnom zemljitu na teritoriji grada
Beograda izdaje nadleni organ grada Beograda.

Vodne uslove iz lana 117. ta. 36) do 38) ovog zakona izdaje nadleni organ jedinice lokalne
samouprave.

Izuzetno od stava 1. ovog lana Ministarstvo izdaje vodne uslove za objekte i radove iz lana 117.
ta. 1) do 16) ovog zakona od meudravnog znaaja i za objekte i radove koji se nalaze, odnosno
izvode na teritoriji autonomne pokrajine i delimino prelaze granice teritorije autonomne pokrajine,
a mogu imati uticaj na reim voda, kao i za planska dokumenta koja se izrauju za vee prostorne
celine funkcionalnog ili geografskog karaktera koje prelaze granice teritorije autonomne pokrajine,
a mogu imati uticaj na vodni reim.

U postupku izdavanja vodnih uslova, u okviru postupka sprovoenja objedinjene procedure u

skladu sa zakonom kojim se ureuje planiranje i izgradnja, u okviru roka za dostavljanje uslova za
projektovanje predvienog zakonom kojim se ureuje planiranje i izgradnja, za objekte i radove iz
stava 1. ovog lana Ministarstvo, a na teritoriji autonomne pokrajine nadleni organ autonomne
pokrajine, po slubenoj dunosti pribavlja miljenje republike organizacije nadlene za
hidrometeoroloke poslove, organa uprave nadlenog za sprovoenje dravnog monitoringa
kvaliteta voda i javnog vodoprivrednog preduzea, a po potrebi po slubenoj dunosti pribavlja i
miljenje ministarstva nadlenog za poslove zatite ivotne sredine i/ili specijalizovane strune -
naune institucije (zavodi, instituti i drugo).

U postupku izdavanja vodnih uslova, u okviru postupka sprovoenja objedinjene procedure u

skladu sa zakonom kojim se ureuje planiranje i izgradnja, u okviru roka za dostavljanje uslova za
projektovanje predvienog zakonom kojim se ureuje planiranje i izgradnja, za objekte i radove iz
stava 2. ovog lana javno vodoprivredno preduzee po slubenoj dunosti pribavlja miljenje
republike organizacije nadlene za hidrometeoroloke poslove i organa uprave nadlenog za
sprovoenje dravnog monitoringa kvaliteta voda, a u sluaju vaenja renih nanosa na vodnom
putu i miljenje organa nadlenog za tehniko odravanje vodnog puta.

U postupku izdavanja vodnih uslova, u okviru postupka sprovoenja objedinjene procedure u

skladu sa zakonom kojim se ureuje planiranje i izgradnja, u okviru roka za dostavljanje uslova za
projektovanje predvienog zakonom kojim se ureuje planiranje i izgradnja, za objekte i radove iz
stava 4. ovog lana, nadleni organ jedinice lokalne samouprave po slubenoj dunosti pribavlja
miljenje javnog vodoprivrednog preduzea.

U postupku izdavanja vodnih uslova, u okviru postupka sprovoenja objedinjene procedure koju
sprovodi nadleni organ u skladu sa zakonom kojim se ureuje planiranje i izgradnja, organ,
posebna organizacija i javno vodoprivredno preduzee iz st. 6, 7. i 8. ovog lana su duni da
postupe po zahtevu za davanje miljenja i da traeno miljenje izdaju u roku od 10 dana od dana
prijema zahteva za izdavanje miljenja.

Ako organ, posebna organizacija i javno vodoprivredno preduzee iz st. 6, 7. i 8. ovog lana ne
postupi u roku iz stava 9. ovog lana organ i javno vodoprivredno preduzee nadleno za
izdavanje vodnih uslova e o tome obavestiti organ nadlean za sprovoenje postupka objedinjene
procedure i podnee zahtev za pokretanje prekrajnog postupka u skladu sa lanom 212a ovog
zakona.

Ministar blie propisuje sadrinu miljenja iz stava 6. ovog lana.

Obaveza nadlenog organa da dostavi graevinsku dozvolu i projekat za

 graevinsku dozvolu
lan 118a
Nadleni organ po izdavanju graevinske dozvole, radi informisanja, dostavlja elektronskim putem
organu, odnosno javnom vodoprivrednom preduzeu iz lana 118. st. 1. do 3. ovog zakona
nadlenim za izdavanje vodnih uslova graevinsku dozvolu i projekat za graevinsku dozvolu.

Organ, odnosno javno vodoprivredno preduzee iz lana 118. st. 1. do 3. ovog zakona, ukoliko
utvrde neusklaenosti sa izdatim vodnim uslovima, su duni da nadleni organ koji sprovodi
objedinjenu proceduru i inspekcijske organe koji vre nadzor nad primenom odredaba ovog
zakona i zakona kojim se ureuje planiranje i izgradnja, u roku od 10 dana raunajui od dana
prijema graevinske dozvole i projekta za graevinsku dozvolu, obaveste u pisanom obliku da li je
projekat za graevinsku dozvolu uraen u skladu sa vodnim uslovima izdatim u postupku
sprovoenja objedinjene procedure.

1.2. Vodna saglasnost

Izdavanje vodne saglasnosti
lan 119
Vodna saglasnost pribavlja se za objekte i radove i planska dokumenta iz lana 117. ta. 15), 17),
18), 19), 20), 23), 24), 34) i 37) ovog zakona, kao i za objekte i radove iz lana 117. ovog zakona
za koje graevinsku dozvolu u skladu sa zakonom kojim se ureuje planiranje i izgradnja izdaje
ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine,
van objedinjene procedure.

Vodnom saglasnou iz stava 1. ovog lana utvruje se da je tehnika dokumentacija za objekte,

radove i planska dokumenta iz stava 1. ovog lana uraena u skladu sa izdatim vodnim uslovima.

Vodna saglasnost iz stava 1. ovog lana nije uslov za izdavanje graevinske dozvole i upotrebne
dozvole.

Vodnu saglasnost izdaje organ, odnosno javno vodoprivredno preduzee, koji je izdao vodne
uslove.

Rok vanosti i prenoenje prava

lan 120
Vodna saglasnost za vaenje renih nanosa izdaje se na odreeno vreme, a najdue za period od
jedne godine pravnim licima, odnosno preduzetnicima koji su dobili licencu za obavljanje delatnosti
vaenja renih nanosa, nakon utvrivanja da ispunjavaju uslove u pogledu tehniko-tehnoloke
opremljenosti i organizacione i kadrovske osposobljenosti za obavljanje te delatnosti.

Licenca za obavljanje delatnosti vaenja renog nanosa iz vodnog puta izdaje se na zahtev lica iz
stava 1. ovog lana, reenjem ministarstva nadlenog za poslove saobraaja, a za obavljanje
delatnosti vaenja renog nanosa iz vodotoka na kojima nema plovnog puta i sa vodnog zemljita,
radi ureenja reima voda, reenjem ministarstva, na period od pet godina.

Trokove izdavanja licence snosi lice iz stava 1. ovog lana, u skladu sa zakonom kojim se ureuju
republike administrativne takse.

Licenca se oduzima ako:

1) lice iz stava 1. ovog lana prestane da ispunjava uslove za izdavanje licence;

2) se utvrdi da je licenca izdata na osnovu netanih i neistinitih podataka.

Reenje o izdavanju licence i oduzimanju licence je konano u upravnom postupku i protiv tog
reenja moe se pokrenuti upravni spor.

Ministar nadlean za poslove saobraaja i ministar vode evidenciju o izdatim i oduzetim licencama
iz stava 2. ovog lana.

Kada se vaenje renih nanosa vri na vodnom putu javno vodoprivredno preduzee koje je izdalo
vodnu saglasnost iz stava 1. ovog lana je duno da istu dostavi organu nadlenom za tehniko
odravanje vodnog puta.

Pravo steeno na osnovu vodne saglasnosti ne moe se, bez saglasnosti nadlenog organa,
odnosno javnog vodoprivrednog preduzea, koji je izdao vodnu saglasnost preneti na drugo lice.

Reenje o prenosu prava iz stava 8. ovog lana donosi nadleni organ, odnosno javno
vodoprivredno preduzee, u roku od dva meseca od dana podnoenja zahteva.

Protiv reenja iz stava 9. ovog lana donetog od strane nadlenog organa autonomne pokrajine,
nadlenog organa jedinice lokalne samouprave, odnosno javnog vodoprivrednog preduzea moe
se izjaviti alba ministru u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja.

Reenje iz stava 8. ovog lana doneto od strane Ministarstva je konano u upravnom postupku i
protiv tog reenja moe se pokrenuti upravni spor.

Ministar nadlean za poslove saobraaja, uz saglasnost ministra, blie propisuje uslove iz stava 1.
ovog lana i nain voenja evidencije izdatih i oduzetih licenci.

Prestanak vaenja vodne saglasnosti

lan 121
Vodna saglasnost prestaje da vai ako se u roku od dve godine od dana prijema vodne saglasnosti
ne otpone sa izgradnjom, rekonstrukcijom ili dogradnjom objekta, izvoenjem radova, odnosno
izradom planskih dokumenata, a u sluaju rudarskih objekata ako se ne podnese zahtev za
izdavanje dozvole za izgradnju rudnika.

Reenje o utvrivanju prestanka vaenja vodne saglasnosti donosi organ, odnosno javno
vodoprivredno preduzee, koji je izdao vodnu saglasnost.

Protiv reenja iz stava 2. ovog lana donetog od strane nadlenog organa autonomne pokrajine,
nadlenog organa jedinice lokalne samouprave i javnog vodoprivrednog preduzea moe se izjaviti
alba ministru u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja.

Reenje iz stava 2. ovog lana doneto od strane Ministarstva je konano u upravnom postupku i
protiv tog reenja moe se pokrenuti upravni spor.

1.3. Vodna dozvola

Izdavanje vodne dozvole
lan 122
Vodnom dozvolom se utvruju nain, uslovi i obim korienja voda, nain, uslovi i obim isputanja
otpadnih voda, skladitenja i isputanja hazardnih i drugih supstanci koje mogu zagaditi vodu, kao i
uslovi za druge radove kojima se utie na vodni reim.

Vodna dozvola za korienje podzemnih voda ne moe se izdati bez reenja ministarstva
nadlenog za poslove geolokih istraivanja o utvrenim i razvrstanim rezervama podzemnih voda.

Vodnu dozvolu izdaje organ, odnosno javno vodoprivredno preduzee, nadleno za izdavanje
vodnih uslova.
Pre izdavanja vodne dozvole za objekte i radove za koje vodnu dozvolu izdaje Ministarstvo i
nadleni organ autonomne pokrajine podnosilac zahteva je duan da pribavi izvetaj javnog
vodoprivrednog preduzea o ispunjenosti uslova iz vodnih uslova, vodne saglasnosti ili vodne
dozvole.

Vodna dozvola izdaje se na odreeno vreme, a najdue za period od 15 godina.

Ministar blie propisuje sluajeve u kojima je potrebno pribaviti vodnu dozvolu kao i sadrinu
izvetaja iz stava 4. ovog lana.

Izdavanje vodne dozvole bez vodnih uslova i vodne saglasnosti

lan 123
Vodna dozvola ne moe se izdati bez pribavljenih vodnih uslova i izdate vodne saglasnosti.

Izuzetno od stava 1. ovog lana, vodna dozvola moe se izdati bez vodnih uslova i vodne
saglasnosti za izgraene objekte i sisteme koji imaju upotrebnu dozvolu i ne utiu nepovoljno na
vodni reim.

Izuzeci od obaveze izdavanja vodne dozvole

lan 124
Vodna dozvola ne izdaje se za:

1) distribuciju vode vodovodnom mreom od rezervoara, odnosno glavnog magistralnog voda do

mernog instrumenta potroaa;

2) odravanje prirodnih i vetakih vodotoka i inundacionih podruja za obezbeenje propusne

sposobnosti, regulacionih i zatitnih objekata i vodnih objekata osnovne kanalske mree za
odvodnjavanje, koje vri javno vodoprivredno preduzee;

3) isputanje otpadnih voda domainstava i pravnih lica koja vode koriene za pie i sanitarne
potrebe isputaju u sistem javne kanalizacije;

4) odravanje plovnog puta.

Pored poslova iz stava 1. ovog lana, vlasnik, odnosno korisnik zemljita moe, bez vodne
dozvole, za potrebe sopstvenog domainstva da koristi:

1) atmosfersku vodu, koja se sakuplja na njegovom zemljitu;

2) vode koje izviru na tom zemljitu, ali ne otiu izvan njegove granice;

3) podzemne vode na njegovom zemljitu za pie, napajanje stoke i sanitarne potrebe.

Prenos prava steenih na osnovu vodne dozvole

lan 125
Pravo steeno na osnovu vodne dozvole ne moe se preneti na drugo lice bez saglasnosti organa
i javnog vodoprivrednog preduzea koji je izdao vodnu dozvolu.

Protiv reenja o davanju saglasnosti iz stava 1. ovog lana donetog od strane nadlenog organa
autonomne pokrajine, odnosno nadlenog organa jedinice lokalne samouprave i javnog
vodoprivrednog preduzea moe se izjaviti alba ministru u roku od 15 dana od dana dostavljanja
reenja.

Reenje o davanju saglasnosti iz stava 1. ovog lana koje je doneto od strane Ministarstva je
konano u upravnom postupku i protiv tog reenja moe se pokrenuti upravni spor.
 Prestanak vaenja vodne dozvole
lan 126
Vodna dozvola prestaje da vai:

ta. 1) i 2) (bisane)

3) ako se imalac vodne dozvole u pisanoj formi odrekne njenog korienja;

4) ako se, bez opravdanih razloga, ne koristi due od dve godine od njenog dobijanja;

5) ako se ne potuju uslovi iz vodne dozvole.

Reenje o utvrivanju prestanka vaenja vodne dozvole donosi organ i javnog vodoprivrednog
preduzea koji je izdao vodnu dozvolu.

Protiv reenja iz stava 2. ovog lana donetog od strane nadlenog organa autonomne pokrajine,
odnosno nadlenog organa jedinice lokalne samouprave i javnog vodoprivrednog preduzea moe
se izjaviti alba ministru u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja.

Reenje iz stava 2. ovog lana doneto od strane Ministarstva je konano u upravnom postupku i
protiv tog reenja moe se pokrenuti upravni spor.

Upotrebna dozvola
lan 127
Vodna dozvola nije uslov za izdavanje upotrebne dozvole.

Vodnu dozvolu, u skladu sa odredbama ovog zakona, pribavlja investitor kada je u vodnim
uslovima naznaena obaveza njenog pribavljanja.

Izdavanje vodne dozvole se obavlja van postupka objedinjene procedure.

lan 128
(Brisano)

2. Vodna dokumentacija
Vrste vodne dokumentacije
lan 129
Vodna dokumentacija jeste:

1) vodna knjiga;

2) vodni registar.

Vodna knjiga
lan 130
Vodna knjiga je registar o izdatim vodnim aktima.

Organ koji izdaje vodna akta duan je da sva izdata vodna akta vodi u vodnoj knjizi.

Vodna knjiga naroito sadri: upisnik vodnih saglasnosti; upisnik vodnih dozvola; upisnik vodnih
uslova; upisnik zakljuaka o odbacivanju zahteva stranke; upisnik akata o nenadlenosti organa za
postupanje po zahtevu stranke; zbirku isprava i tehniku dokumentaciju.

Svrha obrade podataka o linosti u upisnicima iz stava 3. ovog lana je praenje i evidentiranje
izdatih vodnih akata.

U upisnike iz stava 3. ovog lana unose se sledei podaci o linosti: podaci o identitetu podnosioca
zahteva (ime i prezime i jedinstveni matini broj graana).

Vodna knjiga vodi se u pisanoj i elektronskoj formi.

Nadleni organ autonomne pokrajine, nadleni organ jedinice lokalne samouprave i javno
vodoprivredno preduzee duni su da Ministarstvu dostavljaju podatke iz vodne knjige.

Ministarstvo je duno da podatke iz vodne knjige dostavlja ministarstvu nadlenom za poslove koji
se odnose na tehnike propise, u skladu sa posebnim zakonom.

Ministar blie propisuje sadrinu, nain voenja i obrazac vodne knjige iz stava 3. ovog lana.

Vodni registar
lan 131
Radi obezbeenja podataka potrebnih za upravljanje vodama, odnosno korienje voda, zatitu
voda i zatitu od tetnog dejstva voda, vode se vodni registri.

Vodni registri su:

1) registar vodnog dobra;

2) registar vodnih objekata;

3) registar korienja voda;

4) registar zagaivaa.

Vodni registri iz stava 2. ovog lana su sastavni deo vodnog informacionog sistema.

Sadrina i nain voenja vodnog registra

lan 132
Registar vodnog dobra sadri naroito: obrasce registra, zbirku isprava i tehniku i ostalu
dokumentaciju o povrinskim i podzemnim vodama, vodnom zemljitu i renim nanosima sa
vodnog zemljita.

Registar vodnih objekata sadri naroito: obrasce registra, zbirku isprava i tehniku dokumentaciju
o vodnom objektu.

Registar korienja voda sadri naroito: obrasce registra, zbirku isprava i tehniku i ostalu
dokumentaciju o izvoritima i korisnicima voda, koliini i kvalitetu zahvaene vode za pojedine
namene.

Registar zagaivaa voda naroito sadri: obrasce registra, zbirku isprava i tehniku i ostalu
dokumentaciju o izvorima zagaivanja voda, koliini i vrsti emisije i prijemnicima (recipijentima).

Vodne registre iz st. 1. do 4. ovog lana vodi javno vodoprivredno preduzee.

Javno vodoprivredno preduzee duno je da dostavlja Ministarstvu registre.

Ministarstvo je duno da podatke iz vodnog registra dostavlja ministarstvu nadlenom za poslove

koji se odnose na tehnike propise, u skladu sa posebnim zakonom.
Vodni registar vodi se u pisanoj i elektronskoj formi.

Ministar blie propisuje sadrinu i nain voenja vodnih registara iz st. 1. do 4. ovog lana.

U vodne registre unose se sledei podaci o linosti, i to: podaci o identitetu zakonskog zastupnika
pravnog lica i podaci o identitetu kontakt lica u pravnom licu (ime i prezime, funkcija koju lice
obavlja, a za kontakt lice i broj fiksnog telefona i adresa elektronske pote), podaci o identitetu
preduzetnika (ime i prezime i jedinstveni matini broj graana), odnosno podaci o identitetu kontakt
lica preduzetnika (ime i prezime, broj fiksnog telefona i adresa elektronske pote), a za fiziko lice
podaci o identitetu (ime i prezime, jedinstveni matini broj graana, adresa, broj fiksnog telefona i
adresa elektronske pote).

Pravno lice koje je sopstvenim sredstvima izgradilo vodne objekte duno je da, na zahtev
Ministarstva i javnog vodoprivrednog preduzea, dostavi podatke za vodne registre iz st. 1. do 4.
ovog lana.

VI ZABRANE, OGRANIENJE PRAVA I OBAVEZE VLASNIKA I KORISNIKA

VODNOG ZEMLJITA I VODNIH OBJEKATA
1. Zabrane i ogranienja
lan 133
Radi ouvanja i odravanja vodnih tela povrinskih i podzemnih voda i zatitnih i drugih vodnih
objekata, spreavanja pogoranja vodnog reima, obezbeenja prolaza velikih voda i sprovoenja
odbrane od poplava, kao i zatite ivotne sredine, zabranjeno je:

1. na nasipima i drugim vodnim objektima kopati i odlagati materijal, napasati krupnu stoku, vui
poseeno drvee, prelaziti i voziti motorno vozilo, osim na mestima na kojima je to dozvoljeno i
obavljati druge radnje kojima se moe ugroziti stabilnost tih objekata;

2. na vodnom zemljitu:

1) graditi objekte kojima se smanjuje propusna mo korita,

2) odlagati vrsti otpad i opasan i tetan materijal,

3) skladititi drvo i drugi vrst materijal na nain kojim se remete uslovi prolaska velikih voda,

4) vaenje renog nanosa suprotno izdatoj vodnoj saglasnosti ili bez vodne saglasnosti;

5) prati vozila i druge maine,

6) vriti druge radnje, osim u sluaju:

(1) sprovoenja mera ouvanja, unapreenja i prezentacije prirodnih vrednosti,

(2) preduzimanja radnji radi zatite ljudi, ivotinja i imovine;

3. u poplavnom podruju graditi objekte na nain kojim se ometa proticanje vode i leda ili suprotno
propisima za gradnju u poplavnom podruju;

4. saditi drvee na odbrambenom nasipu, u inundacijskom pojasu irine najmanje 10 m od

nebranjene noice nasipa prema vodotoku, a u branjenoj zoni suprotno izdatoj vodnoj saglasnosti;

5. kopati bunare, rovove i kanale pored nasipa u pojasu irine najmanje 10 m od nebranjene
noice nasipa prema vodotoku, odnosno do 50 m prema branjenom podruju, osim ako je njihova
funkcija zatita od tetnog dejstva voda ili je tehnikom dokumentacijom, uraenom u skladu sa
ovim zakonom, dokazano da nije ugroena stabilnost nasipa;

6. menjati ili presecati tokove podzemnih voda, odnosno iskoriavati te vode u obimu kojim se
ugroava snabdevanje pitkom ili tehnolokom vodom, ugroavaju mineralna i termalna izvorita,
stabilnost tla i objekata;

7. menjati pravac i jainu toka povrinske vode koja prirodno protie ili otie sa vodnog zemljita
koje je u privatnoj svojini;

8. graditi objekte, saditi drvee, orati i kopati zemlju i obavljati druge radnje kojima se remeti
funkcija ili ugroava stabilnost melioracionih kanala za odvodnjavanje i u obostranom pojasu irine
od najmanje 5 m od tih kanala preduzimati radnje kojima se ometa redovno odravanje ovih
kanala;

9. odlagati vrsti otpad i druge materijale u vodotoke, akumulacije, retenzije, melioracione i druge
kanale, uputati zagaene vode ili druge materije i vriti radnje, kojima se moe otetiti korito i
obala vodotoka, uticati na promenu njegove trase, nivoe vode, koliinu i kvalitet vode, ugroziti
stabilnost zatitnih i drugih vodnih objekata ili oteati odravanje vodnog sistema;

10. vriti, bez odgovarajuih vodnih akata, intervencije u koritu (osiguranje obala, pregraivanje
korita, proirenje i produbljenje korita i drugo);

11. izvoditi radove koji bi mogli ugroziti stabilnost brane ili njenu namenu, kao i menjati prirodne
uslove u okolini akumulacionih i retenzionih basena na nain kojim bi se prouzrokovalo klizanja
terena, pojave erozije ili nastajanje vododerina i bujica;

12. izvoditi druge radove koji bi mogli da ugroze stabilnost i oteaju odravanje regulacionih,
zatitnih i drugih vodnih objekata.

Zabrana vrenja radnji iz stava 1. ovog lana moe se proiriti i izvan granica vodnog zemljita,
ako bi se tim radnjama ugrozio vodni reim ili vodni objekti.

2. Obaveze
Radnje trpljenja
lan 134
Vlasnik, odnosno korisnik vodnog zemljita duan je da:

1) dopusti prolaz preko zemljita licima koja su ovlaena da premeravaju, snimaju, projektuju i
obeleavaju zemljite ili vode za potrebe izgradnje, sanaciji ili rekonstrukcije vodnih objekata,
licima koja vre inspekcijski nadzor, kao i licima koja izvode radove na izgradnji, rekonstrukciji i
odravanju tih objekata;

2) dopusti korienje korita za veliku vodu i obale reke u irini od 5 m licima koja su ovlaena da
vre pregled stanja i odravanje renih korita i obala;

3) omogui korienje odgovarajueg materijala sa svog zemljita, kao i prolaz lica i mehanizacije,
radi sprovoenja odbrane od poplava;

4) dopusti slobodno oticanje vode koja dolazi sa uzvodnih zemljita, bez promene pravca i brzine
vode;

5) gazduje umama na inundacionom podruju tako da se ne prave smetnje prirodnom oticanju

vode i leda;

6) dopusti na svom zemljitu vaenje, privremeno deponovanje i transportovanje renog nanosa i

mulja iz vodotoka i inundacionih podruja radi obezbeenja propusne sposobnosti, regulacionih i
zatitnih objekata, kao i vodnih objekata osnovne i detaljne kanalske mree za odvodnjavanje, koje
vri javno vodoprivredno preduzee, odnosno nadleni organ jedinice lokalne samouprave;

7) dozvoli postavljanje i rad mernih instrumenata, neophodnih za istraivanja, iskopavanja ili

buenja, eksperimentalna pumpanja, uzimanje uzoraka i druge poslove vezane za istraivanja
voda za potrebe snabdevanja vodom ili drugih istraivakih delatnosti, pod uslovima i na nain
propisan ovim ili drugim zakonom, kao i za potrebe monitoringa voda.

Vlasnik, odnosno korisnik nepokretnosti koja se nalazi u zoni sanitarne zatite duan je da nain
korienja nepokretnosti prilagodi uslovima utvrenim za korienje i odravanje zona sanitarne
zatite.

Vlasnik, odnosno korisnik zemljita ima pravo na naknadu stvarne tete u sluajevima iz stava 1.
ta. 1), 2), 3), 6) i 7) ovog lana, kao i za korienje materijala iz stava 1. taka 3) ovog lana.

Meusobna prava i obaveze koje nastanu u vezi sa izvoenjem radova iz stava 1. ta. 1), 2), 3), 6)
i 7) ovog lana sporazumno ureuju vlasnik, odnosno korisnik zemljita i investitor.

Preduzimanje radnji
lan 135
Vlasnik, odnosno korisnik vodnog zemljita ili vodnog objekta na obali duan je da na delu na
kome je vlasnik, odnosno korisnik:

1) uestvuje, po uputstvu javnog vodoprivrednog preduzea, u izvoenju manjih radova na

odravanju korita za veliku vodu, osim korita za malu vodu, radi spreavanja erozije, odronjavanja
obala ili smanjenja propusne moi korita za vodu;

2) ukloni sam ili uestvuje, po uputstvu javnog vodoprivrednog preduzea, u uklanjanju iz korita
vodotoka ili sa svog zemljita predmeta koji mogu naruiti vodni reim;

3) ukloni drvo iz korita bujinog toka.

Vlasnik, odnosno korisnik vodnog zemljita ima pravo naknade vrednosti korienog materijala za
radove iz stava 1. ovog lana.

Ako vlasnik, odnosno korisnik ne izvri sam ili ne uestvuje u izvoenju radova iz stava 1. ovog
lana, radove e izvesti javno vodoprivredno preduzee, na teret vlasnika, odnosno korisnika
zemljita.

Ako je vlasnik, odnosno korisnik nepoznat, ili ako je do potrebe izvrenja radova dolo usled vie
sile, radove e izvriti javno vodoprivredno preduzee.

Obaveze lica koja koriste objekte ijom izgradnjom se poviava nivo vode
lan 136
Vlasnik, odnosno korisnik objekata na vodnom zemljitu ijom izgradnjom se trajno poviava nivo
vode prirodnog vodotoka i poveavaju trokovi zatite od tetnog dejstva voda, duan je da:

1) izgradi dodatni sistem zatite ili nadoknadi poveane trokove pravnom licu koje preduzima
dodatne mere zatite od tetnog dejstva voda;

2) uestvuje u odravanju zatitnih vodnih objekata;

3) uestvuje u sprovoenju odbrane od poplava.

Utvrivanje prava slubenosti

lan 137
Vlasnik, odnosno korisnik zemljita duan je da dozvoli da preko njegovog zemljita drugi vlasnik,
odnosno korisnik izvodi radove odvoenja, odnosno dovoenja vode do svog zemljita, ako za to
ne postoji celishodnije tehniko ili ekonomsko reenje.

Ako vlasnici, odnosno korisnici zemljita ne postignu sporazum o utvrivanju prava slubenosti i o
visini odgovarajue naknade, odluku donosi sud.

Prikljuenje na javni vodovod u seoskom naselju

lan 138
Pravno i fiziko lice koje nije uestvovalo u izgradnji seoskog vodovoda moe se prikljuiti na
seoski vodovod ako:

1) vodovod, s obzirom na koliinu vode, moe da zadovolji potrebe svih korisnika;

2) se njegovo snabdevanje vodom ne moe na ekonomian i tehniki racionalan nain reiti

drugaije.

Licu iz stava 1. ovog lana odobrenje za prikljuak izdaje nadleni organ jedinice lokalne
samouprave.

Lice iz stava 1. ovog lana koje se prikljuilo na seoski vodovod duno je da:

1) nadoknadi srazmerni deo trokova izgradnje;

2) od asa prikljuenja snosi pripadajui deo trokova odravanja i iskoriavanja vodovoda;

3) snosi sve trokove prikljuka.

Otklanjanje tete
lan 139
Ako su na vodnom objektu u javnoj svojini priinjene tete radnjama pravnog ili fizikog lica,
trokovi otklanjanja priinjene tete na vodnom objektu padaju na teret tog lica.

Pravno ili fiziko lice, koje pogora vodni reim, odnosno stanje erozije na erozionom podruju,
duno je da, u roku koji odredi inspektor nadlean za poslove vodoprivrede, izvri radnje radi
uspostavljanja stanja koje je postojalo pre nego to je teta nastala.

Ako lice iz st. 1. i 2. ovog lana ne izvri radnje u odreenom roku, te radnje e izvriti javno
vodoprivredno preduzee, odnosno nadleni organ jedinice lokalne samouprave u sluaju
erozionog podruja, o troku lica koje je izazvalo tetu.

VII DRUGI SUBJEKTI UPRAVLJANJA VODAMA

1. Savet za vode
Osnivanje i delokrug rada
lan 140
Radi razmatranja strunih pitanja, davanja strunih miljenja i uea u realizaciji projektnih
zadataka u oblasti upravljanja vodama, ministar, u skladu sa propisima kojima se ureuje dravna
uprava, reenjem osniva posebnu radnu grupu - Savet za vode (u daljem tekstu: Savet).

Poslovi Saveta
lan 141
Savet obavlja sledee poslove:
1) razmatra i daje miljenja na predloge zakona i drugih propisa kojima se ureuju pitanja
upravljanja vodama;

2) razmatra i daje miljenja na predlog Strategije i plana upravljanja vodama;

3) daje predloge za unapreenje stanja u oblasti voda.

2. Nacionalna konferencija za vode

Osnivanje i sastav
lan 142
Radi obezbeenja uticaja javnosti u upravljanju vodama, Vlada osniva Nacionalnu konferenciju za
vode (u daljem tekstu: Nacionalna konferencija).

Nacionalna konferencija ima 14 lanova, koje imenuje Vlada, na predlog Ministarstva, na period od
etiri godine.

Nacionalnu konferenciju ine predstavnici jedinica lokalne samouprave sa svakog vodnog

podruja, predstavnici korisnika voda i udruenja graana.

Nacionalna konferencija donosi poslovnik o svom radu.

Rad Nacionalne konferencije je javan.

Sredstva za rad Nacionalne konferencije obezbeuju se u budetu Republike Srbije.

Delokrug rada
lan 143
Nacionalna konferencija obavlja sledee poslove:

1) prati realizaciju Strategije i plana upravljanja vodama;

2) uestvuje u javnoj raspravi u fazi pripreme plana upravljanja vodama;

3) prati realizaciju plana upravljanja vodama na vodnom podruju;

4) daje predloge za poboljanje uea javnosti u procesu planiranja, donoenja odluka i kontrole
njihovog sprovoenja;

5) daje predloge za edukaciju javnosti o znaaju vode, o potrebi racionalizacije potronje vode i
zatite vode i ulozi vodnih objekata u obezbeenju usluga.

Nacionalna konferencija podnosi izvetaj o svom radu Vladi, jednom godinje.

Administrativno tehnike poslove za potrebe Nacionalne konferencije obavlja Ministarstvo.

3. Udruenje korisnika voda

lan 144
Radi obezbeenja uslova za razne vidove korienja voda (navodnjavanje, ribnjaci i drugo) ili
zatite od tetnog dejstva voda, zainteresovana lica na delu vodnog podruja, odnosno na
melioracionom podruju ili njegovom delu, mogu osnovati udruenje korisnika voda, u skladu sa
posebnim zakonom.

4. Naunoistraivaka organizacija
 lan 145
Studijsko istraivake poslove od posebnog znaaja za upravljanje vodama vri
naunoistraivaka organizacija koja je ovlaena od strane Ministarstva za obavljanje tih poslova.

Ministar reenjem ovlauje pravno lice iz stava 1. ovog lana, ako ima:

1) akt ministarstva nadlenog za poslove naunoistraivake delatnosti o ispunjavanju uslova za

obavljanje naunoistraivake delatnosti od opteg interesa u oblasti vodoprivrede;

2) reference za obavljanje poslova iz stava 1. ovog lana.

Reenje ministra iz stava 1. ovog lana je konano u upravnom postupku i protiv njega moe se
pokrenuti upravni spor.

Spisak ovlaenih pravnih lica iz stava 2. ovog lana objavljuje se na veb-sajtu Ministarstva.

5. Javno preduzee za regionalne i vienamenske hidrosisteme

lan 146
Regionalni i vienamenski hidrosistemi su sloeni hidrosistemi koji slue za obezbeenje potreba u
oblasti voda (snabdevanje vodom, navodnjavanje, zatita voda, zatita od tetnog dejstva voda),
na teritoriji dve ili vie jedinica lokalne samouprave.

Upravljanje i odravanje hidrosistema iz stava 1. ovog lana vri javno preduzee osnovano od
jedinica lokalne samouprave za koje se obezbeuju potrebe u oblasti voda.

VIII INFORMISANJE I VODNI INFORMACIONI SISTEM

Informisanje
lan 147
Ministarstvo i javno vodoprivredno preduzee, obezbeuju javnost rada davanjem informacija
sredstvima javnog informisanja, odnosno izdavanjem slubenih informacija.

Vodni informacioni sistem

lan 148
Radi klasifikovanja voda, praenja i unapreenja vodnog reima, planiranja razvoja vodnih sistema
i upravljanja vodama u Republici Srbiji uspostavlja se vodni informacioni sistem.

Vodni informacioni sistem obezbeuje formiranje, odravanje, prezentaciju i distribuciju podataka

o: stanju kvaliteta voda, klasama vodnih tela povrinskih i podzemnih voda, vodnoj dokumentaciji,
zakonodavnim, organizacionim, stratekim i planskim merama u oblasti upravljanja vodama,
nauno-tehnike i druge informacije od znaaja za upravljanje vodama i razmenu informacija sa
drugim informacionim sistemima na nacionalnom i meunarodnom nivou.

Ministar blie propisuje sadrinu i nain voenja informacionog sistema iz stava 1. ovog lana,
metodologiju, strukturu, kategorije i nivoe sakupljanja podataka, kao i sadrinu podataka o kojima
se obavetava javnost.

Uspostavljanje i voenje vodnog informacionog sistema

lan 149
Vodni informacioni sistem uspostavlja i vodi Ministarstvo.
Vodne informacione sisteme uspostavljaju i vode i javna vodoprivredna preduzea, kao deo
vodnog informacionog sistema iz stava 1. ovog lana.

IX FINANSIRANJE UPRAVLJANJA VODAMA

1. Predmet finansiranja
lan 150
Poslovi od opteg interesa koji se finansiraju u skladu sa ovim zakonom, jesu:

1) Poslovi ureenja vodotoka i zatite od tetnog dejstva voda, i to:

(1) izgradnja, rekonstrukcija, sanacija, odravanje i upravljanje regulacionim i zatitnim

vodnim objektima u javnoj svojini i odravanje vodotoka;

(2) izgradnja, rekonstrukcija, sanacija, odravanje i upravljanje vodnim objektima za

odvodnjavanje u javnoj svojini;

(3) izgradnja, rekonstrukcija, sanacija, odravanje i upravljanje vodnim objektima za zatitu

od erozija i bujica u javnoj svojini i izvoenje radova i mera za zatitu od erozije i bujica, u
skladu sa lanom 62. ovog zakona;

(4) sprovoenje odbrane od poplave,

2) Poslovi ureenja i korienja voda, i to:

(1) izrada bilansa voda, kontrola stanja zaliha vodnih resursa i mere za obezbeenje
njihovog racionalnog korienja i zatite;

(2) izrada bilansa podzemnih voda za pojedinani resurs, ukljuujui i raspoloivi resurs,
nain i dinamika obnavljanja resursa i mere za obezbeenje racionalnog korienja i zatitu
resursa;

(3) ispitivanje kvaliteta vode na izvoritu i istrani radovi na izvoritu;

(4) zatita izvorita za snabdevanje vodom;

(5) izgradnja i rekonstrukcija vodnih objekata iz lana 18. stav 1. taka 1) ovog zakona, u
javnoj svojini;

(6) odravanje i upravljanje vodnim objektima za navodnjavanje u javnoj svojini,

3) Poslovi zatite voda od zagaivanja, i to:

(1) izrada programa i sistematsko praenje kvaliteta voda - monitoring;

(2) praenje havarijskih zagaenja, organizacija i kontrola njihovog sprovoenja;

(3) sprovoenje dugoronih i kratkoronih mera za spreavanje, ublaavanje i kontrolu

zagaivanja voda;

(4) ureenje vodnog reima zatienih oblasti iz lana 110. ovog zakona i drugih podruja
koja na njih imaju uticaja;

(5) izgradnja i rekonstrukcija vodnih objekata za sakupljanje, odvoenje i preiavanje

otpadnih voda i zatitu voda (glavni kolektori, postrojenja za preiavanje otpadnih voda,
postrojenja za preradu otpadnih muljeva i ispustu iz postrojenja u prijemnik) u javnoj svojini,

4) Poslovi koji se odnose na sisteme za odvodnjavanje i navodnjavanje, i to: odravanje i

upravljanje vodnim objektima i sistemima za odvodnjavanje i navodnjavanje u javnoj svojini,
5) Poslovi koji se odnose na regionalne i vienamenske hidrosisteme, i to: izgradnja,
rekonstrukcija, sanacija, odravanje i upravljanje regionalnim i vienamenskim hidrosistemima u
javnoj svojini,

6) Ostali poslovi od opteg interesa, i to:

(1) izrada i sprovoenje planskih dokumenata, programa i normativnih akata;

(2) izrada studija i izvoenje istranih radova za potrebe integralnog upravljanja vodama,
izrada tehnike dokumentacije iz oblasti ureenja vodotoka i zatite od tetnog dejstva
voda, ureenja i korienja voda i zatite voda od zagaivanja;

(3) poslovi meunarodne saradnje u oblasti voda;

(4) uspostavljanje i voenje vodne dokumentacije i vodnog informacionog sistema;

(5) vrenje poverenih poslova od strane javnih vodoprivrednih preduzea (priprema

predloga vodnih jedinica i njihovih granica, plana upravljanja vodama za vodna podruja,
posebnog plana upravljanja vodama za pojedina pitanja upravljanja vodama, plana
upravljanja rizicima od poplava za vodna podruja, operativnog plana za odbranu od
poplava, izrada karte ugroenosti i karte rizika od poplava, izrada miljenja na operativne
planove za odbranu od poplava za vode II reda, identifikacija vodnih tela povrinskih i
podzemnih voda koja se koriste ili mogu da se koriste za ljudsku potronju u budunosti,
voenje registara zatienih oblasti na vodnom podruju, vrenje poslova investitora u ime
Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajine, sprovoenje postupaka davanja u zakup
vodnog zemljita u javnoj svojini, izdavanje vodnih akata, vrenje obrauna i zaduenja
obveznika plaanja naknada za vode).

2. Izvori sredstava
lan 151
Sredstva za finansiranje poslova iz lana 150. ovog zakona obezbeuju se iz:

1) budeta Republike Srbije;

2) budeta autonomne pokrajine;

3) naknada za vode;

4) koncesione naknade;

5) ostalih izvora.

Sredstva iz stava 1. ta. 3) i 4) ovog lana su javni prihod.

Sredstva iz stava 1. ovog lana mogu se koristiti samo za namene odreene ovim zakonom.

2.1. Korienje sredstava budeta

lan 152
Poslovi iz lana 150. stav 1. ta. 1), 2), 5) i 6) ovog zakona na teritoriji Republike Srbije, osim
teritorije autonomne pokrajine, finansiraju se iz budeta Republike Srbije.

Poslovi iz stava 1. ovog lana, osim poslova meunarodne saradnje, na teritoriji autonomne
pokrajine finansiraju se iz budeta autonomne pokrajine.

2.2. Naknade za vode

lan 153
Naknade za vode su:

1) naknada za korienje voda;

2) naknada za isputenu vodu;

3) naknada za zagaivanje voda;

4) naknada za odvodnjavanje;

5) naknada za korienje vodnih objekata i sistema;

6) naknada za izvaeni reni nanos.

2.2.1. Naknada za korienje voda

Osnov plaanja
lan 154
Naknada za korienje voda plaa se za zahvatanje povrinskih i podzemnih voda, ukljuujui
termalne i mineralne vode, u skladu sa lanom 2. ovog zakona.

Obveznik plaanja
lan 155
Obveznik plaanja naknade za korienje voda je pravno lice, preduzetnik, odnosno fiziko lice
koje:

1) vodu zahvaenu iz povrinskih i podzemnih voda koristi za pie, navodnjavanje, pogonske,

tehnoloke, komunalne i druge namene;

2) regionalnim i vienamenskim hidrosistemima zahvata i distribuira vodu;

3) koristi vodu za uzgoj riba u ribnjacima;

4) vri snabdevanje vodom za pie sistemom javnog vodovoda;

5) zahvata vodu radi flairanja, odnosno korienja u finalnom proizvodu;

6) koristi vodu za proizvodnju elektrine energije za prodaju ili za sopstvene potrebe i za pogon
postrojenja;

7) koristi vodu za rad toplana.

ta. 8) - 12) (brisane)

Plaanje naknade
lan 156
Naknada za korienje voda plaa se za:

1) korienje vode za namene iz lana 155. stav 1. ta. 1) do 4) ovog zakona gde postoje ureaji
za merenje koliina vode - prema koliini (m3) i kvalitetu zahvaene vode;

2) flairanje vode - prema koliini (l) prodate flairane vode, a za korienje vode u finalnom
proizvodu prema koliini (l) vode u tom proizvodu;

3) termalne vode - prema koliini (m3) zahvaene vode;

4) korienje vode za navodnjavanje poljoprivrednog zemljita, gde ne postoji mogunost merenja
koliine isporuene vode - prema povrini (ha) poljoprivrednog zemljita koja se navodnjava;

5) komercijalni uzgoj ribe, gde ne postoji mogunost merenja koliine isporuene vode - prema
povrini (ha) i vrsti (hladnovodni i toplovodni) ribnjaka;

6) proizvodnju elektrine energije - prema koliini proizvedene elektrine energije (kWh) na pragu
hidroelektrane ili termoelektrane;

7) pogon drugih postrojenja - prema snazi postrojenja (kW).

ta. 8) - 12) (brisane)

Obveznik plaanja naknade za korienje vode za navodnjavanje plaa 50% od visine te naknade,
ako je objekat za navodnjavanje iz lana 18. stav 1. taka 2) ovog zakona izgradio sopstvenim
sredstvima, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Zbir naknada za korienje vode, koju plaa obveznik iz lana 155. taka 4) ovog zakona i
naknade za isputenu vodu koju plaa obveznik iz lana 161. taka 2) ovog zakona, ne moe biti
manji od 10% odreene referentne cene vode.

Izuzetno od stava 3. ovog lana, do odreivanja referentne cene vode:

1) lice iz lana 155. taka 4) ovog zakona plaa naknadu za korienje vode prema koliini (m3) i
kvalitetu zahvaene vode;

2) lice iz lana 161. taka 2) ovog zakona plaa naknadu za isputenu vodu prema koliini (m3) i
vrsti isputene otpadne vode.

Referentna cena vode

lan 157
Referentna cena vode utvruje se na osnovu operativnih trokova snabdevanja vodom za pie
sistemom javnog vodovoda i operativnih trokova sakupljanja, odvoenja i preiavanja otpadnih
voda sistemom javne kanalizacije, kao i trokova odravanja i amortizacije vodnih objekata iz lana
18. stav 1. taka 1) i lana 19. ovog zakona.

Vlada:

1) utvruje metodologiju za obraun cene snabdevanja vodom za pie sistemom javnog vodovoda
i cene sakupljanja, odvoenja i preiavanja otpadnih voda sistemom javne kanalizacije;

2) blie utvruje kriterijume za odreivanje referentne cene vode iz stava 1. ovog lana;

3) odreuje referentnu cenu vode.

Namena
lan 158
Sredstva ostvarena od naknade za korienje voda koriste se za finansiranje poslova iz lana 150.
stav 1. ta. 1), 2) i 5) ovog zakona.

Izuzeci od plaanja

lan 159

Naknada za korienje voda ne plaa se za opte korienje voda.

2.2.2. Naknada za isputenu vodu

 Osnov plaanja
lan 160
Naknada za isputenu vodu plaa se za neposredno ili posredno isputanje vode u recipijent ili
javnu kanalizaciju.

Obveznik plaanja

lan 161

Obveznik plaanja naknade za isputenu vodu je pravno lice, preduzetnik, odnosno fiziko lice
koje:

1) isputa otpadne vode u sopstvenu kanalizaciju, vodotok, kanal, jezero, akumulaciju i slino;

2) vri sakupljanje, odvoenje i preiavanje otpadnih i atmosferskih voda sistemom javne

kanalizacije;

3) proizvodi elektrinu energiju u termoelektranama sa otvorenim - protonim sistemom za

hlaenje.

Plaanje naknade
lan 162
Lice iz lana 161. ta. 1) i 2) ovog zakona plaa naknadu za isputenu vodu prema koliini (m3) i
vrsti isputene otpadne vode.

Lice iz lana 161. taka 3) ovog zakona plaa naknadu za isputenu vodu prema koliini
proizvedene elektrine energije (kWh).

Naknada za isputenu vodu poveava se u sluaju da je recipijent zatiena oblast iz lana 110.
ovog zakona.

Namena
lan 163
Sredstva ostvarena od naknada za isputenu vodu koriste se za finansiranje poslova iz lana 150.
stav 4. ta 1), 2), 3) i 6) ovog zakona.

2.2.3. Naknada za zagaivanje voda

Osnov plaanja
lan 164
Naknada za zagaivanje voda plaa se za neposredno ili posredno zagaivanje vode.

Obveznik plaanja
lan 165
Obveznik plaanja naknade za zagaivanje voda je pravno lice, preduzetnik, odnosno fiziko lice
koje:

1) je vlasnik plovnog objekta;

2) isputa otpadne vode u sopstvenu kanalizaciju, vodotok, kanale, jezero, akumulaciju i slino;
3) vri sakupljanje, odvoenje i preiavanje otpadnih i atmosferskih voda sistemom javne
kanalizacije;

4) isputa na poljoprivredno, graevinsko ili umsko zemljite zagaujue supstance koje na

neposredan ili posredan nain zagauju vode;

5) proizvodi, odnosno uvozi ubriva i hemijska sredstva za zatitu bilja i unitavanje korova, kao i
deterdente na bazi fosfata.

Plaanje naknade
lan 166
Naknada za zagaivanje voda plaa se:

1) u procentu od cene obaveznog osiguranja plovnog objekta i plaa se pri registraciji plovnog
objekta;

2) za otpadne vode - prema koliini (m3), vrsti, koliini i osobini emisije iz izvora zagaivanja;

3) za rasute zagaivae - po proizvedenoj, odnosno uvezenoj koliini ubriva i hemijskih sredstava

za zatitu bilja i unitavanje korova (kg), kao i deterdenata na bazi fosfata (kg).

Naknada za zagaivanje voda poveava se u sluaju da je recipijent zatiena oblast iz lana 110.
ovog zakona.

Naknada za zagaivanje voda umanjuje se ako se otpadne vode preiavaju, u skladu sa

efektima preiavanja.

Namena
lan 167
Sredstva ostvarena od naknada za zagaivanje voda prihod su budeta Republike Srbije i koriste
se namenski preko Fonda za zatitu ivotne sredine za finansiranje poslova iz lana 150. stav 1.
taka 3) ovog zakona.

Visina naknade za isputenu vodu i naknade za zagaivanje voda

lan 168
Lice koje isputa otpadne vode u sopstvenu kanalizaciju, vodotok, kanal, jezero, akumulaciju i
slino plaa naknadu za isputenu vodu i naknadu za zagaivanje voda ija visina u zbiru ne moe
biti manja od cene preiavanja otpadnih voda do nivoa koji odgovara graninim vrednostima
emisije.

Vlada utvruje dinamiku za dostizanje visine naknade za isputenu vodu i naknade za zagaivanje
voda za obveznike iz stava 1. ovog lana.

Do utvrivanja graninih vrednosti emisije lice iz stava 1. ovog lana plaa naknadu za isputenu
vodu prema koliini (m3) i vrsti isputene otpadne vode.

2.2.4. Naknada za odvodnjavanje

Osnov plaanja
lan 169
Naknada za odvodnjavanje plaa se za ureenje vodnog reima zemljita na melioracionom
podruju, odnosno delu melioracionog podruja, odvoenjem suvinih voda sistemima za
odvodnjavanje, kojima upravlja javno vodoprivredno preduzee.

Obveznik plaanja
lan 170
Obveznik plaanja naknade za odvodnjavanje je vlasnik, odnosno korisnik:

1) poljoprivrednog, umskog i graevinskog zemljita;

2) objekta, odnosno prostora namenjenog za obavljanje privredne i druge delatnosti, izuzev ako je
odvoenje voda ureeno sistemom atmosferske kanalizacije;

3) stambenog objekta, izuzev ako je odvoenje voda ureeno sistemom atmosferske kanalizacije;

4) saobraajne infrastrukture (puteva, eleznica, luka, pristanita, aerodroma i drugo), izuzev ako
je odvoenje voda ureeno sistemom atmosferske kanalizacije ili na drugi nain;

5) dobara u optoj upotrebi (parkovi, trgovi, ulice i drugo), izuzev ako je odvoenje voda ureeno
sistemom atmosferske kanalizacije ili na drugi nain.

Plaanje naknade
lan 171
Naknada za odvodnjavanje plaa se za odvodnjavanje:

1) poljoprivrednog zemljita - prema povrini (ha) i klasi zemljita, poljoprivrednoj kulturi i drugo;

2) umskog i graevinskog zemljita, objekata saobraajne infrastrukture i drugih dobara u optoj

upotrebi, osim zemljita pod zgradama - prema povrini (ha) umskog i graevinskog zemljita,
odnosno drugih dobara u optoj upotrebi;

3) graevinskog zemljita pod stambenim i poslovnim objektima - prema povrini (m2) tog
zemljita.

Obveznik plaanja naknade za odvodnjavanje plaa 50% od visine te naknade, ako je objekat
detaljne kanalske mree iz lana 17. taka 2) ovog zakona izgradio sopstvenim sredstvima, u
skladu sa odredbama ovog zakona.

Osnov za utvrivanje visine naknade za odvodnjavanje je godinji obraun trokova upravljanja i

odravanja sistema za odvodnjavanje.

Namena
lan 172
Sredstva ostvarena od naknada za odvodnjavanje koriste se na melioracionom podruju, odnosno
delu melioracionog podruja na kome su ostvarena za finansiranje poslova iz lana 150. stav 1.
taka 4) ovog zakona.

Izuzetak od plaanja
lan 173
Naknada za odvodnjavanje ne plaa se za:

1) graevinsko zemljite pod poslovnim i stambenim objektima, ako se plaa naknada za

odvodnjavanje za poslovni, odnosno stambeni objekat;

2) poljoprivredno zemljite za koje se plaa naknada za korienje vode za navodnjavanje.

2.2.5. Naknada za korienje vodnih objekata i sistema

Osnov plaanja
lan 174
Naknada za korienje vodnih objekata i sistema u javnoj svojini plaa se za korienje tih
objekata za:

1) navodnjavanje i snabdevanje vodom industrije, ribnjaka i drugih korisnika;

2) prijem i odvoenje otpadnih voda industrije, ribnjaka i drugih korisnika;

3) plovidbu kanalima i druge namene.

Obveznik plaanja
lan 175
Obveznik plaanja naknade za korienje vodnih objekata i sistema je:

1) vlasnik, odnosno korisnik poljoprivrednog i umskog zemljita, industrijskih i drugih objekata koji
vodne objekte i sisteme koriste za navodnjavanje, industriju i druge potrebe;

2) pravno lice, preduzetnik, odnosno fiziko lice koje vodne objekte i sisteme koriste za odvoenje
otpadnih voda iz industrijskih i drugih objekata, kao i plovidbu kanalima i druge namene.

Plaanje naknade
lan 176
Naknada za korienje vodnih objekata i sistema plaa se za objekte u javnoj svojini koji se koriste
za:

1) navodnjavanje, snabdevanje vodom industrije, ribnjaka i drugih korisnika:

(1) prema instalisanom kapacitetu obveznika naknade, za svaki (l/s) instalisanog kapaciteta u
industriji, odnosno povrini (ha) za navodnjavanje i ribnjake,

(2) prema angaovanom kapacitetu, odnosno preuzetoj koliini vode (m3) gde postoje ureaji za
merenje koliine isporuene vode,

(3) prema angaovanom kapacitetu, odnosno maksimalnoj godinjoj koliini vode koju moe
zahvatiti svojim instalisanim kapacitetom, u sluaju industrije i drugih korisnika, gde ne postoje
ureaji za merenje koliine isporuene vode,

(4) prema angaovanom kapacitetu, odnosno prema povrini koja se navodnjava, u sluaju
korienja vode za navodnjavanje, gde ne postoje ureaji za merenje koliine isporuene vode;

2) odvoenje otpadnih voda iz industrijskih i drugih objekata gde postoji ureaj za merenje koliine
otpadne vode, prema koliini (m3), kvalitetu i nainu odvoenja otpadne vode;

3) odvoenje otpadnih voda iz industrijskih i drugih objekata gde ne postoji ureaj za merenje
koliine otpadne vode:

(1) prema koliini zahvaene vode (m3),

(2) prema maksimalnom instalisanom vodozahvatnom kapacitetu, gde ne postoji ureaj za

merenje koliine zahvaene vode;

4) plovidbu kanalima, prema nosivosti (t) i snazi (kW) plovnog objekta.

Osnov za utvrivanje visine naknade za korienje vodnih objekata i sistema je godinji obraun
trokova upravljanja i odravanja tih objekata i sistema.

Namena
lan 177
Sredstva ostvarena od naknada za korienje vodnih objekata i sistema koriste se na podruju na
kome su ostvarena za finansiranje poslova iz lana 150. stav 1. ta. 4) i 5) ovog zakona.

2.2.5a Naknada za izvaeni reni nanos

Osnov plaanja
lan 177a
Naknada za izvaeni reni nanos plaa se za reni nanos izvaen iz leita na vodnom zemljitu i
na podrujima ugroenim erozijom.

Obveznik plaanja
lan 177b
Obveznik plaanja naknade za izvaeni reni nanos je pravno lice, odnosno preduzetnik koje vri
vaenje renog nanosa iz leita na vodnom zemljitu i na podrujima ugroenim erozijom.

Plaanje naknade
lan 177v
Naknada za izvaeni reni nanos plaa se za pozajmite renih nanosa - prema vrsti pozajmita
(reno korito, sprud u renom koritu, inundacija, staraa, podruje ugroeno erozijom i drugo) i
koliini (m3) izvaenog renog nanosa, bez obzira na kvalitet tog nanosa.

Namena
lan 177g
Sredstva ostvarena od naknade za izvaeni reni nanos koriste se na podruju na kome su
ostvarena za finansiranje poslova iz lana 150. stav 1. taka 1) ovog zakona.

Izuzeci od plaanja
lan 177d
Naknada za izvaeni reni nanos ne plaa se za koliine izvaenog renog nanosa koji se koristi
za izgradnju i odravanje vodnih objekata za ureenje vodotoka i zatitu od tetnog dejstva voda, a
koje vri javno vodoprivredno preduzee, odnosno nadleni organ jedinice lokalne samouprave.

Primena drugih propisa

lan 177
Postupak utvrivanja obaveza plaanja naknade za izvaeni reni nanos se sprovodi u skladu sa
zakonom kojim se ureuje opti upravni postupak.

2.2.6. Slivna vodna naknada

l. 178-182
(Brisano)

2.3. Koncesiona naknada

lan 183
Obaveza plaanja koncesione naknade, odreivanje visine, rokova, uslova i naina plaanja te
naknade, kao i usmeravanje sredstava ostvarenih od koncesione naknade vri se u skladu sa
zakonom kojim se ureuje oblast koncesija.

2.4. Ostali izvori finansiranja

lan 184
Ostali izvori sredstava za finansiranje poslova iz lana 150. ovog zakona su:

1) sopstvena sredstva pravnih i fizikih lica;

2) sredstva preventive koja se izdvajaju iz premije osiguranja;

3) namenski krediti;

4) javni zajmovi;

5) donacije i drugo.

3. Budetski fondovi za vode

3.1 Budetski fond za vode Republike Srbije

Osnivanje
lan 185
Budetski fond za vode Republike Srbije (u daljem tekstu: Republiki fond) osniva se radi
evidentiranja posebnih sredstava namenjenih finansiranju poslova od opteg interesa koji se
finansiraju u skladu sa ovim zakonom na teritoriji Republike Srbije, osim teritorije autonomne
pokrajine.

Namenska primanja budeta Republike Srbije i izvreni izdaci radi ostvarivanja cilja iz stava 1.
ovog lana vodie se odvojeno u okviru glavne knjige trezora na povezanim evidencionim kontima.

Republiki fond se osniva na neodreeno vreme.

Republikim fondom upravlja Ministarstvo.

Po ukidanju Republikog fonda, prava i obaveze tog fonda preuzima Ministarstvo.

Izvori finansiranja
lan 186
Sredstva za finansiranje Republikog fonda obezbeuju se:

1) iz aproprijacija u budetu Republike Srbije za tekuu godinu;

2) od naknada za vode iz lana 153. ovog zakona, osim naknade za zagaivanje voda, ostvarenih
na teritoriji Republike Srbije, osim teritorije autonomne pokrajine;

2a) od zakupa vodnog zemljita u javnoj svojini i ustanovljavanja prava stvarne slubenosti na
vodnom zemljitu i vodnom objektu u javnoj svojini ostvareni na teritoriji Republike Srbije, osim
teritorije autonomne pokrajine i teritorije grada Beograda za postavljanje plutajuih objekata;

3) od prihoda od upravljanja slobodnim novanim sredstvima Republikog fonda.

Korienje sredstava Republikog fonda

lan 187
Sredstva Republikog fonda ostvarena iz izvora iz lana 186. ovog zakona koriste se za
finansiranje poslova od opteg interesa iz lana 150. ovog zakona, na teritoriji Republike Srbije,
osim teritorije autonomne pokrajine.

Korienje sredstava iz stava 1. ovog lana vri se u skladu sa godinjim programom iz lana 42.
ovog zakona.

Ministarstvo blie propisuje uslove za raspodelu i korienje sredstava Republikog fonda, kao i
nain raspodele tih sredstava.

Neutroena sredstva ostvarena po osnovu naknada za vode iz lana 186. taka 2) ovog zakona u
prethodnoj godini, prenose se za iste namene u narednu godinu.

3.2. Budetski fond za vode autonomne pokrajine

Osnivanje
lan 188
Budetski fond za vode autonomne pokrajine (u daljem tekstu: Pokrajinski fond) osniva se radi
evidentiranja posebnih sredstava namenjenih finansiranju poslova od opteg interesa koji se
finansiraju u skladu sa ovim zakonom na teritoriji autonomne pokrajine.

Namenska primanja budeta autonomne pokrajine i izvreni izdaci radi ostvarivanja cilja iz stava 1.
ovog lana vodie se odvojeno u okviru glavne knjige trezora na povezanim evidencionim
raunima.

Pokrajinski fond se osniva na neodreeno vreme.

Pokrajinskim fondom upravlja nadleni organ autonomne pokrajine.

Po ukidanju Pokrajinskog fonda, prava i obaveze tog fonda preuzima nadleni organ autonomne
pokrajine.

Izvori finansiranja
lan 189
Sredstva za finansiranje Pokrajinskog fonda obezbeuju se:

1) iz aproprijacija u budetu autonomne pokrajine za tekuu godinu;

2) od naknada za vode iz lana 153. ta. 1), 2), 4), 5) i 6) ovog zakona, ostvarenih na teritoriji
autonomne pokrajine;

2a) od zakupa vodnog zemljita u javnoj svojini i ustanovljavanja prava stvarne slubenosti na
vodnom zemljitu i vodnom objektu u javnoj svojini, ostvareni na teritoriji autonomne pokrajine;

3) od prihoda od upravljanja slobodnim novanim sredstvima Pokrajinskog fonda.

Korienje sredstava Pokrajinskog fonda

 lan 190
Sredstva Pokrajinskog fonda ostvarena iz izvora iz lana 189. ovog zakona koriste se za
finansiranje poslova od opteg interesa iz lana 150. ovog zakona na teritoriji autonomne
pokrajine, u skladu sa godinjim programom.

Nadleni organ autonomne pokrajine blie propisuje uslove za raspodelu i korienje sredstava
Pokrajinskog fonda, kao i nain raspodele tih sredstava.

Neutroena sredstva iz lana 189. taka 2) ovog zakona u prethodnoj godini prenose se za iste
namene u narednu godinu.

4. Obraunavanje i plaanje naknade za vode

Utvrivanje visine naknade za vode
lan 191
Vlada utvruje visinu naknada za vode iz lana 153. ta. 1) do 6) ovog zakona, ukljuujui
poveanje naknade za isputenu vodu i naknade za zagaivanje u sluaju da je recipijent
zatiena oblast, umanjenje naknade za zagaivanje voda ako se otpadne vode preiavaju, u
skladu sa efektima preiavanja, kao i visinu nadoknade trokova obrauna i zaduenja
obveznika plaanja.

Obraun naknade za vode i zaduenja obveznika

lan 192
Ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine za teritoriju autonomne pokrajine, vri
obraun i zaduenje obveznika plaanja naknade za korienje voda, naknade za isputenu vodu i
naknade za izvaeni reni nanos.

Obraun i zaduenje obveznika plaanja naknade za zagaivanje voda vri ministarstvo nadleno
za poslove zatite ivotne sredine.

Javnom vodoprivrednom preduzeu poveravaju se poslovi obrauna i zaduenja obveznika

plaanja naknade za korienje vodnih objekata i sistema, kao i poslovi obrauna i zaduenja
obveznika plaanja naknade za odvodnjavanje.

Reenje o utvrivanju iznosa naknade iz stava 1. ovog lana je konano i protiv njega moe se
pokrenuti upravni spor.

Dostava podataka radi obrauna naknade za vode

lan 193
Organizacija nadlena za voenje evidencije o nepokretnostima i pravima na njima duna je da
javnom vodoprivrednom preduzeu dostavlja, na njegov zahtev, bez naknade, aurne podatke o
zemljitu i vlasnicima, odnosno korisnicima zemljita i drugih nepokretnosti iz lana 170. ta. 1), 4)
i 5) ovog zakona, radi utvrivanja iznosa i naplate naknade za odvodnjavanje.

Organ koji obavlja poslove utvrivanja i obrauna visine naknade za korienje graevinskog
zemljita u jedinici lokalne samouprave duan je da javnom vodoprivrednom preduzeu dostavlja,
na njegov zahtev, bez naknade, podatke o povrini stambenog i poslovnog prostora, radi
utvrivanja iznosa i naplate naknade za odvodnjavanje od obveznika iz lana 170. ta. 2) i 3) ovog
zakona.

Oslobaanje od plaanja
 lan 194
Ako je proglaena elementarna nepogoda, Vlada moe doneti odluku kojom se obveznik iz lana
170. taka 1) ovog zakona oslobaa obaveze plaanja naknade za odvodnjavanje.

Primena drugih propisa

lan 195
Postupak utvrivanja obaveza plaanja naknada za vode iz lana 153. ta. 1) do 6) ovog zakona
se sprovodi u skladu sa zakonom kojim se ureuje opti upravni postupak.

U pogledu kamate, zastarelosti, prinudne naplate i kontrole plaanja naknada za vodu iz lana
153. ovog zakona primenjuju se odredbe zakona kojim se ureuje izvrni postupak.

X NADZOR
Inspekcijski nadzor
lan 196
Inspekcijski nadzor nad sprovoenjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog
zakona vri Ministarstvo preko inspektora nadlenog za poslove vodoprivrede (u daljem tekstu:
vodni inspektor).

Vodni inspektor vri i inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona, drugih propisa i optih akata
koji se odnose na izgradnju novih i rekonstrukciju postojeih objekata i izvoenje drugih radova koji
mogu uticati na promene u vodnom reimu.

Inspekcijski nadzor koji se odnosi na zdravstvenu ispravnost vode za pie i na kvalitet vode za
kupanje vri ministarstvo nadleno za poslove zdravlja preko sanitarnog inspektora.

Inspekcijski nadzor koji se odnosi na kvalitet otpadnih voda koje se isputaju u recipijent vri
ministarstvo nadleno za poslove zatite ivotne sredine preko inspektora za zatitu ivotne
sredine.

Autonomnoj pokrajini poverava se, kao povereni posao dravne uprave, vrenje inspekcijskog
nadzora iz st. 1, 2, 3. i 4. ovog lana na teritoriji autonomne pokrajine.

Gradu Beogradu poverava se, kao povereni posao dravne uprave, vrenje inspekcijskog nadzora
iz st. 1, 2. i 4. ovog lana na teritoriji grada Beograda.

Uslovi za obavljanje poslova vodnog inspektora

lan 197
Poslove vodnog inspektora moe da vri lice koje ima steeno visoko obrazovanje na studijama
drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije,
specijalistike strukovne studije), odnosno koje je steklo obrazovanje na osnovnim studijama od
najmanje etiri godine iz oblasti graevine hidrotehniki smer, iz oblasti poljoprivrede vodoprivredni
smer, iz oblasti umarstva smer za zatitu od erozije i ureenje bujica, iz oblasti tehnologije i koje
ima poloen dravni struni ispit i najmanje tri godine radnog iskustva.

Slubeno odelo i slubena legitimacija

lan 198
U obavljanju poslova inspekcijskog nadzora vodni inspektor mora da ima slubenu legitimaciju,
oznaku i odgovarajuu opremu.
Vodni inspektor obavlja poslove inspekcijskog nadzora u propisanom slubenom odelu.

Ministar propisuje izgled i sadrinu oznake i vrstu opreme, kao i izgled slubenog odela.

U obrazac slubene legitimacije vodnog inspektora iji je izgled propisan Pravilnikom o izgledu
obrasca slubene legitimacije inspektora ("Slubeni glasnik RS", broj 81/15) unose se sledei
podaci o linosti: podaci o identitetu vodnog inspektora (ime i prezime).

Prava i dunosti vodnog inspektora

lan 199
U vrenju inspekcijskog nadzora vodni inspektor ima pravo i dunost da proverava:

1) da li se izgradnja objekata i izvoenje drugih radova koji mogu da prouzrokuju kvalitativne ili
kvantitativne promene u prirodnom ili vetaki uspostavljenom vodnom reimu vri u skladu sa
ovim zakonom;

2) da li su vodna akta, dokumentacija za odbranu od poplava, vodni katastri, poslovne knjige i

ostali dokumenti doneti, odnosno da li se vode u skladu sa ovim i posebnim zakonom;

3) ispunjenost uslova iz vodnih akata, kao i kontrolu naina korienja vodnih objekata u skladu sa
izdatim vodnim saglasnostima, odnosno vodnim dozvolama i potvrdama;

4) funkcionisanje ureaja na objektima koji su od znaaja za sigurnost tih objekata i za vodni

reim;

5) reim i kvalitet vode u vodotocima, jezerima, akumulacijama i podzemnim vodama;

6) primenu propisa o vodnom reimu u pogledu obezbeenja minimalnog odrivog protoka

nizvodno od zahvata vode.

Pravno lice, preduzetnik i fiziko lice duno je da vodnom inspektoru omogui vrenje nadzora, da
mu bez odlaganja stavi na uvid i raspolaganje potrebnu dokumentaciju i druge dokaze i izjasni se o
injenicama koje su od znaaja za vrenje nadzora.

Prava i dunosti sanitarnog inspektora

lan 200
U vrenju inspekcijskog nadzora sanitarni inspektor ima pravo i dunost da:

1) kontrolie da li se vri ispitivanje zdravstvene ispravnosti vode za pie i kvaliteta vode za

kupanje;

2) kontrolie zdravstvenu ispravnost vode za pie i kvalitet vode za kupanje;

3) organizuje uzimanje uzoraka vode za pie i vode za kupanje, kada postoji sumnja u zdravstvenu
ispravnost vode za pie, odnosno kvalitet vode za kupanje;

4) kontrolie nain korienja i nain odravanja zona sanitarne zatite izvorita, u cilju zatite od
namernog ili sluajnog zagaenja vode na izvoritu;

5) kontrolie da li jedinica lokalne samouprave poseduje reenje o odreivanju zona sanitarne

zatite za izvorita vode za pie koja su formirana na teritoriji jedinice lokalne samouprave.

Pravno lice, preduzetnik i fiziko lice duno je da sanitarnom inspektoru omogui vrenje nadzora,
da mu bez odlaganja stavi na uvid i raspolaganje potrebnu dokumentaciju i druge dokaze i izjasni
se o injenicama koje su od znaaja za vrenje nadzora.

Prava i dunosti inspektora za zatitu ivotne sredine

 lan 201
U vrenju inspekcijskog nadzora inspektor za zatitu ivotne sredine ima pravo i dunost da
proverava:

1) da li isputene otpadne vode i otpadne vode koje se posle preiavanja isputaju u recipijent
ispunjavaju uslove u pogledu graninih vrednosti utvrenih u skladu sa lanom 93. stav 2. ovog
zakona;

2) da li se radi zatite kvaliteta voda recipijenta primenjuju zabrane iz lana 97. ta. 1), 1a), 1b), 2),
4) i 6) ovog zakona;

2a) da li pravna lica, preduzetnici i fizika lica ispunjavaju svoje obaveze iz lana 98. ovog zakona;

3) da li se obaveza ispitivanja otpadnih voda vri u skladu sa lanom 99. ovog zakona.

Pravno lice, preduzetnik i fiziko lice duno je da inspektoru za zatitu ivotne sredine omogui
vrenje nadzora, da mu bez odlaganja stavi na uvid i raspolaganje potrebnu dokumentaciju i druge
dokaze i izjasni se o injenicama koje su od znaaja za vrenje nadzora.

Mere koje nalae vodni inspektor

lan 202
U vrenju poslova iz lana 199. ovog zakona vodni inspektor je ovlaen da:

1) zabrani, odnosno obustavi radove koji se izvode suprotno izdatoj vodnoj saglasnosti, odnosno
vodnoj dozvoli ili bez vodne saglasnosti, odnosno vodne dozvole;

2) zabrani ili ogranii korienje voda, isputanje voda, vaenje renih nanosa, odnosno korienje
objekata i postrojenja ako se korienje voda, isputanje voda, vaenje renih nanosa, odnosno
korienje objekata i postrojenja vri suprotno odredbama ovog zakona;

3) naloi uklanjanje drvea i bunastog bilja koji rastu ili su zasaeni bez vodne saglasnosti;

4) naloi otklanjanje uzroka zagaenja na vodnom objektu, vodnom zemljitu ili vodnom telu i
dovoenje u prvobitno stanje;

5) naloi privremeni prestanak rada i obavljanje delatnosti pravnim licima, ako utvrdi da se
korienje, odnosno isputanje voda ne vri u skladu sa izdatim vodnim aktima;

6) naloi saenje drvea i bunastog bilja u sluajevima utvrenim ovim zakonom;

7) privremeno oduzme predmete kojima je naruen vodni reim i o tome izda potvrdu;

8) pregleda poslovne knjige obveznika plaanja naknada iz ovog zakona, osim naknade za
zagaivanje voda, radi prikupljanja podataka potrebnih za obraun naknada;

9) izrekne novanu kaznu na licu mesta (mandatnu kaznu), kada je to odreeno ovim zakonom;

10) podnosi zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, prijavu za privredni prestup i krivinu
prijavu zbog povrede odredaba ovog zakona;

11) preduzima druge mere i radnje za koje je ovlaen zakonom ili drugim propisom.

Mere iz stava 1. ta. 1) do 6) ovog lana nalau se reenjem vodnog inspektora.

Mere koje nalae sanitarni inspektor

lan 203
U vrenju poslova iz lana 200. ovog zakona sanitarni inspektor je ovlaen da:

1) zabrani isporuku vode za pie, odnosno korienje vode za kupanje, ako ne postoji dokaz ili ne
postoji dokaz u propisanom obimu ovlaene zdravstvene ustanove o izvrenim laboratorijskim
analizama na zdravstvenu ispravnost vode za pie, odnosno kvalitet vode za kupanje;

2) zabrani isporuku vode za pie ako je ovlaena zdravstvena ustanova, na osnovu izvrenih
laboratorijskih analiza, utvrdila da je voda za pie zdravstveno neispravna, a moe da dozvoli
isporuku vode koja se upotrebljava za sanitarno-higijenske potrebe;

3) zabrani korienje vode za kupanje, ako je ovlaena zdravstvena ustanova, na osnovu

izvrenih laboratorijskih analiza, utvrdila da kvalitet vode za kupanje ne zadovoljava;

4) zabrani upotrebu vode za pie, ako je ovlaena zdravstvena ustanova, na osnovu izvrenih
laboratorijskih analiza, utvrdila da je voda za pie zdravstveno neispravna;

5) zabrani korienje objekta, odnosno obavljanje delatnosti u zoni sanitarne zatite na nain koji
izaziva ili moe da izazove zagaivanje vode izvorita, dok se ne otklone uoeni nedostaci;

6) obavesti nadleni organ o bespravno izgraenim objektima i o obavljanju nedozvoljenih

delatnosti u zonama sanitarne zatite izvorita;

7) naredi pribavljanje reenja o odreivanju zona sanitarne zatite izvorita za snabdevanje vodom
za pie;

8) podnese zahtev za pokretanje prekrajnog postupka i prijavu za privredni prestup, u skladu sa

ovim zakonom;

9) preduzima druge mere i radnje za koje je ovlaen ovim zakonom i drugim propisom.

Mere iz stava 1. ta. 1), 2), 3), 4), 5), 7) i 9) ovog lana nalau se reenjem sanitarnog inspektora.

Mere koje nalae inspektor za zatitu ivotne sredine

lan 204
U vrenju poslova iz lana 201. ovog zakona inspektor za zatitu ivotne sredine je ovlaen da:

1) zabrani isputanje otpadnih voda u sluajevima prekoraenja graninih vrednosti emisije

propisanih lanom 93. stav 2. ovog zakona;

2) zabrani isputanje otpadnih voda u sluajevima predvienim lanom 97. ta. 1), 2), 4) i 6) ovog
zakona;

3) naloi licu koje isputa otpadne vode da postavi ureaje za merenje i kontinuirano meri koliine
otpadnih voda, kao i da ispituje parametre kvaliteta otpadnih voda i da izvetaj o izvrenim
merenjima dostavi javnom vodoprivrednom preduzeu, ministarstvu nadlenom za poslove zatite
ivotne sredine i organu uprave nadlenog za sprovoenje dravnog monitoringa kvaliteta vode;

3a) naloi privremeni prestanak rada i obavljanje delatnosti licima iz lana 99. st. 1. i 2. ovog
zakona;

4) naloi ispitivanje kvaliteta voda u sluajevima kada postoji sumnja da je dolo do prekoraenja
graninih vrednosti emisije;

5) pregleda poslovne knjige i poslovne prostorije obveznika plaanja naknade za zagaivanje vode
iz ovog zakona, radi prikupljanja podataka potrebnih za obraun naknada;

6) podnese zahtev za pokretanje prekrajnog postupka i prijavu za privredni prestup, u skladu sa

ovim zakonom;
7) preduzima druge mere i radnje za koje je ovlaen ovim zakonom ili propisom donetim na
osnovu njega.

Mere iz stava 1. ta. 1) do 4) ovog lana nalau se reenjem inspektora za zatitu ivotne sredine.

Nalaganje hitnih mera od strane vodnog inspektora

lan 205
Vodni inspektor moe usmeno naloiti preduzimanje hitnih mera ako je to potrebno radi
spreavanja neposredne opasnosti po ivot i zdravlje ljudi, biljnog i ivotinjskog sveta i nastanak
vee materijalne tete, a posebno u sluajevima:

1) neposredne opasnosti od ruenja brana;

2) neposredne opasnosti od plavljenja.

Na osnovu usmenog naloga o preduzimanju hitnih mera iz stava 1. ovog lana dostavie se stranci
reenje, u roku od 24 asa od usmenog naloga.

Protiv reenja iz stava 2. ovog lana moe se izjaviti alba ministru u roku od osam dana od dana
dostavljanja reenja.

alba ne odlae izvrenje reenja.

Nalaganje hitnih mera od strane inspektora za zatitu ivotne sredine

lan 206
Inspektor za zatitu ivotne sredine moe usmeno naloiti preduzimanje hitnih mera ako je to
potrebno radi spreavanja neposredne opasnosti po ivot i zdravlje ljudi, biljnog i ivotinjskog sveta
i nastanak vee materijalne tete, a posebno u sluajevima:

1) opasnosti od zagaivanja voda;

2) ako je ve nastupilo zagaenje voda preko graninih vrednosti emisije.

Na osnovu usmenog naloga o preduzimanju hitnih mera iz stava 1. ovog lana dostavie se stranci
reenje, u roku od 24 asa od usmenog naloga.

Reenje i alba na reenje

lan 207

Ako vodni inspektor, sanitarni inspektor i inspektor za zatitu ivotne sredine prilikom vrenja
nadzora, utvrdi da propis nije primenjen ili da je nepravilno primenjen, u roku koji ne moe biti dui
od 15 dana od dana izvrenog nadzora donee reenje o otklanjanju utvrene nepravilnosti i
odredie rok za njeno otklanjanje.

Na reenje inspektora iz stava 1. ovog lana moe se izjaviti alba ministru, odnosno ministru
nadlenom za poslove zdravlja i ministru nadlenom za poslove zatite ivotne sredine, u roku od
15 dana od dana dostavljanja albe.

O albi ministar iz stava 2. ovog lana odluuje u roku od 30 dana od dana dostavljanja albe.

alba ne odlae izvrenje reenja.

Reenje ministra iz stava 3. ovog lana je konano u upravnom postupku i protiv tog reenja moe
se pokrenuti upravni spor.

Uzimanje uzoraka vode

 lan 208
Po potrebi, vodni inspektor, odnosno inspektor za zatitu ivotne sredine moe organizovati
uzimanje uzoraka vode i otpadnih voda, radi analize i provere stepena zagaenosti voda, pri emu
trokove analize snosi pravno lice, preduzetnik ili fiziko lice od koga potie zagaenje, ako analize
pokau da je dolo do odstupanja od propisanih standarda o efluentima, odnosno do odstupanja u
odnosu na klasifikaciju voda iz lana 111. ovog zakona.

Po potrebi, sanitarni inspektor moe organizovati uzimanje uzoraka vode za pie i vode za
kupanje, radi analize i provere zdravstvene ispravnosti vode za pie, odnosno analize i provere
kvaliteta vode za kupanje, pri emu trokove analize snosi pravno ili fiziko lice koje isporuuje
zdravstveno neispravnu vodu za pie, odnosno omoguava korienje vode za kupanje
nezadovoljavajueg kvaliteta.

U protivnom, trokove analiza snosi Ministarstvo, ministarstvo nadleno za poslove zatite ivotne
sredine, odnosno ministarstvo nadleno za poslove zdravlja, a ako se uzimanje uzoraka vode i
otpadnih voda, odnosno vode za pie i vode za kupanje vri u okviru poverenih poslova iz lana
196. ovog zakona trokove snosi organ koji vri poverene poslove.

XI KAZNENE ODREDBE
1. Krivina dela
Neovlaeno punjenje i korienje akumulacije
lan 209
Ko bez vodne dozvole vri punjenje akumulacije ili koristi vode iz akumulacije i time izazove
opasnost po ivot ili zdravlje ljudi ili imovinu, kaznie se za krivino delo zatvorom od est meseci
do pet godina.

Oteenja pri eksploataciji renih nanosa

lan 210
Ko eksploatacijom renog nanosa iz korita vodotoka oteti korito, obale i regulacione objekte,
kaznie se za krivino delo zatvorom od est meseci do pet godina ili novanom kaznom.

Za krivino delo iz stava 1. ovog lana uiniocu e se pored propisane kazne oduzeti i predmet
izvrenja krivinog dela.

2. Privredni prestupi
lan 211
Novanom kaznom od 500.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup pravno lice
ako:

1) ne preduzme mere i radove za razbijanje leda radi zatite od oteenja vodnih i drugih objekata
u koritu i priobalju (lan 59. stav 2);

2) (brisana)

3) vodu odreenu za pie koristi suprotno odredbi lana 72. stav 2. ovog zakona;

3a) ne poseduje dokaz ili ne poseduje dokaz u propisanom obimu o izvrenim laboratorijskim
analizama na zdravstvenu ispravnost vode za pie, odnosno kvalitet vode za kupanje (lan 75);

3b) isporui vodu za pie, odnosno omogui korienje vode za kupanje, za koje je ovlaena
zdravstvena ustanova na osnovu izvrenih laboratorijskih analiza utvrdila da je voda za pie
zdravstveno neispravna, odnosno da kvalitet vode za kupanje ne zadovoljava (lan 75);

4) upotrebljava vodu za pie za koju je ovlaena zdravstvena ustanova na osnovu izvrenih

laboratorijskih analiza utvrdila da je voda zdravstveno neispravna (lan 75);

5) (brisana)

6) koristi objekat, odnosno obavlja delatnost na nain koji izaziva ili moe da izazove zagaivanje
vode na izvoritu (lan 77. stav 2);

7) ne pribavi reenje o odreivanju zona sanitarne zatite izvorita za snabdevanje vodom (lan
77. stav 7);

8) prilikom zahvata voda iz vodotoka, odnosno akumulacija, nizvodno od zahvata ne obezbedi

minimalni odrivi protok (lan 81);

9) ne preduzme neku od radnji iz lana 98. ovog zakona;

10) ne preduzme potrebne mere iz lana 99. ovog zakona;

11) izvodi radove na izgradnji novih ili rekonstrukciji ili uklanjanju postojeih vodnih objekata, ili vri
druge radove i poslove bez vodne saglasnosti ili protivno izdatoj vodnoj saglasnosti (lan 119. stav
2);

11a) vri neku radnju bez vaee vodne dozvole ili suprotno izdatoj vodnoj dozvoli (lan 122);

12) pravo steeno na osnovu vodne dozvole prenese bez saglasnosti organa koji je izdao vodnu
dozvolu (lan 125. stav 1);

13) na vodnom zemljitu gradi objekte ili preduzme neku od radnji suprotno zabranama iz lana
133. ovog zakona;

14) vodne objekte kojima upravlja ne prenese na nadleno javno vodoprivredno preduzee (lan
219).

Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u pravnom licu novanom
kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.

Za privredni prestup iz stava 1. taka 13) ovog lana pravnom licu, pored propisane kazne
obavezno e se izrei i zatitna mera oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni u izvrenju
privrednog prestupa.

Odgovornom licu iz stava 2. ovog lana moe se za privredni prestup iz stava 1. ta. 1), 4), 11) i
11a) ovog lana, pored propisane kazne, izrei i zatitna mera zabrane vrenja odreenih
dunosti.

3. Prekraji
Prekraj pravnog lica
lan 212
Novanom kaznom od 200.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj pravno lice ako:

1) brane sa akumulacionim i retenzionim bazenima ne odrava i ne koristi na nain kojim se

obezbeuje prihvatanje poplavnih talasa (lan 56. stav 1. ovog zakona);

2) ne dostavi podatke iz lana 56. stav 2. ovog zakona;

3) koristi eroziono podruje suprotno zabranama i ne preduzima radnje iz lana 62. stav 2. ovog
zakona;
4) ne preduzme radove i mere iz lana 64. ovog zakona;

5) ne potuje privremena ogranienja prava na posebno korienje voda u sluajevima

predvienim u lanu 69. ovog zakona;

6) koristi vodu suprotno odredbi lana 71. stav 4. ovog zakona;

7) ne zatiti izvorite i druge objekte od namernog ili sluajnog zagaenja ili drugih uticaja koji
mogu nepovoljno delovati na izdanost izvorita i na zdravstvenu ispravnost vode (lan 73. stav 2);

8) ne vri ispitivanje kvaliteta vode, registrovanje koliina vode, ne postavi ureaje i ne preduzima
mere za obezbeenje tehnike ispravnosti ureaja, o merenjima koliine i kvaliteta vode ne
obavesti nadlene organe (lan 74);

9) ne vri merenje koliine i ispitivanje kvaliteta vode i ne dostavlja podatke o tome nadlenim
organima (lan 78. st. 2. i 7);

10) kao izvoa istranih radova postupi suprotno odredbama lana 80. st. 1. i 2. ovog zakona;

11) ne opremi bunare i buotine sa slobodnim isticanjem vode ureajima za regulisanje isticanja
vode i zatitu voda od zagaivanja (lan 80. stav 3);

12) (brisana)

13) vri uzgoj ribe suprotno odredbi lana 87. ovog zakona;

14) akumulacije koristi suprotno odredbama lana 88. stav 2. ovog zakona;

15) postupi suprotno odredbi lana 90. stav 2. ta. 2) i 3) ovog zakona;

16) preduzme neku od radnji iz lana 97. ovog zakona;

17) ne postavi ureaje za merenje, ne meri koliine i ne ispituje kvalitet otpadnih voda i ako
izvetaj o tome ne dostavi nadlenom javnom vodoprivrednom preduzeu (lan 99. stav 1);

18) ne meri koliine i ne ispituje kvalitet otpadnih voda pre i posle preiavanja, ne obezbeuje
redovno funkcionisanje ureaja za preiavanje otpadnih voda i ne vodi dnevnik njihovog rada
(lan 99. stav 2);

19) ne postavi ureaje za preuzimanje otpadnih mineralnih ulja, uljnih smea, otpadnih voda i
drugih otpadnih materija sa plovnih objekata (lan 102);

20) ne koristi naftovode i ureaje za prihvatanje, preradu i uvanje mineralnih ulja u skladu sa
lanom 103. ovog zakona;

21) kao vlasnik, odnosno korisnik dela obale primeti, a ne prijavi nadlenom organu da je dolo do
zagaivanja voda u vodotoku, jezeru ili akumulaciji (lan 104);

22) ne pribavi vodne uslove u skladu sa lanom 115. ovog zakona;

22a) vri vaenje renih nanosa suprotno izdatoj vodnoj saglasnosti ili bez vodne saglasnosti iz
lana 119. ovog zakona;

ta. 23) i 24) (brisane)

25) ne dostavi podatke za katastar o vodnim objektima koje su izgradili za sopstvene potrebe (lan
132. stav 10);

26) ne dopusti korienje nekog od prava iz lana 134. ovog zakona;

27) ne izvri neku od radnji iz lana 135. ovog zakona;

28) ne dozvoli korienje prava slubenosti iz lana 137. ovog zakona;

29) ne izvri otklanjanje tete u skladu sa lanom 139. ovog zakona;

30) vodnom inspektoru, sanitarnom inspektoru i inspektoru za zatitu ivotne sredine ne omogui
vrenje nadzora ili mu ne prui potrebne podatke (lan 199. stav 2, lan 200. stav 2. i lan 201.
stav 2);

31) ne omogui vodnom inspektoru, inspektoru za zatitu ivotne sredine pregled poslovnih knjiga i
poslovnih prostorija radi prikupljanja elemenata potrebnih za obraun naknada (lan 202. stav 1.
taka 8) i lan 204. stav 1. taka 5);

32) ne postupi po reenju vodnog inspektora, sanitarnog inspektora i inspektora za zatitu ivotne
sredine (lan 202. stav 2, lan 203. stav 2. i lan 204. stav 2).

Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u pravnom licu novanom kaznom
od 25.000 do 50.000 dinara.

Za prekraj iz stava 1. ovog lana, vodni inspektor moe naplatiti novanu kaznu na licu mesta
pravnom licu u iznosu od 20.000 dinara.

Za prekraj iz stava 1. ovog lana, vodni inspektor moe naplatiti novanu kaznu na licu mesta
odgovornom licu u pravnom licu u iznosu od 5.000 dinara.

Odgovorno lice u organu uprave nadlenom za sprovoenje dravnog monitoringa kvaliteta voda ili
drugom pravnom licu kaznie se za prekraj novanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ako
ne vri sistematsko ispitivanje kvaliteta voda u vodotocima, u skladu sa godinjim programom ili
ako ne izvri neku obavezu iz lana 109. ovog zakona.

Odgovorno lice u organu nadlenom za voenje evidencije o nepokretnostima i pravima na njima,

odnosno organu koji obavlja poslove utvrivanja i obrauna visine naknade za korienje
graevinskog zemljita u jedinici lokalne samouprave kaznie se za prekraj novanom kaznom od
10.000 do 50.000 dinara ako ne dostavi podatke iz lana 193. ovog zakona.

Za prekraj iz stava 1. taka 22a) ovog lana pored propisane kazne pravnom licu e se obavezno
izrei i zatitna mera oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvrenje
prekraja.

Prekraj odgovornog lica

lan 212a
Novanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kaznie se za
prekraj odgovorno lice u organu, posebnoj organizaciji, odnosno javnom vodoprivrednom
preduzeu iz lana 118. st. 5, 6. i 7. ovog zakona ako tokom sprovoenja postupka objedinjene
procedure ne postupi na nain i u rokovima propisanim ovim zakonom (lan 118. stav 8).

Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz stava 1. ovog lana podnosi organ nadlean za
izdavanje vodnih uslova iz lana 118. st. 1, 2. i 3. ovog zakona.

Prekraj preduzetnika
lan 213
Novanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara kaznie se preduzetnik ako uini neku od radnji
iz lana 211. stav 1. ta. 1), 3), 4), 6), 8), 9), 10), 11), 11a), 12) i 13) ovog zakona.

Novanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara kaznie se za prekraj preduzetnik ako uini
neku od radnji iz lana 212. stav 1. ta. 1), 2), 3), 4), 5), 6), 7), 8), 9), 10), 11), 13), 14), 15), 16),
17), 18), 19), 20), 21), 22), 22a), 25), 26), 27), 28), 29), 30), 31) i 32) ovog zakona.
Za prekraj iz lana 212. stav 1. taka 22a) pored propisane kazne preduzetniku e se obavezno
izrei i zatitna mera oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvrenje
prekraja.

Za prekraje iz stava 2. ovog lana, vodni inspektor moe naplatiti novanu kaznu na licu mesta
preduzetniku u iznosu od 20.000 dinara.

Prekraj fizikog lica

lan 214
Novanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj fiziko lice ako uini neku
od radnji iz lana 211. stav 1. ta. 1), 3), 4), 6), 8), 9), 11), 12) i 13) ovog zakona.

Novanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj fiziko lice ako uini radnje iz
lana 212. stav 1. ta. 1), 2), 3), 4), 5), 6), 7), 8), 9), 13), 14), 16), 17), 18), 19), 21), 22), 22a), 25),
26), 27), 28), 29), 30), 31) i 32) ovog zakona.

Za prekraj iz lana 212. stav 1. taka 22a) pored propisane kazne fizikom licu e se obavezno
izrei i zatitna mera oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvrenje
prekraja.

Za prekraje iz stava 2. ovog lana, vodni inspektor moe naplatiti novanu kaznu na licu mesta u
iznosu od 5.000 dinara.

Neispunjavanje obaveza od strane vodnog inspektora, sanitarnog inspektora

i inspektora za zatitu ivotne sredine
lan 215
Novanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj vodni inspektor, odnosno
inspektor za zatitu ivotne sredine ako ne dostavi stranki reenje u pismenom obliku u roku iz
lana 205. stav 2. i lana 206. stav 2. ovog zakona.

Novanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj vodni inspektor, sanitarni
inspektor i inspektor za zatitu ivotne sredine ako prilikom vrenja nadzora utvrdi da propis nije
primenjen ili da je nepravilno primenjen, a ne donese reenje o otklanjanju utvrenih nepravilnosti
u roku iz lana 207. stav 1. ovog zakona.

XII PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

Usklaivanje poslovanja javnih vodoprivrednih preduzea
lan 216
Javno vodoprivredno preduzee "Srbijavode", Javno vodoprivredno preduzee "Vode Vojvodine" i
Javno vodoprivredno preduzee "Beogradvode", duna su da svoje poslovanje i opta akta
usklade sa odredbama ovog zakona u roku od est meseci, od dana stupanja na snagu ovog
zakona.

Preduzea iz stava 1. ovog lana duna su da u roku od dve godine od dana stupanja na snagu
ovog zakona uspostave vodni informacioni sistem i vodne katastre.

Rok za pribavljanje licence

lan 217
Pravno lice iz lana 112. ovog zakona duno je da, u roku od tri godine od dana stupanja na snagu
ovog zakona, pribavi licencu.
 Usklaivanje sa planom upravljanja vodama
lan 218
Vlasnik, odnosno korisnik izgraenih vodnih objekata i postrojenja duan je da nain korienja tih
objekata i postrojenja uskladi sa planom upravljanja vodama na vodnom podruju, u roku od
godinu dana od dana donoenja tog plana.

Ako se nain korienja objekata i postrojenja ne uskladi sa planom upravljanja vodama u roku iz
stava 1. ovog lana, Ministarstvo e, na predlog nadlenog javnog vodoprivrednog preduzea,
zabraniti korienje tih objekata i postrojenja dok se ne izvri usklaivanje njihovog rada sa planom
upravljanja vodama.

Rok za prenos vodnih objekata na javna vodoprivredna preduzea

lan 219
Pravno lice koje upravlja vodnim objektima iz lana 23. st. 1. i 2. ovog zakona duno je da, u roku
od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, prenese na upravljanje te vodne objekte
na Javno vodoprivredno preduzee "Srbijavode" ako se ti vodni objekti nalaze na teritoriji
Republike Srbije van teritorije Autonomne pokrajine Vojvodine i teritorije grada Beograda, odnosno
na Javno vodoprivredno preduzee "Vode Vojvodine" ako se vodni objekti nalaze na teritoriji
Autonomne pokrajine Vojvodine, odnosno na Javno vodoprivredno preduzee "Beogradvode" ako
se vodni objekti nalaze na teritoriji grada Beograda.

Javna vodoprivredna preduzea iz stava 1. ovog lana duna su da preuzmu na upravljanje vodne
objekte iz stava 1. ovog lana, kao i prava i obaveze nastale usled izgradnje, korienja i
odravanja tih objekata.

Postupanje po podnetim zahtevima za izdavanje vodne saglasnosti i vodne

dozvole
lan 220
Zahtevi za izdavanje vodnih saglasnosti i vodnih dozvola podneti do dana stupanja na snagu ovog
zakona reavae se u skladu sa propisima koji su bili na snazi u vreme njihovog podnoenja.

Rok za donoenje akata od strane Vlade

lan 221
Akti koje Vlada donosi na osnovu ovlaenja iz ovog zakona donee se u roku od est meseci, a
najkasnije u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Rok za donoenje planova i programa

lan 222
Akti koje donosi Vlada, nadleni organ autonomne pokrajine za teritoriju autonomne pokrajine,
odnosno nadleni organ Grada na osnovu ovlaenja iz ovog zakona, i to:

1) plan upravljanja vodama za vodna podruja iz lana 27. stav 1. ovog zakona i program mera iz
lana 40. ovog zakona donee se do 2012. godine;

2) planovi upravljanja rizicima od poplava iz lana 49. ovog zakona donee se do 2017. godine.

Rok za utvrivanje granica podslivova i melioracionih podruja

lan 223
Ministarstvo, a na teritoriji autonomne pokrajine nadleni organ autonomne pokrajine odredie
granice podslivova iz lana 26. st. 1. i 2. ovog zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na
snagu ovog zakona.

Ministarstvo, na teritoriji autonomne pokrajine nadleni organ autonomne pokrajine, a na teritoriji

grada Beograda nadleni organ grada, odredie melioraciona podruja i njegove granice iz lana
28. ovog zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Rok za utvrivanje granica vodnog zemljita

lan 224
Ministarstvo, na teritoriji autonomne pokrajine nadleni organ autonomne pokrajine, a na teritoriji
grada Beograda nadleni organ Grada, na osnovu ovlaenja iz ovog zakona, odredie granice
vodnog zemljita voda I reda, u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Rok za donoenje podzakonskih akata koje donosi ministar

lan 225
Akti koje donosi ministar na osnovu ovlaenja iz ovog zakona donee se u roku od est meseci, a
najkasnije u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Primena podzakonskih akata

lan 226
Podzakonski propisi koji su doneti do dana stupanja na snagu ovog zakona primenjivae se do
donoenja propisa u skladu sa ovim zakonom, osim odredaba tih propisa koje nisu u skladu sa
ovim zakonom.

Prestanak vaenja ranijeg zakona

lan 227
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o vodama ("Slubeni glasnik RS",
br. 46/91, 53/93 - dr. zakon, 67/93 - dr. zakon, 48/94 - dr. zakon, 54/96 i 101/05 - dr. zakon), osim
odredaba l. 81. do 96.

Odredbe l. 99. do 107. Zakona prestaju da vae 1. januara 2011. godine.

Stupanje na snagu zakona

lan 228
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike
Srbije", osim odredaba l. 150. do 195. ovog zakona koje stupaju na snagu 1. januara 2011.
godine.

Samostalni lan Zakona o izmenama

Zakona o vodama

("Sl. glasnik RS", br. 93/2012)

lan 12[s1]
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike
Srbije".

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama

Zakona o vodama

("Sl. glasnik RS", br. 101/2016)

PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 106[s2]
Javno vodoprivredno preduzee "Srbijavode", Javno vodoprivredno preduzee "Vode Vojvodine" i
Javno vodoprivredno preduzee "Beogradvode", duni su da svoje poslovanje i opta akta usklade
sa odredbama ovog zakona u roku od 90 dana od dana njegovog stupanja na snagu.

Javno vodoprivredno preduzee "Srbijavode" i Javno vodoprivredno preduzee "Vode Vojvodine"

duna su da u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona uspostave vodni
informacioni sistem i vodne registre.

lan 107[s2]
Za obavljanje poslova iz lana 112. Zakona o vodama ("Slubeni glasnik RS", br. 30/10 i 93/12)
pravno lice je duno da pribavi licencu u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu propisa
kojim se blie propisuju uslovi za izdavanje licenci.

Licence izdate u skladu sa Zakonom o vodama ("Slubeni glasnik RS", br. 30/10 i 93/12) vae do
isteka perioda na koji su izdate.

lan 108[s2]
Pravno lice koje je u javnim knjigama o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima upisano kao
nosilac prava korienja na vodnim objektima u javnoj svojini Republike Srbije iz lana 23. st. 2. i
3. ovog zakona i na vodnom zemljitu u javnoj svojini Republike Srbije duno je da te vodne
objekte i vodno zemljite, u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, prenese
pravnim poslom u javnu svojinu Republike Srbije, nakon ega e, upravljanje na istim preuzeti
Javno vodoprivredno preduzee "Srbijavode" ako se ti vodni objekti i vodno zemljite nalaze na
teritoriji Republike Srbije van teritorije Autonomne pokrajine Vojvodine, odnosno Javno
vodoprivredno preduzee "Vode Vojvodine" ako se vodni objekti i vodno zemljite nalaze na
teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine.

lan 109[s2]
Ministarstvo, a na teritoriji autonomne pokrajine nadleni organ autonomne pokrajine, odredie
granice vodnog zemljita do 31. decembra 2017. godine.

lan 110[s2]
Reavanje po zahtevima za izdavanje vodnih saglasnosti i vodnih dozvola u kojima je doneto
prvostepeno reenje nastavie se po propisima koji su bili na snazi u vreme njihovog podnoenja.

Reavanje po zahtevima za izdavanje vodnih saglasnosti i vodnih dozvola u kojima nije doneto
prvostepeno reenje nastavie se po odredbama ovog zakona.

lan 111[s2]
Akti koje donosi Vlada na osnovu ovlaenja iz ovog zakona donee se u roku od est meseci, a
najkasnije u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Akti koje donosi ministar na osnovu ovlaenja iz ovog zakona donee se u roku od est meseci, a
najkasnije u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Podzakonska akta, doneta na osnovu Zakona o vodama ("Slubeni glasnik RS", br. 30/10 i 93/12),
uskladie se sa odredbama ovog zakona u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog
zakona.

lan 112[s2]
Odredba lana 29. stav 3. i lana 59. stav 4. ovog zakona, u delu koji glasi: "vodne jedinice",
primenjivae se od dana stupanja na snagu akta koji donosi ministar, a kojim se odreuju vodne
jedinice i njihove granice.

lan 113[s2]
Danom stupanja na snagu ovog zakona, prestaje da vai odredba lana 8. stav 2. taka 1) Zakona
o glavnom gradu ("Slubeni glasnik RS", broj 129/07) u delu koji glasi: ureuje i obezbeuje, u
skladu sa naelima integralnog upravljanja vodama, zatitu voda, zatitu od tetnog dejstva voda i
korienje voda, kao dobra od opteg interesa, ukljuujui i organizovanje i finansiranje
vodoprivredne delatnosti na vodnom podruju koje je u nadlenosti grada Beograda, osniva javno
preduzee za obavljanje vodoprivredne delatnosti i upravljanje vodoprivrednim objektima koji su u
nadlenosti grada Beograda.

Danom stupanja na snagu ovog zakona, prestaje da vai odredba lana 20. taka 20) Zakona o
lokalnoj samoupravi ("Slubeni glasnik RS", br. 129/07 i 83/14 - dr. zakon) u delu koji glasi:
odreuje erozivna podruja.

lan 114[s2]
Javno vodoprivredno preduzee "Beogradvode", koje na dan stupanja na snagu ovog zakona na
teritoriji grada Beograda upravlja vodnim objektima iz lana 23. st. 2. i 3. ovog zakona, duno je
da, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, prenese na upravljanje te vodne
objekte i vodno zemljite na kome je u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti upisano kao korisnik
na Javno vodoprivredno preduzee "Srbijavode".

Javno vodoprivredno preduzee "Srbijavode" duno je da preuzme na upravljanje vodne objekte i

vodno zemljite iz stava 1. ovog lana.

Za obaveze nastale u vezi sa izgradnjom, rekonstrukcijom, sanacijom i odravanjem vodnih

objekata iz stava 1. ovog lana, do dana prenosa odgovara Javno vodoprivredno preduzee
"Beogradvode".

Javnim vodoprivrednim preduzeima iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina,

odnosno grad Beograd, koja su u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima upisana
kao nosioci prava korienja na vodnim objektima iz lana 23. st. 2. i 3. ovog zakona i vodnom
zemljitu u dravnoj svojini, danom stupanja na snagu ovog zakona, prestaje pravo korienja na
tim vodnim objektima i vodnom zemljitu i upisuje se javna svojina Republike Srbije.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje pravo javne svojine grada Beograda na vodnim
objektima iz lana 23. st. 2. i 3. ovog zakona i vodnom zemljitu na teritoriji grada Beograda i
prelazi u pravo javne svojine Republike Srbije.

Brisanje prava korienja javnih vodoprivrednih preduzea iz stava 4. ovog lana, odnosno upis
prava javne svojine Republike Srbije iz st. 4. i 5. ovog lana izvrie po slubenoj dunosti organ
nadlean za poslove voenja evidencije nepokretnosti i pravima na njima.

lan 115[s2]
Lica koja na dan stupanja na snagu ovog zakona koriste vodno zemljite u javnoj svojini Republike
Srbije na osnovu ugovora zakljuenih sa javnim vodoprivrednim preduzeima koja upravljaju tim
vodnim zemljitem nastavljaju da koriste to zemljite do isteka roka na koji su ugovori zakljueni, a
najkasnije do 31. decembra 2017. godine.

Do isteka roka iz stava 1. ovog lana visina zakupnine za tekuu kalendarsku godinu poveava se
za inflaciju u prethodnoj kalendarskoj godini.

lan 116[s2]
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike
Srbije", osim odredaba lana 18. i l. 79. do 86. ovog zakona koje stupaju na snagu 1. januara
2017. godine.