Glavni reenini lanovi su: subjekat i predikat.

Zavisni reenini lanovi su: objekat, atribut, apozicija i priloke odredbe.

Subjekat
Subjekat je nosilac situacije koja mu se pripisuje predikatom. Subjekat najee oznaava vrioca radnje
oznaene predikatom. Subjekat moe biti gramatiki i logiki.Subjekat je zajedno sa predikatom glavni
reenini kostituent.
Gramatiki subjekat
Gramatiki subjekat je uvek u nominativu.
Milo ita. Dete spava. Mama radi.
Gramatiki subjekat moe biti i u vokativu, i to u narodnim epskim pesmama radi postizanja rime.
Vino pije Kraljeviu Marko. Konja jae Orloviu Pavle.
Logiki ili semantiki subjekat
Logiki ili semantiki subjekat je onaj subjekat koji se nalazi u nekim od zavisnih padea.
1) u dativu
Starici udarie suze na oi. Bilo im je neprijatno.
2) u genitivu
Nesta blaga, nesta prijatelja. Nema vode i struje. Danas nee biti nastave.
3) u akuzativu
Marka boli stomak.

Predikat
Predikat je glavni konstituent reenice koji oznaava odreenu situaciju, a koja se pripisuju nosiocu
situacije, odnosno subjektu. Predikat se mora sastojati od glagola u linom glagolskom obliku da bi bio
predikat. Kao takav, predikat formira predikatsku reenicu. Postoji nekoliko vrsta predikata.
Glagolski predikat
Glagolski predikat se deli na:
1. prost glagolski predikat-gradi se od glagola u linom glagolskom obliku (Radim. Pevam. Radio sam.
Pevau.)
2. sloen glagolski predikat-sastoji se od dva glagola, jedan je nepotpuni glagol i to u linom
glagolskom obliku, a drugi je u infinitivu, ili se koristi konstrukcija da+prezent (Moram da spavam. Ne
smem da trim. Prestajem puiti. Nastavljam da uim.)
Nepotpuni glagoli su modalni glagoli i fazni (aspektualni glagoli).

Imenski kopulativni predikat
Imenski kopulativni predikat se sastoji od kopule ili spone (pomoni glagol jesam/biti u linom
glagolskom obliku) i imenskog predikativa (imenska re ili imenika sintagma).
Milica je studentkinja. je= kopula; studentkinja= imenski predikativ; je studentkinja= imenski kopulativni
predikat
No je otar. je= kopula; otar= imenski kopulativni predikativ; je otar= imenski kopulativni predikat
Priloki kopulativni predikat
Priloki kopulativni predikat se sastoji od kopule ili spone (pomoni glagol jesam/biti u linom
glagolskom obliku) i prilokog predikativa (priloki izraz ili priloka sintagma).
On je dobro. je= kopula; dobro= priloki kopulativni predikativ; je dobro= priloki kopulativni predikat
Milica je tamo. je= kopula; tamo= priloki kopulativni predikativ; je tamo= priloki kopulativni predikat

Objekat
Objekat oznaava predmet radnje, on je obuhvaen radnjom, odnosno na njemu se vri radnja koja je
iskazana predikatom. Objekat moe biti pravi i nepravi.
Pravi objekat
Pravi objekat se javlja iskljuivo uz prelazne glagole bez predloga. Postoje tri tipa takvog objekta.
1) pravi objekat u akuzativu
Gradim kuu.
Piem pismo.
Seem kolae.
2) pravi objekat u partitivnom, deonom genitivu koji se moe zameniti akuzativom
Pio sam sino na proslavi ampanjca.
Jeli smo kiflica i torti na roenadanu.
*kada se ovi primeri zamene akuzativom glasie:
Pio sam sino na proslavi ampanjac.
Jeli smo kiflice i torte na roendanu.
3) pravi objekat u slovenskom, odrinom genitivu koji se moe zameniti akuzativom
Milo nije rekao ni rei.
Cele noi nisam oka sklopio.
*kada se ovi primeri zamene akuzativom glasie:
Milo nije rekao ni re.
Cele noi nisam oko sklopio.
Nepravi objekat
Nepravi objekat se javlja u svim zavisnim padeima sa predlogom ili bez predloga i to uz neprelazne
glagole.
Ispriala sam im celu istinu. (dativ)
On stalno samo klima glavom. (instrumental)
Priamo o srei. (lokativ; uvek s predlogom)
Najeli smo se sarmi i napili piva. (genitiv; ne moe se zameniti akuzativom)
U srpskom jeziku postoje glagoli koji uz sebe mogu vezati dva objekta, odnosno dve rekcije, pa se takvi
glagoli nazivaju dvorekcijski glagoli. To su glagoli davanja (dati, pokloniti, poslati, uruiti, pruiti) i glagoli
saoptavanja (rei, kazati, saoptiti, javiti, priati). Takvi glagoli se dopunjuju nepravim objektom u dativu i
pravim objektom u akuzativu.
Javiti Milici lou vest.
Poslati roditeljima poklon za godinjicu braka.
Uruiti uenicima diplome.

Apozicija i apozitiv
Apozicija oznaava isto ono to i subjekat koji ta apozicija blie odreuje. Apozicija je imenika sintagma
koja se slae, kongruira, sa imenicom uz koju stoji.
Beograd, na glavni grad, nalazi se u centralnoj Srbiji.
Milo, moj najbolji drug, sedi sa mnom u klupi.
Apozitiv oznaava isto to i apozicija, samo to moe biti pridev ili pridevska sintagma koja kongruira sa
imenicom, ili imenika sintagma koja ne kongruira sa imenicom.
Primer za apozitiv koji je pridev ili pridevska sintagma koji je kongruentan, slae se, sa imenicom iz
reenice.
Ljiljani, crveni i beli, zamirisali su celu cvearu.
Primer za apozitiv koji je imenika sintagma koja nije kongruentna sa imenicom iz reenice.
Dete, kose mokre od snega, brzo je ulo u kuu da se zgreje.

Tipovi atributa
Atribut predstavlja dodatak imenici koji je blie odreuje i oznaava neku osobinu ili kvalitet. Postoje tri
vrste atributa: kongruentni atribut, padeni atribut i imeniki atribut, odnosno atributiv.
1. Kongruentni atribut
Kongruentni atribut se slae sa imenicom uz koju stoji u rodu, broju i padeu.
nova pieva knjiga o ljubavi- knjiga je glavna re imenike sintagme, a nova, pieva, o
ljubavipredstavljaju kongruentni atribut
dve moje najbolje drugarice- drugarice je glavna re imenike sintagme, a dve, moje,
najboljepredstavljaju kongruentni atribut
2. Padeni atribut
Padeni atribut je atribut koji se nalazi u nekom drugom padeu u odnosu na imenicu i esto moe biti u
nekoj predloko-padenoj konstrukciji, tj. sa nekim predlogom.
mukarac plavih oiju
tana od zmijske koe
kua moga dede
strah od letenje
film o ljubavi
letovanje na moru
Rei mukarac, tana, kua, strah, film, letovanje su imenice i glavne rei sintagme, dok su padeni
atributiplavih oiju, od zmijske koe, moga dede, od letenja, na moru.
3. Imeniki atribut, atributiv
Atributiv predstavlja imenicu koja blie odreuje imenicu.
kamen temeljac
zmija otrovnica
pas lutalica
grad Beograd
baba Stana
roman Seobe
hotel Hajat

Dopunski predikativ
Dopunski predikativ oznaava imeniku ili pridevsku jedinicu koja se javlja uz semikopulativne glagole, tj.
uz neprelazne ili prelazne nepravilne kopulativne glagole u kongruentnom linom glagolskom obliku.
Semikopulativni glagoli su: postati, postajati, zvati se, nazivati se, prozvati se, zvati, nazvati, nazivati,
smatrati, proglasiti, proglaavati, izabrati, postaviti, priznati, imenovati.
On je postao zaboravan.
Smatraju ga dobrim profesorom.
Smatraju ga za dobrog profesora.
Proglasili su ga za predsednika.
Moj brat se zove Marko.
Sestra ga je prozvala Bata.
Dopunski predikativ uz neprelazne semikopulativne glagole
Dopunski predikativ uz neprelazne glagole javlja se:
1) u nominativu ili instrumentalu uz glagole: postati, postojati, zvati se, nazivati se, prozvati se
Zvali su ga Bata. Prozvali su je Cecom.
2) u konstrukciji za+akuzativ ili u instrumentalu uz glagol proglasiti
Proglasili su ga za predsednika. Proglasili su ga predsednikom
Dopunski predikativ uz prelazne semikopulativne glagole
Dopunski predikativ uz prelazne glagole javlja se:
1) u nominativu ili instrumentalu uz glagole zvati, prozvati, nazvati, nazivati
Nazivaju ga kukavicom.
2) u konstrukciji za+akuzativ ili u instrumentalu uz glagole smatrati, proglasiti, proglaavati,
izabrati, priznati, postaviti, imenovati
Imenovali su ga za efa odseka.

Aktuelni kvalifikativ
Aktuelni kvalifikativ ili privremeni atribut oznaava osobinu imenice uz koju stoji koja je aktuelna u
trenutku govorenja, odnosno u konkretnoj situaciji. Aktuelni kvalifikativ moe biti subjekatski ili predikatski.
Subjekatski aktuelni kvalifikativ
Ovakav aktuelni kvalifikativ blie odreuje subjekat uz koji stoji.
Vratio se sa treninga umoran.
Kao student sam se preselila u Beograd.
Radila je u koli kao profesor srpksog jezika.
Marko je na cilj stigao prvi.
Objekatski aktuelni kvalifikativ
Ovakav aktuelni kvalifikativ blie odreuje objekat uz koji stoji.
Zatekli smo Milicu u dobrom raspoloenju.
objekat
Subjekatski i objekatski aktuelni kvalifikativ nisu sastavni delovi subjekatske/objekatske sintagme, ve su
samostalni reenini lanovi i zato mogu slobodno da se rasporeuju u reenici.

Priloke odredbe
Priloke odredbe blie odreuju glaogl uz koji stoje. Priloke odredbe se dele u sledee grupe:
Priloka odredba za vreme (na pitanje kada?)
Videli smo se prolog vikenda.
Tokom nedelje uim i spremam se za ispite.
Dola je o Uskrasu.
Vidimo se za nedelju dana.
Priloka odredba za mesto i pravac kretanja (na pitanje gde? i kuda?)
Rodila sam se u Beogradu.
Doao je sino sa mora.
Sastajemo se ispred Filozofskog fakulteta.
Idem kui.
Putujemo prema Beogradu.
Priloka odredba za nain (na pitanje kako?)
Gledao me je ispod oka.
Uradio je to uz velika odricanja.
Razgovaramo tihim glasom.
Uinio je to bez razmiljanja.
Priloka odredba za uzrok (na pitanje zato, zbog ega?)
Uradio je to iz straha.
Nije dola u kolu zbog bolesti.
Nesreu su izazvali svojom nepanjom.
Ne priaju iz ljubomore.
Priloka odredba za meru i koliinu (na pitanje koliko?)
Uila sam za taj ispit tri meseca.
Istrali smo 5 kilometara.
Mesecima se ne javalja.
Radim od ponedeljka do petka.
Priloka odredba za cilj ili nameru (na pitanje sa kojim ciljem, sa kojom namerom?)
Preselila se u Beograd radi upisa na fakultet.
Doao je radi posla.
Idem po obezbeenje.
Odredba vrioca radnje, agentivna odredba (u pasivnim reenicam)
Most je sagraen od strane graevinaca.
Uenik je pohvaljen od strane profesora.
Odredba sredstva (na pitanje ime?)
Uvek u instrumentalu bez predloga.
Seem hleb noem.
Piem naliv perom.
Slikam etkicom.
Odredba drutva (na pitanje s kim?)
Uvek u instrumentalu sa predlogom.
Ila sam na more sa drugaricama.