Srpski Jezik Za Cetvrti Razred Osnovne Skole

DOBRIVOJE STO[I]
SRPSKI JEZIK

ZA ÊTVRTI RAZRED
OSNOVNE [KOLE

Izdava~: MINISTARSTVO ZA OBRAZOVAWE I
NAUKE REPUBLIKE MAKEDONIJE
ul. Mito Haxivasilev Jasmin, bb Skopje

Recenzenti:

Prof. d-r êdomir Stojmenovi}
Nada Stojanova
Sneàna Vasiqevi}

Lektura:
Dobrivoje Sto{i}

Re{ewem Ministera za obrazovawa i nauke Republike Makedonije
br.22-4029/1 od 29.06.2010 godine odobrava se upotreba ovog uxbenika

CIP - Katalogizacija vo publikacija
Nacionalna i univerzitetska biblioteka Sv.Kliment Ohridski , Skopje

373.3.016:811.163.41(075.2)

STO[I, Dobrivoje
Srpski jezik za ~etvrti razred osnovne {kole / Dobrivoje Sto{i. - Skopje :
Ministerstvo za obrazovanie i nauka na Republika Makedonija, 2010. - 188 str. :
ilustr. ; 28 sm

ISBN 978-608-4575-78-8

COBISS.MK-ID 84069898

: ,
STASAJ, BR@E, DETE
\ak si i od danas kre}e{
u ~arobno zemqu znawa.
Dobrodo{o u svet kwige,
{kola te u krilo ~eka,
da umawi{ svetu brige
i poraste{ u ~oveka.
3
J E Z I K
NARODNI I NORMIRAN (STANDARDNI KWI@EVNI) JEZIK
Boqe je izgubiti sve bitke i ratove nego
izgubiti jezik. Posle izgubqene bitke i
izgubqenih ratova ostaje narod. Posle
izgubqenog jezika - nema naroda
Stefan Nemawa
ZVALI MAGARCA NA
SVADBU
Drij emao magarac nad
praznim jaslama, dok neko zakuwa
na vrata od obora. Kad li ko je -
dole}ela lastavica na svu pre{u,
te re~e magarcu:
- Bràj da idemo,
poslali su po te na svadbu.
Upita ga sin:
- [to }e re}i da tebe
zovu stara, a mene mlada ne, kad
bi ja boqe zapjevao i poigrao od
tebe?
- Vaqda im je nestalo
drva ali vode - odgovori
magarac.
Narodna pripovetka
Mawe poznate re~i
j asli - mesto gde se
ostavqa hrana za stoku
obor - tor za stoku
pre{a - hitwa, ùrba
PROLE]NE BOJE
Bati je danas donela mama
kutiju s ~etkama i bojicama.
Slikao bata lipe kraj puta:
oti{la cela bojica ùta. Oti{la
potom bojica bela za sne`ne kape
na grawu jela.
A sad odjednom velika mena:
na red je do{la boja zelena;
svetlozelena za vlati trava. Za
vedro nebo - boj ica plava.
Qubi~asta i crvena jarka - za
qubi~ice i cve}e parka.
Nikola Jeremi}
5
Koji je od ova dva teksta napisan na narodnom, a koji na
kwièvnom jeziku?
Na osnovu ~ega dolazi{ do takvog zakqu~ka?
Pripovetka Zvali magarca na slavu napisana je narodnim
jezikom. U narodnom jeziku ima dosta re~i koje ne potoje u re~niku
normiranog (kwièvnog) jezika.
Narodni jezik je onaj kojim govore qudi jednog
podru~ja koje ima zajedni~ke geografske, istorijske i
dru{tvene uslove.
Tekst Prole}ne boje napisan je ~istim normiranim kwièvnim
srpskim jezikom.
Normiran (standardan, kwièvni) jezik je onaj kojim
se pi{u dela stru~ne, nau~ne i umetni~ke literature i
upotrebqava se u {kolama, pozori{tu, na radiju i
televiziji.
Kwièvni jezik je dobro jednog naroda i zato ga
vaqa dobro ~uvati i negovati.
Nauka koja nas u~i da pravilno govorimo i pi{emo
zove se gramatika.
Upamti
Upamti !
!
6
GOVOR
DOGOVOR
Jednog dana David i Gordana izi|o{e da se igraju.
- Hajde uz brdo do velikog drveta, - re~e Gordana.
- Ne, hajdemo boqe nizbrdo na jezero, - predloì David.
- Ne}u! Ne}u! - sko~i Gordana. - Hajdemo uzbrdo!
- Ne}u! - sko~i David.
Tada je tata izi{ao napoqe da se sa decom poigra.
- Kuda }emo? - pita on decu.
- Uzbrdo do velikog drveta, - odgovori Gordana.
- Nizbrdo, na jezero,- predloì David.
Onda se tata doseti:
- Hajdemo prvo da se popnemo uzbrdo do velikog drveta, a onda da se
sjurimo na jezero.
- To je dobar predlog,- re~e Gordana.
- To je zaista dobar predlog, -re~e i David.
Onda su svi troje po{li uzbrdo do velikog drveta. Zatim su se sjurili
nizbrdo, na jezero. I bilo je svima vrlo lepo.
Prema Perl BAK
7
Draga bako,
Pi{em ti da te
Obavestim da u
Nedequ dolazim
Kod tebe. Zaèleo
Sam se da te
vidim i poqubim.
Tvoj unuk
Petar
M
o
l
i
m
v
a
s
,
k
o
l
i
k
o
k
o
{
t
a
k
i
l
o
g
r
a
m p
a
r
a
d
a
jz
a
Sto
dinara
Da bi se sporazumeli jedni s drugima qudi se svakodnevno sluè
govorom. Govorom oni iskazuju svoje èqe i potrebe.
Govor se javio od qudske potrebe da mogu preko wega da saop{te ne{to
jedni drugima i ostao je kao najsavr{enije sredstvo za sporazumevawe.
Qudi,svakako, mogu da se sporazumevaju i drugim sredstvima: izrazom
lica,pokretom ruke, glave i ostalih delova tela,ali najboqe, najlak{e i
najpotpunije oni se sporazumevaju pomo}u govora.
Usmeni i pismeni govor
Govor moè biti usmeni i pismeni.
Kada qudi razgovaraju jedni s drugima, oni se izraàvaju usmeno. To je
usmeni govor. Svaki napisan tekst koji ima neku vrednost, predstavqa
PISMEN GOVOR.

Ve`ba
Diskutirajte u razredu o sli~nostima i razlikama usmenog i pismenog
govora.
8
a t
SAMOGLASNICI I SUGLASNICI
U srpskom jeziku ima trideset glasova .
Glas je najmawi i daqe nedeqiv deo re~i.
Glasovi se razlikuju po zvu~nosti.
Uveri se!
Izgovori {to glasnije i {to duè glasove koje vidi{ na ovim slikama!
Koji od ova dva glasa izgovara{ lak{e, duè vremena i glasnije?
Svakako, to je glas a. Pri izgovoru ovog glasa vazdu{na struja bez
prepreke prolazi kroz usnu dupqu.

Glasovi pri ~ijem izgovoru vazdu{na struja slobodno prolazi kroz usnu
dupqu zovu se samoglasnici.
Samoglasnici u srpskom jeziku su slede}i glasovi: a, e, i, o, u.
Sve ostale glasove u na{em jeziku izgovaramo i teè i ti{e od
samoglasnika jer pri wihovom izgovoru vazdu{na struja prolaze}i kroz usnu
dupqu nailazi na prepreke.
Upamti !
9

Glasovi pri ~ijem izgovoru vazdu{na struja prolaze}i kroz usnu dupqu
nailazi na prepreke zovu se suglasnici.
Najbliì suglasnik samoglasnicima je R.
Ovaj glas u slede}a dva slu~aja je samoglasnik u re~i.
1. Na po~etku re~i ako je iza wega suglasnik: r|a, rskavac, rva~, Rtaw itd.
2. U sredini re~i ako je me|u dva suglasnika: srce, pred, vrh, brvno,
grmeti itd.
Koliko glasova ima u srpskom jeziku?
Koji su glasovi samoglasnici?
Koju grupu ~ine ostali glasovi?
U kojim slu~ajevima R je samoglasnik u re~i?
Koji su glasovi samoglasnici, a koji suglasnici u re~ima u pri~i: Vuk i
koza.
VUK I KOZA
Opazi vuk kozu kako brsti na nekom
strmom proplanku. Po{to joj nije mogao pri}i,
stade je nagovarati da si|e dole da ne bi
pala. Govorio joj je da je kod wega lepa livada
i pa{a obilna. Koza mu odgovori:
- Ne zove{ ti mene na pa{u, nego
{to si gladan.
U koje dve re~i ove basne R je samoglasnik?
Upamti
Proveri svoja znawa
Primeni svoja znawa
!
10
PODELA REÎ NA SLOGOVE
RIBA I SLON
@ivela nekad jedna riba. Riba kao
riba. Mala riba od dva sloga: ri - ba.
@iveo nekad i jedan slon. Velik,
velik. Velik, a samo od jednog sloga: slon.
Mala riba podsmehivala se velikom
slonu:
- Velik, a samo od jednog sloga!
Al, eto ti rode. Do|e i proguta ribu
od dva sloga.
Prema Emi MO[KOVSKOJ
Po ~emu se re~ slon razlikuje od re~i riba.
Prvu re~ (slon) izgovaramo jednim otvorom usta, a pri izgovoru re~i riba
dva puta otvaramo usta: ri - ba.

Deo re~i koji se izgovara jednim otvorom usta zove se slog.
Broj slogova u re~i zavisi od broja samoglaska u toj re~i.
Uveri se !
sl n, r p, m st, d b, z d, r ~, p rk itd.
U re~ima: slon, rep, most, dub, zid, re~ ima samo po jedan samoglasnik i
zato ove re~i imaju samo po jedan slog i zovu se jednoslo`ne re~i.
Upamti
Jednoslo`ne re~i
o e o u i e a
!
11
kw g , {k l , d t , z m , pr ~ , pt c itd.
Re~i koje u svom sastavu imaju po dva samoglasnika su dvoslo`ne re~i.
l c , l v d , sn m t q, r ` s r, dv r {t , z d t k, p k , v q {k
itd.
Re~i koje u svom sastavu imaju po tri samoglasnika su troslo`ne re~i.
Ima re~i koje imaju po ~etiri, pet, {est i vi{e slogova.
[ta je slog?
Od ~ega zavisi broj slogova u re~i?
Rastavi na slogove slede}e re~i: vrabac, olovka, vuk, devoj~ica,
zagonetka, pesma, avion, ogledalo, majmun, banana, dogovor, glas, domovina,
ku}a, vreme, veverica, jabuka i makaze.
Od slede}ih slogova sastavi re~i:
Dvoslo`ne re~i
Troslo`ne re~i
Proveri svoje znawe
Primeni svoje znawe
i a o a e e i a i a i a
u i a i a a i a e e i e o i e a a a ou a i u a
ja li
gre
ca
{o
bran
ki
~e
re
ca
ni
ka
sli
mo sa
nik
glas
12
IMENICE
Seti se
[ta ozna~avaju imenice?
Koje su imenice zajedni~ke,a koje vlastite?
Konkretne i apstraktne imenice
RADUJ SE, RADUJ SE, DETE
Raduj se, raduj se, dete
U svetu svakog trenutka
ponekad radost zablista,
sad polet u srcu mladu,
sad rosa na dlanu lista . . .
Desanka MAKSIMOVI]
Koje su re~i imenice u ovim stihovima?
Po ~emu se one razlikuju?
Imenice: dete, srce, rosa, dlan i list imaju ne{to {to moè da se
dodirne i vidi.

Imenice kojima se imenuje ne{to {to moè da se dodirne i vidi zovu se
konkretne imenice.
Imenice: svet, trenutak, radost i polet imenuju ne{to {to ne moè da se
dodirne i vidi.

Imenice kojima se imenuje ne{to {to ne moè da se dodirne i vidi zovu se
apstraktne imenice.
Upamti
Upamti !
!
13
Zna~i, od mogu}nosti ili nemogu}nosti da se ne{to dodirne ili vidi
postoje dve vrste imenica: konkretne i apstraktne.
Koje se imenice zovu:
- konkretne,
- apstraktne?
Pro~itaj pa`qivo slede}i tekst, a posebnu pa`wu posveti imenicama u
tekstu.
ZAO DUH
Bio jednom zao duh, hud do zla boga, pravi |avo. Jednog dana beja{e
osobito dobre voqe jer je na~inio neobi~no ogledalo: sve dobro i lepo {to se u
wem ogledalo, raspliwavalo se i gubilo, a sve {to ne vaqa i {to je ru`no,
isticalo se i jo{ ru`nije bivalo. Najlep{i zeleni vidici u tom ogledalu
postajahu poput obarenog zeqa, a najboqi qudi bejahu ru`ni ili stajahu na
glavi i pokazivahu se bez trupa.
Jednog dana ogledalo se razbilo i razletelo u komadi}e, u milione i
milione komadi}a i zrnaca. Sada nastade jo{ ve}a nesre}a negoli pre. Nekim
qudima za|e staklo u srce, a otad im ono beja{e kao led.
Hans KRISTIJAN ANDERSEN
Prepi{i sve imenice u slede}e dve kolone:
Proveri svoja znawa:
Primeni svoja znawa
konkretne imenice apstraktne imenice
14
Rod kod imenica
Imenuj bi}a koja vidi{ na slikama.
[ta ozna~avaju re~i: mu`, èna, dete,
Vo, krava. tele i
petao, koko{ka, pile?
Sve ove re~i ozna~avaju bi}a. To su imenice.
Imenice: mu`, vo i petao ozna~avaju bi}a mu{kog roda.
Imenice: èna, krava i koko{ka ozna~avaju imena bi}a ènskog roda.
Imenice: dete, tele i pile ozna~avaju imena bi}a srednog roda.

Omenice imaju tri roda: mu{ki, ènski i sredwi rod.
Rod kod imenica lak{e odre|ivamo re~ima TAJ, TA i TO.
Imenice uz koje moè da stoji re~ taj su mu{kog roda.
Imenice uz koje moè da stoji re~ ta su ènskog roda.
Imenice uz koje moè da stoji re~ to su sredweg roda.
Upamti
T
A
J
T
A
TO
T
A
J
T
A
TO
TAJ
TA
TO
!
15
Koliko roda imaju imenice?
Kako moèmo lak{e da odredimo rod kod imenica?
DEÂK I STARICA
Jedan plavi de~ak, pegavog lica i pr}kastog nosa, {utira ulicom {arenu
loptu.
Lopta udari staru, iznemoglu ènu u nogu.
De~ak, posti|en, pri|e i re~e:
- Izvinite, bako!
- Ni{ta. To nije bilo namerno. Ti se dobro dete, - re~e starica,
osmehnuv{i se.
De~aku oko zablista. Odmah uze loptu i hitrim korakom ode niz duga~ku
ulicu.
Prona|i sve imenice u tekstu De~ak i starica, podvuci ih olovkom i
odredi kom rodu pripadaju.
Proveri svoja znawa
Primeni svoja znawa
Zadatak:
16
Broj kod imenica
Na slici s leve strane vidimo jednog petla, jednu koko{ku i jedno pile.

Imenice koje ozna~avaju imena pojedinih bi}a, predmeta i pojava jesu u
jednini.
Na drugoj slici vidimo vi{e petlova, vi{e koko{aka i vi{e pili}a.

Imenice koje ozna~avaju imena vi{e bi}a, predmeta i pojava su u
mnoìni.
Imenice u srpskom jeziku imaju dva broja: jedninu i mnoìnu.
Koliko broja imaju imenice u srpskom jeziku?
U kom su broju imenice koje ozna~avaju:
- imena pojedinih bi}a, predmeta i pojava,
- imena vi{e bi}a, predmeta i pojava?
Upamti
Upamti
Proveri svoja znawa
!
!
17
Primeni svoja znawa
Odredi broj kod imenica u slede}em tekstu:
VESELA KI[A
U nedequ je padala ki{a. U ponedeqak je padala ki{a. I u utorak je
padala ki{a. Ulice su bile mokre. S krovova je curila voda.
Iz {kole istr~ala deca i otvorila ki{obrane. Bili su to mali i veliki
crni ki{obrani. Crni ki{obrani, siva ki{a, suro nebo . . .
Kod ku}e je kraj prozora sedeo de~ak i prstom pratio kapqice koje su
klizale niz staklo.
Ju~e je ponovo padala ki{a. Pada jo{ i danas. Na grudima su vla`ni
kaputi, blatwave cipele. De~ak jo{ uvek prati ki{ne kapqice na prozorskom
oknu.
Iznenada, iz {kolske kapije istr~a{e devoj~ice i de~aci sa crvenim,
belim, ùtim i zelenim ki{obranima.
- Pogledaj, mama! - povika de~ak kraj prozora. - Ala je danas neka
vesela ki{a!
Brzo obu cipele i pojuri za de~acima i nekom devoj~icom koja je imala
ki{obran qubi~aste boje.
Ela PEROCI
18
PRIDEVI
Opisni pridevi
[KOLE
[kole su velike, mirne ovce
koje oka~e veliko zvonce
pa zvone, zvone i decu gone
u ùte, male avione.
Dragan LUKI]
velike
ovce
mirne zvonce veliko
ùte
avioni
male
Re~i velike, mirne, veliko, ùte i male upotrebqeni u pesmi [kole
ozna~avaju osobine bi}a i predmeta. Takve se re~i zovu pridevi.
19

Pridevi koji ozna~avaju razne osobine bi}a, predmeta i pojava, to jest
opisuju kakvo je ne{to zovu se opisni pridevi.
Bi}a, predmeti i pojave imaju vi{e osobina.
Uveri se !
kow ku}a
stari beo brz velik nova mala crvena niska
[ta ozna~avaju pridevi?
Koji se pridevi zovu opisni?
1. Podvuci opisne prideve u pesmi koja sledi.
Upamti
Proveri svoja znawa
Primeni svoja znawa
!
20
NA OVOM SVETU IMA NAS RAZNIH
Na ovom svetu ima nas raznih:
debelih, sme{nih, pametnih, ru`nih,
pakosnih, dobrih, ne`nih i tu`nih,
i svako dete
- kao u pri~i -
na cvet ponekad ~udno li~i.
Miroslav ANTI]
2. Napi{i nekoliko re~enica o tome {to vidi{ na slici, ali tako {to }e{
u svakoj re~enici upotrebiti najmawe jedan opisni pridev.
Primer: Zoran je {utnuo {arenu loptu.
Trudi se da ti re~enice budu povezane. Tako }e{ dobiti lep sastav.
21
ZAMENICE
SLAVUJ, KUKAVICA I MAGARAC
Jednom kukavica re~e slavuju:
- Ho}e{ li da se opkladimo da lep{e pevam od tebe?
- Hajde ba{ ako to ho}e{, ali ko }e nam biti sudija?
- Eno, onaj koji pase tamo. Vidi{ li koliko velike u{i ima !
po~nu da pevaju. Ali {ta se magarac razume u pesmu!
re~e:
- oboje lepo pevate. Ipak, kukavica lep{e kuka.
Tako slavuj izgubi opkladu, ali ga pastir ute{i re~ima:
- Ne stidi se, slavuju! Za tebe je ve}a po~ast {to se tvoja pesma ne
svi|a magarcu.
Narodna basna
Re~i: i u ovoj basni zamewuju lica i zovu se zamenice.

Zamenice su re~i koje zamewuju lice.
Li~ne zamenice
govorim. govori{ govori
govorimo govorite govore
ja
ti
on
Oni
On
Vi
ja, ti, on, oni vi
Ja Ti On (ona, ono)
Mi Vi Oni (one, ona)
Upamti
!
22
Re~i: i odnose se na pojedina lica, a vrlo ~esto
zamewuju wihova imena i nazivaju se li~ne zamenice.
Li~na zamenica ozna~ava lice koje govori o sebi.
Li~na zamenica ozna~ava lice kome govorimo.
Li~ne zamenice i ozna~avaju lica ili stvari o kojima se
govori.
Li~na zamenica ozna~ava lica koja govore ili pi{u o sebi.
Li~na zamenica ozna~ava lica kojima se obra}amo u govoru.
Li~ne zamenice i ozna~avaju lica ili stvari koja pomiwemo u
govoru.
Iz izloènog se vidi da li~ne zamenice imaju posebne oblike za sva tri
lica u jednini i mnoìni.
Jednina Mnoìna
1l. Ja 1l. mi
2l. ti 2l. vi
3l. on (za m.r.) 3l. oni (za m.r.)
ona (za `.r.) one ( za `.r.)
ono ( za sr.r.) ona ( za sr.r.)
Koje se re~i zovu zamenice?
[ta ozna~avaju li~ne zamenice?
Koje oblike li~nih zamenica zna{ u srpskom jeziku?
Napi{i pet re~enica u kojima }e{ upotrebiti li~ne zamenice.
ja, ti on (ona, ono)
ja
ti
on, ona ono
mi
vi
oni, ona one
Proveri svoja znawa
Primeni svoja znawa
23
B
r
a
n
k
o

i

T
i
j
a
n
a

~
i
t
a
l
i
.

s
u
Branko i Tijana ~itaju .
B
r
a
n
k
o

i

T
i
j
a
n
a

e

~
i
t
a
t
i
.
GLAGOLI
Priseti se!
[ta ozna~avaju glagoli?
Svoju tvrdwu potkrepi primerima.
Pro{lost, sada{wost i budu}nost
Glagolima se moè iskazati vreme vr{ewa radwe.
U re~enici Branko i Tijana ~itaju oblikom ~itaju iskazana je radwa
koja se vr{i u sada{wosti.
U re~enci Branko i Tijana su ~itali oblikom ~itali su iskazana je
radwa koja se vr{ila u pro{losti.
U re~enici Branko i Tijana e ~itati oblikom }e ~itati iskazana je
radwa koja }e se vr{iti u budu}nosti.
24
Prona|i sve glagole u tekstu êtiri devoj~ice
podvuci ih olovkom i odredi vreme vr{ewa
wihove radwe.
Primeni svoja znawa
ÊTIRI DEVOJÎCE
Ide mama ulicom i vodi ~etiri devoj~ice.
Mama kaè:
- Kupi}u jednu ta{nu.
Devoj~ice kaù:
- I ~etiri ta{nice! I ~etiri ta{nice!
Mama kaè:
- Kupi}u jedan ~e{aq.
- I ~etiri ~e{qi}a! I ~etiri ~e{qi}a!
Mama kaè:
- Kupi}u jednu riba}u ~etku.
Devoj~ice ni{ta ne reko{e. Nijedna od wih nije kazala ni re~.
25
BROJEVI
êtvrto A odeqewe nalazi se u prizemqu {kole. Ono ima petnaest klu-
pa. U wima sede tridesetoro u~enika, ~etrnaest de~aka i {esnaest devoj-
~ica.
U prvoj klupi sede dve devoj~ice, a u drugoj dva de~aka.
Petoro u~enika je odsutno sa ~asa.
Podvu~ene re~i u ovom tekstu jesu brojevi.
Brojevi se upotrebqavaju uz druge re~i i pokazuju koliko ima ne~ega na
broju, koje je po red neko bi}e ili predmet, ili koliko ima ne~ega na zbiru.
Brojevi se dele na: osnovne, redne i zbirne.
Osnovni brojevi zovu se jo{ i prosti ili glavni brojevi. Oni ozna~avaju
koliko ima na broju bi}a ili predmeta. (dva u~enika, pet devoj~ica, deset
jabuka. . .)
Re~i: prva klupa, drugi razred, dvadesetak strana . . . ozna~avaju koje je
po redu neko bi}e ili predmet na koji se odnosi broj i zovu se redni brojevi.
Brojevi: dvoje, troje, ~etvoro, desetoro . . . su zbirni brojevi i wima se
ozna~ava ta~an broj bi}a razli~itog roda.
Zbirni brojevi upotrebqeni u obliku mnoìne odre|uju po broj i zbir
predmeta koji zna~e neku celinu. (na pr. troja kola, petora vrata . . .)

dva u~enika dve devoj~ice dvoje u~enika

26
BROJEVI
OSNOVNI (PROSTI REDNI ZBIRNI
GLAVNI)
- [ta su brojevi?
- Kako se dele brojevi?
- Koji su osnovni brojevi?
- Koji su redni brojevi?
- Koji su zbirni brojevi?

- Pored rednih brojeva napisanih arapskom cifrom uvek se stavqa
ta~ka.
8. mart je praznik na{ih mama.
Doma}i zadatak:
Napi{i po dve re~enice u kojima }e biti upotrebqene sve tri vrste
brojeva.
Proveri svoje znawe
Upamti !
27
REÊNICA
Obnovi:
[ta je re~enica?
Koje re~enice nazivamo:
- obave{tajne,
- upitne,
- uzvi~ne?
Koje re~enice nazivamo potvrdne, a koje odri~ne?
Osnovni re~eni~ni ~lanovi
(Subjekat i predikat)
Ko? [ta radi? Ko? [ta radi?
Petao peva Milan pi{e

Re~ koja u re~enici kazuje ko vr{i radwu zove se subjekat.
Re~ koja e re~enici ozna~ava radwu koju vr{i subjekat zove se predikat.
Subjekat i predikat su osnovni re~eni~ni ~lanovi?
Subjekat lak{e odre|ujemo pitawem: Ko radi?, a predikat pitawem:
[ta subjekat radi?
Re~enice koje su sastavqene samo od subjekta i predikta jesu proste
re~enice.
Upamti
!
28
Koji su osnivni re~eni~ni ~lanovi?
[ta kazuje subjekat? Pomo}u koga pitawa lak{e odre|ujemo subjekat?
[ta kazuje predikat? Kako se lak{e pronalazi predikat u re~enici?
Proveri svoja znawa
Prona|i subjekat i predikat u re~enicama ove pesme:
LIPA
Oko jedne lipe u na{oj ulici
oduvek se
vijaju ma~ke,
tr~karaju devoj~ice,
igraju rata de~aci,
odmaraju starci,
nedeqne utakmice prepri~avaju
obi~ni mu{karci,
o kola~ima ~avrqaju mame.
Rada OBRANOVI]
Primeni svoja znawa
29
U slede}im re~enicama izostavqen je subjekat. Dopi{i ga olovkom
GNEZDO
Mala _______________ je sela pored prozora. _______________ je ~e{qala
svoju kosu. Kraj prozora je doletela ______________.
_____________________ i{~upa jedno vlakno i dade ga ptici.
_____________________ uze vlakno u kqun i ugradi ga u svom gnezdu.
_____________________ je bila vrlo zadovoqna. Zadovoqna i sre}na bila
je i _______________.
G. UGOLINI
U slede}em tekstu nadostaju predikti. Prepi{i tekst ali upi{i i
predikat.
JESEN
Jesewa ki{a _________________ skoro svakog dana. Sve ~e{}e ___________
hladan vetar. Li{}e _____________ na vla`nu zemqu.
Mnoge ptice ve} _____________________ u tople krajeve.
Seqaci ______________ drva za zimu. Qudi ________________ toplija
odela.
Uskoro _________________ i prvi sneg.
30
PISAWA ODRI^NE RE^CE NE
Da li zna{ kako se pi{e odri~na re~ca NE uz glagole, imenice i prideve?
E. ovako:
Re~ca NE pi{e se odvojeno od
glagola. Dakle: NE ZNAM,
NE MOGU, NE SMEM ...
Izuzetka u kojima se re~ca NE
pi{e spojeno sa glagolima ima
samo ~etiri:
NE]U, NISAM, NEMOJ, NEMAM
Uz imenice i pridevi re~ca NE
se pi{e uvek spojeno.
Dakle. NEPRAVDA,
NEZNAWE, NEISTINA ...
Profesor
U svesci za doma}e zada~e prepi{i pravilno slede}e re~i:
ne poznat, neide, nemogu, ne prijateq, neznam, ne zgoda, ne mam, ne
razumem, neu~im.
Zadatak
31
tmina
mrak
igra
ples
vre}a
xak
srxba
bes
{ija
vrat
narav
}ud
~as
sat
{a{lav
lud
brdo
breg
ku}a
dom
barjak
steg
truntav
trom
blesak
sjaj
konac
kraj
REÎ KOJE IMAJU ISTO ILI SLI^NO ZNAÊWE
BAJAGI NE[TO DRUGO
Nije tmina, nego mrak,
nije igra, nego ples,
nije vre}a, nego xak,
nije srxba, nego bes.
Nije {ija, nego vrat,
nije narav, nego }ud,
nije ~as, nego sat,
nije {a{av, nego lud.
Nije brdo, nego breg,
nije ku}a, nego dom,
nije barjak, nego steg,
nije truntav, nego trom.
Nije blesak, nego sjaj,
al je konac, ali kraj.
Mile STANKOVI]
Po ~emu se razlikuju re~i koje su podvu~ene u pesmi?
32
Re~i: tmina - mrak, igra - ples, vre}a - xak, srxba - bes, {ija - vrat itd.
su razli~itog oblika ali imaju isto ili sli~no zna~ewe.
Prona|i re~i koje }e imati isto ili sli~no zna~ewe na ove re~i:
avion _____________
kasap _____________
lekar _____________
hladan _____________
brz _____________
razgovarati _____________
lepotica _____________
svr{etak _____________
tuga _____________
isto _____________
Primeni svoja znawa
33
REÎ KOJE IMAJU SUPROTNO ZNAÊWE
VIDI, SVI]E
Vidi, svi}e, re~e petao i kukuriknu.
Vidi, svi}e, re~e sova i zevnu.
Vidi, svi}e, re~e mlekaxija i po|e na posao.
Vidi, svi}e, re~e no}ni ~uvar i vrati se ku}i s posla.
Vidi, svi}e, re~e sijalica i ugasi se.
Vidi, svi}e, re~e prozor i otvori se.
Vidi, svi}e, re~e mesec i po~e da bledi.
Vidi, svi}e, re~e senka i po~e da tamni.
Vlada STOJIQKOVI]
34
Re~enica Vidi, svi}e koju izgovara sova je u suprotnosti s re~enicom
Vidi, svi}e koju izgovara petao jer petao tu re~enicu izgovara u jutarwim
~asovima, a re~enicu koja izgovara sova odnosi se na ve~erwe doba.
Re~: vrati se ima suprotno zna~ewe na re~ po|i.
Re~enica Vidi, svi}e koju izgovara sijalica je u suprotnosti s re~enicom
Vidi, svi}e koju izgovara prozor jer ozna~ava po~etak ne~ega, a druga kraj
ne~ega.
Kakve suprotnosti otkriva{ u posledwe dve re~enice ove pesme?

Poveì re~i koje imaju suprotno zna~ewe
veselo napoqe
radost lak
ne}e ènsko
unutra ispred
iza ho}e
visoko malo
mu{ko tuga
teàk tu`no
Primeni svoja znawa
35
PRENO[EWE DELA REÎ IZ JEDNOG REDA
U NOVI RED
IGRA

Vidoe PODGOREC
U pismenom izraàvawu ~esto se de{ava da na kraju reda ne moèmo da
napi{emo celu re~. Vi{e re~i teksta Igra po~iwu u prvom, a zavr{avaju u
drugom redu, tj. jedan deo re~i pi{e se na kraju zapo~etog reda, a drugi deo re~i
prenosi se u novi red. Rastavni znak (-) pi{e se samo iza prvoga dela re~i.
Ujutru, kad je do{lo
na re~nu obalu, dete je
opet na{lo rastu-
reni svoj dvorac od
peska.
Ko je dolazio na ovo
skriveno mesto da se
me{a u moje igre?
Mo`da me neko sle-
di kri{om i sve~e-
ri, kad stada napu{taju
ispa{u, kad se prozori
nagutaju mra-
ka i selo potone u san,
dolazi ovde i rastura
moj dvorac . . .
Preko dana ja ga
gradim, a preko no}u
dolazi ne-
ko i ru{i ga. U ùtom
pesku dete je opet po~elo
da gradi svoj dvorac
detiwstva.
36
Evo te re~i: rastu - sle sve~e napu{ mra
reni di ri taju ka i
ne -
ko
- - - -
Pri preno{ewu re~i od zapo~etog u novi red moramo po{tovati slede}a
pravila:
- Od jednog u drugi red nikad se ne prenose re~i koje imaju samo po jedan
slog.
Primer: dub, sin, prst, slon, breg, most itd.
- U novi red ne prenosi se jedan glas re~i nezavisno od toga dali je taj
glas samoglasnik ili suglasnik.
Nepravilno Pravilno
radi - o ra - dio
misa - o mi - sao
Sloboda - n Slobo - dan; Slo - bodan
- Ako se u sredini re~i na|u dva suglasnika jedan do drugog, naj~e{}e se
rastavqaju pri podeli re~i radi preno{ewa jedan wen deo u novi red.
Primer: raz - mi{qati, sas - tav - qene, sen - ka, bas - na, pis - mo,
biq - ka itd.
Za{to pri pisawu neke re~i jedan deo prenosimo iz jednog
reda u novi red?
Pokaì kako moè{ da prenese{ jedan deo re~i iz po~etog reda u novi
red slede}e re~i:
leptir, {kola, u~iteqica, predavawe, razred, razgovor, nezadovoqan,
ùt, duga, gavran, kraq, glas, planina i trbuh.
Proveri svoja znawa
Primeni svoja znawa
37
!
PRAVILNO PISAWE SUGLASNIKA - J -
Uporedi!
Izgovor i pisawe suglasnika j - u:
Srpkom jeziku Makedonskom jeziku
jesen, jezero, jelen esen, ezero, elen,
jedan, Jelena eden, Elena
moje, tvoje, moji moe, tvoe, moi
majica, {ije, pije maica, {ie, pie
Do kakvog zakqu~ka dolazi{ na osnovu ovih primera, u vezi sa izgovorom
i pisawem suglasnika - j u srpskom i makedonskom jeziku?
Svoju tvrdwu potkrepi sa jo{ nekoliko primera.
U srpskom jeziku suglasnik - j se ne pi{e i ne izgovara izme}u samogla-
snika i i o: u~ionica, stadion, violina, radio, radionica itd.
Ve`ba
Ispravi gre{ke u slede}im re~ima:
dvoica stadijon policia
avijon petnajeset istoria
kai{ edinajeset fijoka
tvoi pijon esen
Upamti
38
NAVODNICI
Znak navodnici ( ) upotrebqavaju se za izdvajawe odre|enih vlastitih
imena:
a) Naslovi kwiga: Pirej (roman - Petre - M. Andreevski), Prosti mi
kanarinke (pripovetke za decu - Vidoe Podgorec), Ko{tana (drama - Borisav
Stankovi})
b) Naslovi ~asopisa: Razvigor, Na{ svet
v) Naslovi novina: Dnevnik, Nova Makedonija, Ve~er
g) Naslovi filmova: Granica, Pra{ina, Frosina
d) Naslovi firme, ustanive, preduze}a, {kole i dr.: Osnovna {kola
Ko~o Racin, Kontinental (hotel), Marko Cepenkov (Narodna biblioteka)
itd.
Me|u navodnicama se stavqaju:
- Re~i koje se navode onako kako su izgovorene ili napisane:
Eto kaèm ti ja - zakuka Miloje - udari}e takve bujice i popla-
ve, koje }e uni{titi sve {to se nalazi u poqu.
- Re~i, izrazi ili re~enice kojima se u podsmehu èli dati suprotan ili
druk~iji smisao od onog koji ima.
Previ{e si ti dobar Blagoje.
Zec je vrlo hrabar.
Danas su ti ruke veoma ~iste, sine.
U kojim se slu~ajevima pi{e znak navodnici?
Pro{iri svoja znawa
Proveri svoja znawa
39
Stavi, navodnikei u slede}im re~enicama:
U posledwa dva meseca pro~itao sam roman. I zvezde padaju same Simona
Drakula kao i wegovu zbirku pripovedaka Planine i dale~ine.
Simon Drakul je bio urednik u izdava~koj ku}i Ko~o Racin a pre toga
radio je u novinama Mlad borec i Nova Makedonija.
Kad sam bio u Skopqu, preno}io sam u hoelu Palas.
Ja sam u~enik ~etvrtog razreda u Osnovnoj {koli Vuk Karaxi}.
Zaista, za{to nisi napisao doma}i zadatak? - upitao je Ivan Milana.
Ama si ti vredan u uredan |ak, - re~e mu Ivan.
Primeni svoja znawa
* * *
40
UPOTREBA VELIKOG SLOVA
- Veliko po~etno slovo upotrebqava se u pisawu sloènih geografskih
naziva, to jest geografskih imena od dve ili vi{e re~i: Makedonska Kamenica,
Sveti Nikole, Kriva Palanka, Novi Sad, Novo Selo, Malo Kowari i dr.
Kod sloènih geografskih imena koja ozna~avaju imena planine, reke,
jezera ili mora velikim po~etnim slovom pi{e se samo prva re~: [ar planina,
Ohridsko jezero, Crna reka, Jadransko more i sl.
- Velikim po~etnim slovom pi{u se re~i kojima se imenuju:
a) Institucije : Ministastvo za ekologiju, Pretsednik Republike
Makedonije, De~ja biblioteka Drugar~e.
b) Adrese: Moj drug ìvi u Ulici Bigla, Ulica Ivo Lola Ribar
prolazi kroz centar grada.
U centru grada nalazi Trg Sloboda.
v) âsopisi: Na stranama de~jih ~asopisa: Razvigor, Drugar~e i
Na{ svet nalazim rubrike koje donose vrlo interesantne priloge.
g) Praznici: Nova godina, Osmi mart, Boì}, Osmi septembar, Sveti
Sava i dr.
Nabroj gde se upotrebqava veliko slovo.
Svoje tvrdwe potkrepi primerima.
Proveri svoja znawa
41
na vrh mi je jezika:
ne mogu da se setim
(ali znam dobro)
nije me p~ela
za jezik ujela:
ne moram }utati
jezik mu se zaleteo:
kazao je ne{to {to nije trebalo
uzimati koga na jezik:
ogovarati koga
omaklo mu se s jezika: skratiti kome jezik:
nehotice je rekao ne{to {to nije mislio u~initi da neko mawe
da kaè pri~a
ujesti se za jezik:
za}uti (da se ne bi reklo ne{to nezgodno)
Z A N I M Q I V O S T I
42
JEZIK: potkrepliv, pqosnat
mi{i} u usnoj {upwini ~oveka i
vi{ih ìvoti-wa koji sluè kao
organ ukusa, za `vakawe i gutawe
hrane, a kod ~oveka pomaè pri
stvarawu i izvo|ewu glasova i
govora.
O J E Z I K U
[ta kaè Re~nik srpskog kwièvnog jezika
JEZIK: sistem izraàvawa
misli koji ima odre|ena
glasovna i gramati~ka
pravila i sluì ka sredstvo
za sporazumevawe me|u
qudima.
Ono {to je svojim oblikom ili upotrebom
sli~no jeziku:
- plamen koji naglo sukne,
- kazaqka, igla na vagi koja poka-
zuje koja strana preteè,
- klatno u zvonu,
- komadi} koè na cipeli preko
koga se obu}a vezama steè,
- pomi~ni deo brave koji isko~i i
~ini da su vrata zatvorena,
- uska traka ~ega
Moè biti
kwièvni i narodni, nemu{ti,
govorni, materwi, strani, maka-
ronski, ìvi, mrtvi, pesni~ki,
diplomatski, jezik brojki,
simbola, ma{inski . . .
imati duga~ak
jezik:
biti brbqiv,
dràti jezik za mnogo i bezo-
zubima: brazno pri~ati
paziti na svoje
re~I
imati s kim zajedni~ki
jezik:
isplaziti jezik: uzajmno se razumevati
jako se umoriti od dugog hodawa
ili tr~awa
jezik mu se zavezao:
ne moè da govori (od
uzbu|ewa, straha)
43
STASAJ BR@E, DETE!
1. [kola zove - Mira Aleksovi}
2. Septembar - Du{an Kosti}
3. Pismo ([kola) - proza - Edmondo de Ami~is
4. Razgovor sa pobednokom smrti - Branko ]opi}
5. Ko ne radi taj ne jede - Narodna pripovetka
6. Jesewa slika - Ranko Simovi}
7. Igra pod brezom - Vuk Cerovi}
8. U poznu jesen - Vojislav Ili}
9. Pozno jesewe jutro - proza - Isidora Sekuli}
10. Po{ta Balon - proza - Lojze Kova~i~
11. Princeza breza - pesma - Vidoe Podgorec
12. Dedal i Ikar - proza - Gustav [vab
13. Rastuèni mesec - proza - Danko Novak
14. [ta vredi - pesma - Ismet Bekri}
15. Cvet i zlato - pesma - Stojan Tarapuza
16. De~akova pesma - Vehbi Kikaj
17. [kola - Dragan Luki}
[KOLA ZOVE
[kola zove, {kola zove,
Hajde, deco, sa svih strana!
I u {kolu ùre, jure
hiqadama mali{ana. . .
[kola zove, {kola zove,
septembar se mesec smeje,
decu redom prebrojava
i za svakog pita gde je,
i u Skopqu kraj Vardara,
Ohridu gde biser raste,
svud se {kola sad otvara
lete deca kao laste,
jure, ùre svi u {kolu,
jedni pe{ke
drugi hode
i na jugu kraj ezera
[ar - planine,
Pelistera,
nose torbe tkane, nove,
{kola zove!
Mira ALE^KOVI]
47
Letni raspust je pro{ao. Po~etak je {kolske godine.
Izvr{ene su sve pripreme za sam po~etak: kupqeni su uxbenici i
ostali {kolski pribor. A onda neko zove. Ko to zove?
- Kako si shvatio po~etak pesme?
- Kako se deca odazivaju pozivu?
- Kako septembar prebrojava decu?
- Gde se sve otvaraju {kolska vrata?
- Protuma~i stih: Ohridu gde biser raste.
- Za{to deca lete kao laste?
- Kako izgleda tvoja {kola prvih dana?
Usvoj novu re~:
biser - okrugla skupocena zrnca koja se stvaraju u nekom
{kolkama i sluè kao ukras.
Poznati su Ohridski biseri.
RAZGOVARAMO O PESMI
48
SEPTEMBAR
U ùtom autu do|e
jesen, donese gro`|e,
I li{}e mog jablana
pozlati jesen rana.
Pro|o{e dani vreli,
miri{u plodovi zreli.
Jesen je, jesen rana
od bakra sva istkana.
Sa grane lasta veli:
Skoru }u da se selim.
U klupi |a~e pi{e:
Brzo }e magla, ki{e.
Pozna me jesen quti -
veli septembar ùti!
Jesen se, jesen rana
prostrla preko grana.
U ùtom autu stiè
I ùto li{}e niè. . .
Du{an KOSTI]
49
- Koje je godi{we doba naslikano u ovoj pesmi? Kako je pesnik
naslikao jesen?
- Kako to da jesen dolazi u ùtom autu?
- Prona|i stihove u koji ma se govori o bojama jeseni.
- Navedi neka svoja zapaàwa o jeseni!

Ve} si nau~io (nau~ila) da se svaka pesma sastoji od stihova
i da je strofa skup stihova. Koliko stihova ima u ovoj pesmi?
Koliko stihova ima u svakoj strofi?
Pisac je ~ovek koji pi{e pesme i proze.
Pisac koji pi{e pesme zove se pesnik.
Pripoveda~ je ~ovek koji pi{e proze.
ôvek koji ~ita ono {to pisac pi{e je ~italac.
Napi{i sastav o jeseni. Odaberi jednu od ovih tema:
Jesen u mom gradu ili
Jesen na selu.
RAZGOVARAMO O PESMI
PRO[IRI SVOJA ZNAWA
Upamti
Za damo}i zadatak:
!
50
PISMO
28. Oktobar 1881.
Torino
Dragi Enriko,
Da, dragi enriko, kao {to kaè tvoja majka, u}enje ti te{ko pada. Jo{ ne vidim da ide{ u
{kolu nasmejana lica, kao {to bih èleo. Jo{ uvek ne voli{ da u~i{. Ali slu{aj: razmisli malo kako
bi bio bedan i dostojan prezira tvoj dan kad ne bi i{ao u {kolu! Ni nedelja dana ne bi pro{la, a ti
bi ve}, sklopjenih ruku molio da se vrati{ u {kolu!; dosada i stid ne bi dali mira, postale bi ti
odvratne tvoje igra~ke I takav na~in ìvota.
Svi danas u~e, moj Enriko, svi. Pomisli na radnike koji idu uve~e u {kolu po{to su celog
dana radili; na ène i devojke koje idu u {kolu nedeljom, po{to su cele sedmice radile; na
vojnike koji se prihvataju knjiga i svezaka kad se umorni vrate sa ve`be; pomisli na mene i slepe
de~ake koji ipak u~e da ~itaju i pi{u. Pomisli ujutru, da tog istog ~asa, u tom istom gradu,
trideset hiljada de~aka odlaze kao i ti da se tri ~asa zatvore u jednu sobu da u~e. Pomisli na
bezbroj de~aka svih zemalja koji otprilike u isto vreme idu u {kolu; zamisli ih kako idu: mirnim
seoskim putevima, ulicama bu~nih gradova, du` obala mora i jezera, negde po vrelom suncu,
negde po magli, u ~amcima gde je zemlja ispresecana kanalima, kako ja{u preko prostranih
ravnica, kako se voze saonicama po snegu, kako idu preko brda i dolina, kroz {ume i preko
potoka, usamljenim planinskim stazama sami, po dvoje, u grupama, u dugim redovima, svi s
knjigama pod pazuhom, odeveni na hiljade na~ina, kako govore na hiljadu jezika, od
najudaljenijih {kola u Rusiji, zaba~enih u ledu, do najudaljenijih {kola u Arabiji, pod senkama
palmi; milioni i milioni, svi idu da bi na stotinu taznih na~ina nau~ili iste stvari; zamisli taj
51
ogroman de~ji mravinjak stotinu naroda, to ogromno kretanje u kome i ti u~estvuje{, i pomisli:
ako bi prestalo to kretanje, ~ove~anstvo bi ponovo palo u varvarstvo; to kretanje je napredak,
nada i slava sveta.
Dakle, hrabro, mali vojni~e ogromne vojske! Tvoje knjige su tvoje oru`je, tvoj razred je
tvoj odred, ~itava zemlja je bojno polje, a pobeda je prosve}enost ~ove~anstva. Ne budi
kukavica, moj Enriko!
Tvoj otac Alberto
(Preveo s italijanskog Matija Radi~ivi})
Ljudi se me|usebno sporazumevaju i pomo}u pisama {alju}i ih jednom drugima.
Pisma nalazimo u knjièvnim delama. Ovaj tekst je deo jednog takvog pisma.
- Ko je napisao ovo pismo i kome ga {alje?
- Na ~emu zamera otac sinu i {ta mu savetuje?
- Kako razume{ ovu poruku: Svi danas u~e, moj Enriko, svi!
- Za{to deca i odrasli odlaze u {kole?
- Kako otac bodri svog sina i koje je to bojno polje na kome se vodi bitka za napredak
~ove~anstva?
Pismo je - privatno islu`beno - ~est oblik me|usobnog sporazumevanja izme|u ljudi.
Pismo mora da sadrì: kome se pi{e, datum kada se {alje i ko ga {alje.
Napi{i pismo nepoznatom drugu.
RAZGOVARAMO O TEKSTU
Razmisli i odgovori:
Usvoj
Doma}i zadatak
52
RAZGOVOR SA POBEDNOKOM SMRTI
Prijatno je kad zimi sedi{ pored tople pe}i i moè{ da razgovara{ s kom
ho}e{ na svijetu. Ima jedno sredstvo pomo}u koga moè{ da razgovara{ i sa
onim qudima koji su umrli prije dvije ili tri hiqade godina.
Pa koje je onda to sredstvo? Ko je taj koji je pobedio i samu smrt?
Evo, ja sam ovih dana razgovarao sa starim basnopiscem Ezopom. Pri~ao mi
je jednu zanimqivu basnu o lukavoj lisici.
Ezop je umro ve} prije dvije hiqada godina, ali to meni nimalo nije
smetalo da se sa wim vrlo ugodno porazgovaram i da od wega mnogo nau~im.
Ju~e, opet, dok je napoqu sipao snijeg, ameri~ki pisac Mark Tven pri~ao mi
je o doìvqajima wegovog glavnog junaka Toma Sojera. Zaista, vrlo zanimqiva
istorija.
Mo`da mi neko od vas ne}e verovati. Misli}e da se ja samo {alim.
Dobro, evo da vam objasnim kako to radim.
Sa svima wima ja razgovaram vrlo jednostavno - preko kwiga.
Svi ti veliki pisci danas su moji gosti i sjede kod mene - u biblioteci.
Kad ho}u sa nekom od wih da razgovaram, ja samo uzmem wegovu kwigu i -
otpo~nem razgovor.
Eto, vidite, kwiga je to ~arobno sredstvo koje je ja~e i od same smrti.
Kwiga pobe|uje prostor. Ona nas dovodi u vezu s piscima koji ìve i rade
53
na hiqadama kilometara daleko od nas. Zato mi danas, sjede}i u svojoj sobi,
moèmo da razgovaramo s piscima iz svih krajeva svijeta i da doznamo kako se
ìvi i {ta se radi kod wih.
Eto, kad malo razmislimo o kwizi, tek onda vidimo koliko je ona mo}na i
korisna. Ona nas upoznaje i veè sa svim zemqama i narodima.
Zaista. sre}an je onaj ko zna da ~ita. Pred wim je otvoren ~itav svijet.
Branko ]OPI]
Obja{wewa: zanimqiva interesantna; lukava hitra.
ôvekova te`wa je oduvek bila da pobedi bolest i samu smrt.
- Kako je i na koji na~in uspevao u tome?
- Za{to su kwige pobedile vreme i prostor?
- Kako moèmo da razgovaramo sa piscima koji su ìveli
davno preko stotinu i vi{e godina?
- Ko je sre}an ~ovek?
Jesi li i na koji na~in razgovarao sa poznatim piscima? Nevedi jednog od
wih.
Kwiga je najboqi drug.
Napi{i sastav: Kwiga - ogledalo sveta.
- -
RAZGOVOR O TEKSTU
Razmisli
Poslovica
Zadatak
54
KO NE RADI, TAJ NE JEDE
Bila u kraqa Matije veoma lepa k}i, ali tako lewa da celog svog veka
nikad nije radila, niti je umela {ta raditi, ve} je povazdan sedela pred
ogledalom. Kad do|e vreme da se uda, wen otac razglasi na sve strane da ho}e
svoju k}er da uda, alo ko je uzme, mora je za tri godine nau~iti svakom poslu.
Pro{lo je posle toga dosta vremena, a kraqevu k}er niko nije zaiskao. Onda
kraq posla svoje doglavnike na sve strane u svet da traè muà za wegovu k}er.
Ovi se razi|u kud koji, a jedni idu}i u putu vide nekog momka gde sam ore wivu na
osam volova. Oni mu tako jave da mora i}i s wima pred kraqa. Ovaj se upla{i,
ali {to }e kad mora. Kad do|e pred kraqa, kaè mu kraq sve po redu {to je i
kako je, a on obe}a da }e devojku za tri godine nau~iti raditi. Posle veseqa,
koje je trajalo ~itavu nedequ dana, uzme momak kraqevu k}er i do|e svojoj ku}i,
a kraq ga isprati daleko i na rastanku kaè mu da se ne}e videti tri godine.
Kad momak do|e svojoj ku}i, istr~a mati wegova pred wega i za~udi se
lepoj devojci. Sutradan uzme momak opet ralo i volove pa ode u poqe, a materi
rekne da ne goni devojku na posao. Kad uve~e do|e momak iz poqa, a mati iznese
jelo da ve~eraju; onda sin re~e materi: Majko, ko je danas radio? - Ja i ti -
odgovori mati . - E, ko je radio, taj vaqa i da jede - re~e momak. Kraqevoj
k}eri nije bilo po voqi, pa se rasrdi i ode da spava. Drugo ve~e opet tako
uradi{e.
Kad je bio tre}i dan, a devojka re~e svekrvi: Majko, daj mi da i ja {to
radim da ne sedim badava. Ova joj dade da cepa drva. Uve~e, kad sedne momak za
ve~eru, opet zapita mater: Majko, ko je danas radio? - Nas troje: ja i ti i
55
kraqeva k}i, odgovori mati. A momak: E, ko je radio, taj vaqa i da jede. Pa
sedo{e i svi troje ve~era{e.
Tako malo - pomalo nau~i se kraqeva k}i svakome poslu.
Kad joj posle tri godine do|e otac u goste pa, vidi kako mu k}i sa svekrvom
rame uz rame radi, milo mu be{e, pa re~e k}eri: Gle, pa zar i ti zna{ {to
raditi? - Znam bogme, re~e ona, jer kod nas je tako: ko ne radi, taj ne jede; nego
zna{ {ta, babo, ako misli{ ru~ati, a ti deder rascepi koje drvo.
Kraq donev{i mnoge darove i poklone, preda ih k}eri i zetu, pa ih onda
sve troje odvede sa sobom u svoj dvor.
Narodna pripovetka
Rad je jedna od osobina qudi koja se najvi{e ceni, po{tuje i nagra|uje.
- O kome se govori u ovoj pri~i?
- Kakva je bila kraqeva k}i?
- Za{to je kraq traìo zeta koji }e nau~iti wegovu k}er da radi?
- Pored toga {to je bio vredan, koju je jo{ osobinu imao kraqev zet?
Ispri~aj na koji na~in je nau~io svoju ènu da radi.
- Koja je poruka ove pri~e?
- [ta je tema?
Tema je predmet radwe o kome se govori u jednom delu. Uvek je vezana za
osnovnu poruku pisca.
Ko radi ne boji se gladi.
Ko radi - uradi.
Boqe je sitom u radu, nego gladnom u hladu
U sre}u se uzda lud, a pametan u svoj trud.
Najgori je umor od nerada.
Upamti
Narodne poslovice
!
56
JESEWA SLIKA
Jesen je kraj ku}e:
{u{ti, {lap}e, {apu}e.
Grane cvile, vlaè se.
@uto li{}e, slaè se.
Trepere od jeze
ne`ne vitke breze.
Vetar ih savija
ka zemqi sve vi{e
i wihovim vrhom
mokro li{}e bri{e.
Dim s visokih zgrada
uvis se ne diè,
ve} kao slap pada
sve sprat po sprat niè.
Ulicom od jutra rana
ni~u glave ki{obrana,
pa se ~ini da pe~urke
igraju se `murke.
Ranko SIMOVI]
- Koliko strfa ima u tekstu?
- Kako doìvqava{ pesmu?
- Koja su dva elementa prisutna?
- [ta to vidimo, a {ta ~ujemo?
- Otkrij sve slike u ovoj pesmi?
RAZGOVARAMO O PESMI
57
IGRA POD BREZOM
Dan je lijep. Djeca se igraju u hladu lisnate breze. Nata{a, Ivan, Vlado,
Sr|an, @eqko i Neca. Svi su |aci - Neca ide ~ak u peti razred.
Samo je Lela mala, jo{ nema pet godina. Zato kad se djeca skupe i sjednu na
klupu ispod breze, Lela obavezno sjeda do Nece. I samo u wu gleda dok Neca pri-
~a stra{ne i smije{ne zgode iz {kole. A niko ne zna tako lijepo pri~ati kao Neca.
- Ja sam jednom u~iteqici dala Markovu svesku umjesto moje i nije
primetila - hvali se @eqka.
- A ja sam jednom sreo vuka kod Staroga hrasta! Pravoga vuka, ~asna
rije~! - kaè Vlado, kao da je to bio najobi~niji susret na ulici.
Neca je jahala strikovog kowa, velikog. Sr|an je uhvatio ìvog mi{a,
Nata{a je umijesila pitu i svi su jeli . . .
- A ja jednom . . . - po~e Lejla da pri~a, da pokaè da je i ona imala
nekoh doìvqaja, ali je djeca prekinu{e:
- ]uti ti, Lelo, }uti. [ta ti zna{? Jo{ ni u {kolu nisi po{la! - veli
Vlado.
58
Djeca su ustala s klupe. Neca je iz xepa izvadila lasti{ da se igraju.
- Ja }u s Vladom i Ivanom! - kaè @eqka.
- A ja s Nata{om i Vecom! - veli Sr|an.
- A ja? A ja? - pita Lela.
- Ti si mala, jo{ ni u {kolu ne ide{! - kaè joj @eqka. Kada su po~e-
li da se igraju, Lela je zadivqeno gledala i poskakivala zajedno s igra~ima.
- Odmakni se, ne smetaj! - gurnula je Ivana.
Lela se odmakla i sjela na klupu pod brezom. Sunce je grijalo, a woj se
~inilo kao da pada mrak.
Djeca su se igrala i prestala. Odjurila su niz grad. Wihova graja dopira-
la je iz druge ulice.
Lela je uzela nakoliko drvaca i poredala ih na klupi:
- Ti si Nata{a, a ti Ivan, ovo je Vlado, a ti si Sr|an. . . A ovo malo je
Lela. Ona }e se igrati s nama, nije vi{e mala. Jo{ godinu pa }e u {kolu!
Vuk CEROVI]
- O kome se govori u tekstu?
- Ko se sve igra, kada i gde?
- O ~emu pri~aju i kakve su wihove pri~e?
- Kako su se pona{ali prema maloj Leli?
- Kako je Lela, posle wihovog odlaska, nastavila svoju igru?
Napi{i pri~u prema slede}em po~etku i daj joj pogodan naslov:
Sedeli smo u hladu ispod starog duda i pri~ali o uzbudqivim doìvqa-
jima. Evo, {ta sam ja ispri~ao (ispri~ala). . .
Razgovaramo o tekstu
Zadatak
59
U POZNU JESEN
ûj, kako jau~e vetar kroz puste poqane na{e,
I guste slojeve magle u vla`ni vaqa d . . .
Sa krikom uzle}e gavran i kryì nad mojom glavom,
Mutno je nebo svo.
Frk}e okis kowic i ùrno u selo grabi,
I ve} pred sobom vidim ubog i stari dom:
Na pragu starica stoji i mokru ìvinu vabi,
I s repom kosmatim svojim ogroman zeqov s wom -
A vetar sumorno zvi`di kroz crna i pusta poqa,
I guste slojeve magle u va`ni deo vaqa d . . .
Sa krikom uzle}e gavran i kruì nad mojom glavom,
Mutno je nebo svo.
Vojislav ILI]
60
d - dolina
ubog - siroma{an
kosmat - dlakav
zeqov - pas
vabi - mami
Jesen je ~est motiv opevan u pesmama.
- Koji deo jeseni slika pesnik?
- Kakvo ose}awe budi u tebi?
- Koliko pesni~kih slika ima u pesmi?
- Kako to da jau~e vetar?
- Kako pesnik po~iwe pesmu i kako je zavr{ava?
Motiv je najmawa tematska jedinica jednog dela.
Pesma u kojoj se opisuje priroda i ose}awa izazvana prirodom zove se
opisna pesma.
îtaj pesmu naglas, ali tako da ~irawem izrazi{ kako je doìvqava{.
Tako }e{ je nau~iti na pamet.
Mawe poznate re~i
RAZGOVARAMO O PESMI
Upamti
Zadatak
!
61
PO[TA BALON
Tja` je kupio veliki, naduvan, sasvim okrugao, crveni balon. Tri dana
igrao se wime od jutra do mraka, a preko no}i bi ga privezao. Posle tri dana
balon mu je dosadio i nije vi{e znao {ta }e s wim. Onda mu sinu u glavi nesta{na
misao. Napisao je na komadi}u hartije: Ovaj balon je Tjaèv! Ko ga na|e, taj je
budala!
Privezao je hartiju za kanap i pustio balon u vazduh.
Balon je leteo, leteo i plovio nad planinama, a za wim i gavran. Tamo je
bilo le~ili{te. Na terasi je ba{ sedela bleda bolesna Alenka, zavijena u
kockasti pokriva~. Devoj~ica ugleda crveni balon, koji je doplovio do visoke
smreke pored terase. Ona ga uhvati i pro~ita hartijicu. Zatim istrè list iz
svog dnevnika i napisa: Hvala. Tjaè! Ja sam bolesna Alenka. Tako bih volela da
ove godine idem u novu {kolu, koju su sagradili u na{em gradu, ali ne mogu, jer sam
bolesna. Svakom, ko na|e ovaj balon, èlim da bude zdrav kao riba i da u {koli
ima sve petice! Alenka.
Alenka je pustila balon u vazduh i gledala za wim. A kad je ve} bio visoko
na nebu, sa smreke, na kojoj je bio sakriven, uzleti i stari gavran, i muwevito
poleti zawim.
Ba{ toga dana u jednom dvori{tu u gradu sedeo je ~upavi de~ko, po imenu
Mirko. Za pojasom mu je bio srebrni kaubojski pi{toq, u rukama kopqe, a u {koli
V! KO GA N E A
@ \
J E
T ,

E
J

N
O
L
A
B

J
A
V
O
62
sve same jedinice. Ugledao je izdaleka crveni balon koji je doplovio do
dvori{ta.
- Hop! - re~e on. - Ako sko~i na krov barake, dohvati}u balon kopqem!
On sko~i na krov, dohvati kopqem balon i pro~ita Alenkinu poruku, koja je
visila na kanapu. Mirko je pocrveneo od stida. A onda brzo napisa na ~istoj
hartiji: Hvala, Alenka! U {koli nemam nijednu peticu, nego pet jedinica. Ve}
sutra }u poku{ati da popravim jednu jedinicu. Sad }u da pustim ovaj balon. Ko ga
na|e, èlim mu da ume ako dobro da igra fudbal i da se vere po krovovima kao
ja! Moja adresa: Mirko Harak, Kamen~kova 3.
I tako balon, u pratwi gavrana, otplovi ponovo nebom. Nosio je poruke,
pisma i pozive od deteta do deteta, iz zemqe u zemqu. Me|u pismim bilo je i
ovakvih:
Ko na|e ovaj balon, neka do|e kod mene na tre{we! Sowa iz Vipave.
Popravqam sve vrste drvenih igra~aka, svoje sam ve} sve popravio i sad
nemam nikakvog posla. Ko slu~ajno uhvati ovaj balon, neka sa svojim polomqenim
igra~kama do |e kod mene. Stanko Berdajs, Novi trg.
I tako daqe.
Deca se dopisuju, pose}uju se i tako postaju prijateqi. Neko od dece
napisao je ùtom bojom na balonu: Po{ta BALON. Balon sad plovi po ~itavoj
63
zemqi i prati ga stari gavran. Tako balon uvek na|e pravo mesto, pravu ulicu i
ku}u u kojoj stanuje onaj kome je pismo nameweno. Stoga bacite ponekad starom
gavranu neku koru ili par~e mesa.
Mo`da }e sutra Po{ta BALON biti kod vas.
Lojze KOVAÎ]
Ovo je pri~a o crvenom balonu kojim se igraju deca.
- Balon je poleteo sa nesta{nom porukom koja je do{la u ruke bolesne
devoj~ice.
- Kakvu je poruku pisala ona?
- Crveni balon je tako po~eo da spaja decu iz raznih krajeva koja su
postajala pravi prijateqi. Postao je Po{ta BALON
- Koju bi ti poruku poslao?
- Svojim re~imakaì poruku ove pripovetke.
- Koji su likovi u ovoj pripoveci?
- O kom liku ima najvi{e podataka?
Opi{i ga.
- O~ekuje{ li, mo`da, da balon do|e i do tebe?
- Kakva je to nesta{na misao?
- Kojim se sve re~ima ozna~ava kretawe balona?
- Kakvo treba da bude vreme da bi balon mogao spokojno da plovi i nebom?
- Kako to klizi vazduh?
Objasni
64
PRINCEZA BREZA
Rasla je breza kraj puta -
pla{liva, trepetna sama.
Bez tate i mame smrknuta,
tu`na za bra}om i sestrama.
Vetar je pla{io fijukom
i kobnim graktawem vrane.
Praznim okom, crnom rukom
strah je pretio s poqane.
April je doneo radost:
dve ptice, gnezdo i pesme.
Za{umi u brezi mladost
ko ìvot s hajdu~ke ~esme.
U tople ve~eri letwe
i ona s pticama leti.
I li{}e {iri i cvetne
livade bi da preleti.
Al eto, jesen je do{la.
Ptice reko{e: Zbogom!
S wima bi i breza po{la
ùtom, zla}anom nogom.
Zaplaka mala breza:
Koliko sam sama i pusta!
Hvata me ve~eras jeza
i magla, hladna, gusta!
65
Jesen joj tada uzvrati:
Brezice , za{to se jada{!
Tvoje se li{}e zlati
i ti si - Princeza mlada!
Princeza breza strese
li{}e, ko zlato, na put,
da vetar ga odnese
u grad po novi kaput.
(Prepev: M.Milo{evi}) Vidoe PODGOREC
- Drve}e je omiqena tema o kojoj pevaju pesnici. Pevaju oni o: jeli, boru,
hrastu, ruì, orahu, jabuci . . . . .
- Ova pesma je jedna od najlep{ih pesama o brezi. Za pesnika - ona je
princeza. Pesnik je ovde pravi slikar re~ima koji u svojoj du{i ose}a sve
wene radosne i tu`ne treptaje.
- Kako si doìveo ovu pesmu u celini?
- Koja ti se strofa posebno dopala?
- Pro~taj ponovo prvu strofu ove pesme i odredi broj stihova i broj
slogova u svakom stihu.
- Kakvi su slogovi po duìni trajawa?
- Ima li rime?
Ravnomerno smewivawe kratkih i dugih, nagla{enih i nenagla{ewih
slogova u stihu naziva se ritam.
Za{to je ova breza - princea?
RAZGOVARAMO O PESMI
Upamti
Objasni:
!
66
RASTU@ENI MESESC
Mesec je te ve~eri bio tuàn. Wegovo dobro oko, nadneto nad {umom,
klizilo je veoma sporo iznad sawive reke na kojoj su neumorno kloparale
vodenice i dozivali se zeleni àpci. I u ~itavoj {umi, od dalekih izvora
skrivenih u gusti{u, pa do seoskog puta kojim su preko dana i{la kola do grada,
nikoga nije bilo da ga razveseli.
- [ta je ve~eras Mesecu? - pitale su zabrinuto srne, hitaju}i ka
ivoru.
- Za{to je Mesec tako tuàn? - ponavqali su u horu zrikavci,
skriveni u busewu trave.
I svi su ùborili, svi su mrmorili, svi su i{li na prstima.
A samo je zeleni vetar, vetar razvigorac, vetar koji je svuda zavirivao i
prevrtao svaki listi}, znao {ta je Mesecu. Jer, vetar je uvek znao sve {to se
67
de{avalo u {umi preko dana. Znao je ~ak i ono {ta se de{avalo no}u, kada i
ze~evi i detli}i spavaju dubokim snom.
I vetar je pro{aptao zovi. Zova je rekla sawivoj sovi. A sova je kazala
meni - za{to je tuàn Mesec rumeni.
Evo {ta mi je ispri~ala sova dok je letela iznad krova:
- U gradu iza brega, iza mnogo krovova, iza mnogo prozora, iza mnogo
uglova, iza mnogo vrata, stanuje jedan de~ak: jedan kudravko, jedan ku{travko,
jedan pospanko. ûdo od deteta, kakvog nema ni u mojoj, ni u tvojoj ulici, ni na
kraju sveta!
I taj de~ak nije kao ostala deca koje se igraju lopte, voze se na biciklu i
trotinetu - on konstrui{e rakete! Stra{no dete!
To mi je pri~ala stara sova, dok je letela iznad krova.
I taj de~ak, koji ne li~i na drugu decu, rugao se Mesecu. I rekao mu da }e
jednog dana, kada kod ku}e ne bude bila mama, on poleteti! Da }e sko~iti. Da }e
posko~iti. I da }e od {ale Mesec presko~iti!
Kada je Mesec ovo ~uo, zabrinuo se.
- Kakav je to na~in da deca raketom lete preko Meseca! - poàlio se
on svom prijatequ vetru - razvigorcu.
Od tada Mesec, zabrinut, skita preko usnule {ume i vla`nog rita.
... Vetar je ovo do{apnuo zovi. Zova je rekla sawivoj sovi. A sova je kazala
meni - za{to je tuàn Mesec rumeni.
Danko NOVAK
ZAGONETKA
No}u {etam, êsto mewam
Svetlost lijem. Oblik lica.
Dawu spavam Imam krunu
Slatko snijem. od zvzdica.
[imo E[I]
68
Ovo je pri~a o Mesecu i de~aku.
- Kakv je bio taj de~ak? îme se bavio? [ta je on konstruisao?
- Za{to se de~ak rugao Mesecu?
- Koja je de~akovaèqa?
- Zna{ li ne{to o tome da se ~ovek spustio na Mesec?
- Kakav je ovaj tekst? Ima li sli~nosti sa pesmama?
- Moè li da se prepi{e u stihovima?
Evo ovako:
I vetar je pro{aputao zovi,
Zova je rekla sawivoj sovi,
a sova je rekla meni -
za{to je tuàn Mesec rumeni.
Pesma koja je napisana u prozi i sli~na je lirskim pesmama sa puno
ose}awa i bogata slikama naziva se pesma u prozi.
Poku{aj da pri~u sove rasporedi{ u stihove.
Upamti
Zadatak
!
69
CVET I ZLATO
Ko miluje taj cvet,
sav od zlata?
- Mama,
tata.
Kosa mu je - sjajna svila,
ruke su mu - ne`na krila,
kud ga vode,
kuda brode?
- Prema suncu {to se zlati,
da ga digne
I uhvati!
(Prevod: M. MILO[EVI]) Stojan TARAPUZA
- O ~emu peva pesnik?
- Koji je to cvet od zlata
koga miluju mama i tata?
- Kako opisuje wegovu kosu i ruke?
- Jesi li ti nekome cvet i zlato? Kome?
Nau~i pesmu napamet.
RAZGOVARAMO O PESMI
Zadatak
70
DEÂKOVA PESMA
De~a~e, za{to kroz {umu juri{?
Kakva to ~udna mami te sila?
Hvata{ li pticu ili leptira
prozra~nih krila?
[ta }e mi ptice, leptiri beli?
Za drugom tr~im stazom ~estara,
da ~ujem i da me razveseli
poj ~e{qugara.
Sme{i se lice prolaznika.
o~i mu rado{}u ispuwene
dok gleda stablo omorika
i jele ve~no zelene.
Idi, de~a~e, s radosnom pesmom
neka te ona kroz ìvot vodi ...
Sa drugovima prole}u pevaj,
lepoti i slobodi!
Vehbi KIKAJ
(sa albanskog preveo Dragutin MALOVI])
- Pesnik razgovara sa de~akom koji juri kroz {umu?
- Kakav odgovor dobija?
- U kojoj strofi je poruka pesme?
RAZGOVARAMO O PESMI
71
[KOLA
[kole su velike mirne ovce
koje oka~e veliko zvonce
pa zvone, zvone i decu gone
u ùte male avione.
[kole su velike i dobre mame,
stotinu dece neguju same,
napamet znaju svu svoju decu,
i bajke pri~aju o Mesecu.
[kole su veliki ~udni dvorci
koje osvoje hrabri osnovci
svakog septembra pu{~anom paqbom
i olovkama - duga~kom sabqom.
Svakog septembra
kad jesen stupi
po dva su borca
u {kolskoj klupi.
Dragan LUKI]
72
dvorac - lepa i bogata ku}a, palata, zamak ...
zamak - zidinama utvr|eni dvorac.
U pesmama pesnik slika prirodu, qude i predmete oko nas.
- Koliko razli~itih slika ima u ovoj pesmi? Koje se to slike?
- Za{to {kole li~e na velike i mirne ovce?
- Sa kim je pesnik uporedio {kole? [ta je zajedni~ko sa mamama?
- Za{to su {kole veliki ~udni dvorci?
- [ta je pesnik naslikao u ~etvrtoj strofi?
Budi ti pesnik pa ka` {ta sve moè da bude {kola. Kako je u u~ionici,
a kako je u {kolskom dvori{tu.
Nau~i pesmu napamet.
Nau~imo nove re~i:
RAZGOVARAMO O PESMI
Doma}i zadatak:
73
PRO[LOSTI U POHODE
1. Sveti Sava - (epska narodna pesma)
2. Sveti Sava (pesma) - Danilo S. Jovanovi}
3. Svati Sava i |avo - narodna pripovetka
4. Pepequga - narodna bajka
5. Pepequga (dramski tekst) - Aleksandra Popovi}
6. Najboqe zadu`bine - Vuk Karaxi}
7. Bra}a i sestrica - narodna pesma
8. Kratke narodne umotvorine -
9. Marko Kraqevi} i vila - epska narodna pesma
10. Jetrvica adamsko koleno - epska narodna pesma (balada)
11. Vuk (pesma) - Du{an Radovi}
12. ârdak ni na nebu ni na zemqi - narodna bajka
SVETI SAVA
Zbor zborila gospoda ri{}anska
kod bilele crkve Gra~anice:
Boè mili, ~uda velikoga!
Kud se |ede car - Nemawe blago,
sedam kula gro{a i dukata?
Tu se desi Nemawi}u Savo,
pa govori gospodi ri{}anskoj:
Oj boga vam, gospoda ri{}anska,
ne govorte o mom roditequ,
ne govortr, ne grije{te du{e!
Nije babo raskovao blago
na naxake ni na buzdovane,
ni na sabqe, ni na bojna kopqa,
ni dobrijem kowma na ratove;
ve} je babo potro{io blago
na tri slavna srpska manastira:
jednu babo sagradio crkvu:
bjel Vilandar nasred Gore Svete,
krasnu slavnu sebe zadu`binu,
vje~nu ku}u na onome svjetu,
da se wemu poje letur|ija
onog svjeta kao i ovoga;
drugu babo sagradio crkvu:
Sturdenicu na Vlahu Starome,
krasnu slavnu majci zadu`bivu,
svojoj majci carici Jeleni,
da s i wojzi poje letur|ija
onoga svjeta kao i ovoga;
tre}u babo sagradio crkvu:
Miqe{evku na Hercegovini,
Sveti Sava
(Freska u manastiru
Milo{eva)
77
krasnu slavnu Savi zadu`binu,
da s i na wemu poje letur|ija
onog svjeta kao i ovog.
Uglas viknu gospoda ri{}anska:
Prosto da si, Nemawi}u Savo!
Prosta du{a tvojih roditeqa!
Prosta du{a i ~estito tjelo!
[to nosili - svijetlo vam bilo!
[to rodili - sve vam sveto bilo!
I {to re~e gospoda ri{}anska
na sastanku kod bijele crkve,
{to god rekli, kod boga se steklo!
Narodna pesma
gro{ - novac najmawe vrednosti
dukat - naziv za zlatan novac; ènski nakit
buzdovan - starinsko oru`je
naxak - vrsta buzdovana
letur|ija (liturgija) - slu`ba u pravoslavnoj crkvi
Vilandar (Hilendar) - srpski manastir u Svetoj Gori u Gr~koj
|ede (dede) - izgubi, nestade
freska - slika izra|ena vodenim bojama na sveè malerisanom zidu
Poznato ti je ime Sveti Savva. Wegovo pravo ime je Rastko Wemani} i
najmala}i je sin Stevana Nemawe, osniva~ sredwevekovne srpske dràve.
Sveti Sava je osniva~ srpske crkve i prvi srpski pisac i prosvetiteq. Veoma je
omiqen u narodu. Uspomenu na wega narod ~uva u mnogim narodnim pesmama i
pri~ama.
Mawe poznate re~i i izrazi
RAZGOVARAMO O PESMI
78
- Kome je posve}ena pesma?
- Na po~etku pesme je postavqeno pitawe:
Kud se |ede car - Nemawe blago?
- Ko na to pitawe daje odgovor?
- Navedi najzna~ajnije crkve i manastire i ~ije su to zadu`bine.
- Gde se nalazi Hilandar?
SVETI SAVA
Gde god ima srpskih {kola
Praznik ovaj svud se slavi,
Pevaju se pesme mile
Na{em di~nom Svetom Savi.
Jer je, deco, Sveti Sava
Prosvetiteq srpski bio,
Radom svojim i ìvotom
On je slavu zasluìo.
Voleo je decu malu
Zidao im lepe {kole
Crkve i jo{ manastire,
Da se qudi Bogu mole.
Zato slo`no uskliknimo
Svetitequ na{em Savi
Da mu slava ve~na bude,
Da ga sre}na Srp~ad slavi.
Danilo S. JOVANOVI]
79
Mnogi na{i pisci , poznati i mawe poznati, pisali su o Svetom Savi.
Napisano je nekoliko stotina pesama.
Wemu je posve}en i jedan praznik, {kolska slava, koji se slavi 27 januara,
poznat kao Savindan. Savindan (Sveti Sava) je nacionalni praznik Srba
u Republici Makedoniji.
- O ~emu se govori u ovoj pesmi?
- Koje su wegove zasluge?
- Za{to se veli~a delo Svetoga Save?
- Zna{ li mo`da Himnu Svetom Savi?
- Kako po~iwe Himna?
Poku{aj da na|e{ i pro~ita{ jo{ neku pesmu ili prozu posve}enu Svetom
Savi. Ovu pesmu nau~i napamet.
Himna - sve~ana pesma; pesma u ~ast dràve koja se svira i peva u sve~a-
nim prilikama.
RAZGOVARAMO O PESMI
Zadatak
80
POZIVNICA
Primer 2
Pozivamo vas da prisustvujete sve~anoj Akademiji posve}enu Danu
Svetoga Save
Svetom Savi s qubavqu
27. januari 2010 Sali Centra za kulturu
u 19 ~asova Kumanovo
UPAMTI:
Pozivnica je vid pismenog istraìvawa koja se koristi pri
pozivawu za prisustvo nekoj sve~anosti: otavarawu izlo`be,
promocije kwige, sve~anoj akademiji, porodi~nom vesequ
(ro|endan, svadba, slava) itd.
Zadatak:
Napi{i pozivnicu drugu (drugarici) da prisustvuje proslavi tvog
re|endana.
81
NAJBOQE ZADU@BINE
Tako do|u jadanput dva bogata ~oveka k svetom Savi, pa mu kaù:
Sveti vladiko! Bogati smo i imamo svega dosta. Radili smo, pa nam je Bog dao.
Znamo, da }e i ovo na{e bogatstvo pro}i. Ne}e dugo trajati, kao i ostala {to
nisu bili dugog veka. Za vreme na{eg ìvota i bogatstva radi smo da u~inimo po
neku dobru zadu`binu, pa smo do{li k tebi, da nam ti kaè{, koje su to najboqe
zadu`bine. Ja vam ne}u sada to kazati, re~e bogata{ima sveti Sava No idete
po svetu i ~inite dobra dela. Posle tri godine da se vratite, pa }u vam ja tek
onda re}i: ili ste dobro ili zlo u~inili.
Bogata{i su polsu{ali svetog Savu. Uzeli su dosta novca i krenuli su na
put, da ~ine u svetu dobra dela. Da se ne bi gdegod u putu sreli, jedan od wih
krene pravo na istok, a drugi pravo na sever. tako su po svetu putovali i ~inili
narodu dobra dela. Posle tri godine se vrate svojim ku}ama.
Kad odu svetom Savi, da mu kaù {ta su uradili i gde su bili za tri
godine, sveti Sava kaè prvo starijem trgovcu : [ta si ti u~inio? Stariji mu
trgovac re~e: Sveti vladiko! Za ove tri godine putovao sam po svetu, pa sam za
svoj ro}eni novac podigao: tri velike crkve, tri {kole, tri izvora, tri
gostionice, tri mosta, tri la|e i tri bolnice. Svakoj crkvi kupio sam po tri
zvona, a svakoj {koli platio sam po tri u~iteqa; a svakoj bolnici po tri lekara.
Sveti Sava mu na to re~e: Lepe su tvoje zadu`bine: crkve trebaju, da se u
wima qudi Bogu mole; {kole trebaju, da se deca u~e svemu {to je dobro; izvori
trebaju; da se sa wim me{tani i putnici napiju lepe i ~iste vode; gostionice
trebaju, da se u wih sklone putnici i namernici; mostovi trebaju, da se qudi ne
dave po dubokim rekama; la|e trebaju, da prenose putnike preko velikih voda;
bolnice trebaju, da se u wima le~e bolesni; zvona trebaju da ogla{avaju slu`bu
Bo`ju i da pozivqu qude u crkvu; u~iteqi trebaju, da upu}uju decu na rad,
po{tewe i zvawe; lekari trebaju, da ~uvaju narodno zdravqe i narodni ìvot.
Za ovim se sveti Sava okrene mla|em trgovcu, pa ga upita: A {to si ti
uradio za ove tri godine? Mla|i trgovac mu re~e:Sveti vladiko! Evo da ti sve
po redu kaèm. Kad sam stigao u prvo selo, be{e zapao jedan putnik, s kolima i
volovima, u jedno veliko blato; ja mu pomogoh, te odatle izi|e. U drugom selu
be{e se zapalila ku}a, te da ja ne viknuh, ho}e{e izgoreti i on i ~eqad mu. U
82
tre}em selu uklonih malo dete s puta ispred kola, koja htedo{e da ga pregaze. U
~etvrtom selu ~uvao sam za sedam dana i sedam no}i sirotog bolesnika, koji ne
ima|e{e nikoga vi{e sem dva nejaka deteta, nude}i i dvore}i ga. U petom selu
izvadih iz bunara jedno dete, koje se htelo onoga ~asa utopiti. U {estom selu
rasterah razbojnike ispred ku}e jednog velikog bogata{a. U sedmom selu
nakalemih i pasadih pored puta tri velike i plemenite vo}ke. U osmom selu
odbranih slabijeh od ja~eg, koji ga ho}e{e ubiti. U devetom selu opravio sam
jedan napu{ten i zabataqen izvor pored jednog velikog druma. U desetom selu
nahranih jednog ubogog starca i pored toga dadoh mu guw i opanke. U jedanaestom
selu pokazah put za obli`wi grad nekim strancima. U dvanaestom selu na|oh i
dadoh punu kesu novaca ~oveku, koji je be{e izgubio, i to ba{ onome koji me
pro{le ve~eri ne primi na preno}i{te. Najzad, u jednom gradu podelih sirotiwi
sav novac koji sam bio sa sobom poneo, tako da sam bez pare do{ao ku}i.
Zaradovao se sveti Sava ovolikom dobrotom delima mla|eg trgovca, pa
ga zagrli, poqubi i re~e mu:@iv mi bio, sinko, i veliku sre}u imao! Zadu`bine
se mogu podizata i novcem i dobrim delima. No zadu`bine, koje se poduù
novcem mawe su od zadu`bine, koje se ~ine dobrim delima. Zadu`bina, koju neko
~ini sam sobom, svojim li~nim radom, li{avaju}i se i sam mu~e}i se, vi{e vredu
od zadu`bine koja se novcem podiè.
Tvoje su zadu`bine boqe od zadu`bine tvoga starijeg druga.
NARODNA PRIÂ
Crkva sveti ]or|e u Starom nagori~nu
- zadu`bina Kraqa Milutina
83
Zadu`bina. Naj ve}a j e
zadu`bina na~initi namastir (manastir)
ili crkvu kao {to su srpski carei i
kraqevi gradili; potom je zadu`bina
na}initi ~upriju (most) na kakvoj vodi ili
preko bare; kaldrmu po r|avu putu; vodu
dovesti i na~initi blizu puta ( i to se
kaè graditi i na~initi - sebi -
zadu`binu); usa-diti ili nakalemiti
vo}ku blizu puta; gladnog naraniti,
èdnog napojiti, golog o|esti (obu}i,
odenuti) (no ovo se kaè ~initi i u~initi
z a d u ` b i n u ) i t d . . .
(iz Srpskog rje~nika)
Vuk STEFANOVI] KARAXI]
zadu`bina - gra|evina ili crkva koju podiè neki vladar ili
bogati ~ovek u korist svim qudima. Na wima stoji natpis - ime onoga
koji je omogu}io da se agradi i kome je namewena. Zadu`binar ili
ktitor crkve je naslikan na zidu sa gra|evinom koju drì u rukama.
Legende su pri~e u kojima se govori o nekoj znamenitoj istorijskoj
li~nosti ili o postanku nekog mesta.
Upamti
!
84
- Kod koga su do{la dva bogata trgovca?
- [to su traìli od svetog Save?
- [ta im je rekao sveti Sava i kuda ih je uputio?
- Koliko je dobrih dela u~inio stariji trgovac?
- Nabroj dela koja je u~inio mla|i trgovac.
- Kako si shvatio poruku: Zadu`bine se mogu podozati i novcem i dobrim
delima.?
- Priseti se: Jesi li ti na~inio neko dobro delo?
Napi{i sastav na temu: Legenda koju sam ~uo.
Zadatak
85
Narodna pesma
SESTRE BEZ BRATA
Dvije seje brata ne imale,
pa ga viju od bijele svile,
od bijele i jo{ od crvene;
struk mu me}u drvo {im{irovo,
crne o~i dva draga kamena
obrvice - morske pijavice,
sitne zube - dva niza bisera;
zalaù ga medom i {e}erom;
To nam jedi, pa nam probjesedi!
Narodna pesma
drvo {im{irovo - zimzeleno ukrasno {ibqe
({im{ir)
zalaù - hrane
Bra}a i sestrica
Dva su brata uporedo rasla
I me| wima tankovrha jela.
Bori rasli gore u visinu,
zaklawali tankovitu jelu
od oluje i sjevera quta,
te joj grane uv jek se zelene.
To ne bila dva bora zelena,
ve} to biladva brata ro|ena,
a me| wima sestra jedinica.
Bra}a seku svoju zakriqali
kao bori tankovitu jelu
od oluje i sjevera quta.
Nau~imo nepoznate re~i
86
Pro~itao (la) si dve narodne lirske pesme. One pripadaju porodi~nim
pesmama. U wima se govori o odnosima me|u ~lanovima porodice.
U pesmi Dvije sestre brata ne imale opevana je velika qubav sestre
prema bratu. Sestre nemaju brata pa ga prave od raznih materijala.
- Od ~ega ga ovde prave?
- Za{to ba{ od najlep{ih materijala?
- îme ga hrane?
- Protuma~i posledwi stih ove pesme.
- S ~ime se upore|uje lepota o~iju, obrva i zuba?
U pesmi Bra}a i sestrica opevana je qubav bra}e prema sestri. Ta qubav
je tako|e puna topline i ne`nosti.
- Kako se bra}a odnose preme sestrici - jedinici?
- Od ~ega je {tite?
Lirske narodne pesme su kratke i wima se daju jaka ose}awa.
Raznovrsne su po tematici. Mnoge od wih imaju i svoju melodiju i mogu da se
pevaju.
Nau~i napamet jednu lirsku pesmu.
Razgovaramo o pesmama
Upamti
Zadatak
!
87
KRATKE NARODNE UMOTVORINE
- Zrno po zeno poga~a, kamen po kamen pala~a.
- Jezik kosti nema, a kosti lomi.
- Um caruje, snaga klade vaqa.
- Na mla|ima svet ostaje.
- [to moè{ danas, ne ostavqaj za sutra.
- Jedna glava, hiqadu jezika.
- Zagr~io se kao dve pare u kesi.
- Zalud mi je biser, kad mi grlo davi.
- Da nosa nema, pasao bi travu.
- Svaka mu rije~ batine vrijedi.
1. Pitali leti goru:
- Za{to pla~e{ kad si tako oki}ena?
- Zato {to znam da posle leta dolazi zima.
- Koji je junak najboqi na svetu?
- Onaj koji prezire smrt, a voli ìvot.
1. Ko putuje bez nogu? (voda)
2. [ta treba jednoj dobroj ~izmi? (druga ~izma)
1. Leì kuja ùta ukraj uta puta.
2. Na kantaru katran, kantar meri katran.
3. Mi{ uz pu{ku, mi{ niz pu{ku.
4. Crn jarac crnom trnu crn vrh grize,
ne grizi mi crni jar~e crn vrh.
Poslovice:
Izreke:
Pitalice:
2. Pitali Marka:
Zagonetke:
Brzalice:
88
kako sebe ima zadu`binu;
MARKO KRAQEVI] I VILA
a Marku je pesma omilila,
nasloni se sedlu na oblu~je;
Pojezdi{e do dva pobratima
Marko spava, Milo{ popijeva.
preko krasna Miro}a planine:
Za~ula ga vila Ravijojla,
ta jedno je Kraqevi}u Marko,
pa Milo{u po~e da otpeva;
a drgo je vojvoda Milo{u;
Milo{ peva, vila mu otpeva,
naporedo jezde dobre kowe,
lep{e grlo u Milo{a carsko
naporedo nose kopqa bojna,
jeste lep{e nego je u vile.
jedan drugom belo lice qubi,
Rasrdi se vila Ravijojla,
od milo{te do dva pobratima;
pak otsko~i u Miro~ planinu,
pake Marko na [arcu zadrema,
zape luka i dve bele strele:
pak besedi pobratimu svome:
jedna udri u grlo Milo{a,
A moj brate, vojvoda Milo{u,
drugo udri u srce juna~ko.
te{ko me je sanak obrvao,
Re~e Milo{: Jao moja majko!
pevaj, brate, te me razgovaraj!
Jao Marko, pobratime!
Al besedi vojvoda Milo{u:
Jao brate, vila me ustreli
A moj brate, Kraqevi}u Marko,
A nisam li tebe besedio
ja bi tebe, brate, popevao,
da ne pevam kroz Miro~ planinu?
al sam sino} mnogo pio vino
A Marko se trè iza sanka,
u planini s vilom Ravijojlom,
pa otsko~i s kowa {arenoga,
pak je mene zapretila vila,
dobro [arcu kolena poteè,
ako mene ~uje da popevam,
[arca kowa i grli i qubi:
o}e mene ona ustreliti
Jao [aro, moje desno krilo!
i u grlo i u srce ìvo.
Dostigni mi vilu Ravijojlu,
Al besedi Kraqvi}u Marko:
~istim }u te srebrom potkovati,
Pevaj, brate, ti se ne boj vile
~istim srebrom i èènim zlatom;
dok je mene Kraqevi}a Marka,
pokri}u te svilom do kolena,
i mojega vidovita [arca,
od kolena kite do kopita;
i mojega {estopera zlatna!
Grivu }u ti izme{ati zlatom,
Onda Milo{ po~e da popeva,
a potkitit sitnijem biserom.
a krasnu je pesmu zapo~eo
Ako li mi ne dostigne{ vile,
od svi na{i boqi i stariji,
oba }u ti oka izvaditi,
kako j koji drò kraqevinu
sve ~etri noge podlomiti,
po ~estitoj po Ma}edoniji,
89
jer se ne}e{ nanositi glave.
Sta ga vila bogom bratimiti:
Bogom brate, Kraqevi}u Marko,
vi{wim bogom i svetim Jovanom,
daj me pu{taj u planinu ìvu,
da naberem po Miro~u biqa,
da zagasim rane na junaku.
Al je Marko milostiv na boga,
a àlostiv na srcu juna~kom:
pusti vilu u planinu ìvu.
Biqe bere po Miro~u vila,
pa }u t ovde tako ostaviti,
biqe bere, ~esto se odziva:
te se tuci od jele do jele,
Sad }u do}i, bogom pobratime!
ko je Marko, bez mog pobratima.
Nabra vila po Miro~u biqa
Dovati se [arcu na ramena,
I zagasi rane na junaku:
pak potr~a kroz Miro~ planinu,
lep{e grlo u Milo{a carsko,
Vola leti po vru planine,
jeste lep{e nego {to je bilo,
[arac jezdi po sred planine:
a zdravije srce u junaku,
nigde vile ~uti ni videti.
ba{ zdravije nego {to je bilo.
Kad je [arac sagledao vilu
Ode vila u Miro~ planinu,
po tri kopqa u visinu ska~e,
ode Marko s pobratimom svojim,
po ~etiri dobre unapredak
otido{e pore~koj krajini,
brzo [arac dostignuo vilu.
i Timok su vodu prebrodili
Kad se vila vide na nevoqi,
na Bregovu, selu velikome,
prnu jadna nebu pod oblake;
pa odo{e krajini Vidinskoj;
poteè se buzdovanom Marko
ali vila me| vilama kaè:
pustimice, dobro, ne{tedice,
O, ~ujte, vile drugarice!
belu vilu me| ple}i udari,
Ne strqajte po gori junaka
obori je na zemqicu ~arnu,
dok je glasa Kraqevi}a Marka,
pak je stade biti buzdovanu:
i wegova vodovita [arca,
prevr}i je desne na lijevu,
i wegova {estopera zlatna!
pak je bije {estoperom zlatnim:
[to sam, jadna od wega pretrpila,
Za{to, vilo, da te bog ubije!
I jedva sam i ìva ostala!
Za{t ustreli pobratima moga?
Epska narodna pesma
Daj ti biqa onome junaku,
90
Vila (bela vila, vila Ravijojla) - ~esto se pomiwe u narodnim pesmama.
Ina~e je ènsko bi}e natrirodne mo}i. Vuk Karaxi} je zapisao: Po narodnom
verovawu vile ìve po velikim planinama i po kamewacima oko voda. Vila je
svaka mlada, lijepa, u bijelu tanku haqinu obu~ena, i duga~ke, niz le|a i prsa
raspu{tene kose. Vile ne}e nikom zla u~initi dokle ih ko ne uvrijedi, a kad ih
uvrijedi onda ga razli~no nakaze ....
jezditi - jahati
Miro~ - planina u Srbiji
kopqe - starinsko oru`je, a danas sportski rekvizit
besedi - govori
oblu~je - predwi, vi{i deo sedla
rasrdi - razquti
kolan - pojas kojim se sedlo utvr}uje za kowa
èèno zlato - topqeno zlato
~arna - crna
{estoper - buzdovan od {est pera
luk i strela - starinsko oru`je
Marko Kraqevi} je poznati junak iz narodnih pesama. Bio je sin kraqa
Vuka{ina i ìveo je u Prilepu. O wemu pevaju svi narodi na Balkanu. ûven je po
svojoj hrabrosti i plemenitosti. omagao je siroma{ne i branio nemo}ne. Pored
Marka opevan je i wegov kow [arac i buzdovan.
Milo{ Obili} je tako|e poznati junak iz pesama o Boju na Kosovu.
- Ko je opevan u ovoj pesmi?
- Za{to Milo{ ne èli da peva?
- Protuma~i: Pevaj, brate, ti se ne boj vile.!
- Za{to vola zapiwe luk i strelu?
- Kako Marko uspeva da uhvati vilu?
- Na koji na~in vila oìvqava junaka?
- Koju poruku {aqe vila ostalim vilama?
Epske narodne pesme su duga~ke i pevaju o nekom doga|aju, ili nekoj
li~nosti. Zovu se i deseterke, jer je svaki stih u pesmi sastavqen od deset
slogova.
Prona|i i pro~itaj, bar jo{ jednu, pesmu o Marku Kraqevi}u.
Nau~imo nepoznate re~i
Razgovaramo o pesmi
Upamti
Zadatak
!
91
Hrani majka dva nejaka sina mome Mirku zakrpi traqicu -
u zle dane, u godine gladne, nek se znade da je sirotica,
kad je bila ponajskupqa hrana: da moj Mirko svoje majke nema.
oka bra{na trideset dinara. Oj, Koviqka, mila sestro moja,
kad nam sveta nedeqica do|e,
Hranila ih i od ranila ih
na preslici i desnici ruci. kad iza|e{ na sokak me| druge,
Kad su deca ènidbe dorasla, tvog Marinka na krilo posedi,
obadva je oènila majka, moga Mirka kod sebe na zemqu -
dovela im dve lepe devojke: nek se znade da je sirotica,
Vidu Vinku, Davidu Koviqku. da moj Mirko svoje majke nema.
Jetrvice malo ìvovale, Oj, Koviqka, mila sestro moja,
malo vreme tri godine dana: kad nam sveto Vaskrsewe do|e,
kad nastala godina ~etvrta, kad nam deci ruho pokrojite,
svaka rodi po jednoga sina, va{em krojte kako vama drago,
Vinka Mirka, Koviqka Marinka. mome krojte ~isto ruho crno -
nek se znade da je sirotica,
Al ne pro|e ni godina dana,
da moj Mirko svoje majke nema.
ni godina, nit}e polovina,
To izusti nevestica Vinka,
razbole se nevestica Vinka,
to izusti, pa du{icu pusti.
razbole se, ho}e umrijeti,
Hvaka bogu, hvala jedinome!
pa doziva svoju jetrvicu:
Koviqka je srca milostiva,
Oj, Koviqka, mila sestro moja,
ona znade {ta je sirotiwstvo
ja bolujem i ho}u umreti,
(od malo}e sirotica j bila):
amanet ti sirotice moja,
prije Mirku bela hlepca daje,
sirotice i moje i tvoje!
Pazi, seko, siroticu moju: prije Mirku neg svome Marinku;
kad Marinku bela hleba se~e{, prije Mirku skroji ko{uqicu,
podaj, seko, i mojemu Mirku,
prije Mirku neg svome Marinku.
wemu podaj od hleba korice -
Kadno sveta nedeqica do|e,
nek se znade da je sirotica,
kad izi|e na sokak me| druge,
da moj Mirko svoje majke nema.
wenog Mirka na krilo posadi,
Oj, Koviqka, mila sestro moja,
svog Marinka do sebe na zemqu:
kad Marinku spravi{ ko{uqicu,
nitko ne zna da je sirotica,
JETRVICA ADAMSKO KOLENO
92
a da Mirko svoje majke nema. Kad je bilo u boju prvome
Kadno sveto Vaskrsewe do|e, kad u vatru deca udarila,
kad na deci ruho pokroji{e, pu~e pu{ka iz te vatre prve,
kakvo Mirku, onako Marinku, pu~e prva te ubi Marinka.
svako misli i svako se divi Sam ostade sirotica Mirko,
kako strina neguje ih oba, sam ostade na carevoj vojsci.
kao da su bra}ica ro|ena. Vojevao za devet godina.
Kad Koviqka u crkvu po{e}e, Kad nastala godina deseta,
obojicu vodi za ru~icu. prekide se ta careva vojska,
a sav narod strinu blagosiqa ne zna Mirko na koju }e stranu:
(sam li Gospod iz nebeskog carstva): da li strini, da li svetu belu.
Okrete se svojoj miloj strini.
Oj, Koviqka, koleno adamsko,
Daleko ga ona ugledala,
prosta du{a tvojih roditeqa,
koji su te porodili mudru, pa je pred w stala i{etala:
me| tu|u te bra}u opravili êdo Mirko, a gde je Marinko?
pa ti znade{ {ta je sirotiwstvo! Oj, boga mi, moja mila majko, -
Boè mili, na svemu ti hvala! jer za drugu boqe ne znam majku -
Tako radi jetrva Koviqka: kad smo bili u boju prvome,
ona hrani oba svoja sina, pu~e pu{ka iz te vatre prve,
pu~e prva te ubi Marinka!
hranila ih do sedamnest leta.
Zaplaka se jetrva Koviqka,
Kad nastalo leto osmnesto,
pa govori sirotici Mirku:
pisat po|e carevi vezire,
êdo Mirko, odi bliè strini!
pisat po|e po zemqici carskoj
Ja ne imam da zagrlim sina,
i on kupi na carevu vojsku:
a ti nema{ da t zagrli majka, -
gde s u ku}i ~etir mu{ke glave,
od ~etvoro uzima trojicu; odi, Mirko, da t zagrli strina!
gde s trojica, uzima dvojicu;
Narodna pesma
gde dvojica, onda obojicu;
gde je jedan, i onog jednoga.
Redak do|e Koviqkinom dvoru
da joj ide Mirko I Marinko,
da joj iduna carevu vojsku.
Obadva ih opravila majka
da joj idu na carevu vojsku.
93
jetrve - ène dva brata
preslica - sprava za predewe
amanet - poruka koja se ostavqa nekome
oka - stara mera za teìnu
traqicu - sirotiwska ode}a
sirotica - siro~e
sokak - uzana ulica
ruho - ode}a
skerlet - svilena crvena tkanina
carev vezir - visoki zapovednik u turskoj vojsci
vojevati - ratovati
- [ta je opevano u ovoj narodnoj pesmi?
- Koji je glavni lik, a koji su sporedni likovi?
- Kako se slaù Vinka i Koviqka?
- Kakav amanet ostavqa Vinka na samrti svojoj jetrvi Koviqki?
- Na koji na~in Koviqka ispuwava èqe svoje jetrve?
- Za{to narod blagosiqa strinu Koviqku?
- Kraj pesme je izuzetno potresan. Za{to?
- Opi{i kako zami{qa{ Koviqku.
- Moè li da se zavr{i pesma ali tako da ima druga~iji kraj?
Narodne pesme u kojima se opeva neki doga|aj i iskazuje ose}awa, a po
duìni su sli~ne epskim pesmama nazivaju se lirsko - epske pesme.
Prona|i i pro~itaj pesmu: Predrag i Nenad.
Te{ko svuda svome bez svojega.
Mawe poznate re~i i izrazi
Razgovaramo o pesmi
Upamti
Zadatak
Narodna poslovica
!
94
VUK
U Vukovo doba
Vladala je moda
Da se svaka glava
Za dve turske proda,
Jer }e samo tako
Svanuti sloboda.
Vuk je bio mudar,
nije dao glavu,
Mislio je glavom
I bio u pravu
I pomo}u glave
Stekao je slavu.
Du{an RADOVI]
Dases a a la a
Za dve turske proda,
er }e samo tako
Svanuti sloboda.
Vuk je bio mudar,
ije dao glavu,
Mislio je glavom
I bio u pravu
I pomo}u glave
Stekao je slavu.
Du{an RADOVI]
95
O Vuku Karaxi}u, o wegovom radu i zaslugama, re~eno je I napisano
mnogo. Svuda se on veli~a i wegovo delo koje je ostavio.
- Za{to je Vuk zasluàn?
- Kako se on borio za svoj narod?
- Kakva je i kolika wegova pobeda?
- Za{to se kaè samouki Vuk?
- Objasni wegove re~i: Pi{i kao {to govori{, a ~itaj kako je zapisano.
Vuku Karaxi}u pripada slava zato {to je:
- stvorio srpsku azbuku kojom se danas sluìmo;
- sakupqao narodne umotvorine (bajke, pesme, pri~e, poslovice,
zagonetke ...);
- Sakupqao narodne re~i za svoj srpski rje~nik;
- opisivao narodne obi~aje i
- pisao o ìvotima velikih qudi svoga vremena.
Nau~i na pamet nekoliko poslovica, zagonetki, brojalica i brzalica,
pitalica i izreka.
Razgovaramo o pesmi
Upamti
Zadatak:
!
96
IZVE[TAJ
Izve{taj
o sportskim aktivnoctima
u~enika Osnovne {kole
Vuk Karaxi] u
Kumamovu
Sportsi ìvot u~enika odvija se na ~asovima fizi~kog vaspitawa kao i u
radu sportske sekcije u ~ijem sastavu su vi{e mu{jikh i ènkih ekipa za:
ko{arku, rukomet, odbojku, atletiku i mali fudbal.
Tokom {kolske godine sve ove ekipeu~estvovale su na mnogim
takmi~ewima i turnirima koje su organozovale druge {kole u gradu. Posebno
isti~emo wihovo u~e{}e na op{tinskim takmi~ewima.
Razli~iti su uspesi koje su postigle sve ekipe na ovim takmi~ewima.
@enska rukometna ekipa je osvojila I mesto i stekla pravo da se takmi~i u
regionu.
Mu{ka ko{arka{ka ekipa je osvojila drugo mesto, a rukometna ~etvrto
mesto. Ma prole}nom krosu atleti~ari su ovojili tre}e i {esto mesto.
Na osnobu svega moè da se zakqu~i da u~enici na{e {kole imaju
izuzetnoe mnogu~nosti da se aktivno bave sportom i da postiù jo{ boqe
rezultate.
Rukovodilac selekcije
UPAMTI:
Izve{taj je posebna vrsta pismenog sastvava kojim se, na
osnovu odre|enih podataka, verno, jasno i razumqivo upoznaje
~italac (slu{alac) sa nekim aktivnostima izbivawima.
Izve{taj mora da sadrì neke osnovne podatke - odgovore na
slede}a pitawa: ko, {ta, gde, kadai za{to.
Zadatak:
Napi{i izve{taj o radu ekolo{ke sekcije u tvojoj {koli.
Izve{taj moè da se radi i grupno. Formirajte tri grupe i
odredite koja }e grupa {ta da radi. Zatim, zajedni~ki napi{ite
isti.
97
ÂRDAK NI NA NEB, NI NA ZEMQI
Bio car, pa imao tri sina i jednu k}er, koju je ~uvao kao o~i u glavi. Kad
devojka odraste, jedno ve~e zamoli se ocu svome da joj dopusti da izi|e s bra}om
malo pred dvore u {etwu; i otac joj dopusti. Ali tek {to izi|e pred dvor, u jedan
mah doleti iz neba zmaj, {~epa devojku izme|u bra}e i odnese je u oblake. bra}a
otr~e brè - boqe ocu i kaù mu {ta je bilo, i rekne mu da bi oni rado svoju
sestru potraìli. Otac im dopusti da idu da je traè, i da im svakome po kowa i
ostalo {to treba za put; i tako oni otidu.
Po dugome putovawu nai|u na jedan ~ardak koji niti je na nebu niti na
zemqi. Pomisle da ne}e u onome ~ardaku biti wihova sestra, pa se domah stanu
dogovarati kako bi se na w popeli. I poslije dugoga promi{qawa i dogovarawa
dogovore se da jedan od wih svoga kowa zakoqe i od kowske koè da skroje
oputu, pa pritvrdiv{i jedan kraj od we zastrijelu, da puste odozdo strijelu iz
luka da se dobro za ~ardak prihvati kako bi se uz wu popeti mogli.
98
Mal|a dva brata reknu starijem da on svoga kowa zakoqe, ali on ne
htjedne. Onda najmla|i zakoqe svoga; od koè wegove skroji oput, jedan kraj od
we veè za strijelu, pak je pusti iz luka u ~ardak. Kad do|e da se pewe uz oput,
opet najstariji i sredwi ne htjede se peti, nego se popne najmla|i. popev{i se
gore, stane i}i iz jedne sobe u drugu. I tako nai|e na jednu sobu u kojoj vidi svoju
sestru gdje sjedi, a zmaj joj metnuo svoju glavu u krilo i spava. Ona, kad vidi
brata svojeg, upla{i se i po~ne ga tiho moliti da bjeì dok se nije zmaj probudio.
Ali on ne htjede, ve} uzme buzdovan pa razmahnu wime i udari zmaja u
glavu. A zmaj se iz sna ma{i rukom na ono mjesto gdje ga on udari pa re~e djevojci:
- A, ovdje me ne{to ujede.
Kad ona opet rekne, a carev sin jo{ jednom udari u glavu, zmaj opet re~e
djevojci:
- Opet me ne{to ovdje ujede.
Kad on tre}i put zamahne da ga udari, onda mu sestra pokaè da udari u
srce, I on udario onamo. I kako ga udari, zmaj ostane na mjestu mrtav, a careva ga
k}i stru s krila, pa potr~i bratu svome te se swime poqubi. Pa uzev{i ga za ruku
stane ga voditi kroz sve sobe.
Najpre ga uvede u jednu sobu u kojoj je bio krilatast vranac za jaslima
privezan sa cijelim takumom od ~istoga srebra. Potom ga odvede u drugu sobu u
kojoj je za jaslama stajao krilatast |ogat s takumom od suhoga zlata. Najposlije
ga odvede u tre}u sobu gdje je za jaslama bio krilatast kula{ i na wemu takum
dragim kamewemoki}en. Kad pro|e te sobe, onda ga sestra odvede u jednu sobu u
kojoj je djevojka jedna sjedila za zlatnim |er|efom i zlatnom ìcom vezla. Iz te
sobe odvede ga u drugu u kojoj je druga djevojka zlatne ìce ispredala. A
najposlije uvede ga u jednu sobu u kojoj je tre}a djevojka biser nizala, a pred wom
na zlatnoj tepsiji od zlata kvo~ka s pili}ima biser kqucala. Sve ovo obi{av{i
I vidjev{i vrati se natrag u onu sobu gdje je mrtav zmaj leào, pa ga izvu~e
napoqu I baci na zemqu. A bra}a, kad ga vide, umalo ih groznica ne uhvati.
Potom najmla|i brat spusti najprije sestru svoju bra}i, pa ondasve tri djevojke,
jednu za drugom. Spu{taju}i djevojke bra}i svaku je namjewivao ~ija }e koja biti.
A kad spusti tre}u, on wu za sebe namijeni.
Wegova bra}a, zavide}i mu {to je on bio junak, te je sestru na{ao i
izbavio, presijeku oputu da on ne bi mogao si}i. Onda na|u u poqe jedno ~oban~e
kod ovaca, preobuku ga i mjesto brata svoga ocu povedu, a sestri svojoj i
djevojkama o{tro zaprijete da nikomu ne kazuju {to su oni u~inili.
99
Poslije nekog vremena dozna brat na ~ardaku da se bra}a wegova i ono
~oban~e onijem djevojkama ène. Onaj isti dan u koji se najstariji brat vjen~ao, on
uzja{e na vranca; pa, ba{ kad su svatovi iz dvora izlazili, doleti me|u wih te
svoga brata mladoèwu udari buzdovanom da se odmah s kola premetnuo. Onda
odleti opet na ~ardak.
Kad dozna da mu se sredwi brat èni, a onu ono isto vrijeme kad su
svatovi iz dvora i{li doleti na |ogatu te i sredwega brata udari tako da se
dvaput premetnuo; pa izme|u svatove opet odleti.
Naposqetku doznav{i da se ~obanin wegovom djevojkom èni, uzja{e na
kalu{a i odleti u svatove. Ba{ kad su iz dvora izlazili, mladoèwu udari
buzdovanom da se triput premetnuo.
A svatovi |ipeda ga uhvate, ali on ne htjede ni bjeàti, nego se pokaè da
je on najmla|i carev sin i da su ga bra}a od zavisti ostavili na onome ~ardaku u
kojemu je on sestru na{ao i zmaja ubio. A to sve zasvjedo~i i sestra i one djevojke.
Kad to car ~uje, on se naquti na svoja dva sina i otjera ih odmah od sebe, a
wega oèni djevojkom koju je sam izabrao; i ostavi ga nakon sebe da caruje.
Narodna pripovetka
~ardak - ve}a vi{espratna ku}a, dvorac
oputa - tenka ko`na vrpca kojom su opleteni opanci
takum - kowska oprema
kula{ - ri|ast kow
|ogat - kow bele dlake
|er|ef - okvir na kome je nategnuto platno koje se veze
kukoq (vidi poslovicu) - korovska biqka koja raste po usevima i
smawuje prinos. Ako se ova re~ odnosi na qude, onda ozna~ava r
|avog ~oveka.
vrani kow (vranac) - kow crne dlake
Nau~imo nove re~i
100
jasle - pregrada u koju se stavqa hrana za stoku
zmaj - natprirodno bi}e
Podseti se da su bajke pri~e u kojima se pripoveda o neverovatnim
doga|ajima. U wima se pojavquju razna ~udovi{ta (zmajevi, vile, ~arobwaci,
patuqci i divovi), ali i obi~ni qudi. One su zna~ajne i po tome {to u wima
pobe|uje pravda, jer je ona uvek na strani slabijeg.
- Navedi vi{e pojedinosti po kojima se zakqu~uje da je ova pri~a bajka.
- Koje natprirodne bi}e se pojavquje?
- Kuda su bra}a po{la?
- Na {to su nai{la?
- Ko ubija zmaja i osloba|a sestru?
- Kako su se starija bra}a ponela prema wemu?
- Kaè se da pravda uvjek pobe|uje. Kako je ovde pobedila pravda?
- Ko je glavni lik, a ko sporedni?
U svakom ìtu ima kukoqa.
Lik je nosilac radwe u kwièvnom delu. Moè biti glavni i sporedni.
Lik moè da se prikaè fizi~kim izgledom i osobinama koje poseduje.
Ukratko prepri~aj bajku.

Poslovica
Upamti
Zadatak
!
101
HO]U DA VOLIM
1. ârobne boje (proza) - Jevgenij Permajk
2. Putovawe (proza) - Isak Ba{evis Singer
3. Zima (pesma) - Du{an Vasiqev
4. Bosonogi i nebo - Branislav Crn~evi}
5. Ra|awe mjeseca - Gustav Krklec
6. Bajka o livadi (proza) - Stevan Rai~kovi}
7. Mali cvet (proza) - Larder Laksnes
8. Sneàna (pesma) - Ra{a Peri}
9. Oluja (proza) - Ranko Pavlovi}
10. Vetar (proza) - Jovanka Jorga~evi}
11. Lenka (pesma) - Ko~o Racin
12. Treba znati odabrati (d.t) - Milorad Boì~kovi}
13. Prepirka (pesma) - Desanka Maksimovi}
14.
15. Izokrenuta pri~a - Branko ]opi}
16. [aqive lirske pesme
ÂROBNE BOJE
Jednom u sto godina najboqi me|u svim dobrim starcima, Deda - Mraz,
donosi na novogodi{wu no} sedam ~arobnih boja. Tim bojama moè da se nacrta
sve {to zaèli{, a ono {to nacrta{ posta}e i u stvarnosti.
Ako ho}e{ nacrtaj brod i plovi na wemu! Ako ho}e{, nacrtaj krdo krava i
vodi ih na pa{u ... Ili zvezdani brod - i leti ka zvezdama ... Ako ti èli{ da
nacrta{ ne{to obi~nije, stolicu, na primer - izvoli ... Nacrtaj wu! Ali evo {ta
je najineresantnije: i brod, i krdo krava i zvezdani brod, i stolica - sve postane
stvarno i potpuno isto kao na crteù.
Deda - Mraz donosi boje najboqem od sve dobre dece. I to je razumqivo:
ako ~arobne boje dospeju u ruke zlog de~aka ili zle devoj~ice, oni bi mogli da
stvore mnogo nevoqa. Mogli bi, na primer, tim bojama da nacrtaju ~oveku jo{
jedan nos i ~ovek bi imao dva nosa. Mogli bi da nacrtaju psu rogove , koko{ki
brkove, a ma~ki grbu i bili bi - pas rogat, koko{ka brkata, ma~ka grbava.
Zato Deda - Mraz vrlo dugo proverava de~ja srca, pa tek posle toga
odlu~uje kome da pokloni ~arobne boje.
Posledwi put poklonio je Deda - Mraz boje jednom dobrom de~aku.
Taj de~ak se obradovao bojama i odmah po~eo marqivo da crta. Baki je
nacrtao topao ogrta~, mami sve~anu haqinu, a ocu novu lova~ku pu{ku. Jednom
slepom starcu nacrtao o~i,a svojim drugovima veliku {kolu ...
Ne odmaraju}i se, de~ak je crtao ~itav dan i ~itavo ve~e. Crtao je drugog i
105
tre}eg i ~etvrtog dana ... Crtao je èle}i qudima dobro. Crtao je sve dok nije
potro{io sve boje. Ali ...
Niko nije mogao da se koristi nacrtanim i stvorenim stvarima. Ogrta~
nacrtan za baku li~io je na krpu za brisawe poda, mamina haqina bila je mnogo
{arena i li~ila je na xak, tako da mama nije htela da je obu~e, pu{ka je bila
neispravna i kriva, o~i za slepog starca podse}ale su na dva plava klikera i
wime nije mogao da vidi, a {kola koju je tako usrdno nacrtao bila je toliko
ru`na da su se deca pla{ila i da joj pri|u.
Pojavile su se mnoge stvari kojima se niko nije mogao koristiti i od kojih
su se qudi uàsavali.
- Kako si mogao da stvori{ tako mnogo r|avih stvari, ti koji si
najboqi od sve dobre dece?!
I de~ak je zaplakao. On je tako èleo da qude u~ini sre}nim, ali, ne
umeju}i da crta, on je uzalud potro{io sve boje.
De~ak je plakao tako glasno i neute{no da ga je ~uo najboqi od svih dobrih
staraca - Deda - Mraz. Vratio se i stavio pred wega nove boje.
- Samo to su, dragi de~a~e, obi~ne boje ... Ali i one mogu da postanu
~arobne ako ti zaèli{.
Tako je rekao Deda - Mraz i oti{ao ...
Pro{lo je mnogo, vrlo mnogo vremena. De~ak je postao mladi}, pa odrastao
~ovek, a potom starac ... Celog ìvota crtao je obi~nim bojama. Crtao je ku}e,
qude, ode}u, avione, mostove, èlezni~ke stanice ... I do{lo je vreme,nastali
su sre}ni dani kada je ono {to je nacrtao na hartiji po~elo da postaje
stvarnosat.
Pojavilo se mno{tvo prekrasnih zgrada sagra|enih po wegovim crteìma.
106
Poleteli su ~udesni avioni. Sa obale na obalu protegli su se mostvi ... Vitrine
i izloge ulep{avale su tkanine izvanrednih boja, tepisi ~ijim {arama nije bilo
ravnih, name{taj koji je za~u|avao svojom jednostavno{}u i lepotom.
I niko nije mogao da veruje da je to sve naslikao obi~nim bojama. Svi su ih
smatrali za ~arobne ...
... To se de{avalo u svetu ... To se de{ava ne samo sa bojama, ve} i sa
obi~nom sekirom ili {iva}om iglom, pa ~ak i sa obi~nom glinom ... To se de{ava
sa svim ~ega se prihvate ruke najve}eg od svih ~arobwaka - ruke radnog i
istrajnog ~oveka ...
Jevgenij PERMJAK
Usvoj novu re}
vitrina - stakleni ormar u kome su sme{tene kwige, sitni ukrasni
predmeti ili staklarija.
- Kada Deda - Mraz daje poklene dobroj deci?
- Kakve su te ~arobne boje koje poklawa jednom u sto godina?
- Za{to nisu ~arobne boje pomagale de~aku da nacrta korisne stvari?
- Objasni: Kada su wegovi crteì, nacrtani obi~nim bojama, postali
stvarnost?
- [ta je bilo potrebno da uradi?
- Za{to su wegove boje smatrali ~arobnim?
- Obrati pa`wu na dva posledwa odeqka.
- [ta ti treba da uradi{ da bi sve tvoje èqe postale stvarnost?
Napi{i sastav n atemu: @elim da postanem.
Zadatak
107
PUTOVAWE
(Odlomak)
Mali voz je po~eo da se kre}e. Sedeo sam kraj prozora i gledao napoqe.
Izgledalo mi je da qudi idu unazad. Kola koja su vukla kowi i{la su nazad.
Telefonski stubovi su tr~ali. Pored mene su sedele majka i sestra Hindele,
koja je u krilima dràla bebu, i brat Moj{e. Putovali smo od Radzimina prema
Var{avi.
Moj stariji brat Ja{ua, putovao je teretnim kolima koja su vukli kowi i u
kojima je prevoèn name{taj i stare stvari. Otac je ve} bio u Var{avi. Iznajmio
je stan u Krohmalnoj ulici broj 10, gde je hteo da osnuje svoj rabinski sud.
Selidba iz malog grada Radzimani u veliki grad Var{avu, za porodicu je
predstavqala problem i teret, ali za mene je to bila radost, Svakog trenutka
iskrsavali su novi doìvqaji. Mala lokomotiva ({aqivo su je zvali
samorov) veselo je pi{tala. S vremena na vreme, pu{tala je paru i dim ba{ kao
i velika lokomotiva. Prolazili smo pored sel, koliba sa slamnim krovovima,
pa{waka na kojima su pasle krave i kowi. Dva kowa su se ~e{ala vratovima. Na
poqima su stajala stra{ila obu~ena u drowke, a ptice su kruìle oko wih
gra~u}i i kre{te}i. Stalno sam zapitkivao majku: [ta je ovo? [ta je ono? Majka i
sestra su mi odgovorale. âk i na{e saputnice su poku{avale da mi objasne neke
stvari. Ipak nisam bio zadovoqan. Bio sam obuzet radoznalo{}u i è|u za
obja{wewima. Za{to krave jedu travu? Za{to dim izlazi iz oxaka? Za{to ptica
108
ima krila, a tele nema? Za{to neki qudi idu pe{ke, a drugi se voze kolima?
Majka bi odmahnula glavom: >De~ko me dovodi do ludila!<
Putovawe je bilo kratko, jedva dva sata, ali je na mene ostavilo toliko
utisaka da mi se ~inilo mnogo duè. Kako smo se pribliàvali Var{avi, bilo je
sve vi{e ~uda. Pojavqivale su se zgrade sa balkonima. Pro{li smo pored
ogromnog grobqa sa hiqadama nadgrobnih spomenika. Pojavio se jedan crveni
tramvaj. U daqini, nazirale su se fabrike sa visokim dimwacima i ogoqenim
prozorima. Shvatio sam da vi{e nema nikakvog smisla da zapitkujem pa sam
za}utao. Tada je mali voz stao.
Isak BA[EVIS SINGER
(S engleskog prevela:
Slobodanka Zari})
Nepoznate re~i i izrazi
rabin - jevrejski sve{tenik i verou~iteq
samovar - posuda za kuvawe ~aja
Var{ava - glavni grad Polske
Putovawa pri~iwavaju zadovoqstva.
Ponekad mogu biti i neprijatni.
- Kako de~ak doìvqava svoje putovawe?
- îme su putovali?
- Ko je sve odgovorio na de~akova radoznala pitawa?
- Jesi li ti putovao negde i ~ime?
- Uporedi svoje putovawe sa de~akovim!
Napi{i sastav na temu: Zanimqivo putovawe
Zadatak
109
ZIMA
Sva je priroda obukla belo:
pitome doline i gordi breg;
i jedna grlica mala
u svom gnezdu zadrhtala.
Pao je prvi sneg.
I divqe zveri pognute glave
polaze u svoj spremqeni zbeg,
a zemqa umorna drema.
Nigde sada ìvota nema,
jer pada prvi sneg.
[umica, {to se dizala gordo
i nebo htela dosti}i pre -
spu{tenih stoji sada glava;
a sneg, k zastor zaborava
pao je preko we.
Glasovi zvona daleko bruje
i odjek tiho odbija breg.
I kao nebeske tice,
krupne, svilene pahuqice
padaju. Veje sneg.
Du{an VASIQEV
110
zbeg - nepristupa~no mesto gde sklawaju qudi
drema - spava
zastor - zavesa
- Zima je ~est motiv mnogim pesnicima.
- Kako si doìveo ovu pesmu?
- Koliko pesni~kih slika uo~ava{?
- Iz koliko strofa je sastavqena pesma?
- Ima li rime u ovim stihovima?
- U pesmi se pomiwu ptice, divqe zveri, {umica i glasovi zvona. Gde je
tu ~ovek?
Jedna poqava sav svet pokrije, samo more ne moè.
Napi{i sastav: Na sankama niz breg
Poku{aj da napi{e{ kratku pesmicu o zimi
Mawe poznate re~i
Razgovaramo o pesmi
Zagonetka
Zadatak
( s n e g )
111
ÊSTITKA
novogodi{wa ~estitka
Primer 2
Milane,
êstitamo ti osvajawe prvog mrsta na op{tinskom takmi~ewu iz
matemeike i èlimo ti uspeh na dràvnom prvenstvu.
Tvoji
Bogdan I Jovan
êstitka je oblik usmenog i pismenog izraàvawa koja se koristi pri
~estitawu nekog zna~ajnog doga|aja: praznika, ro|aendana, postignutog
uspeha, jubileja, goid{wice itd . . .
Napi{i ~estitku svome drugu (drugarici) kojom }e{ èstitati to|endan.
UPAMTI:
Zadatak
112
RA\ANjE MESECA
Niti vetri} {u{ti, niti ptice ci~e,
ne treperi tankom stablji~icom mak.
Tiho je ko na dnu za~arane pri~e,
ti{ina je ~udna uspavala zrak.
Nit se grana nji{e, niti kro{nja di{e,
niti se u polju ziba zlatni klas.
Kraljica ti{ine kora~a sve ti{e
i u svoje mreè hvata svaki glas.
âs je tih i sve~an. Prve zvezde gore.
Veliki Medved strepi, drh}e Mle~ni put.
Ne mi~I se ... Stani! ... Mesec iza gore
rodio se velik, i ko zlata ùt.
Gustav KRKLEC

113
Manje poznate re~i i izreke
Razgovaramo o pesmi
Podseti se:
Zadatak
ptice ci~e - cvrku}u
ziba - ni{ka, ljulja
Veliki Medved -
Mle~ni put -
Pesma je posve}ena ra|anju Meseca.
- Ko sve is~ekuje njegov dolazak?
- îtava je priroda usredsre|ena na taj trenutak. Mir i ti{ina poja~avaju i{~ekivanje?
- Kako se pona{aju sve zvezde na nebu?
- Pesnik ga upore|uje sa ~im?
- Ima li rime?
Rima (slik) je slogovno podudaranje na kraju stihova.
Prepi{i pesmu }irilicom.

zvezde na nebu
}
114
PRIÂ U SLIKAMA
Sastavi pri~u prema ovim slikama!
Zadatak
115
BAJKA O LIVADI I SKAKAVCIMA
Zalutao odnekuda, pade u jednu livadu pod brdom skakavca. Bio je to za
stare stanovnike livade sasvim nepoznat gost.
Prvo, jedna mala bulka, koja je rasla na uzdignutom busenu, od{krinu
crvenu laticu i nasme{i se lepom do{qaku. Dve visoke vlati povi{e se malo
prema zemqi u znak pozdrava. Svi stanovnici livade ukazivali su mu po~ast,
dive}i se wegovim prozra~nim, ne`nim krilima i dostojanstvenim skokovima.
Ovo je prvi otmeniji gost koji je zalutao u na{e zaba~eno naseqe,
àmorili su ùti quti}i, propiwu}i se izme|u travki, ne bi li ih skakavac na
neki na~in primetio.
Cela livada je imala sve~an izgled.
Cvetovi i ostalo biqe okretali su svoje glave prema suncu u èqi da ih
boqe obasja. Svi su èleli da se {to vi{e dopadnu neobi~nom gostu.
Samo je polusasu{eno {ibqe, koje raste u dnu livade, ne pomeraju}i se ni
jednim jedinim svojim trnom, }utalo.
Odjedanput, skakavac se podiè sa male bulke, ra{iri krila i za tili
~as, kao neki glasnik, nestade u pravcu brda.
Posle nekog vremena sa te iste strane pojavi se ~itav oblak skakavaca i
116
pade na livadu. Pred zalazak sunca, ovaj oblak se podiè i nestade preko
{ibqa na kome je ~u~ao trn koji je posmatrao opusto{enu livadu.
Bila je sasvim gola.
Vetar, koji svake ve~eri navra}a u ovaj kraj, pre|e ovoga puta preko
livade i ne za{umev{i.
Stevan RAI^KOVI]
Pesnik je odu{evqen lepotom livade i prirode.
- Ko dolazi i pada na livadu kao nepoznati gost?
- Kako ga do~ekuju i {ta sve ~ine da se dopadnu neobi~nom gostu?
- Protuma~i: Posle nekog vremena sa te iste strane pojavi se ~itav oblak
skakavaca i pade na livadu?
- [ta se dogodilo posle toga? Kako je izgledala livada?
- Za{to pisac pomiwe bajku?
Napi{i sastav: Hvatao sam leptire na livadi
Zadatak
117
MALI CVET
(Odlomak iz romana Samostalni qudi)
Nastado{e vedriji dani, i poti{tenost koju je izazvao neobi~an doga|aj
pro|e. Duvao je topao vetar, padala je prole}na ki{a, I sneg u dolinama se
istopio. Ispod snega je provirila ùtomrka dolina sa uvelom travom, uvale su
se zazelenile, zelenilo je prekrilo i pa{wak. Rekom je krenuo led, kao i
jezerom. Fina je stajala u vratima i udisala sve` prole}ni vazduh. Gavranovi
su odleteli s majura.
Mali Noni je izneo ov~ije kosti na padinu. Jednom se pojavio s va`nom
novo{}u: na samoj ivici majura pojavio se masla~ak. Redak doga|aj u planinskoj
dolini u ovo doba godine - procvali masla~ak. Deca i majka po|o{e da pogledaju
mali cvet koji je tako smelo pruìo svoj mladi slabuwavi ven~i} u susret
zimskom suncu. Cvet ve~nosti. Dugo su sa odu{evqewem i ganuto{}u posmatrali
tog novog prijateqa, tog veselog vesnika leta usred zime. U nekom po{tovawu,
kao haxije kojima je dozvoqeno da dodirnu mo{ti sveca, oni su dodirivali cvet
vrhovima prstiju, kao da mu govore: Ti nisi sam, i mi smo ìvi, i mi teìmo da
ìvimo. Taj dan je bio obasjan naro~itom svetlo{}u. Uàsi zime smesta su
nestali. U srcu je bilo tako vedro i tiho kao na nebu. Za wih je to bio jedan od
najsre}nijih dana, i oni su ga se celog ìvota se}ali. Najednom su ~uli poqsku
{quku, a wena prva pesma zvu~i neobi~no: i pla{qiva je, i puna zahvalnosti,
isprekidana kao teàk dah posle izbavqawa iz smrtne opasnosti; pa ipak, u woj
odjekuje spokojna radost.
Haldor LAKSNES
(S ruskog preveo: Milivoje Jovanovi})
118
haxija - ~ovek koji je bio na poklowewe na sveta mesta u Jerusalimu (za
pravoslavne) i u Meki (za muslimane)
{quka - vrsta ptice
- Koji je period zime opisan?
- Koji je to prvi cvet - vesnik prole}a?
- Koje cve}e prvo procveta u tvom kraju?
- Podse}amo te: [ta to viri ispod snega
deci u susret?
To je bela visibaba
prvi pozim cvet.
Poku{aj da prona|e{ pesmu Visibaba i nau~i je napamet.
Usvoj nove re~i
Razgovaramo o pesmi
Zadatak
119
SNE@ANA
Ogolela bagremova grana
I prvi sneg svetluca na krovu
U ku}i se rodila Sneàna
Majka peva uz kolevku novu
Majka toplo peva cele zime
Od zime je Sneànino ime
Do{le ptice - okitile grane
Gnezdo rode savile na krovu
Sunce baca svetlosne |erdane
Na Sneànu i kolevku novu
I daruje ven~i}e od cve}a
Ali ime na zimu podse}a
Leto stiglo sa bulkom i ìtom
Listom ma{e lipa i kopriva
Majka sre}na sa hlebom i sitom
[eva krilom Sneànu pokriva
Lice - ruà a o~i kupine
Al od zime ostalo je ime
Prve magle razvukla pramewe
Jesen pala na poqe i selo
Kesten streso zeleno ordewe
A Sneàna ve} kora~a smelo
I kolevku kiti grozdovima
Al je ime darovala zima
Ra{a PERI]
120
Razgovor o pesmi
Zadatak
Kome je pesnik posvetio ovu pesmu?
U kom delu pesme su dati opisi:
- prole}a,
- leta,
- jeseni,
- zime?
Koliko strofa ima pesma Sneàna ?
Koje od tih strofa imaju ~etiri, a koje po dva stiha?
Koja ose}awa je pubudila u tebi ova pesma dok si je ~itao? Koji su uzroci
za to?
U svesci za doma}e zadatke prepi{i samo rimovane re~i.
Na primer: graga - Sneàna, Krovu - novu, zime - ime. . .
Produì!
121
OLUJA
U davna, pradvna vremena, jednog qetneg dana, na prostranoj poqani,
qensvovala dva vjetra.
- Ba{ mi je dosadno - {apnu Prvi Vjetar i opruì se , lelujaju}ui
vlati trave.
Kad Drugi Vjetar vidje da mu se drug udaqava, krenu i on za wim. Kako je
prvi odmicao, Drugi poùri da ga sustigne, pa se livada po~e {ume}i povijati.
- Hej, j brì od tebe! - viknu mu dok ga je zaobilazio i pohita
uzbrdicom wi{u}i grane.
- To ti samo misli{ - kaza Prvi Vjetar, te i on ubrza, a pred wim suse,
obavijeni pra{inom povijali grmovi.
- Uvjeravam te da sam brì. Eto, ve} si se zadihao - huknu Drgi Vjetar
i nasrnu na {umarak, polomiv{i nekoliko granaca.
- Vidi, vidi snage! - podsmje{livo zafijuka Prvi Vjetar. - Kladim se
da }u prvi sti}i do onog brda! - viknu, a pred wegovim naletom slomise nekoliko
vitkih vrhova drve}a.
- Ma, {ta mi kaè{! - urlinu Drugi Vjetar i vinu se u nebo gdje
raspara najbliì oblak. Pqusak se obori na selo ispod wih.
- Ja mogu i brè i vi{e letjeti - naquti se Prvi VjetarEto, sad }u
skinuti gradonosni oblak. - To kaza, uspe se i baci jedan taman oblak na ravnici
pod sobom.
Raèsti se zbog toga Drugi Vjetar. Zgrabi dva oblaka, tresnu jednim o
drugi, te muwe zapali{e kotlinu i zapali{e nekoliko plastova sijena.
- Mogu ja biti brì i od tvojih muwa! - urliknu Prvi Vjetar. Da bi to
dokazao, poùri I po~e iz zemqe ~upati dve}e.
Drugi Vjetar ga prestiè sakidaju}i krovove s ku}a i razbijaju~i moskim
valovima brodove na pu~ini i u lukama.
Od tada se neprestano utrkuju. Qudi ih na jednom kraju svijeta s
olak{awem ispra}aju, a na drugom sa zebwom do~ekuju.
Ranko PAVLOVI]
122
Za{to ovaj tekst ima naslov oluja?
Koji su glavni likovi u tekstu?
Kakvo su takmi~ewe oni po~eli?
Koje su posledice te wihove igre?
Glavnim likovima u ovom slu~aju Prvom i Drugom Vetru, pisac je dao
osobine koje su karakteristi~ne samo ~oveku.
Objasni kako si shvatio misao iskazanu slede}om re~emocom: Qudi ih
na jednom kraju svijeta prate s olaksanjem ipra}a isra}aju, a na drugom
zebwom do~ekuju.
123
VETAR
Kad je putnik krenuo jutros sa stanice u to daleko selo preko planina,
vreme je bilo lepo. Prolazio je guste {ume starih hrastova i bukava. Na{la se
tu i po koja breza, {to je osamqeno {umela o svojoj plemenitosti susedima koji je
nisu slu{ali. Visoko, kroz vrhove kro{wi, provla~i se vetar i povija grane, pa
one li~e na stare gospe {to pri~aju jedna drugoj vedre pri~e, pa kako im ne
prili~i da se glasno smeju, zbog svog dostojanstva i po{tovawa mla|ih, one se
samo smejuqe ...
Sun~ani zraci podaju sve upravnije, tu i tamo se probijaju do tla, pa li~e
na strune koje neko nateè na nekom ogromnom muzi~kom instrumrntu. Kad vetar
pomeri granu kroz koju zrak prolazi, struna se ne~ujno otkine i nestane, pa kad
se sve to umiri, ona se opet pojavi i stoji nategnuta kao pre te male nezgode.
Ali najednom, ba{ kad je ugledao male seoske ku}e kako se belasaju u
daqini, vrhovi kro{we su prestali da se smejuqe i po~ele uznemireno {apu-
tati. A putnik se jo{ ne obazire na te promene, ve} zastaje i odmara se na
proplancima, slu{a cvrkut ptica i gleda trule paweve {to posta{e zdele u
kojima se skupqa voda za svakodnevne potrebe malih ptica ... Ponekad za{u{ti
obli`ni grm, a u velike zemqane kupe ùrno ulaze krupni {umski mravi ...
A onda najednom oblaci prekri{e nebo i pokupi{e sve sun~ane strune.
Putnik, ni sam ne opaàju}i, ubrza korak. Na licu oseti da{ak vetra koji se
spustio i postajao ja~i. Nije dugo potrajalo, a on pre|e u grubost i po~e da {iba,
da kida li{}e sa drve}a, lomi grawe i rastura gnezda. Gusti tamni oblaci
124
si|o{e sasvim nisko i utrnu{e svetlost kao kad se utrne plamen petrolejske
lampe ... Daleko muwe su sve ~e{}e osvetqavale stazu kojom se ùrio putnik.
Vetar duva sve ja~e i pod wegovim naletima {uma cvili i nemo}no praska.
Mlado drve}e se quqa , a {ibqe prileè do zemqe. Nigde nijedna zverka, ni
mrava. Zanemele su sve ptice. Putnik ide prema vetru, kora~a povijen, glavom
napred, da bi se lak{e probijao. Godi mu saznawe da on jedini ide protiv vetra i
prkosi mu. Zbog toga ose}a u sebi ~udnu snagu, kakvu nikad nije slutio da ima.
- Iz koliko delova je sastavqen ovaj tekst?
- O ~emu se govori u prvom delu?
- Kakvo je bilo vreme kada je putnik krenuo u zavi~aj, u daleko selo preko
planina?
- [ta se iznenada pojavilo?
- Kako izgleda slika nevremena?
- Kakve su posledice koje slede posle prirodnih nepogoda?
Bije te, a ne vidi{ ga.
(vetar)
Napi{i sastav: Doìveo sam nepogodu
Zagonetka
Zadatak
125
LENKA
Biqana platno bele{e . . .
Biljana platno bele{e . . .
Otkako Lenka ostavi
Otkako Lenka ostavi
razboj i tanku ko{uqu
ko{ula tenka lenena
nedovezenu, lanenu
nedovezena na razboj
i ode u nalunima
i na nalomi otide
duhan da niè zla}ani
tutun da redi v monopol -
lice se weno izmeni,
liceto i se izmeni,
obrve joj se savi{e.
vegi padnaa nadolu
usne joj se skameni{e.
I usni svija koravo.
Ne bje{e Lenka ro|ena
Ne be{e Lenka rodena
za ovaj duhan prokleti,
za tija pusti tututni!
za duhan ùti, otrovni,
Tututni - òlti otrovi.
za grudi - kite rumene.
za gradi - kitki rozovi
Pro{la je prva godina,
Prva godina pomina,
grumen joj leè na srce,
grutka v srce $ legna;
pro{la je druga godina,
vtora godinana namina,
bolest joj grudi iskida.
bolest ja v gradi iskina.
Tre}e je godine pokrila
Treta godina zemjata
Lenkino tijelo zemqica.
na Lenka pokri snagata.
No}u je mjesec svijetlio
I noke koga mese~ko
grob joj je svilom povio,
grob i so svila vie{e,
vjetri} je tiho {aptao,
veter~ok tiho nad nea
àlost i tugu nosio:
àlna i taga ree{e.
Za{to li, za{to ostade
Zo{to li zo{to ostana nedovr{ena ko{uqa?
ko{ula nedotkaena? Dragome poklon od srca . . .
Ko{ula be{e darovna . . .
Prepev Stjepko TE@AK
Ko~o Racin
126
Pesma Lenka je data dvojezi~no: na makedonskom jeziku i prepev - na
srpskom.
- Moto pesme je iz najpoznatije makedonske pesme Biqana platno bele{e.
- Za{to je Lenka ostavila spremawe darova? Gde je radila?
- Koja je bolest odnela Lenkin ìvot?
- Kakva ose}awa budi u tebi Lenkina tragi~na sudbina?
- Protuma~i posledwe stihove.
Nau~i napamet deo pesme koji ti se najvi{e dopao - u originalu.
Razgovaramo o pesmi
Zadatak
127
TREBA ZNATI ODABRATI
Lica: DJEÂK, NJEGOVA MAMA
(Pozornica predstavlja sobu u jednom skromnon stanu. Na sredini je sto za kojim sjedi
dje~ak, okrenut publici. Stolnjak je spu{ten sve do poda, tako da se dje~akove noge ne vide
ispod stola. Dje~akova kosa je mokra, pokisla. Pored stola je prazna stolica.
MAJKA: Dobar dan, sine.
DJEÂK: Dobar dan, mama. Jesi li se umorila?
MAJKA: Ne pitaj: (pusti kese i torbe pored stola i sjeda na stolicu, odahnuv{i). Vidi{ i
sam koliko sam stvari donijela s pijace.
DJEÂK: Vidim, pune ruke. I, naravno, nisi mogla da nosi{ ki{obran, pa si pokisla.
MAJKA: Da, sva sam mokra. Ova dosadna ki{a nam je sve ljeto upropasti.
DJEÂK: [ta misli{ da si jo{ morala sa mnom da obilazi{ prodavnice obu}e?
MAJKA: Uh! To ne bih izdràla. Zna{ da si mi mnogo pomogao {to si sm i{ao da sebi
traì{ obu}u.
DJEÂK: Da zna{ samo kako sam se nahodao! Obi{ao sam petnaest prodavnica dok
sam na{ao {to mi treba!
MAJKA: Ma {ta kaè{! Petnaest prodavnica!
DJEÂK: Da, da, petnaest! Pola grada sam propje{a~io.
MAJKA: Vrijedni mamin sin! Pa, jesi li na{ao ba{ ono {to si èlio?
DJEÂK: Jesam, ba{ ono pravo!
MAJKA: Je li ti bilo dovoljno ono novaca {to sam ti dala?
DJEÂK: Ih, jo{ je i ostalo!
MAJKA: Vidi, ti moga {tedi{e! Blago majci, kako on zna da izabere!
DJEÂK: (gordo): Nego {ta! Izabrao sam jevtinu i laganu obu}u, koja ba{ odgovara ovoj
sezoni.
MAJKA: (sumnji~avo): Hm, jevtina i lagana obu}a za ljetnu sezonu nije uvijek kvalitetna. Sine,
da ta obu}a ne propu{ta vodu?
128
DJEÂK: Mama, ja nisam rekao da sam kupio obu}u za ljetnu sezonu. Ja sam izabrao
ne{to za ki{nu sezonu, ne{to {to uop{te ne propu{ta vodu!
MAJKA: (odahne s olak{anjem): Pametni mamin! Zna~i, to su cipele koje ti se dopadaju,
i jevtine su, i ne propu{taju vodu?
DJEÂK: Sve je kako ti kaè{, samo - to nisu cipele.
MAMA: E, sad mi ni{ta nije jasno! Hajde ve} jednom pokaì mi to ~udo!
DJEÂK: Odmah }u da ti pokaèm. Vidje}e{ da je to najbolja obu}a za ovu ljetnu
ki{unu sezonu. (Izlazi nasred sobe i pokazuje na nogama nove gumene ~izme).
Milorad BO@I^KOVI]
- Po ~emu prepoznaje{ da je ovo dramski tekst?
- Koliko likova ima i koji su?
- Dva lika izvode radnju. Sa drugom (drugaricom) ~itaj tekst po ulogama.
- Formirajte vi{e grupa i takmi~ite se ko }e najbolje da odglumi.
U drami se koriste:

monolog - je govor jednog lica na pozornici;
dijalog - je razgovor dva ili vi{e lica.
U radi{e svega bi{e,
u {tedi{e jo{ I vi{e.
Upamti
Polovica:
!
129
PREPIRKA
Veli veverici
dvevoj~ica Tawa:
- Beì, gladnice, sa oraha,
on je na moga dede imawu,
i veverice neka znadu -
neda deda
da mu orahe kradu.
A veverica prekide Tawu:
orah mo`da raste na imawu
tvog dede,
ali ga je posadila moja baka
kada je na ovom mestu
ispustila dva oraha,
zato imam pravo i ja
da orahe ove jedem.
Desanka MAKSIMOVI]
Ko u ovoj pesmi vodi prepirku?
Za {to Tawa okrivquje vevericu?
Veverica tvrdi da ima pravo da jede orahe sa dedinog oraha.
[ta ti misli{ o tome?
Verovatno si video (la) vevericu u ìvo, ili na televiziji.
Opi{i spoqa{ni izgled ove lepe i mile {umske ìvotiwe.
Razgovaramo o pesmi
Ve`ba
130
Imam ku}u . . .
Imam ku}u od ivova pru}a,
ambar - tikvu punu kukuruza,
I powavu od stotinu leta,
(izgovorila na stotinu mjesta,
da s okrpi, jo{ bi nova bila!)
u podrumu tri akova vina:
u jednome samo pau~ina,
u drugome samo kiselina,
u tre}emu ni|e ni{ta nema. Silan lovac
Silan lovac, kraj mu jadu nema:
na lisicu pu{ku naslonio,
za pe}inu glavu zaklonio;
kad udari, za mnogo ne mari;
kada puca, wemu srce kuca;
kad proma{i, malo se upla{i;
kad ubije, od krvi se krije.
Tuzla
Butum Tuzla jednu kozu muzla,
pa se hvali da se mlekom rani;
jo{ da nije mnogi gostilnica
od sira bi kaldrmu pravili,
od surutke vodenice mlele.
butum - sav, ceo
La` i parala`
Zajedrila po kr{u galija,
kowa igra na more delija,
poqem beè dva pe~ena zeca,
}eraju ih dva rta odrta,
~ekaju ih dva slijepa lovca,
vino piju dva mrtva junaka,
sluì vino bez ruka devojka,
~udne laì, da je bog ubije!
[aqive pesme
131
Pesme ovakvog vida imaju vedru sadrìnu i sluè za zabavu i
stvarawe dobrog raspoloèwa. Ali, i pored toga. preko wih su
naslikane mnoge proverene istine iz ìvota qudi.
Preko ovakvih stihova narodni peva~, na duhovit na~in, izlaè
kritici i osudi razne ~ovekove poroke: laì,lewosti. gluposti,
halapqivosti. hvalisavosti, se bi~nosti i sli~no.
êsto ove pesme izazivaju smeh kod ~italaca i zato se zovu
{aqive pesme.
Zapi{i dve do tri kratke {aqive pesme iz tvog rodnog kraja.
Proveri svoja znawa
Zadatak
132
ME\U JAVOM
1. Mostovi - Ivo Andri}
2. Moje selo - Dobrica Eri}
3. Gavran i lisica (basne) - Ezop
4. Kormoran (basne) - Lafonten
5. Vuk i jagwe (narodna basna) - (~itanka za III razred)
6. Magarac u lavjoj koÌ - Dositej Obradovi}
7. [ta ~ovek da radi - Milovan Danojli}
8. Vrabac (proza) - Ivan Turgewev
9. Kakve je boje potok - Grigor Vitez
10. Gramofonska plo~a (dramski tekst) - Gvido Tartaqa
11. Eci, peci, pec! - razbrojalica
12. Me|ed, sviwa I lisica - narodna pri~a
MOSTOVI
Od svega {to ~ovek u ìvotnom nagonu podiè i gradi, ni{ta nije u mojim
o~ima boqe i vrednije od mostova. Oni su va`niji od ku}a, svetiji od hramova.
Sva~iji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na
kom se ukr{tava najve}i broj qudskih potreba, istrajniji su od drugih gra|evina
i ne sluè ni~im {to je tajno ili zlo.
Veliki kameniti mostovi, svedoci i{~ezlih epoha kad se druga~ije
ìvelo, mislilo i gradilo, sivi ili zarudeli od vetra i ki{e, ~esto okrzani na
o{tro rezanim }o{kovima, a u wihovim sastavcima i neprimetnim pukotinama
raste tanka trava ili se gnezde ptice.Tanki èlezni mostovi, zategnuti od
jedne obale do druge kao ìca, {to drhte i zvu~e od svakog voza koji projuri; oni
kao da jo{ ~ekaju svoj posledwi oblik i svoje savr{enstvo, a lepota wihovih
linija otkri}e se posebno o~ima na{ih unuka. Drveni mostovi na ulasku u
bosanske varo{ice ~ije izglodane grede poigravaju i zve~e pod kopitama
seoskih kowa kao da{~ice ksilofona. I, najposle, oni sasvim mali mosti}i u
planinama, u stvari jedno jedino ove}e drvo ili dva brvna prikovana jedno uz
drugo, preba~eno preko nekog gorskog potoka koji bi bez wih bio neprolazan. Po
dva puta u godini gorska bujica, odnosi, kad nado|e, ta brvna, a seqaci, slepo
uporni kao mravi, seku, te{u i postavqaju nova. Zato se uz te planinske potoke,
u zatokama me|u stenama, vide ~esto ti biv{i mostovi; leè i trunu kao i
ostalo drvo naplavqeno tu slu~ajem, ali ta zatesana brvna, osu|ena na ogaw
ili truqewe, izdvajaju se od ostalog nanosa i podse}aju jo{ uvek na ciq kome su
sluìla.
Svi su oni u su{tini jedno i podjenako vredni na{e pa`we, jer pokazuju
mesto na kome je ~ovek nai{ao na zapreku, i nije zastao pred wom, nego savladao
i premostio kako je mogao, prema svom shvatawu, ukusu i prilikama kojima je bio
okruèn.
135
Tako, svuda na svetu, gde god se moja misao
krene ili stane, nailaze na verne i }utqive
mostove kao na ve~itu i ve~no nezasi}enu
qudsku èqu da se poveè, izmiri i spoji sve
{to iskrsene pred na{im duhom, o~ima i nogama,
da ne bude deqewa, protivnosti ili rastanka.
Ivo ANDRI]
hram - crkva
epoha - duì vremenski period koji se izdvaja svojim va`nim istorij-
skim zbivawima
ksilofon - muzi~ki instrument od da{~ica
zapreka - prepreka
- Vekovima je ~ovek gradio i sada gradi.
- Koja je gra|evina najboqa i najvrednija?
- Za{to su mostovi najboqa gra|evina?
- Kome sve pripadaju i sluè?
- Kakve sve mostove zna{?
- [ta spajaju mostovi?
- Objasni: spajaju pro{lost i sada{wost.
Posmatraj najbliì most u nasequ u kome ìvi{ i opi{i tu gra|evinu
prema ovom planu:
- poloàj mosta u odnosu na druge objekte u okolini
- oblik, spoqa{ni izgled
- materijal od ~ega je izra|en
- namena.
Napi{i sastav: Najlep{i most koji sam video
Usvoj nove re~i
Ve`ba
Zadatak
136
MOJE SELO
To ti je malo selo,
Ko jo{ takav vrt ima?
To nije selo, ve} belo
stado po vo}wacima!
Sred sela: Dom i {kola
Nad krovom ruà plovi.
Novi put, {arena kola.
U doqi - jablanovi.
Kroz selo reka hrli
i nosi sli~ice ku}a.
Mosti} joj drveni grli
obale pune pru}a.
Kad jutro rumena lica
o~I prozora otvori -
u selu mesto frulice
zabruje tranzistori.
U sumrak moje selo
zapali zlatne svice.
Selo je stado belo,
a deca - qubi~ice!
Dobrica ERI]
frula (frulica) - mali duva~ki instrument
hrli - juri
Usvoj nove re~i
137
[ta je podstaklo pesnika da napi{e ovu pesmu?
Sa ~im on upore|uje svoje selo u prvoj strofi?
Kakve opise sela otkriva{ u:
- drugoj strofi,
- tre}oj strofi?
Kakve pesni~ke slike zami{qa{ o selu na osnovu pesnikovih kazivawa
(vi|ewa) u:
- jutarwim ~asovima,
- ve~erwim ~asovima?
Koji su opisi ostavili poseban utisak?

Poku{aj da sastavi{ jednu lepupesmu o svom rodnom mestu.
Razgovaramo o pesmi
Zadatak
138
GAVRAN I LISICA
Gavran ugrabi meso i sede na neko stablo. Lisica ga opazi i,èle}i da se
do~epa mesa, pri|e i stade ga hvaliti kako je veliki i lep. Najvi{e mu dolikuje
da bude kraq ptica, a to bi besumwe i mogao biti kad bi imao jo{ i glas. On, pak
èle}i da joj dokaè da i glas ima, zagrakta {to moè ja~e i ispusti meso. Ona
pritr~a, dograbi meso i re~e:
- Moj gavrane, sve ima{, samo jo{ da pamet stekne{.
EZOP
Basna zgodna za nerazumna ~oveka.
Kakav je plan smislila lisica da bi prevarila gavrana?
Po ~emu zakqu~uje{ da je gavran lakomisliv?
Kakve su posledice wegove nepromi{qenosti?
Kojim re~ima je lisica kazala istinu lakomislenom gavranu?
Koja je poruka ove basne?
Prepri~aj svojim re~ima sadrìnu ovog teksta.
Ve`ba
139
KORMORAN
Nije bilo ni jedne bare u susedstvu koju kormoran nije obi{ao i iz koje nije
ribe jeo. Bio je pravi morski orao. Ali, vreme je prolazilo i kormoran je toliko
ostario da vi{e nije bio u stawu da lovi. Vid mu je oslabio, kqun otupeo, -
jedino {to je mogao o~ekivati bili su dugi dani gladovawa.
Ali - nu`da i lomi, a od glupaka stvara mudraca - kaè
poslovica.
Ugleda kormoran jednog raka koji je {etao natra{ke, kako to rakovi
obi~no ~ine, pa ga pozva i re~e:
- ûj, prijatequ, budi dobar i objavi ~itavom ribqem svetu da se
blagovremeno skloni, jer }e ova bara uskoro presu{iti.
- Rak tako i objavi, a zabrinute ribe do|o{e kormoranu i zatraì{e
savet:
- Reci nam {ta da radimo, mudri star~e.
- Ne brinite, - odgovori kormoran - ja }u vam pomo}i. Jednu po jednu,
sve }u vas preneti u novi stan. U novom prebivali{tu bi}ete zakloweni i od
sun~evog sjaja i od svetla.
Ribe nisu pokazale naro~itu pamet. Pristale su. Jednu po jednu kormoran
ih je odnosio u svom kqunu i, po{to bi se udaqio, sladio se wihovim ukusnim
mesom.
@an LAFONTEN
gvo`|e
140
Dockan se prevareni nau~e da ne treba verovati mo}nima. A moni, iako
se ~esto pretvaraju da su skromni, u malima vide samo `rtve i u veini
slu~ajeva ~ine isto {to i kormoran.
kormoran - ptica koja se hrani ribom
prebivali{te - mesto stanovawa
dockan - kasno
- O ~emu se govori u ovoj basni?
- Kakav je bio kormoran dok je bio mlad?
- Kako je izgledao kada je ostario?
- îme se posluìo da bi do{ao do hrane?
- Kako su zabrinute ribe nasele i poverovale wegovoj laì?
- Jesi li shvatio (la) poruku?
- Na jednom na{em jezeru kormorani pomaù ribarima da love ribu. Zna{
li koje je to jezero?
Basne su kratke pri~e u prozi ili stihu u kojima se govori o ìvotiwama,
a odnosi se na qude.

Mawe poznate re~i
Upamti
!
141
MAGARAC U LAVQOJ KO@I
Dosadilo magarcu da stalno nosi tovar. Zato uze lavqu koù, zamota se u
wu i po|e da pla{i sve {to pred wega iza|e.
Kada ga ugleda{e, sve pitome ìvotiwe se prepla{i{e i razbeà{e po
poqu kuda koja.
Skupe se qudi, uzmu oru`je, pa izi|u u poqe da vide kakva je to napast
rasterala wihove ìvotiwe.
Magarac se osilio, pa po~e i da wa~e.
Vide qudi: lavqa koà, ali glas magare}i. A kad jo{ opazi{e gde ispod
lavqe koè vire duge magare}e u{i, oni se dosete lukovstvu. Ostave oru`je, a
uzmu ko~eve i toqage, opkole magarca, skinu mu lavqu koù, pa ga nau~e pameti.

Dositej OBRADOVI]
- Za{to je magarac èleo da postane
lav?
- Kako su qudi kaznili magarca?
- Koja je pouka ove basne?
êste su izreke u kojima se qudi
upore|uju sa magarcem. Evo neke od wih:
- razume se kao magare u kantar, {to zna~i da se uop{te ne razume;
- glup si kao magarac - zna~i vrlo glup;
- pristaje mu kao magarcu sedlo - zna~i da mu nikako ne pristaje;
- pojeo vuk magarca - zna~i da nema ni{ta od toga;
- za{to zovu magarca na svadbu - zna~i da bi radio
- U laì su kratke noge.
- Ako koza laè, ne laè rog.
- Ne kiti se tu|im perjem.
Prona|i i pro~itaj jo{ neku basnu Dositeja Obradovi}a.
Narodne poslovice
Zadatak
142
VRABAC
Vra}ao sam se iz lova i prolazio stazom kroz vrt. Moj pas je tr~ao preda
mnom. Odjednom, usporiv{i klorake, po~e se kretati kao da je osetio divqa~.
Bacih pogled du` staze i primetih malo ùtokquno vrap~e sa perjem na
glavi. Ono je palo iz gnezda (vetar je savijao breze kraj staze) i ostalo je
nepomi~no, ra{iriv{i bespomo}no jedva izrasla krioca.
Moj pas mu se polako pribliì. U jedan mah s obli`weg drveta sleti naglo
i pade kao kamen pred samu pse}u wu{ku jedan matori crnogrudi vrabac, sav
nakosre{en, unezveren, s o~ajnim i àlosnim piskom; on sko~i jedno dvaput u
pravcu otvorene pse}e ~equsti sa iskeànim zubima.
On je jurnuo da spase i zakloni mladun~e ... Ali celo wegovo malo telo
drhtalo je od uàsa, glasi} podivqao i promukao, dok je sav zamro i `rtvovao
sebe!
Pas mu se morao u~initi kao neko ogromno ~udovi{te! Ali on ipak nije
mogao da ostane na visokoj sigurnoj grani. Snaga ja~a od wegove voqe zabacila ga
je odande.
Moj Trezor se zaustavi i ustuknu nazad ... I on je, izgleda, priznao tu
snagu.
Poùrih da zovnem zbuwenog psa - i udaqih se pun strahopo{tovawa. Da,
ne smejte se! Sa strhopo{tovawem sam stajao pred tom malenom juna~kom pticom,
pred poletom wene roditeqske qubavi.
Qubav je, razmi{qao sam, ja~a nego smrt i ja~a nego strah. Samo ona, qubav
samo, odràva i pokre}e ìvot.
Ivan TURGEWEV
Koga prepoznaje{ u liku pripoveda~a?
[ta je podstaklo pisca da napi{e ovaj kratak, ali veoma uzbudqiv
tekst?
Koji su doga|aji predmet obrade u tekstu Vrabac?
Koji likovi u~estvuju u tom doga|aju?
Koji se od tih likova na{ao u smrtnoj opasnosti?
Koji od likova, svojom hrabro{}u, izaziva ushi}ewe kod ~italaca?
143
KAKVE JE BOJE POTOK
Potoku koji {umom te~e
oprezno pri|e jedan jelen
i napiv{i se vode, re~e:
Potok je kao {uma zelen.
Kraj stjena potok dalje te~e
o kamena se lome} rebra,
skakutaju}i zeko re~e:
Potok je ovaj sav od srebra.
I potok dalje te~e, te~e,
nad njim oblaci bijeli stoje,
lebde}i bijeli leptir re~e:
Potok je ovaj bijele boje.
S mno{tvom zvijezda do|e ve~e,
ugasi svoje boje dan,
pla{lljiva srna tiho re~e:
Gle, sav je potok ozvijezdan.
Grigor VITEZ
- Pesnik je odu{evljen lepotom prirode.
- Po ~emu to prepoznaje{?
- Koliko slika potoka je prikazao pesnik?
- Za{to je svaka slika druk~ija?
- Objasni svaku sliku posebno?
- Da li je pesnik kona~no utvrdio kakve je boje potok?
- Za{to potok menja boju i od ~ega zavisi?
- Jesi li nekad stajao (la) na obali nekog potoka ili reke? O ~emu si razmi{ljao?
- Objasni: [to su kamena rebra i kako se potok lomi.
- Kako to dan gasi svoje boje?
Pesnik upore|uje potok sa {umom i nebom. Kako to ~ini?
POTOK PLAVO NEBO
predmet koji se poredi predmet sa kojim se poredi
zajedni~ka osobina
Razgovaramo o pesmi
144
Upore|ivanje predmeta, pojava i bi}a naziva se pore|enje. Izme|u onog {to se poredi
uvek stoji re~ kao.
Ima li pore|enja u ovim izrazima?
- crven kao ruà
- beo kao sneg
- vredan kao mrav
- pla{ljiv kao zec
- brz kao zec
- vredan kao p~ela
- ljut kao ris
- visok kao bor
Nau~i nekoliko ovih narodnih pore|enja.
Upamti
Proveri svoje znanje:
Zadatak
!
145
GRAMOFONSKA PLOÂ
(Prodavnica gramofona i gramofonskih plo~a. Prodavac
ra{~i{}ava ne{to na tezgi i pravi red na rafu. Na tezgi se nalazi
gramofon.)
BAKA (ulazi): Dobar dan, kom{ija.
PRODAVAC: Dobar dan, majko, dobar dan ... Kakvo dobro?
BAKA: Eh, dobro ... I jeste dobro i nije dobro ...
PRODAVAC: Da ~Ujem, majko, {to ste tako poranili?
BAKA: Eh, ba{ sam poranila! Ne spavam jo{ od prvih petlova. Nego ti, kom{ija, dockan
otvara{ radnju ... Do{la bih ja jo{ u zoru. Sada sam sva kao na èravici da se ono moje ~edo ne
probudi.
PRODAVAC: Pa, zna se, majko, kada se otvaraju radnje. Leti ranije, zimi kasnije. A {ta
vam treba?
BAKA: Ma, evo, do{la sam da vidim i da ~ujem malo ove tvoje plo~e. Kazali su mi da ih
ti ima{ svakojakih. Kupila bih jednu.
PRODAVAC: A, gramofonske plo~e èlite ... Izvolte, majko, moète vi i da sednete.
(Baka sedne.) Tako, brate, a kakva vam plo~a treba? Imamo mi raznih plo~a.
BAKA: Pa, da vidim kakve ima{?
PRODAVAC: Evo, odmah }u vam pokazati. (Uzima sa rafa jednu plo~u, name{ta je i
pu{ta gramofon da svira. ûje se glas peva~a sa plo~e.)
BAKA: (rukom mu daje znak da prekine sa svirkom): Dosta, dosta ... Mani - de, ne}u ja
to. Ne treba meni to tvoje.
PRODAVAC: Ni{ta, ni{ta, majko. Imamo mi i drugih plo~a. Evo da ~Ijete ovu. (Stavlja
drugu plo~u. Gramofon po~ne da svira neku dèz - muziku.)
BAKA: (daje opet znak prodavcu da prekine): Dosta, dosta. [ta }e meni to!
PRODAVAC: Pa to je vrlo lepa plo~a . . . Za igranje.
BAKA: Ma ne traìm ja, dete, plo~u za igranje, nego za pri~anje. Takvu plo~u ti meni da
da{.
PRODAVAC: Kako za pri~anje? Ho}ete li za u~enje stranih jezika? Evo, odmah. Ho}ete
za francuski? Parle vu franse? Ima, ima. (Ho}e da stavi plo~u.)
BAKA: (zadrì ga rukom): Ma, ne ~ove~e! Kakvi jezici! Pri~u ho}u. Razume{ li me?Pri~u
ho}u o Crvenkapi. Tu plo~u ti meni da da{.
PRODAVAC: Kako kaète, majko? Pri~u o Crvenkapi! A {ta }e vam to?
BAKA: Eh, takva plo~a meni treba. Jo{ pita{ {ta }e mi to! Godinama, sinko, ja tu jednu
146
pri~u ponavljam. Najpre sam je pri~ala danima i danima prvom unu~etu, pa drugom, pa tre}em i
redom tako sve do osmog. Onda sam se neku godinu odmarala. A sada evo i praunu~e stiglo.
Pa i ono sada traì svako ve}e pri~u o Crvenkapi.
PRODAVAC: Da, da, sva deca vole tu pri~u. Lepa je.
BAKA: Jeste, lepa je. Ali ja sam sve starija. Sve teè mi pada pri~anje. Brzo se umorim.
PRODAVAC: A, tako. Sada vas, majko, razumem.
BAKA: Tako, tako. Zato sam i do{la da ti meni lepo da{ plo~u o Crvenkapi. ako ima{. Da
me plo~a malo odmeni bar u tome.
PRODAVAC: Eh, majko, takve plo~e, na àlost nemamo. Nisu je jo{ napravili. Mora~ete
vi zato I dalje svom praunu~etu da pri~ate pri~u sami, kako znate. A ko zna, mo`da se ono ne bi
zadovoljilo time da slu{a plo~u. Mo`da ono ho}e da mu ba{ vi pri~ate.
BAKA: Ne znam. Poku{ala bih. Ali ako nemate, onda ni{ta. U zdravlje! (Odlazi.)
PRODAVAC: U zdravlje ... I da pri~ate, majko, tu pri~u jo{ mnogo godina.
(Zavesa) Gvido TARTALJA
raf - polica
parle vu franse (na francuskom jeziku) - govorite li francuski
Po ~emu se ovaj tekst razlikuje od teksta Vrabac i od teksta Kakve je boje potok?
Gde se odvija radnja o kojoj se govori u tekstu Gramofonska plo~a?
Sa kakvim ciljem je baba u{la u prodavnicu za gramofonske plo~e?
Objasni zna~enje njenog iskaza: Ne spavam ja jo{ od prvih petlova.
U kojoj re~enici ovog teksta je sadràna èlja prodavca upu|ena babi?
Napravite parove i ~itajte tekst po ulogama. Jedan od u~enika neka ~ita tekst koji
izgovara prodavac, a jedna u~enica - tekst koji govori baba. Trudi se da va{e ~itanje bude
logi~no i da odràva istinu, odnosno da odràva babine èlje i u~tivost prodavca.
Usvoj nove re~i
Ve`ba
147
ECI PECI PEC
Eci,
peci,
pec,
ja sam
mali zec,
ti si
mala
prepelica,
eci,
peci,
pec.
Narodna brojalica
Razbrojalice
ENCI
Enci
menci,
na kamenci,
tamo
kuju
dvanaest
deci;
in,
pin,
~arapin,
~araupe,
jedi
supe
ba{
ti!
JEDINAR
Jedinar,
dvodinar,
trinosori,
saraori,
tekutice,
tekutan,
palatan,
praskele,
tut kele,
desetica.
BUMBAR
Bumbar,
Delipar,
Seo car
Na kantar,
@eripan,
Pelivan,
Merili ga
Po vasdan,
Pade pa se skqusi
I re~e mu - tu si.
148
U MOJIM RUKAMA
@UBORI PESMA
1. Hajde da pevamo - Milorad BO@I^KOVI]
2. Suncokret (pesma) - Gordana BRAJOVI]
3. Ileva majka (proza) - Gligor POPOVSKI
4. Divqa ruà (pesma) - Rajko JOVÊSKI
5. Zastideo se majke - Ivan CANKAR
6. Prole}e je uvek u parvu - Mirjana STEFANOVI]
7. Biserna bajka (proza) - E{ref BERBI]
8. Grm bijelih ruà - Blanka DOVJAK MATKOVI]
9. Od pa{waka do nau~ewaka - Mihailo PUPIN
10. Bliì se bliì leto - Desanka MAKSIMOVI]
11. Ribar~eta san (Cic!) - Branko RADIÊVI]
HAJDE DA PJEVAMO
Hajde da pjevamo skupa,
nek radost iz nas vrca!
Pjesma je toliko pjesma,
koliko ima srca.
Hajde da pjevamo glasno.
da ~ela orosi znoj!
Pjesma je u nama toliko,
koliko mi u woj.
Hajde da pjevamo slo`no
svakoga dana svi!
Sa pjesmom srca rastu,
a sa srcima mi.
Milorad BO@I^KOVI]
vrca - te~e
orosi - nakvasi
- Pesnik nas poziva da pevamo zajedno , glasno i slo`no.
- Za{to?
- Objasni: Sa pjesmom srca rastu . . .
Zadatak
îtaj pesmu naglas i izraàjno.
Razgovaramo o pesmi
151
SUNCOKRET
Bio jedan suncokret,
Jedan mali suncokret.
Imao je kosu ùtu,
@uti {e{ir, ùto lice,
Volelo ga sunce jedno,
Volele ga I sve ptice.
Bio jednom suncokret.
@uta glava, ùti cvet.
Jednom jedan suncokret.
Voleo je sunce, ki{e,
Voleo je trave, ìto.
152
Voleo je nebo, eto.
Al najvi{e, al najvi{e
Voleo je jedan ìvot -
A ìveo jedno leto.
Samo jedno divno leto.
Bio jednom suncokret,
@uta glava, ùti cvet.
Jednom jedan suncokret.
Gordana BRAJOVI]
Razgovaramo o pesmi
- Kakvo raspoloènje budi ova pesma?
- ~ime je pesnikiwa postigla da ti suncokret postane omiqen, drag?
- Objasni slede}a dva stiha:
Voleo je jedan ìvot -
A ìveo jedno leto. . .
- Primetio si da se nekoliko puta javlja znak ().
Znak ( ) stavqa se u re~i iz koje je izostavljen jedan glas. Zove se apostrof.
Upamti
!
153
ILEVA MAJKA
U celom razredu on je bio naj~udnije, najmirnije i najtajansvenije dete.
Niko nije bio siguran dali je tuàn, da li je pla{qiv ili je nedruèqubiv. Nije
razgovarao sa svojim drugovima osim kad je trebalo da ne{to potraì, a retko je
traìo, i glas mu se mogao ~uti samo kad je bio primoran da govori.
Sedeo je u posledwoj klupi, i izgleda da je bio zadovoqan tim mestom, jer
je tamo, u uglu, mogao da bude sam. Dok su druga deca vikala, preskakala klupe,
ga|ala se kresom i sun|erom, on je sedeo usamqen u uglu, odsutan, u mislima
daleko od onoga {to se de{avalo oko wega.
A o ~emu je razmi{qao? [ta se skrivalo iza tog ravnodu{nog, pomalo
tu`nog pogleda?
To niko nije znao. Ni u~iteqica. Nastojala je ona u po~etku da razgovara s
wim, da sazna za{to je tako povu~en, ali nije mogla mnogo da otkrije.
Mu~ila ga je pitawima:
- Da te ne grde kod ku}e, Ile?
- Ne - glasio je odgovor.
- Ima{ li ne{to da mi kaè{?
- Ne.
- @eli{ li da ti ne{to pomognem?
- Ne.
I uvek tako. Ile je odgovarao sa da ili ne. A u~iteqica nije znala kako
da postupi s wim, kako da mu se pribliì.
Na ~asovima je bio uredan, uvek prisutan, i stalno sa onim pomalo
umornim, i tu`nim izrazom na licu. Slu{ao je predavawa, pisao je, ali nikad
nije dizao ruku da ne{to pita ili da odgovara. I svi su mislili : ni{ta ga ne
zanima, ni{ta ne zna. Ali, za~udo, kad ga je u~Iteqica ne{to pitala, odgovarao
je, istina, {turo, kratko i najupro{}enije, ali uvek ta~no. A na ostala pitawa
koja nisu bila u vezi sa u~ewem, znao je samo jedan odgovor: da ili ne. ê{}e
se ~ulo ono ne i zbog toga je tri nedeqe posle po~etka {kolske godine Ile
dobio nadimak NE.
Nesta{na, brbqiva deca u po~etku su ga ~esto zadirkivala, ali
beuspe{no. On nije ogovarao na zadirkivawa. sedeo je na svom mestu kao da je
nem I gluv. Na kraju su deca uvidela da wihova peckawa nemaju uspeha, pa su se
154
zadovoqavala samo da mu s vreme na vreme dobace:
- Ej, NE, da nisi progutao jezik?
- Ej, NE, zaboravi}e{ da govori{.
Za sce vreme otkako se nalazio u wenom razredu, u~iteqica je mogla da ga
opi{e samo sa nekoliko re~i: Prema u~ewu se odnosio ozbiqno. Drugo kao da ga
ne zanima. I u~iteqica je re{ila da ga tim putem, kroz u~ewe, natera da kaè
ne{to vi{e o sebi.
Jednog dana zadala je svojim |acima doma}i zadatak s temom: Moj otac.
Mislila je da ~e Ile ne{to op{irnie napisati u tom zadatku. Sutradan, kad je
pregledala doma}e zadatke, u wegovoj svsci pro~itala je slede}e: Nemam oca.
Ni{ta vi{e.
- Ile, da li ti je otac umro? - upitala ga je prijateqski.
- Da.
- Kada?
- Odavno, ne pamtim ga . . .
Razred je slu{ao. Kod ve}ina |aka to je izazvalo saàqewe. Sad su
znali da je Ile, mo`da, takav, zbog toga {to nema oca, zbog toga {to je . mo`da,
siroma{an. Od toga dana bili su prijateqski raspoloèni prema wemu i
prestali su da ga zovu NE.
Kasnije posle dve nedeqe, u~iteqica je zadala za doma}i zadatak: Moja
majka. Ovog puta nije pregledala zadatke, nego je rekla:
155
- Hajde, Ile, ti prvi pro~itaj zadatak!
Ceo razred se okrenuo na tu stranu. Ile se ispravio, drè}i svesku u
drhtavimrukama. Lice mu je postalo ble|e nego obi~no. Nekoliko puta je olizao
jezikom suve usne i na kraju po~eo:
Moja majka
Moja majka mnogo radi. Mu~i se, a meni je ào. Uve~e se vra}a umorna. Ruke
su joj modre i nate~ene od prawa i ribawa. Volim je vi{eod svega na svetu, ali joj
to nikad nisam rekao. Ni ona meni to nije rekla, iako znam da bi sve dala za mene.
Uvek meni kupuje, a sebi - ako prestane ... Uvek je tu`na. Pla{im se da se ne
razboli . . .
Ovde je Ile zastao. Oborio je glavu. U o~ima su mu zablistale suze.
- îtaj daqe, Ile - blago mu je rekla u~iteqica.
Moja majka, moja majka . . . - nastavio je Ile, ali nije mogao daqe. Izgubio je
glas, suze su mu potekle. Ispustio je svesku i pokrio lice rukama. U zanemelom
razredu ~ulo se samo wegovo grcawe.
- Sedi, Ile - rekla je u~iteqica.
I dok je Ile sedeo u svom uglu, mnogi wegovi drugovi kri{om su brisali
suze. Sve su misli ovog trenutka bile usmerene na Ila i na wegovu majku. I svi
su, iz onih nekoliko redova {to ih je Ile pro~itao o svojoj majci, osetili Ilevu
majku kao svojju. I znali su da onih desetak redova u ilevoj svesci govore o majci
vi{e od svega }to su oni o woj napisali u svojim sveskama.
(Prepev: M. MILO[EVI]) Gligor POPOVSKI
Primetio si dase povodom neke pesme ili pri~e razgovor uvek vodi o -
tekstu. Dakle postoje pesni~ki (poetski) i prozni tekstovi. Pri~a je prozni
tekst, a takav je, na primer, i roman (samo {to je roman mnogo duì tekst od
pri~e!). Pri~a ima raznih vrsta, zavisno ot teme, ali i na~ina pripovedawa. O
tome}e{ vi{e nau~iti kasnije.
156
Prozni tekst je sastavqan od re~enica. Pisac pri~e je pripoveda~ (pisac
romana je romansijer). I re~enice se u proznom tekstu razlikuju. Neke su kra}e,
duè ili vrlo duge. Te, vrlo duge re~enice, pisci za decu izbegavaju. Na~in
pisawa zaviswi od pi{~evog odnosa prema ~itaocu, ali i od pi{~evog stila.
Moè se lepo i te~no pripovedati i drugim re~enicama. I o tome kad do|e
vreme.
Junak pesme je - lirski junak. U pri~i je junak obi~no imenovan, mada
ima i izuzetaka. U ovoj pri~i to je Ile. To su, tako|e, wegova majka, u~iteqica,
u~enici . . .
Zadatak
Opi{i svojim re~ima Ilevo raspoloèwe pri ~itawa, za vreme ~itawa i
posle pro~itanog sastava o majci.
Koji deo pri~e je na tebe ostavio poseban utisak? da li si I za{to
sau~estvovao u Ileom bolu? Da li ti je posle ove pri~e u~iteqica postala
blià i draà, skoro kao majka koja brine o svom detetu?
Prijateq se u nevoqi poznaje kao zlato u vatri.
Drvo se na drvo oslawa, a ~ovek na ~oveka.
Te{ko drugu bez druga u slavuju bez luga.
Dobro je u nevoqui imati prijateqa.

Nau~i narodne poslovice:
157
DIVQA RU@A
Trnom smo je
kao deca zvali,
da je ruà - e, to nismo znali.
Ovcama je
~esto krala vunu ,
slu{ao sam kad je ène kunu.
Preko leta,
jeseni i zime
nosila je to opasno ime
Tek s prole}a,
kad se miris prospe, ko u inat
ruàma se ospe.
I sada, kad joj ime ~ujem,
mirino se u srcu ragaqujem.
Rajko JOVÊVSKI
(S makedonskog Viktor [E]EROVSKI)
- Kako je pesnik nazivao divqu ruù dok je bio dete?
- Kako to da je ruà ovacama krala vunu?
- Za{to je tokom leta, jesewi i zimi nosila opasno ime?
- Kako ruà izgleda s prole}a?
- Koje pesni~ke slike uo~ava{?
Razgovaramo o pesmi
158
PROLE]E JE UVEK U PRAVU
Prole}e je ~udna pojava, pa cve}e navaljuje - prole}e je ~udna pojava, cve}e raste,
buja, izbija, {iri se, {areni se, ni~im ga ne moè{ zaustaviti. Izvijaju se listi}i, izle}u travke, legu
se pili}i, dolaze ptice, iz gnezda, iz jaja, iz dalekih krajeva, i svima se tr~i i ska~e.
Prole}e je ~udna pojava.
Prole}e su u{i, to su cvrkuti, pesme, usklici, dozivi.
Prole}e za nos pretstavlja miris - miris zumbula. miris narcisa, miris ljubi~ice, miris
jorgo~evine. miris trave, miris reke, mirisnovog mladog li{}a . . .
Prole}e ima bezbroj. isto koliko devoj~ica i de~aka, travki i ìvotinja, cvetova, tata,
mama, tetaka, baka, sestara . . .
Pored onog zajedni~kog koje nam svima pripada, koje se gurka i muva po livadama, po
ulicama i sokacima, svako od nas ima po jedno svoje, li~no malo prole}e koje nosi u sebi.
- Od navedenih re~I odaberi one za koji misli{ da najvi{e odgovaraju prole}u: bu-
|enje, radost, raspoloènje, blagost, ti{ina, tuga, mladun~ad, ìvot, prolaznost. Obrazloì svoj
izbor. Navedi i sam neke re~I koje odgovaraju prole}u.
- Za{to se piscu ~ini da je prole}e ~udna pojava?
- Za{to upravo prole}e poziva na putovanja?
- Mnoge pojave doìvljavamona razli~ite na~ine, ~ulom vida, ~ulom sluha, ~ulom miri-
sa, srcem - ose}anjima itd.
Dokaì primerima iz teksta da je i ovde prole}e doìvljeno svim ~ulima.
- Kako treba rzumeti tvr|enje pisca da prole}a ima bezbroj, isto koliko devoj~ica i de-
~aka, travki i ìvotinja, cvetova, tata, mama, tetaka, baka, sestara? . . .
- Kojim re~ima pisac ozna~ava rast cve}a? Moè{ li i ti dati neke re~I za ovu pojavu?
Zadatak
Ve`ba pisanje latinice! Prepi{i poslednja tri odeljka.
159
BISERNA BAJKA
U pijesku se {koljka skrila, srebrne je suze lila. Tu`na
{koljka silno bila, i biser je pretvo-rila tugu, suze, sav svoj jad.
Mreòm ribara jedan mlad sa ribom je ulovio, modru
{koljku otvorio, biser njemu ùborio:
Vrati mene pijesku, mora! Do~eka{ li drugu zoru -
tre}eg dana kolika te puna zlata na obali tvoja ~eka. Uzme{ li
me, tad dovijeka sa tugom ti valja biti, ìvot ìvjet, ostairiti.
]uti ribar, biser gleda, oko mu se skinut ne da sa
ljepote. Re~e sebi: Oj, ìvote, tvom se daru evo divim, s
ljepotom tugom neka ìvim. U grudima mjesto srca ovaj biser
nek mi kuca.
Natu{ti se, zamuti se silno more. Digo{e se tamni vali.
Proguta{e ~amac mali, i ribara, biser sjajni, predado{e
morskoj tajni.
Samo barba stari pri~a: Istina je da mladi}a svake
no}i nekog vi|a za najlep{e mjese~ine kako pliva sred pu~ine.
Vjerovat je bar o~Ima: biser mu je na grudima, kakvog nigdje
ne}e{ na}i - ko zvijezda je kad se smra~i nebo, more, i nad
njime silne gore.
barba - ~i~a
- O ~emu pi{e pisac?
- Na koju te bajku podse}a?
- Uporedi ovaj tekst sa Bajkom o ribaru I ribici.
Zadatak
Ve`bal jepo ~Itanje: Poslednji odeljak prepi{i }irilicom.
160
GRM BJELIH RU@A
U bakinom vrtu cvale su grmolike bijele ruè. Uìvale su u suncu i
bakonoj qubavi, koja je s wima razgovarala zalijevaju}i ih i rede}i im gran~ice.
îm bi primijetila skupinice zelenih u{iju oko pupoqka, poprskala bi ih
sredstvom protiv u{iju i one su netragom nestajale. Ako je baka primjetila koji
bolestan list, opra bi grm qekovitim prahom i on je ozdravio. Zato je ruà baki
uzvra}ala mirisom, a bakina su unu~ad govorila da bakine sobe miri{u po
ruàma.
Jednog èta bila je jaka èga i su{a. Uve~er bi baka zalila ruìn grm, a
do jutra je zemqa bila suha kao u Sahari. Jutrima ju je baka ponovo zalijevala,
ali ju je sunce àrilo do iznemoglosti. Baka se tresla svim svojim silama,
voqom i qubavi da odrì grm na ìvotu, a on je bio pri kraju svojih snaga I te{ko
je odelijevao àrkom, su{nom qetu. Wegove su ruè {aptale o svojim patwama.
U posledwi ~as nad grmom se pojavio oblak koji je postajao sve ve}im I
opasnijim. Iz wega su sijale muwe I zrak je drhtao od straha pred olujim. ûli su
se pucwevi protiv tu~onosnog oblka, ali je on bio sna`biji i opasniji od svih
oblaka koji su toga qeta svratili nad grad. Rastvorio je svoju torbu punu leda I
s mr`wom je prosuo na parkove, ulice, vertove . . . Baka je istr~ala u vert s
ra{irenim velikim djedovim ki{obranom i {titila svoj grm bijelih ruà od
opake }udi ledonosnog oblaka. Wezina je qubav nadmudrila oluju i za{titila
grm bijelih ruà. Poslije oluje vrtovi su bili opusto{eni, samo je bakin grm
bijelih ruà veselo zahvaqivala baki svojim svijeìm mirisom.
Blanka DOVJAK - MATKOVI]
èga - vru}ina, toplina
àrilo - grejalo
trsila - trudila
àrko - toplo
zrak - vazduh
tu~onosni oblak - gradonosni
tu~a - grad (padavina)
- O ~emu pi{e?
- Kolika je qubav bake prema ruàm?
- [ta se dogodilo za vreme oluje?
- Kakva je slika vrtova posle oluje?
161
OD PA[WAKA DO NAUÊWAKA
Mihajlo Pupin je jedan od najpoznatijih srpskih i svetskih nau~nika o ~i-
joj biogarfiji }e{ na}i podatke u nekoj enciklopediji ili na internetu. Pro~i-
taj ovaj odlomak iz wegovog biografskog dela Od pa{waka do nau~ewaka.
I danas, kada se setim svoh detiwstva u Idvoru, ose}am da je glavni
smisao duhovnog ìvota ne selu odràvawe i negovawa starih tradicija . . .
Verni starim obi~ajima Srba, u dugim zimskim ve~erama Idvorci su
odràvali svoja posela. Kao de~ak, ja sam bio na mnogim od wih u ku}i svoga oca.
Stariji qudi bi posedali oko tople pe}i na klupi napravqenoj od istog
materijala kao i sama pe}, obi~no od mekih cigala, omaltarisana i okre~ena.
Qudi su pu{ili i razgovarali, a izgledali su kao senatori, samozvani ~uvari
sve mudrosti u Idvoru. Kraj nogu starijih sedeli su na klupicama mladi ùdi, a
pred svakim od wih, stajala je kotarica u koju su krunili ùta zrna sa velikih
kukuruznih klipova. To bi radili celo ve~e. Starije ène sedele su na malim
klupama du` zida; one su prele vunu, lan ili kudequ, {ile ili vezle. Kao
maj~inom qubimcu, meni je bilo dozvoqeno da sednem pored svoje majke i slu{am
re~i mudrosti i ma{te iz usta starih qudi, a ponekad I iz usta sredove~nih ili
mladih, ako bi im to stariji dozvolili. S vremena na vreme, zapevale bi ène
poneku pesmu koja je bila u vezi sa pomenutim doga|ajima. Na primer, kada bi
neki od starijih qudi zavr{io besedu o Kara|or|u I wegovim borbama protiv
Turaka, ène bi zapevale pesme u kojima se slavi hrabri Kara|or|ev vojvoda
Hajduk Veqk, koji je sa {akom Srbijanaca branio Negotin od velike turske
vojske pod Mula - pa{om. Ova hrabra ~eta, kako je pesma opeva, podse}a na onu
malu ~etu Grka u bici na Termopilima . . .
Mihajlo PUPIN
162
tradicija - preno{ewe obi~aja, navika i kulturnih vrednosti s kolena
na koleno (s generacije na generaciju)
poselo - ve~erwa swdeqka, zabava
senator - ~lan parlamenta (skup{tine) u nekim dràvama
kotarica - korpa
kudeqa - konopqe,(biqka)
beseda - govor
- O kome nau~niku se govori u tekstu?
- Ko je napisao ovaj tekst?
- Po ~emu pamti veliki nau~nik svoje selo?
- Za{to Pupin posebno isti~e zna~aj pesme?
- Prituma~i ovu misao: Pesma nas je odràla,
wojzi hvala.
Biografija je kwièvno delo u kome se govori o ìvutu neke zna~ajne
li~nosti. Ako sam autor opisuje svoj ìvot, ili deo svog ìvota, onda je to
autobiografija.
- ôvek se u~i dok je ìv.
- Dobar nauk zlata vredi.
Zadatak
Napi{i sastav na temu: Moj pronalazak bi usre}io mnoge qude
Upamti
Poslovice o nauci
!
163
BLI@I SE LETO
Bliì se leto;
u du{i ve} ga slutim!
Pomaqa zlatnu kosu
u zrelim wivama ùtim.
Zrikavci su mi rekli
koje u putu sreto:
Bliì se, bliì leto!
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Miri{u livade bujne
i poqa i {umarci
koje u putu sreto:
Bliì se bliì leto!
Ko sjajna carska kruna,
zlatna mu svetluca kosa,
rumenih svetluca puna.
Svi su mi oni rekli,
kad ih na putu sreto:
Deasnka MAKSIMOVI]
slutim - o~ekujem
zrikavci - popci - insekti
svitac - insekt koji no}u sveti
- Na osnovu ~ega pesnikiwa sluti dolazak leta?
- Kako to da je u du{i sluti?
- Kojim bojama slika dolazak leta?
- Ose}a{ li, mo`da, ti dolazak leta I raduje{ li se tome?
Zadatak
Pro~itaj jo{ neku pesmu ove velike pesnikiwe.
Razgovaramo o pesmi
164
MEDIJUMSKA KULTURA
RADIO EMISIJE
ÂROBNO SREDSTVO
Dok sam bio dete nisam mogao ni da ~ujem o radio - aparatu. Mo`da tada i
nije bilo radioaparata.
A kako je danas?
Skupe se deca oko radioaparata i slu{aju svoje omiqene pisce dok im
~itaju priovetke i pesme. ûju ih kao da su tu, pored wih.
Nekada slu{aju muzi~ke emisije, nekada radio - drame ...
Mora se priznati: Danas je radio najboqi u~iteq za decu. Radio zna sve
jezike, poznaje sve nauke, svira na svim instrumentima i zna sve pri~e i pesme.
Radio je ~arobno sredstvo.
Branko ]OPI]

Radio je aparat preko koga se beì~no prenose zvuci na veliku daqinu.
Za{to pisac kaè da je radio ~arobno sredstvo?
Upamti
!
167
Preko radio - aparatu se svakodnevno emituju mnogo emisija. Te emisije
se zovu radio emisije.
Koje radio - emisije rado slu{a{?
[ta ti se dopada u wima?
Koje radio - emisije zovemo muzi~ke?
Za{to su de~je radio - drame omiqene emisije za decu?
Koje su radio - drame ostavile poseban utisak na tebe?
Po ~emu se radio - drame razlikuju od muzi~kih emisija?
Koje muzi~ke emisije slu{a{?
Zadatak
I grupa: Komentiraj muzi~ke emisije po svom izboru
II grupa: Prepri~ajte, ukratko, sadràj jedne de~je radio - drame,
tako|e po svom izboru.
168
TV EMISIJE
Koje se emisije zovu TV - emisije?
Po ~emu se TV emisije razlikuju od radio
emisija?
Koje si TV emisije gledao u posledwa
nekoliko dana
Koje TV emisije posebno privla~e tvoju
pa`wu?
Za{to?
Koje likove prepoznaje{ na datim slikama?
TV emisije mogu biti:
obrazovne
nau~no popularne
narodne pripovetke
de~ji kvizovi.
Zadatak
Organizovano sledite jednu TV emisiju, a zatim u odeqewu razgovarajte
o wenoj sadrìni, o likovima i wihovim postupcima.
-
- -
-
-
169
NARODNE PRIPOVETKE
Narodne pripovetke su narodno blago.
To su veoma omiqeni tekstovi kako za decu, tako i za odrasle.
Zadatak
Poku{aj da prepozna{:
a) Iz kojih narodnih pripovedaka su ova dva lika?
b) Iz koje narodne pripovetke je slede}i odlomak:
Poslije nekog vremena otac se ove devojke oènio
udovicom, koja dovede jednu svoju k}er. Ma}eha stane odmah
mrziti na svoju pastorku, osobito zato {to je ona bila mnogo
qep{a od wezine k}eri: zabrawivala joj je da se umiva,
~e{qa i preobla~i, i svakojako je traìla uzroke da je kara i
mu~i. Jednom joj dade ujutru punu torbu kudeqe, pa joj rekne:
- Ako ovo danas ne oprede{ i u koko{ku ne smota{, ne
idi mi dove~e u ku}i, ubi}u te.
Priseti se
Gde se odigravaju doga aji u ovoj pripoveci?
Koji su glavni likovi?
Zadatak
Prepri~aj usmeno sadràj jedne narodne pripovetke po svom izboru.
170
FILM
Podseti se
[to se podrazumeva pod pojmom film?
Koji se filmovi nazivaju dokumentarne?
Koje dokumentarne filmove gledao(la)?
Igrani film
Igrani film je onaj ~ija se
sadrìna iznosi posredstvom igre
ìvih bi}a.
U zavisnosti od duìne
filmske trake igrani filmovi mogu biti kratkometra`ni i dugometra`ni.
Duìna filmske trake kod kratkometra`nih filmova iznosi od 300 do
600 metara, a kod dugometra`nih filmova filmska traka je duga od 2000 do
3000 metara.
Odgovori
[ta je igrani film?
Koji se igrani filmovi zovu:
- kratkometra`ni,
- dugometra`ni?
171
CRTANI FILM
Sigurno si gledao na televiziji ili u bioskopu neki crtani film. To je
naj~e{}i oblik animiranog filma. U animiranom filmu pojave i predmeti se
kre}u, mada se u stvarnosti ne kre}u, ne ìve.
Najve}i tvorac crtanih filmova je Volt Dizni.
Vuk MILATOVI]
Crtani film je onaj u kome se oìvqavaju crteì i boje.
Upamti !
172
Crtani filmovi su omiqeni za svu decu. Me| utim najomiqenijim crtanim
filmovima je i film u kome su glavni junaci koje vidi{ na slici.
Koje likove crtanih filmova vidi{ na slici?
Koje crtane filmove najvi{e voli{? Navedi wihove naslove.
Zadatak
Prepri~aj sadràj crtanog filma koji ti se najvi{e dopao.
173
Kako nastaje crtani film
Sve po~iwe od teksta.
Autor zapisuje na hartiji svaki
detaq tog teksta i prosle|uje
ga ilustratoru.
Tekst je podeqen na mnoge
scene, to jest slike, koje prolaze
jedna za drugom.
Ilustrator crta bi}a i
predmete iz teksta. Tako
crtani film dobija likove.
Drug i ilustrator( i)
crta(ju) okolinu. Ta okolina
moè biti ulica, {uma, livada.
neki osamqen dvorac i dr.
174
Da bi gledaoci imali utisak da se crteì kre}u, potrebno je nacrtati
vi{e hiqada crteà. Svaki od tih crteà predstavqa samo jedan pokret.
Svaki lik iz crtanih filmova koristi glas nekog glumca ~ime se crtani
lik predstavqa kao ìvi junak.
Svaka slika koju }e ilustrator nacrtati treba da bude na prozra~noj
plasti~noj traci kako bi, zatim, mogla da se oboji.
175
POZORI[TE
U gradovima ima pozori{ta za odrasle i pozori{ta za decu.
Pozori{te je objekat u kome se izvode pozori{ne predstave.
Koji se deo pozori{ta zove scena?
Od ~ega zavisi uspeh pozori{ne predstave?
Kako se zovu qudi koji govore tekst na sceni?
Koje si pozori{ne predstave gledao u pozori{tu ili na televiziji?
Koja ti se od wih najvi{e dopala?
Koji ti je lik iz te predstave ostavio najve}i utisak? Kako su obu~eni
glumci?
Koju si poruku izvukao od te predstave?
* * *
Zadatak
Iz uxbenika Srpski jezik, ili iz de~jih ~asopisa izaberite jedan
dramski tekst, podelite uloge me|u sobom i izvedite pozori{nu predstavu na
sceni u {koli.
176
U pozori{tu, a posebno u de~je pozori{tu se igraju lutkarske
predstave.
Predstave u kojima
uloge tuma~e lutke zovu se
lutkarske pradstave.
Razmisli
Kako se lutke kre}u na pozori{noj sceni?
Ko im pozajmquje glas?
Ovo je Pinokio - lutka izra|ena od drveta.
Pinokio je glavni lik u istoimenoj kwizi
slavnog pisca Karla Kolodija.
U rodnom gradu ovog pisca podignut je velik
spomenik Pinokiju.
Zadatak
Prepri~aj sadràj lutkarske predstave koja ti se najvi{e dopala.
177
TELEFON
Jeste ~udna ptica, Toliko prostranstva!
jeste ~udo krava - (a sve kao ni{ta).
Telefon je, ipak, Kao da je zvao
naj~udnija sprava! sused iz dvori{ta!
Pomisli samo: Jeste ~udo ptica,
kroz metalne ìce jeste ~udo krava. -
do na kraj sveta Telefon je, ipak,
tr~e re~enice! naj~udnija sprava!
Branislav PETROVI]
Za{to qudi razgovaraju
telefon?
Kako treba da postupimo sa
sagovornikom?
Za{to je potrebno da se
najpre predstavimo?
[ta je javna govornica?
Ko ima pravo da koristi
javne govornice?
[ta j e potrebno znati
prilikom kori{}ewa j avne
govornice?
178
GRADSKA BIBLIOTEKA
- Pro~itala sam jednu lepu kwigu! - pohvali se Ana Denisu.
- A gde si na{la tu kwigu? - upita je Denis.
- Pozajmila sam je iz Gradske biblioteke. Tamo ima mnogo kwiga. Kad
god poèli{ moè{ da uzajmi{ kwigu koju èli{, ali po{to je pro~ita{ treba
je vratiti. Kwige treba da se ~uvaju, jer treba da ih ~itaju i drugi. Kwigu koju sam
ja ~itala bila je malo o{te}ena. Neko je pisao na woj. To nije dobro.
To je kazala Ana i poùrila ka biblioteci da vrati pozajmqenu kwigu.
S.F.
179
[ta je biblioteka?
Koja se biblioteka zove gradska?
Ko moè pozajmqivati kwige iz biblioteke?
Koliko vremena moè da se (odnosi s pozajmqenim kwigama?)
Koliko vremena moè da se ~uva (koristi) pozajmqena kwiga
iz biblioteke
Razmisli, odgovori, objasni
180
ENCIKLOPEDIJE
Enciklopedije su nau~na dela koja daju
sistematski pregled znawa ili zbira
podataka o nekoj grani nauke.
Pregled znawa, to jest podataka o nekoj
grani nauke u enciklopedijama je dat po
abecedi ili po predmetima.
Postoje enciklopedije za odrasle i
enciklopedije za decu. Ove dragocene kwige
mogu se na}i u bibliotekama i u kwiàrama.
Dryèwe s enciklopedijama je pravo
zadovoqstvo ali i oboga}ivawe znawem.
Zadatak
Kupi ili uzajmi iz biblioteke de~ju enciklopediju i pro~itaj tu lepu
kwigu.
181
DE^JA I DNEVNA [TAMPA
[ta podrazumeva{ pod:
a) de~ja {tampa,
b) dnevna {tampa?
Koju de~ju {tampu ~ita{?
Koje ti se rubrike najvi{e dopadaju?
182
DVA VRAPÎ]A
Dva su vrapca mala
na moj prozor stala,
jer su mali jadni,
bili jako gladni.
Aleksandra Jovanovi}
Osnovna {kola
Vuk Karaxi}
Crvenkapa
U de~joj {tampi ima zanimqivih rubrika i priloga: pesme, pripovetke,
zagonetke, {ale ...
Druì se sa de~jom {tampom i postani wen saradnik. Na stranicama de~je
{tampe postoje rubrike za objavqivawe de~jih radova.
Evo nekoliko de~jih priloga:
PROLE]E
Prole}e nam svanulo
zeleni se trava -
a u travi miri{e
qubi~ica plava.
Ankica Kor{a, IV razred
183
U dogovoru s u~iteqicom formirajte novinarsku sekciju ~ija }e du`nost
biti izdavawe zidnih novina.
Najpre, od ~lanova novinarske sekcije izaberite nivinarski odbor:
glavnog i odgovornog urednika i urednicka pojedinih rubrika.
Nastojte da na stranicama va{eg lista ima priloga koji }e odraàvati
zbivawa u odelewu, priloga za spoqa{na zbivawa, to jest doga|aja van
odelewa, priloga za kulturu i umetnost, {ale, sport, li~nih radova i dr.
Va{e zidne novine posta}e svedoci o svemu onome {to se doga|a u {koli u
toku jedne {kolske godine.
Krativna aktivnost
184
SADR@AJ
I JEZIK
Jezik .......................................................................................................................05
Narodni i normiran (standardni kwièvni jezik)................................... 05
Govor ...................................................................................................................... 07
Usmeni i pismeni govor............................................................................... 08
Samoglasnici i suglasnici ...................................................................................09
Podela re~i na slogove ...........................................................................................11
Jednoslo`ne re~i ........................................................................................ 11
Dvoslo`ne re~i .......................................................................................... 12
Troslo`ne re~i ........................................................................................... 12
Imenice................................................................................................................... 13
Konkretne i apstraktne imenice ................................................................ 13
Rod imenica..................................................................................................15
Broj imenica .................................................................................................17
Pridevi ...................................................................................................................19
Opisni pridevi ............................................................................................19
Zamenice ................................................................................................................22
Li~ne zamenice ........................................................................................... 22
Glagoli .................................................................................................................. 24
Pro{lost, sada{wost i budu}nost ........................................................... 24
Brojevi ................................................................................................................... 25
Re~enica ................................................................................................................ 28
Osnovni re~eni~ni ~lanovi (subjekat i predikat) .................................... 28
Pisawe odri~ne re~enice ........................................................................... 31
Re~i koje imaju isto ili sli~ni zna~ewe .................................................... 32
Re~i koje imaju suprotno zna~ewe ...............................................................34
Preno{ewe dela re~i jednog dela u novi red ........................................36
Pravilno pisawe suglasnika - J - ............................................................... 38
Navodnici ................................................................................................... 39
Upotreba velikog slova ..............................................................................41
Zanimqivosti o jeziku .......................................................................................... 42
iz
185
II LITERATURA
STASAJ BR@E, DETE
[kola zove Mira Ale~kovi} .................................... 47
Septembar Du{an Kosti} ....................................... 49
Pismo Edmondo de Ami~is ................................ 51
Razgovor sa pobednikom smrti Branko ]opi} ........................................ 53
Ko ne radi taj ne jede Narodna pripovetka .............................55
Jesewa slika Ranko Simovi} ...................................... 57
Igra pod brezom Vuk Cerovi} .......................................... 58
U poznu jesen Vojislav Ili} ........................................60
Po{ta Balon Lojze Kova} ........................................... 62
Princeza breza Vidoe Podgorec .................................... 65
Rastuèni mesec Danko Novak ..........................................67
Cvet i zlato Stojan Tarapuza .................................... 70
De~akova pesma Vehbi Kikaj ............................................ 71
[kola Dragan Luki} .........................................72
PRO[LOSTI U POHODE
Sveti Savo Narodna pesma ...................................... 74
Sveti Savo Danilo S.Jovan~i} ................................79
Pozivnica ............................................................................................................... 81
Najboqe zadu`bine Vuk S.Karaxi} .......................................82
Sestre bez brata Narodna pesma ...................................... 86
Bra}a i sestrica Narodna pesma ...................................... 86
Kratke narodne umotvorbe ................................................................................... 88
Marko Kraqevi} i vila Narodna pesma ...................................... 89
Jetrvica Adamsko krilo Narodna pesma ...................................... 92
Vuk Du{an Radovi} ..................................... 95
Izve{taj .................................................................................................................97
ârdak ni na nebu ni na zemqi Narodna pripovetka .............................98
186
HO]U DA VOLIM
ârobna bajka Jevgenij Permajk ...................................105
Putovawe Isak Ba{ovac Singer .......................... 108
êstitka ................................................................................................................ 112
Ra|awe meseca Gustav Krklec .......................................113
Pri~a u slikama Govorna i pismena ve`ba ......................115
Bajka o livadi i skakavcima Stevan Raji~kovi} ................................116
Mali cvet Haldor Laksnes ....................................118
Sneàna Ra{a Peri} .......................................... 120
Oluja Ranko Popovi} ..................................... 122
Vetar Jovanka Jorganovi} ............................. 124
Lenka Ko~o Racin ........................................... 126
Treba znati odabrati Milorad Boì~kovi} ..........................128
Prepirka Desanka Maksimovi} ...........................130
[aqive pesme Narodne pesme ......................................131
ME\U JAVOM
Mostovi Ivo Andri} ...........................................135
Moje selo Dobrica Eri} ....................................... 137
Gavran i lisica EZOP .................................................... 139
Kormoran @an Lafonten .....................................140
Magarac u lavqoj koì Dositej Obrdovi} ................................142
Vrabac Ivan Turgewev ..................................... 143
Kakve je boje potok Grigor Vitez .........................................144
Gramofonska plo~a Tvido Tartoqa .................................... 146
Eci, peci, pec Razbrojalica .......................................148
U MOJIM RUKAMA @UBORI PESMA
Hajde da pevamo Milorad Boì~kovi} ...........................151
Suncokret Gordana Brajovi} ................................ 152
Ileva majka Gligor Popovski .................................. 154
Divqa ruà Rajko Jov~evski ................................... 158
187
Prole}e je uvek u pravu Mirjana Stefanovi} ........................... 159
Biserna bajka E{ref Berbi} ......................................160
Grm bijelih ruà Blanka Dovjak Matkovi} ......................161
Od pa{waka do nau~ewaka Mihajlo Pupin ...................................... 162
Bliì se leto Desanka Maksimovi} ...........................164
MEDIJUMSKA KULTURA
Radio emisije ....................................................................................................... 167
TV emisije ............................................................................................................. 169
Narodne pripovetke .............................................................................................170
Film .......................................................................................................................171
Igrani film ................................................................................................171
Crtani film ......................................................................................................... 172
Kako nastaje crtani film ......................................................................... 174
Pozori{te ............................................................................................................ 176
Telefon ................................................................................................................178
Gradska biblioteka .............................................................................................179
Enciklopedije .......................................................................................................181
De~ja i dnevna {tampa .......................................................................................... 182
188

Srpski Jezik Za Cetvrti Razred Osnovne Skole

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Srpski Jezik Za Cetvrti Razred Osnovne Skole

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

DOBRIVOJE STO[I]

You might also like