Kulturna Istorija Nemacke Skripta

Kulturna istorija * Nemake
skripta; 2006/2007
Glava 1
-
Germanija u senci Rima. Nastanak carstva. Manastiri. Karolinka renesansa
Germani: za njihovu istoriju vezuju se, simbolino pre svega, germanske svete ume (kao npr. Teutoburger Wald na obodu koje su zaustavili osvajanje Rimljana u jesen 9. god. n. e, u tzv. Varusschlacht), beli konji, magijske formule (Merseburger Zaubersprche) kao i runsko pismo; ureenje je bilo takvo da je vladala plemenska zajednica, na elu sa najstarijim njenim lanom koji donosi odluke i to pri plemenskom savetu poznatom kao Thing; Goti su prvo germansko pleme koje je prihvatilo hrianstvo (Vulfila, 350); oni e doi ak do Italije, gde e uzeti vlast od Odoakara, tada veoma monog generala; Langobardi e smeniti Gote na vlasti u Italiji 568; Franci, jedno od najnaprednijih i najbitnijih germanskih plemena, e do 8. veka pokrstiti ostala germanska plemena i pripojiti ih svome carstvu; Franako carstvo osnovao je Hlodvik iz dinastije Merovinga, a o istoriji Franaka znamo zahvaljujui spisima biskupa Grgur Turski (Istorija Franaka); ivot Germana: fiziki rad i privreivanje nije bilo uvaavano i priznavano, pa je tako bolje bilo biti povreen u borbi nego orati zemlju; o grehu i savesti nije se razmiljalo mnogo toga nema kao teme u sagama, te e se savest javiti dosta kasnije, u sholastici; pokrtavanje Germana nije teklo lako, pa su se tako npr. Saksonci veoma dugo opirali ipak, kasnije je poseen Irminsul, njihov sveti hrast, ali se ipak dugo ratovalo zbog nove vere; tek je Karlo Veliki uspeo da pokrsti Vudukinda, jednog od najbitnijih saksonskih voa; vera je u usponu ipak, pokuaj da se dijalektiki objasni postojanje boga propada (Bruno iz Fulde);
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
POKRTAVANJE KLODVIGA I, FRANAKOG KRALJA, 498. GODINE
germanska mitologija: bog Tuisk sa sinom Manom, praocem plemena, zaetnikom i osnivaem naroda; Man je imao tri sina po kojima su kasnije nazvana germanska plemena (Ingveoni, Herminoni i Istveoni); bogovi i titani (kod Germana ni jedni ni drugi nisu ni veni ni svemoni) se bore na nebu, dolazi do sumraka bogova (Gtterdmmerung); Ragnark je smak sveta koji najavljuje bog Hajmdal, zatitnik ljudskog roda i straar pred ulaskom na nebesa, duvajui u rog i to predstavlja svaku konanost, ono to se oekuje i tada e skonati i vrhovno boanstvo, jednooki Odin (poznat i kao Vodan ime nastalo (moda) od Wut, rei koja je prvobitno oznaavala uzbuenje); njegova ena bila je Friga; starogermanska zbirka Edda govori o simbolici jednog Vodanovog oka, kako je ono skriveno u mistinom korenu drveta sveta;
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
GERMANSKI BOG VODAN NA FRIZU IZ VIII VEKA
knjievnost: prva pesma koja prikazuje neki dogaaj iz nemake istorije je Pesma o Ludvigu iz 881. u kojoj je opisana borba hrianskog vladara protiv neznaboaca; Nibelunka pesma, pesme o legendarnom Ditrihu (o Teodorihu Velikom koji je 490. prodro u Italiju sa Gotima i pobedio Odoakara, najmonijeg rimskog generala) su primeri prvog pesnitva na nemakom tematika je ratna; Tutilo je tvorac prvih duhovnih prikazanja koja su se o praznicima izvodila uz muziku, pantomimu i skromnu radnju tako iz liturgije nastaje
---------------------------------------------------------K ULTURN A ISTORIJA N E MA KE ; N.V. 2006; STRANA - 2 -
pozorite; hriansko pozorite moe se vezati i za Rosvitu iz Gandershajma i njene dramske dijaloge; ipak, ona to nije pisala za pozornicu, po njoj to je neto to se ita u osami; muzika: poetak nemake hrianske muzike vezuje se za episkopa Krodeganga koji je u Mecu osnovao kolu za rimsko gregorijansko pevanje; benediktanci su pevali ove pesme na specifian nain, a Notker Balbulus, najznaajniji pisac karolinke renesanse, otriem sekvence (gregorijanske pesme sline himni) daje takoe doprinos liturgijskoj muzici; 757. vizantijski car Konstantin V poklanja orgulje Pipinu, ocu Karla Velikog a ovaj, oduevljen, odmah naruuje taj instrument za svaku veu crkvu u carstvu; kultura: centar srednjevekovne kulture bio je manastir Sankt-Galen (osnovao ga je Gal iz irske misije hrianska misija pokrtavanja germana); takoe se otvaraju i manastiri Fulda (kolevka hrianstva u Nemakoj), Vajsenburg, Rajhenau, Ehtrah, Sankt-Emeram oni igraju presudnu ulogu u okupljanju ljudi, organizovanju zajednikog ivota, manastiri su sada trnice, centri gradova (Hraban iz Fulde pria o ulozi manastira i prenosi nadlenost manastira na grad); sv. Bonifacije, vesnik karolinkih reformi, trudio se da iri obrazovanje duhovnika ne bi li se ponovili ispadi tipa U ime otadbine, keri i svetog duha jednog bavarskog svetenika; pod Karlom poinje i karolinka renesansa, preporod kulture: on nareuje, suprotno papi Grguru, sa se pruava gramatika, zalae se za upotrebu latinskog jezika (doba u kojem je latinski knjievni jezik cele Evrope). otvara kole za kolovanje dece kako slobodnih tako i kmetskih roditelja; Hraban iz Fulde pie enciklopediju O svetu, zatim pedagoki udbenik o vaspitanju svetenika (prvo srednjevekovno pedagoko delo); Karlo osniva prvu akademiju upravo s njim na elu i biva njegov uenik; akademija e se baviti skupljanjem rukopisa, opismenjavanjem i sl; putujua akademija propagirala je nemaki jezik sa ciljem i eljom da nemaki jednog dana postane jedan od plemenitih jezika (poput latinskog i grkog); 801. Karlo govori teodische a ne latinski i time zapoinje stvaranje nekog dvorskog jezika; postojali su brojni dijalekti, tako je sam Karlo govorio rajnskofranakim dijalektom, a na dijalektima se piu i Vesobrunka molitva, Muspili, Knjiga jevanelja i sl; stvara se minuskula, a Karlo, jo nepismen, trai velika slova; uskoro se otvaraju kole i u Ahenu, Triru i Turu, gde se piu knjige s lepim minijaturama: Adin rukopis u Triru, Beki evanelistar, Godekalov evanelistar; izuavalo se 7 slobodnih vetina: gramatika, dijalektika, retorika, aritmetika, muzika, geometrija, astronomija; narod je verovao i neprestano traio od crkve nova udesa, nove legende, nove dogme; Karlo Veliki (730-814) bio je najpopularniji vladar Srednjeg veka; vladao je teokratski (u Ahenu je u svojoj kapeli imao presto; jedini laik koji se molio kao svetenik; voleo je da ga zovu David, pozvanim od boga da bude zatitnik itavog zapadnog hrianstva; eleo je da njegov narod bude u slubi boga, jer on, kralj, ne moe sve da kontrolie); sastavio je Ordo (najverovatnije Alkuin), pravilnik za prosvetljavanje, koji se prenosio i u najudaljenije delove carstva; mo njegova nije bila centralistika, on je racionalno podelio carstvo na kantone i grofovije a irenjem drave iri se i nain dravnog ureenja; vladao je preko kraljevskih glasnika (grofovi i crkveni veledostojnici); prema drevnom obiaju, zarad mira, majka mu trai enu neuglednu kerku kralja Langobarda, to se njemu ne dopada, a poto su Langobardi najvie odbijali hrianstvo, ljuti se i Papa; on je, s druge strane, imao ene (Himiltruda, Hildegarda); uivao je veliki ugled ne samo u Evropi nego u celom svetu (pokloni od jerusalimskog patrijarha, od bagdadskog kalifa): krunisan je 800, kada mu je Papa stavio krunu na glavu (od boga krunisan, protiv svoje volje); Vizantija mu je krunu prinala 812. s tim da se ne oslovljava carem Rima, ve da mu je prestonica u Ahenu; sahranjen je u grobnici koju je sam izabrao, a Ajnhartova biografija Vita Caroli Magni postala je srednjevekovni bestseler;
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
FRANAKO CARSTVO OKO 800. GODINE ---------------------------------------------------------K ULTURN A ISTORIJA N E MA KE ; N.V. 2006; STRANA - 3 -
Glava 2
-
Otonska renesansa. Tron i oltar. Romanika i gotika. Viteka i gradska kultura
stanje u dravi je loe Karlovo carstvo rascepkano, nestabilno, ak i karolinka renesansa pati; raspad je uoljiv i na jezikom planu: vetaka jezika tvorevina, meoviti jezik monaha Notkera, dovee do pisanja npr. pola stiha na nemakom a pola na latinskom, kao u pesmi De Heinrico; ugovor u Verdenu deli 843. dravu izmeu Karlovih unuka, a 842. e se u trazburgu sloiti Ludvig Nemaki i Karlo elavi da se udrue protiv Lotara i tamo ine sporazum zakletva Ludviga Nemakog bie na francuskom, jer je dobio tu oblast, a to e predstavljati i prvi pisani dokument na francuskom jeziku; poslednji Karoling, Ludvig Dete, vlada do 911; 919. nastupa Otonska dinastija, koja, prvi put nakon 899, obnavlja carsku vlast 962; drava, prvi put nazvana Regnum teutonicorum (Nemako carstvo), doivljava preporod pod Otonom I, koji kao Karlo Veliki, razmilja univerzalno i osniva zajedno sa bratom Brunom Kraljevsku akademiju; on osniva 968. veliku biskupiju u Magdeburgu, sanja pohod na istok, pristupa pokrtavanju Slovena, eni se sa Adelhajdom, langobardskom kraljicom-udovicom, ime uvruje poziciju u Italiji, a kroz obnavljanje Karlovog Rimsko-nemakog carstva dolazi do jakog talasa latinizacije; Oton III, sin vizantijske prinzece Teofano koja je i sama vladala Nemakom, vodio je vizantijsko-rimsku politiku; zajedno sa svojim mentorom, opatom Gerbertom (inae, prvi nemaki Papa, Silvester II), oboavae Rim, tamo e sebi sagraditi i palatu nakon to ga je progslasio za prestonicu a Italijani e njega mrzeti i ak 1001. proterati; 1002. Oton III umire i izm. 1024. i 1125. vladaju Salijevci, da bi 1138. na vlast doli tauferi; najvei kralj iz dinastije taufera i jedan od najomiljenijih nemakih careva, Fridrih II, bio je i italijanski kralj i osvaja Svete zemlje sa titulom jerusalimskog kralja; latinski i kod njega igra centralnu ulogu; bio je prvi veliki Evropejac; pie Falkenbuch; vie je voleo Italiju i Jerusalim nego Nemaku; imao je probleme sa neposlunim sinom, Hajnrihom VII, koji je ostao u Nemakoj, te je morao da ide da ga dovodi u red; nakon njegove smrti javljaju se legende o usnulom caru koji e se probuditi i pobediti sve neprijatelje nemakog carstva, povratiti Svetu zemlju i zasnovati Zlatno doba tako nastaju lani Fridrisi u narednom periodu; najveu teritoriju e Nemaka imati za vreme Barbarosinog sina, Hajnriha VI, koji e biti krunisan samo za cara Nemake a teritorija e mu zahvatati sve od Engelske do Jerusalima; nakon taufera dolazi do perioda interegnuma (1250-1273) kada nastaje Helvetska federacija (veni savez Urija, vica i Nidvaldena); za vreme taufera dolazi do formiranja gvelfa i gibelina, partija u Italiji prvi su bili na strani pape i mrzeli Nemce, drugi su bili za Nemce (u Italiji); javlja se i spor oko investiture ko e dodeljivati crkvene titule i simbole (predavanje palice i prstena biskupima), vladar ili crkva; vera i crkva: memento mori uveni je pozdrav, koji je prvi put izgovorio Notker fon Cvifalten, 1080. godine i koji se odnosio na kartuzijanski monaki red time se podsea da je dom svakog od nas gore, a ne u ovoj dolini plaa; cveta trgovina oprostima i relikvijama, pogotovo to krstai donose gomile relikvija sa svojih pohoda; skoro u ekstazi ile su povorke flagelanata pevajui Geisslerlieder i biujui se pritom (flagelanti), smatrajui da ih to sjedinjuje s bogom; javljale su se pokladne igre, carmine burane, koje crkva nije podravala i koje su slavile greh i inat Sudnjem danu (pesmarica sa tim stihovima pronaena je u Bavarskoj posle 6 vekova i Karl Orf je to iskoristio za svoju Carmina burana); igre su najavljivale praznike i slavile ih; prve evropske crkvene drame javljaju se upravo iz tih igara glavna tema je stradanje Hristovo, to su Passionsspiele, koje se od 1633. izvode svake desete godine u bavarskom mestu Oberamergau; ljubav prema Bogorodici se prikazuje u tzv. Marienlieder; nastaje i Vagantendichtung, prkosne pesme vaganata, koje su inili studenti, apsolventi i ueni ljudi; boine igre znale su da traju i po nedelju dana a imale su ponekad i fatalni efekat; postojali su jo i krabuljni plesovi, viteki turniri, banketi sa preruavanjem i maskenbalovi (sve to je umetnost rasipnitva); javljaju se putujui propovednici koji su ili od grada do grada, od manastira do manastira i drali pokajnike pridike, poput franjevca Bertolda iz Regensburga; vlast je bila podeljena izmeu crkve i vladara: od sedam izbornih knezova, trojca su bili i crkveni; sholastika je bila crkvena kolska nauka, crkvena filozofija srednjeg veka koja eli filozofski da utemelji svet po potrebi crkve, a mistika, vie filozofska disciplina nastala u okviru katolianstva, govori o mogunosti individualnog, neposrednog sjedinjavanja s boanskim; sholastiku Alberta Velikog je na katedri u Kelnu nasledio mistik (i dominikanac) Majstor Ekart, koji trai mistinu uniju, dodir sa prauzrokom svega postojanja u dui, u nadulnom i apstraktnom; to sjedinjavanje s bogom podrazumeva sledee korake: 1. saznanje da je dua nitavna, 2. otkrie slinosti s bogom, 3. stapanje s bogom i 4. saznanje o iskustvu bojeg postojanja; nije voleo vizije, a svoju mistiku predstavljao je kao vid agnosticizma, jer da je istina shvatljiva, ne bi bila istina; on govori o ooveenju boga u svesti; sve kod njega su protivrenosti i sve se sastoji u negiranju boga, npr. bog nam je blizu, a mi smo mu daleko ili bog je nedokuiv, nesamerljiv, nesaznatljiv...; on pokree filozofsku misao na nemakom jeziku (i time utie na razvoj nemakog jezika) ali i vraa se idealima ranog hrianstva, prevashodno liavanju, askezi; osvre se i ka zen-budizmu a njegovo uenje delovae na protestantizam i nemaki klasini idealizam; zajedno sa Hajnrihom Zojzeom (istetovirao Isusovo ime u predelu srca) i Johanesom Taulerom e mistika postati neka vrsta intenzivnog duebrinikog truda u duhovnom uzdizanju laika, a to okretanje pojedincu oznaie i odvajanje od Rima, pripremu reformacije; gradovi postaju centri pobonosti; Albert Veliki, jedna od centralnih figura tog vremena, sholastik i uitelj Tome Akvinskog, vaio je za arobnjaka, za izumitelja nekakve lutke, sluge, koja je umela da govori, pa je to
nerviralo Akvinskog da je morao da je ekiem razbije; crkva stremi ka venom gradu, svetom Jerusalimu o vinjem Jerusalimu matalo se sve vreme, i to priprema i podstie krstake pohode; krstaki ratovi: katolika crkva je sakralizovala nasilje podravanjem krstakih pohoda sve od prvog, 1095, do 1254, kada je zavren poslednji, osmi krstaki pohod; pevajui himnu Ezzolied oni su ili ka Kraljevstvu i uvek bivali negde zaustavljeni, poput Barbarose, koji se udavio u Maloj Aziji; najtraginiji e biti Deiji krstaki rat (1212), kada je i konano poeo da se rui san o hrianskoj planeti; meutim, porazi u ovim pohodima donee irenje vidika: u Evropu e se doneti staklo, emajl, saten, damast, tepih, eer, zaini, ogledala, kupatila, medicina i sl; Krstaki ratovi: 1. Krstaki rat (1095-1099) 2. Krstaki rat (1147-1149) 3. Krstaki rat (1189-1192) 4. Krstaki rat (1202-1204) Deji krstaki rat (1212) 5. Krstaki rat (1228-1229) 6. i 7. Krstaki rat (1248-1254) viteki redovi: tevtonci e, predvoeni Hermanom fon Zelcom, osvajajui teren istono od Elbe pokoriti paganske Pruse i osnovati na potezu izmeu Visle i Finskog mora Dravu nemakog vitekog reda; sebe su nazvali po jednom starom baltikom (germanskom) plemenu; izrasli su iz krstakih pohoda, iz katolike crkve, sa krstakim amblemom na titu; od njih e nastati protestantska Pruska, nereiv problem Svetom rimskom carstvu nemake nacije; uz njih u to vreme su postojali jo i redovi Templara i Jovanovaca; tevtonci ili Der deutsche Orden osnovae 90 gradova, izmeu ostalog i Marienburg, Rigu i Kenigsberg; Tevtonci i Hanzeati potinie sebi mnoge gradove na danskoj obali; obe sile dugo e vladati obalama Baltika; posle poraza kod Tanenberga 1410. Tevtonci polako nestaju, tu se sada ire nemaki junkeri sa svojim ogromnim posedima u istonoj Pruskoj; (junker plemiki posednik neke teritorije u istonoj Pruskoj); procvat gradova oznaie i poetak graanskog Srednjeg veka; svaki trgovac je pisao, pismeno raunao i na nemakom i na latinskom; s tim u vezi, 1235. nastaje Der Mainzer Landfrieden, prvi pisani dokument, pravni tekst na nemakom jeziku i to je godina roenja nemakog pisanog jezika; sud Svete Feme jedno je od najmarkantnijih obeleja nemake srednjevekone civilizacije; nastala je u Vestfaliji da bi se potom proirila na gradove; zasnovana je bila na praksi starih sudova iz doba Karolinga kada je presuivala porota (Schffen) kojom je predsedavao oblasni grof; nain rada i presuivanja bio je nedokuiv, nejasan, logika je bila obiajna a kazne otrije od onih na obinim sudovima; ako se neko ne bi pojavio pred sudom bio bi automatski kriv a svaki lan suda imao je pravo i obavezu da izvri najokrutniju kaznu; lanovi su morali da se obaveu da e je uvati od svojih najbliih, od sunca i vetra i svega na ovoj zemlji; u nju su ulazili samo neporoni graani, obini ljudi ali i plemii; postojala je od 13. veka a poetkom 19. veka postojala je jo samo u Vestfaliji, kada je nestala; gradovi e se ujediniti u odbrani protiv samovolje feudalaca (tipa Rajnski, Veni, Vestfalski savezi gradova); protiv Barbarose javlja se Lombardijska liga koju su predstavljali konzuli (1168.); vrhunac svih tih spojeva bie u Hanzeatskoj asocijaciji, apstraktnom trgovakom savezu slobodnih gradova na Baltiku, koja se nije borila na politikom planu ve je bila ekonomski savez; postaju poznati sajmovi u trazburgu, Nirnbergu, Frankfurtu i Lajpcigu, a u Veneciji Nemci otvaraju svoje veliko trgovako predstavnitvo (fondacio dei Tedesci); pria se i o podeli radova, neki poslovi, tipa praktian rad, se favorizuju a svi poslovi osim Jevreja, onglera i skitnica se svrstavaju u Hristovu porodicu; manastiri ire radnu etiku, javljaju se zanati tipa duborez, razna ukraavanja i sl. to rade kalueri; crkva e kanjavati svakoga kome su crkveni prilozi previsoki; feudalizam se javlja poetkom 9. veka sa temeljem svoje civilizacije zamkom; zamak je bio opasan visokim kulama, zidovima, imao je okovana vrata; bilo ih je preko 10000 u Nemakoj i bili su slini manastirima;
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
KRST I GRB TEVTONSKOG REDA; DESNO: ZASEDANJE SVETE FEME
poloaj ene: u drutvenom ivotu uestvovale su samo u vreme sveanosti, dok su politiku ulogu imale tek u odsustvu mukaraca; lako su bile otputane samo je trebalo dokazati da su roake do sedmog kolena ili da su preljubnice; na njima se vrila i proba ednosti, kada se stavljao ogrta morske vile na njih one kojima bi odgovarao, bile su asne (to je opisano u pripovesti Lancelot Ulriha fon Cacikhofena); ivot: umetnost e u 14. veku veliati dela samilosti; u to vreme (1315-1317) vlada velika glad, doi e do epidemija, te se javlja potreba da se pomae, zida i gradi; u Regensburgu e se 1445. zabraniti luksuz i ekstravagancija, te se npr. broj enskih haljina i kaputa ograniio na 36; moda e izbrisati razliku izmeu muke i enske frizure i oblaenja; sve je bilo bez mere i stila; hleb: seljaci nisu jeli penini hleb kao graani, ve je njihov Brot der Trume bio od biljnih sastojaka, esto sa opijatima i otrovima, to uzrokuje kolektivna putovanja u san, halucinaciju, trans i smrt; sva zla ovog sveta se prebacuju Jevrejima, hramovnicima, veticama i husitima oni se progone i spaljuju kao nikada ranije; Jevreji se izjednaavaju sa marginalizovanim pojedincima, posrnulim enama i skitnicama; pri njihovom spaljivanju, unitavane su i njihove obveznice; avoljim uenicima se smatraju Cigani, Turci i arobnjaci; kolonizacija istoka: nezadovoljni i siromani nemaki, holandski i vajcarski graani naselili su istone delove Evrope, podigli nove gradove; moralno posrtanje: javlja se ogroman broj ranih brakova, vanbrane dece, posluge po kuama; crkva je zabranjivala zelenatvo i time su se bavili samo stranci: Jevreji, Firentinci, Venecijanci i bankari iz Lombardije od njih su ak i kraljevi pozajmljivali, oni bi prvi i stradali u nemirima; Konrad Pojtinger (pronaao mapu starih rimskih puteva), zalagae se za kamatu i finansiranje privrede preko banaka; javlja se dvojno knjigovodstvo, posebno kod katolika; gradovi postaju centar trgovine, informacije i pote koju 1445. organizuje grof Turn und Taksis; poinje da se razmilja o vremenu, o svevremenosti, o tome kako produiti svoj ivot i sl; time se dolazi do promena prava i ustava kao loginih posledica promena u socijalnoj strukturi novi ljudi postaju bogati i dolaze na vlast; u svim delovima Nemake vode se privatni ratovi izmeu ne samo oblasti, ve i porodica, frakcija i sl; o prilikama u to vreme govorie arhiva Osvalda fon Vokentajna, posledneg nemakog trubadura, konvolut (zbirka tekstova) sa spisima, poveljama, pismima i sl. o toku celog Srednjeg veka; Ajke iz Repihaua napisao je najstariji zapis nemakog obiajnog prava, Saksonsko ogledalo; kasnije nastaje i drugi veliki zbornik zakona, tzv. Schwabenspiegel; pismenost i jezik: poinju da se piu gradske hronike i urbariji: Drezden (1430), Nirnberg (1449), Bazel (1545); poinje se sa registrovanjem krtenja 1345. sve sa imenom i prezimenom; razvija se kancelarijski jezik suv i pun zavisnih reenica; javljaju se kancelarijske prepiske po uputama Johana fon Nojmarkta, Formelbcher, po novolatinskim uzorima; Nojmarkt je bio upravnik carske kancelarije u Pragu i divio se Petrarki i pritom alio kako se mnogo trudi oko normiranja nemakog jezika; ve kada je savez nemakih gradova Hanza poeo da slabi, jaao je njihov jezik kancelarijski, poslovni, srednjeniskonemaka varijanta; Rumpoltov kuvar iz 1578. je prva takva zbirka koja je odtampana: govori o preterivanju u zainjenim jelima; Rajnhart nam pria kako je sredinom 15. veka na postavljenju jednog biskupa bilo mnogo razliitih jela; javljaju se itave biblioteke popularnih uputstava za voenje domainstva, tzv. Hausvterliteratur; javlja se prva Knjiga zanata koje opisuje kako se pomonik prima u majstora i kako svako treba da voli ono to radi i svoje saradnike, takoe napominje se da u interesu esnafa, celine, ne smeju ogovarati tui proizvodi to e biti jedan od glavnih kodeksa slobodnih zidara u 18. veku; riteri: sve zapoinje zakletvom gvozdanih konjanika ponavljanjem obredno povezanih rei i dodirivanjem krsta; sveani prijem posle obuke zvao se Ritterschlag; zbog obiaja braka bez ljubavi, riteri poinju da idealizuju samu ljubav, koja se dakle mogla samo nalaziti izvan braka jer se enilo i udavalo iz koristi, kako su nalagali propisi; nedostini ideal uzviene ljubavi prema udatoj, tuoj eni, hohe Minne, bio je centralni motiv riterske poezije; oni nisu smeli da prilaze tuoj eni jer bi odmah bili obeeni; neki riteri su se drugaije ponaali, bili u opreci sa hrianskom tradicijom i verom (tit jednog ritera nosi natpis Neprijatelj Boga, Samilosti i Milosra) njih ima dosta, ak se i organizuju, te vladaju Lombardijom; drugi se pak okreu Bogu i boanskom: Parcifal traga za svetim Gralom, dragim kamenom udesne snage koji donosi sreu i boansku milost; turniri: na turnirima e uestvovati riteri u meusobnim dvobojima; 1184. Barbarosa je organizovao masovan turnir sa 20000 vitezova koji su se meusobno borili a jo vie ljudi ih je posmatralo; to je organizovano u ast prijema njegovih sinova u viteki red (Schwertleite), koji su tada polagali zakletvu; javlja se novi tip ritera obrazovani vitez iji prototip moe da bude Tristan; on je opisan u Gotfridovom romanu u stihu Tristan i Izolda, najitanijem delu epohe; oruje igra bitnu ulogu; sam minezang postaje znak duhovnog uzvisivanja i simbol protivtee gruboj stvarnosti; sami knjievni riteri utiu na popularizaciju tog poziva, te se ak smatra da moda i pre nisu postojali, da su ljudi tek nakon itanja romana poeli da ih imitiraju; i najsilnije voljena ena samo je sredstvo, put ka vioj ljubavi, ka jedino apsolutnoj ljubavi, ka ljubavi prema Bogu; ini se kao da se peva eni koje nema, a ne nekoj koja je tu, prisutna, iva; ideali su dama (vrouwe), vena vernost (triuwe) i sl, a zavodi se vitekim gestom; u visokom minezangu dama e biti okrutna, jer joj je nedostinost ne samo nametnuta ve je ona i sastavni deo nje; na taj nain stvara se apstraktna ideja vene enstvenosti; zabrana postaje izazov: riter pije vodu iz posude u kojoj je izabranica prala ruke, bode se na trn rue koje je ona pomirisala a to sve gradi tzv. emocionalni juri na nebo; Ulrih fon Lihtentajn bie ekstrem odseie sebi prst da bi dokazao svoju ljubav; iveo je u zamku Frauenberg, iao u Grac da mu hirurg dotera crte lica, poao na kostimirani pohod od Venecije do Bohemije od 29 dana,
usput rasipao svoje blago i borio se sa riterima, doavi na kraju do svoje izabranice a da bi je video podizale su ga njene pratilje na konopcu do njenog prozora i kad bi doao do prozora, kad bi je ugledao, one su ga pustile da padne; modeli ponaanja vitezova, vrlinama i moralom bavie se i Pesma o Nibelunzima, koja velia slavu nepobedivog junaka Zigfrida; tada je vrlo popularna bila pesma Vrt rua (Rosengarten), koji za Krimhildu uva 12 junaka zajedno s njenim muem Zigrfidom; meutim, ona ovde poziva Ditriha i njegove junake da oslobode vrt i da pobede Zigfrida; jedan od Ditrihovih junaka pobedie Zigfrida i dobiti 50 venaca od rue i Krimhildin poljubac ona e se, pritom, posei na otrinu njegove brade a sam junak e svojim saborcima nataknuti na glave dobijene vence i time im sve raskvatiti; oigledan spoj erosa i tanatosa, zanosa i brutalnosti, ljubavi i krvi; Vartburki rat bie nadmetanje jednih od najbitnijih minesengera Klingsora, Valtera, Volframa i Ofterdingena, koji su se o ivot natpevavali; meutim, minezengeri nisu samo pisali ljubavnu liriku, ve su pisali i narodne i verske pesme i epove o krstakim ratovima; uskoro e nastati i Fresslieder, poezija trpeze i jela, koju nalazimo kod Najdharta fon Rojentala; najbitniji minezenger bio je Valter fon der Fogelvajde, koji se zalagao za plemenito dostojanstvo, alio pred kraj ivota na opadanje moralnih vrednosti; poetkom 15. veka riteri poinju ekonomski da slabe, te se gubi i njihova kultura; arhitektura: u umetnosti javlja se romaniki stil, pogotovo u arhitekturi; time germansko nestaje pred romanskim ali, centar romanikog stila bie Nemaka, obala Rajne, jer su sve graevine tadanjeg carstva zidane u obliku izdubljenog latinskog krsta (bazilike: Sv. Mihajla u Hildeshajmu, Vorms, Majnc, pajer); romaniku e obeleiti sloboda i raznolikost delova graevina poput zvonika, krovova, brodova, stubova i ornamentike; najlepi romaniki oltar jeste u Klosternojburgu, pored Bea; gotika: gotska katedrala htela je da postane simbol germanskog duha; u njenoj ikonografiji nalazi se lik oveka; u kue se unose slike i tapiserije sa predstavama koje neto anegdotski priaju; najlepe katedrale gotike bie u Beu, Frajburgu, Ulmu i Kelnu, a Ervin iz tajnbaha izgradie najlepu gotsku katedralu svih vremena u trazburgu (1277), sa najviim tornjem za to vreme; sve na katedrali je simboliki povezano; gotiki vitrai blistaju od boja: plave, crvene i ute; prozori sad imaju funkciju svetlosnog mosta koji povezuje vernike s nebom; gotika katedrala sada ide u visinu; u njoj neki vide okamenjenu sholastiku, puki odraz misaonog shematizma; za razliku od romanike crkve, koja vernike okuplja u hijerarhiji drutvene zajednice i gde se molitva odvija u atmosferi uzdrane prisnosti, u gotikoj crkvi e prostor predstavljati put ka Bogu i bie otvorenija ka pojedinanoj dui; u to vreme Nemci poinju da grade Fachwerkhuser, konstrukcije od vie spratova koje nose karakteristine grede, izukrtane i vidljive na fasadi praktina i ukrasna funkcija;
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
OSNOVNE STILSKE ODLIKE ROMANIKE (GORE) I GOTIKE (DOLE) U ARHITEKTURI
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
FACHWERKHAUS
knjievnost: prvi nemaki roman, Ruodlib, i to u krutim latinskim heksametrima, pie nepoznati bavarski kaluer oko 1050. godine; tema je dvorski ivot a navodi se i 12 saveta za ispravan ivot i viteko ponaanje; Ecova i Anova pesma priaju o postanku sveta i o tome da se Tvorac mora potovati; pesme Rainalda iz Dasela (iz 1160.) sadre ideju o nemakoj vladavini nad celim svetom jer, Nemci e poslednji pruiti otpor Antihristu; iako se dosta govorilo o naravima graanstva, a prvi knjievni graanin bie jedan trgovac iz Kelna u Dobrom Gerhardu Rudolfa iz Emsa prikazan kao ono to nije, visokorodni dvorjanin; nauka i pronalasci: papa Silvester II (Otonov mentor, opat Gerbert) pronai e mehaniki asovnik sa tokiem na navijanje; nauka je davala plemstvo onaj ko doktorira, on se izjednaavao sa plemiima; kole: ako nisu imali za kolovanje, uenici su sami sebi skupljali pare, Martin Luter je tako pevao na ulicama Magdeburga i bio poznat po svom jakom glasu; deake nisu dublje delili po kolama, samo po tome koji tekst su uili u kolama tabulisti, donatisti i aleksandristi dok su devojice deljene po staleu: bogatije su ile u konvent, a druge u kole sa enskim nastavnicima, tzv. Maidlin-Schulen; nivo obrazovanja bio je jako visok, a prijem brucoa surov: teka telesna iskuenja koja su ostavljala psihike i fizike oiljke; dan im je poinjao u 4 sata ujutru, oblaili bi zatim uniforme, uili, maevali se, rekreirali a pritom sve vreme govorili latinski; pripadali su politikim taborima, meusobno se borili i ubeivali, a njihovi profesori su se esto smenjivali i takmiili ak u predavanjima; univerziteti: najpoznatiji bili su Prag (1348), Be (1365), Hajdelberg (1366); Prag je dobio ujedno i prvi niverzitet koji je utemeljila zemaljska vlast; na tim mestima deavale su se najsmelije rasprave; bakalaureusi, licencijati, magistri stupnjevi obrazovanja na univerzitetu; oni su bili totalno zatovreni, organizovani za sebe: imali su svoje klauzure, biblioteke, kapele, sudnice, tamnice; rektora su birali profesori a nekad i studenti; imali su slobodu na trajk, pravosudnu autonomiju, pravo na monopol na dodelu profesorskih zvanja; Nikola Kuzanski bio je poslednji veliki mislilac srednjeg veka na Zapadu; spaja nauku, metafiziku, mistiku, sholastiku i stvara jedinstveni sistem religiozne metafizike; u matematiku uvodi infinitezimalno naelo kao kontrapunktsku metodu brojeva (~ uticaj na Lajbnica i njegov diferencijalni raun), i to povezuje s Bogom i kae da je samo naelo izvedeno iz ideje Boga kao beskonanog bia; neoplatonsko jedinstvo e nazvati svojim reima samomonost, jednost i nedrugost; kae da to ovek ne moe dosegnuti; on kae da ovekovo znanje raste sa njegovom sveu o neznanju; sumnja u Konstantinovu darovnicu; nije cenio feudalizam i govorie o njegovim opasnostima; zagovarae i krstaki pohod protiv Turaka, zaustavljanje turske opasnosti; prieljkivao je i crkvene reforme;
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
NIKOLA KUZANSKI ---------------------------------------------------------K ULTURN A ISTORIJA N E MA KE ; N.V. 2006; STRANA - 8 -
Glava 3
-
Razdoblje konfesija 16. vek. Humanizam i reformacija. Gradska kultura
Luterov odlazak u Rim 1510. i saznanje da je katolika crkva komercijalizovana; razruena bazilika sv. Petra crkva trai novac da se rekonstruie; Sacco di Roma 1527. plaenici nemakog cara Karla V pustoe renesansni Rim; ~ simbolika sa Luterovom reformacijom;
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
MARTIN LUTER
10 godina pre same reformacije poinje stilska revolucija, princip razaranja na estetskoj osnovi: renesansa, koja stoji paralelno sa odgovorom vernika, reformacijom, povratkom duhovnim temeljima; raspad: katolici vs. protestanti; Tridentski koncil; 1559 papa Pavle IV Carafa objavljuje zloglasni Index librorum prohibitorum, zabranjeni spisi protestantskih reformatora + neki biblijski tekstovi i tumaenja crkvenih otaca; zatvaranje kardinala; Pavle IV Carafa: Da mi je roeni otac jeretik, skupio bih drva da ga spalim; fakat: 2 decenije, 25 zasedanja koncila, smena petorice papa; reformacija cepa Evropu, baca Nemaku naglo unatrag, ali nagovetava i neto novo; reformacija je individualizam i uspon i isticanje principa jedinke i personalnog individualizma; uzroci renesanse: 1) koncil, 2) ideal natoveka, 3) pokuaji politikih i socijalnih reformi; filozofija: elja Nemaca da filozofski utemelje svet, da ga preurede i da oni vladaju; renesansna misao je okrenuta ivotu, ali njen metod potie iz biblioteka i antikvarijata; renesansa je bila pokret, humanizam njen cilj; protiv srednjevekovnog tumaenja grke metafizike; ideal umetnosti i filozofije je obrazovnog karaktera; ideal: moralo se putovati, govoriti vie stranih jezika i biti dobar u vie disciplina ne strunost ve univerzalnost (~ Engels); Martin Luter: dvadesetogodinjak danas zna vie nego 20 doktora ranije; renesansni Nemac gleda ispred sebe, u ljudsko nebo, naslikano kao panorama zemaljske sree, a to doprinosi stvaranju oseaja individualizma, line slobode i prava (naela individualnog izbora; Karl Doj to oznaava kao revoluciju Romea i Julije); univerziteti kao centri pokreta trazburg, Hajdelberg, Be i Erfurt; nauka zadire u aniko (i uopte kao nikad pre se zadire u istoriju i gleda duboko) i novo uenje je sinteza Sokrata i Hrista; humanistiki program Konrada Celtisa na Univerzitetu u Ingoltatu: 1) teiti istoti rimskog jezika, 2) prouavati prirodu, 3) istinska spoznaja stvari + poznavanje zemalja, njihove istorije i etnologije; Celtis je bio humanista, profesor, pesnik i geograf, a poznat je i po tome to je prvi izdao dela Rozvite iz Gandershajma; javlja se nova svest o istorijskom razmaku izmeu antike i sopstvene savremenosti kljuni momenat, jer mnogi to proputaju na humanizmu; nemaki putujui profesori se bave spekulativnom gramatikom, univerzalnim pravilima koja vladaju izraavanjem misli, modalitetima znaenja ideja uz pomo rei; Johanes turm kae da uenika treba nauiti da spoznaje, procenjuje i govori u obrazovanom obliku (~ suprotno tome Erazmo Roterdamski), on u trazburgu organizuje prvu latinsku kolu, gimnaziju, gde se istiu tri principa: reitost, znanje i pobonost; Melanhton sastavlja Gramatiku i organizuje kolstvo, podelu na razrede i izrauje prve programe; umetnost reformacija, renesansa: ideal natoveka, kome se ludost suprotstavlja kao logian odgovor koji je uzdrmao epohu (~ idealizam); muzika prema Mozeru starost Minnelieda, zrelo doba Meistersanga, mladost narodnog Lieda, detinjstvo polifonije; nema bogatih mecena, muzika je posveena narodnim masama, siromanima, obinim ljudima, prijateljima, roacima, ljubiteljima umetnosti;
knjievnost stihovi Ulriha fon Hutena ocrtavaju ivotnu radost nove estetike i novosteenog znanja, veru u novo doba i sl; uivanje uenog racionalizma u alegorijskoj satiri na glupost sveta Pohvala ludosti Erazma Roterdamskog i Brod ludaka Sebastijana Branta (prvo tampano delo nekog ivog autora sve sa ilustracijama u drvorezu, meutim bitno jer ukazuje na tadanje stanje, na stanje u kojem ljudi srljaju ka porocima = vonja brodom je simbolika za to); Erazmo Roterdamski, odbegli avgustinski monah i kralj humanista pie Antibarbarus i Colloquia (Razgovori) i suprotstavlja se svakodnevnoj grubosti, neuljudnom ponaanju u svakidanjem ivotu; u Razgovorima pie na primer o ponaanju za stolom, meu ljudima i sl. a u Poverljivim razgovorima preporuuje ak i ironinu distancu i gromoglasni smeh u sluaju suoenosti sa politikim idiotima, neposlunim ljudima, pogrenim branim partnerom i sl.; kasnije odreuje granice privatnog ivota i time odvaja intimni od javnog ivota, bavi se ciljevima obrazovanja, propisuje uzdranost i odreuje granice stida; njegove knjige se vekovima pretampavaju a on sam se trudi da dopre do publike koja barata latinskim jezikom, a kada je Ulrih fon Huten preveo svoje dijaloge na nemaki smatran je ne humanistom kao Erazmo, ve nacionalnim agitatorom; Flugschrift se javlja kao novi medij iz potrebe da do svakog dou eljene informacije, stvarajui pritom anonimnost stila; tampanjem se popularizuju nauke, a poinje izdavanje i knjiga za narod; bitan predstavnik je Johan Fiert koji sastavlja teoriju odraza: roman je subjektivni odraz objektivne stvarnosti; ismeva glupake u svojoj Lalenbuch a poznat je i po dogodovtinama Tila Ojlenpigela, lika punog grotesknih krajnostima, pustolova i skitnice; u vajcarskoj bitnu ulogu igra narodni junak Vilhelm Tel; u Nemakoj se pojavljuju prve prie na temu Fausta, udaka iz Knitlingena, smatranog astrologom i varalicom; pis izdaje 1587. Istoriju doktora Johana Fausta kao knjigu za narod; to je metafiziki triler, ista emanacija duha; tako narod poinje da se interesuje za magiju, astorologiju, alhemiju; drama u humanizmu izvodila se na trgovima, scene bi imale i do 9 spratova, a publika bi zajedno sa glumcima trala od ugla do ugla scene traei novu epizodu, a prikazi su trajali danima, ali bivali su odlino prihvaeni; Georg fon Hajmburg smatra to poraavajuim, neumesnim i kae da se tome mogu radovati samo seljaci, pripadnici 4. stalea, za koje Vimpfeling tvrdi da ak i nisu stale; razuzdanost nasleena iz srednjeg veka biva zamenjena umerenou, koju donosi renesansa; ona ne propagira vie ni asketizam ni raskalanost prema telu propagira se prekid preutkivanja emocija; humanista, lekar (fizikus) i naunjak Hipolit Gvarinoni propagira u svom delu Lepota tela upravo novu dimeziju telesne lepote koja je religioznog karaktera i koja prevazilazi podelu na duu i telo; on kae da je telo stvarno, ali ga natkriljuje duh biti bez Boga znai biti samoubica; Vikram se bavi u svojim romanima i dalje prisutnim temama ljubavi izmeu predstavnika razliitih stalea (Zlatni konac) ali pie i prvi graanski porodini roman (Ogledalo deaka); slikarstvo slikanje nalija ivota, danteovska infernalizacija slika i prilika Teufelei, avolija; otkrie krajolika (nemaki krajolici), kada Konrad Vic oko 1440. smeta starozavetnu scenu udesnog ribolova sv. Petra u stvarni predeo enevskog jezera i time pejsa dobija autonomiju; ali ukoeni likovi Hansa Memlinga i dalje podseaju na drvene lutke; duhom srednjeg veka odiu i dalje skulpture Tilmana Rimennajdera, religiozne slike Hijeronimusa Boa i Matije Najtharta; Albreht Direr shvata epohu i na slici Madona sa tigliem (1508) se duh vremena zgusnuo do genijalnosti; u samom Direru se spajaju srednjevekovna nemaka tradicija umetnosti i romanski impulsi (izraajnost nemakog nizozemlja + mediteranska jasnoa oblika); Direrova univerzalnost (~ renesansna univerzalnost): slikar, graver, vajar, arhitekta (sistem fortifikacije); Smrt Hansa Baldunga i Direrovi pejsai utiu na italijansko slikarstvo (ak kritiari neumesno dobacuju; Mikelanelo prezreo, slikarstvo za pobone ene i starce) i Medii podravaju nemake umetnike (istoriar renesanse Bukhart u Die Sammler, 1890, kae da su to prvi kolekcionari); Direr je simbol nemake nacionalne umetnosti; Georg Flegel prvi oslikao mrtvu prirodu, gde je ovek prisutno odsutan ili odsutno prisutan; u arhitekturi savrene propocije, harmonija i sklad;
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
DIREROVA MADONA SA TIGLIEM ---------------------------------------------------------K ULTURN A ISTORIJA N E MA KE ; N.V. 2006; STRANA - 10 -
Direrov Nirnberg je bio sedite Nemaca kakvih dotad nije bilo: zlatar Jamnicer, kipari Kraft i Fier, slikar prozora Hirfogel, izumitelj satova Peter Hajnlajn i dr.; u to vreme otkrivaju se globus (moreplovac i kosmograf Behajm), tampaju Kopernikove Putanje nebeskih tela, izuava geografija kao nikada do tada (Gerhard Kremer Mercator otkriva u Darmtatu Merkatorovu projekciju a Sebastijan Minster sintetie sva znanja poznata do tog vremena); u isto vreme razvija se i Majsterzang predvoen Hansom Zaksom; centri su bili Ulm, Majnc, Augsburg, Frajburg, trazburg, Nirnberg i Prag; sastavljaju se tabulatori, zakonici prozodije, metrike i retorike; majsterzengeri, za razliku od minezengera, oboavaju svoju enu; kako se postojao majesterzenger: 1. uenik, 2. prijatelj kole, 3. peva, 4. pesnik, 5. majstor; a takmiili su se pod budnim okom sudije, merkera, pred kojim je trebalo da sroe pesmu u predvienom obliku i broju strofa sa odreenom melodijom, kako je to predvideo utemeljitelj Hajnrih iz Majsena Frauenlob; majsterzang obiluje poslovicama, naravouenijima, prenosi se ljudska mudrost, neka opteljudska univerzalnost, a priprema se i teren Vitemberkom slavuju, Luteru; Hans Zaks ne pie samo poune pesme, ve i dan danas rado itane dramske komade Putujui ak u raju, avo i starica, Teak u istilitu uz redak mimiki i dramski sklad postie pun pogodak; nauka: doktori obeju medicina, Agripa Nateshajm (filozof i teolog, bavio se okultizmom i magijskim naukama) i Teofast Hoenhajm Paracelzus (1493-1541) (lekar i hemiar, mogui uzor Geteovog Fausta) otkrivaju izvore postojanja, osnovne poluge to pokreu svet; moto: magija treba oveka da uini gospodarem prirode, astrologija gospodarem sudbine; Paracelzus otkrivajui niz farmakolokih mikstura utemeljuje medicinsku hemiju; njegova medicina oslanjala se na filozofiju, alhemiju, astronomiju i vrlinu; meu prvima je opisivao bolesti tipa sifilis i jedinjenja poput ive; smatra se preteom homeopatije; poznata je i njegova misao da bolesti izazivaju telu strane supstance i hemijskim supstancama se i lee; kolege naruile njegovo smaknue; frater Bertolt varc pronalazi barut;
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
PARACELZUS U SVOJOJ LABORATORIJI
Sebastijan Frank pie Ratnu knjigu mira 1539, prvu nemaku knjigu protiv ratnih zloina; u 280 paradoksa u Svetome pismu 1534 protivi se Luteru i u Bibliji vidi samo venu alegoriju i kae da je bog dozvolio postojanje crkve u apostolskom periodu iz pedagokih razloga; i pre Valentina Vajgla on u njoj vidi tamnicu pojedinane due; Frank propoveda nevidljivu crkvu, duhovnu, prisnu i duboku, bez obreda i kulta, bez autoriteta knjige i pisane rei; slovo je ma antihrista koji ubija duh, re ubija istinu; dva modela oveka u 16. veku: humanista i ovek s dvora; humanistu je opisao Erazmo 1518, a Pikolomini jo ranije onog drugog; najvei apostol humanizma u Nemakoj Enea Silvio Pikolomini (papa Pije II) irio je humanistike ideale na nemakim dvorovima; bio je sekretar na dvoru Fridriha III i vodio je carsku kancelariju na humanistiki nain posle preseljenja iz Praga; u bitnoj humanistikoj knjizi o jednom gradu, Pohvali Bea, uz zamarajue hiperbole i superlative opisuje pretapanje grada u dravu, grad postaje sedite administracije i time centar svega ali i dalje samo predvorje dvora, meutim on ne eli da menja poredak ve pojedinca, prezire simoniju i nepotizam, trudi se da obrazuje dvor, prineve alje na kolovanje u Bolonju i Padovu i tako iri vidike nemakim humanistima; napisao Retraktacijsku bulu; Jakob Vimpfeling ne veruje u obrazovanje u Rimu i hvali Hajdelberg; postavlja na pozornicu pouni komad u dijalokoj formi (Stylpho) u kojem ismeva studenta koji po zavretku studija u Rimu dolazi kui i pria sa skromnim prijateljem, s tim da je facit cele prie da e sam skromni prijatelj jednog dana biti na poloaju, a ovaj to nee moi ni vezama ni nepotizmom; (~ tvrdi da seljaci nisu stale ) Johanes Rojhlin oivljava izuavanje hebrejskog jezika, bavi se izuavanjem Kabale (za humaniste tajne nauke) i ezoterinim tumaenjem Tore; bio je na strani protivnika crkve i protivio se pokrtenom Jevrejinu
Pfeferkornu, koji se protivio odravanju tradicionalne judejske vatre u srcu izuavanjem Talmuda i koji se zalagao za konfiskaciju jevrejskih knjiga, posebno Talmuda; Nemaka se deli na dva tabora na Univerzitetu u Kelnu okupljaju se pristalice Pfeferkorna, a u Erfurtu pristalice Rojhlina; ipak Rojhlina podravaju humanisti i bistri ljudi, a sve to opisuje u svojoj knjizi Epistolae clarorum virorum 1514; odraz epohe se primeuje i u Rojhlinovoj drami Heno iz 1497, jednoj od prvih humanistikih drama; Martin Luter (1483-1546), avgustinski redovnik, poslednji monah Srednjeg veka, ovek sa kojim poinje evropski Novi vek, reformator ije su ideje potresle ideologiju i kulturne, politike i materijalne interese Evrope; narod je bio gladan boga, crkva vie nije zadovoljavala potrebe vernika, s druge strane, Nemaku je crkva puno kotala, te se javlja ogorenje i ne samo u 16. veku ve ak i kod Fogelvajdea; protestantizam kao crkveni nacionalizam; cilj: iskoreniti zloupotrebe (dojadilo im prodavanje oprosta); Luter sistematizovao misli o crkvi u 95 teza koje je 1517. okaio na vrata Dvorske crkve u Vitembergu; Luter svodi novu pobonost na dve take: 1) veru i milost moemo primiti samo iz Svetog pisma, a ne iz crkve (sola scriptura kao naelo protestantizma), jer dobar hrianin koji redovno ita Sveto pismo i u njega se udubljuje sam je sebi najbolji svetenik; 2) ovek nije sposoban da pree iz prirodnog u natprirodno, ve sve zavisi od boanske milosti (sola gratia kao drugo naelo); zaludna je borba protiv greha, jer na zemlji vlada satana: ovek ostaje grenik ali Bog mu prata jer je pravedan; nema spasa u dobrim delima, sakramentima i kupovini oprosta jer samo vera (sola fides) spasava oveka; osporavan stav Grei koliko hoe, grei ali veruj snanije!; protestantizam se brzo iri a Rim otro reaguje: 1520. spaljuju Luterove spise, a on spaljuje papinu bulu o izoptenju; njegovi novi spisi rue tri katolika naela prvenstvo duhovne vlasti, tumaenje Biblije i sazivanje sabora; 1521 u Vormsu zaseda Rajhstag koji Vormskim ediktom iskljuuje Lutera iz Crkve; ideal protestantske civilizacije ogledan u paradoksu: krajnja uzdranost je njega stihija; zabranjuju se ikone, slike, orgulje, ukrasi i cvee, zatvaraju se pozorita, zabranjuju zabave i rasko jer u svemu estetskom Cvingli i Kalvin vide avolje delo; protestantizam kao fenomen neposrednosti: u ikoni nije Isus, iako je on na njoj naslikan stoga ih ne treba oboavati, ve samo potovati; Luter se protivi izjednaavanju stalea i pobunama seljaka, kae da je svaka vlast od Boga; zalagao se seljaci pobiju kao besni psi; plaio se i da pogleda kroz teleskop da neto ne narui njegovu doktrinu; Luter trai unutranju, metafiziku a ne drutvenu promenu: revolucija je stvar due; nova etika zahvata se slojeve ivota; zahtevao da se svaki hrianin na ulici prekrsti kad vidi Jevrejina i kae mu u oi Evo ide sotona; suzio je krug kanonskih knjiga, odbacio Vulgatu, proglasio verodostojnim samo grki tekst; transupstancijacija hrist kao hleb: katolici jedu Boga, kalvinisti jedu hleb, a luterani Boga na hlebu; politiki gledano, luteranstvo je regresija; jezik je vrlo bitan kod Lutera: iako neznatan knjievnik, Luter se itekako bavio jezikom i oslukivao svakodnevni govor ljudi to sve doprinosi fantastinom uspehu prevoda Biblije, Septembarskom zavetu iz 1522, koji je Luter ispisao (preveo) u zamku Vartburg, gde ga je uvao Fridrih Mudri; Luterov jezik, gornjenemaki dijalekat, jezik saksonske kancelarije postaje temeljac novog nemakog jezika i osnova nove knjievnosti; ogroman uticaj na Getea (~ Vilhelm Majster) i Brehta; Johanes Gensflaj Gutenberg je svojim izumom, pokretnim livenim slovima, odigrao odluujuu ulogu u irenju protestantizma: tampane Biblije u Luterovom prevodu preplavile su Evropu; nakon ovog izuma, 1445, javljaju se prvi tampari u poetku putujui, tzv. Wanderdrucker; oni su iz isto ekonomskih razloga sveli celokupan nemaki dijalekatski sistem za potrebe tampe na tri jezika: Mtter Teutsch, Donauwisch i Hchst Reinisch; prve novine bile su pisane runo i sastavljao ih je trazburki tampar Johan Karolus poev od 1605, kasnije je sebi obezbedio presu te poinje da tampa svoje nedeljne vesti; to je ujedno i prvi prodor informacija najrazliitijeg tipa meu iroke narodne mase sam in grupnog iitavanja vesti u poetku je izgledao obredno; prve dnevne novine izale su 1. jula 1650. kada ih je u Lajpcigu sastavio Timoteus Ri a prvi zabavni i feljtonistiki elementi u novine ulaze 1668. kada je Jakob Paul Gundling, zvanini ita dnevnih vesti kod pruskog cara, osmislio svoj Nordijski Merkur;
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
GUTENBERGOVA BIBLIJA, NASTALA IZMEU 1450. I 1456. ---------------------------------------------------------K ULTURN A ISTORIJA N E MA KE ; N.V. 2006; STRANA - 12 -
u nirnberkoj koli pisanja Johan Nojderfer stilizuje goticu, frakturu, a izmiljaju se i rukopisna slova; Direr ree poseban tip gotice, ali tek sa latininom verzijom molitvenika cara Maksimilijana biva zadovoljan i priznat; rat umetnikim delima jo jedan je od pojavnih vidova borbe izmeu katolika i protestanata; prva medijska satanizacija u istoriji germanske civilizacije: jedni predstavljaju Lutera a drugi papu kako gori u paklu; magija kao miljenica renesanse: u medicini alhemiara Paracelzusa, u mistici Jakoba Bemea, u teozofiji Johanesa Rojhlina; humanistiki paganski pokret je protiv hrianskih dogmi; strah, tako bitan tada, otklanjao se tako to se na meseini oveku odsecala senka; verovalo se u vetice, avete, vilenjake, mo noi i sl; dan svetoga Valpurga: 1. maja se okupljaju duhovi zlobe, vetice na jednom bregu igraju satansko kolo okrenute leima jedna drugoj, klanjajui se svojim majstorima i traei dozvolu da ljudima i dalje nanose zlo, dok u velikom loncu, Hexenkessel, spravljaju pljusak, oluju i grad, a ljudi se za to vreme dovijaju ko li je avo preruen u ljudsko telo; inkvizicija: u bernskom kantonu je jedne godine spaljeno oko 300 vetica, sudilo im se i svaka udnija ena bila je proglaavana veticom, pa ak i majka najpoznatijeg naunika tog vremena, fizilara Johanesa Keplera; vetice su viene kao vinovnici verskih ratova; iz svega toga se raa tzv. Teufelsliteratur, na temu ena vetica; jezuita Fridrih fon pe se protivi spaljivanjima na lomai, autodafe; sekte se javljaju paralelno sa reformacijom: anabaptista Johan iz Lajdena (prvobitno majsterzenger i glumac) proglaava u Minsteru 1534. Kraljevstvo obeanog spasa (Tuferreich von Mnster) i vlada u palati Reda Jovanovaca; on rui kule, zvonike, sve to tri, prenosi askezu na svakodnevni ivot, proglaava jednakost i poligamiju, za osnovni zakon uzima 10 zapovesti, alje 24 apostola u svet da ire uenje; svi ginu a uenje se nastavlja kroz sektu menonita; inae, ostao je upamen i po tome to je to sve uradio do svoje 27. godine, kada je poginuo; imao je 17 ena od kojih je jednu javno zadavio na trgu kada je ova htela da ga napusti; evangelistiki teolog i revolucionar, Tomas Mincer, pokuava pre Johana da okupi ljude oko svoje vere; on Milhauzen u Tiringiji proglaava tvravom nove jednakosti, ukida stalee, zatvara krme, proglaava delikatese i kolae za porok, zabranjuje igre; divio se Luteru, ali se, za razliku od njega, zalagao za seljake bune i potpuno ih opravdavao;
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
JOHAN IZ LAJDENA 1536. (LEVO) I TOMAS MINCER NA NOVANICI IZ VREMENA DDR (DESNO)
pored luteranstva javljaju se i ostali pojavni oblici novog talasa utemeljenog na sopstvenom i samostalnom tumaenju Biblije: kalvinisti, metodisti, anglikanci, kvekeri, baptisti i anabaptisti; to itanje Bblije kako je kome volja je jo 1229. papa Grgur IX prezreo kao jeres, haotino sektatvo; obiaji: od sredine 16. veka boina jelka u Alzasu, kao simbol obnavljanja godine dri se 12 dana, od Boia do Bogojavljenja; kolevka sa malim Hristom prvi put se javlja kod Nemaca, u okviru svetkovina u slavu Franje Asikog iz 13. veka; igraju se igre u slavu dolaska Sveta tri kralja (na Advent, 6. decembra, Sveti Nikola ostavlja poklone, a deca pevaju Sternlieder); Minhen od 13. veka u grbu sadri lik monaha, koji se u 16. podmladio i to je sada Kindl, rumeni deak u kaluerskoj rizi;
Glava 4
-
Pukotina u nebeskom svodu: kontrareformacija i tridesetogodinji rat. Nove drave u baroknom ruhu
1609. knez Fridrih V osniva Protestantsku Uniju, a vojvoda Maksimilijan Bavarski Katoliku ligu; 1547. Karl V pobeuje savez protestantskih vladara u bici kod Milberga i izjavljuje Dooh, videh, Bog pobedi; uveliko teku pripreme u Germanskom kolgijumu u Rimu za ponovno osvajanje protestantskih zemalja, organizuju se jeziuti i kapucini; poinje kontrareformacija, posebno u habzburkim zemljama, gde 1618. izbija prvi ustanak, upravo na Dunavu i Vltavi; sukob e trajati do 1648. i u istoriji e biti poznat kao Tridesetogodinji rat; jedan od prvih dogaaja je i tzv. defenestracija (Fenstersturz), kada su husiti u Pragu bacili s prozora slubenike, proterali jezuite i organizovali se sa svojim zimskim kraljem, Fridrihom; izbija i nemakovedski rat, pri emu se katolici bore na vedskoj, a protestanti na saksonskoj strani; vedski kralj Gustav Adolf, zatitnik protestanata i Valentajn, habzburki Napoleon, bie ljuti protivnici; Valentajn, iako iz protestantske porodice i katoliki vaspitan, nee verovati ni u ta drugo do u zvezde bio je opsednut astrologijom; patetino su sukobi opisivani kao veliko umiranje na Rajni ili smrtonosna godina u lukim gradovima; ipak, neki gradovi se zaobilaze to su ekonomske sile poput Lajpciga, Esena, Nirnberga, Amsterdama, Hamburga i Kenigsberga; rat je zavren Vestfalskim mirom 1648, koji e Hegel oznaiti kao ustavnu anarhiju jer je bio sloen i neusklaen; sklopljen je u Minsteru i Osnabriku; Francuska i Engleska se razvijaju a vlast careva Svete rimske imperije nemake narodnosti postaje simbolina; nakon rata u Nirnbergu se donose zakoni kojima se omoguava bigamija a stupanje u svetenike redove biva zabranjeno do pre 60. godine ivota to su bile prve mere da se obnovi stanovnitvo i preduprede mogui budui sukobi; Nemaka je podeljena na sever i jug, opustoena;
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
PRAKA DEFENESTRACIJA 23. MAJA 1618 KAO JEDAN OD GLAVNIH POVODA TRIDESETOGODINJEG RATA
katolici vs. protestanti: protestanti izbacuju iz crkve svaki vid ornamenata, ak se deavaju i sporadina skrnavljenja katolikih spomenika, kipova svetaca; nakon mira nezavisnost dobijaju Holandija i vajcarska Holandija (nemako pleme Nizozemlja) ne prihvata nemaki knjievni jezik, vajcarska da; dolazi do podele na germansko-kalvinistiki deo romanskokatoliki deo; vajcarska se gradi na trima civilizacijama na germanskoj, francuskoj i italijanskoj: trostruka civilizacija; Cirih pretendovao na mesto centra, meutim nakon smrti Cvinglija dolazi do konsenzusa samoupravnih kantona, te Cirih doputa svakom kantonu da uredi svoje verske i drutvene prilike; preovlauje strategija dogovora i dolazi do utemeljenja granica meu kantonima to je srednjevekovna ideja Evrope kao celine; umetnost je uopte odisala s jedne strane veselim, raspevanim i oputenim tonovima, s druge strane svi su bili optereeni sveu o prolaznosti (vanitas); zavladala je teorija o jednakosti ljudi, ali ne u sociolokom smislu, ve u smislu prolaznosti svi su prolazni, pa ak i tatina, jedna od najmarkantnijih karakteristika ljudi tog vremena; time gubi humanistika svest, senka Tridesetogodinjeg rata pada na ljude; kod Konrada Celtisa sve kipi od ivota, pustolovine i strasti dok Andreas Grifijus pria o tatini celog sveta; to doba protivrenosti oslikavaju i motivi iz umetniih dela: tiranin vs. muenik, aneoska vs. demonska ena, smerna kraljica vs. okrutna amazonka, ednost vs. greh, nadzemaljska pobonost vs. agresivna realna erotika (~ Platonova koncepcija Dva sveta); barokna umetnost stalno zamenjuje etike kategorije estetikim; u knjievnosti takoe sline teme: Grimelshauzen, pisac i gradonaelnik Renhena, daje panoramu haosa u svom Simplicisimusu a opis toka Tridesetogodinjeg rata daje u svojim uvenim hronikama; javlja se utisak nostalgije za riterima i riterskom knjievnou; Cigler, nekada toliko itan a danas potpuno zaboravljen, pie o besedama koje se dre u nezgodnim i tekim trenucima, o uzvienim govorima kneginje, zatim o tiranima ali i o smenim likovima, lakrdijau poznatom Hansvurstu; on je tvorac i najuspenijeg baroknog romana,
Asiatische Banise oder blutiges doch muthiges Pegu; javljaju se i Komplimentierbcher sa ciljem da se saeto predstavi uljudnost (~ bonton); Grifijus karikira Bramarbasa, nemakog ratnika bez mane i straha; na pozornicama javlja se tzv. balet konja (Rossballett), kao politiko ismevanje sa porukom koja je veito nagaala ta e se u narednom periodu zbivati; pisane su i prigodne pesme za sveanosti na dvoru Kristijan Ginter jedan je od najangaovanijih; Beme i njegova mistika jako utiu na umetnost Johanes efler odn. Angelus Silesijus prihvata njegovo uenje, smatravi veru doivljajem srca; i radost i patnja i ivot i smrt sve je to jedna Celina; epigram se javlja upravo u baroku i neguju ga svi barokni pesnici (Fridrih Logau nazvae svoje epigrame imenom Sinngedichte); i amblem kao forma javlja se u to vreme; u pesmama preovlauju igre rei, kasnije i igre znakovima, te nastaju veoma popularne vizuelne pesme, kaligrami; nemaka barokna drama u sebi spaja elemente parade, procesije, baleta, opere i drugih anrova to je tzv. Gesamtkunstwerk; tehnike inovacije igraju veliku ulogu, a osvetljenju i pozornici posveuje se posebna panja; theatrum mundi je izdanak baroka, spoj koji predstavlja sveobuhvatnu pozornicu sveta; hesenski grof i knez Moric bio je jedna takva univerzalna linost on e govoriti bezbroj jezika, svirati na mnogim instrumentima, pisati komade i igrati u njima, osnovati Viteku akademiju (gde je pritom polaznike terao da igraju i to na stranim jezicima u pauzi izmeu pohoda) i otvoriti prvo nemako stalno pozorite (u Kaselu) pravi barokni kosmopolita; u Beu i Minhenu jaa i modernizuje se jezuitsko pozorite, gde se prednost daje pantomimi a pozornica i scenska sredstva stupaju u prvi plan; u Beu e veoma popularan biti Nikolaus Avanini; Johan Altuzijus (tzv. Rechtsphilosoph i Staatstheoretikar) u to vreme sastavlja sistem praktinih ivotnih pravila, jer posebno popularna postaju uenja o legitimnom pravu na otpor; sada se sve posmatra drugaije: otpor protiv nepravednih gospodara ne smatra se vie prostom pobunom, nego jednostavno odbranom naruenih prava (tzv. doktrina o narodnom suverenitetu); misticizam se intenzivno razvijao pod katolicizmom; teozof Jakob Beme jedan je od najveih mistika (bio je pod uticajem Paracelzusa); i oni govore o dualnom karakteru svega: suprotnost dobrog i zlog ne samo da je odlika oveka i da ispunjava sve ve je karater i samoga boga jer Kao to se svetlo moe pokazati samo u tami, tako se i boja dobrota moe oglasiti samo u njegovom gnevu; do cilja, sjedinjenja tj. mistine unije, dolazi se odricanjem od svega materijalnog i ovozemaljskog, mrakom ula; Beme utie na pijetiste, romantiare; njegova prva knjiga je Aurora ili rumeni osvit; uticao je i na Angelusa Silesijusa;
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
JAKOB BEME I NASLOVNA STRANA NJEGOVIH PRVIH SABRANIH DELA, 1682.
muzika javlja se astronomska muzika teorija u doba baroka, veoma bliska jeretikim vizijama o vaseljenskom ustrojstvu; Johanes Kepler, astronom, povezuje nebo, zvezde i muziku, opisujui tako vieglasno pevanje kao neto potpuno novo, neto to je ovek posle toliko vremena zasluio; vieglasje kao oseaj boje stvaralake radosti a sama polifonija nastaje kada vie glasova peva u isto vreme istu deonicu; sa Luterom se pojavljuje i protestantska muzika; Johan Sebastijan Bah najvei je barokni kompozitor, najvei umetnik kontrapunkta, protestant, nikada nije komponovao opere, jer u protestantskim dvorovima nije bilo pozornice za njeno izvoenje; proeta mistinom religioznou i namenjena svim instrumentima, njegova polifona dela prosto poraavaju sluaoca; ak se kae da su upravo Bah (njegovi korali, tzv. muzika za protestantsku crkvu koja peva) i Melanhton (~ kompromisna crkvena doktrina i crkvena pesma ) odrali Luterovu reformaciju; nazivan petim evanelistom, smatrao muziku delom boanskog plana; tumai svete spise prema retorici, bavi se primenom pravila i formula retorike u svojoj muzici, koristi tonove kao zamenu za slova, a kasnije to rade i uman i List, kada koriste etiri slova, tj. tona za fugu: B-A-C-H; oblikovanje smisla rei u muzici je posebna simbolika za Baha razliitim tonalitetima slavi se Bog; sastavlja Orgelbchlein, gde izlae uputstva; njegova dela puna su intelektualne dubine, tehnikog savrenstva i umetnike lepote; od instrumenata svirao je violinu i orgulje; zaboravljen je pa ponovo otkriven, a kad su ga ponovo otkrili sva njegova dela klasifikovali su prema temama i tako numerisali to se danas zove BWV (Bach-Werke-Verzeichnis); imao je 20 dece; ipak od Baha mnogo popularniji bio je Georg Filip Teleman, ije su se kantate i na naim prostorima esto izvodile; Gluk i Mocart su predstavnici
anakrentike u okviru razdragane umetnosti rokokoa; Gluk je zasluan za reformu opere, kada je u Parizu stao protiv Piinija; Glukova ideja da opera mora imati vie dramskog karaktera i da je to scensko-muziki oblik, a ne forma u kojoj do izraaja dolaze samo glasovne mogunosti pevaa, pobedila je piiniste; nije voleo francusku i italijansku operu, obnavlja ozbiljnu operu, radi na dvoru Marije Terezije; kae da je bitniji dramski element (radnja) od muzike; Piinija je pobedio tako to su obojica komponovali Ifigeniju na Tavridi a na kraju je direktor pariske opere izabrao njegovu verziju; u to vreme (oko 1750.) javlja se i popularni Singspiel kao pretea opereta i mjuzikla; to je scenski komad sa tekstom i pevanjem, neto izm. komedije i opere; prilino lagana forma, ponekad i kiasta, ismevana kao serijski produkt za masovnu upotrebu; ipak i Singspiel i reformisana opera sada predstavljaju potpuno nemake muziko-scenske anrove; Gete pie neke od najuspelijih zingpila, a Mocartova arobna frula jedan je od najboljih primera vrste; opera je nesumnjivo vrhunac barokne umetnosti na scenama u Hamburgu, Braunvajgu i Beu javljaju se majstori opere: Hendl, Teleman, Gluk i Mocart; s Georgom Fridrihom Hendlom, koji je napustio Saksoniju i otiao u London, barokna muzika doivljava svoj drugi vrhunac (prvi je vezan za Baha ); njegova muzika odraava sjaj dvora i crkve; oratorijum Mesija, sa uvenim uzvicima Aleluja! najpoznatiji je oratorijum na svetu;
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
FRIDRIH TELEMAN, JOHAN SEBASTIJAN BAH, GEORG FRIDRIH HENDL I VOLFGANG AMADEUS MOCART
Volfgang Amadeus Mocart (1756-1791), pored Hajdna i Betovena predstavnik Beke klasike (Wiener Klassik), svirao je sa 3, komponovao sa 5 a sa 6 godina muzicirao na svojoj prvoj turneji u Beu; pretrpan porudbinama, nesrean zbog smrti prvog sina, potom i zbog bolesi ene Konstance Veber, Mocart kratko ivi ali zato za sobom ostavlja mnogo; uveni su Pruski kvarteti, sekstet Muzika ala, Sinfonija br. 40 u gmolu, serenada Mala nona muzika, opera Don ovani, a najpopulanija svakako opera (tj. zingpil) arobna frula koja odie masonskom ideologijom, tematizujui ritual masona Mocart je pripadao masonskoj loi Dobronamernost i bio posveen njihovim idealima; slikarstvo i umetnost po dvorovima teme su sada pripadnici najprostijeg stalea, po principu to grublje i prostije, to bolje; Brojgelove slike sa seljacima i prostacima krase habsburke dvorove; sami dvorovi odisali su nepoznatim prostranstvima gotovo da nije bilo dvora bez kineske odaje, gde su izlagani predmeti koji oslikavaju strane i manje poznate civilizacije; postojale su i sobe uda (Wunderkammer) sa udnim predmetima, pomalo nerealnim predstavama; svaki vladar, bilo car, kralj ili samo nadvojvoda svi su oni imali svoje Kunstkammer sa najrazliitijim kolekcijama; saradnja Jana Brojgela i Petera Paula Rubensa naziva se jo i slikanje sa takozvane etiri ruke: Brojgel crta pejsae, Rubens likove; Rubens, nemaki Flamanac, najpoznatiji barokni slikar, bio je pokrovitelj Adama Elshajmera; od svih vladara umetnost i umetnike najvie e ceniti saksonski knez-izbornik, potonji poljski kralj, Avgust Jaki koji u Drezdenu, a potom i u Varavi, gradi svoju kolekciju umetnikih dela i ostavlja nove kulturno-umetnike sadraje i objekte (Mural Pohod kneeva, palata Zwinger i dr.), te Drezden postaje Firenca na Elbi; njegov manir je bio taj da je umetnike ak i prebogato darivao, te su ga veito saletali; sveana, primenjena lirika dobija na znaaju najvie zbog kontrareformacije koja donosi ponovno sagledavanje vladara kao predstavnika Boga; portreti vladara sada su monumentalni, ukoeni, tipizirani ponekad i relikvije, sastavni deo enterijera; tek u 18. veku dolazi do izmene stila, te novi, carski stil donosi smireniji klasicistiki stil uz potovanje porodine tradicije; sami vladari uestvovali su u kulturno-umetnikom ivotu: Ferdinand III je komponovao i nastupao, Lepold I samo komponovao, dok je Jozef I nastupao i kao peva, glumac i baletan;
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
DREZDENSKI MURAL POHOD KNEEVA (FRSTENZUG) ---------------------------------------------------------K ULTURN A ISTORIJA N E MA KE ; N.V. 2006; STRANA - 16 -
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
SLIKA DIE LIEBESGARTEN PETERA PAULA RUBENSA IZ 1632. GOD.
arhitektura barokna zgrada vie nije mona vertikala koja spaja, ve kitnjasti splet koji pokree ritam; manastiri postaju takoe nosioci umetnosti Melk, kao najlepa barokna graevina, sa preko 1000 prozora, sinteza je italijanskih i lokalnih stilova; Versaj postaje uzor mnogim dvorovima: Nimfenburg (Minhen), enbrun (Be) i Sansusi (Potsdam); uveni su barokni gradovi Manhajm, Vircburg i Karlsrue tu se grade pravolinijske ulice i avenije; ipak u enterijeru nema simetrije maha uzima nesputana barokna fantastika; nasuprot tome, protestantski sever izbegava svaki vid dekoracije; i gradska venica u Amsterdamu zidana je po uzoru na Versaj, ali u graanskoj sali nemamo sunce na podu, ve kartu sveta oni su sebi stavljali ceo svet pod noge (~ jak berzanski centar, s tim u vezi i prvi berzanski slom u istoriji 1637.); sloenosti i neprestanu igru konkavnih i konveksnih povrina, veto spajanje arhitekture i skulpture (ba kao u gotici) donose novi graditelji Hildebrant, Pepelman, Nojman i Prandauer; Ratat je primer dizanja potpuno novog grada u baroknom stilu, sa simetrijom, sa dvorcem i spavaom sobom vladara u centru; najbarokniji spomenik u Nemakoj je Pepelmanova palata Zwinger u Drezdenu; barokna crkva odlikuje se igrom svetlosti i muzikom orgulja; najvee crkvene orgulje na svetu nalaze se u katedrali Sv. Stefana u Pasavi (preko 17000 cevi i sa oko 200 zvunih registara); rokoko e doneti i izradu nametaja od mekog drveta umesto od furnira i plemenitih vrsta sada se drvu urezuju are, prave slike sve ne bi li izgledalo to uzvienije; terezijanski stil nie pod vladavinom Marije Terezije i odnosi se prvenstveno na nametaj u enbrunu;
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
MANASTIR MELK I PEPELMANOV ZWINGER U DREZDENU; ASAM-KIRCHE U CENTRU MINHENA U ROKOKO STILU
borba za jezik: osnivana su razna drutva, tipa Palmin red (Plodonosno drutvo), Nemaka drutva (pod uticajem Gotelda) i sl. na taj nain spaja se aristokratija sa kulturom, plemstvo i literatura; to je predvorje jezikih teorija i uenog stihotvorstva; veliku ulogu igrao je Martin Opic koji stvara normativnu poetiku, najzasluniju za ustaljivanje metrike vetine stihotvorstva; (narodna) verovanja bila su jako zastupljena, i sad prelaze i na obine sfere ivota, tipa obrada polja; blagosiljaju se ambari, potuju se zakoni neba; animizam = primitivizam; igre kartama dokaz su da se vizuelno mislilo; imale su fascinantnu privlanost a nastale su jo u srednjem veku kada su ih bakropisci i modelari krojili kao metalne ili srebrne kartice u koje su urezivali slike; porcelanska umetnost: alhemiar Johan Bether izmislio je 1709. nain za proizvodnju porcelana kao iz Kine; saksonski kralj Avgust Jaki odmah osniva manufakturu u Majsenu i poinje proizvodnja najrazliitijih stvari od porcelana; Joahim Kendler jedan je od najpoznatijih proizvoaa; Puppenhaus: po dva metra visoke kue sa lutkama u kojima se prikazivao svakodnevni ivot; ovo ima pedagoki karakter: devojkama govori kako se odvija i funkcionie ivot u gradskom domainstvu;
u baroku se ocrtavaju i nove tendencije rokoko e svoj evropski vrhunac doiveti upravo u Nemakoj i smatrae se zavrnim oblikom baroka; trajae izm. 1720. i 1780. i za centre e imati i Austriju i Francusku; poreen sa paunovim repom, rokoko karakteriu samoivost i netrpeljivost, dekorativnost i nastranost, sujeta i pretencioznost; rokoko e uticati na arhitekturu (potsdamski dvorac Sansusi, minhenska Asamkirche) i umetniko zanatstvo (nametaj, gobleni, porcelan); anakreontika za svoj nastanak zahvaljuje upravo rokokou njoj (u knjievnosti) nisu odoleli ni Lesing ni Gete, a u muzici Gluk i Mocart; Aufklrung tj. Prosvetiteljstvo (ili doba prosveenosti) predstavlja novi momenat kraj baroka i okretanje ka novim idealima; predvoen je katolianstvom i predstavlja pastirsko ispitivanje savesti, pokuaj spreavanja (baroknih) preterivanja i vraanje na sutinu (ili barem otkrivanje sutine); drutvo: staleke razlike su bile ogromne; ak i pripadnici istog zanata se meusobno mrze, pa se na jednom mestu kae kako su neiji preuzvieni prasci pojeli neije najponiznije krompire; bogatstvo se u porodici prenosilo s kolena na koleno; Fuger, osniva uvene bankarske kue koja je kreditirala i dvor, bankrotirao je upravo zbog zaduivanja panskih Habsburgovaca, dakle jednog opteprisutnog preterivanja (~ barokni uticaj) ak i u stilu ivota; francuski uticaji su primetni rasko Luja XIV, kralja sunce, se imitira i po Nemakoj; ljudi su se povodili i besomuno pokuavali da izgledaju otmenije, ali to samo izaziva podsmehe kod umetnika, te se ratnik bez mane i straha, Bramarbus, karikira kao hvalisavac i to kod Andreasa Grifijusa; manufaktura je jedno od osnovnih obeleja privrede ovog vremena: nastaju tzv. delimini radnici, tj. radnik koji se bavi detaljem i time sve manje sebe daje i unosi u delo; opteprisutne nehigijena i smrad se prikrivaju parfemima i slojevima minke sve od samog oveka pa do pisama, posteljine i kunih ljubimaca; najvei mislilac epohe bio je Gotfrid Vilhelm fon Lajbnic; u njegovom duhu sjedinjeni su matematika i prirodne nauke, drutvene nauke i filozofija baroka; njegova filozofija zasniva se na prestabilizovanoj harmoniji, a svet nije sainjen iz atoma, ve iz monada, metafizikih taaka, centara aktivne sile koje tee ka vrhovnoj monadi Bogu, one su neunitive i vene ipak, korespondiraju kao telo i dua; supstancija je nedeljiva, apsolutno jednostavna i poseduje sposobnost samoaktivnosti; pored filozofije Lajbnic se bavio usavravanjem satnih mehanizama, pisao je kulinarske recepte i izmislio polisu ivotnog osiguranja; bavio se i naukom o vetru ali i matematikom tu je otkrio diferencijalni, infinitezimalni raun, napravio mainu za raunanje koja je vadila kvadratni koren; slagao se sa mistikom Ekartom da je sve individualno na svetu samo otisak boje stope, marker, simbol, znak; stvara i teoriju o nesvesnim predstavama; o ovom svetu Lajbnic kae da je najbolji od svih moguih svetova iako ima zla i kae U tom ... svetu, sve je, pa ak i zlo, najbolje!; Lajbnic se koristi pojmovima tipa Opte, Univerzalno, Veliko i Ukupno; elja mu je bila da sastavi enciklopediju celokupnog znanja a naumio je da sastavi i alfabet misli; pokuavao je da izmiri religije, osnuje optu nauku i dr;
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
LAJBNIC DRI PREDAVANJE
Habsburzi: habsburki izum prikladne enidbe; Svet neka ratuje, a ti, srena Austrijo, sklapaj brakove (kae maarski kralj Matija Korvin); habsburgovac Rudolf II je drao najvie alhemiara na svom dvoru, njih oko 200;
Glava 5
-
Prosvetiteljstvo. Filozofksi sistemi. Politike i drutvene pretpostavke nemake kulturne hegemonije u drugoj polovini 18. veka
stanje nakon Vestfalskog mira nije ohrabrujue: vlast careva Svetog rimskog carstva nemakog naroda postala je simbolina a zapravo jaaju samo mini-vladari, vlastrodrci po malim posedima; Nemaku tada ine hiljade feudalnih dravica imperia in imperio; sedmorica najmonijih vladara birali su careve a u Austirji se stvara posebna drava, Habsburka monarhija; Austrija se razvija iz vojne krajine, Istone marke; to je bila drava Nemakog vitekog reda sve sa germanizovanim Slovenima, izbeglicama sa svih strana, francuskim hugenotima, panskim sefardima, junonemakim, italijanskim i holandskim luteranima; spoljni uticaji: Francuska revolucija, Napoleonova epoha, oslobodilaki ratovi, krvavo poglavlje: pad Bastilje, javna pogubljenja; drutvo: odnosi su esto unutar gradova bili zategnuti; sukobi su postojali izmeu velikih porodica u gradovima tipa Be i Berlin; Gete je sam prieljkivao jedinstvo nemake civilizacije; i ekonomija je uticala na to: kraljevina Pruska nije bila u Junonemakoj carinskoj uniji, nije bilo iste monete, trgovine; javlja se generalni utisak napretka, vedri optimizam osvaja razme domene ivota i nauke a kao ideal izdvaja se zdravlje; javlja se interesovanje za dijetetiku i higijenu dugo se nije verovalo vodi, te sada prosvetiteljstvo vodi kampanju da se pokae da voda nije opasna i da ne nosi bakterije kao pre; Lihtenberg oduevljeno poziva na kupanje u Severnom moru, gde se u Doberanu otvara prvo javno kupalite; tei se vikoj, povlaenoj klasi: bogatai bi sada eleli da budu aristokrate, pa tako bogata Zigismund trajt najmi venecijanskog slikara Kanaleta da ga prati po njegovom putu po Italiji kako bi ovekoveio nezaboravne panorame; graani postoje, ali se ne prepoznaju, imitiraju kultivisanu dosadu aristokratskog stalea, ali nemaju pristup dvoru, visokim pozicijama u vojsci i u crkvi, pribliiti se dvoru znailo je sve a odbacivanje pravu katastrofu; sve to odlazi i kao motiv u knjievnost: Gelertov ivot vedske grofice fon G. pravi je primer novog stanja, pretea je svih petparakih pria i sapunskih opera; razlog lei u tome to je graanstvo bilo u usponu i logian sled je bio da se priblii vrhu, meutim, sve ostaje na nivou prekomerne dekoracije (~ barokni uticaji); ipak, s vremenom graanski uticaj u dravnoj slubi raste; sukob je i na osnovi etikoestetiko: estetiko je odlika dvora, tamo skoro i da nema etike, a sa druge strane, graani su bili obeleeni etikim kriterijumima, oni su eljni znanja; najvei pedagog vremena, vajcarac Johan Hajnrih Pestaloci je da bi pokazao da ovek postaje ovekom zahvaljujui vaspitanju i svoju metodu prebacuje u oblik petparakog romana Linhard i Gertruda; on, zajedno sa enom, zasniva sistem slian dananjim narodnim kolama (Volksschule) cilj: jaati ljude da bi sami sebi mogli da pomognu; promene: vitez se pretvara u galantnog gospodina koji zadrava staleke pojmove asti, ali vie ne brani slabe i potlaene; produhovljeni Adelswelt je produkt novog vremena njihov simbol su biblioteke;
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
PESTALOCI SA SIROIIMA U STANSU
prava ena: ene su i dalje bez prava glasa, ali to tek sad shvataju; sada su tek svesne poloaja i stanja u kojem su im uskraena graanska prava; dominiraju zajednice polova bez jednakosti; javno propovedanje jednakosti je tajno!; u tajnim krugovima, tipa u slobodnom zidarstvu, pojavljuju se naznake borbe za jednakost polova, meutim kod rozenkrojcera i iluminata taj problem nee biti reen; iluminatima je pripadao i Gete, pored npr. Adama Vajshaupta, profesora iz Ingoltata, osnivaa iluminata (sedite iluminata upravo je bilo na jugu Nemake u Ingoltatu a lanovi su bili inovnici, pisci i plemii, Gete i Herder izmeu ostalih); iluminati su spoj spiritizma, pseudoreligioznosti i kabalistike, politika im nije najbitnija; u ove organizacije se meutim uvlae jezuiti, zabranjeni od strane pape Klimenta XIV, a jezuiti su upravo ti bili koji su ih najpre progonili; ideja tajnog reda kosmopolita jeste zasnovana na tome da se prozre funkcionisanje sveta i da se njime vlada trajnije od svih drugih institucija (Viland); individualnost (u drutvu) nasleena iz ranijih vremena, individualnost je sada povezivana sa oseanjima, u kojima prema Herderu moe najbolje da se odrazi; filozof Horkhajmer uporeuje ekstremni individualizam sa propagiranjem idealistikog morala to je prosto nova faza u razvoju graanskog drutva: prvo individualno a zatim tenja ka idealnom; Pruska definie tu emancipaciju na sledei nain: Dravni zakoni i propisi ne smeju ograniavati prirodnu slobodu i prava graana vie nego to to iziskuje krajnji drutveni cilj;
time se javlja neohumanizam koji e proeti pojmove obrazovanja (Bildung) i vaspitanja (Erziehung); neohumanizam zapravo je spoj individualizma i univerzalizma; Herder je veliao personalnu jedinstvenost; sve sad zavisi od pojedinca: drutveni odnosi se ne mogu promeniti pre nego to se promeni pojedinac; poloaj seljaka nije dobar: oni su sada beli robovi civilizovanog sveta; kmetstvo; slobodi seljaci su sada najamni radnici, a ubrzo postaju sirovina sabijeni u radnim kasarnama i mehanikim radionicama; svest o oveku-maini: skandalozna knjiga ovek-maina lekara Laetrija, ovek je mehanizam koji se sam navija; svest o nacionalnom: iako se, uprkos razjedinjenosti nemakih teritorija, javlja opta potreba za standardnim jezikom i jednom kulturom, Gete se ne zalae za stvaranje nacionalnog; on je vie za kosmopolitski duh; Georg Forster, svestrani intelektualac, zalagao se kao lan nemakog jakobinskog saveza u Majncu (1792.) da se taj grad pripoji Francuskoj; bio je rozenkrojcer, teozofski alhemiar, racionalista, prosvetitelj i lan mnogih akademija; bavio se geografijom i etnografijom; verovao je u nauni i politiki napredak, u revoluciju kao doputenu utopiju; ali znao je da ne moe sve da se desi brzo, trenutno i trajno; imao je nauno putovanje sa kapetanom Kukom (James Cook) i dokazao da istraivaki duh nema granica, eleo je da njegovo nauno putovanje prati i nauna revolucija; njegovo delo Republika grada Majnca ostavila je traga i doprinela stvaranju demokratske kulture; zajedno je s ocem dosta putovao i radio na kartografskim studijama u Rusiji; prevodio je na engleski, pisao Reiseliteratur a po njemu je DDR nazvala svoju stanicu na Antarktiku;
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
GEORG FORSTER PORTRET I U EKSPEDICIJI S OCEM
Pruska nastaje na severoistoku nemakih teritorija; poseduje najrazvijeniji dravni aparat, birokratiju; najzasluniji je Fridrih Vilhelm I, vojniki kralj, ujedinitelj vojske, uprave i dinastije; Berenhorst: Pruska nije zemlja koja ima vojsku, nego vojska koja ima zemlju u kojoj je sebi nala smetaj; Fridrih je formirao i visoke gardiste (die langen Kerle), gde su bili izrazito visoki vojnici kojima je ak traio i visoke ene, sve u cilju obrazovanja generacije dinova; Fridrih II Veliki je najznaajniji pruski vladar (knez-izbornik); ratovao je protiv Austrije i oteo joj leziju, doveo Prusku do mesta 2 kada su nemake sile u pitanju; komponovao je sonate i koncerte za flautu, simfonije, mareve i arije, osnovao Operu u Berlinu; imao je oinski odnos prema zemlji i trudio se da ne misli na tri evropske furije, podsuknje, Mariju Tereziju, Jelisavetu i na Madam Pompadur; itao je stoika Marka Aurelija, zatim Lajbnica i Volfa; bio je mason; slagao se sa Platonom da kraljevi treba da budu filozofi, a filozofi kraljevi; bio je ipak apsolutista: Trebalo je da vlast bude kod jednog, a poslunost kod svih!; nije zamarao druge verom, bilo mu je svejedno koje je ko vere sve dok svako ispunjava obaveze prema zemlji, ali je odbacivao metafiziku i dogme; uvodi zatitne carine i eliminie konkurenciju; pisao je o nemakoj knjievnosti na francuskom nadajui se ipak da e jednom i Nemci imati svoje klasike i da e stranci uiti nemaki; doveo je Voltera na dvor jer je jako bio vezan za Francusku i francusku kulturu; njegova biblioteka u dvorcu Sanssouci (Bezbrinost) sadrala je dela francuskih pisaca; osniva akademije; prusko-austrijski dualizam sastojao se i u pogledu vere: Austrija je bastion katolicizma, dok su Prusi prevashodno protestanti; 13. u Evropi po broju stanovnika, 3. vojna sila; Austrija crkva se podreuje centralizovanoj habsburkoj dravi; iako katolkinja, Marija Terezija se obraunavala sa katolikim preterivanjima, osnovavi komisiju za nadgledanje crkvenog finansijskog poslovanja; austrijska kultura se poklapala sa verskim granicama; zatvaraju se beskorisni manastiri i menja im se namena; Be postaje kosmopolitski grad, prepun razliitosti; Marija Terezija bila je erka Kara VI, ena Franca I, s kim je imala 16 dece (izm. ostalih i Jozefa II, Leopolda II i Mariju Antoanetu); izvrila je reformu vojske i administracije; od Pruske je izgubila leziju u sedmogodinjem ratu; vera: pobonost i dosada su sinonimi; pijetizam se javlja u okviru protestantizma i zahteva lini doivljaj i veru u svakom trenutku, u svemu to se radi; dolazi do radikalizacije vere pijetisti ostaju u crkvi ali zalau se za vie vere; pijetizam kasnije utie na puritizam i metodizam; Filip pener zahteva aktivno milosre,
bratsku ljubav i masovno okupljanje u italakim zajednicama (Collegia Pietatis), on pie delo Pia Desideria; August Franke u Haleu osniva Frankeove omladinske zavode sa radionicama, tamparijom i kolom za vaspitae; bratske zajednice Herenhutera (oznaavaju se i kao evangelistika bratska crkva), izrasle iz luteranstva i pijetizma i predvoene Nikolausom fon Cincendorfom, pribliavaju se mistici srednjeg veka, oni tiho traju, bez novosti i dogaanja; Cincendorf, ivei na posedu u Herenhutu, poinje da izdaje knjiice Lozungen sa citatima iz Starog i Novog zaveta i molitvenim zavetima; te knjiice se i danas izdaju na preko 40 jezika; Herenhuteri su imali viziju uine pojedince srenima da bi svi bili zadovoljni; protestanti su prezirali filozofiju zbog njenog priznavanja posebnosti raznih veroispovesti; nova teologija (neologija) kritikuje dogmatske formulacije ali ne kritikuje Otkrovenje, nastanak dogmi tumai istorijski, stvarni smisao religije vidi u moralu; jedan od najveih predstavnika je herenhuter i etiar Fridrih lajermaher koji povezuje duh seoske luteranske crkve i kalvinizam, ostvaruje kune posete duebrinika, tvrdei da intimni doivljaj ne podnosi teorijski oblik i praktinu organizaciju, crkvu; lajermaher utemeljuje hermeneutiku kao nauku o doivljaju, tumaenju i interpretaciji izvora (po Hermesu, vesniku), on govori o fenomenu uda; pijetizam ne voli bunu umetnost i senzualistiku kulturu, te se pijetistiki umetniki izraz zasniva na predromantiarskoj lirici i turm und Drangu (bura i nadiranje); masoni su bili jai nego ikad; u njih su spadali skoro svi nemaki klasici: Gete, Kloptok, Lesing, Viland, Herder, Moric, Fihte, Mocart, Betoven, A. Humbolt i dr; uveno Geteovo delo West-stlicher Divan i Lesingov Nathan der Weise bie najreprezentativnija knjievna dela inspirisana masonerijom, dok e u muzici to biti Mocartova arobna frula i Betovenova Deveta sinfonija;
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
INICIJALIZACIJA U MASONSKOJ LOI 18. VEKA; SIMBOL MASONA - ESTAR I UGLOMER
univerziteti bilo ih je na kraju veka 50; u Haleu se 1694. osniva znaajan univerzitet (danas Martin-LutherUniversitt), oponira ortodoksnom luteranstvu u Vitenbergu, proglaava slobodu misli i predavanja, uvodi predmet kameralistika sa ciljem da sintetie politike i ekonomske nauke; filozofiju e na tom univerzitetu drati Volf; u Getingenu se reformiu empirijske i istorijske nauke, tamo filozofiju predaje Johan Mihaelis, filologiju Kristijan Hajne, istoriju i dravne nauke Avgust fon lecer, fiziku i matematiku Lihtenberg (inae i profesor eksperimentalne fizike, pisac aforizama i fiziognomiar (ber Physiognomik, wider die Physiognomen); koncepcija je u decentralizovanosti usmerenja i programa; pojavljuju se privatni docenti koji putuju eljni afirmiteta u novoj sredini; Hajne ih naziva rajske zmije; pojavljuju se nenadano i agresivno; i oni uestvuju u reformi i stvaranju savremenog univerziteta; lecer u Getingenu izdaje Staatsanzeigen, jedini nezavisni politiki list na nemakom od kojeg su zazirali svi dvorovi; ova dva protestantska univerziteta kao i onaj u Berlinu kreiraju ujedno i kulturni ivot gradova; profesori su svesni svoje uloge, sarauju sa naunim i moralnim asopisima; ljudi su sada kreativniji, smeliji i orignialniji, to je zapravo protestantizam i dozvoljavao profesor Kristof Majners 1790. vri strogu klasifikaciju prema nepomerljivoj skali biolokih i socijalnih odlika; prosvetiteljstvo je za Nemaku znailo otrenjenje; igra veliku ulogu u kampanji za higijenu (voda je ok); vaspitno i prosvetiteljsko imaju ire dva nova ideala: individualni razum i moral; Kant: prosvetiteljstvo je izlaz ovekov iz njegove nepunoletnosti, za koju je sam kriv, a nepunoletstvo je nesposobnost oveka da se slui svojim razumom bez tueg rukovoenja; za Kanta prosvetiteljstvo je proces i vreme u kojem je iveo nije smatrao doba prosveenosti ve prosveivanja; koncept prosvetiteljstva imao je i svoje protivnike: vladari i crkva, jer oni se nisu slagali sa disciplinovanjem ivota i suzbijanjem spontanosti, razaranjem starih obiaja i malih kulturnih razlika; prosvetiteljstvo vezujemo i za revoluciju (graansku izm. ost.) koju je Lihtenberg oznaio kao eksperimentalnu politiku; polazi se od koncepta tabula rasa; meutim nisu sve prosvetiteljske knjige prosveivale neto je preoblikovano, neto odbaeno, neto preuzeto; tako neke karakteristike baroka nalaze svoj najlepi izraz u prosvetiteljstvu; paralelno tee neoklasicizam koji dovodi do najtvrdokornijeg akademizma u istoriji umetnosti; prosvetiteljstvo e u filozofskom smislu obeleiti pojmovi: kritika, razum, razboritost, osveenje, prosveenost i tolerancija; filozofija prosvetiteljstvo i uopte 18. vek su najplodnije doba za nemaku filozofiju (tzv. klasini nemaki idealizam sa Kantom, Hegelom, Fihteom i elingom); predvodnici epohe su Tomazijus i Volf; Volf, rektor u Haleu, dri govor u kojem kae da etike vrednosti odreuje ljudski razum a ne teoloka dogma; on, inae, nije imao svoju ve je sistematizovao Lajbnicovu filozofiju; vlada tzv. Popularphilosophie, koju u Berlinu
zastupa Engel i preko svoje Opte nemake biblioteke iri na sve sfere ivota; Aleksandar Gotlib Baumgarten zasniva estetiku, teoriju mate, daje joj ime; Nemci imaju zadatak da srede nepovezane estetike tvrdnje; Kant, poslednji veliki mislilac prosvetiteljstva i predvodnik transcendentalnog idealizma Nae doba jeste doba kritike kojoj se mora podvri sve, i sam um; Kritika moi suenja (o umetnosti) je epohalna sinteza na nemakom jeziku; Kritika istog uma (1781; o spoznaji) najpoznatija je filozofska knjiga na nemakom, to je kritika metafizike, nemogue kao nauke ali obavezne kao zadatka koji naem postojanju daje smisao i pokazuje smer; ovo delo je produkt bavljenja iznalaenjem alternative izmeu dogmatizma i skepticizma, time nastaje matoda nauno utemeljene filozofije; zahteva se samostalnost uma, njegova autonomija i autarkija, nezavisnost ljudskog miljenja od boanskog otkrovenja i autoriteta, rasudna mo uma da u haosu bude oslonac i orijentir; ljudski um, ma od svetlosti, pomae nam da sami donosimo kritike sudove kao plodove sopstvenog uma; u Kritici praktinog uma (1788; o etici) i Metafizici morala (1785) Kant odbacuje religiozne predstave kao moralno neplodne; Kantova etika razlikuje se od crkvene, koju on i naziva etikim drutvom koje je nevidljivo i kome se priklanjaju oni koji bi uz pravo sluenje Bogu u stvari bili i etiki ispravni; u tu Kantovu etiku spada i kategoriki imperativ, osnovni moralni zakon koji preporuuje da se pojedinac pokori subjektivnom diktatu svesti, da postupa kao da od njega sve zavisi; to je spoj individualne autonomije i objektivne nunosti, a sama osoba je spoj zakonodavca i podanika; ovo kritikuju fenomenolog Maks eler pa i sam Gete; vreme i prostor kroz koje se kreemo za Kanta su samo opaaji; Kantova transcendentalna logika predvia tablicu sa 12 kategorija (osnovnih formi, kalupa); on razlikuje pojave i stvari po sebi, pri emu su pojave predmeti mogueg iskustva, a stvari po sebi su ideje koje se kriju iza pojava ali ako ne podleu iskustvu ostaju nepristupane; duh je neto kreativno, supstancijalno (ovo je Hegel nazvao ispisivanjem velike stranice u istoriji filozofije); Kant je najvei filozof prosvetiteljstva uopte, ak se i kae da je Kantova filozofija nemaka teorija Francuske revolucije; on e usred prepirke o revoluciji rei da je to prljav posao i da se i po cenu da drugi put bude uspena niko ne bi ponovo odluio na to, revoluciju treba zameniti evolucijom; istina je proizvod naeg uma, moral je proizvod nae volje a lepota proizvod naeg ukusa; do etike se dolazi estetskim vaspitanjem jer, ne preko nauke, ve preko umetnosti, preko lepoga postiemo slobodu: lepota i sloboda idu ruku pod ruku (kritikuje Jakob Burkhart);
(transcendentno s one strane; prelazi granice iskustva; transcendentalno uslov iskustva; izvan iskustva ali ga omoguava; idealizam pravac koji ideju smatra osnovnom svega, to je upravo suporotno materijalizmu)
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
IMANUEL KANT
Johan Georg Haman najdublji je mislilac nemakog prosvetiteljstva, ujedno i kritiar prosvetitelja kao lanih proroka; bavio se filozofskim motivima tipa stvaranje ili razum; bavio se i filozofijom jezika i kae da misao nije mogua bez jezika i da su jezik i poezija stariji od svoga pojma; poezija je maternji jezik oveantva; po njemu se ne smemo osloniti na razum, jer on ne moe da objasni svoju pripadnost onom ulnom, strastvenom, potpuno suprotnom od njega; bio je protiv racionalnog tumaenja Biblije (Krstaki ratovi jednog filologa); istina govori u zagonetkama, trajno je zaodenuta u ruho nepoznatog i neobinog; uticao je na Getea, Herdera, Hegela, elinga i Kjerkegora; istorizam se javlja u Nemakoj pred kraj 18. veka; to je duhovni pravac koji pokuava da objedini pogled na istoriju, istorijske procese, politika zbivanja, umetnike tendencije i sl; cilj nije da se sve spoji, ve upravo da se razgranii ali da se sve ima na umu i da to sve, pomeano sa savremenim ovekom i tendencijama, stvara jedan novi pristup, da se iz toga vidi pravac razvitka; tvorcem toga smatra se Leopold fon Ranke; umetnost 18. vek je doba najveih imena nemake kulture; umetnost se i dalje (pozni 18. vek) posmatra kao estetiko otelovljenje etikih misli zato umetnika dela i nose tako vanu ulogu u prosvetiteljskom sistemu vrednosti; opti utisak i doivljaj napretka se primeuje i u umetnosti; prosvetiteljsko slikarstvo: idilini pejsa oslikava se i u pastorali, formi, tj. slici sree; i smrt sada postaje motiv idile; otmeni svet sada moe da se preobue u pastira i da se oproba u stvarnom svetu, to im je omoguavalo da se igraju; vraa se korenima, te se ak na grobnici barona pesnika Karla Minhauzena klee lik rodonaelinka Nemaca, boga Thuiskona; Gete je ulanjenjem u Accademia degli Arcadi dobio pastirsko ime Megalio Melpomenio; Johan
Konrad Zekac slika porodicu dvorskog savetnika u kostimima bezbrinih pastira sve sa ovcama; dolazi novi talas kritika gizdavog oblaenja, izopaenosti koja dolazi iz Francuske; nakon baroka i prevlasti strane kulture (engleski glumci, jezuitska drama na latinskom, opere na italijanskom) javlja se nova tendencija: izgradnja Burgteatra (Jozef II, 1776) i uredba o prevoenju predtsvljaju prvi korak ka umetnosti na nemakom jeziku; pijetisti umetniki izraz nalaze u predromantiarskoj lirici i Sturm und Drangu (bura i nadiranje); Sturm und Drang je pokret genija, gde je oseajnost bila sve stanje due (sublimirano i kao prijateljska ljubav), fenomen nemake enje, kultura suza; sentimentalizam je voenje svog i tueg bola; suzama se prate ne samo sudbine knjievnih junaka nego i susreti pisaca na ulici; nastaje kult prijateljstva bratstvo u miljenju i saoseajnost; umetnost igra presudnu ulogu u irenju pojma racionalnosti tei se reformaciji pozorita, pozornica je kola praktine mudrosti, vodi za graanski ivot, ona je vaspitno sredstvo koje iri nove ideale: individualni razum i moral; javljaju se tendencije za osnivanje nacionalnog pozorita; jedinstveni jezik i kultura nejedinstvena drutvena slika; knjievni jezik nastaje Luterovim prevodom Biblije na majsensko-saksonski dijalekat, tzv. protestantski dijalekat (Jakob Grim); iako nema dravnog i politikog jedinstva zapaa se jedinstvo knjievnog jezika; Nemaka je ustinjena a Nemci se evropeiziraju; i Gete je uoio u emu je prednost nemake inteligencije nad francuskom kod Francuza se inteligencija sakuplja u salonima a u Nemakoj je ratrkana, kod Francuza je glavna zabava konverzacija a kod Nemaca knjiga; i upravo ta knjiga dovodi do formiranja jedinstvenog jezika; kulturni centar je bio Vajmar a u njemu centralna figura Gete, dakle centar nije politiki grad neo kulturni; kod drugih naroda je to obrnuto; Nemaka je tada bila civilizacija za sebe bez jedinstvene drave; od 2000 teritorija onaj ko je bio pravi Nemac nije mogao da kaze da pripada jednoj od njih; Viland: nemaka nacija nije jedna nacija, ve je agregat vie nacija; nemaka kultura dopire donde gde ima Nemaca; knjievnost: uticaj naleta prirode (pastoralno u umetnosti ); javljaju se robinzonade, vajcarski Robinzon; Albreht fon Haler Alpi, slika ekolokog raja, zdravog ivota, iste vode i sl; to sve potie od Rusoa sada se mnogo veruje prirodi i s tim u vezi takoe u dobrotu oveka; javljaju se seoski epovi (Hans Hircel, Cirih) a priroda se neprestano filozofski i nauno velia, sve zajedno sa germanskom radinosti posebno u Halerovom konomische Gesellschaft; uticaj fiziognomije (): Karl Avgust Muzeus pie udesne nemake bajke i prie iz klasine starine nazvane Fiziognomijska putovanja; iako je epoha dosta ozbiljnija i teme samim tim postale su ozbiljnije, udesna putovanja barona Minhauzena vrlo su zabavne avanture sa turskog fronta u ruskoj vojsci (sastavio Raspe); javljaju se i satirini romani npr. kod iluminata i pedagokog prosvetitelja barona Adolfa fon Knigea, u bestseleru Ophodnja s ljudima, gde ocrtava norme ponaanja u drutvu i sa samim sobom; u Sturm und Drangu piu se romani u pismima, nastaju zamiljene ljubavi, lepe due koje poseuju jedna drugu i sl; pored Getea epohu je obeleio Avgust Lafonten, pisac preko 160 romana u pismima i pripovedaka na temu traginih romansi njega su svi itali i uz 500 izdanja njegovih najpopularnijih romana dolazi do stvaranja zabavne knjievnosti, koju e ogoreni Avgust Vilhelm legel kritikovati i oznaiti kao trivijalnu; ilerovi Razbojnici izazivaju nakon premijere opte oseanje bratstva i kolektivnu katarzu; sama umetnost Sturm und Drang naziv uzima od rodonaelnika novog talasa, i samog buntovnika Maksimilijana Klingera koji pie dramu Sturm und Drang (iz 1776.) i time, iako se ogluuje o Lesingova pravila drame, daje ime eposi; glavni junak, Vild, ba kako i ime kae ne smiruje se sve vreme i najavljuje novi stil, novo vreme vreme prirodnih genija; Johan Volfgang fon Gete (1749-1832) odlikovao se univerzalnou; u svojim delima nije se nikad ponavljao, bio je dvorski savetnik, faktor u vladi, zaduen za mnoge stvari, rado vien i sluan gost, vrlo ponosan, svestan svoje elokvencije, naitanosti, obrazovanosti, popularnosti, funkcije i dr; voleo je da organizuje zabave, da se drui s ljudima; po njemu, ovek je u centru zemlje, on je centar iz kojeg sve evaluira; on je sam bio kao junak Sturm und Dranga, genije, posedovao je individualnu snagu; bavio se pisao o mnogim stvarima; bio je mason, hrianstvo mu se zasnivalo na Hamanovoj tezi da je to estetiko verovanje: uivanje u znacima; Gete i iler zasnivaju novu klasinu estetiku koja polazi od Vinkelmanove teze da savrenog oveka odlikuje plemenita jednostavnost i mirna veliina; harmonija u delima moe biti ilustracija utopijske poruke, nada da je slobodan razvoj linosti ostvariv u drutvu bez predrasuda; diktat bogova se zamenjuje etikom odgovornou pojedinca; u Vajmaru, prestonici kulture, Gete zavrava svoja najbitnija dela Vilhelma Majstera, sve sa Ispovestima jedne lepe due, i Fausta, dok e iler zavriti svoje najbolje delo Valentajna; Faust je manihejsko uenje o neprekidnoj borbi dobra i zla, svetla i tame u ovekovoj dui; ovek je po Geteu unutranja beskonanost i spoljanja konanost; Faust, renesansni uenjak i polihistor je u stvari ovek za sva vremena i sve kulture; Gete se bavio mnogim drugim stvarima pored knjievnosti: raspravljao sa Njutnom (Uenje o bojama), sam izuavao stvari koje su ga interesovale, putovao ali i otkrivao mlade talente, kakav je bio Aleksander fon Humbolt koji se na Univerzitetu u Jeni bavio istraivanjima o iritaciji miia; iler je bio nepoverljiv i plaio se rivala dok je Gete rado pozivao ljude da mu demonstriraju ili predaju; kao pravi prijatelj brinuo se za bolesnog ilera kad su ga ve svi odbacili; uven je i razgovor sa Napoleonom koji je s Geteom u Erfurtu priao o bestseleru Verteru; Napoleon, iako nimalo slian Verteru, govorio je kako je ovaj ostavio utisak na njega i kako je izvukao posledice iz svega; ali i sa druge strane Verter je izazvao pravu buru, tzv. verterovsku modu koja je u Lajpcigu bila zabranjena uti
prsluk, plavi frak sa mesinganim dugmadima i eir la Charlotte, jer je izazivao vie samoubistava nego najzanosnije ene; jo uvek postoje nejasni delovi u ovom romanu u pismima;
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
JOHAN VOLFGANG FON GETE, GETEOVA SILUETA I FRIDRIH ILER
iler je pisao pesme koje su bile filozofske rasprave u stihu; na njega Francuska revolucija ostavlja dramatine posledice; ilerova Oda radosti inspirisala je Betovena za njegovu Devetu sinfoniju ona odie monumentalnou, a sve zajedno donosi novi ton, veru u bolju budunost oveanstva i nagovetaj nove umetnosti romantizma; muzika univerziteti i kler se bore ujedinjeni protiv opere smatrajui je parodijom prave umetnosti namenjene primadonama, kastratima, koncertmajstorima i graditeljima violina; protestanti je ne vole jer je vrhunac izopaenosti i vetakog, bogohulnog; u Sturm und Drangu i u oseajnosti (emfindlicher Stil) dolazi do prave oseajne, antikontrapunktske revolucije; duh klasike ogleda se u Opusu 33 Jozefa Hajdna; Be je centar muzike scene (Wiener Klassik) i nju e uobliiti Betoven, Hajdn i Mocart; Ludvig van Betoven, veliki ljubitelj i prijatelj Geteov, muziki je obeleio epohu; od Getea je nauio da ako umetnost treba da osmisli ljudsko i ouva njegov identitet, onda se mora zaroniti u dubinu njegovih antonimija; zato su antonimija i harmonija stubovi na kojima poiva muzika, zato muzika ima katarsiki uticaj kao ni jedna druga umetnika vrsta; Betoven je svoje patnje prevaziao putem umetnosti, on je lav sa krunom na glavi i trnom u api prema umanu; bilo mu je jako bitno da sve to je iskomponovao tako i bude, stalno je radio i korektovao svoja dela; gadio se umetnika koji rade za pare a i sam je tako radio; oduevljavao se Geteovim Majsterom i malom Minjon; od dela mu se izdvajaju klavirske sonate (tipa Za Elizu), Peta sinfonija (pod uticajem Mocarta i Hajdna) i Deveta sinfonija sa ilerovom Odom radosti;
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
VORHOLOV BETOVEN
slikarstvo: u ovoj umetnosti vladaju idila i pastorala; celu epohu prosvetiteljstva oslikava Uzlet balona, Gvardijevo platno, to je kontrast izmeu konanog i beskonanog; javlja se moda izrezivanja likova na crnom papiru, popularne siluete; njih pominje Gete u Verteru, ali one kod njega imaju i biografski karakter poznate su slike Getea iz tog vremena kako iz profila dri siluetu, najverovatnije njegovu nesuenu arlotu fon tajn (a postoji i njena slika kako dri bistu sina Frica, isto kao siluetu); nauka i izumi epoha rafinirane dokolice i zabavne nauke; Blanar, pionir letenja, 1785. nainio je prvi let balonom; taj izum Lihtenberg je oznaio kao najbitniji u epohi, a ljudi su toliko bili oduevljeni da su ga sveano saekivali i darivali mu portret; Leonhard Ojler, najpoznatiji matematiar doba, usavrio je algebru
uinivi je internacionalnim matematikim pismom a ustanovio je i da svetlost nastaje slino kao zvuk, tinjanjem etera; to je vreme puno udnih ali i nepotrebnih izuma: Volfgang fon Kempelman, inovnik Marije Terezije, smilja ahovski automat, osmilja fontanu u enbrunu; Vokason izmilja vetaku plovku, Johan Karl Enseln androide ive lutke; influentna maina, naprava koja proizvodi elektricitet, pucanj i varnicu nije samo nala mesto u fizikim radionicama ve i u uglednim salonima; javlja se nova nauka statistika koju pokree protestantski svetenik Johan Peter Zismilh; on utemeljuje zakon velikog broja i pie delo Posmatranja boanskog poretka u promenama ljudskog roda putem roenja, smrtnosti i rasploavanja; astronom Herel pronalazi putem svog ogromnog telekopa planetu Uran, uoava da su duple zvezde povezane gravitacijom i da Mleni put ine bezbrojna sunca i zvezdane magle (blistavi svet u nastajanju po Kantu); povezanost fizike i metafizike u pogledu zemaljske prirode (filozofija + naunici); javlja se fiziognomija, nauka koja pokuava da otkrije vezu izmeu viline kosti i ovekove egzistencije kako u spoljanjosti videti ovekovu unutranjost, to je sve povezano sa anrikim verovanjem da crte lice otkrivaju karakter; s tim u vezi je i Johan Kasper Lafater, vajcarski teolog i publicista, traga za licem Boga preko fizionomije obinog oveka; on veruje da se upravo u silueti vidi pouzdani pokazatelj objektivne istinitosti; Lafateru Gete alje svoje spise Fiziognomijski fragmenti i privatnu kabinetsku postavku ne bi li mu ovaj rekao neto vie; Karl Avgust Muzeus pie udesne nemake bajke i prie iz klasine starine nazvane Fiziognomijska putovanja;
Glava 6
-
Romantizam. Reakcija na Francusku revoluciju. Bidermajer (1789-1848)
stanje nakon Francuske revolucije (Pad Bastilje, 14. juli 1789.): svi su razoarani ovekovom sposobnou da uniti sve (Gete opisuje njene grozote u Hermanu i Doroteji (pria o luteranskim izbeglicama iz Salcburga)); revolucija je izazvala globalno preispitivanje ideja prosvetiteljstva; sada se ekalo da prou bure i oluje svetskog duha; Hegel se protivi Robespjerovom stavu da je revolucija ostvarenje sna Hegel kae da njoj mora da prethodi revolucija u carstvu naih predstava; prosvetiteljstvo je romantiarima bilo suvie racionalistiko, nacionalistima suvie kosmopolitsko, realnim politiarima suvie principijelno a metafiziarima suvie pliko i bez mate; drutvo: prodaju se crkveni posedi kao i posedi Maltekog i Tevtonskog reda a to ne samo da slabi pojedine gradove ve i gasi sliku o njima, centrima nekadanje moi; privreda polako poinje da se uzdie a najvei ekonomski dobitak ostvaruju bankarske porodice (Keln, Frankfurt/M); Majer Amel Rotild i njegova bankarska kua iz Frankfurta, finansirajui ratove, kroz investicije i pekulacije, dolazi na vrh svetske finansijske oligarhije; Jevreji, tada najbogatiji sloj stanovnitva, polako poinje da se predstavlja (karikature, slike) iskarikirano na dakovima para i sl; protiv Napoleonovih ideja (tipa izgradnja puteva) borili su se svi, ali uglavnom time to su bili patriote, tzv. odbranakim velianjem Nemake; antagonizam izmeu individue i drave, individualizam i historizam se veito bore i u odreenim situacijama dolazi do zaokreta ka suprotnom to Karl Gustav Jung naziva zakonom enantiodromije: suprotne mogunosti, kada se druga strana preferira, u kolektivnoj svesti dobijaju na teini; ivot kao u omiljenoj lektiri: tei se ivotu kao u romanu, a to znai da se literarni svet preslikava na stvarni skandali, prevare, razvodi i dekorativno inscenirana samoubistva, za ljubav se sve stavlja na kocku (pa ak i same ene preuzimaju inicijativu: Karolina Gunderode premaskirana u mukarca ivi u blizini mukarca u kojeg je zaljubljena i ubrzo umire, arlota tiglic ubija se zbog neuspenog supruga); drava se vie ne shvata kao nuno zlo drava nije mehanizam nego organizam, stalei vie nisu podeljeni onako kako je to bilo ranije; reforme: u Pruskoj kancelari Hardenberg i tajn uvode naela slobode linosti, oslobaaju seljake od zavisnosti, ukida se esnaf i uvodi gradska samouprava; baron tajn stvorie pruski liberalizam, ograniava samovolju birokratije; baron Gnajzenau reformie vojsku po pruskom principu nain komandovanja je sada brz i efikasan a nakon Bekog kongresa (1814.) javlja se niz reformatorskih tenji i elja da se sredi dravno ustrojstvo; tome se opiru severne drave koje nisu apsolutnu monarhiju htele da pretovre u dravu monopola dok se june drave ire i otpoinje proces centralizacije time to se ukida vlast dinastija i ugovor izmeu krune i stalea; nakon Bekog kongresa Pruska dobija susedne nemake dravice, a Austrija dopire do Boke Kotorske; ubrzo e Austrija i Pruska sa Rusijom sklopiti Svetu Alijansu i tako ujediniti tri hriaske vere ali to znai i povratak na preanje stanje (stalei, posedi...); Francuzi i Nemci se, barem na kulturno-umetnikom planu, ipak mire: Hajneov odnos prema Francuskoj i Igoova izjava da nije Francuz, najvie bi voleo da je Nemac; u Austriji polako trunu Habsburgovci a to nagovetava i Franc Grilparcer; Klemens Meternih, austrijski kancelar, obeleie novo doba, period izmeu 1815. i 1848; bio je ideolog evropke ravnotee snaga, protivnik ustavnosti, liberalizma i nevidljivih neprijatelja, svih tih preruenih ideja Francuske revolucije; svojim ivotnim delom smatrao je Karlsbadske odluke iz 1819. koje zabranjuju ideologije i pod prismotru stavljaju univerzitetska i studentska udruenja i profesore nakon Zandove afere sve zbog negovanja nacionalizma; on uvodi i cenzuru i drakonsko kanjavanje, suzbijajui nauni nacionalizam (kriv je Hegel i njegov svetski duh); die se hajka na sve simbole nemstva (boje, uniforme, specifine kape i odore, demokratske brkove i dr.); Zandova afera (student ubio Avgusta fon Kocebua, pozorinog autora i pruskog dravnog savetnika, potencijalnog pijuna) potresa celu Evropu, a sam Zand plaa glavom iako kasnije uiva u popularnosti kao neki vid heroja (na lulama, po seanju Karla Guckoa); Meterniha e smeniti u Martovskoj revoluciji;
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
KLEMENS METERNIH
ene: sada se ena vie ne posmatra kao veliko, opasno dete, ve kao samostalna ena; lajermaher u Katahizmu za plemenite ene 1800. opisuje pravu enu kao: harmoninu linost kao zaokruenost talenta, lepote, lepog vaspitanja i pobonosti sa slobodom izbora i ljubavi; sada se, apsolutno samostalne i slobodne, okupljaju u kruocima i salonima i raspravljaju o brojnim temama; obrazovane ene upravo organizuju prve salone kao oblike drutvene leernosti, druei se pritom sa umetnicima; tu je sve bilo dozvoljeno, ali ne u smislu slobode, ve smele duhovnosti (tako su tabui i ljudi rueni u momentima uzviene drskosti, erhobene Frechheit npr. pismo Karoline legel svojoj erci kako je umalo pala sa stolice od smeha itajui kultnu ilerovu Pesmu o zvonu); Rahel Farnhagen pisala je najlepa pisma na nemakom i njima gaala pravo u srce; simbol emancipovane enstvenosti, kraljeva ljubavnica, bila je Paulina Vizl, zavodnica epohe; sada se kidisalo na sebe i svoj ivot zbog najobinijih ena, supruga ak vie, dakle, nije bilo nepohodno da gospoa bude nedostina, zagonetna i sl. (ukidanje razlike izmeu domaice i lepe due); zbog toga dolazi do potrebe za istovremenom sentimentalnom saglasnosti sa dvema razliitim osobama (Doppelliebe) pa se ak pominje i brak quatre kao najpogodniji; romantizam: Kantova formula o relativnom znaenju onoga to smatramo istinom delovala je neverovatno na nemake romantiare; toliko jak pokret kao to je romantizam ak e biti zabranjen u Francuskoj (opasnost za franc. civilizaciju); Fridrih legel: Francuska revolucija, Fihteova filozofija i Geteov Vilhelm Majster su idejni podsticaji romantizma; romantiari su bili nepopravljivi tvorci legendi; povezanost sa mitologijom, sa nasleem, sa ulnim i teritorijalnim prostranstvima, legende o plavom cvetu, o utopijskim prostranstvima sve je to smetalo racionalistima u filozofiji 19. veka, i gadili su ih se, oznaavajui ih kao mrane pretince u carstvu razuma; nisu mogli da podnesu taj model kulturne samosvesti, princip savrene izolacije; politika romantika, tj. veza romantizma sa politikim deavanjima, bila je romantiarima bekstvo od sveta, preko pastoralnih, idealnih slika, plavie daljine i plavog cveta kao simbola beskonanog; motivi su nastajali iz odsustva zvuka, svetlosti, ljudi i ivotnih nedaa (Hegel: no u kojoj su sve krave crne), zatim no, usamljenost planine, mir groblja i sl; Nita i No su za elinga temelji svih stvari; protiv romantiara bore se materijalista Ludvig Fojerbah (kod romantiara je sve postavljeno na glavu, najprisutniji su tamo gde nema niega, a za elinga je racionalizam privid a iracionalizam istina) i Mladohegelovci Ruge i Ehtermajer (Manifest protiv Romantike); sva kreativna snaga romantizma krije se u nesvesnom, u iracionalnom to previaju kritiari; Brentano: racionalisti shvataju sam pravougaone stvari; filozofija: vlada nemaki idealizam, predvoen Fihteom, elingom i Hegelom, pokuava da uspravi krhku egzistenciju ovekovu; neujednaenosti idealistike filzofije: Fihte: ovek i priroda nisu isto, eling: ovek je priroda, Hegel: priroda je najneuspenija slika ideje; Johan Gotlib Fihte: ja i ne-ja (ja je subjekt, ne-ja je sve oko subjekta, s tim to stvari izvan subjekta prema Fihteu ne postoje) su za njega jedno (romantiarska matrica individualnog i univerzalnog, tj. univerzalne poezije, stvarno i izmiljeno); iskustvo je kutija napunjena slikama karaktera, razbacanim u neredu, a samo ljudski duh daje smisao tom haosu i iz njega izvlai ovde Ilijadu a tamo istorijsku dramu la lenkert; trijada teze, antiteze i sinteze; pie Besede nemakoj naciji u kojima poziva zadocneli narod da se ponaa saborno, govorei protiv Francuske i budei pritom nacionalnu svest; smatrao je da do katarze moe dovesti prizivanje mrtvih znaajnih Nemaca, kako bi se oni reinkarnirali u dananjim ivim ljudima: Imati karakter i biti Nemac nesumnjivo znai jedno te isto; eleo je da zasnuje nauku o nauci;
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
FIHTE, HEGEL I ELING
Hegel: u razdvajanju subjekta i drutva on vidi rezultat istorijskog razvoja; individualno + drava ine novu epohu, individualizam i istorizam se iskljuuju; u saobraanju Bia i Neega, bivanja i nebivanja, vidi se zbivanje; Hegel zasniva tzv. apsolutni idealizam i kae da je celokupna stvarnost jedinstvena apsoultna ideja (stvarnost = apsolutna ideja, jedinstvo subjekta i objekta); za njega je istorija otvorena knjiga i u njoj je sve ispisano, kao npr. da je Pruska na najviem nivou istorijskog razvoja uma; drava je za njega vrhunac, bastion i cilj slobode; on pomno prati i analizira subjektivni, objektivni i apsoultni duh; duh jedino stvarno, apsolutno realno bie koje samo sebe nosi (Fenomenologija duha); duh je uvek svestan sebe i svoga
predmeta i rezultat je svoje sopstvene delatnosti i vodi od neposrednog znanja preko opaanja do samosvesti; uz to jedan princip uslovljava drugi, jedna kategorija drugu, a misli se razvijaju od pojedinih nagovetaja u obimnu sistematiku; um vlada svetom, a um je duh, um ispunjava pozornicu sveta, istoriju; dakle, Hegelov sistem podrazumeva 1. istu misao (ostvaruje se kroz logiku), 2. odnos apsolutne ideje i prirode (ostvaruje se kroz filozofiju prirode) i 3. duh, samospoznaju (ostvaruje se kroz filozofiju duha; to se potom deli na tri duha: na 1. subjektivni (psihologija), 2. objektivni (pravo) i 3. apsolutni (filozofija, religija, umetnost)); kod Hegela sve poiva na jedinstvu suprotnosti, jer bie i miljenje je jedno isto, a da bismo jedno od ta dva odredili okreemo se njegovoj suprotnosti; bog je za Hegela vrhunska kompetencija: on sve ureuje a to se vidi upravo na primeru da on sam, a da mi toga nismo svesni, sve obavlja, on je poslovoa, on ostvaruje istinske ciljeve istorije; on je neprimetan, ali ostavlja tragove upravo u osnovnim crtama epohe; sadanjost i budunost su jasno objanjenje prolosti i samo ako znamo da je neto bilo, postoji mogunost da nastane neto novo a to e presudno uticati na Fridriha Hebela, Hajnriha Hajnea, Fridriha Fiera i Gustava Frajtaga; cilj istorije je slobodna i suverena misao; istorija, svetska teodiceja, je napredovanje svesti o slobodi; ona je supstanca duha; cilj istorije nalazi se u dravi, u toj moralnoj, samosvesnoj supstanci, u kojoj se od malih nogu razvija i neguje ono najbolje u oveku; zlo: ono se nalazi u misteriji slobode, samo je ovek dobar i samo je dobr ukoliko moe i biti zao; zlo je pokretna snaga istorije i to dvojako: 1) svaki novi napredak je prestup protiv neeg starog, 2) zlo pretvara rave strasti ljudi u poluge razvitka; strast je takoe pokretaka sila to je delo lukavstva uma; Fenomenlogija duha je porodini roman, tivo koje favorizuje patrijarhat, porodicu sa ocem na elu i prevazilazi granice izm. kulture i prirode, istorije i drutva; kulturna istorija je istorija obrazovanja; najbolje u kulturi i drutvu Hegel vidi u apoteozi bidermajera, nemakoj graanskoj kulturi koja proima sve; u Estetici e se ovo oznaiti i stilom ivota, jedim od najboljih ikada idealu nemake civilizovanosti; cenio je protestantski Sever, govorei da kod njih u svemu vlada odmerenost; Hegelova Estetika e najaviti i kraj umetnosti koja se zavrava poslednjom Geteovom pesmom, i potom prelazi u prozu naunog miljenja;bio je i konzervativan ali i revolucionaran, pogotovo u pogledu drave i istorije, ezoterian i egzoterian, to e ga uiniti posebno atraktivnim; njegovi glavni konkurenti bie openhauer i eling, a lajermaher, Savinji i Ranke e se protiviti njegovom prijemu u Prusku akademiju; Mlada Nemaka ga je smatrala samo dravnim ideologom pruskog kralja; nastavljai Hegela dele se na ortodoksne (potpuno potuju uenje) i leve (Mladohegelovci razrauju i nadograuju uenje: Marks i Engels); njegovi uenici bili su Hoto, Gaus, Fier, traus, Marks, Lasal, Hajberg, Mile, Kuzen, Vera; u Osnovnim crtama filozofije prava Hegel kae da filozofija uvek stie prekasno, ona je naknadna svest o neemu ve zavrenom; germansko carstvo smatrao je savrenom zrelosti, u kojoj se on vraa natrag jedinstvu, kao duh Germanija je srce sveta; nemaka ideologija nacionalizam: odgovara tadanjem drutvenom potencijalu graanstva; Nemaka zamiljena kao intelektualna i estetska republika filozofa, muziara i knjievnika; monarhizam je bio moan, pa se moglo pisati samo o veri, knjievnim i moralnim pitanjima; nacionalizam se smatra kuturnim pojmom; iler kae da Nemci nisu predodreeni da stvaraju velika dela u oblasti praktine politike, nego su pozvani da povedu svet u oblasti duhovne kulture; meutim, nakon Kantove smrti, realnost nije vie bio Kant nego Napoleon; nacionalni duh su dizali Fihte, legel, knjievnici Kerner i Klajst; patilo se od razjedinjenosti i zahtevao se centralizam ili federalizam kao u Francuskoj ili Americi; Fridrih Jan kuje novu re narodnost, Volkstum i time uz Rilkea, Fihtea i Kernera staje na stranu najveeg nemakog nacionaliste Ernsta Morica Arnta; on kae da je Nemakoj potreban jedan nemaki Napoleon; on prieljkuje jednog Boga, jednu otadbinu, jednu kuu i jednu ljubav, a pruski ministar kulture Vilhelm fon Humbolt kae, uz Nemaka mora biti slobodna i jaka i uveno Nemaka je, sada i uvek, jedna nacija, jedan narod, jedna drava; jedinstvo = sloboda; meutim, jedinstvenost e se ogledati u njenoj razliitosti; spoljanji inioci nemakog ujedinjenja bie Napoleon i Francuska revolucija, dok e unutranje initi pruski sistem, Kantova filozofija, moralna dunost i etika samodiscipline;
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
GERMANIJA FILIPA VAJTA ---------------------------------------------------------K ULTURN A ISTORIJA N E MA KE ; N.V. 2006; STRANA - 28 -
veliku e ulogu odigrati i elingova teorija mita: zajednica je zajednica ako ima zajedniki jezik, svest, pogled na svet i, najbitnije, mitologiju; nema zajednice, naroda bez mitologije; u isto vreme javljaju se tri knjige o mitlogiji; eling je prvi u istoriji utemeljio Filozofiju umetnosti sa idejom da mitologija proima umetnost, da je osnova svega; umetnost: i kroz umetnost se protivreilo ili priklanjalo Napoleonu; u Beu je 1809. osnovan prvi moderni secesionistiki pokret, Savez Sv. Luke pod platom katolike crkve; protivnici Napolena i svega francuskog, Klajst i Novalis, stajali su naspram pripadnika secesionistikog pokreta (ubrzo su se nazvali Nazareani), kojima je bilo najbitnije da budu katholisch i altdeutsch, a to je zapravo bilo pomodno; oni su stvarali u duhu Rafaela i Direra, tada je i nastao najvei broj portreta i poprsja u novijoj nemakoj istoriji umetnosti; oni su se trudili da ispataju, borave u manastirima, spavaju u redovnikim elijama i sl; to je sve bio deo jedne sveopte nostalgije za srednjim vekom; Rahela Levin to naziva neizmernom dubinom praznine; sve se vie prihvataju elingovi i Geteovi iskazi o jedinstvu i sintezi svih umetnosti (odn. tzv. mnogostruka nadarenost) tipa pripisivanje boje vokalima, uvoenje lajtmotiva u muziku (pogotovo kod R. Vagnera) i sl; romantiari su svojim stilom ivota pokazali celom svetu ta znai biti moderan umetnik, spreman da skandalizuje sve i da ispadne zanimljiv u oima filistara bili su protivnici svega loginog, vodili su se ulima; posebna kategorija je umetnik bez dela geniji koji jednostavno nisu imali volju da rade upravo zbog prezira prema publici, blokade genijalnosti i negativne uzvienosti; najpoznatiji primer je Vakenroder a u savremenijim okvirima Hajner Miler; s druge strane, neki su prosto bili arogantni, a neki dosadni: Ahim fon Arnim je o predavanjima Fridriha legela rekao da su uasno dosadna, a njegov brat Avgust Vilhelm legel je imao dosta uspeha; i u drutvu i umetnosti pojavljuju se kruoci, tabori, frakcije: Arnimoo Hriansko nemako stono drutvo koje pozdravlja pesmu, ali su im ene i Francuzi nepoeljni; kod Karoline Pihler i arhivara Harmajra okupljaju se austrijski patriotski pesnici borei se, pritom, protiv Napoleona i njegovog uticaja; dobrovoljaki odred majora Licoa okuplja knjievnike, filozofe, studente i profesore, meu njima i Teodor Kerner (tvorac dejeg vrtia) njihove uniforme e odrediti nemake nacionalne boje; dakle, otpor protiv Napoleona delo je romantiara, meutim, dolazilo je i do preterivanja (npr. pri prevodu Nibelunga Zigfridov ubijanje adaje smatra se simbolom pobede nad Napoleonom); svojim statuama, u delima Rauha i adoa, Gete i Hegel e ovekoveiti neoklasicizam imitativan i akademski stil u vajarstvu, arhitekturi, slikarstvu i knjievnosti; romantizam ponovo: uz bidermajer javljaju se i tendencije za oivljavanje romantizma: Fridrih Vilhelm IV, spasitelj romantike, poziva hitno u Berlin pesnika Tika, slikara Kornelijusa, filozofa elinga (sluali ga tada Kjerkegor, Burkhart, Engels ali bivaju razoarani) ali, prekasno; umesto toga, javlja se Mlada Nemaka koja uspostavlja balans, kritikuje ali podjednako sve: i politiku i romantiare i vladajui sloj; Meternihova cenzura utie na stvaranje novih knjievnih vrsta (ogranienje obima publikacije na 20 araka) sve sa ifrovanim porukama pisca a cela Nemaka pritom veba da odgonetne mladonemake feljtone; izdavai Kota (tutgart) i Kampe (Hamburg) smiljaju strategiju kako da kljune, udarne odlomke smeste u bezazlen kontekst; izdavai jaaju, pa sami pisci postaju vlasnitvo izdavaa; knjievnost: ovo je epoha tzv. okultne knjievnosti spaja se saznanje sa promatranjem, razum sa slikom, broj sa likom, miljenje (u mehaniko-matematikim funkcijama) sa oseanjem (bioloko-organskog rasta); spajaju se pesnitvo Novalisa, katolika mistika Franca fon Badera, filozofija elinga i tajermajera, fizika Johana Ritera i medicina Gothilfa fon uberta; tipini romantiari su Ludvig Tik, Ahim fon Arnim i Novalis; romantina ironija jo jedan je od karaktera romantiarske knjievnosti; kult pesnika u romantizmu izjednaava se sa religioznim kultom; pesnik romantiar posmatra prirodu kroz mantiku, astrologiju i praznoverja, jer za njih je priroda stvarna samo u onoj meri u kojoj je i dua; poimanje jedinstva sveta: sve se na svetu uzajamno dri, sve je povezano jedno s drugim duhovno i materijalno, prirodno i natprirodno; sami romantiari suprotstavljaju se klasici, oni govore u fragmentima, protivei se tako nastojanju klasiara da sve uokvire, njihovoj tenji za konanim ispunjenjem; fragmenti su stvarni oblik romantike poezije kao progresivne univerzalne poezije (F. legel) a poenta i lepota fragmenata lei u njihovoj nezavrenosti; u lirici i muzici vrlo je bitan nastanak Kunstlieda, forme koja stoji naspram anonimne pesme; Gete je bio razoaran novim stanjem, gde je sablasno-fantastino imalo svoju zapaenu ulogu; omiljeni su adrogini (bie kao dualizam mukog i enskog principa); negira se estetika i epistematoloka funkcija, te vlada literarni terorizam, u ijoj duhovnoj igri nestaju stvarnost, svet, jezik pa i tekst; nalije ivotne bajke najbolje e se prikazati u crnoj romantici kao pandanu lirske romantike (gde je sve savreno realno), pa se javlja romantiki nihilizam, a svet se posmatra kao velika tragikomedija, ludnica gde je pesnik u stvari noni uvar, igra ulogu pametnog ludaka; definie se podeljenost linosti, uvodi tema dvojnika, granica izmeu patolokog i normalnog je slaba, erotika ima sadomazohistiki kompleks, javljaju se fatalne ene; roman je prema Volfgangu Kajzeru privatna pria u privatnom tonu; roman postaje graanska epopeja a od Fridriha fon Blankenburga se njegov smisao trai u izmirenju poezije srca i proze ivota, idealistikog unutranjeg ivota i svakodnevice, meutim religiozni fanatici i njihovi uzvici Ko ita romane, ita lai! i dalje imaju svoje pristalice; Novalisova inscenacija srednjeg veka bila je kula u vazduhu, za njega je istoriar prorok koji je okrenut unazad; Evropu smatra religioznom i spiritualnom koncepcijom, ona postoji po hrianstvu; dehristijanizacija bi znaila njenu paganizaciju, kad god hrianstvo raste, tad i Evropa postaje celina; on stapa jedno u drugo kao niko drugi ivot i poeziju, nauku i religiju; njegova filozofija jeste magini
idealizam; shvatao je pitagorejsku poruku o povezanosti pesnitva i matematike; plavi cvet, Himne noi, Hajnrih od Ofterdingena; govori o zemaljskoj ljubavi kao o neem najsvetijem, svetim reima, religiozno i u ekstazi; kult pesnika: pesnik je vitez i knez pesnitva, visoki svetenik koji svojim delima omoguava dalje postojanje bogovima i koji je s njima u kontaktu i privoljuje ih da oslobode zatoenu lepotu, jer se ovek kroz lepotu pribliava tajnama vieg sveta; oni su, dakle, idealizovali lepotu kao takvu; bidermajer je u kulturi to Meternihova restauracija (1815-1848) u dravi i drutvu; ona je praktino estetski plod Bekog kongresa, koji otvara dug period evropskog mira; kultura se vie i ne stvara, civilizacija je njen zavrni, dekadentni oblik; umetnici aristokratskog porekla uzimaju graanske pseudonime, zahtevajui i nov kulturni identitet za novo doba; uz politika previranja i Meternihovu cenzuru, graani se okreu kulturi; an Paul Rihter pria o nainima na koje kultura moe oveka da uini srenijim i oba naina (prvo da se odvojimo od ovozemaljskog, pa da u njega zaronimo tako da nam vie nita nije vidljivo osim sitnih stvari) nalazi u Gotlibu Bidermajeru; idila i intimni ton vladaju u delima slikarstva bidermajera tu dakle nema vie herojskog i monumentalnog iz romantizma; predstavnici Karl picveg i Eduard Gertner slikaju ovu idilu i naivnost, operisani od stvarnosti, od politikih zbivanja i naunog napretka; za picvega je ostao karakteristino slikanje tipova, ljudi, dok se Gertner usredsredio na slikanje zgrada; Alojz Senefelder izmilja litografiju u boji, slika portrete i ne predstavlja nikad religiozne i istorijske motive; vladaju idiline ilustracije, razliveni i tihi prelazi sve je smireno, svedeno; arm porodinog ivota oslikava se i u velikim porodinim portretima (slikar Karl Begas); zidaju se pozorine zgrade koncertne sale i itaonice; utian, redukovani dizajn oslikava nove stanove sitnog graanstva, koji sada lie na deije sobe u dvorcima; sedita fotelja ispunjena su konjskom dlakom (!), a Georg Junigl patentira 1822. federe; izdaju se pedesettomne enciklopedije tipa Brockhaus i Meyer; gradska porodica srednjeg stalea ita Gartenlaube, asopis, ime se imitira obrazovna tradicija velegradske porodice koje su itale umetnike almanahe i knjievne asopise; javlja se fenomen dosade podnevni demon koji je dolazio svim kulturnim Nemcima u posetu (suprotno od verovanja prosvetitelja: oni su govorili da je dokolica od svih najgori porok; i Georg Bihner e, dodue posle grandioznog Dantona, rei neto slino: Ljudi se raaju iz dosade, ive, zaljubljuju se, ene, razmnoavaju, sve iz dosade, i na kraju umiru iz dosade (Leons i Lena); slika i prilika bidermajer Nemake ogleda se u Hajneovom delu u Zimskoj bajci; Meternihova cenzura podstai e i osnivanje Volkstheatera, narodnog pozorita u Beu, kao izraz mimikrije i bekstva tu e sada svi biti jednaki, i kao gledaoci i kao glumci; Burgtheater, dvorski teatar, ovim je podraen i donekle prevazien; izvodilo se godinje i do 300 komada, arobnih igara, a po sezoni odigra se preko 1000 predstava; komedija improvizacije, dakle improvizacije na sceni, bivaju sve popularnije, a lokalne lakrdije, arobne i sablasne bajke praene su muzikom i pesmom;
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
SLIKA SIROMANI PESNIK KARLA PICVEGA IZ 1839. GOD.
Mlada Nemaka, paralelno sa bidermajerom, je politiki motivisana formacija pisaca koji su bili protiv politikih situacija u zemlji i koji su bili cenzurisani; doiveli su spaljivanje svojih dela, zabranjena su svi postojei i budui spisi, a imena vie nisu smela da im se spominju; tu spadaju Hajne, Laube, Vinberg, Munt, Gucko, Bihner; Georg Bihner osnovao je Udruenje za ljudska prava izdavao Hesenski glasnik, vrlo bitan za politike akcije, i u zaglavlju istog drao amforovu parolu Mir kolibama, rat palatama!; Bihner je ostao upamen i po velianstvenom Danteu (Dantonova smrt), drami u kojoj je opisao odnos izmeu Dantona i sviepog dogmate Robespjera, u koju je uvrstio i delove pisama koje je pisao svojoj verenici; bio je svestran, o tome govori i njegov doktorat O nervnom sistemu kod riba; njegov brat (Ludvig Bihner) pisao je protiv ideolokih varalica Kanta i Hegela; egzil e proteranima i nepoeljnima ponuditi vajcarska, u kojoj su pobedili liberali (doneli demokratski ustav) i koja e nuditi bitna mesta prognanima (trausu npr. nudi katedru jer je proteran zbod skandala oko knjige Isusov ivot, kritiki obraen); 1840. priprema se teren za revoluciju, ali nemaki nacionalizam dobija na znaaju; kljunu ulogu igra vie faktora: 1) Rajnski Merkur, izdavaa Jozefa fon Geresa, vrlo popularnog i monog publiciste tog vremena, 2) pesma Deutschland,
Deutschland ber alles Hajnriha Hofmana fon Falerslebena iz 1841. (na muziku Jozefa Hajdna iz 1797), koja kasnije postaje Das Lied der Deutschen, 3) organizovana spaljivanja knjiga reakcionarskih autora koja su sprovodili studentska udruenja patriotski nazvana Frankonia, Arminia, Germania, Albia sve uz poklike Pereat! (nieder mit ihm); sve ovo dogaalo se prvenstveno na protestantskom tlu, dok su Bavarska i Austrija toga bile poteene tamo je i dalje vladao patrijarhalni duh na univerzitetu; liberalizam i nacionalizam potpuno proimaju sada istoriju i germanistiku sada se okree istoriji i germanskim vrednostima prethodnih epoha, meutim, u umerenm obliku to je postajali i pre; Martovska revolucija iz 1848. pokuae, potpuno bezuspeno, da ujedini Nemaku, obezbedi slobodu tampe i govora, otklanjanje cenzure i stvaranje iberalnog ustava;
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
MARTOVSKA REVOLUCIJA - BERLIN, 19. MARTA 1848.
najgenijalniji kritiar epohe je svakako Hajnrih Hajne samo su u njemu nove tehnike mogunosti i novi oblici komunikacije podstakli prevratnike kreativne ideje i postupke; smatran je evropskim dogaajem i nemakim skandalom; autor je najpoznatije zbirke pesama veka Buch der Lieder; kljuni faktor u razvoju nemakog Lieda; on prikazuje nemaku sudbinu: ona je politiki razdeljena, zadocnela nacija, ni kulturno nije ujedinjena, geografski i mentalitetom razdvojena kultura, dijalektski razdvojen jezik ona je sva u polaritetu izmeu spiritualizma i senzualizma; ipak, to ga je sve plailo; do kraja II sv. rata je osporavan etiki, estetski i politiki; Napoleon, Italija i karneval bili su njegove strasti, Firentinskim noima otkriva moderni senzibilitet; Italija i Francuska su ime za ono to voli, pozitivna suprotnost Nemakoj koju mrzi; izraavao se kroz pismo, putopis, kratki esej, simultani roman, roman-feljton, politiki teatar;
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
NEUES RATHAUS U MINHENU U STILU NEOGOTIKE; ZAMAK NEUSCHWANSTEIN LUDVIGA II BAVARSKOG, JEDINSTVENI STIL
arhitektura: romantizam je zapravo neogotika u arhitekturi; prve vetake ruine (tako su karakterisali neogotiku) su kapela sv Magdalene u minhenskom parku i Gotske kue u Verlicu; vrhunac e doiveti u zamku Lwenburg kneza Vilhelma IX iz Hesen-Kasela (njegov arhitekta je pritom morao da ita viteke romane); legendarni Marienburg (prestonica Tevtonaca u Zapadnoj Pruskoj) bie restauriran u istom duhu, sve uz magijske uticaje koje je oiveo pesnik Ajhendorf; sazidana je i crkva u Ulmu i katedrala u Kelnu (zapoeta 1248, zavrena u 19. veku), koja je trebalo da predstavlja okrilje svih nemakih plemena i konfesija, da bude simbol nemake nacionalne crkve; meutim, samo je spoljanjost ta koja je oivljavala stara vremena, unutranjost prati naelo svrsishodnosti i racionalne apstrakcije; gradske venice i kole gradile su se po tipino nemakoj gotici (primer: Neues Rathaus u Minhenu), dok su se pozorita, muzeji i palate pravde gradili u neorenesansi i neobaroku; unutranjost je obino sadrala teatralno-patetine freske i likovne cikluse germanskih junakih saga (znaajan je Karolsfeld koji je tako oslikao veliku dvoranu minhenske rezidencije); najznaajniji graditelj (a takoe i zapaeni slikar) bio je berlinski arhitekta Karl Fridrih fon inkel koji je arhitektonsi doraivao ki gotskih ruina; institucija salona: javljaju se saloni, posebno ureeni delovi kue za prijem i okupljanje gostiju; glavni hit su odvojene spavae sobe, ne bi li svaki lan porodice imao svoju privatnost i svoj mir ideal je apsolutna privatnost; tzv. berlinska arhitektura bila je u stilu neoklasicizma, zacrtana vizionarski u vreme Fridriha Velikog: Unter den Linden sa
nemakim drveem sa grko-rimskim statuama na Dvorskom mostu sve prema Langhansovoj triumfalnoj, Brandenburkoj kapiji; jedan on najznaajnijih arhitekata bio je Karl Fridrih inkel, pruski arhitekta, tvorac sopstvene kole, uticao na celu Evropu, podigao Schauspielhaus 1821. i Altes Museum 1828, prva institucija te vrste u Evropi; tako je i nastalo Ostrvo muzeja (Museumsinsel), kao instituciju od znaaja za obrazovanje Nemaca; i posle njega e se isto zidati (Schinkel-Schule); uporedo sa bidermajerom raste potreba za vraanjem na stara vremena: Fridrih Vilhelm IV (spasitelj romantike; ) stupivi na presto pokuava da od Pruske napravi zemlju romantike sa mermernim i gipsanim ukrasima, lanim dubinama, stubovima koji nita ne nose i prozorima koji nigde ne gledaju; klasino-romantiarsku viziju sledili su i Ludvig I Bavarski i njegov unuk Ludvig II Bavarski (vagnerijanac, zaneseni graditelj dvoraca Neuschwanstein, Linderhof, Herrenchiemsee gl. arhitekta je bio scenograf u dvorskoj operi), a oigledni primeri novog-starog stila su minhenske Pinakoteka i Gliptoteka ali i Galerija lepote sa 36 portreta najlepih ena epohe svih nacionalnosti i stalea; Minhen postaje Atina na Izaru uz graevine u klasicistikom stilu ipak, uzalud jer se greilo u saznanju da je sve bilo bezbojno, belo: novija istraivanja dokazuju da je sve i u antiko doba imalo svoju boju (za to je kriv najvie Vinkelman i njegova predstava o antikoj anahromiji);
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
ALTES MUSEUM (1823-1830) I SCHAUSPIELHAUS (1819-1821) U BERLINU ARHITEKTE KARLA FRIDRIHA INKELA
slikarstvo: najvei slikari romantizma bili su Kaspar David Fridrih i Filip Oto Runge; njih odlikuju priroda, predeli i duboki pejsai koji mogu postojati samo u nekoj transcendentalnoj topografiji duha; to su mistiki, orfiki pejsai, tragedija krajolika toliko dramatini da Fridrih zahteva muziku da ih prati (~ tonska slika, posle ideal moderne); Fridrihovi likovi su okrenuti leima, zagledani u prirodu kao da postaju deo nje a neke stvari ni dan danas ne mogu da se objasne (gde stoji slikar npr.); to je privlanost sveta koji je potonuo u plavim daljinama prostora i vremena; u revolicionarnom periodu, za vreme Mlade Nemake, slikan je nemaki Mihel sa kapicom za spavanje na glavi neprestano se aludiralo na uspavanost i tromost Nemaca kada je revolucija u pitanju;
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
DER WANDERER BER DEM NEBELMEER KASPARA DAVIDA FRIDRIHA, 1817
muzika: omiljeni isnstrument epohe bio je klavir (virtuoz Humel, Mocartov uenik); majstori klavira su Veber, ubert i uman; najznaajniji kompozitori epohe bili su Franc ubert i Robert uman; oni poseduju lirski patos i sanjarsku matu, tzv. nesputano matanje, slobodno fabuliranje i improvizacija kao namerne sluajne proizvodnje (a to je prema Fihteu, u radikalnoj filozofiji umetnika, nesvesna delatnost subjekta, Tathandlung); ubert je nemaki Lied doveo do vrhunca i dao mu konaan oblik; razvija se kultura muzike, ona slui u terapeutske svrhe (i smatra se, pored gimnastike, ritmikim kolovanjem); javljaju se teorije o muzici a sve se vie prihvataju elingovi i Geteovi iskazi o jedinstvu i sintezi svih umetnosti; najpopularnija opera romantizma je arobni strelac Karla Marije fon Vebera, ujedno i prva nacionalna opera, u kojoj opera i fabula izrastaju iz nemakog tla, pored toga to je i tzv. svetlee jezgro, delo koje sublimira sve to karakterie romantizam; sam Veber bio je revolucionaran i u pogledu klavira osmislio je klavirsku tehniku udara, glissanda; melodija je sada vanija od ritma, lirsko raspoloenje je privlanije od patetike, folklorno i
lepravo od programske muzike i stroge forme; uz Kunstlied (protivtea anonimnoj knjievnosti) javlja se i ubertijada u graanskim salonima 19. veka (cela porodica je muzicirala: roditelji za instrumentima a deca se ukljuuju u pevake deonice Hausmusik); romantina medicina proizvodi lekove protiv ljubomore, zavisti, snebivanja i stihotvrstva, lekove koji imaju svoju sopstvenu volju i koje je potrebno katkad samo pomirisati; Samuel Haneman osniva homeopatiju (Organon racionalnog zdravstva) i pokuava da bolest izlei istim ili slinim uzronikom, stanjem u kojem organizam aktivira svoje rezerve; sama homeopatija kao vid romantiarske medicine neprestano se preplie sa poezijom, a meusobno trae jedna u drugoj analogije, poreenja, slinosti i povezanosti; zbog toga se namaka kultura na poetku veka naziva trogodinjom filozofijom identiteta;
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
IZUMITELJ HOMEOPATIJE, SAMUEL HANEMAN; KOMPOZITOR KARL MARIA FON VEBER
zasluge: Leopold fon Ranke, istoriar, stvara novo istorijsko miljenje i novi stil, virtuozno ovladava i organizuje obimnu grau i sprovodi novi nani moto: prikazati dogaaje onako kako su se zaista odigrali, jer istorija ne sme da sudi niti da pouava; Teodor Momsen neguje stil Rimske istorije i dobija Nobelovu nagradu za knjievnost; Fridrih Rikert, profesor orijentalistike u Erlangenu, iri evropske vidike, prouava orijentalne jezike i civilizacije; Franc Bop otkriva zajedniki jeziki koren, Karl Riter poredbenu geografiju, Johanes Miler uporednu fiziologiju ula oseta i vida; ljubav prema Grkoj bila je na vrhuncu: Ludvig I Bavarski alje 1832. svog maloletnog sina u Grku da pomogne posle Turaka da se drava sredi; meutim, Bavarokratije je Grcima bilo preko glave; Minhen postaje Atina na Izaru uz graevine u klasicistikom stilu ipak, uzalud jer se greilo u saznanju da je sve bilo bezbojno, belo: novija istraivanja dokazuju da je sve i u antiko doba imalo svoju boju (za to je kriv najvie Vinkelman i njegova predstava o antikoj anahromiji); javljaju se i prvi nemaki polihistori, viestruko obrazovani ljudi koji spajaju vie istorijskih disciplina i koji su u stanju da samu vie vremenskih nizova i da ree nedeoumice, srede i klasifikuju znanje; meu njih spadaju svi bitni nemaki umovi: Volf, Morhof, Gete i drugi;
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
U KLASICISTIKOM STILU IZGRAENE PINAKOTEKA I GLIPTOTEKA U MINHENU
Glava 7
Dvostruka revolucija, osnivanje carstva i kraj Bizmarkove ere (1849-1900)
Bitnije godine iz istorije Nemake i pokuaja nemakog ujedinjenja:

962 1806 1864 1866 1870/1871 1871 1945 Sveto rimsko carstvo nemakoga naroda Nemako-danski rat (Austrija i Pruska pobeuju) Nemako-nemaki rat (Austrija i Pruska ratuju jedna protiv druge) Francusko-nemaki rat (poraz Francuske, pobeda saveza Pruske i junonemakih zemalja) Nemako carstvo (Deutsches Reich) 1871 1890 Vlada kancelara Bizmarka 1890 1918 Vilhelmova vlada (Drugi rajh) 1919 1933 Vajmarska republika 1933 1945 Trei rajh
nemaka dvostruka revolucija: politiko-drutvena i industrijska; na sve strane izrazi nezadovoljstva; problem sa Pruskom i razjedinjenou nemakih teritorija; naziranje reenja nacionalnog pitanja: Pruska e se pretopiti u Nemaku!, izjava pruskog kralja Fridriha Vilhelma IV (spasitelj romantike) na demonstracijama u Belrinu; u isto vreme otpor prema Francuskoj revoluciji otpor priznavanju tzv. paganskog kalendara (koji bi poinjao, 1791. nakon Revolucije, prvom republikanskom godinom); Austirija doivljava poraze: Karlo Alberto objavljuje rat Austriji, Milanezi proteruju austorijske vojnike i inovnike; ratovi su sada drugaiji: sudbinu odluuje mobilnost trupa zahvaljujui eleznici ali i telegrafu (izmeo Semering); borbe za naciju, pripreme za ujedinjenje obeleie razliiti dogaaji u istorji: malonemako reenje u objedinjavanju svih Nemaca, berlinsko odbijanje carske krune i austrijska deklaracija o celokupnosti spostvene drave, oktroisani ustav, Severnonemaki savez (savez Pruske sa manjim nemakim teritorijama na severu, nastao posle Nemako-nemakog rata 1866. i kome su se pred rat sa Francuskom pribliili i Bavarska i Baden i Vitemberg, to kasnije daje Nemako carstvo), carinska unija; Pruska i Austrija tvrde da su vee od Nemake, Saksonija slua Prusku ali eli posebne teritorije i entitete, Bavarska vodi ratove protiv Francuske a Ludvig II Bavarski provodi vreme u svom svetu bajki ipak, Bavarska, iako prezire Hoencolerne i Prusku, dolazi do kompromisa: zadrae svoja vojna prava, svoju diplomatiju, eleznicu, potu i telegraf; Pruska pregovara i sa slobodnim gradovima, tipa Getingen (koji je u personalnoj uniji sa Engleskom); Hajne za carinski savez kae da je nametnuo politiku i ekonomsku prevlast nad duhovnom (celo stanje kritikuje u Nemaka. Zimska bajka); konano, nemako-nemakim ratom (1866) izmeu Austrije i Pruske (pobedila) utire se put Drugom Rajhu; meutim, nije to bilo carstvo svih Nemaca jer e Pruska gurnuti Austriju prema interesnoj zoni Rusije i Turske; Austirja tada, krajem 19. veka, prestaje da bude jedna od nemakih drava, Hugo fon Hofmanstal e o tome rei Sada imamo domovinu ali ne i otadbinu!; neostvaren san e ostati i namera kralja Maksimilijana II da Bavarska stane na elo manjih i srednjih drava i da time postane trea sila uz Austriju i Prusku; Oto fon Bizmark (1815-1898), pruski kancelar: Jedina zdrava osnova velike je dravni egoizam a ne romantika!; majstor je kombinacija i opcija; itave legende su se plele oko njegove strane i tajanstvene figure; zavladae parlamentarna monarhija gvozdenog kancelara; uivao podrku Berlinskog univerziteta (duhovna telesna garda dinastije Hoencolerna); u socijalistima (notorni neprijatelj socijalizma) i katolicima vidi unutranje neprijatelje nemakog jedinstva to su dve internacionale, jedna verska, druga socijalna (religijsko i materijalistiko naelo), pa zato donosi i Zakon protiv generalno opasnih tenji socijaldemokratije i zapoinje Kulturkampf, ali posle Prvog vatikanskog koncila iz 1870. kelnski biskup Keteler osudie za istu stvar masonsko-jevrejsko-liberalnu zaveru; mrzi socijalizam, podrava nacionalizam koji se polako razvija i do 1848. dopire do svih slojeva drutva, da bi do 1890. postao narodni pokret; u tome Bizmark vidi vezu drutva i njegovog mita, nacija je dakle istorijska i mitska zajednica;
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
OTO FON BIZMARK I PREDSTAVA U KOJOJ BIZMARK KAO KOVA PREDAJE GERMANIJI MA NEMAKOG JEDINSTVA ---------------------------------------------------------K ULTURN A ISTORIJA N E MA KE ; N.V. 2006; STRANA - 34 -
ekonomski nacionalizam: Fridrih List, uvaeni teoretiar nacionalne ekonomije, izolacionista i protekcionista u vanjskim odnosima, bie najglasniji pobornik nemake carinske unije kao vida unutranjeg povezivanja; carinskom unijom e se nemake zemlje dogovoriti da izmeu sebe ne plaaju carinu; List je zagovarao i izgradnju pruge, dugorono investiranje u infrastrukuru i obrazovanje, izgradnju fabrika i manufaktura i to sve ini njegovu ideju ekonomskog nacionalizma; poljoprivredna revolucija e biti obeleena otkriem Justusa fon Libiga o korienju minerala on otkriva zakon minimuma od kojeg zavisi bioloki maksimum (u svojim Hemijskim pismima); industrijalizacijom i proizvodnjom eerne repe poinje pruska industrija alkohola; trijumf civilizacije oznaio je veu pokretljivost naroda, razmenu informacija, napredak u saobraaju sve se odvijalo bre; ipak, postojao je strah od maine (up. Vilhelm Majster, II deo), ustanak leskih tkaa 1844; Johanes er, demokratski poslanik u virtemberkom parlamentu 1848, opisuje duh iz maine kao neto to e doneti najveu sreu najveem broju: Kapital vlada svim klasama, od kralja do fabrikog roba; vera u mainu oznaila je drugu prosveenost: ko se prilagodi novom stanju bie nepovreen i obezbeen; Ernst Knap kao er ne vidi u maini fascinantnog monstruma koji se oslobodio od Tvorca, ve je maina sada organska projekcija, produenje tela; Hajne je izgradnju eleznice uporedio sa otkriem Amerike, baruta, tamparstva; meutim, bolest eleznice obeleie doba sa drugog aspekta i obuhvatie i vrtoglavicu i nervozu, histeriju i razdraljivost kao i preskakanje srca; Johana openhauer pored maina osea estetsko zadovoljstvo i pripisuje joj mnoge romantiarske kvalitete; ona u svom salonu iri duh kapiralizma i industrijalizacije kao neto arobno, sve uz iluziju da to predstavlja slobodnu utakmicu izmeu snaga i sposobnosti, dok u mainskoj proizvodnji vidi izvor opteg i trajnog blagostanja; samo mali Kemnic je 1871. imao preko 100 fabrika; vlada potpuno oduevljenje mainom i industrijalizacijom; drutvo: javlja se klasa malograana (srednji stale), jer razlike izmeu buroazije i mandarina bivaju sve jae; ali, oni za sebe misle da su socijalna normalnost, prirodno sredite drutva; epohu e obeleiti socijalni nemiri, porast broja stanovnika, velika glad istono od Elbe, nezaposlenost u gradovima, pauperizam i talasi emigracije u Ameriku (gde e otii mahom lanovi manjih sekti, predstavnici bidermajera i drugi: ukupno 6 miliona Nemaca za 6 decenija); od 60 mil. Nemaca, svaki drugi je uestvovao u najveoj evropskoj seobi savremenog doba; sela postaju ostrvca u vremenu a jedino su jo nezaboravljena u seoskim pripovetkama Ota Ludviga i Ludviga Ancengrubera; Grnderzeit: posle pobede protiv Francuza (Nemako-francuski rat 1870/71 ili Trei rat za nemako ujedinjenje, posle Nemako-danskog rata 1864. i Nemako-nemakog (ili Austrijsko-prukog rata) iz 1866, pobedila Pruska) i konanog ujedinjena nemakih teritorija (osim Austrije) die se 1871. Siegessule u Berlinu, pred Brandenburkom kapijom; kree opti optimizam i posle kratkog zastoja ponovo startuje razvoj industrijskog drutva on je sad automatski a drava, racionalno opijena radom, doivljava nezapameni uspon; ovo se vreme zove Grnderzeit, oznaeno vidljivim znacima premoi: vojne parade, raskone odore, do tanina razraeni obredi, u Beu se gradi grandiozni bulevar Ring; drava je bila sve i svja: pruski Genral Dr. von Staat a nju je oliavao car Vilhelm II Poslednji (vilhelminijska epoha); 1888. kada je doao na presto istoriari smatraju prekretnicom nemakog carstva i to je godina tri cara (novi car ustolien nakon smrti dede i oca); nije podnsio Bizmarka, uklonio ga je i postao sam sebi kancelar: to je znailo zaotravanje odnosa prema jugu a to e pogodoti najvie one koju su na granici iveli; smatrao je da od Nemake u Evropi sve zavisi i da najpre ona mora biti stabilna; Balkan nije smatrao interesnom zonom Nemake, ali je za kolonije uzeo Namibiju, Tanzaniju, Togo i Kameron; kolonijama u Africi se protivio Bizmark i smatrao da e to brzo propasti; podsmevao se Bizmarkovom strahu od koalicija i tvrdio da ima vojsku da s njom moe da utemelji svetsku politiku; zanosi se hegelovskim idejama i svaki napredak i uspeh Nemake (a tada je Nemaka bila u usponu) tumai kao pripisanost uloge predvodnika u kulturnom razvoju to lako dovodi do pretenzije da se organizuje celo oveanstvo; lansira devizu znanje je mo i biva upamen kao fanatik nauke i tehnike;
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
NEMAKO CARSTVO 1871. GOD. ---------------------------------------------------------K ULTURN A ISTORIJA N E MA KE ; N.V. 2006; STRANA - 35 -
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
POLOAJ NEMAKIH KOLONIJA (SVETLO PLAVOM BOJOM SU OZNAENE KOLONIJE U VREME DRUGOG RAJHA, CRVENOM BRANDENBURKE KOLONIJE, DOK JE UTA TZV. MALA VENECIJA; SLIKA: DE.WIKIPEDIA.ORG)
umetnost: etvrti stale sada definitivno ulazi u kulturu i umetnost ali samo kao knjievna graa i predmet prikazivanja, dok umetnici (asopis Gesellschaft u Minhenu) pripadaju drugom, graanskom, staleu; sam etvrti stale postaje ekonomski i politiki svestan, ali su mu estetske potrebe i dalje malograanske; pisci profitiraju od pisanja takvih (malograanskih) romana; knjievnost: nada u politiko osloboenje prelazi u veru u oslobodilaku snagu umetnosti to forsiraju predstavnici nemakog Poetskog realizma: zlatni odsjaj sveta kod Kelera, bezazlena idila kod Rabea, vedra distanca kod Fontanea; Nemaka je, govori se, dobroduna i nekoristoljubiva domovina pesnika i filozofa; metod: stvarnost se podvrgava jednom specifino poetskom i strukturnom zakonu i tada se razlikuje od stvarnosti u prirodnim naukama; Fontane pria o nunoj idealizaciji, Keler o neposrednosti poezije a Oto Ludvig odbacuje idealizam i naturalizam; poetski realizam potvruje buroasku potrebu za ravnoteom realiteta i idealiteta, pribliava se principima klasike i romantike; Konrad Ferdinand Majer predstavnik je starog gradskog patricijata; Vilhelm Bu bei u subjektivnost piui knjievnost u slikama; iza svirepih ala i pustolovina zlih deaka Maksa i Morica krije se nihilistiki anarhizam kao pozadina pogleda na svet odraslih; on je pretea stripa; savremenicima je izgledao kao openhauer koji odbija da odraste, koji pie igre za velike; on e biti veoma popularan i njegov stil pratie i ostali (Teodor Hajne i Georg Gros) ali savremenike e njegov sarkazam nervirati, a izvan granica Nemake ljudi e se oduevljavati ovim vidom kritike; ipak, sam Bu nije bio ideolog nekakve klasne borbe, samo je dobro poznavao ljude;
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
MAKS I MORIC, PRETEE STRIPA
slikarstvo: prve dve decenije Bizmarkove vlade obeleie Makartovo doba, po Hansu Makartu, najdekorativnijem slikaru 19. veka; on slika istorijske prizore uokvirene utim ruama, rumenim liem, brokatom; Arnold Beklin uticae znaajno na Jakoba Burkharta i Niea; muzika: klavirski virtuoz, otac simfonijske pesme, Franc List, osnovae Novonemaku kolu i zavladae potpuno muzikim ivotom; Rihard Vagner stvara (u vezi sa openhauerom) muziku budunosti; Vagner ne gleda na jug i Italiju, ve ka severu, ka Germaniji, germanskim mitovima, nemakom srednjem veku, vitekom ivotu i hrianskim legendama; scenska monumentalnost je poivala na likovima koji su poticali iz grada i na radnji prepunoj zbivanja i sukoba tako je predstavljao apoteozu nemakog bia i nemake sudbine; Vagnerova umetnost bila je nacionalno nadahnuta, iz nje progovara uzvien estetski i aristokratski kulturni zahtev, a proimaju je i snane unutranje protivrenosti; njegov Prsten Nibelunga ostavie trajne posledice na esteticizam evropske Moderne, na vagnerijance Bodlera, Malarmea , Georgea i dr; specifino nemaka ideologija severa prikazae se u liku heroja svetla Zigfrida i u sumraku bogova; germanski mit, dakle, trebalo je da nadoknati izgubljenu religiju; Vagner se oduevio i doiveo otkrovenje gledajui jednu lutkarsku predstavu u Hajdelbergu, doivljavajui je kao genijalno jedinstvo direktora, pesnika i aktera iz toga e nastati i Vagnerovo stremljenje ka Gesamtkunstwerku, san o spajanju lutkarske i faustovske
pokretne pozornice tako da se radnja zbiva i iza njih, to bi definitivno pokrenulo gledaoce i navelo da uestvuju; Vagnerovo univerzalno delo ukljuivae sve umetnosti: re (poeziju), zaplet (dramu), ton (muziku), kostim (slikarstvo i dizajn), gestove (ples) i scenografiju (arhitekturu); Vagner e ljude podeliti na dva tabora na vagnerijance i antivagnerijance; upravo zahvlaljujui njemu, opera postaje centar umetnosti i opremljena svim umetnikim sredstvima i saznanjima juri ka jednom nedostinom cilju, ka mitu; a tu novu operu ine: unendliche Melodie, neobina zvuna sredstva, kompozicije sa polifonim preplitanjem, gusta mrea lajtmotiva koji dre celu sloenu radnju; Vagnerove opere su promiljeno komponovane, realistiki, sa loginim sledom ideja i dramskih prizora, dok su likovi, ideje i stvari opremjene melodijskim momentima, lajtmotivima koji olakavaju praenje vieasovnog izvoenja (primer: opera Loengrin sa Gralovim motivom); meutim, Vagner e otvoriti i nove perspektive: u Parsifalu, lik Kundri e uvesti nove momenata na prelazu stolea: antifeminizam, erotski demonizam i novi iracionaliza (sve sa magino-erotskom vizijom); vrhunac svojih nastojanja da spoji umetnost i religiju sam Vagner vidi u muzikoj obradi Volframovih saga o Parsifalu; Rihard traus kralj je valcera, tipino beke igre, meutim poniavan je izrekom Ako je Rihard vie volim Vagnera, a ako je traus vie volim Johana; Hofmanstal mu je pisao libreta, poev od Elektre; Be vs. Berlin: glavna razlika izmeu Berlina i Bea je u tome to su svi od nadvojvode do fijakeriste imali hedonistiki odnos prema ivotu; Pruska predvoena Vilhelmom II i Austrija Franjom Josipom; predstavnici urbanog mentaliteta: pruski oficiri ismevani u Beu, austrijski kavaljeri ismevani u Berlinu; u Berlinu se zabranjuje trausov Kavalir sa ruama kao nemoralan; Be, kulturna prestonica Evrope 19. veka i metropola bez granica, doivljava neverovatan procvat za vreme Franje Josipa, poslednju veliku epohu; umetniki se suprotstavljalo kalvinizmu Berlina; Be je centar evropske pozorine umetnosti i muzike, opere i baleta; feudalizam za sve glasila je krilatica kada je habsburki dvor otvorio svoja vrata svima za ovakve priredbe; Habsburku monarhiju ocrtava i multietnika superstruktura koja nije smela biti naruena; ona e se od 1867. zvati Austrougarska i postaje snana karika u ouvanju evropske ravnotee: svaka nacionalna ili federalna jedinica ivela je za sebe, a dvor je vodio dvostruku politiku: apsolutizam Bea propagirajui civilizacijsku raznolikost i prema graanstvu, antidemokratski i egoistino; austrijska germanizacija, ne obuhvata Lombardiju i Belgiju, ima centralistiki cilj, Be se uzdie kao centar vienacionalne drave; vlada jozefinsko prosvetiteljstvo, u okviru kojeg se tano znalo ta se gde ui; u Beu, sreditu te drave, je popularan Burgtheater ali i sala Musikvereina, odakle i danas idu Novogodinji koncerti; Bezendorfova sala sa klavirom bila je omiljena tu su svirali List, Klara uman, Rubintajn, Brams; ipak, klavirska umetnost bie povezana sa Franjom Josipom i sa njegovim nestankom nestae i ona; u Beu e vladati Brams, Brukner i Jozef traus;
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
FRANJO JOSIP (FRANZ JOSEPH) SA SVOJOM ENOM ELIZABETOM, SISI, I DECOM
filozofija: vlada duh ateizma i materijalizma, nove velike ideologije bie pozitivizam i materijalizam; umesto nekadanjeg boga kao motora primusa, tvorca svega, sada ovek, opijen novim otkriima, pronalazi kao Faust formulu za stvaranje sveta; traus u kontroverznom ivotu Isusovom proglaava celokupno hrianstvo za mit iza kojeg se nita ne krije, a Ludvig Fojerbah u Sutini hrianstva pokuava da kroz postupke razoarenja i oslobaenja ukine versko oaravanje i dokae da je ovek stvorio boga, a ne obrnuto: Umesto da budemo kandidati za diplomu zagrobnog ivota, budimo studenti ovog sveta; ovek je oveku Bog;Hegelov uenik, Maks tirner, filozof beskompromisnog egoizma i individualizma, smatrao je istoriju procesom ne oslobaanja ve porobljavanja linosti; u svom delu Jedini i njegova svojina postavlja pitanje ta je bolje biti sretan ili biti svestan; u ovom delu se zagovara raskid sa kulturom i tradicijom i povratak autentinome; sam ovek je granica slobodi, a granica htelja je raznolikost njegovih elja, sve je ostalo ovekova svojina; slobodan ovek se bori za svoje ja, a on sam nije ni dobar ni zao: Ich bin ja selber meine Sache und ich bin weder gut noch bse; prebacivao je prosvetiteljima (po njemu pobonim ateistima) to to se nisu oslobodili stega hrianstva, a da bi se bio slobodan mora se osloboditi i toga (onostranosti u Nama); nad-ja (kasnije super ego kod Frojda) nastaje u detetu kao rezultat edukacije i dresure; tirner do
kulta uzdie dve osnovne osobenosti kapitaliste, kategorije koje su mu neophodne za uspeh: egoizam i instinkt vlasnitva; Marks i Engels razvijaju filozofiju grobara; Marksova teorija ne dozvoljava fiksiranje nekog nepromenljivog ekonomskog ili sociolokog sistema, on bi se morao odvojiti od istorijskog odnosa i osamostaliti se; lana svest ili javno mnenje treba potencirati jer ono krije prave interese graanske klase pa se time i obezbeuje slobodno kretanje kapitala, slobodna utakmica; verovao je da spasenju mora da prethodi katastrofa, ali najavio je i pobedu revolucije u obliku svetskog rata; njegov preokret ka socijalizmu poiva na razvoju kapitalizma, to vodi do eksproprijacije eksproprijatora; sredstva za proizvodnju su klin za oveanstvo koji ga razara, deli na dva tabora: poslodavci i radnici jedni imaju sve, drugi nita i oi su ljudi bez domovine; to je novi odnos gospodara i robova, gde obespravljeni proleter ne poseduje nita svoje, nita ne moe da nasledi niti ostavi nekom u nasledstvo; za njega je ivot proizvodni proces, porodica je ekonomska zajednica, stale je klasa, rad kao vrednost razmene, kultura je nadogradnja, a bez suprotnosti nema napretka; bio je za razvoj suprotnosti drutvenih snaga, pozdravljao je irenje bede sve iz razloga da to podstakne nastanak novih udruenja i nova ujedinjavanja; propast je neizbena, a ona se ogleda u rastu proizvodnje, prekomernoj proizvodnji, nezaposlenosti, padu plata i sl; tako e i beda odigrati svoju ulogu stvaraju se formacije, radnike stranke i uzvikuje se Proleteri svih zemalja, ujedinite se! (poslednja reenica i moto Manifesta komunistike partije iz 1848); u celom tom sistemu, izmenie se odnosi meu ljudima: sa vladavine ljudima prelazi se na upravljanje stvarima, uvodi se planska proizvodnja, ukida se viak vrednosti, nestaje gospodarstvo proizvoda nad proizvoaem, nestaju zanati, a ovek poinje da vlada i istorijom i prirodom; o tome e nas obavestiti slobodna tampa svevidee oko narodnog duha: uzeta kao realizovana u materiji, tampa dobija ime forme i raa duh; Engelsova teza o srei: to je skok oveanstva iz carstva nunosti u carstvo slobode; Vilhelm Diltaj, prijatelj Vilhelma erera, se u Uvodu u duhovne nauke zalae za sintetike poglede na epohu, koji e obuhvatiti celinu, linost i stil to je, po njemu, duhovna sinteza, za razliku od posmatranja pojedinanih detalja; na pitanje ta je ovek samo istorija moe dati odgovor; duh i drutvo mogu se lake definisati od inertne materije; on kae Mi preziremo konstrukcije, pokazujemo skepsu prema mehanici sistema; srenim nas ini zalaenje u dubinu stvari, usreuje nas da umremo na putovanju; sledbenici dva prijatelja, erera i Diltaja krenue kasnije sasvim drugim pravcima; Artur openhauer bio je mislilac ljudske patnje, mizantrop i cinik, nezadovoljan naim ljudskim svetom jer tu nema hrabrosti za istinu; ovaj svet, nasuprot Lajbnicu, je najgori od svih moguih svetova, a da je samo malo jo gori, uopte ne bi mogao da opstane; iveti sreno je, u stvari, iveti manje nesreno; izmeu ideala i stvarnosti, i kod Bua i kod openhauera, pojavljuje se Weltschmerz kao snana brana satiruim ideologijama i optimistikim teorijama mladohegelijanskih reformistikih pokreta; to je iracionalna filozofija volje usred opteg brodoloma duha i sumnje u duh uopte; bio je tvrdokoran: nosio je uvek isto, a sve to drugi su pojmili kao mrzovoljno osobenjatvo u sutini, ta tvrdokornost njegovih uverenja bila je samo tvrdokornost usamljenitva; Omladini treba rano otkriti da su velianstvene stvari prosta obmana: akademije i filozofske katedre su samo firma, spoljni izgled mudrosti, a lae okiene vencima i zastavicama, iluminacije i sl. su firma, ljuska, hijeroglif radosti, opet zvona, crkva i sl. su firma, lani izgled pobonosti; Svet je moja predstava: sve opipljivo i vidljivo je samo predstava data misleem subjektu, shodno tome ja sam nosilac sveta i svet je isto tako je nepostojanje sveta mogue ba kao to svet postoji; ali svet nije fikcija, iluzija jer ga od toga razlikuje postojanje uzrone veze razloga; ipak, Ja je jedina realnost, bez subjekta nema ni objekta; kritikuje Getea i kae da nijedan objekat ne moe da postoji ako nema subjekta da ga pojmi; privid opipljivog sveta proizvodi jedan analogni mehanizam, a tvore ga prostor i vreme, i njihova uzajamna delatnost je kauzalitet; sve to nas pokree, nosi, mui, ubija je samo voljni san o egzistenciji, igra koju nije trebalo poinjati i koju valja to pre zavriti, jer ivot je promaen poduhvat, posao koji ne pokriva trokove; Kantova stvar po sebi kod openhauera je Volja bezrazlona, slepa, bez cilja, kao beskrajna tenja nastala iz nezadovoljstva i nedostatka, ona nije predstava ve telesno iskustvo; svet je moja predstava, a tome svetu pripada i moje telo; filozofija volje je uenje o nagonu; openhauer nije cenio Hegela pa je izgledao kao aneo smrti njegove kompromitovane ideologije; nihilizam: njegov metod dosledne negacije predstavlja pun antropoloko-psiholoki zaokret u filozofiji; takav filozofski sistem (nihilizam + Volja) predstavlja filozofiju ivota koja pria o uasnoj, besmislenoj borbi za opstanak, o gladi i seksualnosti, pa izvlai zakljuak da su intelekt i saznanje nebitni u odnosu na volju, seksualnost; i nakon gaenja (smrti) volja ostaje, pa se tu vidi u stvari openhauerova bliskost sa kulturnim nasleem istoka; iz ovozemaljske bede izlazi se na dva naina: 1) istim posmatranjem mudraca i 2) negacijom volje sveca; prorok izbavljenja putem umetnosti: volja je savladana jedino u umetnosti, jer jedino tu ist intelekt dolazi do izraaja, a ponovni vaskrs volje kao ivotnog izbavitelja mogu je jedino u muzici; u tome je najvie cenio Riharda Vagnera; Fridrih Nie, veliki ruilac i skrnavitelj, smatrao je Vagnera i openhauera svojim uiteljima u mladosti, a kasnije ih, u bolnom obraunima sa nekadanjim idolima, naziva kovaima lanog novca i prema njima e gajiti odnos ljubavi-mrnje; njegov stil je aforistian i blizak propovedi, pogotovo u Zaratustri; u svom
prvom spisu Fatum i povest govori o tome da kada bi se nekom snanom voljom sruila cela prolost sveta, smesta bismo postali nezavisni bogovi, a povest sveta bi bio samo san; kae da filozofija mora da odbaci svoje dogmatske pretpostavke, a igrajui se svetovima mora i da odustane od konstruisanja sistema, od principa i naela kao autentinog saznavanja ivota i sveta; kritiar je vladajueg morala i verovanja, suprotstavlja se svima i zalae se za apoeozu bespotednog; u Veseloj nauci povikuje Bog je mrtav! Njega smo ubili svi mi, vi i ja; tvrdi da svetom vlada haos i da je ivot neprestana borba u kojoj pomae jedino volja za mo; kae da nebeski tvorac mora biti uklonjen jer je devijacija svega ljudskog, jer je sve postavio naopake: svet pripada oveku, a ne on svetu; istinu tumai kao zaslepljujuu, poslednju zamku morala, one su iluzije, puke metafore, istroene i ulno onemoale, izlizani kovani novac koji ima vrednost jo samo kao metal; Istina e nas unititi!, a od nje nas mogu spsiti samo umetnost, obmana i promena a pre svega igra, jer je uzdignuta iznad svih ostalih ljudskih vrednosti jer nita ne sadri izvan sebe; apolinijsko vs. dionizijsko: (podela iz 1872. u Raanje tragedije iz duha muzike) razumsko i odmereno vs. iracionalno i strasno; umetnost je neopozivi princip svega duhovnog zbivanja Zapada, ona odreuje starno mesto oveka kao fragmenta u celini prirode; svet je nepregledni kontinuum moguih tumaenja, splet perspektiva, pun vizija i nepoznatih dimenzija: ovaj svet je volja za mo i nita vie; oinski princip se ogleda i u veri u duh a to e se najbolje videti u Ecce homo, gde idealizuje taj princip ali i identifikuje se sa psihiki obolelim ocem; u Zaratustri javlja se ideja o natoveku i venom vraanju istog; natovek (bermensch) je ovek budunosti, suoen sa povratkom svega to prezire, to potkopava veliko i uzvieno; tu nema hrianskog morala robova, tu je dat alturizam posebne vrste, vii oblik odricanja; natovek ima jako izraenu volju za mo, hrabar je, odgovoran i ne boji se opasnosti; kae da e celo oveanstvo biti natovek, a ne samo jedna nacija to je produkt evolucije, ruenja postojeeg sveta; Zaratustra je advokat ivota,on osuuje dekadentno gaenje metafizike volje, besciljne i slepe kao kod openhauera; Volja mora da lomi protivrenosti, mora da postane vitalna, besomuna volja za mo: njen plen je ceo svet, gde se ruenje vidi kao najvii oblik stvaranja; svet u kojem ivimo je arena u kojoj se ispituje naa volja i linost; to je mesto vene borbe izmeu oveka i natoveka, veine tj. stada i natprosenog oveka izuzetnih sposobnosti s onu stranu dobra i zla, socijalne i anarhine misli; nema istine, sve je dozvoljeno, preokretanje svih vrednosti npr; protivnik je hrianstva, socijalizma, jednakosti: to smo se vie vinuli, utoliko manji izgledamo onima koji nisu kadri da lete (u Osvit); Hajdeger e za njega rei da je ostao anarhista i nihilista uprokos kritici, pa ak i marksista (zbog ruenja postojeeg); ostao je poznat kao ne ovek, ve dinamit, kao antipod Bizmarku, mistiar animalnih instikata i apokaliptinih vizija; naalost, zloupotrebom njegova filozofija e pripremiti teren za dolazak tirana i diktatora, za pretvaranje mase u rasu;
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
OPENHAUER, MARKS, ENGELS, NIE
nauka i pronalasci: lajden i van pronalaze, odvojeno, biljnu i ivotinjsku eliju, a botaniar Mol je naziva protoplazmom; u okviru celularne teorije Rudolf Firho pokree celularnu patologiju a sve se ujedno povezuje i sa drutvenim planom: osnivanjem demokratske fiziologije: svako bie je sastavljeno od samostalnih jedinica koje ive svojim ivotom, od elija koje naziva treim staleom; Grotefend preko persijskih kraljevskih imena deifruje klinasto pismo; berlinski muzeji i Nemako orijentalno drutvo razotkrivaju Egipat, uporedo i Grku i to tokom tri arheoloke kampanje; Hajnrih liman otkriva Troju; svim ovim (ali i neverovatnim ekonomskim uspehom) Nemaka eli da zauzme mesto antike Grke; istoriar Jakob Burkhart, Geteov uenik, najumniji je ovek 19. veka, ali okrenut renesansi; bavi se renesansom u Italiji pa ak je i povraa nakratko; profesori su u vreme Maksimilijana II bili glavni ukras salona, junaci romana ali i predavai na ozbiljnim seminarima, simpozijumima i sl; ekonomista Karl Menger razvija u Beu teoriju marginalne koristi i u sredite svog ispitivanja stavlja izolovanog pojeinca a ne drutvo njegove osnovne kategorije nemaju drutvenu ve psiholoku sadrinu; javlja se sveopte oduevljenje prirodnim naukama, izraava se fanatina vera u njih pozitivista Vilhelm erer ih opisuje poput trijumfatora na pobednikim kolima za koja smo svi mi privezani; 1895. otkriveni su rentgenski zraci, elektromagnetizam 1820. i Zabekov toplotni elektricitet 1823; Simens e otkriti telegraf; najugledniji naunici okretae se okultizmu a okultisti na rezultate prirodnih nauka; uz openhauerovu filozofiju ide i revolucionarno uenje Johanesa Milera o refleksnim pokretima i zakon o ekscentrinim osetima; u Berlinu se raspravlja o osetima (svetlo, tama, zvuk, miris...) i kae se da su to kvaliteti samih ula a ne podaci o vanjskim predmetima = ceo svet je samo funkcija naeg vida i akcija kratkog uma; Martin Klaprot uoio je dimorfiju (tela istog hemijskog sastava imaju
razliite oblike) i otkrio uran i titan; Gotlib Dajmler je 1886. izbacio prvi auto; Johan Gregor Mendel otkriva genetike zakone naslednosti;
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
PRVI AUTOMOBIL GOTLIBA DAJMLERA (1886)
Glava 8
-
Kultura na razmeu vekova
stanje i obeleja XX veka: negacija humanosti, imperijalna sila, opte razaranje, svoenje gotovo neizmernog duhovnog potencijala na malobrojne mogunosti koje e postati krvava stvarnost; krivicu snose politika i publicistika javnost; stvarnost ne odgovara onome to se deava iza fasade carskih palata u Potsdamu i enbrunu (Velika Nemaka i Velika Austrija); osnauje se militarizam u svakom pogledu, te su ak popularna deija mornarska, matroska, odela time se demonstrira nacionalni ponos zbog izgradnje nemake ratne flote (Vilhelm II: Svetska politika kao zadatak, svetska sila kao cilj, flota kao instrument.); za cilj se postavlja pobeda Engleske kao evropske sile na mnogim planovima; otvara se najvea nemaka prekookeanska linija u hamburkoj luci: Hamburg-America-Line sa devizom Moj domen je itav svet; ideja evropske Amerike (Gete: Samo je ovde Amerika, ovde i nigde drugo); mnoga udruenja (pa ak i sportska) organizuju se strogo vojniki, jaaju volju i disciplinu; Austrijska ideja ili dravna ideja multinacionalnog zajednikog ivljenja jeste idealizacija realnog ili realizacija idealnog, to je (prividno) nadnacionalna ideja, za razliku od nemake ideje koja je nacionalnog karaktera; neprijatelji Drugog rajha bili su socijalisti, liberali, Jevreji i Englezi, pa se s tim u vezi moe govoriti o zaecima nacionalno-politike volje za mo; drava se uzdie iznad oveanstva, klasa nad individuom, nacija nad ljudskom zajednicom; izm. 1890. i 1910. dolazi do nevienog prosperiteta, javljaju se pokreti za reformu stambene izgradnje, odevanja, ivota uopte, tampa je slobodna, cveta kultura liberalnog graanstva i Berlin se cepa na imperijalni i njemu suprotstavljeni deo; javlja se ideja o zastarelosti sveta i nunosti novog poetka; na izborima 1892. pobeuju socijaldemokrate; pokret egzotizma ne vezuje se samo za knjige, putopise i oponaanje drugih kultura, ve i za delovanje Nemake na stranom tlu: izgradnja Bagdadske pruge predstavljala je svetsku misiju nemakog naroda i poklon duhovne kulture i tehnike civilizacije; u vreme marokanske krize Vilhelm brodom Panterov skok dolazi do Agadira 1912. a to oznaava i nove nemake interese, nove interesne sfere (npr. Namibija, Kamerun); Nemaka i Rusija: javlja se udna nemaka nostalgija za ruskom duom, pobona i amoralna u isti mah; nemaka i ruska dua imaju zajedniki karakter obe su zagonetne i arobne, a rusku duu je ruska Nemica Lu Anders-Salome opisala kao prelepu ikonu, tamno lice svetaca koje eli da ostane nereeno, nedoslikano, dobrota bez kraja; Kilimandaro (u Tanzaniji, tada nemakoj koloniji) se posmatra kao najvea nemaka planina (nekada se zvala i Kaiser-Wilhelm-Spitze); duh jedne takve Nemake opisae Tomas Man u arobnom bregu 1924; ki vremena secesije bie vidljiv i u Dekorationsmilitarismus-u, arenilu paradnih uniformi zahtevala se efikasnost a ne arenilo; Nemaka, ipak, eli u I sv. rat: Danas vie ne znam ni za kakve partije, znam samo za Nemce, rekao je sredinom 1914. Vilhelm II to raspaljuje mase; ishod I sv. rata bie i proglaenje Republike Austrije, a dva njena graana dobie odmah i Nobelove nagrade za mir: Berta fon Suter za Dole oruje i Alfred Frid za organizovanje mirovnih pokreta u Nemakoj i Austriji i izdavanje prvog pacifistikog asopisa na nemakom jeziku; polako poinje da se osea antisemitizam u Beu, prepunom Jevreja, pobeuju na izborima sve sami antisemistiki kandidati; tada Jevreji postaju svesni situacije i, iako su bili potpuno ponemeni i asimilirani, oseaju da predstoji problem; jevrejski filozof i aktivni antisemista, Oto Vajninger, izuavajui polove, u Pol i karakter 1900, govori o tome da su jevrejstvo i enstvenost isto haos i negativni princip u jednom; kae da nijedan mukarac nije 100% mukarac i da nijedna ena nije 100% ena, te da se oni meusobno trae i dopunjuju, a po pronalaenju treba se uzdravati jer je svaka veza iskoriavanje jedne strane; nauka i otkria: prvi, srebrni diriabl grofa Cepelina (1900); 1895. Vilhelm Rentgen otkriva zrake koji osvetljavaju unutranjost tela; veoma se mnogo polae nade u nauku, oekuje se udo od tehnike i to je sad jedino ime su se bavili i uta su verovali; 1900. Maks Plank je objavio kvantnu teoriju, 1905. Albert Ajntajn teoriju relativiteta; Ernst Hekel, biolog i tvorac je ekologije, tvrdi da u svetu koljki i meduza nema granice izmeu prirodnih i umetnikih oblika i da kristali imaju neto nalik na duu dakle, svu prirodu je stvorila umetnost;
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
CEPELIN IZ 1900. ---------------------------------------------------------K ULTURN A ISTORIJA N E MA KE ; N.V. 2006; STRANA - 41 -
kulture umiru, to tvrdi Ulrih fon Vilamovic-Melendorf; pored ivotnog instikta, u kulturi postoji i jedan instikt ka smrti, njene institucije postaju okamenjene, njeni refleksi su ili pogreni ili neodgovarajui; sivilo industrijske civilizacije izazvae volju za mitom kao odgovor na pozitivizam i na nauni racionalizam koji ne zadovoljavaju duh i koji zanemaruju duu; Rudolf tajner zasniva antropozofiju, uenje o reinkarnaciji svakog pojedinca kao izlasku iz sveopte propasti (povezano sa samom 1914. i ratom); antropozofija govori i o intuiciji kojom se spoznaje metafiziko, nepostojano, nedostino; on govori o tom spoznavanju nadulnog, vieg sveta, i kae da do njega moe dospeti samo genije Srednje Evrope (Genius Mitteleuropas) s tim u vezi tajner nastoji da kroz praktino usavravanje priblii oveka tom stadijumu, otvara tzv. Waldorfkole i hram kulture i nauke Goetheanum koji treba da prui utoite mistinom zanosu i teozofskoj viziji duhovnog (zidovi hrama bili su obloeni mlevenim laticama rue i tankim slojem voska pritom ti slojevi predstavljaju slojevitost due, koja samo privremeno menja svoju ljusku i stanite); dobar uvid u kulturu na prelazu veka daje Muzilov roman ovek bez svojstava; sve se vie ide ka apstraktnoj umetnosti, spiritualizam uzima maha (Frank Kupka vri eksperimente sa geometrijskim oblicima, odrava seanse kao medijum); Paul Kle kae Umetnost ne reprodukuje vidljivo, nego ini vidljivim, dok Maks Bekman tvrdi U svom delu elim da pokaem ideju koja se krije iza stvarnosti, ja tragam za mostom koji vodi od vidljivog ka nevidljivom; nemaki ekspresionizam oslikae najbolje sledee tri odlike: snana apstrakcija, izrazita deformacija i elementarna ulnost; umetnika dela su redukovana, dinaminija to je jedna od kljunih razlika od naturalizma (npr. naturalistiki film Gread Eriha fon trohajma trajao bi, integralno, jedno osam sati; romani su sadrali tri toma, a opere trajale po pet sati): Emil Adlor pie roman koji se ita za jedan minut, a Hajnrih Man svoj Drei-Minuten-Roman; brzina i fragmentarnost su osnovne odlike novog vremena; filozofija: Fric Mautner kae da je ovo vreme jezikih obmana, da se stalno manipulie ljudima, jer je celokupna stvarnost zapravo jedan veliki semantiki problem i stoga treba ili prekinuti svaku verbalnu komunikaciju (dakle reenje je utanje) ili sublimirati sve to u vidu umetnosti, jer jezik je fabrika znakova ili pogon praznine; to e kasnije dovesti do niza lingvistikih istraivanja predvoenu Ferdinandom de Sosirom; Sigmund Frojd doivljava uspeh svojim Tumaenjem snova iz 1900, delom koji su osporavali crkva, medicina i spiritualistika filozofija, a koje je ipak otkrie stolea, poetak popularizacije psihologije (sada se svako interesuje za neke njene segmente) i zavretak prethodnog stolea, kada je otkrivena dua, bolesti i poremeaji; mnogi kau da je on precenjeni naunik i podcenjeni knjievnik, jer se Psihopatologija svakodnevnog ivota smatra remek-delom, fantastinim mikro-romanima sa detaljima o svakoj bolesti; protivnik ali u isto vreme i potovalac psihoanalize bio je Ludvig Vitgentajn; meutim, nije psihoanaliza otkrila podeljenost linosti: Indiviuum davno je postao Dividuum, koji sebe deli i poklanja drugima; Frojd se bavio i aktuelnim temama, naputenou, baenou savremenog oveka, budui da su mu tri sina bila u ratu; smrt je shvaena kao svretak svih lai i relativnosti, a samoubistvo radikalna novost u ivotu svakog oveka; Frojd se bavio idom, egom i superegom, zatim nesvesnim, potiskivanjem, Edipovim kompleksom i tumaenjem snova snovima i fantazijama; Karl Gustav Jung pria o kolektivnom nesvesnom kao akumulatoru energije i potisnutih elja (lino nesvesno, tj. potisnuto vs. kolektivno nesvesno, tj. arhetipovi (bajke, mitovi)); ovek otkrivajui druge otkriva sebe to je proces individualizacije; jungovsko se primeuje kod Demijana Hermana Hesea, gde Sinkler preko Demijana, njegovog unutranjeg glasa, malog boga, daimoniona, traga za sobom; Edmund Huserl e zasnovati i zastupati fenomenologiju (nauku o pojavama), tvrdei da je sutina u sutini i da se ona postie odstranjivanjem ulnog iz pojava, fenomena; predmet je centar posmatranja i kae da je on tu i pre nego to mi obratimo panju na njega time se ukida podela na subjekat i objekat; predmeti e postati predmet nove lirske umetnosti Rilkeovih Dinggedichte; sve se redukuje na istu svest, ne bi li se dolo do saoseanja sa tuim egom, dakle svetom istim kao na, raznolikog ali opet povezanog; Georg Zimel kae da je pojedinac predmet doivljavanja, pri emu je drutvo proces a sociologija pokuava da mu ue u trag; zalae se za analogije i kombinovanje: kriminologija mora poznavati i psihologiju pozorine publike, kultura i umetnost tako moraju saraivati sa sociologijom;
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
JUNG, FROJD, HUSERL
knjievnost: Rajner Marija Rilke najvei je lirski dogaaj XX veka, Orfej za svakog, idol generacije bez ljudi (Mug), pesnik koga je malo ko cenio, pesnik gole due koji je tragao za jednim Bogom koji je Ljubav i
za jednom Ljubavi koja je Bog; krug sledbenika okupljenih oko tefana Georgea inio je kult za sebe: pravila ponaanja, odevanja, zakon pesnike lepote, ekscentrinost u ortografiji i tipografiji, oboavanje rano umrlog deaka Maximina (inkarnacija rimskog imperatora iz pesme Porta Nigra), okupljanja pod maskama (George je bio Dante) ine samo deo te tradicije; pesme su bile tajne tampane su u malim tiraima poput privatnih izdanja, nedostupne i nerazumljive veini; niclerovi komadi bie primena Frojdove teorije (Frojd ga smatrao svojim dvojnikom), a Novela o snu obrauje beku temu san i stvarnost; psihoanaliza i Frojd uticae i na Vedekinda (Lulu) i na kompozotora Albana Berga; novi oblici koji su zapravo lebdeli izmeu drutvenih dogaanja i umetnosti (knjievnosti), bili su varijetei i kabarei graanski svet je u njima uivao iako su sadrali satirine aoke; varijetei nisu jeftine ale, mada tako deluju; oni, oslanjajui se na neku ozbiljnu umetniku formu, bodu duboko i deluju razorno, zloupotrebljavajui ak formu koju su uzeli; Peter Altenberg, lirski pesnik, za kojeg je bio inpresionizam pointilistiki fiksiran; taj impresionizam i ljudsko Ja kojem spasa nema (unrettbares Ich, Ernst Mah), kao da je i svojim ivotom dokazivao Altenberg lutajui bekim ulicama poput utvare; umetnikovo oko nazvao je Rotildovim bogatstvom i rekao da on stvari vidi kao senke u reima i time stvara, tako nastaje taj uzvieni besmisao; a celu umetnost e obuhvatiti potpuna relativizacija vrednosti, gde svaka stvar ima svoju cenu ali ne i vrednost; poetak veka pun je rituala bez pokria, iluzija kojih se nije svesno; javie se i nova lirika, svedena, tzv. nepredmetna poezija, liena smisla; Hans Arp i Hugo Bal bie predstavnici dadaizma, satirske igre ekspresionizma; njih e karakterisati i estetika oka i runog; efektnost ekspresionizma se ogleda u kratikim romanima (DreiMinuten-Roman Hajnriha Mana) ali i u tzv. kino-stilu Alfreda Deblina, koji zahteva oko kamere i tehniku montae od moderne poetike; Franc Kafka, koji nema uitelja ali ima nastavljae, stvara stil svojstven samo njemu nemogue je mogue; birokratija je centralna stavka njegovih romana; njegove prie su naizgled jednostavne ali veoma natprirodne, nema granice izmeu jave i bunila; slikarstvo doivljava promenu sistema vrednosti; u slikarstvu se javlja spontani i subverzivni stil koji ovekoveava trenutke sree u graanskoj kulturi i postaje jak poput nekog politikog proglasa; javlja se degeneracija u umetnosti Maks Nordau (Jevrejin iz Pete) tvrdi u svojoj studiji o Izopaenosti da slikar smiruje svoje porive slikanjem; kasnije e cilj biti sutina: osloboditi se ulnog, slikati bezgranino, istu bespredmetnost uz redukovan kolorit; Vasilij Kandinski i Franc Mark slikali su sutinu, kao proizvod nove fenomenoloke filozofije Huserla; oni su ujedno bili i lanovi minhenske ekspresionistike grupe Plavi jaha iz 1911; ekspresionistike ikone, najmunije karaktere, slikae Egon ile; jugendstil (i secesija, kao austrijska varijanta jugendstila) bie jedan od najmarkatnijih stilova epohe: apartni stil koji svemu daje jedinstven kitnjast oblik cvetnog dezena secesije ogradama, stalcima, prozorskim oknima, fasadama; to je dekoracija vetakog raja; strogo stilozovana jednostavnost i floralna ornamentika suprotnost su dravnoj umetnosti, vilhelminskom akademizmu; itave etvrti bie ispunjene cvetnim mustrama i stilizovanim ivotinjama a u muzici e se kompozicije zasnivati na bajkama i bie pisane za klavir, etvororuno; lik u knjievnosti je zamiljen, u mislima i monologu on je samo kalup, okvir za rei a u slikarstvu kontura, lik u obrisu ispunjen nijansama zlata i prozranog kolorita, ba kao u slikama Gustava Klimta, ije su ene gorde, velikih oiju, bledog tena, pod kiom od zlatnih kapljica; ivot u vreme secesije postaje puk hedonizam, potomstvo se ograniava na jedno ili dvoje dece, pedesetogodinjak je jo uvek neiji sin i dozvoljeno mu je gotovo sve; vlada lagodna dokolica; patetika uzima maha: arhitekta Olbrih kae Neka umetnik stvori svoj svet kojeg nikad nije bilo i koga nikad nee biti; on je tvorac i beke Haus der Sezession, sa filigranski izraenim krovom od pozlaenog lovora; zbog toga i sam Man u Wlsungenblut kae da je dekoracija ivota tako bogata, zasiena da za sam ivot vie nema mesta; predmeti secesije postaju ki i sele se na tavane; centri ove nove umetnosti bie Minhen, Darmtat, Berlin i Be
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
POLJUBAC (KLIMT),AUTOPORTRET I SEDEI ENSKI AKT (ILE)
arhitektura: najbitniji arhitekta epohe bio je Jozef Marija Olbrih; on je projektovao Kuu Secesije u Beu, simbol bekog Jugendstila; Adolf Los, austrijski arhitekta s poetka XX veka, jedan je od pionira graditeljske moderne u Srednjoj Evropi; smatrao je da stari nain gradnje treba zameniti samo onda kada je bolji od starog, a ako promene nema, onda neka ostane po starom; njegov moderni projekat, Caf Museum u Beu, predtsvlja dekadenciju dekoracija propasti, tuna lepota koja umire; bori se protiv kia secesije, protiv
ukrasa i ornamentike bekih i minhenskih graevina; proglaava civilizacijskim zloinom estetiku ornamenata, zalaui se pritom za jednostavnu svrsishodnost, ravne linije fasada, velike prozore i svetle prostorije; njegovo najpoznatije delo je Looshaus u Beu na Mihaelerplatzu; veoma ga je potovao Valter Gropijus; Erih Mendelson, tvorac brze arhitekture, projektovao je Ajntajnovu kulu u Potsdamu 1918, koja je oblikom htela da dokae teoriju relativiteta i koja i dan-danas fascinira;
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
OLBRIHOVA KUA SECESIJE U BEU, MENDELSONOVA AJNTAJNOVA KULA U POTSDAMU I LOSOVA ZGRADA U BEU
muzika postaje najprolaznija umetnost; uoljiv je razliveni stil impresionizma, prigueni stil izgraen na varijacijama najmanjih oblika; pianissimo je najjai dinamiki stepen; Arnold enberg, tvorac nove muzuke, dodekafonije, smatran je politikim buntovnikom, psihopatom; njegova muzika je atonalna, svedena na atom (uticaj prirodnih nauka na umetnost); atonalna muzika, tipina ekspresionistika tvorevina, bie kasnije za vreme NS oznaena kao entartete Musik; njegovo prvo i kljuno delo (do dodekafonije), Verklrte Nacht iz 1899, nailo je na negodovanje publike; Drugim gudakim kvartetom hteo je da pokae kakav je svet u stvari ruan; tedljivost i svedenost sredstava ili vrsta zvunog haosa to je muzika Arnolda enberga; i Jozef Matijas Hauer se zalae za atonalnu muziku da bi se iskljuilo fizikoto izaziva naputanje koncerata; mistika je proimala i moderne autore: Alban Berg je toliko bio zaokupljen mistikom brojeva da je izraunavajui brojeve svojih ivotnih ciklusa u svoj violinski koncert ukljuio sopstvene brojeve i premijeru tog svog rekvijema nikad nije doiveo; film: pre brae Limijer Maks Skladanovski konstruie svoj projektor i u Berlinu prikazuje svoje treperue sliice, ubrzani niz dokumentarnih ulinih snimaka; ekspresionistiki film, nastajao posle I sv. rata oslikava vreme: junaci su u strahu, u zabludi, puni grehova i strepnje;
Glava 9
-
Kultura Vajmarske republike. Nova objektivnost. Frustracija nacionalne veliine. Finis Germanie
Vajmarska republika (1919-1933) izgledae kao uvreda slavnoj nemako-pruskoj prolosti; tvorac Vajmarskog ustava bio je berlinski profesor Hugo Projs; maral Paul fon Hindenburg (od 1925. carski predsednik, kasnije naslednik Fridriha Eberta, prvog predsednika Vajmarske republike, na tom mestu) kae 1920. da se nemaki front sruio poput Zigfrida pod kopljem jarosnog Hagena; vlada oseanje oajanja i izdajstva; trae se nove ideologije; u jeku inflacije u Srednjoj Nemakoj se 1918. rasputaju socijalistike vlade a izmeu 1919. i 1933. menja se ak 17 vlada; predsednik drave bio je carev dvojnik, imao njegove prerogative, republika je imala odlike carevine bez cara (negativna monarhija); Gustav trezeman, nesueni evropski Bizmark, dobio je Nobelovu nagradu za mir nakon to je postao republikanac i poeo da se zalae za dravu onakvu kakva jeste, za pomirenje sukobljenih strana, a tada se verovalo u smisao i sutinu Evrope; izmeu dva rata obezbedio je dravnu stabilnost i ugled u svetu; Austrija trpi udarce: ona je Nemaka van sebe, skupo je kota slavenogermanska simbioza; ve 1923. asopis Weltbhne najavljuje smrt Republike; nova drava, ona koja nastaje nakon Vajmarske republike, treba da bude totalna drava ona koja e braniti duu Nemake, te se u novoj Italiji, kao nekadanjem delu Svetog rimskog carstva nemakoga naroda, trai partner; Propast Zapada je neminovan tvrdi Osvald prengler 1918/1922 i zato on pokuava da sauva pruske ideje za oveanstvo jer ceo svet stoji pred izborom: pruski socijalizam ili zapadni kapitalizam, drava ili parlament... jer Marks je mrtav, mogu je samo jedan pruski socijalizam; slino kae i Karl mit prema njemu Nemaka onakva kakva jeste propada, parlament je beskoristan; prema njemu diktatura nije loa, to je nain da se ouva sloboda vanredno stanje je dobro, jer pravni poredak se ne zasniva na normi ve na odluci, nareenju; obnavlja se elja za carstvom, za Treim rajhom, vladavinom Svetoga duha (posle Oca, Sina), carstvom apsolutne religije i sl; to je, prema novom humanizmu Ernstu Kriku, carstvo bogolike nacije, otvorenog i ka beskraju ustremljenog kolektiva i zbog toga se upravo zabranjuje naziv Trei rajh, u iju zamenu dolazi etvrti rajh, naziv koji se jo bre zaboravlja; drutvo: Maks Veber, sociolog i pravnik, zahtevao je neku vrstu minimalizma trezvenu objektivnost kao jedino sredstvo autentinosti, oslobaanje sveta od arolije (Entzauberung der Welt): republika je deziluzija bive carevine; on u spoju racionalizma i protestantizma vidi uzrok uspeha kapitalizma, to je spoj poslovne sposobnosti i razvijenog unutranjeg ivota; drutvo su kritiki posmatrali pripadnici Frankfurtskog kruga Adorno, Horkhajmer, Markuze i From oni daju podsticaj razvoju marksistike misli; kolektivistiki duh (iako mu se nacionalistiki suprotstavljao individualitet) podravali su svi: levica se zalagala za slobodnu ljubav i drugarski odnos, ubrzo se javlja ideja seksualne emancipacije (roman Savren brak) te se i ene pronalaze u novom drutvu, drutvu kakvo elimo; asopis Klare Cetkin raspravljao je o sveobuhvatnoj erotskoj etici komunizma; Valter Benjamin zalae se za Proletersko deje pozorite, proslavlja se Dan nemake kune muzike (21.11.), savremene opere e svoje mesto nai u tramvaju; pojavljuje se masovna muzika: gramofonske ploe, radio; nacionalizam u poetku slabi, ali samo prividno i vetaki Paul de la Gard i Maler van den Bruk piu Nemce 1904, a ovaj drugi smilja pojam Trei rajh; zabranjuje se i delo ponemenog Engleza Hjustona emberlena Osnova 19. veka iz 1899. za koga su svi cvetovi kulture bili indogermanski a svi bolji Italijani (od Dantea naovamo) imali su u sebi obavezno nemake krvi; sve definicije germanskog mentaliteta sadrale su dve glavne odrednice: red i rad, specifino nemaki element; javljaju se uzvici Bolje red bez pravde nego pravda bez reda iako je red bez pravde tiranija; suprotstavlja se ideji kolektiva pa se kae da je pojedinac u centru, on je Nemaka i, s tim u vezi, vlada moto Gete vredi vie nego cela Nemaka; Nacionalsocijalizam: Vajmarska republika polako je nestajala a novo carstvo nije moglo da ukljuuje Austriju i Sudete; Nemaka je u potpunosti zavisila od amerikih kredita, nakon monetarne reforme 1923. ljudi gube svoje uteevine, mnogi ostaju bez posla; ipak, narednih 6 godina dovee do ekspanzije i do postiznja predratnog nivoa; 1929, nakon crnog petka (pad njujorke berze), milioni ljudi e ostati bez posla i to je razlog zato svi, oajni, prilaze ekstremnim partijama; studenti su prvi pristupili nacionalsocijalizmu (studentski izbori iz 1930.); nacionalsocijalizam bio je tada ne samo izraz socijalnog protesta, ve i akademskog elitizma, izraz gnuanja i preduzimanje neega protiv Nemakog carstva jevrejske nacije cilj je bilo postizanje socijalne pravde; i umetnost se koristi u optoj euforiji: masa se pretvara u rasu; Gebels pie roman Mihael. Jedna nemaka sudbina na stranicama dnevnika (1928); Jevreji predstavljaju opasnost: infiltrirali su se u sve funkcije i strukture i ele svetsku vladu; polako se izdvajaju prvi simboli novog vremena, stilizovani imperijalni simboli; Leni Rifental i ekipa stvaraju nacistike filmove, predstavljajui tako novu rasu; nigde se i nikad nije tako delovalo na psihu i mentalni sklop ljudi; Blubo, krilatica krv i tlo (Blut und Boden), iako potie od naturaliste Mihaela Georga Konrada, i uvena reenica U tajni krvi i tla krije se tajna umetnosti, obeleie novo doba skoro primitivno, surovo i brutalno treba se boriti za nove ideale; potiskivanje kosmopolitizma, naivnog greha nemake klasike: postojala je enja da se osobenim nemakim izrazom odbija sve vangermansko od sebe treba se okrenuti sebi, nemakim kulturnim dostignuima; ak je i muzika, najvie nemaka od svih umetnosti, iako i dalje na vrhuncu (enbergova dodekafonija iz 1921.), pretrpela promene ne bi li bila to vie germanska: Himlerov Preistorijski institut odluio je da je dur-akord nemaka muzika i da je nemaki instrument arhaina
bronzana truba lura, ijim je pronalaskom u paru dokazano da su stari Germani poznavali polifoniju; orgulje su takoe koristili u svoje svrhe: na nacionalsocijalistikom kongresu 1936. svirale su orgulje od 16000 cevi; pevaka drutva takoe su doprinosila oseanju narodnog zajednitva; muzika prati politiku: kada vermaht 1940. u sastav Velike Nemake ukljuuje i Holandiju i Belgiju, najednom se pojavljuju lanci o flamanskoholandsko-nemakim muzikim vezama; stanje u umetnosti generalno posmatrano je kao poslednja faza dekadencije: osuena je obrnuta katarza kojom se umetnik lei a drutvo raspada; ekspresionisti su zabranjivani a izloba Izopaena umetnost u Minhenu 1937. pokazala je ta je nepoeljno; Nita pod zvezdama nije nemogue govorio je Gebels i najavio upotrebu drastinih sredstava za ostvarenje cilja, pa ak i srljanje u ono to se znalo da nee uspeti rat sa Rusijom (uprkos Bizmarkovim reima); Hitler je komandovao iz svog Orlovog gnezda (Adlerhorst) u bavarskom Obersalcbergu sluajui Vagnera, odmarao se u Berhtegadenu; konaan oblik celog ovog stanja dao je radio (kao tampa u reformaciji) on je izazvao da, ponavljanjem vesti sa fronta, ceo rat postane sastavni i normalni deo ivota; otpora skoro i da nije bilo, poslednji pokuaj predstavljao je elezni front 1931, kada su se okupila razna udruenja u velikim gradovima, od toga nita nije bilo tadanja Nemaka bila je savez elita, sklop vlasti, industrije i vojske; otpor prema Hitleru postojao je samo na poetku, meu radnicima i nacionalistima, i na kraju, meu oficirima kada se rat ve okonavao; kulturne izbeglice, nemaki emigranti, bilo spoljni ili unutranju (bilo da su prebegli ili ostali i rezignirali) bili su iz svih slojeva drutvenog i kulturnog ivota njima je sada Vajmarska republika izgledala kao sunce u odnosu na NS-Nemaku; neki su zakopavali svoje knjige, poput Ernsta Barlaha, ili su pisali iz daljine, kao Tomas Man iz Kalifornije; Tomas Man je govorio da Nemaka oduvek u sebi nosi karakter odvajanja od zajednice i da je sada potrebno jedno evropsko ujedinjenje (to je predvideo i Nie); u Santijago de ileu izlazie izm. 1943. i 1946. nemaki egzilski list Deutsche Bltter sa motoom na naslovnoj strani Za ervropsku Nemaku, protiv nemake Evrope;
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
TREI RAJH - NEMAKA U PERIODU IZMEU 1935. I 1939.
filozofija: merilo stvari postala je sama stvar, tj. nova objektivnost javlja se i u filozofiji, logika zauzima prvo mesto u empirizmu Bekog kruga, okupljenog oko Rudolfa Karnapa; pandan Bekom bio je Berlinski krug; Ludvig Vitgentajn je sve izlagao bespotednoj kritici, pa ak i sebe samog i svoja dela; za njega su granice sveta u stvari granice jezika; najvei filozof XX veka bio je nesumnjivo Martin Hajdeger pod uticajem Huserlovog fenomenolokog povratka samim stvarima; najvie se bavio pitanjem o smislu bivstva, i to u svom delu Bivstvo i vreme (kljuno delo egzistencijalizma); biti u svetu za njega oznaava poseban status ljudskog bitisanja, ovek mora biti na svom mestu, dakle u potpunosti odgovarati svojoj ljudskoj i istorijskoj sutini; njegova ontologija je teorija o biu bivstvujueg; bivstvovanje je osnovni pojam filozofskog miljenja; konkretni pojedinac je egzistencija koja nema fiksiranu prirodu ve je ono to sam od sebe napravi, a s tim u vezi je budunost osnovna dimenzija vremena; egzistencija se zasniva na vremenosti; ovek je baen u dananji svet, izgubio je sebe, otuen je i ispunjen strepnjom, zebnjom, brigom, ugroen je i nezbrinut (Nie: Bog je mrtav; Kafkini romani) Ve i samo postojanje nosi u sebi krivicu; to je stanje na poetku XX veka, a sam Hajdeger oekuje unutranju, metafiziku revoluciju iji e rezultat biti autentinost; do spasenja moe dovesti samo individualna odluka (Entscheidung); on tehniku smarta metafizikom savremenog oveka, prirodni dovretak dijalektike prosvetiteljstva i moderne filozofije koja poiva na principima kritikog uma; Fridrih Majneke je bio uveren da sve to potie iz Hegelove filozofije otupljuje oseanje moralnog, istie mo politikog; dostignua: gradonaelnik Kelna, Konrad Adenauer, otvara prvi evropski auto-put izm. Kelna i Bona; nova kultura bila je podstreknuta rezultatima Dosovog ekonomskog plana iz 1924. ali i dalje je vladala opta melanholija, svakodnevica bez poleta, kultura razoarenja, skepse i hladnog cinizma; to je nova trezvenost, nova obejktivnost (Neue Sachlichkeit, termin Feliksa Hartlauba) novi manir ne samo u knjievnosti, ve i u
slikarstvu, arhitekturi, muzici, nainu ponaanja i kretanja, u hladnom stilu odevanja sa dugim mutiklama, sa frazama i idiomima u govoru; dela imaju svakidanje nazive i teme: Misli u Avionu (Ringelnac), Monolog u kadi, Heroji u papuama, Trezvena romansa, Patriotski razgovor u krevetu, Boina pesma, hemijski oiena (Erih Kestner); u slikarstvu su omiljene mrtve prirode i portreti (Grosbergov portret Parnog kotla 1933, Knauov ajnik 1927); nema atmosfere, igre svetla i tame, fluida; u muzici isto tako Paul Hindemit sastavlja odu pei u kupatilu operom Dnevne novosti 1929, dok Ernst Krenek komponuje a capella horsko delo po redu vonje; u lirici je sadran ritam ljudi koji se etaju ili voze koijama; nova stvarnost je traganje za novom stvarnou, za mestom u stvarnom svetu; usamljenost, ponir, nalaenje na margini drutva zapaaju se kod Hermana Hesea u Stepskom vuku dok Deblinov Franc Biberkopf i Kestnerov Fabijan posru; Breht pie songove koji nose poruku (buntovna umetnost) a muzika (Opera za tri groa, 1928) je kod njega zvuni transparent, njegovi komadi su pouni; u slikarstvu su likovi ravnoduni, sami, uspavani, zavaljeni, ali se ni na ta ne oslanjaju, preputeni su sami sebi; samo pozorite ima vie senzacionalistiki karakter, nema vie pozorita kao moralne i politike institucije u maniru ilera; meaju se anrovi, motivi (dez, lager, uline sirene i zvuci teleprintera sve je to zajedno jedna nova muzika); sama klasina muzika se vraa nekim korenima: preko neoromantizma i neoklasicizma skoro do barokne polifonije dolazi Paul Hindemit, nazvan Bahom dvadesetog veka; umetnost se trudi da se kroz estetiku runog, hladnog i bezoseajnog stavi u slubu oplemenjivanja, preobraavanja ivota u kritinom vremenu; Kurt Tuholski svoju liriku naziva upotrebnom (Gebrauchslyrik) to je u suprotnosti sa Kantovom tezom da je umetnost celishodnost bez cilja; predvoena levicom i stavom da je ivot u stvari normalna socijalna stvarnost, umetnost sada daje nove oblike: inspirisani ideologijom zdravlja nemaki pisci sada piu alpske sage, planinarske romane ali i industrijske romane, a Egon Ervin Ki, kao angaovani pisac, pie senzacionalistike izvetaje o sudskim procesima; razvija se dokumentarni teatar Ervina Piskatora i epski Bertolta Brehta; protiv prevlasti velegrada (Berlina) i novog talasa bori se Vilhelm tapel, izdava najuticajnijeg nacionalistikog asopisa Deutsches Volkstum (1919-1939) koji suprotstavlja gradski asfalt i rodnu grudu, zapadnjako i narodnjako, jevrejsko i nemako; Berlin je tada smatran nepovratno izgubljenim, zarobljenim u rukama jevrejskih menadera koji su zaposeli medije, zabavu, kulturu; umesto Stadtluft kao ideja nadolazi Stadtflucht; Valter Benjamin u svemu vidi neto kolektivno, javno: pasai su saloni na otvorenom, ulica je kolektivni stan, novinski kiosk je biblioteka, drvene klupe su fotelje u salonu i sl; muzika: industrijalizacija muzike vri se kroz radio i gramofonske ploe; stvaraju se nove opere u tramvaju; Karl Orf je svojom kantatom Carmina burana pokazao neki novi muziki i pozorini smisao; to je miks starog i novog, savremene tematike i drevnog melosa, sintetiu se muzika i pokret; arhitektura: konstruktivni fragmentarizam vladao je u fabrikom i industijskom graditeljstvu; Bauhaus Valtera Gropijusa bio je centralno obeleje graditeljstva tog perioda pokret, kola, atelje i akademija; ova industrijska arhitektura iz 1919. zasnovana je na ideji srednjevekovnih graevniskih koliba (Bauhtte, baraka ~ povratak zanatu) kakve su postojale prilikom izgradnje svake katedrale; ceo stil vrteo se oko dva simbola zgrade i pozornice, a njegove pretenzije smatrane su katkad i masovnom obmanom, Gropijumom za narod; univerzalnost: iste godine, 1930, Gropius je dizajnirao Adlerov kabriolet, kutiju ibica i jednu berlinsku etvrt; radnicima je to sve izgledalo suvie buroaski, a graanima suvie boljeviki; menjanjem rukovodstva Bauhausa menjale su se i ideologije; Gropijusov Manifest Bauhausa sadrao je na naslovnoj strani paradoksalnu Fajningerovu Katedralu socijalizma, kao olienje dve potpuno razliite ali opet optimistike vere u budunost; na kraju je jedino to je ostajalo bila utopija, govorio je Herman Obrist opsednut strahom od novog, amerikog, kolektivistikog doba; predstavnici bauhausa bili su i Brojer (uvena je njegova stolica), Majer, Van der Roe, Kandinski i dr; racionalista Bruno Taut je u Novom stanu 1924. osuivao fetiizam stvari, zalagao se da se uklone svi tragovi kulturnog vika (kutijice, suveniri i sl.); kljuna tema nemakih arhitekata su bile staklene graevine (Stakleni lanac Glserne Kette, berlinsko udruenje; Alpine Architektur, Tautovo delo), kao neobian pandan fabrikama i radnikim naseljima; 1930. arhitekta Ernst Maj prelazi u Moskvu ne bi li zidao grad budunosti;
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
GROPIJUSOVA ZGRADA BAUHAUS U GRADU DESAU (1925) ---------------------------------------------------------K ULTURN A ISTORIJA N E MA KE ; N.V. 2006; STRANA - 47 -
Berlin, dom svih nemakih zaviaja, je bio prestonica evropskog pozorinog ivota sa svojih 100 dnevnih listova, 50 pozorita i etiri opere; Vajmarska republika bila je u stvari Berlinska republika kulture; eksperimentisalo se dosta: Maks Rajnhart je 1920. postavio scenu Palcigovog Velikog pozorita pod atru velikog Cirkusa uman reirajui Dantona; vladaju dokumentarni teatar Ervina Piskatora, dinovska pozornica Maksa Rajnharta i provokativne revije Fridriha Holendera; arlston je najomiljenija igra; vri se i prvi prenos tv slike; korak uz Berlin ili su Minhen i Be; Salcburg osniva svoj festival na kome se igra srednjevekovna misterija Jedermann (Hofmanstal, traus, Rajnhart, 1920); prividni uspesi i napreci Berlina i cele Nemake koju je vukao Berlin nisu nita drugo do srljanje u ropstvo; maina: sve se vrti oko maine ovek, kultura i umetnost; maina se oboava, govori se o nadzemaljskoj lepoti tokova, mehanikim muzikim izvedbama, mainskom baletu, Brand pie operu Mainista Hopkins; uz to ide i kolektivni ovek zaposlen u preduzeima, velegradska masa i sl; ovek je najpotroniji materijal; film: dvadesetih godina Nemaka je proizodila vie filmova nego sve evropske zemlje zajedno; prvog Oskara dobie glumac Emil Janings za Mefista, niz austrijskih reditelja dae u Holivudu izvrsne stvaraoce; usavrava se montaa nepovezanih pojedinanih scena; Jedna venecijanska no prvenac je Maksa Rajnharta iz 1913, potom slede prvi spektakli tipa Dr Mabuze (1922), Nibelunzi (1924) i Metropolis (1927) Frica Langa, Kabinet dr Kaligarija (1919) Roberta Vinea, Nosferatu. Sinfonija uasa (1922) Fridriha Vilhelma Murnaua, Kabinet votanih figura (1924) Paula Lenija; nemaki snimatelji izlaze na ulicu i dokumentuju stvarne dogaaje, stravu vremena, zagonetne prizore; psiha ulice odraava psiholoku dramu nacije; Ervin Piskator ubacuje u svoje dadaistike predstave brojne filmske sekvence; Valter Rutman stvara svoj simultani film Berlin. Sinfonija jednog velegrada 1927; bioskop zauzima znaajnu kulturnu ulogu: kinematograf sada nudi novu la, jau od tampe;
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
DVE UVENE SCENE IZ FILMA METROPOLIS FRICA LANGA (1927); NOSFERATU IZ ISTOIMENOG MURNAUOVOG FILMA (1922)

Kulturna Istorija Nemacke Skripta

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Kulturna Istorija Nemacke Skripta

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Kulturna istorija * Nemake

Germanija u senci Rima. Nastanak carstva. Manastiri. Karolinka renesansa

POKRTAVANJE KLODVIGA I, FRANAKOG KRALJA, 498. GODINE

GERMANSKI BOG VODAN NA FRIZU IZ VIII VEKA

Otonska renesansa. Tron i oltar. Romanika i gotika. Viteka i gradska kultura

KRST I GRB TEVTONSKOG REDA; DESNO: ZASEDANJE SVETE FEME

---------------------------------------------------------K ULTURN A ISTORIJA N E MA KE ; N.V. 2006; STRANA - 5 -

OSNOVNE STILSKE ODLIKE ROMANIKE (GORE) I GOTIKE (DOLE) U ARHITEKTURI

---------------------------------------------------------K ULTURN A ISTORIJA N E MA KE ; N.V. 2006; STRANA - 7 -

NIKOLA KUZANSKI ---------------------------------------------------------K ULTURN A ISTORIJA N E MA KE ; N.V. 2006; STRANA - 8 -

Razdoblje konfesija 16. vek. Humanizam i reformacija. Gradska kultura

---------------------------------------------------------K ULTURN A ISTORIJA N E MA KE ; N.V. 2006; STRANA - 9 -

DIREROVA MADONA SA TIGLIEM ---------------------------------------------------------K ULTURN A ISTORIJA N E MA KE ; N.V. 2006; STRANA - 10 -

PARACELZUS U SVOJOJ LABORATORIJI

---------------------------------------------------------K ULTURN A ISTORIJA N E MA KE ; N.V. 2006; STRANA - 13 -

JAKOB BEME I NASLOVNA STRANA NJEGOVIH PRVIH SABRANIH DELA, 1682.

SLIKA DIE LIEBESGARTEN PETERA PAULA RUBENSA IZ 1632. GOD.

LAJBNIC DRI PREDAVANJE

---------------------------------------------------------K ULTURN A ISTORIJA N E MA KE ; N.V. 2006; STRANA - 18 -

PESTALOCI SA SIROIIMA U STANSU

GEORG FORSTER PORTRET I U EKSPEDICIJI S OCEM

INICIJALIZACIJA U MASONSKOJ LOI 18. VEKA; SIMBOL MASONA - ESTAR I UGLOMER

JOHAN VOLFGANG FON GETE, GETEOVA SILUETA I FRIDRIH ILER

---------------------------------------------------------K ULTURN A ISTORIJA N E MA KE ; N.V. 2006; STRANA - 25 -

Romantizam. Reakcija na Francusku revoluciju. Bidermajer (1789-1848)

FIHTE, HEGEL I ELING

GERMANIJA FILIPA VAJTA ---------------------------------------------------------K ULTURN A ISTORIJA N E MA KE ; N.V. 2006; STRANA - 28 -

SLIKA SIROMANI PESNIK KARLA PICVEGA IZ 1839. GOD.

MARTOVSKA REVOLUCIJA - BERLIN, 19. MARTA 1848.

DER WANDERER BER DEM NEBELMEER KASPARA DAVIDA FRIDRIHA, 1817

IZUMITELJ HOMEOPATIJE, SAMUEL HANEMAN; KOMPOZITOR KARL MARIA FON VEBER

U KLASICISTIKOM STILU IZGRAENE PINAKOTEKA I GLIPTOTEKA U MINHENU

---------------------------------------------------------K ULTURN A ISTORIJA N E MA KE ; N.V. 2006; STRANA - 33 -

Dvostruka revolucija, osnivanje carstva i kraj Bizmarkove ere (1849-1900)

Bitnije godine iz istorije Nemake i pokuaja nemakog ujedinjenja:

MAKS I MORIC, PRETEE STRIPA

FRANJO JOSIP (FRANZ JOSEPH) SA SVOJOM ENOM ELIZABETOM, SISI, I DECOM

OPENHAUER, MARKS, ENGELS, NIE

PRVI AUTOMOBIL GOTLIBA DAJMLERA (1886)

---------------------------------------------------------K ULTURN A ISTORIJA N E MA KE ; N.V. 2006; STRANA - 40 -

Kultura na razmeu vekova

CEPELIN IZ 1900. ---------------------------------------------------------K ULTURN A ISTORIJA N E MA KE ; N.V. 2006; STRANA - 41 -

JUNG, FROJD, HUSERL

POLJUBAC (KLIMT),AUTOPORTRET I SEDEI ENSKI AKT (ILE)

---------------------------------------------------------K ULTURN A ISTORIJA N E MA KE ; N.V. 2006; STRANA - 44 -

TREI RAJH - NEMAKA U PERIODU IZMEU 1935. I 1939.

---------------------------------------------------------K ULTURN A ISTORIJA N E MA KE ; N.V. 2006; STRANA - 48 -

You might also like